| ар местви<ref target="#SRP19061_N2" />, а он је искрајао сахтијан, по поруџбинама.</p> <p>Они к |
| воје ктиторе „и приложнике храма сего“, а еснаф га изабрао за свога устабашу.{S} Све што један |
| н ће ти кућу и радњу чувати као своју“, а Диша јој вели: „Јесте!“ — Немој, болан, тако!</p> <p> |
| да запишемо у пропала вересија...{S} А, а-ах, Дума, гомаре едно, кој да те превари?{S} Едно Дис |
| ом у груди и онда узвикнуо:</p> <p>— А, а! — Турчине, - бре, пали кумбару, да ме разнесеш!</p> |
| <p>— Ето, ја сам урадио све што треба, а сад ће чудотворни памук учинити своје! — заврши хаџи- |
| годину!{S} Лепосава је млада и здрава, а и ти си здрав као врба!{S} Биће, биће!</p> <p>Разуме |
| је она бар три ливаде свакојаких трава, а он, пуних једанаест година, није изоставио ни јутрењу |
| ити на очи час тетка Маца час Лепосава, а сада опет мајстор Диша?{S} Тек ове појаве расвестише |
| о па водим!“</l> </quote> <p>Он запева, а обе жене преузеше; Дума се завали на узглавље за софр |
| овој, па је са осталим шегртима целива, а бошчу прихвати и пође за газдом.</p> <p>Кира-Анастаси |
| , Дунав се сјактио од сунчаних зракова, а лађа је све даље и даље клизила, докле се не изгуби з |
| више.{S} Зуб времена оглодао је слова, а живи трн, који онако раскошно буја над старим, запушт |
| ога дана остави овце, нека их пас чува, а он, као да га неке мађије вуку, стиште пут Београда.< |
| амо њега <pb n="168" /> и чест му чува, а он ће знати, кад буде време, како да га награди.</p> |
| и, држе страну своме Србину и бране га, а Грци, пуни једа, што се њихова удовица тако јавно сра |
| етога човека четири гроша; поздрави га, а дервиш, коме је онај млађи припаљивао наргиле, само т |
| шта ће онда?{S} Еснаф је јачи од њега, а мајстор је имао толико права над својим <pb n="153" / |
| пиџик, тако је и остао наслоњен о њега, а од стида није смео дићи очију горе.</p> <p>Лепосава г |
| S} Жао ми било, што немаш никога свога, а Диша те на неправди отерао, па сам рекла: нека му ова |
| ио.</p> <p>Но и ту мисао потисну друга, а ову трећа и тако редом, те на тај начин, поремећен пр |
| ас Јанићије није улазио у крчму никада, а гле шта се сада учини!</p> <p>— Несрећник!{S} То му т |
| угодити.{S} Ето, ти тражиш сто хиљада, а он даје пет стотина.{S} Спусти мало ти, нек подигне м |
| да је бар била мирна од његових напада, а у вече, када би он за совром, не обраћајући на њу ни |
| а га тако нежно, тако молећиво погледа, а руке склопи пред њим, као грешница пред иконом.{S} Ни |
| сио врелу главу, жуборио је као и онда, а са гранчица, што се надношаху преко зида, стресао се |
| идео је, да испосник хоће да се погађа, а што се цене тиче, то му је већ познато било, да се ов |
| е могао, он нареди Бику, да погне леђа, а он му се попе на леђа, па одатле на зид и таман да ус |
| а-Анастасија погазила образ свога мужа, а он хлеб свога мајстора.</p> <p>И тада му је долазило, |
| гриза? — пита стидљиво кира-Анастасија, а мишицом скрива образ од њихових очију.</p> <p>— Кој д |
| се правдаш толико? — одговара комшија, а на лицу му се јасно чита, како ни он не верује што ма |
| м партијом, потражио је и развод брака, а како је ствар била очигледна, суд му је и то досудио. |
| не су ни род, ни коска од твоја коска, а искају исе да ги даш.{S} Српски судови кесе секу.{S} |
| /p> <p>У сандучету је било пуно памука, а у томе памуку лежао је један велики чавао, не дужи од |
| тасија. — Не сам га ни до сада гледала, а сад га мрзим како једно куче, како што христијанска д |
| стан; прво, што га Лепосава није одала, а друго, што је чезнуо да је бар очима види, ако не усп |
| те ме обедити, да сам јој нешто изнела, а ја ништа о томе не знам.</p> <p>— А оно?</p> <pb n="3 |
| запис, који је од неког дервиша добила, а који јој је помогао, те ти она тај запис метну у недр |
| је кира-Анастасија тако вешто градила, а да најбоље залогаје од тога не добије Јанићије.{S} Од |
| , како се та и та у комшилуку породила, а у мојој кући, ништа! — рече једаред срдито, кад Маца |
| после, она ми није никаква зла учинила, а од њега нисам никакве милости видео.</p> <p>Тако је, |
| анићија.{S} Нешто му је журно говорила, а он је прво са неверицом слушао, а после, поче од врем |
| пали са зид и да вас је патрола јурила, а ви побегли?</p> <p>— Није истина, то лаже свет!{S} Ку |
| ар за часак, остави дућан на комшијама, а он да тркне за њом, кад га одједаред изненади појава |
| дервишу причало се по турским махалама, а од туда и по целоме хришћанлуку београдскоме, да је т |
| отрчаше у дубину баште са посластицама, а Јанићије, кад оста сам и када се од прве поразе освес |
| лечета запахну.{S} Он је стеже грудима, а она се одупре шакама о његова плећа и одскочи у стран |
| онако беспослен завиривао по дућанима, а када је осетио глад, отишао је до једне симиџинице и |
| Ламбре, узбуђен сузама и пребацивањима, а помишљајући на последице свега овога, седео је на мин |
| згрејао честито у Лепосавиним недрима, а пуница је већ од ћерке сазнала и саопштила зету добру |
| поте, што их је видео у светим местима, а радознали пријатељи нису пропустили, да га и за најси |
| итости задовољан и поче трептати очима, а нежним изразом лица пратити расположење својих гостиј |
| > <p>— Еле, ви тако? — започе кир-Дума, а не седа, него пребраја зрна на бројаницама и пажљиво |
| p>Необично расположени седоше оба кума, а како су већ били од својих жена предусретнути као прв |
| код куће.</p> <p>Али прође и три дана, а од кир-Ламбре ни трага ни гласа.{S} Кира-Мана стрпељи |
| прегони; до младине има још девет дана, а то ће му бити довољно времена да је обрлати.</p> <p>К |
| .</p> <p>Лепосава збуњена и изненађена, а Јанићије тако исто сметен и застиђен од несвеснога де |
| ми направи!{S} Они били ортаци на жена, а ја да плаћам трошкови!{S} Не сум писмено тражио, кад |
| p>— А која ли то? — запита брижно жена, а очи јој крвнички севнуше на помисао, да се ма са којо |
| > разбирао, да има нешто што он не зна, а што се баш њега тиче.</p> <p>— Улази у дућан!</p> <p> |
| ; желим децу, ама ето већ друга година, а она и не мисли!</p> <p>— Пеки, пеки, не је тешка рабо |
| прође и прва и друга па и трећа година, а мајстор Диша оста без наследника.{S} У залуд је мајст |
| од нас.{S} Ето, нана те воли као сина, а и ја те волим као да си ми рођени брат.{S} Ти немаш н |
| р, најпосле, трговина је једна вештина, а људи који купују нису слепци, па да рекну:{S} Нисмо в |
| аца, као прва комшиница мајстор-Дишина, а и као добра познаница кира-Анастасијина, примила се, |
| Нисам!</p> <p>— Среће ти! — запита она, а зрачак ведрине блесну из влажних очију.</p> <p>— Каже |
| “ питања од једног шегрта беху зазорна, а уз то се сети оних разбијених врата, те га одалами ша |
| по коју главу шећера или трубу платна, а често и по неколико аршина свилене материје или нове |
| чка, који служаше за стовариште еспапа, а у исто време и као ноћиште Јанићијево, па се прући по |
| ајмљивали барјак од палилулских ратара, а за то су морали вазда ове сељаке да мећу о слави у че |
| упропастити.{S} Нико од Грка и Цинцара, а они су му били најобилније муштерије, неће завирити в |
| ма он каже:{S} Дервишин је погана вера, а од поган закон не искам деца.</p> <p>Тако је кира-Ман |
| лак) прво у служби београдскога везира, а доцније га узе Господар Милош у своју службу, да носи |
| /p> <p>Није се имало куда; ићи се мора, а како ће се све ово свршити о томе није ни мислио.{S} |
| а шаке.{S} На те даске метала се асура, а преко ње постеља.{S} То се место називало: душема.</n |
| /> дах девојачке душе са мирисом ђулса, а очи са сунчаним зраком.{S} Био је у Еврејској Махали, |
| главом може да пробије храстова врата, а уме и да муче као бик.{S} Ко га нађе, нека га привуче |
| Хајде, кћери, метни огрлицу око врата, а дукат на чело; па онда донеси послужење.</p> <p>— Је |
| мудија.</p> <p>— То да носиш око врата, а ово да метнеш па чело — и даде јој велики, златни дук |
| лих расклопљених чашица купинова цвета, а по тамној ћерамиди хаџијнога крова трептила је у оној |
| ту кући поче га обузимати нека топлота, а по који пут и забуна у глави.{S} Пред кућом му се баш |
| елико рашчуло да ће Диша у света места, а по махалама се приповедало о ономе чудноме сну.{S} Пр |
| едаред прибра, оне преплашености неста, а наместо тога очи јој добише некакав дрзак, изазивачки |
| а знам, зете.{S} Тако ми рече Пречиста, а сад до тебе стоји.{S} Хвала Богу, и Бог ти је дао мно |
| у ми баш ништа; има мајстор Диша доста, а то ћу цркви, нека је Божје.</p> <p>Са таквим мислима |
| се, као и кир-Ламбре, пољубише у уста, а за тим поседише још неко време, да се нахвале доброте |
| у селу понајмање! — тешила би га Маца, а Лепосава, која се свему невешта градила, трудила се н |
| е.</p> <p>— Шта, наопако! — викну Маца, а Диша само што разрогачи очи од изненађења.{S} До дана |
| година чекају, па кад после навру деца, а она се ратосиља.</p> <p>Мајстор-Диши се смрче пред оч |
| ри.</p> <p>Обузела га ватра, дрхтавица, а у срцу толико бола и љутине, да је као махнит трчао к |
| е, па ни да макну са Јанићијевога лица, а у лицу сав пребледео.{S} Да су ма шта друго изнели пр |
| стоји <pb n="90" /> стегнутих песница, а антерија му од силнога узбуђења дршће, као да је неко |
| ишине.</p> <p>— Шта: тако? — пита Диша, а очију не подиже, само да се не сусретне са оним погле |
| p> <p>— Бог добро дао! — одговори Диша, а немаче се са свога места.</p> <p>— Еле, ви тако? — за |
| сник није давао испод пет хиљада гроша, а продао је баш томе купцу за сто и педесет.</p> <p>— К |
| као на едног честитог мајстора сас леб, а ви на нас сас поган! — Засто уцвелисте оно сирота удо |
| своје: објавила је нестанак Јанићијев, а остало је оставила бризи грађана и — случају.{S} Ако |
| лужбу, примио од митрополита благослов, а онда, под црквеним барјацима, крену се свештенство у |
| а њега“.{S} Онда жабу да бациш на кров, а дете да умијеш и запојиш из те чиније оном водом, три |
| нци и рантлике.</p> <p>— Што ћутиш сад, а?</p> <p>Лепосава ни да прослови, а срце јој лупа, да |
| цу, који је у чаршији уживао леп углед, а у цркви, према митрополитовом столу, имао свој сто, м |
| пско удовица.{S} У нас се знаје за ред, а ни адет нам не је како у вас.{S} Него кад ми бидете м |
| године избегавале чак и да јој се јаве, а камо ли на њезин праг да ступе.</p> <pb n="23" /> <p> |
| <p>Лепосави се окрете улица око главе, а баштенски зидови са многобројним мазгалима почеше игр |
| те тако изгледаше као да они то славе, а да су папуџије тек онако као гости за софром.</p> <p> |
| p>А цигани су ревносно лупали у гочеве, а она писка, што је од зурла до неба јечала, разлегала |
| ћи весело певала, радила своје послове, а ту бригу оставила је своме супругу.</p> <p>Диша поста |
| колено једну јеменију и прошива ђонове, а испод очију прати сваки покрет свога мајстора.{S} Па |
| анићија, како јој долази, стушти обрве, а из очију само што не севнуше муње.</p> <p>— Ста искас |
| у преко десне то десну преко леве ноге, а од времена на време забринуто је трљао чело, које је |
| жена причала је, како је чула од друге, а уз то је, да би догађај био што потпунији, описивала |
| -Мана, свога пса везати, док беше овде, а ја да ти га хватам, нећу.</p> <p>— Ама немој да си лу |
| } Е, добро, добро; остани ти само овде, а ја ћу га већ сама молити.</p> <p>Лепосава само што ни |
| , те, ако устреба Маци, да јој се нађе, а и да њему јави, ако што буде.</p> <p>Око подне дотрча |
| а је вечито? — И живот као ветар прође, а камо ли једно тренутно задовољство што га човек ужива |
| да и не добио деце.{S} Али: човек каже, а Бог располаже.{S} Диша се спремао за повратак; још са |
| а свећицом, да је над покојницом ужеже, а која са китицом цвећа, да јој чело главе метне.{S} Ха |
| о рођен; лице почело опет да се затеже, а антерија да се у свима димензијама као и пређе распињ |
| емер и то опасао око паса до саме коже, а у кесу је метнуо шест стотина гроша, таман колико му |
| {S} Необичан пламен сукну му уз образе, а у глави га захвати чудна несвестица, кад осети пријат |
| и гдекоји човек истрча, да види шта је, а на капиџицима од башта начичкале се младе жене и дево |
| и, ова изненадна %операција освести је, а хећим, задовољан својом вештином, намаза рану зејтино |
| о.{S} Али лепа удовица опростила му је, а дан сватова ближио се као на крилима, те је младожења |
| све то требало. „Коме треба нека даје, а ја нисам текао овај зној, да га хале и вране растичу! |
| руком удари по њему по такту мелодије, а ногама поче поцупкивати и горњим делом тела извијати |
| подвикну нека остарија жена из авлије, а оне, кикоћући, прхнуше у башту добацујући једна друго |
| ивати све добре стране кира-Анастасије, а што је за последак, као најслађу посластицу, оставио, |
| ни за шта више.</p> <p>Отрча Јанићије, а Мајстор Диша остаде сам.{S} Тако је неко време ћутао |
| бели свет! — мислио је уз пут Јанићије, а што се више ближио ћепенку, који је испунила гојазна |
| <p>Саслушала је савете оба проводаџије, а када они запиташе, хоће ли, њој потекоше сузе и место |
| ље, ствари привлачила у кућу као своје, а цвеће метала у чашу, где је мирисало, докле га не би |
| нствено погледа, да их ко не ослушкује, а када се увери, да никога нема, приклопи их, седе прем |
| њој је било немогућно да и даље самује, а да ипак очува добро име честите удовице.{S} Знала је |
| приступи просјаку, тисне му је у шаке, а другом руком прихвати га благо за плећа и потискује н |
| ка, и, задовољан за све, леже у душеке, а одмах до њега и кира-Анастасија: он да одмах захрче, |
| евних мука, које су га ломиле и мучиле, а којима не мога одолети.{S} Ма како се трудио, да изби |
| , како нису остали без икакве контроле, а од туда наврати и код Дишине куће, да обиђе и извести |
| је гледао већ, како га носе на гробље, а Лепосава нариче, буса се у груди и довикује:{S} Ја са |
| но усамљен; изгубио је грчке пријатеље, а да се враћа својој нацији на то није ни мислио.{S} Од |
| } Тетка-Маци дошле на посело неке жене, а Јанићије у мутваку туца кафу.{S} Лепосава се прикраде |
| па ту жабу да ти дете три пута обзине, а ти три пута да викнеш: „Његова болест на тебе, твоје |
| ље рећи, јавило их се безброј, стотине, а то је таман толико колико и ни једна.{S} Међутим, кир |
| .{S} На прво није хтео ни да се осврне, а на другом му се баш врло озбиљно задржала мисао.{S} И |
| енка истрча на авлију, да га пресретне, а у томе кир-Ламбра гурну капиџик и нагло, као да га не |
| е да да рађа, младина ће да скине с ње, а од овога записа, родиће ти мушко.</p> <p>Дервиш узе и |
| <pb n="91" /> помогло никакво извијање, а још мање да ће ма чиме другим ублажити своју судбину. |
| ја који је? — Јанићије каже:{S} Ламбре, а ја нити сам га видела, ни дреје познајем.</p> <p>— Па |
| {S} На миндерлуку је спавао кир-Ламбре, а спавао је тако тврдо, да није ни осетио, када се Јани |
| се пожали, како је нестало кир-Ламбре, а и да искаже своју сумњу противу Дише, који је ономад |
| } И сам си се требао сетити своје вере, а не да од некрштених тражиш записе.</p> <p>Мајстор Диш |
| хаџију, да се с њиме виде и разговоре, а многи и да га замоле, да им из светих места ово или о |
| она се кикоће; али кад маши очима горе, а то није удовица, већ држи кир-Ламбру за ногу.</p> <p> |
| ерише да није ничему крив, разиђоше се, а Јанићије оде својој кући.</p> <p>Овај пуки случај, ко |
| 165" /> Крвожедне намере стишале су се, а наместо њих овладала је њиме тиха туга, жеља да самог |
| да уз пут мало боље промозгају и удесе, а кира-Мана, чим их отпрати очима, штуче кроз суседне к |
| ско.{S} Кутију швирну на неко ђубриште, а босиљак искида, издроби, пљуну на њега, просу пред со |
| е вама да бесните, мужеви вам код куће, а мој?{S} Хеј, хеј, ко зна кад ће се вратити!</p> <p>У |
| ењена; а како ти не избијаш из те куће, а тамо девојче добро, таман за устабашу, па ето, готов |
| авно било да кир-Ламбру најури из куће, а то је, у овај мах, успео.</p> <p>Ствари је Јанићије о |
| ој.{S} Та Маца није за дуго имала деце, а њен муж Петар Брњош хамалин толико је мучио због тога |
| че изненада заболи једна страна вилице, а и главобоља, те није могла ни маћи из собе.</p> <p>Ки |
| сузама што капаху из очију ове лисице, а и по брковима, што су са њушке на одераној кожи стрши |
| сталић, над којим је горукало кандиоце, а под кандиоцетом мален сандучић, сав ишаран резбама.</ |
| не каже, питај!{S} Ето, њој каза Канче, а мени цео комшилук.{S} Кажу: остарела си, а ниси умела |
| и кира-Анастасија: он да одмах захрче, а она да још дуго у памети прибира све утиске вечерашње |
| о, што су сви пријатељи пок. кир-Бенџе, а нарочито жене њихове журиле, да спрече сваки могући п |
| е да говори.</p> <p>Обоје се засмејаше, а Лепосава, застиђена, заклопи рукавом очи и побеже из |
| да жени, да пред сан три пута помирише, а после да то носи у недрима као своју хамајлију.</p> < |
| p>Анастасија пребледе, очи јој стадоше, а сузе у часу усахнуше, кад зачу да Ламбрино одело није |
| ом о затворена врата.{S} Врата прснуше, а глави ништа.{S} А увек, кад подвије врат и полети, му |
| мбре онда за мутваком ухватио за образ, а она му казала: „Зашто, бре, да ме удаш за овај тулум? |
| ио.{S} Сад ће кир-Дума затражити мираз, а он му га мора вратити, те на тај начин прекинути и по |
| а одмах иде Диши, врати удовичин мираз, а Дишу да туже митрополиту и суду за срамоту, што ју је |
| е су имали, докле су је повратили себи, а после је жалила и лелекала тако искрено, да су комшин |
| а а не на мојим! — мисли срдито у себи, а гласно се смеје и повлађује гостима, као да је и њему |
| била овде, плакала и пошла, да се дави, а ја сам се онда сажалио, па сам јој дао дреје.</p> <p> |
| а му сваки час јавља, како је Лепосави, а он чим је испратио мајстора на улицу, врати се болесн |
| сад, а?</p> <p>Лепосава ни да прослови, а срце јој лупа, да му ударце чује.</p> <p>— Да те дам |
| е капи.{S} То су трагови од свете крви, а спустити своја грешна уста на то, целивати такву свет |
| треба сад да се нађе према своме газди, а у каквоме према газдарици.</p> <p>А када би било бар |
| ијатељица навратила, бајаги да је види, а овамо да јој узгред исприча и искити све шта се за њо |
| .</p> <p>— Слепац ниједан! — Свет види, а он не види какву је сурунтију узео! — Оди ти овамо, т |
| И таман да се на таквој одлуци задржи, а у мислима му искрсну упоредо кир-Диша са својом широк |
| ле, није могао ни десет дана да издржи, а да се не врати у овај „црни“ Београд, где му је било |
| се мислити како је било грчкој чаршији, а нарочито комшијама онога времена, гледати међу собом |
| многе црквене песме певао је по грчки, а оне, које није умео, удешавао је кроз нос тако, да ти |
| па, који су у оно време у јеку цветали, а и зато, да у очима свога шегрта јаче означи ону разли |
| углед; многи су његове услуге тражили, а он је на крају био захвалан и на најмањем поклону од |
| и Гркињом.</p> <p>Но човек једно мисли, а судбина друго ради.{S} Мајстор Диша је већ у велико п |
| ану и Ламбру, то да не буде! — помисли, а пламен му удари у образе.</p> <p>Сутра дан дође мајст |
| , да се баш Анастасијом Бенџином ожени, а Бенџа опет није могао умрети раније, него што је то б |
| ти кроз прсте свака превара у трговини, а да му морални углед не пострада.{S} Јер, најпосле, тр |
| а, који су му само поручили да им купи, а новац ће му дати, кад се врати.{S} Диша је и њима обе |
| да се кира-Анастасија са Дишом измири, а он као и до сада остане и у будуће са Дишом добар при |
| збуњен, што му баш ни речи не одговори, а њему је тако потребно било, да о тој теми разговор пр |
| о по турски.{S} Маца оде, да му отвори, а хаџија, седећи на чардаку стаде ослушкивати, какав ће |
| ени цео комшилук.{S} Кажу: остарела си, а ниси умела да очуваш девојче.</p> <p>И оно, што мајст |
| {S} Докле се ја не вратим, не треба ти, а када се будем вратио, иде ли то, да једна хаџијница м |
| шо, зашто ме тешко закле?{S} Казаћу ти, а ти ћеш, када јој опростиш, омрзнути на мене; па и кир |
| ашку ракије, па половину да попијеш ти, а ону другу да попије она. — Оно, што јој не да да рађа |
| у вино.</p> <p>Хаџија поче распитивати, а ћор-Ахмет му исприча све, како је у почетку поручио с |
| хаџија; на земљи ће ти се људи смејати, а тамо на небу то ће ти се уписати у највећи грех и нећ |
| ио.{S} Сад већ није могао ни помишљати, а камо ли одлучивати се на оне убилачке мисли. <pb n="1 |
| /p> <p>— Сутра ћемо се већ разговарати, а до јутра нека му буде и тако, — рече Маци и седе, да |
| је могао четири пута око себе обмотати, а цеванице његове тако танке, да су у оним чампарима из |
| ожи цркви.{S} То те неће скупо коштати, а и еснафу ћеш своме подићи углед у цркви.</p> <p>Овај |
| али, да се сама кира-Анастасија досети, а ова опет редовно је разбијала главу размишљајући ко ј |
| асти сасвим друкчије: мужа ће изгубити, а Ламбру не само да неће добити, него ће ради њега стра |
| атом.{S} Бог ће дати, па ћу се вратити, а ти да ме дочекаш како приличи једној хаџики: чесна и |
| едва дише; чини му се да ће га угушити, а цела снага на њему трепти од изненадне клонулости и с |
| а и стидна, као што то приличи невести, а кир-Диша између кумова двори и додаје час овамо час о |
| ти.{S} Свет једва чека да чује новости, а већ онда, кад та новост дође до последњега уха, разви |
| она је била увек пуна домаћих новости, а умела их је тако потпуно и слатко причати, да је мили |
| ик учини крст над расклопљеном чељусти, а ова у томе часу страховито рикну, избљува велики ексе |
| ој нози скакуће за њом и виче да пусти, а она се све више церекала, те га не пусти све докле се |
| ти патроли у руке, ако на улици заноћи, а друго јака глад, која га је већ толико стегла, да је |
| p>Рано у вече Јанићије је долазио кући, а у први освит одлазио у дућан.{S} Ручак му је у дућан |
| и да му заповедим што, сама сам у кући, а он као ајдук наслони се о обрамку, па само звера.</p> |
| на изиђе из собице и пожури тетка-Маци, а Јанићије, још сав румен, уђе у дућан и седе за посао, |
| дан из дан одлазио на кафу тетка-Маци, а Маца тек ваљда не би примала сваки дан једног нежењу, |
| ило много и на највећој летњој припеци, а камо ли на овако благом пролетњем сунцу.</p> <p>Бик с |
| Костур; тамо ће остати неколико месеци, а њега моли, да му обилази радњу и кира-Ману.</p> <p>Ки |
| ма како његов кир-Ламбре лежи иа улици, а антерија му се топи у крви.</p> <p>— Кир-Диса је дива |
| а што да му каже, то је говорила мајци, а он јој је преко мајке одговарао.</p> <p>Тетка-Маци ни |
| ршија; кој вам је мустерија, него Грци, а то све из еден љубов на вас због засто сте као од грц |
| опечитељи и народ да јој приступе руци, а он да им каже: „Да је сви листом поштујете, као да ми |
| p>Пун сахат седео је збуњен и без речи, а тетка-Маца за то време лагано и на одушке развијала ј |
| гу!“ — а полако да кажеш: „Со ти у очи, а болест у ложичице“, и три пута да хукнеш за њоме.</p> |
| тешко би му било рећи јој све то у очи, а још теже остати при своме, кад се она заплаче и стане |
| месеца, да те не виде с мужем у башчи, а не срамиш се да те шегрти гледају са туђим човеком у |
| мшије су навраћале, да чују што о Диши, а и да узгред виде, како се одржава кућа, кад домаћин н |
| Тако је неко време ћутао и отирао зној, а мало за тим устаде, с муком се довуче до собичка, кој |
| а спалим сотону!{S} Нечастиви је у њој, а ово је кућа христијанска! — одговори Диша и хартијице |
| за леђима, стао кир-Ламбре пред мутвак, а нека неодољива мржња према жени толико га захвати, да |
| ислећи, ноге га саме однесоше у шибљак, а руке се пружише за очима, које им показаше издашне џб |
| а била тек као једва растворен пупољак, а сада ето где пред њиме стоји потпуно развијена ружа.< |
| S} То га је већ коснуло као ружан знак, а када још опази на тетка-Мацину лицу једну велику збиљ |
| ожене, он би у тој жељи провео цео век, а не би ни покушао да је у дело приведе.{S} Желео је да |
| на је како едно слушкиња на свој човек, а ти си њен господар. — Пари су твоје.</p> <p>— Јесте, |
| е пут за једну женску главу врло далек, а друго, што мужа не треба дирати, све докле сам не уви |
| тра да си кренеш; до Дубравица на каик, а за тим кола ће да нађеш.</p> <p>И тако кира-Анастасиј |
| т, датих пустињаку за чудотворни памук, а уза све то урачуна му <pb n="201" /> и трошкове, што |
| ти ни рођен син није истински пријатељ, а ето, ово сироче, што се савило око тебе као лоза око |
| а самим собом бори.</p> <p>— Да продам, а ко зна у какав ће народ доћи оваква светиња.{S} Можда |
| тебе и твоју кућу као рођену поштујем, а оно што они говоре лажно је...</p> <p>Тетка Маца се т |
| дома, никако да се не обазреш за собом, а све до куће да говориш: „Здравље пред кућу, болест из |
| ша са женом, пуницом и Јанићијем Биком, а око њих стотину и више пратилаца.{S} Литија се свечан |
| тру и он поче одмерено гвозденом алком, а за тим све жустрије и јаче песницом лупати у врата, д |
| даде да доврши, измахну на њега метлом, а он, пре него што ће га ударити, побеже из мутвака.</p |
| загрљаја.{S} Караван се крете долином, а хаџи-Зосим још једном погледа на камилу, у врх чије г |
| ој да се пред гостима похвали поклоном, а још милије, што ће, после толико тешких дана, видети |
| на, није могло никада да прође с миром, а да га не зачикне на ма који начин. <pb n="33" /> Али |
| нас чувао, носио преко дана за појасом, а када је легао, отварао кутијицу, помирисао, метао је |
| .{S} То?... поче Диша загушеним гласом, а грло га издаје, па не може ни речи даље.</p> <p>— За |
| му је сваки час чело квасила сирћетом, а на слепочњаче метала по пола главице црна лука.</p> < |
| — <pb n="204" /> овамо чезнеш за децом, а сада се ту стидиш и снебиваш.</p> <p>Лепосава дотаче |
| ихватиле, ретко да би ко прошао улицом, а да не застане, бар једну строфу да чује.</p> <p>Па ип |
| ошће пољубише се на прагу са домаћицом, а кира-Думиница уштину је још за обрашчић, па се онда и |
| а, како над кућом тако и над домаћицом, а што се тиче Јанићија, он је био потпуно уверен, да ће |
| не, било саме било са болесном дечицом, а и по који човек, коме ниједна биљара ни гатара није м |
| ад дођем, ти да ме дочекаш са пешкешом, а ја да ти сада дам четири записа.{S} И то овако да рад |
| ко кир-Дума измири Анастасију са Дишом, а он да се привремено, ради куповине еспапа, уклони у Г |
| Бенџина смрт зададе, али Дума, као кум, а после тога и као један добар пријатељ како Ламбрин та |
| ди с Грцима, те кад он није био срећан, а оно да му бар у дечици проструји грчка крв.</p> <p>У |
| , кир-Ламбре не би отишао у свој дућан, а да не наврати удовици, тек да види, не оскудева ли у |
| и су видели, када сам их донео у дућан, а после сам их однео код тетка-Маце.{S} И кира-Анастаси |
| којима је ондашњи Београд био насељен, а тројани, као од брега одваљени, са кратким вратовима |
| је да постане богат и угледан грађанин, а ни из далека није слутио, да му је стриц већ то и да |
| p>— Толико је могао да да; друго је он, а друго ми, богоугодниче.{S} Ти си свет човек, па што т |
| га, коме је у своје време образ очувао, а који му је сада, место да га награди, забио нож у срц |
| томе, како му је пријатељ образ укаљао, а он би био потпуно освећен.</p> <p>Ама такав начин осв |
| е речи по десет и дваест пути понављао, а просјак пред вратима понизно чекао, он би се пропео н |
| као претучен; једва се вукао и стењао, а са лица сливале се крупне грашке зноја, што би за здр |
| акоћом руке опсецао мајстор свој посао, а са како тешком руком оштри дикиш калфин засецаше дубо |
| рила, а он је прво са неверицом слушао, а после, поче од времена на време да баца око на кир-Ла |
| .{S} Хаџи-Зосим га је пажљиво саслушао, а кад је Диша изјавио, да ће одмах на пут и да од силне |
| шта би? — запита кир-Диша нестрпељиво, а очи му се плашљиво приковаше за Мацино лице.</p> <p>— |
| и сам кир-Ламбре није помишљао на ово, а нарочито од онда, кад је кира-Ламбриница почела нагло |
| био врло врео, сунце је прижижало озго, а над земљом, нарочито око чешме, где је било увек по м |
| какивати.</p> <p>Но он тога није видео, а удовица, са забаченим дугим курјуком, распученим недр |
| {S} Јанићије покуша да се покаже весео, а она опет поче да га пита о нечем, што баш није имало |
| ија, што му је радњу у невреме оставио, а у исто време, да на прагу свога новога живота покаже |
| ве, кад је чуо да му се синовац оженио, а како је био самохран, одлучи, да се досели у Београд, |
| дана не би са њоме ни речи проговорио, а, када му је што затребало, слао је из дућана Јанићија |
| једва дочекала, што јој се муж вратио, а сада тако презриво.</p> <p>— Мори, немој да се нећкаш |
| и Мацино виђење, на сваку руку тумачио, а трећег дана, кад седе са женом и пуницом за совру, ре |
| ма као руком!{S} И не знаш ни сам како, а оно дете у кућу!</p> <p>— Света ствар! — утаче се хаџ |
| ну звати.{S} Из куће се не одазва нико, а на комшијском капиџику појави се једно девојче.</p> < |
| дан Лепосави је све горе и горе бивало, а кад болесница већ поче сасвим губити свест, хаџи-Диша |
| ицу.</p> <p>Но то је за кратко трајало, а већ после, кад је прошапутала оно: „хоћу“, она мало з |
| и су.{S} Весељу није ништа недостајало, а мајстор Диша се, тога дана, претворио сав у услужност |
| оно о чему се целе недеље разговарало, а кир-Дума никако да подеси згодан тренутак, те да запо |
| н и трбушат, али лице му некако смагло, а очи се чисто угасиле и упале у главу.{S} Па онда, он, |
| е густо грање над самим кровом наднело, а који је тако тајанствено овога пута шуштао.</p> <p>На |
| ан-Мише.{S} Него баш кад ти је наспело, а ти купи еснафски барјак, па га приложи цркви.{S} То т |
| поправити.{S} Та прстена још није било, а за десет дана, колико је до прстена означено, они мог |
| ега сазнаде све како је на вечери било, а што је најважније, шегрт му исприча, како је кира-Ана |
| тко.{S} Лепосава на ново паде у бунило, а Маца не допусти више да јој дете пеку усијаним гвожђе |
| ворних светиња, па се не би ни осетило, а у мојој земљи немамо ни једне чудотворне утвари; живи |
| >— Још се чкембе једно није ни окотило, а гледај ти, колико ме кошта! — уздахну хаџија и одмахн |
| како ћу.{S} Дај Боже да оздравим само, а туђе мени не треба.{S} То ћу поклонити цркви.{S} Не т |
| Бог би га знао; одоше пут Јалије, тамо, а за њима и Цигани, да их прате.</p> <p>Виде хаџи-Диша, |
| олке године, бре брате, служиш поштено, а он да ти не донесе поклон ни колико за једну аспру.</ |
| че: уђите.</p> <p>Кир-Дума уђе опрезно, а одмах за њиме тако исто обазриво увукоше се још два Ц |
| здаје, у глави му је било мутно и тупо, а уз то је осећао и неко одмерено хуктање, као онај шум |
| о препаде за кћер, хаџи-Диша тако исто, а и Јанићије, кога је још прво детињство везало за ову |
| тура, коју је мало час под кров метнуо, а она се у једноме тренутку до темеља у прах сурвала.</ |
| ућа, тамо се сакри, да те не види влас, а ја ћу се врнем да ти кажем несто.</p> <p>— Шта имаш д |
| дан, кир-Ламбре! — зачу за леђима глас, а у исто време таче се неко његове руке.</p> <p>Кир-Лам |
| ="#SRP19061_N5" /> Ти само накриви фес, а мајстор Диша је један по један! — одговори тетка-Маца |
| о у дућан.{S} Ручак му је у дућан слат, а у вече је заједно са тетка-Мацом и Лепосавом седао за |
| било.{S} Дућан пун, поруџбина на хрпат, а зарађени новац као поточић, који не сахне, за ових се |
| е обрве.</p> <p>— Ти да идеш на вилает, а ја па овде без тебе да живим, што ми треба?</p> <p>Та |
| зачуђено је посматрао сву ову веселост, а нарочито Лепосаву са оним накитом, која га је равноду |
| латне одежде, ама заблесну ме светлост, а ја, женска глава, па се препадох, па само што ми зуби |
| /> него пије само неку зелену течност, а уз то узима по три зрна пшенице.{S} Он је донео собом |
| лоника приступише и целиваше га у скут, а он им очински благослов подели.</p> <p>— Богоугодни п |
| азак свога мајстора. — Сунце зашло већ, а тамна румен, која је ишчезавала заједно са мујезиново |
| , метнула четири ратлокума на саханчић, а у шарену чашу хладне воде, да послужи мајку, кад из с |
| уде његова.{S} Прво ће отказати службу, а за тим ће урадити оно, што ће се после у песму певати |
| прекипело и добро је одаламио Лепосаву, а она, бранећи се, изгребала га по лицу.</p> <p>Кад чу |
| онда реко?{S} Мајстор Диша појео шљиву, а кошчицу бацио на ђубре.{S} Па после да плетеш седе, к |
| вци, спусти венац од јеменија на тезгу, а чело му се ороси знојем што га проби.{S} Као дрвени с |
| оба јеменије; она му пружила босу ногу, а он је целу обухватио у једну шаку, па се као луд смеј |
| даџије са својим женама дигоше, да иду, а удовица их испрати до самога капиџика.{S} Кир-Дума, н |
| прича.{S} Кад чучнух, да захитим воду, а она ми каже: „Је ли бре, Јанићије, кад те је мајстор |
| иле грозничави сјај и нестално зверају, а трбух и леђа почеше да губе оне уочљиве димензије, те |
| епосавине сјатише се, да јој честитају, а Лепосава их је са златном огрлицом и дукатом на челу |
| аше.</p> <p>— Као занесен уђе у авлију, а девојке, када га угледаше са оним товаром, у жагору с |
| бакалницу и успешно крчмио анасонлију, а на своју праву домаћицу и радњу, која је већ у велико |
| а је најрадије окретала на тужну арију, а од песама јој постаде најмилија она:</p> <quote> <l>„ |
| стреловито пролетале тик његових очију, а у јасној сунчаној светлости зујало је неколико пчела; |
| могао ићи са својом кумом кроз чаршију, а глава није „калуп“, те да је она сама понесе и по мер |
| ем репу, па да га проведу кроз чаршију, а телал да виче: „Чујте и почујте!{S} Ово је луди Диша, |
| Лепосава врло често певала и у мутваку, а Јанићије би често, помажући јој, код последње строфе |
| вица, уграби њиховим удавачама прилику, а како није било другога начина да мајстор-Дишу изведу |
| ати мужа до капиџика, пољуби га у руку, а он њу у чело, и ту остаде, гледајући за њим, докле ни |
| ава поздрави с мужем, пољуби га у руку, а он њу у чело.{S} Кад га је погледала, једна јој се су |
| опрости са свима, пуницу пољуби у руку, а она њега у чело, и лађа се отисну.</p> <p>Дуго и дуго |
| један докуменат и разређивао по столу, а сваки од њих био је утврђен печатима и потписима, исп |
| чираке“, да се нађу тетка-Маци у послу, а он је седео у радњи по цео дан.{S} Није имао никога п |
| ка-Маци ударише сузе на очи; говори му, а сузе без јецања и плача теку кап по кап низ образе.</ |
| ="221" /> <p>Она двојица уђоше у крчму, а Јанићије сам са Циганима удари на Јалију.</p> <p>— Св |
| цинога.</p> <p>— Можеш да изгубиш жену, а дете да остане живо; а и да их обоје изгубиш.</p> <p> |
| Канче навршило је већ петнаесту годину, а мајстор-Диша је добар газда и човек „тихе нарави“, па |
| о више коме да повери ни кућу ни радњу, а ово троје деце, ради које је чак у Јерусалим запео, ш |
| ј редовно у њезину душу увлачиле сумњу, а из сандука извлачиле разне ствари: шкуртељке, ћитајке |
| -Диша потпуно одевен пратио је у стопу, а од туда, преко баштенскога зида, сву ову „литију“ пос |
| Кира-Мана је силно волела свога Ламбру, а имала је и ту добру страну, што се није никоме жалила |
| ке власти би хаџи-Зосима бациле у апсу, а новац би задржале, и хаџи-Диша би имао само то задово |
| {S} Без жене остао је самохран у свету, а живети до века тако без жене и без икакве наде на сво |
| тор оставио?{S} Тако ли му чуваше кућу, а бре?</p> <p>Јанићију се свет обрте, кад чу каквим га |
| Диша. — Ја искам да ми даш дете у кућу, а ти, место детета, кир-Ламбру — ха?!</p> <p>Анастасија |
| овек долази <pb n="134" /> у нашу кућу, а од њезине три конака бежи.{S} Ћути, само када те није |
| светује Дишу, да га „извади“ за калфу, а Диша обећава све, али, разуме се, тек колико да се не |
| /> <p>Дани пролажаху, недеље протицаху, а у радњи мајстор-Дишиној ишло је тако, да се није ни о |
| народом да метне поред себе тетка-Мацу, а сви совјетници, попечитељи и народ да јој приступе ру |
| у Галцу, где је отворио малу бакалницу, а у <pb n="114" /> њој крчми по мало анасонлију, јамајк |
| ; али, ипак, Бик не може да одоли срцу, а да је, бар узгред, кад поред ње протрчи, не чупне за |
| баш она иста песмица, коју ономад зачу, а која беше у то доба нова:</p> <quote> <l>„Да ли знаш |
| вју озаривши јего ранше уцвјељену душу, а по том, подаривши јему истовремено три отрока мужеска |
| ушала Јанићијева пецкања, удари у смех, а и Лепосава се зацени од смеха представљајући, како би |
| Ама, нико те не види.</p> <p>— А месец, а звезде? — Зар нема нешто живо што гледа?{S} Ето, ако |
| ре?</p> <p>— Ете, зато, што мене караш, а сама нећеш да узмеш запис!{S} Зашто не узмеш?{S} Куде |
| биш са кир-Ламбром, да Јанићија отераш, а кир-Ламбри да допустиш да и од сада долази У кућу.</p |
| ебе.{S} Е, хе, пријатељу, па ти кријеш, а овамо се свуда по чаршији зна да ћеш да узмеш Лепосав |
| де на ум.</p> <p>— Седиш, ћерко, седиш, а из рантлике кипи!{S} Шта радиш море то, куд си се зам |
| от, не знаш још ни по коме свету ходиш, а овамо би да радиш по својој лудој памети.</p> <p>— Бо |
| гао.</p> <p>— Ово теби; ти да га носиш, а ја да те гледам! — рече што је могао нежнијим гласом |
| S} Само није хтео хитати; има дана још, а црква ће примити, кад год јој приложи.{S} Осем тога в |
| </p> <p>— Удаје се, за мога мајстора... а мене... мене... ух! — уздахну тешко.{S} Рука му случа |
| сада!{S} Но он није имао никога свога; а тетка Маца, којој је предао Ламбрине хаљине, била је |
| утао, али много даље, пут Мокрога Луга; а када га глад узмучи, он је по џбуновима брао лишће ки |
| а главу, пољуби га у чело и оба образа; а мајстор Диша, још збуњен од изненадне среће, којој се |
| p> <p>— Тако те хоћу: да се ожениш, ја; а не да затварамо капиџике, кад прођеш! — шалио се Стан |
| ица је са страхом погледала у Јанићија; а кад јој је овај казао, да јој то мајстор Диша враћа и |
| е ли да се расквари свадба пре ђердека; а ти мени шамар за врат!{S} А ја сам хтео да ти кажем к |
| ље вукоше развалинама порушених идеала; а ноћу, кад заспи, долазила би му лепа удовица на сан, |
| ажити помоћи, јер то беше грчка махала; а кир-Диша је сада постао највећи враг Грцима.{S} А как |
| због буре, која је на сав мах беснела; а када се море утишало и хаџија укрцао у лађу, предстој |
| газдарицу.{S} Она га никад није грдила; а то је много вредело за душу једнога сирочета, које ни |
| Али ова новост тако је изненадно дошла; а то се све њега лично тицало, те баш и да није хтео да |
| се свештенство у одеждама и са иконама; а за њим, под еснафским барјаком, мајстор Диша са женом |
| дри колути почеше му играти пред очима; а кад подиже очи тавану, њему се <pb n="119" /> учини, |
| ети, удовицу удај! — казао је кир-Дума; а та је реч, као крилата, пролетела кроза све махале ис |
| ећу! — одговори Диша и намигну на кума; а кира-Анастасија, стидна од кума, заклони рукавом очи |
| стао је један од најуваженијих грађана; а све оно што га је до сада тиштало и мучило, распукло |
| добу“ налазиле, она је била неопходна; а оне жене, опет, које чезнуше за децом, обично су се о |
| екако крње.{S} Хоће да те виде ожењена; а како ти не избијаш из те куће, а тамо девојче добро, |
| гога лаје по овај свет, онда је истина; а кад се казује за вас, не је истина? — Тако ли је?</p> |
| о псешки.{S} Турска вера — погана вера; а што се од те вере добије, то је погано.</p> <pb n="56 |
| ре зоре да захватиш воде са три извора; а кад се будеш враћала дома, никако да се не обазреш за |
| ула, да није ништа чуо шта га она пита; а онај бесмислени поглед, који се уковао за врата, куда |
| Али он је још слуга, нема нигде ништа; а да га чекаш, док се огазди, хој, хој!{S} То ће да про |
| ша жена била јој је присна пријатељица; а сама та помисао била је довољна да је грубо запита: „ |
| десна рука у кући, поштује те као оца; а и сам знаш, колико ти је добра учинио, кад ти је отво |
| бе.</p> <p>— Доста!{S} Ево вам бакшиша; а сада да се вратите онима, тамо.{S} Ама немојте глуво, |
| него му је та освета донела 4000 гроша; а за мале новце, које је дао за еснафски барјак, постао |
| е осилио, чим ти оде!{S} Неће да слуша; а ако, што и послуша, то све наопако.{S} Нисам смела ви |
| а не смем друкчије, већ како нана каже; а он је слуга, нема нигде ништа!{S} Ох, Боже, само му н |
| амбре је дуго остао код фудул-Стаменке; а докле је он са Анастасијом претресао све начине, како |
| ог!“ и махнуо би им руком, да се удале; а тек трећи, кад наврати, био би задржан са речима: „Че |
| S} Али, оне су се тако љубазно смешиле; а она опет, као удовица, раскривене главе и без мушке з |
| и то за двеста и четрдесет гроша, море; а Маца и Лепосава слушали су и од времена на време прев |
| да кажем?</p> <p>— Па, знаш, бојим се; а она зна све.{S} Ако она каже...</p> <p>— Па како да п |
| да на рањено срце.</p> <p>— Обесићу се; а њој ено мајстор-Дише, па, ако узмогне, нека буде срећ |
| — Како год те Бог учи.{S} Ја хоћу дете; а ти ако нећеш да питаш... ти...</p> <p>Мајстор Диша не |
| ка њезина реч погађала је право у срце; а што је најгоре било, она је била толико <pb n="136" / |
| То је осећао кроза сву буру своје душе; а то осећање, које му јасно показиваше његову немоћ, да |
| чних овој укрштало се по његовој глави; а свака од њих била је црња од црње.{S} То не беше више |
| >— Па... ето, радња је, посао се прави; а ја би хтео кира-Анастасијине паре да уложим у еспап.. |
| удо?{S} Камо среће да се тако и догоди; а она што прича, то јој је криво, завиди што онакав чов |
| и да прети, како ће му радњу да запали; а Јанићије тада размахну песницама, па га је толико тук |
| у је то немогућно, пљуну у лице Ламбри; а Ламбре тим истим оружјем врати му ударац.</p> <p>— Пу |
| ут чиним због тебе: хоћу да будеш мати; а мајци требаше ли бољи накит од деце.</p> <p>Као што ј |
| е закуне да ме никада више неће варати; а оно псето (ту кир-Диша зашкрипа зубима и јекну) њему |
| и, они, који цветаху пре Бенџине смрти; а кира-Думиница?{S} А ко би то знао, чега се ради она р |
| оче да се отима и пишти од промуклости; а и кир-Диша, кога четворица држаху за руке, покуша да |
| у, осећао је како га нешто у грлу гуши; а када је завршио оно: „тако мени Бог помогао“, лепо му |
| удовица, па да постанете сретно човек; а ви, ето каква страмота на грцко образ метнусте!</p> < |
| p> <p>Једном речи, постао је прави Грк; а да му се простота не би у очи подсмевала и подмигивал |
| и, само када те није везала са којеким; а таквога мужа свака би себи пожелела.</p> <p>— Мени не |
| Е, де, де, ја сам мајка, па ето, трпим; а ти, зар не видиш какав си стао?!</p> <p>— Зашто да ум |
| оструком пажњом, Мацином и Јанићијевом; а за Јанићија је већ био уверен, да ће и за другом му ж |
| {S} Однесена је под еснафским барјаком; а после укопа све, што је допратило покојницу до гроба, |
| летимичну идеју он само одмахну шаком; а како, поред свега мозгања, не нађе ни један згоднији |
| она курталисати беде и вратити у дућан; а гледај ти сада, како изокренула, као да је није сачув |
| нетним стиховима прикрива какав злочин; а то би била клевета на једног честитог грађанина, који |
| еб јео, газда, па сам ти и образ чувао; а ти ме тераш да идем кир-Ламбру, ваљада да ти опет обр |
| излечио од сваке болести коју је имао; а ако би случајно био здрав, онда је требало само, пре |
| где је своје уморно свето тело одмарао; а пљунути на такво место већи је грех, него ли што је н |
| ква доказа, да га је хаџи-Зосим покрао; а и када би успео да докаже, тешко да би до својих нова |
| да изгубиш жену, а дете да остане живо; а и да их обоје изгубиш.</p> <p>— И зато сам чак у Јеру |
| али Спаситељ је сва искушења претрпео; а да није, Бог му не би дао ону чудотворну силу и одрек |
| је је био само дечак, безбрижан, весео; а овај догађај и она душевна борба сада га сасвим проме |
| ним разлозима мајстор Диша је попустио; а осем тога, он је и иначе уважавао своју пуницу и зато |
| ого а час благо, како је кад затребало; а кад би опазила, да је ко од њих лабав у служби или да |
| у јакој вези са оним што је после било; а то ће нам, најзад, објаснити и оне загонетне стихове |
| ећеш!{S} Нема нигде умешено па обешено; а у селу понајмање! — тешила би га Маца, а Лепосава, ко |
| ептање.{S} Њему стаде пријатно и ведро; а она потајна изнутрица, која га је, поред свега савлађ |
| ада догодило?{S} Момци су, слуге су то; а где је слуга сачувао газдин новац?</p> <p>И стотину м |
| епосавине такође су је обилазиле често; а тада у кући и башти било је врло живо и весело.{S} Ле |
| иди колико му је дао, промрмља понешто; а гдекоји од ових, срдито му одбаце аспру у блато и оде |
| S} Деца јој у неколико замењиваху кћер; а то је, ипак, била каква таква утеха.</p> <p>Али Јанић |
| за свадбену антерију и леп шарен појас; а већ нови ђевђелук (капа „дињара“) то је мајстор Диша |
| ио.</p> <p>Судбина га је заквачила већ; а кога судба једаред само дохвати у своје незграпне шак |
| од стида, да му на улици не честитају; а ако га ко на улици и заустави, он се брзо опрашта и и |
| плетка је од некуда потурена у чаршију; а већ онај који је потури није требало да брине више ко |
| колико пролазника дотрчаше на ову вику; а када Дума опази да више није сам, распомами се па се |
| више користи, него ли и сам мајстор му; а сав дневни пазар редовно је свакога вечера доносио те |
| огачио очи и зачуђено се забленуо у њу; а она тако исто узрујана, да јој се недра од наглога ди |
| о је тако честит и одан своме мајстору; а Диша му, шта више, посаветова, нека се он држи само њ |
| Богу и задужиће свој еснаф захвалношћу; а после тога „ктитор и приложник храма сего“ постаће и |
| емео и изгубио вољу на пазар и на децу; а он је опет нудио толишно, да је свети човек са највећ |
| овице ишчачкају макар и једну трунчицу; а већ после би им лако било да од те трунчице замесе чи |
| То је љубав! — понови оп последњу реч; а весели смех девојачких грла из баште, као да му дохва |
| е да прими, ту у мутваку ћеш да спаваш; а сада хајде да вечерамо!</p> <pb n="80" /> <p>— Нека, |
| се жениш, треба да знаш зашто се жениш; а када течеш, за кога течеш! — суздахнуо би кир-Диша, н |
| чко-цинцарским комшијама; <pb n="20" /> а то му је само више пријатеља стицало, јер су они знал |
| ни колико Божја тичица, <pb n="196" /> а побожан си, народ ти даје све, што год ти је потребно |
| проклето Бик што ми укради антерија!{S} А-а-ах! — Шија да му заврнем, нека липше, куче погано, |
| Дуса да ти се испрзи у паклена мука!{S} А-ах, рогата биволица една, сас моји ли пари градиш бар |
| и да гладујемо, то је онда судбина!{S} А од судбине нико се не оте.{S} И други су патили, па о |
| ашто ће нам он?</p> <p>— Ви’ш ти ње!{S} А шта би свет онда реко?{S} Мајстор Диша појео шљиву, а |
| е очију.</p> <p>— Добро јутро, дете!{S} А где си ти до сада, болан?{S} Е, е, жив био, жив био! |
| лиш ти, да се са мном можеш спрдати!{S} А знаш ли, море, да те ни сам Господар Милош не би од м |
| а би она смела да му ма шта пребаци!{S} А баш и када би се толико заборавила, брзо би га отишла |
| p> <p>— Свирај бре, ченгене, свирај!{S} А-а-х!{S} Душа ми гори, душа! — чула се још из далека с |
| ш ли се ти?</p> <p>— Ич се не шалим!{S} А што?{S} Па то се бар зна <pb n="137" /> да нико од не |
| > <p>— Крси глава одавде, куче едно!{S} А на кира-Анастасија поздрави се, да тој кадаиф једе са |
| ре ђердека; а ти мени шамар за врат!{S} А ја сам хтео да ти кажем како ју је кир-Ламбре онда за |
| ад да запишемо у пропала вересија...{S} А, а-ах, Дума, гомаре едно, кој да те превари?{S} Едно |
| „Здравље пред кућу, болест из кућу“.{S} А кад дођеш кући, прво да потражиш зелену жабу, па ту ж |
| сетнице, тај не може да буде хаџија.{S} А то је велики грех.</p> <p>И сад му хаџија поче припов |
| -Дишу као на једнога сладострасника.{S} А кад једно казивање победи, оно као стрела пролети кро |
| е Маци неколико врло крупних пилула.{S} А за тим предузе да болесницу доведе к свести.{S} Наред |
| једре контуре, одскакала на грудима.{S} А он, тако исто усплахирен, изгубио сву моћ мишљења, бл |
| је сада постао највећи враг Грцима.{S} А како на улици не беше никога, не оста му друге него д |
| пролазио покрај кир-Думинога дућана.{S} А кир-Дума, чим би га угледао, повукао би се дубље у ра |
| ао, већ свој пријатељ и његова жена.{S} А, у то време, у Београду се са највећом суревнивошћу п |
| ожио у еспап и довео још два шегрта.{S} А њега самога, за ову годину дана, кира-Анастасија потп |
| та.{S} Врата прснуше, а глави ништа.{S} А увек, кад подвије врат и полети, мукне тако, да вам с |
| је скинуо враџбине, деце пуна кућа.{S} А то што је на теби, од прве ти је жене. — Ово је већ т |
| а с неким руским матрозима из Галца.{S} А кира-Мана отишла у Галац и довела мужа кући, пошто се |
| и сусрету с киме, то му је било све.{S} А како му је било код куће, где се врло рано затварао?{ |
| махале и свакоме се правда — не иде.{S} А баш и када би тако радио, он сам, по својој повученој |
| аг и отиде на чесму, да наточи воде.{S} А чесме по Београду, у оно време, биле су као нека врст |
| морати, пре свега, изићи међу људе.{S} А та сама помисао, да се сад, овако оцрњен и смешан, ја |
| скупише око њега, да чују шта му је.{S} А када им Диша исказа своју несрећу, како му је кеса ук |
| да им она помогне и око њих пробаје.{S} А рука јој је била тако срећна, да и оне жене, које су |
| мицу и како се час по час осмешкује.{S} А чим мајстор Диша одмахну руком и изиђе из дућана, Јан |
| да то изврши, само ако она усхтедне.{S} А не хтедне ли?...{S} Овде му се помисао прекиде и он с |
| у овај босиљак — то, у место сестре.{S} А оно... оно... знаш... (сад и Лепосава запе, без сумње |
| не знам; — одговарао је самоме себи.{S} А докле је тако размишљао и брижно погледао у „бешчедну |
| и враћајући се натраг Барјак-џамији.{S} А што је више у те мисли западао, све се више кајао, шт |
| ио друкчије већ грчки или цинцарски.{S} А када је већ морао да проговори српски са муштеријама, |
| , па није имала кад о томе да мисли.{S} А после тога и Маца би била најбоља контрола, да му дом |
| сам Лепосаву тек у четвртој години.{S} А колико је њих жена, што по десет година чекају, па ка |
| и шта се у кућу уноси ни шта износи.{S} А некада није се смела чак ни једна паприка више из тур |
| сувишне бриге без које се може бити.{S} А да би се пред Дишом и својом савести оправдала, увек |
| ће је сада за навек можда изгубити.{S} А уз ово осећање расла је упоредо и она бојазан, да ће |
| се чини, сад ће се у струку сломити.{S} А дебели курјук плетене косе, преко које је слазила мод |
| ва, од које се није умела одбранити.{S} А сва ова халабука од дивље музичке ларме са бубњавом г |
| помишљала да свога супруга ожалости.{S} А да је удаду за Србина, то би био грех према покојнику |
| н није могао са толиким благом доћи.{S} А испосници никада не лажу.{S} Па онда, он се и са те с |
| ије разумео.</p> <p>— И јесам лудак.{S} А ти, што ми се не наплатиш?</p> <p>— Како ћу? — запита |
| и тежак и горак овај први састанак.{S} А они, који нису у сличноме положају никада били, дај Б |
| ем, не ваља!{S} Обећао сам да ћутим.{S} А да варам газду, зло! — мислио је Јанићије и између ов |
| сачувам, нека уђе у свет са образом.{S} А сада?...{S} Шта се учини сада...{S} Ето чујеш и сам.. |
| ни удовицом па још једном Цинцарком.{S} А погдегде, онако узгред, тек да наговести сумњу и оно |
| Диша да се ожени Лепосавом Мацином.{S} А тако се најзад и морало држати, пошто је мајстор Диша |
| задовољство, да је кривац пронађен.{S} А за љубав тога малог задовољства да се враћа и излаже |
| е, кад год би му се дало, избегавао.{S} А мајстор Диша напротив.{S} Он сад већ <pb n="216" /> н |
| осан, да га је из дна душе презирао.{S} А што није учинио крај са собом, ваљало му је захвалити |
| ни од Дишине воље, ако би је спасао.{S} А тако се баш и десило.</p> <p>Кир-Диша је имао у Пожар |
| кле се не свикну на своје удовиштво.{S} А већ после овај благи обичај постајао је све ређи и ре |
| рах, да би му често кожу раскрвавио.{S} А за све то коме би се потужио, кад никога свога није и |
| е ово свршити о томе није ни мислио.{S} А и како би могао размишљавати, кад су га све ове сплет |
| се склонис и поарну послу да најдес.{S} А ја искам да се састанем сас мога кир-Ламбре, па сама |
| шу удаје, што јој упропасти младост.{S} А како је он без речи седео и само трљао чело тражећи к |
| живо о овоме или ономе разговарају.{S} А рано јутром и око сунчева смираја чесменски зид и не |
| фром и од обилног расположења јекну.{S} А кир-Диша, који никада још у своме веку није запевао с |
| и поче се пљускати по лицу и врату.{S} А она девојачка песмица што се из баште извијала, праће |
| вака, па онако збуњена отрча у кућу.{S} А Јанићије је дуго и дуго стојао забленут и зачуђен они |
| а, докле се пазе, он је увек кривац.{S} А ове две куме толико су се пазиле, да су једна другој |
| ас налази густо насељени Енглезовац.{S} А када га је умор савладао, отишао је у вече на Ташмајд |
| ло?{S} Знаш ли шта лају погана уста?{S} А? — запита тетка Маца и застаде, да мало одахне и по с |
| пре Бенџине смрти; а кира-Думиница?{S} А ко би то знао, чега се ради она радовала!{S} Жене ник |
| омогне.</p> <p>— Како никога немате?{S} А ми који смо?{S} Ти, не ли си наш, не ли неси?{S} Ако |
| у је цео свет говорио да то не чини?{S} А да му кажем, па да ме, као у сватовима, опет одалами, |
| све било, да ли би он то и дочекао?{S} А код овога мајстора његово произвођење било је већ на |
| ја ће да каже: јазук на мајстор-Диса! — А како смо вас волели, као да сте из сама Елада, као да |
| е је истина за ваше што се прича, ха! — А е ли истина да сте пали са зид и да вас је патрола ју |
| на хаџилуку бавио?{S} Деде, размисли! — А то ти је овако:{S} Бог, (нека му је вавек слава и нек |
| > <p>— Шта кажеш? — зграну се хаџија. — А где ти је памет, да је саму остављаш? — Зар сам зато |
| од године до године, све јаче гојила. — А једанаесте године једна комшиница Туркиња даде јој, с |
| атекло у кеси, — рече Диша шалећи се. — А сад деде да видим каква су!</p> <p>— Немој, још мало; |
| и Диша. — Ово ће бити онај сан Мацин. — А како се ради с њим? — упита гласно.</p> <p>— Сашије с |
| газда-Диши некако подсмешљиво звучао. — А она је одмах после њега изишла, и оде на ову страну.< |
| поче климати главом и гледати у Дишу. — А ви верујете што се, по свет прича?</p> <p>— Не прича |
| а чистину и подвикнуо: „Боже помози!“ — а оно на равном и сигурном путу спотакне се, падне и ск |
| да јој кажеш: „Добро је, шућур Богу!“ — а полако да кажеш: „Со ти у очи, а болест у ложичице“, |
| <p>— То је искушење — одговори хаџија — а онај, кога је искушење савладало и отишао пре Ускрса |
| реме му је — одговори Маца равнодушно — а када долази?</p> <p>— Кроз недељу дана — одговори Јан |
| свога господара.</p> <pb n="24" /> <p>— А, чапкун бре, — прети јој кира-Думиница кроз сузе и ве |
| божно прекрсти.</p> <pb n="218" /> <p>— А где је Јанићије?</p> <p>— Не знам ни сама, што га до |
| огледа је у очи.</p> <pb n="68" /> <p>— А дреје?...{S} Што си их однео на кира-Ману?</p> <p>— Н |
| <p>— Е, једна му је набацала!</p> <p>— А која ли то? — запита брижно жена, а очи јој крвнички |
| ту а жена ашикује с комшијама!</p> <p>— А ко вам каза па то? — одговори Анастасија и утаче се у |
| бре, седепсузу; ја сам стара!</p> <p>— А он ти је па младунче, ба!{S} Погледај га само: је ли |
| клефти да води, што је у срце!</p> <p>— А деце не је никад доста!{S} То због старос викам.{S} С |
| Какав род?</p> <p>— Онако....</p> <p>— А бре, чапкуне, бре, куда ти нишаниш? — смеју се мајсто |
| на, то лаже свет!{S} Куд ја...</p> <p>— А: куд ви!{S} Еле, кад се несто за другога лаје по овај |
| исао прекиде и он се стресе...</p> <p>— А је ли ти, море, шта ти је наспело да идеш одавде? — п |
| е тај бојао ни десет „ерлија“.</p> <p>— А је ли ишао на хаџилук по децу? — запита Јанићије и од |
| па све, али кесе ни од корова.</p> <p>— А-ах, псето погано! —јекну хаџи-Диша, кад се увери, да |
| асмеја од силнога задовољства.</p> <p>— А што се сад цериш као луд?</p> <p>— Јер... јер... заус |
| привиђење пролетело крај њега.</p> <p>— А сад? — промуца кира-Анастасија и плашљиво га погледа. |
| ша и сав се зацрвене од стида.</p> <p>— А, не је истина; саг, не је истина за ваше што се прича |
| едном девојком пролазила туда.</p> <p>— А што си се тако пофудулила, Лепосава? — запита Канче.< |
| <p>— Па, ето, удари ме у леђа.</p> <p>— А ти?</p> <p>— Ја ћу опет онако...</p> <p>— Јест, нашла |
| ти петљице на плетећим иглама.</p> <p>— А што да се стидиш?{S} Видиш, како се не стиде ове Божј |
| и не падају на памет шегртима.</p> <p>— А да није то кир-Диша? — запита престрављено после крат |
| м бити кум?</p> <p>— Кир-Дума.</p> <p>— А Ламбре?</p> <p>— Онако, пустосват.</p> <pb n="28" /> |
| н и поче поклецавати од ужаса.</p> <p>— А ко не каже, питај!{S} Ето, њој каза Канче, а мени цео |
| ! — храбрила га је тетка Маца.</p> <p>— А где ћеш ноћити?{S} Ваљда ће те пустити, да заноћиш?</ |
| <p>— Хоћеш ли? — запита Диша.</p> <p>— А јеси ли казао нани?</p> <p>— Зашто њој да кажем?</p> |
| оде, несрећник? — запита Диша.</p> <p>— А Бог би га знао; одоше пут Јалије, тамо, а за њима и Ц |
| Јанићије је донео дреје овде.</p> <p>— А од куда бих ја знала да су то баш дреје кир-Ламбрине? |
| о да буде хаџија, ама не може.</p> <p>— А баш си видела? — запита Диша, привучен њеним причањем |
| ајстор-Диши као кукавица јаје.</p> <p>— А ко ће им бити кум?</p> <p>— Кир-Дума.</p> <p>— А Ламб |
| Јанићије учини главом да није.</p> <p>— А зашто, море?{S} Ваља да одеш, да га пољубиш <pb n="16 |
| ца притрча руци, да је целује.</p> <p>— А ви, како сте?</p> <p>— Ето, ја и Јаникије чекамо те с |
| о, целива будућу ташту у руке.</p> <p>— А где ти је Лепосава? — запита сада Диша и нежно баци п |
| а-Ламбриница мало час принесе.</p> <p>— А кира-Анастасија, па сас њу што ћемо?</p> <p>Сад већ н |
| укаш толико?{S} Није код куће.</p> <p>— А где је?</p> <p>— Мало час беше ту кир-Ламбре, па оде |
| тетка-Мацино равнодушно лице.</p> <p>— А што ме питаш за то?{S} Зашто би се ја мразила са свет |
| о, тетка-Маце; она зна и више.</p> <p>— А шта ја знам? — Знам да је млада, лепа и вредна... одг |
| /p> <p>— Ама, нико те не види.</p> <p>— А месец, а звезде? — Зар нема нешто живо што гледа?{S} |
| причају многи који су видели.</p> <p>— А, е ли ко видео, када сте ви хтели да прескочите код у |
| р се уплаши и од саме помисли.</p> <p>— А шта: ја хоћу?{S} Ствар је у твојој руци.{S} Ти <pb n= |
| н, да ће успети, да га измири.</p> <p>— А с оним гадом лако бих ја; пребио бих му обе цеванице, |
| едини лек; морам му га казати.</p> <p>— А шта си снила?</p> <p>— Море, није да сам снила, него |
| а три пута три дана оздравити.</p> <p>— А од чега му је то, по Богу да си ми отац?</p> <p>— Ех, |
| шта ће се са мајстором десити.</p> <p>— А ти — замуца Диша утучен од овога што је сазнао — зашт |
| дбина, к’смет, сто кажу Турци.</p> <p>— А где је она? — упаде Диша у реч страшљиво.</p> <p>— Ра |
| ражио његов изгладнели стомак.</p> <p>— А да сам оне Ламбрине дреје предао онда кира Мани; или |
| ла, а ја ништа о томе не знам.</p> <p>— А оно?</p> <pb n="30" /> <p>— Које?</p> <p>— Белћим не |
| /p> <p>Лепосава климну главом.</p> <p>— А знаш ли зашто сам ти дао?</p> <p>Лепосаву обли румени |
| реко феса шамијом калемћарком.</p> <p>— А ти знаш нешто? — запиташе је друге и радознало поглед |
| нићије сухо и дрхћућим гласом.</p> <p>— А што си бре такав у лицу? — запита Диша, коме паде у о |
| у целој ствари потпуно невин.</p> <p>— А баш ако је до 4000 гроша — размишљавао је Диша — ја з |
| ксер, не би му за ту суму дао.</p> <p>— А од чега он чува? — запита Зосим.</p> <p>— То је само |
| да би те онакав човек заискао.</p> <p>— А што она да лаже...</p> <p>— У мутвак, сурунтијо; шта |
| Зашто?</p> <p>— Што је отишао.</p> <p>— А што се то тиче па тебе поп ли си, да ти се исповедам? |
| остари, њему није ништа право.</p> <p>— А што је узимао дете?</p> <p>— А што се „дете“ удало за |
| <p>— Нисам; али причају тако.</p> <p>— А, тако: причају! — учини кир-Дума и сажаљиво поче клим |
| се на грчкоме језику налазило.</p> <p>— А-а- проклета пцета; проклето Ламбре, што %ми направи!{ |
| наниже оште едно килибар-зрно.</p> <p>— А колико ли бројиш па сад? — Запита га кир-Ламбре и под |
| у је учитељ изненада искрснуо.</p> <p>— А да је упусти, море? — запита Маца, тек да изађе из ов |
| доноси, и диже обе шаке и вис.</p> <p>— А шта се то тебе тиче?</p> <p>— Разбојник еден!{S} За с |
| Бик збуњено и чеше се за врат.</p> <p>— А, ту ли те сврби, магаре! — подвикну Диша, коме оваква |
| му шегрт отказује послушност.</p> <p>— А и шта си друго него пезевенк, куче, бре!? — подвикну |
| вати се обема рукама за главу.</p> <p>— А кира-Мана ми је казала да сам пезевенк-баша зато, што |
| оје га тако жалостиво гледају.</p> <p>— А што се опет оженио њоме, када му је цео свет говорио |
| сокачета, да пресретне мајку.</p> <p>— А како би било да пођем и сам, да је потражим! — помисл |
| трже руку и одскочи у страну.</p> <p>— А-а!{S} Шта искате ви? — викну изненађено.</p> <p>Пред |
| едену мисао као ветар прашину.</p> <p>— А што, зар је једна пошла за сиромаха?{S} Зашто баш да |
| и језик извучете, ама ја нећу.</p> <p>— А оно, тетка-Мацо?...{S} Божем се не зна што си је лањс |
| надуо тако?</p> <p>— Ти знаш.</p> <p>— А шта ја знам?</p> <p>— Удајеш се за мајстора...</p> <p |
| } Лепосава га зачуђено запита:</p> <p>— А што ми узе то?</p> <p>— Па што ће ти?{S} За кога имаш |
| ека као и обично и смешећи се:</p> <p>— А где си ти ђаволе већ три дана?</p> <p>— Глава ме нешт |
| ницом у груди и онда узвикнуо:</p> <p>— А, а! — Турчине, - бре, пали кумбару, да ме разнесеш!</ |
| брине?{S} Што да бедим човека?</p> <p>— А моја жена?...</p> <p>— Знаш како је, мајстор-Дишо; ни |
| није крива, зашто би вриснула?</p> <p>— А?...{S} То?... поче Диша загушеним гласом, а грло га и |
| о значи?{S} Какво је то копље?</p> <p>— А од куда ја знам, зете.{S} Тако ми рече Пречиста, а са |
| /p> <p>— А што је узимао дете?</p> <p>— А што се „дете“ удало за њега?</p> <p>-— Него за тебе, |
| ћу ти, Мацо, либаде од кадифе?</p> <p>— А ако буде кћи?</p> <p>— Бацићу је у трице; поклонићу ј |
| к чека...</p> <p>— Који човек?</p> <p>— А знам ли га ја који је? — Јанићије каже:{S} Ламбре, а |
| ли.</p> <p>— Па то на хаџилук?</p> <p>— А што?{S} Бог ти је дао, можеш.{S} Многи би желео да бу |
| ли се опет срео са кир-Думом?</p> <p>— А шта ти је сад наспело да га о томе питаш? — зачуди се |
| а ти ћерка буде устабашиница!“</p> <p>— А што, бре; шта јој фали?{S} Него да сам је удала за ка |
| о <pb n="81" /> не уби; удри, не жали!“ А мајстори су ревносно вршили овај аманет: „Докле ти не |
| м поштујете, као да ми је рођена мати!“ А после би подвикнуо жандармима, да извуку мацке и да н |
| кад је ја питам: „Што нас остави, бре?“ а она ми каже: „Он ме је овамо отерао!“</p> <pb n="217" |
| но према другоме; она намргођених обрва а он оборена чела, погледа плашљива али ипак пуна очајн |
| а оде.{S} Пред текијом није било никога а у самој текији затече дервиша, огрнута вучјом кожом, |
| ецнуше колена, које од претећега израза а које опет од одрицања Дишинога.</p> <p>— Молићемо, не |
| да засуче рукаве, кад прво оба сведока а одмах за њима и кир-Дума као опарени искочише на сока |
| губи пријатељство два тако угледна Грка а с њима и све грко-цинцарске муштерије, ипак је видео |
| јасно видело, да га је сва моћ оставила а наместо тога настао у души ужасан страх од онога што |
| ак све до ране зоре играо час на уснама а час скакутао по зажареним образима и извиривао из они |
| то, брајко, пробати на Думиним вратима а не на мојим! — мисли срдито у себи, а гласно се смеје |
| S} Ко га нађе, нека га привуче властима а по том мајстору на посао!“</p> <p>С овим је власт учи |
| лијскога капиџика, срце му силно залупа а рука клону доле.{S} Мало час га је одјурила ножем, па |
| чених ногу, сав раслабљен које од умора а још више од оног унутарњег бола, ударио другом страно |
| азад и, застиђен од толике гомиле света а можда мало и уплашен од ратоборнога изгледа Ламбриног |
| вала Богу, и Бог ти је дао много новаца а још више памети, па размисли.</p> <p>— Па то на хаџил |
| ум, да ће сутра дан постати испрошеница а до друге недеље и кира-Дишиница.{S} Али кад бубањ тре |
| ини мало забринула, што их то нема, кад а у томе угледа хаџију, како журно иде.{S} Још из далек |
| ке народности.</p> <p>— Кафа је за људе а не за фукару.{S} Ко је још говеда појио кафом? —</p> |
| икну Маца. — Хаџилук је за побожне људе а не за такве чапкуне као ти!</p> <p>Целе ове вечери Ја |
| зове она ватра,</l> <l>Што душу сажиже а срце спржи?</l> <l>— Знам, душо, знам — то је љубав!“ |
| зове она ватра,</l> <l>Што душу сажиже а срце спржи?</l> <l>Знам, душо, знам, — то је Љубав.</ |
| зове она ватра, што душу</l> <l>сажиже а срце спржи?</l> <l>„Знам, душо, знам — то је љубав!“< |
| p> <p>Најзад, кад сунце поче да прижиже а хлад од дафине скрете и остави Дишу у пуној светлости |
| јстор Диша бледи и румени; срце му бије а душа се поткупила, па се и не показује жива.{S} Није |
| збуњено лице Ламбрино, руке јој клонуле а у недрима од страха тако силно бије, да јој је кошуља |
| Осетио Ламбре одавно, како му жена вене а ствари ишчезавају, али још као не може да схвати зашт |
| но збуњен <pb n="46" /> од толике пажње а у дубини душе ликовао, што му се давнашњи сан испунио |
| рекао: „Бог да је прости!{S} Један пре а други после, тек, сви ћемо тамо!“ — и тако утешен сиш |
| дицом и метанишем, само да вама да деце а мени унучиће.{S} Па ваљда се смиловала мајчица, те је |
| са осталима смеје, очи му се закрвавише а песнице стегоше..{S} Журно изиђе на капију и изгуби с |
| ла од њега, и захваљујући њезиној бризи а и стишавању савести, мајстор Диша се после две недеље |
| роклетство Ламбри и свој грчкој чаршији а сад опет псовку, што није боље отварао очи, да му се |
| војачким нападом.{S} Предавао је ствари а зачуђено је посматрао сву ову веселост, а нарочито Ле |
| ила Јанићију просто из детињске пакости а можда и из несташлука; али сада ни због једнога ни зб |
| се пута, она рашчупаних коса и плачући а он сав изгребан, вратили са чесме кућама.{S} Али се н |
| коме у очи није смео рећи ни ружне речи а камо ли узмахнути шаком, обично је све оне шамаре кој |
| Ето, данас сам све прохесапио шта имам а шта немам.{S} Са оним имањем у Пожаревцу и овим, што |
| Знаш и сама како се каже: пут за морем а смрт за вратом.{S} Бог ће дати, па ћу се вратити, а т |
| о викао.{S} Пре се уздржавао пред Мацом а сада је и пред њом за сваку ситницу пребацивао Лепоса |
| к или Цинцарин од бољега угледа изостао а да није присуствовао макар у цркви при венчавању млад |
| S} Пред њиме је треперило широко Дунаво а за њим се чула лупа дахирета и свежи девојачки гласов |
| а се са „чирацима“ у мутваку час строго а час благо, како је кад затребало; а кад би опазила, д |
| ије је обично увек пре мајстора долазио а Диша опет није никада тако одоцнио као овога пута.{S} |
| ори, у грудима јој је тако силно лупало а у грлу стезало, да је морала употребити сву присебнос |
| Нешто мило, опојно, што га је заносило а од чега се није могао отети, обузе га свега и Бог зна |
| песмицу; пребацио једну руку на Думино а другу на Дишино раме, па ниже ли ниже.{S} Једном речи |
| довице, што је овеселило срце удовичино а јако ожалостило зле језике комшијске, који беху занем |
| контроли.{S} Одважити се на толики пут а не осигурати се са сваке стране за собом, то није бил |
| оже да ни кроз туђу историју не сазнаду а камо ли да их таква судбина снађе!{S} Доста, ако каже |
| чини, као да му се сви зидови поклањају а таваница спушта на главу.</p> <p>— Јанићије!{S} Јанић |
| да седи подавитих ногу на своме ћепенку а да се не макне, сада се није могао у дућану ни „черег |
| а када би запевала какву му драго песму а другарице јој прихватиле, ретко да би ко прошао улицо |
| е! — проговори Јанићије — Газда на путу а ти, ето, како чиниш!</p> <p>Анастасија очевидно ништа |
| кне, ако сме.</p> <p>— Еле, муж на путу а жена ашикује с комшијама!</p> <p>— А ко вам каза па т |
| не иде никако у главу да имају устабашу а без устабашинице.{S} То им долази некако крње.{S} Хоћ |
| ану коме, бацале у тамну сенку час Дишу а час Анастасију Бенџину.</p> <p>У мало воде већи талас |
| од седамнаест година, у лицу сушти отац а по нарави иста мајка.</p> <p>То му је све било већ од |
| — Хе, хе, јеси ти неки лисац.{S} Кријеш а немаш зашто.{S} Море, грех би био, кад не би то уради |
| у мах пресушише сузе, прими две аспре, (а то је био први поклон што га је за пет година шегртов |
| оклето Бик што ми укради антерија!{S} А-а-ах! — Шија да му заврнем, нека липше, куче погано, шт |
| <p>— Свирај бре, ченгене, свирај!{S} А-а-х!{S} Душа ми гори, душа! — чула се још из далека сил |
| на грчкоме језику налазило.</p> <p>— А-а- проклета пцета; проклето Ламбре, што %ми направи!{S} |
| рже руку и одскочи у страну.</p> <p>— А-а!{S} Шта искате ви? — викну изненађено.</p> <p>Пред њи |
| рече Маца и удари у смех.</p> <p>— Шта-а?...</p> <p>— Троје... три сина!...</p> <p>Хаџији мркн |
| е, у гробу, мир прелестни влада,</l> <l>А над гробом у тузи се гуши</l> <l>Вјерни супруг сред ж |
| змеђу њих владаше.</p> <pb n="76" /> <p>А Јанићије је те шамаре заједно са газдиним хлебом гута |
| горком орошава кости!“</l> </quote> <p>А одмах, испод ових суморних и нешто загонетних стихова |
| ћор-сокаку близу Синџир-џамије!</p> <p>А цигани су ревносно лупали у гочеве, а она писка, што |
| вратима под носем свога супруга.</p> <p>А мајстор Диша, још збуњенији него што је дошао, изиђе |
| аде трчати, као да га неко вија.</p> <p>А када се потпуно разбистри од забуне, застаде, да се о |
| м кир-Ламбре, трговац са Зерека.</p> <p>А то, како се оженио први пут и како је са овом женом п |
| ца прегршт земљице на покојника.</p> <p>А тај покојник била је прва љубав, први њезин осећај, к |
| ве што јој је Анастасија казала.</p> <p>А мајстор Диша опет претрнуо, па и сам као <pb n="108" |
| тила, док је уз капиџик стојала.</p> <p>А када је Јанићије дошао, она га је осетила инстиктивно |
| а на ону која јој мужа преотела.</p> <p>А докле су њих двоје овде размишљавали, седео је Диша у |
| кира-Мана пријатељски ухватила.</p> <p>А баш у томе часу, кад он учини тај покрет, што је могл |
| бесно је дрмусао за оба рамена.</p> <p>А када се кира-Мана истрже и сва изубијана побеже, он с |
| ра му је била и хладна месечина.</p> <p>А Лепосава га је и сада предусретала отворено и, у коли |
| нили су се Грци од оног прекора.</p> <p>А кир-Дума, коме је највише бучала глава од свега тога, |
| ва више, већ штуче међу сватове.</p> <p>А ко зна, не би ли боље било, да је мајстор Диша прво с |
| живања на голу реч веровале све.</p> <p>А бар да је кира-Мана имала право, што је сумњичила сво |
| се чак из другога села разлеже.</p> <p>А хаџи-Дишу, чију достојну успомену чупамо из заборава, |
| од ноката раздражене Анастасије.</p> <p>А када их раздвојише, она се поче као у грчевима савија |
| пред њиховим капиџицима писнуле.</p> <p>А за то време кира-Анастасија није излазила из собе.{S} |
| ео је да га нико не пита о томе.</p> <p>А кад би причао све, где је био и шта је радио, само би |
| тасији, да и с њоме ствар удесе.</p> <p>А мајстор Диша оста у дућану још потпуно збуњен од изне |
| ла за мужа, који јој се враћаше.</p> <p>А докле су они овако разговарали у гомили овога света, |
| посело, чим припека мало ублажи.</p> <p>А дан је био врло врео, сунце је прижижало озго, а над |
| а, да разбере о кира-Анастасији.</p> <p>А докле је тетка-Маца обносила водицу и у свакој кући з |
| ролећем брачнога живота надноси.</p> <p>А како који дан, кир-Диша је све жудније погледао у нас |
| већ почеле овде онде искрсавати.</p> <p>А то се већ почело у велико јављати.{S} Од некога време |
| коју никако не би могао поднети.</p> <p>А да на све ово одмахне руком и да опрости срамоту, ни |
| о којима ће се безбрижно газити.</p> <p>А како ли овде сетно мирише Мајкина Душица!</p> <p> <hi |
| стојао и очекивао на заповести.</p> <p>А када кир-Диша зађе и у подрум, да прегледа туршију, к |
| мајстор Диша не би могао прећи.</p> <p>А докле се по разним комшијским кућама зуцало, додавало |
| рата и весело одјури симиџиници.</p> <p>А мајстор Диша седе на ћепенак, подави ноге и са најлеп |
| ди, а у каквоме према газдарици.</p> <p>А када би било бар кога, коме би смео поверити и његово |
| урном нацијом, у коју се стапао.</p> <p>А ону националну погрешку својих родитеља трудио се, да |
| ожним враћањем прстена, набацао.</p> <p>А када га већ и срце и разум гонише, да се осврне на та |
| з мутвака и чак на Јалију однео.</p> <p>А те вечери, када је он спавао, мајстор-Диша је гостио |
| ега, оно ће опет остати нечисто.</p> <p>А овај разлог није био без јакога утицаја, у толико пре |
| ад и предао газда-Диши на занат.</p> <p>А код газда-Дише није никада видео никакве милости.{S} |
| спотакне се, падне и скрха врат.</p> <p>А кира-Анастасија, како је са осмејком на лицу заспала, |
| и како да оправда своју наглост.</p> <p>А осем тога, ова посета имала је у његовим очима решава |
| тити расположење својих гостију.</p> <p>А кир-Ламбре само извија час грчку час цинцарску песмиц |
| чаршија, ћепенци да ни запалаш.</p> <p>А она, стидљива као невеста, само се осмешкује и трчи и |
| ћерлеме или други какав слаткиш.</p> <p>А тетка Маца, поред свога видарског позива, била је и с |
| у главом: „Побеже нам погансуз!“</p> <p>А када га ни до вечери не би, мајстор Диша одлучи да до |
| дговорила, да јој Диша ништа не треба: „а ако искам да по месечина спацирам по башча, како од м |
| лаши са улице изводили арију: <hi>чочек аваси</hi> (игра чочека) она уздиже над главом деф, дру |
| а свога кир-Бенџу она је одиграла чочек-аваси и смејући се загрлила дебели јастук.</p> <p>Ваљда |
| ада себи није она прекорачила прага ове авлије, управо од када је престала удовати.</p> <p>— Мо |
| окаку! — подвикну нека остарија жена из авлије, а оне, кикоћући, прхнуше у башту добацујући јед |
| а.</p> <p>Устаде и безобзирце истрча из авлије на улицу.</p> <p>Разуме се, да је Ламбре, покрај |
| неће ли бар што изнутра чути; али ни из авлије ни из куће ни гласа ни каквог му драго шума, осе |
| од силног журења одахне, прелете преко авлије, заригла капиџик, па за неко време престаја уза |
| чисто се забезекну, кад угледа у својој авлији ове две куме.{S} Није знала како да се понаша: д |
| и, ретко које јутро да не нађе у својој авлији убачену по коју главу шећера или трубу платна, а |
| и пут сан мајчин и, где год се макла по авлији, певушила и радила.</p> <p>Дође и време поласку. |
| оликога напора, једва се кроз собу и по авлији вукла.{S} Цео тај дан, и сутра дан, она је, као |
| у својој соби.{S} Лепосаву је опазио у авлији, али, када га она угледа, штуче у мутвак, да се |
| е и како је био наслоњен леђима уза зид авлијски, сроза се и седе на један бињекташ, који стоја |
| на један бињекташ, који стојаше уза зид авлијски и служаше уморноме пролазнику за седиште.</p> |
| >Али кад пружи руку, да ухвати кваку од авлијскога капиџика, срце му силно залупа а рука клону |
| дној дафини, чије се гране повиле преко авлијскога зида; ласте су стреловито пролетале тик њего |
| амбрин.</p> <p>Фудул-Стаменка истрча на авлију, да га пресретне, а у томе кир-Ламбра гурну капи |
| бри, да послуша, и изведе га из собе на авлију тешећи га да ће је она умирити.</p> <p>— Ето, то |
| вога рођенога примала, изиђе из собе на авлију.</p> <p>У томе се и капиџик отвори и %ни прагу с |
| ца залупи вратима и певушећи отрча кроз авлију у кућу.</p> <p>Још неко време седео је мајстор Д |
| у, где је са „чирацима“ спавао, изиђе у авлију, седе на један трупац и тужно се загледа у вити |
| срца тицаше.</p> <p>— Као занесен уђе у авлију, а девојке, када га угледаше са оним товаром, у |
| ле устручаваше, уђоше једна за другом у авлију кира-Анастасије.</p> <p>— Ели сте ради гостима? |
| да иде Ламбри и кира-Мани, уђе журно у авлију кира-Анастасије, завири у мутвак, па кад не нађе |
| и капиџик тетка-Мацин и увуче се у њену авлију.</p> <p>Како ли се у један мах и обрадова, кад у |
| n="59" /> <p>Јанићије ступи у хладовиту авлију, пуну османлука и зеленила, иза кога је у дубини |
| тно обујимаше, чим кајик ишчезну за оне аде и изгуби се испред очију.{S} На ведроме и као стакл |
| е не позове у собу.{S} Познавала је она адет свога мужа, да сву срџбу, коју је са сокака донео |
| лепо од света?</p> <p>— Е, такав му је адет.{S} Оно знаш како је: ти си устабаша, па људима од |
| анче.</p> <p>— Нисам, Канче, то ми није адет.</p> <p>— Па што нам се не похвалиш?{S} Зар нећеш |
| ра и сад већ заборави на свој положај и адет.</p> <p>Али, у томе часу од ове погрешке спасе га |
| удовица.{S} У нас се знаје за ред, а ни адет нам не је како у вас.{S} Него кад ми бидете муж, о |
| <p>Кир-Диша поздрави дервиша по турском адету и седе на једну асуру према њему.</p> <p>— Болан |
| неколико дана пре свога писма стизао на адресовано место.{S} У службу „татара“ примани су дакле |
| е душе, које га је обзинуло као паклена аждаја, коју је видео у Витлејему на једној икони, где |
| ми рече: „Твоји унучићи су у чељустима аждаје.{S} Реци мајстор-Диши нека иде у Јерусалим, и та |
| наћи копље моје.{S} Тим копљем пробошће аждају и ослободиће пород свој!“</p> <p>Кад Маца доврши |
| прогутало неко чудовиште, налик на ону аждају, коју је св. Ђорђе копљем пробио.{S} И тако су п |
| о вам није ствар у срце, нисто не бесе; ајде, кир-Дума!</p> <p>Но кир-Дума не беше од оних, кој |
| аповедим што, сама сам у кући, а он као ајдук наслони се о обрамку, па само звера.</p> <p>— Так |
| е и двојице његових пријатеља.</p> <p>— Ајдутин!{S} У букагије ћемо ми тебе!{S} Нема да си узми |
| капитал од толикогодишњег непримљенога ајлука, који би му морао исплатити, те би тако хаџија и |
| у достојну успомену чупамо из заборава, ако ни за шта друго, вредно је поменути по ономе чуду, |
| зговарао са пуницом, она је ћутала, па, ако је имала што да му каже, то је говорила мајци, а он |
| њојзи онако исто љубав као и пређе, па, ако се може рећи, и више, у колико се уз ту нежну црту |
| Обесићу се; а њој ено мајстор-Дише, па, ако узмогне, нека буде срећна с њим! — шапутао је и рас |
| ви они варали и поштење ми убијали, па, ако је било греха од мене, он ће ми опростити.</p> <p>Т |
| ила га и рекла му да ће му бити сестра, ако је не ода?</p> <p>— Ама, зар она?... простења кир-Д |
| ли да их таква судбина снађе!{S} Доста, ако кажем, да је он био налик ономе сиромаху, који је с |
| куће!{S} Иди твоме Ламбри!</p> <p>— Е, ако је да се иде из кућа — одговори Анастасија тако при |
| а тражим од своје домаћице.</p> <p>— Е, ако, ако — одговори Маца и даде миг Лепосави, да изиђе |
| до куће, те да се кира-Анастасији нађе, ако јој што затреба.</p> <pb n="58" /> <p>И то је Јанић |
| <pb n="99" /> ма у каквоме послу нађе, ако би случајно он из собе изашао.</p> <p>Али кир-Ламбр |
| то, што би могао пасти патроли у руке, ако на улици заноћи, а друго јака глад, која га је већ |
| иоцима доћи у прву недељу, те да дотле, ако има што, по кући спреми и дотера, како би младожења |
| , који не би зависио ни од Дишине воље, ако би је спасао.{S} А тако се баш и десило.</p> <p>Кир |
| и у кућу мир и задовољство и до године, ако Бог да, наследника.</p> <p>Свадба је била врло весе |
| ретња, као да га чика да је се дотакне, ако сме.</p> <p>— Еле, муж на путу а жена ашикује с ком |
| еког немилог предосећања; чинило му се, ако одмах не крене на пут, да ће умрети од неодољива ст |
| је само наредио да остане код куће, те, ако устреба Маци, да јој се нађе, а и да њему јави, ако |
| а разјареноме супругу.</p> <p>— Ела-те, ако искате да вас закољем!{S} Ела, удрите! — рече му пр |
| ву гомилу света.</p> <p>— Ела, изедите, ако смете!{S} На! — и окуражени Ламбре поднесе мајстор- |
| Маци, да јој се нађе, а и да њему јави, ако што буде.</p> <p>Око подне дотрча Јанићије у дућан, |
| го, што је чезнуо да је бар очима види, ако не успе да с њоме на само говори.</p> <p>До ушију з |
| вом хаосу узбуђења било лако рећи; али, ако га мајстор не отпусти, ако му не изда калфенско пис |
| о одолети ни с које стране.</p> <p>Али, ако су се кумови и сложили у томе, није било баш тако л |
| да и човек „тихе нарави“, па, као вели, ако овде раскварим сватове, лако ћу после удесити, да м |
| а се тек после извеснога времена врати, ако је могућно још замишљенији него што је из дућана из |
| се учини, да ће пред шегртима зајецати, ако је запева.</p> <p>— Нема лека; не могу више овако! |
| па честитај Лепосави!{S} То ће ти бити, ако Бог да, мајсторица.</p> <p>— Јаох!... писну нешто и |
| о рећи; али, ако га мајстор не отпусти, ако му не изда калфенско писмо, шта ће онда?{S} Еснаф ј |
| ло неколико речи, да га не дочека кући, ако принова не буде жива.</p> <p>Цео тај дан хаџија је |
| свећен у свему своме мужу, кући и деци, ако их је Бог дао.{S} И та особина тетка-Мацина створил |
| њених мисли.{S} Њу да види, њу да лечи, ако је болесна, с њоме да поднесе све, па макар га цела |
| >— На поље! на поље!{S} Искам да умрем, ако останеш овде!</p> <p>Фудул-Стаменка учини очима зна |
| ио би се у мутвак и осорљиво одговарао, ако би га она што запитала.</p> <p>Да ли је Лепосава ов |
| на њих врати као на последње средство, ако не успе да мајстор-Дишу обрлати.</p> <p>Осрамоћена |
| да им се повери, дубоко закопају, него, ако им је само у моћи, и да помогну својој ближњој, да |
| жим од своје домаћице.</p> <p>— Е, ако, ако — одговори Маца и даде миг Лепосави, да изиђе у мут |
| а.</p> <p>— Да кажем где су.. ама тако, ако обећаш нешто.{S} Ако нећеш — онда..</p> <p>— Све ка |
| и Јанићије.</p> <p>— Па, де, да видимо, ако си јунак.</p> <p>Још тетка Маца није ни успела, да |
| одврати од побожних молитава.{S} Зато, ако му се покориш и одеш, постаћеш ексик-хаџија; на зем |
| Зар нема нешто живо што гледа?{S} Ето, ако комшија спава, није ли будно комшиско, маче?{S} И т |
| часу сагне, како би га прелетео калуп, ако би се газда Диша бацио за њим.</p> <p>Газда Диша је |
| е име честите жене.{S} То је бар јасно: ако је човек псето, жена не сме да буде мачка.</p> <p>А |
| Маца је била врло љутита и поручила му: ако одмах не дође, она ће му сама у дућан доћи.</p> <p> |
| — Не сум јој ни татко ни брат, ни кум; ако се разбирате за њено к’смет, зашто па мене питате?< |
| а) Бог с тобом, дете!{S} 4000 гроша!{S} Ако ти за сваку болест будеш толике паре издавао, шта ћ |
| /p> <p>— Мени не треба мајстор Диша.{S} Ако њему треба да се жени, ено му кира-Мане; и тако је |
| — Па, знаш, бојим се; а она зна све.{S} Ако она каже...</p> <p>— Па како да питам... срам ме је |
| јављаше, те му сада и то би неправо.{S} Ако је и отерао из собе, зашто да му се до сада не јави |
| где су.. ама тако, ако обећаш нешто.{S} Ако нећеш — онда..</p> <p>— Све како ти хоћеш, све ћу д |
| оставила бризи грађана и — случају.{S} Ако се пронађе, — добро, не пронађе ли се, — то толико! |
| д да је под таквом срамотом оставиш.{S} Ако си тако мислио, мој синко, боље би и за тебе и за н |
| p>— Разбирате ли за кира-Анастасија?{S} Ако за њу разбирате, она је на вилает.{S} И едну писму |
| ти прво комшија на кира-Анастасија?{S} Ако прво комшија, Грк и пријатељ, не води бригу на грцк |
| маха?{S} Зашто баш да и она не пође?{S} Ако је суђено да патимо и да гладујемо, то је онда судб |
| мо?{S} Ти, не ли си наш, не ли неси?{S} Ако си немаш родитељи, ми смо ту; него да се зенис, ама |
| криво, што се залетео у прводаџисање. — Ако вам није ствар у срце, нисто не бесе; ајде, кир-Дум |
| ри — развуче тетка Маца <pb n="89" /> — ако што знаш, онда што мене питаш?{S} Зар је то лепо, д |
| је је не слушаху, него једнако капаху — ако си честит, онда нека је просто, што си ме уцвелио.{ |
| кона Маријола, муж ти је умро!</l> <l>— Ако ј’ умро те тешто, ја си коло па водим!“</l> </quote |
| и Лепосаву; али зар ћеш ти...</p> <p>— Ако си честит човек — рече Маца утирући полако сузе, ко |
| ало јасно зашта га је позвала.</p> <p>— Ако си поштен човек, онда не смеш да оставиш да ме чарш |
| е право дућану свога мајстора.</p> <p>— Ако ме је и отерао, моје дреје мора ми дати; неће ваљда |
| ио без благе хришћанске утехе.</p> <p>— Ако му и не уделиш пару, удели му благу реч! — била је |
| и сам знаш шта ти ваља чинити.</p> <p>— Ако ти хоћеш... рече полугласно Диша, али одмах и преки |
| даде за тим окренувши се Диши.</p> <p>— Ако је и децу, скупо је! — уздахну Диша, коме у тај пар |
| а и саопштила зету добру вест.</p> <p>— Ако буде син, начинићу ти, Мацо, либаде од кадифе?</p> |
| р и какав ће изгледати у лицу.</p> <p>— Ако је одала, онда да бежим из ове чаршије! — мишљаше Ј |
| осилио, чим ти оде!{S} Неће да слуша; а ако, што и послуша, то све наопако.{S} Нисам смела више |
| злечио од сваке болести коју је имао; а ако би случајно био здрав, онда је требало само, пре не |
| д стида, да му на улици не честитају; а ако га ко на улици и заустави, он се брзо опрашта и изг |
| ти, Мацо, либаде од кадифе?</p> <p>— А ако буде кћи?</p> <p>— Бацићу је у трице; поклонићу је |
| оворила, да јој Диша ништа не треба: „а ако искам да по месечина спацирам по башча, како од мај |
| рчка чаршија је %честитпла кир-Диши, па ако је, не тек гдекоји, но многи од трговаца и старијих |
| на ум, да још један покушај изврши, па ако успе, онда да не изгледа џабе, што је прстен враћао |
| чено, они могу бити већ и у Влашкој, па ако је нужно чак и у Галцу.</p> <p>Ма да није знао ни г |
| апротив, ти имаш права да се ценкаш, па ако им је скупо, не купуј; али, ово је сасвим друго, то |
| тако му се предано одала, да хаџија, и ако осећаше потребу да се на њу извиче, што га је бацил |
| већ отпутовао.</p> <p>Јанићија Бика, и ако није још био произведен за калфу, оба су шегрта ипа |
| ову нежну пажњу примао захвално, па, и ако је био вас дан расејан и апатичан, ипак га је ова н |
| ли као рођена брата.{S} У овој улози, и ако му је било таман онако као одрасломе момку у детињи |
| рбима је било већ такових људи, који, и ако не имађаху ни капи крви са Термопила, ипак својим в |
| астасија је зебла баш од Јанићија.{S} И ако је све чинила, да га умекша и задобије, да ћути, он |
| његовим очима решавајући тренутак.{S} И ако је он удовици вратио прстен, мираз је био још у њег |
| S} Хаџија је сахранио свога калфу.{S} И ако ни звона ни свештеници не опојаше самоубијцу, ипак |
| p>Томе изразу није могао пркосити; па и ако му је мржња на кир-Ламбру двоструко порасла у ономе |
| ати својим јединчетом, како је то лаж и ако се тако што из њезине куће изнесе, то би могло наху |
| осталих нових пријатеља.{S} Но стриц и ако није био позван у сватове, кад је чуо да му се сино |
| е, зајеца Анастасија — Бог па ти!{S} Ти ако ме не избавиш, ја ћу у Дунав!</p> <p>— И то је срам |
| о год те Бог учи.{S} Ја хоћу дете; а ти ако нећеш да питаш... ти...</p> <p>Мајстор Диша не довр |
| н је ипак био науман да то изврши, само ако она усхтедне.{S} А не хтедне ли?...{S} Овде му се п |
| ешто дубоко замисли, па тек по који пут ако обиђе сватове.</p> <p>У један тренутак, кад се мајс |
| ој ствари потпуно невин.</p> <p>— А баш ако је до 4000 гроша — размишљавао је Диша — ја знам ка |
| ост поједе? — одговори Јанићије.</p> <p>Ако је и био од свога детињства везан за свога мајстора |
| мимоишла.{S} Све до првога сахата пред акшам Јанићије је забављао госте час песмом, час мукање |
| тање, прогањање злих духова и призивање Алаховог имена, по телу бо.</p> <p>Раздрљених груди и г |
| <p>Диша оде у башту.</p> <p>— Зете, дај алвалук! — зачу се глас Мацин.</p> <p>— Је л’ живо? — з |
| друго, па опет син! — викну Маца — Камо алвалук?</p> <pb n="210" /> <p>Диша извади сад два цван |
| ра-Мана није примила свој део „лечења“, али онај ђаво што јој се у душу увукао, тако се заквачи |
| ишчуђавала на дрскост „оне девојчуре“, али ипак све се сводило на то, да је мајстор Диша прили |
| м.</p> <p>— Лудо! — прошапута Лепосава, али тако болећивим гласом, да Јанићије од тога чисто за |
| ође.{S} Четвртога дана устаде Лепосава, али, истрошена од толикога напора, једва се кроз собу и |
| м, кад ниси хтео?! — одговори Лепосава, али тако, да он сада не знађаше прашта ли му или се љут |
| !</p> <p>— Лудаче! — одговори Лепосава, али таким нагласком, да му од једном стаде јасно оно шт |
| стити.{S} Ето, тебе ђаво сада искушава, али помисли, да ли ти је познато икада било, да је неко |
| та ђавола, да нас на хаџилуку искушава, али, докле се ми овде боримо са нечистом силом, дотле о |
| ви не би најпријатнија ова перспектива, али какве би користи било, да му каже то?</p> <p>— Толи |
| {S} Велим, није ми Бог уделио богаства, али да јој образ бар сачувам, нека уђе у свет са образо |
| наћи!{S} Нисам ја стао за тебе једнога, али не дам да ми се квари ред; не дам да ме нико вара и |
| Диша је већ неколико пута прошао онуда, али кад год би угледао текију, опседнуту оноликим свето |
| тавиш да ме чаршија... поче Анастасија, али не доврши шта је хтела рећи, већ удари у такав хист |
| о што десити.</p> <p>У то није сумњала, али се плашила ипак, да сада кир-Диша не сазна и да Јан |
| и ударале.{S} Неко је врискао од бола, али, да ли Канче или њена другарица, то није знала.</p> |
| је по каткада истицао у својим мислима, али кад год би покушао да га усвоји и самога себе побед |
| б, до душе врло често зачињен шамарима, али опет хлеб; јер газда-Диша, који у своме веку никоме |
| недеље за недељама, месеци за месецима, али Лепосава ни да помисли.{S} Њојзи баш ни мало не би |
| особине дизале су му углед међу Грцима, али, у очима кир-Думиним, нарочито његова хришћанска пи |
| ријател.{S} Еле, како сте? — пита Дума, али никако не улази у собу, но, како је промолио главу |
| песме.{S} Сељаци пролазе поред дућана, али он не муче више на њих као бик, те да засмеје ћепен |
| Кира-Мана није дошла; обећала је и она, али је у вече изненада заболи једна страна вилице, а и |
| ена су му клецала од душевног узбуђења, али он је ишао напред, ишао и не обзирући се за поздрав |
| је скрушено очекивао на бујицу прекора, али тетка Маца још ћуташе, тек по који пут што би јој с |
| ишанији после овако пријатнога сусрета, али и зачуђен, <pb n="73" /> кад угледа како кира-Анаст |
| , лепа и вредна... одговори тетка Маца, али некако тако неодлучно и с таким изразом очију, као |
| чекала „чираке“ као права устабашиница, али, кад се са Јанићијем погледа, порумени и — обоје се |
| ову кутију.</p> <p>Једна мала ситница, али ипак толико уочљива, да је многи од хаџија после, к |
| — Ако ти хоћеш... рече полугласно Диша, али одмах и прекиде, јер се уплаши и од саме помисли.</ |
| мбре је с почетка збуњено примио позив, али се у брзо прибрао, када је видео како кир-Диша и не |
| изабере за свога устабашу.</p> <p>— Е, али један је па један Диша, брајко мој!{S} Камо, нека м |
| „извади“ за калфу, а Диша обећава све, али, разуме се, тек колико да се не замери званицама; и |
| нога до другога, те их редом опипа све, али кесе ни од корова.</p> <p>— А-ах, псето погано! —је |
| ечи ране, које јој Бенџина смрт зададе, али Дума, као кум, а после тога и као један добар прија |
| иџик мајсторове куће.{S} Покуша да уђе, али капиџик беше изнутра затворен.{S} Јанићија не збуни |
| /p> <p>— Ама зар тако? — хтеде да каже, али му се вилице тако стегоше, те он само нетремице зве |
| Послао је два „чирачета“, да га траже, али, када се ови вратише и јавише, да га нигде нема, он |
| којим је опсецао сахтијан за јеменије, али некакав унутарњи немир, у коме се огледала и чежња |
| <p>Јанићију не беше баш најпријатније, али се диже и пође за њом у собу.</p> <p>Кад приклопи в |
| <p>— Не чуј, Боже! — прошапта Јанићије, али тако тихо, да га је Лепосава, која иђаше уза њ, јед |
| а-Маци није се свиђало овакво примирје, али је и она неко време остављала, да се ствар сама соб |
| уку у недра, да из кесе извади ситнине, али на своје велико запрепашћење опази, да му ни кесе н |
| вим наглим одласком, хтеде да га викне, али он већ беше на улици; она обори главу и са неким из |
| самом собом, да му нешто на душу метне, али Јанићије, који до овога часа чињаше све, само да се |
| а увери никога.{S} Слушају му правдање, али лепо се види, како се испод бркова потајно смеше.</ |
| ајтеже букагије, да га метну на магаре, али не као што се јаше него лицем репу, па да га провед |
| тај што је први пронео глас, не зна се, али у велико се веровало да ће мајстор Диша да се ожени |
| енога крова; и сваке од њих дотакао се, али га је свака и опржила.{S} У дубини узрујане душе и |
| тек после десет година.{S} Смрче му се, али ипак не одговори ништа ташти, на чије се разлоге ве |
| у начина, како да се сачува од срамоте, али ниједна мисао није била кадра ни толико, да се за к |
| чује!{S} Каже:{S} Гаџу циганина узеће, али теби ни за живу главу неће!{S} Каже — и овде тетка- |
| Престао је да кори жену, што нема деце, али сада није било дана, кад није ма за што викао.{S} П |
| им гласом кир-Диша, стегао обе песнице, али ипак не миче са свога места.</p> <p>Ламбре полети к |
| тор је више од оца; отац само што роди, али мајстор је онај што отвара очи и даје лебац у руке |
| и очију горе.</p> <p>Лепосава га спази, али кад виде како снуждено стоји и не миче се, она оста |
| ј соби.{S} Лепосаву је опазио у авлији, али, када га она угледа, штуче у мутвак, да се с њиме н |
| Јеладу, он је тек онда окретао српски, али тако, да се очито опажало, како с тешком муком изго |
| и, па су га дуго и гонили, да се ожени, али он тога не учини, можда и зато, што му судбина, у к |
| , био, да Ламбру уништи, њу љуто казни, али да му она, после те казне, опет остане у кући и да |
| н; можда није требао баш тако да учини, али он је био задовољан: ово му је куд и камо била снаж |
| <p>Ламбре полети кафани, да се склони, али из кафане истрча кафеџија и запречи улазак.{S} Неко |
| заусти Јанићије да се потпуно изјасни, али у тај пар уђе тетка-Маца у мутвак.{S} Лепосава брзо |
| опази да су сами.{S} Лепосава се збуни, али је та забуна брзо пређе, узе јеменије и стаде их ра |
| грешном ногом и газим по овој светињи, али друкчије не може бити; но пљунути, то је грех, који |
| вог изненађења.{S} Хтео је да одговори, али се грло запекло, па реч ни тамо ни амо.{S} Најпосле |
| четрдесет дана искушавао ђаво на гори, али Спаситељ је сва искушења претрпео; а да није, Бог м |
| лена.</p> <p>— Хоће, вели, да се врати, али тако... продужи Маца и на половини речи застаде.{S} |
| амо дуг; чак изјави да ће се и заклети, али не да да га један Грк, који му онакву жену натовари |
| н и чека, шта ће мајстор Диша наредити, али овај сео на пањ, брише рукавом <pb n="34" /> зној и |
| ејасно, нешто што ће се скоро догодити, али шта, то није могла никако да разабере.</p> <p>Хаџи- |
| ујемо нешто што ће се неминовно десити, али никако не знамо, шта ће се то десити и у коме часу. |
| ојом грозотом.{S} Није се плашио смрти, али једно му је мутило помисао: да ли ће га она жалити? |
| је мотрио, колико ће се дневно појести, али, што се тиче жене и пријатеља, кога је тако јако ув |
| чајена кафа код Маце.{S} Хтео је отићи, али га узе неки стид; изиђе му на очи Лепосава у целој |
| овој души догађа.</p> <p>Пошао је кући, али на половини пута застаде; нерешљиво се крете напред |
| ло би пао на земљу.{S} Пожурио је кући, али, кад је дошао пред капиџик и чуо оно нарицање, заст |
| ну покушао да остане у удовичиној кући, али му је она одговорила, да то никако не може бити. „Н |
| ога: како је онако растужен пошао кући, али, када је дошао до свога капиџика, изиђе му на очи к |
| S} Онако бунован, зинуо и он, бечи очи, али никако не може да се разабере, где је и шта се то о |
| о да је, као и обично, изазове на смеј, али овога пута промаши.{S} Њој стаде некако непријатно |
| чаршије дошао?</p> <p>Завири у мутвак, али, кад је ни тамо не нађе, шкрипну зубима.{S} Инако н |
| дан, до душе не баш толико тежак облак, али тек један облачак, лебдео над његовом душом.{S} И ш |
| чици у шаку пару, изгура је на капиџик, али је на улицу не пропусти, пре него ли што сам не пог |
| зиваше, повратише га, истина не сасвим, али тек његов мучан осећај мало се стиша.{S} Живот му ј |
| о, што ће му мајстор постати устабашом, али сада га баш ништа не занимаше.{S} Напротив, да је с |
| >После некога времена врати се у дућан, али без оне гужве, седе за посао, да ради; но тај посао |
| у дућан, истина жут као исцеђени лимун, али ипак потпуно здрав.</p> <p>Мајстор Диша није ни здр |
| сав румен, уђе у дућан и седе за посао, али сада много прибранији и некако свечано расположен, |
| ћ преспава.{S} Сутра дан је опет лутао, али много даље, пут Мокрога Луга; а када га глад узмучи |
| кад се врати.{S} Диша је и њима обећао, али као човек од рачуна одлучио је, да за свој новац не |
| p>Тетка Маца је опазила из мутвака ово, али се учини свему невешта; само што се неприметно насм |
| анићије одавна сумњао и пажљиво мотрио, али што није могао да лако утврди, поста му сада потпун |
| му Маца саопшти, да се Јанићије вратио, али се ипак трудио, да то задовољство не покаже.{S} Сад |
| ајстор Диша занеме.{S} Није се наљутио, али га изненадило то што му рече.</p> <p>— Ко ми угатао |
| их очију сачува.</p> <p>Све је то тако, али он није могао ни помислити да тако што предложи Мац |
| из куће.</p> <p>Хаџи-Диша одахну мало, али за кратко.{S} Лепосава на ново паде у бунило, а Мац |
| и науци; све ми је добро код тебе било, али ето, ја те молим да ме отпустиш.</p> <p>— Хајде, бр |
| лазном положају.{S} То је увиђао јасно, али заман!{S} Он је био жртва, играчка супротних мисли, |
| е ово било је за њега и сувише нејасно, али ипак је толико <pb n="86" /> разбирао, да има нешто |
| {S} Лепосава је донекле сносила све то, али, кад и њојзи превре, она му једног дана тако <pb n= |
| а, Лепосава није помислила на тако што, али њезине очи тако су севнуле, да га је тај поглед јак |
| ина, он је још онако био пун и трбушат, али лице му некако смагло, а очи се чисто угасиле и упа |
| p> <p>Мајстор-Диша му потрча на сусрет, али и сам увиде, да би то било неприлично да он, један |
| у мутваку послује, опет види Лепосаву, али, место да га то стишава, све већма опажа колико је |
| како му жена вене а ствари ишчезавају, али још као не може да схвати зашто то.{S} Али кад једн |
| ари, уважавао само као добру муштерију, али никако као равне грчко-цинцарској нацији.</p> <p>О |
| ружом од сахтијана на врху.{S} Ослушну, али из собе ништа није чуо осем дубокога хркања нечијег |
| } Могао је узети коју му драго Српкињу, али то би био онакав исти грех према будућој својој дец |
| већу пристојност према своме мајстору, али у исто време њу је обузимало неко друго осећање, ко |
| реће.{S} Он и без допуста пође доксату, али у томе и Маца изиђе, само не више онако весела, нег |
| и све хоће нешто да каже своме шегрту, али, кад расклопи уста, грло му се стегне, па ни да про |
| више у њу не врати.</p> <p>— Отићи ћу, али ћу јој рећи све.{S} Пљунућу јој у очи, па нека оста |
| д у њега.{S} Очи јој необично светљаху, али не више оним топлим сјајем но неком светлошћу стакл |
| частиве силе!{S} Са овим би добио децу, али то би било од нечастивога! — говорио је хаџија држе |
| што предложи Маци.{S} Да је бар удовац, али пуштеник — е, не иде!{S} Човек са једном историјом, |
| — Хоћеш да ми даш?...</p> <p>— Хоћу.... али...</p> <p>— Није могао да доврши што хтеде рећи, је |
| /p> <p>— Ја онако...{S} Дође ми мрак... али...</p> <p>— Ниси хтео! — насмеја се пакосно Лепосав |
| ми нисам крив.{S} Ја баш нисам хтео... али тако...</p> <p>Лепосава се нагло окрете њему и погл |
| тен.{S} С почетка се и веровало и није: али када тетка Маца, која је тога дана обишла већ некол |
| речима, да јој каже како је превртљива; али све то запе у грлу, које му се на пакост тако стегл |
| едну непрозирну таму којој нема излаза; али и кроз ту таму ево где проби један зрачак надања.</ |
| је изгубио сваку кураж да јој џангриза; али, кад на тај начин не мога да излије своје нерасполо |
| дала, можда би опазила трагове од суза; али Маци то и не паде на ум.</p> <p>— Седиш, ћерко, сед |
| тињске пакости а можда и из несташлука; али сада ни због једнога ни због другога.{S} Јанићије ј |
| .</p> <p>Кира-Мана је стрпељиво чекала; али и стрплењу најверније жене најпосле дође крај.{S} О |
| вај даде записе.{S} И одмах се осетила; али кад је отишла у буџак, добила је нешто што не би ни |
| да верујем да сам на сну два пута чула; али, кад ноћас и по трећи пут баш будна зачух, рекох:{S |
| инио се утицају свога кума и пријатеља; али већ после треће кафе, у кир-Ламбриној кући, одбацио |
| а.</p> <p>— Искам... промуца кира-Мана; али је Ламбре тако крвнички погледа и нешто по турски к |
| , докле га није попео до целога товара; али сва хасна, што је од молепствија и обећања имао, би |
| <pb n="129" /> те изићи да га саслуша; али Лепосава, као навлаш, баш онда би се нашла у послу |
| сам, да је потражим! — помисли једаред; али у тај исти пар дође му на ум она њезина претња и ве |
| га Јанићије зове и дрмуса из све снаге; али он се не мога одазвати.{S} Само што је руком нешто |
| } Јанићије им није казао чије су дреје; али лепо су чули како је плакала и молила га и рекла му |
| ми згодног дрвета — одговори Јанићије; али Лепосава му не даде да доврши, измахну на њега метл |
| ићија, ипак га нису ни мало пореметиле; али када је погледа сад, овако бледу, онемелу и потпуно |
| очима на Лепосаву и ова изиђе на поље; али по староме обичају, који је онда био у јеку, Лепоса |
| а не проси.</p> <p>— Не проси, дабогме; али шта знаш ти!{S} Не долази он за бадава у нашу кућу. |
| ом да га примора, да му у радњи остане; али сад је већ сасвим друкчије.{S} Јанићије је зрео чов |
| заједно певала, ћеретала и смејала се; али ипак (до душе ретко) бивало је да јој кроз најживљу |
| о енергичније предузети против клевете; али, ма шта да започне, он ће морати, пре свега, изићи |
| у... узмучи се Јанићије да каже шта ће; али навала осећаја тако је нагло јурила у његову главу, |
| еје од задовољства.{S} И она се кикоће; али кад маши очима горе, а то није удовица, већ држи ки |
| дође јој да заплаче, очи се замаглише; али ко би знао зашто, она од једном скочи, одмахну руко |
| је ни поштено ни лепо то што сада ради; али у истоме часу створи му се кира-Анастасија и Ламбре |
| дало у њезину башту као мана у пустињи; али за то добила је много више с друге стране.{S} Није |
| чу <pb n="69" /> где је оставио ствари; али опет то јој није изгледало онако страшно, као што б |
| игде излаза.{S} Требало би да се врати; али куд и коме?{S} Зар да својим очима гледа Лепосаву, |
| , да га мајстор неће лака срца пустити; али најпосле и да га не пусти баш на лепо, — пустиће га |
| ушкивати, неће ли бар што изнутра чути; али ни из авлије ни из куће ни гласа ни каквог му драго |
| презре, да јој се освети, да је уништи; али у исто време и да му без ње нема живота.{S} Једном |
| е у овом хаосу узбуђења било лако рећи; али, ако га мајстор не отпусти, ако му не изда калфенск |
| е ценкаш, па ако им је скупо, не купуј; али, ово је сасвим друго, то већ није ни дућан ни тргов |
| но Маца — Лају ли или не лају, не знам; али, ово ми је све што сам до сада спечалила и сачувала |
| </p> <p>— Зашто сам се оженио, то знам; али за кога течем, ето, то је оно што не знам; — одгова |
| емо, есте ли је видели?</p> <p>— Нисам; али причају тако.</p> <p>— А, тако: причају! — учини ки |
| стина.{S} Време је, треба да се оженим; али ко је мислио на то?</p> <p>Те ноћи превртао се мајс |
| ли?</p> <p>Лепосава опет климну главом; али сада не тако стидљиво већ с осмехом у очима, које с |
| и ли тај посао испао кир-Думи за руком; али Ламбре преко те помисли претрча као бос преко жерав |
| мбру за ногу.</p> <p>Сан као сваки сан; али мајстор Диша не може вас дан да се отресе оног двос |
| по прстену, пошао мајстор Диша у дућан; али јучерање „гледање“ и осмејци што су их, том прилико |
| иних уста чује, зашто је вратио прстен; али им Бик увек одговори, да газда није у дућану.</p> < |
| а сам, боље него што би и ти сам могао; али она ни да чује!{S} Каже:{S} Гаџу циганина узеће, ал |
| са кир-Диша се бар колико толико надао; али после оваке испоруке он сав претрну.{S} Крв му сукн |
| макар и за душу мртвих, да је заискао; али то га беше срамота и он се с тешким срцем одби од ћ |
| се уплеће, па је пред мајстором ћутао; али, кад је био сам у мутваку, онда је отворено и без з |
| ога шегрта.{S} У потаји је тако осећао; али наравно био је принуђен, да то осећање дубоко у себ |
| ељама, да тка платно како би Диша хтео; али зато Диша изналажаше свакога дана по штошта, што му |
| бунове кисељака.</p> <p>Није се обесио; али не зато, што не имађаше смелости.{S} Напротив, живо |
| о је као смушен, не би ли је расвестио; али у залуд.</p> <p>— Лепосава! — јаукну још једном, и |
| у у врата.{S} Стојао је нетремице тако; али, на његову срећу, нико не дође.</p> <p>— Ох, ох, лу |
| воје „праксе“, где се све лепо свршило; али ти примери беху тако ретки, да је хаџија тек сада о |
| p> <p>О томе су били оба кума на чисто; али, тамо овамо, не оста им друге, него да свој историј |
| тетка-Мацо!</p> <p>— Знам, знам, Дишо; али свет и то зна, да ти не избијаш из моје куће; зна с |
| <p>— Због њега сам ја појео врућ шамар; али ће ми га, мајци, кад тад платити! — издаде се једар |
| вала је од свога мужа макар какав глас; али кир-Ламбре као да је у земљу пропао.{S} Све што је |
| на ново у другога газде започиње занат; али, како је у мутваку не затече, то му беше још и мили |
| знаш колико те поштујем... и Лепосаву; али зар ћеш ти...</p> <p>— Ако си честит човек — рече М |
| куда их мајстор Диша и тетка Маца шаљу; али, ипак, Бик не може да одоли срцу, а да је, бар узгр |
| одлучи, притиште руком кваку и погурну; али врата затворена.</p> <p>Ова једна ситница, што су в |
| са кир-Дишом, па би се удала за Ламбру; али овако, ствар ће испасти сасвим друкчије: мужа ће из |
| оже једна добра душа да учини сирочету; али јој је вазда на ум падало, да од њега неће бити сиг |
| > <p>— Тако... рече Маца, прсну у смех; али се брзо уозбиљи и поче се крстити.</p> <p>— О, анат |
| зачикне на ма који начин. <pb n="33" /> Али јој ни Јанићије није остајао дужан; толико пута изн |
| душему<ref target="#SRP19061_N4" />.{S} Али при излазу из собе дође му друга мисао, извуче гужв |
| е је моје дете; добар је и волим га.{S} Али он је још слуга, нема нигде ништа; а да га чекаш, д |
| ге, него да још чека и да се — нада.{S} Али подгрејана нада не греје.{S} Надао се али са стрепњ |
| уд, но да се покори жељи свога мужа.{S} Али пре него што је пристала, отишла је кума-Думиници и |
| вицом, код толиких српских девојака.{S} Али кад већ није друкчије било, он се помири са тим гла |
| , што их је за кир-Бенџом проливала.{S} Али како ли би тек сада било, сада, када је прошао трог |
| као ступе дебелим и чврстим ногама.{S} Али тај недостатак покривала је антерија до чланака и к |
| в изгребан, вратили са чесме кућама.{S} Али се ни после тога не остављаху на миру, него тражише |
| те да код власти оптужи хаџи-Зосима.{S} Али која фајда!{S} Хаџи-Диша није имао у рукама никаква |
| а а до друге недеље и кира-Дишиница.{S} Али кад бубањ тресну и зурле одјекнуше, она преплашено |
| је угледа онаку, и живо јој притрча.{S} Али Лепосава само плакаше, дуго плакаше.</p> <p>— Море |
| шао суду, да још с те стране покуша.{S} Али Диша одрече и тамо дуг; чак изјави да ће се и закле |
| рема грешнику, када се искрено каје.{S} Али сад, када је већ то обећање дао и када му је предос |
| амо да не мисли на оно најстрашније.{S} Али у заман; ту у глави урезала се једна слика, па, заж |
| „тетка“, мила и добро дошла свакоме.{S} Али, кира-Анастасија је зебла баш од Јанићија.{S} И ако |
| оме, ко им га донесе, пола царевине.{S} Али ексер се није могао наћи, јер га је прогутало неко |
| јом савешћу оправда за своје ћутање.{S} Али то му не испадаше тако олако, јер кад год би помисл |
| ао је он љубимцем кир-Думе и Ламбре.{S} Али круна свега била је његова вештина, да пробије врат |
| ти, па макар никада и не добио деце.{S} Али: човек каже, а Бог располаже.{S} Диша се спремао за |
| цу, жену, па после и ћерчицу, Канче.{S} Али после <pb n="103" /> неколико година, враћајући се |
| а је стегне око паса и привуче себи.{S} Али зашто то?{S} То није могао баш никако да објасни.{S |
| авом, да се отресе од такве помисли.{S} Али ова новост тако је изненадно дошла; а то се све њег |
| нутим песницама полете, да је удари.{S} Али у који час налете, кира-Анастасија га удари ногом у |
| ије поштовао него као да му је мати.{S} Али Лепосаву није могао никако да посестрими.{S} Ма да |
| , као и за оном првом, ревно пазити.{S} Али радња, радња му је највише на срцу стојала.{S} Ту ј |
| уверена, да ће га потпуно саломити.{S} Али се преварила.{S} Кир-Диша је овога пута одлучио, да |
| — Знала сам ја да ћеш се ти вратити.{S} Али то није било лепо, да свога мајстора, који ти је ка |
| нске Баште у једној старој гробници.{S} Али зато набаса хаџи-Зосим на другог пустињака, много в |
| > <p>И све му је лепо ишло за руком.{S} Али кад Цигани свирачи отпратише кући и кума, кад ноћ о |
| Диша се потпуно помирио са судбином.{S} Али, како који дан више, Јанићију се чињаше, како га св |
| о надати на сусрет са мајстор-Дишом.{S} Али, овога пута не послужи га срећа.{S} Баш на самоме з |
| што дуже на <pb n="37" /> њој остао.{S} Али овога пута вратио се необично брзо, и што је главно |
| ћи фес с главе и погледајући у небо.{S} Али Диша је већ далеко одмакао, завио за сокак и отишао |
| носи, — па се од самога себе стидео.{S} Али лепа удовица опростила му је, а дан сватова ближио |
| још као не може да схвати зашто то.{S} Али кад једног јутра, срчући кафу, у мало не прогута чи |
| , издашно спуштао на Јанићијев врат.{S} Али то, у осталом, није чинио он из мржње према своме ш |
| — одазва се Јанићије и утрча у собу.{S} Али кад угледа како је мајстор блед и модар, он се зачу |
| .{S} У радњи је ишло као по зејтину.{S} Али код Јанићија се опажала нека промена; уозбиљио се, |
| и једно другоме на ручак или вечеру.{S} Али једно га је, у овај пар, мучило; како да помене кир |
| ли да утекне у собу и врата забрави?{S} Али, оне су се тако љубазно смешиле; а она опет, као уд |
| заборави; једаред покуша и да запева, — али му се код првога стиха грло стеже.{S} Она песма, ко |
| о шегрт, од времена на време добијао. — Али ма колико да је то очевидно он сам опажао, и самоме |
| ак ни кир-Думи, своме венчаноме куму. — Али што није језик открио, то открише једаред у хамаму |
| p>— Тако је! — одговори понизно Зосим — али мој пријатељ жели, да види и целује свети ексер и д |
| рва а он оборена чела, погледа плашљива али ипак пуна очајне чежње, који је говорио много више, |
| зиданом оградом таман кров једне малене али врло спретне кућице са доксатом и баштом.{S} Ту је |
| и подгрејана нада не греје.{S} Надао се али са стрепњом, да је њему суђено да умре без порода и |
| ! — заврши Маца својим познатим лаганим али речитим разлагањем.</p> <p>— И тако, турфа посла! — |
| о вратисте прстен?</p> <pb n="41" /> <p>Али мајстор Диша ни сада не одговори.{S} Ова брза питањ |
| хтела поштено, сад ће полиција!</p> <p>Али, у исто време, дошану му друга мисао: зашто полициј |
| цинцарско, ти ли ми жену одведе!</p> <p>Али кир-Ламбре ни речи; проглави вилицама, да нешто одг |
| ла глава?{S} Овамо се вуци, бре!</p> <p>Али ни сад му се не одазва нико.{S} Кира-Мана, узнемире |
| так да ми буде, паре да намлати!</p> <p>Али сва та вика беше у залуд.{S} Хаџија је сахранио сво |
| о тако; мило ми, што га истукао!</p> <p>Али ја нећу даље да описујем овај први сусрет после сва |
| се Диша — Јанићије, брзо овамо!</p> <p>Али Јанићије, који је радио на мутваку, немаде времена |
| сабах-намази (јутарњу молитву).</p> <p>Али поред свега тога не покуша да одмах приступи смишље |
| а то... она је једна... једна...</p> <p>Али Диша не беше у стању да изусти ову реч, већ се окре |
| на руменим уснама слатко успава.</p> <p>Али шта је вечито? — И живот као ветар прође, а камо ли |
| увек чинило као да их Грк пева.</p> <p>Али, чини ми се, та своја погрчена чувства никада боље |
| тати; она није што и Анастасија.</p> <p>Али кад год је покушао да јој каже, увек га је неко пре |
| је потегао за кваку од капиџика.</p> <p>Али кад уђе у собу, она забуна и ватра на ново га дохва |
| сето, жена не сме да буде мачка.</p> <p>Али све то на страну; све би се то још и којекако подне |
| аш и када би у истини што знала.</p> <p>Али то није сметало комшилуку ни најмање, да мало доцни |
| у врата, да се од удара тресла.</p> <p>Али из куће ни живе душе.</p> <p>Газда Дишу обузе слутњ |
| као удовица, тако жељно чезнула.</p> <p>Али ма да је кир-Диша био задовољан својим успехом и св |
| за њима, као један човек, ишла.</p> <p>Али мајстор-Диша, поред свега тога, што је и сам почео |
| жена старатељева обично помишља.</p> <p>Али како му драго, тек све ово ускорило је, да се овај |
| јој донети, кад буде у бабињама.</p> <p>Али прође и прва и друга па и трећа година, а мајстор Д |
| гом! — рече Диша и пође вратима.</p> <p>Али свети човек, опазивши намеру хаџијину пресече му пу |
| о, па њему наредио да нас хвата.</p> <p>Али кира-Анастасија, која је свога мужа добро познавала |
| у, да одалами непослушна шегрта.</p> <p>Али Јанићије, много хитрији од свога мајстора, истрже м |
| е, ипак, била каква таква утеха.</p> <p>Али Јанићије се сасвим изменио.{S} Ни оне шале, ни разг |
| “ и говедом разуме мајстор Диша.</p> <p>Али како се тек изненадио, кад му оба кума, после треће |
| изгубљених четири хиљаде гроша.</p> <p>Али оно, за чиме је Диша највише жудео, — <pb n="131" / |
| е му весело и дрпну га за рукав.</p> <p>Али Јанићију се стегло грло од стида, па ћути као залив |
| е је тога дана забашуривао глад.</p> <p>Али, кисељак је слаба храна и њему не остаде друго, нег |
| све до свога повратка у Београд.</p> <p>Али даљина од Београда и Лепосаве није била у стању да |
| потући, навалише да их разваде.</p> <p>Али ово постиже други резултат.{S} Обојица се у томе ча |
| моћан, да ствар што боље изведе.</p> <p>Али како је Анастасијина порука била то исто што и запо |
| о чак страх и на улицу да изиђе.</p> <p>Али има нешто што и неодлучне до одлуке доведе.{S} Разу |
| остао је још за месец дана дуже.</p> <p>Али како није могао са да пријатељем путује, он му је п |
| вирила у мутвак, да види шта је.</p> <p>Али Јанићије мукну на њу бичјим гласом, те тако забашур |
| била да их најодлучније сузбије.</p> <p>Али на који начин?{S} Да зађе кроз махале и свакоме се |
| а није везивало да језик везује.</p> <p>Али ипак, овога дана није смео ни прићи дућану где је м |
| е су се по његовој глави ломиле.</p> <p>Али једна, од свију снажнија и страховитија, испињала с |
| ума Диши кад овај изиђе на поље.</p> <p>Али Диша, који у истини беше пребледео од учињенога дел |
| могло одолети ни с које стране.</p> <p>Али, ако су се кумови и сложили у томе, није било баш т |
| сазна је ли кир-Ламбре код куће.</p> <p>Али прође и три дана, а од кир-Ламбре ни трага ни гласа |
| грејао за Лепосавине другарице.</p> <p>Али то „дете“ у овоме часу шкрипну зубима.{S} Неодољива |
| сваки погодити чега ради долази.</p> <p>Али једнога дана, када је светина одујмила, он се одлуч |
| на Дишино тврдоглавство пожали.</p> <p>Али уместо да јој оне помогну и утичу на Дишу, да се ма |
| па после и да се сасвим настани.</p> <p>Али кир-Диша и његова жена примише стрица тако хладно и |
| шкивати, какав ће разговор бити.</p> <p>Али наместо разговора Маца из гласа закука.</p> <pb n=" |
| да, куд га је слала ради помоћи.</p> <p>Али сва видарска вештина тетка-Мацина па најпосле и све |
| и утисак буде весео и задовољан.</p> <p>Али друкчије је одјекнула ова вест међу српским занатли |
| од некога доба у дућану ручавао.</p> <p>Али, Лепосава место да осети ову казну, напротив, осећа |
| ући од зида крај кога се срозао.</p> <p>Али људи, као људи, ступише са Јанићијем у објашњење, п |
| , који је дотични поклон послао.</p> <p>Али сви ти поклоници, поред све своје чежње <pb n="11" |
| и на оно што је шегрту спремао.</p> <p>Али судбина, која се тога дана наднела над вратом Јанић |
| о би случајно он из собе изашао.</p> <p>Али кир-Ламбре не изиђе још задуго.{S} Туга за Анастаси |
| тор-Дишино држање учини сумњиво.</p> <p>Али мајстор Диша не чу ово питање?{S} Пред његовим очим |
| колики је он пред ручак означио.</p> <p>Али што се тиче новца, ту је и сада био потпуно прибран |
| е тешко, што се све тако десило.</p> <p>Али како није никуд излазио и сваки разговор о томе изб |
| заборави на свој положај и адет.</p> <p>Али, у томе часу од ове погрешке спасе га тетка Маца.{S |
| е, као да види и своју Лепосаву.</p> <p>Али овога вечера Маца је била узнемиренија него ли икад |
| уша, неће ли умилостивити газду.</p> <p>Али његова мука беше у залуд.{S} Кад се околишећи прибл |
| хајде овамо, нана је у мутваку.</p> <p>Али Јанићије не миче, него ћути и не диже очију са земљ |
| 0 гроша мираза и кућу удовичину.</p> <p>Али мајстор Диша никако да се поврати од првог изненађе |
| ње света, стиже пред своју кућу.</p> <p>Али кад пружи руку, да ухвати кваку од авлијскога капиџ |
| па, узгред, и три пута помиришу.</p> <p>Али, докле је хаџија са нестрпљењем гледао, како се спо |
| и да идеш одавде; е ли сте чули?</p> <p>Али кир-Диши умину бол и он се и по други пут залете.{S |
| ецу: „Ишао у Јерусалим по децу!“</p> <p>Али не каже се у заман: где има много среће, несрећа до |
| ој, да га хале и вране растичу!“</p> <p>Али у кућевном домазлуку не би га више познали.{S} Како |
| ија, и радос и една сладос!{S} Ено, мој Алкибијадес!{S} Клефта, право клефта; патриот како Рига |
| ише; нек буде макар једно, син, као мој Алкибијадес!</p> <p>— Само ћерку нећу! — одговори Диша |
| ону ватру и он поче одмерено гвозденом алком, а за тим све жустрије и јаче песницом лупати у в |
| — Можда би он и опет прешао преко зида, ама кира-Анастасија се у томе часу пробуди и поче запом |
| ожеш.{S} Многи би желео да буде хаџија, ама не може.</p> <p>— А баш си видела? — запита Диша, п |
| кам ни по псешки.{S} Ја сам му зборила, ама он каже:{S} Дервишин је погана вера, а од поган зак |
| ала, кир-Думо, на љубави и муштеријама, ама како да се оженим удовицом, која у поноћ стоји на к |
| .{S} Од ове амајлије можеш добити сина, ама сто крстова да метнеш на њега, оно ће опет остати н |
| вај запис да прилепиш на њојзина недра, ама под само грло; други пут, овај запис на чело; трећи |
| о је уверење о својој немоћи.{S} Ништа, ама баш ништа, на шта се одлучивао, није постигао!{S} Н |
| ногама и да јој целујем златне одежде, ама заблесну ме светлост, а ја, женска глава, па се пре |
| риот како Рига от Фера!{S} Још је дете, ама за гол сабља да уфати; клефти да води, што је у срц |
| е:{S} Хтеле би ви да ми језик извучете, ама ја нећу.</p> <p>— А оно, тетка-Мацо?...{S} Божем се |
| а, што није за продају!</p> <p>— Јесте, ама тих пара ти немаш!{S} Пола султанове царевине давао |
| ан ли си?</p> <p>— Нисам болан у снази, ама ми душа болује.</p> <p>— Зашто, џанум?</p> <p>— Дец |
| <pb n="176" /> <p>— Ко носи нека носи, ама жена мајстор-Дишина не сме тако! -</p> <p>Једном ре |
| си.</p> <p>— Ето, каже:{S} Да се врати, ама тако, да се пољубиш са кир-Ламбром, да Јанићија оте |
| спази матер. — Ево, Јанићије је дошао, ама не знам шта му је.</p> <p>— Бог с тобом, дете, што |
| море, хеј?{S} Девојче је добро; сирото, ама добро — говори Станко пилећи турпијом око ороза јед |
| родитељи, ми смо ту; него да се зенис, ама да узмес зенско от наше сорта, — грцко!</p> <p>И ту |
| ју чудотворну он је дао и овоме памуку, ама само за нероткиње, за друго не помаже.</p> <p>— Ту |
| — Деце немам, свети човече; желим децу, ама ето већ друга година, а она и не мисли!</p> <p>— Пе |
| да изведеш у бакчу; тамо да је скинеш, ама нагу, ни папуче да нема на ноге.{S} Е, па онда сас |
| га загрљаја.</p> <p>— Да кажем где су.. ама тако, ако обећаш нешто.{S} Ако нећеш — онда..</p> < |
| моме прагу.</p> <p>— Ето, носим, газда; ама, куда да га носим?</p> <p>— Њој!{S} Да га њој даш.. |
| Кира-Анастасија ћемо ми удати за Грка; ама вас жалимо: лепе паре губите, мустерије ће изгубите |
| е за ту новост дознао.{S} Каже се: суд; ама кој држи тај суд?{S} Има ги који не су ни род, ни к |
| и отишао својој кући.</p> <p>— Грех је; ама зар је то било поштено да ми потури онакву жену?{S} |
| — Пари су твоје.</p> <p>— Јесте, моје; ама мени се све чини, да сам баш од тебе чуо, да она но |
| желим јој зла и лепо је да се измирите; ама да сам ја што ти...{S} Бога ми... отегну тетка-Маца |
| p> <p>— Молићемо, немојте да се љутите; ама то није лепо од једно...</p> <p>— На поље! — продер |
| мири се, човече, једаред!“ вичеш му ти; ама пусто оно срце његово игра ли игра, кад те само угл |
| оном првом у мало што не учиних русвај; ама срећа моја, што ми дође памет у главу: зашто да роб |
| {S} За добро сам ти добар, — мелем сам; ама за зло, да те Бог сачува!{S} С оном првом у мало шт |
| гроси?{S} Толко неје оставио кир-Бенџо; ама да видите колико вас постујемо, ја ћу вам позајмим |
| > <p>—- Комшија, не комшија, еписи бир; ама, што Бог није заповедио да се једе, оно је погано.{ |
| банџика, туђа кост, па још удовица?!{S} Ама је ли она удовица само, бежи од ње три конака, да т |
| отераш!{S} То што је долазио, нека!{S} Ама од данас да не пригвири у мајсторову кућу.</p> <p>И |
| ано запита Ламбре.</p> <p>— Овде је!{S} Ама шта си се уплашио?{S} Да ниси угануо ногу?</p> <p>— |
| од тебе?{S} Треба цркви дати; подај!{S} Ама 4000 гроша то је много.{S} И зар Богу требају толик |
| вишкога записа могу да се роде деца.{S} Ама ти и не знаш, шта је све овде дервиш записао.{S} Не |
| Догодило се, де; човек је, мушко је.{S} Ама он се теби опет мора вратити, ич се не брините за т |
| е ово, што се сад по чаршији говори.{S} Ама нисам ја баш за то само прстен вратио.{S} Ето... и |
| а.{S} Ни за 550 гроша не бих му дао.{S} Ама ни овај чудотворни памук у коме лежи свети ексер, н |
| а; а сада да се вратите онима, тамо.{S} Ама немојте глуво, него да свирате!{S} Свирајте, све до |
| и одмах дете честито и благословено.{S} Ама, што ће њему, он има децу!</p> <p>Хаџи-Зосим значај |
| аршији зна да ћеш да узмеш Лепосаву.{S} Ама што га кријеш, море, хеј?{S} Девојче је добро; сиро |
| Диша од чуда, кад опази ову неверицу. — Ама, људи, шта ли сте!{S} Ко је само пронео ту лаж?{S} |
| ти ми много наказива — смеши се Диша — Ама где да нађем добру девојку?</p> <p>— За то ли се бр |
| одаде Лепосава.</p> <pb n="173" /> <p>— Ама, ти си јој ћерка; питај ти.</p> <p>— Како ћу, кад с |
| упи пет ока измирне, па доста!</p> <p>— Ама како ћу, кад сам се за толико заветовао?</p> <p>— Б |
| рља.</p> <p>— Немој: кир-Диша!</p> <p>— Ама шта?</p> <p>— Кир... кир... стење Диша — нисам ја к |
| вим...{S} Леле...{S} Јанићије!</p> <p>— Ама шта ћеш од мене?</p> <p>— Врати дреје...{S} Ја ћу м |
| ижио.</p> <p>— Ено, онај тамо!</p> <p>— Ама, зар оно? — зачуди се Лепосава. — Их, какав је!{S} |
| Бог да да, још толико зарадиш!</p> <p>— Ама за кога?{S} Ето то, то да ми кажеш.{S} То сам хтео |
| а девојке за удају, за бадава.</p> <p>— Ама, то није истина.</p> <p>— Хе, хе, јеси ти неки лиса |
| за сваки случај пут до врата.</p> <p>— Ама лажеш, бре! —Где су Ламбрине дреје?{S} Од куда Ламб |
| вала је Маца усплахирена зета.</p> <p>— Ама што је много, много је!{S} Скидајте јој хамајлију! |
| /p> <p>— Чудо! — узвикну Маца.</p> <p>— Ама, какво чудо?{S} Што ћутиш?</p> <p>— Па троје их је! |
| Бога ми... отегну тетка-Маца.</p> <p>— Ама, што ме мучиш?{S} Што не казујеш? — завапи Диша так |
| па ћеш да постанеш уседелица.</p> <p>— Ама шта је теби, мајко; ко ти за Јанићија говори? — пла |
| леђима о стабло једне дафине.</p> <p>— Ама зар тако? — хтеде да каже, али му се вилице тако ст |
| слободно гледаху у очи Дишине.</p> <p>— Ама не тако, већ кажи, да ти чујем гласа.</p> <p>— Хоћу |
| ање једнога храма на Витавари.</p> <p>— Ама, да ли је у истини то баш онај ексер? — упита мајст |
| екој незнатној ситници говори.</p> <p>— Ама Јанићије је донео дреје овде.</p> <p>— А од куда би |
| гџија и позва на свој ћепенак.</p> <p>— Ама, чули ти шта се оно јутрос догоди.</p> <p>— Шта? — |
| раменима, да је не тиче руком.</p> <p>— Ама, што си се препала?{S} Ја ћу да га потплатим, да ћу |
| тако је као окамењен и остао.</p> <p>— Ама, кира-Мана, шта то говориш?{S} Са киме га је она је |
| огледа на своје темељито тело.</p> <p>— Ама, свет каже; комшије на кира-Анастасију казују; хајд |
| — одговори Анастасија одлучно.</p> <p>— Ама, нико те не види.</p> <p>— А месец, а звезде? — Зар |
| е, а ја да ти га хватам, нећу.</p> <p>— Ама немој да си луд; мој тросак!</p> <p>— Море, иди ти |
| и принесе носу женином кесицу.</p> <p>— Ама, зашто? — одговори Лепосава уклањајући главу од кес |
| орам.</p> <p>— То да не чиниш.</p> <p>— Ама, куда ћу овде?{S} Зар у овој чаршији да почнем из н |
| му бити сестра, ако је не ода?</p> <p>— Ама, зар она?... простења кир-Диша.</p> <p>— Тако, газд |
| {S} Ја ето нисам никоме одала?</p> <p>— Ама шта то ради она са мном? — мисли Јанићије и мучи се |
| ам је удала за каквога слепца?</p> <p>— Ама није он био прилика за њу; он је погрешио; требало |
| с, не је истина? — Тако ли је?</p> <p>— Ама кир-Дума, куд ја да скачем преко зида; зар у ове го |
| дочекаш старост без домаћице?</p> <p>— Ама, то је истина.{S} Време је, треба да се оженим; али |
| .</p> <p>— И то ће јој помоћи?</p> <p>— Ама као руком!{S} И не знаш ни сам како, а оно дете у к |
| а и да почешће таре шаком чело, из кога ама баш ништа не мога да истеше.</p> <p>У соби му поста |
| ао, а он би био потпуно освећен.</p> <p>Ама такав начин освете био је немогућ.</p> <p>— Роспија |
| ша ради са некрштеним силама.{S} Од ове амајлије можеш добити сина, ама сто крстова да метнеш н |
| агртао њему, да им даде какав запис или амајлију која чува од урока или какве му драго несреће, |
| а ономе месту зарудела белега.</p> <p>— Аман, кузун, што ке па некој да узива, кад загриза у та |
| ако да се у овоме часу понаша.</p> <p>— Аман! — зајеца она, кад опази како Јанићије гледа у стр |
| во цвеће поврвело на капиџике.</p> <p>— Аман!{S} То пред кира-Анастасином кућом?</p> <p>— Удаје |
| ако како је то дервиш наредио.</p> <p>— Аман!{S} Спацирати сас она мешина гол... по башча!... п |
| ли!“ А мајстори су ревносно вршили овај аманет: „Докле ти не утаманим оно дивље месо, не можеш |
| ду 184... љета от рождества Христова. — Амин!</p> <p>Сеј памјатник подиже зјело уцвјељени супру |
| слени свет, који се око ћепенака тамо и амо муваше, чинио се мајстор-Диши, да је баш данас наро |
| али се грло запекло, па реч ни тамо ни амо.{S} Најпосле, кад опази да овако не може дуже и да |
| а, он је пун срџбе и очајања лутао тамо амо по густим трњацима, који су се више Стамбол-Капије |
| он чекао пред доксатом и задовољно тамо амо ходао, из собе се зачуше крупни гласови од дечје пи |
| ава начинили примирје и заједно трче то амо то тамо, куда их мајстор Диша и тетка Маца шаљу; ал |
| ију поста непријатно и поче зверати час амо час тамо; навикао је да од своје газдарице чује ваз |
| цнула.</p> <p>— Ко каже то?{S} Ко каже, ана-сана.... викну раздражен и поче поклецавати од ужас |
| отворио малу бакалницу и успешно крчмио анасонлију, а на своју праву домаћицу и радњу, која је |
| у, а у <pb n="114" /> њој крчми по мало анасонлију, јамајку и друга пића, која беху на гласу.</ |
| у бол и он се и по други пут залете.{S} Анастасија вешто измаче ударцу, протрча поред њега једн |
| , која их је у чаршији чекала.</p> <p>— Анастасија! — поче јој шапутати на ухо, <pb n="63" /> т |
| могао да доврши што хтеде рећи, јер га Анастасија, радосно изненађена, загрли и поче љубити.</ |
| опажао, да пред њим стоји престрављена Анастасија.</p> <p>Анастасија гледајући у запрепашћено |
| ој пезевенк-баша.</p> <p>— Леле, зајеца Анастасија — Бог па ти!{S} Ти ако ме не избавиш, ја ћу |
| ћеш да ме убијеш, Јанићије?! — промуца Анастасија, па, када виде како Јанићије упорно ћути, он |
| шина гол... по башча!... продужавала је Анастасија искиданим од смеха гласом.</p> <p>Фудул-Стам |
| днео... све... и дреје.. и... јецала је Анастасија.</p> <p>— Шта велиш?! — запита Ламбре запреп |
| на!</p> <p>— Нећу!{S} Нећу! — јецала је Анастасија. — Не сам га ни до сада гледала, а сад га мр |
| пријатно да му испоручи све што јој је Анастасија казала.</p> <p>А мајстор Диша опет претрнуо, |
| <p>— Ти да ћутиш, кира-Мана! — осече се Анастасија нестрпељиво.</p> <p>— Зашто, море?</p> <p>— |
| е смеш да оставиш да ме чаршија... поче Анастасија, али не доврши шта је хтела рећи, већ удари |
| зно склањао.{S} Фудул-Стаменкина соба и Анастасија, која је тамо плачна и очајна остала, беху ј |
| вој кући.</p> <p>И кир-Ламбре је, као и Анастасија, одобравао Диши, што је тога неваљалца отера |
| же бити она ће пристати; она није што и Анастасија.</p> <p>Али кад год је покушао да јој каже, |
| љ не ходим!{S} Срам ме фаћа! — одговори Анастасија одлучно.</p> <p>— Ама, нико те не види.</p> |
| седели у њу, сад нема више! — одговори Анастасија и залупи вратима под носем свога супруга.</p |
| p> <p>— А ко вам каза па то? — одговори Анастасија и утаче се у очи своме мужу тако дрско и иза |
| Е, ако је да се иде из кућа — одговори Анастасија тако прибрано и тако хладно, као да прича о |
| и, он се диже и пође оном страном којом Анастасија оде.</p> </div> <pb n="97" /> <div type="cha |
| е.</p> <p>— За Бога, шта ти је? — викну Анастасија и пљесну се рукама, када угледа како јој суп |
| у соби.</p> <p>— Шта кажеш? — подвикну Анастасија.</p> <p>— Кучко! — дрекну Диша. — Ја искам д |
| па први у колу, први у песми.{S} Кира-%Анастасија међу кумама смерна и стидна, као што то прил |
| м радила да родим!{S} Радос је то, кума-Анастасија, и радос и една сладос!{S} Ено, мој Алкибија |
| над свију, виче: „кира-Анастасија! кира-Анастасија!“</p> <p>И њој дође тако тужно; седе на минд |
| њем часу викнуо: „кира-Анастасија! кира-Анастасија!“</p> <p>И дође јој да заплаче, очи се замаг |
| о чело тражећи каква таква излаза, кира-Анастасија, у хистеричну наступу, скочи са миндерлука, |
| лужио. — Оставила га она ороспија, кира-Анастасија, и одбегла с неким руским матрозима из Галца |
| ри Ламбрине од тетка-Маце примила, кира-Анастасија је опет зебла од нечега.{S} Са тетка-Мацине |
| А њега самога, за ову годину дана, кира-Анастасија потпуно усавршила у грчкоме и цинцарском јез |
| у собу.</p> <p>Кад приклопи врата, кира-Анастасија га тако нежно, тако молећиво погледа, а руке |
| е удари.{S} Али у који час налете, кира-Анастасија га удари ногом у трбух тако јако, да он јаук |
| ила и добро дошла свакоме.{S} Али, кира-Анастасија је зебла баш од Јанићија.{S} И ако је све чи |
| не.{S} Весела, што је тако испало, кира-Анастасија спрема све што кир-Диши треба на путу, смеје |
| о погледао у „бешчедну“ будућност, кира-Анастасија ни слутила није о томе, шта њезинога кир-Дис |
| е и у подрум, да прегледа туршију, кира-Анастасија стрча са доксата у мутвак Јанићију.</p> <p>— |
| исли као вртешка на једноме месту, кира-Анастасија је имала само једну мисао и одмах је извела; |
| <p>Зебња му је била оправдана.{S} Кира-Анастасија <pb n="54" /> удари у свој неуздржани смех, |
| као стена, па је тако и урадио.{S} Кира-Анастасија, навикнута да, на крају крајева, увек онако |
| један <pb n="110" /> тежак час.{S} Кира-Анастасија није пристајала ни за живу главу да остане у |
| стасијино ни забуну Јанићијеву.{S} Кира-Анастасија за цело не би јаче вриснула, да јој се намес |
| а гу води.{S} Него знаш шта је?{S} Кира-Анастасија да удамо!</p> <p>Не може се рећи да и сам ки |
| са, јазук! — продужује кир Дума. — Кира-Анастасија ћемо ми удати за Грка; ама вас жалимо: лепе |
| имам ја сас твоја мајка?</p> <p>— Кира-Анастасија...</p> <p>— Е, е, сад ћу, сад! — прекиде јој |
| одговори Диша и намигну на кума; а кира-Анастасија, стидна од кума, заклони рукавом очи и побеж |
| иница мало час принесе.</p> <p>— А кира-Анастасија, па сас њу што ћемо?</p> <p>Сад већ не беше |
| е се, падне и скрха врат.</p> <p>А кира-Анастасија, како је са осмејком на лицу заспала, тако ј |
| ицу на месту убије.</p> <p>Када га кира-Анастасија, која се налазила још под пријатним утисцима |
| учини врло сличан са оним, кад га кира-Анастасија удари ногом у трбух.{S} Истина, Лепосава ниј |
| та добацила, што би га уверило, да кира-Анастасија ни као удовица није баш ни међу својим Грцим |
| трашљиво.</p> <p>— Разбирате ли за кира-Анастасија?{S} Ако за њу разбирате, она је на вилает.{S |
| {S} Па испричаше, како је долазила кира-Анастасија и у оној собици плакала и молила Јанићија да |
| овако кажеш:{S} Много те поздравља кира-Анастасија и поручила ти да дођете на једну баклаву и т |
| и он и опет прешао преко зида, ама кира-Анастасија се у томе часу пробуди и поче запомагати за |
| су чезнули, очекивали, да се сама кира-Анастасија досети, а ова опет редовно је разбијала глав |
| вар што пре оконча, томе је и сама кира-Анастасија случајно допринела.{S} На позив суда да дође |
| и глава одавде, куче едно!{S} А на кира-Анастасија поздрави се, да тој кадаиф једе сас кога је |
| ре?{S} Не ли си ти прво комшија на кира-Анастасија?{S} Ако прво комшија, Грк и пријатељ, не вод |
| ро пријатељство, за киме је сирота кира-Анастасија, као удовица, тако жељно чезнула.</p> <p>Али |
| ај њега.</p> <p>— А сад? — промуца кира-Анастасија и плашљиво га погледа.</p> <p>Кир-Ламбре не |
| апочињати, да га у раду не прекиде кира-Анастасија, која у тај пар уђе у дућан.</p> <p>Била је |
| као пре готико година, када га је кира-Анастасија оставила.{S} Лепосава је међутим, поред све |
| танко све шта је било и како га је кира-Анастасија после митила; па чак не заборави да исприча |
| да јој напакости.</p> <p>Ма да је кира-Анастасија, из обзира према покојном Кир-Бенџи, који се |
| pb n="104" /> слушајући све шта је кира-Анастасија претрпела.</p> <p>— Не сум му ни ја дузна ос |
| е било јела ни посластице, које је кира-Анастасија тако вешто градила, а да најбоље залогаје од |
| важније, шегрт му исприча, како је кира-Анастасија говорила о њему, да је био непослушан, неваљ |
| ша и без њега сазнати све: како је кира-Анастасија погазила образ свога мужа, а он хлеб свога м |
| цима писнуле.</p> <p>А за то време кира-Анастасија није излазила из собе.{S} Када су зурле запи |
| а се ништа о овоме не дозна, да се кира-Анастасија са Дишом измири, а он као и до сада остане и |
| ди; али у истоме часу створи му се кира-Анастасија и Ламбре, и он зажмури, изговори заклетву и |
| ша је упорно тражио наследника, те кира-Анастасија немаде куд, но да се покори жељи свога мужа. |
| ен!{S} И како да спацирамо? — рече кира-Анастасија и од једном прште у онај необуздани и ведри, |
| је су му уши тако често бридиле, и кира-Анастасија са оним престрављеним погледом, бледим лицем |
| сам их однео код тетка-Маце.{S} И кира-Анастасија је после била овде, плакала и пошла, да се д |
| , леже у душеке, а одмах до њега и кира-Анастасија: он да одмах захрче, а она да још дуго у пам |
| ј опростиш, омрзнути на мене; па и кира-Анастасија и кир-Ламбре.{S} Зашто, бре, тако?</p> <p>— |
| >Неколико дана доцније изгуби се и кира-Анастасија.{S} Много доцније уверио се кир-Дума, да га |
| јер је Ламбре престао да долази и кира-Анастасија га је тако сестрински пазила, да му се његов |
| ир-Бенџина, могла дичити.</p> <p>И кира-Анастасија, уз пријатељску пажњу чаршије и кир-Ламбрину |
| акве такве везе одржавао.</p> <p>И кира-Анастасија могла је рећи, да јој је овај живот много уг |
| акве жртве још захтео, испунила би кира-Анастасија.{S} Дала му је реч, заклела се, и Јанићије п |
| у наредио да нас хвата.</p> <p>Али кира-Анастасија, која је свога мужа добро познавала, није ве |
| ни разлозима, без којих свакако ни кира-Анастасија не беше.{S} Овога пута престао је да се са њ |
| часу обећао.{S} Услед ове бојазни кира-Анастасија постала је ових дана сушта услужност и љубаз |
| — Кој па да гриза? — пита стидљиво кира-Анастасија, а мишицом скрива образ од њихових очију.</p |
| ђен, <pb n="73" /> кад угледа како кира-Анастасија радосно и без икакве стрепње дочекује свога |
| м?</p> <p>— Удаје се.</p> <p>— Зар кира-Анастасија?</p> <p>— За мајстор-Дишу, папуџију.</p> <p> |
| , када се у тај час указа на прагу кира-Анастасија са џезвом кафе и два филџана.{S} И она је би |
| д! — Ватра да га изгори! — уздахну кира-Анастасија прихватајући филџан из руке фудул-Стаменкине |
| и то си има очи, Дисо, бре!</p> <p>Кира-Анастасија погледа искоса на темељиту фигуру свога мужа |
| пње дочекује свога супруга.</p> <p>Кира-Анастасија одреши бошчу, у којој је било поклона за њу, |
| у мутвак, да кафе припрема.</p> <p>Кира-Анастасија није само расположена, она је ове вечери бил |
| х почасти за своје наслеђе.</p> <p>Кира-Анастасија радо прихватила наредбу, па се и не обазире |
| цвељено срце младе удовице.</p> <p>Кира-Анастасија је запалила целу чаршију.{S} Она крилата реч |
| ољно времена да је обрлати.</p> <p>Кира-Анастасија опет сасвим инако.{S} Да зажали за породом ш |
| ека када ће кир-Диша проћи.</p> <p>Кира-Анастасија и Ламбре стојали су у соби сами једно према |
| ика кира-Думиница домаћици.</p> <p>Кира-Анастасија, која је, баш у то време, изрибала тепсије и |
| прихвати и пође за газдом.</p> <p>Кира-Анастасија се у тај час мајала на доксату и залевала цв |
| и подиже обе песнице у вис.</p> <p>Кира-Анастасија пребледе.{S} Што је у првом тренутку наслути |
| е ли имаш кир-Дишино дреје?</p> <p>Кира-Анастасија брзо скочи и изнесе из долапа једну антерију |
| о те се уздиже изнад свију, виче: „кира-Анастасија! кира-Анастасија!“</p> <p>И њој дође тако ту |
| који је на последњем часу викнуо: „кира-Анастасија! кира-Анастасија!“</p> <p>И дође јој да запл |
| место детета, кир-Ламбру — ха?!</p> <p>Анастасија је опазила добро, да јој сад не би <pb n="91 |
| /> <p>— Не могу, нису код мене!</p> <p>Анастасија пребледе, очи јој стадоше, а сузе у часу уса |
| а на путу а ти, ето, како чиниш!</p> <p>Анастасија очевидно ништа није чула шта јој Јанићије го |
| ме, пцето; шта сад да се ради?.</p> <p>Анастасија је стајала насред собе, па је тако апатично |
| м стоји престрављена Анастасија.</p> <p>Анастасија гледајући у запрепашћено Ламбрино лице, поче |
| који је заронила лице и плакала.</p> <p>Анастасија нервозно мрдну раменима, да је не тиче руком |
| ављено после кратког размишљања.</p> <p>Анастасија диже лице с јастука и са неким страхом погле |
| да се с ким на улици не сукоби.</p> <p>Анастасија је одмах после одласка Ламбринога отишла у С |
| може да се подигне и разбистри.</p> <p>Анастасија га је сузама и преклињањем задобила, и он је |
| утку свога узбуђења није мислио.</p> <p>Анастасија је за који тренутак стојала на прагу дућана, |
| што је то било уписано у књигу.</p> <p>Анастасија је први пут била удата за кир-Бенџу, казаса |
| че кроз врата и истрча на улицу.</p> <p>Анастасија и Ламбре осташе једно спрам другога запањени |
| це.{S} Да оде у Галац, да се растави од Анастасије, па, кад се врати, да је никако више не види |
| , па онда и оно, што је све претрпео од Анастасије и како га је исмејала.{S} Он тури записе на |
| днога Ламбру спасу од ноката раздражене Анастасије.</p> <p>А када их раздвојише, она се поче ка |
| дне досетке на рачун мајстор-Дише, кира-Анастасије и Ламбре.</p> <p>Но како мајстор-Диша, који |
| ем на чисто и кад год је она слика кира-Анастасије заједно са свима оним слаткишима и сестринск |
| имену.{S} Да ће младина скинути са кира-Анастасије уроке, који јој сметају да га начини оцем, о |
| и носи кира-Мани сахан кадаифа од кира-Анастасије.{S} Газдарица му наредила, да то однесе и да |
| и покушала да њоме поквари сватове кира-Анастасије. — Мајстор Диша је ову сплетку у потпуности |
| пакосна подсмевка.</p> <p>Па и име кира-Анастасије, чија му је слика у души до ове заклетве наг |
| широко описивати све добре стране кира-Анастасије, а што је за последак, као најслађу посласти |
| х ногу непосвећених.</p> <p>Јецање кира-Анастасије опомену га, да се не сме оклевати и да му ва |
| урле и затутњише гочеви пред кућом кира-Анастасије.{S} Мајстор Диша послао цигане пред удовичин |
| тан.</p> <p>Посластице и услужност кира-Анастасије пријале су Јанићију много више него ли газди |
| ше, уђоше једна за другом у авлију кира-Анастасије.</p> <p>— Ели сте ради гостима? — виче још с |
| ри и кира-Мани, уђе журно у авлију кира-Анастасије, завири у мутвак, па кад не нађе тамо газдар |
| апочела да попреко погледа на кућу кира-Анастасије и да потајно плаче и вене.{S} Кира-Мана не б |
| кира-Мана бранећи себе и нехотице дала Анастасији један разлог више, да се одупре кир-Дишином |
| — Да речем, да се кајао, што је обећао Анастасији да ће ћутати, то за цело није било, јер је Л |
| кир-Ламбре, те колико га је срце вукло Анастасији, толико му је било тешко изићи јој пред очи |
| ико колико и ни једна.{S} Међутим, кира-Анастасији није било до чекања, ту је требала једна одл |
| којекако поднело, само да је према кира-Анастасији могао бити мало-мало равнодушнији.{S} Кад би |
| е; па још кад се има на уму, да је кира-Анастасији први комшија био кир-Ламбре, који се затекао |
| у са својим предлогом.{S} Да ли је кира-Анастасији у опште годило да се уда за кир-Дишу или не, |
| у овај пар, мучило; како да помене кира-Анастасији, шта све треба да уради, и хоће ли она на то |
| шће у дану тркне до куће, те да се кира-Анастасији нађе, ако јој што затреба.</p> <pb n="58" /> |
| ко са овом срамотом, што је нанесе кира-Анастасији, не само да је изгубио код трговачкога света |
| <p>Кад су кир-Ламбре и Дума дошли кира-Анастасији, пријатно се изненадише, кад на миндерлуку о |
| к“.</p> <p>Сад ни кира-Думиници ни кира-Анастасији па ни осталима није остало нејасно, чега рад |
| е.{S} Кад је Јанићије однео прстен кира-Анастасији и бацио јој га пред ноге, удовица је са стра |
| тетка-Маца навраћала, да разбере о кира-Анастасији.</p> <p>А докле је тетка-Маца обносила водиц |
| е, па се онда дигоше и одоше право кира-Анастасији, да и с њоме ствар удесе.</p> <p>А мајстор Д |
| им кола ће да нађеш.</p> <p>И тако кира-Анастасији поможе овај случај да на њеној остане.{S} Ве |
| е угатан, само што не опсова нешто кира-Анастасији.</p> <p>— Нисам хтела самој себи да верујем |
| Дишинога неће нико тражити.</p> <p>Кира-Анастасији се мало стушти лице, кад чу <pb n="69" /> гд |
| вар што боље изведе.</p> <p>Али како је Анастасијина порука била то исто што и заповест, он при |
| ор-Дишина, а и као добра познаница кира-Анастасијина, примила се, да у младожењиној кући дочеку |
| положењу удовичкога живота.</p> <p>Кира-Анастасијина појава у њезиној кући колико је изненадила |
| парен, кад угледа како и нож и очи кира-Анастасијине севнуше оштрим сјајем; страх од могућне см |
| а је, посао се прави; а ја би хтео кира-Анастасијине паре да уложим у еспап...</p> <p>— Е, кој |
| Није могућно описати ни изненађење кира-Анастасијино ни забуну Јанићијеву.{S} Кира-Анастасија з |
| буди напоменуто, да га је првом женом, Анастасијом, оженила грчка чаршија, и да му је проводаџ |
| -Ламбре не изиђе још задуго.{S} Туга за Анастасијом и онај страх од кир-Дише, који му се у очим |
| ао код фудул-Стаменке; а докле је он са Анастасијом претресао све начине, како да и себе и Анас |
| ловно веровао, беше наменила, да се баш Анастасијом Бенџином ожени, а Бенџа опет није могао умр |
| у скоро наследити.{S} Чезнуо је за кира-Анастасијом, и да другима не паде на ум да га њоме ожен |
| и.</p> <p>И није то само жалост за кира-Анастасијом, која му је онако срдито пребацила, но ту ј |
| >И тога дана, када ће се срести са кира-Анастасијом, која је пошла право њезиној кући, она се в |
| Ламбре обмануо и да је заједно са кира-Анастасијом у Галцу, где је отворио малу бакалницу, а у |
| е жене, како весело разговарају са кира-Анастасијом, као да нису пуне две године избегавале чак |
| х дознала, то је, да је у Галцу са кира-Анастасијом отворио малу бакалницу и успешно крчмио ана |
| претресао све начине, како да и себе и Анастасију сачува од неприлика, кир-Диша је још једаред |
| ја чинила та, да некако кир-Дума измири Анастасију са Дишом, а он да се привремено, ради купови |
| руги пут зове, отишао је и тамо затекао Анастасију у таквоме стању, да му је и без њених речи п |
| ме, бацале у тамну сенку час Дишу а час Анастасију Бенџину.</p> <p>У мало воде већи таласи, у м |
| ујем, да је комшилук измислио и за кира-Анастасију оно, као што је измислио и за мене ово, што |
| ма освајала и пред очи му изводила кира-Анастасију у оној јасној и милој светлости, у каквој му |
| p> <p>— Ама, свет каже; комшије на кира-Анастасију казују; хајде на чаршија, да чујите.</p> <p> |
| јако стало до тога, да баш он узме кира-Анастасију, те да се тако опере она срамота са грчкога |
| а кума, па је почео у шали да гони кира-Анастасију да пожури, те да не остане толико имање без |
| ко уплакане почеше грлити и љубити кира-Анастасију, и радосно јој честитати, што ће једном на н |
| од Дишине куће, да обиђе и извести кира-Анастасију, како јој је супруг већ отпутовао.</p> <p>Ја |
| , изгубио сву моћ мишљења, блене у кира-Анастасију питајућим погледом, као да је овога часа нек |
| апиџике.</p> <p>— Аман!{S} То пред кира-Анастасином кућом?</p> <p>— Удаје се.</p> <p>— Зар кира |
| уозбиљи и поче се крстити.</p> <p>— О, анатема је и са женом, шта јој све неће пасти на ум!{S} |
| , дотле он у наше радње шаље по једнога анђела, да нам имање до повратка сачува.{S} Хоћеш ли да |
| чува.{S} Хоћеш ли да те ђаво надвлада и анђео да ти из дућана оде, буди ексик-хаџија; желиш ли, |
| желиш ли, да ти ђавола савладаш и да ти анђео радњу води, издржи до краја и постани хаџија.{S} |
| да се у оваком оделу међу људе јави.{S} Антерија је била толико широка, да је могао четири пута |
| тоји <pb n="90" /> стегнутих песница, а антерија му од силнога узбуђења дршће, као да је неко т |
| рођен; лице почело опет да се затеже, а антерија да се у свима димензијама као и пређе распиње. |
| како његов кир-Ламбре лежи иа улици, а антерија му се топи у крви.</p> <p>— Кир-Диса је диваљ |
| ама.{S} Али тај недостатак покривала је антерија до чланака и кратко подшишани бркови, који, ши |
| ше да губе оне уочљиве димензије, те је антерија тужно висила на њему.{S} Дућан је отварао пре |
| ира-Ману.{S} Јако јој се допао фистан и антерија од ћитајке што јој је донео за спомен; подигла |
| да глава! ох проклето Бик што ми укради антерија!{S} А-а-ах! — Шија да му заврнем, нека липше, |
| таласају се ваше спокојне сени у дугим антеријама емир-боје ћурчетима, оперваженим жутом лисич |
| о се оно старо сало повраћа у простране антерије.</p> <p>Но мајстор Диша не заста на овоме само |
| т и три године, које су га иза разапете антерије за леђима гледале.</p> <p>— Еле, сад да ти каж |
| р-Ламбре преседео цео дан без ћурчета и антерије у кући туђе жене.</p> <p>На ову летимичну идеј |
| ру, да отпаше кецељу, коју при раду око антерије везује.</p> <p>Пред кућом Дишу изневери кураж. |
| повијену фигуру кир-Думину, у ћурчету и антерији и са дугачким бројаницама у левој руци.{S} Зна |
| о се већ дало видети и по његову лицу и антерији, која је цептила на њему.{S} На половини закле |
| у не беше у чаршији ни једнога човека у антерији од ћитајке, који није дошао у цркву, да се пом |
| Јанићије привуче и лагано покупи ћурче, антерију и чампаре, што их је кир-Ламбре, ваљда због си |
| , ћурче и чампаре.{S} Кад Ламбре навуче антерију, тек онда виде, како би му боље било да го и б |
| ру, узме је међ прсте, отре јој блато о антерију, па је опет врати на старо место, да је удели |
| ија брзо скочи и изнесе из долапа једну антерију, ћурче и чампаре.{S} Кад Ламбре навуче антериј |
| ирала за ново ћурче и свилу за свадбену антерију и леп шарен појас; а већ нови ђевђелук (капа „ |
| е у цркви појави београдски митрополит, Антим, по народности Грк.{S} У таквој прилици први би з |
| хранити.{S} Море, ни Господар Вучићева Анула неће да има такав фистан, какав ћу ја теби да куп |
| лно, па, и ако је био вас дан расејан и апатичан, ипак га је ова нежност тетка-Мацина помало бл |
| сија је стајала насред собе, па је тако апатично и са тужним изразом лица посматрала облачење к |
| ештином, намаза рану зејтином, даде јој апове, да прогута, и, кад своје лекове наплати, оде из |
| ећимска посла.</p> <p>— Даћете јој ове „апове“, да прогута, чим се освести! — рече хећим строго |
| а на вас скривио, да ме клепећете?{S} У апса ћу ја вас <pb n="167" /> и твога мајстор-биволица! |
| } Турске власти би хаџи-Зосима бациле у апсу, а новац би задржале, и хаџи-Диша би имао само то |
| — Леле!{S} Фаћајте го!{S} Разбојник!{S} Арамија!{S} Хоће да ме убије! — лелекао је кир-Дума не |
| ли шта нам је дао; нити је трговац нека арамија, који хвата људе за гушу, па вели:{S} Плаћај, б |
| ечатима и потписима, исписаним грчким и арапским писменом.{S} Мајстор Диша прелете погледом пре |
| е више и више губе страсни тонови сетне арије.{S} Тихи жубор из чесме, на којој је онога дана к |
| , које циганска ћеманета праћаху својом аријом.</p> <pb n="221" /> <p>Она двојица уђоше у крчму |
| , те докле су зурлаши са улице изводили арију: <hi>чочек аваси</hi> (игра чочека) она уздиже на |
| се лагано истим путем, стадоше извијати арију оне песме:</p> <quote> <l>„Знаш ли како се зове о |
| жењу она је најрадије окретала на тужну арију, а од песама јој постаде најмилија она:</p> <quot |
| о је оно пријатно убацивање разноврсних артикала од свих <pb n="49" /> еснафа, које је сваке но |
| ику.</p> <p>Није могућно, да је све те „артикле“ убацивало једно лице; јер по предметима, почињ |
| ежао је пред његовим ногама као огромна архитектура, коју је мало час под кров метнуо, а она се |
| или трубу платна, а често и по неколико аршина свилене материје или нове новцате јеменије од цр |
| и вади иза појаса кесу у којој нађе две аспре.</p> <p>— Узми, на! па да купиш пењерлију, и да д |
| обрта, у мах пресушише сузе, прими две аспре, (а то је био први поклон што га је за пет година |
| но прибран и свој господар; о свакој је аспри водио рачуна и са највећим задовољством свакога в |
| то; а гдекоји од ових, срдито му одбаце аспру у блато и оде.{S} Тада мајстор Диша тужно узвикне |
| , да се и њему помоли и да приложи коју аспру за зидање једнога храма на Витавари.</p> <p>— Ама |
| ти не донесе поклон ни колико за једну аспру.</p> <p>— Нека, газдарице, не треба мени поклона! |
| р, све дотле, докле не би напипао једну аспру (1/3 од паре), па кад је напипа, приступи просјак |
| то говори све докле не пронађе одбачену аспру, узме је међ прсте, отре јој блато о антерију, па |
| , могло седети или лежати, у куту један асталић, над којим је горукало кандиоце, а под кандиоце |
| за пола шаке.{S} На те даске метала се асура, а преко ње постеља.{S} То се место називало: душ |
| ервиша по турском адету и седе на једну асуру према њему.</p> <p>— Болан ли си?</p> <p>— Нисам |
| хале и по чаршији пуче глас, да се кира-Атанасија удаје.{S} Грчка чаршија је %честитпла кир-Диш |
| запишемо у пропала вересија...{S} А, а-ах, Дума, гомаре едно, кој да те превари?{S} Едно Диса, |
| са да ти се испрзи у паклена мука!{S} А-ах, рогата биволица една, сас моји ли пари градиш барја |
| све, али кесе ни од корова.</p> <p>— А-ах, псето погано! —јекну хаџи-Диша, кад се увери, да ов |
| лето Бик што ми укради антерија!{S} А-а-ах! — Шија да му заврнем, нека липше, куче погано, што |
| Совјест што му притискала зјело.</l> <l>Ах, печална судбино!{S} Всецјело</l> <l>Количество боље |
| јем је сердце оскудно!“</l> </quote> <p>Ах!{S} Старо, честито време!{S} Стари честити људи!{S} |
| .</p> <p>Хаџија поче распитивати, а ћор-Ахмет му исприча све, како је у почетку поручио само је |
| /p> <p>— Где је остао?</p> <p>— Код ћор-Ахмета, — пије.</p> <p>— Пије!?</p> <p>— Пије.</p> <p>— |
| n="220" /> више.{S} Само што затече ћор-Ахмета, где купи око стола срче од полупаних стаклади и |
| овеком прашта, — у грчкој чаршији и ћор-Ахметовој кафани причало се потанко о Дишиноме непоштењ |
| њихови мужеви успели да се појаве у ћор-Ахметовој кафани на Зереку, већ су отишле у посету лепо |
| о, докле га силна мастика, што је у ћор-Ахметовој кафани попио, не обори иа патос, где тврдо за |
| ажено и изиђе на улицу.</p> <p>Но у ћор-Ахметовој кафани не беше никога <pb n="220" /> више.{S} |
| е капије, и он пожури даље.{S} Пред ћор-Ахметовом кафаном угледа како из једнога фењера чкиљи с |
| о сме.</p> <p>— Еле, муж на путу а жена ашикује с комшијама!</p> <p>— А ко вам каза па то? — од |
| стара!</p> <p>— А он ти је па младунче, ба!{S} Погледај га само: је ли му оно лице или трбух на |
| о пронео.</p> <p>— Па у твоје.</p> <p>— Ба!{S} За то ми није време!{S} Прво тебе да удамо; стар |
| ди три пута преко собе пренео.</p> <p>— Ба! — узвикну Бик -— то и ја могу.</p> <p>— Јок, то ти |
| све ређао шта ће јој донети, кад буде у бабињама.</p> <p>Али прође и прва и друга па и трећа го |
| нека је Божје.</p> <p>Са таквим мислима бавио се по вас дан; тетка-Маца није одлазила од њега, |
| радња пропала, докле се он на хаџилуку бавио?{S} Деде, размисли! — А то ти је овако:{S} Бог, ( |
| ан у кућу, где има девојке за удају, за бадава.</p> <p>— Ама, то није истина.</p> <p>— Хе, хе, |
| да је само таквоме испоснику дато да за бадава дође до оне светиње, до које ни цар Константин н |
| иша. <pb n="117" /> — Нема бре ништа за бадава, па ни жена!{S} Ја сам се доста уједао, сад се у |
| ме; али шта знаш ти!{S} Не долази он за бадава у нашу кућу.{S} И зар би то било лепо од њега, п |
| сетити да ми плате; доста је што овима бадава вучем читав пртљаг.</p> <p>У квартиру мајстор Ди |
| пазио да му момци не беспосличе и хлеб бадава једу.{S} И колико је тек сада, када је отворио п |
| јој која пакосна пријатељица навратила, бајаги да је види, а овамо да јој узгред исприча и иски |
| ! — одговори Лепосава и седе у постељи, бајаги, да их шаком шчисти.</p> <p>— Хајде, хајде!{S} Д |
| тела кроза све махале испод Дервишане и Бајрак-џамије.</p> <p>Оно дућана, што је кир-Бенџо оста |
| настасијом у Галцу, где је отворио малу бакалницу, а у <pb n="114" /> њој крчми по мало анасонл |
| Галцу са кира-Анастасијом отворио малу бакалницу и успешно крчмио анасонлију, а на своју праву |
| ила потрајала, да је кир-Дума, устабаша бакалског еснафа, не пресече као на пању.</p> <p>На нед |
| но лице; јер по предметима, почињући од бакалског и болтаџијскога па до бућмеџијскога еспапа, и |
| ијеним кажипрстом, на коме је био дебео бакарни прстен са пуцетом као орах, да би му често кожу |
| тасија и поручила ти да дођете на једну баклаву и татлије вечерас.</p> <p>— Не могу, газда! — о |
| SRP19061_N3">„Карантин“ био је новац од бакра у вредности 10 пара.</note> <note xml:id="SRP1906 |
| д гомиле прислоњених обрамица, тестија, бакрача и ибрика.{S} Гомиле жена, момака и људи, ко леж |
| јој муж захтева.</p> <p>— Ја да си гола бакчу обилазим? — Ич, не бива!</p> <p>— Зашто: не бива? |
| ска, маторо магаре, да по месечина кроз бакчу спацира сас мен!{S} И како да спацирамо? — рече к |
| оћ, кад буде младина, жену да изведеш у бакчу; тамо да је скинеш, ама нагу, ни папуче да нема н |
| S} Е, па онда сас њу три пута да обиђеш бакчу.{S} Први пут како обиђеш, овај запис да прилепиш |
| не око себе.</p> <p>— Доста!{S} Ево вам бакшиша; а сада да се вратите онима, тамо.{S} Ама немој |
| н мах њему се учинило да се таваница са балванима срушила на његово теме и пригнечила га.{S} Ди |
| д толиког његовог грлења већ и комшилук балдиса само гледајући, тек нећеш ти!</p> <p>Подсмевка |
| ва је примала у постељи посете од свију балканских нација, којима је ондашњи Београд био насеље |
| е незадовољство, рече, како је храни за банбадава, она плану и одговори: „Ко ти је крив, што си |
| еше одмерио оком даљину, те се реши да, бар за часак, остави дућан на комшијама, а он да тркне |
| сила водицу и у свакој кући задржавана, бар док једну кафу не <pb n="107" /> попије, кир-Диша ј |
| рвнички, погледа с њоме и да је дотера, бар да му се правда, па макар да га и слаже, вукла га ј |
| ак, Бик не може да одоли срцу, а да је, бар узгред, кад поред ње протрчи, не чупне за курјуке и |
| а би ко прошао улицом, а да не застане, бар једну строфу да чује.</p> <p>Па ипак, кроза све то |
| ије имао никога поузданога, на коме би, бар за који час, могао оставити радњу.{S} Тек сада је о |
| осла?{S} Има времена; почекај још мало, бар ову годину!{S} Лепосава је млада и здрава, а и ти с |
| како ти кажеш.{S} Нека ти је са срећом; бар сад знаш, да ћеш имати честиту домаћицу.</p> <p>И т |
| вати усклик и разнесе на све стране.{S} Бар њему се тако чинило, јер, враћајући се у дућан зами |
| вања на голу реч веровале све.</p> <p>А бар да је кира-Мана имала право, што је сумњичила свога |
| >Но та зарицања беху и сувише слаба, да бар за који тренут стишају метеж, који му је подхватио |
| дође чисто као нека душевна потреба, да бар пред зидовима и јеменијама јасно изрекне њезино име |
| е на тетка-Мацу, која га задржаваше, да бар једну кафу попије и да се мало примири.</p> <p>Обуз |
| таре; за једанаест година попила је она бар три ливаде свакојаких трава, а он, пуних једанаест |
| ужа застиђено осмејкиваше.</p> <p>— Сад бар да знаш, зашто си потегао толики пут; донео си чита |
| ити да тако што предложи Маци.{S} Да је бар удовац, али пуштеник — е, не иде!{S} Човек са једно |
| ије одала, а друго, што је чезнуо да је бар очима види, ако не успе да с њоме на само говори.</ |
| в, осећала се много пријатније; сада је бар била мирна од његових напада, а у вече, када би он |
| се хтео женити.</p> <p>— Море, теби је бар лако; мушко си, газда си човек и свака би девојка п |
| не заслужује име честите жене.{S} То је бар јасно: ако је човек псето, жена не сме да буде мачк |
| кућу.</p> <p>До овога часа кир-Диша се бар колико толико надао; али после оваке испоруке он са |
| — Ич се не шалим!{S} А што?{S} Па то се бар зна <pb n="137" /> да нико од нежењених људи неће и |
| и Бог уделио богаства, али да јој образ бар сачувам, нека уђе у свет са образом.{S} А сада?...{ |
| неко време и почео ослушкивати, неће ли бар што изнутра чути; али ни из авлије ни из куће ни гл |
| је тетка Маца сада замењивала мајку или бар старију сестру.{S} Бик и Лепосава начинили примирје |
| пи уста и привуче Лепосаву себи, да јој бар за часак заклопи то око, које га је онако жарко пал |
| ију заљубљен и необично куражан, да јој бар овога пута покаже све, журио је Јанићије кући Лепос |
| езнуо и од које је тако жељно ишчекивао бар једнога сина.</p> <p>Какве су му мисли и намере дол |
| према газдарици.</p> <p>А када би било бар кога, коме би смео поверити и његовом помоћи разбис |
| те кад он није био срећан, а оно да му бар у дечици проструји грчка крв.</p> <p>У овоме можда |
| ао од ужасне намере и спасао младу душу бар од оних вечних мука, које би га на ономе свету доче |
| ња, да тога мангупа не треба трпети, да барата и сербез хода по поштеној чаршији.</p> <p>За мал |
| етене косе, преко које је слазила модра бареш-шамија, дотицао је својим крајем до самога струка |
| газду, који је толике паре поклонио за барјак?{S} Хиљаду гроша!{S} Шта мислиш болан, хиљаду гр |
| т до Варош-капије и враћајући се натраг Барјак-џамији.{S} А што је више у те мисли западао, све |
| за мале новце, које је дао за еснафски барјак, постао је велики добротвор цркве и устабаша сво |
| ко се над гомилом људи љуљушка еснафски барјак са светим Спиридоном у дугачкој седој бради.{S} |
| ш кад ти је наспело, а ти купи еснафски барјак, па га приложи цркви.{S} То те неће скупо коштат |
| еснаф славио, они су увек позајмљивали барјак од палилулских ратара, а за то су морали вазда о |
| д 4000 гроша сиђе поклон цркви на један барјак златом извезен, за који је платио равно једну хи |
| Јанићијем беше издвојила мало од онога барјака.</p> <pb n="202" /> <p>— Где је?{S} Где је? — з |
| у еснафи били у цркви заступљени својим барјаком, само папуџијски еснаф што га још није имао.{S |
| а и са иконама; а за њим, под еснафским барјаком, мајстор Диша са женом, пуницом и Јанићијем Би |
| абашиници.{S} Однесена је под еснафским барјаком; а после укопа све, што је допратило покојницу |
| ополита благослов, а онда, под црквеним барјацима, крену се свештенство у одеждама и са иконама |
| биволица една, сас моји ли пари градиш барјаче на црква! — узвикивао је од муке, гледајући как |
| дељу дана, после трогодишњег парастоса, бахну он у кућу кир-Ламбрину, по обичају изу јеменије п |
| е, неће ли какав изненадни гост од куда бахнути, тек да он не буде онај један „од заклетве“. — |
| о, а после, поче од времена на време да баца око на кир-Ламбру, који је сад узео од чочека деф |
| да некога сарањује, као да у овоме часу баца прегршт земљице на покојника.</p> <p>А тај покојни |
| осподарише по Главној Чаршији и Зереку, бацајући у присенак оне српске сиромашне дућанчиће по о |
| набрекла свежином, која пркосно дражи, бацала га је у неку непријатну забуну, као човека, који |
| које су, како је ко држао страну коме, бацале у тамну сенку час Дишу а час Анастасију Бенџину. |
| муком прелазиле преко прага и ревносно бацале сумњиве погледе на онај младешчић и свеже лице, |
| {S} Ниси се ни ти ваљда на Бога камењем бацао.{S} Ето и ја тако; донела сам Лепосаву тек у четв |
| иш?{S} Јесам ли ја Френк, шта ли, да се бацаш блатом на мене?</p> <p>И Бог зна шта би још стара |
| ди онај цванцик, што му га она поклони, баци га у мутвак и што је брже могао истрча на улицу. — |
| ао овај стас и лице, које се стиђаше да баци поглед на свога будућег домаћина.</p> <pb n="146" |
| ренила од жутих и црних печата, па онда баци нестрпељиве очи на ковчежић.{S} Достојанствен изгл |
| дрите! — рече му пркосно и са презрењем баци на њега један крвнички поглед.</p> <p>Мајстор Диша |
| је Лепосава? — запита сада Диша и нежно баци поглед на врата од мутвака.</p> <p>— Сад ћу је зва |
| адити доброту.{S} Детињска машта његова бацила га је у маштање: да је нешто књаз, па да нареди |
| е потребу да се на њу извиче, што га је бацила на толики трошак, кад није хтела да пази на саму |
| дошао.{S} Турске власти би хаџи-Зосима бациле у апсу, а новац би задржале, и хаџи-Диша би имао |
| постајао све гушћи, те би, по који пут, бацио тамну сенку на кир-Дишино спокојство.</p> <p>— Ка |
| га прелетео калуп, ако би се газда Диша бацио за њим.</p> <p>Газда Диша је седао мирно, опсецао |
| ваљда због силне жеге, свукао и на под бацио.</p> <p>Таман све то покупио и пошао, да се неопа |
| Јанићије однео прстен кира-Анастасији и бацио јој га пред ноге, удовица је са страхом погледала |
| {S} Мајстор Диша појео шљиву, а кошчицу бацио на ђубре.{S} Па после да плетеш седе, као што ће |
| е, са још неколицином својих пријатеља, бацити око на мајстор-Дишу, њему је могло бити тридесет |
| дифе?</p> <p>— А ако буде кћи?</p> <p>— Бацићу је у трице; поклонићу је теби! — одговори Диша, |
| твоје здравље на њега“.{S} Онда жабу да бациш на кров, а дете да умијеш и запојиш из те чиније |
| а другим, свежијим китицама, преко зида баченим.</p> <p>И сам Бог знаде, докле би ова идила пот |
| би могла још да се уда.</p> <p>Па онда, баш када би и на све ове разлоге зажмурила и рекла да ј |
| воме смеје или заплаче, груну Јанићија, баш као пре кад бејаху деца.</p> <p>— Бог с тобом, дево |
| осетиле, да им она не би ништа казала, баш и када би у истини што знала.</p> <p>Али то није см |
| х ти толико говорила.{S} Не бих марила, баш и да се обесиш.</p> <pb n="157" /> <p>— И хоћу то!. |
| ко затаја.</p> <p>После некога времена, баш када је хаџија почео узнемирено и помало љутито да |
| као што беше мој покојник?{S} Једаред, баш после прошевине, дигао ме је као перце до појаса и |
| 139" /> често заустављао своје погледе, баш му се свиђало.{S} И не би био с раскида да се њоме |
| аћици.</p> <p>Кира-Анастасија, која је, баш у то време, изрибала тепсије и жуте сахане, па их п |
| говори о фудул-Стаменки, ради које је, баш тих дана, газда Митар своју жену избио.</p> <p>Од п |
| вратила са послужењем, на челу јој се, баш над самим повијама, где се обрве састају, <pb n="14 |
| кућом застаде изненађен, јер из баште, баш под широким орахом, зачу јасан жагор, смех и певање |
| устињак није оклевао, оде у Витлејем и, баш кад се у Вертепу пред јаслама молио, расклопи се зе |
| мора вратити.</p> <p>— Е, па хтео сам, баш!{S} Зар се ја тебе бојим!</p> <p>— Лудаче! — одгово |
| апиџику као фудул-Стаменка.{S} Међутим, баш ова фудул-Стаменка, удовица, за којом је ишао зао г |
| ан да му за женом пази?</p> <p>Међутим, баш за ово није требало ни глава да га заболи; јер Јани |
| сећивале и она њима одлазила на посело, баш као што је радила и за живота покојнога кир-Бенџе.{ |
| оведе у страну.{S} Но то беше тренутно, баш кад је потегао за кваку од капиџика.</p> <p>Али кад |
| а га саслуша; али Лепосава, као навлаш, баш онда би се нашла у послу око огњишта, па док је он |
| ди ње. — Ох!{S} Ох!{S} Баш је добар!{S} Баш је добро то што не учини! — весело је певушила Лепо |
| да се не обеси ради ње. — Ох!{S} Ох!{S} Баш је добар!{S} Баш је добро то што не учини! — весело |
| Али, овога пута не послужи га срећа.{S} Баш на самоме завијутку, у близини Синџир-џамије испаде |
| оса на глави, само кад о њима слуша.{S} Баш прошле године она је олакшала некој Маци Брњошевој. |
| јстор-Диша је био потпуно задовољан.{S} Баш да и није кир-Дума пристао, он би се ипак вратио св |
| тор Диша је све нестрпељивији бивао.{S} Баш је чезнуо да се на ново окући, да стече домаћицу, к |
| не мога отрести.</p> <p>Једне вечери — баш уочи недеље — тетка Маца, као и увек, поставила сов |
| би она смела да му ма шта пребаци!{S} А баш и када би се толико заборавила, брзо би га отишла м |
| хале и свакоме се правда — не иде.{S} А баш и када би тако радио, он сам, по својој повученој и |
| да буде хаџија, ама не може.</p> <p>— А баш си видела? — запита Диша, привучен њеним причањем.< |
| целој ствари потпуно невин.</p> <p>— А баш ако је до 4000 гроша — размишљавао је Диша — ја зна |
| ира-Мана пријатељски ухватила.</p> <p>А баш у томе часу, кад он учини тај покрет, што је могло |
| је и било му је врло криво, зашто да га баш сада остави.</p> <p>— Магаре, да би магаре!{S} Шта |
| мајстор постати устабашом, али сада га баш ништа не занимаше.{S} Напротив, да је смео запушио |
| -Думи и његовима јако стало до тога, да баш он узме кира-Анастасију, те да се тако опере она ср |
| човек ужива.{S} Зар то није истина, да баш онда кад човек мисли да је најсрећнији, дође нешто, |
| ако опомињаше на пробијање зида, и тада баш није могао више.</p> <p>И поред свега тога, што је |
| асник своје газдарице и Ламбрин, и тада баш није могао ни замислити више, да му ваља своје обећ |
| но?</p> <p>— Среће ми нисам крив.{S} Ја баш нисам хтео... али тако...</p> <p>Лепосава се нагло |
| сад по чаршији говори.{S} Ама нисам ја баш за то само прстен вратио.{S} Ето... и сам видиш и ч |
| евојачких гласова.{S} И то се разлегала баш она иста песмица, коју ономад зачу, а која беше у т |
| акоме.{S} Али, кира-Анастасија је зебла баш од Јанићија.{S} И ако је све чинила, да га умекша и |
| уверење о својој немоћи.{S} Ништа, ама баш ништа, на шта се одлучивао, није постигао!{S} Није |
| да почешће таре шаком чело, из кога ама баш ништа не мога да истеше.</p> <p>У соби му постајаше |
| имала смелости да га тако осрамоти, па баш када би знала, да је за такво дело не би вратио њез |
| адовину и врело свеже воде.</p> <p>— Па баш сигурно? — запита је Диша скинувши поглед са онога |
| евеста, коју му нуди, цвет, који је сад баш узабрао, па хоће да му га покаже.</p> <p>Мајстор Ди |
| ускорило је, да се овај разговор поведе баш сада, тако рећи пре него ли што је уцвељена удовица |
| огрешке спасе га тетка Маца.{S} Она уђе баш у часу, кад мајстор Диша поткупи уста и привуче Леп |
| мо муваше, чинио се мајстор-Диши, да је баш данас нарочито расположен, чинило му се као да га с |
| ље жутом надстрешницом.{S} Ћира-Мана је баш силазила с доксата и, кад угледа Јанићија, како јој |
| коленима пред оним сандучетом.{S} Он је баш тада довршавао молитву и из земљане кадионице окађи |
| вао испод пет хиљада гроша, а продао је баш томе купцу за сто и педесет.</p> <p>— Колико рече?< |
| т одјурио у удовичину кућу и затекао је баш на капиџику, како се са неким човеком прашта, — у г |
| ло није упустила једну милојку, коју је баш тада на полицу пропињала.</p> <p>Да је о свему овом |
| ово беснило.{S} Учинило му се, да му је баш то открило у потпуности све оно, о чему је и после |
| да кира-Анастасија ни као удовица није баш ни међу својим Грцима и Цинцарима уживала најбољи г |
| астаде.{S} Видело се јасно, да јој није баш тако пријатно да му испоручи све што јој је Анастас |
| је, богоугодниче.{S} Мој пријатељ није баш од тих, само су комшије.</p> <p>—- Комшија, не комш |
| — Разговарасмо мало... одговори Диша не баш најљубазније. — Требаше да сазна, шта ја тражим од |
| а кума-Думом, ипак је један, до душе не баш толико тежак облак, али тек један облачак, лебдео н |
| езусловно веровао, беше наменила, да се баш Анастасијом Бенџином ожени, а Бенџа опет није могао |
| капиџике, те тако мајстор Диша, који се баш тога и плашио, устукну у своју собу, затвори се и н |
| не воље, ако би је спасао.{S} А тако се баш и десило.</p> <p>Кир-Диша је имао у Пожаревцу једно |
| о, да има нешто што он не зна, а што се баш њега тиче.</p> <p>— Улази у дућан!</p> <p>Јанићије |
| хтео ни да се осврне, а на другом му се баш врло озбиљно задржала мисао.{S} И та његова јучерањ |
| т и забуна у глави.{S} Пред кућом му се баш заврте и он се мало поведе у страну.{S} Но то беше |
| ошла; а то се све њега лично тицало, те баш и да није хтео да размишља и о таквим сокак-сплетка |
| ућанску собицу.</p> <p>Јанићију не беше баш најпријатније, али се диже и пође за њом у собу.</p |
| икакве бриге, да ће га преварити.{S} И баш са тога гледишта он се јако плашио, да овоме момку |
| >Но кир-Ламбри се до овога часа не јави баш никаква мисао; или боље рећи, јавило их се безброј, |
| а, али Лепосава ни да помисли.{S} Њојзи баш ни мало не би криво, што ленчује; она је по кући ве |
| би узео ко од њихових, него је потурили баш мајстор-Диши као кукавица јаје.</p> <p>— А ко ће им |
| — одговори Јанићије суморно. — Није ми баш ништа урадио.</p> <p>— Па што му онда кобиш?</p> <p |
| То ћу поклонити цркви.{S} Не требају ми баш ништа; има мајстор Диша доста, а то ћу цркви, нека |
| што год ти је потребно.{S} Па онда, ти баш и кад би продао ту ствар мени, света места су препу |
| род доћи оваква светиња.{S} Можда си ти баш од оних... оних...{S} Не, не, ти немаш те паре.</p> |
| пустити; али најпосле и да га не пусти баш на лепо, — пустиће га, кад изврши што је наумио.</p |
| ада не знађаше прашта ли му или се љути баш зато, што вели „да није хтео“.</p> <p>— Ја онако... |
| одила; где год пљунеш можда ћеш пљунути баш на оно место, где је Спаситељ стојао или где је сво |
| е морали страховати, да ће тај час пући баш на ономе месту, где се пуца скопчавају.{S} Млада уд |
| цвеће, па се осећа сва блажена, што јој баш њих две ово цвеће пружају.</p> <p>Обе гошће пољубиш |
| посава нарочито тако удешава, да је њој баш мило, што јој се испод широких рукава кошуље од тан |
| тих ћепенака не завише у један ћорсокак баш до Синџир-џамије.{S} На самоме углу, при улазу у ћо |
| сте, моје; ама мени се све чини, да сам баш од тебе чуо, да она носи четири хиљаде...</p> <p>— |
| био потпуно освећен; можда није требао баш тако да учини, али он је био задовољан: ово му је к |
| себи.{S} Али зашто то?{S} То није могао баш никако да објасни.{S} Тек једно што је сада, када с |
| њати.{S} Та он се, до овога часа, уздао баш у саму газдарицу, <pb n="85" /> да ће га она куртал |
| олико волео и тако везан био за њу, као баш сада, када га је она преварила, па чак и ножем хтел |
| илоша па чак и од капетан-Мише.{S} Него баш кад ти је наспело, а ти купи еснафски барјак, па га |
| у се кумови и сложили у томе, није било баш тако лако пронаћи прилику, која би одговарала полож |
| новчано опљачка.</p> <p>Да му није било баш најлакше, када је пред запаљеним свећама и евангели |
| а ме, као у сватовима, опет одалами, то баш нећу. — Најпосле, она ми није никаква зла учинила, |
| зајаука хаџи-Диша и у страху, да се то баш овога часа не догоди, побеже у дубину баште.</p> <p |
| то му сву срећу наопако окрене.{S} И то баш онда, када му се најмање нада, као оно човек, који |
| ари.</p> <p>— Ама, да ли је у истини то баш онај ексер? — упита мајстор Диша.</p> <p>— Нема сум |
| p> <p>— А од куда бих ја знала да су то баш дреје кир-Ламбрине?{S} Што да бедим човека?</p> <p> |
| а она опет поче да га пита о нечем, што баш није имало никакве везе са овим даном.</p> <p>— Јес |
| ар је једна пошла за сиромаха?{S} Зашто баш да и она не пође?{S} Ако је суђено да патимо и да г |
| -Дишу или не, то је тешко одредити; јер баш и да јој се није свиђало, њој је било немогућно да |
| ута чула; али, кад ноћас и по трећи пут баш будна зачух, рекох:{S} Није фајде, то му је једини |
| вога што се с њиме дешава. — Од куда му баш сада почеше излазити на очи час тетка Маца час Лепо |
| је је ишао поред ње мало збуњен, што му баш ни речи не одговори, а њему је тако потребно било, |
| када га благи ветрић заћарлија.</p> <p>Баш у томе тренутку, када се мајстор Диша налазио на вр |
| роја на сто неколико белих пара.</p> <p>Баш да је мајстор Диша до овога часа и био „неверни Том |
| а именом назва.</p> <p>— Ко је пезевенк-баша?!</p> <p>— Ти!</p> <p>— Ја?</p> <p>— Него је мозе |
| мени нико каже, како сам твој пезевенк-баша.</p> <p>— Леле, зајеца Анастасија — Бог па ти!{S} |
| кира-Мана ми је казала да сам пезевенк-баша зато, што кир-Ламбре...</p> <p>— Лажеш, бре, псето |
| > <p>— Јер ми је казала да сам пезевенк-баша!{S} Зашто да ми каже тако?</p> <p>Кир-Диши се смра |
| сада?</p> <p>— Санким не знас, пезевенк-башо?{S} Еле, за тој ли те је твој мајстор оставио?{S} |
| рча, да види шта је, а на капиџицима од башта начичкале се младе жене и девојке, у живописним ш |
| енилом, те ти изгледа као да је из ових башта живо цвеће поврвело на капиџике.</p> <p>— Аман!{S |
| ало је над густим зеленилом београдских башта, челе су зујале и вредно прибирале сокове из бели |
| езде и блага месечина засја над зеленим баштама и стрехом тетка-Мацином, он устаде са постеље у |
| едње улице на чистину, где су јеврејске баште и где је, пре седам година, први пут чуо ону песм |
| ици, која се налазила близу Гетсиманске Баште у једној старој гробници.{S} Али зато набаса хаџи |
| зидовима, иза којих се заклањаху бујне баште и спретне куће са доксатима и многобројним срчали |
| у реч; а весели смех девојачких грла из баште, као да му дохвати усклик и разнесе на све стране |
| е више могао ваздуха.</p> <p>Песмица из баште заврши се последњим стихом:</p> <quote> <l>„Да ли |
| у.{S} А она девојачка песмица што се из баште извијала, праћена звеком дахирета, све га више ма |
| S} Пред кућом застаде изненађен, јер из баште, баш под широким орахом, зачу јасан жагор, смех и |
| нда као махнит истрча из собе, оде удно баште, зарони лице у шаке и поче горко плакати.</p> <p> |
| ш овога часа не догоди, побеже у дубину баште.</p> <p>Маца не мога да остави зета без какве так |
| о лице.</p> <p>Девојке отрчаше у дубину баште са посластицама, а Јанићије, кад оста сам и када |
| p>Лепосави се окрете улица око главе, а баштенски зидови са многобројним мазгалима почеше играт |
| мужеви оду у дућан, или прелазила кроз баштенски капиџик њојзи или ова кира-Думиници на кафу и |
| есечине, која је кроз бујне османлуке и баштенско грање провиривала, трчкарала је она час у мут |
| вен пратио је у стопу, а од туда, преко баштенскога зида, сву ову „литију“ посматрала која од к |
| ана, благ поветарац доносио му је шумор баштенскога грања и пријатно расхлађивао његове снажне |
| су је обилазиле често; а тада у кући и башти било је врло живо и весело.{S} Лепосава је имала |
| есељем, наредили, да се софре поставе у башти под оним густим дрвећем, које не да сунцу на земљ |
| нуло, да је чак и тетка Маца, која је у башти нешто плевила, чула овај ударац и завирила у мутв |
| е?</p> <p>— Белћим не знамо ми шта је у башти закопала?</p> <p>Тетка Маца сада већ није имала и |
| како треба да се њих двоје о младини у башти појаве.{S} Она се дубоко замисли и поче радознало |
| е али врло спретне кућице са доксатом и баштом.{S} Ту је живела Маца удовица, или тетка Маца, к |
| Био је у Еврејској Махали, пред једном баштом где су се еврејске девојке искупиле на игру.</p> |
| кућица са хладовитим чардаком и густом баштом, узрујаше се; момци и деца па и гдекоји човек ис |
| венело лице хаџијино.</p> <p>Диша оде у башту.</p> <p>— Зете, дај алвалук! — зачу се глас Мацин |
| ксата, на коме су вечерали, изнесе је у башту и поче је обносити.{S} Лепосава се у залуд смејал |
| о, он се преплашен и клецајући довуче у башту.{S} Јанићије, већ стишан од прве навале, седео је |
| а из авлије, а оне, кикоћући, прхнуше у башту добацујући једна другој по коју веселу досетку на |
| је кришом, кроз три године, убацивао у башту младе удовице.</p> <p>— Елем, ви ћутите кир-Диса? |
| д! — одговори Јанићије и оптрчавши целу башту донесе је пред тетка-Мацу и, збуњен, као да је бе |
| је сваке ноћи од некуда падало у њезину башту као мана у пустињи; али за то добила је много виш |
| !{S} Спацирати сас она мешина гол... по башча!... продужавала је Анастасија искиданим од смеха |
| „а ако искам да по месечина спацирам по башча, како од мајку <pb n="123" /> родена, имам си овд |
| ти очима, штуче кроз суседне капиџике и башче до <pb n="18" /> кира-Думинице, да јој јави за но |
| ком положају, обилазила по месечини око башче, кир-Диша потпуно одевен пратио је у стопу, а од |
| везде и месеца, да те не виде с мужем у башчи, а не срамиш се да те шегрти гледају са туђим чов |
| датле на зид и таман да ускочи у њезину башчу, опучи му се камен под ногом, те се сроза на улиц |
| предао побожноме опхођењу светих места, бденисању и постовима, помоћу којих је хтео да казни гр |
| мало час, седео.</p> <p>— Мозе бити, не бегенисете несто? — пита кир-Дума, коме се овако мајсто |
| е јој ни за тренутак да поверује само у бегство.</p> <p>Страх од онога, што се могло врло лако |
| јстор Диша одлучи да достави полицији о бегунцу, те да га она пронађе.{S} Прво је отишао Маци, |
| као убијен.{S} Од чуда и ове невидовне беде толико се сплео и збунио, да је само хуктао и стењ |
| <pb n="85" /> да ће га она курталисати беде и вратити у дућан; а гледај ти сада, како изокрену |
| аик одби низ воду и изгуби иза градских бедема, он се врати натраг, сврати прво у Дишин дућан, |
| бе, што их дан из дан слуша са градских бедема, не би му толико заглухнуле слух и толики шум у |
| и т. д. била су, у то доба, као градски бедеми чврста имена, која господарише по Главној Чаршиј |
| су то баш дреје кир-Ламбрине?{S} Што да бедим човека?</p> <p>— А моја жена?...</p> <p>— Знаш ка |
| удул-Стаменка и Канче једва стигоше, да беднога Ламбру спасу од ноката раздражене Анастасије.</ |
| иша, огрнута вучјом кожом, са топузом о бедрима и неколико <pb n="51" /> ножева, оштрих с обе с |
| S} Кир-Дума је муке мучио; навукао себи беду на врат, па сада не зна ни како да се брани у маха |
| ко прегонила и од кога је често плачући бежала.{S} Дође јој жао, па га поче тако болећиво гледа |
| авду; крв ми на очи наиђе, па онда нека беже од мене!{S} За добро сам ти добар, — мелем сам; ам |
| довица?!{S} Ама је ли она удовица само, бежи од ње три конака, да ти не унесе несрећу у кућу.{S |
| /> у нашу кућу, а од њезине три конака бежи.{S} Ћути, само када те није везала са којеким; а т |
| у лицу.</p> <p>— Ако је одала, онда да бежим из ове чаршије! — мишљаше Јанићије и дође му тако |
| амоубијце.{S} Неопојанога, неокупанога, без свештеника и икаквога тужнога спровода, пронеше га |
| ичим па ни њезиним смехом ни разлозима, без којих свакако ни кира-Анастасија не беше.{S} Овога |
| } И она је била нешто мало раскомоћена, без јелечета око снаге и бошче око шалвара.</p> <p>Није |
| .. оно... знаш... (сад и Лепосава запе, без сумње мучећи се да овог несрећног младића што боље |
| огао ни помишљати, да би Јанићије, сам, без ичије помоћи, могао доћи на овако препредену мисао. |
| ша љубазно....{S} Шта ћу?..{S} Сам сам, без родитеља, па никога немам, да ме посаветује и помог |
| ењем гледао, како се споро примиче дан, без кога би му сав овај живот и тековина пуста остала, |
| је главу.{S} Да је кир-Ламбре слободан, без жене, лако би она пркосила целоме свету, раставила |
| p>— И хоћу то!... оте му се узвик и он, без икаквог чекања, излете на улицу.{S} Лепосава оста з |
| иснутих вилица и песница и ишао, лутао, без смисла и циља.</p> <p>— Убићу је!{S} Јаох!{S} Ја је |
| и пре времена, Диша би чак и то урадио, без обзира на устабашко достојанство и оне четрдесет и |
| е сада је остао потпуно сам, на сокаку, без игде икога свога.{S} Ма да од мајстор-Дише никада н |
| родужити фирму, ето, тога није имао.{S} Без жене остао је самохран у свету, а живети до века та |
| иде никако у главу да имају устабашу а без устабашинице.{S} То им долази некако крње.{S} Хоће |
| а над својим <pb n="153" /> момцима, да без његове воље и допуштења није момак могао располагат |
| ли да жива сачека јавну срамоту, или да без икаквога одлагања учини оно, што је Јанићију мало ч |
| пред очима мајстор-Дишиним, није остала без свога утицаја на и онако пољуљано уверење његово.{S |
| реба — вели — да мајсторица остане сама без послуге, кад јој гости долазе.</p> <p>Од кир-Дишино |
| о је била нека глава са вепровим зубима без трупа и рамена и само са ногама.{S} Па чим се родил |
| од одузео, остао би без њих као трупина без руку, не би имао више коме да повери ни кућу ни рад |
| ште.</p> <p>Маца не мога да остави зета без какве такве утехе.{S} Изишла је за њим и на све мог |
| па и трећа година, а мајстор Диша оста без наследника.{S} У залуд је мајстор Диша бечио очи и |
| сад већ <pb n="216" /> није могао ништа без тетка-Маце у кући и Јанићија у дућану.{S} Кад би му |
| удбина поштедела од једне сувишне бриге без које се може бити.{S} А да би се пред Дишом и својо |
| <p>— Ти да идеш на вилает, а ја па овде без тебе да живим, што ми треба?</p> <p>Тако је уздисао |
| ударише сузе на очи; говори му, а сузе без јецања и плача теку кап по кап низ образе.</p> <p>— |
| он је у пуној јасноћи видео, како му је без ње пусто и како је сав овај живот ништаван и празан |
| бистре и хладне воде, нису никада биле без два три човека или жене, чије се већ давно напуњене |
| и; неће ваљда бити тако бездушан, да ме без ичега пусти у бели свет! — мислио је уз пут Јанићиј |
| ух удахне.{S} Стојао је тако неко време без речи, оборио главу на груди, тешко предисао и слуша |
| каса пет стотин гроси за четири године без фајду.</p> <p>Мајстор-Диша је био потпуно задовољан |
| да пожури, те да не остане толико имање без наследника.</p> <p>— Једно и још једно, доста!{S} Н |
| са стрепњом, да је њему суђено да умре без порода и да му имање туђа хала и врана разнесе.</p> |
| /> <p>— На поље из моја кућа; доста сте без ћирија седели у њу, сад нема више! — одговори Анаст |
| неки неодређени бол од самоће, коју ће без ње осећати, и страх од мајстор-Дише, да га усред ча |
| љала, да се ствар сама собом развија, и без сумње чекала згодан час, када ће јој се зет опет же |
| ас дан одбијао од себе мисли, које га и без његове воље вукоше развалинама порушених идеала; а |
| обећао није добро и да ће газда-Диша и без њега сазнати све: како је кира-Анастасија погазила |
| а опет, као удовица, раскривене главе и без мушке заштите, шта је могла друго него да о бошчу, |
| Анастасију у таквоме стању, да му је и без њених речи постало јасно зашта га је позвала.</p> < |
| свету, а живети до века тако без жене и без икакве наде на своје потомство, толико је исто коли |
| ама.</p> <p>Пун сахат седео је збуњен и без речи, а тетка-Маца за то време лагано и на одушке р |
| ше усне од задовољства и среће.{S} Он и без допуста пође доксату, али у томе и Маца изиђе, само |
| егова жена примише стрица тако хладно и без икаквога обзира, да је старац одмах опазио, како ће |
| е био сам у мутваку, онда је отворено и без зазора разговарао о мајстору.{S} Једном рече тетка- |
| д угледа како кира-Анастасија радосно и без икакве стрепње дочекује свога супруга.</p> <p>Кира- |
| многи други, ово питање извео одлучно и без дугога размишљања, да му не цепаху душу два снажна |
| и њихов живот текао је одмерено, тихо и без облачка; откуцавао је као сахат на градској „сахат- |
| е о свему овоме имао појма, Јанићије би без сумње ово расположење њезине душе протумачио у свој |
| {S} Кад би му их когод одузео, остао би без њих као трупина без руку, не би имао више коме да п |
| ле некога времена врати се у дућан, али без оне гужве, седе за посао, да ради; но тај посао, шт |
| момке, колико да виде, како нису остали без икакве контроле, а од туда наврати и код Дишине кућ |
| му.</p> <p>— Узми и хаирли!{S} Дошао си без деце, враћаш се с децом!</p> <p>— Боже дај! — одахн |
| ика, када се иглом боцне.</p> <p>Остати без жене и пустити да се цео свет исмева његовом судбин |
| чудотворне утвари; живимо као сирочићи без наде и утехе.</p> <p>Старац се дубоко замисли, ухва |
| толико су се пазиле, да су једна другој без икаквих истраживања на голу реч веровале све.</p> < |
| уцвелисте оно сирота удовица, засто јој без ноз исцупасте дусу?</p> <p>— Зашто? — За оно... за. |
| ада, како да води кућу и да ни на сокак без мајке не изиђе.</p> <p>— Мајку да слушаш, на мене д |
| те; знао сам ја да кир-Диса не је човек без памету.{S} Еле, за сто сте јосте вратили прстен?</p |
| што: не бива?</p> <p>— Мори, ни у хамам без пестемаљ не ходим!{S} Срам ме фаћа! — одговори Анас |
| еда како је кир-Ламбре преседео цео дан без ћурчета и антерије у кући туђе жене.</p> <p>На ову |
| ше деца и жена, те тако остаде самохран без игде икога.{S} Пуних петнаест година није се мајсто |
| јој упропасти младост.{S} А како је он без речи седео и само трљао чело тражећи каква таква из |
| чула њен врисак и онај пад, па је, као без душе, утрчала у мутвак.{S} Запрепастила се, кад угл |
| живљавала!{S} И тек сада, када је остао без ње, он је у пуној јасноћи видео, како му је без ње |
| ше јој нема спаса; он је то одело однео без сумње кира-Мани.{S} Сад јој не остајаше друго већ и |
| нечисто.</p> <p>А овај разлог није био без јакога утицаја, у толико пре, што је мајстор Диша и |
| /> Ниједног просјака не би он отпустио без благе хришћанске утехе.</p> <p>— Ако му и не уделиш |
| самохран у свету, а живети до века тако без жене и без икакве наде на своје потомство, толико ј |
| помишљајућИ како би му све празно било без ове веселе женице, ради које је прегорео кира-Ману |
| ио у стању да на свој начин удеси живот без ичије помоћи; и најпосле, није могао ни десет дана |
| >— Па зар је то лепо да дочекаш старост без домаћице?</p> <p>— Ама, то је истина.{S} Време је, |
| , па тако исто и где је провео прву ноћ без жене.{S} Тек сутра дан не беше га у дућану.{S} Јани |
| да је уништи; али у исто време и да му без ње нема живота.{S} Једном речи, између ова два супр |
| } Могао му је поверити послове у дућану без икакве бриге, да ће га преварити.{S} И баш са тога |
| међу собом младу, лепу удовицу, па још без деце, са једним руменим младешчићем у самом куту до |
| се све свршити.</p> <p>Лепосава је тако безазлено гледала у свога мужа и тако му се предано ода |
| га догађаја Јанићије је био само дечак, безбрижан, весео; а овај догађај и она душевна борба са |
| који му је сметао да буде онако ведар и безбрижан као до сада!{S} Но он није имао никога свога; |
| та начиниће живе улице, по којима ће се безбрижно газити.</p> <p>А како ли овде сетно мирише Ма |
| ена чуваркућа, што се над надстрешницом безбрижно ухватила.{S} Један пар ластавица савио је у с |
| аква мисао; или боље рећи, јавило их се безброј, стотине, а то је таман толико колико и ни једн |
| јој несрећи.{S} Малаксао, под притиском безбројних мисли, осећао је како га памет издаје, у гла |
| реје мора ми дати; неће ваљда бити тако бездушан, да ме без ичега пусти у бели свет! — мислио ј |
| а му је немогућно остати и даље у овако безизлазном положају.{S} То је увиђао јасно, али заман! |
| руку и он тешко застења.{S} Једнолики, безизразни шум шумио је око њега, па, ни сам не знајући |
| цела чаршија презрела.</p> <p>Устаде и безобзирце истрча из авлије на улицу.</p> <p>Разуме се, |
| да и зато, што му судбина, у коју је он безусловно веровао, беше наменила, да се баш Анастасијо |
| аплаче, груну Јанићија, баш као пре кад бејаху деца.</p> <p>— Бог с тобом, девојко, одби му буб |
| пски са муштеријама, који нису знали ни бекнути језиком на коме је Периклес усхићавао древну Је |
| је пред тетка-Мацу и, збуњен, као да је бекријску чашу искапио, спусти је пред њу.</p> <p>Лепос |
| ленила, иза кога је у дубини извиривала бела кућица са доксатом и као смиље жутом надстрешницом |
| а-Мани, како је на ономе месту зарудела белега.</p> <p>— Аман, кузун, што ке па некој да узива, |
| -Мана (тако се звала Ламбрина жена) „на белегу“ и „среће ради“ кришом поклањала.</p> <p>Осетио |
| тако бездушан, да ме без ичега пусти у бели свет! — мислио је уз пут Јанићије, а што се више б |
| ена, те тако показивали, можда најлепшу белину и руменило што се може видети на мишицама какве |
| су зујале и вредно прибирале сокове из белих расклопљених чашица купинова цвета, а по тамној ћ |
| јтану, па из ње одброја на сто неколико белих пара.</p> <p>Баш да је мајстор Диша до овога часа |
| ући потрошити; кад је правио туршију од белога лука, он би пребројао све главичице и строго је |
| — Нашао сам кесу на сокаку ваљда, те да беломе свету купујем, па после да чекам, хоће ли се сет |
| твари; па ни кроз чаршију неће смети од белосветскога језика и подмигивања.{S} Једном речи, о њ |
| p> <p>— Него је мозе бити мој деда!?{S} Белћим ћу ја да једем њен кадаиф, отров да је изеде, ор |
| ?</p> <pb n="30" /> <p>— Које?</p> <p>— Белћим не знамо ми шта је у башти закопала?</p> <p>Тетк |
| да се баш Анастасијом Бенџином ожени, а Бенџа опет није могао умрети раније, него што је то бил |
| се затекао на издисају свога пријатеља Бенџе, те тако, у неку руку, постао природни старалац м |
| ако чудо, што су сви пријатељи пок. кир-Бенџе, а нарочито жене њихове журиле, да спрече сваки м |
| што је радила и за живота покојнога кир-Бенџе.{S} Кира-Думиница је свакога јутра, када им мужев |
| настасија, из обзира према покојном Кир-Бенџи, који се за живота збринуо, да му удовица не оста |
| утиске неких успомена, до душе не о кир-Бенџи, кога ни за живота није могла друкчије сматрати, |
| но његово болта.</p> <p>И оба пријатеља Бенџина оборише главе, дубоко се замислише и тихо срках |
| довица потпуно не залечи ране, које јој Бенџина смрт зададе, али Дума, као кум, а после тога и |
| да вас женимо на грцко невеста, на кир-Бенџина удовица, па да постанете сретно човек; а ви, ет |
| ог лепог угледа, којим се, као жена кир-Бенџина, могла дичити.</p> <p>И кира-Анастасија, уз при |
| ога дана, када укопаше земаљске остатке Бенџине, кир-Ламбре не би отишао у свој дућан, а да не |
| атити стари дани, они, који цветаху пре Бенџине смрти; а кира-Думиница?{S} А ко би то знао, чег |
| у цркву, да се помоли за покој душе кир-Бенџине и, колико је могућно, утеши уцвељено срце младе |
| о, беше наменила, да се баш Анастасијом Бенџином ожени, а Бенџа опет није могао умрети раније, |
| у тамну сенку час Дишу а час Анастасију Бенџину.</p> <p>У мало воде већи таласи, у малој чаршиј |
| се наместо његово јавио у соби пок. кир-Бенџо; филџани и џезва с кафом слетеше са послужавника |
| фирме са чистим српским именима.{S} Кир-Бенџо, Ламбре, Данга, Џанга, Шабакидес, Сакаларидес, Да |
| седам дана прођоше.</p> <p>— Сирома кир-Бенџо!{S} Онакво памет, онакво философ!{S} Као да га и |
| к-џамије.</p> <p>Оно дућана, што је кир-Бенџо оставио за собом, претворили су пријатељи у готов |
| те 500 гроси?{S} Толко неје оставио кир-Бенџо; ама да видите колико вас постујемо, ја ћу вам по |
| асушио траг оних суза, што их је за кир-Бенџом проливала.{S} Али како ли би тек сада било, сада |
| опроштајних суза успомени на свога кир-Бенџу она је одиграла чочек-аваси и смејући се загрлила |
| настасија је први пут била удата за кир-Бенџу, казаса из Главне Чаршије, који поживе с њоме три |
| {S} Цела чаршија говори за покојног кир-Бенџу и поштује га; па и ја, ето, што поштујем као и те |
| издржи, а да се не врати у овај „црни“ Београд, где му је било све тако горко и мрско.</p> <p> |
| ју балканских нација, којима је ондашњи Београд био насељен, а тројани, као од брега одваљени, |
| коска да ми не донесе више у овај пусти Београд! — Ватра да га изгори! — уздахну кира-Анастасиј |
| код њега остао све до свога повратка у Београд.</p> <p>Али даљина од Београда и Лепосаве није |
| о допринела.{S} На позив суда да дође у Београд, да се суди, она је из Галца одговорила, да јој |
| ло, он се помири са тим гласом и пође у Београд, прво да се упозна са снахом, па после и да се |
| н биволар, који је дотеривао биволице у Београд, није нашао на путу, примио га и довео у Београ |
| је био самохран, одлучи, да се досели у Београд, те да последње дане живота проведе код свога с |
| није нашао на путу, примио га и довео у Београд и предао газда-Диши на занат.</p> <p>А код газд |
| i>15. септембра 1906.</hi> </p> <p> <hi>Београд</hi> </p> </div> </body> <back> <div type="note |
| <p>ОД</p> <p>ДРАГ.{S} Ј. ИЛИЈЋА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА - „ДАВИДОВИЋ“ </p> <p>ЉУ |
| нити као себи.</p> <p>Сутра дан је пола Београда испратило мајстор-Дишу до лађе, чија су једрил |
| српске сиромашне дућанчиће по окрајцима Београда.</p> <pb n="8" /> <p>Колико је пак мајстор Диш |
| S} Пуно!{S} Ко ће их набројати!{S} Оног Београда више нема.{S} И гробље је већ оронуло, крстаче |
| ХАЏИ-ДИША</p> <p>РОМАН ИЗ ЖИВОТА СТАРОГ БЕОГРАДА</p> <p>ОД</p> <p>ДРАГ.{S} Ј. ИЛИЈЋА</p> <p>БЕО |
| овратка у Београд.</p> <p>Али даљина од Београда и Лепосаве није била у стању да га извида.{S} |
| Београда трајало је много дуже него од Београда.{S} Пуну недељу дана не смедоше се путници укр |
| воју службу, да носи поверљива писма из Београда у Цариград и обратно.{S} Ова служба била је ко |
| штета не оста усамљена.{S} Путовање до Београда трајало је много дуже него од Београда.{S} Пун |
| као да га неке мађије вуку, стиште пут Београда.</p> <p>И ено га сад где у мутваку послује, оп |
| је већ у велике осула небо звездама над Београдом, који је дубоко спавао.{S} Тек по у гдекојој |
| у оним мрачним пећинама, где се обично београдска дечурлија завлаче, те хватају слепе мишеве, |
| што је то чинио, кад се у цркви појави београдски митрополит, Антим, по народности Грк.{S} У т |
| /note> <note xml:id="SRP19061_N5">Стари београдски израз: ни бриге те</note> </div> </back> </t |
| узрујаној гомили паса, који се гложе по београдским шанчевима и својим разногласним лавежом узн |
| мала своје сигурне приходе.{S} Половина београдских жена и сада су тражиле њену помоћ, па, разу |
| но лето грејало је над густим зеленилом београдских башта, челе су зујале и вредно прибирале со |
| онога места, са кога се јасно оцртаваше београдско обзорје са кубастим џамијама и витим минарет |
| је сада тај „памјатник?“ Зађите у старо београдско гробље, идите оном хладовитом стазицом, која |
| о „татарин“ (курир, улак) прво у служби београдскога везира, а доцније га узе Господар Милош у |
| лама, а од туда и по целоме хришћанлуку београдскоме, да је то свети човек, да односи болести и |
| ба, који се за најкраће време по целоме Београду раструби, није било никаквога изгледа на мирбу |
| та реч, тако често изговарана у староме Београду за оне људе који су тек после седам и више год |
| /p> <p>Мајстор Диша уживао је у староме Београду добар глас, не само међу Србима и Турцима, нег |
| ица, или тетка Маца, како су је по свем Београду звали.{S} Ова тетка Маца, није имала никога св |
| м и јеврејским фирмама, које, у тадањем Београду, јасно показиваху, да су сви угледнији занати |
| немогућно, да својом шаком запуши целом Београду уста или да забрани Јанићију Бику, да на свако |
| на чесму, да наточи воде.{S} А чесме по Београду, у оно време, биле су као нека врста касине, г |
| има света изгледати, кад ствар пукне по Београду.{S} Једно што је осећао, то је, да ће сав онај |
| атељ и његова жена.{S} А, у то време, у Београду се са највећом суревнивошћу пратио приватан, п |
| пристајала ни за живу главу да остане у Београду више.{S} Плакала је, проклињала%, га што је на |
| а надао, на Јалији беше сабрана множина Београђана.{S} Повратак хаџија у то доба пропраћан је о |
| г позива, била је и с друге стране међу београђанкама мио гост.{S} Зато што јој је био отворен |
| мо какав изгледа!{S} Одмах да си отишао берберину, да те измије и ошиша, па у дућан!</p> <p>— Х |
| је, пре него што се Јанићије вратио из бербернице, већ чуо за цео догађај, разуме се, сасвим у |
| доношаху хране својој дечици.</p> <p>— Берићет под кровом! — рече хаџија, који сеђаше на томе |
| к Маца одшкрину врата и викну:</p> <p>— Берићет, зете: дође и друго!</p> <p>— Шта велиш? — запи |
| о си потегао толики пут; донео си читав берићет у кућу! — утишавала је Маца усплахирена зета.</ |
| и Јанићије узбуђен.</p> <p>— Који ти је бес?{S} Што си се надуо тако?</p> <p>— Ти знаш.</p> <p> |
| а удовичка игра или: „последњи удовички бес“, како би се изразио њезин кум, кир-Дума, да је неш |
| у главу, у колико је он, онако смрзао и бесвесан, могао схватати.{S} Срамота ће се за цело чути |
| , скочи насред собе, опусти руке, па се бесвесно заблену у врата.{S} Стојао је нетремице тако; |
| распаљују.{S} У овај мах био је потпуно бесвестан за спољашне утиске; неколико врабаца џакало ј |
| . — Ако вам није ствар у срце, нисто не бесе; ајде, кир-Дума!</p> <p>Но кир-Дума не беше од они |
| није ништа чуо шта га она пита; а онај бесмислени поглед, који се уковао за врата, куда је Јан |
| ти у лађу због буре, која је на сав мах беснела; а када се море утишало и хаџија укрцао у лађу, |
| преплашено лице женино усугубише његово беснило.{S} Учинило му се, да му је баш то открило у по |
| а и растужена.</p> <p>— Лако је вама да бесните, мужеви вам код куће, а мој?{S} Хеј, хеј, ко зн |
| теб ми црно на очи! — дерао се Ламбре и бесно је дрмусао за оба рамена.</p> <p>А када се кира-М |
| својски.{S} Лутао је по сокацима, онако беспослен завиривао по дућанима, а када је осетио глад, |
| ка.{S} Неуморно је пазио да му момци не беспосличе и хлеб бадава једу.{S} И колико је тек сада, |
| ам месеци истицао је из дућана и утицао беспрекорно у једну гвоздењачу, од које је кључ држала |
| међу Грко-цинцарима, који, у оно доба, беху друштвеноме животу што и со хлебу, и чијим трговач |
| а, која је тамо плачна и очајна остала, беху једини предмет његових збуњених мисли.{S} Њу да ви |
| ве.{S} Ни педесет онакових звона, каква беху она што су ове године први пут после Косова забруј |
| анасонлију, јамајку и друга пића, која беху на гласу.</p> <p>Кир-Дишина домаћа невоља учинила |
| авнице на Дунаву.</p> <p>Но та зарицања беху и сувише слаба, да бар за који тренут стишају мете |
| ваква „интимна“ питања од једног шегрта беху зазорна, а уз то се сети оних разбијених врата, те |
| та Лепосава, којој ових неколико месеца беху као неколико дана, и збуњено погледа у мајку.</p> |
| видео у Витлејему на једној икони, где беху исписане <pb n="188" /> страховите муке грешника у |
| рије две загрљасте пуначке мишице, које беху до рамена голе.</p> <p>— Добро сте нам досли!...{S |
| , таман као ћелија, собицу, чији зидови беху као у каквој трговини прекривени многобројним икон |
| о ожалостило зле језике комшијске, који беху занемели, кад угледаше како им је сплетка краткога |
| где се све лепо свршило; али ти примери беху тако ретки, да је хаџија тек сада осећао, како би |
| едиште свих комшијских жена, чије кћери беху већ стасале за удају, те се могаху дотле надати, д |
| ви са Термопила, ипак својим васпитањем беху толико успели, да се отресу варварских особина сво |
| нао ни шта ради ни куда се креће.{S} То беху дани тешких душевних мука, које су га ломиле и муч |
| р-Ламбру.{S} Онако бунован, зинуо и он, бечи очи, али никако не може да се разабере, где је и ш |
| наследника.{S} У залуд је мајстор Диша бечио очи и очекивао тај срећни дан, Лепосава ни мукает |
| а, па док је он са највећим нестрпљењем бечио од туда очи и искашљивао се, не би ли га чула, он |
| , да са собом располаже по својој вољи, беше једна кап више зејтина на већ онако разбукталу жер |
| дбина, у коју је он безусловно веровао, беше наменила, да се баш Анастасијом Бенџином ожени, а |
| о лице, које <pb n="151" /> у исти мах, беше изненађено, збуњено и препаднуто.{S} Као запањен с |
| у да ти кажем све како се <pb n="83" /> беше осилио, чим ти оде!{S} Неће да слуша; а ако, што и |
| собом и згази ногама.{S} Да му Лепосава беше под руком, за цело би и с њоме тако: пљунуо би на |
| а душу мртвих, да је заискао; али то га беше срамота и он се с тешким срцем одби од ћепенка и х |
| p> <p>Но, ма колико јасно и убедљиво да беше њезино осликавање злих страна и тегоба што их роди |
| иста песмица, коју ономад зачу, а која беше у то доба нова:</p> <quote> <l>„Да ли знаш како се |
| паре да намлати!</p> <p>Али сва та вика беше у залуд.{S} Хаџија је сахранио свога калфу.{S} И а |
| лостивити газду.</p> <p>Али његова мука беше у залуд.{S} Кад се околишећи приближио ћепенку мај |
| — одговори кир-Дума.{S} И Ламбре такође беше тога уверења, да тога мангупа не треба трпети, да |
| догађај између ње и Канчета.{S} Само је беше стид да дода још и оно последње, чега ради је и по |
| ви ћутите кир-Диса? — рече Ламбре, коме беше нешто тугаљиво око срца и чисто криво, што се зале |
| предавати један другоме „шилт“, на коме беше исписана лисица са калпаком на глави, како чучи и |
| обеси онда?</p> <pb n="187" /> <p>— Не беше ми згодног дрвета — одговори Јанићије; али Лепосав |
| p> <p>И свему је она крива.{S} Ње да не беше, да га она није својим понашањем намамила на онај |
| остави уцвељену младицу, којој тада не беше више од двадесет година.</p> <p>Може се мислити ка |
| без којих свакако ни кира-Анастасија не беше.{S} Овога пута престао је да се са њоме прегони; д |
| ним сухим контурама и очима у којима не беше ни трага од живахности.{S} Нешто му се скупи под г |
| ; ајде, кир-Дума!</p> <p>Но кир-Дума не беше од оних, који олако напуштају што су предузели.{S} |
| Лепосавине другарице; јер тетка Маца не беше од оних жена које оклевају.{S} Ваљало је да се одм |
| је једна... једна...</p> <p>Али Диша не беше у стању да изусти ову реч, већ се окрете и пође на |
| ком“ љубави намицао којекако, па кад не беше топлог сунчевог зрака, да се на њему сунча, добра |
| крстити са погрешком свога оца, који не беше те среће да се, као и он, ожени Гркињом.</p> <p>Но |
| цу.</p> <p>Но у ћор-Ахметовој кафани не беше никога <pb n="220" /> више.{S} Само што затече ћор |
| већи враг Грцима.{S} А како на улици не беше никога, не оста му друге него да тркне до тетка-Ма |
| прву ноћ без жене.{S} Тек сутра дан не беше га у дућану.{S} Јанићије Бик седео је опет на свом |
| а од њих била је црња од црње.{S} То не беше више обична брига домаћина, који се удалио од куће |
| , па сас њу што ћемо?</p> <p>Сад већ не беше никакве тешкоће; устава је пробијена и бујица мисл |
| ли несташлук детињи (јер ни Јанићију не беше више од петнаест година), то се не би могло утврди |
| е у дућанску собицу.</p> <p>Јанићију не беше баш најпријатније, али се диже и пође за њом у соб |
| од сласти %гуташа очима.{S} И да му не беше зазорно, да своју испрошеницу пољуби пре времена, |
| ре...{S} То је било!</p> <p>И сад му не беше тешко опоменути се и свега осталога: како је онако |
| ла, тако, да о трогодишњем парастосу не беше у чаршији ни једнога човека у антерији од ћитајке, |
| оме, коме се хаџи-Диша надао, на Јалији беше сабрана множина Београђана.{S} Повратак хаџија у т |
| се уплаши од овога наглога скока, који беше тако неспретан, да се задувани Ламбре умало не спо |
| пунице водио се озбиљан разговор, који беше од недогледних последица по цео живот ове куће.</p |
| брамку, па само звера.</p> <p>— Тако ли беше? — пита Диша.</p> <p>— Очију ми, тако.{S} И па как |
| на поље.</p> <p>Али Диша, који у истини беше пребледео од учињенога дела, није имао када да му |
| ј кући колико је изненадила, толико јој беше и необично пријатна.{S} Од када себи није она прек |
| ове куће.{S} Покуша да уђе, али капиџик беше изнутра затворен.{S} Јанићија не збуни ово, он пре |
| ла ти, кира-Мана, свога пса везати, док беше овде, а ја да ти га хватам, нећу.</p> <p>— Ама нем |
| Маца, која се са Лепосавом и Јанићијем беше издвојила мало од онога барјака.</p> <pb n="202" / |
| ачин, подмити Јанићија, да ћути.{S} Ово беше једини излаз, да се сачувају од срамоте, која их ј |
| ји хришћански глас; и <pb n="163" /> то беше прави узрок, што је одустао од ужасне намере и спа |
| по нова старац тако спокојно, као да то беше само један грош.</p> <p>— Да ти дам пет стотина?</ |
| ји се од њих одваја и кади Грцима, и то беше, у очима њиховим, тежак грех: издвајати се од свог |
| и он се мало поведе у страну.{S} Но то беше тренутно, баш кад је потегао за кваку од капиџика. |
| шилуку није смео тражити помоћи, јер то беше грчка махала; а кир-Диша је сада постао највећи вр |
| зурла и гочева не заглушише.</p> <p>То беше последња удовичка игра или: „последњи удовички бес |
| Камо ти сада тако јаког човека, као што беше мој покојник?{S} Једаред, баш после прошевине, диг |
| грех према будућој својој деци, као што беше грех његових родитеља према њему.{S} Међутим грчко |
| е.</p> <p>— А где је?</p> <p>— Мало час беше ту кир-Ламбре, па оде — одговори девојчица гласом, |
| ила уважавана и од оних жена чији живот беше посвећен у свему своме мужу, кући и деци, ако их ј |
| што јој нема мужа.</p> <p>Кир-Дума већ беше спреман, да оде у полицију и да се пожали, како је |
| праве.</p> <p>И овога часа Јанићије већ беше одмерио оком даљину, те се реши да, бар за часак, |
| д ли ми долази! — рече хаџија, који већ беше на ногама, и додаде нешто по турски.{S} Маца оде, |
| одласком, хтеде да га викне, али он већ беше на улици; она обори главу и са неким изразом досад |
| али, како је у мутваку не затече, то му беше још и милије.{S} Некако тешко би му било рећи јој |
| о порастао, спласнуће сада као надувена бешика, када се иглом боцне.</p> <p>Остати без жене и п |
| је тако размишљао и брижно погледао у „бешчедну“ будућност, кира-Анастасија ни слутила није о |
| ца онаквог једног мужа не <pb n="10" /> би, ма у чему било, изгубила од оног лепог угледа, који |
| нкину и њено Канче; боље <pb n="144" /> би било, да ти се не нађох као рођена мати, кад оно на |
| хоће.</p> <pb n="156" /> <p>Лепосави га би жао, па се и она тренутно збуни, не знајући шта да м |
| ао, како се споро примиче дан, без кога би му сав овај живот и тековина пуста остала, над његов |
| овери своју замисао, јер је слутила, да би је он од тога одвратио, једно што је пут за једну же |
| је за његове године и сувише стара, да би јој се могао пожалити.{S} Са Лепосавом опет не би мо |
| после дошао је до једнога резултата, да би најбољи начин, који би одговарао потпуно његовоме ст |
| ало је тих дана да има стотину уста, да би могао наодговарати свима питачима, са којима се у ча |
| у потрча на сусрет, али и сам увиде, да би то било неприлично да он, један мајстор, своме шегрт |
| , како је чула од друге, а уз то је, да би догађај био што потпунији, описивала све појединости |
| тио на све начине.</p> <p>— Чапкуне, да би чапкуне! — дерао се Диша <pb n="164" /> — Мислиш ти, |
| што да предузме.</p> <p>Нема сумње, да би кир-Диша, као и многи други, ово питање извео одлучн |
| га баш сада остави.</p> <p>— Магаре, да би магаре!{S} Шта му је наспело! <pb n="160" /> И да ми |
| де некако непријатно и учини јој се, да би требало да га ма на који начин опомене на мало већу |
| т; међутим, није могао ни помишљати, да би Јанићије, сам, без ичије помоћи, могао доћи на овако |
| , поста му сада тако тесан и мрачан, да би се угушио, само да је за неколико у њему остао.{S} П |
| цама, па га је толико тукао и газио, да би га и убио, само да не дотрчаше људи, те га од Јанићи |
| } Јео је тако пријатно, тако слатко, да би и сит човек огладнео посматрајући оно задовољство, к |
| о у наглу срдитост, па му се чинило, да би сад у стању био да је сву у комадиће растрза, само д |
| се смејати тако јасно, тако помамно, да би јој се <pb n="27" /> смех чак на улицу разлегао, да |
| тења кир-Диша, коме у тај пар севну, да би му боље било да га је млатнуо каквим калупом, него л |
| бакарни прстен са пуцетом као орах, да би му често кожу раскрвавио.{S} А за све то коме би се |
| не бриге без које се може бити.{S} А да би се пред Дишом и својом савести оправдала, увек је из |
| да га позове у сватове; чинило му се да би га појава овога простака понизила у очима Ламбриним, |
| а га поче тако болећиво гледати, као да би му хтела рећи: „Остани овде; тамо је туђина!“</p> <p |
| тела ударити.</p> <p>Лепо %јо осећао да би требало да је презре, да јој се освети, да је уништи |
| му а другарице јој прихватиле, ретко да би ко прошао улицом, а да не застане, бар једну строфу |
| ; а и када би успео да докаже, тешко да би до својих новаца дошао.{S} Турске власти би хаџи-Зос |
| урити, па онда још више уситни, само да би што пре замакао за сокачић, у коме му станује кум Ду |
| му се дало, побегао би у дућан, само да би избегао оно што се може десити.{S} Зато је Јанићије |
| женом.</p> <p>— Ћути, будало; мислиш да би тебе неко питао, када би те онакав човек заискао.</p |
| Диша не заста на овоме само.</p> <p>Да би доказао, како је у свему раскрстио са грчко-цинцарск |
| покаткад простењао, нарочито онда, када би му она околишно тек по штошта добацила, што би га ув |
| шила или се на сав глас засмејала, када би кир-Ламбре покаткад из каквога присенка искочио пред |
| више ни у шали није враћао ударце, када би га ова својим пуначким шакама пљеснула по снажним ле |
| мирна од његових напада, а у вече, када би он за совром, не обраћајући на њу ни мало пажње, раз |
| за у потаји пролила у својој кући, када би јој која пакосна пријатељица навратила, бајаги да је |
| штену, он се сети како га је увек, када би кир-Диша отишао у дућан, терала да муче као бик и да |
| ало; мислиш да би тебе неко питао, када би те онакав човек заискао.</p> <p>— А што она да лаже. |
| сторове радње, било је врло тужно, када би видео како мајстор Диша неправедно џангриза својој ж |
| успомену; и само једаред месечно, када би се кренула, да из државног „казначејства“ прими десе |
| од мисли у његову запаљену мозгу, када би хтели да је уподобимо, била је слична узрујаној гоми |
| каквоме према газдарици.</p> <p>А када би било бар кога, коме би смео поверити и његовом помоћ |
| S} Лепосава је имала лепо грло, па када би запевала какву му драго песму а другарице јој прихва |
| рзао на сав грчко-цинцарски род, и када би му било у власти, за цело би се сва грчка чаршија за |
| а, као што је некада у Лепосаву, и када би се Јанићије махао око њезиних унучића, чинило јој се |
| а, да га је хаџи-Зосим покрао; а и када би успео да докаже, тешко да би до својих новаца дошао. |
| а им она не би ништа казала, баш и када би у истини што знала.</p> <p>Али то није сметало комши |
| а да му ма шта пребаци!{S} А баш и када би се толико заборавила, брзо би га отишла мајци на вил |
| оме се правда — не иде.{S} А баш и када би тако радио, он сам, по својој повученој и срамежљиво |
| још да се уда.</p> <p>Па онда, баш када би и на све ове разлоге зажмурила и рекла да јој се не |
| елости да га тако осрамоти, па баш када би знала, да је за такво дело не би вратио њезиној фами |
| ије остајао дужан; толико пута изненада би је дохватио шаком, те је она често више од њега прим |
| би се с мајком разговарала.</p> <p>Тада би Јанићије из чежње и страшљивога очекивања прелазио у |
| ли.{S} Да је мало боље загледала, можда би опазила трагове од суза; али Маци то и не паде на ум |
| е сроза на улицу и сав изубија. — Можда би он и опет прешао преко зида, ама кира-Анастасија се |
| уша; али Лепосава, као навлаш, баш онда би се нашла у послу око огњишта, па док је он са највећ |
| д би дућан дошла, да штогод купи, свуда би добијала на поклон по које шећерлеме или други какав |
| следња брига; венчана му је жена и куда би она смела да му ма шта пребаци!{S} А баш и када би с |
| ... ето, радња је, посао се прави; а ја би хтео кира-Анастасијине паре да уложим у еспап...</p> |
| се слатко најео хлеба.</p> <p>Симиџија би му, можда, и дао комад хлеба, макар и за душу мртвих |
| ва.{S} Ни једну важнију „штафету“, која би се од кнежева двора испошиљала „блистателној Порти“ |
| ило баш тако лако пронаћи прилику, која би одговарала положају једне тако лепе и угледне удовиц |
| везала са којеким; а таквога мужа свака би себи пожелела.</p> <p>— Мени не треба мајстор Диша.{ |
| лако; мушко си, газда си човек и свака би девојка пошла у твоје богатство — па, ето, и сад...{ |
| шкуртељчици и плавоме фистану, добивала би у лицу неки тужан израз, како то у опште одговара уд |
| ушевне борбе сасвим поремети.{S} Јавила би му се кира-Мана са оном оптужбом, којом га је обедил |
| би она пркосила целоме свету, раставила би се са кир-Дишом, па би се удала за Ламбру; али овако |
| них идеала; а ноћу, кад заспи, долазила би му лепа удовица на сан, насмејаних очију, са оним мл |
| тамна сенка; у такоме случају уозбиљила би се и страшљиво погледала на капиџик.</p> <p>Мајстор |
| је ма какве жртве још захтео, испунила би кира-Анастасија.{S} Дала му је реч, заклела се, и Ја |
| а обешено; а у селу понајмање! — тешила би га Маца, а Лепосава, која се свему невешта градила, |
| важније, уза сваки убачени поклон нашла би и по једну киту цвећа, тако сређеног, да је удовица |
| амо може избацити језик удавача, којима би милије било, да су оне зурле пред њиховим капиџицима |
| асеобине.{S} Да тога није било, Бог зна би ли се мајстор Диша могао одржати међу оноликим грчко |
| тада необично пријатно расположење, па би, после свакога ударца, мукнуо као младо теле, што је |
| свету, раставила би се са кир-Дишом, па би се удала за Ламбру; али овако, ствар ће испасти сасв |
| раживања једва вратила.</p> <p>— Е, шта би? — запита кир-Диша нестрпељиво, а очи му се плашљиво |
| и мајстор Дишу, сад би се зачудили, шта би од овога човека.{S} Истина, он је још онако био пун |
| ем тога ваљало је добро промозгати, шта би све за толики новац могао набавити цркви.</p> <p>Јед |
| ради које је чак у Јерусалим запео, шта би тек од њих било!</p> <p>Тетка Маца је увиђала то, па |
| е нам он?</p> <p>— Ви’ш ти ње!{S} А шта би свет онда реко?{S} Мајстор Диша појео шљиву, а кошчи |
| аш блатом на мене?</p> <p>И Бог зна шта би још старац казао у својој срдњи, да се не умеша хаџи |
| о томе да мисли.{S} А после тога и Маца би била најбоља контрола, да му домаћицу од злих очију |
| ју испрошеницу пољуби пре времена, Диша би чак и то урадио, без обзира на устабашко достојанств |
| ке године по једно.</p> <p>Мајстор Диша би, пред оваквом перспективом, затворио очи и са пријат |
| апсу, а новац би задржале, и хаџи-Диша би имао само то задовољство, да је кривац пронађен.{S} |
| есрећник? — запита Диша.</p> <p>— А Бог би га знао; одоше пут Јалије, тамо, а за њима и Цигани, |
| и се узбунила чак и фудул-Стаменка, кад би се тако што пронело за њезино Канче.</p> <p>Једнога |
| и сада весело певао, па на сељаке, кад би у дућан тек онако нагвирили, мукнуо као бик и кроза |
| ин дисај.{S} И необично се радовао, кад би се болесница ма и за кратко освестила и затражила, д |
| ћана изашао.{S} Нарочито се мрштио, кад би у дућан ушао кир-Ламбре, да види шта раде и да му об |
| је замишљала, како би то изгледало, кад би она, у онаком положају, обилазила по месечини око ба |
| сада осећао, како би то добро било, кад би чудотворна хамајлија учинила и сада чудо, те му спас |
| ради своје одбране, страшила га.{S} Кад би могао <pb n="38" /> да се некуд далеко уклони, или к |
| гао бити мало-мало равнодушнији.{S} Кад би могао само за часак да заборави на ону живахну пласт |
| Маце у кући и Јанићија у дућану.{S} Кад би му их когод одузео, остао би без њих као трупина без |
| час благо, како је кад затребало; а кад би опазила, да је ко од њих лабав у служби или да своје |
| да га нико не пита о томе.</p> <p>А кад би причао све, где је био и шта је радио, само би још в |
| авац и он се морао поштовати.{S} Па кад би то све било, да ли би он то и дочекао?{S} А код овог |
| и је потребно.{S} Па онда, ти баш и кад би продао ту ствар мени, света места су препуна других |
| " /> да се некуд далеко уклони, или кад би имао какву враџбину, те да се учини невидљивим, кад |
| длучно и с таким изразом очију, као кад би неко хтео да каже:{S} Хтеле би ви да ми језик извуче |
| гледом на страну, <pb n="62" /> као кад би ко окретао очи од ружне ствари; па ни кроз чаршију н |
| у пре три дана видели мајстор Дишу, сад би се зачудили, шта би од овога човека.{S} Истина, он ј |
| ла онај сан још пре шест година.{S} Сад би нам био оволики. — Одговори јој Диша и руком одмери |
| уважавала, како ти се радовала, кад год би дошао, па сад одједаред да је под таквом срамотом ос |
| змеђу осталога, и она истицала, кад год би навратио до тетке Маце, чије је разговоре и савете т |
| авине толико омрзнуо, да га је, кад год би му се дало, избегавао.{S} А мајстор Диша напротив.{S |
| двеју јамица што су се јављале, кад год би се у сну мало јаче насмејала.</p> <p>Рано, у зору, к |
| Једно је јасно, да га је увек, кад год би изишао из мутвака, погледала и испратила очима, за к |
| шње чаршије искашљивали за њим, кад год би туда прошао.</p> <p>Једино тетка-Маца што је слала Л |
| зводио и био је увек задовољан, кад год би опазио како јој од силнога смеха сузе на очи ударе.{ |
| и самоме њему било је тугаљиво, кад год би помислио на долазак мајсторов.{S} Зашто је он зебао |
| често занимала мајстор-Дишу, и кад год би га онако оболелога спопао страх од учињенога греха, |
| неколико пута прошао онуда, али кад год би угледао текију, опседнуту оноликим светом, он је гра |
| а истицао у својим мислима, али кад год би покушао да га усвоји и самога себе победи, онај осећ |
| му не испадаше тако олако, јер кад год би помислио да је са овим питањем на чисто и кад год је |
| културни трофеј“.</p> <p>Свуда, где год би му се дало прилике, он је, својим примерним држањем, |
| дочекивали сличним питањима, и где год би започео да се правда, свуда су га дочекивали сумњиви |
| е од туда многе користи; јер у који год би дућан дошла, да штогод купи, свуда би добијала на по |
| {S} Ексер је био чудотворан, јер ко год би га целивао, одмах би се излечио од сваке болести кој |
| Хеј, да ми је та светиња у дућану, куд би ми крај био! — уздахну побожни хаџија бројећи паре п |
| ајпријатнија ова перспектива, али какве би користи било, да му каже то?</p> <p>— Толики пут чин |
| мачка.</p> <p>Али све то на страну; све би се то још и којекако поднело, само да је према кира- |
| пак бирао оне сокачиће и завијутке, где би се најмање могао надати на сусрет са мајстор-Дишом.{ |
| а је о свему овоме имао појма, Јанићије би без сумње ово расположење њезине душе протумачио у с |
| ло често певала и у мутваку, а Јанићије би често, помажући јој, код последње строфе пао у неко |
| ј...</p> <p>У свако друго доба Јанићије би се обрадовао, што ће му мајстор постати устабашом, а |
| ладу душу бар од оних вечних мука, које би га на ономе свету дочепале.</p> <p>Сад већ, кад је д |
| рала је да чује и такве ствари, на које би се узбунила чак и фудул-Стаменка, кад би се тако што |
| као кад би неко хтео да каже:{S} Хтеле би ви да ми језик извучете, ама ја нећу.</p> <p>— А оно |
| баченим.</p> <p>И сам Бог знаде, докле би ова идила потрајала, да је кир-Дума, устабаша бакалс |
| који ће скочити.{S} И сам Бог зна докле би ово ломљење трајало, да се сутра дан не догоди нешто |
| е прескамуче од бола и кукања.{S} После би заповедио да га окују у најтеже букагије, да га метн |
| ете, као да ми је рођена мати!“ А после би подвикнуо жандармима, да извуку мацке и да на њих по |
| ају макар и једну трунчицу; а већ после би им лако било да од те трунчице замесе читаво брдо пр |
| {S} Ако си тако мислио, мој синко, боље би и за тебе и за нас било, да си тражио кућу фудул-Ста |
| о му би више жао, што нема, ма шта чиме би јој могао наградити доброту.{S} Детињска машта његов |
| и.</p> <p>А када би било бар кога, коме би смео поверити и његовом помоћи разбистрити у глави о |
| S} Није имао никога поузданога, на коме би, бар за који час, могао оставити радњу.{S} Тек сада |
| то кожу раскрвавио.{S} А за све то коме би се потужио, кад никога свога није имао и кад није мо |
| су ма шта друго изнели противу њега, не би га толико запањило као то, да је он, један угледан м |
| дан из дан слуша са градских бедема, не би му толико заглухнуле слух и толики шум у глави подиг |
| нуо од силна задовољства и, Бог зна, не би ли заборавио и на своју тежину и на своје године, па |
| штуче међу сватове.</p> <p>А ко зна, не би ли боље било, да је мајстор Диша прво саслушао свога |
| до Галца, па да покуша све што може, не би ли га умилостивила и ражалила, те да се кући врати.{ |
| ћну младост и да на њезине очи вене, не би ли се уверила, какву му је неправду учинила.</p> <p> |
| м бечио од туда очи и искашљивао се, не би ли га чула, она је у мутваку певушила што или би се |
| ојој повученој и срамежљивој нарави, не би имао те смелости, да ствар, коју ће време једаред за |
| {S} Лепосава! — викао је као смушен, не би ли је расвестио; али у залуд.</p> <p>— Лепосава! — ј |
| ворни памук у коме лежи свети ексер, не би му за ту суму дао.</p> <p>— А од чега он чува? — зап |
| епидлака, која тражи у јајету длаку, не би имала шта замерити.{S} Чим је видио кир-Ламбру, како |
| тао би без њих као трупина без руку, не би имао више коме да повери ни кућу ни радњу, а ово тро |
| , он би у тој жељи провео цео век, а не би ни покушао да је у дело приведе.{S} Желео је да се о |
| ла у чашу, где је мирисало, докле га не би заменила другим, свежијим китицама, преко зида бачен |
| очекивао Јанићија, да се врати; њега не би ни од куда.{S} Послао је два „чирачета“, да га траже |
| тало и последњега изговора ради чега не би могла још да се уда.</p> <p>Па онда, баш када би и н |
| не живети.</p> <p>И што му ова брига не би увек на ум падала, некако се вазда, између осталога, |
| у, како му је кеса украдена, они, да не би сумња на њих пала, пристадоше, да се над сваким <pb |
| м, заспао је Јанићије тако тврдо, да не би осетио, да га је когод те поћи извукао из мутвака и |
| на кафу тетка-Маци, а Маца тек ваљда не би примала сваки дан једног нежењу, који јој није ни ро |
| ака. <pb n="17" /> Ниједног просјака не би он отпустио без благе хришћанске утехе.</p> <p>— Ако |
| ове руке и брзо устаде, да јој мајка не би гледала како седи поред Дише.</p> <p>— Разговарасмо |
| лазило му да полуди.{S} Ова три дана не би се могао похвалити, да је онолико посла свршио колик |
| стао је да јој говори; по десет дана не би са њоме ни речи проговорио, а, када му је што затреб |
| а потајно плаче и вене.{S} Кира-Мана не би имала смелости да га тако осрамоти, па баш када би з |
| огао отети, обузе га свега и Бог зна не би ли у овим топлим оковима остао тако цео дан, да у ис |
| > <p>То је била добра мисао и ко зна не би ли тај посао испао кир-Думи за руком; али Ламбре пре |
| ме правцу, јер су осетиле, да им она не би ништа казала, баш и када би у истини што знала.</p> |
| ао је прави Грк; а да му се простота не би у очи подсмевала и подмигивала, што се толико повео |
| до препреке, преко које мајстор Диша не би могао прећи.</p> <p>А докле се по разним комшијским |
| ио тетка-Маци, да то ни мајстор Диша не би боље вршио.{S} Па ни у самој кући мајсторовој није с |
| маш зашто.{S} Море, грех би био, кад не би то урадио.{S} И ко би сада веровао да ту нема ништа, |
| овога часа и био „неверни Тома“, сад не би могао ни за часак посумњати више о чудотворној моћи |
| стасија је опазила добро, да јој сад не би <pb n="91" /> помогло никакво извијање, а још мање д |
| чак и прве комшије, само да га когод не би запитао што о томе; и у опште био је збуњен и сав ут |
| арке.{S} Или: да је она чему, зар је не би узео ко од њихових, него је потурили баш мајстор-Диш |
| погледала и испратила очима, за које не би могао рећи да су равнодушне.{S} Шта више, за она чет |
| у, изује па прагу обућу, да застирке не би прљао, па у мествама уђе у собу.</note> <note xml:id |
| , обешеној о дувар, све дотле, докле не би напипао једну аспру (1/3 од паре), па кад је напипа, |
| земаљске остатке Бенџине, кир-Ламбре не би отишао у свој дућан, а да не наврати удовици, тек да |
| на других чудотворних светиња, па се не би ни осетило, а у мојој земљи немамо ни једне чудотвор |
| ри да на улици нема никога с киме се не би радо срео, изиђе и упути се у Скадар-махалу.</p> <p> |
| њски насмејане и тако миле, да им се не би могло одолети.</p> <p>Томе изразу није могао пркосит |
| беше више од петнаест година), то се не би могло утврдити тако на пречац.{S} Главно је, да су ј |
| ајна борба.{S} Нешто нејасно, што се не би могло образложити ни верношћу наспрам свога газде чи |
| оје погледе, баш му се свиђало.{S} И не би био с раскида да се њоме ожени.{S} Оно, у шта је био |
| дусретнути као прводаџије, тако им и не би тешко, да одмах започну са својим предлогом.{S} Да л |
| и ја према теби.{S} Удрите!</p> <p>И не би га оставио, све докле не прескамуче од бола и кукања |
| меће дукат на чело?</p> <p>Лепосави не би најпријатнија ова перспектива, али какве би користи |
| дино какав непредвиђени случај, који не би зависио ни од Дишине воље, ако би је спасао.{S} А та |
| нсуз!“</p> <p>А када га ни до вечери не би, мајстор Диша одлучи да достави полицији о бегунцу, |
| е толико изменио у кући, да га човек не би познао.{S} Разуме се, да се Лепосава одупрла и такви |
| увао до повратка газдина, сада ме он не би овако отерао, него би ме још и за калфу извео, што с |
| у, да на капиџик удари катанац, како не би нико могао с поља ући, па да лично окуша код Јанићиј |
| , то је двострука штета, коју никако не би могао поднети.</p> <p>А да на све ово одмахне руком |
| но неверство.{S} Тако у чаршији нико не би сазнао о томе, како му је пријатељ образ укаљао, а о |
| ни да помисли.{S} Њојзи баш ни мало не би криво, што ленчује; она је по кући весело певала, ра |
| ш када би знала, да је за такво дело не би вратио њезиној фамилији на вилајет; међутим, није мо |
| нићијеву.{S} Кира-Анастасија за цело не би јаче вриснула, да јој се наместо његово јавио у соби |
| притискивала.</p> <p>Иначе, када то не би знали, могли би још помислити, да се за овим загонет |
| отишла у буџак, добила је нешто што не би ни налик на Божји благослов.{S} То је била нека глав |
| могао пожалити.{S} Са Лепосавом опет не би могао говорити о томе, ма да је и она, као и мајка ј |
| -Дишина.</p> <p>Ваљда се Дишин шегрт не би толико забленуо ни пред голом турском сабљом, као ов |
| чу!“</p> <p>Али у кућевном домазлуку не би га више познали.{S} Како је у почетку покушавао, да |
| искушења претрпео; а да није, Бог му не би дао ону чудотворну силу и одрекао би се њега.</p> <p |
| , да је девојка честита и за цело му не би довела у кућу новога Ламбру; млада је, па није имала |
| и, море, да те ни сам Господар Милош не би од мене сачувао, само да се ниси вратио.{S} Па, деде |
| ом покојнога супруга.</p> <p>Кир-Ламбре би, можда, причекао још коју годину, докле удовица потп |
| вило око тебе као лоза око чардака, пре би и живот сактисало, само да теби и твојима помогне.</ |
| ушкоме не приличи оваку игру играти, те би се и сам почео као чочек извијати и поскакивати.</p> |
| ајлука, који би му морао исплатити, те би тако хаџија имао двоструку штету: — готов новац би м |
| , тај је облачак постајао све гушћи, те би, по који пут, бацио тамну сенку на кир-Дишино спокој |
| ародности Грк.{S} У таквој прилици први би запевао „<title>Тон деспота</title>“, да је грчкој п |
| што?{S} Бог ти је дао, можеш.{S} Многи би желео да буде хаџија, ама не може.</p> <p>— А баш си |
| самохран и како нема никога свога, који би га срдачно прихватио и благим мелемом ране привио.</ |
| ба, па тако и немају никога свога, који би им, на суђеноме часу, свећу додржао и паром очи закл |
| о као стене.{S} Прва два просјака, који би му навратили на дућан и почели богорадити, испратио |
| оликогодишњег непримљенога ајлука, који би му морао исплатити, те би тако хаџија имао двоструку |
| ч! — била је његова опомена онима, који би просјака, са прага свога дућана, сурово најурили.{S} |
| , не нађе ни један згоднији излаз, који би најбоље одговарао његовој жељи, да се ништа о овоме |
| га резултата, да би најбољи начин, који би одговарао потпуно његовоме стању, био, да Ламбру уни |
| иле, да спрече сваки могући пожар, који би се могао ма када јавити.</p> <p>— Ватру запрети, удо |
| клом јелечету и танкоме струку, за који би страховали да ће се сада преломити под теретом широк |
| на је већ почела да размишљава, на који би начин могла да оде само до Галца, па да покуша све ш |
| товати.{S} Па кад би то све било, да ли би он то и дочекао?{S} А код овога мајстора његово прои |
| за кир-Бенџом проливала.{S} Али како ли би тек сада било, сада, када је прошао трогодишњи парас |
| p> <p>Иначе, када то не би знали, могли би још помислити, да се за овим загонетним стиховима пр |
| о, нестрпељиво изгледао на капиџик, или би Лепосаву чешће одашиљао чак до другога сокачета, да |
| чула, она је у мутваку певушила што или би се с мајком разговарала.</p> <p>Тада би Јанићије из |
| се ради, добивао је шамаре за врат или би га мајстор чукао у главу савијеним кажипрстом, на ко |
| го за тебе, ваљда, рђо калфинска!{S} Ти би ми па бољи био? — одговори Лепосава и сада га удари |
| он се зачуђено заблену.</p> <p>— Шта ти би, мајсторе?</p> <p>— Воде! — једва прошапута Диша.</p |
| о својих новаца дошао.{S} Турске власти би хаџи-Зосима бациле у апсу, а новац би задржале, и ха |
| ју је у посао узео.</p> <p>Мајстор-Диши би сасвим ново; куд је он на то и помишљао!{S} И он се |
| леда лево десно кроз сокачић.{S} И увек би се, после тога, враћала нерасположена и срдито стрес |
| з маглу слушао, и место икакве речи тек би покаткад простењао, нарочито онда, када би му она ок |
| одвратила од нечастиве силе!{S} Са овим би добио децу, али то би било од нечастивога! — говорио |
| толико!{S} И зар је он једини, за којим би полиција морала трагати!</p> <p>Диша је већ у велике |
| ме месту и код свакога човека, са којим би се састали, истицао богоугодне врлине побожнога мајс |
| кир-Думинога дућана.{S} А кир-Дума, чим би га угледао, повукао би се дубље у радњу и од туда кр |
| плео и у страху од могућне несреће, чим би му се дало, побегао би у дућан, само да би избегао о |
| ад је правио туршију од белога лука, он би пребројао све главичице и строго је мотрио, колико ћ |
| су се међу девојкама у тај час чула, он би сазнао на пример да је округао као гоч (бубањ), да с |
| ога спопао страх од учињенога греха, он би се дохватио тога правца, окретао своје мисли на ту с |
| гима не паде на ум да га њоме ожене, он би у тој жељи провео цео век, а не би ни покушао да је |
| ада ни крива ни дужна тера из радње, он би га тако издеветао за све, да се до века сећа, како ј |
| на мишицама какве му драго лепотице, он би, зацело, узвикнуо од силна задовољства и, Бог зна, н |
| ити око дућана.{S} Да је само могао, он би тога мајстора, који му је толико шамара напоклањао к |
| просјак пред вратима понизно чекао, он би се пропео на прсте, бркао по једној торбици, обешено |
| .{S} Баш да и није кир-Дума пристао, он би се ипак вратио својој вереници; јер оно, што већ јед |
| агрљај и пољубац, који му узе свест, он би и сада весело певао, па на сељаке, кад би у дућан те |
| како му је пријатељ образ укаљао, а он би био потпуно освећен.</p> <p>Ама такав начин освете б |
| ћне несреће, чим би му се дало, побегао би у дућан, само да би избегао оно што се може десити.{ |
| м задовољством свакога вечера пребрајао би дневни пазар и милостиво посматрао у гвоздењачи насл |
| не би дао ону чудотворну силу и одрекао би се њега.</p> <p>— И тебе сада искушава ђаво.{S} Метн |
| А кир-Дума, чим би га угледао, повукао би се дубље у радњу и од туда крвнички гледао за њиме.< |
| сасвим пропао; код другога газде морао би као шегрт почети из нова и шегртовати још толико год |
| ском предусретљивошћу претегла, искрсао би на ново нов непријатељ, који прећаше да му правац ду |
| ну.{S} Кад би му их когод одузео, остао би без њих као трупина без руку, не би имао више коме д |
| го зачуђена и збуњена.</p> <p>— Шта ово би, буди Бог с нама!? — учини и од чуда се прекрсти.</p |
| на, сада ме он не би овако отерао, него би ме још и за калфу извео, што сам му био веран! — мис |
| личаше.{S} Он занеме од забуне.{S} Хтео би да јој одговори ма шта, да је нападне речима, да јој |
| аш и када би се толико заборавила, брзо би га отишла мајци на вилает!{S} Жена, кад није понизна |
| се удале; а тек трећи, кад наврати, био би задржан са речима: „Чекај, чекај!{S} Дао Бог, брате, |
| : — готов новац би морао дати и изгубио би вернога и оданога калфу, на кога је тако свикао.</p> |
| лонуо, незадовољан и као утучен, вратио би се у мутвак и осорљиво одговарао, ако би га она што |
| на дућан и почели богорадити, испратио би обично речима: „Даће Бог, Божји људи, даће Бог!“ и м |
| нимаше.{S} Напротив, да је смео запушио би јој уста и изгурао из мутвака, у коме је до мало час |
| а намучи, или што се нечега плашила, ко би то могао погодити.{S} Једно је јасно, да га је увек, |
| пут, пред том сликом снеби.</p> <p>— Ко би и на то мислио? — прошапута и одмахну главом, да се |
| Бенџине смрти; а кира-Думиница?{S} А ко би то знао, чега се ради она радовала!{S} Жене никада н |
| ех би био, кад не би то урадио.{S} И ко би сада веровао да ту нема ништа, кад не избиваш од ону |
| урадио, као да си ми био брат.{S} И ко би други смео да тако уради?{S} Ја ето нисам никоме ода |
| ој да заплаче, очи се замаглише; али ко би знао зашто, она од једном скочи, одмахну руком, скид |
| n="99" /> ма у каквоме послу нађе, ако би случајно он из собе изашао.</p> <p>Али кир-Ламбре не |
| ји не би зависио ни од Дишине воље, ако би је спасао.{S} А тако се баш и десило.</p> <p>Кир-Диш |
| и се у мутвак и осорљиво одговарао, ако би га она што запитала.</p> <p>Да ли је Лепосава ово чи |
| у сагне, како би га прелетео калуп, ако би се газда Диша бацио за њим.</p> <p>Газда Диша је сед |
| ио од сваке болести коју је имао; а ако би случајно био здрав, онда је требало само, пре него ш |
| игра или: „последњи удовички бес“, како би се изразио њезин кум, кир-Дума, да је нешто од куда |
| е у смеј.{S} Сигурно је замишљала, како би то изгледало, кад би она, у онаком положају, обилази |
| има што, по кући спреми и дотера, како би младожења све у реду затекао.</p> <p>О сунчеву смира |
| ре навуче антерију, тек онда виде, како би му боље било да го и бос протрчи кроз чаршију, него |
| вазда, да се у згодном часу сагне, како би га прелетео калуп, ако би се газда Диша бацио за њим |
| се зацени од смеха представљајући, како би то изгледало да се Диша оженио њезином мајком.</p> < |
| ку.{S} Да му је сада онај цванцик, како би се слатко најео хлеба.</p> <p>Симиџија би му, можда, |
| тки, да је хаџија тек сада осећао, како би то добро било, кад би чудотворна хамајлија учинила и |
| о је, да што раније дође на чесму, како би што дуже на <pb n="37" /> њој остао.{S} Али овога пу |
| та, да пресретне мајку.</p> <p>— А како би било да пођем и сам, да је потражим! — помисли једар |
| ти из куће удалише.</p> <p>— Е, па како би; нађе ли? — запита Маца, кад вечераше.</p> <p>— Добр |
| шити о томе није ни мислио.{S} А и како би могао размишљавати, кад су га све ове сплетке и дога |
| ако је уздисао Ламбре, помишљајућИ како би му све празно било без ове веселе женице, ради које |
| рла и таквим жељама, да тка платно како би Диша хтео; али зато Диша изналажаше свакога дана по |
| му ја нисам била жена, па да видиш како би се провео — викала је фудул-Стаменка <pb n="104" /> |
| је кир-Ламбре слободан, без жене, лако би она пркосила целоме свету, раставила би се са кир-Ди |
| чу да ће Јанићије у свет, осети колико би јој тешко било да се растане од овога младића, са ко |
| лити, да је онолико посла свршио колико би обично, шале ради, за један дан посвршавао.</p> <p>В |
| о му беше још и милије.{S} Некако тешко би му било рећи јој све то у очи, а још теже остати при |
| није имао више нигде излаза.{S} Требало би да се врати; али куд и коме?{S} Зар да својим очима |
| од, и када би му било у власти, за цело би се сва грчка чаршија за двадесет и четири сахата исе |
| Да му Лепосава беше под руком, за цело би и с њоме тако: пљунуо би на онај дукат и сву би нога |
| овако узбуђеном стању започео, за цело би морао из нова започињати, да га у раду не прекиде ки |
| е придржа за довратак у дућану, за цело би пао на земљу.{S} Пожурио је кући, али, кад је дошао |
| му се под ногама земља мигољи и за цело би пао, да се у томе часу не ослони леђима о стабло јед |
| најубедљивије разлоге мозга, размахнуло би у томе часу, заошијало на све стране и развејало лед |
| наш још ни по коме свету ходиш, а овамо би да радиш по својој лудој памети.</p> <p>— Боже, мајк |
| ао све, где је био и шта је радио, само би још више пред Лепосавом утврдио колико је немоћан, д |
| лакрдијама; где га нису оставили, тамо би изникао међу сватовима, провлачио се са Мацином Лепо |
| ме, отрчи до куће и обиђе децу.{S} Тамо би преседео по читаве сате, гледао их све троје, онако |
| жалости.{S} А да је удаду за Србина, то би био грех према покојнику, који је Србе, као и сви Гр |
| о се тако што из њезине куће изнесе, то би могло нахудити њезиноме доброме гласу.</p> <p>Тетка |
| евидљивим, кад кроз чаршију пролази, то би му било најмилије.{S} Овако, није му остало ништа др |
| м стиховима прикрива какав злочин; а то би била клевета на једног честитог грађанина, који је с |
| амбре умало не спотаче.</p> <p>— Шта то би, кир-Ламбре?{S} Да се нисте убили? — чисто врисну фу |
| у се никако не јављаше, те му сада и то би неправо.{S} Ако је и отерао из собе, зашто да му се |
| је узети коју му драго Српкињу, али то би био онакав исти грех према будућој својој деци, као |
| силе!{S} Са овим би добио децу, али то би било од нечастивога! — говорио је хаџија држећи харт |
| и отићи бољем.{S} Јер и бољи мајстор то би исто радио са својим шегртима.{S} Чак и родитељи, ка |
| су једно другоме вазда пакостили; често би се пута, она рашчупаних коса и плачући а он сав изгр |
| ица сливале се крупне грашке зноја, што би за здрава човека било много и на највећој летњој при |
| на околишно тек по штошта добацила, што би га уверило, да кира-Анастасија ни као удовица није б |
| мајстор-Дише никада не виде ништа, што би га чвршће везивало за њега, он му је опет био нешто: |
| лико расположи или ма чиме одушеви, што би га из граница обичнога душевног кретања изазвало.{S} |
| га много више него ли ма шта друго, што би намерно смислио.{S} Мајстор Диша је, пре него што се |
| затекао и први сумрак, те једно то, што би могао пасти патроли у руке, ако на улици заноћи, а д |
| дана у дан за сваку своју погрешку, што би је као дете учинио, или за сваки погрешан убод шилом |
| ј није изгледало онако страшно, као што би било, да их је ма коме другоме дао.{S} Она изиђе из |
| е, који је говорио много више, него што би је у стању била исказати највештија фраза песника из |
| ишу.</p> <p>— Казала сам, боље него што би и ти сам могао; али она ни да чује!{S} Каже:{S} Гаџу |
| о ради, ни главе не диже.{S} Једино што би га из дућана повукло, то је, да, од времена на време |
| ка Маца још ћуташе, тек по који пут што би јој се из груди отео дубок уздах, који му наговештав |
| онако било. — Јер, да није крива, зашто би вриснула?</p> <p>— А?...{S} То?... поче Диша загушен |
| /p> <p>— А што ме питаш за то?{S} Зашто би се ја мразила са светом, да сада говорим, па сутра д |
| руком, за цело би и с њоме тако: пљунуо би на онај дукат и сву би ногама изгазио.</p> <p>— Или |
| када течеш, за кога течеш! — суздахнуо би кир-Диша, нарочито онда, када се у своме дућану усам |
| ће Бог, Божји људи, даће Бог!“ и махнуо би им руком, да се удале; а тек трећи, кад наврати, био |
| оре, да је он човек на своме месту, зар би се клонио наших девојака па тражио Цинцарке.{S} Или: |
| говори: „добра храна, добар пород!“ Зар би твоја жена дошла теби здрава као тресак, да мој поко |
| лази он за бадава у нашу кућу.{S} И зар би то било лепо од њега, паметног и угледног човека, да |
| зјавити у себи какву жељу и часни ексер би му је одмах испунио.</p> <p>— Шта желиш? — запита ис |
| оме тако: пљунуо би на онај дукат и сву би ногама изгазио.</p> <p>— Или ћу је убити или ћу се о |
| — одговори Јанићије, зверајући на коју би страну умакао, само да се спасе од толиких девојачки |
| јој Диша и руком одмери висину, колику би могло имати дете од шест година.</p> <p>Овај се разг |
| Маца од овога часа омилела, у толико му би више жао, што нема, ма шта чиме би јој могао награди |
| му је теже падало: дан или ноћ.{S} Дању би по вас дан одбијао од себе мисли, које га и без њего |
| завлачи у лонац где се ручак кувао, ту би обично варјача утерала дисциплину у главу непослушни |
| творан, јер ко год би га целивао, одмах би се излечио од сваке болести коју је имао; а ако би с |
| {S} Кријеш а немаш зашто.{S} Море, грех би био, кад не би то урадио.{S} И ко би сада веровао да |
| пракси видела и такве ствари, од којих би се човеку дигла коса на глави, само кад о њима слуша |
| и би хаџи-Зосима бациле у апсу, а новац би задржале, и хаџи-Диша би имао само то задовољство, д |
| ија имао двоструку штету: — готов новац би морао дати и изгубио би вернога и оданога калфу, на |
| ј напуштеној вереници као блудни син из Библије своме оцу, ушли свечано у кућу лепе удовице, шт |
| Ја да си гола бакчу обилазим? — Ич, не бива!</p> <p>— Зашто: не бива?</p> <p>— Мори, ни у хама |
| азим? — Ич, не бива!</p> <p>— Зашто: не бива?</p> <p>— Мори, ни у хамам без пестемаљ не ходим!{ |
| убље залазила у удовиштво, све је лепша бивала, тако, да о трогодишњем парастосу не беше у чарш |
| и смејала се; али ипак (до душе ретко) бивало је да јој кроз најживљу шалу и смех прелети прек |
| Дан из дан Лепосави је све горе и горе бивало, а кад болесница већ поче сасвим губити свест, х |
| му је што.</p> <p>Незадовољство Дишино бивало је све веће, и у колико се више Лепосава на њего |
| цаху, мајстор Диша је све нестрпељивији бивао.{S} Баш је чезнуо да се на ново окући, да стече д |
| а и Лепосави ово Дишино џангризање поче бивати несносно и једнога дана, кад Диша, мислећи ваљда |
| се од немила до недрага, докле га један биволар, који је дотеривао биволице у Београд, није наш |
| испрзи у паклена мука!{S} А-ах, рогата биволица една, сас моји ли пари градиш барјаче на црква |
| у ја вас <pb n="167" /> и твога мајстор-биволица!{S} Пцета! — викао је на сав глас Дума, очигле |
| кле га један биволар, који је дотеривао биволице у Београд, није нашао на путу, примио га и дов |
| удул-Стаменку није никада марио; његова бивша жена била јој је присна пријатељица; а сама та по |
| оже за јеменије и испод очију посматрао бившег шегрта како се наокришке ближи.</p> <p>Јанићије |
| м заклоњеним улицама сукобити са својим бившим пријатељом, стаде, разрогачи се на Ламбру и дршћ |
| ет нам не је како у вас.{S} Него кад ми бидете муж, онда — друго је“.</p> <p>Тако је причао Лам |
| еш, све ћу да урадим.{S} И калфа ћеш да биднеш, и ортак са кир-Дишом.</p> <p>— Ламбру да отераш |
| лонуле а у недрима од страха тако силно бије, да јој је кошуља од танке ћерћелије, кроз коју су |
| <p>Мајстор Диша бледи и румени; срце му бије а душа се поткупила, па се и не показује жива.{S} |
| обе ћупе да се разбију.</p> <p>— Што се бијеш, газда? — зацвили дечак, изненађен оваким дочеком |
| стор Диша и тетка Маца шаљу; али, ипак, Бик не може да одоли срцу, а да је, бар узгред, кад пор |
| њивала мајку или бар старију сестру.{S} Бик и Лепосава начинили примирје и заједно трче то амо |
| нице)... знаш... пре, кад оно... — муца Бик збуњено и чеше се за врат.</p> <p>— А, ту ли те свр |
| ата, те га одалами шаком за врат, да је Бик одлетео неколико корачаји.</p> <pb n="48" /> <p>— Т |
| стор Диша, и ожалошћени калфа, Јанићије Бик, и сав остали комшилук, који се наслађавао некада, |
| ј пар уђе у дућан његов шегрт, Јанићије Бик, и унесе две ћупе воде.</p> <p>Мајстор-Диша му потр |
| е народу: „Чујте и почујте!{S} Јанићије Бик, калфица код Дише устабаше, отумарао је незнано куд |
| еди.</p> <p>Весеље махнито.{S} Јанићије Бик зачинио песмом и шалом.{S} Овога дана постао је он |
| ра дан не беше га у дућану.{S} Јанићије Бик седео је опет на своме месту и радио посао, као да |
| је почистио испред дућана, узе Јанићије Бик крчаг и отиде на чесму, да наточи воде.{S} А чесме |
| ка.{S} Један међу овима био је Јанићије Бик.{S} Са заваљеним фесом за потиљак, пребаченим ћурче |
| .</p> <pb n="58" /> <p>И то је Јанићије Бик тако савесно вршио, да му ни највећа цепидлака, кој |
| по мери капу избере.</p> <p>И Јанићије Бик тих дана био је више по улицама него у дућану.{S} Р |
| ати мајстор-Диши.{S} Па и овај Јанићије Бик, чији снажни врат и пространа плећа одаваху силу мл |
| некакву грану о којој је висио Јанићије Бик о затегнутоме ужету.</p> <p>— Не дај, Боже! — уздах |
| ело па изиђе из дућана.</p> <p>Јанићије Бик притегао кајишем о колено једну јеменију и прошива |
| та чује, зашто је вратио прстен; али им Бик увек одговори, да газда није у дућану.</p> <p>Но до |
| Диша отишао у дућан, терала да муче као бик и да гради којекакве лакрдије, као оно о сватовима. |
| ије храстова врата, а уме и да муче као бик.{S} Ко га нађе, нека га привуче властима а по том м |
| у дућан тек онако нагвирили, мукнуо као бик и кроза целу чаршију изазивао весели смех.</p> <p>П |
| дућана, али он не муче више на њих као бик, те да засмеје ћепенке, него се ућутао, па само рад |
| и полети, мукне тако, да вам се чини то бик муче.</p> <p>Кир-Ламбре и сви остали одушевљени Бик |
| p> <p>— Ох, ох, луда глава! ох проклето Бик што ми укради антерија!{S} А-а-ах! — Шија да му зав |
| еко собе пренео.</p> <p>— Ба! — узвикну Бик -— то и ја могу.</p> <p>— Јок, то ти ниси кадар.</p |
| на овако благом пролетњем сунцу.</p> <p>Бик стао насред дућана, па гледа разрогачено у свога га |
| ше сад је, (разуме се у пратњи Јанићија Бика) пролазећи кроз грчку чаршију, пркосно пролазио по |
| е супруг већ отпутовао.</p> <p>Јанићија Бика, и ако није још био произведен за калфу, оба су ше |
| о својој глави ради.</p> <p>Ухватио је Бика за ухо, продрмусао га ваљано, па му је онда читао |
| > <p>Кир-Ламбре и сви остали одушевљени Биковом вештином, само што га у недра не мећу.{S} Дума |
| стор Диша са женом, пуницом и Јанићијем Биком, а око њих стотину и више пратилаца.{S} Литија се |
| рошенице, па када није могао, он нареди Бику, да погне леђа, а он му се попе на леђа, па одатле |
| м Београду уста или да забрани Јанићију Бику, да на свакоме ћепенку приповеда како је кир-Ламбр |
| као да сам ти ја крива.</p> <p>Јанићију Бику, који је у велико постао десна рука мајсторове рад |
| тка Маца, поред свога видарског позива, била је и с друге стране међу београђанкама мио гост.{S |
| унила, прво лице, које угледа код себе, била је тетка Маца.{S} Она му је сваки час чело квасила |
| Маца, којој је предао Ламбрине хаљине, била је за његове године и сувише стара, да би јој се м |
| еколико замењиваху кћер; а то је, ипак, била каква таква утеха.</p> <p>Али Јанићије се сасвим и |
| , што је од молепствија и обећања имао, била је у томе, што се кира-Думиница, од године до годи |
| ао.{S} Кир-Думина жена, кога је окумио, била му је сад наместо најстарије сестре; она је по чар |
| у мозгу, када би хтели да је уподобимо, била је слична узрујаној гомили паса, који се гложе по |
| идес, Даде, Пијаде, Гуша, Нуша, и т. д. била су, у то доба, као градски бедеми чврста имена, ко |
| шко, да у мало не паде пред олтарем.{S} Била је бледа у лицу.</p> <p>Но то је за кратко трајало |
| и не уделиш пару, удели му благу реч! — била је његова опомена онима, који би просјака, са праг |
| и што је брже могао истрча на улицу. — Била му је првобитна намера да врати газдарици цванцик |
| зенско глава не могу да идем.</p> <p>— Била ти, кира-Мана, свога пса везати, док беше овде, а |
| ада у Цариград и обратно.{S} Ова служба била је колико напорна толико и строго поверљива.{S} Ни |
| д очи; и ма колико му та живахна појава била пријатна, ипак га је доводила у неку забуну.</p> < |
| пи му руци.</p> <p>— Зива била!{S} Зива била! — одговори кир-Дума, пруживши јој руку у којој су |
| -Думу и приступи му руци.</p> <p>— Зива била!{S} Зива била! — одговори кир-Дума, пруживши јој р |
| у целој овој сплетки толико исто крива била колико и мајстор Диша, морала је да чује и такве с |
| м кир-Думе и Ламбре.{S} Али круна свега била је његова вештина, да пробије врата — главом.{S} З |
| ледаше како им је сплетка краткога века била.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Шта је мај |
| </p> <p>Али како је Анастасијина порука била то исто што и заповест, он прикупи бројанице, изви |
| о мајстор-Дишу до лађе, чија су једрила била већ уздигнута <pb n="181" /> и спремна, да крену н |
| чинило му се, да је до пре четири дана била тек као једва растворен пупољак, а сада ето где пр |
| је ни мало сумњао.{S} Зар је једна жена била, којој су записи побожних дервиша помогли!{S} Ето |
| ку није никада марио; његова бивша жена била јој је присна пријатељица; а сама та помисао била |
| потпуно и слатко причати, да је милина била слушати.</p> <p>Била је увек одмерена, горда на св |
| е дан прстена и сватова.{S} Кућа Мацина била је пространа, те, поред осталога, утврдише да се м |
| ећи пре него ли што је уцвељена удовица била у стању да утаре трогодишњу сузу над успоменом пок |
| ко Бог да, наследника.</p> <p>Свадба је била врло весела.{S} Цео еснаф и званице из осталих есн |
| ири дана, кад није долазио, Лепосава је била врло замишљена, па је по десет и двадесет пута ист |
| n="169" /> и понизност.{S} Лепосава је била као мало преплашена; када су је у цркви довели пре |
| ово или оно донесе.</p> <p>Лепосава је била у трострукоме послу: спремала је ствари мужевљеве, |
| своје особине, тетка Маца не само да је била радо виђена у кућама где се тако што догодило, нег |
| ј дан, и сутра дан, она је, као када је била здрава, радила по кући и отимала се од слабости, к |
| ом оделу међу људе јави.{S} Антерија је била толико широка, да је могао четири пута око себе об |
| ри стране, разнесу.{S} Напротив, она је била од оно мало жена, које су умеле не само да туђу та |
| се жене „на коме добу“ налазиле, она је била неопходна; а оне жене, опет, које чезнуше за децом |
| о у срце; а што је најгоре било, она је била толико <pb n="136" /> одана вољи своје матере и то |
| м, грчким, цинцарским и српским; она је била увек пуна домаћих новости, а умела их је тако потп |
| џезвом кафе и два филџана.{S} И она је била нешто мало раскомоћена, без јелечета око снаге и б |
| г члана фамилије.{S} Једном речи она је била: „тетка“, мила и добро дошла свакоме.{S} Али, кира |
| за покој душе чиме заложи.{S} Совра је била пуна; Маца није жалила, она је у овом изобиљу јела |
| посаву.</p> <p>Али овога вечера Маца је била узнемиренија него ли икада.{S} Ни сама не знајући |
| ш, како му момак објасни, тетка-Маца је била врло љутита и поручила му: ако одмах не дође, она |
| гне и око њих пробаје.{S} А рука јој је била тако срећна, да и оне жене, које су већ сваку наду |
| ућама где се тако што догодило, него је била уважавана и од оних жена чији живот беше посвећен |
| и ни налик на Божји благослов.{S} То је била нека глава са вепровим зубима без трупа и рамена и |
| шњи трговци доносили робу.</p> <p>То је била добра мисао и ко зна не би ли тај посао испао кир- |
| под својим јастуком напипао.{S} Ноћ је била ведра и обасјана, благ поветарац доносио му је шум |
| љивања за собом?</p> <p>Кира-Мана му је била последња брига; венчана му је жена и куда би она с |
| она на то пристати.</p> <p>Зебња му је била оправдана.{S} Кира-Анастасија <pb n="54" /> удари |
| зрака, да се на њему сунча, добра му је била и хладна месечина.</p> <p>А Лепосава га је и сада |
| пожури тетка-Маци.{S} Тетка Маца му је била једина личност, коју је он дубоко поштовао и о кој |
| о таквим сокак-сплеткама, дужност му је била да их најодлучније сузбије.</p> <p>Али на који нач |
| 1" /> јучерањи дан севну у памети, није била, да сазна шта је са његовом женом.{S} За њега је о |
| ј намери.{S} Синоћна пољска вечера није била тако издашна, да га за дуже време засити.{S} Имао |
| као грешница пред иконом.{S} Ништа није била у стању да проговори, у грудима јој је тако силно |
| >Али даљина од Београда и Лепосаве није била у стању да га извида.{S} Дан ноћ осећао је како му |
| чува од срамоте, али ниједна мисао није била кадра ни толико, да се за који часак у његовој гла |
| о онај дежмекасти папуџија, она то није била кадра ни за живу главу рећи пред кир-Ламбром, чију |
| из далека му наговештавала како му није била прилика да се жени удовицом па још једном Цинцарко |
| тка-Маце.{S} И кира-Анастасија је после била овде, плакала и пошла, да се дави, а ја сам се онд |
| да је од њега само једну или две године била старија) Бог с тобом, дете!{S} 4000 гроша!{S} Ако |
| оја се налазила тек у првим зачетцима и била тако неуређена, да су се писма на хрпате губила ил |
| а свих редова уживала велико поверење и била радо примана у сваку кућу.{S} Нарочито, када су се |
| оме да мисли.{S} А после тога и Маца би била најбоља контрола, да му домаћицу од злих очију сач |
| тиховима прикрива какав злочин; а то би била клевета на једног честитог грађанина, који је свој |
| да ће она котао теглити!{S} Ја нисам ни била у мутваку но у соби, кад је то урадила.{S} И није |
| ије само расположена, она је ове вечери била управо одушевљена.{S} Прам јасне месечине, која је |
| до ове заклетве нагризала срце, па ипак била тако мила, сада му постаде мрско онако исто као и |
| ице на покојника.</p> <p>А тај покојник била је прва љубав, први њезин осећај, који је у свој с |
| а, погансуз!{S} Ух, ух, што му ја нисам била жена, па да видиш како би се провео — викала је фу |
| да неко отвори капиџик.{S} Прва помисао била је, да је мајстор Диша дошао, да се разрачуна с њи |
| е присна пријатељица; а сама та помисао била је довољна да је грубо запита: „Шта тражиш ти овде |
| је био задовољан: ово му је куд и камо била снажнија освета, него ли да је кир-Думи забо нож у |
| што га је задужила.</p> <p>Да ли је то била узајамна мржња или несташлук детињи (јер ни Јанићи |
| сећала се много пријатније; сада је бар била мирна од његових напада, а у вече, када би он за с |
| ажио је и развод брака, а како је ствар била очигледна, суд му је и то досудио.{S} Да се ствар |
| у књигу.</p> <p>Анастасија је први пут била удата за кир-Бенџу, казаса из Главне Чаршије, који |
| ад је Маца ушла у собу, Лепосава је већ била мртва.{S} Јанићије, који још једнако јецаше, није |
| орио много више, него што би је у стању била исказати највештија фраза песника из Еладе.</p> <p |
| зу.{S} Таква случајност за мајстор-Дишу била је сама Маца.</p> <p>Када је претрнула срца напуст |
| ало се по његовој глави; а свака од њих била је црња од црње.{S} То не беше више обична брига д |
| о јој у томе часу лице запламте.</p> <p>Била је у томе часу тако свежа и мила, да је Диша од сл |
| чати, да је милина била слушати.</p> <p>Била је увек одмерена, горда на своју вештину, и када ј |
| ија, која у тај пар уђе у дућан.</p> <p>Била је необично тужна и усплахирена.{S} Кад је видела |
| е.{S} А чесме по Београду, у оно време, биле су као нека врста касине, где се свет састаје, да |
| млаз бистре и хладне воде, нису никада биле без два три човека или жене, чије се већ давно нап |
| у, у овом невином обожавању и саучешћу, били заступљени сви еснафи, који се у ондашњој чаршији |
| и, који су као Јанићије, <pb n="170" /> били те среће, да свој први пламен младићске љубави пре |
| и, који нису у сличноме положају никада били, дај Боже да ни кроз туђу историју не сазнаду а ка |
| е чаршија умири.{S} И тако, сви разлози били су тако снажни, да им се није могло одолети ни с к |
| роклето Ламбре, што %ми направи!{S} Они били ортаци на жена, а ја да плаћам трошкови!{S} Не сум |
| зи овамо и свима онима, који су невични били обичајима овога света, стојао је на услузи за врло |
| ваља.{S} До тога времена сви су еснафи били у цркви заступљени својим барјаком, само папуџијск |
| дакле само поуздани људи, који су уз то били не само вешти јахачи но, у случају потребе, и издр |
| положени седоше оба кума, а како су већ били од својих жена предусретнути као прводаџије, тако |
| {S} Нико од Грка и Цинцара, а они су му били најобилније муштерије, неће завирити више у његов |
| чко-цинцарској нацији.</p> <p>О томе су били оба кума на чисто; али, тамо овамо, не оста им дру |
| те и поче пирити у ватру, пред којом су били престављени лонци и рантлике.</p> <p>— Што ћутиш с |
| е.{S} Разуме се да, у таквим приликама, било случај или ма какав спољашни утицај узме неодлучно |
| и, дође јој као некада, када се с њиме, било на чешми или у махали, буд за што покавжила и поби |
| у бутину и мишице, тискале су се жене, било саме било са болесном дечицом, а и по који човек, |
| ико постао десна рука мајсторове радње, било је врло тужно, када би видео како мајстор Диша неп |
| ад се врати, да је никако више не види, било је за <pb n="100" /> њега толико исто немогућно, к |
| му до сада ни пост ни молитва не угуши, било је довољан доказ о чудотворној моћи свете утвари.< |
| ојећи.</p> <p>Прво, што јој паде на ум, било је то, да је на прагу новога живота, да је тај чов |
| е први на ударцу за свако доброчинство: било за поправку које цркве, школе или друге културне у |
| простићу јој и зажмурићу; што је било — било, само да ми се закуне да ме никада више неће варат |
| атова догоди.</p> <p>Шта је после овога било, Лепосава није знала.{S} Сећала се само толико, да |
| -Диша умро, па истрча на улицу, да кога било наврати у кућу.{S} Разуме се да по комшилуку није |
| ала много боље, него ли што је пре тога било.{S} Дућан пун, поруџбина на хрпат, а зарађени нова |
| али помисли, да ли ти је познато икада било, да је некоме радња пропала, докле се он на хаџилу |
| еодлучан да ма шта уради, да га је сада било чак страх и на улицу да изиђе.</p> <p>Али има нешт |
| м проливала.{S} Али како ли би тек сада било, сада, када је прошао трогодишњи парастос, те тако |
| е грашке зноја, што би за здрава човека било много и на највећој летњој припеци, а камо ли на о |
| /p> <p>И то му је у овом хаосу узбуђења било лако рећи; али, ако га мајстор не отпусти, ако му |
| а сваку ситницу пребацивао Лепосави, па било то макар за што.{S} Лепосава је донекле сносила св |
| храни и науци; све ми је добро код тебе било, али ето, ја те молим да ме отпустиш.</p> <p>— Хај |
| ти о свему што се десило.{S} Шта је све било ноћас?{S} Ето: код фудул-Стаменке прекужио је једа |
| нарави иста мајка.</p> <p>То му је све било већ одавна познато; није једаред само кира-Думиниц |
| се морао поштовати.{S} Па кад би то све било, да ли би он то и дочекао?{S} А код овога мајстора |
| ом, он је грабио даље.{S} Срамота га је било, да се умеша у ту гомилу, јер му се чинило, да ће |
| шта је томе узрок.{S} Разуме се, да је било сијасет прича и узрока; свака жена причала је, как |
| онални ипак умекшају.{S} Међу Србима је било већ такових људи, који, и ако не имађаху ни капи к |
| оме, па многе нероткиње, међу којима је било и сасвим непознатих јој жена, долазиле су, да виде |
| н исприча газда-Диши потанко све шта је било и како га је кира-Анастасија после митила; па чак |
| ипну зубима.{S} Инако надраженом сад је било довољно, да сав нагомилани јед окрене противу свој |
| над земљом, нарочито око чешме, где је било увек по мало блата, игрукала је провидна јара, да |
| ира-Анастасија одреши бошчу, у којој је било поклона за њу, кира-Думиницу и кира-Ману.{S} Јако |
| мети није долазило.{S} Напротив, њој је било врло пријатно што је судбина поштедела од једне су |
| ер баш и да јој се није свиђало, њој је било немогућно да и даље самује, а да ипак очува добро |
| а: калос мерос, кир-Диса!</p> <p>Ово је било за њега толико почасти, да је сав успламтео, па од |
| варали и поштење ми убијали, па, ако је било греха од мене, он ће ми опростити.</p> <p>Таква су |
| година.</p> <p>Може се мислити како је било грчкој чаршији, а нарочито комшијама онога времена |
| ила, да је водом напоји.</p> <p>Тако је било и овога јутра.{S} Диша је зором отишао у дућан нар |
| ажњу то на ово то на оно, тек колико је било потребно, да удовица онаквог једног мужа не <pb n= |
| те толико у кући држим!</p> <p>Тешко је било Лепосави слушајући материна разлагања.{S} Свака ње |
| ја.{S} Једино што јој је добацио, то је било неколико речи, да га не дочека кући, ако принова н |
| о је!... промуца кир-Ламбре...{S} То је било!</p> <p>И сад му не беше тешко опоменути се и свег |
| завртела, да буде његова жена, — то је било тако мило, тако неочекивано, да је од <pb n="21" / |
| на гнездо па онда на њега.</p> <p>То је било после једнога разговора са Мацом, који је хаџију в |
| p>— И опростићу јој и зажмурићу; што је било — било, само да ми се закуне да ме никада више нећ |
| иције!{S} Несрећник један!{S} Шта му је било мало код мене?{S} Хтео сам да га узмем на трећу па |
| врати у овај „црни“ Београд, где му је било све тако горко и мрско.</p> <p>И свему је она крив |
| аде јој дуго да премишља.{S} Лице му је било врло расположено, готово насмејано, у колико се та |
| је како га памет издаје, у глави му је било мутно и тупо, а уз то је осећао и неко одмерено ху |
| ена брата.{S} У овој улози, и ако му је било таман онако као одрасломе момку у детињим чакшириц |
| име, то му је било све.{S} А како му је било код куће, где се врло рано затварао?{S} Изгледао ј |
| је срце вукло Анастасији, толико му је било тешко изићи јој пред очи овако сплетен и немоћан, |
| најмање надати сусрету с киме, то му је било све.{S} А како му је било код куће, где се врло ра |
| ша је већ у велико припремао, што му је било потребно, да се у сватовима покаже као <pb n="31" |
| ћи, под оним хладовитим орахом, њему је било као да се налази међу најближим својима.{S} Управо |
| ма, да га целују.</p> <p>У сандучету је било пуно памука, а у томе памуку лежао је један велики |
| е болује. — Но међу свима највиша их је било жена нероткиња, којима су већ дотужали прекори и и |
| више онако снажних људи, као што их је било некада.</p> <p>— Камо ти сада тако јаког човека, к |
| збацити језик удавача, којима би милије било, да су оне зурле пред њиховим капиџицима писнуле.< |
| ако су се кумови и сложили у томе, није било баш тако лако пронаћи прилику, која би одговарала |
| време по целоме Београду раструби, није било никаквога изгледа на мирбу.{S} Кир-Дума, који је у |
| бре никако не може изићи на улицу, није било другога начина, но да Ламбру закључа у собу, да на |
| азност наспрам Дишинога шегрта.{S} Није било јела ни посластице, које је кира-Анастасија тако в |
| члану грчке насеобине.{S} Да тога није било, Бог зна би ли се мајстор Диша могао одржати међу |
| кори жену, што нема деце, али сада није било дана, кад није ма за што викао.{S} Пре се уздржава |
| једна.{S} Међутим, кира-Анастасији није било до чекања, ту је требала једна одлучна мисао која |
| се.</p> <p>Но ни у удовичиној кући није било друкчије.{S} Кад је Јанићије однео прстен кира-Ана |
| вољством дочекала кир-Ламбру, ипак није било пријатно, да се у њеној кући догоди какав шкандал, |
| што по то, да оде.{S} Пред текијом није било никога а у самој текији затече дервиша, огрнута ву |
| њиховим удавачама прилику, а како није било другога начина да мајстор-Дишу изведу на праву ста |
| настасији да ће ћутати, то за цело није било, јер је Ламбре престао да долази и кира-Анастасија |
| ти се са сваке стране за собом, то није било у нарави Дишиној.{S} Међутим, Јанићије му је већ ј |
| ја да ћеш се ти вратити.{S} Али то није било лепо, да свога мајстора, који ти је као један роди |
| екнуло је Дишу, у толико више, што није било никаквога оправдана разлога, да на њезин позив не |
| до овога доба нема; то му до данас није било да толико одоцни.</p> <p>— Шта је томе момку, те ј |
| још новчано опљачка.</p> <p>Да му није било баш најлакше, када је пред запаљеним свећама и ева |
| ј није ни род ни помози Бог, да ту није било некога рачуна.</p> <p>Сплетка је од некуда потурен |
| гућно поправити.{S} Та прстена још није било, а за десет дана, колико је до прстена означено, о |
| ло не збуни.{S} Оно, што је најглавније било, постигао је.{S} Видео је, да испосник хоће да се |
| нахе.{S} До душе, није му најпријатније било, што му се синовац оженио Гркињом, па још удовицом |
| девојака.{S} Али кад већ није друкчије било, он се помири са тим гласом и пође у Београд, прво |
| стоји у јакој вези са оним што је после било; а то ће нам, најзад, објаснити и оне загонетне ст |
| сватове.</p> <p>А ко зна, не би ли боље било, да је мајстор Диша прво саслушао свога шегрта, па |
| ша, коме у тај пар севну, да би му боље било да га је млатнуо каквим калупом, него ли што му ре |
| нтерију, тек онда виде, како би му боље било да го и бос протрчи кроз чаршију, него ли да се у |
| и мишице, тискале су се жене, било саме било са болесном дечицом, а и по који човек, коме нијед |
| нуо прстен!</p> <p>Како је ово казивање било од свих осталих најоблије и најпотпуније, то, за д |
| пак, поред свега тога, ово садање стање било му је много сношљивије него ли оно што је јуче про |
| део.{S} Ништа, што је за напредак радње било корисно, није пропустио, и за ових седам месеци ра |
| А код овога мајстора његово произвођење било је већ на прагу.</p> <p>Сузе му навреше на очи и о |
| ађала је право у срце; а што је најгоре било, она је била толико <pb n="136" /> одана вољи свој |
| ек кира-Думиници.{S} Некако му је лакше било, да исприча све њојзи него ли њеноме мужу, према к |
| ао, колико му је вредио онај Јанићије и било му је врло криво, зашто да га баш сада остави.</p> |
| ну и њено Канче; боље <pb n="144" /> би било, да ти се не нађох као рођена мати, кад оно на смр |
| квоме према газдарици.</p> <p>А када би било бар кога, коме би смео поверити и његовом помоћи р |
| да пресретне мајку.</p> <p>— А како би било да пођем и сам, да је потражим! — помисли једаред; |
| ле!{S} Са овим би добио децу, али то би било од нечастивога! — говорио је хаџија држећи хартији |
| ије изгледало онако страшно, као што би било, да их је ма коме другоме дао.{S} Она изиђе из соб |
| као да сам ти рођена сестра.{S} Жао ми било, што немаш никога свога, а Диша те на неправди оте |
| е од њега сазнаде све како је на вечери било, а што је најважније, шегрт му исприча, како је ки |
| а ова перспектива, али какве би користи било, да му каже то?</p> <p>— Толики пут чиним због теб |
| обилазиле често; а тада у кући и башти било је врло живо и весело.{S} Лепосава је имала лепо г |
| деспота</title>“, да је грчкој певници било милина слушати га како извија.</p> <p>Побожан <hi> |
| че.</p> <p>Сад је и самоме мајстор-Диши било чудно, како је могао тако лаковерно поверовати јед |
| Диши поче да бубња у ушима.{S} Све ово било је за њега и сувише нејасно, али ипак је толико <p |
| брат си ми!</p> <p>Јанићију је све ово било нелагодно; оно незнано што га је једнако држало у |
| једну трунчицу; а већ после би им лако било да од те трунчице замесе читаво брдо препреке, пре |
| је био очевидни доказ, да је све онако било. — Јер, да није крива, зашто би вриснула?</p> <p>— |
| ићије у свет, осети колико би јој тешко било да се растане од овога младића, са којим се као де |
| чи не одговори, а њему је тако потребно било, да о тој теми разговор продужи.</p> <p>Тетка Маца |
| та потпуно задовољан.{S} Њему је главно било да кир-Ламбру најури из куће, а то је, у овај мах, |
| мбре, помишљајућИ како би му све празно било без ове веселе женице, ради које је прегорео кира- |
| аџија тек сада осећао, како би то добро било, кад би чудотворна хамајлија учинила и сада чудо, |
| вежега пролећа он није чуо, — све је то било и сувише слабо да га изведе из неме дубине у коју |
| ије могао умрети раније, него што је то било уписано у књигу.</p> <p>Анастасија је први пут бил |
| ј кући.</p> <p>— Грех је; ама зар је то било поштено да ми потури онакву жену?{S} Је ли то прав |
| ред појавом мајстор-Дишином.{S} Није то било од каквога страха, већ од оне изненадне промене, ш |
| ча на сусрет, али и сам увиде, да би то било неприлично да он, један мајстор, своме шегрту испо |
| н за бадава у нашу кућу.{S} И зар би то било лепо од њега, паметног и угледног човека, да једну |
| што се цене тиче, то му је већ познато било, да се овде може човек погађати до миле воље.{S} О |
| , мој синко, боље би и за тебе и за нас било, да си тражио кућу фудул-Стаменкину и њено Канче; |
| а сав грчко-цинцарски род, и када би му било у власти, за цело би се сва грчка чаршија за дваде |
| еше још и милије.{S} Некако тешко би му било рећи јој све то у очи, а још теже остати при своме |
| вим, кад кроз чаршију пролази, то би му било најмилије.{S} Овако, није му остало ништа друго, н |
| о очевидно он сам опажао, и самоме њему било је тугаљиво, кад год би помислио на долазак мајсто |
| ног мужа не <pb n="10" /> би, ма у чему било, изгубила од оног лепог угледа, којим се, као жена |
| се разабере, шта је све то у овоме часу било.</p> <p>Лепосава прва дође свести, образи јој на н |
| ак у Јерусалим запео, шта би тек од њих било!</p> <p>Тетка Маца је увиђала то, па је и предузел |
| у му пријатељи дали готов новац.</p> <p>Било је пријатеља, који су му само поручили да им купи, |
| ечицом, а и по који човек, коме ниједна биљара ни гатара није могла наћи лека нити му означити |
| вештина тетка-Мацина па најпосле и све биљаре, које су јој усрдно помагале, да спасу Лепосаву, |
| зид авлијски, сроза се и седе на један бињекташ, који стојаше уза зид авлијски и служаше уморн |
| Још неко време седео је мајстор Диша на бињекташу и чекао неће ли се, ма с које стране, из сока |
| је на оштроме крају, место обична врха, био завршен двокрако, те је личио на хаждајину жаоку, к |
| воту.{S} Као имућан трговац и устабаша, био је први на ударцу за свако доброчинство: било за по |
| да, када сам нагорео онако?</p> <p>— Е, био отварати очи!{S} Шта ти је требала јабанџика, туђа |
| да се удале; а тек трећи, кад наврати, био би задржан са речима: „Чекај, чекај!{S} Дао Бог, бр |
| више волела!{S} Растао је на наше очи, био ти је десна рука у кући, поштује те као оца; а и са |
| е сада, када се почео свестити, осећао, био је стид од самог себе, што је тако урадио.</p> <p>— |
| везало за ову кућу и хаџијину судбину, био је као утучен.{S} Од хаџије није се Маца никаквој р |
| ји би одговарао потпуно његовоме стању, био, да Ламбру уништи, њу љуто казни, али да му она, по |
| ло се и ишчезло као мехурић на води.{S} Био је као на ново рођен; лице почело опет да се затеже |
| сом ђулса, а очи са сунчаним зраком.{S} Био је у Еврејској Махали, пред једном баштом где су се |
| збунио, да је само хуктао и стењао.{S} Био је толико неодлучан да ма шта уради, да га је сада |
| , који му је био вођа по Јерусалиму.{S} Био је то неки Грк хаџи-Зосим из Епира, врло побожан, т |
| ћу спацирам!“</p> <p>Тај „побољи човек“ био је кир-Ламбре, те тако је она сама признала своје б |
| > <note xml:id="SRP19061_N3">„Карантин“ био је новац од бакра у вредности 10 пара.</note> <note |
| у се на пакост тако стегло, да је једва био у стању да ваздух удахне.{S} Стојао је тако неко вр |
| и.{S} Очигледан пример за потврду овога био је он сам.{S} И њему дође тешко, што је на прво пот |
| <p>Али што се тиче новца, ту је и сада био потпуно прибран и свој господар; о свакој је аспри |
| , по који пут (као што је то свуда онда био обичај доброга тона) узригну, у знак да је до ситос |
| е; али по староме обичају, који је онда био у јеку, Лепосава не одмиче даље од врата, на која ј |
| ницама.</p> <p>У ћелији је од намештаја био само један миндерлук, на коме се, како је кад треба |
| а грчка чаршија, и да му је проводаџија био главом кир-Ламбре, трговац са Зерека.</p> <p>А то, |
| уму, да је кира-Анастасији први комшија био кир-Ламбре, који се затекао на издисају свога прија |
| ик тројице ноћника.{S} Један међу овима био је Јанићије Бик.{S} Са заваљеним фесом за потиљак, |
| избере.</p> <p>И Јанићије Бик тих дана био је више по улицама него у дућану.{S} Разносио је „к |
| при венчавању младенаца.{S} Да је Диша био потпуно збуњен <pb n="46" /> од толике пажње а у ду |
| n="8" /> <p>Колико је пак мајстор Диша био уважен међу овима, буди напоменуто, да га је првом |
| о чезнула.</p> <p>Али ма да је кир-Диша био задовољан својим успехом и свом силом прегнуо да ут |
| и оде из дућана.</p> <p>Сад је кир-Диша био потпуно усамљен; изгубио је грчке пријатеље, а да с |
| где си ти до сада, болан?{S} Е, е, жив био, жив био! — рече Маца, кад јој Јанићије приступи ру |
| и до сада, болан?{S} Е, е, жив био, жив био! — рече Маца, кад јој Јанићије приступи руци, па га |
| нских нација, којима је ондашњи Београд био насељен, а тројани, као од брега одваљени, са кратк |
| кира-Анастасија говорила о њему, да је био непослушан, неваљао и да је мајстор учинио паметно, |
| учност раслабљаваху.{S} И сада, када је био потпуно уверен о неверству женином, он је осећао пр |
| <p>— Оно... одговори Јанићије и сада је био још збуњенији, што га она више гледаше.</p> <p>— Шт |
| оше.</p> <p>Но како му драго, хаџија је био приморан, да поднесе и овај ударац и да у страху оч |
| иховој штићеници.</p> <p>Но кир-Дума је био човек од оних разложитих људи, који је ствари одмер |
| кида да се њоме ожени.{S} Оно, у шта је био сигуран, то је, да је девојка честита и за цело му |
| ежно помилова кћер.</p> <p>Хаџи-Диша је био задовољан свим што је у кући и радњи затекао.{S} Ја |
| одине без фајду.</p> <p>Мајстор-Диша је био потпуно задовољан.{S} Баш да и није кир-Дума приста |
| stone unit="subSection" /> <p>Погреб је био као што и приличи једној устабашиници.{S} Однесена |
| p>— Јеси јунак! — рече Маца. — Такав је био и онај мој: као од брега одваљен!{S} Није се тај бо |
| па је пред мајстором ћутао; али, кад је био сам у мутваку, онда је отворено и без зазора разгов |
| его да изиђе на поље.</p> <p>Тек кад је био на доксату, он се окрете соби, у којој му жена стој |
| На пољу удахну свежа ваздуха.{S} Сад је био потпуно освећен; можда није требао баш тако да учин |
| нићије однео код тетка-Маце.{S} Овде је био сигуран да их, до повратка кир-Дишинога неће нико т |
| оме.</p> <p>А кад би причао све, где је био и шта је радио, само би још више пред Лепосавом утв |
| и.</p> <p>До овога догађаја Јанићије је био само дечак, безбрижан, весео; а овај догађај и она |
| главу савијеним кажипрстом, на коме је био дебео бакарни прстен са пуцетом као орах, да би му |
| о је он удовици вратио прстен, мираз је био још у његовим рукама, те тако му се чинило, као да |
| ржавати даље тамо.{S} Кир-Ламбре јој је био још једино њено уздање, па како је он и био прави у |
| грађанкама мио гост.{S} Зато што јој је био отворен приступ по свима кућама, турским, грчким, ц |
| коју је он дубоко поштовао и о којој је био тврдо уверен, да ће успети, да га измири.</p> <p>— |
| на својим бројаницама.</p> <p>Дочек је био достојан једнога устабаше и признатога добротвора, |
| е искиданога гајтана.{S} Његов узвик је био за цело страховит, кад се неколико хаџија, који по |
| прву мисао залетао у посао.{S} И сам је био страшно озлојеђен, па, у први мах, подчинио се утиц |
| м једну велику светињу: ексер, којим је био прикован Спаситељ за крст.{S} Тај ексер, како се тв |
| поред ових лепих особина Хаџи-Зосим је био уважаван међу поклоницима и зато, што је он толико |
| ом доспе до Галца.</p> <p>Хаџи-Зосим је био врло услужан, и на растанку за градом чак му се и с |
| им припека мало ублажи.</p> <p>А дан је био врло врео, сунце је прижижало озго, а над земљом, н |
| омаћицом, а што се тиче Јанићија, он је био потпуно уверен, да ће у томе погледу постати не сам |
| То је увиђао јасно, али заман!{S} Он је био жртва, играчка супротних мисли, које су га као јато |
| ије требао баш тако да учини, али он је био задовољан: ово му је куд и камо била снажнија освет |
| ерига котао пун вреле воде.{S} Котао је био тежак, те не <pb n="207" /> могући да га одржи, исп |
| жну пажњу примао захвално, па, и ако је био вас дан расејан и апатичан, ипак га је ова нежност |
| чуо да му се синовац оженио, а како је био самохран, одлучи, да се досели у Београд, те да пос |
| нема!{S} Ноге му се подсекоше и како је био наслоњен леђима уза зид авлијски, сроза се и седе н |
| есушише сузе, прими две аспре, (а то је био први поклон што га је за пет година шегртовања доби |
| је гризла и кући гонила.</p> <p>Зато је био и довољно морално награђен.{S} Хаџи-Зосим био му је |
| мало по мало, вратити се на оно, што је био пре десетак и више година: постаће сиромашни крпа, |
| ким ексером длан пробијали.{S} Ексер је био чудотворан, јер ко год би га целивао, одмах би се и |
| игу, и о радњи и о кући, Јанићије му је био неопходно потребан.{S} Могао му је поверити послове |
| ош једнога друга, сапутника, који му је био вођа по Јерусалиму.{S} Био је то неки Грк хаџи-Зоси |
| цинога исказа могао посумњати; то му је био очевидни доказ, да је све онако било. — Јер, да ниј |
| ђаше смелости.{S} Напротив, живот му је био толико несносан, да га је из дна душе презирао.{S} |
| ије убио Лепосаву, није се обесио, није био у стању да на свој начин удеси живот без ичије помо |
| о снажне као од брега одваљене.{S} Није био на чисто, да ли да их воли или мрзи, што су Лепосав |
| не удовице.</p> <p>Но мајстор Диша није био од оних људи, који, кад сазнаду шта се противу њих |
| тати нечисто.</p> <p>А овај разлог није био без јакога утицаја, у толико пре, што је мајстор Ди |
| за јутрошњи догађај.{S} Па ни овде није био у стању да увери никога.{S} Слушају му правдање, ал |
| да саму себе увери, како Јанићије није био толико луд да се обеси.</p> <p>Једнога јутра устала |
| ти фигура његове жене.{S} Сад више није био способан ни да премишља о својој несрећи.{S} Малакс |
| ко да се ороди с Грцима, те кад он није био срећан, а оно да му бар у дечици проструји грчка кр |
| нових пријатеља.{S} Но стриц и ако није био позван у сватове, кад је чуо да му се синовац ожени |
| да га остави.{S} Онда, док је Јанићије био још дете и мали калфица, имао је права и могао је с |
| догодило.</p> <p>Међутим, код кир-Думе био је читав породични савет.{S} Думиница је тешила кир |
| јих јеменија.{S} Кућа затворена, Ламбре био ту, ње више нема!{S} Ноге му се подсекоше и како је |
| освећен.</p> <p>Ама такав начин освете био је немогућ.</p> <p>— Роспија!{S} Уби ми душу; дроб |
| год не би запитао што о томе; и у опште био је збуњен и сав утучен.{S} Од како је вратио прстен |
| >Баш да је мајстор Диша до овога часа и био „неверни Тома“, сад не би могао ни за часак посумња |
| е? — одговори Јанићије.</p> <p>Ако је и био од свога детињства везан за свога мајстора, он га ј |
| још једино њено уздање, па како је он и био прави узрок њезиној завади с мужем, то је с правом |
| Јанићије је све то драговољно изводио и био је увек задовољан, кад год би опазио како јој од си |
| погледе, баш му се свиђало.{S} И не би био с раскида да се њоме ожени.{S} Оно, у шта је био си |
| ко му је пријатељ образ укаљао, а он би био потпуно освећен.</p> <p>Ама такав начин освете био |
| ости.{S} А да је удаду за Србина, то би био грех према покојнику, који је Србе, као и сви Грко- |
| узети коју му драго Српкињу, али то би био онакав исти грех према будућој својој деци, као што |
| Кријеш а немаш зашто.{S} Море, грех би био, кад не би то урадио.{S} И ко би сада веровао да ту |
| љда, рђо калфинска!{S} Ти би ми па бољи био? — одговори Лепосава и сада га удари тако снажно у |
| рљај).{S} Ти си то урадио, као да си ми био брат.{S} И ко би други смео да тако уради?{S} Ја ет |
| ам те упутио, добар си био, веран си ми био, па ето ти радње!{S} Тамо, у кући, да се нађеш тетк |
| Section" /> <p>Мајстор Диша је у истини био човек срећне звезде.{S} Чему год се није надао, оно |
| м редом исприча све: како је у Витавари био код пустињака, који чува свети чудотворни ексер са |
| <p>Догађај овај, који је у самој ствари био искључиво приватнога значаја, сада је почео већ да |
| у, да мајку послужи.</p> <p>— Па где си био до сада?</p> <p>Јанићије се смете; желео је да га н |
| си код мене, ја сам те упутио, добар си био, веран си ми био, па ето ти радње!{S} Тамо, у кући, |
| атка, и тога целога дана у његовој кући био је долазак као о слави.{S} Хаџи-Диша није могао да |
| ула од друге, а уз то је, да би догађај био што потпунији, описивала све појединости које су, к |
| је та светиња у дућану, куд би ми крај био! — уздахну побожни хаџија бројећи паре пред ковчежи |
| к Диши, да се не миче. — Стари пустињак био је сед као овца, дуге браде и лица овална са необич |
| ни то, с чим ће доћи дотле, он је ипак био науман да то изврши, само ако она усхтедне.{S} А не |
| сан још пре шест година.{S} Сад би нам био оволики. — Одговори јој Диша и руком одмери висину, |
| довољно морално награђен.{S} Хаџи-Зосим био му је не само добар вођа него и одличан поштовалац, |
| S} Утисак <pb n="126" /> је тако снажан био, да му је лева рука, којом је обавио вито и еластич |
| у није никада толико волео и тако везан био за њу, као баш сада, када га је она преварила, па ч |
| , да се до века сећа, како је нечовечан био наспрам свога шегрта.{S} У потаји је тако осећао; а |
| иза својој жени.{S} Разуме се, да је он био увек на Лепосавиној страни.{S} Није могао да се упл |
| на снађе!{S} Доста, ако кажем, да је он био налик ономе сиромаху, који је седео испод пуне трпе |
| за каквога слепца?</p> <p>— Ама није он био прилика за њу; он је погрешио; требало је да се тоб |
| вога човека.{S} Истина, он је још онако био пун и трбушат, али лице му некако смагло, а очи се |
| S} У потаји је тако осећао; али наравно био је принуђен, да то осећање дубоко у себи скрије и д |
| болести коју је имао; а ако би случајно био здрав, онда је требало само, пре него што ће целива |
| ног младића што боље убеди, како је оно био братски пољубац и загрљај).{S} Ти си то урадио, као |
| p> <p>Такав један просвећени српски тип био је и мајстор Диша.{S} Од детињства још служећи у Гр |
| едног невиног уживања, пошто му је укус био јако склон према облим, загрљастим рукама, витом вр |
| чвршће везивало за њега, он му је опет био нешто: јео је његов хлеб, до душе врло често зачиње |
| ном и Јанићијевом; а за Јанићија је већ био уверен, да ће и за другом му женом, као и за оном п |
| његове услуге тражили, а он је на крају био захвалан и на најмањем поклону од побожних поклоник |
| би ме још и за калфу извео, што сам му био веран! — мислио је, силазећи се већ по пети пут до |
| ишљао о своме калфи, који му је у свему био десна рука.</p> <p>Нарочито сада, од како је Лепоса |
| ост, па му се чинило, да би сад у стању био да је сву у комадиће растрза, само да му на очи изи |
| га младога дервиша, који му је у лечењу био десна рука.</p> <p>Око текије, у којој се свети чов |
| азрогачи очи, па, када сазнаде да је ту био крај, докопа покојницу за рамена и поче је трести.< |
| меховима ватру распаљују.{S} У овај мах био је потпуно бесвестан за спољашне утиске; неколико в |
| т и разређивао по столу, а сваки од њих био је утврђен печатима и потписима, исписаним грчким и |
| ку, како је молују.{S} Тај двокраки врх био је покапан рђом као крвавим капима.</p> <p>Мајстор |
| , ухвати крај од кајиша, који му је још био скопчан око колена, и поче га са смејом вући по дућ |
| о.</p> <p>Јанићија Бика, и ако није још био произведен за калфу, оба су шегрта ипак сматрали ка |
| е.</p> <p>—- Комшија, не комшија, еписи бир; ама, што Бог није заповедио да се једе, оно је пог |
| то најстарије сестре; она је по чаршији бирала за ново ћурче и свилу за свадбену антерију и леп |
| оном, ради које ће жртвовати све, ипак бирао оне сокачиће и завијутке, где би се најмање могао |
| з којих је избијао као рука снажан млаз бистре и хладне воде, нису никада биле без два три чове |
| ка кроз криву и тесну улицу на Зереку и Бит-пазару румени се у јутарњем зраку; па и сав послени |
| о да му није казала, како ће му од сада бити не газдарица но права сестра.</p> <p>Као утучен вр |
| ао, моје дреје мора ми дати; неће ваљда бити тако бездушан, да ме без ичега пусти у бели свет! |
| гртовати још толико година, па тек онда бити произведен за калфу.{S} Еснафи су према млађима им |
| сам ја, да си ти честит и да онако мора бити, како ти кажеш.{S} Нека ти је са срећом; бар сад з |
| да разговарамо шта да се ради!{S} Може бити кир-Диша да ће се покаје и помири; кој зна!</p> <p |
| </p> <p>— Да ли да и њој кажем?{S} Може бити она ће пристати; она није што и Анастасија.</p> <p |
| амбру.</p> <p>— Како то?.</p> <p>— Може бити он је нешто посумњао, па њему наредио да нас хвата |
| м по овој светињи, али друкчије не може бити; но пљунути, то је грех, који се не прашта. — Тако |
| је она одговорила, да то никако не може бити. „Не смо ми — вели — како српско удовица.{S} У нас |
| од једне сувишне бриге без које се може бити.{S} А да би се пред Дишом и својом савести оправда |
| е је, до мало час, седео.</p> <p>— Мозе бити, не бегенисете несто? — пита кир-Дума, коме се ова |
| Ти!</p> <p>— Ја?</p> <p>— Него је мозе бити мој деда!?{S} Белћим ћу ја да једем њен кадаиф, от |
| еш толике паре издавао, шта ће најпосле бити од тебе?{S} Треба цркви дати; подај!{S} Ама 4000 г |
| да је старац одмах опазио, како ће боље бити, да што пре оде у свој Пожаревац и да више никада |
| јанскога гробља.</p> <p>— Ето, таква ће бити и твоја сахрана! — прошапута му онај разложитији х |
| > <p>— Ту смо! — помисли Диша. — Ово ће бити онај сан Мацин. — А како се ради с њим? — упита гл |
| ="122" /> узвикну Диша весело. — Ово ће бити и добро и Богу угодно.</p> <p>И од 4000 гроша сиђе |
| је вазда на ум падало, да од њега неће бити сигурна, све докле се он буде налазио у овој кући. |
| к, кад је муж код кућа, ели Ламбре неће бити жив!</p> <p>— Добар дан, кир-Ламбре! — зачу за леђ |
| >— Е, па честитај Лепосави!{S} То ће ти бити, ако Бог да, мајсторица.</p> <p>— Јаох!... писну н |
| и подигле, као ова једна реч: „То ће ти бити мајсторица!“</p> <p>Мора да је изгледао врло смеша |
| као кукавица јаје.</p> <p>— А ко ће им бити кум?</p> <p>— Кир-Дума.</p> <p>— А Ламбре?</p> <p> |
| само да је према кира-Анастасији могао бити мало-мало равнодушнији.{S} Кад би могао само за ча |
| ог детета, Лепосаве, коме је тада могло бити око дванаест година.</p> <p>Тетка Маца је међу жен |
| меје. — Ово девојче, коме је тада могло бити дванаест година, није могло никада да прође с миро |
| цити око на мајстор-Дишу, њему је могло бити тридесет и шест година.{S} Тридесет и шест година, |
| а Грка или Цинцарина, о томе није могло бити разговора, јер, као на пакост, ни једна од њихових |
| је узбуђење.</p> <p>Сад више није могло бити разговора о ономе, што му је на срцу лежало.{S} Те |
| ку стаде ослушкивати, какав ће разговор бити.</p> <p>Али наместо разговора Маца из гласа закука |
| колико је до прстена означено, они могу бити већ и у Влашкој, па ако је нужно чак и у Галцу.</p |
| плакала и молила га и рекла му да ће му бити сестра, ако је не ода?</p> <p>— Ама, зар она?... п |
| младине има још девет дана, а то ће му бити довољно времена да је обрлати.</p> <p>Кира-Анастас |
| дина.{S} Тридесет и шест година, па још бити неожењен, не само да се сматрало као велико чудо, |
| ава, а и ти си здрав као врба!{S} Биће, биће!</p> <p>Разуме се да мајстор Диши не оста друге, н |
| еће добити, него ће ради њега страдати, биће посрамљена, кира-Мана ће је на свакоме сусрету поп |
| и здрава, а и ти си здрав као врба!{S} Биће, биће!</p> <p>Разуме се да мајстор Диши не оста др |
| е, да јој донесем нешто.{S} Па онда већ биће боље...</p> <p>И тако мајстор Диша, ведар и лак ка |
| n="148" /> друго, ти си добра девојка и бићеш вредна и послушна; ха?</p> <p>— Хоћу! — одговори |
| је донео дреје овде.</p> <p>— А од куда бих ја знала да су то баш дреје кир-Ламбрине?{S} Што да |
| !{S} Море, да сам ја нешто у власти, ја бих њој...</p> <p>У свако друго доба Јанићије би се обр |
| <p>— Нисам, газда, то?{S} Да сам то, ја бих и сада седео у твојој радњи.</p> <p>Газда Диша га п |
| таде.</p> <p>— Кад те не бих волела, не бих ти толико говорила.{S} Не бих марила, баш и да се о |
| Знаш како је: да ми је рођено дете, не бих га више волела!{S} Растао је на наше очи, био ти је |
| оже.{S} Ја, да немам деце пуну кућу, не бих жалио ни триста гроша за то.</p> <p>Мајстор Диша кр |
| олела, не бих ти толико говорила.{S} Не бих марила, баш и да се обесиш.</p> <pb n="157" /> <p>— |
| њим нема пазара.{S} Ни за 550 гроша не бих му дао.{S} Ама ни овај чудотворни памук у коме лежи |
| о, кад она престаде.</p> <p>— Кад те не бих волела, не бих ти толико говорила.{S} Не бих марила |
| >— Зар ја? — одговори Јанићије. — Могао бих је тако сву ноћ носити, па да и не осетим.</p> <p>— |
| <p>— А с оним гадом лако бих ја; пребио бих му обе цеванице, само да ме није стало до мога трго |
| га измири.</p> <p>— А с оним гадом лако бих ја; пребио бих му обе цеванице, само да ме није ста |
| шта је.</p> <p>Али Јанићије мукну на њу бичјим гласом, те тако забашури Лепосавино дело.</p> <m |
| пипао.{S} Ноћ је била ведра и обасјана, благ поветарац доносио му је шумор баштенскога грања и |
| жно се загледа у вити месечев срп, чија блага светлост обасјаваше његово суморно лице и ону кај |
| атише кући и кума, кад ноћ осу звезде и блага месечина засја над зеленим баштама и стрехом тетк |
| на усамљену и обрањену душу Дишину као блага дажда после припеке, он је чак и њезину кућу, у к |
| Ниједног просјака не би он отпустио без благе хришћанске утехе.</p> <p>— Ако му и не уделиш пар |
| као од умора задиханоме човеку, када га благи ветрић заћарлија.</p> <p>Баш у томе тренутку, кад |
| на своје удовиштво.{S} А већ после овај благи обичај постајао је све ређи и ређи, докле се сасв |
| а свога, који би га срдачно прихватио и благим мелемом ране привио.</p> <p>И мајстор Диша се об |
| у је у шаке, а другом руком прихвати га благо за плећа и потискује на сокак.</p> <p>— Дао Бог, |
| од својом главом и који је као најдраже благо до данас чувао, носио преко дана за појасом, а ка |
| а „чирацима“ у мутваку час строго а час благо, како је кад затребало; а кад би опазила, да је к |
| </p> <p>— Бога ти, шта ти је? — рече му благо и такну га руком по мишици.</p> <p>— Ја... ја не |
| побожним делом.{S} У цркви је одслужено благодарење за срећна повратка, и тога целога дана у ње |
| ни цар Константин није могао са толиким благом доћи.{S} А испосници никада не лажу.{S} Па онда, |
| ећој летњој припеци, а камо ли на овако благом пролетњем сунцу.</p> <p>Бик стао насред дућана, |
| 1" /> потомство које ће некада, када то благоме Богу буде угодно, прихватити и продужити фирму, |
| /p> <p>— Ко са некрштенима спреже, тога благослов Божји оставља! — заврши Маца својим познатим |
| одстојао службу, примио од митрополита благослов, а онда, под црквеним барјацима, крену се све |
| ла је нешто што не би ни налик на Божји благослов.{S} То је била нека глава са вепровим зубима |
| е и целиваше га у скут, а он им очински благослов подели.</p> <p>— Богоугодни пустињаче — започ |
| ју нероткиња, роди одмах дете честито и благословено.{S} Ама, што ће њему, он има децу!</p> <p> |
| кад вечери.</p> <p>— Само да ме Господ благослови породом, па да видиш онда како ће те твој Ди |
| <p>— Ако му и не уделиш пару, удели му благу реч! — била је његова опомена онима, који би прос |
| ице, сав онај први бол стопи се у једну благу успомену; и само једаред месечно, када би се крен |
| стаде се плазити на Јанићија, који се, блажен од онога ударца, утварао као да га боли.</p> <p> |
| b n="19" /> руку цвеће, па се осећа сва блажена, што јој баш њих две ово цвеће пружају.</p> <p> |
| к га је ова нежност тетка-Мацина помало блажила.</p> <p>Но, ма да је ова пажња падала на усамље |
| Диша правдао и кумовим грехом свој грех блажио.{S} Но истину рећи, како је осећао пуно задовољс |
| ито око чешме, где је било увек по мало блата, игрукала је провидна јара, да очи заслепи.</p> < |
| чену аспру, узме је међ прсте, отре јој блато о антерију, па је опет врати на старо место, да ј |
| екоји од ових, срдито му одбаце аспру у блато и оде.{S} Тада мајстор Диша тужно узвикне:</p> <p |
| Јесам ли ја Френк, шта ли, да се бацаш блатом на мене?</p> <p>И Бог зна шта би још старац каза |
| собу.{S} Али кад угледа како је мајстор блед и модар, он се зачуђено заблену.</p> <p>— Шта ти б |
| на капиџике, развадише их, и Лепосава, бледа од узбуђења, отрча кући, па кад залупи капиџиком |
| у кућу.{S} Кад га је кира-Мана угледала бледа и збуњена, застала је забезекнуто на прагу.</p> < |
| у мало не паде пред олтарем.{S} Била је бледа у лицу.</p> <p>Но то је за кратко трајало, а већ |
| рам другога запањени и обоје, као крпа, бледи.{S} Она укочила поглед у престрављено и потпуно з |
| ће да му га покаже.</p> <p>Мајстор Диша бледи и румени; срце му бије а душа се поткупила, па се |
| стасија са оним престрављеним погледом, бледим лицем и сузама у очима, које га тако жалостиво г |
| 9" /> и тетка Маца, кад га угледа онако бледога и утученога.</p> <p>Јанићију ударише сузе на оч |
| ша, коме паде у очи силна малаксалост и бледоћа.</p> <p>— Ништа ми није.</p> <p>— Море, ти си б |
| еметиле; али када је погледа сад, овако бледу, онемелу и потпуно саломљену, њему стаде жао ове |
| а је забезекнуто на прагу.</p> <p>— Шта блејиш ту, бре! — продера се Ламбре, када му се она не |
| то усплахирен, изгубио сву моћ мишљења, блене у кира-Анастасију питајућим погледом, као да је о |
| рицкао једну зелену сламчицу и несвесно бленуо у једнога мрава, који се свакојако мучио, да одв |
| ледаш ти у Јанићија и како ти побелеше, бленући у капиџик, кад ће да га отвори и дође.{S} Јанић |
| ипао седиште, тако се скљокао на њега и блесасто гледао у Јанићија, који је са страхом очекивао |
| реће ти! — запита она, а зрачак ведрине блесну из влажних очију.</p> <p>— Кажем ти, нисам!</p> |
| <p>— Погле, шта сам ти донео.{S} Ходи, ближе!</p> <p>Лепосава маши очима руци Дишиној, коју је |
| их руку уза сама врата и снебива се, да ближе приступи.{S} Мајстор Диша је са пуно чежње неколи |
| ! — одговори Лепосава, па како је дошла ближе Јанићију, ухвати крај од кајиша, који му је још б |
| bSection" /> <p>Што се дани венчања све ближе примицаху, мајстор Диша је све нестрпељивији бива |
| ? — запита најзад Диша приступајући јој ближе.</p> <p>— Јесте! — прошапута стидљиво она.</p> <p |
| увери да их нико не гледа, приступи му ближе.</p> <p>— Хајде сас мен’ у Галац.{S} Троскови ја |
| сматрао бившег шегрта како се наокришке ближи.</p> <p>Јанићије стаде у близини ћепенка снуждено |
| , срце му је све страшљивије куцало.{S} Ближио се тако пажљиво и спреман вазда, да се у згодном |
| удовица опростила му је, а дан сватова ближио се као на крилима, те је младожења у брзо забора |
| елеће очима по кајику, који се све више ближио.</p> <p>— Ено, онај тамо!</p> <p>— Ама, зар оно? |
| ислио је уз пут Јанићије, а што се више ближио ћепенку, који је испунила гојазна фигура кир-Диш |
| ако није оставио никаквог завештања, ни ближих сродника, то је кир-Диша постао наследник целе и |
| , што му је подарио толико мудрости, да ближњега ода зла спасава.</p> <p>И мајстор Диша, коме, |
| претресала обично домаћа питања својих ближњих, почело је по мало већ да се <pb n="132" /> вод |
| им је само у моћи, и да помогну својој ближњој, да ову тајну од туђег ока сачува; ради те свој |
| га срећа.{S} Баш на самоме завијутку, у близини Синџир-џамије испаде од некуда кир-Диша, и, кад |
| аокришке ближи.</p> <p>Јанићије стаде у близини ћепенка снуждено и скромно.</p> <p>— Шта тражиш |
| и криве јерусалимске сокачиће, докле у близини Витезде не уђоше у једну малену, таман као ћели |
| е у његовој испосници, која се налазила близу Гетсиманске Баште у једној старој гробници.{S} Ал |
| епосаву, како под једним дебелим орахом близу мутвака поставља софру и полаже санове и чанке пу |
| ма, само не ономе „шилту“, у ћор-сокаку близу Синџир-џамије!</p> <p>А цигани су ревносно лупали |
| у шаке седео је још на једноме избрешку близу Вилине Водице и подавао се стотинама грозничавих |
| која би се од кнежева двора испошиљала „блистателној Порти“ у Цариград, није смео двор поверава |
| ведроме и као стакло јасноме дану, који блисташе свежим плаветнилом и разлегаше се у шумору лиш |
| е враћао својој напуштеној вереници као блудни син из Библије своме оцу, ушли свечано у кућу ле |
| ње се промоли страшна чељуст, која поче бљувати ватру на богоугодника.{S} Побожни испосник учин |
| ова и призивање Алаховог имена, по телу бо.</p> <p>Раздрљених груди и голих руку, дервиш, чије |
| само једну или две године била старија) Бог с тобом, дете!{S} 4000 гроша!{S} Ако ти за сваку бо |
| ељ је сва искушења претрпео; а да није, Бог му не би дао ону чудотворну силу и одрекао би се ње |
| ацело, узвикнуо од силна задовољства и, Бог зна, не би ли заборавио и на своју тежину и на свој |
| еби здрава као тресак, да мој покојник, Бог да га прости, није пустио да ја кувам и месим што х |
| грчке насеобине.{S} Да тога није било, Бог зна би ли се мајстор Диша могао одржати међу онолик |
| и повлађује гостима, као да је и њему, Бог зна како, мило, што му је шегрт врата пробио.</p> < |
| .</p> <p>— Бог види колико сам страдао; Бог види како су ме сви они варали и поштење ми убијали |
| <p>— Као тебе што гледам, зете, сад!{S} Бог нека ми се смилује, требаше одмах да припаднем њези |
| хота, џанум, да остариш као девојче!{S} Бог је наредио на жена, да не једе џабе лебац, — вели к |
| каже: пут за морем а смрт за вратом.{S} Бог ће дати, па ћу се вратити, а ти да ме дочекаш како |
| Деде, размисли! — А то ти је овако:{S} Бог, (нека му је вавек слава и нека ми опрости, што му |
| >— Па то на хаџилук?</p> <p>— А што?{S} Бог ти је дао, можеш.{S} Многи би желео да буде хаџија, |
| — Света ствар! — утаче се хаџи-Зосим. — Бог кад хоће, све може.{S} Ја, да немам деце пуну кућу, |
| аша.</p> <p>— Леле, зајеца Анастасија — Бог па ти!{S} Ти ако ме не избавиш, ја ћу у Дунав!</p> |
| — викну љутито.</p> <pb n="208" /> <p>— Бог с тобом, зете!{S} Од куда сам ја знала, да ће она к |
| ућан и дотакнув се руком чела.</p> <p>— Бог добро дао! — одговори Диша, а немаче се са свога ме |
| о као и кир-Ламбре и кир-Дума.</p> <p>— Бог види колико сам страдао; Бог види како су ме сви он |
| , баш као пре кад бејаху деца.</p> <p>— Бог с тобом, девојко, одби му бубреге! — викну Маца, ка |
| дошао, ама не знам шта му је.</p> <p>— Бог с тобом, дете, што си такав? — узвикну <pb n="79" / |
| отишао Маци, да се посаветује.</p> <p>— Бог и душа, побегао! — рече Маца, када јој саопшти, как |
| намеру и потражи савета од ње.</p> <p>— Бог с тобом, дете! (тетка-Маца га је сада нарочито тако |
| ад сам се за толико заветовао?</p> <p>— Бог хоће да га се ми, као једни верни христијани, сећам |
| и не добио деце.{S} Али: човек каже, а Бог располаже.{S} Диша се спремао за повратак; још само |
| е, несрећник? — запита Диша.</p> <p>— А Бог би га знао; одоше пут Јалије, тамо, а за њима и Циг |
| требало је да се тобом ожени, па да га Бог види!</p> <p>Тетка Маца, која је радо слушала Јанић |
| а гроша.</p> <pb n="178" /> <p>— Па, да Бог да да, још толико зарадиш!</p> <p>— Ама за кога?{S} |
| д Мацу као укопан.</p> <p>— Сад, шта да Бог — одговори Маца забринуто — сад може да се догоди с |
| ч се не разбира за децу.{S} Кад не даде Бог по христијански закон — вели — не искам ни по псешк |
| е улази, <pb n="98" /> па се, као да је Бог зна колико пешачио, спусти на миндерлук и дубоко за |
| вему своме мужу, кући и деци, ако их је Бог дао.{S} И та особина тетка-Мацина створила јој је т |
| Па ни у самој кући мајсторовој није се Бог зна како осећао недостатак домаћинов.{S} Један део |
| и добар, — мелем сам; ама за зло, да те Бог сачува!{S} С оном првом у мало што не учиних русвај |
| ћу, кад се срамим?</p> <p>— Како год те Бог учи.{S} Ја хоћу дете; а ти ако нећеш да питаш... ти |
| чно речима: „Даће Бог, Божји људи, даће Бог!“ и махнуо би им руком, да се удале; а тек трећи, к |
| адити, испратио би обично речима: „Даће Бог, Божји људи, даће Бог!“ и махнуо би им руком, да се |
| а му је лице као накалаисана тепсија, и Бог те пита, још шта, што само може избацити језик удав |
| , а сад до тебе стоји.{S} Хвала Богу, и Бог ти је дао много новаца а још више памети, па размис |
| један сиротан <pb n="130" /> калфица; и Бог зна хоћу ли кадгод толико спечалити, да постанем га |
| вољна оваквом сатисфакцијом.</p> <p>— И Бог ми је услишио жељу; ево, погледај ово, Лепосава!</p |
| а се није могао отети, обузе га свега и Бог зна не би ли у овим топлим оковима остао тако цео д |
| ора изазивала смех по чаршији.</p> <p>И Бог зна какве га све мисли не спопадоше, те му не дадош |
| и, да се бацаш блатом на мене?</p> <p>И Бог зна шта би још старац казао у својој срдњи, да се н |
| гама.{S} Па чим се родило, оно се, буди Бог с нама, истргло из руку и почело као лопта да се пр |
| на и збуњена.</p> <p>— Шта ово би, буди Бог с нама!? — учини и од чуда се прекрсти.</p> <p>— Шт |
| под бркова потајно смеше.</p> <p>— Буди Бог с нама, шта ме сад опет снађе! — прекрсти се Диша о |
| ћа обилазила онако често.</p> <p>— Буди Бог с нама, жене! — узвикну тетка Маца чисто запањено — |
| нежењу, који јој није ни род ни помози Бог, да ту није било некога рачуна.</p> <p>Сплетка је о |
| каза руком на образ).{S} Велим, није ми Бог уделио богаства, али да јој образ бар сачувам, нека |
| гуши; а када је завршио оно: „тако мени Бог помогао“, лепо му се учини, као да га нешто посред |
| ољи изабере у који ће скочити.{S} И сам Бог зна докле би ово ломљење трајало, да се сутра дан н |
| ицама, преко зида баченим.</p> <p>И сам Бог знаде, докле би ова идила потрајала, да је кир-Дума |
| : „Чекај, чекај!{S} Дао Бог, брате, дао Бог!“</p> <p>И докле је ове речи по десет и дваест пути |
| на сокак.</p> <p>— Дао Бог, брате, дао Бог!</p> <p>Просјак обично отвори руку, и кад види коли |
| адржан са речима: „Чекај, чекај!{S} Дао Бог, брате, дао Бог!“</p> <p>И докле је ове речи по дес |
| лећа и потискује на сокак.</p> <p>— Дао Бог, брате, дао Бог!</p> <p>Просјак обично отвори руку, |
| куту.</p> <pb n="179" /> <p>— Ко ће као Бог!{S} И сам си се требао сетити своје вере, а не да о |
| кућу мир и задовољство и до године, ако Бог да, наследника.</p> <p>Свадба је била врло весела.{ |
| еститај Лепосави!{S} То ће ти бити, ако Бог да, мајсторица.</p> <p>— Јаох!... писну нешто из дн |
| брзица ваља врбову кладу.</p> <p>— Како Бог хоће, тако нека буде! — уздахну Диша и оде тетка-Ма |
| омшија, не комшија, еписи бир; ама, што Бог није заповедио да се једе, оно је погано.{S} И жаба |
| прибере.{S} Одмахнуо је руком и рекао: „Бог да је прости!{S} Један пре а други после, тек, сви |
| рчеви попали.</p> <p>— Не лажем, газда, Бога ми! — одговори Јанићије одмеравајући у исто време |
| ростења кир-Диша.</p> <p>— Тако, газда, Бога ми!</p> <p>Диша скочи и онако усплахирен пође из д |
| веде и тетка Мацу на хаџилук.{S} Штета, Бога ми!</p> <p>Но Лепосава и овога пута нити се насмеј |
| p>— Лају пси; лају, тетка-Мацо, и лажу, Бога ми! — викну Диша очајно.</p> <p>— Е, мој Дишо — уз |
| се измирите; ама да сам ја што ти...{S} Бога ми... отегну тетка-Маца.</p> <p>— Ама, што ме мучи |
| ирну ово и она му се приближи.</p> <p>— Бога ти, шта ти је? — рече му благо и такну га руком по |
| е, па не може ни речи даље.</p> <p>— За Бога, шта ти је? — викну Анастасија и пљесну се рукама, |
| очекај, зете!{S} Ниси се ни ти ваљда на Бога камењем бацао.{S} Ето и ја тако; донела сам Лепоса |
| ише изненадно све ово.</p> <p>— Имаш ли Бога, имаш ли душе? — Зар ћеш да ме убијеш, Јанићије?! |
| ла како да се понаша: да ли да им прими Бога или да утекне у собу и врата забрави?{S} Али, оне |
| е то погани милет, што не верује више у Бога и пљује на свете утвари?</p> <p>— Море, не пазариш |
| ји га сада погледају и који му називају Бога, јасно, као на длану, виде шта се све у његовој ду |
| на образ).{S} Велим, није ми Бог уделио богаства, али да јој образ бар сачувам, нека уђе у свет |
| у руке спусти.{S} Жељкао је да постане богат и угледан грађанин, а ни из далека није слутио, д |
| то је њезин муж дошао срећно с пута као богат наследник, и што је кир-Ламбре толико зачикавао и |
| рао да буде задовољан мрвицама, које са богата стола падаху.</p> <milestone unit="subSection" / |
| , сећамо, да му се клањамо и молимо.{S} Богатији је, мој синко, он и од Султана и од Господар-М |
| поче да га загледа, пријатно изненађена богатим поклоном.</p> <p>— Хајде, кћери, метни огрлицу |
| је он, кад буде произведен за калфу, са богатим интересом врати првоме своме шегрту, који му по |
| рњацима, који су се више Стамбол-Капије богато ширили онде, где се данас налази густо насељени |
| стрински пазила, да му се његово ћутање богато награђивало.</p> <p>Но у дну душе Јанићијеве, шт |
| човек и свака би девојка пошла у твоје богатство — па, ето, и сад...{S} И зар је то лепо, да ј |
| ицом око усана, слуша и осмешкује се на богату домаћу идилу.</p> <p>— Е, е, ти ми много наказив |
| ј тросак!</p> <p>— Море, иди ти с милим Богом! — обрецну се Јанићије и трже рукав, за који га к |
| који би му навратили на дућан и почели богорадити, испратио би обично речима: „Даће Бог, Божји |
| осим у цркву тамњана и палим свећу пред Богородицом и метанишем, само да вама да деце а мени ун |
| човека, са којим би се састали, истицао богоугодне врлине побожнога мајстор-Дише.{S} Диша му је |
| н им очински благослов подели.</p> <p>— Богоугодни пустињаче — започе хаџи-Зосим на турском јез |
| >Рождества</hi>.{S} Уочи Рождества овај богоугодни %постуњак виде, на сну човека са ранама на д |
| ако се оно чудо догодило.{S} Та уверења богоугодник показује свакоме.</p> <p>Мајстор-Дишу силно |
| крстио, дошао је један пустињак, прави богоугодник, за кога се зна, да никада ништа не једе <p |
| </p> <p>— Нема сумње — оговори Зосим. — Богоугодника познаје цео свет, па зато се и мора верова |
| ашна чељуст, која поче бљувати ватру на богоугодника.{S} Побожни испосник учини крст над раскло |
| Френки што једу жабе.</p> <p>— Тако је, богоугодниче.{S} Мој пријатељ није баш од тих, само су |
| е могао да да; друго је он, а друго ми, богоугодниче.{S} Ти си свет човек, па што ти требају то |
| он исказивао захвалност <pb n="191" /> Богу, што му је подарио толико мудрости, да ближњега од |
| е сваки дан; много сте остали!</p> <p>— Богу хвала што још за толико не остах, са каквим сам ло |
| Пречиста, а сад до тебе стоји.{S} Хвала Богу, и Бог ти је дао много новаца а још више памети, п |
| /p> <p>— Боље вас нашао!{S} Добро, фала Богу! — одговори Диша, када му весела женица притрча ру |
| жењу, које човек осећа, кад зна да тиме Богу угађа.{S} Напротив, оне му постајаху све нејасније |
| томство које ће некада, када то благоме Богу буде угодно, прихватити и продужити фирму, ето, то |
| ша постићи двоструку корист; одужиће се Богу и задужиће свој еснаф захвалношћу; а после тога „к |
| ну Диша весело. — Ово ће бити и добро и Богу угодно.</p> <p>И од 4000 гроша сиђе поклон цркви н |
| оравио, шта је <pb n="121" /> у болести Богу обећао.{S} Само није хтео хитати; има дана још, а |
| ни вечерњу; па је прве године обећавао Богу пет ока чистога воска, и сваке је године повишавао |
| ко текије, у којој се свети човек молио Богу и мучио своје тело шибањем, забадањем ножева у бут |
| равити.</p> <p>— А од чега му је то, по Богу да си ми отац?</p> <p>— Ех, од чега? — проговори д |
| S} Ама 4000 гроша то је много.{S} И зар Богу требају толике паре?{S} Приложи на дискус, купи пе |
| пита, ти да јој кажеш: „Добро је, шућур Богу!“ — а полако да кажеш: „Со ти у очи, а болест у ло |
| e unit="subSection" /> <p>Колико ли је, Боже, година од тога доба?{S} Пуно!{S} Ко ће их наброја |
| к о затегнутоме ужету.</p> <p>— Не дај, Боже! — уздахну дубоко и, покривши се јорганом преко гл |
| брзо! — одговори Маца.</p> <p>— Не чуј, Боже! — прошапта Јанићије, али тако тихо, да га је Лепо |
| а он је слуга, нема нигде ништа!{S} Ох, Боже, само му не дај да се обеси!</p> <p>Тако је шапута |
| и без деце, враћаш се с децом!</p> <p>— Боже дај! — одахну Диша, исплати новцем и пође.</p> <p> |
| радиш по својој лудој памети.</p> <p>— Боже, мајка, шта ти је? — брани се Лепосава. — Та и сам |
| заврши хаџи-Диша своју причу.</p> <p>— Боже дај!{S} И време му је, да и у нашој кући дете запл |
| ш да ми и кесу одсечеш.</p> <p>— Е, дај Боже, душа да вам не испадне на нос како христијанину, |
| су у сличноме положају никада били, дај Боже да ни кроз туђу историју не сазнаду а камо ли да и |
| љавао је Диша — ја знам како ћу.{S} Дај Боже да оздравим само, а туђе мени не треба.{S} То ћу п |
| а таман изашао на чистину и подвикнуо: „Боже помози!“ — а оно на равном и сигурном путу спотакн |
| нећу.</p> <p>— А оно, тетка-Мацо?...{S} Божем се не зна што си је лањског Божића обилазила онак |
| ..{S} Божем се не зна што си је лањског Божића обилазила онако често.</p> <p>— Буди Бог с нама, |
| ? — запита Диша мало храбрије.</p> <p>— Божја па твоја, сине!{S} Ето, тако раде поштени људи.{S |
| бају толике паре?{S} Не једеш ни колико Божја тичица, <pb n="196" /> а побожан си, народ ти дај |
| } Српски судови кесе секу.{S} Него, сас Божја воља, сутра да си кренеш; до Дубравица на каик, а |
| ију ујео, то му је скупо платио!{S} Има Божје правде, има, само што то овај покварени свет не з |
| стидиш?{S} Видиш, како се не стиде ове Божје тичице!{S} И зар нисам ради тога чак у Јерусалим |
| стор Диша доста, а то ћу цркви, нека је Божје.</p> <p>Са таквим мислима бавио се по вас дан; те |
| зна!</p> <p>И хаџи-Диша се, кад спомену Божје име, побожно прекрсти.</p> <pb n="218" /> <p>— А |
| , испратио би обично речима: „Даће Бог, Божји људи, даће Бог!“ и махнуо би им руком, да се удал |
| , добила је нешто што не би ни налик на Божји благослов.{S} То је била нека глава са вепровим з |
| о са некрштенима спреже, тога благослов Божји оставља! — заврши Маца својим познатим лаганим ал |
| онео такву кутију, и у цркви, на служби Божјој, често је вадио иза појаса и пљувао у њу, тако д |
| аџија откупио од некога испосника мајку Божју, икону која је од времена на време сузила.{S} Исп |
| и сирћета, кад се разабра.</p> <p>— Не бој се, кир-Дишо, сад је све добро! — одазва се на овај |
| А уз ово осећање расла је упоредо и она бојазан, да ће <pb n="93" /> постати предметом свих ћеп |
| је у једноме часу обећао.{S} Услед ове бојазни кира-Анастасија постала је ових дана сушта услу |
| а га умекша и задобије, да ћути, она се бојала да неће моћи очувати тајну, коју јој је у једном |
| ј: као од брега одваљен!{S} Није се тај бојао ни десет „ерлија“.</p> <p>— А је ли ишао на хаџил |
| е спокојне сени у дугим антеријама емир-боје ћурчетима, оперваженим жутом лисичином; са црвеним |
| око које се омотавала чалма зелене емир-боје (знак да води порекло од самога Мухамеда), седео ј |
| — журио је Диша Мацу и комшијницу; па, бојећи се да му жена не продужи како је започела, дохва |
| Зашто њој да кажем?</p> <p>— Па, знаш, бојим се; а она зна све.{S} Ако она каже...</p> <p>— Па |
| још мало.{S} Лепосави је врло тешко... бојим се... устеже Маца и не доврши, јер је нагло одазв |
| Е, па хтео сам, баш!{S} Зар се ја тебе бојим!</p> <p>— Лудаче! — одговори Лепосава, али таким |
| ко утешен сишао је у подрум, да у један бокал оточи расола, који је он увек за вечером наместо |
| па и после четрдесетнице, сав онај први бол стопи се у једну благу успомену; и само једаред мес |
| рину, сносила је стојички свој удовички бол и, као под неком магијском силом, што је дубље зала |
| цила, но ту је осећао и неки неодређени бол од самоће, коју ће без ње осећати, и страх од мајст |
| стрпљење и јучерања срџба ишчезнуше као бол, кад зуб умине.{S} Он задовољно бркну у кесу, извад |
| лусну и неком бунилу, од чега је осећао бол у глави.{S} Налазио се у сличноме стању душевнога н |
| ли сте чули?</p> <p>Али кир-Диши умину бол и он се и по други пут залете.{S} Анастасија вешто |
| е од умора а још више од оног унутарњег бола, ударио другом страном и пошао тетка-Маци.</p> <p> |
| га оставио, све докле не прескамуче од бола и кукања.{S} После би заповедио да га окују у најт |
| ребале и ударале.{S} Неко је врискао од бола, али, да ли Канче или њена другарица, то није знал |
| авине кичме.</p> <p>Болесница врисну од бола и отвори очи, ова изненадна %операција освести је, |
| своје момке и не слутећи колико туге и бола остављаху у једном уцвељеном срцу.</p> <p>Као и св |
| све, на ону, коју је са толико чежње и бола у срцу носио, поче да кипи свом жестином.{S} Он се |
| p> <p>Дан, који је Јанићију освануо пун бола и горчине, завршио се врло пријатно.{S} У тетка-Ма |
| ла га ватра, дрхтавица, а у срцу толико бола и љутине, да је као махнит трчао кући, те да невер |
| ро јутро, дете!{S} А где си ти до сада, болан?{S} Е, е, жив био, жив био! — рече Маца, кад јој |
| ју“, а Диша јој вели: „Јесте!“ — Немој, болан, тако!</p> <p>— Не могу!{S} Овде, ето, овде боли, |
| еде на једну асуру према њему.</p> <p>— Болан ли си?</p> <p>— Нисам болан у снази, ама ми душа |
| у.</p> <p>— Болан ли си?</p> <p>— Нисам болан у снази, ама ми душа болује.</p> <p>— Зашто, џану |
| барјак?{S} Хиљаду гроша!{S} Шта мислиш болан, хиљаду гроша!{S} И она ороспија да превари такво |
| е већ три дана?</p> <p>— Глава ме нешто болела; требам ли што да те послушам?</p> <p>— Хајде ти |
| исли.{S} Њу да види, њу да лечи, ако је болесна, с њоме да поднесе све, па макар га цела чаршиј |
| ј и по који пут тако застење, као тешки болесник кад га болови спопадну.</p> <p>Јанићије види д |
| посави је све горе и горе бивало, а кад болесница већ поче сасвим губити свест, хаџи-Диша употр |
| ај.{S} И необично се радовао, кад би се болесница ма и за кратко освестила и затражила, да је в |
| евуче њима дуж Лепосавине кичме.</p> <p>Болесница врисну од бола и отвори очи, ова изненадна %о |
| по вас дан мајати се са тетка-Мацом око болеснице и трчати свуда, куд га је слала ради помоћи.< |
| лаву сирћетом, помагао Маци у свему око болеснице, држао је по читав сат њезину врелу руку у св |
| је испратио мајстора на улицу, врати се болесници, која је спавала тврдо.{S} У једно време Лепо |
| крупних пилула.{S} А за тим предузе да болесницу доведе к свести.{S} Наредио је да се добро уг |
| ао руком.</p> <p>Хећим прегледа озбиљно болесницу и неколико пута одмахну главом, па онда започ |
| није отпратила куд, није се одмицао од болесничке постеље.{S} Квасио јој главу сирћетом, помаг |
| му чучнула некаква жена и држи на крилу болесно дете.</p> <p>— Тако да радиш, снахо — говорио ј |
| , тискале су се жене, било саме било са болесном дечицом, а и по који човек, коме ниједна биљар |
| до куће да говориш: „Здравље пред кућу, болест из кућу“.{S} А кад дођеш кући, прво да потражиш |
| !“ — а полако да кажеш: „Со ти у очи, а болест у ложичице“, и три пута да хукнеш за њоме.</p> < |
| бзине, а ти три пута да викнеш: „Његова болест на тебе, твоје здравље на њега“.{S} Онда жабу да |
| а није могла наћи лека нити му означити болест од које болује. — Но међу свима највиша их је би |
| дете!{S} 4000 гроша!{S} Ако ти за сваку болест будеш толике паре издавао, шта ће најпосле бити |
| p>— Ништа ми није.</p> <p>— Море, ти си болестан.{S} Какав то изгледаш, као да су те гује пиле. |
| а целивао, одмах би се излечио од сваке болести коју је имао; а ако би случајно био здрав, онда |
| дскоме, да је то свети човек, да односи болести и недуге као руком, и само што мртве из гроба н |
| рца, за кога се онда говорило да односи болести као руком.</p> <p>Хећим прегледа озбиљно болесн |
| драв заборавио, шта је <pb n="121" /> у болести Богу обећао.{S} Само није хтео хитати; има дана |
| вам као своју сестру; она ми се нашла у болести... она...</p> <p>— Е, па де, де; кад није, није |
| >— Лудо! — прошапута Лепосава, али тако болећивим гласом, да Јанићије од тога чисто задрхта.{S} |
| осава весело, кад виде како јој се мати болећиво опходи наспрам Јанићија, и поче га вући софри. |
| ежала.{S} Дође јој жао, па га поче тако болећиво гледати, као да би му хтела рећи: „Остани овде |
| ажен од онога ударца, утварао као да га боли.</p> <p>— Јеси јунак! — рече Маца. — Такав је био |
| о!</p> <p>— Не могу!{S} Овде, ето, овде боли, па ми не да да живим.</p> <p>— Лудо! — прошапута |
| очајно.</p> <p>— Е, мој Дишо — уздахну болно Маца — Лају ли или не лају, не знам; али, ово ми |
| нађох као рођена мати, кад оно на смрт болова!</p> <p>Свака реч наваљивала се на мајстор-Дишин |
| тако застење, као тешки болесник кад га болови спопадну.</p> <p>Јанићије види да се нешто страш |
| одмах ни казала, него тек јуче, кад је болови стигоше.</p> <p>Но како му драго, хаџија је био |
| {S} Као да га и сад гледам у оно његово болта.</p> <p>И оба пријатеља Бенџина оборише главе, ду |
| по предметима, почињући од бакалског и болтаџијскога па до бућмеџијскога еспапа, изгледа да су |
| је имала кад, да се подаје материнскоме болу.{S} Деца јој у неколико замењиваху кћер; а то је, |
| угледа ћерку на поду, како се у тешкоме болу савија.</p> <p>И то унесе забуну у кућу.{S} Мајсто |
| > <p>— Нисам болан у снази, ама ми душа болује.</p> <p>— Зашто, џанум?</p> <p>— Деце немам, све |
| ћи лека нити му означити болест од које болује. — Но међу свима највиша их је било жена неротки |
| ући, одбацио је предлоге Ламбрине, или, боље рећи, одложио је, да се на њих врати као на послед |
| о узбуђенога Дишу.</p> <p>— Казала сам, боље него што би и ти сам могао; али она ни да чује!{S} |
| авиш.{S} Ако си тако мислио, мој синко, боље би и за тебе и за нас било, да си тражио кућу фуду |
| када је загрлио и пољубио.{S} И та реч, боље рећи, тај меки, нежни нагласак, који овој речи при |
| жио кућу фудул-Стаменкину и њено Канче; боље <pb n="144" /> би било, да ти се не нађох као рође |
| да не чиниш; боље нека она иде у свет; боље на њену главу срамота него на твоју.{S} Имао си бр |
| очнем из нова?</p> <p>— То да не чиниш; боље нека она иде у свет; боље на њену главу срамота не |
| шану му друга мисао: зашто полиција?{S} Боље да одеш прво Ламбри, да га јавно у дућану испљујеш |
| о досли!{S} Како сте путовали!</p> <p>— Боље вас нашао!{S} Добро, фала Богу! — одговори Диша, к |
| руку и мало повуче себи; он се наже, да боље чује.</p> <p>— Да му кажеш...{S} Диши... јер ја ћу |
| ми се, та своја погрчена чувства никада боље и лепше није истицао, као што је то чинио, кад се |
| у свога родитеља.</p> <p>— И ко се може боље побринути о срећи свога детета него мати.{S} Ваљда |
| оводила у неку забуну.</p> <p>— Опет је боље да не идем тамо, — мислио је и с тешком муком, што |
| кој чаршији а сад опет псовку, што није боље отварао очи, да му се тако што не догоди.</p> <p>Ј |
| ира, да је старац одмах опазио, како ће боље бити, да што пре оде у свој Пожаревац и да више ни |
| јој донесем нешто.{S} Па онда већ биће боље...</p> <p>И тако мајстор Диша, ведар и лак као мла |
| тетка-Маци, да то ни мајстор Диша не би боље вршио.{S} Па ни у самој кући мајсторовој није се Б |
| међу сватове.</p> <p>А ко зна, не би ли боље било, да је мајстор Диша прво саслушао свога шегрт |
| р Диша крупно премишљао и овај сан, или боље рећи Мацино виђење, на сваку руку тумачио, а треће |
| ога часа не јави баш никаква мисао; или боље рећи, јавило их се безброј, стотине, а то је таман |
| ећи свога детета него мати.{S} Ваљда ти боље знаш шта теби треба?{S} Ниси још ни загризла у жив |
| седам месеци радња је процветала много боље, него ли што је пре тога било.{S} Дућан пун, поруџ |
| аву о шаку и нешто мисли.{S} Да је мало боље загледала, можда би опазила трагове од суза; али М |
| дигоше се у чаршију, те да уз пут мало боље промозгају и удесе, а кира-Мана, чим их отпрати оч |
| мучећи се да овог несрећног младића што боље убеди, како је оно био братски пољубац и загрљај). |
| и овако сплетен и немоћан, да ствар што боље изведе.</p> <p>Али како је Анастасијина порука бил |
| ир-Диша, коме у тај пар севну, да би му боље било да га је млатнуо каквим калупом, него ли што |
| уче антерију, тек онда виде, како би му боље било да го и бос протрчи кроз чаршију, него ли да |
| ћа.{S} Мало је који Грк или Цинцарин од бољега угледа изостао а да није присуствовао макар у цр |
| судбино!{S} Всецјело</l> <l>Количество бољезни и јада</l> <l>Смерт попашна вјечном руком руши! |
| никако напустити овога мајстора и отићи бољем.{S} Јер и бољи мајстор то би исто радио са својим |
| е, ваљда, рђо калфинска!{S} Ти би ми па бољи био? — одговори Лепосава и сада га удари тако снаж |
| овога мајстора и отићи бољем.{S} Јер и бољи мајстор то би исто радио са својим шегртима.{S} Ча |
| хоћу да будеш мати; а мајци требаше ли бољи накит од деце.</p> <p>Као што је кућу и жену остав |
| поменуше му по десет пута, како од њих бољих пријатеља нема, па му тек онда, после толиког око |
| на време дубоко уздахне, или тешко, као боник, застење.</p> <p>У таквоме стању затекао га је у |
| ан, весео; а овај догађај и она душевна борба сада га сасвим променише.{S} Почео је да промишља |
| могао разабрати, водила се нека потајна борба.{S} Нешто нејасно, што се не би могло образложити |
| ња.</p> <p>И тако је та дивља, унутарња борба почела опадати и у својим облицима почела се огра |
| атељ, који прећаше да му правац душевне борбе сасвим поремети.{S} Јавила би му се кира-Мана са |
| мајстор Диша, који добро опази старчеву борбу.{S} Реци, колико тражиш?</p> <p>Старац га значајн |
| /p> <p>Тако је, од прилике, решавао ову борбу Дишин шегрт и старао се свим начинима да се пред |
| показивале су, у томе часу, сву душевну борбу његову.</p> <p>— Јазук, кир-Диса, јазук! — продуж |
| а се противу њих говори, пођу у одлучну борбу противу дотичне сплетке.{S} Напротив, и сама поми |
| ахну.{S} Видело се да се са самим собом бори.</p> <p>— Да продам, а ко зна у какав ће народ доћ |
| чаршије и младе српске чаршије, која се борила не само за свој опстанак пред моћном и умешном г |
| ... јер ја ћу...</p> <p>Она се очевидно борила са самом собом, да му нешто на душу метне, али Ј |
| аџилуку искушава, али, докле се ми овде боримо са нечистом силом, дотле он у наше радње шаље по |
| вим, набави кутију од тенећке и поче се борити са оном изнутрицом, која га је гризла и кући гон |
| онда виде, како би му боље било да го и бос протрчи кроз чаршију, него ли да се у оваком оделу |
| де, да из ове кући може изаћи само го и бос, њему се учини, да је пронашао прави узрок Јанићије |
| али Ламбре преко те помисли претрча као бос преко жеравице.{S} Да оде у Галац, да се растави од |
| о.{S} Кутију швирну на неко ђубриште, а босиљак искида, издроби, пљуну на њега, просу пред собо |
| авди отерао, па сам рекла: нека му овај босиљак — то, у место сестре.{S} А оно... оно... знаш.. |
| де му снаге да проговори.</p> <p>— Онај босиљак... што си ми турила под јастук... па оно...</p> |
| у.{S} И снажни мирис густога каранфила, босиока и осталога цвећа, који се са девојачким гласови |
| положењу; сву је ноћ осећао мирис онога босиока, што га је некада под својим јастуком напипао.{ |
| ибара.</p> <p>Иза појаса извади стручак босиока и пружи га домаћици.</p> <p>— Сутра па да извол |
| S} У кутијици је лежао сасушени стручак босиока, онај, што га је некада нашао под својом главом |
| шом испод јастука метнула један стручак босиока, заспао.{S} Сит и зачаран овом маштом, заспао ј |
| о да јој проба јеменије; она му пружила босу ногу, а он је целу обухватио у једну шаку, па се к |
| уздаси кћерини тргоше иза сна.</p> <p>— Боцкају ме мрве, нано! — одговори Лепосава и седе у пос |
| сада као надувена бешика, када се иглом боцне.</p> <p>Остати без жене и пустити да се цео свет |
| /p> <p>Диша поскочи, као да га је иглом боцнула.</p> <p>— Ко каже то?{S} Ко каже, ана-сана.... |
| о раскомоћена, без јелечета око снаге и бошче око шалвара.</p> <p>Није могућно описати ни изнен |
| ој, па је са осталим шегртима целива, а бошчу прихвати и пође за газдом.</p> <p>Кира-Анастасија |
| кућу.</p> <p>Јанићије додаде газдарици бошчу, мало стишанији после овако пријатнога сусрета, а |
| супруга.</p> <p>Кира-Анастасија одреши бошчу, у којој је било поклона за њу, кира-Думиницу и к |
| е заштите, шта је могла друго него да о бошчу, припасану око шарених шалвара, обрише руке и сма |
| ји и не помиче се, да прихвати путничку бошчу, коју му је пружио.</p> <p>— Држи ово, па хајде к |
| какав је!{S} Што је пустио оно чудо од браде?</p> <p>— Море, није оно он! — шапну Јанићије.</p |
| тари пустињак био је сед као овца, дуге браде и лица овална са необично живим очима, које одава |
| ршину из онога густога честара хаџијске браде.</p> <p>— Знаш ли ко је дошао? — запита је још са |
| хаџија и задовољно се поглади по дугој бради.</p> <p>Једном речи, у кући хаџијиној цветало је |
| ар га не познајеш?{S} Ено онај, у дугој бради.</p> <p>— Какав мајстор Диша, оно је свети Спирид |
| к са светим Спиридоном у дугачкој седој бради.{S} Сад је и хаџија обрастао у дугу, јако проседе |
| тетка-Маца поче раздрешивати шамију под брадом — оно није човек, оно је тулум, једно говеђе шке |
| >Старац се дубоко замисли, ухвати се за браду и оборене главе по који пут дубоко уздахну.{S} Ви |
| голих руку, дервиш, чије је лице све у браду зарасло и под високом купастом капом, око које се |
| pb n="197" /> из које си дошао, да ми у браду поганиш?{S} Јесам ли ја Френк, шта ли, да се баца |
| ервиш и поглади замишљено замршену дугу браду. — Сви сте ви, ђаури, једна нечиста вера!{S} Имаш |
| хаџија обрастао у дугу, јако проседелу браду, која му је чак до појаса долазила.</p> <p>— Ено |
| /p> <p>— Е, али један је па један Диша, брајко мој!{S} Камо, нека ми ко покаже у еснафима макар |
| је разбио врата.</p> <p>— Можеш ти то, брајко, пробати на Думиним вратима а не на мојим! — мис |
| ци, поред кратке успомене на проживљени брак, остаде још и три хиљаде и пет стотина гроша готов |
| ог мрака</l> <l>Ко остатак от земаљског брака!</l> <l>И тој, која лежи у тљености,</l> <l>Сузом |
| нцарском партијом, потражио је и развод брака, а како је ствар била очигледна, суд му је и то д |
| бре, те тако је она сама признала своје браколомство.</p> <p>Међутим, докле су се са њиме дешав |
| ници Дишини, држе страну своме Србину и бране га, а Грци, пуни једа, што се њихова удовица тако |
| ло и добро је одаламио Лепосаву, а она, бранећи се, изгребала га по лицу.</p> <p>Кад чу мајстор |
| не искам деца.</p> <p>Тако је кира-Мана бранећи себе и нехотице дала Анастасији један разлог ви |
| ети.</p> <p>— Боже, мајка, шта ти је? — брани се Лепосава. — Та и сама кажеш да ме мајстор Диша |
| у на врат, па сада не зна ни како да се брани у махали од својих сународника, ни како да изведе |
| > <p>— Па шта да радим за име света?! — бранила се Лепосава. — Шта ти је сад опет наспело?</p> |
| им.</p> <p>— Пуштај, мука те ударила! — бранила се Лепосава.</p> <p>— Сад, сад! — одговори Јани |
| смо га звали; сам се тискао међу нас! — бранили су се Грци од оног прекора.</p> <p>А кир-Дума, |
| те оженимо.</p> <p>— Море тетка-Мацо, — бранио се тек разговора ради — зар сада, када сам нагор |
| када га глад узмучи, он је по џбуновима брао лишће кисељак и тиме је тога дана забашуривао глад |
| во је да ти ја поклоним, сестра сам ти, брат си ми!</p> <p>Јанићију је све ово било нелагодно; |
| ицу да палим за душу на твоја мајка.{S} Брат да ми будеш, Јанићије... врати ми дреје...</p> <pb |
| о год му се дало да се покаже као прави брат, он је то чинио са пуно пожртвовања.{S} Једном реч |
| ком разговору. — Не сум јој ни татко ни брат, ни кум; ако се разбирате за њено к’смет, зашто па |
| на, а и ја те волим као да си ми рођени брат.{S} Ти немаш ни мајке ни сестре, па што да идеш од |
| ).{S} Ти си то урадио, као да си ми био брат.{S} И ко би други смео да тако уради?{S} Ја ето ни |
| а и осветљавала тек по гдекога веселога брата, који жељно ишчекује, неће ли какав изненадни гос |
| савиној изјави, како га воли као рођена брата.{S} У овој улози, и ако му је било таман онако ка |
| н са речима: „Чекај, чекај!{S} Дао Бог, брате, дао Бог!“</p> <p>И докле је ове речи по десет и |
| и потискује на сокак.</p> <p>— Дао Бог, брате, дао Бог!</p> <p>Просјак обично отвори руку, и ка |
| , што не је човек!{S} Толке године, бре брате, служиш поштено, а он да ти не донесе поклон ни к |
| ри своме, кад се она заплаче и стане га братимити, да је не ода.{S} Овако њезин је цванцик врат |
| .{S} Он је са тим чакширицама, т.ј. са „братинском“ и „сестринском“ љубави намицао којекако, па |
| ви пламен младићске љубави преобрате у „братинску“ љубав, могу знати како је и тежак и горак ов |
| младића што боље убеди, како је оно био братски пољубац и загрљај).{S} Ти си то урадио, као да |
| ио све, да до краја увери себе о својој братској љубави, и што год му је тетка Маца наредила, с |
| уситнио Диша — Ви сте ми све: — отац и браћа... па...</p> <p>— Машала, кир-Диса!{S} Тој ти је |
| ни онај облачак, што им се над пролећем брачнога живота надноси.</p> <p>А како који дан, кир-Ди |
| } И што је дубље залазио у другу годину брачнога живота, тај је облачак постајао све гушћи, те |
| довољством даде се у маштање о будућем, брачноме животу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| ко било да од те трунчице замесе читаво брдо препреке, преко које мајстор Диша не би могао прећ |
| м испод очију. —</p> <p>— Ко те огреба, бре? — запита га мајстор Диша, кад га онаквога угледа.< |
| и чисто набрекле.</p> <p>— Сува кучка, бре!{S} Ели ћеш ми платиш за ово спацирање по комшилук, |
| комшије.</p> <p>— Шта си се забленула, бре, овамо!? — дрекну мајстор Диша, кад опази како дево |
| >— Сто је то?{S} Ста искас сас та жена, бре? — развика се кир-Дума, што га грло доноси, и диже |
| д наглога запрепашћења.</p> <p>— Доста, бре!{S} Доста!{S} Нећеш ваљда свих седам... продера се |
| кад се све зна?{S} Па још устабашиница, бре, бре!</p> <p>— Ко: устабашиница?</p> <p>— Па ти!{S} |
| мите пари, па да не вратите!{S} Лопове, бре, паре да си вратиш!</p> <p>Јанићије није чекао да с |
| е молим да ме отпустиш.</p> <p>— Хајде, бре, ћопеку један!{S} Седи и ради тамо, док те нисам ов |
| чи у очи са мајстором.</p> <p>— Шта је, бре? — Како си ми образ чувао?</p> <p>Јанићију се одреш |
| p>— Кир-Диса је диваљ човек — Србин је, бре; што може да се чека од један диваљ народ? — забрин |
| главу.</p> <p>— Јанићије!{S} Јанићије, бре, где си?! — викну у један мах преплашено.</p> <p>— |
| вну изненадна мисао.</p> <p>— Јанићије, бре!</p> <p>— Шта је? — обрецну се Јанићије.</p> <p>— О |
| цето, што не је човек!{S} Толке године, бре брате, служиш поштено, а он да ти не донесе поклон |
| <p>— Онако....</p> <p>— А бре, чапкуне, бре, куда ти нишаниш? — смеју се мајстори у Гушанчевој |
| ?</p> <p>— Како да се поквари, чапкуне, бре?</p> <p>— Па тако, пре ђердека (ложнице)... знаш... |
| е све зна?{S} Па још устабашиница, бре, бре!</p> <p>— Ко: устабашиница?</p> <p>— Па ти!{S} Зар |
| <p>— Ух, гомаре едно: зашто да заспите, бре?! — јекну кир-Ламбре очајно и пљесну се шаком по че |
| — А и шта си друго него пезевенк, куче, бре!? — подвикну Диша и дохвати једну летву, да одалами |
| ко ти је појео паре!</p> <p>— Кога ви, бре, да клепећете?{S} Сто сам ја на вас скривио, да ме |
| онда, кад је ја питам: „Што нас остави, бре?“ а она ми каже: „Он ме је овамо отерао!“</p> <pb n |
| де си откршила глава?{S} Овамо се вуци, бре!</p> <p>Али ни сад му се не одазва нико.{S} Кира-Ма |
| хвата људе за гушу, па вели:{S} Плаћај, бре!{S} Напротив, ти имаш права да се ценкаш, па ако им |
| о моја.{S} На поље из кућа, ти, зевзек, бре!</p> <p>Кир-Диши прекипе и са узмахнутим песницама |
| /> <p>— То ли се газда пита, пезевенк, бре!</p> <p>Јанићије немаде кад да се објашњава више, в |
| исам крив...</p> <p>— Сиктер, пезевенк, бре!...</p> <p>— Нисам, газда, то?{S} Да сам то, ја бих |
| кир-Диса, да остарис брез зена; јазук, бре!</p> <p>— Па.... смеши се мајстор Диша љубазно....{ |
| S} И то је живо, и то си има очи, Дисо, бре!</p> <p>Кира-Анастасија погледа искоса на темељиту |
| рка буде устабашиница!“</p> <p>— А што, бре; шта јој фали?{S} Него да сам је удала за каквога с |
| кира-Анастасија и кир-Ламбре.{S} Зашто, бре, тако?</p> <p>— Ја да јој опростим? — викну Диша.— |
| едала очима своје дете!</p> <p>— Зашто, бре, газда-Дишо, зашто ме тешко закле?{S} Казаћу ти, а |
| С оном, тетка-Мацином.</p> <p>— Зашто, бре?</p> <p>— Ето ти, газда, шта се на чесми прича.{S} |
| море?</p> <p>— У село.</p> <p>— Зашто, бре?</p> <p>— Не могу више да останем овде.</p> <p>— За |
| атио за образ, а она му казала: „Зашто, бре, да ме удаш за овај тулум?“</p> <p>Мајстор Диша виш |
| јно кир-Дума на улици.</p> <p>— Сиктер, бре, псето; жену ми украдосте, па сад хоћеш да ми и кес |
| кнуто на прагу.</p> <p>— Шта блејиш ту, бре! — продера се Ламбре, када му се она не маче с пута |
| зато, што кир-Ламбре...</p> <p>— Лажеш, бре, псето, лажеш! — јечао је Диша, као да су га грчеви |
| лучај пут до врата.</p> <p>— Ама лажеш, бре! —Где су Ламбрине дреје?{S} Од куда Ламбре ту?</p> |
| станеш човек, хоћеш у село?{S} Шта ћеш, бре, тамо?{S} Кога имаш тамо?</p> <p>— Тако; нећу да сл |
| ет мени дао паре?{S} Какве паре тражиш, бре?</p> <p>Думи поклецнуше колена, које од претећега и |
| дом као на угљевљу.</p> <p>— Шта велиш, бре?</p> <p>— Немој, газда, да ме шаљеш тамо: немам обр |
| а узвикнуо:</p> <p>— А, а! — Турчине, - бре, пали кумбару, да ме разнесеш!</p> <p>— Рђо ниједна |
| сажалио, па сам јој дао дреје.</p> <p>— Бре, децо, чусте ли шта лаже?</p> <p>Оба шегрта потврди |
| р оставио?{S} Тако ли му чуваше кућу, а бре?</p> <p>Јанићију се свет обрте, кад чу каквим га им |
| акав род?</p> <p>— Онако....</p> <p>— А бре, чапкуне, бре, куда ти нишаниш? — смеју се мајстори |
| довољно кир-Диша. <pb n="117" /> — Нема бре ништа за бадава, па ни жена!{S} Ја сам се доста ује |
| ка и побегла.</p> <p>— Шта чекаш, домуз бре; што не кршиш шија на гробље?{S} Од теб ми црно на |
| да захитим воду, а она ми каже: „Је ли бре, Јанићије, кад те је мајстор Диша погодио за магаре |
| главу срамота него на твоју.{S} Имао си бре дреје у својим рукама, па што јој рече, где си их с |
| хо и дрхћућим гласом.</p> <p>— А што си бре такав у лицу? — запита Диша, коме паде у очи силна |
| ганима удари на Јалију.</p> <p>— Свирај бре, ченгене, свирај!{S} А-а-х!{S} Душа ми гори, душа! |
| а.</p> <p>— Шта си се запањио, пезевенк бре, као да је мечка пред тобом?! — узвикну мајстор, ка |
| одара.</p> <pb n="24" /> <p>— А, чапкун бре, — прети јој кира-Думиница кроз сузе и весело — нем |
| гиле.</p> <p>— Много, кир-Ламбре, много бре, оште педесет и четири!</p> <p>— Неје много за едно |
| ша оженио њезином мајком.</p> <p>— Како бре, седепсузу; ја сам стара!</p> <p>— А он ти је па мл |
| не питате?</p> <p>— Како, зашто, Ламбро бре?{S} Не ли си ти прво комшија на кира-Анастасија?{S} |
| ир-Думи забо нож у срце.</p> <p>— Зашто бре, кир-Диса, зашто да ја плаћам ваш ортаклук, кад не |
| Београд био насељен, а тројани, као од брега одваљени, са кратким вратовима и снажним гласићим |
| Маца. — Такав је био и онај мој: као од брега одваљен!{S} Није се тај бојао ни десет „ерлија“.< |
| ледао их све троје, онако снажне као од брега одваљене.{S} Није био на чисто, да ли да их воли |
| е.</p> <p>— Јазук, кир-Диса, да остарис брез зена; јазук, бре!</p> <p>— Па.... смеши се мајстор |
| цама о широке слабине, које од узбуђења бректаху, хуктао је и ходао горе доле по соби.</p> <p>— |
| воду и запалио чибук, па сада задовољно брекће и ужива у хладовитом зеленилу и његову шумору.{S |
| она поклони, баци га у мутвак и што је брже могао истрча на улицу. — Била му је првобитна наме |
| Диша, подиже обе песнице и што је могао брже прогура се кроз гомилу, која је све више расла.</p |
| и су преко мајстор-Дишинога крова много брже, него ли што су они можда промицали над главом сам |
| ајстор Диша ни сада не одговори.{S} Ова брза питања, што их је кир-Дума тако одлучно и оштро из |
| ваља на својим таласима, као што речна брзица ваља врбову кладу.</p> <p>— Како Бог хоће, тако |
| } А баш и када би се толико заборавила, брзо би га отишла мајци на вилает!{S} Жена, кад није по |
| На поље! — продера се Диша — Јанићије, брзо овамо!</p> <p>Али Јанићије, који је радио на мутва |
| и радиш, јел’?</p> <p>Лепосава претрну, брзо се наже над огњиште и поче пирити у ватру, пред ко |
| на Јанићијевом лицу оцртаваше.</p> <p>— Брзо кући, мајсторе!{S} Тетка-Маца поручила да одмах до |
| ар уђе тетка-Маца у мутвак.{S} Лепосава брзо поче да претура по посуђу, Јанићије се закашља, па |
| и од неизвесности претрну.{S} Но то га брзо пређе, кад угледа расположено и озарено мајсторово |
| ир-Дишино дреје?</p> <p>Кира-Анастасија брзо скочи и изнесе из долапа једну антерију, ћурче и ч |
| {S} Лепосава се збуни, али је та забуна брзо пређе, узе јеменије и стаде их разгледати.{S} Јани |
| вуче за ухо једнога шегрта, па онда оде брзо својој кући поздрављајући весело комшије по ћепенц |
| зда!...</p> <p>— Зашто?</p> <p>Јанићије брзо угуши сузе, од којих се застидео, и исприча тетка |
| Тако... рече Маца, прсну у смех; али се брзо уозбиљи и поче се крстити.</p> <p>— О, анатема је |
| а ако га ко на улици и заустави, он се брзо опрашта и изговара да мора журити, па онда још виш |
| му друга мисао, извуче гужву од туда и брзо оде низ чаршију.</p> <pb n="65" /> <p>После некога |
| томе часу извуче своју из његове руке и брзо устаде, да јој мајка не би гледала како седи поред |
| а забуна и ватра на ново га дохвати; он брзо седе на миндерлук, завали се на узглавље и поче те |
| о!</p> <p>— Само здравља, вратиће се он брзо! — одговори Маца.</p> <p>— Не чуј, Боже! — прошапт |
| чио кафанскога прага, тако и није могао брзо сазнати за ове сплетке, те да их за времена пресеч |
| ено тресну писмо о совру.</p> <p>— Тако брзо? — запита Лепосава, којој ових неколико месеца бех |
| говори Диша, весео, што га је Маца тако брзо обрадовала.</p> <p>Чудотворна хамајлија сада је по |
| а веза чврсто држи за ону, коју је тако брзо напустио.{S} Сад ће кир-Дума затражити мираз, а он |
| ко могао да разуме, како тај момак тако брзо измени своју ведру нарав, и ма да му ни на крај па |
| већ сваку наду изгубиле, морадоше врло брзо обрадовати забринутога супруга са по једним наслед |
| о.{S} Али овога пута вратио се необично брзо, и што је главно, врло узбуђен и са једном огребот |
| и не видећи ништа пред собом, он је час брзо час успорено, како су га кад узавреле мисли распињ |
| среће.</p> <p>На срећу ову наглу жалост брзо је умерила њезина ведра и вазда расположена нарав, |
| ио се као на крилима, те је младожења у брзо заборавио на ону немилу епизоду, ради које три ноћ |
| почетка збуњено примио позив, али се у брзо прибрао, када је видео како кир-Диша и не слути о |
| колико и не живети.</p> <p>И што му ова брига не би увек на ум падала, некако се вазда, између |
| црња од црње.{S} То не беше више обична брига домаћина, који се удалио од куће, већ права патња |
| м?</p> <p>Кира-Мана му је била последња брига; венчана му је жена и куда би она смела да му ма |
| о мислио на кућу и Лепосаву, ипак га је брига више морила за радњом.{S} За Лепосаву није бринуо |
| оглади свој образ.</p> <p>— Та ли ти је брига? — запита тихо, некако замишљено, више као да раз |
| е по мало већ да се <pb n="132" /> води брига и о женидби устабашиној.{S} Који је тај што је пр |
| је поверити послове у дућану без икакве бриге, да ће га преварити.{S} И баш са тога гледишта он |
| проговори Маца гласом и изразом велике бриге и нерасположења.</p> <p>Диша седе.{S} Свечано ћут |
| јавио, да ће одмах на пут и да од силне бриге за радњом <pb n="190" /> не може сачекати овде ни |
| о је судбина поштедела од једне сувишне бриге без које се може бити.{S} А да би се пред Дишом и |
| SRP19061_N5">Стари београдски израз: ни бриге те</note> </div> </back> </text> </TEI> |
| сада искушава ђаво.{S} Метнуо ти у срце бригу и страх за радњу, само да те одврати од побожних |
| ласом, који је у исто време показивао и бригу и радост, што јој тако давно невиђени гост опет у |
| о прво комшија, Грк и пријатељ, не води бригу на грцко удовица, кој да гу води.{S} Него знаш шт |
| о, у неку руку, морао да води двоструку бригу, и о радњи и о кући, Јанићије му је био неопходно |
| а из сасвим других обзира.{S} Ту њезину бригу није изазивао никакав <pb n="219" /> материјални |
| село певала, радила своје послове, а ту бригу оставила је своме супругу.</p> <p>Диша постаде св |
| ком шаком, од које су му уши тако често бридиле, и кира-Анастасија са оним престрављеним поглед |
| бацала!</p> <p>— А која ли то? — запита брижно жена, а очи јој крвнички севнуше на помисао, да |
| ме себи.{S} А докле је тако размишљао и брижно погледао у „бешчедну“ будућност, кира-Анастасија |
| естанак Јанићијев, а остало је оставила бризи грађана и — случају.{S} Ако се пронађе, — добро, |
| одлазила од њега, и захваљујући њезиној бризи а и стишавању савести, мајстор Диша се после две |
| а употребити сву присебност, само да не бризне у плач.</p> <p>Јанићије је такође немо стојао пр |
| кући, па кад залупи капиџиком за собом, бризну у плач и јецање.</p> <p>— Шта ти је, девојко? — |
| аћа и да више неће да зна за њу, она је бризнула у плач и стала толико лелекати, да је својим л |
| ше сузе удовичине, и саме се ражалише и бризнуше у плач, па онда онако уплакане почеше грлити и |
| него то због тебе рекох.</p> <p>— Гле, брине се за мене.</p> <p>— Па тек да се одмориш мало.{S |
| већ онај који је потури није требало да брине више колико ће порасти.{S} Свет једва чека да чуј |
| дговори Маца — Изменио се много и то ме брине.{S} Знаш како је: да ми је рођено дете, не бих га |
| } Наша кост, наше месо!{S} Кој па да се брине у ова чаршија за едно грцко удовица?</p> <p>— Па, |
| ђем добру девојку?</p> <p>— За то ли се бринеш?{S} Пашајши!<ref target="#SRP19061_N5" /> Ти сам |
| код тетка-Маце.</p> <p>— Море, зете, не брини!{S} Доћи ће ти, видећеш!{S} Нема нигде умешено па |
| он се теби опет мора вратити, ич се не брините за то!{S} Ви само да му чувате чест и да знате, |
| ога је тако свикао.</p> <p>Маца је опет бринула за Јанићија из сасвим других обзира.{S} Ту њези |
| е морила за радњом.{S} За Лепосаву није бринуо, јер је знао да се она налази под двоструком паж |
| тор Диша наредити, али овај сео на пањ, брише рукавом <pb n="34" /> зној и по који пут тако зас |
| око стола срче од полупаних стаклади и брише проливено по столу вино.</p> <p>Хаџија поче распи |
| ући пред дућанима својих познаника и не бришући онај зној што му је капао са чела.{S} Нека тешк |
| онизно чекао, он би се пропео на прсте, бркао по једној торбици, обешеној о дувар, све дотле, д |
| као бол, кад зуб умине.{S} Он задовољно бркну у кесу, извади један цванцик и даде пуници.</p> < |
| авдање, али лепо се види, како се испод бркова потајно смеше.</p> <p>— Буди Бог с нама, шта ме |
| антерија до чланака и кратко подшишани бркови, који, широком лицу и носу, сасвим различитом од |
| што капаху из очију ове лисице, а и по брковима, што су са њушке на одераној кожи стршили, чов |
| ије за дуго имала деце, а њен муж Петар Брњош хамалин толико је мучио због тога, да је она отиш |
| рошле године она је олакшала некој Маци Брњошевој.{S} Та Маца није за дуго имала деце, а њен му |
| из туршије изнети за совру, већ онолики број, колики је он пред ручак означио.</p> <p>Али што с |
| , он се сасвим отпадио и од оног малога броја српских познаника, са којима је до своје женидбе |
| -Дума, а не седа, него пребраја зрна на бројаницама и пажљиво гледа у очи Дишине.</p> <p>— Шта: |
| ави.{S} Промичу ваше упокојене сени, са бројаницама у руци и дуванкесом за појасом; промичу и и |
| о између прстију зрно по зрно на својим бројаницама.</p> <p>Дочек је био достојан једнога устаб |
| ину, у ћурчету и антерији и са дугачким бројаницама у левој руци.{S} Знао је он, чега се ова по |
| баченом десном руком, из које су висиле бројанице за леђима, стао кир-Ламбре пред мутвак, а нек |
| о узнемирено и помало љутито да премеће бројанице по руци, упаде шегрче у собу.</p> <p>— Шта је |
| била то исто што и заповест, он прикупи бројанице, извири још једном кроз капиџик, те када се у |
| а скупо коштају! — уздисао је премећући бројанице и по вас дан срачунавајући шта га све то кошт |
| може дуже и да је кир-Дума већ поткупио бројанице и турао их за појас, он положи руке на трбух, |
| кир-Дума, пруживши јој руку у којој су бројанице са педесет и четири зрна, као дренак дугуљаст |
| ч, и кад је мајстор Диша са нестрпљењем бројао дане, догоди се оно, што му је сву сладост ишчек |
| е — одговори Лепосава и продужи шапатом бројати петљице на плетећим иглама.</p> <p>— А што да с |
| и ми крај био! — уздахну побожни хаџија бројећи паре пред ковчежићем.</p> <p>— Штета, што није |
| едно килибар-зрно.</p> <p>— А колико ли бројиш па сад? — Запита га кир-Ламбре и подави ноге пор |
| ати.</p> <p>— Цинцарку, па још удовицу; брука!</p> <p>— Море да је само то, ни по јада! — прихв |
| ника, ни како да изведе ствар, те да се брука заглади.</p> <p>Мајстор Диша се затворио у ону ма |
| ало до мога трговачког образа, те да ми брука по чаршији не пуца.</p> <p>Тетка-Маца је прихвати |
| руге недеље и кира-Дишиница.{S} Али кад бубањ тресну и зурле одјекнуше, она преплашено одскочи, |
| сазнао на пример да је округао као гоч (бубањ), да се не зна где је шири, да ли у леђима или у |
| офе пао у неко севдалијско расположење, бубнуо се песницом у груди и онда узвикнуо:</p> <p>— А, |
| аз срамоти.</p> <p>- Газда Диши поче да бубња у ушима.{S} Све ово било је за њега и сувише неја |
| ова халабука од дивље музичке ларме са бубњавом гочева, изгледала јој је као да долази од неку |
| </p> <p>— Бог с тобом, девојко, одби му бубреге! — викну Маца, кад зачу како звекнуше леђа.</p> |
| се с њиме, било на чешми или у махали, буд за што покавжила и побила.</p> <p>И то ново осећање |
| ји дан, немилостива рука живота удариће будаком преко мртвих, расплашиће сетне тичице, што се о |
| дбегао са његовом женом.</p> <p>— Ћути, будало; мислиш да би тебе неко питао, када би те онакав |
| ума и Ламбре, све су учинили, да свадба буде што већа.{S} Мало је који Грк или Цинцарин од боље |
| оја је целој чаршији мозак завртела, да буде његова жена, — то је било тако мило, тако неочекив |
| Ускрса и Четрдесетнице, тај не може да буде хаџија.{S} А то је велики грех.</p> <p>И сад му ха |
| сно: ако је човек псето, жена не сме да буде мачка.</p> <p>Али све то на страну; све би се то ј |
| ма како, она треба или да умре, или да буде његова.{S} Прво ће отказати службу, а за тим ће ур |
| и је седео испод пуне трпезе и морао да буде задовољан мрвицама, које са богата стола падаху.</ |
| у глави онај хаос, који му је сметао да буде онако ведар и безбрижан као до сада!{S} Но он није |
| ти је дао, можеш.{S} Многи би желео да буде хаџија, ама не може.</p> <p>— А баш си видела? — з |
| ди сина слабачког, шкољавог, онда ко да буде крив?{S} Увек да жалиш, што си откидао од својих и |
| ено мајстор-Дише, па, ако узмогне, нека буде срећна с њим! — шапутао је и расејано гледао, прем |
| ! — виче из гласа Стаменка. — Срам нека буде ону твоју... твоју...{S} Косе ћу јој ишчупати, где |
| , па ето, како год ти кажеш, онако нека буде!</p> <p>— Дајеш ми је? — запита Диша мало храбрије |
| ладу.</p> <p>— Како Бог хоће, тако нека буде! — уздахну Диша и оде тетка-Мациној кући.</p> <p>П |
| отварала очи, него си хтела да ти ћерка буде устабашиница!“</p> <p>— А што, бре; шта јој фали?{ |
| " /> и чест му чува, а он ће знати, кад буде време, како да га награди.</p> <p>Оволика хвала и |
| ј онда све ређао шта ће јој донети, кад буде у бабињама.</p> <p>Али прође и прва и друга па и т |
| гутао и чувао их, да их доцније он, кад буде произведен за калфу, са богатим интересом врати пр |
| .{S} И то овако да радиш.{S} У ноћ, кад буде младина, жену да изведеш у бакчу; тамо да је скине |
| ане на сокаку, желела, да јој свадба не буде велика, њени стараоци, кир-Дума и Ламбре, све су у |
| и, да га не дочека кући, ако принова не буде жива.</p> <p>Цео тај дан хаџија је провео као у не |
| Да служим кира-Ману и Ламбру, то да не буде! — помисли, а пламен му удари у образе.</p> <p>Сут |
| а шегртима, но да ту седи, докле год не буде време да се ћепенци затварају.</p> <p>Још од кир-Д |
| адни гост од куда бахнути, тек да он не буде онај један „од заклетве“. — Од озго, од стране Зер |
| е! — помисли Диша — и да ми у дућану не буде штете!</p> <p>И када дотаче пољупцем врх светог ек |
| да га узмем на трећу пару; ортак да ми буде, паре да намлати!</p> <p>Али сва та вика беше у за |
| , то ипак није сметало, да општи утисак буде весео и задовољан.</p> <p>Али друкчије је одјекнул |
| још једно, доста!{S} Не треба више; нек буде макар једно, син, као мој Алкибијадес!</p> <p>— Са |
| земљака, задржаше о своме трошку, да им буде на руци, као људима јоште несвиклим овамошњим прил |
| њега неће бити сигурна, све докле се он буде налазио у овој кући.</p> <p>И кир-Ламбре је, као и |
| саопштила зету добру вест.</p> <p>— Ако буде син, начинићу ти, Мацо, либаде од кадифе?</p> <p>— |
| Мацо, либаде од кадифе?</p> <p>— А ако буде кћи?</p> <p>— Бацићу је у трице; поклонићу је теби |
| икнута да, на крају крајева, увек онако буде како се то њој свиди, сад чисто није могла да позн |
| амо десна рука тетка-Маци, но, у колико буде нужно, он ће и сав тетка-Мацин надзор подвргнути с |
| јој се нађе, а и да њему јави, ако што буде.</p> <p>Око подне дотрча Јанићије у дућан, узбуђен |
| во које ће некада, када то благоме Богу буде угодно, прихватити и продужити фирму, ето, тога ни |
| се већ разговарати, а до јутра нека му буде и тако, — рече Маци и седе, да вечера позну вечеру |
| аву говори.{S} И ко ће ми веровати, кад будем казивала, да се моје дете није од мене мицало?{S} |
| се ја не вратим, не треба ти, а када се будем вратио, иде ли то, да једна хаџијница меће дукат |
| p>— Сестру немаш, Јанићије; ја ћу да ти будем од сада сестра.</p> <p>Јанићије осети неку непоја |
| p>— Толики пут чиним због тебе: хоћу да будеш мати; а мајци требаше ли бољи накит од деце.</p> |
| а захватиш воде са три извора; а кад се будеш враћала дома, никако да се не обазреш за собом, а |
| м за душу на твоја мајка.{S} Брат да ми будеш, Јанићије... врати ми дреје...</p> <pb n="67" /> |
| } 4000 гроша!{S} Ако ти за сваку болест будеш толике паре издавао, шта ће најпосле бити од тебе |
| пак мајстор Диша био уважен међу овима, буди напоменуто, да га је првом женом, Анастасијом, оже |
| о надвлада и анђео да ти из дућана оде, буди ексик-хаџија; желиш ли, да ти ђавола савладаш и да |
| са ногама.{S} Па чим се родило, оно се, буди Бог с нама, истргло из руку и почело као лопта да |
| ачуђена и збуњена.</p> <p>— Шта ово би, буди Бог с нама!? — учини и од чуда се прекрсти.</p> <p |
| се испод бркова потајно смеше.</p> <p>— Буди Бог с нама, шта ме сад опет снађе! — прекрсти се Д |
| Божића обилазила онако често.</p> <p>— Буди Бог с нама, жене! — узвикну тетка Маца чисто запањ |
| као руком, и само што мртве из гроба не буди.{S} Свет је толико нагртао њему, да им даде какав |
| } Почео је да промишља, почело је да се буди у њему нешто озбиљно, натуштено, које му, из неке |
| ре, није да сам снила, него сам ноћас и будна видела.{S} Ово је пуна година, како ја сваког пра |
| чула; али, кад ноћас и по трећи пут баш будна зачух, рекох:{S} Није фајде, то му је једини лек; |
| еда?{S} Ето, ако комшија спава, није ли будно комшиско, маче?{S} И то је живо, и то си има очи, |
| , после толиког околишења, рекоше и име будуће невесте.</p> <p>Мајстор-Диши писнуше уши као тал |
| време, да се нахвале доброте и вредноће будуће кира-Дишинице, па се онда дигоше и одоше право к |
| м измири, а он као и до сада остане и у будуће са Дишом добар пријатељ, то му не остаде друге, |
| унавајући шта га све то кошта.{S} Свога будућег потомка задужио је са оних шест стотина гроша, |
| које се стиђаше да баци поглед на свога будућег домаћина.</p> <pb n="146" /> <p>— Је ли ти рекл |
| чудноме сну.{S} Пријатељи су посећивали будућега хаџију, да се с њиме виде и разговоре, а многи |
| а зуцало, додавало или смејало на рачун будућега младожење и младе, мајстор Диша је пливао у ду |
| мцима класичне нације, те тако, у своме будућем породу, исправи погрешку својих родитеља.</p> < |
| лепшим задовољством даде се у маштање о будућем, брачноме животу.</p> <milestone unit="subSecti |
| другој по коју веселу досетку на рачун будућих младенаца.</p> <pb n="25" /> <p>Да је мајстор Д |
| азмишљао и брижно погледао у „бешчедну“ будућност, кира-Анастасија ни слутила није о томе, шта |
| у, али то би био онакав исти грех према будућој својој деци, као што беше грех његових родитеља |
| ће, којој се није ни мало надао, целива будућу ташту у руке.</p> <p>— А где ти је Лепосава? — з |
| слова, а живи трн, који онако раскошно буја над старим, запуштеним гробовима, не допушта да се |
| своме обичају сачека, докле се не стиша бујица наврелих речи.</p> <p>— Ето, кажу....</p> <p>— З |
| никакве тешкоће; устава је пробијена и бујица мисли и размишљања могла је тећи својим коритом. |
| сле претрпљенога пораза, после целе ове бујице која га је заошијала, чинило <pb n="106" /> да т |
| да у соби; Диша је скрушено очекивао на бујицу прекора, али тетка Маца још ћуташе, тек по који |
| трашна одлука, какву може само утврдити бујна крв једног младог разоренога срца, ужљебила се ду |
| а.{S} Прам јасне месечине, која је кроз бујне османлуке и баштенско грање провиривала, трчкарал |
| сивим зидовима, иза којих се заклањаху бујне баште и спретне куће са доксатима и многобројним |
| и овај сунчани зрак и оно лишће, што са бујних грана под ветрићем шуми, дише.{S} И то неодољиво |
| осећај, који је у свој својој лепоти и бујности плануо и разбуктао се у њезину срцу, да је зан |
| ећа одаваху силу младости у свој својој бујности, дође јој као некада, када се с њиме, било на |
| осле би заповедио да га окују у најтеже букагије, да га метну на магаре, али не као што се јаше |
| гових пријатеља.</p> <p>— Ајдутин!{S} У букагије ћемо ми тебе!{S} Нема да си узмите пари, па да |
| м платио, и у које је сву наду полагао, букнуше у пламен.</p> <p>— Добро је, паметно си урадила |
| зујало је неколико пчела; један крупни бумбар облете око њега неколико пута и изгуби се у сунч |
| ад се Диша у неко доба ноћи разабрао од бунила, прво лице, које угледа код себе, била је тетка |
| и за кратко.{S} Лепосава на ново паде у бунило, а Маца не допусти више да јој дете пеку усијани |
| ај дан хаџија је провео као у некаквоме бунилу.{S} Толике његове наде, толико ишчекивање, %на н |
| елу ову ноћ провео је у полусну и неком бунилу, од чега је осећао бол у глави.{S} Налазио се у |
| паде у постељу и тако цео дан лежаше у бунилу и несвести.</p> <p>Маца се озбиљно препаде за кћ |
| ипадала и противу чега се није смела ни бунити ни протестовати.{S} Те су успомене припадале њез |
| га није ништа десило.</p> <p>Сутра дан, бунован и добро неиспаван, хаџија је отишао у дућан.{S} |
| рисак трже иза сна кир-Ламбру.{S} Онако бунован, зинуо и он, бечи очи, али никако не може да се |
| смедоше се путници укрцати у лађу због буре, која је на сав мах беснела; а када се море утишал |
| као домаћин, који је мало час дошао са бурне улице, па се овде раскомотио, лепо испавао и онак |
| тити у дућан.{S} То је осећао кроза сву буру своје душе; а то осећање, које му јасно показиваше |
| о га носе на гробље, а Лепосава нариче, буса се у груди и довикује:{S} Ја сам крива, што се уби |
| своје тело шибањем, забадањем ножева у бутину и мишице, тискале су се жене, било саме било са |
| њући од бакалског и болтаџијскога па до бућмеџијскога еспапа, изгледа да су, у овом невином обо |
| ора.</p> <p>А кир-Дума, коме је највише бучала глава од свега тога, сад више није знао шта да п |
| И одмах се осетила; али кад је отишла у буџак, добила је нешто што не би ни налик на Божји благ |
| ватове, докле му невеста није „отишла у буџак“.</p> <p>Сад ни кира-Думиници ни кира-Анастасији |
| мем.{S} Данас, сутра, кад ти жена оде у буџак, па ти роди сина слабачког, шкољавог, онда ко да |
| маче ударцу, протрча поред њега једноме буџаку, дочепа кухињски нож, којим је мало час рибу пор |
| — А то ти је овако:{S} Бог, (нека му је вавек слава и нека ми опрости, што му име грешна уста п |
| тако хаџи-Диша мораде и по трећи пут да вади из ћемера и да са нестрпљењем очекује на свој повр |
| за добро је! — смеје се мајстор Диша и вади иза појаса кесу у којој нађе две аспре.</p> <p>— У |
| , и у цркви, на служби Божјој, често је вадио иза појаса и пљувао у њу, тако да је сваки од црк |
| сретнем!{S} Криво је моје Канче, што ви вадите очи.{S} Мислиш ти нико не зна!?</p> <p>Кад опази |
| из мутвака, у коме је до мало час тако важне говоре водио.</p> <p>Неколико дана после овога ни |
| предосећао већ, да је нека друга, много важнија мисао довела Думу њему, па се чак по мало и дос |
| многим кућама сматрати као глас ма кога важнијег члана фамилије.{S} Једном речи она је била: „т |
| а хаџи-Зосим на другог пустињака, много важнијег од овога кога тражаше.</p> <p>Једнога дана, по |
| толико и строго поверљива.{S} Ни једну важнију „штафету“, која би се од кнежева двора испошиља |
| приклопи их, седе према зету и поче га важно гледати.</p> <p>— Е то сам хтела, да преда мном о |
| да сиђе.</p> <p>Морало се нешто особито важно десити, када је чак хаџи-Зосим, тихи, смерни и вр |
| пљуне, тај је посао са неком нарочитом важношћу вршио у ову кутију.</p> <p>Једна мала ситница, |
| им га је нарочито тражио, да му саопшти важну новост.{S} Са Јорданскога спруда Витаваре, на ком |
| за калфу, доживљавао је тако исто једну важну промену.{S} Мајстор-Дишино често одлажење тетка-М |
| обра душа да учини сирочету; али јој је вазда на ум падало, да од њега неће бити сигурна, све д |
| ; навикао је да од своје газдарице чује вазда одлучан и заповедни тон, па му дође сада и сувише |
| ечац.{S} Главно је, да су једно другоме вазда пакостили; често би се пута, она рашчупаних коса |
| рига не би увек на ум падала, некако се вазда, између осталога, и она истицала, кад год би навр |
| у жалост брзо је умерила њезина ведра и вазда расположена нарав, те тако, после првога наступа |
| д палилулских ратара, а за то су морали вазда ове сељаке да мећу о слави у чело софре, те тако |
| и колико ће се данас појести, уздишући вазда на скупоћу и велике трошкове, тетка Маца је <pb n |
| ло.{S} Ближио се тако пажљиво и спреман вазда, да се у згодном часу сагне, како би га прелетео |
| та јабука! — смеје се Думиница и пиљи у вазда насмејане очи лепе удовице.</p> <p>— Кој па да гр |
| тако стегло, да је једва био у стању да ваздух удахне.{S} Стојао је тако неко време без речи, о |
| , пуном неке неодољиве чежње, којом сав ваздух и овај сунчани зрак и оно лишће, што са бујних г |
| ве немиле куће.{S} На пољу удахну свежа ваздуха.{S} Сад је био потпуно освећен; можда није треб |
| ама за груди и удахну што је више могао ваздуха.</p> <p>Песмица из баште заврши се последњим ст |
| се плаши од могућне напасти, поче да се вајка, како сада нема више онако снажних људи, као што |
| да просиш девојку?</p> <p>— Још му неје вакат, него ће сутра моја домакица да ми наниже оште ед |
| вом да није.</p> <p>— А зашто, море?{S} Ваља да одеш, да га пољубиш <pb n="161" /> у руку и зам |
| ека га носи куда је њему драго, нека га ваља на својим таласима, као што речна брзица ваља врбо |
| а својим таласима, као што речна брзица ваља врбову кладу.</p> <p>— Како Бог хоће, тако нека бу |
| ка-Маци испричао.</p> <p>— Да кажем, не ваља!{S} Обећао сам да ћутим.{S} А да варам газду, зло! |
| теби и твојима помогне.</p> <p>— Тако и ваља.{S} Мајстор је више од оца; отац само што роди, ал |
| си ме уцвелио.{S} Ти и сам знаш шта ти ваља чинити.</p> <p>— Ако ти хоћеш... рече полугласно Д |
| .</p> <p>Овај савет дошао је таман како ваља.{S} До тога времена сви су еснафи били у цркви зас |
| баш није могао ни замислити више, да му ваља своје обећање одржати.</p> <p>До овога догађаја Ја |
| тке.{S} Напротив, и сама помисао, да му ваља ма што предузети, те да се пред светом опере и сво |
| новат страх.{S} Увиђао је свесно, да му ваља што енергичније предузети против клевете; али, ма |
| омену га, да се не сме оклевати и да му ваља ма шта предузети, те да за времена спречи Јанићија |
| увао; а ти ме тераш да идем кир-Ламбру, ваљада да ти опет образ срамоти.</p> <p>- Газда Диши по |
| мајстора...</p> <p>— Па за кога ћу?{S} Ваљада за слугу?</p> <p>Јанићију се попе крв у главу, к |
| го ме жао? — одговори Јанићије</p> <p>— Ваљада, што и тебе не поведе?</p> <p>— Није, него што н |
| ао.{S} А што није учинио крај са собом, ваљало му је захвалити једино ономе уверењу, које му је |
| одрешитим радом но увек — случајно.{S} Ваљало је само да зажели, да чезне за нечим, па да му с |
| не беше од оних жена које оклевају.{S} Ваљало је да се одмах сазна, да је Лепосава испрошена и |
| мити, кад год јој приложи.{S} Осем тога ваљало је добро промозгати, шта би све за толики новац |
| p>Ухватио је Бика за ухо, продрмусао га ваљано, па му је онда читао и претио на све начине.</p> |
| веку.{S} Шта је то изнети на глас једно ваљано девојче, убити јој срећу, па је оставити!{S} Сир |
| о сада имао, пасти у прашину.{S} Једном ваљаном трговцу, који је у чаршији уживао леп углед, а |
| удало за њега?</p> <p>-— Него за тебе, ваљда, рђо калфинска!{S} Ти би ми па бољи био? — одгово |
| терију и чампаре, што их је кир-Ламбре, ваљда због силне жеге, свукао и на под бацио.</p> <p>Та |
| ога кир-Дису <pb n="50" /> мучи, па се, ваљда зато, није ни паштила да разгони онај облачак, шт |
| нема ништа, кад не избиваш од онуда!{S} Ваљда тек ниси тамо због Маце одлазио! — одговори Станк |
| нути о срећи свога детета него мати.{S} Ваљда ти боље знаш шта теби треба?{S} Ниси још ни загри |
| тка Маца.</p> <p>— А где ћеш ноћити?{S} Ваљда ће те пустити, да заноћиш?</p> <p>— Неће; казао д |
| о да вама да деце а мени унучиће.{S} Па ваљда се смиловала мајчица, те је три пута угледах, па |
| тек онда да га дарује. — Но судбина је ваљда тако хтела, да Јанићије добије ону ћушку и да Диш |
| и отерао, моје дреје мора ми дати; неће ваљда бити тако бездушан, да ме без ичега пусти у бели |
| Де, де, почекај, зете!{S} Ниси се ни ти ваљда на Бога камењем бацао.{S} Ето и ја тако; донела с |
| носно и једнога дана, кад Диша, мислећи ваљда да није довољно изразио своје незадовољство, рече |
| омила се уплете у ову свађу, па мислећи ваљда да ће се обоје потући, навалише да их разваде.</p |
| одлазио на кафу тетка-Маци, а Маца тек ваљда не би примала сваки дан једног нежењу, који јој н |
| еру“.</p> <p>— Нашао сам кесу на сокаку ваљда, те да беломе свету купујем, па после да чекам, х |
| /p> <p>— Доста, бре!{S} Доста!{S} Нећеш ваљда свих седам... продера се Диша на жену, која се на |
| изненади појава мајстор-Дишина.</p> <p>Ваљда се Дишин шегрт не би толико забленуо ни пред голо |
| ејући се загрлила дебели јастук.</p> <p>Ваљда, у томе часу, није тек помишљала на мајстор-Дишу! |
| д подвије врат и полети, мукне тако, да вам се чини то бик муче.</p> <p>Кир-Ламбре и сви остали |
| одсечеш.</p> <p>— Е, дај Боже, душа да вам не испадне на нос како христијанину, него на друго |
| за изгубљеним новцем.</p> <p>— Е, нека вам је на здравље, и толико срећа да имате, колико се в |
| прескочите код удовице преко зид и кад вам је шегрт подметнуо леђа, да се попнете?</p> <p>— То |
| вари.</p> <p>— Поздравио мајстор и шаље вам ово! — испоручи Јанићије, збуњен девојачким нападом |
| p> <p>— Лако је вама да бесните, мужеви вам код куће, а мој?{S} Хеј, хеј, ко зна кад ће се врат |
| ре да уложим у еспап...</p> <p>— Е, кој вам па за то смета? — Чија жена <pb n="44" /> онога и п |
| највише помаже него грцко чаршија; кој вам је мустерија, него Грци, а то све из еден љубов на |
| жена?</p> <p>— Не знам кир-Диса; не сум вам ништо скривио.</p> <p>— Јабучицу ћу да ти ишчупам; |
| Цигане око себе.</p> <p>— Доста!{S} Ево вам бакшиша; а сада да се вратите онима, тамо.{S} Ама н |
| жена ашикује с комшијама!</p> <p>— А ко вам каза па то? — одговори Анастасија и утаче се у очи |
| о, што се залетео у прводаџисање. — Ако вам није ствар у срце, нисто не бесе; ајде, кир-Дума!</ |
| а да видите колико вас постујемо, ја ћу вам позајмим из еснафска каса пет стотин гроси за четир |
| у пред Богородицом и метанишем, само да вама да деце а мени унучиће.{S} Па ваљда се смиловала м |
| усамљена и растужена.</p> <p>— Лако је вама да бесните, мужеви вам код куће, а мој?{S} Хеј, хе |
| ше га носилима четири хамала и закопаше ван христијанскога гробља.</p> <p>— Ето, таква ће бити |
| м да ми се квари ред; не дам да ме нико вара и да ми образ гази.{S} Разумеш ли?</p> <p>— Опрост |
| ворио очи, те да видиш како те она прва варала.</p> <p>Хаџи-Диша одмахну замишљено главом.{S} Н |
| ам страдао; Бог види како су ме сви они варали и поштење ми убијали, па, ако је било греха од м |
| е ваља!{S} Обећао сам да ћутим.{S} А да варам газду, зло! — мислио је Јанићије и између ова два |
| да ми се закуне да ме никада више неће варати; а оно псето (ту кир-Диша зашкрипа зубима и јекн |
| итањем беху толико успели, да се отресу варварских особина свога племена и да се подражавањем и |
| лонац где се ручак кувао, ту би обично варјача утерала дисциплину у главу непослушнику.</p> <p |
| {S} Мисли и планови разлетали су се као варнице са упаљенога крова; и сваке од њих дотакао се, |
| слио је, силазећи се већ по пети пут до Варош-капије и враћајући се натраг Барјак-џамији.{S} А |
| ин!{S} Искам да си идем из ову проклету варош, идем на вилает, там да плачем и пред иконе да ку |
| ину диње.{S} Такву су капу носили махом варошани како по Србији тако и по Румунији и Грчкој.{S} |
| фенско писмо и отићи ће из ове проклете вароши, да се никад више у њу не врати.</p> <p>— Отићи |
| ! —- виче кир-Диша.</p> <p>— Ела-те, да вас гурнем у трбу! — одговара Ламбре.</p> <p>— Пушком ћ |
| супругу.</p> <p>— Ела-те, ако искате да вас закољем!{S} Ела, удрите! — рече му пркосно и са пре |
| — А е ли истина да сте пали са зид и да вас је патрола јурила, а ви побегли?</p> <p>— Није исти |
| скромнога изгледа.</p> <p>— Е, како да вас утешимо, куме?{S} Судбина, к’смет, сто кажу Турци.< |
| од грцка мајка родени.{S} И рекосмо да вас женимо на грцко невеста, на кир-Бенџина удовица, па |
| вет, онда је истина; а кад се казује за вас, не је истина? — Тако ли је?</p> <p>— Ама кир-Дума, |
| чујно Диша.</p> <p>— Цео свет говори за вас.</p> <p>— Лају пси; лају, тетка-Мацо, и лажу, Бога |
| ривио, да ме клепећете?{S} У апса ћу ја вас <pb n="167" /> и твога мајстор-биволица!{S} Пцета! |
| а-Анастасија ћемо ми удати за Грка; ама вас жалимо: лепе паре губите, мустерије ће изгубите и ц |
| ви, бре, да клепећете?{S} Сто сам ја на вас скривио, да ме клепећете?{S} У апса ћу ја вас <pb n |
| а, него Грци, а то све из еден љубов на вас због засто сте као од грцка мајка родени.{S} И реко |
| љио у њега.</p> <p>— Како: шта? — Ми на вас као на едног честитог мајстора сас леб, а ви на нас |
| као сваки сан; али мајстор Диша не може вас дан да се отресе оног двоструког утиска, што га је |
| него да свирате!{S} Свирајте, све докле вас могу чути. — Оно... знаш, оно...</p> <p>— Знамо, га |
| ли!{S} Како сте путовали!</p> <p>— Боље вас нашао!{S} Добро, фала Богу! — одговори Диша, када м |
| опази како се мајстор Диша сплео. — Кој вас највише помаже него грцко чаршија; кој вам је мусте |
| пажњу примао захвално, па, и ако је био вас дан расејан и апатичан, ипак га је ова нежност тетк |
| јстор-Диша и шкрипи зубима.</p> <p>— Ко вас отровао?</p> <p>— Ти! — продера се супруг и подиже |
| оставио кир-Бенџо; ама да видите колико вас постујемо, ја ћу вам позајмим из еснафска каса пет |
| же: јазук на мајстор-Диса! — А како смо вас волели, као да сте из сама Елада, као да не сте из |
| е.</p> <p>Са таквим мислима бавио се по вас дан; тетка-Маца није одлазила од њега, и захваљујућ |
| ! — уздисао је премећући бројанице и по вас дан срачунавајући шта га све то кошта.{S} Свога буд |
| теже падало: дан или ноћ.{S} Дању би по вас дан одбијао од себе мисли, које га и без његове вољ |
| же десити.{S} Зато је Јанићије морао по вас дан мајати се са тетка-Мацом око болеснице и трчати |
| наје за ред, а ни адет нам не је како у вас.{S} Него кад ми бидете муж, онда — друго је“.</p> < |
| дућан коже, и готове јеменије, које су вас дан пред дућаном висиле, па већ почео спуштати ћепе |
| ни капи крви са Термопила, ипак својим васпитањем беху толико успели, да се отресу варварских |
| не донесе више у овај пусти Београд! — Ватра да га изгори! — уздахну кира-Анастасија прихватај |
| ио и душу и срце и мозак.{S} Грозничава ватра лизала га је од пете до главе, па се разгоревала |
| и да се мало примири.</p> <p>Обузела га ватра, дрхтавица, а у срцу толико бола и љутине, да је |
| } Трећега дана толико је слабост и нека ватра обузе, да паде у постељу и тако цео дан лежаше у |
| p> <quote> <l>„Знаш ли како се зове она ватра,</l> <l>Што душу сажиже а срце спржи?</l> <l>— Зн |
| <quote> <l>„Да ли знаш како се зове она ватра, што душу</l> <l>сажиже а срце спржи?</l> <l>„Зна |
| <quote> <l>„Да ли знаш како се зове она ватра,</l> <l>Што душу сажиже а срце спржи?</l> <l>Знам |
| пуца скопчавају.{S} Млада удовица није ватра само у кући; њезин пламен лиже и кроз махале где |
| /p> <p>Али кад уђе у собу, она забуна и ватра на ново га дохвати; он брзо седе на миндерлук, за |
| та више.{S} Некакве, час зелене час као ватра светле пеге разлетеше му се око очију; смрачи му |
| и кира-Думиница помало плашила, да она „ватра“ не опече и њезина супруга.</p> <p>Како му драго, |
| а, како му се грло сасушило од унутарње ватре, приђе једној чешми, напи се воде, подметну главу |
| — Проћи ће га већ! — рече уклањајући с ватре велику џезву шербета, који се грејао за Лепосавин |
| сти.{S} Наредио је да се добро угреју у ватри једне машице, па, када се ове готово усијаше, он |
| е признаје никакве рачуне и које својом ватром сагорева најубедљивије разлоге мозга, размахнуло |
| ји би се могао ма када јавити.</p> <p>— Ватру запрети, удовицу удај! — казао је кир-Дума; а та |
| ју, пре мајке и са „чирачетом“ наложила ватру у мутваку, преставила џезву с кафом, метнула чети |
| ум што се чује у ковачници кад меховима ватру распаљују.{S} У овај мах био је потпуно бесвестан |
| омоли страшна чељуст, која поче бљувати ватру на богоугодника.{S} Побожни испосник учини крст н |
| рзо се наже над огњиште и поче пирити у ватру, пред којом су били престављени лонци и рантлике. |
| закључана, ускомеша у њему на ново ону ватру и он поче одмерено гвозденом алком, а за тим све |
| дове разапетих ћепенака и кроз унакрсну ватру исмевака и чаршијског искашљивања за собом?</p> < |
| ену у госта.</p> <p>— Ја сум, кир-Диса, ваш кум и пријател.{S} Еле, како сте? — пита Дума, али |
| Зашто бре, кир-Диса, зашто да ја плаћам ваш ортаклук, кад не сум ништо крив?{S} Зашто да се кри |
| о не тиче то ви да идете!{S} Кућа не је ваша него моја.{S} На поље из кућа, ти, зевзек, бре!</p |
| — А, не је истина; саг, не је истина за ваше што се прича, ха! — А е ли истина да сте пали са з |
| н, кога се једва опомињемо, таласају се ваше спокојне сени у дугим антеријама емир-боје ћурчети |
| ="#SRP19061_N1" /> на глави.{S} Промичу ваше упокојене сени, са бројаницама у руци и дуванкесом |
| е!{S} Стари честити људи!{S} Како нам и ваши, давно запуштени гробови изгледају тајанствени!{S} |
| иће боље...</p> <p>И тако мајстор Диша, ведар и лак као младић, убрза из куће, оде мало до дућа |
| ј хаос, који му је сметао да буде онако ведар и безбрижан као до сада!{S} Но он није имао никог |
| својим јастуком напипао.{S} Ноћ је била ведра и обасјана, благ поветарац доносио му је шумор ба |
| ову наглу жалост брзо је умерила њезина ведра и вазда расположена нарав, те тако, после првога |
| а и од једном прште у онај необуздани и ведри, детињи смех, — када поче представљати шетњу о ме |
| > <p>— Среће ти! — запита она, а зрачак ведрине блесну из влажних очију.</p> <p>— Кажем ти, нис |
| јнога крова трептила је у оној сунчаној ведрини зелена чуваркућа, што се над надстрешницом безб |
| лада.{S} Уместо одговора она га погледа ведро и пркосно и продужи пут ћутке.{S} Јанићије је иша |
| аху, попуцаше, и њему стаде тако лако и ведро, те у мало што не поскочи, да је на ново загрли.< |
| лако трептање.{S} Њему стаде пријатно и ведро; а она потајна изнутрица, која га је, поред свега |
| од задовољства, улази са Мацом у собу и ведро гледа око себе.{S} Не потраја много, па ето и Леп |
| оне аде и изгуби се испред очију.{S} На ведроме и као стакло јасноме дану, који блисташе свежим |
| , како тај момак тако брзо измени своју ведру нарав, и ма да му ни на крај памети не падаше да |
| Јанићије је ћутао и збуњено, натуштених веђа, гужвао један широк орахов лист, што му се у руци |
| ошајлију“, што се жутио над Лепосавиним веђама, то у њено насмешено лице.</p> <p>Девојке отрчаш |
| е тако му се чинило, као да га још нека веза чврсто држи за ону, коју је тако брзо напустио.{S} |
| конака бежи.{S} Ћути, само када те није везала са којеким; а таквога мужа свака би себи пожелел |
| и Јанићије, кога је још прво детињство везало за ову кућу и хаџијину судбину, био је као утуче |
| </p> <p>Ако је и био од свога детињства везан за свога мајстора, он га је од смрти Лепосавине т |
| ту жену није никада толико волео и тако везан био за њу, као баш сада, када га је она преварила |
| мајстора и самога себе, што му се језик везао, те не каза чега ради не може да иде Ламбри и кир |
| </p> <p>— Била ти, кира-Мана, свога пса везати, док беше овде, а ја да ти га хватам, нећу.</p> |
| ита о нечем, што баш није имало никакве везе са овим даном.</p> <p>— Јеси ли се опет срео са ки |
| којима је до своје женидбе какве такве везе одржавао.</p> <p>И кира-Анастасија могла је рећи, |
| шао, треба да се зна, јер стоји у јакој вези са оним што је после било; а то ће нам, најзад, об |
| је цванцик вратио, и сад га ништа није везивало да језик везује.</p> <p>Али ипак, овога дана н |
| никада не виде ништа, што би га чвршће везивало за њега, он му је опет био нешто: јео је његов |
| курир, улак) прво у служби београдскога везира, а доцније га узе Господар Милош у своју службу, |
| , загледала са сваке стране и дивила се везу на рукавима.{S} Кир-Ламбри и кир-Думи донео је два |
| паше кецељу, коју при раду око антерије везује.</p> <p>Пред кућом Дишу изневери кураж.{S} Кад х |
| , и сад га ништа није везивало да језик везује.</p> <p>Али ипак, овога дана није смео ни прићи |
| е жива.{S} Није шале, оно о чему је цео век сањала и за чим је кришом чезнула, сад јој се самој |
| њоме ожене, он би у тој жељи провео цео век, а не би ни покушао да је у дело приведе.{S} Желео |
| ад угледаше како им је сплетка краткога века била.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Шта ј |
| атну забуну, као човека, који је целога века где је год могао штедео, па сад одједаред види, ка |
| н би га тако издеветао за све, да се до века сећа, како је нечовечан био наспрам свога шегрта.{ |
| остао је самохран у свету, а живети до века тако без жене и без икакве наде на своје потомство |
| е копљем пробио.{S} И тако су пролазили векови и о том се ексеру није ништа знало све до прошло |
| опет хлеб; јер газда-Диша, који у своме веку никоме у очи није смео рећи ни ружне речи а камо л |
| {S} А кир-Диша, који никада још у своме веку није запевао световне песме нити западао у слично |
| ати њезино оклевање.</p> <p>— Каажу.... веле: узе јој образ, па сад је оставља!</p> <p>Диша пос |
| ори очи на своја колена.</p> <p>— Хоће, вели, да се врати, али тако... продужи Маца и на полови |
| ну Диша.— Никада!</p> <p>— Долазила.{S} Вели: човек чека...</p> <p>— Који човек?</p> <p>— А зна |
| редио на жена, да не једе џабе лебац, — вели кира-Мана.</p> <p>— Ето, ја — утаче се кира-Думини |
| бра из куће не оде.</p> <p>— Не треба — вели — да мајсторица остане сама без послуге, кад јој г |
| да то никако не може бити. „Не смо ми — вели — како српско удовица.{S} У нас се знаје за ред, а |
| Кад не даде Бог по христијански закон — вели — не искам ни по псешки.{S} Ја сам му зборила, ама |
| ка арамија, који хвата људе за гушу, па вели:{S} Плаћај, бре!{S} Напротив, ти имаш права да се |
| тне стихове на гробу друге му жене, где вели, да тај „памјатник“ подиже својој „честитој“ жени, |
| у и радњу чувати као своју“, а Диша јој вели: „Јесте!“ — Немој, болан, тако!</p> <p>— Не могу!{ |
| ар газда и човек „тихе нарави“, па, као вели, ако овде раскварим сватове, лако ћу после удесити |
| прашта ли му или се љути баш зато, што вели „да није хтео“.</p> <p>— Ја онако...{S} Дође ми мр |
| а сокаку, желела, да јој свадба не буде велика, њени стараоци, кир-Дума и Ламбре, све су учинил |
| ис има осамнаест година, висок, плећат, велике <pb n="159" /> главе, ниска чела, широка врата, |
| ас појести, уздишући вазда на скупоћу и велике трошкове, тетка Маца је <pb n="171" /> ипак мало |
| Дишо! — проговори Маца гласом и изразом велике бриге и нерасположења.</p> <p>Диша седе.{S} Свеч |
| и ништа ташти, на чије се разлоге већ у велике навикао да их прима и — сноси.</p> <p>Но њему се |
| ја морала трагати!</p> <p>Диша је већ у велике примао честитања по раним ћепенцима.</p> <p>— Та |
| ne unit="subSection" /> <p>Ноћ је већ у велике осула небо звездама над Београдом, који је дубок |
| ва, оно поче <pb n="36" /> освајати.{S} Велики део чаршије поче гледати на мајстор-Дишу као на |
| а у томе часу страховито рикну, избљува велики ексер и нестаде је.</p> <p>— Сад народ у гомилам |
| је је дао за еснафски барјак, постао је велики добротвор цркве и устабаша свога еснафа.</p> <p> |
| тај не може да буде хаџија.{S} А то је велики грех.</p> <p>И сад му хаџија поче приповедати, к |
| .</p> <p>На пет дана после ове куповине велики караван, <pb n="199" /> већ посвећених хаџија из |
| састају, <pb n="147" /> спуштао из косе велики дукат „ћошајлија“ и око грла златне махмудије.</ |
| и пар дође му на ум она њезина претња и велики кујнски нож, и он, место да пође на улицу, седе |
| титор и приложник храма сего“ постаће и велики добротвор свога народа.</p> <p>— Међер, имаш зла |
| а, а ово да метнеш па чело — и даде јој велики, златни дукат „ћошајлију“.</p> <p>Лепосава погле |
| памука, а у томе памуку лежао је један велики чавао, не дужи од садашњих „мертечких“ ексера.{S |
| се сматрало као велико чудо, него и као велики грех.{S} И мајстор-Диши су замерали, па су га ду |
| го ли њеноме мужу, према коме је осећао велики решпект. — Тако је он причао њојзи, како га је, |
| сти.{S} Српска чаршија прихватила га са великим уважењем, црква га убројала у своје ктиторе „и |
| , окретао своје мисли на ту страну и са великим успехом долазио до уверења, да је у целој ствар |
| гласом и предаје јој огрлицу од педесет великих, златних махмудија.</p> <p>— То да носиш око вр |
| Маца је међу женама свих редова уживала велико поверење и била радо примана у сваку кућу.{S} На |
| да из кесе извади ситнине, али на своје велико запрепашћење опази, да му ни кесе ни новца нема. |
| ти неожењен, не само да се сматрало као велико чудо, него и као велики грех.{S} И мајстор-Диши |
| крива.</p> <p>Јанићију Бику, који је у велико постао десна рука мајсторове радње, било је врло |
| поклоничко путовање.{S} По чаршији се у велико рашчуло да ће Диша у света места, а по махалама |
| о је први пронео глас, не зна се, али у велико се веровало да ће мајстор Диша да се ожени Лепос |
| искрсавати.</p> <p>А то се већ почело у велико јављати.{S} Од некога времена млада удовица, не |
| у праву домаћицу и радњу, која је већ у велико почела посртати, није ни помишљао.</p> <p>Кира-М |
| на друго ради.{S} Мајстор Диша је већ у велико припремао, што му је било потребно, да се у сват |
| ајстор-Дише, који се у Јерусалиму већ у велико предао побожноме опхођењу светих места, бденисањ |
| те!{S} Ето, он се каје, — утаче се Маца великодушно.</p> <p>— Гледај само какав изгледа!{S} Одм |
| хоћу да се кајем... у цркву ћу да идем, велику воштаницу да палим за душу на твоја мајка.{S} Бр |
| ћи ће га већ! — рече уклањајући с ватре велику џезву шербета, који се грејао за Лепосавине друг |
| рна пшенице.{S} Он је донео собом једну велику светињу: ексер, којим је био прикован Спаситељ з |
| да још опази на тетка-Мацину лицу једну велику збиљу, њему се чисто стужи од неке необјашњиве с |
| у тетка Маца показа руком на образ).{S} Велим, није ми Бог уделио богаства, али да јој образ ба |
| р у ове године и овако...</p> <p>— Како велите?...</p> <pb n="42" /> <p>— Ето, овако... — И ту |
| рићет, зете: дође и друго!</p> <p>— Шта велиш? — запита Диша и забезекну се пред гласом, коме с |
| и... јецала је Анастасија.</p> <p>— Шта велиш?! — запита Ламбре запрепашћено.</p> <p>— И... јем |
| а му један шегрт одговара.</p> <p>— Шта велиш?!...</p> <p>— Твој сам леб јео, газда, па сам ти |
| ред газдом као на угљевљу.</p> <p>— Шта велиш, бре?</p> <p>— Немој, газда, да ме шаљеш тамо: не |
| /p> <p>Јанићија подиђоше мравци, спусти венац од јеменија на тезгу, а чело му се ороси знојем ш |
| > <p>Осетио Ламбре одавно, како му жена вене а ствари ишчезавају, али још као не може да схвати |
| ћу кира-Анастасије и да потајно плаче и вене.{S} Кира-Мана не би имала смелости да га тако осра |
| ану и оставио да у кући кришом уздише и вене и да пакосно гледа на ону која јој мужа преотела.< |
| оју несрећну младост и да на њезине очи вене, не би ли се уверила, какву му је неправду учинила |
| да, кад је кира-Ламбриница почела нагло венути и потајно довлачити у кућу неке чињарице, које с |
| вним патњама, кир-Диша је започео нагло венути.{S} Оно пространо лице са затегнутом кожом смрша |
| да није присуствовао макар у цркви при венчавању младенаца.{S} Да је Диша био потпуно збуњен < |
| <p>Кира-Мана му је била последња брига; венчана му је жена и куда би она смела да му ма шта пре |
| а свога мужа, па чак ни кир-Думи, своме венчаноме куму. — Али што није језик открио, то открише |
| one unit="subSection" /> <p>Што се дани венчања све ближе примицаху, мајстор Диша је све нестрп |
| а, да га друга жена, на седам година по венчању, обрадује тројкама, једрим и тако грлатим, да с |
| алога, утврдише да се младенци одмах по венчању уселе у кућу.</p> <milestone unit="subSection" |
| ка топал-Стојан, па се завештао да неће венчати децу, све докле на Саборној Цркви звона не проп |
| ркви довели пред младожењу и метнули им венчила на главу, њој стаде тако тешко, да у мало не па |
| благослов.{S} То је била нека глава са вепровим зубима без трупа и рамена и само са ногама.{S} |
| стијански, нећу ни по псешки.{S} Турска вера — погана вера; а што се од те вере добије, то је п |
| у ни по псешки.{S} Турска вера — погана вера; а што се од те вере добије, то је погано.</p> <pb |
| ила, ама он каже:{S} Дервишин је погана вера, а од поган закон не искам деца.</p> <p>Тако је ки |
| аду. — Сви сте ви, ђаури, једна нечиста вера!{S} Имаш ли комшику која нема деце?</p> <p>— Имам, |
| хоће да сазна, колико је у души чврста вера хаџијска.{S} Зато он пушта ђавола, да нас на хаџил |
| д мене, ја сам те упутио, добар си био, веран си ми био, па ето ти радње!{S} Тамо, у кући, да с |
| чека, но да погази своје обећање и, као веран слуга, исприча своме <pb n="71" /> газди све и ка |
| ме још и за калфу извео, што сам му био веран! — мислио је, силазећи се већ по пети пут до Варо |
| Бог!{S} И сам си се требао сетити своје вере, а не да од некрштених тражиш записе.</p> <p>Мајст |
| рска вера — погана вера; а што се од те вере добије, то је погано.</p> <pb n="56" /> <p>Поткреп |
| како јој ништа није познато, зашто јој вереник врати прстен, те тако кир-Думи није остало друг |
| прагу свога новога живота покаже својој вереници, како он никоме у својој кући не допушта, да ш |
| ма пристао, он би се ипак вратио својој вереници; јер оно, што већ једаред очима омили, то се в |
| ожење, који се враћао својој напуштеној вереници као блудни син из Библије своме оцу, ушли свеч |
| д требаше, па сад да запишемо у пропала вересија...{S} А, а-ах, Дума, гомаре едно, кој да те пр |
| {S} Једнога дана покуша да сама скине с верига котао пун вреле воде.{S} Котао је био тежак, те |
| е са њиме дешавале ове промене, и његов верни Јанићије, кога је већ произвео за калфу, доживљав |
| p> <p>— Бог хоће да га се ми, као једни верни христијани, сећамо, да му се клањамо и молимо.{S} |
| једва гласови мујезина, који оглашаваху вернима: сабах-намази (јутарњу молитву).</p> <p>Али пор |
| готов новац би морао дати и изгубио би вернога и оданога калфу, на кога је тако свикао.</p> <p |
| асно, што се не би могло образложити ни верношћу наспрам свога газде чији је хлебац јео, ни стр |
| оја је свога мужа добро познавала, није веровала у такву претпоставку.{S} Кир-Диша је ревносно |
| гој без икаквих истраживања на голу реч веровале све.</p> <p>А бар да је кира-Мана имала право, |
| пронео глас, не зна се, али у велико се веровало да ће мајстор Диша да се ожени Лепосавом Мацин |
| е Диша вратио прстен.{S} С почетка се и веровало и није: али када тетка Маца, која је тога дана |
| о, кад не би то урадио.{S} И ко би сада веровао да ту нема ништа, кад не избиваш од онуда!{S} В |
| што му судбина, у коју је он безусловно веровао, беше наменила, да се баш Анастасијом Бенџином |
| <p>Но њему се ипак није чекало.</p> <p>Веровао је тврдо у моћ дервишевих хамајлија и он их јед |
| ика познаје цео свет, па зато се и мора веровати, да је само таквоме испоснику дато да за бадав |
| а тебе и Лепосаву говори.{S} И ко ће ми веровати, кад будем казивала, да се моје дете није од м |
| новима и грудима и он му рече:{S} Иди у Вертеп Витлејемски и прими свети ексер.{S} Пустињак ниј |
| оклевао, оде у Витлејем и, баш кад се у Вертепу пред јаслама молио, расклопи се земља и из ње с |
| да за свој новац не купује другима „на веру“.</p> <p>— Нашао сам кесу на сокаку ваљда, те да б |
| на лицу му се јасно чита, како ни он не верује што мајстор Диша тврди.</p> <p>— И што да износе |
| > <p>— Какав је то погани милет, што не верује више у Бога и пљује на свете утвари?</p> <p>— Мо |
| ији.</p> <p>— Нисам хтела самој себи да верујем да сам на сну два пута чула; али, кад ноћас и п |
| /p> <p>— Тако је, кир-Дума.{S} Ја и сам верујем, да је комшилук измислио и за кира-Анастасију о |
| климати главом и гледати у Дишу. — А ви верујете што се, по свет прича?</p> <p>— Не прича то је |
| осигурао.{S} За „неверне Томе“, који не верују, докле се и прстом не дотакну рана, снабдео се о |
| може овај случај да на њеној остане.{S} Весела, што је тако испало, кира-Анастасија спрема све |
| у томе и Маца изиђе, само не више онако весела, него зачуђена и збуњена.</p> <p>— Шта ово би, б |
| наследника.</p> <p>Свадба је била врло весела.{S} Цео еснаф и званице из осталих еснафа и грађ |
| ро, фала Богу! — одговори Диша, када му весела женица притрча руци, да је целује.</p> <p>— А ви |
| јућИ како би му све празно било без ове веселе женице, ради које је прегорео кира-Ману и остави |
| е посластице, па се сада све заједнички веселе, задиркују и смеју.</p> <pb n="150" /> <p>Све ов |
| о је љубав! — понови оп последњу реч; а весели смех девојачких грла из баште, као да му дохвати |
| гласом, који није ни мало личио на онај весели глас, из кога је детињски несташлук избијао.</p> |
| о као бик и кроза целу чаршију изазивао весели смех.</p> <p>Па ипак, поред свега тога, ово сада |
| о као младо теле, што је увек изазивало весели смех.</p> <p>Те ударце некада је Лепосава делила |
| а разговори ударише много живље и много веселије, све докле их не прекиде Канче, која у тај пар |
| у колико јој то допушташе нови положај, весело, нежно, управо сестрински, те он, хтео не хтео, |
| бар!{S} Баш је добро то што не учини! — весело је певушила Лепосава, носећи ратлокум и кафу, да |
| ћије!{S} Ево Јанићија! — викну Лепосава весело.</p> <p>— Де, де!{S} Знала сам ја; дете је то! — |
| <p>— Што стојиш море? — викну Лепосава весело, кад виде како јој се мати болећиво опходи наспр |
| ољубац, који му узе свест, он би и сада весело певао, па на сељаке, кад би у дућан тек онако на |
| тка-Мацо! — <pb n="122" /> узвикну Диша весело. — Ово ће бити и добро и Богу угодно.</p> <p>И о |
| чију са земље.</p> <p>Лепосава, која је весело до овога часа говорила, сад се од једном уозбиљи |
| ште педесет и четири! — одговори Ламбре весело и даде знак својој домаћици, да пред госта донес |
| себе, погледа тамо од куда му допираше весело ћеретање, па кад опази Лепосаву и чу, како се са |
| , као врабац из шаке, шмурну на врата и весело одјури симиџиници.</p> <p>А мајстор Диша седе на |
| , — прети јој кира-Думиница кроз сузе и весело — нема висе да фудулис кроз чаршија, ћепенци да |
| тада у кући и башти било је врло живо и весело.{S} Лепосава је имала лепо грло, па када би запе |
| онда оде брзо својој кући поздрављајући весело комшије по ћепенцима.</p> <milestone unit="subSe |
| е би криво, што ленчује; она је по кући весело певала, радила своје послове, а ту бригу оставил |
| нску собу и као шева међу пуним класјем весело певушила или се на сав глас засмејала, када би к |
| краси.{S} Он отури посао, одмахну руком весело па изиђе из дућана.</p> <p>Јанићије Бик притегао |
| ко узрујана.{S} Ушао је у дућан и почео весело певушити; повуче за ухо једнога шегрта, па онда |
| на миндерлуку опазише своје жене, како весело разговарају са кира-Анастасијом, као да нису пун |
| море, што си подупро капију? — рече му весело и дрпну га за рукав.</p> <p>Али Јанићију се стег |
| а лојаница и осветљавала тек по гдекога веселога брата, који жељно ишчекује, неће ли какав изне |
| ствари а зачуђено је посматрао сву ову веселост, а нарочито Лепосаву са оним накитом, која га |
| у башту добацујући једна другој по коју веселу досетку на рачун будућих младенаца.</p> <pb n="2 |
| у памети прибира све утиске вечерашњега весеља и да се за тим са једним осмејком на руменим усн |
| о младожења, од своје стране, позвао на весеље.</p> <p>Сутра дан, по прстену, пошао мајстор Диш |
| >— Е, нека је со стрекја; и у здравје и весеље да дочекате дечица, па како пилињи око кокошка д |
| овамо час онамо, што ко нареди.</p> <p>Весеље махнито.{S} Јанићије Бик зачинио песмом и шалом. |
| мбре, који су овог дана управљали целим весељем, наредили, да се софре поставе у башти под оним |
| и грађанских редова учествовали су.{S} Весељу није ништа недостајало, а мајстор Диша се, тога |
| це; поклонићу је теби! — одговори Диша, весео, што га је Маца тако брзо обрадовала.</p> <p>Чудо |
| Јанићије је био само дечак, безбрижан, весео; а овај догађај и она душевна борба сада га сасви |
| ипак није сметало, да општи утисак буде весео и задовољан.</p> <p>Али друкчије је одјекнула ова |
| бунише.{S} Јанићије покуша да се покаже весео, а она опет поче да га пита о нечем, што баш није |
| н.</p> <p>Али друкчије је одјекнула ова вест међу српским занатлијама и трговцима.{S} Мајстор-Д |
| од ћерке сазнала и саопштила зету добру вест.</p> <p>— Ако буде син, начинићу ти, Мацо, либаде |
| све стране и развејало ледену мисао као ветар прашину.</p> <p>— А што, зар је једна пошла за си |
| /p> <p>Али шта је вечито? — И живот као ветар прође, а камо ли једно тренутно задовољство што г |
| умора задиханоме човеку, када га благи ветрић заћарлија.</p> <p>Баш у томе тренутку, када се м |
| ак и оно лишће, што са бујних грана под ветрићем шуми, дише.{S} И то неодољиво осећање, које об |
| хлебу, маслинама и зејтину и та његова, већ увелико позната испосничка наклоност, створила му ј |
| ном.{S} Није то било од каквога страха, већ од оне изненадне промене, што је угледа на целој по |
| кад маши очима горе, а то није удовица, већ држи кир-Ламбру за ногу.</p> <p>Сан као сваки сан; |
| {S} Кајик, у коме је путовао хаџи-Диша, већ се помаљао са стране Кајабурме.{S} Нестрпељив, да ш |
| миче.{S} Није му дакле остајало друге, већ да се преда слепо случају, нека га носи куда је њем |
| клецајући довуче у башту.{S} Јанићије, већ стишан од прве навале, седео је подвијених ногу на |
| ам му ја крива?{S} Ја не смем друкчије, већ како нана каже; а он је слуга, нема нигде ништа!{S} |
| трунуле и сви, који живљаху у оне дане, већ су давно полегали.{S} Густи трњак и зеленило препла |
| алуп, што се у мајсторовој руци обрете, већ наже низ улицу и изгуби се у оним силним ћорбуџацим |
| брига домаћина, који се удалио од куће, већ права патња, мучење душе, које га је обзинуло као п |
| о што се Јанићије вратио из бербернице, већ чуо за цео догађај, разуме се, сасвим у другој форм |
| б стоји и ни једним делом тела не миче, већ гледа у врата, на којима је стојао мајстор Диша.</p |
| нићије немаде кад да се објашњава више, већ штуче међу сватове.</p> <p>А ко зна, не би ли боље |
| чки ситно говори. — Ово му је, до душе, већ много теже ишло због гојазног трбуха, који се споко |
| за живота није могла друкчије сматрати, већ као свога господара, коме је по закону <pb n="26" / |
| асија, али не доврши шта је хтела рећи, већ удари у такав хистерични плач, да му требаше повише |
| о већ није ни дућан ни трговачки посао, већ свој пријатељ и његова жена.{S} А, у то време, у Бе |
| ожења, те тако ни нама не остаје друго, већ да поверујемо кира-Маниној потајној сумњи, да се и |
| аху у очи Дишине.</p> <p>— Ама не тако, већ кажи, да ти чујем гласа.</p> <p>— Хоћу! — одговори |
| е она рука, која му чврсто држаше шаку, већ умрла.{S} Тек кад Маца закука, он престрављено скоч |
| ојаве у ћор-Ахметовој кафани на Зереку, већ су отишле у посету лепој удовици.</p> <p>Свака од њ |
| априка више из туршије изнети за совру, већ онолики број, колики је он пред ручак означио.</p> |
| е чинио он из мржње према своме шегрту, већ из виших педагошких принципа, који су у оно време у |
| Диша не беше у стању да изусти ову реч, већ се окрете и пође на улицу и не обазирући се на тетк |
| куповине велики караван, <pb n="199" /> већ посвећених хаџија из разних земаља, кренуо се на пу |
| .{S} Свет једва чека да чује новости, а већ онда, кад та новост дође до последњега уха, развије |
| у.</p> <p>Но то је за кратко трајало, а већ после, кад је прошапутала оно: „хоћу“, она мало заж |
| свадбену антерију и леп шарен појас; а већ нови ђевђелук (капа „дињара“) то је мајстор Диша ку |
| етка је од некуда потурена у чаршију; а већ онај који је потури није требало да брине више коли |
| ице ишчачкају макар и једну трунчицу; а већ после би им лако било да од те трунчице замесе чита |
| е се не свикну на своје удовиштво.{S} А већ после овај благи обичај постајао је све ређи и ређи |
| ањем прстена, набацао.</p> <p>А када га већ и срце и разум гонише, да се осврне на тако убедљив |
| м одмахну.</p> <p>— Дете! — Проћи ће га већ! — рече уклањајући с ватре велику џезву шербета, ко |
| добро; остани ти само овде, а ја ћу га већ сама молити.</p> <p>Лепосава само што није од радос |
| ишло је тако, да се није ни опажало, да већ од толико недеља нема господара у њој.{S} Јанићије |
| башти закопала?</p> <p>Тетка Маца сада већ није имала израз двомислен и тајанствен; лице јој ј |
| {S} Ова вижљава девојчица, која је сада већ толико израсла, да је набујала у једру и живахну де |
| куће, да јој донесем нешто.{S} Па онда већ биће боље...</p> <p>И тако мајстор Диша, ведар и ла |
| ићем у левоме куту доње уснице, постала већ предметом једне песмице на грчком језику.</p> <p>Ни |
| стор-Дишу до лађе, чија су једрила била већ уздигнута <pb n="181" /> и спремна, да крену низ Ду |
| аглибио.</p> <p>Судбина га је заквачила већ; а кога судба једаред само дохвати у своје незграпн |
| да тетка Маца, која је тога дана обишла већ неколико породиља, потврди, поче се на све стране н |
| на последње средство. — Неколико недеља већ, како је дошао из Меке неки постарији дервиш и наст |
| рукчије.{S} Јанићије је зрео човек; има већ и мали капитал од толикогодишњег непримљенога ајлук |
| да овако не може дуже и да је кир-Дума већ поткупио бројанице и турао их за појас, он положи р |
| и то што јој нема мужа.</p> <p>Кир-Дума већ беше спреман, да оде у полицију и да се пожали, как |
| ој вољи, беше једна кап више зејтина на већ онако разбукталу жеравицу.</p> <p>Да остане и даље |
| те пољуби.{S} Од толиког његовог грлења већ и комшилук балдиса само гледајући, тек нећеш ти!</p |
| које су вас дан пред дућаном висиле, па већ почео спуштати ћепенак, кад у дућан утрча други шег |
| служи мајку, кад из собе изиђе.{S} Маца већ устала, умила се и пошла вратима, кад од једном зач |
| све горе и горе бивало, а кад болесница већ поче сасвим губити свест, хаџи-Диша употреби послед |
| сти кира-Анастасију, како јој је супруг већ отпутовао.</p> <p>Јанићија Бика, и ако није још био |
| од толиких српских девојака.{S} Али кад већ није друкчије било, он се помири са тим гласом и по |
| его ли оно што је јуче пропатио.{S} Сад већ није могао ни помишљати, а камо ли одлучивати се на |
| Диша изгуби свест, срце му заигра и сад већ заборави на свој положај и адет.</p> <p>Али, у томе |
| .{S} А мајстор Диша напротив.{S} Он сад већ <pb n="216" /> није могао ништа без тетка-Маце у ку |
| га на ономе свету дочепале.</p> <p>Сад већ, кад је дошао до овога уверења, није имао више нигд |
| стасија, па сас њу што ћемо?</p> <p>Сад већ не беше никакве тешкоће; устава је пробијена и буји |
| дговори ништа ташти, на чије се разлоге већ у велике навикао да их прима и — сноси.</p> <p>Но њ |
| е трговце да пазар престаје; и погдегде већ су се спуштали ћепенци и затварали дућани.{S} И Јан |
| <p>Кад је Маца ушла у собу, Лепосава је већ била мртва.{S} Јанићије, који још једнако јецаше, н |
| и заноћи, а друго јака глад, која га је већ толико стегла, да је лепо осећао како га по трбуху |
| ак, да се с њиме не сретне.{S} То га је већ коснуло као ружан знак, а када још опази на тетка-М |
| ромене, и његов верни Јанићије, кога је већ произвео за калфу, доживљавао је тако исто једну ва |
| да се искрено каје.{S} Али сад, када је већ то обећање дао и када му је предосећање казивало, д |
| е већ грчки или цинцарски.{S} А када је већ морао да проговори српски са муштеријама, који нису |
| Мацином и Јанићијевом; а за Јанићија је већ био уверен, да ће и за другом му женом, као и за он |
| гао да се потпуно отресе жаоке, која је већ пецнула заљубљено срце његово.{S} Грашке зноја, што |
| а своју праву домаћицу и радњу, која је већ у велико почела посртати, није ни помишљао.</p> <p> |
| се примио за старога свата.{S} Кума је већ изабрао: газда Николу, мумџију (онога чију је кћер |
| није жене најпосле дође крај.{S} Она је већ почела да размишљава, на који би начин могла да оде |
| тито у Лепосавиним недрима, а пуница је већ од ћерке сазнала и саопштила зету добру вест.</p> < |
| ве и погледајући у небо.{S} Али Диша је већ далеко одмакао, завио за сокак и отишао својој кући |
| судбина друго ради.{S} Мајстор Диша је већ у велико припремао, што му је било потребно, да се |
| дање њихових мужева.</p> <p>Кир-Диша је већ неколико пута прошао онуда, али кад год би угледао |
| полиција морала трагати!</p> <p>Диша је већ у велике примао честитања по раним ћепенцима.</p> < |
| имора, да му у радњи остане; али сад је већ сасвим друкчије.{S} Јанићије је зрео човек; има већ |
| Оног Београда више нема.{S} И гробље је већ оронуло, крстаче давно изтрунуле и сви, који живљах |
| то казује.</p> <p>Мајстор Диша, коме је већ једаред Лепосава у одбрани рекла да је угатан, само |
| ише није знао шта да предузме.{S} Он је већ гледао у мислима како његов кир-Ламбре лежи иа улиц |
| е на теби, од прве ти је жене. — Ово је већ трећа ноћ, како ми се на сну то казује.</p> <p>Мајс |
| ога мајстора његово произвођење било је већ на прагу.</p> <p>Сузе му навреше на очи и он их кри |
| ла.{S} У то доба њено Канче навршило је већ петнаесту годину, а мајстор-Диша је добар газда и ч |
| /p> <p>Од кир-Дишиног одласка прошло је већ неколико дана.{S} У радњи је ишло као по зејтину.{S |
| о збунити њезиним смехом.{S} Оно што је већ једном увртео у главу, то се није могло избити од т |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Ноћ је већ у велике осула небо звездама над Београдом, који је |
| ави Дишиној.{S} Међутим, Јанићије му је већ једаред засведочио своју оданост, и он је потпуно п |
| се погађа, а што се цене тиче, то му је већ познато било, да се овде може човек погађати до мил |
| расправе.</p> <p>И овога часа Јанићије већ беше одмерио оком даљину, те се реши да, бар за час |
| му станује кум Дума. —</p> <p>Јанићије већ довршио један посао, па почео да отпасује кајиш с к |
| чију је вољу увек сматрала не друкчије већ као наредбу, коју је њезин покојник издавао озго.</ |
| кући ни у чаршији није говорио друкчије већ грчки или цинцарски.{S} А када је већ морао да прог |
| смешећи се:</p> <p>— А где си ти ђаволе већ три дана?</p> <p>— Глава ме нешто болела; требам ли |
| шију.{S} Када је мајстор Диша, по своме већ утврђеноме обичају, пошао тетка-Маци на кафу, спази |
| уваженој кући, наста такво стање, да се већ и у комшилуку почело о томе расправљати.</p> <p>Кир |
| је он, чега се ова посета тицала, па се већ потпуно збунио, шта да каже и како да оправда своју |
| ле без два три човека или жене, чије се већ давно напуњене тестије под лулама преливају, докле |
| му био веран! — мислио је, силазећи се већ по пети пут до Варош-капије и враћајући се натраг Б |
| и врати се кући.</p> <p>— Сутра ћемо се већ разговарати, а до јутра нека му буде и тако, — рече |
| вангелијем дигао три прста у вис, то се већ дало видети и по његову лицу и антерији, која је це |
| ле овде онде искрсавати.</p> <p>А то се већ почело у велико јављати.{S} Од некога времена млада |
| враћао из дућана.</p> <p>— Да не долази већ? — упита га Лепосава још с врата.</p> <p>— Долази! |
| ; сад ли ми долази! — рече хаџија, који већ беше на ногама, и додаде нешто по турски.{S} Маца о |
| о, шта кажу? — викну мајстор Диша, који већ не мога издржати њезино оклевање.</p> <p>— Каажу... |
| вру и изишла на капиџик, да види иде ли већ хаџија са својим калфом.{S} Јанићије је обично увек |
| се утицају свога кума и пријатеља; али већ после треће кафе, у кир-Ламбриној кући, одбацио је |
| о је до прстена означено, они могу бити већ и у Влашкој, па ако је нужно чак и у Галцу.</p> <p> |
| о на један леп сан, што га је са чежњом већ три године сањао.</p> <p>— Калос мерос, кир-Диса! — |
| лим одласком, хтеде да га викне, али он већ беше на улици; она обори главу и са неким изразом д |
| тако премишљао.{S} У мислима је гледао већ, како га носе на гробље, а Лепосава нариче, буса се |
| о главноме.{S} Кир-Ламбре је предосећао већ, да је нека друга, много важнија мисао довела Думу |
| лимну главом; али сада не тако стидљиво већ с осмехом у очима, које слободно гледаху у очи Диши |
| ваки кутић у светим местима, јер је ово већ трећи пут, како као побожни поклоник долази овамо и |
| одбеглица скрива, то јој не оста друго већ да зареди кроз махале прво код кира-%Думиница, па т |
| кира-Мани.{S} Сад јој не остајаше друго већ или да жива сачека јавну срамоту, или да без икакво |
| учиво приватнога значаја, сада је почео већ да узима шире размере.{S} Потајна саревњивост измеђ |
| итања својих ближњих, почело је по мало већ да се <pb n="132" /> води брига и о женидби устабаш |
| ви иста мајка.</p> <p>То му је све било већ одавна познато; није једаред само кира-Думиница све |
| и ипак умекшају.{S} Међу Србима је било већ такових људи, који, и ако не имађаху ни капи крви с |
| и долазак свога мајстора. — Сунце зашло већ, а тамна румен, која је ишчезавала заједно са мујез |
| не купуј; али, ово је сасвим друго, то већ није ни дућан ни трговачки посао, већ свој пријатељ |
| емам, свети човече; желим децу, ама ето већ друга година, а она и не мисли!</p> <p>— Пеки, пеки |
| ак вратио својој вереници; јер оно, што већ једаред очима омили, то се више од срца не очупа.</ |
| нога што ће сад опет чути, ма да је чуо већ оно што је најстрашније.</p> <p>— Јесте, због тога! |
| мога мајстор-Дише, који се у Јерусалиму већ у велико предао побожноме опхођењу светих места, бд |
| ша их је било жена нероткиња, којима су већ дотужали прекори и искосо погледање њихових мужева. |
| о пре стану на пут неприликама, које су већ почеле овде онде искрсавати.</p> <p>А то се већ поч |
| ила тако срећна, да и оне жене, које су већ сваку наду изгубиле, морадоше врло брзо обрадовати |
| расположени седоше оба кума, а како су већ били од својих жена предусретнути као прводаџије, т |
| тлијама и трговцима.{S} Мајстор-Дишу су већ инако сматрали као човека који се од њих одваја и к |
| е свих комшијских жена, чије кћери беху већ стасале за удају, те се могаху дотле надати, да ће |
| и из далека није слутио, да му је стриц већ то и да ће га у скоро наследити.{S} Чезнуо је за ки |
| мало воде већи таласи, у малој чаршији већа узбуна.{S} Срби, познаници Дишини, држе страну сво |
| бре, све су учинили, да свадба буде што већа.{S} Мало је који Грк или Цинцарин од бољега угледа |
| > <p>Незадовољство Дишино бивало је све веће, и у колико се више Лепосава на његове очи развија |
| Анастасију Бенџину.</p> <p>У мало воде већи таласи, у малој чаршији већа узбуна.{S} Срби, позн |
| тело одмарао; а пљунути на такво место већи је грех, него ли што је на цркву пљунути.{S} Грех |
| осаву, али, место да га то стишава, све већма опажа колико је несрећан, колико је самохран и ка |
| н више, Јанићију се чињаше, како га све већма потискује онај терет, што му се од смрти Лепосави |
| ред свега тога, што га је ова мисао све већма освајала и пред очи му изводила кира-Анастасију у |
| ва на његове очи развијала, у толико је већма падао у неразумљиву срџбу.{S} Младост, набрекла с |
| да му на очи изиђе.</p> <p>И онда, још већма клонуо, незадовољан и као утучен, вратио би се у |
| да га ма на који начин опомене на мало већу пристојност према своме мајстору, али у исто време |
| четку покушавао, да и у кући заведе што већу штедњу и да на драмове одмерава шта ће се и колико |
| осле и певао и мукао толико, да је пред вече узбунио говеда, која се с паше враћаху.</p> <p>И с |
| ромоли кир-Думина глава.</p> <p>— Добар вече, кир-Диса!</p> <p>Диша се разрогачених очију забле |
| е бар била мирна од његових напада, а у вече, када би он за совром, не обраћајући на њу ни мало |
| дућан.{S} Ручак му је у дућан слат, а у вече је заједно са тетка-Мацом и Лепосавом седао за сов |
| није дошла; обећала је и она, али је у вече изненада заболи једна страна вилице, а и главобоља |
| А када га је умор савладао, отишао је у вече на Ташмајдан и у оним мрачним пећинама, где се оби |
| осили од куће шегрти, пре него што ће у вече заклопити <pb n="213" /> ћепенке и поћи кући, слао |
| пре толико година указа.</p> <p>Рано у вече Јанићије је долазио кући, а у први освит одлазио у |
| потапшао Јанићија по рамену и, кад су у вече сели за совру, казао пред Лепосавом и Мацом: „Још |
| види и своју Лепосаву.</p> <p>Али овога вечера Маца је била узнемиренија него ли икада.{S} Ни с |
| ; а сав дневни пазар редовно је свакога вечера доносио тетка-Маци, која га је затварала у окова |
| чуна и са највећим задовољством свакога вечера пребрајао би дневни пазар и милостиво посматрао |
| то трајало неколико недеља, кад једнога вечера дође Диша кући, уђе у собу и рече Лепосави, да и |
| у се тако што не догоди.</p> <p>Једнога вечера сео мајстор Диша на миндерлук и пропуштајући зрн |
| му буде и тако, — рече Маци и седе, да вечера позну вечеру.</p> <milestone unit="subSection" / |
| упи смишљеној намери.{S} Синоћна пољска вечера није била тако издашна, да га за дуже време заси |
| писано задовољство обузе га свега.{S} И вечера, које се до сад једва дотицао, сад му необично с |
| цо! — викну он и са доксата, на коме су вечерали, изнесе је у башту и поче је обносити.{S} Лепо |
| мутваку ћеш да спаваш; а сада хајде да вечерамо!</p> <pb n="80" /> <p>— Нека, нисам гладан! — |
| етка-Мацом и Лепосавом седао за совру и вечерао.</p> <p>Једаред, по вечери, разговарајући још з |
| ти да дођете на једну баклаву и татлије вечерас.</p> <p>— Не могу, газда! — одговори одлучно Ја |
| па како би; нађе ли? — запита Маца, кад вечераше.</p> <p>— Добро је, нашао сам.</p> <p>— Зар? — |
| да још дуго у памети прибира све утиске вечерашњега весеља и да се за тим са једним осмејком на |
| посава се дубоко замисли и за све време вечере остала је тако замишљена.</p> <p>Осмога дана пос |
| нога, те од њега сазнаде све како је на вечери било, а што је најважније, шегрт му исприча, как |
| ће рећи тетка-Маци, те да га задржи на вечери и ноћишту.</p> <p>Како је затворио леђима капиџи |
| вномерно јавља, кад је време ручку, кад вечери.</p> <p>— Само да ме Господ благослови породом, |
| асија није само расположена, она је ове вечери била управо одушевљена.{S} Прам јасне месечине, |
| а такве чапкуне као ти!</p> <p>Целе ове вечери Јанићије се осећао у необичном расположењу; сву |
| ко недеља не мога отрести.</p> <p>Једне вечери — баш уочи недеље — тетка Маца, као и увек, пост |
| вака и чак на Јалију однео.</p> <p>А те вечери, када је он спавао, мајстор-Диша је гостио своје |
| ије страдала.</p> <p>Јанићије је још те вечери дознао, да ће мајстор сутра звати на част и Ламб |
| е нам погансуз!“</p> <p>А када га ни до вечери не би, мајстор Диша одлучи да достави полицији о |
| за совру и вечерао.</p> <p>Једаред, по вечери, разговарајући још за совром, тетка Маца, која ј |
| ст година, није изоставио ни јутрењу ни вечерњу; па је прве године обећавао Богу пет ока чистог |
| мујезинова песма са минарета не огласи вечерњу молитву, када се и последњи гости из куће удали |
| бокал оточи расола, који је он увек за вечером наместо вина пио.{S} Маца је предузела домазлук |
| бре, пољубили се и љубазно га позвао на вечеру.{S} Кир-Ламбре је с почетка збуњено примио позив |
| су одлазили једно другоме на ручак или вечеру.{S} Али једно га је, у овај пар, мучило; како да |
| р-Диша наредио жени, да за сутра спреми вечеру и да позове Ламбру, Думу и њихове жене; хоће да |
| ицу.</p> <pb n="84" /> <p>— Е, ову ћемо вечеру дуго памтити!{S} Кали нопта, кир-Диса, кали нопт |
| ко, — рече Маци и седе, да вечера позну вечеру.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ноћ је в |
| уснама слатко успава.</p> <p>Али шта је вечито? — И живот као ветар прође, а камо ли једно трен |
| намере и спасао младу душу бар од оних вечних мука, које би га на ономе свету дочепале.</p> <p |
| половина чаршије, отпратио покојника до вечнога станишта.</p> <p>Сахранили су га до Лепосаве.</ |
| е на одераној кожи стршили, човек, иоле вешт у читању хијероглифа и старих шилтова, досећа се, |
| уздани људи, који су уз то били не само вешти јахачи но, у случају потребе, и издржљиви пешаци. |
| мбре.{S} Али круна свега била је његова вештина, да пробије врата — главом.{S} Залети се, подви |
| ла ради помоћи.</p> <p>Али сва видарска вештина тетка-Мацина па најпосле и све биљаре, које су |
| да.{S} Јер, најпосле, трговина је једна вештина, а људи који купују нису слепци, па да рекну:{S |
| о једним наследником.</p> <p>Ова њезина вештина отварала јој је врата сваке куће и донела јој ј |
| -Ламбре и сви остали одушевљени Биковом вештином, само што га у недра не мећу.{S} Дума светује |
| а освести је, а хећим, задовољан својом вештином, намаза рану зејтином, даде јој апове, да прог |
| p>Била је увек одмерена, горда на своју вештину, и када је о чему причала, то је увек тако лага |
| се и по други пут залете.{S} Анастасија вешто измаче ударцу, протрча поред њега једноме буџаку, |
| осластице, које је кира-Анастасија тако вешто градила, а да најбоље залогаје од тога не добије |
| немаче се са свога места.</p> <p>— Еле, ви тако? — започе кир-Дума, а не седа, него пребраја зр |
| </p> <p>— Четири хиљаде!</p> <p>— Елем, ви тразите осте 500 гроси?{S} Толко неје оставио кир-Бе |
| о у башту младе удовице.</p> <p>— Елем, ви ћутите кир-Диса? — рече Ламбре, коме беше нешто туга |
| ора вратити, ич се не брините за то!{S} Ви само да му чувате чест и да знате, да една паметна и |
| е?{S} Ели ово гора Романија, што ли?{S} Ви мене да клепећете?</p> <p>— Море, одвали човече, док |
| p>— Па... шта да кажем — уситнио Диша — Ви сте ми све: — отац и браћа... па...</p> <p>— Машала, |
| у кућу више; зашто ће нам он?</p> <p>— Ви’ш ти ње!{S} А шта би свет онда реко?{S} Мајстор Диша |
| ли са зид и да вас је патрола јурила, а ви побегли?</p> <p>— Није истина, то лаже свет!{S} Куд |
| о на едног честитог мајстора сас леб, а ви на нас сас поган! — Засто уцвелисте оно сирота удови |
| довица, па да постанете сретно човек; а ви, ето каква страмота на грцко образ метнусте!</p> <p> |
| че климати главом и гледати у Дишу. — А ви верујете што се, по свет прича?</p> <p>— Не прича то |
| притрча руци, да је целује.</p> <p>— А ви, како сте?</p> <p>— Ето, ја и Јаникије чекамо те сва |
| ажем ко ти је појео паре!</p> <p>— Кога ви, бре, да клепећете?{S} Сто сам ја на вас скривио, да |
| круг око оба противника.</p> <p>— Кога ви да закољите?{S} Чија јабучица да изедете <pb n="112" |
| ет.{S} И едну писму је послала; иска да ви из њена кућа идете.{S} Жалос, кир-Диса, много жалос; |
| лаже свет!{S} Куд ја...</p> <p>— А: куд ви!{S} Еле, кад се несто за другога лаје по овај свет, |
| вље, и толико срећа да имате, колико се ви право заклели! — довикну Дума Диши кад овај изиђе на |
| и у страну.</p> <p>— А-а!{S} Шта искате ви? — викну изненађено.</p> <p>Пред њим стајаше девојчи |
| ли.</p> <p>— А, е ли ко видео, када сте ви хтели да прескочите код удовице преко зид и кад вам |
| амишљено замршену дугу браду. — Сви сте ви, ђаури, једна нечиста вера!{S} Имаш ли комшику која |
| о кад би неко хтео да каже:{S} Хтеле би ви да ми језик извучете, ама ја нећу.</p> <p>— А оно, т |
| ни кир-Дума и потапша Дишу. — Ела, само ви говорите; знао сам ја да кир-Диса не је човек без па |
| рено.</p> <p>— Због 4000 гроши, што смо ви позајмили ја и Ламбре.</p> <p>Кир-Диша га погледа за |
| а о нечему што је се ни мало не тиче то ви да идете!{S} Кућа не је ваша него моја.{S} На поље и |
| је сретнем!{S} Криво је моје Канче, што ви вадите очи.{S} Мислиш ти нико не зна!?</p> <p>Кад оп |
| га је слала ради помоћи.</p> <p>Али сва видарска вештина тетка-Мацина па најпосле и све биљаре, |
| аткиш.</p> <p>А тетка Маца, поред свога видарског позива, била је и с друге стране међу београђ |
| да измири пријатеље и да ствар заташка, виде да му не остаје друге, него да од мирбе дигне руке |
| своју, од самога себе прикривену жељу, виде он данас остварену, опет не својом вољом и одлучно |
| му називају Бога, јасно, као на длану, виде шта се све у његовој души догађа.</p> <p>Пошао је |
| ана у кафу спустила, он сав побледе.{S} Виде да му је жена забраздила далеко, да се ђаво увукао |
| им непознатих јој жена, долазиле су, да виде чудо, па, узгред, и три пута помиришу.</p> <p>Али, |
| родиљи са пуним рукама повојница, те да виде децу и да се увере о чуду, које учини једна хамајл |
| Дишин дућан, да обиђе момке, колико да виде, како нису остали без икакве контроле, а од туда н |
| нићије?! — промуца Анастасија, па, када виде како Јанићије упорно ћути, она покри лице рукама и |
| S} Кад Ламбре навуче антерију, тек онда виде, како би му боље било да го и бос протрчи кроз чар |
| догодило?! — подвикну најзад Маца, кад виде, како она не може да се од суза поврати.</p> <p>— |
| Чекај, да ти помогнем! — проговори, кад виде, како се испиње на прсте, и пружи руку, да од ње у |
| и као претучен занеми.{S} Сада тек, кад виде, да из ове кући може изаћи само го и бос, њему се |
| ојиш море? — викну Лепосава весело, кад виде како јој се мати болећиво опходи наспрам Јанићија, |
| мајстора.{S} Па и њему дошло мило, кад виде како му газда певуши једну грчку песмицу и како се |
| гледаше нетремице и чисто му лакну, кад виде да јој на челу <pb n="155" /> нема оног мрскога ду |
| м јој се и кајиш измаче из руку, те кад виде како Јанићије скочи љутито, наже из дућана и кад п |
| горе.</p> <p>Лепосава га спази, али кад виде како снуждено стоји и не миче се, она остави судов |
| ћале, да чују што о Диши, а и да узгред виде, како се одржава кућа, кад домаћин није ту; комшин |
| осећивали будућега хаџију, да се с њиме виде и разговоре, а многи и да га замоле, да им из свет |
| ога.{S} Ма да од мајстор-Дише никада не виде ништа, што би га чвршће везивало за њега, он му је |
| > <p>И оно, што мајстор Диша до сада не виде, угледа сада.{S} Тетка-Маци ударише сузе на очи; г |
| Срамиш се од звезде и месеца, да те не виде с мужем у башчи, а не срамиш се да те шегрти гледа |
| То им долази некако крње.{S} Хоће да те виде ожењена; а како ти не избијаш из те куће, а тамо д |
| аспа.</p> <p>Кад се сутра дан пробуди и виде где и како лежи, скочио је и још мамуран поче збуњ |
| очи Рождества овај богоугодни %постуњак виде, на сну човека са ранама на длановима и грудима и |
| а за њима и Цигани, да их прате.</p> <p>Виде хаџи-Диша, да му не вреди тражити га, и врати се к |
| n="29" /> Маца.{S} Па и њезина Лепосава видела је од туда многе користи; јер у који год би дућа |
| ићије каже:{S} Ламбре, а ја нити сам га видела, ни дреје познајем.</p> <p>— Па то... она је јед |
| је да сам снила, него сам ноћас и будна видела.{S} Ово је пуна година, како ја сваког празника |
| необично тужна и усплахирена.{S} Кад је видела да кир-Ламбре никако не може изићи на улицу, ниј |
| е Лепосавине смрти, ни после, Маца није видела свога зета толико расположена и разговорна као д |
| хаџија, ама не може.</p> <p>— А баш си видела? — запита Диша, привучен њеним причањем.</p> <p> |
| им, тетка Маца је у својој дугој пракси видела и такве ствари, од којих би се човеку дигла коса |
| рила или открила трепавице, она је увек видела једно: некакву грану о којој је висио Јанићије Б |
| тила, да је Јанићије одао, сад је јасно видела.</p> <p>И за чудо, место да је ово сазнање потпу |
| бинама.</p> <p>Они који су пре три дана видели мајстор Дишу, сад би се зачудили, шта би од овог |
| Стаменка.</p> <p>— Молићемо, есте ли је видели?</p> <p>— Нисам; али причају тако.</p> <p>— А, т |
| пују нису слепци, па да рекну:{S} Нисмо видели шта нам је дао; нити је трговац нека арамија, ко |
| д куда Ламбре ту?</p> <p>— Ево и ови су видели, када сам их донео у дућан, а после сам их однео |
| рича то један; то причају многи који су видели.</p> <p>— А, е ли ко видео, када сте ви хтели да |
| ужи Маца и на половини речи застаде.{S} Видело се јасно, да јој није баш тако пријатно да му ис |
| не главе по који пут дубоко уздахну.{S} Видело се да се са самим собом бори.</p> <p>— Да продам |
| Диша гласом клонулим, из кога се јасно видело, да га је сва моћ оставила а наместо тога настао |
| а — одговори Јанићије, на чијем се лицу видело јасно, како га је ова новост изненадила.{S} Лепо |
| на памет како је, пре неколико година, видео спровод некога самоубијце.{S} Неопојанога, неокуп |
| то је најглавније било, постигао је.{S} Видео је, да испосник хоће да се погађа, а што се цене |
| ат.</p> <p>А код газда-Дише није никада видео никакве милости.{S} Из дана у дан за сваку своју |
| ре, но то није све.{S} Један од комшија видео је и нешто више.{S} Око поноћи — прича он — Диша |
| ање, које обујимаше све што је око себе видео, таласало се у њему.{S} У један мах учини му се, |
| га пријатеља газдинога и када год га је видео у дућану, увек је окретао очи и избегавао да га п |
| о позив, али се у брзо прибрао, када је видео како кир-Диша и не слути о ономе што се пре десет |
| и све грко-цинцарске муштерије, ипак је видео јасно, да је кир-Думи и његовима јако стало до то |
| је обзинуло као паклена аждаја, коју је видео у Витлејему на једној икони, где беху исписане <p |
| да се наприча чуда и лепоте, што их је видео у светим местима, а радознали пријатељи нису проп |
| >Мајстор Диша више није чуо ништа, није видео <pb n="87" /> никога.{S} Као несвесна ствар, која |
| и и поскакивати.</p> <p>Но он тога није видео, а удовица, са забаченим дугим курјуком, распучен |
| оме углу, при улазу у ћорсокак, лепо се видео мајстор-Дишин „шилт“ са расплаканом лисицом.</p> |
| рове радње, било је врло тужно, када би видео како мајстор Диша неправедно џангриза својој жени |
| чинила, а од њега нисам никакве милости видео.</p> <p>Тако је, од прилике, решавао ову борбу Ди |
| је остао без ње, он је у пуној јасноћи видео, како му је без ње пусто и како је сав овај живот |
| о и мајка јој, знала о свему, што је он видео и тетка-Маци испричао.</p> <p>— Да кажем, не ваља |
| оги који су видели.</p> <p>— А, е ли ко видео, када сте ви хтели да прескочите код удовице прек |
| лије, што ће, после толико тешких дана, видети онога ради кога у мало што није страдала.</p> <p |
| најлепшу белину и руменило што се може видети на мишицама какве му драго лепотице, он би, заце |
| свију, те га је тако ретко когод могао видети, кад дође и оде из дућана.</p> <p>Сад је кир-Диш |
| ексер, који ни цар Костадин није могао видети.</p> <p>Пре него што ће се дотаћи сандучета, ста |
| м дигао три прста у вис, то се већ дало видети и по његову лицу и антерији, која је цептила на |
| ћи.{S} И тај страх, што ће у своме дому видети мртваца, задржа га, те, место да одмах оде тамо, |
| то радиш? — Ево, ту су шегрти у дућану, видеће.</p> <p>— Хоћу да се давим...{S} Леле...{S} Јани |
| >— Море, зете, не брини!{S} Доћи ће ти, видећеш!{S} Нема нигде умешено па обешено; а у селу пон |
| ах сурвала.</p> <p>Готово посрћући и не видећи ништа пред собом, он је час брзо час успорено, к |
| <p>Мајстор-Дишу силно заинтересова, да види и целује свети ексер, и он се упути са хаџи-Зосимо |
| ци и деца па и гдекоји човек истрча, да види шта је, а на капиџицима од башта начичкале се млад |
| е, он прибра снагу и крстећи се уђе, да види покојницу и да је целује.</p> <milestone unit="sub |
| гомилама хрли пустињаку са Витаваре, да види свети ексер, да се и њему помоли и да приложи коју |
| тио, кад би у дућан ушао кир-Ламбре, да види шта раде и да му обрати пажњу, да не оставља дућан |
| низно Зосим — али мој пријатељ жели, да види и целује свети ексер и да приложи на зидање светог |
| ула овај ударац и завирила у мутвак, да види шта је.</p> <p>Али Јанићије мукну на њу бичјим гла |
| узнемирено је истрчавала на капиџик, да види што се шегрче толико затаја.</p> <p>После некога в |
| поставила совру и изишла на капиџик, да види иде ли већ хаџија са својим калфом.{S} Јанићије је |
| дућан, а да не наврати удовици, тек да види, не оскудева ли у чем и, као први комшија и мушки |
| њезиних унучића, чинило јој се, као да види и своју Лепосаву.</p> <p>Али овога вечера Маца је |
| редмет његових збуњених мисли.{S} Њу да види, њу да лечи, ако је болесна, с њоме да поднесе све |
| а друго, што је чезнуо да је бар очима види, ако не успе да с њоме на само говори.</p> <p>До у |
| > <p>— Бог види колико сам страдао; Бог види како су ме сви они варали и поштење ми убијали, па |
| о и кир-Ламбре и кир-Дума.</p> <p>— Бог види колико сам страдао; Бог види како су ме сви они ва |
| бало је да се тобом ожени, па да га Бог види!</p> <p>Тетка Маца, која је радо слушала Јанићијев |
| p> <p>Просјак обично отвори руку, и кад види колико му је дао, промрмља понешто; а гдекоји од о |
| е је год могао штедео, па сад одједаред види, како му се на све стране расипа.{S} Шта ће све то |
| сна пријатељица навратила, бајаги да је види, а овамо да јој узгред исприча и искити све шта се |
| кад га болови спопадну.</p> <p>Јанићије види да се нешто страшно десило, па се чисто смрзао, др |
| Маца. — Мислиш ти, Маца је слепа, па не види шта ти радиш, јел’?</p> <p>Лепосава претрну, брзо |
| и на моја кућа, тамо се сакри, да те не види влас, а ја ћу се врнем да ти кажем несто.</p> <p>— |
| асија одлучно.</p> <p>— Ама, нико те не види.</p> <p>— А месец, а звезде? — Зар нема нешто живо |
| па, кад се врати, да је никако више не види, било је за <pb n="100" /> њега толико исто немогу |
| око сунчева смираја чесменски зид и не види се од гомиле прислоњених обрамица, тестија, бакрач |
| ву у посао, па се учини, као да је и не види.{S} Ма да је све оно урадио не размишљавајући дуго |
| >— Слепац ниједан! — Свет види, а он не види какву је сурунтију узео! — Оди ти овамо, тетка Мац |
| /> од њих изврши преметачина, те да се види, ко је крађу извршио.{S} Сад хаџи-Диша зађе од јед |
| га.{S} Слушају му правдање, али лепо се види, како се испод бркова потајно смеше.</p> <p>— Буди |
| укава од честог платна!{S} Што да сваки види голе руке?{S} То је срамота; тако нека носи фудул- |
| за кратко време изађе из собе, да нешто види у мутваку, те тако Диша и Лепосава осташе сами.</p |
| д знам.</p> <p>— Слепац ниједан! — Свет види, а он не види какву је сурунтију узео! — Оди ти ов |
| ено га сад где у мутваку послује, опет види Лепосаву, али, место да га то стишава, све већма о |
| — рече Диша шалећи се. — А сад деде да видим каква су!</p> <p>— Немој, још мало; треба их окуп |
| јко — рече Маца дижући се. — Мислиш, не видим ја којим очима гледаш ти у Јанићија и како ти поб |
| ко еластично покреће.</p> <p>— То да не видим више — такви рукави!{S} Тако што не приличи чести |
| и. — Нема ноћи, море, када је на сну не видим; дође, тумара по соби, па онда, онда, кад је ја п |
| у децу убијаш.{S} Хоћу да попустим, што видим да си човек поштен.</p> <p>И сада наста на ново п |
| одговори Јанићије.</p> <p>— Па, де, да видимо, ако си јунак.</p> <p>Још тетка Маца није ни усп |
| ку, не би имала шта замерити.{S} Чим је видио кир-Ламбру, како се упутио кући његовог мајстора, |
| ао, сплетоше га за часак.</p> <p>— Ето, видите? — продужи Дума, кад опази како се мајстор Диша |
| S} Толко неје оставио кир-Бенџо; ама да видите колико вас постујемо, ја ћу вам позајмим из есна |
| иглама.</p> <p>— А што да се стидиш?{S} Видиш, како се не стиде ове Божје тичице!{S} И зар ниса |
| Зосим на турском језику. — Овај, што га видиш да је дошао са мном, јесте хаџи-Диша.{S} Дошао је |
| х, ух, што му ја нисам била жена, па да видиш како би се провео — викала је фудул-Стаменка <pb |
| да ме Господ благослови породом, па да видиш онда како ће те твој Диша хранити.{S} Море, ни Го |
| ра учинио, кад ти је отворио очи, те да видиш како те она прва варала.</p> <p>Хаџи-Диша одмахну |
| p>— Ко, море?</p> <p>— Кир-Ламбре, и да видиш какав!{S} Таман како је и заслужио. — Оставила га |
| сам мајка, па ето, трпим; а ти, зар не видиш какав си стао?!</p> <p>— Зашто да умре?{S} Зашто |
| то само прстен вратио.{S} Ето... и сам видиш и чујеш...{S} Цела чаршија говори за покојног кир |
| /p> <p>— Оно... знаш...</p> <p>— Па ето видиш и сам, како те волим, као да сам ти рођена сестра |
| их петнаест година није се мајстор Диша виђао са својим стрицем, нити је икада што о њему говор |
| ине, тетка Маца не само да је била радо виђена у кућама где се тако што догодило, него је била |
| мишљао и овај сан, или боље рећи Мацино виђење, на сваку руку тумачио, а трећег дана, кад седе |
| је у прво време и то покушавао.{S} Ова вижљава девојчица, која је сада већ толико израсла, да |
| дана посматрао испод очију, како се ово вижљаво девојче све више развија у једру и свежу девојк |
| умунији и Грчкој.{S} Капа је та грчког, византијског порекла.</note> <note xml:id="SRP19061_N2" |
| д куће, он стаде трчати, као да га неко вија.</p> <p>А када се потпуно разбистри од забуне, зас |
| а гурну капиџик и нагло, као да га неко вија, ускочи унутра.</p> <p>Фудул-Стаменка се уплаши од |
| ачио се са Мацином Лепосавом кроз коло, вијали једно другога, док тек Лепосава у један час отрч |
| ошћу, кад му са сокака допре раздражена вика кир-Думе и двојице његових пријатеља.</p> <p>— Ајд |
| ста викати и грдити Лепосаву.{S} Њезина вика заустави неколико пролазника, па и комшинице истрч |
| уде, паре да намлати!</p> <p>Али сва та вика беше у залуд.{S} Хаџија је сахранио свога калфу.{S |
| ш!{S} У полицију ћу ја тебе и твоју.... викала је фудул-Стаменка удаљујући се победничким корак |
| а жена, па да видиш како би се провео — викала је фудул-Стаменка <pb n="104" /> слушајући све ш |
| /p> <p>— И ето за тај посао, што је она викала на патролу, он је врнуо прстен!</p> <p>Како је о |
| ни... мени!{S} Је ли од мајстор-Дише? — викале су девојке у један мах.</p> <p>— Та ућутите, сур |
| це не је никад доста!{S} То због старос викам.{S} Синови, па ће да те прифате; и па зетови, из |
| ="214" /> <p>— Лепосава!{S} Лепосава! — викао је као смушен, не би ли је расвестио; али у залуд |
| > и твога мајстор-биволица!{S} Пцета! — викао је на сав глас Дума, очигледно преплашен оним одл |
| крив?{S} Зашто да се криво закунете? — викао је за њим очајно кир-Дума на улици.</p> <p>— Сикт |
| то толики пут потегао и новац трошио? — викао је хаџија на сав глас и подупрвши се песницама о |
| сада није било дана, кад није ма за што викао.{S} Пре се уздржавао пред Мацом а сада је и пред |
| Стаменка повиси глас и поче на сва уста викати и грдити Лепосаву.{S} Њезина вика заустави некол |
| ошку, па, кад је ни тамо не спази, поче викати:</p> <p>— Куде си откршила глава?{S} Овамо се ву |
| де ћу?</p> <pb n="166" /> <p>— Па не ли викаше Суља добошар за теб’ да те с власт фаћају.</p> < |
| ролу.{S} Мајстор Диша се уплаши од њене вике, те онако подеран и изубијан од пада замаче у сока |
| кнута овим наглим одласком, хтеде да га викне, али он већ беше на улици; она обори главу и са н |
| дете три пута обзине, а ти три пута да викнеш: „Његова болест на тебе, твоје здравље на њега“. |
| >— Ко каже то?{S} Ко каже, ана-сана.... викну раздражен и поче поклецавати од ужаса.</p> <p>— А |
| Јанићије!{S} Јанићије, бре, где си?! — викну у један мах преплашено.</p> <p>— Ево ме, мајсторе |
| анићија.</p> <p>— То она казала, то?! — викну Диша очајним гласом и ухвати се обема рукама за г |
| тво.</p> <p>— Морам да трчим по њега! — викну Ламбре. — Не ли имаш кир-Дишино дреје?</p> <p>Кир |
| <p>— Дошао Јанићије!{S} Ево Јанићија! — викну Лепосава весело.</p> <p>— Де, де!{S} Знала сам ја |
| ог с тобом, девојко, одби му бубреге! — викну Маца, кад зачу како звекнуше леђа.</p> <p>Лепосав |
| а је пусти.</p> <p>— Пашће, пусти је! — викну Маца за њим.</p> <p>— Пуштај, мука те ударила! — |
| осмехну.</p> <p>— У мутвак, чапкуне! — викну Маца. — Хаџилук је за побожне људе а не за такве |
| и; лају, тетка-Мацо, и лажу, Бога ми! — викну Диша очајно.</p> <p>— Е, мој Дишо — уздахну болно |
| ш, зете?</p> <p>— Идем да га дотерам! — викну хаџија раздражено и изиђе на улицу.</p> <p>Но у ћ |
| надао.</p> <p>— И друго, па опет син! — викну Маца — Камо алвалук?</p> <pb n="210" /> <p>Диша и |
| ти, па да и не осетим.</p> <p>— Лудо! — викну Лепосава још збуњена и не знајући да ли да се све |
| /p> <p>— Пије.</p> <p>— Шта, наопако! — викну Маца, а Диша само што разрогачи очи од изненађења |
| несе је.</p> <p>— Гледај, тетка-Мацо! — викну он и са доксата, на коме су вечерали, изнесе је у |
| тије ниједне; оставите момка на миру! — викну тетка Маца и поче примати ствари.</p> <p>— Поздра |
| шо, шта си се замислио, ходи на кафу! — викну га један комшија са ћепенка.</p> <p>— Хвала, сад |
| акву лудост?!{S} Зашто си је пустила? — викну љутито.</p> <pb n="208" /> <p>— Бог с тобом, зете |
| уше муње.</p> <p>— Ста искас ти овде? — викну му још из далека.</p> <p>— Поздравила те моја газ |
| кука.</p> <pb n="222" /> <p>— Шта је? — викну усплахирено хаџија и скочи са свога дивана.</p> < |
| чи даље.</p> <p>— За Бога, шта ти је? — викну Анастасија и пљесну се рукама, када угледа како ј |
| ркиња; оди!</p> <p>— Што стојиш море? — викну Лепосава весело, кад виде како јој се мати болећи |
| рану.</p> <p>— А-а!{S} Шта искате ви? — викну изненађено.</p> <p>Пред њим стајаше девојчица око |
| е, тако?</p> <p>— Ја да јој опростим? — викну Диша.— Никада!</p> <p>— Долазила.{S} Вели: човек |
| јецање.</p> <p>— Шта ти је, девојко? — викну запрепашћено тетка Маца, када је угледа онаку, и |
| — За име света, тетка-Мацо, шта кажу? — викну мајстор Диша, који већ не мога издржати њезино ок |
| ом топлога кадаифа.</p> <p>— Јанићије — викну га с прага — носи ово код тетка-Маце и да кажеш: |
| оби, у којој му жена стојаше с ножем, и викну:</p> <p>— Хоћеш ножем, роспијо?{S} На леб си ми п |
| положењу, док тек Маца одшкрину врата и викну:</p> <p>— Берићет, зете: дође и друго!</p> <p>— Ш |
| а нема.</p> <p>Хаџи-Диша је престрашено викнуо, кад уместо кесе извуче из недара крајеве искида |
| покојникова, који је на последњем часу викнуо: „кира-Анастасија! кира-Анастасија!“</p> <p>И до |
| ним изразом Јанићијевим и у жељи, да се виком спасе од нападача.</p> <p>Неколико пролазника дот |
| <p>Неколико пролазника дотрчаше на ову вику; а када Дума опази да више није сам, распомами се |
| сија?{S} Ако за њу разбирате, она је на вилает.{S} И едну писму је послала; иска да ви из њена |
| заборавила, брзо би га отишла мајци на вилает!{S} Жена, кад није понизна мужу, не заслужује им |
| си идем из ову проклету варош, идем на вилает, там да плачем и пред иконе да кунем тебе Ламбре |
| писмо, Ламбре му јавља да је отишао на вилает, у Костур; тамо ће остати неколико месеци, а њег |
| ло његове обрве.</p> <p>— Ти да идеш на вилает, а ја па овде без тебе да живим, што ми треба?</ |
| о дело не би вратио њезиној фамилији на вилајет; међутим, није могао ни помишљати, да би Јанићи |
| ом, јесте хаџи-Диша.{S} Дошао је из срб-вилајета, хеј, тамо, преко мора на сто конака, где сунц |
| седео је још на једноме избрешку близу Вилине Водице и подавао се стотинама грозничавих мисли, |
| и ћу се обесити! — говорио је стиснутих вилица и песница и ишао, лутао, без смисла и циља.</p> |
| /p> <p>Али кир-Ламбре ни речи; проглави вилицама, да нешто одговори, но грло га издаде и место |
| је у вече изненада заболи једна страна вилице, а и главобоља, те није могла ни маћи из собе.</ |
| ма зар тако? — хтеде да каже, али му се вилице тако стегоше, те он само нетремице звераше то у |
| обоша.{S} Грлати добошар Суља разглавио вилице и на памет виче искупљеноме народу: „Чујте и поч |
| је у почетку поручио само једно „шише“ вина, па после, кад дођоше двојица са Циганима, њега ра |
| ола, који је он увек за вечером наместо вина пио.{S} Маца је предузела домазлук, неговала она т |
| них стаклади и брише проливено по столу вино.</p> <p>Хаџија поче распитивати, а ћор-Ахмет му ис |
| , што га грло доноси, и диже обе шаке и вис.</p> <p>— А шта се то тебе тиче?</p> <p>— Разбојник |
| свећама и евангелијем дигао три прста у вис, то се већ дало видети и по његову лицу и антерији, |
| у тај час, упао у собу и угледао ове у вис уздигнуте руке, са којих су широки рукави кошуље сп |
| родера се супруг и подиже обе песнице у вис.</p> <p>Кира-Анастасија пребледе.{S} Што је у првом |
| је донео за спомен; подигла је руком у вис, загледала са сваке стране и дивила се везу на рука |
| има руци Дишиној, коју је он пред њом у вис уздигао.</p> <p>— Ово теби; ти да га носиш, а ја да |
| ло, које је нервозно час скупљало час у вис уздизало његове обрве.</p> <p>— Ти да идеш на вилае |
| кира-Думиница кроз сузе и весело — нема висе да фудулис кроз чаршија, ћепенци да ни запалаш.</p |
| уочљиве димензије, те је антерија тужно висила на њему.{S} Дућан је отварао пре свију и затвара |
| јеменије, које су вас дан пред дућаном висиле, па већ почео спуштати ћепенак, кад у дућан утрч |
| ак и забаченом десном руком, из које су висиле бројанице за леђима, стао кир-Ламбре пред мутвак |
| ики. — Одговори јој Диша и руком одмери висину, колику би могло имати дете од шест година.</p> |
| и својом руком одсече гајтан, о коме је висио чудотворни памук.</p> <p>Кроз махале пуче глас да |
| видела једно: некакву грану о којој је висио Јанићије Бик о затегнутоме ужету.</p> <p>— Не дај |
| сти. — Лични опис има осамнаест година, висок, плећат, велике <pb n="159" /> главе, ниска чела, |
| је кроз мртве и криве сокачиће, омеђене високим, сивим зидовима, иза којих се заклањаху бујне б |
| им обрвама, које се као два црвена лука високо надвијаху изнад живахних, силом застиђених црних |
| ес за потиљак, издиже обрве на половину високога чела, искрете мало у страну врат и танким глас |
| чије је лице све у браду зарасло и под високом купастом капом, око које се омотавала чалма зел |
| ла се на прсте, уздигла руке, да домаши високу полицу, па се извила леђима, да ти се чини, сад |
| ападни поруб, тамо, од куда се уздизаху вита минарета одблескујући под руменим јутарњим зрацима |
| важну новост.{S} Са Јорданскога спруда Витаваре, на коме је Јован Крститељ Спаситеља крстио, д |
| Сад народ у гомилама хрли пустињаку са Витаваре, да види свети ексер, да се и њему помоли и да |
| и коју аспру за зидање једнога храма на Витавари.</p> <p>— Ама, да ли је у истини то баш онај е |
| <p>Сад им редом исприча све: како је у Витавари био код пустињака, који чува свети чудотворни |
| јерусалимске сокачиће, докле у близини Витезде не уђоше у једну малену, таман као ћелија, соби |
| де на један трупац и тужно се загледа у вити месечев срп, чија блага светлост обасјаваше његово |
| оградско обзорје са кубастим џамијама и витим минаретима.</p> <p>После је отишао у Мокри Луг.{S |
| девојчица около својих тринаест година, витка, у шареним шалварицама, опуштених плетеница низ в |
| ексер.{S} Пустињак није оклевао, оде у Витлејем и, баш кад се у Вертепу пред јаслама молио, ра |
| и грудима и он му рече:{S} Иди у Вертеп Витлејемски и прими свети ексер.{S} Пустињак није оклев |
| уло као паклена аждаја, коју је видео у Витлејему на једној икони, где беху исписане <pb n="188 |
| ио, да му је лева рука, којом је обавио вито и еластично девојачко тело, осећала онај отпор и о |
| оче пратити еластично гибање и извијање витога струка и оно набрекло јелече, које се час пењаше |
| о склон према облим, загрљастим рукама, витом врату, набреклом јелечету и танкоме струку, за ко |
| што пара ухо те се уздиже изнад свију, виче: „кира-Анастасија! кира-Анастасија!“</p> <p>И њој |
| ц.</p> <p>— Пуштај, да убијем псето! —- виче кир-Диша.</p> <p>— Ела-те, да вас гурнем у трбу! — |
| да ти ишчупам; зубима да те закољем! — виче пригушеним гласом кир-Диша, стегао обе песнице, ал |
| >— Нека се искупи цео свет, не марим! — виче из гласа Стаменка. — Срам нека буде ону твоју... т |
| асије.</p> <p>— Ели сте ради гостима? — виче још с капиџика кира-Думиница домаћици.</p> <p>Кира |
| увукли у кућу, те у мало што не поче да виче за помоћ.</p> <p>Јанићије се у томе часу користи з |
| да га проведу кроз чаршију, а телал да виче: „Чујте и почујте!{S} Ово је луди Диша, који има ж |
| е онако на једној нози скакуће за њом и виче да пусти, а она се све више церекала, те га не пус |
| обошар Суља разглавио вилице и на памет виче искупљеноме народу: „Чујте и почујте!{S} Јанићије |
| тала?</p> <p>— Па то, да немаш деце.{S} Вичеш на мене, као да сам ти ја крива.</p> <p>Јанићију |
| ира. „Море, смири се, човече, једаред!“ вичеш му ти; ама пусто оно срце његово игра ли игра, ка |
| </p> <p>— Шта је?{S} Што сабајле толико вичеш? — одазва се Маца и изађе на доксат.</p> <p>— Дош |
| о се њихова удовица тако јавно срамоти, вичу на сва уста не само на мајстор-Дишу него и на кир- |
| Ламбрино одело није код њега.{S} Дакле, више јој нема спаса; он је то одело однео без сумње кир |
| брига? — запита тихо, некако замишљено, више као да размишљава него ли да пита.</p> <pb n="13" |
| уку.</p> <p>Хаџија на ново клону духом; више није смео да долази кући преко дана.{S} Ручак су м |
| ој кафани не беше никога <pb n="220" /> више.{S} Само што затече ћор-Ахмета, где купи око стола |
| — Једно и још једно, доста!{S} Не треба више; нек буде макар једно, син, као мој Алкибијадес!</ |
| <p>Јанићије немаде кад да се објашњава више, већ штуче међу сватове.</p> <p>А ко зна, не би ли |
| жала нека промена; уозбиљио се, не пева више, као што је то увек уз посао радио, не зачикује ми |
| њих скида по један грех с душе, сада га више не одржаваху у оном пријатном расположењу, које чо |
| вијала, праћена звеком дахирета, све га више мамљаше својом меком, страсном мелодијом, пуном не |
| p> <p>Али у кућевном домазлуку не би га више познали.{S} Како је у почетку покушавао, да и у ку |
| ако је: да ми је рођено дете, не бих га више волела!{S} Растао је на наше очи, био ти је десна |
| ио на кућу и Лепосаву, ипак га је брига више морила за радњом.{S} За Лепосаву није бринуо, јер |
| и удари у плач.</p> <p>Јанићије не мога више да издржи у овакоме положају.</p> <p>— Ко ће да те |
| у грчкоме и цинцарском језику, тако, да више ни у кући ни у чаршији није говорио друкчије већ г |
| азао, да јој то мајстор Диша враћа и да више неће да зна за њу, она је бризнула у плач и стала |
| и, да што пре оде у свој Пожаревац и да више никада не помишља <pb n="57" /> на синовца, који с |
| рчаше на ову вику; а када Дума опази да више није сам, распомами се па се улете право пред очи |
| било, само да ми се закуне да ме никада више неће варати; а оно псето (ту кир-Диша зашкрипа зуб |
| S} Ко ће их набројати!{S} Оног Београда више нема.{S} И гробље је већ оронуло, крстаче давно из |
| када није се смела чак ни једна паприка више из туршије изнети за совру, већ онолики број, коли |
| послуша, то све наопако.{S} Нисам смела више ни да му заповедим што, сама сам у кући, а он као |
| рошкове, што их је за ових седам недеља више учинио.</p> <p>— Још се чкембе једно није ни окоти |
| пасти, поче да се вајка, како сада нема више онако снажних људи, као што их је било некада.</p> |
| та сте без ћирија седели у њу, сад нема више! — одговори Анастасија и залупи вратима под носем |
| ксату и залевала цвеће, које је оздо на више, заједно са османлуком, сав доксат обузело.{S} Кад |
| и сада је био још збуњенији, што га она више гледаше.</p> <p>— Што да се љутим, кад ниси хтео?! |
| па, него је често тај еспап протурао са више користи, него ли и сам мајстор му; а сав дневни па |
| т и одан своме мајстору; а Диша му, шта више, посаветова, нека се он држи само њега <pb n="168" |
| би могао рећи да су равнодушне.{S} Шта више, за она четири дана, кад није долазио, Лепосава је |
| димензијама као и пређе распиње.{S} Шта више сад је, (разуме се у пратњи Јанићија Бика) пролазе |
| ојој љубави према неверној жени.{S} Шта више, њему се тек сада, после претрпљенога пораза, посл |
| !{S} Мајстор Диша неће да зна ни за шта више.</p> <p>Отрча Јанићије, а Мајстор Диша остаде сам. |
| пија једна!</p> <p>Јанићије не чу ништа више.{S} Некакве, час зелене час као ватра светле пеге |
| даш за овај тулум?“</p> <p>Мајстор Диша више није чуо ништа, није видео <pb n="87" /> никога.{S |
| и нехотице дала Анастасији један разлог више, да се одупре кир-Дишином наваљивању. — Кад не мож |
| ати дреје...{S} Ја ћу му кажем да никад више не долази... хоћу да се кајем... у цркву ћу да иде |
| ће из ове проклете вароши, да се никад више у њу не врати.</p> <p>— Отићи ћу, али ћу јој рећи |
| највише бучала глава од свега тога, сад више није знао шта да предузме.{S} Он је већ гледао у м |
| ака појавити фигура његове жене.{S} Сад више није био способан ни да премишља о својој несрећи. |
| о да сакрије своје узбуђење.</p> <p>Сад више није могло бити разговора о ономе, што му је на ср |
| рже прогура се кроз гомилу, која је све више расла.</p> <p>Сад, после овога сукоба, који се за |
| <p>И тако, дан из дан, Јанићије је све више подлегао ономе тешкоме осећању, од кога се ни посл |
| ће за њом и виче да пусти, а она се све више церекала, те га не пусти све докле се Јанићије не |
| на глас износи.</p> <p>Лепосави се све више у грудима стезаше.{S} По свему овоме њој се чинило |
| поклона! одговори Јанићије, који се све више збуњивао посматрајући како му се газдарица двојако |
| да прелеће очима по кајику, који се све више ближио.</p> <p>— Ено, онај тамо!</p> <p>— Ама, зар |
| апетости и недоумици, појачавало се све више, те он није никако могао да схвати ни одреди, у ка |
| очију, како се ово вижљаво девојче све више развија у једру и свежу девојку, он је ипак то чин |
| анићије је слушао, како се у даљини све више и више губе страсни тонови сетне арије.{S} Тихи жу |
| <p>Разиграна машта Јанићијева све га је више увлачила у свој чаробни круг, докле није у мутваку |
| ачке ћуди; и што се више отимао, све је више подлегао оном немилостивоме осећају, у који се до |
| .</p> <p>И Јанићије Бик тих дана био је више по улицама него у дућану.{S} Разносио је „каранфил |
| ћи се натраг Барјак-џамији.{S} А што је више у те мисли западао, све се више кајао, што <pb n=" |
| и обема рукама за груди и удахну што је више могао ваздуха.</p> <p>Песмица из баште заврши се п |
| не.</p> <p>— Тако и ваља.{S} Мајстор је више од оца; отац само што роди, али мајстор је онај шт |
| а је много више с друге стране.{S} Није више морала живети онако повучено и зазирати од најмање |
| у своје руке толико, да хаџи-Диша није више знао ни шта се у кућу уноси ни шта износи.{S} А не |
| "subSection" /> <p>Мајстор Диша се није више могао сносити.{S} Престао је да кори жену, што нем |
| Какав је то погани милет, што не верује више у Бога и пљује на свете утвари?</p> <p>— Море, не |
| а.{S} Очи јој необично светљаху, али не више оним топлим сјајем но неком светлошћу стакластом, |
| ксату, али у томе и Маца изиђе, само не више онако весела, него зачуђена и збуњена.</p> <p>— Шт |
| ај који је потури није требало да брине више колико ће порасти.{S} Свет једва чека да чује ново |
| а.{S} Кућа затворена, Ламбре био ту, ње више нема!{S} Ноге му се подсекоше и како је био наслоњ |
| што је више у те мисли западао, све се више кајао, што <pb n="78" /> је попустио пред њезиним |
| ишино бивало је све веће, и у колико се више Лепосава на његове очи развијала, у толико је већм |
| оно, што већ једаред очима омили, то се више од срца не очупа.</p> <p>Сутра дан су кира-Думиниц |
| ! — мислио је уз пут Јанићије, а што се више ближио ћепенку, који је испунила гојазна фигура ки |
| тао је играчка девојачке ћуди; и што се више отимао, све је више подлегао оном немилостивоме ос |
| тамо амо по густим трњацима, који су се више Стамбол-Капије богато ширили онде, где се данас на |
| /p> <p>— Ни врана коска да ми не донесе више у овај пусти Београд! — Ватра да га изгори! — узда |
| ци пролазе поред дућана, али он не муче више на њих као бик, те да засмеје ћепенке, него се ућу |
| ви уцвељену младицу, којој тада не беше више од двадесет година.</p> <p>Може се мислити како је |
| њих била је црња од црње.{S} То не беше више обична брига домаћина, који се удалио од куће, већ |
| сташлук детињи (јер ни Јанићију не беше више од петнаест година), то се не би могло утврдити та |
| ав као и пређе, па, ако се може рећи, и више, у колико се уз ту нежну црту његове душе јављао с |
| /p> <p>— Па, ето, тетка-Маце; она зна и више.</p> <p>— А шта ја знам? — Знам да је млада, лепа |
| је слушао, како се у даљини све више и више губе страсни тонови сетне арије.{S} Тихи жубор из |
| ити се на оно, што је био пре десетак и више година: постаће сиромашни крпа, неугледан човек.</ |
| у за оне људе који су тек после седам и више година добивали децу: „Ишао у Јерусалим по децу!“< |
| и Јанићијем Биком, а око њих стотину и више пратилаца.{S} Литија се свечано спусти низ Зерек, |
| а од овога часа омилела, у толико му би више жао, што нема, ма шта чиме би јој могао наградити |
| да се приближите гробу, коме не долази више нико; јер сви они, знани и незнани, који искрено т |
| нож у срце, на то није хтео ни да мисли више.{S} Извадиће своје калфенско писмо и отићи ће из о |
| .</p> <p>— Шта сад да чиним?{S} Овде ми више нема места.{S} Казаће тетка-Маци и мајстор ће ме о |
| дубине, говори; Пази како ћеш, ти ниси више дете!</p> <p>У таквоме несносноме душевноме распол |
| , сад не би могао ни за часак посумњати више о чудотворној моћи часнога ексера.{S} Оно, што је |
| рин, и тада баш није могао ни замислити више, да му ваља своје обећање одржати.</p> <p>До овога |
| ли најобилније муштерије, неће завирити више у његов дућан, те тако ће, мало по мало, вратити с |
| а ново паде у бунило, а Маца не допусти више да јој дете пеку усијаним гвожђем, него продужи ле |
| вонаре, потражите га и — нећете га наћи више.{S} Зуб времена оглодао је слова, а живи трн, који |
| по мало толико је овладала њиме, да јој више ни у шали није враћао ударце, када би га ова своји |
| аох, тетка-Мацо! — застења Диша — немој више тако!</p> <pb n="120" /> <p>— Шта: немој! — запита |
| на мајстор Диша — Носи, да га не гледам више!</p> <p>Јанићије се окрете вратима и збуњено заста |
| стично покреће.</p> <p>— То да не видим више — такви рукави!{S} Тако што не приличи честитој же |
| маш тамо?</p> <p>— Тако; нећу да служим више.</p> <p>— Ја те не пуштам; ти мораш да одслужиш <p |
| ирио са судбином.{S} Али, како који дан више, Јанићију се чињаше, како га све већма потискује о |
| а пробијање зида, и тада баш није могао више.</p> <p>И поред свега тога, што је оволики пут пот |
| ад је дошао до овога уверења, није имао више нигде излаза.{S} Требало би да се врати; али куд и |
| ез њих као трупина без руку, не би имао више коме да повери ни кућу ни радњу, а ово троје деце, |
| Маци, коју је после свега овога сматрао више него ли да му је рођена сестра, и Јанићија је дове |
| сну није надао, учинио је за њега много више него ли ма шта друго, што би намерно смислио.{S} М |
| та његова јучерања реч, сад га је много више мамила својом грозотом.{S} Није се плашио смрти, а |
| на у пустињи; али за то добила је много више с друге стране.{S} Није више морала живети онако п |
| уна очајне чежње, који је говорио много више, него што би је у стању била исказати највештија ф |
| ра-Анастасије пријале су Јанићију много више него ли газдине ћушке, што их је, као шегрт, од вр |
| стасије, па, кад се врати, да је никако више не види, било је за <pb n="100" /> њега толико ист |
| а ни сама није могла погодити, у толико више, што је прстен тек синоћ добила и што се мајстор Д |
| учно позивање текнуло је Дишу, у толико више, што није било никаквога оправдана разлога, да на |
| омшијама; <pb n="20" /> а то му је само више пријатеља стицало, јер су они знали кога под „фука |
| а би је дохватио шаком, те је она често више од њега примала, него ли што га је задужила.</p> < |
| на је <pb n="60" /> за цело знала нешто више, него ли што је он могао и помислити, када је поче |
| е.{S} Један од комшија видео је и нешто више.{S} Око поноћи — прича он — Диша је пробао да отво |
| асполаже по својој вољи, беше једна кап више зејтина на већ онако разбукталу жеравицу.</p> <p>Д |
| .</p> <p>— Не могу, тетка-Мацо, не могу више! — јекну Јанићије и грухну се у груди. — Нема ноћи |
| је запева.</p> <p>— Нема лека; не могу више овако! — рече он једаред тетка-Маци, када га ова п |
| гледа га преко рамена.</p> <p>— Не могу више! — одговори Јанићије узбуђен.</p> <p>— Који ти је |
| .</p> <p>— Зашто, бре?</p> <p>— Не могу више да останем овде.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Јанићије о |
| а ни за живу главу да остане у Београду више.{S} Плакала је, проклињала%, га што је наведе да с |
| ћепенка и збуњен оде одатле.{S} Сад му више не падаше ни на ум уобичајена кафа код Маце.{S} Хт |
| — Па ти му реци да нам не долази у кућу више; зашто ће нам он?</p> <p>— Ви’ш ти ње!{S} А шта би |
| се с очију, у дућан да ми не приступиш више!</p> <p>Несрећни Јанићије сада је остао потпуно са |
| а, па се, чисто за неколико недеља, још више издужила, озари се, кад угледа кир-Думу и приступи |
| ногу, сав раслабљен које од умора а још више од оног унутарњег бола, ударио другом страном и по |
| огу, и Бог ти је дао много новаца а још више памети, па размисли.</p> <p>— Па то на хаџилук?</p |
| и изговара да мора журити, па онда још више уситни, само да би што пре замакао за сокачић, у к |
| како је Ламбре отишао, кира-Мана се још више издужила.{S} Уз припомоћ кир-Думину она је од тога |
| уком и изиђе из дућана, Јанићију се још више разведри, прихвати газдину песмицу и, онако уз пос |
| ну угледа два тако уважена госта, и још више, када га, место оног простачкога назива: „мајстор“ |
| срам! — одговори шапатом Лепосава и још више саже лице у своје плетиво.</p> <p>— Од кога те је |
| где је био и шта је радио, само би још више пред Лепосавом утврдио колико је немоћан, да на св |
| е ради, за један дан посвршавао.</p> <p>Више није могао издржати.{S} Четвртога дана одлучи да о |
| он из мржње према своме шегрту, већ из виших педагошких принципа, који су у оно време у јеку ц |
| <p>„Здје почивајет Лепосава, папуџика, вјерна супружница мајстор-Дише обућара, честију и љубов |
| > <l>А над гробом у тузи се гуши</l> <l>Вјерни супруг сред жизненог мрака</l> <l>Ко остатак от |
| тво бољезни и јада</l> <l>Смерт попашна вјечном руком руши!</l> <l>Здје, у гробу, мир прелестни |
| ек пут, поче да је саветује, како да се влада, како да води кућу и да ни на сокак без мајке не |
| ши!</l> <l>Здје, у гробу, мир прелестни влада,</l> <l>А над гробом у тузи се гуши</l> <l>Вјерни |
| аче означи ону разлику, која између њих владаше.</p> <pb n="76" /> <p>А Јанићије је те шамаре з |
| запита она, а зрачак ведрине блесну из влажних очију.</p> <p>— Кажем ти, нисам!</p> <p>— Хоћеш |
| моја кућа, тамо се сакри, да те не види влас, а ја ћу се врнем да ти кажем несто.</p> <p>— Шта |
| ом мајстору на посао!“</p> <p>С овим је власт учинила своје: објавила је нестанак Јанићијев, а |
| ли викаше Суља добошар за теб’ да те с власт фаћају.</p> <p>Јанићија жацну, кад сазнаде да га |
| да Лепосави створи што ширу самоуправну власт у мутваку.</p> <p>— Е, мој зете, слушао си како с |
| р Диша на своју пуницу, дао јој је пуну власт надзора, како над кућом тако и над домаћицом, а ш |
| , снабдео се он уверењима и печатима од власти и свештенства, у којима је описана <pb n="193" / |
| аху, да се врати у Јерусалим, те да код власти оптужи хаџи-Зосима.{S} Али која фајда!{S} Хаџи-Д |
| да би до својих новаца дошао.{S} Турске власти би хаџи-Зосима бациле у апсу, а новац би задржал |
| д.{S} Ко о њему што сазна, нека достави власти. — Лични опис има осамнаест година, висок, плећа |
| рчко-цинцарски род, и када би му било у власти, за цело би се сва грчка чаршија за двадесет и ч |
| вога човека!{S} Море, да сам ја нешто у власти, ја бих њој...</p> <p>У свако друго доба Јанићиј |
| као бик.{S} Ко га нађе, нека га привуче властима а по том мајстору на посао!“</p> <p>С овим је |
| прстена означено, они могу бити већ и у Влашкој, па ако је нужно чак и у Галцу.</p> <p>Ма да ни |
| пластичну фигуру, која га је као свежа вода оживљавала!{S} И тек сада, када је остао без ње, о |
| да је неко тресе.</p> <p>— Е ли искате вода, да се повратите?</p> <p>— Отрова, кучко, отрова! |
| </p> <p>— Шта ти би, мајсторе?</p> <p>— Воде! — једва прошапута Диша.</p> <p>— Мајсторе, мајсто |
| ја се од српске одвајала, као зејтин од воде; многе црквене песме певао је по грчки, а оне, кој |
| набасао на лепу хладовину и врело свеже воде.</p> <p>— Па баш сигурно? — запита је Диша скинувш |
| да сама скине с верига котао пун вреле воде.{S} Котао је био тежак, те не <pb n="207" /> могућ |
| , из које је избијао дебели млаз хладне воде, и поче се пљускати по лицу и врату.{S} А она дево |
| ао као рука снажан млаз бистре и хладне воде, нису никада биле без два три човека или жене, чиј |
| <p>— Газда, да ли да ти донесем хладне воде?</p> <p>— На! — простења Диша и иза појаса извади |
| кир-Диша под пријатном свежином хладне воде и сирћета, кад се разабра.</p> <p>— Не бој се, кир |
| ума на саханчић, а у шарену чашу хладне воде, да послужи мајку, кад из собе изиђе.{S} Маца већ |
| чен вратио се кући, оставио судове пуне воде у мутвак, па ни да је сачекао за који часак, изиђе |
| в шегрт, Јанићије Бик, и унесе две ћупе воде.</p> <p>Мајстор-Диша му потрча на сусрет, али и са |
| арње ватре, приђе једној чешми, напи се воде, подметну главу под лулу, из које је избијао дебел |
| Лепосава, дете, донеси један ратлокум и воде.</p> <p>Кир-Диша само пребледе, седе на миндерлук |
| е Бик крчаг и отиде на чесму, да наточи воде.{S} А чесме по Београду, у оно време, биле су као |
| а час Анастасију Бенџину.</p> <p>У мало воде већи таласи, у малој чаршији већа узбуна.{S} Срби, |
| ову зелену чинију; пре зоре да захватиш воде са три извора; а кад се будеш враћала дома, никако |
| ело је по мало већ да се <pb n="132" /> води брига и о женидби устабашиној.{S} Који је тај што |
| е, ама за гол сабља да уфати; клефти да води, што је у срце!</p> <p>— А деце не је никад доста! |
| отавала чалма зелене емир-боје (знак да води порекло од самога Мухамеда), седео је на једној ме |
| деце, те је тако, у неку руку, морао да води двоструку бригу, и о радњи и о кући, Јанићије му ј |
| је саветује, како да се влада, како да води кућу и да ни на сокак без мајке не изиђе.</p> <p>— |
| о, распукло се и ишчезло као мехурић на води.{S} Био је као на ново рођен; лице почело опет да |
| S} Ако прво комшија, Грк и пријатељ, не води бригу на грцко удовица, кој да гу води.{S} Него зн |
| води бригу на грцко удовица, кој да гу води.{S} Него знаш шта је?{S} Кира-Анастасија да удамо! |
| ти ђавола савладаш и да ти анђео радњу води, издржи до краја и постани хаџија.{S} То ти је! — |
| ве, што он ни сам није могао разабрати, водила се нека потајна борба.{S} Нешто нејасно, што се |
| о лагано и сређено разлагала, као да је водила рачуна о свакој речи коју ће изговорити.</p> <p> |
| l>— Ако ј’ умро те тешто, ја си коло па водим!“</l> </quote> <p>Он запева, а обе жене преузеше; |
| оницима и зато, што је он толико рачуна водио о светињи ове земље, по којој је Спаситељ ходио и |
| у коме је до мало час тако важне говоре водио.</p> <p>Неколико дана после овога није му се дало |
| дра и уважена глава.</p> <p>Разговор се водио око свакидашњих ствари; по неколико пути понављал |
| .</p> <p>Тога дана између зета и пунице водио се озбиљан разговор, који беше од недогледних пос |
| бран и свој господар; о свакој је аспри водио рачуна и са највећим задовољством свакога вечера |
| дара у њој.{S} Јанићије је тако савесно водио послове, надгледао радњу и сакупљени пазар односи |
| од шест година.</p> <p>Овај се разговор водио на петнаест дана по повратку Дишином.{S} Још се ч |
| је још на једноме избрешку близу Вилине Водице и подавао се стотинама грозничавих мисли, које с |
| .</p> <p>А докле је тетка-Маца обносила водицу и у свакој кући задржавана, бар док једну кафу н |
| за кратко освестила и затражила, да је водом напоји.</p> <p>Тако је било и овога јутра.{S} Диш |
| е да умијеш и запојиш из те чиније оном водом, три пута. — Тако да радиш, снахо, па ће ти дете |
| о до обале, и тек када се каик одби низ воду и изгуби иза градских бедема, он се врати натраг, |
| комотан изишао на доксат, узео слатко и воду и запалио чибук, па сада задовољно брекће и ужива |
| чесми прича.{S} Кад чучнух, да захитим воду, а она ми каже: „Је ли бре, Јанићије, кад те је ма |
| у ономе часу кад је Јанићије отрчао по воду, угледао, како у собу улете некаква црна крмача по |
| е мутвак и са Лепосавом оде на чешму по воду.{S} На чешми је затекао млађега шегрта мајстор-Диш |
| спред дућана почисте и по дућану полију воду, устаде и Јанићије, помете мутвак и са Лепосавом о |
| еднога друга, сапутника, који му је био вођа по Јерусалиму.{S} Био је то неки Грк хаџи-Зосим из |
| .{S} Хаџи-Зосим био му је не само добар вођа него и одличан поштовалац, који је на свакоме мест |
| > материјални рачун.{S} Она је Јанићија волела; гледала је у њега, као што је некада у Лепосаву |
| е: да ми је рођено дете, не бих га више волела!{S} Растао је на наше очи, био ти је десна рука |
| <p>— Не си ми муж: не сам те никада ни волела!{S} Ти да идеш одавде; е ли сте чули?</p> <p>Али |
| расправљати.</p> <p>Кира-Мана је силно волела свога Ламбру, а имала је и ту добру страну, што |
| ад она престаде.</p> <p>— Кад те не бих волела, не бих ти толико говорила.{S} Не бих марила, ба |
| јазук на мајстор-Диса! — А како смо вас волели, као да сте из сама Елада, као да не сте из пожа |
| } Ја сам крива, што се убио; он је мене волео, па је због мене то!</p> <p>И ова слика, коју је |
| ="106" /> да ту жену није никада толико волео и тако везан био за њу, као баш сада, када га је |
| ила на оној Лепосавиној изјави, како га воли као рођена брата.{S} У овој улози, и ако му је бил |
| тако!{S} Не иди од нас.{S} Ето, нана те воли као сина, а и ја те волим као да си ми рођени брат |
| љене.{S} Није био на чисто, да ли да их воли или мрзи, што су Лепосаву у гроб отерали.</p> <p>М |
| } Ето, нана те воли као сина, а и ја те волим као да си ми рођени брат.{S} Ти немаш ни мајке ни |
| ..</p> <p>— Па ето видиш и сам, како те волим, као да сам ти рођена сестра.{S} Жао ми било, што |
| у радњу за ортака.“</p> <p>— Зато га и волим, као да ми је рођени син <pb n="205" /> — рече Ма |
| е.{S} Јанићије је моје дете; добар је и волим га.{S} Али он је још слуга, нема нигде ништа; а д |
| она све тако мислила.</p> <p>— Ти ме не волиш... рече Јанићије тужно, кад она престаде.</p> <p> |
| ки судови кесе секу.{S} Него, сас Божја воља, сутра да си кренеш; до Дубравица на каик, а за ти |
| м <pb n="153" /> момцима, да без његове воље и допуштења није момак могао располагати својом сл |
| јао од себе мисли, које га и без његове воље вукоше развалинама порушених идеала; а ноћу, кад з |
| кући не допушта, да што противу његове воље и о својој глави ради.</p> <p>Ухватио је Бика за у |
| да се овде може човек погађати до миле воље.{S} Ономад је један хаџија откупио од некога испос |
| случај, који не би зависио ни од Дишине воље, ако би је спасао.{S} А тако се баш и десило.</p> |
| она је била толико <pb n="136" /> одана вољи своје матере и толико је стрепила од њене љутине, |
| ила кир-Дише, за кога се удала по туђој вољи и, само толико, колико да покрије главу.{S} Да је |
| огња међу које је стављен, да по својој вољи изабере у који ће скочити.{S} И сам Бог зна докле |
| немоћ, да са собом располаже по својој вољи, беше једна кап више зејтина на већ онако разбукта |
| свој нови положај и предаде се потпуно вољи ове девојке, у коју је, кад год му се за то дало п |
| надао, оно је постигао, и никад својом вољом, својим одрешитим радом но увек — случајно.{S} Ва |
| виде он данас остварену, опет не својом вољом и одлучношћу него — случајно.</p> <p>Право рећи с |
| ву главу рећи пред кир-Ламбром, чију је вољу увек сматрала не друкчије већ као наредбу, коју је |
| и послушна девојка неће никада погазити вољу свога родитеља.</p> <p>— И ко се може боље побрину |
| је Диша код прве цене занемео и изгубио вољу на пазар и на децу; а он је опет нудио толишно, да |
| ве године обећавао Богу пет ока чистога воска, и сваке је године повишавао обећање, докле га ни |
| није се плашила ничега.{S} То је, као у воску знала, да тетка Маца није од оних жена, које једв |
| се кајем... у цркву ћу да идем, велику воштаницу да палим за душу на твоја мајка.{S} Брат да м |
| ртовања добио од свога мајстора) и, као врабац из шаке, шмурну на врата и весело одјури симиџин |
| бесвестан за спољашне утиске; неколико врабаца џакало је на једној дафини, чије се гране повил |
| хала; а кир-Диша је сада постао највећи враг Грцима.{S} А како на улици не беше никога, не оста |
| ре без порода и да му имање туђа хала и врана разнесе.</p> <p>Тако су протицали дани за данима, |
| афом и наливеним филџанима.</p> <p>— Ни врана коска да ми не донесе више у овај пусти Београд! |
| ја нисам текао овај зној, да га хале и вране растичу!“</p> <p>Али у кућевном домазлуку не би г |
| јана како се ради, добивао је шамаре за врат или би га мајстор чукао у главу савијеним кажипрст |
| оно... — муца Бик збуњено и чеше се за врат.</p> <p>— А, ту ли те сврби, магаре! — подвикну Ди |
| азбијених врата, те га одалами шаком за врат, да је Бик одлетео неколико корачаји.</p> <pb n="4 |
| свадба пре ђердека; а ти мени шамар за врат!{S} А ја сам хтео да ти кажем како ју је кир-Ламбр |
| н Грк, који му онакву жену натоварио на врат, још новчано опљачка.</p> <p>Да му није било баш н |
| ума је муке мучио; навукао себи беду на врат, па сада не зна ни како да се брани у махали од св |
| игурном путу спотакне се, падне и скрха врат.</p> <p>А кира-Анастасија, како је са осмејком на |
| уђе главе, издашно спуштао на Јанићијев врат.{S} Али то, у осталом, није чинио он из мржње прем |
| , а глави ништа.{S} А увек, кад подвије врат и полети, мукне тако, да вам се чини то бик муче.< |
| им шалварицама, опуштених плетеница низ врат и к’носаним обрвама, које се као два црвена лука в |
| {S} Па и овај Јанићије Бик, чији снажни врат и пространа плећа одаваху силу младости у свој сво |
| дговори Диша и својом руком јој обеси о врат чудотворну хамајлију.</p> <p>Сад им редом исприча |
| ну високога чела, искрете мало у страну врат и танким гласом запева:</p> <quote> <l>„Кокона Мар |
| м, па тек теменом о затворена врата.{S} Врата прснуше, а глави ништа.{S} А увек, кад подвије вр |
| врата, главом може да пробије храстова врата, а уме и да муче као бик.{S} Ко га нађе, нека га |
| ле надати, да ће мајстор Диша на њихова врата кад тад закуцати.</p> <p>— Цинцарку, па још удови |
| ај бесмислени поглед, који се уковао за врата, куда је Јанићије отишао, тешко да је и опажао, д |
| pb n="159" /> главе, ниска чела, широка врата, главом може да пробије храстова врата, а уме и д |
| прекидано и тупо гледао у она комшијска врата, иза којих је извиривало девојче и радознало прат |
| у се уклони.</p> <p>Уђе у собу, заригла врата, да му нико не улази, <pb n="98" /> па се, као да |
| а под.{S} Стала опуштених руку уза сама врата и снебива се, да ближе приступи.{S} Мајстор Диша |
| запита сада Диша и нежно баци поглед на врата од мутвака.</p> <p>— Сад ћу је звати.{S} Дошла јо |
| стора) и, као врабац из шаке, шмурну на врата и весело одјури симиџиници.</p> <p>А мајстор Диша |
| , те Диша заборави и на своја разбијена врата и на оно што је шегрту спремао.</p> <p>Али судбин |
| земљу рогом, па тек теменом о затворена врата.{S} Врата прснуше, а глави ништа.{S} А увек, кад |
| с тешком муком, што самоме себи затвара врата од куће, која га је као свога рођенога примала, и |
| био у јеку, Лепосава не одмиче даље од врата, на која је ухо прислонила.</p> <p>— Је ли истина |
| уди и докле фудул-Стаменка не одмаче од врата.</p> <p>— Ово ћеш да ми скупо платиш!{S} У полици |
| > <p>Ова њезина вештина отварала јој је врата сваке куће и донела јој је породички назив: тетка |
| вега била је његова вештина, да пробије врата — главом.{S} Залети се, подвије главом као јунац, |
| аца и Лепосава уђоше у кућу и заклопише врата, распучи, те им даде маха, да што слободније одах |
| у томе часу користи забуном, штуче кроз врата и истрча на улицу.</p> <p>Анастасија и Ламбре ост |
| да им прими Бога или да утекне у собу и врата забрави?{S} Али, оне су се тако љубазно смешиле; |
| чи, притиште руком кваку и погурну; али врата затворена.</p> <p>Ова једна ситница, што су врата |
| пође за њом у собу.</p> <p>Кад приклопи врата, кира-Анастасија га тако нежно, тако молећиво пог |
| ба их окупати! — одговори Маца и залупи врата пред носом зетовљевим.{S} Диши не оста друге него |
| осподар у кући, или шта је? — Он отвори врата, извири на ћошку, па, кад је ни тамо не спази, по |
| ући у исто време за сваки случај пут до врата.</p> <p>— Ама лажеш, бре! —Где су Ламбрине дреје? |
| обро кроз шаке, за оно што му је разбио врата.</p> <p>— Можеш ти то, брајко, пробати на Думиним |
| p> <p>— Хајде, кћери, метни огрлицу око врата, а дукат на чело; па онда донеси послужење.</p> < |
| них махмудија.</p> <p>— То да носиш око врата, а ово да метнеш па чело — и даде јој велики, зла |
| е долази већ? — упита га Лепосава још с врата.</p> <p>— Долази! — одговори Јанићије и узбуђено |
| д неко закуца на вратима.{S} У исти час врата се полако ошкринуше и у собу се промоли кир-Думин |
| му, Бог зна како, мило, што му је шегрт врата пробио.</p> <pb n="47" /> <p>Но то је само тренут |
| једним делом тела не миче, већ гледа у врата, на којима је стојао мајстор Диша.</p> <p>— Шта с |
| м све жустрије и јаче песницом лупати у врата, да се од удара тресла.</p> <p>Али из куће ни жив |
| , опусти руке, па се бесвесно заблену у врата.{S} Стојао је нетремице тако; али, на његову срећ |
| ео да питам.</p> <p>Тетка Маца одшкрину врата и тајанствено погледа, да их ко не ослушкује, а к |
| номе расположењу, док тек Маца одшкрину врата и викну:</p> <p>— Берићет, зете: дође и друго!</p |
| една комшика, која у томе часу одшкрину врата и промоли главу на поље.</p> <p>— Како је?</p> <p |
| а хркања нечијег.{S} Он нечујно ошкрину врата, провуче главу и загледа унутра.{S} На миндерлуку |
| орена.</p> <p>Ова једна ситница, што су врата закључана, ускомеша у њему на ново ону ватру и он |
| азорна, а уз то се сети оних разбијених врата, те га одалами шаком за врат, да је Бик одлетео н |
| мајстор, када се он једва вукући ноге, врати у дућан.</p> <p>— Однео сам, мајсторе! — одговори |
| } Тражио је да кир-Дума одмах иде Диши, врати удовичин мираз, а Дишу да туже митрополиту и суду |
| а он чим је испратио мајстора на улицу, врати се болесници, која је спавала тврдо.{S} У једно в |
| мајка.{S} Брат да ми будеш, Јанићије... врати ми дреје...</p> <pb n="67" /> <p>— Не могу, нису |
| </p> <p>— Ама шта ћеш од мене?</p> <p>— Врати дреје...{S} Ја ћу му кажем да никад више не долаз |
| улицу. — Била му је првобитна намера да врати газдарици цванцик у руке и да јој каже, да ће све |
| лоништво, да се, макар као ексик-хаџија врати, па макар никада и не добио деце.{S} Али: човек к |
| ној кући.</p> <p>После подужега времена врати се мајстор Диша у свој дућан, зајапурен од наглог |
| > <pb n="65" /> <p>После некога времена врати се у дућан, али без оне гужве, седе за посао, да |
| куда, па се тек после извеснога времена врати, ако је могућно још замишљенији него што је из ду |
| гао ни десет дана да издржи, а да се не врати у овај „црни“ Београд, где му је било све тако го |
| оклете вароши, да се никад више у њу не врати.</p> <p>— Отићи ћу, али ћу јој рећи све.{S} Пљуну |
| иша је у залуд очекивао Јанићија, да се врати; њега не би ни од куда.{S} Послао је два „чирачет |
| ко у њему остао.{S} Потајна жеља, да се врати кући, да се још једном, макар и крвнички, погледа |
| воја колена.</p> <p>— Хоће, вели, да се врати, али тако... продужи Маца и на половини речи заст |
| сажаљевале; неки га и саветоваху, да се врати у Јерусалим, те да код власти оптужи хаџи-Зосима. |
| от зависи.</p> <p>— Ето, каже:{S} Да се врати, ама тако, да се пољубиш са кир-Ламбром, да Јанић |
| више нигде излаза.{S} Требало би да се врати; али куд и коме?{S} Зар да својим очима гледа Леп |
| и њему не остаде друго, него или да се врати мајстору или да изврши што је наумио.{S} На прво |
| да се растави од Анастасије, па, кад се врати, да је никако више не види, било је за <pb n="100 |
| да им купи, а новац ће му дати, кад се врати.{S} Диша је и њима обећао, али као човек од рачун |
| у“, она мало зажмури, присебност јој се врати, па је целога дана, као невеста, по тадашњем обич |
| оду и изгуби иза градских бедема, он се врати натраг, сврати прво у Дишин дућан, да обиђе момке |
| хаџи-Диша, да му не вреди тражити га, и врати се кући.</p> <p>— Сутра ћемо се већ разговарати, |
| оли хаџи-Дишу, да га код куће сачека, и врати се натраг.</p> <p>На пет дана после ове куповине |
| умилостивила и ражалила, те да се кући врати.{S} Кир-Думи не смеде да повери своју замисао, је |
| собици плакала и молила Јанићија да јој врати дреје.{S} Јанићије им није казао чије су дреје; а |
| ј ништа није познато, зашто јој вереник врати прстен, те тако кир-Думи није остало другога пута |
| лице Ламбри; а Ламбре тим истим оружјем врати му ударац.</p> <p>— Пуштај, да убијем псето! —- в |
| оизведен за калфу, са богатим интересом врати првоме своме шегрту, који му под руку дође.</p> < |
| е мајстор-Дишу нагонило, да онако нагло врати прстен, то је он тек из далека напоменуо Думи, ка |
| , отре јој блато о антерију, па је опет врати на старо место, да је удели оном трећем, који се, |
| ли, боље рећи, одложио је, да се на њих врати као на последње средство, ако не успе да мајстор- |
| која се после дугога истраживања једва вратила.</p> <p>— Е, шта би? — запита кир-Диша нестрпељ |
| о се замисли.</p> <p>Када се тетка Маца вратила, затекла је ћерку у мутваку како седи на шамлиц |
| вом очи и побеже из собе.</p> <p>Кад се вратила са послужењем, на челу јој се, баш над самим по |
| паних коса и плачући а он сав изгребан, вратили са чесме кућама.{S} Али се ни после тога не ост |
| ек без памету.{S} Еле, за сто сте јосте вратили прстен?</p> <p>— Па... ето, радња је, посао се |
| е, што је допратило покојницу до гроба, вратило се хаџи-Дишиној кући, да над пуним <pb n="215" |
| ога имаш да се китиш?{S} Докле се ја не вратим, не треба ти, а када се будем вратио, иде ли то, |
| , да је кира-Мана, која се притајала за вратима и ослушкивала шта Ламбре у соби ради, одскочила |
| е.{S} Маца већ устала, умила се и пошла вратима, кад од једном зачу јасан усклик Лепосавин:</p> |
| ма тихо шапуће себи, кад неко закуца на вратима.{S} У исти час врата се полако ошкринуше и у со |
| -Ламбрину, по обичају изу јеменије пред вратима и у танким мествама уђе у собу.</p> <p>— Кали-м |
| и дваест пути понављао, а просјак пред вратима понизно чекао, он би се пропео на прсте, бркао |
| Скупо је!{S} Збогом! — рече Диша и пође вратима.</p> <p>Али свети човек, опазивши намеру хаџији |
| } То му требаше још! — рече Диша и пође вратима.</p> <p>— Куда ћеш, зете?</p> <p>— Идем да га д |
| гледам више!</p> <p>Јанићије се окрете вратима и збуњено застаде на самоме прагу.</p> <p>— Ето |
| како девојче извирује; девојчица залупи вратима и певушећи отрча кроз авлију у кућу.</p> <p>Још |
| ма више! — одговори Анастасија и залупи вратима под носем свога супруга.</p> <p>А мајстор Диша, |
| Можеш ти то, брајко, пробати на Думиним вратима а не на мојим! — мисли срдито у себи, а гласно |
| већма клонуо, незадовољан и као утучен, вратио би се у мутвак и осорљиво одговарао, ако би га о |
| n="37" /> њој остао.{S} Али овога пута вратио се необично брзо, и што је главно, врло узбуђен |
| > <p>Пуче глас по комшилуку, да је Диша вратио прстен.{S} С почетка се и веровало и није: али к |
| о је збуњен и сав утучен.{S} Од како је вратио прстен, тек од онда осетио је, колико му је тешк |
| олико да из Дишиних уста чује, зашто је вратио прстен; али им Бик увек одговори, да газда није |
| о, када му Маца саопшти, да се Јанићије вратио, али се ипак трудио, да то задовољство не покаже |
| јстор Диша је, пре него што се Јанићије вратио из бербернице, већ чуо за цео догађај, разуме се |
| е наменио својој невести.</p> <p>Кад се вратио, тетка Маца га је дочекала на капиџику.</p> <p>— |
| ао да је једва дочекала, што јој се муж вратио, а сада тако презриво.</p> <p>— Мори, немој да с |
| ада би знала, да је за такво дело не би вратио њезиној фамилији на вилајет; међутим, није могао |
| не би од мене сачувао, само да се ниси вратио.{S} Па, деде, пробај још једаред; земљу ћу да пр |
| вајући тренутак.{S} И ако је он удовици вратио прстен, мираз је био још у његовим рукама, те та |
| и није кир-Дума пристао, он би се ипак вратио својој вереници; јер оно, што већ једаред очима |
| да је не ода.{S} Овако њезин је цванцик вратио, и сад га ништа није везивало да језик везује.</ |
| не вратим, не треба ти, а када се будем вратио, иде ли то, да једна хаџијница меће дукат на чел |
| иђати, како је пренаглио, кад је прстен вратио само зато, што му је некаква комшиница зуцнула ј |
| .{S} Ама нисам ја баш за то само прстен вратио.{S} Ето... и сам видиш и чујеш...{S} Цела чаршиј |
| рица но права сестра.</p> <p>Као утучен вратио се кући, оставио судове пуне воде у мутвак, па н |
| д хаџија после, кад се у своју отаџбину вратио, понео такву кутију, и у цркви, на служби Божјој |
| ме научите, те да и ја разбирам, засто вратисте прстен?</p> <pb n="41" /> <p>Али мајстор Диша |
| бе!{S} Нема да си узмите пари, па да не вратите!{S} Лопове, бре, паре да си вратиш!</p> <p>Јани |
| Доста!{S} Ево вам бакшиша; а сада да се вратите онима, тамо.{S} Ама немојте глуво, него да свир |
| његов дућан, те тако ће, мало по мало, вратити се на оно, што је био пре десетак и више година |
| р-Дума затражити мираз, а он му га мора вратити, те на тај начин прекинути и последњи кончић, к |
| жацну и он од једном осети да јој мора вратити.</p> <p>— Е, па хтео сам, баш!{S} Зар се ја теб |
| , мушко је.{S} Ама он се теби опет мора вратити, ич се не брините за то!{S} Ви само да му чуват |
| е, а мој?{S} Хеј, хеј, ко зна кад ће се вратити!</p> <p>У таквоме расположењу она је најрадије |
| мрт за вратом.{S} Бог ће дати, па ћу се вратити, а ти да ме дочекаш како приличи једној хаџики: |
| "85" /> да ће га она курталисати беде и вратити у дућан; а гледај ти сада, како изокренула, као |
| годан час, када ће јој се зет опет жени вратити.</p> <p>Тако је то трајало неколико недеља, кад |
| уби у лице, — Знала сам ја да ћеш се ти вратити.{S} Али то није било лепо, да свога мајстора, к |
| ала силна врелина.</p> <p>Морао се ипак вратити у дућан.{S} То је осећао кроза сву буру своје д |
| </p> <p>— Много!</p> <p>— Само здравља, вратиће се он брзо! — одговори Маца.</p> <p>— Не чуј, Б |
| , де, не плачи!{S} Не идем преко света; вратићу се.{S} Него онако да чиниш, знаш?</p> <p>— Знам |
| не вратите!{S} Лопове, бре, паре да си вратиш!</p> <p>Јанићије није чекао да се пролазници иск |
| за врбацима ниже Кајабурме.{S} Тек онда вратише се свих троје ћутке и замишљено.</p> <p>— Где ј |
| зговор. — И кира-Мана и све остале жене вратише јој на ново старо пријатељство, за киме је сиро |
| ирачета“, да га траже, али, када се ови вратише и јавише, да га нигде нема, он одмахну главом: |
| задржа шаку сирћета, којом хтеде да му вратне жиле протрља.</p> <p>— Немој: кир-Диша!</p> <p>— |
| јани, као од брега одваљени, са кратким вратовима и снажним гласићима, потврђивали су у сложном |
| ма како се каже: пут за морем а смрт за вратом.{S} Бог ће дати, па ћу се вратити, а ти да ме до |
| судбина, која се тога дана наднела над вратом Јанићију, није га мимоишла.{S} Све до првога сах |
| како је Лепосава умрла и оставила му на врату троје деце, те је тако, у неку руку, морао да вод |
| које је кључ држала тетка Маца о своме врату.{S} Кад је хаџија прегледао све рачуне и уверио с |
| адне воде, и поче се пљускати по лицу и врату.{S} А она девојачка песмица што се из баште извиј |
| /p> <p>Лепосаву обли руменило по лицу и врату.</p> <p>— Зар ти није мајка казала?</p> <p>— Де, |
| н према облим, загрљастим рукама, витом врату, набреклом јелечету и танкоме струку, за који би |
| ећа наднесену шаку и чека када ће га по врату пљеснути.</p> <p>Најпосле, после кратких ћутања и |
| ј је овај казао, да јој то мајстор Диша враћа и да више неће да зна за њу, она је бризнула у пл |
| ен; изгубио је грчке пријатеље, а да се враћа својој нацији на то није ни мислио.{S} Одрођеноме |
| А за љубав тога малог задовољства да се враћа и излаже новим трошковима, то није хтео.</p> <p>И |
| и после <pb n="103" /> неколико година, враћајући се из Цариграда, паде мртав с коња, негде на |
| тране.{S} Бар њему се тако чинило, јер, враћајући се у дућан замишљен и тешко расположен, у уши |
| ћи се већ по пети пут до Варош-капије и враћајући се натраг Барјак-џамији.{S} А што је више у т |
| дговараше Цигани у глас, удесише жице и враћајући се лагано истим путем, стадоше извијати арију |
| з сокачић.{S} И увек би се, после тога, враћала нерасположена и срдито стресала са шарених шалв |
| оја је пошла право њезиној кући, она се враћала из казначејства, свратила узгред у цркву, купил |
| атиш воде са три извора; а кад се будеш враћала дома, никако да се не обазреш за собом, а све д |
| имена, коју је Диша, својим неразложним враћањем прстена, набацао.</p> <p>А када га већ и срце |
| сао од тешког душевног напора и збуњен, враћао ипак оном једином осећању, које је кроза сву срџ |
| положење остајало снажно и несаломљено; враћао се својој љубави према неверној жени.{S} Шта виш |
| врло узбуђен.{S} Тако се он никада није враћао из дућана.</p> <p>— Да не долази већ? — упита га |
| ладала њиме, да јој више ни у шали није враћао ударце, када би га ова својим пуначким шакама пљ |
| атњи својих мужева и младожење, који се враћао својој напуштеној вереници као блудни син из Биб |
| онда да не изгледа џабе, што је прстен враћао.</p> <p>— Тако је, кир-Дума.{S} Ја и сам верујем |
| сневесели, као да му се на ново почеше враћати тешки дани очајања и пометености.</p> <pb n="17 |
| ред вече узбунио говеда, која се с паше враћаху.</p> <p>И све му је лепо ишло за руком.{S} Али |
| >— Узми и хаирли!{S} Дошао си без деце, враћаш се с децом!</p> <p>— Боже дај! — одахну Диша, ис |
| олико интересовала за мужа, који јој се враћаше.</p> <p>А докле су они овако разговарали у гоми |
| та на једноме месту скрасити.</p> <p>Са враћеним прстеном као да му је отишло на свагда оно спо |
| p>— Што?{S} Што треба да скинеш са себе враџбине.{S} Зар си ти један који је тако страдао, па, |
| ишеве, да их после удавачама, за њихове враџбине, продају, завуче се и тако целу ноћ преспава.{ |
| оји је тако страдао, па, када је скинуо враџбине, деце пуна кућа.{S} А то што је на теби, од пр |
| уд далеко уклони, или кад би имао какву враџбину, те да се учини невидљивим, кад кроз чаршију п |
| је млада и здрава, а и ти си здрав као врба!{S} Биће, биће!</p> <p>Разуме се да мајстор Диши н |
| е и даље клизила, докле се не изгуби за врбацима ниже Кајабурме.{S} Тек онда вратише се свих тр |
| јим таласима, као што речна брзица ваља врбову кладу.</p> <p>— Како Бог хоће, тако нека буде! — |
| кочи преко зида и лагано, као мачка кад вреба, довуче се између дрвета и густога османлука само |
| у, тешко је побројати.{S} Она непојамна врева од мисли у његову запаљену мозгу, када би хтели д |
| ожење, Лепосава се чешће пута усред ове вреве међу пријатељицама осећала усамљена и растужена.< |
| Она га никад није грдила; а то је много вредело за душу једнога сирочета, које није сазнало ни |
| атекао.{S} Јанићије му је у истини пара вредео.{S} Ништа, што је за напредак радње било корисно |
| прате.</p> <p>Виде хаџи-Диша, да му не вреди тражити га, и врати се кући.</p> <p>— Сутра ћемо |
| њу.{S} Тек сада је осећао, колико му је вредио онај Јанићије и било му је врло криво, зашто да |
| шта ја знам? — Знам да је млада, лепа и вредна... одговори тетка Маца, али некако тако неодлучн |
| " /> друго, ти си добра девојка и бићеш вредна и послушна; ха?</p> <p>— Хоћу! — одговори Лепоса |
| упамо из заборава, ако ни за шта друго, вредно је поменути по ономе чуду, које му се још у Јеру |
| , испунише кућу детинским плачем, то је вредно сазнати, нарочито садањем појасу мужева и жена, |
| лом београдских башта, челе су зујале и вредно прибирале сокове из белих расклопљених чашица ку |
| _N3">„Карантин“ био је новац од бакра у вредности 10 пара.</note> <note xml:id="SRP19061_N4">Сп |
| још неко време, да се нахвале доброте и вредноће будуће кира-Дишинице, па се онда дигоше и одош |
| прса и савијеним кажипрстом обриса две вреле сузе које му низ лице кануше.</p> <p>Тетка Маца ј |
| покуша да сама скине с верига котао пун вреле воде.{S} Котао је био тежак, те не <pb n="207" /> |
| вала у очима, из којих је суктала силна врелина.</p> <p>Морао се ипак вратити у дућан.{S} То је |
| дан, па тек набасао на лепу хладовину и врело свеже воде.</p> <p>— Па баш сигурно? — запита је |
| из чесме, на којој је онога дана квасио врелу главу, жуборио је као и онда, а са гранчица, што |
| болеснице, држао је по читав сат њезину врелу руку у својој руци и са запетом пажњом ослушкивао |
| омаћице?</p> <p>— Ама, то је истина.{S} Време је, треба да се оженим; али ко је мислио на то?</ |
| пријатељице и познанице, које су јој за време удовиштва с тешком муком прелазиле преко прага и |
| ућана повукло, то је, да, од времена на време, отрчи до куће и обиђе децу.{S} Тамо би преседео |
| .</p> <p>Мајстор Диша је, од времена на време, слао своје „чираке“, да се нађу тетка-Маци у пос |
| ке, што их је, као шегрт, од времена на време добијао. — Али ма колико да је то очевидно он сам |
| десну преко леве ноге, а од времена на време забринуто је трљао чело, које је нервозно час ску |
| о га само гуши и гони, да од времена на време дубоко уздахне, или тешко, као боник, застење.</p |
| ајку Божју, икону која је од времена на време сузила.{S} Испосник није давао испод пет хиљада г |
| цом слушао, а после, поче од времена на време да баца око на кир-Ламбру, који је сад узео од чо |
| а и Лепосава слушали су и од времена на време превртали свету утвар.</p> <p>— Ето, ја сам уради |
| {S} Лепосава се дубоко замисли и за све време вечере остала је тако замишљена.</p> <p>Осмога да |
| и чест му чува, а он ће знати, кад буде време, како да га награди.</p> <p>Оволика хвала и задов |
| ртима, но да ту седи, докле год не буде време да се ћепенци затварају.</p> <p>Још од кир-Дишини |
| и се са туђином.{S} Требало је да прође време, да залечи ране, да се разабере и обазре око себе |
| а није била тако издашна, да га за дуже време засити.{S} Имао је здрав и необично снажан стомак |
| оји дан из дан равномерно јавља, кад је време ручку, кад вечери.</p> <p>— Само да ме Господ бла |
| у твоје.</p> <p>— Ба!{S} За то ми није време!{S} Прво тебе да удамо; старија си.</p> <pb n="13 |
| и даље у служби онога, коме је у своје време образ очувао, а који му је сада, место да га нагр |
| ша повери о свему, што га је у последње време мучило.{S} Хаџи-Зосим га је пажљиво саслушао, а к |
| би имао те смелости, да ствар, коју ће време једаред зачепркати, рашчепркава.</p> <p>— Најбоље |
| после овога сукоба, који се за најкраће време по целоме Београду раструби, није било никаквога |
| ша своју причу.</p> <p>— Боже дај!{S} И време му је, да и у нашој кући дете заплаче!{S} Па сада |
| уњено погледа у мајку.</p> <p>— Е, па и време му је — одговори Маца равнодушно — а када долази? |
| влији, певушила и радила.</p> <p>Дође и време поласку.{S} Уочи овога дана мајстор <pb n="180" / |
| трговачким фирмама не могаху одолети ни време ни оне нове фирме са чистим српским именима.{S} К |
| ти, шта је све преживео Јанићије за ово време!{S} Час по час сагибао се преко <pb n="149" /> ће |
| пакост, ни једна од њихових жена, у ово време, није <pb n="15" /> ни помишљала да свога супруга |
| икако да посестрими.{S} Ма да је у прво време и то покушавао.{S} Ова вижљава девојчица, која је |
| ђе оставио.{S} Њезин муж служио је дуго време као „татарин“ (курир, улак) прво у служби београд |
| еко авлије, заригла капиџик, па за неко време престаја уза зид, да сачека када ће кир-Диша проћ |
| ђало овакво примирје, али је и она неко време остављала, да се ствар сама собом развија, и без |
| ајстор Диша остаде сам.{S} Тако је неко време ћутао и отирао зној, а мало за тим устаде, с муко |
| а она комшика.</p> <p>Диша стојаше неко време и у радости и у некоме мутноме расположењу, док т |
| седео скрштених ногу на ћепенку и неко време замишљено гледао у зид; најпосле извади дуванкесу |
| а ваздух удахне.{S} Стојао је тако неко време без речи, оборио главу на груди, тешко предисао и |
| пет долази?{S} Стојао је неодлучно неко време и почео ослушкивати, неће ли бар што изнутра чути |
| бише у уста, а за тим поседише још неко време, да се нахвале доброте и вредноће будуће кира-Диш |
| рча кроз авлију у кућу.</p> <p>Још неко време седео је мајстор Диша на бињекташу и чекао неће л |
| своју ћер.</p> <p>Тетка Маца за кратко време изађе из собе, да нешто види у мутваку, те тако Д |
| и осветничко расположење за ово кратко време створиле су читав пустош; у души су му лежале раз |
| тешки камен на душу навали.{S} У једно време покуша, да стресе са своје душе овај притисак, ра |
| ници, која је спавала тврдо.{S} У једно време Лепосави задрхта рука, коју је Јанићије у својој |
| вола свима оним средствима, која, у оно време, једном савесном мужу и домаћину стајаху на распо |
| очи воде.{S} А чесме по Београду, у оно време, биле су као нека врста касине, где се свет саста |
| иших педагошких принципа, који су у оно време у јеку цветали, а и зато, да у очима свога шегрта |
| овим капиџицима писнуле.</p> <p>А за то време кира-Анастасија није излазила из собе.{S} Када су |
| е збуњен и без речи, а тетка-Маца за то време лагано и на одушке развијала је своје погледе на |
| одговори Јанићије, који је жељно за то време погледао у ону чинију пуну пилава и овновска меса |
| свој пријатељ и његова жена.{S} А, у то време, у Београду се са највећом суревнивошћу пратио пр |
| истинити; грчко-цинцарска чаршија, у то време, држала се сложно и, где год су њезине устабаше п |
| > <p>Кира-Анастасија, која је, баш у то време, изрибала тепсије и жуте сахане, па их прислонила |
| “</l> </quote> <p>Ах!{S} Старо, честито време!{S} Стари честити људи!{S} Како нам и ваши, давно |
| но, сад ће полиција!</p> <p>Али, у исто време, дошану му друга мисао: зашто полиција?{S} Боље д |
| служаше за стовариште еспапа, а у исто време и као ноћиште Јанићијево, па се прући по миндерлу |
| му је радњу у невреме оставио, а у исто време, да на прагу свога новога живота покаже својој ве |
| Ламбре! — зачу за леђима глас, а у исто време таче се неко његове руке.</p> <p>Кир-Ламбру прођо |
| а неким љубазним гласом, који је у исто време показивао и бригу и радост, што јој тако давно не |
| ојност према своме мајстору, али у исто време њу је обузимало неко друго осећање, које је неосе |
| јој се освети, да је уништи; али у исто време и да му без ње нема живота.{S} Једном речи, измеђ |
| — одговори Јанићије одмеравајући у исто време за сваки случај пут до врата.</p> <p>— Ама лажеш, |
| тка-Мациној кући.</p> <p>После подужега времена врати се мајстор Диша у свој дућан, зајапурен о |
| ћ почело у велико јављати.{S} Од некога времена млада удовица, не знајући ни сама од куда то до |
| није ни мало сумњао, ма да је од некога времена она на ново започела да попреко погледа на кућу |
| шију.</p> <pb n="65" /> <p>После некога времена врати се у дућан, али без оне гужве, седе за по |
| грче толико затаја.</p> <p>После некога времена, баш када је хаџија почео узнемирено и помало љ |
| кој чаршији, а нарочито комшијама онога времена, гледати међу собом младу, лепу удовицу, па још |
| тркне некуда, па се тек после извеснога времена врати, ако је могућно још замишљенији него што |
| } Уз припомоћ кир-Думину она је од тога времена сама надгледала Ламбрину радњу и обављала све т |
| ет дошао је таман како ваља.{S} До тога времена сви су еснафи били у цркви заступљени својим ба |
| и да му ваља ма шта предузети, те да за времена спречи Јанићија у његовом издајничкоме послу.{S |
| рзо сазнати за ове сплетке, те да их за времена пресече.{S} Тек после испита, када су младенци |
| 174" /> <p>— Зашто: турфа посла?{S} Има времена; почекај још мало, бар ову годину!{S} Лепосава |
| жите га и — нећете га наћи више.{S} Зуб времена оглодао је слова, а живи трн, који онако раскош |
| <p>— Шта је томе момку, те је од неког времена постао сасвим друкчији; толико се изопачио, да |
| би га из дућана повукло, то је, да, од времена на време, отрчи до куће и обиђе децу.{S} Тамо б |
| на капиџик.</p> <p>Мајстор Диша је, од времена на време, слао своје „чираке“, да се нађу тетка |
| газдине ћушке, што их је, као шегрт, од времена на време добијао. — Али ма колико да је то очев |
| ко десне то десну преко леве ноге, а од времена на време забринуто је трљао чело, које је нерво |
| д туда, него га само гуши и гони, да од времена на време дубоко уздахне, или тешко, као боник, |
| испосника мајку Божју, икону која је од времена на време сузила.{S} Испосник није давао испод п |
| о са неверицом слушао, а после, поче од времена на време да баца око на кир-Ламбру, који је сад |
| море; а Маца и Лепосава слушали су и од времена на време превртали свету утвар.</p> <p>— Ето, ј |
| ићије, који је радио на мутваку, немаде времена ни да засуче рукаве, кад прво оба сведока а одм |
| а зубе скреса, да кира-Мана једва имаде времена да му се уклони.</p> <p>Уђе у собу, заригла вра |
| азорно, да своју испрошеницу пољуби пре времена, Диша би чак и то урадио, без обзира на устабаш |
| в хистерични плач, да му требаше повише времена, докле је како тако умири.</p> <p>— Од суза нем |
| још девет дана, а то ће му бити довољно времена да је обрлати.</p> <p>Кира-Анастасија опет сасв |
| } Ето, ја ћу престати да долазим, па ће временом и свет ућутати.</p> <p>Маца га гневно погледа. |
| је Диша оставио њезиној мајци, да га на врео калуп метне и очисти.{S} На повратку, кад је завил |
| а мало ублажи.</p> <p>А дан је био врло врео, сунце је прижижало озго, а над земљом, нарочито о |
| очију, она престрашено врисну.{S} Овај врисак и преплашено лице женино усугубише његово беснил |
| , застртом шареним ћилимом.</p> <p>Овај врисак трже иза сна кир-Ламбру.{S} Онако бунован, зинуо |
| на земљу.</p> <p>Маца је прва чула њен врисак и онај пад, па је, као без душе, утрчала у мутва |
| е шаке њу гребале и ударале.{S} Неко је врискао од бола, али, да ли Канче или њена другарица, т |
| дуж Лепосавине кичме.</p> <p>Болесница врисну од бола и отвори очи, ова изненадна %операција о |
| јанога и крвавих очију, она престрашено врисну.{S} Овај врисак и преплашено лице женино усугуби |
| р-Ламбре?{S} Да се нисте убили? — чисто врисну фудул-Стаменка неким љубазним гласом, који је у |
| еричну наступу, скочи са миндерлука, па вриснувши, као да је жеравица опече, подвикну: „Што ћут |
| .{S} Кира-Анастасија за цело не би јаче вриснула, да јој се наместо његово јавио у соби пок. ки |
| ко било. — Јер, да није крива, зашто би вриснула?</p> <p>— А?...{S} То?... поче Диша загушеним |
| којим би се састали, истицао богоугодне врлине побожнога мајстор-Дише.{S} Диша му је поверио ча |
| Био је то неки Грк хаџи-Зосим из Епира, врло побожан, тих и услужан хаџија.{S} Овај хаџија позн |
| атио се необично брзо, и што је главно, врло узбуђен и са једном огреботином испод очију. —</p> |
| !“</l> </quote> <p>Ту песму је Лепосава врло често певала и у мутваку, а Јанићије би често, пом |
| има овога света, стојао је на услузи за врло скромну награду.{S} Мајстор Диша му је на пример < |
| адовољство не покаже.{S} Сад му се дала врло згодна прилика, прво, да излије сав јед на Јанићиј |
| г да, наследника.</p> <p>Свадба је била врло весела.{S} Цео еснаф и званице из осталих еснафа и |
| ана, кад није долазио, Лепосава је била врло замишљена, па је по десет и двадесет пута истрчава |
| ко му момак објасни, тетка-Маца је била врло љутита и поручила му: ако одмах не дође, она ће му |
| ро име честите удовице.{S} Знала је она врло добро, шта су све комшијске жене, па и ове две, за |
| опростити.</p> <p>Таква су размишљавања врло често занимала мајстор-Дишу, и кад год би га онако |
| е на њега.</p> <p>Јанићије се тога часа врло препао; учини му се да је кир-Диша умро, па истрча |
| xml:id="SRP19061_N2">Местве се праве од врло фине и танке коже; навлаче се преко чарапа, па се |
| > <p>— Не још, још мало.{S} Лепосави је врло тешко... бојим се... устеже Маца и не доврши, јер |
| ао десна рука мајсторове радње, било је врло тужно, када би видео како мајстор Диша неправедно |
| ле често; а тада у кући и башти било је врло живо и весело.{S} Лепосава је имала лепо грло, па |
| му је вредио онај Јанићије и било му је врло криво, зашто да га баш сада остави.</p> <p>— Магар |
| Лепосавом на само састане.{S} Навлаш је врло често излазио иза мутвака на цепаник, надајући се, |
| .{S} А како му је било код куће, где се врло рано затварао?{S} Изгледао је самоме себи као осуђ |
| освануо пун бола и горчине, завршио се врло пријатно.{S} У тетка-Мациној кући, под оним хладов |
| роз пријатељске савете претио, могло се врло лако и обистинити; грчко-цинцарска чаршија, у то в |
| је су већ сваку наду изгубиле, морадоше врло брзо обрадовати забринутога супруга са по једним н |
| т био нешто: јео је његов хлеб, до душе врло често зачињен шамарима, али опет хлеб; јер газда-Д |
| увукоше се још два Цинцарина учтивога и врло скромнога изгледа.</p> <p>— Е, како да вас утешимо |
| осао радио, не зачикује мимопролазеће и врло често устаје са троножице, тркне некуда, па се тек |
| када је чак хаџи-Зосим, тихи, смерни и врло одмерених корака човек, одједаред се изменио и дао |
| дана дотрча Јанићије кући сав задуван и врло узбуђен.{S} Тако се он никада није враћао из дућан |
| ном оградом таман кров једне малене али врло спретне кућице са доксатом и баштом.{S} Ту је живе |
| ноћи превртао се мајстор Диша у постељи врло дуго.{S} Из очију му никако није избивала Мацина к |
| у, да се мајстор-Диши тај моменат учини врло сличан са оним, кад га кира-Анастасија удари ногом |
| мајсторица!“</p> <p>Мора да је изгледао врло смешан, кад се девојке заценише од смеха гледајући |
| оспе до Галца.</p> <p>Хаџи-Зосим је био врло услужан, и на растанку за градом чак му се и сузе |
| рипека мало ублажи.</p> <p>А дан је био врло врео, сунце је прижижало озго, а над земљом, нароч |
| рече хећим строго и даде Маци неколико врло крупних пилула.{S} А за тим предузе да болесницу д |
| во.</p> <p>Страх од онога, што се могло врло лако догодити, не даде јој те ноћи тренути.{S} Обр |
| није долазило.{S} Напротив, њој је било врло пријатно што је судбина поштедела од једне сувишне |
| ој дуго да премишља.{S} Лице му је било врло расположено, готово насмејано, у колико се тај осм |
| једно што је пут за једну женску главу врло далек, а друго, што мужа не треба дирати, све докл |
| нога разговора са Мацом, који је хаџију врло обрадовао и изазвао расположење, слично ономе што |
| ни да се осврне, а на другом му се баш врло озбиљно задржала мисао.{S} И та његова јучерања ре |
| раздио. „Кад му сама дуса не иска да се врне, ја га не могу врнем“.</p> <p>Сад, када се сусрете |
| е сакри, да те не види влас, а ја ћу се врнем да ти кажем несто.</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш, |
| дуса не иска да се врне, ја га не могу врнем“.</p> <p>Сад, када се сусрете са Јанићијем, њој с |
| ао, што је она викала на патролу, он је врнуо прстен!</p> <p>Како је ово казивање било од свих |
| ко је културно одмакао од многих својих врсника.{S} У цркви је увек хватао грчку страну, која с |
| Београду, у оно време, биле су као нека врста касине, где се свет састаје, да чује шта има ново |
| он овако ломио и у нерешљивости својој вртео око својих мисли као вртешка на једноме месту, ки |
| вости својој вртео око својих мисли као вртешка на једноме месту, кира-Анастасија је имала само |
| лично са оним даном, кад га спопаде она вртоглавица, те несвесно одлете чак у Еврејску Махалу.{ |
| огледа.</p> <p>— Због њега сам ја појео врућ шамар; али ће ми га, мајци, кад тад платити! — изд |
| жаоку, како је молују.{S} Тај двокраки врх био је покапан рђом као крвавим капима.</p> <p>Мајс |
| де штете!</p> <p>И када дотаче пољупцем врх светог ексера, осети, како га кроз цело тело проже |
| и-Зосим још једном погледа на камилу, у врх чије грбе сеђаше широка и темељита прилика мајстор- |
| , што је на оштроме крају, место обична врха, био завршен двокрако, те је личио на хаждајину жа |
| а обори сетно главу и немо се загледа у врхове својих јеменија.{S} Кућа затворена, Ламбре био т |
| ази и пар мушких јеменија са подвијених врхом и ружом од сахтијана на врху.{S} Ослушну, али из |
| одвијених врхом и ружом од сахтијана на врху.{S} Ослушну, али из собе ништа није чуо осем дубок |
| енутку, када се мајстор Диша налазио на врхунцу радости и узбуђења, те му дође чисто као нека д |
| —</p> <p>Докле се ова посета двеју кума вршила, кир-Ламбре и Дума, потпуно споразумни, упутише |
| удри, не жали!“ А мајстори су ревносно вршили овај аманет: „Докле ти не утаманим оно дивље мес |
| о год му је тетка Маца наредила, све је вршио па најпосле и певао и мукао толико, да је пред ве |
| -Маци, да то ни мајстор Диша не би боље вршио.{S} Па ни у самој кући мајсторовој није се Бог зн |
| /> <p>И то је Јанићије Бик тако савесно вршио, да му ни највећа цепидлака, која тражи у јајету |
| ај је посао са неком нарочитом важношћу вршио у ову кутију.</p> <p>Једна мала ситница, али ипак |
| а зјело.</l> <l>Ах, печална судбино!{S} Всецјело</l> <l>Количество бољезни и јада</l> <l>Смерт |
| едао му је чисто као претучен; једва се вукао и стењао, а са лица сливале се крупне грашке зној |
| а му се правда, па макар да га и слаже, вукла га је неодољиво тамо, и он сав раслабљен изиђе из |
| мо толико, да је обема рукама шчепала и вукла нечије косе, и да су нечије шаке њу гребале и уда |
| напора, једва се кроз собу и по авлији вукла.{S} Цео тај дан, и сутра дан, она је, као када је |
| образ мајсторов поцрвенити.{S} И то се вукло кроз душу, као тешка магла када се вуче над земљо |
| опажао кир-Ламбре, те колико га је срце вукло Анастасији, толико му је било тешко изићи јој пре |
| д себе мисли, које га и без његове воље вукоше развалинама порушених идеала; а ноћу, кад заспи, |
| х пас чува, а он, као да га неке мађије вуку, стиште пут Београда.</p> <p>И ено га сад где у му |
| ? — запита га мајстор, када се он једва вукући ноге, врати у дућан.</p> <p>— Однео сам, мајстор |
| светој земљи.</p> <p>И зато је носио за вуненим појасом једну дугуљасту кутију од тенећке, па к |
| , чак, из добро набијених душека опрану вуну, што им је кира-Мана (тако се звала Ламбрина жена) |
| ћиво опходи наспрам Јанићија, и поче га вући софри.{S} Јанићије се ослободи и седе.{S} Како је |
| ак лојанице, и нешто неодређено поче га вући тамо.{S} Уђе у кафану, и остаде тамо до после поно |
| скопчан око колена, и поче га са смејом вући по дућану.</p> <p>Јанићије онако на једној нози ск |
| p>— Куде си откршила глава?{S} Овамо се вуци, бре!</p> <p>Али ни сад му се не одазва нико.{S} К |
| укло кроз душу, као тешка магла када се вуче над земљом и никако не може да се подигне и разбис |
| е му он.</p> <p>— Шта знам, кад ме тамо вуче — одврати Диша.</p> <p>— То је искушење — одговори |
| да ми плате; доста је што овима бадава вучем читав пртљаг.</p> <p>У квартиру мајстор Диша је и |
| ва.</p> <p>— Море, девојко, немој да ме вучеш за језик — обрецну се Маца. — Мислиш ти, Маца је |
| твој Диша хранити.{S} Море, ни Господар Вучићева Анула неће да има такав фистан, какав ћу ја те |
| у самој текији затече дервиша, огрнута вучјом кожом, са топузом о бедрима и неколико <pb n="51 |
| граду више.{S} Плакала је, проклињала%, га што је наведе да се за Дишу удаје, што јој упропасти |
| е оде.{S} Ко зна како ће <pb n="141" /> га дочекати и шта ће му све рећи, што јој је дете на гл |
| па онда тури кључ у недра.{S} Лепосава га зачуђено запита:</p> <p>— А што ми узе то?</p> <p>— |
| ла и хладна месечина.</p> <p>А Лепосава га је и сада предусретала отворено и, у колико јој то д |
| е смео дићи очију горе.</p> <p>Лепосава га спази, али кад виде како снуждено стоји и не миче се |
| повери тајну Лепосави.</p> <p>Лепосава га је слушала, па се не насмеја чак ни онда, када јој ј |
| опраштао се тако неколико пута и једва га је пустио из загрљаја.{S} Караван се крете долином, |
| ћије, који је стојао код мутвака, позва га полугласно:</p> <p>— Газда!</p> <p>— Шта је? — запит |
| p>— Јанићије, оди часком овамо! — позва га и уђе у дућанску собицу.</p> <p>Јанићију не беше баш |
| рихватила га са великим уважењем, црква га убројала у своје ктиторе „и приложнике храма сего“, |
| д куда.{S} Послао је два „чирачета“, да га траже, али, када се ови вратише и јавише, да га нигд |
| а није имао у рукама никаква доказа, да га је хаџи-Зосим покрао; а и када би успео да докаже, т |
| ом, и чија је молитва најзад успела, да га друга жена, на седам година по венчању, обрадује тро |
| од Јанићија.{S} И ако је све чинила, да га умекша и задобије, да ћути, она се бојала да неће мо |
| Чинило му се, кад га је она ударила, да га је захватила нека несхватљива страст да је стегне ок |
| молитву и принесе ковчежић хаџијама, да га целују.</p> <p>У сандучету је било пуно памука, а у |
| шу увукао, тако се заквачио ноктима, да га ни за реп ни за уши не могаше извући одатле.{S} На п |
| S} Много доцније уверио се кир-Дума, да га је Ламбре обмануо и да је заједно са кира-Анастасијо |
| памет, као оно пре неколико година, да га остави.{S} Онда, док је Јанићије био још дете и мали |
| ољска вечера није била тако издашна, да га за дуже време засити.{S} Имао је здрав и необично сн |
| калфа не дође, те Маца посла шегрта, да га у чаршији потражи. — Час по час узнемирено је истрча |
| едио да га окују у најтеже букагије, да га метну на магаре, али не као што се јаше него лицем р |
| што, али њезине очи тако су севнуле, да га је тај поглед јако подсетио на онај догађај.</p> <p> |
| куда ће.{S} Остане ли тврдо на томе, да га не прими, онда је сасвим пропао; код другога газде м |
| и гудуре, обзирао се на све стране, да га рђави људи не опљачкају или да се једним непромишљен |
| н?</p> <p>Девојче се пажљиво обазре, да га ко не чује, па онда на пола гласа прошапута:</p> <p> |
| ало што не дрекну.{S} Учинило му се, да га је за руку ухватио кир-Диша, трже руку и одскочи у с |
| кочи, испусти јастук, што га понесе, да га постави у чело миндерлука и тако, као занета, оста н |
| вему је она крива.{S} Ње да не беше, да га она није својим понашањем намамила на онај загрљај и |
| , али, када се ови вратише и јавише, да га нигде нема, он одмахну главом: „Побеже нам погансуз! |
| ње осећати, и страх од мајстор-Дише, да га усред чаршије не нападне.{S} Па онда, тиштала га је |
| је толико неодлучан да ма шта уради, да га је сада било чак страх и на улицу да изиђе.</p> <p>А |
| радознали пријатељи нису пропустили, да га и за најситније догађаје на путу не пропитају.{S} И |
| лиција?{S} Боље да одеш прво Ламбри, да га јавно у дућану испљујеш и покажеш свету, како је нев |
| кну као иза сна мајстор Диша — Носи, да га не гледам више!</p> <p>Јанићије се окрете вратима и |
| за цело би морао из нова започињати, да га у раду не прекиде кира-Анастасија, која у тај пар уђ |
| ј је био тврдо уверен, да ће успети, да га измири.</p> <p>— А с оним гадом лако бих ја; пребио |
| јстор Диша се толико изменио у кући, да га човек не би познао.{S} Разуме се, да се Лепосава оду |
| који је Диша оставио њезиној мајци, да га на врео калуп метне и очисти.{S} На повратку, кад је |
| е добацио, то је било неколико речи, да га не дочека кући, ако принова не буде жива.</p> <p>Цео |
| ка даје, а ја нисам текао овај зној, да га хале и вране растичу!“</p> <p>Али у кућевном домазлу |
| приступи кир-Думи, као најстаријем, да га у руке целује.</p> <p>Оба кума развеселише се; кир-Д |
| ив, живот му је био толико несносан, да га је из дна душе презирао.{S} А што није учинио крај с |
| се осећао побеђен; предвиђао је он, да га мајстор неће лака срца пустити; али најпосле и да га |
| ="27" /> смех чак на улицу разлегао, да га последњи одјеци зурла и гочева не заглушише.</p> <p> |
| анићије тако тврдо, да не би осетио, да га је когод те поћи извукао из мутвака и чак на Јалију |
| сасвим друкчији; толико се изопачио, да га чисто не познајем.</p> <p>— Не знам — одговори Маца |
| м клонулим, из кога се јасно видело, да га је сва моћ оставила а наместо тога настао у души ужа |
| о могао погодити.{S} Једно је јасно, да га је увек, кад год би изишао из мутвака, погледала и и |
| уважен међу овима, буди напоменуто, да га је првом женом, Анастасијом, оженила грчка чаршија, |
| од смрти Лепосавине толико омрзнуо, да га је, кад год би му се дало, избегавао.{S} А мајстор Д |
| — прошапта Јанићије, али тако тихо, да га је Лепосава, која иђаше уза њ, једва чула.</p> <p>— |
| <p>Фудул-Стаменка истрча на авлију, да га пресретне, а у томе кир-Ламбра гурну капиџик и нагло |
| и двадесет пута истрчавала капиџику, да га одшкрине, колико тек да промоли главу, па да сагледа |
| недра не мећу.{S} Дума светује Дишу, да га „извади“ за калфу, а Диша обећава све, али, разуме с |
| светога човека, па замоли хаџи-Дишу, да га код куће сачека, и врати се натраг.</p> <p>На пет да |
| <p>— А зашто, море?{S} Ваља да одеш, да га пољубиш <pb n="161" /> у руку и замолиш да ти опрост |
| , куда да га носим?</p> <p>— Њој!{S} Да га њој даш... натраг...{S} То ми не треба...{S} Реци: е |
| ије могло никада да прође с миром, а да га не зачикне на ма који начин. <pb n="33" /> Али јој н |
| он је још слуга, нема нигде ништа; а да га чекаш, док се огазди, хој, хој!{S} То ће да прође и |
| им, баш за ово није требало ни глава да га заболи; јер Јанићије не само да је показао доброга у |
| изјави да ће се и заклети, али не да да га један Грк, који му онакву жену натоварио на врат, јо |
| о саслушао свога шегрта, па тек онда да га дарује. — Но судбина је ваљда тако хтела, да Јанићиј |
| p> <p>— Ето, носим, газда; ама, куда да га носим?</p> <p>— Њој!{S} Да га њој даш... натраг...{S |
| ио; требало је да се тобом ожени, па да га Бог види!</p> <p>Тетка Маца, која је радо слушала Ја |
| друго, него да се преда судбини, па да га она на својим леђима изнесе.</p> <p>Но ни у удовичин |
| као што се јаше него лицем репу, па да га проведу кроз чаршију, а телал да виче: „Чујте и почу |
| е више у овај пусти Београд! — Ватра да га изгори! — уздахну кира-Анастасија прихватајући филџа |
| ава као тресак, да мој покојник, Бог да га прости, није пустио да ја кувам и месим што хоћу и к |
| .</p> <p>Јанићија жацну, кад сазнаде да га је чак и та срамота постигла.</p> <p>— Него знас сто |
| езекнута овим наглим одласком, хтеде да га викне, али он већ беше на улици; она обори главу и с |
| ?</p> <p>Јанићије се смете; желео је да га нико не пита о томе.</p> <p>А кад би причао све, где |
| е он сасвим друкчије.{S} Помислио је да га је Лепосава одала, па сада тетка Маца зове мајстора, |
| неће ли му газда казати, где и коме да га однесе.</p> <p>— Носи! — јекну као иза сна мајстор Д |
| хвати у своје незграпне шаке и почне да га меси, тај се не откупи лако.{S} Јанићију је тек пред |
| смеде ни да одахне јаче, плашећи се да га плач не савлада.</p> <p>Готово крадимице извуче се и |
| носно чекао, неће ли га угледати, те да га исплати по својски.{S} Лутао је по сокацима, онако б |
| е савете, где ће уз пут одседати, те да га на путу не оглобе.{S} Главан новац мајстор Диша је, |
| како ће и шта ће рећи тетка-Маци, те да га задржи на вечери и ноћишту.</p> <p>Како је затворио |
| чи да достави полицији о бегунцу, те да га она пронађе.{S} Прво је отишао Маци, да се посаветуј |
| побелеше, бленући у капиџик, кад ће да га отвори и дође.{S} Јанићије је моје дете; добар је и |
| Јанићије!{S} Тамо, на Јалији; сад ће да га донесу!</p> <p>— Кога да донесу?!{S} Нећу мртваца! — |
| толико заветовао?</p> <p>— Бог хоће да га се ми, као једни верни христијани, сећамо, да му се |
| од толиког крупнога злата и она поче да га загледа, пријатно изненађена богатим поклоном.</p> < |
| да се покаже весео, а она опет поче да га пита о нечем, што баш није имало никакве везе са ови |
| ће лака срца пустити; али најпосле и да га не пусти баш на лепо, — пустиће га, кад изврши што ј |
| е с њиме виде и разговоре, а многи и да га замоле, да им из светих места ово или оно донесе.</p |
| ао је он као кривац, кога су осудили да га двојица шибају.</p> <p>— И опростићу јој и зажмурићу |
| у вис уздигао.</p> <p>— Ово теби; ти да га носиш, а ја да те гледам! — рече што је могао нежниј |
| е.{S} Кира-Мана не би имала смелости да га тако осрамоти, па баш када би знала, да је за такво |
| и сажалити, <pb n="129" /> те изићи да га саслуша; али Лепосава, као навлаш, баш онда би се на |
| о тежак, те не <pb n="207" /> могући да га одржи, испусти га посред огњишта, и колико је дуга п |
| у је било мало код мене?{S} Хтео сам да га узмем на трећу пару; ортак да ми буде, паре да намла |
| > <p>— Куда ћеш, зете?</p> <p>— Идем да га дотерам! — викну хаџија раздражено и изиђе на улицу. |
| фица, имао је права и могао је силом да га примора, да му у радњи остане; али сад је већ сасвим |
| инстиктивно, или са свесном намером да га намучи, или што се нечега плашила, ко би то могао по |
| стасијом, и да другима не паде на ум да га њоме ожене, он би у тој жељи провео цео век, а не би |
| ану, увек је окретао очи и избегавао да га погледа.</p> <p>— Због њега сам ја појео врућ шамар; |
| је изгледао као пркосна претња, као да га чика да је се дотакне, ако сме.</p> <p>— Еле, муж на |
| Бог помогао“, лепо му се учини, као да га нешто посред главе лупи.{S} На путу кући поче га обу |
| одмаче од куће, он стаде трчати, као да га неко вија.</p> <p>А када се потпуно разбистри од заб |
| је оставља!</p> <p>Диша поскочи, као да га је иглом боцнула.</p> <p>— Ко каже то?{S} Ко каже, а |
| орио очи и са пријатним изразом, као да га когод шашољи сламчицом око усана, слуша и осмешкује |
| .</p> <p>Хаџији мркну свест; он, као да га неко гурну, улете у собу дршћући од наглога запрепаш |
| ви овце, нека их пас чува, а он, као да га неке мађије вуку, стиште пут Београда.</p> <p>И ено |
| ир-Ламбра гурну капиџик и нагло, као да га неко вија, ускочи унутра.</p> <p>Фудул-Стаменка се у |
| као по сну.{S} Све му се чинило, као да га је јуче нешто замаштало, те му сада и они ћепенци и |
| им рукама, те тако му се чинило, као да га још нека веза чврсто држи за ону, коју је тако брзо |
| Онакво памет, онакво философ!{S} Као да га и сад гледам у оно његово болта.</p> <p>И оба пријат |
| арочито расположен, чинило му се као да га сваки познаје и честита му на тако красном успеху, ш |
| блажен од онога ударца, утварао као да га боли.</p> <p>— Јеси јунак! — рече Маца. — Такав је б |
| х дође.</p> <p>Кир-Ламбре није чекао да га по други пут зове, отишао је и тамо затекао Анастаси |
| ојим мислима, али кад год би покушао да га усвоји и самога себе победи, онај осећај, оно срце, |
| чуо, — све је то било и сувише слабо да га изведе из неме дубине у коју је тонуо.</p> <p>Најзад |
| <p>Од овога часа кир-Диша није трпео да га ико тако назива; јер такав назив само му је напомиња |
| S} Када се женио, није нарочито хтео да га позове у сватове; чинило му се да би га појава овога |
| бола и кукања.{S} После би заповедио да га окују у најтеже букагије, да га метну на магаре, али |
| а он ће знати, кад буде време, како да га награди.</p> <p>Оволика хвала и задовољство, које му |
| ијатно и учини јој се, да би требало да га ма на који начин опомене на мало већу пристојност пр |
| ом?</p> <p>— А шта ти је сад наспело да га о томе питаш? — зачуди се тетка Маца.</p> <p>— Ето т |
| у тај пар севну, да би му боље било да га је млатнуо каквим калупом, него ли што му рече: уђит |
| збегавао је чак и прве комшије, само да га когод не би запитао што о томе; и у опште био је збу |
| раз очувао, а који му је сада, место да га награди, забио нож у срце, на то није хтео ни да мис |
| лује, опет види Лепосаву, али, место да га то стишава, све већма опажа колико је несрећан, коли |
| ићије и било му је врло криво, зашто да га баш сада остави.</p> <p>— Магаре, да би магаре!{S} Ш |
| отера, бар да му се правда, па макар да га и слаже, вукла га је неодољиво тамо, и он сав раслаб |
| а-Анастасије уроке, који јој сметају да га начини оцем, о томе кир-Диша није ни мало сумњао.{S} |
| еограда и Лепосаве није била у стању да га извида.{S} Дан ноћ осећао је како му је све празно и |
| p>— Ама, што си се препала?{S} Ја ћу да га потплатим, да ћути.{S} Дај ми само дреје да се обуче |
| ако везан био за њу, као баш сада, када га је она преварила, па чак и ножем хтела ударити.</p> |
| нога немира као пре готико година, када га је кира-Анастасија оставила.{S} Лепосава је међутим, |
| о занесен уђе у авлију, а девојке, када га угледаше са оним товаром, у жагору слетеше око њега |
| ва тако уважена госта, и још више, када га, место оног простачкога назива: „мајстор“, први пут |
| Лепосаву је опазио у авлији, али, када га она угледа, штуче у мутвак, да се с њиме не сретне.{ |
| ако! — рече он једаред тетка-Маци, када га ова поче грдити, што се не отргне.</p> <p>— Не могу, |
| о, као од умора задиханоме човеку, када га благи ветрић заћарлија.</p> <p>Баш у томе тренутку, |
| ру двоструко порасла у ономе часу, када га је угледао како се разметнуо и хрче на туђем миндерл |
| ли много даље, пут Мокрога Луга; а када га глад узмучи, он је по џбуновима брао лишће кисељак и |
| зи густо насељени Енглезовац.{S} А када га је умор савладао, отишао је у вече на Ташмајдан и у |
| раћањем прстена, набацао.</p> <p>А када га већ и срце и разум гонише, да се осврне на тако убед |
| м: „Побеже нам погансуз!“</p> <p>А када га ни до вечери не би, мајстор Диша одлучи да достави п |
| } Смејала се тако слатко, као дете када га заголицају, па се и он, заражен овим смехом, и сам и |
| улажење и излажење из куће, и тек када га неке жене из куће зовнуше, он прибра снагу и крстећи |
| а неверницу на месту убије.</p> <p>Када га кира-Анастасија, која се налазила још под пријатним |
| од њих скида по један грех с душе, сада га више не одржаваху у оном пријатном расположењу, које |
| а овај догађај и она душевна борба сада га сасвим променише.{S} Почео је да промишља, почело је |
| па бољи био? — одговори Лепосава и сада га удари тако снажно у леђа, да је толико звекнуло, да |
| му мајстор постати устабашом, али сада га баш ништа не занимаше.{S} Напротив, да је смео запуш |
| ? — прекиде му мисли Лепосава и погледа га преко рамена.</p> <p>— Не могу више! — одговори Јани |
| — насмеја се пакосно Лепосава и погледа га презриво.{S} Тај поглед га жацну и он од једном осет |
| Лепосава се нагло окрете њему и погледа га.{S} Он се збуни и не доврши што хтеде рећи.{S} Изнен |
| ће у своме дому видети мртваца, задржа га, те, место да одмах оде тамо, он се преплашен и клец |
| Кад му сама дуса не иска да се врне, ја га не могу врнем“.</p> <p>Сад, када се сусрете са Јанић |
| <p>Кад приклопи врата, кира-Анастасија га тако нежно, тако молећиво погледа, а руке склопи пре |
| Али у који час налете, кира-Анастасија га удари ногом у трбух тако јако, да он јаукну, ухвати |
| бре престао да долази и кира-Анастасија га је тако сестрински пазила, да му се његово ћутање бо |
| подигне и разбистри.</p> <p>Анастасија га је сузама и преклињањем задобила, и он је, у тренутк |
| не може сачекати овде ни Ускрс, хаџија га тужно погледа.</p> <p>— Ексик-хаџија! — рече му он.< |
| ај ти!</p> <p>Кир-Дишина несаница, која га је за неколико дана истопила као грудву снега, сад ј |
| и ведро; а она потајна изнутрица, која га је, поред свега савлађивања, непрестано гризла, ишче |
| а улици заноћи, а друго јака глад, која га је већ толико стегла, да је лепо осећао како га по т |
| самоме себи затвара врата од куће, која га је као свога рођенога примала, изиђе из собе на авли |
| свакога вечера доносио тетка-Маци, која га је затварала у оковану гвоздењачу, да до повратка Ди |
| нарочито Лепосаву са оним накитом, која га је равнодушним осмехом по каткад погледала.</p> <p>— |
| поче се борити са оном изнутрицом, која га је гризла и кући гонила.</p> <p>Зато је био и довољн |
| и на ону живахну пластичну фигуру, која га је као свежа вода оживљавала!{S} И тек сада, када је |
| у и не обазирући се на тетка-Мацу, која га задржаваше, да бар једну кафу попије и да се мало пр |
| нога пораза, после целе ове бујице која га је заошијала, чинило <pb n="106" /> да ту жену није |
| и да муче као бик.{S} Ко га нађе, нека га привуче властима а по том мајстору на посао!“</p> <p |
| , нека га носи куда је њему драго, нека га ваља на својим таласима, као што речна брзица ваља в |
| ге, већ да се преда слепо случају, нека га носи куда је њему драго, нека га ваља на својим тала |
| , што му се није свидело.</p> <p>— Мука га изела, какав је постао! — рече једаред љутито Лепоса |
| Лепосаву, а она, бранећи се, изгребала га по лицу.</p> <p>Кад чу мајстор Диша, шта се све о ње |
| ика, коју је тако замислио, растуживала га је и изазвала у њему ону горку тугу, која ипак тако |
| рце и мозак.{S} Грозничава ватра лизала га је од пете до главе, па се разгоревала у очима, из к |
| се у залуд смејала, праћакала, ударала га обема песницама, да је пусти.</p> <p>— Пашће, пусти |
| чаршије не нападне.{S} Па онда, тиштала га је и помисао на срамоту, која ће га, можда још данас |
| ла свежином, која пркосно дражи, бацала га је у неку непријатну забуну, као човека, који је цел |
| је и да се мало примири.</p> <p>Обузела га ватра, дрхтавица, а у срцу толико бола и љутине, да |
| S} Таман како је и заслужио. — Оставила га она ороспија, кира-Анастасија, и одбегла с неким рус |
| и своје непријатеље изобличи, доводила га је у некакав чудноват страх.{S} Увиђао је свесно, да |
| и лепо су чули како је плакала и молила га и рекла му да ће му бити сестра, ако је не ода?</p> |
| а се по њему, зграбила јастук, загрлила га и стала се смејати тако јасно, тако помамно, да би ј |
| е чиниш тога, кад ниси крив! — храбрила га је тетка Маца.</p> <p>— А где ћеш ноћити?{S} Ваљда ћ |
| ти она тај запис метну у недра, носила га под пасом четири месеца и — то јој поможе.{S} Сада к |
| е користи.{S} Српска чаршија прихватила га са великим уважењем, црква га убројала у своје ктито |
| сватовима онако рђаво провео, дохватила га сада, па га чисто гура напред кроз тесну и кривудаву |
| нога дана постао као зла коб.{S} Митила га, чинила му све угодности, које може једна добра душа |
| оброту.{S} Детињска машта његова бацила га је у маштање: да је нешто књаз, па да нареди да му д |
| има срушила на његово теме и пригнечила га.{S} Дисање му заста.{S} Како је шакама за собом напи |
| и у свету, ради своје одбране, страшила га.{S} Кад би могао <pb n="38" /> да се некуд далеко ук |
| е правда, па макар да га и слаже, вукла га је неодољиво тамо, и он сав раслабљен изиђе из дућан |
| оји се до грла заглибио.</p> <p>Судбина га је заквачила већ; а кога судба једаред само дохвати |
| а.</p> <p>А када је Јанићије дошао, она га је осетила инстиктивно и у грудима јој тако живо зак |
| зато није мрзео своју газдарицу.{S} Она га никад није грдила; а то је много вредело за душу јед |
| сећање превлада.{S} Уместо одговора она га погледа ведро и пркосно и продужи пут ћутке.{S} Јани |
| ако рђаво провео, дохватила га сада, па га чисто гура напред кроз тесну и кривудаву улицу.{S} Н |
| а Јанићије тада размахну песницама, па га је толико тукао и газио, да би га и убио, само да не |
| д фесом и кратком кићанком на глави, па га удари кишом у трбух, обори га и леже на њега.</p> <p |
| аца, кад јој Јанићије приступи руци, па га и пољуби у лице, — Знала сам ја да ћеш се ти вратити |
| наспело, а ти купи еснафски барјак, па га приложи цркви.{S} То те неће скупо коштати, а и есна |
| ша и иза појаса извади један прстен, па га пружи Јанићију.</p> <p>Јанићије узео прстен и чека, |
| сто плачући бежала.{S} Дође јој жао, па га поче тако болећиво гледати, као да би му хтела рећи: |
| , ужљебила се дубоко у његову главу; та га је одлука подржавала и хранила, па донекле и утишава |
| p> <p>— Где си, море, до сада? — запита га мајстор, када се он једва вукући ноге, врати у дућан |
| p>— А колико ли бројиш па сад? — Запита га кир-Ламбре и подави ноге поред свога госта.</p> <p>— |
| —</p> <p>— Ко те огреба, бре? — запита га мајстор Диша, кад га онаквога угледа.</p> <p>— Тукао |
| — Погађаш ли зашто је све ово? — запита га Маца такође с осмехом.</p> <p>— Не — одговори Јанићи |
| ана.</p> <p>— Да не долази већ? — упита га Лепосава још с врата.</p> <p>— Долази! — одговори Ја |
| м светом, он је грабио даље.{S} Срамота га је било, да се умеша у ту гомилу, јер му се чинило, |
| ројанице и по вас дан срачунавајући шта га све то кошта.{S} Свога будућег потомка задужио је са |
| >Ламбре је дуго праскао и размишљао шта га све може снаћи, кад се сукоби са разјареним Дишом; м |
| сва остала чула, да није ништа чуо шта га она пита; а онај бесмислени поглед, који се уковао з |
| је и без њених речи постало јасно зашта га је позвала.</p> <p>— Ако си поштен човек, онда не см |
| вести.</p> <p>Кад се вратио, тетка Маца га је дочекала на капиџику.</p> <p>— Камо Лепосава? — з |
| и најурили.</p> <p>Напротив, тетка-Маца га дочека као и обично и смешећи се:</p> <p>— А где си |
| /p> <p>— Бог с тобом, дете! (тетка-Маца га је сада нарочито тако ословила, ма да је од њега сам |
| су Лепосаву у гроб отерали.</p> <p>Маца га је истински жалила.{S} Гледајући га једном како смаг |
| ће временом и свет ућутати.</p> <p>Маца га гневно погледа.</p> <p>— Капе, мајстор-Дишо!{S} Тама |
| а зар то није срећан човек?</p> <p>Маца га је дочекала сама у својој соби.{S} Лепосаву је опази |
| чи, јер не знаде шта да наведе.{S} Диша га значајно гледаше.</p> <p>— Зар сада, када си изучио |
| седео у твојој радњи.</p> <p>Газда Диша га погледа разрогаченим погледом и чисто чудећи се, как |
| позајмили ја и Ламбре.</p> <p>Кир-Диша га погледа зачуђено.</p> <p>— Ти мени дао паре?{S} Зар |
| узвикну <pb n="79" /> и тетка Маца, кад га угледа онако бледога и утученога.</p> <p>Јанићију уд |
| еба, бре? — запита га мајстор Диша, кад га онаквога угледа.</p> <p>— Тукао сам се, газда.</p> < |
| о несвесно учинио.{S} Чинило му се, кад га је она ударила, да га је захватила нека несхватљива |
| о сада; момци се чисто забезекнуше, кад га угледаше онако узрујана.{S} Ушао је у дућан и почео |
| моменат учини врло сличан са оним, кад га кира-Анастасија удари ногом у трбух.{S} Истина, Лепо |
| Јанићију тако слично са оним даном, кад га спопаде она вртоглавица, те несвесно одлете чак у Ев |
| на комшијама, а он да тркне за њом, кад га одједаред изненади појава мајстор-Дишина.</p> <p>Ваљ |
| ољуби га у руку, а он њу у чело.{S} Кад га је погледала, једна јој се суза скотрља с лица.</p> |
| као уништен, ушао у своју кућу.{S} Кад га је кира-Мана угледала бледа и збуњена, застала је за |
| набавити цркви.</p> <p>Једнога дана кад га некакво пробадање у слабинама опомену на обећање, од |
| ут тако застење, као тешки болесник кад га болови спопадну.</p> <p>Јанићије види да се нешто ст |
| мисао.{S} И та његова јучерања реч, сад га је много више мамила својом грозотом.{S} Није се пла |
| . — Не сам га ни до сада гледала, а сад га мрзим како једно куче, како што христијанска душа мр |
| S} Овако њезин је цванцик вратио, и сад га ништа није везивало да језик везује.</p> <p>Али ипак |
| ва и погледа га презриво.{S} Тај поглед га жацну и он од једном осети да јој мора вратити.</p> |
| а првога пријатеља газдинога и када год га је видео у дућану, увек је окретао очи и избегавао д |
| код куће.</p> <p>Јанићије опет, кад год га Маца није отпратила куд, није се одмицао од болеснич |
| Мацом око болеснице и трчати свуда, куд га је слала ради помоћи.</p> <p>Али сва видарска вештин |
| смех по чаршији.</p> <p>И Бог зна какве га све мисли не спопадоше, те му не дадоше за дуго засп |
| извијала, праћена звеком дахирета, све га више мамљаше својом меком, страсном мелодијом, пуном |
| вима разлегаше преко зидане ограде, све га то поче на ново да заноси, заједно са чежњивом мелод |
| “</p> <p>Разиграна машта Јанићијева све га је више увлачила у свој чаробни круг, докле није у м |
| о од глади, те тако, и не мислећи, ноге га саме однесоше у шибљак, а руке се пружише за очима, |
| па као смушен полете капиџику и нестаде га на улици.</p> <p>И тако, оно, у што је Јанићије одав |
| м, час мукањем и другим лакрдијама; где га нису оставили, тамо би изникао међу сватовима, провл |
| очима знак Ламбри, да послуша, и изведе га из собе на авлију тешећи га да ће је она умирити.</p |
| ки, пеки, не је тешка работа! — прекиде га дервиш — До године, кад дођем, ти да ме дочекаш са п |
| ло а од чега се није могао отети, обузе га свега и Бог зна не би ли у овим топлим оковима остао |
| м свану.{S} Неописано задовољство обузе га свега.{S} И вечера, које се до сад једва дотицао, са |
| дана наднела над вратом Јанићију, није га мимоишла.{S} Све до првога сахата пред акшам Јанићиј |
| у служби београдскога везира, а доцније га узе Господар Милош у своју службу, да носи поверљива |
| ом, бледим лицем и сузама у очима, које га тако жалостиво гледају.</p> <p>— А што се опет ожени |
| уће, већ права патња, мучење душе, које га је обзинуло као паклена аждаја, коју је видео у Витл |
| по вас дан одбијао од себе мисли, које га и без његове воље вукоше развалинама порушених идеал |
| а јој бар за часак заклопи то око, које га је онако жарко палило.</p> <p>— Наразговарасте ли се |
| -Диши треба на путу, смеје се, зачикује га, пева по кући, како одавна није запевала.{S} Сутра д |
| говори за покојног кир-Бенџу и поштује га; па и ја, ето, што поштујем као и тебе и кир-Ламбру, |
| потуцао се од немила до недрага, докле га један биволар, који је дотеривао биволице у Београд, |
| ваке је године повишавао обећање, докле га није попео до целога товара; али сва хасна, што је о |
| дијо?!</p> <p>Јаукао је и претио, докле га силна мастика, што је у ћор-Ахметовој кафани попио, |
| е метала у чашу, где је мирисало, докле га не би заменила другим, свежијим китицама, преко зида |
| , кира-Мана, шта то говориш?{S} Са киме га је она јела до сада?</p> <p>— Санким не знас, пезеве |
| ишини, држе страну своме Србину и бране га, а Грци, пуни једа, што се њихова удовица тако јавно |
| и при своме, кад се она заплаче и стане га братимити, да је не ода.{S} Овако њезин је цванцик в |
| ле није замакао за први угао.{S} Ламбре га испратио до обале, и тек када се каик одби низ воду |
| >Али, у томе часу од ове погрешке спасе га тетка Маца.{S} Она уђе баш у часу, кад мајстор Диша |
| а пусти, а она се све више церекала, те га не пусти све докле се Јанићије не саплете и паде пот |
| уз то се сети оних разбијених врата, те га одалами шаком за врат, да је Бик одлетео неколико ко |
| ега; Јанићије се, у добар час, саже, те га калуп прелете и у мало што не погоди једнога пролазн |
| га и убио, само да не дотрчаше људи, те га од Јанићија отеше.</p> <p>Тетка Маца и Лепосава доче |
| пре свију и затварао га после свију, те га је тако ретко когод могао видети, кад дође и оде из |
| вице и звонаре, потражите га и — нећете га наћи више.{S} Зуб времена оглодао је слова, а живи т |
| еђу малене црквице и звонаре, потражите га и — нећете га наћи више.{S} Зуб времена оглодао је с |
| кир-Дишу на ручак, тврдо уверена, да ће га потпуно саломити.{S} Али се преварила.{S} Кир-Диша ј |
| ослове у дућану без икакве бриге, да ће га преварити.{S} И баш са тога гледишта он се јако плаш |
| го: да ће му жена ударити у плач, да ће га преклињати да је не убије и да јој погрешку опрости. |
| ш у саму газдарицу, <pb n="85" /> да ће га она курталисати беде и вратити у дућан; а гледај ти |
| > душу, па једва дише; чини му се да ће га угушити, а цела снага на њему трепти од изненадне кл |
| е слутио, да му је стриц већ то и да ће га у скоро наследити.{S} Чезнуо је за кира-Анастасијом, |
| де чији је хлебац јео, ни страхом да ће га когод проказати Диши како прикрива једну прљаву тајн |
| Дише, који је ономад јавно казао да ће га из пушке убити.{S} Но четвртога дана доби писмо, Лам |
| еђи осећа наднесену шаку и чека када ће га по врату пљеснути.</p> <p>Најпосле, после кратких ћу |
| ала га је и помисао на срамоту, која ће га, можда још данас, постићи, чим се у чаршији сазна за |
| очима приказиваше као орјатин, који ће га на првоме сусрету на комадиће растргати, приковаше г |
| ли једно му је мутило помисао: да ли ће га она жалити? <pb n="162" /> Хоће ли плакати за њим и |
| авом одмахну.</p> <p>— Дете! — Проћи ће га већ! — рече уклањајући с ватре велику џезву шербета, |
| е необично тешко, кад помисли каквим ће га очима гледати и Ламбре и кира-Мана, кад их стане око |
| стор-Дишиноме уважењу и о томе, како ће га еснаф од Нове Године да изабере за свога устабашу.</ |
| у на њега метлом, а он, пре него што ће га ударити, побеже из мутвака.</p> <p>Ма да је мајстор |
| сто смрзао, држи прстен у руци, премеће га и загледа и очекује, неће ли му газда казати, где и |
| и да га не пусти баш на лепо, — пустиће га, кад изврши што је наумио.</p> <p>Страшна одлука, ка |
| к по који пут испрекидано уздахне, поче га миловати по коси.</p> <p>— Е, де, де, ја сам мајка, |
| олећиво опходи наспрам Јанићија, и поче га вући софри.{S} Јанићије се ослободи и седе.{S} Како |
| у је још био скопчан око колена, и поче га са смејом вући по дућану.</p> <p>Јанићије онако на ј |
| ради одбране, унесе му се у лице и поче га као мачка грепсти.</p> <p>Фудул-Стаменка и Канче јед |
| ма, приклопи их, седе према зету и поче га важно гледати.</p> <p>— Е то сам хтела, да преда мно |
| посред главе лупи.{S} На путу кући поче га обузимати нека топлота, а по који пут и забуна у гла |
| мичак лојанице, и нешто неодређено поче га вући тамо.{S} Уђе у кафану, и остаде тамо до после п |
| се, оба поклоника приступише и целиваше га у скут, а он им очински благослов подели.</p> <p>— Б |
| усрету на комадиће растргати, приковаше га за онај миндерлук.</p> <p>У једноме часу њему се учи |
| ноћ без жене.{S} Тек сутра дан не беше га у дућану.{S} Јанићије Бик седео је опет на своме мес |
| а и Думиница увукоше и младожењу, узеше га међу се, те Диша заборави и на своја разбијена врата |
| ка и икаквога тужнога спровода, пронеше га носилима четири хамала и закопаше ван христијанскога |
| , које му Лепосава указиваше, повратише га, истина не сасвим, али тек његов мучан осећај мало с |
| стор Диша?{S} Тек ове појаве расвестише га и он се полако изви из њенога загрљаја.</p> <p>— Да |
| тако одлучно и оштро излагао, сплетоше га за часак.</p> <p>— Ето, видите? — продужи Дума, кад |
| а, па га је толико тукао и газио, да би га и убио, само да не дотрчаше људи, те га од Јанићија |
| га позове у сватове; чинило му се да би га појава овога простака понизила у очима Ламбриним, Ду |
| е ни у шали није враћао ударце, када би га ова својим пуначким шакама пљеснула по снажним леђим |
| бешено; а у селу понајмање! — тешила би га Маца, а Лепосава, која се свему невешта градила, тру |
| ећник? — запита Диша.</p> <p>— А Бог би га знао; одоше пут Јалије, тамо, а за њима и Цигани, да |
| сто занимала мајстор-Дишу, и кад год би га онако оболелога спопао страх од учињенога греха, он |
| Ексер је био чудотворан, јер ко год би га целивао, одмах би се излечио од сваке болести коју ј |
| у душу бар од оних вечних мука, које би га на ономе свету дочепале.</p> <p>Сад већ, кад је доша |
| ма шта друго изнели противу њега, не би га толико запањило као то, да је он, један угледан мајс |
| а према теби.{S} Удрите!</p> <p>И не би га оставио, све докле не прескамуче од бола и кукања.{S |
| “</p> <p>Али у кућевном домазлуку не би га више познали.{S} Како је у почетку покушавао, да и у |
| охран и како нема никога свога, који би га срдачно прихватио и благим мелемом ране привио.</p> |
| ради, добивао је шамаре за врат или би га мајстор чукао у главу савијеним кажипрстом, на коме |
| -Думинога дућана.{S} А кир-Дума, чим би га угледао, повукао би се дубље у радњу и од туда крвни |
| ни крива ни дужна тера из радње, он би га тако издеветао за све, да се до века сећа, како је н |
| и када би се толико заборавила, брзо би га отишла мајци на вилает!{S} Жена, кад није понизна му |
| е у мутвак и осорљиво одговарао, ако би га она што запитала.</p> <p>Да ли је Лепосава ово чинил |
| да, да се у згодном часу сагне, како би га прелетео калуп, ако би се газда Диша бацио за њим.</ |
| околишно тек по штошта добацила, што би га уверило, да кира-Анастасија ни као удовица није баш |
| јстор-Дише никада не виде ништа, што би га чвршће везивало за њега, он му је опет био нешто: је |
| о расположи или ма чиме одушеви, што би га из граница обичнога душевног кретања изазвало.{S} И |
| ади, ни главе не диже.{S} Једино што би га из дућана повукло, то је, да, од времена на време, о |
| а, као да је она свему томе крива, одби га од своје рођене капије, и он пожури даље.{S} Пред ћо |
| ра дан испрати мужа до капиџика, пољуби га у руку, а он њу у чело, и ту остаде, гледајући за њи |
| во се Лепосава поздрави с мужем, пољуби га у руку, а он њу у чело.{S} Кад га је погледала, једн |
| Маца узе мајстор-Дишу за главу, пољуби га у чело и оба образа; а мајстор Диша, још збуњен од и |
| ан пламен сукну му уз образе, а у глави га захвати чудна несвестица, кад осети пријатан мирис д |
| д светога човека четири гроша; поздрави га, а дервиш, коме је онај млађи припаљивао наргиле, са |
| та хоће.</p> <pb n="156" /> <p>Лепосави га би жао, па се и она тренутно збуни, не знајући шта д |
| ор-Дишом.{S} Али, овога пута не послужи га срећа.{S} Баш на самоме завијутку, у близини Синџир- |
| а појаса извади стручак босиока и пружи га домаћици.</p> <p>— Сутра па да изволите на куде моју |
| бичају, пошао тетка-Маци на кафу, спази га Станко туфегџија и позва на свој ћепенак.</p> <p>— А |
| , у који је унео срж свога живота, који га је из године у годину снажио и освежавао на истрајан |
| ети пријатан мирис девојачке душе, који га са набреклог јелечета запахну.{S} Он је стеже грудим |
| цео свет и да сваки од ових људи, који га сада погледају и који му називају Бога, јасно, као н |
| ицаху у чаршију.</p> <p>Тај калуп, који га није погодио, одлучио је Јанићијево држање.{S} Он он |
| начин прекинути и последњи кончић, који га је опомињао на један леп сан, што га је са чежњом ве |
| рецну се Јанићије и трже рукав, за који га кира-Мана пријатељски ухватила.</p> <p>А баш у томе |
| а ни своме псу удараца није дао, и који га сада ни крива ни дужна тера из радње, он би га тако |
| о!</p> <p>Хаџије су га сажаљевале; неки га и саветоваху, да се врати у Јерусалим, те да код вла |
| рче у собу.</p> <p>— Шта је?{S} Нађе ли га? — запита Диша осорљиво.</p> <p>— Нађох! — одговори |
| је мајстор Диша ревносно чекао, неће ли га угледати, те да га исплати по својски.{S} Лутао је п |
| па да лично окуша код Јанићија неће ли га умилостивити.</p> <p>Јанићије се збуни, кад је углед |
| ца, па да покуша све што може, не би ли га умилостивила и ражалила, те да се кући врати.{S} Кир |
| о од туда очи и искашљивао се, не би ли га чула, она је у мутваку певушила што или би се с мајк |
| /p> <p>— Који човек?</p> <p>— А знам ли га ја који је? — Јанићије каже:{S} Ламбре, а ја нити са |
| ого лакше уверити свет у нешто, него ли га разуверити.</p> <p>— Па зар је то лепо да дочекаш ст |
| а крова; и сваке од њих дотакао се, али га је свака и опржила.{S} У дубини узрујане душе и кроз |
| на кафа код Маце.{S} Хтео је отићи, али га узе неки стид; изиђе му на очи Лепосава у целој свој |
| ор Диша занеме.{S} Није се наљутио, али га изненадило то што му рече.</p> <p>— Ко ми угатао?</p |
| су заједно са Дишом Јанићија и обасули га свима похвалама, што је тако честит и одан своме мај |
| њега сам ја појео врућ шамар; али ће ми га, мајци, кад тад платити! — издаде се једаред пред ше |
| Лепосава.</p> <p>— Тај, тај, донеси ми га.</p> <p>Лепосава донесе хартијице, хаџија их прихват |
| о осећао како га по трбуху коље, нагони га, те отвори капиџик тетка-Мацин и увуче се у њену авл |
| икраде, па, кад јој се није надао, лупи га обема шакама у леђа.{S} Јанићије се живо окрете, <pb |
| глави, па га удари кишом у трбух, обори га и леже на њега.</p> <p>Јанићије се тога часа врло пр |
| а пса везати, док беше овде, а ја да ти га хватам, нећу.</p> <p>— Ама немој да си луд; мој трос |
| е дервиш овој жени — овај запис, што ти га дадох, да метнеш пред зору у нову зелену чинију; пре |
| е му је у шаке, а другом руком прихвати га благо за плећа и потискује на сокак.</p> <p>— Дао Бо |
| .{S} Она паде преда њ на колена, ухвати га за рукав и поче јецати.</p> <p>— Газдарице, шта то р |
| а је грчкој певници било милина слушати га како извија.</p> <p>Побожан <hi>као</hi> Грк, љубак |
| >Виде хаџи-Диша, да му не вреди тражити га, и врати се кући.</p> <p>— Сутра ћемо се већ разгова |
| n="207" /> могући да га одржи, испусти га посред огњишта, и колико је дуга паде на земљу.</p> |
| а, и изведе га из собе на авлију тешећи га да ће је она умирити.</p> <p>— Ето, то је!... промуц |
| аца га је истински жалила.{S} Гледајући га једном како смагла лица као утучен седи крај деце, п |
| ај цванцик, што му га она поклони, баци га у мутвак и што је брже могао истрча на улицу. — Била |
| у, прође поред кир-Дише и не погледавши га.</p> <p>Кир-Диша поздрави дервиша по турском адету и |
| А он ти је па младунче, ба!{S} Погледај га само: је ли му оно лице или трбух на раменима?{S} Не |
| ко је обема рукама пружио сахан, да јој га да, тако је као окамењен и остао.</p> <p>— Ама, кира |
| днео прстен кира-Анастасији и бацио јој га пред ноге, удовица је са страхом погледала у Јанићиј |
| да су донекле утицале на Јанићија, ипак га нису ни мало пореметиле; али када је погледа сад, ов |
| у та живахна појава била пријатна, ипак га је доводила у неку забуну.</p> <p>— Опет је боље да |
| је био вас дан расејан и апатичан, ипак га је ова нежност тетка-Мацина помало блажила.</p> <p>Н |
| а често мислио на кућу и Лепосаву, ипак га је брига више морила за радњом.{S} За Лепосаву није |
| ли кад год је покушао да јој каже, увек га је неко предосећање задржавало.{S} Једнога дана зажм |
| Нећу! — јецала је Анастасија. — Не сам га ни до сада гледала, а сад га мрзим како једно куче, |
| Јанићије каже:{S} Ламбре, а ја нити сам га видела, ни дреје познајем.</p> <p>— Па то... она је |
| во, тражили су и обећавали ономе, ко им га донесе, пола царевине.{S} Али ексер се није могао на |
| p>Јанићију се свет обрте, кад чу каквим га именом назва.</p> <p>— Ко је пезевенк-баша?!</p> <p> |
| Јанићије је моје дете; добар је и волим га.{S} Али он је још слуга, нема нигде ништа; а да га ч |
| p> <p>И није се преварио.{S} Хаџи-Зосим га је нарочито тражио, да му саопшти важну новост.{S} С |
| у последње време мучило.{S} Хаџи-Зосим га је пажљиво саслушао, а кад је Диша изјавио, да ће од |
| и истрча на улицу.{S} Но кир-Дума, чим га угледа, замаче са сведоцима за први угао, лармајући |
| јекну) њему ћу да пребијем цволике, чим га угледам.</p> <p>Са овом последњом одлуком, која му д |
| и поче тешко уздисати.</p> <p>У таквом га стању затече и тетка-Маца, која се после дугога истр |
| им утисцима оне кира-Манине речи, којом га је онако срамотно окарактерисала, он је ипак сада ос |
| му се кира-Мана са оном оптужбом, којом га је обедила да је саучасник своје газдарице и Ламбрин |
| утицај узме неодлучнога за руку и силом га одвуче једноме излазу.{S} Таква случајност за мајсто |
| гроша за то.</p> <p>Мајстор Диша кришом га гурну лактом, да не говори о ценама.</p> <p>— Па кол |
| а детињства везан за свога мајстора, он га је од смрти Лепосавине толико омрзнуо, да га је, кад |
| агрлио је снажно хаџи-Дишу, притискивао га на своје груди, опраштао се тако неколико пута и јед |
| застење.</p> <p>У таквоме стању затекао га је у дућану кир-Дума.{S} Диша чисто претрну, кад угл |
| } Дућан је отварао пре свију и затварао га после свију, те га је тако ретко когод могао видети, |
| ако се сав свет на чесми смејао и дирао га за оно.{S} Јанићију је тада прекипело и добро је ода |
| > <p>Ухватио је Бика за ухо, продрмусао га ваљано, па му је онда читао и претио на све начине.< |
| д? — промуца кира-Анастасија и плашљиво га погледа.</p> <p>Кир-Ламбре не одговори ни речи.{S} П |
| уђе у собу, она забуна и ватра на ново га дохвати; он брзо седе на миндерлук, завали се на узг |
| ва је она, па још да ми кумује, кумство га убило!</p> <p>Тако је мајстор Диша правдао и кумовим |
| 0" /> па никако да слегне од туда, него га само гуши и гони, да од времена на време дубоко узда |
| ну.{S} Она му не одговори ни речи, него га поче одмеравати очима као човека, кога ни у шта не р |
| е у Београд, није нашао на путу, примио га и довео у Београд и предао газда-Диши на занат.</p> |
| вога калфу, па између осталога подсетио га и на оне услуге, што му их Јанићије пре толико годин |
| а врата, а уме и да муче као бик.{S} Ко га нађе, нека га привуче властима а по том мајстору на |
| хаосу узбуђења било лако рећи; али, ако га мајстор не отпусти, ако му не изда калфенско писмо, |
| ида, да му на улици не честитају; а ако га ко на улици и заустави, он се брзо опрашта и изговар |
| — чуо је мало за тим мајстор Диша, како га Јанићије зове и дрмуса из све снаге; али он се не мо |
| који дан више, Јанићију се чињаше, како га све већма потискује онај терет, што му се од смрти Л |
| тавила на оној Лепосавиној изјави, како га воли као рођена брата.{S} У овој улози, и ако му је |
| ешпект. — Тако је он причао њојзи, како га је, сутра дан по прстену, нашла <pb n="45" /> фудул- |
| пољупцем врх светог ексера, осети, како га кроз цело тело проже топла струја и лако трептање.{S |
| се застидео, и исприча тетка Маци, како га је кир-Диша гонио да иде кира-Мани и зашто није хтео |
| је, на чијем се лицу видело јасно, како га је ова новост изненадила.{S} Лепосава се дубоко зами |
| ишљао.{S} У мислима је гледао већ, како га носе на гробље, а Лепосава нариче, буса се у груди и |
| тиском безбројних мисли, осећао је како га памет издаје, у глави му је било мутно и тупо, а уз |
| је говорио ону заклетву, осећао је како га нешто у грлу гуши; а када је завршио оно: „тако мени |
| то је све претрпео од Анастасије и како га је исмејала.{S} Он тури записе на њихово место.</p> |
| зда-Диши потанко све шта је било и како га је кира-Анастасија после митила; па чак не заборави |
| о порушену и поништену, он се сети како га је увек, када би кир-Диша отишао у дућан, терала да |
| сведоцима за први угао, лармајући како га је кир-Диса покрао.</p> <p>— Жену ми одведосте, на о |
| ћ толико стегла, да је лепо осећао како га по трбуху коље, нагони га, те отвори капиџик тетка-М |
| њом, да ће у Дунав скочити.</p> <p>Тако га је на улицама затекао и први сумрак, те једно то, шт |
| >Све је то опажао кир-Ламбре, те колико га је срце вукло Анастасији, толико му је било тешко из |
| у сукну у главу и страшна забуна толико га обузе, да му у један мах изгледаше, да ће се таван н |
| е као стена.{S} Тај њезин поглед толико га помете, да је изгубио сваку кураж да јој џангриза; а |
| нека неодољива мржња према жени толико га захвати, да му изгледаше <pb n="101" /> неће је моћи |
| е дешавало око њега и с њиме уништавало га је сасвим.{S} На свакоме кораку стицао је уверење о |
| довољство као мекани талас запљускивало га је са свих страна <pb n="22" /> и то му је долазило |
| не доврши што хтеде рећи.{S} Изненадило га је, како се за ово четири дана изменила.{S} Стала мн |
| ?... поче Диша загушеним гласом, а грло га издаје, па не може ни речи даље.</p> <p>— За Бога, ш |
| ви вилицама, да нешто одговори, но грло га издаде и место да изусти реч, он поче некако ситно ш |
| <p>Јанићије подиже очи мајстору и немо га гледаше.</p> <p>— Умрла зар?... пита Диша шапћући.</ |
| му сада и образ узесте.</p> <p>— Не смо га звали; сам се тискао међу нас! — бранили су се Грци |
| угоме на ручак или вечеру.{S} Али једно га је, у овај пар, мучило; како да помене кира-Анастаси |
| је чак до појаса долазила.</p> <p>— Ено га! — рече Маца, која се са Лепосавом и Јанићијем беше |
| вуку, стиште пут Београда.</p> <p>И ено га сад где у мутваку послује, опет види Лепосаву, али, |
| ла, сад се од једном уозбиљи и зачуђено га погледа, па онда преплашено поче узмицати насатке.</ |
| >— Хоћу! — одговори Лепосава и отворено га погледа, па се и насмеши.{S} Диша изгуби свест, срце |
| ам до кир-Ламбре, пољубили се и љубазно га позвао на вечеру.{S} Кир-Ламбре је с почетка збуњено |
| у мутвак, да се с њиме не сретне.{S} То га је већ коснуло као ружан знак, а када још опази на т |
| и за душу мртвих, да је заискао; али то га беше срамота и он се с тешким срцем одби од ћепенка |
| ишу и од неизвесности претрну.{S} Но то га брзо пређе, кад угледа расположено и озарено мајстор |
| узети у радњу за ортака.“</p> <p>— Зато га и волим, као да ми је рођени син <pb n="205" /> — ре |
| га душевног кретања изазвало.{S} И зато га је пуница гледала чисто зачуђена овом екстазом, у ко |
| </p> <p>— Ко?</p> <p>— Кир-Диса!{S} Ето га за ћоше.</p> <p>Фудул-Стаменки, која је с највећим з |
| наш човек, право Грекос.{S} Јазук, сто га не роди грцко мајка!</p> <p>— Море какво: „мајстор“? |
| p> <p>— Е?! — рече Лепосава и ђаволасто га погледа преко рамена.</p> <p>— Па знаш како је — одг |
| авао.{S} Па ипак, поред свега тога, што га је ова мисао све већма освајала и пред очи му изводи |
| је ноћ осећао мирис онога босиока, што га је некада под својим јастуком напипао.{S} Ноћ је бил |
| а се отресе оног двоструког утиска, што га је те ноћи осећао.{S} Притиснуло му нешто душу, <pb |
| {S} Јанићије је осећао, да та рука, што га тако често лупа по леђима, чини то из нарочите милос |
| Јанићије?</p> <p>— Не знам ни сама, што га до овога доба нема; то му до данас није било да толи |
| а жена, бре? — развика се кир-Дума, што га грло доноси, и диже обе шаке и вис.</p> <p>— А шта с |
| ротвора, који је и иначе леп углед, што га у грађанству уживаше, увеличао још и једним тако поб |
| али сумњивим осмехом или тако чиме, што га је уверавало да је много лакше уверити свет у нешто, |
| осећаше потребу да се на њу извиче, што га је бацила на толики трошак, кад није хтела да пази н |
| нићије и сада је био још збуњенији, што га она више гледаше.</p> <p>— Што да се љутим, кад ниси |
| а Маца.</p> <p>— Ето тако; мило ми, што га истукао!</p> <p>Али ја нећу даље да описујем овај пр |
| џи-Зосим на турском језику. — Овај, што га видиш да је дошао са мном, јесте хаџи-Диша.{S} Дошао |
| жао сасушени стручак босиока, онај, што га је некада нашао под својом главом и који је као најд |
| преплашено одскочи, испусти јастук, што га понесе, да га постави у чело миндерлука и тако, као |
| ји га је опомињао на један леп сан, што га је са чежњом већ три године сањао.</p> <p>— Калос ме |
| де за посао, да ради; но тај посао, што га је у овако узбуђеном стању започео, за цело би морао |
| Јанићије двоструко радостан; прво, што га Лепосава није одала, а друго, што је чезнуо да је ба |
| је отишло на свагда оно спокојство, што га је до сада имао.{S} Није знао, шта му је теже падало |
| ћу је теби! — одговори Диша, весео, што га је Маца тако брзо обрадовала.</p> <p>Чудотворна хама |
| ме загрљају.{S} Нешто мило, опојно, што га је заносило а од чега се није могао отети, обузе га |
| љао и да је мајстор учинио паметно, што га је отерао.</p> <p>Колико је ускипело у души Јанићије |
| Грк, и поносит на <pb n="16" /> то, што га грчка чаршија у своје „трофеје“ убраја, он се трудио |
| хаџији мајстор Диша повери о свему, што га је у последње време мучило.{S} Хаџи-Зосим га је пажљ |
| честита му на тако красном успеху, што га је јуче на „гледању“ и прстену код своје испрошенице |
| на да ћеш да узмеш Лепосаву.{S} Ама што га кријеш, море, хеј?{S} Девојче је добро; сирото, ама |
| и изазвао расположење, слично ономе што га осећа путник, који је дуго пешачио жедан, па тек наб |
| едбу, па се и не обазире на обећање што га је дала Јанићију, само пева по кући и меси посластиц |
| често више од њега примала, него ли што га је задужила.</p> <p>Да ли је то била узајамна мржња |
| уно праведно заслужила онај надимак што га носи, — па се од самога себе стидео.{S} Али лепа удо |
| на тезгу, а чело му се ороси знојем што га проби.{S} Као дрвени стуб стоји и ни једним делом те |
| свим инако.{S} Да зажали за породом што га нема, то јој ни на крај памети није долазило.{S} Нап |
| две аспре, (а то је био први поклон што га је за пет година шегртовања добио од свога мајстора) |
| камо ли једно тренутно задовољство што га човек ужива.{S} Зар то није истина, да баш онда кад |
| и одушевљени Биковом вештином, само што га у недра не мећу.{S} Дума светује Дишу, да га „извади |
| све ово било нелагодно; оно незнано што га је једнако држало у некој запетости и недоумици, пој |
| од најуваженијих грађана; а све оно што га је до сада тиштало и мучило, распукло се и ишчезло к |
| јим барјаком, само папуџијски еснаф што га још није имао.{S} О светоме Спиридону, кад је еснаф |
| оно он! — шапну Јанићије.</p> <p>— Зар га не познајеш?{S} Ено онај, у дугој бради.</p> <p>— Ка |
| олесна, с њоме да поднесе све, па макар га цела чаршија презрела.</p> <p>Устаде и безобзирце ис |
| ртога дана одлучи да оде тамо, па макар га од туда и најурили.</p> <p>Напротив, тетка-Маца га д |
| џи-Зосим, који је морао још остати, јер га неколико нових хаџија, његових земљака, задржаше о с |
| е.{S} Али ексер се није могао наћи, јер га је прогутало неко чудовиште, налик на ону аждају, ко |
| ије могао да доврши што хтеде рећи, јер га Анастасија, радосно изненађена, загрли и поче љубити |
| о залупа а рука клону доле.{S} Мало час га је одјурила ножем, па зар да јој опет долази?{S} Сто |
| који је сад баш узабрао, па хоће да му га покаже.</p> <p>Мајстор Диша бледи и румени; срце му |
| је фајде, то му је једини лек; морам му га казати.</p> <p>— А шта си снила?</p> <p>— Море, није |
| ад ће кир-Дума затражити мираз, а он му га мора вратити, те на тај начин прекинути и последњи к |
| здарицу, он извади онај цванцик, што му га она поклони, баци га у мутвак и што је брже могао ис |
| и да исприча и о ономе цванцику, што му га даде, и како је казала да је Диша псето и да није чо |
| .</p> <p>Јецање кира-Анастасије опомену га, да се не сме оклевати и да му ваља ма шта предузети |
| ти, шта ти је? — рече му благо и такну га руком по мишици.</p> <p>— Ја... ја не могу тако... ј |
| а си се замислио, ходи на кафу! — викну га један комшија са ћепенка.</p> <p>— Хвала, сад сам је |
| лога кадаифа.</p> <p>— Јанићије — викну га с прага — носи ово код тетка-Маце и да кажеш: поздра |
| одупро капију? — рече му весело и дрпну га за рукав.</p> <p>Али Јанићију се стегло грло од стид |
| то је, мало по мало, успео дотле, да су га у чаршији сви Грко-цинцари почели убрајати као у нек |
| сето, лажеш! — јечао је Диша, као да су га грчеви попали.</p> <p>— Не лажем, газда, Бога ми! — |
| е год би започео да се правда, свуда су га дочекивали сумњивим осмехом или тако чиме, што га је |
| х.{S} И мајстор-Диши су замерали, па су га дуго и гонили, да се ожени, али он тога не учини, мо |
| А и како би могао размишљавати, кад су га све ове сплетке и догађаји толико узнемирили, да му |
| гроша да ме кошта то!</p> <p>Хаџије су га сажаљевале; неки га и саветоваху, да се врати у Јеру |
| беху дани тешких душевних мука, које су га ломиле и мучиле, а којима не мога одолети.{S} Ма как |
| еби као осуђеник међу стварима, које су га сваки час подсећале на одбеглу жену; уздисао је и ша |
| о и оне четрдесет и три године, које су га иза разапете антерије за леђима гледале.</p> <p>— Ел |
| жртва, играчка супротних мисли, које су га као јато грабљивих тичурина растрзале и кљувале.</p> |
| о вечнога станишта.</p> <p>Сахранили су га до Лепосаве.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| м, он је час брзо час успорено, како су га кад узавреле мисли распињале, тетурао ни сам не знај |
| ро, добро; остани ти само овде, а ја ћу га већ сама молити.</p> <p>Лепосава само што није од ра |
| торе „и приложнике храма сего“, а еснаф га изабрао за свога устабашу.{S} Све што један честит, |
| ш како је: да ми је рођено дете, не бих га више волела!{S} Растао је на наше очи, био ти је дес |
| .{S} Реци, колико тражиш?</p> <p>Старац га значајно погледа, па онда одлучно одговори.</p> <p>— |
| риликом, њих двоје кришом измењали, још га и сада држаше у неком заносу, те је ишао као по сну. |
| успети, да га измири.</p> <p>— А с оним гадом лако бих ја; пребио бих му обе цеванице, само да |
| л-Стаменки, ради које је, баш тих дана, газда Митар своју жену избио.</p> <p>Од прилике слично |
| очима своје дете!</p> <p>— Зашто, бре, газда-Дишо, зашто ме тешко закле?{S} Казаћу ти, а ти ће |
| онаквога угледа.</p> <p>— Тукао сам се, газда.</p> <p>— С киме, море?</p> <p>— С оном, тетка-Ма |
| <p>— Море, теби је бар лако; мушко си, газда си човек и свака би девојка пошла у твоје богатст |
| .</p> <p>— Зашто, бре?</p> <p>— Ето ти, газда, шта се на чесми прича.{S} Кад чучнух, да захитим |
| — запита газда Диша.</p> <p>— Опрости, газда, ја нисам крив...</p> <p>— Сиктер, пезевенк, бре! |
| p> <p>— Шта велиш, бре?</p> <p>— Немој, газда, да ме шаљеш тамо: немам образа да јој на очи изи |
| ктер, пезевенк, бре!...</p> <p>— Нисам, газда, то?{S} Да сам то, ја бих и сада седео у твојој р |
| су га грчеви попали.</p> <p>— Не лажем, газда, Бога ми! — одговори Јанићије одмеравајући у исто |
| е на самоме прагу.</p> <p>— Ето, носим, газда; ама, куда да га носим?</p> <p>— Њој!{S} Да га њо |
| а велиш?!...</p> <p>— Твој сам леб јео, газда, па сам ти и образ чувао; а ти ме тераш да идем к |
| а?... простења кир-Диша.</p> <p>— Тако, газда, Бога ми!</p> <p>Диша скочи и онако усплахирен по |
| . — Оно... знаш, оно...</p> <p>— Знамо, газда-Јанићије! — одговараше Цигани у глас, удесише жиц |
| ву и татлије вечерас.</p> <p>— Не могу, газда! — одговори одлучно Јанићије, који је до овога ча |
| е да се разбију.</p> <p>— Што се бијеш, газда? — зацвили дечак, изненађен оваким дочеком.</p> < |
| љада да ти опет образ срамоти.</p> <p>- Газда Диши поче да бубња у ушима.{S} Све ово било је за |
| старога свата.{S} Кума је већ изабрао: газда Николу, мумџију (онога чију је кћер испросио за с |
| мота, газдарице! — проговори Јанићије — Газда на путу а ти, ето, како чиниш!</p> <p>Анастасија |
| оложај, па се усуди да запита.</p> <p>— Газда, да ли да ти донесем хладне воде?</p> <p>— На! — |
| мутвака, позва га полугласно:</p> <p>— Газда!</p> <p>— Шта је? — запита Диша и дође мутваку.</ |
| ио прстен; али им Бик увек одговори, да газда није у дућану.</p> <p>Но докле се, тога дана, међ |
| .</p> <p>— Шта тражиш ти овде? — запита газда Диша.</p> <p>— Опрости, газда, ја нисам крив...</ |
| е овога часа дели судбина, и он исприча газда-Диши потанко све шта је било и како га је кира-Ан |
| редао газда-Диши на занат.</p> <p>А код газда-Дише није никада видео никакве милости.{S} Из дан |
| де — одговори девојчица гласом, који је газда-Диши некако подсмешљиво звучао. — А она је одмах |
| је, море, те плачеш?</p> <p>— Отерао ме газда!...</p> <p>— Зашто?</p> <p>Јанићије брзо угуши су |
| е, како би га прелетео калуп, ако би се газда Диша бацио за њим.</p> <p>Газда Диша је седао мир |
| рачаји.</p> <pb n="48" /> <p>— То ли се газда пита, пезевенк, бре!</p> <p>Јанићије немаде кад д |
| да то што је обећао није добро и да ће газда-Диша и без њега сазнати све: како је кира-Анастас |
| азао све што треба да каже један строги газда своме калфици.{S} Јанићије сними фес, пољуби мајс |
| је предосећање казивало, да је долазак газда-Дишин ту на прагу, у њему се појавила сумња, да т |
| ли кадгод толико спечалити, да постанем газда-човек.{S} Што да ме гледа?</p> <p>Ово тачно разми |
| један честит, заслужан мајстор и имућан газда може постићи, то је он у грађанству и своме еснаф |
| у, примио га и довео у Београд и предао газда-Диши на занат.</p> <p>А код газда-Дише није никад |
| тнаесту годину, а мајстор-Диша је добар газда и човек „тихе нарави“, па, као вели, ако овде рас |
| то зачињен шамарима, али опет хлеб; јер газда-Диша, који у своме веку никоме у очи није смео ре |
| меће га и загледа и очекује, неће ли му газда казати, где и коме да га однесе.</p> <p>— Носи! — |
| Па и њему дошло мило, кад виде како му газда певуши једну грчку песмицу и како се час по час о |
| <pb n="42" /> <p>— Ето, овако... — И ту газда Диша погледа на своје темељито тело.</p> <p>— Ама |
| /p> <p>Али из куће ни живе душе.</p> <p>Газда Дишу обузе слутња, да му је жена напустила кућу, |
| бих и сада седео у твојој радњи.</p> <p>Газда Диша га погледа разрогаченим погледом и чисто чуд |
| о би се газда Диша бацио за њим.</p> <p>Газда Диша је седао мирно, опсецао коже за јеменије и и |
| ни сахан кадаифа од кира-Анастасије.{S} Газдарица му наредила, да то однесе и да је поздрави, д |
| и у своме новоме положају.{S} Као права газдарица опходила се са „чирацима“ у мутваку час строг |
| из далека.</p> <p>— Поздравила те моја газдарица започе Јанићије.</p> <p>— Крси глава одавде, |
| није казала, како ће му од сада бити не газдарица но права сестра.</p> <p>Као утучен вратио се |
| е више збуњивао посматрајући како му се газдарица двојако понаша: мало час онако радосна, као д |
| и колико за једну аспру.</p> <p>— Нека, газдарице, не треба мени поклона! одговори Јанићије, ко |
| а ћу у Дунав!</p> <p>— И то је срамота, газдарице! — проговори Јанићије — Газда на путу а ти, е |
| у у шаке један цванцик.</p> <p>— Зашто, газдарице? — запита Јанићије гледајући нерешљиво у нова |
| ати га за рукав и поче јецати.</p> <p>— Газдарице, шта то радиш? — Ево, ту су шегрти у дућану, |
| хом, и сам из све душе смејао.</p> <p>— Газдарице, ја ето нећу да те издам, —- рече полугласно |
| ас амо час тамо; навикао је да од своје газдарице чује вазда одлучан и заповедни тон, па му дођ |
| јом га је обедила да је саучасник своје газдарице и Ламбрин, и тада баш није могао ни замислити |
| ђе према своме газди, а у каквоме према газдарици.</p> <p>А када би било бар кога, коме би смео |
| ша и уђе у кућу.</p> <p>Јанићије додаде газдарици бошчу, мало стишанији после овако пријатнога |
| — Била му је првобитна намера да врати газдарици цванцик у руке и да јој каже, да ће све одати |
| е, завири у мутвак, па кад не нађе тамо газдарицу, он извади онај цванцик, што му га она поклон |
| своје жене, опет зато није мрзео своју газдарицу.{S} Она га никад није грдила; а то је много в |
| он се, до овога часа, уздао баш у саму газдарицу, <pb n="85" /> да ће га она курталисати беде |
| о образложити ни верношћу наспрам свога газде чији је хлебац јео, ни страхом да ће га когод про |
| ими, онда је сасвим пропао; код другога газде морао би као шегрт почети из нова и шегртовати јо |
| ће да губи место и да на ново у другога газде започиње занат; али, како је у мутваку не затече, |
| кри Луг.{S} Тамо се погодио код једнога газде сељака, да му чува овце само за храну, па је код |
| рт, који се мајао на пољу.</p> <p>— Ето газде! — повика и журно се даде на посао око сређивања |
| еран слуга, исприча своме <pb n="71" /> газди све и каквога је пријатеља имао и каква му је жен |
| ложају треба сад да се нађе према своме газди, а у каквоме према газдарици.</p> <p>А када би би |
| метну руке на појас и ниско се поклони газди.</p> <p>— Хвала ти, као оцу на храни и науци; све |
| су, слуге су то; а где је слуга сачувао газдин новац?</p> <p>И стотину мисли сличних овој укршт |
| Мани; или да сам их сачувао до повратка газдина, сада ме он не би овако отерао, него би ме још |
| пријале су Јанићију много више него ли газдине ћушке, што их је, као шегрт, од времена на врем |
| > <p>А Јанићије је те шамаре заједно са газдиним хлебом гутао и чувао их, да их доцније он, кад |
| Јанићије је намрзао на првога пријатеља газдинога и када год га је видео у дућану, увек је окре |
| Јанићију се још више разведри, прихвати газдину песмицу и, онако уз посао, запева гласно и јасн |
| тима целива, а бошчу прихвати и пође за газдом.</p> <p>Кира-Анастасија се у тај час мајала на д |
| ћије, који је до овога часа стојао пред газдом као на угљевљу.</p> <p>— Шта велиш, бре?</p> <p> |
| ед дућана, па гледа разрогачено у свога газду.</p> <p>Мајстор Диша стоји према њему, пипа се по |
| а ми ко покаже у еснафима макар једнога газду, који је толике паре поклонио за барјак?{S} Хиљад |
| још једном покуша, неће ли умилостивити газду.</p> <p>Али његова мука беше у залуд.{S} Кад се о |
| !{S} Обећао сам да ћутим.{S} А да варам газду, зло! — мислио је Јанићије и између ова два израз |
| д; не дам да ме нико вара и да ми образ гази.{S} Разумеш ли?</p> <p>— Опрости му, зете, још је |
| .{S} Грех је што својом грешном ногом и газим по овој светињи, али друкчије не може бити; но пљ |
| ахну песницама, па га је толико тукао и газио, да би га и убио, само да не дотрчаше људи, те га |
| е живе улице, по којима ће се безбрижно газити.</p> <p>А како ли овде сетно мирише Мајкина Души |
| а, дохвати маказе и својом руком одсече гајтан, о коме је висио чудотворни памук.</p> <p>Кроз м |
| есе извуче из недара крајеве искиданога гајтана.{S} Његов узвик је био за цело страховит, кад с |
| ку у недра, извуче једну дугачку кесу о гајтану, па из ње одброја на сто неколико белих пара.</ |
| Галцу.</p> <p>Ма да није знао ни где је Галац, ни како се до њега може доћи, па ни то, с чим ће |
| упи му ближе.</p> <p>— Хајде сас мен’ у Галац.{S} Троскови ја плаћам.</p> <p>— Шта ћу ја с тобо |
| озима из Галца.{S} А кира-Мана отишла у Галац и довела мужа кући, пошто се добро намучио и нагл |
| рча као бос преко жеравице.{S} Да оде у Галац, да се растави од Анастасије, па, кад се врати, д |
| времено, ради куповине еспапа, уклони у Галац или Цариград, од куда су ондашњи трговци доносили |
| ја плаћам.</p> <p>— Шта ћу ја с тобом у Галац? — зачуди се Јанићије.</p> <p>— Да се склонис и п |
| , и одбегла с неким руским матрозима из Галца.{S} А кира-Мана отишла у Галац и довела мужа кући |
| а дође у Београд, да се суди, она је из Галца одговорила, да јој Диша ништа не треба: „а ако ис |
| требало да са највећом штедњом доспе до Галца.</p> <p>Хаџи-Зосим је био врло услужан, и на раст |
| , на који би начин могла да оде само до Галца, па да покуша све што може, не би ли га умилостив |
| му још једно непријатно искушење.{S} У Галцу их задржаше пуних шест недеља у „контроманцу“, те |
| то је од других дознала, то је, да је у Галцу са кира-Анастасијом отворио малу бакалницу и успе |
| ећ и у Влашкој, па ако је нужно чак и у Галцу.</p> <p>Ма да није знао ни где је Галац, ни како |
| о и да је заједно са кира-Анастасијом у Галцу, где је отворио малу бакалницу, а у <pb n="114" / |
| и по који човек, коме ниједна биљара ни гатара није могла наћи лека нити му означити болест од |
| аследника дође, па ништа.{S} Обишли све гатаре; за једанаест година попила је она бар три ливад |
| могао; али она ни да чује!{S} Каже:{S} Гаџу циганина узеће, али теби ни за живу главу неће!{S} |
| допусти више да јој дете пеку усијаним гвожђем, него продужи лечење на своју руку.</p> <p>Хаџи |
| сам своје руке на сокаку, да их по томе гвожђу лупам.</p> <p>Јанићије се засмеја од силнога зад |
| му на ново ону ватру и он поче одмерено гвозденом алком, а за тим све жустрије и јаче песницом |
| би дневни пазар и милостиво посматрао у гвоздењачи наслагани капитал у разним кесама, кесицама |
| дукат „ћошајлију“, па то све закључа у гвоздењачу сандук, опроба да ли је добро забравио, па о |
| ка-Маци, која га је затварала у оковану гвоздењачу, да до повратка Дишинога ту престоји.</p> <p |
| из дућана и утицао беспрекорно у једну гвоздењачу, од које је кључ држала тетка Маца о своме в |
| носила му је примере из своје „праксе“, где се све лепо свршило; али ти примери беху тако ретки |
| и свој „културни трофеј“.</p> <p>Свуда, где год би му се дало прилике, он је, својим примерним |
| а, хеј, тамо, преко мора на сто конака, где сунце залази.</p> <p>— Знам — одговори пустињак — з |
| ужно му показа место у чело миндерлука, где се обично најугледнији гости посађују.</p> <p>Кира- |
| на челу јој се, баш над самим повијама, где се обрве састају, <pb n="147" /> спуштао из косе ве |
| на Ташмајдан и у оним мрачним пећинама, где се обично београдска дечурлија завлаче, те хватају |
| ање обнављало се готово у свима кућама, где је тетка-Маца навраћала, да разбере о кира-Анастаси |
| изиђе из дућана и споредним сокачићима, где је у ово доба најмање света, стиже пред своју кућу. |
| /> више.{S} Само што затече ћор-Ахмета, где купи око стола срче од полупаних стаклади и брише п |
| а да се не врати у овај „црни“ Београд, где му је било све тако горко и мрско.</p> <p>И свему ј |
| ита о томе.</p> <p>А кад би причао све, где је био и шта је радио, само би још више пред Лепоса |
| више Стамбол-Капије богато ширили онде, где се данас налази густо насељени Енглезовац.{S} А кад |
| е, ипак бирао оне сокачиће и завијутке, где би се најмање могао надати на сусрет са мајстор-Диш |
| прстена.{S} Све махале око Сака-чесме, где се налазила лепа удовичина кућица са хладовитим чар |
| озго, а над земљом, нарочито око чешме, где је било увек по мало блата, игрукала је провидна ја |
| гонетне стихове на гробу друге му жене, где вели, да тај „памјатник“ подиже својој „честитој“ ж |
| о време, биле су као нека врста касине, где се свет састаје, да чује шта има ново или да сам ис |
| у.</p> <p>— Јанићије!{S} Јанићије, бре, где си?! — викну у један мах преплашено.</p> <p>— Ево м |
| очи, али никако не може да се разабере, где је и шта се то око њега догађа. <pb n="61" /> Забор |
| н му је при поласку дао корисне савете, где ће уз пут одседати, те да га на путу не оглобе.{S} |
| ило све.{S} А како му је било код куће, где се врло рано затварао?{S} Изгледао је самоме себи к |
| дреје у својим рукама, па што јој рече, где си их сакрио?{S} Што је посла овамо, да их дигне?</ |
| ичала женама по стоти пут сан мајчин и, где год се макла по авлији, певушила и радила.</p> <p>Д |
| аршија, у то време, држала се сложно и, где год су њезине устабаше прегле, чаршија је за њима, |
| у је видео у Витлејему на једној икони, где беху исписане <pb n="188" /> страховите муке грешни |
| еда и очекује, неће ли му газда казати, где и коме да га однесе.</p> <p>— Носи! — јекну као иза |
| ју... твоју...{S} Косе ћу јој ишчупати, где је сретнем!{S} Криво је моје Канче, што ви вадите о |
| и је ли све у реду; завирио и у мутвак, где је Јанићије стојао и очекивао на заповести.</p> <p> |
| иривала, трчкарала је она час у мутвак, где су два шегрта пословала, час у гостинску собу и као |
| неш можда ћеш пљунути баш на оно место, где је Спаситељ стојао или где је своје уморно свето те |
| етовој кафани попио, не обори иа патос, где тврдо заспа.</p> <p>Кад се сутра дан пробуди и виде |
| вој чаробни круг, докле није у мутваку, где му је Лепосава удесила постељу и кришом испод јасту |
| замаче у град.</p> <p>На првоме конаку, где ће ноћити, хаџи-Диша завуче руку у недра, да из кес |
| Мацином, он устаде са постеље у дућану, где је са „чирацима“ спавао, изиђе у авлију, седе на је |
| д изиђоше из последње улице на чистину, где су јеврејске баште и где је, пре седам година, први |
| да ће тај час пући баш на ономе месту, где се пуца скопчавају.{S} Млада удовица није ватра сам |
| жењених људи неће ићи сваки дан у кућу, где има девојке за удају, за бадава.</p> <p>— Ама, то н |
| је заједно са кира-Анастасијом у Галцу, где је отворио малу бакалницу, а у <pb n="114" /> њој к |
| кућу као своје, а цвеће метала у чашу, где је мирисало, докле га не би заменила другим, свежиј |
| о децу!“</p> <p>Али не каже се у заман: где има много среће, несрећа дође.{S} Четвртога дана ус |
| <p>— Овуда је стопа Спаситељева ходила; где год пљунеш можда ћеш пљунути баш на оно место, где |
| есмом, час мукањем и другим лакрдијама; где га нису оставили, тамо би изникао међу сватовима, п |
| мало стушти лице, кад чу <pb n="69" /> где је оставио ствари; али опет то јој није изгледало о |
| ака.</p> <pb n="202" /> <p>— Где је?{S} Где је? — запита Лепосава и радознало поче да прелеће о |
| тектати.</p> <p>— Што штекћеш, куче?{S} Где ми је жена?</p> <p>— Не знам кир-Диса; не сум вам н |
| онога барјака.</p> <pb n="202" /> <p>— Где је?{S} Где је? — запита Лепосава и радознало поче д |
| стора па Мацу и изиђе из собе.</p> <p>— Где је онај запис? —упита Диша, кад њих троје осташе са |
| то ће се после у песму певати.</p> <p>— Где си, море, до сада? — запита га мајстор, када се он |
| а и Диша згледаше се зачуђено.</p> <p>— Где је остао?</p> <p>— Код ћор-Ахмета, — пије.</p> <p>— |
| свих троје ћутке и замишљено.</p> <p>— Где је то себи? — рече Јанићије.</p> <p>— Пола године д |
| а догодило?{S} Момци су, слуге су то; а где је слуга сачувао газдин новац?</p> <p>И стотину мис |
| очију.</p> <p>— Добро јутро, дете!{S} А где си ти до сада, болан?{S} Е, е, жив био, жив био! — |
| <p>— Шта кажеш? — зграну се хаџија. — А где ти је памет, да је саму остављаш? — Зар сам зато то |
| жно прекрсти.</p> <pb n="218" /> <p>— А где је Јанићије?</p> <p>— Не знам ни сама, што га до ов |
| — храбрила га је тетка Маца.</p> <p>— А где ћеш ноћити?{S} Ваљда ће те пустити, да заноћиш?</p> |
| целива будућу ташту у руке.</p> <p>— А где ти је Лепосава? — запита сада Диша и нежно баци пог |
| аш толико?{S} Није код куће.</p> <p>— А где је?</p> <p>— Мало час беше ту кир-Ламбре, па оде — |
| ина, к’смет, сто кажу Турци.</p> <p>— А где је она? — упаде Диша у реч страшљиво.</p> <p>— Разб |
| а као и обично и смешећи се:</p> <p>— А где си ти ђаволе већ три дана?</p> <p>— Глава ме нешто |
| Од куда ти?{S} Зар си овде?</p> <p>— Ја где ћу?</p> <pb n="166" /> <p>— Па не ли викаше Суља до |
| забуну, као човека, који је целога века где је год могао штедео, па сад одједаред види, како му |
| ми много наказива — смеши се Диша — Ама где да нађем добру девојку?</p> <p>— За то ли се бринеш |
| не само да је била радо виђена у кућама где се тако што догодило, него је била уважавана и од о |
| у дућан и обратно, и то увек сокачићима где се могао најмање надати сусрету с киме, то му је би |
| е округао као гоч (бубањ), да се не зна где је шири, да ли у леђима или у појасу, да му је лице |
| вори шегрче снебивајући се.</p> <p>— Па где је, што не долази?</p> <p>— Он каже: да неће!</p> < |
| м и кафу, да мајку послужи.</p> <p>— Па где си био до сада?</p> <p>Јанићије се смете; желео је |
| > <p>Хаџи-Диша“.</p> <pb n="6" /> <p>Па где је сада тај „памјатник?“ Зађите у старо београдско |
| тиште пут Београда.</p> <p>И ено га сад где у мутваку послује, опет види Лепосаву, али, место д |
| </p> <p>Кад се сутра дан пробуди и виде где и како лежи, скочио је и још мамуран поче збуњено р |
| у кући; њезин пламен лиже и кроз махале где год прође, и онда није никако чудо, што су сви приј |
| бистри од забуне, застаде, да се обазре где је.{S} Пред њиме је треперило широко Дунаво а за њи |
| } Но како ни она ни кир-Диша не знадоше где се одбеглица скрива, то јој не оста друго већ да за |
| то онде дочекивали сличним питањима, и где год би започео да се правда, свуда су га дочекивали |
| це на чистину, где су јеврејске баште и где је, пре седам година, први пут чуо ону песмицу, што |
| а-Мацине куће не зна се, па тако исто и где је провео прву ноћ без жене.{S} Тек сутра дан не бе |
| а оно место, где је Спаситељ стојао или где је своје уморно свето тело одмарао; а пљунути на та |
| ак и у Галцу.</p> <p>Ма да није знао ни где је Галац, ни како се до њега може доћи, па ни то, с |
| и из њенога загрљаја.</p> <p>— Да кажем где су.. ама тако, ако обећаш нешто.{S} Ако нећеш — онд |
| у Еврејској Махали, пред једном баштом где су се еврејске девојке искупиле на игру.</p> <p>— О |
| спламтео, па од силне радости није знао где да им места начини.{S} Посадио их је на ћепенак и о |
| јој нема излаза; али и кроз ту таму ево где проби један зрачак надања.</p> <p>И тако је та дивљ |
| ко њега догађа. <pb n="61" /> Заборавио где је, па премислио да му се лопови увукли у кућу, те |
| као једва растворен пупољак, а сада ето где пред њиме стоји потпуно развијена ружа.</p> <p>— Шт |
| амоте неће смети на улицу изићи, па ето где се све, у једноме часу, измени.{S} Због свога покло |
| N4">Спавало се обично на поду.{S} Место где ће се постеља метати, покривено је даскама, које су |
| к, овога дана није смео ни прићи дућану где је мајстор Диша ревносно чекао, неће ли га угледати |
| да своје прсте почешће завлачи у лонац где се ручак кувао, ту би обично варјача утерала дисцип |
| Цинцарима уживала најбољи глас.</p> <p>Где је Диша после овога најтежег удара отишао из тетка- |
| пут до врата.</p> <p>— Ама лажеш, бре! —Где су Ламбрине дреје?{S} Од куда Ламбре ту?</p> <p>— Е |
| по једна лојаница и осветљавала тек по гдекога веселога брата, који жељно ишчекује, неће ли ка |
| и колико му је дао, промрмља понешто; а гдекоји од ових, срдито му одбаце аспру у блато и оде.{ |
| баштом, узрујаше се; момци и деца па и гдекоји човек истрча, да види шта је, а на капиџицима о |
| %честитпла кир-Диши, па ако је, не тек гдекоји, но многи од трговаца и старијих калфи, потајно |
| дом, који је дубоко спавао.{S} Тек по у гдекојој крчмици још жмиркала је по једна лојаница и ос |
| тале пред њезиним капиџиком, она је још гдешто довршавала по кући, па се толико око распремања |
| говој испосници, која се налазила близу Гетсиманске Баште у једној старој гробници.{S} Али зато |
| и коска од твоја коска, а искају исе да ги даш.{S} Српски судови кесе секу.{S} Него, сас Божја |
| е се: суд; ама кој држи тај суд?{S} Има ги који не су ни род, ни коска од твоја коска, а искају |
| у као наливене пуне мишице и што јој се гибак струк тако еластично покреће.</p> <p>— То да не в |
| зажареним очима поче пратити еластично гибање и извијање витога струка и оно набрекло јелече, |
| , како мрзи све што неваља, и за правду гине.</p> <p>— Љута сам паприка на неправду; крв ми на |
| песмице, или одушевљено прате извијање гипких чочека, који према њима, уз пратњу циганских деф |
| где си ти ђаволе већ три дана?</p> <p>— Глава ме нешто болела; требам ли што да те послушам?</p |
| гао ићи са својом кумом кроз чаршију, а глава није „калуп“, те да је она сама понесе и по мери |
| ћу, нико не дође.</p> <p>— Ох, ох, луда глава! ох проклето Бик што ми укради антерија!{S} А-а-а |
| на Божји благослов.{S} То је била нека глава са вепровим зубима без трупа и рамена и само са н |
| ама заблесну ме светлост, а ја, женска глава, па се препадох, па само што ми зуби цвокоћу од с |
| > <p>А кир-Дума, коме је највише бучала глава од свега тога, сад више није знао шта да предузме |
| поче викати:</p> <p>— Куде си откршила глава?{S} Овамо се вуци, бре!</p> <p>Али ни сад му се н |
| <p>— Неје много за едно мудра и уважена глава.</p> <p>Разговор се водио око свакидашњих ствари; |
| шкринуше и у собу се промоли кир-Думина глава.</p> <p>— Добар вече, кир-Диса!</p> <p>Диша се ра |
| ва ли у чем и, као први комшија и мушки глава, да јој обрати пажњу то на ово то на оно, тек кол |
| <p>Међутим, баш за ово није требало ни глава да га заболи; јер Јанићије не само да је показао |
| аздарица започе Јанићије.</p> <p>— Крси глава одавде, куче едно!{S} А на кира-Анастасија поздра |
| га кир-Ламбре, па сама како една зенско глава не могу да идем.</p> <p>— Била ти, кира-Мана, сво |
| пријатељ жив и здрав.</p> <p>— Паметно глава — рече кира-Мани. — Засто плачете?{S} Догодило се |
| apter" xml:id="SRP19061_C1"> <head> <hi>ГЛАВА ПРВА</hi> </head> <p> <hi>1.</hi> </p> <p>Мајстор |
| apter" xml:id="SRP19061_C2"> <head> <hi>ГЛАВА ДРУГА</hi> </head> <p>Тако се сврши <hi>први део< |
| дседати, те да га на путу не оглобе.{S} Главан новац мајстор Диша је, као и обично што је на пу |
| а, висок, плећат, велике <pb n="159" /> главе, ниска чела, широка врата, главом може да пробије |
| епо му се учини, као да га нешто посред главе лупи.{S} На путу кући поче га обузимати нека топл |
| рао кутијицу, помирисао, метао је испод главе <pb n="152" /> и сањао о оној, која му је тај стр |
| е шамаре које је желео спустити на туђе главе, издашно спуштао на Јанићијев врат.{S} Али то, у |
| ле; а она опет, као удовица, раскривене главе и без мушке заштите, шта је могла друго него да о |
| о замисли, ухвати се за браду и оборене главе по који пут дубоко уздахну.{S} Видело се да се са |
| </p> <p>И оба пријатеља Бенџина оборише главе, дубоко се замислише и тихо сркаху кафу, коју им |
| ети.{S} Ма како се трудио, да избије из главе сваку помисао на оно што је онако несвесно урадио |
| пенке, него се ућутао, па само ради, ни главе не диже.{S} Једино што би га из дућана повукло, т |
| розничава ватра лизала га је од пете до главе, па се разгоревала у очима, из којих је суктала с |
| ка Маца.{S} Са пребаченом шамијом преко главе излазила је из мутвака и пошла софри.</p> <p>— На |
| ну дубоко и, покривши се јорганом преко главе, три пута се прекрсти.</p> <p>— Шта ти је, те не |
| шу?</p> <p>Лепосави се окрете улица око главе, а баштенски зидови са многобројним мазгалима поч |
| е, а која са китицом цвећа, да јој чело главе метне.{S} Хаџи-Диша је збуњено гледао ово немо ул |
| да — проклињао је кир-Дума дижући фес с главе и погледајући у небо.{S} Али Диша је већ далеко о |
| о затворена врата.{S} Врата прснуше, а глави ништа.{S} А увек, кад подвије врат и полети, мукн |
| дињаром<ref target="#SRP19061_N1" /> на глави.{S} Промичу ваше упокојене сени, са бројаницама у |
| ри, од којих би се човеку дигла коса на глави, само кад о њима слуша.{S} Баш прошле године она |
| оме беше исписана лисица са калпаком на глави, како чучи и предњим шапама држи кожу од неке дру |
| крмача под фесом и кратком кићанком на глави, па га удари кишом у трбух, обори га и леже на ње |
| сли сличних овој укрштало се по његовој глави; а свака од њих била је црња од црње.{S} То не бе |
| розничавих мисли, које су се по његовој глави ломиле.</p> <p>Али једна, од свију снажнија и стр |
| и толико, да се за који часак у његовој глави скраси.{S} Од свих му се најподеснија чинила та, |
| амо, док те нисам овим калупом по лудој глави! — подвикну му мајстор претећим гласом и дохвати |
| , да што противу његове воље и о својој глави ради.</p> <p>Ухватио је Бика за ухо, продрмусао г |
| и зашто, он се несвесно поче пипкати по глави и слабинама.</p> <p>Пун сахат седео је збуњен и б |
| исли, осећао је како га памет издаје, у глави му је било мутно и тупо, а уз то је осећао и неко |
| Необичан пламен сукну му уз образе, а у глави га захвати чудна несвестица, кад осети пријатан м |
| нека топлота, а по који пут и забуна у глави.{S} Пред кућом му се баш заврте и он се мало пове |
| поче тешко предисати.{S} Тупо шуштање у глави и модри колути почеше му играти пред очима; а кад |
| поверити и његовом помоћи разбистрити у глави онај хаос, који му је сметао да буде онако ведар |
| и неком бунилу, од чега је осећао бол у глави.{S} Налазио се у сличноме стању душевнога немира |
| у толико заглухнуле слух и толики шум у глави подигле, као ова једна реч: „То ће ти бити мајсто |
| ко узнемирили, да му је свака помисао у глави стала, па се као закована ни с места не миче.{S} |
| оно најстрашније.{S} Али у заман; ту у глави урезала се једна слика, па, зажмурила или открила |
| хом гнездо, из кога извириваше неколико главица голуждравих ластавчића, који са расклопљеним жу |
| ирћетом, а на слепочњаче метала по пола главице црна лука.</p> <p>— Ох, ох! — одахну кир-Диша п |
| ију од белога лука, он би пребројао све главичице и строго је мотрио, колико ће се дневно појес |
| а овако очајно лутао све даље и даље од главне чаршије, Ламбре је, као уништен, ушао у своју ку |
| пут била удата за кир-Бенџу, казаса из Главне Чаршије, који поживе с њоме три године и, умревш |
| јстор-Дише.{S} Диша му је поверио чак и главни разлог, чега ради је предузео тако далек пут, и |
| не би могло утврдити тако на пречац.{S} Главно је, да су једно другоме вазда пакостили; често б |
| пута вратио се необично брзо, и што је главно, врло узбуђен и са једном огреботином испод очиј |
| ије поста потпуно задовољан.{S} Њему је главно било да кир-Ламбру најури из куће, а то је, у ов |
| едеми чврста имена, која господарише по Главној Чаршији и Зереку, бацајући у присенак оне српск |
| подеси згодан тренутак, те да започне о главноме.{S} Кир-Ламбре је предосећао већ, да је нека д |
| зненада заболи једна страна вилице, а и главобоља, те није могла ни маћи из собе.</p> <p>Кир-Ду |
| 59" /> главе, ниска чела, широка врата, главом може да пробије храстова врата, а уме и да муче |
| а је његова вештина, да пробије врата — главом.{S} Залети се, подвије главом као јунац, кад зак |
| <p>— Па, па, па! — учини Дума и занија главом, као да се чуди, како и тих седам дана прођоше.< |
| аваси</hi> (игра чочека) она уздиже над главом деф, другом руком удари по њему по такту мелодиј |
| него ли што су они можда промицали над главом самога мајстор-Дише, који се у Јерусалиму већ у |
| е врата — главом.{S} Залети се, подвије главом као јунац, кад закопа земљу рогом, па тек темено |
| вешта; само што се неприметно насмеши и главом одмахну.</p> <p>— Дете! — Проћи ће га већ! — реч |
| е ли до мајстора?</p> <p>Јанићије учини главом да није.</p> <p>— А зашто, море?{S} Ваља да одеш |
| учини кир-Дума и сажаљиво поче климати главом и гледати у Дишу. — А ви верујете што се, по све |
| от и тековина пуста остала, над његовом главом надвијала се судбина, која у мало што не поремет |
| век, <pb n="212" /> када се над његовом главом надвијала зла судба, потпуно сплео и у страху од |
| онај, што га је некада нашао под својом главом и који је као најдраже благо до данас чувао, нос |
| чка чаршија, и да му је проводаџија био главом кир-Ламбре, трговац са Зерека.</p> <p>А то, како |
| ала.</p> <p>Хаџи-Диша одмахну замишљено главом.{S} Није никако могао да разуме, како тај момак |
| у њеној забуни.</p> <p>Лепосава климну главом.</p> <p>— А знаш ли зашто сам ти дао?</p> <p>Леп |
| — Хоћеш ли?</p> <p>Лепосава опет климну главом; али сада не тако стидљиво већ с осмехом у очима |
| ти је дао?</p> <p>Лепосава опет климну главом.</p> <p>— Штета — рече Диша — и добра ти је ћерк |
| е поразе освести, дубоко уздахну, клону главом на прса и савијеним кажипрстом обриса две вреле |
| биљно болесницу и неколико пута одмахну главом, па онда започе да грди и Мацу и све остале жене |
| и и на то мислио? — прошапута и одмахну главом, да се отресе од такве помисли.{S} Али ова новос |
| и јавише, да га нигде нема, он одмахну главом: „Побеже нам погансуз!“</p> <p>А када га ни до в |
| јним гласом и ухвати се обема рукама за главу.</p> <p>— А кира-Мана ми је казала да сам пезевен |
| /p> <p>И тетка Маца узе мајстор-Дишу за главу, пољуби га у чело и оба образа; а мајстор Диша, ј |
| досети, а ова опет редовно је разбијала главу размишљајући ко јој све то шаље, ствари привлачил |
| а је прихватила Дишину молбу, забрадила главу шамијом и одмах кренула на посао.{S} Но како ни о |
| утваку како седи на шамлици, подлактила главу о шаку и нешто мисли.{S} Да је мало боље загледал |
| пред младожењу и метнули им венчила на главу, њој стаде тако тешко, да у мало не паде пред олт |
| и зидови поклањају а таваница спушта на главу.</p> <p>— Јанићије!{S} Јанићије, бре, где си?! — |
| вољи и, само толико, колико да покрије главу.{S} Да је кир-Ламбре слободан, без жене, лако би |
| г.{S} Он нечујно ошкрину врата, провуче главу и загледа унутра.{S} На миндерлуку је спавао кир- |
| ни, кад је угледа на прагу дућана, заби главу у посао, па се учини, као да је и не види.{S} Ма |
| , да га одшкрине, колико тек да промоли главу, па да сагледа лево десно кроз сокачић.{S} И увек |
| ја у томе часу одшкрину врата и промоли главу на поље.</p> <p>— Како је?</p> <p>— Сад ће! — одг |
| не, али он већ беше на улици; она обори главу и са неким изразом досаде и срдње одмахну руком:< |
| </p> <pb n="217" /> <p>Тетка Маца обори главу и оде у мутвак, тек да од Јанићија сакрије сузе, |
| се по чаршији говори?</p> <p>Диша обори главу.</p> <p>— За тебе и...</p> <p>— Лепосаву... проша |
| , зашто? — одговори Лепосава уклањајући главу од кесице.</p> <p>— Помириши, од тога ћеш родити. |
| ао од болесничке постеље.{S} Квасио јој главу сирћетом, помагао Маци у свему око болеснице, држ |
| о не улази у собу, но, како је промолио главу и пружио једну ногу преко прага, тако још стоји д |
| јао је тако неко време без речи, оборио главу на груди, тешко предисао и слушао, како му срце н |
| ака је стојао Јанићије, стидљиво оборио главу и не диже очију.</p> <p>— Добро јутро, дете!{S} А |
| .</p> <pb n="96" /> <p>Диша обори сетно главу и немо се загледа у врхове својих јеменија.{S} Ку |
| за слугу?</p> <p>Јанићију се попе крв у главу, кад зачу овај одговор, који му на на подсмевање |
| магло, а очи се чисто угасиле и упале у главу.{S} Па онда, он, који је умео од подне до мрака д |
| кир-Дума и туцао се од муке песницом у главу.</p> <p>Сутра дан Дума је отишао суду, да још с т |
| амаре за врат или би га мајстор чукао у главу савијеним кажипрстом, на коме је био дебео бакарн |
| ехом.{S} Оно што је већ једном увртео у главу, то се није могло избити од туда ничим па ни њези |
| баша, па људима од реда не иде никако у главу да имају устабашу а без устабашинице.{S} То им до |
| ај; ама срећа моја, што ми дође памет у главу: зашто да робијам због једне ороспије, па је отер |
| би обично варјача утерала дисциплину у главу непослушнику.</p> <p>Мајстор Диша започео живот и |
| оруке он сав претрну.{S} Крв му сукну у главу и страшна забуна толико га обузе, да му у један м |
| намере долазиле и то све на један мах у главу, тешко је побројати.{S} Она непојамна врева од ми |
| а-Анастасија није пристајала ни за живу главу да остане у Београду више.{S} Плакала је, проклињ |
| џија, она то није била кадра ни за живу главу рећи пред кир-Ламбром, чију је вољу увек сматрала |
| аџу циганина узеће, али теби ни за живу главу неће!{S} Каже — и овде тетка-Маца поче раздрешива |
| а осећаја тако је нагло јурила у његову главу, да му се језик спотицаше преко сваке речи, те не |
| енога срца, ужљебила се дубоко у његову главу; та га је одлука подржавала и хранила, па донекле |
| не нађе у својој авлији убачену по коју главу шећера или трубу платна, а често и по неколико ар |
| ратио, једно што је пут за једну женску главу врло далек, а друго, што мужа не треба дирати, св |
| ме, на којој је онога дана квасио врелу главу, жуборио је као и онда, а са гранчица, што се над |
| боље нека она иде у свет; боље на њену главу срамота него на твоју.{S} Имао си бре дреје у сво |
| о томе пролетало је и кроз кир-Ламбрину главу, у колико је он, онако смрзао и бесвесан, могао с |
| ђе једној чешми, напи се воде, подметну главу под лулу, из које је избијао дебели млаз хладне в |
| много даље, пут Мокрога Луга; а када га глад узмучи, он је по џбуновима брао лишће кисељак и ти |
| руке, ако на улици заноћи, а друго јака глад, која га је већ толико стегла, да је лепо осећао к |
| кисељак и тиме је тога дана забашуривао глад.</p> <p>Али, кисељак је слаба храна и њему не оста |
| завиривао по дућанима, а када је осетио глад, отишао је до једне симиџинице и тамо жељно гледао |
| амо!</p> <pb n="80" /> <p>— Нека, нисам гладан! — одговори Јанићије, који је жељно за то време |
| {S} Па трећега дана да обоје липшете од глади!{S} Да се удаш за дериште, које не може за десет |
| други су патили, па опет нису помрли од глади.</p> <p>Дан из дан преживљавао је нове тегобе: на |
| тужнога размишљања, мученички грчио од глади, те тако, и не мислећи, ноге га саме однесоше у ш |
| који су у животу имали прилике почешће гладовати.</p> <p>Дан, који је Јанићију освануо пун бол |
| е пође?{S} Ако је суђено да патимо и да гладујемо, то је онда судбина!{S} А од судбине нико се |
| Добар дан, кир-Ламбре! — зачу за леђима глас, а у исто време таче се неко његове руке.</p> <p>К |
| шта ће му све рећи, што јој је дете на глас изнео.{S} Па још, како му момак објасни, тетка-Мац |
| еститоме човеку.{S} Шта је то изнети на глас једно ваљано девојче, убити јој срећу, па је остав |
| p> <p>— И што да износе поштену кућу на глас?{S} Зар је то лепо од света?</p> <p>— Е, такав му |
| ледног човека, да једну честиту кућу на глас износи.</p> <p>Лепосави се све више у грудима стез |
| очекивала је од свога мужа макар какав глас; али кир-Ламбре као да је у земљу пропао.{S} Све ш |
| новац трошио? — викао је хаџија на сав глас и подупрвши се песницама о широке слабине, које од |
| р-биволица!{S} Пцета! — викао је на сав глас Дума, очигледно преплашен оним одлучним изразом Ја |
| м класјем весело певушила или се на сав глас засмејала, када би кир-Ламбре покаткад из каквога |
| Деде, да се пољубимо! — чу се Јанићијев глас и пред крчмом наста љубљење, које циганска ћеманет |
| .</p> <p>— Зете, дај алвалук! — зачу се глас Мацин.</p> <p>— Је л’ живо? — запита Диша дршћући. |
| дотворни памук.</p> <p>Кроз махале пуче глас да је устабашиница <pb n="211" /> тројанила.{S} Же |
| } Од махале до махале и по чаршији пуче глас, да се кира-Атанасија удаје.{S} Грчка чаршија је % |
| изменце стењати и уздисати.</p> <p>Пуче глас по комшилуку, да је Диша вратио прстен.{S} С почет |
| рошапута му онај разложитији хришћански глас; и <pb n="163" /> то беше прави узрок, што је одус |
| који није ни мало личио на онај весели глас, из кога је детињски несташлук избијао.</p> <p>— Љ |
| ојим Грцима и Цинцарима уживала најбољи глас.</p> <p>Где је Диша после овога најтежег удара оти |
| да јој одговори, фудул-Стаменка повиси глас и поче на сва уста викати и грдити Лепосаву.{S} Ње |
| ворила јој је толики углед, да се њезин глас могао у многим кућама сматрати као глас ма кога ва |
| Стаменка, удовица, за којом је ишао зао глас да је завадила две најбоље комшије:{S} Митра и Ста |
| глас могао у многим кућама сматрати као глас ма кога важнијег члана фамилије.{S} Једном речи он |
| иној.{S} Који је тај што је први пронео глас, не зна се, али у велико се веровало да ће мајстор |
| Диша уживао је у староме Београду добар глас, не само међу Србима и Турцима, него чак и међу Гр |
| , газда-Јанићије! — одговараше Цигани у глас, удесише жице и враћајући се лагано истим путем, с |
| ине...</p> <p>И код овога имена запе му глас у грлу, те само што промуца нешто неразумљиво и са |
| азре, да га ко не чује, па онда на пола гласа прошапута:</p> <p>— Поздравила те моја мајка, да |
| и.</p> <p>Али наместо разговора Маца из гласа закука.</p> <pb n="222" /> <p>— Шта је? — викну у |
| се искупи цео свет, не марим! — виче из гласа Стаменка. — Срам нека буде ону твоју... твоју...{ |
| је жена напустила кућу, и он је поче из гласа по имену звати.{S} Из куће се не одазва нико, а н |
| еже, он се прући на миндерлук и поче из гласа лелекати.</p> <p>— Леле!{S} Због теб да пропадним |
| и три дана, а од кир-Ламбре ни трага ни гласа.{S} Кира-Мана стрпељиво је подносила све, па и то |
| ра чути; али ни из авлије ни из куће ни гласа ни каквог му драго шума, осем онога шандуда, чије |
| <p>— Ама не тако, већ кажи, да ти чујем гласа.</p> <p>— Хоћу! — одговори Лепосава и окрете лице |
| ри, душа! — чула се још из далека силна гласина Јанићијева.</p> <p>Кад изиђоше из последње улиц |
| дваљени, са кратким вратовима и снажним гласићима, потврђивали су у сложноме терцету чудо, о ко |
| а не на мојим! — мисли срдито у себи, а гласно се смеје и повлађује гостима, као да је и њему, |
| здину песмицу и, онако уз посао, запева гласно и јасно да се по целоме дућану хорило.</p> <pb n |
| Мацин. — А како се ради с њим? — упита гласно.</p> <p>— Сашије се у крпу, па се онда да жени, |
| аке и поче горко плакати.</p> <p>Мацино гласно нарицање огласило је комшилуку смрт њезине кћери |
| у јасан жагор, смех и певање девојачких гласова.{S} И то се разлегала баш она иста песмица, кој |
| цима.{S} Из те даљине допираху му једва гласови мујезина, који оглашаваху вернима: сабах-намази |
| се чула лупа дахирета и свежи девојачки гласови, који уз дахире извијаху неку страсну турску пе |
| амо амо ходао, из собе се зачуше крупни гласови од дечје писке.{S} Њему се развукоше усне од за |
| и осталога цвећа, који се са девојачким гласовима разлегаше преко зидане ограде, све га то поче |
| жавала је Анастасија искиданим од смеха гласом.</p> <p>Фудул-Стаменка једва дочека овај звонки |
| >— Седи, мајстор-Дишо! — проговори Маца гласом и изразом велике бриге и нерасположења.</p> <p>Д |
| кир-Ламбре, па оде — одговори девојчица гласом, који је газда-Диши некако подсмешљиво звучао. — |
| г тога?{S} Како: због тога? — пита Диша гласом клонулим, из кога се јасно видело, да га је сва |
| елиш? — запита Диша и забезекну се пред гласом, коме се ни у сну није надао.</p> <p>— И друго, |
| p> <p>— Тетка-Мацо — рече Диша дрхтавим гласом — имам један разговор с тобом.</p> <p>Маца махну |
| прошапута Лепосава, али тако болећивим гласом, да Јанићије од тога чисто задрхта.{S} Овако му |
| те гледам! — рече што је могао нежнијим гласом и предаје јој огрлицу од педесет великих, златни |
| </p> <p>Али Јанићије мукну на њу бичјим гласом, те тако забашури Лепосавино дело.</p> <mileston |
| ла, искрете мало у страну врат и танким гласом запева:</p> <quote> <l>„Кокона Маријола, муж ти |
| а.</p> <p>— Па?... упита Диша утанчаним гласом.</p> <p>— Чекај, да мало одахнем! — одговори тет |
| епосава, очевидно неким новим измењеним гласом, који није ни мало личио на онај весели глас, из |
| p>— А?...{S} То?... поче Диша загушеним гласом, а грло га издаје, па не може ни речи даље.</p> |
| зубима да те закољем! — виче пригушеним гласом кир-Диша, стегао обе песнице, али ипак не миче с |
| то врисну фудул-Стаменка неким љубазним гласом, који је у исто време показивао и бригу и радост |
| о она казала, то?! — викну Диша очајним гласом и ухвати се обема рукама за главу.</p> <p>— А ки |
| </p> <p>Тетка Маца је то таким одлучним гласом исказала, да су комшинице одмах пресекле разгово |
| није друкчије било, он се помири са тим гласом и пође у Београд, прво да се упозна са снахом, п |
| ле запита Диша необично меким и молећим гласом.{S} Тетка Маца дубоко уздахну.</p> <pb n="143" / |
| ј глави! — подвикну му мајстор претећим гласом и дохвати руком за један дрвени калуп.</p> <p>Ја |
| ре! — одговори Јанићије сухо и дрхћућим гласом.</p> <p>— А што си бре такав у лицу? — запита Ди |
| ију, јамајку и друга пића, која беху на гласу.</p> <p>Кир-Дишина домаћа невоља учинила је читав |
| , то би могло нахудити њезиноме доброме гласу.</p> <p>Тетка Маца је то таким одлучним гласом ис |
| обим, него то због тебе рекох.</p> <p>— Гле, брине се за мене.</p> <p>— Па тек да се одмориш ма |
| Јанићије није улазио у крчму никада, а гле шта се сада учини!</p> <p>— Несрећник!{S} То му тре |
| али куд и коме?{S} Зар да својим очима гледа Лепосаву, како се опрема за његова мајстора?{S} Т |
| унцу.</p> <p>Бик стао насред дућана, па гледа разрогачено у свога газду.</p> <p>Мајстор Диша ст |
| ! — зајеца она, кад опази како Јанићије гледа у страну и избегава да се сусретне са њезиним очи |
| , да постанем газда-човек.{S} Што да ме гледа?</p> <p>Ово тачно размишљање о своме положају он |
| па.</p> <p>— Па, дабогме, и зашто да ме гледа! — размишљавао је Јанићије. — Ја сам само један с |
| стране, па када се увери да их нико не гледа, приступи му ближе.</p> <p>— Хајде сас мен’ у Гал |
| сећа неки тешки услов, па само трепће и гледа у очи тетка-Мацине.</p> <p>— Тако... рече Маца, п |
| пребраја зрна на бројаницама и пажљиво гледа у очи Дишине.</p> <p>— Шта: тако? — пита Диша, а |
| кући кришом уздише и вене и да пакосно гледа на ону која јој мужа преотела.</p> <p>А докле су |
| овољства, улази са Мацом у собу и ведро гледа око себе.{S} Не потраја много, па ето и Лепосаве, |
| ец, а звезде? — Зар нема нешто живо што гледа?{S} Ето, ако комшија спава, није ли будно комшиск |
| оји и ни једним делом тела не миче, већ гледа у врата, на којима је стојао мајстор Диша.</p> <p |
| ете од две године и понесе је.</p> <p>— Гледај, тетка-Мацо! — викну он и са доксата, на коме су |
| , — утаче се Маца великодушно.</p> <p>— Гледај само какав изгледа!{S} Одмах да си отишао бербер |
| Још се чкембе једно није ни окотило, а гледај ти, колико ме кошта! — уздахну хаџија и одмахну |
| а курталисати беде и вратити у дућан; а гледај ти сада, како изокренула, као да је није сачувао |
| !</p> <p>— Е, тако ти је то кад људи не гледају шта узимљу.</p> <p>Овако шчуђавање обнављало се |
| ем у башчи, а не срамиш се да те шегрти гледају са туђим човеком у соби.</p> <p>— Шта кажеш? — |
| сузама у очима, које га тако жалостиво гледају.</p> <p>— А што се опет оженио њоме, када му је |
| осао, па онако седећи око пања узверено гледају час у мајстора час у Јанићија.</p> <p>— То она |
| га у руку, а он њу у чело, и ту остаде, гледајући за њим, докле није замакао за први угао.{S} Л |
| рјаче на црква! — узвикивао је од муке, гледајући како се оно старо сало повраћа у простране ан |
| .</p> <p>Маца га је истински жалила.{S} Гледајући га једном како смагла лица као утучен седи кр |
| стрављена Анастасија.</p> <p>Анастасија гледајући у запрепашћено Ламбрино лице, почела је осећа |
| мешан, кад се девојке заценише од смеха гледајући оно лице, које <pb n="151" /> у исти мах, беш |
| p>— Зашто, газдарице? — запита Јанићије гледајући нерешљиво у новац.</p> <p>— Зато, што је пцет |
| овог грлења већ и комшилук балдиса само гледајући, тек нећеш ти!</p> <p>Подсмевка Јанићијева те |
| јални рачун.{S} Она је Јанићија волела; гледала је у њега, као што је некада у Лепосаву, и када |
| а је Анастасија. — Не сам га ни до сада гледала, а сад га мрзим како једно куче, како што христ |
| ретања изазвало.{S} И зато га је пуница гледала чисто зачуђена овом екстазом, у коју је хаџи-Ди |
| је ли долазила по дреје, реци, тако не гледала очима своје дете!</p> <p>— Зашто, бре, газда-Ди |
| тварала је очи, да заспи, отварала их и гледала замишљена у оно кандилце, што је пуцкарало и св |
| руке и брзо устаде, да јој мајка не би гледала како седи поред Дише.</p> <p>— Разговарасмо мал |
| оној нацији, која је са таким презрењем гледала на јучерању рају, како сада тежи не само да се |
| шити.</p> <p>Лепосава је тако безазлено гледала у свога мужа и тако му се предано одала, да хаџ |
| е су га иза разапете антерије за леђима гледале.</p> <p>— Еле, сад да ти кажем какав сам ја и ш |
| јали су:{S} Маца, Лепосава и Јанићије и гледали за лађом, која је носила мајстор-Дишу.{S} Сунце |
| мном отвориш уста и да мене запиташ.{S} Гледам само шта чиниш и како мучиш ону јадницу, и она т |
| мет, онакво философ!{S} Као да га и сад гледам у оно његово болта.</p> <p>И оба пријатеља Бенџи |
| о иза сна мајстор Диша — Носи, да га не гледам више!</p> <p>Јанићије се окрете вратима и збуњен |
| >— Ово теби; ти да га носиш, а ја да те гледам! — рече што је могао нежнијим гласом и предаје ј |
| н њеним причањем.</p> <p>— Као тебе што гледам, зете, сад!{S} Бог нека ми се смилује, требаше о |
| шао мајстор Диша у дућан; али јучерање „гледање“ и осмејци што су их, том приликом, њих двоје к |
| тако красном успеху, што га је јуче на „гледању“ и прстену код своје испрошенице добио. — Иде с |
| цу.{S} Тамо би преседео по читаве сате, гледао их све троје, онако снажне као од брега одваљене |
| Дуго је тако премишљао.{S} У мислима је гледао већ, како га носе на гробље, а Лепосава нариче, |
| гибао се преко <pb n="149" /> ћепенка и гледао од куда ли ће тек искрснути мајстор и какав ће и |
| би се дубље у радњу и од туда крвнички гледао за њиме.</p> <p>— Дуса да ти се испрзи у паклена |
| <p>Али, докле је хаџија са нестрпљењем гледао, како се споро примиче дан, без кога би му сав о |
| е срећна с њим! — шапутао је и расејано гледао, према јутарњем сунцу, на западни поруб, тамо, о |
| ногу на ћепенку и неко време замишљено гледао у зид; најпосле извади дуванкесу, сави на колену |
| ло главе метне.{S} Хаџи-Диша је збуњено гледао ово немо улажење и излажење из куће, и тек када |
| шао је до једне симиџинице и тамо жељно гледао у онај хлеб и симите, који су се пушили по ћепен |
| ни?</p> <p>Мислио је испрекидано и тупо гледао у она комшијска врата, иза којих је извиривало д |
| ште, тако се скљокао на њега и блесасто гледао у Јанићија, који је са страхом очекивао, шта ће |
| јао је кир-Дума спрам њега, забезекнуто гледао у кривоклетника и само што није залелекао за изг |
| није знао шта да предузме.{S} Он је већ гледао у мислима како његов кир-Ламбре лежи иа улици, а |
| ји, а нарочито комшијама онога времена, гледати међу собом младу, лепу удовицу, па још без деце |
| о тешко, кад помисли каквим ће га очима гледати и Ламбре и кира-Мана, кад их стане око софре сл |
| /> освајати.{S} Велики део чаршије поче гледати на мајстор-Дишу као на једнога сладострасника.{ |
| р-Дума и сажаљиво поче климати главом и гледати у Дишу. — А ви верујете што се, по свет прича?< |
| Дође јој жао, па га поче тако болећиво гледати, као да би му хтела рећи: „Остани овде; тамо је |
| опи их, седе према зету и поче га важно гледати.</p> <p>— Е то сам хтела, да преда мном отвориш |
| во већ с осмехом у очима, које слободно гледаху у очи Дишине.</p> <p>— Ама не тако, већ кажи, д |
| и се. — Мислиш, не видим ја којим очима гледаш ти у Јанићија и како ти побелеше, бленући у капи |
| >Јанићије подиже очи мајстору и немо га гледаше.</p> <p>— Умрла зар?... пита Диша шапћући.</p> |
| е и стаде их разгледати.{S} Јанићије је гледаше нетремице и чисто му лакну, кад виде да јој на |
| а је био још збуњенији, што га она више гледаше.</p> <p>— Што да се љутим, кад ниси хтео?! — од |
| </p> <p>Мајстор Диша ћуташе и замишљено гледаше у ону икону, пред којом се Маца побожно крстила |
| наде шта да наведе.{S} Диша га значајно гледаше.</p> <p>— Зар сада, када си изучио занат и на п |
| зишла је за њим и на све могућне начине гледела је, да стиша преплашенога човека.{S} Износила м |
| е, да ће га преварити.{S} И баш са тога гледишта он се јако плашио, да овоме момку не прасне оп |
| е слична узрујаној гомили паса, који се гложе по београдским шанчевима и својим разногласним ла |
| се вратите онима, тамо.{S} Ама немојте глуво, него да свирате!{S} Свирајте, све докле вас могу |
| де, разрогачи се на Ламбру и дршћући од гнева поче нешто неразумљиво мрмљати.{S} Кир-Ламбре се |
| временом и свет ућутати.</p> <p>Маца га гневно погледа.</p> <p>— Капе, мајстор-Дишо!{S} Таман к |
| ином осећању, које је кроза сву срџбу и гневно расположење остајало снажно и несаломљено; враћа |
| запита је Диша скинувши поглед са онога гнезда и погледавши радознало у своју жену.</p> <pb n=" |
| , расплашиће сетне тичице, што се овуда гнезде, прекопаће оронуле гробове, и од овога тужног, з |
| он ово рече, мало застиђено погледа на гнездо па онда на њега.</p> <p>То је било после једнога |
| ца савио је у самом доксату под стрехом гнездо, из кога извириваше неколико главица голуждравих |
| з постеље, да му отвори, поче је тући и гњавити тако, да се једва искобељала из његових шака и |
| тек онда виде, како би му боље било да го и бос протрчи кроз чаршију, него ли да се у оваком о |
| леђима о зид.</p> <p>— Леле!{S} Фаћајте го!{S} Разбојник!{S} Арамија!{S} Хоће да ме убије! — ле |
| ад виде, да из ове кући може изаћи само го и бос, њему се учини, да је пронашао прави узрок Јан |
| и мукао толико, да је пред вече узбунио говеда, која се с паше враћаху.</p> <p>И све му је лепо |
| је за људе а не за фукару.{S} Ко је још говеда појио кафом? —</p> <p>Тако је мајстор Диша често |
| , јер су они знали кога под „фукаром“ и говедом разуме мајстор Диша.</p> <p>Али како се тек изн |
| м — оно није човек, оно је тулум, једно говеђе шкембе!{S} Ох, ох, како сам уморна!{S} Лепосава, |
| твака, у коме је до мало час тако важне говоре водио.</p> <p>Неколико дана после овога није му |
| кућу као рођену поштујем, а оно што они говоре лажно је...</p> <p>Тетка Маца се тужно насмеја.< |
| уштено, које му, из неке мрачне дубине, говори; Пази како ћеш, ти ниси више дете!</p> <p>У такв |
| ада.{S} Тетка-Маци ударише сузе на очи; говори му, а сузе без јецања и плача теку кап по кап ни |
| } Девојче је добро; сирото, ама добро — говори Станко пилећи турпијом око ороза једне пушке кре |
| та Маца.</p> <p>— Нема језик; не уме да говори.</p> <p>Обоје се засмејаше, а Лепосава, застиђен |
| а шта је теби, мајко; ко ти за Јанићија говори? — плашљиво промуца Лепосава.</p> <p>— Слушај, у |
| и сам видиш и чујеш...{S} Цела чаршија говори за покојног кир-Бенџу и поштује га; па и ја, ето |
| евидно ништа није чула шта јој Јанићије говори.{S} Она паде преда њ на колена, ухвати га за рук |
| стор Диша кришом га гурну лактом, да не говори о ценама.</p> <p>— Па колико тражиш за ово?</p> |
| мо плакаше, дуго плакаше.</p> <p>— Море говори шта се то догодило?! — подвикну најзад Маца, кад |
| се свуда говорити таман онако, како се говори о фудул-Стаменки, ради које је, баш тих дана, га |
| /p> <p>— Е, мој зете, слушао си како се говори: „добра храна, добар пород!“ Зар би твоја жена д |
| ио и за мене ово, што се сад по чаршији говори.{S} Ама нисам ја баш за то само прстен вратио.{S |
| синко Дишо, чу ли ти шта се по чаршији говори?</p> <p>Диша обори главу.</p> <p>— За тебе и...< |
| наговести сумњу и оно што се по чаршији говори, поче му пребацивати зашто се туђио својих и ниј |
| као да се ту о некој незнатној ситници говори.</p> <p>— Ама Јанићије је донео дреје овде.</p> |
| он пронађе други.{S} Престао је да јој говори; по десет дана не би са њоме ни речи проговорио, |
| гред исприча и искити све шта се за њом говори.{S} И то се све за њом говорило тако рећи још до |
| има види, ако не успе да с њоме на само говори.</p> <p>До ушију заљубљен и необично куражан, да |
| д онако ситно, као што се и грчки ситно говори. — Ово му је, до душе, већ много теже ишло због |
| >— Нема сиротиње, нема сиротиње! — И то говори све докле не пронађе одбачену аспру, узме је међ |
| ута једва чујно Диша.</p> <p>— Цео свет говори за вас.</p> <p>— Лају пси; лају, тетка-Мацо, и л |
| о ни труни истине нема у ономе што свет говори.{S} Очигледан пример за потврду овога био је он |
| ујеш све о чему свет за тебе и Лепосаву говори.{S} И ко ће ми веровати, кад будем казивала, да |
| и, који, кад сазнаду шта се противу њих говори, пођу у одлучну борбу противу дотичне сплетке.{S |
| грт му исприча, како је кира-Анастасија говорила о њему, да је био непослушан, неваљао и да је |
| >Лепосава, која је весело до овога часа говорила, сад се од једном уозбиљи и зачуђено га поглед |
| па, ако је имала што да му каже, то је говорила мајци, а он јој је преко мајке одговарао.</p> |
| Кад те не бих волела, не бих ти толико говорила.{S} Не бих марила, баш и да се обесиш.</p> <pb |
| ом позва Јанићија.{S} Нешто му је журно говорила, а он је прво са неверицом слушао, а после, по |
| њу износиле и против њезинога удовиштва говориле; колико ли је само суза у потаји пролила у сво |
| и, када су децу давали у руке мајстору, говорили су: „Твоје месо, моје кости; само <pb n="81" / |
| хећима, једног старца, за кога се онда говорило да односи болести као руком.</p> <p>Хећим прег |
| се за њом говори.{S} И то се све за њом говорило тако рећи још док се није ни сасушио траг оних |
| што би се ја мразила са светом, да сада говорим, па сутра да ми се каже како сам казала и оно ш |
| се давнашњи сан испунио, о томе и да не говоримо.</p> <p>Дан јасан и пун пролетњега мириса.{S} |
| као честита жена, треба да испуњава.{S} Говорио је, како му је образ највећа светиља, како мрзи |
| децу, али то би било од нечастивога! — говорио је хаџија држећи хартијице, све докле их пламен |
| >— Или ћу је убити или ћу се обесити! — говорио је стиснутих вилица и песница и ишао, лутао, бе |
| еваш, јер знаш какви су српски судови — говорио је Ламбре Диши, када је за ту новост дознао.{S} |
| о дете.</p> <p>— Тако да радиш, снахо — говорио је дервиш овој жени — овај запис, што ти га дад |
| p>Тако је овога часа, докле је кир-Дума говорио, мајстор-Диша размишљавао.{S} Па ипак, поред св |
| ива али ипак пуна очајне чежње, који је говорио много више, него што би је у стању била исказат |
| о се једаред и он осветио, ипак, док је говорио ону заклетву, осећао је како га нешто у грлу гу |
| ко, да више ни у кући ни у чаршији није говорио друкчије већ грчки или цинцарски.{S} А када је |
| е опет оженио њоме, када му је цео свет говорио да то не чини?{S} А да му кажем, па да ме, као |
| војим стрицем, нити је икада што о њему говорио.{S} Када се женио, није нарочито хтео да га поз |
| з пожаревацко!</p> <p>И у такоме правцу говорио је кир-Дума још дуго и дуго.{S} На све могуће н |
| кир-Дума и потапша Дишу. — Ела, само ви говорите; знао сам ја да кир-Диса не је човек без памет |
| вања.{S} Једном речи, о њој ће се свуда говорити таман онако, како се говори о фудул-Стаменки, |
| алити.{S} Са Лепосавом опет не би могао говорити о томе, ма да је и она, као и мајка јој, знала |
| могао и помислити, када је почела тако говорити о пријатељици, од које се после сватова није н |
| е не обазреш за собом, а све до куће да говориш: „Здравље пред кућу, болест из кућу“.{S} А кад |
| остао.</p> <p>— Ама, кира-Мана, шта то говориш?{S} Са киме га је она јела до сада?</p> <p>— Са |
| ао на првога пријатеља газдинога и када год га је видео у дућану, увек је окретао очи и избегав |
| је уважавала, како ти се радовала, кад год би дошао, па сад одједаред да је под таквом срамото |
| а, између осталога, и она истицала, кад год би навратио до тетке Маце, чије је разговоре и саве |
| епосавине толико омрзнуо, да га је, кад год би му се дало, избегавао.{S} А мајстор Диша напроти |
| отпуно вољи ове девојке, у коју је, кад год му се за то дало прилике, пиљио као псетанце на зал |
| них двеју јамица што су се јављале, кад год би се у сну мало јаче насмејала.</p> <p>Рано, у зор |
| ; има дана још, а црква ће примити, кад год јој приложи.{S} Осем тога ваљало је добро промозгат |
| .{S} Једно је јасно, да га је увек, кад год би изишао из мутвака, погледала и испратила очима, |
| ондашње чаршије искашљивали за њим, кад год би туда прошао.</p> <p>Једино тетка-Маца што је сла |
| но изводио и био је увек задовољан, кад год би опазио како јој од силнога смеха сузе на очи уда |
| ао, и самоме њему било је тугаљиво, кад год би помислио на долазак мајсторов.{S} Зашто је он зе |
| је код куће.</p> <p>Јанићије опет, кад год га Маца није отпратила куд, није се одмицао од боле |
| дну дугуљасту кутију од тенећке, па кад год му је требало да пљуне, тај је посао са неком нароч |
| врло често занимала мајстор-Дишу, и кад год би га онако оболелога спопао страх од учињенога гре |
| ио да је са овим питањем на чисто и кад год је она слика кира-Анастасије заједно са свима оним |
| већ неколико пута прошао онуда, али кад год би угледао текију, опседнуту оноликим светом, он је |
| ткада истицао у својим мислима, али кад год би покушао да га усвоји и самога себе победи, онај |
| а није што и Анастасија.</p> <p>Али кад год је покушао да јој каже, увек га је неко предосећање |
| и то му не испадаше тако олако, јер кад год би помислио да је са овим питањем на чисто и кад го |
| ој „културни трофеј“.</p> <p>Свуда, где год би му се дало прилике, он је, својим примерним држа |
| а женама по стоти пут сан мајчин и, где год се макла по авлији, певушила и радила.</p> <p>Дође |
| ја, у то време, држала се сложно и, где год су њезине устабаше прегле, чаршија је за њима, као |
| Овуда је стопа Спаситељева ходила; где год пљунеш можда ћеш пљунути баш на оно место, где је С |
| ћи; њезин пламен лиже и кроз махале где год прође, и онда није никако чудо, што су сви пријатељ |
| онде дочекивали сличним питањима, и где год би започео да се правда, свуда су га дочекивали сум |
| као човека, који је целога века где је год могао штедео, па сад одједаред види, како му се на |
| дућан на шегртима, но да ту седи, докле год не буде време да се ћепенци затварају.</p> <p>Још о |
| ла је од туда многе користи; јер у који год би дућан дошла, да штогод купи, свуда би добијала н |
| али.{S} Ексер је био чудотворан, јер ко год би га целивао, одмах би се излечио од сваке болести |
| /> паметујеш за цео еснаф, па ето, како год ти кажеш, онако нека буде!</p> <p>— Дајеш ми је? — |
| — Како ћу, кад се срамим?</p> <p>— Како год те Бог учи.{S} Ја хоћу дете; а ти ако нећеш да пита |
| се себи да се никада не жени, и колико год му се дало да се покаже као прави брат, он је то чи |
| /> а побожан си, народ ти даје све, што год ти је потребно.{S} Па онда, ти баш и кад би продао |
| ри себе о својој братској љубави, и што год му је тетка Маца наредила, све је вршио па најпосле |
| истини био човек срећне звезде.{S} Чему год се није надао, оно је постигао, и никад својом вољо |
| ом.{S} Да ли је кира-Анастасији у опште годило да се уда за кир-Дишу или не, то је тешко одреди |
| ="subSection" /> <p>Колико ли је, Боже, година од тога доба?{S} Пуно!{S} Ко ће их набројати!{S} |
| и човече; желим децу, ама ето већ друга година, а она и не мисли!</p> <p>— Пеки, пеки, не је те |
| ам ноћас и будна видела.{S} Ово је пуна година, како ја сваког празника носим у цркву тамњана и |
| <p>Али прође и прва и друга па и трећа година, а мајстор Диша оста без наследника.{S} У залуд |
| е на оно, што је био пре десетак и више година: постаће сиромашни крпа, неугледан човек.</p> <p |
| оне људе који су тек после седам и више година добивали децу: „Ишао у Јерусалим по децу!“</p> < |
| јзад успела, да га друга жена, на седам година по венчању, обрадује тројкама, једрим и тако грл |
| су јеврејске баште и где је, пре седам година, први пут чуо ону песмицу, што му памет занесе, |
| е.{S} Али после <pb n="103" /> неколико година, враћајући се из Цариграда, паде мртав с коња, н |
| зијица!“</p> <p>Тако је радила неколико година, све докле се не свикну на своје удовиштво.{S} А |
| Паде му на памет како је, пре неколико година, видео спровод некога самоубијце.{S} Неопојанога |
| асне опет у памет, као оно пре неколико година, да га остави.{S} Онда, док је Јанићије био још |
| воје!{S} Мислиш ти, да сам те ја толико година хранио и мучио се око тебе, да те занату научим, |
| би, комшије и некомшије, које је толико година с презрењем дочекивао и увек држао у пристојној |
| е услуге, што му их Јанићије пре толико година указа.</p> <p>Рано у вече Јанићије је долазио ку |
| почети из нова и шегртовати још толико година, па тек онда бити произведен за калфу.{S} Еснафи |
| е стању душевнога немира као пре готико година, када га је кира-Анастасија оставила.{S} Лепосав |
| то је био први поклон што га је за пет година шегртовања добио од свога мајстора) и, као враба |
| удаш за дериште, које не може за десет година на селамет изаћи.{S} Знаш ли која ти је сад?{S} |
| ова жеља може остварити тек после десет година.{S} Смрче му се, али ипак не одговори ништа ташт |
| ди, хој, хој!{S} То ће да прође и десет година.{S} Па зар да те толико у кући држим!</p> <p>Теш |
| .{S} А колико је њих жена, што по десет година чекају, па кад после навру деца, а она се ратоси |
| цу, којој тада не беше више од двадесет година.</p> <p>Може се мислити како је било грчкој чарш |
| војче, коме је тада могло бити дванаест година, није могло никада да прође с миром, а да га не |
| е, коме је тада могло бити око дванаест година.</p> <p>Тетка Маца је међу женама свих редова уж |
| шта.{S} Обишли све гатаре; за једанаест година попила је она бар три ливаде свакојаких трава, а |
| свакојаких трава, а он, пуних једанаест година, није изоставио ни јутрењу ни вечерњу; па је прв |
| куме, кир-Думинице.{S} Пуних једанаест година није имала деце; и шта све није кир-Дума чинио, |
| стајаше девојчица около својих тринаест година, витка, у шареним шалварицама, опуштених плетени |
| S} Сада кир-Дума има сина од седамнаест година, у лицу сушти отац а по нарави иста мајка.</p> < |
| тави власти. — Лични опис има осамнаест година, висок, плећат, велике <pb n="159" /> главе, нис |
| ер ни Јанићију не беше више од петнаест година), то се не би могло утврдити тако на пречац.{S} |
| охран без игде икога.{S} Пуних петнаест година није се мајстор Диша виђао са својим стрицем, ни |
| ину, колику би могло имати дете од шест година.</p> <p>Овај се разговор водио на петнаест дана |
| ти је мати сањала онај сан још пре шест година.{S} Сад би нам био оволики. — Одговори јој Диша |
| десет и шест година.{S} Тридесет и шест година, па још бити неожењен, не само да се сматрало ка |
| ишу, њему је могло бити тридесет и шест година.{S} Тридесет и шест година, па још бити неожењен |
| то себи? — рече Јанићије.</p> <p>— Пола године док оде и дође!</p> <p>— Много!</p> <p>— Само зд |
| ила је у томе, што се кира-Думиница, од године до године, све јаче гојила. — А једанаесте годин |
| же је на руке тако лако као дете од две године и понесе је.</p> <p>— Гледај, тетка-Мацо! — викн |
| кира-Анастасијом, као да нису пуне две године избегавале чак и да јој се јаве, а камо ли на ње |
| ла, ма да је од њега само једну или две године била старија) Бог с тобом, дете!{S} 4000 гроша!{ |
| казао пред Лепосавом и Мацом: „Још две године да ме овако послужиш, па ћу те узети у радњу за |
| куд ја да скачем преко зида; зар у ове године и овако...</p> <p>— Како велите?...</p> <pb n="4 |
| акових звона, каква беху она што су ове године први пут после Косова забрујала са Саборне Цркве |
| едао Ламбрине хаљине, била је за његове године и сувише стара, да би јој се могао пожалити.{S} |
| жењу и о томе, како ће га еснаф од Нове Године да изабере за свога устабашу.</p> <p>— Е, али је |
| тавио ни јутрењу ни вечерњу; па је прве године обећавао Богу пет ока чистога воска, и сваке је |
| Богу пет ока чистога воска, и сваке је године повишавао обећање, докле га није попео до целога |
| заборавио и на своју тежину и на своје године, па чак и на то, да мушкоме не приличи оваку игр |
| првим мужем; па децу да ти рађа, сваке године по једно.</p> <p>Мајстор Диша би, пред оваквом п |
| што је пцето, што не је човек!{S} Толке године, бре брате, служиш поштено, а он да ти не донесе |
| и, само кад о њима слуша.{S} Баш прошле године она је олакшала некој Маци Брњошевој.{S} Та Маца |
| године, све јаче гојила. — А једанаесте године једна комшиница Туркиња даде јој, свој запис, ко |
| је унео срж свога живота, који га је из године у годину снажио и освежавао на истрајан рад, леж |
| снафска каса пет стотин гроси за четири године без фајду.</p> <p>Мајстор-Диша је био потпуно за |
| Главне Чаршије, који поживе с њоме три године и, умревши у шездесетдругој <pb n="9" /> години, |
| ра-Ламбриница, која је, за последње три године, приметно увела, па се, чисто за неколико недеља |
| шију.{S} Она крилата реч, коју, пре три године изрече кир-Дума, потпуно се обистинила, те то на |
| шних јеменија, које је кришом, кроз три године, убацивао у башту младе удовице.</p> <p>— Елем, |
| ашко достојанство и оне четрдесет и три године, које су га иза разапете антерије за леђима глед |
| трану, започе:</p> <p>— Еле, просло три године!</p> <p>— И седум дана! — допуни Ламбре.</p> <p> |
| ан леп сан, што га је са чежњом већ три године сањао.</p> <p>— Калос мерос, кир-Диса! — рече Ду |
| тешка работа! — прекиде га дервиш — До године, кад дођем, ти да ме дочекаш са пешкешом, а ја д |
| оме, што се кира-Думиница, од године до године, све јаче гојила. — А једанаесте године једна ко |
| му унети у кућу мир и задовољство и до године, ако Бог да, наследника.</p> <p>Свадба је била в |
| , умревши у шездесетдругој <pb n="9" /> години, остави уцвељену младицу, којој тада не беше виш |
| ако; донела сам Лепосаву тек у четвртој години.{S} А колико је њих жена, што по десет година че |
| рж свога живота, који га је из године у годину снажио и освежавао на истрајан рад, лежао је пре |
| ош два шегрта.{S} А њега самога, за ову годину дана, кира-Анастасија потпуно усавршила у грчком |
| Има времена; почекај још мало, бар ову годину!{S} Лепосава је млада и здрава, а и ти си здрав |
| ушом.{S} И што је дубље залазио у другу годину брачнога живота, тај је облачак постајао све гуш |
| Кир-Ламбре би, можда, причекао још коју годину, докле удовица потпуно не залечи ране, које јој |
| ему је жудео.{S} Чекао је неуморно пуну годину и по, па кад опази да му од празнога чекања нема |
| ба њено Канче навршило је већ петнаесту годину, а мајстор-Диша је добар газда и човек „тихе нар |
| ја ти је сад?{S} Пуних шеснаест!{S} Још годину две па ћеш да постанеш уседелица.</p> <p>— Ама ш |
| зила још под пријатним утисцима синоћне гозбе, угледа онако узрујанога и крвавих очију, она пре |
| е више ближио ћепенку, који је испунила гојазна фигура кир-Дишина, срце му је све страшљивије к |
| у је, до душе, већ много теже ишло због гојазног трбуха, који се спокојно држао на кратким, као |
| Думиница, од године до године, све јаче гојила. — А једанаесте године једна комшиница Туркиња д |
| ко Рига от Фера!{S} Још је дете, ама за гол сабља да уфати; клефти да води, што је у срце!</p> |
| <p>— Аман!{S} Спацирати сас она мешина гол... по башча!... продужавала је Анастасија искиданим |
| шта јој муж захтева.</p> <p>— Ја да си гола бакчу обилазим? — Ич, не бива!</p> <p>— Зашто: не |
| не литургије и поклоничкога путовања на Голготу, угледа мајстор Диша хаџи-Зосима, како се журно |
| Диша хаџи-Зосима, како се журно пење уз Голготу, и кад опази мајстор-Дишу, поче махати и давати |
| сте пуначке мишице, које беху до рамена голе.</p> <p>— Добро сте нам досли!...{S} Орсе! — нуди |
| од честог платна!{S} Што да сваки види голе руке?{S} То је срамота; тако нека носи фудул-Стаме |
| ме еснафу постигао на своју радост и на големи јед кир-Думин, који је још једнако уздисао за из |
| им дугим курјуком, распученим недрима и голим до рамена рукама, све је живље скакутала по соби, |
| , по телу бо.</p> <p>Раздрљених груди и голих руку, дервиш, чије је лице све у браду зарасло и |
| шин шегрт не би толико забленуо ни пред голом турском сабљом, као овога пута пред појавом мајст |
| једна другој без икаквих истраживања на голу реч веровале све.</p> <p>А бар да је кира-Мана има |
| до, из кога извириваше неколико главица голуждравих ластавчића, који са расклопљеним жутим кљун |
| у пропала вересија...{S} А, а-ах, Дума, гомаре едно, кој да те превари?{S} Едно Диса, едно српс |
| ј живот ништаван и празан.</p> <p>— Ух, гомаре едно: зашто да заспите, бре?! — јекну кир-Ламбре |
| Ламбринога, обазре се за собом.</p> <p>Гомила се уплете у ову свађу, па мислећи ваљда да ће се |
| ксер и нестаде је.</p> <p>— Сад народ у гомилама хрли пустињаку са Витаваре, да види свети ексе |
| обрамица, тестија, бакрача и ибрика.{S} Гомиле жена, момака и људи, ко лежећи на меканој трави, |
| а смираја чесменски зид и не види се од гомиле прислоњених обрамица, тестија, бакрача и ибрика. |
| устури лице назад и, застиђен од толике гомиле света а можда мало и уплашен од ратоборнога изгл |
| је уподобимо, била је слична узрујаној гомили паса, који се гложе по београдским шанчевима и с |
| > <p>А докле су они овако разговарали у гомили овога света, хаџи-Диша је достојанствено стојао |
| живањем посматра из даљине, како се над гомилом људи љуљушка еснафски барјак са светим Спиридон |
| ице и што је могао брже прогура се кроз гомилу, која је све више расла.</p> <p>Сад, после овога |
| бре, кад за својим леђима угледа читаву гомилу света.</p> <p>— Ела, изедите, ако смете!{S} На! |
| S} Срамота га је било, да се умеша у ту гомилу, јер му се чинило, да ће му сваки погодити чега |
| ђаво увукао у њезину душу, те окрете да гони из женина срца ђавола свима оним средствима, која, |
| слеђу свога кума, па је почео у шали да гони кира-Анастасију да пожури, те да не остане толико |
| да слегне од туда, него га само гуши и гони, да од времена на време дубоко уздахне, или тешко, |
| ом изнутрицом, која га је гризла и кући гонила.</p> <p>Зато је био и довољно морално награђен.{ |
| јстор-Диши су замерали, па су га дуго и гонили, да се ожени, али он тога не учини, можда и зато |
| исприча тетка Маци, како га је кир-Диша гонио да иде кира-Мани и зашто није хтео отићи.</p> <p> |
| ући одатле.{S} На против, што је Ламбре гонио из ње ђавола усрдније, то се он све чвршће усађив |
| ао.</p> <p>А када га већ и срце и разум гонише, да се осврне на тако убедљиве разлоге кир-Думин |
| а!{S} На зенско ли нападате?{S} Ели ово гора Романија, што ли?{S} Ви мене да клепећете?</p> <p> |
| ку“ љубав, могу знати како је и тежак и горак овај први састанак.{S} А они, који нису у сличном |
| слушати.</p> <p>Била је увек одмерена, горда на своју вештину, и када је о чему причала, то је |
| {S} И она се кикоће; али кад маши очима горе, а то није удовица, већ држи кир-Ламбру за ногу.</ |
| помогоше.{S} Дан из дан Лепосави је све горе и горе бивало, а кад болесница већ поче сасвим губ |
| е.{S} Дан из дан Лепосави је све горе и горе бивало, а кад болесница већ поче сасвим губити све |
| од узбуђења бректаху, хуктао је и ходао горе доле по соби.</p> <p>— Па сад? — запита преплашено |
| о њега, а од стида није смео дићи очију горе.</p> <p>Лепосава га спази, али кад виде како снужд |
| ситеља четрдесет дана искушавао ђаво на гори, али Спаситељ је сва искушења претрпео; а да није, |
| , ченгене, свирај!{S} А-а-х!{S} Душа ми гори, душа! — чула се још из далека силна гласина Јанић |
| е удно баште, зарони лице у шаке и поче горко плакати.</p> <p>Мацино гласно нарицање огласило ј |
| ла на столичицу, заронила лице у шаке и горко заплакала.{S} Плакала је као да некога сарањује, |
| едњи звук ишчезну, зарони лице у шаке и горко зајеца.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У |
| луп.</p> <p>Јанићије се скљуси за пањ и горко уздахну.</p> <p>Није се осећао побеђен; предвиђао |
| „црни“ Београд, где му је било све тако горко и мрско.</p> <p>И свему је она крива.{S} Ње да не |
| тој, која лежи у тљености,</l> <l>Сузом горком орошава кости!“</l> </quote> <p>А одмах, испод о |
| растуживала га је и изазвала у њему ону горку тугу, која ипак тако пријатно пада на рањено срце |
| могла је тећи својим коритом.</p> <p>На горње питање кир-Ламбре трепну мало очима и лагано погл |
| обухвати шакама једно колено и поче се горњим делом тела нијати одмерено и сетно, те тако изаз |
| у мелодије, а ногама поче поцупкивати и горњим делом тела извијати најпластичније фигуре чочечк |
| иконе, кандиоце, које тако тајанствено горука у слабо осветљеној собици, и мирис тамњана и изм |
| ати, у куту један асталић, над којим је горукало кандиоце, а под кандиоцетом мален сандучић, са |
| ан, који је Јанићију освануо пун бола и горчине, завршио се врло пријатно.{S} У тетка-Мациној к |
| е оно, што му је сву сладост ишчекивања горчином залило.</p> <p>У истоме ћор-сокачету извиривао |
| ручку, кад вечери.</p> <p>— Само да ме Господ благослови породом, па да видиш онда како ће те |
| ији је, мој синко, он и од Султана и од Господар-Милоша па чак и од капетан-Мише.{S} Него баш к |
| и београдскога везира, а доцније га узе Господар Милош у своју службу, да носи поверљива писма |
| пита треба ли му што!{S} Је ли он муж и господар у кући, или шта је? — Он отвори врата, извири |
| ко ће те твој Диша хранити.{S} Море, ни Господар Вучићева Анула неће да има такав фистан, какав |
| ту је и сада био потпуно прибран и свој господар; о свакој је аспри водио рачуна и са највећим |
| рдати!{S} А знаш ли, море, да те ни сам Господар Милош не би од мене сачувао, само да се ниси в |
| дно слушкиња на свој човек, а ти си њен господар. — Пари су твоје.</p> <p>— Јесте, моје; ама ме |
| дном на ново скућити кућу и стећи свога господара.</p> <pb n="24" /> <p>— А, чапкун бре, — прет |
| могла друкчије сматрати, већ као свога господара, коме је по закону <pb n="26" /> у својину пр |
| и опажало, да већ од толико недеља нема господара у њој.{S} Јанићије је тако савесно водио посл |
| , као градски бедеми чврста имена, која господарише по Главној Чаршији и Зереку, бацајући у при |
| и отрока мужескаго спола, престависја у Господу 184... љета от рождества Христова. — Амин!</p> |
| жељно ишчекује, неће ли какав изненадни гост од куда бахнути, тек да он не буде онај један „од |
| у и радост, што јој тако давно невиђени гост опет у кућу долази.</p> <p>— Е ли она ту? — тихо и |
| и с друге стране међу београђанкама мио гост.{S} Зато што јој је био отворен приступ по свима к |
| га кир-Ламбре и подави ноге поред свога госта.</p> <p>— Педесет и четири.</p> <pb n="12" /> <p> |
| у своме дућану угледа два тако уважена госта, и још више, када га, место оног простачкога нази |
| ло и даде знак својој домаћици, да пред госта донесе распаљене наргиле.</p> <p>— Много, кир-Лам |
| <p>Диша се разрогачених очију заблену у госта.</p> <p>— Ја сум, кир-Диса, ваш кум и пријател.{S |
| ила се, да у младожењиној кући дочекује госте.{S} Диша није имао никога свога, те му је тетка М |
| сахата пред акшам Јанићије је забављао госте час песмом, час мукањем и другим лакрдијама; где |
| а-Думиници почеше очи крпити, припалише гости фењере, окачише их о крајеве чибука, што им је Ди |
| миндерлука, где се обично најугледнији гости посађују.</p> <p>Кира-Ламбриница, која је, за пос |
| аси вечерњу молитву, када се и последњи гости из куће удалише.</p> <p>— Е, па како би; нађе ли? |
| торица остане сама без послуге, кад јој гости долазе.</p> <p>Од кир-Дишиног одласка прошло је в |
| о славе, а да су папуџије тек онако као гости за софром.</p> <p>Тако ће мајстор Диша постићи дв |
| изразом лица пратити расположење својих гостију.</p> <p>А кир-Ламбре само извија час грчку час |
| меси посластице.{S} Мило јој да се пред гостима похвали поклоном, а још милије, што ће, после т |
| о у себи, а гласно се смеје и повлађује гостима, као да је и њему, Бог зна како, мило, што му ј |
| час кафу час ратлокуме и друге слаткише гостима.</p> <p>Најзад се проводаџије са својим женама |
| кира-Анастасије.</p> <p>— Ели сте ради гостима? — виче још с капиџика кира-Думиница домаћици.< |
| ата, када је фудул-Стаменка ушла у собу гостима.{S} Из њихова опхођења и стишаних израза опажал |
| вак, где су два шегрта пословала, час у гостинску собу и као шева међу пуним класјем весело пев |
| ери, када је он спавао, мајстор-Диша је гостио своје званице.{S} Отишао је сам до кир-Ламбре, п |
| сличноме стању душевнога немира као пре готико година, када га је кира-Анастасија оставила.{S} |
| војче добро, таман за устабашу, па ето, готов разговор.</p> <p>Цео тај дан мајстор-Дишу су то о |
| би тако хаџија имао двоструку штету: — готов новац би морао дати и изгубио би вернога и оданог |
| е ситнице, за које су му пријатељи дали готов новац.</p> <p>Било је пријатеља, који су му само |
| вио за собом, претворили су пријатељи у готов новац, те тако, после неких обрачуна, што их је к |
| једним шегртом уносити у дућан коже, и готове јеменије, које су вас дан пред дућаном висиле, п |
| вори Диша и хартијице, што их је некада готовим новцем платио, и у које је сву наду полагао, бу |
| де још и три хиљаде и пет стотина гроша готовине.</p> <p>Добра прилика у оно доба, кад су се ка |
| а дана, пред зору, добегла куму и куми, готово у самој кошуљи и сва модра од убоја.</p> <p>Што |
| а.{S} Лице му је било врло расположено, готово насмејано, у колико се тај осмејак могао провући |
| ма се у чаршији среташе и састајаше.{S} Готово на свакоме углу понављао је ону исту историју, п |
| у у ватри једне машице, па, када се ове готово усијаше, он превуче њима дуж Лепосавине кичме.</ |
| љу.</p> <p>Овако шчуђавање обнављало се готово у свима кућама, где је тетка-Маца навраћала, да |
| дубину своје душе, него је страшљиво и готово са трепетом једнако мислио о радњи, о ономе што |
| лашећи се да га плач не савлада.</p> <p>Готово крадимице извуче се из мутвака на улицу, па, кад |
| енутку до темеља у прах сурвала.</p> <p>Готово посрћући и не видећи ништа пред собом, он је час |
| кикот.</p> <p>— Таман?{S} Па то за онај гоч?</p> <p>— Унутра, сурунтије!{S} Шта сте се раскокот |
| н би сазнао на пример да је округао као гоч (бубањ), да се не зна где је шири, да ли у леђима и |
| разлегао, да га последњи одјеци зурла и гочева не заглушише.</p> <p>То беше последња удовичка и |
| бука од дивље музичке ларме са бубњавом гочева, изгледала јој је као да долази од некуд с друго |
| е!</p> <p>А цигани су ревносно лупали у гочеве, а она писка, што је од зурла до неба јечала, ра |
| очи недеље, запишташе зурле и затутњише гочеви пред кућом кира-Анастасије.{S} Мајстор Диша посл |
| ш њих две ово цвеће пружају.</p> <p>Обе гошће пољубише се на прагу са домаћицом, а кира-Думиниц |
| одговара још стидљивије удовица и уводи гошће у собу. —</p> <p>Докле се ова посета двеју кума в |
| .</p> <p>И Јанићије, као и сваки други, грабио је, да што раније дође на чесму, како би што дуж |
| але, тетурао ни сам не знајући куда.{S} Грабио је кроз мртве и криве сокачиће, омеђене високим, |
| екију, опседнуту оноликим светом, он је грабио даље.{S} Срамота га је било, да се умеша у ту го |
| ка супротних мисли, које су га као јато грабљивих тичурина растрзале и кљувале.</p> <p>Међутим |
| па за тим окрете леђа и журно замаче у град.</p> <p>На првоме конаку, где ће ноћити, хаџи-Диша |
| е дућану сам.{S} Јанићија је отправио у град, да однесе један пар местви<ref target="#SRP19061_ |
| ао у дућан, терала да муче као бик и да гради којекакве лакрдије, као оно о сватовима.{S} Јанић |
| Маца, а Лепосава, која се свему невешта градила, трудила се на све начине да саму себе увери, к |
| ице, које је кира-Анастасија тако вешто градила, а да најбоље залогаје од тога не добије Јанићи |
| ади тиме, што је од прве младости своје градио планове, како да се ороди с Грцима, те кад он ни |
| рогата биволица една, сас моји ли пари градиш барјаче на црква! — узвикивао је од муке, гледај |
| м је био врло услужан, и на растанку за градом чак му се и сузе у очима завртеше.{S} Загрлио је |
| , Нуша, и т. д. била су, у то доба, као градски бедеми чврста имена, која господарише по Главно |
| када се каик одби низ воду и изгуби иза градских бедема, он се врати натраг, сврати прво у Диши |
| урске трубе, што их дан из дан слуша са градских бедема, не би му толико заглухнуле слух и толи |
| без облачка; откуцавао је као сахат на градској „сахат-кули“, који дан из дан равномерно јавља |
| к Јанићијев, а остало је оставила бризи грађана и — случају.{S} Ако се пронађе, — добро, не про |
| ен ока постао је један од најуваженијих грађана; а све оно што га је до сада тиштало и мучило, |
| S} Жељкао је да постане богат и угледан грађанин, а ни из далека није слутио, да му је стриц ве |
| а то би била клевета на једног честитог грађанина, који је свој непорочни живот освештао још и |
| Цео еснаф и званице из осталих еснафа и грађанских редова учествовали су.{S} Весељу није ништа |
| ра, који је и иначе леп углед, што га у грађанству уживаше, увеличао још и једним тако побожним |
| и имућан газда може постићи, то је он у грађанству и своме еснафу постигао на своју радост и на |
| сунчани зрак и оно лишће, што са бујних грана под ветрићем шуми, дише.{S} И то неодољиво осећањ |
| лице и ону кајсију, тамо, што је густим гранама тицала један малени прозор, за којим се одмарах |
| аца џакало је на једној дафини, чије се гране повиле преко авлијскога зида; ласте су стреловито |
| оложи или ма чиме одушеви, што би га из граница обичнога душевног кретања изазвало.{S} И зато г |
| вице, она је увек видела једно: некакву грану о којој је висио Јанићије Бик о затегнутоме ужету |
| огаја на Дишином лицу огледа.{S} Очи му грануше живошћу, кад му са сокака допре раздражена вика |
| релу главу, жуборио је као и онда, а са гранчица, што се надношаху преко зида, стресао се по ко |
| ветарац доносио му је шумор баштенскога грања и пријатно расхлађивао његове снажне груди, које, |
| оја је кроз бујне османлуке и баштенско грање провиривала, трчкарала је она час у мутвак, где с |
| шума, осем онога шандуда, чије се густо грање над самим кровом наднело, а који је тако тајанств |
| е већ пецнула заљубљено срце његово.{S} Грашке зноја, што су му избијале по челу, показивале су |
| о и стењао, а са лица сливале се крупне грашке зноја, што би за здрава човека било много и на н |
| ош једном погледа на камилу, у врх чије грбе сеђаше широка и темељита прилика мајстор-Дишина, п |
| пута одмахну главом, па онда започе да грди и Мацу и све остале жене, које се пачају у хећимск |
| о своју газдарицу.{S} Она га никад није грдила; а то је много вредело за душу једнога сирочета, |
| он једаред тетка-Маци, када га ова поче грдити, што се не отргне.</p> <p>— Не могу, тетка-Мацо, |
| повиси глас и поче на сва уста викати и грдити Лепосаву.{S} Њезина вика заустави неколико прола |
| о изокренула, као да је није сачувао од грдне срамоте, и као да му није казала, како ће му од с |
| кла нечије косе, и да су нечије шаке њу гребале и ударале.{S} Неко је врискао од бола, али, да |
| позавидети.</p> <p>Топло и сунчано лето грејало је над густим зеленилом београдских башта, челе |
| и с ватре велику џезву шербета, који се грејао за Лепосавине другарице.</p> <p>Али то „дете“ у |
| да се — нада.{S} Али подгрејана нада не греје.{S} Надао се али са стрепњом, да је њему суђено д |
| > <p>— Мајстор Диша је наш човек, право Грекос.{S} Јазук, сто га не роди грцко мајка!</p> <p>— |
| унесе му се у лице и поче га као мачка грепсти.</p> <p>Фудул-Стаменка и Канче једва стигоше, д |
| исац.{S} Кријеш а немаш зашто.{S} Море, грех би био, кад не би то урадио.{S} И ко би сада веров |
| ече му пут.</p> <p>— Нећу да те пустим; грех чиниш, своју рођену децу убијаш.{S} Хоћу да попуст |
| ех, него ли што је на цркву пљунути.{S} Грех је што својом грешном ногом и газим по овој светињ |
| за сокак и отишао својој кући.</p> <p>— Грех је; ама зар је то било поштено да ми потури онакву |
| марао; а пљунути на такво место већи је грех, него ли што је на цркву пљунути.{S} Грех је што с |
| рукчије не може бити; но пљунути, то је грех, који се не прашта. — Тако је објашњавао он познан |
| према будућој својој деци, као што беше грех његових родитеља према њему.{S} Међутим грчко-цинц |
| може да буде хаџија.{S} А то је велики грех.</p> <p>И сад му хаџија поче приповедати, како је |
| рало као велико чудо, него и као велики грех.{S} И мајстор-Диши су замерали, па су га дуго и го |
| раго Српкињу, али то би био онакав исти грех према будућој својој деци, као што беше грех његов |
| о на небу то ће ти се уписати у највећи грех и неће ти се опростити.{S} Ето, тебе ђаво сада иск |
| стор Диша правдао и кумовим грехом свој грех блажио.{S} Но истину рећи, како је осећао пуно зад |
| цима, и то беше, у очима њиховим, тежак грех: издвајати се од свога соја и прилазити оној нациј |
| ењем, да му свака од њих скида по један грех с душе, сада га више не одржаваху у оном пријатном |
| .{S} А да је удаду за Србина, то би био грех према покојнику, који је Србе, као и сви Грко-цинц |
| ако оболелога спопао страх од учињенога греха, он би се дохватио тога правца, окретао своје мис |
| и и поштење ми убијали, па, ако је било греха од мене, он ће ми опростити.</p> <p>Таква су разм |
| >Тако је мајстор Диша правдао и кумовим грехом свој грех блажио.{S} Но истину рећи, како је осе |
| p> <p>— Тетка-Мацо, ти си поштена жена, грехота је да кријеш оно што ми образ каља — очајно про |
| грла, салетеше је, да послуша.</p> <p>— Грехота, џанум, да остариш као девојче!{S} Бог је наред |
| трагови од свете крви, а спустити своја грешна уста на то, целивати такву светињу чинило му се |
| век слава и нека ми опрости, што му име грешна уста помињу) хоће да сазна, колико је у души чвр |
| исписане <pb n="188" /> страховите муке грешника у паклу. — И молитве, којима се скрушено преда |
| о оно сажалење, које осећамо увек према грешнику, када се искрено каје.{S} Али сад, када је већ |
| во погледа, а руке склопи пред њим, као грешница пред иконом.{S} Ништа није била у стању да про |
| пуно саломљену, њему стаде жао ове лепе грешнице, чије очи, заливене сузама и очајањем, изгледа |
| остовима, помоћу којих је хтео да казни грешно тело, <pb n="186" /> склоно свакоме искушењу.{S} |
| на цркву пљунути.{S} Грех је што својом грешном ногом и газим по овој светињи, али друкчије не |
| ревној,</l> <l>Со тим да се спасе љуте гриже,</l> <l>Совјест што му притискала зјело.</l> <l>А |
| жени, у нади, да ће се тиме спасти љуте гриже, која му је савест притискивала.</p> <p>Иначе, ка |
| не очи лепе удовице.</p> <p>— Кој па да гриза? — пита стидљиво кира-Анастасија, а мишицом скрив |
| е борити са оном изнутрицом, која га је гризла и кући гонила.</p> <p>Зато је био и довољно мора |
| је, поред свега савлађивања, непрестано гризла, ишчезну, као да је руком однео.</p> <p>— Оде ис |
| але, седео је подвијених ногу на трави, грицкао једну зелену сламчицу и несвесно бленуо у једно |
| а кира-Анастасија?{S} Ако прво комшија, Грк и пријатељ, не води бригу на грцко удовица, кој да |
| <hi>као</hi> Грк, штедљив <hi>као</hi> Грк, услужан <hi>као</hi> Грк, и поносит на <pb n="16" |
| ако извија.</p> <p>Побожан <hi>као</hi> Грк, љубак и разложит <hi>као</hi> Грк, штедљив <hi>као |
| <hi>као</hi> Грк, услужан <hi>као</hi> Грк, и поносит на <pb n="16" /> то, што га грчка чаршиј |
| /hi> Грк, љубак и разложит <hi>као</hi> Грк, штедљив <hi>као</hi> Грк, услужан <hi>као</hi> Грк |
| ка.</p> <p>Једном речи, постао је прави Грк; а да му се простота не би у очи подсмевала и подми |
| а свадба буде што већа.{S} Мало је који Грк или Цинцарин од бољега угледа изостао а да није при |
| о вођа по Јерусалиму.{S} Био је то неки Грк хаџи-Зосим из Епира, врло побожан, тих и услужан ха |
| радски митрополит, Антим, по народности Грк.{S} У таквој прилици први би запевао „<title>Тон де |
| ће се и заклети, али не да да га један Грк, који му онакву жену натоварио на врат, још новчано |
| , испаде иза ћошка кир-Дума и још један Грк.</p> <p>— Сто је то?{S} Ста искас сас та жена, бре? |
| ос тако, да ти се увек чинило као да их Грк пева.</p> <p>Али, чини ми се, та своја погрчена чув |
| едне удовице.{S} Да је удаду за каквога Грка или Цинцарина, о томе није могло бити разговора, ј |
| ума. — Кира-Анастасија ћемо ми удати за Грка; ама вас жалимо: лепе паре губите, мустерије ће из |
| да изгуби пријатељство два тако угледна Грка а с њима и све грко-цинцарске муштерије, ипак је в |
| лно самога себе упропастити.{S} Нико од Грка и Цинцара, а они су му били најобилније муштерије, |
| , него чак да потисне на свима странама Грке и Цинцаре, на које су, у то доба, мал’ те не као и |
| туђина, није тетка Маца ни Цинцарка ни Гркиња; оди!</p> <p>— Што стојиш море? — викну Лепосава |
| ма-Думиница и остале жене, све по избор Гркиње и Цинцарке, расположиле се, па, кад не играју у |
| ару по пару и маштајући потајно о лепој Гркињи, поста му сада тако тесан и мрачан, да би се угу |
| не беше те среће да се, као и он, ожени Гркињом.</p> <p>Но човек једно мисли, а судбина друго р |
| p> <hi>2.</hi> </p> <p>Женидба са лепом Гркињом начинила је потпун прелом у животу кир-Дишином. |
| ијатније било, што му се синовац оженио Гркињом, па још удовицом, код толиких српских девојака. |
| во два тако угледна Грка а с њима и све грко-цинцарске муштерије, ипак је видео јасно, да је ки |
| младенци пред свештеником, законицима и грко-цинцарским званицама дали реч, и кад је мајстор Ди |
| рема покојнику, који је Србе, као и сви Грко-цинцари, уважавао само као добру муштерију, али ни |
| ло, успео дотле, да су га у чаршији сви Грко-цинцари почели убрајати као у неки свој „културни |
| тор Диша.{S} Од детињства још служећи у Грко-цинцара на занату, Диша је постепено примио све на |
| међу Србима и Турцима, него чак и међу Грко-цинцарима, који, у оно доба, беху друштвеноме живо |
| е дервишких записа, обе, као из једнога грла, салетеше је, да послуша.</p> <p>— Грехота, џанум, |
| ном немилостивоме осећају, у који се до грла заглибио.</p> <p>Судбина га је заквачила већ; а ко |
| лице.{S} Диша упаде у дућан, заручен до грла са неколико кеса леблебија, ратлокума, халве и јед |
| из косе велики дукат „ћошајлија“ и око грла златне махмудије.</p> <p>— Е, сада, ћерко, да си ж |
| последњу реч; а весели смех девојачких грла из баште, као да му дохвати усклик и разнесе на св |
| чуло се добовање општинскога добоша.{S} Грлати добошар Суља разглавио вилице и на памет виче ис |
| нчању, обрадује тројкама, једрим и тако грлатим, да су својим терцетом, чим се промолише на све |
| л’ да те пољуби.{S} Од толиког његовог грлења већ и комшилук балдиса само гледајући, тек нећеш |
| а лопова. — Јуда Искариота!{S} Докле се грлио са мном, кесу ми је одсекао!{S} Пет хиљада гроша, |
| е у плач, па онда онако уплакане почеше грлити и љубити кира-Анастасију, и радосно јој честитат |
| е своме шегрту, али, кад расклопи уста, грло му се стегне, па ни да прослови. — Јанићију дође т |
| и; дође му, да као мало дете зајеца.{S} Грло му се стегло те не смеде ни да одахне јаче, плашећ |
| S} То?... поче Диша загушеним гласом, а грло га издаје, па не може ни речи даље.</p> <p>— За Бо |
| ена, бре? — развика се кир-Дума, што га грло доноси, и диже обе шаке и вис.</p> <p>— А шта се т |
| да запева, — али му се код првога стиха грло стеже.{S} Она песма, која му онда у Еврејској Мали |
| од живахности.{S} Нешто му се скупи под грло; неодољива одвратност према својој жени, па чак и |
| енађења.{S} Хтео је да одговори, али се грло запекло, па реч ни тамо ни амо.{S} Најпосле, кад о |
| вде? — помисли Јанићије, па, како му се грло сасушило од унутарње ватре, приђе једној чешми, на |
| за рукав.</p> <p>Али Јанићију се стегло грло од стида, па ћути као заливен.</p> <p>— Море, шта |
| прилепиш на њојзина недра, ама под само грло; други пут, овај запис на чело; трећи пут, овај за |
| роглави вилицама, да нешто одговори, но грло га издаде и место да изусти реч, он поче некако си |
| иво и весело.{S} Лепосава је имала лепо грло, па када би запевала какву му драго песму а другар |
| у грудима јој је тако силно лупало а у грлу стезало, да је морала употребити сву присебност, с |
| а у Еврејској Мали памет попила, запе у грлу, и њему се учини, да ће пред шегртима зајецати, ак |
| е како је превртљива; али све то запе у грлу, које му се на пакост тако стегло, да је једва био |
| ону заклетву, осећао је како га нешто у грлу гуши; а када је завршио оно: „тако мени Бог помога |
| /p> <p>И код овога имена запе му глас у грлу, те само што промуца нешто неразумљиво и са очекив |
| да их воли или мрзи, што су Лепосаву у гроб отерали.</p> <p>Маца га је истински жалила.{S} Гле |
| и недуге као руком, и само што мртве из гроба не буди.{S} Свет је толико нагртао њему, да им да |
| копа све, што је допратило покојницу до гроба, вратило се хаџи-Дишиној кући, да над пуним <pb n |
| ри хамала и закопаше ван христијанскога гробља.</p> <p>— Ето, таква ће бити и твоја сахрана! — |
| чекаш, домуз бре; што не кршиш шија на гробље?{S} Од теб ми црно на очи! — дерао се Ламбре и б |
| мислима је гледао већ, како га носе на гробље, а Лепосава нариче, буса се у груди и довикује:{ |
| ојати!{S} Оног Београда више нема.{S} И гробље је већ оронуло, крстаче давно изтрунуле и сви, к |
| „памјатник?“ Зађите у старо београдско гробље, идите оном хладовитом стазицом, која међу гробо |
| ти трњак и зеленило преплавило је Старо Гробље и, још за који дан, немилостива рука живота удар |
| близу Гетсиманске Баште у једној старој гробници.{S} Али зато набаса хаџи-Зосим на другог пусти |
| што се овуда гнезде, прекопаће оронуле гробове, и од овога тужног, запуштенога места начиниће |
| ди!{S} Како нам и ваши, давно запуштени гробови изгледају тајанствени!{S} У успомени, као кроза |
| ко раскошно буја над старим, запуштеним гробовима, не допушта да се приближите гробу, коме не д |
| ите оном хладовитом стазицом, која међу гробовима кривуда између малене црквице и звонаре, потр |
| робу, мир прелестни влада,</l> <l>А над гробом у тузи се гуши</l> <l>Вјерни супруг сред жизнено |
| д, објаснити и оне загонетне стихове на гробу друге му жене, где вели, да тај „памјатник“ подиж |
| гробовима, не допушта да се приближите гробу, коме не долази више нико; јер сви они, знани и н |
| ашна вјечном руком руши!</l> <l>Здје, у гробу, мир прелестни влада,</l> <l>А над гробом у тузи |
| је подхватио и душу и срце и мозак.{S} Грозничава ватра лизала га је од пете до главе, па се р |
| утом кожом смршало је нагло, очи добиле грозничави сјај и нестално зверају, а трбух и леђа поче |
| зу Вилине Водице и подавао се стотинама грозничавих мисли, које су се по његовој глави ломиле.< |
| моћи жив дочекати.{S} Очи су му севале грозничаво и чисто набрекле.</p> <p>— Сува кучка, бре!{ |
| реч, сад га је много више мамила својом грозотом.{S} Није се плашио смрти, али једно му је мути |
| аде!</p> <p>— Елем, ви тразите осте 500 гроси?{S} Толко неје оставио кир-Бенџо; ама да видите к |
| ет на улица?{S} Поједосте четири хиљада гроси па искате и да убијете кира-Мана.</p> <p>— Море, |
| ири, џанум!{S} Три хиљади и пет стотине гроси.</p> <p>— Четири хиљаде!</p> <p>— Елем, ви тразит |
| ам позајмим из еснафска каса пет стотин гроси за четири године без фајду.</p> <p>Мајстор-Диша ј |
| Колико коштају?</p> <pb n="53" /> <p>— Грош од запис.</p> <p>Диша извади кесу за појасом, одмо |
| ако спокојно, као да то беше само један грош.</p> <p>— Да ти дам пет стотина?</p> <p>— Шта каже |
| ила старија) Бог с тобом, дете!{S} 4000 гроша!{S} Ако ти за сваку болест будеш толике паре изда |
| -Думи, него му је та освета донела 4000 гроша; а за мале новце, које је дао за еснафски барјак, |
| S} Треба цркви дати; подај!{S} Ама 4000 гроша то је много.{S} И зар Богу требају толике паре?{S |
| , на образ ми пљунусте; — то кошта 4000 гроша, — шапуће задовољно кир-Диша. <pb n="117" /> — Не |
| и добро и Богу угодно.</p> <p>И од 4000 гроша сиђе поклон цркви на један барјак златом извезен, |
| но невин.</p> <p>— А баш ако је до 4000 гроша — размишљавао је Диша — ја знам како ћу.{S} Дај Б |
| рогачи се на Дишу.</p> <p>— Шта?{S} 500 гроша?{S} Каква је то погана земља, <pb n="197" /> из к |
| ан је проширио, женин мираз са оних 500 гроша, што му је кум-Дума дао од еснафских пара, уложио |
| посластицу, оставио, помену и оних 3500 гроша мираза и кућу удовичину.</p> <p>Али мајстор Диша |
| к, јок, с њим нема пазара.{S} Ни за 550 гроша не бих му дао.{S} Ама ни овај чудотворни памук у |
| то сам ја стекао, имам на двеста хиљада гроша.</p> <pb n="178" /> <p>— Па, да Бог да да, још то |
| ом, која му носи кућу и неколико хиљада гроша и ородиће се са грчком нацијом, те ће тако, мало |
| а одлучно одговори.</p> <p>— Сто хиљада гроша.</p> <p>Мајстор-Дишу ова огромна свота ни мало не |
| дсекао!{S} Пет хиљада гроша, пет хиљада гроша да ме кошта то!</p> <p>Хаџије су га сажаљевале; н |
| мном, кесу ми је одсекао!{S} Пет хиљада гроша, пет хиљада гроша да ме кошта то!</p> <p>Хаџије с |
| S} Испосник није давао испод пет хиљада гроша, а продао је баш томе купцу за сто и педесет.</p> |
| , остаде још и три хиљаде и пет стотина гроша готовине.</p> <p>Добра прилика у оно доба, кад су |
| е коже, а у кесу је метнуо шест стотина гроша, таман колико му је требало да са највећом штедњо |
| потомка задужио је са оних шест стотина гроша, што их хаџи-Зосим украде, и са двеста четрдесет, |
| деце пуну кућу, не бих жалио ни триста гроша за то.</p> <p>Мајстор Диша кришом га гурну лактом |
| ако уздисао за изгубљених четири хиљаде гроша.</p> <p>Али оно, за чиме је Диша највише жудео, — |
| а је и метну пред светога човека четири гроша; поздрави га, а дервиш, коме је онај млађи припаљ |
| посаву мало, и то за двеста и четрдесет гроша, море; а Маца и Лепосава слушали су и од времена |
| састадоше на цени од двеста и четрдесет гроша.{S} Свети човек узе памука, начини од њега малу л |
| љаду гроша!{S} Шта мислиш болан, хиљаду гроша!{S} И она ороспија да превари таквога човека!{S} |
| лике паре поклонио за барјак?{S} Хиљаду гроша!{S} Шта мислиш болан, хиљаду гроша!{S} И она орос |
| н, за који је платио равно једну хиљаду гроша.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Чудна је |
| но доба, кад су се капитали рачунали на грошеве; па још кад се има на уму, да је кира-Анастасиј |
| ита Диша узнемирено.</p> <p>— Због 4000 гроши, што смо ви позајмили ја и Ламбре.</p> <p>Кир-Диш |
| е од првога сазнања свога само знало за груба извикивања и тешку руку свога мајстора.{S} Напрот |
| а сама та помисао била је довољна да је грубо запита: „Шта тражиш ти овде?“</p> <p>— Тражим чес |
| оја га је за неколико дана истопила као грудву снега, сад је прешла на кир-Думу.{S} Целе ноћи п |
| а дише.{S} Он се ухвати обема рукама за груди и удахну што је више могао ваздуха.</p> <p>Песмиц |
| ко неко време без речи, оборио главу на груди, тешко предисао и слушао, како му срце на махове |
| ако му срце на махове удара, да пробије груди.</p> <p>Лепосаву дирну ово и она му се приближи.< |
| ажно хаџи-Дишу, притискивао га на своје груди, опраштао се тако неколико пута и једва га је пус |
| ња и пријатно расхлађивао његове снажне груди, које, чим Маца и Лепосава уђоше у кућу и заклопи |
| уташе, тек по који пут што би јој се из груди отео дубок уздах, који му наговештаваше све друго |
| на гробље, а Лепосава нариче, буса се у груди и довикује:{S} Ја сам крива, што се убио; он је м |
| гу више! — јекну Јанићије и грухну се у груди. — Нема ноћи, море, када је на сну не видим; дође |
| ијско расположење, бубнуо се песницом у груди и онда узвикнуо:</p> <p>— А, а! — Турчине, - бре, |
| ог имена, по телу бо.</p> <p>Раздрљених груди и голих руку, дервиш, чије је лице све у браду за |
| у су руделе једре контуре, одскакала на грудима.{S} А он, тако исто усплахирен, изгубио сву моћ |
| реклог јелечета запахну.{S} Он је стеже грудима, а она се одупре шакама о његова плећа и одскоч |
| на сну човека са ранама на длановима и грудима и он му рече:{S} Иди у Вертеп Витлејемски и при |
| Ништа није била у стању да проговори, у грудима јој је тако силно лупало а у грлу стезало, да ј |
| епосавину ложницу, њему толико залупа у грудима, да мораде застати.</p> <p>— Немој, хаџија, још |
| с износи.</p> <p>Лепосави се све више у грудима стезаше.{S} По свему овоме њој се чинило да њез |
| ошао, она га је осетила инстиктивно и у грудима јој тако живо закуцало, да у мало није упустила |
| ли да се свему овоме смеје или заплаче, груну Јанићија, баш као пре кад бејаху деца.</p> <p>— Б |
| -Мацо, не могу више! — јекну Јанићије и грухну се у груди. — Нема ноћи, море, када је на сну не |
| држе страну своме Србину и бране га, а Грци, пуни једа, што се њихова удовица тако јавно срамо |
| сам се тискао међу нас! — бранили су се Грци од оног прекора.</p> <p>А кир-Дума, коме је највиш |
| цко чаршија; кој вам је мустерија, него Грци, а то све из еден љубов на вас због засто сте као |
| а кир-Диша је сада постао највећи враг Грцима.{S} А како на улици не беше никога, не оста му д |
| као човека који се од њих одваја и кади Грцима, и то беше, у очима њиховим, тежак грех: издваја |
| дело приведе.{S} Желео је да се освети Грцима и да подигне свој оронули морални углед у еснафу |
| ни као удовица није баш ни међу својим Грцима и Цинцарима уживала најбољи глас.</p> <p>Где је |
| воје градио планове, како да се ороди с Грцима, те кад он није био срећан, а оно да му бар у де |
| питоме особине дизале су му углед међу Грцима, али, у очима кир-Думиним, нарочито његова хришћ |
| еден љубов на вас због засто сте као од грцка мајка родени.{S} И рекосмо да вас женимо на грцко |
| с, ама да узмес зенско от наше сорта, — грцко!</p> <p>И ту кир-Дума, густа ради, кад изрече реч |
| етно човек; а ви, ето каква страмота на грцко образ метнусте!</p> <p>— Фала, кир-Думо, на љубав |
| а родени.{S} И рекосмо да вас женимо на грцко невеста, на кир-Бенџина удовица, па да постанете |
| мшија, Грк и пријатељ, не води бригу на грцко удовица, кој да гу води.{S} Него знаш шта је?{S} |
| право Грекос.{S} Јазук, сто га не роди грцко мајка!</p> <p>— Море какво: „мајстор“? <hi>кир</h |
| ша сплео. — Кој вас највише помаже него грцко чаршија; кој вам је мустерија, него Грци, а то св |
| ој па да се брине у ова чаршија за едно грцко удовица?</p> <p>— Па, па, па! — учини Ламбре, као |
| кир-Дума, густа ради, кад изрече реч: „грцко“, поткупи три прста, па их пружи према мајстор-Ди |
| о, лажеш! — јечао је Диша, као да су га грчеви попали.</p> <p>— Не лажем, газда, Бога ми! — одг |
| А када их раздвојише, она се поче као у грчевима савијати и јецати, те је сад опет кир-Ламбре, |
| шити.{S} Последња нада, за коју се тако грчевито ухватио, истрже му се из руку и он тешко засте |
| овом часу тужнога размишљања, мученички грчио од глади, те тако, и не мислећи, ноге га саме одн |
| че глас, да се кира-Атанасија удаје.{S} Грчка чаршија је %честитпла кир-Диши, па ако је, не тек |
| би му било у власти, за цело би се сва грчка чаршија за двадесет и четири сахата иселила у Јел |
| , и поносит на <pb n="16" /> то, што га грчка чаршија у своје „трофеје“ убраја, он се трудио да |
| га је првом женом, Анастасијом, оженила грчка чаршија, и да му је проводаџија био главом кир-Ла |
| нисам ја кир... погана је то реч; то је грчка реч!...</p> <p>— Тако, тако мајстор-Дишо — поправ |
| у није смео тражити помоћи, јер то беше грчка махала; а кир-Диша је сада постао највећи враг Гр |
| ћан, а оно да му бар у дечици проструји грчка крв.</p> <p>У овоме можда и лежи кључ тајне, што |
| ом, чинио он само према угледним људима грчке народности.</p> <p>— Кафа је за људе а не за фука |
| </p> <p>И тако у овој одличној и од све грчке махале <pb n="14" /> уваженој кући, наста такво с |
| ир-Диша био потпуно усамљен; изгубио је грчке пријатеље, а да се враћа својој нацији на то није |
| јући дланом о длан певају оне мелодичне грчке песмице, или одушевљено прате извијање гипких чоч |
| ре.{S} Потајна саревњивост између старе грчке чаршије и младе српске чаршије, која се борила не |
| и подигне углед као равноправноме члану грчке насеобине.{S} Да тога није било, Бог зна би ли се |
| него да потпуно истисне <pb n="113" /> грчки елеменат из српске престонице, поче овоме догађај |
| а удеси и ход онако ситно, као што се и грчки ситно говори. — Ово му је, до душе, већ много теж |
| д воде; многе црквене песме певао је по грчки, а оне, које није умео, удешавао је кроз нос тако |
| ни у чаршији није говорио друкчије већ грчки или цинцарски.{S} А када је већ морао да проговор |
| ворен приступ по свима кућама, турским, грчким, цинцарским и српским; она је била увек пуна дом |
| утврђен печатима и потписима, исписаним грчким и арапским писменом.{S} Мајстор Диша прелете пог |
| ретио, могло се врло лако и обистинити; грчко-цинцарска чаршија, у то време, држала се сложно и |
| и доказао, како је у свему раскрстио са грчко-цинцарском партијом, потражио је и развод брака, |
| а својом женом, толико је омрзао на сав грчко-цинцарски род, и када би му било у власти, за цел |
| роком лицу и носу, сасвим различитом од грчко-цинцарскога, ипак придаваху неку нарочиту сличнос |
| о добру муштерију, али никако као равне грчко-цинцарској нацији.</p> <p>О томе су били оба кума |
| шњавао своје назоре кир-Ламбри и другим грчко-цинцарским комшијама; <pb n="20" /> а то му је са |
| ајстор Диша могао одржати међу оноликим грчко-цинцарским и јеврејским фирмама, које, у тадањем |
| његових родитеља према њему.{S} Међутим грчко-цинцарске кћери некако нису још уочиле ову чежњу |
| о и по Румунији и Грчкој.{S} Капа је та грчког, византијског порекла.</note> <note xml:id="SRP1 |
| ију, те да се тако опере она срамота са грчкога имена, коју је Диша, својим неразложним враћање |
| вао „<title>Тон деспота</title>“, да је грчкој певници било милина слушати га како извија.</p> |
| ани како по Србији тако и по Румунији и Грчкој.{S} Капа је та грчког, византијског порекла.</no |
| и шапутао час проклетство Ламбри и свој грчкој чаршији а сад опет псовку, што није боље отварао |
| на.</p> <p>Може се мислити како је било грчкој чаршији, а нарочито комшијама онога времена, гле |
| ије исприча мајстору све оно, што се по грчкој махали причало, и како се сав свет на чесми смеј |
| у, како се са неким човеком прашта, — у грчкој чаршији и ћор-Ахметовој кафани причало се потанк |
| ди! — јекну Ламбре и стотине псовака на грчком, цинцарском и турском језику праскало је по соби |
| постала већ предметом једне песмице на грчком језику.</p> <p>Није могућно, да је све те „артик |
| и неколико хиљада гроша и ородиће се са грчком нацијом, те ће тако, мало по мало, раскрстити са |
| за свој опстанак пред моћном и умешном грчком чаршијом, него да потпуно истисне <pb n="113" /> |
| устајао, уздисао и псовао све што се на грчкоме језику налазило.</p> <p>— А-а- проклета пцета; |
| на, кира-Анастасија потпуно усавршила у грчкоме и цинцарском језику, тако, да више ни у кући ни |
| у пратњи Јанићија Бика) пролазећи кроз грчку чаршију, пркосно пролазио покрај кир-Думинога дућ |
| ојих врсника.{S} У цркви је увек хватао грчку страну, која се од српске одвајала, као зејтин од |
| ју.</p> <p>А кир-Ламбре само извија час грчку час цинцарску песмицу; пребацио једну руку на Дум |
| ло, кад виде како му газда певуши једну грчку песмицу и како се час по час осмешкује.{S} А чим |
| леђа.{S} Е, кад све тако урадиш, ти да гу одведеш у ђердек и тамо овај четврти запис да спусти |
| не води бригу на грцко удовица, кој да гу води.{S} Него знаш шта је?{S} Кира-Анастасија да уда |
| тално зверају, а трбух и леђа почеше да губе оне уочљиве димензије, те је антерија тужно висила |
| лушао, како се у даљини све више и више губе страсни тонови сетне арије.{S} Тихи жубор из чесме |
| све одати мајстору, јер због ње неће да губи место и да на ново у другога газде започиње занат; |
| ако неуређена, да су се писма на хрпате губила или је пошиљалац често пута на неколико дана пре |
| дати за Грка; ама вас жалимо: лепе паре губите, мустерије ће изгубите и цела чаршија ће да каже |
| бивало, а кад болесница већ поче сасвим губити свест, хаџи-Диша употреби последње средство, пот |
| естита удовица, јадикује за ненакнадним губитком.</p> <p>Но, како се у мајстор-Дишином дому изв |
| етнилом и разлегаше се у шумору лишћа и гугутању кумрија, дође јој лако, мило, као некада, докл |
| , који је пролазио кроз најгушће шуме и гудуре, обзирао се на све стране, да га рђави људи не о |
| је је ћутао и збуњено, натуштених веђа, гужвао један широк орахов лист, што му се у руци нашао. |
| а времена врати се у дућан, али без оне гужве, седе за посао, да ради; но тај посао, што га је |
| не тиче.</p> <p>Међутим, Јанићије је са гужвом кир-Ламбринога одела стигао у дућан и сав збуњен |
| азу из собе дође му друга мисао, извуче гужву од туда и брзо оде низ чаршију.</p> <pb n="65" /> |
| тан.{S} Какав то изгледаш, као да су те гује пиле.</p> <p>Јанићије не одговори, седе за пањ и у |
| провео, дохватила га сада, па га чисто гура напред кроз тесну и кривудаву улицу.{S} Није знао |
| је извела; дала је једном Циганчету две гурабије и обећала му каленицу попаре, само да тркне до |
| </p> <p>— Ти мени дао паре?{S} Зар онај гурбет мени дао паре?{S} Какве паре тражиш, бре?</p> <p |
| нема смисла да седи тако сам, као „еден гурбетин“, поменуше му по десет пута, како од њих бољих |
| виче кир-Диша.</p> <p>— Ела-те, да вас гурнем у трбу! — одговара Ламбре.</p> <p>— Пушком ћу ја |
| ша за то.</p> <p>Мајстор Диша кришом га гурну лактом, да не говори о ценама.</p> <p>— Па колико |
| у, да га пресретне, а у томе кир-Ламбра гурну капиџик и нагло, као да га неко вија, ускочи унут |
| >Хаџији мркну свест; он, као да га неко гурну, улете у собу дршћући од наглога запрепашћења.</p |
| е сорта, — грцко!</p> <p>И ту кир-Дума, густа ради, кад изрече реч: „грцко“, поткупи три прста, |
| .{S} Како ли ће само пролазити кроз оне густе редове разапетих ћепенака и кроз унакрсну ватру и |
| у знак опраштања и поче немарно пуштати густе хладне димове.</p> <p>Тако је кир-Диша покушао да |
| у у оне дане, већ су давно полегали.{S} Густи трњак и зеленило преплавило је Старо Гробље и, јо |
| <p>Топло и сунчано лето грејало је над густим зеленилом београдских башта, челе су зујале и вр |
| уморно лице и ону кајсију, тамо, што је густим гранама тицала један малени прозор, за којим се |
| и, да се софре поставе у башти под оним густим дрвећем, које не да сунцу на земљу.{S} Кира-Мана |
| е пун срџбе и очајања лутао тамо амо по густим трњацима, који су се више Стамбол-Капије богато |
| тише се Зереком право, све докле између густих ћепенака не завише у један ћорсокак баш до Синџи |
| драго шума, осем онога шандуда, чије се густо грање над самим кровом наднело, а који је тако та |
| богато ширили онде, где се данас налази густо насељени Енглезовац.{S} А када га је умор савлада |
| ејак могао провући на површину из онога густога честара хаџијске браде.</p> <p>— Знаш ли ко је |
| ка кад вреба, довуче се између дрвета и густога османлука самоме доксату, из кога се одмах у со |
| ак у Еврејску Махалу.{S} И снажни мирис густога каранфила, босиока и осталога цвећа, који се са |
| овичина кућица са хладовитим чардаком и густом баштом, узрујаше се; момци и деца па и гдекоји ч |
| је те шамаре заједно са газдиним хлебом гутао и чувао их, да их доцније он, кад буде произведен |
| ако свежа и мила, да је Диша од сласти %гуташа очима.{S} И да му не беше зазорно, да своју испр |
| , Шабакидес, Сакаларидес, Даде, Пијаде, Гуша, Нуша, и т. д. била су, у то доба, као градски бед |
| куда ти нишаниш? — смеју се мајстори у Гушанчевој кафани; и тек после ове пакосне напомене поч |
| ни влада,</l> <l>А над гробом у тузи се гуши</l> <l>Вјерни супруг сред жизненог мрака</l> <l>Ко |
| никако да слегне од туда, него га само гуши и гони, да од времена на време дубоко уздахне, или |
| аклетву, осећао је како га нешто у грлу гуши; а када је завршио оно: „тако мени Бог помогао“, л |
| ога живота, тај је облачак постајао све гушћи, те би, по који пут, бацио тамну сенку на кир-Диш |
| рговац нека арамија, који хвата људе за гушу, па вели:{S} Плаћај, бре!{S} Напротив, ти имаш пра |
| молише на свет, расплашили јато домаћих гушчића, који, са својим родитељима, под кутњом настреш |
| ларидес, Даде, Пијаде, Гуша, Нуша, и т. д. била су, у то доба, као градски бедеми чврста имена, |
| а пример да је округао као гоч (бубањ), да се не зна где је шири, да ли у леђима или у појасу, |
| и запевао „<title>Тон деспота</title>“, да је грчкој певници било милина слушати га како извија |
| и од куда.{S} Послао је два „чирачета“, да га траже, али, када се ови вратише и јавише, да га н |
| посла.</p> <p>— Даћете јој ове „апове“, да прогута, чим се освести! — рече хећим строго и даде |
| времена на време, слао своје „чираке“, да се нађу тетка-Маци у послу, а он је седео у радњи по |
| <p>Но та зарицања беху и сувише слаба, да бар за који тренут стишају метеж, који му је подхват |
| му дође чисто као нека душевна потреба, да бар пред зидовима и јеменијама јасно изрекне њезино |
| чем и, као први комшија и мушки глава, да јој обрати пажњу то на ово то на оно, тек колико је |
| нило да Лепосава нарочито тако удешава, да је њој баш мило, што јој се испод широких рукава кош |
| а струка.{S} Слика необично примамљива, да се Јанићије једва уздржао, да не понови оно што је п |
| мала ситница, али ипак толико уочљива, да је многи од хаџија после, кад се у своју отаџбину вр |
| /p> <p>Мајстор-Дишу силно заинтересова, да види и целује свети ексер, и он се упути са хаџи-Зос |
| , јави му о стричевој смрти и саветова, да што пре дође, те да прими наслеђе.</p> <p>— Ти да по |
| > <p>Јецање кира-Анастасије опомену га, да се не сме оклевати и да му ваља ма шта предузети, те |
| а ноћиште, изненађени скупише око њега, да чују шта му је.{S} А када им Диша исказа своју несре |
| накусурати.</p> <p>— На полицију њега, да се протера од куда је дошао — одговори кир-Дума.{S} |
| није било никаквога оправдана разлога, да на њезин позив не оде.{S} Ко зна како ће <pb n="141" |
| рњош хамалин толико је мучио због тога, да је она отишла једноме дервишу, те јој овај даде запи |
| кир-Думи и његовима јако стало до тога, да баш он узме кира-Анастасију, те да се тако опере она |
| тако ђаволасто <pb n="128" /> погледа, да све оне стеге, које му душу до мало час сапињаху, по |
| опусти, пре него ли што сам не погледа, да се с ким на улици не сукоби.</p> <p>Анастасија је од |
| а одшкрину врата и тајанствено погледа, да их ко не ослушкује, а када се увери, да никога нема, |
| Ближио се тако пажљиво и спреман вазда, да се у згодном часу сагне, како би га прелетео калуп, |
| Шта велиш, бре?</p> <p>— Немој, газда, да ме шаљеш тамо: немам образа да јој на очи изиђем.</p |
| па се усуди да запита.</p> <p>— Газда, да ли да ти донесем хладне воде?</p> <p>— На! — простењ |
| а да се са познатима састане, од стида, да му на улици не честитају; а ако га ко на улици и зау |
| неко тресе.</p> <p>— Е ли искате вода, да се повратите?</p> <p>— Отрова, кучко, отрова! — стењ |
| зид и кад вам је шегрт подметнуо леђа, да се попнете?</p> <p>— То није истина! — узвикну мајст |
| ава и сада га удари тако снажно у леђа, да је толико звекнуло, да је чак и тетка Маца, која је |
| у.{S} Познавала је она адет свога мужа, да сву срџбу, коју је са сокака донео против кога му др |
| Диша није имао у рукама никаква доказа, да га је хаџи-Зосим покрао; а и када би успео да докаже |
| Зосим. — Бог кад хоће, све може.{S} Ја, да немам деце пуну кућу, не бих жалио ни триста гроша з |
| ако раде поштени људи.{S} Знала сам ја, да си ти честит и да онако мора бити, како ти кажеш.{S} |
| затребало, слао је из дућана Јанићија, да му донесе, па чак је од некога доба у дућану ручавао |
| и, ма на који начин, подмити Јанићија, да ћути.{S} Ово беше једини излаз, да се сачувају од ср |
| стор Диша је у залуд очекивао Јанићија, да се врати; њега не би ни од куда.{S} Послао је два „ч |
| ра-Анастасију казују; хајде на чаршија, да чујите.</p> <p>И збиља, мајстор Диша и сам поче увиђ |
| мо се погодио код једнога газде сељака, да му чува овце само за храну, па је код њега остао све |
| на удовица само, бежи од ње три конака, да ти не унесе несрећу у кућу.{S} Него сада отварај очи |
| , па кад не беше топлог сунчевог зрака, да се на њему сунча, добра му је била и хладна месечина |
| по од њега, паметног и угледног човека, да једну честиту кућу на глас износи.</p> <p>Лепосави с |
| ута:</p> <p>— Поздравила те моја мајка, да одмах дођеш.</p> <p>— Какву послу имам ја сас твоја |
| ави.{S} Антерија је била толико широка, да је могао четири пута око себе обмотати, а цеванице њ |
| ко ће ми веровати, кад будем казивала, да се моје дете није од мене мицало?{S} Знаш ли шта лај |
| честитала му и „као сестра“ саветовала, да што пре свршава сватове, докле му невеста није „отиш |
| свога мужа и тако му се предано одала, да хаџија, и ако осећаше потребу да се на њу извиче, шт |
| а је то таким одлучним гласом исказала, да су комшинице одмах пресекле разговор у томе правцу, |
| ог знаде, докле би ова идила потрајала, да је кир-Дума, устабаша бакалског еснафа, не пресече к |
| рје, али је и она неко време остављала, да се ствар сама собом развија, и без сумње чекала згод |
| с тобом, зете!{S} Од куда сам ја знала, да ће она котао теглити!{S} Ја нисам ни била у мутваку |
| га тако осрамоти, па баш када би знала, да је за такво дело не би вратио њезиној фамилији на ви |
| ла ничега.{S} То је, као у воску знала, да тетка Маца није од оних жена, које једва чекају да с |
| евала.{S} Није шале, толико се препала, да се не обеси ради ње. — Ох!{S} Ох!{S} Баш је добар!{S |
| ма кућама, где је тетка-Маца навраћала, да разбере о кира-Анастасији.</p> <p>А докле је тетка-М |
| ака глад, која га је већ толико стегла, да је лепо осећао како га по трбуху коље, нагони га, те |
| он у наше радње шаље по једнога анђела, да нам имање до повратка сачува.{S} Хоћеш ли да те ђаво |
| му удовица не остане на сокаку, желела, да јој свадба не буде велика, њени стараоци, кир-Дума и |
| ико око распремања и дотеривања занела, да је потпуно заборавила зашто све ово ради, нити јој ј |
| луком, и чија је молитва најзад успела, да га друга жена, на седам година по венчању, обрадује |
| .</p> <p>Још тетка Маца није ни успела, да покаже Јанићију ма какву тешку ствар за дизање, кад |
| pb n="171" /> ипак мало по мало успела, да надвлада зета и да Лепосави створи што ширу самоупра |
| , која је целој чаршији мозак завртела, да буде његова жена, — то је било тако мило, тако неоче |
| важно гледати.</p> <p>— Е то сам хтела, да преда мном отвориш уста и да мене запиташ.{S} Гледам |
| рује. — Но судбина је ваљда тако хтела, да Јанићије добије ону ћушку и да Диша не сазна за оно, |
| јучерањи дан севну у памети, није била, да сазна шта је са његовом женом.{S} За њега је она пос |
| — Како да нећеш?{S} Шта сам ти урадила, да онако учиниш?{S} Ја ћу да скачем у Дунав — ја не сме |
| а-Анастасије.{S} Газдарица му наредила, да то однесе и да је поздрави, да не иде никуда из куће |
| а ма и за кратко освестила и затражила, да је водом напоји.</p> <p>Тако је било и овога јутра.{ |
| настасија га је тако сестрински пазила, да му се његово ћутање богато награђивало.</p> <p>Но у |
| ако је кад затребало; а кад би опазила, да је ко од њих лабав у служби или да своје прсте почеш |
| >Била је у томе часу тако свежа и мила, да је Диша од сласти %гуташа очима.{S} И да му не беше |
| е он безусловно веровао, беше наменила, да се баш Анастасијом Бенџином ожени, а Бенџа опет није |
| аш од Јанићија.{S} И ако је све чинила, да га умекша и задобије, да ћути, она се бојала да неће |
| би, да је кира-Мана сваки час стрепила, да је не позове у собу.{S} Познавала је она адет свога |
| S} Чинило му се, кад га је она ударила, да га је захватила нека несхватљива страст да је стегне |
| вичиној кући, али му је она одговорила, да то никако не може бити. „Не смо ми — вели — како срп |
| да се суди, она је из Галца одговорила, да јој Диша ништа не треба: „а ако искам да по месечина |
| а повери своју замисао, јер је слутила, да би је он од тога одвратио, једно што је пут за једну |
| .{S} Што је у првом тренутку наслутила, да је Јанићије одао, сад је јасно видела.</p> <p>И за ч |
| , да се и кира-Думиница помало плашила, да она „ватра“ не опече и њезина супруга.</p> <p>Како м |
| вера хаџијска.{S} Зато он пушта ђавола, да нас на хаџилуку искушава, али, докле се ми овде бори |
| е тога и Маца би била најбоља контрола, да му домаћицу од злих очију сачува.</p> <p>Све је то т |
| јчица, која је сада већ толико израсла, да је набујала у једру и живахну девојку, мало по мало |
| мо једаред месечно, када би се кренула, да из државног „казначејства“ прими десет цванцика пенз |
| Анастасија за цело не би јаче вриснула, да јој се наместо његово јавио у соби пок. кир-Бенџо; ф |
| ој кући, обузела му је сва остала чула, да није ништа чуо шта га она пита; а онај бесмислени по |
| користи; јер у који год би дућан дошла, да штогод купи, свуда би добијала на поклон по које шећ |
| ја је после била овде, плакала и пошла, да се дави, а ја сам се онда сажалио, па сам јој дао др |
| неколико у њему остао.{S} Потајна жеља, да се врати кући, да се још једном, макар и крвнички, п |
| еднога храма на Витавари.</p> <p>— Ама, да ли је у истини то баш онај ексер? — упита мајстор Ди |
| ку молитву и принесе ковчежић хаџијама, да га целују.</p> <p>У сандучету је било пуно памука, а |
| да се Лепосава одупрла и таквим жељама, да тка платно како би Диша хтео; али зато Диша изналажа |
| кир-Ламбре ни речи; проглави вилицама, да нешто одговори, но грло га издаде и место да изусти |
| праћакала, ударала га обема песницама, да је пусти.</p> <p>— Пашће, пусти је! — викну Маца за |
| ложницу, њему толико залупа у грудима, да мораде застати.</p> <p>— Немој, хаџија, још! — рече |
| аши високу полицу, па се извила леђима, да ти се чини, сад ће се у струку сломити.{S} А дебели |
| лости, па се увек тако намештао леђима, да је чисто нукао, само да продужи што је започела.</p> |
| мати!“ А после би подвикнуо жандармима, да извуку мацке и да на њих повале мајстор-Дишу.</p> <p |
| <p>Анастасија нервозно мрдну раменима, да је не тиче руком.</p> <p>— Ама, што си се препала?{S |
| душу увукао, тако се заквачио ноктима, да га ни за реп ни за уши не могаше извући одатле.{S} Н |
| рава над својим <pb n="153" /> момцима, да без његове воље и допуштења није момак могао распола |
| одговори ма шта, да је нападне речима, да јој каже како је превртљива; али све то запе у грлу, |
| како би се изразио њезин кум, кир-Дума, да је нешто од куда на ово наишао.</p> <p>Место опрошта |
| а.{S} Много доцније уверио се кир-Дума, да га је Ламбре обмануо и да је заједно са кира-Анастас |
| абленуо у њу; а она тако исто узрујана, да јој се недра од наглога дисања дизаху и спуштаху, ст |
| првим зачетцима и била тако неуређена, да су се писма на хрпате губила или је пошиљалац често |
| као девојче!{S} Бог је наредио на жена, да не једе џабе лебац, — вели кира-Мана.</p> <p>— Ето, |
| ла је кир-Дишу на ручак, тврдо уверена, да ће га потпуно саломити.{S} Али се преварила.{S} Кир- |
| њак, прави богоугодник, за кога се зна, да никада ништа не једе <pb n="192" /> него пије само н |
| >— Знам, знам, Дишо; али свет и то зна, да ти не избијаш из моје куће; зна свет да тетка Маца и |
| левају.{S} Ваљало је да се одмах сазна, да је Лепосава испрошена и обележена, па је тако и урад |
| вој жељи, да се ништа о овоме не дозна, да се кира-Анастасија са Дишом измири, а он као и до са |
| т у памет, као оно пре неколико година, да га остави.{S} Онда, док је Јанићије био још дете и м |
| га човек ужива.{S} Зар то није истина, да баш онда кад човек мисли да је најсрећнији, дође неш |
| Али круна свега била је његова вештина, да пробије врата — главом.{S} Залети се, подвије главом |
| већ уздигнута <pb n="181" /> и спремна, да крену низ Дунаво Црноме Мору.{S} У цркви је Диша одс |
| аје.{S} А рука јој је била тако срећна, да и оне жене, које су већ сваку наду изгубиле, морадош |
| а пољска вечера није била тако издашна, да га за дуже време засити.{S} Имао је здрав и необично |
| извео одлучно и без дугога размишљања, да му не цепаху душу два снажна осећања, која му сваку |
| .{S} И Ламбре такође беше тога уверења, да тога мангупа не треба трпети, да барата и сербез ход |
| са великим успехом долазио до уверења, да је у целој ствари потпуно невин.</p> <p>— А баш ако |
| ту на прагу, у њему се појавила сумња, да то што је обећао није добро и да ће газда-Диша и без |
| е душе.</p> <p>Газда Дишу обузе слутња, да му је жена напустила кућу, и он је поче из гласа по |
| љада гроша.</p> <pb n="178" /> <p>— Па, да Бог да да, још толико зарадиш!</p> <p>— Ама за кога? |
| посава ни да прослови, а срце јој лупа, да му ударце чује.</p> <p>— Да те дам Јанићију, шта ли? |
| и слушао, како му срце на махове удара, да пробије груди.</p> <p>Лепосаву дирну ово и она му се |
| мало блата, игрукала је провидна јара, да очи заслепи.</p> <pb n="59" /> <p>Јанићије ступи у х |
| ила је за његове године и сувише стара, да би јој се могао пожалити.{S} Са Лепосавом опет не би |
| ноћити, хаџи-Диша завуче руку у недра, да из кесе извади ситнине, али на своје велико запрепаш |
| рица тако хладно и без икаквога обзира, да је старац одмах опазио, како ће боље бити, да што пр |
| е права и могао је силом да га примора, да му у радњи остане; али сад је већ сасвим друкчије.{S |
| дала, па сада тетка Маца зове мајстора, да му се на њега пожали.</p> <p>Може се помислити, шта |
| да и нешто по турски кроза зубе скреса, да кира-Мана једва имаде времена да му се уклони.</p> < |
| чега долазе.</p> <p>— Јазук, кир-Диса, да остарис брез зена; јазук, бре!</p> <p>— Па.... смеши |
| } Од свих му се најподеснија чинила та, да некако кир-Дума измири Анастасију са Дишом, а он да |
| лони.</p> <p>Уђе у собу, заригла врата, да му нико не улази, <pb n="98" /> па се, као да је Бог |
| устрије и јаче песницом лупати у врата, да се од удара тресла.</p> <p>Али из куће ни живе душе. |
| Најпосле дошао је до једнога резултата, да би најбољи начин, који би одговарао потпуно његовоме |
| чешће одашиљао чак до другога сокачета, да пресретне мајку.</p> <p>— А како би било да пођем и |
| ло је то, да је на прагу новога живота, да је тај човек, за кога се удаје, налетео на њену удов |
| му калфа не дође, те Маца посла шегрта, да га у чаршији потражи. — Час по час узнемирено је ист |
| и, слао је и са зебњом очекивао шегрта, да му јави шта је код куће.</p> <p>Јанићије опет, кад г |
| ребало је тих дана да има стотину уста, да би могао наодговарати свима питачима, са којима се у |
| уне.{S} Хтео би да јој одговори ма шта, да је нападне речима, да јој каже како је превртљива; а |
| ако он никоме у својој кући не допушта, да што противу његове воље и о својој глави ради.</p> < |
| хаџи-Зосим са највећом оданошћу обећа, да пронађе неког пустињака, који је тумачио снове, те д |
| ојницом ужеже, а која са китицом цвећа, да јој чело главе метне.{S} Хаџи-Диша је збуњено гледао |
| лопише врата, распучи, те им даде маха, да што слободније одахну.</p> <p>Дани за данима протица |
| </p> <p>— Срамиш се од звезде и месеца, да те не виде с мужем у башчи, а не срамиш се да те шег |
| момци и деца па и гдекоји човек истрча, да види шта је, а на капиџицима од башта начичкале се м |
| ни, да их прате.</p> <p>Виде хаџи-Диша, да му не вреди тражити га, и врати се кући.</p> <p>— Су |
| а душу навали.{S} У једно време покуша, да стресе са своје душе овај притисак, размахну да ради |
| љао са стране Кајабурме.{S} Нестрпељив, да што пре изађе на обалу, попео се хаџија на крму, шак |
| га баш ништа не занимаше.{S} Напротив, да је смео запушио би јој уста и изгурао из мутвака, у |
| њу, који јој није ни род ни помози Бог, да ту није било некога рачуна.</p> <p>Сплетка је од нек |
| и и по једну киту цвећа, тако сређеног, да је удовица из њега могла прочитати и све жеље онога, |
| око куће и деце, често није имала кад, да се подаје материнскоме болу.{S} Деца јој у неколико |
| ну сам.{S} Јанићија је отправио у град, да однесе један пар местви<ref target="#SRP19061_N2" /> |
| ла.{S} На позив суда да дође у Београд, да се суди, она је из Галца одговорила, да јој Диша ниш |
| ка-Мацина створила јој је толики углед, да се њезин глас могао у многим кућама сматрати као гла |
| џик, па за неко време престаја уза зид, да сачека када ће кир-Диша проћи.</p> <p>Кира-Анастасиј |
| лико година хранио и мучио се око тебе, да те занату научим, па сад, кад сам те спремио, да оде |
| , зашто ме даде на оно кавурско чкембе, да ми очи испије, младост отрује!</p> <p>Кир-Ламбре, уз |
| тка Маца за кратко време изађе из собе, да нешто види у мутваку, те тако Диша и Лепосава осташе |
| рлија завлаче, те хватају слепе мишеве, да их после удавачама, за њихове враџбине, продају, зав |
| , намаза рану зејтином, даде јој апове, да прогута, и, кад своје лекове наплати, оде из куће.</ |
| радње, он би га тако издеветао за све, да се до века сећа, како је нечовечан био наспрам свога |
| вих леђа.</p> <p>Јанићије је чинио све, да до краја увери себе о својој братској љубави, и што |
| рити послове у дућану без икакве бриге, да ће га преварити.{S} И баш са тога гледишта он се јак |
| ! — одговори Јанићије.</p> <p>— Па, де, да видимо, ако си јунак.</p> <p>Још тетка Маца није ни |
| ледњом одлуком, која му даде неке наде, да ће се ова ствар ипак на добро свршити, он пожури тет |
| Думи чисто лакну, кад из писма сазнаде, да му је пријатељ жив и здрав.</p> <p>— Паметно глава — |
| е потпуно разбистри од забуне, застаде, да се обазре где је.{S} Пред њиме је треперило широко Д |
| а?{S} А? — запита тетка Маца и застаде, да мало одахне и по своме обичају сачека, докле се не с |
| уче своју из његове руке и брзо устаде, да јој мајка не би гледала како седи поред Дише.</p> <p |
| се.</p> <p>— Збогом, пријатељи! — Деде, да се пољубимо! — чу се Јанићијев глас и пред крчмом на |
| ека му буде и тако, — рече Маци и седе, да вечера позну вечеру.</p> <milestone unit="subSection |
| о.</p> <p>Мајстор рече Јанићију да иде, да спава.{S} Јанићије се диже од совре, целива у руку п |
| претучен занеми.{S} Сада тек, кад виде, да из ове кући може изаћи само го и бос, њему се учини, |
| а му потрча на сусрет, али и сам увиде, да би то било неприлично да он, један мајстор, своме ше |
| и додаде нешто по турски.{S} Маца оде, да му отвори, а хаџија, седећи на чардаку стаде ослушки |
| тора, па онда тетка-Мацу у руку, и оде, да се измије.</p> <p>И све то што се дешавало око њега |
| саханчић, а у шарену чашу хладне воде, да послужи мајку, кад из собе изиђе.{S} Маца већ устала |
| нуше, он прибра снагу и крстећи се уђе, да види покојницу и да је целује.</p> <milestone unit=" |
| х не прекиде Канче, која у тај пар уђе, да им јави за долазак Ламбрин.</p> <p>Фудул-Стаменка ис |
| газдарици цванцик у руке и да јој каже, да ће све одати мајстору, јер због ње неће да губи мест |
| нежењен.{S} Е, па онда ко ту да докаже, да у томе нема нечега.</p> <p>— Па шта да радим сада?{S |
| те руку и мало повуче себи; он се наже, да боље чује.</p> <p>— Да му кажеш...{S} Диши... јер ја |
| дигне руке и да употреби све што може, да свога најдражег пријатеља, Ламбру, сачува од пушке Д |
| главу и страшна забуна толико га обузе, да му у један мах изгледаше, да ће се таван на њега сру |
| а толико је слабост и нека ватра обузе, да паде у постељу и тако цео дан лежаше у бунилу и несв |
| њим и на све могућне начине гледела је, да стиша преплашенога човека.{S} Износила му је примере |
| твори капиџик.{S} Прва помисао била је, да је мајстор Диша дошао, да се разрачуна с њим, и он с |
| журно иде.{S} Још из далека опазила је, да је хаџија нешто узбуђен.{S} Хаџи-Диша не даде јој ду |
| обе, као из једнога грла, салетеше је, да послуша.</p> <p>— Грехота, џанум, да остариш као дев |
| лавније било, постигао је.{S} Видео је, да испосник хоће да се погађа, а што се цене тиче, то м |
| Јанићије, као и сваки други, грабио је, да што раније дође на чесму, како би што дуже на <pb n= |
| е Ламбрине, или, боље рећи, одложио је, да се на њих врати као на последње средство, ако не усп |
| болети своју домаћу несрећу; мислио је, да од срамоте неће смети на улицу изићи, па ето где се |
| и покојника и његове удовице, журио је, да се што пре чаршија умири.{S} И тако, сви разлози бил |
| а му одговори; <pb n="118" /> журио је, да што пре изиђе из ове немиле куће.{S} На пољу удахну |
| ао, али као човек од рачуна одлучио је, да за свој новац не купује другима „на веру“.</p> <p>— |
| како му драго, тек све ово ускорило је, да се овај разговор поведе баш сада, тако рећи пре него |
| утврдити тако на пречац.{S} Главно је, да су једно другоме вазда пакостили; често би се пута, |
| S} Све што је од других дознала, то је, да је у Галцу са кира-Анастасијом отворио малу бакалниц |
| и.{S} Оно, у шта је био сигуран, то је, да је девојка честита и за цело му не би довела у кућу |
| еограду.{S} Једно што је осећао, то је, да ће сав онај углед, који је до сада имао, пасти у пра |
| ино што би га из дућана повукло, то је, да, од времена на време, отрчи до куће и обиђе децу.{S} |
| је, како је чула од друге, а уз то је, да би догађај био што потпунији, описивала све поједино |
| у.</p> <p>— Боже дај!{S} И време му је, да и у нашој кући дете заплаче!{S} Па сада, ћерко, не л |
| нека врста касине, где се свет састаје, да чује шта има ново или да сам исприча, шта је данас и |
| а у недрима од страха тако силно бије, да јој је кошуља од танке ћерћелије, кроз коју су рудел |
| је све чинила, да га умекша и задобије, да ћути, она се бојала да неће моћи очувати тајну, коју |
| поведио да га окују у најтеже букагије, да га метну на магаре, али не као што се јаше него лице |
| онај зрачак љубави и страх од чаршије, да му срамоту на смеј не изнесу.</p> <p>Најпосле дошао |
| ор-Дишу, поче махати и давати му знаке, да сиђе.</p> <p>Морало се нешто особито важно десити, к |
| на миру, него тражише на ново прилике, да се расправе.</p> <p>И овога часа Јанићије већ беше о |
| на после овога није му се дало прилике, да се са Лепосавом на само састане.{S} Навлаш је врло ч |
| обмотати, а цеванице његове тако танке, да су у оним чампарима изгледале као танка сламчица, за |
| е.{S} Испела се на прсте, уздигла руке, да домаши високу полицу, па се извила леђима, да ти се |
| ве биљаре, које су јој усрдно помагале, да спасу Лепосаву, не помогоше.{S} Дан из дан Лепосави |
| његову шумору.{S} Комшије су навраћале, да чују што о Диши, а и да узгред виде, како се одржава |
| искрено, да су комшинице једва успеле, да је сачувају од какве му драго несреће.</p> <p>На сре |
| азу, оне су се свим средствима трудиле, да из прошлости лепе удовице ишчачкају макар и једну тр |
| {S} А ове две куме толико су се пазиле, да су једна другој без икаквих истраживања на голу реч |
| ак тако детињски насмејане и тако миле, да им се не би могло одолети.</p> <p>Томе изразу није м |
| р-Бенџе, а нарочито жене њихове журиле, да спрече сваки могући пожар, који би се могао ма када |
| разговор у томе правцу, јер су осетиле, да им она не би ништа казала, баш и када би у истини шт |
| <pb n="135" /> <p>То је толико заболе, да је покушала све што је смела, само да отклони опасно |
| де и разговоре, а многи и да га замоле, да им из светих места ово или оно донесе.</p> <p>Лепоса |
| удо, што је, мало по мало, успео дотле, да су га у чаршији сви Грко-цинцари почели убрајати као |
| ко што, али њезине очи тако су севнуле, да га је тај поглед јако подсетио на онај догађај.</p> |
| своју жену, која је скочила из постеље, да му отвори, поче је тући и гњавити тако, да се једва |
| епркати, рашчепркава.</p> <p>— Најбоље, да ја престанем ићи тамо! — помисли и крете у дућан.</p |
| туђином.{S} Требало је да прође време, да залечи ране, да се разабере и обазре око себе; јер с |
| уста, а за тим поседише још неко време, да се нахвале доброте и вредноће будуће кира-Дишинице, |
| адњу у невреме оставио, а у исто време, да на прагу свога новога живота покаже својој вереници, |
| , мало по мало толико је овладала њиме, да јој више ни у шали није враћао ударце, када би га ов |
| а и по целоме хришћанлуку београдскоме, да је то свети човек, да односи болести и недуге као ру |
| и куда ће.{S} Остане ли тврдо на томе, да га не прими, онда је сасвим пропао; код другога газд |
| грешку опрости.{S} Надао се чак и томе, да ће се правдати, па, можда, и утерати у лаж и Јанићиј |
| итао, и свакога часа слао до кира-Мане, да сазна је ли кир-Ламбре код куће.</p> <p>Али прође и |
| бало је да прође време, да залечи ране, да се разабере и обазре око себе; јер сви ови Срби, ком |
| уме и гудуре, обзирао се на све стране, да га рђави људи не опљачкају или да се једним непромиш |
| ре и толико је стрепила од њене љутине, да је морала пред њезиним разлозима устукнути.</p> <p>К |
| хтавица, а у срцу толико бола и љутине, да је као махнит трчао кући, те да неверницу на месту у |
| претио на све начине.</p> <p>— Чапкуне, да би чапкуне! — дерао се Диша <pb n="164" /> — Мислиш |
| ове и тако ударише у пијанку и певање, да се чак и њему — кафеџији — учинило много, те је прес |
| лазак у дућан и онако срдито захтевање, да јој мајстор Диша одмах дође, протумачио је он сасвим |
| и то није сметало комшилуку ни најмање, да мало доцније, из оног ранијег снебивања и потајног о |
| 4" /> уваженој кући, наста такво стање, да се већ и у комшилуку почело о томе расправљати.</p> |
| све то за што?{S} Само за једно сећање, да се и на њега, ма и под старост, насмешила срећа и ту |
| лико су утицали на побожно расположење, да је са неком нејасном стравом и трептањем срца очекив |
| шља што да предузме.</p> <p>Нема сумње, да би кир-Диша, као и многи други, ово питање извео одл |
| у гомилама хрли пустињаку са Витаваре, да види свети ексер, да се и њему помоли и да приложи к |
| да га баш сада остави.</p> <p>— Магаре, да би магаре!{S} Шта му је наспело! <pb n="160" /> И да |
| ја дузна остала! — Иска, маторо магаре, да по месечина кроз бакчу спацира сас мен!{S} И како да |
| и је појео паре!</p> <p>— Кога ви, бре, да клепећете?{S} Сто сам ја на вас скривио, да ме клепе |
| за образ, а она му казала: „Зашто, бре, да ме удаш за овај тулум?“</p> <p>Мајстор Диша више ниј |
| мрштио, кад би у дућан ушао кир-Ламбре, да види шта раде и да му обрати пажњу, да не оставља ду |
| мен?</p> <p>Девојче се пажљиво обазре, да га ко не чује, па онда на пола гласа прошапута:</p> |
| %јо осећао да би требало да је презре, да јој се освети, да је уништи; али у исто време и да м |
| мном можеш спрдати!{S} А знаш ли, море, да те ни сам Господар Милош не би од мене сачувао, само |
| ија да превари таквога човека!{S} Море, да сам ја нешто у власти, ја бих њој...</p> <p>У свако |
| е као и на Турке мрзели.</p> <p>— Море, да је он човек на своме месту, зар би се клонио наших д |
| , у зору, кад сви шегрти устају и журе, да испред дућана почисте и по дућану полију воду, устад |
| тених руку уза сама врата и снебива се, да ближе приступи.{S} Мајстор Диша је са пуно чежње нек |
| ознаница кира-Анастасијина, примила се, да у младожењиној кући дочекује госте.{S} Диша није има |
| тако лако.{S} Ено је у соби, спрема се, да пред свога домаћина не изиђе постидна.</p> <p>Диши и |
| ијероглифа и старих шилтова, досећа се, да је оно кожа њезиног рано изгубљеног супруга, лисца, |
| окрене противу своје жене и, разуме се, да на њојзи своје незадовољство излије.</p> <p>Са заваљ |
| дно џангриза својој жени.{S} Разуме се, да је он био увек на Лепосавиној страни.{S} Није могао |
| ађати, шта је томе узрок.{S} Разуме се, да је било сијасет прича и узрока; свака жена причала ј |
| да га човек не би познао.{S} Разуме се, да се Лепосава одупрла и таквим жељама, да тка платно к |
| а из авлије на улицу.</p> <p>Разуме се, да је Ламбре, покрај све своје чежње да се што пре саст |
| како му шегрт још стоји и не помиче се, да прихвати путничку бошчу, коју му је пружио.</p> <p>— |
| ла.{S} Другарице Лепосавине сјатише се, да јој честитају, а Лепосава их је са златном огрлицом |
| о!{S} А на кира-Анастасија поздрави се, да тој кадаиф једе сас кога је јела и до саг!....</p> < |
| утати на ухо, <pb n="63" /> трудећи се, да је умири и подигне са јастука, у који је заронила ли |
| ио иза мутвака на цепаник, надајући се, да ће се она сетити, па макар и сажалити, <pb n="129" / |
| стаде некако непријатно и учини јој се, да би требало да га ма на који начин опомене на мало ве |
| лну погрешку својих родитеља трудио се, да изглади тиме, што је од прве младости своје градио п |
| се у њему.{S} У један мах учини му се, да од свега тога не може да дише.{S} Он се ухвати обема |
| ла много зрелија и лепша; чинило му се, да је до пре четири дана била тек као једва растворен п |
| убише његово беснило.{S} Учинило му се, да му је баш то открило у потпуности све оно, о чему је |
| у мало што не дрекну.{S} Учинило му се, да га је за руку ухватио кир-Диша, трже руку и одскочи |
| одскочи, испусти јастук, што га понесе, да га постави у чело миндерлука и тако, као занета, ост |
| ето! —- виче кир-Диша.</p> <p>— Ела-те, да вас гурнем у трбу! — одговара Ламбре.</p> <p>— Пушко |
| } Ви само да му чувате чест и да знате, да една паметна и честита жена нема засто да плаче за м |
| екипе и са узмахнутим песницама полете, да је удари.{S} Али у који час налете, кира-Анастасија |
| .{S} Тај њезин поглед толико га помете, да је изгубио сваку кураж да јој џангриза; али, кад на |
| Јанићије, <pb n="170" /> били те среће, да свој први пламен младићске љубави преобрате у „брати |
| ва од урока или какве му драго несреће, да је свети човек морао узети у помоћ још једнога младо |
| е, а од туда наврати и код Дишине куће, да обиђе и извести кира-Анастасију, како јој је супруг |
| цо, не зови је сада; одох прво до куће, да јој донесем нешто.{S} Па онда већ биће боље...</p> < |
| заливен ћутао и очекивао од тетка-Маце, да она сама пронађе пута и начина шта да се ради.</p> < |
| и башче до <pb n="18" /> кира-Думинице, да јој јави за новост, коју је, прислушкујући кроз кључ |
| отрчала је у комшилук до кира-Думинице, да разабере, неће ли кир-Дума знати са чега јој је муж |
| и се на тетка-Мацу, која га задржаваше, да бар једну кафу попије и да се мало примири.</p> <p>О |
| га обузе, да му у један мах изгледаше, да ће се таван на њега срушити.{S} Последња нада, за ко |
| ло, као некада, докле још и не мишљаше, да ће је судбина предати мајстор-Диши.{S} Па и овај Јан |
| зиђе у мутвак.{S} Сад њих двоје осташе, да се споразумеју и утаначе дан прстена и сватова.{S} К |
| И свему је она крива.{S} Ње да не беше, да га она није својим понашањем намамила на онај загрља |
| тице дала Анастасији један разлог више, да се одупре кир-Дишином наваљивању. — Кад не може по х |
| тада баш није могао ни замислити више, да му ваља своје обећање одржати.</p> <p>До овога догађ |
| аже, али, када се ови вратише и јавише, да га нигде нема, он одмахну главом: „Побеже нам поганс |
| ез ње осећати, и страх од мајстор-Дише, да га усред чаршије не нападне.{S} Па онда, тиштала га |
| шта лаже?</p> <p>Оба шегрта потврдише, да је заиста донео нечије дреје и да их је однео некуда |
| <p>А када га већ и срце и разум гонише, да се осврне на тако убедљиве разлоге кир-Думине, њему |
| се проводаџије са својим женама дигоше, да иду, а удовица их испрати до самога капиџика.{S} Кир |
| p>Фудул-Стаменка и Канче једва стигоше, да беднога Ламбру спасу од ноката раздражене Анастасије |
| да не би сумња на њих пала, пристадоше, да се над сваким <pb n="200" /> од њих изврши преметачи |
| посумњати; то му је био очевидни доказ, да је све онако било. — Јер, да није крива, зашто би вр |
| ија, да ћути.{S} Ово беше једини излаз, да се сачувају од срамоте, која их је у чаршији чекала. |
| а поткупи уста и привуче Лепосаву себи, да јој бар за часак заклопи то око, које га је онако жа |
| м и турском језику праскало је по соби, да је кира-Мана сваки час стрепила, да је не позове у с |
| з собе, зашто да му се до сада не јави, да пита треба ли му што!{S} Је ли он муж и господар у к |
| аредила, да то однесе и да је поздрави, да не иде никуда из куће, јер ће јој она доћи на посело |
| ко — одговори Маца и даде миг Лепосави, да изиђе у мутвак.{S} Сад њих двоје осташе, да се спора |
| Диша кући, уђе у собу и рече Лепосави, да иде у мутвак, јер хоће са њеном мајком да разговара. |
| па да је појури, ни да је опет остави, да му се онако смеје. — Ово девојче, коме је тада могло |
| вори Лепосава и седе у постељи, бајаги, да их шаком шчисти.</p> <p>— Хајде, хајде!{S} Даћу ја т |
| подиже својој „честитој“ жени, у нади, да ће се тиме спасти љуте гриже, која му је савест прит |
| е душе овај притисак, размахну да ради, да се заборави; једаред покуша и да запева, — али му се |
| ио је толико неодлучан да ма шта уради, да га је сада било чак страх и на улицу да изиђе.</p> < |
| Дишине.</p> <p>— Ама не тако, већ кажи, да ти чујем гласа.</p> <p>— Хоћу! — одговори Лепосава и |
| али на своје велико запрепашћење опази, да му ни кесе ни новца нема.</p> <p>Хаџи-Диша је престр |
| а дигоше и одоше право кира-Анастасији, да и с њоме ствар удесе.</p> <p>А мајстор Диша оста у д |
| вршило; али ти примери беху тако ретки, да је хаџија тек сада осећао, како би то добро било, ка |
| очи своме мужу тако дрско и изазивачки, да се овај чисто забезекнуо пред тим изразом.</p> <p>— |
| поганиш?{S} Јесам ли ја Френк, шта ли, да се бацаш блатом на мене?</p> <p>И Бог зна шта би још |
| ућана оде, буди ексик-хаџија; желиш ли, да ти ђавола савладаш и да ти анђео радњу води, издржи |
| арале.{S} Неко је врискао од бола, али, да ли Канче или њена другарица, то није знала.</p> <p>Н |
| лично јаве; они су чезнули, очекивали, да се сама кира-Анастасија досети, а ова опет редовно ј |
| и на своја колена.</p> <p>— Хоће, вели, да се врати, али тако... продужи Маца и на половини реч |
| ихове на гробу друге му жене, где вели, да тај „памјатник“ подиже својој „честитој“ жени, у над |
| понизно Зосим — али мој пријатељ жели, да види и целује свети ексер и да приложи на зидање све |
| случајно.{S} Ваљало је само да зажели, да чезне за нечим, па да му се то као умешено и испечен |
| к својим васпитањем беху толико успели, да се отресу варварских особина свога племена и да се п |
| дана управљали целим весељем, наредили, да се софре поставе у башти под оним густим дрвећем, ко |
| оци, кир-Дума и Ламбре, све су учинили, да свадба буде што већа.{S} Мало је који Грк или Цинцар |
| ши су замерали, па су га дуго и гонили, да се ожени, али он тога не учини, можда и зато, што му |
| е сплетке и догађаји толико узнемирили, да му је свака помисао у глави стала, па се као закован |
| а радознали пријатељи нису пропустили, да га и за најситније догађаје на путу не пропитају.{S} |
| ће остати неколико месеци, а њега моли, да му обилази радњу и кира-Ману.</p> <p>Кир-Думи чисто |
| а се не замери званицама; иначе, мисли, да чапкуна пропусти добро кроз шаке, за оно што му је р |
| , тебе ђаво сада искушава, али помисли, да ли ти је познато икада било, да је некоме радња проп |
| који би најбоље одговарао његовој жељи, да се ништа о овоме не дозна, да се кира-Анастасија са |
| одлучним изразом Јанићијевим и у жељи, да се виком спасе од нападача.</p> <p>Неколико пролазни |
| е пут Јалије, тамо, а за њима и Цигани, да их прате.</p> <p>Виде хаџи-Диша, да му не вреди траж |
| а, отишла је кума-Думиници и кира-Мани, да им се на Дишино тврдоглавство пожали.</p> <p>Али уме |
| ога места.</p> <p>Ламбре полети кафани, да се склони, али из кафане истрча кафеџија и запречи у |
| — Сашије се у крпу, па се онда да жени, да пред сан три пута помирише, а после да то носи у нед |
| преокрет.</p> <p>Кир-Диша наредио жени, да за сутра спреми вечеру и да позове Ламбру, Думу и њи |
| тако, сви разлози били су тако снажни, да им се није могло одолети ни с које стране.</p> <p>Ал |
| а?</p> <p>— Шта ће ти? —</p> <p>— Зини, да ти кажем! — одговори Лепосава, па како је дошла ближ |
| <p>— Јесте, моје; ама мени се све чини, да сам баш од тебе чуо, да она носи четири хиљаде...</p |
| тиће ти, — рече Маца, кад јој се учини, да је зет казао све што треба да каже један строги газд |
| њезина покојника.{S} Лепо јој се учини, да тај звук, што пара ухо те се уздиже изнад свију, вич |
| ога дуката.{S} За тренутак му се учини, да је Лепосава она некадања и да је то све још могућно |
| оже изаћи само го и бос, њему се учини, да је пронашао прави узрок Јанићијевом поступању.{S} Он |
| т попила, запе у грлу, и њему се учини, да ће пред шегртима зајецати, ако је запева.</p> <p>— Н |
| несрећу, како му је кеса украдена, они, да не би сумња на њих пала, пристадоше, да се над сваки |
| егне од туда, него га само гуши и гони, да од времена на време дубоко уздахне, или тешко, као б |
| шта би још старац казао у својој срдњи, да се не умеша хаџи-Зосим.</p> <p>— Полако!{S} Добри љу |
| ме тиха туга, жеља да самога себе кињи, да жали своју несрећну младост и да на њезине очи вене, |
| поверујемо кира-Маниној потајној сумњи, да се и кира-Думиница помало плашила, да она „ватра“ не |
| Фудул-Стаменка учини очима знак Ламбри, да послуша, и изведе га из собе на авлију тешећи га да |
| полиција?{S} Боље да одеш прво Ламбри, да га јавно у дућану испљујеш и покажеш свету, како је |
| да их ко не ослушкује, а када се увери, да никога нема, приклопи их, седе према зету и поче га |
| погано! —јекну хаџи-Диша, кад се увери, да овде нема лопова. — Јуда Искариота!{S} Докле се грли |
| гоч (бубањ), да се не зна где је шири, да ли у леђима или у појасу, да му је лице као накалаис |
| је?{S} Иди на моја кућа, тамо се сакри, да те не види влас, а ја ћу се врнем да ти кажем несто. |
| ратио прстен; али им Бик увек одговори, да газда није у дућану.</p> <p>Но докле се, тога дана, |
| p>— А што се то тиче па тебе поп ли си, да ти се исповедам?</p> <p>— Море, жао ме, много ме жао |
| јекну као иза сна мајстор Диша — Носи, да га не гледам више!</p> <p>Јанићије се окрете вратима |
| жиш <pb n="154" /> своје!{S} Мислиш ти, да сам те ја толико година хранио и мучио се око тебе, |
| рао се Диша <pb n="164" /> — Мислиш ти, да се са мном можеш спрдати!{S} А знаш ли, море, да те |
| е цео свет, па зато се и мора веровати, да је само таквоме испоснику дато да за бадава дође до |
| лечетом, за које сте морали страховати, да ће тај час пући баш на ономе месту, где се пуца скоп |
| ива мржња према жени толико га захвати, да му изгледаше <pb n="101" /> неће је моћи жив дочекат |
| ле за удају, те се могаху дотле надати, да ће мајстор Диша на њихова врата кад тад закуцати.</p |
| ризнула у плач и стала толико лелекати, да је својим лелеком цео комшилук жена сазвала.</p> <p> |
| ајет; међутим, није могао ни помишљати, да би Јанићије, сам, без ичије помоћи, могао доћи на ов |
| о, за цело би морао из нова започињати, да га у раду не прекиде кира-Анастасија, која у тај пар |
| астави од Анастасије, па, кад се врати, да је никако више не види, било је за <pb n="100" /> ње |
| ла их је тако потпуно и слатко причати, да је милина била слушати.</p> <p>Била је увек одмерена |
| требало да је презре, да јој се освети, да је уништи; али у исто време и да му без ње нема живо |
| ерења, да тога мангупа не треба трпети, да барата и сербез хода по поштеној чаршији.</p> <p>За |
| ојој је био тврдо уверен, да ће успети, да га измири.</p> <p>— А с оним гадом лако бих ја; преб |
| старац одмах опазио, како ће боље бити, да што пре оде у свој Пожаревац и да више никада не пом |
| а чисто запањено — још ћете ме обедити, да сам јој нешто изнела, а ја ништа о томе не знам.</p> |
| Ова три дана не би се могао похвалити, да је онолико посла свршио колико би обично, шале ради, |
| ог зна хоћу ли кадгод толико спечалити, да постанем газда-човек.{S} Што да ме гледа?</p> <p>Ово |
| то не би знали, могли би још помислити, да се за овим загонетним стиховима прикрива какав злочи |
| ад се она заплаче и стане га братимити, да је не ода.{S} Овако њезин је цванцик вратио, и сад г |
| скварим сватове, лако ћу после удесити, да му омилим моје Канче.</p> <p>Сад је и самоме мајстор |
| где ћеш ноћити?{S} Ваљда ће те пустити, да заноћиш?</p> <p>— Неће; казао да сутра дођем по свој |
| <p>Ово је било за њега толико почасти, да је сав успламтео, па од силне радости није знао где |
| ежљивој нарави, не би имао те смелости, да ствар, коју ће време једаред зачепркати, рашчепркава |
| огу, што му је подарио толико мудрости, да ближњега ода зла спасава.</p> <p>И мајстор Диша, ком |
| иша се обрадовао, када му Маца саопшти, да се Јанићије вратио, али се ипак трудио, да то задово |
| /p> <p>И кира-Анастасија могла је рећи, да јој је овај живот много угоднији од трогодишњега удо |
| ви чираци са Јанићијем морали су отићи, да пољубе руку својој мајсторици.{S} Лепосава је дочека |
| тао.{S} Потајна жеља, да се врати кући, да се још једном, макар и крвнички, погледа с њоме и да |
| до гроба, вратило се хаџи-Дишиној кући, да над пуним <pb n="215" /> чанком жеравице опере руке |
| узгред по њему обазре, па за тим кући, да узме што је наменио својој невести.</p> <p>Кад се вр |
| еђивала поклон, кир-Диша зашао по кући, да осмотри је ли све у реду; завирио и у мутвак, где је |
| био, па ето ти радње!{S} Тамо, у кући, да се нађеш тетка-Маци на помоћи и четворе очи да отвор |
| мајстор Диша се толико изменио у кући, да га човек не би познао.{S} Разуме се, да се Лепосава |
| .{S} Баш је чезнуо да се на ново окући, да стече домаћицу, која ће му унети у кућу мир и задово |
| остане код куће, те, ако устреба Маци, да јој се нађе, а и да њему јави, ако што буде.</p> <p> |
| га она пронађе.{S} Прво је отишао Маци, да се посаветује.</p> <p>— Бог и душа, побегао! — рече |
| у и сакупљени пазар односио тетка-Маци, да то ни мајстор Диша не би боље вршио.{S} Па ни у само |
| бре весело и даде знак својој домаћици, да пред госта донесе распаљене наргиле.</p> <p>— Много, |
| ес, који је Диша оставио њезиној мајци, да га на врео калуп метне и очисти.{S} На повратку, кад |
| ша, када му весела женица притрча руци, да је целује.</p> <p>— А ви, како сте?</p> <p>— Ето, ја |
| ј је добацио, то је било неколико речи, да га не дочека кући, ако принова не буде жива.</p> <p> |
| n="158" /> мешкољила, затварала је очи, да заспи, отварала их и гледала замишљена у оно кандилц |
| опет псовку, што није боље отварао очи, да му се тако што не догоди.</p> <p>Једнога вечера сео |
| лако и ведро, те у мало што не поскочи, да је на ново загрли.</p> <p>— Како да ти се осветим?</ |
| оженио, а како је био самохран, одлучи, да се досели у Београд, те да последње дане живота пров |
| , он диже руке од свега и тврдо одлучи, да не доврши своје поклоништво, да се, макар као ексик- |
| им метну прст на уста и даде знак Диши, да се не миче. — Стари пустињак био је сед као овца, ду |
| мо и амо муваше, чинио се мајстор-Диши, да је баш данас нарочито расположен, чинило му се као д |
| исмо и отићи ће из ове проклете вароши, да се никад више у њу не врати.</p> <p>— Отићи ћу, али |
| сестра, и Јанићија је довело у положај, да је сваки час морао то због овога то због онога трчка |
| Диша утанчаним гласом.</p> <p>— Чекај, да мало одахнем! — одговори тетка-Маца предишући и са о |
| је пре три дана урадио.</p> <p>— Чекај, да ти помогнем! — проговори, кад виде, како се испиње н |
| ужјем врати му ударац.</p> <p>— Пуштај, да убијем псето! —- виче кир-Диша.</p> <p>— Ела-те, да |
| ворној моћи свете утвари.</p> <p>— Хеј, да ми је та светиња у дућану, куд би ми крај био! — узд |
| е туђина!“</p> <p>— Него ти, синко мој, да не чиниш тога, кад ниси крив! — храбрила га је тетка |
| нека даје, а ја нисам текао овај зној, да га хале и вране растичу!“</p> <p>Али у кућевном дома |
| мо у моћи, и да помогну својој ближњој, да ову тајну од туђег ока сачува; ради те своје особине |
| , чула овај ударац и завирила у мутвак, да види шта је.</p> <p>Али Јанићије мукну на њу бичјим |
| заклони рукавом очи и побеже у мутвак, да кафе припрема.</p> <p>Кира-Анастасија није само расп |
| ли, када га она угледа, штуче у мутвак, да се с њиме не сретне.{S} То га је већ коснуло као руж |
| рану и на прстима отрчала чак у мутвак, да се <pb n="99" /> ма у каквоме послу нађе, ако би слу |
| У то није сумњала, али се плашила ипак, да сада кир-Диша не сазна и да Јанићије не разгласи по |
| воја жена дошла теби здрава као тресак, да мој покојник, Бог да га прости, није пустио да ја ку |
| уку београдскоме, да је то свети човек, да односи болести и недуге као руком, и само што мртве |
| ас узнемирено је истрчавала на капиџик, да види што се шегрче толико затаја.</p> <p>После неког |
| к, поставила совру и изишла на капиџик, да види иде ли већ хаџија са својим калфом.{S} Јанићије |
| — Ето, ја сам досао као еден пријатељ, да ме научите, те да и ја разбирам, засто вратисте прст |
| Сам сам, без родитеља, па никога немам, да ме посаветује и помогне.</p> <p>— Како никога немате |
| /p> <p>— А како би било да пођем и сам, да је потражим! — помисли једаред; али у тај исти пар д |
| ква судбина снађе!{S} Доста, ако кажем, да је он био налик ономе сиромаху, који је седео испод |
| и и приступи кир-Думи, као најстаријем, да га у руке целује.</p> <p>Оба кума развеселише се; ки |
| Тако је, кир-Дума.{S} Ја и сам верујем, да је комшилук измислио и за кира-Анастасију оно, као ш |
| којима се скрушено предавао с уверењем, да му свака од њих скида по један грех с душе, сада га |
| се то десити и у коме часу. — Да речем, да се кајао, што је обећао Анастасији да ће ћутати, то |
| и се препала?{S} Ја ћу да га потплатим, да ћути.{S} Дај ми само дреје да се обучем.</p> <p>— Од |
| радује тројкама, једрим и тако грлатим, да су својим терцетом, чим се промолише на свет, распла |
| >Она се очевидно борила са самом собом, да му нешто на душу метне, али Јанићије, који до овога |
| о мислио? — прошапута и одмахну главом, да се отресе од такве помисли.{S} Али ова новост тако ј |
| одговори Лепосава, али таким нагласком, да му од једном стаде јасно оно што мало час није разум |
| људи, даће Бог!“ и махнуо би им руком, да се удале; а тек трећи, кад наврати, био би задржан с |
| не греје.{S} Надао се али са стрепњом, да је њему суђено да умре без порода и да му имање туђа |
| попустио пред њезиним сузама и претњом, да ће у Дунав скочити.</p> <p>Тако га је на улицама зат |
| ама тако, да се пољубиш са кир-Ламбром, да Јанићија отераш, а кир-Ламбри да допустиш да и од са |
| та Лепосава, али тако болећивим гласом, да Јанићије од тога чисто задрхта.{S} Овако му је исто |
| о?{S} Зашто би се ја мразила са светом, да сада говорим, па сутра да ми се каже како сам казала |
| <p>Мајстор Диша кришом га гурну лактом, да не говори о ценама.</p> <p>— Па колико тражиш за ово |
| лазила је на капиџик, која са свећицом, да је над покојницом ужеже, а која са китицом цвећа, да |
| оме послу.{S} Прва му мисао паде на ум, да оде у дућан и, ма на који начин, подмити Јанићија, д |
| ве разлоге кир-Думине, њему дође на ум, да још један покушај изврши, па ако успе, онда да не из |
| све ово ради, нити јој је падало на ум, да ће сутра дан постати испрошеница а до друге недеље и |
| а и није — помисли и поче напрезати ум, да замисли како се %Јинићије није обесио.</p> <p>— Сиро |
| е, да послуша.</p> <p>— Грехота, џанум, да остариш као девојче!{S} Бог је наредио на жена, да н |
| мо!“ — и тако утешен сишао је у подрум, да у један бокал оточи расола, који је он увек за вечер |
| /p> <p>А када кир-Диша зађе и у подрум, да прегледа туршију, кира-Анастасија стрча са доксата у |
| овим топлим оковима остао тако цео дан, да у исти мах не осећаше и неку чудновату страву од све |
| p>До ушију заљубљен и необично куражан, да јој бар овога пута покаже све, журио је Јанићије кућ |
| осећање расла је упоредо и она бојазан, да ће <pb n="93" /> постати предметом свих ћепенака у ч |
| мужа.</p> <p>Кир-Дума већ беше спреман, да оде у полицију и да се пожали, како је нестало кир-Л |
| како му драго, хаџија је био приморан, да поднесе и овај ударац и да у страху очекује, како ће |
| ротив, живот му је био толико несносан, да га је из дна душе презирао.{S} А што није учинио кра |
| аглога скока, који беше тако неспретан, да се задувани Ламбре умало не спотаче.</p> <p>— Шта то |
| ед Лепосавом утврдио колико је немоћан, да на своју руку живи.</p> <p>Када је оно отишао, тврдо |
| и јој пред очи овако сплетен и немоћан, да ствар што боље изведе.</p> <p>Али како је Анастасији |
| рати натраг, сврати прво у Дишин дућан, да обиђе момке, колико да виде, како нису остали без ик |
| тка-Маца што је слала Лепосаву у дућан, да му донесе по штошта од своје софре као понуду.{S} Ки |
| , па како је обема рукама пружио сахан, да јој га да, тако је као окамењен и остао.</p> <p>— Ам |
| ињи, поста му сада тако тесан и мрачан, да би се угушио, само да је за неколико у њему остао.{S |
| ми дати; неће ваљда бити тако бездушан, да ме без ичега пусти у бели свет! — мислио је уз пут Ј |
| ко осећао; али наравно био је принуђен, да то осећање дубоко у себи скрије и да још једном поку |
| о између два огња међу које је стављен, да по својој вољи изабере у који ће скочити.{S} И сам Б |
| поштовао и о којој је био тврдо уверен, да ће успети, да га измири.</p> <p>— А с оним гадом лак |
| јевом; а за Јанићија је већ био уверен, да ће и за другом му женом, као и за оном првом, ревно |
| иче Јанићија, он је био потпуно уверен, да ће у томе погледу постати не само десна рука тетка-М |
| ије се осећао побеђен; предвиђао је он, да га мајстор неће лака срца пустити; али најпосле и да |
| и кроза свет.</p> <p>Диша је избегавао, да од своје стране даде каквог му драго објашњења, избе |
| ознали.{S} Како је у почетку покушавао, да и у кући заведе што већу штедњу и да на драмове одме |
| b n="27" /> смех чак на улицу разлегао, да га последњи одјеци зурла и гочева не заглушише.</p> |
| губи мегдан.{S} Руку, којом је потегао, да је дохвати, трже као опарен, кад угледа како и нож и |
| обраћао пажњу, нити је и слутити могао, да ће му се од њихове стране тако што десити.</p> <p>У |
| кир-Ламбре толико зачикавао и препадао, да су се сви по кући смејали од срца њезиноме страху и |
| Јанићије отишао, тешко да је и опажао, да пред њим стоји престрављена Анастасија.</p> <p>Анаст |
| имамљива, да се Јанићије једва уздржао, да не понови оно што је пре три дана урадио.</p> <p>— Ч |
| ла у Јанићија; а кад јој је овај казао, да јој то мајстор Диша враћа и да више неће да зна за њ |
| p> <p>Јанићије је још те вечери дознао, да ће мајстор сутра звати на част и Ламбру и кира-Ману, |
| д ногама земља мигољи и за цело би пао, да се у томе часу не ослони леђима о стабло једне дафин |
| ипак је толико <pb n="86" /> разбирао, да има нешто што он не зна, а што се баш њега тиче.</p> |
| у чаршији, могао доћи и на таку мисао, да ноћу ускаче у кућу једне удовице.</p> <p>Но мајстор |
| Ламбре не одговори ни речи.{S} Помисао, да је затечен у овакоме стању у туђој кући, обузела му |
| изићи међу људе.{S} А та сама помисао, да се сад, овако оцрњен и смешан, јави у свету, ради св |
| е сплетке.{S} Напротив, и сама помисао, да му ваља ма што предузети, те да се пред светом опере |
| а и пламен јој обузе образе на помисао, да је Јанићије нешто пронео.</p> <p>— Па у твоје.</p> < |
| а очи јој крвнички севнуше на помисао, да се ма са којом од њих разрачуна.</p> <p>— Она, која |
| ућан, али без оне гужве, седе за посао, да ради; но тај посао, што га је у овако узбуђеном стањ |
| ни због другога.{S} Јанићије је осећао, да та рука, што га тако често лупа по леђима, чини то и |
| Думу њему, па се чак по мало и досећао, да ће се тицати и удовице, те му некако дође тако нелаг |
| исао била је, да је мајстор Диша дошао, да се разрачуна с њим, и он сав претрну, скочи насред с |
| земља, <pb n="197" /> из које си дошао, да ми у браду поганиш?{S} Јесам ли ја Френк, шта ли, да |
| о.</p> <p>Таман све то покупио и пошао, да се неопажено извуче из собе, када се у тај час указа |
| д му се дала врло згодна прилика, прво, да излије сав јед на Јанићија, што му је радњу у неврем |
| хаџи-Диша би имао само то задовољство, да је кривац пронађен.{S} А за љубав тога малог задовољ |
| одлучи, да не доврши своје поклоништво, да се, макар као ексик-хаџија врати, па макар никада и |
| вао кир-Ламбре, а спавао је тако тврдо, да није ни осетио, када се Јанићије привуче и лагано по |
| маштом, заспао је Јанићије тако тврдо, да не би осетио, да га је когод те поћи извукао из мутв |
| одговарао потпуно његовоме стању, био, да Ламбру уништи, њу љуто казни, али да му она, после т |
| исак <pb n="126" /> је тако снажан био, да му је лева рука, којом је обавио вито и еластично де |
| ажљиво саслушао, а кад је Диша изјавио, да ће одмах на пут и да од силне бриге за радњом <pb n= |
| лепећете?{S} Сто сам ја на вас скривио, да ме клепећете?{S} У апса ћу ја вас <pb n="167" /> и т |
| Рђо папуџијска, шта ти је ружно урадио, да му тако желиш? — рече Лепосава, која је после одласк |
| јстор Диша му је пред шегртима наредио, да пази на радњу и што чешће у дану тркне до куће, те д |
| синовца, који се на све начине трудио, да му покаже, како он неће да зна ни за какав род.</p> |
| не мога одолети.{S} Ма како се трудио, да избије из главе сваку помисао на оно што је онако не |
| се Јанићије вратио, али се ипак трудио, да то задовољство не покаже.{S} Сад му се дала врло зго |
| о.{S} Хаџи-Зосим га је нарочито тражио, да му саопшти важну новост.{S} Са Јорданскога спруда Ви |
| сницама, па га је толико тукао и газио, да би га и убио, само да не дотрчаше људи, те га од Јан |
| ти.{S} До скора је мајстор Диша мислио, да не може преболети своју домаћу несрећу; мислио је, д |
| ату научим, па сад, кад сам те спремио, да одеш?</p> <p>Јанићије устаде, метну руке на појас и |
| <pb n="172" /> зар сам се зато оженио, да свакога месеца слушам, како се та и та у комшилуку п |
| евидовне беде толико се сплео и збунио, да је само хуктао и стењао.{S} Био је толико неодлучан |
| којој је Спаситељ ходио и чуда творио, да се није усуђивао ни да пљуне на ту земљу.</p> <p>— О |
| е Јанићије тако тврдо, да не би осетио, да га је когод те поћи извукао из мутвака и чак на Јали |
| у, што се толико заслепио, те допустио, да се један Србин <pb n="35" /> увлачи у њихово друштво |
| н грађанин, а ни из далека није слутио, да му је стриц већ то и да ће га у скоро наследити.{S} |
| ао сасвим друкчији; толико се изопачио, да га чисто не познајем.</p> <p>— Не знам — одговори Ма |
| ила.{S} Кир-Диша је овога пута одлучио, да остане чврст и непомичан као стена, па је тако и ура |
| једнога мрава, који се свакојако мучио, да одвуче кроз траву једну покрупнију мрву хлеба.</p> < |
| баш са тога гледишта он се јако плашио, да овоме момку не прасне опет у памет, као оно пре неко |
| алим ишао; зато сам се толико истрошио, да мртваце из куће износим?! — зајаука хаџи-Диша и у ст |
| то је Јанићије Бик тако савесно вршио, да му ни највећа цепидлака, која тражи у јајету длаку, |
| асија га удари ногом у трбух тако јако, да он јаукну, ухвати се обема рукама за трбух и пресами |
| у удовиштво, све је лепша бивала, тако, да о трогодишњем парастосу не беше у чаршији ни једнога |
| ла у грчкоме и цинцарском језику, тако, да више ни у кући ни у чаршији није говорио друкчије ве |
| >— Ето, каже:{S} Да се врати, ама тако, да се пољубиш са кир-Ламбром, да Јанићија отераш, а кир |
| речи, у кући хаџијиној цветало је тако, да му је и најбоља домаћинска кућа могла позавидети.</p |
| а у радњи мајстор-Дишиној ишло је тако, да се није ни опажало, да већ од толико недеља нема гос |
| кад подвије врат и полети, мукне тако, да вам се чини то бик муче.</p> <p>Кир-Ламбре и сви ост |
| и хтео?! — одговори Лепосава, али тако, да он сада не знађаше прашта ли му или се љути баш зато |
| н је тек онда окретао српски, али тако, да се очито опажало, како с тешком муком изговара појед |
| му отвори, поче је тући и гњавити тако, да се једва искобељала из његових шака и побегла.</p> < |
| е није умео, удешавао је кроз нос тако, да ти се увек чинило као да их Грк пева.</p> <p>Али, чи |
| } Виде да му је жена забраздила далеко, да се ђаво увукао у њезину душу, те окрете да гони из ж |
| е и предузела кућу у своје руке толико, да хаџи-Диша није више знао ни шта се у кућу уноси ни ш |
| ти човек <pb n="198" /> тражаше толико, да је Диша код прве цене занемео и изгубио вољу на паза |
| иједна мисао није била кадра ни толико, да се за који часак у његовој глави скраси.{S} Од свих |
| шио па најпосле и певао и мукао толико, да је пред вече узбунио говеда, која се с паше враћаху. |
| а није знала.{S} Сећала се само толико, да је обема рукама шчепала и вукла нечије косе, и да су |
| тне махмудије.</p> <p>— Е, сада, ћерко, да си жива и здрава и срећу да унесеш твоме домаћину у |
| .{S} Јео је тако пријатно, тако слатко, да би и сит човек огладнео посматрајући оно задовољство |
| као прводаџије, тако им и не би тешко, да одмах започну са својим предлогом.{S} Да ли је кира- |
| венчила на главу, њој стаде тако тешко, да у мало не паде пред олтарем.{S} Била је бледа у лицу |
| дао и када му је предосећање казивало, да је долазак газда-Дишин ту на прагу, у њему се појави |
| ирочету; али јој је вазда на ум падало, да од њега неће бити сигурна, све докле се он буде нала |
| ој ишло је тако, да се није ни опажало, да већ од толико недеља нема господара у њој.{S} Јанићи |
| је тако силно лупало а у грлу стезало, да је морала употребити сву присебност, само да не бриз |
| м Бог зна докле би ово ломљење трајало, да се сутра дан не догоди нешто, што је Јанићијевој одл |
| ужи.</p> <p>Тетка Маца је застала мало, да се поздрави са једном комшијницом, која је заустави |
| а лепом удовицом, то ипак није сметало, да општи утисак буде весео и задовољан.</p> <p>Али друк |
| вно и у грудима јој тако живо закуцало, да у мало није упустила једну милојку, коју је баш тада |
| грлу, које му се на пакост тако стегло, да је једва био у стању да ваздух удахне.{S} Стојао је |
| асом клонулим, из кога се јасно видело, да га је сва моћ оставила а наместо тога настао у души |
| сам ти добар, — мелем сам; ама за зло, да те Бог сачува!{S} С оном првом у мало што не учиних |
| омисли, да ли ти је познато икада било, да је некоме радња пропала, докле се он на хаџилуку бав |
| ао поштовати.{S} Па кад би то све било, да ли би он то и дочекао?{S} А код овога мајстора његов |
| је грабио даље.{S} Срамота га је било, да се умеша у ту гомилу, јер му се чинило, да ће му сва |
| и језик удавача, којима би милије било, да су оне зурле пред њиховим капиџицима писнуле.</p> <p |
| е.</p> <p>А ко зна, не би ли боље било, да је мајстор Диша прво саслушао свога шегрта, па тек о |
| а-Думиници.{S} Некако му је лакше било, да исприча све њојзи него ли њеноме мужу, према коме је |
| ено Канче; боље <pb n="144" /> би било, да ти се не нађох као рођена мати, кад оно на смрт боло |
| гледало онако страшно, као што би било, да их је ма коме другоме дао.{S} Она изиђе из собице и |
| перспектива, али какве би користи било, да му каже то?</p> <p>— Толики пут чиним због тебе: хоћ |
| одговори, а њему је тако потребно било, да о тој теми разговор продужи.</p> <p>Тетка Маца је за |
| е цене тиче, то му је већ познато било, да се овде може човек погађати до миле воље.{S} Ономад |
| синко, боље би и за тебе и за нас било, да си тражио кућу фудул-Стаменкину и њено Канче; боље < |
| мајстора.</p> <p>И тада му је долазило, да не чека, но да погази своје обећање и, као веран слу |
| азио у наглу срдитост, па му се чинило, да би сад у стању био да је сву у комадиће растрза, сам |
| се умеша у ту гомилу, јер му се чинило, да ће му сваки погодити чега ради долази.</p> <p>Али је |
| on" /> <p>Шта је мајстор-Дишу нагонило, да онако нагло врати прстен, то је он тек из далека нап |
| по штошта добацила, што би га уверило, да кира-Анастасија ни као удовица није баш ни међу свој |
| п је испитао младенце и сада се журило, да се све што је потребно за сватове спреми.{S} У Мацин |
| о снажно у леђа, да је толико звекнуло, да је чак и тетка Маца, која је у башти нешто плевила, |
| тога, што му никако у рачун није ишло, да изгуби пријатељство два тако угледна Грка а с њима и |
| де си их сакрио?{S} Што је посла овамо, да их дигне?</p> <p>Лепосава кад чу да ће Јанићије у св |
| ми, као једни верни христијани, сећамо, да му се клањамо и молимо.{S} Богатији је, мој синко, о |
| то је било тако мило, тако неочекивано, да је од <pb n="21" /> силна изненађења занемио и пред |
| то на оно, тек колико је било потребно, да удовица онаквог једног мужа не <pb n="10" /> би, ма |
| ико припремао, што му је било потребно, да се у сватовима покаже као <pb n="31" /> достојан зет |
| осле је жалила и лелекала тако искрено, да су комшинице једва успеле, да је сачувају од какве м |
| рекипе, отисну од себе Думу тако силно, да овај полете насатке и лупи леђима о зид.</p> <p>— Ле |
| } Инако надраженом сад је било довољно, да сав нагомилани јед окрене противу своје жене и, разу |
| ла се смејати тако јасно, тако помамно, да би јој се <pb n="27" /> смех чак на улицу разлегао, |
| таша очима.{S} И да му не беше зазорно, да своју испрошеницу пољуби пре времена, Диша би чак и |
| и то могао погодити.{S} Једно је јасно, да га је увек, кад год би изишао из мутвака, погледала |
| овини речи застаде.{S} Видело се јасно, да јој није баш тако пријатно да му испоручи све што јо |
| нцарске муштерије, ипак је видео јасно, да је кир-Думи и његовима јако стало до тога, да баш он |
| ав чудноват страх.{S} Увиђао је свесно, да му ваља што енергичније предузети против клевете; ал |
| ла кир-Ламбру, ипак није било пријатно, да се у њеној кући догоди какав шкандал, <pb n="105" /> |
| на грчком језику.</p> <p>Није могућно, да је све те „артикле“ убацивало једно лице; јер по пре |
| о немогућно, као што је сада немогућно, да својом шаком запуши целом Београду уста или да забра |
| и на децу; а он је опет нудио толишно, да је свети човек са највећим презирањем, у место њему |
| е ти вратити.{S} Али то није било лепо, да свога мајстора, који ти је као један родитељ, тако о |
| онда што мене питаш?{S} Зар је то лепо, да се у туђа посла мешам!</p> <p>— Тетка-Мацо, ти си по |
| па, ето, и сад...{S} И зар је то лепо, да јој сам доводиш кир-Ламбру у кућу.</p> <pb n="109" / |
| а?!</p> <p>Анастасија је опазила добро, да јој сад не би <pb n="91" /> помогло никакво извијање |
| у сами пепео.</p> <p>— Знала сам ја то, да ћеш ми кад тад рећи хвала, — одговори Маца задовољна |
| жину и на своје године, па чак и на то, да мушкоме не приличи оваку игру играти, те би се и сам |
| ојчуре“, али ипак све се сводило на то, да је мајстор Диша прилика, каква се лако не налази, и |
| <p>— Шта ми је угатала?</p> <p>— Па то, да немаш деце.{S} Вичеш на мене, као да сам ти ја крива |
| p>Прво, што јој паде на ум, било је то, да је на прагу новога живота, да је тај човек, за кога |
| ти, а када се будем вратио, иде ли то, да једна хаџијница меће дукат на чело?</p> <p>Лепосави |
| њега, не би га толико запањило као то, да је он, један угледан мајстор у чаршији, могао доћи и |
| а одујмила, он се одлучи, по што по то, да оде.{S} Пред текијом није било никога а у самој теки |
| у у оно време у јеку цветали, а и зато, да у очима свога шегрта јаче означи ону разлику, која и |
| ерију, па је опет врати на старо место, да је удели оном трећем, који се, по реду, јави.</p> <p |
| д брега одваљене.{S} Није био на чисто, да ли да их воли или мрзи, што су Лепосаву у гроб отера |
| био уважен међу овима, буди напоменуто, да га је првом женом, Анастасијом, оженила грчка чаршиј |
| је од смрти Лепосавине толико омрзнуо, да га је, кад год би му се дало, избегавао.{S} А мајсто |
| м Кир-Бенџи, који се за живота збринуо, да му удовица не остане на сокаку, желела, да јој свадб |
| ни се све чини, да сам баш од тебе чуо, да она носи четири хиљаде...</p> <p>— Не је четири, џан |
| же! — прошапта Јанићије, али тако тихо, да га је Лепосава, која иђаше уза њ, једва чула.</p> <p |
| дни доказ, да је све онако било. — Јер, да није крива, зашто би вриснула?</p> <p>— А?...{S} То? |
| ињаку са Витаваре, да види свети ексер, да се и њему помоли и да приложи коју аспру за зидање ј |
| ахале до махале и по чаршији пуче глас, да се кира-Атанасија удаје.{S} Грчка чаршија је %честит |
| них врата, те га одалами шаком за врат, да је Бик одлетео неколико корачаји.</p> <pb n="48" /> |
| зграну се хаџија. — А где ти је памет, да је саму остављаш? — Зар сам зато толики пут потегао |
| ливање, испосник је сматрао за дужност, да побожним хаџијама опише све оне муке, што их је <pb |
| инило му се, ако одмах не крене на пут, да ће умрети од неодољива страха.</p> <p>— Ко зна шта с |
| вноме.{S} Кир-Ламбре је предосећао већ, да је нека друга, много важнија мисао довела Думу њему, |
| које му јасно показиваше његову немоћ, да са собом располаже по својој вољи, беше једна кап ви |
| е га узе Господар Милош у своју службу, да носи поверљива писма из Београда у Цариград и обратн |
| ине другарице долазиле су, као на мобу, да јој помогну у пословима и спремању за свадбу.{S} Леп |
| га начина, но да Ламбру закључа у собу, да на капиџик удари катанац, како не би нико могао с по |
| ја тако је нагло јурила у његову главу, да му се језик спотицаше преко сваке речи, те не мога д |
| ји од ћитајке, који није дошао у цркву, да се помоли за покој душе кир-Бенџине и, колико је мог |
| — подвикну Диша и дохвати једну летву, да одалами непослушна шегрта.</p> <p>Али Јанићије, мног |
| .</p> <p>Сутра дан Дума је отишао суду, да још с те стране покуша.{S} Али Диша одрече и тамо ду |
| аре?“ питам ја. — „Ти, ето сви причају, да се мајстор Диша пео на твоја леђа.“</p> <p>И ту Јани |
| /p> <p>Фудул-Стаменка истрча на авлију, да га пресретне, а у томе кир-Ламбра гурну капиџик и на |
| ором отишао у дућан наредивши Јанићију, да му сваки час јавља, како је Лепосави, а он чим је ис |
| ријатељи су посећивали будућега хаџију, да се с њиме виде и разговоре, а многи и да га замоле, |
| — Јест, нашла сам своје руке на сокаку, да их по томе гвожђу лупам.</p> <p>Јанићије се засмеја |
| а умре?{S} Зашто је даде ономе токмаку, да јој младост поједе? — одговори Јанићије.</p> <p>Ако |
| це, па када није могао, он нареди Бику, да погне леђа, а он му се попе на леђа, па одатле на зи |
| раду уста или да забрани Јанићију Бику, да на свакоме ћепенку приповеда како је кир-Ламбре прес |
| , нано, — замеће она и измиче рантлику, да не прекипи — уморила се, па мало седох.</p> <p>— Хај |
| ет и двадесет пута истрчавала капиџику, да га одшкрине, колико тек да промоли главу, па да сагл |
| епосава нарочито застаде и позва мајку, да се не задржава толико.</p> <milestone unit="subSecti |
| здисати.</p> <p>Пуче глас по комшилуку, да је Диша вратио прстен.{S} С почетка се и веровало и |
| своју кућу.</p> <p>Али кад пружи руку, да ухвати кваку од авлијскога капиџика, срце му силно з |
| како се испиње на прсте, и пружи руку, да од ње узме сахан.</p> <p>— Нека, што ми требаш ти!{S |
| гових земљака, задржаше о своме трошку, да им буде на руци, као људима јоште несвиклим овамошњи |
| шегрта помилује, приши му једну ћушку, да овај у мало што не испусти обе ћупе да се разбију.</ |
| амбре очајно и пљесну се шаком по челу, да је кира-Мана, која се притајала за вратима и ослушки |
| а је долазила тетка-Маца и поручила му, да одмах њезиној кући оде.</p> <p>И то одлучно позивање |
| /p> <p>И њему се нешто ражали; дође му, да као мало дете зајеца.{S} Грло му се стегло те не сме |
| Јерусалиму приказало, наговестивши му, да ће у скоро постати <pb n="7" /> „родоначалником“ мно |
| ајстора, послао је шегрта и наредио му, да се у мутваку нађе и да остане тамо, све докле кир-Ла |
| ако је кира-Анастасија говорила о њему, да је био непослушан, неваљао и да је мајстор учинио па |
| е буди.{S} Свет је толико нагртао њему, да им даде какав запис или амајлију која чува од урока |
| зе Јанићије Бик крчаг и отиде на чесму, да наточи воде.{S} А чесме по Београду, у оно време, би |
| и на грошеве; па још кад се има на уму, да је кира-Анастасији први комшија био кир-Ламбре, који |
| ! — одговори Лепосава и стаде у страну, да учини места другима.</p> <p>Диша се опрости са свима |
| говори Лепосава и окрете лице у страну, да јој Диша не угледа, како јој у томе часу лице заплам |
| ростења кир-Диша, коме у тај пар севну, да би му боље било да га је млатнуо каквим калупом, нег |
| обистинила, те то нагна целу насеобину, да што пре стану на пут неприликама, које су већ почеле |
| гледа!{S} Одмах да си отишао берберину, да те измије и ошиша, па у дућан!</p> <p>— Хајде, дете, |
| а тако <pb n="177" /> одлучно подвикну, да се мајстор-Диши тај моменат учини врло сличан са они |
| ад из каквога присенка искочио пред њу, да је преплаши.</p> <p>И то одушевљење имало је свога р |
| амо затекао Анастасију у таквоме стању, да му је и без њених речи постало јасно зашта га је поз |
| да види шта раде и да му обрати пажњу, да не оставља дућан на шегртима, но да ту седи, докле г |
| — А, а! — Турчине, - бре, пали кумбару, да ме разнесеш!</p> <p>— Рђо ниједна, што се не обеси о |
| ри Јанићије на душак и поможе мајстору, да отпаше кецељу, коју при раду око антерије везује.</p |
| асвим непознатих јој жена, долазиле су, да виде чудо, па, узгред, и три пута помиришу.</p> <p>А |
| е је шири, да ли у леђима или у појасу, да му је лице као накалаисана тепсија, и Бог те пита, ј |
| овек хоће у собу, изује па прагу обућу, да застирке не би прљао, па у мествама уђе у собу.</not |
| мало, он се толико навикну на ову кућу, да тетка-Мацу није друкчије поштовао него као да му је |
| Диша послао цигане пред удовичину кућу, да јој навести сутрашњи дан њихова прстена.{S} Све маха |
| ушила Лепосава, носећи ратлокум и кафу, да мајку послужи.</p> <p>— Па где си био до сада?</p> < |
| , у тадањем Београду, јасно показиваху, да су сви угледнији занати и трговине у туђим рукама.</ |
| су га сажаљевале; неки га и саветоваху, да се врати у Јерусалим, те да код власти оптужи хаџи-З |
| носим?! — зајаука хаџи-Диша и у страху, да се то баш овога часа не догоди, побеже у дубину башт |
| ији су се идеали стопили у једну сврху, да се ороди са племенитим потомцима класичне нације, те |
| м, обично су се обраћале на тетка-Мацу, да им она помогне и око њих пробаје.{S} А рука јој је б |
| де у свој дућан, и затвори се у собицу, да премишља што да предузме.</p> <p>Нема сумње, да би к |
| а је кир-Диша умро, па истрча на улицу, да кога било наврати у кућу.{S} Разуме се да по комшилу |
| ти плануо и разбуктао се у њезину срцу, да је занесе, опије, па сад да се тако насилно у један |
| а га је затварала у оковану гвоздењачу, да до повратка Дишинога ту престоји.</p> <p>Једнога дан |
| сто да јој оне помогну и утичу на Дишу, да се махне дервишких записа, обе, као из једнога грла, |
| у недра не мећу.{S} Дума светује Дишу, да га „извади“ за калфу, а Диша обећава све, али, разум |
| то светога човека, па замоли хаџи-Дишу, да га код куће сачека, и врати се натраг.</p> <p>На пет |
| бео бакарни прстен са пуцетом као орах, да би му често кожу раскрвавио.{S} А за све то коме би |
| ту нежну црту његове душе јављао страх, да ће је сада за навек можда изгубити.{S} А уз ово осећ |
| но са газдиним хлебом гутао и чувао их, да их доцније он, кад буде произведен за калфу, са бога |
| ао комад хлеба, макар и за душу мртвих, да је заискао; али то га беше срамота и он се с тешким |
| вој жени — овај запис, што ти га дадох, да метнеш пред зору у нову зелену чинију; пре зоре да з |
| , шта се на чесми прича.{S} Кад чучнух, да захитим воду, а она ми каже: „Је ли бре, Јанићије, к |
| бос преко жеравице.{S} Да оде у Галац, да се растави од Анастасије, па, кад се врати, да је ни |
| ећи, већ удари у такав хистерични плач, да му требаше повише времена, докле је како тако умири. |
| им друго: да ће му жена ударити у плач, да ће га преклињати да је не убије и да јој погрешку оп |
| {S} Нека ти је са срећом; бар сад знаш, да ћеш имати честиту домаћицу.</p> <p>И тетка Маца узе |
| p> <p>— А зашто, море?{S} Ваља да одеш, да га пољубиш <pb n="161" /> у руку и замолиш да ти опр |
| е не одговори, седе за пањ и узе дикиш, да разрезује по обележеним линијама на меку сахтијану.< |
| ену и потомка.</p> <p>— И ти да пустиш, да она учини такву лудост?!{S} Зашто си је пустила? — в |
| Тако ли си научио ону твоју... твоју... да моме Канчету косе почупа! — пискала је фудул-Стаменк |
| куме.{S} Није знала како да се понаша: да ли да им прими Бога или да утекне у собу и врата заб |
| де је, што не долази?</p> <p>— Он каже: да неће!</p> <p>Маца и Диша згледаше се зачуђено.</p> < |
| е много и то ме брине.{S} Знаш како је: да ми је рођено дете, не бих га више волела!{S} Растао |
| ка машта његова бацила га је у маштање: да је нешто књаз, па да нареди да му доведу тетка-Мацу |
| их девојака па тражио Цинцарке.{S} Или: да је она чему, зар је не би узео ко од њихових, него ј |
| смрти, али једно му је мутило помисао: да ли ће га она жалити? <pb n="162" /> Хоће ли плакати |
| мах збуни.{S} Очекивао је сасвим друго: да ће му жена ударити у плач, да ће га преклињати да је |
| раним ћепенцима.</p> <p>— Тако те хоћу: да се ожениш, ја; а не да затварамо капиџике, кад прође |
| дао баш у саму газдарицу, <pb n="85" /> да ће га она курталисати беде и вратити у дућан; а глед |
| га је заошијала, чинило <pb n="106" /> да ту жену није никада толико волео и тако везан био за |
| што?{S} Па то се бар зна <pb n="137" /> да нико од нежењених људи неће ићи сваки дан у кућу, гд |
| т претрнуо, па и сам као <pb n="108" /> да предосећа неки тешки услов, па само трепће и гледа у |
| ашила га.{S} Кад би могао <pb n="38" /> да се некуд далеко уклони, или кад би имао какву враџби |
| ћега дана да обоје липшете од глади!{S} Да се удаш за дериште, које не може за десет година на |
| ама, куда да га носим?</p> <p>— Њој!{S} Да га њој даш... натраг...{S} То ми не треба...{S} Реци |
| га, просу пред собом и згази ногама.{S} Да му Лепосава беше под руком, за цело би и с њоме тако |
| пође поиздаље обилазити око дућана.{S} Да је само могао, он би тога мајстора, који му је толик |
| кар у цркви при венчавању младенаца.{S} Да је Диша био потпуно збуњен <pb n="46" /> од толике п |
| равноправноме члану грчке насеобине.{S} Да тога није било, Бог зна би ли се мајстор Диша могао |
| исли претрча као бос преко жеравице.{S} Да оде у Галац, да се растави од Анастасије, па, кад се |
| у једне тако лепе и угледне удовице.{S} Да је удаду за каквога Грка или Цинцарина, о томе није |
| длактила главу о шаку и нешто мисли.{S} Да је мало боље загледала, можда би опазила трагове од |
| помислити да тако што предложи Маци.{S} Да је бар удовац, али пуштеник — е, не иде!{S} Човек са |
| а одмах започну са својим предлогом.{S} Да ли је кира-Анастасији у опште годило да се уда за ки |
| јевога лица, а у лицу сав пребледео.{S} Да су ма шта друго изнели противу њега, не би га толико |
| а очигледна, суд му је и то досудио.{S} Да се ствар што пре оконча, томе је и сама кира-Анастас |
| p>Кира-Анастасија опет сасвим инако.{S} Да зажали за породом што га нема, то јој ни на крај пам |
| амо толико, колико да покрије главу.{S} Да је кир-Ламбре слободан, без жене, лако би она пркоси |
| имите, који су се пушили по ћепенку.{S} Да му је сада онај цванцик, како би се слатко најео хле |
| те да осигура потомство своме имену.{S} Да ће младина скинути са кира-Анастасије уроке, који јо |
| ео живот зависи.</p> <p>— Ето, каже:{S} Да се врати, ама тако, да се пољубиш са кир-Ламбром, да |
| ратлокум.</p> <p>— Зашто, кир-Дума?{S} Да ли не мислиш на сина да просиш девојку?</p> <p>— Још |
| аче.</p> <p>— Шта то би, кир-Ламбре?{S} Да се нисте убили? — чисто врисну фудул-Стаменка неким |
| ко ли му је могао тако што наредити?{S} Да то није кира-Манино дело, о томе није ни мало сумњао |
| е сузбије.</p> <p>Али на који начин?{S} Да зађе кроз махале и свакоме се правда — не иде.{S} А |
| — Овде је!{S} Ама шта си се уплашио?{S} Да ниси угануо ногу?</p> <p>— Заригли капиџик; хоће да |
| , бре!...</p> <p>— Нисам, газда, то?{S} Да сам то, ја бих и сада седео у твојој радњи.</p> <p>Г |
| о, шта ће се то десити и у коме часу. — Да речем, да се кајао, што је обећао Анастасији да ће ћ |
| куће не оде.</p> <p>— Не треба — вели — да мајсторица остане сама без послуге, кад јој гости до |
| дан тефтер.</p> <p>— Седи, — рече јој — да ти покажем нешто.{S} Знаш ли шта је овде?</p> <p>— Н |
| олако изви из њенога загрљаја.</p> <p>— Да кажем где су.. ама тако, ако обећаш нешто.{S} Ако не |
| никада није враћао из дућана.</p> <p>— Да не долази већ? — упита га Лепосава још с врата.</p> |
| у Галац? — зачуди се Јанићије.</p> <p>— Да се склонис и поарну послу да најдес.{S} А ја искам д |
| еби; он се наже, да боље чује.</p> <p>— Да му кажеш...{S} Диши... јер ја ћу...</p> <p>Она се оч |
| е јој лупа, да му ударце чује.</p> <p>— Да те дам Јанићију, шта ли?{S} Па трећега дана да обоје |
| ди му да оде до Ламбрине куће.</p> <p>— Да поздравиш кира-Ману и да јој овако кажеш:{S} Много т |
| се да се са самим собом бори.</p> <p>— Да продам, а ко зна у какав ће народ доћи оваква светињ |
| ад их стане око софре служити.</p> <p>— Да служим кира-Ману и Ламбру, то да не буде! — помисли, |
| н видео и тетка-Маци испричао.</p> <p>— Да кажем, не ваља!{S} Обећао сам да ћутим.{S} А да вара |
| н тури записе на њихово место.</p> <p>— Да ли да и њој кажем?{S} Може бити она ће пристати; она |
| ао да то беше само један грош.</p> <p>— Да ти дам пет стотина?</p> <p>— Шта кажеш?</p> <p>— Чет |
| ламену.</p> <p>— Шта радиш то?</p> <p>— Да спалим сотону!{S} Нечастиви је у њој, а ово је кућа |
| >— Па не ли викаше Суља добошар за теб’ да те с власт фаћају.</p> <p>Јанићија жацну, кад сазнад |
| рч’ за тобом, ја л’ да те загрли, ја л’ да те пољуби.{S} Од толиког његовог грлења већ и комшил |
| па ко што ради, он трч’ за тобом, ја л’ да те загрли, ја л’ да те пољуби.{S} Од толиког његовог |
| ону чувену песму:</p> <quote> <l>„Зашт’ да прећутим ја овога свјета,</l> <l>Да моја млада овде |
| е кира-Анастасија тако вешто градила, а да најбоље залогаје од тога не добије Јанићије.{S} Од о |
| е тако изгледаше као да они то славе, а да су папуџије тек онако као гости за софром.</p> <p>Та |
| ј је било немогућно да и даље самује, а да ипак очува добро име честите удовице.{S} Знала је он |
| усамљен; изгубио је грчке пријатеље, а да се враћа својој нацији на то није ни мислио.{S} Одро |
| , није могао ни десет дана да издржи, а да се не врати у овај „црни“ Београд, где му је било св |
| кроз прсте свака превара у трговини, а да му морални углед не пострада.{S} Јер, најпосле, трго |
| , није могло никада да прође с миром, а да га не зачикне на ма који начин. <pb n="33" /> Али јо |
| ватиле, ретко да би ко прошао улицом, а да не застане, бар једну строфу да чује.</p> <p>Па ипак |
| кир-Ламбре не би отишао у свој дућан, а да не наврати удовици, тек да види, не оскудева ли у че |
| али, ипак, Бик не може да одоли срцу, а да је, бар узгред, кад поред ње протрчи, не чупне за ку |
| ли он је још слуга, нема нигде ништа; а да га чекаш, док се огазди, хој, хој!{S} То ће да прође |
| <p>Једном речи, постао је прави Грк; а да му се простота не би у очи подсмевала и подмигивала, |
| ли Спаситељ је сва искушења претрпео; а да није, Бог му не би дао ону чудотворну силу и одрекао |
| вишне бриге без које се може бити.{S} А да би се пред Дишом и својом савести оправдала, увек је |
| мишљала да свога супруга ожалости.{S} А да је удаду за Србина, то би био грех према покојнику, |
| , не ваља!{S} Обећао сам да ћутим.{S} А да варам газду, зло! — мислио је Јанићије и између ова |
| је цео свет говорио да то не чини?{S} А да му кажем, па да ме, као у сватовима, опет одалами, т |
| не падају на памет шегртима.</p> <p>— А да није то кир-Диша? — запита престрављено после кратко |
| жио његов изгладнели стомак.</p> <p>— А да сам оне Ламбрине дреје предао онда кира Мани; или да |
| је учитељ изненада искрснуо.</p> <p>— А да је упусти, море? — запита Маца, тек да изађе из ове |
| или Цинцарин од бољега угледа изостао а да није присуствовао макар у цркви при венчавању младен |
| седи подавитих ногу на своме ћепенку а да се не макне, сада се није могао у дућану ни „черег“ |
| ју никако не би могао поднети.</p> <p>А да на све ово одмахне руком и да опрости срамоту, ни на |
| ости, које она, као честита жена, треба да испуњава.{S} Говорио је, како му је образ највећа св |
| — Ама, то је истина.{S} Време је, треба да се оженим; али ко је мислио на то?</p> <p>Те ноћи пр |
| т и како је са овом женом прошао, треба да се зна, јер стоји у јакој вези са оним што је после |
| покојство.</p> <p>— Кад се жениш, треба да знаш зашто се жениш; а када течеш, за кога течеш! — |
| а помене кира-Анастасији, шта све треба да уради, и хоће ли она на то пристати.</p> <p>Зебња му |
| ни онда, када јој је казао, како треба да се њих двоје о младини у башти појаве.{S} Она се дуб |
| што се лени?</p> <p>— Што?{S} Што треба да скинеш са себе враџбине.{S} Зар си ти један који је |
| се учини, да је зет казао све што треба да каже један строги газда своме калфици.{S} Јанићије с |
| е треба мајстор Диша.{S} Ако њему треба да се жени, ено му кира-Мане; и тако је њезин муж одбег |
| све закључа у гвоздењачу сандук, опроба да ли је добро забравио, па онда тури кључ у недра.{S} |
| му то допушташе његова облина, избегава да се са познатима састане, од стида, да му на улици не |
| како Јанићије гледа у страну и избегава да се сусретне са њезиним очима.</p> <p>— Смилуј се!</p |
| ђутим, баш за ово није требало ни глава да га заболи; јер Јанићије не само да је показао доброг |
| Плаћај, бре!{S} Напротив, ти имаш права да се ценкаш, па ако им је скупо, не купуј; али, ово је |
| лије можеш добити сина, ама сто крстова да метнеш на њега, оно ће опет остати нечисто.</p> <p>А |
| н.{S} А за љубав тога малог задовољства да се враћа и излаже новим трошковима, то није хтео.</p |
| и изведе га из собе на авлију тешећи га да ће је она умирити.</p> <p>— Ето, то је!... промуца к |
| је обема рукама пружио сахан, да јој га да, тако је као окамењен и остао.</p> <p>— Ама, кира-Ма |
| ији; сад ће да га донесу!</p> <p>— Кога да донесу?!{S} Нећу мртваца! — развика се хаџија као у |
| ком чело, из кога ама баш ништа не мога да истеше.</p> <p>У соби му постајаше све тескобније.{S |
| еже у дубину баште.</p> <p>Маца не мога да остави зета без какве такве утехе.{S} Изишла је за њ |
| спотицаше преко сваке речи, те не мога да искаже шта хоће.</p> <pb n="156" /> <p>Лепосави га б |
| џангриза; али, кад на тај начин не мога да излије своје нерасположење, он пронађе други.{S} Пре |
| .</p> <pb n="178" /> <p>— Па, да Бог да да, још толико зарадиш!</p> <p>— Ама за кога?{S} Ето то |
| ак изјави да ће се и заклети, али не да да га један Грк, који му онакву жену натоварио на врат, |
| у!{S} Овде, ето, овде боли, па ми не да да живим.</p> <p>— Лудо! — прошапута Лепосава, али тако |
| угу да попије она. — Оно, што јој не да да рађа, младина ће да скине с ње, а од овога записа, р |
| дин за ово.</p> <p>— Толико је могао да да; друго је он, а друго ми, богоугодниче.{S} Ти си све |
| ледео од учињенога дела, није имао када да му одговори; <pb n="118" /> журио је, да што пре изи |
| {S} Хаџи-Диша иначе није ни умео никада да се толико расположи или ма чиме одушеви, што би га и |
| бити дванаест година, није могло никада да прође с миром, а да га не зачикне на ма који начин. |
| ти ме тераш да идем кир-Ламбру, ваљада да ти опет образ срамоти.</p> <p>- Газда Диши поче да б |
| <p>— Доста!{S} Ево вам бакшиша; а сада да се вратите онима, тамо.{S} Ама немојте глуво, него д |
| е руком до себе — Тако!{S} Па деде сада да и мени кажеш оно, што си мајци казала! — Хоћеш ли?</ |
| ога па до бућмеџијскога еспапа, изгледа да су, у овом невином обожавању и саучешћу, били заступ |
| му се свиђало.{S} И не би био с раскида да се њоме ожени.{S} Оно, у шта је био сигуран, то је, |
| и једнога дана, кад Диша, мислећи ваљда да није довољно изразио своје незадовољство, рече, како |
| се уплете у ову свађу, па мислећи ваљда да ће се обоје потући, навалише да их разваде.</p> <p>А |
| ати у лицу.</p> <p>— Ако је одала, онда да бежим из ове чаршије! — мишљаше Јанићије и дође му т |
| један покушај изврши, па ако успе, онда да не изгледа џабе, што је прстен враћао.</p> <p>— Тако |
| .</p> <p>— Сашије се у крпу, па се онда да жени, да пред сан три пута помирише, а после да то н |
| прво саслушао свога шегрта, па тек онда да га дарује. — Но судбина је ваљда тако хтела, да Јани |
| .</p> <p>— Ето, носим, газда; ама, куда да га носим?</p> <p>— Њој!{S} Да га њој даш... натраг.. |
| ја случајно допринела.{S} На позив суда да дође у Београд, да се суди, она је из Галца одговори |
| , газда, да ме шаљеш тамо: немам образа да јој на очи изиђем.</p> <p>— Зашто, море?</p> <p>— Је |
| д зачу шта јој муж захтева.</p> <p>— Ја да си гола бакчу обилазим? — Ич, не бива!</p> <p>— Зашт |
| амбре.{S} Зашто, бре, тако?</p> <p>— Ја да јој опростим? — викну Диша.— Никада!</p> <p>— Долази |
| прави!{S} Они били ортаци на жена, а ја да плаћам трошкови!{S} Не сум писмено тражио, кад треба |
| , свога пса везати, док беше овде, а ја да ти га хватам, нећу.</p> <p>— Ама немој да си луд; мо |
| ђем, ти да ме дочекаш са пешкешом, а ја да ти сада дам четири записа.{S} И то овако да радиш.{S |
| /p> <p>— Ово теби; ти да га носиш, а ја да те гледам! — рече што је могао нежнијим гласом и пре |
| ко ли је?</p> <p>— Ама кир-Дума, куд ја да скачем преко зида; зар у ове године и овако...</p> < |
| , па га и пољуби у лице, — Знала сам ја да ћеш се ти вратити.{S} Али то није било лепо, да свог |
| у. — Ела, само ви говорите; знао сам ја да кир-Диса не је човек без памету.{S} Еле, за сто сте |
| је мозе бити мој деда!?{S} Белћим ћу ја да једем њен кадаиф, отров да је изеде, ороспија једна! |
| болан, хиљаду гроша!{S} И она ороспија да превари таквога човека!{S} Море, да сам ја нешто у в |
| це почело опет да се затеже, а антерија да се у свима димензијама као и пређе распиње.{S} Шта в |
| S} Него знаш шта је?{S} Кира-Анастасија да удамо!</p> <p>Не може се рећи да и сам кир-Ламбре ни |
| у оној собици плакала и молила Јанићија да јој врати дреје.{S} Јанићије им није казао чије су д |
| о ми укради антерија!{S} А-а-ах! — Шија да му заврнем, нека липше, куче погано, што ми уједи! — |
| нда, он, који је умео од подне до мрака да седи подавитих ногу на своме ћепенку а да се не макн |
| е колико ће порасти.{S} Свет једва чека да чује новости, а већ онда, кад та новост дође до посл |
| наговештавала како му није била прилика да се жени удовицом па још једном Цинцарком.{S} А погде |
| едао као пркосна претња, као да га чика да је се дотакне, ако сме.</p> <p>— Еле, муж на путу а |
| илает.{S} И едну писму је послала; иска да ви из њена кућа идете.{S} Жалос, кир-Диса, много жал |
| је забраздио. „Кад му сама дуса не иска да се врне, ја га не могу врнем“.</p> <p>Сад, када се с |
| еним филџанима.</p> <p>— Ни врана коска да ми не донесе више у овај пусти Београд! — Ватра да г |
| и намигну.</p> <p>— Зар од овог памука да роди?</p> <p>— То је због тога, што свети ексер лежи |
| кате дечица, па како пилињи око кокошка да пијучу у кућа.</p> <p>Обе куме, кад угледаше сузе уд |
| авади с мужем, то је с правом очекивала да је он заштити <pb n="102" /> и нађе начина, како да |
| веселише се.{S} Кира-Мана је предвиђала да ће се у кући повратити стари дани, они, који цветаху |
| лаву.</p> <p>— А кира-Мана ми је казала да сам пезевенк-баша зато, што кир-Ламбре...</p> <p>— Л |
| Зашто, море?</p> <p>— Јер ми је казала да сам пезевенк-баша!{S} Зашто да ми каже тако?</p> <p> |
| нцику, што му га даде, и како је казала да је Диша псето и да није човек.</p> <p>Страшна новост |
| екша и задобије, да ћути, она се бојала да неће моћи очувати тајну, коју јој је у једноме часу |
| време, није <pb n="15" /> ни помишљала да свога супруга ожалости.{S} А да је удаду за Србина, |
| е овде.</p> <p>— А од куда бих ја знала да су то баш дреје кир-Ламбрине?{S} Што да бедим човека |
| када би кир-Диша отишао у дућан, терала да муче као бик и да гради којекакве лакрдије, као оно |
| двикну Маца, која није никада допуштала да јој кћи противуречи; Лепосава убриса очи рукавом и о |
| нка, и изнела је ову сплетку и покушала да њоме поквари сватове кира-Анастасије. — Мајстор Диша |
| о се то њој свиди, сад чисто није могла да позна свога супруга.{S} Он се није обазирао ни на ње |
| а да размишљава, на који би начин могла да оде само до Галца, па да покуша све што може, не би |
| о тужна и усплахирена.{S} Кад је видела да кир-Ламбре никако не може изићи на улицу, није било |
| венчана му је жена и куда би она смела да му ма шта пребаци!{S} А баш и када би се толико забо |
| лук.{S} Кажу: остарела си, а ниси умела да очуваш девојче.</p> <p>И оно, што мајстор Диша до са |
| бацила на толики трошак, кад није хтела да пази на саму себе, ипак не смеде да истерује ствар д |
| 75" /> ниси отварала очи, него си хтела да ти ћерка буде устабашиница!“</p> <p>— А што, бре; шт |
| тка Маца, која је од некога доба почела да се плаши од могућне напасти, поче да се вајка, како |
| ајпосле дође крај.{S} Она је већ почела да размишљава, на који би начин могла да оде само до Га |
| од некога времена она на ново започела да попреко погледа на кућу кира-Анастасије и да потајно |
| срцу лежало.{S} Тетка-Маца је развезла да прича о мајстор-Дишиноме уважењу и о томе, како ће г |
| вим сокак-сплеткама, дужност му је била да их најодлучније сузбије.</p> <p>Али на који начин?{S |
| е кира-Думиница — шта све не сам радила да родим!{S} Радос је то, кума-Анастасија, и радос и ед |
| а са оном оптужбом, којом га је обедила да је саучасник своје газдарице и Ламбрин, и тада баш н |
| учи, па се, ваљда зато, није ни паштила да разгони онај облачак, што им се над пролећем брачног |
| кући, мајсторе!{S} Тетка-Маца поручила да одмах дођеш... још нема ништа! — изговори Јанићије н |
| и на све ове разлоге зажмурила и рекла да јој се не свиђа ни мало онај дежмекасти папуџија, он |
| је већ једаред Лепосава у одбрани рекла да је угатан, само што не опсова нешто кира-Анастасији. |
| <p>Разложише му понова како нема смисла да седи тако сам, као „еден гурбетин“, поменуше му по д |
| змеђу Софије и Ниша.</p> <p>Кад је чула да јој је муж умро и сахрањен тамо далеко, фудул-Стамен |
| а није.</p> <p>— А зашто, море?{S} Ваља да одеш, да га пољубиш <pb n="161" /> у руку и замолиш |
| Фера!{S} Још је дете, ама за гол сабља да уфати; клефти да води, што је у срце!</p> <p>— А дец |
| вртога дана доби писмо, Ламбре му јавља да је отишао на вилает, у Костур; тамо ће остати неколи |
| то њих овладала је њиме тиха туга, жеља да самога себе кињи, да жали своју несрећну младост и д |
| а га је сада нарочито тако ословила, ма да је од њега само једну или две године била старија) Б |
| ом опет не би могао говорити о томе, ма да је и она, као и мајка јој, знала о свему, што је он |
| страх од онога што ће сад опет чути, ма да је чуо већ оно што је најстрашније.</p> <p>— Јесте, |
| но дело, о томе није ни мало сумњао, ма да је од некога времена она на ново започела да попреко |
| војима.{S} Управо тако је он мислио, ма да није никада знао како је то међу најближима, јер је |
| ка-Мацина помало блажила.</p> <p>Но, ма да је ова пажња падала на усамљену и обрањену душу Диши |
| ла.</p> <p>Сузе и преклињање њезино, ма да су донекле утицале на Јанићија, ипак га нису ни мало |
| на сокаку, без игде икога свога.{S} Ма да од мајстор-Дише никада не виде ништа, што би га чврш |
| ни кући очекивао се свакога дана.{S} Ма да се са Јанићијем онако измирила и ствари Ламбрине од |
| па се учини, као да је и не види.{S} Ма да је све оно урадио не размишљавајући дуго и под првим |
| није могао никако да посестрими.{S} Ма да је у прво време и то покушавао.{S} Ова вижљава девој |
| ишљао да је начини устабашиницом.{S} Ма да је пун нежнога задовољства примао из њезиних руку по |
| ако брзо измени своју ведру нарав, и ма да му ни на крај памети не падаше да потражи узрока, ип |
| вица, тако жељно чезнула.</p> <p>Али ма да је кир-Диша био задовољан својим успехом и свом сило |
| да Митар и Станко туфегџија).</p> <p>Ма да је онако одлучно најурила мужа из куће, ипак се није |
| а ударити, побеже из мутвака.</p> <p>Ма да је мајстор Диша често мислио на кућу и Лепосаву, ипа |
| тек колико да јој напакости.</p> <p>Ма да је кира-Анастасија, из обзира према покојном Кир-Бен |
| а ако је нужно чак и у Галцу.</p> <p>Ма да није знао ни где је Галац, ни како се до њега може д |
| итељи, ми смо ту; него да се зенис, ама да узмес зенско от наше сорта, — грцко!</p> <p>И ту кир |
| м јој зла и лепо је да се измирите; ама да сам ја што ти...{S} Бога ми... отегну тетка-Маца.</p |
| и?{S} Толко неје оставио кир-Бенџо; ама да видите колико вас постујемо, ја ћу вам позајмим из е |
| д Богородицом и метанишем, само да вама да деце а мени унучиће.{S} Па ваљда се смиловала мајчиц |
| љена и растужена.</p> <p>— Лако је вама да бесните, мужеви вам код куће, а мој?{S} Хеј, хеј, ко |
| ин!{S} У букагије ћемо ми тебе!{S} Нема да си узмите пари, па да не вратите!{S} Лопове, бре, па |
| <p>— Јабучицу ћу да ти ишчупам; зубима да те закољем! — виче пригушеним гласом кир-Диша, стега |
| у Дишин шегрт и старао се свим начинима да се пред својом савешћу оправда за своје ћутање.{S} А |
| ам Јанићију, шта ли?{S} Па трећега дана да обоје липшете од глади!{S} Да се удаш за дериште, ко |
| и; и најпосле, није могао ни десет дана да издржи, а да се не врати у овај „црни“ Београд, где |
| о.</p> <p>Хаџи-Диша требало је тих дана да има стотину уста, да би могао наодговарати свима пит |
| креса, да кира-Мана једва имаде времена да му се уклони.</p> <p>Уђе у собу, заригла врата, да м |
| т дана, а то ће му бити довољно времена да је обрлати.</p> <p>Кира-Анастасија опет сасвим инако |
| расположењу, које човек осећа, кад зна да тиме Богу угађа.{S} Напротив, оне му постајаху све н |
| кријеш, а овамо се свуда по чаршији зна да ћеш да узмеш Лепосаву.{S} Ама што га кријеш, море, х |
| о, кир-Дума?{S} Да ли не мислиш на сина да просиш девојку?</p> <p>— Још му неје вакат, него ће |
| ваше што се прича, ха! — А е ли истина да сте пали са зид и да вас је патрола јурила, а ви поб |
| рилику, а како није било другога начина да мајстор-Дишу изведу на праву стазу, оне су се свим с |
| љица; а сама та помисао била је довољна да је грубо запита: „Шта тражиш ти овде?“</p> <p>— Траж |
| а-Анастасија: он да одмах захрче, а она да још дуго у памети прибира све утиске вечерашњега вес |
| накав човек заискао.</p> <p>— А што она да лаже...</p> <p>— У мутвак, сурунтијо; шта си ми се т |
| ј нађе две аспре.</p> <p>— Узми, на! па да купиш пењерлију, и да добро запамтиш овај дан!</p> < |
| едан део капитала, крваво стеченога, па да ли ће Јанићије умети тако поуздано да му и радњу над |
| } Ух, ух, што му ја нисам била жена, па да видиш како би се провео — викала је фудул-Стаменка < |
| цко невеста, на кир-Бенџина удовица, па да постанете сретно човек; а ви, ето каква страмота на |
| би начин могла да оде само до Галца, па да покуша све што може, не би ли га умилостивила и ража |
| а га је у маштање: да је нешто књаз, па да нареди да му доведу тетка-Мацу и мајстор-Дишу, па он |
| решио; требало је да се тобом ожени, па да га Бог види!</p> <p>Тетка Маца, која је радо слушала |
| шта друго, него да се преда судбини, па да га она на својим леђима изнесе.</p> <p>Но ни у удови |
| азао да сутра дођем по своје ствари, па да идем куд знам.</p> <p>— Слепац ниједан! — Свет види, |
| ми тебе!{S} Нема да си узмите пари, па да не вратите!{S} Лопове, бре, паре да си вратиш!</p> < |
| — Могао бих је тако сву ноћ носити, па да и не осетим.</p> <p>— Лудо! — викну Лепосава још збу |
| ц, како не би нико могао с поља ући, па да лично окуша код Јанићија неће ли га умилостивити.</p |
| ина, а људи који купују нису слепци, па да рекну:{S} Нисмо видели шта нам је дао; нити је тргов |
| рио да то не чини?{S} А да му кажем, па да ме, као у сватовима, опет одалами, то баш нећу. — На |
| е само да зажели, да чезне за нечим, па да му се то као умешено и испечено само у руке спусти.{ |
| амо да ме Господ благослови породом, па да видиш онда како ће те твој Диша хранити.{S} Море, ни |
| зеде; није пристао да напусти дућан, па да је појури, ни да је опет остави, да му се онако смеј |
| удо цинцарска, док те нисам клепнуо, па да ти кажем ко ти је појео паре!</p> <p>— Кога ви, бре, |
| шкрине, колико тек да промоли главу, па да сагледа лево десно кроз сокачић.{S} И увек би се, по |
| два чекају да сазнаду за туђу тајну, па да је, на све четири стране, разнесу.{S} Напротив, она |
| не као што се јаше него лицем репу, па да га проведу кроз чаршију, а телал да виче: „Чујте и п |
| ша да могу да ти дам, <pb n="116" /> па да дам.{S} Него ми дођосмо због друго; знате због они п |
| } Не, не, ти немаш те паре.</p> <p>— Па да се погодимо! — одговори мајстор Диша, који добро опа |
| и пружи га домаћици.</p> <p>— Сутра па да изволите на куде моју домакицу, на еден кадаиф и рат |
| нум?{S} Наша кост, наше месо!{S} Кој па да се брине у ова чаршија за едно грцко удовица?</p> <p |
| ејане очи лепе удовице.</p> <p>— Кој па да гриза? — пита стидљиво кира-Анастасија, а мишицом ск |
| заустави, он се брзо опрашта и изговара да мора журити, па онда још више уситни, само да би што |
| на улицу. — Била му је првобитна намера да врати газдарици цванцик у руке и да јој каже, да ће |
| „То ће ти бити мајсторица!“</p> <p>Мора да је изгледао врло смешан, кад се девојке заценише од |
| несе више у овај пусти Београд! — Ватра да га изгори! — уздахну кира-Анастасија прихватајући фи |
| се секу.{S} Него, сас Божја воља, сутра да си кренеш; до Дубравица на каик, а за тим кола ће да |
| ла са светом, да сада говорим, па сутра да ми се каже како сам казала и оно што није? — одговор |
| ана дуже.</p> <p>Али како није могао са да пријатељем путује, он му је при поласку дао корисне |
| крвнички гледао за њиме.</p> <p>— Дуса да ти се испрзи у паклена мука!{S} А-ах, рогата биволиц |
| е?</p> <p>— Не знам!{S} Овде ме срамота да останем; идем у свет.</p> <p>— Зар због оне ороспије |
| ама, истргло из руку и почело као лопта да се премеће, скаче и шкљоца зубима на своју мајку.</p |
| и урадио.{S} Кира-Анастасија, навикнута да, на крају крајева, увек онако буде како се то њој св |
| у очи, а болест у ложичице“, и три пута да хукнеш за њоме.</p> <p>Жена спусти пред ноге дервише |
| ти дете три пута обзине, а ти три пута да викнеш: „Његова болест на тебе, твоје здравље на њег |
| на ноге.{S} Е, па онда сас њу три пута да обиђеш бакчу.{S} Први пут како обиђеш, овај запис да |
| пред Мацу као укопан.</p> <p>— Сад, шта да Бог — одговори Маца забринуто — сад може да се догод |
| а тицала, па се већ потпуно збунио, шта да каже и како да оправда своју наглост.</p> <p>А осем |
| д јој се самој нуди!</p> <p>— Па... шта да кажем — уситнио Диша — Ви сте ми све: — отац и браћа |
| е предузети против клевете; али, ма шта да започне, он ће морати, пре свега, изићи међу људе.{S |
| ша нерешљив и збуњен стоји и не зна шта да јој одговори, фудул-Стаменка повиси глас и поче на с |
| , да она сама пронађе пута и начина шта да се ради.</p> <p>— Па ти и не чујеш све о чему свет з |
| приличи честитој жени!</p> <p>— Па шта да радим за име света?! — бранила се Лепосава. — Шта ти |
| да у томе нема нечега.</p> <p>— Па шта да радим сада?{S} Научи ме, де!{S} Ето, ја ћу престати |
| — прошапута. — И он долазио... сад шта да се чини?</p> <p>Мислио је испрекидано и тупо гледао |
| <p>Јанићије обори очи, јер не знаде шта да наведе.{S} Диша га значајно гледаше.</p> <p>— Зар са |
| се и она тренутно збуни, не знајући шта да му каже.</p> <p>— Чујеш, Јанићије, немој тако!{S} Не |
| а од свега тога, сад више није знао шта да предузме.{S} Он је већ гледао у мислима како његов к |
| ема лек, џанум; него да разговарамо шта да се ради!{S} Може бити кир-Диша да ће се покаје и пом |
| тарим, запуштеним гробовима, не допушта да се приближите гробу, коме не долази више нико; јер с |
| нека вам је на здравље, и толико срећа да имате, колико се ви право заклели! — довикну Дума Ди |
| но и скрушено, као човек који предосећа да му од тога цео живот зависи.</p> <p>— Ето, каже:{S} |
| очи: девојку да узмеш, девојку, па кућа да ти пропева!{S} За девојку знаш да је твоја, неће те |
| неје вакат, него ће сутра моја домакица да ми наниже оште едно килибар-зрно.</p> <p>— А колико |
| — Кога ви да закољите?{S} Чија јабучица да изедете <pb n="112" /> ? — поче сада одважно кир-Лам |
| у велико се веровало да ће мајстор Диша да се ожени Лепосавом Мацином.{S} А тако се најзад и мо |
| о шта да се ради!{S} Може бити кир-Диша да ће се покаје и помири; кој зна!</p> <p>— Нећу!{S} Не |
| !{S} Пет хиљада гроша, пет хиљада гроша да ме кошта то!</p> <p>Хаџије су га сажаљевале; неки га |
| есу одсечеш.</p> <p>— Е, дај Боже, душа да вам не испадне на нос како христијанину, него на дру |
| е угодности, које може једна добра душа да учини сирочету; али јој је вазда на ум падало, да од |
| S} Жалос, кир-Диса, много жалос; и душа да могу да ти дам, <pb n="116" /> па да дам.{S} Него ми |
| , кога четворица држаху за руке, покуша да се отме; па, кад осети да му је то немогућно, пљуну |
| пред капиџик мајсторове куће.{S} Покуша да уђе, али капиџик беше изнутра затворен.{S} Јанићија |
| сасвим залудна.{S} Једнога дана покуша да сама скине с верига котао пун вреле воде.{S} Котао ј |
| — обоје се збунише.{S} Јанићије покуша да се покаже весео, а она опет поче да га пита о нечем, |
| .</p> <p>Али поред свега тога не покуша да одмах приступи смишљеној намери.{S} Синоћна пољска в |
| <p>— Образ да ми погазиш?{S} На мој леб да пљунеш?{S} На поље из куће!{S} Иди твоме Ламбри!</p> |
| са лелекати.</p> <p>— Леле!{S} Због теб да пропадним!{S} Што ми искате у кућа, ђидијо?!</p> <p> |
| и поче му пркосити.</p> <p>Јанићије жив да се изеде; није пристао да напусти дућан, па да је по |
| Белћим ћу ја да једем њен кадаиф, отров да је изеде, ороспија једна!</p> <p>Јанићије не чу ништ |
| да јој се јаве, а камо ли на њезин праг да ступе.</p> <pb n="23" /> <p>Необично расположени сед |
| здрава као тресак, да мој покојник, Бог да га прости, није пустио да ја кувам и месим што хоћу |
| оша.</p> <pb n="178" /> <p>— Па, да Бог да да, још толико зарадиш!</p> <p>— Ама за кога?{S} Ето |
| мир и задовољство и до године, ако Бог да, наследника.</p> <p>Свадба је била врло весела.{S} Ц |
| тај Лепосави!{S} То ће ти бити, ако Бог да, мајсторица.</p> <p>— Јаох!... писну нешто из дна ду |
| ере.{S} Одмахнуо је руком и рекао: „Бог да је прости!{S} Један пре а други после, тек, сви ћемо |
| зевенк, бре!</p> <p>Јанићије немаде кад да се објашњава више, већ штуче међу сватове.</p> <p>А |
| је за леђима гледале.</p> <p>— Еле, сад да ти кажем какав сам ја и шта тражим од домаћице! — ре |
| управо <pb n="74" /> положају треба сад да се нађе према своме газди, а у каквоме према газдари |
| езину срцу, да је занесе, опије, па сад да се тако насилно у један мах угаси!</p> <milestone un |
| сум писмено тражио, кад требаше, па сад да запишемо у пропала вересија...{S} А, а-ах, Дума, гом |
| ело од себе. — Уједе ме, пцето; шта сад да се ради?.</p> <p>Анастасија је стајала насред собе, |
| е, што је тако урадио.</p> <p>— Шта сад да чиним?{S} Овде ми више нема места.{S} Казаће тетка-М |
| ала, кад год би дошао, па сад одједаред да је под таквом срамотом оставиш.{S} Ако си тако мисли |
| међу ње и Канчета.{S} Само је беше стид да дода још и оно последње, чега ради је и полетела Кан |
| у, а сви совјетници, попечитељи и народ да јој приступе руци, а он да им каже: „Да је сви листо |
| вери, како Јанићије није био толико луд да се обеси.</p> <p>Једнога јутра устала Лепосава, по о |
| зео! — Оди ти овамо, тетка Маца ће тебе да прими, ту у мутваку ћеш да спаваш; а сада хајде да в |
| а идеш на вилает, а ја па овде без тебе да живим, што ми треба?</p> <p>Тако је уздисао Ламбре, |
| а!{S} За то ми није време!{S} Прво тебе да удамо; старија си.</p> <pb n="133" /> <p>— Е, што кр |
| ваше сасвим други значај, даде му снаге да проговори.</p> <p>— Онај босиљак... што си ми турила |
| овори Јанићије; али Лепосава му не даде да доврши, измахну на њега метлом, а он, пре него што ћ |
| скочи, разрогачи очи, па, када сазнаде да је ту био крај, докопа покојницу за рамена и поче је |
| ају.</p> <p>Јанићија жацну, кад сазнаде да га је чак и та срамота постигла.</p> <p>— Него знас |
| ного наказива — смеши се Диша — Ама где да нађем добру девојку?</p> <p>— За то ли се бринеш?{S} |
| мтео, па од силне радости није знао где да им места начини.{S} Посадио их је на ћепенак и одмах |
| акала је, проклињала%, га што је наведе да се за Дишу удаје, што јој упропасти младост.{S} А ка |
| си, — рече Диша шалећи се. — А сад деде да видим каква су!</p> <p>— Немој, још мало; треба их о |
| да се кући врати.{S} Кир-Думи не смеде да повери своју замисао, јер је слутила, да би је он од |
| ела да пази на саму себе, ипак не смеде да истерује ствар до краја.{S} Једино што јој је добаци |
| забезекнута овим наглим одласком, хтеде да га викне, али он већ беше на улици; она обори главу |
| дафине.</p> <p>— Ама зар тако? — хтеде да каже, али му се вилице тако стегоше, те он само нетр |
| кућом Дишу изневери кураж.{S} Кад хтеде да се попне на доксат, одакле се ишло у Лепосавину ложн |
| Маца и задржа шаку сирћета, којом хтеде да му вратне жиле протрља.</p> <p>— Немој: кир-Диша!</p |
| мири пријатеље и да ствар заташка, виде да му не остаје друге, него да од мирбе дигне руке и да |
| кафу спустила, он сав побледе.{S} Виде да му је жена забраздила далеко, да се ђаво увукао у ње |
| ше нетремице и чисто му лакну, кад виде да јој на челу <pb n="155" /> нема оног мрскога дуката. |
| стају се од чесме, тек кад и сами увиде да су се и сувише дуго замајали.</p> <p>И Јанићије, као |
| у у мутваку ћеш да спаваш; а сада хајде да вечерамо!</p> <pb n="80" /> <p>— Нека, нисам гладан! |
| непознато.{S} Осврте се по дућану, пође да седне и да се прихвати „дикиша“ с којим је опсецао с |
| до кир-Ламбринога дућана, те да му каже да јој одмах дође.</p> <p>Кир-Ламбре није чекао да га п |
| сличноме положају никада били, дај Боже да ни кроз туђу историју не сазнаду а камо ли да их так |
| је Диша — ја знам како ћу.{S} Дај Боже да оздравим само, а туђе мени не треба.{S} То ћу поклон |
| ог — одговори Маца забринуто — сад може да се догоди све, и зло и добро.</p> <p>— Како: зло? — |
| х учини му се, да од свега тога не може да дише.{S} Он се ухвати обема рукама за груди и удахну |
| најзад Маца, кад виде, како она не може да се од суза поврати.</p> <p>— Ето, шта... одговори Ле |
| зик везао, те не каза чега ради не може да иде Ламбри и кира-Мани, уђе журно у авлију кира-Анас |
| о као псетанце на залогај, који не може да домаши.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Што с |
| пре Ускрса и Четрдесетнице, тај не може да буде хаџија.{S} А то је велики грех.</p> <p>И сад му |
| тетка Маца шаљу; али, ипак, Бик не може да одоли срцу, а да је, бар узгред, кад поред ње протрч |
| ствари ишчезавају, али још као не може да схвати зашто то.{S} Али кад једног јутра, срчући каф |
| ада се вуче над земљом и никако не може да се подигне и разбистри.</p> <p>Анастасија га је суза |
| инуо и он, бечи очи, али никако не може да се разабере, где је и шта се то око њега догађа. <pb |
| , ниска чела, широка врата, главом може да пробије храстова врата, а уме и да муче као бик.{S} |
| е диваљ човек — Србин је, бре; што може да се чека од један диваљ народ? — забринуто се питао, |
| рло крупних пилула.{S} А за тим предузе да болесницу доведе к свести.{S} Наредио је да се добро |
| а опхођења и стишаних израза опажала је да су се споразумели.{S} И она уз осмејак пун љубазност |
| ла свога мужа!{S} Цела чаршија знала је да један „старатељ“, тако рећи, други отац, не може ни |
| а била колико и мајстор Диша, морала је да чује и такве ствари, на које би се узбунила чак и фу |
| ка-Мацо, ти си поштена жена, грехота је да кријеш оно што ми образ каља — очајно промуца Диша. |
| че зверати час амо час тамо; навикао је да од своје газдарице чује вазда одлучан и заповедни то |
| печено само у руке спусти.{S} Жељкао је да постане богат и угледан грађанин, а ни из далека ниј |
| ложење, он пронађе други.{S} Престао је да јој говори; по десет дана не би са њоме ни речи прог |
| није више могао сносити.{S} Престао је да кори жену, што нема деце, али сада није било дана, к |
| асија не беше.{S} Овога пута престао је да се са њоме прегони; до младине има још девет дана, а |
| <p>— Мори, немој да се нећкаш; право је да ти ја поклоним, сестра сам ти, брат си ми!</p> <p>Ја |
| ада?</p> <p>Јанићије се смете; желео је да га нико не пита о томе.</p> <p>А кад би причао све, |
| кушао да је у дело приведе.{S} Желео је да се освети Грцима и да подигне свој оронули морални у |
| поврати од првог изненађења.{S} Хтео је да одговори, али се грло запекло, па реч ни тамо ни амо |
| а сада га сасвим променише.{S} Почео је да промишља, почело је да се буди у њему нешто озбиљно, |
| олесницу доведе к свести.{S} Наредио је да се добро угреју у ватри једне машице, па, када се ов |
| шу уведе у њихово друштво.{S} Тражио је да кир-Дума одмах иде Диши, врати удовичин мираз, а Диш |
| о је он сасвим друкчије.{S} Помислио је да га је Лепосава одала, па сада тетка Маца зове мајсто |
| >Јанићију се одреши језик.{S} Осетио је да му се овога часа дели судбина, и он исприча газда-Ди |
| S} Иди твоме Ламбри!</p> <p>— Е, ако је да се иде из кућа — одговори Анастасија тако прибрано и |
| илика за њу; он је погрешио; требало је да се тобом ожени, па да га Бог види!</p> <p>Тетка Маца |
| ну сродити се са туђином.{S} Требало је да прође време, да залечи ране, да се разабере и обазре |
| се; али ипак (до душе ретко) бивало је да јој кроз најживљу шалу и смех прелети преко лица нек |
| д оних жена које оклевају.{S} Ваљало је да се одмах сазна, да је Лепосава испрошена и обележена |
| ише.{S} Почео је да промишља, почело је да се буди у њему нешто озбиљно, натуштено, које му, из |
| пожуриш са сватовима.{S} Знаш, ружно је да ти се пре сватова догоди.</p> <p>Шта је после овога |
| , о!{S} Ево, не желим јој зла и лепо је да се измирите; ама да сам ја што ти...{S} Бога ми... о |
| етири.</p> <pb n="12" /> <p>— У здравје да нанижеш оште педесет и четири! — одговори Ламбре вес |
| отплатим, да ћути.{S} Дај ми само дреје да се обучем.</p> <p>— Однео... све... и дреје.. и... ј |
| p>— А шта си снила?</p> <p>— Море, није да сам снила, него сам ноћас и будна видела.{S} Ово је |
| огу тако... ја ћу... узмучи се Јанићије да каже шта ће; али навала осећаја тако је нагло јурила |
| </p> <p>— Јер... јер... заусти Јанићије да се потпуно изјасни, али у тај пар уђе тетка-Маца у м |
| ара, а за то су морали вазда ове сељаке да мећу о слави у чело софре, те тако изгледаше као да |
| да пред сан три пута помирише, а после да то носи у недрима као своју хамајлију.</p> <p>— И то |
| а, те да беломе свету купујем, па после да чекам, хоће ли се сетити да ми плате; доста је што о |
| , а кошчицу бацио на ђубре.{S} Па после да плетеш седе, као што ће их плести фудул-Стаменкино К |
| што га истукао!</p> <p>Али ја нећу даље да описујем овај први сусрет после сватова.{S} Само они |
| ека је со стрекја; и у здравје и весеље да дочекате дечица, па како пилињи око кокошка да пијуч |
| му друга мисао: зашто полиција?{S} Боље да одеш прво Ламбри, да га јавно у дућану испљујеш и по |
| ла у неку забуну.</p> <p>— Опет је боље да не идем тамо, — мислио је и с тешком муком, што само |
| ушао, а после, поче од времена на време да баца око на кир-Ламбру, који је сад узео од чочека д |
| но да ту седи, докле год не буде време да се ћепенци затварају.</p> <p>Још од кир-Дишиних сват |
| и поче је потанко испитивати.{S} Дабоме да се и она ишчуђавала на дрскост „оне девојчуре“, али |
| трупина без руку, не би имао више коме да повери ни кућу ни радњу, а ово троје деце, ради које |
| је, неће ли му газда казати, где и коме да га однесе.</p> <p>— Носи! — јекну као иза сна мајсто |
| н учини тај покрет, што је могло некоме да изгледа, као да ће да удари кира-Ману, испаде иза ћо |
| иди, њу да лечи, ако је болесна, с њоме да поднесе све, па макар га цела чаршија презрела.</p> |
| бру; млада је, па није имала кад о томе да мисли.{S} А после тога и Маца би била најбоља контро |
| јасно: ако је човек псето, жена не сме да буде мачка.</p> <p>Али све то на страну; све би се т |
| апита Маца.</p> <p>— Нема језик; не уме да говори.</p> <p>Обоје се засмејаше, а Лепосава, засти |
| ам си се требао сетити своје вере, а не да од некрштених тражиш записе.</p> <p>Мајстор Диша ћут |
| >— Тако те хоћу: да се ожениш, ја; а не да затварамо капиџике, кад прођеш! — шалио се Станко ту |
| башти под оним густим дрвећем, које не да сунцу на земљу.{S} Кира-Мана, кума-Думиница и остале |
| ; чак изјави да ће се и заклети, али не да да га један Грк, који му онакву жену натоварио на вр |
| могу!{S} Овде, ето, овде боли, па ми не да да живим.</p> <p>— Лудо! — прошапута Лепосава, али т |
| остраном ширином сео на душу, па јој не да дахнути.</p> <p>И није то само жалост за кира-Анаста |
| другу да попије она. — Оно, што јој не да да рађа, младина ће да скине с ње, а од овога записа |
| павају.</p> <p>— Ножем на мужа!{S} Мене да пробурази?{S} И све то због њезина неверства!{S} Е, |
| зиђе.</p> <p>— Мајку да слушаш, на мене да мислиш!</p> <p>— Хоћу! — одговара Лепосава.</p> <p>— |
| и ово гора Романија, што ли?{S} Ви мене да клепећете?</p> <p>— Море, одвали човече, док си чита |
| пред Лепосавом и Мацом: „Још две године да ме овако послужиш, па ћу те узети у радњу за ортака. |
| о томе, како ће га еснаф од Нове Године да изабере за свога устабашу.</p> <p>— Е, али један је |
| вешта градила, трудила се на све начине да саму себе увери, како Јанићије није био толико луд д |
| м на вилает, там да плачем и пред иконе да кунем тебе Ламбре, зашто ме даде на оно кавурско чке |
| то је било — било, само да ми се закуне да ме никада више неће варати; а оно псето (ту кир-Диша |
| дохвати у своје незграпне шаке и почне да га меси, тај се не откупи лако.{S} Јанићију је тек п |
| ско.</p> <p>И свему је она крива.{S} Ње да не беше, да га она није својим понашањем намамила на |
| /> помогло никакво извијање, а још мање да ће ма чиме другим ублажити своју судбину.{S} Она му |
| е, да је Ламбре, покрај све своје чежње да се што пре састане са оном, ради које ће жртвовати с |
| езнуо да је бар очима види, ако не успе да с њоме на само говори.</p> <p>До ушију заљубљен и не |
| и као на последње средство, ако не успе да мајстор-Дишу обрлати.</p> <p>Осрамоћена удовица клел |
| да овај у мало што не испусти обе ћупе да се разбију.</p> <p>— Што се бијеш, газда? — зацвили |
| м на трећу пару; ортак да ми буде, паре да намлати!</p> <p>Али сва та вика беше у залуд.{S} Хаџ |
| па да не вратите!{S} Лопове, бре, паре да си вратиш!</p> <p>Јанићије није чекао да се пролазни |
| ви; а ја би хтео кира-Анастасијине паре да уложим у еспап...</p> <p>— Е, кој вам па за то смета |
| ред зору у нову зелену чинију; пре зоре да захватиш воде са три извора; а кад се будеш враћала |
| у, па још удовицу; брука!</p> <p>— Море да је само то, ни по јада! — прихвати једна између њих, |
| еодлучне до одлуке доведе.{S} Разуме се да, у таквим приликама, било случај или ма какав спољаш |
| је кори за њезину леност.{S} Разуме се да и Лепосави ово Дишино џангризање поче бивати несносн |
| кога било наврати у кућу.{S} Разуме се да по комшилуку није смео тражити помоћи, јер то беше г |
| о врба!{S} Биће, биће!</p> <p>Разуме се да мајстор Диши не оста друге, него да још чека и да се |
| боко испод коже у пањ!</p> <p>Разуме се да је Диша причао Маци и Лепосави, како је Јанићије хте |
| сувишну збуњеност и страх и трудећи се да се колико толико прибере.</p> <p>— Јанићије, оди час |
| е Диша Мацу и комшијницу; па, бојећи се да му жена не продужи како је започела, дохвати маказе |
| ад и Лепосава запе, без сумње мучећи се да овог несрећног младића што боље убеди, како је оно б |
| не смеде ни да одахне јаче, плашећи се да га плач не савлада.</p> <p>Готово крадимице извуче с |
| она са мном? — мисли Јанићије и мучи се да разазна, титра ли се она с њим или је у истини она с |
| о који пут дубоко уздахну.{S} Видело се да се са самим собом бори.</p> <p>— Да продам, а ко зна |
| "88" /> душу, па једва дише; чини му се да ће га угушити, а цела снага на њему трепти од изнена |
| е се тога часа врло препао; учини му се да је кир-Диша умро, па истрча на улицу, да кога било н |
| ео да га позове у сватове; чинило му се да би га појава овога простака понизила у очима Ламбрин |
| не виде с мужем у башчи, а не срамиш се да те шегрти гледају са туђим човеком у соби.</p> <p>— |
| , ни коска од твоја коска, а искају исе да ги даш.{S} Српски судови кесе секу.{S} Него, сас Бож |
| Думиница кроз сузе и весело — нема висе да фудулис кроз чаршија, ћепенци да ни запалаш.</p> <p> |
| кроз чаршију, а глава није „калуп“, те да је она сама понесе и по мери капу избере.</p> <p>И Ј |
| <p>— Нашао сам кесу на сокаку ваљда, те да беломе свету купујем, па после да чекам, хоће ли се |
| ије стало до мога трговачког образа, те да ми брука по чаршији не пуца.</p> <p>Тетка-Маца је пр |
| не би ли га умилостивила и ражалила, те да се кући врати.{S} Кир-Думи не смеде да повери своју |
| о да тркне до кир-Ламбринога дућана, те да му каже да јој одмах дође.</p> <p>Кир-Ламбре није че |
| ="200" /> од њих изврши преметачина, те да се види, ко је крађу извршио.{S} Сад хаџи-Диша зађе |
| породиљи са пуним рукама повојница, те да виде децу и да се увере о чуду, које учини једна хам |
| ран, одлучи, да се досели у Београд, те да последње дане живота проведе код свога синовца и сна |
| ог пустињака, који је тумачио снове, те да им он разреши онај загонетни сан тетка-Мацин.</p> <p |
| ј смрти и саветова, да што пре дође, те да прими наслеђе.</p> <p>— Ти да пожуриш; немој да окле |
| е могао брзо сазнати за ове сплетке, те да их за времена пресече.{S} Тек после испита, када су |
| ао као еден пријатељ, да ме научите, те да и ја разбирам, засто вратисте прстен?</p> <pb n="41" |
| њу и што чешће у дану тркне до куће, те да се кира-Анастасији нађе, ако јој што затреба.</p> <p |
| и да гони кира-Анастасију да пожури, те да не остане толико имање без наследника.</p> <p>— Једн |
| ревносно чекао, неће ли га угледати, те да га исплати по својски.{S} Лутао је по сокацима, онак |
| исне савете, где ће уз пут одседати, те да га на путу не оглобе.{S} Главан новац мајстор Диша ј |
| евати и да му ваља ма шта предузети, те да за времена спречи Јанићија у његовом издајничкоме по |
| омисао, да му ваља ма што предузети, те да се пред светом опере и своје непријатеље изобличи, д |
| љутине, да је као махнит трчао кући, те да неверницу на месту убије.</p> <p>Када га кира-Анаста |
| ли како ће и шта ће рећи тетка-Маци, те да га задржи на вечери и ноћишту.</p> <p>Како је затвор |
| добра учинио, кад ти је отворио очи, те да видиш како те она прва варала.</p> <p>Хаџи-Диша одма |
| ма никако да подеси згодан тренутак, те да започне о главноме.{S} Кир-Ламбре је предосећао већ, |
| али он не муче више на њих као бик, те да засмеје ћепенке, него се ућутао, па само ради, ни гл |
| прегнуо да утростручи свој капитал, те да се и у томе изједначи са кума-Думом, ипак је један, |
| саветоваху, да се врати у Јерусалим, те да код власти оптужи хаџи-Зосима.{S} Али која фајда!{S} |
| да употреби и ово последње средство, те да осигура потомство своме имену.{S} Да ће младина скин |
| ународника, ни како да изведе ствар, те да се брука заглади.</p> <p>Мајстор Диша се затворио у |
| ога, да баш он узме кира-Анастасију, те да се тако опере она срамота са грчкога имена, коју је |
| на своју руку, дигоше се у чаршију, те да уз пут мало боље промозгају и удесе, а кира-Мана, чи |
| ој са просиоцима доћи у прву недељу, те да дотле, ако има што, по кући спреми и дотера, како би |
| они, или кад би имао какву враџбину, те да се учини невидљивим, кад кроз чаршију пролази, то би |
| длучи да достави полицији о бегунцу, те да га она пронађе.{S} Прво је отишао Маци, да се посаве |
| ме супругу.</p> <p>— Ела-те, ако искате да вас закољем!{S} Ела, удрите! — рече му пркосно и са |
| .{S} Онда жабу да бациш на кров, а дете да умијеш и запојиш из те чиније оном водом, три пута. |
| </p> <p>— Можеш да изгубиш жену, а дете да остане живо; а и да их обоје изгубиш.</p> <p>— И зат |
| се ђаво увукао у њезину душу, те окрете да гони из женина срца ђавола свима оним средствима, ко |
| ња Дишинога.</p> <p>— Молићемо, немојте да се љутите; ама то није лепо од једно...</p> <p>— На |
| о је могло некоме да изгледа, као да ће да удари кира-Ману, испаде иза ћошка кир-Дума и још јед |
| мустерије ће изгубите и цела чаршија ће да каже: јазук на мајстор-Диса! — А како смо вас волели |
| до Дубравица на каик, а за тим кола ће да нађеш.</p> <p>И тако кира-Анастасији поможе овај слу |
| Оно, што јој не да да рађа, младина ће да скине с ње, а од овога записа, родиће ти мушко.</p> |
| То због старос викам.{S} Синови, па ће да те прифате; и па зетови, из једно поштовање што си р |
| ти побелеше, бленући у капиџик, кад ће да га отвори и дође.{S} Јанићије је моје дете; добар је |
| >— Јанићије!{S} Тамо, на Јалији; сад ће да га донесу!</p> <p>— Кога да донесу?!{S} Нећу мртваца |
| држи у овакоме положају.</p> <p>— Ко ће да те убије?{S} Ја нећу!</p> <p>— Како да нећеш?{S} Шта |
| екаш, док се огазди, хој, хој!{S} То ће да прође и десет година.{S} Па зар да те толико у кући |
| 83" /> беше осилио, чим ти оде!{S} Неће да слуша; а ако, што и послуша, то све наопако.{S} Ниса |
| } Море, ни Господар Вучићева Анула неће да има такав фистан, какав ћу ја теби да купим.</p> <p> |
| .{S} Реци: ево ти!{S} Мајстор Диша неће да зна ни за шта више.</p> <p>Отрча Јанићије, а Мајстор |
| ће све одати мајстору, јер због ње неће да губи место и да на ново у другога газде започиње зан |
| ој то мајстор Диша враћа и да више неће да зна за њу, она је бризнула у плач и стала толико лел |
| чине трудио, да му покаже, како он неће да зна ни за какав род.</p> <p>Сад му је тај стриц умро |
| решком свога оца, који не беше те среће да се, као и он, ожени Гркињом.</p> <p>Но човек једно м |
| ога чак у Јерусалим ишао?{S} Камо среће да ти је мати сањала онај сан још пре шест година.{S} С |
| па за то ли плачеш, лудо?{S} Камо среће да се тако и догоди; а она што прича, то јој је криво, |
| ти, што му име грешна уста помињу) хоће да сазна, колико је у души чврста вера хаџијска.{S} Зат |
| позове Ламбру, Думу и њихове жене; хоће да их почасти за своје наслеђе.</p> <p>Кира-Анастасија |
| уо ногу?</p> <p>— Заригли капиџик; хоће да дође!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Кир-Диса!{S} Ето га за ћ |
| е го!{S} Разбојник!{S} Арамија!{S} Хоће да ме убије! — лелекао је кир-Дума не мичући од зида кр |
| е.{S} То им долази некако крње.{S} Хоће да те виде ожењена; а како ти не избијаш из те куће, а |
| цвет, који је сад баш узабрао, па хоће да му га покаже.</p> <p>Мајстор Диша бледи и румени; ср |
| за толико заветовао?</p> <p>— Бог хоће да га се ми, као једни верни христијани, сећамо, да му |
| тигао је.{S} Видео је, да испосник хоће да се погађа, а што се цене тиче, то му је већ познато |
| а се не обазреш за собом, а све до куће да говориш: „Здравље пред кућу, болест из кућу“.{S} А к |
| инарета разлегала, опомињала је трговце да пазар престаје; и погдегде већ су се спуштали ћепенц |
| ко на једној нози скакуће за њом и виче да пусти, а она се све више церекала, те га не пусти св |
| ла да се плаши од могућне напасти, поче да се вајка, како сада нема више онако снажних људи, ка |
| толико чежње и бола у срцу носио, поче да кипи свом жестином.{S} Он се обазре око себе, поглед |
| век који полази на тако далек пут, поче да је саветује, како да се влада, како да води кућу и д |
| ше од толиког крупнога злата и она поче да га загледа, пријатно изненађена богатим поклоном.</p |
| ви увукли у кућу, те у мало што не поче да виче за помоћ.</p> <p>Јанићије се у томе часу корист |
| часу чисто преобразише.{S} Ламбре поче да се отима и пишти од промуклости; а и кир-Диша, кога |
| је тонуо.</p> <p>Најзад, кад сунце поче да прижиже а хлад од дафине скрете и остави Дишу у пуно |
| p>Диша постаде све нестрпељивији и поче да џангриза Лепосави, па чак и да је кори за њезину лен |
| образ срамоти.</p> <p>- Газда Диши поче да бубња у ушима.{S} Све ово било је за њега и сувише н |
| ка-Маца у мутвак.{S} Лепосава брзо поче да претура по посуђу, Јанићије се закашља, па се и он н |
| је? — запита Лепосава и радознало поче да прелеће очима по кајику, који се све више ближио.</p |
| уша да се покаже весео, а она опет поче да га пита о нечем, што баш није имало никакве везе са |
| ико пута одмахну главом, па онда започе да грди и Мацу и све остале жене, које се пачају у хећи |
| тамо да је скинеш, ама нагу, ни папуче да нема на ноге.{S} Е, па онда сас њу три пута да обиђе |
| ори Диша не баш најљубазније. — Требаше да сазна, шта ја тражим од своје домаћице.</p> <p>— Е, |
| <pb n="183" /> те тако Јанићије могаше да Лепосави још неколико речи добаци.</p> <p>— Љутиш ли |
| и ма да му ни на крај памети не падаше да потражи узрока, ипак је чешће размишљао о своме калф |
| равао овај стас и лице, које се стиђаше да баци поглед на свога будућег домаћина.</p> <pb n="14 |
| би на ново нов непријатељ, који прећаше да му правац душевне борбе сасвим поремети.{S} Јавила б |
| нестално зверају, а трбух и леђа почеше да губе оне уочљиве димензије, те је антерија тужно вис |
| ри у плач.</p> <p>Јанићије не мога више да издржи у овакоме положају.</p> <p>— Ко ће да те убиј |
| о паде у бунило, а Маца не допусти више да јој дете пеку усијаним гвожђем, него продужи лечење |
| <p>— Зашто, бре?</p> <p>— Не могу више да останем овде.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Јанићије обори |
| пространа, те, поред осталога, утврдише да се младенци одмах по венчању уселе у кућу.</p> <mile |
| и ваљда да ће се обоје потући, навалише да их разваде.</p> <p>Али ово постиже други резултат.{S |
| ићијем у објашњење, па, када се уверише да није ничему крив, разиђоше се, а Јанићије оде својој |
| ко га помете, да је изгубио сваку кураж да јој џангриза; али, кад на тај начин не мога да излиј |
| кога ни у шта не рачуна.</p> <p>— Образ да ми погазиш?{S} На мој леб да пљунеш?{S} На поље из к |
| , Анастасијом, оженила грчка чаршија, и да му је проводаџија био главом кир-Ламбре, трговац са |
| зиног рано изгубљеног супруга, лисца, и да она, као свака неутешна и честита удовица, јадикује |
| аџији јавили, њему се подсекоше ноге, и да се у томе часу не придржа за довратак у дућану, за ц |
| > <p>— Ко, море?</p> <p>— Кир-Ламбре, и да видиш какав!{S} Таман како је и заслужио. — Оставила |
| а рукама шчепала и вукла нечије косе, и да су нечије шаке њу гребале и ударале.{S} Неко је врис |
| иша прилика, каква се лако не налази, и да једна честита и послушна девојка неће никада погазит |
| акопају, него, ако им је само у моћи, и да помогну својој ближњој, да ову тајну од туђег ока са |
| ти.{S} Чезнуо је за кира-Анастасијом, и да другима не паде на ум да га њоме ожене, он би у тој |
| <p>— Узми, на! па да купиш пењерлију, и да добро запамтиш овај дан!</p> <p>Јанићију се, после о |
| {S} Шта му је наспело! <pb n="160" /> И да ми је знати само куда се степао! — љутио се често ко |
| а је Диша од сласти %гуташа очима.{S} И да му не беше зазорно, да своју испрошеницу пољуби пре |
| твар.</p> <p>— Дете! — помисли Диша — и да ми у дућану не буде штете!</p> <p>И када дотаче пољу |
| , ако устреба Маци, да јој се нађе, а и да њему јави, ако што буде.</p> <p>Око подне дотрча Јан |
| пожали, како је нестало кир-Ламбре, а и да искаже своју сумњу противу Дише, који је ономад јавн |
| е су навраћале, да чују што о Диши, а и да узгред виде, како се одржава кућа, кад домаћин није |
| згубиш жену, а дете да остане живо; а и да их обоје изгубиш.</p> <p>— И зато сам чак у Јерусали |
| да је њему суђено да умре без порода и да му имање туђа хала и врана разнесе.</p> <p>Тако су п |
| Диши не оста друге, него да још чека и да се — нада.{S} Али подгрејана нада не греје.{S} Надао |
| прибира све утиске вечерашњега весеља и да се за тим са једним осмејком на руменим уснама слатк |
| аше одмах да припаднем њезиним ногама и да јој целујем златне одежде, ама заблесну ме светлост, |
| , него да се пода небројеним уздасима и да почешће таре шаком чело, из кога ама баш ништа не мо |
| веде.{S} Желео је да се освети Грцима и да подигне свој оронули морални углед у еснафу, па је < |
| ресу варварских особина свога племена и да се подражавањем и опхођењем у животу јако приближе п |
| ашила ипак, да сада кир-Диша не сазна и да Јанићије не разгласи по комшилуку њезино неверство.< |
| се учини, да је Лепосава она некадања и да је то све још могућно поправити.{S} Та прстена још н |
| се квари ред; не дам да ме нико вара и да ми образ гази.{S} Разумеш ли?</p> <p>— Опрости му, з |
| раде и по трећи пут да вади из ћемера и да са нестрпљењем очекује на свој повратак кући.</p> <p |
| мало по мало успела, да надвлада зета и да Лепосави створи што ширу самоуправну власт у мутваку |
| сам хтела, да преда мном отвориш уста и да мене запиташ.{S} Гледам само шта чиниш и како мучиш |
| ј казао, да јој то мајстор Диша враћа и да више неће да зна за њу, она је бризнула у плач и ста |
| исли да може постати мајстор-Дишиница и да се мора одрећи свога Јанићија.</p> <pb n="135" /> <p |
| ради, да се заборави; једаред покуша и да запева, — али му се код првога стиха грло стеже.{S} |
| а! — А е ли истина да сте пали са зид и да вас је патрола јурила, а ви побегли?</p> <p>— Није и |
| ћан ушао кир-Ламбре, да види шта раде и да му обрати пажњу, да не оставља дућан на шегртима, но |
| та и наредио му, да се у мутваку нађе и да остане тамо, све докле кир-Ламбра из куће не оде.</p |
| осле, кад опази да овако не може дуже и да је кир-Дума већ поткупио бројанице и турао их за пој |
| дише, да је заиста донео нечије дреје и да их је однео некуда.{S} Па испричаше, како је долазил |
| ч, да ће га преклињати да је не убије и да јој погрешку опрости.{S} Надао се чак и томе, да ће |
| задржаваше, да бар једну кафу попије и да се мало примири.</p> <p>Обузела га ватра, дрхтавица, |
| н, да то осећање дубоко у себи скрије и да још једном покуша, неће ли умилостивити газду.</p> < |
| преко погледа на кућу кира-Анастасије и да потајно плаче и вене.{S} Кира-Мана не би имала смело |
| је друге, него да од мирбе дигне руке и да употреби све што може, да свога најдражег пријатеља, |
| n="215" /> чанком жеравице опере руке и да се за покој душе чиме заложи.{S} Совра је била пуна; |
| ера да врати газдарици цванцик у руке и да јој каже, да ће све одати мајстору, јер због ње неће |
| подвикнуо жандармима, да извуку мацке и да на њих повале мајстор-Дишу.</p> <p>— Ниси имао милос |
| прво да се упозна са снахом, па после и да се сасвим настани.</p> <p>Али кир-Диша и његова жена |
| неће лака срца пустити; али најпосле и да га не пусти баш на лепо, — пустиће га, кад изврши шт |
| овој ствари тежио да измири пријатеље и да ствар заташка, виде да му не остаје друге, него да о |
| свети, да је уништи; али у исто време и да му без ње нема живота.{S} Једном речи, између ова дв |
| ном, макар и крвнички, погледа с њоме и да је дотера, бар да му се правда, па макар да га и сла |
| то му се давнашњи сан испунио, о томе и да не говоримо.</p> <p>Дан јасан и пун пролетњега мирис |
| може да пробије храстова врата, а уме и да муче као бик.{S} Ко га нађе, нека га привуче властим |
| S} Осврте се по дућану, пође да седне и да се прихвати „дикиша“ с којим је опсецао сахтијан за |
| ставио да у кући кришом уздише и вене и да пакосно гледа на ону која јој мужа преотела.</p> <p> |
| } Газдарица му наредила, да то однесе и да је поздрави, да не иде никуда из куће, јер ће јој он |
| једосте четири хиљада гроси па искате и да убијете кира-Мана.</p> <p>— Море, не дери се ту, луд |
| га с прага — носи ово код тетка-Маце и да кажеш: поздравио мајстор и шаље ово! — Јеси ли разум |
| а се с њиме виде и разговоре, а многи и да га замоле, да им из светих места ово или оно донесе. |
| види свети ексер, да се и њему помоли и да приложи коју аспру за зидање једнога храма на Витава |
| } Чак му је помагао и да радњу отвори и да му у чаршији подигне углед као равноправноме члану г |
| ије опомену га, да се не сме оклевати и да му ваља ма шта предузети, те да за времена спречи Ја |
| а, после те казне, опет остане у кући и да се искрено покаје за учињено неверство.{S} Тако у ча |
| и и поче да џангриза Лепосави, па чак и да је кори за њезину леност.{S} Разуме се да и Лепосави |
| а нису пуне две године избегавале чак и да јој се јаве, а камо ли на њезин праг да ступе.</p> < |
| тишао у дућан, терала да муче као бик и да гради којекакве лакрдије, као оно о сватовима.{S} Ја |
| <pb n="162" /> Хоће ли плакати за њим и да ли ће се кајати, кад сазна шта му је све учинила?</p |
| </p> <p>А да на све ово одмахне руком и да опрости срамоту, ни на то није могао пристати.</p> < |
| > него да се састане са мајстор-Дишом и да од њега самога чује, ради чега је онако поступио.</p |
| од осталих Срба.{S} Чак му је помагао и да радњу отвори и да му у чаршији подигне углед као рав |
| о њему, да је био непослушан, неваљао и да је мајстор учинио паметно, што га је отерао.</p> <p> |
| а не пође?{S} Ако је суђено да патимо и да гладујемо, то је онда судбина!{S} А од судбине нико |
| сумња, да то што је обећао није добро и да ће газда-Диша и без њега сазнати све: како је кира-А |
| ка није слутио, да му је стриц већ то и да ће га у скоро наследити.{S} Чезнуо је за кира-Анаста |
| де, и како је казала да је Диша псето и да није човек.</p> <p>Страшна новост начинила је од ина |
| стору, јер због ње неће да губи место и да на ново у другога газде започиње занат; али, како је |
| се кир-Дума, да га је Ламбре обмануо и да је заједно са кира-Анастасијом у Галцу, где је отвор |
| ељ жели, да види и целује свети ексер и да приложи на зидање светога храма.</p> <pb n="194" /> |
| да ово, што је сада чуо, зна цео свет и да сваки од ових људи, који га сада погледају и који му |
| уди.{S} Знала сам ја, да си ти честит и да онако мора бити, како ти кажеш.{S} Нека ти је са сре |
| е за то!{S} Ви само да му чувате чест и да знате, да една паметна и честита жена нема засто да |
| кињи, да жали своју несрећну младост и да на њезине очи вене, не би ли се уверила, какву му је |
| д је Диша изјавио, да ће одмах на пут и да од силне бриге за радњом <pb n="190" /> не може саче |
| свет да тетка Маца има ћерку на удају и да си ти нежењен.{S} Е, па онда ко ту да докаже, да у т |
| а већ беше спреман, да оде у полицију и да се пожали, како је нестало кир-Ламбре, а и да искаже |
| о хтела, да Јанићије добије ону ћушку и да Диша не сазна за оно, што му Јанићије хтеде казати.< |
| куће.</p> <p>— Да поздравиш кира-Ману и да јој овако кажеш:{S} Много те поздравља кира-Анастаси |
| о, да и у кући заведе што већу штедњу и да на драмове одмерава шта ће се и колико ће се данас п |
| редио жени, да за сутра спреми вечеру и да позове Ламбру, Думу и њихове жене; хоће да их почаст |
| , како да се влада, како да води кућу и да ни на сокак без мајке не изиђе.</p> <p>— Мајку да сл |
| ним рукама повојница, те да виде децу и да се увере о чуду, које учини једна хамајлија.{S} Лепо |
| у и крстећи се уђе, да види покојницу и да је целује.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>По |
| да псује пред Јанићијем мајстор-Дишу и да прети, како ће му радњу да запали; а Јанићије тада р |
| бити, да што пре оде у свој Пожаревац и да више никада не помишља <pb n="57" /> на синовца, кој |
| ио приморан, да поднесе и овај ударац и да у страху очекује, како ће се све свршити.</p> <p>Леп |
| олико говорила.{S} Не бих марила, баш и да се обесиш.</p> <pb n="157" /> <p>— И хоћу то!... оте |
| а то се све њега лично тицало, те баш и да није хтео да размишља и о таквим сокак-сплеткама, ду |
| или не, то је тешко одредити; јер баш и да јој се није свиђало, њој је било немогућно да и даље |
| џија; желиш ли, да ти ђавола савладаш и да ти анђео радњу води, издржи до краја и постани хаџиј |
| пљунула, кућу опоганила, па сада још и да ме закољеш?{S} У полицију ћу ја тебе!</p> <pb n="92" |
| не пригвири у мајсторову кућу.</p> <p>И да је ма какве жртве још захтео, испунила би кира-Анаст |
| аше.{S} Он занеме од забуне.{S} Хтео би да јој одговори ма шта, да је нападне речима, да јој ка |
| е имао више нигде излаза.{S} Требало би да се врати; али куд и коме?{S} Зар да својим очима гле |
| још ни по коме свету ходиш, а овамо би да радиш по својој лудој памети.</p> <p>— Боже, мајка, |
| ати на нову улогу.{S} Заветовао се себи да се никада не жени, и колико год му се дало да се пок |
| тасији.</p> <p>— Нисам хтела самој себи да верујем да сам на сну два пута чула; али, кад ноћас |
| е да има такав фистан, какав ћу ја теби да купим.</p> <p>Тако је редовно обећавао Лепосави, па |
| уг око оба противника.</p> <p>— Кога ви да закољите?{S} Чија јабучица да изедете <pb n="112" /> |
| ад би неко хтео да каже:{S} Хтеле би ви да ми језик извучете, ама ја нећу.</p> <p>— А оно, тетк |
| нечему што је се ни мало не тиче то ви да идете!{S} Кућа не је ваша него моја.{S} На поље из к |
| пиџика.{S} Кир-Дума, на поласку, изјави да ће јој са просиоцима доћи у прву недељу, те да дотле |
| Али Диша одрече и тамо дуг; чак изјави да ће се и заклети, али не да да га један Грк, који му |
| тасија после митила; па чак не заборави да исприча и о ономе цванцику, што му га даде, и како ј |
| а пакосна пријатељица навратила, бајаги да је види, а овамо да јој узгред исприча и искити све |
| маштање: да је нешто књаз, па да нареди да му доведу тетка-Мацу и мајстор-Дишу, па онда пред це |
| а болови спопадну.</p> <p>Јанићије види да се нешто страшно десило, па се чисто смрзао, држи пр |
| дође тежак овакав положај, па се усуди да запита.</p> <p>— Газда, да ли да ти донесем хладне в |
| /> и толиких жртава, не имадоше куражи да се лично јаве; они су чезнули, очекивали, да се сама |
| дотрчаше на ову вику; а када Дума опази да више није сам, распомами се па се улете право пред о |
| ала.</p> <p>Јанићије уздрхта, кад опази да су сами.{S} Лепосава се збуни, али је та забуна брзо |
| ни тамо ни амо.{S} Најпосле, кад опази да овако не може дуже и да је кир-Дума већ поткупио бро |
| неуморно пуну годину и по, па кад опази да му од празнога чекања нема ништа, он се одлучи на по |
| , да се кајао, што је обећао Анастасији да ће ћутати, то за цело није било, јер је Ламбре прест |
| ма, куда ћу овде?{S} Зар у овој чаршији да почнем из нова?</p> <p>— То да не чиниш; боље нека о |
| усуди да запита.</p> <p>— Газда, да ли да ти донесем хладне воде?</p> <p>— На! — простења Диша |
| а одваљене.{S} Није био на чисто, да ли да их воли или мрзи, што су Лепосаву у гроб отерали.</p |
| {S} Није знала како да се понаша: да ли да им прими Бога или да утекне у собу и врата забрави?{ |
| записе на њихово место.</p> <p>— Да ли да и њој кажем?{S} Може бити она ће пристати; она није |
| Лепосава још збуњена и не знајући да ли да се свему овоме смеје или заплаче, груну Јанићија, ба |
| због тога! — Ја те лепо питах: може ли да се расквари свадба пре ђердека; а ти мени шамар за в |
| а Диша и дође мутваку.</p> <p>— Може ли да се поквари свадба?</p> <p>— Како да се поквари, чапк |
| уд и камо била снажнија освета, него ли да је кир-Думи забо нож у срце.</p> <p>— Зашто бре, кир |
| го и бос протрчи кроз чаршију, него ли да се у оваком оделу међу људе јави.{S} Антерија је бил |
| мишљено, више као да размишљава него ли да пита.</p> <pb n="13" /> <p>— Како, џанум?{S} Наша ко |
| после свега овога сматрао више него ли да му је рођена сестра, и Јанићија је довело у положај, |
| кроз туђу историју не сазнаду а камо ли да их таква судбина снађе!{S} Доста, ако кажем, да је о |
| м имање до повратка сачува.{S} Хоћеш ли да те ђаво надвлада и анђео да ти из дућана оде, буди е |
| Велим, није ми Бог уделио богаства, али да јој образ бар сачувам, нека уђе у свет са образом.{S |
| о, да Ламбру уништи, њу љуто казни, али да му она, после те казне, опет остане у кући и да се и |
| и танкоме струку, за који би страховали да ће се сада преломити под теретом широких и пуначких |
| наслеђу свога кума, па је почео у шали да гони кира-Анастасију да пожури, те да не остане толи |
| пре него ли што су њихови мужеви успели да се појаве у ћор-Ахметовој кафани на Зереку, већ су о |
| у његову запаљену мозгу, када би хтели да је уподобимо, била је слична узрујаној гомили паса, |
| p>— А, е ли ко видео, када сте ви хтели да прескочите код удовице преко зид и кад вам је шегрт |
| се ма како, она треба или да умре, или да буде његова.{S} Прво ће отказати службу, а за тим ће |
| ћ или да жива сачека јавну срамоту, или да без икаквога одлагања учини оно, што је Јанићију мал |
| мбрине дреје предао онда кира Мани; или да сам их сачувао до повратка газдина, сада ме он не би |
| шта, свршило се ма како, она треба или да умре, или да буде његова.{S} Прво ће отказати службу |
| а се понаша: да ли да им прими Бога или да утекне у собу и врата забрави?{S} Али, оне су се так |
| ом шаком запуши целом Београду уста или да забрани Јанићију Бику, да на свакоме ћепенку припове |
| ила, да је ко од њих лабав у служби или да своје прсте почешће завлачи у лонац где се ручак кув |
| свет састаје, да чује шта има ново или да сам исприча, шта је данас или јуче чуо.{S} Лепе, тур |
| храна и њему не остаде друго, него или да се врати мајстору или да изврши што је наумио.{S} На |
| и.{S} Сад јој не остајаше друго већ или да жива сачека јавну срамоту, или да без икаквога одлаг |
| ране, да га рђави људи не опљачкају или да се једним непромишљеним кораком не сурва у провале, |
| руго, него или да се врати мајстору или да изврши што је наумио.{S} На прво није хтео ни да се |
| тојао је он као кривац, кога су осудили да га двојица шибају.</p> <p>— И опростићу јој и зажмур |
| је пријатеља, који су му само поручили да им купи, а новац ће му дати, кад се врати.{S} Диша ј |
| ије истина, да баш онда кад човек мисли да је најсрећнији, дође нешто, што му сву срећу наопако |
| ор-Дишу и срце јој премре, када помисли да може постати мајстор-Дишиница и да се мора одрећи св |
| р-Диши се смрче пред очима, кад помисли да се и његова жеља може остварити тек после десет годи |
| о да напусти дућан, па да је појури, ни да је опет остави, да му се онако смеје. — Ово девојче, |
| ма, месеци за месецима, али Лепосава ни да помисли.{S} Њојзи баш ни мало не би криво, што ленчу |
| >— Што ћутиш сад, а?</p> <p>Лепосава ни да прослови, а срце јој лупа, да му ударце чује.</p> <p |
| је радио на мутваку, немаде времена ни да засуче рукаве, кад прво оба сведока а одмах за њима |
| него што би и ти сам могао; али она ни да чује!{S} Каже:{S} Гаџу циганина узеће, али теби ни з |
| расклопи уста, грло му се стегне, па ни да прослови. — Јанићију дође тежак овакав положај, па с |
| е зграну.{S} Очи му се приковаше, па ни да макну са Јанићијевога лица, а у лицу сав пребледео.{ |
| ставио судове пуне воде у мутвак, па ни да је сачекао за који часак, изиђе на улицу и упути се |
| ца.{S} Грло му се стегло те не смеде ни да одахне јаче, плашећи се да га плач не савлада.</p> < |
| то све наопако.{S} Нисам смела више ни да му заповедим што, сама сам у кући, а он као ајдук на |
| жене.{S} Сад више није био способан ни да премишља о својој несрећи.{S} Малаксао, под притиско |
| о и чуда творио, да се није усуђивао ни да пљуне на ту земљу.</p> <p>— Овуда је стопа Спаситеље |
| што је наумио.{S} На прво није хтео ни да се осврне, а на другом му се баш врло озбиљно задржа |
| и, забио нож у срце, на то није хтео ни да мисли више.{S} Извадиће своје калфенско писмо и отић |
| ук.</p> <p>У једноме часу њему се учини да неко отвори капиџик.{S} Прва помисао била је, да је |
| мбром, да Јанићија отераш, а кир-Ламбри да допустиш да и од сада долази У кућу.</p> <p>До овога |
| обазре на све стране, па када се увери да их нико не гледа, приступи му ближе.</p> <p>— Хајде |
| ш једном кроз капиџик, те када се увери да на улици нема никога с киме се не би радо срео, изиђ |
| мој, снахо; него кад те тако запита, ти да јој кажеш: „Добро је, шућур Богу!“ — а полако да каж |
| ва — Лажеш као кучка?</p> <p>— Море, ти да ћутиш — одговори јој Канче са неким изразом пакосног |
| де га дервиш — До године, кад дођем, ти да ме дочекаш са пешкешом, а ја да ти сада дам четири з |
| -за леђа.{S} Е, кад све тако урадиш, ти да гу одведеш у ђердек и тамо овај четврти запис да спу |
| ом у вис уздигао.</p> <p>— Ово теби; ти да га носиш, а ја да те гледам! — рече што је могао неж |
| муж: не сам те никада ни волела!{S} Ти да идеш одавде; е ли сте чули?</p> <p>Али кир-Диши умин |
| си родила тако добра ћерка.</p> <p>— Ти да ћутиш, кира-Мана! — осече се Анастасија нестрпељиво. |
| вис уздизало његове обрве.</p> <p>— Ти да идеш на вилает, а ја па овде без тебе да живим, што |
| дође, те да прими наслеђе.</p> <p>— Ти да пожуриш; немој да оклеваш, јер знаш какви су српски |
| {S} Бог ће дати, па ћу се вратити, а ти да ме дочекаш како приличи једној хаџики: чесна и поште |
| поздравља кира-Анастасија и поручила ти да дођете на једну баклаву и татлије вечерас.</p> <p>— |
| му спасла жену и потомка.</p> <p>— И ти да пустиш, да она учини такву лудост?!{S} Зашто си је п |
| ена ударити у плач, да ће га преклињати да је не убије и да јој погрешку опрости.{S} Надао се ч |
| S} Научи ме, де!{S} Ето, ја ћу престати да долазим, па ће временом и свет ућутати.</p> <p>Маца |
| .</p> <p>На улици се хаџи-Зосим присети да о некој својој ствари запита нешто светога човека, п |
| руке, покуша да се отме; па, кад осети да му је то немогућно, пљуну у лице Ламбри; а Ламбре ти |
| ај поглед га жацну и он од једном осети да јој мора вратити.</p> <p>— Е, па хтео сам, баш!{S} З |
| то тако, али он није могао ни помислити да тако што предложи Маци.{S} Да је бар удовац, али пуш |
| м, па после да чекам, хоће ли се сетити да ми плате; доста је што овима бадава вучем читав пртљ |
| боцне.</p> <p>Остати без жене и пустити да се цео свет исмева његовом судбином, то је двострука |
| вене.{S} Кира-Мана не би имала смелости да га тако осрамоти, па баш када би знала, да је за так |
| дете, ама за гол сабља да уфати; клефти да води, што је у срце!</p> <p>— А деце не је никад дос |
| тасија да удамо!</p> <p>Не може се рећи да и сам кир-Ламбре није помишљао на ово, а нарочито од |
| пратила очима, за које не би могао рећи да су равнодушне.{S} Шта више, за она четири дана, кад |
| кар и сажалити, <pb n="129" /> те изићи да га саслуша; али Лепосава, као навлаш, баш онда би се |
| био тежак, те не <pb n="207" /> могући да га одржи, испусти га посред огњишта, и колико је дуг |
| викну Лепосава још збуњена и не знајући да ли да се свему овоме смеје или заплаче, груну Јанићи |
| о у насмејане очи своје жене, очекујући да му оне прве објаве оно, чему је жудео.{S} Чекао је н |
| пасност од себе,</p> <p>— Па ти му реци да нам не долази у кућу више; зашто ће нам он?</p> <p>— |
| кућу и отишао у дућан, рекоше му момци да је долазила тетка-Маца и поручила му, да одмах њезин |
| а висе да фудулис кроз чаршија, ћепенци да ни запалаш.</p> <p>А она, стидљива као невеста, само |
| ађеш тетка-Маци на помоћи и четворе очи да отвориш на све... разумеш ли, на све.</p> <p>— На св |
| огао издржати.{S} Четвртога дана одлучи да оде тамо, па макар га од туда и најурили.</p> <p>Нап |
| ни до вечери не би, мајстор Диша одлучи да достави полицији о бегунцу, те да га она пронађе.{S} |
| ећ беше одмерио оком даљину, те се реши да, бар за часак, остави дућан на комшијама, а он да тр |
| игде ништа!{S} Ох, Боже, само му не дај да се обеси!</p> <p>Тако је шапутала у себи, докле не о |
| тако кира-Анастасији поможе овај случај да на њеној остане.{S} Весела, што је тако испало, кира |
| ја! кира-Анастасија!“</p> <p>И дође јој да заплаче, очи се замаглише; али ко би знао зашто, она |
| по кући и меси посластице.{S} Мило јој да се пред гостима похвали поклоном, а још милије, што |
| ељ, не води бригу на грцко удовица, кој да гу води.{S} Него знаш шта је?{S} Кира-Анастасија да |
| а...{S} А, а-ах, Дума, гомаре едно, кој да те превари?{S} Едно Диса, едно српско куче!...{S} Ух |
| .</p> <p>— Аман, кузун, што ке па некој да узива, кад загриза у та јабука! — смеје се Думиница |
| врх пилава пушило.</p> <p>— Море, немој да се срамиш!{S} Ниси ти код туђина, није тетка Маца ни |
| ада тако презриво.</p> <p>— Мори, немој да се нећкаш; право је да ти ја поклоним, сестра сам ти |
| Лепосава.</p> <p>— Море, девојко, немој да ме вучеш за језик — обрецну се Маца. — Мислиш ти, Ма |
| наслеђе.</p> <p>— Ти да пожуриш; немој да оклеваш, јер знаш какви су српски судови — говорио ј |
| ти га хватам, нећу.</p> <p>— Ама немој да си луд; мој тросак!</p> <p>— Море, иди ти с милим Бо |
| јеси ли казао нани?</p> <p>— Зашто њој да кажем?</p> <p>— Па, знаш, бојим се; а она зна све.{S |
| ио обичај доброга тона) узригну, у знак да је до ситости задовољан и поче трептати очима, а неж |
| омотавала чалма зелене емир-боје (знак да води порекло од самога Мухамеда), седео је на једној |
| одушнији.{S} Кад би могао само за часак да заборави на ону живахну пластичну фигуру, која га је |
| ео сам да га узмем на трећу пару; ортак да ми буде, паре да намлати!</p> <p>Али сва та вика беш |
| агли одлазак не даде јој ни за тренутак да поверује само у бегство.</p> <p>Страх од онога, што |
| одсећало на некадање робовање, него чак да потисне на свима странама Грке и Цинцаре, на које су |
| шкољавог, онда ко да буде крив?{S} Увек да жалиш, што си откидао од својих и жениних уста!</p> |
| убрза из куће, оде мало до дућана, тек да се узгред по њему обазре, па за тим кући, да узме шт |
| да је упусти, море? — запита Маца, тек да изађе из ове непојмљиве забуне.</p> <p>— Зар ја? — о |
| арком.{S} А погдегде, онако узгред, тек да наговести сумњу и оно што се по чаршији говори, поче |
| кав изненадни гост од куда бахнути, тек да он не буде онај један „од заклетве“. — Од озго, од с |
| вој дућан, а да не наврати удовици, тек да види, не оскудева ли у чем и, као први комшија и муш |
| ка Маца обори главу и оде у мутвак, тек да од Јанићија сакрије сузе, које је облише.</p> <p>И т |
| а је још по мало радила по мутваку, тек да не седи сасвим залудна.{S} Једнога дана покуша да са |
| Гле, брине се за мене.</p> <p>— Па тек да се одмориш мало.{S} Жалим те, што ти ни дан ни ноћ н |
| ла капиџику, да га одшкрине, колико тек да промоли главу, па да сагледа лево десно кроз сокачић |
| па да га проведу кроз чаршију, а телал да виче: „Чујте и почујте!{S} Ово је луди Диша, који им |
| , али не дам да ми се квари ред; не дам да ме нико вара и да ми образ гази.{S} Разумеш ли?</p> |
| сам ја стао за тебе једнога, али не дам да ми се квари ред; не дам да ме нико вара и да ми обра |
| ша.</p> <p>— На поље! на поље!{S} Искам да умрем, ако останеш овде!</p> <p>Фудул-Стаменка учини |
| мрзи на <pb n="94" /> Турчин!{S} Искам да си идем из ову проклету варош, идем на вилает, там д |
| > <p>— Кучко! — дрекну Диша. — Ја искам да ми даш дете у кућу, а ти, место детета, кир-Ламбру — |
| и поарну послу да најдес.{S} А ја искам да се састанем сас мога кир-Ламбре, па сама како една з |
| а јој Диша ништа не треба: „а ако искам да по месечина спацирам по башча, како од мајку <pb n=" |
| и више.</p> <p>— А шта ја знам? — Знам да је млада, лепа и вредна... одговори тетка Маца, али |
| шилуку њезино неверство.</p> <p>— Морам да трчим по њега! — викну Ламбре. — Не ли имаш кир-Диши |
| и Јанићије сад немаде куда, него и сам да ућути, у толико пре, што Лепосава нарочито застаде и |
| > <p>— Да кажем, не ваља!{S} Обећао сам да ћутим.{S} А да варам газду, зло! — мислио је Јанићиј |
| а му је било мало код мене?{S} Хтео сам да га узмем на трећу пару; ортак да ми буде, паре да на |
| ову проклету варош, идем на вилает, там да плачем и пред иконе да кунем тебе Ламбре, зашто ме д |
| </p> <p>— Куда ћеш, зете?</p> <p>— Идем да га дотерам! — викну хаџија раздражено и изиђе на ули |
| > <p>— Врати дреје...{S} Ја ћу му кажем да никад више не долази... хоћу да се кајем... у цркву |
| <p>— Нисам хтела самој себи да верујем да сам на сну два пута чула; али, кад ноћас и по трећи |
| и, да те не види влас, а ја ћу се врнем да ти кажем несто.</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш, кажи |
| убијаш.{S} Хоћу да попустим, што видим да си човек поштен.</p> <p>И сада наста на ново погађањ |
| бро код тебе било, али ето, ја те молим да ме отпустиш.</p> <p>— Хајде, бре, ћопеку један!{S} С |
| и-Диша, у надежди ревној,</l> <l>Со тим да се спасе љуте гриже,</l> <l>Совјест што му притискал |
| мајстора?</p> <p>Јанићије учини главом да није.</p> <p>— А зашто, море?{S} Ваља да одеш, да га |
| ајстор-Дишу, па онда пред целим народом да метне поред себе тетка-Мацу, а сви совјетници, попеч |
| иде у мутвак, јер хоће са њеном мајком да разговара.</p> <p>Кад оста са Мацом на само, мајстор |
| калфица, имао је права и могао је силом да га примора, да му у радњи остане; али сад је већ сас |
| ила инстиктивно, или са свесном намером да га намучи, или што се нечега плашила, ко би то могао |
| га газде чији је хлебац јео, ни страхом да ће га когод проказати Диши како прикрива једну прљав |
| Анастасијом, и да другима не паде на ум да га њоме ожене, он би у тој жељи провео цео век, а не |
| ајаху на расположењу.{S} Ретко који дан да кира-Мана није примила свој део „лечења“, али онај ђ |
| и сан; али мајстор Диша не може вас дан да се отресе оног двоструког утиска, што га је те ноћи |
| му и радњу надгледа, као што је поуздан да му за женом пази?</p> <p>Међутим, баш за ово није тр |
| еља имао и каква му је жена.{S} И таман да се на таквој одлуци задржи, а у мислима му искрсну у |
| попе на леђа, па одатле на зид и таман да ускочи у њезину башчу, опучи му се камен под ногом, |
| /p> <p>Када је оно отишао, тврдо науман да са собом доконча, он је пун срџбе и очајања лутао та |
| им ће доћи дотле, он је ипак био науман да то изврши, само ако она усхтедне.{S} А не хтедне ли? |
| код тетка-Маце.{S} Овде је био сигуран да их, до повратка кир-Дишинога неће нико тражити.</p> |
| </p> <p>— Торњај ми се с очију, у дућан да ми не приступиш више!</p> <p>Несрећни Јанићије сада |
| ао и стењао.{S} Био је толико неодлучан да ма шта уради, да га је сада било чак страх и на улиц |
| , а одмах до њега и кира-Анастасија: он да одмах захрче, а она да још дуго у памети прибира све |
| часак, остави дућан на комшијама, а он да тркне за њом, кад га одједаред изненади појава мајст |
| тељи и народ да јој приступе руци, а он да им каже: „Да је сви листом поштујете, као да ми је р |
| р-Дума измири Анастасију са Дишом, а он да се привремено, ради куповине еспапа, уклони у Галац |
| године, бре брате, служиш поштено, а он да ти не донесе поклон ни колико за једну аспру.</p> <p |
| Око поноћи — прича он — Диша је пробао да отвори капиџик своје прошенице, па када није могао, |
| дућану, увек је окретао очи и избегавао да га погледа.</p> <p>— Због њега сам ја појео врућ шам |
| рети кир-Думу, што је у опште покушавао да мајстор Дишу уведе у њихово друштво.{S} Тражио је да |
| н је, својим примерним држањем, успевао да покаже, колико је културно одмакао од многих својих |
| е би то урадио.{S} И ко би сада веровао да ту нема ништа, кад не избиваш од онуда!{S} Ваљда тек |
| стадин за ово.</p> <p>— Толико је могао да да; друго је он, а друго ми, богоугодниче.{S} Ти си |
| Зашто је он зебао и од чега, није могао да самоме себи објасни?{S} Осећао је тако неку потајну |
| ек на Лепосавиној страни.{S} Није могао да се уплеће, па је пред мајстором ћутао; али, кад је б |
| p>— Хоћу.... али...</p> <p>— Није могао да доврши што хтеде рећи, јер га Анастасија, радосно из |
| ак као о слави.{S} Хаџи-Диша није могао да се наприча чуда и лепоте, што их је видео у светим м |
| ао и пажљиво мотрио, али што није могао да лако утврди, поста му сада потпуно јасно.{S} Кира-Ма |
| ала до пре неки дан, он опет није могао да се потпуно отресе жаоке, која је већ пецнула заљубље |
| замишљено главом.{S} Није никако могао да разуме, како тај момак тако брзо измени своју ведру |
| ло се све више, те он није никако могао да схвати ни одреди, у каквом управо <pb n="74" /> поло |
| {S} Кир-Диша, који се такође није надао да ће се у овим заклоњеним улицама сукобити са својим б |
| стити, да заноћиш?</p> <p>— Неће; казао да сутра дођем по своје ствари, па да идем куд знам.</p |
| ротиву Дише, који је ономад јавно казао да ће га из пушке убити.{S} Но четвртога дана доби писм |
| с волели, као да сте из сама Елада, као да не сте из пожаревацко!</p> <p>И у такоме правцу гово |
| ет, што је могло некоме да изгледа, као да ће да удари кира-Ману, испаде иза ћошка кир-Дума и ј |
| ек тако лагано и сређено разлагала, као да је водила рачуна о свакој речи коју ће изговорити.</ |
| ог необично танкога писка са зурла, као да то пишти прекором душа њезина покојника.{S} Лепо јој |
| а гледај ти сада, како изокренула, као да је није сачувао од грдне срамоте, и као да му није к |
| ласно се смеје и повлађује гостима, као да је и њему, Бог зна како, мило, што му је шегрт врата |
| ако понаша: мало час онако радосна, као да је једва дочекала, што јој се муж вратио, а сада так |
| према својој жени, па чак и мржња, као да је она свему томе крива, одби га од своје рођене кап |
| му је изгледао као пркосна претња, као да га чика да је се дотакне, ако сме.</p> <p>— Еле, муж |
| бре, псето, лажеш! — јечао је Диша, као да су га грчеви попали.</p> <p>— Не лажем, газда, Бога |
| Плакала је као да некога сарањује, као да у овоме часу баца прегршт земљице на покојника.</p> |
| о, да немаш деце.{S} Вичеш на мене, као да сам ти ја крива.</p> <p>Јанићију Бику, који је у вел |
| >— Шта си се запањио, пезевенк бре, као да је мечка пред тобом?! — узвикну мајстор, кад опази к |
| нико не улази, <pb n="98" /> па се, као да је Бог зна колико пешачио, спусти на миндерлук и дуб |
| око њезиних унучића, чинило јој се, као да види и своју Лепосаву.</p> <p>Али овога вечера Маца |
| каже: „Да је сви листом поштујете, као да ми је рођена мати!“ А после би подвикнуо жандармима, |
| сели смех девојачких грла из баште, као да му дохвати усклик и разнесе на све стране.{S} Бар ње |
| ерија му од силнога узбуђења дршће, као да је неко тресе.</p> <p>— Е ли искате вода, да се повр |
| стор-Диса! — А како смо вас волели, као да сте из сама Елада, као да не сте из пожаревацко!</p> |
| а! — уздахну Диша, па се сневесели, као да му се на ново почеше враћати тешки дани очајања и по |
| вану, њему се <pb n="119" /> учини, као да му се сви зидови поклањају а таваница спушта на глав |
| а, заби главу у посао, па се учини, као да је и не види.{S} Ма да је све оно урадио не размишља |
| ени Бог помогао“, лепо му се учини, као да га нешто посред главе лупи.{S} На путу кући поче га |
| , па га поче тако болећиво гледати, као да би му хтела рећи: „Остани овде; тамо је туђина!“</p> |
| да одмаче од куће, он стаде трчати, као да га неко вија.</p> <p>А када се потпуно разбистри од |
| <p>Лепосава прену и збуњено скочи, као да је ухваћена у нечем.</p> <p>— Шта си радила до сада? |
| ад је оставља!</p> <p>Диша поскочи, као да га је иглом боцнула.</p> <p>— Ко каже то?{S} Ко каже |
| скочи са миндерлука, па вриснувши, као да је жеравица опече, подвикну: „Што ћутиш као стрина?“ |
| та, па их пружи према мајстор-Диши, као да је невеста, коју му нуди, цвет, који је сад баш узаб |
| ећао је тежак притисак, тако тежак, као да му је цео мајстор Диша са свом својом пространом шир |
| Па ето видиш и сам, како те волим, као да сам ти рођена сестра.{S} Жао ми било, што немаш нико |
| ортака.“</p> <p>— Зато га и волим, као да ми је рођени син <pb n="205" /> — рече Маца. — Некад |
| , па! — учини Дума и занија главом, као да се чуди, како и тих седам дана прођоше.</p> <p>— Сир |
| кира-Анастасију питајућим погледом, као да је овога часа некакво привиђење пролетело крај њега. |
| атворио очи и са пријатним изразом, као да га когод шашољи сламчицом око усана, слуша и осмешку |
| ло разговарају са кира-Анастасијом, као да нису пуне две године избегавале чак и да јој се јаве |
| онесе је пред тетка-Мацу и, збуњен, као да је бекријску чашу искапио, спусти је пред њу.</p> <p |
| !...</p> <p>Хаџији мркну свест; он, као да га неко гурну, улете у собу дршћући од наглога запре |
| стави овце, нека их пас чува, а он, као да га неке мађије вуку, стиште пут Београда.</p> <p>И е |
| опет на своме месту и радио посао, као да се ништа није догодило.</p> <p>Међутим, код кир-Думе |
| , шта ти је?{S} Шта си се направио, као да ти је све помрло; хајде овамо, нана је у мутваку.</p |
| бац и загрљај).{S} Ти си то урадио, као да си ми био брат.{S} И ко би други смео да тако уради? |
| жица.</p> <p>И ноћас је сањао тако, као да јој проба јеменије; она му пружила босу ногу, а он ј |
| е кир-Ламбра гурну капиџик и нагло, као да га неко вија, ускочи унутра.</p> <p>Фудул-Стаменка с |
| ао као по сну.{S} Све му се чинило, као да га је јуче нешто замаштало, те му сада и они ћепенци |
| говим рукама, те тако му се чинило, као да га још нека веза чврсто држи за ону, коју је тако бр |
| тасија тако прибрано и тако хладно, као да прича о нечему што је се ни мало не тиче то ви да ид |
| а посматрала облачење кир-Ламбрино, као да се ње то ништа не тиче.</p> <p>Међутим, Јанићије је |
| овори по нова старац тако спокојно, као да то беше само један грош.</p> <p>— Да ти дам пет стот |
| вори тетка Маца лагано и разложито, као да се ту о некој незнатној ситници говори.</p> <p>— Ама |
| зметнуо и хрче на туђем миндерлуку, као да је у својој кући и код своје жене, опет зато није мр |
| ђивања, непрестано гризла, ишчезну, као да је руком однео.</p> <p>— Оде искушитељ! — помисли ха |
| си болестан.{S} Какав то изгледаш, као да су те гује пиле.</p> <p>Јанићије не одговори, седе з |
| S} Онакво памет, онакво философ!{S} Као да га и сад гледам у оно његово болта.</p> <p>И оба при |
| ају јасним шаренилом, те ти изгледа као да је из ових башта живо цвеће поврвело на капиџике.</p |
| ке и горко заплакала.{S} Плакала је као да некога сарањује, као да у овоме часу баца прегршт зе |
| а бубњавом гочева, изгледала јој је као да долази од некуд с другог света, па јој се чак учини |
| жа макар какав глас; али кир-Ламбре као да је у земљу пропао.{S} Све што је од других дознала, |
| с нарочито расположен, чинило му се као да га сваки познаје и честита му на тако красном успеху |
| ави у чело софре, те тако изгледаше као да они то славе, а да су папуџије тек онако као гости з |
| запита тихо, некако замишљено, више као да размишљава него ли да пита.</p> <pb n="13" /> <p>— К |
| је није сачувао од грдне срамоте, и као да му није казала, како ће му од сада бити не газдарица |
| чудо, после овога догађаја кир-Диши као да од једном свану.{S} Неописано задовољство обузе га с |
| а те воли као сина, а и ја те волим као да си ми рођени брат.{S} Ти немаш ни мајке ни сестре, п |
| расити.</p> <p>Са враћеним прстеном као да му је отишло на свагда оно спокојство, што га је до |
| се, блажен од онога ударца, утварао као да га боли.</p> <p>— Јеси јунак! — рече Маца. — Такав ј |
| ка-Мацу није друкчије поштовао него као да му је мати.{S} Али Лепосаву није могао никако да пос |
| претње, спавала тако мирно и дубоко као да се између ње и супруга није ништа десило.</p> <p>Сут |
| ним хладовитим орахом, њему је било као да се налази међу најближим својима.{S} Управо тако је |
| кроз нос тако, да ти се увек чинило као да их Грк пева.</p> <p>Али, чини ми се, та своја погрче |
| а си вратиш!</p> <p>Јанићије није чекао да се пролазници искупе, шчепа из мутвака обраницу и ис |
| дмах дође.</p> <p>Кир-Ламбре није чекао да га по други пут зове, отишао је и тамо затекао Анаст |
| на чије се разлоге већ у велике навикао да их прима и — сноси.</p> <p>Но њему се ипак није чека |
| p> <p>О Лепосави ни у сну није помишљао да је начини устабашиницом.{S} Ма да је пун нежнога зад |
| ћије и стаде му криво што је и помишљао да дође овамо.{S} Он се повуче иза огњишта, па, како је |
| S} За Лепосаву није бринуо, јер је знао да се она налази под двоструком пажњом, Мацином и Јанић |
| , који још једнако јецаше, није ни знао да је она рука, која му чврсто држаше шаку, већ умрла.{ |
| и.</p> <p>— Мори, који те је ђаво терао да се удајеш за онај пањ? — Псетиште је оно! — Тврдица, |
| је деце, те је тако, у неку руку, морао да води двоструку бригу, и о радњи и о кући, Јанићије м |
| који је седео испод пуне трпезе и морао да буде задовољан мрвицама, које са богата стола падаху |
| и или цинцарски.{S} А када је већ морао да проговори српски са муштеријама, који нису знали ни |
| ти у глави онај хаос, који му је сметао да буде онако ведар и безбрижан као до сада!{S} Но он н |
| форми.{S} Чуо је како је кир-Дума стао да псује пред Јанићијем мајстор-Дишу и да прети, како ћ |
| кафеџији — учинило много, те је престао да точи.</p> <p>— Па куд оде, несрећник? — запита Диша. |
| а цело није било, јер је Ламбре престао да долази и кира-Анастасија га је тако сестрински пазил |
| >Јанићије жив да се изеде; није пристао да напусти дућан, па да је појури, ни да је опет остави |
| вога унука топал-Стојан, па се завештао да неће венчати децу, све докле на Саборној Цркви звона |
| окарактерисала, он је ипак сада осећао да се из свега овога може исплести нешто страшно и по њ |
| повуче иза огњишта, па, како је осећао да му ноге малаксавају, седе на једну троножицу и зажар |
| м хтела ударити.</p> <p>Лепо %јо осећао да би требало да је презре, да јој се освети, да је уни |
| димове.</p> <p>Тако је кир-Диша покушао да употреби и ово последње средство, те да осигура пото |
| астасија.</p> <p>Али кад год је покушао да јој каже, увек га је неко предосећање задржавало.{S} |
| својим мислима, али кад год би покушао да га усвоји и самога себе победи, онај осећај, оно срц |
| жељи провео цео век, а не би ни покушао да је у дело приведе.{S} Желео је да се освети Грцима и |
| е мајстор Диша одмах по прстену покушао да остане у удовичиној кући, али му је она одговорила, |
| је чуо, — све је то било и сувише слабо да га изведе из неме дубине у коју је тонуо.</p> <p>Нај |
| .</p> <p>Но, ма колико јасно и убедљиво да беше њезино осликавање злих страна и тегоба што их р |
| .</p> <p>— То да носиш око врата, а ово да метнеш па чело — и даде јој велики, златни дукат „ћо |
| о зидане ограде, све га то поче на ново да заноси, заједно са чежњивом мелодијом која му се срц |
| ри са тим гласом и пође у Београд, прво да се упозна са снахом, па после и да се сасвим настани |
| ест из кућу“.{S} А кад дођеш кући, прво да потражиш зелену жабу, па ту жабу да ти дете три пута |
| се да мајстор Диши не оста друге, него да још чека и да се — нада.{S} Али подгрејана нада не г |
| р пријатељ, то му не остаде друге, него да се пода небројеним уздасима и да почешће таре шаком |
| ташка, виде да му не остаје друге, него да од мирбе дигне руке и да употреби све што може, да с |
| али, тамо овамо, не оста им друге, него да свој историјски понос национални ипак умекшају.{S} М |
| моћном и умешном грчком чаршијом, него да потпуно истисне <pb n="113" /> грчки елеменат из срп |
| онима, тамо.{S} Ама немојте глуво, него да свирате!{S} Свирајте, све докле вас могу чути. — Оно |
| <p>И тако хаџи-Диши не оста друго, него да сву ноћ уздише, куне и проклиње, што се на толики пу |
| Овако, није му остало ништа друго, него да се преда судбини, па да га она на својим леђима изне |
| </p> <p>— Од суза нема лек, џанум; него да разговарамо шта да се ради!{S} Може бити кир-Диша да |
| Ако си немаш родитељи, ми смо ту; него да се зенис, ама да узмес зенско от наше сорта, — грцко |
| остало другога пута, <pb n="39" /> него да се састане са мајстор-Дишом и да од њега самога чује |
| <p>— А што, бре; шта јој фали?{S} Него да сам је удала за каквога слепца?</p> <p>— Ама није он |
| им изразом пакоснога задовољства — него да пожуриш са сватовима.{S} Знаш, ружно је да ти се пре |
| зетовљевим.{S} Диши не оста друге него да очекне.</p> <p>Међутим, докле је он чекао пред докса |
| и не беше никога, не оста му друге него да тркне до тетка-Маце.</p> <p>Кад се Диша у неко доба |
| мушке заштите, шта је могла друго него да о бошчу, припасану око шарених шалвара, обрише руке |
| је наумио, и њему не остаде друго него да изиђе на поље.</p> <p>Тек кад је био на доксату, он |
| узбуђен.{S} Хаџи-Диша не даде јој дуго да премишља.{S} Лице му је било врло расположено, готов |
| пристати.</p> <p>Па ипак, он је увидео да му је немогућно остати и даље у овако безизлазном по |
| S} Хоћеш ли да те ђаво надвлада и анђео да ти из дућана оде, буди ексик-хаџија; желиш ли, да ти |
| Бог ти је дао, можеш.{S} Многи би желео да буде хаџија, ама не може.</p> <p>— А баш си видела? |
| ија на ново клону духом; више није смео да долази кући преко дана.{S} Ручак су му доносили од к |
| а си ми био брат.{S} И ко би други смео да тако уради?{S} Ја ето нисам никоме одала?</p> <p>— А |
| p> <p>Од овога часа кир-Диша није трпео да га ико тако назива; јер такав назив само му је напом |
| <p>После недеље дана хаџи-Диша је успео да се прибере.{S} Одмахнуо је руком и рекао: „Бог да је |
| као стрина?“ — и, пре него што је успео да пружи руке ради одбране, унесе му се у лице и поче г |
| /> те, пре него ли што је Ламбре успео да од силног журења одахне, прелете преко авлије, зариг |
| је хаџи-Зосим покрао; а и када би успео да докаже, тешко да би до својих новаца дошао.{S} Турск |
| ва текну у срце Лепосаву.{S} Он је хтео да је, као и обично, изазове на смеј, али овога пута пр |
| исању и постовима, помоћу којих је хтео да казни грешно тело, <pb n="186" /> склоно свакоме иск |
| ега лично тицало, те баш и да није хтео да размишља и о таквим сокак-сплеткама, дужност му је б |
| да разабере.</p> <p>Хаџи-Диша није хтео да седа за совру, докле му калфа не дође, те Маца посла |
| Маци и Лепосави, како је Јанићије хтео да остави посао и како му он није дао.{S} Кад је сутра |
| ти мени шамар за врат!{S} А ја сам хтео да ти кажем како ју је кир-Ламбре онда за мутваком ухва |
| Ето то, то да ми кажеш.{S} То сам хтео да питам.</p> <p>Тетка Маца одшкрину врата и тајанствен |
| ким изразом очију, као кад би неко хтео да каже:{S} Хтеле би ви да ми језик извучете, ама ја не |
| о.{S} Када се женио, није нарочито хтео да га позове у сватове; чинило му се да би га појава ов |
| ићије већ довршио један посао, па почео да отпасује кајиш с колена, кад у дућан завири Лепосава |
| сличним питањима, и где год би започео да се правда, свуда су га дочекивали сумњивим осмехом и |
| па му се чинило, да би сад у стању био да је сву у комадиће растрза, само да му на очи изиђе.< |
| ди које је прегорео кира-Ману и оставио да у кући кришом уздише и вене и да пакосно гледа на он |
| еписи бир; ама, што Бог није заповедио да се једе, оно је погано.{S} И жаба је погана — и Френ |
| од бола и кукања.{S} После би заповедио да га окују у најтеже букагије, да га метну на магаре, |
| проговорио.{S} Јанићију је само наредио да остане код куће, те, ако устреба Маци, да јој се нађ |
| и он је нешто посумњао, па њему наредио да нас хвата.</p> <p>Али кира-Анастасија, која је свога |
| осадио их је на ћепенак и одмах наредио да се џезва пристави, што је, у осталом, чинио он само |
| у своје „трофеје“ убраја, он се трудио да удеси и ход онако ситно, као што се и грчки ситно го |
| Дума, који је у целој овој ствари тежио да измири пријатеље и да ствар заташка, виде да му не о |
| измицала из шака.{S} Неуморно је пазио да му момци не беспосличе и хлеб бадава једу.{S} И коли |
| ="61" /> Заборавио где је, па премислио да му се лопови увукли у кућу, те у мало што не поче да |
| аше тако олако, јер кад год би помислио да је са овим питањем на чисто и кад год је она слика к |
| а тетка Маци, како га је кир-Диша гонио да иде кира-Мани и зашто није хтео отићи.</p> <p>— Па к |
| ш једаред дошао кући, па, кад се уверио да је капија затворена, он је, као подсечених ногу, сав |
| женио њоме, када му је цео свет говорио да то не чини?{S} А да му кажем, па да ме, као у сватов |
| ко да ти кажем, кад си ме одмах појурио да тучеш?!{S} Зар ми о сватовима због тога ниси опалио |
| покојник, Бог да га прости, није пустио да ја кувам и месим што хоћу и како умем.{S} Данас, сут |
| роди сина слабачког, шкољавог, онда ко да буде крив?{S} Увек да жалиш, што си откидао од своји |
| и сада дам четири записа.{S} И то овако да радиш.{S} У ноћ, кад буде младина, жену да изведеш у |
| да је саветује, како да се влада, како да води кућу и да ни на сокак без мајке не изиђе.</p> < |
| тити <pb n="102" /> и нађе начина, како да се из овог неприличнога и несноснога положаја извуче |
| Дишом; мучио се на стотину начина, како да се сачува од срамоте, али ниједна мисао није била ка |
| рло скромнога изгледа.</p> <p>— Е, како да вас утешимо, куме?{S} Судбина, к’смет, сто кажу Турц |
| рве младости своје градио планове, како да се ороди с Грцима, те кад он није био срећан, а оно |
| ко далек пут, поче да је саветује, како да се влада, како да води кућу и да ни на сокак без мај |
| ва, а он ће знати, кад буде време, како да га награди.</p> <p>Оволика хвала и задовољство, које |
| Анастасијом претресао све начине, како да и себе и Анастасију сачува од неприлика, кир-Диша је |
| ику која нема деце?</p> <p>— Имам, како да немам; па још три.</p> <p>— Е, једна му је набацала! |
| } Цео дан он је Јанићија упућивао, како да му радњу чува.</p> <p>— Одрастао си код мене, ја сам |
| и једно га је, у овај пар, мучило; како да помене кира-Анастасији, шта све треба да уради, и хо |
| да те убије?{S} Ја нећу!</p> <p>— Како да нећеш?{S} Шта сам ти урадила, да онако учиниш?{S} Ја |
| чи, да је на ново загрли.</p> <p>— Како да ти се осветим?</p> <p>— Па, ето, удари ме у леђа.</p |
| ли да се поквари свадба?</p> <p>— Како да се поквари, чапкуне, бре?</p> <p>— Па тако, пре ђерд |
| сазнао — зашто си ћутао?</p> <p>— Како да ти кажем, кад си ме одмах појурио да тучеш?!{S} Зар |
| авлији ове две куме.{S} Није знала како да се понаша: да ли да им прими Бога или да утекне у со |
| Думо, на љубави и муштеријама, ама како да се оженим удовицом, која у поноћ стоји на капиџику к |
| ве.{S} Ако она каже...</p> <p>— Па како да питам... срам ме је...</p> <p>— И мене — додаде Лепо |
| а кроз бакчу спацира сас мен!{S} И како да спацирамо? — рече кира-Анастасија и од једном прште |
| већ потпуно збунио, шта да каже и како да оправда своју наглост.</p> <p>А осем тога, ова посет |
| у махали од својих сународника, ни како да изведе ствар, те да се брука заглади.</p> <p>Мајстор |
| би беду на врат, па сада не зна ни како да се брани у махали од својих сународника, ни како да |
| b n="66" /> смео подићи; није знао како да се у овоме часу понаша.</p> <p>— Аман! — зајеца она, |
| ра; а кад се будеш враћала дома, никако да се не обазреш за собом, а све до куће да говориш: „З |
| догодити, али шта, то није могла никако да разабере.</p> <p>Хаџи-Диша није хтео да седа за совр |
| е недеље разговарало, а кир-Дума никако да подеси згодан тренутак, те да започне о главноме.{S} |
| му нешто душу, <pb n="40" /> па никако да слегне од туда, него га само гуши и гони, да од врем |
| овичину.</p> <p>Али мајстор Диша никако да се поврати од првог изненађења.{S} Хтео је да одгово |
| мати.{S} Али Лепосаву није могао никако да посестрими.{S} Ма да је у прво време и то покушавао. |
| и зашто то?{S} То није могао баш никако да објасни.{S} Тек једно што је сада, када се почео све |
| уштаху, стојала је не могући још никако да се разабере, шта је све то у овоме часу било.</p> <p |
| жеш: „Добро је, шућур Богу!“ — а полако да кажеш: „Со ти у очи, а болест у ложичице“, и три пут |
| преко света; вратићу се.{S} Него онако да чиниш, знаш?</p> <p>— Знам! — одговори Лепосава и ст |
| је вадио иза појаса и пљувао у њу, тако да је сваки од црквара могао разумети, како хаџија цркв |
| те чиније оном водом, три пута. — Тако да радиш, снахо, па ће ти дете за три пута три дана озд |
| жи на крилу болесно дете.</p> <p>— Тако да радиш, снахо — говорио је дервиш овој жени — овај за |
| уно освећен; можда није требао баш тако да учини, али он је био задовољан: ово му је куд и камо |
| о у Дишин дућан, да обиђе момке, колико да виде, како нису остали без икакве контроле, а од туд |
| ла по туђој вољи и, само толико, колико да покрије главу.{S} Да је кир-Ламбре слободан, без жен |
| емена на време добијао. — Али ма колико да је то очевидно он сам опажао, и самоме њему било је |
| p>И ово је убрзало ствар; јер ма колико да је човек прав, у очима жена, докле се пазе, он је ув |
| ке или не повуче за шалваре, тек колико да јој напакости.</p> <p>Ма да је кира-Анастасија, из о |
| обећава све, али, разуме се, тек колико да се не замери званицама; иначе, мисли, да чапкуна про |
| наника Срба наврати у дућан, тек колико да из Дишиних уста чује, зашто је вратио прстен; али им |
| по једну шамију калемћарку, тек колико да знају како ни на њих није заборавио.</p> <p>Докле је |
| ља, па се и он нађе у послу, тек колико да сакрије своје узбуђење.</p> <p>Сад више није могло б |
| песму а другарице јој прихватиле, ретко да би ко прошао улицом, а да не застане, бар једну стро |
| рао; а и када би успео да докаже, тешко да би до својих новаца дошао.{S} Турске власти би хаџи- |
| а врата, куда је Јанићије отишао, тешко да је и опажао, да пред њим стоји престрављена Анастаси |
| ју од тенећке, па кад год му је требало да пљуне, тај је посао са неком нарочитом важношћу врши |
| отина гроша, таман колико му је требало да са највећом штедњом доспе до Галца.</p> <p>Хаџи-Зоси |
| а већ онај који је потури није требало да брине више колико ће порасти.{S} Свет једва чека да |
| епријатно и учини јој се, да би требало да га ма на који начин опомене на мало већу пристојност |
| и.</p> <p>Лепо %јо осећао да би требало да је презре, да јој се освети, да је уништи; али у ист |
| ехом или тако чиме, што га је уверавало да је много лакше уверити свет у нешто, него ли га разу |
| ик вратио, и сад га ништа није везивало да језик везује.</p> <p>Али ипак, овога дана није смео |
| ас, не зна се, али у велико се веровало да ће мајстор Диша да се ожени Лепосавом Мацином.{S} А |
| никада не жени, и колико год му се дало да се покаже као прави брат, он је то чинио са пуно пож |
| ха представљајући, како би то изгледало да се Диша оженио њезином мајком.</p> <p>— Како бре, се |
| Она се дубоко замисли и поче радознало да разгледа записе.</p> <p>— Хоћеш ли? — запита Диша.</ |
| Думом?</p> <p>— А шта ти је сад наспело да га о томе питаш? — зачуди се тетка Маца.</p> <p>— Ет |
| p>— А је ли ти, море, шта ти је наспело да идеш одавде? — прекиде му мисли Лепосава и погледа г |
| ога доба нема; то му до данас није било да толико одоцни.</p> <p>— Шта је томе момку, те је од |
| оме у тај пар севну, да би му боље било да га је млатнуо каквим калупом, него ли што му рече: у |
| ју, тек онда виде, како би му боље било да го и бос протрчи кроз чаршију, него ли да се у овако |
| ресретне мајку.</p> <p>— А како би било да пођем и сам, да је потражим! — помисли једаред; али |
| у трунчицу; а већ после би им лако било да од те трунчице замесе читаво брдо препреке, преко ко |
| у свет, осети колико би јој тешко било да се растане од овога младића, са којим се као девојчи |
| тпуно задовољан.{S} Њему је главно било да кир-Ламбру најури из куће, а то је, у овај мах, успе |
| Да ли је кира-Анастасији у опште годило да се уда за кир-Дишу или не, то је тешко одредити; јер |
| тезаше.{S} По свему овоме њој се чинило да њезина мати нешто плете за њу и мајстор-Дишу и срце |
| о?{S} И сасвим природно, њему се чинило да Лепосава нарочито тако удешава, да је њој баш мило, |
| да у очима људи.{S} Јер, њему се чинило да ово, што је сада чуо, зна цео свет и да сваки од ови |
| трашило.{S} У један мах њему се учинило да се таваница са балванима срушила на његово теме и пр |
| једног старца, за кога се онда говорило да односи болести као руком.</p> <p>Хећим прегледа озби |
| вање.{S} По чаршији се у велико рашчуло да ће Диша у света места, а по махалама се приповедало |
| Српским женама није никако у рачун ишло да једна Цинцарка, па још удовица, уграби њиховим удава |
| а навратила, бајаги да је види, а овамо да јој узгред исприча и искити све шта се за њом говори |
| био да је сву у комадиће растрза, само да му на очи изиђе.</p> <p>И онда, још већма клонуо, не |
| , да је покушала све што је смела, само да отклони опасност од себе,</p> <p>— Па ти му реци да |
| не иконе у углу.{S} Чинила је све, само да не мисли на оно најстрашније.{S} Али у заман; ту у г |
| је, који до овога часа чињаше све, само да се одбрани од тешке слутње, од једном се зали сузама |
| о? — пита Диша, а очију не подиже, само да се не сусретне са оним погледом, што се упиљио у њег |
| , избегавао је чак и прве комшије, само да га когод не би запитао што о томе; и у опште био је |
| } То никако!{S} И он убрза кораке, само да што пре побегне одавде, што даље од онога места, са |
| бије и обећала му каленицу попаре, само да тркне до кир-Ламбринога дућана, те да му каже да јој |
| их ја; пребио бих му обе цеванице, само да ме није стало до мога трговачког образа, те да ми бр |
| а журити, па онда још више уситни, само да би што пре замакао за сокачић, у коме му станује кум |
| већу пред Богородицом и метанишем, само да вама да деце а мени унучиће.{S} Па ваљда се смиловал |
| би му се дало, побегао би у дућан, само да би избегао оно што се може десити.{S} Зато је Јанићи |
| не, муку мучио и све јој обећавао, само да се стиша.</p> <p>— На поље! на поље!{S} Искам да умр |
| подар Милош не би од мене сачувао, само да се ниси вратио.{S} Па, деде, пробај још једаред; зем |
| верајући на коју би страну умакао, само да се спасе од толиких девојачких очију.</p> <p>— Е, па |
| амештао леђима, да је чисто нукао, само да продужи што је започела.</p> <p>Једнога дана догодил |
| ко тукао и газио, да би га и убио, само да не дотрчаше људи, те га од Јанићија отеше.</p> <p>Те |
| це; и шта све није кир-Дума чинио, само да до једнога наследника дође, па ништа.{S} Обишли све |
| о тесан и мрачан, да би се угушио, само да је за неколико у њему остао.{S} Потајна жеља, да се |
| чардака, пре би и живот сактисало, само да теби и твојима помогне.</p> <p>— Тако и ваља.{S} Мај |
| е би се то још и којекако поднело, само да је према кира-Анастасији могао бити мало-мало равнод |
| ј и зажмурићу; што је било — било, само да ми се закуне да ме никада више неће варати; а оно пс |
| морала употребити сву присебност, само да не бризне у плач.</p> <p>Јанићије је такође немо сто |
| ти у срце бригу и страх за радњу, само да те одврати од побожних молитава.{S} Зато, ако му се |
| време ручку, кад вечери.</p> <p>— Само да ме Господ благослови породом, па да видиш онда како |
| м но увек — случајно.{S} Ваљало је само да зажели, да чезне за нечим, па да му се то као умешен |
| што је нанесе кира-Анастасији, не само да је изгубио код трговачкога света свако уважење, него |
| т година, па још бити неожењен, не само да се сматрало као велико чудо, него и као велики грех. |
| ди те своје особине, тетка Маца не само да је била радо виђена у кућама где се тако што догодил |
| лава да га заболи; јер Јанићије не само да је показао доброга успеха у продаји поверенога му ес |
| од оно мало жена, које су умеле не само да туђу тајну, када им се повери, дубоко закопају, него |
| и у томе нехотично успео.{S} И не само да се осветио кир-Думи, него му је та освета донела 400 |
| а јучерању рају, како сада тежи не само да се ослободи свега што је подсећало на некадање робов |
| ије: мужа ће изгубити, а Ламбру не само да неће добити, него ће ради њега страдати, биће посрам |
| ити, ич се не брините за то!{S} Ви само да му чувате чест и да знате, да една паметна и честита |
| } Диша се спремао за повратак; још само да покупује неке ситнице, за које су му пријатељи дали |
| ве ти је по таман, свега имаш; још само да те оженимо.</p> <p>— Море тетка-Мацо, — бранио се те |
| младина, жену да изведеш у бакчу; тамо да је скинеш, ама нагу, ни папуче да нема на ноге.{S} Е |
| и мало ти, нек подигне мало он, па ћемо да углавимо.</p> <p>— Јок, јок, с њим нема пазара.{S} Н |
| мајстор-Дишу по плећима. — За тебе ћемо да правимо како и за нас.</p> <p>Разложише му понова ка |
| као од грцка мајка родени.{S} И рекосмо да вас женимо на грцко невеста, на кир-Бенџина удовица, |
| p>И тада му је долазило, да не чека, но да погази своје обећање и, као веран слуга, исприча сво |
| њу, да не оставља дућан на шегртима, но да ту седи, докле год не буде време да се ћепенци затва |
| на улицу, није било другога начина, но да Ламбру закључа у собу, да на капиџик удари катанац, |
| ника, те кира-Анастасија немаде куд, но да се покори жељи свога мужа.{S} Али пре него што је пр |
| а да ли ће Јанићије умети тако поуздано да му и радњу надгледа, као што је поуздан да му за жен |
| ино лице, почела је осећати инстиктивно да јој од туда нема помоћи, паде на миндерлук, зарони л |
| баш да и она не пође?{S} Ако је суђено да патимо и да гладујемо, то је онда судбина!{S} А од с |
| о се али са стрепњом, да је њему суђено да умре без порода и да му имање туђа хала и врана разн |
| p>— Грех је; ама зар је то било поштено да ми потури онакву жену?{S} Је ли то правда, шта ли, к |
| рцима, те кад он није био срећан, а оно да му бар у дечици проструји грчка крв.</p> <p>У овоме |
| , онако уз посао, запева гласно и јасно да се по целоме дућану хорило.</p> <pb n="32" /> <p>Јут |
| се јасно, да јој није баш тако пријатно да му испоручи све што јој је Анастасија казала.</p> <p |
| се није свиђало, њој је било немогућно да и даље самује, а да ипак очува добро име честите удо |
| и и сам увиде, да би то било неприлично да он, један мајстор, своме шегрту исповеда зашта се ра |
| разуверити.</p> <p>— Па зар је то лепо да дочекаш старост без домаћице?</p> <p>— Ама, то је ис |
| наш како је, мајстор-Дишо; није то лепо да ме уплећеш у те ствари — развуче тетка Маца <pb n="8 |
| ама од куда то долази, ретко које јутро да не нађе у својој авлији убачену по коју главу шећера |
| иш!</p> <p>— Ама за кога?{S} Ето то, то да ми кажеш.{S} То сам хтео да питам.</p> <p>Тетка Маца |
| > <p>— Да служим кира-Ману и Ламбру, то да не буде! — помисли, а пламен му удари у образе.</p> |
| а све.</p> <p>— На све, мајсторе!{S} То да знаш да ћу чинити као себи.</p> <p>Сутра дан је пола |
| великих, златних махмудија.</p> <p>— То да носиш око врата, а ово да метнеш па чело — и даде јо |
| рук тако еластично покреће.</p> <p>— То да не видим више — такви рукави!{S} Тако што не приличи |
| е ороспије?</p> <p>— Морам.</p> <p>— То да не чиниш.</p> <p>— Ама, куда ћу овде?{S} Зар у овој |
| чаршији да почнем из нова?</p> <p>— То да не чиниш; боље нека она иде у свет; боље на њену гла |
| ним погледом и чисто чудећи се, како то да му један шегрт одговара.</p> <p>— Шта велиш?!...</p> |
| вати, да је само таквоме испоснику дато да за бадава дође до оне светиње, до које ни цар Конста |
| хаџија почео узнемирено и помало љутито да премеће бројанице по руци, упаде шегрче у собу.</p> |
| една паметна и честита жена нема засто да плаче за мужа.</p> <p>Неколико дана доцније изгуби с |
| образ очувао, а који му је сада, место да га награди, забио нож у срце, на то није хтео ни да |
| му видети мртваца, задржа га, те, место да одмах оде тамо, он се преплашен и клецајући довуче у |
| послује, опет види Лепосаву, али, место да га то стишава, све већма опажа колико је несрећан, к |
| ретња и велики кујнски нож, и он, место да пође на улицу, седе изнемогло на миндерлук, притиште |
| е јасно видела.</p> <p>И за чудо, место да је ово сазнање потпуно уништи, она се наједаред приб |
| ко напуштају што су предузели.{S} Место да устане, он поче на широко описивати све добре стране |
| ану ручавао.</p> <p>Али, Лепосава место да осети ову казну, напротив, осећала се много пријатни |
| што одговори, но грло га издаде и место да изусти реч, он поче некако ситно штектати.</p> <p>— |
| у исповеда зашта се радује, те, у место да свога шегрта помилује, приши му једну ћушку, да овај |
| тврдоглавство пожали.</p> <p>Али уместо да јој оне помогну и утичу на Дишу, да се махне дервишк |
| p>— Има рукава од честог платна!{S} Што да сваки види голе руке?{S} То је срамота; тако нека но |
| чалити, да постанем газда-човек.{S} Што да ме гледа?</p> <p>Ово тачно размишљање о своме положа |
| да су то баш дреје кир-Ламбрине?{S} Што да бедим човека?</p> <p>— А моја жена?...</p> <p>— Знаш |
| , што га она више гледаше.</p> <p>— Што да се љутим, кад ниси хтео?! — одговори Лепосава, али т |
| љице на плетећим иглама.</p> <p>— А што да се стидиш?{S} Видиш, како се не стиде ове Божје тичи |
| ом, она је ћутала, па, ако је имала што да му каже, то је говорила мајци, а он јој је преко мај |
| и затвори се у собицу, да премишља што да предузме.</p> <p>Нема сумње, да би кир-Диша, као и м |
| {S} Ти немаш ни мајке ни сестре, па што да идеш од нас?{S} Нана и синоћ каже Диши: „Честит је м |
| што мајстор Диша тврди.</p> <p>— И што да износе поштену кућу на глас?{S} Зар је то лепо од св |
| >— Глава ме нешто болела; требам ли што да те послушам?</p> <p>— Хајде ти само у мутвак; сад ћу |
| це.</p> <p>— Зашто бре, кир-Диса, зашто да ја плаћам ваш ортаклук, кад не сум ништо крив?{S} За |
| раво.{S} Ако је и отерао из собе, зашто да му се до сада не јави, да пита треба ли му што!{S} Ј |
| Јанићије и било му је врло криво, зашто да га баш сада остави.</p> <p>— Магаре, да би магаре!{S |
| а сама себе: зашто да уради тако, зашто да се пред свима обрука!</p> <p>— Иде! — рече у себи, к |
| дође му тако криво на сама себе: зашто да уради тако, зашто да се пред свима обрука!</p> <p>— |
| празан.</p> <p>— Ух, гомаре едно: зашто да заспите, бре?! — јекну кир-Ламбре очајно и пљесну се |
| моја, што ми дође памет у главу: зашто да робијам због једне ороспије, па је отерах.{S} Ти си |
| е казала да сам пезевенк-баша!{S} Зашто да ми каже тако?</p> <p>Кир-Диши се смрачи, кад чу како |
| S} Јаох!{S} Ја је морам убити!{S} Зашто да се прода?{S} Куда ћу сада?{S} Коме? — јецао је, кад |
| таклук, кад не сум ништо крив?{S} Зашто да се криво закунете? — викао је за њим очајно кир-Дума |
| не видиш какав си стао?!</p> <p>— Зашто да умре?{S} Зашто је даде ономе токмаку, да јој младост |
| не отапа.</p> <p>— Па, дабогме, и зашто да ме гледа! — размишљавао је Јанићије. — Ја сам само ј |
| ему, пипа се по појасу и све хоће нешто да каже своме шегрту, али, кад расклопи уста, грло му с |
| љан својим успехом и свом силом прегнуо да утростручи свој капитал, те да се и у томе изједначи |
| сава није одала, а друго, што је чезнуо да је бар очима види, ако не успе да с њоме на само гов |
| е нестрпељивији бивао.{S} Баш је чезнуо да се на ново окући, да стече домаћицу, која ће му унет |
| о није био позван у сватове, кад је чуо да му се синовац оженио, а како је био самохран, одлучи |
| чки, погледа с њоме и да је дотера, бар да му се правда, па макар да га и слаже, вукла га је не |
| на голу реч веровале све.</p> <p>А бар да је кира-Мана имала право, што је сумњичила свога муж |
| застиђено осмејкиваше.</p> <p>— Сад бар да знаш, зашто си потегао толики пут; донео си читав бе |
| би да се врати; али куд и коме?{S} Зар да својим очима гледа Лепосаву, како се опрема за његов |
| } Мало час га је одјурила ножем, па зар да јој опет долази?{S} Стојао је неодлучно неко време и |
| о ће да прође и десет година.{S} Па зар да те толико у кући држим!</p> <p>Тешко је било Лепосав |
| е дотера, бар да му се правда, па макар да га и слаже, вукла га је неодољиво тамо, и он сав рас |
| у тај час чула, он би сазнао на пример да је округао као гоч (бубањ), да се не зна где је шири |
| рни памук.</p> <p>Кроз махале пуче глас да је устабашиница <pb n="211" /> тројанила.{S} Жене су |
| нка, удовица, за којом је ишао зао глас да је завадила две најбоље комшије:{S} Митра и Станка, |
| о што је долазио, нека!{S} Ама од данас да не пригвири у мајсторову кућу.</p> <p>И да је ма как |
| едеш у ђердек и тамо овај четврти запис да спустиш у чашку ракије, па половину да попијеш ти, а |
| чу.{S} Први пут како обиђеш, овај запис да прилепиш на њојзина недра, ама под само грло; други |
| а палим за душу на твоја мајка.{S} Брат да ми будеш, Јанићије... врати ми дреје...</p> <pb n="6 |
| да ти не избијаш из моје куће; зна свет да тетка Маца има ћерку на удају и да си ти нежењен.{S} |
| је као на ново рођен; лице почело опет да се затеже, а антерија да се у свима димензијама као |
| га је захватила нека несхватљива страст да је стегне око паса и привуче себи.{S} Али зашто то?{ |
| ролџија, који сматрају за свету дужност да своју ноћну службу ревносно одспавају.</p> <p>— Ноже |
| те тако хаџи-Диша мораде и по трећи пут да вади из ћемера и да са нестрпљењем очекује на свој п |
| аде најмилија она:</p> <quote> <l>„Зашт да прећутим ја онога свјета,</l> <l>Да моја млада овде |
| е.{S} Није му дакле остајало друге, већ да се преда слепо случају, нека га носи куда је њему др |
| а, те тако ни нама не остаје друго, већ да поверујемо кира-Маниној потајној сумњи, да се и кира |
| еглица скрива, то јој не оста друго већ да зареди кроз махале прво код кира-%Думиница, па тако |
| о приватнога значаја, сада је почео већ да узима шире размере.{S} Потајна саревњивост између ст |
| а својих ближњих, почело је по мало већ да се <pb n="132" /> води брига и о женидби устабашиној |
| е, твоје здравље на њега“.{S} Онда жабу да бациш на кров, а дете да умијеш и запојиш из те чини |
| рво да потражиш зелену жабу, па ту жабу да ти дете три пута обзине, а ти три пута да викнеш: „Њ |
| одала, да хаџија, и ако осећаше потребу да се на њу извиче, што га је бацила на толики трошак, |
| па људима од реда не иде никако у главу да имају устабашу а без устабашинице.{S} То им долази н |
| тасија није пристајала ни за живу главу да остане у Београду више.{S} Плакала је, проклињала%, |
| и.</p> <p>— А од чега му је то, по Богу да си ми отац?</p> <p>— Ех, од чега? — проговори дервиш |
| , кир-Диса, много жалос; и душа да могу да ти дам, <pb n="116" /> па да дам.{S} Него ми дођосмо |
| Јесте, зете; од дервишкога записа могу да се роде деца.{S} Ама ти и не знаш, шта је све овде д |
| отерао из радње.</p> <p>— Море, не могу да ти кажем све како се <pb n="83" /> беше осилио, чим |
| па сама како една зенско глава не могу да идем.</p> <p>— Била ти, кира-Мана, свога пса везати, |
| па половину да попијеш ти, а ону другу да попије она. — Оно, што јој не да да рађа, младина ће |
| ца није од оних жена, које једва чекају да сазнаду за туђу тајну, па да је, на све четири стран |
| кира-Анастасије уроке, који јој сметају да га начини оцем, о томе кир-Диша није ни мало сумњао. |
| је почео у шали да гони кира-Анастасију да пожури, те да не остане толико имање без наследника. |
| и радосно.</p> <p>Мајстор рече Јанићију да иде, да спава.{S} Јанићије се диже од совре, целива |
| окак без мајке не изиђе.</p> <p>— Мајку да слушаш, на мене да мислиш!</p> <p>— Хоћу! — одговара |
| кућу.{S} Него сада отварај очи: девојку да узмеш, девојку, па кућа да ти пропева!{S} За девојку |
| .</p> <p>— Да се склонис и поарну послу да најдес.{S} А ја искам да се састанем сас мога кир-Ла |
| како је плакала и молила га и рекла му да ће му бити сестра, ако је не ода?</p> <p>— Ама, зар |
| ајем; страх од могућне смрти не даде му да изврши што је наумио, и њему не остаде друго него да |
| стрплење, све у један мах, не дадоше му да се на једноме месту скраси.{S} Он отури посао, одмах |
| 75" /> кафу, позва Јанићија и нареди му да оде до Ламбрине куће.</p> <p>— Да поздравиш кира-Ман |
| сање њезиних недара.</p> <p>Долазило му да полуди.{S} Ова три дана не би се могао похвалити, да |
| ек са највећим презирањем, у место њему да одговори, запитао хаџи-Зосима:</p> <p>— Какав је то |
| радиш.{S} У ноћ, кад буде младина, жену да изведеш у бакчу; тамо да је скинеш, ама нагу, ни пап |
| да спустиш у чашку ракије, па половину да попијеш ти, а ону другу да попије она. — Оно, што јо |
| е са своје душе овај притисак, размахну да ради, да се заборави; једаред покуша и да запева, — |
| гових збуњених мисли.{S} Њу да види, њу да лечи, ако је болесна, с њоме да поднесе све, па мака |
| и предмет његових збуњених мисли.{S} Њу да види, њу да лечи, ако је болесна, с њоме да поднесе |
| ли што је уцвељена удовица била у стању да утаре трогодишњу сузу над успоменом покојнога супруг |
| пред иконом.{S} Ништа није била у стању да проговори, у грудима јој је тако силно лупало а у гр |
| д Београда и Лепосаве није била у стању да га извида.{S} Дан ноћ осећао је како му је све празн |
| една...</p> <p>Али Диша не беше у стању да изусти ову реч, већ се окрете и пође на улицу и не о |
| ст тако стегло, да је једва био у стању да ваздух удахне.{S} Стојао је тако неко време без речи |
| осаву, није се обесио, није био у стању да на свој начин удеси живот без ичије помоћи; и најпос |
| догађај.{S} Па ни овде није био у стању да увери никога.{S} Слушају му правдање, али лепо се ви |
| јстор-Дишу и да прети, како ће му радњу да запали; а Јанићије тада размахну песницама, па га је |
| и тек после ове пакосне напомене почињу да се развијају незгодне досетке на рачун мајстор-Дише, |
| , и ортак са кир-Дишом.</p> <p>— Ламбру да отераш!{S} То што је долазио, нека!{S} Ама од данас |
| и да си ти нежењен.{S} Е, па онда ко ту да докаже, да у томе нема нечега.</p> <p>— Па шта да ра |
| Диша и сам имао прилике у своме животу да о таквим стварима чује.{S} Међутим, тетка Маца је у |
| ар сада, када си изучио занат и на путу да постанеш човек, хоћеш у село?{S} Шта ћеш, бре, тамо? |
| </p> <p>— Сестру немаш, Јанићије; ја ћу да ти будем од сада сестра.</p> <p>Јанићије осети неку |
| > <p>— Ама, што си се препала?{S} Ја ћу да га потплатим, да ћути.{S} Дај ми само дреје да се об |
| м ти урадила, да онако учиниш?{S} Ја ћу да скачем у Дунав — ја не смем...</p> <p>— Ја нећу да м |
| да..</p> <p>— Све како ти хоћеш, све ћу да урадим.{S} И калфа ћеш да биднеш, и ортак са кир-Диш |
| ту?</p> <pb n="52" /> <p>— Леле, што ћу да јој се наплатим, само док је познам.</p> <p>— Немој, |
| олази... хоћу да се кајем... у цркву ћу да идем, велику воштаницу да палим за душу на твоја мај |
| Па, деде, пробај још једаред; земљу ћу да прокопам, па ћу те и под земљом наћи!{S} Нисам ја ст |
| р-Диша зашкрипа зубима и јекну) њему ћу да пребијем цволике, чим га угледам.</p> <p>Са овом пос |
| вам ништо скривио.</p> <p>— Јабучицу ћу да ти ишчупам; зубима да те закољем! — виче пригушеним |
| {S} Кога имаш тамо?</p> <p>— Тако; нећу да служим више.</p> <p>— Ја те не пуштам; ти мораш да о |
| хаџијину пресече му пут.</p> <p>— Нећу да те пустим; грех чиниш, своју рођену децу убијаш.{S} |
| удул-Стаменкино Канче!</p> <p>— Ја нећу да плетем седе, — промуца Лепосава.</p> <p>— Море, дево |
| Дунав — ја не смем...</p> <p>— Ја нећу да мени нико каже, како сам твој пезевенк-баша.</p> <p> |
| смејао.</p> <p>— Газдарице, ја ето нећу да те издам, —- рече полугласно и погледа је у очи.</p> |
| ада, ћерко, да си жива и здрава и срећу да унесеш твоме домаћину у кућу! — рече Маца и пуна срц |
| пред мајстора.</p> <p>— Мајсторе, хоћу да идем.</p> <p>— Куда, море?</p> <p>— У село.</p> <p>— |
| поштујем као и тебе и кир-Ламбру, хоћу да те послушам.</p> <p>— Златна уста, мудра реч! — усит |
| у кажем да никад више не долази... хоћу да се кајем... у цркву ћу да идем, велику воштаницу да |
| > <p>— Толики пут чиним због тебе: хоћу да будеш мати; а мајци требаше ли бољи накит од деце.</ |
| иниш, своју рођену децу убијаш.{S} Хоћу да попустим, што видим да си човек поштен.</p> <p>И сад |
| шегрти у дућану, видеће.</p> <p>— Хоћу да се давим...{S} Леле...{S} Јанићије!</p> <p>— Ама шта |
| ицом, а да не застане, бар једну строфу да чује.</p> <p>Па ипак, кроза све то расположење, Лепо |
| да у обе жене, које радознало очекиваху да им објасни, чега ради је тај памук чудотворан и свет |
| неће те прекорети првим мужем; па децу да ти рађа, сваке године по једно.</p> <p>Мајстор Диша |
| да га је сада било чак страх и на улицу да изиђе.</p> <p>Али има нешто што и неодлучне до одлук |
| .. у цркву ћу да идем, велику воштаницу да палим за душу на твоја мајка.{S} Брат да ми будеш, Ј |
| мо, да их дигне?</p> <p>Лепосава кад чу да ће Јанићије у свет, осети колико би јој тешко било д |
| адоше, а сузе у часу усахнуше, кад зачу да Ламбрино одело није код њега.{S} Дакле, више јој нем |
| иде Диши, врати удовичин мираз, а Дишу да туже митрополиту и суду за срамоту, што ју је нанео |
| p>— Гледај само какав изгледа!{S} Одмах да си отишао берберину, да те измије и ошиша, па у дућа |
| } Бог нека ми се смилује, требаше одмах да припаднем њезиним ногама и да јој целујем златне оде |
| р-Диша је био потпуно задовољан.{S} Баш да и није кир-Дума пристао, он би се ипак вратио својој |
| е једна пошла за сиромаха?{S} Зашто баш да и она не пође?{S} Ако је суђено да патимо и да гладу |
| на сто неколико белих пара.</p> <p>Баш да је мајстор Диша до овога часа и био „неверни Тома“, |
| </p> <p>— Па што ће ти?{S} За кога имаш да се китиш?{S} Докле се ја не вратим, не треба ти, а к |
| ем да ти кажем несто.</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш, кажи ми овде.</p> <p>Кира-Мана се обазре н |
| p> <p>— На све, мајсторе!{S} То да знаш да ћу чинити као себи.</p> <p>Сутра дан је пола Београд |
| кућа да ти пропева!{S} За девојку знаш да је твоја, неће те прекорети првим мужем; па децу да |
| па сам ти и образ чувао; а ти ме тераш да идем кир-Ламбру, ваљада да ти опет образ срамоти.</p |
| ише.</p> <p>— Ја те не пуштам; ти мораш да одслужиш <pb n="154" /> своје!{S} Мислиш ти, да сам |
| — брани се Лепосава. — Та и сама кажеш да ме мајстор Диша не проси.</p> <p>— Не проси, дабогме |
| бринутога лица Мацинога.</p> <p>— Можеш да изгубиш жену, а дете да остане живо; а и да их обоје |
| <p>— Ако си поштен човек, онда не смеш да оставиш да ме чаршија... поче Анастасија, али не дов |
| а овамо се свуда по чаршији зна да ћеш да узмеш Лепосаву.{S} Ама што га кријеш, море, хеј?{S} |
| уних шеснаест!{S} Још годину две па ћеш да постанеш уседелица.</p> <p>— Ама шта је теби, мајко; |
| хоћеш, све ћу да урадим.{S} И калфа ћеш да биднеш, и ортак са кир-Дишом.</p> <p>— Ламбру да оте |
| ка не одмаче од врата.</p> <p>— Ово ћеш да ми скупо платиш!{S} У полицију ћу ја тебе и твоју... |
| — Имаш ли Бога, имаш ли душе? — Зар ћеш да ме убијеш, Јанићије?! — промуца Анастасија, па, када |
| Маца ће тебе да прими, ту у мутваку ћеш да спаваш; а сада хајде да вечерамо!</p> <pb n="80" /> |
| Ете, зато, што мене караш, а сама нећеш да узмеш запис!{S} Зашто не узмеш?{S} Куде су ти деца, |
| једнога детета.</p> <p>— Еле, ти нећеш да пазариш? — запита свети човек, чије очи набрекнуше и |
| ог учи.{S} Ја хоћу дете; а ти ако нећеш да питаш... ти...</p> <p>Мајстор Диша не доврши и изиђе |
| абашиница?</p> <p>— Па ти!{S} Зар нећеш да се удаш за мајстор Дишу?</p> <p>Лепосави се окрете у |
| Па што нам се не похвалиш?{S} Зар нећеш да нас позовеш?</p> <p>— Куда?</p> <p>— Па у сватове.</ |
| p> <p>— Кажем ти, нисам!</p> <p>— Хоћеш да ми даш?...</p> <p>— Хоћу.... али...</p> <p>— Није мо |
| псето; жену ми украдосте, па сад хоћеш да ми и кесу одсечеш.</p> <p>— Е, дај Боже, душа да вам |
| и поштен човек, онда не смеш да оставиш да ме чаршија... поче Анастасија, али не доврши шта је |
| на турском језику. — Овај, што га видиш да је дошао са мном, јесте хаџи-Диша.{S} Дошао је из ср |
| пољубиш <pb n="161" /> у руку и замолиш да ти опрости.{S} Добар је он, опростиће ти.</p> <p>— Н |
| ом женом.</p> <p>— Ћути, будало; мислиш да би тебе неко питао, када би те онакав човек заискао. |
| нићија отераш, а кир-Ламбри да допустиш да и од сада долази У кућу.</p> <p>До овога часа кир-Ди |
| њега изговора ради чега не би могла још да се уда.</p> <p>Па онда, баш када би и на све ове раз |
| та ли, кад је знао каква је она, па још да ми кумује, кумство га убило!</p> <p>Тако је мајстор |
| шт’ да прећутим ја овога свјета,</l> <l>Да моја млада овде труну љета,</l> <l>Кад сватко очевид |
| ашт да прећутим ја онога свјета,</l> <l>Да моја млада овде труну љета,</l> <l>Кад сватко очевид |
| будућих младенаца.</p> <pb n="25" /> <p>Да је мајстор Диша прислушкивао од куда сва ова пецкања |
| ио на врат, још новчано опљачка.</p> <p>Да му није било баш најлакше, када је пред запаљеним св |
| је баш тада на полицу пропињала.</p> <p>Да је о свему овоме имао појма, Јанићије би без сумње о |
| рао, ако би га она што запитала.</p> <p>Да ли је Лепосава ово чинила инстиктивно, или са свесно |
| ала, него ли што га је задужила.</p> <p>Да ли је то била узајамна мржња или несташлук детињи (ј |
| ини и младости удовичине фигуре.</p> <p>Да је нешто кир-Диша, у тај час, упао у собу и угледао |
| тор Диша не заста на овоме само.</p> <p>Да би доказао, како је у свему раскрстио са грчко-цинца |
| а већ онако разбукталу жеравицу.</p> <p>Да остане и даље у служби онога, коме је у своје време |
| да јој приступе руци, а он да им каже: „Да је сви листом поштујете, као да ми је рођена мати!“ |
| а ли му или се љути баш зато, што вели „да није хтео“.</p> <p>— Ја онако...{S} Дође ми мрак... |
| ја беше у то доба нова:</p> <quote> <l>„Да ли знаш како се зове она ватра,</l> <l>Што душу сажи |
| ши се последњим стихом:</p> <quote> <l>„Да ли знаш како се зове она ватра, што душу</l> <l>сажи |
| нта леда која се не отапа.</p> <p>— Па, дабогме, и зашто да ме гледа! — размишљавао је Јанићије |
| јстор Диша не проси.</p> <p>— Не проси, дабогме; али шта знаш ти!{S} Не долази он за бадава у н |
| и Маца и поче је потанко испитивати.{S} Дабоме да се и она ишчуђавала на дрскост „оне девојчуре |
| а ону силну навалу, што му дан ноћ није давала дисати.</p> <p>Два супарника седела су за једним |
| гртима.{S} Чак и родитељи, када су децу давали у руке мајстору, говорили су: „Твоје месо, моје |
| емена на време сузила.{S} Испосник није давао испод пет хиљада гроша, а продао је баш томе купц |
| {S} Жалим те, што ти ни дан ни ноћ није давао мира. „Море, смири се, човече, једаред!“ вичеш му |
| ра ти немаш!{S} Пола султанове царевине давао је цар Костадин за ово.</p> <p>— Толико је могао |
| и кад опази мајстор-Дишу, поче махати и давати му знаке, да сиђе.</p> <p>Морало се нешто особит |
| после била овде, плакала и пошла, да се дави, а ја сам се онда сажалио, па сам јој дао дреје.</ |
| ПАРИЈА - „ДАВИДОВИЋ“ </p> <p>ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋ</p> <p>1908.</p> </div> <pb n="2" /> <pb n="3 |
| p> <p>БЕОГРАД</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА - „ДАВИДОВИЋ“ </p> <p>ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋ</p> <p>1908.</p |
| и у дућану, видеће.</p> <p>— Хоћу да се давим...{S} Леле...{S} Јанићије!</p> <p>— Ама шта ћеш о |
| ажње а у дубини душе ликовао, што му се давнашњи сан испунио, о томе и да не говоримо.</p> <p>Д |
| Стари честити људи!{S} Како нам и ваши, давно запуштени гробови изгледају тајанствени!{S} У усп |
| ани, који искрено тужише за покојницом, давно су иструнули: и неутешни супруг, мајстор Диша, и |
| ма.{S} И гробље је већ оронуло, крстаче давно изтрунуле и сви, који живљаху у оне дане, већ су |
| оказивао и бригу и радост, што јој тако давно невиђени гост опет у кућу долази.</p> <p>— Е ли о |
| ез два три човека или жене, чије се већ давно напуњене тестије под лулама преливају, докле се о |
| и сви, који живљаху у оне дане, већ су давно полегали.{S} Густи трњак и зеленило преплавило је |
| вој речи придаваше сасвим други значај, даде му снаге да проговори.</p> <p>— Онај босиљак... шт |
| својом вештином, намаза рану зејтином, даде јој апове, да прогута, и, кад своје лекове наплати |
| , Данга, Џанга, Шабакидес, Сакаларидес, Даде, Пијаде, Гуша, Нуша, и т. д. била су, у то доба, к |
| а исприча и о ономе цванцику, што му га даде, и како је казала да је Диша псето и да није човек |
| данаесте године једна комшиница Туркиња даде јој, свој запис, који је од неког дервиша добила, |
| о?!</p> <p>— Зашто да умре?{S} Зашто је даде ономе токмаку, да јој младост поједе? — одговори Ј |
| ед иконе да кунем тебе Ламбре, зашто ме даде на оно кавурско чкембе, да ми очи испије, младост |
| га, што се могло врло лако догодити, не даде јој те ноћи тренути.{S} Обртала се, <pb n="158" /> |
| е хаџија нешто узбуђен.{S} Хаџи-Диша не даде јој дуго да премишља.{S} Лице му је било врло расп |
| ти, ич се не разбира за децу.{S} Кад не даде Бог по христијански закон — вели — не искам ни по |
| штрим сјајем; страх од могућне смрти не даде му да изврши што је наумио, и њему не остаде друго |
| његова последња реч и нагли одлазак не даде јој ни за тренутак да поверује само у бегство.</p> |
| — одговори Јанићије; али Лепосава му не даде да доврши, измахну на њега метлом, а он, пре него |
| Оба кума развеселише се; кир-Дума му не даде руке, него се, као и кир-Ламбре, пољубише у уста, |
| p>Диша је избегавао, да од своје стране даде каквог му драго објашњења, избегавао је чак и прве |
| /p> <p>— Ето газде! — повика и журно се даде на посао око сређивања еспапа.</p> <p>Јанићија под |
| око врата, а ово да метнеш па чело — и даде јој велики, златни дукат „ћошајлију“.</p> <p>Лепос |
| уче.{S} Хаџи-Зосим метну прст на уста и даде знак Диши, да се не миче. — Стари пустињак био је |
| </p> <p>— Е, ако, ако — одговори Маца и даде миг Лепосави, да изиђе у мутвак.{S} Сад њих двоје |
| но бркну у кесу, извади један цванцик и даде пуници.</p> <p>— Не још, још мало.{S} Лепосави је |
| , чим се освести! — рече хећим строго и даде Маци неколико врло крупних пилула.{S} А за тим пре |
| ет и четири! — одговори Ламбре весело и даде знак својој домаћици, да пред госта донесе распаље |
| она отишла једноме дервишу, те јој овај даде записе.{S} И одмах се осетила; али кад је отишла у |
| .{S} Свет је толико нагртао њему, да им даде какав запис или амајлију која чува од урока или ка |
| кућу и заклопише врата, распучи, те им даде маха, да што слободније одахну.</p> <p>Дани за дан |
| подави ноге и са најлепшим задовољством даде се у маштање о будућем, брачноме животу.</p> <mile |
| > <p>Са овом последњом одлуком, која му даде неке наде, да ће се ова ствар ипак на добро свршит |
| ервиш овој жени — овај запис, што ти га дадох, да метнеш пред зору у нову зелену чинију; пре зо |
| адост и нестрплење, све у један мах, не дадоше му да се на једноме месту скраси.{S} Он отури по |
| кве га све мисли не спопадоше, те му не дадоше за дуго заспати.</p> <p>Кад се пробудио у јутру, |
| амљену и обрањену душу Дишину као блага дажда после припеке, он је чак и њезину кућу, у којој ј |
| хоћеш да ми и кесу одсечеш.</p> <p>— Е, дај Боже, душа да вам не испадне на нос како христијани |
| /p> <p>Диша оде у башту.</p> <p>— Зете, дај алвалук! — зачу се глас Мацин.</p> <p>— Је л’ живо? |
| и нису у сличноме положају никада били, дај Боже да ни кроз туђу историју не сазнаду а камо ли |
| ?{S} Ја ћу да га потплатим, да ћути.{S} Дај ми само дреје да се обучем.</p> <p>— Однео... све.. |
| змишљавао је Диша — ја знам како ћу.{S} Дај Боже да оздравим само, а туђе мени не треба.{S} То |
| деце, враћаш се с децом!</p> <p>— Боже дај! — одахну Диша, исплати новцем и пође.</p> <p>На ул |
| ши хаџи-Диша своју причу.</p> <p>— Боже дај!{S} И време му је, да и у нашој кући дете заплаче!{ |
| је Бик о затегнутоме ужету.</p> <p>— Не дај, Боже! — уздахну дубоко и, покривши се јорганом пре |
| ма нигде ништа!{S} Ох, Боже, само му не дај да се обеси!</p> <p>Тако је шапутала у себи, докле |
| аткишима.</p> <p>— Ко је послао? — Мени дај, — Јанићије!... мени... мени!{S} Је ли од мајстор-Д |
| муку, који је такође постао чудотворан: даје децу нероткињама, те и он купио за Лепосаву мало, |
| ништа све то требало. „Коме треба нека даје, а ја нисам текао овај зној, да га хале и вране ра |
| и, али мајстор је онај што отвара очи и даје лебац у руке — објашњавао је хаџија и задовољно се |
| , <pb n="196" /> а побожан си, народ ти даје све, што год ти је потребно.{S} Па онда, ти баш и |
| ити.{S} Ето, ти тражиш сто хиљада, а он даје пет стотина.{S} Спусти мало ти, нек подигне мало о |
| год ти кажеш, онако нека буде!</p> <p>— Дајеш ми је? — запита Диша мало храбрије.</p> <p>— Божј |
| ачу да Ламбрино одело није код њега.{S} Дакле, више јој нема спаса; он је то одело однео без су |
| закована ни с места не миче.{S} Није му дакле остајало друге, већ да се преда слепо случају, не |
| место.{S} У службу „татара“ примани су дакле само поуздани људи, који су уз то били не само ве |
| ала само једну мисао и одмах је извела; дала је једном Циганчету две гурабије и обећала му кале |
| захтео, испунила би кира-Анастасија.{S} Дала му је реч, заклела се, и Јанићије поста потпуно за |
| па се и не обазире на обећање што га је дала Јанићију, само пева по кући и меси посластице.{S} |
| то задовољство не покаже.{S} Сад му се дала врло згодна прилика, прво, да излије сав јед на Ја |
| ко је кира-Мана бранећи себе и нехотице дала Анастасији један разлог више, да се одупре кир-Диш |
| у собу, и као човек који полази на тако далек пут, поче да је саветује, како да се влада, како |
| авни разлог, чега ради је предузео тако далек пут, и хаџи-Зосим са највећом оданошћу обећа, да |
| о што је пут за једну женску главу врло далек, а друго, што мужа не треба дирати, све докле сам |
| ла је своје погледе на данашњи свет, из далека му наговештавала како му није била прилика да се |
| стане богат и угледан грађанин, а ни из далека није слутио, да му је стриц већ то и да ће га у |
| о на повратак мајсторов.{S} Он се ни из далека није могао надати ономе, што се, у тај пар, дога |
| ако нагло врати прстен, то је он тек из далека напоменуо Думи, кад је споменуо како удовица у п |
| гледа хаџију, како журно иде.{S} Још из далека опазила је, да је хаџија нешто узбуђен.{S} Хаџи- |
| S} Душа ми гори, душа! — чула се још из далека силна гласина Јанићијева.</p> <p>Кад изиђоше из |
| >— Ста искас ти овде? — викну му још из далека.</p> <p>— Поздравила те моја газдарица започе Ја |
| ом за појасом; промичу и ишчезавају као далеки звук или кукурекање петлово, које се чак из друг |
| бледе.{S} Виде да му је жена забраздила далеко, да се ђаво увукао у њезину душу, те окрете да г |
| Кад би могао <pb n="38" /> да се некуд далеко уклони, или кад би имао какву враџбину, те да се |
| чула да јој је муж умро и сахрањен тамо далеко, фудул-Стаменка је, као стрелом такнута, пала у |
| погледајући у небо.{S} Али Диша је већ далеко одмакао, завио за сокак и отишао својој кући.</p |
| законицима и грко-цинцарским званицама дали реч, и кад је мајстор Диша са нестрпљењем бројао д |
| е неке ситнице, за које су му пријатељи дали готов новац.</p> <p>Било је пријатеља, који су му |
| а се никада не жени, и колико год му се дало да се покаже као прави брат, он је то чинио са пун |
| <p>Неколико дана после овога није му се дало прилике, да се са Лепосавом на само састане.{S} На |
| ико омрзнуо, да га је, кад год би му се дало, избегавао.{S} А мајстор Диша напротив.{S} Он сад |
| трофеј“.</p> <p>Свуда, где год би му се дало прилике, он је, својим примерним држањем, успевао |
| страху од могућне несреће, чим би му се дало, побегао би у дућан, само да би избегао оно што се |
| догоди нешто, што је Јанићијевој одлуци дало снажан преокрет.</p> <p>Кир-Диша наредио жени, да |
| девојке, у коју је, кад год му се за то дало прилике, пиљио као псетанце на залогај, који не мо |
| елијем дигао три прста у вис, то се већ дало видети и по његову лицу и антерији, која је цептил |
| воју снагу око тековине, толико је и на даље остао равнодушан према свему осталоме у приватноме |
| ктио од сунчаних зракова, а лађа је све даље и даље клизила, докле се не изгуби за врбацима ниж |
| окле је кир-Диша овако очајно лутао све даље и даље од главне чаршије, Ламбре је, као уништен, |
| је онда био у јеку, Лепосава не одмиче даље од врата, на која је ухо прислонила.</p> <p>— Је л |
| ије свиђало, њој је било немогућно да и даље самује, а да ипак очува добро име честите удовице. |
| сунчаних зракова, а лађа је све даље и даље клизила, докле се не изгуби за врбацима ниже Кајаб |
| кир-Диша овако очајно лутао све даље и даље од главне чаршије, Ламбре је, као уништен, ушао у |
| разбукталу жеравицу.</p> <p>Да остане и даље у служби онога, коме је у своје време образ очувао |
| н је увидео да му је немогућно остати и даље у овако безизлазном положају.{S} То је увиђао јасн |
| га од своје рођене капије, и он пожури даље.{S} Пред ћор-Ахметовом кафаном угледа како из једн |
| из куће, ипак се није смела задржавати даље тамо.{S} Кир-Ламбре јој је био још једино њено узд |
| м, а грло га издаје, па не може ни речи даље.</p> <p>— За Бога, шта ти је? — викну Анастасија и |
| .{S} Сутра дан је опет лутао, али много даље, пут Мокрога Луга; а када га глад узмучи, он је по |
| опседнуту оноликим светом, он је грабио даље.{S} Срамота га је било, да се умеша у ту гомилу, ј |
| ке, само да што пре побегне одавде, што даље од онога места, са кога се јасно оцртаваше београд |
| ми, што га истукао!</p> <p>Али ја нећу даље да описујем овај први сусрет после сватова.{S} Сам |
| до свога повратка у Београд.</p> <p>Али даљина од Београда и Лепосаве није била у стању да га и |
| под руменим јутарњим зрацима.{S} Из те даљине допираху му једва гласови мујезина, који оглашав |
| очи и са пријатним уживањем посматра из даљине, како се над гомилом људи љуљушка еснафски барја |
| њем дочекивао и увек држао у пристојној даљини од себе, сад су му се злурадо смејали и по укусу |
| quote> <p>Јанићије је слушао, како се у даљини све више и више губе страсни тонови сетне арије. |
| ога часа Јанићије већ беше одмерио оком даљину, те се реши да, бар за часак, остави дућан на ко |
| да могу да ти дам, <pb n="116" /> па да дам.{S} Него ми дођосмо због друго; знате због они пари |
| ме дочекаш са пешкешом, а ја да ти сада дам четири записа.{S} И то овако да радиш.{S} У ноћ, ка |
| нога, али не дам да ми се квари ред; не дам да ме нико вара и да ми образ гази.{S} Разумеш ли?< |
| } Нисам ја стао за тебе једнога, али не дам да ми се квари ред; не дам да ме нико вара и да ми |
| лупа, да му ударце чује.</p> <p>— Да те дам Јанићију, шта ли?{S} Па трећега дана да обоје липше |
| то беше само један грош.</p> <p>— Да ти дам пет стотина?</p> <p>— Шта кажеш?</p> <p>— Четири ст |
| Диса, много жалос; и душа да могу да ти дам, <pb n="116" /> па да дам.{S} Него ми дођосмо због |
| је сузе, које је облише.</p> <p>И тако, дан из дан, Јанићије је све више подлегао ономе тешкоме |
| о.{S} Није знао, шта му је теже падало: дан или ноћ.{S} Дању би по вас дан одбијао од себе мисл |
| ао је како му је све празно и несносно; дан ноћ чезнуо је за њоме, и једнога дана остави овце, |
| саве није била у стању да га извида.{S} Дан ноћ осећао је како му је све празно и несносно; дан |
| але, да спасу Лепосаву, не помогоше.{S} Дан из дан Лепосави је све горе и горе бивало, а кад бо |
| {S} Али лепа удовица опростила му је, а дан сватова ближио се као на крилима, те је младожења у |
| село, чим припека мало ублажи.</p> <p>А дан је био врло врео, сунце је прижижало озго, а над зе |
| сталих најоблије и најпотпуније, то, за дан два, оно поче <pb n="36" /> освајати.{S} Велики део |
| ријал за читаву историју, која ће се за дан два развити.</p> <p>Српским женама није никако у ра |
| о је он причао њојзи, како га је, сутра дан по прстену, нашла <pb n="45" /> фудул-Стаменка, чес |
| е се и тако целу ноћ преспава.{S} Сутра дан је опет лутао, али много даље, пут Мокрога Луга; а |
| ћи, како одавна није запевала.{S} Сутра дан испрати мужа до капиџика, пољуби га у руку, а он њу |
| и како му он није дао.{S} Кад је сутра дан Јанићије однео једне јеменије тетка-Маци, затече Ле |
| кле би ово ломљење трајало, да се сутра дан не догоди нешто, што је Јанићијевој одлуци дало сна |
| с, где тврдо заспа.</p> <p>Кад се сутра дан пробуди и виде где и како лежи, скочио је и још мам |
| , нити јој је падало на ум, да ће сутра дан постати испрошеница а до друге недеље и кира-Дишини |
| о авлији вукла.{S} Цео тај дан, и сутра дан, она је, као када је била здрава, радила по кући и |
| провео прву ноћ без жене.{S} Тек сутра дан не беше га у дућану.{S} Јанићије Бик седео је опет |
| milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан од раскрснице до раскрснице чуло се добовање општин |
| се више од срца не очупа.</p> <p>Сутра дан су кира-Думиница и Ламбриница, у пратњи својих муже |
| егов мајстор и мајсторица.</p> <p>Сутра дан сви чираци са Јанићијем морали су отићи, да пољубе |
| пламен му удари у образе.</p> <p>Сутра дан дође мајстор Диша у дућан, седе на ћепенак и, када |
| стране, позвао на весеље.</p> <p>Сутра дан, по прстену, пошао мајстор Диша у дућан; али јучера |
| наш да ћу чинити као себи.</p> <p>Сутра дан је пола Београда испратило мајстор-Дишу до лађе, чи |
| супруга није ништа десило.</p> <p>Сутра дан, бунован и добро неиспаван, хаџија је отишао у дућа |
| од муке песницом у главу.</p> <p>Сутра дан Дума је отишао суду, да још с те стране покуша.{S} |
| инијама на меку сахтијану.</p> <p>Сутра дан изиђе одлучно пред мајстора.</p> <p>— Мајсторе, хоћ |
| и морало држати, пошто је мајстор Диша дан из дан одлазио на кафу тетка-Маци, а Маца тек ваљда |
| атове спреми.{S} У Мациној кући чује се дан из дан девојачки жагор и певање.{S} Лепосавине друг |
| оје осташе, да се споразумеју и утаначе дан прстена и сватова.{S} Кућа Мацина била је пространа |
| стрпљењем гледао, како се споро примиче дан, без кога би му сав овај живот и тековина пуста ост |
| , које је облише.</p> <p>И тако, дан из дан, Јанићије је све више подлегао ономе тешкоме осећањ |
| спасу Лепосаву, не помогоше.{S} Дан из дан Лепосави је све горе и горе бивало, а кад болесница |
| ло држати, пошто је мајстор Диша дан из дан одлазио на кафу тетка-Маци, а Маца тек ваљда не би |
| преми.{S} У Мациној кући чује се дан из дан девојачки жагор и певање.{S} Лепосавине другарице д |
| т на градској „сахат-кули“, који дан из дан равномерно јавља, кад је време ручку, кад вечери.</ |
| кве, ни све турске трубе, што их дан из дан слуша са градских бедема, не би му толико заглухнул |
| пет нису помрли од глади.</p> <p>Дан из дан преживљавао је нове тегобе: надао се, плашио, срдио |
| ао сахат на градској „сахат-кули“, који дан из дан равномерно јавља, кад је време ручку, кад ве |
| еплавило је Старо Гробље и, још за који дан, немилостива рука живота удариће будаком преко мртв |
| помирио са судбином.{S} Али, како који дан више, Јанићију се чињаше, како га све већма потиску |
| нога живота надноси.</p> <p>А како који дан, кир-Диша је све жудније погледао у насмејане очи с |
| у стајаху на расположењу.{S} Ретко који дан да кира-Мана није примила свој део „лечења“, али он |
| и, а Маца тек ваљда не би примала сваки дан једног нежењу, који јој није ни род ни помози Бог, |
| <p>— Ето, ја и Јаникије чекамо те сваки дан; много сте остали!</p> <p>— Богу хвала што још за т |
| а нико од нежењених људи неће ићи сваки дан у кућу, где има девојке за удају, за бадава.</p> <p |
| ти, у каквој му је трептала до пре неки дан, он опет није могао да се потпуно отресе жаоке, кој |
| се одмориш мало.{S} Жалим те, што ти ни дан ни ноћ није давао мира. „Море, смири се, човече, је |
| ор Диша бечио очи и очекивао тај срећни дан, Лепосава ни мукает.</p> <p>— Е, па зато ли сам тол |
| свега сећања на <pb n="111" /> јучерањи дан севну у памети, није била, да сазна шта је са његов |
| удовичину кућу, да јој навести сутрашњи дан њихова прстена.{S} Све махале око Сака-чесме, где с |
| пиш пењерлију, и да добро запамтиш овај дан!</p> <p>Јанићију се, после овакога обрта, у мах пре |
| кроз собу и по авлији вукла.{S} Цео тај дан, и сутра дан, она је, као када је била здрава, ради |
| ко принова не буде жива.</p> <p>Цео тај дан хаџија је провео као у некаквоме бунилу.{S} Толике |
| па ето, готов разговор.</p> <p>Цео тај дан мајстор-Дишу су то овде то онде дочекивали сличним |
| о колико би обично, шале ради, за један дан посвршавао.</p> <p>Више није могао издржати.{S} Чет |
| ко је радњу оставио на Јанићију.{S} Цео дан он је Јанићија упућивао, како да му радњу чува.</p> |
| иповеда како је кир-Ламбре преседео цео дан без ћурчета и антерије у кући туђе жене.</p> <p>На |
| тра обузе, да паде у постељу и тако цео дан лежаше у бунилу и несвести.</p> <p>Маца се озбиљно |
| ли у овим топлим оковима остао тако цео дан, да у исти мах не осећаше и неку чудновату страву о |
| и у послу, а он је седео у радњи по цео дан.{S} Није имао никога поузданога, на коме би, бар за |
| ме је некада тако спокојно седео по цео дан, прибирајући пару по пару и маштајући потајно о леп |
| ли Ламбре неће бити жив!</p> <p>— Добар дан, кир-Ламбре! — зачу за леђима глас, а у исто време |
| сваки сан; али мајстор Диша не може вас дан да се отресе оног двоструког утиска, што га је те н |
| у примао захвално, па, и ако је био вас дан расејан и апатичан, ипак га је ова нежност тетка-Ма |
| p> <p>Са таквим мислима бавио се по вас дан; тетка-Маца није одлазила од њега, и захваљујући ње |
| уздисао је премећући бројанице и по вас дан срачунавајући шта га све то кошта.{S} Свога будућег |
| падало: дан или ноћ.{S} Дању би по вас дан одбијао од себе мисли, које га и без његове воље ву |
| есити.{S} Зато је Јанићије морао по вас дан мајати се са тетка-Мацом око болеснице и трчати сву |
| ан коже, и готове јеменије, које су вас дан пред дућаном висиле, па већ почео спуштати ћепенак, |
| ада видео никакве милости.{S} Из дана у дан за сваку своју погрешку, што би је као дете учинио, |
| ле и утишавала ону силну навалу, што му дан ноћ није давала дисати.</p> <p>Два супарника седела |
| орне Цркве, ни све турске трубе, што их дан из дан слуша са градских бедема, не би му толико за |
| и, па опет нису помрли од глади.</p> <p>Дан из дан преживљавао је нове тегобе: надао се, плашио |
| имали прилике почешће гладовати.</p> <p>Дан, који је Јанићију освануо пун бола и горчине, заврш |
| спунио, о томе и да не говоримо.</p> <p>Дан јасан и пун пролетњега мириса.{S} Дума и Ламбре, ко |
| бости, која је не остављаше.{S} Трећега дана толико је слабост и нека ватра обузе, да паде у по |
| те дам Јанићију, шта ли?{S} Па трећега дана да обоје липшете од глади!{S} Да се удаш за деришт |
| да језик везује.</p> <p>Али ипак, овога дана није смео ни прићи дућану где је мајстор Диша ревн |
| је Бик зачинио песмом и шалом.{S} Овога дана постао је он љубимцем кир-Думе и Ламбре.{S} Али кр |
| <p>Дође и време поласку.{S} Уочи овога дана мајстор <pb n="180" /> Диша одведе жену у собу, и |
| вљала све трговачке послове.{S} Свакога дана очекивала је од свога мужа макар какав глас; али к |
| атак кир-Дишни кући очекивао се свакога дана.{S} Ма да се са Јанићијем онако измирила и ствари |
| хтео; али зато Диша изналажаше свакога дана по штошта, што му се није свидело.</p> <p>— Мука г |
| ао из њезиних руку послужење, и свакога дана посматрао испод очију, како се ово вижљаво девојче |
| арење за срећна повратка, и тога целога дана у његовој кући био је долазак као о слави.{S} Хаџи |
| , присебност јој се врати, па је целога дана, као невеста, по тадашњем обичају, одстојала иза к |
| остала је тако замишљена.</p> <p>Осмога дана после овога писма, које је у кући хаџијиној изазва |
| к да не седи сасвим залудна.{S} Једнога дана покуша да сама скине с верига котао пун вреле воде |
| неко предосећање задржавало.{S} Једнога дана зажмуре и повери тајну Лепосави.</p> <p>Лепосава г |
| о; дан ноћ чезнуо је за њоме, и једнога дана остави овце, нека их пас чува, а он, као да га нек |
| нгризање поче бивати несносно и једнога дана, кад Диша, мислећи ваљда да није довољно изразио с |
| ти чега ради долази.</p> <p>Али једнога дана, када је светина одујмила, он се одлучи, по што по |
| оћ дервишевих хамајлија и он их једнога дана изнађе у једноме сандуку.{S} Кад их разгледа, изиђ |
| lestone unit="subSection" /> <p>Једнога дана дотрча Јанићије кући сав задуван и врло узбуђен.{S |
| продужи што је започела.</p> <p>Једнога дана догодило се нешто, што је и Јанићија и Лепосаву до |
| Ламбре изиђе из дућана.</p> <p>Једнога дана по ручку пошао Јанићије Ламбриној кући и носи кира |
| г од овога кога тражаше.</p> <p>Једнога дана, после одслужене литургије и поклоничкога путовања |
| ац могао набавити цркви.</p> <p>Једнога дана кад га некакво пробадање у слабинама опомену на об |
| ка Дишинога ту престоји.</p> <p>Једнога дана устаде мајстор Диша из постеље сав узнемирен.{S} Ц |
| е добије Јанићије.{S} Од оног фаталнога дана па све до <pb n="70" /> мајстор-Дишинога доласка, |
| из куће Јанићија, који јој је од онога дана постао као зла коб.{S} Митила га, чинила му све уг |
| старалац младе удовице.</p> <p>Од онога дана, када укопаше земаљске остатке Бенџине, кир-Ламбре |
| Тихи жубор из чесме, на којој је онога дана квасио врелу главу, жуборио је као и онда, а са гр |
| та недостајало, а мајстор Диша се, тога дана, претворио сав у услужност <pb n="169" /> и понизн |
| није у дућану.</p> <p>Но докле се, тога дана, међу Србима причало, како је Диши још јутрос нека |
| није: али када тетка Маца, која је тога дана обишла већ неколико породиља, потврди, поче се на |
| аца је отишла једној жени, која је тога дана принову чекала.</p> <p>Јанићије уздрхта, кад опази |
| иница је тешила кира-Ману, која је тога дана, пред зору, добегла куму и куми, готово у самој ко |
| овима брао лишће кисељак и тиме је тога дана забашуривао глад.</p> <p>Али, кисељак је слаба хра |
| ремао.</p> <p>Али судбина, која се тога дана наднела над вратом Јанићију, није га мимоишла.{S} |
| дговара удовичкоме стању.</p> <p>И тога дана, када ће се срести са кира-Анастасијом, која је по |
| за сваку услугу, коју му је указао тога дана, плаћао једном оком хлеба.{S} Хаџи-Зосим је у свет |
| рши и изиђе срдито из куће.</p> <p>Тога дана између зета и пунице водио се озбиљан разговор, ко |
| нећеш дочекивати седећи. —</p> <p>Тога дана мајстор Диша је у залуд очекивао Јанићија, да се в |
| много среће, несрећа дође.{S} Четвртога дана устаде Лепосава, али, истрошена од толикога напора |
| >Више није могао издржати.{S} Четвртога дана одлучи да оде тамо, па макар га од туда и најурили |
| а ће га из пушке убити.{S} Но четвртога дана доби писмо, Ламбре му јавља да је отишао на вилает |
| у обећао.{S} Само није хтео хитати; има дана још, а црква ће примити, кад год јој приложи.{S} О |
| виђење, на сваку руку тумачио, а трећег дана, кад седе са женом и пуницом за совру, рече:</p> < |
| његовога имена плело.</p> <p>Но трећег дана догоди се случај, који му отвори очи и у потпуној |
| и чега је онако поступио.</p> <p>Трећег дана, по овоме догађају, седео је мајстор Диша у своме |
| мириса.{S} Дума и Ламбре, који су овог дана управљали целим весељем, наредили, да се софре пос |
| али, кад и њојзи превре, она му једног дана тако <pb n="177" /> одлучно подвикну, да се мајсто |
| трогодишњега удовиштва.{S} До душе, од дана њезине удаје престало је оно пријатно убацивање ра |
| а умрлом јединицом.</p> <p>После недеље дана хаџи-Диша је успео да се прибере.{S} Одмахнуо је р |
| ије никада видео никакве милости.{S} Из дана у дан за сваку своју погрешку, што би је као дете |
| равнодушне.{S} Шта више, за она четири дана, кад није долазио, Лепосава је била врло замишљена |
| епша; чинило му се, да је до пре четири дана била тек као једва растворен пупољак, а сада ето г |
| Изненадило га је, како се за ово четири дана изменила.{S} Стала много зрелија и лепша; чинило м |
| p> <p>Долазило му да полуди.{S} Ова три дана не би се могао похвалити, да је онолико посла сврш |
| је љубав, то је љубав!</p> <p>Пуна три дана Јанићије није знао ни шта ради ни куда се креће.{S |
| ш, снахо, па ће ти дете за три пута три дана оздравити.</p> <p>— А од чега му је то, по Богу да |
| здржао, да не понови оно што је пре три дана урадио.</p> <p>— Чекај, да ти помогнем! — проговор |
| поруџбинама.</p> <p>Они који су пре три дана видели мајстор Дишу, сад би се зачудили, шта би од |
| Ламбре код куће.</p> <p>Али прође и три дана, а од кир-Ламбре ни трага ни гласа.{S} Кира-Мана с |
| се:</p> <p>— А где си ти ђаволе већ три дана?</p> <p>— Глава ме нешто болела; требам ли што да |
| о ми зуби цвокоћу од страха.</p> <p>Три дана је мајстор Диша крупно премишљао и овај сан, или б |
| а и не слути о ономе што се пре десетак дана десило.</p> <pb n="82" /> <p>Кира-Мана није дошла; |
| лавом, као да се чуди, како и тих седам дана прођоше.</p> <p>— Сирома кир-Бенџо!{S} Онакво паме |
| ле, просло три године!</p> <p>— И седум дана! — допуни Ламбре.</p> <p>— Па, па, па! — учини Дум |
| ом; више није смео да долази кући преко дана.{S} Ручак су му доносили од куће шегрти, пре него |
| драже благо до данас чувао, носио преко дана за појасом, а када је легао, отварао кутијицу, пом |
| Дишина несаница, која га је за неколико дана истопила као грудву снега, сад је прешла на кир-Ду |
| или је пошиљалац често пута на неколико дана пре свога писма стизао на адресовано место.{S} У с |
| ових неколико месеца беху као неколико дана, и збуњено погледа у мајку.</p> <p>— Е, па и време |
| -Дишиног одласка прошло је већ неколико дана.{S} У радњи је ишло као по зејтину.{S} Али код Јан |
| засто да плаче за мужа.</p> <p>Неколико дана доцније изгуби се и кира-Анастасија.{S} Много доцн |
| ако важне говоре водио.</p> <p>Неколико дана после овога није му се дало прилике, да се са Лепо |
| жену, што нема деце, али сада није било дана, кад није ма за што викао.{S} Пре се уздржавао пре |
| њоме прегони; до младине има још девет дана, а то ће му бити довољно времена да је обрлати.</p |
| ачека, и врати се натраг.</p> <p>На пет дана после ове куповине велики караван, <pb n="199" /> |
| S} Та прстена још није било, а за десет дана, колико је до прстена означено, они могу бити већ |
| помоћи; и најпосле, није могао ни десет дана да издржи, а да се не врати у овај „црни“ Београд, |
| .{S} Престао је да јој говори; по десет дана не би са њоме ни речи проговорио, а, када му је шт |
| риповедати, како је Спаситеља четрдесет дана искушавао ђаво на гори, али Спаситељ је сва искуше |
| > <p>Овај се разговор водио на петнаест дана по повратку Дишином.{S} Још се чудотворни памук ни |
| е пресече као на пању.</p> <p>На недељу дана, после трогодишњег парастоса, бахну он у кућу кир- |
| о — а када долази?</p> <p>— Кроз недељу дана — одговори Јанићије, на чијем се лицу видело јасно |
| о дуже него од Београда.{S} Пуну недељу дана не смедоше се путници укрцати у лађу због буре, ко |
| шегрта.{S} А њега самога, за ову годину дана, кира-Анастасија потпуно усавршила у грчкоме и цин |
| бојазни кира-Анастасија постала је ових дана сушта услужност и љубазност наспрам Дишинога шегрт |
| још милије, што ће, после толико тешких дана, видети онога ради кога у мало што није страдала.< |
| могло.</p> <p>Хаџи-Диша требало је тих дана да има стотину уста, да би могао наодговарати свим |
| капу избере.</p> <p>И Јанићије Бик тих дана био је више по улицама него у дућану.{S} Разносио |
| о фудул-Стаменки, ради које је, баш тих дана, газда Митар своју жену избио.</p> <p>Од прилике с |
| мошњим приликама, остао је још за месец дана дуже.</p> <p>Али како није могао са да пријатељем |
| вила, морамо је послушати.</p> <p>Месец дана спремао се мајстор Диша за поклоничко путовање.{S} |
| забринуто погледа у Дишу.</p> <p>— Ето, данас сам све прохесапио шта имам а шта немам.{S} Са он |
| кувам и месим што хоћу и како умем.{S} Данас, сутра, кад ти жена оде у буџак, па ти роди сина |
| !{S} То што је долазио, нека!{S} Ама од данас да не пригвири у мајсторову кућу.</p> <p>И да је |
| шта има ново или да сам исприча, шта је данас или јуче чуо.{S} Лепе, турске чесме, озидане од т |
| амбол-Капије богато ширили онде, где се данас налази густо насељени Енглезовац.{S} А када га је |
| амове одмерава шта ће се и колико ће се данас појести, уздишући вазда на скупоћу и велике трошк |
| од самога себе прикривену жељу, виде он данас остварену, опет не својом вољом и одлучношћу него |
| ета толико расположена и разговорна као данас.{S} Хаџи-Диша иначе није ни умео никада да се тол |
| х разрачуна.</p> <p>— Она, која те прво данас запита:{S} Како ти је детету?</p> <pb n="52" /> < |
| што разрогачи очи од изненађења.{S} До данас Јанићије није улазио у крчму никада, а гле шта се |
| главом и који је као најдраже благо до данас чувао, носио преко дана за појасом, а када је лег |
| ма, што га до овога доба нема; то му до данас није било да толико одоцни.</p> <p>— Шта је томе |
| уваше, чинио се мајстор-Диши, да је баш данас нарочито расположен, чинило му се као да га сваки |
| мисао на срамоту, која ће га, можда још данас, постићи, чим се у чаршији сазна за неверство, ко |
| свакој речи коју ће изговорити.</p> <p>Данас је њена кућа постала средиште свих комшијских жен |
| на одушке развијала је своје погледе на данашњи свет, из далека му наговештавала како му није б |
| српским именима.{S} Кир-Бенџо, Ламбре, Данга, Џанга, Шабакидес, Сакаларидес, Даде, Пијаде, Гуш |
| вно изтрунуле и сви, који живљаху у оне дане, већ су давно полегали.{S} Густи трњак и зеленило |
| да се досели у Београд, те да последње дане живота проведе код свога синовца и снахе.{S} До ду |
| д је мајстор Диша са нестрпљењем бројао дане, догоди се оно, што му је сву сладост ишчекивања г |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Што се дани венчања све ближе примицаху, мајстор Диша је све н |
| о да му се на ново почеше враћати тешки дани очајања и пометености.</p> <pb n="174" /> <p>— Заш |
| врана разнесе.</p> <p>Тако су протицали дани за данима, недеље за недељама, месеци за месецима, |
| двиђала да ће се у кући повратити стари дани, они, који цветаху пре Бенџине смрти; а кира-Думин |
| и шта ради ни куда се креће.{S} То беху дани тешких душевних мука, које су га ломиле и мучиле, |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дани пролажаху, недеље протицаху, а у радњи мајстор-Диш |
| маха, да што слободније одахну.</p> <p>Дани за данима протицали су преко мајстор-Дишинога кров |
| знесе.</p> <p>Тако су протицали дани за данима, недеље за недељама, месеци за месецима, али Леп |
| а што слободније одахну.</p> <p>Дани за данима протицали су преко мајстор-Дишинога крова много |
| што баш није имало никакве везе са овим даном.</p> <p>— Јеси ли се опет срео са кир-Думом?</p> |
| гледа дође Јанићију тако слично са оним даном, кад га спопаде она вртоглавица, те несвесно одле |
| ију.{S} На ведроме и као стакло јасноме дану, који блисташе свежим плаветнилом и разлегаше се у |
| наредио, да пази на радњу и што чешће у дану тркне до куће, те да се кира-Анастасији нађе, ако |
| шта му је теже падало: дан или ноћ.{S} Дању би по вас дан одбијао од себе мисли, које га и без |
| чима: „Чекај, чекај!{S} Дао Бог, брате, дао Бог!“</p> <p>И докле је ове речи по десет и дваест |
| кује на сокак.</p> <p>— Дао Бог, брате, дао Бог!</p> <p>Просјак обично отвори руку, и кад види |
| пренео је мајстор Диша на своју пуницу, дао јој је пуну власт надзора, како над кућом тако и на |
| би задржан са речима: „Чекај, чекај!{S} Дао Бог, брате, дао Бог!“</p> <p>И докле је ове речи по |
| за плећа и потискује на сокак.</p> <p>— Дао Бог, брате, дао Бог!</p> <p>Просјак обично отвори р |
| з са оних 500 гроша, што му је кум-Дума дао од еснафских пара, уложио у еспап и довео још два ш |
| своме мужу, кући и деци, ако их је Бог дао.{S} И та особина тетка-Мацина створила јој је толик |
| ла 4000 гроша; а за мале новце, које је дао за еснафски барјак, постао је велики добротвор цркв |
| а хаџилук?</p> <p>— А што?{S} Бог ти је дао, можеш.{S} Многи би желео да буде хаџија, ама не мо |
| тебе стоји.{S} Хвала Богу, и Бог ти је дао много новаца а још више памети, па размисли.</p> <p |
| кад те пита!{S} Кажи, знаш ли што ти је дао?</p> <p>Лепосава опет климну главом.</p> <p>— Штета |
| па да рекну:{S} Нисмо видели шта нам је дао; нити је трговац нека арамија, који хвата људе за г |
| у њему.{S} Снагу своју чудотворну он је дао и овоме памуку, ама само за нероткиње, за друго не |
| но отвори руку, и кад види колико му је дао, промрмља понешто; а гдекоји од ових, срдито му одб |
| колико можда ни своме псу удараца није дао, и који га сада ни крива ни дужна тера из радње, он |
| д комшиница.</p> <p>Но кир-Диша се није дао онако збунити њезиним смехом.{S} Оно што је већ јед |
| хтео да остави посао и како му он није дао.{S} Кад је сутра дан Јанићије однео једне јеменије |
| о што би било, да их је ма коме другоме дао.{S} Она изиђе из собице и пожури тетка-Маци, а Јани |
| аје.{S} Али сад, када је већ то обећање дао и када му је предосећање казивало, да је долазак га |
| хлеба.</p> <p>Симиџија би му, можда, и дао комад хлеба, макар и за душу мртвих, да је заискао; |
| их корака човек, одједаред се изменио и дао на оваку журбу.</p> <p>И није се преварио.{S} Хаџи- |
| ушења претрпео; а да није, Бог му не би дао ону чудотворну силу и одрекао би се њега.</p> <p>— |
| а га погледа зачуђено.</p> <p>— Ти мени дао паре?{S} Зар онај гурбет мени дао паре?{S} Какве па |
| мени дао паре?{S} Зар онај гурбет мени дао паре?{S} Какве паре тражиш, бре?</p> <p>Думи поклец |
| главом.</p> <p>— А знаш ли зашто сам ти дао?</p> <p>Лепосаву обли руменило по лицу и врату.</p> |
| и, а ја сам се онда сажалио, па сам јој дао дреје.</p> <p>— Бре, децо, чусте ли шта лаже?</p> < |
| акнув се руком чела.</p> <p>— Бог добро дао! — одговори Диша, а немаче се са свога места.</p> < |
| пријатељем путује, он му је при поласку дао корисне савете, где ће уз пут одседати, те да га на |
| ма пазара.{S} Ни за 550 гроша не бих му дао.{S} Ама ни овај чудотворни памук у коме лежи свети |
| е лежи свети ексер, не би му за ту суму дао.</p> <p>— А од чега он чува? — запита Зосим.</p> <p |
| ише их о крајеве чибука, што им је Диша даровао, и тако светлећи пред собом, опростише се са до |
| аслушао свога шегрта, па тек онда да га дарује. — Но судбина је ваљда тако хтела, да Јанићије д |
| где ће се постеља метати, покривено је даскама, које су над подом правиле узвишицу од прилике |
| ишицу од прилике за пола шаке.{S} На те даске метала се асура, а преко ње постеља.{S} То се мес |
| ут за морем а смрт за вратом.{S} Бог ће дати, па ћу се вратити, а ти да ме дочекаш како приличи |
| е најпосле бити од тебе?{S} Треба цркви дати; подај!{S} Ама 4000 гроша то је много.{S} И зар Бо |
| Ако ме је и отерао, моје дреје мора ми дати; неће ваљда бити тако бездушан, да ме без ичега пу |
| двоструку штету: — готов новац би морао дати и изгубио би вернога и оданога калфу, на кога је т |
| само поручили да им купи, а новац ће му дати, кад се врати.{S} Диша је и њима обећао, али као ч |
| џи-Зосим украде, и са двеста четрдесет, датих пустињаку за чудотворни памук, а уза све то урачу |
| веровати, да је само таквоме испоснику дато да за бадава дође до оне светиње, до које ни цар К |
| и обично речима: „Даће Бог, Божји људи, даће Бог!“ и махнуо би им руком, да се удале; а тек тре |
| богорадити, испратио би обично речима: „Даће Бог, Божји људи, даће Бог!“ и махнуо би им руком, |
| је се пачају у хећимска посла.</p> <p>— Даћете јој ове „апове“, да прогута, чим се освести! — р |
| шаком шчисти.</p> <p>— Хајде, хајде!{S} Даћу ја теби мрве!{S} Скапоши се ту, па спавај!</p> <p> |
| ад, кад сунце поче да прижиже а хлад од дафине скрете и остави Дишу у пуној светлости, он се ди |
| ме часу не ослони леђима о стабло једне дафине.</p> <p>— Ама зар тако? — хтеде да каже, али му |
| е; неколико врабаца џакало је на једној дафини, чије се гране повиле преко авлијскога зида; лас |
| којој је момак сравњивао <pb n="125" /> дах девојачке душе са мирисом ђулса, а очи са сунчаним |
| он то није могао успети.{S} Онај топли дах девојачке душе, њено зајапурено лице и сада је осећ |
| рета и свежи девојачки гласови, који уз дахире извијаху неку страсну турску песмицу, у којој је |
| чи, одмахну руком, скиде са зида малено дахире, те докле су зурлаши са улице изводили арију: <h |
| ило широко Дунаво а за њим се чула лупа дахирета и свежи девојачки гласови, који уз дахире изви |
| то се из баште извијала, праћена звеком дахирета, све га више мамљаше својом меком, страсном ме |
| раном ширином сео на душу, па јој не да дахнути.</p> <p>И није то само жалост за кира-Анастасиј |
| оска од твоја коска, а искају исе да ги даш.{S} Српски судови кесе секу.{S} Него, сас Божја вољ |
| Кучко! — дрекну Диша. — Ја искам да ми даш дете у кућу, а ти, место детета, кир-Ламбру — ха?!< |
| — Кажем ти, нисам!</p> <p>— Хоћеш да ми даш?...</p> <p>— Хоћу.... али...</p> <p>— Није могао да |
| да га носим?</p> <p>— Њој!{S} Да га њој даш... натраг...{S} То ми не треба...{S} Реци: ево ти!{ |
| — Ух, кучка, кучка; шта уради од онаква два красна човека!</p> <p>— Е, тако ти је то кад људи н |
| нема живота.{S} Једном речи, између ова два супротна осећаја стојао је он као кривац, кога су о |
| зло! — мислио је Јанићије и између ова два израза узнемирене савести стојао је у мутваку као и |
| } И он се тога држао као стене.{S} Прва два просјака, који би му навратили на дућан и почели бо |
| заигра срце, кад у своме дућану угледа два тако уважена госта, и још више, када га, место оног |
| ука и привијао десну мишицу, коју је на два места ножем пробо.{S} Према њему чучнула некаква же |
| донесе хартијице, хаџија их прихвати са два прста, усекну мумаказама огорели фитиљ на лојаници |
| ?</p> <pb n="210" /> <p>Диша извади сад два цванцика и пружи Маци.</p> <p>— Ево на; добро само |
| ти; њега не би ни од куда.{S} Послао је два „чирачета“, да га траже, али, када се ови вратише и |
| вима.{S} Кир-Ламбри и кир-Думи донео је два дугачка чибука, поткићена разнобојним мерџанима и п |
| тре и хладне воде, нису никада биле без два три човека или жене, чије се већ давно напуњене тес |
| прагу кира-Анастасија са џезвом кафе и два филџана.{S} И она је била нешто мало раскомоћена, б |
| их најоблије и најпотпуније, то, за дан два, оно поче <pb n="36" /> освајати.{S} Велики део чар |
| л за читаву историју, која ће се за дан два развити.</p> <p>Српским женама није никако у рачун |
| з врат и к’носаним обрвама, које се као два црвена лука високо надвијаху изнад живахних, силом |
| рачун није ишло, да изгуби пријатељство два тако угледна Грка а с њима и све грко-цинцарске муш |
| савести стојао је у мутваку као између два огња међу које је стављен, да по својој вољи изабер |
| ела самој себи да верујем да сам на сну два пута чула; али, кад ноћас и по трећи пут баш будна |
| , трчкарала је она час у мутвак, где су два шегрта пословала, час у гостинску собу и као шева м |
| дугога размишљања, да му не цепаху душу два снажна осећања, која му сваку одлучност раслабљавах |
| њиме тако исто обазриво увукоше се још два Цинцарина учтивога и врло скромнога изгледа.</p> <p |
| афских пара, уложио у еспап и довео још два шегрта.{S} А њега самога, за ову годину дана, кира- |
| о му дан ноћ није давала дисати.</p> <p>Два супарника седела су за једним пањем и кројили по са |
| сти, за цело би се сва грчка чаршија за двадесет и четири сахата иселила у Јеладу.</p> <p>Измош |
| ену младицу, којој тада не беше више од двадесет година.</p> <p>Може се мислити како је било гр |
| е била врло замишљена, па је по десет и двадесет пута истрчавала капиџику, да га одшкрине, коли |
| “</p> <p>И докле је ове речи по десет и дваест пути понављао, а просјак пред вратима понизно че |
| — Ово девојче, коме је тада могло бити дванаест година, није могло никада да прође с миром, а |
| , Лепосаве, коме је тада могло бити око дванаест година.</p> <p>Тетка Маца је међу женама свих |
| о ти ниси кадар.</p> <p>— Море, не реци двареда! — одговори Јанићије.</p> <p>— Па, де, да видим |
| е носом кесицу и помириса.</p> <p>— Још двареда! — рече Диша.</p> <p>Лепосава помириса и други |
| а којом је ишао зао глас да је завадила две најбоље комшије:{S} Митра и Станка, и изнела је ову |
| ке чесме, озидане од тесаног камена, са две и три луле, из којих је избијао као рука снажан мла |
| м на прса и савијеним кажипрстом обриса две вреле сузе које му низ лице кануше.</p> <p>Тетка Ма |
| , диже је на руке тако лако као дете од две године и понесе је.</p> <p>— Гледај, тетка-Мацо! — |
| ле се пазе, он је увек кривац.{S} А ове две куме толико су се пазиле, да су једна другој без ик |
| ро, шта су све комшијске жене, па и ове две, за њу износиле и против њезинога удовиштва говорил |
| безекну, кад угледа у својој авлији ове две куме.{S} Није знала како да се понаша: да ли да им |
| иша и вади иза појаса кесу у којој нађе две аспре.</p> <p>— Узми, на! па да купиш пењерлију, и |
| ке и смакне засукане рукаве, те покрије две загрљасте пуначке мишице, које беху до рамена голе. |
| тишавању савести, мајстор Диша се после две недеље диже из постеље.{S} Толика Мацина нега најпо |
| у са кира-Анастасијом, као да нису пуне две године избегавале чак и да јој се јаве, а камо ли н |
| ућан његов шегрт, Јанићије Бик, и унесе две ћупе воде.</p> <p>Мајстор-Диша му потрча на сусрет, |
| ловила, ма да је од њега само једну или две године била старија) Бог с тобом, дете!{S} 4000 гро |
| кога обрта, у мах пресушише сузе, прими две аспре, (а то је био први поклон што га је за пет го |
| е сад?{S} Пуних шеснаест!{S} Још годину две па ћеш да постанеш уседелица.</p> <p>— Ама шта је т |
| мах је извела; дала је једном Циганчету две гурабије и обећала му каленицу попаре, само да тркн |
| а се осећа сва блажена, што јој баш њих две ово цвеће пружају.</p> <p>Обе гошће пољубише се на |
| вру, казао пред Лепосавом и Мацом: „Још две године да ме овако послужиш, па ћу те узети у радњу |
| ће у собу. —</p> <p>Докле се ова посета двеју кума вршила, кир-Ламбре и Дума, потпуно споразумн |
| зажареним образима и извиривао из оних двеју јамица што су се јављале, кад год би се у сну мал |
| те и он купио за Лепосаву мало, и то за двеста и четрдесет гроша, море; а Маца и Лепосава слуша |
| евцу и овим, што сам ја стекао, имам на двеста хиљада гроша.</p> <pb n="178" /> <p>— Па, да Бог |
| а гроша, што их хаџи-Зосим украде, и са двеста четрдесет, датих пустињаку за чудотворни памук, |
| кле се најпосле не састадоше на цени од двеста и четрдесет гроша.{S} Свети човек узе памука, на |
| вној,</l> <l>Честној жени сеј памјатник движе:</l> <l>Хаџи-Диша, у надежди ревној,</l> <l>Со ти |
| њивао посматрајући како му се газдарица двојако понаша: мало час онако радосна, као да је једва |
| и осмејци што су их, том приликом, њих двоје кришом измењали, још га и сада држаше у неком зан |
| Лепосави, да изиђе у мутвак.{S} Сад њих двоје осташе, да се споразумеју и утаначе дан прстена и |
| када јој је казао, како треба да се њих двоје о младини у башти појаве.{S} Она се дубоко замисл |
| ој мужа преотела.</p> <p>А докле су њих двоје овде размишљавали, седео је Диша у ономе собичку |
| је он као кривац, кога су осудили да га двојица шибају.</p> <p>— И опростићу јој и зажмурићу; ш |
| војом аријом.</p> <pb n="221" /> <p>Она двојица уђоше у крчму, а Јанићије сам са Циганима удари |
| једно „шише“ вина, па после, кад дођоше двојица са Циганима, њега раздрага песма, дође међу ове |
| сокака допре раздражена вика кир-Думе и двојице његових пријатеља.</p> <p>— Ајдутин!{S} У букаг |
| хаждајину жаоку, како је молују.{S} Тај двокраки врх био је покапан рђом као крвавим капима.</p |
| /> Спаситељ подносио, докле су му овим двокраким ексером длан пробијали.{S} Ексер је био чудот |
| е крају, место обична врха, био завршен двокрако, те је личио на хаждајину жаоку, како је молуј |
| <p>Тетка Маца сада већ није имала израз двомислен и тајанствен; лице јој је дошло запрепашћено. |
| истателној Порти“ у Цариград, није смео двор поверавати пошти, која се налазила тек у првим зач |
| ажнију „штафету“, која би се од кнежева двора испошиљала „блистателној Порти“ у Цариград, није |
| иличи невести, а кир-Диша између кумова двори и додаје час овамо час онамо, што ко нареди.</p> |
| цео свет исмева његовом судбином, то је двострука штета, коју никако не би могао поднети.</p> < |
| <p>— Јесам, мајсторе — одврати Јанићије двоструко радостан; прво, што га Лепосава није одала, а |
| ити; па и ако му је мржња на кир-Ламбру двоструко порасла у ономе часу, када га је угледао како |
| Диша не може вас дан да се отресе оног двоструког утиска, што га је те ноћи осећао.{S} Притисн |
| ринуо, јер је знао да се она налази под двоструком пажњом, Мацином и Јанићијевом; а за Јанићија |
| те је тако, у неку руку, морао да води двоструку бригу, и о радњи и о кући, Јанићије му је био |
| ом.</p> <p>Тако ће мајстор Диша постићи двоструку корист; одужиће се Богу и задужиће свој еснаф |
| морао исплатити, те би тако хаџија имао двоструку штету: — готов новац би морао дати и изгубио |
| реда! — одговори Јанићије.</p> <p>— Па, де, да видимо, ако си јунак.</p> <p>Још тетка Маца није |
| јој се суза скотрља с лица.</p> <p>— Е, де, не плачи!{S} Не идем преко света; вратићу се.{S} Не |
| , поче га миловати по коси.</p> <p>— Е, де, де, ја сам мајка, па ето, трпим; а ти, зар не видиш |
| че га миловати по коси.</p> <p>— Е, де, де, ја сам мајка, па ето, трпим; а ти, зар не видиш как |
| о је ову или ону олакшала.</p> <p>— Де, де, почекај, зете!{S} Ниси се ни ти ваљда на Бога камењ |
| и полетела Канчету у косе.</p> <p>— Де, де; па за то ли плачеш, лудо?{S} Камо среће да се тако |
| ! — викну Лепосава весело.</p> <p>— Де, де!{S} Знала сам ја; дете је то! — одговори Маца и сиђе |
| Зар ти није мајка казала?</p> <p>— Де, де, што се стидиш?{S} Одговори, кад те пита!{S} Кажи, з |
| у болести... она...</p> <p>— Е, па де, де; кад није, није; што се правдаш толико? — одговара к |
| <p>— Па шта да радим сада?{S} Научи ме, де!{S} Ето, ја ћу престати да долазим, па ће временом и |
| -Мани. — Засто плачете?{S} Догодило се, де; човек је, мушко је.{S} Ама он се теби опет мора вра |
| а, сад сам је пио.</p> <p>— Ходи, ходи, де!</p> <pb n="138" /> <p>Мајстор Диша је и на томе ћеп |
| како је ову или ону олакшала.</p> <p>— Де, де, почекај, зете!{S} Ниси се ни ти ваљда на Бога к |
| је и полетела Канчету у косе.</p> <p>— Де, де; па за то ли плачеш, лудо?{S} Камо среће да се т |
| ћија! — викну Лепосава весело.</p> <p>— Де, де!{S} Знала сам ја; дете је то! — одговори Маца и |
| <p>— Зар ти није мајка казала?</p> <p>— Де, де, што се стидиш?{S} Одговори, кад те пита!{S} Каж |
| ашла у болести... она...</p> <p>— Е, па де, де; кад није, није; што се правдаш толико? — одгова |
| чини, сад ће се у струку сломити.{S} А дебели курјук плетене косе, преко које је слазила модра |
| грала чочек-аваси и смејући се загрлила дебели јастук.</p> <p>Ваљда, у томе часу, није тек поми |
| етну главу под лулу, из које је избијао дебели млаз хладне воде, и поче се пљускати по лицу и в |
| му никако није избивала Мацина кућа са дебелим хладовима и Лепосава у њој.{S} То лепушкасто, с |
| се спокојно држао на кратким, као ступе дебелим и чврстим ногама.{S} Али тај недостатак покрива |
| а, кад угледа Лепосаву, како под једним дебелим орахом близу мутвака поставља софру и полаже са |
| ву савијеним кажипрстом, на коме је био дебео бакарни прстен са пуцетом као орах, да би му чест |
| се са њоме прегони; до младине има још девет дана, а то ће му бити довољно времена да је обрла |
| м, па још удовицом, код толиких српских девојака.{S} Али кад већ није друкчије било, он се поми |
| шу, папуџију.</p> <p>Неколико несташних девојака прснуше у кикот.</p> <p>— Таман?{S} Па то за о |
| на своме месту, зар би се клонио наших девојака па тражио Цинцарке.{S} Или: да је она чему, за |
| е се пљускати по лицу и врату.{S} А она девојачка песмица што се из баште извијала, праћена зве |
| ости.{S} Једном речи, постао је играчка девојачке ћуди; и што се више отимао, све је више подле |
| на несвестица, кад осети пријатан мирис девојачке душе, који га са набреклог јелечета запахну.{ |
| ј је момак сравњивао <pb n="125" /> дах девојачке душе са мирисом ђулса, а очи са сунчаним зрак |
| то није могао успети.{S} Онај топли дах девојачке душе, њено зајапурено лице и сада је осећао к |
| а за њим се чула лупа дахирета и свежи девојачки гласови, који уз дахире извијаху неку страсну |
| и.{S} У Мациној кући чује се дан из дан девојачки жагор и певање.{S} Лепосавине другарице долаз |
| а, босиока и осталога цвећа, који се са девојачким гласовима разлегаше преко зидане ограде, све |
| ље вам ово! — испоручи Јанићије, збуњен девојачким нападом.{S} Предавао је ствари а зачуђено је |
| орахом, зачу јасан жагор, смех и певање девојачких гласова.{S} И то се разлегала баш она иста п |
| — понови оп последњу реч; а весели смех девојачких грла из баште, као да му дохвати усклик и ра |
| ану умакао, само да се спасе од толиких девојачких очију.</p> <p>— Е, па честитај Лепосави!{S} |
| рука, којом је обавио вито и еластично девојачко тело, осећала онај отпор и оно таласање њезин |
| е налази, и да једна честита и послушна девојка неће никада погазити вољу свога родитеља.</p> < |
| Ти си <pb n="148" /> друго, ти си добра девојка и бићеш вредна и послушна; ха?</p> <p>— Хоћу! — |
| Оно, у шта је био сигуран, то је, да је девојка честита и за цело му не би довела у кућу новога |
| ко; мушко си, газда си човек и свака би девојка пошла у твоје богатство — па, ето, и сад...{S} |
| од куда сва ова пецкања, што су се међу девојкама у тај час чула, он би сазнао на пример да је |
| е.</p> <p>— Као занесен уђе у авлију, а девојке, када га угледаше са оним товаром, у жагору сле |
| људи неће ићи сваки дан у кућу, где има девојке за удају, за бадава.</p> <p>— Ама, то није исти |
| и положај и предаде се потпуно вољи ове девојке, у коју је, кад год му се за то дало прилике, п |
| , пред једном баштом где су се еврејске девојке искупиле на игру.</p> <p>— Од куда ја овде? — п |
| Мора да је изгледао врло смешан, кад се девојке заценише од смеха гледајући оно лице, које <pb |
| цима од башта начичкале се младе жене и девојке, у живописним шалварама и јелечићима, што се пр |
| !{S} Је ли од мајстор-Дише? — викале су девојке у један мах.</p> <p>— Та ућутите, сурунтије ниј |
| еђама, то у њено насмешено лице.</p> <p>Девојке отрчаше у дубину баште са посластицама, а Јанић |
| ну у плач и јецање.</p> <p>— Шта ти је, девојко? — викну запрепашћено тетка Маца, када је углед |
| еде, — промуца Лепосава.</p> <p>— Море, девојко, немој да ме вучеш за језик — обрецну се Маца. |
| омуца Лепосава.</p> <p>— Слушај, утуви, девојко — рече Маца дижући се. — Мислиш, не видим ја ко |
| кад бејаху деца.</p> <p>— Бог с тобом, девојко, одби му бубреге! — викну Маца, кад зачу како з |
| Канчетом, која је опет са другом једном девојком пролазила туда.</p> <p>— А што си се тако пофу |
| его сада отварај очи: девојку да узмеш, девојку, па кућа да ти пропева!{S} За девојку знаш да ј |
| срећу у кућу.{S} Него сада отварај очи: девојку да узмеш, девојку, па кућа да ти пропева!{S} За |
| , девојку, па кућа да ти пропева!{S} За девојку знаш да је твоја, неће те прекорети првим мужем |
| евојче све више развија у једру и свежу девојку, он је ипак то чинио из једног невиног уживања, |
| расла, да је набујала у једру и живахну девојку, мало по мало толико је овладала њиме, да јој в |
| смеши се Диша — Ама где да нађем добру девојку?</p> <p>— За то ли се бринеш?{S} Пашајши!<ref t |
| а?{S} Да ли не мислиш на сина да просиш девојку?</p> <p>— Још му неје вакат, него ће сутра моја |
| ву.{S} Ама што га кријеш, море, хеј?{S} Девојче је добро; сирото, ама добро — говори Станко пил |
| Лепосава у њој.{S} То лепушкасто, свеже девојче, на које је (то је, кришом од самога себе, у се |
| /p> <p>— Грехота, џанум, да остариш као девојче!{S} Бог је наредио на жена, да не једе џабе леб |
| матрао испод очију, како се ово вижљаво девојче све више развија у једру и свежу девојку, он је |
| пет остави, да му се онако смеје. — Ово девојче, коме је тада могло бити дванаест година, није |
| ? — дрекну мајстор Диша, кад опази како девојче извирује; девојчица залупи вратима и певушећи о |
| омшијска врата, иза којих је извиривало девојче и радознало пратило сваки покрет очајнога комши |
| а како ти не избијаш из те куће, а тамо девојче добро, таман за устабашу, па ето, готов разгово |
| } Шта је то изнети на глас једно ваљано девојче, убити јој срећу, па је оставити!{S} Сирото дет |
| на комшијском капиџику појави се једно девојче.</p> <p>— Што чукаш толико?{S} Није код куће.</ |
| ео ту лаж?{S} Зар сам ја прилика за оно девојче?{S} Мацу ја уважавам као своју сестру; она ми с |
| жу: остарела си, а ниси умела да очуваш девојче.</p> <p>И оно, што мајстор Диша до сада не виде |
| !...</p> <p>— Шта искате од мен?</p> <p>Девојче се пажљиво обазре, да га ко не чује, па онда на |
| Диша, кад опази како девојче извирује; девојчица залупи вратима и певушећи отрча кроз авлију у |
| во време и то покушавао.{S} Ова вижљава девојчица, која је сада већ толико израсла, да је набуј |
| кну изненађено.</p> <p>Пред њим стајаше девојчица около својих тринаест година, витка, у шарени |
| с беше ту кир-Ламбре, па оде — одговори девојчица гласом, који је газда-Диши некако подсмешљиво |
| стане од овога младића, са којим се као девојчица толико прегонила и од кога је често плачући б |
| реч. — Сад ћу, одма ћу!... — и тиснувши девојчици у шаку пару, изгура је на капиџик, али је на |
| да се и она ишчуђавала на дрскост „оне девојчуре“, али ипак све се сводило на то, да је мајсто |
| е, ради које су се онако крвно завадили деда Митар и Станко туфегџија).</p> <p>Ма да је онако о |
| <p>— Ја?</p> <p>— Него је мозе бити мој деда!?{S} Белћим ћу ја да једем њен кадаиф, отров да је |
| сачувао, само да се ниси вратио.{S} Па, деде, пробај још једаред; земљу ћу да прокопам, па ћу т |
| пала, докле се он на хаџилуку бавио?{S} Деде, размисли! — А то ти је овако:{S} Бог, (нека му је |
| авише се.</p> <p>— Збогом, пријатељи! — Деде, да се пољубимо! — чу се Јанићијев глас и пред крч |
| привуче је руком до себе — Тако!{S} Па деде сада да и мени кажеш оно, што си мајци казала! — Х |
| у кеси, — рече Диша шалећи се. — А сад деде да видим каква су!</p> <p>— Немој, још мало; треба |
| и рекла да јој се не свиђа ни мало онај дежмекасти папуџија, она то није била кадра ни за живу |
| ји у истини беше пребледео од учињенога дела, није имао када да му одговори; <pb n="118" /> жур |
| ко исто сметен и застиђен од несвеснога дела, <pb n="185" /> стојали су пред тетка-Мацом као не |
| језик.{S} Осетио је да му се овога часа дели судбина, и он исприча газда-Диши потанко све шта ј |
| ех.</p> <p>Те ударце некада је Лепосава делила Јанићију просто из детињске пакости а можда и из |
| на одлучна мисао која ће у часу постати дело.</p> <p>Све је то опажао кир-Ламбре, те колико га |
| и, па баш када би знала, да је за такво дело не би вратио њезиној фамилији на вилајет; међутим, |
| јим гласом, те тако забашури Лепосавино дело.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мајстор Ди |
| што наредити?{S} Да то није кира-Манино дело, о томе није ни мало сумњао, ма да је од некога вр |
| сположен, као онај који је учинио добро дело, па сада у томе ужива...</p> <p>Повратак кир-Дишни |
| вео цео век, а не би ни покушао да је у дело приведе.{S} Желео је да се освети Грцима и да поди |
| и.{S} Као дрвени стуб стоји и ни једним делом тела не миче, већ гледа у врата, на којима је сто |
| ше, увеличао још и једним тако побожним делом.{S} У цркви је одслужено благодарење за срећна по |
| ти шакама једно колено и поче се горњим делом тела нијати одмерено и сетно, те тако изазивати у |
| ије, а ногама поче поцупкивати и горњим делом тела извијати најпластичније фигуре чочечке игре, |
| </hi> </head> <p>Тако се сврши <hi>први део</hi> ове тужне домаће историје човека, чији су се и |
| поче <pb n="36" /> освајати.{S} Велики део чаршије поче гледати на мајстор-Дишу као на једнога |
| који дан да кира-Мана није примила свој део „лечења“, али онај ђаво што јој се у душу увукао, т |
| о осећао недостатак домаћинов.{S} Један део домаћинових права пренео је мајстор Диша на своју п |
| на срцу стојала.{S} Ту је уложен један део капитала, крваво стеченога, па да ли ће Јанићије ум |
| је пуцало за ушима и како је жељно јео деран, то нека оцене они који су у животу имали прилике |
| ине.</p> <p>— Чапкуне, да би чапкуне! — дерао се Диша <pb n="164" /> — Мислиш ти, да се са мном |
| на гробље?{S} Од теб ми црно на очи! — дерао се Ламбре и бесно је дрмусао за оба рамена.</p> < |
| .</p> <p>Раздрљених груди и голих руку, дервиш, чије је лице све у браду зарасло и под високом |
| ога човека четири гроша; поздрави га, а дервиш, коме је онај млађи припаљивао наргиле, само тре |
| пеки, не је тешка работа! — прекиде га дервиш — До године, кад дођем, ти да ме дочекаш са пешк |
| а.{S} Ама ти и не знаш, шта је све овде дервиш записао.{S} Некрштена душа ради са некрштеним си |
| <p>— Тако да радиш, снахо — говорио је дервиш овој жени — овај запис, што ти га дадох, да метн |
| згледа, изиђе му пред очи све што му је дервиш саветовао, па онда и оно, што је све претрпео од |
| ћ, како је дошао из Меке неки постарији дервиш и настанио се у Дервишани испод Синџир-џамије.{S |
| отац?</p> <p>— Ех, од чега? — проговори дервиш и поглади замишљено замршену дугу браду. — Сви с |
| у о месечевој младини, онако како је то дервиш наредио.</p> <p>— Аман!{S} Спацирати сас она меш |
| д овога записа, родиће ти мушко.</p> <p>Дервиш узе испод јастука неке хартијице, изабра између |
| морао узети у помоћ још једнога младога дервиша, који му је у лечењу био десна рука.</p> <p>Око |
| даде јој, свој запис, који је од неког дервиша добила, а који јој је помогао, те ти она тај за |
| ије било никога а у самој текији затече дервиша, огрнута вучјом кожом, са топузом о бедрима и н |
| погледавши га.</p> <p>Кир-Диша поздрави дервиша по турском адету и седе на једну асуру према ње |
| дна жена била, којој су записи побожних дервиша помогли!{S} Ето му и куме, кир-Думинице.{S} Пун |
| илата, пролетела кроза све махале испод Дервишане и Бајрак-џамије.</p> <p>Оно дућана, што је ки |
| е неки постарији дервиш и настанио се у Дервишани испод Синџир-џамије.{S} О овоме дервишу прича |
| аше сами.</p> <pb n="203" /> <p>— Је л’ дервишев? — запита Лепосава.</p> <p>— Тај, тај, донеси |
| ш за њоме.</p> <p>Жена спусти пред ноге дервишеве четири „карантина“<ref target="#SRP19061_N3" |
| е чекало.</p> <p>Веровао је тврдо у моћ дервишевих хамајлија и он их једнога дана изнађе у једн |
| .{S} Ја сам му зборила, ама он каже:{S} Дервишин је погана вера, а од поган закон не искам деца |
| не помогну и утичу на Дишу, да се махне дервишких записа, обе, као из једнога грла, салетеше је |
| ивот ове куће.</p> <p>— Јесте, зете; од дервишкога записа могу да се роде деца.{S} Ама ти и не |
| рих с обе стране, којима се, при општој дервишкој молитви, уз махнито хуктање, прогањање злих д |
| рвишани испод Синџир-џамије.{S} О овоме дервишу причало се по турским махалама, а од туда и по |
| чио због тога, да је она отишла једноме дервишу, те јој овај даде записе.{S} И одмах се осетила |
| да убијете кира-Мана.</p> <p>— Море, не дери се ту, лудо цинцарска, док те нисам клепнуо, па да |
| боје липшете од глади!{S} Да се удаш за дериште, које не може за десет година на селамет изаћи. |
| вити.{S} Та прстена још није било, а за десет дана, колико је до прстена означено, они могу бит |
| Да се удаш за дериште, које не може за десет година на селамет изаћи.{S} Знаш ли која ти је са |
| и његова жеља може остварити тек после десет година.{S} Смрче му се, али ипак не одговори ништ |
| е огазди, хој, хој!{S} То ће да прође и десет година.{S} Па зар да те толико у кући држим!</p> |
| ла, да из државног „казначејства“ прими десет цванцика пензије, њена танка фигура у жутој шкурт |
| ичије помоћи; и најпосле, није могао ни десет дана да издржи, а да се не врати у овај „црни“ Бе |
| брега одваљен!{S} Није се тај бојао ни десет „ерлија“.</p> <p>— А је ли ишао на хаџилук по дец |
| други.{S} Престао је да јој говори; по десет дана не би са њоме ни речи проговорио, а, када му |
| посава је била врло замишљена, па је по десет и двадесет пута истрчавала капиџику, да га одшкри |
| дао Бог!“</p> <p>И докле је ове речи по десет и дваест пути понављао, а просјак пред вратима по |
| години.{S} А колико је њих жена, што по десет година чекају, па кад после навру деца, а она се |
| ам, као „еден гурбетин“, поменуше му по десет пута, како од њих бољих пријатеља нема, па му тек |
| мотуљцима.</p> <p>Тако је то ишло пуних десет недеља.{S} Хаџи-Диша се потпуно помирио са судбин |
| кир-Диша и не слути о ономе што се пре десетак дана десило.</p> <pb n="82" /> <p>Кира-Мана ниј |
| мало, вратити се на оно, што је био пре десетак и више година: постаће сиромашни крпа, неугледа |
| е слути о ономе што се пре десетак дана десило.</p> <pb n="82" /> <p>Кира-Мана није дошла; обећ |
| ао да се између ње и супруга није ништа десило.</p> <p>Сутра дан, бунован и добро неиспаван, ха |
| дра од убоја.</p> <p>Што се никада није десило, кир-Ламбре је, дубоко после поноћи, дошао кући |
| не сруши, кад му пуница саопшти шта се десило.</p> <p>— Шта кажеш? — зграну се хаџија. — А где |
| оче збуњено размишљавати о свему што се десило.{S} Шта је све било ноћас?{S} Ето: код фудул-Ста |
| е, ако би је спасао.{S} А тако се баш и десило.</p> <p>Кир-Диша је имао у Пожаревцу једног стри |
| је, колико му је тешко, што се све тако десило.</p> <p>Али како није никуд излазио и сваки разг |
| p> <p>Јанићије види да се нешто страшно десило, па се чисто смрзао, држи прстен у руци, премеће |
| ћан, само да би избегао оно што се може десити.{S} Зато је Јанићије морао по вас дан мајати се |
| ље знала, шта се све могло са Јанићијем десити.{S} Она његова последња реч и нагли одлазак не д |
| трахом очекивао, шта ће се са мајстором десити.</p> <p>— А ти — замуца Диша утучен од овога што |
| кад очекујемо нешто што ће се неминовно десити, али никако не знамо, шта ће се то десити и у ко |
| е.</p> <p>Морало се нешто особито важно десити, када је чак хаџи-Зосим, тихи, смерни и врло одм |
| сити, али никако не знамо, шта ће се то десити и у коме часу. — Да речем, да се кајао, што је о |
| , да ће му се од њихове стране тако што десити.</p> <p>У то није сумњала, али се плашила ипак, |
| ла!{S} Растао је на наше очи, био ти је десна рука у кући, поштује те као оца; а и сам знаш, ко |
| >Јанићију Бику, који је у велико постао десна рука мајсторове радње, било је врло тужно, када б |
| о о своме калфи, који му је у свему био десна рука.</p> <p>Нарочито сада, од како је Лепосава у |
| ладога дервиша, који му је у лечењу био десна рука.</p> <p>Око текије, у којој се свети човек м |
| н, да ће у томе погледу постати не само десна рука тетка-Маци, но, у колико буде нужно, он ће и |
| а узнемирено, пребацујући то леву преко десне то десну преко леве ноге, а од времена на време з |
| ек да промоли главу, па да сагледа лево десно кроз сокачић.{S} И увек би се, после тога, враћал |
| м за потиљак, пребаченим ћурчетом преко деснога рамена и раздрљеном кошуљом, кроз коју су широк |
| заваљеним фесом за потиљак и забаченом десном руком, из које су висиле бројанице за леђима, ст |
| дугачког мртвачкога сандука и привијао десну мишицу, коју је на два места ножем пробо.{S} Прем |
| ено, пребацујући то леву преко десне то десну преко леве ноге, а од времена на време забринуто |
| вој прилици први би запевао „<title>Тон деспота</title>“, да је грчкој певници било милина слуш |
| } Ох, ох, како сам уморна!{S} Лепосава, дете, донеси један ратлокум и воде.</p> <p>Кир-Диша сам |
| је и ошиша, па у дућан!</p> <p>— Хајде, дете, пољуби мајстора у руку; добар је он, опростиће ти |
| и две године била старија) Бог с тобом, дете!{S} 4000 гроша!{S} Ако ти за сваку болест будеш то |
| е знам шта му је.</p> <p>— Бог с тобом, дете, што си такав? — узвикну <pb n="79" /> и тетка Мац |
| ажи савета од ње.</p> <p>— Бог с тобом, дете! (тетка-Маца га је сада нарочито тако ословила, ма |
| и не диже очију.</p> <p>— Добро јутро, дете!{S} А где си ти до сада, болан?{S} Е, е, жив био, |
| ком:</p> <p>— Дете!{S} Право каже нана: дете! — прошапута и заставши на собњем прагу дубоко се |
| село.</p> <p>— Де, де!{S} Знала сам ја; дете је то! — одговори Маца и сиђе у мутвак.</p> <p>Код |
| ћи Дишиним уснама свету утвар.</p> <p>— Дете! — помисли Диша — и да ми у дућану не буде штете!< |
| етно насмеши и главом одмахну.</p> <p>— Дете! — Проћи ће га већ! — рече уклањајући с ватре вели |
| досаде и срдње одмахну руком:</p> <p>— Дете!{S} Право каже нана: дете! — прошапута и заставши |
| њега“.{S} Онда жабу да бациш на кров, а дете да умијеш и запојиш из те чиније оном водом, три п |
| нога.</p> <p>— Можеш да изгубиш жену, а дете да остане живо; а и да их обоје изгубиш.</p> <p>— |
| чекати и шта ће му све рећи, што јој је дете на глас изнео.{S} Па још, како му момак објасни, т |
| ш ли?</p> <p>— Опрости му, зете, још је дете!{S} Ето, он се каје, — утаче се Маца великодушно.< |
| а; патриот како Рига от Фера!{S} Још је дете, ама за гол сабља да уфати; клефти да води, што је |
| реје, реци, тако не гледала очима своје дете!</p> <p>— Зашто, бре, газда-Дишо, зашто ме тешко з |
| а га отвори и дође.{S} Јанићије је моје дете; добар је и волим га.{S} Али он је још слуга, нема |
| еровати, кад будем казивала, да се моје дете није од мене мицало?{S} Знаш ли шта лају погана ус |
| не, говори; Пази како ћеш, ти ниси више дете!</p> <p>У таквоме несносноме душевноме расположењу |
| потражиш зелену жабу, па ту жабу да ти дете три пута обзине, а ти три пута да викнеш: „Његова |
| пута. — Тако да радиш, снахо, па ће ти дете за три пута три дана оздравити.</p> <p>— А од чега |
| ом одмери висину, колику би могло имати дете од шест година.</p> <p>Овај се разговор водио на п |
| ај!{S} И време му је, да и у нашој кући дете заплаче!{S} Па сада, ћерко, не лени се, него пожур |
| у бунило, а Маца не допусти више да јој дете пеку усијаним гвожђем, него продужи лечење на свој |
| и ударе.{S} Смејала се тако слатко, као дете када га заголицају, па се и он, заражен овим смехо |
| за сваку своју погрешку, што би је као дете учинио, или за сваки погрешан убод шилом, кад му ј |
| Лепосаву, диже је на руке тако лако као дете од две године и понесе је.</p> <p>— Гледај, тетка- |
| о је то међу најближима, јер је још као дете изгубио родитеље и онако самохран потуцао се од не |
| е ништа право.</p> <p>— А што је узимао дете?</p> <p>— А што се „дете“ удало за њега?</p> <p>-— |
| у се нешто ражали; дође му, да као мало дете зајеца.{S} Грло му се стегло те не смеде ни да ода |
| брине.{S} Знаш како је: да ми је рођено дете, не бих га више волела!{S} Растао је на наше очи, |
| руком!{S} И не знаш ни сам како, а оно дете у кућу!</p> <p>— Света ствар! — утаче се хаџи-Зоси |
| ла некаква жена и држи на крилу болесно дете.</p> <p>— Тако да радиш, снахо — говорио је дервиш |
| ти јој срећу, па је оставити!{S} Сирото дете!{S} Како те је уважавала, како ти се радовала, кад |
| p> <p>— Како год те Бог учи.{S} Ја хоћу дете; а ти ако нећеш да питаш... ти...</p> <p>Мајстор Д |
| начини хамајлију нероткиња, роди одмах дете честито и благословено.{S} Ама, што ће њему, он им |
| ко! — дрекну Диша. — Ја искам да ми даш дете у кућу, а ти, место детета, кир-Ламбру — ха?!</p> |
| стави.{S} Онда, док је Јанићије био још дете и мали калфица, имао је права и могао је силом да |
| што је узимао дете?</p> <p>— А што се „дете“ удало за њега?</p> <p>-— Него за тебе, ваљда, рђо |
| за Лепосавине другарице.</p> <p>Али то „дете“ у овоме часу шкрипну зубима.{S} Неодољива срџба н |
| ко се може боље побринути о срећи свога детета него мати.{S} Ваљда ти боље знаш шта теби треба? |
| се до сада истрошио, цигло ради једнога детета.</p> <p>— Еле, ти нећеш да пазариш? — запита све |
| ца, није имала никога свога осем једног детета, Лепосаве, коме је тада могло бити око дванаест |
| скам да ми даш дете у кућу, а ти, место детета, кир-Ламбру — ха?!</p> <p>Анастасија је опазила |
| _N3" /> и сва срећна, што је нашла лека детету, прође поред кир-Дише и не погледавши га.</p> <p |
| оја те прво данас запита:{S} Како ти је детету?</p> <pb n="52" /> <p>— Леле, што ћу да јој се н |
| сам до сада спечалила и сачувала своме детету (и ту тетка Маца показа руком на образ).{S} Вели |
| оји му, у један исти час, испунише кућу детинским плачем, то је вредно сазнати, нарочито садање |
| меније од црвена сахтијана, мајушне као детиња шака, таман за њезину ножицу, која је, заједно с |
| једном прште у онај необуздани и ведри, детињи смех, — када поче представљати шетњу о месечевој |
| је то била узајамна мржња или несташлук детињи (јер ни Јанићију не беше више од петнаест година |
| било таман онако као одрасломе момку у детињим чакширицама, ипак је почео налазити какве такве |
| чиме би јој могао наградити доброту.{S} Детињска машта његова бацила га је у маштање: да је неш |
| а је Лепосава делила Јанићију просто из детињске пакости а можда и из несташлука; али сада ни з |
| о личио на онај весели глас, из кога је детињски несташлук избијао.</p> <p>— Љута је! — помисли |
| сузама и очајањем, изгледаху ипак тако детињски насмејане и тако миле, да им се не би могло од |
| Јанићије.</p> <p>Ако је и био од свога детињства везан за свога мајстора, он га је од смрти Ле |
| српски тип био је и мајстор Диша.{S} Од детињства још служећи у Грко-цинцара на занату, Диша је |
| ко исто, а и Јанићије, кога је још прво детињство везало за ову кућу и хаџијину судбину, био је |
| кир-Ламбру, који је сад узео од чочека деф и стао пред невесту и жене около њих, па, докле чоч |
| hi> (игра чочека) она уздиже над главом деф, другом руком удари по њему по такту мелодије, а но |
| о њих, па, докле чочеци певаху, он је у деф ударао.</p> <p>Од тога часа преста Јанићије са свој |
| а, који према њима, уз пратњу циганских дефова и песме женскога хора, играју.</p> <p>Ламбре и Д |
| кад, да се подаје материнскоме болу.{S} Деца јој у неколико замењиваху кћер; а то је, ипак, бил |
| стојали су пред тетка-Мацом као немирна деца пред коју је учитељ изненада искрснуо.</p> <p>— А |
| е; од дервишкога записа могу да се роде деца.{S} Ама ти и не знаш, шта је све овде дервиш запис |
| на свој повратак кући.</p> <p>— Ова ме деца скупо коштају! — уздисао је премећући бројанице и |
| једног стрица, коме под старост помреше деца и жена, те тако остаде самохран без игде икога.{S} |
| м и густом баштом, узрујаше се; момци и деца па и гдекоји човек истрча, да види шта је, а на ка |
| запис!{S} Зашто не узмеш?{S} Куде су ти деца, па теби?</p> <p>— Неће Ламбре!{S} Он како и ти, и |
| погана вера, а од поган закон не искам деца.</p> <p>Тако је кира-Мана бранећи себе и нехотице |
| десет година чекају, па кад после навру деца, а она се ратосиља.</p> <p>Мајстор-Диши се смрче п |
| садањем појасу мужева и жена, којима су деца једна тегоба, па тако и немају никога свога, који |
| груну Јанићија, баш као пре кад бејаху деца.</p> <p>— Бог с тобом, девојко, одби му бубреге! — |
| о страдао, па, када је скинуо враџбине, деце пуна кућа.{S} А то што је на теби, од прве ти је ж |
| болује.</p> <p>— Зашто, џанум?</p> <p>— Деце немам, свети човече; желим децу, ама ето већ друга |
| ефти да води, што је у срце!</p> <p>— А деце не је никад доста!{S} То због старос викам.{S} Син |
| огородицом и метанишем, само да вама да деце а мени унучиће.{S} Па ваљда се смиловала мајчица, |
| е.{S} Пуних једанаест година није имала деце; и шта све није кир-Дума чинио, само да до једнога |
| рњошевој.{S} Та Маца није за дуго имала деце, а њен муж Петар Брњош хамалин толико је мучио збо |
| иста вера!{S} Имаш ли комшику која нема деце?</p> <p>— Имам, како да немам; па још три.</p> <p> |
| дницу, и она толико исто пати, што нема деце, као и ти.</p> <p>— Па што се лени?</p> <p>— Што?{ |
| и.{S} Престао је да кори жену, што нема деце, али сада није било дана, кад није ма за што викао |
| ости које многе родитеље од деце и због деце сналазе.</p> <p>Но, ма колико јасно и убедљиво да |
| јцрње могућности које многе родитеље од деце и због деце сналазе.</p> <p>Но, ма колико јасно и |
| мати; а мајци требаше ли бољи накит од деце.</p> <p>Као што је кућу и жену оставио Маци, тако |
| да повери ни кућу ни радњу, а ово троје деце, ради које је чак у Јерусалим запео, шта би тек од |
| сава умрла и оставила му на врату троје деце, те је тако, у неку руку, морао да води двоструку |
| /p> <p>— Узми и хаирли!{S} Дошао си без деце, враћаш се с децом!</p> <p>— Боже дај! — одахну Ди |
| у собом младу, лепу удовицу, па још без деце, са једним руменим младешчићем у самом куту доње у |
| ета, па, прибравши сву пажњу око куће и деце, често није имала кад, да се подаје материнскоме б |
| м како смагла лица као утучен седи крај деце, посматра их, па тек по који пут испрекидано уздах |
| Бог кад хоће, све може.{S} Ја, да немам деце пуну кућу, не бих жалио ни триста гроша за то.</p> |
| аџија врати, па макар никада и не добио деце.{S} Али: човек каже, а Бог располаже.{S} Диша се с |
| ми је угатала?</p> <p>— Па то, да немаш деце.{S} Вичеш на мене, као да сам ти ја крива.</p> <p> |
| еше посвећен у свему своме мужу, кући и деци, ако их је Бог дао.{S} И та особина тетка-Мацина с |
| о онакав исти грех према будућој својој деци, као што беше грех његових родитеља према њему.{S} |
| ио, па сам јој дао дреје.</p> <p>— Бре, децо, чусте ли шта лаже?</p> <p>Оба шегрта потврдише, д |
| одна; а оне жене, опет, које чезнуше за децом, обично су се обраћале на тетка-Мацу, да им она п |
| и Маца — <pb n="204" /> овамо чезнеш за децом, а сада се ту стидиш и снебиваш.</p> <p>Лепосава |
| ирли!{S} Дошао си без деце, враћаш се с децом!</p> <p>— Боже дај! — одахну Диша, исплати новцем |
| >— Море, не пазариш ти ово памук; децу, децу пазариш! — додаде за тим окренувши се Диши.</p> <p |
| /p> <p>— Море, не пазариш ти ово памук; децу, децу пазариш! — додаде за тим окренувши се Диши.< |
| е!{S} Он како и ти, ич се не разбира за децу.{S} Кад не даде Бог по христијански закон — вели — |
| агословено.{S} Ама, што ће њему, он има децу!</p> <p>Хаџи-Зосим значајно погледа у мајстор-Дишу |
| не занемео и изгубио вољу на пазар и на децу; а он је опет нудио толишно, да је свети човек са |
| воја, неће те прекорети првим мужем; па децу да ти рађа, сваке године по једно.</p> <p>Мајстор |
| и са пуним рукама повојница, те да виде децу и да се увере о чуду, које учини једна хамајлија.{ |
| времена на време, отрчи до куће и обиђе децу.{S} Тамо би преседео по читаве сате, гледао их све |
| који је такође постао чудотворан: даје децу нероткињама, те и он купио за Лепосаву мало, и то |
| им окренувши се Диши.</p> <p>— Ако је и децу, скупо је! — уздахну Диша, коме у тај пар прелети |
| тек после седам и више година добивали децу: „Ишао у Јерусалим по децу!“</p> <p>Али не каже се |
| -Стојан, па се завештао да неће венчати децу, све докле на Саборној Цркви звона не пропоје).</p |
| p> <p>— Деце немам, свети човече; желим децу, ама ето већ друга година, а она и не мисли!</p> < |
| од нечастиве силе!{S} Са овим би добио децу, али то би било од нечастивога! — говорио је хаџиј |
| а“.</p> <p>— А је ли ишао на хаџилук по децу? — запита Јанићије и одлучно се осмехну.</p> <p>— |
| ина добивали децу: „Ишао у Јерусалим по децу!“</p> <p>Али не каже се у заман: где има много сре |
| да те пустим; грех чиниш, своју рођену децу убијаш.{S} Хоћу да попустим, што видим да си човек |
| им шегртима.{S} Чак и родитељи, када су децу давали у руке мајстору, говорили су: „Твоје месо, |
| /p> <p>— Што се бијеш, газда? — зацвили дечак, изненађен оваким дочеком.</p> <p>— Није за зло; |
| >До овога догађаја Јанићије је био само дечак, безбрижан, весео; а овај догађај и она душевна б |
| рекја; и у здравје и весеље да дочекате дечица, па како пилињи око кокошка да пијучу у кућа.</p |
| м, који наизменце доношаху хране својој дечици.</p> <p>— Берићет под кровом! — рече хаџија, кој |
| д он није био срећан, а оно да му бар у дечици проструји грчка крв.</p> <p>У овоме можда и лежи |
| су се жене, било саме било са болесном дечицом, а и по који човек, коме ниједна биљара ни гата |
| ао, из собе се зачуше крупни гласови од дечје писке.{S} Њему се развукоше усне од задовољства и |
| чним пећинама, где се обично београдска дечурлија завлаче, те хватају слепе мишеве, да их после |
| стојао је и није знао, шта се око њега дешава.{S} Осетио је само, како му се под ногама земља |
| ату страву од свега овога што се с њиме дешава. — Од куда му баш сада почеше излазити на очи ча |
| во.</p> <p>Међутим, докле су се са њиме дешавале ове промене, и његов верни Јанићије, кога је в |
| е, да се измије.</p> <p>И све то што се дешавало око њега и с њиме уништавало га је сасвим.{S} |
| му се топи у крви.</p> <p>— Кир-Диса је диваљ човек — Србин је, бре; што може да се чека од јед |
| н је, бре; што може да се чека од један диваљ народ? — забринуто се питао, и свакога часа слао |
| кну усплахирено хаџија и скочи са свога дивана.</p> <p>— Убио се! — јаукну Мада.</p> <p>— Ко, м |
| уком у вис, загледала са сваке стране и дивила се везу на рукавима.{S} Кир-Ламбри и кир-Думи до |
| едан зрачак надања.</p> <p>И тако је та дивља, унутарња борба почела опадати и у својим облицим |
| ела одбранити.{S} А сва ова халабука од дивље музичке ларме са бубњавом гочева, изгледала јој ј |
| овај аманет: „Докле ти не утаманим оно дивље месо, не можеш постати човек!“</p> <p>Колико му ј |
| ојник?{S} Једаред, баш после прошевине, дигао ме је као перце до појаса и шале ради три пута пр |
| је пред запаљеним свећама и евангелијем дигао три прста у вис, то се већ дало видети и по његов |
| а и такве ствари, од којих би се човеку дигла коса на глави, само кад о њима слуша.{S} Баш прош |
| да му не остаје друге, него да од мирбе дигне руке и да употреби све што може, да свога најдраж |
| их сакрио?{S} Што је посла овамо, да их дигне?</p> <p>Лепосава кад чу да ће Јанићије у свет, ос |
| оба кума, задовољни свак на своју руку, дигоше се у чаршију, те да уз пут мало боље промозгају |
| едноће будуће кира-Дишинице, па се онда дигоше и одоше право кира-Анастасији, да и с њоме ствар |
| >Најзад се проводаџије са својим женама дигоше, да иду, а удовица их испрати до самога капиџика |
| ород свој!“</p> <p>Кад Маца доврши ово, диже се са седишта, прекрсти се и скромно се поклони ик |
| а дизање, кад Јанићије зграби Лепосаву, диже је на руке тако лако као дете од две године и поне |
| е кратког размишљања.</p> <p>Анастасија диже лице с јастука и са неким страхом погледа у Ламбру |
| вести, мајстор Диша се после две недеље диже из постеље.{S} Толика Мацина нега најпосле му помо |
| го се ућутао, па само ради, ни главе не диже.{S} Једино што би га из дућана повукло, то је, да, |
| <p>Али Јанићије не миче, него ћути и не диже очију са земље.</p> <p>Лепосава, која је весело до |
| ао Јанићије, стидљиво оборио главу и не диже очију.</p> <p>— Добро јутро, дете!{S} А где си ти |
| нићију да иде, да спава.{S} Јанићије се диже од совре, целива у руку прво мајстора па Мацу и из |
| ићију не беше баш најпријатније, али се диже и пође за њом у собу.</p> <p>Кад приклопи врата, к |
| и остави Дишу у пуној светлости, он се диже и пође оном страном којом Анастасија оде.</p> </di |
| вика се кир-Дума, што га грло доноси, и диже обе шаке и вис.</p> <p>— А шта се то тебе тиче?</p |
| е жртве принео ради свога потомства, он диже руке од свега и тврдо одлучи, да не доврши своје п |
| ј или јавној новости, и са тешким срцем дижу на обрамице своје судове и растају се од чесме, те |
| Турцима испада — проклињао је кир-Дума дижући фес с главе и погледајући у небо.{S} Али Диша је |
| <p>— Слушај, утуви, девојко — рече Маца дижући се. — Мислиш, не видим ја којим очима гледаш ти |
| м рукама.</p> <p>Све ове питоме особине дизале су му углед међу Грцима, али, у очима кир-Думини |
| покаже Јанићију ма какву тешку ствар за дизање, кад Јанићије зграби Лепосаву, диже је на руке т |
| јана, да јој се недра од наглога дисања дизаху и спуштаху, стојала је не могући још никако да с |
| Јанићије не одговори, седе за пањ и узе дикиш, да разрезује по обележеним линијама на меку сахт |
| вој посао, а са како тешком руком оштри дикиш калфин засецаше дубоко испод коже у пањ!</p> <p>Р |
| дућану, пође да седне и да се прихвати „дикиша“ с којим је опсецао сахтијан за јеменије, али не |
| пањем и кројили по сахтијану са оштрим дикишом.{S} Са каквом ли је лакоћом руке опсецао мајсто |
| да се затеже, а антерија да се у свима димензијама као и пређе распиње.{S} Шта више сад је, (р |
| трбух и леђа почеше да губе оне уочљиве димензије, те је антерија тужно висила на њему.{S} Дућа |
| дуванкесу, сави на колену цигару и поче димити.</p> <p>— Чудан свет! — размишљава мајстор Диша. |
| ања и поче немарно пуштати густе хладне димове.</p> <p>Тако је кир-Диша покушао да употреби и о |
| шарен појас; а већ нови ђевђелук (капа „дињара“) то је мајстор Диша купио сам, јер од младеначк |
| утом лисичином; са црвеним јеменијама и дињаром<ref target="#SRP19061_N1" /> на глави.{S} Проми |
| и обла, јајаста капа, налик на половину диње.{S} Такву су капу носили махом варошани како по Ср |
| о, и како се сав свет на чесми смејао и дирао га за оно.{S} Јанићију је тада прекипело и добро |
| врло далек, а друго, што мужа не треба дирати, све докле сам не увиди докле је забраздио. „Кад |
| дара, да пробије груди.</p> <p>Лепосаву дирну ово и она му се приближи.</p> <p>— Бога ти, шта т |
| гомаре едно, кој да те превари?{S} Едно Диса, едно српско куче!...{S} Ух! ух! — уздисао је кир- |
| јстор“? <hi>кир</hi>-Диса, <hi>кир</hi>-Диса! — поправи кир-Думу кир-Ламбре.</p> <p>И тако, оба |
| p>— Море какво: „мајстор“? <hi>кир</hi>-Диса, <hi>кир</hi>-Диса! — поправи кир-Думу кир-Ламбре. |
| ц и браћа... па...</p> <p>— Машала, кир-Диса!{S} Тој ти је мудро реч. — упаде кир-Дума и тапше |
| вечеру дуго памтити!{S} Кали нопта, кир-Диса, кали нопта!</p> <p>— Кали нопта! — одазива се Диш |
| або нож у срце.</p> <p>— Зашто бре, кир-Диса, зашто да ја плаћам ваш ортаклук, кад не сум ништо |
| -Думина глава.</p> <p>— Добар вече, кир-Диса!</p> <p>Диша се разрогачених очију заблену у госта |
| е ради чега долазе.</p> <p>— Јазук, кир-Диса, да остарис брез зена; јазук, бре!</p> <p>— Па.... |
| шевну борбу његову.</p> <p>— Јазук, кир-Диса, јазук! — продужује кир Дума. — Кира-Анастасија ће |
| у заблену у госта.</p> <p>— Ја сум, кир-Диса, ваш кум и пријател.{S} Еле, како сте? — пита Дума |
| да ви из њена кућа идете.{S} Жалос, кир-Диса, много жалос; и душа да могу да ти дам, <pb n="116 |
| поздравише љубазно са: калос мерос, кир-Диса!</p> <p>Ово је било за њега толико почасти, да је |
| године сањао.</p> <p>— Калос мерос, кир-Диса! — рече Дума улазећи у дућан и дотакнув се руком ч |
| нтерија му се топи у крви.</p> <p>— Кир-Диса је диваљ човек — Србин је, бре; што може да се чек |
| хоће да дође!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Кир-Диса!{S} Ето га за ћоше.</p> <p>Фудул-Стаменки, која је |
| а, само ви говорите; знао сам ја да кир-Диса не је човек без памету.{S} Еле, за сто сте јосте в |
| за први угао, лармајући како га је кир-Диса покрао.</p> <p>— Жену ми одведосте, на образ ми пљ |
| е удовице.</p> <p>— Елем, ви ћутите кир-Диса? — рече Ламбре, коме беше нешто тугаљиво око срца |
| S} Где ми је жена?</p> <p>— Не знам кир-Диса; не сум вам ништо скривио.</p> <p>— Јабучицу ћу да |
| ла чаршија ће да каже: јазук на мајстор-Диса! — А како смо вас волели, као да сте из сама Елада |
| а запетом пажњом ослушкивао сваки њезин дисај.{S} И необично се радовао, кад би се болесница ма |
| то узрујана, да јој се недра од наглога дисања дизаху и спуштаху, стојала је не могући још ника |
| шила на његово теме и пригнечила га.{S} Дисање му заста.{S} Како је шакама за собом напипао сед |
| илну навалу, што му дан ноћ није давала дисати.</p> <p>Два супарника седела су за једним пањем |
| Богу требају толике паре?{S} Приложи на дискус, купи пет ока измирне, па доста!</p> <p>— Ама ка |
| маче?{S} И то је живо, и то си има очи, Дисо, бре!</p> <p>Кира-Анастасија погледа искоса на тем |
| и слутила није о томе, шта њезинога кир-Дису <pb n="50" /> мучи, па се, ваљда зато, није ни паш |
| чак кувао, ту би обично варјача утерала дисциплину у главу непослушнику.</p> <p>Мајстор Диша за |
| о наслоњен о њега, а од стида није смео дићи очију горе.</p> <p>Лепосава га спази, али кад виде |
| , којим се, као жена кир-Бенџина, могла дичити.</p> <p>И кира-Анастасија, уз пријатељску пажњу |
| а своју испрошеницу пољуби пре времена, Диша би чак и то урадио, без обзира на устабашко достој |
| а још служећи у Грко-цинцара на занату, Диша је постепено примио све навике и погледе својих ма |
| седе.{S} Свечано ћутање овлада у соби; Диша је скрушено очекивао на бујицу прекора, али тетка |
| Уочи овога дана мајстор <pb n="180" /> Диша одведе жену у собу, и као човек који полази на так |
| ању затекао га је у дућану кир-Дума.{S} Диша чисто претрну, кад угледа танку и мало повијену фи |
| .</p> <p>Тако је било и овога јутра.{S} Диша је зором отишао у дућан наредивши Јанићију, да му |
| ори очи, јер не знаде шта да наведе.{S} Диша га значајно гледаше.</p> <p>— Зар сада, када си из |
| S} Али: човек каже, а Бог располаже.{S} Диша се спремао за повратак; још само да покупује неке |
| у младожењиној кући дочекује госте.{S} Диша није имао никога свога, те му је тетка Маца сада з |
| сположено и озарено мајсторово лице.{S} Диша упаде у дућан, заручен до грла са неколико кеса ле |
| годне врлине побожнога мајстор-Дише.{S} Диша му је поверио чак и главни разлог, чега ради је пр |
| и, а новац ће му дати, кад се врати.{S} Диша је и њима обећао, али као човек од рачуна одлучио |
| творено га погледа, па се и насмеши.{S} Диша изгуби свест, срце му заигра и сад већ заборави на |
| нешто више.{S} Око поноћи — прича он — Диша је пробао да отвори капиџик своје прошенице, па ка |
| ће ти кућу и радњу чувати као своју“, а Диша јој вели: „Јесте!“ — Немој, болан, тако!</p> <p>— |
| Жао ми било, што немаш никога свога, а Диша те на неправди отерао, па сам рекла: нека му овај |
| </p> <p>— Шта, наопако! — викну Маца, а Диша само што разрогачи очи од изненађења.{S} До данас |
| ветује Дишу, да га „извади“ за калфу, а Диша обећава све, али, разуме се, тек колико да се не з |
| је тако честит и одан своме мајстору; а Диша му, шта више, посаветова, нека се он држи само њег |
| е је обично увек пре мајстора долазио а Диша опет није никада тако одоцнио као овога пута.{S} М |
| тела, да Јанићије добије ону ћушку и да Диша не сазна за оно, што му Јанићије хтеде казати.</p> |
| p>— А где ти је Лепосава? — запита сада Диша и нежно баци поглед на врата од мутвака.</p> <p>— |
| <p>— Шта тражиш ти овде? — запита газда Диша.</p> <p>— Опрости, газда, ја нисам крив...</p> <p> |
| о би га прелетео калуп, ако би се газда Диша бацио за њим.</p> <p>Газда Диша је седао мирно, оп |
| "42" /> <p>— Ето, овако... — И ту газда Диша погледа на своје темељито тело.</p> <p>— Ама, свет |
| сада седео у твојој радњи.</p> <p>Газда Диша га погледа разрогаченим погледом и чисто чудећи се |
| е газда Диша бацио за њим.</p> <p>Газда Диша је седао мирно, опсецао коже за јеменије и испод о |
| Уби ми душу; дроб ми ишчупа! — застења Диша саломљен и клонуо под тешким теретом неостварљивих |
| а.</p> <p>— Јаох, тетка-Мацо! — застења Диша — немој више тако!</p> <pb n="120" /> <p>— Шта: не |
| ем хладне воде?</p> <p>— На! — простења Диша и иза појаса извади један прстен, па га пружи Јани |
| на онај догађај.</p> <p>И од тога часа Диша занеме као стена.{S} Тај њезин поглед толико га по |
| га гледаше.</p> <p>— Умрла зар?... пита Диша шапћући.</p> <p>— Умрла, мајсторе! — уздахну дубок |
| — Због тога?{S} Како: због тога? — пита Диша гласом клонулим, из кога се јасно видело, да га је |
| мо звера.</p> <p>— Тако ли беше? — пита Диша.</p> <p>— Очију ми, тако.{S} И па како је погано п |
| очи Дишине.</p> <p>— Шта: тако? — пита Диша, а очију не подиже, само да се не сусретне са оним |
| се прекрсти.</p> <p>— Шта је?... запита Диша, кога овакав неодређени израз на Мацином лицу текн |
| иџику.</p> <p>— Камо Лепосава? — запита Диша.</p> <p>— Е, чекај, зете; не иде то тако лако.{S} |
| p> <p>— Шта је?{S} Нађе ли га? — запита Диша осорљиво.</p> <p>— Нађох! — одговори шегрче снебив |
| .</p> <p>— Је ли ти се допада? — запита Диша, уживајући у њеној забуни.</p> <p>Лепосава климну |
| оже.</p> <p>— А баш си видела? — запита Диша, привучен њеним причањем.</p> <p>— Као тебе што гл |
| > <p>— Газда!</p> <p>— Шта је? — запита Диша и дође мутваку.</p> <p>— Може ли да се поквари сва |
| ка буде!</p> <p>— Дајеш ми је? — запита Диша мало храбрије.</p> <p>— Божја па твоја, сине!{S} Е |
| они пари!</p> <p>— Које паре? — запита Диша узнемирено.</p> <p>— Због 4000 гроши, што смо ви п |
| еда записе.</p> <p>— Хоћеш ли? — запита Диша.</p> <p>— А јеси ли казао нани?</p> <p>— Зашто њој |
| p> <p>— Па куд оде, несрећник? — запита Диша.</p> <p>— А Бог би га знао; одоше пут Јалије, тамо |
| ас Мацин.</p> <p>— Је л’ живо? — запита Диша дршћући.</p> <p>— И живо, и здраво, и — мушко! — о |
| у хлеба.</p> <p>— Шта је тамо? — запита Диша плашљиво.</p> <p>Јанићије подиже очи мајстору и не |
| p>— А што си бре такав у лицу? — запита Диша, коме паде у очи силна малаксалост и бледоћа.</p> |
| е и друго!</p> <p>— Шта велиш? — запита Диша и забезекну се пред гласом, коме се ни у сну није |
| <p>— Шта си ме звала? — најпосле запита Диша необично меким и молећим гласом.{S} Тетка Маца дуб |
| и хукну од умора.</p> <p>— Па?... упита Диша утанчаним гласом.</p> <p>— Чекај, да мало одахнем! |
| обе.</p> <p>— Где је онај запис? —упита Диша, кад њих троје осташе сами.</p> <pb n="203" /> <p> |
| сторе?</p> <p>— Воде! — једва прошапута Диша.</p> <p>— Мајсторе, мајсторе! — чуо је мало за тим |
| ајстором десити.</p> <p>— А ти — замуца Диша утучен од овога што је сазнао — зашто си ћутао?</p |
| оно што ми образ каља — очајно промуца Диша. — Реци ми само, је ли долазила по дреје, реци, та |
| ти рекла што мајка, ха? — запита најзад Диша приступајући јој ближе.</p> <p>— Јесте! — прошапут |
| оче бивати несносно и једнога дана, кад Диша, мислећи ваљда да није довољно изразио своје незад |
| у Турци.</p> <p>— А где је она? — упаде Диша у реч страшљиво.</p> <p>— Разбирате ли за кира-Ана |
| еколико недеља, кад једнога вечера дође Диша кући, уђе у собу и рече Лепосави, да иде у мутвак, |
| је у томе часу тако свежа и мила, да је Диша од сласти %гуташа очима.{S} И да му не беше зазорн |
| ек <pb n="198" /> тражаше толико, да је Диша код прве цене занемео и изгубио вољу на пазар и на |
| и.</p> <p>Пуче глас по комшилуку, да је Диша вратио прстен.{S} С почетка се и веровало и није: |
| цркви при венчавању младенаца.{S} Да је Диша био потпуно збуњен <pb n="46" /> од толике пажње а |
| што му га даде, и како је казала да је Диша псето и да није човек.</p> <p>Страшна новост начин |
| спод коже у пањ!</p> <p>Разуме се да је Диша причао Маци и Лепосави, како је Јанићије хтео да о |
| е.</p> <p>— Па баш сигурно? — запита је Диша скинувши поглед са онога гнезда и погледавши радоз |
| -Зосим га је пажљиво саслушао, а кад је Диша изјавио, да ће одмах на пут и да од силне бриге за |
| има уживала најбољи глас.</p> <p>Где је Диша после овога најтежег удара отишао из тетка-Мацине |
| estone unit="subSection" /> <p>Докле је Диша код тетка-Маце остао, Јанићије је седео у дућану и |
| иљаде гроша.</p> <p>Али оно, за чиме је Диша највише жудео, — <pb n="131" /> потомство које ће |
| у низ Дунаво Црноме Мору.{S} У цркви је Диша одстојао службу, примио од митрополита благослов, |
| мајстор-Дишин те му однела фес, који је Диша оставио њезиној мајци, да га на врео калуп метне и |
| окачише их о крајеве чибука, што им је Диша даровао, и тако светлећи пред собом, опростише се |
| ш ако је до 4000 гроша — размишљавао је Диша — ја знам како ћу.{S} Дај Боже да оздравим само, а |
| >— Лажеш, бре, псето, лажеш! — јечао је Диша, као да су га грчеви попали.</p> <p>— Не лажем, га |
| у њих двоје овде размишљавали, седео је Диша у ономе собичку очајан и нерешљив.{S} Мисли и план |
| !{S} Скидајте јој хамајлију! — журио је Диша Мацу и комшијницу; па, бојећи се да му жена не про |
| е она срамота са грчкога имена, коју је Диша, својим неразложним враћањем прстена, набацао.</p> |
| — Ама шта?</p> <p>— Кир... кир... стење Диша — нисам ја кир... погана је то реч; то је грчка ре |
| опта!</p> <p>— Кали нопта! — одазива се Диша са капиџика, и, задовољан за све, леже у душеке, а |
| дстављајући, како би то изгледало да се Диша оженио њезином мајком.</p> <p>— Како бре, седепсуз |
| S} Нећеш ваљда свих седам... продера се Диша на жену, која се на мужа застиђено осмејкиваше.</p |
| p> <p>— Пушком ћу ја тебе! — продера се Диша, подиже обе песнице и што је могао брже прогура се |
| једно...</p> <p>— На поље! — продера се Диша — Јанићије, брзо овамо!</p> <p>Али Јанићије, који |
| о да тркне до тетка-Маце.</p> <p>Кад се Диша у неко доба ноћи разабрао од бунила, прво лице, ко |
| а, шта ме сад опет снађе! — прекрсти се Диша од чуда, кад опази ову неверицу. — Ама, људи, шта |
| — Е, е, ти ми много наказива — смеши се Диша — Ама где да нађем добру девојку?</p> <p>— За то л |
| <p>— Чапкуне, да би чапкуне! — дерао се Диша <pb n="164" /> — Мислиш ти, да се са мном можеш сп |
| укоше и младожењу, узеше га међу се, те Диша заборави и на своја разбијена врата и на оно што ј |
| S} По чаршији се у велико рашчуло да ће Диша у света места, а по махалама се приповедало о оном |
| помириса.</p> <p>— Још двареда! — рече Диша.</p> <p>Лепосава помириса и други и трећи пут.</p> |
| сам ја и шта тражим од домаћице! — рече Диша и поче јој на дугачко описивати све дужности, које |
| воран и свет.</p> <p>— Помириши! — рече Диша и принесе носу женином кесицу.</p> <p>— Ама, зашто |
| и.</p> <p>— Скупо је!{S} Збогом! — рече Диша и пође вратима.</p> <p>Али свети човек, опазивши н |
| Несрећник!{S} То му требаше још! — рече Диша и пође вратима.</p> <p>— Куда ћеш, зете?</p> <p>— |
| те ми се толико затекло у кеси, — рече Диша шалећи се. — А сад деде да видим каква су!</p> <p> |
| ет климну главом.</p> <p>— Штета — рече Диша — и добра ти је ћерка и све, само има једну махну. |
| осташе сами.</p> <p>— Седи овде — рече Диша Лепосави и привуче је руком до себе — Тако!{S} Па |
| ао код куће.</p> <p>— Тетка-Мацо — рече Диша дрхтавим гласом — имам један разговор с тобом.</p> |
| вриснула?</p> <p>— А?...{S} То?... поче Диша загушеним гласом, а грло га издаје, па не може ни |
| p> <p>— Он каже: да неће!</p> <p>Маца и Диша згледаше се зачуђено.</p> <p>— Где је остао?</p> < |
| и таквим жељама, да тка платно како би Диша хтео; али зато Диша изналажаше свакога дана по што |
| Чудотворни памук, свети памук! —потврди Диша и значајно погледа у обе жене, које радознало очек |
| виче: „Чујте и почујте!{S} Ово је луди Диша, који има жену ороспију и који због ње туче шегрте |
| суду, да још с те стране покуша.{S} Али Диша одрече и тамо дуг; чак изјави да ће се и заклети, |
| ес с главе и погледајући у небо.{S} Али Диша је већ далеко одмакао, завио за сокак и отишао сво |
| ... она је једна... једна...</p> <p>Али Диша не беше у стању да изусти ову реч, већ се окрете и |
| Диши кад овај изиђе на поље.</p> <p>Али Диша, који у истини беше пребледео од учињенога дела, н |
| а свету утвар.</p> <p>— Дете! — помисли Диша — и да ми у дућану не буде штете!</p> <p>И када до |
| о не помаже.</p> <p>— Ту смо! — помисли Диша. — Ово ће бити онај сан Мацин. — А како се ради с |
| о ме мучиш?{S} Што не казујеш? — завапи Диша тако молебно и скрушено, као човек који предосећа |
| </p> <p>— Разговарасмо мало... одговори Диша не баш најљубазније. — Требаше да сазна, шта ја тр |
| стидљива.</p> <p>— Од тога! — одговори Диша и својом руком јој обеси о врат чудотворну хамајли |
| а ово је кућа христијанска! — одговори Диша и хартијице, што их је некада готовим новцем плати |
| вим сам лоповима имао посла! — одговори Диша и уђе у кућу.</p> <p>Јанићије додаде газдарици бош |
| у трице; поклонићу је теби! — одговори Диша, весео, што га је Маца тако брзо обрадовала.</p> < |
| ло питајући.</p> <p>— Памук! — одговори Диша значајно.</p> <p>— Памук!?</p> <p>— Чудотворни пам |
| ела.</p> <p>— Бог добро дао! — одговори Диша, а немаче се са свога места.</p> <p>— Еле, ви тако |
| <p>— Четири стотине педесет! — одговори Диша, коме се и ово учини много.</p> <p>Старац скочи са |
| нашао!{S} Добро, фала Богу! — одговори Диша, када му весела женица притрча руци, да је целује. |
| с!</p> <p>— Само ћерку нећу! — одговори Диша и намигну на кума; а кира-Анастасија, стидна од ку |
| >— Шта знам, кад ме тамо вуче — одврати Диша.</p> <p>— То је искушење — одговори хаџија — а она |
| родом, па да видиш онда како ће те твој Диша хранити.{S} Море, ни Господар Вучићева Анула неће |
| уди, она је из Галца одговорила, да јој Диша ништа не треба: „а ако искам да по месечина спацир |
| Лепосава и окрете лице у страну, да јој Диша не угледа, како јој у томе часу лице запламте.</p> |
| Сад би нам био оволики. — Одговори јој Диша и руком одмери висину, колику би могло имати дете |
| о њега, да чују шта му је.{S} А када им Диша исказа своју несрећу, како му је кеса украдена, он |
| башу.</p> <p>— Е, али један је па један Диша, брајко мој!{S} Камо, нека ми ко покаже у еснафима |
| мбре дознао за срамоту, коју је начинио Диша, цикнуо је од љутине и почео корети кир-Думу, што |
| !</p> <p>— Па... шта да кажем — уситнио Диша — Ви сте ми све: — отац и браћа... па...</p> <p>— |
| собе, да нешто види у мутваку, те тако Диша и Лепосава осташе сами.</p> <p>— Седи овде — рече |
| <p>— Лепосаву... прошапута једва чујно Диша.</p> <p>— Цео свет говори за вас.</p> <p>— Лају пс |
| p> <p>— Ако ти хоћеш... рече полугласно Диша, али одмах и прекиде, јер се уплаши и од саме поми |
| тка платно како би Диша хтео; али зато Диша изналажаше свакога дана по штошта, што му се није |
| ија, да чујите.</p> <p>И збиља, мајстор Диша и сам поче увиђати, како често ни труни истине нем |
| у иструнули: и неутешни супруг, мајстор Диша, и ожалошћени калфа, Јанићије Бик, и сав остали ко |
| чун будућега младожење и младе, мајстор Диша је пливао у дупломе задовољству: ожениће се најлеп |
| p>А када га ни до вечери не би, мајстор Диша одлучи да достави полицији о бегунцу, те да га она |
| ој бризи а и стишавању савести, мајстор Диша се после две недеље диже из постеље.{S} Толика Мац |
| сме тако! -</p> <p>Једном речи, мајстор Диша се толико изменио у кући, да га човек не би познао |
| за њим, под еснафским барјаком, мајстор Диша са женом, пуницом и Јанићијем Биком, а око њих сто |
| > <p>Кад оста са Мацом на само, мајстор Диша извади из недара један тефтер.</p> <p>— Седи, — ре |
| ни венчања све ближе примицаху, мајстор Диша је све нестрпељивији бивао.{S} Баш је чезнуо да се |
| не треба...{S} Реци: ево ти!{S} Мајстор Диша неће да зна ни за шта више.</p> <p>Отрча Јанићије, |
| пред кућом кира-Анастасије.{S} Мајстор Диша послао цигане пред удовичину кућу, да јој навести |
| мисли, а судбина друго ради.{S} Мајстор Диша је већ у велико припремао, што му је било потребно |
| ебива се, да ближе приступи.{S} Мајстор Диша је са пуно чежње неколико тренутака одмеравао овај |
| грчким и арапским писменом.{S} Мајстор Диша прелете погледом преко овога шаренила од жутих и ц |
| уго, што би намерно смислио.{S} Мајстор Диша је, пре него што се Јанићије вратио из бербернице, |
| узи за врло скромну награду.{S} Мајстор Диша му је на пример <pb n="189" /> за сваку услугу, ко |
| поче запомагати за патролу.{S} Мајстор Диша се уплаши од њене вике, те онако подеран и изубија |
| матрали као свога старешину.{S} Мајстор Диша му је пред шегртима наредио, да пази на радњу и шт |
| <p>И то унесе забуну у кућу.{S} Мајстор Диша у мало што се и сам не сруши, кад му пуница саопшт |
| {S} А шта би свет онда реко?{S} Мајстор Диша појео шљиву, а кошчицу бацио на ђубре.{S} Па после |
| вари сватове кира-Анастасије. — Мајстор Диша је ову сплетку у потпуности њеној поверио тек кира |
| оји се, по реду, јави.</p> <p>— Мајстор Диша је наш човек, право Грекос.{S} Јазук, сто га не ро |
| ва и друга па и трећа година, а мајстор Диша оста без наследника.{S} У залуд је мајстор Диша бе |
| више.</p> <p>Отрча Јанићије, а Мајстор Диша остаде сам.{S} Тако је неко време ћутао и отирао з |
| есељу није ништа недостајало, а мајстор Диша се, тога дана, претворио сав у услужност <pb n="16 |
| 1_N5" /> Ти само накриви фес, а мајстор Диша је један по један! — одговори тетка-Маца и кришом, |
| ољуби га у чело и оба образа; а мајстор Диша, још збуњен од изненадне среће, којој се није ни м |
| би му се дало, избегавао.{S} А мајстор Диша напротив.{S} Он сад већ <pb n="216" /> није могао |
| д носем свога супруга.</p> <p>А мајстор Диша, још збуњенији него што је дошао, изиђе из оне кућ |
| је Анастасија казала.</p> <p>А мајстор Диша опет претрнуо, па и сам као <pb n="108" /> да пред |
| и с њоме ствар удесе.</p> <p>А мајстор Диша оста у дућану још потпуно збуњен од изненадне радо |
| ело одјури симиџиници.</p> <p>А мајстор Диша седе на ћепенак, подави ноге и са најлепшим задово |
| ожелела.</p> <p>— Мени не треба мајстор Диша.{S} Ако њему треба да се жени, ено му кира-Мане; и |
| > <p>— Чудан свет! — размишљава мајстор Диша.{S} Шта му још неће пасти на ум.</p> <p>— Море, ус |
| Ко те огреба, бре? — запита га мајстор Диша, кад га онаквога угледа.</p> <p>— Тукао сам се, га |
| це аспру у блато и оде.{S} Тада мајстор Диша тужно узвикне:</p> <p>— Нема сиротиње, нема сироти |
| ога путовања на Голготу, угледа мајстор Диша хаџи-Зосима, како се журно пење уз Голготу, и кад |
| S} Не требају ми баш ништа; има мајстор Диша доста, а то ћу цркви, нека је Божје.</p> <p>Са так |
| <p>Пред тако снажним разлозима мајстор Диша је попустио; а осем тога, он је и иначе уважавао с |
| вати седећи. —</p> <p>Тога дана мајстор Диша је у залуд очекивао Јанићија, да се врати; њега не |
| <p>— Носи! — јекну као иза сна мајстор Диша — Носи, да га не гледам више!</p> <p>Јанићије се о |
| тини то баш онај ексер? — упита мајстор Диша.</p> <p>— Нема сумње — оговори Зосим. — Богоугодни |
| , у дугој бради.</p> <p>— Какав мајстор Диша, оно је свети Спиридон! — шапну Јанићије, пакостан |
| угледа на целој појави.{S} Сав мајстор Диша изгледао му је чисто као претучен; једва се вукао |
| аца.{S} Она уђе баш у часу, кад мајстор Диша поткупи уста и привуче Лепосаву себи, да јој бар з |
| оји.</p> <p>Једнога дана устаде мајстор Диша из постеље сав узнемирен.{S} Целе ноћи није могао |
| у образе.</p> <p>Сутра дан дође мајстор Диша у дућан, седе на ћепенак и, када му млађи шегрт пр |
| {S} Прва помисао била је, да је мајстор Диша дошао, да се разрачуна с њим, и он сав претрну, ск |
| зна, не би ли боље било, да је мајстор Диша прво саслушао свога шегрта, па тек онда да га дару |
| пак све се сводило на то, да је мајстор Диша прилика, каква се лако не налази, и да једна чести |
| еже из мутвака.</p> <p>Ма да је мајстор Диша често мислио на кућу и Лепосаву, ипак га је брига |
| ко белих пара.</p> <p>Баш да је мајстор Диша до овога часа и био „неверни Тома“, сад не би мога |
| аца.</p> <pb n="25" /> <p>Да је мајстор Диша прислушкивао од куда сва ова пецкања, што су се ме |
| шилук ни за чаршију.{S} Када је мајстор Диша, по своме већ утврђеноме обичају, пошао тетка-Маци |
| у од страха.</p> <p>Три дана је мајстор Диша крупно премишљао и овај сан, или боље рећи Мацино |
| чега оздравити.{S} До скора је мајстор Диша мислио, да не може преболети своју домаћу несрећу; |
| им званицама дали реч, и кад је мајстор Диша са нестрпљењем бројао дане, догоди се оно, што му |
| а без наследника.{S} У залуд је мајстор Диша бечио очи и очекивао тај срећни дан, Лепосава ни м |
| ије смео ни прићи дућану где је мајстор Диша ревносно чекао, неће ли га угледати, те да га испл |
| е „каранфил“ званицама, које је мајстор Диша, као младожења, од своје стране, позвао на весеље. |
| свакоме искушењу.{S} И докле је мајстор Диша забринуто и са чежњом помишљао у овој песковитој и |
| „Је ли бре, Јанићије, кад те је мајстор Диша погодио за магаре?“ — „Ко је магаре?“ питам ја. — |
| на, по овоме догађају, седео је мајстор Диша у своме дућану сам.{S} Јанићија је отправио у град |
| </p> <p>Још неко време седео је мајстор Диша на бињекташу и чекао неће ли се, ма с које стране, |
| део домаћинових права пренео је мајстор Диша на своју пуницу, дао јој је пуну власт надзора, ка |
| Кир-Ламбре је испричао, како је мајстор Диша одмах по прстену покушао да остане у удовичиној ку |
| умство га убило!</p> <p>Тако је мајстор Диша правдао и кумовим грехом свој грех блажио.{S} Но и |
| а појио кафом? —</p> <p>Тако је мајстор Диша често објашњавао своје назоре кир-Ламбри и другим |
| ђевђелук (капа „дињара“) то је мајстор Диша купио сам, јер од младеначкога стида није могао ић |
| можда и лежи кључ тајне, што је мајстор Диша одоцнио тако са својом женидбом.{S} Могао је узети |
| а утицаја, у толико пре, што је мајстор Диша и сам имао прилике у своме животу да о таквим ства |
| ајзад и морало држати, пошто је мајстор Диша дан из дан одлазио на кафу тетка-Маци, а Маца тек |
| итаво брдо препреке, преко које мајстор Диша не би могао прећи.</p> <p>А докле се по разним ком |
| посава. — Та и сама кажеш да ме мајстор Диша не проси.</p> <p>— Не проси, дабогме; али шта знаш |
| под „фукаром“ и говедом разуме мајстор Диша.</p> <p>Али како се тек изненадио, кад му оба кума |
| . — „Ти, ето сви причају, да се мајстор Диша пео на твоја леђа.“</p> <p>И ту Јанићије исприча м |
| <p>Баш у томе тренутку, када се мајстор Диша налазио на врхунцу радости и узбуђења, те му дође |
| за зло; за добро је! — смеје се мајстор Диша и вади иза појаса кесу у којој нађе две аспре.</p> |
| } Пуних петнаест година није се мајстор Диша виђао са својим стрицем, нити је икада што о њему |
| ога није било, Бог зна би ли се мајстор Диша могао одржати међу оноликим грчко-цинцарским и јев |
| После подужега времена врати се мајстор Диша у свој дућан, зајапурен од наглога узбуђења.{S} Оч |
| , бре!</p> <p>— Па.... смеши се мајстор Диша љубазно....{S} Шта ћу?..{S} Сам сам, без родитеља, |
| и.</p> <p>Месец дана спремао се мајстор Диша за поклоничко путовање.{S} По чаршији се у велико |
| то?</p> <p>Те ноћи превртао се мајстор Диша у постељи врло дуго.{S} Из очију му никако није из |
| продужи Дума, кад опази како се мајстор Диша сплео. — Кој вас највише помаже него грцко чаршија |
| рстен тек синоћ добила и што се мајстор Диша с њоме растао чисто тужан и плачан, што не може јо |
| е се могаху дотле надати, да ће мајстор Диша на њихова врата кад тад закуцати.</p> <p>— Цинцарк |
| али у велико се веровало да ће мајстор Диша да се ожени Лепосавом Мацином.{S} А тако се најзад |
| ћије узео прстен и чека, шта ће мајстор Диша наредити, али овај сео на пањ, брише рукавом <pb n |
| гости за софром.</p> <p>Тако ће мајстор Диша постићи двоструку корист; одужиће се Богу и задужи |
| просвећени српски тип био је и мајстор Диша.{S} Од детињства још служећи у Грко-цинцара на зан |
| толико исто крива била колико и мајстор Диша, морала је да чује и такве ствари, на које би се у |
| жњега ода зла спасава.</p> <p>И мајстор Диша, коме, после овога разлагања, пуче пред очима сва |
| м мелемом ране привио.</p> <p>И мајстор Диша се обрадовао, када му Маца саопшти, да се Јанићије |
| ву уважава.</p> <p>Овоме хаџији мајстор Диша повери о свему, што га је у последње време мучило. |
| .</p> <p>Сан као сваки сан; али мајстор Диша не може вас дан да се отресе оног двоструког утиск |
| рстен?</p> <pb n="41" /> <p>Али мајстор Диша ни сада не одговори.{S} Ова брза питања, што их је |
| ржање учини сумњиво.</p> <p>Али мајстор Диша не чу ово питање?{S} Пред његовим очима лебдела је |
| за и кућу удовичину.</p> <p>Али мајстор Диша никако да се поврати од првог изненађења.{S} Хтео |
| ар односио тетка-Маци, да то ни мајстор Диша не би боље вршио.{S} Па ни у самој кући мајсторово |
| — Па да се погодимо! — одговори мајстор Диша, који добро опази старчеву борбу.{S} Реци, колико |
| онако срдито захтевање, да јој мајстор Диша одмах дође, протумачио је он сасвим друкчије.{S} П |
| > <pb n="8" /> <p>Колико је пак мајстор Диша био уважен међу овима, буди напоменуто, да га је п |
| мајсторе! — чуо је мало за тим мајстор Диша, како га Јанићије зове и дрмуса из све снаге; али |
| час по час осмешкује.{S} А чим мајстор Диша одмахну руком и изиђе из дућана, Јанићију се још в |
| да у врата, на којима је стојао мајстор Диша.</p> <p>— Шта си се запањио, пезевенк бре, као да |
| <p>Сутра дан, по прстену, пошао мајстор Диша у дућан; али јучерање „гледање“ и осмејци што су и |
| годи.</p> <p>Једнога вечера сео мајстор Диша на миндерлук и пропуштајући зрна међу прстима тихо |
| к, тако тежак, као да му је цео мајстор Диша са свом својом пространом ширином сео на душу, па |
| не зна!?</p> <p>Кад опази како мајстор Диша нерешљив и збуњен стоји и не зна шта да јој одгово |
| врло тужно, када би видео како мајстор Диша неправедно џангриза својој жени.{S} Разуме се, да |
| е истрчаше на капиџике, те тако мајстор Диша, који се баш тога и плашио, устукну у своју собу, |
| већ биће боље...</p> <p>И тако мајстор Диша, ведар и лак као младић, убрза из куће, оде мало д |
| p> <p>— Шта? — запита радознало мајстор Диша.</p> <p>— Па, између Мацине Лепосаве и фудул-Стаме |
| у простране антерије.</p> <p>Но мајстор Диша не заста на овоме само.</p> <p>Да би доказао, како |
| у кућу једне удовице.</p> <p>Но мајстор Диша није био од оних људи, који, кад сазнаду шта се пр |
| > <p>Нико није знао зашто је то мајстор Диша урадио, па ни сама није могла погодити, у толико в |
| ад јој је овај казао, да јој то мајстор Диша враћа и да више неће да зна за њу, она је бризнула |
| уваш девојче.</p> <p>И оно, што мајстор Диша до сада не виде, угледа сада.{S} Тетка-Маци удариш |
| чита, како ни он не верује што мајстор Диша тврди.</p> <p>— И што да износе поштену кућу на гл |
| Маца час Лепосава, а сада опет мајстор Диша?{S} Тек ове појаве расвестише га и он се полако из |
| абленула, бре, овамо!? — дрекну мајстор Диша, кад опази како девојче извирује; девојчица залупи |
| , тетка-Мацо, шта кажу? — викну мајстор Диша, који већ не мога издржати њезино оклевање.</p> <p |
| <p>— То није истина! — узвикну мајстор Диша и сав се зацрвене од стида.</p> <p>— А, не је исти |
| читав пртљаг.</p> <p>У квартиру мајстор Диша је имао још једнога друга, сапутника, који му је б |
| ебала га по лицу.</p> <p>Кад чу мајстор Диша, шта се све о њему прича и разноси, чисто се згран |
| но трче то амо то тамо, куда их мајстор Диша и тетка Маца шаљу; али, ипак, Бик не може да одоли |
| путу не оглобе.{S} Главан новац мајстор Диша је, као и обично што је на путу радио, метнуо у ће |
| ходи, де!</p> <pb n="138" /> <p>Мајстор Диша је и на томе ћепенку чуо за јутрошњи догађај.{S} П |
| у у кућу.</p> <pb n="109" /> <p>Мајстор Диша је као кроз маглу слушао, и место икакве речи тек |
| lestone unit="subSection" /> <p>Мајстор Диша је пожњео све користи.{S} Српска чаршија прихватил |
| lestone unit="subSection" /> <p>Мајстор Диша је у истини био човек срећне звезде.{S} Чему год с |
| lestone unit="subSection" /> <p>Мајстор Диша се није више могао сносити.{S} Престао је да кори |
| </head> <p> <hi>1.</hi> </p> <p>Мајстор Диша уживао је у староме Београду добар глас, не само м |
| нећеш да питаш... ти...</p> <p>Мајстор Диша не доврши и изиђе срдито из куће.</p> <p>Тога дана |
| али ипак потпуно здрав.</p> <p>Мајстор Диша није ни здрав заборавио, шта је <pb n="121" /> у б |
| а један крвнички поглед.</p> <p>Мајстор Диша изгуби мегдан.{S} Руку, којом је потегао, да је до |
| па хоће да му га покаже.</p> <p>Мајстор Диша бледи и румени; срце му бије а душа се поткупила, |
| ми се на сну то казује.</p> <p>Мајстор Диша, коме је већ једаред Лепосава у одбрани рекла да ј |
| екрштених тражиш записе.</p> <p>Мајстор Диша ћуташе и замишљено гледаше у ону икону, пред којом |
| те да се брука заглади.</p> <p>Мајстор Диша се затворио у ону малу собицу, па се жив од туда н |
| нкина у жутој шкуртељци.</p> <p>Мајстор Диша се избечи на ову посету, којој се најмање надао.{S |
| смејати својој досетци.</p> <p>Мајстор Диша скочи са ћепенка и збуњен оде одатле.{S} Сад му ви |
| ичким кораком низ сокак.</p> <p>Мајстор Диша остаде у соби као убијен.{S} Од чуда и ове невидов |
| во погледала на капиџик.</p> <p>Мајстор Диша је, од времена на време, слао своје „чираке“, да с |
| , сваке године по једно.</p> <p>Мајстор Диша би, пред оваквом перспективом, затворио очи и са п |
| о ни триста гроша за то.</p> <p>Мајстор Диша кришом га гурну лактом, да не говори о ценама.</p> |
| зрогачено у свога газду.</p> <p>Мајстор Диша стоји према њему, пипа се по појасу и све хоће неш |
| ну у главу непослушнику.</p> <p>Мајстор Диша започео живот из нова.{S} У чаршији и дућану остао |
| цом, па ти она угатала!“</p> <p>Мајстор Диша занеме.{S} Није се наљутио, али га изненадило то ш |
| ме удаш за овај тулум?“</p> <p>Мајстор Диша више није чуо ништа, није видео <pb n="87" /> нико |
| ну Анастасија.</p> <p>— Кучко! — дрекну Диша. — Ја искам да ми даш дете у кућу, а ти, место дет |
| а.</p> <p>— То она казала, то?! — викну Диша очајним гласом и ухвати се обема рукама за главу.< |
| у, тетка-Мацо, и лажу, Бога ми! — викну Диша очајно.</p> <p>— Е, мој Дишо — уздахну болно Маца |
| о?</p> <p>— Ја да јој опростим? — викну Диша.— Никада!</p> <p>— Долазила.{S} Вели: човек чека.. |
| — А, ту ли те сврби, магаре! — подвикну Диша, коме оваква „интимна“ питања од једног шегрта бех |
| о него пезевенк, куче, бре!? — подвикну Диша и дохвати једну летву, да одалами непослушна шегрт |
| т, тетка-Мацо! — <pb n="122" /> узвикну Диша весело. — Ово ће бити и добро и Богу угодно.</p> < |
| /p> <p>— И тако, турфа посла! — уздахну Диша, па се сневесели, као да му се на ново почеше враћ |
| ако Бог хоће, тако нека буде! — уздахну Диша и оде тетка-Мациној кући.</p> <p>После подужега вр |
| <p>— Ако је и децу, скупо је! — уздахну Диша, коме у тај пар прелети у памети, колики је све пу |
| се с децом!</p> <p>— Боже дај! — одахну Диша, исплати новцем и пође.</p> <p>На улици се хаџи-Зо |
| што је обећао није добро и да ће газда-Диша и без њега сазнати све: како је кира-Анастасија по |
| ињен шамарима, али опет хлеб; јер газда-Диша, који у своме веку никоме у очи није смео рећи ни |
| ита је Јанићије.</p> <p>— Је ли ту чика-Диша?</p> <p>— Шта ће ти? —</p> <p>— Зини, да ти кажем! |
| разговарали у гомили овога света, хаџи-Диша је достојанствено стојао код крме и побожно пропуш |
| p>На првоме конаку, где ће ноћити, хаџи-Диша завуче руку у недра, да из кесе извади ситнине, ал |
| p>Маца се озбиљно препаде за кћер, хаџи-Диша тако исто, а и Јанићије, кога је још прво детињств |
| ница већ поче сасвим губити свест, хаџи-Диша употреби последње средство, потражи турског хећима |
| хаџи-Зосима.{S} Али која фајда!{S} Хаџи-Диша није имао у рукама никаква доказа, да га је хаџи-З |
| је то ишло пуних десет недеља.{S} Хаџи-Диша се потпуно помирио са судбином.{S} Али, како који |
| цвећа, да јој чело главе метне.{S} Хаџи-Диша је збуњено гледао ово немо улажење и излажење из к |
| ући био је долазак као о слави.{S} Хаџи-Диша није могао да се наприча чуда и лепоте, што их је |
| је, да је хаџија нешто узбуђен.{S} Хаџи-Диша не даде јој дуго да премишља.{S} Лице му је било в |
| оложена и разговорна као данас.{S} Хаџи-Диша иначе није ни умео никада да се толико расположи и |
| узела кућу у своје руке толико, да хаџи-Диша није више знао ни шта се у кућу уноси ни шта износ |
| ртваце из куће износим?! — зајаука хаџи-Диша и у страху, да се то баш овога часа не догоди, поб |
| единицом.</p> <p>После недеље дана хаџи-Диша је успео да се прибере.{S} Одмахнуо је руком и рек |
| види, ко је крађу извршио.{S} Сад хаџи-Диша зађе од једнога до другога, те их редом опипа све, |
| и Цигани, да их прате.</p> <p>Виде хаџи-Диша, да му не вреди тражити га, и врати се кући.</p> < |
| зачуђена овом екстазом, у коју је хаџи-Диша улетео.</p> <p>— Кажем ти, ко је макар једаред хаџ |
| вим противан утисак ономе, коме се хаџи-Диша надао, на Јалији беше сабрана множина Београђана.{ |
| ама.{S} У томе каравану налазио се хаџи-Диша.</p> <p>Хаџи-Зосим, који је морао још остати, јер |
| а видиш да је дошао са мном, јесте хаџи-Диша.{S} Дошао је из срб-вилајета, хеј, тамо, преко мор |
| иле у апсу, а новац би задржале, и хаџи-Диша би имао само то задовољство, да је кривац пронађен |
| ај покварени свет не зна!</p> <p>И хаџи-Диша се, кад спомену Божје име, побожно прекрсти.</p> < |
| </p> <p>— Оде искушитељ! — помисли хаџи-Диша, кад осети, како му у души лакну, завуче руку у не |
| орни памук учинити своје! — заврши хаџи-Диша своју причу.</p> <p>— Боже дај!{S} И време му је, |
| начин.{S} Кајик, у коме је путовао хаџи-Диша, већ се помаљао са стране Кајабурме.{S} Нестрпељив |
| ст недеља у „контроманцу“, те тако хаџи-Диша мораде и по трећи пут да вади из ћемера и да са не |
| p> <p>— А-ах, псето погано! —јекну хаџи-Диша, кад се увери, да овде нема лопова. — Јуда Искарио |
| ј жени сеј памјатник движе:</l> <l>Хаџи-Диша, у надежди ревној,</l> <l>Со тим да се спасе љуте |
| n="3" /> <div type="titlepage"> <p>ХАЏИ-ДИША</p> </div> <pb n="4" /> </front> <body> <pb n="5" |
| иш како те она прва варала.</p> <p>Хаџи-Диша одмахну замишљено главом.{S} Није никако могао да |
| а му ни кесе ни новца нема.</p> <p>Хаџи-Диша је престрашено викнуо, кад уместо кесе извуче из н |
| е могла никако да разабере.</p> <p>Хаџи-Диша није хтео да седа за совру, докле му калфа не дође |
| екове наплати, оде из куће.</p> <p>Хаџи-Диша одахну мало, али за кратко.{S} Лепосава на ново па |
| оме се једва мислити могло.</p> <p>Хаџи-Диша требало је тих дана да има стотину уста, да би мог |
| Маца и нежно помилова кћер.</p> <p>Хаџи-Диша је био задовољан свим што је у кући и радњи затека |
| СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 116</p> <p>ХАЏИ-ДИША</p> <p>РОМАН ИЗ ЖИВОТА СТАРОГ БЕОГРАДА</p> <p>ОД</ |
| диже зјело уцвјељени супруг</p> <p>Хаџи-Диша“.</p> <pb n="6" /> <p>Па где је сада тај „памјатни |
| е и Анастасију сачува од неприлика, кир-Диша је још једаред дошао кући, па, кад се уверио да је |
| .</p> <p>Измоштен душевним патњама, кир-Диша је започео нагло венути.{S} Оно пространо лице са |
| едну кафу не <pb n="107" /> попије, кир-Диша је као на угљевљу седео у тетка-МациноЈ кући, час |
| у, обилазила по месечини око башче, кир-Диша потпуно одевен пратио је у стопу, а од туда, преко |
| та надноси.</p> <p>А како који дан, кир-Диша је све жудније погледао у насмејане очи своје жене |
| p>Докле је жена разређивала поклон, кир-Диша зашао по кући, да осмотри је ли све у реду; завири |
| ратне жиле протрља.</p> <p>— Немој: кир-Диша!</p> <p>— Ама шта?</p> <p>— Кир... кир... стење Ди |
| о саломити.{S} Али се преварила.{S} Кир-Диша је овога пута одлучио, да остане чврст и непомичан |
| оме нађоше, стадоше као укопани.{S} Кир-Диша, који се такође није надао да ће се у овим заклоње |
| дносе, то јој ипак није помогло.{S} Кир-Диша је упорно тражио наследника, те кира-Анастасија не |
| тошта од своје софре као понуду.{S} Кир-Диша је ову нежну пажњу примао захвално, па, и ако је б |
| е веровала у такву претпоставку.{S} Кир-Диша је ревносно пазио на свако парче кожице <pb n="64" |
| идна, као што то приличи невести, а кир-Диша између кумова двори и додаје час овамо час онамо, |
| помоћи, јер то беше грчка махала; а кир-Диша је сада постао највећи враг Грцима.{S} А како на у |
| од обилног расположења јекну.{S} А кир-Диша, који никада још у своме веку није запевао световн |
| чекивао на заповести.</p> <p>А када кир-Диша зађе и у подрум, да прегледа туршију, кира-Анастас |
| мњала, али се плашила ипак, да сада кир-Диша не сазна и да Јанићије не разгласи по комшилуку ње |
| зини Синџир-џамије испаде од некуда кир-Диша, и, када се један према другоме нађоше, стадоше ка |
| </p> <p>— Ама, зар она?... простења кир-Диша.</p> <p>— Тако, газда, Бога ми!</p> <p>Диша скочи |
| дођосмо.</p> <p>— Уђите! — простења кир-Диша, коме у тај пар севну, да би му боље било да га је |
| н је то милет.</p> <p>Од овога часа кир-Диша није трпео да га ико тако назива; јер такав назив |
| долази У кућу.</p> <p>До овога часа кир-Диша се бар колико толико надао; али после оваке испору |
| атила.</p> <p>— Е, шта би? — запита кир-Диша нестрпељиво, а очи му се плашљиво приковаше за Мац |
| о, и исприча тетка Маци, како га је кир-Диша гонио да иде кира-Мани и зашто није хтео отићи.</p |
| жељно чезнула.</p> <p>Али ма да је кир-Диша био задовољан својим успехом и свом силом прегнуо |
| часа врло препао; учини му се да је кир-Диша умро, па истрча на улицу, да кога било наврати у к |
| дође и оде из дућана.</p> <p>Сад је кир-Диша био потпуно усамљен; изгубио је грчке пријатеље, а |
| пахњивало.</p> <p>Међутим, докле је кир-Диша овако очајно лутао све даље и даље од главне чарши |
| густе хладне димове.</p> <p>Тако је кир-Диша покушао да употреби и ово последње средство, те да |
| авештања, ни ближих сродника, то је кир-Диша постао наследник целе имаовине покојникове.{S} Јед |
| ј сметају да га начини оцем, о томе кир-Диша није ни мало сумњао.{S} Зар је једна жена била, ко |
| престаја уза зид, да сачека када ће кир-Диша проћи.</p> <p>Кира-Анастасија и Ламбре стојали су |
| >— Пуштај, да убијем псето! —- виче кир-Диша.</p> <p>— Ела-те, да вас гурнем у трбу! — одговара |
| е отима и пишти од промуклости; а и кир-Диша, кога четворица држаху за руке, покуша да се отме; |
| предузме.</p> <p>Нема сумње, да би кир-Диша, као и многи други, ово питање извео одлучно и без |
| он се сети како га је увек, када би кир-Диша отишао у дућан, терала да муче као бик и да гради |
| ечеш, за кога течеш! — суздахнуо би кир-Диша, нарочито онда, када се у своме дућану усами и пог |
| и да се сасвим настани.</p> <p>Али кир-Диша и његова жена примише стрица тако хладно и без ика |
| нула на посао.{S} Но како ни она ни кир-Диша не знадоше где се одбеглица скрива, то јој не оста |
| варамо шта да се ради!{S} Може бити кир-Диша да ће се покаје и помири; кој зна!</p> <p>— Нећу!{ |
| е закољем! — виче пригушеним гласом кир-Диша, стегао обе песнице, али ипак не миче са свога мес |
| ржи, а у мислима му искрсну упоредо кир-Диша са својом широком шаком, од које су му уши тако че |
| ило му се, да га је за руку ухватио кир-Диша, трже руку и одскочи у страну.</p> <p>— А-а!{S} Шт |
| у брзо прибрао, када је видео како кир-Диша и не слути о ономе што се пре десетак дана десило. |
| атрала која од комшиница.</p> <p>Но кир-Диша се није дао онако збунити њезиним смехом.{S} Оно ш |
| ошта 4000 гроша, — шапуће задовољно кир-Диша. <pb n="117" /> — Нема бре ништа за бадава, па ни |
| мет шегртима.</p> <p>— А да није то кир-Диша? — запита престрављено после кратког размишљања.</ |
| довичине фигуре.</p> <p>Да је нешто кир-Диша, у тај час, упао у собу и угледао ове у вис уздигн |
| рна лука.</p> <p>— Ох, ох! — одахну кир-Диша под пријатном свежином хладне воде и сирћета, кад |
| а више неће варати; а оно псето (ту кир-Диша зашкрипа зубима и јекну) њему ћу да пребијем цволи |
| со погледање њихових мужева.</p> <p>Кир-Диша је већ неколико пута прошао онуда, али кад год би |
| кир-Дише и не погледавши га.</p> <p>Кир-Диша поздрави дервиша по турском адету и седе на једну |
| онеси један ратлокум и воде.</p> <p>Кир-Диша само пребледе, седе на миндерлук и тужно обори очи |
| мо ви позајмили ја и Ламбре.</p> <p>Кир-Диша га погледа зачуђено.</p> <p>— Ти мени дао паре?{S} |
| .{S} А тако се баш и десило.</p> <p>Кир-Диша је имао у Пожаревцу једног стрица, коме под старос |
| одлуци дало снажан преокрет.</p> <p>Кир-Диша наредио жени, да за сутра спреми вечеру и да позов |
| А те вечери, када је он спавао, мајстор-Диша је гостио своје званице.{S} Отишао је сам до кир-Л |
| аса, докле је кир-Дума говорио, мајстор-Диша размишљавао.{S} Па ипак, поред свега тога, што га |
| шило је већ петнаесту годину, а мајстор-Диша је добар газда и човек „тихе нарави“, па, као вели |
| Отрова, кучко, отрова! — стење мајстор-Диша и шкрипи зубима.</p> <p>— Ко вас отровао?</p> <p>— |
| /p> <p>У један тренутак, кад се мајстор-Диша мало одмаче од сватова, Јанићије, који је стојао к |
| о један човек, ишла.</p> <p>Али мајстор-Диша, поред свега тога, што је и сам почео увиђати, как |
| тасије и Ламбре.</p> <p>Но како мајстор-Диша, који је на сваку пару пазио, није никада ногом пр |
| , и унесе две ћупе воде.</p> <p>Мајстор-Диша му потрча на сусрет, али и сам увиде, да би то бил |
| стор-Диши шипак под нос.</p> <p>Мајстор-Диша, кад осети под носом склопљену песницу, устури лиц |
| четири године без фајду.</p> <p>Мајстор-Диша је био потпуно задовољан.{S} Баш да и није кир-Дум |
| а — Камо алвалук?</p> <pb n="210" /> <p>Диша извади сад два цванцика и пружи Маци.</p> <p>— Ево |
| оде на ову страну.</p> <pb n="96" /> <p>Диша обори сетно главу и немо се загледа у врхове своји |
| зе јој образ, па сад је оставља!</p> <p>Диша поскочи, као да га је иглом боцнула.</p> <p>— Ко к |
| .</p> <p>— Добар вече, кир-Диса!</p> <p>Диша се разрогачених очију заблену у госта.</p> <p>— Ја |
| .</p> <p>— Тако, газда, Бога ми!</p> <p>Диша скочи и онако усплахирен пође из дућана.{S} Колена |
| ојим би полиција морала трагати!</p> <p>Диша је већ у велике примао честитања по раним ћепенцим |
| јер је нагло одазва она комшика.</p> <p>Диша стојаше неко време и у радости и у некоме мутноме |
| страну, да учини места другима.</p> <p>Диша се опрости са свима, пуницу пољуби у руку, а она њ |
| ом велике бриге и нерасположења.</p> <p>Диша седе.{S} Свечано ћутање овлада у соби; Диша је скр |
| аво, и — мушко! — одговори Маца.</p> <p>Диша се сав озари.{S} Сав страх, нестрпљење и јучерања |
| ао крв зацрвенело лице хаџијино.</p> <p>Диша оде у башту.</p> <p>— Зете, дај алвалук! — зачу се |
| pb n="53" /> <p>— Грош од запис.</p> <p>Диша извади кесу за појасом, одмота је и метну пред све |
| о као стрела пролети кроза свет.</p> <p>Диша је избегавао, да од своје стране даде каквог му др |
| бригу оставила је своме супругу.</p> <p>Диша постаде све нестрпељивији и поче да џангриза Лепос |
| ли ти шта се по чаршији говори?</p> <p>Диша обори главу.</p> <p>— За тебе и...</p> <p>— Лепоса |
| што са бујних грана под ветрићем шуми, дише.{S} И то неодољиво осећање, које обујимаше све што |
| ритисла му <pb n="88" /> душу, па једва дише; чини му се да ће га угушити, а цела снага на њему |
| чини му се, да од свега тога не може да дише.{S} Он се ухвати обема рукама за груди и удахну шт |
| јој мајка не би гледала како седи поред Дише.</p> <p>— Разговарасмо мало... одговори Диша не ба |
| и почујте!{S} Јанићије Бик, калфица код Дише устабаше, отумарао је незнано куд.{S} Ко о њему шт |
| мбре, а и да искаже своју сумњу противу Дише, који је ономад јавно казао да ће га из пушке убит |
| газда-Диши на занат.</p> <p>А код газда-Дише није никада видео никакве милости.{S} Из дана у да |
| ати.{S} Није се она ни мало плашила кир-Дише, за кога се удала по туђој вољи и, само толико, ко |
| о је нашла лека детету, прође поред кир-Дише и не погледавши га.</p> <p>Кир-Диша поздрави дерви |
| жаревца, Јанко папуџија, који је од кир-Дише куповао сахтијан, јави му о стричевој смрти и саве |
| Туга за Анастасијом и онај страх од кир-Дише, који му се у очима приказиваше као орјатин, који |
| жда промицали над главом самога мајстор-Дише, који се у Јерусалиму већ у велико предао побожном |
| цао богоугодне врлине побожнога мајстор-Дише.{S} Диша му је поверио чак и главни разлог, чега р |
| ва, папуџика, вјерна супружница мајстор-Дише обућара, честију и љубовју озаривши јего ранше уцв |
| з игде икога свога.{S} Ма да од мајстор-Дише никада не виде ништа, што би га чвршће везивало за |
| е!... мени... мени!{S} Је ли од мајстор-Дише? — викале су девојке у један мах.</p> <p>— Та ућут |
| у ће без ње осећати, и страх од мајстор-Дише, да га усред чаршије не нападне.{S} Па онда, тишта |
| ијају незгодне досетке на рачун мајстор-Дише, кира-Анастасије и Ламбре.</p> <p>Но како мајстор- |
| </p> <p>— Обесићу се; а њој ено мајстор-Дише, па, ако узмогне, нека буде срећна с њим! — шапута |
| а боље чује.</p> <p>— Да му кажеш...{S} Диши... јер ја ћу...</p> <p>Она се очевидно борила са с |
| залупи врата пред носом зетовљевим.{S} Диши не оста друге него да очекне.</p> <p>Међутим, докл |
| а ти опет образ срамоти.</p> <p>- Газда Диши поче да бубња у ушима.{S} Све ово било је за њега |
| ико се ви право заклели! — довикну Дума Диши кад овај изиђе на поље.</p> <p>Али Диша, који у ис |
| тво.{S} Тражио је да кир-Дума одмах иде Диши, врати удовичин мираз, а Дишу да туже митрополиту |
| то да идеш од нас?{S} Нана и синоћ каже Диши: „Честит је момак, Јанићије; он ће ти кућу и радњу |
| тога дана, међу Србима причало, како је Диши још јутрос нека жена дошанула нешто, те он као мах |
| ви су српски судови — говорио је Ламбре Диши, када је за ту новост дознао.{S} Каже се: суд; ама |
| у пазариш! — додаде за тим окренувши се Диши.</p> <p>— Ако је и децу, скупо је! — уздахну Диша, |
| ео, ни страхом да ће га когод проказати Диши како прикрива једну прљаву тајну, ради које ће обр |
| џи-Зосим метну прст на уста и даде знак Диши, да се не миче. — Стари пустињак био је сед као ов |
| {S} Комшије су навраћале, да чују што о Диши, а и да узгред виде, како се одржава кућа, кад дом |
| -Ламбре је, као и Анастасија, одобравао Диши, што је тога неваљалца отерао из радње.</p> <p>— М |
| Биће, биће!</p> <p>Разуме се да мајстор Диши не оста друге, него да још чека и да се — нада.{S} |
| са расплаканом лисицом.</p> <p>Мајстор Диши заигра срце, кад у своме дућану угледа два тако ув |
| а часа дели судбина, и он исприча газда-Диши потанко све шта је било и како га је кира-Анастаси |
| дговори девојчица гласом, који је газда-Диши некако подсмешљиво звучао. — А она је одмах после |
| мио га и довео у Београд и предао газда-Диши на занат.</p> <p>А код газда-Дише није никада виде |
| овима, то није хтео.</p> <p>И тако хаџи-Диши не оста друго, него да сву ноћ уздише, куне и прок |
| <p>И за чудо, после овога догађаја кир-Диши као да од једном свану.{S} Неописано задовољство о |
| аје.{S} Грчка чаршија је %честитпла кир-Диши, па ако је, не тек гдекоји, но многи од трговаца и |
| и израз.</p> <p>Тај израз не измаче кир-Диши, и он се на један мах збуни.{S} Очекивао је сасвим |
| међу њих четири записа, па их пружи кир-Диши.</p> <p>— Колико коштају?</p> <pb n="53" /> <p>— Г |
| ш одавде; е ли сте чули?</p> <p>Али кир-Диши умину бол и он се и по други пут залете.{S} Анаста |
| ало, кира-Анастасија спрема све што кир-Диши треба на путу, смеје се, зачикује га, пева по кући |
| ље из кућа, ти, зевзек, бре!</p> <p>Кир-Диши прекипе и са узмахнутим песницама полете, да је уд |
| а!{S} Зашто да ми каже тако?</p> <p>Кир-Диши се смрачи, кад чу како му шегрт отказује послушнос |
| пи три прста, па их пружи према мајстор-Диши, као да је невеста, коју му нуди, цвет, који је са |
| опажало и у дућану и на самоме мајстор-Диши.{S} Дућан је проширио, женин мираз са оних 500 гро |
| е Канче.</p> <p>Сад је и самоме мајстор-Диши било чудно, како је могао тако лаковерно повероват |
| 177" /> одлучно подвикну, да се мајстор-Диши тај моменат учини врло сличан са оним, кад га кира |
| ака тамо и амо муваше, чинио се мајстор-Диши, да је баш данас нарочито расположен, чинило му се |
| а! — и окуражени Ламбре поднесе мајстор-Диши шипак под нос.</p> <p>Мајстор-Диша, кад осети под |
| о, него и као велики грех.{S} И мајстор-Диши су замерали, па су га дуго и гонили, да се ожени, |
| шљаше, да ће је судбина предати мајстор-Диши.{S} Па и овај Јанићије Бик, чији снажни врат и про |
| су у чељустима аждаје.{S} Реци мајстор-Диши нека иде у Јерусалим, и тамо ће наћи копље моје.{S |
| и друге културне установе, — но мајстор-Диши није ништа све то требало. „Коме треба нека даје, |
| д њихових, него је потурили баш мајстор-Диши као кукавица јаје.</p> <p>— А ко ће им бити кум?</ |
| деца, а она се ратосиља.</p> <p>Мајстор-Диши се смрче пред очима, кад помисли да се и његова же |
| ше и име будуће невесте.</p> <p>Мајстор-Диши писнуше уши као таламбаси на звук невестина имена. |
| е, коју је у посао узео.</p> <p>Мајстор-Диши би сасвим ново; куд је он на то и помишљао!{S} И о |
| вога домаћина не изиђе постидна.</p> <p>Диши игра срце од задовољства, улази са Мацом у собу и |
| ction" /> <p>У зору рано неко закуца на Дишин капиџик.</p> <p>— То је онај несрећник; сад ли ми |
| појава мајстор-Дишина.</p> <p>Ваљда се Дишин шегрт не би толико забленуо ни пред голом турском |
| и се? — запита Маца, којој не измаче ни Дишин покушај, ни Лепосавин покрет, која у томе часу из |
| дема, он се врати натраг, сврати прво у Дишин дућан, да обиђе момке, колико да виде, како нису |
| >Тако је, од прилике, решавао ову борбу Дишин шегрт и старао се свим начинима да се пред својом |
| едосећање казивало, да је долазак газда-Дишин ту на прагу, у њему се појавила сумња, да то што |
| а јутра отишла Лепосава у дућан мајстор-Дишин те му однела фес, који је Диша оставио њезиној ма |
| улазу у ћорсокак, лепо се видео мајстор-Дишин „шилт“ са расплаканом лисицом.</p> <p>Мајстор Диш |
| ку, који је испунила гојазна фигура кир-Дишина, срце му је све страшљивије куцало.{S} Ближио се |
| тање око пространога обима, који је кир-Дишина запремина у соби захватала.{S} - Једино какав не |
| та уједао, сад се уједај ти!</p> <p>Кир-Дишина несаница, која га је за неколико дана истопила к |
| га пића, која беху на гласу.</p> <p>Кир-Дишина домаћа невоља учинила је читав преврат у његовим |
| ад га одједаред изненади појава мајстор-Дишина.</p> <p>Ваљда се Дишин шегрт не би толико заблен |
| еђаше широка и темељита прилика мајстор-Дишина, па за тим окрете леђа и журно замаче у град.</p |
| p>— Ко носи нека носи, ама жена мајстор-Дишина не сме тако! -</p> <p>Једном речи, мајстор Диша |
| тетка Маца, као прва комшиница мајстор-Дишина, а и као добра познаница кира-Анастасијина, прим |
| виђени случај, који не би зависио ни од Дишине воље, ако би је спасао.{S} А тако се баш и десил |
| какве контроле, а од туда наврати и код Дишине куће, да обиђе и извести кира-Анастасију, како ј |
| причајући час срдито час кроза смех све Дишине примедбе. — Криво му сад, што сам здрава...</p> |
| ажег пријатеља, Ламбру, сачува од пушке Дишине.</p> <p>Догађај овај, који је у самој ствари био |
| на на бројаницама и пажљиво гледа у очи Дишине.</p> <p>— Шта: тако? — пита Диша, а очију не под |
| ом у очима, које слободно гледаху у очи Дишине.</p> <p>— Ама не тако, већ кажи, да ти чујем гла |
| чаршији већа узбуна.{S} Срби, познаници Дишини, држе страну своме Србину и бране га, а Грци, пу |
| Шта желиш? — запита испосник приносећи Дишиним уснама свету утвар.</p> <p>— Дете! — помисли Ди |
| <pb n="43" /> сликао пред очима мајстор-Дишиним, није остала без свога утицаја на и онако пољуљ |
| Срба наврати у дућан, тек колико да из Дишиних уста чује, зашто је вратио прстен; али им Бик у |
| се ћепенци затварају.</p> <p>Још од кир-Дишиних сватова Јанићије је намрзао на првога пријатеља |
| ти испрошеница а до друге недеље и кира-Дишиница.{S} Али кад бубањ тресну и зурле одјекнуше, он |
| аслађавао некада, слушајући кад мајстор-Дишиница запева ону чувену песму:</p> <quote> <l>„Зашт’ |
| е, када помисли да може постати мајстор-Дишиница и да се мора одрећи свога Јанићија.</p> <pb n= |
| нахвале доброте и вредноће будуће кира-Дишинице, па се онда дигоше и одоше право кира-Анастаси |
| кума-Думиници и кира-Мани, да им се на Дишино тврдоглавство пожали.</p> <p>Али уместо да јој о |
| ребацио једну руку на Думино а другу на Дишино раме, па ниже ли ниже.{S} Једном речи, прави при |
| > <p>Но то је само тренутно расположење Дишино; после пола часа, када је Ламбре позвао младу у |
| леност.{S} Разуме се да и Лепосави ово Дишино џангризање поче бивати несносно и једнога дана, |
| ни шта му је што.</p> <p>Незадовољство Дишино бивало је све веће, и у колико се више Лепосава |
| , по који пут, бацио тамну сенку на кир-Дишино спокојство.</p> <p>— Кад се жениш, треба да знаш |
| њега! — викну Ламбре. — Не ли имаш кир-Дишино дреје?</p> <p>Кира-Анастасија брзо скочи и изнес |
| ко исто једну важну промену.{S} Мајстор-Дишино често одлажење тетка-Маци, коју је после свега о |
| — пита кир-Дума, коме се овако мајстор-Дишино држање учини сумњиво.</p> <p>Али мајстор Диша не |
| ге, кад јој гости долазе.</p> <p>Од кир-Дишиног одласка прошло је већ неколико дана.{S} У радњи |
| ачинила је од иначе мирног и спокојнога Дишинога лица право страшило.{S} У један мах њему се уч |
| ла у оковану гвоздењачу, да до повратка Дишинога ту престоји.</p> <p>Једнога дана устаде мајсто |
| ретећега израза а које опет од одрицања Дишинога.</p> <p>— Молићемо, немојте да се љутите; ама |
| ана сушта услужност и љубазност наспрам Дишинога шегрта.{S} Није било јела ни посластице, које |
| е је био сигуран да их, до повратка кир-Дишинога неће нико тражити.</p> <p>Кира-Анастасији се м |
| га дана па све до <pb n="70" /> мајстор-Дишинога доласка, Јанићије је живео као мали султан.</p |
| чешми је затекао млађега шегрта мајстор-Дишинога, те од њега сазнаде све како је на вечери било |
| ни за данима протицали су преко мајстор-Дишинога крова много брже, него ли што су они можда про |
| стране за собом, то није било у нарави Дишиној.{S} Међутим, Јанићије му је већ једаред засведо |
| ближе!</p> <p>Лепосава маши очима руци Дишиној, коју је он пред њом у вис уздигао.</p> <p>— Ов |
| ило покојницу до гроба, вратило се хаџи-Дишиној кући, да над пуним <pb n="215" /> чанком жерави |
| ху, недеље протицаху, а у радњи мајстор-Дишиној ишло је тако, да се није ни опажало, да већ од |
| ољство, које се код свакога залогаја на Дишином лицу огледа.{S} Очи му грануше живошћу, кад му |
| овор водио на петнаест дана по повратку Дишином.{S} Још се чудотворни памук није, тако рећи, ни |
| ији један разлог више, да се одупре кир-Дишином наваљивању. — Кад не може по христијански, нећу |
| начинила је потпун прелом у животу кир-Дишином.{S} Све се то опажало и у дућану и на самоме ма |
| ом, као овога пута пред појавом мајстор-Дишином.{S} Није то било од каквога страха, већ од оне |
| губитком.</p> <p>Но, како се у мајстор-Дишином дому извршило чудо, и како је он постао оцем тр |
| р-Ахметовој кафани причало се потанко о Дишиноме непоштењу.{S} Кир-Ламбре је испричао, како је |
| тка-Маца је развезла да прича о мајстор-Дишиноме уважењу и о томе, како ће га еснаф од Нове Год |
| е пуца.</p> <p>Тетка-Маца је прихватила Дишину молбу, забрадила главу шамијом и одмах кренула н |
| ажња падала на усамљену и обрањену душу Дишину као блага дажда после припеке, он је чак и њезин |
| > <p>Свака реч наваљивала се на мајстор-Дишину душу као стена и он је као заливен ћутао и очеки |
| екако нису још уочиле ову чежњу мајстор-Дишину, те се удаваху за своје момке и не слутећи колик |
| ада у томе ужива...</p> <p>Повратак кир-Дишни кући очекивао се свакога дана.{S} Ма да се са Јан |
| га ми, тетка-Мацо!</p> <p>— Знам, знам, Дишо; али свет и то зна, да ти не избијаш из моје куће; |
| и! — викну Диша очајно.</p> <p>— Е, мој Дишо — уздахну болно Маца — Лају ли или не лају, не зна |
| ахну.</p> <pb n="143" /> <p>— Па, синко Дишо, чу ли ти шта се по чаршији говори?</p> <p>Диша об |
| своје дете!</p> <p>— Зашто, бре, газда-Дишо, зашто ме тешко закле?{S} Казаћу ти, а ти ћеш, кад |
| кад се разабра.</p> <p>— Не бој се, кир-Дишо, сад је све добро! — одазва се на овај уздах тетка |
| жена?...</p> <p>— Знаш како је, мајстор-Дишо; није то лепо да ме уплећеш у те ствари — развуче |
| гневно погледа.</p> <p>— Капе, мајстор-Дишо!{S} Таман како приличи честитоме човеку.{S} Шта је |
| бјашњиве слутње.</p> <p>— Седи, мајстор-Дишо! — проговори Маца гласом и изразом велике бриге и |
| чка реч!...</p> <p>— Тако, тако мајстор-Дишо — поправи се Маца. — Ето, нећу; поган је то милет. |
| воме не дозна, да се кира-Анастасија са Дишом измири, а он као и до сада остане и у будуће са Д |
| а он као и до сада остане и у будуће са Дишом добар пријатељ, то му не остаде друге, него да се |
| Маца и Лепосава дочекали су заједно са Дишом Јанићија и обасули га свима похвалама, што је так |
| да некако кир-Дума измири Анастасију са Дишом, а он да се привремено, ради куповине еспапа, укл |
| з које се може бити.{S} А да би се пред Дишом и својом савести оправдала, увек је износила оне |
| може снаћи, кад се сукоби са разјареним Дишом; мучио се на стотину начина, како да се сачува од |
| ла целоме свету, раставила би се са кир-Дишом, па би се удала за Ламбру; али овако, ствар ће ис |
| } И калфа ћеш да биднеш, и ортак са кир-Дишом.</p> <p>— Ламбру да отераш!{S} То што је долазио, |
| n="39" /> него да се састане са мајстор-Дишом и да од њега самога чује, ради чега је онако пост |
| јмање могао надати на сусрет са мајстор-Дишом.{S} Али, овога пута не послужи га срећа.{S} Баш н |
| одмах иде Диши, врати удовичин мираз, а Дишу да туже митрополиту и суду за срамоту, што ју је н |
| илици само надражаваше онако узбуђенога Дишу.</p> <p>— Казала сам, боље него што би и ти сам мо |
| >Али из куће ни живе душе.</p> <p>Газда Дишу обузе слутња, да му је жена напустила кућу, и он ј |
| проклињала%, га што је наведе да се за Дишу удаје, што јој упропасти младост.{S} А како је он |
| ц скочи са миндерлука и разрогачи се на Дишу.</p> <p>— Шта?{S} 500 гроша?{S} Каква је то погана |
| епосава погледа и збуњено се насмеши на Дишу; очи јој засенуше од толиког крупнога злата и она |
| ли уместо да јој оне помогну и утичу на Дишу, да се махне дервишких записа, обе, као из једнога |
| мудра реч! — уситни кир-Дума и потапша Дишу. — Ела, само ви говорите; знао сам ја да кир-Диса |
| /p> <p>И то одлучно позивање текнуло је Дишу, у толико више, што није било никаквога оправдана |
| што га у недра не мећу.{S} Дума светује Дишу, да га „извади“ за калфу, а Диша обећава све, али, |
| рижиже а хлад од дафине скрете и остави Дишу у пуној светлости, он се диже и пође оном страном |
| из Зерек, уз пјенија свештеника допрати Дишу до Јалије, окадише лађу и пожелеше срећан пут и јо |
| око антерије везује.</p> <p>Пред кућом Дишу изневери кураж.{S} Кад хтеде да се попне на доксат |
| му, што је у опште покушавао да мајстор Дишу уведе у њихово друштво.{S} Тражио је да кир-Дума о |
| ти!{S} Зар нећеш да се удаш за мајстор Дишу?</p> <p>Лепосави се окрете улица око главе, а башт |
| Они који су пре три дана видели мајстор Дишу, сад би се зачудили, шта би од овога човека.{S} Ис |
| рђом као крвавим капима.</p> <p>Мајстор Дишу подузе стравична језа, кад спази оне капи.{S} То с |
| о страну коме, бацале у тамну сенку час Дишу а час Анастасију Бенџину.</p> <p>У мало воде већи |
| ! — одговори Маца и забринуто погледа у Дишу.</p> <p>— Ето, данас сам све прохесапио шта имам а |
| ажаљиво поче климати главом и гледати у Дишу. — А ви верујете што се, по свет прича?</p> <p>— Н |
| из другога села разлеже.</p> <p>А хаџи-Дишу, чију достојну успомену чупамо из заборава, ако ни |
| та нешто светога човека, па замоли хаџи-Дишу, да га код куће сачека, и врати се натраг.</p> <p> |
| има завртеше.{S} Загрлио је снажно хаџи-Дишу, притискивао га на своје груди, опраштао се тако н |
| ове историје о чудотворном памуку хаџи-Дишу, ради лакшега разликовања од једног другог хаџије, |
| стасији у опште годило да се уда за кир-Дишу или не, то је тешко одредити; јер баш и да јој се |
| тако снажним разлогом, дочекала је кир-Дишу на ручак, тврдо уверена, да ће га потпуно саломити |
| ким занатлијама и трговцима.{S} Мајстор-Дишу су већ инако сматрали као човека који се од њих од |
| ако није било другога начина да мајстор-Дишу изведу на праву стазу, оне су се свим средствима т |
| следње средство, ако не успе да мајстор-Дишу обрлати.</p> <p>Осрамоћена удовица клела се на све |
| и кришом, испод очију, погледа мајстор-Дишу.</p> <p>Међутим, и у чаршији, која је у недостатку |
| Иде! — рече у себи, кад угледа мајстор-Дишу и од неизвесности претрну.{S} Но то га брзо пређе, |
| ар кира-Анастасија?</p> <p>— За мајстор-Дишу, папуџију.</p> <p>Неколико несташних девојака прсн |
| излазу.{S} Таква случајност за мајстор-Дишу била је сама Маца.</p> <p>Када је претрнула срца н |
| азмишљавања врло често занимала мајстор-Дишу, и кад год би га онако оболелога спопао страх од у |
| ледали за лађом, која је носила мајстор-Дишу.{S} Сунце је жегло пуном јаром, Дунав се сјактио о |
| оме часу, није тек помишљала на мајстор-Дишу!</p> <p>Зурле су учиниле своје.{S} Од махале до ма |
| ики део чаршије поче гледати на мајстор-Дишу као на једнога сладострасника.{S} А кад једно кази |
| својих пријатеља, бацити око на мајстор-Дишу, њему је могло бити тридесет и шест година.{S} Три |
| ти, вичу на сва уста не само на мајстор-Дишу него и на кир-Думу, што се толико заслепио, те доп |
| маћицу.</p> <p>И тетка Маца узе мајстор-Дишу за главу, пољуби га у чело и оба образа; а мајстор |
| unit="subSection" /> <p>Шта је мајстор-Дишу нагонило, да онако нагло врати прстен, то је он те |
| извуку мацке и да на њих повале мајстор-Дишу.</p> <p>— Ниси имао милости према својим шегртима, |
| а чаршија, тако је и кир-Ламбре мајстор-Дишу уважавао и издвајао од осталих Срба.{S} Чак му је |
| о реч. — упаде кир-Дума и тапше мајстор-Дишу по плећима. — За тебе ћемо да правимо како и за на |
| њезина мати нешто плете за њу и мајстор-Дишу и срце јој премре, када помисли да може постати ма |
| ареди да му доведу тетка-Мацу и мајстор-Дишу, па онда пред целим народом да метне поред себе те |
| но пење уз Голготу, и кад опази мајстор-Дишу, поче махати и давати му знаке, да сиђе.</p> <p>Мо |
| ма стао да псује пред Јанићијем мајстор-Дишу и да прети, како ће му радњу да запали; а Јанићије |
| ов разговор.</p> <p>Цео тај дан мајстор-Дишу су то овде то онде дочекивали сличним питањима, и |
| дан је пола Београда испратило мајстор-Дишу до лађе, чија су једрила била већ уздигнута <pb n= |
| p>Хаџи-Зосим значајно погледа у мајстор-Дишу и намигну.</p> <p>— Зар од овог памука да роди?</p |
| > <p>— Сто хиљада гроша.</p> <p>Мајстор-Дишу ова огромна свота ни мало не збуни.{S} Оно, што је |
| годник показује свакоме.</p> <p>Мајстор-Дишу силно заинтересова, да види и целује свети ексер, |
| највећа цепидлака, која тражи у јајету длаку, не би имала шта замерити.{S} Чим је видио кир-Ла |
| сио, докле су му овим двокраким ексером длан пробијали.{S} Ексер је био чудотворан, јер ко год |
| де око пуних софра и ударајући дланом о длан певају оне мелодичне грчке песмице, или одушевљено |
| стуњак виде, на сну човека са ранама на длановима и грудима и он му рече:{S} Иди у Вертеп Витле |
| колу, седе око пуних софра и ударајући дланом о длан певају оне мелодичне грчке песмице, или о |
| и који му називају Бога, јасно, као на длану, виде шта се све у његовој души догађа.</p> <p>По |
| му је био толико несносан, да га је из дна душе презирао.{S} А што није учинио крај са собом, |
| орица.</p> <p>— Јаох!... писну нешто из дна душе Јанићијеве.{S} Ни педесет онакових звона, какв |
| ористи, него ли и сам мајстор му; а сав дневни пазар редовно је свакога вечера доносио тетка-Ма |
| адовољством свакога вечера пребрајао би дневни пазар и милостиво посматрао у гвоздењачи наслага |
| вичице и строго је мотрио, колико ће се дневно појести, али, што се тиче жене и пријатеља, кога |
| ћутање богато награђивало.</p> <p>Но у дну душе Јанићијеве, што он ни сам није могао разабрати |
| е тако изазивати утиске неких успомена, до душе не о кир-Бенџи, кога ни за живота није могла др |
| у је опет био нешто: јео је његов хлеб, до душе врло често зачињен шамарима, али опет хлеб; јер |
| ајао заципљен, као онај пањ на коме је, до мало час, седео.</p> <p>— Мозе бити, не бегенисете н |
| о се и грчки ситно говори. — Ово му је, до душе, већ много теже ишло због гојазног трбуха, који |
| дато да за бадава дође до оне светиње, до које ни цар Константин није могао са толиким благом |
| у песму певати.</p> <p>— Где си, море, до сада? — запита га мајстор, када се он једва вукући н |
| није потребно ни помињати.{S} Та он се, до овога часа, уздао баш у саму газдарицу, <pb n="85" / |
| изједначи са кума-Думом, ипак је један, до душе не баш толико тежак облак, али тек један облача |
| тка-Маце.{S} Овде је био сигуран да их, до повратка кир-Дишинога неће нико тражити.</p> <p>Кира |
| пута престао је да се са њоме прегони; до младине има још девет дана, а то ће му бити довољно |
| го, сас Божја воља, сутра да си кренеш; до Дубравица на каик, а за тим кола ће да нађеш.</p> <p |
| угоднији од трогодишњега удовиштва.{S} До душе, од дана њезине удаје престало је оно пријатно |
| Овај савет дошао је таман како ваља.{S} До тога времена сви су еснафи били у цркви заступљени с |
| амо што разрогачи очи од изненађења.{S} До данас Јанићије није улазио у крчму никада, а гле шта |
| а проведе код свога синовца и снахе.{S} До душе, није му најпријатније било, што му се синовац |
| чега ће умрети ни од чега оздравити.{S} До скора је мајстор Диша мислио, да не може преболети с |
| је тешка работа! — прекиде га дервиш — До године, кад дођем, ти да ме дочекаш са пешкешом, а ј |
| > <p>— Сутра ћемо се већ разговарати, а до јутра нека му буде и тако, — рече Маци и седе, да ве |
| , да ће сутра дан постати испрошеница а до друге недеље и кира-Дишиница.{S} Али кад бубањ тресн |
| ићије?</p> <p>— Не знам ни сама, што га до овога доба нема; то му до данас није било да толико |
| ечнога станишта.</p> <p>Сахранили су га до Лепосаве.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кол |
| вршио.{S} Сад хаџи-Диша зађе од једнога до другога, те их редом опипа све, али кесе ни од коров |
| леђа.</p> <p>Јанићије је чинио све, да до краја увери себе о својој братској љубави, и што год |
| а је затварала у оковану гвоздењачу, да до повратка Дишинога ту престоји.</p> <p>Једнога дана у |
| и шта све није кир-Дума чинио, само да до једнога наследника дође, па ништа.{S} Обишли све гат |
| ије запевала.{S} Сутра дан испрати мужа до капиџика, пољуби га у руку, а он њу у чело, и ту ост |
| ли тај недостатак покривала је антерија до чланака и кратко подшишани бркови, који, широком лиц |
| ро половина чаршије, отпратио покојника до вечнога станишта.</p> <p>Сахранили су га до Лепосаве |
| илој светлости, у каквој му је трептала до пре неки дан, он опет није могао да се потпуно отрес |
| а то говориш?{S} Са киме га је она јела до сада?</p> <p>— Санким не знас, пезевенк-башо?{S} Еле |
| хваћена у нечем.</p> <p>— Шта си радила до сада?</p> <p>— Ништа, нано, — замеће она и измиче ра |
| е и онако самохран потуцао се од немила до недрага, докле га један биволар, који је дотеривао б |
| у гочеве, а она писка, што је од зурла до неба јечала, разлегала се у њезиним ушима као писка |
| очињући од бакалског и болтаџијскога па до бућмеџијскога еспапа, изгледа да су, у овом невином |
| ту историју, почињући од Мациног сна па до побожнога пустињака и светога ексера, који је своју |
| ио, метнуо у ћемер и то опасао око паса до саме коже, а у кесу је метнуо шест стотина гроша, та |
| лих пара.</p> <p>Баш да је мајстор Диша до овога часа и био „неверни Тома“, сад не би могао ни |
| девојче.</p> <p>И оно, што мајстор Диша до сада не виде, угледа сада.{S} Тетка-Маци ударише суз |
| , зете.{S} Тако ми рече Пречиста, а сад до тебе стоји.{S} Хвала Богу, и Бог ти је дао много нов |
| атом Јанићију, није га мимоишла.{S} Све до првога сахата пред акшам Јанићије је забављао госте |
| никако да се не обазреш за собом, а све до куће да говориш: „Здравље пред кућу, болест из кућу“ |
| ићије.{S} Од оног фаталнога дана па све до <pb n="70" /> мајстор-Дишинога доласка, Јанићије је |
| цу заспала, тако јој је тај осмејак све до ране зоре играо час на уснама а час скакутао по зажа |
| о код кира-%Думиница, па тако редом све до фудул-Стаменкине куће.</p> <p>— Ух, кучка, кучка; шт |
| само за храну, па је код њега остао све до свога повратка у Београд.</p> <p>Али даљина од Беогр |
| и о том се ексеру није ништа знало све до прошлога <hi>Рождества</hi>.{S} Уочи Рождества овај |
| ање у слабинама опомену на обећање, оде до тетка-Маце, те јој саопшти своју намеру и потражи са |
| кафу, позва Јанићија и нареди му да оде до Ламбрине куће.</p> <p>— Да поздравиш кира-Ману и да |
| аквоме испоснику дато да за бадава дође до оне светиње, до које ни цар Константин није могао са |
| новости, а већ онда, кад та новост дође до последњега уха, развије се у читаву приповетку.</p> |
| шло на свагда оно спокојство, што га је до сада имао.{S} Није знао, шта му је теже падало: дан |
| уваженијих грађана; а све оно што га је до сада тиштало и мучило, распукло се и ишчезло као мех |
| го зрелија и лепша; чинило му се, да је до пре четири дана била тек као једва растворен пупољак |
| чај доброга тона) узригну, у знак да је до ситости задовољан и поче трептати очима, а нежним из |
| !{S} Човек са једном историјом, која је до скора изазивала смех по чаршији.</p> <p>И Бог зна ка |
| а броја српских познаника, са којима је до своје женидбе какве такве везе одржавао.</p> <p>И ки |
| ој уста и изгурао из мутвака, у коме је до мало час тако важне говоре водио.</p> <p>Неколико да |
| о, то је, да ће сав онај углед, који је до сада имао, пасти у прашину.{S} Једном ваљаном трговц |
| а! — одговори одлучно Јанићије, који је до овога часа стојао пред газдом као на угљевљу.</p> <p |
| анима, а када је осетио глад, отишао је до једне симиџинице и тамо жељно гледао у онај хлеб и с |
| меј не изнесу.</p> <p>Најпосле дошао је до једнога резултата, да би најбољи начин, који би одго |
| ри потпуно невин.</p> <p>— А баш ако је до 4000 гроша — размишљавао је Диша — ја знам како ћу.{ |
| ш није било, а за десет дана, колико је до прстена означено, они могу бити већ и у Влашкој, па |
| ив само му је напомињао све оно, што је до овога часа поднео, тај назив му изгледаше сада као п |
| <p>Зурле су учиниле своје.{S} Од махале до махале и по чаршији пуче глас, да се кира-Атанасија |
| .{S} Па онда, он, који је умео од подне до мрака да седи подавитих ногу на своме ћепенку а да с |
| у томе, што се кира-Думиница, од године до године, све јаче гојила. — А једанаесте године једна |
| никога, не оста му друге него да тркне до тетка-Маце.</p> <p>Кад се Диша у неко доба ноћи раза |
| ећала му каленицу попаре, само да тркне до кир-Ламбринога дућана, те да му каже да јој одмах до |
| пази на радњу и што чешће у дану тркне до куће, те да се кира-Анастасији нађе, ако јој што зат |
| е.</p> <p>Али има нешто што и неодлучне до одлуке доведе.{S} Разуме се да, у таквим приликама, |
| та штета не оста усамљена.{S} Путовање до Београда трајало је много дуже него од Београда.{S} |
| ње шаље по једнога анђела, да нам имање до повратка сачува.{S} Хоћеш ли да те ђаво надвлада и а |
| је требало да са највећом штедњом доспе до Галца.</p> <p>Хаџи-Зосим је био врло услужан, и на р |
| , он би га тако издеветао за све, да се до века сећа, како је нечовечан био наспрам свога шегрт |
| еодољива страха.</p> <p>— Ко зна шта се до сада догодило?{S} Момци су, слуге су то; а где је сл |
| во обузе га свега.{S} И вечера, које се до сад једва дотицао, сад му необично слатко паде.{S} Ј |
| о оном немилостивоме осећају, у који се до грла заглибио.</p> <p>Судбина га је заквачила већ; а |
| оложаја извуче.</p> <p>Но кир-Ламбри се до овога часа не јави баш никаква мисао; или боље рећи, |
| а није знао ни где је Галац, ни како се до њега може доћи, па ни то, с чим ће доћи дотле, он је |
| ти, колики је све пут претурио и што се до сада истрошио, цигло ради једнога детета.</p> <p>— Е |
| Ако је и отерао из собе, зашто да му се до сада не јави, да пита треба ли му што!{S} Је ли он м |
| } Грозничава ватра лизала га је од пете до главе, па се разгоревала у очима, из којих је суктал |
| bSection" /> <p>Сутра дан од раскрснице до раскрснице чуло се добовање општинскога добоша.{S} Г |
| после прошевине, дигао ме је као перце до појаса и шале ради три пута преко собе пренео.</p> < |
| а мало за тим устаде, с муком се довуче до собичка, који служаше за стовариште еспапа, а у исто |
| ма, штуче кроз суседне капиџике и башче до <pb n="18" /> кира-Думинице, да јој јави за новост, |
| , да тој кадаиф једе сас кога је јела и до саг!....</p> <p>Јанићије зинуо на овакав дочек; избе |
| -Анастасија са Дишом измири, а он као и до сада остане и у будуће са Дишом добар пријатељ, то м |
| ће му унети у кућу мир и задовољство и до године, ако Бог да, наследника.</p> <p>Свадба је бил |
| и када би успео да докаже, тешко да би до својих новаца дошао.{S} Турске власти би хаџи-Зосима |
| владаш и да ти анђео радњу води, издржи до краја и постани хаџија.{S} То ти је! — заврши хаџи-З |
| нешто на душу метне, али Јанићије, који до овога часа чињаше све, само да се одбрани од тешке с |
| што му се у руци нашао.</p> <p>— Иде ли до мајстора?</p> <p>Јанићије учини главом да није.</p> |
| ђења.{S} Очи су му севале живље него ли до сада; момци се чисто забезекнуше, кад га угледаше он |
| беже нам погансуз!“</p> <p>А када га ни до вечери не би, мајстор Диша одлучи да достави полициј |
| — јецала је Анастасија. — Не сам га ни до сада гледала, а сад га мрзим како једно куче, како ш |
| <p>— Добро јутро, дете!{S} А где си ти до сада, болан?{S} Е, е, жив био, жив био! — рече Маца, |
| то било, да се овде може човек погађати до миле воље.{S} Ономад је један хаџија откупио од неко |
| о то због овога то због онога трчкарати до тетка-Мацине куће.{S} И тако, мало по мало, он се то |
| ма дигоше, да иду, а удовица их испрати до самога капиџика.{S} Кир-Дума, на поласку, изјави да |
| ене остао је самохран у свету, а живети до века тако без жене и без икакве наде на своје потомс |
| , то је, да, од времена на време, отрчи до куће и обиђе децу.{S} Тамо би преседео по читаве сат |
| ира-Анастасије, чија му је слика у души до ове заклетве нагризала срце, па ипак била тако мила, |
| у, јако проседелу браду, која му је чак до појаса долазила.</p> <p>— Ено га! — рече Маца, која |
| џик, или би Лепосаву чешће одашиљао чак до другога сокачета, да пресретне мајку.</p> <p>— А как |
| амбрином љутином, отрчала је у комшилук до кира-Думинице, да разабере, неће ли кир-Дума знати с |
| гостио своје званице.{S} Отишао је сам до кир-Ламбре, пољубили се и љубазно га позвао на вечер |
| ју, не знам; али, ово ми је све што сам до сада спечалила и сачувала своме детету (и ту тетка М |
| бареш-шамија, дотицао је својим крајем до самога струка.{S} Слика необично примамљива, да се Ј |
| им курјуком, распученим недрима и голим до рамена рукама, све је живље скакутала по соби, па он |
| — рече Диша Лепосави и привуче је руком до себе — Тако!{S} Па деде сада да и мени кажеш оно, шт |
| во лице.{S} Диша упаде у дућан, заручен до грла са неколико кеса леблебија, ратлокума, халве и |
| о онда кира Мани; или да сам их сачувао до повратка газдина, сада ме он не би овако отерао, нег |
| тао да буде онако ведар и безбрижан као до сада!{S} Но он није имао никога свога; а тетка Маца, |
| забринуто се питао, и свакога часа слао до кира-Мане, да сазна је ли кир-Ламбре код куће.</p> < |
| растужен пошао кући, али, када је дошао до свога капиџика, изиђе му на очи кира-Мана са њезиним |
| дочепале.</p> <p>Сад већ, кад је дошао до овога уверења, није имао више нигде излаза.{S} Треба |
| тетка-Мацо, не зови је сада; одох прво до куће, да јој донесем нешто.{S} Па онда већ биће боље |
| јом главом и који је као најдраже благо до данас чувао, носио преко дана за појасом, а када је |
| повишавао обећање, докле га није попео до целога товара; али сва хасна, што је од молепствија |
| а мајку послужи.</p> <p>— Па где си био до сада?</p> <p>Јанићије се смете; желео је да га нико |
| ту страну и са великим успехом долазио до уверења, да је у целој ствари потпуно невин.</p> <p> |
| га, и она истицала, кад год би навратио до тетке Маце, чије је разговоре и савете тако радо слу |
| као за први угао.{S} Ламбре га испратио до обале, и тек када се каик одби низ воду и изгуби иза |
| лак као младић, убрза из куће, оде мало до дућана, тек да се узгред по њему обазре, па за тим к |
| му обе цеванице, само да ме није стало до мога трговачког образа, те да ми брука по чаршији не |
| о, да је кир-Думи и његовима јако стало до тога, да баш он узме кира-Анастасију, те да се тако |
| земље.</p> <p>Лепосава, која је весело до овога часа говорила, сад се од једном уозбиљи и зачу |
| .{S} Међутим, кира-Анастасији није било до чекања, ту је требала једна одлучна мисао која ће у |
| ава, на који би начин могла да оде само до Галца, па да покуша све што може, не би ли га умилос |
| ћи тамо.{S} Уђе у кафану, и остаде тамо до после поноћи.</p> <p>Прва мисао, која му, после свег |
| у себе, ипак не смеде да истерује ствар до краја.{S} Једино што јој је добацио, то је било неко |
| мислио је, силазећи се већ по пети пут до Варош-капије и враћајући се натраг Барјак-џамији.{S} |
| вајући у исто време за сваки случај пут до врата.</p> <p>— Ама лажеш, бре! —Где су Ламбрине дре |
| ров метнуо, а она се у једноме тренутку до темеља у прах сурвала.</p> <p>Готово посрћући и не в |
| ако нагло исцељење од искушења, које му до сада ни пост ни молитва не угуши, било је довољан до |
| сама, што га до овога доба нема; то му до данас није било да толико одоцни.</p> <p>— Шта је то |
| две загрљасте пуначке мишице, које беху до рамена голе.</p> <p>— Добро сте нам досли!...{S} Орс |
| е укопа све, што је допратило покојницу до гроба, вратило се хаџи-Дишиној кући, да над пуним <p |
| рек, уз пјенија свештеника допрати Дишу до Јалије, окадише лађу и пожелеше срећан пут и још сре |
| је пола Београда испратило мајстор-Дишу до лађе, чија су једрила била већ уздигнута <pb n="181" |
| погледа, да све оне стеге, које му душу до мало час сапињаху, попуцаше, и њему стаде тако лако |
| адовољан за све, леже у душеке, а одмах до њега и кира-Анастасија: он да одмах захрче, а она да |
| ћепенака не завише у један ћорсокак баш до Синџир-џамије.{S} На самоме углу, при улазу у ћорсок |
| евала, ћеретала и смејала се; али ипак (до душе ретко) бивало је да јој кроз најживљу шалу и см |
| е успе да с њоме на само говори.</p> <p>До ушију заљубљен и необично куражан, да јој бар овога |
| а му ваља своје обећање одржати.</p> <p>До овога догађаја Јанићије је био само дечак, безбрижан |
| стиш да и од сада долази У кућу.</p> <p>До овога часа кир-Диша се бар колико толико надао; али |
| > <p>— Не знам ни сама, што га до овога доба нема; то му до данас није било да толико одоцни.</ |
| а совром, тетка Маца, која је од некога доба почела да се плаши од могућне напасти, поче да се |
| ћија, да му донесе, па чак је од некога доба у дућану ручавао.</p> <p>Али, Лепосава место да ос |
| > <p>Колико ли је, Боже, година од тога доба?{S} Пуно!{S} Ко ће их набројати!{S} Оног Београда |
| на и споредним сокачићима, где је у ово доба најмање света, стиже пред своју кућу.</p> <p>Али к |
| сти, ја бих њој...</p> <p>У свако друго доба Јанићије би се обрадовао, што ће му мајстор постат |
| о тетка-Маце.</p> <p>Кад се Диша у неко доба ноћи разабрао од бунила, прво лице, које угледа ко |
| ља, као у својој, налази.</p> <p>У неко доба ноћи, када се кира-Думиници почеше очи крпити, при |
| чак и међу Грко-цинцарима, који, у оно доба, беху друштвеноме животу што и со хлебу, и чијим т |
| ша готовине.</p> <p>Добра прилика у оно доба, кад су се капитали рачунали на грошеве; па још ка |
| јаде, Гуша, Нуша, и т. д. била су, у то доба, као градски бедеми чврста имена, која господарише |
| ранама Грке и Цинцаре, на које су, у то доба, мал’ те не као и на Турке мрзели.</p> <p>— Море, |
| таменка оваку сплетку смислила.{S} У то доба њено Канче навршило је већ петнаесту годину, а мај |
| ина Београђана.{S} Повратак хаџија у то доба пропраћан је обично на свечан начин.{S} Кајик, у к |
| ица, коју ономад зачу, а која беше у то доба нова:</p> <quote> <l>„Да ли знаш како се зове она |
| име, прозваше: хаџи-Памук.</p> <p>У то доба је поникла и она крилата реч, тако често изговаран |
| настрешницом чупкаше траву.</p> <p>У то доба, када ће кир-Ламбре, са још неколицином својих при |
| слушао си како се говори: „добра храна, добар пород!“ Зар би твоја жена дошла теби здрава као т |
| Одрастао си код мене, ја сам те упутио, добар си био, веран си ми био, па ето ти радње!{S} Тамо |
| твори и дође.{S} Јанићије је моје дете; добар је и волим га.{S} Али он је још слуга, нема нигде |
| >— Хајде, дете, пољуби мајстора у руку; добар је он, опростиће ти, — рече Маца, кад јој се учин |
| " /> у руку и замолиш да ти опрости.{S} Добар је он, опростиће ти.</p> <p>— Не могу... стид ме. |
| ућа, ели Ламбре неће бити жив!</p> <p>— Добар дан, кир-Ламбре! — зачу за леђима глас, а у исто |
| у се промоли кир-Думина глава.</p> <p>— Добар вече, кир-Диса!</p> <p>Диша се разрогачених очију |
| већ петнаесту годину, а мајстор-Диша је добар газда и човек „тихе нарави“, па, као вели, ако ов |
| е обеси ради ње. — Ох!{S} Ох!{S} Баш је добар!{S} Баш је добро то што не учини! — весело је пев |
| а нека беже од мене!{S} За добро сам ти добар, — мелем сам; ама за зло, да те Бог сачува!{S} С |
| ао и до сада остане и у будуће са Дишом добар пријатељ, то му не остаде друге, него да се пода |
| Дума, као кум, а после тога и као један добар пријатељ како Ламбрин тако и покојника и његове у |
| грађен.{S} Хаџи-Зосим био му је не само добар вођа него и одличан поштовалац, који је на сваком |
| алуп и исповрте на њега; Јанићије се, у добар час, саже, те га калуп прелете и у мало што не по |
| јстор Диша уживао је у староме Београду добар глас, не само међу Србима и Турцима, него чак и м |
| је могаше да Лепосави још неколико речи добаци.</p> <p>— Љутиш ли се?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— |
| , када би му она околишно тек по штошта добацила, што би га уверило, да кира-Анастасија ни као |
| је ствар до краја.{S} Једино што јој је добацио, то је било неколико речи, да га не дочека кући |
| влије, а оне, кикоћући, прхнуше у башту добацујући једна другој по коју веселу досетку на рачун |
| ира-Ману, која је тога дана, пред зору, добегла куму и куми, готово у самој кошуљи и сва модра |
| га из пушке убити.{S} Но четвртога дана доби писмо, Ламбре му јавља да је отишао на вилает, у К |
| у жутој шкуртељчици и плавоме фистану, добивала би у лицу неки тужан израз, како то у опште од |
| е који су тек после седам и више година добивали децу: „Ишао у Јерусалим по децу!“</p> <p>Али н |
| требном опсечку сахтијана како се ради, добивао је шамаре за врат или би га мајстор чукао у гла |
| којој је најбоље <pb n="115" /> савете добивао, избегавао.{S} Из куће у дућан и обратно, и то |
| и дућан дошла, да штогод купи, свуда би добијала на поклон по које шећерлеме или други какав сл |
| о их је, као шегрт, од времена на време добијао. — Али ма колико да је то очевидно он сам опажа |
| удбина је ваљда тако хтела, да Јанићије добије ону ћушку и да Диша не сазна за оно, што му Јани |
| адила, а да најбоље залогаје од тога не добије Јанићије.{S} Од оног фаталнога дана па све до <p |
| вера — погана вера; а што се од те вере добије, то је погано.</p> <pb n="56" /> <p>Поткрепљена |
| се осетила; али кад је отишла у буџак, добила је нешто што не би ни налик на Божји благослов.{ |
| ј, свој запис, који је од неког дервиша добила, а који јој је помогао, те ти она тај запис метн |
| ину башту као мана у пустињи; али за то добила је много више с друге стране.{S} Није више морал |
| у толико више, што је прстен тек синоћ добила и што се мајстор Диша с њоме растао чисто тужан |
| затегнутом кожом смршало је нагло, очи добиле грозничави сјај и нестално зверају, а трбух и ле |
| клон што га је за пет година шегртовања добио од свога мајстора) и, као врабац из шаке, шмурну |
| ксик-хаџија врати, па макар никада и не добио деце.{S} Али: човек каже, а Бог располаже.{S} Диш |
| ледању“ и прстену код своје испрошенице добио. — Иде ситно, у колико му то допушташе његова обл |
| ратила од нечастиве силе!{S} Са овим би добио децу, али то би било од нечастивога! — говорио је |
| а ће изгубити, а Ламбру не само да неће добити, него ће ради њега страдати, биће посрамљена, ки |
| штеним силама.{S} Од ове амајлије можеш добити сина, ама сто крстова да метнеш на њега, оно ће |
| лашености неста, а наместо тога очи јој добише некакав дрзак, изазивачки израз.</p> <p>Тај изра |
| дан од раскрснице до раскрснице чуло се добовање општинскога добоша.{S} Грлати добошар Суља раз |
| раскрснице чуло се добовање општинскога добоша.{S} Грлати добошар Суља разглавио вилице и на па |
| pb n="166" /> <p>— Па не ли викаше Суља добошар за теб’ да те с власт фаћају.</p> <p>Јанићија ж |
| добовање општинскога добоша.{S} Грлати добошар Суља разглавио вилице и на памет виче искупљено |
| ог сунчевог зрака, да се на њему сунча, добра му је била и хладна месечина.</p> <p>А Лепосава г |
| рговци доносили робу.</p> <p>То је била добра мисао и ко зна не би ли тај посао испао кир-Думи |
| инила му све угодности, које може једна добра душа да учини сирочету; али јој је вазда на ум па |
| те као оца; а и сам знаш, колико ти је добра учинио, кад ти је отворио очи, те да видиш како т |
| главом.</p> <p>— Штета — рече Диша — и добра ти је ћерка и све, само има једну махну.</p> <p>— |
| х.{S} Ти си <pb n="148" /> друго, ти си добра девојка и бићеш вредна и послушна; ха?</p> <p>— Х |
| прва комшиница мајстор-Дишина, а и као добра познаница кира-Анастасијина, примила се, да у мла |
| , из једно поштовање што си родила тако добра ћерка.</p> <p>— Ти да ћутиш, кира-Мана! — осече с |
| де и пет стотина гроша готовине.</p> <p>Добра прилика у оно доба, кад су се капитали рачунали н |
| Е, мој зете, слушао си како се говори: „добра храна, добар пород!“ Зар би твоја жена дошла теби |
| устане, он поче на широко описивати све добре стране кира-Анастасије, а што је за последак, као |
| нале су ценити и наградити њезин труд и добре услуге.</p> <p>Јанићије се почео мало по мало нав |
| е умеша хаџи-Зосим.</p> <p>— Полако!{S} Добри људи ће се угодити.{S} Ето, ти тражиш сто хиљада, |
| раза песника из Еладе.</p> <p>Прошло је добрих пола сахата, када је фудул-Стаменка ушла у собу |
| пута Јанићије.</p> <p>— Јогуницо!{S} Е, добро, добро; остани ти само овде, а ја ћу га већ сама |
| нићије.</p> <p>— Јогуницо!{S} Е, добро, добро; остани ти само овде, а ја ћу га већ сама молити. |
| цванцика и пружи Маци.</p> <p>— Ево на; добро само те ми се толико затекло у кеси, — рече Диша |
| е путовали!</p> <p>— Боље вас нашао!{S} Добро, фала Богу! — одговори Диша, када му весела жениц |
| ађана и — случају.{S} Ако се пронађе, — добро, не пронађе ли се, — то толико!{S} И зар је он је |
| адости стрча доле.</p> <p>— Стиже ли? — Добро досли!{S} Како сте путовали!</p> <p>— Боље вас на |
| ице, које беху до рамена голе.</p> <p>— Добро сте нам досли!...{S} Орсе! — нуди их домаћица у к |
| ? — запита Маца, кад вечераше.</p> <p>— Добро је, нашао сам.</p> <p>— Зар? — учини Маца изненађ |
| аду полагао, букнуше у пламен.</p> <p>— Добро је, паметно си урадила, Мацо, што си ме одвратила |
| оборио главу и не диже очију.</p> <p>— Добро јутро, дете!{S} А где си ти до сада, болан?{S} Е, |
| гућно да и даље самује, а да ипак очува добро име честите удовице.{S} Знала је она врло добро, |
| — Узми, на! па да купиш пењерлију, и да добро запамтиш овај дан!</p> <p>Јанићију се, после овак |
| Али кира-Анастасија, која је свога мужа добро познавала, није веровала у такву претпоставку.{S} |
| ваким дочеком.</p> <p>— Није за зло; за добро је! — смеје се мајстор Диша и вади иза појаса кес |
| наиђе, па онда нека беже од мене!{S} За добро сам ти добар, — мелем сам; ама за зло, да те Бог |
| бру — ха?!</p> <p>Анастасија је опазила добро, да јој сад не би <pb n="91" /> помогло никакво и |
| , хеј?{S} Девојче је добро; сирото, ама добро — говори Станко пилећи турпијом око ороза једне п |
| е неке наде, да ће се ова ствар ипак на добро свршити, он пожури тетка-Маци.{S} Тетка Маца му ј |
| и дотакнув се руком чела.</p> <p>— Бог добро дао! — одговори Диша, а немаче се са свога места. |
| p> <p>— Не бој се, кир-Дишо, сад је све добро! — одазва се на овај уздах тетка-Маца.</p> <p>— Ј |
| што га кријеш, море, хеј?{S} Девојче је добро; сирото, ама добро — говори Станко пилећи турпијо |
| ча у гвоздењачу сандук, опроба да ли је добро забравио, па онда тури кључ у недра.{S} Лепосава |
| ти, као оцу на храни и науци; све ми је добро код тебе било, али ето, ја те молим да ме отпусти |
| год јој приложи.{S} Осем тога ваљало је добро промозгати, шта би све за толики новац могао наба |
| — Ох!{S} Ох!{S} Баш је добар!{S} Баш је добро то што не учини! — весело је певушила Лепосава, н |
| ојавила сумња, да то што је обећао није добро и да ће газда-Диша и без њега сазнати све: како ј |
| цу доведе к свести.{S} Наредио је да се добро угреју у ватри једне машице, па, када се ове гото |
| ла у Галац и довела мужа кући, пошто се добро намучио и нагладовао.</p> <p>Ни пре Лепосавине см |
| и не избијаш из те куће, а тамо девојче добро, таман за устабашу, па ето, готов разговор.</p> < |
| шкуртељке, ћитајке, платна, па, чак, из добро набијених душека опрану вуну, што им је кира-Мана |
| едном речи она је била: „тетка“, мила и добро дошла свакоме.{S} Али, кира-Анастасија је зебла б |
| /> узвикну Диша весело. — Ово ће бити и добро и Богу угодно.</p> <p>И од 4000 гроша сиђе поклон |
| шта десило.</p> <p>Сутра дан, бунован и добро неиспаван, хаџија је отишао у дућан.{S} На поласк |
| за оно.{S} Јанићију је тада прекипело и добро је одаламио Лепосаву, а она, бранећи се, изгребал |
| то — сад може да се догоди све, и зло и добро.</p> <p>— Како: зло? — запита хаџија очевидно пре |
| погодимо! — одговори мајстор Диша, који добро опази старчеву борбу.{S} Реци, колико тражиш?</p> |
| цама; иначе, мисли, да чапкуна пропусти добро кроз шаке, за оно што му је разбио врата.</p> <p> |
| му наговештаваше све друго само никакво добро не.</p> <p>— Шта си ме звала? — најпосле запита Д |
| ано расположен, као онај који је учинио добро дело, па сада у томе ужива...</p> <p>Повратак кир |
| е честите удовице.{S} Знала је она врло добро, шта су све комшијске жене, па и ове две, за њу и |
| а је хаџија тек сада осећао, како би то добро било, кад би чудотворна хамајлија учинила и сада |
| о кад те тако запита, ти да јој кажеш: „Добро је, шућур Богу!“ — а полако да кажеш: „Со ти у оч |
| ут (као што је то свуда онда био обичај доброга тона) узригну, у знак да је до ситости задовоља |
| оли; јер Јанићије не само да је показао доброга успеха у продаји поверенога му еспапа, него је |
| е изнесе, то би могло нахудити њезиноме доброме гласу.</p> <p>Тетка Маца је то таким одлучним г |
| ао за еснафски барјак, постао је велики добротвор цркве и устабаша свога еснафа.</p> <p>О Лепос |
| приложник храма сего“ постаће и велики добротвор свога народа.</p> <p>— Међер, имаш златну пам |
| достојан једнога устабаше и признатога добротвора, који је и иначе леп углед, што га у грађанс |
| поседише још неко време, да се нахвале доброте и вредноће будуће кира-Дишинице, па се онда диг |
| ема, ма шта чиме би јој могао наградити доброту.{S} Детињска машта његова бацила га је у маштањ |
| стабаша, био је први на ударцу за свако доброчинство: било за поправку које цркве, школе или др |
| зива — смеши се Диша — Ама где да нађем добру девојку?</p> <p>— За то ли се бринеш?{S} Пашајши! |
| о и сви Грко-цинцари, уважавао само као добру муштерију, али никако као равне грчко-цинцарској |
| но волела свога Ламбру, а имала је и ту добру страну, што се није никоме жалила на свога мужа, |
| е већ од ћерке сазнала и саопштила зету добру вест.</p> <p>— Ако буде син, начинићу ти, Мацо, л |
| .{S} Нарочито, када су се жене „на коме добу“ налазиле, она је била неопходна; а оне жене, опет |
| Али има нешто што и неодлучне до одлуке доведе.{S} Разуме се да, у таквим приликама, било случа |
| илула.{S} А за тим предузе да болесницу доведе к свести.{S} Наредио је да се добро угреју у ват |
| е: да је нешто књаз, па да нареди да му доведу тетка-Мацу и мајстор-Дишу, па онда пред целим на |
| Галца.{S} А кира-Мана отишла у Галац и довела мужа кући, пошто се добро намучио и нагладовао.< |
| а је девојка честита и за цело му не би довела у кућу новога Ламбру; млада је, па није имала ка |
| , да је нека друга, много важнија мисао довела Думу њему, па се чак по мало и досећао, да ће се |
| као мало преплашена; када су је у цркви довели пред младожењу и метнули им венчила на главу, њо |
| и да му је рођена сестра, и Јанићија је довело у положај, да је сваки час морао то због овога т |
| се нешто, што је и Јанићија и Лепосаву довело у неко чудно, несхватљиво расположење.{S} Тетка- |
| еоград, није нашао на путу, примио га и довео у Београд и предао газда-Диши на занат.</p> <p>А |
| дао од еснафских пара, уложио у еспап и довео још два шегрта.{S} А њега самога, за ову годину д |
| да имате, колико се ви право заклели! — довикну Дума Диши кад овај изиђе на поље.</p> <p>Али Ди |
| е, а Лепосава нариче, буса се у груди и довикује:{S} Ја сам крива, што се убио; он је мене воле |
| амбриница почела нагло венути и потајно довлачити у кућу неке чињарице, које су јој редовно у њ |
| том опере и своје непријатеље изобличи, доводила га је у некакав чудноват страх.{S} Увиђао је с |
| ивахна појава била пријатна, ипак га је доводила у неку забуну.</p> <p>— Опет је боље да не иде |
| сад...{S} И зар је то лепо, да јој сам доводиш кир-Ламбру у кућу.</p> <pb n="109" /> <p>Мајсто |
| да ни пост ни молитва не угуши, било је довољан доказ о чудотворној моћи свете утвари.</p> <p>— |
| пријатељица; а сама та помисао била је довољна да је грубо запита: „Шта тражиш ти овде?“</p> < |
| а дана, кад Диша, мислећи ваљда да није довољно изразио своје незадовољство, рече, како је хран |
| зла и кући гонила.</p> <p>Зато је био и довољно морално награђен.{S} Хаџи-Зосим био му је не са |
| ине има још девет дана, а то ће му бити довољно времена да је обрлати.</p> <p>Кира-Анастасија о |
| зубима.{S} Инако надраженом сад је било довољно, да сав нагомилани јед окрене противу своје жен |
| ноге, и да се у томе часу не придржа за довратак у дућану, за цело би пао на земљу.{S} Пожурио |
| ед њезиним капиџиком, она је још гдешто довршавала по кући, па се толико око распремања и дотер |
| пред оним сандучетом.{S} Он је баш тада довршавао молитву и из земљане кадионице окађивао ово с |
| ри Јанићије; али Лепосава му не даде да доврши, измахну на њега метлом, а он, пре него што ће г |
| Хоћу.... али...</p> <p>— Није могао да доврши што хтеде рећи, јер га Анастасија, радосно изнен |
| ослободиће пород свој!“</p> <p>Кад Маца доврши ово, диже се са седишта, прекрсти се и скромно с |
| иже руке од свега и тврдо одлучи, да не доврши своје поклоништво, да се, макар као ексик-хаџија |
| а питаш... ти...</p> <p>Мајстор Диша не доврши и изиђе срдито из куће.</p> <p>Тога дана између |
| о тешко... бојим се... устеже Маца и не доврши, јер је нагло одазва она комшика.</p> <p>Диша ст |
| њему и погледа га.{S} Он се збуни и не доврши што хтеде рећи.{S} Изненадило га је, како се за |
| а ме чаршија... поче Анастасија, али не доврши шта је хтела рећи, већ удари у такав хистерични |
| станује кум Дума. —</p> <p>Јанићије већ довршио један посао, па почео да отпасује кајиш с колен |
| еко зида и лагано, као мачка кад вреба, довуче се између дрвета и густога османлука самоме докс |
| зној, а мало за тим устаде, с муком се довуче до собичка, који служаше за стовариште еспапа, а |
| х оде тамо, он се преплашен и клецајући довуче у башту.{S} Јанићије, већ стишан од прве навале, |
| е разабере, где је и шта се то око њега догађа. <pb n="61" /> Заборавио где је, па премислио да |
| ствар, која не разуме шта се то око ње догађа, седео је нем и поражен према Јанићију и обојици |
| а длану, виде шта се све у његовој души догађа.</p> <p>Пошао је кући, али на половини пута заст |
| ако је чула од друге, а уз то је, да би догађај био што потпунији, описивала све појединости ко |
| ша је и на томе ћепенку чуо за јутрошњи догађај.{S} Па ни овде није био у стању да увери никога |
| ио само дечак, безбрижан, весео; а овај догађај и она душевна борба сада га сасвим променише.{S |
| га је тај поглед јако подсетио на онај догађај.</p> <p>И од тога часа Диша занеме као стена.{S |
| stone unit="subSection" /> <p>Лепосавин догађај са Канчетом не оста тајна ни за комшилук ни за |
| је вратио из бербернице, већ чуо за цео догађај, разуме се, сасвим у другој форми.{S} Чуо је ка |
| кроз плач чисто прекорно и исприча цео догађај између ње и Канчета.{S} Само је беше стид да до |
| Ламбру, сачува од пушке Дишине.</p> <p>Догађај овај, који је у самој ствари био искључиво прив |
| на сокак.</p> <p>И за чудо, после овога догађаја кир-Диши као да од једном свану.{S} Неописано |
| своје обећање одржати.</p> <p>До овога догађаја Јанићије је био само дечак, безбрижан, весео; |
| нису пропустили, да га и за најситније догађаје на путу не пропитају.{S} И то је тако ишло, св |
| змишљавати, кад су га све ове сплетке и догађаји толико узнемирили, да му је свака помисао у гл |
| еменат из српске престонице, поче овоме догађају придавати и политички значај.</p> <p>— Одродил |
| поступио.</p> <p>Трећег дана, по овоме догађају, седео је мајстор Диша у своме дућану сам.{S} |
| могао надати ономе, што се, у тај пар, догађало тамо; тетка-Мацин долазак у дућан и онако срди |
| ајстор Диша са нестрпљењем бројао дане, догоди се оно, што му је сву сладост ишчекивања горчино |
| {S} Знаш, ружно је да ти се пре сватова догоди.</p> <p>Шта је после овога било, Лепосава није з |
| вога имена плело.</p> <p>Но трећег дана догоди се случај, који му отвори очи и у потпуној нагот |
| и у страху, да се то баш овога часа не догоди, побеже у дубину баште.</p> <p>Маца не мога да о |
| ово ломљење трајало, да се сутра дан не догоди нешто, што је Јанићијевој одлуци дало снажан пре |
| боље отварао очи, да му се тако што не догоди.</p> <p>Једнога вечера сео мајстор Диша на минде |
| дговори Маца забринуто — сад може да се догоди све, и зло и добро.</p> <p>— Како: зло? — запита |
| лачеш, лудо?{S} Камо среће да се тако и догоди; а она што прича, то јој је криво, завиди што он |
| није било пријатно, да се у њеној кући догоди какав шкандал, <pb n="105" /> те, пре него ли шт |
| /p> <p>— Ама, чули ти шта се оно јутрос догоди.</p> <p>— Шта? — запита радознало мајстор Диша.< |
| страховитија, испињала се нада све.{S} Догодило се ма шта, свршило се ма како, она треба или д |
| а — рече кира-Мани. — Засто плачете?{S} Догодило се, де; човек је, мушко је.{S} Ама он се теби |
| страха.</p> <p>— Ко зна шта се до сада догодило?{S} Момци су, слуге су то; а где је слуга сачу |
| жи што је започела.</p> <p>Једнога дана догодило се нешто, што је и Јанићија и Лепосаву довело |
| сту и радио посао, као да се ништа није догодило.</p> <p>Међутим, код кир-Думе био је читав пор |
| орија светога ексера и како се оно чудо догодило.{S} Та уверења богоугодник показује свакоме.</ |
| плакаше.</p> <p>— Море говори шта се то догодило?! — подвикну најзад Маца, кад виде, како она н |
| ла радо виђена у кућама где се тако што догодило, него је била уважавана и од оних жена чији жи |
| >Страх од онога, што се могло врло лако догодити, не даде јој те ноћи тренути.{S} Обртала се, < |
| ла нешто нејасно, нешто што ће се скоро догодити, али шта, то није могла никако да разабере.</p |
| у ње и Канчета.{S} Само је беше стид да дода још и оно последње, чега ради је и полетела Канчет |
| се по разним комшијским кућама зуцало, додавало или смејало на рачун будућега младожење и млад |
| риш ти ово памук; децу, децу пазариш! — додаде за тим окренувши се Диши.</p> <p>— Ако је и децу |
| итам... срам ме је...</p> <p>— И мене — додаде Лепосава.</p> <pb n="173" /> <p>— Ама, ти си јој |
| о сам здрава...</p> <p>— И млада... и — додаде Јанићије.</p> <p>— Е?! — рече Лепосава и ђаволас |
| вори Диша и уђе у кућу.</p> <p>Јанићије додаде газдарици бошчу, мало стишанији после овако приј |
| рече хаџија, који већ беше на ногама, и додаде нешто по турски.{S} Маца оде, да му отвори, а ха |
| вести, а кир-Диша између кумова двори и додаје час овамо час онамо, што ко нареди.</p> <p>Весељ |
| га, који би им, на суђеноме часу, свећу додржао и паром очи заклопио.</p> </div> <div type="cha |
| е се у шумору лишћа и гугутању кумрија, дође јој лако, мило, као некада, докле још и не мишљаше |
| ојица са Циганима, њега раздрага песма, дође међу ове и тако ударише у пијанку и певање, да се |
| онда кад човек мисли да је најсрећнији, дође нешто, што му сву срећу наопако окрене.{S} И то ба |
| у силу младости у свој својој бујности, дође јој као некада, када се с њиме, било на чешми или |
| врата и викну:</p> <p>— Берићет, зете: дође и друго!</p> <p>— Шта велиш? — запита Диша и забез |
| отерати.</p> <p>И њему се нешто ражали; дође му, да као мало дете зајеца.{S} Грло му се стегло |
| ма ноћи, море, када је на сну не видим; дође, тумара по соби, па онда, онда, кад је ја питам: „ |
| „да није хтео“.</p> <p>— Ја онако...{S} Дође ми мрак... али...</p> <p>— Ниси хтео! — насмеја се |
| а и од кога је често плачући бежала.{S} Дође јој жао, па га поче тако болећиво гледати, као да |
| амо таквоме испоснику дато да за бадава дође до оне светиње, до које ни цар Константин није мог |
| у овоме часу било.</p> <p>Лепосава прва дође свести, образи јој на ново запламтеше, она покри о |
| случајно допринела.{S} На позив суда да дође у Београд, да се суди, она је из Галца одговорила, |
| ногу?</p> <p>— Заригли капиџик; хоће да дође!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Кир-Диса!{S} Ето га за ћоше |
| е и стаде му криво што је и помишљао да дође овамо.{S} Он се повуче иза огњишта, па, како је ос |
| p> <pb n="150" /> <p>Све ово што угледа дође Јанићију тако слично са оним даном, кад га спопаде |
| ма чинио, само да до једнога наследника дође, па ништа.{S} Обишли све гатаре; за једанаест годи |
| ало неколико недеља, кад једнога вечера дође Диша кући, уђе у собу и рече Лепосави, да иде у му |
| е у заман: где има много среће, несрећа дође.{S} Четвртога дана устаде Лепосава, али, истрошена |
| а је тако ретко когод могао видети, кад дође и оде из дућана.</p> <p>Сад је кир-Диша био потпун |
| 19061_N4" />.{S} Али при излазу из собе дође му друга мисао, извуче гужву од туда и брзо оде ни |
| ептила на њему.{S} На половини заклетве дође му на ум, како није ни поштено ни лепо то што сада |
| и сваки други, грабио је, да што раније дође на чесму, како би што дуже на <pb n="37" /> њој ос |
| али и стрплењу најверније жене најпосле дође крај.{S} Она је већ почела да размишљава, на који |
| рукавом и оде у мутвак.</p> <p>За њоме дође и Маца и поче је потанко испитивати.{S} Дабоме да |
| тео да седа за совру, докле му калфа не дође, те Маца посла шегрта, да га у чаршији потражи. — |
| ице тако; али, на његову срећу, нико не дође.</p> <p>— Ох, ох, луда глава! ох проклето Бик што |
| врло љутита и поручила му: ако одмах не дође, она ће му сама у дућан доћи.</p> <p>Није се имало |
| стричевој смрти и саветова, да што пре дође, те да прими наслеђе.</p> <p>— Ти да пожуриш; немо |
| Газда!</p> <p>— Шта је? — запита Диша и дође мутваку.</p> <p>— Може ли да се поквари свадба?</p |
| анићије.</p> <p>— Пола године док оде и дође!</p> <p>— Много!</p> <p>— Само здравља, вратиће се |
| им из ове чаршије! — мишљаше Јанићије и дође му тако криво на сама себе: зашто да уради тако, з |
| ленући у капиџик, кад ће да га отвори и дође.{S} Јанићије је моје дете; добар је и волим га.{S} |
| -Анастасија! кира-Анастасија!“</p> <p>И дође јој да заплаче, очи се замаглише; али ко би знао з |
| е учиних русвај; ама срећа моја, што ми дође памет у главу: зашто да робијам због једне ороспиј |
| стасија! кира-Анастасија!“</p> <p>И њој дође тако тужно; седе на миндерлук, обухвати шакама јед |
| мен му удари у образе.</p> <p>Сутра дан дође мајстор Диша у дућан, седе на ћепенак и, када му м |
| да ће се тицати и удовице, те му некако дође тако нелагодно око срца, као ономе, који за леђи о |
| ! — помисли једаред; али у тај исти пар дође му на ум она њезина претња и велики кујнски нож, и |
| чује новости, а већ онда, кад та новост дође до последњега уха, развије се у читаву приповетку. |
| е стегне, па ни да прослови. — Јанићију дође тежак овакав положај, па се усуди да запита.</p> < |
| и првоме своме шегрту, који му под руку дође.</p> <p>Кад се овако нагло нашао на улици, стао је |
| је вазда одлучан и заповедни тон, па му дође сада и сувише изненадно све ово.</p> <p>— Имаш ли |
| ати на част и Ламбру и кира-Ману, па му дође необично тешко, кад помисли каквим ће га очима гле |
| ио на врхунцу радости и узбуђења, те му дође чисто као нека душевна потреба, да бар пред зидови |
| тако убедљиве разлоге кир-Думине, њему дође на ум, да још један покушај изврши, па ако успе, о |
| потврду овога био је он сам.{S} И њему дође тешко, што је на прво потказивање из комшилука пов |
| то захтевање, да јој мајстор Диша одмах дође, протумачио је он сасвим друкчије.{S} Помислио је |
| нога дућана, те да му каже да јој одмах дође.</p> <p>Кир-Ламбре није чекао да га по други пут з |
| ла по авлији, певушила и радила.</p> <p>Дође и време поласку.{S} Уочи овога дана мајстор <pb n= |
| заноћиш?</p> <p>— Неће; казао да сутра дођем по своје ствари, па да идем куд знам.</p> <p>— Сл |
| а! — прекиде га дервиш — До године, кад дођем, ти да ме дочекаш са пешкешом, а ја да ти сада да |
| дравља кира-Анастасија и поручила ти да дођете на једну баклаву и татлије вечерас.</p> <p>— Не |
| ље пред кућу, болест из кућу“.{S} А кад дођеш кући, прво да потражиш зелену жабу, па ту жабу да |
| <p>— Поздравила те моја мајка, да одмах дођеш.</p> <p>— Какву послу имам ја сас твоја мајка?</p |
| јсторе!{S} Тетка-Маца поручила да одмах дођеш... још нема ништа! — изговори Јанићије на душак и |
| м, <pb n="116" /> па да дам.{S} Него ми дођосмо због друго; знате због они пари!</p> <p>— Које |
| — Еле, како сте?{S} По пријателски посо дођосмо.</p> <p>— Уђите! — простења кир-Диша, коме у та |
| о само једно „шише“ вина, па после, кад дођоше двојица са Циганима, њега раздрага песма, дође м |
| анићије, кога је већ произвео за калфу, доживљавао је тако исто једну важну промену.{S} Мајстор |
| ао његовој жељи, да се ништа о овоме не дозна, да се кира-Анастасија са Дишом измири, а он као |
| у земљу пропао.{S} Све што је од других дознала, то је, да је у Галцу са кира-Анастасијом отвор |
| часак остати.</p> <p>Кад је кир-Ламбре дознао за срамоту, коју је начинио Диша, цикнуо је од љ |
| адала.</p> <p>Јанићије је још те вечери дознао, да ће мајстор сутра звати на част и Ламбру и ки |
| ио је Ламбре Диши, када је за ту новост дознао.{S} Каже се: суд; ама кој држи тај суд?{S} Има г |
| осавом кроз коло, вијали једно другога, док тек Лепосава у један час отрча мутваку и прстом поз |
| неколико година, да га остави.{S} Онда, док је Јанићије био још дете и мали калфица, имао је пр |
| >— Море, не дери се ту, лудо цинцарска, док те нисам клепнуо, па да ти кажем ко ти је појео пар |
| шалварица прашину, која се прихватила, док је уз капиџик стојала.</p> <p>А када је Јанићије до |
| лепећете?</p> <p>— Море, одвали човече, док си читав! — узвикну Јанићије, и како му прекипе, от |
| — Била ти, кира-Мана, свога пса везати, док беше овде, а ја да ти га хватам, нећу.</p> <p>— Ама |
| тво, што се једаред и он осветио, ипак, док је говорио ону заклетву, осећао је како га нешто у |
| бре, ћопеку један!{S} Седи и ради тамо, док те нисам овим калупом по лудој глави! — подвикну му |
| радости и у некоме мутноме расположењу, док тек Маца одшкрину врата и викну:</p> <p>— Берићет, |
| слуга, нема нигде ништа; а да га чекаш, док се огазди, хој, хој!{S} То ће да прође и десет годи |
| нда би се нашла у послу око огњишта, па док је он са највећим нестрпљењем бечио од туда очи и и |
| ? — рече Јанићије.</p> <p>— Пола године док оде и дође!</p> <p>— Много!</p> <p>— Само здравља, |
| ве докле их пламен сасвим не обухвати и док се не претворише у сами пепео.</p> <p>— Знала сам ј |
| — Леле, што ћу да јој се наплатим, само док је познам.</p> <p>— Немој, снахо; него кад те тако |
| водицу и у свакој кући задржавана, бар док једну кафу не <pb n="107" /> попије, кир-Диша је ка |
| то се све за њом говорило тако рећи још док се није ни сасушио траг оних суза, што их је за кир |
| хаџи-Зосим покрао; а и када би успео да докаже, тешко да би до својих новаца дошао.{S} Турске в |
| а си ти нежењен.{S} Е, па онда ко ту да докаже, да у томе нема нечега.</p> <p>— Па шта да радим |
| могао посумњати; то му је био очевидни доказ, да је све онако било. — Јер, да није крива, зашт |
| ст ни молитва не угуши, било је довољан доказ о чудотворној моћи свете утвари.</p> <p>— Хеј, да |
| S} Хаџи-Диша није имао у рукама никаква доказа, да га је хаџи-Зосим покрао; а и када би успео д |
| ша не заста на овоме само.</p> <p>Да би доказао, како је у свему раскрстио са грчко-цинцарском |
| мохран потуцао се од немила до недрага, докле га један биволар, који је дотеривао биволице у Бе |
| мрија, дође јој лако, мило, као некада, докле још и не мишљаше, да ће је судбина предати мајсто |
| мало одахне и по своме обичају сачека, докле се не стиша бујица наврелих речи.</p> <p>— Ето, к |
| икада било, да је некоме радња пропала, докле се он на хаџилуку бавио?{S} Деде, размисли! — А т |
| ова, а лађа је све даље и даље клизила, докле се не изгуби за врбацима ниже Кајабурме.{S} Тек о |
| колико да је човек прав, у очима жена, докле се пазе, он је увек кривац.{S} А ове две куме тол |
| чни плач, да му требаше повише времена, докле је како тако умири.</p> <p>— Од суза нема лек, џа |
| стао пред невесту и жене около њих, па, докле чочеци певаху, он је у деф ударао.</p> <p>Од тога |
| и поштовање.</p> <p>Тако је овога часа, докле је кир-Дума говорио, мајстор-Диша размишљавао.{S} |
| а је више увлачила у свој чаробни круг, докле није у мутваку, где му је Лепосава удесила постељ |
| саветовала, да што пре свршава сватове, докле му невеста није „отишла у буџак“.</p> <p>Сад ни к |
| о зида баченим.</p> <p>И сам Бог знаде, докле би ова идила потрајала, да је кир-Дума, устабаша |
| ј торбици, обешеној о дувар, све дотле, докле не би напипао једну аспру (1/3 од паре), па кад ј |
| .</p> <p>И сада наста на ново погађање, докле се најпосле не састадоше на цени од двеста и четр |
| а, и сваке је године повишавао обећање, докле га није попео до целога товара; али сва хасна, шт |
| оз тесне и криве јерусалимске сокачиће, докле у близини Витезде не уђоше у једну малену, таман |
| обеси!</p> <p>Тако је шапутала у себи, докле не одоле сан.{S} Кандилце поче јаче праскати, там |
| тавља дућан на шегртима, но да ту седи, докле год не буде време да се ћепенци затварају.</p> <p |
| аги обичај постајао је све ређи и ређи, докле се сасвим није изгубио у пријатноме расположењу у |
| вола, да нас на хаџилуку искушава, али, докле се ми овде боримо са нечистом силом, дотле он у н |
| згред, и три пута помиришу.</p> <p>Али, докле је хаџија са нестрпљењем гледао, како се споро пр |
| такнута, пала у незнан; муке су имали, докле су је повратили себи, а после је жалила и лелекал |
| </p> <p>— Хајде, хајде, још мало, ћери, докле си код мајке; мужа нећеш дочекивати седећи. —</p> |
| својим облицима почела се ограничавати, докле се није зауставила на оној Лепосавиној изјави, ка |
| у чело, и ту остаде, гледајући за њим, докле није замакао за први угао.{S} Ламбре га испратио |
| а друге него да очекне.</p> <p>Међутим, докле је он чекао пред доксатом и задовољно тамо амо хо |
| ала своје браколомство.</p> <p>Међутим, докле су се са њиме дешавале ове промене, и његов верни |
| им задахом запахњивало.</p> <p>Међутим, докле је кир-Диша овако очајно лутао све даље и даље од |
| их је <pb n="195" /> Спаситељ подносио, докле су му овим двокраким ексером длан пробијали.{S} Е |
| ћа, ђидијо?!</p> <p>Јаукао је и претио, докле га силна мастика, што је у ћор-Ахметовој кафани п |
| а цвеће метала у чашу, где је мирисало, докле га не би заменила другим, свежијим китицама, прек |
| напуњене тестије под лулама преливају, докле се они живо о овоме или ономе разговарају.{S} А р |
| .{S} За „неверне Томе“, који не верују, докле се и прстом не дотакну рана, снабдео се он уверењ |
| ре би, можда, причекао још коју годину, докле удовица потпуно не залечи ране, које јој Бенџина |
| p>Хаџи-Диша није хтео да седа за совру, докле му калфа не дође, те Маца посла шегрта, да га у ч |
| овде нема лопова. — Јуда Искариота!{S} Докле се грлио са мном, кесу ми је одсекао!{S} Пет хиља |
| ће ти?{S} За кога имаш да се китиш?{S} Докле се ја не вратим, не треба ти, а када се будем вра |
| бре је дуго остао код фудул-Стаменке; а докле је он са Анастасијом претресао све начине, како д |
| знам; — одговарао је самоме себи.{S} А докле је тако размишљао и брижно погледао у „бешчедну“ |
| на ону која јој мужа преотела.</p> <p>А докле су њих двоје овде размишљавали, седео је Диша у о |
| за мужа, који јој се враћаше.</p> <p>А докле су они овако разговарали у гомили овога света, ха |
| да разбере о кира-Анастасији.</p> <p>А докле је тетка-Маца обносила водицу и у свакој кући зад |
| ајстор Диша не би могао прећи.</p> <p>А докле се по разним комшијским кућама зуцало, додавало и |
| ере у који ће скочити.{S} И сам Бог зна докле би ово ломљење трајало, да се сутра дан не догоди |
| <p>Тако је радила неколико година, све докле се не свикну на своје удовиштво.{S} А већ после о |
| дало, да од њега неће бити сигурна, све докле се он буде налазио у овој кући.</p> <p>И кир-Ламб |
| арише много живље и много веселије, све докле их не прекиде Канче, која у тај пар уђе, да им ја |
| собу, затвори се и не изиђе из ње, све докле се не разиђоше људи и докле фудул-Стаменка не одм |
| луво, него да свирате!{S} Свирајте, све докле вас могу чути. — Оно... знаш, оно...</p> <p>— Зна |
| говорио је хаџија држећи хартијице, све докле их пламен сасвим не обухвати и док се не претвори |
| а друго, што мужа не треба дирати, све докле сам не увиди докле је забраздио. „Кад му сама дус |
| оразумни, упутише се Зереком право, све докле између густих ћепенака не завише у један ћорсокак |
| Удрите!</p> <p>И не би га оставио, све докле не прескамуче од бола и кукања.{S} После би запов |
| не пропитају.{S} И то је тако ишло, све докле се не помоли месец и докле мујезинова песма са ми |
| се у мутваку нађе и да остане тамо, све докле кир-Ламбра из куће не оде.</p> <p>— Не треба — ве |
| а се завештао да неће венчати децу, све докле на Саборној Цркви звона не пропоје).</p> <p>Прсте |
| отиње, нема сиротиње! — И то говори све докле не пронађе одбачену аспру, узме је међ прсте, отр |
| е све више церекала, те га не пусти све докле се Јанићије не саплете и паде потрбушке насред ду |
| руком, скиде са зида малено дахире, те докле су зурлаши са улице изводили арију: <hi>чочек ава |
| ="186" /> склоно свакоме искушењу.{S} И докле је мајстор Диша забринуто и са чежњом помишљао у |
| из ње, све докле се не разиђоше људи и докле фудул-Стаменка не одмаче од врата.</p> <p>— Ово ћ |
| ко ишло, све докле се не помоли месец и докле мујезинова песма са минарета не огласи вечерњу мо |
| !{S} Дао Бог, брате, дао Бог!“</p> <p>И докле је ове речи по десет и дваест пути понављао, а пр |
| не треба дирати, све докле сам не увиди докле је забраздио. „Кад му сама дуса не иска да се врн |
| ина растрзале и кљувале.</p> <p>Међутим докле се он овако ломио и у нерешљивости својој вртео о |
| вори, да газда није у дућану.</p> <p>Но докле се, тога дана, међу Србима причало, како је Диши |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Докле је Диша код тетка-Маце остао, Јанићије је седео у |
| игурније изиђе из суда оправдан.</p> <p>Докле је он полагао заклетву, стојао је кир-Дума спрам |
| у како ни на њих није заборавио.</p> <p>Докле је жена разређивала поклон, кир-Диша зашао по кућ |
| удовица и уводи гошће у собу. —</p> <p>Докле се ова посета двеју кума вршила, кир-Ламбре и Дум |
| јстори су ревносно вршили овај аманет: „Докле ти не утаманим оно дивље месо, не можеш постати ч |
| је оно отишао, тврдо науман да са собом доконча, он је пун срџбе и очајања лутао тамо амо по гу |
| чи, па, када сазнаде да је ту био крај, докопа покојницу за рамена и поче је трести.</p> <pb n= |
| лико вичеш? — одазва се Маца и изађе на доксат.</p> <p>— Дошао Јанићије!{S} Ево Јанићија! — вик |
| вери кураж.{S} Кад хтеде да се попне на доксат, одакле се ишло у Лепосавину ложницу, њему толик |
| лепо испавао и онако комотан изишао на доксат, узео слатко и воду и запалио чибук, па сада зад |
| здо на више, заједно са османлуком, сав доксат обузело.{S} Кад угледа свога мужа, отури канту и |
| гледа туршију, кира-Анастасија стрча са доксата у мутвак Јанићију.</p> <p>— Ово теби! — рече и |
| p>— Гледај, тетка-Мацо! — викну он и са доксата, на коме су вечерали, изнесе је у башту и поче |
| ешницом.{S} Ћира-Мана је баш силазила с доксата и, кад угледа Јанићија, како јој долази, стушти |
| заклањаху бујне баште и спретне куће са доксатима и многобројним срчали-прозорима.</p> <p>Ишао |
| а је у дубини извиривала бела кућица са доксатом и као смиље жутом надстрешницом.{S} Ћира-Мана |
| једне малене али врло спретне кућице са доксатом и баштом.{S} Ту је живела Маца удовица, или те |
| </p> <p>Међутим, докле је он чекао пред доксатом и задовољно тамо амо ходао, из собе се зачуше |
| е, са широком настрешницом и хладовитим доксатом, дотле је у тој кући ишао живот тихо и мирно, |
| >Кира-Анастасија се у тај час мајала на доксату и залевала цвеће, које је оздо на више, заједно |
| изиђе на поље.</p> <p>Тек кад је био на доксату, он се окрете соби, у којој му жена стојаше с н |
| љства и среће.{S} Он и без допуста пође доксату, али у томе и Маца изиђе, само не више онако ве |
| змеђу дрвета и густога османлука самоме доксату, из кога се одмах у собу улазило.</p> <p>На соб |
| вом! — рече хаџија, који сеђаше на томе доксату и са неким изразом задовољства посматраше ову р |
| S} Један пар ластавица савио је у самом доксату под стрехом гнездо, из кога извириваше неколико |
| том озбиљношћу расклапао један по један докуменат и разређивао по столу, а сваки од њих био је |
| анче, која у тај пар уђе, да им јави за долазак Ламбрин.</p> <p>Фудул-Стаменка истрча на авлију |
| ило је тугаљиво, кад год би помислио на долазак мајсторов.{S} Зашто је он зебао и од чега, није |
| када му је предосећање казивало, да је долазак газда-Дишин ту на прагу, у њему се појавила сум |
| тога целога дана у његовој кући био је долазак као о слави.{S} Хаџи-Диша није могао да се напр |
| номе душевноме расположењу дочекао је и долазак свога мајстора. — Сунце зашло већ, а тамна руме |
| , у тај пар, догађало тамо; тетка-Мацин долазак у дућан и онако срдито захтевање, да јој мајсто |
| , после треће каве, саопштише ради чега долазе.</p> <p>— Јазук, кир-Диса, да остарис брез зена; |
| остане сама без послуге, кад јој гости долазе.</p> <p>Од кир-Дишиног одласка прошло је већ нек |
| упита га Лепосава још с врата.</p> <p>— Долази! — одговори Јанићије и узбуђено тресну писмо о с |
| убњавом гочева, изгледала јој је као да долази од некуд с другог света, па јој се чак учини од |
| ело није било, јер је Ламбре престао да долази и кира-Анастасија га је тако сестрински пазила, |
| на ново клону духом; више није смео да долази кући преко дана.{S} Ручак су му доносили од куће |
| је — одговори Маца равнодушно — а када долази?</p> <p>— Кроз недељу дана — одговори Јанићије, |
| , а кир-Ламбри да допустиш да и од сада долази У кућу.</p> <p>До овога часа кир-Диша се бар кол |
| проси, дабогме; али шта знаш ти!{S} Не долази он за бадава у нашу кућу.{S} И зар би то било ле |
| а није враћао из дућана.</p> <p>— Да не долази већ? — упита га Лепосава још с врата.</p> <p>— Д |
| допушта да се приближите гробу, коме не долази више нико; јер сви они, знани и незнани, који ис |
| е...{S} Ја ћу му кажем да никад више не долази... хоћу да се кајем... у цркву ћу да идем, велик |
| себе,</p> <p>— Па ти му реци да нам не долази у кућу више; зашто ће нам он?</p> <p>— Ви’ш ти њ |
| бивајући се.</p> <p>— Па где је, што не долази?</p> <p>— Он каже: да неће!</p> <p>Маца и Диша з |
| нило, да ће му сваки погодити чега ради долази.</p> <p>Али једнога дана, када је светина одујми |
| p> <p>— То је онај несрећник; сад ли ми долази! — рече хаџија, који већ беше на ногама, и додад |
| оксата и, кад угледа Јанићија, како јој долази, стушти обрве, а из очију само што не севнуше му |
| о јој је криво, завиди што онакав човек долази <pb n="134" /> у нашу кућу, а од њезине три кона |
| ећ трећи пут, како као побожни поклоник долази овамо и свима онима, који су невични били обичај |
| у устабашу а без устабашинице.{S} То им долази некако крње.{S} Хоће да те виде ожењена; а како |
| удовица, не знајући ни сама од куда то долази, ретко које јутро да не нађе у својој авлији уба |
| а је одјурила ножем, па зар да јој опет долази?{S} Стојао је неодлучно неко време и почео ослуш |
| ој тако давно невиђени гост опет у кућу долази.</p> <p>— Е ли она ту? — тихо и задувано запита |
| ма порушених идеала; а ноћу, кад заспи, долазила би му лепа удовица на сан, насмејаних очију, с |
| ростим? — викну Диша.— Никада!</p> <p>— Долазила.{S} Вели: човек чека...</p> <p>— Који човек?</ |
| оседелу браду, која му је чак до појаса долазила.</p> <p>— Ено га! — рече Маца, која се са Лепо |
| и отишао у дућан, рекоше му момци да је долазила тетка-Маца и поручила му, да одмах њезиној кућ |
| однео некуда.{S} Па испричаше, како је долазила кира-Анастасија и у оној собици плакала и моли |
| јно промуца Диша. — Реци ми само, је ли долазила по дреје, реци, тако не гледала очима своје де |
| а је било и сасвим непознатих јој жена, долазиле су, да виде чудо, па, узгред, и три пута помир |
| сина.</p> <p>Какве су му мисли и намере долазиле и то све на један мах у главу, тешко је поброј |
| жагор и певање.{S} Лепосавине другарице долазиле су, као на мобу, да јој помогну у пословима и |
| леб свога мајстора.</p> <p>И тада му је долазило, да не чека, но да погази своје обећање и, као |
| са свих страна <pb n="22" /> и то му је долазило тако пријатно, као од умора задиханоме човеку, |
| га нема, то јој ни на крај памети није долазило.{S} Напротив, њој је било врло пријатно што је |
| р и оно таласање њезиних недара.</p> <p>Долазило му да полуди.{S} Ова три дана не би се могао п |
| Научи ме, де!{S} Ето, ја ћу престати да долазим, па ће временом и свет ућутати.</p> <p>Маца га |
| S} Јанићије је обично увек пре мајстора долазио а Диша опет није никада тако одоцнио као овога |
| а указа.</p> <p>Рано у вече Јанићије је долазио кући, а у први освит одлазио у дућан.{S} Ручак |
| /p> <p>— Ламбру да отераш!{S} То што је долазио, нека!{S} Ама од данас да не пригвири у мајстор |
| Шта више, за она четири дана, кад није долазио, Лепосава је била врло замишљена, па је по десе |
| мисли на ту страну и са великим успехом долазио до уверења, да је у целој ствари потпуно невин. |
| е.</p> <p>— Отишла! — прошапута. — И он долазио... сад шта да се чини?</p> <p>Мислио је испреки |
| >Кира-Анастасија брзо скочи и изнесе из долапа једну антерију, ћурче и чампаре.{S} Кад Ламбре н |
| а све до <pb n="70" /> мајстор-Дишинога доласка, Јанићије је живео као мали султан.</p> <p>Посл |
| мужа, отури канту и пуна радости стрча доле.</p> <p>— Стиже ли? — Добро досли!{S} Како сте пут |
| буђења бректаху, хуктао је и ходао горе доле по соби.</p> <p>— Па сад? — запита преплашено и ст |
| џика, срце му силно залупа а рука клону доле.{S} Мало час га је одјурила ножем, па зар да јој о |
| пустио из загрљаја.{S} Караван се крете долином, а хаџи-Зосим још једном погледа на камилу, у в |
| е са три извора; а кад се будеш враћала дома, никако да се не обазреш за собом, а све до куће д |
| наместо вина пио.{S} Маца је предузела домазлук, неговала она три сирочета, па, прибравши сву |
| и вране растичу!“</p> <p>Али у кућевном домазлуку не би га више познали.{S} Како је у почетку п |
| — Још му неје вакат, него ће сутра моја домакица да ми наниже оште едно килибар-зрно.</p> <p>— |
| <p>— Сутра па да изволите на куде моју домакицу, на еден кадаиф и ратлокум.</p> <p>— Зашто, ки |
| , која беху на гласу.</p> <p>Кир-Дишина домаћа невоља учинила је читав преврат у његовим поглед |
| атку других разговора претресала обично домаћа питања својих ближњих, почело је по мало већ да |
| ко се сврши <hi>први део</hi> ове тужне домаће историје човека, чији су се идеали стопили у јед |
| ошћу пратио приватан, породички живот и домаћи праг чувао као „свјатаја свјатих“ од нечистих но |
| узгред виде, како се одржава кућа, кад домаћин није ту; комшинице и другарице Лепосавине такођ |
| Ламбре!</p> <p>— Кали-мера! — одазва се домаћин — Орсе, изволите кир-Дума, орсе! — и услужно му |
| у тој кући ишао живот тихо и мирно, као домаћин, који је мало час дошао са бурне улице, па се о |
| д црње.{S} То не беше више обична брига домаћина, који се удалио од куће, већ права патња, муче |
| Ено је у соби, спрема се, да пред свога домаћина не изиђе постидна.</p> <p>Диши игра срце од за |
| стиђаше да баци поглед на свога будућег домаћина.</p> <pb n="146" /> <p>— Је ли ти рекла што ма |
| ко светлећи пред собом, опростише се са домаћинима и изиђоше на улицу.</p> <pb n="84" /> <p>— Е |
| није се Бог зна како осећао недостатак домаћинов.{S} Један део домаћинових права пренео је мај |
| ећао недостатак домаћинов.{S} Један део домаћинових права пренео је мајстор Диша на своју пуниц |
| ној цветало је тако, да му је и најбоља домаћинска кућа могла позавидети.</p> <p>Топло и сунчан |
| и жива и здрава и срећу да унесеш твоме домаћину у кућу! — рече Маца и пуна срца пољуби своју ћ |
| ја, у оно време, једном савесном мужу и домаћину стајаху на расположењу.{S} Ретко који дан да к |
| арским и српским; она је била увек пуна домаћих новости, а умела их је тако потпуно и слатко пр |
| м се промолише на свет, расплашили јато домаћих гушчића, који, са својим родитељима, под кутњом |
| ро сте нам досли!...{S} Орсе! — нуди их домаћица у кућу и, смешећи се, прима из њихових <pb n=" |
| а ти кажем какав сам ја и шта тражим од домаћице! — рече Диша и поче јој на дугачко описивати с |
| ребаше да сазна, шта ја тражим од своје домаћице.</p> <p>— Е, ако, ако — одговори Маца и даде м |
| а зар је то лепо да дочекаш старост без домаћице?</p> <p>— Ама, то је истина.{S} Време је, треб |
| ојаса извади стручак босиока и пружи га домаћици.</p> <p>— Сутра па да изволите на куде моју до |
| ма? — виче још с капиџика кира-Думиница домаћици.</p> <p>Кира-Анастасија, која је, баш у то вре |
| говори Ламбре весело и даде знак својој домаћици, да пред госта донесе распаљене наргиле.</p> < |
| p> <p>Обе гошће пољубише се на прагу са домаћицом, а кира-Думиница уштину је још за обрашчић, п |
| ласт надзора, како над кућом тако и над домаћицом, а што се тиче Јанићија, он је био потпуно ув |
| је чезнуо да се на ново окући, да стече домаћицу, која ће му унети у кућу мир и задовољство и д |
| шно крчмио анасонлију, а на своју праву домаћицу и радњу, која је већ у велико почела посртати, |
| и Маца би била најбоља контрола, да му домаћицу од злих очију сачува.</p> <p>Све је то тако, а |
| ћом; бар сад знаш, да ћеш имати честиту домаћицу.</p> <p>И тетка Маца узе мајстор-Дишу за главу |
| по цео сат жагоре, расправљају о каквој домаћој или јавној новости, и са тешким срцем дижу на о |
| Диша мислио, да не може преболети своју домаћу несрећу; мислио је, да од срамоте неће смети на |
| о усана, слуша и осмешкује се на богату домаћу идилу.</p> <p>— Е, е, ти ми много наказива — сме |
| S} Испела се на прсте, уздигла руке, да домаши високу полицу, па се извила леђима, да ти се чин |
| ао псетанце на залогај, који не може да домаши.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Што се д |
| ој кући.{S} И тај страх, што ће у своме дому видети мртваца, задржа га, те, место да одмах оде |
| м.</p> <p>Но, како се у мајстор-Дишином дому извршило чудо, и како је он постао оцем три синчић |
| вих шака и побегла.</p> <p>— Шта чекаш, домуз бре; што не кршиш шија на гробље?{S} Од теб ми цр |
| а га је одлука подржавала и хранила, па донекле и утишавала ону силну навалу, што му дан ноћ ни |
| па било то макар за што.{S} Лепосава је донекле сносила све то, али, кад и њојзи превре, она му |
| > <p>Сузе и преклињање њезино, ма да су донекле утицале на Јанићија, ипак га нису ни мало порем |
| а Бога камењем бацао.{S} Ето и ја тако; донела сам Лепосаву тек у четвртој години.{S} А колико |
| осветио кир-Думи, него му је та освета донела 4000 гроша; а за мале новце, које је дао за есна |
| тина отварала јој је врата сваке куће и донела јој је породички назив: тетка <pb n="29" /> Маца |
| р да знаш, зашто си потегао толики пут; донео си читав берићет у кућу! — утишавала је Маца успл |
| а мужа, да сву срџбу, коју је са сокака донео против кога му драго, искали на њојзи.</p> <p>Лам |
| > <p>Оба шегрта потврдише, да је заиста донео нечије дреје и да их је однео некуда.{S} Па испри |
| итници говори.</p> <p>— Ама Јанићије је донео дреје овде.</p> <p>— А од куда бих ја знала да су |
| фистан и антерија од ћитајке што јој је донео за спомен; подигла је руком у вис, загледала са с |
| то узима по три зрна пшенице.{S} Он је донео собом једну велику светињу: ексер, којим је био п |
| у на рукавима.{S} Кир-Ламбри и кир-Думи донео је два дугачка чибука, поткићена разнобојним мерџ |
| тидљиво она.</p> <p>— Погле, шта сам ти донео.{S} Ходи, ближе!</p> <p>Лепосава маши очима руци |
| > <p>— Ево и ови су видели, када сам их донео у дућан, а после сам их однео код тетка-Маце.{S} |
| Тај, тај, донеси ми га.</p> <p>Лепосава донесе хартијице, хаџија их прихвати са два прста, усек |
| тражили су и обећавали ономе, ко им га донесе, пола царевине.{S} Али ексер се није могао наћи, |
| аде знак својој домаћици, да пред госта донесе распаљене наргиле.</p> <p>— Много, кир-Ламбре, м |
| анима.</p> <p>— Ни врана коска да ми не донесе више у овај пусти Београд! — Ватра да га изгори! |
| ре брате, служиш поштено, а он да ти не донесе поклон ни колико за једну аспру.</p> <p>— Нека, |
| моле, да им из светих места ово или оно донесе.</p> <p>Лепосава је била у трострукоме послу: сп |
| бало, слао је из дућана Јанићија, да му донесе, па чак је од некога доба у дућану ручавао.</p> |
| ца што је слала Лепосаву у дућан, да му донесе по штошта од своје софре као понуду.{S} Кир-Диша |
| дговори Јанићије и оптрчавши целу башту донесе је пред тетка-Мацу и, збуњен, као да је бекријск |
| да запита.</p> <p>— Газда, да ли да ти донесем хладне воде?</p> <p>— На! — простења Диша и иза |
| зови је сада; одох прво до куће, да јој донесем нешто.{S} Па онда већ биће боље...</p> <p>И так |
| ох, како сам уморна!{S} Лепосава, дете, донеси један ратлокум и воде.</p> <p>Кир-Диша само преб |
| ? — запита Лепосава.</p> <p>— Тај, тај, донеси ми га.</p> <p>Лепосава донесе хартијице, хаџија |
| ицу око врата, а дукат на чело; па онда донеси послужење.</p> <p>— Је ли ти се допада? — запита |
| ићије!{S} Тамо, на Јалији; сад ће да га донесу!</p> <p>— Кога да донесу?!{S} Нећу мртваца! — ра |
| ; сад ће да га донесу!</p> <p>— Кога да донесу?!{S} Нећу мртваца! — развика се хаџија као у пом |
| осави, па јој онда све ређао шта ће јој донети, кад буде у бабињама.</p> <p>Али прође и прва и |
| е и трчи из собе у мутвак и обратно, те доноси час кафу час ратлокуме и друге слаткише гостима. |
| бре? — развика се кир-Дума, што га грло доноси, и диже обе шаке и вис.</p> <p>— А шта се то теб |
| ли Цариград, од куда су ондашњи трговци доносили робу.</p> <p>То је била добра мисао и ко зна н |
| долази кући преко дана.{S} Ручак су му доносили од куће шегрти, пре него што ће у вече заклопи |
| дневни пазар редовно је свакога вечера доносио тетка-Маци, која га је затварала у оковану гвоз |
| е била ведра и обасјана, благ поветарац доносио му је шумор баштенскога грања и пријатно расхла |
| иштаху за мамом и татом, који наизменце доношаху хране својој дечици.</p> <p>— Берићет под кров |
| аједно са тим младешчићем у левоме куту доње уснице, постала већ предметом једне песмице на грч |
| једним руменим младешчићем у самом куту доње уснице, и јелечетом, за које сте морали страховати |
| донеси послужење.</p> <p>— Је ли ти се допада? — запита Диша, уживајући у њеној забуни.</p> <p |
| ра-Думиницу и кира-Ману.{S} Јако јој се допао фистан и антерија од ћитајке што јој је донео за |
| меним јутарњим зрацима.{S} Из те даљине допираху му једва гласови мујезина, који оглашаваху вер |
| базре око себе, погледа тамо од куда му допираше весело ћеретање, па кад опази Лепосаву и чу, к |
| спусти низ Зерек, уз пјенија свештеника допрати Дишу до Јалије, окадише лађу и пожелеше срећан |
| ким барјаком; а после укопа све, што је допратило покојницу до гроба, вратило се хаџи-Дишиној к |
| чи му грануше живошћу, кад му са сокака допре раздражена вика кир-Думе и двојице његових пријат |
| томе је и сама кира-Анастасија случајно допринела.{S} На позив суда да дође у Београд, да се су |
| ло три године!</p> <p>— И седум дана! — допуни Ламбре.</p> <p>— Па, па, па! — учини Дума и зани |
| сне од задовољства и среће.{S} Он и без допуста пође доксату, али у томе и Маца изиђе, само не |
| посава на ново паде у бунило, а Маца не допусти више да јој дете пеку усијаним гвожђем, него пр |
| на кир-Думу, што се толико заслепио, те допустио, да се један Србин <pb n="35" /> увлачи у њихо |
| ом, да Јанићија отераш, а кир-Ламбри да допустиш да и од сада долази У кућу.</p> <p>До овога ча |
| ја над старим, запуштеним гробовима, не допушта да се приближите гробу, коме не долази више ник |
| реници, како он никоме у својој кући не допушта, да што противу његове воље и о својој глави ра |
| дила! — подвикну Маца, која није никада допуштала да јој кћи противуречи; Лепосава убриса очи р |
| редусретала отворено и, у колико јој то допушташе нови положај, весело, нежно, управо сестринск |
| нице добио. — Иде ситно, у колико му то допушташе његова облина, избегава да се са познатима са |
| ="153" /> момцима, да без његове воље и допуштења није момак могао располагати својом службом.< |
| ици; она обори главу и са неким изразом досаде и срдње одмахну руком:</p> <p>— Дете!{S} Право к |
| ете? — утаче се кир-Дума. — Ето, ја сам досао као еден пријатељ, да ме научите, те да и ја разб |
| , а како је био самохран, одлучи, да се досели у Београд, те да последње дане живота проведе ко |
| , очекивали, да се сама кира-Анастасија досети, а ова опет редовно је разбијала главу размишљај |
| апомене почињу да се развијају незгодне досетке на рачун мајстор-Дише, кира-Анастасије и Ламбре |
| добацујући једна другој по коју веселу досетку на рачун будућих младенаца.</p> <pb n="25" /> < |
| дговори Станко и поче се смејати својој досетци.</p> <p>Мајстор Диша скочи са ћепенка и збуњен |
| у читању хијероглифа и старих шилтова, досећа се, да је оно кожа њезиног рано изгубљеног супру |
| о довела Думу њему, па се чак по мало и досећао, да ће се тицати и удовице, те му некако дође т |
| до рамена голе.</p> <p>— Добро сте нам досли!...{S} Орсе! — нуди их домаћица у кућу и, смешећи |
| стрча доле.</p> <p>— Стиже ли? — Добро досли!{S} Како сте путовали!</p> <p>— Боље вас нашао!{S |
| ко му је требало да са највећом штедњом доспе до Галца.</p> <p>Хаџи-Зосим је био врло услужан, |
| наследника.</p> <p>— Једно и још једно, доста!{S} Не треба више; нек буде макар једно, син, као |
| pb n="92" /> <p>— На поље из моја кућа; доста сте без ћирија седели у њу, сад нема више! — одго |
| а чекам, хоће ли се сетити да ми плате; доста је што овима бадава вучем читав пртљаг.</p> <p>У |
| а камо ли да их таква судбина снађе!{S} Доста, ако кажем, да је он био налик ономе сиромаху, ко |
| а запрепашћења.</p> <p>— Доста, бре!{S} Доста!{S} Нећеш ваљда свих седам... продера се Диша на |
| шћући од наглога запрепашћења.</p> <p>— Доста, бре!{S} Доста!{S} Нећеш ваљда свих седам... прод |
| амен и поређа Цигане око себе.</p> <p>— Доста!{S} Ево вам бакшиша; а сада да се вратите онима, |
| ожи на дискус, купи пет ока измирне, па доста!</p> <p>— Ама како ћу, кад сам се за толико завет |
| требају ми баш ништа; има мајстор Диша доста, а то ћу цркви, нека је Божје.</p> <p>Са таквим м |
| је у срце!</p> <p>— А деце не је никад доста!{S} То због старос викам.{S} Синови, па ће да те |
| шта за бадава, па ни жена!{S} Ја сам се доста уједао, сад се уједај ти!</p> <p>Кир-Дишина несан |
| ице свега овога, седео је на миндерлуку доста узнемирено, пребацујући то леву преко десне то де |
| до вечери не би, мајстор Диша одлучи да достави полицији о бегунцу, те да га она пронађе.{S} Пр |
| знано куд.{S} Ко о њему што сазна, нека достави власти. — Лични опис има осамнаест година, висо |
| се у сватовима покаже као <pb n="31" /> достојан зет нације у коју се претапао.{S} Кир-Думина ж |
| својим бројаницама.</p> <p>Дочек је био достојан једнога устабаше и признатога добротвора, који |
| да баци нестрпељиве очи на ковчежић.{S} Достојанствен изглед пустињаков, који поред свега нејел |
| рали у гомили овога света, хаџи-Диша је достојанствено стојао код крме и побожно пропуштао изме |
| ак и то урадио, без обзира на устабашко достојанство и оне четрдесет и три године, које су га и |
| села разлеже.</p> <p>А хаџи-Дишу, чију достојну успомену чупамо из заборава, ако ни за шта дру |
| је ствар била очигледна, суд му је и то досудио.{S} Да се ствар што пре оконча, томе је и сама |
| нице са упаљенога крова; и сваке од њих дотакао се, али га је свака и опржила.{S} У дубини узру |
| пркосна претња, као да га чика да је се дотакне, ако сме.</p> <p>— Еле, муж на путу а жена ашик |
| “, који не верују, докле се и прстом не дотакну рана, снабдео се он уверењима и печатима од вла |
| кир-Диса! — рече Дума улазећи у дућан и дотакнув се руком чела.</p> <p>— Бог добро дао! — одгов |
| могао видети.</p> <p>Пре него што ће се дотаћи сандучета, старац изговори кратку молитву и прин |
| е ту стидиш и снебиваш.</p> <p>Лепосава дотаче носом кесицу и помириса.</p> <p>— Још двареда! — |
| и у дућану не буде штете!</p> <p>И када дотаче пољупцем врх светог ексера, осети, како га кроз |
| акар и крвнички, погледа с њоме и да је дотера, бар да му се правда, па макар да га и слаже, ву |
| да дотле, ако има што, по кући спреми и дотера, како би младожења све у реду затекао.</p> <p>О |
| p>— Куда ћеш, зете?</p> <p>— Идем да га дотерам! — викну хаџија раздражено и изиђе на улицу.</p |
| по кући, па се толико око распремања и дотеривања занела, да је потпуно заборавила зашто све о |
| едрага, докле га један биволар, који је дотеривао биволице у Београд, није нашао на путу, прими |
| еко које је слазила модра бареш-шамија, дотицао је својим крајем до самога струка.{S} Слика нео |
| вега.{S} И вечера, које се до сад једва дотицао, сад му необично слатко паде.{S} Јео је тако пр |
| их говори, пођу у одлучну борбу противу дотичне сплетке.{S} Напротив, и сама помисао, да му ваљ |
| гла прочитати и све жеље онога, који је дотични поклон послао.</p> <p>Али сви ти поклоници, пор |
| ле се ми овде боримо са нечистом силом, дотле он у наше радње шаље по једнога анђела, да нам им |
| ком настрешницом и хладовитим доксатом, дотле је у тој кући ишао живот тихо и мирно, као домаћи |
| са просиоцима доћи у прву недељу, те да дотле, ако има што, по кући спреми и дотера, како би мл |
| о једној торбици, обешеној о дувар, све дотле, докле не би напипао једну аспру (1/3 од паре), п |
| њега може доћи, па ни то, с чим ће доћи дотле, он је ипак био науман да то изврши, само ако она |
| је ни чудо, што је, мало по мало, успео дотле, да су га у чаршији сви Грко-цинцари почели убрај |
| беху већ стасале за удају, те се могаху дотле надати, да ће мајстор Диша на њихова врата кад та |
| {S} И тако, заборављајући на све што их дотле устручаваше, уђоше једна за другом у авлију кира- |
| ne unit="subSection" /> <p>Једнога дана дотрча Јанићије кући сав задуван и врло узбуђен.{S} Так |
| му јави, ако што буде.</p> <p>Око подне дотрча Јанићије у дућан, узбуђен и задуван од силног тр |
| стоји и не миче се, она остави судове и дотрча му.</p> <p>— Шта је, море, што си подупро капију |
| од нападача.</p> <p>Неколико пролазника дотрчаше на ову вику; а када Дума опази да више није са |
| ао и газио, да би га и убио, само да не дотрчаше људи, те га од Јанићија отеше.</p> <p>Тетка Ма |
| х је било жена нероткиња, којима су већ дотужали прекори и искосо погледање њихових мужева.</p> |
| Маце.</p> <p>— Море, зете, не брини!{S} Доћи ће ти, видећеш!{S} Нема нигде умешено па обешено; |
| p>— Хајде ти само у мутвак; сад ћу и ја доћи.</p> <p>У мутваку затече Лепосаву, како намешта по |
| поласку, изјави да ће јој са просиоцима доћи у прву недељу, те да дотле, ако има што, по кући с |
| а не иде никуда из куће, јер ће јој она доћи на посело, чим припека мало ублажи.</p> <p>А дан ј |
| >— Да продам, а ко зна у какав ће народ доћи оваква светиња.{S} Можда си ти баш од оних... оних |
| и где је Галац, ни како се до њега може доћи, па ни то, с чим ће доћи дотле, он је ипак био нау |
| е до њега може доћи, па ни то, с чим ће доћи дотле, он је ипак био науман да то изврши, само ак |
| Константин није могао са толиким благом доћи.{S} А испосници никада не лажу.{S} Па онда, он се |
| о одмах не дође, она ће му сама у дућан доћи.</p> <p>Није се имало куда; ићи се мора, а како ће |
| један угледан мајстор у чаршији, могао доћи и на таку мисао, да ноћу ускаче у кућу једне удови |
| Јанићије, сам, без ичије помоћи, могао доћи на овако препредену мисао.{S} Такве мисли не падај |
| да му жена не продужи како је започела, дохвати маказе и својом руком одсече гајтан, о коме је |
| е у собу, она забуна и ватра на ново га дохвати; он брзо седе на миндерлук, завали се на узглав |
| егдан.{S} Руку, којом је потегао, да је дохвати, трже као опарен, кад угледа како и нож и очи к |
| пезевенк, куче, бре!? — подвикну Диша и дохвати једну летву, да одалами непослушна шегрта.</p> |
| — подвикну му мајстор претећим гласом и дохвати руком за један дрвени калуп.</p> <p>Јанићије се |
| аквачила већ; а кога судба једаред само дохвати у своје незграпне шаке и почне да га меси, тај |
| мех девојачких грла из баште, као да му дохвати усклик и разнесе на све стране.{S} Бар њему се |
| кога се о сватовима онако рђаво провео, дохватила га сада, па га чисто гура напред кроз тесну и |
| тајао дужан; толико пута изненада би је дохватио шаком, те је она често више од њега примала, н |
| да ћу сада?{S} Коме? — јецао је, кад се дохватио оне простране равнице на Дунаву.</p> <p>Но та |
| опао страх од учињенога греха, он би се дохватио тога правца, окретао своје мисли на ту страну |
| то је руком нешто отискивао од себе.{S} Доцније тек, кад се освестио, причао је, како је, у оно |
| к) прво у служби београдскога везира, а доцније га узе Господар Милош у своју службу, да носи п |
| да плаче за мужа.</p> <p>Неколико дана доцније изгуби се и кира-Анастасија.{S} Много доцније у |
| е изгуби се и кира-Анастасија.{S} Много доцније уверио се кир-Дума, да га је Ламбре обмануо и д |
| е сметало комшилуку ни најмање, да мало доцније, из оног ранијег снебивања и потајног осмешкива |
| газдиним хлебом гутао и чувао их, да их доцније он, кад буде произведен за калфу, са богатим ин |
| аг!....</p> <p>Јанићије зинуо на овакав дочек; избечио очи, па како је обема рукама пружио саха |
| о по зрно на својим бројаницама.</p> <p>Дочек је био достојан једнога устабаше и признатога доб |
| еха гласом.</p> <p>Фудул-Стаменка једва дочека овај звонки смех и сада разговори ударише много |
| ајурили.</p> <p>Напротив, тетка-Маца га дочека као и обично и смешећи се:</p> <p>— А где си ти |
| цио, то је било неколико речи, да га не дочека кући, ако принова не буде жива.</p> <p>Цео тај д |
| > <p>Поткрепљена тако снажним разлогом, дочекала је кир-Дишу на ручак, тврдо уверена, да ће га |
| мало час онако радосна, као да је једва дочекала, што јој се муж вратио, а сада тако презриво.< |
| руку својој мајсторици.{S} Лепосава је дочекала „чираке“ као права устабашиница, али, кад се с |
| </p> <p>Кад се вратио, тетка Маца га је дочекала на капиџику.</p> <p>— Камо Лепосава? — запита |
| то није срећан човек?</p> <p>Маца га је дочекала сама у својој соби.{S} Лепосаву је опазио у ав |
| аменки, која је с највећим задовољством дочекала кир-Ламбру, ипак није било пријатно, да се у њ |
| е са златном огрлицом и дукатом на челу дочекала, изнела пред њих свакојаке посластице, па се с |
| ија отеше.</p> <p>Тетка Маца и Лепосава дочекали су заједно са Дишом Јанићија и обасули га свим |
| Па кад би то све било, да ли би он то и дочекао?{S} А код овога мајстора његово произвођење бил |
| аквоме несносноме душевноме расположењу дочекао је и долазак свога мајстора. — Сунце зашло већ, |
| је со стрекја; и у здравје и весеље да дочекате дечица, па како пилињи око кокошка да пијучу у |
| де.{S} Ко зна како ће <pb n="141" /> га дочекати и шта ће му све рећи, што јој је дете на глас |
| гледаше <pb n="101" /> неће је моћи жив дочекати.{S} Очи су му севале грозничаво и чисто набрек |
| зуверити.</p> <p>— Па зар је то лепо да дочекаш старост без домаћице?</p> <p>— Ама, то је истин |
| дервиш — До године, кад дођем, ти да ме дочекаш са пешкешом, а ја да ти сада дам четири записа. |
| г ће дати, па ћу се вратити, а ти да ме дочекаш како приличи једној хаџики: чесна и поштена!{S} |
| од би започео да се правда, свуда су га дочекивали сумњивим осмехом или тако чиме, што га је ув |
| тај дан мајстор-Дишу су то овде то онде дочекивали сличним питањима, и где год би започео да се |
| шије, које је толико година с презрењем дочекивао и увек држао у пристојној даљини од себе, сад |
| о, ћери, докле си код мајке; мужа нећеш дочекивати седећи. —</p> <p>Тога дана мајстор Диша је у |
| азда? — зацвили дечак, изненађен оваким дочеком.</p> <p>— Није за зло; за добро је! — смеје се |
| Анастасија радосно и без икакве стрепње дочекује свога супруга.</p> <p>Кира-Анастасија одреши б |
| ина, примила се, да у младожењиној кући дочекује госте.{S} Диша није имао никога свога, те му ј |
| рцу, протрча поред њега једноме буџаку, дочепа кухињски нож, којим је мало час рибу порила, и с |
| ећи приближио ћепенку мајсторовом, овај дочепа ненадно калуп и исповрте на њега; Јанићије се, у |
| вечних мука, које би га на ономе свету дочепале.</p> <p>Сад већ, кад је дошао до овога уверења |
| ће полиција!</p> <p>Али, у исто време, дошану му друга мисао: зашто полиција?{S} Боље да одеш |
| чало, како је Диши још јутрос нека жена дошанула нешто, те он као махнит одјурио у удовичину ку |
| ло, кир-Ламбре је, дубоко после поноћи, дошао кући пијан као земља, и чим је натрапао на своју |
| оме је Јован Крститељ Спаситеља крстио, дошао је један пустињак, прави богоугодник, за кога се |
| предаде му.</p> <p>— Узми и хаирли!{S} Дошао си без деце, враћаш се с децом!</p> <p>— Боже дај |
| а је дошао са мном, јесте хаџи-Диша.{S} Дошао је из срб-вилајета, хеј, тамо, преко мора на сто |
| зва се Маца и изађе на доксат.</p> <p>— Дошао Јанићије!{S} Ево Јанићија! — викну Лепосава весел |
| да докаже, тешко да би до својих новаца дошао.{S} Турске власти би хаџи-Зосима бациле у апсу, а |
| рва помисао била је, да је мајстор Диша дошао, да се разрачуна с њим, и он сав претрну, скочи н |
| а од неприлика, кир-Диша је још једаред дошао кући, па, кад се уверио да је капија затворена, о |
| ском језику. — Овај, што га видиш да је дошао са мном, јесте хаџи-Диша.{S} Дошао је из срб-вила |
| онако растужен пошао кући, али, када је дошао до свога капиџика, изиђе му на очи кира-Мана са њ |
| полицију њега, да се протера од куда је дошао — одговори кир-Дума.{S} И Ламбре такође беше тога |
| земљу.{S} Пожурио је кући, али, кад је дошао пред капиџик и чуо оно нарицање, застаде за некол |
| свету дочепале.</p> <p>Сад већ, кад је дошао до овога уверења, није имао више нигде излаза.{S} |
| ри, кад спази матер. — Ево, Јанићије је дошао, ама не знам шта му је.</p> <p>— Бог с тобом, дет |
| хаџијске браде.</p> <p>— Знаш ли ко је дошао? — запита је још са сокака.</p> <p>— Ко, море?</p |
| редство. — Неколико недеља већ, како је дошао из Меке неки постарији дервиш и настанио се у Дер |
| мајстор Диша, још збуњенији него што је дошао, изиђе из оне куће и од оне жене, за којом је тол |
| човека у антерији од ћитајке, који није дошао у цркву, да се помоли за покој душе кир-Бенџине и |
| иџик стојала.</p> <p>А када је Јанићије дошао, она га је осетила инстиктивно и у грудима јој та |
| ти са чега јој је муж овакав из чаршије дошао?</p> <p>Завири у мутвак, али, кад је ни тамо не н |
| моту на смеј не изнесу.</p> <p>Најпосле дошао је до једнога резултата, да би најбољи начин, кој |
| азлога не само у томе, што је њезин муж дошао срећно с пута као богат наследник, и што је кир-Л |
| жавала, како ти се радовала, кад год би дошао, па сад одједаред да је под таквом срамотом остав |
| погана земља, <pb n="197" /> из које си дошао, да ми у браду поганиш?{S} Јесам ли ја Френк, шта |
| и мирно, као домаћин, који је мало час дошао са бурне улице, па се овде раскомотио, лепо испав |
| подићи углед у цркви.</p> <p>Овај савет дошао је таман како ваља.{S} До тога времена сви су есн |
| д мутвака.</p> <p>— Сад ћу је звати.{S} Дошла јој другарица, па плету иза мутвака.</p> <p>— Нек |
| храна, добар пород!“ Зар би твоја жена дошла теби здрава као тресак, да мој покојник, Бог да г |
| кажем! — одговори Лепосава, па како је дошла ближе Јанићију, ухвати крај од кајиша, који му је |
| ло.</p> <pb n="82" /> <p>Кира-Мана није дошла; обећала је и она, али је у вече изненада заболи |
| многе користи; јер у који год би дућан дошла, да штогод купи, свуда би добијала на поклон по к |
| ли.{S} Али ова новост тако је изненадно дошла; а то се све њега лично тицало, те баш и да није |
| речи она је била: „тетка“, мила и добро дошла свакоме.{S} Али, кира-Анастасија је зебла баш од |
| несхватљиво расположење.{S} Тетка-Маци дошле на посело неке жене, а Јанићије у мутваку туца ка |
| Section" /> <p>Кад су кир-Ламбре и Дума дошли кира-Анастасији, пријатно се изненадише, кад на м |
| раз двомислен и тајанствен; лице јој је дошло запрепашћено.{S} Она се од чуда само прекрсти и п |
| аки покрет свога мајстора.{S} Па и њему дошло мило, кад виде како му газда певуши једну грчку п |
| ЖИВОТА СТАРОГ БЕОГРАДА</p> <p>ОД</p> <p>ДРАГ.{S} Ј. ИЛИЈЋА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈ |
| коју је са сокака донео против кога му драго, искали на њојзи.</p> <p>Ламбре је дуго праскао и |
| авао, да од своје стране даде каквог му драго објашњења, избегавао је чак и прве комшије, само |
| авлије ни из куће ни гласа ни каквог му драго шума, осем онога шандуда, чије се густо грање над |
| што се може видети на мишицама какве му драго лепотице, он би, зацело, узвикнуо од силна задово |
| едва успеле, да је сачувају од какве му драго несреће.</p> <p>На срећу ову наглу жалост брзо је |
| мајлију која чува од урока или какве му драго несреће, да је свети човек морао узети у помоћ јо |
| љева обично помишља.</p> <p>Али како му драго, тек све ово ускорило је, да се овај разговор пов |
| ад је болови стигоше.</p> <p>Но како му драго, хаџија је био приморан, да поднесе и овај ударац |
| опече и њезина супруга.</p> <p>Како му драго, тек обе куме прихватише ово као свршену ствар и, |
| лепо грло, па када би запевала какву му драго песму а другарице јој прихватиле, ретко да би ко |
| јом женидбом.{S} Могао је узети коју му драго Српкињу, али то би био онакав исти грех према буд |
| лепо случају, нека га носи куда је њему драго, нека га ваља на својим таласима, као што речна б |
| оно о сватовима.{S} Јанићије је све то драговољно изводио и био је увек задовољан, кад год би |
| чније фигуре чочечке игре, која је тако дражесно пристајала свежини и младости удовичине фигуре |
| ладост, набрекла свежином, која пркосно дражи, бацала га је у неку непријатну забуну, као човек |
| д ћепенка и хлебова, чији је мирис тако дражио његов изгладнели стомак.</p> <p>— А да сам оне Л |
| и у кући заведе што већу штедњу и да на драмове одмерава шта ће се и колико ће се данас појести |
| ретећим гласом и дохвати руком за један дрвени калуп.</p> <p>Јанићије се скљуси за пањ и горко |
| му се ороси знојем што га проби.{S} Као дрвени стуб стоји и ни једним делом тела не миче, већ г |
| <pb n="187" /> <p>— Не беше ми згодног дрвета — одговори Јанићије; али Лепосава му не даде да |
| , као мачка кад вреба, довуче се између дрвета и густога османлука самоме доксату, из кога се о |
| е софре поставе у башти под оним густим дрвећем, које не да сунцу на земљу.{S} Кира-Мана, кума- |
| елена, кад су узели из Јерусалима часно дрво, тражили су и обећавали ономе, ко им га донесе, по |
| и језиком на коме је Периклес усхићавао древну Јеладу, он је тек онда окретао српски, али тако, |
| леда је у очи.</p> <pb n="68" /> <p>— А дреје?...{S} Што си их однео на кира-Ману?</p> <p>— Нис |
| та потврдише, да је заиста донео нечије дреје и да их је однео некуда.{S} Па испричаше, како је |
| тора.</p> <p>— Ако ме је и отерао, моје дреје мора ми дати; неће ваљда бити тако бездушан, да м |
| стомак.</p> <p>— А да сам оне Ламбрине дреје предао онда кира Мани; или да сам их сачувао до п |
| > <p>— Ама лажеш, бре! —Где су Ламбрине дреје?{S} Од куда Ламбре ту?</p> <p>— Ево и ови су виде |
| тетка Маца пажљиво.</p> <p>— Па... оне дреје...{S} Ламбрине...</p> <p>И код овога имена запе м |
| у срамота него на твоју.{S} Имао си бре дреје у својим рукама, па што јој рече, где си их сакри |
| а се обучем.</p> <p>— Однео... све... и дреје.. и... јецала је Анастасија.</p> <p>— Шта велиш?! |
| Брат да ми будеш, Јанићије... врати ми дреје...</p> <pb n="67" /> <p>— Не могу, нису код мене! |
| {S} Ламбре, а ја нити сам га видела, ни дреје познајем.</p> <p>— Па то... она је једна... једна |
| p>— Ама шта ћеш од мене?</p> <p>— Врати дреје...{S} Ја ћу му кажем да никад више не долази... х |
| плакала и молила Јанићија да јој врати дреје.{S} Јанићије им није казао чије су дреје; али леп |
| ја сам се онда сажалио, па сам јој дао дреје.</p> <p>— Бре, децо, чусте ли шта лаже?</p> <p>Об |
| говори.</p> <p>— Ама Јанићије је донео дреје овде.</p> <p>— А од куда бих ја знала да су то ба |
| а га потплатим, да ћути.{S} Дај ми само дреје да се обучем.</p> <p>— Однео... све... и дреје.. |
| — викну Ламбре. — Не ли имаш кир-Дишино дреје?</p> <p>Кира-Анастасија брзо скочи и изнесе из до |
| Диша. — Реци ми само, је ли долазила по дреје, реци, тако не гледала очима своје дете!</p> <p>— |
| реје.{S} Јанићије им није казао чије су дреје; али лепо су чули како је плакала и молила га и р |
| p>— А од куда бих ја знала да су то баш дреје кир-Ламбрине?{S} Што да бедим човека?</p> <p>— А |
| подвикну Анастасија.</p> <p>— Кучко! — дрекну Диша. — Ја искам да ми даш дете у кућу, а ти, ме |
| p>— Шта си се забленула, бре, овамо!? — дрекну мајстор Диша, кад опази како девојче извирује; д |
| р-Ламбру прођоше жмарци и у мало што не дрекну.{S} Учинило му се, да га је за руку ухватио кир- |
| бројанице са педесет и четири зрна, као дренак дугуљаста и крупна ћилибара.</p> <p>Иза појаса и |
| аред месечно, када би се кренула, да из државног „казначејства“ прими десет цванцика пензије, њ |
| и; грчко-цинцарска чаршија, у то време, држала се сложно и, где год су њезине устабаше прегле, |
| рно у једну гвоздењачу, од које је кључ држала тетка Маца о своме врату.{S} Кад је хаџија прегл |
| елагодно; оно незнано што га је једнако држало у некој запетости и недоумици, појачавало се све |
| га није погодио, одлучио је Јанићијево држање.{S} Он онако узбуђен и псујући <pb n="77" /> и т |
| кир-Дума, коме се овако мајстор-Дишино држање учини сумњиво.</p> <p>Али мајстор Диша не чу ово |
| е дало прилике, он је, својим примерним држањем, успевао да покаже, колико је културно одмакао |
| ом, помагао Маци у свему око болеснице, држао је по читав сат њезину врелу руку у својој руци и |
| ућана, сурово најурили.{S} И он се тога држао као стене.{S} Прва два просјака, који би му навра |
| задрхта рука, коју је Јанићије у својој држао; она отвори очи, погледа Јанићија и осмехну се на |
| ико година с презрењем дочекивао и увек држао у пристојној даљини од себе, сад су му се злурадо |
| ала све појединости које су, како је ко држао страну коме, бацале у тамну сенку час Дишу а час |
| због гојазног трбуха, који се спокојно држао на кратким, као ступе дебелим и чврстим ногама.{S |
| м Мацином.{S} А тако се најзад и морало држати, пошто је мајстор Диша дан из дан одлазио на каф |
| омуклости; а и кир-Диша, кога четворица држаху за руке, покуша да се отме; па, кад осети да му |
| их двоје кришом измењали, још га и сада држаше у неком заносу, те је ишао као по сну.{S} Све му |
| ни знао да је она рука, која му чврсто држаше шаку, већ умрла.{S} Тек кад Маца закука, он прес |
| већа узбуна.{S} Срби, познаници Дишини, држе страну своме Србину и бране га, а Грци, пуни једа, |
| могло.</p> <p>— Шта? — запита Јанићије, држећи је за руку и хладећи јој чело и зажарене образе. |
| почупа! — пискала је фудул-Стаменка и, држећи <pb n="140" /> се једнако капиџика, трешаше му п |
| ило од нечастивога! — говорио је хаџија држећи хартијице, све докле их пламен сасвим не обухват |
| једну ногу преко прага, тако још стоји држећи руком за кваку.</p> <p>— Еле, како сте?{S} По пр |
| што страшно десило, па се чисто смрзао, држи прстен у руци, премеће га и загледа и очекује, нећ |
| ичку бошчу, коју му је пружио.</p> <p>— Држи ово, па хајде кући!</p> <p>Јанићије се поврати од |
| ом на глави, како чучи и предњим шапама држи кожу од неке друге лисице.{S} По оним крупним, зел |
| о.{S} Према њему чучнула некаква жена и држи на крилу болесно дете.</p> <p>— Тако да радиш, сна |
| новост дознао.{S} Каже се: суд; ама кој држи тај суд?{S} Има ги који не су ни род, ни коска од |
| ша му, шта више, посаветова, нека се он држи само њега <pb n="168" /> и чест му чува, а он ће з |
| чинило, као да га још нека веза чврсто држи за ону, коју је тако брзо напустио.{S} Сад ће кир- |
| маши очима горе, а то није удовица, већ држи кир-Ламбру за ногу.</p> <p>Сан као сваки сан; али |
| т година.{S} Па зар да те толико у кући држим!</p> <p>Тешко је било Лепосави слушајући материна |
| , а наместо тога очи јој добише некакав дрзак, изазивачки израз.</p> <p>Тај израз не измаче кир |
| м мајстор Диша, како га Јанићије зове и дрмуса из све снаге; али он се не мога одазвати.{S} Сам |
| но на очи! — дерао се Ламбре и бесно је дрмусао за оба рамена.</p> <p>А када се кира-Мана истрж |
| огућ.</p> <p>— Роспија!{S} Уби ми душу; дроб ми ишчупа! — застења Диша саломљен и клонуо под те |
| о си подупро капију? — рече му весело и дрпну га за рукав.</p> <p>Али Јанићију се стегло грло о |
| тасија и утаче се у очи своме мужу тако дрско и изазивачки, да се овај чисто забезекнуо пред ти |
| ти.{S} Дабоме да се и она ишчуђавала на дрскост „оне девојчуре“, али ипак све се сводило на то, |
| xml:id="SRP19061_C2"> <head> <hi>ГЛАВА ДРУГА</hi> </head> <p>Тако се сврши <hi>први део</hi> о |
| и чија је молитва најзад успела, да га друга жена, на седам година по венчању, обрадује тројка |
| артиру мајстор Диша је имао још једнога друга, сапутника, који му је био вођа по Јерусалиму.{S} |
| ир-Ламбре је предосећао већ, да је нека друга, много важнија мисао довела Думу њему, па се чак |
| е у бабињама.</p> <p>Али прође и прва и друга па и трећа година, а мајстор Диша оста без наслед |
| њој крчми по мало анасонлију, јамајку и друга пића, која беху на гласу.</p> <p>Кир-Дишина домаћ |
| , свети човече; желим децу, ама ето већ друга година, а она и не мисли!</p> <p>— Пеки, пеки, не |
| " />.{S} Али при излазу из собе дође му друга мисао, извуче гужву од туда и брзо оде низ чаршиј |
| ја!</p> <p>Али, у исто време, дошану му друга мисао: зашто полиција?{S} Боље да одеш прво Ламбр |
| љу учинио.</p> <p>Но и ту мисао потисну друга, а ову трећа и тако редом, те на тај начин, порем |
| скао од бола, али, да ли Канче или њена другарица, то није знала.</p> <p>Неколико жена, које ис |
| </p> <p>— Сад ћу је звати.{S} Дошла јој другарица, па плету иза мутвака.</p> <p>— Нека тетка-Ма |
| а и обележена, па је тако и урадила.{S} Другарице Лепосавине сјатише се, да јој честитају, а Ле |
| када би запевала какву му драго песму а другарице јој прихватиле, ретко да би ко прошао улицом, |
| девојачки жагор и певање.{S} Лепосавине другарице долазиле су, као на мобу, да јој помогну у по |
| у шербета, који се грејао за Лепосавине другарице.</p> <p>Али то „дете“ у овоме часу шкрипну зу |
| /l> </quote> <p>То су певале Лепосавине другарице; јер тетка Маца не беше од оних жена које окл |
| кућа, кад домаћин није ту; комшинице и другарице Лепосавине такође су је обилазиле често; а та |
| пред носом зетовљевим.{S} Диши не оста друге него да очекне.</p> <p>Међутим, докле је он чекао |
| p> <p>Разуме се да мајстор Диши не оста друге, него да још чека и да се — нада.{S} Али подгреја |
| свака жена причала је, како је чула од друге, а уз то је, да би догађај био што потпунији, опи |
| а Дишом добар пријатељ, то му не остаде друге, него да се пода небројеним уздасима и да почешће |
| /p> <p>— А ти знаш нешто? — запиташе је друге и радознало погледаше у њу.</p> <p>— Па, ето, тет |
| да ствар заташка, виде да му не остаје друге, него да од мирбе дигне руке и да употреби све шт |
| чучи и предњим шапама држи кожу од неке друге лисице.{S} По оним крупним, зеленим сузама што ка |
| тно, те доноси час кафу час ратлокуме и друге слаткише гостима.</p> <p>Најзад се проводаџије са |
| било за поправку које цркве, школе или друге културне установе, — но мајстор-Диши није ништа с |
| а на чисто; али, тамо овамо, не оста им друге, него да свој историјски понос национални ипак ум |
| а ће сутра дан постати испрошеница а до друге недеље и кира-Дишиница.{S} Али кад бубањ тресну и |
| еста не миче.{S} Није му дакле остајало друге, већ да се преда слепо случају, нека га носи куда |
| стињи; али за то добила је много више с друге стране.{S} Није више морала живети онако повучено |
| ред свога видарског позива, била је и с друге стране међу београђанкама мио гост.{S} Зато што ј |
| аснити и оне загонетне стихове на гробу друге му жене, где вели, да тај „памјатник“ подиже свој |
| ако на улици не беше никога, не оста му друге него да тркне до тетка-Маце.</p> <p>Кад се Диша у |
| нала је да један „старатељ“, тако рећи, други отац, не може ни помишљати и на такве ешеклуке, н |
| иш на њојзина недра, ама под само грло; други пут, овај запис на чело; трећи пут, овај запис на |
| екао: „Бог да је прости!{S} Један пре а други после, тек, сви ћемо тамо!“ — и тако утешен сишао |
| е насумце, залазећи час за један час за други угао тесних улица, претрпаних као и увек разним с |
| чео спуштати ћепенак, кад у дућан утрча други шегрт, који се мајао на пољу.</p> <p>— Ето газде! |
| излије своје нерасположење, он пронађе други.{S} Престао је да јој говори; по десет дана не би |
| е да их разваде.</p> <p>Али ово постиже други резултат.{S} Обојица се у томе часу чисто преобра |
| а!{S} А од судбине нико се не оте.{S} И други су патили, па опет нису помрли од глади.</p> <p>Д |
| — рече Диша.</p> <p>Лепосава помириса и други и трећи пут.</p> <p>— И од тога ћу?... запита она |
| адио, као да си ми био брат.{S} И ко би други смео да тако уради?{S} Ја ето нисам никоме одала? |
| Нема сумње, да би кир-Диша, као и многи други, ово питање извео одлучно и без дугога размишљања |
| амајали.</p> <p>И Јанићије, као и сваки други, грабио је, да што раније дође на чесму, како би |
| обијала на поклон по које шећерлеме или други какав слаткиш.</p> <p>А тетка Маца, поред свога в |
| асу наиђе. — Јанићије није чекао и онај други калуп, што се у мајсторовој руци обрете, већ наже |
| ва образ од њихових очију.</p> <p>— Кој други него младожења!</p> <p>— Какав младожења?{S} Ич с |
| гласак, који овој речи придаваше сасвим други значај, даде му снаге да проговори.</p> <p>— Онај |
| .</p> <p>Кир-Ламбре није чекао да га по други пут зове, отишао је и тамо затекао Анастасију у т |
| <p>Али кир-Диши умину бол и он се и по други пут залете.{S} Анастасија вешто измаче ударцу, пр |
| де је мирисало, докле га не би заменила другим, свежијим китицама, преко зида баченим.</p> <p>И |
| акво извијање, а још мање да ће ма чиме другим ублажити своју судбину.{S} Она му не одговори ни |
| ани капитал у разним кесама, кесицама и другим замотуљцима.</p> <p>Тако је то ишло пуних десет |
| то објашњавао своје назоре кир-Ламбри и другим грчко-цинцарским комшијама; <pb n="20" /> а то м |
| абављао госте час песмом, час мукањем и другим лакрдијама; где га нису оставили, тамо би изника |
| да, надама које је она управљала сасвим другим странама, само не ономе „шилту“, у ћор-сокаку бл |
| {S} Чезнуо је за кира-Анастасијом, и да другима не паде на ум да га њоме ожене, он би у тој жељ |
| посава и стаде у страну, да учини места другима.</p> <p>Диша се опрости са свима, пуницу пољуби |
| одлучио је, да за свој новац не купује другима „на веру“.</p> <p>— Нашао сам кесу на сокаку ва |
| о ту ствар мени, света места су препуна других чудотворних светиња, па се не би ни осетило, а у |
| да је у земљу пропао.{S} Све што је од других дознала, то је, да је у Галцу са кира-Анастасијо |
| а је опет бринула за Јанићија из сасвим других обзира.{S} Ту њезину бригу није изазивао никакав |
| утим, и у чаршији, која је у недостатку других разговора претресала обично домаћа питања својих |
| за ово.</p> <p>— Толико је могао да да; друго је он, а друго ми, богоугодниче.{S} Ти си свет чо |
| , па је отерах.{S} Ти си <pb n="148" /> друго, ти си добра девојка и бићеш вредна и послушна; х |
| вас.{S} Него кад ми бидете муж, онда — друго је“.</p> <p>Тако је причао Ламбре, но то није све |
| ан; прво, што га Лепосава није одала, а друго, што је чезнуо да је бар очима види, ако не успе |
| патроли у руке, ако на улици заноћи, а друго јака глад, која га је већ толико стегла, да је ле |
| пут за једну женску главу врло далек, а друго, што мужа не треба дирати, све докле сам не увиди |
| — Толико је могао да да; друго је он, а друго ми, богоугодниче.{S} Ти си свет човек, па што ти |
| овоме памуку, ама само за нероткиње, за друго не помаже.</p> <p>— Ту смо! — помисли Диша. — Ово |
| главе и без мушке заштите, шта је могла друго него да о бошчу, припасану око шарених шалвара, о |
| падне на нос како христијанину, него на друго место на куде Турцима испада — проклињао је кир-Д |
| </p> <p>Но човек једно мисли, а судбина друго ради.{S} Мајстор Диша је већ у велико припремао, |
| е хтео.</p> <p>И тако хаџи-Диши не оста друго, него да сву ноћ уздише, куне и проклиње, што се |
| где се одбеглица скрива, то јој не оста друго већ да зареди кроз махале прво код кира-%Думиница |
| омену чупамо из заборава, ако ни за шта друго, вредно је поменути по ономе чуду, које му се још |
| ио је за њега много више него ли ма шта друго, што би намерно смислио.{S} Мајстор Диша је, пре |
| а у лицу сав пребледео.{S} Да су ма шта друго изнели противу њега, не би га толико запањило као |
| јмилије.{S} Овако, није му остало ништа друго, него да се преда судбини, па да га она на својим |
| " /> па да дам.{S} Него ми дођосмо због друго; знате због они пари!</p> <p>— Које паре? — запит |
| нићија и тетка-Мацу.{S} Очекивао је све друго само не овај израз, који му је изгледао као пркос |
| дубок уздах, који му наговештаваше све друго само никакво добро не.</p> <p>— Шта си ме звала? |
| изврши што је наумио, и њему не остаде друго него да изиђе на поље.</p> <p>Тек кад је био на д |
| кисељак је слаба храна и њему не остаде друго, него или да се врати мајстору или да изврши што |
| расположења, те тако ни нама не остаје друго, већ да поверујемо кира-Маниној потајној сумњи, д |
| сумње кира-Мани.{S} Сад јој не остајаше друго већ или да жива сачека јавну срамоту, или да без |
| коме се ни у сну није надао.</p> <p>— И друго, па опет син! — викну Маца — Камо алвалук?</p> <p |
| и викну:</p> <p>— Берићет, зете: дође и друго!</p> <p>— Шта велиш? — запита Диша и забезекну се |
| тказује послушност.</p> <p>— А и шта си друго него пезевенк, куче, бре!? — подвикну Диша и дохв |
| један мах збуни.{S} Очекивао је сасвим друго: да ће му жена ударити у плач, да ће га преклињат |
| је скупо, не купуј; али, ово је сасвим друго, то већ није ни дућан ни трговачки посао, већ сво |
| у власти, ја бих њој...</p> <p>У свако друго доба Јанићије би се обрадовао, што ће му мајстор |
| , али у исто време њу је обузимало неко друго осећање, које је неосетно обујимаше, чим кајик иш |
| а снажна набрекла прса, ишао је он пред друговима и свирачима.{S} Код једне крчме зауставише се |
| бници.{S} Али зато набаса хаџи-Зосим на другог пустињака, много важнијег од овога кога тражаше. |
| ишу, ради лакшега разликовања од једног другог хаџије, који је случајно имао исто име, прозваше |
| гледала јој је као да долази од некуд с другог света, па јој се чак учини од једног необично та |
| <p>— А: куд ви!{S} Еле, кад се несто за другога лаје по овај свет, онда је истина; а кад се каз |
| шлука; али сада ни због једнога ни због другога.{S} Јанићије је осећао, да та рука, што га тако |
| га не прими, онда је сасвим пропао; код другога газде морао би као шегрт почети из нова и шегрт |
| или кукурекање петлово, које се чак из другога села разлеже.</p> <p>А хаџи-Дишу, чију достојну |
| >Анастасија и Ламбре осташе једно спрам другога запањени и обоје, као крпа, бледи.{S} Она укочи |
| ицу стојали су обоје сада једно наспрам другога.{S} Он опустио руке, разрогачио очи и зачуђено |
| ио.{S} Сад хаџи-Диша зађе од једнога до другога, те их редом опипа све, али кесе ни од корова.< |
| , или би Лепосаву чешће одашиљао чак до другога сокачета, да пресретне мајку.</p> <p>— А како б |
| ти прстен, те тако кир-Думи није остало другога пута, <pb n="39" /> него да се састане са мајст |
| икако не може изићи на улицу, није било другога начина, но да Ламбру закључа у собу, да на капи |
| вим удавачама прилику, а како није било другога начина да мајстор-Дишу изведу на праву стазу, о |
| цином Лепосавом кроз коло, вијали једно другога, док тек Лепосава у један час отрча мутваку и п |
| ог ње неће да губи место и да на ново у другога газде започиње занат; али, како је у мутваку не |
| оћући, прхнуше у башту добацујући једна другој по коју веселу досетку на рачун будућих младенац |
| е куме толико су се пазиле, да су једна другој без икаквих истраживања на голу реч веровале све |
| чуо за цео догађај, разуме се, сасвим у другој форми.{S} Чуо је како је кир-Дума стао да псује |
| игра чочека) она уздиже над главом деф, другом руком удари по њему по такту мелодије, а ногама |
| риступи просјаку, тисне му је у шаке, а другом руком прихвати га благо за плећа и потискује на |
| то их дотле устручаваше, уђоше једна за другом у авлију кира-Анастасије.</p> <p>— Ели сте ради |
| Јанићија је већ био уверен, да ће и за другом му женом, као и за оном првом, ревно пазити.{S} |
| На прво није хтео ни да се осврне, а на другом му се баш врло озбиљно задржала мисао.{S} И та њ |
| , срете се са Канчетом, која је опет са другом једном девојком пролазила туда.</p> <p>— А што с |
| још више од оног унутарњег бола, ударио другом страном и пошао тетка-Маци.</p> <p>Сав онај јед |
| некуда кир-Диша, и, када се један према другоме нађоше, стадоше као укопани.{S} Кир-Диша, који |
| мбре стојали су у соби сами једно према другоме; она намргођених обрва а он оборена чела, погле |
| ашно, као што би било, да их је ма коме другоме дао.{S} Она изиђе из собице и пожури тетка-Маци |
| ће, с колена на колено, предавати један другоме „шилт“, на коме беше исписана лисица са калпако |
| ово приповедала, када су одлазили једно другоме на ручак или вечеру.{S} Али једно га је, у овај |
| ко на пречац.{S} Главно је, да су једно другоме вазда пакостили; често би се пута, она рашчупан |
| есмицу; пребацио једну руку на Думино а другу на Дишино раме, па ниже ли ниже.{S} Једном речи, |
| ред, опет стаде, па одједаред окрете на другу страну и оде тетка-Мацином сокачићу.</p> <p>Тетка |
| овом душом.{S} И што је дубље залазио у другу годину брачнога живота, тај је облачак постајао с |
| акије, па половину да попијеш ти, а ону другу да попије она. — Оно, што јој не да да рађа, млад |
| кир-Бенџи, кога ни за живота није могла друкчије сматрати, већ као свога господара, коме је по |
| х српских девојака.{S} Али кад већ није друкчије било, он се помири са тим гласом и пође у Беог |
| навикну на ову кућу, да тетка-Мацу није друкчије поштовао него као да му је мати.{S} Али Лепоса |
| -Ламбром, чију је вољу увек сматрала не друкчије већ као наредбу, коју је њезин покојник издава |
| шном ногом и газим по овој светињи, али друкчије не може бити; но пљунути, то је грех, који се |
| исак буде весео и задовољан.</p> <p>Али друкчије је одјекнула ова вест међу српским занатлијама |
| S} И зар сам му ја крива?{S} Ја не смем друкчије, већ како нана каже; а он је слуга, нема нигде |
| бру; али овако, ствар ће испасти сасвим друкчије: мужа ће изгубити, а Ламбру не само да неће до |
| иша одмах дође, протумачио је он сасвим друкчије.{S} Помислио је да га је Лепосава одала, па са |
| у у радњи остане; али сад је већ сасвим друкчије.{S} Јанићије је зрео човек; има већ и мали кап |
| ише ни у кући ни у чаршији није говорио друкчије већ грчки или цинцарски.{S} А када је већ мора |
| p> <p>Но ни у удовичиној кући није било друкчије.{S} Кад је Јанићије однео прстен кира-Анастаси |
| у, те је од неког времена постао сасвим друкчији; толико се изопачио, да га чисто не познајем.< |
| Грко-цинцарима, који, у оно доба, беху друштвеноме животу што и со хлебу, и чијим трговачким ф |
| окушавао да мајстор Дишу уведе у њихово друштво.{S} Тражио је да кир-Дума одмах иде Диши, врати |
| дан Србин <pb n="35" /> увлачи у њихово друштво.{S} Кир-Дума је муке мучио; навукао себи беду н |
| д куће.</p> <p>— Тетка-Мацо — рече Диша дрхтавим гласом — имам један разговор с тобом.</p> <p>М |
| мало примири.</p> <p>Обузела га ватра, дрхтавица, а у срцу толико бола и љутине, да је као мах |
| м, мајсторе! — одговори Јанићије сухо и дрхћућим гласом.</p> <p>— А што си бре такав у лицу? — |
| ница, а антерија му од силнога узбуђења дршће, као да је неко тресе.</p> <p>— Е ли искате вода, |
| цин.</p> <p>— Је л’ живо? — запита Диша дршћући.</p> <p>— И живо, и здраво, и — мушко! — одгово |
| атељом, стаде, разрогачи се на Ламбру и дршћући од гнева поче нешто неразумљиво мрмљати.{S} Кир |
| он, као да га неко гурну, улете у собу дршћући од наглога запрепашћења.</p> <p>— Доста, бре!{S |
| ле овога разлагања, пуче пред очима сва дубина хаџијскога значаја, стеже срце и, предавши се по |
| ило и сувише слабо да га изведе из неме дубине у коју је тонуо.</p> <p>Најзад, кад сунце поче д |
| љно, натуштено, које му, из неке мрачне дубине, говори; Пази како ћеш, ти ниси више дете!</p> < |
| као се, али га је свака и опржила.{S} У дубини узрујане душе и кроз осветничко расположење једн |
| буњен <pb n="46" /> од толике пажње а у дубини душе ликовао, што му се давнашњи сан испунио, о |
| уну османлука и зеленила, иза кога је у дубини извиривала бела кућица са доксатом и као смиље ж |
| е то баш овога часа не догоди, побеже у дубину баште.</p> <p>Маца не мога да остави зета без ка |
| асмешено лице.</p> <p>Девојке отрчаше у дубину баште са посластицама, а Јанићије, кад оста сам |
| варајући их он се мислима није утицао у дубину своје душе, него је страшљиво и готово са трепет |
| , као под неком магијском силом, што је дубље залазила у удовиштво, све је лепша бивала, тако, |
| , лебдео над његовом душом.{S} И што је дубље залазио у другу годину брачнога живота, тај је об |
| -Дума, чим би га угледао, повукао би се дубље у радњу и од туда крвнички гледао за њиме.</p> <p |
| по који пут што би јој се из груди отео дубок уздах, који му наговештаваше све друго само никак |
| >И оба пријатеља Бенџина оборише главе, дубоко се замислише и тихо сркаху кафу, коју им кира-Ла |
| о се никада није десило, кир-Ламбре је, дубоко после поноћи, дошао кући пијан као земља, и чим |
| само да туђу тајну, када им се повери, дубоко закопају, него, ако им је само у моћи, и да помо |
| а сам и када се од прве поразе освести, дубоко уздахну, клону главом на прса и савијеним кажипр |
| о меким и молећим гласом.{S} Тетка Маца дубоко уздахну.</p> <pb n="143" /> <p>— Па, синко Дишо, |
| ла небо звездама над Београдом, који је дубоко спавао.{S} Тек по у гдекојој крчмици још жмиркал |
| амо гуши и гони, да од времена на време дубоко уздахне, или тешко, као боник, застење.</p> <p>У |
| наравно био је принуђен, да то осећање дубоко у себи скрије и да још једном покуша, неће ли ум |
| е ова новост изненадила.{S} Лепосава се дубоко замисли и за све време вечере остала је тако зам |
| ног младог разоренога срца, ужљебила се дубоко у његову главу; та га је одлука подржавала и хра |
| оје о младини у башти појаве.{S} Она се дубоко замисли и поче радознало да разгледа записе.</p> |
| чићи без наде и утехе.</p> <p>Старац се дубоко замисли, ухвати се за браду и оборене главе по к |
| ешком руком оштри дикиш калфин засецаше дубоко испод коже у пањ!</p> <p>Разуме се да је Диша пр |
| а колико пешачио, спусти на миндерлук и дубоко замишљен поче трљати шаком чело.{S} Осећао је те |
| ија.{S} То ти је! — заврши хаџи-Зосим и дубоко се поче клањати и крстити пред једном иконицом у |
| оне кратке претње, спавала тако мирно и дубоко као да се између ње и супруга није ништа десило. |
| а му је била једина личност, коју је он дубоко поштовао и о којој је био тврдо уверен, да ће ус |
| са својим шалама.{S} Заћута се и нешто дубоко замисли, па тек по који пут ако обиђе сватове.</ |
| се за браду и оборене главе по који пут дубоко уздахну.{S} Видело се да се са самим собом бори. |
| — прошапута и заставши на собњем прагу дубоко се замисли.</p> <p>Када се тетка Маца вратила, з |
| ужету.</p> <p>— Не дај, Боже! — уздахну дубоко и, покривши се јорганом преко главе, три пута се |
| ћи.</p> <p>— Умрла, мајсторе! — уздахну дубоко Јанићије, који се тек на ово питање расвести.</p |
| слушну, али из собе ништа није чуо осем дубокога хркања нечијег.{S} Он нечујно ошкрину врата, п |
| сас Божја воља, сутра да си кренеш; до Дубравица на каик, а за тим кола ће да нађеш.</p> <p>И |
| упокојене сени, са бројаницама у руци и дуванкесом за појасом; промичу и ишчезавају као далеки |
| замишљено гледао у зид; најпосле извади дуванкесу, сави на колену цигару и поче димити.</p> <p> |
| а разнобојним мерџанима и по једну лепу дуванкесу са жутим кићанкама.{S} Њиховим женама по једн |
| те, бркао по једној торбици, обешеној о дувар, све дотле, докле не би напипао једну аспру (1/3 |
| тране покуша.{S} Али Диша одрече и тамо дуг; чак изјави да ће се и заклети, али не да да га јед |
| испусти га посред огњишта, и колико је дуга паде на земљу.</p> <p>Маца је прва чула њен врисак |
| .{S} Кир-Ламбри и кир-Думи донео је два дугачка чибука, поткићена разнобојним мерџанима и по је |
| у кир-Думину, у ћурчету и антерији и са дугачким бројаницама у левој руци.{S} Знао је он, чега |
| од домаћице! — рече Диша и поче јој на дугачко описивати све дужности, које она, као честита ж |
| еда), седео је на једној међедини, чело дугачког мртвачкога сандука и привијао десну мишицу, ко |
| еснафски барјак са светим Спиридоном у дугачкој седој бради.{S} Сад је и хаџија обрастао у дуг |
| акну, завуче руку у недра, извуче једну дугачку кесу о гајтану, па из ње одброја на сто неколик |
| . — Стари пустињак био је сед као овца, дуге браде и лица овална са необично живим очима, које |
| ога није видео, а удовица, са забаченим дугим курјуком, распученим недрима и голим до рамена ру |
| ињемо, таласају се ваше спокојне сени у дугим антеријама емир-боје ћурчетима, оперваженим жутом |
| притрча.{S} Али Лепосава само плакаше, дуго плакаше.</p> <p>— Море говори шта се то догодило?! |
| S} И мајстор-Диши су замерали, па су га дуго и гонили, да се ожени, али он тога не учини, можда |
| екој Маци Брњошевој.{S} Та Маца није за дуго имала деце, а њен муж Петар Брњош хамалин толико ј |
| мисли не спопадоше, те му не дадоше за дуго заспати.</p> <p>Кад се пробудио у јутру, осећао се |
| ко тражиш за ово?</p> <p>И сада настаде дуго ценкање.{S} Свети човек <pb n="198" /> тражаше тол |
| збуњена отрча у кућу.{S} А Јанићије је дуго и дуго стојао забленут и зачуђен оним, што је онак |
| фудул-Стаменкине.</p> <p>Кир-Ламбре је дуго остао код фудул-Стаменке; а докле је он са Анастас |
| раго, искали на њојзи.</p> <p>Ламбре је дуго праскао и размишљао шта га све може снаћи, кад се |
| ично ономе што га осећа путник, који је дуго пешачио жедан, па тек набасао на лепу хладовину и |
| наслеђе оставио.{S} Њезин муж служио је дуго време као „татарин“ (курир, улак) прво у служби бе |
| тек кад и сами увиде да су се и сувише дуго замајали.</p> <p>И Јанићије, као и сваки други, гр |
| а отрча у кућу.{S} А Јанићије је дуго и дуго стојао забленут и зачуђен оним, што је онако несве |
| е правцу говорио је кир-Дума још дуго и дуго.{S} На све могуће начине он му је показивао, како |
| у чело, и лађа се отисну.</p> <p>Дуго и дуго још стајали су:{S} Маца, Лепосава и Јанићије и гле |
| да је све оно урадио не размишљавајући дуго и под првим утисцима оне кира-Манине речи, којом г |
| нешто узбуђен.{S} Хаџи-Диша не даде јој дуго да премишља.{S} Лице му је било врло расположено, |
| превртао се мајстор Диша у постељи врло дуго.{S} Из очију му никако није избивала Мацина кућа с |
| > <pb n="84" /> <p>— Е, ову ћемо вечеру дуго памтити!{S} Кали нопта, кир-Диса, кали нопта!</p> |
| асија: он да одмах захрче, а она да још дуго у памети прибира све утиске вечерашњега весеља и д |
| у такоме правцу говорио је кир-Дума још дуго и дуго.{S} На све могуће начине он му је показивао |
| а њега у чело, и лађа се отисну.</p> <p>Дуго и дуго још стајали су:{S} Маца, Лепосава и Јанићиј |
| кад сазна шта му је све учинила?</p> <p>Дуго је тако премишљао.{S} У мислима је гледао већ, как |
| тању затече и тетка-Маца, која се после дугога истраживања једва вратила.</p> <p>— Е, шта би? — |
| и други, ово питање извео одлучно и без дугога размишљања, да му не цепаху душу два снажна осећ |
| ује.{S} Међутим, тетка Маца је у својој дугој пракси видела и такве ствари, од којих би се чове |
| вао је хаџија и задовољно се поглади по дугој бради.</p> <p>Једном речи, у кући хаџијиној цвета |
| <p>— Зар га не познајеш?{S} Ено онај, у дугој бради.</p> <p>— Какав мајстор Диша, оно је свети |
| ој бради.{S} Сад је и хаџија обрастао у дугу, јако проседелу браду, која му је чак до појаса до |
| ори дервиш и поглади замишљено замршену дугу браду. — Сви сте ви, ђаури, једна нечиста вера!{S} |
| це са педесет и четири зрна, као дренак дугуљаста и крупна ћилибара.</p> <p>Иза појаса извади с |
| зато је носио за вуненим појасом једну дугуљасту кутију од тенећке, па кад год му је требало д |
| се ове готово усијаше, он превуче њима дуж Лепосавине кичме.</p> <p>Болесница врисну од бола и |
| 33" /> Али јој ни Јанићије није остајао дужан; толико пута изненада би је дохватио шаком, те је |
| вечера није била тако издашна, да га за дуже време засити.{S} Имао је здрав и необично снажан с |
| м приликама, остао је још за месец дана дуже.</p> <p>Али како није могао са да пријатељем путуј |
| S} Најпосле, кад опази да овако не може дуже и да је кир-Дума већ поткупио бројанице и турао их |
| } Путовање до Београда трајало је много дуже него од Београда.{S} Пуну недељу дана не смедоше с |
| а што раније дође на чесму, како би што дуже на <pb n="37" /> њој остао.{S} Али овога пута врат |
| памуку лежао је један велики чавао, не дужи од садашњих „мертечких“ ексера.{S} Ексер као и сви |
| ца није дао, и који га сада ни крива ни дужна тера из радње, он би га тако издеветао за све, да |
| да размишља и о таквим сокак-сплеткама, дужност му је била да их најодлучније сузбије.</p> <p>А |
| сер на целивање, испосник је сматрао за дужност, да побожним хаџијама опише све оне муке, што и |
| ских патролџија, који сматрају за свету дужност да своју ноћну службу ревносно одспавају.</p> < |
| иша и поче јој на дугачко описивати све дужности, које она, као честита жена, треба да испуњава |
| ија претрпела.</p> <p>— Не сум му ни ја дузна остала! — Иска, маторо магаре, да по месечина кро |
| ајде, кћери, метни огрлицу око врата, а дукат на чело; па онда донеси послужење.</p> <p>— Је ли |
| тио, иде ли то, да једна хаџијница меће дукат на чело?</p> <p>Лепосави не би најпријатнија ова |
| , <pb n="147" /> спуштао из косе велики дукат „ћошајлија“ и око грла златне махмудије.</p> <p>— |
| неш па чело — и даде јој велики, златни дукат „ћошајлију“.</p> <p>Лепосава погледа и збуњено се |
| ело би и с њоме тако: пљунуо би на онај дукат и сву би ногама изгазио.</p> <p>— Или ћу је убити |
| Лепосавина сандука ниску дуката и онај дукат „ћошајлију“, па то све закључа у гвоздењачу санду |
| те он само нетремице звераше то у онај дукат „ћошајлију“, што се жутио над Лепосавиним веђама, |
| а челу <pb n="155" /> нема оног мрскога дуката.{S} За тренутак му се учини, да је Лепосава она |
| па онда узе из Лепосавина сандука ниску дуката и онај дукат „ћошајлију“, па то све закључа у гв |
| а Лепосава их је са златном огрлицом и дукатом на челу дочекала, изнела пред њих свакојаке пос |
| ишемо у пропала вересија...{S} А, а-ах, Дума, гомаре едно, кој да те превари?{S} Едно Диса, едн |
| ote> <p>Он запева, а обе жене преузеше; Дума се завали на узглавље за софром и од обилног распо |
| p>Дан јасан и пун пролетњега мириса.{S} Дума и Ламбре, који су овог дана управљали целим весеље |
| штином, само што га у недра не мећу.{S} Дума светује Дишу, да га „извади“ за калфу, а Диша обећ |
| пролазника дотрчаше на ову вику; а када Дума опази да више није сам, распомами се па се улете п |
| ум и пријател.{S} Еле, како сте? — пита Дума, али никако не улази у собу, но, како је промолио |
| </p> <p>— Калос мерос, кир-Диса! — рече Дума улазећи у дућан и дотакнув се руком чела.</p> <p>— |
| посета двеју кума вршила, кир-Ламбре и Дума, потпуно споразумни, упутише се Зереком право, све |
| ="subSection" /> <p>Кад су кир-Ламбре и Дума дошли кира-Анастасији, пријатно се изненадише, кад |
| женскога хора, играју.</p> <p>Ламбре и Дума чисто помахнитали, заборавили на уважење, па први |
| часак.</p> <p>— Ето, видите? — продужи Дума, кад опази како се мајстор Диша сплео. — Кој вас н |
| ране, које јој Бенџина смрт зададе, али Дума, као кум, а после тога и као један добар пријатељ |
| ни Ламбре.</p> <p>— Па, па, па! — учини Дума и занија главом, као да се чуди, како и тих седам |
| макао за сокачић, у коме му станује кум Дума. —</p> <p>Јанићије већ довршио један посао, па поч |
| муке песницом у главу.</p> <p>Сутра дан Дума је отишао суду, да још с те стране покуша.{S} Али |
| Јазук, кир-Диса, јазук! — продужује кир Дума. — Кира-Анастасија ћемо ми удати за Грка; ама вас |
| олица!{S} Пцета! — викао је на сав глас Дума, очигледно преплашен оним одлучним изразом Јанићиј |
| , колико се ви право заклели! — довикну Дума Диши кад овај изиђе на поље.</p> <p>Али Диша, који |
| мираз са оних 500 гроша, што му је кум-Дума дао од еснафских пара, уложио у еспап и довео још |
| ња и пребрајања ћилибарских зрнаца, кир-Дума се мало искашља и, окренувши очи у страну, започе: |
| ствар у срце, нисто не бесе; ајде, кир-Дума!</p> <p>Но кир-Дума не беше од оних, који олако на |
| је прстен враћао.</p> <p>— Тако је, кир-Дума.{S} Ја и сам верујем, да је комшилук измислио и за |
| адба не буде велика, њени стараоци, кир-Дума и Ламбре, све су учинили, да свадба буде што већа. |
| бес“, како би се изразио њезин кум, кир-Дума, да је нешто од куда на ово наишао.</p> <p>Место о |
| кадаиф и ратлокум.</p> <p>— Зашто, кир-Дума?{S} Да ли не мислиш на сина да просиш девојку?</p> |
| је.</p> <p>Оба кума развеселише се; кир-Дума му не даде руке, него се, као и кир-Ламбре, пољуби |
| а их испрати до самога капиџика.{S} Кир-Дума, на поласку, изјави да ће јој са просиоцима доћи у |
| "35" /> увлачи у њихово друштво.{S} Кир-Дума је муке мучио; навукао себи беду на врат, па сада |
| било никаквога изгледа на мирбу.{S} Кир-Дума, који је у целој овој ствари тежио да измири прија |
| <p>— А ко ће им бити кум?</p> <p>— Кир-Дума.</p> <p>— А Ламбре?</p> <p>— Онако, пустосват.</p> |
| чему се целе недеље разговарало, а кир-Дума никако да подеси згодан тренутак, те да започне о |
| ио покрај кир-Думинога дућана.{S} А кир-Дума, чим би га угледао, повукао би се дубље у радњу и |
| у се Грци од оног прекора.</p> <p>А кир-Дума, коме је највише бучала глава од свега тога, сад в |
| е у њихово друштво.{S} Тражио је да кир-Дума одмах иде Диши, врати удовичин мираз, а Дишу да ту |
| и месеца и — то јој поможе.{S} Сада кир-Дума има сина од седамнаест година, у лицу сушти отац а |
| а удари кира-Ману, испаде иза ћошка кир-Дума и још један Грк.</p> <p>— Сто је то?{S} Ста искас |
| истина? — Тако ли је?</p> <p>— Ама кир-Дума, куд ја да скачем преко зида; зар у ове године и о |
| е бити, не бегенисете несто? — пита кир-Дума, коме се овако мајстор-Дишино држање учини сумњиво |
| са!{S} Тој ти је мудро реч. — упаде кир-Дума и тапше мајстор-Дишу по плећима. — За тебе ћемо да |
| докле би ова идила потрајала, да је кир-Дума, устабаша бакалског еснафа, не пресече као на пању |
| опази да овако не може дуже и да је кир-Дума већ поткупио бројанице и турао их за појас, он пол |
| /p> <p>Тако је овога часа, докле је кир-Дума говорио, мајстор-Диша размишљавао.{S} Па ипак, пор |
| гово.{S} У самој ствари то, чиме је кир-Дума кроз пријатељске савете претио, могло се врло лако |
| у запрети, удовицу удај! — казао је кир-Дума; а та је реч, као крилата, пролетела кроза све мах |
| е је он полагао заклетву, стојао је кир-Дума спрам њега, забезекнуто гледао у кривоклетника и с |
| !{S} Хоће да ме убије! — лелекао је кир-Дума не мичући од зида крај кога се срозао.</p> <p>Али |
| куде Турцима испада — проклињао је кир-Дума дижући фес с главе и погледајући у небо.{S} Али Ди |
| ко куче!...{S} Ух! ух! — уздисао је кир-Дума и туцао се од муке песницом у главу.</p> <p>Сутра |
| /p> <p>И у такоме правцу говорио је кир-Дума још дуго и дуго.{S} На све могуће начине он му је |
| м у другој форми.{S} Чуо је како је кир-Дума стао да псује пред Јанићијем мајстор-Дишу и да пре |
| > <p>Оваква перспектива, како ју је кир-Дума живо <pb n="43" /> сликао пред очима мајстор-Дишин |
| ко, после неких обрачуна, што их је кир-Дума имао између четири ока са покојником, уцвељеној уд |
| вори.{S} Ова брза питања, што их је кир-Дума тако одлучно и оштро излагао, сплетоше га за часак |
| ина није имала деце; и шта све није кир-Дума чинио, само да до једнога наследника дође, па ништ |
| потпуно задовољан.{S} Баш да и није кир-Дума пристао, он би се ипак вратио својој вереници; јер |
| скас сас та жена, бре? — развика се кир-Дума, што га грло доноси, и диже обе шаке и вис.</p> <p |
| <p>— Е па сто не казете? — утаче се кир-Дума. — Ето, ја сам досао као еден пријатељ, да ме науч |
| стасија.{S} Много доцније уверио се кир-Дума, да га је Ламбре обмануо и да је заједно са кира-А |
| одазва се домаћин — Орсе, изволите кир-Дума, орсе! — и услужно му показа место у чело миндерлу |
| ју је тако брзо напустио.{S} Сад ће кир-Дума затражити мираз, а он му га мора вратити, те на та |
| та реч, коју, пре три године изрече кир-Дума, потпуно се обистинила, те то нагна целу насеобину |
| та.</p> <p>— Еле, ви тако? — започе кир-Дума, а не седа, него пребраја зрна на бројаницама и па |
| прво оба сведока а одмах за њима и кир-Дума као опарени искочише на сокак.</p> <p>И за чудо, п |
| мрско онако исто као и кир-Ламбре и кир-Дума.</p> <p>— Бог види колико сам страдао; Бог види ка |
| кира-Думинице, да разабере, неће ли кир-Дума знати са чега јој је муж овакав из чаршије дошао?< |
| </p> <p>— А, тако: причају! — учини кир-Дума и сажаљиво поче климати главом и гледати у Дишу. — |
| >— Златна уста, мудра реч! — уситни кир-Дума и потапша Дишу. — Ела, само ви говорите; знао сам |
| Зива била!{S} Зива била! — одговори кир-Дума, пруживши јој руку у којој су бројанице са педесет |
| протера од куда је дошао — одговори кир-Дума.{S} И Ламбре такође беше тога уверења, да тога ман |
| е најподеснија чинила та, да некако кир-Дума измири Анастасију са Дишом, а он да се привремено, |
| а обраницу и истрча на улицу.{S} Но кир-Дума, чим га угледа, замаче са сведоцима за први угао, |
| не бесе; ајде, кир-Дума!</p> <p>Но кир-Дума не беше од оних, који олако напуштају што су преду |
| нанео њиховој штићеници.</p> <p>Но кир-Дума је био човек од оних разложитих људи, који је ства |
| закунете? — викао је за њим очајно кир-Дума на улици.</p> <p>— Сиктер, бре, псето; жену ми укр |
| аквоме стању затекао га је у дућану кир-Дума.{S} Диша чисто претрну, кад угледа танку и мало по |
| от наше сорта, — грцко!</p> <p>И ту кир-Дума, густа ради, кад изрече реч: „грцко“, поткупи три |
| , па и то што јој нема мужа.</p> <p>Кир-Дума већ беше спреман, да оде у полицију и да се пожали |
| није могла ни маћи из собе.</p> <p>Кир-Дума се искрено радовао наслеђу свога кума, па је почео |
| него ли што му рече: уђите.</p> <p>Кир-Дума уђе опрезно, а одмах за њиме тако исто обазриво ув |
| му са сокака допре раздражена вика кир-Думе и двојице његових пријатеља.</p> <p>— Ајдутин!{S} |
| није догодило.</p> <p>Међутим, код кир-Думе био је читав породични савет.{S} Думиница је тешил |
| S} Овога дана постао је он љубимцем кир-Думе и Ламбре.{S} Али круна свега била је његова вештин |
| рстен, то је он тек из далека напоменуо Думи, кад је споменуо како удовица у поноћи стоји на ка |
| и ражалила, те да се кући врати.{S} Кир-Думи не смеде да повери своју замисао, јер је слутила, |
| штерије, ипак је видео јасно, да је кир-Думи и његовима јако стало до тога, да баш он узме кира |
| била снажнија освета, него ли да је кир-Думи забо нож у срце.</p> <p>— Зашто бре, кир-Диса, заш |
| комшилука поверовао; и тако једноме кир-Думи и кир-Ламбри одрекао у неку руку свако уважење и п |
| , па! — учини Ламбре, као чудећи се кир-Думи на таком разговору. — Не сум јој ни татко ни брат, |
| е везу на рукавима.{S} Кир-Ламбри и кир-Думи донео је два дугачка чибука, поткићена разнобојним |
| оме жалила на свога мужа, па чак ни кир-Думи, своме венчаноме куму. — Али што није језик открио |
| трбух, ниско се поклони и приступи кир-Думи, као најстаријем, да га у руке целује.</p> <p>Оба |
| о и ко зна не би ли тај посао испао кир-Думи за руком; али Ламбре преко те помисли претрча као |
| о успео.{S} И не само да се осветио кир-Думи, него му је та освета донела 4000 гроша; а за мале |
| о јој вереник врати прстен, те тако кир-Думи није остало другога пута, <pb n="39" /> него да се |
| у обилази радњу и кира-Ману.</p> <p>Кир-Думи чисто лакну, кад из писма сазнаде, да му је пријат |
| паре?{S} Какве паре тражиш, бре?</p> <p>Думи поклецнуше колена, које од претећега израза а које |
| гао на своју радост и на големи јед кир-Думин, који је још једнако уздисао за изгубљених четири |
| н зет нације у коју се претапао.{S} Кир-Думина жена, кога је окумио, била му је сад наместо нај |
| олако ошкринуше и у собу се промоли кир-Думина глава.</p> <p>— Добар вече, кир-Диса!</p> <p>Диш |
| д у хамаму неколико модрица, што их кир-Думина жена спази на куминим плећима.</p> <p>И ово је у |
| се осврне на тако убедљиве разлоге кир-Думине, њему дође на ум, да још један покушај изврши, п |
| га простака понизила у очима Ламбриним, Думиним и осталих нових пријатеља.{S} Но стриц и ако ни |
| p> <p>— Можеш ти то, брајко, пробати на Думиним вратима а не на мојим! — мисли срдито у себи, а |
| му углед међу Грцима, али, у очима кир-Думиним, нарочито његова хришћанска питомост, коју је п |
| р-Думе био је читав породични савет.{S} Думиница је тешила кира-Ману, која је тога дана, пред з |
| ва, кад загриза у та јабука! — смеје се Думиница и пиљи у вазда насмејане очи лепе удовице.</p> |
| коло и почео с њоме играти, кира-Мана и Думиница увукоше и младожењу, узеше га међу се, те Диша |
| ећ да зареди кроз махале прво код кира-%Думиница, па тако редом све до фудул-Стаменкине куће.</ |
| е да сунцу на земљу.{S} Кира-Мана, кума-Думиница и остале жене, све по избор Гркиње и Цинцарке, |
| е је на свакоме сусрету попљувати, кума-Думиница и остале честите жене заобилазиће око ње са по |
| за живота покојнога кир-Бенџе.{S} Кира-Думиница је свакога јутра, када им мужеви оду у дућан, |
| љубише се на прагу са домаћицом, а кира-Думиница уштину је још за обрашчић, па се онда измаче и |
| који цветаху пре Бенџине смрти; а кира-Думиница?{S} А ко би то знао, чега се ради она радовала |
| ади гостима? — виче још с капиџика кира-Думиница домаћици.</p> <p>Кира-Анастасија, која је, баш |
| -Мана.</p> <p>— Ето, ја — утаче се кира-Думиница — шта све не сам радила да родим!{S} Радос је |
| ећања имао, била је у томе, што се кира-Думиница, од године до године, све јаче гојила. — А јед |
| ра-Маниној потајној сумњи, да се и кира-Думиница помало плашила, да она „ватра“ не опече и њези |
| /> <p>— А, чапкун бре, — прети јој кира-Думиница кроз сузе и весело — нема висе да фудулис кроз |
| одавна познато; није једаред само кира-Думиница све ово приповедала, када су одлазили једно др |
| срца не очупа.</p> <p>Сутра дан су кира-Думиница и Ламбриница, у пратњи својих мужева и младоже |
| капиџике и башче до <pb n="18" /> кира-Думинице, да јој јави за новост, коју је, прислушкујући |
| љутином, отрчала је у комшилук до кира-Думинице, да разабере, неће ли кир-Дума знати са чега ј |
| дервиша помогли!{S} Ето му и куме, кир-Думинице.{S} Пуних једанаест година није имала деце; и |
| ре него што је пристала, отишла је кума-Думиници и кира-Мани, да им се на Дишино тврдоглавство |
| оз баштенски капиџик њојзи или ова кира-Думиници на кафу и разговор. — И кира-Мана и све остале |
| .</p> <p>У неко доба ноћи, када се кира-Думиници почеше очи крпити, припалише гости фењере, ока |
| је „отишла у буџак“.</p> <p>Сад ни кира-Думиници ни кира-Анастасији па ни осталима није остало |
| тку у потпуности њеној поверио тек кира-Думиници.{S} Некако му је лакше било, да исприча све њо |
| чу, у којој је било поклона за њу, кира-Думиницу и кира-Ману.{S} Јако јој се допао фистан и ант |
| нцарску песмицу; пребацио једну руку на Думино а другу на Дишино раме, па ниже ли ниже.{S} Једн |
| ку чаршију, пркосно пролазио покрај кир-Думинога дућана.{S} А кир-Дума, чим би га угледао, пову |
| е још више издужила.{S} Уз припомоћ кир-Думину она је од тога времена сама надгледала Ламбрину |
| угледа танку и мало повијену фигуру кир-Думину, у ћурчету и антерији и са дугачким бројаницама |
| рцко образ метнусте!</p> <p>— Фала, кир-Думо, на љубави и муштеријама, ама како да се оженим уд |
| ена удовица клела се на све начине пред Думом и Ламбром и њиховим женама, како јој ништа није п |
| ал, те да се и у томе изједначи са кума-Думом, ипак је један, до душе не баш толико тежак облак |
| м.</p> <p>— Јеси ли се опет срео са кир-Думом?</p> <p>— А шта ти је сад наспело да га о томе пи |
| сутра спреми вечеру и да позове Ламбру, Думу и њихове жене; хоће да их почасти за своје наслеђе |
| нека друга, много важнија мисао довела Думу њему, па се чак по мало и досећао, да ће се тицати |
| ћије, и како му прекипе, отисну од себе Думу тако силно, да овај полете насатке и лупи леђима о |
| више издужила, озари се, кад угледа кир-Думу и приступи му руци.</p> <p>— Зива била!{S} Зива би |
| као грудву снега, сад је прешла на кир-Думу.{S} Целе ноћи претурао се по постељи, устајао, узд |
| а не само на мајстор-Дишу него и на кир-Думу, што се толико заслепио, те допустио, да се један |
| -Диса, <hi>кир</hi>-Диса! — поправи кир-Думу кир-Ламбре.</p> <p>И тако, оба кума, задовољни сва |
| цикнуо је од љутине и почео корети кир-Думу, што је у опште покушавао да мајстор Дишу уведе у |
| ор-Дишу.{S} Сунце је жегло пуном јаром, Дунав се сјактио од сунчаних зракова, а лађа је све даљ |
| пред њезиним сузама и претњом, да ће у Дунав скочити.</p> <p>Тако га је на улицама затекао и п |
| , да онако учиниш?{S} Ја ћу да скачем у Дунав — ја не смем...</p> <p>— Ја нећу да мени нико каж |
| па ти!{S} Ти ако ме не избавиш, ја ћу у Дунав!</p> <p>— И то је срамота, газдарице! — проговори |
| <pb n="181" /> и спремна, да крену низ Дунаво Црноме Мору.{S} У цркви је Диша одстојао службу, |
| де је.{S} Пред њиме је треперило широко Дунаво а за њим се чула лупа дахирета и свежи девојачки |
| ад се дохватио оне простране равнице на Дунаву.</p> <p>Но та зарицања беху и сувише слаба, да б |
| ожење и младе, мајстор Диша је пливао у дупломе задовољству: ожениће се најлепшом удовицом, кој |
| туда крвнички гледао за њиме.</p> <p>— Дуса да ти се испрзи у паклена мука!{S} А-ах, рогата би |
| увиди докле је забраздио. „Кад му сама дуса не иска да се врне, ја га не могу врнем“.</p> <p>С |
| та удовица, засто јој без ноз исцупасте дусу?</p> <p>— Зашто? — За оно... за...</p> <p>— Е па с |
| и у дућану и на самоме мајстор-Диши.{S} Дућан је проширио, женин мираз са оних 500 гроша, што м |
| боље, него ли што је пре тога било.{S} Дућан пун, поруџбина на хрпат, а зарађени новац као пот |
| те је антерија тужно висила на њему.{S} Дућан је отварао пре свију и затварао га после свију, т |
| аде и да му обрати пажњу, да не оставља дућан на шегртима, но да ту седи, докле год не буде вре |
| а два просјака, који би му навратили на дућан и почели богорадити, испратио би обично речима: „ |
| е муштерије, неће завирити више у његов дућан, те тако ће, мало по мало, вратити се на оно, што |
| д туда многе користи; јер у који год би дућан дошла, да штогод купи, свуда би добијала на покло |
| ну, те се реши да, бар за часак, остави дућан на комшијама, а он да тркне за њом, кад га одједа |
| ли, ово је сасвим друго, то већ није ни дућан ни трговачки посао, већ свој пријатељ и његова же |
| ив да се изеде; није пристао да напусти дућан, па да је појури, ни да је опет остави, да му се |
| га времена врати се мајстор Диша у свој дућан, зајапурен од наглога узбуђења.{S} Очи су му сева |
| хаосом од мисли и узбуђења, оде у свој дућан, и затвори се у собицу, да премишља што да предуз |
| Бенџине, кир-Ламбре не би отишао у свој дућан, а да не наврати удовици, тек да види, не оскудев |
| он се врати натраг, сврати прво у Дишин дућан, да обиђе момке, колико да виде, како нису остали |
| поље.</p> <p>— Торњај ми се с очију, у дућан да ми не приступиш више!</p> <p>Несрећни Јанићије |
| </p> <p>Једнога јутра отишла Лепосава у дућан мајстор-Дишин те му однела фес, који је Диша оста |
| му: ако одмах не дође, она ће му сама у дућан доћи.</p> <p>Није се имало куда; ићи се мора, а к |
| о берберину, да те измије и ошиша, па у дућан!</p> <p>— Хајде, дете, пољуби мајстора у руку; до |
| е.</p> <p>Сутра дан дође мајстор Диша у дућан, седе на ћепенак и, када му млађи шегрт прислужи |
| а дан, по прстену, пошао мајстор Диша у дућан; али јучерање „гледање“ и осмејци што су их, том |
| почео да отпасује кајиш с колена, кад у дућан завири Лепосава тетка-Мацина. —</p> <p>— Шта ћеш? |
| е, па већ почео спуштати ћепенак, кад у дућан утрча други шегрт, који се мајао на пољу.</p> <p> |
| зарено мајсторово лице.{S} Диша упаде у дућан, заручен до грла са неколико кеса леблебија, ратл |
| .{S} Прва му мисао паде на ум, да оде у дућан и, ма на који начин, подмити Јанићија, да ћути.{S |
| на нега најпосле му поможе и он изиђе у дућан, истина жут као исцеђени лимун, али ипак потпуно |
| -Маци, а Јанићије, још сав румен, уђе у дућан и седе за посао, али сада много прибранији и нека |
| зрекне њезино име, кад, у тај пар уђе у дућан његов шегрт, Јанићије Бик, и унесе две ћупе воде. |
| е кира-Анастасија, која у тај пар уђе у дућан.</p> <p>Била је необично тужна и усплахирена.{S} |
| а угледаше онако узрујана.{S} Ушао је у дућан и почео весело певушити; повуче за ухо једнога ше |
| освит одлазио у дућан.{S} Ручак му је у дућан слат, а у вече је заједно са тетка-Мацом и Лепоса |
| уде.</p> <p>Око подне дотрча Јанићије у дућан, узбуђен и задуван од силног трчања.</p> <p>— Шта |
| " /> <p>После некога времена врати се у дућан, али без оне гужве, седе за посао, да ради; но та |
| ему се тако чинило, јер, враћајући се у дућан замишљен и тешко расположен, у ушима му је једнак |
| престанем ићи тамо! — помисли и крете у дућан.</p> <p>У дућану је седео скрштених ногу на ћепен |
| савете добивао, избегавао.{S} Из куће у дућан и обратно, и то увек сокачићима где се могао најм |
| да весело певао, па на сељаке, кад би у дућан тек онако нагвирили, мукнуо као бик и кроза целу |
| изашао.{S} Нарочито се мрштио, кад би у дућан ушао кир-Ламбре, да види шта раде и да му обрати |
| есреће, чим би му се дало, побегао би у дућан, само да би избегао оно што се може десити.{S} За |
| што се баш њега тиче.</p> <p>— Улази у дућан!</p> <p>Јанићије прекорачи праг страшљиво и нађе |
| , када се он једва вукући ноге, врати у дућан.</p> <p>— Однео сам, мајсторе! — одговори Јанићиј |
| .{S} Понеки од познаника Срба наврати у дућан, тек колико да из Дишиних уста чује, зашто је вра |
| "72" /> узе са једним шегртом уносити у дућан коже, и готове јеменије, које су вас дан пред дућ |
| ће га она курталисати беде и вратити у дућан; а гледај ти сада, како изокренула, као да је ниј |
| врелина.</p> <p>Морао се ипак вратити у дућан.{S} То је осећао кроза сву буру своје душе; а то |
| мерос, кир-Диса! — рече Дума улазећи у дућан и дотакнув се руком чела.</p> <p>— Бог добро дао! |
| р, догађало тамо; тетка-Мацин долазак у дућан и онако срдито захтевање, да јој мајстор Диша одм |
| са гужвом кир-Ламбринога одела стигао у дућан и сав збуњен прошао мимо оба шегрта у собицу и од |
| о га је увек, када би кир-Диша отишао у дућан, терала да муче као бик и да гради којекакве лакр |
| н и добро неиспаван, хаџија је отишао у дућан.{S} На поласку није жени ни речи проговорио.{S} Ј |
| претрнула срца напустио кућу и отишао у дућан, рекоше му момци да је долазила тетка-Маца и пору |
| овога јутра.{S} Диша је зором отишао у дућан наредивши Јанићију, да му сваки час јавља, како ј |
| во и ови су видели, када сам их донео у дућан, а после сам их однео код тетка-Маце.{S} И кира-А |
| долазио кући, а у први освит одлазио у дућан.{S} Ручак му је у дућан слат, а у вече је заједно |
| дино тетка-Маца што је слала Лепосаву у дућан, да му донесе по штошта од своје софре као понуду |
| је свакога јутра, када им мужеви оду у дућан, или прелазила кроз баштенски капиџик њојзи или о |
| онима, који би просјака, са прага свога дућана, сурово најурили.{S} И он се тога држао као стен |
| у, пркосно пролазио покрај кир-Думинога дућана.{S} А кир-Дума, чим би га угледао, повукао би се |
| попаре, само да тркне до кир-Ламбринога дућана, те да му каже да јој одмах дође.</p> <p>Кир-Лам |
| вора, ни песме.{S} Сељаци пролазе поред дућана, али он не муче више на њих као бик, те да засме |
| кад сви шегрти устају и журе, да испред дућана почисте и по дућану полију воду, устаде и Јанићи |
| Рано у јутру, пошто је почистио испред дућана, узе Јанићије Бик крчаг и отиде на чесму, да нат |
| ћије не саплете и паде потрбушке насред дућана. — У том јој се и кајиш измаче из руку, те кад в |
| пролетњем сунцу.</p> <p>Бик стао насред дућана, па гледа разрогачено у свога газду.</p> <p>Мајс |
| и главе не диже.{S} Једино што би га из дућана повукло, то је, да, од времена на време, отрчи д |
| о когод могао видети, кад дође и оде из дућана.</p> <p>Сад је кир-Диша био потпуно усамљен; изг |
| посао, одмахну руком весело па изиђе из дућана.</p> <p>Јанићије Бик притегао кајишем о колено ј |
| аред пред шегртима, кад Ламбре изиђе из дућана.</p> <p>Једнога дана по ручку пошао Јанићије Лам |
| м мајстор Диша одмахну руком и изиђе из дућана, Јанићију се још више разведри, прихвати газдину |
| ољиво тамо, и он сав раслабљен изиђе из дућана и споредним сокачићима, где је у ово доба најмањ |
| p>Диша скочи и онако усплахирен пође из дућана.{S} Колена су му клецала од душевног узбуђења, а |
| иде како Јанићије скочи љутито, наже из дућана и кад подобро одмаче застаде и поче му пркосити. |
| а, када му је што затребало, слао је из дућана Јанићија, да му донесе, па чак је од некога доба |
| хне, за ових седам месеци истицао је из дућана и утицао беспрекорно у једну гвоздењачу, од које |
| могућно још замишљенији него што је из дућана изашао.{S} Нарочито се мрштио, кад би у дућан уш |
| ли да те ђаво надвлада и анђео да ти из дућана оде, буди ексик-хаџија; желиш ли, да ти ђавола с |
| ен.{S} Тако се он никада није враћао из дућана.</p> <p>— Да не долази већ? — упита га Лепосава |
| као младић, убрза из куће, оде мало до дућана, тек да се узгред по њему обазре, па за тим кући |
| и полагано пође поиздаље обилазити око дућана.{S} Да је само могао, он би тога мајстора, који |
| д Дервишане и Бајрак-џамије.</p> <p>Оно дућана, што је кир-Бенџо оставио за собом, претворили с |
| нићије се збуни, кад је угледа на прагу дућана, заби главу у посао, па се учини, као да је и не |
| ја је за који тренутак стојала на прагу дућана, очевидно савлађујући у себи сувишну збуњеност и |
| већ су се спуштали ћепенци и затварали дућани.{S} И Јанићије <pb n="72" /> узе са једним шегрт |
| поздравима људи и не застајкујући пред дућанима својих познаника и не бришући онај зној што му |
| сокацима, онако беспослен завиривао по дућанима, а када је осетио глад, отишао је до једне сим |
| и готове јеменије, које су вас дан пред дућаном висиле, па већ почео спуштати ћепенак, кад у ду |
| е, оди часком овамо! — позва га и уђе у дућанску собицу.</p> <p>Јанићију не беше баш најпријатн |
| догађају, седео је мајстор Диша у своме дућану сам.{S} Јанићија је отправио у град, да однесе ј |
| p>Мајстор Диши заигра срце, кад у своме дућану угледа два тако уважена госта, и још више, када |
| ир-Диша, нарочито онда, када се у своме дућану усами и погледа, како му удвостручена радња нагл |
| , запева гласно и јасно да се по целоме дућану хорило.</p> <pb n="32" /> <p>Јутро необично приј |
| а започео живот из нова.{S} У чаршији и дућану остао је онакав исти — човек од рачуна.{S} Нијед |
| Али ипак, овога дана није смео ни прићи дућану где је мајстор Диша ревносно чекао, неће ли га у |
| часак, изиђе на улицу и упути се право дућану свога мајстора.</p> <p>— Ако ме је и отерао, мој |
| згледа ново, непознато.{S} Осврте се по дућану, пође да седне и да се прихвати „дикиша“ с којим |
| у и журе, да испред дућана почисте и по дућану полију воду, устаде и Јанићије, помете мутвак и |
| око колена, и поче га са смејом вући по дућану.</p> <p>Јанићије онако на једној нози скакуће за |
| о на свако парче кожице <pb n="64" /> у дућану, на сваку кашичицу масла, што ће се у кући потро |
| а му донесе, па чак је од некога доба у дућану ручавао.</p> <p>Али, Лепосава место да осети ову |
| без жене.{S} Тек сутра дан не беше га у дућану.{S} Јанићије Бик седео је опет на своме месту и |
| ишта без тетка-Маце у кући и Јанићија у дућану.{S} Кад би му их когод одузео, остао би без њих |
| ри.</p> <p>— Хеј, да ми је та светиња у дућану, куд би ми крај био! — уздахну побожни хаџија бр |
| вар удесе.</p> <p>А мајстор Диша оста у дућану још потпуно збуњен од изненадне радости.{S} Топл |
| ебан.{S} Могао му је поверити послове у дућану без икакве бриге, да ће га преварити.{S} И баш с |
| </p> <p>У таквоме стању затекао га је у дућану кир-Дума.{S} Диша чисто претрну, кад угледа танк |
| и им Бик увек одговори, да газда није у дућану.</p> <p>Но докле се, тога дана, међу Србима прич |
| м тетка-Мацином, он устаде са постеље у дућану, где је са „чирацима“ спавао, изиђе у авлију, се |
| у кир-Дишином.{S} Све се то опажало и у дућану и на самоме мајстор-Диши.{S} Дућан је проширио, |
| > <p>— Дете! — помисли Диша — и да ми у дућану не буде штете!</p> <p>И када дотаче пољупцем врх |
| це, шта то радиш? — Ево, ту су шегрти у дућану, видеће.</p> <p>— Хоћу да се давим...{S} Леле... |
| се у томе часу не придржа за довратак у дућану, за цело би пао на земљу.{S} Пожурио је кући, ал |
| а да се не макне, сада се није могао у дућану ни „черег“ сахата на једноме месту скрасити.</p> |
| тих дана био је више по улицама него у дућану.{S} Разносио је „каранфил“ званицама, које је ма |
| д тетка-Маце остао, Јанићије је седео у дућану и са неком стрепњом очекивао на повратак мајстор |
| теља газдинога и када год га је видео у дућану, увек је окретао очи и избегавао да га погледа.< |
| Боље да одеш прво Ламбри, да га јавно у дућану испљујеш и покажеш свету, како је неваљалство св |
| мо! — помисли и крете у дућан.</p> <p>У дућану је седео скрштених ногу на ћепенку и неко време |
| ацајући у присенак оне српске сиромашне дућанчиће по окрајцима Београда.</p> <pb n="8" /> <p>Ко |
| тви, уз махнито хуктање, прогањање злих духова и призивање Алаховог имена, по телу бо.</p> <p>Р |
| своју руку.</p> <p>Хаџија на ново клону духом; више није смео да долази кући преко дана.{S} Руч |
| и и кесу одсечеш.</p> <p>— Е, дај Боже, душа да вам не испадне на нос како христијанину, него н |
| ене, свирај!{S} А-а-х!{S} Душа ми гори, душа! — чула се још из далека силна гласина Јанићијева. |
| ирај бре, ченгене, свирај!{S} А-а-х!{S} Душа ми гори, душа! — чула се још из далека силна гласи |
| тор Диша бледи и румени; срце му бије а душа се поткупила, па се и не показује жива.{S} Није ша |
| како једно куче, како што христијанска душа мрзи на <pb n="94" /> Турчин!{S} Искам да си идем |
| е све овде дервиш записао.{S} Некрштена душа ради са некрштеним силама.{S} Од ове амајлије може |
| му све угодности, које може једна добра душа да учини сирочету; али јој је вазда на ум падало, |
| ете.{S} Жалос, кир-Диса, много жалос; и душа да могу да ти дам, <pb n="116" /> па да дам.{S} Не |
| Маци, да се посаветује.</p> <p>— Бог и душа, побегао! — рече Маца, када јој саопшти, како му н |
| и?</p> <p>— Нисам болан у снази, ама ми душа болује.</p> <p>— Зашто, џанум?</p> <p>— Деце немам |
| иска са зурла, као да то пишти прекором душа њезина покојника.{S} Лепо јој се учини, да тај зву |
| још нема ништа! — изговори Јанићије на душак и поможе мајстору, да отпаше кецељу, коју при рад |
| је био толико несносан, да га је из дна душе презирао.{S} А што није учинио крај са собом, ваља |
| а.</p> <p>— Јаох!... писну нешто из дна душе Јанићијеве.{S} Ни педесет онакових звона, каква бе |
| дара тресла.</p> <p>Али из куће ни живе душе.</p> <p>Газда Дишу обузе слутња, да му је жена нап |
| ше, у колико се уз ту нежну црту његове душе јављао страх, да ће је сада за навек можда изгубит |
| и он, заражен овим смехом, и сам из све душе смејао.</p> <p>— Газдарице, ја ето нећу да те изда |
| једно време покуша, да стресе са своје душе овај притисак, размахну да ради, да се заборави; ј |
| н се мислима није утицао у дубину своје душе, него је страшљиво и готово са трепетом једнако ми |
| н.{S} То је осећао кроза сву буру своје душе; а то осећање, које му јасно показиваше његову нем |
| ица, кад осети пријатан мирис девојачке душе, који га са набреклог јелечета запахну.{S} Он је с |
| сравњивао <pb n="125" /> дах девојачке душе са мирисом ђулса, а очи са сунчаним зраком.{S} Био |
| гао успети.{S} Онај топли дах девојачке душе, њено зајапурено лице и сада је осећао као и онога |
| е свака и опржила.{S} У дубини узрујане душе и кроз осветничко расположење једнако се пробијао |
| ије би без сумње ово расположење њезине душе протумачио у своју корист.{S} Овако му она изгледа |
| удалио од куће, већ права патња, мучење душе, које га је обзинуло као паклена аждаја, коју је в |
| а њен врисак и онај пад, па је, као без душе, утрчала у мутвак.{S} Запрепастила се, кад угледа |
| све ово.</p> <p>— Имаш ли Бога, имаш ли душе? — Зар ћеш да ме убијеш, Јанићије?! — промуца Анас |
| pb n="46" /> од толике пажње а у дубини душе ликовао, што му се давнашњи сан испунио, о томе и |
| вања.{S} Једном речи, између ове четири душе постигнута је права хармонија и њихов живот текао |
| ом жеравице опере руке и да се за покој душе чиме заложи.{S} Совра је била пуна; Маца није жали |
| је дошао у цркву, да се помоли за покој душе кир-Бенџине и, колико је могућно, утеши уцвељено с |
| ако изазивати утиске неких успомена, до душе не о кир-Бенџи, кога ни за живота није могла друкч |
| е опет био нешто: јео је његов хлеб, до душе врло често зачињен шамарима, али опет хлеб; јер га |
| е и грчки ситно говори. — Ово му је, до душе, већ много теже ишло због гојазног трбуха, који се |
| едначи са кума-Думом, ипак је један, до душе не баш толико тежак облак, али тек један облачак, |
| однији од трогодишњега удовиштва.{S} До душе, од дана њезине удаје престало је оно пријатно уба |
| роведе код свога синовца и снахе.{S} До душе, није му најпријатније било, што му се синовац оже |
| ла, ћеретала и смејала се; али ипак (до душе ретко) бивало је да јој кроз најживљу шалу и смех |
| а му свака од њих скида по један грех с душе, сада га више не одржаваху у оном пријатном распол |
| ање богато награђивало.</p> <p>Но у дну душе Јанићијеве, што он ни сам није могао разабрати, во |
| и и узбуђења, те му дође чисто као нека душевна потреба, да бар пред зидовима и јеменијама јасн |
| безбрижан, весео; а овај догађај и она душевна борба сада га сасвим променише.{S} Почео је да |
| еклињањем задобила, и он је, у тренутку душевне слабости, осетио оно сажалење, које осећамо уве |
| в непријатељ, који прећаше да му правац душевне борбе сасвим поремети.{S} Јавила би му се кира- |
| ахата иселила у Јеладу.</p> <p>Измоштен душевним патњама, кир-Диша је започео нагло венути.{S} |
| и куда се креће.{S} То беху дани тешких душевних мука, које су га ломиле и мучиле, а којима не |
| одушеви, што би га из граница обичнога душевног кретања изазвало.{S} И зато га је пуница гледа |
| пут смишљао и он се, малаксао од тешког душевног напора и збуњен, враћао ипак оном једином осећ |
| е из дућана.{S} Колена су му клецала од душевног узбуђења, али он је ишао напред, ишао и не обз |
| у глави.{S} Налазио се у сличноме стању душевнога немира као пре готико година, када га је кира |
| више дете!</p> <p>У таквоме несносноме душевноме расположењу дочекао је и долазак свога мајсто |
| о челу, показивале су, у томе часу, сву душевну борбу његову.</p> <p>— Јазук, кир-Диса, јазук! |
| ке, платна, па, чак, из добро набијених душека опрану вуну, што им је кира-Мана (тако се звала |
| а капиџика, и, задовољан за све, леже у душеке, а одмах до њега и кира-Анастасија: он да одмах |
| ко ње постеља.{S} То се место називало: душема.</note> <note xml:id="SRP19061_N5">Стари београд |
| шегрта у собицу и одело турио под своју душему<ref target="#SRP19061_N4" />.{S} Али при излазу |
| као на длану, виде шта се све у његовој души догађа.</p> <p>Пошао је кући, али на половини пута |
| ратко време створиле су читав пустош; у души су му лежале развалине од свију мисли што их је уз |
| име кира-Анастасије, чија му је слика у души до ове заклетве нагризала срце, па ипак била тако |
| уста помињу) хоће да сазна, колико је у души чврста вера хаџијска.{S} Зато он пушта ђавола, да |
| ва моћ оставила а наместо тога настао у души ужасан страх од онога што ће сад опет чути, ма да |
| је отерао.</p> <p>Колико је ускипело у души Јанићијевој слушајући ово, о томе није потребно ни |
| помисли хаџи-Диша, кад осети, како му у души лакну, завуче руку у недра, извуче једну дугачку к |
| <p>А како ли овде сетно мирише Мајкина Душица!</p> <p> <hi>15. септембра 1906.</hi> </p> <p> < |
| ушу сажиже а срце спржи?</l> <l>— Знам, душо, знам — то је љубав!“</l> </quote> <p>Јанићије је |
| листић падајући на њега.</p> <p>— Знам, душо, знам! — то је љубав! прошапута Јанићије, и кад и |
| душу сажиже а срце спржи?</l> <l>Знам, душо, знам, — то је Љубав.</l> </quote> <p>То су певале |
| > <l>сажиже а срце спржи?</l> <l>„Знам, душо, знам — то је љубав!“</l> </quote> <p>— То је љуба |
| и тек један облачак, лебдео над његовом душом.{S} И што је дубље залазио у другу годину брачног |
| ка тешка мука притисла му <pb n="88" /> душу, па једва дише; чини му се да ће га угушити, а цел |
| у, можда, и дао комад хлеба, макар и за душу мртвих, да је заискао; али то га беше срамота и он |
| у да идем, велику воштаницу да палим за душу на твоја мајка.{S} Брат да ми будеш, Јанићије... в |
| д није грдила; а то је много вредело за душу једнога сирочета, које није сазнало ни за мајчину |
| од смрти Лепосавине као тешки камен на душу навали.{S} У једно време покуша, да стресе са свој |
| а свом својом пространом ширином сео на душу, па јој не да дахнути.</p> <p>И није то само жалос |
| о борила са самом собом, да му нешто на душу метне, али Јанићије, који до овога часа чињаше све |
| торов поцрвенити.{S} И то се вукло кроз душу, као тешка магла када се вуче над земљом и никако |
| т стишају метеж, који му је подхватио и душу и срце и мозак.{S} Грозничава ватра лизала га је о |
| је немогућ.</p> <p>— Роспија!{S} Уби ми душу; дроб ми ишчупа! — застења Диша саломљен и клонуо |
| „Да ли знаш како се зове она ватра, што душу</l> <l>сажиже а срце спржи?</l> <l>„Знам, душо, зн |
| ш ли како се зове она ватра,</l> <l>Што душу сажиже а срце спржи?</l> <l>— Знам, душо, знам — т |
| знаш како се зове она ватра,</l> <l>Што душу сажиже а срце спржи?</l> <l>Знам, душо, знам, — то |
| те ноћи осећао.{S} Притиснуло му нешто душу, <pb n="40" /> па никако да слегне од туда, него г |
| ео „лечења“, али онај ђаво што јој се у душу увукао, тако се заквачио ноктима, да га ни за реп |
| одустао од ужасне намере и спасао младу душу бар од оних вечних мука, које би га на ономе свету |
| " /> погледа, да све оне стеге, које му душу до мало час сапињаху, попуцаше, и њему стаде тако |
| и љубовју озаривши јего ранше уцвјељену душу, а по том, подаривши јему истовремено три отрока м |
| ова пажња падала на усамљену и обрањену душу Дишину као блага дажда после припеке, он је чак и |
| дила далеко, да се ђаво увукао у њезину душу, те окрете да гони из женина срца ђавола свима они |
| чињарице, које су јој редовно у њезину душу увлачиле сумњу, а из сандука извлачиле разне ствар |
| ака реч наваљивала се на мајстор-Дишину душу као стена и он је као заливен ћутао и очекивао од |
| без дугога размишљања, да му не цепаху душу два снажна осећања, која му сваку одлучност раслаб |
| се њега.</p> <p>— И тебе сада искушава ђаво.{S} Метнуо ти у срце бригу и страх за радњу, само |
| ех и неће ти се опростити.{S} Ето, тебе ђаво сада искушава, али помисли, да ли ти је познато ик |
| тала удовати.</p> <p>— Мори, који те је ђаво терао да се удајеш за онај пањ? — Псетиште је оно! |
| да му је жена забраздила далеко, да се ђаво увукао у њезину душу, те окрете да гони из женина |
| е до повратка сачува.{S} Хоћеш ли да те ђаво надвлада и анђео да ти из дућана оде, буди ексик-х |
| ије примила свој део „лечења“, али онај ђаво што јој се у душу увукао, тако се заквачио ноктима |
| о је Спаситеља четрдесет дана искушавао ђаво на гори, али Спаситељ је сва искушења претрпео; а |
| чврста вера хаџијска.{S} Зато он пушта ђавола, да нас на хаџилуку искушава, али, докле се ми о |
| душу, те окрете да гони из женина срца ђавола свима оним средствима, која, у оно време, једном |
| S} На против, што је Ламбре гонио из ње ђавола усрдније, то се он све чвршће усађивао у њој.</p |
| оде, буди ексик-хаџија; желиш ли, да ти ђавола савладаш и да ти анђео радњу води, издржи до кра |
| анићије.</p> <p>— Е?! — рече Лепосава и ђаволасто га погледа преко рамена.</p> <p>— Па знаш как |
| <p>— Како ћу? — запита Лепосава и тако ђаволасто <pb n="128" /> погледа, да све оне стеге, кој |
| ично и смешећи се:</p> <p>— А где си ти ђаволе већ три дана?</p> <p>— Глава ме нешто болела; тр |
| љено замршену дугу браду. — Сви сте ви, ђаури, једна нечиста вера!{S} Имаш ли комшику која нема |
| антерију и леп шарен појас; а већ нови ђевђелук (капа „дињара“) то је мајстор Диша купио сам, |
| кад све тако урадиш, ти да гу одведеш у ђердек и тамо овај четврти запис да спустиш у чашку рак |
| ри, чапкуне, бре?</p> <p>— Па тако, пре ђердека (ложнице)... знаш... пре, кад оно... — муца Бик |
| итах: може ли да се расквари свадба пре ђердека; а ти мени шамар за врат!{S} А ја сам хтео да т |
| да пропадним!{S} Што ми искате у кућа, ђидијо?!</p> <p>Јаукао је и претио, докле га силна маст |
| јишем о колено једну јеменију и прошива ђонове, а испод очију прати сваки покрет свога мајстора |
| виште, налик на ону аждају, коју је св. Ђорђе копљем пробио.{S} И тако су пролазили векови и о |
| ор Диша појео шљиву, а кошчицу бацио на ђубре.{S} Па после да плетеш седе, као што ће их плести |
| е поста мрско.{S} Кутију швирну на неко ђубриште, а босиљак искида, издроби, пљуну на њега, про |
| ="125" /> дах девојачке душе са мирисом ђулса, а очи са сунчаним зраком.{S} Био је у Еврејској |
| ичају многи који су видели.</p> <p>— А, е ли ко видео, када сте ви хтели да прескочите код удов |
| е!{S} А где си ти до сада, болан?{S} Е, е, жив био, жив био! — рече Маца, кад јој Јанићије прис |
| /p> <p>— Кира-Анастасија...</p> <p>— Е, е, сад ћу, сад! — прекиде јој Ламбре реч. — Сад ћу, одм |
| се на богату домаћу идилу.</p> <p>— Е, е, ти ми много наказива — смеши се Диша — Ама где да на |
| никада ни волела!{S} Ти да идеш одавде; е ли сте чули?</p> <p>Али кир-Диши умину бол и он се и |
| ?{S} И све то због њезина неверства!{S} Е, чекај сад!{S} Ниси хтела поштено, сад ће полиција!</ |
| ошапута Јанићије.</p> <p>— Јогуницо!{S} Е, добро, добро; остани ти само овде, а ја ћу га већ са |
| трећи пут, овај запис на-по-за леђа.{S} Е, кад све тако урадиш, ти да гу одведеш у ђердек и там |
| — Зашто, море?</p> <p>— Поради тебе.{S} Е, хе, пријатељу, па ти кријеш, а овамо се свуда по чар |
| ама нагу, ни папуче да нема на ноге.{S} Е, па онда сас њу три пута да обиђеш бакчу.{S} Први пут |
| а ћерку на удају и да си ти нежењен.{S} Е, па онда ко ту да докаже, да у томе нема нечега.</p> |
| дете!{S} А где си ти до сада, болан?{S} Е, е, жив био, жив био! — рече Маца, кад јој Јанићије п |
| ци.{S} Да је бар удовац, али пуштеник — е, не иде!{S} Човек са једном историјом, која је до ско |
| мо; старија си.</p> <pb n="133" /> <p>— Е, што кријеш, кад се све зна?{S} Па још устабашиница, |
| зиђоше на улицу.</p> <pb n="84" /> <p>— Е, ову ћемо вечеру дуго памтити!{S} Кали нопта, кир-Дис |
| и од онаква два красна човека!</p> <p>— Е, тако ти је то кад људи не гледају шта узимљу.</p> <p |
| из куће!{S} Иди твоме Ламбри!</p> <p>— Е, ако је да се иде из кућа — одговори Анастасија тако |
| <p>— Зашто? — За оно... за...</p> <p>— Е па сто не казете? — утаче се кир-Дума. — Ето, ја сам |
| а?</p> <p>— Кира-Анастасија...</p> <p>— Е, е, сад ћу, сад! — прекиде јој Ламбре реч. — Сад ћу, |
| и се нашла у болести... она...</p> <p>— Е, па де, де; кад није, није; што се правдаш толико? — |
| јине паре да уложим у еспап...</p> <p>— Е, кој вам па за то смета? — Чија жена <pb n="44" /> он |
| вога и врло скромнога изгледа.</p> <p>— Е, како да вас утешимо, куме?{S} Судбина, к’смет, сто к |
| ога истраживања једва вратила.</p> <p>— Е, шта би? — запита кир-Диша нестрпељиво, а очи му се п |
| на јој се суза скотрља с лица.</p> <p>— Е, де, не плачи!{S} Не идем преко света; вратићу се.{S} |
| Камо Лепосава? — запита Диша.</p> <p>— Е, чекај, зете; не иде то тако лако.{S} Ено је у соби, |
| “ и око грла златне махмудије.</p> <p>— Е, сада, ћерко, да си жива и здрава и срећу да унесеш т |
| млада... и — додаде Јанићије.</p> <p>— Е?! — рече Лепосава и ђаволасто га погледа преко рамена |
| а дршће, као да је неко тресе.</p> <p>— Е ли искате вода, да се повратите?</p> <p>— Отрова, куч |
| а ја тражим од своје домаћице.</p> <p>— Е, ако, ако — одговори Маца и даде миг Лепосави, да изи |
| оследњи гости из куће удалише.</p> <p>— Е, па како би; нађе ли? — запита Маца, кад вечераше.</p |
| иђени гост опет у кућу долази.</p> <p>— Е ли она ту? — тихо и задувано запита Ламбре.</p> <p>— |
| ам, како да немам; па још три.</p> <p>— Е, једна му је набацала!</p> <p>— А која ли то? — запит |
| хне, поче га миловати по коси.</p> <p>— Е, де, де, ја сам мајка, па ето, трпим; а ти, зар не ви |
| зету и поче га важно гледати.</p> <p>— Е то сам хтела, да преда мном отвориш уста и да мене за |
| ном осети да јој мора вратити.</p> <p>— Е, па хтео сам, баш!{S} Зар се ја тебе бојим!</p> <p>— |
| ког одговора приступи им руци.</p> <p>— Е, нека је со стрекја; и у здравје и весеље да дочекате |
| алелекао за изгубљеним новцем.</p> <p>— Е, нека вам је на здравље, и толико срећа да имате, кол |
| Бога ми! — викну Диша очајно.</p> <p>— Е, мој Дишо — уздахну болно Маца — Лају ли или не лају, |
| рећни дан, Лепосава ни мукает.</p> <p>— Е, па зато ли сам толико трошио на тебе; <pb n="172" /> |
| е од толиких девојачких очију.</p> <p>— Е, па честитај Лепосави!{S} То ће ти бити, ако Бог да, |
| у самоуправну власт у мутваку.</p> <p>— Е, мој зете, слушао си како се говори: „добра храна, до |
| на, и збуњено погледа у мајку.</p> <p>— Е, па и време му је — одговори Маца равнодушно — а када |
| ује се на богату домаћу идилу.</p> <p>— Е, е, ти ми много наказива — смеши се Диша — Ама где да |
| да изабере за свога устабашу.</p> <p>— Е, али један је па један Диша, брајко мој!{S} Камо, нек |
| ад хоћеш да ми и кесу одсечеш.</p> <p>— Е, дај Боже, душа да вам не испадне на нос како христиј |
| с?{S} Зар је то лепо од света?</p> <p>— Е, такав му је адет.{S} Оно знаш како је: ти си устабаш |
| сада, када сам нагорео онако?</p> <p>— Е, био отварати очи!{S} Шта ти је требала јабанџика, ту |
| је истина за ваше што се прича, ха! — А е ли истина да сте пали са зид и да вас је патрола јури |
| лакше, када је пред запаљеним свећама и евангелијем дигао три прста у вис, то се већ дало видет |
| натраг...{S} То ми не треба...{S} Реци: ево ти!{S} Мајстор Диша неће да зна ни за шта више.</p> |
| јом.</p> <p>— И Бог ми је услишио жељу; ево, погледај ово, Лепосава!</p> <p>— Шта има у тој кес |
| еђа Цигане око себе.</p> <p>— Доста!{S} Ево вам бакшиша; а сада да се вратите онима, тамо.{S} А |
| на доксат.</p> <p>— Дошао Јанићије!{S} Ево Јанићија! — викну Лепосава весело.</p> <p>— Де, де! |
| ој све неће пасти на ум!{S} О, о, о!{S} Ево, не желим јој зла и лепо је да се измирите; ама да |
| ава која се охрабри, кад спази матер. — Ево, Јанићије је дошао, ама не знам шта му је.</p> <p>— |
| ти.</p> <p>— Газдарице, шта то радиш? — Ево, ту су шегрти у дућану, видеће.</p> <p>— Хоћу да се |
| сад два цванцика и пружи Маци.</p> <p>— Ево на; добро само те ми се толико затекло у кеси, — ре |
| викну у један мах преплашено.</p> <p>— Ево ме, мајсторе! — одазва се Јанићије и утрча у собу.{ |
| е дреје?{S} Од куда Ламбре ту?</p> <p>— Ево и ови су видели, када сам их донео у дућан, а после |
| у којој нема излаза; али и кроз ту таму ево где проби један зрачак надања.</p> <p>И тако је та |
| ој Махали, пред једном баштом где су се еврејске девојке искупиле на игру.</p> <p>— Од куда ја |
| рло стеже.{S} Она песма, која му онда у Еврејској Мали памет попила, запе у грлу, и њему се учи |
| , а очи са сунчаним зраком.{S} Био је у Еврејској Махали, пред једном баштом где су се еврејске |
| а вртоглавица, те несвесно одлете чак у Еврејску Махалу.{S} И снажни мирис густога каранфила, б |
| а да изволите на куде моју домакицу, на еден кадаиф и ратлокум.</p> <p>— Зашто, кир-Дума?{S} Да |
| ам је мустерија, него Грци, а то све из еден љубов на вас због засто сте као од грцка мајка род |
| шта се то тебе тиче?</p> <p>— Разбојник еден!{S} За сто нападас зенско свет на улица?{S} Поједо |
| че се кир-Дума. — Ето, ја сам досао као еден пријатељ, да ме научите, те да и ја разбирам, заст |
| како нема смисла да седи тако сам, као „еден гурбетин“, поменуше му по десет пута, како од њих |
| и само да му чувате чест и да знате, да една паметна и честита жена нема засто да плаче за мужа |
| паклена мука!{S} А-ах, рогата биволица една, сас моји ли пари градиш барјаче на црква! — узвик |
| Радос је то, кума-Анастасија, и радос и една сладос!{S} Ено, мој Алкибијадес!{S} Клефта, право |
| танем сас мога кир-Ламбре, па сама како една зенско глава не могу да идем.</p> <p>— Била ти, ки |
| едно, кој да те превари?{S} Едно Диса, едно српско куче!...{S} Ух! ух! — уздисао је кир-Дума и |
| ума, гомаре едно, кој да те превари?{S} Едно Диса, едно српско куче!...{S} Ух! ух! — уздисао је |
| {S} Кој па да се брине у ова чаршија за едно грцко удовица?</p> <p>— Па, па, па! — учини Ламбре |
| едесет и четири!</p> <p>— Неје много за едно мудра и уважена глава.</p> <p>Разговор се водио ок |
| ла вересија...{S} А, а-ах, Дума, гомаре едно, кој да те превари?{S} Едно Диса, едно српско куче |
| ништаван и празан.</p> <p>— Ух, гомаре едно: зашто да заспите, бре?! — јекну кир-Ламбре очајно |
| е сутра моја домакица да ми наниже оште едно килибар-зрно.</p> <p>— А колико ли бројиш па сад? |
| ићије.</p> <p>— Крси глава одавде, куче едно!{S} А на кира-Анастасија поздрави се, да тој кадаи |
| n="44" /> онога и пари.{S} Жена је како едно слушкиња на свој човек, а ти си њен господар. — Па |
| </p> <p>— Како: шта? — Ми на вас као на едног честитог мајстора сас леб, а ви на нас сас поган! |
| за њу разбирате, она је на вилает.{S} И едну писму је послала; иска да ви из њена кућа идете.{S |
| Он је донео собом једну велику светињу: ексер, којим је био прикован Спаситељ за крст.{S} Тај е |
| дужи од садашњих „мертечких“ ексера.{S} Ексер као и сви ексери што су, само се од ових разликов |
| им двокраким ексером длан пробијали.{S} Ексер је био чудотворан, јер ко год би га целивао, одма |
| е часу страховито рикну, избљува велики ексер и нестаде је.</p> <p>— Сад народ у гомилама хрли |
| ко им га донесе, пола царевине.{S} Али ексер се није могао наћи, јер га је прогутало неко чудо |
| д пустињака, који чува свети чудотворни ексер са крста Спаситељева, у памуку, који је такође по |
| ати, изјавити у себи какву жељу и часни ексер би му је одмах испунио.</p> <p>— Шта желиш? — зап |
| ао, када ће својим очима угледати часни ексер, који ни цар Костадин није могао видети.</p> <p>П |
| > <p>Но пре него ли ће му поднети часни ексер на целивање, испосник је сматрао за дужност, да п |
| но заинтересова, да види и целује свети ексер, и он се упути са хаџи-Зосимом кроз тесне и криве |
| ј пријатељ жели, да види и целује свети ексер и да приложи на зидање светога храма.</p> <pb n=" |
| ли пустињаку са Витаваре, да види свети ексер, да се и њему помоли и да приложи коју аспру за з |
| овај чудотворни памук у коме лежи свети ексер, не би му за ту суму дао.</p> <p>— А од чега он ч |
| Иди у Вертеп Витлејемски и прими свети ексер.{S} Пустињак није оклевао, оде у Витлејем и, баш |
| ди?</p> <p>— То је због тога, што свети ексер лежи у њему.{S} Снагу своју чудотворну он је дао |
| <p>— Ама, да ли је у истини то баш онај ексер? — упита мајстор Диша.</p> <p>— Нема сумње — огов |
| е био прикован Спаситељ за крст.{S} Тај ексер, како се тврдило, још цар Константин и царица Јел |
| чавао, не дужи од садашњих „мертечких“ ексера.{S} Ексер као и сви ексери што су, само се од ов |
| сумњати више о чудотворној моћи часнога ексера.{S} Оно, што је све осетио, кад је целивао, и та |
| описана <pb n="193" /> историја светога ексера и како се оно чудо догодило.{S} Та уверења богоу |
| сна па до побожнога пустињака и светога ексера, који је своју чудотворну моћ предао и ономе пам |
| p> <p>И када дотаче пољупцем врх светог ексера, осети, како га кроз цело тело проже топла струј |
| „мертечких“ ексера.{S} Ексер као и сви ексери што су, само се од ових разликовао, што је на ош |
| ељ подносио, докле су му овим двокраким ексером длан пробијали.{S} Ексер је био чудотворан, јер |
| } И тако су пролазили векови и о том се ексеру није ништа знало све до прошлога <hi>Рождества</ |
| скрс, хаџија га тужно погледа.</p> <p>— Ексик-хаџија! — рече му он.</p> <p>— Шта знам, кад ме т |
| влада и анђео да ти из дућана оде, буди ексик-хаџија; желиш ли, да ти ђавола савладаш и да ти а |
| рши своје поклоништво, да се, макар као ексик-хаџија врати, па макар никада и не добио деце.{S} |
| ато, ако му се покориш и одеш, постаћеш ексик-хаџија; на земљи ће ти се људи смејати, а тамо на |
| а је пуница гледала чисто зачуђена овом екстазом, у коју је хаџи-Диша улетео.</p> <p>— Кажем ти |
| — Ела-те, ако искате да вас закољем!{S} Ела, удрите! — рече му пркосно и са презрењем баци на њ |
| еч! — уситни кир-Дума и потапша Дишу. — Ела, само ви говорите; знао сам ја да кир-Диса не је чо |
| ма угледа читаву гомилу света.</p> <p>— Ела, изедите, ако смете!{S} На! — и окуражени Ламбре по |
| бијем псето! —- виче кир-Диша.</p> <p>— Ела-те, да вас гурнем у трбу! — одговара Ламбре.</p> <p |
| аде према разјареноме супругу.</p> <p>— Ела-те, ако искате да вас закољем!{S} Ела, удрите! — ре |
| како смо вас волели, као да сте из сама Елада, као да не сте из пожаревацко!</p> <p>И у такоме |
| ла исказати највештија фраза песника из Еладе.</p> <p>Прошло је добрих пола сахата, када је фуд |
| му је лева рука, којом је обавио вито и еластично девојачко тело, осећала онај отпор и оно тала |
| роножицу и зажареним очима поче пратити еластично гибање и извијање витога струка и оно набрекл |
| не мишице и што јој се гибак струк тако еластично покреће.</p> <p>— То да не видим више — такви |
| ет!{S} Куд ја...</p> <p>— А: куд ви!{S} Еле, кад се несто за другога лаје по овај свет, онда је |
| а сум, кир-Диса, ваш кум и пријател.{S} Еле, како сте? — пита Дума, али никако не улази у собу, |
| да кир-Диса не је човек без памету.{S} Еле, за сто сте јосте вратили прстен?</p> <p>— Па... ет |
| <p>— Санким не знас, пезевенк-башо?{S} Еле, за тој ли те је твој мајстор оставио?{S} Тако ли м |
| ио, цигло ради једнога детета.</p> <p>— Еле, ти нећеш да пазариш? — запита свети човек, чије оч |
| а, а немаче се са свога места.</p> <p>— Еле, ви тако? — започе кир-Дума, а не седа, него пребра |
| те антерије за леђима гледале.</p> <p>— Еле, сад да ти кажем какав сам ја и шта тражим од домаћ |
| ика да је се дотакне, ако сме.</p> <p>— Еле, муж на путу а жена ашикује с комшијама!</p> <p>— А |
| ш стоји држећи руком за кваку.</p> <p>— Еле, како сте?{S} По пријателски посо дођосмо.</p> <p>— |
| кренувши очи у страну, започе:</p> <p>— Еле, просло три године!</p> <p>— И седум дана! — допуни |
| гроси.</p> <p>— Четири хиљаде!</p> <p>— Елем, ви тразите осте 500 гроси?{S} Толко неје оставио |
| абодена усред најшире саксије.</p> <p>— Елем, нема ништа од тај посао! — рече Ламбре скрушено и |
| бацивао у башту младе удовице.</p> <p>— Елем, ви ћутите кир-Диса? — рече Ламбре, коме беше нешт |
| да потпуно истисне <pb n="113" /> грчки елеменат из српске престонице, поче овоме догађају прид |
| ирање по комшилук, кад је муж код кућа, ели Ламбре неће бити жив!</p> <p>— Добар дан, кир-Ламбр |
| набрекле.</p> <p>— Сува кучка, бре!{S} Ели ћеш ми платиш за ово спацирање по комшилук, кад је |
| p>— Пцета!{S} На зенско ли нападате?{S} Ели ово гора Романија, што ли?{S} Ви мене да клепећете? |
| угом у авлију кира-Анастасије.</p> <p>— Ели сте ради гостима? — виче још с капиџика кира-Думини |
| е ваше спокојне сени у дугим антеријама емир-боје ћурчетима, оперваженим жутом лисичином; са цр |
| пом, око које се омотавала чалма зелене емир-боје (знак да води порекло од самога Мухамеда), се |
| нде, где се данас налази густо насељени Енглезовац.{S} А када га је умор савладао, отишао је у |
| ах.{S} Увиђао је свесно, да му ваља што енергичније предузети против клевете; али, ма шта да за |
| тор Диша.{S} Ако њему треба да се жени, ено му кира-Мане; и тако је њезин муж одбегао са његово |
| у!{S} Шта ми требају мртваци у кући!{S} Ено му полиције!{S} Несрећник један!{S} Шта му је било |
| а-Анастасија, и радос и една сладос!{S} Ено, мој Алкибијадес!{S} Клефта, право клефта; патриот |
| Е, чекај, зете; не иде то тако лако.{S} Ено је у соби, спрема се, да пред свога домаћина не изи |
| нићије.</p> <p>— Зар га не познајеш?{S} Ено онај, у дугој бради.</p> <p>— Какав мајстор Диша, о |
| му је чак до појаса долазила.</p> <p>— Ено га! — рече Маца, која се са Лепосавом и Јанићијем б |
| јику, који се све више ближио.</p> <p>— Ено, онај тамо!</p> <p>— Ама, зар оно? — зачуди се Лепо |
| ије вуку, стиште пут Београда.</p> <p>И ено га сад где у мутваку послује, опет види Лепосаву, а |
| рањено срце.</p> <p>— Обесићу се; а њој ено мајстор-Дише, па, ако узмогне, нека буде срећна с њ |
| ладожења у брзо заборавио на ону немилу епизоду, ради које три ноћи није спавао.</p> <p>И тетка |
| му.{S} Био је то неки Грк хаџи-Зосим из Епира, врло побожан, тих и услужан хаџија.{S} Овај хаџи |
| комшије.</p> <p>—- Комшија, не комшија, еписи бир; ама, што Бог није заповедио да се једе, оно |
| одваљен!{S} Није се тај бојао ни десет „ерлија“.</p> <p>— А је ли ишао на хаџилук по децу? — за |
| е изда калфенско писмо, шта ће онда?{S} Еснаф је јачи од њега, а мајстор је имао толико права н |
| је ктиторе „и приложнике храма сего“, а еснаф га изабрао за свога устабашу.{S} Све што један че |
| р-Дишиноме уважењу и о томе, како ће га еснаф од Нове Године да изабере за свога устабашу.</p> |
| ници не опојаше самоубијцу, ипак је сав еснаф папуџијски, и скоро половина чаршије, отпратио по |
| је имао.{S} О светоме Спиридону, кад је еснаф славио, они су увек позајмљивали барјак од палилу |
| упљени својим барјаком, само папуџијски еснаф што га још није имао.{S} О светоме Спиридону, кад |
| корист; одужиће се Богу и задужиће свој еснаф захвалношћу; а после тога „ктитор и приложник хра |
| > <p>Свадба је била врло весела.{S} Цео еснаф и званице из осталих еснафа и грађанских редова у |
| .{S} Ти <pb n="145" /> паметујеш за цео еснаф, па ето, како год ти кажеш, онако нека буде!</p> |
| новрсних артикала од свих <pb n="49" /> еснафа, које је сваке ноћи од некуда падало у њезину ба |
| велики добротвор цркве и устабаша свога еснафа.</p> <p>О Лепосави ни у сну није помишљао да је |
| ала, да је кир-Дума, устабаша бакалског еснафа, не пресече као на пању.</p> <p>На недељу дана, |
| села.{S} Цео еснаф и званице из осталих еснафа и грађанских редова учествовали су.{S} Весељу ни |
| а тек онда бити произведен за калфу.{S} Еснафи су према млађима имали такав правац и он се мора |
| ожавању и саучешћу, били заступљени сви еснафи, који се у ондашњој чаршији налажаху.{S} И што ј |
| ан како ваља.{S} До тога времена сви су еснафи били у цркви заступљени својим барјаком, само па |
| рајко мој!{S} Камо, нека ми ко покаже у еснафима макар једнога газду, који је толике паре покло |
| ко вас постујемо, ја ћу вам позајмим из еснафска каса пет стотин гроси за четири године без фај |
| гроша; а за мале новце, које је дао за еснафски барјак, постао је велики добротвор цркве и уст |
| аљине, како се над гомилом људи љуљушка еснафски барјак са светим Спиридоном у дугачкој седој б |
| } Него баш кад ти је наспело, а ти купи еснафски барјак, па га приложи цркви.{S} То те неће ску |
| у одеждама и са иконама; а за њим, под еснафским барјаком, мајстор Диша са женом, пуницом и Ја |
| једној устабашиници.{S} Однесена је под еснафским барјаком; а после укопа све, што је допратило |
| их 500 гроша, што му је кум-Дума дао од еснафских пара, уложио у еспап и довео још два шегрта.{ |
| оме часу, измени.{S} Због свога поклона еснафу за трен ока постао је један од најуваженијих гра |
| постићи, то је он у грађанству и своме еснафу постигао на своју радост и на големи јед кир-Дум |
| цркви.{S} То те неће скупо коштати, а и еснафу ћеш своме подићи углед у цркви.</p> <p>Овај саве |
| да подигне свој оронули морални углед у еснафу, па је <pb n="142" /> и у томе нехотично успео.{ |
| поверенога му еспапа, него је често тај еспап протурао са више користи, него ли и сам мајстор м |
| хтео кира-Анастасијине паре да уложим у еспап...</p> <p>— Е, кој вам па за то смета? — Чија жен |
| ум-Дума дао од еснафских пара, уложио у еспап и довео још два шегрта.{S} А њега самога, за ову |
| ког и болтаџијскога па до бућмеџијскога еспапа, изгледа да су, у овом невином обожавању и сауче |
| и журно се даде на посао око сређивања еспапа.</p> <p>Јанићија подиђоше мравци, спусти венац о |
| м, а он да се привремено, ради куповине еспапа, уклони у Галац или Цариград, од куда су ондашњи |
| до собичка, који служаше за стовариште еспапа, а у исто време и као ноћиште Јанићијево, па се |
| доброга успеха у продаји поверенога му еспапа, него је често тај еспап протурао са више корист |
| као фудул-Стаменка.</p> <p>— Молићемо, есте ли је видели?</p> <p>— Нисам; али причају тако.</p |
| рпељиво.</p> <p>— Зашто, море?</p> <p>— Ете, зато, што мене караш, а сама нећеш да узмеш запис! |
| којног кир-Бенџу и поштује га; па и ја, ето, што поштујем као и тебе и кир-Ламбру, хоћу да те п |
| и девојка пошла у твоје богатство — па, ето, и сад...{S} И зар је то лепо, да јој сам доводиш к |
| радознало погледаше у њу.</p> <p>— Па, ето, тетка-Маце; она зна и више.</p> <p>— А шта ја знам |
| p>— Како да ти се осветим?</p> <p>— Па, ето, удари ме у леђа.</p> <p>— А ти?</p> <p>— Ја ћу опе |
| болан, тако!</p> <p>— Не могу!{S} Овде, ето, овде боли, па ми не да да живим.</p> <p>— Лудо! — |
| ца, па да постанете сретно човек; а ви, ето каква страмота на грцко образ метнусте!</p> <p>— Фа |
| роговори Јанићије — Газда на путу а ти, ето, како чиниш!</p> <p>Анастасија очевидно ништа није |
| ре?“ — „Ко је магаре?“ питам ја. — „Ти, ето сви причају, да се мајстор Диша пео на твоја леђа.“ |
| се оженио, то знам; али за кога течем, ето, то је оно што не знам; — одговарао је самоме себи. |
| е угодно, прихватити и продужити фирму, ето, тога није имао.{S} Без жене остао је самохран у св |
| те јосте вратили прстен?</p> <p>— Па... ето, радња је, посао се прави; а ја би хтео кира-Анаста |
| ође!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Кир-Диса!{S} Ето га за ћоше.</p> <p>Фудул-Стаменки, која је с највећ |
| шта да радим сада?{S} Научи ме, де!{S} Ето, ја ћу престати да долазим, па ће временом и свет у |
| рије.</p> <p>— Божја па твоја, сине!{S} Ето, тако раде поштени људи.{S} Знала сам ја, да си ти |
| <p>— Опрости му, зете, још је дете!{S} Ето, он се каје, — утаче се Маца великодушно.</p> <p>— |
| су записи побожних дервиша помогли!{S} Ето му и куме, кир-Думинице.{S} Пуних једанаест година |
| ужаса.</p> <p>— А ко не каже, питај!{S} Ето, њој каза Канче, а мени цео комшилук.{S} Кажу: оста |
| } А сада?...{S} Шта се учини сада...{S} Ето чујеш и сам...</p> <p>— Па зар сам ја крив томе?{S} |
| Полако!{S} Добри људи ће се угодити.{S} Ето, ти тражиш сто хиљада, а он даје пет стотина.{S} Сп |
| највећи грех и неће ти се опростити.{S} Ето, тебе ђаво сада искушава, али помисли, да ли ти је |
| е ни ти ваљда на Бога камењем бацао.{S} Ето и ја тако; донела сам Лепосаву тек у четвртој годин |
| сам ја баш за то само прстен вратио.{S} Ето... и сам видиш и чујеш...{S} Цела чаршија говори за |
| ићије, немој тако!{S} Не иди од нас.{S} Ето, нана те воли као сина, а и ја те волим као да си м |
| олико зарадиш!</p> <p>— Ама за кога?{S} Ето то, то да ми кажеш.{S} То сам хтео да питам.</p> <p |
| де? — Зар нема нешто живо што гледа?{S} Ето, ако комшија спава, није ли будно комшиско, маче?{S |
| се десило.{S} Шта је све било ноћас?{S} Ето: код фудул-Стаменке прекужио је један <pb n="110" / |
| а сто не казете? — утаче се кир-Дума. — Ето, ја сам досао као еден пријатељ, да ме научите, те |
| тако мајстор-Дишо — поправи се Маца. — Ето, нећу; поган је то милет.</p> <p>Од овога часа кир- |
| Како велите?...</p> <pb n="42" /> <p>— Ето, овако... — И ту газда Диша погледа на своје темељи |
| аше ван христијанскога гробља.</p> <p>— Ето, таква ће бити и твоја сахрана! — прошапута му онај |
| џабе лебац, — вели кира-Мана.</p> <p>— Ето, ја — утаче се кира-Думиница — шта све не сам радил |
| питаш? — зачуди се тетка Маца.</p> <p>— Ето тако; мило ми, што га истукао!</p> <p>Али ја нећу д |
| а му од тога цео живот зависи.</p> <p>— Ето, каже:{S} Да се врати, ама тако, да се пољубиш са к |
| не може да се од суза поврати.</p> <p>— Ето, шта... одговори Лепосава кроз плач чисто прекорно |
| ешећи га да ће је она умирити.</p> <p>— Ето, то је!... промуца кир-Ламбре...{S} То је било!</p> |
| не стиша бујица наврелих речи.</p> <p>— Ето, кажу....</p> <p>— За име света, тетка-Мацо, шта ка |
| излагао, сплетоше га за часак.</p> <p>— Ето, видите? — продужи Дума, кад опази како се мајстор |
| а време превртали свету утвар.</p> <p>— Ето, ја сам урадио све што треба, а сад ће чудотворни п |
| уњено застаде на самоме прагу.</p> <p>— Ето, носим, газда; ама, куда да га носим?</p> <p>— Њој! |
| шегрт, који се мајао на пољу.</p> <p>— Ето газде! — повика и журно се даде на посао око сређив |
| ца и забринуто погледа у Дишу.</p> <p>— Ето, данас сам све прохесапио шта имам а шта немам.{S} |
| -Мацином.</p> <p>— Зашто, бре?</p> <p>— Ето ти, газда, шта се на чесми прича.{S} Кад чучнух, да |
| лује.</p> <p>— А ви, како сте?</p> <p>— Ето, ја и Јаникије чекамо те сваки дан; много сте остал |
| ни рођен син није истински пријатељ, а ето, ово сироче, што се савило око тебе као лоза око ча |
| тек као једва растворен пупољак, а сада ето где пред њиме стоји потпуно развијена ружа.</p> <p> |
| све душе смејао.</p> <p>— Газдарице, ја ето нећу да те издам, —- рече полугласно и погледа је у |
| И ко би други смео да тако уради?{S} Ја ето нисам никоме одала?</p> <p>— Ама шта то ради она са |
| це немам, свети човече; желим децу, ама ето већ друга година, а она и не мисли!</p> <p>— Пеки, |
| и.</p> <p>— Е, де, де, ја сам мајка, па ето, трпим; а ти, зар не видиш какав си стао?!</p> <p>— |
| д срамоте неће смети на улицу изићи, па ето где се све, у једноме часу, измени.{S} Због свога п |
| гледа око себе.{S} Не потраја много, па ето и Лепосаве, румене од стида и оборених очију на под |
| утио, добар си био, веран си ми био, па ето ти радње!{S} Тамо, у кући, да се нађеш тетка-Маци н |
| мо девојче добро, таман за устабашу, па ето, готов разговор.</p> <p>Цео тај дан мајстор-Дишу су |
| b n="145" /> паметујеш за цео еснаф, па ето, како год ти кажеш, онако нека буде!</p> <p>— Дајеш |
| ? —</p> <p>— Оно... знаш...</p> <p>— Па ето видиш и сам, како те волим, као да сам ти рођена се |
| теретом широких и пуначких плећа.{S} И ето, своју, од самога себе прикривену жељу, виде он дан |
| јан од пада замаче у сокаче.</p> <p>— И ето за тај посао, што је она викала на патролу, он је в |
| уци; све ми је добро код тебе било, али ето, ја те молим да ме отпустиш.</p> <p>— Хајде, бре, ћ |
| о мајстору.{S} Једном рече тетка-Маци: „Ето ти!{S} Што <pb n="175" /> ниси отварала очи, него с |
| је то, по Богу да си ми отац?</p> <p>— Ех, од чега? — проговори дервиш и поглади замишљено зам |
| и отац, не може ни помишљати и на такве ешеклуке, на какве жена старатељева обично помишља.</p> |
| поведио да се једе, оно је погано.{S} И жаба је погана — и Френки су погани!</p> <p>— Тако је! |
| тињак — знам; тамо живе Френки што једу жабе.</p> <p>— Тако је, богоугодниче.{S} Мој пријатељ н |
| а тебе, твоје здравље на њега“.{S} Онда жабу да бациш на кров, а дете да умијеш и запојиш из те |
| кад дођеш кући, прво да потражиш зелену жабу, па ту жабу да ти дете три пута обзине, а ти три п |
| ћи, прво да потражиш зелену жабу, па ту жабу да ти дете три пута обзине, а ти три пута да викне |
| циној кући чује се дан из дан девојачки жагор и певање.{S} Лепосавине другарице долазиле су, ка |
| ште, баш под широким орахом, зачу јасан жагор, смех и певање девојачких гласова.{S} И то се раз |
| дупрвши се о своју обрамицу, по цео сат жагоре, расправљају о каквој домаћој или јавној новости |
| ке, када га угледаше са оним товаром, у жагору слетеше око њега и почеше черупати кесе са слатк |
| тиха туга, жеља да самога себе кињи, да жали своју несрећну младост и да на њезине очи вене, не |
| ти; само <pb n="81" /> не уби; удри, не жали!“ А мајстори су ревносно вршили овај аманет: „Докл |
| докле су је повратили себи, а после је жалила и лелекала тако искрено, да су комшинице једва у |
| аложи.{S} Совра је била пуна; Маца није жалила, она је у овом изобиљу јела излила све обиље сво |
| е и ту добру страну, што се није никоме жалила на свога мужа, па чак ни кир-Думи, своме венчано |
| роб отерали.</p> <p>Маца га је истински жалила.{S} Гледајући га једном како смагла лица као уту |
| </p> <p>— Па тек да се одмориш мало.{S} Жалим те, што ти ни дан ни ноћ није давао мира. „Море, |
| астасија ћемо ми удати за Грка; ама вас жалимо: лепе паре губите, мустерије ће изгубите и цела |
| {S} Ја, да немам деце пуну кућу, не бих жалио ни триста гроша за то.</p> <p>Мајстор Диша кришом |
| о му је мутило помисао: да ли ће га она жалити? <pb n="162" /> Хоће ли плакати за њим и да ли ћ |
| љавог, онда ко да буде крив?{S} Увек да жалиш, што си откидао од својих и жениних уста!</p> <p> |
| лала; иска да ви из њена кућа идете.{S} Жалос, кир-Диса, много жалос; и душа да могу да ти дам, |
| а кућа идете.{S} Жалос, кир-Диса, много жалос; и душа да могу да ти дам, <pb n="116" /> па да д |
| ој не да дахнути.</p> <p>И није то само жалост за кира-Анастасијом, која му је онако срдито пре |
| раго несреће.</p> <p>На срећу ову наглу жалост брзо је умерила њезина ведра и вазда расположена |
| им лицем и сузама у очима, које га тако жалостиво гледају.</p> <p>— А што се опет оженио њоме, |
| и је рођена мати!“ А после би подвикнуо жандармима, да извуку мацке и да на њих повале мајстор- |
| си, да ти се исповедам?</p> <p>— Море, жао ме, много ме жао? — одговори Јанићије</p> <p>— Ваља |
| волим, као да сам ти рођена сестра.{S} Жао ми било, што немаш никога свога, а Диша те на непра |
| онемелу и потпуно саломљену, њему стаде жао ове лепе грешнице, чије очи, заливене сузама и очај |
| оведам?</p> <p>— Море, жао ме, много ме жао? — одговори Јанићије</p> <p>— Ваљада, што и тебе не |
| овога часа омилела, у толико му би више жао, што нема, ма шта чиме би јој могао наградити добро |
| е.</p> <pb n="156" /> <p>Лепосави га би жао, па се и она тренутно збуни, не знајући шта да му к |
| га је често плачући бежала.{S} Дође јој жао, па га поче тако болећиво гледати, као да би му хте |
| он опет није могао да се потпуно отресе жаоке, која је већ пецнула заљубљено срце његово.{S} Гр |
| ршен двокрако, те је личио на хаждајину жаоку, како је молују.{S} Тај двокраки врх био је покап |
| часак заклопи то око, које га је онако жарко палило.</p> <p>— Наразговарасте ли се? — запита М |
| и погледа га презриво.{S} Тај поглед га жацну и он од једном осети да јој мора вратити.</p> <p> |
| ’ да те с власт фаћају.</p> <p>Јанићија жацну, кад сазнаде да га је чак и та срамота постигла.< |
| што их је кир-Ламбре, ваљда због силне жеге, свукао и на под бацио.</p> <p>Таман све то покупи |
| оја је носила мајстор-Дишу.{S} Сунце је жегло пуном јаром, Дунав се сјактио од сунчаних зракова |
| о га осећа путник, који је дуго пешачио жедан, па тек набасао на лепу хладовину и врело свеже в |
| из кућа избаченим, што се на пролетној жези сасушило и често неким интимним задахом запахњивал |
| нуо, да му удовица не остане на сокаку, желела, да јој свадба не буде велика, њени стараоци, ки |
| био до сада?</p> <p>Јанићије се смете; желео је да га нико не пита о томе.</p> <p>А кад би при |
| би ни покушао да је у дело приведе.{S} Желео је да се освети Грцима и да подигне свој оронули |
| шаком, обично је све оне шамаре које је желео спустити на туђе главе, издашно спуштао на Јанићи |
| о?{S} Бог ти је дао, можеш.{S} Многи би желео да буде хаџија, ама не може.</p> <p>— А баш си ви |
| говори понизно Зосим — али мој пријатељ жели, да види и целује свети ексер и да приложи на зида |
| нум?</p> <p>— Деце немам, свети човече; желим децу, ама ето већ друга година, а она и не мисли! |
| еће пасти на ум!{S} О, о, о!{S} Ево, не желим јој зла и лепо је да се измирите; ама да сам ја ш |
| да ти из дућана оде, буди ексик-хаџија; желиш ли, да ти ђавола савладаш и да ти анђео радњу вод |
| ер би му је одмах испунио.</p> <p>— Шта желиш? — запита испосник приносећи Дишиним уснама свету |
| ска, шта ти је ружно урадио, да му тако желиш? — рече Лепосава, која је после одласка мужевљева |
| наместо њих овладала је њиме тиха туга, жеља да самога себе кињи, да жали своју несрећну младос |
| пред очима, кад помисли да се и његова жеља може остварити тек после десет година.{S} Смрче му |
| је за неколико у њему остао.{S} Потајна жеља, да се врати кући, да се још једном, макар и крвни |
| уме се, да се Лепосава одупрла и таквим жељама, да тка платно како би Диша хтео; али зато Диша |
| е удовица из њега могла прочитати и све жеље онога, који је дотични поклон послао.</p> <p>Али с |
| -Анастасија немаде куд, но да се покори жељи свога мужа.{S} Али пре него што је пристала, отишл |
| злаз, који би најбоље одговарао његовој жељи, да се ништа о овоме не дозна, да се кира-Анастаси |
| аде на ум да га њоме ожене, он би у тој жељи провео цео век, а не би ни покушао да је у дело пр |
| н оним одлучним изразом Јанићијевим и у жељи, да се виком спасе од нападача.</p> <p>Неколико пр |
| ешено и испечено само у руке спусти.{S} Жељкао је да постане богат и угледан грађанин, а ни из |
| ам гладан! — одговори Јанићије, који је жељно за то време погледао у ону чинију пуну пилава и о |
| е.{S} Како је пуцало за ушима и како је жељно јео деран, то нека оцене они који су у животу има |
| ала тек по гдекога веселога брата, који жељно ишчекује, неће ли какав изненадни гост од куда ба |
| рота кира-Анастасија, као удовица, тако жељно чезнула.</p> <p>Али ма да је кир-Диша био задовољ |
| ојом је толико чезнуо и од које је тако жељно ишчекивао бар једнога сина.</p> <p>Какве су му ми |
| д, отишао је до једне симиџинице и тамо жељно гледао у онај хлеб и симите, који су се пушили по |
| сфакцијом.</p> <p>— И Бог ми је услишио жељу; ево, погледај ово, Лепосава!</p> <p>— Шта има у т |
| што ће целивати, изјавити у себи какву жељу и часни ексер би му је одмах испунио.</p> <p>— Шта |
| И ето, своју, од самога себе прикривену жељу, виде он данас остварену, опет не својом вољом и о |
| S} То је бар јасно: ако је човек псето, жена не сме да буде мачка.</p> <p>Али све то на страну; |
| , брзо би га отишла мајци на вилает!{S} Жена, кад није понизна мужу, не заслужује име честите ж |
| >У соби му постајаше све тескобније.{S} Жена му се никако не јављаше, те му сада и то би неправ |
| ија жена <pb n="44" /> онога и пари.{S} Жена је како едно слушкиња на свој човек, а ти си њен г |
| е, ако сме.</p> <p>— Еле, муж на путу а жена ашикује с комшијама!</p> <p>— А ко вам каза па то? |
| ем пробо.{S} Према њему чучнула некаква жена и држи на крилу болесно дете.</p> <p>— Тако да рад |
| чаршији мозак завртела, да буде његова жена, — то је било тако мило, тако неочекивано, да је о |
| м настани.</p> <p>Али кир-Диша и његова жена примише стрица тако хладно и без икаквога обзира, |
| вачки посао, већ свој пријатељ и његова жена.{S} А, у то време, у Београду се са највећом сурев |
| а је молитва најзад успела, да га друга жена, на седам година по венчању, обрадује тројкама, је |
| але по сокаку! — подвикну нека остарија жена из авлије, а оне, кикоћући, прхнуше у башту добацу |
| <p>— Е, кој вам па за то смета? — Чија жена <pb n="44" /> онога и пари.{S} Жена је како едно с |
| добра храна, добар пород!“ Зар би твоја жена дошла теби здрава као тресак, да мој покојник, Бог |
| S} Што да бедим човека?</p> <p>— А моја жена?...</p> <p>— Знаш како је, мајстор-Дишо; није то л |
| а је било сијасет прича и узрока; свака жена причала је, како је чула од друге, а уз то је, да |
| а причало, како је Диши још јутрос нека жена дошанула нешто, те он као махнит одјурио у удовичи |
| гансуз!{S} Ух, ух, што му ја нисам била жена, па да видиш како би се провео — викала је фудул-С |
| n="176" /> <p>— Ко носи нека носи, ама жена мајстор-Дишина не сме тако! -</p> <p>Једном речи, |
| јер ма колико да је човек прав, у очима жена, докле се пазе, он је увек кривац.{S} А ове две ку |
| што %ми направи!{S} Они били ортаци на жена, а ја да плаћам трошкови!{S} Не сум писмено тражио |
| тариш као девојче!{S} Бог је наредио на жена, да не једе џабе лебац, — вели кира-Мана.</p> <p>— |
| ша није ни мало сумњао.{S} Зар је једна жена била, којој су записи побожних дервиша помогли!{S} |
| е се разлегало нарицање; једна по једна жена улазила је на капиџик, која са свећицом, да је над |
| шам!</p> <p>— Тетка-Мацо, ти си поштена жена, грехота је да кријеш оно што ми образ каља — очај |
| ације у коју се претапао.{S} Кир-Думина жена, кога је окумио, била му је сад наместо најстарије |
| аму неколико модрица, што их кир-Думина жена спази на куминим плећима.</p> <p>И ово је убрзало |
| им је кира-Мана (тако се звала Ламбрина жена) „на белегу“ и „среће ради“ кришом поклањала.</p> |
| насмешила срећа и ту му срећу лакоумна жена за један часак уништи!</p> <p>Целу ову ноћ провео |
| уважавао своју пуницу и зато, што је та жена и сада, као и пре, имала своје сигурне приходе.{S} |
| /p> <p>— Сто је то?{S} Ста искас сас та жена, бре? — развика се кир-Дума, што га грло доноси, и |
| т и да знате, да една паметна и честита жена нема засто да плаче за мужа.</p> <p>Неколико дана |
| ати све дужности, које она, као честита жена, треба да испуњава.{S} Говорио је, како му је обра |
| таменку није никада марио; његова бивша жена била јој је присна пријатељица; а сама та помисао |
| помишљати и на такве ешеклуке, на какве жена старатељева обично помишља.</p> <p>Али како му дра |
| на њих није заборавио.</p> <p>Докле је жена разређивала поклон, кир-Диша зашао по кући, да осм |
| p> <p>— Што штекћеш, куче?{S} Где ми је жена?</p> <p>— Не знам кир-Диса; не сум вам ништо скрив |
| каквога је пријатеља имао и каква му је жена.{S} И таман да се на таквој одлуци задржи, а у мис |
| p> <p>Газда Дишу обузе слутња, да му је жена напустила кућу, и он је поче из гласа по имену зва |
| стила, он сав побледе.{S} Виде да му је жена забраздила далеко, да се ђаво увукао у њезину душу |
| у је била последња брига; венчана му је жена и куда би она смела да му ма шта пребаци!{S} А баш |
| а, тестија, бакрача и ибрика.{S} Гомиле жена, момака и људи, ко лежећи на меканој трави, ко оду |
| знати, нарочито садањем појасу мужева и жена, којима су деца једна тегоба, па тако и немају ник |
| стрица, коме под старост помреше деца и жена, те тако остаде самохран без игде икога.{S} Пуних |
| 7" /> — Нема бре ништа за бадава, па ни жена!{S} Ја сам се доста уједао, сад се уједај ти!</p> |
| ћу и како умем.{S} Данас, сутра, кад ти жена оде у буџак, па ти роди сина слабачког, шкољавог, |
| којима је било и сасвим непознатих јој жена, долазиле су, да виде чудо, па, узгред, и три пута |
| кати, да је својим лелеком цео комшилук жена сазвала.</p> <p>Нико није знао зашто је то мајстор |
| ила од оног лепог угледа, којим се, као жена кир-Бенџина, могла дичити.</p> <p>И кира-Анастасиј |
| угарица, то није знала.</p> <p>Неколико жена, које истрчаше на капиџике, развадише их, и Лепоса |
| у.{S} Напротив, она је била од оно мало жена, које су умеле не само да туђу тајну, када им се п |
| ује. — Но међу свима највиша их је било жена нероткиња, којима су већ дотужали прекори и искосо |
| </p> <p>— А која ли то? — запита брижно жена, а очи јој крвнички севнуше на помисао, да се ма с |
| Мацу и комшијницу; па, бојећи се да му жена не продужи како је започела, дохвати маказе и свој |
| .{S} Очекивао је сасвим друго: да ће му жена ударити у плач, да ће га преклињати да је не убије |
| доксату, он се окрете соби, у којој му жена стојаше с ножем, и викну:</p> <p>— Хоћеш ножем, ро |
| а.</p> <p>Осетио Ламбре одавно, како му жена вене а ствари ишчезавају, али још као не може да с |
| јер, као на пакост, ни једна од њихових жена, у ово време, није <pb n="15" /> ни помишљала да с |
| оба кума, а како су већ били од својих жена предусретнути као прводаџије, тако им и не би тешк |
| игурне приходе.{S} Половина београдских жена и сада су тражиле њену помоћ, па, разуме се, све т |
| а кућа постала средиште свих комшијских жена, чије кћери беху већ стасале за удају, те се могах |
| воску знала, да тетка Маца није од оних жена, које једва чекају да сазнаду за туђу тајну, па да |
| угарице; јер тетка Маца не беше од оних жена које оклевају.{S} Ваљало је да се одмах сазна, да |
| одило, него је била уважавана и од оних жена чији живот беше посвећен у свему своме мужу, кући |
| к у четвртој години.{S} А колико је њих жена, што по десет година чекају, па кад после навру де |
| “, и три пута да хукнеш за њоме.</p> <p>Жена спусти пред ноге дервишеве четири „карантина“<ref |
| : спремала је ствари мужевљеве, причала женама по стоти пут сан мајчин и, где год се макла по а |
| уванкесу са жутим кићанкама.{S} Њиховим женама по једну шамију калемћарку, тек колико да знају |
| е начине пред Думом и Ламбром и њиховим женама, како јој ништа није познато, зашто јој вереник |
| </p> <p>Најзад се проводаџије са својим женама дигоше, да иду, а удовица их испрати до самога к |
| е се за дан два развити.</p> <p>Српским женама није никако у рачун ишло да једна Цинцарка, па ј |
| наест година.</p> <p>Тетка Маца је међу женама свих редова уживала велико поверење и била радо |
| онако често.</p> <p>— Буди Бог с нама, жене! — узвикну тетка Маца чисто запањено — још ћете ме |
| то знао, чега се ради она радовала!{S} Жене никада не казују праве узроке свога расположења, т |
| табашиница <pb n="211" /> тројанила.{S} Жене су као на чудо одлазиле породиљи са пуним рукама п |
| — запита Зосим.</p> <p>— То је само за жене.{S} Кад од њега начини хамајлију нероткиња, роди о |
| одим!“</l> </quote> <p>Он запева, а обе жене преузеше; Дума се завали на узглавље за софром и о |
| —потврди Диша и значајно погледа у обе жене, које радознало очекиваху да им објасни, чега ради |
| тране, из сокака појавити фигура његове жене.{S} Сад више није био способан ни да премишља о св |
| ечеру и да позове Ламбру, Думу и њихове жене; хоће да их почасти за своје наслеђе.</p> <p>Кира- |
| капиџицима од башта начичкале се младе жене и девојке, у живописним шалварама и јелечићима, шт |
| дан без ћурчета и антерије у кући туђе жене.</p> <p>На ову летимичну идеју он само одмахну шак |
| .{S} А то што је на теби, од прве ти је жене. — Ово је већ трећа ноћ, како ми се на сну то казу |
| ељиво чекала; али и стрплењу најверније жене најпосле дође крај.{S} Она је већ почела да размиш |
| ку, као да је у својој кући и код своје жене, опет зато није мрзео своју газдарицу.{S} Она га н |
| надише, кад на миндерлуку опазише своје жене, како весело разговарају са кира-Анастасијом, као |
| жудније погледао у насмејане очи своје жене, очекујући да му оне прве објаве оно, чему је жуде |
| сав нагомилани јед окрене противу своје жене и, разуме се, да на њојзи своје незадовољство изли |
| и излажење из куће, и тек када га неке жене из куће зовнуше, он прибра снагу и крстећи се уђе, |
| ење.{S} Тетка-Маци дошле на посело неке жене, а Јанићије у мутваку туца кафу.{S} Лепосава се пр |
| је она врло добро, шта су све комшијске жене, па и ове две, за њу износиле и против њезинога уд |
| и разговор. — И кира-Мана и све остале жене вратише јој на ново старо пријатељство, за киме је |
| онда започе да грди и Мацу и све остале жене, које се пачају у хећимска посла.</p> <p>— Даћете |
| у.{S} Кира-Мана, кума-Думиница и остале жене, све по избор Гркиње и Цинцарке, расположиле се, п |
| налазиле, она је била неопходна; а оне жене, опет, које чезнуше за децом, обично су се обраћал |
| то је дошао, изиђе из оне куће и од оне жене, за којом је толико чезнуо и од које је тако жељно |
| рука јој је била тако срећна, да и оне жене, које су већ сваку наду изгубиле, морадоше врло бр |
| а у сваку кућу.{S} Нарочито, када су се жене „на коме добу“ налазиле, она је била неопходна; а |
| ножева у бутину и мишице, тискале су се жене, било саме било са болесном дечицом, а и по који ч |
| ажиле њену помоћ, па, разуме се, све те жене знале су ценити и наградити њезин труд и добре усл |
| пљувати, кума-Думиница и остале честите жене заобилазиће око ње са погледом на страну, <pb n="6 |
| понизна мужу, не заслужује име честите жене.{S} То је бар јасно: ако је човек псето, жена не с |
| ће се дневно појести, али, што се тиче жене и пријатеља, кога је тако јако уважавао, на њих ни |
| лаву.{S} Да је кир-Ламбре слободан, без жене, лако би она пркосила целоме свету, раставила би с |
| жити фирму, ето, тога није имао.{S} Без жене остао је самохран у свету, а живети до века тако б |
| када се иглом боцне.</p> <p>Остати без жене и пустити да се цео свет исмева његовом судбином, |
| хран у свету, а живети до века тако без жене и без икакве наде на своје потомство, толико је ис |
| тако исто и где је провео прву ноћ без жене.{S} Тек сутра дан не беше га у дућану.{S} Јанићије |
| зео од чочека деф и стао пред невесту и жене около њих, па, докле чочеци певаху, он је у деф уд |
| нису никада биле без два три човека или жене, чије се већ давно напуњене тестије под лулама пре |
| х ћепенака у чаршији; његовим ће именом жене испирати уста, и онај углед, који му је од ове жен |
| ви пријатељи пок. кир-Бенџе, а нарочито жене њихове журиле, да спрече сваки могући пожар, који |
| оне загонетне стихове на гробу друге му жене, где вели, да тај „памјатник“ подиже својој „чести |
| ај „памјатник“ подиже својој „честитој“ жени, у нади, да ће се тиме спасти љуте гриже, која му |
| p> <p>— Сашије се у крпу, па се онда да жени, да пред сан три пута помирише, а после да то носи |
| ед мутвак, а нека неодољива мржња према жени толико га захвати, да му изгледаше <pb n="101" /> |
| а је отишао у дућан.{S} На поласку није жени ни речи проговорио.{S} Јанићију је само наредио да |
| у.{S} Заветовао се себи да се никада не жени, и колико год му се дало да се покаже као прави бр |
| а мајстор Диша.{S} Ако њему треба да се жени, ено му кира-Мане; и тако је њезин муж одбегао са |
| штавала како му није била прилика да се жени удовицом па још једном Цинцарком.{S} А погдегде, о |
| а радиш, снахо — говорио је дервиш овој жени — овај запис, што ти га дадох, да метнеш пред зору |
| мајстор Диша неправедно џангриза својој жени.{S} Разуме се, да је он био увек на Лепосавиној ст |
| грло; неодољива одвратност према својој жени, па чак и мржња, као да је она свему томе крива, о |
| ву саму.{S} Тетка-Маца је отишла једној жени, која је тога дана принову чекала.</p> <p>Јанићије |
| могао тако лаковерно поверовати једној жени, која је потпуно праведно заслужила онај надимак ш |
| враћао се својој љубави према неверној жени.{S} Шта више, њему се тек сада, после претрпљенога |
| ници, у жизни плачевној,</l> <l>Честној жени сеј памјатник движе:</l> <l>Хаџи-Диша, у надежди р |
| рукави!{S} Тако што не приличи честитој жени!</p> <p>— Па шта да радим за име света?! — бранила |
| нажан преокрет.</p> <p>Кир-Диша наредио жени, да за сутра спреми вечеру и да позове Ламбру, Дум |
| ала згодан час, када ће јој се зет опет жени вратити.</p> <p>Тако је то трајало неколико недеља |
| "subSection" /> <p> <hi>2.</hi> </p> <p>Женидба са лепом Гркињом начинила је потпун прелом у жи |
| и уста, и онај углед, који му је од ове женидбе у чаршији нагло порастао, спласнуће сада као на |
| рпских познаника, са којима је до своје женидбе какве такве везе одржавао.</p> <p>И кира-Анаста |
| већ да се <pb n="132" /> води брига и о женидби устабашиној.{S} Који је тај што је први пронео |
| је мајстор Диша одоцнио тако са својом женидбом.{S} Могао је узети коју му драго Српкињу, али |
| грцка мајка родени.{S} И рекосмо да вас женимо на грцко невеста, на кир-Бенџина удовица, па да |
| оме мајстор-Диши.{S} Дућан је проширио, женин мираз са оних 500 гроша, што му је кум-Дума дао о |
| као у њезину душу, те окрете да гони из женина срца ђавола свима оним средствима, која, у оно в |
| ек да жалиш, што си откидао од својих и жениних уста!</p> <p>Пред тако снажним разлозима мајсто |
| рисну.{S} Овај врисак и преплашено лице женино усугубише његово беснило.{S} Учинило му се, да м |
| када је био потпуно уверен о неверству женином, он је осећао према њојзи онако исто љубав као |
| >— Помириши! — рече Диша и принесе носу женином кесицу.</p> <p>— Ама, зашто? — одговори Лепосав |
| је икада што о њему говорио.{S} Када се женио, није нарочито хтео да га позове у сватове; чинил |
| самоме себи стао на срећу!{S} Што си се женио први пут удовицом, па ти она угатала!“</p> <p>Мај |
| својих и није отварао очи, када се хтео женити.</p> <p>— Море, теби је бар лако; мушко си, газд |
| а Богу! — одговори Диша, када му весела женица притрча руци, да је целује.</p> <p>— А ви, како |
| ко би му све празно било без ове веселе женице, ради које је прегорео кира-Ману и оставио да у |
| кир-Дишино спокојство.</p> <p>— Кад се жениш, треба да знаш зашто се жениш; а када течеш, за к |
| >— Кад се жениш, треба да знаш зашто се жениш; а када течеш, за кога течеш! — суздахнуо би кир- |
| а и подмигивала, што се толико повео за женом, он се сасвим отпадио и од оног малога броја српс |
| у надгледа, као што је поуздан да му за женом пази?</p> <p>Међутим, баш за ово није требало ни |
| под еснафским барјаком, мајстор Диша са женом, пуницом и Јанићијем Биком, а око њих стотину и в |
| уку тумачио, а трећег дана, кад седе са женом и пуницом за совру, рече:</p> <p>— Није фајде, ка |
| се крстити.</p> <p>— О, анатема је и са женом, шта јој све неће пасти на ум!{S} О, о, о!{S} Ево |
| ко се оженио први пут и како је са овом женом прошао, треба да се зна, јер стоји у јакој вези с |
| , није била, да сазна шта је са његовом женом.{S} За њега је она постала сада сасвим као изблед |
| и тако је њезин муж одбегао са његовом женом.</p> <p>— Ћути, будало; мислиш да би тебе неко пи |
| овима, буди напоменуто, да га је првом женом, Анастасијом, оженила грчка чаршија, и да му је п |
| а.{S} Колико је патио од туге за својом женом, толико је омрзао на сав грчко-цинцарски род, и к |
| је већ био уверен, да ће и за другом му женом, као и за оном првом, ревно пазити.{S} Али радња, |
| одежде, ама заблесну ме светлост, а ја, женска глава, па се препадох, па само што ми зуби цвоко |
| Стаменка и поднесе му под нос пуну шаку женске косе. — Шта је ово?{S} Тако ли си научио ону тво |
| има, уз пратњу циганских дефова и песме женскога хора, играју.</p> <p>Ламбре и Дума чисто помах |
| ога одвратио, једно што је пут за једну женску главу врло далек, а друго, што мужа не треба дир |
| о да радиш.{S} У ноћ, кад буде младина, жену да изведеш у бакчу; тамо да је скинеш, ама нагу, н |
| лужби татар-Јован је стекао ову кућицу, жену, па после и ћерчицу, Канче.{S} Али после <pb n="10 |
| на улици.</p> <p>— Сиктер, бре, псето; жену ми украдосте, па сад хоћеш да ми и кесу одсечеш.</ |
| ћи како га је кир-Диса покрао.</p> <p>— Жену ми одведосте, на образ ми пљунусте; — то кошта 400 |
| јлија учинила и сада чудо, те му спасла жену и потомка.</p> <p>— И ти да пустиш, да она учини т |
| почујте!{S} Ово је луди Диша, који има жену ороспију и који због ње туче шегрте!“</p> <p>Разиг |
| ваљда свих седам... продера се Диша на жену, која се на мужа застиђено осмејкиваше.</p> <p>— С |
| дана мајстор <pb n="180" /> Диша одведе жену у собу, и као човек који полази на тако далек пут, |
| накит од деце.</p> <p>Као што је кућу и жену оставио Маци, тако је радњу оставио на Јанићију.{S |
| леде.</p> <p>— Куче цинцарско, ти ли ми жену одведе!</p> <p>Али кир-Ламбре ни речи; проглави ви |
| ше могао сносити.{S} Престао је да кори жену, што нема деце, али сада није било дана, кад није |
| је то било поштено да ми потури онакву жену?{S} Је ли то правда, шта ли, кад је знао каква је |
| и не да да га један Грк, који му онакву жену натоварио на врат, још новчано опљачка.</p> <p>Да |
| н као земља, и чим је натрапао на своју жену, која је скочила из постеље, да му отвори, поче је |
| оје је, баш тих дана, газда Митар своју жену избио.</p> <p>Од прилике слично томе пролетало је |
| а гнезда и погледавши радознало у своју жену.</p> <pb n="206" /> <p>— Што ме запиткујеш једнако |
| је су га сваки час подсећале на одбеглу жену; уздисао је и шапутао час проклетство Ламбри и сво |
| заошијала, чинило <pb n="106" /> да ту жену није никада толико волео и тако везан био за њу, к |
| ица Мацинога.</p> <p>— Можеш да изгубиш жену, а дете да остане живо; а и да их обоје изгубиш.</ |
| са миндерлука, па вриснувши, као да је жеравица опече, подвикну: „Што ћутиш као стрина?“ — и, |
| ући, да над пуним <pb n="215" /> чанком жеравице опере руке и да се за покој душе чиме заложи.{ |
| преко те помисли претрча као бос преко жеравице.{S} Да оде у Галац, да се растави од Анастасиј |
| ап више зејтина на већ онако разбукталу жеравицу.</p> <p>Да остане и даље у служби онога, коме |
| и бола у срцу носио, поче да кипи свом жестином.{S} Он се обазре око себе, погледа тамо од куд |
| S} А где си ти до сада, болан?{S} Е, е, жив био, жив био! — рече Маца, кад јој Јанићије приступ |
| си ти до сада, болан?{S} Е, е, жив био, жив био! — рече Маца, кад јој Јанићије приступи руци, п |
| аде и поче му пркосити.</p> <p>Јанићије жив да се изеде; није пристао да напусти дућан, па да ј |
| ша се затворио у ону малу собицу, па се жив од туда не јавља.{S} Понеки од познаника Срба навра |
| д је муж код кућа, ели Ламбре неће бити жив!</p> <p>— Добар дан, кир-Ламбре! — зачу за леђима г |
| у изгледаше <pb n="101" /> неће је моћи жив дочекати.{S} Очи су му севале грозничаво и чисто на |
| кад из писма сазнаде, да му је пријатељ жив и здрав.</p> <p>— Паметно глава — рече кира-Мани. — |
| S} Сад јој не остајаше друго већ или да жива сачека јавну срамоту, или да без икаквога одлагања |
| га не дочека кући, ако принова не буде жива.</p> <p>Цео тај дан хаџија је провео као у некакво |
| душа се поткупила, па се и не показује жива.{S} Није шале, оно о чему је цео век сањала и за ч |
| хмудије.</p> <p>— Е, сада, ћерко, да си жива и здрава и срећу да унесеш твоме домаћину у кућу! |
| е истављала пред очи; и ма колико му та живахна појава била пријатна, ипак га је доводила у нек |
| два црвена лука високо надвијаху изнад живахних, силом застиђених црних очију.</p> <p>— Ја сам |
| ма и очима у којима не беше ни трага од живахности.{S} Нешто му се скупи под грло; неодољива од |
| олико израсла, да је набујала у једру и живахну девојку, мало по мало толико је овладала њиме, |
| могао само за часак да заборави на ону живахну пластичну фигуру, која га је као свежа вода ожи |
| вога тужног, запуштенога места начиниће живе улице, по којима ће се безбрижно газити.</p> <p>А |
| од удара тресла.</p> <p>Али из куће ни живе душе.</p> <p>Газда Дишу обузе слутња, да му је жен |
| — Знам — одговори пустињак — знам; тамо живе Френки што једу жабе.</p> <p>— Тако је, богоугодни |
| е кућице са доксатом и баштом.{S} Ту је живела Маца удовица, или тетка Маца, како су је по свем |
| леба.{S} Хаџи-Зосим је у светим местима живео само о сухом хлебу, маслинама и зејтину и та њего |
| > мајстор-Дишинога доласка, Јанићије је живео као мали султан.</p> <p>Посластице и услужност ки |
| } Без жене остао је самохран у свету, а живети до века тако без жене и без икакве наде на своје |
| ише с друге стране.{S} Није више морала живети онако повучено и зазирати од најмањега шушња.{S} |
| е потомство, толико је исто колико и не живети.</p> <p>И што му ова брига не би увек на ум пада |
| ише.{S} Зуб времена оглодао је слова, а живи трн, који онако раскошно буја над старим, запуштен |
| дио колико је немоћан, да на своју руку |