| цама читуље потписивао <hi>Јоаким</hi>, а мати му се звала Ана.{S} Причају, да није заплакао ка |
| исто к’о и ја.{S} И он ми све одобрава, а само се ти љутиш и велиш да о мени свијет ружно говор |
| дјео?...{S} И дјевојка да пође за њега, а никад га није видјела?..{S} Каква ће то ђавоља свадба |
| за им врата. — Пазарујте сад у другога, а ја имам пречег посла, — рече и отрча из дућана.</p> < |
| земљу да сатјера.{S} И заигра му брада, а очи се зацаклише.{S} Очас препознаде Благоја Маринчић |
| ктом у прса.{S} Она га укочено погледа, а послужавник јој испаде из руке.{S} И поцрвени још виш |
| Ја знам шта је вода и да је друго вода, а друго вино.{S} А моје вино може на изложбу ако ћеш у |
| је Јово одмах за старим изишао некуда, а Јефтан се користио Периним <pb n="83" /> душеком, ког |
| анити Перо и ако муцајући. — Ја сам ја, а бунтовник је бунтовник.</p> <p>Комесар одмахну руком. |
| Старчић вели, да је попио шест ракија, а механџија нарачунао осам.{S} Старчић се, чак, позива |
| зети!..</p> <p>Стари погледа у Благоја, а Благоје у старога.</p> <p>— Е кад је тако, а ми ћемо |
| аћи него по један илити два бунтовника, а ви их имате стотину...</p> <p>— Ама нијесам ја бунтов |
| у тефтер, из кога је Јока нешто читала, а пред њим су стајала два сељака и гледала га са страхо |
| једима.{S} У љутини ошамарио је Данила, а опсовао и Јову.</p> <p>— Нећу ти ја овђе више ноћиват |
| ризао испод подвољка, гдје је најбјеља, а другој умало није нос откинуо.{S} И све живо поче бје |
| ало познавао и сматрао га за пријатеља, а данас му је требао један човјек, коме ће све своје <h |
| срце.{S} Он га притиште објема рукама, а дах заустави. <pb n="85" /> Погури се и лагано, на пр |
| брат очев...{S} Он је богат, свега има, а овђе живи...{S} Ако хоћете, у њега ћемо и сврнути.</p |
| ку Марушку!...</p> <p>Читава тога дана, а ни преко ноћи, није ишао у механу и спавао је слађе н |
| ишта.{S} Само показа прстом на Јефтана, а главу окрену у страну.</p> <p>— Вас ист? —- запита до |
| ице, која је била нешто лакше одјевена, а лијевом је држи за подвољак.{S} Пред њима, на столици |
| ви га Перо <pb n="101" /> брзо, — жена, а није земља...{S} Има ту читава прича о њезиним патени |
| им: нека буде тако.{S} Мени треба жена, а и не треба ми жена.{S} Ама кад ви велите да треба, он |
| мајсторију и спустио се на прва кољена, а Перо се ослабио, полетио с њега главачке и скљокао се |
| ша, да се код некаква познаника одмара, а они се полако упутише уском путањом, која је водила к |
| а Перо брзо. — Она је к’о зарђала пара, а Стака к’о жути дукат!...{S} Волио би са Стаком хљеб ј |
| дрекну неко гурнувши га руком у ребра, а тешка рука нечија спусти му се на раме. — Оклен ти, б |
| се Благоје. — Ђевојка је кршна и добра, а и мираз носи.</p> <p>— Не треба мени антика, — дочека |
| {S} Разбио је и неких двадесет прозора, а најпошље је покушао да крави Митра кујунџије откине р |
| /> је то.{S} Ево ни ја не радим ништа, а живим лијепо.</p> <p>Перо исколачи очи.</p> <p>— А за |
| промуца она. — Богат је к’о нико његов, а ја сироче, па може са мном што хоће...{S} Зато ме и у |
| > <pb n="73" /> <p>И пусти их напријед, а он полако, гегуцајући, пође за њима.</p> <p>Стрина Јо |
| а.{S} На средини се издизао широки дуд, а испод њега, на простртим, старим, подераним кесама, л |
| ла искочила му на челу, а искезио зубе, а крмељаве очи дошле му још мање...{S} Игњат је рикао п |
| ко се бију на страни, побиће се и овђе, а кад се побију овђе, ми прорадимо.{S} Ја сам стек’о св |
| екну јаче, — што купиш ове ствари овђе, а?...{S} Куд се спремаш?..</p> <pb n="153" /> <p>— Дома |
| мо се вјенчати.{S} Добра је, златна је, а уза сваку годину носи пет стотина форинти.{S} Педесет |
| а нијемо и тупо гледа своје касабалије, а касабалије гледају њега.</p> <p>Тишина.</p> <p>— А ка |
| бојица, као утучени, кренуше из авлије, а за њима крену и Данило, уздишући и стењући под пртљаг |
| у се у овећој локви, на средини авлије, а недалеко од њих, испод прастарог, кљастог дуда, весел |
| какво иселеније...{S} Хоћеш иселеније, а?</p> <p>— Ја...</p> <p>— Муч’, — дрекну поп и измахну |
| ес’ гроша.{S} Питам: може ли јефтиније, а Чифут не да...{S} Чифут к’о Чифут!{S} Добио ми је бар |
| то, препун јела, пића и сваке ђаконије, а око њега је, са једне и са друге стране, сједило до т |
| .</p> <p>У соби сједоше Перу у прочеље, а домаћин и домаћица опколише га са <pb n="134" /> обје |
| га Јову не знаш?...{S} Заборавио си ме, а?</p> <pb n="70" /> <p>Стари искриви главу и зијевну.< |
| велике и кахвајасте к’о двије маслине, а коса златна к’о препечена ракија од пет година дана.. |
| S} Благоје задовољан ради добре вечере, а Перо задовољан што је у туђему мјесту нашао овакога п |
| иле су некакве старе, окрпљене чакшире, а испод њих прислоњен је био прост, дрвени сандук, из к |
| амена у тамници, ти пијеш и веселиш се, а?</p> <p>— Ја... напио се од јада, — дочека Данило, по |
| а проћерати?</p> <p>— Ако не вјерујете, а ви питајте, — осијече Перо, окрећући им леђа. — Ви ст |
| га пуно!{S} Чак сам је урез’о у пршуте, а пршути лијепи к’о душа...</p> <p>Удовица га премјери |
| </p> <p>— Нека га Данило јаше ако хоће, а ја, ваистину, нећу! — осијече. — Могу ја и пјеше...</ |
| јутра.</p> <p>И сви прихватише за чаше, а Данило, од радости, баци капу у вис и поче поигравати |
| једе се сакрити, кад се врата отворише, а на њима се појави главом Благоје и угојени, поштовани |
| пенице испунила собом, закрчила пролаз, а степени се чисто повијају под тежином јој.</p> <p>Угл |
| Старији људи лијепо су га поздрављали, а истјерани отац задовољно је трљао руке и трчао од при |
| рилику, не мислим ништа па шта ми фали, а?</p> <p>— Тако је, — опет одобри Перо врпољећи се. — |
| намигивали, сви су били некако весели, а на лицу им се огледала радозналост, да час прије виде |
| Очи му се закрвавиле, образи помодрили, а каљаве сузе циједе се низ браду.</p> <p>— Што плачеш? |
| хну и заплива према њој.{S} Хита, јури, а дрхће од чежње и напријед спрема пољубац...{S} Стиже |
| ек што бијаше устао и почео се умивати, а полијејевала му лијепа Мара, обучена у лахке хаљине, |
| > под нос.{S} Он прихвати.{S} Прихвати, а не смједе ни да је погледа ни да што рекне.</p> <p>— |
| је могао лако ухватити и дуже задржати, а, осим њега, Обрен му је изгледао као најдостојнији по |
| ја?...{S} Мислиш ли се са мном играти, а?...{S} Кажи ти мени, — дрекну јаче, — што купиш ове с |
| ити...{S} Соба као да се поче окретати, а комесарова глава поигравати.{S} Изгледало му је, да ћ |
| да се застиди мало и поче се измицати, а, у измицању, опази на зиду слику, како Милош Обилић п |
| о по кажипрсту гдје ће се боље видјети, а дебели сребрни сахатни ланац објеси о врат.</p> <p>— |
| и нико.{S} Без главе се не може живити, а без жене може.</p> <p>Па узе ствари и поче их савијат |
| каскајући за њим. — Ја ћу је извадити, а ја ћу и платити.</p> <p>Јефтан, не осврћући се, онако |
| а, од милине, почела и по коси гладити, а стари се само смјешкаше и пипаше му одијело, ваљда да |
| >Па ни отац га није могао дуго хвалити, а није га хвалио из врло проста разлога, јер је кроз кр |
| и склопи очи да не види своје пропасти, а Јефтан потјерао за њим, труцка на коњу и, као пијан, |
| сталим столовима. — Само гледај и шути, а имаћеш свега.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Was wun |
| ту, што попут славујске трепери у ноћи, а у пјесми као да га неко зове, зове га по имену и каже |
| охвалио, како је вечерао у својој кући, а пио вино у — Паризу.</p> <p>Наши путници одјахаше од |
| н.{S} Нажуљио леђа, огребао се по руци, а бухе га ишарале својим уједима.{S} У љутини ошамарио |
| бој.</p> <p>И пружи му руку у опроштај, а Перо је чврсто стиште, стегну и — излети из собе.</p> |
| ка никако не ваља.{S} Ви нађите барјак, а ја ћу бити барјактар, па, вала, да се не постидим ни |
| изашли из куће, окренуше другим путем, а не оним којим су дошли.{S} Упутише се чопору ниских, |
| ако хоћеш, да ти и ђевојку препоручим, а једва ће те дочекати.{S} Знаш ли попову Мару?...{S} Б |
| тна мисао!{S} Ја ћу говорити с матером, а њу ћу само гледати...{S} С матером је лакше говорити! |
| де, — одговори Јефтан. — Паметан је он, а и ти си сад паметан.{S} Ја сам ти показао како се пут |
| енички уздахну. — Кажу да сам испросио, а ја не знам.{S} Хоћаху ми привјенчати једну стародревн |
| гоје у старога.</p> <p>— Е кад је тако, а ми ћемо прешјутра повести ђевојку за њим, у касабу <p |
| о осморо пилади, трима псима избио око, а двјема мачкама пребио ногу.{S} Разбио је и неких двад |
| у страну и сакри се за мурвово стабло, а поп испусти мотику, земљавим прстима скину повезач, р |
| </p> <p>— Је ли? - запита стари весело, а прсти му још живље заиграше. — Је ли красно?{S} Љевше |
| размишља. — Да пијемо, да се веселимо, а биће времена кад ћеш размишљати и туговати...</p> <pb |
| — тужно проговори. — Болестан је пуно, а ми смо странци, и нико га други не може излијечити ос |
| — Што плачеш? — запита изненађени Перо, а у срцу му нешто штрецну, као да је слутио несрећи. — |
| у оба образа. — Честитам ти, мој Перо, а свршено је да не може љепше.</p> <p>Пери се посјекоше |
| <p>Алекса се одуприје лактовима о сто, а главу наслони међу шаке.</p> <p>— А шта ти мислиш шта |
| орио главу и куцка празном чашом о сто, а други прекрстио ноге по турски, устакао велике наочар |
| " /> је поред врата шкиљио један фењер, а на кривим степеницама гориле су двије омање лампе.{S} |
| ти собом, почео је лупати и тући матер, а првим ријечима, што их је проговорио, опсовао је, по |
| и попову Мару?...{S} Бијела је к’о сир, а румена к’о млада говедина.{S} Очи су јој велике и ках |
| <pb n="59" /> сам к’о пашалијин ђогат, а зову ме и бекријом...</p> <p>— Не бој се ти, — сокоља |
| /p> <p>— Свецима нек је слава и милост, а теби магарећа глава! — викну Бошко. — Да си ти памета |
| у...{S} Ја пошао за тобом на далек пут, а ти мене оставио...{S} Да ми није било ове женске глав |
| лице ме љуби.{S} И кад уљегнемо у собу, а она ми сједне на крило, па ми чупа бркове, љуби ме и |
| моћу Даниловом поче товари, ти пртљагу, а њима остави да сами узјашу.</p> <p>Коњи, чим кренуше, |
| са столице... — Хајде ти стани на воду, а ја ћу на сухо, па да видимо ко ће кога потопити...{S} |
| } Њима је, да речемо, Бог одредио воду, а није вино; с тога се и вели: »к’о риба брез воде« а н |
| их облачити.{S} Обуче и нову антерију, а нов пас опаса око себе, пустивши дуге ресе <pb n="30" |
| ћу водити своју жену, ти Јефтане своју, а ти Обрене своју...</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— А да буд |
| их.</p> <p>— Бећари сад на пољу јадују, а ожењени се у кућу радују, — избаци, потпуно задовољна |
| </p> <p>Сви ахнуше и погледаше у Стаку, а Стака, постиђена, гледаше само у црну земљу и зелену |
| и ожењен чојек« треба да спава на меку, а, поред тога, не иде за својим него за Периним послом |
| вао.{S} А она жила искочила му на челу, а искезио зубе, а крмељаве очи дошле му још мање...{S} |
| и пут и три чаше преврнуше се на столу, а празна боца откотрља се и разби у комаде.</p> <p>— А |
| времена, ја ћу узети пушку јали хаљину, а нећу жену.</p> <p>Па, окренувши се и не рекавши ни <h |
| /p> <p>— Он је зао?</p> <p>Она уздахну, а не одговори ништа.</p> <p>— Мучи ли те? запита он.</p |
| јући их. — Само да ја умакнем комесару, а ви гоните колико хоћете.</p> <p>Па сједе за сто и нап |
| ина него мати.{S} Она сама задржа Перу, а Обрена остави Милки.</p> <p>— Данас си нешто кршан, — |
| о. — Не говорим јабани него своме зету, а зет треба да ме слуша...{S} Нећу га, зар, ја учити ка |
| овори.{S} Пропусти га да уљегне у кућу, а он стаде под дуд.{S} Ту, поред Данила, леже и поче ми |
| Јока сакри лице бошчом и утече у кућу, а Јово му се приближи.</p> <p>— Не ваља ти што прислушк |
| кве лађе?{S} Благо ономе ко је на суху, а куку ономе ко је на води, ето то ти је мој палиграф.. |
| на глави и силним греботинама по лицу, а украшавао их је увијек он, не љутећи се, наравно, ако |
| столици и погледа га тупо, као да пита: а шта се то мене тиче?</p> <p>— Честитам, — испусти кро |
| но га погледа и као да хтједе запитати: а шта ће то?...{S} Ипак се некако прибра, извади кесу д |
| ољавам да проси ђевојку, <pb n="131" /> а да је не видим, — осијече Перо изазивачки.</p> <p>Бла |
| еђено, »све пјева« како рече Јефтан!{S} А најљепша и највећа од свих кућа, понос веселих касаба |
| плачу и Обрен и Јово.{S} Сви плачу!{S} А Данило опет промолио главу кроз врата, па као да разм |
| испани риба...{S} Права мала риба!.{S} А, ето, читав свијет зна, да у правоме вину нема риба.{ |
| Сиротиња смо!...{S} Сам сух хљеб!...{S} А то је тврдо за ваш желудац...</p> <p>— Сведно...{S} З |
| теницу...{S} Ничију они не траже!...{S} А ти то, побратимковићу, тражиш од лоповлука, јер хоћеш |
| биљи и обледени опет.</p> <p>— А?...{S} А то су ти пријатељи? — запита хладно и презривим погле |
| ој ћудоредности.{S} Одговора нема...{S} А док одговор не приспије, ја вас не могу пустити.{S} Д |
| па се усирћети, па не ваља ништа...{S} А у мене све чисто...</p> <p>— Остави, Бога ти, твоје в |
| клопивши очи од заноса, пољуби је...{S} А тада се одвоји од ње, и хтједе јој боље загледати у о |
| — Видио сам, ђе све нешто шапуре...{S} А жао ми их... обоје ми жао...</p> <p>Стрико Васо и не |
| . — Та нећемо ми вјенчавати за се...{S} А с тобом ће ићи још неко, да ти изабира, — додаде мало |
| — Кад хоћете, ја вам нећу сметати...{S} А могли сте и остат’...{S} Ја вас нијесам гонио.</p> <p |
| пред очима, дође ми да помахнитам...{S} А сад — да оде тако далеко...</p> <p>— А чујеш, зете, — |
| а нећете овђе остати ни читав дан...{S} А и село није какво!...{S} Немате у њему ништа виђети.. |
| " /> брзо жени, па је мене посл’о...{S} А милостива власт хоће крштеницу одмах.</p> <p>— Хм, хм |
| етати...{S} Кажу, да је то здраво...{S} А ја сад имам <pb n="77" /> нешто и посла, па, ако одет |
| звонаром, макар их и у јаму водио...{S} А, ето, и Перо је паметан и он ми све виче: <hi>тако је |
| по дочекамо и да пред њих изађемо...{S} А Перо је наш јаран; доста је <pb n="157" /> соли и хље |
| је ти не разговориш, ко ће други?..{S} А ти немој бити тврда срца и немој с њоме ружно.{S} Још |
| су изашли из авлије.</p> <p>— Кршна.{S} А има и мираза, — одговори Обрен.</p> <p>— Ех?</p> <p>— |
| мисли одагна од <pb n="84" /> себе.{S} А бухе га све то више пецкаху и копрцаху се испод њега, |
| чи, кад погледам све пусто око себе.{S} А у механи је друкчије.</p> <p>Кући је ишао само да се |
| ом трљати очи, као да већ таре сузе.{S} А Перу то разоружа, те одмах занијеми.{S} Што је хтио р |
| ало прича свијету да је његово боље.{S} А лаже!..{S} Он само прича, јер и не зна ништа друго не |
| смрти родитеља, прослави Крсно Име.{S} А како га је прославио и шта се закључило иза ручка, то |
| ја пара, да платим и за те и за се.{S} А теби треба да се шеташ, да се дружиш...{S} Ако остане |
| путнину и звао га готово сваку вече.{S} А дочекивали су их красно.{S} Удовица, је дочекивала Пе |
| паучина лелујао и повијао по механи.{S} А свијета било много!{S} Неки се играју домина, неки се |
| >И опет се загрлише и почеше љубити.{S} А Данило тек се сада увјери да ствар није жалосна и поч |
| ловати по образу и умотавати му брк.{S} А њему драго.{S} Стаде узвијати главом, као мачак кад г |
| си ми к’о отац, па хоћу да те видим.{S} А ево сам дов’о и два пријатеља и једно момче, да ти се |
| ивао.{S} И у кокошињак је завиривао.{S} А она жила искочила му на челу, а искезио зубе, а крмељ |
| p> <p>— 'Много? — запита подругљиво.{S} А што нијеси каз’о да ти је много, кад си иск’о и кад с |
| ачи драговољно се продати у ропство.{S} А ја волим што сам се прод’о.</p> <pb n="39" /> <p>— Чу |
| да и да је друго вода, а друго вино.{S} А моје вино може на изложбу ако ћеш у Стамбол...</p> <p |
| е и почеше љубити, као оно о Божићу.{S} А свакоме се нешто растужило, свакоме омечало срце, па |
| угога, као да се питају: шта је ово?{S} А и Перо се забленуо, па нити зна: хоће ли изаћи, или ћ |
| с тога се и вели: »к’о риба брез воде« а не вели се: »к’о риба брез вина«...</p> <p>Домаћица, |
| n="87" /> врату као разуздана парипа, — а сјутра ћемо, брате, сви путовати...</p> <milestone un |
| ости, — прошапта, као кажњено дијете, — а ја сам пош’о да распитујем за ђевојке...{S} Ама ништа |
| ари, ни мало се не обзирући на госте, — а ове је године право, да ми вратиш два...</p> <p>— Мно |
| ио је Перо свој душек, — дочека Јово, — а нама осталим биће лијепо, само кад смо у тебе...{S} М |
| мигајући ситним, јастребастим очима. — А ја вас одавно чекам.</p> <p>— Ово ти је зет, — упаде |
| — потврди и стари, дахћући од умора. — А ђе си ти био? — запита, затим, Перу, мргодећи се и гл |
| ао ми је, — рече Јово, уозбиљивши се. — А мени је добро!...{S} И здравља и пара и свега имам... |
| м устаде и, испод ока, погледа госте. — А што ви још не шетате? — запита их. — Шетња је здрава. |
| е! — одговори Игњат, стежући га јаче. — А-а како си ми ти, мали Јово?</p> <p>— Ја добро.</p> <p |
| гледајући јој у ону рупицу на бради. — А, душе ми, кршна си и ти к’о ђевојка каква.</p> <p>— Б |
| ма пос’о и дангуба... — замуца Обрен. — А... осим тога... не знам колика ће бит’ попутнина.</p> |
| сам будала?{S} Ти! — узвикну бијесно. — А зар има више будале од тебе?</p> <p>Као по команди св |
| прозвани Данило.</p> <pb n="6" /> <p>— А? — блесасто блекну глава, провиривши унутра.</p> <p>— |
| . — Ниђе никога!</p> <pb n="68" /> <p>— А ко да се јавља по овој врућини? — осијече Јово, задух |
| на пољу Косову.</p> <pb n="49" /> <p>— А оно је ваша слика? — запита удовицу, након дуже почив |
| и бризну у плач.</p> <pb n="89" /> <p>— А-а знао сам ја, — промуца. — Видио сам, ђе све нешто ш |
| ази за Перу дјевојку.</hi> </head> <p>— А, Бога ти, ђе су вам овђе ђевојке? — запита Перо Благо |
| скрупњала...{S} Права ђевојка!</p> <p>— А... и ти прави момак! — живо дочека Милка и, окренувши |
| образ и овога и онога свијета!</p> <p>— А што нијеси друга кола наш’о, магаре никакво? — брекну |
| Ух, ух, брате, то ми се хоће!</p> <p>— А таке у нашем мјесту нема! — окреса Јефтан.</p> <p>— Н |
| аф...{S} Сухоња је вазда јачи!</p> <p>— А топови с лаћа?</p> <p>Бошко отпухну пепео са цигаре.< |
| Фала Богу кад си се пробудио!</p> <p>— А ко ти је то? — запита Перо зачуђено, угледавши крупна |
| њима. — Видиш, да их је пуно!</p> <p>— А кахву? — прошапта она.</p> <p>— Можеш им дати по једн |
| могу они један без другога...</p> <p>— А ја, брате, не могу мећу оваким <pb n="107" /> свијето |
| ошапта полугласно. — Он зна...</p> <p>— А шта ради?</p> <p>— Он зна шта ради!...{S} Од куге ниј |
| о, поштена чојека, па то је...</p> <p>— А шта си потље радио? — дочека заинтересовани Перо. — З |
| у, к’о да не знаш о другоме...</p> <p>— А што не би говорио? — осијече стари осорно. — Не говор |
| него долази сам са младом и...</p> <p>— А која ли му је млада? — упаде Обрен.</p> <p>— Нас се н |
| обро оздравим, па одма кући...</p> <p>— А ја? — јаукну Перо. — Шта ћу ја?</p> <p>— Ето ти Данил |
| а изложбу ако ћеш у Стамбол...</p> <p>— А и њој ће бити необично, — опет упаде домаћица још се |
| е и уз’о, да му вазда радим...</p> <p>— А стрина?</p> <p>— Она је златна...{S} Она ми је тетка, |
| а какав сам белај ограјис’о...</p> <p>— А нијеси ни испросио?</p> <p>— То, душе ми, не знам, — |
| А сад — да оде тако далеко...</p> <p>— А чујеш, зете, — настави стари врпољећи се и непрестано |
| ући се. — И могу дати, могу...</p> <p>— А кирија? — запита Јефтан.</p> <p>— Није скупа...{S} На |
| не, па ће га утопит’ у мору...</p> <p>— А јенглеске лађе? — запита Алекса озбиљно.</p> <p>— Шта |
| /p> <p>Алекса га мрко погледа.</p> <p>— А шта ти знаш? — викну. — Ко си ми ти?</p> <p>— Ја сам |
| ећи дебелу цјепаницу у рукама.</p> <p>— А-а да их гонимо! — викну. — Да гонимо до куге!</p> <p> |
| сара? — запита.</p> <p>— Нема.</p> <p>— А не даје њезина мати крштенице или што наличио?</p> <p |
| ити по челу, образима, устима.</p> <p>— А како си? — запита Јово, покушавајући да се отме. — Је |
| маћица се као нађе увријеђена.</p> <p>— А што га не би учила? — запита. — Млад је он, па још не |
| н, па да ти се разболила жена.</p> <p>— А пристајеш ли ти, да одмах у неђељу пођемо у њих? — за |
| ане хартије и старих крпетина.</p> <p>— А шта ти ту радиш? — прекори га Перо приближујући се. — |
| е гледају њега.</p> <p>Тишина.</p> <p>— А камо ти жена? — једва се прибра Јефтан да запита, при |
| о као најдостојнији повјерења.</p> <p>— А треба ли теби, Обрене, крштеница? — запита га, улазећ |
| ам како се зове, има три коња.</p> <p>— А нама требају четири! — упаде Перо живо. — Четврти за |
| се исправи и удари се у прса.</p> <p>— А мене коњ није мог’о оборити! — рече поносито.</p> </d |
| и свом снагом удари се у прса.</p> <p>— А-а утекли су!{S} Утекли! — дрекну. — Од куге није било |
| е замишљено ходати око дрвета.</p> <p>— А има ли коња у селу? — запита шапатом.</p> <p>— Има, — |
| ким погледом од главе до пета.</p> <p>— А што ће ти? — запита мргодно. — Ко у ова доба вади крш |
| ноћ Благоју рекао, па задрхта.</p> <p>— А видите, — настави комесар, — није ли, али, то нарушав |
| или раменом, јаче удари о зид.</p> <p>— А ти си се напио, несрећо, — узвикну Перо опазивши га. |
| м а час опет засукивао бркове.</p> <p>— А ја баш хоћу данас да просим, — шапну удовици, чим је |
| пред њим као да би да се хрве.</p> <p>— А опет си ми дошао никакви сине, — дрекну, да се разлиј |
| откотрља се и разби у комаде.</p> <p>— А што кукаш? — дрекну и унесе му се у лице. — Ево, како |
| су се боље’ упознали. — Хајде.</p> <p>— А ђе ћу? — запита Перо, гледајући га зачуђено.</p> <p>— |
| о. — Перо треба одмах да пође.</p> <p>— А зар не може без мене?- — запита Перо поплашено. — Шта |
| то, а главу наслони међу шаке.</p> <p>— А шта ти мислиш шта ће бити с нама, ако Јенглез удари н |
| ави Јову и пружи му обје руке.</p> <p>— А камо се ти прије? — запита га пријекорно. — Толико го |
| е Бог намијенио једно другоме.</p> <p>— А бачве нијесу бухљиве, — опет <pb n="138" /> ће стари |
| и свеме.{S} Полахко ти с њоме.</p> <p>— А и бачве су чисте, нијесу бухљиве...</p> <p>Стари погл |
| слабе к’о да се иглама хране.</p> <p>— А ти дебела! — упаде Перо.</p> <p>Удовица опет измахну |
| о кукове и унесе му се у лице.</p> <p>— А вјенчање? — запита. — Како ћемо с њиме?</p> <p>Перо с |
| му пружи руку, те се руковаше.</p> <p>— А ми хоћемо да га лијепо дочекамо к’о друга и пријатеља |
| обгрли Перу и привуче га себи.</p> <p>— А јеси ли вечер’о? — запита га.</p> <p>— Нијесам, — одг |
| аде на праг и погледа по соби.</p> <p>— А-а није ми ту Јово? — промукло запита.</p> <p>— Није, |
| p> <p>Јефтан се мало намргоди.</p> <p>— А треће? — запита брзо.</p> <p>— Нек није дуга језика,< |
| .</p> <p>Јово јој се приближи.</p> <p>— А он ти брани и да се удаш?</p> <p>— Брани, — одговори |
| главно, искрен и пријатељски.</p> <p>— А хоћемо ли дуго остати? — запита готово шапатом. — Ја |
| да попријеко, готово крвнички.</p> <p>— А што сјутра? — запита набусито. — Јесам ли ја, брате, |
| ана, напуни му лулу и припали.</p> <p>— А је ли стрико дома? — запита. — Шта ради?</p> <p>Игњат |
| д радости, умало га не загрли.</p> <p>— А хоћеш ли да те ја курталишем? — запита. — Послушај ме |
| Ни ти.</p> <p>Перо се замисли.</p> <p>— А је ли долазио доктор? — запита шапатом.</p> <p>— Није |
| ...{S} Ти то остави само мени.</p> <p>— А име, име ми кажи, — зациганчи Перо привлачећи га себи |
| ислиш...</p> <p>Перо се укипи.</p> <p>— А шта сам ти ружно рек’о? — запита зачуђено.</p> <p>— Т |
| е сачекати док стари договори.</p> <p>— А је ли далеко ваша касаба? — запита.</p> <p>— Далеко б |
| Кад ја иђем, свакако ћеш и ти.</p> <p>— А можеш ли ти Обрене? — запита Јефтан и не гледајући на |
| у напомене шта ће даље казати.</p> <p>— А Марко Краљевић био је још бољи, — опет поче. — Он је |
| ем...</p> <p>Перо се прекрсти.</p> <p>— А сапутнина? — запита као кроз плач.</p> <p>— Па нијеси |
| кад нема женске главе у кући.</p> <p>— А ти опет тражи цуру, — дочека Обрен, коме су додијала |
| епо.</p> <p>Перо исколачи очи.</p> <p>— А зар не пишеш? — запита.</p> <p>— Баталио сам то, — бе |
| Пери и добро му загледа у очи.</p> <p>— А зар и то тражи власт? — запита.</p> <p>— Не иште... н |
| јастук, као најтежи болесник.</p> <p>— А имаш ли срца, да ме болесна зовеш? — застења. —-Ја не |
| >Удовица га премјери погледом.</p> <p>— А ти бећар још?{S} Није ти необично без жене? — запита. |
| се и он ожени.{S} То је прво.</p> <p>— А друго?</p> <p>— Друго је, да је паметна и кућаница.</ |
| ерујући, погледа га попријеко.</p> <p>— А имаш и пара?</p> <p>— Имам.</p> <p>— И не треба ни од |
| <p>Стари га погледа попријеко.</p> <p>— А неко ми рече, да ћете ви сјутра ићи? — запита. — Сјут |
| вјешалима, неће свршит’ нико.</p> <p>— А јеси ли ти пророк Јеремије па да знаш? — питао је Аћи |
| забринуто лице и поћута мало.</p> <p>— А нема ли и она каква писара? — запита.</p> <p>— Нема.< |
| је било лијепо.</p> <p>— Било.</p> <p>— А кад пане киша биће пуно блата...</p> <p>— Хоће.</p> < |
| рене своју...</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— А да буде право весеље, нека и Стака пође, — опет ће Јо |
| одговори Перо достојанствено.</p> <p>— А продајеш ли вина?</p> <p>— Јок.</p> <p>Стари дубоко у |
| одећи се и гледајући га оштро.</p> <p>— А што питаш? — осијече Перо, па се и он намргоди. — Зар |
| ње и поче ударати руком о сто.</p> <p>— А шта не дозвољаваш? — запита Благоје тихим, меким глас |
| за ухо, као да није добро чуо.</p> <p>— А и хране немам, — настави мирно. — Сиротиња смо!...{S} |
| од милоште, повуче га за ухо.</p> <p>— А-а кршно си момче!{S} Лијеп објешењак! — рече, кесећи |
| ас се уозбиљи и обледени опет.</p> <p>— А?...{S} А то су ти пријатељи? — запита хладно и презри |
| ирно. — Уморне па се одмарају.</p> <p>— А синоћ?</p> <p>— Синоћ су куњале.</p> <p>Перо пође нек |
| че добовати прстима по стаклу.</p> <p>— А ко ће поћи на пут и куда? — као да сам себе запита. — |
| се више наслоњаше на раме му.</p> <p>— А јуче је било лијепо.</p> <p>— Било.</p> <p>— А кад па |
| д и вавијек!</p> <p>Перо зину.</p> <p>— А ко ти је каз’о да сам се вјенчао? — отегну. — Незнаш |
| цу. — То зар?</p> <p>— Ово су.</p> <p>— А имају ли и они пара?</p> <p>— Имају.</p> <p>Стари обо |
| говори Перо. — Не знам куд ћу.</p> <p>— А гладан си?</p> <p>— Прилично.</p> <p>— Па вечераћемо |
| се чини, — одобри Перо одмах.</p> <p>— А ја се не бојим, — упаде Јово ватрено. — Ако буде све |
| нило!</p> <p>Данило се испрси:</p> <p>— А?</p> <p>— Слатке пите донеси!</p> <p>Данило прокомеша |
| унавао нешто. — Што ћа ми она?</p> <p>— А би ли ти да ти је ја извадим и ја да платим?</p> <p>— |
| — Зар и теби да дајем рачуна?</p> <p>— А ко ће те питати ако нећу ја? — дочека стари и, раскор |
| и да се отме. — Јеси ли здрав?</p> <p>— А-а од куге никад боље! — одговори Игњат, стежући га ја |
| : је ли најбоља чоха или није?</p> <p>— А шта ти радиш, зете?{S} Какво ти је, да речемо заниман |
| <p>— Ову ли си ми срећу наш’о?</p> <p>— А што? — зачуди се Благоје. — Ђевојка је кршна и добра, |
| као да се умива. — Ти си зар?</p> <p>— А како си? — запита Јово прилазећи му руци. — Јеси ли з |
| — Хоћу ли у воду јали у гору?</p> <p>— А што нијеси у хотелу, код Јефтана?</p> <p>— Јефтан је |
| — Зар је Томо сам на свијету?</p> <p>— А ђе су друга кола? — окоси се Данило, отимајући се. — |
| ље заиграше. — Је ли красно?{S} Љевшега а јефтинијега нема у земљи.{S} Никола Бубало прича свиј |
| пет. — Купује се теле па се и оно гледа а камо ли жена.</p> <p>Благоје се намргоди.</p> <p>— Ка |
| ћемо још наших људи, па, неко на колима а неко на коњима, пођемо на сусрет...</p> <p>— Хоћемо!. |
| тима.</p> <p>— Људи воле и крави дебљој а камо ли жени, — рече.</p> <p>— Воле, воле богме, — оп |
| јесту и час се играо са сахатним ланцем а час опет засукивао бркове.</p> <p>— А ја баш хоћу дан |
| ек, који се једном у пет недјеља бријао а шишао се два пут у години, те изгледаше као какав људ |
| о очајнички. — Не могу ја узети ђевојку а да је не видим.</p> <p>Обрен гурну мачку и одбаци арш |
| и.{S} Оне слике са голишавим швабицама (а ти плахо бегенишеш и купујеш таке слике) и она два са |
| — одговори Игњат, стежући га јаче. — А-а како си ми ти, мали Јово?</p> <p>— Ја добро.</p> <p>И |
| бризну у плач.</p> <pb n="89" /> <p>— А-а знао сам ја, — промуца. — Видио сам, ђе све нешто шап |
| и дебелу цјепаницу у рукама.</p> <p>— А-а да их гонимо! — викну. — Да гонимо до куге!</p> <p>— |
| свом снагом удари се у прса.</p> <p>— А-а утекли су!{S} Утекли! — дрекну. — Од куге није било о |
| е на праг и погледа по соби.</p> <p>— А-а није ми ту Јово? — промукло запита.</p> <p>— Није, — |
| д милоште, повуче га за ухо.</p> <p>— А-а кршно си момче!{S} Лијеп објешењак! — рече, кесећи се |
| да се отме. — Јеси ли здрав?</p> <p>— А-а од куге никад боље! — одговори Игњат, стежући га јаче |
| ено их посматраше.</p> <pb n="78" /> <p>А ђе си ти, Игњате? — запита Јово приближујући му се. — |
| еше сашаптавати и разговарати...</p> <p>А Перо је био у великој незгоди.{S} Он сјео близу удови |
| ше сви...</p> <p>Пушке запуцаше.</p> <p>А учитељ поче здравицу...</p> </div> <pb n="169" /> <di |
| ори она, попријевтиши му прстом.</p> <p>А Перу нешто заголица.{S} Као живо нешто да се помаче у |
| спод ока погледа лијепу Швабицу.</p> <p>А Данило се исправи и удари се у прса.</p> <p>— А мене |
| понијеше, он се брзо окрену и отрча из авлије.</p> </div> <pb n="44" /> <div type="chapter" xm |
| чи.{S} Обојица, као утучени, кренуше из авлије, а за њима крену и Данило, уздишући и стењући по |
| шна цура, — рече Перо, кад су изашли из авлије.</p> <p>— Кршна.{S} А има и мираза, — одговори О |
| .</p> <p>— Чија крава? — запита неко из авлије.</p> <p>— Игњате, гони краву Филипову из жита, — |
| ући ваљало се двоје свињчади.</p> <p>Из авлије уљегоше, кроз ониска врата, у мрачну кућу, која, |
| рчкале су се у овећој локви, на средини авлије, а недалеко од њих, испод прастарог, кљастог дуд |
| рљавим сокацима, прођоше кроз двије-три авлије, провукоше се испод некакве грдне капије, док на |
| ом поче тражити попа.{S} Опази га у дну авлије, испод широке мурве, која је собом заклањала пол |
| собу.{S} Само слуга Данило што оста на авлији.{S} Он збаци пртљаг са себе, извали се под дуд н |
| не, — дрекну, да се разлијегало по свој авлији и по свеме комшилуку, — дош’о си да ме вараш и н |
| шле му још мање...{S} Игњат је рикао по авлији и био се у прса...{S} Једина <pb n="88" /> стрин |
| уском сухозидицом. — Ту смо!</p> <p>По авлији, нарочито око бунара, лежале су четири овеће гом |
| а ћеш добити...</p> <p>Перо је стајао у авлији и гледао по свима прозорима, док је поп ходао по |
| м бескрајно дугачком и необично прљавом авлијом, по којој су лежале здраве и разлупане бачве, д |
| да му се тако освети.{S} Затим сиђе на авлију и упути се дуду, испод кога су Данило и Игњат сл |
| не удари по глави.</p> <p>Перо уљезе у авлију и, раскорачивши се на широко, погледом поче траж |
| p>Кад изненадно, као у преши, уљегоше у авлију и, са ужасном шкрипом и треском, отворише врата |
| весело подвикну попу, пошто је уљегао у авлију и са слушкињом се најпријатељскије поздравио. — |
| <p>Кад је четврти пут -ступио у попову авлију и заискао крштеницу, за мало те није главу изгуб |
| ас! — узвикну Јово, коракнувши у широку авлију, испред куће, ограђену са свих страна уском сухо |
| /> <p>Кад су се вратили у стрика Васину авлију, Данило се већ био пробудио и сједио под дудом.{ |
| тражим, нити ми треба, јер ја живим к’о ага...</p> <p>— Мени ћеш свакако требати, — рече Перо, |
| о, малко уобљеним гласом, — да је у нас адет, да свачије сватове лијепо дочекамо и да пред њих |
| на води, — прошапта. — Те морнарица, те адмирали, те ђенерали, те офинцири, пушке, топови, лумб |
| да читав народ <pb n="162" /> српски од Адрије до Балкана, од Ситнице до Мораче, Дрине, Тисе, В |
| ја љута:</p> <p>— Ама ко вам то налага, ако Бога знате?{S} Ко то изнесе на ме не било му просто |
| да знам.</p> <pb n="124" /> <p>— Анђа, ако хоћеш.{S} То је лијепо име, — одговори Благоје.</p> |
| p>— А шта ти мислиш шта ће бити с нама, ако Јенглез удари на Русију к’о што овђе пише? — запита |
| д имам <pb n="77" /> нешто и посла, па, ако одете, нећете ми барем сметати...</p> <p>Сви устадо |
| рате, али, овога трена одлазити натраг, ако не желите да вас протјерам са пратњом...</p> <p>— Ф |
| потруди, ако му није тешко, и да дође, ако може, да их послуша нешто, ако би хотио«...{S} Писм |
| мислиш? — запита.</p> <p>— Најљепша је, ако је млада и лијепа! — осијече Јово...</p> <p>— Ух, у |
| та повика:</p> <p>— Помагај, господине, ако Бога знаш!</p> <p>— Цо хћеш? — запита зачуђени докт |
| дном поинаде...</p> <p>— Ама побиће се, ако Бога знаш, — упаде Перо. — Зар им не видиш столице |
| а и леже у постељу.{S} Мислио је да ће, ако мало заспе, макар и на који сахат заборавити своју |
| што ми се чини, да се не враћамо више, ако поћерамо к’о што смо почели.</p> <p>Перо не знаде ш |
| е у реду.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— И, ако хоћеш, нека и ова чаша иђе у твоје здравље!</p> <p> |
| у коме учтиво замолише »да се потруди, ако му није тешко, и да дође, ако може, да их послуша н |
| о. — Ти само гледај и слушај...{S} Или, ако хоћеш, ти говори с матером.</p> <p>Перо једва дочек |
| диркују и пецкају, грохотом се смијући, ако каткада, леђима или раменом, јаче удари о зид.</p> |
| на се још мало љути на Перу, ама Обрен, ако хоће, може је наговорити да пође... .</p> <p>Читав |
| То ја знам, — окоси се Благоје. — Него, ако хоћеш, остави све мени, па да уредим.{S} Ако је не |
| може десити...{S} И шта би с њим било, ако би се, Боже сачувај, разболио или испао из кола и н |
| их је увијек он, не љутећи се, наравно, ако би и њега когод тако украсио.{S} Разлика је само у |
| да дође, ако може, да их послуша нешто, ако би хотио«...{S} Писмо послаше у механу, упућујући м |
| лопови, па ће те преварити за ситницу, ако те не води познат чојек као ја...</p> <p>И Благоје |
| аметно радиш, ама то ваља!...{S} И још, ако хоћеш, да ти и ђевојку препоручим, а једва ће те до |
| на, изнова си се родио и биће ти добро; ако ти буде зла, онда куку теби, одмах си мртав!...</p> |
| амо на ме ослони...{S} Само на ме!..{S} Ако имаш посла на суду, у чаршији, гдје хоћеш, ја ћу св |
| одма враћајте жито!...{S} Одмах!...{S} Ако закасните, биће још скупље..</p> <p>Сељаци оборише |
| — Ос... тавио си ме... па од јада...{S} Ако ти је кр...риво ено ти суда па ме тужи...</p> <p>Пе |
| је богат, свега има, а овђе живи...{S} Ако хоћете, у њега ћемо и сврнути.</p> <p>Јефтан поглед |
| сад што си чуо, да ником не издаш...{S} Ако издаш, зло и по ме и по те.</p> <p>Перо не одговори |
| и треба да се шеташ, да се дружиш...{S} Ако останеш вазда у дућану, убиће те мемла из камена, п |
| да зовнемо, па нек је више гласова.{S} Ако треба и скупштина читава, ја кабулим!</p> <p>— Не т |
| метни људи знају, каква је то фајда.{S} Ако се бију на страни, побиће се и овђе, а кад се побиј |
| наше дијете биће некакав пустахија.{S} Ако он не сврши на вјешалима, неће свршит’ нико.</p> <p |
| но. — Ама овако нема вам више ништа.{S} Ако вам није мрско, сад можете мало прошетати...{S} Каж |
| да се с њоме разговори и проговори.{S} Ако је ти не разговориш, ко ће други?..{S} А ти немој б |
| и ти на прагу новога роћења и смрти.{S} Ако ти буде добра жена, изнова си се родио и биће ти до |
| оћеш, остави све мени, па да уредим.{S} Ако је не видиш сад, виђећеш пошље, па доста ти је...{S |
| илику, један музејум па да то купим.{S} Ако ми затреба што из Карађорђева времена, ја ћу узети |
| заносом. — Сједницу, па да гласамо.{S} Ако треба још кога да зовнемо, па нек је више гласова.{ |
| , — настави Јово не слушајући Обрена. — Ако учитељу не буде криво, њега да замолимо.{S} Он је у |
| , — рече Јефтан поздравивши се с њим. — Ако хоћеш да нам их даш под кирију до касабе П...</p> < |
| ја се не бојим, — упаде Јово ватрено. — Ако буде све к’о што сам намислио, биће добро и зачудић |
| тражити, — упаде Перо сасвим озбиљно. — Ако је лијепа, одмах ће бити моја!{S} Ја само лијепу тр |
| <p>— Неколико дана, — одговори Перо. — Ако пос’о свршим, поћи ћу прије...</p> <p>— Онда ти ја |
| као да вели: хоћеш ли једном свршити? — Ако има муштерија у вашој касаби, улови ми кога.{S} Каж |
| могу...{S} Ја ћу само мало...</p> <p>— Ако хоћеш хајдемо! — окоси се Јефтан устајући.</p> <p>— |
| т, крстећи се. — Шта ћу им ја?</p> <p>— Ако ти је име Перо Карантан, нијесам се преварио.</p> < |
| то ће тебе полиција проћерати?</p> <p>— Ако не вјерујете, а ви питајте, — осијече Перо, окрећућ |
| не треба...{S} И њу је Бог створио, па ако ни за шта друго, нека барем чува и чисти кућу и рађ |
| е видим сваки дан?{S} Научила на њу, па ако ми није вазда пред очима, дође ми да помахнитам...{ |
| је испи чашу и отра бркове.</p> <p>— Па ако ћеш да је видиш, нико ти не брани, — рече мирно, ут |
| о и хукну.</p> <p>— Нека га Данило јаше ако хоће, а ја, ваистину, нећу! — осијече. — Могу ја и |
| оз ониска врата, у мрачну кућу, која, и ако по дану, бијаше мимо обично расвијетљена, јер <pb n |
| е, — потврди Перо, тек да нешто каже, и ако га није слушао, него је нестрпљиво разгледао све ок |
| и теби исто пријатељски желимо...{S} И ако желиш чути за наше задовољство, ми смо задовољни к’ |
| — <pb n="148" /> поче се бранити Перо и ако муцајући. — Ја сам ја, а бунтовник је бунтовник.</p |
| писао једном пријатељу:</p> <p>„.....и ако желиш чути за наше здравље, ми смо фала Богу добро |
| ајем рачуна?</p> <p>— А ко ће те питати ако нећу ја? — дочека стари и, раскорачивши се, стаде п |
| позива и на госте „који су могли виђети ако су гледали“ и каже, да се готов и на суду заклети „ |
| ини, да ће ми се некаква несрећа десити ако пођем сам, — рече.</p> <p>— Каква несрећа? — брекну |
| па се не бој никога!</p> <p>— Курталиши ако си пријатељ и <pb n="167" /> брат! — јекну Перо, па |
| реса. — Ја нећу друкчије свраћати, него ако ћемо остат’ барем три дана...</p> <p>— Па остаћемо |
| о брковима и узвиси глас:</p> <p>— Него ако си ти чојек, нађи какву женетину, па ето...{S} Немо |
| /p> <p>— Данас, — потврди он. — Ти само ако хоћеш...</p> <p>— Ја хоћу, — пресијече га она живо |
| го вино.{S} А моје вино може на изложбу ако ћеш у Стамбол...</p> <p>— А и њој ће бити необично, |
| о наш устанак.{S} И ја и <pb n="102" /> Алекса (ту показа руком на онога, што је сједио на нови |
| твојој фамилији све су будале, — дочека Алекса, осокољен доласком гостију: — У читавој фамилији |
| ...</p> <p>— А јенглеске лађе? — запита Алекса озбиљно.</p> <p>— Шта лађе?{S} Какве лађе?{S} Бл |
| >— ...и мати ти је ашиковала! — потврди Алекса.</p> <p>— Чија мати?</p> <p>— Твоја?</p> <p>Обој |
| рује!</p> <p>— Превариће он, — одговори Алекса упорно, потпуно увјерен о неприкосновености свог |
| У тебе ашикује и шћи и жена! — узвикну Алекса и скочи са столице, подигнувши новине, које су м |
| Русија десети дан у Цариград...</p> <p>Алекса се засмија.</p> <p>— Какав Цариград, чојече? — д |
| у...{S} Ама смо радили, брате...</p> <p>Алекса се одуприје лактовима о сто, а главу наслони међ |
| каме-њима са суха, па си добио.</p> <p>Алекса скиде наочаре и поче их трти о чакшире.</p> <p>— |
| — Дође она тамо, па шта ће онда?</p> <p>Алекса уздахну.</p> <p>— Шта ће? — запита тужно. — Прев |
| ошко. — Каква ми је то пулитика?</p> <p>Алекса га мрко погледа.</p> <p>— А шта ти знаш? — викну |
| и, родио се љета господња не знам кога, али свакако барем прије четрдесет година.{S} Оцу му је |
| играо се танким завјесама на прозорима, али њезина глава ни једанпут се промолила није, нити јо |
| а му се у невољи нађе; хтио би да пође, али не може.{S} Само се окреће око себе и стење.{S} Нај |
| равка, — дочека комесар јаче. — Морате, али, овога трена одлазити натраг, ако не желите да вас |
| забиљежи и накашља се.</p> <p>— Ви сте, али, вашими дјелами чинили протузаконитости, — рече, из |
| ен, хтједе јој прилетети да је придржи, али се она изврну и отскочи од њега као опарена.</p> <p |
| А видите, — настави комесар, — није ли, али, то нарушавање јавнога реда и мира?..{S} Зар се мож |
| знак, да га не прекида у говору. — Ми, али, не смијемо заборавити ни на случајности прије сто |
| оно бухе опколиле...{S} Склопио је очи, али сан никако да се спусти, јер је још једнако гледао |
| овољно. — Ми имамо наше људе, који нам, али, све доставе неизоставно.{S} Ви сте си синоћ узели |
| и могао и то баш не би било тако тешко, али ко ће их написати?{S} Ко ће знати да их, како треба |
| љиво је крио име и попово и дјевојчино, али је причао све остало и причао је дуго.{S} При сврше |
| бузе га некакав страх.{S} Ко зна зашто, али он није волио имати са властима посла.{S} Није им б |
| је <pb n="109" /> разумијевао понешто, али говорити није знао.{S} Он је управо имао неки свој |
| и отвори их.</p> <p>— Извол... — викну, али на половици ријечи застаде и остаде онако растворен |
| ћи се и тетурајући, хтједе бацити чашу, али му се некако изврну рука, те, мјесто у зид, погоди |
| сва слова ишла су му некако у главу.{S} Али даље — ни маћи.{S} Ту се управо десила слова Ц, Ф и |
| — Шта ће одма?{S} Каква је то преша? — Али, као да се нечега сјети, бржебоље умекша глас и нас |
| новености свога мишљења. — Стари је оно алчак!...{S} Он је преварио и прије, те су му, на правд |
| т’? упаде стари жешће. — Гонио би и ја, ама су далеко измакли.</p> <p>Игњат баци цјепаницу, сје |
| ам ти ја тутор!</p> <p>— Тражио бих ја, ама не знам коју ћу, — одговори Перо још тужније. — Не |
| pb n="45" /> откако је из школе изашла, ама је свијет пуно фали.</p> <p>Перо направи забринуто |
| се и женим...</p> <p>— Нијеси ти крив, ама нијесмо ни ми, — настави Јефтан јаче. — Да нам је Б |
| ака пође, — опет ће Јово. — Удовица је, ама без ње и без њезине пјесме све ће бити мртво...{S} |
| да га ко не би чуо. — Ђевојку знаш ли, ама честиту и поштену? — запита јаче.</p> <p>Благоју ис |
| а, најближа својта...{S} Драга сам јој, ама не смије ништа.{S} Не смије ми ни хљеба дати без ње |
| ам, брате, да сам крив, — рече. — Знам, ама шта ћу?...{S} Кад ме стисне овђе, у прсима, дође ми |
| љен. — Ја к’о кириџија виђео сам много, ама ти ћеш виђети више...</p> <p>— Сведно, одговори Дан |
| S} Додуше она се још мало љути на Перу, ама Обрен, ако хоће, може је наговорити да пође... .</p |
| осад урадио.{S} Мало што паметно радиш, ама то ваља!...{S} И још, ако хоћеш, да ти и ђевојку пр |
| низа се.</p> <p>— Није ми жао главе... ама кошуља... — рече тужним, утањеним гласом, као дијет |
| {S} Да је свирачица и знао би некако... ама наша је ђевојка...</p> <p>— Па говорићу ја, — окрес |
| И ти си Перин јаран.</p> <p>— Ја бих... ама пос’о и дангуба... — замуца Обрен. — А... осим тога |
| љутио...{S} Рек’о би: од Бога је!...{S} Ама ово је све са твоје махните памети.{S} Да се пржимо |
| ам пош’о да распитујем за ђевојке...{S} Ама ништа!...{S} Ашикују са официрима...{S} Треба одма |
| мени наздрависте за мој дуг живот...{S} Ама, браћо моја, шта ће мени живот?...{S} Шта ће, на пр |
| .</p> <p>— Можеш им дати по једну...{S} Ама немој точити пун филџан, него само половину.</p> <p |
| паметно да свак иђе на касапницу...{S} Ама смо радили, брате...</p> <p>Алекса се одуприје лакт |
| са младом и Данилом и нема сватова.{S} Ама то не смета!..{S} Ми ћемо му бити сватови!</p> <p>— |
| ни треба жена, а и не треба ми жена.{S} Ама кад ви велите да треба, онда ће свакако требати...{ |
| е ли која хиљада душа, изгине богме.{S} Ама се, опет, други обогате...</p> <p>— Па каква је нам |
| од књиге, — промуца Перо црвенећи се, — ама о Геновеви знам причати и сад.</p> <p>— Геновеви? — |
| ћу те нешто крупно запитати, — рече, — ама тако крупно да би те могла кап ударити кад би изнен |
| раздраган Благојевом похвалом касаби, — ама се живи.{S} Сви живимо!</p> <p>— Добро је, кад се и |
| но, кад Аћима хоће о нечем да увјери, — Ама ја видим.{S} По јутру познајем дан.{S} И, право да |
| , — опет ће удовица, вртећи јаглуком, — ама ти само к’о брату кажем: отвори очи, па не узми мла |
| Оно, додуше, тако је, — одобри Перо, — ама ја к’о велим: слађа је телетина од говедине...</p> |
| би се, — одговори Перо као кроз плач, — ама зар сам ја пророк, па да му знам нарав...{S} И кака |
| у, — рече Перо, једнако зијевајући... — Ама ова вечера наопако скупа, — додаде, пошто је почео |
| ољи је! — упаде Благоје смијешећи се. — Ама само немој радит’ без мене...{S} Овђе су све сами л |
| Не ваља ти што прислушкујеш, — рече. — Ама сад што си чуо, да ником не издаш...{S} Ако издаш, |
| м, — одговори Јока, да се једва чуло. — Ама <hi>он</hi>...</p> <p>— Он је зао?</p> <p>Она уздах |
| е, частио би вас још, — рече мргодно. — Ама овако нема вам више ништа.{S} Ако вам није мрско, с |
| еро се замисли.</p> <pb n="144" /> <p>— Ама да они не траже Другога Перу Карантана? — запита. — |
| тајемо за тобом.</p> <pb n="94" /> <p>— Ама, брате, јесам ли ја крив што сам несретан? — упаде |
| знам шта радим?</p> <pb n="127" /> <p>— Ама ја се зажелио куће, — упаде Данило.</p> <p>— Вратић |
| тово!...{S} Хајде да пијемо!..</p> <p>— Ама кажи ти мени...</p> <p>— Готово је, велим ти...{S} |
| како си ваљан и богат и све...</p> <p>— Ама ја нисам виђео...</p> <p>— Па каз’о сам да ћеш виђе |
| е седмица по једном поинаде...</p> <p>— Ама побиће се, ако Бога знаш, — упаде Перо. — Зар им не |
| и не губи младост узалудно...</p> <p>— Ама ко ће ме, брате? — питао је Перо некако постиђено, |
| ника, а ви их имате стотину...</p> <p>— Ама нијесам ја бунтовник, — <pb n="148" /> поче се бран |
| и зачуђено гледала обојицу...</p> <p>— Ама шта је било? — запита Јефтан, који се никако није м |
| чи, мислећи, да и сад снијева.</p> <p>— Ама да се нијесте преварили? — запита опет, крстећи се. |
| позва Јову да сједне код њега.</p> <p>— Ама ми треба и да га дочекамо, — рече. — Какви би били |
| абленуто поче мјерити Благоја.</p> <p>— Ама шта то? — запита као без свијести. — Како то?</p> < |
| јали ће бити црна јали бијела.</p> <p>— Ама, по Богу, зар може бити још пресуда? — запита Перо |
| у ја све уредити к’о што ваља.</p> <p>— Ама ја хоћу да видим, — дрекну Перо опет. — Купује се т |
| Мени не треба ништа него жена.</p> <p>— Ама није жена кокош, па да ти је купимо, — викну Јефтан |
| а би у њега да заиште савјета.</p> <p>— Ама што тако брзо? — запита. — Каква је преша била?</p> |
| се леђима уз вреће од пиринча.</p> <p>— Ама крштеница је красна ствар, брате, — дочека Перо жив |
| д Пере награду, изађе из собе.</p> <p>— Ама јесам ли ја казао, да ми нико не улази у собу? — пл |
| леђима о стабло дудово, сједе.</p> <p>— Ама ко сте ви? — запита јаче.</p> <p>Јово се засмија и |
| е не препадају од његове куће.</p> <p>— Ама у мене у собама има и буха, — дочека брзо.</p> <p>— |
| ете, поче се чешкати по обрви.</p> <p>— Ама молимо те, учитељу, — рече, — да одма напишеш, па д |
| о! — окоси се Јефтан устајући.</p> <p>— Ама ја велим: ја ћу само мало, — опет ће Перо, некако б |
| обрадован. — То сам и мислио.</p> <p>— Ама у мене то ништа нема, — осијече стари. — И кућа ми |
| ресе се и писну као гуја љута:</p> <p>— Ама ко вам то налага, ако Бога знате?{S} Ко то изнесе н |
| су ми запријетили, да ће ми је довести амо на вјенчање...</p> <p>Јефтану сину лице и, од радос |
| вао <hi>Јоаким</hi>, а мати му се звала Ана.{S} Причају, да није заплакао кад се родио, као што |
| а нијесам пророк Јеремије, — бранила се Ана и почела говорити <pb n="17" /> мало оштрије, као и |
| И име да знам.</p> <pb n="124" /> <p>— Анђа, ако хоћеш.{S} То је лијепо име, — одговори Благој |
| ле, и поче их облачити.{S} Обуче и нову антерију, а нов пас опаса око себе, пустивши дуге ресе |
| а и мираз носи.</p> <p>— Не треба мени антика, — дочека Перо стискајући шаке и подносећи му их |
| арочито Благоје као да је имао ванредан апетит.{S} Све је чистио испред себе попут тродневнога |
| е зажелио куће.</head> <p>Трећега јутра апсанџија пусти Перу из затвора и опет га поведе пред к |
| у хавсу?</p> <p>— Видићемо, — одговори апсанџија узвијајући обрвама. — Овђе може свашта бити и |
| ја наших ђевојака.</p> <p>Обрен дохвати аршин и, играјући се њиме, поче дражити дебелу, полугуб |
| идим.</p> <p>Обрен гурну мачку и одбаци аршин, па се исправи и оштро га погледа.</p> <p>— Плати |
| ана пећ заруменила и како се, на маломе асталчићу, чиста препеченица злати у боци. — Лијепо, ли |
| Нећеш га, зар, дат’ на занат? — — упита Аћим мекше.</p> <p>— Јок.{S} Послаћемо га у школу.{S} Н |
| /p> <p>Након дужега вијећања, у коме је Аћим живо протествовао против шибања у школи, било је р |
| пророк Јеремије па да знаш? — питао је Аћим, као љутећи се помало, премда он нити је могао нит |
| јали Петар?{S} Моме је, брате, било име Аћим...</p> <p>— То нијесу моји послови, — окреса полиц |
| четрдесет година.{S} Оцу му је било име Аћим, или како се на корицама читуље потписивао <hi>Јоа |
| ...</p> <p>— Красно дијете, — хвалио се Аћим свакоме. — Знао сам ја, да ће бит’ мимо остале.</p |
| </p> <p>— Добро притврдио науку, — како Аћим рече, узевши га себи у радњу. — То му сад нико не |
| у, да ће хрђаво проћи.{S} Једино је још Аћим ловио пријатеље и хвалио им се:</p> <p>— Опет је о |
| "17" /> мало оштрије, као и обично, кад Аћима хоће о нечем да увјери, — Ама ја видим.{S} По јут |
| ије, него ли је била отворена.</p> <p>— Аћиме, жалосна ти мајка, — говорила је Перина мати свом |
| оди се и затресе косом, страшан као лав афрички.{S} Затим удари шаком <pb n="10" /> по столу и |
| епечена ракија од пет година дана...{S} Ах, да је видиш!...</p> <p>— Па лијепо; њу ћу и тражити |
| ени, поштовани <hi>пунац</hi>.</p> <p>— Аха! — викну Благоје улазећи у собу и тарући крупан зно |
| пијале, зачуђено их погледаше.</p> <p>— Аха, нисте нам се надале! — узвикну Обрен, слободно сту |
| Стари искриви главу и зијевну.</p> <p>— Аха, ти си? — проциједи кроз зубе.{S} И објема шакама п |
| ћо, пред свима нама проси...</p> <p>Сви ахнуше и погледаше у Стаку, а Стака, постиђена, гледаше |
| нај из гомиле.</p> <p>— ...и мати ти је ашиковала! — потврди Алекса.</p> <p>— Чија мати?</p> <p |
| бе ашикују сви...</p> <p>— ...и мати је ашиковала, — поново се уплете онај из гомиле.</p> <p>— |
| би...</p> <p>— ...не би пустио шћер да ашикује с офинцирима, — опет ће онај.</p> <p>— ...и неб |
| онај.</p> <p>— ...и неби пустио шћер да ашикује с офинцирима, — прихвати Бошко ватрено.</p> <p> |
| прихвати Бошко ватрено.</p> <p>— У тебе ашикује и шћи и жена! — узвикну Алекса и скочи са столи |
| тујем за ђевојке...{S} Ама ништа!...{S} Ашикују са официрима...{S} Треба одма да иђемо даље...< |
| прилијепиле за тур од чакшира. — У тебе ашикују сви...</p> <p>— ...и мати је ашиковала, — понов |
| једнако узбуђен. — Људи се инаде, шћери ашикују с официрима...{S} Брука једна!...</p> <p>И, заб |
| и Благоје јаче. — Она је шћи газде Ђуре Ашчића.{S} Кршан и богат чојек!</p> <p>Перо га дрпну за |
| {S} На другој страни препирала се једна баба са некаквим дугуљастим ђаком око кирије.{S} Пребац |
| сеци вара и неће ништа да плати.{S} Иза бабиних леђа провиривала је масна капа некаква просјака |
| ну Перо, плеснувши рукама. — Што се к’о бајаги стидиш?{S} Што гођ ти срце зажели ти само ишти, |
| снагом гурну га њојзи.{S} Пруживши јој бакшиш он задрхта као шибљика и пољуби је у образ.</p> |
| мјехуљцима на образима, диже се да купи бакшише.{S} Пође од стола до стола, осмјехкујући се на |
| у великом и славном хотелу „<title>Код Балкана</title>".{S} Овдје већ није затекао ни младу, н |
| арод <pb n="162" /> српски од Адрије до Балкана, од Ситнице до Мораче, Дрине, Тисе, Врбаса, Сав |
| касабе и није било чаршинлије, који се бар неколико пута није похвалио, како је вечерао у свој |
| } Камо среће, да су нам сви таки!...{S} Барем би се опет сви пости постили...</p> <p>Непрестано |
| Данило уза ме спава! — прошапта тихо. — Барем би половина буха прешло на њега.</p> <p>И дође му |
| поглади по брковима и застаде.</p> <p>— Барем ћу имат’ рашта отићи попу, — рече. — Док је крште |
| друкчије свраћати, него ако ћемо остат’ барем три дана...</p> <p>— Па остаћемо три дана...</p> |
| ао да је на мравињак легао.</p> <p>— Да барем Данило уза ме спава! — прошапта тихо. — Барем би |
| г створио, па ако ни за шта друго, нека барем чува и чисти кућу и рађа ђецу...{S} Оклен би ми б |
| сам волио здравице држати. — Нека буде барем десетак здравица...</p> <p>Јефтан превуче руком п |
| а...{S} Чифут к’о Чифут!{S} Добио ми је барем пет гроша на њој...</p> <pb n="52" /> <p>И, радуј |
| ањао ухо земљи и ослушкивао: чује ли се барем какав тутањ?{S} И почео се љутити.{S} Почео, чак, |
| нешто и посла, па, ако одете, нећете ми барем сметати...</p> <p>Сви устадоше.{S} Макар и по вру |
| љета господња не знам кога, али свакако барем прије четрдесет година.{S} Оцу му је било име Аћи |
| ез барјака никако не ваља.{S} Ви нађите барјак, а ја ћу бити барјактар, па, вала, да се не пост |
| Ја мислим, — поче Јово, — да свадба без барјака никако не ваља.{S} Ви нађите барјак, а ја ћу би |
| и брзојав изнад главе и машући њиме као барјаком. — Није му био пут џаба.{S} Наш’о је што је тр |
| ваља.{S} Ви нађите барјак, а ја ћу бити барјактар, па, вала, да се не постидим ни самога Бошка |
| ошче, повијају и лепршају око врата као барјачићи.{S} Све лијепо, чисто, уређено, »све пјева« к |
| и букових грана и окитили је цвијећем и барјачићима.{S} Под големим кубетом њезиним пружао се д |
| <p>— А зар не пишеш? — запита.</p> <p>— Баталио сам то, — безбрижно одговори Благоје и опет поч |
| истина?</p> <p>— Баш, — потврди Јефтан, бацајући му брзојав пред ноге. — Да се није оженио, не |
| ихватише за чаше, а Данило, од радости, баци капу у вис и поче поигравати.</p> </div> <div type |
| вратима, носећи читав нарамак сламе.{S} Баци га на сред собе и отхукну.</p> <p>— Ето вам, да не |
| шта... ништа је то, — рече тјешећи га и баци четицу за врата. — Не брини ти!{S} Ја ћу теби дат’ |
| њима као крилима.</p> <p>Обрен Пушибрк баци капу с главе и поче се протезати.</p> <p>— Еј Перо |
| ја, ама су далеко измакли.</p> <p>Игњат баци цјепаницу, сједе на тле и бризну у плач.</p> <pb n |
| , исто к’о да ми је Бог у крошњи с неба бацио, да ме обесели за моја добра дјела.{S} Кад сам пр |
| стаде, љуљајући се и тетурајући, хтједе бацити чашу, али му се некако изврну рука, те, мјесто у |
| у се не мијеша у разговор. — У бухљивим бачвама одма се вино поквари, па се усирћети, па не ваљ |
| Бог намијенио једно другоме.</p> <p>— А бачве нијесу бухљиве, — опет <pb n="138" /> ће стари и |
| , по којој су лежале здраве и разлупане бачве, дрва, обручеви, сјекире, и чепркале безбројне ко |
| еме.{S} Полахко ти с њоме.</p> <p>— А и бачве су чисте, нијесу бухљиве...</p> <p>Стари погледа |
| сељацима вина, па кад су људи отворили бачвицу, из ње испани риба...{S} Права мала риба!.{S} А |
| ље“.{S} То ти се само каже!</p> <p>— Е, баш је лијепо! — рече Јово, пошто <pb n="156" /> је и о |
| гну раменима.</p> <p>— Добро, брате.{S} Баш ти и уреди, — рече. — Кад нема Јефтана уређуј ми ти |
| лагоје застаде и заплака од радости.{S} Баш му сузе полетише низ образе.</p> <p>— О Перо мој ка |
| преклони се читавом половином тијела. — Баш се тако зовемо...</p> <p>Комесар забиљежи и накашља |
| очека Перо брзо.</p> <pb n="29" /> <p>— Баш?</p> <p>— И хоћу! -</p> <p>— Уфатићу те за ријеч, — |
| ба.{S} Наш’о је што је тражио!</p> <p>— Баш? — запита Јово не вјерујући. — Је ли истина?</p> <p |
| мене, ти би овђе зло прошао...</p> <p>— Баш и волим што сам те наш’о, — дочека Перо одушевљено, |
| јељи дана накани да је очисти.</p> <p>— Баш си ти, брате, један пексијан, — рече Јово, гледајућ |
| не вјерујући. — Је ли истина?</p> <p>— Баш, — потврди Јефтан, бацајући му брзојав пред ноге. — |
| апшући га по рамену. — Са Стаком ћеш га баш и јести!..{S} Одма ћемо је испросити, па нека у кас |
| би било да је никако не видиш?..{S} Ја баш хоћу да је видиш...</p> <pb n="126" /> <p>Перо се м |
| ас опет засукивао бркове.</p> <p>— А ја баш хоћу данас да просим, — шапну удовици, чим је <hi>у |
| опет ће Перо, још одушевљеније. — То је баш к’о што треба...</p> <p>И, брзо се окренувши, као н |
| чешће се служили њиме.</p> <p>Доктор је баш устицао шешир на главу и спремао се да пође некуда, |
| опријеко.</p> <p>— Шта ћеш? — запита не баш најљубазније. — Шта тражиш?</p> <p>Перо скиде капу, |
| а испод земље васкрсну, и гледаше их не баш најпријатељскије.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">W |
| је миран ђак.{S} Да је био добар, то се баш не може рећи, јер у буквару никако није могао прели |
| а сам, — одговори Перо хладно. — Ја сам баш Перо Карантан...{S} Тако ме сви зову...</p> <p>— Ме |
| ије, да речемо, ни пашу ни везира, него баш цара...</p> <p>И опет стаде.{S} Гледаше у слику и к |
| — Жена нам треба!{S} Није друкчије него баш треба!{S} И ја би волио бит’ без жене да не треба.. |
| унило.{S} Изговорити би их и могао и то баш не би било тако тешко, али ко ће их написати?{S} Ко |
| будаласто одлучио да се жени...{S} Зар баш да се жени?...{S} И што да се жени?...{S} Да удара |
| ице.{S} И док је војника музика, у врху баште, свирала, он се лагано љуљушкао на столици, пушио |
| лику и пространу, необично освијетљену, башту, која је била препуна свакојаке, мале и велике, г |
| до пет...{S} Имам и новога, па како ко бегенише.{S} Мрко је и лијепо, па да умреш кад попијеш |
| под руке и смијешећи се. — Ја само њега бегенишем...</p> <p>Перо се прекрсти.</p> <p>— А сапутн |
| лике са голишавим швабицама (а ти плахо бегенишеш и купујеш таке слике) и она два сандука у кра |
| загрнутих рукава од кошуље.{S} Поп је, без мантије и камилавке, босоног газио по мокрој загаси |
| чита.</p> <p>Перо им каза своје име и, без питања, сједе за сто.{S} Они не одговорише и само г |
| руге сумњиве послове испуњавали.{S} Ви, без посла, путујете по касабами, разговарате с касабали |
| и одмах скочи. — Оженио се, погани син, без нас! — викну веселије, па се окрену двојици муштери |
| ћи. — Нит’ мени треба жена, ни нико.{S} Без главе се не може живити, а без жене може.</p> <p>Па |
| ске главе у кући, — дочека Перо брзо. — Без жене је кућа празна.</p> <p>— Па ожени се болан! — |
| јатељи, кад га не би дочекали?</p> <p>— Без дочека не ваља, — одобри и Јово.</p> <p>— Вечерас ћ |
| е него баш треба!{S} И ја би волио бит’ без жене да не треба...{S} И њу је Бог створио, па ако |
| е смијешећи се. — Ама само немој радит’ без мене...{S} Овђе су све сами лопови, па ће те превар |
| нико.{S} Без главе се не може живити, а без жене може.</p> <p>Па узе ствари и поче их савијати |
| p>— Ја мислим, — поче Јово, — да свадба без барјака никако не ваља.{S} Ви нађите барјак, а ја ћ |
| е ђегођ покрвити...{S} Знаш, нема посла без рата...{S} Кад се царевине закрваве, онда се проспу |
| пође, — опет ће Јово. — Удовица је, ама без ње и без њезине пјесме све ће бити мртво...{S} Доду |
| </hi> као у пјесми.</p> <p>— Ништа нема без женске главе у кући, — дочека Перо брзо. — Без жене |
| равога друштва ни правога теферича нема без женскадије.</p> <p>— То треба, — потврди и Јово. — |
| I.</head> <head> <hi>Перо Карантан мора без кола путовати у касабу П...</hi> </head> <p>Истјера |
| а одмах да пође.</p> <p>— А зар не може без мене?- — запита Перо поплашено. — Шта ћу ја?</p> <p |
| .{S} И како би било да прође ово весеље без тебе?</p> <p>Учитељ се осмјехну и, од радости, накл |
| је, као женска глава, хтјела да остане без свога накита, те се малко, као нехотице, ритнула но |
| {S} На они се свијет иће и без пасоша и без крштенице...{S} То не могу...</p> <p>Перо се почеша |
| пет ће Јово. — Удовица је, ама без ње и без њезине пјесме све ће бити мртво...{S} Додуше она се |
| ртву човјеку?{S} На они се свијет иће и без пасоша и без крштенице...{S} То не могу...</p> <p>П |
| вијеће...{S} Мјесечина је, па се види и без ње...</p> <p>Гости разастријеше сламу по соби и, он |
| у ни чекали понуде.{S} Обрен је точио и без њега, јер није могао гледати празне чаше, и прелије |
| ије ништа.{S} Не смије ми ни хљеба дати без њега...</p> <p>Јово јој се приближи.</p> <p>— А он |
| ора и засмија се.</p> <p>— Како ће бити без тебе? — запита. — Та нећемо ми вјенчавати за се...{ |
| бухе.{S} Зар се не би оне могле хранити без његове крви?{S} И зар он није могао лежати мирно у |
| опет ће читати...{S} Не могу они један без другога...</p> <p>— А ја, брате, не могу мећу оваки |
| је бленуо у њу, бленуо некако тупо, као без памети, и једва се могао уздржати, да не испусти ка |
| гоја.</p> <p>— Ама шта то? — запита као без свијести. — Како то?</p> <p>— Па испросио сам и уре |
| евјеста...{S} Брука би била, да уљеземо без <hi>младе</hi>!..{S} Данас ћемо и у цркву и добро п |
| p>— А ти бећар још?{S} Није ти необично без жене? — запита.</p> <p>— Јес’, — упаде Перо уздахну |
| И Перо остаде самац, <hi>сам на св’јету без икога свога</hi>, као отсјечено дрво у гори, што се |
| брета.{S} По њима су скакутали неколико безбрижних врабаца, којима врућина није сметала, и обли |
| ш? — запита.</p> <p>— Баталио сам то, — безбрижно одговори Благоје и опет поче звиждукати.{S} О |
| тако претоварен као парипче, смијао се безбрижно и весело.{S} Опазивши Перу он застаде мало и |
| ве, дрва, обручеви, сјекире, и чепркале безбројне кокоши, пијевци, пилићи.{S} Двије-три патке б |
| су дахтали обојица и гледали се тупим, безизразним, умореним погледом.</p> <p>Изненада дотрча |
| једну час на другу страну, док су дјеца бекељила му се иза леђа и старала се, да му за тур од ч |
| ођер одуприје рукама о кукове и поче се бекељити према староме.</p> <p>— Не може бити, — отегну |
| /> сам к’о пашалијин ђогат, а зову ме и бекријом...</p> <p>— Не бој се ти, — сокољаше га Јефтан |
| {S} И што да се жени?...{S} Да удара на белај, да троши новце и да својом крвљу храни сеоске бу |
| чао? — отегну. — Незнаш ти на какав сам белај ограјис’о...</p> <p>— А нијеси ни испросио?</p> < |
| ако није могао разабрати. — Какав је то белај?</p> <p>— Одв’о нам Јово Јоку, — одговори она мир |
| АЧКА КЊИЖАРНИЦА ПАХЕРА И КИСИЋА.</p> <p>БЕОГРАД 1953</p> </div> </front> <body> <pb n="3" /> <d |
| женидбу! — рече. — Сретно, дуговјечно, берићетно!{S} Да Бог да и пород породио и све ти у напр |
| погледа Мару и, пошто рече једно тужно, бескрајно тужно <hi>збогом</hi>, изађе.</p> <p>Враћајућ |
| се нађоше пред омањом кућом, са једном бескрајно дугачком и необично прљавом авлијом, по којој |
| граја...{S} Ту су се гурала три-четири беспослена хамала и инадила се са дјечурлијом, што су д |
| и поднапити солдати и други, сваковрсни беспослењаци, па сви пију и задовољно гледају у четири |
| ој изабраној, да пробира некакве женске беспослице.{S} Богата је, па треба слушати.{S} Узети же |
| ица га премјери погледом.</p> <p>— А ти бећар још?{S} Није ти необично без жене? — запита.</p> |
| промрзлим цвијећем испод њих.</p> <p>— Бећари сад на пољу јадују, а ожењени се у кућу радују, |
| е није оженио, не би се ни вратио, нит’ би јављао да долази и „да поздравим пријатеље“.{S} То т |
| авао нешто. — Што ћа ми она?</p> <p>— А би ли ти да ти је ја извадим и ја да платим?</p> <p>— Ј |
| разбијем...{S} Да је живот боца и њега би разбио!...{S} Омрзно’о ми и он...{S} Тако је то, кад |
| аскорачивши се, стаде пред њега, као да би се тукао. — Знаш ли ти ко сам ти ја?...{S} И знаш ли |
| унати, погледајући их испод ока, као да би да позна: јесу ли добре платише?</p> <p>— Имам, имам |
| Перо се осврну и измахну рукама, као да би некога у земљу да сатјера.{S} И заигра му брада, а о |
| /> и пипао је прстима по столу, као да би и сада хтио узети филџан.</p> <p>Други дан, у само с |
| Перо погледа у зачуђенога Данила као да би у њега да заиште савјета.</p> <p>— Ама што тако брзо |
| жне шаке и раскорачи се пред њим као да би да се хрве.</p> <p>— А опет си ми дошао никакви сине |
| запитати, — рече, — ама тако крупно да би те могла кап ударити кад би изненада чуо.</p> <p>Бла |
| и и пољуби га у руку.</p> <p>— Ја... ја би... — промуца и застаде.{S} Није знао како ће почети, |
| је учио, па зна да везе...</p> <p>— Ја би замолио још кога, — уплете се Обрен, који је и сам в |
| } Није друкчије него баш треба!{S} И ја би волио бит’ без жене да не треба...{S} И њу је Бог ст |
| , кад сам те носио на рукама...{S} И ја би да вам је све у реду: и собе и душеци и све.</p> <p> |
| гдје год стимао ма какву дјевојку, која би му се свиђела.{S} Поче застајкивати и испред многих |
| бу уљезе к’о твоја невјеста...{S} Брука би била, да уљеземо без <hi>младе</hi>!..{S} Данас ћемо |
| рече. — Кад би ме с оном вјенчали, одма би скочио у воду...</p> <p>— Е видите ли ви објешењака! |
| испао из кола и ногу сломио?...{S} Шта би било?...</p> <p>— Свршено је!{S} Свршено је! — након |
| е, — потврди, правећи се озбиљан. — Шта би било са женама, да се нијесу удавале?</p> <p>— Ја, — |
| ке и скљокао се на земљу..</p> <p>— Шта би? — заграјаше сви притрчавајући му. — Шта је?</p> <p> |
| то смо почели.</p> <p>Перо не знаде шта би одговорио, него и он сједе на кревет и, објесивши но |
| је му се свашта може десити...{S} И шта би с њим било, ако би се, Боже сачувај, разболио или ис |
| росидбе, сад већ није могао...{S} И шта би сад протествовао кад је ствар готова и кад већ сузе |
| а биједа на врат не дође, — рече. — Кад би ме с оном вјенчали, одма би скочио у воду...</p> <p> |
| о крупно да би те могла кап ударити кад би изненада чуо.</p> <p>Благоје се укрути као војник и |
| га, улазећи у дућан, јер није знао чиме би паметнијим почео говор.</p> <p>— Мени не треба, — ми |
| и кугу на врат.{S} Да је била кршна, не би чекала на ме, да дођем <pb n="141" /> из девете каса |
| га вазда.{S} Да ме и сад ко понуди, не би рекао „<hi>нећу</hi>“.</p> <p>— Је ли? - запита стар |
| ово ништа и да трном повучеш по њој, не би имало шта запети.{S} Оне слике са голишавим швабицам |
| д, иза леђа им, топ или лагум пукао, не би се више препали.{S} Обојица одскочише од земље и бле |
| ојав пред ноге. — Да се није оженио, не би се ни вратио, нит’ би јављао да долази и „да поздрав |
| о! — дрекну Бошко јаче. — И не би... не би...</p> <p>— ...не би пустио шћер да ашикује с офинци |
| ке двокатнице и трокатнице и пазећи: не би ли гдје год стимао ма какву дјевојку, која би му се |
| его да се ни са царем <pb n="170" /> не би промијенио и сада вичем из свега грла: куку ономе, к |
| е. — Какви би били пријатељи, кад га не би дочекали?</p> <p>— Без дочека не ваља, — одобри и Јо |
| о нађе увријеђена.</p> <p>— А што га не би учила? — запита. — Млад је он, па још не зна како се |
| ш говорити...{S} То је... знаш... да не би било каквих неприлика.</p> <p>Учитељ презриво одмахн |
| и ти к’о ђевојка каква.</p> <p>— Бре не би се ја данас побојала многе ђевојке, — брзо дочека уд |
| .{S} Само ми немојте духанити, да се не би запалила слама...{S} С тога вам не дам ни свијеће... |
| м крвљу храни сеоске бухе.{S} Зар се не би оне могле хранити без његове крви?{S} И зар он није |
| ућу уредио! — дрекну Бошко јаче. — И не би... не би...</p> <p>— ...не би пустио шћер да ашикује |
| казао, поп му не би дао крштенице и не би му је дао све дотле, док се најприје подробно не би |
| ствар’о жене на свијет, кад се људи не би женили?{S} Што, питам те?</p> <p>Обрен испи чашу и ц |
| от?...{S} Шта ће, на прилику, кад ми не би било вас, које ја с вама лијепо живим и ви ме весели |
| блик и ни он, ни учитељ, ни сви ђаци не би их кашње могли прочитати.</p> <pb n="20" /> <p>Једва |
| о се осврћући на све стране да га ко не би чуо. — Ђевојку знаш ли, ама честиту и поштену? — зап |
| и замоли га да не говори даље, како не би својим жалостивним ријечима покварио весеље читава д |
| све дотле, док се најприје подробно не би код власти распитао: нема ли она шта против тога и н |
| не знаш о другоме...</p> <p>— А што не би говорио? — осијече стари осорно. — Не говорим јабани |
| боље.{S} Да тако није казао, поп му не би дао крштенице и не би му је дао све дотле, док се на |
| S} Изговорити би их и могао и то баш не би било тако тешко, али ко ће их написати?{S} Ко ће зна |
| е. — И не би... не би...</p> <p>— ...не би пустио шћер да ашикује с офинцирима, — опет ће онај. |
| ла и лице превукла танким руменилом, те би се, готово, прије могло помислити да је старија сест |
| треба и да га дочекамо, — рече. — Какви би били пријатељи, кад га не би дочекали?</p> <p>— Без |
| не, човјечански!{S} Да имају мозга, сви би се момци женили.</p> <p>Јефтан се осмјехну.</p> <p>— |
| пусту кућу, — говорио је свакоме, који би га прекорио због неуредна живота. — Волим, брате.{S} |
| е толико бојао власти колико поп и који би био у стању са већим страхопоштовањем говорити о њој |
| му се држе десет здравица.{S} И владики би много било...{S} Доста је њему и учитељева.</p> <p>С |
| сувише слаб за тога, — и Бог зна да ли би је икада и одржао, да му изненада, једнога дана, чуд |
| тово и заборавио на Перу и ко зна да ли би га се икако и сјетио, да му не стиже онај брзојав.</ |
| тета!..{S} Да продајеш и купујеш, могли би одма пазарити.{S} У мене, знаш, има свакаква вина: н |
| аву кроз врата, па као да размишља: или би заплакао, или се засмијао?</p> <p>— И сад одма да се |
| ора гладоват’...{S} Да ти није мене, ти би овђе зло прошао...</p> <p>— Баш и волим што сам те н |
| о. — Да си ти паметан чојек ти би... ти би...</p> <p>— ...своју кућу уредио, — дочека неко из г |
| икну Бошко. — Да си ти паметан чојек ти би... ти би...</p> <p>— ...своју кућу уредио, — дочека |
| Ф и Ћ и то га је бунило.{S} Изговорити би их и могао и то баш не би било тако тешко, али ко ће |
| среће, да су нам сви таки!...{S} Барем би се опет сви пости постили...</p> <p>Непрестано говор |
| уза ме спава! — прошапта тихо. — Барем би половина буха прешло на њега.</p> <p>И дође му, да т |
| у ласту кроз рукав и — свеједно.{S} Чим би почео писати, та су слова добијала некакав чудан обл |
| ва и чисти кућу и рађа ђецу...{S} Оклен би ми били, да нам се нису женили стари?..{S} Оклен пит |
| — одговори она узмичући главом. — Оклен би ја знала?</p> <p>— Јеси...{S} Ти си вазда говорила, |
| ен питам те?</p> <pb n="11" /> <p>Оклен би и ти био?..{S} Није Бог наредио да растемо по крушка |
| сурово. — Како то јашеш?</p> <p>— Чув’о би се, — одговори Перо као кроз плач, — ама зар сам ја |
| на врат, ја се не бих љутио...{S} Рек’о би: од Бога је!...{S} Ама ово је све са твоје махните п |
| чима.{S} Тек мало трезнији човјек могао би распознати, да то није глава какве грдне совуљаге, н |
| томе сметен.{S} Да је свирачица и знао би некако... ама наша је ђевојка...</p> <p>— Па говорић |
| ћи је ишао само да се испава.{S} Отишао би, па, не тражећи постеље ни јастука, извалио се ма гд |
| ме о Милошу и Марку.{S} Други пут дошао би мргодан, пљувао у јаглук и шетао се између клупа, не |
| аго живити...{S} Ја, што се каже, волио би живит’ хиљаду година, па макар и у тикви.{S} И вама |
| ра, а Стака к’о жути дукат!...{S} Волио би са Стаком хљеб јести него с њоме халву...</p> <p>— Д |
| Сведно, одговори Данило лијено. — Волио би ја да сам дома, па да лијепо спавам...{S} Ништа љевш |
| ш их гонит’? упаде стари жешће. — Гонио би и ја, ама су далеко измакли.</p> <p>Игњат баци цјепа |
| е. — Ја <pb n="135" /> сам га пио и пио би га вазда.{S} Да ме и сад ко понуди, не би рекао „<hi |
| тију.</p> <p>— Да није сиротиње, частио би вас још, — рече мргодно. — Ама овако нема вам више н |
| гне Јови и да му се у невољи нађе; хтио би да пође, али не може.{S} Само се окреће око себе и с |
| </p> <p>Перо Карантан збуни се.{S} Хтио би да помогне Јови и да му се у невољи нађе; хтио би да |
| е десити...{S} И шта би с њим било, ако би се, Боже сачувај, разболио или испао из кола и ногу |
| е увијек он, не љутећи се, наравно, ако би и њега когод тако украсио.{S} Разлика је само у томе |
| ође, ако може, да их послуша нешто, ако би хотио«...{S} Писмо послаше у механу, упућујући момче |
| ећеш пошље, па доста ти је...{S} И како би било да је никако не видиш?..{S} Ја баш хоћу да је в |
| ан, учен, па знаш и умијеш...{S} И како би било да прође ово весеље без тебе?</p> <p>Учитељ се |
| одем да ми дадеш по форинту.{S} Толико би дао доктору да си ожењен, па да ти се разболила жена |
| <pb n="34" /> <p>— За ту ријеч требало би да те пољубим, — викну. — Ти си... ти си... хеј Маре |
| фтан и снажно га стегну за мишицу. — То би било најпаметније, што си досад урадио.{S} Мало што |
| кујући нешто необично, нешто чудно, што би само Перо могао учинити.</p> <p>— Ишао је зато, да в |
| очека неко из гомиле.</p> <p>— ...своју би кућу уредио! — дрекну Бошко јаче. — И не би... не би |
| оигравајући пред њим. — ха, ха, ха жену би хтио!{S} Је ли жену?{S} Е то ваља и то ти је паметно |
| ="2" /> <div type="titlepage"> <p>„МАЛА БИБЛИОТЕКА“</p> <p>УРЕДНИК: РИСТО КИСИЋ.</p> <p>ВЛАСНИК |
| ’о друга и пријатеља, — рече. — Хоћемо, бива, да му изађемо на сусрет скупа, па смо зовнули теб |
| коњских <pb n="19" /> муха.{S} Но то је бивало све то рјеђе.{S} Доста је било да учитељ покаже |
| га давнашњег познаника <pb n="115" /> и бившег писара у његовој касаби; омиљенога Благоја писар |
| нажним, необично жилавим мишицама, које бијаху набрекле и чудновато се црњаху испод бијелих, за |
| ије, па се окрену двојици муштерија што бијаху дошли да пазарују, и показа им врата. — Пазарујт |
| рављати</hi>.{S} Човјек, у својој муци, бијаше готово и заборавио на Перу и ко зна да ли би га |
| та, у мрачну кућу, која, и ако по дану, бијаше мимо обично расвијетљена, јер <pb n="132" /> је |
| >Перо обори главу и поче се чешкати.{S} Бијаше му, као да га је неко полио хладном водом...{S} |
| ују...</p> <p>Комесар као да овога пута бијаше нешто расположенији и љубазније него први пут пр |
| она послужавник са кахвом Пери, који се бијаше толико збунио и загледао у њу, да није знао који |
| рицу, што га је врло обрадовало, јер се бијаше почео прибојавати, да га наскоро и Данило не ост |
| запита га изненађени поп, који тек што бијаше устао и почео се умивати, а полијејевала му лије |
| дом гледао је све око себе.{S} Дошло му бијаше да устане, да узме столицу, па да добро изудара |
| ему горе бити него ли је њима.</p> <p>— Бије ли учитељ пуно? — питао <pb n="18" /> је другове, |
| е миче.{S} Из мркожуте, сагорјеле траве бије чудна врућина <pb n="67" /> и загушљив, готово смр |
| ви Митра кујунџије откине реп и да њиме бије другове.{S} Срећа, што крава није била <pb n="16" |
| говараху му.</p> <p>— Е добро је кад не бије вазда.</p> <p>Кашње се и увјерио о томе.{S} Учитељ |
| опазивши га. — Док <pb n="151" /> мене бије мемла из камена у тамници, ти пијеш и веселиш се, |
| ти кажеш, кажем и ја.{S} Само да ми она биједа на врат не дође, — рече. — Кад би ме с оном вјен |
| , јер ће крв пасти, — промуца. — Ово је биједа једна...</p> <p>— Ништа је ово, — одговори механ |
| псовао свирачице и сва вина на свијету, бијела и мрка.{S} И обично се заклињао, да ће бити уред |
| дочекати.{S} Знаш ли попову Мару?...{S} Бијела је к’о сир, а румена к’о млада говедина.{S} Очи |
| едњу пресуду, па јали ће бити црна јали бијела.</p> <p>— Ама, по Богу, зар може бити још пресуд |
| у једна до друге, па све једнаке, нове, бијеле као од сира сарезане; магазе и дућани обојадисан |
| а купају се лабудови.{S} Шест гиздавих, бијелих лабудова, са поносито исправљеним вратовима и к |
| ху набрекле и чудновато се црњаху испод бијелих, загрнутих рукава од кошуље.{S} Поп је, без ман |
| т његову, појавише му се неколико чисто бијелих длака у солуфима.</p> <p>— Јадан Перо, сад те п |
| лицу страшан израз...{S} Обузе га неки бијес и поче по соби трчкати и поигравати.</p> <p>— Кра |
| ни рече да сам будала?{S} Ти! — узвикну бијесно. — А зар има више будале од тебе?</p> <p>Као по |
| /p> <p>— Па каква је нама фајда, кад се бију на страни? — уплете се Перо.</p> <p>— Фајда је, — |
| уди знају, каква је то фајда.{S} Ако се бију на страни, побиће се и овђе, а кад се побију овђе, |
| прса...{S} Једина <pb n="88" /> стрина била је мирна и зачуђено гледала обојицу...</p> <p>— Ам |
| о тако брзо? — запита. — Каква је преша била?</p> <p>— Гвожђе се кује док је вруће, — рече Благ |
| зна и послали ми кугу на врат.{S} Да је била кршна, не би чекала на ме, да дођем <pb n="141" /> |
| уком грли стас лијепе собарице, која је била нешто лакше одјевена, а лијевом је држи за подвоља |
| у, необично освијетљену, башту, која је била препуна свакојаке, мале и велике, господе.{S} Благ |
| цркви на читав сахат раније, него ли је била отворена.</p> <p>— Аћиме, жалосна ти мајка, — гово |
| g="de">Hotel Paris</foreign>".{S} То је била и једина знаменитост читаве касабе и није било чар |
| да не ће више бити ђак.{S} Школа му је била изашла на врх главе и он је мрзио и њу и учитеља и |
| бије другове.{S} Срећа, што крава није била <pb n="16" /> најбоље расположена, нити је, као же |
| кад је попипаш, мехка к’о памук...{S} И била ми је драга пуно!{S} Чак сам је урез’о у пршуте, а |
| уљезе к’о твоја невјеста...{S} Брука би била, да уљеземо без <hi>младе</hi>!..{S} Данас ћемо и |
| их.{S} Наравно, да су <pb n="163" /> ту била сва три Перина јарана, заједно са учитељем, удовиц |
| ш...{S} Ја ћу ти казат’ како се ради, — биле су му прве ријечи што их је тада рекао оцу.{S} Вес |
| огромна каната.{S} Прозори су, додуше, били исцрвоточени и обрасли ситном травом, врата се нак |
| ба и да га дочекамо, — рече. — Какви би били пријатељи, кад га не би дочекали?</p> <p>— Без доч |
| исти кућу и рађа ђецу...{S} Оклен би ми били, да нам се нису женили стари?..{S} Оклен питам те? |
| него само половину.</p> <p>Гости су већ били посједали на ниске, <pb n="74" /> троножне столице |
| међусобно шапутали и намигивали, сви су били некако весели, а на лицу им се огледала радозналос |
| ритискивало <pb n="90" /> их, те нијесу били у стању ни шта мислити ни говорити.{S} Само су дах |
| ме Марко јали Петар?{S} Моме је, брате, било име Аћим...</p> <p>— То нијесу моји послови, — окр |
| иво протествовао против шибања у школи, било је ријешено, да се Перо натовари на врат учитељу.< |
| чима: <hi>Топал-паша мука наша</hi>.{S} Било је часова, кад је долазио у разред весео и располо |
| p> <p>— А јуче је било лијепо.</p> <p>— Било.</p> <p>— А кад пане киша биће пуно блата...</p> < |
| лујао и повијао по механи.{S} А свијета било много!{S} Неки се играју домина, неки се картају, |
| то је бивало све то рјеђе.{S} Доста је било да учитељ покаже прут и он се одмах стишавао и, по |
| гледала обојицу...</p> <p>— Ама шта је било? — запита Јефтан, који се никако није могао разабр |
| управо имао неки свој језик, у коме је било помијешано чешких, њемачких и неколико српских риј |
| аслоњаше на раме му.</p> <p>— А јуче је било лијепо.</p> <p>— Било.</p> <p>— А кад пане киша би |
| у на срцу лакше.{S} Као оловом да му је било оковано, па се сад почело топити...{S} Дође му, ча |
| и да им се »криво куне“.{S} Лакше му је било <pb n="22" /> сједити по туђим дућанима, пребирати |
| ем прије четрдесет година.{S} Оцу му је било име Аћим, или како се на корицама читуље потписива |
| зна зашто, и то пожелио.{S} Никога није било, ништа се чуло није, осим досадна шкрипања попова |
| } Ријетко које комшијско дијете да није било украшено чворугом на глави и силним греботинама по |
| отивно интересима државе?{S} Ваљда није било човјека у земљи, који се толико бојао власти колик |
| ни земљотреса, ни каква привиђења није било.{S} Сва је ствар у томе, што се драгоцјени Јефтан, |
| p>— Он зна шта ради!...{S} Од куге није било паметнијег чојека од њега.</p> <p>Јово даде знак д |
| су!{S} Утекли! — дрекну. — Од куге није било оваке бруке!</p> <p>И, не осврћући се ни на кога, |
| једина знаменитост читаве касабе и није било чаршинлије, који се бар неколико пута није похвали |
| пут, а ти мене оставио...{S} Да ми није било ове женске главе, која ми донесе вина и протра ме |
| ају, и разгледали су собу, у којој није било никаква намјештаја.{S} Ни простирке по тлима, ни с |
| нула ногом и одгурнула га.{S} Њему није било ништа.{S} Три пута се преметнуо преко главе, изгуб |
| говорити, па макар му срце најјуначније било.</p> <p>Три или четири шибања умирише Перу.{S} Вол |
| ко Бога знате?{S} Ко то изнесе на ме не било му просто ни овога ни онога свијета?</p> <p>Комеса |
| имао неколико чворуга и што му је лице било ишарано као ускршње јаје.{S} Ипак му је нос највиш |
| да падну, па ипак... ипак је све љепше било него у осталих кућа.</p> <p>— Ево нас! — узвикну Ј |
| пао из кола и ногу сломио?...{S} Шта би било?...</p> <p>— Свршено је!{S} Свршено је! — након не |
| — потврди, правећи се озбиљан. — Шта би било са женама, да се нијесу удавале?</p> <p>— Ја, — на |
| оворити...{S} То је... знаш... да не би било каквих неприлика.</p> <p>Учитељ презриво одмахну р |
| ...{S} Шта ће, на прилику, кад ми не би било вас, које ја с вама лијепо живим и ви ме веселите |
| Изговорити би их и могао и то баш не би било тако тешко, али ко ће их написати?{S} Ко ће знати |
| ш пошље, па доста ти је...{S} И како би било да је никако не видиш?..{S} Ја баш хоћу да је види |
| учен, па знаш и умијеш...{S} И како би било да прође ово весеље без тебе?</p> <p>Учитељ се осм |
| н и снажно га стегну за мишицу. — То би било најпаметније, што си досад урадио.{S} Мало што пам |
| свашта може десити...{S} И шта би с њим било, ако би се, Боже сачувај, разболио или испао из ко |
| е десет здравица.{S} И владики би много било...{S} Доста је њему и учитељева.</p> <p>Сви се сло |
| е крсне листове...</p> <p>— То је давно било, — упаде Перо брзо, два пута се поклонивши до земљ |
| ну.{S} Сад се тек сјети, како је лијепо било сједити <pb n="92" /> поред Томе и возити се...{S} |
| Перо се није слагао с њима.{S} Није му било најпријатније, што ће добити над собом власт, оштр |
| ати.{S} Обиједили ме, да сам крао суцке биљеге, па ме ухавсили и оћерали из службе...{S} Не трп |
| овири унутра.{S} Сад је, као за параду, био обучен у старе, широке хаљине Перине, које су висил |
| је становао готово на крају касабе.{S} Био то човјек странац, погурен, стар, са дугом просједо |
| едом.</p> <p>Изненада дотрча Данило.{S} Био је узрујан, узбуђен, усплахирен, па још издаљега из |
| а заклетву никако није могао одржати, — био је и сувише слаб за тога, — и Бог зна да ли би је и |
| p>Данило, који је за све вријеме говора био прикривен за вратима и све слушао, провири унутра.{ |
| га по рамену.</p> <p>— Дела, синко, жив био, дела ти прифати! — викну. — Фала Богу, кад сам ја |
| ину -дана постао је миран ђак.{S} Да је био добар, то се баш не може рећи, јер у буквару никако |
| је ухвати, да је задржи.{S} На попа је био сасвим и заборавио и, кад овај устаде пружајући му |
| Ја сам стек’о све што имам онда, кад је био наш устанак.{S} И ја и <pb n="102" /> Алекса (ту по |
| Кашње се и увјерио о томе.{S} Учитељ је био омањи, сићушан младић, хром у десну ногу, због чега |
| пљене чакшире, а испод њих прислоњен је био прост, дрвени сандук, из кога је вирило неколико др |
| им ушима, мирно је спавао.{S} Обучен је био у танке, прљаве гаће и још прљавију кошуљу, коју је |
| ре и разговара.{S} Међу свима Данило је био најкрупњи и живо је нешто доказивао, млатарајући ру |
| авати и разговарати...</p> <p>А Перо је био у великој незгоди.{S} Он сјео близу удовице, сјео у |
| а сунцу, силно ударала у очи.{S} Поп је био крупна људина, мрка, сунцем опаљена лица са дугом, |
| тан вратио се Перо кући и, као да му је био сав свијет <pb n="41" /> крив, мргодно је гледао св |
| зна!</p> <p>— Јес’...{S} И Шарин му је био добар!...{S} Мог’о је пити вина, па још из леђена о |
| tone unit="subSection" /> <p>У јутру је био љутит, намргођен.{S} Нажуљио леђа, огребао се по ру |
| ите и дигните грају...</p> <p>Учитељ се био толико заговорио, да је чак заборавио и на вино и т |
| ш мање...{S} Игњат је рикао по авлији и био се у прса...{S} Једина <pb n="88" /> стрина била је |
| {S} Због нашљества се управо и прочуо и био је, од свих касабалија, једногласно проглашен особи |
| олико бојао власти колико поп и који би био у стању са већим страхопоштовањем говорити о њој.</ |
| ече хладно, као и мало прије. — Мали си био, кад сам те носио на рукама...{S} И ја би да вам је |
| те?</p> <pb n="11" /> <p>Оклен би и ти био?..{S} Није Бог наредио да растемо по крушкама и по |
| и стари, дахћући од умора. — А ђе си ти био? — запита, затим, Перу, мргодећи се и гледајући га |
| пута се поклонивши до земље. — Онда сам био пуно млађи и нијесам био паметан к’о сада.</p> <p>— |
| еси мог’о наћи посла?</p> <p>— Опет сам био у хавсу...{S} Обиједили ме, да сам заварао некакву |
| ље. — Онда сам био пуно млађи и нијесам био паметан к’о сада.</p> <p>— Ништа за то, — одговори |
| лио имати са властима посла.{S} Није им био вичан и није знао како се с њима треба понашати.{S} |
| лучај у помоћ не прискочи.{S} И није то био никакав необичан случај.{S} Нити је ко у воду скочи |
| и у стрика Васину авлију, Данило се већ био пробудио и сједио под дудом.{S} Крај њега је лешкар |
| даље казати.</p> <p>— А Марко Краљевић био је још бољи, — опет поче. — Он је кршнији јунак.</p |
| е и машући њиме као барјаком. — Није му био пут џаба.{S} Наш’о је што је тражио!</p> <p>— Баш? |
| Она наћерује сељака да ми поштено плаћа бировину; она ме чува од свакога, <pb n="35" /> па ми, |
| видиш столице у рукама?</p> <p>— Ништа бит’ неће, — опет дочека механџија. — Помириће се они б |
| о се Аћим свакоме. — Знао сам ја, да ће бит’ мимо остале.</p> <p>Четири разреда свршио је са до |
| . — А... осим тога... не знам колика ће бит’ попутнина.</p> <p>— Попутнине нема!</p> <pb n="65" |
| едити и извести коње!</p> <p>— Данас ће бит’ пасја врућина! — прогунђа Јефтан, хладећи се огром |
| немам пуно; ни душека немам, па ће вам бит’ ружно...</p> <p>— Понио је Перо свој душек, — доче |
| укчије него баш треба!{S} И ја би волио бит’ без жене да не треба...{S} И њу је Бог створио, па |
| видјела?..{S} Каква ће то ђавоља свадба бити?...{S} Каква је то дјевојка?</p> <p>— Хајде да се |
| узвијајући обрвама. — Овђе може свашта бити и све се може десити.{S} Нијеси ни први ни пошљедњ |
| екељити према староме.</p> <p>— Не може бити, — отегну пакосно. — Мене полиција проћерује одма, |
| бијела.</p> <p>— Ама, по Богу, зар може бити још пресуда? — запита Перо замирући од страха и бл |
| еце у школи, па неће, зар, ни њему горе бити него ли је њима.</p> <p>— Бије ли учитељ пуно? — п |
| тих чудних знакова рекоше, да ће дијете бити »мимо остале«.{S} Рекоше, да ће свакако бити знаме |
| и мрка.{S} И обично се заклињао, да ће бити уредан.{S} Заклињао се и да ће претрести и уредити |
| у шаке.</p> <p>— А шта ти мислиш шта ће бити с нама, ако Јенглез удари на Русију к’о што овђе п |
| , ама без ње и без њезине пјесме све ће бити мртво...{S} Додуше она се још мало љути на Перу, а |
| — да чујеш пошљедњу пресуду, па јали ће бити црна јали бијела.</p> <p>— Ама, по Богу, зар може |
| ко ћеш у Стамбол...</p> <p>— А и њој ће бити необично, — опет упаде домаћица још се ближе прими |
| прозора и засмија се.</p> <p>— Како ће бити без тебе? — запита. — Та нећемо ми вјенчавати за с |
| свим озбиљно. — Ако је лијепа, одмах ће бити моја!{S} Ја само лијепу тражим!...</p> <p>При раст |
| одахну, када му објавише, да не ће више бити ђак.{S} Школа му је била изашла на врх главе и он |
| ио на новинама).{S} Ми се нијесмо могли бити, јер нијесмо јунаци...{S} И није ни паметно да сва |
| азговориш, ко ће други?..{S} А ти немој бити тврда срца и немој с њоме ружно.{S} Још је дијете, |
| од дванајес’ ока.{S} Не може сваки коњ бити Шарин, ни сваки чојек Краљевићу Марко...</p> <p>По |
| »мимо остале«.{S} Рекоше, да ће свакако бити знаменито у роду своме.</p> <pb n="15" /> <p>Када |
| граја нека.{S} Перо помисли да ће опет бити когод из полиције и хтједе се сакрити, кад се врат |
| >— Опет је он кршан!...{S} Он ће и опет бити мимо остале.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| ва.{S} Ама то не смета!..{S} Ми ћемо му бити сватови!</p> <p>— Хоћемо, — заграјаше и остали и к |
| стали и куцнуше се чашама. — Ми ћемо му бити сватови!</p> <p>— Окупићемо још наших људи, па, не |
| о не ваља.{S} Ви нађите барјак, а ја ћу бити барјактар, па, вала, да се не постидим ни самога Б |
| /hi>, топло обећавајући, да ће свакоме „бити наклоњен и пред свима властима штитити му интересе |
| жито!...{S} Одмах!...{S} Ако закасните, биће још скупље..</p> <p>Сељаци оборише главе и, не про |
| о. — Ако буде све к’о што сам намислио, биће добро и зачудићете се сви!</p> <p>— Да Бог да, — о |
| нијесам виђео.</p> <pb n="122" /> <p>— Биће да сад спавају, —- одговори Благоје мирно. — Уморн |
| азмишља. — Да пијемо, да се веселимо, а биће времена кад ћеш размишљати и туговати...</p> <pb n |
| /p> <p>— Било.</p> <p>— А кад пане киша биће пуно блата...</p> <p>— Хоће.</p> <p>Перо опет ућут |
| рина мати своме мужу, — ово наше дијете биће некакав пустахија.{S} Ако он не сврши на вјешалима |
| тави љубазније: — Ех, кад хоће власт, и биће готово одмах...{S} Ти мало причекај, па ћеш добити |
| и буде добра жена, изнова си се родио и биће ти добро; ако ти буде зла, онда куку теби, одмах с |
| душек, — дочека Јово, — а нама осталим биће лијепо, само кад смо у тебе...{S} Ми смо и са мали |
| ила. — И ти си Перин јаран.</p> <p>— Ја бих... ама пос’о и дангуба... — замуца Обрен. — А... ос |
| је Бог послао колеру на врат, ја се не бих љутио...{S} Рек’о би: од Бога је!...{S} Ама ово је |
| <p>Нијесам ти ја тутор!</p> <p>— Тражио бих ја, ама не знам коју ћу, — одговори Перо још тужниј |
| донесе вина и протра ме по прсима, умро бих...{S} Ето, није се имала, јадница, када ни обући љу |
| /> косу по средини, пустивши да му два бича пану управо по обрвама, заглади солуфе, уфитиљи бр |
| неуређена и мало рашчерупана, те су јој бичеви косе падали по образима и сакривали јој половину |
| кад је куга морила; причао је: како је бјежао испред ње и како се, најпошље, спасао.</p> <p>Уг |
| ло није нос откинуо.{S} И све живо поче бјежати од њега као од човјека који је памет изгубио.{S |
| леда по свима и као да хтједе скочити и бјежати од свега свијета.</p> <p>У исти час му дјевојка |
| авите ме.{S} Имам посла. — осијече Перо бјежећи од њих. — Пос’о је пос’о и он је најпречи!</p> |
| чи од њега као опарена.</p> <p>— Бјежи, бјежи од мене крвниче! — викну и показа му свих десет п |
| ао да ће му тога часа у очи полетити. — Бјежи од мене!...{S} Зар сам те ја за то лијепо примала |
| и отскочи од њега као опарена.</p> <p>— Бјежи, бјежи од мене крвниче! — викну и показа му свих |
| половину мале, скромне кућице, чија је бјелина, прама сунцу, силно ударала у очи.{S} Поп је би |
| на којој се, у даљини, издизао и ширио бјеличаст, провидан облак.{S} Кроз облак су се лијепо м |
| , црне косе распустила по води, издигла бјељу него у лабуда главу, обје руке пружила према њему |
| о обрука ’вако и себе и мене? — запита, бјесомучно дрмајући њиме. — Што не каза да се нијеси вј |
| олети према Јови, стиште га у наручја и бјесомучно поче љубити по челу, образима, устима.</p> < |
| Не дозвољавам и не дозвољавам — викну, бјешње и поче ударати руком о сто.</p> <p>— А шта не до |
| ра.</p> <p>— Данило, синко, — поче Перо благим, очинским гласом, окрећући се и као тражећи нешт |
| о.</p> <p>— Шта лађе?{S} Какве лађе?{S} Благо ономе ко је на суху, а куку ономе ко је на води, |
| Поче га и љубити и тепати му.</p> <p>— Благо мени, како си ми златан — застења најпошље, уводе |
| ли, па се упустили у разговор:</p> <p>— Благо теби, свијета ћеш виђети, свијета, — вели Јован, |
| е, хајде тражи кола, магарче, — рече му благо, готово тепајући. — Дошло је вријеме, да се враћа |
| вшег писара у његовој касаби; омиљенога Благоја писара, који је могао са сваким лијепо живити и |
| мање може размишљати.{S} И дошло му да Благоја удари чашом у главу, само малко да га удари, ни |
| Таки ли си ми пријатељ? — љутито запита Благоја пред вратима.</p> <p>— Ову ли си ми срећу наш’о |
| а очи се зацаклише.{S} Очас препознаде Благоја Маринчића, свога давнашњег познаника <pb n="115 |
| тола оборивши три столице.{S} Препаде и Благоја и остале госте, који га усплахирено погледаше. |
| } Не хтједе ни кусура чекати.{S} Зграби Благоја за раме и дрмну њиме.</p> <p>— Хајде! — викну.< |
| еколико корачаји, па застаде.{S} Ухвати Благоја за крај од прслука и погледа му право у очи.</p |
| 28" /> уза зид и забленуто поче мјерити Благоја.</p> <p>— Ама шта то? — запита као без свијести |
| е, да ме тако превари!...</p> <p>Грдећи Благоја једва је некако заспао.</p> <p>И снијевао је је |
| , ђе су вам овђе ђевојке? — запита Перо Благоја, кад су се, друго јутро, састали и изашли на ул |
| и главу узети!..</p> <p>Стари погледа у Благоја, а Благоје у старога.</p> <p>— Е кад је тако, а |
| киме.</p> <p>Он изненадно скочи и зовну Благоја.</p> <p>— Да се иђе, — рече опоро. — Доста је с |
| /foreign>...</p> <p>Пошто келнер отрча, Благоје се окрену Пери.</p> <p>— Ето, лијепо је, — рече |
| новце.</p> <p>Кад су изашли на чаршију, Благоје застаде.</p> <p>— У које доба да дођем сјутра п |
| а свакојаке, мале и велике, господе.{S} Благоје доведе блесастога Перу (јер је сад заиста, опаз |
| адоше се обојица, потпуно задовољни.{S} Благоје задовољан ради добре вечере, а Перо задовољан ш |
| ти!..</p> <p>Стари погледа у Благоја, а Благоје у старога.</p> <p>— Е кад је тако, а ми ћемо пр |
| а каз’о сам да ћеш виђети, — прекиде га Благоје љутито. — Ти ћеш отићи са мном, да потврдиш про |
| ршено је! — након непуна сахата заграја Благоје, утрчавши у собу, па поче грлити Перу и љубити |
| обро је, кад се и живит’ може, — дочека Благоје звиждучући. — Добро <pb n="116" /> је то.{S} Ев |
| му стојим на расположењу, — живо дочека Благоје. — Ти се само на ме ослони...{S} Само на ме!..{ |
| haben Sie zum Essen</foreign>? — запита Благоје мргодећи се и као гунђајући нешто. — <foreign x |
| </p> <p>— А шта не дозвољаваш? — запита Благоје тихим, меким гласом, као да разговара са ћудљив |
| .</p> <p>— Што крупњи, бољи је! — упаде Благоје смијешећи се. — Ама само немој радит’ без мене. |
| чекам.</p> <p>— Ово ти је зет, — упаде Благоје указујући на Перу. — Он је и закаснио док се ур |
| што ли ти лажеш, мој Перо, — умијеша се Благоје и стаде између њих. — Зашто ће тебе полиција пр |
| рећу наш’о?</p> <p>— А што? — зачуди се Благоје. — Ђевојка је кршна и добра, а и мираз носи.</p |
| чуђено.</p> <p>— То ја знам, — окоси се Благоје. — Него, ако хоћеш, остави све мени, па да уред |
| рате, готова и свршена ствар, — опет ће Благоје весело. — То је све готово!...{S} Хајде да пије |
| ући. — То ваља!</p> <p>— Добро, осијече Благоје и уозбиљи се. — Љубица је кршна, добра и носи т |
| мо очима видим.</p> <p>— јок, — осијече Благоје отргнувши се. — Плати трошак овђе, па пусти мен |
| p>— Гвожђе се кује док је вруће, — рече Благоје поцупкујући. — Нијеси јој ти сам просилац...{S} |
| пружи му је.</p> <p>— Хм, хм, — мрмљаше Благоје, погледом прелијетајући карту. — Хм... <foreign |
| из девете касабе и да је водим...{S} И Благоје, никакав чојек, коме сам платио ручкове и вечер |
| не води познат чојек као ја...</p> <p>И Благоје поче низати примјер за примјером: како су многи |
| чашу...</p> <p>— Красно вино! — потврди Благоје опљуцнувши поред себе. — Ја <pb n="135" /> сам |
| му, па нек се тамо вјенчају, — предложи Благоје.</p> <p>— Тако је.{S} Нек се тамо вјенчају! — п |
| > <p>— Биће да сад спавају, —- одговори Благоје мирно. — Уморне па се одмарају.</p> <p>— А сино |
| </p> <p>— Што брже, то боље, — одговори Благоје и поче звиждукати.{S} Све се данас брже ради.{S |
| хоћеш.{S} То је лијепо име, — одговори Благоје.</p> <p>Перо отпрсну и направи лице, као да је |
| >— Баталио сам то, — безбрижно одговори Благоје и опет поче звиждукати.{S} Обиједили ме, да сам |
| — запита.</p> <p>— И мираза, — нагласи Благоје јаче. — Она је шћи газде Ђуре Ашчића.{S} Кршан |
| та отворише, а на њима се појави главом Благоје и угојени, поштовани <hi>пунац</hi>.</p> <p>— А |
| које се обојица наклопише.{S} Нарочито Благоје као да је имао ванредан апетит.{S} Све је чисти |
| ка?</p> <p>— Хајде да се пије! — дрекну Благоје, не допуштајући му да и даље размишља. — Да пиј |
| xml:lang="de">Zahlen</foreign>! — викну Благоје прекидајући причање и као са презрењем гледајућ |
| и <hi>пунац</hi>.</p> <p>— Аха! — викну Благоје улазећи у собу и тарући крупан зној са чела.</p |
| — Па испросио сам и уредио све, — викну Благоје весело и опет пође да га љуби. — Ти си ми рек’о |
| ="121" /> <p>— Дај новце, Перо, — викну Благоје пипајући се по џеповима. — Ти плати за обојицу, |
| Па вечераћемо заједно! — весело кликну Благоје. — Знам ја, ђе <pb n="117" /> има добра и јела |
| 19051_C11"> <head>XI.</head> <head> <hi>Благоје налази за Перу дјевојку.</hi> </head> <p>— А, Б |
| а се и оно гледа а камо ли жена.</p> <p>Благоје се намргоди.</p> <p>— Кад ми не вјерујеш, онда |
| идим, — осијече Перо изазивачки.</p> <p>Благоје испи чашу и отра бркове.</p> <p>— Па ако ћеш да |
| хтједох умријети у овој гунгули.</p> <p>Благоје застаде и заплака од радости.{S} Баш му сузе по |
| кап ударити кад би изненада чуо.</p> <p>Благоје се укрути као војник и салутира.</p> <p>— <fore |
| ишта, — одговори Перо весело, раздраган Благојевом похвалом касаби, — ама се живи.{S} Сви живим |
| лу зарумени овећа боца изврсна вина.{S} Благоју синуше очи кад га угледа.{S} Наточи у чашу и, с |
| /p> <p>Перо се сјети свега што је синоћ Благоју рекао, па задрхта.</p> <p>— А видите, — настави |
| еститу и поштену? — запита јаче.</p> <p>Благоју испаде цигар из зуба и прсну у смијех.</p> <p>— |
| ... некако... млађи.</p> <p>— Хахаха, — блажено се засмија Перо, гледајући јој у ону рупицу на |
| ило.</p> <p>— А кад пане киша биће пуно блата...</p> <p>— Хоће.</p> <p>Перо опет ућута.{S} Скрс |
| ло.</p> <pb n="6" /> <p>— А? — блесасто блекну глава, провиривши унутра.</p> <p>— Данило, синко |
| овим чакширама.{S} Само је бленуо у њу, бленуо некако тупо, као без памети, и једва се могао уз |
| е пролио по новим чакширама.{S} Само је бленуо у њу, бленуо некако тупо, као без памети, и једв |
| астаде и остаде онако растворених уста, блесасто гледајући у собу.{S} Зину и доктор.{S} Дуго су |
| је сад заиста, опазивши овако друштво, блесасто изгледао) за један омањи сто и ту га, као какв |
| вани Данило.</p> <pb n="6" /> <p>— А? — блесасто блекну глава, провиривши унутра.</p> <p>— Дани |
| уку. — Камо жена?</p> <p>— Која жена? — блесасто запита Перо. — О каквој ми жени говориш?</p> < |
| репали.{S} Обојица одскочише од земље и блесасто погледаше Данила.</p> <p>— Зар? — гракнуше у ј |
| твори крмељаве очи, протра их и, некако блесасто, погледа по свима.</p> <p>— Шта ћете? — запита |
| ле и велике, господе.{S} Благоје доведе блесастога Перу (јер је сад заиста, опазивши овако друш |
| о мачак кад га милују, и примаче јој се ближе.{S} Опет је пољуби.</p> <p>— Хајде, Перо, да иђем |
| необично, — опет упаде домаћица још се ближе примичући Пери и милујући га. — Ниђе никог познат |
| вода циједи низ лице и браду, приступи ближе Пери и добро му загледа у очи.</p> <p>— А зар и т |
| , па као да се растају са животом...{S} Близу њих се удрвенила некаква стара кљусина, са шиљаст |
| Јово, ударајући Перу по рамену. — Овђе близу, у селу Галебовцу, живи стрико Васо, рођени ми бр |
| ро је био у великој незгоди.{S} Он сјео близу удовице, сјео управо тако, да се његово раме чеша |
| <p>— Ко вам је то каз’о?</p> <p>Јефтан, блијед попут крпе, истегну га из кола и повуче у страну |
| уда? — запита Перо замирући од страха и блиједећи. — Зар није <pb n="149" /> мало, што сам прав |
| о...{S} Образи су му <pb n="139" /> час блиједили, час руменили, и мрким погледом гледао је све |
| као да се слика.{S} На једној трепавици блиста му се суза, као кап росе на врх житнога класа.{S |
| та, као да ће прогутати некога.{S} Лако бљедило прели му се лицем...{S} И за час се уозбиљи и о |
| љни к’о нико на свијету.{S} Моја Стака, Бог јој добро дао, добра ми је и весела, исто к’о да ми |
| вину нема риба.{S} Њима је, да речемо, Бог одредио воду, а није вино; с тога се и вели: »к’о р |
| да појављивала није, макар што је Перо, Бог зна зашто, и то пожелио.{S} Никога није било, ништа |
| у обрадован Перо и удари капом о тле. — Бог вас поживио, господине!</p> <p>— Само овдје не може |
| сено, као да ће тога часа проплакати. — Бог вам дао сваке <pb n="133" /> среће из своје пуне ке |
| — Сретно, дуговјечно, берићетно!{S} Да Бог да и пород породио и све ти у напријед пошло!</p> < |
| добро и зачудићете се сви!</p> <p>— Да Бог да, — одговорише обојица.</p> <p>Стари се опет поја |
| ху ми привјенчати једну стародревну, па Бог даде те ме проћераше и не узех је.{S} Бојим се само |
| мет да се жене, спавају?{S} Рашта да је Бог њега убио мимо све остале и осудио га на овако тума |
| добра ми је и весела, исто к’о да ми је Бог у крошњи с неба бацио, да ме обесели за моја добра |
| ми, — настави Јефтан јаче. — Да нам је Бог послао колеру на врат, ја се не бих љутио...{S} Рек |
| па нежењен!..{S} Срамота!..{S} И што је Бог ствар’о жене на свијет, кад се људи не би женили?{S |
| уго. — И немојте се стидити, кад вас је Бог намијенио једно другоме.</p> <p>— А бачве нијесу бу |
| бит’ без жене да не треба...{S} И њу је Бог створио, па ако ни за шта друго, нека барем чува и |
| "11" /> <p>Оклен би и ти био?..{S} Није Бог наредио да растемо по крушкама и по јабукама него д |
| и смјешка се на њ...</p> <p>— Што мене Бог да казни и да ми је удијели за жену? — јекну жалост |
| есе“...</p> <p>— О, брате, као да ми те Бог посла! — викну обрадован Перо и поче га грлити. — О |
| ти, — био је и сувише слаб за тога, — и Бог зна да ли би је икада и одржао, да му изненада, јед |
| е треба ништа ни да мислимо, кад је дао Бог њу.{S} Ево ја, на прилику, не мислим ништа па шта м |
| за Перу дјевојку.</hi> </head> <p>— А, Бога ти, ђе су вам овђе ђевојке? — запита Перо Благоја, |
| А у мене све чисто...</p> <p>— Остави, Бога ти, твоје вино, — прекори га жена, која као да ниј |
| , к’о метиљаве овнове...</p> <p>— Шути, Бога ти, шта ти знаш? — окоси се Бошко. — Каква ми је т |
| ио и прије, те су му, на правди вишњега Бога, претеслимили нас, к’о метиљаве овнове...</p> <p>— |
| , ја се не бих љутио...{S} Рек’о би: од Бога је!...{S} Ама ово је све са твоје махните памети.{ |
| иште, то треба давати...{S} Власт је од Бога дата и њојзи, побратимковићу, треба да смо сви <pb |
| ута:</p> <p>— Ама ко вам то налага, ако Бога знате?{S} Ко то изнесе на ме не било му просто ни |
| овика:</p> <p>— Помагај, господине, ако Бога знаш!</p> <p>— Цо хћеш? — запита зачуђени доктор, |
| поинаде...</p> <p>— Ама побиће се, ако Бога знаш, — упаде Перо. — Зар им не видиш столице у ру |
| азда гледам у тефтере, — промуца она. — Богат је к’о нико његов, а ја сироче, па може са мном ш |
| о Васо, рођени ми брат очев...{S} Он је богат, свега има, а овђе живи...{S} Ако хоћете, у њега |
| муке им’о док сам каз’о како си ваљан и богат и све...</p> <p>— Ама ја нисам виђео...</p> <p>— |
| на је шћи газде Ђуре Ашчића.{S} Кршан и богат чојек!</p> <p>Перо га дрпну за рукав и, од нестрп |
| а пробира некакве женске беспослице.{S} Богата је, па треба слушати.{S} Узети жену са миразом з |
| е чува од свакога, <pb n="35" /> па ми, богме, ни сами владика не може ништа, нит’ га се бојим. |
| мо ли жени, — рече.</p> <p>— Воле, воле богме, — опет дочека Перо и, као са заносом неким, наст |
| Хе, изгине ли која хиљада душа, изгине богме.{S} Ама се, опет, други обогате...</p> <p>— Па ка |
| ш Обилић?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Јунак богме!...{S} Шта мислиш како је то: распарати цара?...{ |
| ? — отегну пригушено.</p> <p>— Болестан богме, — потврди Данило, окрећући се и гледајући: чекај |
| ваша касаба? — запита.</p> <p>— Далеко богме, — дочека Перо брзо. — Има ту неколико конака.</p |
| ренувши се опет друговима. — Вина, фала Богу, има.{S} Има браћо! за вино не треба женска глава. |
| о, који је стајао поред постеље. — Фала Богу кад си се пробудио!</p> <p>— А ко ти је то? — запи |
| в био, дела ти прифати! — викну. — Фала Богу, кад сам ја добио одмјену.</p> <p>Перо се, из поче |
| арати...{S} Слободни сте!</p> <p>— Фала Богу! — викну обрадован Перо и удари капом о тле. — Бог |
| с протјерам са пратњом...</p> <p>— Фала Богу и на томе, — опет ће Перо, још одушевљеније. — То |
| илоока, Швабица показала.</p> <p>— Фала Богу кад смо живи! — викну Перо и, онако у свима хаљина |
| а постеље и — пробуди се.</p> <p>— Фала Богу, —- промрмља уплашени Данило, који је стајао поред |
| нама, завали се у кревет.</p> <p>— Фала Богу кад смо овђе, — рече и Јефтан и испод ока погледа |
| емо!</p> <p>И оде у собу.</p> <p>— Фала Богу, кад ћу се вратити, — рече сам себи, шетајући. — Н |
| желиш чути за наше здравље, ми смо фала Богу добро и здраво, к’о што и теби исто пријатељски же |
| потпокорни и да јој се вазда за здравље Богу молимо...</p> <p>— Тако је, — потврди Перо, тек да |
| бити црна јали бијела.</p> <p>— Ама, по Богу, зар може бити још пресуда? — запита Перо замирући |
| икну.</p> <pb n="125" /> <p>— Хајде, по Богу брате, да је само очима видим.</p> <p>— јок, — оси |
| и...{S} И шта би с њим било, ако би се, Боже сачувај, разболио или испао из кола и ногу сломио? |
| Загрлише се и почеше љубити, као оно о Божићу.{S} А свакоме се нешто растужило, свакоме омечал |
| анства, оглобљени и поробљени онако „на божјој вјери“...{S} Но Перо га више није слушао.{S} Уда |
| се Јефтан и направи мргодно лице. — Не бој се, да ћеш ти што потрошит’.{S} Имам ја пара, да пл |
| ат, а зову ме и бекријом...</p> <p>— Не бој се ти, — сокољаше га Јефтан живахније. — Још има на |
| ем? — запита. — Послушај мене, па се не бој никога!</p> <p>— Курталиши ако си пријатељ и <pb n= |
| сила несрећа?{S} Ти само поћи, па се не бој.</p> <p>И пружи му руку у опроштај, а Перо је чврст |
| ја ћу само мало, — опет ће Перо, некако бојажљиво.</p> <p>— Добро.{S} Макар и мало.</p> <p>Перо |
| је било човјека у земљи, који се толико бојао власти колико поп и који би био у стању са већим |
| промуца она шћућуривши се уза зид и као бојећи се да је не удари по глави.</p> <p>Перо уљезе у |
| ови ми кога.{S} Кажи, нек се од мене не боји пријеваре.{S} Ја воде никад не сипљем.{S} Ја знам |
| стаде...{S} Погледа око себе, као да се боји да не зове кога другога...{S} Нигдје никога!..{S} |
| г даде те ме проћераше и не узех је.{S} Бојим се само да ме не уфате, јер су ми запријетили, да |
| одобри Перо одмах.</p> <p>— А ја се не бојим, — упаде Јово ватрено. — Ако буде све к’о што сам |
| угласно.</p> <p>— Није...{S} Ње се и не бојим, — одговори Јока, да се једва чуло. — Ама <hi>он< |
| сами владика не може ништа, нит’ га се бојим...</p> <p>Но Перо га више није слушао.{S} На собн |
| њиховој свађи, као што многи уживају у боју пијеваца.</p> <p>— У читавој твојој фамилији све с |
| , него се непрестано превртао с бока на бок.{S} И поче се кајати, што је икако полазио на пут и |
| а склопи, него се непрестано превртао с бока на бок.{S} И поче се кајати, што је икако полазио |
| Јово приближујући му се. — Зар си жив, болан?</p> <p>Стари Игњат разврати вилице и рикну као д |
| о ко ће кога потопити...{S} Знаш ли ти, болан, да ће њему Русија десети дан у Цариград...</p> < |
| ечија спусти му се на раме. — Оклен ти, болан?</p> <p>Перо се осврну и измахну рукама, као да б |
| говориш?</p> <p>— Па јеси ли се оженио, болан? — готово цикну Јефтан и снажно му стеже прсте, д |
| реди механџији да донесе вина.</p> <p>— Болан, па није ружан твој живот, — рече Перо, обзирући |
| не је кућа празна.</p> <p>— Па ожени се болан! — узвикну удовица, нудећи га ракијом. — Ожени се |
| олесник.</p> <p>— А имаш ли срца, да ме болесна зовеш? — застења. —-Ја не могу ићи...{S} Ја ћу |
| жалостивим гласом, — и ти си ме оставио болесна, па отиш’о у чаршију...{S} Ја пошао за тобом на |
| т и клону главом на јастук, као најтежи болесник.</p> <p>— А имаш ли срца, да ме болесна зовеш? |
| им гласом, као да разговара са ћудљивим болесником. — Шта не дозвољаваш, брате?</p> <p>— Не доз |
| ијатељ, господине, — тужно проговори. — Болестан је пуно, а ми смо странци, и нико га други не |
| иде капу и понизно се наклони.</p> <p>— Болестан ми пријатељ, господине, — тужно проговори. — Б |
| болестан? — отегну пригушено.</p> <p>— Болестан богме, — потврди Данило, окрећући се и гледају |
| ли га још дјеца. — Мени је каз’о да је болестан и да не ће никуд излазити.{S} Каз’о је и да му |
| хотелу, код Јефтана?</p> <p>— Јефтан је болестан, — одговори Данило мирније, — па не могу с њим |
| Перо постиђен. — Данило ми рече, да си болестан.</p> <p>— Ја и јесам болестан, — дочека Јефтан |
| че, да си болестан.</p> <p>— Ја и јесам болестан, — дочека Јефтан жалостивим гласом, — и ти си |
| " /> <p>Перо поблиједи.</p> <p>— Јефтан болестан? — отегну пригушено.</p> <p>— Болестан богме, |
| два једном, дође и учитељ.{S} Дугуљаст, болешљив младић, упалих прсију и уских, кукастих рамена |
| скакучући на једној нози. — Очепили, па боли...</p> <p>— Сведно...{S} Ти само пази!</p> <p>Кола |
| ји је још два дана поред лијепе Швабице боловао, вратио се у <pb n="155" /> касабу и почео <hi> |
| а с нама појео...{S} Њега свакако треба боље дочекати него друге.{S} Додуше, он нема сватова, н |
| И учитељ му је тукао главом о таблу да боље запамти и другови су му показивали и теглили га за |
| си ли здрав?</p> <p>— А-а од куге никад боље! — одговори Игњат, стежући га јаче. — А-а како си |
| гао смислити и овај му упали да не може боље.{S} Да тако није казао, поп му не би дао крштенице |
| стима, нарочито по кажипрсту гдје ће се боље видјети, а дебели сребрни сахатни ланац објеси о в |
| дговори Јефтан. — Ев’ овако проводим се боље него све друге газде.{S} Живим к’о гроф!{S} Док им |
| , — рече једне вечери Пери, пошто су се боље’ упознали. — Хајде.</p> <p>— А ђе ћу? — запита Пер |
| Ко је? — помисли у себи.</p> <p>Привири боље.{S} И опази, недалеко од дуда, иза једне гомиле бу |
| S} А тада се одвоји од ње, и хтједе јој боље загледати у очи и лице и... јао... он само угледа |
| икола Бубало прича свијету да је његово боље.{S} А лаже!..{S} Он само прича, јер и не зна ништа |
| ква је то брзина?</p> <p>— Што брже, то боље, — одговори Благоје и поче звиждукати.{S} Све се д |
| је крупан пос’о...</p> <p>— Што крупњи, бољи је! — упаде Благоје смијешећи се. — Ама само немој |
| и.</p> <p>— А Марко Краљевић био је још бољи, — опет поче. — Он је кршнији јунак.</p> <p>— Ко з |
| Перо, па се сави око њега, као ружа око бора. — Не знаш ти каква је она...</p> <p>Јефтан га лаг |
| p> <p>— Само овдје не можете више имати боравка, — дочека комесар јаче. — Морате, али, овога тр |
| p>Осим са дјецом, он се је волио тући и борити и са живином.{S} Патили су од њега једнако и туђ |
| о да је собом унијела читаве руковијети босиока и јоргована, тако се читава соба освјежи и чудн |
| ље.{S} Поп је, без мантије и камилавке, босоног газио по мокрој загаситоруменкастој <pb n="31" |
| ко обори капу.{S} Прште негдје и нечија боца.</p> <p>— Учитељу пази! — дрекну Јефтан, провирући |
| ед њима, на столици, руменила се велика боца вина, двије чаше и три чиније „мезе“.</p> <p>— Цо |
| ри чаше преврнуше се на столу, а празна боца откотрља се и разби у комаде.</p> <p>— А што кукаш |
| <p>За час им се на столу зарумени овећа боца изврсна вина.{S} Благоју синуше очи кад га угледа. |
| ој више разбијати чаша ни боца.{S} Није боца попов нос, па да је разбијаш...{S} То је једна мрт |
| шај мене и немој више разбијати чаша ни боца.{S} Није боца попов нос, па да је разбијаш...{S} Т |
| ђе ми да све разбијем...{S} Да је живот боца и њега би разбио!...{S} Омрзно’о ми и он...{S} Так |
| аком, са истим, чак неопраним, чашама и боцама, кроз које су се ломили сунчани зраци, који, поп |
| и, пијући више него прије, поче лупати боце, прозоре, чаше и уједати свирачице.{S} Једну је уг |
| ме асталчићу, чиста препеченица злати у боци. — Лијепо, лијепо! — ускликну још једном отресајућ |
| га ђака пред собом, да кога испод клупе боцне иглом, или да пусти коме у њедра шаку коњских <pb |
| се ђаволасто осмјехну.{S} Куцну празном боцом о сто и нареди још вина...</p> <p>Иза тога Перо ј |
| , па, вала, да се не постидим ни самога Бошка Југовића.</p> <p>— И чутуре требају, — бржебоље < |
| ревари он више! — дочека <pb n="104" /> Бошко и, звизнувши, одмахну руком, као да вели: „прошло |
| Шути, Бога ти, шта ти знаш? — окоси се Бошко. — Каква ми је то пулитика?</p> <p>Алекса га мрко |
| е се Перо.</p> <p>— Фајда је, — осијече Бошко, љутит, што га прекидају у ријечи, — и само памет |
| Нема ту никакве дипломације, — осијече Бошко жестоко. — Русија ће њега згњавити к’о црва...{S} |
| чојек, јер паметно говорим, — одговори Бошко достојанствено.</p> <p>— Ти си будала!</p> <p>Бош |
| ћер да ашикује с офинцирима, — прихвати Бошко ватрено.</p> <p>— У тебе ашикује и шћи и жена! — |
| <p>— ...своју би кућу уредио! — дрекну Бошко јаче. — И не би... не би...</p> <p>— ...не би пус |
| милост, а теби магарећа глава! — викну Бошко. — Да си ти паметан чојек ти би... ти би...</p> < |
| <p>— Шта?{S} Шта ми је све то? — викну Бошко и скочи са столице... — Хајде ти стани на воду, а |
| Русија ће за инад у Цариград! — узвикну Бошко јаче. — Дође она тамо, па шта ће онда?</p> <p>Але |
| ва прича о њезиним патенијама...</p> <p>Бошко (онај што је куцкао чашом о сто) отвори бурмутицу |
| јачи!</p> <p>— А топови с лаћа?</p> <p>Бошко отпухну пепео са цигаре.</p> <p>— Ево овако ће он |
| анствено.</p> <p>— Ти си будала!</p> <p>Бошково лице поче се растезати као да се кези на кога; |
| те се шарене мараме, рупци, појасеви и бошче, повијају и лепршају око врата као барјачићи.{S} |
| лице; она оборила главу и чупка ресе на бошчи.</p> <p>У Пери заигра срце.{S} Он га притиште обј |
| {S} Они се тргоше...{S} Јока сакри лице бошчом и утече у кућу, а Јово му се приближи.</p> <p>— |
| оват крик.{S} Издигнута рука клону јој, брада заигра, очи се наводнише.{S} Перо, преплашен, хтј |
| ...{S} Уједанпут испусти чудан крик.{S} Брада му заигра, на челу му искочи дебела, модра жила и |
| кога у земљу да сатјера.{S} И заигра му брада, а очи се зацаклише.{S} Очас препознаде Благоја М |
| дат’, — осијече поп, отресајући воду са браде. — Шта ће крштеница мртву човјеку?{S} На они се с |
| горњу усну, те му кукасти нос готово до браде доприје.{S} Изађе.</p> <p>— Точите, браћо, точите |
| та, са пуначким подвољком и рупицама на бради, за час се прибра.{S} Лагано, забацивши кестењаву |
| ија Перо, гледајући јој у ону рупицу на бради. — А, душе ми, кршна си и ти к’о ђевојка каква.</ |
| анац, погурен, стар, са дугом просједом брадом, и од пушења, чађавим брковима.{S} Српски је <pb |
| сечином на тјемену и ријетком, јарчијом брадом, сједио је и писао нешто, правећи се као да не в |
| ка, сунцем опаљена лица са дугом, црном брадом, коју је морао подвезати махрамом, и снажним, не |
| емљавим прстима скину повезач, рашчешља браду и погледа Перу попријеко.</p> <p>— Шта ћеш? — зап |
| помодрили, а каљаве сузе циједе се низ браду.</p> <p>— Што плачеш? — запита изненађени Перо, а |
| устивши да му се вода циједи низ лице и браду, приступи ближе Пери и добро му загледа у очи.</p |
| земљу са нога и једнако рашчешљавајући браду, изађе између кукуруза, подбочи се рукама о <pb n |
| а, Саве и Цетине, види користи од вашег брака; да сретно буде по ваш дом и српски род.{S} Живил |
| уковима, те куња, лијено машући репом и бранећи се од силних муха.</p> <p>— Ово је село мртво, |
| >— А он ти брани и да се удаш?</p> <p>— Брани, — одговори она: — Требам му, па каже: »нећеш се |
| <p>— Па ако ћеш да је видиш, нико ти не брани, — рече мирно, утишавајући га. — Хајдемо одмах... |
| >Јово јој се приближи.</p> <p>— А он ти брани и да се удаш?</p> <p>— Брани, — одговори она: — Т |
| </p> <p>— Ја нијесам пророк Јеремије, — бранила се Ана и почела говорити <pb n="17" /> мало ошт |
| ја бунтовник, — <pb n="148" /> поче се бранити Перо и ако муцајући. — Ја сам ја, а бунтовник ј |
| талиши ако си пријатељ и <pb n="167" /> брат! — јекну Перо, па се сави око њега, као ружа око б |
| Галебовцу, живи стрико Васо, рођени ми брат очев...{S} Он је богат, свега има, а овђе живи...{ |
| они један без другога...</p> <p>— А ја, брате, не могу мећу оваким <pb n="107" /> свијетом, — р |
| утра? — запита набусито. — Јесам ли ја, брате, један телеграф?{S} Каква је то брзина?</p> <p>— |
| о за тобом.</p> <pb n="94" /> <p>— Ама, брате, јесам ли ја крив што сам несретан? — упаде Перо |
| ера веселије, готово смијући се. — Има, брате, још људи који путују...{S} Зар смо ми мимо свије |
| ач. — Зато сам те примала?</p> <p>— Па, брате, што ми то прије не казасте? — окоси се Перо, мрк |
| е оцу име Марко јали Петар?{S} Моме је, брате, било име Аћим...</p> <p>— То нијесу моји послови |
| оче их трти о чакшире.</p> <p>— Јак је, брате, Јенглез на води, — прошапта. — Те морнарица, те |
| жи: знаш ли ђевојку?</p> <p>— Па то је, брате, готова и свршена ствар, — опет ће Благоје весело |
| дост узалудно...</p> <p>— Ама ко ће ме, брате? — питао је Перо некако постиђено, окрећући главу |
| е ширио према гостима.</p> <p>— Хе, хе, брате слатки, окаснили сте ми, — проговори некаквим стр |
| их умива.</p> <p>— Па, размишљајте ви, брате, — рече. — Ја вам у то ништа не знам.{S} Ја перем |
| иђе на касапницу...{S} Ама смо радили, брате...</p> <p>Алекса се одуприје лактовима о сто, а г |
| акани да је очисти.</p> <p>— Баш си ти, брате, један пексијан, — рече Јово, гледајући у под.— У |
| .</p> <p>Перо застаде.</p> <p>— Е знам, брате, да сам крив, — рече. — Знам, ама шта ћу?...{S} К |
| адесет и пет хиљада!</p> <p>— Честитам, брате, по хиљаду и сто пута честитам, — обрадован и раз |
| прекорио због неуредна живота. — Волим, брате.{S} Срце ми се стисне и сузе ми ударе на очи, кад |
| у обрадован Перо и поче га грлити. — О, брате слатки и лијепи, добро ли ми дође!{S} Е чисто ти |
| има штитити му интересе“...</p> <p>— О, брате, као да ми те Бог посла! — викну обрадован Перо и |
| мученички преврнувши очима. — Наопако, брате...{S} Овако ти је то, кад се тражи женска глава.. |
| тезати на прса и љубити.</p> <p>— Тако, брате, тако! — ускликну са неким заносом. — Сједницу, п |
| као разуздана парипа, — а сјутра ћемо, брате, сви путовати...</p> <milestone unit="subSection" |
| јпошље слегну раменима.</p> <p>— Добро, брате.{S} Баш ти и уреди, — рече. — Кад нема Јефтана ур |
| ученички уздах:</p> <p>— Тако ти је то, брате, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Јефтана то |
| њој празно, све наопако.{S} Тако је то, брате, кад нема женске главе у кући.</p> <p>— А ти опет |
| ни слатке пите немаш?</p> <p>— Па што, брате, одма не иштеш! — узвикну Перо, плеснувши рукама. |
| /p> <p>— Ама крштеница је красна ствар, брате, — дочека Перо живахније, приближујући <pb n="42" |
| ступи механџији.</p> <p>— Растављај их, брате, јер ће крв пасти, — промуца. — Ово је биједа јед |
| одушевљено и затапша рукама. — Ух, ух, брате, то ми се хоће!</p> <p>— А таке у нашем мјесту не |
| епа! — осијече Јово...</p> <p>— Ух, ух, брате, млада и лијепа — узвикну Перо одушевљено и затап |
| дљивим болесником. — Шта не дозвољаваш, брате?</p> <p>— Не дозвољавам да проси ђевојку, <pb n=" |
| м се окрену Обрену.</p> <p>— Нема, нема брате, — прошапта, да се једва чуло. — Тако је то, кад |
| имајући га испод руке. — Жени се, јадан брате, и не губи младост узалудно...</p> <p>— Ама ко ће |
| </p> <pb n="125" /> <p>— Хајде, по Богу брате, да је само очима видим.</p> <p>— јок, — осијече |
| јмилији другови и поштоваоци ваши, чије братске груди горе топлом љубављу према вама, узимамо у |
| ладо ни лудо.{S} То ти и опет велим к’о брату.</p> <p>Перо сачека док се Милка са Обреном добро |
| ица, вртећи јаглуком, — ама ти само к’о брату кажем: отвори очи, па не узми младо ни лудо, него |
| наздрависте за мој дуг живот...{S} Ама, браћо моја, шта ће мени живот?...{S} Шта ће, на прилику |
| стави Јефтан некако заносно, — и он је, браћо, пред свима нама проси...</p> <p>Сви ахнуше и пог |
| да се и почеше пити.</p> <p>— Ви знате, браћо, — поче Јефтан озбиљно, малко уобљеним гласом, — |
| аде доприје.{S} Изађе.</p> <p>— Точите, браћо, точите. — подвикну Перо, окренувши се опет друго |
| ке к’о Пилат...</p> <p>— Шта велите ви, браћо? — запита <pb n="62" /> Јефтан, окренувши се друг |
| трећега јарана.</p> <p>— Велите ли ви, браћо, сви, да је паметно да се ја женим? — запита и оп |
| се. — Нема ни кошуље...{S} Тако је то, браћо, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Јефтан махн |
| скапише чаше у његово здравље.</p> <p>— Браћо, — узвикну, након дуже почивке, мало вишим, уобље |
| уговима. — Вина, фала Богу, има.{S} Има браћо! за вино не треба женска глава.{S} Точите!</p> <p |
| доласком гостију: — У читавој фамилији, бре!{S} Дај ми спомени једног паметног чојека из твога |
| <foreign xml:lang="de">Zahlen</foreign> бре!</p> <p>Келнер дође.{S} Срачуна колико обојица имај |
| шна си и ти к’о ђевојка каква.</p> <p>— Бре не би се ја данас побојала многе ђевојке, — брзо до |
| е ли љепша од Стаке? — запита.</p> <p>— Бре Стака је горска вила! — дочека Перо брзо. — Она је |
| риба брез воде« а не вели се: »к’о риба брез вина«...</p> <p>Домаћица, под којом је непрестано |
| није вино; с тога се и вели: »к’о риба брез воде« а не вели се: »к’о риба брез вина«...</p> <p |
| сам, — рече.</p> <p>— Каква несрећа? — брекну Јефтан и нагло се исправи. — Што се <pb n="113" |
| еси друга кола наш’о, магаре никакво? — брекну Перо љутито <pb n="91" /> и потегну Данила за мо |
| ве се данас брже ради.{S} Брже се једе, брже се пије, брже се живи...</p> <p>Перо је стајао као |
| же ради.{S} Брже се једе, брже се пије, брже се живи...</p> <p>Перо је стајао као утучен.{S} Ни |
| иждукати.{S} Све се данас брже ради.{S} Брже се једе, брже се пије, брже се живи...</p> <p>Перо |
| ећи га. — Загледали се, замиловали се и брже ћемо се вјенчати.{S} Добра је, златна је, а уза св |
| пет дочека механџија. — Помириће се они брже и опет ће читати...{S} Не могу они један без друго |
| б по два гроша, за зоб, — настави Јован брже.</p> <pb n="93" /> <p>— Пристајемо! —викну Перо, п |
| аф?{S} Каква је то брзина?</p> <p>— Што брже, то боље, — одговори Благоје и поче звиждукати.{S} |
| гоје и поче звиждукати.{S} Све се данас брже ради.{S} Брже се једе, брже се пије, брже се живи. |
| о преша? — Али, као да се нечега сјети, бржебоље умекша глас и настави љубазније: — Ех, кад хоћ |
| Југовића.</p> <p>— И чутуре требају, — бржебоље <pb n="158" /> упаде Обрен. — Њих треба напуни |
| ајдемо тражити другога.</p> <p>Јован се бржебоље одмаче од плота и стаде преда њих.</p> <p>— Ст |
| пут!{S} За данас је доста!...</p> <p>И брзим корацима, као да га когод гони, изађе на улицу.</ |
| , брате, један телеграф?{S} Каква је то брзина?</p> <p>— Што брже, то боље, — одговори Благоје |
| — То је баш к’о што треба...</p> <p>И, брзо се окренувши, као на крилима отрча у хотел.</p> <m |
| } Он не може доћи, јер се <pb n="40" /> брзо жени, па је мене посл’о...{S} А милостива власт хо |
| је то, — поправи га Перо <pb n="101" /> брзо, — жена, а није земља...{S} Има ту читава прича о |
| уку, па се окрену и хитно пође кући.{S} Брзо, као на крилима, улети у своју собу, дохвати из је |
| и се ја данас побојала многе ђевојке, — брзо дочека удовица <pb n="51" /> и заглади косу на чел |
| ма у мене у собама има и буха, — дочека брзо.</p> <p>— Научили смо ми и на њих, — одговори Јово |
| ло намргоди.</p> <p>— А треће? — запита брзо.</p> <p>— Нек није дуга језика,</p> <p>Јефтан га п |
| } И, као да га вјетрови понијеше, он се брзо окрену и отрча из авлије.</p> </div> <pb n="44" /> |
| о је кад човјек хоће да се жени, — рече брзо, не допуштајући да га Перо запита. — Ово носим мој |
| p>— И нека вам је сретан пут, — настави брзо. — Кад хоћете, ја вам нећу сметати...{S} А могли с |
| о тише.</p> <p>— Који ће? — упаде Обрен брзо. — Ко то може?</p> <p>Данило, који је за све врије |
| ратимковићу, друга ствар, — одговори он брзо, правећи љубазније лице и као покушавајући да се о |
| а заиште савјета.</p> <p>— Ама што тако брзо? — запита. — Каква је преша била?</p> <p>— Гвожђе |
| Бре Стака је горска вила! — дочека Перо брзо. — Она је к’о зарђала пара, а Стака к’о жути дукат |
| а.</p> <p>— Далеко богме, — дочека Перо брзо. — Има ту неколико конака.</p> <p>— То је необично |
| без женске главе у кући, — дочека Перо брзо. — Без жене је кућа празна.</p> <p>— Па ожени се б |
| — рече.</p> <p>— И хоћу, — дочека Перо брзо.</p> <pb n="29" /> <p>— Баш?</p> <p>— И хоћу! -</p |
| /p> <p>— То је давно било, — упаде Перо брзо, два пута се поклонивши до земље. — Онда сам био п |
| с? — запита изненадно Перу. — Нећеш зар брзо крећати?</p> <p>— Неколико дана, — одговори Перо. |
| хоћете.</p> <p>Па сједе за сто и написа брзојав Јефтану.</p> <p> <hi>Долазим у петак.{S} Поздра |
| енио се Перо! — довикну Јови издигнувши брзојав изнад главе и машући њиме као барјаком. — Није |
| се икако и сјетио, да му не стиже онај брзојав.</p> <p>— На моју душу ово се он оженио, чим до |
| p>— Драги мој, — рече, — ја сам оправио брзојав у вашу касабу, да се информирам о вашој ћудоред |
| <p>— Баш, — потврди Јефтан, бацајући му брзојав пред ноге. — Да се није оженио, не би се ни вра |
| рима, као што је замишљао.{S} Од велике бриге поче му се и коса шарати и, на велику жалост њего |
| p>— Невјерниче један! — цикну удовица и бризну у плач. — Зато сам те примала?</p> <p>— Па, брат |
| из собе.</p> <p>Пред вратима застаде и бризну у плач.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| <p>Игњат баци цјепаницу, сједе на тле и бризну у плач.</p> <pb n="89" /> <p>— А-а знао сам ја, |
| ат човјек, који се једном у пет недјеља бријао а шишао се два пут у години, те изгледаше као ка |
| тјешећи га и баци четицу за врата. — Не брини ти!{S} Ја ћу теби дат’ своју кошуљу, па преобуци. |
| .{S} Пушћи ти само мене, па ни зашто не брини!</p> <p>Перо се пусти.{S} Обојица се упутише нека |
| што му је остао вјеран и још се једнако бринуо за њега.</p> <p>— Жени се, — савјетовао га је по |
| послом и да је овај, према томе, дужан, бринути се за његову удобност.{S} И Перо се морао мучит |
| орити к’о нико, — рече Јефтан потресен, бришући сузу. — Халал му вјера ко те таког родио и на н |
| че га миловати по образу и умотавати му брк.{S} А њему драго.{S} Стаде узвијати главом, као мач |
| ца...</p> <p>Јефтан превуче руком преко бркова, па удари по столу.</p> <p>— Не треба толико! — |
| уо, мамуран, помућених очију, замршених бркова и косе, љутио се на себе и на свакога.{S} Псовао |
| а, миловале га по образима и чупкале за бркове.{S} Није хтио ни пити.{S} Само је уздисао, дизао |
| у, а она ми сједне на крило, па ми чупа бркове, љуби ме и милује, па се играмо и шалимо к’о ђец |
| ивачки.</p> <p>Благоје испи чашу и отра бркове.</p> <p>— Па ако ћеш да је видиш, нико ти не бра |
| аво по обрвама, заглади солуфе, уфитиљи бркове, уштину се за образе, да му изгледају руменији, |
| са сахатним ланцем а час опет засукивао бркове.</p> <p>— А ја баш хоћу данас да просим, — шапну |
| склизну низ нос и заустави се управо на брковима.{S} Јефтан Мргудић устаде, љуљајући се и тетур |
| просједом брадом, и од пушења, чађавим брковима.{S} Српски је <pb n="109" /> разумијевао понеш |
| ем, са добро <pb n="69" /> потстриженим брковима и великим, оклепљеним ушима, мирно је спавао.{ |
| </p> <p>Јефтан, охрабрен, поглади се по брковима и узвиси глас:</p> <p>— Него ако си ти чојек, |
| ако разговоран, задовољно се поглади по брковима.</p> <p>— Треба, треба жена, — опет ће удовица |
| ни је сведно.</p> <p>Перо се поглади по брковима и застаде.</p> <p>— Барем ћу имат’ рашта отићи |
| наопако скупа, — додаде, пошто је почео бројати новце.</p> <p>Кад су изашли на чаршију, Благоје |
| n="58" /> на једној високој троножници, бројећи димњаке на сусједским крововима, или је лешкари |
| инаде, шћери ашикују с официрима...{S} Брука једна!...</p> <p>И, забринут, оде из механе.</p> |
| у касабу уљезе к’о твоја невјеста...{S} Брука би била, да уљеземо без <hi>младе</hi>!..{S} Дана |
| ли! — дрекну. — Од куге није било оваке бруке!</p> <p>И, не осврћући се ни на кога, отрча даље. |
| ши, пијевци, пилићи.{S} Двије-три патке брчкале су се у овећој локви, на средини авлије, а неда |
| а а јефтинијега нема у земљи.{S} Никола Бубало прича свијету да је његово боље.{S} А лаже!..{S} |
| ушне, ни нико да се види, осим некаквих бубица, прозрачних крила, што, каткада, пролете изнад т |
| ри Бошко достојанствено.</p> <p>— Ти си будала!</p> <p>Бошково лице поче се растезати као да се |
| заигра му.</p> <p>— Ти мени рече да сам будала?{S} Ти! — узвикну бијесно. — А зар има више буда |
| и, што је икако полазио на пут и што је будаласто одлучио да се жени...{S} Зар баш да се жени?. |
| Ти! — узвикну бијесно. — А зар има више будале од тебе?</p> <p>Као по команди сви гости оставиш |
| > <p>— У читавој твојој фамилији све су будале, — дочека Алекса, осокољен доласком гостију: — У |
| своју...</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— А да буде право весеље, нека и Стака пође, — опет ће Јово. — |
| а је пријатељски... онда ја велим: нека буде тако.{S} Мени треба жена, а и не треба ми жена.{S} |
| је и сам волио здравице држати. — Нека буде барем десетак здравица...</p> <p>Јефтан превуче ру |
| ошто га је добро прегледао. — То завтра буде ганц гут.</p> <p>Па, примивши од Пере награду, иза |
| о не слушајући Обрена. — Ако учитељу не буде криво, њега да замолимо.{S} Он је учио, па зна да |
| лијепо се вјенчај и буди чојек и нек ти буде све у реду.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— И, ако хоће |
| ова си се родио и биће ти добро; ако ти буде зла, онда куку теби, одмах си мртав!...</p> <p>Пер |
| прагу новога роћења и смрти.{S} Ако ти буде добра жена, изнова си се родио и биће ти добро; ак |
| е не бојим, — упаде Јово ватрено. — Ако буде све к’о што сам намислио, биће добро и зачудићете |
| види користи од вашег брака; да сретно буде по ваш дом и српски род.{S} Живили!</p> <p>— Е уми |
| довица, нудећи га ракијом. — Ожени се и буди чојек!{S} Само пази: не узми младо ни лудо.{S} То |
| , па је добро.{S} И лијепо се вјенчај и буди чојек и нек ти буде све у реду.</p> <p>— Тако је!< |
| Карантана.</hi> </head> <p>Пред великом Будровчевом механом, што је непуна два сахата удаљена о |
| га за уши и све — узалудно.{S} Мећао је буквар под главу кад је хтио спавати, пропуштао је живу |
| е, да проведе још какву шалу: да млатне букваром по глави онога ђака пред собом, да кога испод |
| ио добар, то се баш не може рећи, јер у буквару никако није могао прелистати четврту страницу.{ |
| ку <hi>хладницу</hi> од самих дубових и букових грана и окитили је цвијећем и барјачићима.{S} П |
| пајајући се мирисом јоргована и пјесмом бумбуловом, љуљушкати је на своме крилу и куњати јој на |
| Ту смо!</p> <p>По авлији, нарочито око бунара, лежале су четири овеће гомиле ђубрета.{S} По њи |
| управо десила слова Ц, Ф и Ћ и то га је бунило.{S} Изговорити би их и могао и то баш не би било |
| е кокоши, што су се разишле по гомилама буништа, испред колиба, нијесу какотале ни дречале, нег |
| ити Перо и ако муцајући. — Ја сам ја, а бунтовник је бунтовник.</p> <p>Комесар одмахну руком.</ |
| мате стотину...</p> <p>— Ама нијесам ја бунтовник, — <pb n="148" /> поче се бранити Перо и ако |
| о муцајући. — Ја сам ја, а бунтовник је бунтовник.</p> <p>Комесар одмахну руком.</p> <p>— Драги |
| се не може наћи него по један илити два бунтовника, а ви их имате стотину...</p> <p>— Ама нијес |
| лих сте свраћали...{S} Мислите, зар, на буну или што слично?</p> <p>Перо опет испусти некакав ј |
| тражиш од лоповлука, јер хоћеш да дижеш буну, јали какво иселеније...{S} Хоћеш иселеније, а?</p |
| ази, недалеко од дуда, иза једне гомиле буњишта, како стоје једно према другоме:{S} Јово и Јока |
| (онај што је куцкао чашом о сто) отвори бурмутицу, коју је непрестано држао у лијевој руци, и д |
| а! — прошапта тихо. — Барем би половина буха прешло на њега.</p> <p>И дође му, да тога часа ско |
| уће.</p> <p>— Ама у мене у собама има и буха, — дочека брзо.</p> <p>— Научили смо ми и на њих, |
| {S} Нажуљио леђа, огребао се по руци, а бухе га ишарале својим уједима.{S} У љутини ошамарио је |
| исли одагна од <pb n="84" /> себе.{S} А бухе га све то више пецкаху и копрцаху се испод њега, к |
| учити као нико његов!...{S} Освојиле га бухе, па никако очију да склопи, него се непрестано пре |
| ши новце и да својом крвљу храни сеоске бухе.{S} Зар се не би оне могле хранити без његове крви |
| ли у кући Јовина стрица, кад су га оно бухе опколиле...{S} Склопио је очи, али сан никако да с |
| ме.</p> <p>— А и бачве су чисте, нијесу бухљиве...</p> <p>Стари погледа на врата и одмах прекид |
| једно другоме.</p> <p>— А бачве нијесу бухљиве, — опет <pb n="138" /> ће стари и очепи жену но |
| ена, да му се не мијеша у разговор. — У бухљивим бачвама одма се вино поквари, па се усирћети, |
| астресе над успаваним Јефтаном, да коју буху стресе на њега и да му се тако освети.{S} Затим си |
| а се нијеси вјенч’о, црн ти образ сад и вавијек!</p> <p>Перо зину.</p> <p>— А ко ти је каз’о да |
| p>Међутим и Јован изведе коње и поче их вадати по ледини, чешукајући их и размрсујући им дугачк |
| е ти? — запита мргодно. — Ко у ова доба вади крштеницу?</p> <p>— Треба...{S} Траже ми је од вла |
| ну.</p> <p>— Дај и мени два форинта, па вади, — рече као у шали.</p> <p>— Ево форинт! — узвикну |
| ући се, онако преко рамена окреса: — па вади... мени је сведно.</p> <p>Перо се поглади по брков |
| /> ће стари и очепи жену ногом, што је важило као опомена, да му се не мијеша у разговор. — У |
| правдати и испричавати, — упаде комесар важно. — Ја знам све вас, све Влахе...{S} Ви вазда мисл |
| го приче, — рече. — Ето ја... психа!... вазда читам...{S} Душа ми... психа, психа!... да знам ш |
| а <pb n="135" /> сам га пио и пио би га вазда.{S} Да ме и сад ко понуди, не би рекао „<hi>нећу< |
| } Њу људи просе има двадесет година, па вазда добре муштерије.{S} Да си видио колико сам муке и |
| и уреди; нема ми ко ни кошуље прати, па вазда купујем нове.{S} Ономадне сам узео једну и платио |
| лених очију, крњавих зуба (због чега је вазда и успијала губицама) смјежуране коже, набијељена, |
| о то ти је мој палиграф...{S} Сухоња је вазда јачи!</p> <p>— А топови с лаћа?</p> <p>Бошко отпу |
| /> њих и правећи им мјесто. — У мене је вазда овако. — Затим се окрену у страну и слушаше како |
| цвокоћући зубима.</p> <p>— Па у мене је вазда лијепо, — дочека удовица весело устајући испред < |
| аху му.</p> <p>— Е добро је кад не бије вазда.</p> <p>Кашње се и увјерио о томе.{S} Учитељ је б |
| и дан?{S} Научила на њу, па ако ми није вазда пред очима, дође ми да помахнитам...{S} А сад — д |
| ви <pb n="33" /> потпокорни и да јој се вазда за здравље Богу молимо...</p> <p>— Тако је, — пот |
| . — Ја знам све вас, све Влахе...{S} Ви вазда мислите о некаквим чудами...{S} У других народа, |
| би ја знала?</p> <p>— Јеси...{S} Ти си вазда говорила, да треба да се уда...{S} Ето ти сад!... |
| х, заваљујући шешир на затиљак — Ја сам вазда рад, да својим силама припомогнем напретку Српств |
| оће главом да пробијају зид, па им зато вазда глава разбијена...{S} Гледај ти, побратимковићу, |
| ом што хоће...{S} Зато ме и уз’о, да му вазда радим...</p> <p>— А стрина?</p> <p>— Она је златн |
| <p>— Како те држи?</p> <p>— Хоће да му вазда гледам у тефтере, — промуца она. — Богат је к’о н |
| е шеташ, да се дружиш...{S} Ако останеш вазда у дућану, убиће те мемла из камена, па ћеш зафати |
| ва новајлију, који није вичан механском ваздуху.</p> <p>Због тога је приступио и Пери.{S} Упозн |
| амо је уздисао, дизао главу и њушкао по ваздуху, као да још једнако осјећа онај мирис што га је |
| p>— Нека га Данило јаше ако хоће, а ја, ваистину, нећу! — осијече. — Могу ја и пјеше...</p> <pb |
| и повуче у страну.</p> <p>— Што обрука ’вако и себе и мене? — запита, бјесомучно дрмајући њиме. |
| се не миче од своје куће, нит’ се пати ’вако к’о ми...</p> <p>— Не знаш ти то, не знаш, — дочек |
| а пара...{S} Ништа нема!...{S} Таворим ’вако с дана на дан, док и смрт за врат...</p> <p>— Жао |
| ите барјак, а ја ћу бити барјактар, па, вала, да се не постидим ни самога Бошка Југовића.</p> < |
| аљену, љепоту-дјевојку, како се купа на валима, на мјесечини.{S} Дугачке, црне косе распустила |
| ућу, а Јово му се приближи.</p> <p>— Не ваља ти што прислушкујеш, — рече. — Ама сад што си чуо, |
| о да је појео љуту паприку.</p> <p>— Не ваља, — рече,</p> <p>— Ђурђа!</p> <p>— Још грђе.</p> <p |
| не би дочекали?</p> <p>— Без дочека не ваља, — одобри и Јово.</p> <p>— Вечерас ћемо се и посав |
| се вино поквари, па се усирћети, па не ваља ништа...{S} А у мене све чисто...</p> <p>— Остави, |
| Јово, — да свадба без барјака никако не ваља.{S} Ви нађите барјак, а ја ћу бити барјактар, па, |
| уница. — Какав је то пос’о?{S} Зар тако ваља?</p> <p>— Оставите ме.{S} Имам посла. — осијече Пе |
| </p> <p>— Нека сте ручали, — рече. — То ваља!{S} Здраво је у селу ручат’...</p> <p>И опет се ок |
| о је слатко! —- дочека намигујући. — То ваља!</p> <p>— Добро, осијече Благоје и уозбиљи се. — Љ |
| адио.{S} Мало што паметно радиш, ама то ваља!...{S} И још, ако хоћеш, да ти и ђевојку препоручи |
| ха жену би хтио!{S} Је ли жену?{S} Е то ваља и то ти је паметно! <pb n="123" /> К’о да си мене |
| година па да нам не дођеш!{S} Зар ти то ваља?</p> <p>— Па ево ме сад, — одврати Јово весело. — |
| } Ти знаш, да ћу ја све уредити к’о што ваља.</p> <p>— Ама ја хоћу да видим, — дрекну Перо опет |
| растарог, кљастог дуда, весело грокћући ваљало се двоје свињчади.</p> <p>Из авлије уљегоше, кро |
| ико сам муке им’о док сам каз’о како си ваљан и богат и све...</p> <p>— Ама ја нисам виђео...</ |
| ери Милке.{S} Кажу, да је добра, кршна, ваљана.{S} Додуше ја је још добро не знам, нијесам је в |
| ова провиднога дима, падаху кроз стари, ваљда никад неочишћени <pb n="61" /> прозор, и разасипа |
| се само смјешкаше и пипаше му одијело, ваљда да се увјери: је ли најбоља чоха или није?</p> <p |
| је ли то противно интересима државе?{S} Ваљда није било човјека у земљи, који се толико бојао в |
| а сто и дохвати велики протокол, увезан ваљда прије тридесет година, разасут, излињао, ишаран т |
| да се не би запалила слама...{S} С тога вам не дам ни свијеће...{S} Мјесечина је, па се види и |
| а у вашем весељу и ступамо пред вас, да вам пружимо изразе наших одушевљења, нада наших, молита |
| сам те носио на рукама...{S} И ја би да вам је све у реду: и собе и душеци и све.</p> <p>— Фала |
| ad> <head>Свршетак.</head> <p>Мјесто да вам причам о томе: како су живили Перо Карантан и његов |
| н пут, — настави брзо. — Кад хоћете, ја вам нећу сметати...{S} А могли сте и остат’...{S} Ја ва |
| Па, размишљајте ви, брате, — рече. — Ја вам у то ништа не знам.{S} Ја перем руке к’о Пилат...</ |
| и се зачуђено згледаше.</p> <p>— И нека вам је сретан пут, — настави брзо. — Кад хоћете, ја вам |
| с још, — рече мргодно. — Ама овако нема вам више ништа.{S} Ако вам није мрско, сад можете мало |
| , као да ће тога часа проплакати. — Бог вам дао сваке <pb n="133" /> среће из своје пуне кесе и |
| соба немам пуно; ни душека немам, па ће вам бит’ ружно...</p> <p>— Понио је Перо свој душек, — |
| <hi>слатко</hi> и воду.</p> <p>— Је ли вам ово сестра? — шапатом запита Перо домаћицу, гледају |
| рли га и притиште на прса.</p> <p>— Нек вам је сретно ђечице! — узвикну потресено, као да ће то |
| етан чојек, те нећу пуно говорит’ кажем вам: од сјутра тражим жену.</p> <p>— Живиооо!</p> <p>Св |
| ијући очи од свега свијета.</p> <p>— Ко вам је то каз’о?</p> <p>Јефтан, блијед попут крпе, исте |
| и писну као гуја љута:</p> <p>— Ама ко вам то налага, ако Бога знате?{S} Ко то изнесе на ме не |
| — Ама овако нема вам више ништа.{S} Ако вам није мрско, сад можете мало прошетати...{S} Кажу, д |
| га на сред собе и отхукну.</p> <p>— Ето вам, да не спавате на тврду, — рече. — Душека нема сиро |
| живим и ви ме веселите и забављате, што вам никада, ни у гробу, нећу заборавит’!...</p> <p>— Жи |
| ку.</hi> </head> <p>— А, Бога ти, ђе су вам овђе ђевојке? — запита Перо Благоја, кад су се, дру |
| братске груди горе топлом љубављу према вама, узимамо учешћа у вашем весељу и ступамо пред вас, |
| како ово доликује <pb n="150" /> против вама...{S} Но ја вас више нећу затварати...{S} Слободни |
| а?{S} И какву дјевојку рабите?{S} Ко је вама дозволио, да непристојними намјерами вријеђате цар |
| е ви, моји пријатељи, мени дошли и које вама фала на љубави.{S} Мени је драго живити и свакоме |
| а, — рече стари тужно. — Ја знам, да се вама неће свиђет’ и да нећете овђе остати ни читав дан. |
| Јефтан мргодно гледајући Перу, — Шта се вама чини?</p> <p>— И мени се чини, — одобри Перо одмах |
| хиљаду година, па макар и у тикви.{S} И вама фала, које ви мени наздрависте за мој дуг живот... |
| илику, кад ми не би било вас, које ја с вама лијепо живим и ви ме веселите и забављате, што вам |
| /p> <p>— И пет гроша мени, што ћу ићи с вама да вратим коња, мени... — опет ће Јован.</p> <p>— |
| десном рамену и окрену се.{S} Перо, као ван себе, у мало не скочи за њом, да је ухвати, да је з |
| ише.{S} Нарочито Благоје као да је имао ванредан апетит.{S} Све је чистио испред себе попут тро |
| ивала му је, како је пуних шест мјесеци вара и неће ништа да плати.{S} Иза бабиних леђа провири |
| и по свеме комшилуку, — дош’о си да ме вараш и на зло навлачиш...{S} Пит’о сам ја код власти < |
| е, извали се под дуд на старчеве кесе и варка као заклан.</p> <p>— Не питај јесу ли гладни и не |
| т, стиже Перо, након два дана, у чувену варош М..... и одсједе у великом и славном хотелу „<tit |
| head> <hi>Сусрет са старим познаником у вароши М.....</hi> </head> <p>Пошто је стегнуо јуначко |
| тана, а главу окрену у страну.</p> <p>— Вас ист? —- запита доктор, ступајући у собу. — Какво по |
| трена одлазити натраг, ако не желите да вас протјерам са пратњом...</p> <p>— Фала Богу и на том |
| ема...{S} А док одговор не приспије, ја вас не могу пустити.{S} Дапаче морам вас затворити.</p> |
| ати...{S} А могли сте и остат’...{S} Ја вас нијесам гонио.</p> <p>— Па... кад нас ти заустављаш |
| јући ситним, јастребастим очима. — А ја вас одавно чекам.</p> <p>— Ово ти је зет, — упаде Благо |
| <pb n="150" /> против вама...{S} Но ја вас више нећу затварати...{S} Слободни сте!</p> <p>— Фа |
| радован Перо и удари капом о тле. — Бог вас поживио, господине!</p> <p>— Само овдје не можете в |
| и у друго. — И немојте се стидити, кад вас је Бог намијенио једно другоме.</p> <p>— А бачве ни |
| мо учешћа у вашем весељу и ступамо пред вас, да вам пружимо изразе наших одушевљења, нада наших |
| ас!...{S} Одмах иђите из моје куће, куд вас очи воде и ноге носе...</p> <p>Јефтан и Перо не одг |
| и? — викну. — Ви, ви, ви... знам ја све вас!...{S} Одмах иђите из моје куће, куд вас очи воде и |
| и, — упаде комесар важно. — Ја знам све вас, све Влахе...{S} Ви вазда мислите о некаквим чудами |
| у.</p> <p>— Да није сиротиње, частио би вас још, — рече мргодно. — Ама овако нема вам више ништ |
| ја вас не могу пустити.{S} Дапаче морам вас затворити.</p> <p>И, не сачекавши да се Перо одбран |
| > </head> <p>Перо Карантан, с којим сам вас рад поближе упознати, родио се љета господња не зна |
| и нико га други не може излијечити осим вас.</p> <p>— Хм?...{S} Но гут!... — Осијече доктор и п |
| 33" /> среће из своје пуне кесе и чув’о вас од зла и напасти сваке.</p> <p>И поче јаглуком трља |
| } Шта ће, на прилику, кад ми не би било вас, које ја с вама лијепо живим и ви ме веселите и заб |
| а Обреном тамо.</p> <p>— Охо, како је у вас лијепо! — викну још с врата, чим је опазио како се |
| антан и дружина му у гостима код стрика Васе у селу Галебовцу.</head> <p>Врућина.{S} Сунце отск |
| дио под дудом.{S} Крај њега је лешкарио Васин слуга, Игњат, стар, космат човјек, који се једном |
| hi> </head> <p>Истјерани из куће стрика Васине, Јефтан и Перо лешкарили су под једним искривљен |
| ction" /> <p>Кад су се вратили у стрика Васину авлију, Данило се већ био пробудио и сједио под |
| вижљаст келнер, који као да испод земље васкрсну, и гледаше их не баш најпријатељскије.</p> <p> |
| У кући се диже читава узбуна.{S} Стрико Васо трчао је и завиривао у све собе.{S} Чак је отварао |
| ђе близу, у селу Галебовцу, живи стрико Васо, рођени ми брат очев...{S} Он је богат, свега има, |
| гласом. — Пуно, газда...</p> <p>Стрико Васо зажмири и заврти главом.</p> <p>— 'Много? — запита |
| ми их... обоје ми жао...</p> <p>Стрико Васо и не осврну се на њега.{S} Окрену се гостима и мрк |
| проговорио, опсовао је, по нашем начину васпитавања, ружно оца.{S} Због тих чудних знакова реко |
| /p> <p>— А ја се не бојим, — упаде Јово ватрено. — Ако буде све к’о што сам намислио, биће добр |
| ашикује с офинцирима, — прихвати Бошко ватрено.</p> <p>— У тебе ашикује и шћи и жена! — узвикн |
| S} Сам сух хљеб!...{S} А то је тврдо за ваш желудац...</p> <p>— Сведно...{S} За нас је добро.</ |
| ада наших, молитава наших, за дугољетни ваш живот, зачињен слогом међусобном, опојен мирисом љу |
| ристи од вашег брака; да сретно буде по ваш дом и српски род.{S} Живили!</p> <p>— Е умијеш га, |
| Косову.</p> <pb n="49" /> <p>— А оно је ваша слика? — запита удовицу, након дуже почивке.</p> < |
| стари договори.</p> <p>— А је ли далеко ваша касаба? — запита.</p> <p>— Далеко богме, — дочека |
| Врбаса, Саве и Цетине, види користи од вашег брака; да сретно буде по ваш дом и српски род.{S} |
| ајући некуд у страну. — Ви сте некада у вашега свећеника, тражили некакве крсне листове...</p> |
| ом љубављу према вама, узимамо учешћа у вашем весељу и ступамо пред вас, да вам пружимо изразе |
| са. — Ми најмилији другови и поштоваоци ваши, чије братске груди горе топлом љубављу према вама |
| ежи и накашља се.</p> <p>— Ви сте, али, вашими дјелами чинили протузаконитости, — рече, издигну |
| , красној, милој и никад незаборављеној вашој касаби?{S} Шта се тамо ради?</p> <p>— Не ради се |
| зојав у вашу касабу, да се информирам о вашој ћудоредности.{S} Одговора нема...{S} А док одгово |
| први пут прими Перу.</p> <p>— На упит о вашој ћудоредности, добио сам двојбен одговор, — рече, |
| и једном свршити? — Ако има муштерија у вашој касаби, улови ми кога.{S} Кажи, нек се од мене не |
| мој, — рече, — ја сам оправио брзојав у вашу касабу, да се информирам о вашој ћудоредности.{S} |
| а да замолимо.{S} Он је учио, па зна да везе...</p> <p>— Ја би замолио још кога, — уплете се Об |
| цара?...{S} Није, да речемо, ни пашу ни везира, него баш цара...</p> <p>И опет стаде.{S} Гледаш |
| го теби, свијета ћеш виђети, свијета, — вели Јован, старајући се, да изгледа озбиљан и замишљен |
| поведе пред комесара.</p> <p>— Хајде, — вели, — да чујеш пошљедњу пресуду, па јали ће бити црна |
| шко и, звизнувши, одмахну руком, као да вели: „прошло је то“. — Њему се више не вјерује!</p> <p |
| и непрестано погледујући у жену, као да вели: хоћеш ли једном свршити? — Ако има муштерија у ва |
| о. — То није ни махнито!</p> <p>— И сад вели да од Стаке нико љепши нема! — настави Јефтан нека |
| га се и вели: »к’о риба брез воде« а не вели се: »к’о риба брез вина«...</p> <p>Домаћица, под к |
| одредио воду, а није вино; с тога се и вели: »к’о риба брез воде« а не вели се: »к’о риба брез |
| зубим старчићем око плаћања.{S} Старчић вели, да је попио шест ракија, а механџија нарачунао ос |
| .{S} Пред њима, на столици, руменила се велика боца вина, двије чаше и три чиније „мезе“.</p> < |
| а лица имала је три неједнака прозора и велика, дрвена врата, са два огромна каната.{S} Прозори |
| лим њедрима, као што је замишљао.{S} Од велике бриге поче му се и коса шарати и, на велику жало |
| која је била препуна свакојаке, мале и велике, господе.{S} Благоје доведе блесастога Перу (јер |
| из некакве старе, зарђале кутије извади велике, чађаве наочари, натаче их на нос, па сједе за с |
| умена к’о млада говедина.{S} Очи су јој велике и кахвајасте к’о двије маслине, а коса златна к’ |
| други прекрстио ноге по турски, устакао велике наочари на нос, па узео подеране новине и, мичућ |
| у џепове и поче зазјавати, гледајући у велике двокатнице и трокатнице и пазећи: не би ли гдје |
| авити игру.{S} Могао је и сјутрадан, на Велики Четвртак, испети се на комшијски дуд и ту ударат |
| че их на нос, па сједе за сто и дохвати велики протокол, увезан ваљда прије тридесет година, ра |
| кочоперила се својим огромним вратима, великим, цвијећем окићеним прозорима, и примамљивим нат |
| о <pb n="69" /> потстриженим брковима и великим, оклепљеним ушима, мирно је спавао.{S} Обучен ј |
| Један сух, пјегав, са кукастим носом и великим, необично испупченим очима, оборио главу и куцк |
| и сви сагласни са Јовом?{S} И, на своје велико чудо, опазио је да су сви мирни и да се не препа |
| и разговарати...</p> <p>А Перо је био у великој незгоди.{S} Он сјео близу удовице, сјео управо |
| као на њих.{S} Написао их читкије и, са великом грајом и побједничким изразом на лицу, показао |
| ек Пере Карантана.</hi> </head> <p>Пред великом Будровчевом механом, што је непуна два сахата у |
| дана, у чувену варош М..... и одсједе у великом и славном хотелу „<title>Код Балкана</title>".{ |
| ке бриге поче му се и коса шарати и, на велику жалост његову, појавише му се неколико чисто биј |
| грдне капије, док најпошље не изађоше у велику и пространу, необично освијетљену, башту, која ј |
| Ама кажи ти мени...</p> <p>— Готово је, велим ти...{S} Хајде да пијемо!</p> <p>И силом угура Пе |
| ја мислим да је пријатељски... онда ја велим: нека буде тако.{S} Мени треба жена, а и не треба |
| оси се Јефтан устајући.</p> <p>— Ама ја велим: ја ћу само мало, — опет ће Перо, некако бојажљив |
| е, тако је, — одобри Перо, — ама ја к’о велим: слађа је телетина од говедине...</p> <p>— Како к |
| не узми младо ни лудо.{S} То ти и опет велим к’о брату.</p> <p>Перо сачека док се Милка са Обр |
| као да се слика.</p> <pb n="12" /> <p>— Велимо, — повикаше сви у један глас.</p> <p>Он узе чашу |
| другога, час у трећега јарана.</p> <p>— Велите ли ви, браћо, сви, да је паметно да се ја женим? |
| Ја перем руке к’о Пилат...</p> <p>— Шта велите ви, браћо? — запита <pb n="62" /> Јефтан, окрену |
| разасипаху се по столу.</p> <p>— Па шта велите људи? — запита први Јефтан мало уобљеним, свечан |
| на, а и не треба ми жена.{S} Ама кад ви велите да треба, онда ће свакако требати...{S} И које с |
| ти велиш, Перо?</p> <p>— Ето... како ви велите, — одговори Перо понизно, снебивајући се. — Ви к |
| н ми све одобрава, а само се ти љутиш и велиш да о мени свијет ружно говори због тога.{S} К’о д |
| мо с том Перином женидбом?...{S} Шта ти велиш, Перо?</p> <p>— Ето... како ви велите, — одговори |
| Стака, Бог јој добро дао, добра ми је и весела, исто к’о да ми је Бог у крошњи с неба бацио, да |
| рве ријечи што их је тада рекао оцу.{S} Весели отац задовољно се насмија <pb n="21" /> и поче о |
| само пази!</p> <p>Кола се приближише и весели Данило <pb n="165" /> поче поздрављати окупљену |
| се сви:{S} Јово, Обрен и Јефтан.{S} Сви весели и смјешкају се један на другога, као да су какву |
| путали и намигивали, сви су били некако весели, а на лицу им се огледала радозналост, да час пр |
| агарче; какво је то чудо? — дочека Пера веселије, готово смијући се. — Има, брате, још људи кој |
| Оженио се, погани син, без нас! — викну веселије, па се окрену двојици муштерија што бијаху дош |
| падала по челу, опружи обје руке и, са веселим осмјехом, пође им у сусрет.</p> <p>— Па и нека |
| да и даље размишља. — Да пијемо, да се веселимо, а биће времена кад ћеш размишљати и туговати. |
| ас, које ја с вама лијепо живим и ви ме веселите и забављате, што вам никада, ни у гробу, нећу |
| најљепша и највећа од свих кућа, понос веселих касабалија, издизала се при дну чаршије и као к |
| е мемла из камена у тамници, ти пијеш и веселиш се, а?</p> <p>— Ја... напио се од јада, — дочек |
| од њих, испод прастарог, кљастог дуда, весело грокћући ваљало се двоје свињчади.</p> <p>Из авл |
| ично.</p> <p>— Па вечераћемо заједно! — весело кликну Благоје. — Знам ја, ђе <pb n="117" /> има |
| за око удовици покојног газде Станка, — весело објави он Пери грлећи га. — Загледали се, замило |
| мене је вазда лијепо, — дочека удовица весело устајући испред <pb n="54" /> њих и правећи им м |
| това и свршена ствар, — опет ће Благоје весело. — То је све готово!...{S} Хајде да пијемо!..</p |
| росио сам и уредио све, — викну Благоје весело и опет пође да га љуби. — Ти си ми рек’о да уред |
| арен као парипче, смијао се безбрижно и весело.{S} Опазивши Перу он застаде мало и намигну му.< |
| у</hi>“.</p> <p>— Је ли? - запита стари весело, а прсти му још живље заиграше. — Је ли красно?{ |
| ично.</p> <p>— Ево ме опет, — сјутрадан весело подвикну попу, пошто је уљегао у авлију и са слу |
| </p> <p>— Ево ти дошли, — одговори Јово весело. — Пријатељи дошли.</p> <p>Стари се лијено испра |
| </p> <p>— Па ево ме сад, — одврати Јово весело. — Што је рјеђе, то је слађе!</p> <p>Стрина се у |
| <p>— Не ради се ништа, — одговори Перо весело, раздраган Благојевом похвалом касаби, — ама се |
| > <p>— Хоћемо.</p> <p>— А да буде право весеље, нека и Стака пође, — опет ће Јово. — Удовица је |
| мијеш...{S} И како би било да прође ово весеље без тебе?</p> <p>Учитељ се осмјехну и, од радост |
| би својим жалостивним ријечима покварио весеље читава друштва.{S} Затим се завали на столици, д |
| ављу према вама, узимамо учешћа у вашем весељу и ступамо пред вас, да вам пружимо изразе наших |
| Било је часова, кад је долазио у разред весео и расположен.{S} Тада се шалио са дјецом, чупкао |
| > <p>И поче јаглуком трљати очи, као да већ таре сузе.{S} А Перу то разоружа, те одмах занијеми |
| протествовао кад је ствар готова и кад већ сузе теку?</p> <p>На врх степеница дочека их веће ч |
| естовати против ове чудне просидбе, сад већ није могао...{S} И шта би сад протествовао кад је с |
| „<title>Код Балкана</title>".{S} Овдје већ није затекао ни младу, ни лијепу собарицу, што га ј |
| атили у стрика Васину авлију, Данило се већ био пробудио и сједио под дудом.{S} Крај њега је ле |
| ан, него само половину.</p> <p>Гости су већ били посједали на ниске, <pb n="74" /> троножне сто |
| гађају и кладе око нечега.{S} Чак, ради веће галаме, и механџија стао на сред механе, па се пре |
| теку?</p> <p>На врх степеница дочека их веће чудо.{S} Ту је стајала домаћица, ознојена, задихан |
| сти колико поп и који би био у стању са већим страхопоштовањем говорити о њој.</p> <p>— Ех, ех, |
| им чудами...{S} У других народа, дапаче већих, па се не може наћи него по један илити два бунто |
| хаљина, пође за њима.</p> <p>Једва пред вече стигоше у П..., малу, гиздаву касабу, чија их љепо |
| драва није хтио прихватити.</p> <p>Пред вече сврнуо се, од муке, Обрену Пушибрку на дућан.{S} С |
| о је трчао у механу <pb n="26" /> сваку вече.{S} Није се ни на Јефтана осврћао, нити га је увиј |
| плаћао сапутнину и звао га готово сваку вече.{S} А дочекивали су их красно.{S} Удовица, је доче |
| у и привуче га себи.</p> <p>— А јеси ли вечер’о? — запита га.</p> <p>— Нијесам, — одговори Перо |
| е Перо, једнако зијевајући... — Ама ова вечера наопако скупа, — додаде, пошто је почео бројати |
| ар неколико пута није похвалио, како је вечерао у својој кући, а пио вино у — Паризу.</p> <p>На |
| чека не ваља, — одобри и Јово.</p> <p>— Вечерас ћемо се и посавјетовати о томе...{S} Сви да дођ |
| адан си?</p> <p>— Прилично.</p> <p>— Па вечераћемо заједно! — весело кликну Благоје. — Знам ја, |
| овољни.{S} Благоје задовољан ради добре вечере, а Перо задовољан што је у туђему мјесту нашао о |
| икакав чојек, коме сам платио ручкове и вечере, да ме тако превари!...</p> <p>Грдећи Благоја је |
| око стола, преко кога Јефтановица сваке вечери позива некакве духове и разговара се с њима, — м |
| рај, па да мало прошетамо, — рече једне вечери Пери, пошто су се боље’ упознали. — Хајде.</p> < |
| и загрлити своју женицу и, у тихе љетње вечери, напајајући се мирисом јоргована и пјесмом бумбу |
| уши и као да се разведри мало.{S} Ни те вечери није ишао у механу.</p> <p>Кад је четврти пут -с |
| ице. — Мислиш ти што си ми синоћ платио вечеру и овај доручак, да ћу ја трпити да ми тако у лиц |
| ме довели у затвор, ви ме проћерујете, ви ћете ми и главу узети!..</p> <p>Стари погледа у Благ |
| х, што сте ми дошли? — викну. — Ви, ви, ви... знам ја све вас!...{S} Одмах иђите из моје куће, |
| >— Ех, што сте ми дошли? — викну. — Ви, ви, ви... знам ја све вас!...{S} Одмах иђите из моје ку |
| и им леђа. — Ви сте ме довели у затвор, ви ме проћерујете, ви ћете ми и главу узети!..</p> <p>С |
| жно. — Ја знам све вас, све Влахе...{S} Ви вазда мислите о некаквим чудами...{S} У других народ |
| а свадба без барјака никако не ваља.{S} Ви нађите барјак, а ја ћу бити барјактар, па, вала, да |
| и друге сумњиве послове испуњавали.{S} Ви, без посла, путујете по касабами, разговарате с каса |
| и нам, али, све доставе неизоставно.{S} Ви сте си синоћ узели слободу, да на јавноме, позору из |
| , — настављао је комесар немилостиво, — ви сте, дапаче, и друге сумњиве послове испуњавали.{S} |
| те, — осијече Перо, окрећући им леђа. — Ви сте ме довели у затвор, ви ме проћерујете, ви ћете м |
| асом, каквим се обично здравице држе. — Ви сте мене, овај, <pb n="4" /> које ја данас славим мо |
| дговори Перо понизно, снебивајући се. — Ви како гласате мени је право.{S} Мени не треба ништа н |
| и хартије на страну и одахнувши мало. — Ви се зовете Перо Карантан?</p> <p>— Зовемо молићемо, — |
| по глави и гледајући некуд у страну. — Ви сте некада у вашега свећеника, тражили некакве крсне |
| > <p>— Ех, што сте ми дошли? — викну. — Ви, ви, ви... знам ја све вас!...{S} Одмах иђите из мој |
| Комесар забиљежи и накашља се.</p> <p>— Ви сте, али, вашими дјелами чинили протузаконитости, — |
| е вино преда се и почеше пити.</p> <p>— Ви знате, браћо, — поче Јефтан озбиљно, малко уобљеним |
| како да се понаша при дочеку.</p> <p>— Ви само мене пустите напријед, — говораше неуморно, — и |
| и него по један илити два бунтовника, а ви их имате стотину...</p> <p>— Ама нијесам ја бунтовни |
| проћерати?</p> <p>— Ако не вјерујете, а ви питајте, — осијече Перо, окрећући им леђа. — Ви сте |
| ћи их. — Само да ја умакнем комесару, а ви гоните колико хоћете.</p> <p>Па сједе за сто и напис |
| е, позору изложеноме, мјесту кажете, да ви не дозвољавате ни цару да проси дјевојку.{S} Управо |
| жена, а и не треба ми жена.{S} Ама кад ви велите да треба, онда ће свакако требати...{S} И кој |
| а макар и у тикви.{S} И вама фала, које ви мени наздрависте за мој дуг живот...{S} Ама, браћо м |
| м, пењући се на столицу. — Онда... које ви мени тако лијепо кажете и које ја мислим да је прија |
| ијеко.</p> <p>— А неко ми рече, да ћете ви сјутра ићи? — запита. — Сјутра одма!</p> <p>Они се з |
| м руке к’о Пилат...</p> <p>— Шта велите ви, браћо? — запита <pb n="62" /> Јефтан, окренувши се |
| о да их умива.</p> <p>— Па, размишљајте ви, брате, — рече. — Ја вам у то ништа не знам.{S} Ја п |
| данас славим моје крсно име и које сте ви, моји пријатељи, мени дошли и које вама фала на љуба |
| ућута.</p> <pb n="80" /> <p>— Таки сте ви сви.{S} Сви непоштени! — прогунђа стари мрштећи се.{ |
| Шта ћете? — запита шиштајући. — Ко сте ви?</p> <p>— Ево ти дошли, — одговори Јово весело. — Пр |
| абло дудово, сједе.</p> <p>— Ама ко сте ви? — запита јаче.</p> <p>Јово се засмија и пљесну рука |
| дравицу и када викнем: „живили“, онда и ви викните и дигните грају...</p> <p>Учитељ се био толи |
| тан, окренувши се друговима. — Реците и ви коју.</p> <p>— Прво: треба да узме жену с миразом, — |
| било вас, које ја с вама лијепо живим и ви ме веселите и забављате, што вам никада, ни у гробу, |
| и скочио у воду...</p> <p>— Е видите ли ви објешењака! — кроза смијех викну Јефтан, поново се в |
| ас у трећега јарана.</p> <p>— Велите ли ви, браћо, сви, да је паметно да се ја женим? — запита |
| та ти велиш, Перо?</p> <p>— Ето... како ви велите, — одговори Перо понизно, снебивајући се. — В |
| де и, испод ока, погледа госте. — А што ви још не шетате? — запита их. — Шетња је здрава...</p> |
| м се огледала радозналост, да час прије виде ту лијепу невјесту.</p> <p>Неки постадоше и нестрп |
| че, Дрине, Тисе, Врбаса, Саве и Цетине, види користи од вашег брака; да сретно буде по ваш дом |
| онако са стране, погледа у филџане, да види: јесу ли напуњени?{S} Жила она опет му искочи на ч |
| огао учинити.</p> <p>— Ишао је зато, да види: има ли икаква ђевојка љепша, од наше красне удови |
| укама <pb n="142" /> и издиже главу, да види: оклен пјесма долази?...{S} И опази, удаљену, љепо |
| , ухвати се за гриву и склопи очи да не види своје пропасти, а Јефтан потјерао за њим, труцка н |
| је и писао нешто, правећи се као да не види Перу.{S} Пребирао је некакве хартије и мрмљао нешт |
| пролети, ни зец да шушне, ни нико да се види, осим некаквих бубица, прозрачних крила, што, катк |
| ам ни свијеће...{S} Мјесечина је, па се види и без ње...</p> <p>Гости разастријеше сламу по соб |
| резриво узвијајући носом. — Што се више види, више се <pb n="96" /> и зна, више...{S} Ја сам у |
| нило као неки сан и као да све ово, што види и чује, није могућно...{S} Он да испроси ђевојку, |
| и к’о што ваља.</p> <p>— Ама ја хоћу да видим, — дрекну Перо опет. — Купује се теле па се и оно |
| Аћима хоће о нечем да увјери, — Ама ја видим.{S} По јутру познајем дан.{S} И, право да ти рече |
| Хајде, по Богу брате, да је само очима видим.</p> <p>— јок, — осијече Благоје отргнувши се. — |
| b n="71" /> <p>— Дош’о сам само да тебе видим, — дочека Јово живо. — Ти си ми к’о отац, па хоћу |
| роси ђевојку, <pb n="131" /> а да је не видим, — осијече Перо изазивачки.</p> <p>Благоје испи ч |
| . — Не могу ја узети ђевојку а да је не видим.</p> <p>Обрен гурну мачку и одбаци аршин, па се и |
| <pb n="136" /> ћу ја да своје дијете не видим сваки дан?{S} Научила на њу, па ако ми није вазда |
| иво. — Ти си ми к’о отац, па хоћу да те видим.{S} А ево сам дов’о и два пријатеља и једно момче |
| ... — Осијече доктор и пође пред њим. — Видиме...{S} Шнел...</p> <p>Кад су стигли у Хотел, Перо |
| и стани на воду, а ја ћу на сухо, па да видимо ко ће кога потопити...{S} Знаш ли ти, болан, да |
| " /> <p>— А-а знао сам ја, — промуца. — Видио сам, ђе све нешто шапуре...{S} А жао ми их... обо |
| је само и пазио на оне дућане, гдје је видио окупљено <pb n="99" /> више људи и ослухивао је: |
| ина, па вазда добре муштерије.{S} Да си видио колико сам муке им’о док сам каз’о како си ваљан |
| инах...{S} То је, наиме, потребно...{S} Видите, како ово доликује <pb n="150" /> против вама... |
| ћ Благоју рекао, па задрхта.</p> <p>— А видите, — настави комесар, — није ли, али, то нарушавањ |
| ли, одма би скочио у воду...</p> <p>— Е видите ли ви објешењака! — кроза смијех викну Јефтан, п |
| рило неколико дроњака.</p> <p>— К’о што видите, сиротиња, — рече стари тужно. — Ја знам, да се |
| драв три дана одлеж’о у хавсу?</p> <p>— Видићемо, — одговори апсанџија узвијајући обрвама. — Ов |
| ’о што овђе пише? — запита. — То ти је, видиш, једна дипломација...</p> <p>— Нема ту никакве ди |
| .{S} Па како то држиш како ли пазиш?{S} Видиш ли колика ти је паучина по зидовима и колика је п |
| — шапну стари жени, улазећи за њима. — Видиш, да их је пуно!</p> <p>— А кахву? — прошапта она. |
| он застаде мало и намигну му.</p> <p>— Видиш, како је кад човјек хоће да се жени, — рече брзо, |
| кија од пет година дана...{S} Ах, да је видиш!...</p> <p>— Па лијепо; њу ћу и тражити, — упаде |
| никако не видиш?..{S} Ја баш хоћу да је видиш...</p> <pb n="126" /> <p>Перо се мало замисли, па |
| отра бркове.</p> <p>— Па ако ћеш да је видиш, нико ти не брани, — рече мирно, утишавајући га. |
| ви све мени, па да уредим.{S} Ако је не видиш сад, виђећеш пошље, па доста ти је...{S} И како б |
| ко Бога знаш, — упаде Перо. — Зар им не видиш столице у рукама?</p> <p>— Ништа бит’ неће, — опе |
| је...{S} И како би било да је никако не видиш?..{S} Ја баш хоћу да је видиш...</p> <pb n="126" |
| , да потврдиш просидбу <pb n="129" /> и видиш ђевојку.{S} Лијепо све да уредимо, па одма сјутра |
| евојка да пође за њега, а никад га није видјела?..{S} Каква ће то ђавоља свадба бити?...{S} Как |
| ехну и, од радости, наклони се опет.{S} Видјело се, да су га Јефтанове ријечи погодиле у најосе |
| Он да испроси ђевојку, коју никад није видјео?...{S} И дјевојка да пође за њега, а никад га ни |
| ору, да им отуда покаже, е немају ништа видјети...{S} Уједанпут испусти чудан крик.{S} Брада му |
| , нарочито по кажипрсту гдје ће се боље видјети, а дебели сребрни сахатни ланац објеси о врат.< |
| ан кут, у коме их са улице нијесу могли видјети.</p> <p>— Овђе ћемо ми, — рече. — Овђе је згодн |
| жи им се мало.</p> <p>— Је ли те стрина виђела? — шаптао је Јово полугласно.</p> <p>— Није...{S |
| а озбиљан и замишљен. — Ја к’о кириџија виђео сам много, ама ти ћеш виђети више...</p> <p>— Све |
| уше ја је још добро не знам, нијесам је виђео <pb n="45" /> откако је из школе изашла, ама је с |
| више...{S} Ја сам у нашем селу највише виђео, па највише и знам...</p> <p>Уједанпут обојица уз |
| шли на улицу. — Ја још ни једне нијесам виђео.</p> <pb n="122" /> <p>— Биће да сад спавају, —- |
| и богат и све...</p> <p>— Ама ја нисам виђео...</p> <p>— Па каз’о сам да ћеш виђети, — прекиде |
| о није какво!...{S} Немате у њему ништа виђети...{S} Ништа!</p> <p>И лагано пође прозору, да им |
| ете изнад траве.</p> <p>— Хоћемо ли сад виђети кога? — запита Јефтан, пошто су изашли из гаја и |
| , чак, позива и на госте „који су могли виђети ако су гледали“ и каже, да се готов и на суду за |
| м виђео...</p> <p>— Па каз’о сам да ћеш виђети, — прекиде га Благоје љутито. — Ти ћеш отићи са |
| говор:</p> <p>— Благо теби, свијета ћеш виђети, свијета, — вели Јован, старајући се, да изгледа |
| ’о кириџија виђео сам много, ама ти ћеш виђети више...</p> <p>— Сведно, одговори Данило лијено. |
| , па да уредим.{S} Ако је не видиш сад, виђећеш пошље, па доста ти је...{S} И како би било да ј |
| nschen Sie</foreign>? — запита их млад, вижљаст келнер, који као да испод земље васкрсну, и гле |
| ј.</p> <p>— Учитељу, јављамо ти радосну вијест, да се оженио наш друг Перо Карантан, — поче Јеф |
| уку није на сметњи.</p> <p>Након дужега вијећања, у коме је Аћим живо протествовао против шибањ |
| а приступим и изговорим здравицу и када викнем: „живили“, онда и ви викните и дигните грају...< |
| вицу и када викнем: „живили“, онда и ви викните и дигните грају...</p> <p>Учитељ се био толико |
| reign xml:lang="de">Zahlen</foreign>! — викну Благоје прекидајући причање и као са презрењем гл |
| лава и милост, а теби магарећа глава! — викну Бошко. — Да си ти паметан чојек ти би... ти би... |
| b n="75" /> <p>— Крава, крава, крава! — викну још гласније.</p> <p>— Чија крава? — запита неко |
| и прекиде поучавање.</p> <p>— Ето га! — викну онај што је опалио, пунећи пушку поново.— Ето га! |
| p>— О, брате, као да ми те Бог посла! — викну обрадован Перо и поче га грлити. — О, брате слатк |
| штовани <hi>пунац</hi>.</p> <p>— Аха! — викну Благоје улазећи у собу и тарући крупан зној са че |
| шта је дошао. — Мени треба крштеница! — викну изненада и исправи се. — Крштеница треба, па да м |
| > <p>— Ти ми се не мијешај у послове! — викну. — Шта ти знаш? ..{S} Зар Данило не може пјеше ић |
| за раме и дрмну њиме.</p> <p>— Хајде! — викну.</p> <p>Обојица пођоше.</p> <p>Нијесу дуго ишли, |
| о да ће полетити.</p> <p>— Нема Томе! — викну загушено, приближујући им се. — Нема Томе, нема к |
| а гласам, да се Перо ожени са стране! — викну Јово изненадно. —- То је најбоље!</p> <p>— Предла |
| преда њих.</p> <p>— Станите, станите! — викну, заустављајући их. — Погођено је!...{S} Сад ћу ја |
| p> <p>— Бјежи, бјежи од мене крвниче! — викну и показа му свих десет прста, као да ће му тога ч |
| ала.</p> <p>— Фала Богу кад смо живи! — викну Перо и, онако у свима хаљинама, завали се у креве |
| ела, синко, жив био, дела ти прифати! — викну. — Фала Богу, кад сам ја добио одмјену.</p> <p>Пе |
| и по столу.</p> <p>— Не треба толико! — викну. — Није он један министар па да му се држе десет |
| крену према вратима.</p> <p>— Данило! — викну из свега грла.</p> <p>На вратима се помоли једна |
| сламу.</p> <p>— Хајде, да је гледамо! — викну.</p> <pb n="125" /> <p>— Хајде, по Богу брате, да |
| у рукама.</p> <p>— А-а да их гонимо! — викну. — Да гонимо до куге!</p> <p>— Куда ћеш их гонит’ |
| p> <p>— У мене је све овдје записано! — викну и узе чашу вина. — Драги жениче и невјесто! — дре |
| емљу и зелену траву.</p> <p>— Сретно! — викну Јово и поче точити вино.</p> <p>— Сретно! — загра |
| .</p> <p>— Охо, како је у вас лијепо! — викну још с врата, чим је опазио како се презагријана п |
| е красне удовице Стаке?</p> <p>— Охо! — викну неко. — То није ни махнито!</p> <p>— И сад вели д |
| чи. — Оженио се, погани син, без нас! — викну веселије, па се окрену двојици муштерија што бија |
| {S} Слободни сте!</p> <p>— Фала Богу! — викну обрадован Перо и удари капом о тле. — Бог вас пож |
| , крава, крава Филипова у нашем житу! — викну. — Крава Филипова!{S} Крава, крава, крава!</p> <p |
| ну у смијех.</p> <p>— Знам шта хоћеш! — викну из свега гласа, поигравајући пред њим. — ха, ха, |
| p> <p>— Па испросио сам и уредио све, — викну Благоје весело и опет пође да га љуби. — Ти си ми |
| поврати вратима.</p> <p>— Кажи Јоки, — викну жени, — нека у тефтеру нађе Филипово име и нека м |
| ака.</p> <p>— Ех, с тога ја и плачем, — викну, — што ми се чини, да се не враћамо више, ако поћ |
| За ту ријеч требало би да те пољубим, — викну. — Ти си... ти си... хеј Маре, — па изађе на врат |
| није жена кокош, па да ти је купимо, — викну Јефтан жешће, ударајући руком по столу. — Жена је |
| него с њоме халву...</p> <p>— Добро, — викну Јефтан тапшући га по рамену. — Са Стаком ћеш га б |
| <pb n="121" /> <p>— Дај новце, Перо, — викну Благоје пипајући се по џеповима. — Ти плати за об |
| смјешнији него прије.</p> <p>— Ја ћу, — викну он колико га грло доноси... — Ево мене!</p> <p>— |
| у њих и отвори их.</p> <p>— Извол... — викну, али на половици ријечи застаде и остаде онако ра |
| гледа.</p> <p>— Ех, што сте ми дошли? — викну. — Ви, ви, ви... знам ја све вас!...{S} Одмах иђи |
| ..</p> <p>— Шта?{S} Шта ми је све то? — викну Бошко и скочи са столице... — Хајде ти стани на в |
| мрко погледа.</p> <p>— А шта ти знаш? — викну. — Ко си ми ти?</p> <p>— Ја сам паметни чојек, је |
| даше. — Не дозвољавам и не дозвољавам — викну, бјешње и поче ударати руком о сто.</p> <p>— А шт |
| видите ли ви објешењака! — кроза смијех викну Јефтан, поново се враћајући друштву и вукући Перу |
| же.</p> <pb n="93" /> <p>— Пристајемо! —викну Перо, пружајући руку у знак да је свршена погодба |
| — запита.</p> <p>— Бре Стака је горска вила! — дочека Перо брзо. — Она је к’о зарђала пара, а |
| жив, болан?</p> <p>Стари Игњат разврати вилице и рикну као дивља звијер.{S} Обје руке рашири и |
| ну Перо, окренувши се опет друговима. — Вина, фала Богу, има.{S} Има браћо! за вино не треба же |
| пазарити.{S} У мене, знаш, има свакаква вина: најприје од десет година, па све до пет...{S} Има |
| ао је механџије, псовао свирачице и сва вина на свијету, бијела и мрка.{S} И обично се заклињао |
| воду у вино!..{S} Продао лани сељацима вина, па кад су људи отворили бачвицу, из ње испани риб |
| се на столу зарумени овећа боца изврсна вина.{S} Благоју синуше очи кад га угледа.{S} Наточи у |
| колико кад га човјек понуди чашом добра вина и кад му рекне да је паметан.</p> <p>— Ја, по могу |
| ма, на столици, руменила се велика боца вина, двије чаше и три чиније „мезе“.</p> <p>— Цо то је |
| ом по столу, нареди механџији да донесе вина.</p> <p>— Болан, па није ружан твој живот, — рече |
| е било ове женске главе, која ми донесе вина и протра ме по прсима, умро бих...{S} Ето, није се |
| брез воде« а не вели се: »к’о риба брез вина«...</p> <p>Домаћица, под којом је непрестано столи |
| достојанствено.</p> <p>— А продајеш ли вина?</p> <p>— Јок.</p> <p>Стари дубоко уздахну.</p> <p |
| ин му је био добар!...{S} Мог’о је пити вина, па још из леђена од дванајес’ ока.{S} Не може сва |
| стола, држећи у руци овећу чашу препуну вина, укочио се и издигао главу на више, као да се слик |
| све овдје записано! — викну и узе чашу вина. — Драги жениче и невјесто! — дрекну из свега глас |
| Куцну празном боцом о сто и нареди још вина...</p> <p>Иза тога Перо је трчао у механу <pb n="2 |
| Вина, фала Богу, има.{S} Има браћо! за вино не треба женска глава.{S} Точите!</p> <p>Но они му |
| четицу и поче га чистити.{S} И размаза вино по свој кошуљи.</p> <p>— Ништа... ништа је то, — р |
| ико заговорио, да је чак заборавио и на вино и тек <pb n="164" /> и кад неко, у страни, испали |
| је, да речемо, Бог одредио воду, а није вино; с тога се и вели: »к’о риба брез воде« а не вели |
| исто...</p> <p>— Остави, Бога ти, твоје вино, — прекори га жена, која као да није много пазила |
| је друго вода, а друго вино.{S} А моје вино може на изложбу ако ћеш у Стамбол...</p> <p>— А и |
| азне чаше, и прелијевао их.{S} Отуда се вино разлило и по свему потрпежњаку, — јединоме чаршафу |
| разговор. — У бухљивим бачвама одма се вино поквари, па се усирћети, па не ваља ништа...{S} А |
| духове и разговара се с њима, — метнуше вино преда се и почеше пити.</p> <p>— Ви знате, браћо, |
| <p>— Сретно! — викну Јово и поче точити вино.</p> <p>— Сретно! — заграјаше сви...</p> <p>Пушке |
| шта је вода и да је друго вода, а друго вино.{S} А моје вино може на изложбу ако ћеш у Стамбол. |
| о, како је вечерао у својој кући, а пио вино у — Паризу.</p> <p>Наши путници одјахаше од коња, |
| реш кад попијеш чашу...</p> <p>— Красно вино! — потврди Благоје опљуцнувши поред себе. — Ја <pb |
| нако каз’о...{S} Знаш, драго ми уз љуто вино мало слатке пите...</p> <p>Перо Карантан као да се |
| него причати.{S} Он, чак, сипа и воду у вино!..{S} Продао лани сељацима вина, па кад су људи от |
| и најмилија пријатеља, који, загријани вином и необично расположени, тек што му наздравише и и |
| 8" /> упаде Обрен. — Њих треба напунити вином и понијети за пута...</p> <p>— И један треба лије |
| олему као јаребичино јаје, и попрска му вином нову кошуљу.</p> <p>Јово Перотић јаукну, скочи по |
| А, ето, читав свијет зна, да у правоме вину нема риба.{S} Њима је, да речемо, Бог одредио воду |
| на његове опомене. — Данас да говориш о вину, к’о да не знаш о другоме...</p> <p>— А што не би |
| је био прост, дрвени сандук, из кога је вирило неколико дроњака.</p> <p>— К’о што видите, сирот |
| игнувши, у знак одушевљења, обје руке у вис и машући њима као крилима.</p> <p>Обрен Пушибрк бац |
| чаше, а Данило, од радости, баци капу у вис и поче поигравати.</p> </div> <div type="chapter" x |
| на зидовима.{S} Само, у једноме крају, висиле су некакве старе, окрпљене чакшире, а испод њих |
| у старе, широке хаљине Перине, које су висиле о њему као о суху дрвету, и изгледао је смјешниј |
| ржене траве и готово их давио; озго, са висине, као да се нешто тешко, врело спуштало на њих и |
| рантана.</hi> </head> <p>Перо Карантан, висок, сухоњав <hi>младић</hi>, са руменим, дугуљастим |
| љ прије, него су се кола и зауставила и високо издиже изнад главе чутуру, коју му додадоше. — М |
| капа некаква просјака и разбијена глава високога циганина...</p> <pb n="145" /> <p>Кад је дошао |
| мрака климатао <pb n="58" /> на једној високој троножници, бројећи димњаке на сусједским крово |
| ко вријеме врло славан.{S} Прославио се витешким својим подвизима, јер је волио черупати се мак |
| S} На собним вратима помолила се њежна, витостаса Мара, лијепа и мила и, као да је собом унијел |
| а, понајвише каква новајлију, који није вичан механском ваздуху.</p> <p>Због тога је приступио |
| имати са властима посла.{S} Није им био вичан и није знао како се с њима треба понашати.{S} С т |
| } А, ето, и Перо је паметан и он ми све виче: <hi>тако је!</hi></p> <p>Мара не одговори ништа, |
| <pb n="170" /> не би промијенио и сада вичем из свега грла: куку ономе, ко није ожењен!“</p> < |
| аметно...</p> <p>— Полахко, полахко, не вичи толико! — упаде преплашени Перо, дајући му знак и |
| ма нико није прав...{S} Дигли главе, па вичу: »ми нећемо слушат’ никога, ми мислимо како ми хоћ |
| више види, више се <pb n="96" /> и зна, више...{S} Ја сам у нашем селу највише виђео, па највиш |
| о узвијајући носом. — Што се више види, више се <pb n="96" /> и зна, више...{S} Ја сам у нашем |
| бео човјек, са округлим као пун мјесец, више модрим него црвеним, лицем, дебелим и облим, сличн |
| е, гдје је видио окупљено <pb n="99" /> више људи и ослухивао је: одакле ће чути највишу грају, |
| јем дан.{S} И, право да ти речем, ја га више не могу гледати по сокаку и мучити се с њиме, него |
| нако „на божјој вјери“...{S} Но Перо га више није слушао.{S} Удаљена музика као да га је успављ |
| , нит’ га се бојим...</p> <p>Но Перо га више није слушао.{S} На собним вратима помолила се њежн |
| рво у гори, што се каже.{S} Знао је, да више никога код куће затећи неће кад <pb n="27" /> се в |
| ен овом здравицом, трепташе трепавицама више него обично.{S} Збуњено се окреташе на све стране |
| ?{S} Ти! — узвикну бијесно. — А зар има више будале од тебе?</p> <p>Као по команди сви гости ос |
| пуну вина, укочио се и издигао главу на више, као да се слика.{S} На једној трепавици блиста му |
| у главу, само малко да га удари, ништа више него да му мозак пролије.</p> <p>— Ни цару ја то н |
| сад? — запита. — Зар се не мицати никуд више из овог пакла?</p> <p>Јефтан увуче руке у џепове и |
| царске дјевојке?</p> <p>Перо не могаде више да се одржи. <pb n="147" /> Задрхташе му и ноге, п |
| псовао и Јову.</p> <p>— Нећу ти ја овђе више ноћиват’, па да ме на комаде сијечеш, — рече. — Ни |
| ко треба још кога да зовнемо, па нек је више гласова.{S} Ако треба и скупштина читава, ја кабул |
| е и чврсто одлучи да запроси.{S} Што је више ишао њима, самовање му је постајало све теже и уви |
| че их савијати и уређивати.{S} И што је више савијао, све му на срцу лакше.{S} Као оловом да му |
| потврди удовица и, као нехотице, све се више наслоњаше на раме му.</p> <p>— А јуче је било лије |
| леђа им, топ или лагум пукао, не би се више препали.{S} Обојица одскочише од земље и блесасто |
| ан, презриво узвијајући носом. — Што се више види, више се <pb n="96" /> и зна, више...{S} Ја с |
| као да вели: „прошло је то“. — Њему се више не вјерује!</p> <p>— Превариће он, — одговори Алек |
| осподине!</p> <p>— Само овдје не можете више имати боравка, — дочека комесар јаче. — Морате, ал |
| их оштрим погледом.</p> <p>— Не чекајте више, — осијече. — Хајдете, па ми одма враћајте жито!.. |
| исто одахну, када му објавише, да не ће више бити ђак.{S} Школа му је била изашла на врх главе |
| ца као да се замислише и не проговорише више ни ријечи.</p> <p>У другу недјељу пођоше опет.{S} |
| ом полицијског комесара морао је чекати више од пола сата...{S} Ту су се, у широком ходнику, гу |
| џија виђео сам много, ама ти ћеш виђети више...</p> <p>— Сведно, одговори Данило лијено. — Воли |
| ја.</p> <p>Опет пође у механе и, пијући више него прије, поче лупати боце, прозоре, чаше и ујед |
| тан јаче. — Само ти слушај мене и немој више разбијати чаша ни боца.{S} Није боца попов нос, па |
| ш, — рече мргодно. — Ама овако нема вам више ништа.{S} Ако вам није мрско, сад можете мало прош |
| {S} Нарочито је волио ово пошљедње, тим више, што није морао сам ићи, него је, обично, водио уз |
| и ето ти шта ће.</p> <p>— Не превари он више! — дочека <pb n="104" /> Бошко и, звизнувши, одмах |
| постајало све теже и увидио је, да тако више не може издржати.</p> <p>На саму Нову Годину пође |
| кну, — што ми се чини, да се не враћамо више, ако поћерамо к’о што смо почели.</p> <p>Перо не з |
| ру за судског писара, ти...</p> <p>Перо више ништа чуо није.{S} Чим је сазнао да ће Мара ићи за |
| <pb n="84" /> себе.{S} А бухе га све то више пецкаху и копрцаху се испод њега, као да је на мра |
| о и јуче, угладио се, само што се нешто више огледао у огледалу, чешљао се мимо обично и фес ма |
| n="150" /> против вама...{S} Но ја вас више нећу затварати...{S} Слободни сте!</p> <p>— Фала Б |
| > се врати из механе; знао је, да се ту више нико неће на њега ни осмјехнути, нити ће се намрго |
| ти, — осијече полицајац и као да се још више испрси.</p> <p>Перо протра очи, мислећи, да и сад |
| к јој испаде из руке.{S} И поцрвени још више, поклопи очи рукама и утече из собе.</p> <p>Стари |
| е.</p> <p>— Онда... онда... — поче оним вишим гласом, пењући се на столицу. — Онда... које ви м |
| ћо, — узвикну, након дуже почивке, мало вишим, уобљеним, необичнијим гласом, каквим се обично з |
| е преварио и прије, те су му, на правди вишњега Бога, претеслимили нас, к’о метиљаве овнове...< |
| мајући њиме. — Што не каза да се нијеси вјенч’о, црн ти образ сад и вавијек!</p> <p>Перо зину.< |
| цркву и добро платити попу, па нек одма вјенча...</p> <p>Перо слегну раменима...</p> <p>— Што т |
| бити без тебе? — запита. — Та нећемо ми вјенчавати за се...{S} А с тобом ће ићи још неко, да ти |
| ек је жена, па је добро.{S} И лијепо се вјенчај и буди чојек и нек ти буде све у реду.</p> <p>— |
| агоје.</p> <p>— Тако је.{S} Нек се тамо вјенчају! — прихвати стари живо. — Не дам ја никоме да |
| асабу <pb n="154" /> му, па нек се тамо вјенчају, — предложи Благоје.</p> <p>— Тако је.{S} Нек |
| рат не дође, — рече. — Кад би ме с оном вјенчали, одма би скочио у воду...</p> <p>— Е видите ли |
| кукове и унесе му се у лице.</p> <p>— А вјенчање? — запита. — Како ћемо с њиме?</p> <p>Перо се |
| ијепо све да уредимо, па одма сјутра на вјенчање.</p> <p>Перо га погледа попријеко, готово крвн |
| запријетили, да ће ми је довести амо на вјенчање...</p> <p>Јефтану сину лице и, од радости, ума |
| ну.</p> <p>— А ко ти је каз’о да сам се вјенчао? — отегну. — Незнаш ти на какав сам белај ограј |
| ледали се, замиловали се и брже ћемо се вјенчати.{S} Добра је, златна је, а уза сваку годину но |
| — Јеси ли трговац, касапин, која ли си вјера?</p> <p>— Ја тргујем, — одговори Перо достојанств |
| фтан потресен, бришући сузу. — Халал му вјера ко те таког родио и на нас намјерио!</p> <p>Па, с |
| ринчом) и једини Јефтан што му је остао вјеран и још се једнако бринуо за њега.</p> <p>— Жени с |
| жалостивно. — Нијесам ни ја отпадник од вјере.{S} Нијесам ни ја разапињо Исуса, па опет ме, ето |
| оглобљени и поробљени онако „на божјој вјери“...{S} Но Перо га више није слушао.{S} Удаљена му |
| то се драгоцјени Јефтан, нераздјељиви и вјерни друг Перин, намислио женити.</p> <p>— Зап’о сам |
| а дана Перо као да клону духом и изгуби вјеру у се.{S} Изгуби и наду, да ће икада у својој кући |
| вели: „прошло је то“. — Њему се више не вјерује!</p> <p>— Превариће он, — одговори Алекса упорн |
| че. — Кад нема Јефтана уређуј ми ти.{S} Вјерујем ти к’о оцу своме...</p> <milestone unit="subSe |
| ебе полиција проћерати?</p> <p>— Ако не вјерујете, а ви питајте, — осијече Перо, окрећући им ле |
| Благоје се намргоди.</p> <p>— Кад ми не вјерујеш, онда и немам посла с тобом, — осијече и као п |
| пара и свега имам...</p> <p>Старац, не вјерујући, погледа га попријеко.</p> <p>— А имаш и пара |
| тражио!</p> <p>— Баш? — запита Јово не вјерујући. — Је ли истина?</p> <p>— Баш, — потврди Јефт |
| ће је сваки час угледати.{S} Узалуд!{S} Вјетар је пиркао и играо се танким завјесама на прозори |
| милује га по образу и лагоди.{S} И тај вјетар доноси, из даљега, некакву пјесму, звонку и умиљ |
| у и драгају ода свих страна...{S} И као вјетар прохладан да попухује, милује га по образу и лаг |
| Затим се окрену у страну и слушаше како вјетар звижди, тресе прозорима, носи и разбија лонце са |
| љу и поиграва пред њим.{S} И, као да га вјетрови понијеше, он се брзо окрену и отрча из авлије. |
| је.{S} Ипак му је нос највише страдао и вјечито је сличио руменом, расцвјетавајућем пупољку...< |
| елавим обрвама и дугим трепавицама, што вјечито трепећу, стао је украј стола, држећи у руци ове |
| упалих прсију и уских, кукастих рамена, вјечно огрнут <hi>иберцигером</hi>, лагано уљезе у собу |
| екакав пустахија.{S} Ако он не сврши на вјешалима, неће свршит’ нико.</p> <p>— А јеси ли ти про |
| устити такими ријечими наносити повреду владарима?{S} И какву дјевојку рабите?{S} Ко је вама до |
| ло живахан и отресит...{S} Чим је почео владати собом, почео је лупати и тући матер, а првим ри |
| га, <pb n="35" /> па ми, богме, ни сами владика не може ништа, нит’ га се бојим...</p> <p>Но Пе |
| р па да му се држе десет здравица.{S} И владики би много било...{S} Доста је њему и учитељева.< |
| КА“</p> <p>УРЕДНИК: РИСТО КИСИЋ.</p> <p>ВЛАСНИК: ИЗДАВАЧКА КЊИЖАРНИЦА ПАХЕРА И КИСИЋА.</p> <p>Б |
| то ти власт иште, то треба давати...{S} Власт је од Бога дата и њојзи, побратимковићу, треба да |
| ни, па је мене посл’о...{S} А милостива власт хоће крштеницу одмах.</p> <p>— Хм, хм, — дочека п |
| лас и настави љубазније: — Ех, кад хоће власт, и биће готово одмах...{S} Ти мало причекај, па ћ |
| агледа у очи.</p> <p>— А зар и то тражи власт? — запита.</p> <p>— Не иште... не тражи... — опет |
| о покушавајући да се осмјехне. — Што ти власт иште, то треба давати...{S} Власт је од Бога дата |
| најпријатније, што ће добити над собом власт, оштрију него што су отац и мати.{S} Ипак се тјеш |
| вићу!...{S} Ми треба да мислимо к’о што власт хоће.{S} Најпошље ми не треба ништа ни да мислимо |
| ковићу, на ме!...{S} Ја лијепо живим са власти, па ми она даје свега.{S} Она наћерује сељака да |
| орити о њој.</p> <p>— Ех, ех, кад је од власти, то ти је, побратимковићу, друга ствар, — одгово |
| цу?</p> <p>— Треба...{S} Траже ми је од власти, — понизно одговори Перо и поклони се до земље.< |
| на зло навлачиш...{S} Пит’о сам ја код власти <pb n="43" /> и мени казаше, да тамо не траже ни |
| тле, док се најприје подробно не би код власти распитао: нема ли она шта против тога и није ли |
| е опет, — понови јаче, — јер милостивој власти треба крштеница и за Јефтана Мргудића.{S} Он не |
| о човјека у земљи, који се толико бојао власти колико поп и који би био у стању са већим страхо |
| ће свакоме „бити наклоњен и пред свима властима штитити му интересе“...</p> <p>— О, брате, као |
| о зна зашто, али он није волио имати са властима посла.{S} Није им био вичан и није знао како с |
| е комесар важно. — Ја знам све вас, све Влахе...{S} Ви вазда мислите о некаквим чудами...{S} У |
| орно запита доктор, окрећући се Пери. — Во ист полесно?</p> <p>Перо нијем, укочен, не одговори |
| воде никад не сипљем.{S} Ја знам шта је вода и да је друго вода, а друго вино.{S} А моје вино м |
| ања, па, онако мокар, пустивши да му се вода циједи низ лице и браду, приступи ближе Пери и доб |
| м.{S} Ја знам шта је вода и да је друго вода, а друго вино.{S} А моје вино може на изложбу ако |
| нек се од мене не боји пријеваре.{S} Ја воде никад не сипљем.{S} Ја знам шта је вода и да је др |
| вино; с тога се и вели: »к’о риба брез воде« а не вели се: »к’о риба брез вина«...</p> <p>Дома |
| } Одмах иђите из моје куће, куд вас очи воде и ноге носе...</p> <p>Јефтан и Перо не одговорише |
| ме ко је на суху, а куку ономе ко је на води, ето то ти је мој палиграф...{S} Сухоња је вазда ј |
| ире.</p> <p>— Јак је, брате, Јенглез на води, — прошапта. — Те морнарица, те адмирали, те ђенер |
| а ће те преварити за ситницу, ако те не води познат чојек као ја...</p> <p>И Благоје поче низат |
| .{S} Купа се лијепо у хладној, мирисној води, плива и осјећа, како га таласи запљускују и драга |
| ни.{S} Дугачке, црне косе распустила по води, издигла бјељу него у лабуда главу, обје руке пруж |
| дугачке, танке, повијене гране купају у води.{S} Испод њихових грана купају се лабудови.{S} Шес |
| о упрти пртљагу и пође пред њима, да их води Јовановој кући.</p> <p>Затекоше Јована гдје се нас |
| е полако упутише уском путањом, која је водила кроз риједак, јасенов гај, у село...{S} Унаоколо |
| <p>— Мени је наређено да Перу Карантана водим у полицију, — рече полицајац и поносито се испрси |
| <pb n="141" /> из девете касабе и да је водим...{S} И Благоје, никакав чојек, коме сам платио р |
| то није морао сам ићи, него је, обично, водио уза се још кога, понајвише каква новајлију, који |
| оји трче за звонаром, макар их и у јаму водио...{S} А, ето, и Перо је паметан и он ми све виче: |
| еро одбрани, зазвони у звонце.</p> <p>— Водите га у затвор, — рече полицајцу, који се појави на |
| о грубо.</p> <p>—- Перу Карантана морам водити, — осијече полицајац и као да се још више испрси |
| врди и Јово. — Ево, да опростите, ја ћу водити своју жену, ти Јефтане своју, а ти Обрене своју. |
| га попријеко погледа.</p> <p>— Мене да водиш?{S} Мене? — запита готово грубо.</p> <p>—- Перу К |
| љених прсију и, носећи овелику канту са водом, стењући и отхукујући, залијевала је кукурузе.</p |
| аше му, као да га је неко полио хладном водом...{S} Стид га, стид од сама себе, да тако изневје |
| скочи са столице... — Хајде ти стани на воду, а ја ћу на сухо, па да видимо ко ће кога потопити |
| се на вратима носећи <hi>слатко</hi> и воду.</p> <p>— Је ли вам ово сестра? — шапатом запита П |
| друго него причати.{S} Он, чак, сипа и воду у вино!..{S} Продао лани сељацима вина, па кад су |
| не могу дат’, — осијече поп, отресајући воду са браде. — Шта ће крштеница мртву човјеку?{S} На |
| иба.{S} Њима је, да речемо, Бог одредио воду, а није вино; с тога се и вели: »к’о риба брез вод |
| ? — запита Данило набусито. — Хоћу ли у воду јали у гору?</p> <p>— А што нијеси у хотелу, код Ј |
| би ме с оном вјенчали, одма би скочио у воду...</p> <p>— Е видите ли ви објешењака! — кроза сми |
| икакав необичан случај.{S} Нити је ко у воду скочио, нити се ко објесио; ни земљотреса, ни какв |
| ући им се. — Нема Томе, нема кола, нема вожње, нема пута!...</p> <p>Да је, на примјер, гдјегод, |
| било сједити <pb n="92" /> поред Томе и возити се...{S} Ипак не одговори ништа.{S} Само упрти п |
| енада чуо.</p> <p>Благоје се укрути као војник и салутира.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Befe |
| вршини искачу мале искрице.{S} И док је војника музика, у врху баште, свирала, он се лагано љуљ |
| а камо ли жени, — рече.</p> <p>— Воле, воле богме, — опет дочека Перо и, као са заносом неким, |
| дебљој а камо ли жени, — рече.</p> <p>— Воле, воле богме, — опет дочека Перо и, као са заносом |
| ком и удари га по устима.</p> <p>— Људи воле и крави дебљој а камо ли жени, — рече.</p> <p>— Во |
| би га прекорио због неуредна живота. — Волим, брате.{S} Срце ми се стисне и сузе ми ударе на о |
| лазио кући доцније него прије.</p> <p>— Волим пуну механу него пусту кућу, — говорио је свакоме |
| раговољно се продати у ропство.{S} А ја волим што сам се прод’о.</p> <pb n="39" /> <p>— Чујеш, |
| ти би овђе зло прошао...</p> <p>— Баш и волим што сам те наш’о, — дочека Перо одушевљено, — нег |
| њој драго живити...{S} Ја, што се каже, волио би живит’ хиљаду година, па макар и у тикви.{S} И |
| ала пара, а Стака к’о жути дукат!...{S} Волио би са Стаком хљеб јести него с њоме халву...</p> |
| >Три или четири шибања умирише Перу.{S} Волио је, додуше, да проведе још какву шалу: да млатне |
| <p>— Сведно, одговори Данило лијено. — Волио би ја да сам дома, па да лијепо спавам...{S} Ништ |
| ољку...</p> <p>Осим са дјецом, он се је волио тући и борити и са живином.{S} Патили су од њега |
| новости и ићи у механе.{S} Нарочито је волио ово пошљедње, тим више, што није морао сам ићи, н |
| ио се витешким својим подвизима, јер је волио черупати се макар с киме.{S} Ријетко које комшијс |
| а са Обреном добро не заговори.{S} Није волио да га они чују.{S} С тога се нестрпљиво врпољио н |
| кав страх.{S} Ко зна зашто, али он није волио имати са властима посла.{S} Није им био вичан и н |
| ије друкчије него баш треба!{S} И ја би волио бит’ без жене да не треба...{S} И њу је Бог створ |
| кога, — уплете се Обрен, који је и сам волио здравице држати. — Нека буде барем десетак здрави |
| стиша мало.{S} Једино, да срцу пусти на вољу, помијеша прсте у Данилову косу, затресе му главом |
| о њима су скакутали неколико безбрижних врабаца, којима врућина није сметала, и облијетало је с |
| орим ’вако с дана на дан, док и смрт за врат...</p> <p>— Жао ми је, — рече Јово, уозбиљивши се. |
| кажем и ја.{S} Само да ми она биједа на врат не дође, — рече. — Кад би ме с оном вјенчали, одма |
| ило је ријешено, да се Перо натовари на врат учитељу.</p> <p>У овоме питању Перо се није слагао |
| треба коме другоме да га натоваримо на врат, па нека се други мучи.</p> <p>— Нећеш га, зар, да |
| ето, стигла казна и послали ми кугу на врат.{S} Да је била кршна, не би чекала на ме, да дођем |
| јаче. — Да нам је Бог послао колеру на врат, ја се не бих љутио...{S} Рек’о би: од Бога је!... |
| лице и... јао... он само угледа дугачки врат своје <hi>суђенице</hi>.</p> <p>Перо врисну, скочи |
| а сред неба, те пече и у тјеме и у голи врат.{S} Прашина, испод кола, диже се и пада по очима и |
| а дебели сребрни сахатни ланац објеси о врат.</p> <p>— Је ли поп код куће? — некако сурово запи |
| и исцрвоточени и обрасли ситном травом, врата се накривила и канати готово да падну, па ипак... |
| тра, неко силно удари у собна врата.{S} Врата се отворише и на њима се појави стари Игњат.{S} Г |
| од Јефтана, обје руке сави око Обренова врата, па га поче стезати на прса и љубити.</p> <p>— Та |
| јастука, извалио се ма гдје, макар и за врата, и заспао.{S} Пробудивши се подбуо, мамуран, пому |
| то, — рече тјешећи га и баци четицу за врата. — Не брини ти!{S} Ја ћу теби дат’ своју кошуљу, |
| .</p> <p>Из авлије уљегоше, кроз ониска врата, у мрачну кућу, која, и ако по дану, бијаше мимо |
| јесу бухљиве...</p> <p>Стари погледа на врата и одмах прекиде реченицу.{S} Малена, танка, сухоњ |
| си... ти си... хеј Маре, — па изађе на врата и повика из свега грла, — донеси нам кахву!...{S} |
| уго, упути се њојзи.</p> <p>Ступивши на врата механска, застаде мало.{S} Смрдљив, тежак, топао |
| другога јутра, неко силно удари у собна врата.{S} Врата се отворише и на њима се појави стари И |
| три неједнака прозора и велика, дрвена врата, са два огромна каната.{S} Прозори су, додуше, би |
| усплахирани Перо утрча у собу и још са врата повика:</p> <p>— Помагај, господине, ако Бога зна |
| њава <pb n="137" /> дјевојка, дугуљаста врата, избуљених зелених очију, крњавих зуба (због чега |
| свијетљена, јер <pb n="132" /> је поред врата шкиљио један фењер, а на кривим степеницама горил |
| из полиције и хтједе се сакрити, кад се врата отворише, а на њима се појави главом Благоје и уг |
| са ужасном шкрипом и треском, отворише врата мале, приземне собице, и удовица и кћи јој Милка |
| у!{S} А Данило опет промолио главу кроз врата, па као да размишља: или би заплакао, или се засм |
| и тада Јово једним јачим ударом отвори врата...{S} У соби је сједио стари и гледао у тефтер, и |
| анастиром, — прогунђа Перо, затварајући врата за њима и закључавајући их. — Само да ја умакнем |
| ...{S} Зауставише се <pb n="48" /> крај врата и ту се почеше сашаптавати и разговарати...</p> < |
| о бијаху дошли да пазарују, и показа им врата. — Пазарујте сад у другога, а ја имам пречег посл |
| јасеви и бошче, повијају и лепршају око врата као барјачићи.{S} Све лијепо, чисто, уређено, »св |
| хо, како је у вас лијепо! — викну још с врата, чим је опазио како се презагријана пећ заруменил |
| уплашену слушкињу, кад стиже до попових врата и снажно гурнувши, отвори канат. — Је ли овђе?</p |
| и — упутише се механи.{S} Око механских врата дизала се граја...{S} Ту су се гурала три-четири |
| д куће затећи неће кад <pb n="27" /> се врати из механе; знао је, да се ту више нико неће на ње |
| p> <p>Покупивши новце, плавојка се опет врати за њихов сто.{S} Сједе до Пере, поче га миловати |
| stone unit="subSection" /> <p>Кад су се вратили у стрика Васину авлију, Данило се већ био пробу |
| И пет гроша мени, што ћу ићи с вама да вратим коња, мени... — опет ће Јован.</p> <p>— С овијем |
| за све вријеме говора био прикривен за вратима и све слушао, провири унутра.{S} Сад је, као за |
| па преобуци.</p> <p>Па се окрену према вратима.</p> <p>— Данило! — викну из свега грла.</p> <p |
| мени се сване и мене моја Стака чека на вратима, па руке шири, у лице ме љуби.{S} И кад уљегнем |
| јежуране коже, набијељена, помоли се на вратима носећи <hi>слатко</hi> и воду.</p> <p>— Је ли в |
| ор, — рече полицајцу, који се појави на вратима.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1905 |
| обојица.</p> <p>Стари се опет појави на вратима, носећи читав нарамак сламе.{S} Баци га на сред |
| обојица, ништа не говорећи, стајали на вратима и гледали Јефтана, како сједи на постељи, десно |
| анило! — викну из свега грла.</p> <p>На вратима се помоли једна рашчерупана глава са огромним к |
| е, па, сачекавши га <pb n="110" /> пред вратима Јефтанове собе, свом снагом гурну у њих и отвор |
| пријатељ? — љутито запита Благоја пред вратима.</p> <p>— Ову ли си ми срећу наш’о?</p> <p>— А |
| стегну и — излети из собе.</p> <p>Пред вратима застаде и бризну у плач.</p> </div> <div type=" |
| да се присјети нечему, окрену се и пође вратима.</p> <p>— Хајдемо, — рече Обрену.</p> <p>— Куда |
| И зграби Перу за руку и силом га повуче вратима.</p> <p>— Јок!{S} Јок! — повика Обрен, умијешав |
| млатарајући рукама, и поново се поврати вратима.</p> <p>— Кажи Јоки, — викну жени, — нека у теф |
| } Крава, крава, крава!</p> <p>Па полети вратима.</p> <pb n="75" /> <p>— Крава, крава, крава! — |
| p> <pb n="82" /> <p>Па, љутито лупнувши вратима, изађе из собе.</p> <p>— Овђе к’о да нећемо дуг |
| Перо га више није слушао.{S} На собним вратима помолила се њежна, витостаса Мара, лијепа и мил |
| p> <p>Стрина Јовина дочека их на собним вратима.{S} Малена, мршава жена, још прилично млада и д |
| ије и као кочоперила се својим огромним вратима, великим, цвијећем окићеним прозорима, и примам |
| у својој кући.</p> <p>И опет се окрену вратима.</p> <p>— Данило!</p> <p>Данило се испрси:</p> |
| два дана поред лијепе Швабице боловао, вратио се у <pb n="155" /> касабу и почео <hi>оздрављат |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Кад се вратио у хотел, затече Данила, гдје га је и оставио:{S} |
| ноге. — Да се није оженио, не би се ни вратио, нит’ би јављао да долази и „да поздравим пријат |
| ас прије сврши.</p> <p>Тужан и жалостан вратио се Перо кући и, као да му је био сав свијет <pb |
| е у собу.</p> <p>— Фала Богу, кад ћу се вратити, — рече сам себи, шетајући. — Нит’ мени треба ж |
| зажелио куће, — упаде Данило.</p> <p>— Вратићеш се.</p> <p>Данило се поново расплака.</p> <p>— |
| а госте, — а ове је године право, да ми вратиш два...</p> <p>— Много је, — прошапта један сељак |
| јелих лабудова, са поносито исправљеним вратовима и као неким крунама на глави...{S} И као купа |
| гледао слику <hi>њезину</hi>, са дугим вратом, смјежураним лицем, зеленим очима и крњавим зуби |
| Јово тихо, милујући га по <pb n="87" /> врату као разуздана парипа, — а сјутра ћемо, брате, сви |
| више, — осијече. — Хајдете, па ми одма враћајте жито!...{S} Одмах!...{S} Ако закасните, биће ј |
| — кроза смијех викну Јефтан, поново се враћајући друштву и вукући Перу за <pb n="168" /> собом |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Враћајући се у хотел, Перо, на чаршији, опази Данила, г |
| но тужно <hi>збогом</hi>, изађе.</p> <p>Враћајући се, срете Јефтана.{S} Носио је под пазухом и |
| ао <pb n="18" /> је другове, који су се враћали из школе.</p> <p>— Како кад, — одговараху му.</ |
| ем, — викну, — што ми се чини, да се не враћамо више, ако поћерамо к’о што смо почели.</p> <p>П |
| ово тепајући. — Дошло је вријеме, да се враћамо оклен смо и дошли...{S} Кући ћемо!</p> <p>И оде |
| ана, од Ситнице до Мораче, Дрине, Тисе, Врбаса, Саве и Цетине, види користи од вашег брака; да |
| а обје стране, наднијеле се златнолисте врбе и своје дугачке, танке, повијене гране купају у во |
| озго, са висине, као да се нешто тешко, врело спуштало на њих и притискивало <pb n="90" /> их, |
| м.{S} Ако ми затреба што из Карађорђева времена, ја ћу узети пушку јали хаљину, а нећу жену.</p |
| вну.</p> <p>— Ја рђаво, — дочека. — Зла времена, године слабе...{S} Нема да роди година, нема п |
| му собу, Перо, старајући се да што мање времена изгуби, честито и не погледа на њу, него се одм |
| ља. — Да пијемо, да се веселимо, а биће времена кад ћеш размишљати и туговати...</p> <pb n="130 |
| Данила, па му причао своје доживљаје из времена кад је куга морила; причао је: како је бјежао и |
| и сакривали свуда (Обрен се сакривао за вреће с пиринчом) и једини Јефтан што му је остао вјера |
| јући тефтер и прислањајући се леђима уз вреће од пиринча.</p> <p>— Ама крштеница је красна ства |
| днику, гурали четири до пет полицајаца, врзајући се око двају нешто љепше обучених цура, по сво |
| Он није имао радње, нити је налазио за вриједно да се мучи са муштеријама и да им се »криво ку |
| ма дозволио, да непристојними намјерами вријеђате царске дјевојке?</p> <p>Перо не могаде више д |
| то може?</p> <p>Данило, који је за све вријеме говора био прикривен за вратима и све слушао, п |
| е му благо, готово тепајући. — Дошло је вријеме, да се враћамо оклен смо и дошли...{S} Кући ћем |
| голубови.{S} Рачуна се, да је за кратко вријеме убио осморо пилади, трима псима избио око, а дв |
| ечурлијом на улици, постао је за кратко вријеме врло славан.{S} Прославио се витешким својим по |
| врло проста разлога, јер је кроз кратко вријеме умро. »Отишао у походе покојници« као што сам п |
| ат своје <hi>суђенице</hi>.</p> <p>Перо врисну, скочи са постеље и — пробуди се.</p> <p>— Фала |
| аш ли ти што? — запита Перу након дуге, врло дуге почивке, пошто га је добро премјерио погледом |
| ни младу, ни лијепу собарицу, што га је врло обрадовало, јер се бијаше почео прибојавати, да га |
| м на улици, постао је за кратко вријеме врло славан.{S} Прославио се витешким својим подвизима, |
| могао дуго хвалити, а није га хвалио из врло проста разлога, јер је кроз кратко вријеме умро. » |
| што су га пролазници сваки час, често и врло немилостиво, гурали и чак му стајали на ногу...{S} |
| е распита за П-ске дјевојке.{S} Знајући врло добро, да се такво познанство најлакше може наћи у |
| као да сиса...{S} Кашње се показао као врло живахан и отресит...{S} Чим је почео владати собом |
| /p> <p>— А чујеш, зете, — настави стари врпољећи се и непрестано погледујући у жену, као да вел |
| а?</p> <p>— Тако је, — опет одобри Перо врпољећи се. — Тако је то...</p> <p>Поп га обгрли објем |
| да га они чују.{S} С тога се нестрпљиво врпољио на мјесту и час се играо са сахатним ланцем а ч |
| — Треба, треба жена, — опет ће удовица, вртећи јаглуком, — ама ти само к’о брату кажем: отвори |
| говори некаквим страшно дебелим гласом, вртећи главом и мигајући ситним, јастребастим очима. — |
| ша била?</p> <p>— Гвожђе се кује док је вруће, — рече Благоје поцупкујући. — Нијеси јој ти сам |
| ести коње!</p> <p>— Данас ће бит’ пасја врућина! — прогунђа Јефтан, хладећи се огромном, прљаво |
| али неколико безбрижних врабаца, којима врућина није сметала, и облијетало је силесија ситних м |
| Из мркожуте, сагорјеле траве бије чудна врућина <pb n="67" /> и загушљив, готово смрдљив задах. |
| стрика Васе у селу Галебовцу.</head> <p>Врућина.{S} Сунце отскочило на сред неба, те пече и у т |
| n="68" /> <p>— А ко да се јавља по овој врућини? — осијече Јово, задухан. — Најпошље и не треба |
| и...</p> <p>Сви устадоше.{S} Макар и по врућини, морали су у шетњу.{S} И сви су позавидили Дани |
| бити ђак.{S} Школа му је била изашла на врх главе и он је мрзио и њу и учитеља и све ђаке.{S} С |
| вици блиста му се суза, као кап росе на врх житнога класа.{S} Тронут и растужен, дуго гледаше о |
| р готова и кад већ сузе теку?</p> <p>На врх степеница дочека их веће чудо.{S} Ту је стајала дом |
| атко спавао на своме кревету, умотан са врх главе до на дно нога у тешки, топли јорган, дотле с |
| <p>Перо се почеша иза уха, поче куцкати врхом од кундуре о тле и као смишљати нешто.{S} Затим ј |
| искрице.{S} И док је војника музика, у врху баште, свирала, он се лагано љуљушкао на столици, |
| у Јефтан, поново се враћајући друштву и вукући Перу за <pb n="168" /> собом. — Ишао је по толик |
| ме, ни сами владика не може ништа, нит’ га се бојим...</p> <p>Но Перо га више није слушао.{S} Н |
| ући крупан зној са чела.</p> <p>— Једва га једном уловисмо.{S} Ево нам га!</p> <p>— Ево га! — п |
| а сусрет скупа, па смо зовнули тебе, да га ти испред нас поздравиш једном здравицом.{S} Ти си ч |
| ло, јер се бијаше почео прибојавати, да га наскоро и Данило не остави.{S} Некаква нарумењена ус |
| накривио на лијеву страну, пустивши, да га свилена кита куцка по челу.</p> <p>— Шта ћеш данас? |
| ори комесар, давајући му руком знак, да га не прекида у говору. — Ми, али, не смијемо заборавит |
| гласно проглашен особитим мајстором, да га свакодневно умањује.{S} Он није имао радње, нити је |
| ке и трчао од пријатеља до пријатеља да га хвали.</p> <p>Негдје у то доба упознао се Перо са Је |
| , — викну Благоје весело и опет пође да га љуби. — Ти си ми рек’о да уредим и ја сам све уредио |
| и се с њиме, него треба коме другоме да га натоваримо на врат, па нека се други мучи.</p> <p>— |
| о, пажљиво се осврћући на све стране да га ко не би чуо. — Ђевојку знаш ли, ама честиту и поште |
| не код њега.</p> <p>— Ама ми треба и да га дочекамо, — рече. — Какви би били пријатељи, кад га |
| се жени, — рече брзо, не допуштајући да га Перо запита. — Ово носим мојој изабраној, да пробира |
| <p>— И један треба лијепом здравицом да га дочека, — настави Јово не слушајући Обрена. — Ако уч |
| ста!...</p> <p>И брзим корацима, као да га когод гони, изађе на улицу.</p> <p>Отада су учестали |
| земљу и поиграва пред њим.{S} И, као да га вјетрови понијеше, он се брзо окрену и отрча из авли |
| ма...{S} И једнако му се чинило, као да га гледа и смјешка се на њ...</p> <p>— Што мене Бог да |
| и поче се чешкати.{S} Бијаше му, као да га је неко полио хладном водом...{S} Стид га, стид од с |
| е није слушао.{S} Удаљена музика као да га је успављивала, те је почео отезати трепавицама и ст |
| b n="146" /> <p>Перо рашири руке као да га разапињу, стресе се и писну као гуја љута:</p> <p>— |
| ујске трепери у ноћи, а у пјесми као да га неко зове, зове га по имену и каже да умире за њим.. |
| ном добро не заговори.{S} Није волио да га они чују.{S} С тога се нестрпљиво врпољио на мјесту |
| гоја удари чашом у главу, само малко да га удари, ништа више него да му мозак пролије.</p> <p>— |
| те се руковаше.</p> <p>— А ми хоћемо да га лијепо дочекамо к’о друга и пријатеља, — рече. — Хоћ |
| — пресијече га она живо и пружи руку да га загрли. — Ја хоћу...</p> <p>— Да ми даш Милку, — дов |
| ло исплази језик и дрекну као јаре када га ухвате.{S} Објеси горњу усну, те му кукасти нос гото |
| ..</p> <p>Старац, не вјерујући, погледа га попријеко.</p> <p>— А имаш и пара?</p> <p>— Имам.</p |
| ачуђен, искриви се на столици и погледа га тупо, као да пита: а шта се то мене тиче?</p> <p>— Ч |
| знајем дан.{S} И, право да ти речем, ја га више не могу гледати по сокаку и мучити се с њиме, н |
| ухвати за кољено и хукну.</p> <p>— Нека га Данило јаше ако хоће, а ја, ваистину, нећу! — осијеч |
| ред њим су стајала два сељака и гледала га са страхопоштовањем.</p> <p>— Лани си уз’о товар жит |
| као нехотице, ритнула ногом и одгурнула га.{S} Њему није било ништа.{S} Три пута се преметнуо п |
| — гракнуше у један глас.</p> <p>— Нема га, — одговори Данило, отирући зној са чела и хладећи с |
| Јоки, па је гурну лактом у прса.{S} Она га укочено погледа, а послужавник јој испаде из руке.{S |
| е собарице и сва служинчад хотелска, па га задиркују и пецкају, грохотом се смијући, ако каткад |
| , обје руке сави око Обренова врата, па га поче стезати на прса и љубити.</p> <p>— Тако, брате, |
| се испрси.</p> <p>Перо скрсти руке, па га попријеко погледа.</p> <p>— Мене да водиш?{S} Мене? |
| ладећи се капом. — Све село обиграх, па га нема.{S} Кажу, да је ноћас отиш’о...</p> <p>— То је |
| и и, очевидно, уживаху у њему.{S} Стара га, од милине, почела и по коси гладити, а стари се сам |
| Каква ми је то пулитика?</p> <p>Алекса га мрко погледа.</p> <p>— А шта ти знаш? — викну. — Ко |
| ба ли теби, Обрене, крштеница? — запита га, улазећи у дућан, јер није знао чиме би паметнијим п |
| .</p> <p>— А камо се ти прије? — запита га пријекорно. — Толико година па да нам не дођеш!{S} З |
| и.</p> <p>— А јеси ли вечер’о? — запита га.</p> <p>— Нијесам, — одговори Перо. — Не знам куд ћу |
| челу.</p> <p>— Шта ћеш данас? — запита га изненађени поп, који тек што бијаше устао и почео се |
| ријатеље.{S} Перо.</hi> </p> <p>Прочита га још два пута, поправи неколика слова и даде послужит |
| ршути лијепи к’о душа...</p> <p>Удовица га премјери погледом.</p> <p>— А ти бећар још?{S} Није |
| — рече. — Какви би били пријатељи, кад га не би дочекали?</p> <p>— Без дочека не ваља, — одобр |
| изврсна вина.{S} Благоју синуше очи кад га угледа.{S} Наточи у чашу и, са особитим задовољством |
| S} Стаде узвијати главом, као мачак кад га милују, и примаче јој се ближе.{S} Опет је пољуби.</ |
| ни у чем није толико уживао, колико кад га човјек понуди чашом добра вина и кад му рекне да је |
| {S} И дјевојка да пође за њега, а никад га није видјела?..{S} Каква ће то ђавоља свадба бити?.. |
| <pb n="112" /> и пријатеља!...{S} Стид га и од Швабице... -</p> <p>— Опрости, — прошапта, као |
| је неко полио хладном водом...{S} Стид га, стид од сама себе, да тако изневјери друга <pb n="1 |
| hi>, све да потуче, па да онда трчи куд га ноге носе.{S} Дошло да се посвађа, да се поинади мак |
| и, а у пјесми као да га неко зове, зове га по имену и каже да умире за њим...{S} Он размахну ру |
| ву, обје руке пружила према њему и зове га себи...{S} Њему памет стаде...{S} Погледа око себе, |
| — Па каз’о сам да ћеш виђети, — прекиде га Благоје љутито. — Ти ћеш отићи са мном, да потврдиш |
| туговати...</p> <pb n="130" /> <p>И узе га под руку и силом поведе у гостионицу.</p> </div> <di |
| " /> <p>Кад је дошао ред на Перу, обузе га некакав страх.{S} Ко зна зашто, али он није волио им |
| идаде му лицу страшан израз...{S} Обузе га неки бијес и поче по соби трчкати и поигравати.</p> |
| се вратио у хотел, затече Данила, гдје га је и оставио:{S} Сјео на кревет, објесио ноге па кли |
| а шапатом.</p> <p>— Није.</p> <p>— Није га нико ни звао?</p> <p>— Није.</p> <p>— Па зар да нам |
| отац га није могао дуго хвалити, а није га хвалио из врло проста разлога, јер је кроз кратко вр |
| ао вјетар прохладан да попухује, милује га по образу и лагоди.{S} И тај вјетар доноси, из даљег |
| премда су се мотале око њега, миловале га по образима и чупкале за бркове.{S} Није хтио ни пит |
| о мучити као нико његов!...{S} Освојиле га бухе, па никако очију да склопи, него се непрестано |
| рани, зазвони у звонце.</p> <p>— Водите га у затвор, — рече полицајцу, који се појави на вратим |
| е окупљају по њима.</p> <p>— Погледајте га! — прошапта Јово. — То је он!</p> <p>Сви му приступи |
| руке рашири и полети према Јови, стиште га у наручја и бјесомучно поче љубити по челу, образима |
| ослаше у механу, упућујући момче, да ће га ту <hi>сигурно</hi> наћи.</p> <p>— Треба и од женска |
| рва...{S} Послаће своје Козачине, па ће га утопит’ у мору...</p> <p>— А јенглеске лађе? — запит |
| ажуљио леђа, огребао се по руци, а бухе га ишарале својим уједима.{S} У љутини ошамарио је Дани |
| одагна од <pb n="84" /> себе.{S} А бухе га све то више пецкаху и копрцаху се испод њега, као да |
| едине...</p> <p>— Како кад, — пресијече га удовица оштро. — Младо не умије ни миловати онако, к |
| ке дубине, па је рибе једу, — пресијече га Перо.</p> <p>— Још има! — узвикну Јефтан јаче. — Сам |
| хоћеш...</p> <p>— Ја хоћу, — пресијече га она живо и пружи руку да га загрли. — Ја хоћу...</p> |
| ти за њихов сто.{S} Сједе до Пере, поче га миловати по образу и умотавати му брк.{S} А њему дра |
| чудно стењати и привлачити га.{S} Поче га и љубити и тепати му.</p> <p>— Благо мени, како си м |
| ог посла! — викну обрадован Перо и поче га грлити. — О, брате слатки и лијепи, добро ли ми дође |
| ошље узе некакву излизану четицу и поче га чистити.{S} И размаза вино по свој кошуљи.</p> <p>— |
| /p> <p>И још јаче обгрли Перу и привуче га себи.</p> <p>— А јеси ли вечер’о? — запита га.</p> < |
| њат га мало пусти и, од милоште, повуче га за ухо.</p> <p>— А-а кршно си момче!{S} Лијеп објеше |
| ије, па му спусти руку на раме и повуче га у собу тако снажно, да се једва могао одржати на ног |
| <p>— Нека, нека, — дочека Перо и повуче га за појас. — Овђе је лијепо...{S} Нека још!</p> <p>Је |
| ом...</p> <p>— Не бој се ти, — сокољаше га Јефтан живахније. — Још има наде.</p> <p>— Моја је н |
| у приступише и онако спаваћива опколише га.{S} Јово се саге и примаче му уста ушима.</p> <p>— Е |
| прочеље, а домаћин и домаћица опколише га са <pb n="134" /> обје стране.{S} Обоје му се окрену |
| Куд ћеш, зете?{S} Куда ћеш? — салетише га са обје стране и пунац и пуница. — Какав је то пос’о |
| сту кућу, — говорио је свакоме, који би га прекорио због неуредна живота. — Волим, брате.{S} Ср |
| о и заборавио на Перу и ко зна да ли би га се икако и сјетио, да му не стиже онај брзојав.</p> |
| — Ја <pb n="135" /> сам га пио и пио би га вазда.{S} Да ме и сад ко понуди, не би рекао „<hi>не |
| киде капу, понизно му приступи и пољуби га у руку.</p> <p>— Ја... ја би... — промуца и застаде. |
| емља?...</p> <p>— Жена је то, — поправи га Перо <pb n="101" /> брзо, — жена, а није земља...{S} |
| ека који је памет изгубио.{S} И другови га оставише.{S} Уклањали су се од њега и сакривали свуд |
| о, погледом поче тражити попа.{S} Опази га у дну авлије, испод широке мурве, која је собом закл |
| Препаде и Благоја и остале госте, који га усплахирено погледаше. — Не дозвољавам и не дозвољав |
| ило, окрећући се и гледајући: чекају ли га још дјеца. — Мени је каз’о да је болестан и да не ће |
| собом, прозвали Топал-пашом и спјевали га у пјесму, која је почињала ријечима: <hi>Топал-паша |
| ти и другови су му показивали и теглили га за уши и све — узалудно.{S} Мећао је буквар под глав |
| ући.</p> <p>Јефтан махну руком и замоли га да не говори даље, како не би својим жалостивним риј |
| то је Перо могао што изговорити, загрли га и притиште на прса.</p> <p>— Нек вам је сретно ђечиц |
| p>Удовица опет измахну јаглуком и удари га по устима.</p> <p>— Људи воле и крави дебљој а камо |
| ивши фес на чело. — Кршна!</p> <p>Стари га погледа попријеко.</p> <p>— А неко ми рече, да ћете |
| рукама о <pb n="32" /> кукове и одмјери га мрким погледом од главе до пета.</p> <p>— А што ће т |
| гура Перу у најближу гостионицу и обори га на столицу.{S} Затим опет поче играти око столова, п |
| Остави, Бога ти, твоје вино, — прекори га жена, која као да није много пазила на његове опомен |
| ље.</p> <p>— Што се не чуваш? — прекори га Јефтан сурово. — Како то јашеш?</p> <p>— Чув’о би се |
| .</p> <p>— А шта ти ту радиш? — прекори га Перо приближујући се. — Зар ти је ту мјесто?</p> <p> |
| угих столова, почели мргодити и псовати га.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Zahlen</foreign>! — |
| {S} Није се ни на Јефтана осврћао, нити га је увијек очекивао.{S} Раније је затварао магазу и х |
| поче некако чудно стењати и привлачити га.{S} Поче га и љубити и тепати му.</p> <p>— Благо мен |
| е.</p> <p>Перо не одговори.{S} Пропусти га да уљегне у кућу, а он стаде под дуд.{S} Ту, поред Д |
| ће се читава кућа срушити и притиснути га.</p> <p>— Изим овога, — настављао је комесар немилос |
| и ми златан — застења најпошље, уводећи га у собу. — Сретна сам ја, кад сам таког зета дочекала |
| ени се болан! — узвикну удовица, нудећи га ракијом. — Ожени се и буди чојек!{S} Само пази: не у |
| Станка, — весело објави он Пери грлећи га. — Загледали се, замиловали се и брже ћемо се вјенча |
| ме ми кажи, — зациганчи Перо привлачећи га себи. — И име да знам.</p> <pb n="124" /> <p>— Анђа, |
| >— Ништа... ништа је то, — рече тјешећи га и баци четицу за врата. — Не брини ти!{S} Ја ћу теби |
| е никад боље! — одговори Игњат, стежући га јаче. — А-а како си ми ти, мали Јово?</p> <p>— Ја до |
| ти не брани, — рече мирно, утишавајући га. — Хајдемо одмах...{S} Само плати трошак, па да иђем |
| <p>— А ђе ћу? — запита Перо, гледајући га зачуђено.</p> <p>— Ђе ћеш?...{S} Хајде са мном... — |
| лахко, — рече као узгред и не гледајући га. — Ено ти у удовице Стаке шћери Милке.{S} Кажу, да ј |
| а, затим, Перу, мргодећи се и гледајући га оштро.</p> <p>— А што питаш? — осијече Перо, па се и |
| е, — савјетовао га је поново, узимајући га испод руке. — Жени се, јадан брате, и не губи младос |
| си нешто кршан, — рече Пери, ударајући га јаглуком по образу. — Лијеп си и... некако... млађи. |
| запита, приближујући му се и хватајући га за руку. — Камо жена?</p> <p>— Која жена? — блесасто |
| загрмише сви, <pb n="7" /> не пуштајући га да допјева. — Живио сто година!</p> <p>— Живио! — пр |
| утра, — одговори му Јово тихо, милујући га по <pb n="87" /> врату као разуздана парипа, — а сју |
| још се ближе примичући Пери и милујући га. — Ниђе никог позната, па да се с њоме разговори и п |
| Па и не треба, — дочека Обрен умирујући га. — Ја сам то само ’нако каз’о...{S} Знаш, драго ми у |
| " /> и поче обигравати око њега тапшући га по рамену.</p> <p>— Дела, синко, жив био, дела ти пр |
| </p> <p>— Добро, — викну Јефтан тапшући га по рамену. — Са Стаком ћеш га баш и јести!..{S} Одма |
| ма, носећи читав нарамак сламе.{S} Баци га на сред собе и отхукну.</p> <p>— Ето вам, да не спав |
| еро потрча уза степенице, па, сачекавши га <pb n="110" /> пред вратима Јефтанове собе, свом сна |
| н оженио, чим долази, — рече прочитавши га и одмах скочи. — Оженио се, погани син, без нас! — в |
| итврдио науку, — како Аћим рече, узевши га себи у радњу. — То му сад нико не може ишћерат, из г |
| звади кесу да плати попу, па, пољубивши га у руку, готово трком оде из куће.</p> <p>Тога дана н |
| напио, несрећо, — узвикну Перо опазивши га. — Док <pb n="151" /> мене бије мемла из камена у та |
| , Перо? — изненада дрекну неко гурнувши га руком у ребра, а тешка рука нечија спусти му се на р |
| >— Једва га једном уловисмо.{S} Ево нам га!</p> <p>— Ево га! — потврди и стари, дахћући од умор |
| вши поред себе. — Ја <pb n="135" /> сам га пио и пио би га вазда.{S} Да ме и сад ко понуди, не |
| у изгубио.{S} Љутит и разјарен поп, чим га опази, стиште своје снажне шаке и раскорачи се пред |
| <p>Поп га обгрли објема рукама и силом га сједе на столицу.</p> <pb n="34" /> <p>— За ту ријеч |
| 13" /> <p>И зграби Перу за руку и силом га повуче вратима.</p> <p>— Јок!{S} Јок! — повика Обрен |
| p>— Нек није дуга језика,</p> <p>Јефтан га презриво погледа и окрену се Јови.</p> <p>— Шта ти м |
| е знаш ти каква је она...</p> <p>Јефтан га лагано одгурну.</p> <p>— Је ли љепша од Стаке? — зап |
| во. — Четврти за пртљагу.</p> <p>Јефтан га одгурну од себе и удари ногом о тле.</p> <p>— Ти ми |
| бошчи.</p> <p>У Пери заигра срце.{S} Он га притиште објема рукама, а дах заустави. <pb n="85" / |
| брену унапријед плаћао сапутнину и звао га готово сваку вече.{S} А дочекивали су их красно.{S} |
| за њега.</p> <p>— Жени се, — савјетовао га је поново, узимајући га испод руке. — Жени се, јадан |
| ме се отприје помало познавао и сматрао га за пријатеља, а данас му је требао један човјек, ком |
| и.{S} Текао је новац непрестано, згрћао га, да је чак изашао на глас.{S} Старији људи лијепо су |
| м уловисмо.{S} Ево нам га!</p> <p>— Ево га! — потврди и стари, дахћући од умора. — А ђе си ти б |
| Бог њега убио мимо све остале и осудио га на овако тумарање?</p> <p>Перо хукну и одмаху руком, |
| потврди Перо, тек да нешто каже, и ако га није слушао, него је нестрпљиво разгледао све око се |
| ој, мирисној води, плива и осјећа, како га таласи запљускују и драгају ода свих страна...{S} И |
| родитеља, прослави Крсно Име.{S} А како га је прославио и шта се закључило иза ручка, то смо у |
| рије.</p> <p>— Ја ћу, — викну он колико га грло доноси... — Ево мене!</p> <p>— Муч’ ти, магаре! |
| естан је пуно, а ми смо странци, и нико га други не може излијечити осим вас.</p> <p>— Хм?...{S |
| >Јефтану сину лице и, од радости, умало га не загрли.</p> <p>— А хоћеш ли да те ја курталишем? |
| "9" /> што га је Перо имао, — и ишарало га тако, да је изгледао као каква мапа.{S} Пролијевало |
| једну чисту, моју кошуљу.</p> <p>Данило га забленуто погледа.{S} Погледа и у Јову и чворугу му, |
| еде за сто.{S} Они не одговорише и само га погледаше оштрије, испитујући.{S} Онај, што је читао |
| Аћим мекше.</p> <p>— Јок.{S} Послаћемо га у школу.{S} Нек иђе тамо, па макар ништа не научио.{ |
| устаде пружајући му крштеницу, зачуђено га погледа и као да хтједе запитати: а шта ће то?...{S} |
| у те за ријеч, — дочека Јефтан и снажно га стегну за мишицу. — То би било најпаметније, што си |
| и онако „на божјој вјери“...{S} Но Перо га више није слушао.{S} Удаљена музика као да га је усп |
| шта, нит’ га се бојим...</p> <p>Но Перо га више није слушао.{S} На собним вратима помолила се њ |
| ћа.{S} Кршан и богат чојек!</p> <p>Перо га дрпну за рукав и, од нестрпљења, поче тапкати ногама |
| па одма сјутра на вјенчање.</p> <p>Перо га погледа попријеко, готово крвнички.</p> <p>— А што с |
| у и одбаци аршин, па се исправи и оштро га погледа.</p> <p>— Плати мени надницу, па ћу ја ићи с |
| Ту се управо десила слова Ц, Ф и Ћ и то га је бунило.{S} Изговорити би их и могао и то баш не б |
| то је опалио, пунећи пушку поново.— Ето га!</p> <p>— Ето га! — завика још неко.</p> <p>Сви скоч |
| ећи пушку поново.— Ето га!</p> <p>— Ето га! — завика још неко.</p> <p>Сви скочише и погледаше у |
| трже и прекиде поучавање.</p> <p>— Ето га! — викну онај што је опалио, пунећи пушку поново.— Е |
| доносим само одломак његова писма, што га је писао једном пријатељу:</p> <p>„.....и ако желиш |
| — Фајда је, — осијече Бошко, љутит, што га прекидају у ријечи, — и само паметни људи знају, как |
| текао ни младу, ни лијепу собарицу, што га је врло обрадовало, јер се бијаше почео прибојавати, |
| ку, — јединоме чаршафу <pb n="9" /> што га је Перо имао, — и ишарало га тако, да је изгледао ка |
| се као нађе увријеђена.</p> <p>— А што га не би учила? — запита. — Млад је он, па још не зна к |
| учити како ће управљати женом, к’о што га ти учиш...</p> <p>Домаћица се као нађе увријеђена.</ |
| ао да још једнако осјећа онај мирис што га је Мара унијела у собу, <pb n="37" /> и пипао је прс |
| ру након дуге, врло дуге почивке, пошто га је добро премјерио погледом. — Новине, на прилику, ч |
| ... — рече доктор осмјехујући се, пошто га је добро прегледао. — То завтра буде ганц гут.</p> < |
| осјетио, како је, прихваћајући, окренуо га на криво, те половицу кахве пролио по новим чакширам |
| врпољећи се. — Тако је то...</p> <p>Поп га обгрли објема рукама и силом га сједе на столицу.</p |
| и Јово?</p> <p>— Ја добро.</p> <p>Игњат га мало пусти и, од милоште, повуче га за ухо.</p> <p>— |
| апсанџија пусти Перу из затвора и опет га поведе пред комесара.</p> <p>— Хајде, — вели, — да ч |
| уста ушима.</p> <p>— Еј стрико!— зовну га. — Стрико!</p> <p>Старац се трже и плашљиво одскочи. |
| > <p>Јефтан, блијед попут крпе, истегну га из кола и повуче у страну.</p> <p>— Што обрука ’вако |
| да се помаче у њему и свом снагом гурну га њојзи.{S} Пруживши јој бакшиш он задрхта као шибљика |
| ри сам диже послужавник са тала и метну га у крај.{S} Покупи и филџане од гостију.</p> <p>— Да |
| .{S} Смрдљив, тежак, топао задах омахну га изнутра, те мораде окренути главу и одахнути мало.{S |
| ужи...</p> <p>Перо се осмјехну и кврцну га по носу.</p> <p>— Хајде, хајде тражи кола, магарче, |
| младић, хром у десну ногу, због чега су га ђаци, међу собом, прозвали Топал-пашом и спјевали га |
| , наклони се опет.{S} Видјело се, да су га Јефтанове ријечи погодиле у најосетљивију жицу, јер |
| е, него ли у кући Јовина стрица, кад су га оно бухе опколиле...{S} Склопио је очи, али сан ника |
| ашао на глас.{S} Старији људи лијепо су га поздрављали, а истјерани отац задовољно је трљао рук |
| дућанима, не осврћући се на то, што су га пролазници сваки час, често и врло немилостиво, гура |
| састо изгледао) за један омањи сто и ту га, као какво дијете, посади на столицу.</p> <p>— Сједи |
| ету, а зет треба да ме слуша...{S} Нећу га, зар, ја учити како ће управљати женом, к’о што га т |
| прва љубав.</hi> </head> <p>Па ни отац га није могао дуго хвалити, а није га хвалио из врло пр |
| рпски род.{S} Живили!</p> <p>— Е умијеш га, учитељу, говорити к’о нико, — рече Јефтан потресен, |
| н тапшући га по рамену. — Са Стаком ћеш га баш и јести!..{S} Одма ћемо је испросити, па нека у |
| , па нека се други мучи.</p> <p>— Нећеш га, зар, дат’ на занат? — — упита Аћим мекше.</p> <p>— |
| ио у душеку, правећи куглице од хљеба и гађајући њима слике на зиду.</p> <p>Но и самовање му до |
| сељак, ситним, сниженим гласом. — Пуно, газда...</p> <p>Стрико Васо зажмири и заврти главом.</p |
| ичила каквој запуштеној механи, гдје се газда једном у недјељи дана накани да је очисти.</p> <p |
| <p>— Зап’о сам за око удовици покојног газде Станка, — весело објави он Пери грлећи га. — Загл |
| ’ овако проводим се боље него све друге газде.{S} Живим к’о гроф!{S} Док има пара, живићу к’о ш |
| а, — нагласи Благоје јаче. — Она је шћи газде Ђуре Ашчића.{S} Кршан и богат чојек!</p> <p>Перо |
| све уредио.{S} Имаш пунца газду, пуницу газдиницу, ђевојку са пет хиљада мираза.{S} Куд ћеш љев |
| едим и ја сам све уредио.{S} Имаш пунца газду, пуницу газдиницу, ђевојку са пет хиљада мираза.{ |
| оп је, без мантије и камилавке, босоног газио по мокрој загаситоруменкастој <pb n="31" /> земљи |
| м, која је водила кроз риједак, јасенов гај, у село...{S} Унаоколо све мртво!...{S} Прашљиво, п |
| га? — запита Јефтан, пошто су изашли из гаја и стигли до неколико старих, раштрканих колиба. — |
| у и кладе око нечега.{S} Чак, ради веће галаме, и механџија стао на сред механе, па се препире |
| ћи Перу по рамену. — Овђе близу, у селу Галебовцу, живи стрико Васо, рођени ми брат очев...{S} |
| ина му у гостима код стрика Васе у селу Галебовцу.</head> <p>Врућина.{S} Сунце отскочило на сре |
| га је добро прегледао. — То завтра буде ганц гут.</p> <p>Па, примивши од Пере награду, изађе из |
| павао.{S} Обучен је био у танке, прљаве гаће и још прљавију кошуљу, коју је раздрљио на прсима, |
| запита. — Каква је преша била?</p> <p>— Гвожђе се кује док је вруће, — рече Благоје поцупкујући |
| це.{S} Једну је угризао испод подвољка, гдје је најбјеља, а другој умало није нос откинуо.{S} И |
| p>Кад се вратио у хотел, затече Данила, гдје га је и оставио:{S} Сјео на кревет, објесио ноге п |
| > <p>У хотелском ходнику затече Данила, гдје стоји трештен пијан и љуља се час на једну час на |
| хотел, Перо, на чаршији, опази Данила, гдје се помијешао у гомилу дјечурлије, па се с њима пре |
| хани, он је само и пазио на оне дућане, гдје је видио окупљено <pb n="99" /> више људи и ослухи |
| .{S} Ако имаш посла на суду, у чаршији, гдје хоћеш, ја ћу све свршити...{S} То је мој пос’о...{ |
| много сличила каквој запуштеној механи, гдје се газда једном у недјељи дана накани да је очисти |
| ит, толико од куће и доћи у туђ свијет, гдје му се свашта може десити...{S} И шта би с њим било |
| лагано, гегајући се, пође у једну ћошу, гдје су за омањим столом сједила два човјека, који му и |
| крупна, мрка полицајца, <pb n="143" /> гдје стоји иза Данилових леђа. — Шта тражи овђе?</p> <p |
| ажећи постеље ни јастука, извалио се ма гдје, макар и за врата, и заспао.{S} Пробудивши се подб |
| Јовановој кући.</p> <p>Затекоше Јована гдје се наслонио на стар, расклиман, полуразрушен плот, |
| катнице и трокатнице и пазећи: не би ли гдје год стимао ма какву дјевојку, која би му се свиђел |
| за их по прстима, нарочито по кажипрсту гдје ће се боље видјети, а дебели сребрни сахатни ланац |
| нема пута!...</p> <p>Да је, на примјер, гдјегод, иза леђа им, топ или лагум пукао, не би се виш |
| на све то.{S} Он <pb n="100" /> лагано, гегајући се, пође у једну ћошу, гдје су за омањим столо |
| /> <p>И пусти их напријед, а он полако, гегуцајући, пође за њима.</p> <p>Стрина Јовина дочека и |
| ><hi>Мала Мара</hi></title>, <title><hi>Геновева</hi></title>, <title><hi>Црна Дама</hi></title |
| о Геновеви знам причати и сад.</p> <p>— Геновеви? — запита онај зачуђено. — Каква је то земља?. |
| ге, — промуца Перо црвенећи се, — ама о Геновеви знам причати и сад.</p> <p>— Геновеви? — запит |
| хових грана купају се лабудови.{S} Шест гиздавих, бијелих лабудова, са поносито исправљеним вра |
| p>Једва пред вече стигоше у П..., малу, гиздаву касабу, чија их љепота изненади.{S} Куће наниза |
| плећима.{S} Перин <pb n="95" /> се поче гицати и окрећати, поче изводити мајсторије и показиват |
| а као да се поче окретати, а комесарова глава поигравати.{S} Изгледало му је, да ће се читава к |
| авом да пробијају зид, па им зато вазда глава разбијена...{S} Гледај ти, побратимковићу, на ме! |
| .{S} Има браћо! за вино не треба женска глава.{S} Точите!</p> <p>Но они му нијесу ни чекали пон |
| {S} Овако ти је то, кад се тражи женска глава... -</p> <p>— Па зато је лако, — кликну Јово, уда |
| на.{S} И тако је то кад се тражи женска глава.</p> <p>Међутим и Јован изведе коње и поче их вад |
| ајбоље расположена, нити је, као женска глава, хтјела да остане без свога накита, те се малко, |
| >На вратима се помоли једна рашчерупана глава са огромним кукастим носом и страшним очима.{S} Т |
| масна капа некаква просјака и разбијена глава високога циганина...</p> <pb n="145" /> <p>Кад је |
| нким завјесама на прозорима, али њезина глава ни једанпут се промолила није, нити јој је чак и |
| нек је слава и милост, а теби магарећа глава! — викну Бошко. — Да си ти паметан чојек ти би... |
| човјек могао би распознати, да то није глава какве грдне совуљаге, него човјечија прилика и да |
| <pb n="6" /> <p>— А? — блесасто блекну глава, провиривши унутра.</p> <p>— Данило, синко, — поч |
| љена, а Перо се ослабио, полетио с њега главачке и скљокао се на земљу..</p> <p>— Шта би? — заг |
| ајући Јовин поглед на себи, није смјела главе подигнути ни погледати ма куда.{S} Стари стаде пр |
| — довикну Јови издигнувши брзојав изнад главе и машући њиме као барјаком. — Није му био пут џаб |
| кола и зауставила и високо издиже изнад главе чутуру, коју му додадоше. — Ми најми...</p> <p>И |
| > кукове и одмјери га мрким погледом од главе до пета.</p> <p>— А што ће ти? — запита мргодно. |
| — Тако ти је то, брате, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Јефтана то ражљути.{S} Он скочи, н |
| .{S} Тако је то, брате, кад нема женске главе у кући.</p> <p>— А ти опет тражи цуру, — дочека О |
| и он...{S} Тако је то, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Од тога дана и опет поче умјерениј |
| ахнувши. — Тешко је то, кад нема женске главе у кући...{S} Нема ко да ми уреди; нема ми ко ни к |
| .{S} Тако је то, браћо, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Јефтан махну руком и замоли га да |
| о. — Тако је то, кад у кући нема женске главе.</p> <p>— Па и не треба, — дочека Обрен умирујући |
| ставио...{S} Да ми није било ове женске главе, која ми донесе вина и протра ме по прсима, умро |
| пјесми.</p> <p>— Ништа нема без женске главе у кући, — дочека Перо брзо. — Без жене је кућа пр |
| опустиле крила, отегле шије и искривиле главе, па као да се растају са животом...{S} Близу њих |
| биће још скупље..</p> <p>Сељаци оборише главе и, не проговоривши ништа, обојица изиђоше.</p> <p |
| — Нит’ мени треба жена, ни нико.{S} Без главе се не може живити, а без жене може.</p> <p>Па узе |
| у. — То му сад нико не може ишћерат, из главе...</p> <p>Перо чисто одахну, када му објавише, да |
| ти су и њима нико није прав...{S} Дигли главе, па вичу: »ми нећемо слушат’ никога, ми мислимо к |
| га неће на путу изневјерити, док су нам главе читаве.</p> <p>— Заричемо се.</p> <p>— И сјутра д |
| , погледа низа се.</p> <p>— Није ми жао главе... ама кошуља... — рече тужним, утањеним гласом, |
| о ништа.{S} Три пута се преметнуо преко главе, изгубио један зуб и — то је све.{S} Кашње је опе |
| илима.</p> <p>Обрен Пушибрк баци капу с главе и поче се протезати.</p> <p>— Еј Перо, Перо, — уз |
| ђак.{S} Школа му је била изашла на врх главе и он је мрзио и њу и учитеља и све ђаке.{S} С тог |
| спавао на своме кревету, умотан са врх главе до на дно нога у тешки, топли јорган, дотле се Пе |
| вљеним вратовима и као неким крунама на глави...{S} И као купа се и он у језеру..{S} Купа се ли |
| ијете да није било украшено чворугом на глави и силним греботинама по лицу, а украшавао их је у |
| о у црквеном звонику, тако је у његовој глави звонило, звиждало, пиштало...{S} Образи су му <pb |
| плашено <pb n="5" /> и, чешкајући се по глави, погледа низа се.</p> <p>— Није ми жао главе... а |
| а зид и као бојећи се да је не удари по глави.</p> <p>Перо уљезе у авлију и, раскорачивши се на |
| дговор, — рече, чешкајући се оловком по глави и гледајући некуд у страну. — Ви сте некада у ваш |
| е још какву шалу: да млатне букваром по глави онога ђака пред собом, да кога испод клупе боцне |
| но. — Само ми!{S} Ми смо, што се рекне, главни одбор и ми ћемо ријешити.</p> <p>— И скупићемо с |
| шљен <pb n="23" /> и умјестан и, што је главно, искрен и пријатељски.</p> <p>— А хоћемо ли дуго |
| му изгледају руменији, и изађе.{S} Пође главном улицом.{S} Увуче руке у џепове и поче зазјавати |
| — чим не слушаш рђаве јаране, који хоће главом да пробијају зид, па им зато вазда глава разбије |
| се врата отворише, а на њима се појави главом Благоје и угојени, поштовани <hi>пунац</hi>.</p> |
| мо...</p> <p>Стари се осмјехну и одобри главом.</p> <p>— Нека сте ручали, — рече. — То ваља!{S} |
| ро опет испусти некакав јаук.{S} Понори главом као да се спремаше да пане и са столице.</p> <p> |
| брк.{S} А њему драго.{S} Стаде узвијати главом, као мачак кад га милују, и примаче јој се ближе |
| ...</p> <p>Стрико Васо зажмири и заврти главом.</p> <p>— 'Много? — запита подругљиво.{S} А што |
| некаквим страшно дебелим гласом, вртећи главом и мигајући ситним, јастребастим очима. — А ја ва |
| /p> <p>— Нисам, — одговори она узмичући главом. — Оклен би ја знала?</p> <p>— Јеси...{S} Ти си |
| скриви и удеси?{S} И учитељ му је тукао главом о таблу да боље запамти и другови су му показива |
| ијеша прсте у Данилову косу, затресе му главом и заповиједи да изађе из собе.{S} Данило исплази |
| p>Јефтан опусти руке низ кревет и клону главом на јастук, као најтежи болесник.</p> <p>— А имаш |
| та.{S} Само показа прстом на Јефтана, а главу окрену у страну.</p> <p>— Вас ист? —- запита докт |
| p>Алекса се одуприје лактовима о сто, а главу наслони међу шаке.</p> <p>— А шта ти мислиш шта ћ |
| ла по води, издигла бјељу него у лабуда главу, обје руке пружила према њему и зове га себи...{S |
| д и гледа јој право у лице; она оборила главу и чупка ресе на бошчи.</p> <p>У Пери заигра срце. |
| .</p> <p>Доктор је баш устицао шешир на главу и спремао се да пође некуда, кад усплахирани Перо |
| све — узалудно.{S} Мећао је буквар под главу кад је хтио спавати, пропуштао је живу ласту кроз |
| размахну рукама <pb n="142" /> и издиже главу, да види: оклен пјесма долази?...{S} И опази, уда |
| ју и заискао крштеницу, за мало те није главу изгубио.{S} Љутит и разјарен поп, чим га опази, с |
| затвор, ви ме проћерујете, ви ћете ми и главу узети!..</p> <p>Стари погледа у Благоја, а Благој |
| , а?</p> <pb n="70" /> <p>Стари искриви главу и зијевну.</p> <p>— Аха, ти си? — проциједи кроз |
| ара?</p> <p>— Имају.</p> <p>Стари обори главу.</p> <p>— Лијепо је то...{S} Драг си ти мени Јово |
| м напретку Српства.</p> <p>Јефтан обори главу и, као постиђено дијете, поче се чешкати по обрви |
| не може пјеше ићи?</p> <p>Данило обори главу и уздахну.{S} Сад се тек сјети, како је лијепо би |
| љуцки, дворећи мене.</p> <p>Перо обори главу и поче се чешкати.{S} Бијаше му, као да га је нек |
| х омахну га изнутра, те мораде окренути главу и одахнути мало.{S} Ипак стегну срце и уљезе.{S} |
| итао је Перо некако постиђено, окрећући главу у страну да не сретне Јефтанов поглед. — Ко ће ме |
| чашу препуну вина, укочио се и издигао главу на више, као да се слика.{S} На једној трепавици |
| хтио ни пити.{S} Само је уздисао, дизао главу и њушкао по ваздуху, као да још једнако осјећа он |
| S} Сви плачу!{S} А Данило опет промолио главу кроз врата, па као да размишља: или би заплакао, |
| иким, необично испупченим очима, оборио главу и куцка празном чашом о сто, а други прекрстио но |
| о, једнако онако стидљиво, наклони мало главу према десном рамену и окрену се.{S} Перо, као ван |
| изврну рука, те, мјесто у зид, погоди у главу Јове Перотића.{S} Начини му чворугу на челу, голе |
| {S} И дошло му да Благоја удари чашом у главу, само малко да га удари, ништа више него да му мо |
| читати и сва слова ишла су му некако у главу.{S} Али даље — ни маћи.{S} Ту се управо десила сл |
| ери.{S} Перо се и опет застиди и окрену главу у страну, као да нешто гледа на зиду.{S} Једини Ј |
| вори Перо. — Не знам куд ћу.</p> <p>— А гладан си?</p> <p>— Прилично.</p> <p>— Па вечераћемо за |
| ало на памет, пошто је на свијет изишао гладан, те одмах почео млацкати губицама као да сиса... |
| си ми прич’о, да ће ти ђеца крепати од глади?...</p> <p>Сељак слегну раменима и ућута.</p> <pb |
| Плати трошак овђе, па пусти мени да ти гладим ствар...{S} Само мени пусти!{S} Ти знаш, да ћу ј |
| } Стара га, од милине, почела и по коси гладити, а стари се само смјешкаше и пипаше му одијело, |
| а као заклан.</p> <p>— Не питај јесу ли гладни и не износи ништа, — шапну стари жени, улазећи з |
| је чистио испред себе попут тродневнога гладнице.{S} Ни мрвица није остављао.{S} Купио је све и |
| јету, међу туђим људима, па кад не мора гладоват’...{S} Да ти није мене, ти би овђе зло прошао. |
| у к’о што треба; кад нестане, може се и гладоват’...</p> <p>Свирачице престадоше.{S} Једна љепу |
| рестано, згрћао га, да је чак изашао на глас.{S} Старији људи лијепо су га поздрављали, а истје |
| као да се нечега сјети, бржебоље умекша глас и настави љубазније: — Ех, кад хоће власт, и биће |
| О Перо мој како си ми! — узвикну на сав глас, да су се многи пролазници морали осврнути и зачуђ |
| протузаконитости, — рече, издигнувши и глас и кажипрст десне руке. — тер сте узели слободу, ув |
| чађавим, сламним крововима...{S} Ничији глас ни ту се није могао чути...{S} Чак и оне неколике |
| рабрен, поглади се по брковима и узвиси глас:</p> <p>— Него ако си ти чојек, нађи какву женетин |
| анила.</p> <p>— Зар? — гракнуше у један глас.</p> <p>— Нема га, — одговори Данило, отирући зној |
| /> <p>— Велимо, — повикаше сви у један глас.</p> <p>Он узе чашу и наточи је.</p> <p>— Онда... |
| зијевати, испуштајући при томе чудноват глас, да су се многи гости, иза других столова, почели |
| ги жениче и невјесто! — дрекну из свега гласа. — Ми најмилији другови и поштоваоци ваши, чије б |
| > <p>— Знам шта хоћеш! — викну из свега гласа, поигравајући пред њим. — ха, ха, ха жену би хтио |
| ут се промолила није, нити јој је чак и гласа могао чути.{S} Па ни попадија се ни од куда појав |
| рочитати шта мисли.</p> <p>— Онда... ја гласам, да се Перо ожени са стране! — викну Јово изнена |
| кну са неким заносом. — Сједницу, па да гласамо.{S} Ако треба још кога да зовнемо, па нек је ви |
| но.{S} Саставићемо опет сједницу, па да гласамо.</p> <p>Перо зину.{S} Отрже се од Јефтана, обје |
| Перо понизно, снебивајући се. — Ви како гласате мени је право.{S} Мени не треба ништа него жена |
| > <p>— Крава, крава, крава! — викну још гласније.</p> <p>— Чија крава? — запита неко из авлије. |
| еба још кога да зовнемо, па нек је више гласова.{S} Ако треба и скупштина читава, ја кабулим!</ |
| ам болестан, — дочека Јефтан жалостивим гласом, — и ти си ме оставио болесна, па отиш’о у чарши |
| а први Јефтан мало уобљеним, свечанијим гласом, гледајући по јаранима.</p> <p>— Како ћемо с том |
| ивке, мало вишим, уобљеним, необичнијим гласом, каквим се обично здравице држе. — Ви сте мене, |
| дајте, — рече домаћица плачевним, меким гласом лако гурајући и у једно и у друго. — И немојте с |
| звољаваш? — запита Благоје тихим, меким гласом, као да разговара са ћудљивим болесником. — Шта |
| ло, синко, — поче Перо благим, очинским гласом, окрећући се и као тражећи нешто. — Хајде нађи и |
| и, — проговори некаквим страшно дебелим гласом, вртећи главом и мигајући ситним, јастребастим о |
| прошапта један сељак, ситним, сниженим гласом. — Пуно, газда...</p> <p>Стрико Васо зажмири и з |
| , — поче Јефтан озбиљно, малко уобљеним гласом, — да је у нас адет, да свачије сватове лијепо д |
| . ама кошуља... — рече тужним, утањеним гласом, као дијете које се спрема да заплаче.</p> <p>Пе |
| <p>— Онда... онда... — поче оним вишим гласом, пењући се на столицу. — Онда... које ви мени та |
| ..{S} И једнако му се чинило, као да га гледа и смјешка се на њ...</p> <p>— Што мене Бог да каз |
| S} Он се једном руком наслонио на зид и гледа јој право у лице; она оборила главу и чупка ресе |
| Перо опет. — Купује се теле па се и оно гледа а камо ли жена.</p> <p>Благоје се намргоди.</p> < |
| ?{S} Згурио се у крај, па нијемо и тупо гледа своје касабалије, а касабалије гледају њега.</p> |
| и и окрену главу у страну, као да нешто гледа на зиду.{S} Једини Јово што исколачи очи, чим је |
| па им зато вазда глава разбијена...{S} Гледај ти, побратимковићу, на ме!...{S} Ја лијепо живим |
| уде и жене за осталим столовима. — Само гледај и шути, а имаћеш свега.</p> <p>— <foreign xml:la |
| ди на столицу.</p> <p>— Сједи ти и само гледај, — рече, куцајући штапом о празну чашу и разглед |
| — окреса Обрен готово љутито. — Ти само гледај и слушај...{S} Или, ако хоћеш, ти говори с матер |
| по гледа своје касабалије, а касабалије гледају њега.</p> <p>Тишина.</p> <p>— А камо ти жена? — |
| и беспослењаци, па сви пију и задовољно гледају у четири лијепе свирачице, <pb n="24" /> Швабиц |
| о, да се његово раме чешало о њезино и, гледајући преда се, једнако је смишљао: шта ће проговор |
| } Увуче руке у џепове и поче зазјавати, гледајући у велике двокатнице и трокатнице и пазећи: не |
| ефтан мало уобљеним, свечанијим гласом, гледајући по јаранима.</p> <p>— Како ћемо с том Перином |
| ти, брате, један пексијан, — рече Јово, гледајући у под.— У кући немаш готово ништа и да трном |
| <p>— Хахаха, — блажено се засмија Перо, гледајући јој у ону рупицу на бради. — А, душе ми, кршн |
| Хајде.</p> <p>— А ђе ћу? — запита Перо, гледајући га зачуђено.</p> <p>— Ђе ћеш?...{S} Хајде са |
| сестра? — шапатом запита Перо домаћицу, гледајући у придошлицу. — Ко је ово?</p> <p>— То је, — |
| т, — рече Перо, обзирући се и испод ока гледајући свирачице.</p> <p>— Па и није, — одговори Јеф |
| је не казасте? — окоси се Перо, мрко је гледајући. — Ја нисам крив..{S} Зар ја нисам каз’о да ј |
| вљао.{S} Купио је све и гутао хитно, не гледајући ни на <pb n="119" /> кога и, очигледно, жалећ |
| Па то је лахко, — рече као узгред и не гледајући га. — Ено ти у удовице Стаке шћери Милке.{S} |
| ожеш ли ти Обрене? — запита Јефтан и не гледајући на Данила. — И ти си Перин јаран.</p> <p>— Ја |
| ="39" /> <p>— Чујеш, — дочека Перо и не гледајући му на сандучиће, — ти ћеш се сад женити и тре |
| о? — запита, затим, Перу, мргодећи се и гледајући га оштро.</p> <p>— А што питаш? — осијече Пер |
| богме, — потврди Данило, окрећући се и гледајући: чекају ли га још дјеца. — Мени је каз’о да ј |
| — рече, чешкајући се оловком по глави и гледајући некуд у страну. — Ви сте некада у вашега свећ |
| ашали се Обрен, приближујући се Милки и гледајући је како точи кахву. — Нијесам ни знао да си.. |
| прекидајући причање и као са презрењем гледајући Перу, — <foreign xml:lang="de">Zahlen</foreig |
| <p>— Шетали смо доста, — одговори Јово гледајући Јоку. — И ручали смо...</p> <p>Стари се осмје |
| мо дуго скрасит’, — рече Јефтан мргодно гледајући Перу, — Шта се вама чини?</p> <p>— И мени се |
| 56" /> <p>— Његову? —једва промуца Перо гледајући је зачуђено. — Зар је Милка Обренова?</p> <p> |
| остаде онако растворених уста, блесасто гледајући у собу.{S} Зину и доктор.{S} Дуго су обојица, |
| ала, а пред њим су стајала два сељака и гледала га са страхопоштовањем.</p> <p>— Лани си уз’о т |
| "88" /> стрина била је мирна и зачуђено гледала обојицу...</p> <p>— Ама шта је било? — запита Ј |
| опколише их.{S} Пушећи и смјешкајући се гледали су их, необично уживајући у њиховој свађи, као |
| ништа не говорећи, стајали на вратима и гледали Јефтана, како сједи на постељи, десном руком гр |
| говорити.{S} Само су дахтали обојица и гледали се тупим, безизразним, умореним погледом.</p> < |
| и на госте „који су могли виђети ако су гледали“ и каже, да се готов и на суду заклети „за свој |
| — Исти покојни отац!...{S} К’о да њега гледам.</p> <p>Јово извади духана, напуни му лулу и при |
| Како те држи?</p> <p>— Хоће да му вазда гледам у тефтере, — промуца она. — Богат је к’о нико ње |
| о да збија сламу.</p> <p>— Хајде, да је гледамо! — викну.</p> <pb n="125" /> <p>— Хајде, по Бог |
| > собом. — Ишао је по толиким мјестима, гледао толике ђевојке и... знате ли зашто?</p> <p>— Заш |
| , гурали и чак му стајали на ногу...{S} Гледао је и чудио се свему, мучећи се, да сам себи одго |
| треба, — мирно одговори Обрен, који је гледао у тефтер и срачунавао нешто. — Што ћа ми она?</p |
| в свијет <pb n="41" /> крив, мргодно је гледао свакога и ничијега поздрава није хтио прихватити |
| ити...</p> <p>Перо је стајао у авлији и гледао по свима прозорима, док је поп ходао по соби и т |
| ри врата...{S} У соби је сједио стари и гледао у тефтер, из кога је Јока нешто читала, а пред њ |
| иједили, час руменили, и мрким погледом гледао је све око себе.{S} Дошло му бијаше да устане, д |
| никако да се спусти, јер је још једнако гледао слику <hi>њезину</hi>, са дугим вратом, смјежура |
| таде.{S} И полако, држећи се зида, поче гледати око себе на све стране.</p> <p>— Ко је? — помис |
| е крштеница, имам му рашта ићи и увијек гледати Марушку... ух, моју слатку Марушку!...</p> <p>Ч |
| рен је точио и без њега, јер није могао гледати празне чаше, и прелијевао их.{S} Отуда се вино |
| Ја ћу говорити с матером, а њу ћу само гледати...{S} С матером је лакше говорити!...</p> <p>Ка |
| и и укочише се.</p> <p>Почеше забленуто гледати један у другога, као да се питају: шта је ово?{ |
| , право да ти речем, ја га више не могу гледати по сокаку и мучити се с њиме, него треба коме д |
| погледаше у Стаку, а Стака, постиђена, гледаше само у црну земљу и зелену траву.</p> <p>— Срет |
| его баш цара...</p> <p>И опет стаде.{S} Гледаше у слику и као да очекиваше, да неко проговори и |
| ер, који као да испод земље васкрсну, и гледаше их не баш најпријатељскије.</p> <p>— <foreign x |
| у, као да су му сметале нешто.{S} Затим гледаше час у једнога, час у другога, час у трећега јар |
| тнога класа.{S} Тронут и растужен, дуго гледаше он у три своја пријатеља, три најдража и најмил |
| } Бијела је к’о сир, а румена к’о млада говедина.{S} Очи су јој велике и кахвајасте к’о двије м |
| ја нисам каз’о да је слађа телетина од говедине?</p> <p>Па, окренувши се Милки, дубоко уздахну |
| ама ја к’о велим: слађа је телетина од говедине...</p> <p>— Како кад, — пресијече га удовица о |
| јер није знао чиме би паметнијим почео говор.</p> <p>— Мени не треба, — мирно одговори Обрен, |
| ?</p> <p>Данило, који је за све вријеме говора био прикривен за вратима и све слушао, провири у |
| ем.</p> <p>— Лани си уз’о товар жита, — говораше стари, ни мало се не обзирући на госте, — а ов |
| > <p>— Ви само мене пустите напријед, — говораше неуморно, — и станите за мном.{S} Кад ја прист |
| походе покојници« као што сам пред смрт говораше, осмјехујући се и питајући за Перу.{S} И Перо |
| и доктор.{S} Дуго су обојица, ништа не говорећи, стајали на вратима и гледали Јефтана, како сј |
| </p> <pb n="118" /> <p>Келнер, ништа не говорећи, извади јеловницу и пружи му је.</p> <p>— Хм, |
| не окрећући се ни на једну страну и не говорећи ништа.{S} Тада нико није смио проговорити, па |
| сви пости постили...</p> <p>Непрестано говорећи и хвалећи Перу, поп, из некакве старе, зарђале |
| <p>Јефтан махну руком и замоли га да не говори даље, како не би својим жалостивним ријечима пок |
| ледај и слушај...{S} Или, ако хоћеш, ти говори с матером.</p> <p>Перо једва дочека.</p> <p>— Ли |
| ти љутиш и велиш да о мени свијет ружно говори због тога.{S} К’о да је мени стало за свијетом!{ |
| на.</p> <p>— Аћиме, жалосна ти мајка, — говорила је Перина мати своме мужу, — ово наше дијете б |
| знала?</p> <p>— Јеси...{S} Ти си вазда говорила, да треба да се уда...{S} Ето ти сад!...{S} Уд |
| и говорио? — осијече стари осорно. — Не говорим јабани него своме зету, а зет треба да ме слуша |
| <p>— Ја сам паметни чојек, јер паметно говорим, — одговори Бошко достојанствено.</p> <p>— Ти с |
| >— Волим пуну механу него пусту кућу, — говорио је свакоме, који би га прекорио због неуредна ж |
| знаш о другоме...</p> <p>— А што не би говорио? — осијече стари осорно. — Не говорим јабани не |
| лач.</p> <p>— Па нијеси ли ти са Стаком говорио? — осијече Обрен оштро и испрси се. — Зар она н |
| које сам ја паметан чојек, те нећу пуно говорит’ кажем вам: од сјутра тражим жену.</p> <p>— Жив |
| Живили!</p> <p>— Е умијеш га, учитељу, говорити к’о нико, — рече Јефтан потресен, бришући сузу |
| рок Јеремије, — бранила се Ана и почела говорити <pb n="17" /> мало оштрије, као и обично, кад |
| ен.{S} Нити је знао мислити, ни још шта говорити...{S} Све му се чинило као неки сан и као да с |
| у само гледати...{S} С матером је лакше говорити!...</p> <p>Кад изненадно, као у преши, уљегоше |
| <pb n="109" /> разумијевао понешто, али говорити није знао.{S} Он је управо имао неки свој јези |
| стаде и даде Јефтану знак, да и он жели говорити.{S} Јефтан застаде.</p> <p>— Ја мислим, — поче |
| е нијесу били у стању ни шта мислити ни говорити.{S} Само су дахтали обојица и гледали се тупим |
| и био у стању са већим страхопоштовањем говорити о њој.</p> <p>— Ех, ех, кад је од власти, то т |
| ну. -— То ти је паметна мисао!{S} Ја ћу говорити с матером, а њу ћу само гледати...{S} С матеро |
| кући.</p> <p>— Чујеш, ја не знам шта ћу говорити с ђевојком, — рече Перо путем, дрмусајући Обре |
| напишеш, па да напријед чујемо шта ћеш говорити...{S} То је... знаш... да не би било каквих не |
| о... ама наша је ђевојка...</p> <p>— Па говорићу ја, — окреса Обрен готово љутито. — Ти само гл |
| го пазила на његове опомене. — Данас да говориш о вину, к’о да не знаш о другоме...</p> <p>— А |
| учак, да ћу ја трпити да ми тако у лице говориш...{S} Нисам ја к’о ти мислиш...</p> <p>Перо се |
| лесасто запита Перо. — О каквој ми жени говориш?</p> <p>— Па јеси ли се оженио, болан? — готово |
| ајући му руком знак, да га не прекида у говору. — Ми, али, не смијемо заборавити ни на случајно |
| це и трокатнице и пазећи: не би ли гдје год стимао ма какву дјевојку, која би му се свиђела.{S} |
| ремена, године слабе...{S} Нема да роди година, нема пара...{S} Ништа нема!...{S} Таворим ’вако |
| је са довољним успјехом управо за осам година.</p> <p>— Добро притврдио науку, — како Аћим реч |
| прије? — запита га пријекорно. — Толико година па да нам не дођеш!{S} Зар ти то ваља?</p> <p>— |
| не пуштајући га да допјева. — Живио сто година!</p> <p>— Живио! — прихвати и Данило, подигнувши |
| коса златна к’о препечена ракија од пет година дана...{S} Ах, да је видиш!...</p> <p>— Па лијеп |
| ш, има свакаква вина: најприје од десет година, па све до пет...{S} Имам и новога, па како ко б |
| осилац...{S} Њу људи просе има двадесет година, па вазда добре муштерије.{S} Да си видио колико |
| ну носи пет стотина форинти.{S} Педесет година, двадесет и пет хиљада!</p> <p>— Честитам, брате |
| и протокол, увезан ваљда прије тридесет година, разасут, излињао, ишаран траговима проливеног м |
| кога, али свакако барем прије четрдесет година.{S} Оцу му је било име Аћим, или како се на кори |
| Ја, што се каже, волио би живит’ хиљаду година, па макар и у тикви.{S} И вама фала, које ви мен |
| тидиш својих сиједих коса?..{S} Чојек у годинама, па нежењен!..{S} Срамота!..{S} И што је Бог с |
| заборавити ни на случајности прије сто годинах...{S} То је, наиме, потребно...{S} Видите, како |
| <p>— Ја рђаво, — дочека. — Зла времена, године слабе...{S} Нема да роди година, нема пара...{S} |
| итати.</p> <pb n="20" /> <p>Једва друге године некако се навикао на њих.{S} Написао их читкије |
| ало се не обзирући на госте, — а ове је године право, да ми вратиш два...</p> <p>— Много је, — |
| почетка, силно захука.{S} За прве двије године истјера двојицу конкурената из Касабе и натјера |
| на другој страни траже хљеба.{S} Треће године истјера и оца и остаде: сам у радњи.{S} Текао је |
| пет недјеља бријао а шишао се два пут у години, те изгледаше као какав људождер.{S} Он ухватио |
| збиљио се као какав старац.</p> <p>Кроз годину -дана постао је миран ђак.{S} Да је био добар, т |
| е не може издржати.</p> <p>На саму Нову Годину пође са Обреном тамо.</p> <p>— Охо, како је у ва |
| ти.{S} Добра је, златна је, а уза сваку годину носи пет стотина форинти.{S} Педесет година, два |
| ама. — Што се к’о бајаги стидиш?{S} Што гођ ти срце зажели ти само ишти, к’о у својој кући.</p> |
| дну степеница дочекао их је домаћин.{S} Гојазан, дебео човјек, са округлим као пун мјесец, више |
| му сада није изгледао као поп, него као голем мрк облак, који се спустио на земљу и поиграва пр |
| итили је цвијећем и барјачићима.{S} Под големим кубетом њезиним пружао се дугачак сто, препун ј |
| Перотића.{S} Начини му чворугу на челу, голему као јаребичино јаје, и попрска му вином нову кош |
| менкастој <pb n="31" /> земљи и, држећи голему и тешку мотику у рукама, окопавао кукурузе, што |
| ило на сред неба, те пече и у тјеме и у голи врат.{S} Прашина, испод кола, диже се и пада по оч |
| шкати је на своме крилу и куњати јој на голим њедрима, као што је замишљао.{S} Од велике бриге |
| ед којих се, у прашини, играло неколико голишаве дјеце...</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| не би имало шта запети.{S} Оне слике са голишавим швабицама (а ти плахо бегенишеш и купујеш так |
| ише и на њима се појави стари Игњат.{S} Гологлав, рашчерупан, у лакоме одијелу, стаде на праг и |
| ко и туђи пси и мачке и пилићи, кокоши, голубови.{S} Рачуна се, да је за кратко вријеме убио ос |
| е неколике кокоши, што су се разишле по гомилама буништа, испред колиба, нијесу какотале ни дре |
| S} И опази, недалеко од дуда, иза једне гомиле буњишта, како стоје једно према другоме:{S} Јово |
| чито око бунара, лежале су четири овеће гомиле ђубрета.{S} По њима су скакутали неколико безбри |
| е ашиковала, — поново се уплете онај из гомиле.</p> <p>— ...и мати ти је ашиковала! — потврди А |
| ...своју кућу уредио, — дочека неко из гомиле.</p> <p>— ...своју би кућу уредио! — дрекну Бошк |
| шији, опази Данила, гдје се помијешао у гомилу дјечурлије, па се с њима препире и разговара.{S} |
| запита неко из авлије.</p> <p>— Игњате, гони краву Филипову из жита, — развика се стари попут п |
| ита, — развика се стари попут пудара. — Гони, и кажи му, лопову, да ми је учинила товар штете.. |
| p> <p>И брзим корацима, као да га когод гони, изађе на улицу.</p> <p>Отада су учестали ићи.{S} |
| p> <p>— А-а да их гонимо! — викну. — Да гонимо до куге!</p> <p>— Куда ћеш их гонит’? упаде стар |
| цјепаницу у рукама.</p> <p>— А-а да их гонимо! — викну. — Да гонимо до куге!</p> <p>— Куда ћеш |
| уда ћеш их гонит’? упаде стари жешће. — Гонио би и ја, ама су далеко измакли.</p> <p>Игњат баци |
| могли сте и остат’...{S} Ја вас нијесам гонио.</p> <p>— Па... кад нас ти заустављаш и кад нас н |
| Да гонимо до куге!</p> <p>— Куда ћеш их гонит’? упаде стари жешће. — Гонио би и ја, ама су дале |
| их. — Само да ја умакнем комесару, а ви гоните колико хоћете.</p> <p>Па сједе за сто и написа б |
| а... кад нас ти заустављаш и кад нас не гониш остаћемо још три дана, — дочека Јово. — Нама је л |
| па нам све горе и теже...</p> <p>— Све горе, — одобри и Перо, мученички преврнувши очима. — На |
| Перу. — Трећи дан путујемо, па нам све горе и теже...</p> <p>— Све горе, — одобри и Перо, муче |
| и и поштоваоци ваши, чије братске груди горе топлом љубављу према вама, узимамо учешћа у вашем |
| ош дјеце у школи, па неће, зар, ни њему горе бити него ли је њима.</p> <p>— Бије ли учитељ пуно |
| икога свога</hi>, као отсјечено дрво у гори, што се каже.{S} Знао је, да више никога код куће |
| ио један фењер, а на кривим степеницама гориле су двије омање лампе.{S} При дну степеница дочек |
| екну као јаре када га ухвате.{S} Објеси горњу усну, те му кукасти нос готово до браде доприје.{ |
| Стаке? — запита.</p> <p>— Бре Стака је горска вила! — дочека Перо брзо. — Она је к’о зарђала п |
| анило набусито. — Хоћу ли у воду јали у гору?</p> <p>— А што нијеси у хотелу, код Јефтана?</p> |
| била препуна свакојаке, мале и велике, господе.{S} Благоје доведе блесастога Перу (јер је сад |
| још са врата повика:</p> <p>— Помагај, господине, ако Бога знаш!</p> <p>— Цо хћеш? — запита за |
| наклони.</p> <p>— Болестан ми пријатељ, господине, — тужно проговори. — Болестан је пуно, а ми |
| и удари капом о тле. — Бог вас поживио, господине!</p> <p>— Само овдје не можете више имати бор |
| вас рад поближе упознати, родио се љета господња не знам кога, али свакако барем прије четрдесе |
| .{S} Затим устаде и, испод ока, погледа госте. — А што ви још не шетате? — запита их. — Шетња ј |
| о осам.{S} Старчић се, чак, позива и на госте „који су могли виђети ако су гледали“ и каже, да |
| вораше стари, ни мало се не обзирући на госте, — а ове је године право, да ми вратиш два...</p> |
| столице.{S} Препаде и Благоја и остале госте, који га усплахирено погледаше. — Не дозвољавам и |
| се, најпошље, спасао.</p> <p>Угледавши госте, он устаде и зачуђено их посматраше.</p> <pb n="7 |
| дале од тебе?</p> <p>Као по команди сви гости оставише <pb n="105" /> своје столове и опколише |
| при томе чудноват глас, да су се многи гости, иза других столова, почели мргодити и псовати га |
| ечина је, па се види и без ње...</p> <p>Гости разастријеше сламу по соби и, онако уморни, поваљ |
| пун филџан, него само половину.</p> <p>Гости су већ били посједали на ниске, <pb n="74" /> тро |
| метну га у крај.{S} Покупи и филџане од гостију.</p> <p>— Да није сиротиње, частио би вас још, |
| але, — дочека Алекса, осокољен доласком гостију: — У читавој фамилији, бре!{S} Дај ми спомени ј |
| .{S} Ненавикнута, зар, да служи оволико гостију застидила се и збунила.{S} Онако збуњена, мјест |
| је смијешећи се и обје руке ширио према гостима.</p> <p>— Хе, хе, брате слатки, окаснили сте ми |
| со и не осврну се на њега.{S} Окрену се гостима и мрко их погледа.</p> <p>— Ех, што сте ми дошл |
| ead> <head>Перо Карантан и дружина му у гостима код стрика Васе у селу Галебовцу.</head> <p>Вру |
| посла с тобом, — осијече и као пође из гостионице. — Мислиш ти што си ми синоћ платио вечеру и |
| } Незгоде у полицији.</hi> </head> <p>У гостионици сједио је Перо мрачан и суморан; ћутао је и |
| > <p>И узе га под руку и силом поведе у гостионицу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| о!</p> <p>И силом угура Перу у најближу гостионицу и обори га на столицу.{S} Затим опет поче иг |
| ли виђети ако су гледали“ и каже, да се готов и на суду заклети „за своје право“.</p> <p>Перо с |
| ш ли ђевојку?</p> <p>— Па то је, брате, готова и свршена ствар, — опет ће Благоје весело. — То |
| </p> <pb n="46" /> <p>— Онда је погодба готова! — одушевљено узвикну. — Пристајем и ја!</p> <p> |
| И шта би сад протествовао кад је ствар готова и кад већ сузе теку?</p> <p>На врх степеница доч |
| чудна врућина <pb n="67" /> и загушљив, готово смрдљив задах...{S} Ни птица да пролети, ни зец |
| свилене гриве.</p> <p>— Ето готово је, готово, — довикну Јефтану. — Јашите, па да се иђе...</p |
| кво је то чудо? — дочека Пера веселије, готово смијући се. — Има, брате, још људи који путују.. |
| це превукла танким руменилом, те би се, готово, прије могло помислити да је старија сестра Милк |
| е тражи кола, магарче, — рече му благо, готово тепајући. — Дошло је вријеме, да се враћамо окле |
| чање.</p> <p>Перо га погледа попријеко, готово крвнички.</p> <p>— А што сјутра? — запита набуси |
| да плати попу, па, пољубивши га у руку, готово трком оде из куће.</p> <p>Тога дана непрестано ј |
| розор, па као да размишљаше нешто...{S} Готово да и он заплаче заједно са Данилом!...{S} Није ш |
| /p> <p>— Па јеси ли се оженио, болан? — готово цикну Јефтан и снажно му стеже прсте, да умало н |
| .</p> <p>— Ама кажи ти мени...</p> <p>— Готово је, велим ти...{S} Хајде да пијемо!</p> <p>И сил |
| ну унапријед плаћао сапутнину и звао га готово сваку вече.{S} А дочекивали су их красно.{S} Удо |
| > <p>— Мене да водиш?{S} Мене? — запита готово грубо.</p> <p>—- Перу Карантана морам водити, — |
| <p>— А хоћемо ли дуго остати? — запита готово шапатом. — Ја не могу...{S} Ја ћу само мало...</ |
| , — опет ће Благоје весело. — То је све готово!...{S} Хајде да пијемо!..</p> <p>— Ама кажи ти м |
| аде</hi> испричати.{S} Јефтана, који се готово није ни растављао од своје заручнице, није могао |
| љубазније: — Ех, кад хоће власт, и биће готово одмах...{S} Ти мало причекај, па ћеш добити...</ |
| ?</p> <p>— Зашто?{S} Зашто? — заграјаше готово сви, очекујући нешто необично, нешто чудно, што |
| </hi>.{S} Човјек, у својој муци, бијаше готово и заборавио на Перу и ко зна да ли би га се икак |
| је из испуцале земље и спржене траве и готово их давио; озго, са висине, као да се нешто тешко |
| ном травом, врата се накривила и канати готово да падну, па ипак... ипак је све љепше било него |
| /p> <p>— Па говорићу ја, — окреса Обрен готово љутито. — Ти само гледај и слушај...{S} Или, ако |
| t="subSection" /> <p>Доктор је становао готово на крају касабе.{S} Био то човјек странац, погур |
| па да ме данас закопајете, — рече Перо готово наричући. — Така је моја зла судбина.{S} И тако |
| >— Па како ћу јој отић’? — узвикну Перо готово очајнички. — Не могу ја узети ђевојку а да је не |
| да нам друг умре у путу? — узвикну Перо готово декламујући. — Зар он да умре?{S} Несретниче, за |
| им дугачке, свилене гриве.</p> <p>— Ето готово је, готово, — довикну Јефтану. — Јашите, па да с |
| S} Објеси горњу усну, те му кукасти нос готово до браде доприје.{S} Изађе.</p> <p>— Точите, бра |
| Ипак стегну срце и уљезе.{S} У први мах готово није могао ни распознати људе, што сјеђаху за ст |
| че Јово, гледајући у под.— У кући немаш готово ништа и да трном повучеш по њој, не би имало шта |
| олуфима.</p> <p>— Јадан Перо, сад те по готову неће никаква! — уздахну огледајући се у огледалу |
| ехани.{S} Око механских врата дизала се граја...{S} Ту су се гурала три-четири беспослена хамал |
| , почеше одјекивати нечији кораци и као граја нека.{S} Перо помисли да ће опет бити когод из по |
| их.{S} Написао их читкије и, са великом грајом и побједничким изразом на лицу, показао свима.{S |
| ри механџија хладно и не осврћући се на грају. — Они читају новине и сваке се седмица по једном |
| : „живили“, онда и ви викните и дигните грају...</p> <p>Учитељ се био толико заговорио, да је ч |
| и ослухивао је: одакле ће чути највишу грају, свађу, или пјевање.{S} На средини касабе једна м |
| састо погледаше Данила.</p> <p>— Зар? — гракнуше у један глас.</p> <p>— Нема га, — одговори Дан |
| ладницу</hi> од самих дубових и букових грана и окитили је цвијећем и барјачићима.{S} Под голем |
| е гране купају у води.{S} Испод њихових грана купају се лабудови.{S} Шест гиздавих, бијелих лаб |
| е врбе и своје дугачке, танке, повијене гране купају у води.{S} Испод њихових грана купају се л |
| и вечере, да ме тако превари!...</p> <p>Грдећи Благоја једва је некако заспао.</p> <p>И снијева |
| о би распознати, да то није глава какве грдне совуљаге, него човјечија прилика и да та човјечиј |
| -три авлије, провукоше се испод некакве грдне капије, док најпошље не изађоше у велику и простр |
| а, — рече,</p> <p>— Ђурђа!</p> <p>— Још грђе.</p> <p>Љубица!</p> <p>Перо напући усне и цмокну њ |
| ило украшено чворугом на глави и силним греботинама по лицу, а украшавао их је увијек он, не љу |
| вако мучиш и себе и нас...{S} И није ти грехота ни срамота!...{S} К’о да смо ми твоји робови, п |
| ћи их и размрсујући им дугачке, свилене гриве.</p> <p>— Ето готово је, готово, — довикну Јефтан |
| S} Поблиједи, полегути се, ухвати се за гриву и склопи очи да не види своје пропасти, а Јефтан |
| , — па изађе на врата и повика из свега грла, — донеси нам кахву!...{S} Ти си, побратимковићу, |
| не би промијенио и сада вичем из свега грла: куку ономе, ко није ожењен!“</p> <p>Држимо, да ов |
| тима.</p> <p>— Данило! — викну из свега грла.</p> <p>На вратима се помоли једна рашчерупана гла |
| <p>— Живили младенци! — заграјаше сви, грлећи Перу.</p> <p>Јефтан се прислони раменом уз прозо |
| г газде Станка, — весело објави он Пери грлећи га. — Загледали се, замиловали се и брже ћемо се |
| на, како сједи на постељи, десном руком грли стас лијепе собарице, која је била нешто лакше одј |
| посла! — викну обрадован Перо и поче га грлити. — О, брате слатки и лијепи, добро ли ми дође!{S |
| граја Благоје, утрчавши у собу, па поче грлити Перу и љубити у оба образа. — Честитам ти, мој П |
| е.</p> <p>— Ја ћу, — викну он колико га грло доноси... — Ево мене!</p> <p>— Муч’ ти, магаре! — |
| ну шаком, да Пери намах замрије ријеч у грлу. — Муч’ поганове!{S} Ти си мене шћео преварит’ сад |
| елите и забављате, што вам никада, ни у гробу, нећу заборавит’!...</p> <p>— Живиооо!</p> <p>Опе |
| , испод прастарог, кљастог дуда, весело грокћући ваљало се двоје свињчади.</p> <p>Из авлије уље |
| Ево, како сам се ја оженио, па ме није гром убио, него ми све у реду.{S} Што се и ти не жениш? |
| боље него све друге газде.{S} Живим к’о гроф!{S} Док има пара, живићу к’о што треба; кад нестан |
| ад хотелска, па га задиркују и пецкају, грохотом се смијући, ако каткада, леђима или раменом, ј |
| е сам узео једну и платио за њу петнес’ гроша.{S} Питам: може ли јефтиније, а Чифут не да...{S} |
| мо кад се има.</p> <p>— И за зоб по два гроша, за зоб, — настави Јован брже.</p> <pb n="93" /> |
| к да је свршена погодба.</p> <p>— И пет гроша мени, што ћу ићи с вама да вратим коња, мени... — |
| фут к’о Чифут!{S} Добио ми је барем пет гроша на њој...</p> <pb n="52" /> <p>И, радујући се што |
| Мене да водиш?{S} Мене? — запита готово грубо.</p> <p>—- Перу Карантана морам водити, — осијече |
| другови и поштоваоци ваши, чије братске груди горе топлом љубављу према вама, узимамо учешћа у |
| спод руке. — Жени се, јадан брате, и не губи младост узалудно...</p> <p>— Ама ко ће ме, брате? |
| вих зуба (због чега је вазда и успијала губицама) смјежуране коже, набијељена, помоли се на вра |
| изишао гладан, те одмах почео млацкати губицама као да сиса...{S} Кашње се показао као врло жи |
| нос, па узео подеране новине и, мичући губицама попут зеца, полугласно чита.</p> <p>Перо им ка |
| там те?</p> <p>Обрен испи чашу и цмокну губицама као да љуби кога.</p> <p>— Тако је, — потврди, |
| у.{S} Само преврну очима и, савијен као гудало, упрашен, диже се са земље.</p> <p>— Што се не ч |
| о да га разапињу, стресе се и писну као гуја љута:</p> <p>— Ама ко вам то налага, ако Бога знат |
| се, да сам себи одгонене: нашто оволика гунгула и зашто све није мирно као у његовој касаби?</p |
| !{S} Е чисто ти хтједох умријети у овој гунгули.</p> <p>Благоје застаде и заплака од радости.{S |
| а опет му искочи на челу стиште зубе и, гунђајући, приступи Јоки, па је гурну лактом у прса.{S} |
| gn>? — запита Благоје мргодећи се и као гунђајући нешто. — <foreign xml:lang="de">Waas</foreign |
| о се љутити.{S} Почео, чак, по обичају, гунђати и проклињати све, почевши од младожење, па завр |
| частили су их кахвом, ракијом, духаном, гурабијама и урмашицама, низ које се циједио мед.{S} И |
| е домаћица плачевним, меким гласом лако гурајући и у једно и у друго. — И немојте се стидити, к |
| их врата дизала се граја...{S} Ту су се гурала три-четири беспослена хамала и инадила се са дје |
| ци сваки час, често и врло немилостиво, гурали и чак му стајали на ногу...{S} Гледао је и чудио |
| сата...{S} Ту су се, у широком ходнику, гурали четири до пет полицајаца, врзајући се око двају |
| p> <p>Сви наврвише на тесту и почеше се гурати.{S} Неко стаде учитељу на ногу, Обрену неко обор |
| зубе и, гунђајући, приступи Јоки, па је гурну лактом у прса.{S} Она га укочено погледа, а послу |
| ред вратима Јефтанове собе, свом снагом гурну у њих и отвори их.</p> <p>— Извол... — викну, али |
| нешто да се помаче у њему и свом снагом гурну га њојзи.{S} Пруживши јој бакшиш он задрхта као ш |
| ђевојку а да је не видим.</p> <p>Обрен гурну мачку и одбаци аршин, па се исправи и оштро га по |
| еси ли ти, Перо? — изненада дрекну неко гурнувши га руком у ребра, а тешка рука нечија спусти м |
| њу, кад стиже до попових врата и снажно гурнувши, отвори канат. — Је ли овђе?</p> <p>— Јес’, — |
| ијечити осим вас.</p> <p>— Хм?...{S} Но гут!... — Осијече доктор и пође пред њим. — Видиме...{S |
| добро прегледао. — То завтра буде ганц гут.</p> <p>Па, примивши од Пере награду, изађе из собе |
| мрвица није остављао.{S} Купио је све и гутао хитно, не гледајући ни на <pb n="119" /> кога и, |
| <title><hi>Црна Дама</hi></title> и т. д.{S} Излазио је само у <pb n="60" /> магазу младога Јо |
| га и пријатеља, — рече. — Хоћемо, бива, да му изађемо на сусрет скупа, па смо зовнули тебе, да |
| } Текао је новац непрестано, згрћао га, да је чак изашао на глас.{S} Старији људи лијепо су га |
| д га ноге носе.{S} Дошло да се посвађа, да се поинади макар с киме.</p> <p>Он изненадно скочи и |
| хвалио се Аћим свакоме. — Знао сам ја, да ће бит’ мимо остале.</p> <p>Четири разреда свршио је |
| .{S} Ње се и не бојим, — одговори Јока, да се једва чуло. — Ама <hi>он</hi>...</p> <p>— Он је з |
| рјак, а ја ћу бити барјактар, па, вала, да се не постидим ни самога Бошка Југовића.</p> <p>— И |
| к’о твоја невјеста...{S} Брука би била, да уљеземо без <hi>младе</hi>!..{S} Данас ћемо и у цркв |
| > <p>— Јеси...{S} Ти си вазда говорила, да треба да се уда...{S} Ето ти сад!...{S} Удала се!... |
| ћи се озбиљан. — Шта би било са женама, да се нијесу удавале?</p> <p>— Ја, — настави Јефтан пон |
| њега.</p> <p>Јово даде знак друговима, да пођу за њим.{S} Пођоше.{S} Полако се прикрадоше до с |
| S} Само упрти пртљагу и пође пред њима, да их води Јовановој кући.</p> <p>Затекоше Јована гдје |
| жену ногом, што је важило као опомена, да му се не мијеша у разговор. — У бухљивим бачвама одм |
| ала риба!.{S} А, ето, читав свијет зна, да у правоме вину нема риба.{S} Њима је, да речемо, Бог |
| ћеш ти што потрошит’.{S} Имам ја пара, да платим и за те и за се.{S} А теби треба да се шеташ, |
| </p> <p>— Нема, нема брате, — прошапта, да се једва чуло. — Тако је то, кад у кући нема женске |
| тежи болесник.</p> <p>— А имаш ли срца, да ме болесна зовеш? — застења. —-Ја не могу ићи...{S} |
| пристадоше.{S} Опремише Тому кочијаша, да се код некаква познаника одмара, а они се полако упу |
| ћи шешир на затиљак — Ја сам вазда рад, да својим силама припомогнем напретку Српства.</p> <p>Ј |
| водом...{S} Стид га, стид од сама себе, да тако изневјери друга <pb n="112" /> и пријатеља!...{ |
| о на сусрет скупа, па смо зовнули тебе, да га ти испред нас поздравиш једном здравицом.{S} Ти с |
| — Какво полесно?</p> <p>Јефтан познаде, да му се сад пред Пером није шалити, па лагано извуче р |
| ма, као да збија сламу.</p> <p>— Хајде, да је гледамо! — викну.</p> <pb n="125" /> <p>— Хајде, |
| су могли виђети ако су гледали“ и каже, да се готов и на суду заклети „за своје право“.</p> <p> |
| ако му није тешко, и да дође, ако може, да их послуша нешто, ако би хотио«...{S} Писмо послаше |
| е, уфитиљи бркове, уштину се за образе, да му изгледају руменији, и изађе.{S} Пође главном улиц |
| а у правоме вину нема риба.{S} Њима је, да речемо, Бог одредио воду, а није вино; с тога се и в |
| — А шта ти радиш, зете?{S} Какво ти је, да речемо заниманије? — запита изненада, положивши руке |
| n="27" /> се врати из механе; знао је, да се ту више нико неће на њега ни осмјехнути, нити ће |
| о дрво у гори, што се каже.{S} Знао је, да више никога код куће затећи неће кад <pb n="27" /> с |
| о.</p> <p>— А друго?</p> <p>— Друго је, да је паметна и кућаница.</p> <p>Јефтан се мало намргод |
| е му је постајало све теже и увидио је, да тако више не може издржати.</p> <p>На саму Нову Годи |
| де и опет погледа по свима.{S} Хтио је, да им на лицу прочита: јесу ли сви сагласни са Јовом?{S |
| а глава поигравати.{S} Изгледало му је, да ће се читава кућа срушити и притиснути га.</p> <p>— |
| како је то: распарати цара?...{S} Није, да речемо, ни пашу ни везира, него баш цара...</p> <p>И |
| и приближујући им се. — Нијесте знале, да ћемо и ми доћи да пијемо кахву.</p> <p>— Знаш... к’о |
| } Да је била кршна, не би чекала на ме, да дођем <pb n="141" /> из девете касабе и да је водим. |
| пет сам био у хавсу...{S} Обиједили ме, да сам заварао некакву ђевојку, измамио јој паре, па је |
| опет поче звиждукати.{S} Обиједили ме, да сам крао суцке биљеге, па ме ухавсили и оћерали из с |
| о, готово тепајући. — Дошло је вријеме, да се враћамо оклен смо и дошли...{S} Кући ћемо!</p> <p |
| око себе.{S} Дошло му бијаше да устане, да узме столицу, па да добро изудара и <hi>пунца</hi> и |
| и, онако са стране, погледа у филџане, да види: јесу ли напуњени?{S} Жила она опет му искочи н |
| ојек, коме сам платио ручкове и вечере, да ме тако превари!...</p> <p>Грдећи Благоја једва је н |
| а бекељила му се иза леђа и старала се, да му за тур од чакшира прикаче некакав чудноват реп: о |
| пилићи, кокоши, голубови.{S} Рачуна се, да је за кратко вријеме убио осморо пилади, трима псима |
| здрагани, изађоше из куће и кренуше се, да и осталим касабалијама испричају знамениту новост.</ |
| Гледао је и чудио се свему, мучећи се, да сам себи одгонене: нашто оволика гунгула и зашто све |
| во разгледао све око себе, надајући се, да ће какогод опазити дјевојку.</p> <p>— И јес’ и јес’ |
| освртао се на све стране, надајући се, да ће је сваки час угледати.{S} Узалуд!{S} Вјетар је пи |
| настави Јефтан поносито, спремајући се, да и трећи пут удари руком о сто.— Жена нам треба!{S} Н |
| и, свијета, — вели Јован, старајући се, да изгледа озбиљан и замишљен. — Ја к’о кириџија виђео |
| ан и направи мргодно лице. — Не бој се, да ћеш ти што потрошит’.{S} Имам ја пара, да платим и з |
| адости, наклони се опет.{S} Видјело се, да су га Јефтанове ријечи погодиле у најосетљивију жицу |
| p>Перо застаде.</p> <p>— Е знам, брате, да сам крив, — рече. — Знам, ама шта ћу?...{S} Кад ме с |
| b n="125" /> <p>— Хајде, по Богу брате, да је само очима видим.</p> <p>— јок, — осијече Благоје |
| номе, позору изложеноме, мјесту кажете, да ви не дозвољавате ни цару да проси дјевојку.{S} Упра |
| о цикну Јефтан и снажно му стеже прсте, да умало није јаукнуо.</p> <p>— Нијесам се оженио, — за |
| овићу, прави дипломат...{S} Камо среће, да су нам сви таки!...{S} Барем би се опет сви пости по |
| еда попријеко.</p> <p>— А неко ми рече, да ћете ви сјутра ићи? — запита. — Сјутра одма!</p> <p> |
| ромуца Перо постиђен. — Данило ми рече, да си болестан.</p> <p>— Ја и јесам болестан, — дочека |
| исмо послаше у механу, упућујући момче, да ће га ту <hi>сигурно</hi> наћи.</p> <p>— Треба и од |
| ам дов’о и два пријатеља и једно момче, да ти се прогостимо у кући два три дана.</p> <p>Старац |
| {S} Гледаше у слику и као да очекиваше, да неко проговори иза ње и да му напомене шта ће даље к |
| код власти <pb n="43" /> и мени казаше, да тамо не траже ничију крштеницу...{S} Ничију они не т |
| <p>Перо чисто одахну, када му објавише, да не ће више бити ђак.{S} Школа му је била изашла на в |
| е дијете бити »мимо остале«.{S} Рекоше, да ће свакако бити знаменито у роду своме.</p> <pb n="1 |
| оца.{S} Због тих чудних знакова рекоше, да ће дијете бити »мимо остале«.{S} Рекоше, да ће свака |
| бања умирише Перу.{S} Волио је, додуше, да проведе још какву шалу: да млатне букваром по глави |
| огом међусобном, опојен мирисом љубави, да читав народ <pb n="162" /> српски од Адрије до Балка |
| ана.</p> <p>— Велите ли ви, браћо, сви, да је паметно да се ја женим? — запита и опет се укочи |
| старчићем око плаћања.{S} Старчић вели, да је попио шест ракија, а механџија нарачунао осам.{S} |
| ућу и рађа ђецу...{S} Оклен би ми били, да нам се нису женили стари?..{S} Оклен питам те?</p> < |
| да ме не уфате, јер су ми запријетили, да ће ми је довести амо на вјенчање...</p> <p>Јефтану с |
| се. — Ми <pb n="160" /> смо те зовнули, да ти јавимо, да он долази у петак...</p> <p>Учитељ, за |
| зид и уздахну.</p> <p>— Све ми се чини, да ће ми се некаква несрећа десити ако пођем сам, — реч |
| ја и плачем, — викну, — што ми се чини, да се не враћамо више, ако поћерамо к’о што смо почели. |
| {S} Он је, чисто и јасно, доказао Пери, да »као старији јаран и ожењен чојек« треба да спава на |
| олила жена.</p> <p>— А пристајеш ли ти, да одмах у неђељу пођемо у њих? — запита Перо журно.</p |
| овало, јер се бијаше почео прибојавати, да га наскоро и Данило не остави.{S} Некаква нарумењена |
| , у мало не скочи за њом, да је ухвати, да је задржи.{S} На попа је био сасвим и заборавио и, к |
| без памети, и једва се могао уздржати, да не испусти какав непристојан усклик или уздах.</p> < |
| ло трезнији човјек могао би распознати, да то није глава какве грдне совуљаге, него човјечија п |
| р удаљио. — Како си се ти смио усудити, да ми дођеш?</p> <p>— Ја нисам знао да има неко с тобом |
| ротиња!...{S} Само ми немојте духанити, да се не би запалила слама...{S} С тога вам не дам ни с |
| спрси.</p> <p>Перо протра очи, мислећи, да и сад снијева.</p> <p>— Ама да се нијесте преварили? |
| не <hi>поклоне</hi>, топло обећавајући, да ће свакоме „бити наклоњен и пред свима властима штит |
| ло накривио на лијеву страну, пустивши, да га свилена кита куцка по челу.</p> <p>— Шта ћеш дана |
| то да се жени?...{S} Да удара на белај, да троши новце и да својом крвљу храни сеоске бухе.{S} |
| ро запита. — Ово носим мојој изабраној, да пробира некакве женске беспослице.{S} Богата је, па |
| говори комесар, давајући му руком знак, да га не прекида у говору. — Ми, али, не смијемо забора |
| /p> <p>Јово устаде и даде Јефтану знак, да и он жели говорити.{S} Јефтан застаде.</p> <p>— Ја м |
| ми синоћ платио вечеру и овај доручак, да ћу ја трпити да ми тако у лице говориш...{S} Нисам ј |
| сред собе и отхукну.</p> <p>— Ето вам, да не спавате на тврду, — рече. — Душека нема сиротиња! |
| иротиња, — рече стари тужно. — Ја знам, да се вама неће свиђет’ и да нећете овђе остати ни чита |
| шта мисли.</p> <p>— Онда... ја гласам, да се Перо ожени са стране! — викну Јово изненадно. —- |
| укваром по глави онога ђака пред собом, да кога испод клупе боцне иглом, или да пусти коме у ње |
| p>— Муч’, — дрекну поп и измахну шаком, да Пери намах замрије ријеч у грлу. — Муч’ поганове!{S} |
| рање?</p> <p>Перо хукну и одмаху руком, да једним махом све црне мисли одагна од <pb n="84" /> |
| чно се растресе над успаваним Јефтаном, да коју буху стресе на њега и да му се тако освети.{S} |
| Благоје љутито. — Ти ћеш отићи са мном, да потврдиш просидбу <pb n="129" /> и видиш ђевојку.{S} |
| , као ван себе, у мало не скочи за њом, да је ухвати, да је задржи.{S} На попа је био сасвим и |
| дногласно проглашен особитим мајстором, да га свакодневно умањује.{S} Он није имао радње, нити |
| кога потопити...{S} Знаш ли ти, болан, да ће њему Русија десети дан у Цариград...</p> <p>Алекс |
| Јефтан и као подиже се. — Ти си каз’о, да ћемо остат’ само мало.</p> <p>— Нека, нека, — дочека |
| са мном што хоће...{S} Зато ме и уз’о, да му вазда радим...</p> <p>— А стрина?</p> <p>— Она је |
| много, кад си иск’о и кад си ми прич’о, да ће ти ђеца крепати од глади?...</p> <p>Сељак слегну |
| — и Бог зна да ли би је икада и одржао, да му изненада, једнога дана, чудан случај у помоћ не п |
| з собе.</p> <p>— Ама јесам ли ја казао, да ми нико не улази у собу? — плану Јефтан, чим се докт |
| бијела и мрка.{S} И обично се заклињао, да ће бити уредан.{S} Заклињао се и да ће претрести и у |
| пова пера, који је, као за инат, хитао, да крштеницу час прије сврши.</p> <p>Тужан и жалостан в |
| рући на госте, — а ове је године право, да ми вратиш два...</p> <p>— Много је, — прошапта један |
| <p>— То треба, — потврди и Јово. — Ево, да опростите, ја ћу водити своју жену, ти Јефтане своју |
| јевојку рабите?{S} Ко је вама дозволио, да непристојними намјерами вријеђате царске дјевојке?</ |
| </p> <p>Учитељ се био толико заговорио, да је чак заборавио и на вино и тек <pb n="164" /> и ка |
| и ко зна да ли би га се икако и сјетио, да му не стиже онај брзојав.</p> <p>— На моју душу ово |
| к’о да ми је Бог у крошњи с неба бацио, да ме обесели за моја добра дјела.{S} Кад сам преко дан |
| о га је Перо имао, — и ишарало га тако, да је изгледао као каква мапа.{S} Пролијевало се чак и |
| н сјео близу удовице, сјео управо тако, да се његово раме чешало о њезино и, гледајући преда се |
| за се...{S} А с тобом ће ићи још неко, да ти изабира, — додаде мало тише.</p> <p>— Који ће? — |
| ући му да и даље размишља. — Да пијемо, да се веселимо, а биће времена кад ћеш размишљати и туг |
| p>— Можемо!</p> <p>— И да се зарекнемо, да друг друга неће на путу изневјерити, док су нам глав |
| ="160" /> смо те зовнули, да ти јавимо, да он долази у петак...</p> <p>Учитељ, зачуђен, искриви |
| ономе, ко није ожењен!“</p> <p>Држимо, да овоме не треба никаква коментара.</p> </div> </body> |
| окопавали кукурузе.</p> <p>— Чули смо, да имаш три коња, — рече Јефтан поздравивши се с њим. — |
| зом на лицу, показао свима.{S} Наравно, да је одмах од оца добио нове хаљине, што се показао та |
| ди, што мушких што женских.{S} Наравно, да су <pb n="163" /> ту била сва три Перина јарана, зај |
| у походе.</p> <pb n="28" /> <p>Наравно, да заклетву никако није могао одржати, — био је и сувиш |
| ротив шибања у школи, било је ријешено, да се Перо натовари на врат учитељу.</p> <p>У овоме пит |
| на раме и повуче га у собу тако снажно, да се једва могао одржати на ногама. — Тако је, тако! — |
| рантан као да се стиша мало.{S} Једино, да срцу пусти на вољу, помијеша прсте у Данилову косу, |
| П-ске дјевојке.{S} Знајући врло добро, да се такво познанство најлакше може наћи у каквој меха |
| } Опет је пољуби.</p> <p>— Хајде, Перо, да иђемо, — поче Јефтан и као подиже се. — Ти си каз’о, |
| прозва Данилом.{S} Уједно одлучи и то, да, први пут пошље смрти родитеља, прослави Крсно Име.{ |
| о могао учинити.</p> <p>— Ишао је зато, да види: има ли икаква ђевојка љепша, од наше красне уд |
| лушкујеш, — рече. — Ама сад што си чуо, да ником не издаш...{S} Ако издаш, зло и по ме и по те. |
| напукнуте филџане.{S} Ненавикнута, зар, да служи оволико гостију застидила се и збунила.{S} Она |
| ешћа у вашем весељу и ступамо пред вас, да вам пружимо изразе наших одушевљења, нада наших, мол |
| мој како си ми! — узвикну на сав глас, да су се многи пролазници морали осврнути и зачуђено их |
| ти, испуштајући при томе чудноват глас, да су се многи гости, иза других столова, почели мргоди |
| ко уобљеним гласом, — да је у нас адет, да свачије сватове лијепо дочекамо и да пред њих изађем |
| p>— Учитељу, јављамо ти радосну вијест, да се оженио наш друг Перо Карантан, — поче Јефтан уста |
| , а на лицу им се огледала радозналост, да час прије виде ту лијепу невјесту.</p> <p>Неки поста |
| — ја сам оправио брзојав у вашу касабу, да се информирам о вашој ћудоредности.{S} Одговора нема |
| у рукама <pb n="142" /> и издиже главу, да види: оклен пјесма долази?...{S} И опази, удаљену, љ |
| опут пудара. — Гони, и кажи му, лопову, да ми је учинила товар штете...{S} Толико ће ми платити |
| и изгуби вјеру у се.{S} Изгуби и наду, да ће икада у својој кући загрлити своју женицу и, у ти |
| авно.{S} Ви сте си синоћ узели слободу, да на јавноме, позору изложеноме, мјесту кажете, да ви |
| , сад можете мало прошетати...{S} Кажу, да је то здраво...{S} А ја сад имам <pb n="77" /> нешто |
| Све село обиграх, па га нема.{S} Кажу, да је ноћас отиш’о...</p> <p>— То је он одвео Јову, душ |
| и у удовице Стаке шћери Милке.{S} Кажу, да је добра, кршна, ваљана.{S} Додуше ја је још добро н |
| i>, а мати му се звала Ана.{S} Причају, да није заплакао кад се родио, као што обично заплаче с |
| буха прешло на њега.</p> <p>И дође му, да тога часа скочи и зовне Данила.{S} И он се диже...{S |
| ијет прорицао је и њему, као и Јефтану, да ће хрђаво проћи.{S} Једино је још Аћим ловио пријате |
| пет си ми дошао никакви сине, — дрекну, да се разлијегало по свој авлији и по свеме комшилуку, |
| е бијаше толико збунио и загледао у њу, да није знао који ће филџан прихватити, и није осјетио, |
| S} Ништа!</p> <p>И лагано пође прозору, да им отуда покаже, е немају ништа видјети...{S} Уједан |
| хните памети.{S} Да се пржимо на сунцу, да се знојимо због твоје женидбе!..</p> <p>— Камо срећа |
| ена ракија од пет година дана...{S} Ах, да је видиш!...</p> <p>— Па лијепо; њу ћу и тражити, — |
| ицу конкурената из Касабе и натјера их, да на другој страни траже хљеба.{S} Треће године истјер |
| че? — дочека подругљиво. — Зар не знаш, да је то турско?</p> <p>— Сведно.{S} Русија ће за инад |
| твар...{S} Само мени пусти!{S} Ти знаш, да ћу ја све уредити к’о што ваља.</p> <p>— Ама ја хоћу |
| е и за се.{S} А теби треба да се шеташ, да се дружиш...{S} Ако останеш вазда у дућану, убиће те |
| ш, ама то ваља!...{S} И још, ако хоћеш, да ти и ђевојку препоручим, а једва ће те дочекати.{S} |
| у стари жени, улазећи за њима. — Видиш, да их је пуно!</p> <p>— А кахву? — прошапта она.</p> <p |
| читам...{S} Душа ми... психа, психа!... да знам шта се ради у свијету и хоће ли се ђегођ покрви |
| шта ћеш говорити...{S} То је... знаш... да не би било каквих неприлика.</p> <p>Учитељ презриво |
| је, додуше, да проведе још какву шалу: да млатне букваром по глави онога ђака пред собом, да к |
| и Цетине, види користи од вашег брака; да сретно буде по ваш дом и српски род.{S} Живили!</p> |
| себе, пустивши дуге ресе <pb n="30" /> да му падају по куковима.{S} Нађе и неколика прстена, н |
| љуцки и, што се рекне, човјечански!{S} Да имају мозга, сви би се момци женили.</p> <p>Јефтан с |
| че. — Сретно, дуговјечно, берићетно!{S} Да Бог да и пород породио и све ти у напријед пошло!</p |
| <p>— Штета, — рече, — црна штета!..{S} Да продајеш и купујеш, могли би одма пазарити.{S} У мен |
| се жени?...{S} И што да се жени?...{S} Да удара на белај, да троши новце и да својом крвљу хра |
| људима, па кад не мора гладоват’...{S} Да ти није мене, ти би овђе зло прошао...</p> <p>— Баш |
| у прсима, дође ми да све разбијем...{S} Да је живот боца и њега би разбио!...{S} Омрзно’о ми и |
| м на далек пут, а ти мене оставио...{S} Да ми није било ове женске главе, која ми донесе вина и |
| 35" /> сам га пио и пио би га вазда.{S} Да ме и сад ко понуди, не би рекао „<hi>нећу</hi>“.</p> |
| ет година, па вазда добре муштерије.{S} Да си видио колико сам муке им’о док сам каз’о како си |
| ити и овај му упали да не може боље.{S} Да тако није казао, поп му не би дао крштенице и не би |
| ово је све са твоје махните памети.{S} Да се пржимо на сунцу, да се знојимо због твоје женидбе |
| оз годину -дана постао је миран ђак.{S} Да је био добар, то се баш не може рећи, јер у буквару |
| на за рукав. — Ја сам у томе сметен.{S} Да је свирачица и знао би некако... ама наша је ђевојка |
| гла казна и послали ми кугу на врат.{S} Да је била кршна, не би чекала на ме, да дођем <pb n="1 |
| <p>— Ама молимо те, учитељу, — рече, — да одма напишеш, па да напријед чујемо шта ћеш говорити |
| ред комесара.</p> <p>— Хајде, — вели, — да чујеш пошљедњу пресуду, па јали ће бити црна јали би |
| ефтан озбиљно, малко уобљеним гласом, — да је у нас адет, да свачије сватове лијепо дочекамо и |
| аде.</p> <p>— Ја мислим, — поче Јово, — да свадба без барјака никако не ваља.{S} Ви нађите барј |
| не допуштајући му да и даље размишља. — Да пијемо, да се веселимо, а биће времена кад ћеш разми |
| аже Другога Перу Карантана? — запита. — Да не траже каква, чијем је оцу име Марко јали Петар?{S |
| ефтан, бацајући му брзојав пред ноге. — Да се није оженио, не би се ни вратио, нит’ би јављао д |
| нијесмо ни ми, — настави Јефтан јаче. — Да нам је Бог послао колеру на врат, ја се не бих љутио |
| а теби магарећа глава! — викну Бошко. — Да си ти паметан чојек ти би... ти би...</p> <p>— ...св |
| .</p> <p>— А-а да их гонимо! — викну. — Да гонимо до куге!</p> <p>— Куда ћеш их гонит’? упаде с |
| , састављајући три прста и љубећи их. — Да их поједеш од милине!...{S} Ти то остави само мени.< |
| ма, дође ми да помахнитам...{S} А сад — да оде тако далеко...</p> <p>— А чујеш, зете, — настави |
| иће добро и зачудићете се сви!</p> <p>— Да Бог да, — одговорише обојица.</p> <p>Стари се опет п |
| уку да га загрли. — Ја хоћу...</p> <p>— Да ми даш Милку, — доврши он.</p> <p>Удовица се искриви |
| ненадно скочи и зовну Благоја.</p> <p>— Да се иђе, — рече опоро. — Доста је сједнице!</p> <p>— |
| , као да је на мравињак легао.</p> <p>— Да барем Данило уза ме спава! — прошапта тихо. — Барем |
| } Покупи и филџане од гостију.</p> <p>— Да није сиротиње, частио би вас још, — рече мргодно. — |
| авам да проси ђевојку, <pb n="131" /> а да је не видим, — осијече Перо изазивачки.</p> <p>Благо |
| не своју...</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— А да буде право весеље, нека и Стака пође, — опет ће Јово |
| очајнички. — Не могу ја узети ђевојку а да је не видим.</p> <p>Обрен гурну мачку и одбаци аршин |
| дебелу цјепаницу у рукама.</p> <p>— А-а да их гонимо! — викну. — Да гонимо до куге!</p> <p>— Ку |
| ога дата и њојзи, побратимковићу, треба да смо сви <pb n="33" /> потпокорни и да јој се вазда з |
| Реците и ви коју.</p> <p>— Прво: треба да узме жену с миразом, — дочека Обрен у пола пјевајући |
| као старији јаран и ожењен чојек« треба да спава на меку, а, поред тога, не иде за својим него |
| си...{S} Ти си вазда говорила, да треба да се уда...{S} Ето ти сад!...{S} Удала се!...</p> <p>И |
| ...{S} Обоје су млади к’о кап, па треба да их ми старији поучимо.</p> <p>Од свега овога разгово |
| платим и за те и за се.{S} А теби треба да се шеташ, да се дружиш...{S} Ако останеш вазда у дућ |
| ..« Јок, побратимковићу!...{S} Ми треба да мислимо к’о што власт хоће.{S} Најпошље ми не треба |
| му се. — То сваки паметан човјек треба да има.</p> <p>Обрен се осмјехну.</p> <p>— Дај и мени д |
| рим јабани него своме зету, а зет треба да ме слуша...{S} Нећу га, зар, ја учити како ће управљ |
| , Благоје застаде.</p> <p>— У које доба да дођем сјутра по те? — запита.</p> <p>— Рано...{S} У |
| .</p> <p>Јефтан махну руком и замоли га да не говори даље, како не би својим жалостивним ријечи |
| /p> <p>Перо не одговори.{S} Пропусти га да уљегне у кућу, а он стаде под дуд.{S} Ту, поред Дани |
| рмише сви, <pb n="7" /> не пуштајући га да допјева. — Живио сто година!</p> <p>— Живио! — прихв |
| рена. — Ако учитељу не буде криво, њега да замолимо.{S} Он је учио, па зна да везе...</p> <p>— |
| да у зачуђенога Данила као да би у њега да заиште савјета.</p> <p>— Ама што тако брзо? — запита |
| >— Имам.</p> <p>— И не треба ни од кога да иштеш?</p> <p>— Ни од кога.</p> <p>Старац се дохвати |
| у, па да гласамо.{S} Ако треба још кога да зовнемо, па нек је више гласова.{S} Ако треба и скуп |
| мо смјешкаше и пипаше му одијело, ваљда да се увјери: је ли најбоља чоха или није?</p> <p>— А ш |
| бјесомучно дрмајући њиме. — Што не каза да се нијеси вјенч’о, црн ти образ сад и вавијек!</p> < |
| p>— А би ли ти да ти је ја извадим и ја да платим?</p> <p>— Јок, — осијече Обрен остављајући те |
| , одговори Данило лијено. — Волио би ја да сам дома, па да лијепо спавам...{S} Ништа љевше од с |
| м око уста. — Како <pb n="136" /> ћу ја да своје дијете не видим сваки дан?{S} Научила на њу, п |
| она даје свега.{S} Она наћерује сељака да ми поштено плаћа бировину; она ме чува од свакога, < |
| в но, не утирући суза. — Има сто конака да смо утекли!</p> <p>— Па шта ти је, магарче; какво је |
| оју никад није видјео?...{S} И дјевојка да пође за њега, а никад га није видјела?..{S} Каква ће |
| жена, нити је, као женска глава, хтјела да остане без свога накита, те се малко, као нехотице, |
| инадила се са дјечурлијом, што су дошла да слушају музику.{S} Унутра опет све пуно.{S} За свима |
| руке и трчао од пријатеља до пријатеља да га хвали.</p> <p>Негдје у то доба упознао се Перо са |
| се замисли.</p> <pb n="144" /> <p>— Ама да они не траже Другога Перу Карантана? — запита. — Да |
| мислећи, да и сад снијева.</p> <p>— Ама да се нијесте преварили? — запита опет, крстећи се. — Ш |
| p>— И пет гроша мени, што ћу ићи с вама да вратим коња, мени... — опет ће Јован.</p> <p>— С ови |
| рекну Јефтан, прибравши се мало. — Одма да тражиш ђевојку!</p> <pb n="13" /> <p>И зграби Перу з |
| } Ашикују са официрима...{S} Треба одма да иђемо даље...</p> <p>Јефтан опусти руке низ кревет и |
| о, или се засмијао?</p> <p>— И сад одма да се жениш.{S} Сад! — дрекну Јефтан, прибравши се мало |
| е?{S} Несретниче, зар нијеси могао одма да нађеш доктора?</p> <p>Па се окрену и опет хитно пође |
| — Зла времена, године слабе...{S} Нема да роди година, нема пара...{S} Ништа нема!...{S} Тавор |
| њеним гласом, као дијете које се спрема да заплаче.</p> <p>Перо Карантан збуни се.{S} Хтио би д |
| и Перо, дајући му знак и рукама и очима да престане. — Кажи ми само и тихо ми кажи: знаш ли ђев |
| њега да замолимо.{S} Он је учио, па зна да везе...</p> <p>— Ја би замолио још кога, — уплете се |
| о је и сувише слаб за тога, — и Бог зна да ли би је икада и одржао, да му изненада, једнога дан |
| аше готово и заборавио на Перу и ко зна да ли би га се икако и сјетио, да му не стиже онај брзо |
| <p>— Нећу ти ја овђе више ноћиват’, па да ме на комаде сијечеш, — рече. — Нијесам ја разбојник |
| ада и исправи се. — Крштеница треба, па да ми је извадите...</p> <p>Поп, отресајући земљу са но |
| о лијено. — Волио би ја да сам дома, па да лијепо спавам...{S} Ништа љевше од спавања!...{S} Ко |
| ог паметног чојека из твога племена, па да му се поклоним к’о свецу...</p> <p>— Свецима нек је |
| и милујући га. — Ниђе никог позната, па да се с њоме разговори и проговори.{S} Ако је ти не раз |
| ..</p> <p>— Камо срећа да сам мртав, па да ме данас закопајете, — рече Перо готово наричући. — |
| акви?..{S} И зар сам ја један међед, па да немам своје памети и не знам шта радим?</p> <pb n="1 |
| готово, — довикну Јефтану. — Јашите, па да се иђе...</p> <p>И помоћу Даниловом поче товари, ти |
| и <hi>суђеницу</hi>, све да потуче, па да онда трчи куд га ноге носе.{S} Дошло да се посвађа, |
| а!...{S} К’о да смо ми твоји робови, па да пристајемо за тобом.</p> <pb n="94" /> <p>— Ама, бра |
| — Него, ако хоћеш, остави све мени, па да уредим.{S} Ако је не видиш сад, виђећеш пошље, па до |
| и у магази.</p> <p>— Хајде затварај, па да мало прошетамо, — рече једне вечери Пери, пошто су с |
| јдемо одмах...{S} Само плати трошак, па да иђемо.</p> <p>Перо завуче руку у џеп и крупан новац |
| чеш, — рече. — Нијесам ја разбојник, па да ме на муке мећете.</p> <p>— Притрпи се само до сјутр |
| кроз плач, — ама зар сам ја пророк, па да му знам нарав...{S} И какав ми је то коњ, који се иг |
| Толико би дао доктору да си ожењен, па да ти се разболила жена.</p> <p>— А пристајеш ли ти, да |
| ко ко бегенише.{S} Мрко је и лијепо, па да умреш кад попијеш чашу...</p> <p>— Красно вино! — по |
| е ти стани на воду, а ја ћу на сухо, па да видимо ко ће кога потопити...{S} Знаш ли ти, болан, |
| аша ни боца.{S} Није боца попов нос, па да је разбијаш...{S} То је једна мртва ствар...</p> <p> |
| у бијаше да устане, да узме столицу, па да добро изудара и <hi>пунца</hi> и <hi>пуницу</hi> и < |
| кликну са неким заносом. — Сједницу, па да гласамо.{S} Ако треба још кога да зовнемо, па нек је |
| штено.{S} Саставићемо опет сједницу, па да гласамо.</p> <p>Перо зину.{S} Отрже се од Јефтана, о |
| учитељу, — рече, — да одма напишеш, па да напријед чујемо шта ћеш говорити...{S} То је... знаш |
| жена.</p> <p>— Ама није жена кокош, па да ти је купимо, — викну Јефтан жешће, ударајући руком |
| апита га пријекорно. — Толико година па да нам не дођеш!{S} Зар ти то ваља?</p> <p>— Па ево ме |
| p> <p>— А јеси ли ти пророк Јеремије па да знаш? — питао је Аћим, као љутећи се помало, премда |
| pb n="140" /> прилику, један музејум па да то купим.{S} Ако ми затреба што из Карађорђева време |
| о! — викну. — Није он један министар па да му се држе десет здравица.{S} И владики би много бил |
| /p> <p>— Заричемо се.</p> <p>— И сјутра да кренемо!</p> <p>— Сјутра.</p> <p>И сви прихватише за |
| на памет да се жене, спавају?{S} Рашта да је Бог њега убио мимо све остале и осудио га на овак |
| је пуних шест мјесеци вара и неће ништа да плати.{S} Иза бабиних леђа провиривала је масна капа |
| ишљао: шта ће проговорити...{S} И ништа да му пане на памет!...{S} Ни једне ријечи, ни једнога |
| ог твоје женидбе!..</p> <p>— Камо срећа да сам мртав, па да ме данас закопајете, — рече Перо го |
| ив, готово смрдљив задах...{S} Ни птица да пролети, ни зец да шушне, ни нико да се види, осим н |
| ретно, дуговјечно, берићетно!{S} Да Бог да и пород породио и све ти у напријед пошло!</p> <p>— |
| ро и зачудићете се сви!</p> <p>— Да Бог да, — одговорише обојица.</p> <p>Стари се опет појави н |
| мјешка се на њ...</p> <p>— Што мене Бог да казни и да ми је удијели за жену? — јекну жалостивно |
| hi>пуницу</hi> и <hi>суђеницу</hi>, све да потуче, па да онда трчи куд га ноге носе.{S} Дошло д |
| "129" /> и видиш ђевојку.{S} Лијепо све да уредимо, па одма сјутра на вјенчање.</p> <p>Перо га |
| весело. — То је све готово!...{S} Хајде да пијемо!..</p> <p>— Ама кажи ти мени...</p> <p>— Гото |
| p> <p>— Готово је, велим ти...{S} Хајде да пијемо!</p> <p>И силом угура Перу у најближу гостион |
| S} Каква је то дјевојка?</p> <p>— Хајде да се пије! — дрекну Благоје, не допуштајући му да и да |
| <pb n="86" /> се мека срца, па му дође да заплаче за овом дјевојком.{S} И он некако чудновато |
| све, — викну Благоје весело и опет пође да га љуби. — Ти си ми рек’о да уредим и ја сам све уре |
| а га неко зове, зове га по имену и каже да умире за њим...{S} Он размахну рукама <pb n="142" /> |
| једне ријечи, ни једнога слова не може да се сјети...</p> <p>— Чини ми се да ће киша, — рече н |
| ошлости Пере Карантана.{S} Перо не може да нађе за себе ђевојке.</head> <p>Од тога дана Перо ка |
| ?{S} И, на своје велико чудо, опазио је да су сви мирни и да се не препадају од његове куће.</p |
| а Данила и леже у постељу.{S} Мислио је да ће, ако мало заспе, макар и на који сахат заборавити |
| . — Честитам ти, мој Перо, а свршено је да не може љепше.</p> <p>Пери се посјекоше ноге и у све |
| иганчи Перо привлачећи га себи. — И име да знам.</p> <pb n="124" /> <p>— Анђа, ако хоћеш.{S} То |
| чити се с њиме, него треба коме другоме да га натоваримо на врат, па нека се други мучи.</p> <p |
| прихвати стари живо. — Не дам ја никоме да се са мном игра...</p> <p>И обојица изађоше из собе. |
| S} Питам: може ли јефтиније, а Чифут не да...{S} Чифут к’о Чифут!{S} Добио ми је барем пет грош |
| Перо, пажљиво се осврћући на све стране да га ко не би чуо. — Ђевојку знаш ли, ама честиту и по |
| ш треба!{S} И ја би волио бит’ без жене да не треба...{S} И њу је Бог створио, па ако ни за шта |
| па га попријеко погледа.</p> <p>— Мене да водиш?{S} Мене? — запита готово грубо.</p> <p>—- Пер |
| понуди чашом добра вина и кад му рекне да је паметан.</p> <p>— Ја, по могућству сила, радо ћу |
| ићем и смјехуљцима на образима, диже се да купи бакшише.{S} Пође од стола до стола, осмјехкујућ |
| може да се сјети...</p> <p>— Чини ми се да ће киша, — рече најпошље, тек да прекине ћутање. — И |
| а шћућуривши се уза зид и као бојећи се да је не удари по глави.</p> <p>Перо уљезе у авлију и, |
| ући, показа му собу, Перо, старајући се да што мање времена изгуби, честито и не погледа на њу, |
| баш устицао шешир на главу и спремао се да пође некуда, кад усплахирани Перо утрча у собу и још |
| киме.{S} Ријетко које комшијско дијете да није било украшено чворугом на глави и силним гребот |
| не треба ми жена.{S} Ама кад ви велите да треба, онда ће свакако требати...{S} И које сам ја п |
| га трена одлазити натраг, ако не желите да вас протјерам са пратњом...</p> <p>— Фала Богу и на |
| сам виђео.</p> <pb n="122" /> <p>— Биће да сад спавају, —- одговори Благоје мирно. — Уморне па |
| и.</p> <p>— Како те држи?</p> <p>— Хоће да му вазда гледам у тефтере, — промуца она. — Богат је |
| олу. — Жена је жена!{S} Човјек кад хоће да се жени, стоји ти на прагу новога роћења и смрти.{S} |
| /p> <p>— Видиш, како је кад човјек хоће да се жени, — рече брзо, не допуштајући да га Перо запи |
| но око заигра му.</p> <p>— Ти мени рече да сам будала?{S} Ти! — узвикну бијесно. — А зар има ви |
| дао је све око себе.{S} Дошло му бијаше да устане, да узме столицу, па да добро изудара и <hi>п |
| ук.{S} Понори главом као да се спремаше да пане и са столице.</p> <p>— Немојте се правдати и ис |
| ке дјевојке?</p> <p>Перо не могаде више да се одржи. <pb n="147" /> Задрхташе му и ноге, поклец |
| сад почело топити...{S} Дође му, чак, и да запјева, те полако, тихо, поче циједити кроз зубе св |
| ше »да се потруди, ако му није тешко, и да дође, ако може, да их послуша нешто, ако би хотио«.. |
| ш... <pb n="55" /> ти си к’о судац... и да ми пресудиш данас...</p> <p>— Зар данас? — постиђено |
| ово можемо.</p> <p>— Можемо!</p> <p>— И да се зарекнемо, да друг друга неће на путу изневјерити |
| о. — Ја знам, да се вама неће свиђет’ и да нећете овђе остати ни читав дан...{S} А и село није |
| једне код њега.</p> <p>— Ама ми треба и да га дочекамо, — рече. — Какви би били пријатељи, кад |
| Јефтаном, да коју буху стресе на њега и да му се тако освети.{S} Затим сиђе на авлију и упути с |
| кад не сипљем.{S} Ја знам шта је вода и да је друго вода, а друго вино.{S} А моје вино може на |
| рдне совуљаге, него човјечија прилика и да та човјечија прилика није нико други, него знаменити |
| за вриједно да се мучи са муштеријама и да им се »криво куне“.{S} Лакше му је било <pb n="22" / |
| ући у под.— У кући немаш готово ништа и да трном повучеш по њој, не би имало шта запети.{S} Оне |
| дођем <pb n="141" /> из девете касабе и да је водим...{S} И Благоје, никакав чојек, коме сам пл |
| да не ће никуд излазити.{S} Каз’о је и да му нико не улази.</p> <p>— Ни ја? — отегну Перо.</p> |
| ршију, тражећи да се упозна ма с киме и да се распита за П-ске дјевојке.{S} Знајући врло добро, |
| а очекиваше, да неко проговори иза ње и да му напомене шта ће даље казати.</p> <p>— А Марко Кра |
| ао, да ће бити уредан.{S} Заклињао се и да ће претрести и уредити кућу и све ствари по њој, раш |
| {S} Да удара на белај, да троши новце и да својом крвљу храни сеоске бухе.{S} Зар се не би оне |
| збуни се.{S} Хтио би да помогне Јови и да му се у невољи нађе; хтио би да пође, али не може.{S |
| ј се приближи.</p> <p>— А он ти брани и да се удаш?</p> <p>— Брани, — одговори она: — Требам му |
| а њ...</p> <p>— Што мене Бог да казни и да ми је удијели за жену? — јекну жалостивно. — Нијесам |
| елико чудо, опазио је да су сви мирни и да се не препадају од његове куће.</p> <p>— Ама у мене |
| а да смо сви <pb n="33" /> потпокорни и да јој се вазда за здравље Богу молимо...</p> <p>— Тако |
| иде за својим него за Периним послом и да је овај, према томе, дужан, бринути се за његову удо |
| дјеца. — Мени је каз’о да је болестан и да не ће никуд излазити.{S} Каз’о је и да му нико не ул |
| т, да свачије сватове лијепо дочекамо и да пред њих изађемо...{S} А Перо је наш јаран; доста је |
| о да крави Митра кујунџије откине реп и да њиме бије другове.{S} Срећа, што крава није била <pb |
| } Пријатеља свога шћео си да превариш и да отмеш његову ђевојку.</p> <pb n="56" /> <p>— Његову? |
| ти, погледајући их испод ока, као да би да позна: јесу ли добре платише?</p> <p>— Имам, имам, — |
| шаке и раскорачи се пред њим као да би да се хрве.</p> <p>— А опет си ми дошао никакви сине, — |
| ад сам те носио на рукама...{S} И ја би да вам је све у реду: и собе и душеци и све.</p> <p>— Ф |
| Јови и да му се у невољи нађе; хтио би да пође, али не може.{S} Само се окреће око себе и стењ |
| > <p>Перо Карантан збуни се.{S} Хтио би да помогне Јови и да му се у невољи нађе; хтио би да по |
| b n="34" /> <p>— За ту ријеч требало би да те пољубим, — викну. — Ти си... ти си... хеј Маре, — |
| Перо, па се и он намргоди. — Зар и теби да дајем рачуна?</p> <p>— А ко ће те питати ако нећу ја |
| поче товари, ти пртљагу, а њима остави да сами узјашу.</p> <p>Коњи, чим кренуше, као да осјети |
| емо се и посавјетовати о томе...{S} Сви да дођете у мене, — опет ће Јефтан.</p> <p>— И доћи ћем |
| ву косу, затресе му главом и заповиједи да изађе из собе.{S} Данило исплази језик и дрекну као |
| аривши руком по столу, нареди механџији да донесе вина.</p> <p>— Болан, па није ружан твој живо |
| ...{S} Погледа око себе, као да се боји да не зове кога другога...{S} Нигдје никога!..{S} Он за |
| умало га не загрли.</p> <p>— А хоћеш ли да те ја курталишем? — запита. — Послушај мене, па се н |
| људе?...{S} При погодби нијесмо казали да нас обара и то је непоштена ствар...</p> <p>— Коњ је |
| ора није могао смислити и овај му упали да не може боље.{S} Да тако није казао, поп му не би да |
| То није ни махнито!</p> <p>— И сад вели да од Стаке нико љепши нема! — настави Јефтан некако за |
| м, да кога испод клупе боцне иглом, или да пусти коме у њедра шаку коњских <pb n="19" /> муха.{ |
| ораци и као граја нека.{S} Перо помисли да ће опет бити когод из полиције и хтједе се сакрити, |
| рену двојици муштерија што бијаху дошли да пазарују, и показа им врата. — Пазарујте сад у друго |
| } Кад ме стисне овђе, у прсима, дође ми да све разбијем...{S} Да је живот боца и њега би разбио |
| а ако ми није вазда пред очима, дође ми да помахнитам...{S} А сад — да оде тако далеко...</p> < |
| јој паре, па је оставио...{S} Суђено ми да страдам, к’о што је и Исус страд’о...</p> <p>И још ј |
| ихвати, а не смједе ни да је погледа ни да што рекне.</p> <p>— Ето се сад нагледајте, — рече до |
| хоће.{S} Најпошље ми не треба ништа ни да мислимо, кад је дао Бог њу.{S} Ево ја, на прилику, н |
| н прихвати.{S} Прихвати, а не смједе ни да је погледа ни да што рекне.</p> <p>— Ето се сад нагл |
| е се газда једном у недјељи дана накани да је очисти.</p> <p>— Баш си ти, брате, један пексијан |
| се. — Плати трошак овђе, па пусти мени да ти гладим ствар...{S} Само мени пусти!{S} Ти знаш, д |
| љубити.{S} А Данило тек се сада увјери да ствар није жалосна и поче се смијати.</p> </div> <pb |
| авлији и по свеме комшилуку, — дош’о си да ме вараш и на зло навлачиш...{S} Пит’о сам ја код вл |
| ако поштење?{S} Пријатеља свога шћео си да превариш и да отмеш његову ђевојку.</p> <pb n="56" / |
| о. — Што ћа ми она?</p> <p>— А би ли ти да ти је ја извадим и ја да платим?</p> <p>— Јок, — оси |
| , али ко ће их написати?{S} Ко ће знати да их, како треба, искриви и удеси?{S} И учитељ му је т |
| } Перо, преплашен, хтједе јој прилетети да је придржи, али се она изврну и отскочи од њега као |
| те би се, готово, прије могло помислити да је старија сестра Милкина него мати.{S} Она сама зад |
| вечеру и овај доручак, да ћу ја трпити да ми тако у лице говориш...{S} Нисам ја к’о ти мислиш. |
| ама Обрен, ако хоће, може је наговорити да пође... .</p> <p>Читав сахат провели су у савјетовањ |
| ро и умио и кренуо низ чаршију, тражећи да се упозна ма с киме и да се распита за П-ске дјевојк |
| лепетала, те су комшијске жене, мислећи да су то права клепетала, почеле се побожно крстити и к |
| се. — Нијесте знале, да ћемо и ми доћи да пијемо кахву.</p> <p>— Знаш... к’о момци... — упаде |
| А како си? — запита Јово, покушавајући да се отме. — Јеси ли здрав?</p> <p>— А-а од куге никад |
| од јада, — дочека Данило, покушавајући да се исправи и чвршће стане на ноге, — Ос... тавио си |
| авећи љубазније лице и као покушавајући да се осмјехне. — Што ти власт иште, то треба давати... |
| да се жени, — рече брзо, не допуштајући да га Перо запита. — Ово носим мојој изабраној, да проб |
| ути се, ухвати се за гриву и склопи очи да не види своје пропасти, а Јефтан потјерао за њим, тр |
| <hi>уредан</hi> човјек најпошље одлучи да набави једнога слугу.{S} Обрати се пријатељима и они |
| јпошље Перо стиште срце и чврсто одлучи да запроси.{S} Што је више ишао њима, самовање му је по |
| м вас затворити.</p> <p>И, не сачекавши да се Перо одбрани, зазвони у звонце.</p> <p>— Водите г |
| у, коју је раздрљио на прсима, пустивши да се мушице окупљају по њима.</p> <p>— Погледајте га! |
| pb n="114" /> косу по средини, пустивши да му два бича пану управо по обрвама, заглади солуфе, |
| кани умивања, па, онако мокар, пустивши да му се вода циједи низ лице и браду, приступи ближе П |
| емо! —викну Перо, пружајући руку у знак да је свршена погодба.</p> <p>— И пет гроша мени, што ћ |
| ми се да ће киша, — рече најпошље, тек да прекине ћутање. — Има пуно облака...</p> <p>— И мени |
| .</p> <p>— Тако је, — потврди Перо, тек да нешто каже, и ако га није слушао, него је нестрпљиво |
| звољаваш, брате?</p> <p>— Не дозвољавам да проси ђевојку, <pb n="131" /> а да је не видим, — ос |
| ад сам преко дана у дућану, једва чекам да се смркне, јербо кад се свеме свијету смркне, мени с |
| ја нисам виђео...</p> <p>— Па каз’о сам да ћеш виђети, — прекиде га Благоје љутито. — Ти ћеш от |
| е <hi>уграбио прилику</hi>. — Дош’о сам да ми ти пресудиш... <pb n="55" /> ти си к’о судац... и |
| и с тобом, — рече. — Сваки пут кад одем да ми дадеш по форинту.{S} Толико би дао доктору да си |
| е, као и обично, кад Аћима хоће о нечем да увјери, — Ама ја видим.{S} По јутру познајем дан.{S} |
| ени тако лијепо кажете и које ја мислим да је пријатељски... онда ја велим: нека буде тако.{S} |
| е слушаш рђаве јаране, који хоће главом да пробијају зид, па им зато вазда глава разбијена...{S |
| ао, све му на срцу лакше.{S} Као оловом да му је било оковано, па се сад почело топити...{S} До |
| p> <p>— И један треба лијепом здравицом да га дочека, — настави Јово не слушајући Обрена. — Ако |
| вих страна...{S} И као вјетар прохладан да попухује, милује га по образу и лагоди.{S} И тај вје |
| камо ти жена? — једва се прибра Јефтан да запита, приближујући му се и хватајући га за руку. — |
| што види и чује, није могућно...{S} Он да испроси ђевојку, коју никад није видјео?...{S} И дје |
| викну Перо готово декламујући. — Зар он да умре?{S} Несретниче, зар нијеси могао одма да нађеш |
| чекају ли га још дјеца. — Мени је каз’о да је болестан и да не ће никуд излазити.{S} Каз’о је и |
| <p>Перо зину.</p> <p>— А ко ти је каз’о да сам се вјенчао? — отегну. — Незнаш ти на какав сам б |
| апита подругљиво.{S} А што нијеси каз’о да ти је много, кад си иск’о и кад си ми прич’о, да ће |
| — Ја нисам крив..{S} Зар ја нисам каз’о да је слађа телетина од говедине?</p> <p>Па, окренувши |
| ко сто дуката даде...{S} Драго ми, к’о да сам оца рођеног наш’о...</p> <p>Након дуже почивке к |
| опомене. — Данас да говориш о вину, к’о да не знаш о другоме...</p> <p>— А што не би говорио? — |
| и то ти је паметно! <pb n="123" /> К’о да си мене пит’о тако ти је паметно...</p> <p>— Полахко |
| И није ти грехота ни срамота!...{S} К’о да смо ми твоји робови, па да пристајемо за тобом.</p> |
| сећи се. — Исти покојни отац!...{S} К’о да њега гледам.</p> <p>Јово извади духана, напуни му лу |
| и свијет ружно говори због тога.{S} К’о да је мени стало за свијетом!{S} Људи су овнови, <pb n= |
| и сад ђевојке?...{S} Мршаве и слабе к’о да се иглама хране.</p> <p>— А ти дебела! — упаде Перо. |
| атима, изађе из собе.</p> <p>— Овђе к’о да нећемо дуго скрасит’, — рече Јефтан мргодно гледајућ |
| бро дао, добра ми је и весела, исто к’о да ми је Бог у крошњи с неба бацио, да ме обесели за мо |
| опет пође да га љуби. — Ти си ми рек’о да уредим и ја сам све уредио.{S} Имаш пунца газду, пун |
| а, као кажњено дијете, — а ја сам пош’о да распитујем за ђевојке...{S} Ама ништа!...{S} Ашикују |
| , раскорачивши се, стаде пред њега, као да би се тукао. — Знаш ли ти ко сам ти ја?...{S} И знаш |
| е пецкаху и копрцаху се испод њега, као да је на мравињак легао.</p> <p>— Да барем Данило уза м |
| ли и смјешкају се један на другога, као да су какву побједу однијели.{S} Посједаше око округлог |
| забленуто гледати један у другога, као да се питају: шта је ово?{S} А и Перо се забленуо, па н |
| рачунати, погледајући их испод ока, као да би да позна: јесу ли добре платише?</p> <p>— Имам, и |
| од нестрпљења, поче тапкати ногама, као да збија сламу.</p> <p>— Хајде, да је гледамо! — викну. |
| <p>Перо се осврну и измахну рукама, као да би некога у земљу да сатјера.{S} И заигра му брада, |
| доста!...</p> <p>И брзим корацима, као да га когод гони, изађе на улицу.</p> <p>Отада су учест |
| викну и показа му свих десет прста, као да ће му тога часа у очи полетити. — Бјежи од мене!...{ |
| кочи корак унатраг и раствори уста, као да ће прогутати некога.{S} Лако бљедило прели му се лиц |
| памет стаде...{S} Погледа око себе, као да се боји да не зове кога другога...{S} Нигдје никога! |
| е дуго.{S} При свршетку осјетио је, као да му је мало одлануло на души и као да се разведри мал |
| аштркане и разбацане на све стране, као да је полиција какву преметачину извршила или, у најмањ |
| и готово их давио; озго, са висине, као да се нешто тешко, врело спуштало на њих и притискивало |
| му интересе“...</p> <p>— О, брате, као да ми те Бог посла! — викну обрадован Перо и поче га гр |
| /p> <p>Перо отпрсну и направи лице, као да је појео љуту паприку.</p> <p>— Не ваља, — рече,</p> |
| укочио се и издигао главу на више, као да се слика.{S} На једној трепавици блиста му се суза, |
| и узјашу.</p> <p>Коњи, чим кренуше, као да осјетише несигурне јахаче на плећима.{S} Перин <pb n |
| на земљу и поиграва пред њим.{S} И, као да га вјетрови понијеше, он се брзо окрену и отрча из а |
| а, витостаса Мара, лијепа и мила и, као да је собом унијела читаве руковијети босиока и јоргова |
| н и жалостан вратио се Перо кући и, као да му је био сав свијет <pb n="41" /> крив, мргодно је |
| одма?{S} Каква је то преша? — Али, као да се нечега сјети, бржебоље умекша глас и настави љуба |
| </p> <p>И поче јаглуком трљати очи, као да већ таре сузе.{S} А Перу то разоружа, те одмах заниј |
| Бошко и, звизнувши, одмахну руком, као да вели: „прошло је то“. — Њему се више не вјерује!</p> |
| запита Благоје тихим, меким гласом, као да разговара са ћудљивим болесником. — Шта не дозвољава |
| убима...{S} И једнако му се чинило, као да га гледа и смјешка се на њ...</p> <p>— Што мене Бог |
| сретно ђечице! — узвикну потресено, као да ће тога часа проплакати. — Бог вам дао сваке <pb n=" |
| ам Јово Јоку, — одговори она мирно, као да о каквој ситници прича.</p> <p>Стари наслухну ове ри |
| ви се на столици и погледа га тупо, као да пита: а шта се то мене тиче?</p> <p>— Честитам, — ис |
| ни.</p> <p>Стари се дохвати за ухо, као да није добро чуо.</p> <p>— А и хране немам, — настави |
| глук и поче трти нос.{S} Уједанпут, као да се присјети нечему, окрену се и пође вратима.</p> <p |
| ачину извршила или, у најмању руку, као да су му лопови долазили у походе.</p> <pb n="28" /> <p |
| 37" /> и пипао је прстима по столу, као да би и сада хтио узети филџан.</p> <p>Други дан, у сам |
| стране и размјешташе чаше по столу, као да су му сметале нешто.{S} Затим гледаше час у једнога, |
| ву и поче се чешкати.{S} Бијаше му, као да га је неко полио хладном водом...{S} Стид га, стид о |
| ет застиди и окрену главу у страну, као да нешто гледа на зиду.{S} Једини Јово што исколачи очи |
| се и непрестано погледујући у жену, као да вели: хоћеш ли једном свршити? — Ако има муштерија у |
| ни Перо, а у срцу му нешто штрецну, као да је слутио несрећи. — Шта ти је?</p> <p>— Мислим се к |
| о, дизао главу и њушкао по ваздуху, као да још једнако осјећа онај мирис што га је Мара унијела |
| И објема шакама протра се по лицу, као да се умива. — Ти си зар?</p> <p>— А како си? — запита |
| <p>— А ко ће поћи на пут и куда? — као да сам себе запита. — О тома треба добро размислити.</p |
| ијест му се поче мрачити...{S} Соба као да се поче окретати, а комесарова глава поигравати.{S} |
| ази неуређено.</p> <p>Нос у старога као да дође још дебљи, крњави зуби указаше се.{S} Он испуст |
| и Перу обоје застадоше.{S} Попадија као да се застиди па се окрену у страну и сакри се за мурво |
| твоје вино, — прекори га жена, која као да није много пазила на његове опомене. — Данас да гово |
| више није слушао.{S} Удаљена музика као да га је успављивала, те је почео отезати трепавицама и |
| <p>Перо погледа у зачуђенога Данила као да би у њега да заиште савјета.</p> <p>— Ама што тако б |
| очи, растворио уста и махао рукама као да ће полетити.</p> <p>— Нема Томе! — викну загушено, п |
| н, те одмах почео млацкати губицама као да сиса...{S} Кашње се показао као врло живахан и отрес |
| p>Обрен испи чашу и цмокну губицама као да љуби кога.</p> <p>— Тако је, — потврди, правећи се о |
| > <p>Перо напући усне и цмокну њима као да се љуби с киме.</p> <p>— Ох, ох, то је слатко! —- до |
| опет промолио главу кроз врата, па као да размишља: или би заплакао, или се засмијао?</p> <p>— |
| , отегле шије и искривиле главе, па као да се растају са животом...{S} Близу њих се удрвенила н |
| има.{S} Прислони чело уз прозор, па као да размишљаше нешто...{S} Готово да и он заплаче заједн |
| p>— То ми је казала.</p> <p>Обојица као да се замислише и не проговорише више ни ријечи.</p> <p |
| ним ногама, што и по равници корача као да се пење уза степенице, — њему се смрачи пред очима.{ |
| јица наклопише.{S} Нарочито Благоје као да је имао ванредан апетит.{S} Све је чистио испред себ |
| <pb n="146" /> <p>Перо рашири руке као да га разапињу, стресе се и писну као гуја љута:</p> <p |
| ав!...</p> <p>Перо поче трљати руке као да их умива.</p> <p>— Па, размишљајте ви, брате, — рече |
| } Осјетивши удовичино раме на своме као да се застиди мало и поче се измицати, а, у измицању, о |
| сједио је и писао нешто, правећи се као да не види Перу.{S} Пребирао је некакве хартије и мрмља |
| и руком за стабло и устаде.{S} Лице као да му се одмах разведри.</p> <p>— Па што си онда дош’о? |
| p> <p>Обојица прихватише за столице као да ће се потући, те сиромах Перо читава три корака одск |
| му крштеницу, зачуђено га погледа и као да хтједе запитати: а шта ће то?...{S} Ипак се некако п |
| ши.{S} Поплашено погледа по свима и као да хтједе скочити и бјежати од свега свијета.</p> <p>У |
| > <p>Сви ућуташе.{S} Погледаше се и као да хтједоше један другоме у очима прочитати шта мисли.< |
| ао да му је мало одлануло на души и као да се разведри мало.{S} Ни те вечери није ишао у механу |
| {S} Све му се чинило као неки сан и као да све ово, што види и чује, није могућно...{S} Он да и |
| >И опет стаде.{S} Гледаше у слику и као да очекиваше, да неко проговори иза ње и да му напомене |
| морам водити, — осијече полицајац и као да се још више испрси.</p> <p>Перо протра очи, мислећи, |
| апита их млад, вижљаст келнер, који као да испод земље васкрсну, и гледаше их не баш најпријате |
| лавујске трепери у ноћи, а у пјесми као да га неко зове, зове га по имену и каже да умире за њи |
| > <p>Бошково лице поче се растезати као да се кези на кога; десно око заигра му.</p> <p>— Ти ме |
| ја женим? — запита и опет се укочи као да се слика.</p> <pb n="12" /> <p>— Велимо, — повикаше |
| снажне шаке и раскорачи се пред њим као да би да се хрве.</p> <p>— А опет си ми дошао никакви с |
| усти некакав јаук.{S} Понори главом као да се спремаше да пане и са столице.</p> <p>— Немојте с |
| слатке пите...</p> <p>Перо Карантан као да се стиша мало.{S} Једино, да срцу пусти на вољу, пом |
| евојке.</head> <p>Од тога дана Перо као да клону духом и изгуби вјеру у се.{S} Изгуби и наду, д |
| ога овако осуђују...</p> <p>Комесар као да овога пута бијаше нешто расположенији и љубазније не |
| — запита. — Шта ради?</p> <p>Игњат као да не чу добро.{S} Метну прст на уста и издиже обрве.</ |
| нио, не би се ни вратио, нит’ би јављао да долази и „да поздравим пријатеље“.{S} То ти се само |
| ти.{S} Ипак се тјешио тиме, што је знао да има још дјеце у школи, па неће, зар, ни њему горе би |
| и је како точи кахву. — Нијесам ни знао да си... тако одрасла и тако се раскрупњала...{S} Права |
| ти, да ми дођеш?</p> <p>— Ја нисам знао да има неко с тобом, — промуца Перо постиђен. — Данило |
| о више ништа чуо није.{S} Чим је сазнао да ће Мара ићи за писара, — за онога танког, дугуљастог |
| двадесет прозора, а најпошље је покушао да крави Митра кујунџије откине реп и да њиме бије друг |
| .{S} По јутру познајем дан.{S} И, право да ти речем, ја га више не могу гледати по сокаку и муч |
| па као да размишљаше нешто...{S} Готово да и он заплаче заједно са Данилом!...{S} Није шала уда |
| вом, врата се накривила и канати готово да падну, па ипак... ипак је све љепше било него у оста |
| њ је плах, — упаде Јован, — па му драго да поскочи, драго...</p> <p>Перо се ухвати за кољено и |
| Ја ти не знам ништа друго казати, него да се ни са царем <pb n="170" /> не би промијенио и сад |
| наш’о, — дочека Перо одушевљено, — него да ми ко сто дуката даде...{S} Драго ми, к’о да сам оца |
| растемо по крушкама и по јабукама него да нас жене рађају...</p> <p>— Тако је, — потврдише сви |
| само малко да га удари, ништа више него да му мозак пролије.</p> <p>— Ни цару ја то не дозвољав |
| шу за чашом.{S} Дошло му да пије, много да пије, само да што мање може размишљати.{S} И дошло м |
| клен би и ти био?..{S} Није Бог наредио да растемо по крушкама и по јабукама него да нас жене р |
| бреном добро не заговори.{S} Није волио да га они чују.{S} С тога се нестрпљиво врпољио на мјес |
| ут обојица узвикнуше.{S} Перин коњ хтио да изведе нову мајсторију и спустио се на прва кољена, |
| лазио на пут и што је будаласто одлучио да се жени...{S} Зар баш да се жени?...{S} И што да се |
| иђе никога!</p> <pb n="68" /> <p>— А ко да се јавља по овој врућини? — осијече Јово, задухан. — |
| нема женске главе у кући...{S} Нема ко да ми уреди; нема ми ко ни кошуље прати, па вазда купуј |
| на другој страни, поучавао свијет, како да се понаша при дочеку.</p> <p>— Ви само мене пустите |
| ле...{S} Склопио је очи, али сан никако да се спусти, јер је још једнако гледао слику <hi>њезин |
| ћи.</p> <p>— Треба и од женскадије неко да <pb n="159" /> пође, — опет предложи Јефтан, пошто ј |
| ца да пролети, ни зец да шушне, ни нико да се види, осим некаквих бубица, прозрачних крила, што |
| Благоја удари чашом у главу, само малко да га удари, ништа више него да му мозак пролије.</p> < |
| е бивало све то рјеђе.{S} Доста је било да учитељ покаже прут и он се одмах стишавао и, положив |
| ље, па доста ти је...{S} И како би било да је никако не видиш?..{S} Ја баш хоћу да је видиш...< |
| , па знаш и умијеш...{S} И како би било да прође ово весеље без тебе?</p> <p>Учитељ се осмјехну |
| да онда трчи куд га ноге носе.{S} Дошло да се посвађа, да се поинади макар с киме.</p> <p>Он из |
| } Дошло му да пије, много да пије, само да што мање може размишљати.{S} И дошло му да Благоја у |
| <p>— Што ти кажеш, кажем и ја.{S} Само да ми она биједа на врат не дође, — рече. — Кад би ме с |
| рата за њима и закључавајући их. — Само да ја умакнем комесару, а ви гоните колико хоћете.</p> |
| роћераше и не узех је.{S} Бојим се само да ме не уфате, јер су ми запријетили, да ће ми је дове |
| ?</p> <pb n="71" /> <p>— Дош’о сам само да тебе видим, — дочека Јово живо. — Ти си ми к’о отац, |
| и је друкчије.</p> <p>Кући је ишао само да се испава.{S} Отишао би, па, не тражећи постеље ни ј |
| у, те се руковаше.</p> <p>— А ми хоћемо да га лијепо дочекамо к’о друга и пријатеља, — рече. — |
| имао радње, нити је налазио за вриједно да се мучи са муштеријама и да им се »криво куне“.{S} Л |
| е сви зову...</p> <p>— Мени је наређено да Перу Карантана водим у полицију, — рече полицајац и |
| пно запитати, — рече, — ама тако крупно да би те могла кап ударити кад би изненада чуо.</p> <p> |
| Велите ли ви, браћо, сви, да је паметно да се ја женим? — запита и опет се укочи као да се слик |
| нијесмо јунаци...{S} И није ни паметно да свак иђе на касапницу...{S} Ама смо радили, брате... |
| се и збунила.{S} Онако збуњена, мјесто да пружи кахву првоме Јефтану, који <pb n="76" /> је и |
| /head> <head>Свршетак.</head> <p>Мјесто да вам причам о томе: како су живили Перо Карантан и ње |
| и...{S} Зар баш да се жени?...{S} И што да се жени?...{S} Да удара на белај, да троши новце и д |
| Перу нешто заголица.{S} Као живо нешто да се помаче у њему и свом снагом гурну га њојзи.{S} Пр |
| ни звао?</p> <p>— Није.</p> <p>— Па зар да нам друг умре у путу? — узвикну Перо готово декламуј |
| не би...</p> <p>— ...не би пустио шћер да ашикује с офинцирима, — опет ће онај.</p> <p>— ...и |
| ће онај.</p> <p>— ...и неби пустио шћер да ашикује с офинцирима, — прихвати Бошко ватрено.</p> |
| много пазила на његове опомене. — Данас да говориш о вину, к’о да не знаш о другоме...</p> <p>— |
| ао бркове.</p> <p>— А ја баш хоћу данас да просим, — шапну удовици, чим је <hi>уграбио прилику< |
| сретни људи, којима није пало на памет да се жене, спавају?{S} Рашта да је Бог њега убио мимо |
| тан сједе на једно сандуче и позва Јову да сједне код њега.</p> <p>— Ама ми треба и да га дочек |
| говори Перо и мученички уздахну. — Кажу да сам испросио, а ја не знам.{S} Хоћаху ми привјенчати |
| ..{S} Освојиле га бухе, па никако очију да склопи, него се непрестано превртао с бока на бок.{S |
| у, — пресијече га она живо и пружи руку да га загрли. — Ја хоћу...</p> <p>— Да ми даш Милку, — |
| {S} И учитељ му је тукао главом о таблу да боље запамти и другови су му показивали и теглили га |
| прави неколика слова и даде послужитељу да однесе.{S} Затим запали цигар и, добујући прстима у |
| змахну рукама, као да би некога у земљу да сатјера.{S} И заигра му брада, а очи се зацаклише.{S |
| је! — дрекну Благоје, не допуштајући му да и даље размишља. — Да пијемо, да се веселимо, а биће |
| само испијао чашу за чашом.{S} Дошло му да пије, много да пије, само да што мање може размишљат |
| што мање може размишљати.{S} И дошло му да Благоја удари чашом у главу, само малко да га удари, |
| како постиђено, окрећући главу у страну да не сретне Јефтанов поглед. — Ко ће ме сад?{S} Посије |
| ту кажете, да ви не дозвољавате ни цару да проси дјевојку.{S} Управо сте ово упорабили...</p> < |
| еш по форинту.{S} Толико би дао доктору да си ожењен, па да ти се разболила жена.</p> <p>— А пр |
| .{S} Ипак се некако прибра, извади кесу да плати попу, па, пољубивши га у руку, готово трком од |
| у земљи.{S} Никола Бубало прича свијету да је његово боље.{S} А лаже!..{S} Он само прича, јер и |
| 38" /> се збуни Перо. — Него... ја хоћу да знам кад се родио.</p> <p>— То не могу дат’, — осије |
| дити к’о што ваља.</p> <p>— Ама ја хоћу да видим, — дрекну Перо опет. — Купује се теле па се и |
| Јово живо. — Ти си ми к’о отац, па хоћу да те видим.{S} А ево сам дов’о и два пријатеља и једно |
| и си мене шћео преварит’ сада, кад хоћу да удомим Мару за судског писара, ти...</p> <p>Перо виш |
| да је никако не видиш?..{S} Ја баш хоћу да је видиш...</p> <pb n="126" /> <p>Перо се мало замис |
| — дочека Обрен живо. — Перо треба одмах да пође.</p> <p>— А зар не може без мене?- — запита Пер |
| во дочека узевши их за руке и нудећи их да сједну. — Нама је то драго, јер смо саме, па смо се |
| задах...{S} Ни птица да пролети, ни зец да шушне, ни нико да се види, осим некаквих бубица, про |
| аласто одлучио да се жени...{S} Зар баш да се жени?...{S} И што да се жени?...{S} Да удара на б |
| чашу и отра бркове.</p> <p>— Па ако ћеш да је видиш, нико ти не брани, — рече мирно, утишавајућ |
| Дома, — дрско окреса Перо. — Кад хоћеш да знаш, ето ти и кажем...{S} Своја кућица, своја слобо |
| ефтан поздравивши се с њим. — Ако хоћеш да нам их даш под кирију до касабе П...</p> <p>Јован ос |
| мковићу, тражиш од лоповлука, јер хоћеш да дижеш буну, јали какво иселеније...{S} Хоћеш иселени |
| ве одобрава, а само се ти љутиш и велиш да о мени свијет ружно говори због тога.{S} К’о да је м |
| кола, нема вожње, нема пута!...</p> <p>Да је, на примјер, гдјегод, иза леђа им, топ или лагум |
| учитељу писмо, у коме учтиво замолише »да се потруди, ако му није тешко, и да дође, ако може, |
| ни вратио, нит’ би јављао да долази и „да поздравим пријатеље“.{S} То ти се само каже!</p> <p> |
| > <p>— Ништа за то, — одговори комесар, давајући му руком знак, да га не прекида у говору. — Ми |
| агазу младога Јове Перотића, који му је давао књиге.</p> <p>Као <hi>уредан</hi> човјек најпошље |
| осмјехне. — Што ти власт иште, то треба давати...{S} Власт је од Бога дата и њојзи, побратимков |
| уцале земље и спржене траве и готово их давио; озго, са висине, као да се нешто тешко, врело сп |
| час препознаде Благоја Маринчића, свога давнашњег познаника <pb n="115" /> и бившег писара у ње |
| , ту се мијешало са пепелом од цигара и давнашњом прашином, те је соба много сличила каквој зап |
| некакве крсне листове...</p> <p>— То је давно било, — упаде Перо брзо, два пута се поклонивши д |
| одушевљено, — него да ми ко сто дуката даде...{S} Драго ми, к’о да сам оца рођеног наш’о...</p |
| и привјенчати једну стародревну, па Бог даде те ме проћераше и не узех је.{S} Бојим се само да |
| још два пута, поправи неколика слова и даде послужитељу да однесе.{S} Затим запали цигар и, до |
| /p> <p>— Хоћемо!..</p> <p>Јово устаде и даде Јефтану знак, да и он жели говорити.{S} Јефтан зас |
| паметнијег чојека од њега.</p> <p>Јово даде знак друговима, да пођу за њим.{S} Пођоше.{S} Пола |
| бом, — рече. — Сваки пут кад одем да ми дадеш по форинту.{S} Толико би дао доктору да си ожењен |
| гостију: — У читавој фамилији, бре!{S} Дај ми спомени једног паметног чојека из твога племена, |
| и пружи карту.</p> <pb n="121" /> <p>— Дај новце, Перо, — викну Благоје пипајући се по џеповим |
| има.</p> <p>Обрен се осмјехну.</p> <p>— Дај и мени два форинта, па вади, — рече као у шали.</p> |
| S} Ја лијепо живим са власти, па ми она даје свега.{S} Она наћерује сељака да ми поштено плаћа |
| крштенице или што наличио?</p> <p>— Не даје.</p> <p>— Па како ћу јој отић’? — узвикну Перо гот |
| — запита.</p> <p>— Нема.</p> <p>— А не даје њезина мати крштенице или што наличио?</p> <p>— Не |
| о, па се и он намргоди. — Зар и теби да дајем рачуна?</p> <p>— А ко ће те питати ако нећу ја? — |
| е вичи толико! — упаде преплашени Перо, дајући му знак и рукама и очима да престане. — Кажи ми |
| ’о у чаршију...{S} Ја пошао за тобом на далек пут, а ти мене оставио...{S} Да ми није било ове |
| далеко ваша касаба? — запита.</p> <p>— Далеко богме, — дочека Перо брзо. — Има ту неколико кон |
| ти док стари договори.</p> <p>— А је ли далеко ваша касаба? — запита.</p> <p>— Далеко богме, — |
| да помахнитам...{S} А сад — да оде тако далеко...</p> <p>— А чујеш, зете, — настави стари врпољ |
| де стари жешће. — Гонио би и ја, ама су далеко измакли.</p> <p>Игњат баци цјепаницу, сједе на т |
| <p>И, не осврћући се ни на кога, отрча даље.</p> <p>У кући се диже читава узбуна.{S} Стрико Ва |
| орате са мном.</p> <p>Перо се не смједе даље противити.{S} Обуче се и пође у полицију.</p> <mil |
| роговори иза ње и да му напомене шта ће даље казати.</p> <p>— А Марко Краљевић био је још бољи, |
| дрекну Благоје, не допуштајући му да и даље размишља. — Да пијемо, да се веселимо, а биће врем |
| слова ишла су му некако у главу.{S} Али даље — ни маћи.{S} Ту се управо десила слова Ц, Ф и Ћ и |
| ан махну руком и замоли га да не говори даље, како не би својим жалостивним ријечима покварио в |
| са официрима...{S} Треба одма да иђемо даље...</p> <p>Јефтан опусти руке низ кревет и клону гл |
| /p> <p>— Јок, — одговори Јефтан и крену даље. — Шта ће ми то?</p> <p>— Требаће, требаће ти, — у |
| зу и лагоди.{S} И тај вјетар доноси, из даљега, некакву пјесму, звонку и умиљату, што попут сла |
| широку, кривудаву тесту, на којој се, у даљини, издизао и ширио бјеличаст, провидан облак.{S} К |
| о вјенчају! — прихвати стари живо. — Не дам ја никоме да се са мном игра...</p> <p>И обојица из |
| е би запалила слама...{S} С тога вам не дам ни свијеће...{S} Мјесечина је, па се види и без ње. |
| >Геновева</hi></title>, <title><hi>Црна Дама</hi></title> и т. д.{S} Излазио је само у <pb n="6 |
| ги, него знаменити слуга Пере Карантана Дамјан, од милоште прозвани Данило.</p> <pb n="6" /> <p |
| а и они му нађоше Дамјана, овога истога Дамјана, кога он од милоште прозва Данилом.{S} Уједно о |
| } Обрати се пријатељима и они му нађоше Дамјана, овога истога Дамјана, кога он од милоште прозв |
| за рукав. — Ми други пријатељи тако не дамо.{S} Ми хоћемо поштено.{S} Саставићемо опет сједниц |
| шта нема!...{S} Таворим ’вако с дана на дан, док и смрт за врат...</p> <p>— Жао ми је, — рече Ј |
| виђет’ и да нећете овђе остати ни читав дан...{S} А и село није какво!...{S} Немате у њему ништ |
| и сада хтио узети филџан.</p> <p>Други дан, у само свануће, похитао је попу.{S} Обукао се као |
| очи им, Милко, кахву.</p> <p>— Ти сваки дан љепша, — нашали се Обрен, приближујући се Милки и г |
| /> ћу ја да своје дијете не видим сваки дан?{S} Научила на њу, па ако ми није вазда пред очима, |
| ли ти, болан, да ће њему Русија десети дан у Цариград...</p> <p>Алекса се засмија.</p> <p>— Ка |
| и погледа <pb n="66" /> у Перу. — Трећи дан путујемо, па нам све горе и теже...</p> <p>— Све го |
| и, — Ама ја видим.{S} По јутру познајем дан.{S} И, право да ти речем, ја га више не могу гледат |
| се кренуо на пут, стиже Перо, након два дана, у чувену варош М..... и одсједе у великом и славн |
| /hi> </head> <p>Јефтан, који је још два дана поред лијепе Швабице боловао, вратио се у <pb n="1 |
| икада и одржао, да му изненада, једнога дана, чудан случај у помоћ не прискочи.{S} И није то би |
| у слатку Марушку!...</p> <p>Читава тога дана, а ни преко ноћи, није ишао у механу и спавао је с |
| нађе за себе ђевојке.</head> <p>Од тога дана Перо као да клону духом и изгуби вјеру у се.{S} Из |
| ема женске главе у кући.</p> <p>Од тога дана и опет поче умјереније живити.{S} Затвори се у соб |
| , готово трком оде из куће.</p> <p>Тога дана непрестано је мислио о Мари.{S} И на сокаку и у ме |
| атна к’о препечена ракија од пет година дана...{S} Ах, да је видиш!...</p> <p>— Па лијепо; њу ћ |
| механи, гдје се газда једном у недјељи дана накани да је очисти.</p> <p>— Баш си ти, брате, је |
| мче, да ти се прогостимо у кући два три дана.</p> <p>Старац одскочи корак унатраг и раствори ус |
| n="149" /> мало, што сам прав-здрав три дана одлеж’о у хавсу?</p> <p>— Видићемо, — одговори апс |
| враћати, него ако ћемо остат’ барем три дана...</p> <p>— Па остаћемо три дана...</p> <p>Згледаш |
| ем три дана...</p> <p>— Па остаћемо три дана...</p> <p>Згледаше се и пристадоше.{S} Опремише То |
| љаш и кад нас не гониш остаћемо још три дана, — дочека Јово. — Нама је лијепо...</p> <p>— Не за |
| могу ићи...{S} Ја ћу овђе остат’ седам дана, док добро оздравим, па одма кући...</p> <p>— А ја |
| и за моја добра дјела.{S} Кад сам преко дана у дућану, једва чекам да се смркне, јербо кад се с |
| /p> <p>И одрече се друштва.{S} Неколико дана живио је осамљен у кући као пустињак какав.{S} Зат |
| ћеш зар брзо крећати?</p> <p>— Неколико дана, — одговори Перо. — Ако пос’о свршим, поћи ћу приј |
| ..{S} Ништа нема!...{S} Таворим ’вако с дана на дан, док и смрт за врат...</p> <p>— Жао ми је, |
| е као какав старац.</p> <p>Кроз годину -дана постао је миран ђак.{S} Да је био добар, то се баш |
| ла, да уљеземо без <hi>младе</hi>!..{S} Данас ћемо и у цркву и добро платити попу, па нек одма |
| није много пазила на његове опомене. — Данас да говориш о вину, к’о да не знаш о другоме...</p |
| ћу ја уредити и извести коње!</p> <p>— Данас ће бит’ пасја врућина! — прогунђа Јефтан, хладећи |
| а Перу, а Обрена остави Милки.</p> <p>— Данас си нешто кршан, — рече Пери, ударајући га јаглуко |
| војим раменом ослони о његово.</p> <p>— Данас, — потврди он. — Ти само ако хоћеш...</p> <p>— Ја |
| о познавао и сматрао га за пријатеља, а данас му је требао један човјек, коме ће све своје <hi> |
| Куда?</p> <p>— Ето нас други пут!{S} За данас је доста!...</p> <p>И брзим корацима, као да га к |
| Ви сте мене, овај, <pb n="4" /> које ја данас славим моје крсно име и које сте ви, моји пријате |
| ђевојка каква.</p> <p>— Бре не би се ја данас побојала многе ђевојке, — брзо дочека удовица <pb |
| <p>— Камо срећа да сам мртав, па да ме данас закопајете, — рече Перо готово наричући. — Така ј |
| ри Благоје и поче звиждукати.{S} Све се данас брже ради.{S} Брже се једе, брже се пије, брже се |
| и да ми пресудиш данас...</p> <p>— Зар данас? — постиђено запита удовица, оборивши очи, и опет |
| асукивао бркове.</p> <p>— А ја баш хоћу данас да просим, — шапну удовици, чим је <hi>уграбио пр |
| на кита куцка по челу.</p> <p>— Шта ћеш данас? — запита га изненађени поп, који тек што бијаше |
| /> ти си к’о судац... и да ми пресудиш данас...</p> <p>— Зар данас? — постиђено запита удовица |
| и, к’о младић један, то одобраваш...{S} Данашњи млади људи махнити су и њима нико није прав...{ |
| н јаран.</p> <p>— Ја бих... ама пос’о и дангуба... — замуца Обрен. — А... осим тога... не знам |
| на.{S} Његово рођење, дјетињство и први дани момаштва.</hi> </head> <p>Перо Карантан, с којим с |
| у... .</p> <p>Перо погледа у зачуђенога Данила као да би у њега да заиште савјета.</p> <p>— Ама |
| рене? — запита Јефтан и не гледајући на Данила. — И ти си Перин јаран.</p> <p>— Ја бих... ама п |
| и у собу, одмах спусти завјесе, истјера Данила и леже у постељу.{S} Мислио је да ће, ако мало з |
| кућу, а он стаде под дуд.{S} Ту, поред Данила, леже и поче мислити о Јоки.</p> <p>Ту је и засп |
| <pb n="83" /> душеком, кога је отео од Данила.{S} Он је, чисто и јасно, доказао Пери, да »као |
| својим уједима.{S} У љутини ошамарио је Данила, а опсовао и Јову.</p> <p>— Нећу ти ја овђе више |
| p>И дође му, да тога часа скочи и зовне Данила.{S} И он се диже...{S} Почеша се мало и хотимичн |
| on" /> <p>Кад се вратио у хотел, затече Данила, гдје га је и оставио:{S} Сјео на кревет, објеси |
| ction" /> <p>У хотелском ходнику затече Данила, гдје стоји трештен пијан и љуља се час на једну |
| одскочише од земље и блесасто погледаше Данила.</p> <p>— Зар? — гракнуше у један глас.</p> <p>— |
| ући се у хотел, Перо, на чаршији, опази Данила, гдје се помијешао у гомилу дјечурлије, па се с |
| укну Перо. — Шта ћу ја?</p> <p>— Ето ти Данила, па с њиме хајде, — одговори Јефтан. — Паметан ј |
| — запита полицајац набусито, одгурнувши Данила и приближујући се. — Чекао сам по сахата, док ст |
| едаше као какав људождер.{S} Он ухватио Данила, па му причао своје доживљаје из времена кад је |
| ’, — дочека Јово машући јаглуком. — Ено Данила ђе сједи код колара!</p> <p>Сви наврвише на тест |
| — Ко ће скухат’?</p> <p>Перо погледа у Данила, па у земљу, <pb n="8" /> па опет у Данила.{S} З |
| ила, па у земљу, <pb n="8" /> па опет у Данила.{S} Затим се окрену Обрену.</p> <p>— Нема, нема |
| кну Перо љутито <pb n="91" /> и потегну Данила за мокру, разбарушену косу. — Зар је Томо сам на |
| д су се вратили у стрика Васину авлију, Данило се већ био пробудио и сједио под дудом.{S} Крај |
| лавом и заповиједи да изађе из собе.{S} Данило исплази језик и дрекну као јаре када га ухвате.{ |
| еко с тобом, — промуца Перо постиђен. — Данило ми рече, да си болестан.</p> <p>— Ја и јесам бол |
| <p>Па се окрену према вратима.</p> <p>— Данило! — викну из свега грла.</p> <p>На вратима се пом |
| > <p>И опет се окрену вратима.</p> <p>— Данило!</p> <p>Данило се испрси:</p> <p>— А?</p> <p>— С |
| екну глава, провиривши унутра.</p> <p>— Данило, синко, — поче Перо благим, очинским гласом, окр |
| тра.</p> <p>И сви прихватише за чаше, а Данило, од радости, баци капу у вис и поче поигравати.< |
| лачу и Обрен и Јово.{S} Сви плачу!{S} А Данило опет промолио главу кроз врата, па као да размиш |
| опет се загрлише и почеше љубити.{S} А Данило тек се сада увјери да ствар није жалосна и поче |
| од ока погледа лијепу Швабицу.</p> <p>А Данило се исправи и удари се у прса.</p> <p>— А мене ко |
| ати за кољено и хукну.</p> <p>— Нека га Данило јаше ако хоће, а ја, ваистину, нећу! — осијече. |
| и све их пропусти у собу.{S} Само слуга Данило што оста на авлији.{S} Он збаци пртљаг са себе, |
| > <p>— Ја... напио се од јада, — дочека Данило, покушавајући да се исправи и чвршће стане на но |
| њима препире и разговара.{S} Међу свима Данило је био најкрупњи и живо је нешто доказивао, млат |
| ту мјесто?</p> <p>— Па куд ћу? — запита Данило набусито. — Хоћу ли у воду јали у гору?</p> <p>— |
| ореним погледом.</p> <p>Изненада дотрча Данило.{S} Био је узрујан, узбуђен, усплахирен, па још |
| /> <p>— Ама ја се зажелио куће, — упаде Данило.</p> <p>— Вратићеш се.</p> <p>Данило се поново р |
| /p> <p>— А ђе су друга кола? — окоси се Данило, отимајући се. — Није ово шехер.</p> <p>Перо опу |
| то година!</p> <p>— Живио! — прихвати и Данило, подигнувши, у знак одушевљења, обје руке у вис |
| јаше почео прибојавати, да га наскоро и Данило не остави.{S} Некаква нарумењена усиђелица указа |
| и, кренуше из авлије, а за њима крену и Данило, уздишући и стењући под пртљагом...</p> </div> < |
| ено.</p> <p>— Болестан богме, — потврди Данило, окрећући се и гледајући: чекају ли га још дјеца |
| ази!</p> <p>Кола се приближише и весели Данило <pb n="165" /> поче поздрављати окупљену свјетин |
| е Карантана Дамјан, од милоште прозвани Данило.</p> <pb n="6" /> <p>— А? — блесасто блекну глав |
| p> <p>— Фала Богу, —- промрмља уплашени Данило, који је стајао поред постеље. — Фала Богу кад с |
| иђети више...</p> <p>— Сведно, одговори Данило лијено. — Волио би ја да сам дома, па да лијепо |
| едан глас.</p> <p>— Нема га, — одговори Данило, отирући зној са чела и хладећи се капом. — Све |
| апита шапатом.</p> <p>— Има, — одговори Данило покуњено, — Сам Јован, не знам како се зове, има |
| е колико смо утекли од куће, — одговори Данило жалостив но, не утирући суза. — Има сто конака д |
| /p> <p>— Јефтан је болестан, — одговори Данило мирније, — па не могу с њиме.</p> <pb n="108" /> |
| је на мравињак легао.</p> <p>— Да барем Данило уза ме спава! — прошапта тихо. — Барем би полови |
| едну час на другу страну.</p> <p>Једино Данило и Јован што су ишли лагано и мирно, за пошљедњим |
| лове! — викну. — Шта ти знаш? ..{S} Зар Данило не може пјеше ићи?</p> <p>Данило обори главу и у |
| а авлију и упути се дуду, испод кога су Данило и Игњат слатко спавали.</p> <p>Изненада ослухну |
| А?</p> <p>— Слатке пите донеси!</p> <p>Данило прокомеша раменима и зијевну.</p> <p>— Немамо ми |
| окрену вратима.</p> <p>— Данило!</p> <p>Данило се испрси:</p> <p>— А?</p> <p>— Слатке пите доне |
| де Данило.</p> <p>— Вратићеш се.</p> <p>Данило се поново расплака.</p> <p>— Ех, с тога ја и пла |
| донеси једну чисту, моју кошуљу.</p> <p>Данило га забленуто погледа.{S} Погледа и у Јову и чвор |
| упаде Обрен брзо. — Ко то може?</p> <p>Данило, који је за све вријеме говора био прикривен за |
| S} Зар Данило не може пјеше ићи?</p> <p>Данило обори главу и уздахну.{S} Сад се тек сјети, како |
| олицајца, <pb n="143" /> гдје стоји иза Данилових леђа. — Шта тражи овђе?</p> <p>— Јесте ли ти |
| Јашите, па да се иђе...</p> <p>И помоћу Даниловом поче товари, ти пртљагу, а њима остави да сам |
| да срцу пусти на вољу, помијеша прсте у Данилову косу, затресе му главом и заповиједи да изађе |
| тога Дамјана, кога он од милоште прозва Данилом.{S} Уједно одлучи и то, да, први пут пошље смрт |
| ..{S} Готово да и он заплаче заједно са Данилом!...{S} Није шала удаљити се, сам самцит, толико |
| ствари...{S} Он долази сам са младом и Данилом и нема сватова.{S} Ама то не смета!..{S} Ми ћем |
| рали су у шетњу.{S} И сви су позавидили Данилу, када опазише како у хладовини слатко спава.</p> |
| ка врата, у мрачну кућу, која, и ако по дану, бијаше мимо обично расвијетљена, јер <pb n="132" |
| ми не треба ништа ни да мислимо, кад је дао Бог њу.{S} Ево ја, на прилику, не мислим ништа па ш |
| оп му не би дао крштенице и не би му је дао све дотле, док се најприје подробно не би код власт |
| ље.{S} Да тако није казао, поп му не би дао крштенице и не би му је дао све дотле, док се најпр |
| ем да ми дадеш по форинту.{S} Толико би дао доктору да си ожењен, па да ти се разболила жена.</ |
| о да ће тога часа проплакати. — Бог вам дао сваке <pb n="133" /> среће из своје пуне кесе и чув |
| а свијету.{S} Моја Стака, Бог јој добро дао, добра ми је и весела, исто к’о да ми је Бог у крош |
| некаквим чудами...{S} У других народа, дапаче већих, па се не може наћи него по један илити дв |
| ављао је комесар немилостиво, — ви сте, дапаче, и друге сумњиве послове испуњавали.{S} Ви, без |
| рате с касабалијами, држите скупове.{S} Дапаче и по селих сте свраћали...{S} Мислите, зар, на б |
| не приспије, ја вас не могу пустити.{S} Дапаче морам вас затворити.</p> <p>И, не сачекавши да с |
| добио нове хаљине, што се показао тако »даровит и паметан«...</p> <p>— Красно дијете, — хвалио |
| пети се на комшијски дуд и ту ударати у даску, попут црквених клепетала, те су комшијске жене, |
| се други мучи.</p> <p>— Нећеш га, зар, дат’ на занат? — — упита Аћим мекше.</p> <p>— Јок.{S} П |
| за врата. — Не брини ти!{S} Ја ћу теби дат’ своју кошуљу, па преобуци.</p> <p>Па се окрену пре |
| знам кад се родио.</p> <p>— То не могу дат’, — осијече поп, отресајући воду са браде. — Шта ће |
| то треба давати...{S} Власт је од Бога дата и њојзи, побратимковићу, треба да смо сви <pb n="3 |
| не смије ништа.{S} Не смије ми ни хљеба дати без њега...</p> <p>Јово јој се приближи.</p> <p>— |
| ахву? — прошапта она.</p> <p>— Можеш им дати по једну...{S} Ама немој точити пун филџан, него с |
| ече најпошље, осмјејкујући се. — И могу дати, могу...</p> <p>— А кирија? — запита Јефтан.</p> < |
| рце.{S} Он га притиште објема рукама, а дах заустави. <pb n="85" /> Погури се и лагано, на прст |
| рваве, онда се проспу паре и ми трговци дахнемо душом...{S} Хе, изгине ли која хиљада душа, изг |
| ни шта мислити ни говорити.{S} Само су дахтали обојица и гледали се тупим, безизразним, уморен |
| га!</p> <p>— Ево га! — потврди и стари, дахћући од умора. — А ђе си ти био? — запита, затим, Пе |
| га загрли. — Ја хоћу...</p> <p>— Да ми даш Милку, — доврши он.</p> <p>Удовица се искриви, побл |
| равивши се с њим. — Ако хоћеш да нам их даш под кирију до касабе П...</p> <p>Јован остави лулу |
| >— То је давно било, — упаде Перо брзо, два пута се поклонивши до земље. — Онда сам био пуно мл |
| >— Ево форинт! — узвикну Перо.</p> <p>— Два!</p> <p>— Ево два!</p> <p>Перо извади новце, па онд |
| ока нешто читала, а пред њим су стајала два сељака и гледала га са страхопоштовањем.</p> <p>— Л |
| ћошу, гдје су за омањим столом сједила два човјека, који му изгледаху најозбиљнији и најугледн |
| о бегенишеш и купујеш таке слике) и она два сандука у крају и дрвени кревет, — ето то ти је чит |
| шко, — тужио се Перо Обрену, након пуна два мјесеца, уздишући и преврћући очима као рањеник. — |
| иком Будровчевом механом, што је непуна два сахата удаљена од касабе, подигли су пријатељи Пери |
| нака прозора и велика, дрвена врата, са два огромна каната.{S} Прозори су, додуше, били исцрвот |
| једном у пет недјеља бријао а шишао се два пут у години, те изгледаше као какав људождер.{S} О |
| атворених и незатворених дућана; минуше два-три сокака, измећу малих кућица, испред којих су, н |
| хоћу да те видим.{S} А ево сам дов’о и два пријатеља и једно момче, да ти се прогостимо у кући |
| >Обрен се осмјехну.</p> <p>— Дај и мени два форинта, па вади, — рече као у шали.</p> <p>— Ево ф |
| па се не може наћи него по један илити два бунтовника, а ви их имате стотину...</p> <p>— Ама н |
| једно момче, да ти се прогостимо у кући два три дана.</p> <p>Старац одскочи корак унатраг и рас |
| сам се кренуо на пут, стиже Перо, након два дана, у чувену варош М..... и одсједе у великом и с |
| звикну Перо.</p> <p>— Два!</p> <p>— Ево два!</p> <p>Перо извади новце, па онда сједе и поче при |
| , само кад се има.</p> <p>— И за зоб по два гроша, за зоб, — настави Јован брже.</p> <pb n="93" |
| 114" /> косу по средини, пустивши да му два бича пану управо по обрвама, заглади солуфе, уфитиљ |
| , — а ове је године право, да ми вратиш два...</p> <p>— Много је, — прошапта један сељак, ситни |
| е.{S} Перо.</hi> </p> <p>Прочита га још два пута, поправи неколика слова и даде послужитељу да |
| на.</hi> </head> <p>Јефтан, који је још два дана поред лијепе Швабице боловао, вратио се у <pb |
| пет стотина форинти.{S} Педесет година, двадесет и пет хиљада!</p> <p>— Честитам, брате, по хиљ |
| ти сам просилац...{S} Њу људи просе има двадесет година, па вазда добре муштерије.{S} Да си вид |
| чкама пребио ногу.{S} Разбио је и неких двадесет прозора, а најпошље је покушао да крави Митра |
| тири до пет полицајаца, врзајући се око двају нешто љепше обучених цура, по свој прилици оних с |
| Мог’о је пити вина, па још из леђена од дванајес’ ока.{S} Не може сваки коњ бити Шарин, ни свак |
| столици, руменила се велика боца вина, двије чаше и три чиније „мезе“.</p> <p>— Цо то јест? — |
| е безбројне кокоши, пијевци, пилићи.{S} Двије-три патке брчкале су се у овећој локви, на средин |
| е, из почетка, силно захука.{S} За прве двије године истјера двојицу конкурената из Касабе и на |
| уским и прљавим сокацима, прођоше кроз двије-три авлије, провукоше се испод некакве грдне капи |
| .{S} Очи су јој велике и кахвајасте к’о двије маслине, а коса златна к’о препечена ракија од пе |
| ењер, а на кривим степеницама гориле су двије омање лампе.{S} При дну степеница дочекао их је д |
| P19051_C5"> <head>V.</head> <head>Ријеч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Перо не може да на |
| 19051_C4"> <head>IV.</head> <head>Ријеч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Његова друга љубав |
| _C2"> <head>II.</head> <head> <hi>Ријеч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Његово рођење, дје |
| C3"> <head>III.</head> <head> <hi>Ријеч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Његова прва љубав. |
| осморо пилади, трима псима избио око, а двјема мачкама пребио ногу.{S} Разбио је и неких двадес |
| На упит о вашој ћудоредности, добио сам двојбен одговор, — рече, чешкајући се оловком по глави |
| кљастог дуда, весело грокћући ваљало се двоје свињчади.</p> <p>Из авлије уљегоше, кроз ониска в |
| , пуши на кратки чибук и наређује нешто двојици синова, који су неуморно, у страни, окопавали к |
| без нас! — викну веселије, па се окрену двојици муштерија што бијаху дошли да пазарују, и показ |
| захука.{S} За прве двије године истјера двојицу конкурената из Касабе и натјера их, да на друго |
| ве и поче зазјавати, гледајући у велике двокатнице и трокатнице и пазећи: не би ли гдје год сти |
| се имала, јадница, када ни обући љуцки, дворећи мене.</p> <p>Перо обори главу и поче се чешкати |
| засадио.{S} Иза њега је ишла попадија, дебела, угојена жена, загрнутих рукава и раздрљених прс |
| астави: — И ја сам им’о једну краву, па дебела, па, кад је попипаш, мехка к’о памук...{S} И бил |
| е к’о да се иглама хране.</p> <p>— А ти дебела! — упаде Перо.</p> <p>Удовица опет измахну јаглу |
| .{S} Брада му заигра, на челу му искочи дебела, модра жила и придаде му лицу страшан израз...{S |
| ловима, од духанскога дима, који се као дебела паучина лелујао и повијао по механи.{S} А свијет |
| по кажипрсту гдје ће се боље видјети, а дебели сребрни сахатни ланац објеси о врат.</p> <p>— Је |
| јесец, више модрим него црвеним, лицем, дебелим и облим, сличним чарапи, носом и са испупченим |
| ли сте ми, — проговори некаквим страшно дебелим гласом, вртећи главом и мигајући ситним, јастре |
| аршин и, играјући се њиме, поче дражити дебелу, полугубаву мачку, која је лежала на ћепенку и с |
| дала се!...</p> <p>Игњат излети, носећи дебелу цјепаницу у рукама.</p> <p>— А-а да их гонимо! — |
| шен и понизан уљезе у собу.{S} Комесар, дебељкаст, мргодан човјек, са мјесечином на тјемену и р |
| >Удовица, хитра и окретна жена, малена, дебељкаста, са пуначким подвољком и рупицама на бради, |
| ница дочекао их је домаћин.{S} Гојазан, дебео човјек, са округлим као пун мјесец, више модрим н |
| о.</p> <p>Нос у старога као да дође још дебљи, крњави зуби указаше се.{S} Он испусти некакав уз |
| а по устима.</p> <p>— Људи воле и крави дебљој а камо ли жени, — рече.</p> <p>— Воле, воле богм |
| екала на ме, да дођем <pb n="141" /> из девете касабе и да је водим...{S} И Благоје, никакав чо |
| друг умре у путу? — узвикну Перо готово декламујући. — Зар он да умре?{S} Несретниче, зар нијес |
| рамену.</p> <p>— Дела, синко, жив био, дела ти прифати! — викну. — Фала Богу, кад сам ја добио |
| око њега тапшући га по рамену.</p> <p>— Дела, синко, жив био, дела ти прифати! — викну. — Фала |
| е, знаш, има свакаква вина: најприје од десет година, па све до пет...{S} Имам и новога, па как |
| Није он један министар па да му се држе десет здравица.{S} И владики би много било...{S} Доста |
| мене крвниче! — викну и показа му свих десет прста, као да ће му тога часа у очи полетити. — Б |
| олио здравице држати. — Нека буде барем десетак здравица...</p> <p>Јефтан превуче руком преко б |
| S} Знаш ли ти, болан, да ће њему Русија десети дан у Цариград...</p> <p>Алекса се засмија.</p> |
| рави. — Што се <pb n="113" /> мени није десила несрећа?{S} Ти само поћи, па се не бој.</p> <p>И |
| {S} Али даље — ни маћи.{S} Ту се управо десила слова Ц, Ф и Ћ и то га је бунило.{S} Изговорити |
| p> <p>Слушајући ово, Пери се ражали.{S} Десио <pb n="86" /> се мека срца, па му дође да заплаче |
| ми се чини, да ће ми се некаква несрећа десити ако пођем сам, — рече.</p> <p>— Каква несрећа? — |
| ћи у туђ свијет, гдје му се свашта може десити...{S} И шта би с њим било, ако би се, Боже сачув |
| . — Овђе може свашта бити и све се може десити.{S} Нијеси ни први ни пошљедњи кога овако осуђуј |
| и, — рече, издигнувши и глас и кажипрст десне руке. — тер сте узели слободу, увредљивими поруга |
| че се растезати као да се кези на кога; десно око заигра му.</p> <p>— Ти мени рече да сам будал |
| гледали Јефтана, како сједи на постељи, десном руком грли стас лијепе собарице, која је била не |
| нако стидљиво, наклони мало главу према десном рамену и окрену се.{S} Перо, као ван себе, у мал |
| друштва.{S} Затим се завали на столици, десну ногу метну на сто, међу чаше, и запјева.</p> <quo |
| ељ је био омањи, сићушан младић, хром у десну ногу, због чега су га ђаци, међу собом, прозвали |
| тељева.</p> <p>Сви се сложише.{S} Узеше дивит и хартије, те заједнички написаше учитељу писмо, |
| Стари Игњат разврати вилице и рикну као дивља звијер.{S} Обје руке рашири и полети према Јови, |
| махнити су и њима нико није прав...{S} Дигли главе, па вичу: »ми нећемо слушат’ никога, ми мис |
| а викнем: „живили“, онда и ви викните и дигните грају...</p> <p>Учитељ се био толико заговорио, |
| и у голи врат.{S} Прашина, испод кола, диже се и пада по очима и лицу.{S} Коњске мухе облијећу |
| ним, носићем и смјехуљцима на образима, диже се да купи бакшише.{S} Пође од стола до стола, осм |
| у очима и, савијен као гудало, упрашен, диже се са земље.</p> <p>— Што се не чуваш? — прекори г |
| о...</p> <p>Пошто је још мало посједио, диже се и пође.{S} Обрен пође за њим и не хтједе се зау |
| и на кога, отрча даље.</p> <p>У кући се диже читава узбуна.{S} Стрико Васо трчао је и завиривао |
| а часа скочи и зовне Данила.{S} И он се диже...{S} Почеша се мало и хотимично се растресе над у |
| укама и утече из собе.</p> <p>Стари сам диже послужавник са тала и метну га у крај.{S} Покупи и |
| скрећао погледа.</p> <p>Стари се лагано диже са сандука.{S} Полако, као шетајући, пође по соби |
| вићу, тражиш од лоповлука, јер хоћеш да дижеш буну, јали какво иселеније...{S} Хоћеш иселеније, |
| утише се механи.{S} Око механских врата дизала се граја...{S} Ту су се гурала три-четири беспос |
| Није хтио ни пити.{S} Само је уздисао, дизао главу и њушкао по ваздуху, као да још једнако осј |
| е ли се јавити ико?</p> <p>Изнад колиба дизао се танак, плавичаст дим и повијао се по чађавим, |
| стојан усклик или уздах.</p> <p>— Маро, дијете, — рече јој поп пишући крштеницу и не осврћући с |
| да срца и немој с њоме ружно.{S} Још је дијете, па ће се научити свеме.{S} Полахко ти с њоме.</ |
| а. — Како <pb n="136" /> ћу ја да своје дијете не видим сваки дан?{S} Научила на њу, па ако ми |
| } Због тих чудних знакова рекоше, да ће дијете бити »мимо остале«.{S} Рекоше, да ће свакако бит |
| а је Перина мати своме мужу, — ово наше дијете биће некакав пустахија.{S} Ако он не сврши на вј |
| ... — рече тужним, утањеним гласом, као дијете које се спрема да заплаче.</p> <p>Перо Карантан |
| ) за један омањи сто и ту га, као какво дијете, посади на столицу.</p> <p>— Сједи ти и само гле |
| се родио, као што обично заплаче свако дијете.{S} То му управо, није ни падало на памет, пошто |
| макар с киме.{S} Ријетко које комшијско дијете да није било украшено чворугом на глави и силним |
| <p>Јефтан обори главу и, као постиђено дијете, поче се чешкати по обрви.</p> <p>— Ама молимо т |
| > <p>— Опрости, — прошапта, као кажњено дијете, — а ја сам пош’о да распитујем за ђевојке...{S} |
| »даровит и паметан«...</p> <p>— Красно дијете, — хвалио се Аћим свакоме. — Знао сам ја, да ће |
| >Изнад колиба дизао се танак, плавичаст дим и повијао се по чађавим, сламним крововима...{S} Ни |
| што сјеђаху за столовима, од духанскога дима, који се као дебела паучина лелујао и повијао по м |
| ји, попут дугуљастих стубова провиднога дима, падаху кроз стари, ваљда никад неочишћени <pb n=" |
| <p>Пери испаде цигар из руке и поче се димити на ћилиму.{S} Очи му се помутише, усне поблиједе |
| > на једној високој троножници, бројећи димњаке на сусједским крововима, или је лешкарио у душе |
| хву!...{S} Ти си, побратимковићу, прави дипломат...{S} Камо среће, да су нам сви таки!...{S} Ба |
| ише? — запита. — То ти је, видиш, једна дипломација...</p> <p>— Нема ту никакве дипломације, — |
| дипломација...</p> <p>— Нема ту никакве дипломације, — осијече Бошко жестоко. — Русија ће њега |
| Малена, танка, сухоњава <pb n="137" /> дјевојка, дугуљаста врата, избуљених зелених очију, крњ |
| евојку, коју никад није видјео?...{S} И дјевојка да пође за њега, а никад га није видјела?..{S} |
| о ђавоља свадба бити?...{S} Каква је то дјевојка?</p> <p>— Хајде да се пије! — дрекну Благоје, |
| од свега свијета.</p> <p>У исти час му дјевојка поднесе <hi>слатко</hi> под нос.{S} Он прихват |
| озна ма с киме и да се распита за П-ске дјевојке.{S} Знајући врло добро, да се такво познанство |
| епристојними намјерами вријеђате царске дјевојке?</p> <p>Перо не могаде више да се одржи. <pb n |
| ека срца, па му дође да заплаче за овом дјевојком.{S} И он некако чудновато застења...{S} Они с |
| , да ви не дозвољавате ни цару да проси дјевојку.{S} Управо сте ово упорабили...</p> <p>Перо се |
| ебе, надајући се, да ће какогод опазити дјевојку.</p> <p>— И јес’ и јес’ тако, — настави поп од |
| зећи: не би ли гдје год стимао ма какву дјевојку, која би му се свиђела.{S} Поче застајкивати и |
| наносити повреду владарима?{S} И какву дјевојку рабите?{S} Ко је вама дозволио, да непристојни |
| head> <head> <hi>Благоје налази за Перу дјевојку.</hi> </head> <p>— А, Бога ти, ђе су вам овђе |
| долази?...{S} И опази, удаљену, љепоту-дјевојку, како се купа на валима, на мјесечини.{S} Дуга |
| почивке, јави се на прагу лијепо, младо дјевојче.{S} Носила је на простоме, улупљеноме послужав |
| } Додуше пажљиво је крио име и попово и дјевојчино, али је причао све остало и причао је дуго.{ |
| неба бацио, да ме обесели за моја добра дјела.{S} Кад сам преко дана у дућану, једва чекам да с |
| акашља се.</p> <p>— Ви сте, али, вашими дјелами чинили протузаконитости, — рече, издигнувши и г |
| лости Пере Карантана.{S} Његово рођење, дјетињство и први дани момаштва.</hi> </head> <p>Перо К |
| коме омечало срце, па се расплакали као дјеца.{S} Плаче Перо, плаче Јефтан, плачу и Обрен и Јов |
| ас на једну час на другу страну, док су дјеца бекељила му се иза леђа и старала се, да му за ту |
| рећући се и гледајући: чекају ли га још дјеца. — Мени је каз’о да је болестан и да не ће никуд |
| се, у прашини, играло неколико голишаве дјеце...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад су |
| се тјешио тиме, што је знао да има још дјеце у школи, па неће, зар, ни њему горе бити него ли |
| цвјетавајућем пупољку...</p> <p>Осим са дјецом, он се је волио тући и борити и са живином.{S} П |
| весео и расположен.{S} Тада се шалио са дјецом, чупкао их за косе, показивао им разне слике и п |
| пази Данила, гдје се помијешао у гомилу дјечурлије, па се с њима препире и разговара.{S} Међу с |
| етири беспослена хамала и инадила се са дјечурлијом, што су дошла да слушају музику.{S} Унутра |
| одрастао и могао се мијешати са осталом дјечурлијом на улици, постао је за кратко вријеме врло |
| , појавише му се неколико чисто бијелих длака у солуфима.</p> <p>— Јадан Перо, сад те по готову |
| чакшире, отресе са њих силну прашину и длаке од мачака, које су на њима спавале, и поче их обл |
| радња и, ступивши у њу, озбиљно пљуну у длане.</p> <p>— Ти не знаш шта радиш...{S} Ја ћу ти каз |
| /> сједити по туђим дућанима, пребирати дневне новости и ићи у механе.{S} Нарочито је волио ово |
| воме кревету, умотан са врх главе до на дно нога у тешки, топли јорган, дотле се Перо и умио и |
| ама гориле су двије омање лампе.{S} При дну степеница дочекао их је домаћин.{S} Гојазан, дебео |
| нос веселих касабалија, издизала се при дну чаршије и као кочоперила се својим огромним вратима |
| ли су под једним искривљеним дрветом, у дну села.{S} Јак, несносан, загушљив мирис ударао је из |
| гледом поче тражити попа.{S} Опази га у дну авлије, испод широке мурве, која је собом заклањала |
| е могао прелистати четврту страницу.{S} До те странице могао је читати и сва слова ишла су му н |
| же се да купи бакшише.{S} Пође од стола до стола, осмјехкујући се на свакога и увијајући се изм |
| ољно је трљао руке и трчао од пријатеља до пријатеља да га хвали.</p> <p>Негдје у то доба упозн |
| и.{S} Куће нанизане у правом реду једна до друге, па све једнаке, нове, бијеле као од сира саре |
| ао, нити куда излазио, него се од јутра до мрака климатао <pb n="58" /> на једној високој троно |
| ве и одмјери га мрким погледом од главе до пета.</p> <p>— А што ће ти? — запита мргодно. — Ко у |
| о на своме кревету, умотан са врх главе до на дно нога у тешки, топли јорган, дотле се Перо и у |
| вина: најприје од десет година, па све до пет...{S} Имам и новога, па како ко бегенише.{S} Мрк |
| ка се опет врати за њихов сто.{S} Сједе до Пере, поче га миловати по образу и умотавати му брк. |
| ово запита уплашену слушкињу, кад стиже до попових врата и снажно гурнувши, отвори канат. — Је |
| в народ <pb n="162" /> српски од Адрије до Балкана, од Ситнице до Мораче, Дрине, Тисе, Врбаса, |
| тел и, уз мермерне степенице, попеше се до соба, које им <pb n="98" /> је једна мала, црнпураст |
| и, — понизно одговори Перо и поклони се до земље.</p> <p>Згоднијега одговора није могао смислит |
| ед.{S} И дуги разговори испредали су се до касно у ноћ и сви су се растајали задовољни.</p> <p> |
| српски од Адрије до Балкана, од Ситнице до Мораче, Дрине, Тисе, Врбаса, Саве и Цетине, види кор |
| њим.{S} Пођоше.{S} Полако се прикрадоше до стрикине собе и тада Јово једним јачим ударом отвори |
| , који су је задиркивали.</p> <p>Дође и до Перина стола.</p> <pb n="25" /> <p>— Како је, љепоти |
| ефтан, пошто су изашли из гаја и стигли до неколико старих, раштрканих колиба. — Хоће ли се јав |
| су се, у широком ходнику, гурали четири до пет полицајаца, врзајући се око двају нешто љепше об |
| упаде Перо брзо, два пута се поклонивши до земље. — Онда сам био пуно млађи и нијесам био памет |
| <l>Овце чува Тодора</l> <l>Широм миром до мора...</l> </quote> <pb n="152" /> <p>Но није чести |
| ицама.{S} С њима је пио, с њима остајао до зоре.{S} Макар што му је и мати од јада пресвисла, о |
| си горњу усну, те му кукасти нос готово до браде доприје.{S} Изађе.</p> <p>— Точите, браћо, точ |
| је, са једне и са друге стране, сједило до тридесеторо чељади, што мушких што женских.{S} Нарав |
| а муке мећете.</p> <p>— Притрпи се само до сјутра, — одговори му Јово тихо, милујући га по <pb |
| А-а да их гонимо! — викну. — Да гонимо до куге!</p> <p>— Куда ћеш их гонит’? упаде стари жешће |
| м. — Ако хоћеш да нам их даш под кирију до касабе П...</p> <p>Јован остави лулу и као замисли с |
| што ће ти? — запита мргодно. — Ко у ова доба вади крштеницу?</p> <p>— Треба...{S} Траже ми је о |
| ршију, Благоје застаде.</p> <p>— У које доба да дођем сјутра по те? — запита.</p> <p>— Рано...{ |
| одржати и сви јарани опет се, у уречено доба, нађоше у Периној соби.{S} Пред њима је стајао она |
| ијатеља да га хвали.</p> <p>Негдје у то доба упознао се Перо са Јефтаном Мргудићем, првим своји |
| -дана постао је миран ђак.{S} Да је био добар, то се баш не може рећи, јер у буквару никако ниј |
| !</p> <p>— Јес’...{S} И Шарин му је био добар!...{S} Мог’о је пити вина, па још из леђена од дв |
| но.{S} Чим би почео писати, та су слова добијала некакав чудан облик и ни он, ни учитељ, ни сви |
| </p> <p>— На упит о вашој ћудоредности, добио сам двојбен одговор, — рече, чешкајући се оловком |
| а Чифут не да...{S} Чифут к’о Чифут!{S} Добио ми је барем пет гроша на њој...</p> <pb n="52" /> |
| ифати! — викну. — Фала Богу, кад сам ја добио одмјену.</p> <p>Перо се, из почетка, силно захука |
| о свима.{S} Наравно, да је одмах од оца добио нове хаљине, што се показао тако »даровит и памет |
| дри ти макар и каме-њима са суха, па си добио.</p> <p>Алекса скиде наочаре и поче их трти о чак |
| .{S} Није му било најпријатније, што ће добити над собом власт, оштрију него што су отац и мати |
| во одмах...{S} Ти мало причекај, па ћеш добити...</p> <p>Перо је стајао у авлији и гледао по св |
| лони раменом уз прозор и замишљено поче добовати прстима по стаклу.</p> <p>— А ко ће поћи на пу |
| лагоје и уозбиљи се. — Љубица је кршна, добра и носи ти пет хиљада мираза.</p> <p>Перо, од чуда |
| јету.{S} Моја Стака, Бог јој добро дао, добра ми је и весела, исто к’о да ми је Бог у крошњи с |
| миловали се и брже ћемо се вјенчати.{S} Добра је, златна је, а уза сваку годину носи пет стотин |
| шњи с неба бацио, да ме обесели за моја добра дјела.{S} Кад сам преко дана у дућану, једва чека |
| агоје. — Знам ја, ђе <pb n="117" /> има добра и јела и пића.{S} Пушћи ти само мене, па ни зашто |
| у новога роћења и смрти.{S} Ако ти буде добра жена, изнова си се родио и биће ти добро; ако ти |
| овице Стаке шћери Милке.{S} Кажу, да је добра, кршна, ваљана.{S} Додуше ја је још добро не знам |
| зачуди се Благоје. — Ђевојка је кршна и добра, а и мираз носи.</p> <p>— Не треба мени антика, — |
| ивао, колико кад га човјек понуди чашом добра вина и кад му рекне да је паметан.</p> <p>— Ја, п |
| уди просе има двадесет година, па вазда добре муштерије.{S} Да си видио колико сам муке им’о до |
| но задовољни.{S} Благоје задовољан ради добре вечере, а Перо задовољан што је у туђему мјесту н |
| испод ока, као да би да позна: јесу ли добре платише?</p> <p>— Имам, имам, — рече најпошље, ос |
| га грлити. — О, брате слатки и лијепи, добро ли ми дође!{S} Е чисто ти хтједох умријети у овој |
| т’ може, — дочека Благоје звиждучући. — Добро <pb n="116" /> је то.{S} Ево ни ја не радим ништа |
| дочека намигујући. — То ваља!</p> <p>— Добро, осијече Благоје и уозбиљи се. — Љубица је кршна, |
| — ама се живи.{S} Сви живимо!</p> <p>— Добро је, кад се и живит’ може, — дочека Благоје звижду |
| љеб јести него с њоме халву...</p> <p>— Добро, — викну Јефтан тапшући га по рамену. — Са Стаком |
| , па најпошље слегну раменима.</p> <p>— Добро, брате.{S} Баш ти и уреди, — рече. — Кад нема Јеф |
| спјехом управо за осам година.</p> <p>— Добро притврдио науку, — како Аћим рече, узевши га себи |
| пет ће Перо, некако бојажљиво.</p> <p>— Добро.{S} Макар и мало.</p> <p>Перо затвори магазу, те |
| као да сам себе запита. — О тома треба добро размислити.</p> <p>— Нема ту размишљања, — дочека |
| ијаше да устане, да узме столицу, па да добро изудара и <hi>пунца</hi> и <hi>пуницу</hi> и <hi> |
| а како си ми ти, мали Јово?</p> <p>— Ја добро.</p> <p>Игњат га мало пусти и, од милоште, повуче |
| јед, са намрежганим, пјегавим лицем, са добро <pb n="69" /> потстриженим брковима и великим, ок |
| — Како кад, — одговараху му.</p> <p>— Е добро је кад не бије вазда.</p> <p>Кашње се и увјерио о |
| он дуге, врло дуге почивке, пошто га је добро премјерио погледом. — Новине, на прилику, читаш л |
| рече доктор осмјехујући се, пошто га је добро прегледао. — То завтра буде ганц гут.</p> <p>Па, |
| Нек само није мушко, нек је жена, па је добро.{S} И лијепо се вјенчај и буди чојек и нек ти буд |
| — рече Јово, уозбиљивши се. — А мени је добро!...{S} И здравља и пара и свега имам...</p> <p>Ст |
| удац...</p> <p>— Сведно...{S} За нас је добро.</p> <p>Стари застаде и опет погледа по свима.{S} |
| <p>Стари се дохвати за ухо, као да није добро чуо.</p> <p>— А и хране немам, — настави мирно. — |
| Ако буде све к’о што сам намислио, биће добро и зачудићете се сви!</p> <p>— Да Бог да, — одгово |
| у је непрестано држао у лијевој руци, и добро потпраши.</p> <p>— Љевше је кад се читају новине, |
| низ лице и браду, приступи ближе Пери и добро му загледа у очи.</p> <p>— А зар и то тражи власт |
| младе</hi>!..{S} Данас ћемо и у цркву и добро платити попу, па нек одма вјенча...</p> <p>Перо с |
| обра жена, изнова си се родио и биће ти добро; ако ти буде зла, онда куку теби, одмах си мртав! |
| нико на свијету.{S} Моја Стака, Бог јој добро дао, добра ми је и весела, исто к’о да ми је Бог |
| ..{S} Ја ћу овђе остат’ седам дана, док добро оздравим, па одма кући...</p> <p>— А ја? — јаукну |
| <p>Перо сачека док се Милка са Обреном добро не заговори.{S} Није волио да га они чују.{S} С т |
| пита за П-ске дјевојке.{S} Знајући врло добро, да се такво познанство најлакше може наћи у какв |
| чути за наше здравље, ми смо фала Богу добро и здраво, к’о што и теби исто пријатељски желимо. |
| . — Шта ради?</p> <p>Игњат као да не чу добро.{S} Метну прст на уста и издиже обрве.</p> <pb n= |
| бра, кршна, ваљана.{S} Додуше ја је још добро не знам, нијесам је виђео <pb n="45" /> откако је |
| ељу да однесе.{S} Затим запали цигар и, добујући прстима у прозор, очекиваше кола.</p> </div> < |
| отац, па хоћу да те видим.{S} А ево сам дов’о и два пријатеља и једно момче, да ти се прогостим |
| аке, мале и велике, господе.{S} Благоје доведе блесастога Перу (јер је сад заиста, опазивши ова |
| ече Перо, окрећући им леђа. — Ви сте ме довели у затвор, ви ме проћерујете, ви ћете ми и главу |
| ате, јер су ми запријетили, да ће ми је довести амо на вјенчање...</p> <p>Јефтану сину лице и, |
| а из дућана.</p> <p>— Оженио се Перо! — довикну Јови издигнувши брзојав изнад главе и машући њи |
| риве.</p> <p>— Ето готово је, готово, — довикну Јефтану. — Јашите, па да се иђе...</p> <p>И пом |
| але.</p> <p>Четири разреда свршио је са довољним успјехом управо за осам година.</p> <p>— Добро |
| Ја хоћу...</p> <p>— Да ми даш Милку, — доврши он.</p> <p>Удовица се искриви, поблиједи и испус |
| тва у касаби П.....{S} Један непријатан догађај.</hi> </head> <p>Док је Јефтан још слатко спава |
| а пуцкала, не могаше сачекати док стари договори.</p> <p>— А је ли далеко ваша касаба? — запита |
| p> <p>— И скупићемо се у прву неђељу! — додаде Јово.</p> <p>— У неђељу!</p> <p>И опет се загрли |
| ћи... — Ама ова вечера наопако скупа, — додаде, пошто је почео бројати новце.</p> <p>Кад су иза |
| тобом ће ићи још неко, да ти изабира, — додаде мало тише.</p> <p>— Који ће? — упаде Обрен брзо. |
| соко издиже изнад главе чутуру, коју му додадоше. — Ми најми...</p> <p>И стаде.</p> <p>Стадоше |
| слике на зиду.</p> <p>Но и самовање му додија.</p> <p>Опет пође у механе и, пијући више него п |
| пет тражи цуру, — дочека Обрен, коме су додијала та пречеста тужакања. — Што мени причаш? -</p> |
| етири шибања умирише Перу.{S} Волио је, додуше, да проведе још какву шалу: да млатне букваром п |
| ..{S} Младо кућу не кући.</p> <p>— Оно, додуше, тако је, — одобри Перо, — ама ја к’о велим: сла |
| , са два огромна каната.{S} Прозори су, додуше, били исцрвоточени и обрасли ситном травом, врат |
| з њезине пјесме све ће бити мртво...{S} Додуше она се још мало љути на Перу, ама Обрен, ако хоћ |
| де и поче причати о својим »јадима«.{S} Додуше пажљиво је крио име и попово и дјевојчино, али ј |
| S} Кажу, да је добра, кршна, ваљана.{S} Додуше ја је још добро не знам, нијесам је виђео <pb n= |
| како треба боље дочекати него друге.{S} Додуше, он нема сватова, него долази сам са младом и... |
| ћу?...{S} Кад ме стисне овђе, у прсима, дође ми да све разбијем...{S} Да је живот боца и њега б |
| на њу, па ако ми није вазда пред очима, дође ми да помахнитам...{S} А сад — да оде тако далеко. |
| ли су у савјетовању, док, једва једном, дође и учитељ.{S} Дугуљаст, болешљив младић, упалих прс |
| оковано, па се сад почело топити...{S} Дође му, чак, и да запјева, те полако, тихо, поче цијед |
| над у Цариград! — узвикну Бошко јаче. — Дође она тамо, па шта ће онда?</p> <p>Алекса уздахну.</ |
| »да се потруди, ако му није тешко, и да дође, ако може, да их послуша нешто, ако би хотио«...{S |
| неуређено.</p> <p>Нос у старога као да дође још дебљи, крњави зуби указаше се.{S} Он испусти н |
| ја.{S} Само да ми она биједа на врат не дође, — рече. — Кад би ме с оном вјенчали, одма би скоч |
| половина буха прешло на њега.</p> <p>И дође му, да тога часа скочи и зовне Данила.{S} И он се |
| — О, брате слатки и лијепи, добро ли ми дође!{S} Е чисто ти хтједох умријети у овој гунгули.</p |
| de">Zahlen</foreign> бре!</p> <p>Келнер дође.{S} Срачуна колико обојица имају платити и пружи к |
| Десио <pb n="86" /> се мека срца, па му дође да заплаче за овом дјевојком.{S} И он некако чудно |
| редова, који су је задиркивали.</p> <p>Дође и до Перина стола.</p> <pb n="25" /> <p>— Како је, |
| а је била кршна, не би чекала на ме, да дођем <pb n="141" /> из девете касабе и да је водим...{ |
| лагоје застаде.</p> <p>— У које доба да дођем сјутра по те? — запита.</p> <p>— Рано...{S} У шес |
| се и посавјетовати о томе...{S} Сви да дођете у мене, — опет ће Јефтан.</p> <p>— И доћи ћемо!< |
| ријекорно. — Толико година па да нам не дођеш!{S} Зар ти то ваља?</p> <p>— Па ево ме сад, — одв |
| ио. — Како си се ти смио усудити, да ми дођеш?</p> <p>— Ја нисам знао да има неко с тобом, — пр |
| } Он ухватио Данила, па му причао своје доживљаје из времена кад је куга морила; причао је: как |
| И какву дјевојку рабите?{S} Ко је вама дозволио, да непристојними намјерами вријеђате царске д |
| те, који га усплахирено погледаше. — Не дозвољавам и не дозвољавам — викну, бјешње и поче удара |
| — Шта не дозвољаваш, брате?</p> <p>— Не дозвољавам да проси ђевојку, <pb n="131" /> а да је не |
| ахирено погледаше. — Не дозвољавам и не дозвољавам — викну, бјешње и поче ударати руком о сто.< |
| озак пролије.</p> <p>— Ни цару ја то не дозвољаваМ! — дрекну уједанпут и скочи иза стола оборив |
| ору изложеноме, мјесту кажете, да ви не дозвољавате ни цару да проси дјевојку.{S} Управо сте ов |
| говара са ћудљивим болесником. — Шта не дозвољаваш, брате?</p> <p>— Не дозвољавам да проси ђево |
| ударати руком о сто.</p> <p>— А шта не дозвољаваш? — запита Благоје тихим, меким гласом, као д |
| рстом куцну се по челу.</p> <p>— Ми све дознамо путем истраживањах, — рече задовољно. — Ми имам |
| о у авлији и гледао по свима прозорима, док је поп ходао по соби и тражио протокол.{S} Нестрпљи |
| ићи...{S} Ја ћу овђе остат’ седам дана, док добро оздравим, па одма кући...</p> <p>— А ја? — ја |
| приближујући се. — Чекао сам по сахата, док сте се пробудио.</p> <p>— Ја сам, — одговори Перо х |
| ровукоше се испод некакве грдне капије, док најпошље не изађоше у велику и пространу, необично |
| крштенице и не би му је дао све дотле, док се најприје подробно не би код власти распитао: нем |
| и, чим је угледа.{S} Загледа се у њу и, док је стајала, није на другу страну скрећао погледа.</ |
| Требам му, па каже: »нећеш се удавати, док сам ја жив...«</p> <p>Слушајући ово, Пери се ражали |
| да друг друга неће на путу изневјерити, док су нам главе читаве.</p> <p>— Заричемо се.</p> <p>— |
| ема!...{S} Таворим ’вако с дана на дан, док и смрт за врат...</p> <p>— Жао ми је, — рече Јово, |
| ћи се час на једну час на другу страну, док су дјеца бекељила му се иза леђа и старала се, да м |
| p>Читав сахат провели су у савјетовању, док, једва једном, дође и учитељ.{S} Дугуљаст, болешљив |
| све друге газде.{S} Живим к’о гроф!{S} Док има пара, живићу к’о што треба; кад нестане, може с |
| несрећо, — узвикну Перо опазивши га. — Док <pb n="151" /> мене бије мемла из камена у тамници, |
| ем ћу имат’ рашта отићи попу, — рече. — Док је крштеница, имам му рашта ићи и увијек гледати Ма |
| ћудоредности.{S} Одговора нема...{S} А док одговор не приспије, ја вас не могу пустити.{S} Дап |
| пет велим к’о брату.</p> <p>Перо сачека док се Милка са Обреном добро не заговори.{S} Није воли |
| је преша била?</p> <p>— Гвожђе се кује док је вруће, — рече Благоје поцупкујући. — Нијеси јој |
| о по површини искачу мале искрице.{S} И док је војника музика, у врху баште, свирала, он се лаг |
| ано столица пуцкала, не могаше сачекати док стари договори.</p> <p>— А је ли далеко ваша касаба |
| је.{S} Да си видио колико сам муке им’о док сам каз’о како си ваљан и богат и све...</p> <p>— А |
| е указујући на Перу. — Он је и закаснио док се уредио, јер се у пунца не долази неуређено.</p> |
| дан непријатан догађај.</hi> </head> <p>Док је Јефтан још слатко спавао на своме кревету, умота |
| тео од Данила.{S} Он је, чисто и јасно, доказао Пери, да »као старији јаран и ожењен чојек« тре |
| Данило је био најкрупњи и живо је нешто доказивао, млатарајући рукама и окрећући се час на једн |
| у у страну.</p> <p>— Вас ист? —- запита доктор, ступајући у собу. — Какво полесно?</p> <p>Јефта |
| p> <p>— Цо то јест? — пријекорно запита доктор, окрећући се Пери. — Во ист полесно?</p> <p>Перо |
| не улази у собу? — плану Јефтан, чим се доктор удаљио. — Како си се ти смио усудити, да ми дође |
| /p> <p>— Хм?...{S} Но гут!... — Осијече доктор и пође пред њим. — Видиме...{S} Шнел...</p> <p>К |
| /p> <pb n="111" /> <p>— Нихтс... — рече доктор осмјехујући се, пошто га је добро прегледао. — Т |
| а, блесасто гледајући у собу.{S} Зину и доктор.{S} Дуго су обојица, ништа не говорећи, стајали |
| аш!</p> <p>— Цо хћеш? — запита зачуђени доктор, уступајући пред њим. — Цо?</p> <p>Перо скиде ка |
| ро се замисли.</p> <p>— А је ли долазио доктор? — запита шапатом.</p> <p>— Није.</p> <p>— Није |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Доктор је становао готово на крају касабе.{S} Био то чо |
| језик и почешће се служили њиме.</p> <p>Доктор је баш устицао шешир на главу и спремао се да по |
| ретниче, зар нијеси могао одма да нађеш доктора?</p> <p>Па се окрену и опет хитно пође уз чарши |
| а ми дадеш по форинту.{S} Толико би дао доктору да си ожењен, па да ти се разболила жена.</p> < |
| , не би се ни вратио, нит’ би јављао да долази и „да поздравим пријатеље“.{S} То ти се само каж |
| > и издиже главу, да види: оклен пјесма долази?...{S} И опази, удаљену, љепоту-дјевојку, како с |
| каснио док се уредио, јер се у пунца не долази неуређено.</p> <p>Нос у старога као да дође још |
| <p>— На моју душу ово се он оженио, чим долази, — рече прочитавши га и одмах скочи. — Оженио се |
| абусито, — то су његове ствари...{S} Он долази сам са младом и Данилом и нема сватова.{S} Ама т |
| /> смо те зовнули, да ти јавимо, да он долази у петак...</p> <p>Учитељ, зачуђен, искриви се на |
| друге.{S} Додуше, он нема сватова, него долази сам са младом и...</p> <p>— А која ли му је млад |
| ли, у најмању руку, као да су му лопови долазили у походе.</p> <pb n="28" /> <p>Наравно, да зак |
| о и написа брзојав Јефтану.</p> <p> <hi>Долазим у петак.{S} Поздрави пријатеље.{S} Перо.</hi> < |
| ка наша</hi>.{S} Било је часова, кад је долазио у разред весео и расположен.{S} Тада се шалио с |
| ти, нити ће се намргодити.{S} Зато је и долазио кући доцније него прије.</p> <p>— Волим пуну ме |
| p> <p>Перо се замисли.</p> <p>— А је ли долазио доктор? — запита шапатом.</p> <p>— Није.</p> <p |
| ве су будале, — дочека Алекса, осокољен доласком гостију: — У читавој фамилији, бре!{S} Дај ми |
| наиме, потребно...{S} Видите, како ово доликује <pb n="150" /> против вама...{S} Но ја вас виш |
| и од вашег брака; да сретно буде по ваш дом и српски род.{S} Живили!</p> <p>— Е умијеш га, учит |
| д се спремаш?..</p> <pb n="153" /> <p>— Дома, — дрско окреса Перо. — Кад хоћеш да знаш, ето ти |
| ори Данило лијено. — Волио би ја да сам дома, па да лијепо спавам...{S} Ништа љевше од спавања! |
| лулу и припали.</p> <p>— А је ли стрико дома? — запита. — Шта ради?</p> <p>Игњат као да не чу д |
| /p> <p>У соби сједоше Перу у прочеље, а домаћин и домаћица опколише га са <pb n="134" /> обје с |
| мпе.{S} При дну степеница дочекао их је домаћин.{S} Гојазан, дебео човјек, са округлим као пун |
| о, — узвикну невесело. — Какав си ми ти домаћин, кад ни слатке пите немаш?</p> <p>— Па што, бра |
| а дочека их веће чудо.{S} Ту је стајала домаћица, ознојена, задихана, раздрљена, са крупним црв |
| А и њој ће бити необично, — опет упаде домаћица још се ближе примичући Пери и милујући га. — Н |
| </p> <p>— Ето се сад нагледајте, — рече домаћица плачевним, меким гласом лако гурајући и у једн |
| оби сједоше Перу у прочеље, а домаћин и домаћица опколише га са <pb n="134" /> обје стране.{S} |
| вели се: »к’о риба брез вина«...</p> <p>Домаћица, под којом је непрестано столица пуцкала, не м |
| ати женом, к’о што га ти учиш...</p> <p>Домаћица се као нађе увријеђена.</p> <p>— А што га не б |
| и вам ово сестра? — шапатом запита Перо домаћицу, гледајући у придошлицу. — Ко је ово?</p> <p>— |
| А свијета било много!{S} Неки се играју домина, неки се картају, неки се погађају и кладе око н |
| вши руком по столу, нареди механџији да донесе вина.</p> <p>— Болан, па није ружан твој живот, |
| ми није било ове женске главе, која ми донесе вина и протра ме по прсима, умро бих...{S} Ето, |
| ш’о...</p> <p>Након дуже почивке келнер донесе јело, на које се обојица наклопише.{S} Нарочито |
| зађе на врата и повика из свега грла, — донеси нам кахву!...{S} Ти си, побратимковићу, прави ди |
| спрси:</p> <p>— А?</p> <p>— Слатке пите донеси!</p> <p>Данило прокомеша раменима и зијевну.</p> |
| се и као тражећи нешто. — Хајде нађи и донеси једну чисту, моју кошуљу.</p> <p>Данило га забле |
| > <p>— Ја ћу, — викну он колико га грло доноси... — Ево мене!</p> <p>— Муч’ ти, магаре! — окоси |
| га по образу и лагоди.{S} И тај вјетар доноси, из даљега, некакву пјесму, звонку и умиљату, шт |
| су живили Перо Карантан и његова Стака, доносим само одломак његова писма, што га је писао једн |
| и учитеља и све ђаке.{S} С тога му се и допаде очева радња и, ступивши у њу, озбиљно пљуну у дл |
| лена, мршава жена, још прилично млада и допадљива, у старим, исплављелим хаљинама, са осмијехом |
| ше сви, <pb n="7" /> не пуштајући га да допјева. — Живио сто година!</p> <p>— Живио! — прихвати |
| e> <pb n="152" /> <p>Но није честито ни допјевао задњу ријеч, кад, кроз ходник, почеше одјекива |
| усну, те му кукасти нос готово до браде доприје.{S} Изађе.</p> <p>— Точите, браћо, точите. — по |
| е јавнога реда и мира?..{S} Зар се може допустити такими ријечими наносити повреду владарима?{S |
| Хајде да се пије! — дрекну Благоје, не допуштајући му да и даље размишља. — Да пијемо, да се в |
| човјек хоће да се жени, — рече брзо, не допуштајући да га Перо запита. — Ово носим мојој изабра |
| поче звиждукати и пјевати.{S} Нареди и доручак и пива и поново се окрену Пери.</p> <p>— Ја зна |
| ти што си ми синоћ платио вечеру и овај доручак, да ћу ја трпити да ми тако у лице говориш...{S |
| шицу. — То би било најпаметније, што си досад урадио.{S} Мало што паметно радиш, ама то ваља!.. |
| ога није било, ништа се чуло није, осим досадна шкрипања попова пера, који је, као за инат, хит |
| њих изађемо...{S} А Перо је наш јаран; доста је <pb n="157" /> соли и хљеба с нама појео...{S} |
| авица.{S} И владики би много било...{S} Доста је њему и учитељева.</p> <p>Сви се сложише.{S} Уз |
| ха.{S} Но то је бивало све то рјеђе.{S} Доста је било да учитељ покаже прут и он се одмах стиша |
| ја.</p> <p>— Да се иђе, — рече опоро. — Доста је сједнице!</p> <p>— Куд ћеш, зете?{S} Куда ћеш? |
| Ако је не видиш сад, виђећеш пошље, па доста ти је...{S} И како би било да је никако не видиш? |
| <p>— Ето нас други пут!{S} За данас је доста!...</p> <p>И брзим корацима, као да га когод гони |
| Шетња је здрава...</p> <p>— Шетали смо доста, — одговори Јово гледајући Јоку. — И ручали смо.. |
| Ми имамо наше људе, који нам, али, све доставе неизоставно.{S} Ви сте си синоћ узели слободу, |
| , јер паметно говорим, — одговори Бошко достојанствено.</p> <p>— Ти си будала!</p> <p>Бошково л |
| а?</p> <p>— Ја тргујем, — одговори Перо достојанствено.</p> <p>— А продајеш ли вина?</p> <p>— Ј |
| е до на дно нога у тешки, топли јорган, дотле се Перо и умио и кренуо низ чаршију, тражећи да с |
| би дао крштенице и не би му је дао све дотле, док се најприје подробно не би код власти распит |
| ним, умореним погледом.</p> <p>Изненада дотрча Данило.{S} Био је узрујан, узбуђен, усплахирен, |
| ца и за Јефтана Мргудића.{S} Он не може доћи, јер се <pb n="40" /> брзо жени, па је мене посл’о |
| те у мене, — опет ће Јефтан.</p> <p>— И доћи ћемо!</p> <p>Чим се смркло, окупише се сви:{S} Јов |
| даљити се, сам самцит, толико од куће и доћи у туђ свијет, гдје му се свашта може десити...{S} |
| ћи им се. — Нијесте знале, да ћемо и ми доћи да пијемо кахву.</p> <p>— Знаш... к’о момци... — у |
| зо, као на крилима, улети у своју собу, дохвати из једнога ћошка нове чакшире, отресе са њих си |
| о и са малим задовољни.</p> <p>Стари се дохвати за ухо, као да није добро чуо.</p> <p>— А и хра |
| ?</p> <p>— Ни од кога.</p> <p>Старац се дохвати руком за стабло и устаде.{S} Лице као да му се |
| ри, натаче их на нос, па сједе за сто и дохвати велики протокол, увезан ваљда прије тридесет го |
| знам ти ја наших ђевојака.</p> <p>Обрен дохвати аршин и, играјући се њиме, поче дражити дебелу, |
| е намргодити.{S} Зато је и долазио кући доцније него прије.</p> <p>— Волим пуну механу него пус |
| 5"> <head>XV.</head> <head> <hi>Свечани дочек Пере Карантана.</hi> </head> <p>Пред великом Будр |
| V.</head> <head> <hi>Припреме за свечан дочек Пере Карантана.</hi> </head> <p>Јефтан, који је ј |
| киме.</p> <p>— Ох, ох, то је слатко! —- дочека намигујући. — То ваља!</p> <p>— Добро, осијече Б |
| а.</p> <p>— Бре Стака је горска вила! — дочека Перо брзо. — Она је к’о зарђала пара, а Стака к’ |
| шта ће.</p> <p>— Не превари он више! — дочека <pb n="104" /> Бошко и, звизнувши, одмахну руком |
| икнуше.</p> <p>— Није!</p> <p>— Јес’, — дочека Јово машући јаглуком. — Ено Данила ђе сједи код |
| женске главе.</p> <p>— Па и не треба, — дочека Обрен умирујући га. — Ја сам то само ’нако каз’о |
| ...</p> <p>— Не заустављам ја никога, — дочека стари осорно. — Кад чојек има посла и кад хоће н |
| , а?</p> <p>— Ја... напио се од јада, — дочека Данило, покушавајући да се исправи и чвршће стан |
| >— Онда ја не могу.</p> <p>— Могу ја, — дочека Јефтан поносито. — Ја и Јово можемо.</p> <p>— Мо |
| о овдје не можете више имати боравка, — дочека комесар јаче. — Морате, али, овога трена одлазит |
| стат’ само мало.</p> <p>— Нека, нека, — дочека Перо и повуче га за појас. — Овђе је лијепо...{S |
| носи.</p> <p>— Не треба мени антика, — дочека Перо стискајући шаке и подносећи му их под нос. |
| д нас не гониш остаћемо још три дана, — дочека Јово. — Нама је лијепо...</p> <p>— Не заустављам |
| мислити.</p> <p>— Нема ту размишљања, — дочека Обрен живо. — Перо треба одмах да пође.</p> <p>— |
| <p>— Ама у мене у собама има и буха, — дочека брзо.</p> <p>— Научили смо ми и на њих, — одгово |
| <p>— Добро је, кад се и живит’ може, — дочека Благоје звиждучући. — Добро <pb n="116" /> је то |
| итавој твојој фамилији све су будале, — дочека Алекса, осокољен доласком гостију: — У читавој ф |
| аба? — запита.</p> <p>— Далеко богме, — дочека Перо брзо. — Има ту неколико конака.</p> <p>— То |
| се увијек одазвати позивима омладине, — дочека одмах, заваљујући шешир на затиљак — Ја сам вазд |
| Ама крштеница је красна ствар, брате, — дочека Перо живахније, приближујући <pb n="42" /> му се |
| — Ништа нема без женске главе у кући, — дочека Перо брзо. — Без жене је кућа празна.</p> <p>— П |
| ..</p> <p>— Понио је Перо свој душек, — дочека Јово, — а нама осталим биће лијепо, само кад смо |
| /> <p>— Дош’о сам само да тебе видим, — дочека Јово живо. — Ти си ми к’о отац, па хоћу да те ви |
| — Прво: треба да узме жену с миразом, — дочека Обрен у пола пјевајући, као кад чита пјесмарицу. |
| оће крштеницу одмах.</p> <p>— Хм, хм, — дочека поп љутито. — Шта ће одма?{S} Каква је то преша? |
| лестан.</p> <p>— Ја и јесам болестан, — дочека Јефтан жалостивим гласом, — и ти си ме оставио б |
| p> <p>— Баш и волим што сам те наш’о, — дочека Перо одушевљено, — него да ми ко сто дуката даде |
| тари опет зијевну.</p> <p>— Ја рђаво, — дочека. — Зла времена, године слабе...{S} Нема да роди |
| би...</p> <p>— ...своју кућу уредио, — дочека неко из гомиле.</p> <p>— ...своју би кућу уредио |
| .</p> <p>— Па у мене је вазда лијепо, — дочека удовица весело устајући испред <pb n="54" /> њих |
| ушам свако питање и сваку заповијест, — дочека.</p> <p>— Знаш ли ти овђе какву ђевојку? — проша |
| кући.</p> <p>— А ти опет тражи цуру, — дочека Обрен, коме су додијала та пречеста тужакања. — |
| ени се и ти! — рече.</p> <p>— И хоћу, — дочека Перо брзо.</p> <pb n="29" /> <p>— Баш?</p> <p>— |
| хоћу! -</p> <p>— Уфатићу те за ријеч, — дочека Јефтан и снажно га стегну за мишицу. — То би бил |
| и...</p> <p>— Не знаш ти то, не знаш, — дочека Јован, презриво узвијајући носом. — Што се више |
| прод’о.</p> <pb n="39" /> <p>— Чујеш, — дочека Перо и не гледајући му на сандучиће, — ти ћеш се |
| > <p>— А ко ће те питати ако нећу ја? — дочека стари и, раскорачивши се, стаде пред њега, као д |
| ија.</p> <p>— Какав Цариград, чојече? — дочека подругљиво. — Зар не знаш, да је то турско?</p> |
| шта ти је, магарче; какво је то чудо? — дочека Пера веселије, готово смијући се. — Има, брате, |
| је...</p> <p>— А шта си потље радио? — дочека заинтересовани Перо. — Зар нијеси мог’о наћи пос |
| ти говори с матером.</p> <p>Перо једва дочека.</p> <p>— Лијепо!{S} Красно! — узвикну. -— То ти |
| — И један треба лијепом здравицом да га дочека, — настави Јово не слушајући Обрена. — Ако учите |
| ући, пође за њима.</p> <p>Стрина Јовина дочека их на собним вратима.{S} Малена, мршава жена, јо |
| већ сузе теку?</p> <p>На врх степеница дочека их веће чудо.{S} Ту је стајала домаћица, ознојен |
| љи, кад га не би дочекали?</p> <p>— Без дочека не ваља, — одобри и Јово.</p> <p>— Вечерас ћемо |
| </p> <p>— А... и ти прави момак! — живо дочека Милка и, окренувши се у страну, засмија се.{S} О |
| /p> <p>— Па и нека сте ми дошли, — живо дочека узевши их за руке и нудећи их да сједну. — Нама |
| а у свему стојим на расположењу, — живо дочека Благоје. — Ти се само на ме ослони...{S} Само на |
| ја данас побојала многе ђевојке, — брзо дочека удовица <pb n="51" /> и заглади косу на челу. — |
| рече.</p> <p>— Воле, воле богме, — опет дочека Перо и, као са заносом неким, настави: — И ја са |
| укама?</p> <p>— Ништа бит’ неће, — опет дочека механџија. — Помириће се они брже и опет ће чита |
| бу. — Сретна сам ја, кад сам таког зета дочекала.</p> <p>У соби сједоше Перу у прочеље, а домаћ |
| — Какви би били пријатељи, кад га не би дочекали?</p> <p>— Без дочека не ваља, — одобри и Јово. |
| код њега.</p> <p>— Ама ми треба и да га дочекамо, — рече. — Какви би били пријатељи, кад га не |
| ваше.</p> <p>— А ми хоћемо да га лијепо дочекамо к’о друга и пријатеља, — рече. — Хоћемо, бива, |
| е у нас адет, да свачије сватове лијепо дочекамо и да пред њих изађемо...{S} А Перо је наш јара |
| двије омање лампе.{S} При дну степеница дочекао их је домаћин.{S} Гојазан, дебео човјек, са окр |
| ама појео...{S} Њега свакако треба боље дочекати него друге.{S} Додуше, он нема сватова, него д |
| ти и ђевојку препоручим, а једва ће те дочекати.{S} Знаш ли попову Мару?...{S} Бијела је к’о с |
| дочекивали су их красно.{S} Удовица, је дочекивала Перу, Милка Обрена, и частили су их кахвом, |
| тнину и звао га готово сваку вече.{S} А дочекивали су их красно.{S} Удовица, је дочекивала Перу |
| поучавао свијет, како да се понаша при дочеку.</p> <p>— Ви само мене пустите напријед, — говор |
| ити...{S} То је мој пос’о...{S} Ја само дочекујем странце и чиним им услуге... <pb n="120" /> Ћ |
| по свој авлији и по свеме комшилуку, — дош’о си да ме вараш и на зло навлачиш...{S} Пит’о сам |
| ици, чим је <hi>уграбио прилику</hi>. — Дош’о сам да ми ти пресудиш... <pb n="55" /> ти си к’о |
| не иштеш ништа?</p> <pb n="71" /> <p>— Дош’о сам само да тебе видим, — дочека Јово живо. — Ти |
| одмах разведри.</p> <p>— Па што си онда дош’о? — запита. — Што си дош’о, кад не иштеш ништа?</p |
| а што си онда дош’о? — запита. — Што си дош’о, кад не иштеш ништа?</p> <pb n="71" /> <p>— Дош’о |
| hi>збогом</hi>, сам оде у хотел.</p> <p>Дошавши у собу, одмах спусти завјесе, истјера Данила и |
| ће почети, нити је знао казати рашта је дошао. — Мени треба крштеница! — викну изненада и испра |
| иганина...</p> <pb n="145" /> <p>Кад је дошао ред на Перу, обузе га некакав страх.{S} Ко зна за |
| да би да се хрве.</p> <p>— А опет си ми дошао никакви сине, — дрекну, да се разлијегало по свој |
| м пјесме о Милошу и Марку.{S} Други пут дошао би мргодан, пљувао у јаглук и шетао се између клу |
| ала и инадила се са дјечурлијом, што су дошла да слушају музику.{S} Унутра опет све пуно.{S} За |
| на челу, а искезио зубе, а крмељаве очи дошле му још мање...{S} Игњат је рикао по авлији и био |
| тено се окренувши удовици.— Момци... па дошли...</p> <p>Удовица, хитра и окретна жена, малена, |
| о је вријеме, да се враћамо оклен смо и дошли...{S} Кући ћемо!</p> <p>И оде у собу.</p> <p>— Фа |
| ли, — одговори Јово весело. — Пријатељи дошли.</p> <p>Стари се лијено исправи и, одупирући се л |
| им у сусрет.</p> <p>— Па и нека сте ми дошли, — живо дочека узевши их за руке и нудећи их да с |
| рко их погледа.</p> <p>— Ех, што сте ми дошли? — викну. — Ви, ви, ви... знам ја све вас!...{S} |
| име и које сте ви, моји пријатељи, мени дошли и које вама фала на љубави.{S} Мени је драго живи |
| шиштајући. — Ко сте ви?</p> <p>— Ево ти дошли, — одговори Јово весело. — Пријатељи дошли.</p> < |
| ренуше другим путем, а не оним којим су дошли.{S} Упутише се чопору ниских, сеоских кућа, испре |
| се окрену двојици муштерија што бијаху дошли да пазарују, и показа им врата. — Пазарујте сад у |
| ким погледом гледао је све око себе.{S} Дошло му бијаше да устане, да узме столицу, па да добро |
| е, па да онда трчи куд га ноге носе.{S} Дошло да се посвађа, да се поинади макар с киме.</p> <p |
| тао је и само испијао чашу за чашом.{S} Дошло му да пије, много да пије, само да што мање може |
| че, — рече му благо, готово тепајући. — Дошло је вријеме, да се враћамо оклен смо и дошли...{S} |
| само да што мање може размишљати.{S} И дошло му да Благоја удари чашом у главу, само малко да |
| бори главу.</p> <p>— Лијепо је то...{S} Драг си ти мени Јово, — рече хладно, као и мало прије. |
| Она ми је тетка, најближа својта...{S} Драга сам јој, ама не смије ништа.{S} Не смије ми ни хљ |
| паш, мехка к’о памук...{S} И била ми је драга пуно!{S} Чак сам је урез’о у пршуте, а пршути лиј |
| а и осјећа, како га таласи запљускују и драгају ода свих страна...{S} И као вјетар прохладан да |
| је записано! — викну и узе чашу вина. — Драги жениче и невјесто! — дрекну из свега гласа. — Ми |
| </p> <p>Комесар одмахну руком.</p> <p>— Драги мој, — рече, — ја сам оправио брзојав у вашу каса |
| упаде Јован, — па му драго да поскочи, драго...</p> <p>Перо се ухвати за кољено и хукну.</p> < |
| Ја сам то само ’нако каз’о...{S} Знаш, драго ми уз љуто вино мало слатке пите...</p> <p>Перо К |
| , — него да ми ко сто дуката даде...{S} Драго ми, к’о да сам оца рођеног наш’о...</p> <p>Након |
| и.{S} Мени је драго живити и свакоме је драго живити.{S} На прилику: мачка је једна живина, па |
| и које вама фала на љубави.{S} Мени је драго живити и свакоме је драго живити.{S} На прилику: |
| ко је, тако! — понови опет. — И мени је драго, кад ти, к’о младић један, то одобраваш...{S} Дан |
| ут, ја не заустављам...{S} Ни мени није драго кад ме ко зауставља од мојих послова...{S} Ја и с |
| ику: мачка је једна живина, па је и њој драго живити...{S} Ја, што се каже, волио би живит’ хиљ |
| уке и нудећи их да сједну. — Нама је то драго, јер смо саме, па смо се зажељеле друштва...{S} Н |
| p>— Коњ је плах, — упаде Јован, — па му драго да поскочи, драго...</p> <p>Перо се ухвати за кољ |
| по образу и умотавати му брк.{S} А њему драго.{S} Стаде узвијати главом, као мачак кад га милуј |
| слушати.{S} Узети жену са миразом значи драговољно се продати у ропство.{S} А ја волим што сам |
| је било.{S} Сва је ствар у томе, што се драгоцјени Јефтан, нераздјељиви и вјерни друг Перин, на |
| дохвати аршин и, играјући се њиме, поче дражити дебелу, полугубаву мачку, која је лежала на ћеп |
| јој су лежале здраве и разлупане бачве, дрва, обручеви, сјекире, и чепркале безбројне кокоши, п |
| мала је три неједнака прозора и велика, дрвена врата, са два огромна каната.{S} Прозори су, дод |
| ре, а испод њих прислоњен је био прост, дрвени сандук, из кога је вирило неколико дроњака.</p> |
| таке слике) и она два сандука у крају и дрвени кревет, — ето то ти је читав намјештај.{S} Па ка |
| ке у џепове и поче замишљено ходати око дрвета.</p> <p>— А има ли коња у селу? — запита шапатом |
| еро лешкарили су под једним искривљеним дрветом, у дну села.{S} Јак, несносан, загушљив мирис у |
| ерине, које су висиле о њему као о суху дрвету, и изгледао је смјешнији него прије.</p> <p>— Ја |
| ету без икога свога</hi>, као отсјечено дрво у гори, што се каже.{S} Знао је, да више никога ко |
| <p>— И сад одма да се жениш.{S} Сад! — дрекну Јефтан, прибравши се мало. — Одма да тражиш ђево |
| дјевојка?</p> <p>— Хајде да се пије! — дрекну Благоје, не допуштајући му да и даље размишља. — |
| и нечија боца.</p> <p>— Учитељу пази! — дрекну Јефтан, провирући се напријед. — Не зацрни нам о |
| а.</p> <p>— А-а утекли су!{S} Утекли! — дрекну. — Од куге није било оваке бруке!</p> <p>И, не о |
| /p> <p>— Ни цару ја то не дозвољаваМ! — дрекну уједанпут и скочи иза стола оборивши три столице |
| ле.</p> <p>— ...своју би кућу уредио! — дрекну Бошко јаче. — И не би... не би...</p> <p>— ...не |
| чашу вина. — Драги жениче и невјесто! — дрекну из свега гласа. — Ми најмилији другови и поштова |
| ије, а?</p> <p>— Ја...</p> <p>— Муч’, — дрекну поп и измахну шаком, да Пери намах замрије ријеч |
| <p>— А опет си ми дошао никакви сине, — дрекну, да се разлијегало по свој авлији и по свеме ком |
| а мном играти, а?...{S} Кажи ти мени, — дрекну јаче, — што купиш ове ствари овђе, а?...{S} Куд |
| ваља.</p> <p>— Ама ја хоћу да видим, — дрекну Перо опет. — Купује се теле па се и оно гледа а |
| разби у комаде.</p> <p>— А што кукаш? — дрекну и унесе му се у лице. — Ево, како сам се ја ожен |
| и?</p> <p>—Јеси ли ти, Перо? — изненада дрекну неко гурнувши га руком у ребра, а тешка рука неч |
| зађе из собе.{S} Данило исплази језик и дрекну као јаре када га ухвате.{S} Објеси горњу усну, т |
| ишта, испред колиба, нијесу какотале ни дречале, него опустиле крила, отегле шије и искривиле г |
| в тога и није ли то противно интересима државе?{S} Ваљда није било човјека у земљи, који се тол |
| у Јоку.{S} Она је још једнако сједила, држала тефтер на крилу и, осјећајући Јовин поглед на се |
| о) отвори бурмутицу, коју је непрестано држао у лијевој руци, и добро потпраши.</p> <p>— Љевше |
| се Обрен, који је и сам волио здравице држати. — Нека буде барем десетак здравица...</p> <p>Је |
| у. — Није он један министар па да му се држе десет здравица.{S} И владики би много било...{S} Д |
| нијим гласом, каквим се обично здравице држе. — Ви сте мене, овај, <pb n="4" /> које ја данас с |
| о вјечито трепећу, стао је украј стола, држећи у руци овећу чашу препуну вина, укочио се и изди |
| а се мало погури, обори руке низа се и, држећи капу под пазухом, скрушен и понизан уљезе у собу |
| аситоруменкастој <pb n="31" /> земљи и, држећи голему и тешку мотику у рукама, окопавао кукуруз |
| некакав шапат.{S} Застаде.{S} И полако, држећи се зида, поче гледати око себе на све стране.</p |
| била нешто лакше одјевена, а лијевом је држи за подвољак.{S} Пред њима, на столици, руменила се |
| p> <p>Она не одговори.</p> <p>— Како те држи?</p> <p>— Хоће да му вазда гледам у тефтере, — про |
| ла: куку ономе, ко није ожењен!“</p> <p>Држимо, да овоме не треба никаква коментара.</p> </div> |
| о касабами, разговарате с касабалијами, држите скупове.{S} Дапаче и по селих сте свраћали...{S} |
| то ти је читав намјештај.{S} Па како то држиш како ли пазиш?{S} Видиш ли колика ти је паучина п |
| дрије до Балкана, од Ситнице до Мораче, Дрине, Тисе, Врбаса, Саве и Цетине, види користи од ваш |
| ако и себе и мене? — запита, бјесомучно дрмајући њиме. — Што не каза да се нијеси вјенч’о, црн |
| ура чекати.{S} Зграби Благоја за раме и дрмну њиме.</p> <p>— Хајде! — викну.</p> <p>Обојица пођ |
| говорити с ђевојком, — рече Перо путем, дрмусајући Обрена за рукав. — Ја сам у томе сметен.{S} |
| вени сандук, из кога је вирило неколико дроњака.</p> <p>— К’о што видите, сиротиња, — рече стар |
| {S} Кршан и богат чојек!</p> <p>Перо га дрпну за рукав и, од нестрпљења, поче тапкати ногама, к |
| емаш?..</p> <pb n="153" /> <p>— Дома, — дрско окреса Перо. — Кад хоћеш да знаш, ето ти и кажем. |
| Можемо!</p> <p>— И да се зарекнемо, да друг друга неће на путу изневјерити, док су нам главе ч |
| рагоцјени Јефтан, нераздјељиви и вјерни друг Перин, намислио женити.</p> <p>— Зап’о сам за око |
| ?</p> <p>— Није.</p> <p>— Па зар да нам друг умре у путу? — узвикну Перо готово декламујући. — |
| амо ти радосну вијест, да се оженио наш друг Перо Карантан, — поче Јефтан устајући са столице и |
| је од власти, то ти је, побратимковићу, друга ствар, — одговори он брзо, правећи љубазније лице |
| е о прошлости Пере Карантана.{S} Његова друга љубав.</head> <p>— Тешко ми је и претешко, — тужи |
| мо!</p> <p>— И да се зарекнемо, да друг друга неће на путу изневјерити, док су нам главе читаве |
| а, стид од сама себе, да тако изневјери друга <pb n="112" /> и пријатеља!...{S} Стид га и од Шв |
| и онога свијета!</p> <p>— А што нијеси друга кола наш’о, магаре никакво? — брекну Перо љутито |
| — А ми хоћемо да га лијепо дочекамо к’о друга и пријатеља, — рече. — Хоћемо, бива, да му изађем |
| е Томо сам на свијету?</p> <p>— А ђе су друга кола? — окоси се Данило, отимајући се. — Није ово |
| и прочитати.</p> <pb n="20" /> <p>Једва друге године некако се навикао на њих.{S} Написао их чи |
| ђаконије, а око њега је, са једне и са друге стране, сједило до тридесеторо чељади, што мушких |
| . — Ев’ овако проводим се боље него све друге газде.{S} Живим к’о гроф!{S} Док има пара, живићу |
| омесар немилостиво, — ви сте, дапаче, и друге сумњиве послове испуњавали.{S} Ви, без посла, пут |
| } Њега свакако треба боље дочекати него друге.{S} Додуше, он нема сватова, него долази сам са м |
| S} Куће нанизане у правом реду једна до друге, па све једнаке, нове, бијеле као од сира сарезан |
| да душа, изгине богме.{S} Ама се, опет, други обогате...</p> <p>— Па каква је нама фајда, кад с |
| и пјевао им пјесме о Милошу и Марку.{S} Други пут дошао би мргодан, пљувао у јаглук и шетао се |
| ио главу и куцка празном чашом о сто, а други прекрстио ноге по турски, устакао велике наочари |
| ан је пуно, а ми смо странци, и нико га други не може излијечити осим вас.</p> <p>— Хм?...{S} Н |
| ме да га натоваримо на врат, па нека се други мучи.</p> <p>— Нећеш га, зар, дат’ на занат? — — |
| вори.{S} Ако је ти не разговориш, ко ће други?..{S} А ти немој бити тврда срца и немој с њоме р |
| по столу и шкргутну зубима.{S} Удари и други пут и три чаше преврнуше се на столу, а празна бо |
| а столовима засјели поднапити солдати и други, сваковрсни беспослењаци, па сви пију и задовољно |
| њих и хватајући Јефтана за рукав. — Ми други пријатељи тако не дамо.{S} Ми хоћемо поштено.{S} |
| ика и да та човјечија прилика није нико други, него знаменити слуга Пере Карантана Дамјан, од м |
| потрча за њим. — Куда?</p> <p>— Ето нас други пут!{S} За данас је доста!...</p> <p>И брзим кора |
| да би и сада хтио узети филџан.</p> <p>Други дан, у само свануће, похитао је попу.{S} Обукао с |
| p> <p>Пошто су изашли из куће, окренуше другим путем, а не оним којим су дошли.{S} Упутише се ч |
| са учитељем, удовицом Стаком и толиким другима.{S} Сви су нешто међусобно шапутали и намигивал |
| удноват глас, да су се многи гости, иза других столова, почели мргодити и псовати га.</p> <p>— |
| вазда мислите о некаквим чудами...{S} У других народа, дапаче већих, па се не може наћи него по |
| ојке? — запита Перо Благоја, кад су се, друго јутро, састали и изашли на улицу. — Ја још ни јед |
| То је прво.</p> <p>— А друго?</p> <p>— Друго је, да је паметна и кућаница.</p> <p>Јефтан се ма |
| знам шта је вода и да је друго вода, а друго вино.{S} А моје вино може на изложбу ако ћеш у Ст |
| е и он ожени.{S} То је прво.</p> <p>— А друго?</p> <p>— Друго је, да је паметна и кућаница.</p> |
| } И њу је Бог створио, па ако ни за шта друго, нека барем чува и чисти кућу и рађа ђецу...{S} О |
| ..{S} Он само прича, јер и не зна ништа друго него причати.{S} Он, чак, сипа и воду у вино!..{S |
| лимо к’о ђеца...{S} Ја ти не знам ништа друго казати, него да се ни са царем <pb n="170" /> не |
| сипљем.{S} Ја знам шта је вода и да је друго вода, а друго вино.{S} А моје вино може на изложб |
| еким гласом лако гурајући и у једно и у друго. — И немојте се стидити, кад вас је Бог намијенио |
| и учитељ пуно? — питао <pb n="18" /> је другове, који су се враћали из школе.</p> <p>— Како кад |
| тра кујунџије откине реп и да њиме бије другове.{S} Срећа, што крава није била <pb n="16" /> на |
| од човјека који је памет изгубио.{S} И другови га оставише.{S} Уклањали су се од њега и сакрив |
| тукао главом о таблу да боље запамти и другови су му показивали и теглили га за уши и све — уз |
| — дрекну из свега гласа. — Ми најмилији другови и поштоваоци ваши, чије братске груди горе топл |
| пита <pb n="62" /> Јефтан, окренувши се друговима. — Реците и ви коју.</p> <p>— Прво: треба да |
| г чојека од њега.</p> <p>Јово даде знак друговима, да пођу за њим.{S} Пођоше.{S} Полако се прик |
| ите. — подвикну Перо, окренувши се опет друговима. — Вина, фала Богу, има.{S} Има браћо! за вин |
| lestone unit="subSection" /> <p>У зору, другога јутра, неко силно удари у собна врата.{S} Врата |
| ко себе, као да се боји да не зове кога другога...{S} Нигдје никога!..{S} Он заборави на сав св |
| .{S} Сви весели и смјешкају се један на другога, као да су какву побједу однијели.{S} Посједаше |
| <pb n="144" /> <p>— Ама да они не траже Другога Перу Карантана? — запита. — Да не траже каква, |
| т ће читати...{S} Не могу они један без другога...</p> <p>— А ја, брате, не могу мећу оваким <p |
| ито и окрену му лећа. — Хајдемо тражити другога.</p> <p>Јован се бржебоље одмаче од плота и ста |
| у, и показа им врата. — Пазарујте сад у другога, а ја имам пречег посла, — рече и отрча из дућа |
| /p> <p>Почеше забленуто гледати један у другога, као да се питају: шта је ово?{S} А и Перо се з |
| .{S} Затим гледаше час у једнога, час у другога, час у трећега јарана.</p> <p>— Велите ли ви, б |
| зао испод подвољка, гдје је најбјеља, а другој умало није нос откинуо.{S} И све живо поче бјежа |
| самим собом.</p> <p>Учитељ је, опет, на другој страни, поучавао свијет, како да се понаша при д |
| шале, које се у књиге не уписују.{S} На другој страни препирала се једна баба са некаквим дугуљ |
| нкурената из Касабе и натјера их, да на другој страни траже хљеба.{S} Треће године истјера и оц |
| гомиле буњишта, како стоје једно према другоме:{S} Јово и Јока.{S} Он се једном руком наслонио |
| аку и мучити се с њиме, него треба коме другоме да га натоваримо на врат, па нека се други мучи |
| S} Погледаше се и као да хтједоше један другоме у очима прочитати шта мисли.</p> <p>— Онда... ј |
| нас да говориш о вину, к’о да не знаш о другоме...</p> <p>— А што не би говорио? — осијече стар |
| стидити, кад вас је Бог намијенио једно другоме.</p> <p>— А бачве нијесу бухљиве, — опет <pb n= |
| леда се у њу и, док је стајала, није на другу страну скрећао погледа.</p> <p>Стари се лагано ди |
| , клима се и повија час на једну час на другу страну.</p> <p>Једино Данило и Јован што су ишли |
| тен пијан и љуља се час на једну час на другу страну као шеталица од сахата.{S} Око њега се оку |
| укама и окрећући се час на једну час на другу страну, док су дјеца бекељила му се иза леђа и ст |
| </hi> отегну се.{S} Перо Карантан пусти другу сузу, која му се склизну низ нос и заустави се уп |
| не проговорише више ни ријечи.</p> <p>У другу недјељу пођоше опет.{S} И удовица и Милка сад су |
| <head>VII.</head> <head>Перо Карантан и дружина му у гостима код стрика Васе у селу Галебовцу.< |
| се.{S} А теби треба да се шеташ, да се дружиш...{S} Ако останеш вазда у дућану, убиће те мемла |
| ам све пусто око себе.{S} А у механи је друкчије.</p> <p>Кући је ишао само да се испава.{S} Оти |
| и руком о сто.— Жена нам треба!{S} Није друкчије него баш треба!{S} И ја би волио бит’ без жене |
| зубе.</p> <p>— Јок, — окреса. — Ја нећу друкчије свраћати, него ако ћемо остат’ барем три дана. |
| стивним ријечима покварио весеље читава друштва.{S} Затим се завали на столици, десну ногу метн |
| ефтан, пошто је момче отишло. — Правога друштва ни правога теферича нема без женскадије.</p> <p |
| драго, јер смо саме, па смо се зажељеле друштва...{S} Наточи им, Милко, кахву.</p> <p>— Ти свак |
| ер ти нема помоћи...</p> <p>И одрече се друштва.{S} Неколико дана живио је осамљен у кући као п |
| Перу (јер је сад заиста, опазивши овако друштво, блесасто изгледао) за један омањи сто и ту га, |
| мијех викну Јефтан, поново се враћајући друштву и вукући Перу за <pb n="168" /> собом. — Ишао ј |
| у и заплива према њој.{S} Хита, јури, а дрхће од чежње и напријед спрема пољубац...{S} Стиже јо |
| ро читава три корака одскочи у страну и дрхћући приступи механџији.</p> <p>— Растављај их, брат |
| </p> <p>— Моја је нада утонула у морске дубине, па је рибе једу, — пресијече га Перо.</p> <p>— |
| ерини широку <hi>хладницу</hi> од самих дубових и букових грана и окитили је цвијећем и барјачи |
| оведине?</p> <p>Па, окренувши се Милки, дубоко уздахну, удари се руком у прса и пође.</p> </div |
| уту се чојек свачем научи.</p> <p>Стари дубоко уздахну.</p> <p>— Па... хајдете у кућу, — рече. |
| јеш ли вина?</p> <p>— Јок.</p> <p>Стари дубоко уздахну.</p> <p>— Штета, — рече, — црна штета!.. |
| а фала, које ви мени наздрависте за мој дуг живот...{S} Ама, браћо моја, шта ће мени живот?...{ |
| у нађе Филипово име и нека му припише у дуг још товар жита!...{S} Читав товар!..{S} Сто ока и н |
| треће? — запита брзо.</p> <p>— Нек није дуга језика,</p> <p>Јефтан га презриво погледа и окрену |
| } Под големим кубетом њезиним пружао се дугачак сто, препун јела, пића и сваке ђаконије, а око |
| ако се купа на валима, на мјесечини.{S} Дугачке, црне косе распустила по води, издигла бјељу не |
| , наднијеле се златнолисте врбе и своје дугачке, танке, повијене гране купају у води.{S} Испод |
| ледини, чешукајући их и размрсујући им дугачке, свилене гриве.</p> <p>— Ето готово је, готово, |
| у очи и лице и... јао... он само угледа дугачки врат своје <hi>суђенице</hi>.</p> <p>Перо врисн |
| пред омањом кућом, са једном бескрајно дугачком и необично прљавом авлијом, по којој су лежале |
| ију, а нов пас опаса око себе, пустивши дуге ресе <pb n="30" /> да му падају по куковима.{S} На |
| >— Читаш ли ти што? — запита Перу након дуге, врло дуге почивке, пошто га је добро премјерио по |
| ногама поче лупкати о тле.</p> <p>Након дуге почивке, јави се на прагу лијепо, младо дјевојче.{ |
| ти што? — запита Перу након дуге, врло дуге почивке, пошто га је добро премјерио погледом. — Н |
| машицама, низ које се циједио мед.{S} И дуги разговори испредали су се до касно у ноћ и сви су |
| еднако гледао слику <hi>њезину</hi>, са дугим вратом, смјежураним лицем, зеленим очима и крњави |
| цем, просједом косом, ћелавим обрвама и дугим трепавицама, што вјечито трепећу, стао је украј с |
| рх житнога класа.{S} Тронут и растужен, дуго гледаше он у три своја пријатеља, три најдража и н |
| гледајући у собу.{S} Зину и доктор.{S} Дуго су обојица, ништа не говорећи, стајали на вратима |
| о, али је причао све остало и причао је дуго.{S} При свршетку осјетио је, као да му је мало одл |
| рен и пријатељски.</p> <p>— А хоћемо ли дуго остати? — запита готово шапатом. — Ја не могу...{S |
| механа много свиђала и, не размишљајући дуго, упути се њојзи.</p> <p>Ступивши на врата механска |
| hi> </head> <p>Па ни отац га није могао дуго хвалити, а није га хвалио из врло проста разлога, |
| ђе из собе.</p> <p>— Овђе к’о да нећемо дуго скрасит’, — рече Јефтан мргодно гледајући Перу, — |
| у.</p> <p>Обојица пођоше.</p> <p>Нијесу дуго ишли, па се нађоше пред омањом кућом, са једном бе |
| честитам ти женидбу! — рече. — Сретно, дуговјечно, берићетно!{S} Да Бог да и пород породио и с |
| шевљења, нада наших, молитава наших, за дугољетни ваш живот, зачињен слогом међусобном, опојен |
| ио то човјек странац, погурен, стар, са дугом просједом брадом, и од пушења, чађавим брковима.{ |
| на људина, мрка, сунцем опаљена лица са дугом, црном брадом, коју је морао подвезати махрамом, |
| у, док, једва једном, дође и учитељ.{S} Дугуљаст, болешљив младић, упалих прсију и уских, кукас |
| анка, сухоњава <pb n="137" /> дјевојка, дугуљаста врата, избуљених зелених очију, крњавих зуба |
| к, сухоњав <hi>младић</hi>, са руменим, дугуљастим лицем, просједом косом, ћелавим обрвама и ду |
| ани препирала се једна баба са некаквим дугуљастим ђаком око кирије.{S} Пребацивала му је, како |
| су се ломили сунчани зраци, који, попут дугуљастих стубова провиднога дима, падаху кроз стари, |
| Мара ићи за писара, — за онога танког, дугуљастога писара са родиним ногама, што и по равници |
| сти га да уљегне у кућу, а он стаде под дуд.{S} Ту, поред Данила, леже и поче мислити о Јоки.</ |
| Он збаци пртљаг са себе, извали се под дуд на старчеве кесе и варка као заклан.</p> <p>— Не пи |
| мушица.{S} На средини се издизао широки дуд, а испод њега, на простртим, старим, подераним кеса |
| Велики Четвртак, испети се на комшијски дуд и ту ударати у даску, попут црквених клепетала, те |
| далеко од њих, испод прастарог, кљастог дуда, весело грокћући ваљало се двоје свињчади.</p> <p> |
| p>Привири боље.{S} И опази, недалеко од дуда, иза једне гомиле буњишта, како стоје једно према |
| исправи и, одупирући се леђима о стабло дудово, сједе.</p> <p>— Ама ко сте ви? — запита јаче.</ |
| Данило се већ био пробудио и сједио под дудом.{S} Крај њега је лешкарио Васин слуга, Игњат, ста |
| ети.{S} Затим сиђе на авлију и упути се дуду, испод кога су Данило и Игњат слатко спавали.</p> |
| ериним послом и да је овај, према томе, дужан, бринути се за његову удобност.{S} И Перо се мора |
| е заручнице, није могао лако ухватити и дуже задржати, а, осим њега, Обрен му је изгледао као н |
| равље.</p> <p>— Браћо, — узвикну, након дуже почивке, мало вишим, уобљеним, необичнијим гласом, |
| је ваша слика? — запита удовицу, након дуже почивке.</p> <p>— Наша.</p> <p>— Оно је Милош Обил |
| мрмљао нешто.</p> <p>— Хм, — рече након дуже почивке, остављајући хартије на страну и одахнувши |
| а сам оца рођеног наш’о...</p> <p>Након дуже почивке келнер донесе јело, на које се обојица нак |
| комшилуку није на сметњи.</p> <p>Након дужега вијећања, у коме је Аћим живо протествовао проти |
| а је к’о зарђала пара, а Стака к’о жути дукат!...{S} Волио би са Стаком хљеб јести него с њоме |
| ка Перо одушевљено, — него да ми ко сто дуката даде...{S} Драго ми, к’о да сам оца рођеног наш’ |
| сврнуо се, од муке, Обрену Пушибрку на дућан.{S} С њиме се отприје помало познавао и сматрао г |
| рене, крштеница? — запита га, улазећи у дућан, јер није знао чиме би паметнијим почео говор.</p |
| ја имам пречег посла, — рече и отрча из дућана.</p> <p>— Оженио се Перо! — довикну Јови издигну |
| ј читава низа затворених и незатворених дућана; минуше два-три сокака, измећу малих кућица, исп |
| аквој механи, он је само и пазио на оне дућане, гдје је видио окупљено <pb n="99" /> више људи |
| , бијеле као од сира сарезане; магазе и дућани обојадисани и окићени сваковрсним стварима, те с |
| стајкивати и испред многих излога, пред дућанима, не осврћући се на то, што су га пролазници св |
| је било <pb n="22" /> сједити по туђим дућанима, пребирати дневне новости и ићи у механе.{S} Н |
| да се дружиш...{S} Ако останеш вазда у дућану, убиће те мемла из камена, па ћеш зафатит’ сушиц |
| ја добра дјела.{S} Кад сам преко дана у дућану, једва чекам да се смркне, јербо кад се свеме св |
| К’о да њега гледам.</p> <p>Јово извади духана, напуни му лулу и припали.</p> <p>— А је ли стри |
| ка нема сиротиња!...{S} Само ми немојте духанити, да се не би запалила слама...{S} С тога вам н |
| брена, и частили су их кахвом, ракијом, духаном, гурабијама и урмашицама, низ које се циједио м |
| нати људе, што сјеђаху за столовима, од духанскога дима, који се као дебела паучина лелујао и п |
| Јефтановица сваке вечери позива некакве духове и разговара се с њима, — метнуше вино преда се и |
| head> <p>Од тога дана Перо као да клону духом и изгуби вјеру у се.{S} Изгуби и наду, да ће икад |
| — Ето ја... психа!... вазда читам...{S} Душа ми... психа, психа!... да знам шта се ради у свије |
| о душом...{S} Хе, изгине ли која хиљада душа, изгине богме.{S} Ама се, опет, други обогате...</ |
| је урез’о у пршуте, а пршути лијепи к’о душа...</p> <p>Удовица га премјери погледом.</p> <p>— А |
| едајући јој у ону рупицу на бради. — А, душе ми, кршна си и ти к’о ђевојка каква.</p> <p>— Бре |
| <p>— А нијеси ни испросио?</p> <p>— То, душе ми, не знам, — одговори Перо и мученички уздахну. |
| отиш’о...</p> <p>— То је он одвео Јову, душе ми! — кликну Јефтан, ударајући се руком по челу. — |
| т’ ружно...</p> <p>— Понио је Перо свој душек, — дочека Јово, — а нама осталим биће лијепо, сам |
| вам, да не спавате на тврду, — рече. — Душека нема сиротиња!...{S} Само ми немојте духанити, д |
| на, <pb n="72" /> и соба немам пуно; ни душека немам, па ће вам бит’ ружно...</p> <p>— Понио је |
| ефтан се користио Периним <pb n="83" /> душеком, кога је отео од Данила.{S} Он је, чисто и јасн |
| ти мирно у својој соби на своме меканом душеку и спавати, као што и остали сретни људи, којима |
| сусједским крововима, или је лешкарио у душеку, правећи куглице од хљеба и гађајући њима слике |
| И ја би да вам је све у реду: и собе и душеци и све.</p> <p>— Фала ти, — упаде Јово обрадован. |
| јетио је, као да му је мало одлануло на души и као да се разведри мало.{S} Ни те вечери није иш |
| нда се проспу паре и ми трговци дахнемо душом...{S} Хе, изгине ли која хиљада душа, изгине богм |
| не стиже онај брзојав.</p> <p>— На моју душу ово се он оженио, чим долази, — рече прочитавши га |
| лијепо...{S} Нека још!</p> <p>Јефтан се ђаволасто осмјехну.{S} Куцну празном боцом о сто и наре |
| , те офинцири, пушке, топови, лумбарде, ђаволи, сотоне!...{S} Сила је то...</p> <p>— Шта?{S} Шт |
| никад га није видјела?..{S} Каква ће то ђавоља свадба бити?...{S} Каква је то дјевојка?</p> <p> |
| у, када му објавише, да не ће више бити ђак.{S} Школа му је била изашла на врх главе и он је мр |
| p> <p>Кроз годину -дана постао је миран ђак.{S} Да је био добар, то се баш не може рећи, јер у |
| шалу: да млатне букваром по глави онога ђака пред собом, да кога испод клупе боцне иглом, или д |
| лаве и он је мрзио и њу и учитеља и све ђаке.{S} С тога му се и допаде очева радња и, ступивши |
| ла се једна баба са некаквим дугуљастим ђаком око кирије.{S} Пребацивала му је, како је пуних ш |
| дугачак сто, препун јела, пића и сваке ђаконије, а око њега је, са једне и са друге стране, сј |
| дић, хром у десну ногу, због чега су га ђаци, међу собом, прозвали Топал-пашом и спјевали га у |
| чудан облик и ни он, ни учитељ, ни сви ђаци не би их кашње могли прочитати.</p> <pb n="20" /> |
| но! — весело кликну Благоје. — Знам ја, ђе <pb n="117" /> има добра и јела и пића.{S} Пушћи ти |
| дјевојку.</hi> </head> <p>— А, Бога ти, ђе су вам овђе ђевојке? — запита Перо Благоја, кад су с |
| -а знао сам ја, — промуца. — Видио сам, ђе све нешто шапуре...{S} А жао ми их... обоје ми жао.. |
| а Перо, гледајући га зачуђено.</p> <p>— Ђе ћеш?...{S} Хајде са мном... — љутну се Јефтан и напр |
| потврди и стари, дахћући од умора. — А ђе си ти био? — запита, затим, Перу, мргодећи се и глед |
| се боље’ упознали. — Хајде.</p> <p>— А ђе ћу? — запита Перо, гледајући га зачуђено.</p> <p>— Ђ |
| Зар је Томо сам на свијету?</p> <p>— А ђе су друга кола? — окоси се Данило, отимајући се. — Ни |
| о их посматраше.</p> <pb n="78" /> <p>А ђе си ти, Игњате? — запита Јово приближујући му се. — З |
| чека Јово машући јаглуком. — Ено Данила ђе сједи код колара!</p> <p>Сви наврвише на тесту и поч |
| Перо још тужније. — Не знам ти ја наших ђевојака.</p> <p>Обрен дохвати аршин и, играјући се њим |
| </p> <p>— А што? — зачуди се Благоје. — Ђевојка је кршна и добра, а и мираз носи.</p> <p>— Не т |
| расла и тако се раскрупњала...{S} Права ђевојка!</p> <p>— А... и ти прави момак! — живо дочека |
| >— Ишао је зато, да види: има ли икаква ђевојка љепша, од наше красне удовице Стаке?</p> <p>— О |
| е и хитно изађе из собе.</p> <p>— Кршна ђевојка! — нехотице узвикну Јово, натуривши фес на чело |
| ирачица и знао би некако... ама наша је ђевојка...</p> <p>— Па говорићу ја, — окреса Обрен гото |
| бради. — А, душе ми, кршна си и ти к’о ђевојка каква.</p> <p>— Бре не би се ја данас побојала |
| јете, — а ја сам пош’о да распитујем за ђевојке...{S} Ама ништа!...{S} Ашикују са официрима...{ |
| заглади косу на челу. — Какве су ми сад ђевојке?...{S} Мршаве и слабе к’о да се иглама хране.</ |
| антана.{S} Перо не може да нађе за себе ђевојке.</head> <p>Од тога дана Перо као да клону духом |
| >— Бре не би се ја данас побојала многе ђевојке, — брзо дочека удовица <pb n="51" /> и заглади |
| </head> <p>— А, Бога ти, ђе су вам овђе ђевојке? — запита Перо Благоја, кад су се, друго јутро, |
| о је по толиким мјестима, гледао толике ђевојке и... знате ли зашто?</p> <p>— Зашто?{S} Зашто? |
| p>— Чујеш, ја не знам шта ћу говорити с ђевојком, — рече Перо путем, дрмусајући Обрена за рукав |
| {S} Имаш пунца газду, пуницу газдиницу, ђевојку са пет хиљада мираза.{S} Куд ћеш љевше?{S} Чак |
| ући на све стране да га ко не би чуо. — Ђевојку знаш ли, ама честиту и поштену? — запита јаче.< |
| о ваља!...{S} И још, ако хоћеш, да ти и ђевојку препоручим, а једва ће те дочекати.{S} Знаш ли |
| — Кажи ми само и тихо ми кажи: знаш ли ђевојку?</p> <p>— Па то је, брате, готова и свршена ств |
| брате?</p> <p>— Не дозвољавам да проси ђевојку, <pb n="131" /> а да је не видим, — осијече Пер |
| чује, није могућно...{S} Он да испроси ђевојку, коју никад није видјео?...{S} И дјевојка да по |
| ро готово очајнички. — Не могу ја узети ђевојку а да је не видим.</p> <p>Обрен гурну мачку и од |
| ад је тако, а ми ћемо прешјутра повести ђевојку за њим, у касабу <pb n="154" /> му, па нек се т |
| дочека.</p> <p>— Знаш ли ти овђе какву ђевојку? — прошапта Перо, пажљиво се осврћући на све ст |
| S} Обиједили ме, да сам заварао некакву ђевојку, измамио јој паре, па је оставио...{S} Суђено м |
| а шћео си да превариш и да отмеш његову ђевојку.</p> <pb n="56" /> <p>— Његову? —једва промуца |
| отврдиш просидбу <pb n="129" /> и видиш ђевојку.{S} Лијепо све да уредимо, па одма сјутра на вј |
| ан, прибравши се мало. — Одма да тражиш ђевојку!</p> <pb n="13" /> <p>И зграби Перу за руку и с |
| знам шта се ради у свијету и хоће ли се ђегођ покрвити...{S} Знаш, нема посла без рата...{S} Ка |
| ошапта. — Те морнарица, те адмирали, те ђенерали, те офинцири, пушке, топови, лумбарде, ђаволи, |
| д си иск’о и кад си ми прич’о, да ће ти ђеца крепати од глади?...</p> <p>Сељак слегну раменима |
| ме и милује, па се играмо и шалимо к’о ђеца...{S} Ја ти не знам ништа друго казати, него да се |
| го, нека барем чува и чисти кућу и рађа ђецу...{S} Оклен би ми били, да нам се нису женили стар |
| ште на прса.</p> <p>— Нек вам је сретно ђечице! — узвикну потресено, као да ће тога часа пропла |
| сиједио <pb n="59" /> сам к’о пашалијин ђогат, а зову ме и бекријом...</p> <p>— Не бој се ти, — |
| о бунара, лежале су четири овеће гомиле ђубрета.{S} По њима су скакутали неколико безбрижних вр |
| ику.</p> <p>— Не ваља, — рече,</p> <p>— Ђурђа!</p> <p>— Још грђе.</p> <p>Љубица!</p> <p>Перо на |
| агласи Благоје јаче. — Она је шћи газде Ђуре Ашчића.{S} Кршан и богат чојек!</p> <p>Перо га дрп |
| агано пође прозору, да им отуда покаже, е немају ништа видјети...{S} Уједанпут испусти чудан кр |
| е слатки и лијепи, добро ли ми дође!{S} Е чисто ти хтједох умријети у овој гунгули.</p> <p>Благ |
| ха, ха жену би хтио!{S} Је ли жену?{S} Е то ваља и то ти је паметно! <pb n="123" /> К’о да си |
| атеље“.{S} То ти се само каже!</p> <p>— Е, баш је лијепо! — рече Јово, пошто <pb n="156" /> је |
| ш дом и српски род.{S} Живили!</p> <p>— Е умијеш га, учитељу, говорити к’о нико, — рече Јефтан |
| чали, одма би скочио у воду...</p> <p>— Е видите ли ви објешењака! — кроза смијех викну Јефтан, |
| Благоја, а Благоје у старога.</p> <p>— Е кад је тако, а ми ћемо прешјутра повести ђевојку за њ |
| ствар...</p> <p>Перо застаде.</p> <p>— Е знам, брате, да сам крив, — рече. — Знам, ама шта ћу? |
| обје руке руке, приступи Пери.</p> <p>— Е, честитам ти женидбу! — рече. — Сретно, дуговјечно, б |
| p>— Како кад, — одговараху му.</p> <p>— Е добро је кад не бије вазда.</p> <p>Кашње се и увјерио |
| p> <p>— Па и није, — одговори Јефтан. — Ев’ овако проводим се боље него све друге газде.{S} Жив |
| .</p> <p>— Једва га једном уловисмо.{S} Ево нам га!</p> <p>— Ево га! — потврди и стари, дахћући |
| учући. — Добро <pb n="116" /> је то.{S} Ево ни ја не радим ништа, а живим лијепо.</p> <p>Перо и |
| та ни да мислимо, кад је дао Бог њу.{S} Ево ја, на прилику, не мислим ништа па шта ми фали, а?< |
| ћи крштеницу и не осврћући се на њих, — ево и Перо мисли исто к’о и ја.{S} И он ми све одобрава |
| , — викну он колико га грло доноси... — Ево мене!</p> <p>— Муч’ ти, магаре! — окоси се Перо на |
| кукаш? — дрекну и унесе му се у лице. — Ево, како сам се ја оженио, па ме није гром убио, него |
| </p> <p>— То треба, — потврди и Јово. — Ево, да опростите, ја ћу водити своју жену, ти Јефтане |
| шкињом се најпријатељскије поздравио. — Ево ме опет, — понови јаче, — јер милостивој власти тре |
| — узвикну Перо.</p> <p>— Два!</p> <p>— Ево два!</p> <p>Перо извади новце, па онда сједе и поче |
| едном уловисмо.{S} Ево нам га!</p> <p>— Ево га! — потврди и стари, дахћући од умора. — А ђе си |
| епше било него у осталих кућа.</p> <p>— Ево нас! — узвикну Јово, коракнувши у широку авлију, ис |
| Бошко отпухну пепео са цигаре.</p> <p>— Ево овако ће они отпухнути све, <pb n="103" /> — рече. |
| а, па вади, — рече као у шали.</p> <p>— Ево форинт! — узвикну Перо.</p> <p>— Два!</p> <p>— Ево |
| и спавао је слађе него обично.</p> <p>— Ево ме опет, — сјутрадан весело подвикну попу, пошто је |
| запита шиштајући. — Ко сте ви?</p> <p>— Ево ти дошли, — одговори Јово весело. — Пријатељи дошли |
| ми к’о отац, па хоћу да те видим.{S} А ево сам дов’о и два пријатеља и једно момче, да ти се п |
| е дођеш!{S} Зар ти то ваља?</p> <p>— Па ево ме сад, — одврати Јово весело. — Што је рјеђе, то ј |
| — Најпошље и не треба нам нико, кад нас ево на мјесту...</p> <p>Пред њима се, одиста, указивала |
| саге и примаче му уста ушима.</p> <p>— Еј стрико!— зовну га. — Стрико!</p> <p>Старац се трже и |
| у с главе и поче се протезати.</p> <p>— Еј Перо, Перо, — узвикну невесело. — Какав си ми ти дом |
| — рече као узгред и не гледајући га. — Ено ти у удовице Стаке шћери Милке.{S} Кажу, да је добр |
| Јес’, — дочека Јово машући јаглуком. — Ено Данила ђе сједи код колара!</p> <p>Сви наврвише на |
| .. па од јада...{S} Ако ти је кр...риво ено ти суда па ме тужи...</p> <p>Перо се осмјехну и квр |
| пани риба...{S} Права мала риба!.{S} А, ето, читав свијет зна, да у правоме вину нема риба.{S} |
| наром, макар их и у јаму водио...{S} А, ето, и Перо је паметан и он ми све виче: <hi>тако је!</ |
| јесам ни ја разапињо Исуса, па опет ме, ето, стигла казна и послали ми кугу на врат.{S} Да је б |
| је на суху, а куку ономе ко је на води, ето то ти је мој палиграф...{S} Сухоња је вазда јачи!</ |
| дрско окреса Перо. — Кад хоћеш да знаш, ето ти и кажем...{S} Своја кућица, своја слободица и ја |
| азда говорила, да треба да се уда...{S} Ето ти сад!...{S} Удала се!...</p> <p>Игњат излети, нос |
| а и протра ме по прсима, умро бих...{S} Ето, није се имала, јадница, када ни обући љуцки, дворе |
| два сандука у крају и дрвени кревет, — ето то ти је читав намјештај.{S} Па како то држиш како |
| се читају новине, него приче, — рече. — Ето ја... психа!... вазда читам...{S} Душа ми... психа, |
| ај што је опалио, пунећи пушку поново.— Ето га!</p> <p>— Ето га! — завика још неко.</p> <p>Сви |
| пунећи пушку поново.— Ето га!</p> <p>— Ето га! — завика још неко.</p> <p>Сви скочише и погледа |
| ући им дугачке, свилене гриве.</p> <p>— Ето готово је, готово, — довикну Јефтану. — Јашите, па |
| да је погледа ни да што рекне.</p> <p>— Ето се сад нагледајте, — рече домаћица плачевним, меким |
| н се трже и прекиде поучавање.</p> <p>— Ето га! — викну онај што је опалио, пунећи пушку поново |
| отрча, Благоје се окрену Пери.</p> <p>— Ето, лијепо је, — рече, — кад чојек има познанства у ту |
| аци га на сред собе и отхукну.</p> <p>— Ето вам, да не спавате на тврду, — рече. — Душека нема |
| овица и потрча за њим. — Куда?</p> <p>— Ето нас други пут!{S} За данас је доста!...</p> <p>И бр |
| а? — јаукну Перо. — Шта ћу ја?</p> <p>— Ето ти Данила, па с њиме хајде, — одговори Јефтан. — Па |
| бом?...{S} Шта ти велиш, Перо?</p> <p>— Ето... како ви велите, — одговори Перо понизно, снебива |
| ко си ти чојек, нађи какву женетину, па ето...{S} Немој пробират’, ни разбират’, ни размишљат’ |
| ита тужно. — Превариће њих обје Швабо и ето ти шта ће.</p> <p>— Не превари он више! — дочека <p |
| поштовањем говорити о њој.</p> <p>— Ех, ех, кад је од власти, то ти је, побратимковићу, друга с |
| боље умекша глас и настави љубазније: — Ех, кад хоће власт, и биће готово одмах...{S} Ти мало п |
| се гостима и мрко их погледа.</p> <p>— Ех, што сте ми дошли? — викну. — Ви, ви, ви... знам ја |
| <p>Данило се поново расплака.</p> <p>— Ех, с тога ја и плачем, — викну, — што ми се чини, да с |
| рахопоштовањем говорити о њој.</p> <p>— Ех, ех, кад је од власти, то ти је, побратимковићу, дру |
| ма и мираза, — одговори Обрен.</p> <p>— Ех?</p> <p>— То ми је казала.</p> <p>Обојица као да се |
| ни на <pb n="119" /> кога и, очигледно, жалећи, што и рибље кости није могао појести.</p> <p>— |
| го ли је била отворена.</p> <p>— Аћиме, жалосна ти мајка, — говорила је Перина мати своме мужу, |
| Данило тек се сада увјери да ствар није жалосна и поче се смијати.</p> </div> <pb n="14" /> <di |
| е поче му се и коса шарати и, на велику жалост његову, појавише му се неколико чисто бијелих дл |
| штеницу час прије сврши.</p> <p>Тужан и жалостан вратио се Перо кући и, као да му је био сав св |
| о смо утекли од куће, — одговори Данило жалостив но, не утирући суза. — Има сто конака да смо у |
| >— Ја и јесам болестан, — дочека Јефтан жалостивим гласом, — и ти си ме оставио болесна, па оти |
| га да не говори даље, како не би својим жалостивним ријечима покварио весеље читава друштва.{S} |
| зни и да ми је удијели за жену? — јекну жалостивно. — Нијесам ни ја отпадник од вјере.{S} Нијес |
| на дан, док и смрт за врат...</p> <p>— Жао ми је, — рече Јово, уозбиљивши се. — А мени је добр |
| Видио сам, ђе све нешто шапуре...{S} А жао ми их... обоје ми жао...</p> <p>Стрико Васо и не ос |
| лави, погледа низа се.</p> <p>— Није ми жао главе... ама кошуља... — рече тужним, утањеним глас |
| то шапуре...{S} А жао ми их... обоје ми жао...</p> <p>Стрико Васо и не осврну се на њега.{S} Ок |
| ово устаде и даде Јефтану знак, да и он жели говорити.{S} Јефтан застаде.</p> <p>— Ја мислим, — |
| здраво, к’о што и теби исто пријатељски желимо...{S} И ако желиш чути за наше задовољство, ми с |
| ли, овога трена одлазити натраг, ако не желите да вас протјерам са пратњом...</p> <p>— Фала Бог |
| еби исто пријатељски желимо...{S} И ако желиш чути за наше задовољство, ми смо задовољни к’о ни |
| ао једном пријатељу:</p> <p>„.....и ако желиш чути за наше здравље, ми смо фала Богу добро и зд |
| ам сух хљеб!...{S} А то је тврдо за ваш желудац...</p> <p>— Сведно...{S} За нас је добро.</p> < |
| поправи га Перо <pb n="101" /> брзо, — жена, а није земља...{S} Има ту читава прича о њезиним |
| фтан жешће, ударајући руком по столу. — Жена је жена!{S} Човјек кад хоће да се жени, стоји ти н |
| се, да и трећи пут удари руком о сто.— Жена нам треба!{S} Није друкчије него баш треба!{S} И ј |
| уђено. — Каква је то земља?...</p> <p>— Жена је то, — поправи га Перо <pb n="101" /> брзо, — же |
| лади по брковима.</p> <p>— Треба, треба жена, — опет ће удовица, вртећи јаглуком, — ама ти само |
| ја велим: нека буде тако.{S} Мени треба жена, а и не треба ми жена.{S} Ама кад ви велите да тре |
| е сам себи, шетајући. — Нит’ мени треба жена, ни нико.{S} Без главе се не може живити, а без же |
| их на собним вратима.{S} Малена, мршава жена, још прилично млада и допадљива, у старим, исплављ |
| тави, Бога ти, твоје вино, — прекори га жена, која као да није много пазила на његове опомене. |
| га за руку. — Камо жена?</p> <p>— Која жена? — блесасто запита Перо. — О каквој ми жени говори |
| ору да си ожењен, па да ти се разболила жена.</p> <p>— А пристајеш ли ти, да одмах у неђељу пођ |
| њега је ишла попадија, дебела, угојена жена, загрнутих рукава и раздрљених прсију и, носећи ов |
| ошли...</p> <p>Удовица, хитра и окретна жена, малена, дебељкаста, са пуначким подвољком и рупиц |
| га роћења и смрти.{S} Ако ти буде добра жена, изнова си се родио и биће ти добро; ако ти буде з |
| ће, ударајући руком по столу. — Жена је жена!{S} Човјек кад хоће да се жени, стоји ти на прагу |
| аква је?{S} Нек само није мушко, нек је жена, па је добро.{S} И лијепо се вјенчај и буди чојек |
| реба ништа него жена.</p> <p>— Ама није жена кокош, па да ти је купимо, — викну Јефтан жешће, у |
| атрено.</p> <p>— У тебе ашикује и шћи и жена! — узвикну Алекса и скочи са столице, подигнувши н |
| ује се теле па се и оно гледа а камо ли жена.</p> <p>Благоје се намргоди.</p> <p>— Кад ми не вј |
| ко.{S} Мени треба жена, а и не треба ми жена.{S} Ама кад ви велите да треба, онда ће свакако тр |
| њега.</p> <p>Тишина.</p> <p>— А камо ти жена? — једва се прибра Јефтан да запита, приближујући |
| и је право.{S} Мени не треба ништа него жена.</p> <p>— Ама није жена кокош, па да ти је купимо, |
| ћи му се и хватајући га за руку. — Камо жена?</p> <p>— Која жена? — блесасто запита Перо. — О к |
| и, правећи се озбиљан. — Шта би било са женама, да се нијесу удавале?</p> <p>— Ја, — настави Је |
| пут црквених клепетала, те су комшијске жене, мислећи да су то права клепетала, почеле се побож |
| и људи, којима није пало на памет да се жене, спавају?{S} Рашта да је Бог њега убио мимо све ос |
| главе у кући, — дочека Перо брзо. — Без жене је кућа празна.</p> <p>— Па ожени се болан! — узви |
| го баш треба!{S} И ја би волио бит’ без жене да не треба...{S} И њу је Бог створио, па ако ни з |
| .{S} Без главе се не може живити, а без жене може.</p> <p>Па узе ствари и поче их савијати и ур |
| А ти бећар још?{S} Није ти необично без жене? — запита.</p> <p>— Јес’, — упаде Перо уздахнувши. |
| пом о празну чашу и разгледајући људе и жене за осталим столовима. — Само гледај и шути, а имаћ |
| мањим клупицама, сједили старији људи и жене, и — упутише се механи.{S} Око механских врата диз |
| .{S} Срамота!..{S} И што је Бог ствар’о жене на свијет, кад се људи не би женили?{S} Што, питам |
| о по крушкама и по јабукама него да нас жене рађају...</p> <p>— Тако је, — потврдише сви.</p> < |
| > <p>— Него ако си ти чојек, нађи какву женетину, па ето...{S} Немој пробират’, ни разбират’, н |
| а је поново, узимајући га испод руке. — Жени се, јадан брате, и не губи младост узалудно...</p> |
| још се једнако бринуо за њега.</p> <p>— Жени се, — савјетовао га је поново, узимајући га испод |
| </p> <p>Јефтан се осмјехну.</p> <p>— Па жени се и ти! — рече.</p> <p>— И хоћу, — дочека Перо бр |
| Жена је жена!{S} Човјек кад хоће да се жени, стоји ти на прагу новога роћења и смрти.{S} Ако т |
| >— Видиш, како је кад човјек хоће да се жени, — рече брзо, не допуштајући да га Перо запита. — |
| на пут и што је будаласто одлучио да се жени...{S} Зар баш да се жени?...{S} И што да се жени?. |
| } Зар баш да се жени?...{S} И што да се жени?...{S} Да удара на белај, да троши новце и да свој |
| одлучио да се жени...{S} Зар баш да се жени?...{S} И што да се жени?...{S} Да удара на белај, |
| <p>— Људи воле и крави дебљој а камо ли жени, — рече.</p> <p>— Воле, воле богме, — опет дочека |
| ? — блесасто запита Перо. — О каквој ми жени говориш?</p> <p>— Па јеси ли се оженио, болан? — г |
| гладни и не износи ништа, — шапну стари жени, улазећи за њима. — Видиш, да их је пуно!</p> <p>— |
| не може доћи, јер се <pb n="40" /> брзо жени, па је мене посл’о...{S} А милостива власт хоће кр |
| ти вратима.</p> <p>— Кажи Јоки, — викну жени, — нека у тефтеру нађе Филипово име и нека му прип |
| "titlepage"> <p>СВЕТ.{S} ЋОРОВИЋ</p> <p>ЖЕНИДБА ПЕРЕ КАРАНТАНА</p> <p>У МОСТАРУ, 1905.</p> <p>Ш |
| жимо на сунцу, да се знојимо због твоје женидбе!..</p> <p>— Камо срећа да сам мртав, па да ме д |
| >VI.</head> <head>Савјетовање о Периној женидби.</head> <p>Састанак, одређен у прву недјељу по |
| анима.</p> <p>— Како ћемо с том Перином женидбом?...{S} Шта ти велиш, Перо?</p> <p>— Ето... как |
| приступи Пери.</p> <p>— Е, честитам ти женидбу! — рече. — Сретно, дуговјечно, берићетно!{S} Да |
| вар’о жене на свијет, кад се људи не би женили?{S} Што, питам те?</p> <p>Обрен испи чашу и цмок |
| ски!{S} Да имају мозга, сви би се момци женили.</p> <p>Јефтан се осмјехну.</p> <p>— Па жени се |
| ...{S} Оклен би ми били, да нам се нису женили стари?..{S} Оклен питам те?</p> <pb n="11" /> <p |
| ви, браћо, сви, да је паметно да се ја женим? — запита и опет се укочи као да се слика.</p> <p |
| се родио, несретно живим, несретно се и женим...</p> <p>— Нијеси ти крив, ама нијесмо ни ми, — |
| ну се Пери.</p> <p>— Кад си се намислио женит’ што се не ожени из наше касабе? — окоси се. — Ов |
| дајући му на сандучиће, — ти ћеш се сад женити и требаће ти крштеница.</p> <p>— Јок, — одговори |
| аздјељиви и вјерни друг Перин, намислио женити.</p> <p>— Зап’о сам за око удовици покојног газд |
| а ће икада у својој кући загрлити своју женицу и, у тихе љетње вечери, напајајући се мирисом јо |
| етину и капом и објема рукама.</p> <p>— Жениче и невјесто, — узвикну учитељ прије, него су се к |
| исано! — викну и узе чашу вина. — Драги жениче и невјесто! — дрекну из свега гласа. — Ми најмил |
| , него ми све у реду.{S} Што се и ти не жениш?{S} Како се не стидиш својих сиједих коса?..{S} Ч |
| се засмијао?</p> <p>— И сад одма да се жениш.{S} Сад! — дрекну Јефтан, прибравши се мало. — Од |
| ећу га, зар, ја учити како ће управљати женом, к’о што га ти учиш...</p> <p>Домаћица се као нађ |
| гу, има.{S} Има браћо! за вино не треба женска глава.{S} Точите!</p> <p>Но они му нијесу ни чек |
| рате...{S} Овако ти је то, кад се тражи женска глава... -</p> <p>— Па зато је лако, — кликну Јо |
| а судбина.{S} И тако је то кад се тражи женска глава.</p> <p>Међутим и Јован изведе коње и поче |
| 6" /> најбоље расположена, нити је, као женска глава, хтјела да остане без свога накита, те се |
| >сигурно</hi> наћи.</p> <p>— Треба и од женскадије неко да <pb n="159" /> пође, — опет предложи |
| га друштва ни правога теферича нема без женскадије.</p> <p>— То треба, — потврди и Јово. — Ево, |
| /p> <p>— Тако ти је то, брате, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Јефтана то ражљути.{S} Он с |
| наопако.{S} Тако је то, брате, кад нема женске главе у кући.</p> <p>— А ти опет тражи цуру, — д |
| но’о ми и он...{S} Тако је то, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Од тога дана и опет поче ум |
| еро уздахнувши. — Тешко је то, кад нема женске главе у кући...{S} Нема ко да ми уреди; нема ми |
| ошуље...{S} Тако је то, браћо, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Јефтан махну руком и замоли |
| два чуло. — Тако је то, кад у кући нема женске главе.</p> <p>— Па и не треба, — дочека Обрен ум |
| сим мојој изабраној, да пробира некакве женске беспослице.{S} Богата је, па треба слушати.{S} У |
| мене оставио...{S} Да ми није било ове женске главе, која ми донесе вина и протра ме по прсима |
| > као у пјесми.</p> <p>— Ништа нема без женске главе у кући, — дочека Перо брзо. — Без жене је |
| о до тридесеторо чељади, што мушких што женских.{S} Наравно, да су <pb n="163" /> ту била сва т |
| мене Бог да казни и да ми је удијели за жену? — јекну жалостивно. — Нијесам ни ја отпадник од в |
| са, поигравајући пред њим. — ха, ха, ха жену би хтио!{S} Је ли жену?{S} Е то ваља и то ти је па |
| и ви коју.</p> <p>— Прво: треба да узме жену с миразом, — дочека Обрен у пола пјевајући, као ка |
| им. — ха, ха, ха жену би хтио!{S} Је ли жену?{S} Е то ваља и то ти је паметно! <pb n="123" /> К |
| — опет <pb n="138" /> ће стари и очепи жену ногом, што је важило као опомена, да му се не мије |
| } Богата је, па треба слушати.{S} Узети жену са миразом значи драговољно се продати у ропство.{ |
| но говорит’ кажем вам: од сјутра тражим жену.</p> <p>— Живиооо!</p> <p>Сви устадоше иза стола.{ |
| врпољећи се и непрестано погледујући у жену, као да вели: хоћеш ли једном свршити? — Ако има м |
| — Ево, да опростите, ја ћу водити своју жену, ти Јефтане своју, а ти Обрене своју...</p> <p>— Х |
| , ја ћу узети пушку јали хаљину, а нећу жену.</p> <p>Па, окренувши се и не рекавши ни <hi>збого |
| ту никакве дипломације, — осијече Бошко жестоко. — Русија ће њега згњавити к’о црва...{S} Посла |
| p> <p>— Куда ћеш их гонит’? упаде стари жешће. — Гонио би и ја, ама су далеко измакли.</p> <p>И |
| кош, па да ти је купимо, — викну Јефтан жешће, ударајући руком по столу. — Жена је жена!{S} Чов |
| ући га по рамену.</p> <p>— Дела, синко, жив био, дела ти прифати! — викну. — Фала Богу, кад сам |
| па каже: »нећеш се удавати, док сам ја жив...«</p> <p>Слушајући ово, Пери се ражали.{S} Десио |
| апита Јово приближујући му се. — Зар си жив, болан?</p> <p>Стари Игњат разврати вилице и рикну |
| да сиса...{S} Кашње се показао као врло живахан и отресит...{S} Чим је почео владати собом, поч |
| <p>— Не бој се ти, — сокољаше га Јефтан живахније. — Још има наде.</p> <p>— Моја је нада утонул |
| а је красна ствар, брате, — дочека Перо живахније, приближујући <pb n="42" /> му се. — То сваки |
| рамену. — Овђе близу, у селу Галебовцу, живи стрико Васо, рођени ми брат очев...{S} Он је богат |
| ев...{S} Он је богат, свега има, а овђе живи...{S} Ако хоћете, у њега ћемо и сврнути.</p> <p>Је |
| ан Благојевом похвалом касаби, — ама се живи.{S} Сви живимо!</p> <p>— Добро је, кад се и живит’ |
| {S} Брже се једе, брже се пије, брже се живи...</p> <p>Перо је стајао као утучен.{S} Нити је зн |
| ца показала.</p> <p>— Фала Богу кад смо живи! — викну Перо и, онако у свима хаљинама, завали се |
| сретно буде по ваш дом и српски род.{S} Живили!</p> <p>— Е умијеш га, учитељу, говорити к’о ник |
| дио и све ти у напријед пошло!</p> <p>— Живили младенци! — заграјаше сви, грлећи Перу.</p> <p>Ј |
| <p>Мјесто да вам причам о томе: како су живили Перо Карантан и његова Стака, доносим само одлом |
| им и изговорим здравицу и када викнем: „живили“, онда и ви викните и дигните грају...</p> <p>Уч |
| оводим се боље него све друге газде.{S} Живим к’о гроф!{S} Док има пара, живићу к’о што треба; |
| > је то.{S} Ево ни ја не радим ништа, а живим лијепо.</p> <p>Перо исколачи очи.</p> <p>— А зар |
| икаква не тражим, нити ми треба, јер ја живим к’о ага...</p> <p>— Мени ћеш свакако требати, — р |
| снуждено. — Несретан се родио, несретно живим, несретно се и женим...</p> <p>— Нијеси ти крив, |
| побратимковићу, на ме!...{S} Ја лијепо живим са власти, па ми она даје свега.{S} Она наћерује |
| и не би било вас, које ја с вама лијепо живим и ви ме веселите и забављате, што вам никада, ни |
| похвалом касаби, — ама се живи.{S} Сви живимо!</p> <p>— Добро је, кад се и живит’ може, — доче |
| о живити.{S} На прилику: мачка је једна живина, па је и њој драго живити...{S} Ја, што се каже, |
| ецом, он се је волио тући и борити и са живином.{S} Патили су од њега једнако и туђи пси и мачк |
| n="7" /> не пуштајући га да допјева. — Живио сто година!</p> <p>— Живио! — прихвати и Данило, |
| иког љевшег од мене?</l> </quote> <p>— Живио! — опет загрмише сви, <pb n="7" /> не пуштајући г |
| а допјева. — Живио сто година!</p> <p>— Живио! — прихвати и Данило, подигнувши, у знак одушевље |
| ова чаша иђе у твоје здравље!</p> <p>— Живио!</p> <p>Перо, поражен овом здравицом, трепташе тр |
| p>И одрече се друштва.{S} Неколико дана живио је осамљен у кући као пустињак какав.{S} Затворио |
| и у гробу, нећу заборавит’!...</p> <p>— Живиооо!</p> <p>Опет једно <hi>многаја</hi> отегну се.{ |
| ем вам: од сјутра тражим жену.</p> <p>— Живиооо!</p> <p>Сви устадоше иза стола.{S} Загрлише се |
| Сви живимо!</p> <p>— Добро је, кад се и живит’ може, — дочека Благоје звиждучући. — Добро <pb n |
| живити...{S} Ја, што се каже, волио би живит’ хиљаду година, па макар и у тикви.{S} И вама фал |
| жена, ни нико.{S} Без главе се не може живити, а без жене може.</p> <p>Па узе ствари и поче их |
| <p>Од тога дана и опет поче умјереније живити.{S} Затвори се у собу и поче читати <title>Свето |
| Мени је драго живити и свакоме је драго живити.{S} На прилику: мачка је једна живина, па је и њ |
| е вама фала на љубави.{S} Мени је драго живити и свакоме је драго живити.{S} На прилику: мачка |
| ачка је једна живина, па је и њој драго живити...{S} Ја, што се каже, волио би живит’ хиљаду го |
| писара, који је могао са сваким лијепо живити и, нарочито од сељака, примати разне <hi>поклоне |
| де.{S} Живим к’о гроф!{S} Док има пара, живићу к’о што треба; кад нестане, може се и гладоват’. |
| ? - запита стари весело, а прсти му још живље заиграше. — Је ли красно?{S} Љевшега а јефтинијег |
| ојка!</p> <p>— А... и ти прави момак! — живо дочека Милка и, окренувши се у страну, засмија се. |
| рет.</p> <p>— Па и нека сте ми дошли, — живо дочека узевши их за руке и нудећи их да сједну. — |
| ти ја у свему стојим на расположењу, — живо дочека Благоје. — Ти се само на ме ослони...{S} Са |
| ..</p> <p>— Ја хоћу, — пресијече га она живо и пружи руку да га загрли. — Ја хоћу...</p> <p>— Д |
| другој умало није нос откинуо.{S} И све живо поче бјежати од њега као од човјека који је памет |
| S} Међу свима Данило је био најкрупњи и живо је нешто доказивао, млатарајући рукама и окрећући |
| Нек се тамо вјенчају! — прихвати стари живо. — Не дам ја никоме да се са мном игра...</p> <p>И |
| p>Након дужега вијећања, у коме је Аћим живо протествовао против шибања у школи, било је ријеше |
| <p>— Нема ту размишљања, — дочека Обрен живо. — Перо треба одмах да пође.</p> <p>— А зар не мож |
| м.</p> <p>А Перу нешто заголица.{S} Као живо нешто да се помаче у њему и свом снагом гурну га њ |
| о сам само да тебе видим, — дочека Јово живо. — Ти си ми к’о отац, па хоћу да те видим.{S} А ев |
| p>— А нама требају четири! — упаде Перо живо. — Четврти за пртљагу.</p> <p>Јефтан га одгурну од |
| ла, које ви мени наздрависте за мој дуг живот...{S} Ама, браћо моја, шта ће мени живот?...{S} Ш |
| ма, дође ми да све разбијем...{S} Да је живот боца и њега би разбио!...{S} Омрзно’о ми и он...{ |
| ивот...{S} Ама, браћо моја, шта ће мени живот?...{S} Шта ће, на прилику, кад ми не би било вас, |
| ина.</p> <p>— Болан, па није ружан твој живот, — рече Перо, обзирући се и испод ока гледајући с |
| наших, молитава наших, за дугољетни ваш живот, зачињен слогом међусобном, опојен мирисом љубави |
| коме, који би га прекорио због неуредна живота. — Волим, брате.{S} Срце ми се стисне и сузе ми |
| скривиле главе, па као да се растају са животом...{S} Близу њих се удрвенила некаква стара кљус |
| главу кад је хтио спавати, пропуштао је живу ласту кроз рукав и — свеједно.{S} Чим би почео пис |
| филџане, да види: јесу ли напуњени?{S} Жила она опет му искочи на челу стиште зубе и, гунђајућ |
| S} И у кокошињак је завиривао.{S} А она жила искочила му на челу, а искезио зубе, а крмељаве оч |
| заигра, на челу му искочи дебела, модра жила и придаде му лицу страшан израз...{S} Обузе га нек |
| подвезати махрамом, и снажним, необично жилавим мишицама, које бијаху набрекле и чудновато се ц |
| /p> <p>— Игњате, гони краву Филипову из жита, — развика се стари попут пудара. — Гони, и кажи м |
| поштовањем.</p> <p>— Лани си уз’о товар жита, — говораше стари, ни мало се не обзирући на госте |
| о име и нека му припише у дуг још товар жита!...{S} Читав товар!..{S} Сто ока и ни једну мање.< |
| блиста му се суза, као кап росе на врх житнога класа.{S} Тронут и растужен, дуго гледаше он у |
| осијече. — Хајдете, па ми одма враћајте жито!...{S} Одмах!...{S} Ако закасните, биће још скупље |
| >— Крава, крава, крава Филипова у нашем житу! — викну. — Крава Филипова!{S} Крава, крава, крава |
| фтанове ријечи погодиле у најосетљивију жицу, јер он ни у чем није толико уживао, колико кад га |
| ах у неђељу пођемо у њих? — запита Перо журно.</p> <p>—- Пристајем.</p> <p>Перо му приступи и о |
| аше, и запјева.</p> <quote> <l>Фалио се жути лимун крај мора,</l> <l>Има л’ иђе иког љевшег од |
| — Она је к’о зарђала пара, а Стака к’о жути дукат!...{S} Волио би са Стаком хљеб јести него с |
| . — Вина, фала Богу, има.{S} Има браћо! за вино не треба женска глава.{S} Точите!</p> <p>Но они |
| зивши овако друштво, блесасто изгледао) за један омањи сто и ту га, као какво дијете, посади на |
| се има.</p> <p>— И за зоб по два гроша, за зоб, — настави Јован брже.</p> <pb n="93" /> <p>— Пр |
| пуначким подвољком и рупицама на бради, за час се прибра.{S} Лагано, забацивши кестењаву косу, |
| ило и Јован што су ишли лагано и мирно, за пошљедњим коњем.{S} Обојица задуханили, па се упусти |
| ио у попову авлију и заискао крштеницу, за мало те није главу изгубио.{S} Љутит и разјарен поп, |
| одушевљења, нада наших, молитава наших, за дугољетни ваш живот, зачињен слогом међусобном, опој |
| половину лица.</p> <p>— Крштеницу за... за оца покојног, — једва изговори Перо, пребирајући рес |
| — Куда?</p> <p>— Ето нас други пут!{S} За данас је доста!...</p> <p>И брзим корацима, као да г |
| за ваш желудац...</p> <p>— Сведно...{S} За нас је добро.</p> <p>Стари застаде и опет погледа по |
| p>Перо се, из почетка, силно захука.{S} За прве двије године истјера двојицу конкурената из Кас |
| ају музику.{S} Унутра опет све пуно.{S} За свима столовима засјели поднапити солдати и други, с |
| м је сазнао да ће Мара ићи за писара, — за онога танког, дугуљастога писара са родиним ногама, |
| једе на столицу.</p> <pb n="34" /> <p>— За ту ријеч требало би да те пољубим, — викну. — Ти си. |
| јица, као утучени, кренуше из авлије, а за њима крену и Данило, уздишући и стењући под пртљагом |
| га мало пусти и, од милоште, повуче га за ухо.</p> <p>— А-а кршно си момче!{S} Лијеп објешењак |
| — Нека, нека, — дочека Перо и повуче га за појас. — Овђе је лијепо...{S} Нека још!</p> <p>Јефта |
| и другови су му показивали и теглили га за уши и све — узалудно.{S} Мећао је буквар под главу к |
| пита, приближујући му се и хватајући га за руку. — Камо жена?</p> <p>— Која жена? — блесасто за |
| се отприје помало познавао и сматрао га за пријатеља, а данас му је требао један човјек, коме ћ |
| n="33" /> потпокорни и да јој се вазда за здравље Богу молимо...</p> <p>— Тако је, — потврди П |
| и. — Бјежи од мене!...{S} Зар сам те ја за то лијепо примала?...{S} И зар ти је тако поштење?{S |
| еде ни кусура чекати.{S} Зграби Благоја за раме и дрмну њиме.</p> <p>— Хајде! — викну.</p> <p>О |
| корачаји, па застаде.{S} Ухвати Благоја за крај од прслука и погледа му право у очи.</p> <p>— Ј |
| о љутито <pb n="91" /> и потегну Данила за мокру, разбарушену косу. — Зар је Томо сам на свијет |
| јешавши се међу њих и хватајући Јефтана за рукав. — Ми други пријатељи тако не дамо.{S} Ми хоће |
| м, — рече Перо путем, дрмусајући Обрена за рукав. — Ја сам у томе сметен.{S} Да је свирачица и |
| ром, — прогунђа Перо, затварајући врата за њима и закључавајући их. — Само да ја умакнем комеса |
| да се упозна ма с киме и да се распита за П-ске дјевојке.{S} Знајући врло добро, да се такво п |
| ам био паметан к’о сада.</p> <p>— Ништа за то, — одговори комесар, давајући му руком знак, да г |
| <p>— Куда? — уплете се удовица и потрча за њим. — Куда?</p> <p>— Ето нас други пут!{S} За данас |
| е могао одржати, — био је и сувише слаб за тога, — и Бог зна да ли би је икада и одржао, да му |
| им каза своје име и, без питања, сједе за сто.{S} Они не одговорише и само га погледаше оштриј |
| аве наочари, натаче их на нос, па сједе за сто и дохвати велики протокол, увезан ваљда прије тр |
| и гоните колико хоћете.</p> <p>Па сједе за сто и написа брзојав Јефтану.</p> <p> <hi>Долазим у |
| да спава на меку, а, поред тога, не иде за својим него за Периним послом и да је овај, према то |
| Пере Карантана.{S} Перо не може да нађе за себе ђевојке.</head> <p>Од тога дана Перо као да кло |
| ћи и стресајући прашину са хаљина, пође за њима.</p> <p>Једва пред вече стигоше у П..., малу, г |
| напријед, а он полако, гегуцајући, пође за њима.</p> <p>Стрина Јовина дочека их на собним врати |
| д није видјео?...{S} И дјевојка да пође за њега, а никад га није видјела?..{S} Каква ће то ђаво |
| посједио, диже се и пође.{S} Обрен пође за њим и не хтједе се зауставити, макар што их је удови |
| се у страну, засмија се.{S} Обрен пође за њом, па се засмија и он...{S} Зауставише се <pb n="4 |
| , кокоши, голубови.{S} Рачуна се, да је за кратко вријеме убио осморо пилади, трима псима избио |
| о. — Ко то може?</p> <p>Данило, који је за све вријеме говора био прикривен за вратима и све сл |
| отице? — нашали се Јефтан, хватајући је за подвољак. — Како?</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Se |
| осталом дјечурлијом на улици, постао је за кратко вријеме врло славан.{S} Прославио се витешким |
| њега, миловале га по образима и чупкале за бркове.{S} Није хтио ни пити.{S} Само је уздисао, ди |
| оје су му <pb n="106" /> се прилијепиле за тур од чакшира. — У тебе ашикују сви...</p> <p>— ... |
| > <head>XIV.</head> <head> <hi>Припреме за свечан дочек Пере Карантана.</hi> </head> <p>Јефтан, |
| празну чашу и разгледајући људе и жене за осталим столовима. — Само гледај и шути, а имаћеш св |
| зове, зове га по имену и каже да умире за њим...{S} Он размахну рукама <pb n="142" /> и издиже |
| хе облијећу ода свих страна и лијепе се за образе, око ушију, и за хаљине.</p> <p>— Ово је пасј |
| астиди па се окрену у страну и сакри се за мурвово стабло, а поп испусти мотику, земљавим прсти |
| а.{S} Поблиједи, полегути се, ухвати се за гриву и склопи очи да не види своје пропасти, а Јефт |
| је овај, према томе, дужан, бринути се за његову удобност.{S} И Перо се морао мучити као нико |
| глади солуфе, уфитиљи бркове, уштину се за образе, да му изгледају руменији, и изађе.{S} Пође г |
| </p> <p>— И хоћу! -</p> <p>— Уфатићу те за ријеч, — дочека Јефтан и снажно га стегну за мишицу. |
| ријед, — говораше неуморно, — и станите за мном.{S} Кад ја приступим и изговорим здравицу и кад |
| } И вама фала, које ви мени наздрависте за мој дуг живот...{S} Ама, браћо моја, шта ће мени жив |
| о турско?</p> <p>— Сведно.{S} Русија ће за инад у Цариград! — узвикну Бошко јаче. — Дође она та |
| /> се мека срца, па му дође да заплаче за овом дјевојком.{S} И он некако чудновато застења...{ |
| Људи су овнови, <pb n="36" /> који трче за звонаром, макар их и у јаму водио...{S} А, ето, и Пе |
| > <p>— Твоја?</p> <p>Обојица прихватише за столице као да ће се потући, те сиромах Перо читава |
| p> <p>— Сјутра.</p> <p>И сви прихватише за чаше, а Данило, од радости, баци капу у вис и поче п |
| ана и лијепе се за образе, око ушију, и за хаљине.</p> <p>— Ово је пасје путовање! — прогунђа Ј |
| Лако бљедило прели му се лицем...{S} И за час се уозбиљи и обледени опет.</p> <p>— А?...{S} А |
| Није пуно, само кад се има.</p> <p>— И за зоб по два гроша, за зоб, — настави Јован брже.</p> |
| јер милостивој власти треба крштеница и за Јефтана Мргудића.{S} Он не може доћи, јер се <pb n=" |
| ’.{S} Имам ја пара, да платим и за те и за се.{S} А теби треба да се шеташ, да се дружиш...{S} |
| потрошит’.{S} Имам ја пара, да платим и за те и за се.{S} А теби треба да се шеташ, да се дружи |
| ни јастука, извалио се ма гдје, макар и за врата, и заспао.{S} Пробудивши се подбуо, мамуран, п |
| нешто лакше одјевена, а лијевом је држи за подвољак.{S} Пред њима, на столици, руменила се вели |
| ad>XI.</head> <head> <hi>Благоје налази за Перу дјевојку.</hi> </head> <p>— А, Бога ти, ђе су в |
| то мене Бог да казни и да ми је удијели за жену? — јекну жалостивно. — Нијесам ни ја отпадник о |
| ог у крошњи с неба бацио, да ме обесели за моја добра дјела.{S} Кад сам преко дана у дућану, је |
| ба...{S} И њу је Бог створио, па ако ни за шта друго, нека барем чува и чисти кућу и рађа ђецу. |
| бе? — запита. — Та нећемо ми вјенчавати за се...{S} А с тобом ће ићи још неко, да ти изабира, — |
| алим задовољни.</p> <p>Стари се дохвати за ухо, као да није добро чуо.</p> <p>— А и хране немам |
| поскочи, драго...</p> <p>Перо се ухвати за кољено и хукну.</p> <p>— Нека га Данило јаше ако хоћ |
| оје пипајући се по џеповима. — Ти плати за обојицу, јер ја немам ситнежа...</p> <p>— Платићу, п |
| Покупивши новце, плавојка се опет врати за њихов сто.{S} Сједе до Пере, поче га миловати по обр |
| . — Њих треба напунити вином и понијети за пута...</p> <p>— И један треба лијепом здравицом да |
| су све сами лопови, па ће те преварити за ситницу, ако те не води познат чојек као ја...</p> < |
| ју четири! — упаде Перо живо. — Четврти за пртљагу.</p> <p>Јефтан га одгурну од себе и удари но |
| ијатељски желимо...{S} И ако желиш чути за наше задовољство, ми смо задовољни к’о нико на свије |
| ријатељу:</p> <p>„.....и ако желиш чути за наше здравље, ми смо фала Богу добро и здраво, к’о ш |
| носи ништа, — шапну стари жени, улазећи за њима. — Видиш, да их је пуно!</p> <p>— А кахву? — пр |
| о није.{S} Чим је сазнао да ће Мара ићи за писара, — за онога танког, дугуљастога писара са род |
| аће, требаће ти, — упаде Перо каскајући за њим. — Ја ћу је извадити, а ја ћу и платити.</p> <p> |
| мрт говораше, осмјехујући се и питајући за Перу.{S} И Перо остаде самац, <hi>сам на св’јету без |
| {S} Перо, као ван себе, у мало не скочи за њом, да је ухвати, да је задржи.{S} На попа је био с |
| ин, намислио женити.</p> <p>— Зап’о сам за око удовици покојног газде Станка, — весело објави о |
| дијете, — а ја сам пош’о да распитујем за ђевојке...{S} Ама ништа!...{S} Ашикују са официрима. |
| од кога.</p> <p>Старац се дохвати руком за стабло и устаде.{S} Лице као да му се одмах разведри |
| је за све вријеме говора био прикривен за вратима и све слушао, провири унутра.{S} Сад је, као |
| га и сакривали свуда (Обрен се сакривао за вреће с пиринчом) и једини Јефтан што му је остао вј |
| слушао, провири унутра.{S} Сад је, као за параду, био обучен у старе, широке хаљине Перине, ко |
| адна шкрипања попова пера, који је, као за инат, хитао, да крштеницу час прије сврши.</p> <p>Ту |
| види своје пропасти, а Јефтан потјерао за њим, труцка на коњу и, као пијан, клима се и повија |
| сна, па отиш’о у чаршију...{S} Ја пошао за тобом на далек пут, а ти мене оставио...{S} Да ми ни |
| а свршио је са довољним успјехом управо за осам година.</p> <p>— Добро притврдио науку, — како |
| у, а, поред тога, не иде за својим него за Периним послом и да је овај, према томе, дужан, брин |
| ..{S} Сам сух хљеб!...{S} А то је тврдо за ваш желудац...</p> <p>— Сведно...{S} За нас је добро |
| {S} Он није имао радње, нити је налазио за вриједно да се мучи са муштеријама и да им се »криво |
| ве.{S} Ономадне сам узео једну и платио за њу петнес’ гроша.{S} Питам: може ли јефтиније, а Чиф |
| вори због тога.{S} К’о да је мени стало за свијетом!{S} Људи су овнови, <pb n="36" /> који трче |
| а смо ми твоји робови, па да пристајемо за тобом.</p> <pb n="94" /> <p>— Ама, брате, јесам ли ј |
| је остао вјеран и још се једнако бринуо за њега.</p> <p>— Жени се, — савјетовао га је поново, у |
| ..</p> <p>И Благоје поче низати примјер за примјером: како су многи странци, не имајући познанс |
| Таворим ’вако с дана на дан, док и смрт за врат...</p> <p>— Жао ми је, — рече Јово, уозбиљивши |
| p> <p>Јово даде знак друговима, да пођу за њим.{S} Пођоше.{S} Полако се прикрадоше до стрикине |
| ко, а ми ћемо прешјутра повести ђевојку за њим, у касабу <pb n="154" /> му, па нек се тамо вјен |
| љила му се иза леђа и старала се, да му за тур од чакшира прикаче некакав чудноват реп: од изре |
| јеч, — дочека Јефтан и снажно га стегну за мишицу. — То би било најпаметније, што си досад урад |
| шан и богат чојек!</p> <p>Перо га дрпну за рукав и, од нестрпљења, поче тапкати ногама, као да |
| преварит’ сада, кад хоћу да удомим Мару за судског писара, ти...</p> <p>Перо више ништа чуо ниј |
| јку!</p> <pb n="13" /> <p>И зграби Перу за руку и силом га повуче вратима.</p> <p>— Јок!{S} Јок |
| ново се враћајући друштву и вукући Перу за <pb n="168" /> собом. — Ишао је по толиким мјестима, |
| гегајући се, пође у једну ћошу, гдје су за омањим столом сједила два човјека, који му изгледаху |
| е могао ни распознати људе, што сјеђаху за столовима, од духанскога дима, који се као дебела па |
| и јој половину лица.</p> <p>— Крштеницу за... за оца покојног, — једва изговори Перо, пребирају |
| је то, — рече тјешећи га и баци четицу за врата. — Не брини ти!{S} Ја ћу теби дат’ своју кошуљ |
| и суморан; ћутао је и само испијао чашу за чашом.{S} Дошло му да пије, много да пије, само да ш |
| ми је лежао сам Перо, јер је Јово одмах за старим изишао некуда, а Јефтан се користио Периним < |
| а сте ми дошли, — живо дочека узевши их за руке и нудећи их да сједну. — Нама је то драго, јер |
| .{S} Тада се шалио са дјецом, чупкао их за косе, показивао им разне слике и пјевао им пјесме о |
| schon...{S} Gleich</foreign>...</p> <p>За час им се на столу зарумени овећа боца изврсна вина. |
| и каже, да се готов и на суду заклети „за своје право“.</p> <p>Перо се не осврну на све то.{S} |
| с вама лијепо живим и ви ме веселите и забављате, што вам никада, ни у гробу, нећу заборавит’! |
| на бради, за час се прибра.{S} Лагано, забацивши кестењаву косу, која јој је падала по челу, о |
| — Баш се тако зовемо...</p> <p>Комесар забиљежи и накашља се.</p> <p>— Ви сте, али, вашими дје |
| а се питају: шта је ово?{S} А и Перо се забленуо, па нити зна: хоће ли изаћи, или ће остати у к |
| ну чисту, моју кошуљу.</p> <p>Данило га забленуто погледа.{S} Погледа и у Јову и чворугу му, ко |
| Стадоше сви и укочише се.</p> <p>Почеше забленуто гледати један у другога, као да се питају: шт |
| S} Прислони се <pb n="128" /> уза зид и забленуто поче мјерити Благоја.</p> <p>— Ама шта то? — |
| га другога...{S} Нигдје никога!..{S} Он заборави на сав свијет, прикупи снагу, размахну и запли |
| ита. — Свога малога Јову не знаш?...{S} Заборавио си ме, а?</p> <pb n="70" /> <p>Стари искриви |
| а је задржи.{S} На попа је био сасвим и заборавио и, кад овај устаде пружајући му крштеницу, за |
| Човјек, у својој муци, бијаше готово и заборавио на Перу и ко зна да ли би га се икако и сјети |
| итељ се био толико заговорио, да је чак заборавио и на вино и тек <pb n="164" /> и кад неко, у |
| вљате, што вам никада, ни у гробу, нећу заборавит’!...</p> <p>— Живиооо!</p> <p>Опет једно <hi> |
| прекида у говору. — Ми, али, не смијемо заборавити ни на случајности прије сто годинах...{S} То |
| , ако мало заспе, макар и на који сахат заборавити своју <hi>заручницу</hi>...{S} Узалуд!..{S} |
| ицирима...{S} Брука једна!...</p> <p>И, забринут, оде из механе.</p> <milestone unit="subSectio |
| е свијет пуно фали.</p> <p>Перо направи забринуто лице и поћута мало.</p> <p>— А нема ли и она |
| — викну Перо и, онако у свима хаљинама, завали се у кревет.</p> <p>— Фала Богу кад смо овђе, — |
| арио весеље читава друштва.{S} Затим се завали на столици, десну ногу метну на сто, међу чаше, |
| вати позивима омладине, — дочека одмах, заваљујући шешир на затиљак — Ја сам вазда рад, да свој |
| био у хавсу...{S} Обиједили ме, да сам заварао некакву ђевојку, измамио јој паре, па је остави |
| пазухом и у рукама неколика сандучића и завежљаја и, тако претоварен као парипче, смијао се без |
| шку поново.— Ето га!</p> <p>— Ето га! — завика још неко.</p> <p>Сви скочише и погледаше уз широ |
| и у њих завиривао.{S} И у кокошињак је завиривао.{S} А она жила искочила му на челу, а искезио |
| итава узбуна.{S} Стрико Васо трчао је и завиривао у све собе.{S} Чак је отварао сандуке, па и у |
| .{S} Чак је отварао сандуке, па и у њих завиривао.{S} И у кокошињак је завиривао.{S} А она жила |
| !{S} Вјетар је пиркао и играо се танким завјесама на прозорима, али њезина глава ни једанпут се |
| ел.</p> <p>Дошавши у собу, одмах спусти завјесе, истјера Данила и леже у постељу.{S} Мислио је |
| АРУ, 1905.</p> <p>ШТАМПАРСКО УМЈЕТНИЧКИ ЗАВОД ПАХЕРА И КИСИЋА.</p> </div> <pb n="2" /> <div typ |
| , газда...</p> <p>Стрико Васо зажмири и заврти главом.</p> <p>— 'Много? — запита подругљиво.{S} |
| роклињати све, почевши од младожење, па завршујући самим собом.</p> <p>Учитељ је, опет, на друг |
| и се, пошто га је добро прегледао. — То завтра буде ганц гут.</p> <p>Па, примивши од Пере награ |
| плати трошак, па да иђемо.</p> <p>Перо завуче руку у џеп и крупан новац остави на столу.{S} Не |
| је и камилавке, босоног газио по мокрој загаситоруменкастој <pb n="31" /> земљи и, држећи голем |
| да му два бича пану управо по обрвама, заглади солуфе, уфитиљи бркове, уштину се за образе, да |
| , — брзо дочека удовица <pb n="51" /> и заглади косу на челу. — Какве су ми сад ђевојке?...{S} |
| ово што исколачи очи, чим је угледа.{S} Загледа се у њу и, док је стајала, није на другу страну |
| и браду, приступи ближе Пери и добро му загледа у очи.</p> <p>— А зар и то тражи власт? — запит |
| а, — весело објави он Пери грлећи га. — Загледали се, замиловали се и брже ћемо се вјенчати.{S} |
| ом Пери, који се бијаше толико збунио и загледао у њу, да није знао који ће филџан прихватити, |
| тада се одвоји од ње, и хтједе јој боље загледати у очи и лице и... јао... он само угледа дугач |
| сачека док се Милка са Обреном добро не заговори.{S} Није волио да га они чују.{S} С тога се не |
| те грају...</p> <p>Учитељ се био толико заговорио, да је чак заборавио и на вино и тек <pb n="1 |
| ијевтиши му прстом.</p> <p>А Перу нешто заголица.{S} Као живо нешто да се помаче у њему и свом |
| е!{S} Свршено је! — након непуна сахата заграја Благоје, утрчавши у собу, па поче грлити Перу и |
| ијед пошло!</p> <p>— Живили младенци! — заграјаше сви, грлећи Перу.</p> <p>Јефтан се прислони р |
| и поче точити вино.</p> <p>— Сретно! — заграјаше сви...</p> <p>Пушке запуцаше.</p> <p>А учитељ |
| емо му бити сватови!</p> <p>— Хоћемо, — заграјаше и остали и куцнуше се чашама. — Ми ћемо му би |
| кљокао се на земљу..</p> <p>— Шта би? — заграјаше сви притрчавајући му. — Шта је?</p> <p>Перо н |
| е ли зашто?</p> <p>— Зашто?{S} Зашто? — заграјаше готово сви, очекујући нешто необично, нешто ч |
| и најдража и најмилија пријатеља, који, загријани вином и необично расположени, тек што му назд |
| него што је Перо могао што изговорити, загрли га и притиште на прса.</p> <p>— Нек вам је сретн |
| ресијече га она живо и пружи руку да га загрли. — Ја хоћу...</p> <p>— Да ми даш Милку, — доврши |
| ну сину лице и, од радости, умало га не загрли.</p> <p>— А хоћеш ли да те ја курталишем? — запи |
| згуби и наду, да ће икада у својој кући загрлити своју женицу и, у тихе љетње вечери, напајајућ |
| иооо!</p> <p>Сви устадоше иза стола.{S} Загрлише се и почеше љубити, као оно о Божићу.{S} А сва |
| во.</p> <p>— У неђељу!</p> <p>И опет се загрлише и почеше љубити.{S} А Данило тек се сада увјер |
| д мене?</l> </quote> <p>— Живио! — опет загрмише сви, <pb n="7" /> не пуштајући га да допјева. |
| је ишла попадија, дебела, угојена жена, загрнутих рукава и раздрљених прсију и, носећи овелику |
| ле и чудновато се црњаху испод бијелих, загрнутих рукава од кошуље.{S} Поп је, без мантије и ка |
| е полетити.</p> <p>— Нема Томе! — викну загушено, приближујући им се. — Нема Томе, нема кола, н |
| дрветом, у дну села.{S} Јак, несносан, загушљив мирис ударао је из испуцале земље и спржене тр |
| раве бије чудна врућина <pb n="67" /> и загушљив, готово смрдљив задах...{S} Ни птица да пролет |
| pb n="67" /> и загушљив, готово смрдљив задах...{S} Ни птица да пролети, ни зец да шушне, ни ни |
| застаде мало.{S} Смрдљив, тежак, топао задах омахну га изнутра, те мораде окренути главу и ода |
| се између солдачких редова, који су је задиркивали.</p> <p>Дође и до Перина стола.</p> <pb n=" |
| обарице и сва служинчад хотелска, па га задиркују и пецкају, грохотом се смијући, ако каткада, |
| о.{S} Ту је стајала домаћица, ознојена, задихана, раздрљена, са крупним црвеним пјегама на лицу |
| мајсторије и показивати, како зна и на задњим ногама стајати.{S} Перо премрије од страха.{S} П |
| "152" /> <p>Но није честито ни допјевао задњу ријеч, кад, кроз ходник, почеше одјекивати нечији |
| обојица, потпуно задовољни.{S} Благоје задовољан ради добре вечере, а Перо задовољан што је у |
| оје задовољан ради добре вечере, а Перо задовољан што је у туђему мјесту нашао овакога пријатељ |
| ени се у кућу радују, — избаци, потпуно задовољна, што је могла ово <hi>скнадити</hi> као у пје |
| се до касно у ноћ и сви су се растајали задовољни.</p> <p>Најпошље Перо стиште срце и чврсто од |
| кад смо у тебе...{S} Ми смо и са малим задовољни.</p> <p>Стари се дохвати за ухо, као да није |
| желиш чути за наше задовољство, ми смо задовољни к’о нико на свијету.{S} Моја Стака, Бог јој д |
| и.</p> <p>Растадоше се обојица, потпуно задовољни.{S} Благоје задовољан ради добре вечере, а Пе |
| ујући се што је постао тако разговоран, задовољно се поглади по брковима.</p> <p>— Треба, треба |
| све дознамо путем истраживањах, — рече задовољно. — Ми имамо наше људе, који нам, али, све дос |
| сваковрсни беспослењаци, па сви пију и задовољно гледају у четири лијепе свирачице, <pb n="24" |
| то их је тада рекао оцу.{S} Весели отац задовољно се насмија <pb n="21" /> и поче обигравати ок |
| епо су га поздрављали, а истјерани отац задовољно је трљао руке и трчао од пријатеља до пријате |
| и желимо...{S} И ако желиш чути за наше задовољство, ми смо задовољни к’о нико на свијету.{S} М |
| угледа.{S} Наточи у чашу и, са особитим задовољством, посматраше, како по површини искачу мале |
| а сестра Милкина него мати.{S} Она сама задржа Перу, а Обрена остави Милки.</p> <p>— Данас си н |
| се зауставити, макар што их је удовица задржавала и нудила их још једном кахвом.</p> <pb n="50 |
| учнице, није могао лако ухватити и дуже задржати, а, осим њега, Обрен му је изгледао као најдос |
| ло не скочи за њом, да је ухвати, да је задржи.{S} На попа је био сасвим и заборавио и, кад ова |
| ти свега што је синоћ Благоју рекао, па задрхта.</p> <p>— А видите, — настави комесар, — није л |
| рну га њојзи.{S} Пруживши јој бакшиш он задрхта као шибљика и пољуби је у образ.</p> <p>Покупив |
| могаде више да се одржи. <pb n="147" /> Задрхташе му и ноге, поклецнуше кољена и он сједе, упра |
| јавља по овој врућини? — осијече Јово, задухан. — Најпошље и не треба нам нико, кад нас ево на |
| и мирно, за пошљедњим коњем.{S} Обојица задуханили, па се упустили у разговор:</p> <p>— Благо т |
| е к’о бајаги стидиш?{S} Што гођ ти срце зажели ти само ишти, к’о у својој кући.</p> <p>И опет с |
| адим?</p> <pb n="127" /> <p>— Ама ја се зажелио куће, — упаде Данило.</p> <p>— Вратићеш се.</p> |
| _C13"> <head>XIII.</head> <head>Перо се зажелио куће.</head> <p>Трећега јутра апсанџија пусти П |
| ма је то драго, јер смо саме, па смо се зажељеле друштва...{S} Наточи им, Милко, кахву.</p> <p> |
| ом. — Пуно, газда...</p> <p>Стрико Васо зажмири и заврти главом.</p> <p>— 'Много? — запита подр |
| <p>И, не сачекавши да се Перо одбрани, зазвони у звонце.</p> <p>— Водите га у затвор, — рече п |
| м улицом.{S} Увуче руке у џепове и поче зазјавати, гледајући у велике двокатнице и трокатнице и |
| рик.{S} Издигнута рука клону јој, брада заигра, очи се наводнише.{S} Перо, преплашен, хтједе јо |
| о да би некога у земљу да сатјера.{S} И заигра му брада, а очи се зацаклише.{S} Очас препознаде |
| ву и чупка ресе на бошчи.</p> <p>У Пери заигра срце.{S} Он га притиште објема рукама, а дах зау |
| езати као да се кези на кога; десно око заигра му.</p> <p>— Ти мени рече да сам будала?{S} Ти! |
| еданпут испусти чудан крик.{S} Брада му заигра, на челу му искочи дебела, модра жила и придаде |
| пита стари весело, а прсти му још живље заиграше. — Је ли красно?{S} Љевшега а јефтинијега нема |
| /p> <p>— А шта си потље радио? — дочека заинтересовани Перо. — Зар нијеси мог’о наћи посла?</p> |
| е четврти пут -ступио у попову авлију и заискао крштеницу, за мало те није главу изгубио.{S} Љу |
| гоје доведе блесастога Перу (јер је сад заиста, опазивши овако друштво, блесасто изгледао) за ј |
| у зачуђенога Данила као да би у њега да заиште савјета.</p> <p>— Ама што тако брзо? — запита. — |
| е сложише.{S} Узеше дивит и хартије, те заједнички написаше учитељу писмо, у коме учтиво замоли |
| "163" /> ту била сва три Перина јарана, заједно са учитељем, удовицом Стаком и толиким другима. |
| љаше нешто...{S} Готово да и он заплаче заједно са Данилом!...{S} Није шала удаљити се, сам сам |
| > <p>— Прилично.</p> <p>— Па вечераћемо заједно! — весело кликну Благоје. — Знам ја, ђе <pb n=" |
| де Благоје указујући на Перу. — Он је и закаснио док се уредио, јер се у пунца не долази неуређ |
| а враћајте жито!...{S} Одмах!...{S} Ако закасните, биће још скупље..</p> <p>Сељаци оборише глав |
| У шест сати — одговори Перо. — И немој закаснити.</p> <p>Растадоше се обојица, потпуно задовољ |
| } Удовица се чак и карамфилом, иза уха, закитила и лице превукла танким руменилом, те би се, го |
| се под дуд на старчеве кесе и варка као заклан.</p> <p>— Не питај јесу ли гладни и не износи ни |
| лије, испод широке мурве, која је собом заклањала половину мале, скромне кућице, чија је бјелин |
| оходе.</p> <pb n="28" /> <p>Наравно, да заклетву никако није могао одржати, — био је и сувише с |
| гледали“ и каже, да се готов и на суду заклети „за своје право“.</p> <p>Перо се не осврну на с |
| ично се заклињао, да ће бити уредан.{S} Заклињао се и да ће претрести и уредити кућу и све ства |
| свијету, бијела и мрка.{S} И обично се заклињао, да ће бити уредан.{S} Заклињао се и да ће пре |
| гунђа Перо, затварајући врата за њима и закључавајући их. — Само да ја умакнем комесару, а ви г |
| Име.{S} А како га је прославио и шта се закључило иза ручка, то смо у почетку изнијели.</p> </d |
| Камо срећа да сам мртав, па да ме данас закопајете, — рече Перо готово наричући. — Така је моја |
| ма посла без рата...{S} Кад се царевине закрваве, онда се проспу паре и ми трговци дахнемо душо |
| е па климата њима и плаче.{S} Очи му се закрвавиле, образи помодрили, а каљаве сузе циједе се н |
| лу.{S} Читаве степенице испунила собом, закрчила пролаз, а степени се чисто повијају под тежино |
| у канту са водом, стењући и отхукујући, залијевала је кукурузе.</p> <p>Опазивши Перу обоје заст |
| јави он Пери грлећи га. — Загледали се, замиловали се и брже ћемо се вјенчати.{S} Добра је, зла |
| тако се читава соба освјежи и чудновато замириса.{S} Лагано, стидљиво, оборених очију и руменећ |
| ар може бити још пресуда? — запита Перо замирући од страха и блиједећи. — Зар није <pb n="149" |
| ну Перо.</p> <p>— Ни ти.</p> <p>Перо се замисли.</p> <p>— А је ли долазио доктор? — запита шапа |
| ан, нијесам се преварио.</p> <p>Перо се замисли.</p> <pb n="144" /> <p>— Ама да они не траже Др |
| абе П...</p> <p>Јован остави лулу и као замисли се.{S} Поче нешто у себи рачунати, погледајући |
| ш...</p> <pb n="126" /> <p>Перо се мало замисли, па најпошље слегну раменима.</p> <p>— Добро, б |
| ми је казала.</p> <p>Обојица као да се замислише и не проговорише више ни ријечи.</p> <p>У дру |
| куњати јој на голим њедрима, као што је замишљао.{S} Од велике бриге поче му се и коса шарати и |
| ван, старајући се, да изгледа озбиљан и замишљен. — Ја к’о кириџија виђео сам много, ама ти ћеш |
| p> <p>Јефтан увуче руке у џепове и поче замишљено ходати око дрвета.</p> <p>— А има ли коња у с |
| >Јефтан се прислони раменом уз прозор и замишљено поче добовати прстима по стаклу.</p> <p>— А к |
| аве у кући.</p> <p>Јефтан махну руком и замоли га да не говори даље, како не би својим жалостив |
| а. — Ако учитељу не буде криво, њега да замолимо.{S} Он је учио, па зна да везе...</p> <p>— Ја |
| учио, па зна да везе...</p> <p>— Ја би замолио још кога, — уплете се Обрен, који је и сам воли |
| и написаше учитељу писмо, у коме учтиво замолише »да се потруди, ако му није тешко, и да дође, |
| екну поп и измахну шаком, да Пери намах замрије ријеч у грлу. — Муч’ поганове!{S} Ти си мене шћ |
| ши се подбуо, мамуран, помућених очију, замршених бркова и косе, љутио се на себе и на свакога. |
| <p>— Ја бих... ама пос’о и дангуба... — замуца Обрен. — А... осим тога... не знам колика ће бит |
| и мучи.</p> <p>— Нећеш га, зар, дат’ на занат? — — упита Аћим мекше.</p> <p>— Јок.{S} Послаћемо |
| е сузе.{S} А Перу то разоружа, те одмах занијеми.{S} Што је хтио рећи и протестовати против ове |
| радиш, зете?{S} Какво ти је, да речемо заниманије? — запита изненада, положивши руке на кољена |
| тати <title>Свето Писмо</title> и разне занимљиве књиге, као што су: <title><hi>Црни листови</h |
| стиште је на прса, и, склопивши очи од заноса, пољуби је...{S} А тада се одвоји од ње, и хтјед |
| ико љепши нема! — настави Јефтан некако заносно, — и он је, браћо, пред свима нама проси...</p> |
| оле богме, — опет дочека Перо и, као са заносом неким, настави: — И ја сам им’о једну краву, па |
| Тако, брате, тако! — ускликну са неким заносом. — Сједницу, па да гласамо.{S} Ако треба још ко |
| ло. — Ама <hi>он</hi>...</p> <p>— Он је зао?</p> <p>Она уздахну, а не одговори ништа.</p> <p>— |
| и друг Перин, намислио женити.</p> <p>— Зап’о сам за око удовици покојног газде Станка, — весел |
| и даде послужитељу да однесе.{S} Затим запали цигар и, добујући прстима у прозор, очекиваше ко |
| } Само ми немојте духанити, да се не би запалила слама...{S} С тога вам не дам ни свијеће...{S} |
| итељ му је тукао главом о таблу да боље запамти и другови су му показивали и теглили га за уши |
| а трном повучеш по њој, не би имало шта запети.{S} Оне слике са голишавим швабицама (а ти плахо |
| е по челу.</p> <p>— У мене је све овдје записано! — викну и узе чашу вина. — Драги жениче и нев |
| екао „<hi>нећу</hi>“.</p> <p>— Је ли? - запита стари весело, а прсти му још живље заиграше. — Ј |
| у окрену у страну.</p> <p>— Вас ист? —- запита доктор, ступајући у собу. — Какво полесно?</p> < |
| не одговори ништа.</p> <p>— Мучи ли те? запита он.</p> <p>Она не одговори.</p> <p>— Како те држ |
| ђе.</p> <p>— А зар не може без мене?- — запита Перо поплашено. — Шта ћу ја?</p> <pb n="64" /> < |
| lang="de">Was wunschen Sie</foreign>? — запита их млад, вижљаст келнер, који као да испод земље |
| e">Was haben Sie zum Essen</foreign>? — запита Благоје мргодећи се и као гунђајући нешто. — <fo |
| </p> <p>— А је ли далеко ваша касаба? — запита.</p> <p>— Далеко богме, — дочека Перо брзо. — Им |
| ну још гласније.</p> <p>— Чија крава? — запита неко из авлије.</p> <p>— Игњате, гони краву Фили |
| .</p> <p>— Хоћемо ли сад виђети кога? — запита Јефтан, пошто су изашли из гаја и стигли до неко |
| , по Богу, зар може бити још пресуда? — запита Перо замирући од страха и блиједећи. — Зар није |
| и.</p> <p>— Мираза?{S} Носи и мираза? — запита.</p> <p>— И мираза, — нагласи Благоје јаче. — Он |
| могу дати, могу...</p> <p>— А кирија? — запита Јефтан.</p> <p>— Није скупа...{S} На коња по фор |
| b n="49" /> <p>— А оно је ваша слика? — запита удовицу, након дуже почивке.</p> <p>— Наша.</p> |
| еђена.</p> <p>— А што га не би учила? — запита. — Млад је он, па још не зна како се кућа кући.. |
| рипали.</p> <p>— А је ли стрико дома? — запита. — Шта ради?</p> <p>Игњат као да не чу добро.{S} |
| они не траже Другога Перу Карантана? — запита. — Да не траже каква, чијем је оцу име Марко јал |
| ро се прекрсти.</p> <p>— А сапутнина? — запита као кроз плач.</p> <p>— Па нијеси ли ти са Стако |
| p> <p>— А нема ли и она каква писара? — запита.</p> <p>— Нема.</p> <p>— А не даје њезина мати к |
| тово крвнички.</p> <p>— А што сјутра? — запита набусито. — Јесам ли ја, брате, један телеграф?{ |
| — А треба ли теби, Обрене, крштеница? — запита га, улазећи у дућан, јер није знао чиме би памет |
| ступи Јефтану.</p> <p>— Шта ћемо сад? — запита. — Зар се не мицати никуд више из овог пакла?</p |
| а се.</p> <p>— Како ће бити без тебе? — запита. — Та нећемо ми вјенчавати за се...{S} А с тобом |
| у мору...</p> <p>— А јенглеске лађе? — запита Алекса озбиљно.</p> <p>— Шта лађе?{S} Какве лађе |
| S} Какво ти је, да речемо заниманије? — запита изненада, положивши руке на кољена и пипкајући п |
| је руке.</p> <p>— А камо се ти прије? — запита га пријекорно. — Толико година па да нам не дође |
| гурну.</p> <p>— Је ли љепша од Стаке? — запита.</p> <p>— Бре Стака је горска вила! — дочека Пер |
| — А, Бога ти, ђе су вам овђе ђевојке? — запита Перо Благоја, кад су се, друго јутро, састали и |
| ар још?{S} Није ти необично без жене? — запита.</p> <p>— Јес’, — упаде Перо уздахнувши. — Тешко |
| еда.</p> <p>— Мене да водиш?{S} Мене? — запита готово грубо.</p> <p>—- Перу Карантана морам вод |
| <p>— Што обрука ’вако и себе и мене? — запита, бјесомучно дрмајући њиме. — Што не каза да се н |
| ну рукама.</p> <p>— Зар не знаш мене? — запита. — Свога малога Јову не знаш?...{S} Заборавио си |
| и ти.</p> <p>— А можеш ли ти Обрене? — запита Јефтан и не гледајући на Данила. — И ти си Перин |
| се му се у лице.</p> <p>— А вјенчање? — запита. — Како ћемо с њиме?</p> <p>Перо се такођер одуп |
| >— У које доба да дођем сјутра по те? — запита.</p> <p>— Рано...{S} У шест сати — одговори Перо |
| <pb n="78" /> <p>А ђе си ти, Игњате? — запита Јово приближујући му се. — Зар си жив, болан?</p |
| леда госте. — А што ви још не шетате? — запита их. — Шетња је здрава...</p> <p>— Шетали смо дос |
| погледа по свима.</p> <p>— Шта ћете? — запита шиштајући. — Ко сте ви?</p> <p>— Ево ти дошли, — |
| > <p>Алекса уздахну.</p> <p>— Шта ће? — запита тужно. — Превариће њих обје Швабо и ето ти шта ћ |
| н се мало намргоди.</p> <p>— А треће? — запита брзо.</p> <p>— Нек није дуга језика,</p> <p>Јефт |
| ез удари на Русију к’о што овђе пише? — запита. — То ти је, видиш, једна дипломација...</p> <p> |
| удово, сједе.</p> <p>— Ама ко сте ви? — запита јаче.</p> <p>Јово се засмија и пљесну рукама.</p |
| нам причати и сад.</p> <p>— Геновеви? — запита онај зачуђено. — Каква је то земља?...</p> <p>— |
| о столу.</p> <p>— Па шта велите људи? — запита први Јефтан мало уобљеним, свечанијим гласом, гл |
| /p> <p>— Ама да се нијесте преварили? — запита опет, крстећи се. — Шта ћу им ја?</p> <p>— Ако т |
| > <p>— А?...{S} А то су ти пријатељи? — запита хладно и презривим погледом премјери их обојицу. |
| образима, устима.</p> <p>— А како си? — запита Јово, покушавајући да се отме. — Јеси ли здрав?< |
| ива. — Ти си зар?</p> <p>— А како си? — запита Јово прилазећи му руци. — Јеси ли здраво?</p> <p |
| главе до пета.</p> <p>— А што ће ти? — запита мргодно. — Ко у ова доба вади крштеницу?</p> <p> |
| ки.</p> <p>— А хоћемо ли дуго остати? — запита готово шапатом. — Ја не могу...{S} Ја ћу само ма |
| неко ми рече, да ћете ви сјутра ићи? — запита. — Сјутра одма!</p> <p>Они се зачуђено згледаше. |
| <p>— А хоћеш ли да те ја курталишем? — запита. — Послушај мене, па се не бој никога!</p> <p>— |
| о, сви, да је паметно да се ја женим? — запита и опет се укочи као да се слика.</p> <pb n="12" |
| и.</p> <p>— А шта сам ти ружно рек’о? — запита зачуђено.</p> <p>— То ја знам, — окоси се Благој |
| га себи.</p> <p>— А јеси ли вечер’о? — запита га.</p> <p>— Нијесам, — одговори Перо. — Не знам |
| ведри.</p> <p>— Па што си онда дош’о? — запита. — Што си дош’о, кад не иштеш ништа?</p> <pb n=" |
| ири и заврти главом.</p> <p>— 'Много? — запита подругљиво.{S} А што нијеси каз’о да ти је много |
| савјета.</p> <p>— Ама што тако брзо? — запита. — Каква је преша била?</p> <p>— Гвожђе се кује |
| , дахћући од умора. — А ђе си ти био? — запита, затим, Перу, мргодећи се и гледајући га оштро.< |
| обојицу...</p> <p>— Ама шта је било? — запита Јефтан, који се никако није могао разабрати. — К |
| мјерити Благоја.</p> <p>— Ама шта то? — запита као без свијести. — Како то?</p> <p>— Па испроси |
| се пробудио!</p> <p>— А ко ти је то? — запита Перо зачуђено, угледавши крупна, мрка полицајца, |
| еде на њих.</p> <p>— Читаш ли ти што? — запита Перу након дуге, врло дуге почивке, пошто га је |
| лат...</p> <p>— Шта велите ви, браћо? — запита <pb n="62" /> Јефтан, окренувши се друговима. — |
| сли.</p> <p>— А је ли долазио доктор? — запита шапатом.</p> <p>— Није.</p> <p>— Није га нико ни |
| >— Колико мислиш остати овђе код нас? — запита изненадно Перу. — Нећеш зар брзо крећати?</p> <p |
| уцка по челу.</p> <p>— Шта ћеш данас? — запита га изненађени поп, који тек што бијаше устао и п |
| очи.</p> <p>— А зар и то тражи власт? — запита.</p> <p>— Не иште... не тражи... — опет <pb n="3 |
| рвета.</p> <p>— А има ли коња у селу? — запита шапатом.</p> <p>— Има, — одговори Данило покуњен |
| војку знаш ли, ама честиту и поштену? — запита јаче.</p> <p>Благоју испаде цигар из зуба и прсн |
| ти је ту мјесто?</p> <p>— Па куд ћу? — запита Данило набусито. — Хоћу ли у воду јали у гору?</ |
| упознали. — Хајде.</p> <p>— А ђе ћу? — запита Перо, гледајући га зачуђено.</p> <p>— Ђе ћеш?... |
| и ти, да одмах у неђељу пођемо у њих? — запита Перо журно.</p> <p>—- Пристајем.</p> <p>Перо му |
| Наш’о је што је тражио!</p> <p>— Баш? — запита Јово не вјерујући. — Је ли истина?</p> <p>— Баш, |
| о сто.</p> <p>— А шта не дозвољаваш? — запита Благоје тихим, меким гласом, као да разговара са |
| еда Перу попријеко.</p> <p>— Шта ћеш? — запита не баш најљубазније. — Шта тражиш?</p> <p>Перо с |
| ине, ако Бога знаш!</p> <p>— Цо хћеш? — запита зачуђени доктор, уступајући пред њим. — Цо?</p> |
| де се низ браду.</p> <p>— Што плачеш? — запита изненађени Перо, а у срцу му нешто штрецну, као |
| сколачи очи.</p> <p>— А зар не пишеш? — запита.</p> <p>— Баталио сам то, — безбрижно одговори Б |
| рену се Јови.</p> <p>— Шта ти мислиш? — запита.</p> <p>— Најљепша је, ако је млада и лијепа! — |
| е?</p> <p>— Јесте ли ти Перо Карантан?— запита полицајац набусито, одгурнувши Данила и приближу |
| мо ти жена? — једва се прибра Јефтан да запита, приближујући му се и хватајући га за руку. — Ка |
| е поћи на пут и куда? — као да сам себе запита. — О тома треба добро размислити.</p> <p>— Нема |
| p> <p>— Је ли вам ово сестра? — шапатом запита Перо домаћицу, гледајући у придошлицу. — Ко је о |
| p>— Је ли поп код куће? — некако сурово запита уплашену слушкињу, кад стиже до попових врата и |
| p> <p>— А-а није ми ту Јово? — промукло запита.</p> <p>— Није, — одговори Перо преплашен. — Што |
| анас...</p> <p>— Зар данас? — постиђено запита удовица, оборивши очи, и опет се својим раменом |
| езе“.</p> <p>— Цо то јест? — пријекорно запита доктор, окрећући се Пери. — Во ист полесно?</p> |
| — рече брзо, не допуштајући да га Перо запита. — Ово носим мојој изабраној, да пробира некакве |
| > <p>— Таки ли си ми пријатељ? — љутито запита Благоја пред вратима.</p> <p>— Ову ли си ми срећ |
| мо жена?</p> <p>— Која жена? — блесасто запита Перо. — О каквој ми жени говориш?</p> <p>— Па је |
| цу, зачуђено га погледа и као да хтједе запитати: а шта ће то?...{S} Ипак се некако прибра, изв |
| о у очи.</p> <p>— Ја ћу те нешто крупно запитати, — рече, — ама тако крупно да би те могла кап |
| почело топити...{S} Дође му, чак, и да запјева, те полако, тихо, поче циједити кроз зубе своју |
| , десну ногу метну на сто, међу чаше, и запјева.</p> <quote> <l>Фалио се жути лимун крај мора,< |
| овој гунгули.</p> <p>Благоје застаде и заплака од радости.{S} Баш му сузе полетише низ образе. |
| ти му се звала Ана.{S} Причају, да није заплакао кад се родио, као што обично заплаче свако диј |
| кроз врата, па као да размишља: или би заплакао, или се засмијао?</p> <p>— И сад одма да се же |
| им гласом, као дијете које се спрема да заплаче.</p> <p>Перо Карантан збуни се.{S} Хтио би да п |
| b n="86" /> се мека срца, па му дође да заплаче за овом дјевојком.{S} И он некако чудновато зас |
| а размишљаше нешто...{S} Готово да и он заплаче заједно са Данилом!...{S} Није шала удаљити се, |
| е заплакао кад се родио, као што обично заплаче свако дијете.{S} То му управо, није ни падало н |
| а сав свијет, прикупи снагу, размахну и заплива према њој.{S} Хита, јури, а дрхће од чежње и на |
| ој води, плива и осјећа, како га таласи запљускују и драгају ода свих страна...{S} И као вјетар |
| те у Данилову косу, затресе му главом и заповиједи да изађе из собе.{S} Данило исплази језик и |
| >!...{S} Ја слушам свако питање и сваку заповијест, — дочека.</p> <p>— Знаш ли ти овђе какву ђе |
| Бојим се само да ме не уфате, јер су ми запријетили, да ће ми је довести амо на вјенчање...</p> |
| шље Перо стиште срце и чврсто одлучи да запроси.{S} Што је више ишао њима, самовање му је поста |
| Сретно! — заграјаше сви...</p> <p>Пушке запуцаше.</p> <p>А учитељ поче здравицу...</p> </div> < |
| ашином, те је соба много сличила каквој запуштеној механи, гдје се газда једном у недјељи дана |
| а зет треба да ме слуша...{S} Нећу га, зар, ја учити како ће управљати женом, к’о што га ти уч |
| нека се други мучи.</p> <p>— Нећеш га, зар, дат’ на занат? — — упита Аћим мекше.</p> <p>— Јок. |
| аре, напукнуте филџане.{S} Ненавикнута, зар, да служи оволико гостију застидила се и збунила.{S |
| и по селих сте свраћали...{S} Мислите, зар, на буну или што слично?</p> <p>Перо опет испусти н |
| знао да има још дјеце у школи, па неће, зар, ни њему горе бити него ли је њима.</p> <p>— Бије л |
| ујући. — Зар он да умре?{S} Несретниче, зар нијеси могао одма да нађеш доктора?</p> <p>Па се ок |
| рна јали бијела.</p> <p>— Ама, по Богу, зар може бити још пресуда? — запита Перо замирући од ст |
| — Толико година па да нам не дођеш!{S} Зар ти то ваља?</p> <p>— Па ево ме сад, — одврати Јово |
| послове! — викну. — Шта ти знаш? ..{S} Зар Данило не може пјеше ићи?</p> <p>Данило обори главу |
| у очи полетити. — Бјежи од мене!...{S} Зар сам те ја за то лијепо примала?...{S} И зар ти је т |
| о је будаласто одлучио да се жени...{S} Зар баш да се жени?...{S} И што да се жени?...{S} Да уд |
| Има, брате, још људи који путују...{S} Зар смо ми мимо свијет к’о отпадници какви?..{S} И зар |
| то нарушавање јавнога реда и мира?..{S} Зар се може допустити такими ријечими наносити повреду |
| мрко је гледајући. — Ја нисам крив..{S} Зар ја нисам каз’о да је слађа телетина од говедине?</p |
| и да својом крвљу храни сеоске бухе.{S} Зар се не би оне могле хранити без његове крви?{S} И за |
| пунац и пуница. — Какав је то пос’о?{S} Зар тако ваља?</p> <p>— Оставите ме.{S} Имам посла. — о |
| ану.</p> <p>— Шта ћемо сад? — запита. — Зар се не мицати никуд више из овог пакла?</p> <p>Јефта |
| о? — осијече Обрен оштро и испрси се. — Зар она није твоја?{S} И зар сада њу мислиш преварити?< |
| ш? — прекори га Перо приближујући се. — Зар ти је ту мјесто?</p> <p>— Па куд ћу? — запита Данил |
| те? — запита Јово приближујући му се. — Зар си жив, болан?</p> <p>Стари Игњат разврати вилице и |
| — осијече Перо, па се и он намргоди. — Зар и теби да дајем рачуна?</p> <p>— А ко ће те питати |
| Перо замирући од страха и блиједећи. — Зар није <pb n="149" /> мало, што сам прав-здрав три да |
| у? — узвикну Перо готово декламујући. — Зар он да умре?{S} Несретниче, зар нијеси могао одма да |
| ариград, чојече? — дочека подругљиво. — Зар не знаш, да је то турско?</p> <p>— Сведно.{S} Русиј |
| а промуца Перо гледајући је зачуђено. — Зар је Милка Обренова?</p> <p>— Његова, његова сам ја! |
| биће се, ако Бога знаш, — упаде Перо. — Зар им не видиш столице у рукама?</p> <p>— Ништа бит’ н |
| радио? — дочека заинтересовани Перо. — Зар нијеси мог’о наћи посла?</p> <p>— Опет сам био у ха |
| ну Данила за мокру, разбарушену косу. — Зар је Томо сам на свијету?</p> <p>— А ђе су друга кола |
| ц... и да ми пресудиш данас...</p> <p>— Зар данас? — постиђено запита удовица, оборивши очи, и |
| е и блесасто погледаше Данила.</p> <p>— Зар? — гракнуше у један глас.</p> <p>— Нема га, — одгов |
| во се засмија и пљесну рукама.</p> <p>— Зар не знаш мене? — запита. — Свога малога Јову не знаш |
| м будала?{S} Ти! — узвикну бијесно. — А зар има више будале од тебе?</p> <p>Као по команди сви |
| — Перо треба одмах да пође.</p> <p>— А зар не може без мене?- — запита Перо поплашено. — Шта ћ |
| о.</p> <p>Перо исколачи очи.</p> <p>— А зар не пишеш? — запита.</p> <p>— Баталио сам то, — безб |
| ри и добро му загледа у очи.</p> <p>— А зар и то тражи власт? — запита.</p> <p>— Не иште... не |
| е, — одговори Перо као кроз плач, — ама зар сам ја пророк, па да му знам нарав...{S} И какав ми |
| ико ни звао?</p> <p>— Није.</p> <p>— Па зар да нам друг умре у путу? — узвикну Перо готово декл |
| сам те ја за то лијепо примала?...{S} И зар ти је тако поштење?{S} Пријатеља свога шћео си да п |
| мимо свијет к’о отпадници какви?..{S} И зар сам ја један међед, па да немам своје памети и не з |
| и испрси се. — Зар она није твоја?{S} И зар сада њу мислиш преварити?</p> <p>— Невјерниче један |
| оне могле хранити без његове крви?{S} И зар он није могао лежати мирно у својој соби на своме м |
| ра се по лицу, као да се умива. — Ти си зар?</p> <p>— А како си? — запита Јово прилазећи му руц |
| ивим погледом премјери их обојицу. — То зар?</p> <p>— Ово су.</p> <p>— А имају ли и они пара?</ |
| д нас? — запита изненадно Перу. — Нећеш зар брзо крећати?</p> <p>— Неколико дана, — одговори Пе |
| вила! — дочека Перо брзо. — Она је к’о зарђала пара, а Стака к’о жути дукат!...{S} Волио би са |
| и хвалећи Перу, поп, из некакве старе, зарђале кутије извади велике, чађаве наочари, натаче их |
| жемо.</p> <p>— Можемо!</p> <p>— И да се зарекнемо, да друг друга неће на путу изневјерити, док |
| рити, док су нам главе читаве.</p> <p>— Заричемо се.</p> <p>— И сјутра да кренемо!</p> <p>— Сју |
| oreign>...</p> <p>За час им се на столу зарумени овећа боца изврсна вина.{S} Благоју синуше очи |
| чим је опазио како се презагријана пећ заруменила и како се, на маломе асталчићу, чиста препеч |
| ји се готово није ни растављао од своје заручнице, није могао лако ухватити и дуже задржати, а, |
| ар и на који сахат заборавити своју <hi>заручницу</hi>...{S} Узалуд!..{S} Мучио се ништа мање, |
| рукама, окопавао кукурузе, што их је ту засадио.{S} Иза њега је ишла попадија, дебела, угојена |
| Sie</foreign>? — наручи, пошто се мало засити. — <foreign xml:lang="de">Aber schnell</foreign> |
| ра опет све пуно.{S} За свима столовима засјели поднапити солдати и други, сваковрсни беспослењ |
| а као презрела трешња, па развуче лице, засмија се и одмахну рукама.</p> <p>— Немамо ми чисте к |
| дочека Милка и, окренувши се у страну, засмија се.{S} Обрен пође за њом, па се засмија и он... |
| засмија се.{S} Обрен пође за њом, па се засмија и он...{S} Зауставише се <pb n="48" /> крај вра |
| сети дан у Цариград...</p> <p>Алекса се засмија.</p> <p>— Какав Цариград, чојече? — дочека подр |
| о сте ви? — запита јаче.</p> <p>Јово се засмија и пљесну рукама.</p> <p>— Зар не знаш мене? — з |
| .. млађи.</p> <p>— Хахаха, — блажено се засмија Перо, гледајући јој у ону рупицу на бради. — А, |
| n="64" /> <p>Јефтан оступи од прозора и засмија се.</p> <p>— Како ће бити без тебе? — запита. — |
| ао да размишља: или би заплакао, или се засмијао?</p> <p>— И сад одма да се жениш.{S} Сад! — др |
| извалио се ма гдје, макар и за врата, и заспао.{S} Пробудивши се подбуо, мамуран, помућених очи |
| е и поче мислити о Јоки.</p> <p>Ту је и заспао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У јутру |
| .</p> <p>Грдећи Благоја једва је некако заспао.</p> <p>И снијевао је један чудан сан.</p> <p>Ка |
| у постељу.{S} Мислио је да ће, ако мало заспе, макар и на који сахат заборавити своју <hi>заруч |
| јзи.</p> <p>Ступивши на врата механска, застаде мало.{S} Смрдљив, тежак, топао задах омахну га |
| > <p>Изненада ослухну некакав шапат.{S} Застаде.{S} И полако, држећи се зида, поче гледати око |
| и — излети из собе.</p> <p>Пред вратима застаде и бризну у плач.</p> </div> <div type="chapter" |
| </p> <p>Перо пође неколико корачаји, па застаде.{S} Ухвати Благоја за крај од прслука и погледа |
| p> <p>Кад су изашли на чаршију, Благоје застаде.</p> <p>— У које доба да дођем сјутра по те? — |
| умријети у овој гунгули.</p> <p>Благоје застаде и заплака од радости.{S} Баш му сузе полетише н |
| о.</p> <p>Перо се поглади по брковима и застаде.</p> <p>— Барем ћу имат’ рашта отићи попу, — ре |
| ку.</p> <p>— Ја... ја би... — промуца и застаде.{S} Није знао како ће почети, нити је знао каза |
| дно...{S} За нас је добро.</p> <p>Стари застаде и опет погледа по свима.{S} Хтио је, да им на л |
| звол... — викну, али на половици ријечи застаде и остаде онако растворених уста, блесасто гледа |
| знак, да и он жели говорити.{S} Јефтан застаде.</p> <p>— Ја мислим, — поче Јово, — да свадба б |
| безбрижно и весело.{S} Опазивши Перу он застаде мало и намигну му.</p> <p>— Видиш, како је кад |
| То је једна мртва ствар...</p> <p>Перо застаде.</p> <p>— Е знам, брате, да сам крив, — рече. — |
| је кукурузе.</p> <p>Опазивши Перу обоје застадоше.{S} Попадија као да се застиди па се окрену у |
| јевојку, која би му се свиђела.{S} Поче застајкивати и испред многих излога, пред дућанима, не |
| јаукнуо.</p> <p>— Нијесам се оженио, — застења <pb n="166" /> Перо, кријући очи од свега свије |
| А имаш ли срца, да ме болесна зовеш? — застења. —-Ја не могу ићи...{S} Ја ћу овђе остат’ седам |
| p> <p>— Благо мени, како си ми златан — застења најпошље, уводећи га у собу. — Сретна сам ја, к |
| вом дјевојком.{S} И он некако чудновато застења...{S} Они се тргоше...{S} Јока сакри лице бошчо |
| обоје застадоше.{S} Попадија као да се застиди па се окрену у страну и сакри се за мурвово ста |
| тивши удовичино раме на своме као да се застиди мало и поче се измицати, а, у измицању, опази н |
| очељу, пружи је Пери.{S} Перо се и опет застиди и окрену главу у страну, као да нешто гледа на |
| авикнута, зар, да служи оволико гостију застидила се и збунила.{S} Онако збуњена, мјесто да пру |
| се играо са сахатним ланцем а час опет засукивао бркове.</p> <p>— А ја баш хоћу данас да проси |
| да и лијепа — узвикну Перо одушевљено и затапша рукама. — Ух, ух, брате, то ми се хоће!</p> <p> |
| чео му сједити у магази.</p> <p>— Хајде затварај, па да мало прошетамо, — рече једне вечери Пер |
| е мисли се манастиром, — прогунђа Перо, затварајући врата за њима и закључавајући их. — Само да |
| ити га је увијек очекивао.{S} Раније је затварао магазу и хитао свирачицама.{S} С њима је пио, |
| > против вама...{S} Но ја вас више нећу затварати...{S} Слободни сте!</p> <p>— Фала Богу! — вик |
| зазвони у звонце.</p> <p>— Водите га у затвор, — рече полицајцу, који се појави на вратима.</p |
| окрећући им леђа. — Ви сте ме довели у затвор, ви ме проћерујете, ви ћете ми и главу узети!..< |
| p>Трећега јутра апсанџија пусти Перу из затвора и опет га поведе пред комесара.</p> <p>— Хајде, |
| е уз широку чаршију, покрај читава низа затворених и незатворених дућана; минуше два-три сокака |
| дана и опет поче умјереније живити.{S} Затвори се у собу и поче читати <title>Свето Писмо</tit |
| p>— Добро.{S} Макар и мало.</p> <p>Перо затвори магазу, те кренуше обојица.{S} Пођоше уз широку |
| е осамљен у кући као пустињак какав.{S} Затворио се у собу, па нити је кога пуштао, нити куда и |
| ас не могу пустити.{S} Дапаче морам вас затворити.</p> <p>И, не сачекавши да се Перо одбрани, з |
| Код Балкана</title>".{S} Овдје већ није затекао ни младу, ни лијепу собарицу, што га је врло об |
| њима, да их води Јовановој кући.</p> <p>Затекоше Јована гдје се наслонио на стар, расклиман, по |
| же.{S} Знао је, да више никога код куће затећи неће кад <pb n="27" /> се врати из механе; знао |
| ubSection" /> <p>Кад се вратио у хотел, затече Данила, гдје га је и оставио:{S} Сјео на кревет, |
| ="subSection" /> <p>У хотелском ходнику затече Данила, гдје стоји трештен пијан и љуља се час н |
| не, — дочека одмах, заваљујући шешир на затиљак — Ја сам вазда рад, да својим силама припомогне |
| и од умора. — А ђе си ти био? — запита, затим, Перу, мргодећи се и гледајући га оштро.</p> <p>— |
| чима покварио весеље читава друштва.{S} Затим се завали на столици, десну ногу метну на сто, ме |
| емљу, <pb n="8" /> па опет у Данила.{S} Затим се окрену Обрену.</p> <p>— Нема, нема брате, — пр |
| оштени! — прогунђа стари мрштећи се.{S} Затим устаде и, испод ока, погледа госте. — А што ви јо |
| слова и даде послужитељу да однесе.{S} Затим запали цигар и, добујући прстима у прозор, очекив |
| ресе косом, страшан као лав афрички.{S} Затим удари шаком <pb n="10" /> по столу и шкргутну зуб |
| ресе на њега и да му се тако освети.{S} Затим сиђе на авлију и упути се дуду, испод кога су Дан |
| p>Старац се трже и плашљиво одскочи.{S} Затим отвори крмељаве очи, протра их и, некако блесасто |
| о столу, као да су му сметале нешто.{S} Затим гледаше час у једнога, час у другога, час у треће |
| кундуре о тле и као смишљати нешто.{S} Затим још једном погледа попа, испод ока погледа Мару и |
| жу гостионицу и обори га на столицу.{S} Затим опет поче играти око столова, поче звиждукати и п |
| и им мјесто. — У мене је вазда овако. — Затим се окрену у страну и слушаше како вјетар звижди, |
| тете...{S} Толико ће ми платити!</p> <p>Затим опет ушепртљи.{S} Поново притрча прозору, млатара |
| махрамом. — Погинућемо на путу!</p> <p>Затим прошета мало и окрену се Пери.</p> <p>— Кад си се |
| сироче, па може са мном што хоће...{S} Зато ме и уз’о, да му вазда радим...</p> <p>— А стрина? |
| и осмјехнути, нити ће се намргодити.{S} Зато је и долазио кући доцније него прије.</p> <p>— Вол |
| дан! — цикну удовица и бризну у плач. — Зато сам те примала?</p> <p>— Па, брате, што ми то приј |
| се тражи женска глава... -</p> <p>— Па зато је лако, — кликну Јово, ударајући Перу по рамену. |
| мо Перо могао учинити.</p> <p>— Ишао је зато, да види: има ли икаква ђевојка љепша, од наше кра |
| оји хоће главом да пробијају зид, па им зато вазда глава разбијена...{S} Гледај ти, побратимков |
| један музејум па да то купим.{S} Ако ми затреба што из Карађорђева времена, ја ћу узети пушку ј |
| а вољу, помијеша прсте у Данилову косу, затресе му главом и заповиједи да изађе из собе.{S} Дан |
| то ражљути.{S} Он скочи, намргоди се и затресе косом, страшан као лав афрички.{S} Затим удари |
| ича.</p> <p>Стари наслухну ове ријечи и заустави се.{S} Стаде преда њу и стиснуту шаку поднесе |
| ругу сузу, која му се склизну низ нос и заустави се управо на брковима.{S} Јефтан Мргудић устад |
| {S} Он га притиште објема рукама, а дах заустави. <pb n="85" /> Погури се и лагано, на прстима, |
| узвикну учитељ прије, него су се кола и зауставила и високо издиже изнад главе чутуру, коју му |
| ђе.{S} Обрен пође за њим и не хтједе се зауставити, макар што их је удовица задржавала и нудила |
| н пође за њом, па се засмија и он...{S} Зауставише се <pb n="48" /> крај врата и ту се почеше с |
| вљам...{S} Ни мени није драго кад ме ко зауставља од мојих послова...{S} Ја и сад имам посла... |
| их.</p> <p>— Станите, станите! — викну, заустављајући их. — Погођено је!...{S} Сад ћу ја уредит |
| а Јово. — Нама је лијепо...</p> <p>— Не заустављам ја никога, — дочека стари осорно. — Кад чоје |
| ојек има посла и кад хоће на пут, ја не заустављам...{S} Ни мени није драго кад ме ко зауставља |
| ијесам гонио.</p> <p>— Па... кад нас ти заустављаш и кад нас не гониш остаћемо још три дана, — |
| ућану, убиће те мемла из камена, па ћеш зафатит’ сушицу, па ти неће помоћ’ сви љекари.</p> <p>П |
| јену.</p> <p>Перо се, из почетка, силно захука.{S} За прве двије године истјера двојицу конкуре |
| сатјера.{S} И заигра му брада, а очи се зацаклише.{S} Очас препознаде Благоја Маринчића, свога |
| мо мени.</p> <p>— А име, име ми кажи, — зациганчи Перо привлачећи га себи. — И име да знам.</p> |
| Погледа и у Јову и чворугу му, која се зацрвенила као презрела трешња, па развуче лице, засмиј |
| кну Јефтан, провирући се напријед. — Не зацрни нам образа!</p> <p>— Јао, очепили су ме! — хукаш |
| молитава наших, за дугољетни ваш живот, зачињен слогом међусобном, опојен мирисом љубави, да чи |
| ли си ми срећу наш’о?</p> <p>— А што? — зачуди се Благоје. — Ђевојка је кршна и добра, а и мира |
| све к’о што сам намислио, биће добро и зачудићете се сви!</p> <p>— Да Бог да, — одговорише обо |
| да он долази у петак...</p> <p>Учитељ, зачуђен, искриви се на столици и погледа га тупо, као д |
| о Бога знаш!</p> <p>— Цо хћеш? — запита зачуђени доктор, уступајући пред њим. — Цо?</p> <p>Перо |
| ивши филџане и кахву, коју су испијале, зачуђено их погледаше.</p> <p>— Аха, нисте нам се надал |
| кад овај устаде пружајући му крштеницу, зачуђено га погледа и као да хтједе запитати: а шта ће |
| >— А ђе ћу? — запита Перо, гледајући га зачуђено.</p> <p>— Ђе ћеш?...{S} Хајде са мном... — љут |
| <p>— А шта сам ти ружно рек’о? — запита зачуђено.</p> <p>— То ја знам, — окоси се Благоје. — Не |
| егову? —једва промуца Перо гледајући је зачуђено. — Зар је Милка Обренова?</p> <p>— Његова, њег |
| — запита. — Сјутра одма!</p> <p>Они се зачуђено згледаше.</p> <p>— И нека вам је сретан пут, — |
| на <pb n="88" /> стрина била је мирна и зачуђено гледала обојицу...</p> <p>— Ама шта је било? — |
| ао.</p> <p>Угледавши госте, он устаде и зачуђено их посматраше.</p> <pb n="78" /> <p>А ђе си ти |
| у се многи пролазници морали осврнути и зачуђено их погледати. — Како у лијепој, красној, милој |
| и сад.</p> <p>— Геновеви? — запита онај зачуђено. — Каква је то земља?...</p> <p>— Жена је то, |
| !</p> <p>— А ко ти је то? — запита Перо зачуђено, угледавши крупна, мрка полицајца, <pb n="143" |
| сам на ћару... .</p> <p>Перо погледа у зачуђенога Данила као да би у њега да заиште савјета.</ |
| од нос.</p> <p>— Ти, ти си све знала! — зашишта. — Све си знала!</p> <p>— Нисам, — одговори она |
| и... знате ли зашто?</p> <p>— Зашто?{S} Зашто? — заграјаше готово сви, очекујући нешто необично |
| мијеша се Благоје и стаде између њих. — Зашто ће тебе полиција проћерати?</p> <p>— Ако не вјеру |
| е ђевојке и... знате ли зашто?</p> <p>— Зашто?{S} Зашто? — заграјаше готово сви, очекујући нешт |
| љивала није, макар што је Перо, Бог зна зашто, и то пожелио.{S} Никога није било, ништа се чуло |
| Перу, обузе га некакав страх.{S} Ко зна зашто, али он није волио имати са властима посла.{S} Ни |
| себи одгонене: нашто оволика гунгула и зашто све није мирно као у његовој касаби?</p> <p>—Јеси |
| ма, гледао толике ђевојке и... знате ли зашто?</p> <p>— Зашто?{S} Зашто? — заграјаше готово сви |
| ла и пића.{S} Пушћи ти само мене, па ни зашто не брини!</p> <p>Перо се пусти.{S} Обојица се упу |
| слуга Данило што оста на авлији.{S} Он збаци пртљаг са себе, извали се под дуд на старчеве кес |
| нестрпљења, поче тапкати ногама, као да збија сламу.</p> <p>— Хајде, да је гледамо! — викну.</p |
| их, њемачких и неколико српских ријечи, због чега се највише и свиђао касабалијама, од којих су |
| ањи, сићушан младић, хром у десну ногу, због чега су га ђаци, међу собом, прозвали Топал-пашом |
| нашем начину васпитавања, ружно оца.{S} Због тих чудних знакова рекоше, да ће дијете бити »мимо |
| ога и само је имао лијепо нашљество.{S} Због нашљества се управо и прочуо и био је, од свих кас |
| ш и велиш да о мени свијет ружно говори због тога.{S} К’о да је мени стало за свијетом!{S} Људи |
| говорио је свакоме, који би га прекорио због неуредна живота. — Волим, брате.{S} Срце ми се сти |
| S} Да се пржимо на сунцу, да се знојимо због твоје женидбе!..</p> <p>— Камо срећа да сам мртав, |
| избуљених зелених очију, крњавих зуба (због чега је вазда и успијала губицама) смјежуране коже |
| ји није вичан механском ваздуху.</p> <p>Због тога је приступио и Пери.{S} Упознао се с њиме, на |
| <p>Па, окренувши се и не рекавши ни <hi>збогом</hi>, сам оде у хотел.</p> <p>Дошавши у собу, од |
| о рече једно тужно, бескрајно тужно <hi>збогом</hi>, изађе.</p> <p>Враћајући се, срете Јефтана. |
| ... не тражи... — опет <pb n="38" /> се збуни Перо. — Него... ја хоћу да знам кад се родио.</p> |
| спрема да заплаче.</p> <p>Перо Карантан збуни се.{S} Хтио би да помогне Јови и да му се у невољ |
| да служи оволико гостију застидила се и збунила.{S} Онако збуњена, мјесто да пружи кахву првоме |
| к са кахвом Пери, који се бијаше толико збунио и загледао у њу, да није знао који ће филџан при |
| остију застидила се и збунила.{S} Онако збуњена, мјесто да пружи кахву првоме Јефтану, који <pb |
| као опарена.{S} Отури тефтер са крила, збуњено погледа око себе и хитно изађе из собе.</p> <p> |
| епташе трепавицама више него обично.{S} Збуњено се окреташе на све стране и размјешташе чаше по |
| вори Перо, пребирајући ресе на појасу и збуњено се осврћући.</p> <p>Поп се окани умивања, па, о |
| отписивао <hi>Јоаким</hi>, а мати му се звала Ана.{S} Причају, да није заплакао кад се родио, к |
| /> Обрену унапријед плаћао сапутнину и звао га готово сваку вече.{S} А дочекивали су их красно |
| /p> <p>— Није.</p> <p>— Није га нико ни звао?</p> <p>— Није.</p> <p>— Па зар да нам друг умре у |
| онику, тако је у његовој глави звонило, звиждало, пиштало...{S} Образи су му <pb n="139" /> час |
| е окрену у страну и слушаше како вјетар звижди, тресе прозорима, носи и разбија лонце са промрз |
| атим опет поче играти око столова, поче звиждукати и пјевати.{S} Нареди и доручак и пива и поно |
| рже, то боље, — одговори Благоје и поче звиждукати.{S} Све се данас брже ради.{S} Брже се једе, |
| безбрижно одговори Благоје и опет поче звиждукати.{S} Обиједили ме, да сам крао суцке биљеге, |
| кад се и живит’ може, — дочека Благоје звиждучући. — Добро <pb n="116" /> је то.{S} Ево ни ја |
| више! — дочека <pb n="104" /> Бошко и, звизнувши, одмахну руком, као да вели: „прошло је то“. |
| пукло широко језеро, огледало мјесеца и звијезда.{S} Око језера, са обје стране, наднијеле се з |
| Игњат разврати вилице и рикну као дивља звијер.{S} Обје руке рашири и полети према Јови, стиште |
| и су овнови, <pb n="36" /> који трче за звонаром, макар их и у јаму водио...{S} А, ето, и Перо |
| Перо ништа чуо није.{S} Као у црквеном звонику, тако је у његовој глави звонило, звиждало, пиш |
| квеном звонику, тако је у његовој глави звонило, звиждало, пиштало...{S} Образи су му <pb n="13 |
| етар доноси, из даљега, некакву пјесму, звонку и умиљату, што попут славујске трепери у ноћи, а |
| сачекавши да се Перо одбрани, зазвони у звонце.</p> <p>— Водите га у затвор, — рече полицајцу, |
| . — Сјутра одма!</p> <p>Они се зачуђено згледаше.</p> <p>— И нека вам је сретан пут, — настави |
| /p> <p>— Па остаћемо три дана...</p> <p>Згледаше се и пристадоше.{S} Опремише Тому кочијаша, да |
| осијече Бошко жестоко. — Русија ће њега згњавити к’о црва...{S} Послаће своје Козачине, па ће г |
| p> <p>— Овђе ћемо ми, — рече. — Овђе је згодније.</p> <p>И, ударивши руком по столу, нареди мех |
| вори Перо и поклони се до земље.</p> <p>Згоднијега одговора није могао смислити и овај му упали |
| толу.{S} Не хтједе ни кусура чекати.{S} Зграби Благоја за раме и дрмну њиме.</p> <p>— Хајде! — |
| тражиш ђевојку!</p> <pb n="13" /> <p>И зграби Перу за руку и силом га повуче вратима.</p> <p>— |
| у радњи.{S} Текао је новац непрестано, згрћао га, да је чак изашао на глас.{S} Старији људи ли |
| ће ли изаћи, или ће остати у колима?{S} Згурио се у крај, па нијемо и тупо гледа своје касабали |
| ово, покушавајући да се отме. — Јеси ли здрав?</p> <p>— А-а од куге никад боље! — одговори Игња |
| није <pb n="149" /> мало, што сам прав-здрав три дана одлеж’о у хавсу?</p> <p>— Видићемо, — од |
| још не шетате? — запита их. — Шетња је здрава...</p> <p>— Шетали смо доста, — одговори Јово гл |
| чно прљавом авлијом, по којој су лежале здраве и разлупане бачве, дрва, обручеви, сјекире, и че |
| авице држати. — Нека буде барем десетак здравица...</p> <p>Јефтан превуче руком преко бркова, п |
| н један министар па да му се држе десет здравица.{S} И владики би много било...{S} Доста је њем |
| — уплете се Обрен, који је и сам волио здравице држати. — Нека буде барем десетак здравица...< |
| м, необичнијим гласом, каквим се обично здравице држе. — Ви сте мене, овај, <pb n="4" /> које ј |
| > <p>— Живио!</p> <p>Перо, поражен овом здравицом, трепташе трепавицама више него обично.{S} Зб |
| е, да га ти испред нас поздравиш једном здравицом.{S} Ти си чојек паметан, школован, учен, па з |
| пута...</p> <p>— И један треба лијепом здравицом да га дочека, — настави Јово не слушајући Обр |
| <p>Пушке запуцаше.</p> <p>А учитељ поче здравицу...</p> </div> <pb n="169" /> <div type="chapte |
| а мном.{S} Кад ја приступим и изговорим здравицу и када викнем: „живили“, онда и ви викните и д |
| збиљивши се. — А мени је добро!...{S} И здравља и пара и свега имам...</p> <p>Старац, не вјеруј |
| "33" /> потпокорни и да јој се вазда за здравље Богу молимо...</p> <p>— Тако је, — потврди Перо |
| ако хоћеш, нека и ова чаша иђе у твоје здравље!</p> <p>— Живио!</p> <p>Перо, поражен овом здра |
| :</p> <p>„.....и ако желиш чути за наше здравље, ми смо фала Богу добро и здраво, к’о што и теб |
| му наздравише и искапише чаше у његово здравље.</p> <p>— Браћо, — узвикну, након дуже почивке, |
| Нека сте ручали, — рече. — То ваља!{S} Здраво је у селу ручат’...</p> <p>И опет се окрену сеља |
| наше здравље, ми смо фала Богу добро и здраво, к’о што и теби исто пријатељски желимо...{S} И |
| апита Јово прилазећи му руци. — Јеси ли здраво?</p> <p>Стари опет зијевну.</p> <p>— Ја рђаво, — |
| ете мало прошетати...{S} Кажу, да је то здраво...{S} А ја сад имам <pb n="77" /> нешто и посла, |
| i>, са дугим вратом, смјежураним лицем, зеленим очима и крњавим зубима...{S} И једнако му се чи |
| /> дјевојка, дугуљаста врата, избуљених зелених очију, крњавих зуба (због чега је вазда и успиј |
| постиђена, гледаше само у црну земљу и зелену траву.</p> <p>— Сретно! — викну Јово и поче точи |
| еро <pb n="101" /> брзо, — жена, а није земља...{S} Има ту читава прича о њезиним патенијама... |
| ? — запита онај зачуђено. — Каква је то земља?...</p> <p>— Жена је то, — поправи га Перо <pb n= |
| а мурвово стабло, а поп испусти мотику, земљавим прстима скину повезач, рашчешља браду и поглед |
| савијен као гудало, упрашен, диже се са земље.</p> <p>— Што се не чуваш? — прекори га Јефтан су |
| е више препали.{S} Обојица одскочише од земље и блесасто погледаше Данила.</p> <p>— Зар? — грак |
| млад, вижљаст келнер, који као да испод земље васкрсну, и гледаше их не баш најпријатељскије.</ |
| н, загушљив мирис ударао је из испуцале земље и спржене траве и готово их давио; озго, са висин |
| — понизно одговори Перо и поклони се до земље.</p> <p>Згоднијега одговора није могао смислити и |
| де Перо брзо, два пута се поклонивши до земље. — Онда сам био пуно млађи и нијесам био паметан |
| окрој загаситоруменкастој <pb n="31" /> земљи и, држећи голему и тешку мотику у рукама, окопава |
| ри пута излазио на тесту, прислањао ухо земљи и ослушкивао: чује ли се барем какав тутањ?{S} И |
| ма државе?{S} Ваљда није било човјека у земљи, који се толико бојао власти колико поп и који би |
| красно?{S} Љевшега а јефтинијега нема у земљи.{S} Никола Бубало прича свијету да је његово боље |
| о у воду скочио, нити се ко објесио; ни земљотреса, ни каква привиђења није било.{S} Сва је ств |
| полетио с њега главачке и скљокао се на земљу..</p> <p>— Шта би? — заграјаше сви притрчавајући |
| као голем мрк облак, који се спустио на земљу и поиграва пред њим.{S} И, као да га вјетрови пон |
| и је извадите...</p> <p>Поп, отресајући земљу са нога и једнако рашчешљавајући браду, изађе изм |
| ну и измахну рукама, као да би некога у земљу да сатјера.{S} И заигра му брада, а очи се зацакл |
| ат’?</p> <p>Перо погледа у Данила, па у земљу, <pb n="8" /> па опет у Данила.{S} Затим се окрен |
| а Стака, постиђена, гледаше само у црну земљу и зелену траву.</p> <p>— Сретно! — викну Јово и п |
| — Не говорим јабани него своме зету, а зет треба да ме слуша...{S} Нећу га, зар, ја учити како |
| ја вас одавно чекам.</p> <p>— Ово ти је зет, — упаде Благоје указујући на Перу. — Он је и закас |
| у собу. — Сретна сам ја, кад сам таког зета дочекала.</p> <p>У соби сједоше Перу у прочеље, а |
| ијају под тежином јој.</p> <p>Угледавши зета она не могаде проговорити.{S} Зину према њему, пру |
| да оде тако далеко...</p> <p>— А чујеш, зете, — настави стари врпољећи се и непрестано погледуј |
| — Доста је сједнице!</p> <p>— Куд ћеш, зете?{S} Куда ћеш? — салетише га са обје стране и пунац |
| чоха или није?</p> <p>— А шта ти радиш, зете?{S} Какво ти је, да речемо заниманије? — запита из |
| осорно. — Не говорим јабани него своме зету, а зет треба да ме слуша...{S} Нећу га, зар, ја уч |
| љив задах...{S} Ни птица да пролети, ни зец да шушне, ни нико да се види, осим некаквих бубица, |
| одеране новине и, мичући губицама попут зеца, полугласно чита.</p> <p>Перо им каза своје име и, |
| наге.{S} Прислони се <pb n="128" /> уза зид и забленуто поче мјерити Благоја.</p> <p>— Ама шта |
| м...</p> <p>Перо се прислони леђима уза зид и уздахну.</p> <p>— Све ми се чини, да ће ми се нек |
| , — једва промуца она шћућуривши се уза зид и као бојећи се да је не удари по глави.</p> <p>Пер |
| Јока.{S} Он се једном руком наслонио на зид и гледа јој право у лице; она оборила главу и чупка |
| ткада, леђима или раменом, јаче удари о зид.</p> <p>— А ти си се напио, несрећо, — узвикну Перо |
| му се некако изврну рука, те, мјесто у зид, погоди у главу Јове Перотића.{S} Начини му чворугу |
| е јаране, који хоће главом да пробијају зид, па им зато вазда глава разбијена...{S} Гледај ти, |
| пат.{S} Застаде.{S} И полако, држећи се зида, поче гледати око себе на све стране.</p> <p>— Ко |
| .{S} Ни простирке по тлима, ни слика на зидовима.{S} Само, у једноме крају, висиле су некакве с |
| иш?{S} Видиш ли колика ти је паучина по зидовима и колика је прашина по тлима?</p> <p>Перо прев |
| у главу у страну, као да нешто гледа на зиду.{S} Једини Јово што исколачи очи, чим је угледа.{S |
| глице од хљеба и гађајући њима слике на зиду.</p> <p>Но и самовање му додија.</p> <p>Опет пође |
| че се измицати, а, у измицању, опази на зиду слику, како Милош Обилић пробада цара Мурата на по |
| Платићу, платићу, — рече Перо, једнако зијевајући... — Ама ова вечера наопако скупа, — додаде, |
| је почео отезати трепавицама и страшно зијевати, испуштајући при томе чудноват глас, да су се |
| еси!</p> <p>Данило прокомеша раменима и зијевну.</p> <p>— Немамо ми пите, — одговори мирно. — К |
| <pb n="70" /> <p>Стари искриви главу и зијевну.</p> <p>— Аха, ти си? — проциједи кроз зубе.{S} |
| ци. — Јеси ли здраво?</p> <p>Стари опет зијевну.</p> <p>— Ја рђаво, — дочека. — Зла времена, го |
| авши зета она не могаде проговорити.{S} Зину према њему, пружи руку и поче некако чудно стењати |
| них уста, блесасто гледајући у собу.{S} Зину и доктор.{S} Дуго су обојица, ништа не говорећи, с |
| црн ти образ сад и вавијек!</p> <p>Перо зину.</p> <p>— А ко ти је каз’о да сам се вјенчао? — от |
| ет сједницу, па да гласамо.</p> <p>Перо зину.{S} Отрже се од Јефтана, обје руке сави око Обрено |
| зијевну.</p> <p>— Ја рђаво, — дочека. — Зла времена, године слабе...{S} Нема да роди година, не |
| че Перо готово наричући. — Така је моја зла судбина.{S} И тако је то кад се тражи женска глава. |
| среће из своје пуне кесе и чув’о вас од зла и напасти сваке.</p> <p>И поче јаглуком трљати очи, |
| и се родио и биће ти добро; ако ти буде зла, онда куку теби, одмах си мртав!...</p> <p>Перо поч |
| ати му.</p> <p>— Благо мени, како си ми златан — застења најпошље, уводећи га у собу. — Сретна |
| на маломе асталчићу, чиста препеченица злати у боци. — Лијепо, лијепо! — ускликну још једном о |
| е и брже ћемо се вјенчати.{S} Добра је, златна је, а уза сваку годину носи пет стотина форинти. |
| и кахвајасте к’о двије маслине, а коса златна к’о препечена ракија од пет година дана...{S} Ах |
| м...</p> <p>— А стрина?</p> <p>— Она је златна...{S} Она ми је тетка, најближа својта...{S} Дра |
| ко језера, са обје стране, наднијеле се златнолисте врбе и своје дугачке, танке, повијене гране |
| чуо, да ником не издаш...{S} Ако издаш, зло и по ме и по те.</p> <p>Перо не одговори.{S} Пропус |
| комшилуку, — дош’о си да ме вараш и на зло навлачиш...{S} Пит’о сам ја код власти <pb n="43" / |
| оват’...{S} Да ти није мене, ти би овђе зло прошао...</p> <p>— Баш и волим што сам те наш’о, — |
| во, њега да замолимо.{S} Он је учио, па зна да везе...</p> <p>— Ја би замолио још кога, — уплет |
| ојављивала није, макар што је Перо, Бог зна зашто, и то пожелио.{S} Никога није било, ништа се |
| — био је и сувише слаб за тога, — и Бог зна да ли би је икада и одржао, да му изненада, једнога |
| је и он прочитао. — Међер и Перо каткад зна шта ради.</p> <p>Јефтан сједе на једно сандуче и по |
| S} А лаже!..{S} Он само прича, јер и не зна ништа друго него причати.{S} Он, чак, сипа и воду у |
| чила? — запита. — Млад је он, па још не зна како се кућа кући...{S} Обоје су млади к’о кап, па |
| о се више види, више се <pb n="96" /> и зна, више...{S} Ја сам у нашем селу највише виђео, па н |
| е ово?{S} А и Перо се забленуо, па нити зна: хоће ли изаћи, или ће остати у колима?{S} Згурио с |
| а шта ради, — прошапта полугласно. — Он зна...</p> <p>— А шта ради?</p> <p>— Он зна шта ради!.. |
| зна...</p> <p>— А шта ради?</p> <p>— Он зна шта ради!...{S} Од куге није било паметнијег чојека |
| на Перу, обузе га некакав страх.{S} Ко зна зашто, али он није волио имати са властима посла.{S |
| оче. — Он је кршнији јунак.</p> <p>— Ко зна!</p> <p>— Јес’...{S} И Шарин му је био добар!...{S} |
| бијаше готово и заборавио на Перу и ко зна да ли би га се икако и сјетио, да му не стиже онај |
| изводити мајсторије и показивати, како зна и на задњим ногама стајати.{S} Перо премрије од стр |
| же обрве.</p> <pb n="79" /> <p>— Стрико зна шта ради, — прошапта полугласно. — Он зна...</p> <p |
| адо не умије ни миловати онако, к’о што зна старије...</p> <p>Перо није знао шта ће одговорити, |
| ава мала риба!.{S} А, ето, читав свијет зна, да у правоме вину нема риба.{S} Њима је, да речемо |
| рамо к’о што смо почели.</p> <p>Перо не знаде шта би одговорио, него и он сједе на кревет и, об |
| екидају у ријечи, — и само паметни људи знају, каква је то фајда.{S} Ако се бију на страни, поб |
| е и да се распита за П-ске дјевојке.{S} Знајући врло добро, да се такво познанство најлакше мож |
| тнијег чојека од њега.</p> <p>Јово даде знак друговима, да пођу за њим.{S} Пођоше.{S} Полако се |
| , — одговори комесар, давајући му руком знак, да га не прекида у говору. — Ми, али, не смијемо |
| вио! — прихвати и Данило, подигнувши, у знак одушевљења, обје руке у вис и машући њима као крил |
| истајемо! —викну Перо, пружајући руку у знак да је свршена погодба.</p> <p>— И пет гроша мени, |
| ико! — упаде преплашени Перо, дајући му знак и рукама и очима да престане. — Кажи ми само и тих |
| мо!..</p> <p>Јово устаде и даде Јефтану знак, да и он жели говорити.{S} Јефтан застаде.</p> <p> |
| питавања, ружно оца.{S} Због тих чудних знакова рекоше, да ће дијете бити »мимо остале«.{S} Рек |
| вори она узмичући главом. — Оклен би ја знала?</p> <p>— Јеси...{S} Ти си вазда говорила, да тре |
| есе јој под нос.</p> <p>— Ти, ти си све знала! — зашишта. — Све си знала!</p> <p>— Нисам, — одг |
| и, ти си све знала! — зашишта. — Све си знала!</p> <p>— Нисам, — одговори она узмичући главом. |
| /> собу и приближујући им се. — Нијесте знале, да ћемо и ми доћи да пијемо кахву.</p> <p>— Знаш |
| сте ми дошли? — викну. — Ви, ви, ви... знам ја све вас!...{S} Одмах иђите из моје куће, куд ва |
| емо заједно! — весело кликну Благоје. — Знам ја, ђе <pb n="117" /> има добра и јела и пића.{S} |
| — Е знам, брате, да сам крив, — рече. — Знам, ама шта ћу?...{S} Кад ме стисне овђе, у прсима, д |
| игар из зуба и прсну у смијех.</p> <p>— Знам шта хоћеш! — викну из свега гласа, поигравајући пр |
| ам...{S} Душа ми... психа, психа!... да знам шта се ради у свијету и хоће ли се ђегођ покрвити. |
| нчи Перо привлачећи га себи. — И име да знам.</p> <pb n="124" /> <p>— Анђа, ако хоћеш.{S} То је |
| /> се збуни Перо. — Него... ја хоћу да знам кад се родио.</p> <p>— То не могу дат’, — осијече |
| варе.{S} Ја воде никад не сипљем.{S} Ја знам шта је вода и да је друго вода, а друго вино.{S} А |
| спричавати, — упаде комесар важно. — Ја знам све вас, све Влахе...{S} Ви вазда мислите о некакв |
| ите, сиротиња, — рече стари тужно. — Ја знам, да се вама неће свиђет’ и да нећете овђе остати н |
| ва и поново се окрену Пери.</p> <p>— Ја знам кршних пуно, — рече, састављајући три прста и љубе |
| ек’о? — запита зачуђено.</p> <p>— То ја знам, — окоси се Благоје. — Него, ако хоћеш, остави све |
| твар...</p> <p>Перо застаде.</p> <p>— Е знам, брате, да сам крив, — рече. — Знам, ама шта ћу?.. |
| и ни испросио?</p> <p>— То, душе ми, не знам, — одговори Перо и мученички уздахну. — Кажу да са |
| говори Данило покуњено, — Сам Јован, не знам како се зове, има три коња.</p> <p>— А нама требај |
| — замуца Обрен. — А... осим тога... не знам колика ће бит’ попутнина.</p> <p>— Попутнине нема! |
| у ћу, — одговори Перо још тужније. — Не знам ти ја наших ђевојака.</p> <p>Обрен дохвати аршин и |
| /p> <p>— Нијесам, — одговори Перо. — Не знам куд ћу.</p> <p>— А гладан си?</p> <p>— Прилично.</ |
| удовичиној кући.</p> <p>— Чујеш, ја не знам шта ћу говорити с ђевојком, — рече Перо путем, дрм |
| здахну. — Кажу да сам испросио, а ја не знам.{S} Хоћаху ми привјенчати једну стародревну, па Бо |
| а тутор!</p> <p>— Тражио бих ја, ама не знам коју ћу, — одговори Перо још тужније. — Не знам ти |
| иже упознати, родио се љета господња не знам кога, али свакако барем прије четрдесет година.{S} |
| , брате, — рече. — Ја вам у то ништа не знам.{S} Ја перем руке к’о Пилат...</p> <p>— Шта велите |
| ан међед, па да немам своје памети и не знам шта радим?</p> <pb n="127" /> <p>— Ама ја се зажел |
| играмо и шалимо к’о ђеца...{S} Ја ти не знам ништа друго казати, него да се ни са царем <pb n=" |
| а, ваљана.{S} Додуше ја је још добро не знам, нијесам је виђео <pb n="45" /> откако је из школе |
| нашем селу највише виђео, па највише и знам...</p> <p>Уједанпут обојица узвикнуше.{S} Перин ко |
| муца Перо црвенећи се, — ама о Геновеви знам причати и сад.</p> <p>— Геновеви? — запита онај за |
| плач, — ама зар сам ја пророк, па да му знам нарав...{S} И какав ми је то коњ, који се игра и о |
| човјечија прилика није нико други, него знаменити слуга Пере Карантана Дамјан, од милоште прозв |
| остале«.{S} Рекоше, да ће свакако бити знаменито у роду своме.</p> <pb n="15" /> <p>Када је од |
| aris</foreign>".{S} То је била и једина знаменитост читаве касабе и није било чаршинлије, који |
| се, да и осталим касабалијама испричају знамениту новост.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| е кад <pb n="27" /> се врати из механе; знао је, да се ту више нико неће на њега ни осмјехнути, |
| отсјечено дрво у гори, што се каже.{S} Знао је, да више никога код куће затећи неће кад <pb n= |
| сно дијете, — хвалио се Аћим свакоме. — Знао сам ја, да ће бит’ мимо остале.</p> <p>Четири разр |
| изну у плач.</p> <pb n="89" /> <p>— А-а знао сам ја, — промуца. — Видио сам, ђе све нешто шапур |
| е.{S} Није знао како ће почети, нити је знао казати рашта је дошао. — Мени треба крштеница! — в |
| p>Перо је стајао као утучен.{S} Нити је знао мислити, ни још шта говорити...{S} Све му се чинил |
| и мати.{S} Ипак се тјешио тиме, што је знао да има још дјеце у школи, па неће, зар, ни њему го |
| . ја би... — промуца и застаде.{S} Није знао како ће почети, нити је знао казати рашта је дошао |
| толико збунио и загледао у њу, да није знао који ће филџан прихватити, и није осјетио, како је |
| тима посла.{S} Није им био вичан и није знао како се с њима треба понашати.{S} С тога се мало п |
| разумијевао понешто, али говорити није знао.{S} Он је управо имао неки свој језик, у коме је б |
| к’о што зна старије...</p> <p>Перо није знао шта ће одговорити, него, у незгоди, извади и он ја |
| — запита га, улазећи у дућан, јер није знао чиме би паметнијим почео говор.</p> <p>— Мени не т |
| сам у томе сметен.{S} Да је свирачица и знао би некако... ама наша је ђевојка...</p> <p>— Па го |
| дајући је како точи кахву. — Нијесам ни знао да си... тако одрасла и тако се раскрупњала...{S} |
| усудити, да ми дођеш?</p> <p>— Ја нисам знао да има неко с тобом, — промуца Перо постиђен. — Да |
| им мјестима, гледао толике ђевојке и... знате ли зашто?</p> <p>— Зашто?{S} Зашто? — заграјаше г |
| /p> <p>— Ама ко вам то налага, ако Бога знате?{S} Ко то изнесе на ме не било му просто ни овога |
| ино преда се и почеше пити.</p> <p>— Ви знате, браћо, — поче Јефтан озбиљно, малко уобљеним гла |
| тешко, али ко ће их написати?{S} Ко ће знати да их, како треба, искриви и удеси?{S} И учитељ м |
| треба слушати.{S} Узети жену са миразом значи драговољно се продати у ропство.{S} А ја волим шт |
| јеш, могли би одма пазарити.{S} У мене, знаш, има свакаква вина: најприје од десет година, па с |
| чујемо шта ћеш говорити...{S} То је... знаш... да не би било каквих неприлика.</p> <p>Учитељ п |
| рестане. — Кажи ми само и тихо ми кажи: знаш ли ђевојку?</p> <p>— Па то је, брате, готова и свр |
| ијету и хоће ли се ђегођ покрвити...{S} Знаш, нема посла без рата...{S} Кад се царевине закрвав |
| па да видимо ко ће кога потопити...{S} Знаш ли ти, болан, да ће њему Русија десети дан у Цариг |
| га. — Ја сам то само ’нако каз’о...{S} Знаш, драго ми уз љуто вино мало слатке пите...</p> <p> |
| препоручим, а једва ће те дочекати.{S} Знаш ли попову Мару?...{S} Бијела је к’о сир, а румена |
| стаде пред њега, као да би се тукао. — Знаш ли ти ко сам ти ја?...{S} И знаш ли ти шта могу ја |
| и сваку заповијест, — дочека.</p> <p>— Знаш ли ти овђе какву ђевојку? — прошапта Перо, пажљиво |
| емо и ми доћи да пијемо кахву.</p> <p>— Знаш... к’о момци... — упаде Перо, сметено се окренувши |
| :</p> <p>— Помагај, господине, ако Бога знаш!</p> <p>— Цо хћеш? — запита зачуђени доктор, уступ |
| аде...</p> <p>— Ама побиће се, ако Бога знаш, — упаде Перо. — Зар им не видиш столице у рукама? |
| <p>— А јеси ли ти пророк Јеремије па да знаш? — питао је Аћим, као љутећи се помало, премда он |
| ма, — дрско окреса Перо. — Кад хоћеш да знаш, ето ти и кажем...{S} Своја кућица, своја слободиц |
| Ти си чојек паметан, школован, учен, па знаш и умијеш...{S} И како би било да прође ово весеље |
| ко к’о ми...</p> <p>— Не знаш ти то, не знаш, — дочека Јован, презриво узвијајући носом. — Што |
| сави око њега, као ружа око бора. — Не знаш ти каква је она...</p> <p>Јефтан га лагано одгурну |
| ит’ се пати ’вако к’о ми...</p> <p>— Не знаш ти то, не знаш, — дочека Јован, презриво узвијајућ |
| е. — Данас да говориш о вину, к’о да не знаш о другоме...</p> <p>— А што не би говорио? — осије |
| , озбиљно пљуну у длане.</p> <p>— Ти не знаш шта радиш...{S} Ја ћу ти казат’ како се ради, — би |
| , чојече? — дочека подругљиво. — Зар не знаш, да је то турско?</p> <p>— Сведно.{S} Русија ће за |
| асмија и пљесну рукама.</p> <p>— Зар не знаш мене? — запита. — Свога малога Јову не знаш?...{S} |
| мене? — запита. — Свога малога Јову не знаш?...{S} Заборавио си ме, а?</p> <pb n="70" /> <p>Ст |
| као. — Знаш ли ти ко сам ти ја?...{S} И знаш ли ти шта могу ја?...{S} Мислиш ли се са мном игра |
| адим ствар...{S} Само мени пусти!{S} Ти знаш, да ћу ја све уредити к’о што ваља.</p> <p>— Ама ј |
| внове...</p> <p>— Шути, Бога ти, шта ти знаш? — окоси се Бошко. — Каква ми је то пулитика?</p> |
| не мијешај у послове! — викну. — Шта ти знаш? ..{S} Зар Данило не може пјеше ићи?</p> <p>Данило |
| екса га мрко погледа.</p> <p>— А шта ти знаш? — викну. — Ко си ми ти?</p> <p>— Ја сам паметни ч |
| ве стране да га ко не би чуо. — Ђевојку знаш ли, ама честиту и поштену? — запита јаче.</p> <p>Б |
| p>— Нема га, — одговори Данило, отирући зној са чела и хладећи се капом. — Све село обиграх, па |
| Ово је село мртво, — рече Перо, отирући зној са чела. — Ниђе никога!</p> <pb n="68" /> <p>— А к |
| Благоје улазећи у собу и тарући крупан зној са чела.</p> <p>— Једва га једном уловисмо.{S} Ево |
| памети.{S} Да се пржимо на сунцу, да се знојимо због твоје женидбе!..</p> <p>— Камо срећа да са |
| има.</p> <p>— И за зоб по два гроша, за зоб, — настави Јован брже.</p> <pb n="93" /> <p>— Прист |
| је пуно, само кад се има.</p> <p>— И за зоб по два гроша, за зоб, — настави Јован брже.</p> <pb |
| у ноћи, а у пјесми као да га неко зове, зове га по имену и каже да умире за њим...{S} Он размах |
| Погледа око себе, као да се боји да не зове кога другога...{S} Нигдје никога!..{S} Он заборави |
| покуњено, — Сам Јован, не знам како се зове, има три коња.</p> <p>— А нама требају четири! — у |
| а главу, обје руке пружила према њему и зове га себи...{S} Њему памет стаде...{S} Погледа око с |
| епери у ноћи, а у пјесми као да га неко зове, зове га по имену и каже да умире за њим...{S} Он |
| — Ви се зовете Перо Карантан?</p> <p>— Зовемо молићемо, — одговори Перо и преклони се читавом |
| читавом половином тијела. — Баш се тако зовемо...</p> <p>Комесар забиљежи и накашља се.</p> <p> |
| ије на страну и одахнувши мало. — Ви се зовете Перо Карантан?</p> <p>— Зовемо молићемо, — одгов |
| </p> <p>— А имаш ли срца, да ме болесна зовеш? — застења. —-Ја не могу ићи...{S} Ја ћу овђе ост |
| </p> <p>И дође му, да тога часа скочи и зовне Данила.{S} И он се диже...{S} Почеша се мало и хо |
| па да гласамо.{S} Ако треба још кога да зовнемо, па нек је више гласова.{S} Ако треба и скупшти |
| аче му уста ушима.</p> <p>— Еј стрико!— зовну га. — Стрико!</p> <p>Старац се трже и плашљиво од |
| кар с киме.</p> <p>Он изненадно скочи и зовну Благоја.</p> <p>— Да се иђе, — рече опоро. — Дост |
| ављајући се. — Ми <pb n="160" /> смо те зовнули, да ти јавимо, да он долази у петак...</p> <p>У |
| , да му изађемо на сусрет скупа, па смо зовнули тебе, да га ти испред нас поздравиш једном здра |
| pb n="59" /> сам к’о пашалијин ђогат, а зову ме и бекријом...</p> <p>— Не бој се ти, — сокољаше |
| сам баш Перо Карантан...{S} Тако ме сви зову...</p> <p>— Мени је наређено да Перу Карантана вод |
| ма.{S} С њима је пио, с њима остајао до зоре.{S} Макар што му је и мати од јада пресвисла, он ј |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>У зору, другога јутра, неко силно удари у собна врата.{S} |
| боцама, кроз које су се ломили сунчани зраци, који, попут дугуљастих стубова провиднога дима, |
| се преметнуо преко главе, изгубио један зуб и — то је све.{S} Кашње је опет могао наставити игр |
| та јаче.</p> <p>Благоју испаде цигар из зуба и прсну у смијех.</p> <p>— Знам шта хоћеш! — викну |
| врата, избуљених зелених очију, крњавих зуба (због чега је вазда и успијала губицама) смјежуран |
| Жила она опет му искочи на челу стиште зубе и, гунђајући, приступи Јоки, па је гурну лактом у |
| .</p> <p>— Аха, ти си? — проциједи кроз зубе.{S} И објема шакама протра се по лицу, као да се у |
| p> <p>— Ја нема, — једва проциједи кроз зубе Перо, мргодећи се. — Нема ни кошуље...{S} Тако је |
| ва, те полако, тихо, поче циједити кроз зубе своју стару и најомиљенију пјесму:</p> <quote> <l> |
| она жила искочила му на челу, а искезио зубе, а крмељаве очи дошле му још мање...{S} Игњат је р |
| гледа око себе, погледа у небо и стисну зубе.</p> <p>— Јок, — окреса. — Ја нећу друкчије свраћа |
| у старога као да дође још дебљи, крњави зуби указаше се.{S} Он испусти некакав уздах и, прије н |
| — Шта је?</p> <p>Перо нити писну, нити зубима шкрипну.{S} Само преврну очима и, савијен као гу |
| и прозебле руке и још једнако цвокоћући зубима.</p> <p>— Па у мене је вазда лијепо, — дочека уд |
| ежураним лицем, зеленим очима и крњавим зубима...{S} И једнако му се чинило, као да га гледа и |
| шаком <pb n="10" /> по столу и шкргутну зубима.{S} Удари и други пут и три чаше преврнуше се на |
| и плахо бегенишеш и купујеш таке слике) и она два сандука у крају и дрвени кревет, — ето то ти |
| (Обрен се сакривао за вреће с пиринчом) и једини Јефтан што му је остао вјеран и још се једнако |
| кроз ониска врата, у мрачну кућу, која, и ако по дану, бијаше мимо обично расвијетљена, јер <pb |
| х врабаца, којима врућина није сметала, и облијетало је силесија ситних мушица.{S} На средини с |
| во притрча прозору, млатарајући рукама, и поново се поврати вратима.</p> <p>— Кажи Јоки, — викн |
| , великим, цвијећем окићеним прозорима, и примамљивим натписом „<foreign xml:lang="de">Hotel Pa |
| вица, је дочекивала Перу, Милка Обрена, и частили су их кахвом, ракијом, духаном, гурабијама и |
| о свој прилици оних сумњивога понашања, и избацујући шале, које се у књиге не уписују.{S} На др |
| ј...{S} Рашири руке, стиште је на прса, и, склопивши очи од заноса, пољуби је...{S} А тада се о |
| , извалио се ма гдје, макар и за врата, и заспао.{S} Пробудивши се подбуо, мамуран, помућених о |
| је, — потврди Перо, тек да нешто каже, и ако га није слушао, него је нестрпљиво разгледао све |
| гу на челу, голему као јаребичино јаје, и попрска му вином нову кошуљу.</p> <p>Јово Перотић јау |
| аке од мачака, које су на њима спавале, и поче их облачити.{S} Обуче и нову антерију, а нов пас |
| е око нечега.{S} Чак, ради веће галаме, и механџија стао на сред механе, па се препире са некак |
| клупицама, сједили старији људи и жене, и — упутише се механи.{S} Око механских врата дизала се |
| пољуби је...{S} А тада се одвоји од ње, и хтједе јој боље загледати у очи и лице и... јао... он |
| злупане бачве, дрва, обручеви, сјекире, и чепркале безбројне кокоши, пијевци, пилићи.{S} Двије- |
| га испод руке. — Жени се, јадан брате, и не губи младост узалудно...</p> <p>— Ама ко ће ме, бр |
| , отворише врата мале, приземне собице, и удовица и кћи јој Милка поплашено скочише, и, оставив |
| комесар немилостиво, — ви сте, дапаче, и друге сумњиве послове испуњавали.{S} Ви, без посла, п |
| га, јер није могао гледати празне чаше, и прелијевао их.{S} Отуда се вино разлило и по свему по |
| ци, десну ногу метну на сто, међу чаше, и запјева.</p> <quote> <l>Фалио се жути лимун крај мора |
| вица и кћи јој Милка поплашено скочише, и, оставивши филџане и кахву, коју су испијале, зачуђен |
| се за образе, да му изгледају руменији, и изађе.{S} Пође главном улицом.{S} Увуче руке у џепове |
| лијама, од којих су неки, најпаметнији, и научили тај језик и почешће се служили њиме.</p> <p>Д |
| n="139" /> час блиједили, час руменили, и мрким погледом гледао је све око себе.{S} Дошло му би |
| развика се стари попут пудара. — Гони, и кажи му, лопову, да ми је учинила товар штете...{S} Т |
| њу, бленуо некако тупо, као без памети, и једва се могао уздржати, да не испусти какав непристо |
| да није знао који ће филџан прихватити, и није осјетио, како је, прихваћајући, окренуо га на кр |
| . — Болестан је пуно, а ми смо странци, и нико га други не може излијечити осим вас.</p> <p>— Х |
| оју је непрестано држао у лијевој руци, и добро потпраши.</p> <p>— Љевше је кад се читају новин |
| постиђено запита удовица, оборивши очи, и опет се својим раменом ослони о његово.</p> <p>— Дана |
| е сад почело топити...{S} Дође му, чак, и да запјева, те полако, тихо, поче циједити кроз зубе |
| гурен, стар, са дугом просједом брадом, и од пушења, чађавим брковима.{S} Српски је <pb n="109" |
| И ти си се, Јефтане, оженио с миразом, и ја сам се оженио с миразом, па нек се и он ожени.{S} |
| адом, коју је морао подвезати махрамом, и снажним, необично жилавим мишицама, које бијаху набре |
| лише »да се потруди, ако му није тешко, и да дође, ако може, да их послуша нешто, ако би хотио« |
| Куд ћеш љевше?{S} Чак је и мени лијепо, и ја сам на ћару... .</p> <p>Перо погледа у зачуђенога |
| , макар их и у јаму водио...{S} А, ето, и Перо је паметан и он ми све виче: <hi>тако је!</hi></ |
| није, макар што је Перо, Бог зна зашто, и то пожелио.{S} Никога није било, ништа се чуло није, |
| никад неочишћени <pb n="61" /> прозор, и разасипаху се по столу.</p> <p>— Па шта велите људи? |
| астави љубазније: — Ех, кад хоће власт, и биће готово одмах...{S} Ти мало причекај, па ћеш доби |
| >иберцигером</hi>, лагано уљезе у собу, и поздравивши све, сједе У крај.</p> <p>— Учитељу, јављ |
| лице, које обично сељаци употребљавају, и разгледали су собу, у којој није било никаква намјешт |
| трана и лијепе се за образе, око ушију, и за хаљине.</p> <p>— Ово је пасје путовање! — прогунђа |
| вијати главом, као мачак кад га милују, и примаче јој се ближе.{S} Опет је пољуби.</p> <p>— Хај |
| муштерија што бијаху дошли да пазарују, и показа им врата. — Пазарујте сад у другога, а ја имам |
| лнер, који као да испод земље васкрсну, и гледаше их не баш најпријатељскије.</p> <p>— <foreign |
| оје су висиле о њему као о суху дрвету, и изгледао је смјешнији него прије.</p> <p>— Ја ћу, — в |
| , након два дана, у чувену варош М..... и одсједе у великом и славном хотелу „<title>Код Балкан |
| њала...{S} Права ђевојка!</p> <p>— А... и ти прави момак! — живо дочека Милка и, окренувши се у |
| диш... <pb n="55" /> ти си к’о судац... и да ми пресудиш данас...</p> <p>— Зар данас? — постиђе |
| ама...{S} И ја би да вам је све у реду: и собе и душеци и све.</p> <p>— Фала ти, — упаде Јово о |
| отац задовољно се насмија <pb n="21" /> и поче обигравати око њега тапшући га по рамену.</p> <p |
| ке, — брзо дочека удовица <pb n="51" /> и заглади косу на челу. — Какве су ми сад ђевојке?...{S |
| кво? — брекну Перо љутито <pb n="91" /> и потегну Данила за мокру, разбарушену косу. — Зар је Т |
| да тако изневјери друга <pb n="112" /> и пријатеља!...{S} Стид га и од Швабице... -</p> <p>— О |
| ..{S} Он размахну рукама <pb n="142" /> и издиже главу, да види: оклен пјесма долази?...{S} И о |
| ари. — И кућа ми тијесна, <pb n="72" /> и соба немам пуно; ни душека немам, па ће вам бит’ ружн |
| танов чинио му се смишљен <pb n="23" /> и умјестан и, што је главно, искрен и пријатељски.</p> |
| } Пит’о сам ја код власти <pb n="43" /> и мени казаше, да тамо не траже ничију крштеницу...{S} |
| аборавио и на вино и тек <pb n="164" /> и кад неко, у страни, испали пушку, он се трже и прекид |
| ић јаукну, скочи поплашено <pb n="5" /> и, чешкајући се по глави, погледа низа се.</p> <p>— Ниј |
| вога давнашњег познаника <pb n="115" /> и бившег писара у његовој касаби; омиљенога Благоја пис |
| Што се више види, више се <pb n="96" /> и зна, више...{S} Ја сам у нашем селу највише виђео, па |
| а је Мара унијела у собу, <pb n="37" /> и пипао је прстима по столу, као да би и сада хтио узет |
| траве бије чудна врућина <pb n="67" /> и загушљив, готово смрдљив задах...{S} Ни птица да прол |
| ом, да потврдиш просидбу <pb n="129" /> и видиш ђевојку.{S} Лијепо све да уредимо, па одма сјут |
| tle>, <title><hi>Црна Дама</hi></title> и т. д.{S} Излазио је само у <pb n="60" /> магазу младо |
| поче читати <title>Свето Писмо</title> и разне занимљиве књиге, као што су: <title><hi>Црни ли |
| у, па да добро изудара и <hi>пунца</hi> и <hi>пуницу</hi> и <hi>суђеницу</hi>, све да потуче, п |
| ли се на вратима носећи <hi>слатко</hi> и воду.</p> <p>— Је ли вам ово сестра? — шапатом запита |
| дара и <hi>пунца</hi> и <hi>пуницу</hi> и <hi>суђеницу</hi>, све да потуче, па да онда трчи куд |
| ба!{S} Није друкчије него баш треба!{S} И ја би волио бит’ без жене да не треба...{S} И њу је Б |
| одинама, па нежењен!..{S} Срамота!..{S} И што је Бог ствар’о жене на свијет, кад се људи не би |
| о што паметно радиш, ама то ваља!...{S} И још, ако хоћеш, да ти и ђевојку препоручим, а једва ћ |
| уозбиљивши се. — А мени је добро!...{S} И здравља и пара и свега имам...</p> <p>Старац, не вјер |
| тукао. — Знаш ли ти ко сам ти ја?...{S} И знаш ли ти шта могу ја?...{S} Мислиш ли се са мном иг |
| р сам те ја за то лијепо примала?...{S} И зар ти је тако поштење?{S} Пријатеља свога шћео си да |
| ву, да види: оклен пјесма долази?...{S} И опази, удаљену, љепоту-дјевојку, како се купа на вали |
| се жени...{S} Зар баш да се жени?...{S} И што да се жени?...{S} Да удара на белај, да троши нов |
| ђевојку, коју никад није видјео?...{S} И дјевојка да пође за њега, а никад га није видјела?..{ |
| к.</p> <p>— Ко зна!</p> <p>— Јес’...{S} И Шарин му је био добар!...{S} Мог’о је пити вина, па ј |
| и волио бит’ без жене да не треба...{S} И њу је Бог створио, па ако ни за шта друго, нека барем |
| и био, кад сам те носио на рукама...{S} И ја би да вам је све у реду: и собе и душеци и све.</p |
| м, зеленим очима и крњавим зубима...{S} И једнако му се чинило, као да га гледа и смјешка се на |
| љускују и драгају ода свих страна...{S} И као вјетар прохладан да попухује, милује га по образу |
| ам ја пророк, па да му знам нарав...{S} И какав ми је то коњ, који се игра и обара људе?...{S} |
| ад, виђећеш пошље, па доста ти је...{S} И како би било да је никако не видиш?..{S} Ја баш хоћу |
| вима и као неким крунама на глави...{S} И као купа се и он у језеру..{S} Купа се лијепо у хладн |
| да треба, онда ће свакако требати...{S} И које сам ја паметан чојек, те нећу пуно говорит’ каже |
| ко је смишљао: шта ће проговорити...{S} И ништа да му пане на памет!...{S} Ни једне ријечи, ни |
| ет, гдје му се свашта може десити...{S} И шта би с њим било, ако би се, Боже сачувај, разболио |
| мо могли бити, јер нијесмо јунаци...{S} И није ни паметно да свак иђе на касапницу...{S} Ама см |
| , кад је попипаш, мехка к’о памук...{S} И била ми је драга пуно!{S} Чак сам је урез’о у пршуте, |
| S} Лако бљедило прели му се лицем...{S} И за час се уозбиљи и обледени опет.</p> <p>— А?...{S} |
| /> из девете касабе и да је водим...{S} И Благоје, никакав чојек, коме сам платио ручкове и веч |
| удне просидбе, сад већ није могао...{S} И шта би сад протествовао кад је ствар готова и кад већ |
| то и теби исто пријатељски желимо...{S} И ако желиш чути за наше задовољство, ми смо задовољни |
| си се. — Овако мучиш и себе и нас...{S} И није ти грехота ни срамота!...{S} К’о да смо ми твоји |
| школован, учен, па знаш и умијеш...{S} И како би било да прође ово весеље без тебе?</p> <p>Учи |
| и мимо свијет к’о отпадници какви?..{S} И зар сам ја један међед, па да немам своје памети и не |
| х, — ево и Перо мисли исто к’о и ја.{S} И он ми све одобрава, а само се ти љутиш и велиш да о м |
| сва вина на свијету, бијела и мрка.{S} И обично се заклињао, да ће бити уредан.{S} Заклињао се |
| , да тога часа скочи и зовне Данила.{S} И он се диже...{S} Почеша се мало и хотимично се растре |
| аричући. — Така је моја зла судбина.{S} И тако је то кад се тражи женска глава.</p> <p>Међутим |
| као да би некога у земљу да сатјера.{S} И заигра му брада, а очи се зацаклише.{S} Очас препозна |
| тар па да му се држе десет здравица.{S} И владики би много било...{S} Доста је њему и учитељева |
| урмашицама, низ које се циједио мед.{S} И дуги разговори испредали су се до касно у ноћ и сви с |
| — Аха, ти си? — проциједи кроз зубе.{S} И објема шакама протра се по лицу, као да се умива. — Т |
| а ослухну некакав шапат.{S} Застаде.{S} И полако, држећи се зида, поче гледати око себе на све |
| а, а послужавник јој испаде из руке.{S} И поцрвени још више, поклопи очи рукама и утече из собе |
| помисли у себи.</p> <p>Привири боље.{S} И опази, недалеко од дуда, иза једне гомиле буњишта, ка |
| ако по површини искачу мале искрице.{S} И док је војника музика, у врху баште, свирала, он се л |
| атима, па руке шири, у лице ме љуби.{S} И кад уљегнемо у собу, а она ми сједне на крило, па ми |
| ’ хиљаду година, па макар и у тикви.{S} И вама фала, које ви мени наздрависте за мој дуг живот. |
| ухује, милује га по образу и лагоди.{S} И тај вјетар доноси, из даљега, некакву пјесму, звонку |
| га дана непрестано је мислио о Мари.{S} И на сокаку и у механи мислио је само о њој.{S} На свир |
| вари и поче их савијати и уређивати.{S} И што је више савијао, све му на срцу лакше.{S} Као оло |
| е, само да што мање може размишљати.{S} И дошло му да Благоја удари чашом у главу, само малко д |
| у излизану четицу и поче га чистити.{S} И размаза вино по свој кошуљи.</p> <p>— Ништа... ништа |
| а, чудан случај у помоћ не прискочи.{S} И није то био никакав необичан случај.{S} Нити је ко у |
| о имам онда, кад је био наш устанак.{S} И ја и <pb n="102" /> Алекса (ту показа руком на онога, |
| е непрестано превртао с бока на бок.{S} И поче се кајати, што је икако полазио на пут и што је |
| пустио на земљу и поиграва пред њим.{S} И, као да га вјетрови понијеше, он се брзо окрену и отр |
| у дође да заплаче за овом дјевојком.{S} И он некако чудновато застења...{S} Они се тргоше...{S} |
| ја видим.{S} По јутру познајем дан.{S} И, право да ти речем, ја га више не могу гледати по сок |
| варао сандуке, па и у њих завиривао.{S} И у кокошињак је завиривао.{S} А она жила искочила му н |
| ти од јада пресвисла, он је остајао.{S} И сав свијет прорицао је и њему, као и Јефтану, да ће х |
| ао од човјека који је памет изгубио.{S} И другови га оставише.{S} Уклањали су се од њега и сакр |
| ије мушко, нек је жена, па је добро.{S} И лијепо се вјенчај и буди чојек и нек ти буде све у ре |
| ља, а другој умало није нос откинуо.{S} И све живо поче бјежати од њега као од човјека који је |
| </p> <p>У другу недјељу пођоше опет.{S} И удовица и Милка сад су им се надале, па се обје љепше |
| ужан, бринути се за његову удобност.{S} И Перо се морао мучити као нико његов!...{S} Освојиле г |
| кар и по врућини, морали су у шетњу.{S} И сви су позавидили Данилу, када опазише како у хладови |
| , осмјехујући се и питајући за Перу.{S} И Перо остаде самац, <hi>сам на св’јету без икога свога |
| о и испрси се. — Зар она није твоја?{S} И зар сада њу мислиш преварити?</p> <p>— Невјерниче јед |
| ријечими наносити повреду владарима?{S} И какву дјевојку рабите?{S} Ко је вама дозволио, да неп |
| и оне могле хранити без његове крви?{S} И зар он није могао лежати мирно у својој соби на своме |
| да их, како треба, искриви и удеси?{S} И учитељ му је тукао главом о таблу да боље запамти и д |
| чита: јесу ли сви сагласни са Јовом?{S} И, на своје велико чудо, опазио је да су сви мирни и да |
| кивао: чује ли се барем какав тутањ?{S} И почео се љутити.{S} Почео, чак, по обичају, гунђати и |
| жати, — био је и сувише слаб за тога, — и Бог зна да ли би је икада и одржао, да му изненада, ј |
| ко, љутит, што га прекидају у ријечи, — и само паметни људи знају, каква је то фајда.{S} Ако се |
| н, — дочека Јефтан жалостивим гласом, — и ти си ме оставио болесна, па отиш’о у чаршију...{S} Ј |
| афу <pb n="9" /> што га је Перо имао, — и ишарало га тако, да је изгледао као каква мапа.{S} Пр |
| устите напријед, — говораше неуморно, — и станите за мном.{S} Кад ја приступим и изговорим здра |
| ема! — настави Јефтан некако заносно, — и он је, браћо, пред свима нама проси...</p> <p>Сви ахн |
| пита Јефтан и не гледајући на Данила. — И ти си Перин јаран.</p> <p>— Ја бих... ама пос’о и дан |
| ам, — рече најпошље, осмјејкујући се. — И могу дати, могу...</p> <p>— А кирија? — запита Јефтан |
| би кућу уредио! — дрекну Бошко јаче. — И не би... не би...</p> <p>— ...не би пустио шћер да аш |
| — зациганчи Перо привлачећи га себи. — И име да знам.</p> <pb n="124" /> <p>— Анђа, ако хоћеш. |
| мене то ништа нема, — осијече стари. — И кућа ми тијесна, <pb n="72" /> и соба немам пуно; ни |
| ом лако гурајући и у једно и у друго. — И немојте се стидити, кад вас је Бог намијенио једно др |
| но...{S} У шест сати — одговори Перо. — И немој закаснити.</p> <p>Растадоше се обојица, потпуно |
| гама. — Тако је, тако! — понови опет. — И мени је драго, кад ти, к’о младић један, то одобраваш |
| оста, — одговори Јово гледајући Јоку. — И ручали смо...</p> <p>Стари се осмјехну и одобри главо |
| а пјевајући, као кад чита пјесмарицу. — И ти си се, Јефтане, оженио с миразом, и ја сам се ожен |
| еро и, као са заносом неким, настави: — И ја сам им’о једну краву, па дебела, па, кад је попипа |
| све у реду.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— И, ако хоћеш, нека и ова чаша иђе у твоје здравље!</p> |
| Јово можемо.</p> <p>— Можемо!</p> <p>— И да се зарекнемо, да друг друга неће на путу изневјери |
| ну неко. — То није ни махнито!</p> <p>— И сад вели да од Стаке нико љепши нема! — настави Јефта |
| е ћутање. — Има пуно облака...</p> <p>— И мени се чини, — потврди удовица и, као нехотице, све |
| ти вином и понијети за пута...</p> <p>— И један треба лијепом здравицом да га дочека, — настави |
| у знак да је свршена погодба.</p> <p>— И пет гроша мени, што ћу ићи с вама да вратим коња, мен |
| — Није пуно, само кад се има.</p> <p>— И за зоб по два гроша, за зоб, — настави Јован брже.</p |
| а?{S} Носи и мираза? — запита.</p> <p>— И мираза, — нагласи Благоје јаче. — Она је шћи газде Ђу |
| идим ни самога Бошка Југовића.</p> <p>— И чутуре требају, — бржебоље <pb n="158" /> упаде Обрен |
| читаве.</p> <p>— Заричемо се.</p> <p>— И сјутра да кренемо!</p> <p>— Сјутра.</p> <p>И сви прих |
| <p>— Па жени се и ти! — рече.</p> <p>— И хоћу, — дочека Перо брзо.</p> <pb n="29" /> <p>— Баш? |
| > <p>Они се зачуђено згледаше.</p> <p>— И нека вам је сретан пут, — настави брзо. — Кад хоћете, |
| авни одбор и ми ћемо ријешити.</p> <p>— И скупићемо се у прву неђељу! — додаде Јово.</p> <p>— У |
| А имаш и пара?</p> <p>— Имам.</p> <p>— И не треба ни од кога да иштеш?</p> <p>— Ни од кога.</p |
| ђете у мене, — опет ће Јефтан.</p> <p>— И доћи ћемо!</p> <p>Чим се смркло, окупише се сви:{S} Ј |
| а ће какогод опазити дјевојку.</p> <p>— И јес’ и јес’ тако, — настави поп одушевљеније, па му с |
| јући Перу, — Шта се вама чини?</p> <p>— И мени се чини, — одобри Перо одмах.</p> <p>— А ја се н |
| би заплакао, или се засмијао?</p> <p>— И сад одма да се жениш.{S} Сад! — дрекну Јефтан, прибра |
| о.</p> <pb n="29" /> <p>— Баш?</p> <p>— И хоћу! -</p> <p>— Уфатићу те за ријеч, — дочека Јефтан |
| когод опазити дјевојку.</p> <p>— И јес’ и јес’ тако, — настави поп одушевљеније, па му спусти р |
| жно. — Ја знам, да се вама неће свиђет’ и да нећете овђе остати ни читав дан...{S} А и село ниј |
| е „који су могли виђети ако су гледали“ и каже, да се готов и на суду заклети „за своје право“. |
| : нека буде тако.{S} Мени треба жена, а и не треба ми жена.{S} Ама кад ви велите да треба, онда |
| Благоје. — Ђевојка је кршна и добра, а и мираз носи.</p> <p>— Не треба мени антика, — дочека П |
| , — одговори Јефтан. — Паметан је он, а и ти си сад паметан.{S} Ја сам ти показао како се путуј |
| нећете овђе остати ни читав дан...{S} А и село није какво!...{S} Немате у њему ништа виђети...{ |
| ога, као да се питају: шта је ово?{S} А и Перо се забленуо, па нити зна: хоће ли изаћи, или ће |
| изложбу ако ћеш у Стамбол...</p> <p>— А и њој ће бити необично, — опет упаде домаћица још се бл |
| свеме.{S} Полахко ти с њоме.</p> <p>— А и бачве су чисте, нијесу бухљиве...</p> <p>Стари поглед |
| ухо, као да није добро чуо.</p> <p>— А и хране немам, — настави мирно. — Сиротиња смо!...{S} С |
| арио у душеку, правећи куглице од хљеба и гађајући њима слике на зиду.</p> <p>Но и самовање му |
| у <hi>сигурно</hi> наћи.</p> <p>— Треба и од женскадије неко да <pb n="159" /> пође, — опет пре |
| сједне код њега.</p> <p>— Ама ми треба и да га дочекамо, — рече. — Какви би били пријатељи, ка |
| о, па нек је више гласова.{S} Ако треба и скупштина читава, ја кабулим!</p> <p>— Не треба, — ос |
| че.</p> <p>Благоју испаде цигар из зуба и прсну у смијех.</p> <p>— Знам шта хоћеш! — викну из с |
| дебела, угојена жена, загрнутих рукава и раздрљених прсију и, носећи овелику канту са водом, с |
| свецу...</p> <p>— Свецима нек је слава и милост, а теби магарећа глава! — викну Бошко. — Да си |
| ачунао осам.{S} Старчић се, чак, позива и на госте „који су могли виђети ако су гледали“ и каже |
| лијепо у хладној, мирисној води, плива и осјећа, како га таласи запљускују и драгају ода свих |
| и и пјевати.{S} Нареди и доручак и пива и поново се окрену Пери.</p> <p>— Ја знам кршних пуно, |
| уран, помућених очију, замршених бркова и косе, љутио се на себе и на свакога.{S} Псовао је мех |
| га још два пута, поправи неколика слова и даде послужитељу да однесе.{S} Затим запали цигар и, |
| војку?</p> <p>— Па то је, брате, готова и свршена ствар, — опет ће Благоје весело. — То је све |
| би сад протествовао кад је ствар готова и кад већ сузе теку?</p> <p>На врх степеница дочека их |
| па ако ни за шта друго, нека барем чува и чисти кућу и рађа ђецу...{S} Оклен би ми били, да нам |
| b n="112" /> и пријатеља!...{S} Стид га и од Швабице... -</p> <p>— Опрости, — прошапта, као каж |
| дно стењати и привлачити га.{S} Поче га и љубити и тепати му.</p> <p>— Благо мени, како си ми з |
| је Перо могао што изговорити, загрли га и притиште на прса.</p> <p>— Нек вам је сретно ђечице! |
| Ништа... ништа је то, — рече тјешећи га и баци четицу за врата. — Не брини ти!{S} Ја ћу теби да |
| женио, чим долази, — рече прочитавши га и одмах скочи. — Оженио се, погани син, без нас! — викн |
| м Јефтаном, да коју буху стресе на њега и да му се тако освети.{S} Затим сиђе на авлију и упути |
| га оставише.{S} Уклањали су се од њега и сакривали свуда (Обрен се сакривао за вреће с пиринчо |
| или и изневјерили, црн им образ и овога и онога свијета!</p> <p>— А што нијеси друга кола наш’о |
| раном.{S} Јефтан није имао никога свога и само је имао лијепо нашљество.{S} Због нашљества се у |
| не гледајући ни на <pb n="119" /> кога и, очигледно, жалећи, што и рибље кости није могао поје |
| ла до стола, осмјехкујући се на свакога и увијајући се између солдачких редова, који су је зади |
| "41" /> крив, мргодно је гледао свакога и ничијега поздрава није хтио прихватити.</p> <p>Пред в |
| ..</p> <p>Поп, отресајући земљу са нога и једнако рашчешљавајући браду, изађе између кукуруза, |
| и распитао: нема ли она шта против тога и није ли то противно интересима државе?{S} Ваљда није |
| хоћемо да га лијепо дочекамо к’о друга и пријатеља, — рече. — Хоћемо, бива, да му изађемо на с |
| у томе, што је он имао неколико чворуга и што му је лице било ишарано као ускршње јаје.{S} Ипак |
| агани, изађоше из куће и кренуше се, да и осталим касабалијама испричају знамениту новост.</p> |
| тави Јефтан поносито, спремајући се, да и трећи пут удари руком о сто.— Жена нам треба!{S} Није |
| си.</p> <p>Перо протра очи, мислећи, да и сад снијева.</p> <p>— Ама да се нијесте преварили? — |
| <p>Јово устаде и даде Јефтану знак, да и он жели говорити.{S} Јефтан застаде.</p> <p>— Ја мисл |
| но, дуговјечно, берићетно!{S} Да Бог да и пород породио и све ти у напријед пошло!</p> <p>— Жив |
| као да размишљаше нешто...{S} Готово да и он заплаче заједно са Данилом!...{S} Није шала удаљит |
| — дрекну Благоје, не допуштајући му да и даље размишља. — Да пијемо, да се веселимо, а биће вр |
| за тога, — и Бог зна да ли би је икада и одржао, да му изненада, једнога дана, чудан случај у |
| е Јово...</p> <p>— Ух, ух, брате, млада и лијепа — узвикну Перо одушевљено и затапша рукама. — |
| ита.</p> <p>— Најљепша је, ако је млада и лијепа! — осијече Јово...</p> <p>— Ух, ух, брате, мла |
| Малена, мршава жена, још прилично млада и допадљива, у старим, исплављелим хаљинама, са осмијех |
| Мени треба крштеница! — викну изненада и исправи се. — Крштеница треба, па да ми је извадите.. |
| И једнако му се чинило, као да га гледа и смјешка се на њ...</p> <p>— Што мене Бог да казни и д |
| Данило га забленуто погледа.{S} Погледа и у Јову и чворугу му, која се зацрвенила као презрела |
| ајући му крштеницу, зачуђено га погледа и као да хтједе запитати: а шта ће то?...{S} Ипак се не |
| зика,</p> <p>Јефтан га презриво погледа и окрену се Јови.</p> <p>— Шта ти мислиш? — запита.</p> |
| ије ли, али, то нарушавање јавнога реда и мира?..{S} Зар се може допустити такими ријечими нано |
| очију, крњавих зуба (због чега је вазда и успијала губицама) смјежуране коже, набијељена, помол |
| здравицу и када викнем: „живили“, онда и ви викните и дигните грају...</p> <p>Учитељ се био то |
| годи.</p> <p>— Кад ми не вјерујеш, онда и немам посла с тобом, — осијече и као пође из гостиони |
| никад не сипљем.{S} Ја знам шта је вода и да је друго вода, а друго вино.{S} А моје вино може н |
| у, док су дјеца бекељила му се иза леђа и старала се, да му за тур од чакшира прикаче некакав ч |
| он у три своја пријатеља, три најдража и најмилија пријатеља, који, загријани вином и необично |
| ко зауставља од мојих послова...{S} Ја и сад имам посла...</p> <pb n="82" /> <p>Па, љутито луп |
| Могу ја, — дочека Јефтан поносито. — Ја и Јово можемо.</p> <p>— Можемо!</p> <p>— И да се зарекн |
| ло ми рече, да си болестан.</p> <p>— Ја и јесам болестан, — дочека Јефтан жалостивим гласом, — |
| поново расплака.</p> <p>— Ех, с тога ја и плачем, — викну, — што ми се чини, да се не враћамо в |
| м онда, кад је био наш устанак.{S} И ја и <pb n="102" /> Алекса (ту показа руком на онога, што |
| а, ваистину, нећу! — осијече. — Могу ја и пјеше...</p> <pb n="97" /> <p>И, нарамљујући и стреса |
| запита Јефтан, пошто су изашли из гаја и стигли до неколико старих, раштрканих колиба. — Хоће |
| у рукама неколика сандучића и завежљаја и, тако претоварен као парипче, смијао се безбрижно и в |
| се.{S} Обрен пође за њом, па се засмија и он...{S} Зауставише се <pb n="48" /> крај врата и ту |
| ? — запита јаче.</p> <p>Јово се засмија и пљесну рукама.</p> <p>— Зар не знаш мене? — запита. — |
| нога свијета?</p> <p>Комесар се насмија и оним истим прстом куцну се по челу.</p> <p>— Ми све д |
| ривши три столице.{S} Препаде и Благоја и остале госте, који га усплахирено погледаше. — Не доз |
| полети према Јови, стиште га у наручја и бјесомучно поче љубити по челу, образима, устима.</p> |
| виривала је масна капа некаква просјака и разбијена глава високога циганина...</p> <pb n="145" |
| итала, а пред њим су стајала два сељака и гледала га са страхопоштовањем.</p> <p>— Лани си уз’о |
| .</p> <p>— А да буде право весеље, нека и Стака пође, — опет ће Јово. — Удовица је, ама без ње |
| >— Тако је!</p> <p>— И, ако хоћеш, нека и ова чаша иђе у твоје здравље!</p> <p>— Живио!</p> <p> |
| грдне совуљаге, него човјечија прилика и да та човјечија прилика није нико други, него знамени |
| живши јој бакшиш он задрхта као шибљика и пољуби је у образ.</p> <p>Покупивши новце, плавојка с |
| . и ти прави момак! — живо дочека Милка и, окренувши се у страну, засмија се.{S} Обрен пође за |
| р жита!...{S} Читав товар!..{S} Сто ока и ни једну мање.</p> <p>И, онако љутит, сједе на сандук |
| собом унијела читаве руковијети босиока и јоргована, тако се читава соба освјежи и чудновато за |
| е.{S} Ухвати Благоја за крај од прслука и погледа му право у очи.</p> <p>— Ја ћу те нешто крупн |
| ити, макар што их је удовица задржавала и нудила их још једном кахвом.</p> <pb n="50" /> <p>— К |
| касабе једна му се механа много свиђала и, не размишљајући дуго, упути се њојзи.</p> <p>Ступивш |
| се гурала три-четири беспослена хамала и инадила се са дјечурлијом, што су дошла да слушају му |
| > <p>Стари сам диже послужавник са тала и метну га у крај.{S} Покупи и филџане од гостију.</p> |
| ја, ђе <pb n="117" /> има добра и јела и пића.{S} Пушћи ти само мене, па ни зашто не брини!</p |
| свирачице и сва вина на свијету, бијела и мрка.{S} И обично се заклињао, да ће бити уредан.{S} |
| — одговори Данило, отирући зној са чела и хладећи се капом. — Све село обиграх, па га нема.{S} |
| у њему.{S} Стара га, од милине, почела и по коси гладити, а стари се само смјешкаше и пипаше м |
| е из своје пуне кесе и чув’о вас од зла и напасти сваке.</p> <p>И поче јаглуком трљати очи, као |
| ">Hotel Paris</foreign>".{S} То је била и једина знаменитост читаве касабе и није било чаршинли |
| тељ прије, него су се кола и зауставила и високо издиже изнад главе чутуру, коју му додадоше. — |
| расли ситном травом, врата се накривила и канати готово да падну, па ипак... ипак је све љепше |
| а, на челу му искочи дебела, модра жила и придаде му лицу страшан израз...{S} Обузе га неки биј |
| се њежна, витостаса Мара, лијепа и мила и, као да је собом унијела читаве руковијети босиока и |
| у, одмах спусти завјесе, истјера Данила и леже у постељу.{S} Мислио је да ће, ако мало заспе, м |
| а полицајац набусито, одгурнувши Данила и приближујући се. — Чекао сам по сахата, док сте се пр |
| зио како се презагријана пећ заруменила и како се, на маломе асталчићу, чиста препеченица злати |
| се чак и карамфилом, иза уха, закитила и лице превукла танким руменилом, те би се, готово, при |
| ао, ишаран траговима проливеног мастила и прогорио од цигара што су их по њему остављали.</p> < |
| — узвикну учитељ прије, него су се кола и зауставила и високо издиже изнад главе чутуру, коју м |
| , блијед попут крпе, истегну га из кола и повуче у страну.</p> <p>— Што обрука ’вако и себе и м |
| оже сачувај, разболио или испао из кола и ногу сломио?...{S} Шта би било?...</p> <p>— Свршено ј |
| — Нијесам ни знао да си... тако одрасла и тако се раскрупњала...{S} Права ђевојка!</p> <p>— А.. |
| ека стари осорно. — Кад чојек има посла и кад хоће на пут, ја не заустављам...{S} Ни мени није |
| ам себи одгонене: нашто оволика гунгула и зашто све није мирно као у његовој касаби?</p> <p>—Је |
| ну би хтио!{S} Је ли жену?{S} Е то ваља и то ти је паметно! <pb n="123" /> К’о да си мене пит’о |
| се. — А мени је добро!...{S} И здравља и пара и свега имам...</p> <p>Старац, не вјерујући, пог |
| дим.{S} А ево сам дов’о и два пријатеља и једно момче, да ти се прогостимо у кући два три дана. |
| врх главе и он је мрзио и њу и учитеља и све ђаке.{S} С тога му се и допаде очева радња и, сту |
| лицем, просједом косом, ћелавим обрвама и дугим трепавицама, што вјечито трепећу, стао је украј |
| их кахвом, ракијом, духаном, гурабијама и урмашицама, низ које се циједио мед.{S} И дуги разгов |
| о за вриједно да се мучи са муштеријама и да им се »криво куне“.{S} Лакше му је било <pb n="22" |
| о...</p> <p>Поп га обгрли објема рукама и силом га сједе на столицу.</p> <pb n="34" /> <p>— За |
| реплашени Перо, дајући му знак и рукама и очима да престане. — Кажи ми само и тихо ми кажи: зна |
| је нешто доказивао, млатарајући рукама и окрећући се час на једну час на другу страну, док су |
| И поцрвени још више, поклопи очи рукама и утече из собе.</p> <p>Стари сам диже послужавник са т |
| Није Бог наредио да растемо по крушкама и по јабукама него да нас жене рађају...</p> <p>— Тако |
| љивала, те је почео отезати трепавицама и страшно зијевати, испуштајући при томе чудноват глас, |
| жњаком, са истим, чак неопраним, чашама и боцама, кроз које су се ломили сунчани зраци, који, п |
| шли из авлије.</p> <p>— Кршна.{S} А има и мираза, — одговори Обрен.</p> <p>— Ех?</p> <p>— То ми |
| куће.</p> <p>— Ама у мене у собама има и буха, — дочека брзо.</p> <p>— Научили смо ми и на њих |
| диш ли колика ти је паучина по зидовима и колика је прашина по тлима?</p> <p>Перо преврну очима |
| бро <pb n="69" /> потстриженим брковима и великим, оклепљеним ушима, мирно је спавао.{S} Обучен |
| ефтан, охрабрен, поглади се по брковима и узвиси глас:</p> <p>— Него ако си ти чојек, нађи какв |
| дно.</p> <p>Перо се поглади по брковима и застаде.</p> <p>— Барем ћу имат’ рашта отићи попу, — |
| дова, са поносито исправљеним вратовима и као неким крунама на глави...{S} И као купа се и он у |
| стријеши.{S} Поплашено погледа по свима и као да хтједе скочити и бјежати од свега свијета.</p> |
| ше.</p> <p>Стари састави руке на леђима и неколика пута пређе с краја на крај собе.{S} Најпошље |
| отале око њега, миловале га по образима и чупкале за бркове.{S} Није хтио ни пити.{S} Само је у |
| е су јој бичеви косе падали по образима и сакривали јој половину лица.</p> <p>— Крштеницу за... |
| једнога слугу.{S} Обрати се пријатељима и они му нађоше Дамјана, овога истога Дамјана, кога он |
| онеси!</p> <p>Данило прокомеша раменима и зијевну.</p> <p>— Немамо ми пите, — одговори мирно. — |
| глади?...</p> <p>Сељак слегну раменима и ућута.</p> <pb n="80" /> <p>— Таки сте ви сви.{S} Сви |
| рогунђа Перо, затварајући врата за њима и закључавајући их. — Само да ја умакнем комесару, а ви |
| на кревет, објесио ноге па климата њима и плаче.{S} Очи му се закрвавиле, образи помодрили, а к |
| вријеме говора био прикривен за вратима и све слушао, провири унутра.{S} Сад је, као за параду, |
| , ништа не говорећи, стајали на вратима и гледали Јефтана, како сједи на постељи, десном руком |
| осврну се на њега.{S} Окрену се гостима и мрко их погледа.</p> <p>— Ех, што сте ми дошли? — вик |
| ат’...</p> <p>И опет се окрену сељацима и премјери их оштрим погледом.</p> <p>— Не чекајте више |
| ратом, смјежураним лицем, зеленим очима и крњавим зубима...{S} И једнако му се чинило, као да г |
| на, испод кола, диже се и пада по очима и лицу.{S} Коњске мухе облијећу ода свих страна и лијеп |
| и зубима шкрипну.{S} Само преврну очима и, савијен као гудало, упрашен, диже се са земље.</p> < |
| јесам пророк Јеремије, — бранила се Ана и почела говорити <pb n="17" /> мало оштрије, као и оби |
| вечери, напајајући се мирисом јоргована и пјесмом бумбуловом, љуљушкати је на своме крилу и куњ |
| енске главе у кући.</p> <p>Од тога дана и опет поче умјереније живити.{S} Затвори се у собу и п |
| у</hi> од самих дубових и букових грана и окитили је цвијећем и барјачићима.{S} Под големим куб |
| S} Коњске мухе облијећу ода свих страна и лијепе се за образе, око ушију, и за хаљине.</p> <p>— |
| Мара, обучена у лахке хаљине, неуређена и мало рашчерупана, те су јој бичеви косе падали по обр |
| пита изненада, положивши руке на кољена и пипкајући прстима као по клавиру. — Јеси ли трговац, |
| Задрхташе му и ноге, поклецнуше кољена и он сједе, управо паде на столицу...{S} Свијест му се |
| одити мајсторије и показивати, како зна и на задњим ногама стајати.{S} Перо премрије од страха. |
| њо Исуса, па опет ме, ето, стигла казна и послали ми кугу на врат.{S} Да је била кршна, не би ч |
| о кад га човјек понуди чашом добра вина и кад му рекне да је паметан.</p> <p>— Ја, по могућству |
| о ове женске главе, која ми донесе вина и протра ме по прсима, умро бих...{S} Ето, није се имал |
| дина <pb n="88" /> стрина била је мирна и зачуђено гледала обојицу...</p> <p>— Ама шта је било? |
| ек се сада увјери да ствар није жалосна и поче се смијати.</p> </div> <pb n="14" /> <div type=" |
| друго?</p> <p>— Друго је, да је паметна и кућаница.</p> <p>Јефтан се мало намргоди.</p> <p>— А |
| — зачуди се Благоје. — Ђевојка је кршна и добра, а и мираз носи.</p> <p>— Не треба мени антика, |
| е.{S} С тога му се и допаде очева радња и, ступивши у њу, озбиљно пљуну у длане.</p> <p>— Ти не |
| е жени, стоји ти на прагу новога роћења и смрти.{S} Ако ти буде добра жена, изнова си се родио |
| све собе.{S} Чак је отварао сандуке, па и у њих завиривао.{S} И у кокошињак је завиривао.{S} А |
| д у кући нема женске главе.</p> <p>— Па и не треба, — дочека Обрен умирујући га. — Ја сам то са |
| од ока гледајући свирачице.</p> <p>— Па и није, — одговори Јефтан. — Ев’ овако проводим се боље |
| осмјехом, пође им у сусрет.</p> <p>— Па и нека сте ми дошли, — живо дочека узевши их за руке и |
| молила се њежна, витостаса Мара, лијепа и мила и, као да је собом унијела читаве руковијети бос |
| та друго него причати.{S} Он, чак, сипа и воду у вино!..{S} Продао лани сељацима вина, па кад с |
| При погодби нијесмо казали да нас обара и то је непоштена ствар...</p> <p>— Коњ је плах, — упад |
| му је, како је пуних шест мјесеци вара и неће ништа да плати.{S} Иза бабиних леђа провиривала |
| ма, ту се мијешало са пепелом од цигара и давнашњом прашином, те је соба много сличила каквој з |
| е, да узме столицу, па да добро изудара и <hi>пунца</hi> и <hi>пуницу</hi> и <hi>суђеницу</hi>, |
| А мени је добро!...{S} И здравља и пара и свега имам...</p> <p>Старац, не вјерујући, погледа га |
| и уозбиљи се. — Љубица је кршна, добра и носи ти пет хиљада мираза.</p> <p>Перо, од чуда, скоч |
| — Знам ја, ђе <pb n="117" /> има добра и јела и пића.{S} Пушћи ти само мене, па ни зашто не бр |
| .{S} И какав ми је то коњ, који се игра и обара људе?...{S} При погодби нијесмо казали да нас о |
| ни траже хљеба.{S} Треће године истјера и оца и остаде: сам у радњи.{S} Текао је новац непреста |
| <p>ВЛАСНИК: ИЗДАВАЧКА КЊИЖАРНИЦА ПАХЕРА И КИСИЋА.</p> <p>БЕОГРАД 1953</p> </div> </front> <body |
| > <p>ШТАМПАРСКО УМЈЕТНИЧКИ ЗАВОД ПАХЕРА И КИСИЋА.</p> </div> <pb n="2" /> <div type="titlepage" |
| а јутра апсанџија пусти Перу из затвора и опет га поведе пред комесара.</p> <p>— Хајде, — вели, |
| Са лица имала је три неједнака прозора и велика, дрвена врата, са два огромна каната.{S} Прозо |
| b n="64" /> <p>Јефтан оступи од прозора и засмија се.</p> <p>— Како ће бити без тебе? — запита. |
| ци... па дошли...</p> <p>Удовица, хитра и окретна жена, малена, дебељкаста, са пуначким подвољк |
| ашикује и шћи и жена! — узвикну Алекса и скочи са столице, подигнувши новине, које су му <pb n |
| енова врата, па га поче стезати на прса и љубити.</p> <p>— Тако, брате, тако! — ускликну са нек |
| , дубоко уздахну, удари се руком у прса и пође.</p> </div> <pb n="57" /> <div type="chapter" xm |
| реба давати...{S} Власт је од Бога дата и њојзи, побратимковићу, треба да смо сви <pb n="33" /> |
| ухљиве...</p> <p>Стари погледа на врата и одмах прекиде реченицу.{S} Малена, танка, сухоњава <p |
| ти си... хеј Маре, — па изађе на врата и повика из свега грла, — донеси нам кахву!...{S} Ти си |
| Зауставише се <pb n="48" /> крај врата и ту се почеше сашаптавати и разговарати...</p> <p>А Пе |
| ну слушкињу, кад стиже до попових врата и снажно гурнувши, отвори канат. — Је ли овђе?</p> <p>— |
| да је паметно да се ја женим? — запита и опет се укочи као да се слика.</p> <pb n="12" /> <p>— |
| p> <p>Јован се бржебоље одмаче од плота и стаде преда њих.</p> <p>— Станите, станите! — викну, |
| их пуно, — рече, састављајући три прста и љубећи их. — Да их поједеш од милине!...{S} Ти то ост |
| о да не чу добро.{S} Метну прст на уста и издиже обрве.</p> <pb n="79" /> <p>— Стрико зна шта р |
| ош издаљега избуљио очи, растворио уста и махао рукама као да ће полетити.</p> <p>— Нема Томе! |
| ајући у под.— У кући немаш готово ништа и да трном повучеш по њој, не би имало шта запети.{S} О |
| ружао се дугачак сто, препун јела, пића и сваке ђаконије, а око њега је, са једне и са друге ст |
| д пазухом и у рукама неколика сандучића и завежљаја и, тако претоварен као парипче, смијао се б |
| есуда? — запита Перо замирући од страха и блиједећи. — Зар није <pb n="149" /> мало, што сам пр |
| о пукло широко језеро, огледало мјесеца и звијезда.{S} Око језера, са обје стране, наднијеле се |
| ену.</p> <p>— Куда? — уплете се удовица и потрча за њим. — Куда?</p> <p>— Ето нас други пут!{S} |
| врата мале, приземне собице, и удовица и кћи јој Милка поплашено скочише, и, оставивши филџане |
| другу недјељу пођоше опет.{S} И удовица и Милка сад су им се надале, па се обје љепше обукле и |
| <p>— И мени се чини, — потврди удовица и, као нехотице, све се више наслоњаше на раме му.</p> |
| <p>— Невјерниче један! — цикну удовица и бризну у плач. — Зато сам те примала?</p> <p>— Па, бр |
| жем...{S} Своја кућица, своја слободица и ја иђем тамо...</p> <p>Стари се одуприје рукама о кук |
| ни говорити.{S} Само су дахтали обојица и гледали се тупим, безизразним, умореним погледом.</p> |
| — јер милостивој власти треба крштеница и за Јефтана Мргудића.{S} Он не може доћи, јер се <pb n |
| а сам у томе сметен.{S} Да је свирачица и знао би некако... ама наша је ђевојка...</p> <p>— Па |
| же хљеба.{S} Треће године истјера и оца и остаде: сам у радњи.{S} Текао је новац непрестано, зг |
| да све разбијем...{S} Да је живот боца и њега би разбио!...{S} Омрзно’о ми и он...{S} Тако је |
| други?..{S} А ти немој бити тврда срца и немој с њоме ружно.{S} Још је дијете, па ће се научит |
| руку.</p> <p>— Ја... ја би... — промуца и застаде.{S} Није знао како ће почети, нити је знао ка |
| у?{S} На они се свијет иће и без пасоша и без крштенице...{S} То не могу...</p> <p>Перо се поче |
| пјева« како рече Јефтан!{S} А најљепша и највећа од свих кућа, понос веселих касабалија, издиз |
| реметнуо преко главе, изгубио један зуб и — то је све.{S} Кашње је опет могао наставити игру.{S |
| ат чојек!</p> <p>Перо га дрпну за рукав и, од нестрпљења, поче тапкати ногама, као да збија сла |
| ати, пропуштао је живу ласту кроз рукав и — свеједно.{S} Чим би почео писати, та су слова добиј |
| ети ако су гледали“ и каже, да се готов и на суду заклети „за своје право“.</p> <p>Перо се не о |
| ерупан, у лакоме одијелу, стаде на праг и погледа по соби.</p> <p>— А-а није ми ту Јово? — пром |
| на.</p> <p>Старац одскочи корак унатраг и раствори уста, као да ће прогутати некога.{S} Лако бљ |
| да се нијеси вјенч’о, црн ти образ сад и вавијек!</p> <p>Перо зину.</p> <p>— А ко ти је каз’о |
| <p>— Па то је лахко, — рече као узгред и не гледајући га. — Ено ти у удовице Стаке шћери Милке |
| .{S} Прислони се <pb n="128" /> уза зид и забленуто поче мјерити Благоја.</p> <p>— Ама шта то? |
| </p> <p>Перо се прислони леђима уза зид и уздахну.</p> <p>— Све ми се чини, да ће ми се некаква |
| једва промуца она шћућуривши се уза зид и као бојећи се да је не удари по глави.</p> <p>Перо уљ |
| .{S} Он се једном руком наслонио на зид и гледа јој право у лице; она оборила главу и чупка рес |
| ки Четвртак, испети се на комшијски дуд и ту ударати у даску, попут црквених клепетала, те су к |
| била и једина знаменитост читаве касабе и није било чаршинлије, који се бар неколико пута није |
| а дођем <pb n="141" /> из девете касабе и да је водим...{S} И Благоје, никакав чојек, коме сам |
| е истјера двојицу конкурената из Касабе и натјера их, да на другој страни траже хљеба.{S} Треће |
| мршених бркова и косе, љутио се на себе и на свакога.{S} Псовао је механџије, псовао свирачице |
| тљагу.</p> <p>Јефтан га одгурну од себе и удари ногом о тле.</p> <p>— Ти ми се не мијешај у пос |
| трану.</p> <p>— Што обрука ’вако и себе и мене? — запита, бјесомучно дрмајући њиме. — Што не ка |
| асабе? — окоси се. — Овако мучиш и себе и нас...{S} И није ти грехота ни срамота!...{S} К’о да |
| фтер са крила, збуњено погледа око себе и хитно изађе из собе.</p> <p>— Кршна ђевојка! — нехоти |
| али не може.{S} Само се окреће око себе и стење.{S} Најпошље узе некакву излизану четицу и поче |
| нарамак сламе.{S} Баци га на сред собе и отхукну.</p> <p>— Ето вам, да не спавате на тврду, — |
| } Полако се прикрадоше до стрикине собе и тада Јово једним јачим ударом отвори врата...{S} У со |
| S} И ја би да вам је све у реду: и собе и душеци и све.</p> <p>— Фала ти, — упаде Јово обрадова |
| е стране, наднијеле се златнолисте врбе и своје дугачке, танке, повијене гране купају у води.{S |
| она опет му искочи на челу стиште зубе и, гунђајући, приступи Јоки, па је гурну лактом у прса. |
| кну Јови издигнувши брзојав изнад главе и машући њиме као барјаком. — Није му био пут џаба.{S} |
| ош скупље..</p> <p>Сељаци оборише главе и, не проговоривши ништа, обојица изиђоше.</p> <p>Стари |
| </p> <p>Обрен Пушибрк баци капу с главе и поче се протезати.</p> <p>— Еј Перо, Перо, — узвикну |
| S} Школа му је била изашла на врх главе и он је мрзио и њу и учитеља и све ђаке.{S} С тога му с |
| авом авлијом, по којој су лежале здраве и разлупане бачве, дрва, обручеви, сјекире, и чепркале |
| ао је из испуцале земље и спржене траве и готово их давио; озго, са висине, као да се нешто теш |
| це до Мораче, Дрине, Тисе, Врбаса, Саве и Цетине, види користи од вашег брака; да сретно буде п |
| — Какве су ми сад ђевојке?...{S} Мршаве и слабе к’о да се иглама хране.</p> <p>— А ти дебела! — |
| одбочи се рукама о <pb n="32" /> кукове и одмјери га мрким погледом од главе до пета.</p> <p>— |
| p> <p>Стари се одуприје рукама о кукове и унесе му се у лице.</p> <p>— А вјенчање? — запита. — |
| еро се такођер одуприје рукама о кукове и поче се бекељити према староме.</p> <p>— Не може бити |
| никакав чојек, коме сам платио ручкове и вечере, да ме тако превари!...</p> <p>Грдећи Благоја |
| и оставише <pb n="105" /> своје столове и опколише их.{S} Пушећи и смјешкајући се гледали су их |
| главном улицом.{S} Увуче руке у џепове и поче зазјавати, гледајући у велике двокатнице и трока |
| акла?</p> <p>Јефтан увуче руке у џепове и поче замишљено ходати око дрвета.</p> <p>— А има ли к |
| вица сваке вечери позива некакве духове и разговара се с њима, — метнуше вино преда се и почеше |
| и мрвица није остављао.{S} Купио је све и гутао хитно, не гледајући ни на <pb n="119" /> кога и |
| спаваћива опколише га.{S} Јово се саге и примаче му уста ушима.</p> <p>— Еј стрико!— зовну га. |
| же љепше.</p> <p>Пери се посјекоше ноге и у свему тијелу нестаде му снаге.{S} Прислони се <pb n |
| стола оборивши три столице.{S} Препаде и Благоја и остале госте, који га усплахирено погледаше |
| ти из собе.</p> <p>Пред вратима застаде и бризну у плач.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| у овој гунгули.</p> <p>Благоје застаде и заплака од радости.{S} Баш му сузе полетише низ образ |
| } За нас је добро.</p> <p>Стари застаде и опет погледа по свима.{S} Хтио је, да им на лицу проч |
| — викну, али на половици ријечи застаде и остаде онако растворених уста, блесасто гледајући у с |
| гунђа стари мрштећи се.{S} Затим устаде и, испод ока, погледа госте. — А што ви још не шетате? |
| асао.</p> <p>Угледавши госте, он устаде и зачуђено их посматраше.</p> <pb n="78" /> <p>А ђе си |
| .</p> <p>— Хоћемо!..</p> <p>Јово устаде и даде Јефтану знак, да и он жели говорити.{S} Јефтан з |
| /p> <p>Перо извади новце, па онда сједе и поче причати о својим »јадима«.{S} Додуше пажљиво је |
| ах иђите из моје куће, куд вас очи воде и ноге носе...</p> <p>Јефтан и Перо не одговорише ријеч |
| тапом о празну чашу и разгледајући људе и жене за осталим столовима. — Само гледај и шути, а им |
| 0" /> да му падају по куковима.{S} Нађе и неколика прстена, наниза их по прстима, нарочито по к |
| у савјетовању, док, једва једном, дође и учитељ.{S} Дугуљаст, болешљив младић, упалих прсију и |
| ва, који су је задиркивали.</p> <p>Дође и до Перина стола.</p> <pb n="25" /> <p>— Како је, љепо |
| таде под дуд.{S} Ту, поред Данила, леже и поче мислити о Јоки.</p> <p>Ту је и заспао.</p> <mile |
| њима, самовање му је постајало све теже и увидио је, да тако више не може издржати.</p> <p>На с |
| очека механџија. — Помириће се они брже и опет ће читати...{S} Не могу они један без другога... |
| еко, у страни, испали пушку, он се трже и прекиде поучавање.</p> <p>— Ето га! — викну онај што |
| вну га. — Стрико!</p> <p>Старац се трже и плашљиво одскочи.{S} Затим отвори крмељаве очи, протр |
| ве, бијеле као од сира сарезане; магазе и дућани обојадисани и окићени сваковрсним стварима, те |
| о! — рече Јово, пошто <pb n="156" /> је и он прочитао. — Међер и Перо каткад зна шта ради.</p> |
| у првоме Јефтану, који <pb n="76" /> је и сједио у прочељу, пружи је Пери.{S} Перо се и опет за |
| атио у хотел, затече Данила, гдје га је и оставио:{S} Сјео на кревет, објесио ноге па климата њ |
| а прилику: мачка је једна живина, па је и њој драго живити...{S} Ја, што се каже, волио би живи |
| ио још кога, — уплете се Обрен, који је и сам волио здравице држати. — Нека буде барем десетак |
| а Стака, Бог јој добро дао, добра ми је и весела, исто к’о да ми је Бог у крошњи с неба бацио, |
| ва друга љубав.</head> <p>— Тешко ми је и претешко, — тужио се Перо Обрену, након пуна два мјес |
| ада мираза.{S} Куд ћеш љевше?{S} Чак је и мени лијепо, и ја сам на ћару... .</p> <p>Перо поглед |
| паде Благоје указујући на Перу. — Он је и закаснио док се уредио, јер се у пунца не долази неур |
| и да не ће никуд излазити.{S} Каз’о је и да му нико не улази.</p> <p>— Ни ја? — отегну Перо.</ |
| опет могао наставити игру.{S} Могао је и сјутрадан, на Велики Четвртак, испети се на комшијски |
| чак му стајали на ногу...{S} Гледао је и чудио се свему, мучећи се, да сам себи одгонене: нашт |
| едио је Перо мрачан и суморан; ћутао је и само испијао чашу за чашом.{S} Дошло му да пије, мног |
| је остајао.{S} И сав свијет прорицао је и њему, као и Јефтану, да ће хрђаво проћи.{S} Једино је |
| читава узбуна.{S} Стрико Васо трчао је и завиривао у све собе.{S} Чак је отварао сандуке, па и |
| тву никако није могао одржати, — био је и сувише слаб за тога, — и Бог зна да ли би је икада и |
| вјема мачкама пребио ногу.{S} Разбио је и неких двадесет прозора, а најпошље је покушао да крав |
| и ријетком, јарчијом брадом, сједио је и писао нешто, правећи се као да не види Перу.{S} Преби |
| , ни разбират’, ни размишљат’ се: ко је и каква је?{S} Нек само није мушко, нек је жена, па је |
| новога, па како ко бегенише.{S} Мрко је и лијепо, па да умреш кад попијеш чашу...</p> <p>— Крас |
| нути, нити ће се намргодити.{S} Зато је и долазио кући доцније него прије.</p> <p>— Волим пуну |
| ...{S} Суђено ми да страдам, к’о што је и Исус страд’о...</p> <p>И још јаче обгрли Перу и приву |
| има остајао до зоре.{S} Макар што му је и мати од јада пресвисла, он је остајао.{S} И сав свије |
| еже и поче мислити о Јоки.</p> <p>Ту је и заспао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У јутр |
| Обрену неко обори капу.{S} Прште негдје и нечија боца.</p> <p>— Учитељу пази! — дрекну Јефтан, |
| е навикао на њих.{S} Написао их читкије и, са великом грајом и побједничким изразом на лицу, по |
| а не узми младо ни лудо, него сабраније и паметније...{S} Младо кућу не кући.</p> <p>— Оно, дод |
| ти и окрећати, поче изводити мајсторије и показивати, како зна и на задњим ногама стајати.{S} П |
| укава од кошуље.{S} Поп је, без мантије и камилавке, босоног газио по мокрој загаситоруменкасто |
| ди Перу.{S} Пребирао је некакве хартије и мрмљао нешто.</p> <p>— Хм, — рече након дуже почивке, |
| акав чудноват реп: од изрецкане хартије и старих крпетина.</p> <p>— А шта ти ту радиш? — прекор |
| мисли да ће опет бити когод из полиције и хтједе се сакрити, кад се врата отворише, а на њима с |
| ечале, него опустиле крила, отегле шије и искривиле главе, па као да се растају са животом...{S |
| касабалија, издизала се при дну чаршије и као кочоперила се својим огромним вратима, великим, ц |
| <p>Пошто је стегнуо јуначко срце своје и сам се кренуо на пут, стиже Перо, након два дана, у ч |
| и лажеш, мој Перо, — умијеша се Благоје и стаде између њих. — Зашто ће тебе полиција проћерати? |
| о ваља!</p> <p>— Добро, осијече Благоје и уозбиљи се. — Љубица је кршна, добра и носи ти пет хи |
| — Што брже, то боље, — одговори Благоје и поче звиждукати.{S} Све се данас брже ради.{S} Брже с |
| ио сам то, — безбрижно одговори Благоје и опет поче звиждукати.{S} Обиједили ме, да сам крао су |
| ише, а на њима се појави главом Благоје и угојени, поштовани <hi>пунац</hi>.</p> <p>— Аха! — ви |
| Бошко ватрено.</p> <p>— У тебе ашикује и шћи и жена! — узвикну Алекса и скочи са столице, поди |
| чим га опази, стиште своје снажне шаке и раскорачи се пред њим као да би да се хрве.</p> <p>— |
| и антика, — дочека Перо стискајући шаке и подносећи му их под нос. — Нисам ја, на <pb n="140" / |
| ’о млада говедина.{S} Очи су јој велике и кахвајасте к’о двије маслине, а коса златна к’о препе |
| ао их за косе, показивао им разне слике и пјевао им пјесме о Милошу и Марку.{S} Други пут дошао |
| толиким мјестима, гледао толике ђевојке и... знате ли зашто?</p> <p>— Зашто?{S} Зашто? — заграј |
| дошли, — живо дочека узевши их за руке и нудећи их да сједну. — Нама је то драго, јер смо саме |
| е се Милка, хватајући Обрена испод руке и смијешећи се. — Ја само њега бегенишем...</p> <p>Перо |
| јој је падала по челу, опружи обје руке и, са веселим осмјехом, пође им у сусрет.</p> <p>— Па и |
| нијег са хаљина, трљајући прозебле руке и још једнако цвокоћући зубима.</p> <p>— Па у мене је в |
| ица...</p> <p>Пери испаде цигар из руке и поче се димити на ћилиму.{S} Очи му се помутише, усне |
| истјерани отац задовољно је трљао руке и трчао од пријатеља до пријатеља да га хвали.</p> <p>Н |
| еро се ослабио, полетио с њега главачке и скљокао се на земљу..</p> <p>— Шта би? — заграјаше св |
| и су од њега једнако и туђи пси и мачке и пилићи, кокоши, голубови.{S} Рачуна се, да је за крат |
| у, која је била препуна свакојаке, мале и велике, господе.{S} Благоје доведе блесастога Перу (ј |
| шта да је Бог њега убио мимо све остале и осудио га на овако тумарање?</p> <p>Перо хукну и одма |
| жилавим мишицама, које бијаху набрекле и чудновато се црњаху испод бијелих, загрнутих рукава о |
| у им се надале, па се обје љепше обукле и љепше се накитиле.{S} Удовица се чак и карамфилом, из |
| удари га по устима.</p> <p>— Људи воле и крави дебљој а камо ли жени, — рече.</p> <p>— Воле, в |
| > <p>Игњат баци цјепаницу, сједе на тле и бризну у плач.</p> <pb n="89" /> <p>— А-а знао сам ја |
| ха, поче куцкати врхом од кундуре о тле и као смишљати нешто.{S} Затим још једном погледа попа, |
| .{S} Једино је још Аћим ловио пријатеље и хвалио им се:</p> <p>— Опет је он кршан!...{S} Он ће |
| >.</p> <p>Перо врисну, скочи са постеље и — пробуди се.</p> <p>— Фала Богу, —- промрмља уплашен |
| препали.{S} Обојица одскочише од земље и блесасто погледаше Данила.</p> <p>— Зар? — гракнуше у |
| ушљив мирис ударао је из испуцале земље и спржене траве и готово их давио; озго, са висине, као |
| ни? — осијече Јово, задухан. — Најпошље и не треба нам нико, кад нас ево на мјесту...</p> <p>Пр |
| сам га пио и пио би га вазда.{S} Да ме и сад ко понуди, не би рекао „<hi>нећу</hi>“.</p> <p>— |
| не на крило, па ми чупа бркове, љуби ме и милује, па се играмо и шалимо к’о ђеца...{S} Ја ти не |
| м не издаш...{S} Ако издаш, зло и по ме и по те.</p> <p>Перо не одговори.{S} Пропусти га да уље |
| па може са мном што хоће...{S} Зато ме и уз’о, да му вазда радим...</p> <p>— А стрина?</p> <p> |
| " /> сам к’о пашалијин ђогат, а зову ме и бекријом...</p> <p>— Не бој се ти, — сокољаше га Јефт |
| усура чекати.{S} Зграби Благоја за раме и дрмну њиме.</p> <p>— Хајде! — викну.</p> <p>Обојица п |
| одушевљеније, па му спусти руку на раме и повуче га у собу тако снажно, да се једва могао одржа |
| скочило на сред неба, те пече и у тјеме и у голи врат.{S} Прашина, испод кола, диже се и пада п |
| сно чита.</p> <p>Перо им каза своје име и, без питања, сједе за сто.{S} Они не одговорише и сам |
| ени, — нека у тефтеру нађе Филипово име и нека му припише у дуг још товар жита!...{S} Читав тов |
| »јадима«.{S} Додуше пажљиво је крио име и попово и дјевојчино, али је причао све остало и прича |
| /> које ја данас славим моје крсно име и које сте ви, моји пријатељи, мени дошли и које вама ф |
| чаршију, тражећи да се упозна ма с киме и да се распита за П-ске дјевојке.{S} Знајући врло добр |
| о било сједити <pb n="92" /> поред Томе и возити се...{S} Ипак не одговори ништа.{S} Само упрти |
| се свеме свијету смркне, мени се сване и мене моја Стака чека на вратима, па руке шири, у лице |
| ити кућу и све ствари по њој, раштркане и разбацане на све стране, као да је полиција какву пре |
| онори главом као да се спремаше да пане и са столице.</p> <p>— Немојте се правдати и испричават |
| о.{S} Збуњено се окреташе на све стране и размјешташе чаше по столу, као да су му сметале нешто |
| Куда ћеш? — салетише га са обје стране и пунац и пуница. — Какав је то пос’о?{S} Зар тако ваља |
| ње му додија.</p> <p>Опет пође у механе и, пијући више него прије, поче лупати боце, прозоре, ч |
| поплашено скочише, и, оставивши филџане и кахву, коју су испијале, зачуђено их погледаше.</p> < |
| сваке ђаконије, а око њега је, са једне и са друге стране, сједило до тридесеторо чељади, што м |
| икну Јефтан јаче. — Само ти слушај мене и немој више разбијати чаша ни боца.{S} Није боца попов |
| наочари на нос, па узео подеране новине и, мичући губицама попут зеца, полугласно чита.</p> <p> |
| врћући се на грају. — Они читају новине и сваке се седмица по једном поинаде...</p> <p>— Ама по |
| а. — Волим, брате.{S} Срце ми се стисне и сузе ми ударе на очи, кад погледам све пусто око себе |
| </p> <p>Љубица!</p> <p>Перо напући усне и цмокну њима као да се љуби с киме.</p> <p>— Ох, ох, т |
| да очекиваше, да неко проговори иза ње и да му напомене шта ће даље казати.</p> <p>— А Марко К |
| ла; причао је: како је бјежао испред ње и како се, најпошље, спасао.</p> <p>Угледавши госте, он |
| опет ће Јово. — Удовица је, ама без ње и без њезине пјесме све ће бити мртво...{S} Додуше она |
| /foreign>!...{S} Ја слушам свако питање и сваку заповијест, — дочека.</p> <p>— Знаш ли ти овђе |
| n>! — викну Благоје прекидајући причање и као са презрењем гледајући Перу, — <foreign xml:lang= |
| ма њој.{S} Хита, јури, а дрхће од чежње и напријед спрема пољубац...{S} Стиже јој...{S} Рашири |
| ава.</p> <p>Међутим и Јован изведе коње и поче их вадати по ледини, чешукајући их и размрсујући |
| вољавам и не дозвољавам — викну, бјешње и поче ударати руком о сто.</p> <p>— А шта не дозвољава |
| царевине закрваве, онда се проспу паре и ми трговци дахнемо душом...{S} Хе, изгине ли која хиљ |
| а си добио.</p> <p>Алекса скиде наочаре и поче их трти о чакшире.</p> <p>— Јак је, брате, Јенгл |
| гомилу дјечурлије, па се с њима препире и разговара.{S} Међу свима Данило је био најкрупњи и жи |
| . — Трећи дан путујемо, па нам све горе и теже...</p> <p>— Све горе, — одобри и Перо, мученички |
| ог одредио воду, а није вино; с тога се и вели: »к’о риба брез воде« а не вели се: »к’о риба бр |
| вара се с њима, — метнуше вино преда се и почеше пити.</p> <p>— Ви знате, браћо, — поче Јефтан |
| тога се мало погури, обори руке низа се и, држећи капу под пазухом, скрушен и понизан уљезе у с |
| шехер.</p> <p>Перо опусти руке низа се и приступи Јефтану.</p> <p>— Шта ћемо сад? — запита. — |
| ела трешња, па развуче лице, засмија се и одмахну рукама.</p> <p>— Немамо ми чисте кошуље, — ре |
| , да служи оволико гостију застидила се и збунила.{S} Онако збуњена, мјесто да пружи кахву прво |
| се на столу, а празна боца откотрља се и разби у комаде.</p> <p>— А што кукаш? — дрекну и унес |
| , труцка на коњу и, као пијан, клима се и повија час на једну час на другу страну.</p> <p>Једин |
| <p>— А што питаш? — осијече Перо, па се и он намргоди. — Зар и теби да дајем рачуна?</p> <p>— А |
| рекну Перо опет. — Купује се теле па се и оно гледа а камо ли жена.</p> <p>Благоје се намргоди. |
| им крунама на глави...{S} И као купа се и он у језеру..{S} Купа се лијепо у хладној, мирисној в |
| } Сви живимо!</p> <p>— Добро је, кад се и живит’ може, — дочека Благоје звиждучући. — Добро <pb |
| и врат.{S} Прашина, испод кола, диже се и пада по очима и лицу.{S} Коњске мухе облијећу ода сви |
| <p>Пошто је још мало посједио, диже се и пође.{S} Обрен пође за њим и не хтједе се зауставити, |
| ићу к’о што треба; кад нестане, може се и гладоват’...</p> <p>Свирачице престадоше.{S} Једна ље |
| о полугласно.</p> <p>— Није...{S} Ње се и не бојим, — одговори Јока, да се једва чуло. — Ама <h |
| о је кад не бије вазда.</p> <p>Кашње се и увјерио о томе.{S} Учитељ је био омањи, сићушан млади |
| шири руке као да га разапињу, стресе се и писну као гуја љута:</p> <p>— Ама ко вам то налага, а |
| да.{S} Ако се бију на страни, побиће се и овђе, а кад се побију овђе, ми прорадимо.{S} Ја сам с |
| е не смједе даље противити.{S} Обуче се и пође у полицију.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| остаћемо три дана...</p> <p>Згледаше се и пристадоше.{S} Опремише Тому кочијаша, да се код нека |
| "63" /> <p>Сви ућуташе.{S} Погледаше се и као да хтједоше један другоме у очима прочитати шта м |
| >Сви устадоше иза стола.{S} Загрлише се и почеше љубити, као оно о Божићу.{S} А свакоме се нешт |
| на то ражљути.{S} Он скочи, намргоди се и затресе косом, страшан као лав афрички.{S} Затим удар |
| рлећи га. — Загледали се, замиловали се и брже ћемо се вјенчати.{S} Добра је, златна је, а уза |
| Јефтан се осмјехну.</p> <p>— Па жени се и ти! — рече.</p> <p>— И хоћу, — дочека Перо брзо.</p> |
| удовица, нудећи га ракијом. — Ожени се и буди чојек!{S} Само пази: не узми младо ни лудо.{S} Т |
| а дах заустави. <pb n="85" /> Погури се и лагано, на прстима, приближи им се мало.</p> <p>— Је |
| био? — запита, затим, Перу, мргодећи се и гледајући га оштро.</p> <p>— А што питаш? — осијече П |
| /foreign>? — запита Благоје мргодећи се и као гунђајући нешто. — <foreign xml:lang="de">Waas</f |
| ујеш, зете, — настави стари врпољећи се и непрестано погледујући у жену, као да вели: хоћеш ли |
| упченим трбухом, стајао је смијешећи се и обје руке ширио према гостима.</p> <p>— Хе, хе, брате |
| .{S} Јефтан Мргудић устаде, љуљајући се и тетурајући, хтједе бацити чашу, али му се некако извр |
| сам пред смрт говораше, осмјехујући се и питајући за Перу.{S} И Перо остаде самац, <hi>сам на |
| ан твој живот, — рече Перо, обзирући се и испод ока гледајући свирачице.</p> <p>— Па и није, — |
| ро благим, очинским гласом, окрећући се и као тражећи нешто. — Хајде нађи и донеси једну чисту, |
| ан богме, — потврди Данило, окрећући се и гледајући: чекају ли га још дјеца. — Мени је каз’о да |
| у, а нећу жену.</p> <p>Па, окренувши се и не рекавши ни <hi>збогом</hi>, сам оде у хотел.</p> < |
| и ја сам се оженио с миразом, па нек се и он ожени.{S} То је прво.</p> <p>— А друго?</p> <p>— Д |
| ињао, да ће бити уредан.{S} Заклињао се и да ће претрести и уредити кућу и све ствари по њој, р |
| Пери.{S} Упознао се с њиме, нашалио се и почео му сједити у магази.</p> <p>— Хајде затварај, п |
| руци овећу чашу препуну вина, укочио се и издигао главу на више, као да се слика.{S} На једној |
| одобри и Јово.</p> <p>— Вечерас ћемо се и посавјетовати о томе...{S} Сви да дођете у мене, — оп |
| н се родио, несретно живим, несретно се и женим...</p> <p>— Нијеси ти крив, ама нијесмо ни ми, |
| ио у прочељу, пружи је Пери.{S} Перо се и опет застиди и окрену главу у страну, као да нешто гл |
| ром убио, него ми све у реду.{S} Што се и ти не жениш?{S} Како се не стидиш својих сиједих коса |
| у и учитеља и све ђаке.{S} С тога му се и допаде очева радња и, ступивши у њу, озбиљно пљуну у |
| замишљао.{S} Од велике бриге поче му се и коса шарати и, на велику жалост његову, појавише му с |
| ра Јефтан да запита, приближујући му се и хватајући га за руку. — Камо жена?</p> <p>— Која жена |
| т, као да се присјети нечему, окрену се и пође вратима.</p> <p>— Хајдемо, — рече Обрену.</p> <p |
| ебе, извали се под дуд на старчеве кесе и варка као заклан.</p> <p>— Не питај јесу ли гладни и |
| <pb n="133" /> среће из своје пуне кесе и чув’о вас од зла и напасти сваке.</p> <p>И поче јаглу |
| ит’.{S} Имам ја пара, да платим и за те и за се.{S} А теби треба да се шеташ, да се дружиш...{S |
| Па... хајдете у кућу, — рече. — Хајдете и отпочините.</p> <pb n="73" /> <p>И пусти их напријед, |
| Онда... које ви мени тако лијепо кажете и које ја мислим да је пријатељски... онда ја велим: не |
| ја с вама лијепо живим и ви ме веселите и забављате, што вам никада, ни у гробу, нећу заборавит |
| ада викнем: „живили“, онда и ви викните и дигните грају...</p> <p>Учитељ се био толико заговори |
| ефтан, окренувши се друговима. — Реците и ви коју.</p> <p>— Прво: треба да узме жену с миразом, |
| , ја вам нећу сметати...{S} А могли сте и остат’...{S} Ја вас нијесам гонио.</p> <p>— Па... кад |
| </p> <p>— Опет је он кршан!...{S} Он ће и опет бити мимо остале.</p> </div> <div type="chapter" |
| .{S} Обучен је био у танке, прљаве гаће и још прљавију кошуљу, коју је раздрљио на прсима, пуст |
| мртву човјеку?{S} На они се свијет иће и без пасоша и без крштенице...{S} То не могу...</p> <p |
| удаљити се, сам самцит, толико од куће и доћи у туђ свијет, гдје му се свашта може десити...{S |
| <p>Па, сви раздрагани, изађоше из куће и кренуше се, да и осталим касабалијама испричају знаме |
| ..{S} Да удара на белај, да троши новце и да својом крвљу храни сеоске бухе.{S} Зар се не би он |
| којом је обмотавао стас лијепе Швабице и, направивши мученичко лице, стењући показа на прса... |
| дговори он брзо, правећи љубазније лице и као покушавајући да се осмјехне. — Што ти власт иште, |
| пустивши да му се вода циједи низ лице и браду, приступи ближе Пери и добро му загледа у очи.< |
| хтједе јој боље загледати у очи и лице и... јао... он само угледа дугачки врат своје <hi>суђен |
| али.</p> <p>Перо направи забринуто лице и поћута мало.</p> <p>— А нема ли и она каква писара? — |
| на вјенчање...</p> <p>Јефтану сину лице и, од радости, умало га не загрли.</p> <p>— А хоћеш ли |
| лан?</p> <p>Стари Игњат разврати вилице и рикну као дивља звијер.{S} Обје руке рашири и полети |
| нтан, — поче Јефтан устајући са столице и исправљајући се. — Ми <pb n="160" /> смо те зовнули, |
| </p> <p>Перо, од чуда, скочи са столице и сав се искриви.</p> <p>— Мираза?{S} Носи и мираза? — |
| није казао, поп му не би дао крштенице и не би му је дао све дотле, док се најприје подробно н |
| азјавати, гледајући у велике двокатнице и трокатнице и пазећи: не би ли гдје год стимао ма какв |
| дајући у велике двокатнице и трокатнице и пазећи: не би ли гдје год стимао ма какву дјевојку, к |
| сахата.{S} Око њега се окупиле собарице и сва служинчад хотелска, па га задиркују и пецкају, гр |
| } Псовао је механџије, псовао свирачице и сва вина на свијету, бијела и мрка.{S} И обично се за |
| ј пос’о...{S} Ја само дочекујем странце и чиним им услуге... <pb n="120" /> Ћара никаква не тра |
| вољни.</p> <p>Најпошље Перо стиште срце и чврсто одлучи да запроси.{S} Што је више ишао њима, с |
| ву и одахнути мало.{S} Ипак стегну срце и уљезе.{S} У први мах готово није могао ни распознати |
| касабалијами, држите скупове.{S} Дапаче и по селих сте свраћали...{S} Мислите, зар, на буну или |
| , онда и немам посла с тобом, — осијече и као пође из гостионице. — Мислиш ти што си ми синоћ п |
| } Сунце отскочило на сред неба, те пече и у тјеме и у голи врат.{S} Прашина, испод кола, диже с |
| другога, а ја имам пречег посла, — рече и отрча из дућана.</p> <p>— Оженио се Перо! — довикну Ј |
| /p> <p>— Фала Богу кад смо овђе, — рече и Јефтан и испод ока погледа лијепу Швабицу.</p> <p>А Д |
| капом и објема рукама.</p> <p>— Жениче и невјесто, — узвикну учитељ прије, него су се кола и з |
| — викну и узе чашу вина. — Драги жениче и невјесто! — дрекну из свега гласа. — Ми најмилији дру |
| а спавале, и поче их облачити.{S} Обуче и нову антерију, а нов пас опаса око себе, пустивши дуг |
| и.</p> <p>Јефтан сједе на једно сандуче и позва Јову да сједне код њега.</p> <p>— Ама ми треба |
| и сватови!</p> <p>— Хоћемо, — заграјаше и остали и куцнуше се чашама. — Ми ћемо му бити сватови |
| коси гладити, а стари се само смјешкаше и пипаше му одијело, ваљда да се увјери: је ли најбоља |
| тародревну, па Бог даде те ме проћераше и не узех је.{S} Бојим се само да ме не уфате, јер су м |
| прије, поче лупати боце, прозоре, чаше и уједати свирачице.{S} Једну је угризао испод подвољка |
| уменила се велика боца вина, двије чаше и три чиније „мезе“.</p> <p>— Цо то јест? — пријекорно |
| ично расположени, тек што му наздравише и искапише чаше у његово здравље.</p> <p>— Браћо, — узв |
| у нашем селу највише виђео, па највише и знам...</p> <p>Уједанпут обојица узвикнуше.{S} Перин |
| ко српских ријечи, због чега се највише и свиђао касабалијама, од којих су неки, најпаметнији, |
| Ти само пази!</p> <p>Кола се приближише и весели Данило <pb n="165" /> поче поздрављати окупљен |
| p>— У неђељу!</p> <p>И опет се загрлише и почеше љубити.{S} А Данило тек се сада увјери да ства |
| ала.</p> <p>Обојица као да се замислише и не проговорише више ни ријечи.</p> <p>У другу недјељу |
| о. — То је он!</p> <p>Сви му приступише и онако спаваћива опколише га.{S} Јово се саге и примач |
| ања, сједе за сто.{S} Они не одговорише и само га погледаше оштрије, испитујући.{S} Онај, што ј |
| ари у собна врата.{S} Врата се отворише и на њима се појави стари Игњат.{S} Гологлав, рашчерупа |
| ! — завика још неко.</p> <p>Сви скочише и погледаше уз широку, кривудаву тесту, на којој се, у |
| лијепу невјесту.</p> <p>Неки постадоше и нестрпељиви чекајући.{S} Јефтан је четири пута излази |
| д свима нама проси...</p> <p>Сви ахнуше и погледаше у Стаку, а Стака, постиђена, гледаше само у |
| а преварили и изневјерили, црн им образ и овога и онога свијета!</p> <p>— А што нијеси друга ко |
| и пипао је прстима по столу, као да би и сада хтио узети филџан.</p> <p>Други дан, у само сван |
| питам те?</p> <pb n="11" /> <p>Оклен би и ти био?..{S} Није Бог наредио да растемо по крушкама |
| х гонит’? упаде стари жешће. — Гонио би и ја, ама су далеко измакли.</p> <p>Игњат баци цјепаниц |
| вијек он, не љутећи се, наравно, ако би и њега когод тако украсио.{S} Разлика је само у томе, ш |
| .{S} Полако, као шетајући, пође по соби и, онако са стране, погледа у филџане, да види: јесу ли |
| има прозорима, док је поп ходао по соби и тражио протокол.{S} Нестрпљиво је шетао и освртао се |
| /p> <p>Гости разастријеше сламу по соби и, онако уморни, поваљаше се по њојзи.{S} Управо на сла |
| ну духом и изгуби вјеру у се.{S} Изгуби и наду, да ће икада у својој кући загрлити своју женицу |
| да није било украшено чворугом на глави и силним греботинама по лицу, а украшавао их је увијек |
| , — рече, чешкајући се оловком по глави и гледајући некуд у страну. — Ви сте некада у вашега св |
| чека Данило, покушавајући да се исправи и чвршће стане на ноге, — Ос... тавио си ме... па од ја |
| рну мачку и одбаци аршин, па се исправи и оштро га погледа.</p> <p>— Плати мени надницу, па ћу |
| епу Швабицу.</p> <p>А Данило се исправи и удари се у прса.</p> <p>— А мене коњ није мог’о обори |
| и дошли.</p> <p>Стари се лијено исправи и, одупирући се леђима о стабло дудово, сједе.</p> <p>— |
| а, те се шарене мараме, рупци, појасеви и бошче, повијају и лепршају око врата као барјачићи.{S |
| што се драгоцјени Јефтан, нераздјељиви и вјерни друг Перин, намислио женити.</p> <p>— Зап’о са |
| Ко ће знати да их, како треба, искриви и удеси?{S} И учитељ му је тукао главом о таблу да боље |
| из свега гласа. — Ми најмилији другови и поштоваоци ваши, чије братске груди горе топлом љубав |
| ан збуни се.{S} Хтио би да помогне Јови и да му се у невољи нађе; хтио би да пође, али не може. |
| и...</p> <p>И стаде.</p> <p>Стадоше сви и укочише се.</p> <p>Почеше забленуто гледати један у д |
| ће одговорити, него, у незгоди, извади и он јаглук и поче трти нос.{S} Уједанпут, као да се пр |
| н.</p> <p>Удовица се искриви, поблиједи и испусти ситан; чудноват крик.{S} Издигнута рука клону |
| а, поче звиждукати и пјевати.{S} Нареди и доручак и пива и поново се окрену Пери.</p> <p>— Ја з |
| свијеће...{S} Мјесечина је, па се види и без ње...</p> <p>Гости разастријеше сламу по соби и, |
| као неки сан и као да све ово, што види и чује, није могућно...{S} Он да испроси ђевојку, коју |
| ружи је Пери.{S} Перо се и опет застиди и окрену главу у страну, као да нешто гледа на зиду.{S} |
| Ево нам га!</p> <p>— Ево га! — потврди и стари, дахћући од умора. — А ђе си ти био? — запита, |
| енскадије.</p> <p>— То треба, — потврди и Јово. — Ево, да опростите, ја ћу водити своју жену, т |
| видио окупљено <pb n="99" /> више људи и ослухивао је: одакле ће чути највишу грају, свађу, ил |
| омањим клупицама, сједили старији људи и жене, и — упутише се механи.{S} Око механских врата д |
| вши до земље. — Онда сам био пуно млађи и нијесам био паметан к’о сада.</p> <p>— Ништа за то, — |
| ћи се и као тражећи нешто. — Хајде нађи и донеси једну чисту, моју кошуљу.</p> <p>Данило га заб |
| јоргована, тако се читава соба освјежи и чудновато замириса.{S} Лагано, стидљиво, оборених очи |
| тако зовемо...</p> <p>Комесар забиљежи и накашља се.</p> <p>— Ви сте, али, вашими дјелами чини |
| се ни вратио, нит’ би јављао да долази и „да поздравим пријатеље“.{S} То ти се само каже!</p> |
| рекну, да се разлијегало по свој авлији и по свеме комшилуку, — дош’о си да ме вараш и на зло н |
| још мање...{S} Игњат је рикао по авлији и био се у прса...{S} Једина <pb n="88" /> стрина била |
| обити...</p> <p>Перо је стајао у авлији и гледао по свима прозорима, док је поп ходао по соби и |
| а овога пута бијаше нешто расположенији и љубазније него први пут прими Перу.</p> <p>— На упит |
| човјека, који му изгледаху најозбиљнији и најугледнији.{S} Један сух, пјегав, са кукастим носом |
| нашали се Обрен, приближујући се Милки и гледајући је како точи кахву. — Нијесам ни знао да си |
| еро и поче га грлити. — О, брате слатки и лијепи, добро ли ми дође!{S} Е чисто ти хтједох умриј |
| и раздраган узвикну Перо.— То је љуцки и, што се рекне, човјечански!{S} Да имају мозга, сви би |
| лице и поћута мало.</p> <p>— А нема ли и она каква писара? — запита.</p> <p>— Нема.</p> <p>— А |
| р?</p> <p>— Ово су.</p> <p>— А имају ли и они пара?</p> <p>— Имају.</p> <p>Стари обори главу.</ |
| боље запамти и другови су му показивали и теглили га за уши и све — узалудно.{S} Мећао је буква |
| и час, често и врло немилостиво, гурали и чак му стајали на ногу...{S} Гледао је и чудио се све |
| лагоја, кад су се, друго јутро, састали и изашли на улицу. — Ја још ни једне нијесам виђео.</p> |
| !</p> <p>— Хоћемо, — заграјаше и остали и куцнуше се чашама. — Ми ћемо му бити сватови!</p> <p> |
| има.{S} Сви су нешто међусобно шапутали и намигивали, сви су били некако весели, а на лицу им с |
| {S} Јово, Обрен и Јефтан.{S} Сви весели и смјешкају се један на другога, као да су какву побјед |
| по челу. — То су нас обојица преварили и изневјерили, црн им образ и овога и онога свијета!</p |
| а сам крао суцке биљеге, па ме ухавсили и оћерали из службе...{S} Не трпе, мој Перо, поштена чо |
| наш јаран; доста је <pb n="157" /> соли и хљеба с нама појео...{S} Њега свакако треба боље доче |
| /> обје стране.{S} Обоје му се окренули и, очевидно, уживаху у њему.{S} Стара га, од милине, по |
| које сте ви, моји пријатељи, мени дошли и које вама фала на љубави.{S} Мени је драго живити и с |
| и му се лицем...{S} И за час се уозбиљи и обледени опет.</p> <p>— А?...{S} А то су ти пријатељи |
| загаситоруменкастој <pb n="31" /> земљи и, држећи голему и тешку мотику у рукама, окопавао куку |
| а излазио на тесту, прислањао ухо земљи и ослушкивао: чује ли се барем какав тутањ?{S} И почео |
| у затвор, ви ме проћерујете, ви ћете ми и главу узети!..</p> <p>Стари погледа у Благоја, а Благ |
| оца и њега би разбио!...{S} Омрзно’о ми и он...{S} Тако је то, кад нема женске главе у кући.</p |
| — дочека брзо.</p> <p>— Научили смо ми и на њих, — одговори Јово. — На путу се чојек свачем на |
| јој се приближи.</p> <p>— А он ти брани и да се удаш?</p> <p>— Брани, — одговори она: — Требам |
| а сарезане; магазе и дућани обојадисани и окићени сваковрсним стварима, те се шарене мараме, ру |
| аклан.</p> <p>— Не питај јесу ли гладни и не износи ништа, — шапну стари жени, улазећи за њима. |
| ранци, не имајући познанства, оглобљени и поробљени онако „на божјој вјери“...{S} Но Перо га ви |
| акар ништа не научио.{S} Само нека мени и комшилуку није на сметњи.</p> <p>Након дужега вијећањ |
| } Прозори су, додуше, били исцрвоточени и обрасли ситном травом, врата се накривила и канати го |
| на њ...</p> <p>— Што мене Бог да казни и да ми је удијели за жену? — јекну жалостивно. — Нијес |
| е, то је слађе!</p> <p>Стрина се уклони и све их пропусти у собу.{S} Само слуга Данило што оста |
| велико чудо, опазио је да су сви мирни и да се не препадају од његове куће.</p> <p>— Ама у мен |
| еба да смо сви <pb n="33" /> потпокорни и да јој се вазда за здравље Богу молимо...</p> <p>— Та |
| .{S} Међу свима Данило је био најкрупњи и живо је нешто доказивао, млатарајући рукама и окрећућ |
| ик са тала и метну га у крај.{S} Покупи и филџане од гостију.</p> <p>— Да није сиротиње, частио |
| <p>Перо скиде капу, понизно му приступи и пољуби га у руку.</p> <p>— Ја... ја би... — промуца и |
| p>—- Пристајем.</p> <p>Перо му приступи и објема рукама обухвати његову.</p> <pb n="46" /> <p>— |
| , а без жене може.</p> <p>Па узе ствари и поче их савијати и уређивати.{S} И што је више савија |
| /> по столу и шкргутну зубима.{S} Удари и други пут и три чаше преврнуше се на столу, а празна |
| е те питати ако нећу ја? — дочека стари и, раскорачивши се, стаде пред њега, као да би се тукао |
| бухљиве, — опет <pb n="138" /> ће стари и очепи жену ногом, што је важило као опомена, да му се |
| вори врата...{S} У соби је сједио стари и гледао у тефтер, из кога је Јока нешто читала, а пред |
| ?</p> <p>— Без дочека не ваља, — одобри и Јово.</p> <p>— Вечерас ћемо се и посавјетовати о томе |
| е и теже...</p> <p>— Све горе, — одобри и Перо, мученички преврнувши очима. — Наопако, брате... |
| и низ лице и браду, приступи ближе Пери и добро му загледа у очи.</p> <p>— А зар и то тражи вла |
| де домаћица још се ближе примичући Пери и милујући га. — Ниђе никог позната, па да се с њоме ра |
| но, газда...</p> <p>Стрико Васо зажмири и заврти главом.</p> <p>— 'Много? — запита подругљиво.{ |
| у као дивља звијер.{S} Обје руке рашири и полети према Јови, стиште га у наручја и бјесомучно п |
| иког позната, па да се с њоме разговори и проговори.{S} Ако је ти не разговориш, ко ће други?.. |
| рупицу на бради. — А, душе ми, кршна си и ти к’о ђевојка каква.</p> <p>— Бре не би се ја данас |
| ајући га јаглуком по образу. — Лијеп си и... некако... млађи.</p> <p>— Хахаха, — блажено се зас |
| ко вјетар звижди, тресе прозорима, носи и разбија лонце са промрзлим цвијећем испод њих.</p> <p |
| ав се искриви.</p> <p>— Мираза?{S} Носи и мираза? — запита.</p> <p>— И мираза, — нагласи Благој |
| S} Патили су од њега једнако и туђи пси и мачке и пилићи, кокоши, голубови.{S} Рачуна се, да је |
| то ваља!...{S} И још, ако хоћеш, да ти и ђевојку препоручим, а једва ће те дочекати.{S} Знаш л |
| е, посади на столицу.</p> <p>— Сједи ти и само гледај, — рече, куцајући штапом о празну чашу и |
| о пази: не узми младо ни лудо.{S} То ти и опет велим к’о брату.</p> <p>Перо сачека док се Милка |
| креса Перо. — Кад хоћеш да знаш, ето ти и кажем...{S} Своја кућица, своја слободица и ја иђем т |
| енима.</p> <p>— Добро, брате.{S} Баш ти и уреди, — рече. — Кад нема Јефтана уређуј ми ти.{S} Вј |
| > крај врата и ту се почеше сашаптавати и разговарати...</p> <p>А Перо је био у великој незгоди |
| би му се свиђела.{S} Поче застајкивати и испред многих излога, пред дућанима, не осврћући се н |
| сто година!</p> <p>— Живио! — прихвати и Данило, подигнувши, у знак одушевљења, обје руке у ви |
| а столице.</p> <p>— Немојте се правдати и испричавати, — упаде комесар важно. — Ја знам све вас |
| има столовима засјели поднапити солдати и други, сваковрсни беспослењаци, па сви пију и задовољ |
| ити.{S} Почео, чак, по обичају, гунђати и проклињати све, почевши од младожење, па завршујући с |
| јељу по Крсноме Имену, морао се одржати и сви јарани опет се, у уречено доба, нађоше у Периној |
| /p> <p>Па узе ствари и поче их савијати и уређивати.{S} И што је више савијао, све му на срцу л |
| оче играти око столова, поче звиждукати и пјевати.{S} Нареди и доручак и пива и поново се окрен |
| зе га неки бијес и поче по соби трчкати и поигравати.</p> <p>— Крава, крава, крава Филипова у н |
| лимо, а биће времена кад ћеш размишљати и туговати...</p> <pb n="130" /> <p>И узе га под руку и |
| пружи руку и поче некако чудно стењати и привлачити га.{S} Поче га и љубити и тепати му.</p> < |
| је почео владати собом, почео је лупати и тући матер, а првим ријечима, што их је проговорио, о |
| д велике бриге поче му се и коса шарати и, на велику жалост његову, појавише му се неколико чис |
| ницу.{S} До те странице могао је читати и сва слова ишла су му некако у главу.{S} Али даље — ни |
| .{S} Перин <pb n="95" /> се поче гицати и окрећати, поче изводити мајсторије и показивати, како |
| енећи се, — ама о Геновеви знам причати и сад.</p> <p>— Геновеви? — запита онај зачуђено. — Как |
| а један међед, па да немам своје памети и не знам шта радим?</p> <pb n="127" /> <p>— Ама ја се |
| јајући обрвама. — Овђе може свашта бити и све се може десити.{S} Нијеси ни први ни пошљедњи ког |
| ти и привлачити га.{S} Поче га и љубити и тепати му.</p> <p>— Благо мени, како си ми златан — з |
| фала на љубави.{S} Мени је драго живити и свакоме је драго живити.{S} На прилику: мачка је једн |
| , који је могао са сваким лијепо живити и, нарочито од сељака, примати разне <hi>поклоне</hi>, |
| — Погођено је!...{S} Сад ћу ја уредити и извести коње!</p> <p>— Данас ће бит’ пасја врућина! — |
| ти, иза других столова, почели мргодити и псовати га.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Zahlen</f |
| Згоднијега одговора није могао смислити и овај му упали да не може боље.{S} Да тако није казао, |
| му на сандучиће, — ти ћеш се сад женити и требаће ти крштеница.</p> <p>— Јок, — одговори Јефтан |
| са дјецом, он се је волио тући и борити и са живином.{S} Патили су од њега једнако и туђи пси и |
| оје заручнице, није могао лако ухватити и дуже задржати, а, осим њега, Обрен му је изгледао као |
| S} Срачуна колико обојица имају платити и пружи карту.</p> <pb n="121" /> <p>— Дај новце, Перо, |
| гледа на њу, него се одмах поче чистити и уређивати.{S} Очешља се лијепо и раздијели <pb n="114 |
| ва клепетала, почеле се побожно крстити и кренуле цркви на читав сахат раније, него ли је била |
| огледа по свима и као да хтједе скочити и бјежати од свега свијета.</p> <p>У исти час му дјевој |
| ало му је, да ће се читава кућа срушити и притиснути га.</p> <p>— Изим овога, — настављао је ко |
| је тукао главом о таблу да боље запамти и другови су му показивали и теглили га за уши и све — |
| редан.{S} Заклињао се и да ће претрести и уредити кућу и све ствари по њој, раштркане и разбаца |
| уђим дућанима, пребирати дневне новости и ићи у механе.{S} Нарочито је волио ово пошљедње, тим |
| ајде, кукавче црни, у манастир па пости и читај молитве, јер ти нема помоћи...</p> <p>И одрече |
| >— Ја добро.</p> <p>Игњат га мало пусти и, од милоште, повуче га за ухо.</p> <p>— А-а кршно си |
| су се многи пролазници морали осврнути и зачуђено их погледати. — Како у лијепој, красној, мил |
| те одмах занијеми.{S} Што је хтио рећи и протестовати против ове чудне просидбе, сад већ није |
| и постили...</p> <p>Непрестано говорећи и хвалећи Перу, поп, из некакве старе, зарђале кутије и |
| своје столове и опколише их.{S} Пушећи и смјешкајући се гледали су их, необично уживајући у њи |
| . — Док је крштеница, имам му рашта ићи и увијек гледати Марушку... ух, моју слатку Марушку!... |
| ш свакако требати, — рече Перо, отежући и као размишљајући. — У мене је крупан пос’о...</p> <p> |
| а плачевним, меким гласом лако гурајући и у једно и у друго. — И немојте се стидити, кад вас је |
| ...</p> <pb n="97" /> <p>И, нарамљујући и стресајући прашину са хаљина, пође за њима.</p> <p>Је |
| <p>Тужан и жалостан вратио се Перо кући и, као да му је био сав свијет <pb n="41" /> крив, мрго |
| носећи овелику канту са водом, стењући и отхукујући, залијевала је кукурузе.</p> <p>Опазивши П |
| <p>Осим са дјецом, он се је волио тући и борити и са живином.{S} Патили су од њега једнако и т |
| брену, након пуна два мјесеца, уздишући и преврћући очима као рањеник. — У кући ми ништа у реду |
| ије, а за њима крену и Данило, уздишући и стењући под пртљагом...</p> </div> <div type="chapter |
| ватрено.</p> <p>— У тебе ашикује и шћи и жена! — узвикну Алекса и скочи са столице, подигнувши |
| ходник, почеше одјекивати нечији кораци и као граја нека.{S} Перо помисли да ће опет бити когод |
| и да вам је све у реду: и собе и душеци и све.</p> <p>— Фала ти, — упаде Јово обрадован. — То с |
| >Учитељ, зачуђен, искриви се на столици и погледа га тупо, као да пита: а шта се то мене тиче?< |
| прича.</p> <p>Стари наслухну ове ријечи и заустави се.{S} Стаде преда њу и стиснуту шаку поднес |
| д ње, и хтједе јој боље загледати у очи и лице и... јао... он само угледа дугачки врат своје <h |
| а.</p> <p>И дође му, да тога часа скочи и зовне Данила.{S} И он се диже...{S} Почеша се мало и |
| макар с киме.</p> <p>Он изненадно скочи и зовну Благоја.</p> <p>— Да се иђе, — рече опоро. — До |
| илоште прозва Данилом.{S} Уједно одлучи и то, да, први пут пошље смрти родитеља, прослави Крсно |
| ли протузаконитости, — рече, издигнувши и глас и кажипрст десне руке. — тер сте узели слободу, |
| ви су му показивали и теглили га за уши и све — узалудно.{S} Мећао је буквар под главу кад је х |
| је, као да му је мало одлануло на души и као да се разведри мало.{S} Ни те вечери није ишао у |
| </p> <p>Обрен се осмјехну.</p> <p>— Дај и мени два форинта, па вади, — рече као у шали.</p> <p> |
| ене за осталим столовима. — Само гледај и шути, а имаћеш свега.</p> <p>— <foreign xml:lang="de" |
| а Обрен готово љутито. — Ти само гледај и слушај...{S} Или, ако хоћеш, ти говори с матером.</p> |
| на, па је добро.{S} И лијепо се вјенчај и буди чојек и нек ти буде све у реду.</p> <p>— Тако је |
| едати. — Како у лијепој, красној, милој и никад незаборављеној вашој касаби?{S} Шта се тамо рад |
| — упаде преплашени Перо, дајући му знак и рукама и очима да престане. — Кажи ми само и тихо ми |
| глас ни ту се није могао чути...{S} Чак и оне неколике кокоши, што су се разишле по гомилама бу |
| нпут се промолила није, нити јој је чак и гласа могао чути.{S} Па ни попадија се ни од куда пој |
| и љепше се накитиле.{S} Удовица се чак и карамфилом, иза уха, закитила и лице превукла танким |
| о као каква мапа.{S} Пролијевало се чак и по тлима, ту се мијешало са пепелом од цигара и давна |
| иждукати и пјевати.{S} Нареди и доручак и пива и поново се окрену Пери.</p> <p>— Ја знам кршних |
| ро.{S} И лијепо се вјенчај и буди чојек и нек ти буде све у реду.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— И, |
| изађе из собе.{S} Данило исплази језик и дрекну као јаре када га ухвате.{S} Објеси горњу усну, |
| неки, најпаметнији, и научили тај језик и почешће се служили њиме.</p> <p>Доктор је баш устицао |
| а су слова добијала некакав чудан облик и ни он, ни учитељ, ни сви ђаци не би их кашње могли пр |
| уо.</p> <p>Благоје се укрути као војник и салутира.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Befehlen</f |
| ...{S} Таворим ’вако с дана на дан, док и смрт за врат...</p> <p>— Жао ми је, — рече Јово, уозб |
| полуразрушен плот, пуши на кратки чибук и наређује нешто двојици синова, који су неуморно, у ст |
| </p> <p>И, онако љутит, сједе на сандук и објема ногама поче лупкати о тле.</p> <p>Након дуге п |
| ти, него, у незгоди, извади и он јаглук и поче трти нос.{S} Уједанпут, као да се присјети нечем |
| и пут дошао би мргодан, пљувао у јаглук и шетао се између клупа, не окрећући се ни на једну стр |
| тници одјахаше од коња, ступише у хотел и, уз мермерне степенице, попеше се до соба, које им <p |
| ога!</p> <p>— Курталиши ако си пријатељ и <pb n="167" /> брат! — јекну Перо, па се сави око њег |
| усплахирено погледаше. — Не дозвољавам и не дозвољавам — викну, бјешње и поче ударати руком о |
| десет година, па све до пет...{S} Имам и новога, па како ко бегенише.{S} Мрко је и лијепо, па |
| ти. — Како то?</p> <p>— Па испросио сам и уредио све, — викну Благоје весело и опет пође да га |
| ла ти, — упаде Јово обрадован. — То сам и мислио.</p> <p>— Ама у мене то ништа нема, — осијече |
| аменима...</p> <p>— Што ти кажеш, кажем и ја.{S} Само да ми она биједа на врат не дође, — рече. |
| това! — одушевљено узвикну. — Пристајем и ја!</p> <p>У неђељу кренуше обојица удовичиној кући.< |
| х и букових грана и окитили је цвијећем и барјачићима.{S} Под големим кубетом њезиним пружао се |
| а, са малим, нешто искривљеним, носићем и смјехуљцима на образима, диже се да купи бакшише.{S} |
| и било вас, које ја с вама лијепо живим и ви ме веселите и забављате, што вам никада, ни у гроб |
| да је задржи.{S} На попа је био сасвим и заборавио и, кад овај устаде пружајући му крштеницу, |
| ад колиба дизао се танак, плавичаст дим и повијао се по чађавим, сламним крововима...{S} Ничији |
| /p> <p>— А би ли ти да ти је ја извадим и ја да платим?</p> <p>— Јок, — осијече Обрен остављају |
| да га љуби. — Ти си ми рек’о да уредим и ја сам све уредио.{S} Имаш пунца газду, пуницу газдин |
| и.{S} Обојица се упутише некаквим уским и прљавим сокацима, прођоше кроз двије-три авлије, пров |
| ише модрим него црвеним, лицем, дебелим и облим, сличним чарапи, носом и са испупченим трбухом, |
| о, диже се и пође.{S} Обрен пође за њим и не хтједе се зауставити, макар што их је удовица задр |
| нарумењена усиђелица указа се пред њим и, љубазно се осмјехујући, показа му собу, Перо, старај |
| и станите за мном.{S} Кад ја приступим и изговорим здравицу и када викнем: „живили“, онда и ви |
| о потрошит’.{S} Имам ја пара, да платим и за те и за се.{S} А теби треба да се шеташ, да се дру |
| д се тражи женска глава.</p> <p>Међутим и Јован изведе коње и поче их вадати по ледини, чешукај |
| м страшно дебелим гласом, вртећи главом и мигајући ситним, јастребастим очима. — А ја вас одавн |
| рсте у Данилову косу, затресе му главом и заповиједи да изађе из собе.{S} Данило исплази језик |
| е се малко, као нехотице, ритнула ногом и одгурнула га.{S} Њему није било ништа.{S} Три пута се |
| вашег брака; да сретно буде по ваш дом и српски род.{S} Живили!</p> <p>— Е умијеш га, учитељу, |
| ве ствари...{S} Он долази сам са младом и Данилом и нема сватова.{S} Ама то не смета!..{S} Ми ћ |
| нема сватова, него долази сам са младом и...</p> <p>— А која ли му је млада? — упаде Обрен.</p> |
| Написао их читкије и, са великом грајом и побједничким изразом на лицу, показао свима.{S} Нарав |
| а, заједно са учитељем, удовицом Стаком и толиким другима.{S} Сви су нешто међусобно шапутали и |
| чувену варош М..... и одсједе у великом и славном хотелу „<title>Код Балкана</title>".{S} Овдје |
| лена, дебељкаста, са пуначким подвољком и рупицама на бради, за час се прибра.{S} Лагано, забац |
| о.</p> <p>Удовица опет измахну јаглуком и удари га по устима.</p> <p>— Људи воле и крави дебљој |
| главе у кући.</p> <p>Јефтан махну руком и замоли га да не говори даље, како не би својим жалост |
| а.</p> <p>Учитељ презриво одмахну руком и куцну се по челу.</p> <p>— У мене је све овдје записа |
| — Што ће ти?</p> <p>Игњат измахну руком и свом снагом удари се у прса.</p> <p>— А-а утекли су!{ |
| њом кућом, са једном бескрајно дугачком и необично прљавом авлијом, по којој су лежале здраве и |
| ..{S} Он долази сам са младом и Данилом и нема сватова.{S} Ама то не смета!..{S} Ми ћемо му бит |
| не иде за својим него за Периним послом и да је овај, према томе, дужан, бринути се за његову у |
| милија пријатеља, који, загријани вином и необично расположени, тек што му наздравише и искапиш |
| упаде Обрен. — Њих треба напунити вином и понијети за пута...</p> <p>— И један треба лијепом зд |
| е поздрављати окупљену свјетину и капом и објема рукама.</p> <p>— Жениче и невјесто, — узвикну |
| куковима, те куња, лијено машући репом и бранећи се од силних муха.</p> <p>— Ово је село мртво |
| уљегоше у авлију и, са ужасном шкрипом и треском, отворише врата мале, приземне собице, и удов |
| дебелим и облим, сличним чарапи, носом и са испупченим трбухом, стајао је смијешећи се и обје |
| S} Један сух, пјегав, са кукастим носом и великим, необично испупченим очима, оборио главу и ку |
| рупана глава са огромним кукастим носом и страшним очима.{S} Тек мало трезнији човјек могао би |
| <p>Од тога дана Перо као да клону духом и изгуби вјеру у се.{S} Изгуби и наду, да ће икада у св |
| срете Јефтана.{S} Носио је под пазухом и у рукама неколика сандучића и завежљаја и, тако прето |
| се тргоше...{S} Јока сакри лице бошчом и утече у кућу, а Јово му се приближи.</p> <p>— Не ваља |
| ђаци, међу собом, прозвали Топал-пашом и спјевали га у пјесму, која је почињала ријечима: <hi> |
| хиљаду и сто пута честитам, — обрадован и раздраган узвикну Перо.— То је љуцки и, што се рекне, |
| крштеницу час прије сврши.</p> <p>Тужан и жалостан вратио се Перо кући и, као да му је био сав |
| затече Данила, гдје стоји трештен пијан и љуља се час на једну час на другу страну као шеталица |
| м муке им’о док сам каз’о како си ваљан и богат и све...</p> <p>— Ама ја нисам виђео...</p> <p> |
| Јован, старајући се, да изгледа озбиљан и замишљен. — Ја к’о кириџија виђео сам много, ама ти ћ |
| но, доказао Пери, да »као старији јаран и ожењен чојек« треба да спава на меку, а, поред тога, |
| и једини Јефтан што му је остао вјеран и још се једнако бринуо за њега.</p> <p>— Жени се, — са |
| ити...{S} Све му се чинило као неки сан и као да све ово, што види и чује, није могућно...{S} О |
| у водио...{S} А, ето, и Перо је паметан и он ми све виче: <hi>тако је!</hi></p> <p>Мара не одго |
| ам о томе: како су живили Перо Карантан и његова Стака, доносим само одломак његова писма, што |
| > <head>VII.</head> <head>Перо Карантан и дружина му у гостима код стрика Васе у селу Галебовцу |
| му се смишљен <pb n="23" /> и умјестан и, што је главно, искрен и пријатељски.</p> <p>— А хоће |
| ш дјеца. — Мени је каз’о да је болестан и да не ће никуд излазити.{S} Каз’о је и да му нико не |
| Истјерани из куће стрика Васине, Јефтан и Перо лешкарили су под једним искривљеним дрветом, у д |
| во је пасје путовање! — прогунђа Јефтан и некако крвнички погледа <pb n="66" /> у Перу. — Трећи |
| >— Уфатићу те за ријеч, — дочека Јефтан и снажно га стегну за мишицу. — То би било најпаметније |
| — А можеш ли ти Обрене? — запита Јефтан и не гледајући на Данила. — И ти си Перин јаран.</p> <p |
| .{S} Хајде са мном... — љутну се Јефтан и направи мргодно лице. — Не бој се, да ћеш ти што потр |
| >— Хајде, Перо, да иђемо, — поче Јефтан и као подиже се. — Ти си каз’о, да ћемо остат’ само мал |
| Фала Богу кад смо овђе, — рече и Јефтан и испод ока погледа лијепу Швабицу.</p> <p>А Данило се |
| теница.</p> <p>— Јок, — одговори Јефтан и крену даље. — Шта ће ми то?</p> <p>— Требаће, требаће |
| /p> <p>— Каква несрећа? — брекну Јефтан и нагло се исправи. — Што се <pb n="113" /> мени није д |
| се оженио, болан? — готово цикну Јефтан и снажно му стеже прсте, да умало није јаукнуо.</p> <p> |
| с очи воде и ноге носе...</p> <p>Јефтан и Перо не одговорише ријечи.{S} Обојица, као утучени, к |
| ..{S} Кашње се показао као врло живахан и отресит...{S} Чим је почео владати собом, почео је лу |
| > <p>У гостионици сједио је Перо мрачан и суморан; ћутао је и само испијао чашу за чашом.{S} До |
| са властима посла.{S} Није им био вичан и није знао како се с њима треба понашати.{S} С тога се |
| Она је шћи газде Ђуре Ашчића.{S} Кршан и богат чојек!</p> <p>Перо га дрпну за рукав и, од нест |
| ећавајући, да ће свакоме „бити наклоњен и пред свима властима штитити му интересе“...</p> <p>— |
| смркло, окупише се сви:{S} Јово, Обрен и Јефтан.{S} Сви весели и смјешкају се један на другога |
| Плаче Перо, плаче Јефтан, плачу и Обрен и Јово.{S} Сви плачу!{S} А Данило опет промолио главу к |
| /> и умјестан и, што је главно, искрен и пријатељски.</p> <p>— А хоћемо ли дуго остати? — запи |
| се и, држећи капу под пазухом, скрушен и понизан уљезе у собу.{S} Комесар, дебељкаст, мргодан |
| соби сједоше Перу у прочеље, а домаћин и домаћица опколише га са <pb n="134" /> обје стране.{S |
| их ђевојака.</p> <p>Обрен дохвати аршин и, играјући се њиме, поче дражити дебелу, полугубаву ма |
| па хоћу да те видим.{S} А ево сам дов’о и два пријатеља и једно момче, да ти се прогостимо у ку |
| се на њих, — ево и Перо мисли исто к’о и ја.{S} И он ми све одобрава, а само се ти љутиш и вел |
| јеси каз’о да ти је много, кад си иск’о и кад си ми прич’о, да ће ти ђеца крепати од глади?...< |
| рин јаран.</p> <p>— Ја бих... ама пос’о и дангуба... — замуца Обрен. — А... осим тога... не зна |
| е Перо бјежећи од њих. — Пос’о је пос’о и он је најпречи!</p> <p>— Таки ли си ми пријатељ? — љу |
| н.{S} С њиме се отприје помало познавао и сматрао га за пријатеља, а данас му је требао један ч |
| итељ покаже прут и он се одмах стишавао и, положивши руке на клупу, уозбиљио се као какав стара |
| У љутини ошамарио је Данила, а опсовао и Јову.</p> <p>— Нећу ти ја овђе више ноћиват’, па да м |
| је бунило.{S} Изговорити би их и могао и то баш не би било тако тешко, али ко ће их написати?{ |
| јаје.{S} Ипак му је нос највише страдао и вјечито је сличио руменом, расцвјетавајућем пупољку.. |
| у тесту, на којој се, у даљини, издизао и ширио бјеличаст, провидан облак.{S} Кроз облак су се |
| има, који се као дебела паучина лелујао и повијао по механи.{S} А свијета било много!{S} Неки с |
| оворити <pb n="17" /> мало оштрије, као и обично, кад Аћима хоће о нечем да увјери, — Ама ја ви |
| раг си ти мени Јово, — рече хладно, као и мало прије. — Мали си био, кад сам те носио на рукама |
| S} И сав свијет прорицао је и њему, као и Јефтану, да ће хрђаво проћи.{S} Једино је још Аћим ло |
| нуће, похитао је попу.{S} Обукао се као и јуче, угладио се, само што се нешто више огледао у ог |
| гледати.{S} Узалуд!{S} Вјетар је пиркао и играо се танким завјесама на прозорима, али њезина гл |
| тражио протокол.{S} Нестрпљиво је шетао и освртао се на све стране, надајући се, да ће је сваки |
| .</p> <pb n="15" /> <p>Када је одрастао и могао се мијешати са осталом дјечурлијом на улици, по |
| ненађени поп, који тек што бијаше устао и почео се умивати, а полијејевала му лијепа Мара, обуч |
| апита тужно. — Превариће њих обје Швабо и ето ти шта ће.</p> <p>— Не превари он више! — дочека |
| > <p>Перо преврну очима, погледа у небо и испусти један мученички уздах:</p> <p>— Тако ти је то |
| Јефтан погледа око себе, погледа у небо и стисну зубе.</p> <p>— Јок, — окреса. — Ја нећу друкчи |
| нашљество.{S} Због нашљества се управо и прочуо и био је, од свих касабалија, једногласно прог |
| рштеницу и не осврћући се на њих, — ево и Перо мисли исто к’о и ја.{S} И он ми све одобрава, а |
| > <p>— Ја хоћу, — пресијече га она живо и пружи руку да га загрли. — Ја хоћу...</p> <p>— Да ми |
| како стоје једно према другоме:{S} Јово и Јока.{S} Он се једном руком наслонио на зид и гледа ј |
| ну траву.</p> <p>— Сретно! — викну Јово и поче точити вино.</p> <p>— Сретно! — заграјаше сви... |
| {S} Додуше пажљиво је крио име и попово и дјевојчино, али је причао све остало и причао је дуго |
| S} Човјек, у својој муци, бијаше готово и заборавио на Перу и ко зна да ли би га се икако и сје |
| Карантана.{S} Његово рођење, дјетињство и први дани момаштва.</hi> </head> <p>Перо Карантан, с |
| <p>Перо не знаде шта би одговорио, него и он сједе на кревет и, објесивши ноге, поче климатати |
| е часова, кад је долазио у разред весео и расположен.{S} Тада се шалио са дјецом, чупкао их за |
| ви Крсно Име.{S} А како га је прославио и шта се закључило иза ручка, то смо у почетку изнијели |
| и.{S} На попа је био сасвим и заборавио и, кад овај устаде пружајући му крштеницу, зачуђено га |
| о толико заговорио, да је чак заборавио и на вино и тек <pb n="164" /> и кад неко, у страни, ис |
| узу. — Халал му вјера ко те таког родио и на нас намјерио!</p> <p>Па, сви раздрагани, изађоше и |
| ти буде добра жена, изнова си се родио и биће ти добро; ако ти буде зла, онда куку теби, одмах |
| берићетно!{S} Да Бог да и пород породио и све ти у напријед пошло!</p> <p>— Живили младенци! — |
| сину авлију, Данило се већ био пробудио и сједио под дудом.{S} Крај њега је лешкарио Васин слуг |
| била изашла на врх главе и он је мрзио и њу и учитеља и све ђаке.{S} С тога му се и допаде оче |
| шки, топли јорган, дотле се Перо и умио и кренуо низ чаршију, тражећи да се упозна ма с киме и |
| а царем <pb n="170" /> не би промијенио и сада вичем из свега грла: куку ономе, ко није ожењен! |
| хвом Пери, који се бијаше толико збунио и загледао у њу, да није знао који ће филџан прихватити |
| ед себе. — Ја <pb n="135" /> сам га пио и пио би га вазда.{S} Да ме и сад ко понуди, не би река |
| ваздуху.</p> <p>Због тога је приступио и Пери.{S} Упознао се с њиме, нашалио се и почео му сје |
| тари је оно алчак!...{S} Он је преварио и прије, те су му, на правди вишњега Бога, претеслимили |
| есу ни чекали понуде.{S} Обрен је точио и без њега, јер није могао гледати празне чаше, и прели |
| он се лагано љуљушкао на столици, пушио и пијуцкао.</p> <p>— Колико мислиш остати овђе код нас? |
| уче у страну.</p> <p>— Што обрука ’вако и себе и мене? — запита, бјесомучно дрмајући њиме. — Шт |
| о на Перу и ко зна да ли би га се икако и сјетио, да му не стиже онај брзојав.</p> <p>— На моју |
| а живином.{S} Патили су од њега једнако и туђи пси и мачке и пилићи, кокоши, голубови.{S} Рачун |
| он више! — дочека <pb n="104" /> Бошко и, звизнувши, одмахну руком, као да вели: „прошло је то |
| Шта?{S} Шта ми је све то? — викну Бошко и скочи са столице... — Хајде ти стани на воду, а ја ћу |
| ћемо на путу!</p> <p>Затим прошета мало и окрену се Пери.</p> <p>— Кад си се намислио женит’ шт |
| есело.{S} Опазивши Перу он застаде мало и намигну му.</p> <p>— Видиш, како је кад човјек хоће д |
| а.{S} И он се диже...{S} Почеша се мало и хотимично се растресе над успаваним Јефтаном, да коју |
| но раме на своме као да се застиди мало и поче се измицати, а, у измицању, опази на зиду слику, |
| и дјевојчино, али је причао све остало и причао је дуго.{S} При свршетку осјетио је, као да му |
| p> <p>Старац се дохвати руком за стабло и устаде.{S} Лице као да му се одмах разведри.</p> <p>— |
| ам и уредио све, — викну Благоје весело и опет пође да га љуби. — Ти си ми рек’о да уредим и ја |
| да ником не издаш...{S} Ако издаш, зло и по ме и по те.</p> <p>Перо не одговори.{S} Пропусти г |
| прелијевао их.{S} Отуда се вино разлило и по свему потрпежњаку, — јединоме чаршафу <pb n="9" /> |
| с на другу страну.</p> <p>Једино Данило и Јован што су ишли лагано и мирно, за пошљедњим коњем. |
| у и упути се дуду, испод кога су Данило и Игњат слатко спавали.</p> <p>Изненада ослухну некакав |
| Перо опет ућута.{S} Скрсти руке у крило и поче ломити прсте.{S} Осјетивши удовичино раме на сво |
| дет, да свачије сватове лијепо дочекамо и да пред њих изађемо...{S} А Перо је наш јаран; доста |
| бркове, љуби ме и милује, па се играмо и шалимо к’о ђеца...{S} Ја ти не знам ништа друго казат |
| е може наћи у каквој механи, он је само и пазио на оне дућане, гдје је видио окупљено <pb n="99 |
| ама и очима да престане. — Кажи ми само и тихо ми кажи: знаш ли ђевојку?</p> <p>— Па то је, бра |
| . —- То је најбоље!</p> <p>— Предлажемо и ми! — повикаше сви.</p> <p>Јефтан, пружајући обје рук |
| колима?{S} Згурио се у крај, па нијемо и тупо гледа своје касабалије, а касабалије гледају њег |
| овђе живи...{S} Ако хоћете, у њега ћемо и сврнути.</p> <p>Јефтан погледа око себе, погледа у не |
| ижујући им се. — Нијесте знале, да ћемо и ми доћи да пијемо кахву.</p> <p>— Знаш... к’о момци.. |
| емо без <hi>младе</hi>!..{S} Данас ћемо и у цркву и добро платити попу, па нек одма вјенча...</ |
| ијепо, само кад смо у тебе...{S} Ми смо и са малим задовољни.</p> <p>Стари се дохвати за ухо, к |
| шло је вријеме, да се враћамо оклен смо и дошли...{S} Кући ћемо!</p> <p>И оде у собу.</p> <p>— |
| гађајући њима слике на зиду.</p> <p>Но и самовање му додија.</p> <p>Опет пође у механе и, пију |
| едино Данило и Јован што су ишли лагано и мирно, за пошљедњим коњем.{S} Обојица задуханили, па |
| шта је ово, — одговори механџија хладно и не осврћући се на грају. — Они читају новине и сваке |
| } А то су ти пријатељи? — запита хладно и презривим погледом премјери их обојицу. — То зар?</p> |
| м, меким гласом лако гурајући и у једно и у друго. — И немојте се стидити, кад вас је Бог намиј |
| лада и лијепа — узвикну Перо одушевљено и затапша рукама. — Ух, ух, брате, то ми се хоће!</p> < |
| раго...</p> <p>Перо се ухвати за кољено и хукну.</p> <p>— Нека га Данило јаше ако хоће, а ја, в |
| оварен као парипче, смијао се безбрижно и весело.{S} Опазивши Перу он застаде мало и намигну му |
| аговорио, да је чак заборавио и на вино и тек <pb n="164" /> и кад неко, у страни, испали пушку |
| тако, да се његово раме чешало о њезино и, гледајући преда се, једнако је смишљао: шта ће прого |
| ледао у огледалу, чешљао се мимо обично и фес мало накривио на лијеву страну, пустивши, да га с |
| истити и уређивати.{S} Очешља се лијепо и раздијели <pb n="114" /> косу по средини, пустивши да |
| де све к’о што сам намислио, биће добро и зачудићете се сви!</p> <p>— Да Бог да, — одговорише о |
| за наше здравље, ми смо фала Богу добро и здраво, к’о што и теби исто пријатељски желимо...{S} |
| ало.</p> <p>— Нека, нека, — дочека Перо и повуче га за појас. — Овђе је лијепо...{S} Нека још!< |
| <pb n="39" /> <p>— Чујеш, — дочека Перо и не гледајући му на сандучиће, — ти ћеш се сад женити |
| >— Воле, воле богме, — опет дочека Перо и, као са заносом неким, настави: — И ја сам им’о једну |
| га у тешки, топли јорган, дотле се Перо и умио и кренуо низ чаршију, тражећи да се упозна ма с |
| ..</p> <p>— Није пуно, — уплете се Перо и стаде међу њих. — Није пуно, само кад се има.</p> <p> |
| — То, душе ми, не знам, — одговори Перо и мученички уздахну. — Кажу да сам испросио, а ја не зн |
| > <p>— Зовемо молићемо, — одговори Перо и преклони се читавом половином тијела. — Баш се тако з |
| и је од власти, — понизно одговори Перо и поклони се до земље.</p> <p>Згоднијега одговора није |
| , — <pb n="148" /> поче се бранити Перо и ако муцајући. — Ја сам ја, а бунтовник је бунтовник.< |
| ми те Бог посла! — викну обрадован Перо и поче га грлити. — О, брате слатки и лијепи, добро ли |
| <p>— Фала Богу! — викну обрадован Перо и удари капом о тле. — Бог вас поживио, господине!</p> |
| >— Фала Богу кад смо живи! — викну Перо и, онако у свима хаљинама, завали се у кревет.</p> <p>— |
| бијаше почео прибојавати, да га наскоро и Данило не остави.{S} Некаква нарумењена усиђелица ука |
| а Стаком говорио? — осијече Обрен оштро и испрси се. — Зар она није твоја?{S} И зар сада њу мис |
| х... обоје ми жао...</p> <p>Стрико Васо и не осврну се на њега.{S} Окрену се гостима и мрко их |
| се да што мање времена изгуби, честито и не погледа на њу, него се одмах поче чистити и уређив |
| одити!{S} Хајдемо! — рече Јефтан љутито и окрену му лећа. — Хајдемо тражити другога.</p> <p>Јов |
| чари, натаче их на нос, па сједе за сто и дохвати велики протокол, увезан ваљда прије тридесет |
| е колико хоћете.</p> <p>Па сједе за сто и написа брзојав Јефтану.</p> <p> <hi>Долазим у петак.{ |
| , блесасто изгледао) за један омањи сто и ту га, као какво дијете, посади на столицу.</p> <p>— |
| осмјехну.{S} Куцну празном боцом о сто и нареди још вина...</p> <p>Иза тога Перо је трчао у ме |
| , што су га пролазници сваки час, често и врло немилостиво, гурали и чак му стајали на ногу...{ |
| кога је отео од Данила.{S} Он је, чисто и јасно, доказао Пери, да »као старији јаран и ожењен ч |
| гуљастога писара са родиним ногама, што и по равници корача као да се пење уза степенице, — њем |
| "119" /> кога и, очигледно, жалећи, што и рибље кости није могао појести.</p> <p>— <foreign xml |
| и смо фала Богу добро и здраво, к’о што и теби исто пријатељски желимо...{S} И ако желиш чути з |
| своме меканом душеку и спавати, као што и остали сретни људи, којима није пало на памет да се ж |
| ..{S} А ја сад имам <pb n="77" /> нешто и посла, па, ако одете, нећете ми барем сметати...</p> |
| о.{S} Због нашљества се управо и прочуо и био је, од свих касабалија, једногласно проглашен осо |
| шао да крави Митра кујунџије откине реп и да њиме бије другове.{S} Срећа, што крава није била < |
| да иђемо.</p> <p>Перо завуче руку у џеп и крупан новац остави на столу.{S} Не хтједе ни кусура |
| који се толико бојао власти колико поп и који би био у стању са већим страхопоштовањем говорит |
| <p>— Ја...</p> <p>— Муч’, — дрекну поп и измахну шаком, да Пери намах замрије ријеч у грлу. — |
| житељу да однесе.{S} Затим запали цигар и, добујући прстима у прозор, очекиваше кола.</p> </div |
| сијече Перо, па се и он намргоди. — Зар и теби да дајем рачуна?</p> <p>— А ко ће те питати ако |
| добро му загледа у очи.</p> <p>— А зар и то тражи власт? — запита.</p> <p>— Не иште... не траж |
| е ни јастука, извалио се ма гдје, макар и за врата, и заспао.{S} Пробудивши се подбуо, мамуран, |
| Мислио је да ће, ако мало заспе, макар и на који сахат заборавити своју <hi>заручницу</hi>...{ |
| метати...</p> <p>Сви устадоше.{S} Макар и по врућини, морали су у шетњу.{S} И сви су позавидили |
| ако бојажљиво.</p> <p>— Добро.{S} Макар и мало.</p> <p>Перо затвори магазу, те кренуше обојица. |
| волио би живит’ хиљаду година, па макар и у тикви.{S} И вама фала, које ви мени наздрависте за |
| <pb n="103" /> — рече. — Удри ти макар и каме-њима са суха, па си добио.</p> <p>Алекса скиде н |
| pb n="156" /> је и он прочитао. — Међер и Перо каткад зна шта ради.</p> <p>Јефтан сједе на једн |
| оље.{S} А лаже!..{S} Он само прича, јер и не зна ништа друго него причати.{S} Он, чак, сипа и в |
| Јок, — осијече Обрен остављајући тефтер и прислањајући се леђима уз вреће од пиринча.</p> <p>— |
| одговори Обрен, који је гледао у тефтер и срачунавао нешто. — Што ћа ми она?</p> <p>— А би ли т |
| !{S} Ми смо, што се рекне, главни одбор и ми ћемо ријешити.</p> <p>— И скупићемо се у прву неђе |
| <p>Јефтан се прислони раменом уз прозор и замишљено поче добовати прстима по стаклу.</p> <p>— А |
| — Хм?...{S} Но гут!... — Осијече доктор и пође пред њим. — Видиме...{S} Шнел...</p> <p>Кад су с |
| а се нечега сјети, бржебоље умекша глас и настави љубазније: — Ех, кад хоће власт, и биће готов |
| узаконитости, — рече, издигнувши и глас и кажипрст десне руке. — тер сте узели слободу, увредљи |
| страшан израз...{S} Обузе га неки бијес и поче по соби трчкати и поигравати.</p> <p>— Крава, кр |
| вши, у знак одушевљења, обје руке у вис и машући њима као крилима.</p> <p>Обрен Пушибрк баци ка |
| , а Данило, од радости, баци капу у вис и поче поигравати.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| другу сузу, која му се склизну низ нос и заустави се управо на брковима.{S} Јефтан Мргудић уст |
| м’о док сам каз’о како си ваљан и богат и све...</p> <p>— Ама ја нисам виђео...</p> <p>— Па каз |
| би одговорио, него и он сједе на кревет и, објесивши ноге, поче климатати њима.{S} Прислони чел |
| ..</p> <p>Јефтан опусти руке низ кревет и клону главом на јастук, као најтежи болесник.</p> <p> |
| на форинти.{S} Педесет година, двадесет и пет хиљада!</p> <p>— Честитам, брате, по хиљаду и сто |
| .</p> <p>Сви се сложише.{S} Узеше дивит и хартије, те заједнички написаше учитељу писмо, у коме |
| ве хаљине, што се показао тако »даровит и паметан«...</p> <p>— Красно дијете, — хвалио се Аћим |
| за мало те није главу изгубио.{S} Љутит и разјарен поп, чим га опази, стиште своје снажне шаке |
| ап росе на врх житнога класа.{S} Тронут и растужен, дуго гледаше он у три своја пријатеља, три |
| по стаклу.</p> <p>— А ко ће поћи на пут и куда? — као да сам себе запита. — О тома треба добро |
| се кајати, што је икако полазио на пут и што је будаласто одлучио да се жени...{S} Зар баш да |
| и шкргутну зубима.{S} Удари и други пут и три чаше преврнуше се на столу, а празна боца откотрљ |
| ја то не дозвољаваМ! — дрекну уједанпут и скочи иза стола оборивши три столице.{S} Препаде и Бл |
| {S} Доста је било да учитељ покаже прут и он се одмах стишавао и, положивши руке на клупу, уозб |
| .{S} Ту се управо десила слова Ц, Ф и Ћ и то га је бунило.{S} Изговорити би их и могао и то баш |
| азговори испредали су се до касно у ноћ и сви су се растајали задовољни.</p> <p>Најпошље Перо с |
| овао, вратио се у <pb n="155" /> касабу и почео <hi>оздрављати</hi>.{S} Човјек, у својој муци, |
| слободно ступајући у <pb n="47" /> собу и приближујући им се. — Нијесте знале, да ћемо и ми доћ |
| куда, кад усплахирани Перо утрча у собу и још са врата повика:</p> <p>— Помагај, господине, ако |
| умјереније живити.{S} Затвори се у собу и поче читати <title>Свето Писмо</title> и разне занимљ |
| p>— Аха! — викну Благоје улазећи у собу и тарући крупан зној са чела.</p> <p>— Једва га једном |
| еда јој право у лице; она оборила главу и чупка ресе на бошчи.</p> <p>У Пери заигра срце.{S} Он |
| <p>Доктор је баш устицао шешир на главу и спремао се да пође некуда, кад усплахирани Перо утрча |
| p> <pb n="70" /> <p>Стари искриви главу и зијевну.</p> <p>— Аха, ти си? — проциједи кроз зубе.{ |
| етку Српства.</p> <p>Јефтан обори главу и, као постиђено дијете, поче се чешкати по обрви.</p> |
| же пјеше ићи?</p> <p>Данило обори главу и уздахну.{S} Сад се тек сјети, како је лијепо било сје |
| , дворећи мене.</p> <p>Перо обори главу и поче се чешкати.{S} Бијаше му, као да га је неко поли |
| ну га изнутра, те мораде окренути главу и одахнути мало.{S} Ипак стегну срце и уљезе.{S} У први |
| и пити.{S} Само је уздисао, дизао главу и њушкао по ваздуху, као да још једнако осјећа онај мир |
| необично испупченим очима, оборио главу и куцка празном чашом о сто, а други прекрстио ноге по |
| лиједи, полегути се, ухвати се за гриву и склопи очи да не види своје пропасти, а Јефтан потјер |
| i>младе</hi>!..{S} Данас ћемо и у цркву и добро платити попу, па нек одма вјенча...</p> <p>Перо |
| ама, са осмијехом на лицу поздрави Јову и пружи му обје руке.</p> <p>— А камо се ти прије? — за |
| забленуто погледа.{S} Погледа и у Јову и чворугу му, која се зацрвенила као презрела трешња, п |
| кну Јефтан, поново се враћајући друштву и вукући Перу за <pb n="168" /> собом. — Ишао је по тол |
| е одговори ништа.{S} Само упрти пртљагу и пође пред њима, да их води Јовановој кући.</p> <p>Зат |
| тјерам са пратњом...</p> <p>— Фала Богу и на томе, — опет ће Перо, још одушевљеније. — То је ба |
| да!</p> <p>— Честитам, брате, по хиљаду и сто пута честитам, — обрадован и раздраган узвикну Пе |
| м прстима скину повезач, рашчешља браду и погледа Перу попријеко.</p> <p>— Шта ћеш? — запита не |
| очекивао.{S} Раније је затварао магазу и хитао свирачицама.{S} С њима је пио, с њима остајао д |
| хладан да попухује, милује га по образу и лагоди.{S} И тај вјетар доноси, из даљега, некакву пј |
| еде до Пере, поче га миловати по образу и умотавати му брк.{S} А њему драго.{S} Стаде узвијати |
| мина, неки се картају, неки се погађају и кладе око нечега.{S} Чак, ради веће галаме, и механџи |
| раме, рупци, појасеви и бошче, повијају и лепршају око врата као барјачићи.{S} Све лијепо, чист |
| ш таке слике) и она два сандука у крају и дрвени кревет, — ето то ти је читав намјештај.{S} Па |
| се тако освети.{S} Затим сиђе на авлију и упути се дуду, испод кога су Данило и Игњат слатко сп |
| ри по глави.</p> <p>Перо уљезе у авлију и, раскорачивши се на широко, погледом поче тражити поп |
| зненадно, као у преши, уљегоше у авлију и, са ужасном шкрипом и треском, отворише врата мале, п |
| подвикну попу, пошто је уљегао у авлију и са слушкињом се најпријатељскије поздравио. — Ево ме |
| је четврти пут -ступио у попову авлију и заискао крштеницу, за мало те није главу изгубио.{S} |
| и, сваковрсни беспослењаци, па сви пију и задовољно гледају у четири лијепе свирачице, <pb n="2 |
| ерин коњ хтио да изведе нову мајсторију и спустио се на прва кољена, а Перо се ослабио, полетио |
| угуљаст, болешљив младић, упалих прсију и уских, кукастих рамена, вјечно огрнут <hi>иберцигером |
| а, загрнутих рукава и раздрљених прсију и, носећи овелику канту са водом, стењући и отхукујући, |
| са.{S} Лагано, стидљиво, оборених очију и руменећи се, поднесе она послужавник са кахвом Пери, |
| сва служинчад хотелска, па га задиркују и пецкају, грохотом се смијући, ако каткада, леђима или |
| ива и осјећа, како га таласи запљускују и драгају ода свих страна...{S} И као вјетар прохладан |
| естано је мислио о Мари.{S} И на сокаку и у механи мислио је само о њој.{S} На свирачице није х |
| м, ја га више не могу гледати по сокаку и мучити се с њиме, него треба коме другоме да га натов |
| о у својој соби на своме меканом душеку и спавати, као што и остали сретни људи, којима није па |
| апије, док најпошље не изађоше у велику и пространу, необично освијетљену, башту, која је била |
| /p> <p>И опет стаде.{S} Гледаше у слику и као да очекиваше, да неко проговори иза ње и да му на |
| губаву мачку, која је лежала на ћепенку и сунчала се.</p> <p>— Па то је лахко, — рече као узгре |
| носи, из даљега, некакву пјесму, звонку и умиљату, што попут славујске трепери у ноћи, а у пјес |
| <pb n="13" /> <p>И зграби Перу за руку и силом га повуче вратима.</p> <p>— Јок!{S} Јок! — пови |
| /p> <pb n="130" /> <p>И узе га под руку и силом поведе у гостионицу.</p> </div> <div type="chap |
| оворити.{S} Зину према њему, пружи руку и поче некако чудно стењати и привлачити га.{S} Поче га |
| а је не видим.</p> <p>Обрен гурну мачку и одбаци аршин, па се исправи и оштро га погледа.</p> < |
| једнако сједила, држала тефтер на крилу и, осјећајући Јовин поглед на себи, није смјела главе п |
| бумбуловом, љуљушкати је на своме крилу и куњати јој на голим њедрима, као што је замишљао.{S} |
| атим удари шаком <pb n="10" /> по столу и шкргутну зубима.{S} Удари и други пут и три чаше прев |
| до касабе П...</p> <p>Јован остави лулу и као замисли се.{S} Поче нешто у себи рачунати, поглед |
| > <p>Јово извади духана, напуни му лулу и припали.</p> <p>— А је ли стрико дома? — запита. — Шт |
| ема вама, узимамо учешћа у вашем весељу и ступамо пред вас, да вам пружимо изразе наших одушевљ |
| лем мрк облак, који се спустио на земљу и поиграва пред њим.{S} И, као да га вјетрови понијеше, |
| а, постиђена, гледаше само у црну земљу и зелену траву.</p> <p>— Сретно! — викну Јово и поче то |
| а се одржи. <pb n="147" /> Задрхташе му и ноге, поклецнуше кољена и он сједе, управо паде на ст |
| ој <pb n="31" /> земљи и, држећи голему и тешку мотику у рукама, окопавао кукурузе, што их је т |
| уда главу, обје руке пружила према њему и зове га себи...{S} Њему памет стаде...{S} Погледа око |
| адики би много било...{S} Доста је њему и учитељева.</p> <p>Сви се сложише.{S} Узеше дивит и ха |
| .{S} Као живо нешто да се помаче у њему и свом снагом гурну га њојзи.{S} Пруживши јој бакшиш он |
| почивке, остављајући хартије на страну и одахнувши мало. — Ви се зовете Перо Карантан?</p> <p> |
| Перо читава три корака одскочи у страну и дрхћући приступи механџији.</p> <p>— Растављај их, бр |
| као да се застиди па се окрену у страну и сакри се за мурвово стабло, а поп испусти мотику, зем |
| вазда овако. — Затим се окрену у страну и слушаше како вјетар звижди, тресе прозорима, носи и р |
| лупа, не окрећући се ни на једну страну и не говорећи ништа.{S} Тада нико није смио проговорити |
| на, а ни преко ноћи, није ишао у механу и спавао је слађе него обично.</p> <p>— Ево ме опет, — |
| роштај, а Перо је чврсто стиште, стегну и — излети из собе.</p> <p>Пред вратима застаде и бризн |
| упујем нове.{S} Ономадне сам узео једну и платио за њу петнес’ гроша.{S} Питам: може ли јефтини |
| наклони мало главу према десном рамену и окрену се.{S} Перо, као ван себе, у мало не скочи за |
| ргодан човјек, са мјесечином на тјемену и ријетком, јарчијом брадом, сједио је и писао нешто, п |
| и као да га неко зове, зове га по имену и каже да умире за њим...{S} Он размахну рукама <pb n=" |
| ени, кренуше из авлије, а за њима крену и Данило, уздишући и стењући под пртљагом...</p> </div> |
| ута стиште Јефтанову руку, па се окрену и хитно пође кући.{S} Брзо, као на крилима, улети у сво |
| а да нађеш доктора?</p> <p>Па се окрену и опет хитно пође уз чаршију.</p> <milestone unit="subS |
| га вјетрови понијеше, он се брзо окрену и отрча из авлије.</p> </div> <pb n="44" /> <div type=" |
| ста, блесасто гледајући у собу.{S} Зину и доктор.{S} Дуго су обојица, ништа не говорећи, стајал |
| 3" /> Обрену унапријед плаћао сапутнину и звао га готово сваку вече.{S} А дочекивали су их крас |
| " /> поче поздрављати окупљену свјетину и капом и објема рукама.</p> <p>— Жениче и невјесто, — |
| ве чакшире, отресе са њих силну прашину и длаке од мачака, које су на њима спавале, и поче их о |
| комаде.</p> <p>— А што кукаш? — дрекну и унесе му се у лице. — Ево, како сам се ја оженио, па |
| — Бјежи, бјежи од мене крвниче! — викну и показа му свих десет прста, као да ће му тога часа у |
| — У мене је све овдје записано! — викну и узе чашу вина. — Драги жениче и невјесто! — дрекну из |
| га на овако тумарање?</p> <p>Перо хукну и одмаху руком, да једним махом све црне мисли одагна о |
| летети да је придржи, али се она изврну и отскочи од њега као опарена.</p> <p>— Бјежи, бјежи од |
| Оклен ти, болан?</p> <p>Перо се осврну и измахну рукама, као да би некога у земљу да сатјера.{ |
| — одговори Благоје.</p> <p>Перо отпрсну и направи лице, као да је појео љуту паприку.</p> <p>— |
| на сав свијет, прикупи снагу, размахну и заплива према њој.{S} Хита, јури, а дрхће од чежње и |
| ручали смо...</p> <p>Стари се осмјехну и одобри главом.</p> <p>— Нека сте ручали, — рече. — То |
| еље без тебе?</p> <p>Учитељ се осмјехну и, од радости, наклони се опет.{S} Видјело се, да су га |
| а па ме тужи...</p> <p>Перо се осмјехну и кврцну га по носу.</p> <p>— Хајде, хајде тражи кола, |
| ријечи и заустави се.{S} Стаде преда њу и стиснуту шаку поднесе јој под нос.</p> <p>— Ти, ти си |
| ледати ма куда.{S} Стари стаде преда њу и куцну је прстом по челу.</p> <pb n="81" /> <p>— Није |
| изашла на врх главе и он је мрзио и њу и учитеља и све ђаке.{S} С тога му се и допаде очева ра |
| очи, чим је угледа.{S} Загледа се у њу и, док је стајала, није на другу страну скрећао погледа |
| Јефтан потјерао за њим, труцка на коњу и, као пијан, клима се и повија час на једну час на дру |
| пред њим. — Цо?</p> <p>Перо скиде капу и понизно се наклони.</p> <p>— Болестан ми пријатељ, го |
| ом погледа попа, испод ока погледа Мару и, пошто рече једно тужно, бескрајно тужно <hi>збогом</ |
| хо, поче циједити кроз зубе своју стару и најомиљенију пјесму:</p> <quote> <l>Овце чува Тодора< |
| муци, бијаше готово и заборавио на Перу и ко зна да ли би га се икако и сјетио, да му не стиже |
| трад’о...</p> <p>И још јаче обгрли Перу и привуче га себи.</p> <p>— А јеси ли вечер’о? — запита |
| е, утрчавши у собу, па поче грлити Перу и љубити у оба образа. — Честитам ти, мој Перо, а сврше |
| Мислиш ти што си ми синоћ платио вечеру и овај доручак, да ћу ја трпити да ми тако у лице говор |
| ваш...{S} Данашњи млади људи махнити су и њима нико није прав...{S} Дигли главе, па вичу: »ми н |
| говори Перо, пребирајући ресе на појасу и збуњено се осврћући.</p> <p>Поп се окани умивања, па, |
| психа!... да знам шта се ради у свијету и хоће ли се ђегођ покрвити...{S} Знаш, нема посла без |
| би чуо. — Ђевојку знаш ли, ама честиту и поштену? — запита јаче.</p> <p>Благоју испаде цигар и |
| С тога се нестрпљиво врпољио на мјесту и час се играо са сахатним ланцем а час опет засукивао |
| од колара!</p> <p>Сви наврвише на тесту и почеше се гурати.{S} Неко стаде учитељу на ногу, Обре |
| ћи за њим. — Ја ћу је извадити, а ја ћу и платити.</p> <p>Јефтан, не осврћући се, онако преко р |
| је видиш!...</p> <p>— Па лијепо; њу ћу и тражити, — упаде Перо сасвим озбиљно. — Ако је лијепа |
| њао се и да ће претрести и уредити кућу и све ствари по њој, раштркане и разбацане на све стран |
| шта друго, нека барем чува и чисти кућу и рађа ђецу...{S} Оклен би ми били, да нам се нису жени |
| себе.{S} А бухе га све то више пецкаху и копрцаху се испод њега, као да је на мравињак легао.< |
| } Кад ја приступим и изговорим здравицу и када викнем: „живили“, онда и ви викните и дигните гр |
| ена, са крупним црвеним пјегама на лицу и чиревима на челу.{S} Читаве степенице испунила собом, |
| тао новине спусти их, остави на столицу и сједе на њих.</p> <p>— Читаш ли ти што? — запита Перу |
| ер, ништа не говорећи, извади јеловницу и пружи му је.</p> <p>— Хм, хм, — мрмљаше Благоје, погл |
| ада у својој кући загрлити своју женицу и, у тихе љетње вечери, напајајући се мирисом јоргована |
| дијете, — рече јој поп пишући крштеницу и не осврћући се на њих, — ево и Перо мисли исто к’о и |
| силом угура Перу у најближу гостионицу и обори га на столицу.{S} Затим опет поче играти око ст |
| S} Најпошље узе некакву излизану четицу и поче га чистити.{S} И размаза вино по свој кошуљи.</p |
| еца.{S} Плаче Перо, плаче Јефтан, плачу и Обрен и Јово.{S} Сви плачу!{S} А Данило опет промолио |
| ше сви у један глас.</p> <p>Он узе чашу и наточи је.</p> <p>— Онда... онда... — поче оним вишим |
| ро изазивачки.</p> <p>Благоје испи чашу и отра бркове.</p> <p>— Па ако ћеш да је видиш, нико ти |
| } Што, питам те?</p> <p>Обрен испи чашу и цмокну губицама као да љуби кога.</p> <p>— Тако је, — |
| уше очи кад га угледа.{S} Наточи у чашу и, са особитим задовољством, посматраше, како по површи |
| , — рече, куцајући штапом о празну чашу и разгледајући људе и жене за осталим столовима. — Само |
| разне слике и пјевао им пјесме о Милошу и Марку.{S} Други пут дошао би мргодан, пљувао у јаглук |
| маћи.{S} Ту се управо десила слова Ц, Ф и Ћ и то га је бунило.{S} Изговорити би их и могао и то |
| указаше се.{S} Он испусти некакав уздах и, прије него што је Перо могао што изговорити, загрли |
| S} Затим отвори крмељаве очи, протра их и, некако блесасто, погледа по свима.</p> <p>— Шта ћете |
| и то га је бунило.{S} Изговорити би их и могао и то баш не би било тако тешко, али ко ће их на |
| поче их вадати по ледини, чешукајући их и размрсујући им дугачке, свилене гриве.</p> <p>— Ето г |
| "36" /> који трче за звонаром, макар их и у јаму водио...{S} А, ето, и Перо је паметан и он ми |
| року <hi>хладницу</hi> од самих дубових и букових грана и окитили је цвијећем и барјачићима.{S} |
| оме је било помијешано чешких, њемачких и неколико српских ријечи, због чега се највише и свиђа |
| чаршију, покрај читава низа затворених и незатворених дућана; минуше два-три сокака, измећу ма |
| есело устајући испред <pb n="54" /> њих и правећи им мјесто. — У мене је вазда овако. — Затим с |
| а се нешто тешко, врело спуштало на њих и притискивало <pb n="90" /> их, те нијесу били у стању |
| Јефтанове собе, свом снагом гурну у њих и отвори их.</p> <p>— Извол... — викну, али на половици |
| — повика Обрен, умијешавши се међу њих и хватајући Јефтана за рукав. — Ми други пријатељи тако |
| нтана морам водити, — осијече полицајац и као да се још више испрси.</p> <p>Перо протра очи, ми |
| тана водим у полицију, — рече полицајац и поносито се испрси.</p> <p>Перо скрсти руке, па га по |
| ш? — салетише га са обје стране и пунац и пуница. — Какав је то пос’о?{S} Зар тако ваља?</p> <p |
| д собом власт, оштрију него што су отац и мати.{S} Ипак се тјешио тиме, што је знао да има још |
| , ти би овђе зло прошао...</p> <p>— Баш и волим што сам те наш’о, — дочека Перо одушевљено, — н |
| ћи га по рамену. — Са Стаком ћеш га баш и јести!..{S} Одма ћемо је испросити, па нека у касабу |
| о.</p> <p>— Па... кад нас ти заустављаш и кад нас не гониш остаћемо још три дана, — дочека Јово |
| , погледа га попријеко.</p> <p>— А имаш и пара?</p> <p>— Имам.</p> <p>— И не треба ни од кога д |
| чојек паметан, школован, учен, па знаш и умијеш...{S} И како би било да прође ово весеље без т |
| свеме комшилуку, — дош’о си да ме вараш и на зло навлачиш...{S} Пит’о сам ја код власти <pb n=" |
| — рече, — црна штета!..{S} Да продајеш и купујеш, могли би одма пазарити.{S} У мене, знаш, има |
| ије мемла из камена у тамници, ти пијеш и веселиш се, а?</p> <p>— Ја... напио се од јада, — доч |
| еро на њега. — Кад ја иђем, свакако ћеш и ти.</p> <p>— А можеш ли ти Обрене? — запита Јефтан и |
| лишавим швабицама (а ти плахо бегенишеш и купујеш таке слике) и она два сандука у крају и дрвен |
| {S} Пријатеља свога шћео си да превариш и да отмеш његову ђевојку.</p> <pb n="56" /> <p>— Његов |
| он ми све одобрава, а само се ти љутиш и велиш да о мени свијет ружно говори због тога.{S} К’о |
| наше касабе? — окоси се. — Овако мучиш и себе и нас...{S} И није ти грехота ни срамота!...{S} |
| ра. — У тебе ашикују сви...</p> <p>— ...и мати је ашиковала, — поново се уплете онај из гомиле. |
| о се уплете онај из гомиле.</p> <p>— ...и мати ти је ашиковала! — потврди Алекса.</p> <p>— Чија |
| офинцирима, — опет ће онај.</p> <p>— ...и неби пустио шћер да ашикује с офинцирима, — прихвати |
| је писао једном пријатељу:</p> <p>„.....и ако желиш чути за наше здравље, ми смо фала Богу добр |
| ати и туговати...</p> <pb n="130" /> <p>И узе га под руку и силом поведе у гостионицу.</p> </di |
| ет гроша на њој...</p> <pb n="52" /> <p>И, радујући се што је постао тако разговоран, задовољно |
| да тражиш ђевојку!</p> <pb n="13" /> <p>И зграби Перу за руку и силом га повуче вратима.</p> <p |
| дете и отпочините.</p> <pb n="73" /> <p>И пусти их напријед, а он полако, гегуцајући, пође за њ |
| Могу ја и пјеше...</p> <pb n="97" /> <p>И, нарамљујући и стресајући прашину са хаљина, пође за |
| у њему ништа виђети...{S} Ништа!</p> <p>И лагано пође прозору, да им отуда покаже, е немају ниш |
| — Од куге није било оваке бруке!</p> <p>И, не осврћући се ни на кога, отрча даље.</p> <p>У кући |
| велим ти...{S} Хајде да пијемо!</p> <p>И силом угура Перу у најближу гостионицу и обори га на |
| лен смо и дошли...{S} Кући ћемо!</p> <p>И оде у собу.</p> <p>— Фала Богу, кад ћу се вратити, — |
| додаде Јово.</p> <p>— У неђељу!</p> <p>И опет се загрлише и почеше љубити.{S} А Данило тек се |
| официрима...{S} Брука једна!...</p> <p>И, забринут, оде из механе.</p> <milestone unit="subSec |
| ги пут!{S} За данас је доста!...</p> <p>И брзим корацима, као да га когод гони, изађе на улицу. |
| а!{S} Здраво је у селу ручат’...</p> <p>И опет се окрену сељацима и премјери их оштрим погледом |
| је. — То је баш к’о што треба...</p> <p>И, брзо се окренувши, као на крилима отрча у хотел.</p> |
| е не води познат чојек као ја...</p> <p>И Благоје поче низати примјер за примјером: како су мно |
| пашу ни везира, него баш цара...</p> <p>И опет стаде.{S} Гледаше у слику и као да очекиваше, да |
| ја никоме да се са мном игра...</p> <p>И обојица изађоше из собе.</p> <p>— Путуј ти, игумане, |
| фтану. — Јашите, па да се иђе...</p> <p>И помоћу Даниловом поче товари, ти пртљагу, а њима оста |
| коју му додадоше. — Ми најми...</p> <p>И стаде.</p> <p>Стадоше сви и укочише се.</p> <p>Почеше |
| ј молитве, јер ти нема помоћи...</p> <p>И одрече се друштва.{S} Неколико дана живио је осамљен |
| ам, к’о што је и Исус страд’о...</p> <p>И још јаче обгрли Перу и привуче га себи.</p> <p>— А је |
| би половина буха прешло на њега.</p> <p>И дође му, да тога часа скочи и зовне Данила.{S} И он с |
| тра да кренемо!</p> <p>— Сјутра.</p> <p>И сви прихватише за чаше, а Данило, од радости, баци ка |
| ми, — рече. — Овђе је згодније.</p> <p>И, ударивши руком по столу, нареди механџији да донесе |
| ув’о вас од зла и напасти сваке.</p> <p>И поче јаглуком трљати очи, као да већ таре сузе.{S} А |
| р!..{S} Сто ока и ни једну мање.</p> <p>И, онако љутит, сједе на сандук и објема ногама поче лу |
| .{S} Дапаче морам вас затворити.</p> <p>И, не сачекавши да се Перо одбрани, зазвони у звонце.</ |
| ти само ишти, к’о у својој кући.</p> <p>И опет се окрену вратима.</p> <p>— Данило!</p> <p>Данил |
| ?{S} Ти само поћи, па се не бој.</p> <p>И пружи му руку у опроштај, а Перо је чврсто стиште, ст |
| Благоја једва је некако заспао.</p> <p>И снијевао је један чудан сан.</p> <p>Као ноћ је, мјесе |
| ких, кукастих рамена, вјечно огрнут <hi>иберцигером</hi>, лагано уљезе у собу, и поздравивши св |
| ђевојке?...{S} Мршаве и слабе к’о да се иглама хране.</p> <p>— А ти дебела! — упаде Перо.</p> < |
| а пред собом, да кога испод клупе боцне иглом, или да пусти коме у њедра шаку коњских <pb n="19 |
| .{S} Крај њега је лешкарио Васин слуга, Игњат, стар, космат човјек, који се једном у пет недјељ |
| а крмељаве очи дошле му још мање...{S} Игњат је рикао по авлији и био се у прса...{S} Једина < |
| и упути се дуду, испод кога су Данило и Игњат слатко спавали.</p> <p>Изненада ослухну некакав ш |
| а се отворише и на њима се појави стари Игњат.{S} Гологлав, рашчерупан, у лакоме одијелу, стаде |
| у се. — Зар си жив, болан?</p> <p>Стари Игњат разврати вилице и рикну као дивља звијер.{S} Обје |
| <p>— А-а од куге никад боље! — одговори Игњат, стежући га јаче. — А-а како си ми ти, мали Јово? |
| } Ето ти сад!...{S} Удала се!...</p> <p>Игњат излети, носећи дебелу цјепаницу у рукама.</p> <p> |
| би и ја, ама су далеко измакли.</p> <p>Игњат баци цјепаницу, сједе на тле и бризну у плач.</p> |
| и, мали Јово?</p> <p>— Ја добро.</p> <p>Игњат га мало пусти и, од милоште, повуче га за ухо.</p |
| рико дома? — запита. — Шта ради?</p> <p>Игњат као да не чу добро.{S} Метну прст на уста и издиж |
| ори Перо преплашен. — Што ће ти?</p> <p>Игњат измахну руком и свом снагом удари се у прса.</p> |
| траше.</p> <pb n="78" /> <p>А ђе си ти, Игњате? — запита Јово приближујући му се. — Зар си жив, |
| рава? — запита неко из авлије.</p> <p>— Игњате, гони краву Филипову из жита, — развика се стари |
| рав...{S} И какав ми је то коњ, који се игра и обара људе?...{S} При погодби нијесмо казали да |
| живо. — Не дам ја никоме да се са мном игра...</p> <p>И обојица изађоше из собе.</p> <p>— Путу |
| ни.{S} А свијета било много!{S} Неки се играју домина, неки се картају, неки се погађају и клад |
| ђевојака.</p> <p>Обрен дохвати аршин и, играјући се њиме, поче дражити дебелу, полугубаву мачку |
| оских кућа, испред којих се, у прашини, играло неколико голишаве дјеце...</p> <milestone unit=" |
| ми чупа бркове, љуби ме и милује, па се играмо и шалимо к’о ђеца...{S} Ја ти не знам ништа друг |
| е нестрпљиво врпољио на мјесту и час се играо са сахатним ланцем а час опет засукивао бркове.</ |
| едати.{S} Узалуд!{S} Вјетар је пиркао и играо се танким завјесама на прозорима, али њезина глав |
| обори га на столицу.{S} Затим опет поче играти око столова, поче звиждукати и пјевати.{S} Наред |
| шта могу ја?...{S} Мислиш ли се са мном играти, а?...{S} Кажи ти мени, — дрекну јаче, — што куп |
| е све.{S} Кашње је опет могао наставити игру.{S} Могао је и сјутрадан, на Велики Четвртак, испе |
| ица изађоше из собе.</p> <p>— Путуј ти, игумане, не мисли се манастиром, — прогунђа Перо, затва |
| еба да спава на меку, а, поред тога, не иде за својим него за Периним послом и да је овај, прем |
| се жути лимун крај мора,</l> <l>Има л’ иђе иког љевшег од мене?</l> </quote> <p>— Живио! — опе |
| </p> <p>— И, ако хоћеш, нека и ова чаша иђе у твоје здравље!</p> <p>— Живио!</p> <p>Перо, пораж |
| о скочи и зовну Благоја.</p> <p>— Да се иђе, — рече опоро. — Доста је сједнице!</p> <p>— Куд ће |
| , — довикну Јефтану. — Јашите, па да се иђе...</p> <p>И помоћу Даниловом поче товари, ти пртљаг |
| јунаци...{S} И није ни паметно да свак иђе на касапницу...{S} Ама смо радили, брате...</p> <p> |
| >— Јок.{S} Послаћемо га у школу.{S} Нек иђе тамо, па макар ништа не научио.{S} Само нека мени и |
| гаре! — окоси се Перо на њега. — Кад ја иђем, свакако ћеш и ти.</p> <p>— А можеш ли ти Обрене? |
| .{S} Своја кућица, своја слободица и ја иђем тамо...</p> <p>Стари се одуприје рукама о кукове и |
| пет је пољуби.</p> <p>— Хајде, Перо, да иђемо, — поче Јефтан и као подиже се. — Ти си каз’о, да |
| шикују са официрима...{S} Треба одма да иђемо даље...</p> <p>Јефтан опусти руке низ кревет и кл |
| мо одмах...{S} Само плати трошак, па да иђемо.</p> <p>Перо завуче руку у џеп и крупан новац ост |
| ви, ви... знам ја све вас!...{S} Одмах иђите из моје куће, куд вас очи воде и ноге носе...</p> |
| д сам ја добио одмјену.</p> <p>Перо се, из почетка, силно захука.{S} За прве двије године истје |
| бразу и лагоди.{S} И тај вјетар доноси, из даљега, некакву пјесму, звонку и умиљату, што попут |
| прислоњен је био прост, дрвени сандук, из кога је вирило неколико дроњака.</p> <p>— К’о што ви |
| епрестано говорећи и хвалећи Перу, поп, из некакве старе, зарђале кутије извади велике, чађаве |
| соби је сједио стари и гледао у тефтер, из кога је Јока нешто читала, а пред њим су стајала два |
| адњу. — То му сад нико не може ишћерат, из главе...</p> <p>Перо чисто одахну, када му објавише, |
| вина, па кад су људи отворили бачвицу, из ње испани риба...{S} Права мала риба!.{S} А, ето, чи |
| и чекала на ме, да дођем <pb n="141" /> из девете касабе и да је водим...{S} И Благоје, никакав |
| ило се, па нити шушти, нити се миче.{S} Из мркожуте, сагорјеле траве бије чудна врућина <pb n=" |
| p>Јефтан, блијед попут крпе, истегну га из кола и повуче у страну.</p> <p>— Што обрука ’вако и |
| } Дај ми спомени једног паметног чојека из твога племена, па да му се поклоним к’о свецу...</p> |
| хеј Маре, — па изађе на врата и повика из свега грла, — донеси нам кахву!...{S} Ти си, побрати |
| а. — Док <pb n="151" /> мене бије мемла из камена у тамници, ти пијеш и веселиш се, а?</p> <p>— |
| останеш вазда у дућану, убиће те мемла из камена, па ћеш зафатит’ сушицу, па ти неће помоћ’ св |
| вије године истјера двојицу конкурената из Касабе и натјера их, да на другој страни траже хљеба |
| а ја имам пречег посла, — рече и отрча из дућана.</p> <p>— Оженио се Перо! — довикну Јови изди |
| ови понијеше, он се брзо окрену и отрча из авлије.</p> </div> <pb n="44" /> <div type="chapter" |
| .{S} Перо помисли да ће опет бити когод из полиције и хтједе се сакрити, кад се врата отворише, |
| очено погледа, а послужавник јој испаде из руке.{S} И поцрвени још више, поклопи очи рукама и у |
| оје мјесто међ момцима, — рече. — Хајде из собе.</p> <p>Јока скочи као опарена.{S} Отури тефтер |
| Брука једна!...</p> <p>И, забринут, оде из механе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Враћа |
| , пољубивши га у руку, готово трком оде из куће.</p> <p>Тога дана непрестано је мислио о Мари.{ |
| > <p>Па, љутито лупнувши вратима, изађе из собе.</p> <p>— Овђе к’о да нећемо дуго скрасит’, — р |
| <p>Па, примивши од Пере награду, изађе из собе.</p> <p>— Ама јесам ли ја казао, да ми нико не |
| затресе му главом и заповиједи да изађе из собе.{S} Данило исплази језик и дрекну као јаре када |
| збуњено погледа око себе и хитно изађе из собе.</p> <p>— Кршна ђевојка! — нехотице узвикну Јов |
| мам посла с тобом, — осијече и као пође из гостионице. — Мислиш ти што си ми синоћ платио вечер |
| Јак, несносан, загушљив мирис ударао је из испуцале земље и спржене траве и готово их давио; оз |
| ијесам је виђео <pb n="45" /> откако је из школе изашла, ама је свијет пуно фали.</p> <p>Перо н |
| ио Данила, па му причао своје доживљаје из времена кад је куга морила; причао је: како је бјежа |
| и... знам ја све вас!...{S} Одмах иђите из моје куће, куд вас очи воде и ноге носе...</p> <p>Је |
| Бог вам дао сваке <pb n="133" /> среће из своје пуне кесе и чув’о вас од зла и напасти сваке.< |
| ни још више, поклопи очи рукама и утече из собе.</p> <p>Стари сам диже послужавник са тала и ме |
| — запита. — Зар се не мицати никуд више из овог пакла?</p> <p>Јефтан увуче руке у џепове и поче |
| рио!</p> <p>Па, сви раздрагани, изађоше из куће и кренуше се, да и осталим касабалијама исприча |
| а мном игра...</p> <p>И обојица изађоше из собе.</p> <p>— Путуј ти, игумане, не мисли се манаст |
| ијечи.{S} Обојица, као утучени, кренуше из авлије, а за њима крену и Данило, уздишући и стењући |
| суцке биљеге, па ме ухавсили и оћерали из службе...{S} Не трпе, мој Перо, поштена чојека, па т |
| ="18" /> је другове, који су се враћали из школе.</p> <p>— Како кад, — одговараху му.</p> <p>— |
| Кршна цура, — рече Перо, кад су изашли из авлије.</p> <p>— Кршна.{S} А има и мираза, — одговор |
| кога? — запита Јефтан, пошто су изашли из гаја и стигли до неколико старих, раштрканих колиба. |
| ни слатко спава.</p> <p>Пошто су изашли из куће, окренуше другим путем, а не оним којим су дошл |
| у касабу П...</hi> </head> <p>Истјерани из куће стрика Васине, Јефтан и Перо лешкарили су под ј |
| д си се намислио женит’ што се не ожени из наше касабе? — окоси се. — Овако мучиш и себе и нас. |
| на крилима, улети у своју собу, дохвати из једнога ћошка нове чакшире, отресе са њих силну праш |
| затећи неће кад <pb n="27" /> се врати из механе; знао је, да се ту више нико неће на њега ни |
| еро је чврсто стиште, стегну и — излети из собе.</p> <p>Пред вратима застаде и бризну у плач.</ |
| и је ашиковала, — поново се уплете онај из гомиле.</p> <p>— ...и мати ти је ашиковала! — потврд |
| ="170" /> не би промијенио и сада вичем из свега грла: куку ономе, ко није ожењен!“</p> <p>Држи |
| би се, Боже сачувај, разболио или испао из кола и ногу сломио?...{S} Шта би било?...</p> <p>— С |
| је могао дуго хвалити, а није га хвалио из врло проста разлога, јер је кроз кратко вријеме умро |
| p>— ...своју кућу уредио, — дочека неко из гомиле.</p> <p>— ...своју би кућу уредио! — дрекну Б |
| ије.</p> <p>— Чија крава? — запита неко из авлије.</p> <p>— Игњате, гони краву Филипову из жита |
| м па да то купим.{S} Ако ми затреба што из Карађорђева времена, ја ћу узети пушку јали хаљину, |
| је суђеница...</p> <p>Пери испаде цигар из руке и поче се димити на ћилиму.{S} Очи му се помути |
| апита јаче.</p> <p>Благоју испаде цигар из зуба и прсну у смијех.</p> <p>— Знам шта хоћеш! — ви |
| е.</p> <p>— Игњате, гони краву Филипову из жита, — развика се стари попут пудара. — Гони, и каж |
| на. — Драги жениче и невјесто! — дрекну из свега гласа. — Ми најмилији другови и поштоваоци ваш |
| према вратима.</p> <p>— Данило! — викну из свега грла.</p> <p>На вратима се помоли једна рашчер |
| мијех.</p> <p>— Знам шта хоћеш! — викну из свега гласа, поигравајући пред њим. — ха, ха, ха жен |
| > <p>Трећега јутра апсанџија пусти Перу из затвора и опет га поведе пред комесара.</p> <p>— Хај |
| добар!...{S} Мог’о је пити вина, па још из леђена од дванајес’ ока.{S} Не може сваки коњ бити Ш |
| окћући ваљало се двоје свињчади.</p> <p>Из авлије уљегоше, кроз ониска врата, у мрачну кућу, ко |
| ири боље.{S} И опази, недалеко од дуда, иза једне гомиле буњишта, како стоје једно према другом |
| !...</p> <p>Да је, на примјер, гдјегод, иза леђа им, топ или лагум пукао, не би се више препали |
| ме чудноват глас, да су се многи гости, иза других столова, почели мргодити и псовати га.</p> < |
| китиле.{S} Удовица се чак и карамфилом, иза уха, закитила и лице превукла танким руменилом, те |
| мјесеци вара и неће ништа да плати.{S} Иза бабиних леђа провиривала је масна капа некаква прос |
| авао кукурузе, што их је ту засадио.{S} Иза њега је ишла попадија, дебела, угојена жена, загрну |
| {S} То не могу...</p> <p>Перо се почеша иза уха, поче куцкати врхом од кундуре о тле и као смиш |
| угу страну, док су дјеца бекељила му се иза леђа и старала се, да му за тур од чакшира прикаче |
| .</p> <p>— Живиооо!</p> <p>Сви устадоше иза стола.{S} Загрлише се и почеше љубити, као оно о Бо |
| ка полицајца, <pb n="143" /> гдје стоји иза Данилових леђа. — Шта тражи овђе?</p> <p>— Јесте ли |
| у и као да очекиваше, да неко проговори иза ње и да му напомене шта ће даље казати.</p> <p>— А |
| дозвољаваМ! — дрекну уједанпут и скочи иза стола оборивши три столице.{S} Препаде и Благоја и |
| како га је прославио и шта се закључило иза ручка, то смо у почетку изнијели.</p> </div> <div t |
| боцом о сто и нареди још вина...</p> <p>Иза тога Перо је трчао у механу <pb n="26" /> сваку веч |
| ...{S} А с тобом ће ићи још неко, да ти изабира, — додаде мало тише.</p> <p>— Који ће? — упаде |
| ћи да га Перо запита. — Ово носим мојој изабраној, да пробира некакве женске беспослице.{S} Бог |
| тужно, бескрајно тужно <hi>збогом</hi>, изађе.</p> <p>Враћајући се, срете Јефтана.{S} Носио је |
| "82" /> <p>Па, љутито лупнувши вратима, изађе из собе.</p> <p>— Овђе к’о да нећемо дуго скрасит |
| И брзим корацима, као да га когод гони, изађе на улицу.</p> <p>Отада су учестали ићи.{S} Перо ј |
| са нога и једнако рашчешљавајући браду, изађе између кукуруза, подбочи се рукама о <pb n="32" / |
| т.</p> <p>Па, примивши од Пере награду, изађе из собе.</p> <p>— Ама јесам ли ја казао, да ми ни |
| кукасти нос готово до браде доприје.{S} Изађе.</p> <p>— Точите, браћо, точите. — подвикну Перо, |
| косу, затресе му главом и заповиједи да изађе из собе.{S} Данило исплази језик и дрекну као јар |
| кну. — Ти си... ти си... хеј Маре, — па изађе на врата и повика из свега грла, — донеси нам ках |
| за образе, да му изгледају руменији, и изађе.{S} Пође главном улицом.{S} Увуче руке у џепове и |
| крила, збуњено погледа око себе и хитно изађе из собе.</p> <p>— Кршна ђевојка! — нехотице узвик |
| ријатеља, — рече. — Хоћемо, бива, да му изађемо на сусрет скупа, па смо зовнули тебе, да га ти |
| е сватове лијепо дочекамо и да пред њих изађемо...{S} А Перо је наш јаран; доста је <pb n="157" |
| ас намјерио!</p> <p>Па, сви раздрагани, изађоше из куће и кренуше се, да и осталим касабалијама |
| да се са мном игра...</p> <p>И обојица изађоше из собе.</p> <p>— Путуј ти, игумане, не мисли с |
| д некакве грдне капије, док најпошље не изађоше у велику и пространу, необично освијетљену, баш |
| 31" /> а да је не видим, — осијече Перо изазивачки.</p> <p>Благоје испи чашу и отра бркове.</p> |
| Перо се забленуо, па нити зна: хоће ли изаћи, или ће остати у колима?{S} Згурио се у крај, па |
| новац непрестано, згрћао га, да је чак изашао на глас.{S} Старији људи лијепо су га поздрављал |
| е ће више бити ђак.{S} Школа му је била изашла на врх главе и он је мрзио и њу и учитеља и све |
| виђео <pb n="45" /> откако је из школе изашла, ама је свијет пуно фали.</p> <p>Перо направи за |
| гоја, кад су се, друго јутро, састали и изашли на улицу. — Ја још ни једне нијесам виђео.</p> < |
| /> <p>— Кршна цура, — рече Перо, кад су изашли из авлије.</p> <p>— Кршна.{S} А има и мираза, — |
| о је почео бројати новце.</p> <p>Кад су изашли на чаршију, Благоје застаде.</p> <p>— У које доб |
| виђети кога? — запита Јефтан, пошто су изашли из гаја и стигли до неколико старих, раштрканих |
| хладовини слатко спава.</p> <p>Пошто су изашли из куће, окренуше другим путем, а не оним којим |
| у јадују, а ожењени се у кућу радују, — избаци, потпуно задовољна, што је могла ово <hi>скнадит |
| свој прилици оних сумњивога понашања, и избацујући шале, које се у књиге не уписују.{S} На друг |
| вријеме убио осморо пилади, трима псима избио око, а двјема мачкама пребио ногу.{S} Разбио је и |
| b n="137" /> дјевојка, дугуљаста врата, избуљених зелених очију, крњавих зуба (због чега је ваз |
| н, узбуђен, усплахирен, па још издаљега избуљио очи, растворио уста и махао рукама као да ће по |
| шта ће то?...{S} Ипак се некако прибра, извади кесу да плати попу, па, пољубивши га у руку, гот |
| нао шта ће одговорити, него, у незгоди, извади и он јаглук и поче трти нос.{S} Уједанпут, као д |
| ="118" /> <p>Келнер, ништа не говорећи, извади јеловницу и пружи му је.</p> <p>— Хм, хм, — мрмљ |
| , поп, из некакве старе, зарђале кутије извади велике, чађаве наочари, натаче их на нос, па сје |
| !...{S} К’о да њега гледам.</p> <p>Јово извади духана, напуни му лулу и припали.</p> <p>— А је |
| <p>— Два!</p> <p>— Ево два!</p> <p>Перо извади новце, па онда сједе и поче причати о својим »ја |
| ми она?</p> <p>— А би ли ти да ти је ја извадим и ја да платим?</p> <p>— Јок, — осијече Обрен о |
| рави се. — Крштеница треба, па да ми је извадите...</p> <p>Поп, отресајући земљу са нога и једн |
| упаде Перо каскајући за њим. — Ја ћу је извадити, а ја ћу и платити.</p> <p>Јефтан, не осврћући |
| на авлији.{S} Он збаци пртљаг са себе, извали се под дуд на старчеве кесе и варка као заклан.< |
| би, па, не тражећи постеље ни јастука, извалио се ма гдје, макар и за врата, и заспао.{S} Проб |
| обојица узвикнуше.{S} Перин коњ хтио да изведе нову мајсторију и спустио се на прва кољена, а П |
| жи женска глава.</p> <p>Међутим и Јован изведе коње и поче их вадати по ледини, чешукајући их и |
| Погођено је!...{S} Сад ћу ја уредити и извести коње!</p> <p>— Данас ће бит’ пасја врућина! — п |
| јући се по сабљи. — То ће се у полицији извиђети...{S} Сад морате са мном.</p> <p>Перо се не см |
| "95" /> се поче гицати и окрећати, поче изводити мајсторије и показивати, како зна и на задњим |
| нагом гурну у њих и отвори их.</p> <p>— Извол... — викну, али на половици ријечи застаде и оста |
| јој прилетети да је придржи, али се она изврну и отскочи од њега као опарена.</p> <p>— Бјежи, б |
| и, хтједе бацити чашу, али му се некако изврну рука, те, мјесто у зид, погоди у главу Јове Перо |
| час им се на столу зарумени овећа боца изврсна вина.{S} Благоју синуше очи кад га угледа.{S} Н |
| е, као да је полиција какву преметачину извршила или, у најмању руку, као да су му лопови долаз |
| е сад пред Пером није шалити, па лагано извуче руку којом је обмотавао стас лијепе Швабице и, н |
| м...{S} Хе, изгине ли која хиљада душа, изгине богме.{S} Ама се, опет, други обогате...</p> <p> |
| ре и ми трговци дахнемо душом...{S} Хе, изгине ли која хиљада душа, изгине богме.{S} Ама се, оп |
| свијета, — вели Јован, старајући се, да изгледа озбиљан и замишљен. — Ја к’о кириџија виђео сам |
| тиљи бркове, уштину се за образе, да му изгледају руменији, и изађе.{S} Пође главном улицом.{S} |
| тати, а комесарова глава поигравати.{S} Изгледало му је, да ће се читава кућа срушити и притисн |
| е Перо имао, — и ишарало га тако, да је изгледао као каква мапа.{S} Пролијевало се чак и по тли |
| уже задржати, а, осим њега, Обрен му је изгледао као најдостојнији повјерења.</p> <p>— А треба |
| смрачи пред очима.{S} Поп му сада није изгледао као поп, него као голем мрк облак, који се спу |
| е су висиле о њему као о суху дрвету, и изгледао је смјешнији него прије.</p> <p>— Ја ћу, — вик |
| аиста, опазивши овако друштво, блесасто изгледао) за један омањи сто и ту га, као какво дијете, |
| њим столом сједила два човјека, који му изгледаху најозбиљнији и најугледнији.{S} Један сух, пј |
| бријао а шишао се два пут у години, те изгледаше као какав људождер.{S} Он ухватио Данила, па |
| рштеницу за... за оца покојног, — једва изговори Перо, пребирајући ресе на појасу и збуњено се |
| станите за мном.{S} Кад ја приступим и изговорим здравицу и када викнем: „живили“, онда и ви в |
| ла слова Ц, Ф и Ћ и то га је бунило.{S} Изговорити би их и могао и то баш не би било тако тешко |
| дах и, прије него што је Перо могао што изговорити, загрли га и притиште на прса.</p> <p>— Нек |
| да клону духом и изгуби вјеру у се.{S} Изгуби и наду, да ће икада у својој кући загрлити своју |
| Перо, старајући се да што мање времена изгуби, честито и не погледа на њу, него се одмах поче |
| >Од тога дана Перо као да клону духом и изгуби вјеру у се.{S} Изгуби и наду, да ће икада у свој |
| .{S} Три пута се преметнуо преко главе, изгубио један зуб и — то је све.{S} Кашње је опет могао |
| ти од њега као од човјека који је памет изгубио.{S} И другови га оставише.{S} Уклањали су се од |
| аискао крштеницу, за мало те није главу изгубио.{S} Љутит и разјарен поп, чим га опази, стиште |
| p>УРЕДНИК: РИСТО КИСИЋ.</p> <p>ВЛАСНИК: ИЗДАВАЧКА КЊИЖАРНИЦА ПАХЕРА И КИСИЋА.</p> <p>БЕОГРАД 19 |
| је узрујан, узбуђен, усплахирен, па још издаљега избуљио очи, растворио уста и махао рукама као |
| рече. — Ама сад што си чуо, да ником не издаш...{S} Ако издаш, зло и по ме и по те.</p> <p>Перо |
| што си чуо, да ником не издаш...{S} Ако издаш, зло и по ме и по те.</p> <p>Перо не одговори.{S} |
| ци овећу чашу препуну вина, укочио се и издигао главу на више, као да се слика.{S} На једној тр |
| Дугачке, црне косе распустила по води, издигла бјељу него у лабуда главу, обје руке пружила пр |
| јелами чинили протузаконитости, — рече, издигнувши и глас и кажипрст десне руке. — тер сте узел |
| /p> <p>— Оженио се Перо! — довикну Јови издигнувши брзојав изнад главе и машући њиме као барјак |
| једи и испусти ситан; чудноват крик.{S} Издигнута рука клону јој, брада заигра, очи се наводниш |
| {S} Он размахну рукама <pb n="142" /> и издиже главу, да види: оклен пјесма долази?...{S} И опа |
| да не чу добро.{S} Метну прст на уста и издиже обрве.</p> <pb n="79" /> <p>— Стрико зна шта рад |
| , него су се кола и зауставила и високо издиже изнад главе чутуру, коју му додадоше. — Ми најми |
| од свих кућа, понос веселих касабалија, издизала се при дну чаршије и као кочоперила се својим |
| кривудаву тесту, на којој се, у даљини, издизао и ширио бјеличаст, провидан облак.{S} Кроз обла |
| илесија ситних мушица.{S} На средини се издизао широки дуд, а испод њега, на простртим, старим, |
| теже и увидио је, да тако више не може издржати.</p> <p>На саму Нову Годину пође са Обреном та |
| главе и, не проговоривши ништа, обојица изиђоше.</p> <p>Стари састави руке на леђима и неколика |
| кућа срушити и притиснути га.</p> <p>— Изим овога, — настављао је комесар немилостиво, — ви ст |
| о сам Перо, јер је Јово одмах за старим изишао некуда, а Јефтан се користио Периним <pb n="83" |
| ни падало на памет, пошто је на свијет изишао гладан, те одмах почео млацкати губицама као да |
| e><hi>Црна Дама</hi></title> и т. д.{S} Излазио је само у <pb n="60" /> магазу младога Јове Пер |
| собу, па нити је кога пуштао, нити куда излазио, него се од јутра до мрака климатао <pb n="58" |
| љиви чекајући.{S} Јефтан је четири пута излазио на тесту, прислањао ухо земљи и ослушкивао: чуј |
| е каз’о да је болестан и да не ће никуд излазити.{S} Каз’о је и да му нико не улази.</p> <p>— Н |
| ај, а Перо је чврсто стиште, стегну и — излети из собе.</p> <p>Пред вратима застаде и бризну у |
| ти сад!...{S} Удала се!...</p> <p>Игњат излети, носећи дебелу цјепаницу у рукама.</p> <p>— А-а |
| о себе и стење.{S} Најпошље узе некакву излизану четицу и поче га чистити.{S} И размаза вино по |
| ми смо странци, и нико га други не може излијечити осим вас.</p> <p>— Хм?...{S} Но гут!... — Ос |
| н ваљда прије тридесет година, разасут, излињао, ишаран траговима проливеног мастила и прогорио |
| а.{S} Поче застајкивати и испред многих излога, пред дућанима, не осврћући се на то, што су га |
| а, а друго вино.{S} А моје вино може на изложбу ако ћеш у Стамбол...</p> <p>— А и њој ће бити н |
| оћ узели слободу, да на јавноме, позору изложеноме, мјесту кажете, да ви не дозвољавате ни цару |
| и жешће. — Гонио би и ја, ама су далеко измакли.</p> <p>Игњат баци цјепаницу, сједе на тле и бр |
| или ме, да сам заварао некакву ђевојку, измамио јој паре, па је оставио...{S} Суђено ми да стра |
| p>— Ја...</p> <p>— Муч’, — дрекну поп и измахну шаком, да Пери намах замрије ријеч у грлу. — Му |
| клен ти, болан?</p> <p>Перо се осврну и измахну рукама, као да би некога у земљу да сатјера.{S} |
| ро преплашен. — Што ће ти?</p> <p>Игњат измахну руком и свом снагом удари се у прса.</p> <p>— А |
| бела! — упаде Перо.</p> <p>Удовица опет измахну јаглуком и удари га по устима.</p> <p>— Људи во |
| мој Перо, — умијеша се Благоје и стаде између њих. — Зашто ће тебе полиција проћерати?</p> <p> |
| а и једнако рашчешљавајући браду, изађе између кукуруза, подбочи се рукама о <pb n="32" /> куко |
| мјехкујући се на свакога и увијајући се између солдачких редова, који су је задиркивали.</p> <p |
| би мргодан, пљувао у јаглук и шетао се између клупа, не окрећући се ни на једну страну и не го |
| творених дућана; минуше два-три сокака, измећу малих кућица, испред којих су, на омањим клупица |
| е застиди мало и поче се измицати, а, у измицању, опази на зиду слику, како Милош Обилић пробад |
| своме као да се застиди мало и поче се измицати, а, у измицању, опази на зиду слику, како Мило |
| Перо! — довикну Јови издигнувши брзојав изнад главе и машући њиме као барјаком. — Није му био п |
| су се кола и зауставила и високо издиже изнад главе чутуру, коју му додадоше. — Ми најми...</p> |
| прозрачних крила, што, каткада, пролете изнад траве.</p> <p>— Хоћемо ли сад виђети кога? — запи |
| колиба. — Хоће ли се јавити ико?</p> <p>Изнад колиба дизао се танак, плавичаст дим и повијао се |
| {S} Стид га, стид од сама себе, да тако изневјери друга <pb n="112" /> и пријатеља!...{S} Стид |
| о челу. — То су нас обојица преварили и изневјерили, црн им образ и овога и онога свијета!</p> |
| е зарекнемо, да друг друга неће на путу изневјерити, док су нам главе читаве.</p> <p>— Заричемо |
| вој касаби?</p> <p>—Јеси ли ти, Перо? — изненада дрекну неко гурнувши га руком у ребра, а тешка |
| о ти је, да речемо заниманије? — запита изненада, положивши руке на кољена и пипкајући прстима |
| рупно да би те могла кап ударити кад би изненада чуо.</p> <p>Благоје се укрути као војник и сал |
| г зна да ли би је икада и одржао, да му изненада, једнога дана, чудан случај у помоћ не прискоч |
| дошао. — Мени треба крштеница! — викну изненада и исправи се. — Крштеница треба, па да ми је и |
| у Данило и Игњат слатко спавали.</p> <p>Изненада ослухну некакав шапат.{S} Застаде.{S} И полако |
| безизразним, умореним погледом.</p> <p>Изненада дотрча Данило.{S} Био је узрујан, узбуђен, усп |
| ., малу, гиздаву касабу, чија их љепота изненади.{S} Куће нанизане у правом реду једна до друге |
| ко мислиш остати овђе код нас? — запита изненадно Перу. — Нећеш зар брзо крећати?</p> <p>— Неко |
| атером је лакше говорити!...</p> <p>Кад изненадно, као у преши, уљегоше у авлију и, са ужасном |
| , да се поинади макар с киме.</p> <p>Он изненадно скочи и зовну Благоја.</p> <p>— Да се иђе, — |
| а се Перо ожени са стране! — викну Јово изненадно. —- То је најбоље!</p> <p>— Предлажемо и ми! |
| лу.</p> <p>— Шта ћеш данас? — запита га изненађени поп, који тек што бијаше устао и почео се ум |
| из браду.</p> <p>— Што плачеш? — запита изненађени Перо, а у срцу му нешто штрецну, као да је с |
| вам то налага, ако Бога знате?{S} Ко то изнесе на ме не било му просто ни овога ни онога свијет |
| е закључило иза ручка, то смо у почетку изнијели.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
| ења и смрти.{S} Ако ти буде добра жена, изнова си се родио и биће ти добро; ако ти буде зла, он |
| .</p> <p>— Не питај јесу ли гладни и не износи ништа, — шапну стари жени, улазећи за њима. — Ви |
| } Смрдљив, тежак, топао задах омахну га изнутра, те мораде окренути главу и одахнути мало.{S} И |
| а, модра жила и придаде му лицу страшан израз...{S} Обузе га неки бијес и поче по соби трчкати |
| сељу и ступамо пред вас, да вам пружимо изразе наших одушевљења, нада наших, молитава наших, за |
| ије и, са великом грајом и побједничким изразом на лицу, показао свима.{S} Наравно, да је одмах |
| акшира прикаче некакав чудноват реп: од изрецкане хартије и старих крпетина.</p> <p>— А шта ти |
| да устане, да узме столицу, па да добро изудара и <hi>пунца</hi> и <hi>пуницу</hi> и <hi>суђени |
| е слаб за тога, — и Бог зна да ли би је икада и одржао, да му изненада, једнога дана, чудан слу |
| уби вјеру у се.{S} Изгуби и наду, да ће икада у својој кући загрлити своју женицу и, у тихе љет |
| </p> <p>— Ишао је зато, да види: има ли икаква ђевојка љепша, од наше красне удовице Стаке?</p> |
| ока на бок.{S} И поче се кајати, што је икако полазио на пут и што је будаласто одлучио да се ж |
| боравио на Перу и ко зна да ли би га се икако и сјетио, да му не стиже онај брзојав.</p> <p>— Н |
| раштрканих колиба. — Хоће ли се јавити ико?</p> <p>Изнад колиба дизао се танак, плавичаст дим |
| жути лимун крај мора,</l> <l>Има л’ иђе иког љевшег од мене?</l> </quote> <p>— Живио! — опет за |
| ро остаде самац, <hi>сам на св’јету без икога свога</hi>, као отсјечено дрво у гори, што се каж |
| ројећи димњаке на сусједским крововима, или је лешкарио у душеку, правећи куглице од хљеба и га |
| е забленуо, па нити зна: хоће ли изаћи, или ће остати у колима?{S} Згурио се у крај, па нијемо |
| сет година.{S} Оцу му је било име Аћим, или како се на корицама читуље потписивао <hi>Јоаким</h |
| собом, да кога испод клупе боцне иглом, или да пусти коме у њедра шаку коњских <pb n="19" /> му |
| а, па као да размишља: или би заплакао, или се засмијао?</p> <p>— И сад одма да се жениш.{S} Са |
| е: одакле ће чути највишу грају, свађу, или пјевање.{S} На средини касабе једна му се механа мн |
| о главу кроз врата, па као да размишља: или би заплакао, или се засмијао?</p> <p>— И сад одма д |
| љутито. — Ти само гледај и слушај...{S} Или, ако хоћеш, ти говори с матером.</p> <p>Перо једва |
| је полиција какву преметачину извршила или, у најмању руку, као да су му лопови долазили у пох |
| рохотом се смијући, ако каткада, леђима или раменом, јаче удари о зид.</p> <p>— А ти си се напи |
| ваљда да се увјери: је ли најбоља чоха или није?</p> <p>— А шта ти радиш, зете?{S} Какво ти је |
| p> <p>— А не даје њезина мати крштенице или што наличио?</p> <p>— Не даје.</p> <p>— Па како ћу |
| р му срце најјуначније било.</p> <p>Три или четири шибања умирише Перу.{S} Волио је, додуше, да |
| да не испусти какав непристојан усклик или уздах.</p> <p>— Маро, дијете, — рече јој поп пишући |
| било, ако би се, Боже сачувај, разболио или испао из кола и ногу сломио?...{S} Шта би било?...< |
| , на примјер, гдјегод, иза леђа им, топ или лагум пукао, не би се више препали.{S} Обојица одск |
| те свраћали...{S} Мислите, зар, на буну или што слично?</p> <p>Перо опет испусти некакав јаук.{ |
| већих, па се не може наћи него по један илити два бунтовника, а ви их имате стотину...</p> <p>— |
| и опет погледа по свима.{S} Хтио је, да им на лицу прочита: јесу ли сви сагласни са Јовом?{S} И |
| Ништа!</p> <p>И лагано пође прозору, да им отуда покаже, е немају ништа видјети...{S} Уједанпут |
| вриједно да се мучи са муштеријама и да им се »криво куне“.{S} Лакше му је било <pb n="22" /> с |
| <p>Да је, на примјер, гдјегод, иза леђа им, топ или лагум пукао, не би се више препали.{S} Обој |
| што бијаху дошли да пазарују, и показа им врата. — Пазарујте сад у другога, а ја имам пречег п |
| , који хоће главом да пробијају зид, па им зато вазда глава разбијена...{S} Гледај ти, побратим |
| обје руке и, са веселим осмјехом, пође им у сусрет.</p> <p>— Па и нека сте ми дошли, — живо до |
| волио имати са властима посла.{S} Није им био вичан и није знао како се с њима треба понашати. |
| ерне степенице, попеше се до соба, које им <pb n="98" /> је једна мала, црнпураста, милоока, Шв |
| штерије.{S} Да си видио колико сам муке им’о док сам каз’о како си ваљан и богат и све...</p> < |
| огури се и лагано, на прстима, приближи им се мало.</p> <p>— Је ли те стрина виђела? — шаптао ј |
| На свирачице није хтио погледати, нити им ријечи проговорити, премда су се мотале око њега, ми |
| јући испред <pb n="54" /> њих и правећи им мјесто. — У мене је вазда овако. — Затим се окрену у |
| ма Томе! — викну загушено, приближујући им се. — Нема Томе, нема кола, нема вожње, нема пута!.. |
| ући у <pb n="47" /> собу и приближујући им се. — Нијесте знале, да ћемо и ми доћи да пијемо ках |
| по ледини, чешукајући их и размрсујући им дугачке, свилене гриве.</p> <p>— Ето готово је, гото |
| а ви питајте, — осијече Перо, окрећући им леђа. — Ви сте ме довели у затвор, ви ме проћерујете |
| па смо се зажељеле друштва...{S} Наточи им, Милко, кахву.</p> <p>— Ти сваки дан љепша, — нашали |
| о са заносом неким, настави: — И ја сам им’о једну краву, па дебела, па, кад је попипаш, мехка |
| ..{S} Ја само дочекујем странце и чиним им услуге... <pb n="120" /> Ћара никаква не тражим, нит |
| ас обојица преварили и изневјерили, црн им образ и овога и онога свијета!</p> <p>— А што нијеси |
| косе, показивао им разне слике и пјевао им пјесме о Милошу и Марку.{S} Други пут дошао би мргод |
| са дјецом, чупкао их за косе, показивао им разне слике и пјевао им пјесме о Милошу и Марку.{S} |
| но је још Аћим ловио пријатеље и хвалио им се:</p> <p>— Опет је он кршан!...{S} Он ће и опет би |
| опут зеца, полугласно чита.</p> <p>Перо им каза своје име и, без питања, сједе за сто.{S} Они н |
| се, ако Бога знаш, — упаде Перо. — Зар им не видиш столице у рукама?</p> <p>— Ништа бит’ неће, |
| ..{S} Gleich</foreign>...</p> <p>За час им се на столу зарумени овећа боца изврсна вина.{S} Бла |
| ођоше опет.{S} И удовица и Милка сад су им се надале, па се обје љепше обукле и љепше се накити |
| ли? — запита опет, крстећи се. — Шта ћу им ја?</p> <p>— Ако ти је име Перо Карантан, нијесам се |
| и, сви су били некако весели, а на лицу им се огледала радозналост, да час прије виде ту лијепу |
| А кахву? — прошапта она.</p> <p>— Можеш им дати по једну...{S} Ама немој точити пун филџан, нег |
| ено, — Сам Јован, не знам како се зове, има три коња.</p> <p>— А нама требају четири! — упаде П |
| и се опет друговима. — Вина, фала Богу, има.{S} Има браћо! за вино не треба женска глава.{S} То |
| огли би одма пазарити.{S} У мене, знаш, има свакаква вина: најприје од десет година, па све до |
| чинити.</p> <p>— Ишао је зато, да види: има ли икаква ђевојка љепша, од наше красне удовице Ста |
| у Благоје. — Знам ја, ђе <pb n="117" /> има добра и јела и пића.{S} Пушћи ти само мене, па ни з |
| 01" /> брзо, — жена, а није земља...{S} Има ту читава прича о њезиним патенијама...</p> <p>Бошк |
| т друговима. — Вина, фала Богу, има.{S} Има браћо! за вино не треба женска глава.{S} Точите!</p |
| Данило жалостив но, не утирући суза. — Има сто конака да смо утекли!</p> <p>— Па шта ти је, ма |
| рече најпошље, тек да прекине ћутање. — Има пуно облака...</p> <p>— И мени се чини, — потврди у |
| ека Пера веселије, готово смијући се. — Има, брате, још људи који путују...{S} Зар смо ми мимо |
| p>— Далеко богме, — дочека Перо брзо. — Има ту неколико конака.</p> <p>— То је необично, — узда |
| коња у селу? — запита шапатом.</p> <p>— Има, — одговори Данило покуњено, — Сам Јован, не знам к |
| изашли из авлије.</p> <p>— Кршна.{S} А има и мираза, — одговори Обрен.</p> <p>— Ех?</p> <p>— Т |
| замишљено ходати око дрвета.</p> <p>— А има ли коња у селу? — запита шапатом.</p> <p>— Има, — о |
| и ми брат очев...{S} Он је богат, свега има, а овђе живи...{S} Ако хоћете, у њега ћемо и сврнут |
| се. — То сваки паметан човјек треба да има.</p> <p>Обрен се осмјехну.</p> <p>— Дај и мени два |
| {S} Ипак се тјешио тиме, што је знао да има још дјеце у школи, па неће, зар, ни њему горе бити |
| да ми дођеш?</p> <p>— Ја нисам знао да има неко с тобом, — промуца Перо постиђен. — Данило ми |
| гове куће.</p> <p>— Ама у мене у собама има и буха, — дочека брзо.</p> <p>— Научили смо ми и на |
| таде међу њих. — Није пуно, само кад се има.</p> <p>— И за зоб по два гроша, за зоб, — настави |
| јој ти сам просилац...{S} Њу људи просе има двадесет година, па вазда добре муштерије.{S} Да си |
| p>— Ето, лијепо је, — рече, — кад чојек има познанства у туђем свијету, међу туђим људима, па к |
| ога, — дочека стари осорно. — Кад чојек има посла и кад хоће на пут, ја не заустављам...{S} Ни |
| друге газде.{S} Живим к’о гроф!{S} Док има пара, живићу к’о што треба; кад нестане, може се и |
| да вели: хоћеш ли једном свршити? — Ако има муштерија у вашој касаби, улови ми кога.{S} Кажи, н |
| дала?{S} Ти! — узвикну бијесно. — А зар има више будале од тебе?</p> <p>Као по команди сви гост |
| , — сокољаше га Јефтан живахније. — Још има наде.</p> <p>— Моја је нада утонула у морске дубине |
| једу, — пресијече га Перо.</p> <p>— Још има! — узвикну Јефтан јаче. — Само ти слушај мене и нем |
| l>Фалио се жути лимун крај мора,</l> <l>Има л’ иђе иког љевшег од мене?</l> </quote> <p>— Живио |
| p> <p>— А имају ли и они пара?</p> <p>— Имају.</p> <p>Стари обори главу.</p> <p>— Лијепо је то. |
| . — То зар?</p> <p>— Ово су.</p> <p>— А имају ли и они пара?</p> <p>— Имају.</p> <p>Стари обори |
| цки и, што се рекне, човјечански!{S} Да имају мозга, сви би се момци женили.</p> <p>Јефтан се о |
| >Келнер дође.{S} Срачуна колико обојица имају платити и пружи карту.</p> <pb n="121" /> <p>— Да |
| за примјером: како су многи странци, не имајући познанства, оглобљени и поробљени онако „на бож |
| ша, плочом покривена кућа...{S} Са лица имала је три неједнака прозора и велика, дрвена врата, |
| по прсима, умро бих...{S} Ето, није се имала, јадница, када ни обући љуцки, дворећи мене.</p> |
| ништа и да трном повучеш по њој, не би имало шта запети.{S} Оне слике са голишавим швабицама ( |
| отићи попу, — рече. — Док је крштеница, имам му рашта ићи и увијек гледати Марушку... ух, моју |
| : јесу ли добре платише?</p> <p>— Имам, имам, — рече најпошље, осмјејкујући се. — И могу дати, |
| је од десет година, па све до пет...{S} Имам и новога, па како ко бегенише.{S} Мрко је и лијепо |
| Не бој се, да ћеш ти што потрошит’.{S} Имам ја пара, да платим и за те и за се.{S} А теби треб |
| Зар тако ваља?</p> <p>— Оставите ме.{S} Имам посла. — осијече Перо бјежећи од њих. — Пос’о је п |
| ијеко.</p> <p>— А имаш и пара?</p> <p>— Имам.</p> <p>— И не треба ни од кога да иштеш?</p> <p>— |
| позна: јесу ли добре платише?</p> <p>— Имам, имам, — рече најпошље, осмјејкујући се. — И могу |
| е добро!...{S} И здравља и пара и свега имам...</p> <p>Старац, не вјерујући, погледа га поприје |
| врата. — Пазарујте сад у другога, а ја имам пречег посла, — рече и отрча из дућана.</p> <p>— О |
| S} Кажу, да је то здраво...{S} А ја сад имам <pb n="77" /> нешто и посла, па, ако одете, нећете |
| уставља од мојих послова...{S} Ја и сад имам посла...</p> <pb n="82" /> <p>Па, љутито лупнувши |
| ми прорадимо.{S} Ја сам стек’о све што имам онда, кад је био наш устанак.{S} И ја и <pb n="102 |
| ем истраживањах, — рече задовољно. — Ми имамо наше људе, који нам, али, све доставе неизоставно |
| аклопише.{S} Нарочито Благоје као да је имао ванредан апетит.{S} Све је чистио испред себе попу |
| Јефтан није имао никога свога и само је имао лијепо нашљество.{S} Због нашљества се управо и пр |
| м, првим својим јараном.{S} Јефтан није имао никога свога и само је имао лијепо нашљество.{S} З |
| , да га свакодневно умањује.{S} Он није имао радње, нити је налазио за вриједно да се мучи са м |
| о.{S} Разлика је само у томе, што је он имао неколико чворуга и што му је лице било ишарано као |
| али говорити није знао.{S} Он је управо имао неки свој језик, у коме је било помијешано чешких, |
| оме чаршафу <pb n="9" /> што га је Перо имао, — и ишарало га тако, да је изгледао као каква мап |
| о брковима и застаде.</p> <p>— Барем ћу имат’ рашта отићи попу, — рече. — Док је крштеница, има |
| по један илити два бунтовника, а ви их имате стотину...</p> <p>— Ама нијесам ја бунтовник, — < |
| ине!</p> <p>— Само овдје не можете више имати боравка, — дочека комесар јаче. — Морате, али, ов |
| рах.{S} Ко зна зашто, али он није волио имати са властима посла.{S} Није им био вичан и није зн |
| алим столовима. — Само гледај и шути, а имаћеш свега.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Was wunsc |
| рек’о да уредим и ја сам све уредио.{S} Имаш пунца газду, пуницу газдиницу, ђевојку са пет хиља |
| астук, као најтежи болесник.</p> <p>— А имаш ли срца, да ме болесна зовеш? — застења. —-Ја не м |
| ујући, погледа га попријеко.</p> <p>— А имаш и пара?</p> <p>— Имам.</p> <p>— И не треба ни од к |
| опавали кукурузе.</p> <p>— Чули смо, да имаш три коња, — рече Јефтан поздравивши се с њим. — Ак |
| на ме ослони...{S} Само на ме!..{S} Ако имаш посла на суду, у чаршији, гдје хоћеш, ја ћу све св |
| Ти то остави само мени.</p> <p>— А име, име ми кажи, — зациганчи Перо привлачећи га себи. — И и |
| .{S} Ти то остави само мени.</p> <p>— А име, име ми кажи, — зациганчи Перо привлачећи га себи. |
| се. — Шта ћу им ја?</p> <p>— Ако ти је име Перо Карантан, нијесам се преварио.</p> <p>Перо се |
| угласно чита.</p> <p>Перо им каза своје име и, без питања, сједе за сто.{S} Они не одговорише и |
| зациганчи Перо привлачећи га себи. — И име да знам.</p> <pb n="124" /> <p>— Анђа, ако хоћеш.{S |
| ну жени, — нека у тефтеру нађе Филипово име и нека му припише у дуг још товар жита!...{S} Читав |
| јим »јадима«.{S} Додуше пажљиво је крио име и попово и дјевојчино, али је причао све остало и п |
| рко јали Петар?{S} Моме је, брате, било име Аћим...</p> <p>— То нијесу моји послови, — окреса п |
| ије четрдесет година.{S} Оцу му је било име Аћим, или како се на корицама читуље потписивао <hi |
| ="4" /> које ја данас славим моје крсно име и које сте ви, моји пријатељи, мени дошли и које ва |
| ут пошље смрти родитеља, прослави Крсно Име.{S} А како га је прославио и шта се закључило иза р |
| > <p>— Анђа, ако хоћеш.{S} То је лијепо име, — одговори Благоје.</p> <p>Перо отпрсну и направи |
| пита. — Да не траже каква, чијем је оцу име Марко јали Петар?{S} Моме је, брате, било име Аћим. |
| анак, одређен у прву недјељу по Крсноме Имену, морао се одржати и сви јарани опет се, у уречено |
| пјесми као да га неко зове, зове га по имену и каже да умире за њим...{S} Он размахну рукама < |
| урско?</p> <p>— Сведно.{S} Русија ће за инад у Цариград! — узвикну Бошко јаче. — Дође она тамо, |
| че Перо, још једнако узбуђен. — Људи се инаде, шћери ашикују с официрима...{S} Брука једна!...< |
| е гурала три-четири беспослена хамала и инадила се са дјечурлијом, што су дошла да слушају музи |
| а шкрипања попова пера, који је, као за инат, хитао, да крштеницу час прије сврши.</p> <p>Тужан |
| клоњен и пред свима властима штитити му интересе“...</p> <p>— О, брате, као да ми те Бог посла! |
| а шта против тога и није ли то противно интересима државе?{S} Ваљда није било човјека у земљи, |
| ам оправио брзојав у вашу касабу, да се информирам о вашој ћудоредности.{S} Одговора нема...{S} |
| ла и канати готово да падну, па ипак... ипак је све љепше било него у осталих кућа.</p> <p>— Ев |
| да хтједе запитати: а шта ће то?...{S} Ипак се некако прибра, извади кесу да плати попу, па, п |
| n="92" /> поред Томе и возити се...{S} Ипак не одговори ништа.{S} Само упрти пртљагу и пође пр |
| лице било ишарано као ускршње јаје.{S} Ипак му је нос највише страдао и вјечито је сличио руме |
| ст, оштрију него што су отац и мати.{S} Ипак се тјешио тиме, што је знао да има још дјеце у шко |
| раде окренути главу и одахнути мало.{S} Ипак стегну срце и уљезе.{S} У први мах готово није мог |
| накривила и канати готово да падну, па ипак... ипак је све љепше било него у осталих кућа.</p> |
| ка, јер хоћеш да дижеш буну, јали какво иселеније...{S} Хоћеш иселеније, а?</p> <p>— Ја...</p> |
| буну, јали какво иселеније...{S} Хоћеш иселеније, а?</p> <p>— Ја...</p> <p>— Муч’, — дрекну по |
| што нијеси каз’о да ти је много, кад си иск’о и кад си ми прич’о, да ће ти ђеца крепати од глад |
| но расположени, тек што му наздравише и искапише чаше у његово здравље.</p> <p>— Браћо, — узвик |
| овољством, посматраше, како по површини искачу мале искрице.{S} И док је војника музика, у врху |
| о.{S} А она жила искочила му на челу, а искезио зубе, а крмељаве очи дошле му још мање...{S} Иг |
| адим ништа, а живим лијепо.</p> <p>Перо исколачи очи.</p> <p>— А зар не пишеш? — запита.</p> <p |
| нешто гледа на зиду.{S} Једини Јово што исколачи очи, чим је угледа.{S} Загледа се у њу и, док |
| : јесу ли напуњени?{S} Жила она опет му искочи на челу стиште зубе и, гунђајући, приступи Јоки, |
| ан крик.{S} Брада му заигра, на челу му искочи дебела, модра жила и придаде му лицу страшан изр |
| у кокошињак је завиривао.{S} А она жила искочила му на челу, а искезио зубе, а крмељаве очи дош |
| n="23" /> и умјестан и, што је главно, искрен и пријатељски.</p> <p>— А хоћемо ли дуго остати? |
| сати?{S} Ко ће знати да их, како треба, искриви и удеси?{S} И учитељ му је тукао главом о таблу |
| лази у петак...</p> <p>Учитељ, зачуђен, искриви се на столици и погледа га тупо, као да пита: а |
| ш Милку, — доврши он.</p> <p>Удовица се искриви, поблиједи и испусти ситан; чудноват крик.{S} И |
| еро, од чуда, скочи са столице и сав се искриви.</p> <p>— Мираза?{S} Носи и мираза? — запита.</ |
| ио си ме, а?</p> <pb n="70" /> <p>Стари искриви главу и зијевну.</p> <p>— Аха, ти си? — проције |
| але, него опустиле крила, отегле шије и искривиле главе, па као да се растају са животом...{S} |
| , Јефтан и Перо лешкарили су под једним искривљеним дрветом, у дну села.{S} Јак, несносан, загу |
| на љепушкаста плавојка, са малим, нешто искривљеним, носићем и смјехуљцима на образима, диже се |
| осматраше, како по површини искачу мале искрице.{S} И док је војника музика, у врху баште, свир |
| рукчије.</p> <p>Кући је ишао само да се испава.{S} Отишао би, па, не тражећи постеље ни јастука |
| се, — то ти је суђеница...</p> <p>Пери испаде цигар из руке и поче се димити на ћилиму.{S} Очи |
| а га укочено погледа, а послужавник јој испаде из руке.{S} И поцрвени још више, поклопи очи рук |
| поштену? — запита јаче.</p> <p>Благоју испаде цигар из зуба и прсну у смијех.</p> <p>— Знам шт |
| ек <pb n="164" /> и кад неко, у страни, испали пушку, он се трже и прекиде поучавање.</p> <p>— |
| па кад су људи отворили бачвицу, из ње испани риба...{S} Права мала риба!.{S} А, ето, читав св |
| , ако би се, Боже сачувај, разболио или испао из кола и ногу сломио?...{S} Шта би било?...</p> |
| гао је и сјутрадан, на Велики Четвртак, испети се на комшијски дуд и ту ударати у даску, попут |
| осијече Перо изазивачки.</p> <p>Благоје испи чашу и отра бркове.</p> <p>— Па ако ћеш да је види |
| женили?{S} Што, питам те?</p> <p>Обрен испи чашу и цмокну губицама као да љуби кога.</p> <p>— |
| , и, оставивши филџане и кахву, коју су испијале, зачуђено их погледаше.</p> <p>— Аха, нисте на |
| Перо мрачан и суморан; ћутао је и само испијао чашу за чашом.{S} Дошло му да пије, много да пи |
| одговорише и само га погледаше оштрије, испитујући.{S} Онај, што је читао новине спусти их, ост |
| ш прилично млада и допадљива, у старим, исплављелим хаљинама, са осмијехом на лицу поздрави Јов |
| заповиједи да изађе из собе.{S} Данило исплази језик и дрекну као јаре када га ухвате.{S} Обје |
| че и у тјеме и у голи врат.{S} Прашина, испод кола, диже се и пада по очима и лицу.{S} Коњске м |
| ешто.{S} Затим још једном погледа попа, испод ока погледа Мару и, пошто рече једно тужно, бескр |
| тражити попа.{S} Опази га у дну авлије, испод широке мурве, која је собом заклањала половину ма |
| ђа стари мрштећи се.{S} Затим устаде и, испод ока, погледа госте. — А што ви још не шетате? — з |
| } Затим сиђе на авлију и упути се дуду, испод кога су Данило и Игњат слатко спавали.</p> <p>Изн |
| , на средини авлије, а недалеко од њих, испод прастарог, кљастог дуда, весело грокћући ваљало с |
| танке, повијене гране купају у води.{S} Испод њихових грана купају се лабудови.{S} Шест гиздави |
| {S} На средини се издизао широки дуд, а испод њега, на простртим, старим, подераним кесама, леж |
| е су некакве старе, окрпљене чакшире, а испод њих прислоњен је био прост, дрвени сандук, из ког |
| — савјетовао га је поново, узимајући га испод руке. — Жени се, јадан брате, и не губи младост у |
| по глави онога ђака пред собом, да кога испод клупе боцне иглом, или да пусти коме у њедра шаку |
| та их млад, вижљаст келнер, који као да испод земље васкрсну, и гледаше их не баш најпријатељск |
| ја! — уплете се Милка, хватајући Обрена испод руке и смијешећи се. — Ја само њега бегенишем...< |
| оше кроз двије-три авлије, провукоше се испод некакве грдне капије, док најпошље не изађоше у в |
| хе га све то више пецкаху и копрцаху се испод њега, као да је на мравињак легао.</p> <p>— Да ба |
| твој живот, — рече Перо, обзирући се и испод ока гледајући свирачице.</p> <p>— Па и није, — од |
| ла Богу кад смо овђе, — рече и Јефтан и испод ока погледа лијепу Швабицу.</p> <p>А Данило се ис |
| и и разбија лонце са промрзлим цвијећем испод њих.</p> <p>— Бећари сад на пољу јадују, а ожењен |
| уједати свирачице.{S} Једну је угризао испод подвољка, гдје је најбјеља, а другој умало није н |
| е бијаху набрекле и чудновато се црњаху испод бијелих, загрнутих рукава од кошуље.{S} Поп је, б |
| е нешто у себи рачунати, погледајући их испод ока, као да би да позна: јесу ли добре платише?</ |
| да, — дочека Данило, покушавајући да се исправи и чвршће стане на ноге, — Ос... тавио си ме... |
| Обрен гурну мачку и одбаци аршин, па се исправи и оштро га погледа.</p> <p>— Плати мени надницу |
| ква несрећа? — брекну Јефтан и нагло се исправи. — Што се <pb n="113" /> мени није десила несре |
| леда лијепу Швабицу.</p> <p>А Данило се исправи и удари се у прса.</p> <p>— А мене коњ није мог |
| ени треба крштеница! — викну изненада и исправи се. — Крштеница треба, па да ми је извадите...< |
| Пријатељи дошли.</p> <p>Стари се лијено исправи и, одупирући се леђима о стабло дудово, сједе.< |
| ан, — поче Јефтан устајући са столице и исправљајући се. — Ми <pb n="160" /> смо те зовнули, да |
| гиздавих, бијелих лабудова, са поносито исправљеним вратовима и као неким крунама на глави...{S |
| што су се разишле по гомилама буништа, испред колиба, нијесу какотале ни дречале, него опустил |
| Упутише се чопору ниских, сеоских кућа, испред којих се, у прашини, играло неколико голишаве дј |
| ше два-три сокака, измећу малих кућица, испред којих су, на омањим клупицама, сједили старији љ |
| викну Јово, коракнувши у широку авлију, испред куће, ограђену са свих страна уском сухозидицом. |
| и му се свиђела.{S} Поче застајкивати и испред многих излога, пред дућанима, не осврћући се на |
| ет скупа, па смо зовнули тебе, да га ти испред нас поздравиш једном здравицом.{S} Ти си чојек п |
| ијепо, — дочека удовица весело устајући испред <pb n="54" /> њих и правећи им мјесто. — У мене |
| куга морила; причао је: како је бјежао испред ње и како се, најпошље, спасао.</p> <p>Угледавши |
| имао ванредан апетит.{S} Све је чистио испред себе попут тродневнога гладнице.{S} Ни мрвица ни |
| оје се циједио мед.{S} И дуги разговори испредали су се до касно у ноћ и сви су се растајали за |
| столице.</p> <p>— Немојте се правдати и испричавати, — упаде комесар важно. — Ја знам све вас, |
| и кренуше се, да и осталим касабалијама испричају знамениту новост.</p> </div> <div type="chapt |
| човјек, коме ће све своје <hi>јаде</hi> испричати.{S} Јефтана, који се готово није ни растављао |
| о види и чује, није могућно...{S} Он да испроси ђевојку, коју никад није видјео?...{S} И дјевој |
| ао без свијести. — Како то?</p> <p>— Па испросио сам и уредио све, — викну Благоје весело и опе |
| белај ограјис’о...</p> <p>— А нијеси ни испросио?</p> <p>— То, душе ми, не знам, — одговори Пер |
| Перо и мученички уздахну. — Кажу да сам испросио, а ја не знам.{S} Хоћаху ми привјенчати једну |
| м ћеш га баш и јести!..{S} Одма ћемо је испросити, па нека у касабу уљезе к’о твоја невјеста... |
| тима.</p> <p>— Данило!</p> <p>Данило се испрси:</p> <p>— А?</p> <p>— Слатке пите донеси!</p> <p |
| олицију, — рече полицајац и поносито се испрси.</p> <p>Перо скрсти руке, па га попријеко поглед |
| осијече полицајац и као да се још више испрси.</p> <p>Перо протра очи, мислећи, да и сад сније |
| Стаком говорио? — осијече Обрен оштро и испрси се. — Зар она није твоја?{S} И зар сада њу мисли |
| и чиревима на челу.{S} Читаве степенице испунила собом, закрчила пролаз, а степени се чисто пов |
| ви сте, дапаче, и друге сумњиве послове испуњавали.{S} Ви, без посла, путујете по касабами, раз |
| лим и облим, сличним чарапи, носом и са испупченим трбухом, стајао је смијешећи се и обје руке |
| , са кукастим носом и великим, необично испупченим очима, оборио главу и куцка празном чашом о |
| а се то мене тиче?</p> <p>— Честитам, — испусти кроз нос, учтиво се наклонивши, пошто се мало п |
| амети, и једва се могао уздржати, да не испусти какав непристојан усклик или уздах.</p> <p>— Ма |
| </p> <p>Удовица се искриви, поблиједи и испусти ситан; чудноват крик.{S} Издигнута рука клону ј |
| <p>Перо преврну очима, погледа у небо и испусти један мученички уздах:</p> <p>— Тако ти је то, |
| ош дебљи, крњави зуби указаше се.{S} Он испусти некакав уздах и, прије него што је Перо могао ш |
| ану и сакри се за мурвово стабло, а поп испусти мотику, земљавим прстима скину повезач, рашчешљ |
| а буну или што слично?</p> <p>Перо опет испусти некакав јаук.{S} Понори главом као да се спрема |
| е немају ништа видјети...{S} Уједанпут испусти чудан крик.{S} Брада му заигра, на челу му иско |
| , несносан, загушљив мирис ударао је из испуцале земље и спржене траве и готово их давио; озго, |
| отезати трепавицама и страшно зијевати, испуштајући при томе чудноват глас, да су се многи гост |
| о запита доктор, окрећући се Пери. — Во ист полесно?</p> <p>Перо нијем, укочен, не одговори ниш |
| , а главу окрену у страну.</p> <p>— Вас ист? —- запита доктор, ступајући у собу. — Какво полесн |
| аз’о?</p> <p>Јефтан, блијед попут крпе, истегну га из кола и повуче у страну.</p> <p>— Што обру |
| } Лијеп објешењак! — рече, кесећи се. — Исти покојни отац!...{S} К’о да њега гледам.</p> <p>Јов |
| риној соби.{S} Пред њима је стајао онај исти стари, расклимани сто, покривен истим масним потрп |
| ти и бјежати од свега свијета.</p> <p>У исти час му дјевојка поднесе <hi>слатко</hi> под нос.{S |
| покривен истим масним потрпежњаком, са истим, чак неопраним, чашама и боцама, кроз које су се |
| ијета?</p> <p>Комесар се насмија и оним истим прстом куцну се по челу.</p> <p>— Ми све дознамо |
| ај исти стари, расклимани сто, покривен истим масним потрпежњаком, са истим, чак неопраним, чаш |
| аш? — запита Јово не вјерујући. — Је ли истина?</p> <p>— Баш, — потврди Јефтан, бацајући му брз |
| p>Дошавши у собу, одмах спусти завјесе, истјера Данила и леже у постељу.{S} Мислио је да ће, ак |
| , силно захука.{S} За прве двије године истјера двојицу конкурената из Касабе и натјера их, да |
| гој страни траже хљеба.{S} Треће године истјера и оца и остаде: сам у радњи.{S} Текао је новац |
| тарији људи лијепо су га поздрављали, а истјерани отац задовољно је трљао руке и трчао од прија |
| путовати у касабу П...</hi> </head> <p>Истјерани из куће стрика Васине, Јефтан и Перо лешкарил |
| ог јој добро дао, добра ми је и весела, исто к’о да ми је Бог у крошњи с неба бацио, да ме обес |
| ала Богу добро и здраво, к’о што и теби исто пријатељски желимо...{S} И ако желиш чути за наше |
| осврћући се на њих, — ево и Перо мисли исто к’о и ја.{S} И он ми све одобрава, а само се ти љу |
| јатељима и они му нађоше Дамјана, овога истога Дамјана, кога он од милоште прозва Данилом.{S} У |
| по челу.</p> <p>— Ми све дознамо путем истраживањах, — рече задовољно. — Ми имамо наше људе, к |
| .{S} Суђено ми да страдам, к’о што је и Исус страд’о...</p> <p>И још јаче обгрли Перу и привуче |
| ник од вјере.{S} Нијесам ни ја разапињо Исуса, па опет ме, ето, стигла казна и послали ми кугу |
| мна каната.{S} Прозори су, додуше, били исцрвоточени и обрасли ситном травом, врата се накривил |
| ница мртву човјеку?{S} На они се свијет иће и без пасоша и без крштенице...{S} То не могу...</p |
| .</p> <p>— Плати мени надницу, па ћу ја ићи с тобом, — рече. — Сваки пут кад одем да ми дадеш п |
| а чуо није.{S} Чим је сазнао да ће Мара ићи за писара, — за онога танког, дугуљастога писара са |
| <p>— А неко ми рече, да ћете ви сјутра ићи? — запита. — Сјутра одма!</p> <p>Они се зачуђено зг |
| рече. — Док је крштеница, имам му рашта ићи и увијек гледати Марушку... ух, моју слатку Марушку |
| ми вјенчавати за се...{S} А с тобом ће ићи још неко, да ти изабира, — додаде мало тише.</p> <p |
| ти знаш? ..{S} Зар Данило не може пјеше ићи?</p> <p>Данило обори главу и уздахну.{S} Сад се тек |
| им дућанима, пребирати дневне новости и ићи у механе.{S} Нарочито је волио ово пошљедње, тим ви |
| зађе на улицу.</p> <p>Отада су учестали ићи.{S} Перо је <pb n="53" /> Обрену унапријед плаћао с |
| пошљедње, тим више, што није морао сам ићи, него је, обично, водио уза се још кога, понајвише |
| болесна зовеш? — застења. —-Ја не могу ићи...{S} Ја ћу овђе остат’ седам дана, док добро оздра |
| одба.</p> <p>— И пет гроша мени, што ћу ићи с вама да вратим коња, мени... — опет ће Јован.</p> |
| ало на њих и притискивало <pb n="90" /> их, те нијесу били у стању ни шта мислити ни говорити.{ |
| Само упрти пртљагу и пође пред њима, да их води Јовановој кући.</p> <p>Затекоше Јована гдје се |
| му није тешко, и да дође, ако може, да их послуша нешто, ако би хотио«...{S} Писмо послаше у м |
| тари жени, улазећи за њима. — Видиш, да их је пуно!</p> <p>— А кахву? — прошапта она.</p> <p>— |
| астављајући три прста и љубећи их. — Да их поједеш од милине!...{S} Ти то остави само мени.</p> |
| елу цјепаницу у рукама.</p> <p>— А-а да их гонимо! — викну. — Да гонимо до куге!</p> <p>— Куда |
| {S} Обоје су млади к’о кап, па треба да их ми старији поучимо.</p> <p>Од свега овога разговора |
| ли ко ће их написати?{S} Ко ће знати да их, како треба, искриви и удеси?{S} И учитељ му је тука |
| ...</p> <p>Перо поче трљати руке као да их умива.</p> <p>— Па, размишљајте ви, брате, — рече. — |
| има.{S} Нађе и неколика прстена, наниза их по прстима, нарочито по кажипрсту гдје ће се боље ви |
| гоше у П..., малу, гиздаву касабу, чија их љепота изненади.{S} Куће нанизане у правом реду једн |
| ђе за њима.</p> <p>Стрина Јовина дочека их на собним вратима.{S} Малена, мршава жена, још прили |
| зе теку?</p> <p>На врх степеница дочека их веће чудо.{S} Ту је стајала домаћица, ознојена, зади |
| р што их је удовица задржавала и нудила их још једном кахвом.</p> <pb n="50" /> <p>— Кршна цура |
| двојицу конкурената из Касабе и натјера их, да на другој страни траже хљеба.{S} Треће године ис |
| и.{S} Затим отвори крмељаве очи, протра их и, некако блесасто, погледа по свима.</p> <p>— Шта ћ |
| e">Was wunschen Sie</foreign>? — запита их млад, вижљаст келнер, који као да испод земље васкрс |
| сте. — А што ви још не шетате? — запита их. — Шетња је здрава...</p> <p>— Шетали смо доста, — о |
| је слађе!</p> <p>Стрина се уклони и све их пропусти у собу.{S} Само слуга Данило што оста на ав |
| p>Јефтан уведе Перу у један кут, у коме их са улице нијесу могли видјети.</p> <p>— Овђе ћемо ми |
| то баш не би било тако тешко, али ко ће их написати?{S} Ко ће знати да их, како треба, искриви |
| е извади велике, чађаве наочари, натаче их на нос, па сједе за сто и дохвати велики протокол, у |
| мачака, које су на њима спавале, и поче их облачити.{S} Обуче и нову антерију, а нов пас опаса |
| > <p>Међутим и Јован изведе коње и поче их вадати по ледини, чешукајући их и размрсујући им дуг |
| био.</p> <p>Алекса скиде наочаре и поче их трти о чакшире.</p> <p>— Јак је, брате, Јенглез на в |
| жене може.</p> <p>Па узе ствари и поче их савијати и уређивати.{S} И што је више савијао, све |
| као да испод земље васкрсну, и гледаше их не баш најпријатељскије.</p> <p>— <foreign xml:lang= |
| <pb n="105" /> своје столове и опколише их.{S} Пушећи и смјешкајући се гледали су их, необично |
| к и ни он, ни учитељ, ни сви ђаци не би их кашње могли прочитати.</p> <pb n="20" /> <p>Једва др |
| и Ћ и то га је бунило.{S} Изговорити би их и могао и то баш не би било тако тешко, али ко ће их |
| его по један илити два бунтовника, а ви их имате стотину...</p> <p>— Ама нијесам ја бунтовник, |
| сам, ђе све нешто шапуре...{S} А жао ми их... обоје ми жао...</p> <p>Стрико Васо и не осврну се |
| <p>И опет се окрену сељацима и премјери их оштрим погледом.</p> <p>— Не чекајте више, — осијече |
| та хладно и презривим погледом премјери их обојицу. — То зар?</p> <p>— Ово су.</p> <p>— А имају |
| собе, свом снагом гурну у њих и отвори их.</p> <p>— Извол... — викну, али на половици ријечи з |
| тпочините.</p> <pb n="73" /> <p>И пусти их напријед, а он полако, гегуцајући, пође за њима.</p> |
| ћи.{S} Онај, што је читао новине спусти их, остави на столицу и сједе на њих.</p> <p>— Читаш ли |
| — рече, састављајући три прста и љубећи их. — Да их поједеш од милине!...{S} Ти то остави само |
| живо дочека узевши их за руке и нудећи их да сједну. — Нама је то драго, јер смо саме, па смо |
| тварајући врата за њима и закључавајући их. — Само да ја умакнем комесару, а ви гоните колико х |
| Поче нешто у себи рачунати, погледајући их испод ока, као да би да позна: јесу ли добре платише |
| и поче их вадати по ледини, чешукајући их и размрсујући им дугачке, свилене гриве.</p> <p>— Ет |
| таните, станите! — викну, заустављајући их. — Погођено је!...{S} Сад ћу ја уредити и извести ко |
| нека сте ми дошли, — живо дочека узевши их за руке и нудећи их да сједну. — Нама је то драго, ј |
| приступи механџији.</p> <p>— Растављај их, брате, јер ће крв пасти, — промуца. — Ово је биједа |
| оздравивши се с њим. — Ако хоћеш да нам их даш под кирију до касабе П...</p> <p>Јован остави лу |
| силним греботинама по лицу, а украшавао их је увијек он, не љутећи се, наравно, ако би и њега к |
| могао гледати празне чаше, и прелијевао их.{S} Отуда се вино разлило и по свему потрпежњаку, — |
| ање лампе.{S} При дну степеница дочекао их је домаћин.{S} Гојазан, дебео човјек, са округлим ка |
| жен.{S} Тада се шалио са дјецом, чупкао их за косе, показивао им разне слике и пјевао им пјесме |
| не некако се навикао на њих.{S} Написао их читкије и, са великом грајом и побједничким изразом |
| испуцале земље и спржене траве и готово их давио; озго, са висине, као да се нешто тешко, врело |
| се на њега.{S} Окрену се гостима и мрко их погледа.</p> <p>— Ех, што сте ми дошли? — викну. — В |
| ане и кахву, коју су испијале, зачуђено их погледаше.</p> <p>— Аха, нисте нам се надале! — узви |
| p>Угледавши госте, он устаде и зачуђено их посматраше.</p> <pb n="78" /> <p>А ђе си ти, Игњате? |
| и пролазници морали осврнути и зачуђено их погледати. — Како у лијепој, красној, милој и никад |
| ати и тући матер, а првим ријечима, што их је проговорио, опсовао је, по нашем начину васпитава |
| мотику у рукама, окопавао кукурузе, што их је ту засадио.{S} Иза њега је ишла попадија, дебела, |
| о се ради, — биле су му прве ријечи што их је тада рекао оцу.{S} Весели отац задовољно се насми |
| им и не хтједе се зауставити, макар што их је удовица задржавала и нудила их још једном кахвом. |
| n="36" /> који трче за звонаром, макар их и у јаму водио...{S} А, ето, и Перо је паметан и он |
| ека Перо стискајући шаке и подносећи му их под нос. — Нисам ја, на <pb n="140" /> прилику, једа |
| а готово сваку вече.{S} А дочекивали су их красно.{S} Удовица, је дочекивала Перу, Милка Обрена |
| .{S} Пушећи и смјешкајући се гледали су их, необично уживајући у њиховој свађи, као што многи у |
| кивала Перу, Милка Обрена, и частили су их кахвом, ракијом, духаном, гурабијама и урмашицама, н |
| ног мастила и прогорио од цигара што су их по њему остављали.</p> <p>— Кршан си ти, — настави п |
| — Да гонимо до куге!</p> <p>— Куда ћеш их гонит’? упаде стари жешће. — Гонио би и ја, ама су д |
| вукући Перу за <pb n="168" /> собом. — Ишао је по толиким мјестима, гледао толике ђевојке и... |
| то би само Перо могао учинити.</p> <p>— Ишао је зато, да види: има ли икаква ђевојка љепша, од |
| А у механи је друкчије.</p> <p>Кући је ишао само да се испава.{S} Отишао би, па, не тражећи по |
| Читава тога дана, а ни преко ноћи, није ишао у механу и спавао је слађе него обично.</p> <p>— Е |
| се разведри мало.{S} Ни те вечери није ишао у механу.</p> <p>Кад је четврти пут -ступио у попо |
| врсто одлучи да запроси.{S} Што је више ишао њима, самовање му је постајало све теже и увидио ј |
| љио леђа, огребао се по руци, а бухе га ишарале својим уједима.{S} У љутини ошамарио је Данила, |
| у <pb n="9" /> што га је Перо имао, — и ишарало га тако, да је изгледао као каква мапа.{S} Прол |
| рије тридесет година, разасут, излињао, ишаран траговима проливеног мастила и прогорио од цигар |
| неколико чворуга и што му је лице било ишарано као ускршње јаје.{S} Ипак му је нос највише стр |
| те странице могао је читати и сва слова ишла су му некако у главу.{S} Али даље — ни маћи.{S} Ту |
| е, што их је ту засадио.{S} Иза њега је ишла попадија, дебела, угојена жена, загрнутих рукава и |
| > <p>Обојица пођоше.</p> <p>Нијесу дуго ишли, па се нађоше пред омањом кућом, са једном бескрај |
| ну.</p> <p>Једино Данило и Јован што су ишли лагано и мирно, за пошљедњим коњем.{S} Обојица зад |
| и то тражи власт? — запита.</p> <p>— Не иште... не тражи... — опет <pb n="38" /> се збуни Перо. |
| шавајући да се осмјехне. — Што ти власт иште, то треба давати...{S} Власт је од Бога дата и њој |
| Имам.</p> <p>— И не треба ни од кога да иштеш?</p> <p>— Ни од кога.</p> <p>Старац се дохвати ру |
| немаш?</p> <p>— Па што, брате, одма не иштеш! — узвикну Перо, плеснувши рукама. — Што се к’о б |
| дош’о? — запита. — Што си дош’о, кад не иштеш ништа?</p> <pb n="71" /> <p>— Дош’о сам само да т |
| идиш?{S} Што гођ ти срце зажели ти само ишти, к’о у својој кући.</p> <p>И опет се окрену вратим |
| себи у радњу. — То му сад нико не може ишћерат, из главе...</p> <p>Перо чисто одахну, када му |
| асова.{S} Ако треба и скупштина читава, ја кабулим!</p> <p>— Не треба, — осијече Обрен осорно. |
| ми затреба што из Карађорђева времена, ја ћу узети пушку јали хаљину, а нећу жену.</p> <p>Па, |
| а нема...{S} А док одговор не приспије, ја вас не могу пустити.{S} Дапаче морам вас затворити.< |
| етан пут, — настави брзо. — Кад хоћете, ја вам нећу сметати...{S} А могли сте и остат’...{S} Ја |
| — потврди и Јово. — Ево, да опростите, ја ћу водити своју жену, ти Јефтане своју, а ти Обрене |
| познајем дан.{S} И, право да ти речем, ја га више не могу гледати по сокаку и мучити се с њиме |
| т треба да ме слуша...{S} Нећу га, зар, ја учити како ће управљати женом, к’о што га ти учиш... |
| — Да нам је Бог послао колеру на врат, ја се не бих љутио...{S} Рек’о би: од Бога је!...{S} Ам |
| Кад чојек има посла и кад хоће на пут, ја не заустављам...{S} Ни мени није драго кад ме ко зау |
| бојица удовичиној кући.</p> <p>— Чујеш, ја не знам шта ћу говорити с ђевојком, — рече Перо путе |
| ш посла на суду, у чаршији, гдје хоћеш, ја ћу све свршити...{S} То је мој пос’о...{S} Ја само д |
| а прочитати шта мисли.</p> <p>— Онда... ја гласам, да се Перо ожени са стране! — викну Јово изн |
| тупи и пољуби га у руку.</p> <p>— Ја... ја би... — промуца и застаде.{S} Није знао како ће поче |
| <pb n="38" /> се збуни Перо. — Него... ја хоћу да знам кад се родио.</p> <p>— То не могу дат’, |
| Јефтан устајући.</p> <p>— Ама ја велим: ја ћу само мало, — опет ће Перо, некако бојажљиво.</p> |
| — Ако је лијепа, одмах ће бити моја!{S} Ја само лијепу тражим!...</p> <p>При растанку три пута |
| баци четицу за врата. — Не брини ти!{S} Ја ћу теби дат’ своју кошуљу, па преобуци.</p> <p>Па се |
| узвикну. -— То ти је паметна мисао!{S} Ја ћу говорити с матером, а њу ћу само гледати...{S} С |
| xml:lang="de">Befehlen</foreign>!...{S} Ја слушам свако питање и сваку заповијест, — дочека.</p |
| Гледај ти, побратимковићу, на ме!...{S} Ја лијепо живим са власти, па ми она даје свега.{S} Она |
| метати...{S} А могли сте и остат’...{S} Ја вас нијесам гонио.</p> <p>— Па... кад нас ти заустав |
| ме ко зауставља од мојих послова...{S} Ја и сад имам посла...</p> <pb n="82" /> <p>Па, љутито |
| е, па се играмо и шалимо к’о ђеца...{S} Ја ти не знам ништа друго казати, него да се ни са царе |
| више се <pb n="96" /> и зна, више...{S} Ја сам у нашем селу највише виђео, па највише и знам... |
| живина, па је и њој драго живити...{S} Ја, што се каже, волио би живит’ хиљаду година, па мака |
| овеш? — застења. —-Ја не могу ићи...{S} Ја ћу овђе остат’ седам дана, док добро оздравим, па од |
| све свршити...{S} То је мој пос’о...{S} Ја само дочекујем странце и чиним им услуге... <pb n="1 |
| пита готово шапатом. — Ја не могу...{S} Ја ћу само мало...</p> <p>— Ако хоћеш хајдемо! — окоси |
| авио болесна, па отиш’о у чаршију...{S} Ја пошао за тобом на далек пут, а ти мене оставио...{S} |
| не.</p> <p>— Ти не знаш шта радиш...{S} Ја ћу ти казат’ како се ради, — биле су му прве ријечи |
| ако би било да је никако не видиш?..{S} Ја баш хоћу да је видиш...</p> <pb n="126" /> <p>Перо с |
| и, нек се од мене не боји пријеваре.{S} Ја воде никад не сипљем.{S} Ја знам шта је вода и да је |
| — рече. — Ја вам у то ништа не знам.{S} Ја перем руке к’о Пилат...</p> <p>— Шта велите ви, браћ |
| ијеваре.{S} Ја воде никад не сипљем.{S} Ја знам шта је вода и да је друго вода, а друго вино.{S |
| аметан је он, а и ти си сад паметан.{S} Ја сам ти показао како се путује, па хајде сам...</p> < |
| а кад се побију овђе, ми прорадимо.{S} Ја сам стек’о све што имам онда, кад је био наш устанак |
| ну руком.</p> <p>— Драги мој, — рече, — ја сам оправио брзојав у вашу касабу, да се информирам |
| е треба, — дочека Обрен умирујући га. — Ја сам то само ’нако каз’о...{S} Знаш, драго ми уз љуто |
| стисну зубе.</p> <p>— Јок, — окреса. — Ја нећу друкчије свраћати, него ако ћемо остат’ барем т |
| ро путем, дрмусајући Обрена за рукав. — Ја сам у томе сметен.{S} Да је свирачица и знао би нека |
| отврди Благоје опљуцнувши поред себе. — Ја <pb n="135" /> сам га пио и пио би га вазда.{S} Да м |
| ући Обрена испод руке и смијешећи се. — Ја само њега бегенишем...</p> <p>Перо се прекрсти.</p> |
| >— Па, размишљајте ви, брате, — рече. — Ја вам у то ништа не знам.{S} Ја перем руке к’о Пилат.. |
| а она живо и пружи руку да га загрли. — Ја хоћу...</p> <p>— Да ми даш Милку, — доврши он.</p> < |
| ? — окоси се Перо, мрко је гледајући. — Ја нисам крив..{S} Зар ја нисам каз’о да је слађа телет |
| поче се бранити Перо и ако муцајући. — Ја сам ја, а бунтовник је бунтовник.</p> <p>Комесар одм |
| ће ти, — упаде Перо каскајући за њим. — Ја ћу је извадити, а ја ћу и платити.</p> <p>Јефтан, не |
| дуго остати? — запита готово шапатом. — Ја не могу...{S} Ја ћу само мало...</p> <p>— Ако хоћеш |
| ћи се, да изгледа озбиљан и замишљен. — Ја к’о кириџија виђео сам много, ама ти ћеш виђети више |
| <p>— Ја сам, — одговори Перо хладно. — Ја сам баш Перо Карантан...{S} Тако ме сви зову...</p> |
| и испричавати, — упаде комесар важно. — Ја знам све вас, све Влахе...{S} Ви вазда мислите о нек |
| видите, сиротиња, — рече стари тужно. — Ја знам, да се вама неће свиђет’ и да нећете овђе остат |
| >— Могу ја, — дочека Јефтан поносито. — Ја и Јово можемо.</p> <p>— Можемо!</p> <p>— И да се зар |
| уго јутро, састали и изашли на улицу. — Ја још ни једне нијесам виђео.</p> <pb n="122" /> <p>— |
| ка одмах, заваљујући шешир на затиљак — Ја сам вазда рад, да својим силама припомогнем напретку |
| Он је учио, па зна да везе...</p> <p>— Ја би замолио још кога, — уплете се Обрен, који је и са |
| рди он. — Ти само ако хоћеш...</p> <p>— Ја хоћу, — пресијече га она живо и пружи руку да га заг |
| и говорити.{S} Јефтан застаде.</p> <p>— Ја мислим, — поче Јово, — да свадба без барјака никако |
| ледао је смјешнији него прије.</p> <p>— Ја ћу, — викну он колико га грло доноси... — Ево мене!< |
| емамо ми чисте кошуље, — рече.</p> <p>— Ја нема, — једва проциједи кроз зубе Перо, мргодећи се. |
| пива и поново се окрену Пери.</p> <p>— Ја знам кршних пуно, — рече, састављајући три прста и љ |
| о нити смио озбиљно се љутити.</p> <p>— Ја нијесам пророк Јеремије, — бранила се Ана и почела г |
| лука и погледа му право у очи.</p> <p>— Ја ћу те нешто крупно запитати, — рече, — ама тако круп |
| Данила. — И ти си Перин јаран.</p> <p>— Ја бих... ама пос’о и дангуба... — замуца Обрен. — А... |
| и кад му рекне да је паметан.</p> <p>— Ја, по могућству сила, радо ћу <pb n="161" /> се увијек |
| анило ми рече, да си болестан.</p> <p>— Ја и јесам болестан, — дочека Јефтан жалостивим гласом, |
| о сахата, док сте се пробудио.</p> <p>— Ја сам, — одговори Перо хладно. — Ја сам баш Перо Каран |
| у приступи и пољуби га у руку.</p> <p>— Ја... ја би... — промуца и застаде.{S} Није знао како ћ |
| во?</p> <p>Стари опет зијевну.</p> <p>— Ја рђаво, — дочека. — Зла времена, године слабе...{S} Н |
| није...{S} Хоћеш иселеније, а?</p> <p>— Ја...</p> <p>— Муч’, — дрекну поп и измахну шаком, да П |
| ици, ти пијеш и веселиш се, а?</p> <p>— Ја... напио се од јада, — дочека Данило, покушавајући д |
| ац, касапин, која ли си вјера?</p> <p>— Ја тргујем, — одговори Перо достојанствено.</p> <p>— А |
| женама, да се нијесу удавале?</p> <p>— Ја, — настави Јефтан поносито, спремајући се, да и трећ |
| Новине, на прилику, читаш ли?</p> <p>— Ја нијесам чојек од књиге, — промуца Перо црвенећи се, |
| знаш? — викну. — Ко си ми ти?</p> <p>— Ја сам паметни чојек, јер паметно говорим, — одговори Б |
| А-а како си ми ти, мали Јово?</p> <p>— Ја добро.</p> <p>Игњат га мало пусти и, од милоште, пов |
| ти смио усудити, да ми дођеш?</p> <p>— Ја нисам знао да има неко с тобом, — промуца Перо пости |
| им врата. — Пазарујте сад у другога, а ја имам пречег посла, — рече и отрча из дућана.</p> <p> |
| омуца она. — Богат је к’о нико његов, а ја сироче, па може са мном што хоће...{S} Зато ме и уз’ |
| p> <p>— Нека га Данило јаше ако хоће, а ја, ваистину, нећу! — осијече. — Могу ја и пјеше...</p> |
| аскајући за њим. — Ја ћу је извадити, а ја ћу и платити.</p> <p>Јефтан, не осврћући се, онако п |
| никако не ваља.{S} Ви нађите барјак, а ја ћу бити барјактар, па, вала, да се не постидим ни са |
| ички уздахну. — Кажу да сам испросио, а ја не знам.{S} Хоћаху ми привјенчати једну стародревну, |
| столице... — Хајде ти стани на воду, а ја ћу на сухо, па да видимо ко ће кога потопити...{S} З |
| ати...{S} Кажу, да је то здраво...{S} А ја сад имам <pb n="77" /> нешто и посла, па, ако одете, |
| и драговољно се продати у ропство.{S} А ја волим што сам се прод’о.</p> <pb n="39" /> <p>— Чује |
| ти, — прошапта, као кажњено дијете, — а ја сам пош’о да распитујем за ђевојке...{S} Ама ништа!. |
| игајући ситним, јастребастим очима. — А ја вас одавно чекам.</p> <p>— Ово ти је зет, — упаде Бл |
| огу они један без другога...</p> <p>— А ја, брате, не могу мећу оваким <pb n="107" /> свијетом, |
| ро оздравим, па одма кући...</p> <p>— А ја? — јаукну Перо. — Шта ћу ја?</p> <p>— Ето ти Данила, |
| а час опет засукивао бркове.</p> <p>— А ја баш хоћу данас да просим, — шапну удовици, чим је <h |
| е чини, — одобри Перо одмах.</p> <p>— А ја се не бојим, — упаде Јово ватрено. — Ако буде све к’ |
| се поново расплака.</p> <p>— Ех, с тога ја и плачем, — викну, — што ми се чини, да се не враћам |
| а за њима и закључавајући их. — Само да ја умакнем комесару, а ви гоните колико хоћете.</p> <p> |
| оје ја мислим да је пријатељски... онда ја велим: нека буде тако.{S} Мени треба жена, а и не тр |
| тнине нема!</p> <pb n="65" /> <p>— Онда ја не могу.</p> <p>— Могу ја, — дочека Јефтан поносито. |
| кад Аћима хоће о нечем да увјери, — Ама ја видим.{S} По јутру познајем дан.{S} И, право да ти р |
| , додуше, тако је, — одобри Перо, — ама ја к’о велим: слађа је телетина од говедине...</p> <p>— |
| шта радим?</p> <pb n="127" /> <p>— Ама ја се зажелио куће, — упаде Данило.</p> <p>— Вратићеш с |
| си ваљан и богат и све...</p> <p>— Ама ја нисам виђео...</p> <p>— Па каз’о сам да ћеш виђети, |
| све уредити к’о што ваља.</p> <p>— Ама ја хоћу да видим, — дрекну Перо опет. — Купује се теле |
| окоси се Јефтан устајући.</p> <p>— Ама ја велим: ја ћу само мало, — опет ће Перо, некако бојаж |
| е неуморно, — и станите за мном.{S} Кад ја приступим и изговорим здравицу и када викнем: „живил |
| магаре! — окоси се Перо на њега. — Кад ја иђем, свакако ћеш и ти.</p> <p>— А можеш ли ти Обрен |
| ћа ми она?</p> <p>— А би ли ти да ти је ја извадим и ја да платим?</p> <p>— Јок, — осијече Обре |
| на прилику, кад ми не би било вас, које ја с вама лијепо живим и ви ме веселите и забављате, шт |
| — Ви сте мене, овај, <pb n="4" /> које ја данас славим моје крсно име и које сте ви, моји приј |
| које ви мени тако лијепо кажете и које ја мислим да је пријатељски... онда ја велим: нека буде |
| ли ви, браћо, сви, да је паметно да се ја женим? — запита и опет се укочи као да се слика.</p> |
| ’о ђевојка каква.</p> <p>— Бре не би се ја данас побојала многе ђевојке, — брзо дочека удовица |
| унесе му се у лице. — Ево, како сам се ја оженио, па ме није гром убио, него ми све у реду.{S} |
| га не загрли.</p> <p>— А хоћеш ли да те ја курталишем? — запита. — Послушај мене, па се не бој |
| тити. — Бјежи од мене!...{S} Зар сам те ја за то лијепо примала?...{S} И зар ти је тако поштење |
| , да је добра, кршна, ваљана.{S} Додуше ја је још добро не знам, нијесам је виђео <pb n="45" /> |
| ти си се, Јефтане, оженио с миразом, и ја сам се оженио с миразом, па нек се и он ожени.{S} То |
| д ћеш љевше?{S} Чак је и мени лијепо, и ја сам на ћару... .</p> <p>Перо погледа у зачуђенога Да |
| !{S} Није друкчије него баш треба!{S} И ја би волио бит’ без жене да не треба...{S} И њу је Бог |
| био, кад сам те носио на рукама...{S} И ја би да вам је све у реду: и собе и душеци и све.</p> |
| имам онда, кад је био наш устанак.{S} И ја и <pb n="102" /> Алекса (ту показа руком на онога, ш |
| о и, као са заносом неким, настави: — И ја сам им’о једну краву, па дебела, па, кад је попипаш, |
| м...{S} Своја кућица, своја слободица и ја иђем тамо...</p> <p>Стари се одуприје рукама о куков |
| гонит’? упаде стари жешће. — Гонио би и ја, ама су далеко измакли.</p> <p>Игњат баци цјепаницу, |
| енима...</p> <p>— Што ти кажеш, кажем и ја.{S} Само да ми она биједа на врат не дође, — рече. — |
| ва! — одушевљено узвикну. — Пристајем и ја!</p> <p>У неђељу кренуше обојица удовичиној кући.</p |
| > <p>— А би ли ти да ти је ја извадим и ја да платим?</p> <p>— Јок, — осијече Обрен остављајући |
| а га љуби. — Ти си ми рек’о да уредим и ја сам све уредио.{S} Имаш пунца газду, пуницу газдиниц |
| е на њих, — ево и Перо мисли исто к’о и ја.{S} И он ми све одобрава, а само се ти љутиш и велиш |
| дговори она узмичући главом. — Оклен би ја знала?</p> <p>— Јеси...{S} Ти си вазда говорила, да |
| дно, одговори Данило лијено. — Волио би ја да сам дома, па да лијепо спавам...{S} Ништа љевше о |
| <pb n="94" /> <p>— Ама, брате, јесам ли ја крив што сам несретан? — упаде Перо снуждено. — Неср |
| о сјутра? — запита набусито. — Јесам ли ја, брате, један телеграф?{S} Каква је то брзина?</p> < |
| у, изађе из собе.</p> <p>— Ама јесам ли ја казао, да ми нико не улази у собу? — плану Јефтан, ч |
| о је и да му нико не улази.</p> <p>— Ни ја? — отегну Перо.</p> <p>— Ни ти.</p> <p>Перо се замис |
| ни ја отпадник од вјере.{S} Нијесам ни ја разапињо Исуса, па опет ме, ето, стигла казна и посл |
| жену? — јекну жалостивно. — Нијесам ни ја отпадник од вјере.{S} Нијесам ни ја разапињо Исуса, |
| — Добро <pb n="116" /> је то.{S} Ево ни ја не радим ништа, а живим лијепо.</p> <p>Перо исколачи |
| ршим, поћи ћу прије...</p> <p>— Онда ти ја у свему стојим на расположењу, — живо дочека Благоје |
| одговори Перо још тужније. — Не знам ти ја наших ђевојака.</p> <p>Обрен дохвати аршин и, играју |
| да би се тукао. — Знаш ли ти ко сам ти ја?...{S} И знаш ли ти шта могу ја?...{S} Мислиш ли се |
| — Што мени причаш? -</p> <p>Нијесам ти ја тутор!</p> <p>— Тражио бих ја, ама не знам коју ћу, |
| ила, а опсовао и Јову.</p> <p>— Нећу ти ја овђе више ноћиват’, па да ме на комаде сијечеш, — ре |
| енчају! — прихвати стари живо. — Не дам ја никоме да се са мном игра...</p> <p>И обојица изађош |
| ама је лијепо...</p> <p>— Не заустављам ја никога, — дочека стари осорно. — Кад чојек има посла |
| ој се, да ћеш ти што потрошит’.{S} Имам ја пара, да платим и за те и за се.{S} А теби треба да |
| ми дошли? — викну. — Ви, ви, ви... знам ја све вас!...{S} Одмах иђите из моје куће, куд вас очи |
| аједно! — весело кликну Благоје. — Знам ја, ђе <pb n="117" /> има добра и јела и пића.{S} Пушћи |
| а Обренова?</p> <p>— Његова, његова сам ја! — уплете се Милка, хватајући Обрена испод руке и см |
| е бранити Перо и ако муцајући. — Ја сам ја, а бунтовник је бунтовник.</p> <p>Комесар одмахну ру |
| јпошље, уводећи га у собу. — Сретна сам ја, кад сам таког зета дочекала.</p> <p>У соби сједоше |
| прифати! — викну. — Фала Богу, кад сам ја добио одмјену.</p> <p>Перо се, из почетка, силно зах |
| нда ће свакако требати...{S} И које сам ја паметан чојек, те нећу пуно говорит’ кажем вам: од с |
| му, па каже: »нећеш се удавати, док сам ја жив...«</p> <p>Слушајући ово, Пери се ражали.{S} Дес |
| вараш и на зло навлачиш...{S} Пит’о сам ја код власти <pb n="43" /> и мени казаше, да тамо не т |
| е, — хвалио се Аћим свакоме. — Знао сам ја, да ће бит’ мимо остале.</p> <p>Четири разреда сврши |
| ач.</p> <pb n="89" /> <p>— А-а знао сам ја, — промуца. — Видио сам, ђе све нешто шапуре...{S} А |
| овори Перо као кроз плач, — ама зар сам ја пророк, па да му знам нарав...{S} И какав ми је то к |
| јет к’о отпадници какви?..{S} И зар сам ја један међед, па да немам своје памети и не знам шта |
| ме на комаде сијечеш, — рече. — Нијесам ја разбојник, па да ме на муке мећете.</p> <p>— Притрпи |
| х имате стотину...</p> <p>— Ама нијесам ја бунтовник, — <pb n="148" /> поче се бранити Перо и а |
| и да ми тако у лице говориш...{S} Нисам ја к’о ти мислиш...</p> <p>Перо се укипи.</p> <p>— А шт |
| шаке и подносећи му их под нос. — Нисам ја, на <pb n="140" /> прилику, један музејум па да то к |
| — запита опет, крстећи се. — Шта ћу им ја?</p> <p>— Ако ти је име Перо Карантан, нијесам се пр |
| итницу, ако те не води познат чојек као ја...</p> <p>И Благоје поче низати примјер за примјером |
| и да мислимо, кад је дао Бог њу.{S} Ево ја, на прилику, не мислим ништа па шта ми фали, а?</p> |
| ује <pb n="150" /> против вама...{S} Но ја вас више нећу затварати...{S} Слободни сте!</p> <p>— |
| о рек’о? — запита зачуђено.</p> <p>— То ја знам, — окоси се Благоје. — Него, ако хоћеш, остави |
| итају новине, него приче, — рече. — Ето ја... психа!... вазда читам...{S} Душа ми... психа, пси |
| је гледајући. — Ја нисам крив..{S} Зар ја нисам каз’о да је слађа телетина од говедине?</p> <p |
| а никаква не тражим, нити ми треба, јер ја живим к’о ага...</p> <p>— Мени ћеш свакако требати, |
| по џеповима. — Ти плати за обојицу, јер ја немам ситнежа...</p> <p>— Платићу, платићу, — рече П |
| а ја, ваистину, нећу! — осијече. — Могу ја и пјеше...</p> <pb n="97" /> <p>И, нарамљујући и стр |
| /> <p>— Онда ја не могу.</p> <p>— Могу ја, — дочека Јефтан поносито. — Ја и Јово можемо.</p> < |
| сам ти ја?...{S} И знаш ли ти шта могу ја?...{S} Мислиш ли се са мном играти, а?...{S} Кажи ти |
| звикну Перо готово очајнички. — Не могу ја узети ђевојку а да је не видим.</p> <p>Обрен гурну м |
| о да му мозак пролије.</p> <p>— Ни цару ја то не дозвољаваМ! — дрекну уједанпут и скочи иза сто |
| уком око уста. — Како <pb n="136" /> ћу ја да своје дијете не видим сваки дан?{S} Научила на њу |
| ноћ платио вечеру и овај доручак, да ћу ја трпити да ми тако у лице говориш...{S} Нисам ја к’о |
| .{S} Само мени пусти!{S} Ти знаш, да ћу ја све уредити к’о што ваља.</p> <p>— Ама ја хоћу да ви |
| еда.</p> <p>— Плати мени надницу, па ћу ја ићи с тобом, — рече. — Сваки пут кад одем да ми даде |
| ене?- — запита Перо поплашено. — Шта ћу ја?</p> <pb n="64" /> <p>Јефтан оступи од прозора и зас |
| </p> <p>— А ја? — јаукну Перо. — Шта ћу ја?</p> <p>— Ето ти Данила, па с њиме хајде, — одговори |
| вљајући их. — Погођено је!...{S} Сад ћу ја уредити и извести коње!</p> <p>— Данас ће бит’ пасја |
| на?</p> <p>— А ко ће те питати ако нећу ја? — дочека стари и, раскорачивши се, стаде пред њега, |
| наша је ђевојка...</p> <p>— Па говорићу ја, — окреса Обрен готово љутито. — Ти само гледај и сл |
| ијесам ти ја тутор!</p> <p>— Тражио бих ја, ама не знам коју ћу, — одговори Перо још тужније. — |
| срца, да ме болесна зовеш? — застења. —-Ја не могу ићи...{S} Ја ћу овђе остат’ седам дана, док |
| о? — осијече стари осорно. — Не говорим јабани него своме зету, а зет треба да ме слуша...{S} Н |
| Бог наредио да растемо по крушкама и по јабукама него да нас жене рађају...</p> <p>— Тако је, — |
| пкати о тле.</p> <p>Након дуге почивке, јави се на прагу лијепо, младо дјевојче.{S} Носила је н |
| Ми <pb n="160" /> смо те зовнули, да ти јавимо, да он долази у петак...</p> <p>Учитељ, зачуђен, |
| старих, раштрканих колиба. — Хоће ли се јавити ико?</p> <p>Изнад колиба дизао се танак, плавича |
| кога!</p> <pb n="68" /> <p>— А ко да се јавља по овој врућини? — осијече Јово, задухан. — Најпо |
| ши све, сједе У крај.</p> <p>— Учитељу, јављамо ти радосну вијест, да се оженио наш друг Перо К |
| ије оженио, не би се ни вратио, нит’ би јављао да долази и „да поздравим пријатеље“.{S} То ти с |
| комесар, — није ли, али, то нарушавање јавнога реда и мира?..{S} Зар се може допустити такими |
| S} Ви сте си синоћ узели слободу, да на јавноме, позору изложеноме, мјесту кажете, да ви не доз |
| дговорити, него, у незгоди, извади и он јаглук и поче трти нос.{S} Уједанпут, као да се присјет |
| S} Други пут дошао би мргодан, пљувао у јаглук и шетао се између клупа, не окрећући се ни на је |
| нешто кршан, — рече Пери, ударајући га јаглуком по образу. — Лијеп си и... некако... млађи.</p |
| е необично, — уздахну стара, отирући се јаглуком око уста. — Како <pb n="136" /> ћу ја да своје |
| с од зла и напасти сваке.</p> <p>И поче јаглуком трљати очи, као да већ таре сузе.{S} А Перу то |
| , треба жена, — опет ће удовица, вртећи јаглуком, — ама ти само к’о брату кажем: отвори очи, па |
| је!</p> <p>— Јес’, — дочека Јово машући јаглуком. — Ено Данила ђе сједи код колара!</p> <p>Сви |
| упаде Перо.</p> <p>Удовица опет измахну јаглуком и удари га по устима.</p> <p>— Људи воле и кра |
| е на ноге, — Ос... тавио си ме... па од јада...{S} Ако ти је кр...риво ено ти суда па ме тужи.. |
| селиш се, а?</p> <p>— Ја... напио се од јада, — дочека Данило, покушавајући да се исправи и чвр |
| о до зоре.{S} Макар што му је и мати од јада пресвисла, он је остајао.{S} И сав свијет прорицао |
| во, узимајући га испод руке. — Жени се, јадан брате, и не губи младост узалудно...</p> <p>— Ама |
| исто бијелих длака у солуфима.</p> <p>— Јадан Перо, сад те по готову неће никаква! — уздахну ог |
| бао један човјек, коме ће све своје <hi>јаде</hi> испричати.{S} Јефтана, који се готово није ни |
| па онда сједе и поче причати о својим »јадима«.{S} Додуше пажљиво је крио име и попово и дјево |
| има, умро бих...{S} Ето, није се имала, јадница, када ни обући љуцки, дворећи мене.</p> <p>Перо |
| испод њих.</p> <p>— Бећари сад на пољу јадују, а ожењени се у кућу радују, — избаци, потпуно з |
| што му је лице било ишарано као ускршње јаје.{S} Ипак му је нос највише страдао и вјечито је сл |
| чворугу на челу, голему као јаребичино јаје, и попрска му вином нову кошуљу.</p> <p>Јово Перот |
| ним искривљеним дрветом, у дну села.{S} Јак, несносан, загушљив мирис ударао је из испуцале зем |
| чаре и поче их трти о чакшире.</p> <p>— Јак је, брате, Јенглез на води, — прошапта. — Те морнар |
| од лоповлука, јер хоћеш да дижеш буну, јали какво иселеније...{S} Хоћеш иселеније, а?</p> <p>— |
| пошљедњу пресуду, па јали ће бити црна јали бијела.</p> <p>— Ама, по Богу, зар може бити још п |
| — вели, — да чујеш пошљедњу пресуду, па јали ће бити црна јали бијела.</p> <p>— Ама, по Богу, з |
| не траже каква, чијем је оцу име Марко јали Петар?{S} Моме је, брате, било име Аћим...</p> <p> |
| апита Данило набусито. — Хоћу ли у воду јали у гору?</p> <p>— А што нијеси у хотелу, код Јефтан |
| Карађорђева времена, ја ћу узети пушку јали хаљину, а нећу жену.</p> <p>Па, окренувши се и не |
| /> који трче за звонаром, макар их и у јаму водио...{S} А, ето, и Перо је паметан и он ми све |
| де јој боље загледати у очи и лице и... јао... он само угледа дугачки врат своје <hi>суђенице</ |
| ријед. — Не зацрни нам образа!</p> <p>— Јао, очепили су ме! — хукаше учитељ скакучући на једној |
| и јасно, доказао Пери, да »као старији јаран и ожењен чојек« треба да спава на меку, а, поред |
| не гледајући на Данила. — И ти си Перин јаран.</p> <p>— Ја бих... ама пос’о и дангуба... — заму |
| да пред њих изађемо...{S} А Перо је наш јаран; доста је <pb n="157" /> соли и хљеба с нама поје |
| у једнога, час у другога, час у трећега јарана.</p> <p>— Велите ли ви, браћо, сви, да је паметн |
| у <pb n="163" /> ту била сва три Перина јарана, заједно са учитељем, удовицом Стаком и толиким |
| авајући протокол, — чим не слушаш рђаве јаране, који хоће главом да пробијају зид, па им зато в |
| о Крсноме Имену, морао се одржати и сви јарани опет се, у уречено доба, нађоше у Периној соби.{ |
| бљеним, свечанијим гласом, гледајући по јаранима.</p> <p>— Како ћемо с том Перином женидбом?... |
| еро са Јефтаном Мргудићем, првим својим јараном.{S} Јефтан није имао никога свога и само је има |
| е.{S} Данило исплази језик и дрекну као јаре када га ухвате.{S} Објеси горњу усну, те му кукаст |
| } Начини му чворугу на челу, голему као јаребичино јаје, и попрска му вином нову кошуљу.</p> <p |
| к, са мјесечином на тјемену и ријетком, јарчијом брадом, сједио је и писао нешто, правећи се ка |
| м путањом, која је водила кроз риједак, јасенов гај, у село...{S} Унаоколо све мртво!...{S} Пра |
| га је отео од Данила.{S} Он је, чисто и јасно, доказао Пери, да »као старији јаран и ожењен чој |
| ласом, вртећи главом и мигајући ситним, јастребастим очима. — А ја вас одавно чекам.</p> <p>— О |
| пусти руке низ кревет и клону главом на јастук, као најтежи болесник.</p> <p>— А имаш ли срца, |
| S} Отишао би, па, не тражећи постеље ни јастука, извалио се ма гдје, макар и за врата, и заспао |
| лично?</p> <p>Перо опет испусти некакав јаук.{S} Понори главом као да се спремаше да пане и са |
| равим, па одма кући...</p> <p>— А ја? — јаукну Перо. — Шта ћу ја?</p> <p>— Ето ти Данила, па с |
| вином нову кошуљу.</p> <p>Јово Перотић јаукну, скочи поплашено <pb n="5" /> и, чешкајући се по |
| и снажно му стеже прсте, да умало није јаукнуо.</p> <p>— Нијесам се оженио, — застења <pb n="1 |
| чим кренуше, као да осјетише несигурне јахаче на плећима.{S} Перин <pb n="95" /> се поче гицат |
| ијући, ако каткада, леђима или раменом, јаче удари о зид.</p> <p>— А ти си се напио, несрећо, — |
| икад боље! — одговори Игњат, стежући га јаче. — А-а како си ми ти, мали Јово?</p> <p>— Ја добро |
| сједе.</p> <p>— Ама ко сте ви? — запита јаче.</p> <p>Јово се засмија и пљесну рукама.</p> <p>— |
| наш ли, ама честиту и поштену? — запита јаче.</p> <p>Благоју испаде цигар из зуба и прсну у сми |
| а.</p> <p>— И мираза, — нагласи Благоје јаче. — Она је шћи газде Ђуре Ашчића.{S} Кршан и богат |
| кије поздравио. — Ево ме опет, — понови јаче, — јер милостивој власти треба крштеница и за Јефт |
| ив, ама нијесмо ни ми, — настави Јефтан јаче. — Да нам је Бог послао колеру на врат, ја се не б |
| еро.</p> <p>— Још има! — узвикну Јефтан јаче. — Само ти слушај мене и немој више разбијати чаша |
| ...своју би кућу уредио! — дрекну Бошко јаче. — И не би... не би...</p> <p>— ...не би пустио шћ |
| ће за инад у Цариград! — узвикну Бошко јаче. — Дође она тамо, па шта ће онда?</p> <p>Алекса уз |
| те више имати боравка, — дочека комесар јаче. — Морате, али, овога трена одлазити натраг, ако н |
| играти, а?...{S} Кажи ти мени, — дрекну јаче, — што купиш ове ствари овђе, а?...{S} Куд се спре |
| о што је и Исус страд’о...</p> <p>И још јаче обгрли Перу и привуче га себи.</p> <p>— А јеси ли |
| и је мој палиграф...{S} Сухоња је вазда јачи!</p> <p>— А топови с лаћа?</p> <p>Бошко отпухну пе |
| оше до стрикине собе и тада Јово једним јачим ударом отвори врата...{S} У соби је сједио стари |
| кољено и хукну.</p> <p>— Нека га Данило јаше ако хоће, а ја, ваистину, нећу! — осијече. — Могу |
| ? — прекори га Јефтан сурово. — Како то јашеш?</p> <p>— Чув’о би се, — одговори Перо као кроз п |
| готово је, готово, — довикну Јефтану. — Јашите, па да се иђе...</p> <p>И помоћу Даниловом поче |
| А дочекивали су их красно.{S} Удовица, је дочекивала Перу, Милка Обрена, и частили су их кахво |
| пипаше му одијело, ваљда да се увјери: је ли најбоља чоха или није?</p> <p>— А шта ти радиш, з |
| обично расвијетљена, јер <pb n="132" /> је поред врата шкиљио један фењер, а на кривим степениц |
| гоје звиждучући. — Добро <pb n="116" /> је то.{S} Ево ни ја не радим ништа, а живим лијепо.</p> |
| јепо! — рече Јово, пошто <pb n="156" /> је и он прочитао. — Међер и Перо каткад зна шта ради.</ |
| ахву првоме Јефтану, који <pb n="76" /> је и сједио у прочељу, пружи је Пери.{S} Перо се и опет |
| е ли учитељ пуно? — питао <pb n="18" /> је другове, који су се враћали из школе.</p> <p>— Како |
| опеше се до соба, које им <pb n="98" /> је једна мала, црнпураста, милоока, Швабица показала.</ |
| пред њим. — ха, ха, ха жену би хтио!{S} Је ли жену?{S} Е то ваља и то ти је паметно! <pb n="123 |
| есело, а прсти му још живље заиграше. — Је ли красно?{S} Љевшега а јефтинијега нема у земљи.{S} |
| <p>— Баш? — запита Јово не вјерујући. — Је ли истина?</p> <p>— Баш, — потврди Јефтан, бацајући |
| рата и снажно гурнувши, отвори канат. — Је ли овђе?</p> <p>— Јес’, — једва промуца она шћућурив |
| , не би рекао „<hi>нећу</hi>“.</p> <p>— Је ли? - запита стари весело, а прсти му још живље заиг |
| прстима, приближи им се мало.</p> <p>— Је ли те стрина виђела? — шаптао је Јово полугласно.</p |
| и сахатни ланац објеси о врат.</p> <p>— Је ли поп код куће? — некако сурово запита уплашену слу |
| носећи <hi>слатко</hi> и воду.</p> <p>— Је ли вам ово сестра? — шапатом запита Перо домаћицу, г |
| > <p>Јефтан га лагано одгурну.</p> <p>— Је ли љепша од Стаке? — запита.</p> <p>— Бре Стака је г |
| а, напуни му лулу и припали.</p> <p>— А је ли стрико дома? — запита. — Шта ради?</p> <p>Игњат к |
| ти.</p> <p>Перо се замисли.</p> <p>— А је ли долазио доктор? — запита шапатом.</p> <p>— Није.< |
| сачекати док стари договори.</p> <p>— А је ли далеко ваша касаба? — запита.</p> <p>— Далеко бог |
| превари!...</p> <p>Грдећи Благоја једва је некако заспао.</p> <p>И снијевао је један чудан сан. |
| ечи, — и само паметни људи знају, каква је то фајда.{S} Ако се бију на страни, побиће се и овђе |
| а ће то ђавоља свадба бити?...{S} Каква је то дјевојка?</p> <p>— Хајде да се пије! — дрекну Бла |
| ека поп љутито. — Шта ће одма?{S} Каква је то преша? — Али, као да се нечега сјети, бржебоље ум |
| ли ја, брате, један телеграф?{S} Каква је то брзина?</p> <p>— Што брже, то боље, — одговори Бл |
| >— Ама што тако брзо? — запита. — Каква је преша била?</p> <p>— Гвожђе се кује док је вруће, — |
| новеви? — запита онај зачуђено. — Каква је то земља?...</p> <p>— Жена је то, — поправи га Перо |
| пет, други обогате...</p> <p>— Па каква је нама фајда, кад се бију на страни? — уплете се Перо. |
| бират’, ни размишљат’ се: ко је и каква је?{S} Нек само није мушко, нек је жена, па је добро.{S |
| , као ружа око бора. — Не знаш ти каква је она...</p> <p>Јефтан га лагано одгурну.</p> <p>— Је |
| а, ни каква привиђења није било.{S} Сва је ствар у томе, што се драгоцјени Јефтан, нераздјељиви |
| оче се чешкати.{S} Бијаше му, као да га је неко полио хладном водом...{S} Стид га, стид од сама |
| ије слушао.{S} Удаљена музика као да га је успављивала, те је почео отезати трепавицама и страш |
| вратио у хотел, затече Данила, гдје га је и оставио:{S} Сјео на кревет, објесио ноге па климат |
| Није се ни на Јефтана осврћао, нити га је увијек очекивао.{S} Раније је затварао магазу и хита |
| њега.</p> <p>— Жени се, — савјетовао га је поново, узимајући га испод руке. — Жени се, јадан бр |
| итеља, прослави Крсно Име.{S} А како га је прославио и шта се закључило иза ручка, то смо у поч |
| се управо десила слова Ц, Ф и Ћ и то га је бунило.{S} Изговорити би их и могао и то баш не би б |
| носим само одломак његова писма, што га је писао једном пријатељу:</p> <p>„.....и ако желиш чут |
| ао ни младу, ни лијепу собарицу, што га је врло обрадовало, јер се бијаше почео прибојавати, да |
| — јединоме чаршафу <pb n="9" /> што га је Перо имао, — и ишарало га тако, да је изгледао као к |
| да још једнако осјећа онај мирис што га је Мара унијела у собу, <pb n="37" /> и пипао је прстим |
| након дуге, врло дуге почивке, пошто га је добро премјерио погледом. — Новине, на прилику, чита |
| — рече доктор осмјехујући се, пошто га је добро прегледао. — То завтра буде ганц гут.</p> <p>П |
| рузе, што их је ту засадио.{S} Иза њега је ишла попадија, дебела, угојена жена, загрнутих рукав |
| обудио и сједио под дудом.{S} Крај њега је лешкарио Васин слуга, Игњат, стар, космат човјек, ко |
| јела, пића и сваке ђаконије, а око њега је, са једне и са друге стране, сједило до тридесеторо |
| зелених очију, крњавих зуба (због чега је вазда и успијала губицама) смјежуране коже, набијеље |
| се не бих љутио...{S} Рек’о би: од Бога је!...{S} Ама ово је све са твоје махните памети.{S} Да |
| тио Периним <pb n="83" /> душеком, кога је отео од Данила.{S} Он је, чисто и јасно, доказао Пер |
| ен је био прост, дрвени сандук, из кога је вирило неколико дроњака.</p> <p>— К’о што видите, си |
| сједио стари и гледао у тефтер, из кога је Јока нешто читала, а пред њим су стајала два сељака |
| чан механском ваздуху.</p> <p>Због тога је приступио и Пери.{S} Упознао се с њиме, нашалио се и |
| екао је новац непрестано, згрћао га, да је чак изашао на глас.{S} Старији људи лијепо су га поз |
| као да збија сламу.</p> <p>— Хајде, да је гледамо! — викну.</p> <pb n="125" /> <p>— Хајде, по |
| /p> <p>— А друго?</p> <p>— Друго је, да је паметна и кућаница.</p> <p>Јефтан се мало намргоди.< |
| ићи, кокоши, голубови.{S} Рачуна се, да је за кратко вријеме убио осморо пилади, трима псима из |
| ="125" /> <p>— Хајде, по Богу брате, да је само очима видим.</p> <p>— јок, — осијече Благоје от |
| .</p> <p>— Велите ли ви, браћо, сви, да је паметно да се ја женим? — запита и опет се укочи као |
| рчићем око плаћања.{S} Старчић вели, да је попио шест ракија, а механџија нарачунао осам.{S} Ст |
| мало не скочи за њом, да је ухвати, да је задржи.{S} На попа је био сасвим и заборавио и, кад |
| ао ван себе, у мало не скочи за њом, да је ухвати, да је задржи.{S} На попа је био сасвим и заб |
| > <p>Учитељ се био толико заговорио, да је чак заборавио и на вино и тек <pb n="164" /> и кад н |
| а је Перо имао, — и ишарало га тако, да је изгледао као каква мапа.{S} Пролијевало се чак и по |
| на лицу, показао свима.{S} Наравно, да је одмах од оца добио нове хаљине, што се показао тако |
| ад можете мало прошетати...{S} Кажу, да је то здраво...{S} А ја сад имам <pb n="77" /> нешто и |
| е село обиграх, па га нема.{S} Кажу, да је ноћас отиш’о...</p> <p>— То је он одвео Јову, душе м |
| удовице Стаке шћери Милке.{S} Кажу, да је добра, кршна, ваљана.{S} Додуше ја је још добро не з |
| ракија од пет година дана...{S} Ах, да је видиш!...</p> <p>— Па лијепо; њу ћу и тражити, — упа |
| — дочека подругљиво. — Зар не знаш, да је то турско?</p> <p>— Сведно.{S} Русија ће за инад у Ц |
| рсима, дође ми да све разбијем...{S} Да је живот боца и њега би разбио!...{S} Омрзно’о ми и он. |
| годину -дана постао је миран ђак.{S} Да је био добар, то се баш не може рећи, јер у буквару ник |
| за рукав. — Ја сам у томе сметен.{S} Да је свирачица и знао би некако... ама наша је ђевојка... |
| казна и послали ми кугу на врат.{S} Да је била кршна, не би чекала на ме, да дођем <pb n="141" |
| ан озбиљно, малко уобљеним гласом, — да је у нас адет, да свачије сватове лијепо дочекамо и да |
| м да проси ђевојку, <pb n="131" /> а да је не видим, — осијече Перо изазивачки.</p> <p>Благоје |
| јнички. — Не могу ја узети ђевојку а да је не видим.</p> <p>Обрен гурну мачку и одбаци аршин, п |
| ни боца.{S} Није боца попов нос, па да је разбијаш...{S} То је једна мртва ствар...</p> <p>Пер |
| памет да се жене, спавају?{S} Рашта да је Бог њега убио мимо све остале и осудио га на овако т |
| нуди чашом добра вина и кад му рекне да је паметан.</p> <p>— Ја, по могућству сила, радо ћу <pb |
| ћућуривши се уза зид и као бојећи се да је не удари по глави.</p> <p>Перо уљезе у авлију и, рас |
| не сипљем.{S} Ја знам шта је вода и да је друго вода, а друго вино.{S} А моје вино може на изл |
| ем <pb n="141" /> из девете касабе и да је водим...{S} И Благоје, никакав чојек, коме сам плати |
| е за својим него за Периним послом и да је овај, према томе, дужан, бринути се за његову удобно |
| рихвати.{S} Прихвати, а не смједе ни да је погледа ни да што рекне.</p> <p>— Ето се сад нагледа |
| е газда једном у недјељи дана накани да је очисти.</p> <p>— Баш си ти, брате, један пексијан, — |
| еро, преплашен, хтједе јој прилетети да је придржи, али се она изврну и отскочи од њега као опа |
| би се, готово, прије могло помислити да је старија сестра Милкина него мати.{S} Она сама задржа |
| ! —викну Перо, пружајући руку у знак да је свршена погодба.</p> <p>— И пет гроша мени, што ћу и |
| тако лијепо кажете и које ја мислим да је пријатељски... онда ја велим: нека буде тако.{S} Мен |
| ају ли га још дјеца. — Мени је каз’о да је болестан и да не ће никуд излазити.{S} Каз’о је и да |
| а нисам крив..{S} Зар ја нисам каз’о да је слађа телетина од говедине?</p> <p>Па, окренувши се |
| вијет ружно говори због тога.{S} К’о да је мени стало за свијетом!{S} Људи су овнови, <pb n="36 |
| ецкаху и копрцаху се испод њега, као да је на мравињак легао.</p> <p>— Да барем Данило уза ме с |
| ркане и разбацане на све стране, као да је полиција какву преметачину извршила или, у најмању р |
| <p>Перо отпрсну и направи лице, као да је појео љуту паприку.</p> <p>— Не ваља, — рече,</p> <p |
| витостаса Мара, лијепа и мила и, као да је собом унијела читаве руковијети босиока и јоргована, |
| Перо, а у срцу му нешто штрецну, као да је слутио несрећи. — Шта ти је?</p> <p>— Мислим се коли |
| а наклопише.{S} Нарочито Благоје као да је имао ванредан апетит.{S} Све је чистио испред себе п |
| па доста ти је...{S} И како би било да је никако не видиш?..{S} Ја баш хоћу да је видиш...</p> |
| емљи.{S} Никола Бубало прича свијету да је његово боље.{S} А лаже!..{S} Он само прича, јер и не |
| је никако не видиш?..{S} Ја баш хоћу да је видиш...</p> <pb n="126" /> <p>Перо се мало замисли, |
| у и отра бркове.</p> <p>— Па ако ћеш да је видиш, нико ти не брани, — рече мирно, утишавајући г |
| ла, нема вожње, нема пута!...</p> <p>Да је, на примјер, гдјегод, иза леђа им, топ или лагум пук |
| у роду своме.</p> <pb n="15" /> <p>Када је одрастао и могао се мијешати са осталом дјечурлијом |
| трани? — уплете се Перо.</p> <p>— Фајда је, — осијече Бошко, љутит, што га прекидају у ријечи, |
| ати његову.</p> <pb n="46" /> <p>— Онда је погодба готова! — одушевљено узвикну. — Пристајем и |
| одобри Перо, — ама ја к’о велим: слађа је телетина од говедине...</p> <p>— Како кад, — пресије |
| а је добра, кршна, ваљана.{S} Додуше ја је још добро не знам, нијесам је виђео <pb n="45" /> от |
| ала половину мале, скромне кућице, чија је бјелина, прама сунцу, силно ударала у очи.{S} Поп је |
| /p> <p>— Нас се не тиче која је ни чија је, — осијече Јефтан набусито, — то су његове ствари... |
| у дну авлије, испод широке мурве, која је собом заклањала половину мале, скромне кућице, чија |
| м руком грли стас лијепе собарице, која је била нешто лакше одјевена, а лијевом је држи за подв |
| и се полако упутише уском путањом, која је водила кроз риједак, јасенов гај, у село...{S} Унаок |
| дражити дебелу, полугубаву мачку, која је лежала на ћепенку и сунчала се.</p> <p>— Па то је ла |
| опал-пашом и спјевали га у пјесму, која је почињала ријечима: <hi>Топал-паша мука наша</hi>.{S} |
| рану, необично освијетљену, башту, која је била препуна свакојаке, мале и велике, господе.{S} Б |
| аде Обрен.</p> <p>— Нас се не тиче која је ни чија је, — осијече Јефтан набусито, — то су његов |
| ивахније. — Још има наде.</p> <p>— Моја је нада утонула у морске дубине, па је рибе једу, — пре |
| те, — рече Перо готово наричући. — Така је моја зла судбина.{S} И тако је то кад се тражи женск |
| од Стаке? — запита.</p> <p>— Бре Стака је горска вила! — дочека Перо брзо. — Она је к’о зарђал |
| и и њега когод тако украсио.{S} Разлика је само у томе, што је он имао неколико чворуга и што м |
| лика ти је паучина по зидовима и колика је прашина по тлима?</p> <p>Перо преврну очима, погледа |
| — А што? — зачуди се Благоје. — Ђевојка је кршна и добра, а и мираз носи.</p> <p>— Не треба мен |
| е је драго живити.{S} На прилику: мачка је једна живина, па је и њој драго живити...{S} Ја, што |
| водом, стењући и отхукујући, залијевала је кукурузе.</p> <p>Опазивши Перу обоје застадоше.{S} П |
| плати.{S} Иза бабиних леђа провиривала је масна капа некаква просјака и разбијена глава високо |
| очом покривена кућа...{S} Са лица имала је три неједнака прозора и велика, дрвена врата, са два |
| и.{S} Знаш ли попову Мару?...{S} Бијела је к’о сир, а румена к’о млада говедина.{S} Очи су јој |
| ...{S} Једина <pb n="88" /> стрина била је мирна и зачуђено гледала обојицу...</p> <p>— Ама шта |
| p>— Аћиме, жалосна ти мајка, — говорила је Перина мати своме мужу, — ово наше дијете биће некак |
| и, лумбарде, ђаволи, сотоне!...{S} Сила је то...</p> <p>— Шта?{S} Шта ми је све то? — викну Бош |
| прагу лијепо, младо дјевојче.{S} Носила је на простоме, улупљеноме послужавнику црну кахву, нат |
| ="45" /> откако је из школе изашла, ама је свијет пуно фали.</p> <p>Перо направи забринуто лице |
| емо још три дана, — дочека Јово. — Нама је лијепо...</p> <p>— Не заустављам ја никога, — дочека |
| х за руке и нудећи их да сједну. — Нама је то драго, јер смо саме, па смо се зажељеле друштва.. |
| а, да у правоме вину нема риба.{S} Њима је, да речемо, Бог одредио воду, а није вино; с тога се |
| ба, нађоше у Периној соби.{S} Пред њима је стајао онај исти стари, расклимани сто, покривен ист |
| о магазу и хитао свирачицама.{S} С њима је пио, с њима остајао до зоре.{S} Макар што му је и ма |
| жешће, ударајући руком по столу. — Жена је жена!{S} Човјек кад хоће да се жени, стоји ти на пра |
| . — Каква је то земља?...</p> <p>— Жена је то, — поправи га Перо <pb n="101" /> брзо, — жена, а |
| а вам не дам ни свијеће...{S} Мјесечина је, па се види и без ње...</p> <p>Гости разастријеше сл |
| обе.{S} Најпошље погледа у Јоку.{S} Она је још једнако сједила, држала тефтер на крилу и, осјећ |
| И мираза, — нагласи Благоје јаче. — Она је шћи газде Ђуре Ашчића.{S} Кршан и богат чојек!</p> < |
| горска вила! — дочека Перо брзо. — Она је к’о зарђала пара, а Стака к’о жути дукат!...{S} Воли |
| адим...</p> <p>— А стрина?</p> <p>— Она је златна...{S} Она ми је тетка, најближа својта...{S} |
| е ћемо се вјенчати.{S} Добра је, златна је, а уза сваку годину носи пет стотина форинти.{S} Пед |
| ето то ти је мој палиграф...{S} Сухоња је вазда јачи!</p> <p>— А топови с лаћа?</p> <p>Бошко о |
| ви још не шетате? — запита их. — Шетња је здрава...</p> <p>— Шетали смо доста, — одговори Јово |
| S} Нек само није мушко, нек је жена, па је добро.{S} И лијепо се вјенчај и буди чојек и нек ти |
| } На прилику: мачка је једна живина, па је и њој драго живити...{S} Ја, што се каже, волио би ж |
| оја је нада утонула у морске дубине, па је рибе једу, — пресијече га Перо.</p> <p>— Још има! — |
| о некакву ђевојку, измамио јој паре, па је оставио...{S} Суђено ми да страдам, к’о што је и Ису |
| те зубе и, гунђајући, приступи Јоки, па је гурну лактом у прса.{S} Она га укочено погледа, а по |
| оћи, јер се <pb n="40" /> брзо жени, па је мене посл’о...{S} А милостива власт хоће крштеницу о |
| да је ухвати, да је задржи.{S} На попа је био сасвим и заборавио и, кад овај устаде пружајући |
| ли се и брже ћемо се вјенчати.{S} Добра је, златна је, а уза сваку годину носи пет стотина фори |
| ра некакве женске беспослице.{S} Богата је, па треба слушати.{S} Узети жену са миразом значи др |
| зађемо...{S} А Перо је наш јаран; доста је <pb n="157" /> соли и хљеба с нама појео...{S} Њега |
| {S} И владики би много било...{S} Доста је њему и учитељева.</p> <p>Сви се сложише.{S} Узеше ди |
| Но то је бивало све то рјеђе.{S} Доста је било да учитељ покаже прут и он се одмах стишавао и, |
| > <p>— Да се иђе, — рече опоро. — Доста је сједнице!</p> <p>— Куд ћеш, зете?{S} Куда ћеш? — сал |
| један у другога, као да се питају: шта је ово?{S} А и Перо се забленуо, па нити зна: хоће ли и |
| — заграјаше сви притрчавајући му. — Шта је?</p> <p>Перо нити писну, нити зубима шкрипну.{S} Сам |
| ено гледала обојицу...</p> <p>— Ама шта је било? — запита Јефтан, који се никако није могао раз |
| Ја воде никад не сипљем.{S} Ја знам шта је вода и да је друго вода, а друго вино.{S} А моје вин |
| ко ће почети, нити је знао казати рашта је дошао. — Мени треба крштеница! — викну изненада и ис |
| по свој кошуљи.</p> <p>— Ништа... ништа је то, — рече тјешећи га и баци четицу за врата. — Не б |
| — Ово је биједа једна...</p> <p>— Ништа је ово, — одговори механџија хладно и не осврћући се на |
| осијече Благоје и уозбиљи се. — Љубица је кршна, добра и носи ти пет хиљада мираза.</p> <p>Пер |
| и Стака пође, — опет ће Јово. — Удовица је, ама без ње и без њезине пјесме све ће бити мртво... |
| реће од пиринча.</p> <p>— Ама крштеница је красна ствар, брате, — дочека Перо живахније, прибли |
| свирачица и знао би некако... ама наша је ђевојка...</p> <p>— Па говорићу ја, — окреса Обрен г |
| ти мислиш? — запита.</p> <p>— Најљепша је, ако је млада и лијепа! — осијече Јово...</p> <p>— У |
| а обје стране и пунац и пуница. — Какав је то пос’о?{S} Зар тако ваља?</p> <p>— Оставите ме.{S} |
| се никако није могао разабрати. — Какав је то белај?</p> <p>— Одв’о нам Јово Јоку, — одговори о |
| мука наша</hi>.{S} Било је часова, кад је долазио у разред весео и расположен.{S} Тада се шали |
| S} Ја сам стек’о све што имам онда, кад је био наш устанак.{S} И ја и <pb n="102" /> Алекса (ту |
| ам им’о једну краву, па дебела, па, кад је попипаш, мехка к’о памук...{S} И била ми је драга пу |
| ље ми не треба ништа ни да мислимо, кад је дао Бог њу.{S} Ево ја, на прилику, не мислим ништа п |
| ем говорити о њој.</p> <p>— Ех, ех, кад је од власти, то ти је, побратимковићу, друга ствар, — |
| у причао своје доживљаје из времена кад је куга морила; причао је: како је бјежао испред ње и к |
| ја, а Благоје у старога.</p> <p>— Е кад је тако, а ми ћемо прешјутра повести ђевојку за њим, у |
| гао...{S} И шта би сад протествовао кад је ствар готова и кад већ сузе теку?</p> <p>На врх степ |
| лудно.{S} Мећао је буквар под главу кад је хтио спавати, пропуштао је живу ласту кроз рукав и — |
| а циганина...</p> <pb n="145" /> <p>Кад је дошао ред на Перу, обузе га некакав страх.{S} Ко зна |
| е вечери није ишао у механу.</p> <p>Кад је четврти пут -ступио у попову авлију и заискао крштен |
| А што га не би учила? — запита. — Млад је он, па још не зна како се кућа кући...{S} Обоје су м |
| ма и све слушао, провири унутра.{S} Сад је, као за параду, био обучен у старе, широке хаљине Пе |
| и мало се не обзирући на госте, — а ове је године право, да ми вратиш два...</p> <p>— Много је, |
| као да је имао ванредан апетит.{S} Све је чистио испред себе попут тродневнога гладнице.{S} Ни |
| .</p> <p>— Овђе ћемо ми, — рече. — Овђе је згодније.</p> <p>И, ударивши руком по столу, нареди |
| очека Перо и повуче га за појас. — Овђе је лијепо...{S} Нека још!</p> <p>Јефтан се ђаволасто ос |
| љути на Перу, ама Обрен, ако хоће, може је наговорити да пође... .</p> <p>Читав сахат провели с |
| } Једну је угризао испод подвољка, гдје је најбјеља, а другој умало није нос откинуо.{S} И све |
| он је само и пазио на оне дућане, гдје је видио окупљено <pb n="99" /> више људи и ослухивао ј |
| , нити га је увијек очекивао.{S} Раније је затварао магазу и хитао свирачицама.{S} С њима је пи |
| је и неких двадесет прозора, а најпошље је покушао да крави Митра кујунџије откине реп и да њим |
| и.</p> <p>Након дужега вијећања, у коме је Аћим живо протествовао против шибања у школи, било ј |
| је управо имао неки свој језик, у коме је било помијешано чешких, њемачких и неколико српских |
| бави.{S} Мени је драго живити и свакоме је драго живити.{S} На прилику: мачка је једна живина, |
| ем је оцу име Марко јали Петар?{S} Моме је, брате, било име Аћим...</p> <p>— То нијесу моји пос |
| у кући, — дочека Перо брзо. — Без жене је кућа празна.</p> <p>— Па ожени се болан! — узвикну у |
| о, отежући и као размишљајући. — У мене је крупан пос’о...</p> <p>— Што крупњи, бољи је! — упад |
| 4" /> њих и правећи им мјесто. — У мене је вазда овако. — Затим се окрену у страну и слушаше ка |
| ком и куцну се по челу.</p> <p>— У мене је све овдје записано! — викну и узе чашу вина. — Драги |
| ко цвокоћући зубима.</p> <p>— Па у мене је вазда лијепо, — дочека удовица весело устајући испре |
| губио један зуб и — то је све.{S} Кашње је опет могао наставити игру.{S} Могао је и сјутрадан, |
| пупољку...</p> <p>Осим са дјецом, он се је волио тући и борити и са живином.{S} Патили су од ње |
| ена музика као да га је успављивала, те је почео отезати трепавицама и страшно зијевати, испушт |
| елом од цигара и давнашњом прашином, те је соба много сличила каквој запуштеној механи, гдје се |
| {S} Стиже јој...{S} Рашири руке, стиште је на прса, и, склопивши очи од заноса, пољуби је...{S} |
| ао се на све стране, надајући се, да ће је сваки час угледати.{S} Узалуд!{S} Вјетар је пиркао и |
| е наслоњаше на раме му.</p> <p>— А јуче је било лијепо.</p> <p>— Било.</p> <p>— А кад пане киша |
| руци, и добро потпраши.</p> <p>— Љевше је кад се читају новине, него приче, — рече. — Ето ја.. |
| више слаб за тога, — и Бог зна да ли би је икада и одржао, да му изненада, једнога дана, чудан |
| јачим ударом отвори врата...{S} У соби је сједио стари и гледао у тефтер, из кога је Јока нешт |
| рса, и, склопивши очи од заноса, пољуби је...{S} А тада се одвоји од ње, и хтједе јој боље загл |
| бакшиш он задрхта као шибљика и пољуби је у образ.</p> <p>Покупивши новце, плавојка се опет вр |
| n="76" /> је и сједио у прочељу, пружи је Пери.{S} Перо се и опет застиди и окрену главу у стр |
| касаби; омиљенога Благоја писара, који је могао са сваким лијепо живити и, нарочито од сељака, |
| осим досадна шкрипања попова пера, који је, као за инат, хитао, да крштеницу час прије сврши.</ |
| Карантана.</hi> </head> <p>Јефтан, који је још два дана поред лијепе Швабице боловао, вратио се |
| молио још кога, — уплете се Обрен, који је и сам волио здравице држати. — Нека буде барем десет |
| не треба, — мирно одговори Обрен, који је гледао у тефтер и срачунавао нешто. — Што ћа ми она? |
| Богу, —- промрмља уплашени Данило, који је стајао поред постеље. — Фала Богу кад си се пробудио |
| брзо. — Ко то може?</p> <p>Данило, који је за све вријеме говора био прикривен за вратима и све |
| оче бјежати од њега као од човјека који је памет изгубио.{S} И другови га оставише.{S} Уклањали |
| од пушења, чађавим брковима.{S} Српски је <pb n="109" /> разумијевао понешто, али говорити ниј |
| ле цркви на читав сахат раније, него ли је била отворена.</p> <p>— Аћиме, жалосна ти мајка, — г |
| па неће, зар, ни њему горе бити него ли је њима.</p> <p>— Бије ли учитељ пуно? — питао <pb n="1 |
| је крио име и попово и дјевојчино, али је причао све остало и причао је дуго.{S} При свршетку |
| ћи димњаке на сусједским крововима, или је лешкарио у душеку, правећи куглице од хљеба и гађају |
| самих дубових и букових грана и окитили је цвијећем и барјачићима.{S} Под големим кубетом њезин |
| упан пос’о...</p> <p>— Што крупњи, бољи је! — упаде Благоје смијешећи се. — Ама само немој ради |
| а ти знаш? — окоси се Бошко. — Каква ми је то пулитика?</p> <p>Алекса га мрко погледа.</p> <p>— |
| удара. — Гони, и кажи му, лопову, да ми је учинила товар штете...{S} Толико ће ми платити!</p> |
| исправи се. — Крштеница треба, па да ми је извадите...</p> <p>Поп, отресајући земљу са нога и ј |
| </p> <p>— Што мене Бог да казни и да ми је удијели за жену? — јекну жалостивно. — Нијесам ни ја |
| о, добра ми је и весела, исто к’о да ми је Бог у крошњи с неба бацио, да ме обесели за моја доб |
| опипаш, мехка к’о памук...{S} И била ми је драга пуно!{S} Чак сам је урез’о у пршуте, а пршути |
| на?</p> <p>— Она је златна...{S} Она ми је тетка, најближа својта...{S} Драга сам јој, ама не с |
| Моја Стака, Бог јој добро дао, добра ми је и весела, исто к’о да ми је Бог у крошњи с неба баци |
| } Сила је то...</p> <p>— Шта?{S} Шта ми је све то? — викну Бошко и скочи са столице... — Хајде |
| к, па да му знам нарав...{S} И какав ми је то коњ, који се игра и обара људе?...{S} При погодби |
| рштеницу?</p> <p>— Треба...{S} Траже ми је од власти, — понизно одговори Перо и поклони се до з |
| уфате, јер су ми запријетили, да ће ми је довести амо на вјенчање...</p> <p>Јефтану сину лице |
| , док и смрт за врат...</p> <p>— Жао ми је, — рече Јово, уозбиљивши се. — А мени је добро!...{S |
| е да...{S} Чифут к’о Чифут!{S} Добио ми је барем пет гроша на њој...</p> <pb n="52" /> <p>И, ра |
| егова друга љубав.</head> <p>— Тешко ми је и претешко, — тужио се Перо Обрену, након пуна два м |
| лонивши, пошто се мало прибрао. — То ми је мило.</p> <p>Јефтан му пружи руку, те се руковаше.</ |
| вори Обрен.</p> <p>— Ех?</p> <p>— То ми је казала.</p> <p>Обојица као да се замислише и не прог |
| оваљаше се по њојзи.{S} Управо на слами је лежао сам Перо, јер је Јово одмах за старим изишао н |
| ледам све пусто око себе.{S} А у механи је друкчије.</p> <p>Кући је ишао само да се испава.{S} |
| преко рамена окреса: — па вади... мени је сведно.</p> <p>Перо се поглади по брковима и застаде |
| шли и које вама фала на љубави.{S} Мени је драго живити и свакоме је драго живити.{S} На прилик |
| едајући: чекају ли га још дјеца. — Мени је каз’о да је болестан и да не ће никуд излазити.{S} К |
| ..{S} Тако ме сви зову...</p> <p>— Мени је наређено да Перу Карантана водим у полицију, — рече |
| е, — рече Јово, уозбиљивши се. — А мени је добро!...{S} И здравља и пара и свега имам...</p> <p |
| снебивајући се. — Ви како гласате мени је право.{S} Мени не треба ништа него жена.</p> <p>— Ам |
| Тако је, тако! — понови опет. — И мени је драго, кад ти, к’о младић један, то одобраваш...{S} |
| еприкосновености свога мишљења. — Стари је оно алчак!...{S} Он је преварио и прије, те су му, н |
| </p> <p>— Ама није жена кокош, па да ти је купимо, — викну Јефтан жешће, ударајући руком по сто |
| то ћа ми она?</p> <p>— А би ли ти да ти је ја извадим и ја да платим?</p> <p>— Јок, — осијече О |
| подругљиво.{S} А што нијеси каз’о да ти је много, кад си иск’о и кад си ми прич’о, да ће ти ђец |
| иш како ли пазиш?{S} Видиш ли колика ти је паучина по зидовима и колика је прашина по тлима?</p |
| е видиш сад, виђећеш пошље, па доста ти је...{S} И како би било да је никако не видиш?..{S} Ја |
| цну, као да је слутио несрећи. — Шта ти је?</p> <p>— Мислим се колико смо утекли од куће, — одг |
| онака да смо утекли!</p> <p>— Па шта ти је, магарче; какво је то чудо? — дочека Пера веселије, |
| е онај из гомиле.</p> <p>— ...и мати ти је ашиковала! — потврди Алекса.</p> <p>— Чија мати?</p> |
| <p>— А шта ти радиш, зете?{S} Какво ти је, да речемо заниманије? — запита изненада, положивши |
| А ја вас одавно чекам.</p> <p>— Ово ти је зет, — упаде Благоје указујући на Перу. — Он је и за |
| гу кад си се пробудио!</p> <p>— А ко ти је то? — запита Перо зачуђено, угледавши крупна, мрка п |
| јек!</p> <p>Перо зину.</p> <p>— А ко ти је каз’о да сам се вјенчао? — отегну. — Незнаш ти на ка |
| тавио си ме... па од јада...{S} Ако ти је кр...риво ено ти суда па ме тужи...</p> <p>Перо се о |
| ећи се. — Шта ћу им ја?</p> <p>— Ако ти је име Перо Карантан, нијесам се преварио.</p> <p>Перо |
| очима. — Наопако, брате...{S} Овако ти је то, кад се тражи женска глава... -</p> <p>— Па зато |
| један мученички уздах:</p> <p>— Тако ти је то, брате, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Јефт |
| n="123" /> К’о да си мене пит’о тако ти је паметно...</p> <p>— Полахко, полахко, не вичи толико |
| p> <p>— Ех, ех, кад је од власти, то ти је, побратимковићу, друга ствар, — одговори он брзо, пр |
| одговори стара осмјехујући се, — то ти је суђеница...</p> <p>Пери испаде цигар из руке и поче |
| ју к’о што овђе пише? — запита. — То ти је, видиш, једна дипломација...</p> <p>— Нема ту никакв |
| Лијепо!{S} Красно! — узвикну. -— То ти је паметна мисао!{S} Ја ћу говорити с матером, а њу ћу |
| ио!{S} Је ли жену?{S} Е то ваља и то ти је паметно! <pb n="123" /> К’о да си мене пит’о тако ти |
| , а куку ономе ко је на води, ето то ти је мој палиграф...{S} Сухоња је вазда јачи!</p> <p>— А |
| ка у крају и дрвени кревет, — ето то ти је читав намјештај.{S} Па како то држиш како ли пазиш?{ |
| екори га Перо приближујући се. — Зар ти је ту мјесто?</p> <p>— Па куд ћу? — запита Данило набус |
| ја за то лијепо примала?...{S} И зар ти је тако поштење?{S} Пријатеља свога шћео си да превариш |
| ргована и пјесмом бумбуловом, љуљушкати је на своме крилу и куњати јој на голим њедрима, као шт |
| тебе ашикују сви...</p> <p>— ...и мати је ашиковала, — поново се уплете онај из гомиле.</p> <p |
| <pb n="16" /> најбоље расположена, нити је, као женска глава, хтјела да остане без свога накита |
| но умањује.{S} Он није имао радње, нити је налазио за вриједно да се мучи са муштеријама и да и |
| таде.{S} Није знао како ће почети, нити је знао казати рашта је дошао. — Мени треба крштеница! |
| то био никакав необичан случај.{S} Нити је ко у воду скочио, нити се ко објесио; ни земљотреса, |
| > <p>Перо је стајао као утучен.{S} Нити је знао мислити, ни још шта говорити...{S} Све му се чи |
| к какав.{S} Затворио се у собу, па нити је кога пуштао, нити куда излазио, него се од јутра до |
| м, као љутећи се помало, премда он нити је могао нити смио озбиљно се љутити.</p> <p>— Ја нијес |
| брен, приближујући се Милки и гледајући је како точи кахву. — Нијесам ни знао да си... тако одр |
| — Његову? —једва промуца Перо гледајући је зачуђено. — Зар је Милка Обренова?</p> <p>— Његова, |
| љепотице? — нашали се Јефтан, хватајући је за подвољак. — Како?</p> <p>— <foreign xml:lang="de" |
| {S} А у механи је друкчије.</p> <p>Кући је ишао само да се испава.{S} Отишао би, па, не тражећи |
| један глас.</p> <p>Он узе чашу и наточи је.</p> <p>— Онда... онда... — поче оним вишим гласом, |
| ано, забацивши кестењаву косу, која јој је падала по челу, опружи обје руке и, са веселим осмје |
| ни једанпут се промолила није, нити јој је чак и гласа могао чути.{S} Па ни попадија се ни од к |
| и поче их трти о чакшире.</p> <p>— Јак је, брате, Јенглез на води, — прошапта. — Те морнарица, |
| па и у њих завиривао.{S} И у кокошињак је завиривао.{S} А она жила искочила му на челу, а иске |
| канати готово да падну, па ипак... ипак је све љепше било него у осталих кућа.</p> <p>— Ево нас |
| трчао је и завиривао у све собе.{S} Чак је отварао сандуке, па и у њих завиривао.{S} И у кокоши |
| хиљада мираза.{S} Куд ћеш љевше?{S} Чак је и мени лијепо, и ја сам на ћару... .</p> <p>Перо пог |
| и каква је?{S} Нек само није мушко, нек је жена, па је добро.{S} И лијепо се вјенчај и буди чој |
| лоним к’о свецу...</p> <p>— Свецима нек је слава и милост, а теби магарећа глава! — викну Бошко |
| } Ако треба још кога да зовнемо, па нек је више гласова.{S} Ако треба и скупштина читава, ја ка |
| ако муцајући. — Ја сам ја, а бунтовник је бунтовник.</p> <p>Комесар одмахну руком.</p> <p>— Др |
| авлији и гледао по свима прозорима, док је поп ходао по соби и тражио протокол.{S} Нестрпљиво ј |
| им је угледа.{S} Загледа се у њу и, док је стајала, није на другу страну скрећао погледа.</p> < |
| у имат’ рашта отићи попу, — рече. — Док је крштеница, имам му рашта ићи и увијек гледати Марушк |
| преша била?</p> <p>— Гвожђе се кује док је вруће, — рече Благоје поцупкујући. — Нијеси јој ти с |
| површини искачу мале искрице.{S} И док је војника музика, у врху баште, свирала, он се лагано |
| непријатан догађај.</hi> </head> <p>Док је Јефтан још слатко спавао на своме кревету, умотан са |
| <p>Кашње се и увјерио о томе.{S} Учитељ је био омањи, сићушан младић, хром у десну ногу, због ч |
| а завршујући самим собом.</p> <p>Учитељ је, опет, на другој страни, поучавао свијет, како да се |
| те носио на рукама...{S} И ја би да вам је све у реду: и собе и душеци и све.</p> <p>— Фала ти, |
| зачуђено згледаше.</p> <p>— И нека вам је сретан пут, — настави брзо. — Кад хоћете, ја вам нећ |
| га и притиште на прса.</p> <p>— Нек вам је сретно ђечице! — узвикну потресено, као да ће тога ч |
| и очи од свега свијета.</p> <p>— Ко вам је то каз’о?</p> <p>Јефтан, блијед попут крпе, истегну |
| ни ми, — настави Јефтан јаче. — Да нам је Бог послао колеру на врат, ја се не бих љутио...{S} |
| {S} И била ми је драга пуно!{S} Чак сам је урез’о у пршуте, а пршути лијепи к’о душа...</p> <p> |
| Додуше ја је још добро не знам, нијесам је виђео <pb n="45" /> откако је из школе изашла, ама ј |
| а? — запита. — Да не траже каква, чијем је оцу име Марко јали Петар?{S} Моме је, брате, било им |
| у вас лијепо! — викну још с врата, чим је опазио како се презагријана пећ заруменила и како се |
| у данас да просим, — шапну удовици, чим је <hi>уграбио прилику</hi>. — Дош’о сам да ми ти пресу |
| у.{S} Једини Јово што исколачи очи, чим је угледа.{S} Загледа се у њу и, док је стајала, није н |
| ао као врло живахан и отресит...{S} Чим је почео владати собом, почео је лупати и тући матер, а |
| /p> <p>Перо више ништа чуо није.{S} Чим је сазнао да ће Мара ићи за писара, — за онога танког, |
| је била нешто лакше одјевена, а лијевом је држи за подвољак.{S} Пред њима, на столици, руменила |
| рез вина«...</p> <p>Домаћица, под којом је непрестано столица пуцкала, не могаше сачекати док с |
| ије шалити, па лагано извуче руку којом је обмотавао стас лијепе Швабице и, направивши мученичк |
| м, а њу ћу само гледати...{S} С матером је лакше говорити!...</p> <p>Кад изненадно, као у преши |
| име хајде, — одговори Јефтан. — Паметан је он, а и ти си сад паметан.{S} Ја сам ти показао како |
| осподине, — тужно проговори. — Болестан је пуно, а ми смо странци, и нико га други не може изли |
| адоше и нестрпељиви чекајући.{S} Јефтан је четири пута излазио на тесту, прислањао ухо земљи и |
| у хотелу, код Јефтана?</p> <p>— Јефтан је болестан, — одговори Данило мирније, — па не могу с |
| окрпљене чакшире, а испод њих прислоњен је био прост, дрвени сандук, из кога је вирило неколико |
| ни му нијесу ни чекали понуде.{S} Обрен је точио и без њега, јер није могао гледати празне чаше |
| љеним ушима, мирно је спавао.{S} Обучен је био у танке, прљаве гаће и још прљавију кошуљу, коју |
| што му је и мати од јада пресвисла, он је остајао.{S} И сав свијет прорицао је и њему, као и Ј |
| најлакше може наћи у каквој механи, он је само и пазио на оне дућане, гдје је видио окупљено < |
| мишљења. — Стари је оно алчак!...{S} Он је преварио и прије, те су му, на правди вишњега Бога, |
| рико Васо, рођени ми брат очев...{S} Он је богат, свега има, а овђе живи...{S} Ако хоћете, у ње |
| душеком, кога је отео од Данила.{S} Он је, чисто и јасно, доказао Пери, да »као старији јаран |
| понешто, али говорити није знао.{S} Он је управо имао неки свој језик, у коме је било помијеша |
| не буде криво, њега да замолимо.{S} Он је учио, па зна да везе...</p> <p>— Ја би замолио још к |
| евић био је још бољи, — опет поче. — Он је кршнији јунак.</p> <p>— Ко зна!</p> <p>— Јес’...{S} |
| — упаде Благоје указујући на Перу. — Он је и закаснио док се уредио, јер се у пунца не долази н |
| чуло. — Ама <hi>он</hi>...</p> <p>— Он је зао?</p> <p>Она уздахну, а не одговори ништа.</p> <p |
| ла распознати некаква кола.</p> <p>— Он је! — узвикнуше.</p> <p>— Није!</p> <p>— Јес’, — дочека |
| — настави Јефтан некако заносно, — и он је, браћо, пред свима нама проси...</p> <p>Сви ахнуше и |
| ола му је била изашла на врх главе и он је мрзио и њу и учитеља и све ђаке.{S} С тога му се и д |
| о бјежећи од њих. — Пос’о је пос’о и он је најпречи!</p> <p>— Таки ли си ми пријатељ? — љутито |
| и то је непоштена ствар...</p> <p>— Коњ је плах, — упаде Јован, — па му драго да поскочи, драго |
| S} И Шарин му је био добар!...{S} Мог’о је пити вина, па још из леђена од дванајес’ ока.{S} Не |
| тан и да не ће никуд излазити.{S} Каз’о је и да му нико не улази.</p> <p>— Ни ја? — отегну Перо |
| — осијече Перо бјежећи од њих. — Пос’о је пос’о и он је најпречи!</p> <p>— Таки ли си ми прија |
| јаком. — Није му био пут џаба.{S} Наш’о је што је тражио!</p> <p>— Баш? — запита Јово не вјеруј |
| преко ноћи, није ишао у механу и спавао је слађе него обично.</p> <p>— Ево ме опет, — сјутрадан |
| два је некако заспао.</p> <p>И снијевао је један чудан сан.</p> <p>Као ноћ је, мјесечином обасј |
| ено <pb n="99" /> више људи и ослухивао је: одакле ће чути највишу грају, свађу, или пјевање.{S |
| утио се на себе и на свакога.{S} Псовао је механџије, псовао свирачице и сва вина на свијету, б |
| ријечима, што их је проговорио, опсовао је, по нашем начину васпитавања, ружно оца.{S} Због тих |
| је опет могао наставити игру.{S} Могао је и сјутрадан, на Велики Четвртак, испети се на комшиј |
| тврту страницу.{S} До те странице могао је читати и сва слова ишла су му некако у главу.{S} Али |
| и и чак му стајали на ногу...{S} Гледао је и чудио се свему, мучећи се, да сам себи одгонене: н |
| , час руменили, и мрким погледом гледао је све око себе.{S} Дошло му бијаше да устане, да узме |
| ле о њему као о суху дрвету, и изгледао је смјешнији него прије.</p> <p>— Ја ћу, — викну он кол |
| стртим, старим, подераним кесама, лежао је некакав човјек.{S} Стар, сијед, са намрежганим, пјег |
| , носом и са испупченим трбухом, стајао је смијешећи се и обје руке ширио према гостима.</p> <p |
| а и оца и остаде: сам у радњи.{S} Текао је новац непрестано, згрћао га, да је чак изашао на гла |
| ти га.</p> <p>— Изим овога, — настављао је комесар немилостиво, — ви сте, дапаче, и друге сумњи |
| <pb n="27" /> се врати из механе; знао је, да се ту више нико неће на њега ни осмјехнути, нити |
| ечено дрво у гори, што се каже.{S} Знао је, да више никога код куће затећи неће кад <pb n="27" |
| а унијела у собу, <pb n="37" /> и пипао је прстима по столу, као да би и сада хтио узети филџан |
| S} Јак, несносан, загушљив мирис ударао је из испуцале земље и спржене траве и готово их давио; |
| ећи се као да не види Перу.{S} Пребирао је некакве хартије и мрмљао нешто.</p> <p>— Хм, — рече |
| p>Пред собом полицијског комесара морао је чекати више од пола сата...{S} Ту су се, у широком х |
| .</p> <p>— Ама ко ће ме, брате? — питао је Перо некако постиђено, окрећући главу у страну да не |
| ти пророк Јеремије па да знаш? — питао је Аћим, као љутећи се помало, премда он нити је могао |
| > <p>Други дан, у само свануће, похитао је попу.{S} Обукао се као и јуче, угладио се, само што |
| > <p>— Је ли те стрина виђела? — шаптао је Јово полугласно.</p> <p>— Није...{S} Ње се и не боји |
| трепавицама, што вјечито трепећу, стао је украј стола, држећи у руци овећу чашу препуну вина, |
| са осталом дјечурлијом на улици, постао је за кратко вријеме врло славан.{S} Прославио се витеш |
| старац.</p> <p>Кроз годину -дана постао је миран ђак.{S} Да је био добар, то се баш не може рећ |
| сједио је Перо мрачан и суморан; ћутао је и само испијао чашу за чашом.{S} Дошло му да пије, м |
| од главу кад је хтио спавати, пропуштао је живу ласту кроз рукав и — свеједно.{S} Чим би почео |
| ли га за уши и све — узалудно.{S} Мећао је буквар под главу кад је хтио спавати, пропуштао је ж |
| он је остајао.{S} И сав свијет прорицао је и њему, као и Јефтану, да ће хрђаво проћи.{S} Једино |
| е из времена кад је куга морила; причао је: како је бјежао испред ње и како се, најпошље, спаса |
| чино, али је причао све остало и причао је дуго.{S} При свршетку осјетио је, као да му је мало |
| иже читава узбуна.{S} Стрико Васо трчао је и завиривао у све собе.{S} Чак је отварао сандуке, п |
| ћи Перу за <pb n="168" /> собом. — Ишао је по толиким мјестима, гледао толике ђевојке и... знат |
| само Перо могао учинити.</p> <p>— Ишао је зато, да види: има ли икаква ђевојка љепша, од наше |
| те ручали, — рече. — То ваља!{S} Здраво је у селу ручат’...</p> <p>И опет се окрену сељацима и |
| ђу свима Данило је био најкрупњи и живо је нешто доказивао, млатарајући рукама и окрећући се ча |
| ти о својим »јадима«.{S} Додуше пажљиво је крио име и попово и дјевојчино, али је причао све ос |
| о соби и тражио протокол.{S} Нестрпљиво је шетао и освртао се на све стране, надајући се, да ће |
| !</p> <p>— Па шта ти је, магарче; какво је то чудо? — дочека Пера веселије, готово смијући се. |
| ате, јер ће крв пасти, — промуца. — Ово је биједа једна...</p> <p>— Ништа је ово, — одговори ме |
| бранећи се од силних муха.</p> <p>— Ово је село мртво, — рече Перо, отирући зној са чела. — Ниђ |
| е, око ушију, и за хаљине.</p> <p>— Ово је пасје путовање! — прогунђа Јефтан и некако крвнички |
| {S} Рек’о би: од Бога је!...{S} Ама ово је све са твоје махните памети.{S} Да се пржимо на сунц |
| p>— Ама кажи ти мени...</p> <p>— Готово је, велим ти...{S} Хајде да пијемо!</p> <p>И силом угур |
| чке, свилене гриве.</p> <p>— Ето готово је, готово, — довикну Јефтану. — Јашите, па да се иђе.. |
| тим више, што није морао сам ићи, него је, обично, водио уза се још кога, понајвише каква нова |
| нешто каже, и ако га није слушао, него је нестрпљиво разгледао све око себе, надајући се, да ћ |
| аво, да ми вратиш два...</p> <p>— Много је, — прошапта један сељак, ситним, сниженим гласом. — |
| прво.</p> <p>— А друго?</p> <p>— Друго је, да је паметна и кућаница.</p> <p>Јефтан се мало нам |
| ..{S} Чим је почео владати собом, почео је лупати и тући матер, а првим ријечима, што их је про |
| .</p> <p>Изненада дотрча Данило.{S} Био је узрујан, узбуђен, усплахирен, па још издаљега избуљи |
| клетву никако није могао одржати, — био је и сувише слаб за тога, — и Бог зна да ли би је икада |
| Због нашљества се управо и прочуо и био је, од свих касабалија, једногласно проглашен особитим |
| е казати.</p> <p>— А Марко Краљевић био је још бољи, — опет поче. — Он је кршнији јунак.</p> <p |
| а двјема мачкама пребио ногу.{S} Разбио је и неких двадесет прозора, а најпошље је покушао да к |
| рече се друштва.{S} Неколико дана живио је осамљен у кући као пустињак какав.{S} Затворио се у |
| ену и ријетком, јарчијом брадом, сједио је и писао нешто, правећи се као да не види Перу.{S} Пр |
| ји.</hi> </head> <p>У гостионици сједио је Перо мрачан и суморан; ћутао је и само испијао чашу |
| овање му је постајало све теже и увидио је, да тако више не може издржати.</p> <p>На саму Нову |
| на Дама</hi></title> и т. д.{S} Излазио је само у <pb n="60" /> магазу младога Јове Перотића, к |
| вом?{S} И, на своје велико чудо, опазио је да су сви мирни и да се не препадају од његове куће. |
| ли четири шибања умирише Перу.{S} Волио је, додуше, да проведе још какву шалу: да млатне буквар |
| јера Данила и леже у постељу.{S} Мислио је да ће, ако мало заспе, макар и на који сахат заборав |
| Мари.{S} И на сокаку и у механи мислио је само о њој.{S} На свирачице није хтио погледати, нит |
| па ће вам бит’ ружно...</p> <p>— Понио је Перо свој душек, — дочека Јово, — а нама осталим бић |
| д су га оно бухе опколиле...{S} Склопио је очи, али сан никако да се спусти, јер је још једнако |
| е.{S} Ни мрвица није остављао.{S} Купио је све и гутао хитно, не гледајући ни на <pb n="119" /> |
| ле својим уједима.{S} У љутини ошамарио је Данила, а опсовао и Јову.</p> <p>— Нећу ти ја овђе в |
| пуну механу него пусту кућу, — говорио је свакоме, који би га прекорио због неуредна живота. — |
| p>Враћајући се, срете Јефтана.{S} Носио је под пазухом и у рукама неколика сандучића и завежљај |
| причао је дуго.{S} При свршетку осјетио је, као да му је мало одлануло на души и као да се разв |
| астаде и опет погледа по свима.{S} Хтио је, да им на лицу прочита: јесу ли сви сагласни са Јово |
| мо остале.</p> <p>Четири разреда свршио је са довољним успјехом управо за осам година.</p> <p>— |
| ат’, ни разбират’, ни размишљат’ се: ко је и каква је?{S} Нек само није мушко, нек је жена, па |
| ...{S} Ништа љевше од спавања!...{S} Ко је паметан, тај ти се не миче од своје куће, нит’ се па |
| рима?{S} И какву дјевојку рабите?{S} Ко је вама дозволио, да непристојними намјерами вријеђате |
| домаћицу, гледајући у придошлицу. — Ко је ово?</p> <p>— То је, — одговори стара осмјехујући се |
| ати око себе на све стране.</p> <p>— Ко је? — помисли у себи.</p> <p>Привири боље.{S} И опази, |
| лађе?{S} Какве лађе?{S} Благо ономе ко је на суху, а куку ономе ко је на води, ето то ти је мо |
| го ономе ко је на суху, а куку ономе ко је на води, ето то ти је мој палиграф...{S} Сухоња је в |
| иш? — запита.</p> <p>— Најљепша је, ако је млада и лијепа! — осијече Јово...</p> <p>— Ух, ух, б |
| се с њоме разговори и проговори.{S} Ако је ти не разговориш, ко ће други?..{S} А ти немој бити |
| , остави све мени, па да уредим.{S} Ако је не видиш сад, виђећеш пошље, па доста ти је...{S} И |
| ити, — упаде Перо сасвим озбиљно. — Ако је лијепа, одмах ће бити моја!{S} Ја само лијепу тражим |
| око кирије.{S} Пребацивала му је, како је пуних шест мјесеци вара и неће ништа да плати.{S} Из |
| ву и уздахну.{S} Сад се тек сјети, како је лијепо било сједити <pb n="92" /> поред Томе и возит |
| е бар неколико пута није похвалио, како је вечерао у својој кући, а пио вино у — Паризу.</p> <p |
| филџан прихватити, и није осјетио, како је, прихваћајући, окренуо га на криво, те половицу кахв |
| ође са Обреном тамо.</p> <p>— Охо, како је у вас лијепо! — викну још с врата, чим је опазио как |
| мало и намигну му.</p> <p>— Видиш, како је кад човјек хоће да се жени, — рече брзо, не допуштај |
| ена кад је куга морила; причао је: како је бјежао испред ње и како се, најпошље, спасао.</p> <p |
| рина стола.</p> <pb n="25" /> <p>— Како је, љепотице? — нашали се Јефтан, хватајући је за подво |
| <p>— Јунак богме!...{S} Шта мислиш како је то: распарати цара?...{S} Није, да речемо, ни пашу н |
| , нијесам је виђео <pb n="45" /> откако је из школе изашла, ама је свијет пуно фали.</p> <p>Пер |
| о њезино и, гледајући преда се, једнако је смишљао: шта ће проговорити...{S} И ништа да му пане |
| ућу не кући.</p> <p>— Оно, додуше, тако је, — одобри Перо, — ама ја к’о велим: слађа је телетин |
| о није.{S} Као у црквеном звонику, тако је у његовој глави звонило, звиждало, пиштало...{S} Обр |
| ргодећи се. — Нема ни кошуље...{S} Тако је то, браћо, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Јефт |
| збио!...{S} Омрзно’о ми и он...{S} Тако је то, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Од тога дан |
| е ми у њој празно, све наопако.{S} Тако је то, брате, кад нема женске главе у кући.</p> <p>— А |
| е једва могао одржати на ногама. — Тако је, тако! — понови опет. — И мени је драго, кад ти, к’о |
| — опет одобри Перо врпољећи се. — Тако је то...</p> <p>Поп га обгрли објема рукама и силом га |
| е, — прошапта, да се једва чуло. — Тако је то, кад у кући нема женске главе.</p> <p>— Па и не т |
| за здравље Богу молимо...</p> <p>— Тако је, — потврди Перо, тек да нешто каже, и ако га није сл |
| его да нас жене рађају...</p> <p>— Тако је, — потврдише сви.</p> <p>Јефтан, охрабрен, поглади с |
| убицама као да љуби кога.</p> <p>— Тако је, — потврди, правећи се озбиљан. — Шта би било са жен |
| чају, — предложи Благоје.</p> <p>— Тако је.{S} Нек се тамо вјенчају! — прихвати стари живо. — Н |
| и нек ти буде све у реду.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— И, ако хоћеш, нека и ова чаша иђе у твоје |
| ништа па шта ми фали, а?</p> <p>— Тако је, — опет одобри Перо врпољећи се. — Тако је то...</p> |
| . — Така је моја зла судбина.{S} И тако је то кад се тражи женска глава.</p> <p>Међутим и Јован |
| о је паметан и он ми све виче: <hi>тако је!</hi></p> <p>Мара не одговори ништа, нити подиже очи |
| прије не казасте? — окоси се Перо, мрко је гледајући. — Ја нисам крив..{S} Зар ја нисам каз’о д |
| и новога, па како ко бегенише.{S} Мрко је и лијепо, па да умреш кад попијеш чашу...</p> <p>— К |
| Јес’, — упаде Перо уздахнувши. — Тешко је то, кад нема женске главе у кући...{S} Нема ко да ми |
| јима врућина није сметала, и облијетало је силесија ситних мушица.{S} На средини се издизао шир |
| ротествовао против шибања у школи, било је ријешено, да се Перо натовари на врат учитељу.</p> < |
| <hi>Топал-паша мука наша</hi>.{S} Било је часова, кад је долазио у разред весео и расположен.{ |
| епире и разговара.{S} Међу свима Данило је био најкрупњи и живо је нешто доказивао, млатарајући |
| рече му благо, готово тепајући. — Дошло је вријеме, да се враћамо оклен смо и дошли...{S} Кући |
| ши, одмахну руком, као да вели: „прошло је то“. — Њему се више не вјерује!</p> <p>— Превариће о |
| ахве пролио по новим чакширама.{S} Само је бленуо у њу, бленуо некако тупо, као без памети, и ј |
| а бркове.{S} Није хтио ни пити.{S} Само је уздисао, дизао главу и њушкао по ваздуху, као да још |
| S} Јефтан није имао никога свога и само је имао лијепо нашљество.{S} Због нашљества се управо и |
| аком ћеш га баш и јести!..{S} Одма ћемо је испросити, па нека у касабу уљезе к’о твоја невјеста |
| де из куће.</p> <p>Тога дана непрестано је мислио о Мари.{S} И на сокаку и у механи мислио је с |
| сав свијет <pb n="41" /> крив, мргодно је гледао свакога и ничијега поздрава није хтио прихват |
| ! — викну, заустављајући их. — Погођено је!...{S} Сад ћу ја уредити и извести коње!</p> <p>— Да |
| ило?...</p> <p>— Свршено је!{S} Свршено је! — након непуна сахата заграја Благоје, утрчавши у с |
| ...{S} Шта би било?...</p> <p>— Свршено је!{S} Свршено је! — након непуна сахата заграја Благој |
| аза. — Честитам ти, мој Перо, а свршено је да не може љепше.</p> <p>Пери се посјекоше ноге и у |
| Јефтану, да ће хрђаво проћи.{S} Једино је још Аћим ловио пријатеље и хвалио им се:</p> <p>— Оп |
| поздрављали, а истјерани отац задовољно је трљао руке и трчао од пријатеља до пријатеља да га х |
| же почивке.</p> <p>— Наша.</p> <p>— Оно је Милош Обилић?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Јунак богме!.. |
| љу Косову.</p> <pb n="49" /> <p>— А оно је ваша слика? — запита удовицу, након дуже почивке.</p |
| вима и великим, оклепљеним ушима, мирно је спавао.{S} Обучен је био у танке, прљаве гаће и још |
| је се окрену Пери.</p> <p>— Ето, лијепо је, — рече, — кад чојек има познанства у туђем свијету, |
| > <p>Стари обори главу.</p> <p>— Лијепо је то...{S} Драг си ти мени Јово, — рече хладно, као и |
| се живи.{S} Сви живимо!</p> <p>— Добро је, кад се и живит’ може, — дочека Благоје звиждучући. |
| кад, — одговараху му.</p> <p>— Е добро је кад не бије вазда.</p> <p>Кашње се и увјерио о томе. |
| .</p> <p>Отада су учестали ићи.{S} Перо је <pb n="53" /> Обрену унапријед плаћао сапутнину и зв |
| > <p>И пружи му руку у опроштај, а Перо је чврсто стиште, стегну и — излети из собе.</p> <p>Пре |
| камо и да пред њих изађемо...{S} А Перо је наш јаран; доста је <pb n="157" /> соли и хљеба с на |
| аптавати и разговарати...</p> <p>А Перо је био у великој незгоди.{S} Он сјео близу удовице, сје |
| нареди још вина...</p> <p>Иза тога Перо је трчао у механу <pb n="26" /> сваку вече.{S} Није се |
| их и у јаму водио...{S} А, ето, и Перо је паметан и он ми све виче: <hi>тако је!</hi></p> <p>М |
| же се пије, брже се живи...</p> <p>Перо је стајао као утучен.{S} Нити је знао мислити, ни још ш |
| причекај, па ћеш добити...</p> <p>Перо је стајао у авлији и гледао по свима прозорима, док је |
| одврати Јово весело. — Што је рјеђе, то је слађе!</p> <p>Стрина се уклони и све их пропусти у с |
| да се љуби с киме.</p> <p>— Ох, ох, то је слатко! —- дочека намигујући. — То ваља!</p> <p>— До |
| а стране! — викну Јово изненадно. —- То је најбоље!</p> <p>— Предлажемо и ми! — повикаше сви.</ |
| lang="de">Hotel Paris</foreign>".{S} То је била и једина знаменитост читаве касабе и није било |
| пријед чујемо шта ћеш говорити...{S} То је... знаш... да не би било каквих неприлика.</p> <p>Уч |
| гдје хоћеш, ја ћу све свршити...{S} То је мој пос’о...{S} Ја само дочекујем странце и чиним им |
| случајности прије сто годинах...{S} То је, наиме, потребно...{S} Видите, како ово доликује <pb |
| а попов нос, па да је разбијаш...{S} То је једна мртва ствар...</p> <p>Перо застаде.</p> <p>— Е |
| с миразом, па нек се и он ожени.{S} То је прво.</p> <p>— А друго?</p> <p>— Друго је, да је пам |
| n="124" /> <p>— Анђа, ако хоћеш.{S} То је лијепо име, — одговори Благоје.</p> <p>Перо отпрсну |
| — опет ће Перо, још одушевљеније. — То је баш к’о што треба...</p> <p>И, брзо се окренувши, ка |
| >— Погледајте га! — прошапта Јово. — То је он!</p> <p>Сви му приступише и онако спаваћива опкол |
| а ствар, — опет ће Благоје весело. — То је све готово!...{S} Хајде да пијемо!..</p> <p>— Ама ка |
| о преко главе, изгубио један зуб и — то је све.{S} Кашње је опет могао наставити игру.{S} Могао |
| обрадован и раздраган узвикну Перо.— То је љуцки и, што се рекне, човјечански!{S} Да имају мозг |
| ли некакве крсне листове...</p> <p>— То је давно било, — упаде Перо брзо, два пута се поклонивш |
| Кажу, да је ноћас отиш’о...</p> <p>— То је он одвео Јову, душе ми! — кликну Јефтан, ударајући с |
| . — Има ту неколико конака.</p> <p>— То је необично, — уздахну стара, отирући се јаглуком око у |
| у придошлицу. — Ко је ово?</p> <p>— То је, — одговори стара осмјехујући се, — то ти је суђениц |
| иња смо!...{S} Сам сух хљеб!...{S} А то је тврдо за ваш желудац...</p> <p>— Сведно...{S} За нас |
| е трпе, мој Перо, поштена чојека, па то је...</p> <p>— А шта си потље радио? — дочека заинтерес |
| на ћепенку и сунчала се.</p> <p>— Па то је лахко, — рече као узгред и не гледајући га. — Ено ти |
| и кажи: знаш ли ђевојку?</p> <p>— Па то је, брате, готова и свршена ствар, — опет ће Благоје ве |
| огодби нијесмо казали да нас обара и то је непоштена ствар...</p> <p>— Коњ је плах, — упаде Јов |
| ку коњских <pb n="19" /> муха.{S} Но то је бивало све то рјеђе.{S} Доста је било да учитељ пока |
| јехнути, нити ће се намргодити.{S} Зато је и долазио кући доцније него прије.</p> <p>— Волим пу |
| ражи женска глава... -</p> <p>— Па зато је лако, — кликну Јово, ударајући Перу по рамену. — Овђ |
| пак му је нос највише страдао и вјечито је сличио руменом, расцвјетавајућем пупољку...</p> <p>О |
| вне новости и ићи у механе.{S} Нарочито је волио ово пошљедње, тим више, што није морао сам ићи |
| > Алекса (ту показа руком на онога, што је сједио на новинама).{S} Ми се нијесмо могли бити, је |
| адују, — избаци, потпуно задовољна, што је могла ово <hi>скнадити</hi> као у пјесми.</p> <p>— Н |
| тац и мати.{S} Ипак се тјешио тиме, што је знао да има још дјеце у школи, па неће, зар, ни њему |
| украсио.{S} Разлика је само у томе, што је он имао неколико чворуга и што му је лице било ишара |
| смишљен <pb n="23" /> и умјестан и, што је главно, искрен и пријатељски.</p> <p>— А хоћемо ли д |
| с бока на бок.{S} И поче се кајати, што је икако полазио на пут и што је будаласто одлучио да с |
| едаше оштрије, испитујући.{S} Онај, што је читао новине спусти их, остави на столицу и сједе на |
| 38" /> ће стари и очепи жену ногом, што је важило као опомена, да му се не мијеша у разговор. — |
| p>Пред великом Будровчевом механом, што је непуна два сахата удаљена од касабе, подигли су приј |
| то разоружа, те одмах занијеми.{S} Што је хтио рећи и протестовати против ове чудне просидбе, |
| срце и чврсто одлучи да запроси.{S} Што је више ишао њима, самовање му је постајало све теже и |
| во ме сад, — одврати Јово весело. — Што је рјеђе, то је слађе!</p> <p>Стрина се уклони и све их |
| абили...</p> <p>Перо се сјети свега што је синоћ Благоју рекао, па задрхта.</p> <p>— А видите, |
| — Није му био пут џаба.{S} Наш’о је што је тражио!</p> <p>— Баш? — запита Јово не вјерујући. — |
| /p> <pb n="52" /> <p>И, радујући се што је постао тако разговоран, задовољно се поглади по брко |
| а, па нежењен!..{S} Срамота!..{S} И што је Бог ствар’о жене на свијет, кад се људи не би женили |
| поче их савијати и уређивати.{S} И што је више савијао, све му на срцу лакше.{S} Као оловом да |
| јати, што је икако полазио на пут и што је будаласто одлучио да се жени...{S} Зар баш да се жен |
| вање.</p> <p>— Ето га! — викну онај што је опалио, пунећи пушку поново.— Ето га!</p> <p>— Ето г |
| им патенијама...</p> <p>Бошко (онај што је куцкао чашом о сто) отвори бурмутицу, коју је непрес |
| ради добре вечере, а Перо задовољан што је у туђему мјесту нашао овакога пријатеља.</p> </div> |
| вио...{S} Суђено ми да страдам, к’о што је и Исус страд’о...</p> <p>И још јаче обгрли Перу и пр |
| и куњати јој на голим њедрима, као што је замишљао.{S} Од велике бриге поче му се и коса шарат |
| испусти некакав уздах и, прије него што је Перо могао што изговорити, загрли га и притиште на п |
| ни од куда појављивала није, макар што је Перо, Бог зна зашто, и то пожелио.{S} Никога није би |
| а вечера наопако скупа, — додаде, пошто је почео бројати новце.</p> <p>Кад су изашли на чаршију |
| /> пође, — опет предложи Јефтан, пошто је момче отишло. — Правога друштва ни правога теферича |
| управо, није ни падало на памет, пошто је на свијет изишао гладан, те одмах почео млацкати губ |
| — сјутрадан весело подвикну попу, пошто је уљегао у авлију и са слушкињом се најпријатељскије п |
| м у вароши М.....</hi> </head> <p>Пошто је стегнуо јуначко срце своје и сам се кренуо на пут, с |
| и чојек Краљевићу Марко...</p> <p>Пошто је још мало посједио, диже се и пође.{S} Обрен пође за |
| лих, загрнутих рукава од кошуље.{S} Поп је, без мантије и камилавке, босоног газио по мокрој за |
| рама сунцу, силно ударала у очи.{S} Поп је био крупна људина, мрка, сунцем опаљена лица са дуго |
| омуца Перо гледајући је зачуђено. — Зар је Милка Обренова?</p> <p>— Његова, његова сам ја! — уп |
| анила за мокру, разбарушену косу. — Зар је Томо сам на свијету?</p> <p>— А ђе су друга кола? — |
| ваки час угледати.{S} Узалуд!{S} Вјетар је пиркао и играо се танким завјесама на прозорима, али |
| е га хвалио из врло проста разлога, јер је кроз кратко вријеме умро. »Отишао у походе покојници |
| лавио се витешким својим подвизима, јер је волио черупати се макар с киме.{S} Ријетко које комш |
| е очи, али сан никако да се спусти, јер је још једнако гледао слику <hi>њезину</hi>, са дугим в |
| Управо на слами је лежао сам Перо, јер је Јово одмах за старим изишао некуда, а Јефтан се кори |
| {S} Благоје доведе блесастога Перу (јер је сад заиста, опазивши овако друштво, блесасто изгледа |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Доктор је становао готово на крају касабе.{S} Био то човјек ст |
| почешће се служили њиме.</p> <p>Доктор је баш устицао шешир на главу и спремао се да пође неку |
| друго. — И немојте се стидити, кад вас је Бог намијенио једно другоме.</p> <p>— А бачве нијесу |
| желудац...</p> <p>— Сведно...{S} За нас је добро.</p> <p>Стари застаде и опет погледа по свима. |
| /p> <p>— Ето нас други пут!{S} За данас је доста!...</p> <p>И брзим корацима, као да га когод г |
| ледам у тефтере, — промуца она. — Богат је к’о нико његов, а ја сироче, па може са мном што хоћ |
| ељаве очи дошле му још мање...{S} Игњат је рикао по авлији и био се у прса...{S} Једина <pb n=" |
| милују, и примаче јој се ближе.{S} Опет је пољуби.</p> <p>— Хајде, Перо, да иђемо, — поче Јефта |
| пријатеље и хвалио им се:</p> <p>— Опет је он кршан!...{S} Он ће и опет бити мимо остале.</p> < |
| власт иште, то треба давати...{S} Власт је од Бога дата и њојзи, побратимковићу, треба да смо с |
| евао је један чудан сан.</p> <p>Као ноћ је, мјесечином обасјана.{S} Пред њим као пукло широко ј |
| аљена лица са дугом, црном брадом, коју је морао подвезати махрамом, и снажним, необично жилави |
| прљаве гаће и још прљавију кошуљу, коју је раздрљио на прсима, пустивши да се мушице окупљају п |
| као чашом о сто) отвори бурмутицу, коју је непрестано држао у лијевој руци, и добро потпраши.</ |
| е му на срцу лакше.{S} Као оловом да му је било оковано, па се сад почело топити...{S} Дође му, |
| .{S} При свршетку осјетио је, као да му је мало одлануло на души и као да се разведри мало.{S} |
| лостан вратио се Перо кући и, као да му је био сав свијет <pb n="41" /> крив, мргодно је гледао |
| тим ђаком око кирије.{S} Пребацивала му је, како је пуних шест мјесеци вара и неће ништа да пла |
| ше, да не ће више бити ђак.{S} Школа му је била изашла на врх главе и он је мрзио и њу и учитељ |
| .{S} Што је више ишао њима, самовање му је постајало све теже и увидио је, да тако више не може |
| ма и да им се »криво куне“.{S} Лакше му је било <pb n="22" /> сједити по туђим дућанима, пребир |
| , поп му не би дао крштенице и не би му је дао све дотле, док се најприје подробно не би код вл |
| е говорећи, извади јеловницу и пружи му је.</p> <p>— Хм, хм, — мрмљаше Благоје, погледом прелиј |
| > магазу младога Јове Перотића, који му је давао књиге.</p> <p>Као <hi>уредан</hi> човјек најпо |
| ам са младом и...</p> <p>— А која ли му је млада? — упаде Обрен.</p> <p>— Нас се не тиче која ј |
| ло ишарано као ускршње јаје.{S} Ипак му је нос највише страдао и вјечито је сличио руменом, рас |
| треба, искриви и удеси?{S} И учитељ му је тукао главом о таблу да боље запамти и другови су му |
| и дуже задржати, а, осим њега, Обрен му је изгледао као најдостојнији повјерења.</p> <p>— А тре |
| Ко зна!</p> <p>— Јес’...{S} И Шарин му је био добар!...{S} Мог’о је пити вина, па још из леђен |
| арова глава поигравати.{S} Изгледало му је, да ће се читава кућа срушити и притиснути га.</p> < |
| то је он имао неколико чворуга и што му је лице било ишарано као ускршње јаје.{S} Ипак му је но |
| реће с пиринчом) и једини Јефтан што му је остао вјеран и још се једнако бринуо за њега.</p> <p |
| с њима остајао до зоре.{S} Макар што му је и мати од јада пресвисла, он је остајао.{S} И сав св |
| о и сматрао га за пријатеља, а данас му је требао један човјек, коме ће све своје <hi>јаде</hi> |
| барем прије четрдесет година.{S} Оцу му је било име Аћим, или како се на корицама читуље потпис |
| оре, чаше и уједати свирачице.{S} Једну је угризао испод подвољка, гдје је најбјеља, а другој у |
| а куда.{S} Стари стаде преда њу и куцну је прстом по челу.</p> <pb n="81" /> <p>— Није твоје мј |
| ио бит’ без жене да не треба...{S} И њу је Бог створио, па ако ни за шта друго, нека барем чува |
| lestone unit="subSection" /> <p>У јутру је био љутит, намргођен.{S} Нажуљио леђа, огребао се по |
| ући се између солдачких редова, који су је задиркивали.</p> <p>Дође и до Перина стола.</p> <pb |
| рх степеница дочека их веће чудо.{S} Ту је стајала домаћица, ознојена, задихана, раздрљена, са |
| , леже и поче мислити о Јоки.</p> <p>Ту је и заспао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У ј |
| — упаде Перо каскајући за њим. — Ја ћу је извадити, а ја ћу и платити.</p> <p>Јефтан, не осврћ |
| , па Бог даде те ме проћераше и не узех је.{S} Бојим се само да ме не уфате, јер су ми запријет |
| и жени, улазећи за њима. — Видиш, да их је пуно!</p> <p>— А кахву? — прошапта она.</p> <p>— Мож |
| ним греботинама по лицу, а украшавао их је увијек он, не љутећи се, наравно, ако би и њега кого |
| лампе.{S} При дну степеница дочекао их је домаћин.{S} Гојазан, дебео човјек, са округлим као п |
| и тући матер, а првим ријечима, што их је проговорио, опсовао је, по нашем начину васпитавања, |
| ику у рукама, окопавао кукурузе, што их је ту засадио.{S} Иза њега је ишла попадија, дебела, уг |
| е ради, — биле су му прве ријечи што их је тада рекао оцу.{S} Весели отац задовољно се насмија |
| и не хтједе се зауставити, макар што их је удовица задржавала и нудила их још једном кахвом.</p |
| {S} То ти се само каже!</p> <p>— Е, баш је лијепо! — рече Јово, пошто <pb n="156" /> је и он пр |
| тврда срца и немој с њоме ружно.{S} Још је дијете, па ће се научити свеме.{S} Полахко ти с њоме |
| запита набусито. — Јесам ли ја, брате, један телеграф?{S} Каква је то брзина?</p> <p>— Што брж |
| а је очисти.</p> <p>— Баш си ти, брате, један пексијан, — рече Јово, гледајући у под.— У кући н |
| — Нисам ја, на <pb n="140" /> прилику, један музејум па да то купим.{S} Ако ми затреба што из |
| head> <hi>Познанства у касаби П.....{S} Један непријатан догађај.</hi> </head> <p>Док је Јефтан |
| гледаху најозбиљнији и најугледнији.{S} Један сух, пјегав, са кукастим носом и великим, необичн |
| ши овако друштво, блесасто изгледао) за један омањи сто и ту га, као какво дијете, посади на ст |
| к’о отпадници какви?..{S} И зар сам ја један међед, па да немам своје памети и не знам шта рад |
| иш два...</p> <p>— Много је, — прошапта један сељак, ситним, сниженим гласом. — Пуно, газда...< |
| је некако заспао.</p> <p>И снијевао је један чудан сан.</p> <p>Као ноћ је, мјесечином обасјана |
| и Јефтан.{S} Сви весели и смјешкају се један на другога, као да су какву побједу однијели.{S} |
| у мислиш преварити?</p> <p>— Невјерниче један! — цикну удовица и бризну у плач. — Зато сам те п |
| таше.{S} Погледаше се и као да хтједоше један другоме у очима прочитати шта мисли.</p> <p>— Онд |
| вином и понијети за пута...</p> <p>— И један треба лијепом здравицом да га дочека, — настави Ј |
| брже и опет ће читати...{S} Не могу они један без другога...</p> <p>— А ја, брате, не могу мећу |
| ише се.</p> <p>Почеше забленуто гледати један у другога, као да се питају: шта је ово?{S} А и П |
| преврну очима, погледа у небо и испусти један мученички уздах:</p> <p>— Тако ти је то, брате, к |
| p>— Не треба толико! — викну. — Није он један министар па да му се држе десет здравица.{S} И вл |
| о га за пријатеља, а данас му је требао један човјек, коме ће све своје <hi>јаде</hi> испричати |
| пута се преметнуо преко главе, изгубио један зуб и — то је све.{S} Кашње је опет могао настави |
| ер <pb n="132" /> је поред врата шкиљио један фењер, а на кривим степеницама гориле су двије ом |
| апаче већих, па се не може наћи него по један илити два бунтовника, а ви их имате стотину...</p |
| . — И мени је драго, кад ти, к’о младић један, то одобраваш...{S} Данашњи млади људи махнити су |
| даше Данила.</p> <p>— Зар? — гракнуше у један глас.</p> <p>— Нема га, — одговори Данило, отирућ |
| n="12" /> <p>— Велимо, — повикаше сви у један глас.</p> <p>Он узе чашу и наточи је.</p> <p>— Он |
| ске маршеве.</p> <p>Јефтан уведе Перу у један кут, у коме их са улице нијесу могли видјети.</p> |
| есама на прозорима, али њезина глава ни једанпут се промолила није, нити јој је чак и гласа мог |
| ав сахат провели су у савјетовању, док, једва једном, дође и учитељ.{S} Дугуљаст, болешљив млад |
| дјела.{S} Кад сам преко дана у дућану, једва чекам да се смркне, јербо кад се свеме свијету см |
| и канат. — Је ли овђе?</p> <p>— Јес’, — једва промуца она шћућуривши се уза зид и као бојећи се |
| сте кошуље, — рече.</p> <p>— Ја нема, — једва проциједи кроз зубе Перо, мргодећи се. — Нема ни |
| <p>— Крштеницу за... за оца покојног, — једва изговори Перо, пребирајући ресе на појасу и збуње |
| > <p>Тишина.</p> <p>— А камо ти жена? — једва се прибра Јефтан да запита, приближујући му се и |
| и тарући крупан зној са чела.</p> <p>— Једва га једном уловисмо.{S} Ево нам га!</p> <p>— Ево г |
| ко хоћеш, да ти и ђевојку препоручим, а једва ће те дочекати.{S} Знаш ли попову Мару?...{S} Биј |
| тако превари!...</p> <p>Грдећи Благоја једва је некако заспао.</p> <p>И снијевао је један чуда |
| е се и не бојим, — одговори Јока, да се једва чуло. — Ама <hi>он</hi>...</p> <p>— Он је зао?</p |
| p>— Нема, нема брате, — прошапта, да се једва чуло. — Тако је то, кад у кући нема женске главе. |
| е и повуче га у собу тако снажно, да се једва могао одржати на ногама. — Тако је, тако! — понов |
| , бленуо некако тупо, као без памети, и једва се могао уздржати, да не испусти какав непристоја |
| хоћеш, ти говори с матером.</p> <p>Перо једва дочека.</p> <p>— Лијепо!{S} Красно! — узвикну. -— |
| е могли прочитати.</p> <pb n="20" /> <p>Једва друге године некако се навикао на њих.{S} Написао |
| прашину са хаљина, пође за њима.</p> <p>Једва пред вече стигоше у П..., малу, гиздаву касабу, ч |
| евојку.</p> <pb n="56" /> <p>— Његову? —једва промуца Перо гледајући је зачуђено. — Зар је Милк |
| .{S} Све се данас брже ради.{S} Брже се једе, брже се пије, брже се живи...</p> <p>Перо је стај |
| е рикао по авлији и био се у прса...{S} Једина <pb n="88" /> стрина била је мирна и зачуђено гл |
| Hotel Paris</foreign>".{S} То је била и једина знаменитост читаве касабе и није било чаршинлије |
| страну, као да нешто гледа на зиду.{S} Једини Јово што исколачи очи, чим је угледа.{S} Загледа |
| брен се сакривао за вреће с пиринчом) и једини Јефтан што му је остао вјеран и још се једнако б |
| , као и Јефтану, да ће хрђаво проћи.{S} Једино је још Аћим ловио пријатеље и хвалио им се:</p> |
| >Перо Карантан као да се стиша мало.{S} Једино, да срцу пусти на вољу, помијеша прсте у Данилов |
| ас на једну час на другу страну.</p> <p>Једино Данило и Јован што су ишли лагано и мирно, за по |
| вино разлило и по свему потрпежњаку, — јединоме чаршафу <pb n="9" /> што га је Перо имао, — и |
| овђе пише? — запита. — То ти је, видиш, једна дипломација...</p> <p>— Нема ту никакве дипломаци |
| ват’...</p> <p>Свирачице престадоше.{S} Једна љепушкаста плавојка, са малим, нешто искривљеним, |
| е крв пасти, — промуца. — Ово је биједа једна...</p> <p>— Ништа је ово, — одговори механџија хл |
| , шћери ашикују с официрима...{S} Брука једна!...</p> <p>И, забринут, оде из механе.</p> <miles |
| вађу, или пјевање.{S} На средини касабе једна му се механа много свиђала и, не размишљајући дуг |
| ше се до соба, које им <pb n="98" /> је једна мала, црнпураста, милоока, Швабица показала.</p> |
| е драго живити.{S} На прилику: мачка је једна живина, па је и њој драго живити...{S} Ја, што се |
| опов нос, па да је разбијаш...{S} То је једна мртва ствар...</p> <p>Перо застаде.</p> <p>— Е зн |
| исују.{S} На другој страни препирала се једна баба са некаквим дугуљастим ђаком око кирије.{S} |
| свега грла.</p> <p>На вратима се помоли једна рашчерупана глава са огромним кукастим носом и ст |
| зненади.{S} Куће нанизане у правом реду једна до друге, па све једнаке, нове, бијеле као од сир |
| не у правом реду једна до друге, па све једнаке, нове, бијеле као од сира сарезане; магазе и ду |
| чешало о њезино и, гледајући преда се, једнако је смишљао: шта ће проговорити...{S} И ништа да |
| дговори ништа, нити подиже очију, него, једнако онако стидљиво, наклони мало главу према десном |
| /p> <p>— Платићу, платићу, — рече Перо, једнако зијевајући... — Ама ова вечера наопако скупа, — |
| рити и са живином.{S} Патили су од њега једнако и туђи пси и мачке и пилићи, кокоши, голубови.{ |
| Јефтан што му је остао вјеран и још се једнако бринуо за њега.</p> <p>— Жени се, — савјетовао |
| зеленим очима и крњавим зубима...{S} И једнако му се чинило, као да га гледа и смјешка се на њ |
| </p> <p>Поп, отресајући земљу са нога и једнако рашчешљавајући браду, изађе између кукуруза, по |
| b n="107" /> свијетом, — рече Перо, још једнако узбуђен. — Људи се инаде, шћери ашикују с офици |
| о главу и њушкао по ваздуху, као да још једнако осјећа онај мирис што га је Мара унијела у собу |
| Најпошље погледа у Јоку.{S} Она је још једнако сједила, држала тефтер на крилу и, осјећајући Ј |
| али сан никако да се спусти, јер је још једнако гледао слику <hi>њезину</hi>, са дугим вратом, |
| са хаљина, трљајући прозебле руке и још једнако цвокоћући зубима.</p> <p>— Па у мене је вазда л |
| боље.{S} И опази, недалеко од дуда, иза једне гомиле буњишта, како стоје једно према другоме:{S |
| ића и сваке ђаконије, а око њега је, са једне и са друге стране, сједило до тридесеторо чељади, |
| затварај, па да мало прошетамо, — рече једне вечери Пери, пошто су се боље’ упознали. — Хајде. |
| } И ништа да му пане на памет!...{S} Ни једне ријечи, ни једнога слова не може да се сјети...</ |
| састали и изашли на улицу. — Ја још ни једне нијесам виђео.</p> <pb n="122" /> <p>— Биће да са |
| е?</p> <p>Перо хукну и одмаху руком, да једним махом све црне мисли одагна од <pb n="84" /> себ |
| Васине, Јефтан и Перо лешкарили су под једним искривљеним дрветом, у дну села.{S} Јак, несноса |
| прикрадоше до стрикине собе и тада Јово једним јачим ударом отвори врата...{S} У соби је сједио |
| ад зна шта ради.</p> <p>Јефтан сједе на једно сандуче и позва Јову да сједне код њега.</p> <p>— |
| а, иза једне гомиле буњишта, како стоје једно према другоме:{S} Јово и Јока.{S} Он се једном ру |
| а, испод ока погледа Мару и, пошто рече једно тужно, бескрајно тужно <hi>збогом</hi>, изађе.</p |
| м.{S} А ево сам дов’о и два пријатеља и једно момче, да ти се прогостимо у кући два три дана.</ |
| те се стидити, кад вас је Бог намијенио једно другоме.</p> <p>— А бачве нијесу бухљиве, — опет |
| авит’!...</p> <p>— Живиооо!</p> <p>Опет једно <hi>многаја</hi> отегну се.{S} Перо Карантан пуст |
| ачевним, меким гласом лако гурајући и у једно и у друго. — И немојте се стидити, кад вас је Бог |
| итавој фамилији, бре!{S} Дај ми спомени једног паметног чојека из твога племена, па да му се по |
| и би је икада и одржао, да му изненада, једнога дана, чудан случај у помоћ не прискочи.{S} И ни |
| крилима, улети у своју собу, дохвати из једнога ћошка нове чакшире, отресе са њих силну прашину |
| н</hi> човјек најпошље одлучи да набави једнога слугу.{S} Обрати се пријатељима и они му нађоше |
| ане на памет!...{S} Ни једне ријечи, ни једнога слова не може да се сјети...</p> <p>— Чини ми с |
| у сметале нешто.{S} Затим гледаше час у једнога, час у другога, час у трећега јарана.</p> <p>— |
| и прочуо и био је, од свих касабалија, једногласно проглашен особитим мајстором, да га свакодн |
| утра до мрака климатао <pb n="58" /> на једној високој троножници, бројећи димњаке на сусједски |
| о главу на више, као да се слика.{S} На једној трепавици блиста му се суза, као кап росе на врх |
| или су ме! — хукаше учитељ скакучући на једној нози. — Очепили, па боли...</p> <p>— Сведно...{S |
| ат провели су у савјетовању, док, једва једном, дође и учитељ.{S} Дугуљаст, болешљив младић, уп |
| крупан зној са чела.</p> <p>— Једва га једном уловисмо.{S} Ево нам га!</p> <p>— Ево га! — потв |
| каквој запуштеној механи, гдје се газда једном у недјељи дана накани да је очисти.</p> <p>— Баш |
| шли, па се нађоше пред омањом кућом, са једном бескрајно дугачком и необично прљавом авлијом, п |
| га, Игњат, стар, космат човјек, који се једном у пет недјеља бријао а шишао се два пут у години |
| према другоме:{S} Јово и Јока.{S} Он се једном руком наслонио на зид и гледа јој право у лице; |
| гледујући у жену, као да вели: хоћеш ли једном свршити? — Ако има муштерија у вашој касаби, уло |
| о одломак његова писма, што га је писао једном пријатељу:</p> <p>„.....и ако желиш чути за наше |
| Они читају новине и сваке се седмица по једном поинаде...</p> <p>— Ама побиће се, ако Бога знаш |
| ули тебе, да га ти испред нас поздравиш једном здравицом.{S} Ти си чојек паметан, школован, уче |
| тле и као смишљати нешто.{S} Затим још једном погледа попа, испод ока погледа Мару и, пошто ре |
| боци. — Лијепо, лијепо! — ускликну још једном отресајући снијег са хаљина, трљајући прозебле р |
| х је удовица задржавала и нудила их још једном кахвом.</p> <pb n="50" /> <p>— Кршна цура, — реч |
| тлима, ни слика на зидовима.{S} Само, у једноме крају, висиле су некакве старе, окрпљене чакшир |
| , прозоре, чаше и уједати свирачице.{S} Једну је угризао испод подвољка, гдје је најбјеља, а др |
| о се између клупа, не окрећући се ни на једну страну и не говорећи ништа.{S} Тада нико није сми |
| и, као пијан, клима се и повија час на једну час на другу страну.</p> <p>Једино Данило и Јован |
| је стоји трештен пијан и љуља се час на једну час на другу страну као шеталица од сахата.{S} Ок |
| млатарајући рукама и окрећући се час на једну час на другу страну, док су дјеца бекељила му се |
| а!...{S} Читав товар!..{S} Сто ока и ни једну мање.</p> <p>И, онако љутит, сједе на сандук и об |
| ао тражећи нешто. — Хајде нађи и донеси једну чисту, моју кошуљу.</p> <p>Данило га забленуто по |
| а ја не знам.{S} Хоћаху ми привјенчати једну стародревну, па Бог даде те ме проћераше и не узе |
| заносом неким, настави: — И ја сам им’о једну краву, па дебела, па, кад је попипаш, мехка к’о п |
| азда купујем нове.{S} Ономадне сам узео једну и платио за њу петнес’ гроша.{S} Питам: може ли ј |
| прошапта она.</p> <p>— Можеш им дати по једну...{S} Ама немој точити пун филџан, него само поло |
| n="100" /> лагано, гегајући се, пође у једну ћошу, гдје су за омањим столом сједила два човјек |
| ада утонула у морске дубине, па је рибе једу, — пресијече га Перо.</p> <p>— Још има! — узвикну |
| ро, огледало мјесеца и звијезда.{S} Око језера, са обје стране, наднијеле се златнолисте врбе и |
| обасјана.{S} Пред њим као пукло широко језеро, огледало мјесеца и звијезда.{S} Око језера, са |
| ама на глави...{S} И као купа се и он у језеру..{S} Купа се лијепо у хладној, мирисној води, пл |
| еди да изађе из собе.{S} Данило исплази језик и дрекну као јаре када га ухвате.{S} Објеси горњу |
| их су неки, најпаметнији, и научили тај језик и почешће се служили њиме.</p> <p>Доктор је баш у |
| је знао.{S} Он је управо имао неки свој језик, у коме је било помијешано чешких, њемачких и нек |
| ? — запита брзо.</p> <p>— Нек није дуга језика,</p> <p>Јефтан га презриво погледа и окрену се Ј |
| ко си пријатељ и <pb n="167" /> брат! — јекну Перо, па се сави око њега, као ружа око бора. — Н |
| да казни и да ми је удијели за жену? — јекну жалостивно. — Нијесам ни ја отпадник од вјере.{S} |
| Знам ја, ђе <pb n="117" /> има добра и јела и пића.{S} Пушћи ти само мене, па ни зашто не брин |
| м њезиним пружао се дугачак сто, препун јела, пића и сваке ђаконије, а око њега је, са једне и |
| /p> <p>Након дуже почивке келнер донесе јело, на које се обојица наклопише.{S} Нарочито Благоје |
| /> <p>Келнер, ништа не говорећи, извади јеловницу и пружи му је.</p> <p>— Хм, хм, — мрмљаше Бла |
| трти о чакшире.</p> <p>— Јак је, брате, Јенглез на води, — прошапта. — Те морнарица, те адмирал |
| А шта ти мислиш шта ће бити с нама, ако Јенглез удари на Русију к’о што овђе пише? — запита. — |
| , па ће га утопит’ у мору...</p> <p>— А јенглеске лађе? — запита Алекса озбиљно.</p> <p>— Шта л |
| Ћара никаква не тражим, нити ми треба, јер ја живим к’о ага...</p> <p>— Мени ћеш свакако треба |
| и понуде.{S} Обрен је точио и без њега, јер није могао гледати празне чаше, и прелијевао их.{S} |
| није га хвалио из врло проста разлога, јер је кроз кратко вријеме умро. »Отишао у походе покој |
| о, побратимковићу, тражиш од лоповлука, јер хоћеш да дижеш буну, јали какво иселеније...{S} Хоћ |
| Прославио се витешким својим подвизима, јер је волио черупати се макар с киме.{S} Ријетко које |
| дану, бијаше мимо обично расвијетљена, јер <pb n="132" /> је поред врата шкиљио један фењер, а |
| во боље.{S} А лаже!..{S} Он само прича, јер и не зна ништа друго него причати.{S} Он, чак, сипа |
| и, у манастир па пости и читај молитве, јер ти нема помоћи...</p> <p>И одрече се друштва.{S} Не |
| еханџији.</p> <p>— Растављај их, брате, јер ће крв пасти, — промуца. — Ово је биједа једна...</ |
| ех је.{S} Бојим се само да ме не уфате, јер су ми запријетили, да ће ми је довести амо на вјенч |
| новинама).{S} Ми се нијесмо могли бити, јер нијесмо јунаци...{S} И није ни паметно да свак иђе |
| ио је очи, али сан никако да се спусти, јер је још једнако гледао слику <hi>њезину</hi>, са дуг |
| а је био добар, то се баш не може рећи, јер у буквару никако није могао прелистати четврту стра |
| а Јефтана Мргудића.{S} Он не може доћи, јер се <pb n="40" /> брзо жени, па је мене посл’о...{S} |
| и ми ти?</p> <p>— Ја сам паметни чојек, јер паметно говорим, — одговори Бошко достојанствено.</ |
| рштеница? — запита га, улазећи у дућан, јер није знао чиме би паметнијим почео говор.</p> <p>— |
| удећи их да сједну. — Нама је то драго, јер смо саме, па смо се зажељеле друштва...{S} Наточи и |
| Перу. — Он је и закаснио док се уредио, јер се у пунца не долази неуређено.</p> <p>Нос у старог |
| пу собарицу, што га је врло обрадовало, јер се бијаше почео прибојавати, да га наскоро и Данило |
| .{S} Управо на слами је лежао сам Перо, јер је Јово одмах за старим изишао некуда, а Јефтан се |
| е ријечи погодиле у најосетљивију жицу, јер он ни у чем није толико уживао, колико кад га човје |
| се по џеповима. — Ти плати за обојицу, јер ја немам ситнежа...</p> <p>— Платићу, платићу, — ре |
| дравио. — Ево ме опет, — понови јаче, — јер милостивој власти треба крштеница и за Јефтана Мргу |
| оде.{S} Благоје доведе блесастога Перу (јер је сад заиста, опазивши овако друштво, блесасто изг |
| ана у дућану, једва чекам да се смркне, јербо кад се свеме свијету смркне, мени се сване и мене |
| шит’ нико.</p> <p>— А јеси ли ти пророк Јеремије па да знаш? — питао је Аћим, као љутећи се пом |
| о се љутити.</p> <p>— Ја нијесам пророк Јеремије, — бранила се Ана и почела говорити <pb n="17" |
| ршнији јунак.</p> <p>— Ко зна!</p> <p>— Јес’...{S} И Шарин му је био добар!...{S} Мог’о је пити |
| е! — узвикнуше.</p> <p>— Није!</p> <p>— Јес’, — дочека Јово машући јаглуком. — Ено Данила ђе сј |
| и необично без жене? — запита.</p> <p>— Јес’, — упаде Перо уздахнувши. — Тешко је то, кад нема |
| и, отвори канат. — Је ли овђе?</p> <p>— Јес’, — једва промуца она шћућуривши се уза зид и као б |
| </p> <p>— Оно је Милош Обилић?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Јунак богме!...{S} Шта мислиш како је то |
| ће какогод опазити дјевојку.</p> <p>— И јес’ и јес’ тако, — настави поп одушевљеније, па му спу |
| год опазити дјевојку.</p> <p>— И јес’ и јес’ тако, — настави поп одушевљеније, па му спусти рук |
| бом.</p> <pb n="94" /> <p>— Ама, брате, јесам ли ја крив што сам несретан? — упаде Перо снужден |
| <p>— А што сјутра? — запита набусито. — Јесам ли ја, брате, један телеграф?{S} Каква је то брзи |
| ре награду, изађе из собе.</p> <p>— Ама јесам ли ја казао, да ми нико не улази у собу? — плану |
| ми рече, да си болестан.</p> <p>— Ја и јесам болестан, — дочека Јефтан жалостивим гласом, — и |
| запита Јово, покушавајући да се отме. — Јеси ли здрав?</p> <p>— А-а од куге никад боље! — одгов |
| си? — запита Јово прилазећи му руци. — Јеси ли здраво?</p> <p>Стари опет зијевну.</p> <p>— Ја |
| а и пипкајући прстима као по клавиру. — Јеси ли трговац, касапин, која ли си вјера?</p> <p>— Ја |
| и главом. — Оклен би ја знала?</p> <p>— Јеси...{S} Ти си вазда говорила, да треба да се уда...{ |
| грли Перу и привуче га себи.</p> <p>— А јеси ли вечер’о? — запита га.</p> <p>— Нијесам, — одгов |
| јешалима, неће свршит’ нико.</p> <p>— А јеси ли ти пророк Јеремије па да знаш? — питао је Аћим, |
| — О каквој ми жени говориш?</p> <p>— Па јеси ли се оженио, болан? — готово цикну Јефтан и снажн |
| ије мирно као у његовој касаби?</p> <p>—Јеси ли ти, Перо? — изненада дрекну неко гурнувши га ру |
| аше и три чиније „мезе“.</p> <p>— Цо то јест? — пријекорно запита доктор, окрећући се Пери. — В |
| илових леђа. — Шта тражи овђе?</p> <p>— Јесте ли ти Перо Карантан?— запита полицајац набусито, |
| ти дукат!...{S} Волио би са Стаком хљеб јести него с њоме халву...</p> <p>— Добро, — викну Јефт |
| га по рамену. — Са Стаком ћеш га баш и јести!..{S} Одма ћемо је испросити, па нека у касабу уљ |
| ајући их испод ока, као да би да позна: јесу ли добре платише?</p> <p>— Имам, имам, — рече најп |
| има.{S} Хтио је, да им на лицу прочита: јесу ли сви сагласни са Јовом?{S} И, на своје велико чу |
| са стране, погледа у филџане, да види: јесу ли напуњени?{S} Жила она опет му искочи на челу ст |
| е и варка као заклан.</p> <p>— Не питај јесу ли гладни и не износи ништа, — шапну стари жени, у |
| .{S} И Перо остаде самац, <hi>сам на св’јету без икога свога</hi>, као отсјечено дрво у гори, ш |
| ad> <p>Истјерани из куће стрика Васине, Јефтан и Перо лешкарили су под једним искривљеним дрвет |
| елите ви, браћо? — запита <pb n="62" /> Јефтан, окренувши се друговима. — Реците и ви коју.</p> |
| ос и заустави се управо на брковима.{S} Јефтан Мргудић устаде, љуљајући се и тетурајући, хтједе |
| Јефтану знак, да и он жели говорити.{S} Јефтан застаде.</p> <p>— Ја мислим, — поче Јово, — да с |
| ки постадоше и нестрпељиви чекајући.{S} Јефтан је четири пута излазио на тесту, прислањао ухо з |
| ном Мргудићем, првим својим јараном.{S} Јефтан није имао никога свога и само је имао лијепо наш |
| n="108" /> <p>Перо поблиједи.</p> <p>— Јефтан болестан? — отегну пригушено.</p> <p>— Болестан |
| нијеси у хотелу, код Јефтана?</p> <p>— Јефтан је болестан, — одговори Данило мирније, — па не |
| е Јово одмах за старим изишао некуда, а Јефтан се користио Периним <pb n="83" /> душеком, кога |
| склопи очи да не види своје пропасти, а Јефтан потјерао за њим, труцка на коњу и, као пијан, кл |
| ..</p> <p>— Не бој се ти, — сокољаше га Јефтан живахније. — Још има наде.</p> <p>— Моја је нада |
| </p> <p>— Што се не чуваш? — прекори га Јефтан сурово. — Како то јашеш?</p> <p>— Чув’о би се, — |
| Данас ће бит’ пасја врућина! — прогунђа Јефтан, хладећи се огромном, прљавом махрамом. — Погину |
| <p>— Ово је пасје путовање! — прогунђа Јефтан и некако крвнички погледа <pb n="66" /> у Перу. |
| ја не могу.</p> <p>— Могу ја, — дочека Јефтан поносито. — Ја и Јово можемо.</p> <p>— Можемо!</ |
| </p> <p>— Ја и јесам болестан, — дочека Јефтан жалостивим гласом, — и ти си ме оставио болесна, |
| </p> <p>— Уфатићу те за ријеч, — дочека Јефтан и снажно га стегну за мишицу. — То би било најпа |
| <p>— А камо ти жена? — једва се прибра Јефтан да запита, приближујући му се и хватајући га за |
| >— А таке у нашем мјесту нема! — окреса Јефтан.</p> <p>— Нема, — одговори Перо покуњено.</p> <p |
| p>— Хоћемо ли сад виђети кога? — запита Јефтан, пошто су изашли из гаја и стигли до неколико ст |
| ти, могу...</p> <p>— А кирија? — запита Јефтан.</p> <p>— Није скупа...{S} На коња по форинта, п |
| /p> <p>— А можеш ли ти Обрене? — запита Јефтан и не гледајући на Данила. — И ти си Перин јаран. |
| у...</p> <p>— Ама шта је било? — запита Јефтан, који се никако није могао разабрати. — Какав је |
| ријатан догађај.</hi> </head> <p>Док је Јефтан још слатко спавао на своме кревету, умотан са вр |
| /> <p>— Како је, љепотице? — нашали се Јефтан, хватајући је за подвољак. — Како?</p> <p>— <for |
| </p> <p>— Ако хоћеш хајдемо! — окоси се Јефтан устајући.</p> <p>— Ама ја велим: ја ћу само мало |
| ћеш?...{S} Хајде са мном... — љутну се Јефтан и направи мргодно лице. — Не бој се, да ћеш ти ш |
| е...{S} Сви да дођете у мене, — опет ће Јефтан.</p> <p>— И доћи ћемо!</p> <p>Чим се смркло, оку |
| плакали као дјеца.{S} Плаче Перо, плаче Јефтан, плачу и Обрен и Јово.{S} Сви плачу!{S} А Данило |
| е не тиче која је ни чија је, — осијече Јефтан набусито, — то су његове ствари...{S} Он долази |
| м се нећеш погодити!{S} Хајдемо! — рече Јефтан љутито и окрену му лећа. — Хајдемо тражити друго |
| вђе к’о да нећемо дуго скрасит’, — рече Јефтан мргодно гледајући Перу, — Шта се вама чини?</p> |
| <p>— Чули смо, да имаш три коња, — рече Јефтан поздравивши се с њим. — Ако хоћеш да нам их даш |
| га, учитељу, говорити к’о нико, — рече Јефтан потресен, бришући сузу. — Халал му вјера ко те т |
| , чисто, уређено, »све пјева« како рече Јефтан!{S} А најљепша и највећа од свих кућа, понос вес |
| е оженио наш друг Перо Карантан, — поче Јефтан устајући са столице и исправљајући се. — Ми <pb |
| </p> <p>— Хајде, Перо, да иђемо, — поче Јефтан и као подиже се. — Ти си каз’о, да ћемо остат’ с |
| пити.</p> <p>— Ви знате, браћо, — поче Јефтан озбиљно, малко уобљеним гласом, — да је у нас ад |
| > <p>— Фала Богу кад смо овђе, — рече и Јефтан и испод ока погледа лијепу Швабицу.</p> <p>А Дан |
| мркло, окупише се сви:{S} Јово, Обрен и Јефтан.{S} Сви весели и смјешкају се један на другога, |
| да од Стаке нико љепши нема! — настави Јефтан некако заносно, — и он је, браћо, пред свима нам |
| нијесу удавале?</p> <p>— Ја, — настави Јефтан поносито, спремајући се, да и трећи пут удари ру |
| и ти крив, ама нијесмо ни ми, — настави Јефтан јаче. — Да нам је Бог послао колеру на врат, ја |
| <p>— Па шта велите људи? — запита први Јефтан мало уобљеним, свечанијим гласом, гледајући по ј |
| — Је ли истина?</p> <p>— Баш, — потврди Јефтан, бацајући му брзојав пред ноге. — Да се није оже |
| да <pb n="159" /> пође, — опет предложи Јефтан, пошто је момче отишло. — Правога друштва ни пра |
| Сва је ствар у томе, што се драгоцјени Јефтан, нераздјељиви и вјерни друг Перин, намислио жени |
| сакривао за вреће с пиринчом) и једини Јефтан што му је остао вјеран и још се једнако бринуо з |
| ти Данила, па с њиме хајде, — одговори Јефтан. — Паметан је он, а и ти си сад паметан.{S} Ја с |
| ирачице.</p> <p>— Па и није, — одговори Јефтан. — Ев’ овако проводим се боље него све друге газ |
| ти крштеница.</p> <p>— Јок, — одговори Јефтан и крену даље. — Шта ће ми то?</p> <p>— Требаће, |
| ао, да ми нико не улази у собу? — плану Јефтан, чим се доктор удаљио. — Како си се ти смио усуд |
| рече.</p> <p>— Каква несрећа? — брекну Јефтан и нагло се исправи. — Што се <pb n="113" /> мени |
| сад одма да се жениш.{S} Сад! — дрекну Јефтан, прибравши се мало. — Одма да тражиш ђевојку!</p |
| а боца.</p> <p>— Учитељу пази! — дрекну Јефтан, провирући се напријед. — Не зацрни нам образа!< |
| жена кокош, па да ти је купимо, — викну Јефтан жешће, ударајући руком по столу. — Жена је жена! |
| с њоме халву...</p> <p>— Добро, — викну Јефтан тапшући га по рамену. — Са Стаком ћеш га баш и ј |
| ли ви објешењака! — кроза смијех викну Јефтан, поново се враћајући друштву и вукући Перу за <p |
| че га Перо.</p> <p>— Још има! — узвикну Јефтан јаче. — Само ти слушај мене и немој више разбија |
| То је он одвео Јову, душе ми! — кликну Јефтан, ударајући се руком по челу. — То су нас обојица |
| еси ли се оженио, болан? — готово цикну Јефтан и снажно му стеже прсте, да умало није јаукнуо.< |
| шено. — Шта ћу ја?</p> <pb n="64" /> <p>Јефтан оступи од прозора и засмија се.</p> <p>— Како ће |
| н дочек Пере Карантана.</hi> </head> <p>Јефтан, који је још два дана поред лијепе Швабице болов |
| — Овђе је лијепо...{S} Нека још!</p> <p>Јефтан се ђаволасто осмјехну.{S} Куцну празном боцом о |
| .</p> <p>— Нек није дуга језика,</p> <p>Јефтан га презриво погледа и окрену се Јови.</p> <p>— Ш |
| ра. — Не знаш ти каква је она...</p> <p>Јефтан га лагано одгурну.</p> <p>— Је ли љепша од Стаке |
| а буде барем десетак здравица...</p> <p>Јефтан превуче руком преко бркова, па удари по столу.</ |
| .{S} Треба одма да иђемо даље...</p> <p>Јефтан опусти руке низ кревет и клону главом на јастук, |
| куд вас очи воде и ноге носе...</p> <p>Јефтан и Перо не одговорише ријечи.{S} Обојица, као уту |
| ма припомогнем напретку Српства.</p> <p>Јефтан обори главу и, као постиђено дијете, поче се чеш |
| го је, да је паметна и кућаница.</p> <p>Јефтан се мало намргоди.</p> <p>— А треће? — запита брз |
| , свирају разне швапске маршеве.</p> <p>Јефтан уведе Перу у један кут, у коме их са улице нијес |
| Предлажемо и ми! — повикаше сви.</p> <p>Јефтан, пружајући обје руке руке, приступи Пери.</p> <p |
| > <p>— Тако је, — потврдише сви.</p> <p>Јефтан, охрабрен, поглади се по брковима и узвиси глас: |
| еђер и Перо каткад зна шта ради.</p> <p>Јефтан сједе на једно сандуче и позва Јову да сједне ко |
| у мозга, сви би се момци женили.</p> <p>Јефтан се осмјехну.</p> <p>— Па жени се и ти! — рече.</ |
| је извадити, а ја ћу и платити.</p> <p>Јефтан, не осврћући се, онако преко рамена окреса: — па |
| о хоћете, у њега ћемо и сврнути.</p> <p>Јефтан погледа око себе, погледа у небо и стисну зубе.< |
| о, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Јефтан махну руком и замоли га да не говори даље, како |
| е мало прибрао. — То ми је мило.</p> <p>Јефтан му пружи руку, те се руковаше.</p> <p>— А ми хоћ |
| Перо живо. — Четврти за пртљагу.</p> <p>Јефтан га одгурну од себе и удари ногом о тле.</p> <p>— |
| и! — заграјаше сви, грлећи Перу.</p> <p>Јефтан се прислони раменом уз прозор и замишљено поче д |
| мицати никуд више из овог пакла?</p> <p>Јефтан увуче руке у џепове и поче замишљено ходати око |
| та.</p> <p>— Ко вам је то каз’о?</p> <p>Јефтан, блијед попут крпе, истегну га из кола и повуче |
| упајући у собу. — Какво полесно?</p> <p>Јефтан познаде, да му се сад пред Пером није шалити, па |
| е све своје <hi>јаде</hi> испричати.{S} Јефтана, који се готово није ни растављао од своје зару |
| милостивој власти треба крштеница и за Јефтана Мргудића.{S} Он не може доћи, јер се <pb n="40" |
| .{S} Баш ти и уреди, — рече. — Кад нема Јефтана уређуј ми ти.{S} Вјерујем ти к’о оцу своме...</ |
| n="26" /> сваку вече.{S} Није се ни на Јефтана осврћао, нити га је увијек очекивао.{S} Раније |
| дговори ништа.{S} Само показа прстом на Јефтана, а главу окрену у страну.</p> <p>— Вас ист? —- |
| асамо.</p> <p>Перо зину.{S} Отрже се од Јефтана, обје руке сави око Обренова врата, па га поче |
| ру?</p> <p>— А што нијеси у хотелу, код Јефтана?</p> <p>— Јефтан је болестан, — одговори Данило |
| /hi>, изађе.</p> <p>Враћајући се, срете Јефтана.{S} Носио је под пазухом и у рукама неколика са |
| говорећи, стајали на вратима и гледали Јефтана, како сједи на постељи, десном руком грли стас |
| рен, умијешавши се међу њих и хватајући Јефтана за рукав. — Ми други пријатељи тако не дамо.{S} |
| е, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Јефтана то ражљути.{S} Он скочи, намргоди се и затресе |
| као кад чита пјесмарицу. — И ти си се, Јефтане, оженио с миразом, и ја сам се оженио с миразом |
| опростите, ја ћу водити своју жену, ти Јефтане своју, а ти Обрене своју...</p> <p>— Хоћемо.</p |
| Перо прошета мало по магази.{S} Предлог Јефтанов чинио му се смишљен <pb n="23" /> и умјестан и |
| о, окрећући главу у страну да не сретне Јефтанов поглед. — Ко ће ме сад?{S} Посиједио <pb n="59 |
| аклони се опет.{S} Видјело се, да су га Јефтанове ријечи погодиле у најосетљивију жицу, јер он |
| ачекавши га <pb n="110" /> пред вратима Јефтанове собе, свом снагом гурну у њих и отвори их.</p |
| круглога стола, — око стола, преко кога Јефтановица сваке вечери позива некакве духове и разгов |
| ...</p> <p>При растанку три пута стиште Јефтанову руку, па се окрену и хитно пође кући.{S} Брзо |
| <p>Негдје у то доба упознао се Перо са Јефтаном Мргудићем, првим својим јараном.{S} Јефтан ниј |
| о и хотимично се растресе над успаваним Јефтаном, да коју буху стресе на њега и да му се тако о |
| /p> <p>Па сједе за сто и написа брзојав Јефтану.</p> <p> <hi>Долазим у петак.{S} Поздрави прија |
| p>— Хоћемо!..</p> <p>Јово устаде и даде Јефтану знак, да и он жели говорити.{S} Јефтан застаде. |
| о збуњена, мјесто да пружи кахву првоме Јефтану, који <pb n="76" /> је и сједио у прочељу, пруж |
| И сав свијет прорицао је и њему, као и Јефтану, да ће хрђаво проћи.{S} Једино је још Аћим лови |
| <p>Перо опусти руке низа се и приступи Јефтану.</p> <p>— Шта ћемо сад? — запита. — Зар се не м |
| > <p>— Ето готово је, готово, — довикну Јефтану. — Јашите, па да се иђе...</p> <p>И помоћу Дани |
| ми је довести амо на вјенчање...</p> <p>Јефтану сину лице и, од радости, умало га не загрли.</p |
| за њу петнес’ гроша.{S} Питам: може ли јефтиније, а Чифут не да...{S} Чифут к’о Чифут!{S} Доби |
| заиграше. — Је ли красно?{S} Љевшега а јефтинијега нема у земљи.{S} Никола Бубало прича свијет |
| ко се на корицама читуље потписивао <hi>Јоаким</hi>, а мати му се звала Ана.{S} Причају, да ниј |
| > <p>— Не знаш ти то, не знаш, — дочека Јован, презриво узвијајући носом. — Што се више види, в |
| ствар...</p> <p>— Коњ је плах, — упаде Јован, — па му драго да поскочи, драго...</p> <p>Перо с |
| вама да вратим коња, мени... — опет ће Јован.</p> <p>— С овијем се нећеш погодити!{S} Хајдемо! |
| се тражи женска глава.</p> <p>Међутим и Јован изведе коње и поче их вадати по ледини, чешукајућ |
| на другу страну.</p> <p>Једино Данило и Јован што су ишли лагано и мирно, за пошљедњим коњем.{S |
| за зоб по два гроша, за зоб, — настави Јован брже.</p> <pb n="93" /> <p>— Пристајемо! —викну П |
| би, свијета ћеш виђети, свијета, — вели Јован, старајући се, да изгледа озбиљан и замишљен. — Ј |
| Има, — одговори Данило покуњено, — Сам Јован, не знам како се зове, има три коња.</p> <p>— А н |
| их даш под кирију до касабе П...</p> <p>Јован остави лулу и као замисли се.{S} Поче нешто у себ |
| лећа. — Хајдемо тражити другога.</p> <p>Јован се бржебоље одмаче од плота и стаде преда њих.</p |
| их води Јовановој кући.</p> <p>Затекоше Јована гдје се наслонио на стар, расклиман, полуразруше |
| ти пртљагу и пође пред њима, да их води Јовановој кући.</p> <p>Затекоше Јована гдје се наслонио |
| је само у <pb n="60" /> магазу младога Јове Перотића, који му је давао књиге.</p> <p>Као <hi>у |
| рука, те, мјесто у зид, погоди у главу Јове Перотића.{S} Начини му чворугу на челу, голему као |
| јер.{S} Обје руке рашири и полети према Јови, стиште га у наручја и бјесомучно поче љубити по ч |
| арантан збуни се.{S} Хтио би да помогне Јови и да му се у невољи нађе; хтио би да пође, али не |
| >Јефтан га презриво погледа и окрену се Јови.</p> <p>— Шта ти мислиш? — запита.</p> <p>— Најљеп |
| ана.</p> <p>— Оженио се Перо! — довикну Јови издигнувши брзојав изнад главе и машући њиме као б |
| а, држала тефтер на крилу и, осјећајући Јовин поглед на себи, није смјела главе подигнути ни по |
| гегуцајући, пође за њима.</p> <p>Стрина Јовина дочека их на собним вратима.{S} Малена, мршава ж |
| {S} Мучио се ништа мање, него ли у кући Јовина стрица, кад су га оно бухе опколиле...{S} Склопи |
| упише и онако спаваћива опколише га.{S} Јово се саге и примаче му уста ушима.</p> <p>— Еј стрик |
| шта, како стоје једно према другоме:{S} Јово и Јока.{S} Он се једном руком наслонио на зид и гл |
| p> <p>Чим се смркло, окупише се сви:{S} Јово, Обрен и Јефтан.{S} Сви весели и смјешкају се једа |
| ока сакри лице бошчом и утече у кућу, а Јово му се приближи.</p> <p>— Не ваља ти што прислушкуј |
| о се прикрадоше до стрикине собе и тада Јово једним јачим ударом отвори врата...{S} У соби је с |
| </p> <p>— Није!</p> <p>— Јес’, — дочека Јово машући јаглуком. — Ено Данила ђе сједи код колара! |
| е гониш остаћемо још три дана, — дочека Јово. — Нама је лијепо...</p> <p>— Не заустављам ја ник |
| <p>— Понио је Перо свој душек, — дочека Јово, — а нама осталим биће лијепо, само кад смо у тебе |
| Дош’о сам само да тебе видим, — дочека Јово живо. — Ти си ми к’о отац, па хоћу да те видим.{S} |
| "78" /> <p>А ђе си ти, Игњате? — запита Јово приближујући му се. — Зар си жив, болан?</p> <p>Ст |
| а, устима.</p> <p>— А како си? — запита Јово, покушавајући да се отме. — Јеси ли здрав?</p> <p> |
| Ти си зар?</p> <p>— А како си? — запита Јово прилазећи му руци. — Јеси ли здраво?</p> <p>Стари |
| е што је тражио!</p> <p>— Баш? — запита Јово не вјерујући. — Је ли истина?</p> <p>— Баш, — потв |
| има.</p> <p>— Погледајте га! — прошапта Јово. — То је он!</p> <p>Сви му приступише и онако спав |
| И скупићемо се у прву неђељу! — додаде Јово.</p> <p>— У неђељу!</p> <p>И опет се загрлише и по |
| душеци и све.</p> <p>— Фала ти, — упаде Јово обрадован. — То сам и мислио.</p> <p>— Ама у мене |
| мах.</p> <p>— А ја се не бојим, — упаде Јово ватрено. — Ако буде све к’о што сам намислио, биће |
| p>— Је ли те стрина виђела? — шаптао је Јово полугласно.</p> <p>— Није...{S} Ње се и не бојим, |
| раво на слами је лежао сам Перо, јер је Јово одмах за старим изишао некуда, а Јефтан се користи |
| во весеље, нека и Стака пође, — опет ће Јово. — Удовица је, ама без ње и без њезине пјесме све |
| ша је, ако је млада и лијепа! — осијече Јово...</p> <p>— Ух, ух, брате, млада и лијепа — узвикн |
| да се јавља по овој врућини? — осијече Јово, задухан. — Најпошље и не треба нам нико, кад нас |
| каже!</p> <p>— Е, баш је лијепо! — рече Јово, пошто <pb n="156" /> је и он прочитао. — Међер и |
| т за врат...</p> <p>— Жао ми је, — рече Јово, уозбиљивши се. — А мени је добро!...{S} И здравља |
| аш си ти, брате, један пексијан, — рече Јово, гледајући у под.— У кући немаш готово ништа и да |
| тан застаде.</p> <p>— Ја мислим, — поче Јово, — да свадба без барјака никако не ваља.{S} Ви нађ |
| гу ја, — дочека Јефтан поносито. — Ја и Јово можемо.</p> <p>— Можемо!</p> <p>— И да се зарекнем |
| скадије.</p> <p>— То треба, — потврди и Јово. — Ево, да опростите, ја ћу водити своју жену, ти |
| /p> <p>— Без дочека не ваља, — одобри и Јово.</p> <p>— Вечерас ћемо се и посавјетовати о томе.. |
| аче Перо, плаче Јефтан, плачу и Обрен и Јово.{S} Сви плачу!{S} А Данило опет промолио главу кро |
| јепом здравицом да га дочека, — настави Јово не слушајући Обрена. — Ако учитељу не буде криво, |
| жући га јаче. — А-а како си ми ти, мали Јово?</p> <p>— Ја добро.</p> <p>Игњат га мало пусти и, |
| <p>— Лијепо је то...{S} Драг си ти мени Јово, — рече хладно, као и мало прије. — Мали си био, к |
| , као да нешто гледа на зиду.{S} Једини Јово што исколачи очи, чим је угледа.{S} Загледа се у њ |
| .</p> <p>— Шетали смо доста, — одговори Јово гледајући Јоку. — И ручали смо...</p> <p>Стари се |
| е ви?</p> <p>— Ево ти дошли, — одговори Јово весело. — Пријатељи дошли.</p> <p>Стари се лијено |
| p>— Научили смо ми и на њих, — одговори Јово. — На путу се чојек свачем научи.</p> <p>Стари дуб |
| ваља?</p> <p>— Па ево ме сад, — одврати Јово весело. — Што је рјеђе, то је слађе!</p> <p>Стрина |
| — Какав је то белај?</p> <p>— Одв’о нам Јово Јоку, — одговори она мирно, као да о каквој ситниц |
| ритрпи се само до сјутра, — одговори му Јово тихо, милујући га по <pb n="87" /> врату као разуз |
| ам, да се Перо ожени са стране! — викну Јово изненадно. —- То је најбоље!</p> <p>— Предлажемо и |
| зелену траву.</p> <p>— Сретно! — викну Јово и поче точити вино.</p> <p>— Сретно! — заграјаше с |
| талих кућа.</p> <p>— Ево нас! — узвикну Јово, коракнувши у широку авлију, испред куће, ограђену |
| <p>— Кршна ђевојка! — нехотице узвикну Јово, натуривши фес на чело. — Кршна!</p> <p>Стари га п |
| .. -</p> <p>— Па зато је лако, — кликну Јово, ударајући Перу по рамену. — Овђе близу, у селу Га |
| огледа по соби.</p> <p>— А-а није ми ту Јово? — промукло запита.</p> <p>— Није, — одговори Перо |
| на сусрет...</p> <p>— Хоћемо!..</p> <p>Јово устаде и даде Јефтану знак, да и он жели говорити. |
| ије ми ни хљеба дати без њега...</p> <p>Јово јој се приближи.</p> <p>— А он ти брани и да се уд |
| било паметнијег чојека од њега.</p> <p>Јово даде знак друговима, да пођу за њим.{S} Пођоше.{S} |
| >— Ама ко сте ви? — запита јаче.</p> <p>Јово се засмија и пљесну рукама.</p> <p>— Зар не знаш м |
| отац!...{S} К’о да њега гледам.</p> <p>Јово извади духана, напуни му лулу и припали.</p> <p>— |
| и попрска му вином нову кошуљу.</p> <p>Јово Перотић јаукну, скочи поплашено <pb n="5" /> и, че |
| а лицу прочита: јесу ли сви сагласни са Јовом?{S} И, на своје велико чудо, опазио је да су сви |
| p>Јефтан сједе на једно сандуче и позва Јову да сједне код њега.</p> <p>— Ама ми треба и да га |
| не знаш мене? — запита. — Свога малога Јову не знаш?...{S} Заборавио си ме, а?</p> <pb n="70" |
| љутини ошамарио је Данила, а опсовао и Јову.</p> <p>— Нећу ти ја овђе више ноћиват’, па да ме |
| хаљинама, са осмијехом на лицу поздрави Јову и пружи му обје руке.</p> <p>— А камо се ти прије? |
| ноћас отиш’о...</p> <p>— То је он одвео Јову, душе ми! — кликну Јефтан, ударајући се руком по ч |
| ло га забленуто погледа.{S} Погледа и у Јову и чворугу му, која се зацрвенила као презрела треш |
| а смо сви <pb n="33" /> потпокорни и да јој се вазда за здравље Богу молимо...</p> <p>— Тако је |
| се једном руком наслонио на зид и гледа јој право у лице; она оборила главу и чупка ресе на бош |
| Лагано, забацивши кестењаву косу, која јој је падала по челу, опружи обје руке и, са веселим о |
| к’о нико на свијету.{S} Моја Стака, Бог јој добро дао, добра ми је и весела, исто к’о да ми је |
| е наводнише.{S} Перо, преплашен, хтједе јој прилетети да је придржи, али се она изврну и отскоч |
| ...{S} А тада се одвоји од ње, и хтједе јој боље загледати у очи и лице и... јао... он само угл |
| е и напријед спрема пољубац...{S} Стиже јој...{S} Рашири руке, стиште је на прса, и, склопивши |
| Стаде преда њу и стиснуту шаку поднесе јој под нос.</p> <p>— Ти, ти си све знала! — зашишта. — |
| вом, као мачак кад га милују, и примаче јој се ближе.{S} Опет је пољуби.</p> <p>— Хајде, Перо, |
| ли уздах.</p> <p>— Маро, дијете, — рече јој поп пишући крштеницу и не осврћући се на њих, — ево |
| еви косе падали по образима и сакривали јој половину лица.</p> <p>— Крштеницу за... за оца поко |
| е, — рече Благоје поцупкујући. — Нијеси јој ти сам просилац...{S} Њу људи просе има двадесет го |
| м, љуљушкати је на своме крилу и куњати јој на голим њедрима, као што је замишљао.{S} Од велике |
| ава ни једанпут се промолила није, нити јој је чак и гласа могао чути.{S} Па ни попадија се ни |
| мале, приземне собице, и удовица и кћи јој Милка поплашено скочише, и, оставивши филџане и ках |
| а, — блажено се засмија Перо, гледајући јој у ону рупицу на бради. — А, душе ми, кршна си и ти |
| свом снагом гурну га њојзи.{S} Пруживши јој бакшиш он задрхта као шибљика и пољуби је у образ.< |
| } Она га укочено погледа, а послужавник јој испаде из руке.{S} И поцрвени још више, поклопи очи |
| тетка, најближа својта...{S} Драга сам јој, ама не смије ништа.{S} Не смије ми ни хљеба дати б |
| а степени се чисто повијају под тежином јој.</p> <p>Угледавши зета она не могаде проговорити.{S |
| и ни хљеба дати без њега...</p> <p>Јово јој се приближи.</p> <p>— А он ти брани и да се удаш?</ |
| да сам заварао некакву ђевојку, измамио јој паре, па је оставио...{S} Суђено ми да страдам, к’о |
| чудноват крик.{S} Издигнута рука клону јој, брада заигра, очи се наводнише.{S} Перо, преплашен |
| не, неуређена и мало рашчерупана, те су јој бичеви косе падали по образима и сакривали јој поло |
| а румена к’о млада говедина.{S} Очи су јој велике и кахвајасте к’о двије маслине, а коса златн |
| ?</p> <p>— Не даје.</p> <p>— Па како ћу јој отић’? — узвикну Перо готово очајнички. — Не могу ј |
| лом га повуче вратима.</p> <p>— Јок!{S} Јок! — повика Обрен, умијешавши се међу њих и хватајући |
| ’ никога, ми мислимо како ми хоћемо...« Јок, побратимковићу!...{S} Ми треба да мислимо к’о што |
| уку и силом га повуче вратима.</p> <p>— Јок!{S} Јок! — повика Обрен, умијешавши се међу њих и х |
| женити и требаће ти крштеница.</p> <p>— Јок, — одговори Јефтан и крену даље. — Шта ће ми то?</p |
| погледа у небо и стисну зубе.</p> <p>— Јок, — окреса. — Ја нећу друкчије свраћати, него ако ће |
| а занат? — — упита Аћим мекше.</p> <p>— Јок.{S} Послаћемо га у школу.{S} Нек иђе тамо, па макар |
| брате, да је само очима видим.</p> <p>— јок, — осијече Благоје отргнувши се. — Плати трошак овђ |
| .</p> <p>— А продајеш ли вина?</p> <p>— Јок.</p> <p>Стари дубоко уздахну.</p> <p>— Штета, — реч |
| је ја извадим и ја да платим?</p> <p>— Јок, — осијече Обрен остављајући тефтер и прислањајући |
| овато застења...{S} Они се тргоше...{S} Јока сакри лице бошчом и утече у кућу, а Јово му се при |
| дио стари и гледао у тефтер, из кога је Јока нешто читала, а пред њим су стајала два сељака и г |
| ко стоје једно према другоме:{S} Јово и Јока.{S} Он се једном руком наслонио на зид и гледа јој |
| Није...{S} Ње се и не бојим, — одговори Јока, да се једва чуло. — Ама <hi>он</hi>...</p> <p>— О |
| омцима, — рече. — Хајде из собе.</p> <p>Јока скочи као опарена.{S} Отури тефтер са крила, збуње |
| оново се поврати вратима.</p> <p>— Кажи Јоки, — викну жени, — нека у тефтеру нађе Филипово име |
| челу стиште зубе и, гунђајући, приступи Јоки, па је гурну лактом у прса.{S} Она га укочено погл |
| Ту, поред Данила, леже и поче мислити о Јоки.</p> <p>Ту је и заспао.</p> <milestone unit="subSe |
| ли смо доста, — одговори Јово гледајући Јоку. — И ручали смо...</p> <p>Стари се осмјехну и одоб |
| ав је то белај?</p> <p>— Одв’о нам Јово Јоку, — одговори она мирно, као да о каквој ситници при |
| аја на крај собе.{S} Најпошље погледа у Јоку.{S} Она је још једнако сједила, држала тефтер на к |
| врх главе до на дно нога у тешки, топли јорган, дотле се Перо и умио и кренуо низ чаршију, траж |
| бом унијела читаве руковијети босиока и јоргована, тако се читава соба освјежи и чудновато зами |
| ихе љетње вечери, напајајући се мирисом јоргована и пјесмом бумбуловом, љуљушкати је на своме к |
| собним вратима.{S} Малена, мршава жена, још прилично млада и допадљива, у старим, исплављелим х |
| елије, готово смијући се. — Има, брате, још људи који путују...{S} Зар смо ми мимо свијет к’о о |
| >— Фала Богу и на томе, — опет ће Перо, још одушевљеније. — То је баш к’о што треба...</p> <p>И |
| м <pb n="107" /> свијетом, — рече Перо, још једнако узбуђен. — Људи се инаде, шћери ашикују с о |
| ити тврда срца и немој с њоме ружно.{S} Још је дијете, па ће се научити свеме.{S} Полахко ти с |
| е ти, — сокољаше га Јефтан живахније. — Још има наде.</p> <p>— Моја је нада утонула у морске ду |
| ваља, — рече,</p> <p>— Ђурђа!</p> <p>— Још грђе.</p> <p>Љубица!</p> <p>Перо напући усне и цмок |
| ибе једу, — пресијече га Перо.</p> <p>— Још има! — узвикну Јефтан јаче. — Само ти слушај мене и |
| — Сједницу, па да гласамо.{S} Ако треба још кога да зовнемо, па нек је више гласова.{S} Ако тре |
| атеље.{S} Перо.</hi> </p> <p>Прочита га још два пута, поправи неколика слова и даде послужитељу |
| , окрећући се и гледајући: чекају ли га још дјеца. — Мени је каз’о да је болестан и да не ће ни |
| дизао главу и њушкао по ваздуху, као да још једнако осјећа онај мирис што га је Мара унијела у |
| јутро, састали и изашли на улицу. — Ја још ни једне нијесам виђео.</p> <pb n="122" /> <p>— Бић |
| а за појас. — Овђе је лијепо...{S} Нека још!</p> <p>Јефтан се ђаволасто осмјехну.{S} Куцну праз |
| ово.— Ето га!</p> <p>— Ето га! — завика још неко.</p> <p>Сви скочише и погледаше уз широку, кри |
| Ипак се тјешио тиме, што је знао да има још дјеце у школи, па неће, зар, ни њему горе бити него |
| био добар!...{S} Мог’о је пити вина, па још из леђена од дванајес’ ока.{S} Не може сваки коњ би |
| Био је узрујан, узбуђен, усплахирен, па још издаљега избуљио очи, растворио уста и махао рукама |
| не би учила? — запита. — Млад је он, па још не зна како се кућа кући...{S} Обоје су млади к’о к |
| ће бити необично, — опет упаде домаћица још се ближе примичући Пери и милујући га. — Ниђе никог |
| ђе Филипово име и нека му припише у дуг још товар жита!...{S} Читав товар!..{S} Сто ока и ни је |
| е Перу.{S} Волио је, додуше, да проведе још какву шалу: да млатне букваром по глави онога ђака |
| еђено.</p> <p>Нос у старога као да дође још дебљи, крњави зуби указаше се.{S} Он испусти некака |
| е добра, кршна, ваљана.{S} Додуше ја је још добро не знам, нијесам је виђео <pb n="45" /> откак |
| .{S} Најпошље погледа у Јоку.{S} Она је још једнако сједила, држала тефтер на крилу и, осјећају |
| антана.</hi> </head> <p>Јефтан, који је још два дана поред лијепе Швабице боловао, вратио се у |
| азати.</p> <p>— А Марко Краљевић био је још бољи, — опет поче. — Он је кршнији јунак.</p> <p>— |
| фтану, да ће хрђаво проћи.{S} Једино је још Аћим ловио пријатеље и хвалио им се:</p> <p>— Опет |
| ојек Краљевићу Марко...</p> <p>Пошто је још мало посједио, диже се и пође.{S} Обрен пође за њим |
| чи, али сан никако да се спусти, јер је још једнако гледао слику <hi>њезину</hi>, са дугим врат |
| водити, — осијече полицајац и као да се још више испрси.</p> <p>Перо протра очи, мислећи, да и |
| сам ићи, него је, обично, водио уза се још кога, понајвише каква новајлију, који није вичан ме |
| е све ће бити мртво...{S} Додуше она се још мало љути на Перу, ама Обрен, ако хоће, може је наг |
| ...{S} Одмах!...{S} Ако закасните, биће још скупље..</p> <p>Сељаци оборише главе и, не проговор |
| што паметно радиш, ама то ваља!...{S} И још, ако хоћеш, да ти и ђевојку препоручим, а једва ће |
| јег са хаљина, трљајући прозебле руке и још једнако цвокоћући зубима.</p> <p>— Па у мене је ваз |
| S} Обучен је био у танке, прљаве гаће и још прљавију кошуљу, коју је раздрљио на прсима, пустив |
| једини Јефтан што му је остао вјеран и још се једнако бринуо за њега.</p> <p>— Жени се, — савј |
| да, кад усплахирани Перо утрча у собу и још са врата повика:</p> <p>— Помагај, господине, ако Б |
| , к’о што је и Исус страд’о...</p> <p>И још јаче обгрли Перу и привуче га себи.</p> <p>— А јеси |
| и, испод ока, погледа госте. — А што ви још не шетате? — запита их. — Шетња је здрава...</p> <p |
| .{S} Куцну празном боцом о сто и нареди још вина...</p> <p>Иза тога Перо је трчао у механу <pb |
| као утучен.{S} Нити је знао мислити, ни још шта говорити...{S} Све му се чинило као неки сан и |
| авник јој испаде из руке.{S} И поцрвени још више, поклопи очи рукама и утече из собе.</p> <p>Ст |
| а.</p> <p>— Ама, по Богу, зар може бити још пресуда? — запита Перо замирући од страха и блиједе |
| вјенчавати за се...{S} А с тобом ће ићи још неко, да ти изабира, — додаде мало тише.</p> <p>— К |
| ре о тле и као смишљати нешто.{S} Затим још једном погледа попа, испод ока погледа Мару и, пошт |
| догађај.</hi> </head> <p>Док је Јефтан још слатко спавао на своме кревету, умотан са врх главе |
| а зна да везе...</p> <p>— Ја би замолио још кога, — уплете се Обрен, који је и сам волио здрави |
| заустављаш и кад нас не гониш остаћемо још три дана, — дочека Јово. — Нама је лијепо...</p> <p |
| емо му бити сватови!</p> <p>— Окупићемо још наших људи, па, неко на колима а неко на коњима, по |
| а, ама не знам коју ћу, — одговори Перо још тужније. — Не знам ти ја наших ђевојака.</p> <p>Обр |
| премјери погледом.</p> <p>— А ти бећар још?{S} Није ти необично без жене? — запита.</p> <p>— Ј |
| p> <p>— Да није сиротиње, частио би вас још, — рече мргодно. — Ама овако нема вам више ништа.{S |
| а искезио зубе, а крмељаве очи дошле му још мање...{S} Игњат је рикао по авлији и био се у прса |
| е ли? - запита стари весело, а прсти му још живље заиграше. — Је ли красно?{S} Љевшега а јефтин |
| 5" /> <p>— Крава, крава, крава! — викну још гласније.</p> <p>— Чија крава? — запита неко из авл |
| <p>— Охо, како је у вас лијепо! — викну још с врата, чим је опазио како се презагријана пећ зар |
| ти у боци. — Лијепо, лијепо! — ускликну још једном отресајући снијег са хаљина, трљајући прозеб |
| то их је удовица задржавала и нудила их још једном кахвом.</p> <pb n="50" /> <p>— Кршна цура, — |
| вала, да се не постидим ни самога Бошка Југовића.</p> <p>— И чутуре требају, — бржебоље <pb n=" |
| е Милош Обилић?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Јунак богме!...{S} Шта мислиш како је то: распарати цар |
| још бољи, — опет поче. — Он је кршнији јунак.</p> <p>— Ко зна!</p> <p>— Јес’...{S} И Шарин му |
| } Ми се нијесмо могли бити, јер нијесмо јунаци...{S} И није ни паметно да свак иђе на касапницу |
| М.....</hi> </head> <p>Пошто је стегнуо јуначко срце своје и сам се кренуо на пут, стиже Перо, |
| размахну и заплива према њој.{S} Хита, јури, а дрхће од чежње и напријед спрема пољубац...{S} |
| Перо се зажелио куће.</head> <p>Трећега јутра апсанџија пусти Перу из затвора и опет га поведе |
| unit="subSection" /> <p>У зору, другога јутра, неко силно удари у собна врата.{S} Врата се отво |
| а пуштао, нити куда излазио, него се од јутра до мрака климатао <pb n="58" /> на једној високој |
| — запита Перо Благоја, кад су се, друго јутро, састали и изашли на улицу. — Ја још ни једне ниј |
| нечем да увјери, — Ама ја видим.{S} По јутру познајем дан.{S} И, право да ти речем, ја га више |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>У јутру је био љутит, намргођен.{S} Нажуљио леђа, огребао |
| е више наслоњаше на раме му.</p> <p>— А јуче је било лијепо.</p> <p>— Било.</p> <p>— А кад пане |
| ће, похитао је попу.{S} Обукао се као и јуче, угладио се, само што се нешто више огледао у огле |
| а ми ко сто дуката даде...{S} Драго ми, к’о да сам оца рођеног наш’о...</p> <p>Након дуже почив |
| понови опет. — И мени је драго, кад ти, к’о младић један, то одобраваш...{S} Данашњи млади људи |
| S} Што гођ ти срце зажели ти само ишти, к’о у својој кући.</p> <p>И опет се окрену вратима.</p> |
| је оставио...{S} Суђено ми да страдам, к’о што је и Исус страд’о...</p> <p>И још јаче обгрли П |
| зар, ја учити како ће управљати женом, к’о што га ти учиш...</p> <p>Домаћица се као нађе увриј |
| равље, ми смо фала Богу добро и здраво, к’о што и теби исто пријатељски желимо...{S} И ако жели |
| ро. — Младо не умије ни миловати онако, к’о што зна старије...</p> <p>Перо није знао шта ће одг |
| правди вишњега Бога, претеслимили нас, к’о метиљаве овнове...</p> <p>— Шути, Бога ти, шта ти з |
| ове опомене. — Данас да говориш о вину, к’о да не знаш о другоме...</p> <p>— А што не би говори |
| доћи да пијемо кахву.</p> <p>— Знаш... к’о момци... — упаде Перо, сметено се окренувши удовици |
| ваља и то ти је паметно! <pb n="123" /> К’о да си мене пит’о тако ти је паметно...</p> <p>— Пол |
| {S} И није ти грехота ни срамота!...{S} К’о да смо ми твоји робови, па да пристајемо за тобом.< |
| , кесећи се. — Исти покојни отац!...{S} К’о да њега гледам.</p> <p>Јово извади духана, напуни м |
| мени свијет ружно говори због тога.{S} К’о да је мени стало за свијетом!{S} Људи су овнови, <p |
| га је вирило неколико дроњака.</p> <p>— К’о што видите, сиротиња, — рече стари тужно. — Ја знам |
| се, да изгледа озбиљан и замишљен. — Ја к’о кириџија виђео сам много, ама ти ћеш виђети више... |
| одуше, тако је, — одобри Перо, — ама ја к’о велим: слађа је телетина од говедине...</p> <p>— Ка |
| а ми тако у лице говориш...{S} Нисам ја к’о ти мислиш...</p> <p>Перо се укипи.</p> <p>— А шта с |
| рзо. — Она је к’о зарђала пара, а Стака к’о жути дукат!...{S} Волио би са Стаком хљеб јести нег |
| у, па дебела, па, кад је попипаш, мехка к’о памук...{S} И била ми је драга пуно!{S} Чак сам је |
| Мару?...{S} Бијела је к’о сир, а румена к’о млада говедина.{S} Очи су јој велике и кахвајасте к |
| ајасте к’о двије маслине, а коса златна к’о препечена ракија од пет година дана...{S} Ах, да је |
| су ми сад ђевојке?...{S} Мршаве и слабе к’о да се иглама хране.</p> <p>— А ти дебела! — упаде П |
| м, — упаде Јово ватрено. — Ако буде све к’о што сам намислио, биће добро и зачудићете се сви!</ |
| и вратима, изађе из собе.</p> <p>— Овђе к’о да нећемо дуго скрасит’, — рече Јефтан мргодно глед |
| мо је испросити, па нека у касабу уљезе к’о твоја невјеста...{S} Брука би била, да уљеземо без |
| S} Знаш ли попову Мару?...{S} Бијела је к’о сир, а румена к’о млада говедина.{S} Очи су јој вел |
| рска вила! — дочека Перо брзо. — Она је к’о зарђала пара, а Стака к’о жути дукат!...{S} Волио б |
| ам у тефтере, — промуца она. — Богат је к’о нико његов, а ја сироче, па може са мном што хоће.. |
| ам у то ништа не знам.{S} Ја перем руке к’о Пилат...</p> <p>— Шта велите ви, браћо? — запита <p |
| звикну Перо, плеснувши рукама. — Што се к’о бајаги стидиш?{S} Што гођ ти срце зажели ти само иш |
| дина.{S} Очи су јој велике и кахвајасте к’о двије маслине, а коса златна к’о препечена ракија о |
| како се кућа кући...{S} Обоје су млади к’о кап, па треба да их ми старији поучимо.</p> <p>Од с |
| е видим, — дочека Јово живо. — Ти си ми к’о отац, па хоћу да те видим.{S} А ево сам дов’о и два |
| и за наше задовољство, ми смо задовољни к’о нико на свијету.{S} Моја Стака, Бог јој добро дао, |
| сам је урез’о у пршуте, а пршути лијепи к’о душа...</p> <p>Удовица га премјери погледом.</p> <p |
| а ми ти пресудиш... <pb n="55" /> ти си к’о судац... и да ми пресудиш данас...</p> <p>— Зар дан |
| у на бради. — А, душе ми, кршна си и ти к’о ђевојка каква.</p> <p>— Бре не би се ја данас побој |
| ма Јефтана уређуј ми ти.{S} Вјерујем ти к’о оцу своме...</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| ошко жестоко. — Русија ће њега згњавити к’о црва...{S} Послаће своје Козачине, па ће га утопит’ |
| пусти!{S} Ти знаш, да ћу ја све уредити к’о што ваља.</p> <p>— Ама ја хоћу да видим, — дрекну П |
| /p> <p>— Е умијеш га, учитељу, говорити к’о нико, — рече Јефтан потресен, бришући сузу. — Халал |
| ме сад?{S} Посиједио <pb n="59" /> сам к’о пашалијин ђогат, а зову ме и бекријом...</p> <p>— Н |
| се боље него све друге газде.{S} Живим к’о гроф!{S} Док има пара, живићу к’о што треба; кад не |
| не тражим, нити ми треба, јер ја живим к’о ага...</p> <p>— Мени ћеш свакако требати, — рече Пе |
| ми младо ни лудо.{S} То ти и опет велим к’о брату.</p> <p>Перо сачека док се Милка са Обреном д |
| из твога племена, па да му се поклоним к’о свецу...</p> <p>— Свецима нек је слава и милост, а |
| ам био пуно млађи и нијесам био паметан к’о сада.</p> <p>— Ништа за то, — одговори комесар, дав |
| миче од своје куће, нит’ се пати ’вако к’о ми...</p> <p>— Не знаш ти то, не знаш, — дочека Јов |
| <p>— А ми хоћемо да га лијепо дочекамо к’о друга и пријатеља, — рече. — Хоћемо, бива, да му из |
| ни, да се не враћамо више, ако поћерамо к’о што смо почели.</p> <p>Перо не знаде шта би одговор |
| удовица, вртећи јаглуком, — ама ти само к’о брату кажем: отвори очи, па не узми младо ни лудо, |
| љуби ме и милује, па се играмо и шалимо к’о ђеца...{S} Ја ти не знам ништа друго казати, него д |
| братимковићу!...{S} Ми треба да мислимо к’о што власт хоће.{S} Најпошље ми не треба ништа ни да |
| ј добро дао, добра ми је и весела, исто к’о да ми је Бог у крошњи с неба бацио, да ме обесели з |
| ћући се на њих, — ево и Перо мисли исто к’о и ја.{S} И он ми све одобрава, а само се ти љутиш и |
| оји путују...{S} Зар смо ми мимо свијет к’о отпадници какви?..{S} И зар сам ја један међед, па |
| ли јефтиније, а Чифут не да...{S} Чифут к’о Чифут!{S} Добио ми је барем пет гроша на њој...</p> |
| ити с нама, ако Јенглез удари на Русију к’о што овђе пише? — запита. — То ти је, видиш, једна д |
| Живим к’о гроф!{S} Док има пара, живићу к’о што треба; кад нестане, може се и гладоват’...</p> |
| ће Перо, још одушевљеније. — То је баш к’о што треба...</p> <p>И, брзо се окренувши, као на кр |
| ли: »к’о риба брез воде« а не вели се: »к’о риба брез вина«...</p> <p>Домаћица, под којом је не |
| о воду, а није вино; с тога се и вели: »к’о риба брез воде« а не вели се: »к’о риба брез вина«. |
| ва.{S} Ако треба и скупштина читава, ја кабулим!</p> <p>— Не треба, — осијече Обрен осорно. — С |
| паша мука наша</hi>.{S} Било је часова, кад је долазио у разред весео и расположен.{S} Тада се |
| ове!{S} Ти си мене шћео преварит’ сада, кад хоћу да удомим Мару за судског писара, ти...</p> <p |
| ате...</p> <p>— Па каква је нама фајда, кад се бију на страни? — уплете се Перо.</p> <p>— Фајда |
| мо.{S} Ја сам стек’о све што имам онда, кад је био наш устанак.{S} И ја и <pb n="102" /> Алекса |
| р на главу и спремао се да пође некуда, кад усплахирани Перо утрча у собу и још са врата повика |
| ље, уводећи га у собу. — Сретна сам ја, кад сам таког зета дочекала.</p> <p>У соби сједоше Перу |
| ам овђе ђевојке? — запита Перо Благоја, кад су се, друго јутро, састали и изашли на улицу. — Ја |
| ја сам им’о једну краву, па дебела, па, кад је попипаш, мехка к’о памук...{S} И била ми је драг |
| шта мање, него ли у кући Јовина стрица, кад су га оно бухе опколиле...{S} Склопио је очи, али с |
| живи.{S} Сви живимо!</p> <p>— Добро је, кад се и живит’ може, — дочека Благоје звиждучући. — До |
| и уздах:</p> <p>— Тако ти је то, брате, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Јефтана то ражљути |
| зно, све наопако.{S} Тако је то, брате, кад нема женске главе у кући.</p> <p>— А ти опет тражи |
| S} На попа је био сасвим и заборавио и, кад овај устаде пружајући му крштеницу, зачуђено га пог |
| амо, — рече. — Какви би били пријатељи, кад га не би дочекали?</p> <p>— Без дочека не ваља, — о |
| едно и у друго. — И немојте се стидити, кад вас је Бог намијенио једно другоме.</p> <p>— А бачв |
| когод из полиције и хтједе се сакрити, кад се врата отворише, а на њима се појави главом Благо |
| це ми се стисне и сузе ми ударе на очи, кад погледам све пусто око себе.{S} А у механи је друкч |
| кну невесело. — Какав си ми ти домаћин, кад ни слатке пите немаш?</p> <p>— Па што, брате, одма |
| и онда дош’о? — запита. — Што си дош’о, кад не иштеш ништа?</p> <pb n="71" /> <p>— Дош’о сам са |
| тако! — понови опет. — И мени је драго, кад ти, к’о младић један, то одобраваш...{S} Данашњи мл |
| .{S} А што нијеси каз’о да ти је много, кад си иск’о и кад си ми прич’о, да ће ти ђеца крепати |
| ладно, као и мало прије. — Мали си био, кад сам те носио на рукама...{S} И ја би да вам је све |
| адухан. — Најпошље и не треба нам нико, кад нас ево на мјесту...</p> <p>Пред њима се, одиста, у |
| јпошље ми не треба ништа ни да мислимо, кад је дао Бог њу.{S} Ево ја, на прилику, не мислим ниш |
| b n="17" /> мало оштрије, као и обично, кад Аћима хоће о нечем да увјери, — Ама ја видим.{S} По |
| n="50" /> <p>— Кршна цура, — рече Перо, кад су изашли из авлије.</p> <p>— Кршна.{S} А има и мир |
| — Наопако, брате...{S} Овако ти је то, кад се тражи женска глава... -</p> <p>— Па зато је лако |
| .{S} Омрзно’о ми и он...{S} Тако је то, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Од тога дана и опе |
| ошапта, да се једва чуло. — Тако је то, кад у кући нема женске главе.</p> <p>— Па и не треба, — |
| — упаде Перо уздахнувши. — Тешко је то, кад нема женске главе у кући...{S} Нема ко да ми уреди; |
| Нема ни кошуље...{S} Тако је то, браћо, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Јефтан махну руком |
| S} И што је Бог ствар’о жене на свијет, кад се људи не би женили?{S} Што, питам те?</p> <p>Обре |
| дела ти прифати! — викну. — Фала Богу, кад сам ја добио одмјену.</p> <p>Перо се, из почетка, с |
| p> <p>И оде у собу.</p> <p>— Фала Богу, кад ћу се вратити, — рече сам себи, шетајући. — Нит’ ме |
| е мени живот?...{S} Шта ће, на прилику, кад ми не би било вас, које ја с вама лијепо живим и ви |
| некако сурово запита уплашену слушкињу, кад стиже до попових врата и снажно гурнувши, отвори ка |
| овањем говорити о њој.</p> <p>— Ех, ех, кад је од власти, то ти је, побратимковићу, друга ствар |
| умекша глас и настави љубазније: — Ех, кад хоће власт, и биће готово одмах...{S} Ти мало приче |
| о није честито ни допјевао задњу ријеч, кад, кроз ходник, почеше одјекивати нечији кораци и као |
| S} Ја вас нијесам гонио.</p> <p>— Па... кад нас ти заустављаш и кад нас не гониш остаћемо још т |
| {S} Док има пара, живићу к’о што треба; кад нестане, може се и гладоват’...</p> <p>Свирачице пр |
| крив, — рече. — Знам, ама шта ћу?...{S} Кад ме стисне овђе, у прсима, дође ми да све разбијем.. |
| и...{S} Знаш, нема посла без рата...{S} Кад се царевине закрваве, онда се проспу паре и ми трго |
| , да ме обесели за моја добра дјела.{S} Кад сам преко дана у дућану, једва чекам да се смркне, |
| ораше неуморно, — и станите за мном.{S} Кад ја приступим и изговорим здравицу и када викнем: „ж |
| ери.</p> <p>— Ето, лијепо је, — рече, — кад чојек има познанства у туђем свијету, међу туђим љу |
| ти, магаре! — окоси се Перо на њега. — Кад ја иђем, свакако ћеш и ти.</p> <p>— А можеш ли ти О |
| и она биједа на врат не дође, — рече. — Кад би ме с оном вјенчали, одма би скочио у воду...</p> |
| ро, брате.{S} Баш ти и уреди, — рече. — Кад нема Јефтана уређуј ми ти.{S} Вјерујем ти к’о оцу с |
| ка вам је сретан пут, — настави брзо. — Кад хоћете, ја вам нећу сметати...{S} А могли сте и ост |
| љам ја никога, — дочека стари осорно. — Кад чојек има посла и кад хоће на пут, ја не заустављам |
| 3" /> <p>— Дома, — дрско окреса Перо. — Кад хоћеш да знаш, ето ти и кажем...{S} Своја кућица, с |
| а.</p> <p>Благоје се намргоди.</p> <p>— Кад ми не вјерујеш, онда и немам посла с тобом, — осије |
| прошета мало и окрену се Пери.</p> <p>— Кад си се намислио женит’ што се не ожени из наше касаб |
| се бију на страни, побиће се и овђе, а кад се побију овђе, ми прорадимо.{S} Ја сам стек’о све |
| било лијепо.</p> <p>— Било.</p> <p>— А кад пане киша биће пуно блата...</p> <p>— Хоће.</p> <p> |
| реба жена, а и не треба ми жена.{S} Ама кад ви велите да треба, онда ће свакако требати...{S} И |
| пијемо, да се веселимо, а биће времена кад ћеш размишљати и туговати...</p> <pb n="130" /> <p> |
| па му причао своје доживљаје из времена кад је куга морила; причао је: како је бјежао испред ње |
| у туђем свијету, међу туђим људима, па кад не мора гладоват’...{S} Да ти није мене, ти би овђе |
| ино!..{S} Продао лани сељацима вина, па кад су људи отворили бачвицу, из ње испани риба...{S} П |
| лагоја, а Благоје у старога.</p> <p>— Е кад је тако, а ми ћемо прешјутра повести ђевојку за њим |
| ци, и добро потпраши.</p> <p>— Љевше је кад се читају новине, него приче, — рече. — Ето ја... п |
| о и намигну му.</p> <p>— Видиш, како је кад човјек хоће да се жени, — рече брзо, не допуштајући |
| д, — одговараху му.</p> <p>— Е добро је кад не бије вазда.</p> <p>Кашње се и увјерио о томе.{S} |
| је, да више никога код куће затећи неће кад <pb n="27" /> се врати из механе; знао је, да се ту |
| оравио и на вино и тек <pb n="164" /> и кад неко, у страни, испали пушку, он се трже и прекиде |
| има, па руке шири, у лице ме љуби.{S} И кад уљегнемо у собу, а она ми сједне на крило, па ми чу |
| сад протествовао кад је ствар готова и кад већ сузе теку?</p> <p>На врх степеница дочека их ве |
| а стари осорно. — Кад чојек има посла и кад хоће на пут, ја не заустављам...{S} Ни мени није др |
| кад га човјек понуди чашом добра вина и кад му рекне да је паметан.</p> <p>— Ја, по могућству с |
| си каз’о да ти је много, кад си иск’о и кад си ми прич’о, да ће ти ђеца крепати од глади?...</p |
| </p> <p>— Па... кад нас ти заустављаш и кад нас не гониш остаћемо још три дана, — дочека Јово. |
| тако крупно да би те могла кап ударити кад би изненада чуо.</p> <p>Благоје се укрути као војни |
| оца изврсна вина.{S} Благоју синуше очи кад га угледа.{S} Наточи у чашу и, са особитим задовољс |
| го.{S} Стаде узвијати главом, као мачак кад га милују, и примаче јој се ближе.{S} Опет је пољуб |
| ком по столу. — Жена је жена!{S} Човјек кад хоће да се жени, стоји ти на прагу новога роћења и |
| е збуни Перо. — Него... ја хоћу да знам кад се родио.</p> <p>— То не могу дат’, — осијече поп, |
| е могао...{S} И шта би сад протествовао кад је ствар готова и кад већ сузе теку?</p> <p>На врх |
| м, — дочека Обрен у пола пјевајући, као кад чита пјесмарицу. — И ти си се, Јефтане, оженио с ми |
| звала Ана.{S} Причају, да није заплакао кад се родио, као што обично заплаче свако дијете.{S} Т |
| дућану, једва чекам да се смркне, јербо кад се свеме свијету смркне, мени се сване и мене моја |
| не заустављам...{S} Ни мени није драго кад ме ко зауставља од мојих послова...{S} Ја и сад има |
| е телетина од говедине...</p> <p>— Како кад, — пресијече га удовица оштро. — Младо не умије ни |
| и су се враћали из школе.</p> <p>— Како кад, — одговараху му.</p> <p>— Е добро је кад не бије в |
| он ни у чем није толико уживао, колико кад га човјек понуди чашом добра вина и кад му рекне да |
| еро и стаде међу њих. — Није пуно, само кад се има.</p> <p>— И за зоб по два гроша, за зоб, — н |
| ово, — а нама осталим биће лијепо, само кад смо у тебе...{S} Ми смо и са малим задовољни.</p> < |
| ка је моја зла судбина.{S} И тако је то кад се тражи женска глава.</p> <p>Међутим и Јован извед |
| ћу ја ићи с тобом, — рече. — Сваки пут кад одем да ми дадеш по форинту.{S} Толико би дао докто |
| узалудно.{S} Мећао је буквар под главу кад је хтио спавати, пропуштао је живу ласту кроз рукав |
| ји је стајао поред постеље. — Фала Богу кад си се пробудио!</p> <p>— А ко ти је то? — запита Пе |
| а, Швабица показала.</p> <p>— Фала Богу кад смо живи! — викну Перо и, онако у свима хаљинама, з |
| завали се у кревет.</p> <p>— Фала Богу кад смо овђе, — рече и Јефтан и испод ока погледа лијеп |
| енише.{S} Мрко је и лијепо, па да умреш кад попијеш чашу...</p> <p>— Красно вино! — потврди Бла |
| окога циганина...</p> <pb n="145" /> <p>Кад је дошао ред на Перу, обузе га некакав страх.{S} Ко |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад се вратио у хотел, затече Данила, гдје га је и оста |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад су се вратили у стрика Васину авлију, Данило се већ |
| С матером је лакше говорити!...</p> <p>Кад изненадно, као у преши, уљегоше у авлију и, са ужас |
| пред њим. — Видиме...{S} Шнел...</p> <p>Кад су стигли у Хотел, Перо потрча уза степенице, па, с |
| е, пошто је почео бројати новце.</p> <p>Кад су изашли на чаршију, Благоје застаде.</p> <p>— У к |
| Ни те вечери није ишао у механу.</p> <p>Кад је четврти пут -ступио у попову авлију и заискао кр |
| бих...{S} Ето, није се имала, јадница, када ни обући љуцки, дворећи мене.</p> <p>Перо обори гл |
| у шетњу.{S} И сви су позавидили Данилу, када опазише како у хладовини слатко спава.</p> <p>Пошт |
| , из главе...</p> <p>Перо чисто одахну, када му објавише, да не ће више бити ђак.{S} Школа му ј |
| Данило исплази језик и дрекну као јаре када га ухвате.{S} Објеси горњу усну, те му кукасти нос |
| Кад ја приступим и изговорим здравицу и када викнем: „живили“, онда и ви викните и дигните грај |
| нито у роду своме.</p> <pb n="15" /> <p>Када је одрастао и могао се мијешати са осталом дјечурл |
| Брани, — одговори она: — Требам му, па каже: »нећеш се удавати, док сам ја жив...«</p> <p>Слуш |
| је и њој драго живити...{S} Ја, што се каже, волио би живит’ хиљаду година, па макар и у тикви |
| /hi>, као отсјечено дрво у гори, што се каже.{S} Знао је, да више никога код куће затећи неће к |
| „који су могли виђети ако су гледали“ и каже, да се готов и на суду заклети „за своје право“.</ |
| као да га неко зове, зове га по имену и каже да умире за њим...{S} Он размахну рукама <pb n="14 |
| поздравим пријатеље“.{S} То ти се само каже!</p> <p>— Е, баш је лијепо! — рече Јово, пошто <pb |
| — Тако је, — потврди Перо, тек да нешто каже, и ако га није слушао, него је нестрпљиво разгледа |
| егну раменима...</p> <p>— Што ти кажеш, кажем и ја.{S} Само да ми она биједа на врат не дође, — |
| ја паметан чојек, те нећу пуно говорит’ кажем вам: од сјутра тражим жену.</p> <p>— Живиооо!</p> |
| еса Перо. — Кад хоћеш да знаш, ето ти и кажем...{S} Своја кућица, своја слободица и ја иђем там |
| ртећи јаглуком, — ама ти само к’о брату кажем: отвори очи, па не узми младо ни лудо, него сабра |
| ицу. — Онда... које ви мени тако лијепо кажете и које ја мислим да је пријатељски... онда ја ве |
| а на јавноме, позору изложеноме, мјесту кажете, да ви не дозвољавате ни цару да проси дјевојку. |
| Перо слегну раменима...</p> <p>— Што ти кажеш, кажем и ја.{S} Само да ми она биједа на врат не |
| } Мислиш ли се са мном играти, а?...{S} Кажи ти мени, — дрекну јаче, — што купиш ове ствари овђ |
| ерија у вашој касаби, улови ми кога.{S} Кажи, нек се од мене не боји пријеваре.{S} Ја воде ника |
| му знак и рукама и очима да престане. — Кажи ми само и тихо ми кажи: знаш ли ђевојку?</p> <p>— |
| , и поново се поврати вратима.</p> <p>— Кажи Јоки, — викну жени, — нека у тефтеру нађе Филипово |
| !...{S} Хајде да пијемо!..</p> <p>— Ама кажи ти мени...</p> <p>— Готово је, велим ти...{S} Хајд |
| азвика се стари попут пудара. — Гони, и кажи му, лопову, да ми је учинила товар штете...{S} Тол |
| стави само мени.</p> <p>— А име, име ми кажи, — зациганчи Перо привлачећи га себи. — И име да з |
| а да престане. — Кажи ми само и тихо ми кажи: знаш ли ђевојку?</p> <p>— Па то је, брате, готова |
| аконитости, — рече, издигнувши и глас и кажипрст десне руке. — тер сте узели слободу, увредљиви |
| тена, наниза их по прстима, нарочито по кажипрсту гдје ће се боље видјети, а дебели сребрни сах |
| ... -</p> <p>— Опрости, — прошапта, као кажњено дијете, — а ја сам пош’о да распитујем за ђевој |
| мрско, сад можете мало прошетати...{S} Кажу, да је то здраво...{S} А ја сад имам <pb n="77" /> |
| пом. — Све село обиграх, па га нема.{S} Кажу, да је ноћас отиш’о...</p> <p>— То је он одвео Јов |
| Ено ти у удовице Стаке шћери Милке.{S} Кажу, да је добра, кршна, ваљана.{S} Додуше ја је још д |
| — одговори Перо и мученички уздахну. — Кажу да сам испросио, а ја не знам.{S} Хоћаху ми привје |
| болестан и да не ће никуд излазити.{S} Каз’о је и да му нико не улази.</p> <p>— Ни ја? — отегн |
| <p>— Ама ја нисам виђео...</p> <p>— Па каз’о сам да ћеш виђети, — прекиде га Благоје љутито. — |
| јући: чекају ли га још дјеца. — Мени је каз’о да је болестан и да не ће никуд излазити.{S} Каз’ |
| !</p> <p>Перо зину.</p> <p>— А ко ти је каз’о да сам се вјенчао? — отегну. — Незнаш ти на какав |
| — поче Јефтан и као подиже се. — Ти си каз’о, да ћемо остат’ само мало.</p> <p>— Нека, нека, — |
| о? — запита подругљиво.{S} А што нијеси каз’о да ти је много, кад си иск’о и кад си ми прич’о, |
| а си видио колико сам муке им’о док сам каз’о како си ваљан и богат и све...</p> <p>— Ама ја ни |
| јући. — Ја нисам крив..{S} Зар ја нисам каз’о да је слађа телетина од говедине?</p> <p>Па, окре |
| ен умирујући га. — Ја сам то само ’нако каз’о...{S} Знаш, драго ми уз љуто вино мало слатке пит |
| од свега свијета.</p> <p>— Ко вам је то каз’о?</p> <p>Јефтан, блијед попут крпе, истегну га из |
| ита, бјесомучно дрмајући њиме. — Што не каза да се нијеси вјенч’о, црн ти образ сад и вавијек!< |
| т зеца, полугласно чита.</p> <p>Перо им каза своје име и, без питања, сједе за сто.{S} Они не о |
| и Обрен.</p> <p>— Ех?</p> <p>— То ми је казала.</p> <p>Обојица као да се замислише и не прогово |
| и обара људе?...{S} При погодби нијесмо казали да нас обара и то је непоштена ствар...</p> <p>— |
| изађе из собе.</p> <p>— Ама јесам ли ја казао, да ми нико не улази у собу? — плану Јефтан, чим |
| упали да не може боље.{S} Да тако није казао, поп му не би дао крштенице и не би му је дао све |
| </p> <p>— Па, брате, што ми то прије не казасте? — окоси се Перо, мрко је гледајући. — Ја нисам |
| p>— Ти не знаш шта радиш...{S} Ја ћу ти казат’ како се ради, — биле су му прве ријечи што их је |
| ори иза ње и да му напомене шта ће даље казати.</p> <p>— А Марко Краљевић био је још бољи, — оп |
| Није знао како ће почети, нити је знао казати рашта је дошао. — Мени треба крштеница! — викну |
| ’о ђеца...{S} Ја ти не знам ништа друго казати, него да се ни са царем <pb n="170" /> не би про |
| сам ја код власти <pb n="43" /> и мени казаше, да тамо не траже ничију крштеницу...{S} Ничију |
| разапињо Исуса, па опет ме, ето, стигла казна и послали ми кугу на врат.{S} Да је била кршна, н |
| шка се на њ...</p> <p>— Што мене Бог да казни и да ми је удијели за жену? — јекну жалостивно. — |
| но превртао с бока на бок.{S} И поче се кајати, што је икако полазио на пут и што је будаласто |
| е га са обје стране и пунац и пуница. — Какав је то пос’о?{S} Зар тако ваља?</p> <p>— Оставите |
| који се никако није могао разабрати. — Какав је то белај?</p> <p>— Одв’о нам Јово Јоку, — одго |
| >— Еј Перо, Перо, — узвикну невесело. — Какав си ми ти домаћин, кад ни слатке пите немаш?</p> < |
| д...</p> <p>Алекса се засмија.</p> <p>— Какав Цариград, чојече? — дочека подругљиво. — Зар не з |
| ам се вјенчао? — отегну. — Незнаш ти на какав сам белај ограјис’о...</p> <p>— А нијеси ни испро |
| ја пророк, па да му знам нарав...{S} И какав ми је то коњ, који се игра и обара људе?...{S} Пр |
| једва се могао уздржати, да не испусти какав непристојан усклик или уздах.</p> <p>— Маро, дије |
| на живио је осамљен у кући као пустињак какав.{S} Затворио се у собу, па нити је кога пуштао, н |
| хо земљи и ослушкивао: чује ли се барем какав тутањ?{S} И почео се љутити.{S} Почео, чак, по об |
| оложивши руке на клупу, уозбиљио се као какав старац.</p> <p>Кроз годину -дана постао је миран |
| о се два пут у години, те изгледаше као какав људождер.{S} Он ухватио Данила, па му причао свој |
| у ријечи, — и само паметни људи знају, каква је то фајда.{S} Ако се бију на страни, побиће се |
| } Каква ће то ђавоља свадба бити?...{S} Каква је то дјевојка?</p> <p>— Хајде да се пије! — дрек |
| за њега, а никад га није видјела?..{S} Каква ће то ђавоља свадба бити?...{S} Каква је то дјево |
| — дочека поп љутито. — Шта ће одма?{S} Каква је то преша? — Али, као да се нечега сјети, бржеб |
| Јесам ли ја, брате, један телеграф?{S} Каква је то брзина?</p> <p>— Што брже, то боље, — одгов |
| /p> <p>— Ама што тако брзо? — запита. — Каква је преша била?</p> <p>— Гвожђе се кује док је вру |
| га ти, шта ти знаш? — окоси се Бошко. — Каква ми је то пулитика?</p> <p>Алекса га мрко погледа. |
| p>— Геновеви? — запита онај зачуђено. — Каква је то земља?...</p> <p>— Жена је то, — поправи га |
| десити ако пођем сам, — рече.</p> <p>— Каква несрећа? — брекну Јефтан и нагло се исправи. — Шт |
| — А, душе ми, кршна си и ти к’о ђевојка каква.</p> <p>— Бре не би се ја данас побојала многе ђе |
| и поћута мало.</p> <p>— А нема ли и она каква писара? — запита.</p> <p>— Нема.</p> <p>— А не да |
| се, опет, други обогате...</p> <p>— Па каква је нама фајда, кад се бију на страни? — уплете се |
| Перу Карантана? — запита. — Да не траже каква, чијем је оцу име Марко јали Петар?{S} Моме је, б |
| бично, водио уза се још кога, понајвише каква новајлију, који није вичан механском ваздуху.</p> |
| ни разбират’, ни размишљат’ се: ко је и каква је?{S} Нек само није мушко, нек је жена, па је до |
| , нити се ко објесио; ни земљотреса, ни каква привиђења није било.{S} Сва је ствар у томе, што |
| о њега, као ружа око бора. — Не знаш ти каква је она...</p> <p>Јефтан га лагано одгурну.</p> <p |
| — и ишарало га тако, да је изгледао као каква мапа.{S} Пролијевало се чак и по тлима, ту се миј |
| а Алекса озбиљно.</p> <p>— Шта лађе?{S} Какве лађе?{S} Благо ономе ко је на суху, а куку ономе |
| <pb n="51" /> и заглади косу на челу. — Какве су ми сад ђевојке?...{S} Мршаве и слабе к’о да се |
| к могао би распознати, да то није глава какве грдне совуљаге, него човјечија прилика и да та чо |
| ма ми треба и да га дочекамо, — рече. — Какви би били пријатељи, кад га не би дочекали?</p> <p> |
| S} Зар смо ми мимо свијет к’о отпадници какви?..{S} И зар сам ја један међед, па да немам своје |
| ло вишим, уобљеним, необичнијим гласом, каквим се обично здравице држе. — Ви сте мене, овај, <p |
| ти...{S} То је... знаш... да не би било каквих неприлика.</p> <p>Учитељ презриво одмахну руком |
| утекли!</p> <p>— Па шта ти је, магарче; какво је то чудо? — дочека Пера веселије, готово смијућ |
| није?</p> <p>— А шта ти радиш, зете?{S} Какво ти је, да речемо заниманије? — запита изненада, п |
| ? —- запита доктор, ступајући у собу. — Какво полесно?</p> <p>Јефтан познаде, да му се сад пред |
| остати ни читав дан...{S} А и село није какво!...{S} Немате у њему ништа виђети...{S} Ништа!</p |
| оповлука, јер хоћеш да дижеш буну, јали какво иселеније...{S} Хоћеш иселеније, а?</p> <p>— Ја.. |
| гледао) за један омањи сто и ту га, као какво дијете, посади на столицу.</p> <p>— Сједи ти и са |
| шњом прашином, те је соба много сличила каквој запуштеној механи, гдје се газда једном у недјељ |
| Која жена? — блесасто запита Перо. — О каквој ми жени говориш?</p> <p>— Па јеси ли се оженио, |
| во Јоку, — одговори она мирно, као да о каквој ситници прича.</p> <p>Стари наслухну ове ријечи |
| е такво познанство најлакше може наћи у каквој механи, он је само и пазио на оне дућане, гдје ј |
| ацане на све стране, као да је полиција какву преметачину извршила или, у најмању руку, као да |
| е и пазећи: не би ли гдје год стимао ма какву дјевојку, која би му се свиђела.{S} Поче застајки |
| ест, — дочека.</p> <p>— Знаш ли ти овђе какву ђевојку? — прошапта Перо, пажљиво се осврћући на |
| јечими наносити повреду владарима?{S} И какву дјевојку рабите?{S} Ко је вама дозволио, да непри |
| ас:</p> <p>— Него ако си ти чојек, нађи какву женетину, па ето...{S} Немој пробират’, ни разбир |
| мјешкају се један на другога, као да су какву побједу однијели.{S} Посједаше око округлога стол |
| ру.{S} Волио је, додуше, да проведе још какву шалу: да млатне букваром по глави онога ђака пред |
| , стајали на вратима и гледали Јефтана, како сједи на постељи, десном руком грли стас лијепе со |
| леко од дуда, иза једне гомиле буњишта, како стоје једно према другоме:{S} Јово и Јока.{S} Он с |
| хладној, мирисној води, плива и осјећа, како га таласи запљускују и драгају ода свих страна...{ |
| ђаком око кирије.{S} Пребацивала му је, како је пуних шест мјесеци вара и неће ништа да плати.{ |
| ну руком и замоли га да не говори даље, како не би својим жалостивним ријечима покварио весеље |
| S} То је, наиме, потребно...{S} Видите, како ово доликује <pb n="150" /> против вама...{S} Но ј |
| , са особитим задовољством, посматраше, како по површини искачу мале искрице.{S} И док је војни |
| убити и тепати му.</p> <p>— Благо мени, како си ми златан — застења најпошље, уводећи га у собу |
| поче изводити мајсторије и показивати, како зна и на задњим ногама стајати.{S} Перо премрије о |
| и главу и уздахну.{S} Сад се тек сјети, како је лијепо било сједити <pb n="92" /> поред Томе и |
| ? — дрекну и унесе му се у лице. — Ево, како сам се ја оженио, па ме није гром убио, него ми св |
| оји се бар неколико пута није похвалио, како је вечерао у својој кући, а пио вино у — Паризу.</ |
| и ће филџан прихватити, и није осјетио, како је, прихваћајући, окренуо га на криво, те половицу |
| ину пође са Обреном тамо.</p> <p>— Охо, како је у вас лијепо! — викну још с врата, чим је опази |
| пет, на другој страни, поучавао свијет, како да се понаша при дочеку.</p> <p>— Ви само мене пус |
| ти, а, у измицању, опази на зиду слику, како Милош Обилић пробада цара Мурата на пољу Косову.</ |
| .{S} И опази, удаљену, љепоту-дјевојку, како се купа на валима, на мјесечини.{S} Дугачке, црне |
| о ће их написати?{S} Ко ће знати да их, како треба, искриви и удеси?{S} И учитељ му је тукао гл |
| таде мало и намигну му.</p> <p>— Видиш, како је кад човјек хоће да се жени, — рече брзо, не доп |
| {S} Шта ти велиш, Перо?</p> <p>— Ето... како ви велите, — одговори Перо понизно, снебивајући се |
| времена кад је куга морила; причао је: како је бјежао испред ње и како се, најпошље, спасао.</ |
| </head> <p>Мјесто да вам причам о томе: како су живили Перо Карантан и његова Стака, доносим са |
| агоје поче низати примјер за примјером: како су многи странци, не имајући познанства, оглобљени |
| све у реду.{S} Што се и ти не жениш?{S} Како се не стидиш својих сиједих коса?..{S} Чојек у год |
| Све лијепо, чисто, уређено, »све пјева« како рече Јефтан!{S} А најљепша и највећа од свих кућа, |
| дина.</p> <p>— Добро притврдио науку, — како Аћим рече, узевши га себи у радњу. — То му сад ник |
| лице.</p> <p>— А вјенчање? — запита. — Како ћемо с њиме?</p> <p>Перо се такођер одуприје рукам |
| стара, отирући се јаглуком око уста. — Како <pb n="136" /> ћу ја да своје дијете не видим свак |
| али осврнути и зачуђено их погледати. — Како у лијепој, красној, милој и никад незаборављеној в |
| ма шта то? — запита као без свијести. — Како то?</p> <p>— Па испросио сам и уредио све, — викну |
| се Јефтан, хватајући је за подвољак. — Како?</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Sehr gut</foreign |
| не чуваш? — прекори га Јефтан сурово. — Како то јашеш?</p> <p>— Чув’о би се, — одговори Перо ка |
| — плану Јефтан, чим се доктор удаљио. — Како си се ти смио усудити, да ми дођеш?</p> <p>— Ја ни |
| до Перина стола.</p> <pb n="25" /> <p>— Како је, љепотице? — нашали се Јефтан, хватајући је за |
| ађа је телетина од говедине...</p> <p>— Како кад, — пресијече га удовица оштро. — Младо не умиј |
| гласом, гледајући по јаранима.</p> <p>— Како ћемо с том Перином женидбом?...{S} Шта ти велиш, П |
| , који су се враћали из школе.</p> <p>— Како кад, — одговараху му.</p> <p>— Е добро је кад не б |
| ступи од прозора и засмија се.</p> <p>— Како ће бити без тебе? — запита. — Та нећемо ми вјенчав |
| та он.</p> <p>Она не одговори.</p> <p>— Како те држи?</p> <p>— Хоће да му вазда гледам у тефтер |
| не знаш шта радиш...{S} Ја ћу ти казат’ како се ради, — биле су му прве ријечи што их је тада р |
| мрти родитеља, прослави Крсно Име.{S} А како га је прославио и шта се закључило иза ручка, то с |
| и по челу, образима, устима.</p> <p>— А како си? — запита Јово, покушавајући да се отме. — Јеси |
| ао да се умива. — Ти си зар?</p> <p>— А како си? — запита Јово прилазећи му руци. — Јеси ли здр |
| одговори Игњат, стежући га јаче. — А-а како си ми ти, мали Јово?</p> <p>— Ја добро.</p> <p>Игњ |
| ? — запита. — Млад је он, па још не зна како се кућа кући...{S} Обоје су млади к’о кап, па треб |
| , па све до пет...{S} Имам и новога, па како ко бегенише.{S} Мрко је и лијепо, па да умреш кад |
| , — ето то ти је читав намјештај.{S} Па како то држиш како ли пазиш?{S} Видиш ли колика ти је п |
| наличио?</p> <p>— Не даје.</p> <p>— Па како ћу јој отић’? — узвикну Перо готово очајнички. — Н |
| н, приближујући се Милки и гледајући је како точи кахву. — Нијесам ни знао да си... тако одрасл |
| о. — Затим се окрену у страну и слушаше како вјетар звижди, тресе прозорима, носи и разбија лон |
| сви су позавидили Данилу, када опазише како у хладовини слатко спава.</p> <p>Пошто су изашли и |
| , виђећеш пошље, па доста ти је...{S} И како би било да је никако не видиш?..{S} Ја баш хоћу да |
| колован, учен, па знаш и умијеш...{S} И како би било да прође ово весеље без тебе?</p> <p>Учите |
| о како се презагријана пећ заруменила и како се, на маломе асталчићу, чиста препеченица злати у |
| ; причао је: како је бјежао испред ње и како се, најпошље, спасао.</p> <p>Угледавши госте, он у |
| вори Перо понизно, снебивајући се. — Ви како гласате мени је право.{S} Мени не треба ништа него |
| година.{S} Оцу му је било име Аћим, или како се на корицама читуље потписивао <hi>Јоаким</hi>, |
| а ме слуша...{S} Нећу га, зар, ја учити како ће управљати женом, к’о што га ти учиш...</p> <p>Д |
| олетише низ образе.</p> <p>— О Перо мој како си ми! — узвикну на сав глас, да су се многи прола |
| и Данило покуњено, — Сам Јован, не знам како се зове, има три коња.</p> <p>— А нама требају чет |
| идио колико сам муке им’о док сам каз’о како си ваљан и богат и све...</p> <p>— Ама ја нисам ви |
| ти си сад паметан.{S} Ја сам ти показао како се путује, па хајде сам...</p> <p>Перо се прислони |
| би... — промуца и застаде.{S} Није знао како ће почети, нити је знао казати рашта је дошао. — М |
| посла.{S} Није им био вичан и није знао како се с њима треба понашати.{S} С тога се мало погури |
| епо! — викну још с врата, чим је опазио како се презагријана пећ заруменила и како се, на малом |
| : »ми нећемо слушат’ никога, ми мислимо како ми хоћемо...« Јок, побратимковићу!...{S} Ми треба |
| је читав намјештај.{S} Па како то држиш како ли пазиш?{S} Видиш ли колика ти је паучина по зидо |
| </p> <p>— Јунак богме!...{S} Шта мислиш како је то: распарати цара?...{S} Није, да речемо, ни п |
| гледао све око себе, надајући се, да ће какогод опазити дјевојку.</p> <p>— И јес’ и јес’ тако, |
| гомилама буништа, испред колиба, нијесу какотале ни дречале, него опустиле крила, отегле шије и |
| и му се закрвавиле, образи помодрили, а каљаве сузе циједе се низ браду.</p> <p>— Што плачеш? — |
| pb n="103" /> — рече. — Удри ти макар и каме-њима са суха, па си добио.</p> <p>Алекса скиде нао |
| — Док <pb n="151" /> мене бије мемла из камена у тамници, ти пијеш и веселиш се, а?</p> <p>— Ја |
| танеш вазда у дућану, убиће те мемла из камена, па ћеш зафатит’ сушицу, па ти неће помоћ’ сви љ |
| ава од кошуље.{S} Поп је, без мантије и камилавке, босоног газио по мокрој загаситоруменкастој |
| и, побратимковићу, прави дипломат...{S} Камо среће, да су нам сви таки!...{S} Барем би се опет |
| ижујући му се и хватајући га за руку. — Камо жена?</p> <p>— Која жена? — блесасто запита Перо. |
| знојимо због твоје женидбе!..</p> <p>— Камо срећа да сам мртав, па да ме данас закопајете, — р |
| гледају њега.</p> <p>Тишина.</p> <p>— А камо ти жена? — једва се прибра Јефтан да запита, прибл |
| и Јову и пружи му обје руке.</p> <p>— А камо се ти прије? — запита га пријекорно. — Толико годи |
| т. — Купује се теле па се и оно гледа а камо ли жена.</p> <p>Благоје се намргоди.</p> <p>— Кад |
| ма.</p> <p>— Људи воле и крави дебљој а камо ли жени, — рече.</p> <p>— Воле, воле богме, — опет |
| попових врата и снажно гурнувши, отвори канат. — Је ли овђе?</p> <p>— Јес’, — једва промуца она |
| и велика, дрвена врата, са два огромна каната.{S} Прозори су, додуше, били исцрвоточени и обра |
| сли ситном травом, врата се накривила и канати готово да падну, па ипак... ипак је све љепше би |
| а и раздрљених прсију и, носећи овелику канту са водом, стењући и отхукујући, залијевала је кук |
| hi>сам на св’јету без икога свога</hi>, као отсјечено дрво у гори, што се каже.{S} Знао је, да |
| о изгледао) за један омањи сто и ту га, као какво дијете, посади на столицу.</p> <p>— Сједи ти |
| ри и, раскорачивши се, стаде пред њега, као да би се тукао. — Знаш ли ти ко сам ти ја?...{S} И |
| више пецкаху и копрцаху се испод њега, као да је на мравињак легао.</p> <p>— Да барем Данило у |
| рат! — јекну Перо, па се сави око њега, као ружа око бора. — Не знаш ти каква је она...</p> <p> |
| весели и смјешкају се један на другога, као да су какву побједу однијели.{S} Посједаше око окру |
| чеше забленуто гледати један у другога, као да се питају: шта је ово?{S} А и Перо се забленуо, |
| На једној трепавици блиста му се суза, као кап росе на врх житнога класа.{S} Тронут и растужен |
| еби рачунати, погледајући их испод ока, као да би да позна: јесу ли добре платише?</p> <p>— Има |
| и, од нестрпљења, поче тапкати ногама, као да збија сламу.</p> <p>— Хајде, да је гледамо! — ви |
| /p> <p>Перо се осврну и измахну рукама, као да би некога у земљу да сатјера.{S} И заигра му бра |
| ме крилу и куњати јој на голим њедрима, као што је замишљао.{S} Од велике бриге поче му се и ко |
| с је доста!...</p> <p>И брзим корацима, као да га когод гони, изађе на улицу.</p> <p>Отада су у |
| бице... -</p> <p>— Опрости, — прошапта, као кажњено дијете, — а ја сам пош’о да распитујем за ђ |
| ! — викну и показа му свих десет прста, као да ће му тога часа у очи полетити. — Бјежи од мене! |
| одскочи корак унатраг и раствори уста, као да ће прогутати некога.{S} Лако бљедило прели му се |
| Перо не одговорише ријечи.{S} Обојица, као утучени, кренуше из авлије, а за њима крену и Данил |
| ему памет стаде...{S} Погледа око себе, као да се боји да не зове кога другога...{S} Нигдје ник |
| Писмо</title> и разне занимљиве књиге, као што су: <title><hi>Црни листови</hi></title>, <titl |
| све слушао, провири унутра.{S} Сад је, као за параду, био обучен у старе, широке хаљине Перине |
| досадна шкрипања попова пера, који је, као за инат, хитао, да крштеницу час прије сврши.</p> < |
| n="16" /> најбоље расположена, нити је, као женска глава, хтјела да остане без свога накита, те |
| ао је дуго.{S} При свршетку осјетио је, као да му је мало одлануло на души и као да се разведри |
| ла говорити <pb n="17" /> мало оштрије, као и обично, кад Аћима хоће о нечем да увјери, — Ама ј |
| ј, раштркане и разбацане на све стране, као да је полиција какву преметачину извршила или, у на |
| аве и готово их давио; озго, са висине, као да се нешто тешко, врело спуштало на њих и притиски |
| тити му интересе“...</p> <p>— О, брате, као да ми те Бог посла! — викну обрадован Перо и поче г |
| је.</p> <p>Перо отпрсну и направи лице, као да је појео љуту паприку.</p> <p>— Не ваља, — рече, |
| ина, укочио се и издигао главу на више, као да се слика.{S} На једној трепавици блиста му се су |
| сами узјашу.</p> <p>Коњи, чим кренуше, као да осјетише несигурне јахаче на плећима.{S} Перин < |
| тио на земљу и поиграва пред њим.{S} И, као да га вјетрови понијеше, он се брзо окрену и отрча |
| њежна, витостаса Мара, лијепа и мила и, као да је собом унијела читаве руковијети босиока и јор |
| >— И мени се чини, — потврди удовица и, као нехотице, све се више наслоњаше на раме му.</p> <p> |
| Тужан и жалостан вратио се Перо кући и, као да му је био сав свијет <pb n="41" /> крив, мргодно |
| Воле, воле богме, — опет дочека Перо и, као са заносом неким, настави: — И ја сам им’о једну кр |
| у Српства.</p> <p>Јефтан обори главу и, као постиђено дијете, поче се чешкати по обрви.</p> <p> |
| фтан потјерао за њим, труцка на коњу и, као пијан, клима се и повија час на једну час на другу |
| их, необично уживајући у њиховој свађи, као што многи уживају у боју пијеваца.</p> <p>— У читав |
| а ће одма?{S} Каква је то преша? — Али, као да се нечега сјети, бржебоље умекша глас и настави |
| соби на своме меканом душеку и спавати, као што и остали сретни људи, којима није пало на памет |
| стола.{S} Загрлише се и почеше љубити, као оно о Божићу.{S} А свакоме се нешто растужило, свак |
| разом, — дочека Обрен у пола пјевајући, као кад чита пјесмарицу. — И ти си се, Јефтане, оженио |
| аке.</p> <p>И поче јаглуком трљати очи, као да већ таре сузе.{S} А Перу то разоружа, те одмах з |
| о треба...</p> <p>И, брзо се окренувши, као на крилима отрча у хотел.</p> <milestone unit="subS |
| ке низ кревет и клону главом на јастук, као најтежи болесник.</p> <p>— А имаш ли срца, да ме бо |
| к Јеремије па да знаш? — питао је Аћим, као љутећи се помало, премда он нити је могао нити смио |
| А њему драго.{S} Стаде узвијати главом, као мачак кад га милују, и примаче јој се ближе.{S} Опе |
| " /> Бошко и, звизнувши, одмахну руком, као да вели: „прошло је то“. — Њему се више не вјерује! |
| ? — запита Благоје тихим, меким гласом, као да разговара са ћудљивим болесником. — Шта не дозво |
| шуља... — рече тужним, утањеним гласом, као дијете које се спрема да заплаче.</p> <p>Перо Каран |
| а се окрену и хитно пође кући.{S} Брзо, као на крилима, улети у своју собу, дохвати из једнога |
| Причају, да није заплакао кад се родио, као што обично заплаче свако дијете.{S} То му управо, н |
| и се лагано диже са сандука.{S} Полако, као шетајући, пође по соби и, онако са стране, погледа |
| а остане без свога накита, те се малко, као нехотице, ритнула ногом и одгурнула га.{S} Њему ниј |
| им зубима...{S} И једнако му се чинило, као да га гледа и смјешка се на њ...</p> <p>— Што мене |
| S} Драг си ти мени Јово, — рече хладно, као и мало прије. — Мали си био, кад сам те носио на ру |
| акше говорити!...</p> <p>Кад изненадно, као у преши, уљегоше у авлију и, са ужасном шкрипом и т |
| је сретно ђечице! — узвикну потресено, као да ће тога часа проплакати. — Бог вам дао сваке <pb |
| ’о нам Јово Јоку, — одговори она мирно, као да о каквој ситници прича.</p> <p>Стари наслухну ов |
| скриви се на столици и погледа га тупо, као да пита: а шта се то мене тиче?</p> <p>— Честитам, |
| амо је бленуо у њу, бленуо некако тупо, као без памети, и једва се могао уздржати, да не испуст |
| ема десном рамену и окрену се.{S} Перо, као ван себе, у мало не скочи за њом, да је ухвати, да |
| овољни.</p> <p>Стари се дохвати за ухо, као да није добро чуо.</p> <p>— А и хране немам, — наст |
| н јаглук и поче трти нос.{S} Уједанпут, као да се присјети нечему, окрену се и пође вратима.</p |
| еметачину извршила или, у најмању руку, као да су му лопови долазили у походе.</p> <pb n="28" / |
| n="37" /> и пипао је прстима по столу, као да би и сада хтио узети филџан.</p> <p>Други дан, у |
| све стране и размјешташе чаше по столу, као да су му сметале нешто.{S} Затим гледаше час у једн |
| главу и поче се чешкати.{S} Бијаше му, као да га је неко полио хладном водом...{S} Стид га, ст |
| ао.{S} И сав свијет прорицао је и њему, као и Јефтану, да ће хрђаво проћи.{S} Једино је још Аћи |
| и опет застиди и окрену главу у страну, као да нешто гледа на зиду.{S} Једини Јово што исколачи |
| ећи се и непрестано погледујући у жену, као да вели: хоћеш ли једном свршити? — Ако има муштери |
| нађени Перо, а у срцу му нешто штрецну, као да је слутио несрећи. — Шта ти је?</p> <p>— Мислим |
| дисао, дизао главу и њушкао по ваздуху, као да још једнако осјећа онај мирис што га је Мара уни |
| .{S} И објема шакама протра се по лицу, као да се умива. — Ти си зар?</p> <p>— А како си? — зап |
| љна, што је могла ово <hi>скнадити</hi> као у пјесми.</p> <p>— Ништа нема без женске главе у ку |
| рстом.</p> <p>А Перу нешто заголица.{S} Као живо нешто да се помаче у њему и свом снагом гурну |
| овога разговора Перо ништа чуо није.{S} Као у црквеном звонику, тако је у његовој глави звонило |
| више савијао, све му на срцу лакше.{S} Као оловом да му је било оковано, па се сад почело топи |
| ијеме умро. »Отишао у походе покојници« као што сам пред смрт говораше, осмјехујући се и питају |
| </p> <p>— А ко ће поћи на пут и куда? — као да сам себе запита. — О тома треба добро размислити |
| } Свијест му се поче мрачити...{S} Соба као да се поче окретати, а комесарова глава поигравати. |
| нуо.{S} И све живо поче бјежати од њега као од човјека који је памет изгубио.{S} И другови га о |
| жи, али се она изврну и отскочи од њега као опарена.</p> <p>— Бјежи, бјежи од мене крвниче! — в |
| долази неуређено.</p> <p>Нос у старога као да дође још дебљи, крњави зуби указаше се.{S} Он ис |
| зивши Перу обоје застадоше.{S} Попадија као да се застиди па се окрену у страну и сакри се за м |
| ти, твоје вино, — прекори га жена, која као да није много пазила на његове опомене. — Данас да |
| га више није слушао.{S} Удаљена музика као да га је успављивала, те је почео отезати трепавица |
| али се под дуд на старчеве кесе и варка као заклан.</p> <p>— Не питај јесу ли гладни и не износ |
| /p> <p>Перо погледа у зачуђенога Данила као да би у њега да заиште савјета.</p> <p>— Ама што та |
| у Јову и чворугу му, која се зацрвенила као презрела трешња, па развуче лице, засмија се и одма |
| уљио очи, растворио уста и махао рукама као да ће полетити.</p> <p>— Нема Томе! — викну загушен |
| ладан, те одмах почео млацкати губицама као да сиса...{S} Кашње се показао као врло живахан и о |
| p> <p>Обрен испи чашу и цмокну губицама као да љуби кога.</p> <p>— Тако је, — потврди, правећи |
| ушевљења, обје руке у вис и машући њима као крилима.</p> <p>Обрен Пушибрк баци капу с главе и п |
| !</p> <p>Перо напући усне и цмокну њима као да се љуби с киме.</p> <p>— Ох, ох, то је слатко! — |
| ивши руке на кољена и пипкајући прстима као по клавиру. — Јеси ли трговац, касапин, која ли си |
| два мјесеца, уздишући и преврћући очима као рањеник. — У кући ми ништа у реду.{S} Ове ми у њој |
| нило опет промолио главу кроз врата, па као да размишља: или би заплакао, или се засмијао?</p> |
| рила, отегле шије и искривиле главе, па као да се растају са животом...{S} Близу њих се удрвени |
| ти њима.{S} Прислони чело уз прозор, па као да размишљаше нешто...{S} Готово да и он заплаче за |
| и бошче, повијају и лепршају око врата као барјачићи.{S} Све лијепо, чисто, уређено, »све пјев |
| рекрсти.</p> <p>— А сапутнина? — запита као кроз плач.</p> <p>— Па нијеси ли ти са Стаком говор |
| Благоја.</p> <p>— Ама шта то? — запита као без свијести. — Како то?</p> <p>— Па испросио сам и |
| ојзи.{S} Пруживши јој бакшиш он задрхта као шибљика и пољуби је у образ.</p> <p>Покупивши новце |
| p> <p>— То ми је казала.</p> <p>Обојица као да се замислише и не проговорише више ни ријечи.</p |
| родиним ногама, што и по равници корача као да се пење уза степенице, — њему се смрачи пред очи |
| обојица наклопише.{S} Нарочито Благоје као да је имао ванредан апетит.{S} Све је чистио испред |
| </p> <pb n="146" /> <p>Перо рашири руке као да га разапињу, стресе се и писну као гуја љута:</p |
| мртав!...</p> <p>Перо поче трљати руке као да их умива.</p> <p>— Па, размишљајте ви, брате, — |
| до друге, па све једнаке, нове, бијеле као од сира сарезане; магазе и дућани обојадисани и оки |
| нувши брзојав изнад главе и машући њиме као барјаком. — Није му био пут џаба.{S} Наш’о је што ј |
| е.{S} Осјетивши удовичино раме на своме као да се застиди мало и поче се измицати, а, у измицањ |
| ’о што га ти учиш...</p> <p>Домаћица се као нађе увријеђена.</p> <p>— А што га не би учила? — з |
| столовима, од духанскога дима, који се као дебела паучина лелујао и повијао по механи.{S} А св |
| ом, сједио је и писао нешто, правећи се као да не види Перу.{S} Пребирао је некакве хартије и м |
| свануће, похитао је попу.{S} Обукао се као и јуче, угладио се, само што се нешто више огледао |
| и, положивши руке на клупу, уозбиљио се као какав старац.</p> <p>Кроз годину -дана постао је ми |
| хвати руком за стабло и устаде.{S} Лице као да му се одмах разведри.</p> <p>— Па што си онда до |
| а?</p> <p>Обојица прихватише за столице као да ће се потући, те сиромах Перо читава три корака |
| Дај и мени два форинта, па вади, — рече као у шали.</p> <p>— Ево форинт! — узвикну Перо.</p> <p |
| ала се.</p> <p>— Па то је лахко, — рече као узгред и не гледајући га. — Ено ти у удовице Стаке |
| шишао се два пут у години, те изгледаше као какав људождер.{S} Он ухватио Данила, па му причао |
| скују и драгају ода свих страна...{S} И као вјетар прохладан да попухује, милује га по образу и |
| ма и као неким крунама на глави...{S} И као купа се и он у језеру..{S} Купа се лијепо у хладној |
| ући му крштеницу, зачуђено га погледа и као да хтједе запитати: а шта ће то?...{S} Ипак се нека |
| ва, са поносито исправљеним вратовима и као неким крунама на глави...{S} И као купа се и он у ј |
| ријеши.{S} Поплашено погледа по свима и као да хтједе скочити и бјежати од свега свијета.</p> < |
| два промуца она шћућуривши се уза зид и као бојећи се да је не удари по глави.</p> <p>Перо уљез |
| сабалија, издизала се при дну чаршије и као кочоперила се својим огромним вратима, великим, цви |
| , поче куцкати врхом од кундуре о тле и као смишљати нешто.{S} Затим још једном погледа попа, и |
| ! — викну Благоје прекидајући причање и као са презрењем гледајући Перу, — <foreign xml:lang="d |
| 3" /> <p>Сви ућуташе.{S} Погледаше се и као да хтједоше један другоме у очима прочитати шта мис |
| oreign>? — запита Благоје мргодећи се и као гунђајући нешто. — <foreign xml:lang="de">Waas</for |
| благим, очинским гласом, окрећући се и као тражећи нешто. — Хајде нађи и донеси једну чисту, м |
| овори он брзо, правећи љубазније лице и као покушавајући да се осмјехне. — Што ти власт иште, т |
| онда и немам посла с тобом, — осијече и као пође из гостионице. — Мислиш ти што си ми синоћ пла |
| свакако требати, — рече Перо, отежући и као размишљајући. — У мене је крупан пос’о...</p> <p>— |
| дник, почеше одјекивати нечији кораци и као граја нека.{S} Перо помисли да ће опет бити когод и |
| е, као да му је мало одлануло на души и као да се разведри мало.{S} Ни те вечери није ишао у ме |
| и...{S} Све му се чинило као неки сан и као да све ово, што види и чује, није могућно...{S} Он |
| Хајде, Перо, да иђемо, — поче Јефтан и као подиже се. — Ти си каз’о, да ћемо остат’ само мало. |
| > <p>И опет стаде.{S} Гледаше у слику и као да очекиваше, да неко проговори иза ње и да му напо |
| касабе П...</p> <p>Јован остави лулу и као замисли се.{S} Поче нешто у себи рачунати, погледај |
| ана морам водити, — осијече полицајац и као да се још више испрси.</p> <p>Перо протра очи, мисл |
| — запита их млад, вижљаст келнер, који као да испод земље васкрсну, и гледаше их не баш најпри |
| свакоме омечало срце, па се расплакали као дјеца.{S} Плаче Перо, плаче Јефтан, плачу и Обрен и |
| ут славујске трепери у ноћи, а у пјесми као да га неко зове, зове га по имену и каже да умире з |
| !</p> <p>Бошково лице поче се растезати као да се кези на кога; десно око заигра му.</p> <p>— Т |
| ову удобност.{S} И Перо се морао мучити као нико његов!...{S} Освојиле га бухе, па никако очију |
| изненада чуо.</p> <p>Благоје се укрути као војник и салутира.</p> <p>— <foreign xml:lang="de"> |
| } Неколико дана живио је осамљен у кући као пустињак какав.{S} Затворио се у собу, па нити је к |
| ече. — Хајде из собе.</p> <p>Јока скочи као опарена.{S} Отури тефтер са крила, збуњено погледа |
| а се ја женим? — запита и опет се укочи као да се слика.</p> <pb n="12" /> <p>— Велимо, — повик |
| за ситницу, ако те не води познат чојек као ја...</p> <p>И Благоје поче низати примјер за примј |
| .{S} Гојазан, дебео човјек, са округлим као пун мјесец, више модрим него црвеним, лицем, дебели |
| оћ је, мјесечином обасјана.{S} Пред њим као пукло широко језеро, огледало мјесеца и звијезда.{S |
| оје снажне шаке и раскорачи се пред њим као да би да се хрве.</p> <p>— А опет си ми дошао никак |
| испусти некакав јаук.{S} Понори главом као да се спремаше да пане и са столице.</p> <p>— Немој |
| ало слатке пите...</p> <p>Перо Карантан као да се стиша мало.{S} Једино, да срцу пусти на вољу, |
| и, намргоди се и затресе косом, страшан као лав афрички.{S} Затим удари шаком <pb n="10" /> по |
| рипну.{S} Само преврну очима и, савијен као гудало, упрашен, диже се са земље.</p> <p>— Што се |
| андучића и завежљаја и, тако претоварен као парипче, смијао се безбрижно и весело.{S} Опазивши |
| ао, — и ишарало га тако, да је изгледао као каква мапа.{S} Пролијевало се чак и по тлима, ту се |
| ати, а, осим њега, Обрен му је изгледао као најдостојнији повјерења.</p> <p>— А треба ли теби, |
| ред очима.{S} Поп му сада није изгледао као поп, него као голем мрк облак, који се спустио на з |
| цама као да сиса...{S} Кашње се показао као врло живахан и отресит...{S} Чим је почео владати с |
| , брже се живи...</p> <p>Перо је стајао као утучен.{S} Нити је знао мислити, ни још шта говорит |
| Поп му сада није изгледао као поп, него као голем мрк облак, који се спустио на земљу и поиграв |
| стари и очепи жену ногом, што је важило као опомена, да му се не мијеша у разговор. — У бухљиви |
| још шта говорити...{S} Све му се чинило као неки сан и као да све ово, што види и чује, није мо |
| о чворуга и што му је лице било ишарано као ускршње јаје.{S} Ипак му је нос највише страдао и в |
| оволика гунгула и зашто све није мирно као у његовој касаби?</p> <p>—Јеси ли ти, Перо? — изнен |
| бе ђевојке.</head> <p>Од тога дана Перо као да клону духом и изгуби вјеру у се.{S} Изгуби и над |
| ?</p> <p>— Чув’о би се, — одговори Перо као кроз плач, — ама зар сам ја пророк, па да му знам н |
| њи кога овако осуђују...</p> <p>Комесар као да овога пута бијаше нешто расположенији и љубазниј |
| ома? — запита. — Шта ради?</p> <p>Игњат као да не чу добро.{S} Метну прст на уста и издиже обрв |
| а.{S} Начини му чворугу на челу, голему као јаребичино јаје, и попрска му вином нову кошуљу.</p |
| ке хаљине Перине, које су висиле о њему као о суху дрвету, и изгледао је смјешнији него прије.< |
| уља се час на једну час на другу страну као шеталица од сахата.{S} Око њега се окупиле собарице |
| собе.{S} Данило исплази језик и дрекну као јаре када га ухвате.{S} Објеси горњу усну, те му ку |
| <p>Стари Игњат разврати вилице и рикну као дивља звијер.{S} Обје руке рашири и полети према Јо |
| е као да га разапињу, стресе се и писну као гуја љута:</p> <p>— Ама ко вам то налага, ако Бога |
| ихо, милујући га по <pb n="87" /> врату као разуздана парипа, — а сјутра ћемо, брате, сви путов |
| еротића, који му је давао књиге.</p> <p>Као <hi>уредан</hi> човјек најпошље одлучи да набави је |
| p>И снијевао је један чудан сан.</p> <p>Као ноћ је, мјесечином обасјана.{S} Пред њим као пукло |
| — А зар има више будале од тебе?</p> <p>Као по команди сви гости оставише <pb n="105" /> своје |
| Он је, чисто и јасно, доказао Пери, да »као старији јаран и ожењен чојек« треба да спава на мек |
| рече, — ама тако крупно да би те могла кап ударити кад би изненада чуо.</p> <p>Благоје се укру |
| о се кућа кући...{S} Обоје су млади к’о кап, па треба да их ми старији поучимо.</p> <p>Од свега |
| једној трепавици блиста му се суза, као кап росе на врх житнога класа.{S} Тронут и растужен, ду |
| } Иза бабиних леђа провиривала је масна капа некаква просјака и разбијена глава високога цигани |
| влије, провукоше се испод некакве грдне капије, док најпошље не изађоше у велику и пространу, н |
| нило, отирући зној са чела и хладећи се капом. — Све село обиграх, па га нема.{S} Кажу, да је н |
| /> поче поздрављати окупљену свјетину и капом и објема рукама.</p> <p>— Жениче и невјесто, — уз |
| ла Богу! — викну обрадован Перо и удари капом о тле. — Бог вас поживио, господине!</p> <p>— Сам |
| ајући пред њим. — Цо?</p> <p>Перо скиде капу и понизно се наклони.</p> <p>— Болестан ми пријате |
| азније. — Шта тражиш?</p> <p>Перо скиде капу, понизно му приступи и пољуби га у руку.</p> <p>— |
| таде учитељу на ногу, Обрену неко обори капу.{S} Прште негдје и нечија боца.</p> <p>— Учитељу п |
| ло погури, обори руке низа се и, држећи капу под пазухом, скрушен и понизан уљезе у собу.{S} Ко |
| ише за чаше, а Данило, од радости, баци капу у вис и поче поигравати.</p> </div> <div type="cha |
| као крилима.</p> <p>Обрен Пушибрк баци капу с главе и поче се протезати.</p> <p>— Еј Перо, Пер |
| а да то купим.{S} Ако ми затреба што из Карађорђева времена, ја ћу узети пушку јали хаљину, а н |
| љепше се накитиле.{S} Удовица се чак и карамфилом, иза уха, закитила и лице превукла танким ру |
| дно <hi>многаја</hi> отегну се.{S} Перо Карантан пусти другу сузу, која му се склизну низ нос и |
| осну вијест, да се оженио наш друг Перо Карантан, — поче Јефтан устајући са столице и исправљај |
| а ћу им ја?</p> <p>— Ако ти је име Перо Карантан, нијесам се преварио.</p> <p>Перо се замисли.< |
| у и одахнувши мало. — Ви се зовете Перо Карантан?</p> <p>— Зовемо молићемо, — одговори Перо и п |
| вам причам о томе: како су живили Перо Карантан и његова Стака, доносим само одломак његова пи |
| а тражи овђе?</p> <p>— Јесте ли ти Перо Карантан?— запита полицајац набусито, одгурнувши Данила |
| одговори Перо хладно. — Ја сам баш Перо Карантан...{S} Тако ме сви зову...</p> <p>— Мени је нар |
| 19051_C7"> <head>VII.</head> <head>Перо Карантан и дружина му у гостима код стрика Васе у селу |
| C8"> <head>VIII.</head> <head> <hi>Перо Карантан мора без кола путовати у касабу П...</hi> </he |
| рви дани момаштва.</hi> </head> <p>Перо Карантан, с којим сам вас рад поближе упознати, родио с |
| но Пере Карантана.</hi> </head> <p>Перо Карантан, висок, сухоњав <hi>младић</hi>, са руменим, д |
| то вино мало слатке пите...</p> <p>Перо Карантан као да се стиша мало.{S} Једино, да срцу пусти |
| које се спрема да заплаче.</p> <p>Перо Карантан збуни се.{S} Хтио би да помогне Јови и да му с |
| <p>СВЕТ.{S} ЋОРОВИЋ</p> <p>ЖЕНИДБА ПЕРЕ КАРАНТАНА</p> <p>У МОСТАРУ, 1905.</p> <p>ШТАМПАРСКО УМЈ |
| е нико други, него знаменити слуга Пере Карантана Дамјан, од милоште прозвани Данило.</p> <pb n |
| ead> <head>Ријеч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Његова друга љубав.</head> <p>— Тешко ми |
| ead> <head>Ријеч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Перо не може да нађе за себе ђевојке.</he |
| <head> <hi>Ријеч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Његова прва љубав.</hi> </head> <p>Па ни |
| <head> <hi>Ријеч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Његово рођење, дјетињство и први дани мом |
| V.</head> <head> <hi>Свечани дочек Пере Карантана.</hi> </head> <p>Пред великом Будровчевом мех |
| head> <hi>Припреме за свечан дочек Пере Карантана.</hi> </head> <p>Јефтан, који је још два дана |
| > <head>I.</head> <head> <hi>Крсно Пере Карантана.</hi> </head> <p>Перо Карантан, висок, сухоња |
| ? — запита готово грубо.</p> <p>—- Перу Карантана морам водити, — осијече полицајац и као да се |
| > <p>— Ама да они не траже Другога Перу Карантана? — запита. — Да не траже каква, чијем је оцу |
| ву...</p> <p>— Мени је наређено да Перу Карантана водим у полицију, — рече полицајац и поносито |
| ного!{S} Неки се играју домина, неки се картају, неки се погађају и кладе око нечега.{S} Чак, р |
| на колико обојица имају платити и пружи карту.</p> <pb n="121" /> <p>— Дај новце, Перо, — викну |
| мрмљаше Благоје, погледом прелијетајући карту. — Хм... <foreign xml:lang="de">bringen Sie mir z |
| договори.</p> <p>— А је ли далеко ваша касаба? — запита.</p> <p>— Далеко богме, — дочека Перо |
| ва се управо и прочуо и био је, од свих касабалија, једногласно проглашен особитим мајстором, д |
| а и највећа од свих кућа, понос веселих касабалија, издизала се при дну чаршије и као кочоперил |
| ђоше из куће и кренуше се, да и осталим касабалијама испричају знамениту новост.</p> </div> <di |
| х ријечи, због чега се највише и свиђао касабалијама, од којих су неки, најпаметнији, и научили |
| ла, путујете по касабами, разговарате с касабалијами, држите скупове.{S} Дапаче и по селих сте |
| нијемо и тупо гледа своје касабалије, а касабалије гледају њега.</p> <p>Тишина.</p> <p>— А камо |
| се у крај, па нијемо и тупо гледа своје касабалије, а касабалије гледају њега.</p> <p>Тишина.</ |
| пуњавали.{S} Ви, без посла, путујете по касабами, разговарате с касабалијами, држите скупове.{S |
| ом, што је непуна два сахата удаљена од касабе, подигли су пријатељи Перини широку <hi>хладницу |
| То је била и једина знаменитост читаве касабе и није било чаршинлије, који се бар неколико пут |
| а ме, да дођем <pb n="141" /> из девете касабе и да је водим...{S} И Благоје, никакав чојек, ко |
| намислио женит’ што се не ожени из наше касабе? — окоси се. — Овако мучиш и себе и нас...{S} И |
| е године истјера двојицу конкурената из Касабе и натјера их, да на другој страни траже хљеба.{S |
| рају, свађу, или пјевање.{S} На средини касабе једна му се механа много свиђала и, не размишљај |
| — Ако хоћеш да нам их даш под кирију до касабе П...</p> <p>Јован остави лулу и као замисли се.{ |
| > <p>Доктор је становао готово на крају касабе.{S} Био то човјек странац, погурен, стар, са дуг |
| pb n="115" /> и бившег писара у његовој касаби; омиљенога Благоја писара, који је могао са свак |
| ла и зашто све није мирно као у његовој касаби?</p> <p>—Јеси ли ти, Перо? — изненада дрекну нек |
| ној, милој и никад незаборављеној вашој касаби?{S} Шта се тамо ради?</p> <p>— Не ради се ништа, |
| ом свршити? — Ако има муштерија у вашој касаби, улови ми кога.{S} Кажи, нек се од мене не боји |
| о весело, раздраган Благојевом похвалом касаби, — ама се живи.{S} Сви живимо!</p> <p>— Добро је |
| head>IX.</head> <head> <hi>Познанства у касаби П.....{S} Један непријатан догађај.</hi> </head> |
| ице боловао, вратио се у <pb n="155" /> касабу и почео <hi>оздрављати</hi>.{S} Човјек, у својој |
| емо прешјутра повести ђевојку за њим, у касабу <pb n="154" /> му, па нек се тамо вјенчају, — пр |
| ..{S} Одма ћемо је испросити, па нека у касабу уљезе к’о твоја невјеста...{S} Брука би била, да |
| >Перо Карантан мора без кола путовати у касабу П...</hi> </head> <p>Истјерани из куће стрика Ва |
| пред вече стигоше у П..., малу, гиздаву касабу, чија их љепота изненади.{S} Куће нанизане у пра |
| — рече, — ја сам оправио брзојав у вашу касабу, да се информирам о вашој ћудоредности.{S} Одгов |
| тима као по клавиру. — Јеси ли трговац, касапин, која ли си вјера?</p> <p>— Ја тргујем, — одгов |
| ...{S} И није ни паметно да свак иђе на касапницу...{S} Ама смо радили, брате...</p> <p>Алекса |
| <p>— Требаће, требаће ти, — упаде Перо каскајући за њим. — Ја ћу је извадити, а ја ћу и платит |
| {S} И дуги разговори испредали су се до касно у ноћ и сви су се растајали задовољни.</p> <p>Нај |
| 56" /> је и он прочитао. — Међер и Перо каткад зна шта ради.</p> <p>Јефтан сједе на једно санду |
| некаквих бубица, прозрачних крила, што, каткада, пролете изнад траве.</p> <p>— Хоћемо ли сад ви |
| ују и пецкају, грохотом се смијући, ако каткада, леђима или раменом, јаче удари о зид.</p> <p>— |
| млада говедина.{S} Очи су јој велике и кахвајасте к’о двије маслине, а коса златна к’о препече |
| ајући, окренуо га на криво, те половицу кахве пролио по новим чакширама.{S} Само је бленуо у њу |
| руменећи се, поднесе она послужавник са кахвом Пери, који се бијаше толико збунио и загледао у |
| овица задржавала и нудила их још једном кахвом.</p> <pb n="50" /> <p>— Кршна цура, — рече Перо, |
| ала Перу, Милка Обрена, и частили су их кахвом, ракијом, духаном, гурабијама и урмашицама, низ |
| ажељеле друштва...{S} Наточи им, Милко, кахву.</p> <p>— Ти сваки дан љепша, — нашали се Обрен, |
| има. — Видиш, да их је пуно!</p> <p>— А кахву? — прошапта она.</p> <p>— Можеш им дати по једну. |
| плашено скочише, и, оставивши филџане и кахву, коју су испијале, зачуђено их погледаше.</p> <p> |
| нила.{S} Онако збуњена, мјесто да пружи кахву првоме Јефтану, који <pb n="76" /> је и сједио у |
| ујући се Милки и гледајући је како точи кахву. — Нијесам ни знао да си... тако одрасла и тако с |
| та и повика из свега грла, — донеси нам кахву!...{S} Ти си, побратимковићу, прави дипломат...{S |
| есте знале, да ћемо и ми доћи да пијемо кахву.</p> <p>— Знаш... к’о момци... — упаде Перо, смет |
| простоме, улупљеноме послужавнику црну кахву, наточену у старе, напукнуте филџане.{S} Ненавикн |
| чео млацкати губицама као да сиса...{S} Кашње се показао као врло живахан и отресит...{S} Чим ј |
| ве, изгубио један зуб и — то је све.{S} Кашње је опет могао наставити игру.{S} Могао је и сјутр |
| ни он, ни учитељ, ни сви ђаци не би их кашње могли прочитати.</p> <pb n="20" /> <p>Једва друге |
| >— Е добро је кад не бије вазда.</p> <p>Кашње се и увјерио о томе.{S} Учитељ је био омањи, сићу |
| па ме тужи...</p> <p>Перо се осмјехну и кврцну га по носу.</p> <p>— Хајде, хајде тражи кола, ма |
| ошково лице поче се растезати као да се кези на кога; десно око заигра му.</p> <p>— Ти мени реч |
| еног наш’о...</p> <p>Након дуже почивке келнер донесе јело, на које се обојица наклопише.{S} На |
| e zwei Krugel</foreign>...</p> <p>Пошто келнер отрча, Благоје се окрену Пери.</p> <p>— Ето, лиј |
| ie</foreign>? — запита их млад, вижљаст келнер, који као да испод земље васкрсну, и гледаше их |
| ">Waas</foreign>?</p> <pb n="118" /> <p>Келнер, ништа не говорећи, извади јеловницу и пружи му |
| :lang="de">Zahlen</foreign> бре!</p> <p>Келнер дође.{S} Срачуна колико обојица имају платити и |
| д њега, на простртим, старим, подераним кесама, лежао је некакав човјек.{S} Стар, сијед, са нам |
| са себе, извали се под дуд на старчеве кесе и варка као заклан.</p> <p>— Не питај јесу ли глад |
| ваке <pb n="133" /> среће из своје пуне кесе и чув’о вас од зла и напасти сваке.</p> <p>И поче |
| о си момче!{S} Лијеп објешењак! — рече, кесећи се. — Исти покојни отац!...{S} К’о да њега гледа |
| за час се прибра.{S} Лагано, забацивши кестењаву косу, која јој је падала по челу, опружи обје |
| то?...{S} Ипак се некако прибра, извади кесу да плати попу, па, пољубивши га у руку, готово трк |
| низ чаршију, тражећи да се упозна ма с киме и да се распита за П-ске дјевојке.{S} Знајући врло |
| ући усне и цмокну њима као да се љуби с киме.</p> <p>— Ох, ох, то је слатко! —- дочека намигују |
| изима, јер је волио черупати се макар с киме.{S} Ријетко које комшијско дијете да није било укр |
| ло да се посвађа, да се поинади макар с киме.</p> <p>Он изненадно скочи и зовну Благоја.</p> <p |
| и се. — И могу дати, могу...</p> <p>— А кирија? — запита Јефтан.</p> <p>— Није скупа...{S} На к |
| а баба са некаквим дугуљастим ђаком око кирије.{S} Пребацивала му је, како је пуних шест мјесец |
| се с њим. — Ако хоћеш да нам их даш под кирију до касабе П...</p> <p>Јован остави лулу и као за |
| да изгледа озбиљан и замишљен. — Ја к’о кириџија виђео сам много, ама ти ћеш виђети више...</p> |
| „МАЛА БИБЛИОТЕКА“</p> <p>УРЕДНИК: РИСТО КИСИЋ.</p> <p>ВЛАСНИК: ИЗДАВАЧКА КЊИЖАРНИЦА ПАХЕРА И КИ |
| >ВЛАСНИК: ИЗДАВАЧКА КЊИЖАРНИЦА ПАХЕРА И КИСИЋА.</p> <p>БЕОГРАД 1953</p> </div> </front> <body> |
| <p>ШТАМПАРСКО УМЈЕТНИЧКИ ЗАВОД ПАХЕРА И КИСИЋА.</p> </div> <pb n="2" /> <div type="titlepage"> |
| лијеву страну, пустивши, да га свилена кита куцка по челу.</p> <p>— Шта ћеш данас? — запита га |
| епо.</p> <p>— Било.</p> <p>— А кад пане киша биће пуно блата...</p> <p>— Хоће.</p> <p>Перо опет |
| а се сјети...</p> <p>— Чини ми се да ће киша, — рече најпошље, тек да прекине ћутање. — Има пун |
| ке на кољена и пипкајући прстима као по клавиру. — Јеси ли трговац, касапин, која ли си вјера?< |
| на, неки се картају, неки се погађају и кладе око нечега.{S} Чак, ради веће галаме, и механџија |
| му се суза, као кап росе на врх житнога класа.{S} Тронут и растужен, дуго гледаше он у три свој |
| комшијске жене, мислећи да су то права клепетала, почеле се побожно крстити и кренуле цркви на |
| уд и ту ударати у даску, попут црквених клепетала, те су комшијске жене, мислећи да су то права |
| p> <p>— То је он одвео Јову, душе ми! — кликну Јефтан, ударајући се руком по челу. — То су нас |
| глава... -</p> <p>— Па зато је лако, — кликну Јово, ударајући Перу по рамену. — Овђе близу, у |
| p> <p>— Па вечераћемо заједно! — весело кликну Благоје. — Знам ја, ђе <pb n="117" /> има добра |
| ао за њим, труцка на коњу и, као пијан, клима се и повија час на једну час на другу страну.</p> |
| вио:{S} Сјео на кревет, објесио ноге па климата њима и плаче.{S} Очи му се закрвавиле, образи п |
| куда излазио, него се од јутра до мрака климатао <pb n="58" /> на једној високој троножници, бр |
| сједе на кревет и, објесивши ноге, поче климатати њима.{S} Прислони чело уз прозор, па као да р |
| јке.</head> <p>Од тога дана Перо као да клону духом и изгуби вјеру у се.{S} Изгуби и наду, да ћ |
| ситан; чудноват крик.{S} Издигнута рука клону јој, брада заигра, очи се наводнише.{S} Перо, пре |
| </p> <p>Јефтан опусти руке низ кревет и клону главом на јастук, као најтежи болесник.</p> <p>— |
| одан, пљувао у јаглук и шетао се између клупа, не окрећући се ни на једну страну и не говорећи |
| ви онога ђака пред собом, да кога испод клупе боцне иглом, или да пусти коме у њедра шаку коњск |
| алих кућица, испред којих су, на омањим клупицама, сједили старији људи и жене, и — упутише се |
| се одмах стишавао и, положивши руке на клупу, уозбиљио се као какав старац.</p> <p>Кроз годину |
| је, а недалеко од њих, испод прастарог, кљастог дуда, весело грокћући ваљало се двоје свињчади. |
| S} Близу њих се удрвенила некаква стара кљусина, са шиљастим, мршавим куковима, те куња, лијено |
| читаш ли?</p> <p>— Ја нијесам чојек од књиге, — промуца Перо црвенећи се, — ама о Геновеви зна |
| e>Свето Писмо</title> и разне занимљиве књиге, као што су: <title><hi>Црни листови</hi></title> |
| младога Јове Перотића, који му је давао књиге.</p> <p>Као <hi>уредан</hi> човјек најпошље одлуч |
| понашања, и избацујући шале, које се у књиге не уписују.{S} На другој страни препирала се једн |
| РИСТО КИСИЋ.</p> <p>ВЛАСНИК: ИЗДАВАЧКА КЊИЖАРНИЦА ПАХЕРА И КИСИЋА.</p> <p>БЕОГРАД 1953</p> </d |
| и сада вичем из свега грла: куку ономе, ко није ожењен!“</p> <p>Држимо, да овоме не треба никак |
| проговори.{S} Ако је ти не разговориш, ко ће други?..{S} А ти немој бити тврда срца и немој с |
| бират’, ни разбират’, ни размишљат’ се: ко је и каква је?{S} Нек само није мушко, нек је жена, |
| вам...{S} Ништа љевше од спавања!...{S} Ко је паметан, тај ти се не миче од своје куће, нит’ се |
| ред на Перу, обузе га некакав страх.{S} Ко зна зашто, али он није волио имати са властима посла |
| ма ко вам то налага, ако Бога знате?{S} Ко то изнесе на ме не било му просто ни овога ни онога |
| адарима?{S} И какву дјевојку рабите?{S} Ко је вама дозволио, да непристојними намјерами вријеђа |
| о тако тешко, али ко ће их написати?{S} Ко ће знати да их, како треба, искриви и удеси?{S} И уч |
| страну да не сретне Јефтанов поглед. — Ко ће ме сад?{S} Посиједио <pb n="59" /> сам к’о пашали |
| p> <p>— Шта ћете? — запита шиштајући. — Ко сте ви?</p> <p>— Ево ти дошли, — одговори Јово весел |
| /p> <p>— Који ће? — упаде Обрен брзо. — Ко то може?</p> <p>Данило, који је за све вријеме говор |
| > <p>— А што ће ти? — запита мргодно. — Ко у ова доба вади крштеницу?</p> <p>— Треба...{S} Траж |
| p>— Немамо ми пите, — одговори мирно. — Ко ће скухат’?</p> <p>Перо погледа у Данила, па у земљу |
| еда.</p> <p>— А шта ти знаш? — викну. — Ко си ми ти?</p> <p>— Ја сам паметни чојек, јер паметно |
| еро домаћицу, гледајући у придошлицу. — Ко је ово?</p> <p>— То је, — одговори стара осмјехујући |
| кријући очи од свега свијета.</p> <p>— Ко вам је то каз’о?</p> <p>Јефтан, блијед попут крпе, и |
| ледати око себе на све стране.</p> <p>— Ко је? — помисли у себи.</p> <p>Привири боље.{S} И опаз |
| т поче. — Он је кршнији јунак.</p> <p>— Ко зна!</p> <p>— Јес’...{S} И Шарин му је био добар!... |
| — Ниђе никога!</p> <pb n="68" /> <p>— А ко да се јавља по овој врућини? — осијече Јово, задухан |
| ала Богу кад си се пробудио!</p> <p>— А ко ти је то? — запита Перо зачуђено, угледавши крупна, |
| добовати прстима по стаклу.</p> <p>— А ко ће поћи на пут и куда? — као да сам себе запита. — О |
| и вавијек!</p> <p>Перо зину.</p> <p>— А ко ти је каз’о да сам се вјенчао? — отегну. — Незнаш ти |
| Зар и теби да дајем рачуна?</p> <p>— А ко ће те питати ако нећу ја? — дочека стари и, раскорач |
| пажљиво се осврћући на све стране да га ко не би чуо. — Ђевојку знаш ли, ама честиту и поштену? |
| е губи младост узалудно...</p> <p>— Ама ко ће ме, брате? — питао је Перо некако постиђено, окре |
| ма о стабло дудово, сједе.</p> <p>— Ама ко сте ви? — запита јаче.</p> <p>Јово се засмија и пљес |
| се и писну као гуја љута:</p> <p>— Ама ко вам то налага, ако Бога знате?{S} Ко то изнесе на ме |
| кад нема женске главе у кући...{S} Нема ко да ми уреди; нема ми ко ни кошуље прати, па вазда ку |
| отресен, бришући сузу. — Халал му вјера ко те таког родио и на нас намјерио!</p> <p>Па, сви раз |
| а пио и пио би га вазда.{S} Да ме и сад ко понуди, не би рекао „<hi>нећу</hi>“.</p> <p>— Је ли? |
| био никакав необичан случај.{S} Нити је ко у воду скочио, нити се ко објесио; ни земљотреса, ни |
| стављам...{S} Ни мени није драго кад ме ко зауставља од мојих послова...{S} Ја и сад имам посла |
| Шта лађе?{S} Какве лађе?{S} Благо ономе ко је на суху, а куку ономе ко је на води, ето то ти је |
| Благо ономе ко је на суху, а куку ономе ко је на води, ето то ти је мој палиграф...{S} Сухоња ј |
| ј.{S} Нити је ко у воду скочио, нити се ко објесио; ни земљотреса, ни каква привиђења није било |
| ци, бијаше готово и заборавио на Перу и ко зна да ли би га се икако и сјетио, да му не стиже он |
| гао и то баш не би било тако тешко, али ко ће их написати?{S} Ко ће знати да их, како треба, ис |
| — дочека Перо одушевљено, — него да ми ко сто дуката даде...{S} Драго ми, к’о да сам оца рођен |
| кући...{S} Нема ко да ми уреди; нема ми ко ни кошуље прати, па вазда купујем нове.{S} Ономадне |
| њега, као да би се тукао. — Знаш ли ти ко сам ти ја?...{S} И знаш ли ти шта могу ја?...{S} Мис |
| све до пет...{S} Имам и новога, па како ко бегенише.{S} Мрко је и лијепо, па да умреш кад попиј |
| на воду, а ја ћу на сухо, па да видимо ко ће кога потопити...{S} Знаш ли ти, болан, да ће њему |
| у нађоше Дамјана, овога истога Дамјана, кога он од милоште прозва Данилом.{S} Уједно одлучи и т |
| користио Периним <pb n="83" /> душеком, кога је отео од Данила.{S} Он је, чисто и јасно, доказа |
| итно, не гледајући ни на <pb n="119" /> кога и, очигледно, жалећи, што и рибље кости није могао |
| аром по глави онога ђака пред собом, да кога испод клупе боцне иглом, или да пусти коме у њедра |
| ице поче се растезати као да се кези на кога; десно око заигра му.</p> <p>— Ти мени рече да сам |
| е бруке!</p> <p>И, не осврћући се ни на кога, отрча даље.</p> <p>У кући се диже читава узбуна.{ |
| еба ни од кога да иштеш?</p> <p>— Ни од кога.</p> <p>Старац се дохвати руком за стабло и устаде |
| p> <p>— Имам.</p> <p>— И не треба ни од кога да иштеш?</p> <p>— Ни од кога.</p> <p>Старац се до |
| м сиђе на авлију и упути се дуду, испод кога су Данило и Игњат слатко спавали.</p> <p>Изненада |
| еда око себе, као да се боји да не зове кога другога...{S} Нигдје никога!..{S} Он заборави на с |
| акав.{S} Затворио се у собу, па нити је кога пуштао, нити куда излазио, него се од јутра до мра |
| ду, а ја ћу на сухо, па да видимо ко ће кога потопити...{S} Знаш ли ти, болан, да ће њему Русиј |
| ислоњен је био прост, дрвени сандук, из кога је вирило неколико дроњака.</p> <p>— К’о што видит |
| и је сједио стари и гледао у тефтер, из кога је Јока нешто читала, а пред њим су стајала два се |
| испи чашу и цмокну губицама као да љуби кога.</p> <p>— Тако је, — потврди, правећи се озбиљан. |
| има муштерија у вашој касаби, улови ми кога.{S} Кажи, нек се од мене не боји пријеваре.{S} Ја |
| е десити.{S} Нијеси ни први ни пошљедњи кога овако осуђују...</p> <p>Комесар као да овога пута |
| ад траве.</p> <p>— Хоћемо ли сад виђети кога? — запита Јефтан, пошто су изашли из гаја и стигли |
| познати, родио се љета господња не знам кога, али свакако барем прије четрдесет година.{S} Оцу |
| око округлога стола, — око стола, преко кога Јефтановица сваке вечери позива некакве духове и р |
| едницу, па да гласамо.{S} Ако треба још кога да зовнемо, па нек је више гласова.{S} Ако треба и |
| ићи, него је, обично, водио уза се још кога, понајвише каква новајлију, који није вичан механс |
| а да везе...</p> <p>— Ја би замолио још кога, — уплете се Обрен, који је и сам волио здравице д |
| !...</p> <p>И брзим корацима, као да га когод гони, изађе на улицу.</p> <p>Отада су учестали ић |
| н, не љутећи се, наравно, ако би и њега когод тако украсио.{S} Разлика је само у томе, што је о |
| а нека.{S} Перо помисли да ће опет бити когод из полиције и хтједе се сакрити, кад се врата отв |
| у гору?</p> <p>— А што нијеси у хотелу, код Јефтана?</p> <p>— Јефтан је болестан, — одговори Да |
| што се каже.{S} Знао је, да више никога код куће затећи неће кад <pb n="27" /> се врати из меха |
| аш и на зло навлачиш...{S} Пит’о сам ја код власти <pb n="43" /> и мени казаше, да тамо не траж |
| ad>Перо Карантан и дружина му у гостима код стрика Васе у селу Галебовцу.</head> <p>Врућина.{S} |
| као.</p> <p>— Колико мислиш остати овђе код нас? — запита изненадно Перу. — Нећеш зар брзо крећ |
| на једно сандуче и позва Јову да сједне код њега.</p> <p>— Ама ми треба и да га дочекамо, — реч |
| адоше.{S} Опремише Тому кочијаша, да се код некаква познаника одмара, а они се полако упутише у |
| е дотле, док се најприје подробно не би код власти распитао: нема ли она шта против тога и није |
| машући јаглуком. — Ено Данила ђе сједи код колара!</p> <p>Сви наврвише на тесту и почеше се гу |
| ланац објеси о врат.</p> <p>— Је ли поп код куће? — некако сурово запита уплашену слушкињу, кад |
| једе у великом и славном хотелу „<title>Код Балкана</title>".{S} Овдје већ није затекао ни млад |
| е вазда и успијала губицама) смјежуране коже, набијељена, помоли се на вратима носећи <hi>слатк |
| а згњавити к’о црва...{S} Послаће своје Козачине, па ће га утопит’ у мору...</p> <p>— А јенглес |
| Бога ти, твоје вино, — прекори га жена, која као да није много пазила на његове опомене. — Дана |
| ..{S} Да ми није било ове женске главе, која ми донесе вина и протра ме по прсима, умро бих...{ |
| зи га у дну авлије, испод широке мурве, која је собом заклањала половину мале, скромне кућице, |
| десном руком грли стас лијепе собарице, која је била нешто лакше одјевена, а лијевом је држи за |
| а они се полако упутише уском путањом, која је водила кроз риједак, јасенов гај, у село...{S} |
| по клавиру. — Јеси ли трговац, касапин, која ли си вјера?</p> <p>— Ја тргујем, — одговори Перо |
| се.{S} Перо Карантан пусти другу сузу, која му се склизну низ нос и заустави се управо на брко |
| и ли гдје год стимао ма какву дјевојку, која би му се свиђела.{S} Поче застајкивати и испред мн |
| поче дражити дебелу, полугубаву мачку, која је лежала на ћепенку и сунчала се.</p> <p>— Па то |
| леда.{S} Погледа и у Јову и чворугу му, која се зацрвенила као презрела трешња, па развуче лице |
| али Топал-пашом и спјевали га у пјесму, која је почињала ријечима: <hi>Топал-паша мука наша</hi |
| а.{S} Лагано, забацивши кестењаву косу, која јој је падала по челу, опружи обје руке и, са весе |
| пространу, необично освијетљену, башту, која је била препуна свакојаке, мале и велике, господе. |
| гоше, кроз ониска врата, у мрачну кућу, која, и ако по дану, бијаше мимо обично расвијетљена, ј |
| ајући га за руку. — Камо жена?</p> <p>— Која жена? — блесасто запита Перо. — О каквој ми жени г |
| го долази сам са младом и...</p> <p>— А која ли му је млада? — упаде Обрен.</p> <p>— Нас се не |
| — упаде Обрен.</p> <p>— Нас се не тиче која је ни чија је, — осијече Јефтан набусито, — то су |
| говци дахнемо душом...{S} Хе, изгине ли која хиљада душа, изгине богме.{S} Ама се, опет, други |
| мермерне степенице, попеше се до соба, које им <pb n="98" /> је једна мала, црнпураста, милоок |
| са њих силну прашину и длаке од мачака, које су на њима спавале, и поче их облачити.{S} Обуче и |
| на, па макар и у тикви.{S} И вама фала, које ви мени наздрависте за мој дуг живот...{S} Ама, бр |
| , и снажним, необично жилавим мишицама, које бијаху набрекле и чудновато се црњаху испод бијели |
| сумњивога понашања, и избацујући шале, које се у књиге не уписују.{S} На другој страни препира |
| и скочи са столице, подигнувши новине, које су му <pb n="106" /> се прилијепиле за тур од чакш |
| о обучен у старе, широке хаљине Перине, које су висиле о њему као о суху дрвету, и изгледао је |
| ниске, <pb n="74" /> троножне столице, које обично сељаци употребљавају, и разгледали су собу, |
| ће, на прилику, кад ми не би било вас, које ја с вама лијепо живим и ви ме веселите и забављат |
| гласом, пењући се на столицу. — Онда... које ви мени тако лијепо кажете и које ја мислим да је |
| држе. — Ви сте мене, овај, <pb n="4" /> које ја данас славим моје крсно име и које сте ви, моји |
| кон дуже почивке келнер донесе јело, на које се обојица наклопише.{S} Нарочито Благоје као да ј |
| ече тужним, утањеним гласом, као дијете које се спрема да заплаче.</p> <p>Перо Карантан збуни с |
| , духаном, гурабијама и урмашицама, низ које се циједио мед.{S} И дуги разговори испредали су с |
| м, чак неопраним, чашама и боцама, кроз које су се ломили сунчани зраци, који, попут дугуљастих |
| треба, онда ће свакако требати...{S} И које сам ја паметан чојек, те нећу пуно говорит’ кажем |
| > које ја данас славим моје крсно име и које сте ви, моји пријатељи, мени дошли и које вама фал |
| да... које ви мени тако лијепо кажете и које ја мислим да је пријатељски... онда ја велим: нека |
| је сте ви, моји пријатељи, мени дошли и које вама фала на љубави.{S} Мени је драго живити и сва |
| ио черупати се макар с киме.{S} Ријетко које комшијско дијете да није било украшено чворугом на |
| на чаршију, Благоје застаде.</p> <p>— У које доба да дођем сјутра по те? — запита.</p> <p>— Ран |
| и увијајући се између солдачких редова, који су је задиркивали.</p> <p>Дође и до Перина стола.< |
| чибук и наређује нешто двојици синова, који су неуморно, у страни, окопавали кукурузе.</p> <p> |
| у за омањим столом сједила два човјека, који му изгледаху најозбиљнији и најугледнији.{S} Један |
| ља, три најдража и најмилија пријатеља, који, загријани вином и необично расположени, тек што м |
| еђаху за столовима, од духанскога дима, који се као дебела паучина лелујао и повијао по механи. |
| је <hi>јаде</hi> испричати.{S} Јефтана, који се готово није ни растављао од своје заручнице, ни |
| говој касаби; омиљенога Благоја писара, који је могао са сваким лијепо живити и, нарочито од се |
| ије, осим досадна шкрипања попова пера, који је, као за инат, хитао, да крштеницу час прије свр |
| n="60" /> магазу младога Јове Перотића, који му је давао књиге.</p> <p>Као <hi>уредан</hi> човј |
| пуно? — питао <pb n="18" /> је другове, који су се враћали из школе.</p> <p>— Како кад, — одгов |
| — рече задовољно. — Ми имамо наше људе, који нам, али, све доставе неизоставно.{S} Ви сте си си |
| т читаве касабе и није било чаршинлије, који се бар неколико пута није похвалио, како је вечера |
| него пусту кућу, — говорио је свакоме, који би га прекорио због неуредна живота. — Волим, брат |
| протокол, — чим не слушаш рђаве јаране, који хоће главом да пробијају зид, па им зато вазда гла |
| е.{S} Препаде и Благоја и остале госте, који га усплахирено погледаше. — Не дозвољавам и не доз |
| ве?{S} Ваљда није било човјека у земљи, који се толико бојао власти колико поп и који би био у |
| поднесе она послужавник са кахвом Пери, који се бијаше толико збунио и загледао у њу, да није з |
| , кроз које су се ломили сунчани зраци, који, попут дугуљастих стубова провиднога дима, падаху |
| едао као поп, него као голем мрк облак, који се спустио на земљу и поиграва пред њим.{S} И, као |
| асин слуга, Игњат, стар, космат човјек, који се једном у пет недјеља бријао а шишао се два пут |
| <p>— Ама шта је било? — запита Јефтан, који се никако није могао разабрати. — Какав је то бела |
| Пере Карантана.</hi> </head> <p>Јефтан, који је још два дана поред лијепе Швабице боловао, врат |
| би замолио још кога, — уплете се Обрен, који је и сам волио здравице држати. — Нека буде барем |
| Мени не треба, — мирно одговори Обрен, који је гледао у тефтер и срачунавао нешто. — Што ћа ми |
| знам нарав...{S} И какав ми је то коњ, који се игра и обара људе?...{S} При погодби нијесмо ка |
| Фала Богу, —- промрмља уплашени Данило, који је стајао поред постеље. — Фала Богу кад си се про |
| брен брзо. — Ко то може?</p> <p>Данило, који је за све вријеме говора био прикривен за вратима |
| ћеш данас? — запита га изненађени поп, који тек што бијаше устао и почео се умивати, а полијеј |
| ign>? — запита их млад, вижљаст келнер, који као да испод земље васкрсну, и гледаше их не баш н |
| се још кога, понајвише каква новајлију, који није вичан механском ваздуху.</p> <p>Због тога је |
| , мјесто да пружи кахву првоме Јефтану, који <pb n="76" /> је и сједио у прочељу, пружи је Пери |
| — Водите га у затвор, — рече полицајцу, који се појави на вратима.</p> </div> <div type="chapte |
| јетом!{S} Људи су овнови, <pb n="36" /> који трче за звонаром, макар их и у јаму водио...{S} А, |
| и изабира, — додаде мало тише.</p> <p>— Који ће? — упаде Обрен брзо. — Ко то може?</p> <p>Данил |
| иво поче бјежати од њега као од човјека који је памет изгубио.{S} И другови га оставише.{S} Укл |
| ио је да ће, ако мало заспе, макар и на који сахат заборавити своју <hi>заручницу</hi>...{S} Уз |
| оји се толико бојао власти колико поп и који би био у стању са већим страхопоштовањем говорити |
| тово смијући се. — Има, брате, још људи који путују...{S} Зар смо ми мимо свијет к’о отпадници |
| ко збунио и загледао у њу, да није знао који ће филџан прихватити, и није осјетио, како је, при |
| {S} Старчић се, чак, позива и на госте „који су могли виђети ако су гледали“ и каже, да се гото |
| куће, окренуше другим путем, а не оним којим су дошли.{S} Упутише се чопору ниских, сеоских ку |
| аштва.</hi> </head> <p>Перо Карантан, с којим сам вас рад поближе упознати, родио се љета госпо |
| скакутали неколико безбрижних врабаца, којима врућина није сметала, и облијетало је силесија с |
| спавати, као што и остали сретни људи, којима није пало на памет да се жене, спавају?{S} Рашта |
| се чопору ниских, сеоских кућа, испред којих се, у прашини, играло неколико голишаве дјеце...< |
| три сокака, измећу малих кућица, испред којих су, на омањим клупицама, сједили старији људи и ж |
| га се највише и свиђао касабалијама, од којих су неки, најпаметнији, и научили тај језик и поче |
| огледаше уз широку, кривудаву тесту, на којој се, у даљини, издизао и ширио бјеличаст, провидан |
| дугачком и необично прљавом авлијом, по којој су лежале здраве и разлупане бачве, дрва, обручев |
| употребљавају, и разгледали су собу, у којој није било никаква намјештаја.{S} Ни простирке по |
| риба брез вина«...</p> <p>Домаћица, под којом је непрестано столица пуцкала, не могаше сачекати |
| ером није шалити, па лагано извуче руку којом је обмотавао стас лијепе Швабице и, направивши му |
| ем опаљена лица са дугом, црном брадом, коју је морао подвезати махрамом, и снажним, необично ж |
| скочише, и, оставивши филџане и кахву, коју су испијале, зачуђено их погледаше.</p> <p>— Аха, |
| је могућно...{S} Он да испроси ђевојку, коју никад није видјео?...{S} И дјевојка да пође за њег |
| нке, прљаве гаће и још прљавију кошуљу, коју је раздрљио на прсима, пустивши да се мушице окупљ |
| ила и високо издиже изнад главе чутуру, коју му додадоше. — Ми најми...</p> <p>И стаде.</p> <p> |
| е куцкао чашом о сто) отвори бурмутицу, коју је непрестано држао у лијевој руци, и добро потпра |
| се растресе над успаваним Јефтаном, да коју буху стресе на њега и да му се тако освети.{S} Зат |
| , окренувши се друговима. — Реците и ви коју.</p> <p>— Прво: треба да узме жену с миразом, — до |
| ор!</p> <p>— Тражио бих ја, ама не знам коју ћу, — одговори Перо још тужније. — Не знам ти ја н |
| ништа него жена.</p> <p>— Ама није жена кокош, па да ти је купимо, — викну Јефтан жешће, ударај |
| га једнако и туђи пси и мачке и пилићи, кокоши, голубови.{S} Рачуна се, да је за кратко вријеме |
| ије могао чути...{S} Чак и оне неколике кокоши, што су се разишле по гомилама буништа, испред к |
| обручеви, сјекире, и чепркале безбројне кокоши, пијевци, пилићи.{S} Двије-три патке брчкале су |
| о сандуке, па и у њих завиривао.{S} И у кокошињак је завиривао.{S} А она жила искочила му на че |
| к су се лијепо могла распознати некаква кола.</p> <p>— Он је! — узвикнуше.</p> <p>— Није!</p> < |
| га свијета!</p> <p>— А што нијеси друга кола наш’о, магаре никакво? — брекну Перо љутито <pb n= |
| сам на свијету?</p> <p>— А ђе су друга кола? — окоси се Данило, отимајући се. — Није ово шехер |
| , приближујући им се. — Нема Томе, нема кола, нема вожње, нема пута!...</p> <p>Да је, на примје |
| тјеме и у голи врат.{S} Прашина, испод кола, диже се и пада по очима и лицу.{S} Коњске мухе об |
| сто, — узвикну учитељ прије, него су се кола и зауставила и високо издиже изнад главе чутуру, к |
| и, добујући прстима у прозор, очекиваше кола.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19051_C |
| head> <head> <hi>Перо Карантан мора без кола путовати у касабу П...</hi> </head> <p>Истјерани и |
| ефтан, блијед попут крпе, истегну га из кола и повуче у страну.</p> <p>— Што обрука ’вако и себ |
| се, Боже сачувај, разболио или испао из кола и ногу сломио?...{S} Шта би било?...</p> <p>— Сврш |
| га по носу.</p> <p>— Хајде, хајде тражи кола, магарче, — рече му благо, готово тепајући. — Дошл |
| <p>— Сведно...{S} Ти само пази!</p> <p>Кола се приближише и весели Данило <pb n="165" /> поче |
| ући јаглуком. — Ено Данила ђе сједи код колара!</p> <p>Сви наврвише на тесту и почеше се гурати |
| ави Јефтан јаче. — Да нам је Бог послао колеру на врат, ја се не бих љутио...{S} Рек’о би: од Б |
| . — Хоће ли се јавити ико?</p> <p>Изнад колиба дизао се танак, плавичаст дим и повијао се по ча |
| се разишле по гомилама буништа, испред колиба, нијесу какотале ни дречале, него опустиле крила |
| и стигли до неколико старих, раштрканих колиба. — Хоће ли се јавити ико?</p> <p>Изнад колиба ди |
| ш ли колика ти је паучина по зидовима и колика је прашина по тлима?</p> <p>Перо преврну очима, |
| ако то држиш како ли пазиш?{S} Видиш ли колика ти је паучина по зидовима и колика је прашина по |
| муца Обрен. — А... осим тога... не знам колика ће бит’ попутнина.</p> <p>— Попутнине нема!</p> |
| цу, јер он ни у чем није толико уживао, колико кад га човјек понуди чашом добра вина и кад му р |
| на столици, пушио и пијуцкао.</p> <p>— Колико мислиш остати овђе код нас? — запита изненадно П |
| gn> бре!</p> <p>Келнер дође.{S} Срачуна колико обојица имају платити и пружи карту.</p> <pb n=" |
| есрећи. — Шта ти је?</p> <p>— Мислим се колико смо утекли од куће, — одговори Данило жалостив н |
| амо да ја умакнем комесару, а ви гоните колико хоћете.</p> <p>Па сједе за сто и написа брзојав |
| ка у земљи, који се толико бојао власти колико поп и који би био у стању са већим страхопоштова |
| него прије.</p> <p>— Ја ћу, — викну он колико га грло доноси... — Ево мене!</p> <p>— Муч’ ти, |
| а вазда добре муштерије.{S} Да си видио колико сам муке им’о док сам каз’о како си ваљан и бога |
| — Окупићемо још наших људи, па, неко на колима а неко на коњима, пођемо на сусрет...</p> <p>— Х |
| ити зна: хоће ли изаћи, или ће остати у колима?{S} Згурио се у крај, па нијемо и тупо гледа сво |
| де нову мајсторију и спустио се на прва кољена, а Перо се ослабио, полетио с њега главачке и ск |
| е? — запита изненада, положивши руке на кољена и пипкајући прстима као по клавиру. — Јеси ли тр |
| 147" /> Задрхташе му и ноге, поклецнуше кољена и он сједе, управо паде на столицу...{S} Свијест |
| кочи, драго...</p> <p>Перо се ухвати за кољено и хукну.</p> <p>— Нека га Данило јаше ако хоће, |
| у ти ја овђе више ноћиват’, па да ме на комаде сијечеш, — рече. — Нијесам ја разбојник, па да м |
| лу, а празна боца откотрља се и разби у комаде.</p> <p>— А што кукаш? — дрекну и унесе му се у |
| има више будале од тебе?</p> <p>Као по команди сви гости оставише <pb n="105" /> своје столове |
| еља, а данас му је требао један човјек, коме ће све своје <hi>јаде</hi> испричати.{S} Јефтана, |
| е водим...{S} И Благоје, никакав чојек, коме сам платио ручкове и вечере, да ме тако превари!.. |
| — А ти опет тражи цуру, — дочека Обрен, коме су додијала та пречеста тужакања. — Што мени прича |
| о сокаку и мучити се с њиме, него треба коме другоме да га натоваримо на врат, па нека се други |
| а испод клупе боцне иглом, или да пусти коме у њедра шаку коњских <pb n="19" /> муха.{S} Но то |
| сметњи.</p> <p>Након дужега вијећања, у коме је Аћим живо протествовао против шибања у школи, б |
| S} Он је управо имао неки свој језик, у коме је било помијешано чешких, њемачких и неколико срп |
| те заједнички написаше учитељу писмо, у коме учтиво замолише »да се потруди, ако му није тешко, |
| /p> <p>Јефтан уведе Перу у један кут, у коме их са улице нијесу могли видјети.</p> <p>— Овђе ће |
| p> <p>Држимо, да овоме не треба никаква коментара.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| хом, скрушен и понизан уљезе у собу.{S} Комесар, дебељкаст, мргодан човјек, са мјесечином на тј |
| не можете више имати боравка, — дочека комесар јаче. — Морате, али, овога трена одлазити натра |
| ојте се правдати и испричавати, — упаде комесар важно. — Ја знам све вас, све Влахе...{S} Ви ва |
| га.</p> <p>— Изим овога, — настављао је комесар немилостиво, — ви сте, дапаче, и друге сумњиве |
| а задрхта.</p> <p>— А видите, — настави комесар, — није ли, али, то нарушавање јавнога реда и м |
| сада.</p> <p>— Ништа за то, — одговори комесар, давајући му руком знак, да га не прекида у гов |
| тијела. — Баш се тако зовемо...</p> <p>Комесар забиљежи и накашља се.</p> <p>— Ви сте, али, ва |
| и пошљедњи кога овако осуђују...</p> <p>Комесар као да овога пута бијаше нешто расположенији и |
| ам ја, а бунтовник је бунтовник.</p> <p>Комесар одмахну руком.</p> <p>— Драги мој, — рече, — ја |
| росто ни овога ни онога свијета?</p> <p>Комесар се насмија и оним истим прстом куцну се по челу |
| ubSection" /> <p>Пред собом полицијског комесара морао је чекати више од пола сата...{S} Ту су |
| и Перу из затвора и опет га поведе пред комесара.</p> <p>— Хајде, — вели, — да чујеш пошљедњу п |
| и...{S} Соба као да се поче окретати, а комесарова глава поигравати.{S} Изгледало му је, да ће |
| закључавајући их. — Само да ја умакнем комесару, а ви гоните колико хоћете.</p> <p>Па сједе за |
| даску, попут црквених клепетала, те су комшијске жене, мислећи да су то права клепетала, почел |
| радан, на Велики Четвртак, испети се на комшијски дуд и ту ударати у даску, попут црквених клеп |
| рупати се макар с киме.{S} Ријетко које комшијско дијете да није било украшено чворугом на глав |
| е разлијегало по свој авлији и по свеме комшилуку, — дош’о си да ме вараш и на зло навлачиш...{ |
| ар ништа не научио.{S} Само нека мени и комшилуку није на сметњи.</p> <p>Након дужега вијећања, |
| , — дочека Перо брзо. — Има ту неколико конака.</p> <p>— То је необично, — уздахну стара, отиру |
| жалостив но, не утирући суза. — Има сто конака да смо утекли!</p> <p>— Па шта ти је, магарче; к |
| S} За прве двије године истјера двојицу конкурената из Касабе и натјера их, да на другој страни |
| ара и то је непоштена ствар...</p> <p>— Коњ је плах, — упаде Јован, — па му драго да поскочи, д |
| рави и удари се у прса.</p> <p>— А мене коњ није мог’о оборити! — рече поносито.</p> </div> <di |
| ђена од дванајес’ ока.{S} Не може сваки коњ бити Шарин, ни сваки чојек Краљевићу Марко...</p> < |
| p>Уједанпут обојица узвикнуше.{S} Перин коњ хтио да изведе нову мајсторију и спустио се на прва |
| да му знам нарав...{S} И какав ми је то коњ, који се игра и обара људе?...{S} При погодби нијес |
| та Јефтан.</p> <p>— Није скупа...{S} На коња по форинта, по форинта...</p> <p>— Није пуно, — уп |
| Паризу.</p> <p>Наши путници одјахаше од коња, ступише у хотел и, уз мермерне степенице, попеше |
| но ходати око дрвета.</p> <p>— А има ли коња у селу? — запита шапатом.</p> <p>— Има, — одговори |
| ам Јован, не знам како се зове, има три коња.</p> <p>— А нама требају четири! — упаде Перо живо |
| укурузе.</p> <p>— Чули смо, да имаш три коња, — рече Јефтан поздравивши се с њим. — Ако хоћеш д |
| гроша мени, што ћу ићи с вама да вратим коња, мени... — опет ће Јован.</p> <p>— С овијем се нећ |
| ка глава.</p> <p>Међутим и Јован изведе коње и поче их вадати по ледини, чешукајући их и размрс |
| о је!...{S} Сад ћу ја уредити и извести коње!</p> <p>— Данас ће бит’ пасја врућина! — прогунђа |
| то су ишли лагано и мирно, за пошљедњим коњем.{S} Обојица задуханили, па се упустили у разговор |
| у, а њима остави да сами узјашу.</p> <p>Коњи, чим кренуше, као да осјетише несигурне јахаче на |
| аших људи, па, неко на колима а неко на коњима, пођемо на сусрет...</p> <p>— Хоћемо!..</p> <p>Ј |
| ола, диже се и пада по очима и лицу.{S} Коњске мухе облијећу ода свих страна и лијепе се за обр |
| е иглом, или да пусти коме у њедра шаку коњских <pb n="19" /> муха.{S} Но то је бивало све то р |
| ти, а Јефтан потјерао за њим, труцка на коњу и, као пијан, клима се и повија час на једну час н |
| ебе.{S} А бухе га све то више пецкаху и копрцаху се испод њега, као да је на мравињак легао.</p |
| ући два три дана.</p> <p>Старац одскочи корак унатраг и раствори уста, као да ће прогутати неко |
| е се потући, те сиромах Перо читава три корака одскочи у страну и дрхћући приступи механџији.</ |
| кућа.</p> <p>— Ево нас! — узвикну Јово, коракнувши у широку авлију, испред куће, ограђену са св |
| , кроз ходник, почеше одјекивати нечији кораци и као граја нека.{S} Перо помисли да ће опет бит |
| S} За данас је доста!...</p> <p>И брзим корацима, као да га когод гони, изађе на улицу.</p> <p> |
| ара са родиним ногама, што и по равници корача као да се пење уза степенице, — њему се смрачи п |
| оћ су куњале.</p> <p>Перо пође неколико корачаји, па застаде.{S} Ухвати Благоја за крај од прсл |
| рине, Тисе, Врбаса, Саве и Цетине, види користи од вашег брака; да сретно буде по ваш дом и срп |
| ах за старим изишао некуда, а Јефтан се користио Периним <pb n="83" /> душеком, кога је отео од |
| Оцу му је било име Аћим, или како се на корицама читуље потписивао <hi>Јоаким</hi>, а мати му с |
| } Очи му се помутише, усне поблиједеше, коса се накостријеши.{S} Поплашено погледа по свима и к |
| елике и кахвајасте к’о двије маслине, а коса златна к’о препечена ракија од пет година дана...{ |
| мишљао.{S} Од велике бриге поче му се и коса шарати и, на велику жалост његову, појавише му се |
| иш?{S} Како се не стидиш својих сиједих коса?..{S} Чојек у годинама, па нежењен!..{S} Срамота!. |
| } Тада се шалио са дјецом, чупкао их за косе, показивао им разне слике и пјевао им пјесме о Мил |
| валима, на мјесечини.{S} Дугачке, црне косе распустила по води, издигла бјељу него у лабуда гл |
| ан, помућених очију, замршених бркова и косе, љутио се на себе и на свакога.{S} Псовао је механ |
| на и мало рашчерупана, те су јој бичеви косе падали по образима и сакривали јој половину лица.< |
| му.{S} Стара га, од милине, почела и по коси гладити, а стари се само смјешкаше и пипаше му оди |
| а је лешкарио Васин слуга, Игњат, стар, космат човјек, који се једном у пет недјеља бријао а ши |
| илош Обилић пробада цара Мурата на пољу Косову.</p> <pb n="49" /> <p>— А оно је ваша слика? — з |
| ути.{S} Он скочи, намргоди се и затресе косом, страшан као лав афрички.{S} Затим удари шаком <p |
| са руменим, дугуљастим лицем, просједом косом, ћелавим обрвама и дугим трепавицама, што вјечито |
| кога и, очигледно, жалећи, што и рибље кости није могао појести.</p> <p>— <foreign xml:lang="d |
| ља се лијепо и раздијели <pb n="114" /> косу по средини, пустивши да му два бича пану управо по |
| дочека удовица <pb n="51" /> и заглади косу на челу. — Какве су ми сад ђевојке?...{S} Мршаве и |
| прибра.{S} Лагано, забацивши кестењаву косу, која јој је падала по челу, опружи обје руке и, с |
| усти на вољу, помијеша прсте у Данилову косу, затресе му главом и заповиједи да изађе из собе.{ |
| и потегну Данила за мокру, разбарушену косу. — Зар је Томо сам на свијету?</p> <p>— А ђе су др |
| едаше се и пристадоше.{S} Опремише Тому кочијаша, да се код некаква познаника одмара, а они се |
| лија, издизала се при дну чаршије и као кочоперила се својим огромним вратима, великим, цвијеће |
| а се.</p> <p>— Није ми жао главе... ама кошуља... — рече тужним, утањеним гласом, као дијете ко |
| њаху испод бијелих, загрнутих рукава од кошуље.{S} Поп је, без мантије и камилавке, босоног газ |
| дмахну рукама.</p> <p>— Немамо ми чисте кошуље, — рече.</p> <p>— Ја нема, — једва проциједи кро |
| кроз зубе Перо, мргодећи се. — Нема ни кошуље...{S} Тако је то, браћо, кад нема женске главе у |
| .{S} Нема ко да ми уреди; нема ми ко ни кошуље прати, па вазда купујем нове.{S} Ономадне сам уз |
| е га чистити.{S} И размаза вино по свој кошуљи.</p> <p>— Ништа... ништа је то, — рече тјешећи г |
| аребичино јаје, и попрска му вином нову кошуљу.</p> <p>Јово Перотић јаукну, скочи поплашено <pb |
| био у танке, прљаве гаће и још прљавију кошуљу, коју је раздрљио на прсима, пустивши да се муши |
| — Не брини ти!{S} Ја ћу теби дат’ своју кошуљу, па преобуци.</p> <p>Па се окрену према вратима. |
| — Хајде нађи и донеси једну чисту, моју кошуљу.</p> <p>Данило га забленуто погледа.{S} Погледа |
| вио си ме... па од јада...{S} Ако ти је кр...риво ено ти суда па ме тужи...</p> <p>Перо се осмј |
| кну. — Крава Филипова!{S} Крава, крава, крава!</p> <p>Па полети вратима.</p> <pb n="75" /> <p>— |
| а.</p> <pb n="75" /> <p>— Крава, крава, крава! — викну још гласније.</p> <p>— Чија крава? — зап |
| ти и поигравати.</p> <p>— Крава, крава, крава Филипова у нашем житу! — викну. — Крава Филипова! |
| у! — викну. — Крава Филипова!{S} Крава, крава, крава!</p> <p>Па полети вратима.</p> <pb n="75" |
| вратима.</p> <pb n="75" /> <p>— Крава, крава, крава! — викну још гласније.</p> <p>— Чија крава |
| и трчкати и поигравати.</p> <p>— Крава, крава, крава Филипова у нашем житу! — викну. — Крава Фи |
| шем житу! — викну. — Крава Филипова!{S} Крава, крава, крава!</p> <p>Па полети вратима.</p> <pb |
| крава Филипова у нашем житу! — викну. — Крава Филипова!{S} Крава, крава, крава!</p> <p>Па полет |
| полети вратима.</p> <pb n="75" /> <p>— Крава, крава, крава! — викну још гласније.</p> <p>— Чиј |
| по соби трчкати и поигравати.</p> <p>— Крава, крава, крава Филипова у нашем житу! — викну. — К |
| ва! — викну још гласније.</p> <p>— Чија крава? — запита неко из авлије.</p> <p>— Игњате, гони к |
| п и да њиме бије другове.{S} Срећа, што крава није била <pb n="16" /> најбоље расположена, нити |
| десет прозора, а најпошље је покушао да крави Митра кујунџије откине реп и да њиме бије другове |
| дари га по устима.</p> <p>— Људи воле и крави дебљој а камо ли жени, — рече.</p> <p>— Воле, вол |
| а неко из авлије.</p> <p>— Игњате, гони краву Филипову из жита, — развика се стари попут пудара |
| м неким, настави: — И ја сам им’о једну краву, па дебела, па, кад је попипаш, мехка к’о памук.. |
| и он...{S} Зауставише се <pb n="48" /> крај врата и ту се почеше сашаптавати и разговарати...< |
| већ био пробудио и сједио под дудом.{S} Крај њега је лешкарио Васин слуга, Игњат, стар, космат |
| ачаји, па застаде.{S} Ухвати Благоја за крај од прслука и погледа му право у очи.</p> <p>— Ја ћ |
| леђима и неколика пута пређе с краја на крај собе.{S} Најпошље погледа у Јоку.{S} Она је још је |
| ева.</p> <quote> <l>Фалио се жути лимун крај мора,</l> <l>Има л’ иђе иког љевшег од мене?</l> < |
| м диже послужавник са тала и метну га у крај.{S} Покупи и филџане од гостију.</p> <p>— Да није |
| љезе у собу, и поздравивши све, сједе У крај.</p> <p>— Учитељу, јављамо ти радосну вијест, да с |
| или ће остати у колима?{S} Згурио се у крај, па нијемо и тупо гледа своје касабалије, а касаба |
| руке на леђима и неколика пута пређе с краја на крај собе.{S} Најпошље погледа у Јоку.{S} Она |
| ion" /> <p>Доктор је становао готово на крају касабе.{S} Био то човјек странац, погурен, стар, |
| и слика на зидовима.{S} Само, у једноме крају, висиле су некакве старе, окрпљене чакшире, а исп |
| вирачице, <pb n="24" /> Швабице, што, у крају, свирају разне швапске маршеве.</p> <p>Јефтан уве |
| купујеш таке слике) и она два сандука у крају и дрвени кревет, — ето то ти је читав намјештај.{ |
| не шта ће даље казати.</p> <p>— А Марко Краљевић био је још бољи, — опет поче. — Он је кршнији |
| же сваки коњ бити Шарин, ни сваки чојек Краљевићу Марко...</p> <p>Пошто је још мало посједио, д |
| оче звиждукати.{S} Обиједили ме, да сам крао суцке биљеге, па ме ухавсили и оћерали из службе.. |
| е од пиринча.</p> <p>— Ама крштеница је красна ствар, брате, — дочека Перо живахније, приближуј |
| и: има ли икаква ђевојка љепша, од наше красне удовице Стаке?</p> <p>— Охо! — викну неко. — То |
| >Перо једва дочека.</p> <p>— Лијепо!{S} Красно! — узвикну. -— То ти је паметна мисао!{S} Ја ћу |
| ао тако »даровит и паметан«...</p> <p>— Красно дијете, — хвалио се Аћим свакоме. — Знао сам ја, |
| а да умреш кад попијеш чашу...</p> <p>— Красно вино! — потврди Благоје опљуцнувши поред себе. — |
| а прсти му још живље заиграше. — Је ли красно?{S} Љевшега а јефтинијега нема у земљи.{S} Никол |
| отово сваку вече.{S} А дочекивали су их красно.{S} Удовица, је дочекивала Перу, Милка Обрена, и |
| ачуђено их погледати. — Како у лијепој, красној, милој и никад незаборављеној вашој касаби?{S} |
| , расклиман, полуразрушен плот, пуши на кратки чибук и наређује нешто двојици синова, који су н |
| окоши, голубови.{S} Рачуна се, да је за кратко вријеме убио осморо пилади, трима псима избио ок |
| алом дјечурлијом на улици, постао је за кратко вријеме врло славан.{S} Прославио се витешким св |
| лио из врло проста разлога, јер је кроз кратко вријеме умро. »Отишао у походе покојници« као шт |
| и.</p> <p>— Растављај их, брате, јер ће крв пасти, — промуца. — Ово је биједа једна...</p> <p>— |
| р се не би оне могле хранити без његове крви?{S} И зар он није могао лежати мирно у својој соби |
| ра на белај, да троши новце и да својом крвљу храни сеоске бухе.{S} Зар се не би оне могле хран |
| опарена.</p> <p>— Бјежи, бјежи од мене крвниче! — викну и показа му свих десет прста, као да ћ |
| p> <p>Перо га погледа попријеко, готово крвнички.</p> <p>— А што сјутра? — запита набусито. — Ј |
| је путовање! — прогунђа Јефтан и некако крвнички погледа <pb n="66" /> у Перу. — Трећи дан путу |
| де шта би одговорио, него и он сједе на кревет и, објесивши ноге, поче климатати њима.{S} Присл |
| анила, гдје га је и оставио:{S} Сјео на кревет, објесио ноге па климата њима и плаче.{S} Очи му |
| о даље...</p> <p>Јефтан опусти руке низ кревет и клону главом на јастук, као најтежи болесник.< |
| ике) и она два сандука у крају и дрвени кревет, — ето то ти је читав намјештај.{S} Па како то д |
| и, онако у свима хаљинама, завали се у кревет.</p> <p>— Фала Богу кад смо овђе, — рече и Јефта |
| ок је Јефтан још слатко спавао на своме кревету, умотан са врх главе до на дно нога у тешки, то |
| сред механе, па се препире са некаквим крезубим старчићем око плаћања.{S} Старчић вели, да је |
| <p>— Заричемо се.</p> <p>— И сјутра да кренемо!</p> <p>— Сјутра.</p> <p>И сви прихватише за ча |
| о утучени, кренуше из авлије, а за њима крену и Данило, уздишући и стењући под пртљагом...</p> |
| ница.</p> <p>— Јок, — одговори Јефтан и крену даље. — Шта ће ми то?</p> <p>— Требаће, требаће т |
| клепетала, почеле се побожно крстити и кренуле цркви на читав сахат раније, него ли је била от |
| је стегнуо јуначко срце своје и сам се кренуо на пут, стиже Перо, након два дана, у чувену вар |
| и, топли јорган, дотле се Перо и умио и кренуо низ чаршију, тражећи да се упозна ма с киме и да |
| ворише ријечи.{S} Обојица, као утучени, кренуше из авлије, а за њима крену и Данило, уздишући и |
| и мало.</p> <p>Перо затвори магазу, те кренуше обојица.{S} Пођоше уз широку чаршију, покрај чи |
| p>Па, сви раздрагани, изађоше из куће и кренуше се, да и осталим касабалијама испричају знамени |
| остави да сами узјашу.</p> <p>Коњи, чим кренуше, као да осјетише несигурне јахаче на плећима.{S |
| икну. — Пристајем и ја!</p> <p>У неђељу кренуше обојица удовичиној кући.</p> <p>— Чујеш, ја не |
| иск’о и кад си ми прич’о, да ће ти ђеца крепати од глади?...</p> <p>Сељак слегну раменима и ућу |
| запита изненадно Перу. — Нећеш зар брзо крећати?</p> <p>— Неколико дана, — одговори Перо. — Ако |
| о да му је био сав свијет <pb n="41" /> крив, мргодно је гледао свакога и ничијега поздрава ниј |
| n="94" /> <p>— Ама, брате, јесам ли ја крив што сам несретан? — упаде Перо снуждено. — Несрета |
| сретно се и женим...</p> <p>— Нијеси ти крив, ама нијесмо ни ми, — настави Јефтан јаче. — Да на |
| застаде.</p> <p>— Е знам, брате, да сам крив, — рече. — Знам, ама шта ћу?...{S} Кад ме стисне о |
| се Перо, мрко је гледајући. — Ја нисам крив..{S} Зар ја нисам каз’о да је слађа телетина од го |
| је поред врата шкиљио један фењер, а на кривим степеницама гориле су двије омање лампе.{S} При |
| о, како је, прихваћајући, окренуо га на криво, те половицу кахве пролио по новим чакширама.{S} |
| слушајући Обрена. — Ако учитељу не буде криво, њега да замолимо.{S} Он је учио, па зна да везе. |
| о да се мучи са муштеријама и да им се »криво куне“.{S} Лакше му је било <pb n="22" /> сједити |
| > <p>Сви скочише и погледаше уз широку, кривудаву тесту, на којој се, у даљини, издизао и ширио |
| оженио, — застења <pb n="166" /> Перо, кријући очи од свега свијета.</p> <p>— Ко вам је то каз |
| а видјети...{S} Уједанпут испусти чудан крик.{S} Брада му заигра, на челу му искочи дебела, мод |
| ви, поблиједи и испусти ситан; чудноват крик.{S} Издигнута рука клону јој, брада заигра, очи се |
| а скочи као опарена.{S} Отури тефтер са крила, збуњено погледа око себе и хитно изађе из собе.< |
| јесу какотале ни дречале, него опустиле крила, отегле шије и искривиле главе, па као да се раст |
| види, осим некаквих бубица, прозрачних крила, што, каткада, пролете изнад траве.</p> <p>— Хоће |
| ...</p> <p>И, брзо се окренувши, као на крилима отрча у хотел.</p> <milestone unit="subSection" |
| рену и хитно пође кући.{S} Брзо, као на крилима, улети у своју собу, дохвати из једнога ћошка н |
| љења, обје руке у вис и машући њима као крилима.</p> <p>Обрен Пушибрк баци капу с главе и поче |
| кад уљегнемо у собу, а она ми сједне на крило, па ми чупа бркове, љуби ме и милује, па се играм |
| p> <p>Перо опет ућута.{S} Скрсти руке у крило и поче ломити прсте.{S} Осјетивши удовичино раме |
| е још једнако сједила, држала тефтер на крилу и, осјећајући Јовин поглед на себи, није смјела г |
| есмом бумбуловом, љуљушкати је на своме крилу и куњати јој на голим њедрима, као што је замишља |
| о својим »јадима«.{S} Додуше пажљиво је крио име и попово и дјевојчино, али је причао све остал |
| искочила му на челу, а искезио зубе, а крмељаве очи дошле му још мање...{S} Игњат је рикао по |
| рже и плашљиво одскочи.{S} Затим отвори крмељаве очи, протра их и, некако блесасто, погледа по |
| <p>Нос у старога као да дође још дебљи, крњави зуби указаше се.{S} Он испусти некакав уздах и, |
| том, смјежураним лицем, зеленим очима и крњавим зубима...{S} И једнако му се чинило, као да га |
| гуљаста врата, избуљених зелених очију, крњавих зуба (због чега је вазда и успијала губицама) с |
| оножници, бројећи димњаке на сусједским крововима, или је лешкарио у душеку, правећи куглице од |
| ст дим и повијао се по чађавим, сламним крововима...{S} Ничији глас ни ту се није могао чути... |
| истим, чак неопраним, чашама и боцама, кроз које су се ломили сунчани зраци, који, попут дугуљ |
| е честито ни допјевао задњу ријеч, кад, кроз ходник, почеше одјекивати нечији кораци и као грај |
| оје свињчади.</p> <p>Из авлије уљегоше, кроз ониска врата, у мрачну кућу, која, и ако по дану, |
| о и ширио бјеличаст, провидан облак.{S} Кроз облак су се лијепо могла распознати некаква кола.< |
| о упутише уском путањом, која је водила кроз риједак, јасенов гај, у село...{S} Унаоколо све мр |
| а хвалио из врло проста разлога, јер је кроз кратко вријеме умро. »Отишао у походе покојници« к |
| аквим уским и прљавим сокацима, прођоше кроз двије-три авлије, провукоше се испод некакве грдне |
| јевну.</p> <p>— Аха, ти си? — проциједи кроз зубе.{S} И објема шакама протра се по лицу, као да |
| че.</p> <p>— Ја нема, — једва проциједи кроз зубе Перо, мргодећи се. — Нема ни кошуље...{S} Так |
| запјева, те полако, тихо, поче циједити кроз зубе своју стару и најомиљенију пјесму:</p> <quote |
| мене тиче?</p> <p>— Честитам, — испусти кроз нос, учтиво се наклонивши, пошто се мало прибрао. |
| сти.</p> <p>— А сапутнина? — запита као кроз плач.</p> <p>— Па нијеси ли ти са Стаком говорио? |
| > <p>— Чув’о би се, — одговори Перо као кроз плач, — ама зар сам ја пророк, па да му знам нарав |
| плачу!{S} А Данило опет промолио главу кроз врата, па као да размишља: или би заплакао, или се |
| е хтио спавати, пропуштао је живу ласту кроз рукав и — свеједно.{S} Чим би почео писати, та су |
| уљастих стубова провиднога дима, падаху кроз стари, ваљда никад неочишћени <pb n="61" /> прозор |
| у, уозбиљио се као какав старац.</p> <p>Кроз годину -дана постао је миран ђак.{S} Да је био доб |
| .</p> <p>— Е видите ли ви објешењака! — кроза смијех викну Јефтан, поново се враћајући друштву |
| ми је и весела, исто к’о да ми је Бог у крошњи с неба бацио, да ме обесели за моја добра дјела. |
| е то каз’о?</p> <p>Јефтан, блијед попут крпе, истегну га из кола и повуче у страну.</p> <p>— Шт |
| оват реп: од изрецкане хартије и старих крпетина.</p> <p>— А шта ти ту радиш? — прекори га Перо |
| ада у вашега свећеника, тражили некакве крсне листове...</p> <p>— То је давно било, — упаде Пер |
| <pb n="4" /> које ја данас славим моје крсно име и које сте ви, моји пријатељи, мени дошли и к |
| први пут пошље смрти родитеља, прослави Крсно Име.{S} А како га је прославио и шта се закључило |
| RP19051_C1"> <head>I.</head> <head> <hi>Крсно Пере Карантана.</hi> </head> <p>Перо Карантан, ви |
| <p>Састанак, одређен у прву недјељу по Крсноме Имену, морао се одржати и сви јарани опет се, у |
| да се нијесте преварили? — запита опет, крстећи се. — Шта ћу им ја?</p> <p>— Ако ти је име Перо |
| у то права клепетала, почеле се побожно крстити и кренуле цркви на читав сахат раније, него ли |
| осито исправљеним вратовима и као неким крунама на глави...{S} И као купа се и он у језеру..{S} |
| отежући и као размишљајући. — У мене је крупан пос’о...</p> <p>— Што крупњи, бољи је! — упаде Б |
| иђемо.</p> <p>Перо завуче руку у џеп и крупан новац остави на столу.{S} Не хтједе ни кусура че |
| — викну Благоје улазећи у собу и тарући крупан зној са чела.</p> <p>— Једва га једном уловисмо. |
| е то? — запита Перо зачуђено, угледавши крупна, мрка полицајца, <pb n="143" /> гдје стоји иза Д |
| нцу, силно ударала у очи.{S} Поп је био крупна људина, мрка, сунцем опаљена лица са дугом, црно |
| ћица, ознојена, задихана, раздрљена, са крупним црвеним пјегама на лицу и чиревима на челу.{S} |
| што крупно запитати, — рече, — ама тако крупно да би те могла кап ударити кад би изненада чуо.< |
| му право у очи.</p> <p>— Ја ћу те нешто крупно запитати, — рече, — ама тако крупно да би те мог |
| У мене је крупан пос’о...</p> <p>— Што крупњи, бољи је! — упаде Благоје смијешећи се. — Ама са |
| ио?..{S} Није Бог наредио да растемо по крушкама и по јабукама него да нас жене рађају...</p> < |
| аче. — Она је шћи газде Ђуре Ашчића.{S} Кршан и богат чојек!</p> <p>Перо га дрпну за рукав и, о |
| а што су их по њему остављали.</p> <p>— Кршан си ти, — настави поп, прелиставајући протокол, — |
| еље и хвалио им се:</p> <p>— Опет је он кршан!...{S} Он ће и опет бити мимо остале.</p> </div> |
| а остави Милки.</p> <p>— Данас си нешто кршан, — рече Пери, ударајући га јаглуком по образу. — |
| таке шћери Милке.{S} Кажу, да је добра, кршна, ваљана.{S} Додуше ја је још добро не знам, нијес |
| ој у ону рупицу на бради. — А, душе ми, кршна си и ти к’о ђевојка каква.</p> <p>— Бре не би се |
| узвикну Јово, натуривши фес на чело. — Кршна!</p> <p>Стари га погледа попријеко.</p> <p>— А не |
| ш једном кахвом.</p> <pb n="50" /> <p>— Кршна цура, — рече Перо, кад су изашли из авлије.</p> < |
| ко себе и хитно изађе из собе.</p> <p>— Кршна ђевојка! — нехотице узвикну Јово, натуривши фес н |
| Перо, кад су изашли из авлије.</p> <p>— Кршна.{S} А има и мираза, — одговори Обрен.</p> <p>— Ех |
| послали ми кугу на врат.{S} Да је била кршна, не би чекала на ме, да дођем <pb n="141" /> из д |
| што? — зачуди се Благоје. — Ђевојка је кршна и добра, а и мираз носи.</p> <p>— Не треба мени а |
| ијече Благоје и уозбиљи се. — Љубица је кршна, добра и носи ти пет хиљада мираза.</p> <p>Перо, |
| ћ био је још бољи, — опет поче. — Он је кршнији јунак.</p> <p>— Ко зна!</p> <p>— Јес’...{S} И Ш |
| поново се окрену Пери.</p> <p>— Ја знам кршних пуно, — рече, састављајући три прста и љубећи их |
| милоште, повуче га за ухо.</p> <p>— А-а кршно си момче!{S} Лијеп објешењак! — рече, кесећи се. |
| рења.</p> <p>— А треба ли теби, Обрене, крштеница? — запита га, улазећи у дућан, јер није знао |
| еница! — викну изненада и исправи се. — Крштеница треба, па да ми је извадите...</p> <p>Поп, от |
| нао казати рашта је дошао. — Мени треба крштеница! — викну изненада и исправи се. — Крштеница т |
| ови јаче, — јер милостивој власти треба крштеница и за Јефтана Мргудића.{S} Он не може доћи, је |
| еђима уз вреће од пиринча.</p> <p>— Ама крштеница је красна ствар, брате, — дочека Перо живахни |
| мат’ рашта отићи попу, — рече. — Док је крштеница, имам му рашта ићи и увијек гледати Марушку.. |
| поп, отресајући воду са браде. — Шта ће крштеница мртву човјеку?{S} На они се свијет иће и без |
| ће, — ти ћеш се сад женити и требаће ти крштеница.</p> <p>— Јок, — одговори Јефтан и крену даље |
| На они се свијет иће и без пасоша и без крштенице...{S} То не могу...</p> <p>Перо се почеша иза |
| >— Нема.</p> <p>— А не даје њезина мати крштенице или што наличио?</p> <p>— Не даје.</p> <p>— П |
| S} Да тако није казао, поп му не би дао крштенице и не би му је дао све дотле, док се најприје |
| и сакривали јој половину лица.</p> <p>— Крштеницу за... за оца покојног, — једва изговори Перо, |
| а пера, који је, као за инат, хитао, да крштеницу час прије сврши.</p> <p>Тужан и жалостан врат |
| ене посл’о...{S} А милостива власт хоће крштеницу одмах.</p> <p>— Хм, хм, — дочека поп љутито. |
| — запита мргодно. — Ко у ова доба вади крштеницу?</p> <p>— Треба...{S} Траже ми је од власти, |
| p>— Маро, дијете, — рече јој поп пишући крштеницу и не осврћући се на њих, — ево и Перо мисли и |
| и пут -ступио у попову авлију и заискао крштеницу, за мало те није главу изгубио.{S} Љутит и ра |
| и мени казаше, да тамо не траже ничију крштеницу...{S} Ничију они не траже!...{S} А ти то, поб |
| боравио и, кад овај устаде пружајући му крштеницу, зачуђено га погледа и као да хтједе запитати |
| рата мале, приземне собице, и удовица и кћи јој Милка поплашено скочише, и, оставивши филџане и |
| цвијећем и барјачићима.{S} Под големим кубетом њезиним пружао се дугачак сто, препун јела, пић |
| ричао своје доживљаје из времена кад је куга морила; причао је: како је бјежао испред ње и како |
| ади?</p> <p>— Он зна шта ради!...{S} Од куге није било паметнијег чојека од њега.</p> <p>Јово д |
| -а утекли су!{S} Утекли! — дрекну. — Од куге није било оваке бруке!</p> <p>И, не осврћући се ни |
| отме. — Јеси ли здрав?</p> <p>— А-а од куге никад боље! — одговори Игњат, стежући га јаче. — А |
| а да их гонимо! — викну. — Да гонимо до куге!</p> <p>— Куда ћеш их гонит’? упаде стари жешће. — |
| вима, или је лешкарио у душеку, правећи куглице од хљеба и гађајући њима слике на зиду.</p> <p> |
| опет ме, ето, стигла казна и послали ми кугу на врат.{S} Да је била кршна, не би чекала на ме, |
| ве вас!...{S} Одмах иђите из моје куће, куд вас очи воде и ноге носе...</p> <p>Јефтан и Перо не |
| , — што купиш ове ствари овђе, а?...{S} Куд се спремаш?..</p> <pb n="153" /> <p>— Дома, — дрско |
| иницу, ђевојку са пет хиљада мираза.{S} Куд ћеш љевше?{S} Чак је и мени лијепо, и ја сам на ћар |
| че опоро. — Доста је сједнице!</p> <p>— Куд ћеш, зете?{S} Куда ћеш? — салетише га са обје стран |
| се. — Зар ти је ту мјесто?</p> <p>— Па куд ћу? — запита Данило набусито. — Хоћу ли у воду јали |
| цу</hi>, све да потуче, па да онда трчи куд га ноге носе.{S} Дошло да се посвађа, да се поинади |
| p>— Нијесам, — одговори Перо. — Не знам куд ћу.</p> <p>— А гладан си?</p> <p>— Прилично.</p> <p |
| је сједнице!</p> <p>— Куд ћеш, зете?{S} Куда ћеш? — салетише га са обје стране и пунац и пуница |
| — уплете се удовица и потрча за њим. — Куда?</p> <p>— Ето нас други пут!{S} За данас је доста! |
| — викну. — Да гонимо до куге!</p> <p>— Куда ћеш их гонит’? упаде стари жешће. — Гонио би и ја, |
| > <p>— Хајдемо, — рече Обрену.</p> <p>— Куда? — уплете се удовица и потрча за њим. — Куда?</p> |
| смјела главе подигнути ни погледати ма куда.{S} Стари стаде преда њу и куцну је прстом по челу |
| могао чути.{S} Па ни попадија се ни од куда појављивала није, макар што је Перо, Бог зна зашто |
| стаклу.</p> <p>— А ко ће поћи на пут и куда? — као да сам себе запита. — О тома треба добро ра |
| се у собу, па нити је кога пуштао, нити куда излазио, него се од јутра до мрака климатао <pb n= |
| Каква је преша била?</p> <p>— Гвожђе се кује док је вруће, — рече Благоје поцупкујући. — Нијеси |
| а, а најпошље је покушао да крави Митра кујунџије откине реп и да њиме бије другове.{S} Срећа, |
| ахну огледајући се у огледалу. — Хајде, кукавче црни, у манастир па пости и читај молитве, јер |
| га ухвате.{S} Објеси горњу усну, те му кукасти нос готово до браде доприје.{S} Изађе.</p> <p>— |
| најугледнији.{S} Један сух, пјегав, са кукастим носом и великим, необично испупченим очима, об |
| оли једна рашчерупана глава са огромним кукастим носом и страшним очима.{S} Тек мало трезнији ч |
| болешљив младић, упалих прсију и уских, кукастих рамена, вјечно огрнут <hi>иберцигером</hi>, ла |
| рља се и разби у комаде.</p> <p>— А што кукаш? — дрекну и унесе му се у лице. — Ево, како сам с |
| руза, подбочи се рукама о <pb n="32" /> кукове и одмјери га мрким погледом од главе до пета.</p |
| мо...</p> <p>Стари се одуприје рукама о кукове и унесе му се у лице.</p> <p>— А вјенчање? — зап |
| p> <p>Перо се такођер одуприје рукама о кукове и поче се бекељити према староме.</p> <p>— Не мо |
| ква стара кљусина, са шиљастим, мршавим куковима, те куња, лијено машући репом и бранећи се од |
| дуге ресе <pb n="30" /> да му падају по куковима.{S} Нађе и неколика прстена, наниза их по прст |
| промијенио и сада вичем из свега грла: куку ономе, ко није ожењен!“</p> <p>Држимо, да овоме не |
| е лађе?{S} Благо ономе ко је на суху, а куку ономе ко је на води, ето то ти је мој палиграф...{ |
| и биће ти добро; ако ти буде зла, онда куку теби, одмах си мртав!...</p> <p>Перо поче трљати р |
| нако рашчешљавајући браду, изађе између кукуруза, подбочи се рукама о <pb n="32" /> кукове и од |
| ом, стењући и отхукујући, залијевала је кукурузе.</p> <p>Опазивши Перу обоје застадоше.{S} Попа |
| , који су неуморно, у страни, окопавали кукурузе.</p> <p>— Чули смо, да имаш три коња, — рече Ј |
| олему и тешку мотику у рукама, окопавао кукурузе, што их је ту засадио.{S} Иза њега је ишла поп |
| е почеша иза уха, поче куцкати врхом од кундуре о тле и као смишљати нешто.{S} Затим још једном |
| е мучи са муштеријама и да им се »криво куне“.{S} Лакше му је било <pb n="22" /> сједити по туђ |
| сина, са шиљастим, мршавим куковима, те куња, лијено машући репом и бранећи се од силних муха.< |
| ју.</p> <p>— А синоћ?</p> <p>— Синоћ су куњале.</p> <p>Перо пође неколико корачаји, па застаде. |
| мбуловом, љуљушкати је на своме крилу и куњати јој на голим њедрима, као што је замишљао.{S} Од |
| ...{S} И као купа се и он у језеру..{S} Купа се лијепо у хладној, мирисној води, плива и осјећа |
| пази, удаљену, љепоту-дјевојку, како се купа на валима, на мјесечини.{S} Дугачке, црне косе рас |
| као неким крунама на глави...{S} И као купа се и он у језеру..{S} Купа се лијепо у хладној, ми |
| е купају у води.{S} Испод њихових грана купају се лабудови.{S} Шест гиздавих, бијелих лабудова, |
| и своје дугачке, танке, повијене гране купају у води.{S} Испод њихових грана купају се лабудов |
| м и смјехуљцима на образима, диже се да купи бакшише.{S} Пође од стола до стола, осмјехкујући с |
| 140" /> прилику, један музејум па да то купим.{S} Ако ми затреба што из Карађорђева времена, ја |
| > <p>— Ама није жена кокош, па да ти је купимо, — викну Јефтан жешће, ударајући руком по столу. |
| ладнице.{S} Ни мрвица није остављао.{S} Купио је све и гутао хитно, не гледајући ни на <pb n="1 |
| .{S} Кажи ти мени, — дрекну јаче, — што купиш ове ствари овђе, а?...{S} Куд се спремаш?..</p> < |
| ја хоћу да видим, — дрекну Перо опет. — Купује се теле па се и оно гледа а камо ли жена.</p> <p |
| и; нема ми ко ни кошуље прати, па вазда купујем нове.{S} Ономадне сам узео једну и платио за њу |
| рече, — црна штета!..{S} Да продајеш и купујеш, могли би одма пазарити.{S} У мене, знаш, има с |
| шавим швабицама (а ти плахо бегенишеш и купујеш таке слике) и она два сандука у крају и дрвени |
| не загрли.</p> <p>— А хоћеш ли да те ја курталишем? — запита. — Послушај мене, па се не бој ник |
| шај мене, па се не бој никога!</p> <p>— Курталиши ако си пријатељ и <pb n="167" /> брат! — јекн |
| новац остави на столу.{S} Не хтједе ни кусура чекати.{S} Зграби Благоја за раме и дрмну њиме.< |
| ршеве.</p> <p>Јефтан уведе Перу у један кут, у коме их са улице нијесу могли видјети.</p> <p>— |
| ћи Перу, поп, из некакве старе, зарђале кутије извади велике, чађаве наочари, натаче их на нос, |
| ти.{S} Изгледало му је, да ће се читава кућа срушити и притиснути га.</p> <p>— Изим овога, — на |
| указивала нешто љепша, плочом покривена кућа...{S} Са лица имала је три неједнака прозора и вел |
| кући, — дочека Перо брзо. — Без жене је кућа празна.</p> <p>— Па ожени се болан! — узвикну удов |
| та. — Млад је он, па још не зна како се кућа кући...{S} Обоје су млади к’о кап, па треба да их |
| ене то ништа нема, — осијече стари. — И кућа ми тијесна, <pb n="72" /> и соба немам пуно; ни ду |
| Јефтан!{S} А најљепша и највећа од свих кућа, понос веселих касабалија, издизала се при дну чар |
| и.{S} Упутише се чопору ниских, сеоских кућа, испред којих се, у прашини, играло неколико голиш |
| . ипак је све љепше било него у осталих кућа.</p> <p>— Ево нас! — узвикну Јово, коракнувши у ши |
| уго?</p> <p>— Друго је, да је паметна и кућаница.</p> <p>Јефтан се мало намргоди.</p> <p>— А тр |
| аву касабу, чија их љепота изненади.{S} Куће нанизане у правом реду једна до друге, па све једн |
| ово, коракнувши у широку авлију, испред куће, ограђену са свих страна уском сухозидицом. — Ту с |
| /p> <p>— Мислим се колико смо утекли од куће, — одговори Данило жалостив но, не утирући суза. — |
| шала удаљити се, сам самцит, толико од куће и доћи у туђ свијет, гдје му се свашта може десити |
| се каже.{S} Знао је, да више никога код куће затећи неће кад <pb n="27" /> се врати из механе; |
| ц објеси о врат.</p> <p>— Је ли поп код куће? — некако сурово запита уплашену слушкињу, кад сти |
| ви мирни и да се не препадају од његове куће.</p> <p>— Ама у мене у собама има и буха, — дочека |
| је паметан, тај ти се не миче од своје куће, нит’ се пати ’вако к’о ми...</p> <p>— Не знаш ти |
| м ја све вас!...{S} Одмах иђите из моје куће, куд вас очи воде и ноге носе...</p> <p>Јефтан и П |
| ољубивши га у руку, готово трком оде из куће.</p> <p>Тога дана непрестано је мислио о Мари.{S} |
| !</p> <p>Па, сви раздрагани, изађоше из куће и кренуше се, да и осталим касабалијама испричају |
| слатко спава.</p> <p>Пошто су изашли из куће, окренуше другим путем, а не оним којим су дошли.{ |
| асабу П...</hi> </head> <p>Истјерани из куће стрика Васине, Јефтан и Перо лешкарили су под једн |
| > <pb n="127" /> <p>— Ама ја се зажелио куће, — упаде Данило.</p> <p>— Вратићеш се.</p> <p>Дани |
| head>XIII.</head> <head>Перо се зажелио куће.</head> <p>Трећега јутра апсанџија пусти Перу из з |
| , да се враћамо оклен смо и дошли...{S} Кући ћемо!</p> <p>И оде у собу.</p> <p>— Фала Богу, кад |
| седам дана, док добро оздравим, па одма кући...</p> <p>— А ја? — јаукну Перо. — Шта ћу ја?</p> |
| Млад је он, па још не зна како се кућа кући...{S} Обоје су млади к’о кап, па треба да их ми ст |
| фтанову руку, па се окрену и хитно пође кући.{S} Брзо, као на крилима, улети у своју собу, дохв |
| браније и паметније...{S} Младо кућу не кући.</p> <p>— Оно, додуше, тако је, — одобри Перо, — а |
| и пође пред њима, да их води Јовановој кући.</p> <p>Затекоше Јована гдје се наслонио на стар, |
| {S} Изгуби и наду, да ће икада у својој кући загрлити своју женицу и, у тихе љетње вечери, напа |
| срце зажели ти само ишти, к’о у својој кући.</p> <p>И опет се окрену вратима.</p> <p>— Данило! |
| није похвалио, како је вечерао у својој кући, а пио вино у — Паризу.</p> <p>Наши путници одјаха |
| <p>У неђељу кренуше обојица удовичиној кући.</p> <p>— Чујеш, ја не знам шта ћу говорити с ђево |
| ће се намргодити.{S} Зато је и долазио кући доцније него прије.</p> <p>— Волим пуну механу нег |
| </p> <p>Тужан и жалостан вратио се Перо кући и, као да му је био сав свијет <pb n="41" /> крив, |
| шући и преврћући очима као рањеник. — У кући ми ништа у реду.{S} Ове ми у њој празно, све наопа |
| сијан, — рече Јово, гледајући у под.— У кући немаш готово ништа и да трном повучеш по њој, не б |
| , да се једва чуло. — Тако је то, кад у кући нема женске главе.</p> <p>— Па и не треба, — дочек |
| и је то, брате, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Јефтана то ражљути.{S} Он скочи, намргоди |
| о је то, брате, кад нема женске главе у кући.</p> <p>— А ти опет тражи цуру, — дочека Обрен, ко |
| {S} Тако је то, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Од тога дана и опет поче умјереније живити |
| — Тешко је то, кад нема женске главе у кући...{S} Нема ко да ми уреди; нема ми ко ни кошуље пр |
| о је то, браћо, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Јефтан махну руком и замоли га да не говор |
| </p> <p>— Ништа нема без женске главе у кући, — дочека Перо брзо. — Без жене је кућа празна.</p |
| уд!..{S} Мучио се ништа мање, него ли у кући Јовина стрица, кад су га оно бухе опколиле...{S} С |
| ва.{S} Неколико дана живио је осамљен у кући као пустињак какав.{S} Затворио се у собу, па нити |
| ља и једно момче, да ти се прогостимо у кући два три дана.</p> <p>Старац одскочи корак унатраг |
| ући се ни на кога, отрча даље.</p> <p>У кући се диже читава узбуна.{S} Стрико Васо трчао је и з |
| себе.{S} А у механи је друкчије.</p> <p>Кући је ишао само да се испава.{S} Отишао би, па, не тр |
| ћеш да знаш, ето ти и кажем...{S} Своја кућица, своја слободица и ја иђем тамо...</p> <p>Стари |
| на; минуше два-три сокака, измећу малих кућица, испред којих су, на омањим клупицама, сједили с |
| собом заклањала половину мале, скромне кућице, чија је бјелина, прама сунцу, силно ударала у о |
| есу дуго ишли, па се нађоше пред омањом кућом, са једном бескрајно дугачком и необично прљавом |
| ка неко из гомиле.</p> <p>— ...своју би кућу уредио! — дрекну Бошко јаче. — И не би... не би... |
| Заклињао се и да ће претрести и уредити кућу и све ствари по њој, раштркане и разбацане на све |
| и за шта друго, нека барем чува и чисти кућу и рађа ђецу...{S} Оклен би ми били, да нам се нису |
| него сабраније и паметније...{S} Младо кућу не кући.</p> <p>— Оно, додуше, тако је, — одобри П |
| не одговори.{S} Пропусти га да уљегне у кућу, а он стаде под дуд.{S} Ту, поред Данила, леже и п |
| ћари сад на пољу јадују, а ожењени се у кућу радују, — избаци, потпуно задовољна, што је могла |
| убоко уздахну.</p> <p>— Па... хајдете у кућу, — рече. — Хајдете и отпочините.</p> <pb n="73" /> |
| ...{S} Јока сакри лице бошчом и утече у кућу, а Јово му се приближи.</p> <p>— Не ваља ти што пр |
| јек ти би... ти би...</p> <p>— ...своју кућу уредио, — дочека неко из гомиле.</p> <p>— ...своју |
| је уљегоше, кроз ониска врата, у мрачну кућу, која, и ако по дану, бијаше мимо обично расвијетљ |
| .</p> <p>— Волим пуну механу него пусту кућу, — говорио је свакоме, који би га прекорио због не |
| p> <p>— Сједи ти и само гледај, — рече, куцајући штапом о празну чашу и разгледајући људе и жен |
| нијесу моји послови, — окреса полицајац куцајући се по сабљи. — То ће се у полицији извиђети... |
| ву страну, пустивши, да га свилена кита куцка по челу.</p> <p>— Шта ћеш данас? — запита га изне |
| обично испупченим очима, оборио главу и куцка празном чашом о сто, а други прекрстио ноге по ту |
| патенијама...</p> <p>Бошко (онај што је куцкао чашом о сто) отвори бурмутицу, коју је непрестан |
| ...</p> <p>Перо се почеша иза уха, поче куцкати врхом од кундуре о тле и као смишљати нешто.{S} |
| /p> <p>Јефтан се ђаволасто осмјехну.{S} Куцну празном боцом о сто и нареди још вина...</p> <p>И |
| </p> <p>Учитељ презриво одмахну руком и куцну се по челу.</p> <p>— У мене је све овдје записано |
| дати ма куда.{S} Стари стаде преда њу и куцну је прстом по челу.</p> <pb n="81" /> <p>— Није тв |
| >Комесар се насмија и оним истим прстом куцну се по челу.</p> <p>— Ми све дознамо путем истражи |
| /p> <p>— Хоћемо, — заграјаше и остали и куцнуше се чашама. — Ми ћемо му бити сватови!</p> <p>— |
| лио се жути лимун крај мора,</l> <l>Има л’ иђе иког љевшег од мене?</l> </quote> <p>— Живио! — |
| аспустила по води, издигла бјељу него у лабуда главу, обје руке пружила према њему и зове га се |
| се лабудови.{S} Шест гиздавих, бијелих лабудова, са поносито исправљеним вратовима и као неким |
| води.{S} Испод њихових грана купају се лабудови.{S} Шест гиздавих, бијелих лабудова, са поноси |
| амргоди се и затресе косом, страшан као лав афрички.{S} Затим удари шаком <pb n="10" /> по стол |
| на, вјечно огрнут <hi>иберцигером</hi>, лагано уљезе у собу, и поздравивши све, сједе У крај.</ |
| осврну на све то.{S} Он <pb n="100" /> лагано, гегајући се, пође у једну ћошу, гдје су за омањ |
| рупицама на бради, за час се прибра.{S} Лагано, забацивши кестењаву косу, која јој је падала по |
| а соба освјежи и чудновато замириса.{S} Лагано, стидљиво, оборених очију и руменећи се, поднесе |
| наш ти каква је она...</p> <p>Јефтан га лагано одгурну.</p> <p>— Је ли љепша од Стаке? — запита |
| да му се сад пред Пером није шалити, па лагано извуче руку којом је обмотавао стас лијепе Шваби |
| страну скрећао погледа.</p> <p>Стари се лагано диже са сандука.{S} Полако, као шетајући, пође п |
| ка музика, у врху баште, свирала, он се лагано љуљушкао на столици, пушио и пијуцкао.</p> <p>— |
| дах заустави. <pb n="85" /> Погури се и лагано, на прстима, приближи им се мало.</p> <p>— Је ли |
| њему ништа виђети...{S} Ништа!</p> <p>И лагано пође прозору, да им отуда покаже, е немају ништа |
| p> <p>Једино Данило и Јован што су ишли лагано и мирно, за пошљедњим коњем.{S} Обојица задухани |
| адан да попухује, милује га по образу и лагоди.{S} И тај вјетар доноси, из даљега, некакву пјес |
| примјер, гдјегод, иза леђа им, топ или лагум пукао, не би се више препали.{S} Обојица одскочиш |
| ? — запита Алекса озбиљно.</p> <p>— Шта лађе?{S} Какве лађе?{S} Благо ономе ко је на суху, а ку |
| са озбиљно.</p> <p>— Шта лађе?{S} Какве лађе?{S} Благо ономе ко је на суху, а куку ономе ко је |
| утопит’ у мору...</p> <p>— А јенглеске лађе? — запита Алекса озбиљно.</p> <p>— Шта лађе?{S} Ка |
| о прича свијету да је његово боље.{S} А лаже!..{S} Он само прича, јер и не зна ништа друго него |
| , овога часа...</p> <p>— Невјешто ли ти лажеш, мој Перо, — умијеша се Благоје и стаде између њи |
| ри уста, као да ће прогутати некога.{S} Лако бљедило прели му се лицем...{S} И за час се уозбиљ |
| и женска глава... -</p> <p>— Па зато је лако, — кликну Јово, ударајући Перу по рамену. — Овђе б |
| — рече домаћица плачевним, меким гласом лако гурајући и у једно и у друго. — И немојте се стиди |
| астављао од своје заручнице, није могао лако ухватити и дуже задржати, а, осим њега, Обрен му ј |
| стари Игњат.{S} Гологлав, рашчерупан, у лакоме одијелу, стаде на праг и погледа по соби.</p> <p |
| или, брате...</p> <p>Алекса се одуприје лактовима о сто, а главу наслони међу шаке.</p> <p>— А |
| , гунђајући, приступи Јоки, па је гурну лактом у прса.{S} Она га укочено погледа, а послужавник |
| муштеријама и да им се »криво куне“.{S} Лакше му је било <pb n="22" /> сједити по туђим дућаним |
| а њу ћу само гледати...{S} С матером је лакше говорити!...</p> <p>Кад изненадно, као у преши, у |
| тас лијепе собарице, која је била нешто лакше одјевена, а лијевом је држи за подвољак.{S} Пред |
| } И што је више савијао, све му на срцу лакше.{S} Као оловом да му је било оковано, па се сад п |
| ривим степеницама гориле су двије омање лампе.{S} При дну степеница дочекао их је домаћин.{S} Г |
| боље видјети, а дебели сребрни сахатни ланац објеси о врат.</p> <p>— Је ли поп код куће? — нек |
| ледала га са страхопоштовањем.</p> <p>— Лани си уз’о товар жита, — говораше стари, ни мало се н |
| н, чак, сипа и воду у вино!..{S} Продао лани сељацима вина, па кад су људи отворили бачвицу, из |
| ио на мјесту и час се играо са сахатним ланцем а час опет засукивао бркове.</p> <p>— А ја баш х |
| кад је хтио спавати, пропуштао је живу ласту кроз рукав и — свеједно.{S} Чим би почео писати, |
| хоња је вазда јачи!</p> <p>— А топови с лаћа?</p> <p>Бошко отпухну пепео са цигаре.</p> <p>— Ев |
| полијејевала му лијепа Мара, обучена у лахке хаљине, неуређена и мало рашчерупана, те су јој б |
| ћепенку и сунчала се.</p> <p>— Па то је лахко, — рече као узгред и не гледајући га. — Ено ти у |
| ху се испод њега, као да је на мравињак легао.</p> <p>— Да барем Данило уза ме спава! — прошапт |
| и Јован изведе коње и поче их вадати по ледини, чешукајући их и размрсујући им дугачке, свилене |
| </p> <p>Да је, на примјер, гдјегод, иза леђа им, топ или лагум пукао, не би се више препали.{S} |
| страну, док су дјеца бекељила му се иза леђа и старала се, да му за тур од чакшира прикаче нека |
| ви питајте, — осијече Перо, окрећући им леђа. — Ви сте ме довели у затвор, ви ме проћерујете, в |
| тру је био љутит, намргођен.{S} Нажуљио леђа, огребао се по руци, а бухе га ишарале својим ујед |
| <pb n="143" /> гдје стоји иза Данилових леђа. — Шта тражи овђе?</p> <p>— Јесте ли ти Перо Каран |
| а и неће ништа да плати.{S} Иза бабиних леђа провиривала је масна капа некаква просјака и разби |
| ар!...{S} Мог’о је пити вина, па још из леђена од дванајес’ ока.{S} Не може сваки коњ бити Шари |
| кају, грохотом се смијући, ако каткада, леђима или раменом, јаче удари о зид.</p> <p>— А ти си |
| а изиђоше.</p> <p>Стари састави руке на леђима и неколика пута пређе с краја на крај собе.{S} Н |
| ен остављајући тефтер и прислањајући се леђима уз вреће од пиринча.</p> <p>— Ама крштеница је к |
| Стари се лијено исправи и, одупирући се леђима о стабло дудово, сједе.</p> <p>— Ама ко сте ви? |
| па хајде сам...</p> <p>Перо се прислони леђима уза зид и уздахну.</p> <p>— Све ми се чини, да ћ |
| ажити дебелу, полугубаву мачку, која је лежала на ћепенку и сунчала се.</p> <p>— Па то је лахко |
| </p> <p>По авлији, нарочито око бунара, лежале су четири овеће гомиле ђубрета.{S} По њима су ск |
| и необично прљавом авлијом, по којој су лежале здраве и разлупане бачве, дрва, обручеви, сјекир |
| на простртим, старим, подераним кесама, лежао је некакав човјек.{S} Стар, сијед, са намрежганим |
| љаше се по њојзи.{S} Управо на слами је лежао сам Перо, јер је Јово одмах за старим изишао неку |
| без његове крви?{S} И зар он није могао лежати мирно у својој соби на своме меканом душеку и сп |
| он стаде под дуд.{S} Ту, поред Данила, леже и поче мислити о Јоки.</p> <p>Ту је и заспао.</p> |
| одмах спусти завјесе, истјера Данила и леже у постељу.{S} Мислио је да ће, ако мало заспе, мак |
| нскога дима, који се као дебела паучина лелујао и повијао по механи.{S} А свијета било много!{S |
| ме, рупци, појасеви и бошче, повијају и лепршају око врата као барјачићи.{S} Све лијепо, чисто, |
| јдемо! — рече Јефтан љутито и окрену му лећа. — Хајдемо тражити другога.</p> <p>Јован се бржебо |
| ни из куће стрика Васине, Јефтан и Перо лешкарили су под једним искривљеним дрветом, у дну села |
| дио и сједио под дудом.{S} Крај њега је лешкарио Васин слуга, Игњат, стар, космат човјек, који |
| димњаке на сусједским крововима, или је лешкарио у душеку, правећи куглице од хљеба и гађајући |
| јдостојнији повјерења.</p> <p>— А треба ли теби, Обрене, крштеница? — запита га, улазећи у дућа |
| е и сувише слаб за тога, — и Бог зна да ли би је икада и одржао, да му изненада, једнога дана, |
| готово и заборавио на Перу и ко зна да ли би га се икако и сјетио, да му не стиже онај брзојав |
| авиру. — Јеси ли трговац, касапин, која ли си вјера?</p> <p>— Ја тргујем, — одговори Перо досто |
| лази сам са младом и...</p> <p>— А која ли му је млада? — упаде Обрен.</p> <p>— Нас се не тиче |
| одробно не би код власти распитао: нема ли она шта против тога и није ли то противно интересима |
| уто лице и поћута мало.</p> <p>— А нема ли и она каква писара? — запита.</p> <p>— Нема.</p> <p> |
| ти.</p> <p>— Ишао је зато, да види: има ли икаква ђевојка љепша, од наше красне удовице Стаке?< |
| шљено ходати око дрвета.</p> <p>— А има ли коња у селу? — запита шапатом.</p> <p>— Има, — одгов |
| тио за њу петнес’ гроша.{S} Питам: може ли јефтиније, а Чифут не да...{S} Чифут к’о Чифут!{S} Д |
| паше му одијело, ваљда да се увјери: је ли најбоља чоха или није?</p> <p>— А шта ти радиш, зете |
| д њим. — ха, ха, ха жену би хтио!{S} Је ли жену?{S} Е то ваља и то ти је паметно! <pb n="123" / |
| ло, а прсти му још живље заиграше. — Је ли красно?{S} Љевшега а јефтинијега нема у земљи.{S} Ни |
| — Баш? — запита Јово не вјерујући. — Је ли истина?</p> <p>— Баш, — потврди Јефтан, бацајући му |
| а и снажно гурнувши, отвори канат. — Је ли овђе?</p> <p>— Јес’, — једва промуца она шћућуривши |
| е би рекао „<hi>нећу</hi>“.</p> <p>— Је ли? - запита стари весело, а прсти му још живље заиграш |
| стима, приближи им се мало.</p> <p>— Је ли те стрина виђела? — шаптао је Јово полугласно.</p> < |
| ахатни ланац објеси о врат.</p> <p>— Је ли поп код куће? — некако сурово запита уплашену слушки |
| ећи <hi>слатко</hi> и воду.</p> <p>— Је ли вам ово сестра? — шапатом запита Перо домаћицу, глед |
| p>Јефтан га лагано одгурну.</p> <p>— Је ли љепша од Стаке? — запита.</p> <p>— Бре Стака је горс |
| напуни му лулу и припали.</p> <p>— А је ли стрико дома? — запита. — Шта ради?</p> <p>Игњат као |
| .</p> <p>Перо се замисли.</p> <p>— А је ли долазио доктор? — запита шапатом.</p> <p>— Није.</p> |
| екати док стари договори.</p> <p>— А је ли далеко ваша касаба? — запита.</p> <p>— Далеко богме, |
| оре бити него ли је њима.</p> <p>— Бије ли учитељ пуно? — питао <pb n="18" /> је другове, који |
| p>— А видите, — настави комесар, — није ли, али, то нарушавање јавнога реда и мира?..{S} Зар се |
| тао: нема ли она шта против тога и није ли то противно интересима државе?{S} Ваљда није било чо |
| прислањао ухо земљи и ослушкивао: чује ли се барем какав тутањ?{S} И почео се љутити.{S} Почео |
| трговци дахнемо душом...{S} Хе, изгине ли која хиљада душа, изгине богме.{S} Ама се, опет, дру |
| стима, гледао толике ђевојке и... знате ли зашто?</p> <p>— Зашто?{S} Зашто? — заграјаше готово |
| а би скочио у воду...</p> <p>— Е видите ли ви објешењака! — кроза смијех викну Јефтан, поново с |
| , час у трећега јарана.</p> <p>— Велите ли ви, браћо, сви, да је паметно да се ја женим? — запи |
| леђа. — Шта тражи овђе?</p> <p>— Јесте ли ти Перо Карантан?— запита полицајац набусито, одгурн |
| А и Перо се забленуо, па нити зна: хоће ли изаћи, или ће остати у колима?{S} Згурио се у крај, |
| олико старих, раштрканих колиба. — Хоће ли се јавити ико?</p> <p>Изнад колиба дизао се танак, п |
| .. да знам шта се ради у свијету и хоће ли се ђегођ покрвити...{S} Знаш, нема посла без рата... |
| о нешто. — Што ћа ми она?</p> <p>— А би ли ти да ти је ја извадим и ја да платим?</p> <p>— Јок, |
| двокатнице и трокатнице и пазећи: не би ли гдје год стимао ма какву дјевојку, која би му се сви |
| е пос’о и он је најпречи!</p> <p>— Таки ли си ми пријатељ? — љутито запита Благоја пред вратима |
| а Јово, покушавајући да се отме. — Јеси ли здрав?</p> <p>— А-а од куге никад боље! — одговори И |
| — запита Јово прилазећи му руци. — Јеси ли здраво?</p> <p>Стари опет зијевну.</p> <p>— Ја рђаво |
| ипкајући прстима као по клавиру. — Јеси ли трговац, касапин, која ли си вјера?</p> <p>— Ја тргу |
| Перу и привуче га себи.</p> <p>— А јеси ли вечер’о? — запита га.</p> <p>— Нијесам, — одговори П |
| има, неће свршит’ нико.</p> <p>— А јеси ли ти пророк Јеремије па да знаш? — питао је Аћим, као |
| аквој ми жени говориш?</p> <p>— Па јеси ли се оженио, болан? — готово цикну Јефтан и снажно му |
| ирно као у његовој касаби?</p> <p>—Јеси ли ти, Перо? — изненада дрекну неко гурнувши га руком у |
| апита као кроз плач.</p> <p>— Па нијеси ли ти са Стаком говорио? — осијече Обрен оштро и испрси |
| хну, а не одговори ништа.</p> <p>— Мучи ли те? запита он.</p> <p>Она не одговори.</p> <p>— Како |
| p> <pb n="94" /> <p>— Ама, брате, јесам ли ја крив што сам несретан? — упаде Перо снуждено. — Н |
| што сјутра? — запита набусито. — Јесам ли ја, брате, један телеграф?{S} Каква је то брзина?</p |
| раду, изађе из собе.</p> <p>— Ама јесам ли ја казао, да ми нико не улази у собу? — плану Јефтан |
| енуле цркви на читав сахат раније, него ли је била отворена.</p> <p>— Аћиме, жалосна ти мајка, |
| Узалуд!..{S} Мучио се ништа мање, него ли у кући Јовина стрица, кад су га оно бухе опколиле... |
| и, па неће, зар, ни њему горе бити него ли је њима.</p> <p>— Бије ли учитељ пуно? — питао <pb n |
| тав намјештај.{S} Па како то држиш како ли пазиш?{S} Видиш ли колика ти је паучина по зидовима |
| Купује се теле па се и оно гледа а камо ли жена.</p> <p>Благоје се намргоди.</p> <p>— Кад ми не |
| p> <p>— Људи воле и крави дебљој а камо ли жени, — рече.</p> <p>— Воле, воле богме, — опет доче |
| а, пролете изнад траве.</p> <p>— Хоћемо ли сад виђети кога? — запита Јефтан, пошто су изашли из |
| искрен и пријатељски.</p> <p>— А хоћемо ли дуго остати? — запита готово шапатом. — Ја не могу.. |
| лити. — О, брате слатки и лијепи, добро ли ми дође!{S} Е чисто ти хтједох умријети у овој гунгу |
| е одма, овога часа...</p> <p>— Невјешто ли ти лажеш, мој Перо, — умијеша се Благоје и стаде изм |
| пита Благоја пред вратима.</p> <p>— Ову ли си ми срећу наш’о?</p> <p>— А што? — зачуди се Благо |
| Данило, окрећући се и гледајући: чекају ли га још дјеца. — Мени је каз’о да је болестан и да не |
| зар?</p> <p>— Ово су.</p> <p>— А имају ли и они пара?</p> <p>— Имају.</p> <p>Стари обори главу |
| их испод ока, као да би да позна: јесу ли добре платише?</p> <p>— Имам, имам, — рече најпошље, |
| S} Хтио је, да им на лицу прочита: јесу ли сви сагласни са Јовом?{S} И, на своје велико чудо, о |
| тране, погледа у филџане, да види: јесу ли напуњени?{S} Жила она опет му искочи на челу стиште |
| арка као заклан.</p> <p>— Не питај јесу ли гладни и не износи ништа, — шапну стари жени, улазећ |
| уд ћу? — запита Данило набусито. — Хоћу ли у воду јали у гору?</p> <p>— А што нијеси у хотелу, |
| , као најтежи болесник.</p> <p>— А имаш ли срца, да ме болесна зовеш? — застења. —-Ја не могу и |
| не. — Кажи ми само и тихо ми кажи: знаш ли ђевојку?</p> <p>— Па то је, брате, готова и свршена |
| а видимо ко ће кога потопити...{S} Знаш ли ти, болан, да ће њему Русија десети дан у Цариград.. |
| оручим, а једва ће те дочекати.{S} Знаш ли попову Мару?...{S} Бијела је к’о сир, а румена к’о м |
| е пред њега, као да би се тукао. — Знаш ли ти ко сам ти ја?...{S} И знаш ли ти шта могу ја?...{ |
| аку заповијест, — дочека.</p> <p>— Знаш ли ти овђе какву ђевојку? — прошапта Перо, пажљиво се о |
| — Знаш ли ти ко сам ти ја?...{S} И знаш ли ти шта могу ја?...{S} Мислиш ли се са мном играти, а |
| ране да га ко не би чуо. — Ђевојку знаш ли, ама честиту и поштену? — запита јаче.</p> <p>Благој |
| о погледом. — Новине, на прилику, читаш ли?</p> <p>— Ја нијесам чојек од књиге, — промуца Перо |
| столицу и сједе на њих.</p> <p>— Читаш ли ти што? — запита Перу након дуге, врло дуге почивке, |
| ђем, свакако ћеш и ти.</p> <p>— А можеш ли ти Обрене? — запита Јефтан и не гледајући на Данила. |
| еро достојанствено.</p> <p>— А продајеш ли вина?</p> <p>— Јок.</p> <p>Стари дубоко уздахну.</p> |
| се разболила жена.</p> <p>— А пристајеш ли ти, да одмах у неђељу пођемо у њих? — запита Перо жу |
| погледујући у жену, као да вели: хоћеш ли једном свршити? — Ако има муштерија у вашој касаби, |
| и, умало га не загрли.</p> <p>— А хоћеш ли да те ја курталишем? — запита. — Послушај мене, па с |
| а како то држиш како ли пазиш?{S} Видиш ли колика ти је паучина по зидовима и колика је прашина |
| И знаш ли ти шта могу ја?...{S} Мислиш ли се са мном играти, а?...{S} Кажи ти мени, — дрекну ј |
| и бурмутицу, коју је непрестано држао у лијевој руци, и добро потпраши.</p> <p>— Љевше је кад с |
| е, која је била нешто лакше одјевена, а лијевом је држи за подвољак.{S} Пред њима, на столици, |
| о се мимо обично и фес мало накривио на лијеву страну, пустивши, да га свилена кита куцка по че |
| са шиљастим, мршавим куковима, те куња, лијено машући репом и бранећи се од силних муха.</p> <p |
| ело. — Пријатељи дошли.</p> <p>Стари се лијено исправи и, одупирући се леђима о стабло дудово, |
| ише...</p> <p>— Сведно, одговори Данило лијено. — Волио би ја да сам дома, па да лијепо спавам. |
| за ухо.</p> <p>— А-а кршно си момче!{S} Лијеп објешењак! — рече, кесећи се. — Исти покојни отац |
| ери, ударајући га јаглуком по образу. — Лијеп си и... некако... млађи.</p> <p>— Хахаха, — блаже |
| тима помолила се њежна, витостаса Мара, лијепа и мила и, као да је собом унијела читаве руковиј |
| , — упаде Перо сасвим озбиљно. — Ако је лијепа, одмах ће бити моја!{S} Ја само лијепу тражим!.. |
| Јово...</p> <p>— Ух, ух, брате, млада и лијепа — узвикну Перо одушевљено и затапша рукама. — Ух |
| а.</p> <p>— Најљепша је, ако је млада и лијепа! — осијече Јово...</p> <p>— Ух, ух, брате, млада |
| о и почео се умивати, а полијејевала му лијепа Мара, обучена у лахке хаљине, неуређена и мало р |
| > <p>Јефтан, који је још два дана поред лијепе Швабице боловао, вратио се у <pb n="155" /> каса |
| Коњске мухе облијећу ода свих страна и лијепе се за образе, око ушију, и за хаљине.</p> <p>— О |
| а сви пију и задовољно гледају у четири лијепе свирачице, <pb n="24" /> Швабице, што, у крају, |
| једи на постељи, десном руком грли стас лијепе собарице, која је била нешто лакше одјевена, а л |
| ано извуче руку којом је обмотавао стас лијепе Швабице и, направивши мученичко лице, стењући по |
| о и поче га грлити. — О, брате слатки и лијепи, добро ли ми дође!{S} Е чисто ти хтједох умријет |
| S} Чак сам је урез’о у пршуте, а пршути лијепи к’о душа...</p> <p>Удовица га премјери погледом. |
| ста препеченица злати у боци. — Лијепо, лијепо! — ускликну још једном отресајући снијег са хаљи |
| , Благоје се окрену Пери.</p> <p>— Ето, лијепо је, — рече, — кад чојек има познанства у туђем с |
| идбу <pb n="129" /> и видиш ђевојку.{S} Лијепо све да уредимо, па одма сјутра на вјенчање.</p> |
| чићу, чиста препеченица злати у боци. — Лијепо, лијепо! — ускликну још једном отресајући снијег |
| ром.</p> <p>Перо једва дочека.</p> <p>— Лијепо!{S} Красно! — узвикну. -— То ти је паметна мисао |
| ају.</p> <p>Стари обори главу.</p> <p>— Лијепо је то...{S} Драг си ти мени Јово, — рече хладно, |
| се руковаше.</p> <p>— А ми хоћемо да га лијепо дочекамо к’о друга и пријатеља, — рече. — Хоћемо |
| ијено. — Волио би ја да сам дома, па да лијепо спавам...{S} Ништа љевше од спавања!...{S} Ко је |
| ући зубима.</p> <p>— Па у мене је вазда лијепо, — дочека удовица весело устајући испред <pb n=" |
| дај ти, побратимковићу, на ме!...{S} Ја лијепо живим са власти, па ми она даје свега.{S} Она на |
| , кад ми не би било вас, које ја с вама лијепо живим и ви ме веселите и забављате, што вам ника |
| а...{S} Ах, да је видиш!...</p> <p>— Па лијепо; њу ћу и тражити, — упаде Перо сасвим озбиљно. — |
| — да је у нас адет, да свачије сватове лијепо дочекамо и да пред њих изађемо...{S} А Перо је н |
| епршају око врата као барјачићи.{S} Све лијепо, чисто, уређено, »све пјева« како рече Јефтан!{S |
| још три дана, — дочека Јово. — Нама је лијепо...</p> <p>— Не заустављам ја никога, — дочека ст |
| ка Перо и повуче га за појас. — Овђе је лијепо...{S} Нека још!</p> <p>Јефтан се ђаволасто осмје |
| и уздахну.{S} Сад се тек сјети, како је лијепо било сједити <pb n="92" /> поред Томе и возити с |
| "124" /> <p>— Анђа, ако хоћеш.{S} То је лијепо име, — одговори Благоје.</p> <p>Перо отпрсну и н |
| То ти се само каже!</p> <p>— Е, баш је лијепо! — рече Јово, пошто <pb n="156" /> је и он прочи |
| поче чистити и уређивати.{S} Очешља се лијепо и раздијели <pb n="114" /> косу по средини, пуст |
| као купа се и он у језеру..{S} Купа се лијепо у хладној, мирисној води, плива и осјећа, како г |
| ст, провидан облак.{S} Кроз облак су се лијепо могла распознати некаква кола.</p> <p>— Он је! — |
| к, — дочека Јово, — а нама осталим биће лијепо, само кад смо у тебе...{S} Ми смо и са малим зад |
| е мушко, нек је жена, па је добро.{S} И лијепо се вјенчај и буди чојек и нек ти буде све у реду |
| вога, па како ко бегенише.{S} Мрко је и лијепо, па да умреш кад попијеш чашу...</p> <p>— Красно |
| је чак изашао на глас.{S} Старији људи лијепо су га поздрављали, а истјерани отац задовољно је |
| аза.{S} Куд ћеш љевше?{S} Чак је и мени лијепо, и ја сам на ћару... .</p> <p>Перо погледа у зач |
| о.{S} Ево ни ја не радим ништа, а живим лијепо.</p> <p>Перо исколачи очи.</p> <p>— А зар не пиш |
| Благоја писара, који је могао са сваким лијепо живити и, нарочито од сељака, примати разне <hi> |
| н није имао никога свога и само је имао лијепо нашљество.{S} Због нашљества се управо и прочуо |
| на столицу. — Онда... које ви мени тако лијепо кажете и које ја мислим да је пријатељски... онд |
| аше на раме му.</p> <p>— А јуче је било лијепо.</p> <p>— Било.</p> <p>— А кад пане киша биће пу |
| јежи од мене!...{S} Зар сам те ја за то лијепо примала?...{S} И зар ти је тако поштење?{S} Приј |
| реном тамо.</p> <p>— Охо, како је у вас лијепо! — викну још с врата, чим је опазио како се през |
| <p>Након дуге почивке, јави се на прагу лијепо, младо дјевојче.{S} Носила је на простоме, улупљ |
| рнути и зачуђено их погледати. — Како у лијепој, красној, милој и никад незаборављеној вашој ка |
| ијети за пута...</p> <p>— И један треба лијепом здравицом да га дочека, — настави Јово не слуша |
| ђе, — рече и Јефтан и испод ока погледа лијепу Швабицу.</p> <p>А Данило се исправи и удари се у |
| {S} Овдје већ није затекао ни младу, ни лијепу собарицу, што га је врло обрадовало, јер се бија |
| лијепа, одмах ће бити моја!{S} Ја само лијепу тражим!...</p> <p>При растанку три пута стиште Ј |
| едала радозналост, да час прије виде ту лијепу невјесту.</p> <p>Неки постадоше и нестрпељиви че |
| и запјева.</p> <quote> <l>Фалио се жути лимун крај мора,</l> <l>Има л’ иђе иког љевшег од мене? |
| вашега свећеника, тражили некакве крсне листове...</p> <p>— То је давно било, — упаде Перо брзо |
| љиве књиге, као што су: <title><hi>Црни листови</hi></title>, <title><hi>Мала Мара</hi></title> |
| био крупна људина, мрка, сунцем опаљена лица са дугом, црном брадом, коју је морао подвезати ма |
| о љепша, плочом покривена кућа...{S} Са лица имала је три неједнака прозора и велика, дрвена вр |
| ли по образима и сакривали јој половину лица.</p> <p>— Крштеницу за... за оца покојног, — једва |
| се дохвати руком за стабло и устаде.{S} Лице као да му се одмах разведри.</p> <p>— Па што си он |
| је он имао неколико чворуга и што му је лице било ишарано као ускршње јаје.{S} Ипак му је нос н |
| , — одговори он брзо, правећи љубазније лице и као покушавајући да се осмјехне. — Што ти власт |
| рвенила као презрела трешња, па развуче лице, засмија се и одмахну рукама.</p> <p>— Немамо ми ч |
| окар, пустивши да му се вода циједи низ лице и браду, приступи ближе Пери и добро му загледа у |
| е чак и карамфилом, иза уха, закитила и лице превукла танким руменилом, те би се, готово, прије |
| ње, и хтједе јој боље загледати у очи и лице и... јао... он само угледа дугачки врат своје <hi> |
| Благоје.</p> <p>Перо отпрсну и направи лице, као да је појео љуту паприку.</p> <p>— Не ваља, — |
| ња...{S} Они се тргоше...{S} Јока сакри лице бошчом и утече у кућу, а Јово му се приближи.</p> |
| .</p> <p>— Ти си будала!</p> <p>Бошково лице поче се растезати као да се кези на кога; десно ок |
| лијепе Швабице и, направивши мученичко лице, стењући показа на прса...</p> <pb n="111" /> <p>— |
| ... — љутну се Јефтан и направи мргодно лице. — Не бој се, да ћеш ти што потрошит’.{S} Имам ја |
| уно фали.</p> <p>Перо направи забринуто лице и поћута мало.</p> <p>— А нема ли и она каква писа |
| Стака чека на вратима, па руке шири, у лице ме љуби.{S} И кад уљегнемо у собу, а она ми сједне |
| дуприје рукама о кукове и унесе му се у лице.</p> <p>— А вјенчање? — запита. — Како ћемо с њиме |
| — А што кукаш? — дрекну и унесе му се у лице. — Ево, како сам се ја оженио, па ме није гром уби |
| ком наслонио на зид и гледа јој право у лице; она оборила главу и чупка ресе на бошчи.</p> <p>У |
| ј доручак, да ћу ја трпити да ми тако у лице говориш...{S} Нисам ја к’о ти мислиш...</p> <p>Пер |
| амо на вјенчање...</p> <p>Јефтану сину лице и, од радости, умало га не загрли.</p> <p>— А хоће |
| о пун мјесец, више модрим него црвеним, лицем, дебелим и облим, сличним чарапи, носом и са испу |
| ати некога.{S} Лако бљедило прели му се лицем...{S} И за час се уозбиљи и обледени опет.</p> <p |
| } Стар, сијед, са намрежганим, пјегавим лицем, са добро <pb n="69" /> потстриженим брковима и в |
| зину</hi>, са дугим вратом, смјежураним лицем, зеленим очима и крњавим зубима...{S} И једнако м |
| <hi>младић</hi>, са руменим, дугуљастим лицем, просједом косом, ћелавим обрвама и дугим трепави |
| гивали, сви су били некако весели, а на лицу им се огледала радозналост, да час прије виде ту л |
| аздрљена, са крупним црвеним пјегама на лицу и чиревима на челу.{S} Читаве степенице испунила с |
| погледа по свима.{S} Хтио је, да им на лицу прочита: јесу ли сви сагласни са Јовом?{S} И, на с |
| еликом грајом и побједничким изразом на лицу, показао свима.{S} Наравно, да је одмах од оца доб |
| , исплављелим хаљинама, са осмијехом на лицу поздрави Јову и пружи му обје руке.</p> <p>— А кам |
| , испод кола, диже се и пада по очима и лицу.{S} Коњске мухе облијећу ода свих страна и лијепе |
| оругом на глави и силним греботинама по лицу, а украшавао их је увијек он, не љутећи се, наравн |
| з зубе.{S} И објема шакама протра се по лицу, као да се умива. — Ти си зар?</p> <p>— А како си? |
| искочи дебела, модра жила и придаде му лицу страшан израз...{S} Обузе га неки бијес и поче по |
| ло све мртво!...{S} Прашљиво, пепељасто лишће опустило се, па нити шушти, нити се миче.{S} Из м |
| ће хрђаво проћи.{S} Једино је још Аћим ловио пријатеље и хвалио им се:</p> <p>— Опет је он крш |
| Двије-три патке брчкале су се у овећој локви, на средини авлије, а недалеко од њих, испод прас |
| раним, чашама и боцама, кроз које су се ломили сунчани зраци, који, попут дугуљастих стубова пр |
| ет ућута.{S} Скрсти руке у крило и поче ломити прсте.{S} Осјетивши удовичино раме на своме као |
| звижди, тресе прозорима, носи и разбија лонце са промрзлим цвијећем испод њих.</p> <p>— Бећари |
| радит’ без мене...{S} Овђе су све сами лопови, па ће те преварити за ситницу, ако те не води п |
| ршила или, у најмању руку, као да су му лопови долазили у походе.</p> <pb n="28" /> <p>Наравно, |
| .{S} А ти то, побратимковићу, тражиш од лоповлука, јер хоћеш да дижеш буну, јали какво иселениј |
| стари попут пудара. — Гони, и кажи му, лопову, да ми је учинила товар штете...{S} Толико ће ми |
| и чојек!{S} Само пази: не узми младо ни лудо.{S} То ти и опет велим к’о брату.</p> <p>Перо саче |
| кажем: отвори очи, па не узми младо ни лудо, него сабраније и паметније...{S} Младо кућу не ку |
| рију до касабе П...</p> <p>Јован остави лулу и као замисли се.{S} Поче нешто у себи рачунати, п |
| м.</p> <p>Јово извади духана, напуни му лулу и припали.</p> <p>— А је ли стрико дома? — запита. |
| е ђенерали, те офинцири, пушке, топови, лумбарде, ђаволи, сотоне!...{S} Сила је то...</p> <p>— |
| S} Чим је почео владати собом, почео је лупати и тући матер, а првим ријечима, што их је прогов |
| механе и, пијући више него прије, поче лупати боце, прозоре, чаше и уједати свирачице.{S} Једн |
| т, сједе на сандук и објема ногама поче лупкати о тле.</p> <p>Након дуге почивке, јави се на пр |
| осла...</p> <pb n="82" /> <p>Па, љутито лупнувши вратима, изађе из собе.</p> <p>— Овђе к’о да н |
| ијевој руци, и добро потпраши.</p> <p>— Љевше је кад се читају новине, него приче, — рече. — Ет |
| м дома, па да лијепо спавам...{S} Ништа љевше од спавања!...{S} Ко је паметан, тај ти се не мич |
| евојку са пет хиљада мираза.{S} Куд ћеш љевше?{S} Чак је и мени лијепо, и ја сам на ћару... .</ |
| лимун крај мора,</l> <l>Има л’ иђе иког љевшег од мене?</l> </quote> <p>— Живио! — опет загрмиш |
| још живље заиграше. — Је ли красно?{S} Љевшега а јефтинијега нема у земљи.{S} Никола Бубало пр |
| зафатит’ сушицу, па ти неће помоћ’ сви љекари.</p> <p>Перо прошета мало по магази.{S} Предлог |
| е у П..., малу, гиздаву касабу, чија их љепота изненади.{S} Куће нанизане у правом реду једна д |
| стола.</p> <pb n="25" /> <p>— Како је, љепотице? — нашали се Јефтан, хватајући је за подвољак. |
| пјесма долази?...{S} И опази, удаљену, љепоту-дјевојку, како се купа на валима, на мјесечини.{ |
| .</p> <p>Свирачице престадоше.{S} Једна љепушкаста плавојка, са малим, нешто искривљеним, носић |
| је зато, да види: има ли икаква ђевојка љепша, од наше красне удовице Стаке?</p> <p>— Охо! — ви |
| ефтан га лагано одгурну.</p> <p>— Је ли љепша од Стаке? — запита.</p> <p>— Бре Стака је горска |
| им, Милко, кахву.</p> <p>— Ти сваки дан љепша, — нашали се Обрен, приближујући се Милки и гледа |
| p>Пред њима се, одиста, указивала нешто љепша, плочом покривена кућа...{S} Са лица имала је три |
| готово да падну, па ипак... ипак је све љепше било него у осталих кућа.</p> <p>— Ево нас! — узв |
| м ти, мој Перо, а свршено је да не може љепше.</p> <p>Пери се посјекоше ноге и у свему тијелу н |
| и Милка сад су им се надале, па се обје љепше обукле и љепше се накитиле.{S} Удовица се чак и к |
| им се надале, па се обје љепше обукле и љепше се накитиле.{S} Удовица се чак и карамфилом, иза |
| полицајаца, врзајући се око двају нешто љепше обучених цура, по свој прилици оних сумњивога пон |
| о!</p> <p>— И сад вели да од Стаке нико љепши нема! — настави Јефтан некако заносно, — и он је, |
| сам вас рад поближе упознати, родио се љета господња не знам кога, али свакако барем прије чет |
| ој кући загрлити своју женицу и, у тихе љетње вечери, напајајући се мирисом јоргована и пјесмом |
| рошлости Пере Карантана.{S} Његова прва љубав.</hi> </head> <p>Па ни отац га није могао дуго хв |
| ошлости Пере Карантана.{S} Његова друга љубав.</head> <p>— Тешко ми је и претешко, — тужио се П |
| ијатељи, мени дошли и које вама фала на љубави.{S} Мени је драго живити и свакоме је драго живи |
| чињен слогом међусобном, опојен мирисом љубави, да читав народ <pb n="162" /> српски од Адрије |
| ци ваши, чије братске груди горе топлом љубављу према вама, узимамо учешћа у вашем весељу и сту |
| овога пута бијаше нешто расположенији и љубазније него први пут прими Перу.</p> <p>— На упит о |
| а сјети, бржебоље умекша глас и настави љубазније: — Ех, кад хоће власт, и биће готово одмах... |
| руга ствар, — одговори он брзо, правећи љубазније лице и као покушавајући да се осмјехне. — Што |
| румењена усиђелица указа се пред њим и, љубазно се осмјехујући, показа му собу, Перо, старајући |
| пуно, — рече, састављајући три прста и љубећи их. — Да их поједеш од милине!...{S} Ти то остав |
| ми сједне на крило, па ми чупа бркове, љуби ме и милује, па се играмо и шалимо к’о ђеца...{S} |
| викну Благоје весело и опет пође да га љуби. — Ти си ми рек’о да уредим и ја сам све уредио.{S |
| брен испи чашу и цмокну губицама као да љуби кога.</p> <p>— Тако је, — потврди, правећи се озби |
| ека на вратима, па руке шири, у лице ме љуби.{S} И кад уљегнемо у собу, а она ми сједне на крил |
| еро напући усне и цмокну њима као да се љуби с киме.</p> <p>— Ох, ох, то је слатко! —- дочека н |
| , стиште га у наручја и бјесомучно поче љубити по челу, образима, устима.</p> <p>— А како си? — |
| доше иза стола.{S} Загрлише се и почеше љубити, као оно о Божићу.{S} А свакоме се нешто растужи |
| ељу!</p> <p>И опет се загрлише и почеше љубити.{S} А Данило тек се сада увјери да ствар није жа |
| о стењати и привлачити га.{S} Поче га и љубити и тепати му.</p> <p>— Благо мени, како си ми зла |
| ова врата, па га поче стезати на прса и љубити.</p> <p>— Тако, брате, тако! — ускликну са неким |
| утрчавши у собу, па поче грлити Перу и љубити у оба образа. — Честитам ти, мој Перо, а свршено |
| Добро, осијече Благоје и уозбиљи се. — Љубица је кршна, добра и носи ти пет хиљада мираза.</p> |
| > <p>— Ђурђа!</p> <p>— Још грђе.</p> <p>Љубица!</p> <p>Перо напући усне и цмокну њима као да се |
| акав ми је то коњ, који се игра и обара људе?...{S} При погодби нијесмо казали да нас обара и т |
| ањах, — рече задовољно. — Ми имамо наше људе, који нам, али, све доставе неизоставно.{S} Ви сте |
| рви мах готово није могао ни распознати људе, што сјеђаху за столовима, од духанскога дима, кој |
| ући штапом о празну чашу и разгледајући људе и жене за осталим столовима. — Само гледај и шути, |
| S} К’о да је мени стало за свијетом!{S} Људи су овнови, <pb n="36" /> који трче за звонаром, ма |
| ом, — рече Перо, још једнако узбуђен. — Људи се инаде, шћери ашикују с официрима...{S} Брука је |
| јаглуком и удари га по устима.</p> <p>— Људи воле и крави дебљој а камо ли жени, — рече.</p> <p |
| о је Бог ствар’о жене на свијет, кад се људи не би женили?{S} Што, питам те?</p> <p>Обрен испи |
| аху се по столу.</p> <p>— Па шта велите људи? — запита први Јефтан мало уобљеним, свечанијим гл |
| је је видио окупљено <pb n="99" /> више људи и ослухивао је: одакле ће чути највишу грају, свађ |
| један, то одобраваш...{S} Данашњи млади људи махнити су и њима нико није прав...{S} Дигли главе |
| а, да је чак изашао на глас.{S} Старији људи лијепо су га поздрављали, а истјерани отац задовољ |
| у, на омањим клупицама, сједили старији људи и жене, и — упутише се механи.{S} Око механских вр |
| га прекидају у ријечи, — и само паметни људи знају, каква је то фајда.{S} Ако се бију на страни |
| шеку и спавати, као што и остали сретни људи, којима није пало на памет да се жене, спавају?{S} |
| . — Нијеси јој ти сам просилац...{S} Њу људи просе има двадесет година, па вазда добре муштериј |
| S} Продао лани сељацима вина, па кад су људи отворили бачвицу, из ње испани риба...{S} Права ма |
| и сватови!</p> <p>— Окупићемо још наших људи, па, неко на колима а неко на коњима, пођемо на су |
| е, готово смијући се. — Има, брате, још људи који путују...{S} Зар смо ми мимо свијет к’о отпад |
| познанства у туђем свијету, међу туђим људима, па кад не мора гладоват’...{S} Да ти није мене, |
| лно ударала у очи.{S} Поп је био крупна људина, мрка, сунцем опаљена лица са дугом, црном брадо |
| ва пут у години, те изгледаше као какав људождер.{S} Он ухватио Данила, па му причао своје дожи |
| тече Данила, гдје стоји трештен пијан и љуља се час на једну час на другу страну као шеталица о |
| на брковима.{S} Јефтан Мргудић устаде, љуљајући се и тетурајући, хтједе бацити чашу, али му се |
| ка, у врху баште, свирала, он се лагано љуљушкао на столици, пушио и пијуцкао.</p> <p>— Колико |
| мирисом јоргована и пјесмом бумбуловом, љуљушкати је на своме крилу и куњати јој на голим њедри |
| га разапињу, стресе се и писну као гуја љута:</p> <p>— Ама ко вам то налага, ако Бога знате?{S} |
| о лицу, а украшавао их је увијек он, не љутећи се, наравно, ако би и њега когод тако украсио.{S |
| ремије па да знаш? — питао је Аћим, као љутећи се помало, премда он нити је могао нити смио озб |
| бити мртво...{S} Додуше она се још мало љути на Перу, ама Обрен, ако хоће, може је наговорити д |
| а бухе га ишарале својим уједима.{S} У љутини ошамарио је Данила, а опсовао и Јову.</p> <p>— Н |
| мућених очију, замршених бркова и косе, љутио се на себе и на свакога.{S} Псовао је механџије, |
| Бог послао колеру на врат, ја се не бих љутио...{S} Рек’о би: од Бога је!...{S} Ама ово је све |
| ро.</p> <p>— Фајда је, — осијече Бошко, љутит, што га прекидају у ријечи, — и само паметни људи |
| ницу, за мало те није главу изгубио.{S} Љутит и разјарен поп, чим га опази, стиште своје снажне |
| unit="subSection" /> <p>У јутру је био љутит, намргођен.{S} Нажуљио леђа, огребао се по руци, |
| то ока и ни једну мање.</p> <p>И, онако љутит, сједе на сандук и објема ногама поче лупкати о т |
| ли се барем какав тутањ?{S} И почео се љутити.{S} Почео, чак, по обичају, гунђати и проклињати |
| а он нити је могао нити смио озбиљно се љутити.</p> <p>— Ја нијесам пророк Јеремије, — бранила |
| имам посла...</p> <pb n="82" /> <p>Па, љутито лупнувши вратима, изађе из собе.</p> <p>— Овђе к |
| ечи!</p> <p>— Таки ли си ми пријатељ? — љутито запита Благоја пред вратима.</p> <p>— Ову ли си |
| сам да ћеш виђети, — прекиде га Благоје љутито. — Ти ћеш отићи са мном, да потврдиш просидбу <p |
| ћеш погодити!{S} Хајдемо! — рече Јефтан љутито и окрену му лећа. — Хајдемо тражити другога.</p> |
| — Па говорићу ја, — окреса Обрен готово љутито. — Ти само гледај и слушај...{S} Или, ако хоћеш, |
| ла наш’о, магаре никакво? — брекну Перо љутито <pb n="91" /> и потегну Данила за мокру, разбару |
| цу одмах.</p> <p>— Хм, хм, — дочека поп љутито. — Шта ће одма?{S} Каква је то преша? — Али, као |
| .{S} И он ми све одобрава, а само се ти љутиш и велиш да о мени свијет ружно говори због тога.{ |
| > <p>— Ђе ћеш?...{S} Хајде са мном... — љутну се Јефтан и направи мргодно лице. — Не бој се, да |
| амо ’нако каз’о...{S} Знаш, драго ми уз љуто вино мало слатке пите...</p> <p>Перо Карантан као |
| отпрсну и направи лице, као да је појео љуту паприку.</p> <p>— Не ваља, — рече,</p> <p>— Ђурђа! |
| адован и раздраган узвикну Перо.— То је љуцки и, што се рекне, човјечански!{S} Да имају мозга, |
| , није се имала, јадница, када ни обући љуцки, дворећи мене.</p> <p>Перо обори главу и поче се |
| hi>Сусрет са старим познаником у вароши М.....</hi> </head> <p>Пошто је стегнуо јуначко срце св |
| же Перо, након два дана, у чувену варош М..... и одсједе у великом и славном хотелу „<title>Код |
| ренуо низ чаршију, тражећи да се упозна ма с киме и да се распита за П-ске дјевојке.{S} Знајући |
| тражећи постеље ни јастука, извалио се ма гдје, макар и за врата, и заспао.{S} Пробудивши се п |
| ије смјела главе подигнути ни погледати ма куда.{S} Стари стаде преда њу и куцну је прстом по ч |
| нице и пазећи: не би ли гдје год стимао ма какву дјевојку, која би му се свиђела.{S} Поче заста |
| аке, нове, бијеле као од сира сарезане; магазе и дућани обојадисани и окићени сваковрсним ствар |
| сви љекари.</p> <p>Перо прошета мало по магази.{S} Предлог Јефтанов чинио му се смишљен <pb n=" |
| с њиме, нашалио се и почео му сједити у магази.</p> <p>— Хајде затварај, па да мало прошетамо, |
| . д.{S} Излазио је само у <pb n="60" /> магазу младога Јове Перотића, који му је давао књиге.</ |
| о.{S} Макар и мало.</p> <p>Перо затвори магазу, те кренуше обојица.{S} Пођоше уз широку чаршију |
| увијек очекивао.{S} Раније је затварао магазу и хитао свирачицама.{S} С њима је пио, с њима ос |
| доноси... — Ево мене!</p> <p>— Муч’ ти, магаре! — окоси се Перо на њега. — Кад ја иђем, свакако |
| /p> <p>— А што нијеси друга кола наш’о, магаре никакво? — брекну Перо љутито <pb n="91" /> и по |
| — Свецима нек је слава и милост, а теби магарећа глава! — викну Бошко. — Да си ти паметан чојек |
| носу.</p> <p>— Хајде, хајде тражи кола, магарче, — рече му благо, готово тепајући. — Дошло је в |
| а да смо утекли!</p> <p>— Па шта ти је, магарче; какво је то чудо? — дочека Пера веселије, гото |
| ла отворена.</p> <p>— Аћиме, жалосна ти мајка, — говорила је Перина мати своме мужу, — ово наше |
| е поче гицати и окрећати, поче изводити мајсторије и показивати, како зна и на задњим ногама ст |
| кнуше.{S} Перин коњ хтио да изведе нову мајсторију и спустио се на прва кољена, а Перо се ослаб |
| абалија, једногласно проглашен особитим мајстором, да га свакодневно умањује.{S} Он није имао р |
| постеље ни јастука, извалио се ма гдје, макар и за врата, и заспао.{S} Пробудивши се подбуо, ма |
| опадија се ни од куда појављивала није, макар што је Перо, Бог зна зашто, и то пожелио.{S} Нико |
| љу.{S} Мислио је да ће, ако мало заспе, макар и на који сахат заборавити своју <hi>заручницу</h |
| пође за њим и не хтједе се зауставити, макар што их је удовица задржавала и нудила их још једн |
| и, <pb n="36" /> који трче за звонаром, макар их и у јаму водио...{S} А, ето, и Перо је паметан |
| њима је пио, с њима остајао до зоре.{S} Макар што му је и мати од јада пресвисла, он је остајао |
| арем сметати...</p> <p>Сви устадоше.{S} Макар и по врућини, морали су у шетњу.{S} И сви су поза |
| о, некако бојажљиво.</p> <p>— Добро.{S} Макар и мало.</p> <p>Перо затвори магазу, те кренуше об |
| каже, волио би живит’ хиљаду година, па макар и у тикви.{S} И вама фала, које ви мени наздравис |
| {S} Тада нико није смио проговорити, па макар му срце најјуначније било.</p> <p>Три или четири |
| слаћемо га у школу.{S} Нек иђе тамо, па макар ништа не научио.{S} Само нека мени и комшилуку ни |
| јим подвизима, јер је волио черупати се макар с киме.{S} Ријетко које комшијско дијете да није |
| .{S} Дошло да се посвађа, да се поинади макар с киме.</p> <p>Он изненадно скочи и зовну Благоја |
| и све, <pb n="103" /> — рече. — Удри ти макар и каме-њима са суха, па си добио.</p> <p>Алекса с |
| бачвицу, из ње испани риба...{S} Права мала риба!.{S} А, ето, читав свијет зна, да у правоме в |
| до соба, које им <pb n="98" /> је једна мала, црнпураста, милоока, Швабица показала.</p> <p>— Ф |
| i>Црни листови</hi></title>, <title><hi>Мала Мара</hi></title>, <title><hi>Геновева</hi></title |
| <pb n="2" /> <div type="titlepage"> <p>„МАЛА БИБЛИОТЕКА“</p> <p>УРЕДНИК: РИСТО КИСИЋ.</p> <p>ВЛ |
| башту, која је била препуна свакојаке, мале и велике, господе.{S} Благоје доведе блесастога Пе |
| асном шкрипом и треском, отворише врата мале, приземне собице, и удовица и кћи јој Милка поплаш |
| мурве, која је собом заклањала половину мале, скромне кућице, чија је бјелина, прама сунцу, сил |
| ом, посматраше, како по површини искачу мале искрице.{S} И док је војника музика, у врху баште, |
| .</p> <p>Удовица, хитра и окретна жена, малена, дебељкаста, са пуначким подвољком и рупицама на |
| Јовина дочека их на собним вратима.{S} Малена, мршава жена, још прилично млада и допадљива, у |
| а на врата и одмах прекиде реченицу.{S} Малена, танка, сухоњава <pb n="137" /> дјевојка, дугуља |
| , стежући га јаче. — А-а како си ми ти, мали Јово?</p> <p>— Ја добро.</p> <p>Игњат га мало пуст |
| ово, — рече хладно, као и мало прије. — Мали си био, кад сам те носио на рукама...{S} И ја би д |
| адоше.{S} Једна љепушкаста плавојка, са малим, нешто искривљеним, носићем и смјехуљцима на обра |
| , само кад смо у тебе...{S} Ми смо и са малим задовољни.</p> <p>Стари се дохвати за ухо, као да |
| х дућана; минуше два-три сокака, измећу малих кућица, испред којих су, на омањим клупицама, сје |
| Ви знате, браћо, — поче Јефтан озбиљно, малко уобљеним гласом, — да је у нас адет, да свачије с |
| тјела да остане без свога накита, те се малко, као нехотице, ритнула ногом и одгурнула га.{S} Њ |
| му да Благоја удари чашом у главу, само малко да га удари, ништа више него да му мозак пролије. |
| — Браћо, — узвикну, након дуже почивке, мало вишим, уобљеним, необичнијим гласом, каквим се оби |
| се Ана и почела говорити <pb n="17" /> мало оштрије, као и обично, кад Аћима хоће о нечем да у |
| и блиједећи. — Зар није <pb n="149" /> мало, што сам прав-здрав три дана одлеж’о у хавсу?</p> |
| о најпаметније, што си досад урадио.{S} Мало што паметно радиш, ама то ваља!...{S} И још, ако х |
| ово?</p> <p>— Ја добро.</p> <p>Игњат га мало пусти и, од милоште, повуче га за ухо.</p> <p>— А- |
| магази.</p> <p>— Хајде затварај, па да мало прошетамо, — рече једне вечери Пери, пошто су се б |
| у попову авлију и заискао крштеницу, за мало те није главу изгубио.{S} Љутит и разјарен поп, чи |
| огинућемо на путу!</p> <p>Затим прошета мало и окрену се Пери.</p> <p>— Кад си се намислио жени |
| помоћ’ сви љекари.</p> <p>Перо прошета мало по магази.{S} Предлог Јефтанов чинио му се смишљен |
| <p>Перо направи забринуто лице и поћута мало.</p> <p>— А нема ли и она каква писара? — запита.< |
| ..</p> <p>Перо Карантан као да се стиша мало.{S} Једино, да срцу пусти на вољу, помијеша прсте |
| е ићи још неко, да ти изабира, — додаде мало тише.</p> <p>— Који ће? — упаде Обрен брзо. — Ко т |
| <p>Ступивши на врата механска, застаде мало.{S} Смрдљив, тежак, топао задах омахну га изнутра, |
| о и весело.{S} Опазивши Перу он застаде мало и намигну му.</p> <p>— Видиш, како је кад човјек х |
| } При свршетку осјетио је, као да му је мало одлануло на души и као да се разведри мало.{S} Ни |
| се с њима треба понашати.{S} С тога се мало погури, обори руке низа се и, држећи капу под пазу |
| Данила.{S} И он се диже...{S} Почеша се мало и хотимично се растресе над успаваним Јефтаном, да |
| .{S} Сад! — дрекну Јефтан, прибравши се мало. — Одма да тражиш ђевојку!</p> <pb n="13" /> <p>И |
| се и лагано, на прстима, приближи им се мало.</p> <p>— Је ли те стрина виђела? — шаптао је Јово |
| је паметна и кућаница.</p> <p>Јефтан се мало намргоди.</p> <p>— А треће? — запита брзо.</p> <p> |
| видиш...</p> <pb n="126" /> <p>Перо се мало замисли, па најпошље слегну раменима.</p> <p>— Доб |
| tehen Sie</foreign>? — наручи, пошто се мало засити. — <foreign xml:lang="de">Aber schnell</for |
| роз нос, учтиво се наклонивши, пошто се мало прибрао. — То ми је мило.</p> <p>Јефтан му пружи р |
| ишта.{S} Ако вам није мрско, сад можете мало прошетати...{S} Кажу, да је то здраво...{S} А ја с |
| ра, обучена у лахке хаљине, неуређена и мало рашчерупана, те су јој бичеви косе падали по образ |
| г си ти мени Јово, — рече хладно, као и мало прије. — Мали си био, кад сам те носио на рукама.. |
| о бојажљиво.</p> <p>— Добро.{S} Макар и мало.</p> <p>Перо затвори магазу, те кренуше обојица.{S |
| овичино раме на своме као да се застиди мало и поче се измицати, а, у измицању, опази на зиду с |
| и уз’о товар жита, — говораше стари, ни мало се не обзирући на госте, — а ове је године право, |
| , него, једнако онако стидљиво, наклони мало главу према десном рамену и окрену се.{S} Перо, ка |
| о одлануло на души и као да се разведри мало.{S} Ни те вечери није ишао у механу.</p> <p>Кад је |
| оће власт, и биће готово одмах...{S} Ти мало причекај, па ћеш добити...</p> <p>Перо је стајао у |
| ра, те мораде окренути главу и одахнути мало.{S} Ипак стегну срце и уљезе.{S} У први мах готово |
| тављајући хартије на страну и одахнувши мало. — Ви се зовете Перо Карантан?</p> <p>— Зовемо мол |
| кукастим носом и страшним очима.{S} Тек мало трезнији човјек могао би распознати, да то није гл |
| а шта велите људи? — запита први Јефтан мало уобљеним, свечанијим гласом, гледајући по јаранима |
| леже у постељу.{S} Мислио је да ће, ако мало заспе, макар и на који сахат заборавити своју <hi> |
| се. — Ти си каз’о, да ћемо остат’ само мало.</p> <p>— Нека, нека, — дочека Перо и повуче га за |
| јући.</p> <p>— Ама ја велим: ја ћу само мало, — опет ће Перо, некако бојажљиво.</p> <p>— Добро. |
| шапатом. — Ја не могу...{S} Ја ћу само мало...</p> <p>— Ако хоћеш хајдемо! — окоси се Јефтан у |
| каз’о...{S} Знаш, драго ми уз љуто вино мало слатке пите...</p> <p>Перо Карантан као да се стиш |
| у огледалу, чешљао се мимо обично и фес мало накривио на лијеву страну, пустивши, да га свилена |
| у и окрену се.{S} Перо, као ван себе, у мало не скочи за њом, да је ухвати, да је задржи.{S} На |
| Краљевићу Марко...</p> <p>Пошто је још мало посједио, диже се и пође.{S} Обрен пође за њим и н |
| е ће бити мртво...{S} Додуше она се још мало љути на Перу, ама Обрен, ако хоће, може је наговор |
| p>— Зар не знаш мене? — запита. — Свога малога Јову не знаш?...{S} Заборавио си ме, а?</p> <pb |
| езагријана пећ заруменила и како се, на маломе асталчићу, чиста препеченица злати у боци. — Лиј |
| </p> <p>Једва пред вече стигоше у П..., малу, гиздаву касабу, чија их љепота изненади.{S} Куће |
| ата, и заспао.{S} Пробудивши се подбуо, мамуран, помућених очију, замршених бркова и косе, љути |
| се у огледалу. — Хајде, кукавче црни, у манастир па пости и читај молитве, јер ти нема помоћи.. |
| /p> <p>— Путуј ти, игумане, не мисли се манастиром, — прогунђа Перо, затварајући врата за њима |
| рнутих рукава од кошуље.{S} Поп је, без мантије и камилавке, босоног газио по мокрој загаситору |
| </hi>...{S} Узалуд!..{S} Мучио се ништа мање, него ли у кући Јовина стрица, кад су га оно бухе |
| каза му собу, Перо, старајући се да што мање времена изгуби, честито и не погледа на њу, него с |
| му да пије, много да пије, само да што мање може размишљати.{S} И дошло му да Благоја удари ча |
| S} Читав товар!..{S} Сто ока и ни једну мање.</p> <p>И, онако љутит, сједе на сандук и објема н |
| кезио зубе, а крмељаве очи дошле му још мање...{S} Игњат је рикао по авлији и био се у прса...{ |
| арало га тако, да је изгледао као каква мапа.{S} Пролијевало се чак и по тлима, ту се мијешало |
| и листови</hi></title>, <title><hi>Мала Мара</hi></title>, <title><hi>Геновева</hi></title>, <t |
| ео се умивати, а полијејевала му лијепа Мара, обучена у лахке хаљине, неуређена и мало рашчеруп |
| им вратима помолила се њежна, витостаса Мара, лијепа и мила и, као да је собом унијела читаве р |
| још једнако осјећа онај мирис што га је Мара унијела у собу, <pb n="37" /> и пипао је прстима п |
| ништа чуо није.{S} Чим је сазнао да ће Мара ићи за писара, — за онога танког, дугуљастога писа |
| н ми све виче: <hi>тако је!</hi></p> <p>Мара не одговори ништа, нити подиже очију, него, једнак |
| ћени сваковрсним стварима, те се шарене мараме, рупци, појасеви и бошче, повијају и лепршају ок |
| љубим, — викну. — Ти си... ти си... хеј Маре, — па изађе на врата и повика из свега грла, — дон |
| /p> <p>Тога дана непрестано је мислио о Мари.{S} И на сокаку и у механи мислио је само о њој.{S |
| е зацаклише.{S} Очас препознаде Благоја Маринчића, свога давнашњег познаника <pb n="115" /> и б |
| напомене шта ће даље казати.</p> <p>— А Марко Краљевић био је још бољи, — опет поче. — Он је кр |
| . — Да не траже каква, чијем је оцу име Марко јали Петар?{S} Моме је, брате, било име Аћим...</ |
| оњ бити Шарин, ни сваки чојек Краљевићу Марко...</p> <p>Пошто је још мало посједио, диже се и п |
| зне слике и пјевао им пјесме о Милошу и Марку.{S} Други пут дошао би мргодан, пљувао у јаглук и |
| непристојан усклик или уздах.</p> <p>— Маро, дијете, — рече јој поп пишући крштеницу и не освр |
| једном погледа попа, испод ока погледа Мару и, пошто рече једно тужно, бескрајно тужно <hi>збо |
| шћео преварит’ сада, кад хоћу да удомим Мару за судског писара, ти...</p> <p>Перо више ништа чу |
| једва ће те дочекати.{S} Знаш ли попову Мару?...{S} Бијела је к’о сир, а румена к’о млада говед |
| ица, имам му рашта ићи и увијек гледати Марушку... ух, моју слатку Марушку!...</p> <p>Читава то |
| ијек гледати Марушку... ух, моју слатку Марушку!...</p> <p>Читава тога дана, а ни преко ноћи, н |
| це, што, у крају, свирају разне швапске маршеве.</p> <p>Јефтан уведе Перу у један кут, у коме и |
| чи су јој велике и кахвајасте к’о двије маслине, а коса златна к’о препечена ракија од пет годи |
| ати.{S} Иза бабиних леђа провиривала је масна капа некаква просјака и разбијена глава високога |
| и стари, расклимани сто, покривен истим масним потрпежњаком, са истим, чак неопраним, чашама и |
| т, излињао, ишаран траговима проливеног мастила и прогорио од цигара што су их по њему остављал |
| о владати собом, почео је лупати и тући матер, а првим ријечима, што их је проговорио, опсовао |
| с матером, а њу ћу само гледати...{S} С матером је лакше говорити!...</p> <p>Кад изненадно, као |
| лушај...{S} Или, ако хоћеш, ти говори с матером.</p> <p>Перо једва дочека.</p> <p>— Лијепо!{S} |
| и је паметна мисао!{S} Ја ћу говорити с матером, а њу ћу само гледати...{S} С матером је лакше |
| ма читуље потписивао <hi>Јоаким</hi>, а мати му се звала Ана.{S} Причају, да није заплакао кад |
| ковала! — потврди Алекса.</p> <p>— Чија мати?</p> <p>— Твоја?</p> <p>Обојица прихватише за стол |
| p> <p>— Нема.</p> <p>— А не даје њезина мати крштенице или што наличио?</p> <p>— Не даје.</p> < |
| жалосна ти мајка, — говорила је Перина мати своме мужу, — ово наше дијете биће некакав пустахи |
| а остајао до зоре.{S} Макар што му је и мати од јада пресвисла, он је остајао.{S} И сав свијет |
| собом власт, оштрију него што су отац и мати.{S} Ипак се тјешио тиме, што је знао да има још дј |
| . — У тебе ашикују сви...</p> <p>— ...и мати је ашиковала, — поново се уплете онај из гомиле.</ |
| се уплете онај из гомиле.</p> <p>— ...и мати ти је ашиковала! — потврди Алекса.</p> <p>— Чија м |
| слити да је старија сестра Милкина него мати.{S} Она сама задржа Перу, а Обрена остави Милки.</ |
| су му некако у главу.{S} Али даље — ни маћи.{S} Ту се управо десила слова Ц, Ф и Ћ и то га је |
| {S} Ипак стегну срце и уљезе.{S} У први мах готово није могао ни распознати људе, што сјеђаху з |
| издаљега избуљио очи, растворио уста и махао рукама као да ће полетити.</p> <p>— Нема Томе! — |
| Бога је!...{S} Ама ово је све са твоје махните памети.{S} Да се пржимо на сунцу, да се знојимо |
| , то одобраваш...{S} Данашњи млади људи махнити су и њима нико није прав...{S} Дигли главе, па |
| p> <p>— Охо! — викну неко. — То није ни махнито!</p> <p>— И сад вели да од Стаке нико љепши нем |
| нема женске главе у кући.</p> <p>Јефтан махну руком и замоли га да не говори даље, како не би с |
| <p>Перо хукну и одмаху руком, да једним махом све црне мисли одагна од <pb n="84" /> себе.{S} А |
| , црном брадом, коју је морао подвезати махрамом, и снажним, необично жилавим мишицама, које би |
| ђа Јефтан, хладећи се огромном, прљавом махрамом. — Погинућемо на путу!</p> <p>Затим прошета ма |
| му драго.{S} Стаде узвијати главом, као мачак кад га милују, и примаче јој се ближе.{S} Опет је |
| отресе са њих силну прашину и длаке од мачака, које су на њима спавале, и поче их облачити.{S} |
| свакоме је драго живити.{S} На прилику: мачка је једна живина, па је и њој драго живити...{S} Ј |
| пилади, трима псима избио око, а двјема мачкама пребио ногу.{S} Разбио је и неких двадесет проз |
| Патили су од њега једнако и туђи пси и мачке и пилићи, кокоши, голубови.{S} Рачуна се, да је з |
| е њиме, поче дражити дебелу, полугубаву мачку, која је лежала на ћепенку и сунчала се.</p> <p>— |
| ку а да је не видим.</p> <p>Обрен гурну мачку и одбаци аршин, па се исправи и оштро га погледа. |
| у Јови издигнувши брзојав изнад главе и машући њиме као барјаком. — Није му био пут џаба.{S} На |
| и, у знак одушевљења, обје руке у вис и машући њима као крилима.</p> <p>Обрен Пушибрк баци капу |
| <p>— Није!</p> <p>— Јес’, — дочека Јово машући јаглуком. — Ено Данила ђе сједи код колара!</p> |
| стим, мршавим куковима, те куња, лијено машући репом и бранећи се од силних муха.</p> <p>— Ово |
| и болесник.</p> <p>— А имаш ли срца, да ме болесна зовеш? — застења. —-Ја не могу ићи...{S} Ја |
| к, коме сам платио ручкове и вечере, да ме тако превари!...</p> <p>Грдећи Благоја једва је нека |
| да ми је Бог у крошњи с неба бацио, да ме обесели за моја добра дјела.{S} Кад сам преко дана у |
| /> сам га пио и пио би га вазда.{S} Да ме и сад ко понуди, не би рекао „<hi>нећу</hi>“.</p> <p |
| јабани него своме зету, а зет треба да ме слуша...{S} Нећу га, зар, ја учити како ће управљати |
| >— Нећу ти ја овђе више ноћиват’, па да ме на комаде сијечеш, — рече. — Нијесам ја разбојник, п |
| /p> <p>— Камо срећа да сам мртав, па да ме данас закопајете, — рече Перо готово наричући. — Так |
| , — рече. — Нијесам ја разбојник, па да ме на муке мећете.</p> <p>— Притрпи се само до сјутра, |
| ији и по свеме комшилуку, — дош’о си да ме вараш и на зло навлачиш...{S} Пит’о сам ја код власт |
| ераше и не узех је.{S} Бојим се само да ме не уфате, јер су ми запријетили, да ће ми је довести |
| њак легао.</p> <p>— Да барем Данило уза ме спава! — прошапта тихо. — Барем би половина буха пре |
| ена...{S} Гледај ти, побратимковићу, на ме!...{S} Ја лијепо живим са власти, па ми она даје све |
| т.{S} Да је била кршна, не би чекала на ме, да дођем <pb n="141" /> из девете касабе и да је во |
| ага, ако Бога знате?{S} Ко то изнесе на ме не било му просто ни овога ни онога свијета?</p> <p> |
| — Ти се само на ме ослони...{S} Само на ме!..{S} Ако имаш посла на суду, у чаршији, гдје хоћеш, |
| — живо дочека Благоје. — Ти се само на ме ослони...{S} Само на ме!..{S} Ако имаш посла на суду |
| ељака да ми поштено плаћа бировину; она ме чува од свакога, <pb n="35" /> па ми, богме, ни сами |
| једили ме, да сам крао суцке биљеге, па ме ухавсили и оћерали из службе...{S} Не трпе, мој Перо |
| лице. — Ево, како сам се ја оженио, па ме није гром убио, него ми све у реду.{S} Што се и ти н |
| .{S} Ако ти је кр...риво ено ти суда па ме тужи...</p> <p>Перо се осмјехну и кврцну га по носу. |
| ске главе, која ми донесе вина и протра ме по прсима, умро бих...{S} Ето, није се имала, јадниц |
| , — рече. — Знам, ама шта ћу?...{S} Кад ме стисне овђе, у прсима, дође ми да све разбијем...{S} |
| заустављам...{S} Ни мени није драго кад ме ко зауставља од мојих послова...{S} Ја и сад имам по |
| нчати једну стародревну, па Бог даде те ме проћераше и не узех је.{S} Бојим се само да ме не уф |
| ’о?{S} Зар тако ваља?</p> <p>— Оставите ме.{S} Имам посла. — осијече Перо бјежећи од њих. — Пос |
| сијече Перо, окрећући им леђа. — Ви сте ме довели у затвор, ви ме проћерујете, ви ћете ми и гла |
| у да не сретне Јефтанов поглед. — Ко ће ме сад?{S} Посиједио <pb n="59" /> сам к’о пашалијин ђо |
| младост узалудно...</p> <p>— Ама ко ће ме, брате? — питао је Перо некако постиђено, окрећући г |
| а чека на вратима, па руке шири, у лице ме љуби.{S} И кад уљегнемо у собу, а она ми сједне на к |
| иједа на врат не дође, — рече. — Кад би ме с оном вјенчали, одма би скочио у воду...</p> <p>— Е |
| једне на крило, па ми чупа бркове, љуби ме и милује, па се играмо и шалимо к’о ђеца...{S} Ја ти |
| м леђа. — Ви сте ме довели у затвор, ви ме проћерујете, ви ћете ми и главу узети!..</p> <p>Стар |
| о вас, које ја с вама лијепо живим и ви ме веселите и забављате, што вам никада, ни у гробу, не |
| >— Опет сам био у хавсу...{S} Обиједили ме, да сам заварао некакву ђевојку, измамио јој паре, п |
| је и опет поче звиждукати.{S} Обиједили ме, да сам крао суцке биљеге, па ме ухавсили и оћерали |
| ека Јефтан жалостивим гласом, — и ти си ме оставио болесна, па отиш’о у чаршију...{S} Ја пошао |
| малога Јову не знаш?...{S} Заборавио си ме, а?</p> <pb n="70" /> <p>Стари искриви главу и зијев |
| чвршће стане на ноге, — Ос... тавио си ме... па од јада...{S} Ако ти је кр...риво ено ти суда |
| ом се најпријатељскије поздравио. — Ево ме опет, — понови јаче, — јер милостивој власти треба к |
| авао је слађе него обично.</p> <p>— Ево ме опет, — сјутрадан весело подвикну попу, пошто је уље |
| ђеш!{S} Зар ти то ваља?</p> <p>— Па ево ме сад, — одврати Јово весело. — Што је рјеђе, то је сл |
| . — Ја сам баш Перо Карантан...{S} Тако ме сви зову...</p> <p>— Мени је наређено да Перу Карант |
| иком не издаш...{S} Ако издаш, зло и по ме и по те.</p> <p>Перо не одговори.{S} Пропусти га да |
| че, па може са мном што хоће...{S} Зато ме и уз’о, да му вазда радим...</p> <p>— А стрина?</p> |
| } Нијесам ни ја разапињо Исуса, па опет ме, ето, стигла казна и послали ми кугу на врат.{S} Да |
| "59" /> сам к’о пашалијин ђогат, а зову ме и бекријом...</p> <p>— Не бој се ти, — сокољаше га Ј |
| ни нам образа!</p> <p>— Јао, очепили су ме! — хукаше учитељ скакучући на једној нози. — Очепили |
| ијама и урмашицама, низ које се циједио мед.{S} И дуги разговори испредали су се до касно у ноћ |
| p> <pb n="81" /> <p>— Није твоје мјесто међ момцима, — рече. — Хајде из собе.</p> <p>Јока скочи |
| тпадници какви?..{S} И зар сам ја један међед, па да немам своје памети и не знам шта радим?</p |
| ошто <pb n="156" /> је и он прочитао. — Међер и Перо каткад зна шта ради.</p> <p>Јефтан сједе н |
| ром у десну ногу, због чега су га ђаци, међу собом, прозвали Топал-пашом и спјевали га у пјесму |
| ли на столици, десну ногу метну на сто, међу чаше, и запјева.</p> <quote> <l>Фалио се жути лиму |
| д чојек има познанства у туђем свијету, међу туђим људима, па кад не мора гладоват’...{S} Да ти |
| е, па се с њима препире и разговара.{S} Међу свима Данило је био најкрупњи и живо је нешто дока |
| p>— Није пуно, — уплете се Перо и стаде међу њих. — Није пуно, само кад се има.</p> <p>— И за з |
| !{S} Јок! — повика Обрен, умијешавши се међу њих и хватајући Јефтана за рукав. — Ми други прија |
| уприје лактовима о сто, а главу наслони међу шаке.</p> <p>— А шта ти мислиш шта ће бити с нама, |
| аком и толиким другима.{S} Сви су нешто међусобно шапутали и намигивали, сви су били некако вес |
| за дугољетни ваш живот, зачињен слогом међусобном, опојен мирисом љубави, да читав народ <pb n |
| је то кад се тражи женска глава.</p> <p>Међутим и Јован изведе коње и поче их вадати по ледини, |
| ика боца вина, двије чаше и три чиније „мезе“.</p> <p>— Цо то јест? — пријекорно запита доктор, |
| ри се ражали.{S} Десио <pb n="86" /> се мека срца, па му дође да заплаче за овом дјевојком.{S} |
| гао лежати мирно у својој соби на своме меканом душеку и спавати, као што и остали сретни људи, |
| нагледајте, — рече домаћица плачевним, меким гласом лако гурајући и у једно и у друго. — И нем |
| не дозвољаваш? — запита Благоје тихим, меким гласом, као да разговара са ћудљивим болесником. |
| јаран и ожењен чојек« треба да спава на меку, а, поред тога, не иде за својим него за Периним п |
| га, зар, дат’ на занат? — — упита Аћим мекше.</p> <p>— Јок.{S} Послаћемо га у школу.{S} Нек иђ |
| ивши га. — Док <pb n="151" /> мене бије мемла из камена у тамници, ти пијеш и веселиш се, а?</p |
| S} Ако останеш вазда у дућану, убиће те мемла из камена, па ћеш зафатит’ сушицу, па ти неће пом |
| Перо опазивши га. — Док <pb n="151" /> мене бије мемла из камена у тамници, ти пијеш и веселиш |
| еко погледа.</p> <p>— Мене да водиш?{S} Мене? — запита готово грубо.</p> <p>—- Перу Карантана м |
| <p>— Не може бити, — отегну пакосно. — Мене полиција проћерује одма, овога часа...</p> <p>— Не |
| руке, па га попријеко погледа.</p> <p>— Мене да водиш?{S} Мене? — запита готово грубо.</p> <p>— |
| е исправи и удари се у прса.</p> <p>— А мене коњ није мог’о оборити! — рече поносито.</p> </div |
| мора,</l> <l>Има л’ иђе иког љевшег од мене?</l> </quote> <p>— Живио! — опет загрмише сви, <pb |
| саби, улови ми кога.{S} Кажи, нек се од мене не боји пријеваре.{S} Ја воде никад не сипљем.{S} |
| а као опарена.</p> <p>— Бјежи, бјежи од мене крвниче! — викну и показа му свих десет прста, као |
| му тога часа у очи полетити. — Бјежи од мене!...{S} Зар сам те ја за то лијепо примала?...{S} И |
| , јер се <pb n="40" /> брзо жени, па је мене посл’о...{S} А милостива власт хоће крштеницу одма |
| кад не мора гладоват’...{S} Да ти није мене, ти би овђе зло прошао...</p> <p>— Баш и волим што |
| аквим се обично здравице држе. — Ви сте мене, овај, <pb n="4" /> које ја данас славим моје крсн |
| ијешећи се. — Ама само немој радит’ без мене...{S} Овђе су све сами лопови, па ће те преварити |
| мах да пође.</p> <p>— А зар не може без мене?- — запита Перо поплашено. — Шта ћу ја?</p> <pb n= |
| ану.</p> <p>— Што обрука ’вако и себе и мене? — запита, бјесомучно дрмајући њиме. — Што не каза |
| е свеме свијету смркне, мени се сване и мене моја Стака чека на вратима, па руке шири, у лице м |
| ти је паметно! <pb n="123" /> К’о да си мене пит’о тако ти је паметно...</p> <p>— Полахко, пола |
| ријеч у грлу. — Муч’ поганове!{S} Ти си мене шћео преварит’ сада, кад хоћу да удомим Мару за су |
| S} Ја пошао за тобом на далек пут, а ти мене оставио...{S} Да ми није било ове женске главе, ко |
| , јадница, када ни обући љуцки, дворећи мене.</p> <p>Перо обори главу и поче се чешкати.{S} Биј |
| — узвикну Јефтан јаче. — Само ти слушај мене и немој више разбијати чаша ни боца.{S} Није боца |
| те ја курталишем? — запита. — Послушај мене, па се не бој никога!</p> <p>— Курталиши ако си пр |
| викну он колико га грло доноси... — Ево мене!</p> <p>— Муч’ ти, магаре! — окоси се Перо на њега |
| се понаша при дочеку.</p> <p>— Ви само мене пустите напријед, — говораше неуморно, — и станите |
| а добра и јела и пића.{S} Пушћи ти само мене, па ни зашто не брини!</p> <p>Перо се пусти.{S} Об |
| гледа га тупо, као да пита: а шта се то мене тиче?</p> <p>— Честитам, — испусти кроз нос, учтив |
| гледа и смјешка се на њ...</p> <p>— Што мене Бог да казни и да ми је удијели за жену? — јекну ж |
| и купујеш, могли би одма пазарити.{S} У мене, знаш, има свакаква вина: најприје од десет година |
| е Перо, отежући и као размишљајући. — У мене је крупан пос’о...</p> <p>— Што крупњи, бољи је! — |
| n="54" /> њих и правећи им мјесто. — У мене је вазда овако. — Затим се окрену у страну и слуша |
| ну руком и куцну се по челу.</p> <p>— У мене је све овдје записано! — викну и узе чашу вина. — |
| се усирћети, па не ваља ништа...{S} А у мене све чисто...</p> <p>— Остави, Бога ти, твоје вино, |
| репадају од његове куће.</p> <p>— Ама у мене у собама има и буха, — дочека брзо.</p> <p>— Научи |
| ован. — То сам и мислио.</p> <p>— Ама у мене то ништа нема, — осијече стари. — И кућа ми тијесн |
| једнако цвокоћући зубима.</p> <p>— Па у мене је вазда лијепо, — дочека удовица весело устајући |
| авјетовати о томе...{S} Сви да дођете у мене, — опет ће Јефтан.</p> <p>— И доћи ћемо!</p> <p>Чи |
| а и пљесну рукама.</p> <p>— Зар не знаш мене? — запита. — Свога малога Јову не знаш?...{S} Забо |
| мени, што ћу ићи с вама да вратим коња, мени... — опет ће Јован.</p> <p>— С овијем се нећеш пог |
| кне, јербо кад се свеме свијету смркне, мени се сване и мене моја Стака чека на вратима, па рук |
| рсно име и које сте ви, моји пријатељи, мени дошли и које вама фала на љубави.{S} Мени је драго |
| онако преко рамена окреса: — па вади... мени је сведно.</p> <p>Перо се поглади по брковима и за |
| гло се исправи. — Што се <pb n="113" /> мени није десила несрећа?{S} Ти само поћи, па се не бој |
| ни дошли и које вама фала на љубави.{S} Мени је драго живити и свакоме је драго живити.{S} На п |
| се. — Ви како гласате мени је право.{S} Мени не треба ништа него жена.</p> <p>— Ама није жена к |
| ки... онда ја велим: нека буде тако.{S} Мени треба жена, а и не треба ми жена.{S} Ама кад ви ве |
| и гледајући: чекају ли га још дјеца. — Мени је каз’о да је болестан и да не ће никуд излазити. |
| , нити је знао казати рашта је дошао. — Мени треба крштеница! — викну изненада и исправи се. — |
| треба, јер ја живим к’о ага...</p> <p>— Мени ћеш свакако требати, — рече Перо, отежући и као ра |
| нтан...{S} Тако ме сви зову...</p> <p>— Мени је наређено да Перу Карантана водим у полицију, — |
| име би паметнијим почео говор.</p> <p>— Мени не треба, — мирно одговори Обрен, који је гледао у |
| тити, — рече сам себи, шетајући. — Нит’ мени треба жена, ни нико.{S} Без главе се не може живит |
| ми је, — рече Јово, уозбиљивши се. — А мени је добро!...{S} И здравља и пара и свега имам...</ |
| обра, а и мираз носи.</p> <p>— Не треба мени антика, — дочека Перо стискајући шаке и подносећи |
| па макар ништа не научио.{S} Само нека мени и комшилуку није на сметњи.</p> <p>Након дужега ви |
| е свршена погодба.</p> <p>— И пет гроша мени, што ћу ићи с вама да вратим коња, мени... — опет |
| Благоје. — Него, ако хоћеш, остави све мени, па да уредим.{S} Ако је не видиш сад, виђећеш пош |
| ет ружно говори због тога.{S} К’о да је мени стало за свијетом!{S} Људи су овнови, <pb n="36" / |
| изно, снебивајући се. — Ви како гласате мени је право.{S} Мени не треба ништа него жена.</p> <p |
| дуг живот...{S} Ама, браћо моја, шта ће мени живот?...{S} Шта ће, на прилику, кад ми не би било |
| Пит’о сам ја код власти <pb n="43" /> и мени казаше, да тамо не траже ничију крштеницу...{S} Ни |
| ма. — Тако је, тако! — понови опет. — И мени је драго, кад ти, к’о младић један, то одобраваш.. |
| ћутање. — Има пуно облака...</p> <p>— И мени се чини, — потврди удовица и, као нехотице, све се |
| ћи Перу, — Шта се вама чини?</p> <p>— И мени се чини, — одобри Перо одмах.</p> <p>— А ја се не |
| а мираза.{S} Куд ћеш љевше?{S} Чак је и мени лијепо, и ја сам на ћару... .</p> <p>Перо погледа |
| p> <p>Обрен се осмјехну.</p> <p>— Дај и мени два форинта, па вади, — рече као у шали.</p> <p>— |
| акар и у тикви.{S} И вама фала, које ви мени наздрависте за мој дуг живот...{S} Ама, браћо моја |
| пењући се на столицу. — Онда... које ви мени тако лијепо кажете и које ја мислим да је пријатељ |
| хоће на пут, ја не заустављам...{S} Ни мени није драго кад ме ко зауставља од мојих послова... |
| кога; десно око заигра му.</p> <p>— Ти мени рече да сам будала?{S} Ти! — узвикну бијесно. — А |
| ли се са мном играти, а?...{S} Кажи ти мени, — дрекну јаче, — што купиш ове ствари овђе, а?... |
| Хајде да пијемо!..</p> <p>— Ама кажи ти мени...</p> <p>— Готово је, велим ти...{S} Хајде да пиј |
| </p> <p>— Лијепо је то...{S} Драг си ти мени Јово, — рече хладно, као и мало прије. — Мали си б |
| рави и оштро га погледа.</p> <p>— Плати мени надницу, па ћу ја ићи с тобом, — рече. — Сваки пут |
| нувши се. — Плати трошак овђе, па пусти мени да ти гладим ствар...{S} Само мени пусти!{S} Ти зн |
| обрава, а само се ти љутиш и велиш да о мени свијет ружно говори због тога.{S} К’о да је мени с |
| га и љубити и тепати му.</p> <p>— Благо мени, како си ми златан — застења најпошље, уводећи га |
| усти мени да ти гладим ствар...{S} Само мени пусти!{S} Ти знаш, да ћу ја све уредити к’о што ва |
| едеш од милине!...{S} Ти то остави само мени.</p> <p>— А име, име ми кажи, — зациганчи Перо при |
| су додијала та пречеста тужакања. — Што мени причаш? -</p> <p>Нијесам ти ја тутор!</p> <p>— Тра |
| одјахаше од коња, ступише у хотел и, уз мермерне степенице, попеше се до соба, које им <pb n="9 |
| вди вишњега Бога, претеслимили нас, к’о метиљаве овнове...</p> <p>— Шути, Бога ти, шта ти знаш? |
| ди?</p> <p>Игњат као да не чу добро.{S} Метну прст на уста и издиже обрве.</p> <pb n="79" /> <p |
| <p>Стари сам диже послужавник са тала и метну га у крај.{S} Покупи и филџане од гостију.</p> <p |
| Затим се завали на столици, десну ногу метну на сто, међу чаше, и запјева.</p> <quote> <l>Фали |
| некакве духове и разговара се с њима, — метнуше вино преда се и почеше пити.</p> <p>— Ви знате, |
| теглили га за уши и све — узалудно.{S} Мећао је буквар под главу кад је хтио спавати, пропушта |
| Нијесам ја разбојник, па да ме на муке мећете.</p> <p>— Притрпи се само до сјутра, — одговори |
| ругога...</p> <p>— А ја, брате, не могу мећу оваким <pb n="107" /> свијетом, — рече Перо, још ј |
| евање.{S} На средини касабе једна му се механа много свиђала и, не размишљајући дуго, упути се |
| и веће галаме, и механџија стао на сред механе, па се препире са некаквим крезубим старчићем ок |
| ка једна!...</p> <p>И, забринут, оде из механе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Враћајућ |
| тећи неће кад <pb n="27" /> се врати из механе; знао је, да се ту више нико неће на њега ни осм |
| самовање му додија.</p> <p>Опет пође у механе и, пијући више него прије, поче лупати боце, про |
| анима, пребирати дневне новости и ићи у механе.{S} Нарочито је волио ово пошљедње, тим више, шт |
| или старији људи и жене, и — упутише се механи.{S} Око механских врата дизала се граја...{S} Ту |
| познанство најлакше може наћи у каквој механи, он је само и пазио на оне дућане, гдје је видио |
| је соба много сличила каквој запуштеној механи, гдје се газда једном у недјељи дана накани да ј |
| као дебела паучина лелујао и повијао по механи.{S} А свијета било много!{S} Неки се играју доми |
| кад погледам све пусто око себе.{S} А у механи је друкчије.</p> <p>Кући је ишао само да се испа |
| но је мислио о Мари.{S} И на сокаку и у механи мислио је само о њој.{S} На свирачице није хтио |
| hi> </head> <p>Пред великом Будровчевом механом, што је непуна два сахата удаљена од касабе, по |
| пути се њојзи.</p> <p>Ступивши на врата механска, застаде мало.{S} Смрдљив, тежак, топао задах |
| и и жене, и — упутише се механи.{S} Око механских врата дизала се граја...{S} Ту су се гурала т |
| ајвише каква новајлију, који није вичан механском ваздуху.</p> <p>Због тога је приступио и Пери |
| то, ако би хотио«...{S} Писмо послаше у механу, упућујући момче, да ће га ту <hi>сигурно</hi> н |
| вина...</p> <p>Иза тога Перо је трчао у механу <pb n="26" /> сваку вече.{S} Није се ни на Јефта |
| тога дана, а ни преко ноћи, није ишао у механу и спавао је слађе него обично.</p> <p>— Ево ме о |
| ведри мало.{S} Ни те вечери није ишао у механу.</p> <p>Кад је четврти пут -ступио у попову авли |
| доцније него прије.</p> <p>— Волим пуну механу него пусту кућу, — говорио је свакоме, који би г |
| тарчић вели, да је попио шест ракија, а механџија нарачунао осам.{S} Старчић се, чак, позива и |
| /p> <p>— Ништа бит’ неће, — опет дочека механџија. — Помириће се они брже и опет ће читати...{S |
| око нечега.{S} Чак, ради веће галаме, и механџија стао на сред механе, па се препире са некакви |
| на...</p> <p>— Ништа је ово, — одговори механџија хладно и не осврћући се на грају. — Они читај |
| о се на себе и на свакога.{S} Псовао је механџије, псовао свирачице и сва вина на свијету, бије |
| > <p>И, ударивши руком по столу, нареди механџији да донесе вина.</p> <p>— Болан, па није ружан |
| ака одскочи у страну и дрхћући приступи механџији.</p> <p>— Растављај их, брате, јер ће крв пас |
| у краву, па дебела, па, кад је попипаш, мехка к’о памук...{S} И била ми је драга пуно!{S} Чак с |
| ве, па вичу: »ми нећемо слушат’ никога, ми мислимо како ми хоћемо...« Јок, побратимковићу!...{S |
| побиће се и овђе, а кад се побију овђе, ми прорадимо.{S} Ја сам стек’о све што имам онда, кад ј |
| „.....и ако желиш чути за наше здравље, ми смо фала Богу добро и здраво, к’о што и теби исто пр |
| } И ако желиш чути за наше задовољство, ми смо задовољни к’о нико на свијету.{S} Моја Стака, Бо |
| , — осијече Обрен осорно. — Само ми!{S} Ми смо, што се рекне, главни одбор и ми ћемо ријешити.< |
| а онога, што је сједио на новинама).{S} Ми се нијесмо могли бити, јер нијесмо јунаци...{S} И ни |
| нема сватова.{S} Ама то не смета!..{S} Ми ћемо му бити сватови!</p> <p>— Хоћемо, — заграјаше и |
| и хоћемо...« Јок, побратимковићу!...{S} Ми треба да мислимо к’о што власт хоће.{S} Најпошље ми |
| биће лијепо, само кад смо у тебе...{S} Ми смо и са малим задовољни.</p> <p>Стари се дохвати за |
| . — Ми други пријатељи тако не дамо.{S} Ми хоћемо поштено.{S} Саставићемо опет сједницу, па да |
| грајаше и остали и куцнуше се чашама. — Ми ћемо му бити сватови!</p> <p>— Окупићемо још наших љ |
| и невјесто! — дрекну из свега гласа. — Ми најмилији другови и поштоваоци ваши, чије братске гр |
| еђу њих и хватајући Јефтана за рукав. — Ми други пријатељи тако не дамо.{S} Ми хоћемо поштено.{ |
| стајући са столице и исправљајући се. — Ми <pb n="160" /> смо те зовнули, да ти јавимо, да он д |
| изнад главе чутуру, коју му додадоше. — Ми најми...</p> <p>И стаде.</p> <p>Стадоше сви и укочиш |
| путем истраживањах, — рече задовољно. — Ми имамо наше људе, који нам, али, све доставе неизоста |
| уком знак, да га не прекида у говору. — Ми, али, не смијемо заборавити ни на случајности прије |
| истим прстом куцну се по челу.</p> <p>— Ми све дознамо путем истраживањах, — рече задовољно. — |
| је у старога.</p> <p>— Е кад је тако, а ми ћемо прешјутра повести ђевојку за њим, у касабу <pb |
| тужно проговори. — Болестан је пуно, а ми смо странци, и нико га други не може излијечити осим |
| пружи руку, те се руковаше.</p> <p>— А ми хоћемо да га лијепо дочекамо к’о друга и пријатеља, |
| тако.{S} Мени треба жена, а и не треба ми жена.{S} Ама кад ви велите да треба, онда ће свакако |
| шта ти знаш? — окоси се Бошко. — Каква ми је то пулитика?</p> <p>Алекса га мрко погледа.</p> < |
| даљио. — Како си се ти смио усудити, да ми дођеш?</p> <p>— Ја нисам знао да има неко с тобом, — |
| обе.</p> <p>— Ама јесам ли ја казао, да ми нико не улази у собу? — плану Јефтан, чим се доктор |
| и на госте, — а ове је године право, да ми вратиш два...</p> <p>— Много је, — прошапта један се |
| т пудара. — Гони, и кажи му, лопову, да ми је учинила товар штете...{S} Толико ће ми платити!</ |
| а далек пут, а ти мене оставио...{S} Да ми није било ове женске главе, која ми донесе вина и пр |
| да га загрли. — Ја хоћу...</p> <p>— Да ми даш Милку, — доврши он.</p> <p>Удовица се искриви, п |
| а даје свега.{S} Она наћерује сељака да ми поштено плаћа бировину; она ме чува од свакога, <pb |
| и исправи се. — Крштеница треба, па да ми је извадите...</p> <p>Поп, отресајући земљу са нога |
| . <pb n="55" /> ти си к’о судац... и да ми пресудиш данас...</p> <p>— Зар данас? — постиђено за |
| ...</p> <p>— Што мене Бог да казни и да ми је удијели за жену? — јекну жалостивно. — Нијесам ни |
| черу и овај доручак, да ћу ја трпити да ми тако у лице говориш...{S} Нисам ја к’о ти мислиш...< |
| hi>уграбио прилику</hi>. — Дош’о сам да ми ти пресудиш... <pb n="55" /> ти си к’о судац... и да |
| тобом, — рече. — Сваки пут кад одем да ми дадеш по форинту.{S} Толико би дао доктору да си оже |
| дао, добра ми је и весела, исто к’о да ми је Бог у крошњи с неба бацио, да ме обесели за моја |
| интересе“...</p> <p>— О, брате, као да ми те Бог посла! — викну обрадован Перо и поче га грлит |
| ’о, — дочека Перо одушевљено, — него да ми ко сто дуката даде...{S} Драго ми, к’о да сам оца ро |
| ма женске главе у кући...{S} Нема ко да ми уреди; нема ми ко ни кошуље прати, па вазда купујем |
| >— Што ти кажеш, кажем и ја.{S} Само да ми она биједа на врат не дође, — рече. — Кад би ме с он |
| Да ми није било ове женске главе, која ми донесе вина и протра ме по прсима, умро бих...{S} Ет |
| е попипаш, мехка к’о памук...{S} И била ми је драга пуно!{S} Чак сам је урез’о у пршуте, а пршу |
| а Јову да сједне код њега.</p> <p>— Ама ми треба и да га дочекамо, — рече. — Какви би били приј |
| у кући...{S} Нема ко да ми уреди; нема ми ко ни кошуље прати, па вазда купујем нове.{S} Ономад |
| трина?</p> <p>— Она је златна...{S} Она ми је тетка, најближа својта...{S} Драга сам јој, ама н |
| е љуби.{S} И кад уљегнемо у собу, а она ми сједне на крило, па ми чупа бркове, љуби ме и милује |
| чекајте више, — осијече. — Хајдете, па ми одма враћајте жито!...{S} Одмах!...{S} Ако закасните |
| ме!...{S} Ја лијепо живим са власти, па ми она даје свега.{S} Она наћерује сељака да ми поштено |
| мо у собу, а она ми сједне на крило, па ми чупа бркове, љуби ме и милује, па се играмо и шалимо |
| на ме чува од свакога, <pb n="35" /> па ми, богме, ни сами владика не може ништа, нит’ га се бо |
| S} Моја Стака, Бог јој добро дао, добра ми је и весела, исто к’о да ми је Бог у крошњи с неба б |
| .{S} Сила је то...</p> <p>— Шта?{S} Шта ми је све то? — викну Бошко и скочи са столице... — Хај |
| ја, на прилику, не мислим ништа па шта ми фали, а?</p> <p>— Тако је, — опет одобри Перо врпоље |
| о у тефтер и срачунавао нешто. — Што ћа ми она?</p> <p>— А би ли ти да ти је ја извадим и ја да |
| о ништа нема, — осијече стари. — И кућа ми тијесна, <pb n="72" /> и соба немам пуно; ни душека |
| ја... психа!... вазда читам...{S} Душа ми... психа, психа!... да знам шта се ради у свијету и |
| орок, па да му знам нарав...{S} И какав ми је то коњ, који се игра и обара људе?...{S} При пого |
| ни живот?...{S} Шта ће, на прилику, кад ми не би било вас, које ја с вама лијепо живим и ви ме |
| p> <p>Благоје се намргоди.</p> <p>— Кад ми не вјерујеш, онда и немам посла с тобом, — осијече и |
| њеник. — У кући ми ништа у реду.{S} Ове ми у њој празно, све наопако.{S} Тако је то, брате, кад |
| леђима уза зид и уздахну.</p> <p>— Све ми се чини, да ће ми се некаква несрећа десити ако пође |
| .{S} Кад ме стисне овђе, у прсима, дође ми да све разбијем...{S} Да је живот боца и њега би раз |
| , па ако ми није вазда пред очима, дође ми да помахнитам...{S} А сад — да оде тако далеко...</p |
| и крштеницу?</p> <p>— Треба...{S} Траже ми је од власти, — понизно одговори Перо и поклони се д |
| лим, брате.{S} Срце ми се стисне и сузе ми ударе на очи, кад погледам све пусто око себе.{S} А |
| ам јој, ама не смије ништа.{S} Не смије ми ни хљеба дати без њега...</p> <p>Јово јој се приближ |
| о глави, погледа низа се.</p> <p>— Није ми жао главе... ама кошуља... — рече тужним, утањеним г |
| аг и погледа по соби.</p> <p>— А-а није ми ту Јово? — промукло запита.</p> <p>— Није, — одговор |
| нешто шапуре...{S} А жао ми их... обоје ми жао...</p> <p>Стрико Васо и не осврну се на њега.{S} |
| мислимо к’о што власт хоће.{S} Најпошље ми не треба ништа ни да мислимо, кад је дао Бог њу.{S} |
| о остави само мени.</p> <p>— А име, име ми кажи, — зациганчи Перо привлачећи га себи. — И име д |
| ли у затвор, ви ме проћерујете, ви ћете ми и главу узети!..</p> <p>Стари погледа у Благоја, а Б |
| /> нешто и посла, па, ако одете, нећете ми барем сметати...</p> <p>Сви устадоше.{S} Макар и по |
| ође им у сусрет.</p> <p>— Па и нека сте ми дошли, — живо дочека узевши их за руке и нудећи их д |
| <p>— Хе, хе, брате слатки, окаснили сте ми, — проговори некаквим страшно дебелим гласом, вртећи |
| и мрко их погледа.</p> <p>— Ех, што сте ми дошли? — викну. — Ви, ви, ви... знам ја све вас!...{ |
| не уфате, јер су ми запријетили, да ће ми је довести амо на вјенчање...</p> <p>Јефтану сину ли |
| уздахну.</p> <p>— Све ми се чини, да ће ми се некаква несрећа десити ако пођем сам, — рече.</p> |
| одговори Јефтан и крену даље. — Шта ће ми то?</p> <p>— Требаће, требаће ти, — упаде Перо каска |
| је учинила товар штете...{S} Толико ће ми платити!</p> <p>Затим опет ушепртљи.{S} Поново притр |
| еуредна живота. — Волим, брате.{S} Срце ми се стисне и сузе ми ударе на очи, кад погледам све п |
| ћи јој у ону рупицу на бради. — А, душе ми, кршна си и ти к’о ђевојка каква.</p> <p>— Бре не би |
| А нијеси ни испросио?</p> <p>— То, душе ми, не знам, — одговори Перо и мученички уздахну. — Каж |
| о...</p> <p>— То је он одвео Јову, душе ми! — кликну Јефтан, ударајући се руком по челу. — То с |
| аревине закрваве, онда се проспу паре и ми трговци дахнемо душом...{S} Хе, изгине ли која хиљад |
| —- То је најбоље!</p> <p>— Предлажемо и ми! — повикаше сви.</p> <p>Јефтан, пружајући обје руке |
| ујући им се. — Нијесте знале, да ћемо и ми доћи да пијемо кахву.</p> <p>— Знаш... к’о момци... |
| S} Ми смо, што се рекне, главни одбор и ми ћемо ријешити.</p> <p>— И скупићемо се у прву неђељу |
| и чисти кућу и рађа ђецу...{S} Оклен би ми били, да нам се нису женили стари?..{S} Оклен питам |
| Ако има муштерија у вашој касаби, улови ми кога.{S} Кажи, нек се од мене не боји пријеваре.{S} |
| ак и рукама и очима да престане. — Кажи ми само и тихо ми кажи: знаш ли ђевојку?</p> <p>— Па то |
| и. — О, брате слатки и лијепи, добро ли ми дође!{S} Е чисто ти хтједох умријети у овој гунгули. |
| па опет ме, ето, стигла казна и послали ми кугу на врат.{S} Да је била кршна, не би чекала на м |
| /p> <p>— Нијеси ти крив, ама нијесмо ни ми, — настави Јефтан јаче. — Да нам је Бог послао колер |
| елу Галебовцу, живи стрико Васо, рођени ми брат очев...{S} Он је богат, свега има, а овђе живи. |
| ва не може да се сјети...</p> <p>— Чини ми се да ће киша, — рече најпошље, тек да прекине ћутањ |
| о, Перо, — узвикну невесело. — Какав си ми ти домаћин, кад ни слатке пите немаш?</p> <p>— Па шт |
| о да ти је много, кад си иск’о и кад си ми прич’о, да ће ти ђеца крепати од глади?...</p> <p>Се |
| о и он је најпречи!</p> <p>— Таки ли си ми пријатељ? — љутито запита Благоја пред вратима.</p> |
| лагоја пред вратима.</p> <p>— Ову ли си ми срећу наш’о?</p> <p>— А што? — зачуди се Благоје. — |
| весело и опет пође да га љуби. — Ти си ми рек’о да уредим и ја сам све уредио.{S} Имаш пунца г |
| тебе видим, — дочека Јово живо. — Ти си ми к’о отац, па хоћу да те видим.{S} А ево сам дов’о и |
| p> <p>— А шта ти знаш? — викну. — Ко си ми ти?</p> <p>— Ја сам паметни чојек, јер паметно говор |
| тепати му.</p> <p>— Благо мени, како си ми златан — застења најпошље, уводећи га у собу. — Срет |
| и Игњат, стежући га јаче. — А-а како си ми ти, мали Јово?</p> <p>— Ја добро.</p> <p>Игњат га ма |
| низ образе.</p> <p>— О Перо мој како си ми! — узвикну на сав глас, да су се многи пролазници мо |
| пође из гостионице. — Мислиш ти што си ми синоћ платио вечеру и овај доручак, да ћу ја трпити |
| ао да би да се хрве.</p> <p>— А опет си ми дошао никакви сине, — дрекну, да се разлијегало по с |
| д себе и удари ногом о тле.</p> <p>— Ти ми се не мијешај у послове! — викну. — Шта ти знаш? ..{ |
| n="120" /> Ћара никаква не тражим, нити ми треба, јер ја живим к’о ага...</p> <p>— Мени ћеш сва |
| и преврћући очима као рањеник. — У кући ми ништа у реду.{S} Ове ми у њој празно, све наопако.{S |
| тију: — У читавој фамилији, бре!{S} Дај ми спомени једног паметног чојека из твога племена, па |
| ена? — блесасто запита Перо. — О каквој ми жени говориш?</p> <p>— Па јеси ли се оженио, болан? |
| реди, — рече. — Кад нема Јефтана уређуј ми ти.{S} Вјерујем ти к’о оцу своме...</p> <milestone u |
| и понизно се наклони.</p> <p>— Болестан ми пријатељ, господине, — тужно проговори. — Болестан ј |
| ево и Перо мисли исто к’о и ја.{S} И он ми све одобрава, а само се ти љутиш и велиш да о мени с |
| ио...{S} А, ето, и Перо је паметан и он ми све виче: <hi>тако је!</hi></p> <p>Мара не одговори |
| е од своје куће, нит’ се пати ’вако к’о ми...</p> <p>— Не знаш ти то, не знаш, — дочека Јован, |
| т боца и њега би разбио!...{S} Омрзно’о ми и он...{S} Тако је то, кад нема женске главе у кући. |
| дан, док и смрт за врат...</p> <p>— Жао ми је, — рече Јово, уозбиљивши се. — А мени је добро!.. |
| ио сам, ђе све нешто шапуре...{S} А жао ми их... обоје ми жао...</p> <p>Стрико Васо и не осврну |
| м то само ’нако каз’о...{S} Знаш, драго ми уз љуто вино мало слатке пите...</p> <p>Перо Каранта |
| го да ми ко сто дуката даде...{S} Драго ми, к’о да сам оца рођеног наш’о...</p> <p>Након дуже п |
| е ја оженио, па ме није гром убио, него ми све у реду.{S} Што се и ти не жениш?{S} Како се не с |
| т не да...{S} Чифут к’о Чифут!{S} Добио ми је барем пет гроша на њој...</p> <pb n="52" /> <p>И, |
| у, један музејум па да то купим.{S} Ако ми затреба што из Карађорђева времена, ја ћу узети пушк |
| дим сваки дан?{S} Научила на њу, па ако ми није вазда пред очима, дође ми да помахнитам...{S} А |
| нећемо слушат’ никога, ми мислимо како ми хоћемо...« Јок, побратимковићу!...{S} Ми треба да ми |
| и га погледа попријеко.</p> <p>— А неко ми рече, да ћете ви сјутра ићи? — запита. — Сјутра одма |
| } Његова друга љубав.</head> <p>— Тешко ми је и претешко, — тужио се Перо Обрену, након пуна дв |
| обом, — промуца Перо постиђен. — Данило ми рече, да си болестан.</p> <p>— Ја и јесам болестан, |
| ја се и одмахну рукама.</p> <p>— Немамо ми чисте кошуље, — рече.</p> <p>— Ја нема, — једва проц |
| еша раменима и зијевну.</p> <p>— Немамо ми пите, — одговори мирно. — Ко ће скухат’?</p> <p>Перо |
| ече. — Душека нема сиротиња!...{S} Само ми немојте духанити, да се не би запалила слама...{S} С |
| е треба, — осијече Обрен осорно. — Само ми!{S} Ми смо, што се рекне, главни одбор и ми ћемо риј |
| ијесу могли видјети.</p> <p>— Овђе ћемо ми, — рече. — Овђе је згодније.</p> <p>И, ударивши руко |
| ће бити без тебе? — запита. — Та нећемо ми вјенчавати за се...{S} А с тобом ће ићи још неко, да |
| ти грехота ни срамота!...{S} К’о да смо ми твоји робови, па да пристајемо за тобом.</p> <pb n=" |
| ха, — дочека брзо.</p> <p>— Научили смо ми и на њих, — одговори Јово. — На путу се чојек свачем |
| ате, још људи који путују...{S} Зар смо ми мимо свијет к’о отпадници какви?..{S} И зар сам ја ј |
| ио јој паре, па је оставио...{S} Суђено ми да страдам, к’о што је и Исус страд’о...</p> <p>И јо |
| о и затапша рукама. — Ух, ух, брате, то ми се хоће!</p> <p>— А таке у нашем мјесту нема! — окре |
| наклонивши, пошто се мало прибрао. — То ми је мило.</p> <p>Јефтан му пружи руку, те се руковаше |
| дговори Обрен.</p> <p>— Ех?</p> <p>— То ми је казала.</p> <p>Обојица као да се замислише и не п |
| сам те примала?</p> <p>— Па, брате, што ми то прије не казасте? — окоси се Перо, мрко је гледај |
| Ех, с тога ја и плачем, — викну, — што ми се чини, да се не враћамо више, ако поћерамо к’о што |
| чима да престане. — Кажи ми само и тихо ми кажи: знаш ли ђевојку?</p> <p>— Па то је, брате, гот |
| " /> и заглади косу на челу. — Какве су ми сад ђевојке?...{S} Мршаве и слабе к’о да се иглама х |
| S} Бојим се само да ме не уфате, јер су ми запријетили, да ће ми је довести амо на вјенчање...< |
| а сам испросио, а ја не знам.{S} Хоћаху ми привјенчати једну стародревну, па Бог даде те ме про |
| Обоје су млади к’о кап, па треба да их ми старији поучимо.</p> <p>Од свега овога разговора Пер |
| није прав...{S} Дигли главе, па вичу: »ми нећемо слушат’ никога, ми мислимо како ми хоћемо...« |
| страшно дебелим гласом, вртећи главом и мигајући ситним, јастребастим очима. — А ја вас одавно |
| што је важило као опомена, да му се не мијеша у разговор. — У бухљивим бачвама одма се вино по |
| удари ногом о тле.</p> <p>— Ти ми се не мијешај у послове! — викну. — Шта ти знаш? ..{S} Зар Да |
| S} Пролијевало се чак и по тлима, ту се мијешало са пепелом од цигара и давнашњом прашином, те |
| ="15" /> <p>Када је одрастао и могао се мијешати са осталом дјечурлијом на улици, постао је за |
| лила се њежна, витостаса Мара, лијепа и мила и, као да је собом унијела читаве руковијети босио |
| евидно, уживаху у њему.{S} Стара га, од милине, почела и по коси гладити, а стари се само смјеш |
| и прста и љубећи их. — Да их поједеш од милине!...{S} Ти то остави само мени.</p> <p>— А име, и |
| красно.{S} Удовица, је дочекивала Перу, Милка Обрена, и частили су их кахвом, ракијом, духаном, |
| >— А... и ти прави момак! — живо дочека Милка и, окренувши се у страну, засмија се.{S} Обрен по |
| ца Перо гледајући је зачуђено. — Зар је Милка Обренова?</p> <p>— Његова, његова сам ја! — уплет |
| <p>— Његова, његова сам ја! — уплете се Милка, хватајући Обрена испод руке и смијешећи се. — Ја |
| им к’о брату.</p> <p>Перо сачека док се Милка са Обреном добро не заговори.{S} Није волио да га |
| угу недјељу пођоше опет.{S} И удовица и Милка сад су им се надале, па се обје љепше обукле и ље |
| е, приземне собице, и удовица и кћи јој Милка поплашено скочише, и, оставивши филџане и кахву, |
| јући га. — Ено ти у удовице Стаке шћери Милке.{S} Кажу, да је добра, кршна, ваљана.{S} Додуше ј |
| пша, — нашали се Обрен, приближујући се Милки и гледајући је како точи кахву. — Нијесам ни знао |
| на од говедине?</p> <p>Па, окренувши се Милки, дубоко уздахну, удари се руком у прса и пође.</p |
| } Она сама задржа Перу, а Обрена остави Милки.</p> <p>— Данас си нешто кршан, — рече Пери, удар |
| је могло помислити да је старија сестра Милкина него мати.{S} Она сама задржа Перу, а Обрена ос |
| мо се зажељеле друштва...{S} Наточи им, Милко, кахву.</p> <p>— Ти сваки дан љепша, — нашали се |
| загрли. — Ја хоћу...</p> <p>— Да ми даш Милку, — доврши он.</p> <p>Удовица се искриви, поблијед |
| ивши, пошто се мало прибрао. — То ми је мило.</p> <p>Јефтан му пружи руку, те се руковаше.</p> |
| говорити, премда су се мотале око њега, миловале га по образима и чупкале за бркове.{S} Није хт |
| за њихов сто.{S} Сједе до Пере, поче га миловати по образу и умотавати му брк.{S} А њему драго. |
| е га удовица оштро. — Младо не умије ни миловати онако, к’о што зна старије...</p> <p>Перо није |
| х погледати. — Како у лијепој, красној, милој и никад незаборављеној вашој касаби?{S} Шта се та |
| pb n="98" /> је једна мала, црнпураста, милоока, Швабица показала.</p> <p>— Фала Богу кад смо ж |
| вецу...</p> <p>— Свецима нек је слава и милост, а теби магарећа глава! — викну Бошко. — Да си т |
| /> брзо жени, па је мене посл’о...{S} А милостива власт хоће крштеницу одмах.</p> <p>— Хм, хм, |
| ио. — Ево ме опет, — понови јаче, — јер милостивој власти треба крштеница и за Јефтана Мргудића |
| почивке.</p> <p>— Наша.</p> <p>— Оно је Милош Обилић?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Јунак богме!...{S |
| , у измицању, опази на зиду слику, како Милош Обилић пробада цара Мурата на пољу Косову.</p> <p |
| добро.</p> <p>Игњат га мало пусти и, од милоште, повуче га за ухо.</p> <p>— А-а кршно си момче! |
| аменити слуга Пере Карантана Дамјан, од милоште прозвани Данило.</p> <pb n="6" /> <p>— А? — бле |
| мјана, овога истога Дамјана, кога он од милоште прозва Данилом.{S} Уједно одлучи и то, да, први |
| вао им разне слике и пјевао им пјесме о Милошу и Марку.{S} Други пут дошао би мргодан, пљувао у |
| {S} И као вјетар прохладан да попухује, милује га по образу и лагоди.{S} И тај вјетар доноси, и |
| на крило, па ми чупа бркове, љуби ме и милује, па се играмо и шалимо к’о ђеца...{S} Ја ти не з |
| Стаде узвијати главом, као мачак кад га милују, и примаче јој се ближе.{S} Опет је пољуби.</p> |
| амо до сјутра, — одговори му Јово тихо, милујући га по <pb n="87" /> врату као разуздана парипа |
| домаћица још се ближе примичући Пери и милујући га. — Ниђе никог позната, па да се с њоме разг |
| Аћим свакоме. — Знао сам ја, да ће бит’ мимо остале.</p> <p>Четири разреда свршио је са довољни |
| ешто више огледао у огледалу, чешљао се мимо обично и фес мало накривио на лијеву страну, пусти |
| рачну кућу, која, и ако по дану, бијаше мимо обично расвијетљена, јер <pb n="132" /> је поред в |
| , још људи који путују...{S} Зар смо ми мимо свијет к’о отпадници какви?..{S} И зар сам ја једа |
| ет је он кршан!...{S} Он ће и опет бити мимо остале.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| , спавају?{S} Рашта да је Бог њега убио мимо све остале и осудио га на овако тумарање?</p> <p>П |
| дних знакова рекоше, да ће дијете бити »мимо остале«.{S} Рекоше, да ће свакако бити знаменито у |
| треба толико! — викну. — Није он један министар па да му се држе десет здравица.{S} И владики |
| низа затворених и незатворених дућана; минуше два-три сокака, измећу малих кућица, испред који |
| е ли, али, то нарушавање јавнога реда и мира?..{S} Зар се може допустити такими ријечими наноси |
| лагоје. — Ђевојка је кршна и добра, а и мираз носи.</p> <p>— Не треба мени антика, — дочека Пер |
| и са столице и сав се искриви.</p> <p>— Мираза?{S} Носи и мираза? — запита.</p> <p>— И мираза, |
| пуницу газдиницу, ђевојку са пет хиљада мираза.{S} Куд ћеш љевше?{S} Чак је и мени лијепо, и ја |
| ца је кршна, добра и носи ти пет хиљада мираза.</p> <p>Перо, од чуда, скочи са столице и сав се |
| {S} Носи и мираза? — запита.</p> <p>— И мираза, — нагласи Благоје јаче. — Она је шћи газде Ђуре |
| и из авлије.</p> <p>— Кршна.{S} А има и мираза, — одговори Обрен.</p> <p>— Ех?</p> <p>— То ми ј |
| се искриви.</p> <p>— Мираза?{S} Носи и мираза? — запита.</p> <p>— И мираза, — нагласи Благоје |
| је, па треба слушати.{S} Узети жену са миразом значи драговољно се продати у ропство.{S} А ја |
| марицу. — И ти си се, Јефтане, оженио с миразом, и ја сам се оженио с миразом, па нек се и он о |
| оженио с миразом, и ја сам се оженио с миразом, па нек се и он ожени.{S} То је прво.</p> <p>— |
| ју.</p> <p>— Прво: треба да узме жену с миразом, — дочека Обрен у пола пјевајући, као кад чита |
| рац.</p> <p>Кроз годину -дана постао је миран ђак.{S} Да је био добар, то се баш не може рећи, |
| у дну села.{S} Јак, несносан, загушљив мирис ударао је из испуцале земље и спржене траве и гот |
| ваздуху, као да још једнако осјећа онај мирис што га је Мара унијела у собу, <pb n="37" /> и пи |
| у језеру..{S} Купа се лијепо у хладној, мирисној води, плива и осјећа, како га таласи запљускуј |
| у и, у тихе љетње вечери, напајајући се мирисом јоргована и пјесмом бумбуловом, љуљушкати је на |
| ивот, зачињен слогом међусобном, опојен мирисом љубави, да читав народ <pb n="162" /> српски од |
| {S} Једина <pb n="88" /> стрина била је мирна и зачуђено гледала обојицу...</p> <p>— Ама шта је |
| своје велико чудо, опазио је да су сви мирни и да се не препадају од његове куће.</p> <p>— Ама |
| — Јефтан је болестан, — одговори Данило мирније, — па не могу с њиме.</p> <pb n="108" /> <p>Пер |
| м брковима и великим, оклепљеним ушима, мирно је спавао.{S} Обучен је био у танке, прљаве гаће |
| почео говор.</p> <p>— Мени не треба, — мирно одговори Обрен, који је гледао у тефтер и срачуна |
| p>— Одв’о нам Јово Јоку, — одговори она мирно, као да о каквој ситници прича.</p> <p>Стари насл |
| нашто оволика гунгула и зашто све није мирно као у његовој касаби?</p> <p>—Јеси ли ти, Перо? — |
| иће да сад спавају, —- одговори Благоје мирно. — Уморне па се одмарају.</p> <p>— А синоћ?</p> < |
| ш да је видиш, нико ти не брани, — рече мирно, утишавајући га. — Хајдемо одмах...{S} Само плати |
| ино Данило и Јован што су ишли лагано и мирно, за пошљедњим коњем.{S} Обојица задуханили, па се |
| уо.</p> <p>— А и хране немам, — настави мирно. — Сиротиња смо!...{S} Сам сух хљеб!...{S} А то ј |
| ну.</p> <p>— Немамо ми пите, — одговори мирно. — Ко ће скухат’?</p> <p>Перо погледа у Данила, п |
| ове крви?{S} И зар он није могао лежати мирно у својој соби на своме меканом душеку и спавати, |
| quote> <l>Овце чува Тодора</l> <l>Широм миром до мора...</l> </quote> <pb n="152" /> <p>Но није |
| Красно! — узвикну. -— То ти је паметна мисао!{S} Ја ћу говорити с матером, а њу ћу само гледат |
| квених клепетала, те су комшијске жене, мислећи да су то права клепетала, почеле се побожно крс |
| ош више испрси.</p> <p>Перо протра очи, мислећи, да и сад снијева.</p> <p>— Ама да се нијесте п |
| оше један другоме у очима прочитати шта мисли.</p> <p>— Онда... ја гласам, да се Перо ожени са |
| из собе.</p> <p>— Путуј ти, игумане, не мисли се манастиром, — прогунђа Перо, затварајући врата |
| одмаху руком, да једним махом све црне мисли одагна од <pb n="84" /> себе.{S} А бухе га све то |
| у и не осврћући се на њих, — ево и Перо мисли исто к’о и ја.{S} И он ми све одобрава, а само се |
| е слутио несрећи. — Шта ти је?</p> <p>— Мислим се колико смо утекли од куће, — одговори Данило |
| оворити.{S} Јефтан застаде.</p> <p>— Ја мислим, — поче Јово, — да свадба без барјака никако не |
| је ви мени тако лијепо кажете и које ја мислим да је пријатељски... онда ја велим: нека буде та |
| е дао Бог њу.{S} Ево ја, на прилику, не мислим ништа па шта ми фали, а?</p> <p>— Тако је, — опе |
| Јок, побратимковићу!...{S} Ми треба да мислимо к’о што власт хоће.{S} Најпошље ми не треба ниш |
| ће.{S} Најпошље ми не треба ништа ни да мислимо, кад је дао Бог њу.{S} Ево ја, на прилику, не м |
| па вичу: »ми нећемо слушат’ никога, ми мислимо како ми хоћемо...« Јок, побратимковићу!...{S} М |
| се, истјера Данила и леже у постељу.{S} Мислио је да ће, ако мало заспе, макар и на који сахат |
| из куће.</p> <p>Тога дана непрестано је мислио о Мари.{S} И на сокаку и у механи мислио је само |
| ти, — упаде Јово обрадован. — То сам и мислио.</p> <p>— Ама у мене то ништа нема, — осијече ст |
| ислио о Мари.{S} И на сокаку и у механи мислио је само о њој.{S} На свирачице није хтио погледа |
| S} Дапаче и по селих сте свраћали...{S} Мислите, зар, на буну или што слично?</p> <p>Перо опет |
| знам све вас, све Влахе...{S} Ви вазда мислите о некаквим чудами...{S} У других народа, дапаче |
| 0" /> их, те нијесу били у стању ни шта мислити ни говорити.{S} Само су дахтали обојица и гледа |
| д дуд.{S} Ту, поред Данила, леже и поче мислити о Јоки.</p> <p>Ту је и заспао.</p> <milestone u |
| о је стајао као утучен.{S} Нити је знао мислити, ни још шта говорити...{S} Све му се чинило као |
| ?...{S} И знаш ли ти шта могу ја?...{S} Мислиш ли се са мном играти, а?...{S} Кажи ти мени, — д |
| , — осијече и као пође из гостионице. — Мислиш ти што си ми синоћ платио вечеру и овај доручак, |
| — Јес’.</p> <p>— Јунак богме!...{S} Шта мислиш како је то: распарати цара?...{S} Није, да речем |
| гледа и окрену се Јови.</p> <p>— Шта ти мислиш? — запита.</p> <p>— Најљепша је, ако је млада и |
| ву наслони међу шаке.</p> <p>— А шта ти мислиш шта ће бити с нама, ако Јенглез удари на Русију |
| ко у лице говориш...{S} Нисам ја к’о ти мислиш...</p> <p>Перо се укипи.</p> <p>— А шта сам ти р |
| лици, пушио и пијуцкао.</p> <p>— Колико мислиш остати овђе код нас? — запита изненадно Перу. — |
| — Зар она није твоја?{S} И зар сада њу мислиш преварити?</p> <p>— Невјерниче један! — цикну уд |
| прозора, а најпошље је покушао да крави Митра кујунџије откине реп и да њиме бије другове.{S} С |
| p>— Шта ћемо сад? — запита. — Зар се не мицати никуд више из овог пакла?</p> <p>Јефтан увуче ру |
| вања!...{S} Ко је паметан, тај ти се не миче од своје куће, нит’ се пати ’вако к’о ми...</p> <p |
| шће опустило се, па нити шушти, нити се миче.{S} Из мркожуте, сагорјеле траве бије чудна врућин |
| чари на нос, па узео подеране новине и, мичући губицама попут зеца, полугласно чита.</p> <p>Пер |
| и махрамом, и снажним, необично жилавим мишицама, које бијаху набрекле и чудновато се црњаху ис |
| , — дочека Јефтан и снажно га стегну за мишицу. — То би било најпаметније, што си досад урадио. |
| тпуно увјерен о неприкосновености свога мишљења. — Стари је оно алчак!...{S} Он је преварио и п |
| <pb n="128" /> уза зид и забленуто поче мјерити Благоја.</p> <p>— Ама шта то? — запита као без |
| азан, дебео човјек, са округлим као пун мјесец, више модрим него црвеним, лицем, дебелим и обли |
| — тужио се Перо Обрену, након пуна два мјесеца, уздишући и преврћући очима као рањеник. — У ку |
| д њим као пукло широко језеро, огледало мјесеца и звијезда.{S} Око језера, са обје стране, надн |
| } Пребацивала му је, како је пуних шест мјесеци вара и неће ништа да плати.{S} Иза бабиних леђа |
| .{S} С тога вам не дам ни свијеће...{S} Мјесечина је, па се види и без ње...</p> <p>Гости разас |
| ту-дјевојку, како се купа на валима, на мјесечини.{S} Дугачке, црне косе распустила по води, из |
| је један чудан сан.</p> <p>Као ноћ је, мјесечином обасјана.{S} Пред њим као пукло широко језер |
| Комесар, дебељкаст, мргодан човјек, са мјесечином на тјемену и ријетком, јарчијом брадом, сјед |
| n="168" /> собом. — Ишао је по толиким мјестима, гледао толике ђевојке и... знате ли зашто?</p |
| стидила се и збунила.{S} Онако збуњена, мјесто да пружи кахву првоме Јефтану, који <pb n="76" / |
| чашу, али му се некако изврну рука, те, мјесто у зид, погоди у главу Јове Перотића.{S} Начини м |
| челу.</p> <pb n="81" /> <p>— Није твоје мјесто међ момцима, — рече. — Хајде из собе.</p> <p>Јок |
| и испред <pb n="54" /> њих и правећи им мјесто. — У мене је вазда овако. — Затим се окрену у ст |
| га Перо приближујући се. — Зар ти је ту мјесто?</p> <p>— Па куд ћу? — запита Данило набусито. — |
| d>XVI.</head> <head>Свршетак.</head> <p>Мјесто да вам причам о томе: како су живили Перо Карант |
| боду, да на јавноме, позору изложеноме, мјесту кажете, да ви не дозвољавате ни цару да проси дј |
| шље и не треба нам нико, кад нас ево на мјесту...</p> <p>Пред њима се, одиста, указивала нешто |
| ују.{S} С тога се нестрпљиво врпољио на мјесту и час се играо са сахатним ланцем а час опет зас |
| то ми се хоће!</p> <p>— А таке у нашем мјесту нема! — окреса Јефтан.</p> <p>— Нема, — одговори |
| ечере, а Перо задовољан што је у туђему мјесту нашао овакога пријатеља.</p> </div> <div type="c |
| <p>— А што га не би учила? — запита. — Млад је он, па још не зна како се кућа кући...{S} Обоје |
| Was wunschen Sie</foreign>? — запита их млад, вижљаст келнер, који као да испод земље васкрсну, |
| осијече Јово...</p> <p>— Ух, ух, брате, млада и лијепа — узвикну Перо одушевљено и затапша рука |
| — запита.</p> <p>— Најљепша је, ако је млада и лијепа! — осијече Јово...</p> <p>— Ух, ух, брат |
| са младом и...</p> <p>— А која ли му је млада? — упаде Обрен.</p> <p>— Нас се не тиче која је н |
| ?...{S} Бијела је к’о сир, а румена к’о млада говедина.{S} Очи су јој велике и кахвајасте к’о д |
| а.{S} Малена, мршава жена, још прилично млада и допадљива, у старим, исплављелим хаљинама, са о |
| ..{S} Брука би била, да уљеземо без <hi>младе</hi>!..{S} Данас ћемо и у цркву и добро платити п |
| ве ти у напријед пошло!</p> <p>— Живили младенци! — заграјаше сви, грлећи Перу.</p> <p>Јефтан с |
| ладић један, то одобраваш...{S} Данашњи млади људи махнити су и њима нико није прав...{S} Дигли |
| не зна како се кућа кући...{S} Обоје су млади к’о кап, па треба да их ми старији поучимо.</p> < |
| м, дође и учитељ.{S} Дугуљаст, болешљив младић, упалих прсију и уских, кукастих рамена, вјечно |
| о томе.{S} Учитељ је био омањи, сићушан младић, хром у десну ногу, због чега су га ђаци, међу с |
| ви опет. — И мени је драго, кад ти, к’о младић један, то одобраваш...{S} Данашњи млади људи мах |
| d> <p>Перо Карантан, висок, сухоњав <hi>младић</hi>, са руменим, дугуљастим лицем, просједом ко |
| дуге почивке, јави се на прагу лијепо, младо дјевојче.{S} Носила је на простоме, улупљеноме по |
| лудо, него сабраније и паметније...{S} Младо кућу не кући.</p> <p>— Оно, додуше, тако је, — од |
| ко кад, — пресијече га удовица оштро. — Младо не умије ни миловати онако, к’о што зна старије.. |
| се и буди чојек!{S} Само пази: не узми младо ни лудо.{S} То ти и опет велим к’о брату.</p> <p> |
| к’о брату кажем: отвори очи, па не узми младо ни лудо, него сабраније и паметније...{S} Младо к |
| Излазио је само у <pb n="60" /> магазу младога Јове Перотића, који му је давао књиге.</p> <p>К |
| у, гунђати и проклињати све, почевши од младожење, па завршујући самим собом.</p> <p>Учитељ је, |
| су његове ствари...{S} Он долази сам са младом и Данилом и нема сватова.{S} Ама то не смета!..{ |
| ше, он нема сватова, него долази сам са младом и...</p> <p>— А која ли му је млада? — упаде Обр |
| руке. — Жени се, јадан брате, и не губи младост узалудно...</p> <p>— Ама ко ће ме, брате? — пит |
| </title>".{S} Овдје већ није затекао ни младу, ни лијепу собарицу, што га је врло обрадовало, ј |
| ом по образу. — Лијеп си и... некако... млађи.</p> <p>— Хахаха, — блажено се засмија Перо, глед |
| оклонивши до земље. — Онда сам био пуно млађи и нијесам био паметан к’о сада.</p> <p>— Ништа за |
| ио најкрупњи и живо је нешто доказивао, млатарајући рукама и окрећући се час на једну час на др |
| ет ушепртљи.{S} Поново притрча прозору, млатарајући рукама, и поново се поврати вратима.</p> <p |
| , додуше, да проведе још какву шалу: да млатне букваром по глави онога ђака пред собом, да кога |
| на свијет изишао гладан, те одмах почео млацкати губицама као да сиса...{S} Кашње се показао ка |
| /p> <p>— Живиооо!</p> <p>Опет једно <hi>многаја</hi> отегну се.{S} Перо Карантан пусти другу су |
| /p> <p>— Бре не би се ја данас побојала многе ђевојке, — брзо дочека удовица <pb n="51" /> и за |
| си ми! — узвикну на сав глас, да су се многи пролазници морали осврнути и зачуђено их погледат |
| тајући при томе чудноват глас, да су се многи гости, иза других столова, почели мргодити и псов |
| ично уживајући у њиховој свађи, као што многи уживају у боју пијеваца.</p> <p>— У читавој твојо |
| че низати примјер за примјером: како су многи странци, не имајући познанства, оглобљени и пороб |
| свиђела.{S} Поче застајкивати и испред многих излога, пред дућанима, не осврћући се на то, што |
| јао чашу за чашом.{S} Дошло му да пије, много да пије, само да што мање може размишљати.{S} И д |
| ине право, да ми вратиш два...</p> <p>— Много је, — прошапта један сељак, ситним, сниженим глас |
| цигара и давнашњом прашином, те је соба много сличила каквој запуштеној механи, гдје се газда ј |
| S} На средини касабе једна му се механа много свиђала и, не размишљајући дуго, упути се њојзи.< |
| ругљиво.{S} А што нијеси каз’о да ти је много, кад си иск’о и кад си ми прич’о, да ће ти ђеца к |
| но, — прекори га жена, која као да није много пазила на његове опомене. — Данас да говориш о ви |
| се држе десет здравица.{S} И владики би много било...{S} Доста је њему и учитељева.</p> <p>Сви |
| и замишљен. — Ја к’о кириџија виђео сам много, ама ти ћеш виђети више...</p> <p>— Сведно, одгов |
| и повијао по механи.{S} А свијета било много!{S} Неки се играју домина, неки се картају, неки |
| Васо зажмири и заврти главом.</p> <p>— 'Много? — запита подругљиво.{S} А што нијеси каз’о да ти |
| ед, — говораше неуморно, — и станите за мном.{S} Кад ја приступим и изговорим здравицу и када в |
| чуђено.</p> <p>— Ђе ћеш?...{S} Хајде са мном... — љутну се Јефтан и направи мргодно лице. — Не |
| к’о нико његов, а ја сироче, па може са мном што хоће...{S} Зато ме и уз’о, да му вазда радим.. |
| стари живо. — Не дам ја никоме да се са мном игра...</p> <p>И обојица изађоше из собе.</p> <p>— |
| и ти шта могу ја?...{S} Мислиш ли се са мном играти, а?...{S} Кажи ти мени, — дрекну јаче, — шт |
| у полицији извиђети...{S} Сад морате са мном.</p> <p>Перо се не смједе даље противити.{S} Обуче |
| де га Благоје љутито. — Ти ћеш отићи са мном, да потврдиш просидбу <pb n="129" /> и видиш ђевој |
| с’...{S} И Шарин му је био добар!...{S} Мог’о је пити вина, па још из леђена од дванајес’ ока.{ |
| ари се у прса.</p> <p>— А мене коњ није мог’о оборити! — рече поносито.</p> </div> <div type="c |
| очека заинтересовани Перо. — Зар нијеси мог’о наћи посла?</p> <p>— Опет сам био у хавсу...{S} О |
| жином јој.</p> <p>Угледавши зета она не могаде проговорити.{S} Зину према њему, пружи руку и по |
| ијеђате царске дјевојке?</p> <p>Перо не могаде више да се одржи. <pb n="147" /> Задрхташе му и |
| Кашње је опет могао наставити игру.{S} Могао је и сјутрадан, на Велики Четвртак, испети се на |
| вуче га у собу тако снажно, да се једва могао одржати на ногама. — Тако је, тако! — понови опет |
| промолила није, нити јој је чак и гласа могао чути.{S} Па ни попадија се ни од куда појављивала |
| саби; омиљенога Благоја писара, који је могао са сваким лијепо живити и, нарочито од сељака, пр |
| као љутећи се помало, премда он нити је могао нити смио озбиљно се љутити.</p> <p>— Ја нијесам |
| е ни растављао од своје заручнице, није могао лако ухватити и дуже задржати, а, осим њега, Обре |
| бав.</hi> </head> <p>Па ни отац га није могао дуго хвалити, а није га хвалио из врло проста раз |
| земље.</p> <p>Згоднијега одговора није могао смислити и овај му упали да не може боље.{S} Да т |
| ововима...{S} Ничији глас ни ту се није могао чути...{S} Чак и оне неколике кокоши, што су се р |
| игледно, жалећи, што и рибље кости није могао појести.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Bringen |
| анити без његове крви?{S} И зар он није могао лежати мирно у својој соби на своме меканом душек |
| срце и уљезе.{S} У први мах готово није могао ни распознати људе, што сјеђаху за столовима, од |
| о? — запита Јефтан, који се никако није могао разабрати. — Какав је то белај?</p> <p>— Одв’о на |
| /> <p>Наравно, да заклетву никако није могао одржати, — био је и сувише слаб за тога, — и Бог |
| не може рећи, јер у буквару никако није могао прелистати четврту страницу.{S} До те странице мо |
| {S} Обрен је точио и без њега, јер није могао гледати празне чаше, и прелијевао их.{S} Отуда се |
| против ове чудне просидбе, сад већ није могао...{S} И шта би сад протествовао кад је ствар гото |
| некако тупо, као без памети, и једва се могао уздржати, да не испусти какав непристојан усклик |
| ати четврту страницу.{S} До те странице могао је читати и сва слова ишла су му некако у главу.{ |
| /p> <pb n="15" /> <p>Када је одрастао и могао се мијешати са осталом дјечурлијом на улици, пост |
| то га је бунило.{S} Изговорити би их и могао и то баш не би било тако тешко, али ко ће их напи |
| р он да умре?{S} Несретниче, зар нијеси могао одма да нађеш доктора?</p> <p>Па се окрену и опет |
| шним очима.{S} Тек мало трезнији човјек могао би распознати, да то није глава какве грдне совуљ |
| некакав уздах и, прије него што је Перо могао што изговорити, загрли га и притиште на прса.</p> |
| необично, нешто чудно, што би само Перо могао учинити.</p> <p>— Ишао је зато, да види: има ли и |
| дан зуб и — то је све.{S} Кашње је опет могао наставити игру.{S} Могао је и сјутрадан, на Велик |
| којом је непрестано столица пуцкала, не могаше сачекати док стари договори.</p> <p>— А је ли да |
| ју, — избаци, потпуно задовољна, што је могла ово <hi>скнадити</hi> као у пјесми.</p> <p>— Ништ |
| ати, — рече, — ама тако крупно да би те могла кап ударити кад би изненада чуо.</p> <p>Благоје с |
| видан облак.{S} Кроз облак су се лијепо могла распознати некаква кола.</p> <p>— Он је! — узвикн |
| храни сеоске бухе.{S} Зар се не би оне могле хранити без његове крви?{S} И зар он није могао л |
| црна штета!..{S} Да продајеш и купујеш, могли би одма пазарити.{S} У мене, знаш, има свакаква в |
| Кад хоћете, ја вам нећу сметати...{S} А могли сте и остат’...{S} Ја вас нијесам гонио.</p> <p>— |
| , ни учитељ, ни сви ђаци не би их кашње могли прочитати.</p> <pb n="20" /> <p>Једва друге годин |
| е сједио на новинама).{S} Ми се нијесмо могли бити, јер нијесмо јунаци...{S} И није ни паметно |
| чић се, чак, позива и на госте „који су могли виђети ако су гледали“ и каже, да се готов и на с |
| у један кут, у коме их са улице нијесу могли видјети.</p> <p>— Овђе ћемо ми, — рече. — Овђе је |
| нким руменилом, те би се, готово, прије могло помислити да је старија сестра Милкина него мати. |
| јпошље, осмјејкујући се. — И могу дати, могу...</p> <p>— А кирија? — запита Јефтан.</p> <p>— Ни |
| оће, а ја, ваистину, нећу! — осијече. — Могу ја и пјеше...</p> <pb n="97" /> <p>И, нарамљујући |
| ="65" /> <p>— Онда ја не могу.</p> <p>— Могу ја, — дочека Јефтан поносито. — Ја и Јово можемо.< |
| ти ко сам ти ја?...{S} И знаш ли ти шта могу ја?...{S} Мислиш ли се са мном играти, а?...{S} Ка |
| без другога...</p> <p>— А ја, брате, не могу мећу оваким <pb n="107" /> свијетом, — рече Перо, |
| е се они брже и опет ће читати...{S} Не могу они један без другога...</p> <p>— А ја, брате, не |
| ? — узвикну Перо готово очајнички. — Не могу ја узети ђевојку а да је не видим.</p> <p>Обрен гу |
| стати? — запита готово шапатом. — Ја не могу...{S} Ја ћу само мало...</p> <p>— Ако хоћеш хајдем |
| нема!</p> <pb n="65" /> <p>— Онда ја не могу.</p> <p>— Могу ја, — дочека Јефтан поносито. — Ја |
| да ме болесна зовеш? — застења. —-Ја не могу ићи...{S} Ја ћу овђе остат’ седам дана, док добро |
| тан, — одговори Данило мирније, — па не могу с њиме.</p> <pb n="108" /> <p>Перо поблиједи.</p> |
| {S} И, право да ти речем, ја га више не могу гледати по сокаку и мучити се с њиме, него треба к |
| без пасоша и без крштенице...{S} То не могу...</p> <p>Перо се почеша иза уха, поче куцкати врх |
| ћу да знам кад се родио.</p> <p>— То не могу дат’, — осијече поп, отресајући воду са браде. — Ш |
| S} А док одговор не приспије, ја вас не могу пустити.{S} Дапаче морам вас затворити.</p> <p>И, |
| , — рече најпошље, осмјејкујући се. — И могу дати, могу...</p> <p>— А кирија? — запита Јефтан.< |
| и као да све ово, што види и чује, није могућно...{S} Он да испроси ђевојку, коју никад није ви |
| му рекне да је паметан.</p> <p>— Ја, по могућству сила, радо ћу <pb n="161" /> се увијек одазва |
| да му заигра, на челу му искочи дебела, модра жила и придаде му лицу страшан израз...{S} Обузе |
| овјек, са округлим као пун мјесец, више модрим него црвеним, лицем, дебелим и облим, сличним ча |
| ара, живићу к’о што треба; кад нестане, може се и гладоват’...</p> <p>Свирачице престадоше.{S} |
| мало љути на Перу, ама Обрен, ако хоће, може је наговорити да пође... .</p> <p>Читав сахат пров |
| и платио за њу петнес’ гроша.{S} Питам: може ли јефтиније, а Чифут не да...{S} Чифут к’о Чифут! |
| имо!</p> <p>— Добро је, кад се и живит’ може, — дочека Благоје звиждучући. — Добро <pb n="116" |
| огат је к’о нико његов, а ја сироче, па може са мном што хоће...{S} Зато ме и уз’о, да му вазда |
| и доћи у туђ свијет, гдје му се свашта може десити...{S} И шта би с њим било, ако би се, Боже |
| ри апсанџија узвијајући обрвама. — Овђе може свашта бити и све се може десити.{S} Нијеси ни прв |
| а још из леђена од дванајес’ ока.{S} Не може сваки коњ бити Шарин, ни сваки чојек Краљевићу Мар |
| се бекељити према староме.</p> <p>— Не може бити, — отегну пакосно. — Мене полиција проћерује |
| S} Ни једне ријечи, ни једнога слова не може да се сјети...</p> <p>— Чини ми се да ће киша, — р |
| ститам ти, мој Перо, а свршено је да не може љепше.</p> <p>Пери се посјекоше ноге и у свему тиј |
| је могао смислити и овај му упали да не може боље.{S} Да тако није казао, поп му не би дао кршт |
| 35" /> па ми, богме, ни сами владика не може ништа, нит’ га се бојим...</p> <p>Но Перо га више |
| У других народа, дапаче већих, па се не може наћи него по један илити два бунтовника, а ви их и |
| треба жена, ни нико.{S} Без главе се не може живити, а без жене може.</p> <p>Па узе ствари и по |
| о све теже и увидио је, да тако више не може издржати.</p> <p>На саму Нову Годину пође са Обрен |
| о, а ми смо странци, и нико га други не може излијечити осим вас.</p> <p>— Хм?...{S} Но гут!... |
| у невољи нађе; хтио би да пође, али не може.{S} Само се окреће око себе и стење.{S} Најпошље у |
| штеница и за Јефтана Мргудића.{S} Он не може доћи, јер се <pb n="40" /> брзо жени, па је мене п |
| ши га себи у радњу. — То му сад нико не може ишћерат, из главе...</p> <p>Перо чисто одахну, кад |
| кну. — Шта ти знаш? ..{S} Зар Данило не може пјеше ићи?</p> <p>Данило обори главу и уздахну.{S} |
| о прошлости Пере Карантана.{S} Перо не може да нађе за себе ђевојке.</head> <p>Од тога дана Пе |
| треба одмах да пође.</p> <p>— А зар не може без мене?- — запита Перо поплашено. — Шта ћу ја?</ |
| н ђак.{S} Да је био добар, то се баш не може рећи, јер у буквару никако није могао прелистати ч |
| Без главе се не може живити, а без жене може.</p> <p>Па узе ствари и поче их савијати и уређива |
| а пије, много да пије, само да што мање може размишљати.{S} И дошло му да Благоја удари чашом у |
| рвама. — Овђе може свашта бити и све се може десити.{S} Нијеси ни први ни пошљедњи кога овако о |
| шавање јавнога реда и мира?..{S} Зар се може допустити такими ријечими наносити повреду владари |
| добро, да се такво познанство најлакше може наћи у каквој механи, он је само и пазио на оне ду |
| руди, ако му није тешко, и да дође, ако може, да их послуша нешто, ако би хотио«...{S} Писмо по |
| руго вода, а друго вино.{S} А моје вино може на изложбу ако ћеш у Стамбол...</p> <p>— А и њој ћ |
| >— Који ће? — упаде Обрен брзо. — Ко то може?</p> <p>Данило, који је за све вријеме говора био |
| јали бијела.</p> <p>— Ама, по Богу, зар може бити још пресуда? — запита Перо замирући од страха |
| поносито. — Ја и Јово можемо.</p> <p>— Можемо!</p> <p>— И да се зарекнемо, да друг друга неће |
| , — дочека Јефтан поносито. — Ја и Јово можемо.</p> <p>— Можемо!</p> <p>— И да се зарекнемо, да |
| више ништа.{S} Ако вам није мрско, сад можете мало прошетати...{S} Кажу, да је то здраво...{S} |
| ивио, господине!</p> <p>— Само овдје не можете више имати боравка, — дочека комесар јаче. — Мор |
| <p>— А кахву? — прошапта она.</p> <p>— Можеш им дати по једну...{S} Ама немој точити пун филџа |
| д ја иђем, свакако ћеш и ти.</p> <p>— А можеш ли ти Обрене? — запита Јефтан и не гледајући на Д |
| алко да га удари, ништа више него да му мозак пролије.</p> <p>— Ни цару ја то не дозвољаваМ! — |
| што се рекне, човјечански!{S} Да имају мозга, сви би се момци женили.</p> <p>Јефтан се осмјехн |
| сили и оћерали из службе...{S} Не трпе, мој Перо, поштена чојека, па то је...</p> <p>— А шта си |
| у и љубити у оба образа. — Честитам ти, мој Перо, а свршено је да не може љепше.</p> <p>Пери се |
| часа...</p> <p>— Невјешто ли ти лажеш, мој Перо, — умијеша се Благоје и стаде између њих. — За |
| вама фала, које ви мени наздрависте за мој дуг живот...{S} Ама, браћо моја, шта ће мени живот? |
| куку ономе ко је на води, ето то ти је мој палиграф...{S} Сухоња је вазда јачи!</p> <p>— А топ |
| је хоћеш, ја ћу све свршити...{S} То је мој пос’о...{S} Ја само дочекујем странце и чиним им ус |
| p>Комесар одмахну руком.</p> <p>— Драги мој, — рече, — ја сам оправио брзојав у вашу касабу, да |
| зе полетише низ образе.</p> <p>— О Перо мој како си ми! — узвикну на сав глас, да су се многи п |
| и смо задовољни к’о нико на свијету.{S} Моја Стака, Бог јој добро дао, добра ми је и весела, ис |
| тан живахније. — Још има наде.</p> <p>— Моја је нада утонула у морске дубине, па је рибе једу, |
| у крошњи с неба бацио, да ме обесели за моја добра дјела.{S} Кад сам преко дана у дућану, једва |
| — рече Перо готово наричући. — Така је моја зла судбина.{S} И тако је то кад се тражи женска г |
| ме свијету смркне, мени се сване и мене моја Стака чека на вратима, па руке шири, у лице ме љуб |
| озбиљно. — Ако је лијепа, одмах ће бити моја!{S} Ја само лијепу тражим!...</p> <p>При растанку |
| висте за мој дуг живот...{S} Ама, браћо моја, шта ће мени живот?...{S} Шта ће, на прилику, кад |
| и да је друго вода, а друго вино.{S} А моје вино може на изложбу ако ћеш у Стамбол...</p> <p>— |
| . знам ја све вас!...{S} Одмах иђите из моје куће, куд вас очи воде и ноге носе...</p> <p>Јефта |
| овај, <pb n="4" /> које ја данас славим моје крсно име и које сте ви, моји пријатељи, мени дошл |
| ас славим моје крсно име и које сте ви, моји пријатељи, мени дошли и које вама фала на љубави.{ |
| те, било име Аћим...</p> <p>— То нијесу моји послови, — окреса полицајац куцајући се по сабљи. |
| мени није драго кад ме ко зауставља од мојих послова...{S} Ја и сад имам посла...</p> <pb n="8 |
| уштајући да га Перо запита. — Ово носим мојој изабраној, да пробира некакве женске беспослице.{ |
| што. — Хајде нађи и донеси једну чисту, моју кошуљу.</p> <p>Данило га забленуто погледа.{S} Пог |
| шта ићи и увијек гледати Марушку... ух, моју слатку Марушку!...</p> <p>Читава тога дана, а ни п |
| а му не стиже онај брзојав.</p> <p>— На моју душу ово се он оженио, чим долази, — рече прочитав |
| </p> <p>Поп се окани умивања, па, онако мокар, пустивши да му се вода циједи низ лице и браду, |
| з мантије и камилавке, босоног газио по мокрој загаситоруменкастој <pb n="31" /> земљи и, држећ |
| утито <pb n="91" /> и потегну Данила за мокру, разбарушену косу. — Зар је Томо сам на свијету?< |
| поче се чешкати по обрви.</p> <p>— Ама молимо те, учитељу, — рече, — да одма напишеш, па да на |
| корни и да јој се вазда за здравље Богу молимо...</p> <p>— Тако је, — потврди Перо, тек да нешт |
| мо изразе наших одушевљења, нада наших, молитава наших, за дугољетни ваш живот, зачињен слогом |
| кавче црни, у манастир па пости и читај молитве, јер ти нема помоћи...</p> <p>И одрече се друшт |
| е зовете Перо Карантан?</p> <p>— Зовемо молићемо, — одговори Перо и преклони се читавом половин |
| Права ђевојка!</p> <p>— А... и ти прави момак! — живо дочека Милка и, окренувши се у страну, за |
| } Његово рођење, дјетињство и први дани момаштва.</hi> </head> <p>Перо Карантан, с којим сам ва |
| , чијем је оцу име Марко јали Петар?{S} Моме је, брате, било име Аћим...</p> <p>— То нијесу мој |
| де Перо, сметено се окренувши удовици.— Момци... па дошли...</p> <p>Удовица, хитра и окретна же |
| вјечански!{S} Да имају мозга, сви би се момци женили.</p> <p>Јефтан се осмјехну.</p> <p>— Па же |
| и да пијемо кахву.</p> <p>— Знаш... к’о момци... — упаде Перо, сметено се окренувши удовици.— М |
| pb n="81" /> <p>— Није твоје мјесто међ момцима, — рече. — Хајде из собе.</p> <p>Јока скочи као |
| пође, — опет предложи Јефтан, пошто је момче отишло. — Правога друштва ни правога теферича нем |
| повуче га за ухо.</p> <p>— А-а кршно си момче!{S} Лијеп објешењак! — рече, кесећи се. — Исти по |
| ..{S} Писмо послаше у механу, упућујући момче, да ће га ту <hi>сигурно</hi> наћи.</p> <p>— Треб |
| А ево сам дов’о и два пријатеља и једно момче, да ти се прогостимо у кући два три дана.</p> <p> |
| м свијету, међу туђим људима, па кад не мора гладоват’...{S} Да ти није мене, ти би овђе зло пр |
| /p> <quote> <l>Фалио се жути лимун крај мора,</l> <l>Има л’ иђе иког љевшег од мене?</l> </quot |
| d>VIII.</head> <head> <hi>Перо Карантан мора без кола путовати у касабу П...</hi> </head> <p>Ис |
| >Овце чува Тодора</l> <l>Широм миром до мора...</l> </quote> <pb n="152" /> <p>Но није честито |
| ежак, топао задах омахну га изнутра, те мораде окренути главу и одахнути мало.{S} Ипак стегну с |
| <p>Сви устадоше.{S} Макар и по врућини, морали су у шетњу.{S} И сви су позавидили Данилу, када |
| на сав глас, да су се многи пролазници морали осврнути и зачуђено их погледати. — Како у лијеп |
| готово грубо.</p> <p>—- Перу Карантана морам водити, — осијече полицајац и као да се још више |
| пије, ја вас не могу пустити.{S} Дапаче морам вас затворити.</p> <p>И, не сачекавши да се Перо |
| дређен у прву недјељу по Крсноме Имену, морао се одржати и сви јарани опет се, у уречено доба, |
| " /> <p>Пред собом полицијског комесара морао је чекати више од пола сата...{S} Ту су се, у шир |
| на лица са дугом, црном брадом, коју је морао подвезати махрамом, и снажним, необично жилавим м |
| волио ово пошљедње, тим више, што није морао сам ићи, него је, обично, водио уза се још кога, |
| ути се за његову удобност.{S} И Перо се морао мучити као нико његов!...{S} Освојиле га бухе, па |
| имати боравка, — дочека комесар јаче. — Морате, али, овога трена одлазити натраг, ако не желите |
| То ће се у полицији извиђети...{S} Сад морате са мном.</p> <p>Перо се не смједе даље противити |
| ски од Адрије до Балкана, од Ситнице до Мораче, Дрине, Тисе, Врбаса, Саве и Цетине, види корист |
| своје доживљаје из времена кад је куга морила; причао је: како је бјежао испред ње и како се, |
| рате, Јенглез на води, — прошапта. — Те морнарица, те адмирали, те ђенерали, те офинцири, пушке |
| а наде.</p> <p>— Моја је нада утонула у морске дубине, па је рибе једу, — пресијече га Перо.</p |
| лаће своје Козачине, па ће га утопит’ у мору...</p> <p>— А јенглеске лађе? — запита Алекса озби |
| </p> <p>ЖЕНИДБА ПЕРЕ КАРАНТАНА</p> <p>У МОСТАРУ, 1905.</p> <p>ШТАМПАРСКО УМЈЕТНИЧКИ ЗАВОД ПАХЕР |
| ити им ријечи проговорити, премда су се мотале око њега, миловале га по образима и чупкале за б |
| кри се за мурвово стабло, а поп испусти мотику, земљавим прстима скину повезач, рашчешља браду |
| ="31" /> земљи и, држећи голему и тешку мотику у рукама, окопавао кукурузе, што их је ту засади |
| и копрцаху се испод њега, као да је на мравињак легао.</p> <p>— Да барем Данило уза ме спава! |
| нити куда излазио, него се од јутра до мрака климатао <pb n="58" /> на једној високој троножни |
| </head> <p>У гостионици сједио је Перо мрачан и суморан; ћутао је и само испијао чашу за чашом |
| аде на столицу...{S} Свијест му се поче мрачити...{S} Соба као да се поче окретати, а комесаров |
| Из авлије уљегоше, кроз ониска врата, у мрачну кућу, која, и ако по дану, бијаше мимо обично ра |
| себе попут тродневнога гладнице.{S} Ни мрвица није остављао.{S} Купио је све и гутао хитно, не |
| ан уљезе у собу.{S} Комесар, дебељкаст, мргодан човјек, са мјесечином на тјемену и ријетком, ја |
| о Милошу и Марку.{S} Други пут дошао би мргодан, пљувао у јаглук и шетао се између клупа, не ок |
| нема, — једва проциједи кроз зубе Перо, мргодећи се. — Нема ни кошуље...{S} Тако је то, браћо, |
| А ђе си ти био? — запита, затим, Перу, мргодећи се и гледајући га оштро.</p> <p>— А што питаш? |
| e zum Essen</foreign>? — запита Благоје мргодећи се и као гунђајући нешто. — <foreign xml:lang= |
| многи гости, иза других столова, почели мргодити и псовати га.</p> <p>— <foreign xml:lang="de"> |
| у је био сав свијет <pb n="41" /> крив, мргодно је гледао свакога и ничијега поздрава није хтио |
| до пета.</p> <p>— А што ће ти? — запита мргодно. — Ко у ова доба вади крштеницу?</p> <p>— Треба |
| ије сиротиње, частио би вас још, — рече мргодно. — Ама овако нема вам више ништа.{S} Ако вам ни |
| са мном... — љутну се Јефтан и направи мргодно лице. — Не бој се, да ћеш ти што потрошит’.{S} |
| да нећемо дуго скрасит’, — рече Јефтан мргодно гледајући Перу, — Шта се вама чини?</p> <p>— И |
| устави се управо на брковима.{S} Јефтан Мргудић устаде, љуљајући се и тетурајући, хтједе бацити |
| вој власти треба крштеница и за Јефтана Мргудића.{S} Он не може доћи, јер се <pb n="40" /> брзо |
| е у то доба упознао се Перо са Јефтаном Мргудићем, првим својим јараном.{S} Јефтан није имао ни |
| му је била изашла на врх главе и он је мрзио и њу и учитеља и све ђаке.{S} С тога му се и допа |
| а није изгледао као поп, него као голем мрк облак, који се спустио на земљу и поиграва пред њим |
| ала у очи.{S} Поп је био крупна људина, мрка, сунцем опаљена лица са дугом, црном брадом, коју |
| запита Перо зачуђено, угледавши крупна, мрка полицајца, <pb n="143" /> гдје стоји иза Данилових |
| ирачице и сва вина на свијету, бијела и мрка.{S} И обично се заклињао, да ће бити уредан.{S} За |
| ама о <pb n="32" /> кукове и одмјери га мрким погледом од главе до пета.</p> <p>— А што ће ти? |
| "139" /> час блиједили, час руменили, и мрким погледом гледао је све око себе.{S} Дошло му бија |
| и то прије не казасте? — окоси се Перо, мрко је гледајући. — Ја нисам крив..{S} Зар ја нисам ка |
| Имам и новога, па како ко бегенише.{S} Мрко је и лијепо, па да умреш кад попијеш чашу...</p> < |
| ква ми је то пулитика?</p> <p>Алекса га мрко погледа.</p> <p>— А шта ти знаш? — викну. — Ко си |
| врну се на њега.{S} Окрену се гостима и мрко их погледа.</p> <p>— Ех, што сте ми дошли? — викну |
| се, па нити шушти, нити се миче.{S} Из мркожуте, сагорјеле траве бије чудна врућина <pb n="67" |
| Перу.{S} Пребирао је некакве хартије и мрмљао нешто.</p> <p>— Хм, — рече након дуже почивке, о |
| вницу и пружи му је.</p> <p>— Хм, хм, — мрмљаше Благоје, погледом прелијетајући карту. — Хм... |
| ко нема вам више ништа.{S} Ако вам није мрско, сад можете мало прошетати...{S} Кажу, да је то з |
| о ти буде зла, онда куку теби, одмах си мртав!...</p> <p>Перо поче трљати руке као да их умива. |
| е женидбе!..</p> <p>— Камо срећа да сам мртав, па да ме данас закопајете, — рече Перо готово на |
| ос, па да је разбијаш...{S} То је једна мртва ствар...</p> <p>Перо застаде.</p> <p>— Е знам, бр |
| јасенов гај, у село...{S} Унаоколо све мртво!...{S} Прашљиво, пепељасто лишће опустило се, па |
| без ње и без њезине пјесме све ће бити мртво...{S} Додуше она се још мало љути на Перу, ама Об |
| се од силних муха.</p> <p>— Ово је село мртво, — рече Перо, отирући зној са чела. — Ниђе никога |
| ајући воду са браде. — Шта ће крштеница мртву човјеку?{S} На они се свијет иће и без пасоша и б |
| дочека их на собним вратима.{S} Малена, мршава жена, још прилично млада и допадљива, у старим, |
| челу. — Какве су ми сад ђевојке?...{S} Мршаве и слабе к’о да се иглама хране.</p> <p>— А ти де |
| ила некаква стара кљусина, са шиљастим, мршавим куковима, те куња, лијено машући репом и бранећ |
| сви.{S} Сви непоштени! — прогунђа стари мрштећи се.{S} Затим устаде и, испод ока, погледа госте |
| о живахније, приближујући <pb n="42" /> му се. — То сваки паметан човјек треба да има.</p> <p>О |
| ђевојку за њим, у касабу <pb n="154" /> му, па нек се тамо вјенчају, — предложи Благоје.</p> <p |
| ио и њу и учитеља и све ђаке.{S} С тога му се и допаде очева радња и, ступивши у њу, озбиљно пљ |
| и пријатеља, — рече. — Хоћемо, бива, да му изађемо на сусрет скупа, па смо зовнули тебе, да га |
| ну ногом, што је важило као опомена, да му се не мијеша у разговор. — У бухљивим бачвама одма с |
| акво полесно?</p> <p>Јефтан познаде, да му се сад пред Пером није шалити, па лагано извуче руку |
| уфитиљи бркове, уштину се за образе, да му изгледају руменији, и изађе.{S} Пође главном улицом. |
| екељила му се иза леђа и старала се, да му за тур од чакшира прикаче некакав чудноват реп: од и |
| мном што хоће...{S} Зато ме и уз’о, да му вазда радим...</p> <p>— А стрина?</p> <p>— Она је зл |
| Бог зна да ли би је икада и одржао, да му изненада, једнога дана, чудан случај у помоћ не прис |
| о зна да ли би га се икако и сјетио, да му не стиже онај брзојав.</p> <p>— На моју душу ово се |
| бе, пустивши дуге ресе <pb n="30" /> да му падају по куковима.{S} Нађе и неколика прстена, нани |
| паметног чојека из твога племена, па да му се поклоним к’о свецу...</p> <p>— Свецима нек је сла |
| оз плач, — ама зар сам ја пророк, па да му знам нарав...{S} И какав ми је то коњ, који се игра |
| — викну. — Није он један министар па да му се држе десет здравица.{S} И владики би много било.. |
| ао: шта ће проговорити...{S} И ништа да му пане на памет!...{S} Ни једне ријечи, ни једнога сло |
| /p> <p>— Како те држи?</p> <p>— Хоће да му вазда гледам у тефтере, — промуца она. — Богат је к’ |
| таном, да коју буху стресе на њега и да му се тако освети.{S} Затим сиђе на авлију и упути се д |
| не ће никуд излазити.{S} Каз’о је и да му нико не улази.</p> <p>— Ни ја? — отегну Перо.</p> <p |
| чекиваше, да неко проговори иза ње и да му напомене шта ће даље казати.</p> <p>— А Марко Краљев |
| уни се.{S} Хтио би да помогне Јови и да му се у невољи нађе; хтио би да пође, али не може.{S} С |
| n="114" /> косу по средини, пустивши да му два бича пану управо по обрвама, заглади солуфе, уфи |
| и умивања, па, онако мокар, пустивши да му се вода циједи низ лице и браду, приступи ближе Пери |
| све му на срцу лакше.{S} Као оловом да му је било оковано, па се сад почело топити...{S} Дође |
| уго.{S} При свршетку осјетио је, као да му је мало одлануло на души и као да се разведри мало.{ |
| жалостан вратио се Перо кући и, као да му је био сав свијет <pb n="41" /> крив, мргодно је гле |
| уком за стабло и устаде.{S} Лице као да му се одмах разведри.</p> <p>— Па што си онда дош’о? — |
| о малко да га удари, ништа више него да му мозак пролије.</p> <p>— Ни цару ја то не дозвољаваМ! |
| главе...</p> <p>Перо чисто одахну, када му објавише, да не ће више бити ђак.{S} Школа му је бил |
| Уједанпут испусти чудан крик.{S} Брада му заигра, на челу му искочи дебела, модра жила и прида |
| ти Благоја за крај од прслука и погледа му право у очи.</p> <p>— Ја ћу те нешто крупно запитати |
| д њим и, љубазно се осмјехујући, показа му собу, Перо, старајући се да што мање времена изгуби, |
| бјежи од мене крвниче! — викну и показа му свих десет прста, као да ће му тога часа у очи полет |
| S} Перо Карантан пусти другу сузу, која му се склизну низ нос и заустави се управо на брковима. |
| нека у тефтеру нађе Филипово име и нека му припише у дуг још товар жита!...{S} Читав товар!..{S |
| , голему као јаребичино јаје, и попрска му вином нову кошуљу.</p> <p>Јово Перотић јаукну, скочи |
| стао и почео се умивати, а полијејевала му лијепа Мара, обучена у лахке хаљине, неуређена и мал |
| љастим ђаком око кирије.{S} Пребацивала му је, како је пуних шест мјесеци вара и неће ништа да |
| на другу страну, док су дјеца бекељила му се иза леђа и старала се, да му за тур од чакшира пр |
| ак је завиривао.{S} А она жила искочила му на челу, а искезио зубе, а крмељаве очи дошле му још |
| авише, да не ће више бити ђак.{S} Школа му је била изашла на врх главе и он је мрзио и њу и учи |
| или пјевање.{S} На средини касабе једна му се механа много свиђала и, не размишљајући дуго, упу |
| I.</head> <head>Перо Карантан и дружина му у гостима код стрика Васе у селу Галебовцу.</head> < |
| акав људождер.{S} Он ухватио Данила, па му причао своје доживљаје из времена кад је куга морила |
| S} Десио <pb n="86" /> се мека срца, па му дође да заплаче за овом дјевојком.{S} И он некако чу |
| с’ тако, — настави поп одушевљеније, па му спусти руку на раме и повуче га у собу тако снажно, |
| > <p>— Коњ је плах, — упаде Јован, — па му драго да поскочи, драго...</p> <p>Перо се ухвати за |
| некога у земљу да сатјера.{S} И заигра му брада, а очи се зацаклише.{S} Очас препознаде Благој |
| ао да се кези на кога; десно око заигра му.</p> <p>— Ти мени рече да сам будала?{S} Ти! — узвик |
| се слика.{S} На једној трепавици блиста му се суза, као кап росе на врх житнога класа.{S} Трону |
| га човјек понуди чашом добра вина и кад му рекне да је паметан.</p> <p>— Ја, по могућству сила, |
| ређивати.{S} И што је више савијао, све му на срцу лакше.{S} Као оловом да му је било оковано, |
| мислити, ни још шта говорити...{S} Све му се чинило као неки сан и као да све ово, што види и |
| му искочи дебела, модра жила и придаде му лицу страшан израз...{S} Обузе га неки бијес и поче |
| посјекоше ноге и у свему тијелу нестаде му снаге.{S} Прислони се <pb n="128" /> уза зид и забле |
| ано, па се сад почело топити...{S} Дође му, чак, и да запјева, те полако, тихо, поче циједити к |
| вина буха прешло на њега.</p> <p>И дође му, да тога часа скочи и зовне Данила.{S} И он се диже. |
| олико од куће и доћи у туђ свијет, гдје му се свашта може десити...{S} И шта би с њим било, ако |
| ању Перо се није слагао с њима.{S} Није му било најпријатније, што ће добити над собом власт, о |
| лаве и машући њиме као барјаком. — Није му био пут џаба.{S} Наш’о је што је тражио!</p> <p>— Ба |
| са <pb n="134" /> обје стране.{S} Обоје му се окренули и, очевидно, уживаху у њему.{S} Стара га |
| у, а искезио зубе, а крмељаве очи дошле му још мање...{S} Игњат је рикао по авлији и био се у п |
| нехотице, све се више наслоњаше на раме му.</p> <p>— А јуче је било лијепо.</p> <p>— Било.</p> |
| оси.{S} Што је више ишао њима, самовање му је постајало све теже и увидио је, да тако више не м |
| има слике на зиду.</p> <p>Но и самовање му додија.</p> <p>Опет пође у механе и, пијући више нег |
| ари се одуприје рукама о кукове и унесе му се у лице.</p> <p>— А вјенчање? — запита. — Како ћем |
| </p> <p>— А што кукаш? — дрекну и унесе му се у лице. — Ево, како сам се ја оженио, па ме није |
| помијеша прсте у Данилову косу, затресе му главом и заповиједи да изађе из собе.{S} Данило испл |
| ада га ухвате.{S} Објеси горњу усну, те му кукасти нос готово до браде доприје.{S} Изађе.</p> < |
| и показа му свих десет прста, као да ће му тога часа у очи полетити. — Бјежи од мене!...{S} Зар |
| опколише га.{S} Јово се саге и примаче му уста ушима.</p> <p>— Еј стрико!— зовну га. — Стрико! |
| ајде, хајде тражи кола, магарче, — рече му благо, готово тепајући. — Дошло је вријеме, да се вр |
| то је замишљао.{S} Од велике бриге поче му се и коса шарати и, на велику жалост његову, појавиш |
| бори главу и поче се чешкати.{S} Бијаше му, као да га је неко полио хладном водом...{S} Стид га |
| ити, а стари се само смјешкаше и пипаше му одијело, ваљда да се увјери: је ли најбоља чоха или |
| е да се одржи. <pb n="147" /> Задрхташе му и ноге, поклецнуше кољена и он сједе, управо паде на |
| ти и, на велику жалост његову, појавише му се неколико чисто бијелих длака у солуфима.</p> <p>— |
| ијама и да им се »криво куне“.{S} Лакше му је било <pb n="22" /> сједити по туђим дућанима, пре |
| е год стимао ма какву дјевојку, која би му се свиђела.{S} Поче застајкивати и испред многих изл |
| зао, поп му не би дао крштенице и не би му је дао све дотле, док се најприје подробно не би код |
| — прошапта Јово. — То је он!</p> <p>Сви му приступише и онако спаваћива опколише га.{S} Јово се |
| а се стари попут пудара. — Гони, и кажи му, лопову, да ми је учинила товар штете...{S} Толико ћ |
| осмијехом на лицу поздрави Јову и пружи му обје руке.</p> <p>— А камо се ти прије? — запита га |
| а не говорећи, извади јеловницу и пружи му је.</p> <p>— Хм, хм, — мрмљаше Благоје, погледом пре |
| само поћи, па се не бој.</p> <p>И пружи му руку у опроштај, а Перо је чврсто стиште, стегну и — |
| омањим столом сједила два човјека, који му изгледаху најозбиљнији и најугледнији.{S} Један сух, |
| " /> магазу младога Јове Перотића, који му је давао књиге.</p> <p>Као <hi>уредан</hi> човјек на |
| и сам са младом и...</p> <p>— А која ли му је млада? — упаде Обрен.</p> <p>— Нас се не тиче кој |
| е и тетурајући, хтједе бацити чашу, али му се некако изврну рука, те, мјесто у зид, погоди у гл |
| прогутати некога.{S} Лако бљедило прели му се лицем...{S} И за час се уозбиљи и обледени опет.< |
| погоди у главу Јове Перотића.{S} Начини му чворугу на челу, голему као јаребичино јаје, и попрс |
| а слугу.{S} Обрати се пријатељима и они му нађоше Дамјана, овога истога Дамјана, кога он од мил |
| женска глава.{S} Точите!</p> <p>Но они му нијесу ни чекали понуде.{S} Обрен је точио и без њег |
| едам.</p> <p>Јово извади духана, напуни му лулу и припали.</p> <p>— А је ли стрико дома? — запи |
| — Притрпи се само до сјутра, — одговори му Јово тихо, милујући га по <pb n="87" /> врату као ра |
| поче га миловати по образу и умотавати му брк.{S} А њему драго.{S} Стаде узвијати главом, као |
| туље потписивао <hi>Јоаким</hi>, а мати му се звала Ана.{S} Причају, да није заплакао кад се ро |
| лачити га.{S} Поче га и љубити и тепати му.</p> <p>— Благо мени, како си ми златан — застења на |
| наклоњен и пред свима властима штитити му интересе“...</p> <p>— О, брате, као да ми те Бог пос |
| — Је ли? - запита стари весело, а прсти му још живље заиграше. — Је ли красно?{S} Љевшега а јеф |
| ком у ребра, а тешка рука нечија спусти му се на раме. — Оклен ти, болан?</p> <p>Перо се осврну |
| <p>— А како си? — запита Јово прилазећи му руци. — Јеси ли здраво?</p> <p>Стари опет зијевну.</ |
| дочека Перо стискајући шаке и подносећи му их под нос. — Нисам ја, на <pb n="140" /> прилику, ј |
| шта за то, — одговори комесар, давајући му руком знак, да га не прекида у говору. — Ми, али, не |
| — Шта би? — заграјаше сви притрчавајући му. — Шта је?</p> <p>Перо нити писну, нити зубима шкрип |
| толико! — упаде преплашени Перо, дајући му знак и рукама и очима да престане. — Кажи ми само и |
| p>— Чујеш, — дочека Перо и не гледајући му на сандучиће, — ти ћеш се сад женити и требаће ти кр |
| заборавио и, кад овај устаде пружајући му крштеницу, зачуђено га погледа и као да хтједе запит |
| пије! — дрекну Благоје, не допуштајући му да и даље размишља. — Да пијемо, да се веселимо, а б |
| p> <p>— Баш, — потврди Јефтан, бацајући му брзојав пред ноге. — Да се није оженио, не би се ни |
| е прибра Јефтан да запита, приближујући му се и хватајући га за руку. — Камо жена?</p> <p>— Кој |
| ти, Игњате? — запита Јово приближујући му се. — Зар си жив, болан?</p> <p>Стари Игњат разврати |
| ио ноге па климата њима и плаче.{S} Очи му се закрвавиле, образи помодрили, а каљаве сузе цијед |
| руке и поче се димити на ћилиму.{S} Очи му се помутише, усне поблиједеше, коса се накостријеши. |
| </foreign> — одговори она, попријевтиши му прстом.</p> <p>А Перу нешто заголица.{S} Као живо не |
| ега одговора није могао смислити и овај му упали да не може боље.{S} Да тако није казао, поп му |
| било ишарано као ускршње јаје.{S} Ипак му је нос највише страдао и вјечито је сличио руменом, |
| често и врло немилостиво, гурали и чак му стајали на ногу...{S} Гледао је и чудио се свему, му |
| Јефтан потресен, бришући сузу. — Халал му вјера ко те таког родио и на нас намјерио!</p> <p>Па |
| ако треба, искриви и удеси?{S} И учитељ му је тукао главом о таблу да боље запамти и другови су |
| p> <p>— Брани, — одговори она: — Требам му, па каже: »нећеш се удавати, док сам ја жив...«</p> |
| попу, — рече. — Док је крштеница, имам му рашта ићи и увијек гледати Марушку... ух, моју слатк |
| прибрао. — То ми је мило.</p> <p>Јефтан му пружи руку, те се руковаше.</p> <p>— А ми хоћемо да |
| ти и дуже задржати, а, осим њега, Обрен му је изгледао као најдостојнији повјерења.</p> <p>— А |
| p>— Ко зна!</p> <p>— Јес’...{S} И Шарин му је био добар!...{S} Мог’о је пити вина, па још из ле |
| акри лице бошчом и утече у кућу, а Јово му се приближи.</p> <p>— Не ваља ти што прислушкујеш, — |
| } Упознао се с њиме, нашалио се и почео му сједити у магази.</p> <p>— Хајде затварај, па да мал |
| ло по магази.{S} Предлог Јефтанов чинио му се смишљен <pb n="23" /> и умјестан и, што је главно |
| оме учтиво замолише »да се потруди, ако му није тешко, и да дође, ако може, да их послуша нешто |
| очима и крњавим зубима...{S} И једнако му се чинило, као да га гледа и смјешка се на њ...</p> |
| месарова глава поигравати.{S} Изгледало му је, да ће се читава кућа срушити и притиснути га.</p |
| га знате?{S} Ко то изнесе на ме не било му просто ни овога ни онога свијета?</p> <p>Комесар се |
| гледом гледао је све око себе.{S} Дошло му бијаше да устане, да узме столицу, па да добро изуда |
| и само испијао чашу за чашом.{S} Дошло му да пије, много да пије, само да што мање може размиш |
| да што мање може размишљати.{S} И дошло му да Благоја удари чашом у главу, само малко да га уда |
| атова.{S} Ама то не смета!..{S} Ми ћемо му бити сватови!</p> <p>— Хоћемо, — заграјаше и остали |
| и остали и куцнуше се чашама. — Ми ћемо му бити сватови!</p> <p>— Окупићемо још наших људи, па, |
| , болан? — готово цикну Јефтан и снажно му стеже прсте, да умало није јаукнуо.</p> <p>— Нијесам |
| тражиш?</p> <p>Перо скиде капу, понизно му приступи и пољуби га у руку.</p> <p>— Ја... ја би... |
| це и браду, приступи ближе Пери и добро му загледа у очи.</p> <p>— А зар и то тражи власт? — за |
| журно.</p> <p>—- Пристајем.</p> <p>Перо му приступи и објема рукама обухвати његову.</p> <pb n= |
| што обично заплаче свако дијете.{S} То му управо, није ни падало на памет, пошто је на свијет |
| Аћим рече, узевши га себи у радњу. — То му сад нико не може ишћерат, из главе...</p> <p>Перо чи |
| , што је он имао неколико чворуга и што му је лице било ишарано као ускршње јаје.{S} Ипак му је |
| и вином и необично расположени, тек што му наздравише и искапише чаше у његово здравље.</p> <p> |
| а вреће с пиринчом) и једини Јефтан што му је остао вјеран и још се једнако бринуо за њега.</p> |
| о, с њима остајао до зоре.{S} Макар што му је и мати од јада пресвисла, он је остајао.{S} И сав |
| е може боље.{S} Да тако није казао, поп му не би дао крштенице и не би му је дао све дотле, док |
| це, — њему се смрачи пред очима.{S} Поп му сада није изгледао као поп, него као голем мрк облак |
| да нико није смио проговорити, па макар му срце најјуначније било.</p> <p>Три или четири шибања |
| авао и сматрао га за пријатеља, а данас му је требао један човјек, коме ће све своје <hi>јаде</ |
| ати од свега свијета.</p> <p>У исти час му дјевојка поднесе <hi>слатко</hi> под нос.{S} Он прих |
| иди: јесу ли напуњени?{S} Жила она опет му искочи на челу стиште зубе и, гунђајући, приступи Јо |
| е, управо паде на столицу...{S} Свијест му се поче мрачити...{S} Соба као да се поче окретати, |
| погледа.{S} Погледа и у Јову и чворугу му, која се зацрвенила као презрела трешња, па развуче |
| високо издиже изнад главе чутуру, коју му додадоше. — Ми најми...</p> <p>И стаде.</p> <p>Стадо |
| чудан крик.{S} Брада му заигра, на челу му искочи дебела, модра жила и придаде му лицу страшан |
| Опазивши Перу он застаде мало и намигну му.</p> <p>— Видиш, како је кад човјек хоће да се жени, |
| Хајдемо! — рече Јефтан љутито и окрену му лећа. — Хајдемо тражити другога.</p> <p>Јован се брж |
| извршила или, у најмању руку, као да су му лопови долазили у походе.</p> <pb n="28" /> <p>Нарав |
| и размјешташе чаше по столу, као да су му сметале нешто.{S} Затим гледаше час у једнога, час у |
| ице могао је читати и сва слова ишла су му некако у главу.{S} Али даље — ни маћи.{S} Ту се упра |
| са столице, подигнувши новине, које су му <pb n="106" /> се прилијепиле за тур од чакшира. — У |
| Ја ћу ти казат’ како се ради, — биле су му прве ријечи што их је тада рекао оцу.{S} Весели отац |
| ак!...{S} Он је преварио и прије, те су му, на правди вишњега Бога, претеслимили нас, к’о метиљ |
| ом о таблу да боље запамти и другови су му показивали и теглили га за уши и све — узалудно.{S} |
| нило, звиждало, пиштало...{S} Образи су му <pb n="139" /> час блиједили, час руменили, и мрким |
| школе.</p> <p>— Како кад, — одговараху му.</p> <p>— Е добро је кад не бије вазда.</p> <p>Кашње |
| ко барем прије четрдесет година.{S} Оцу му је било име Аћим, или како се на корицама читуље пот |
| чеш? — запита изненађени Перо, а у срцу му нешто штрецну, као да је слутио несрећи. — Шта ти је |
| је застаде и заплака од радости.{S} Баш му сузе полетише низ образе.</p> <p>— О Перо мој како с |
| мајка, — говорила је Перина мати своме мужу, — ово наше дијете биће некакав пустахија.{S} Ако |
| ам ја, на <pb n="140" /> прилику, један музејум па да то купим.{S} Ако ми затреба што из Карађо |
| скачу мале искрице.{S} И док је војника музика, у врху баште, свирала, он се лагано љуљушкао на |
| Но Перо га више није слушао.{S} Удаљена музика као да га је успављивала, те је почео отезати тр |
| са дјечурлијом, што су дошла да слушају музику.{S} Унутра опет све пуно.{S} За свима столовима |
| ја је почињала ријечима: <hi>Топал-паша мука наша</hi>.{S} Било је часова, кад је долазио у раз |
| че. — Нијесам ја разбојник, па да ме на муке мећете.</p> <p>— Притрпи се само до сјутра, — одго |
| хватити.</p> <p>Пред вече сврнуо се, од муке, Обрену Пушибрку на дућан.{S} С њиме се отприје по |
| ре муштерије.{S} Да си видио колико сам муке им’о док сам каз’о како си ваљан и богат и све...< |
| у слику, како Милош Обилић пробада цара Мурата на пољу Косову.</p> <pb n="49" /> <p>— А оно је |
| {S} Опази га у дну авлије, испод широке мурве, која је собом заклањала половину мале, скромне к |
| иди па се окрену у страну и сакри се за мурвово стабло, а поп испусти мотику, земљавим прстима |
| коме у њедра шаку коњских <pb n="19" /> муха.{S} Но то је бивало све то рјеђе.{S} Доста је било |
| ено машући репом и бранећи се од силних муха.</p> <p>— Ово је село мртво, — рече Перо, отирући |
| же се и пада по очима и лицу.{S} Коњске мухе облијећу ода свих страна и лијепе се за образе, ок |
| b n="148" /> поче се бранити Перо и ако муцајући. — Ја сам ја, а бунтовник је бунтовник.</p> <p |
| hi>оздрављати</hi>.{S} Човјек, у својој муци, бијаше готово и заборавио на Перу и ко зна да ли |
| , да Пери намах замрије ријеч у грлу. — Муч’ поганове!{S} Ти си мене шћео преварит’ сада, кад х |
| га грло доноси... — Ево мене!</p> <p>— Муч’ ти, магаре! — окоси се Перо на њега. — Кад ја иђем |
| ш иселеније, а?</p> <p>— Ја...</p> <p>— Муч’, — дрекну поп и измахну шаком, да Пери намах замри |
| ...</p> <p>— Све горе, — одобри и Перо, мученички преврнувши очима. — Наопако, брате...{S} Овак |
| То, душе ми, не знам, — одговори Перо и мученички уздахну. — Кажу да сам испросио, а ја не знам |
| у очима, погледа у небо и испусти један мученички уздах:</p> <p>— Тако ти је то, брате, кад нем |
| тавао стас лијепе Швабице и, направивши мученичко лице, стењући показа на прса...</p> <pb n="11 |
| ногу...{S} Гледао је и чудио се свему, мучећи се, да сам себи одгонене: нашто оволика гунгула |
| уздахну, а не одговори ништа.</p> <p>— Мучи ли те? запита он.</p> <p>Она не одговори.</p> <p>— |
| адње, нити је налазио за вриједно да се мучи са муштеријама и да им се »криво куне“.{S} Лакше м |
| га натоваримо на врат, па нека се други мучи.</p> <p>— Нећеш га, зар, дат’ на занат? — — упита |
| у <hi>заручницу</hi>...{S} Узалуд!..{S} Мучио се ништа мање, него ли у кући Јовина стрица, кад |
| ја га више не могу гледати по сокаку и мучити се с њиме, него треба коме другоме да га натовар |
| за његову удобност.{S} И Перо се морао мучити као нико његов!...{S} Освојиле га бухе, па никак |
| ени из наше касабе? — окоси се. — Овако мучиш и себе и нас...{S} И није ти грехота ни срамота!. |
| метала, и облијетало је силесија ситних мушица.{S} На средини се издизао широки дуд, а испод ње |
| у је раздрљио на прсима, пустивши да се мушице окупљају по њима.</p> <p>— Погледајте га! — прош |
| ане, сједило до тридесеторо чељади, што мушких што женских.{S} Наравно, да су <pb n="163" /> ту |
| се: ко је и каква је?{S} Нек само није мушко, нек је жена, па је добро.{S} И лијепо се вјенчај |
| ели: хоћеш ли једном свршити? — Ако има муштерија у вашој касаби, улови ми кога.{S} Кажи, нек с |
| — викну веселије, па се окрену двојици муштерија што бијаху дошли да пазарују, и показа им вра |
| ти је налазио за вриједно да се мучи са муштеријама и да им се »криво куне“.{S} Лакше му је бил |
| осе има двадесет година, па вазда добре муштерије.{S} Да си видио колико сам муке им’о док сам |
| ни се издизао широки дуд, а испод њега, на простртим, старим, подераним кесама, лежао је некака |
| и подносећи му их под нос. — Нисам ја, на <pb n="140" /> прилику, један музејум па да то купим |
| мислимо, кад је дао Бог њу.{S} Ево ја, на прилику, не мислим ништа па шта ми фали, а?</p> <p>— |
| епоту-дјевојку, како се купа на валима, на мјесечини.{S} Дугачке, црне косе распустила по води, |
| евом је држи за подвољак.{S} Пред њима, на столици, руменила се велика боца вина, двије чаше и |
| испусти чудан крик.{S} Брада му заигра, на челу му искочи дебела, модра жила и придаде му лицу |
| нема вожње, нема пута!...</p> <p>Да је, на примјер, гдјегод, иза леђа им, топ или лагум пукао, |
| је добро премјерио погледом. — Новине, на прилику, читаш ли?</p> <p>— Ја нијесам чојек од књиг |
| презагријана пећ заруменила и како се, на маломе асталчићу, чиста препеченица злати у боци. — |
| моја, шта ће мени живот?...{S} Шта ће, на прилику, кад ми не би било вас, које ја с вама лијеп |
| а: јесу ли сви сагласни са Јовом?{S} И, на своје велико чудо, опазио је да су сви мирни и да се |
| елике бриге поче му се и коса шарати и, на велику жалост његову, појавише му се неколико чисто |
| три патке брчкале су се у овећој локви, на средини авлије, а недалеко од њих, испод прастарог, |
| аставити игру.{S} Могао је и сјутрадан, на Велики Четвртак, испети се на комшијски дуд и ту уда |
| >Након дуже почивке келнер донесе јело, на које се обојица наклопише.{S} Нарочито Благоје као д |
| тави. <pb n="85" /> Погури се и лагано, на прстима, приближи им се мало.</p> <p>— Је ли те стри |
| tion" /> <p>Враћајући се у хотел, Перо, на чаршији, опази Данила, гдје се помијешао у гомилу дј |
| селих сте свраћали...{S} Мислите, зар, на буну или што слично?</p> <p>Перо опет испусти некака |
| ћи самим собом.</p> <p>Учитељ је, опет, на другој страни, поучавао свијет, како да се понаша пр |
| ..{S} Он је преварио и прије, те су му, на правди вишњега Бога, претеслимили нас, к’о метиљаве |
| , измећу малих кућица, испред којих су, на омањим клупицама, сједили старији људи и жене, и — у |
| и погледаше уз широку, кривудаву тесту, на којој се, у даљини, издизао и ширио бјеличаст, прови |
| бијена...{S} Гледај ти, побратимковићу, на ме!...{S} Ја лијепо живим са власти, па ми она даје |
| д јутра до мрака климатао <pb n="58" /> на једној високој троножници, бројећи димњаке на сусјед |
| апита Јефтан.</p> <p>— Није скупа...{S} На коња по форинта, по форинта...</p> <p>— Није пуно, — |
| игао главу на више, као да се слика.{S} На једној трепавици блиста му се суза, као кап росе на |
| блијетало је силесија ситних мушица.{S} На средини се издизао широки дуд, а испод њега, на прос |
| и највишу грају, свађу, или пјевање.{S} На средини касабе једна му се механа много свиђала и, н |
| за њом, да је ухвати, да је задржи.{S} На попа је био сасвим и заборавио и, кад овај устаде пр |
| го живити и свакоме је драго живити.{S} На прилику: мачка је једна живина, па је и њој драго жи |
| аку и у механи мислио је само о њој.{S} На свирачице није хтио погледати, нити им ријечи прогов |
| </p> <p>Но Перо га више није слушао.{S} На собним вратима помолила се њежна, витостаса Мара, ли |
| ћи шале, које се у књиге не уписују.{S} На другој страни препирала се једна баба са некаквим ду |
| е. — Шта ће крштеница мртву човјеку?{S} На они се свијет иће и без пасоша и без крштенице...{S} |
| или смо ми и на њих, — одговори Јово. — На путу се чојек свачем научи.</p> <p>Стари дубоко узда |
| , да му не стиже онај брзојав.</p> <p>— На моју душу ово се он оженио, чим долази, — рече прочи |
| није него први пут прими Перу.</p> <p>— На упит о вашој ћудоредности, добио сам двојбен одговор |
| руги мучи.</p> <p>— Нећеш га, зар, дат’ на занат? — — упита Аћим мекше.</p> <p>— Јок.{S} Послаћ |
| де се сакрити, кад се врата отворише, а на њима се појави главом Благоје и угојени, поштовани < |
| амигивали, сви су били некако весели, а на лицу им се огледала радозналост, да час прије виде т |
| /> је поред врата шкиљио један фењер, а на кривим степеницама гориле су двије омање лампе.{S} П |
| ји јаран и ожењен чојек« треба да спава на меку, а, поред тога, не иде за својим него за Перини |
| а Перу у најближу гостионицу и обори га на столицу.{S} Затим опет поче играти око столова, поче |
| носећи читав нарамак сламе.{S} Баци га на сред собе и отхукну.</p> <p>— Ето вам, да не спавате |
| г њега убио мимо све остале и осудио га на овако тумарање?</p> <p>Перо хукну и одмаху руком, да |
| етио, како је, прихваћајући, окренуо га на криво, те половицу кахве пролио по новим чакширама.{ |
| о.{S} Ви сте си синоћ узели слободу, да на јавноме, позору изложеноме, мјесту кажете, да ви не |
| конкурената из Касабе и натјера их, да на другој страни траже хљеба.{S} Треће године истјера и |
| ш, кажем и ја.{S} Само да ми она биједа на врат не дође, — рече. — Кад би ме с оном вјенчали, о |
| рену главу у страну, као да нешто гледа на зиду.{S} Једини Јово што исколачи очи, чим је угледа |
| ње времена изгуби, честито и не погледа на њу, него се одмах поче чистити и уређивати.{S} Очешљ |
| нијесу бухљиве...</p> <p>Стари погледа на врата и одмах прекиде реченицу.{S} Малена, танка, су |
| правивши мученичко лице, стењући показа на прса...</p> <pb n="111" /> <p>— Нихтс... — рече докт |
| на леђима и неколика пута пређе с краја на крај собе.{S} Најпошље погледа у Јоку.{S} Она је још |
| е, мени се сване и мене моја Стака чека на вратима, па руке шири, у лице ме љуби.{S} И кад уљег |
| аја.{S} Ни простирке по тлима, ни слика на зидовима.{S} Само, у једноме крају, висиле су некакв |
| опи, него се непрестано превртао с бока на бок.{S} И поче се кајати, што је икако полазио на пу |
| пасти, а Јефтан потјерао за њим, труцка на коњу и, као пијан, клима се и повија час на једну ча |
| ебелу, полугубаву мачку, која је лежала на ћепенку и сунчала се.</p> <p>— Па то је лахко, — реч |
| врат.{S} Да је била кршна, не би чекала на ме, да дођем <pb n="141" /> из девете касабе и да је |
| пријатељи, мени дошли и које вама фала на љубави.{S} Мени је драго живити и свакоме је драго ж |
| га жена, која као да није много пазила на његове опомене. — Данас да говориш о вину, к’о да не |
| е дијете не видим сваки дан?{S} Научила на њу, па ако ми није вазда пред очима, дође ми да пома |
| и...{S} Само на ме!..{S} Ако имаш посла на суду, у чаршији, гдје хоћеш, ја ћу све свршити...{S} |
| ше бити ђак.{S} Школа му је била изашла на врх главе и он је мрзио и њу и учитеља и све ђаке.{S |
| , раздрљена, са крупним црвеним пјегама на лицу и чиревима на челу.{S} Читаве степенице испунил |
| прављеним вратовима и као неким крунама на глави...{S} И као купа се и он у језеру..{S} Купа се |
| р је пиркао и играо се танким завјесама на прозорима, али њезина глава ни једанпут се промолила |
| каста, са пуначким подвољком и рупицама на бради, за час се прибра.{S} Лагано, забацивши кестењ |
| пним црвеним пјегама на лицу и чиревима на челу.{S} Читаве степенице испунила собом, закрчила п |
| ешто искривљеним, носићем и смјехуљцима на образима, диже се да купи бакшише.{S} Пође од стола |
| Ништа нема!...{S} Таворим ’вако с дана на дан, док и смрт за врат...</p> <p>— Жао ми је, — реч |
| механџије, псовао свирачице и сва вина на свијету, бијела и мрка.{S} И обично се заклињао, да |
| удаљену, љепоту-дјевојку, како се купа на валима, на мјесечини.{S} Дугачке, црне косе распусти |
| ...{S} И што да се жени?...{S} Да удара на белај, да троши новце и да својом крвљу храни сеоске |
| } Лијепо све да уредимо, па одма сјутра на вјенчање.</p> <p>Перо га погледа попријеко, готово к |
| , како Милош Обилић пробада цара Мурата на пољу Косову.</p> <pb n="49" /> <p>— А оно је ваша сл |
| и у собу.{S} Само слуга Данило што оста на авлији.{S} Он збаци пртљаг са себе, извали се под ду |
| о Чифут!{S} Добио ми је барем пет гроша на њој...</p> <pb n="52" /> <p>И, радујући се што је по |
| цвијећем испод њих.</p> <p>— Бећари сад на пољу јадују, а ожењени се у кућу радују, — избаци, п |
| тер на крилу и, осјећајући Јовин поглед на себи, није смјела главе подигнути ни погледати ма ку |
| </p> <pb n="145" /> <p>Кад је дошао ред на Перу, обузе га некакав страх.{S} Ко зна зашто, али о |
| збаци пртљаг са себе, извали се под дуд на старчеве кесе и варка као заклан.</p> <p>— Не питај |
| , држећи се зида, поче гледати око себе на све стране.</p> <p>— Ко је? — помисли у себи.</p> <p |
| клецнуше кољена и он сједе, управо паде на столицу...{S} Свијест му се поче мрачити...{S} Соба |
| ав, рашчерупан, у лакоме одијелу, стаде на праг и погледа по соби.</p> <p>— А-а није ми ту Јово |
| едну мање.</p> <p>И, онако љутит, сједе на сандук и објема ногама поче лупкати о тле.</p> <p>На |
| кли.</p> <p>Игњат баци цјепаницу, сједе на тле и бризну у плач.</p> <pb n="89" /> <p>— А-а знао |
| а обгрли објема рукама и силом га сједе на столицу.</p> <pb n="34" /> <p>— За ту ријеч требало |
| не спусти их, остави на столицу и сједе на њих.</p> <p>— Читаш ли ти што? — запита Перу након д |
| аткад зна шта ради.</p> <p>Јефтан сједе на једно сандуче и позва Јову да сједне код њега.</p> < |
| знаде шта би одговорио, него и он сједе на кревет и, објесивши ноге, поче климатати њима.{S} Пр |
| м корацима, као да га когод гони, изађе на улицу.</p> <p>Отада су учестали ићи.{S} Перо је <pb |
| Ти си... ти си... хеј Маре, — па изађе на врата и повика из свега грла, — донеси нам кахву!... |
| аци...{S} И није ни паметно да свак иђе на касапницу...{S} Ама смо радили, брате...</p> <p>Алек |
| а и да му се тако освети.{S} Затим сиђе на авлију и упути се дуду, испод кога су Данило и Игњат |
| вода, а друго вино.{S} А моје вино може на изложбу ако ћеш у Стамбол...</p> <p>— А и њој ће бит |
| аху и копрцаху се испод њега, као да је на мравињак легао.</p> <p>— Да барем Данило уза ме спав |
| гу лијепо, младо дјевојче.{S} Носила је на простоме, улупљеноме послужавнику црну кахву, наточе |
| Стиже јој...{S} Рашири руке, стиште је на прса, и, склопивши очи од заноса, пољуби је...{S} А |
| вана и пјесмом бумбуловом, љуљушкати је на своме крилу и куњати јој на голим њедрима, као што ј |
| ђе?{S} Какве лађе?{S} Благо ономе ко је на суху, а куку ономе ко је на води, ето то ти је мој п |
| ономе ко је на суху, а куку ономе ко је на води, ето то ти је мој палиграф...{S} Сухоња је вазд |
| раво, није ни падало на памет, пошто је на свијет изишао гладан, те одмах почео млацкати губица |
| Загледа се у њу и, док је стајала, није на другу страну скрећао погледа.</p> <p>Стари се лагано |
| чио.{S} Само нека мени и комшилуку није на сметњи.</p> <p>Након дужега вијећања, у коме је Аћим |
| након дуже почивке, остављајући хартије на страну и одахнувши мало. — Ви се зовете Перо Каранта |
| ној високој троножници, бројећи димњаке на сусједским крововима, или је лешкарио у душеку, прав |
| куглице од хљеба и гађајући њима слике на зиду.</p> <p>Но и самовање му додија.</p> <p>Опет по |
| јица изиђоше.</p> <p>Стари састави руке на леђима и неколика пута пређе с краја на крај собе.{S |
| није? — запита изненада, положивши руке на кољена и пипкајући прстима као по клавиру. — Јеси ли |
| он се одмах стишавао и, положивши руке на клупу, уозбиљио се као какав старац.</p> <p>Кроз год |
| Нећу ти ја овђе више ноћиват’, па да ме на комаде сијечеш, — рече. — Нијесам ја разбојник, па д |
| рече. — Нијесам ја разбојник, па да ме на муке мећете.</p> <p>— Притрпи се само до сјутра, — о |
| мити прсте.{S} Осјетивши удовичино раме на своме као да се застиди мало и поче се измицати, а, |
| ће проговорити...{S} И ништа да му пане на памет!...{S} Ни једне ријечи, ни једнога слова не мо |
| кушавајући да се исправи и чвршће стане на ноге, — Ос... тавио си ме... па од јада...{S} Ако ти |
| ве ствари по њој, раштркане и разбацане на све стране, као да је полиција какву преметачину изв |
| И кад уљегнемо у собу, а она ми сједне на крило, па ми чупа бркове, љуби ме и милује, па се иг |
| Срамота!..{S} И што је Бог ствар’о жене на свијет, кад се људи не би женили?{S} Што, питам те?< |
| е.{S} Срце ми се стисне и сузе ми ударе на очи, кад погледам све пусто око себе.{S} А у механи |
| се чинило, као да га гледа и смјешка се на њ...</p> <p>— Што мене Бог да казни и да ми је удије |
| ари и други пут и три чаше преврнуше се на столу, а празна боца откотрља се и разби у комаде.</ |
| тле.</p> <p>Након дуге почивке, јави се на прагу лијепо, младо дјевојче.{S} Носила је на просто |
| к...</p> <p>Учитељ, зачуђен, искриви се на столици и погледа га тупо, као да пита: а шта се то |
| смјежуране коже, набијељена, помоли се на вратима носећи <hi>слатко</hi> и воду.</p> <p>— Је л |
| јутрадан, на Велики Четвртак, испети се на комшијски дуд и ту ударати у даску, попут црквених к |
| Пође од стола до стола, осмјехкујући се на свакога и увијајући се између солдачких редова, који |
| ... — поче оним вишим гласом, пењући се на столицу. — Онда... које ви мени тако лијепо кажете и |
| х излога, пред дућанима, не осврћући се на то, што су га пролазници сваки час, често и врло нем |
| овори механџија хладно и не осврћући се на грају. — Они читају новине и сваке се седмица по јед |
| ј поп пишући крштеницу и не осврћући се на њих, — ево и Перо мисли исто к’о и ја.{S} И он ми св |
| >Перо уљезе у авлију и, раскорачивши се на широко, погледом поче тражити попа.{S} Опази га у дн |
| Gleich</foreign>...</p> <p>За час им се на столу зарумени овећа боца изврсна вина.{S} Благоју с |
| о, полетио с њега главачке и скљокао се на земљу..</p> <p>— Шта би? — заграјаше сви притрчавају |
| ол.{S} Нестрпљиво је шетао и освртао се на све стране, надајући се, да ће је сваки час угледати |
| да изведе нову мајсторију и спустио се на прва кољена, а Перо се ослабио, полетио с њега глава |
| чију, замршених бркова и косе, љутио се на себе и на свакога.{S} Псовао је механџије, псовао св |
| S} Оцу му је било име Аћим, или како се на корицама читуље потписивао <hi>Јоаким</hi>, а мати м |
| ребра, а тешка рука нечија спусти му се на раме. — Оклен ти, болан?</p> <p>Перо се осврну и изм |
| ао...</p> <p>Стрико Васо и не осврну се на њега.{S} Окрену се гостима и мрко их погледа.</p> <p |
| налага, ако Бога знате?{S} Ко то изнесе на ме не било му просто ни овога ни онога свијета?</p> |
| у лице; она оборила главу и чупка ресе на бошчи.</p> <p>У Пери заигра срце.{S} Он га притиште |
| — једва изговори Перо, пребирајући ресе на појасу и збуњено се осврћући.</p> <p>Поп се окани ум |
| успаваним Јефтаном, да коју буху стресе на њега и да му се тако освети.{S} Затим сиђе на авлију |
| епавици блиста му се суза, као кап росе на врх житнога класа.{S} Тронут и растужен, дуго гледаш |
| тхукну.</p> <p>— Ето вам, да не спавате на тврду, — рече. — Душека нема сиротиња!...{S} Само ми |
| ао што изговорити, загрли га и притиште на прса.</p> <p>— Нек вам је сретно ђечице! — узвикну п |
| — И да се зарекнемо, да друг друга неће на путу изневјерити, док су нам главе читаве.</p> <p>— |
| ехане; знао је, да се ту више нико неће на њега ни осмјехнути, нити ће се намргодити.{S} Зато ј |
| сорно. — Кад чојек има посла и кад хоће на пут, ја не заустављам...{S} Ни мени није драго кад м |
| енуше, као да осјетише несигурне јахаче на плећима.{S} Перин <pb n="95" /> се поче гицати и окр |
| и, као нехотице, све се више наслоњаше на раме му.</p> <p>— А јуче је било лијепо.</p> <p>— Би |
| ише него обично.{S} Збуњено се окреташе на све стране и размјешташе чаше по столу, као да су му |
| е сједи код колара!</p> <p>Сви наврвише на тесту и почеше се гурати.{S} Неко стаде учитељу на н |
| акшире.</p> <p>— Јак је, брате, Јенглез на води, — прошапта. — Те морнарица, те адмирали, те ђе |
| дана непрестано је мислио о Мари.{S} И на сокаку и у механи мислио је само о њој.{S} На свирач |
| унао осам.{S} Старчић се, чак, позива и на госте „који су могли виђети ако су гледали“ и каже, |
| ити мајсторије и показивати, како зна и на задњим ногама стајати.{S} Перо премрије од страха.{S |
| и ако су гледали“ и каже, да се готов и на суду заклети „за своје право“.</p> <p>Перо се не осв |
| шених бркова и косе, љутио се на себе и на свакога.{S} Псовао је механџије, псовао свирачице и |
| и у собна врата.{S} Врата се отворише и на њима се појави стари Игњат.{S} Гологлав, рашчерупан, |
| дочека брзо.</p> <p>— Научили смо ми и на њих, — одговори Јово. — На путу се чојек свачем науч |
| толико заговорио, да је чак заборавио и на вино и тек <pb n="164" /> и кад неко, у страни, испа |
| у. — Халал му вјера ко те таког родио и на нас намјерио!</p> <p>Па, сви раздрагани, изађоше из |
| ислио је да ће, ако мало заспе, макар и на који сахат заборавити своју <hi>заручницу</hi>...{S} |
| ерам са пратњом...</p> <p>— Фала Богу и на томе, — опет ће Перо, још одушевљеније. — То је баш |
| еме комшилуку, — дош’о си да ме вараш и на зло навлачиш...{S} Пит’о сам ја код власти <pb n="43 |
| н није могао лежати мирно у својој соби на своме меканом душеку и спавати, као што и остали сре |
| атвор, — рече полицајцу, који се појави на вратима.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| ше обојица.</p> <p>Стари се опет појави на вратима, носећи читав нарамак сламе.{S} Баци га на с |
| а...{S} Нигдје никога!..{S} Он заборави на сав свијет, прикупи снагу, размахну и заплива према |
| , што је читао новине спусти их, остави на столицу и сједе на њих.</p> <p>— Читаш ли ти што? — |
| завуче руку у џеп и крупан новац остави на столу.{S} Не хтједе ни кусура чекати.{S} Зграби Благ |
| челе се побожно крстити и кренуле цркви на читав сахат раније, него ли је била отворена.</p> <p |
| и сто и ту га, као какво дијете, посади на столицу.</p> <p>— Сједи ти и само гледај, — рече, ку |
| а вратима и гледали Јефтана, како сједи на постељи, десном руком грли стас лијепе собарице, кој |
| поче се измицати, а, у измицању, опази на зиду слику, како Милош Обилић пробада цара Мурата на |
| о лице поче се растезати као да се кези на кога; десно око заигра му.</p> <p>— Ти мени рече да |
| вори их.</p> <p>— Извол... — викну, али на половици ријечи застаде и остаде онако растворених у |
| сеље читава друштва.{S} Затим се завали на столици, десну ногу метну на сто, међу чаше, и запје |
| ину.</p> <p>Гости су већ били посједали на ниске, <pb n="74" /> троножне столице, које обично с |
| су обојица, ништа не говорећи, стајали на вратима и гледали Јефтана, како сједи на постељи, де |
| ло немилостиво, гурали и чак му стајали на ногу...{S} Гледао је и чудио се свему, мучећи се, да |
| ад су се, друго јутро, састали и изашли на улицу. — Ја још ни једне нијесам виђео.</p> <pb n="1 |
| чео бројати новце.</p> <p>Кад су изашли на чаршију, Благоје застаде.</p> <p>— У које доба да до |
| <pb n="26" /> сваку вече.{S} Није се ни на Јефтана осврћао, нити га је увијек очекивао.{S} Рани |
| етао се између клупа, не окрећући се ни на једну страну и не говорећи ништа.{S} Тада нико није |
| ваке бруке!</p> <p>И, не осврћући се ни на кога, отрча даље.</p> <p>У кући се диже читава узбун |
| ру. — Ми, али, не смијемо заборавити ни на случајности прије сто годинах...{S} То је, наиме, по |
| о је све и гутао хитно, не гледајући ни на <pb n="119" /> кога и, очигледно, жалећи, што и рибљ |
| и скочи са столице... — Хајде ти стани на воду, а ја ћу на сухо, па да видимо ко ће кога потоп |
| , било је ријешено, да се Перо натовари на врат учитељу.</p> <p>У овоме питању Перо се није сла |
| ш шта ће бити с нама, ако Јенглез удари на Русију к’о што овђе пише? — запита. — То ти је, види |
| ноге по турски, устакао велике наочари на нос, па узео подеране новине и, мичући губицама попу |
| S} Човјек кад хоће да се жени, стоји ти на прагу новога роћења и смрти.{S} Ако ти буде добра же |
| а сам се вјенчао? — отегну. — Незнаш ти на какав сам белај ограјис’о...</p> <p>— А нијеси ни ис |
| тако снажно, да се једва могао одржати на ногама. — Тако је, тако! — понови опет. — И мени је |
| око Обренова врата, па га поче стезати на прса и љубити.</p> <p>— Тако, брате, тако! — ускликн |
| и испаде цигар из руке и поче се димити на ћилиму.{S} Очи му се помутише, усне поблиједеше, кос |
| се стиша мало.{S} Једино, да срцу пусти на вољу, помијеша прсте у Данилову косу, затресе му гла |
| мртво...{S} Додуше она се још мало љути на Перу, ама Обрен, ако хоће, може је наговорити да пођ |
| рстима по стаклу.</p> <p>— А ко ће поћи на пут и куда? — као да сам себе запита. — О тома треба |
| Обрене? — запита Јефтан и не гледајући на Данила. — И ти си Перин јаран.</p> <p>— Ја бих... ам |
| во ти је зет, — упаде Благоје указујући на Перу. — Он је и закаснио док се уредио, јер се у пун |
| говораше стари, ни мало се не обзирући на госте, — а ове је године право, да ми вратиш два...< |
| у? — прошапта Перо, пажљиво се осврћући на све стране да га ко не би чуо. — Ђевојку знаш ли, ам |
| чепили су ме! — хукаше учитељ скакучући на једној нози. — Очепили, па боли...</p> <p>— Сведно.. |
| ли напуњени?{S} Жила она опет му искочи на челу стиште зубе и, гунђајући, приступи Јоки, па је |
| и дуго, упути се њојзи.</p> <p>Ступивши на врата механска, застаде мало.{S} Смрдљив, тежак, топ |
| е некакав пустахија.{S} Ако он не сврши на вјешалима, неће свршит’ нико.</p> <p>— А јеси ли ти |
| тар, расклиман, полуразрушен плот, пуши на кратки чибук и наређује нешто двојици синова, који с |
| уљушкати је на своме крилу и куњати јој на голим њедрима, као што је замишљао.{S} Од велике бри |
| евше?{S} Чак је и мени лијепо, и ја сам на ћару... .</p> <p>Перо погледа у зачуђенога Данила ка |
| ру, разбарушену косу. — Зар је Томо сам на свијету?</p> <p>— А ђе су друга кола? — окоси се Дан |
| а Перу.{S} И Перо остаде самац, <hi>сам на св’јету без икога свога</hi>, као отсјечено дрво у г |
| пет погледа по свима.{S} Хтио је, да им на лицу прочита: јесу ли сви сагласни са Јовом?{S} И, н |
| е...</p> <p>— Онда ти ја у свему стојим на расположењу, — живо дочека Благоје. — Ти се само на |
| тиш’о у чаршију...{S} Ја пошао за тобом на далек пут, а ти мене оставио...{S} Да ми није било о |
| н опусти руке низ кревет и клону главом на јастук, као најтежи болесник.</p> <p>— А имаш ли срц |
| о дијете да није било украшено чворугом на глави и силним греботинама по лицу, а украшавао их ј |
| а великом грајом и побједничким изразом на лицу, показао свима.{S} Наравно, да је одмах од оца |
| огао се мијешати са осталом дјечурлијом на улици, постао је за кратко вријеме врло славан.{S} П |
| <pb n="102" /> Алекса (ту показа руком на онога, што је сједио на новинама).{S} Ми се нијесмо |
| ебељкаст, мргодан човјек, са мјесечином на тјемену и ријетком, јарчијом брадом, сједио је и пис |
| е одговори ништа.{S} Само показа прстом на Јефтана, а главу окрену у страну.</p> <p>— Вас ист? |
| рим, исплављелим хаљинама, са осмијехом на лицу поздрави Јову и пружи му обје руке.</p> <p>— А |
| тан.{S} Сви весели и смјешкају се један на другога, као да су какву побједу однијели.{S} Посјед |
| ead> <p>Док је Јефтан још слатко спавао на своме кревету, умотан са врх главе до на дно нога у |
| еба...</p> <p>И, брзо се окренувши, као на крилима отрча у хотел.</p> <milestone unit="subSecti |
| окрену и хитно пође кући.{S} Брзо, као на крилима, улети у своју собу, дохвати из једнога ћошк |
| <p>Једва друге године некако се навикао на њих.{S} Написао их читкије и, са великом грајом и по |
| у баште, свирала, он се лагано љуљушкао на столици, пушио и пијуцкао.</p> <p>— Колико мислиш ос |
| Чак, ради веће галаме, и механџија стао на сред механе, па се препире са некаквим крезубим стар |
| непрестано, згрћао га, да је чак изашао на глас.{S} Старији људи лијепо су га поздрављали, а ис |
| уморни, поваљаше се по њојзи.{S} Управо на слами је лежао сам Перо, јер је Јово одмах за старим |
| се склизну низ нос и заустави се управо на брковима.{S} Јефтан Мргудић устаде, љуљајући се и те |
| јпошље и не треба нам нико, кад нас ево на мјесту...</p> <p>Пред њима се, одиста, указивала неш |
| ection" /> <p>Доктор је становао готово на крају касабе.{S} Био то човјек странац, погурен, ста |
| а своме кревету, умотан са врх главе до на дно нога у тешки, топли јорган, дотле се Перо и умио |
| е Данила, гдје га је и оставио:{S} Сјео на кревет, објесио ноге па климата њима и плаче.{S} Очи |
| својој муци, бијаше готово и заборавио на Перу и ко зна да ли би га се икако и сјетио, да му н |
| шљао се мимо обично и фес мало накривио на лијеву страну, пустивши, да га свилена кита куцка по |
| ту показа руком на онога, што је сједио на новинама).{S} Ми се нијесмо могли бити, јер нијесмо |
| ајући.{S} Јефтан је четири пута излазио на тесту, прислањао ухо земљи и ослушкивао: чује ли се |
| И поче се кајати, што је икако полазио на пут и што је будаласто одлучио да се жени...{S} Зар |
| аћи у каквој механи, он је само и пазио на оне дућане, гдје је видио окупљено <pb n="99" /> виш |
| и чују.{S} С тога се нестрпљиво врпољио на мјесту и час се играо са сахатним ланцем а час опет |
| и још прљавију кошуљу, коју је раздрљио на прсима, пустивши да се мушице окупљају по њима.</p> |
| /p> <p>Затекоше Јована гдје се наслонио на стар, расклиман, полуразрушен плот, пуши на кратки ч |
| и Јока.{S} Он се једном руком наслонио на зид и гледа јој право у лице; она оборила главу и чу |
| прије. — Мали си био, кад сам те носио на рукама...{S} И ја би да вам је све у реду: и собе и |
| го као голем мрк облак, који се спустио на земљу и поиграва пред њим.{S} И, као да га вјетрови |
| <p>— Окупићемо још наших људи, па, неко на колима а неко на коњима, пођемо на сусрет...</p> <p> |
| ш наших људи, па, неко на колима а неко на коњима, пођемо на сусрет...</p> <p>— Хоћемо!..</p> < |
| задовољство, ми смо задовољни к’о нико на свијету.{S} Моја Стака, Бог јој добро дао, добра ми |
| дијете.{S} То му управо, није ни падало на памет, пошто је на свијет изишао гладан, те одмах по |
| и остали сретни људи, којима није пало на памет да се жене, спавају?{S} Рашта да је Бог њега у |
| , као да се нешто тешко, врело спуштало на њих и притискивало <pb n="90" /> их, те нијесу били |
| .</head> <p>Врућина.{S} Сунце отскочило на сред неба, те пече и у тјеме и у голи врат.{S} Праши |
| осјетио је, као да му је мало одлануло на души и као да се разведри мало.{S} Ни те вечери није |
| а тихо. — Барем би половина буха прешло на њега.</p> <p>И дође му, да тога часа скочи и зовне Д |
| ми запријетили, да ће ми је довести амо на вјенчање...</p> <p>Јефтану сину лице и, од радости, |
| е. — Ти се само на ме ослони...{S} Само на ме!..{S} Ако имаш посла на суду, у чаршији, гдје хоћ |
| њу, — живо дочека Благоје. — Ти се само на ме ослони...{S} Само на ме!..{S} Ако имаш посла на с |
| , — рече. — Хоћемо, бива, да му изађемо на сусрет скупа, па смо зовнули тебе, да га ти испред н |
| неко на колима а неко на коњима, пођемо на сусрет...</p> <p>— Хоћемо!..</p> <p>Јово устаде и да |
| громном, прљавом махрамом. — Погинућемо на путу!</p> <p>Затим прошета мало и окрену се Пери.</p |
| а твоје махните памети.{S} Да се пржимо на сунцу, да се знојимо због твоје женидбе!..</p> <p>— |
| его треба коме другоме да га натоваримо на врат, па нека се други мучи.</p> <p>— Нећеш га, зар, |
| > <p>— Муч’ ти, магаре! — окоси се Перо на њега. — Кад ја иђем, свакако ћеш и ти.</p> <p>— А мо |
| гнуо јуначко срце своје и сам се кренуо на пут, стиже Перо, након два дана, у чувену варош М... |
| а је још једнако сједила, држала тефтер на крилу и, осјећајући Јовин поглед на себи, није смјел |
| адине, — дочека одмах, заваљујући шешир на затиљак — Ја сам вазда рад, да својим силама припомо |
| име.</p> <p>Доктор је баш устицао шешир на главу и спремао се да пође некуда, кад усплахирани П |
| оњу и, као пијан, клима се и повија час на једну час на другу страну.</p> <p>Једино Данило и Јо |
| гдје стоји трештен пијан и љуља се час на једну час на другу страну као шеталица од сахата.{S} |
| о, млатарајући рукама и окрећући се час на једну час на другу страну, док су дјеца бекељила му |
| јан, клима се и повија час на једну час на другу страну.</p> <p>Једино Данило и Јован што су иш |
| рештен пијан и љуља се час на једну час на другу страну као шеталица од сахата.{S} Око њега се |
| и рукама и окрећући се час на једну час на другу страну, док су дјеца бекељила му се иза леђа и |
| — нехотице узвикну Јово, натуривши фес на чело. — Кршна!</p> <p>Стари га погледа попријеко.</p |
| Игњат као да не чу добро.{S} Метну прст на уста и издиже обрве.</p> <pb n="79" /> <p>— Стрико з |
| препуну вина, укочио се и издигао главу на више, као да се слика.{S} На једној трепавици блиста |
| ме, ето, стигла казна и послали ми кугу на врат.{S} Да је била кршна, не би чекала на ме, да до |
| аву Јове Перотића.{S} Начини му чворугу на челу, голему као јаребичино јаје, и попрска му вином |
| p>— Па каква је нама фајда, кад се бију на страни? — уплете се Перо.</p> <p>— Фајда је, — осије |
| нају, каква је то фајда.{S} Ако се бију на страни, побиће се и овђе, а кад се побију овђе, ми п |
| ече сврнуо се, од муке, Обрену Пушибрку на дућан.{S} С њиме се отприје помало познавао и сматра |
| ави поп одушевљеније, па му спусти руку на раме и повуче га у собу тако снажно, да се једва мог |
| почеше се гурати.{S} Неко стаде учитељу на ногу, Обрену неко обори капу.{S} Прште негдје и нечи |
| је завиривао.{S} А она жила искочила му на челу, а искезио зубе, а крмељаве очи дошле му још ма |
| ивати.{S} И што је више савијао, све му на срцу лакше.{S} Као оловом да му је било оковано, па |
| Чујеш, — дочека Перо и не гледајући му на сандучиће, — ти ћеш се сад женити и требаће ти крште |
| > <p>— О Перо мој како си ми! — узвикну на сав глас, да су се многи пролазници морали осврнути |
| своје право“.</p> <p>Перо се не осврну на све то.{S} Он <pb n="100" /> лагано, гегајући се, по |
| се завали на столици, десну ногу метну на сто, међу чаше, и запјева.</p> <quote> <l>Фалио се ж |
| тан јаче. — Да нам је Бог послао колеру на врат, ја се не бих љутио...{S} Рек’о би: од Бога је! |
| илну прашину и длаке од мачака, које су на њима спавале, и поче их облачити.{S} Обуче и нову ан |
| ка удовица <pb n="51" /> и заглади косу на челу. — Какве су ми сад ђевојке?...{S} Мршаве и слаб |
| це... — Хајде ти стани на воду, а ја ћу на сухо, па да видимо ко ће кога потопити...{S} Знаш ли |
| асмија Перо, гледајући јој у ону рупицу на бради. — А, душе ми, кршна си и ти к’о ђевојка каква |
| за њима.</p> <p>Стрина Јовина дочека их на собним вратима.{S} Малена, мршава жена, још прилично |
| звади велике, чађаве наочари, натаче их на нос, па сједе за сто и дохвати велики протокол, увез |
| — Данило! — викну из свега грла.</p> <p>На вратима се помоли једна рашчерупана глава са огромни |
| , да тако више не може издржати.</p> <p>На саму Нову Годину пође са Обреном тамо.</p> <p>— Охо, |
| твар готова и кад већ сузе теку?</p> <p>На врх степеница дочека их веће чудо.{S} Ту је стајала |
| ознанства, оглобљени и поробљени онако „на божјој вјери“...{S} Но Перо га више није слушао.{S} |
| i>уредан</hi> човјек најпошље одлучи да набави једнога слугу.{S} Обрати се пријатељима и они му |
| а и успијала губицама) смјежуране коже, набијељена, помоли се на вратима носећи <hi>слатко</hi> |
| необично жилавим мишицама, које бијаху набрекле и чудновато се црњаху испод бијелих, загрнутих |
| внички.</p> <p>— А што сјутра? — запита набусито. — Јесам ли ја, брате, један телеграф?{S} Какв |
| че која је ни чија је, — осијече Јефтан набусито, — то су његове ствари...{S} Он долази сам са |
| то?</p> <p>— Па куд ћу? — запита Данило набусито. — Хоћу ли у воду јали у гору?</p> <p>— А што |
| ли ти Перо Карантан?— запита полицајац набусито, одгурнувши Данила и приближујући се. — Чекао |
| "20" /> <p>Једва друге године некако се навикао на њих.{S} Написао их читкије и, са великом гра |
| шилуку, — дош’о си да ме вараш и на зло навлачиш...{S} Пит’о сам ја код власти <pb n="43" /> и |
| та рука клону јој, брада заигра, очи се наводнише.{S} Перо, преплашен, хтједе јој прилетети да |
| Данила ђе сједи код колара!</p> <p>Сви наврвише на тесту и почеше се гурати.{S} Неко стаде учи |
| мираза? — запита.</p> <p>— И мираза, — нагласи Благоје јаче. — Она је шћи газде Ђуре Ашчића.{S |
| да ни да што рекне.</p> <p>— Ето се сад нагледајте, — рече домаћица плачевним, меким гласом лак |
| > <p>— Каква несрећа? — брекну Јефтан и нагло се исправи. — Што се <pb n="113" /> мени није дес |
| и на Перу, ама Обрен, ако хоће, може је наговорити да пође... .</p> <p>Читав сахат провели су у |
| е ганц гут.</p> <p>Па, примивши од Пере награду, изађе из собе.</p> <p>— Ама јесам ли ја казао, |
| Почеша се мало и хотимично се растресе над успаваним Јефтаном, да коју буху стресе на њега и д |
| је му било најпријатније, што ће добити над собом власт, оштрију него што су отац и мати.{S} Ип |
| да вам пружимо изразе наших одушевљења, нада наших, молитава наших, за дугољетни ваш живот, зач |
| хније. — Још има наде.</p> <p>— Моја је нада утонула у морске дубине, па је рибе једу, — пресиј |
| о је нестрпљиво разгледао све око себе, надајући се, да ће какогод опазити дјевојку.</p> <p>— И |
| во је шетао и освртао се на све стране, надајући се, да ће је сваки час угледати.{S} Узалуд!{S} |
| х погледаше.</p> <p>— Аха, нисте нам се надале! — узвикну Обрен, слободно ступајући у <pb n="47 |
| опет.{S} И удовица и Милка сад су им се надале, па се обје љепше обукле и љепше се накитиле.{S} |
| сокољаше га Јефтан живахније. — Још има наде.</p> <p>— Моја је нада утонула у морске дубине, па |
| вијезда.{S} Око језера, са обје стране, наднијеле се златнолисте врбе и своје дугачке, танке, п |
| и оштро га погледа.</p> <p>— Плати мени надницу, па ћу ја ићи с тобом, — рече. — Сваки пут кад |
| духом и изгуби вјеру у се.{S} Изгуби и наду, да ће икада у својој кући загрлити своју женицу и |
| n="30" /> да му падају по куковима.{S} Нађе и неколика прстена, наниза их по прстима, нарочито |
| ости Пере Карантана.{S} Перо не може да нађе за себе ђевојке.</head> <p>Од тога дана Перо као д |
| би да помогне Јови и да му се у невољи нађе; хтио би да пође, али не може.{S} Само се окреће о |
| то га ти учиш...</p> <p>Домаћица се као нађе увријеђена.</p> <p>— А што га не би учила? — запит |
| жи Јоки, — викну жени, — нека у тефтеру нађе Филипово име и нека му припише у дуг још товар жит |
| S} Несретниче, зар нијеси могао одма да нађеш доктора?</p> <p>Па се окрену и опет хитно пође уз |
| си глас:</p> <p>— Него ако си ти чојек, нађи какву женетину, па ето...{S} Немој пробират’, ни р |
| крећући се и као тражећи нешто. — Хајде нађи и донеси једну чисту, моју кошуљу.</p> <p>Данило г |
| вадба без барјака никако не ваља.{S} Ви нађите барјак, а ја ћу бити барјактар, па, вала, да се |
| и и сви јарани опет се, у уречено доба, нађоше у Периној соби.{S} Пред њима је стајао онај исти |
| пођоше.</p> <p>Нијесу дуго ишли, па се нађоше пред омањом кућом, са једном бескрајно дугачком |
| лугу.{S} Обрати се пријатељима и они му нађоше Дамјана, овога истога Дамјана, кога он од милошт |
| <p>У јутру је био љутит, намргођен.{S} Нажуљио леђа, огребао се по руци, а бухе га ишарале сво |
| и у тикви.{S} И вама фала, које ви мени наздрависте за мој дуг живот...{S} Ама, браћо моја, шта |
| ином и необично расположени, тек што му наздравише и искапише чаше у његово здравље.</p> <p>— Б |
| чајности прије сто годинах...{S} То је, наиме, потребно...{S} Видите, како ово доликује <pb n=" |
| едну је угризао испод подвољка, гдје је најбјеља, а другој умало није нос откинуо.{S} И све жив |
| >— Она је златна...{S} Она ми је тетка, најближа својта...{S} Драга сам јој, ама не смије ништа |
| да пијемо!</p> <p>И силом угура Перу у најближу гостионицу и обори га на столицу.{S} Затим опе |
| е му одијело, ваљда да се увјери: је ли најбоља чоха или није?</p> <p>— А шта ти радиш, зете?{S |
| рећа, што крава није била <pb n="16" /> најбоље расположена, нити је, као женска глава, хтјела |
| тране! — викну Јово изненадно. —- То је најбоље!</p> <p>— Предлажемо и ми! — повикаше сви.</p> |
| јева« како рече Јефтан!{S} А најљепша и највећа од свих кућа, понос веселих касабалија, издизал |
| } Ја сам у нашем селу највише виђео, па највише и знам...</p> <p>Уједанпут обојица узвикнуше.{S |
| и неколико српских ријечи, због чега се највише и свиђао касабалијама, од којих су неки, најпам |
| ано као ускршње јаје.{S} Ипак му је нос највише страдао и вјечито је сличио руменом, расцвјетав |
| > и зна, више...{S} Ја сам у нашем селу највише виђео, па највише и знам...</p> <p>Уједанпут об |
| ише људи и ослухивао је: одакле ће чути највишу грају, свађу, или пјевање.{S} На средини касабе |
| а, осим њега, Обрен му је изгледао као најдостојнији повјерења.</p> <p>— А треба ли теби, Обре |
| о гледаше он у три своја пријатеља, три најдража и најмилија пријатеља, који, загријани вином и |
| није смио проговорити, па макар му срце најјуначније било.</p> <p>Три или четири шибања умирише |
| разговара.{S} Међу свима Данило је био најкрупњи и живо је нешто доказивао, млатарајући рукама |
| јући врло добро, да се такво познанство најлакше може наћи у каквој механи, он је само и пазио |
| <p>— Шта ти мислиш? — запита.</p> <p>— Најљепша је, ако је млада и лијепа! — осијече Јово...</ |
| ено, »све пјева« како рече Јефтан!{S} А најљепша и највећа од свих кућа, понос веселих касабали |
| јеко.</p> <p>— Шта ћеш? — запита не баш најљубазније. — Шта тражиш?</p> <p>Перо скиде капу, пон |
| иција какву преметачину извршила или, у најмању руку, као да су му лопови долазили у походе.</p |
| ад главе чутуру, коју му додадоше. — Ми најми...</p> <p>И стаде.</p> <p>Стадоше сви и укочише с |
| н у три своја пријатеља, три најдража и најмилија пријатеља, који, загријани вином и необично р |
| невјесто! — дрекну из свега гласа. — Ми најмилији другови и поштоваоци ваши, чије братске груди |
| сједила два човјека, који му изгледаху најозбиљнији и најугледнији.{S} Један сух, пјегав, са к |
| , поче циједити кроз зубе своју стару и најомиљенију пјесму:</p> <quote> <l>Овце чува Тодора</l |
| е, да су га Јефтанове ријечи погодиле у најосетљивију жицу, јер он ни у чем није толико уживао, |
| нажно га стегну за мишицу. — То би било најпаметније, што си досад урадио.{S} Мало што паметно |
| свиђао касабалијама, од којих су неки, најпаметнији, и научили тај језик и почешће се служили |
| је: како је бјежао испред ње и како се, најпошље, спасао.</p> <p>Угледавши госте, он устаде и з |
| ика пута пређе с краја на крај собе.{S} Најпошље погледа у Јоку.{S} Она је још једнако сједила, |
| {S} Само се окреће око себе и стење.{S} Најпошље узе некакву излизану четицу и поче га чистити. |
| треба да мислимо к’о што власт хоће.{S} Најпошље ми не треба ништа ни да мислимо, кад је дао Бо |
| вој врућини? — осијече Јово, задухан. — Најпошље и не треба нам нико, кад нас ево на мјесту...< |
| } Разбио је и неких двадесет прозора, а најпошље је покушао да крави Митра кујунџије откине реп |
| Благо мени, како си ми златан — застења најпошље, уводећи га у собу. — Сретна сам ја, кад сам т |
| n="126" /> <p>Перо се мало замисли, па најпошље слегну раменима.</p> <p>— Добро, брате.{S} Баш |
| </p> <p>— Чини ми се да ће киша, — рече најпошље, тек да прекине ћутање. — Има пуно облака...</ |
| ре платише?</p> <p>— Имам, имам, — рече најпошље, осмјејкујући се. — И могу дати, могу...</p> < |
| њиге.</p> <p>Као <hi>уредан</hi> човјек најпошље одлучи да набави једнога слугу.{S} Обрати се п |
| коше се испод некакве грдне капије, док најпошље не изађоше у велику и пространу, необично осви |
| и сви су се растајали задовољни.</p> <p>Најпошље Перо стиште срце и чврсто одлучи да запроси.{S |
| јежећи од њих. — Пос’о је пос’о и он је најпречи!</p> <p>— Таки ли си ми пријатељ? — љутито зап |
| то је уљегао у авлију и са слушкињом се најпријатељскије поздравио. — Ево ме опет, — понови јач |
| под земље васкрсну, и гледаше их не баш најпријатељскије.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Was h |
| се није слагао с њима.{S} Није му било најпријатније, што ће добити над собом власт, оштрију н |
| ти.{S} У мене, знаш, има свакаква вина: најприје од десет година, па све до пет...{S} Имам и но |
| ице и не би му је дао све дотле, док се најприје подробно не би код власти распитао: нема ли он |
| из кревет и клону главом на јастук, као најтежи болесник.</p> <p>— А имаш ли срца, да ме болесн |
| вјека, који му изгледаху најозбиљнији и најугледнији.{S} Један сух, пјегав, са кукастим носом и |
| ни, гдје се газда једном у недјељи дана накани да је очисти.</p> <p>— Баш си ти, брате, један п |
| ако зовемо...</p> <p>Комесар забиљежи и накашља се.</p> <p>— Ви сте, али, вашими дјелами чинили |
| енска глава, хтјела да остане без свога накита, те се малко, као нехотице, ритнула ногом и одгу |
| але, па се обје љепше обукле и љепше се накитиле.{S} Удовица се чак и карамфилом, иза уха, заки |
| p> <p>Учитељ се осмјехну и, од радости, наклони се опет.{S} Видјело се, да су га Јефтанове рије |
| же очију, него, једнако онако стидљиво, наклони мало главу према десном рамену и окрену се.{S} |
| Цо?</p> <p>Перо скиде капу и понизно се наклони.</p> <p>— Болестан ми пријатељ, господине, — ту |
| Честитам, — испусти кроз нос, учтиво се наклонивши, пошто се мало прибрао. — То ми је мило.</p> |
| топло обећавајући, да ће свакоме „бити наклоњен и пред свима властима штитити му интересе“...< |
| келнер донесе јело, на које се обојица наклопише.{S} Нарочито Благоје као да је имао ванредан |
| а Обрен умирујући га. — Ја сам то само ’нако каз’о...{S} Знаш, драго ми уз љуто вино мало слатк |
| оје и сам се кренуо на пут, стиже Перо, након два дана, у чувену варош М..... и одсједе у велик |
| је и претешко, — тужио се Перо Обрену, након пуна два мјесеца, уздишући и преврћући очима као |
| ово здравље.</p> <p>— Браћо, — узвикну, након дуже почивке, мало вишим, уобљеним, необичнијим г |
| А оно је ваша слика? — запита удовицу, након дуже почивке.</p> <p>— Наша.</p> <p>— Оно је Мило |
| .</p> <p>— Свршено је!{S} Свршено је! — након непуна сахата заграја Благоје, утрчавши у собу, п |
| ије и мрмљао нешто.</p> <p>— Хм, — рече након дуже почивке, остављајући хартије на страну и ода |
| /p> <p>— Читаш ли ти што? — запита Перу након дуге, врло дуге почивке, пошто га је добро премје |
| к’о да сам оца рођеног наш’о...</p> <p>Након дуже почивке келнер донесе јело, на које се обоји |
| бјема ногама поче лупкати о тле.</p> <p>Након дуге почивке, јави се на прагу лијепо, младо дјев |
| мени и комшилуку није на сметњи.</p> <p>Након дужега вијећања, у коме је Аћим живо протествовао |
| се помутише, усне поблиједеше, коса се накостријеши.{S} Поплашено погледа по свима и као да хт |
| очени и обрасли ситном травом, врата се накривила и канати готово да падну, па ипак... ипак је |
| едалу, чешљао се мимо обично и фес мало накривио на лијеву страну, пустивши, да га свилена кита |
| у као гуја љута:</p> <p>— Ама ко вам то налага, ако Бога знате?{S} Ко то изнесе на ме не било м |
| 1"> <head>XI.</head> <head> <hi>Благоје налази за Перу дјевојку.</hi> </head> <p>— А, Бога ти, |
| умањује.{S} Он није имао радње, нити је налазио за вриједно да се мучи са муштеријама и да им с |
| А не даје њезина мати крштенице или што наличио?</p> <p>— Не даје.</p> <p>— Па како ћу јој отић |
| че Јово, задухан. — Најпошље и не треба нам нико, кад нас ево на мјесту...</p> <p>Пред њима се, |
| и рађа ђецу...{S} Оклен би ми били, да нам се нису женили стари?..{S} Оклен питам те?</p> <pb |
| есмо ни ми, — настави Јефтан јаче. — Да нам је Бог послао колеру на врат, ја се не бих љутио... |
| та га пријекорно. — Толико година па да нам не дођеш!{S} Зар ти то ваља?</p> <p>— Па ево ме сад |
| звао?</p> <p>— Није.</p> <p>— Па зар да нам друг умре у путу? — узвикну Перо готово декламујући |
| ан поздравивши се с њим. — Ако хоћеш да нам их даш под кирију до касабе П...</p> <p>Јован остав |
| да и трећи пут удари руком о сто.— Жена нам треба!{S} Није друкчије него баш треба!{S} И ја би |
| 66" /> у Перу. — Трећи дан путујемо, па нам све горе и теже...</p> <p>— Све горе, — одобри и Пе |
| уђено их погледаше.</p> <p>— Аха, нисте нам се надале! — узвикну Обрен, слободно ступајући у <p |
| е задовољно. — Ми имамо наше људе, који нам, али, све доставе неизоставно.{S} Ви сте си синоћ у |
| тан, провирући се напријед. — Не зацрни нам образа!</p> <p>— Јао, очепили су ме! — хукаше учите |
| врата и повика из свега грла, — донеси нам кахву!...{S} Ти си, побратимковићу, прави дипломат. |
| ти. — Какав је то белај?</p> <p>— Одв’о нам Јово Јоку, — одговори она мирно, као да о каквој си |
| > <p>— Једва га једном уловисмо.{S} Ево нам га!</p> <p>— Ево га! — потврди и стари, дахћући од |
| прави дипломат...{S} Камо среће, да су нам сви таки!...{S} Барем би се опет сви пости постили. |
| друга неће на путу изневјерити, док су нам главе читаве.</p> <p>— Заричемо се.</p> <p>— И сјут |
| остаћемо још три дана, — дочека Јово. — Нама је лијепо...</p> <p>— Не заустављам ја никога, — д |
| вши их за руке и нудећи их да сједну. — Нама је то драго, јер смо саме, па смо се зажељеле друш |
| је Перо свој душек, — дочека Јово, — а нама осталим биће лијепо, само кад смо у тебе...{S} Ми |
| како се зове, има три коња.</p> <p>— А нама требају четири! — упаде Перо живо. — Четврти за пр |
| о заносно, — и он је, браћо, пред свима нама проси...</p> <p>Сви ахнуше и погледаше у Стаку, а |
| , други обогате...</p> <p>— Па каква је нама фајда, кад се бију на страни? — уплете се Перо.</p |
| доста је <pb n="157" /> соли и хљеба с нама појео...{S} Њега свакако треба боље дочекати него |
| </p> <p>— А шта ти мислиш шта ће бити с нама, ако Јенглез удари на Русију к’о што овђе пише? — |
| , — дрекну поп и измахну шаком, да Пери намах замрије ријеч у грлу. — Муч’ поганове!{S} Ти си м |
| а.{S} Сви су нешто међусобно шапутали и намигивали, сви су били некако весели, а на лицу им се |
| ело.{S} Опазивши Перу он застаде мало и намигну му.</p> <p>— Видиш, како је кад човјек хоће да |
| p> <p>— Ох, ох, то је слатко! —- дочека намигујући. — То ваља!</p> <p>— Добро, осијече Благоје |
| — И немојте се стидити, кад вас је Бог намијенио једно другоме.</p> <p>— А бачве нијесу бухљив |
| фтан, нераздјељиви и вјерни друг Перин, намислио женити.</p> <p>— Зап’о сам за око удовици поко |
| ло и окрену се Пери.</p> <p>— Кад си се намислио женит’ што се не ожени из наше касабе? — окоси |
| ово ватрено. — Ако буде све к’о што сам намислио, биће добро и зачудићете се сви!</p> <p>— Да Б |
| } Ко је вама дозволио, да непристојними намјерами вријеђате царске дјевојке?</p> <p>Перо не мог |
| лал му вјера ко те таког родио и на нас намјерио!</p> <p>Па, сви раздрагани, изађоше из куће и |
| у и дрвени кревет, — ето то ти је читав намјештај.{S} Па како то држиш како ли пазиш?{S} Видиш |
| дали су собу, у којој није било никаква намјештаја.{S} Ни простирке по тлима, ни слика на зидов |
| /p> <p>Јефтана то ражљути.{S} Он скочи, намргоди се и затресе косом, страшан као лав афрички.{S |
| гледа а камо ли жена.</p> <p>Благоје се намргоди.</p> <p>— Кад ми не вјерујеш, онда и немам пос |
| А што питаш? — осијече Перо, па се и он намргоди. — Зар и теби да дајем рачуна?</p> <p>— А ко ћ |
| метна и кућаница.</p> <p>Јефтан се мало намргоди.</p> <p>— А треће? — запита брзо.</p> <p>— Нек |
| неће на њега ни осмјехнути, нити ће се намргодити.{S} Зато је и долазио кући доцније него приј |
| subSection" /> <p>У јутру је био љутит, намргођен.{S} Нажуљио леђа, огребао се по руци, а бухе |
| о је некакав човјек.{S} Стар, сијед, са намрежганим, пјегавим лицем, са добро <pb n="69" /> пот |
| о куковима.{S} Нађе и неколика прстена, наниза их по прстима, нарочито по кажипрсту гдје ће се |
| асабу, чија их љепота изненади.{S} Куће нанизане у правом реду једна до друге, па све једнаке, |
| } Зар се може допустити такими ријечими наносити повреду владарима?{S} И какву дјевојку рабите? |
| и и Перо, мученички преврнувши очима. — Наопако, брате...{S} Овако ти је то, кад се тражи женск |
| једнако зијевајући... — Ама ова вечера наопако скупа, — додаде, пошто је почео бројати новце.< |
| шта у реду.{S} Ове ми у њој празно, све наопако.{S} Тако је то, брате, кад нема женске главе у |
| суха, па си добио.</p> <p>Алекса скиде наочаре и поче их трти о чакшире.</p> <p>— Јак је, брат |
| е, зарђале кутије извади велике, чађаве наочари, натаче их на нос, па сједе за сто и дохвати ве |
| рекрстио ноге по турски, устакао велике наочари на нос, па узео подеране новине и, мичући губиц |
| ти своју женицу и, у тихе љетње вечери, напајајући се мирисом јоргована и пјесмом бумбуловом, љ |
| из своје пуне кесе и чув’о вас од зла и напасти сваке.</p> <p>И поче јаглуком трљати очи, као д |
| и пијеш и веселиш се, а?</p> <p>— Ја... напио се од јада, — дочека Данило, покушавајући да се и |
| , јаче удари о зид.</p> <p>— А ти си се напио, несрећо, — узвикну Перо опазивши га. — Док <pb n |
| колико хоћете.</p> <p>Па сједе за сто и написа брзојав Јефтану.</p> <p> <hi>Долазим у петак.{S} |
| уге године некако се навикао на њих.{S} Написао их читкије и, са великом грајом и побједничким |
| баш не би било тако тешко, али ко ће их написати?{S} Ко ће знати да их, како треба, искриви и у |
| S} Узеше дивит и хартије, те заједнички написаше учитељу писмо, у коме учтиво замолише »да се п |
| а молимо те, учитељу, — рече, — да одма напишеш, па да напријед чујемо шта ћеш говорити...{S} Т |
| иваше, да неко проговори иза ње и да му напомене шта ће даље казати.</p> <p>— А Марко Краљевић |
| S} Хајде са мном... — љутну се Јефтан и направи мргодно лице. — Не бој се, да ћеш ти што потрош |
| одговори Благоје.</p> <p>Перо отпрсну и направи лице, као да је појео љуту паприку.</p> <p>— Не |
| а, ама је свијет пуно фали.</p> <p>Перо направи забринуто лице и поћута мало.</p> <p>— А нема л |
| јом је обмотавао стас лијепе Швабице и, направивши мученичко лице, стењући показа на прса...</p |
| вазда рад, да својим силама припомогнем напретку Српства.</p> <p>Јефтан обори главу и, као пост |
| итељу, — рече, — да одма напишеш, па да напријед чујемо шта ћеш говорити...{S} То је... знаш... |
| ељу пази! — дрекну Јефтан, провирући се напријед. — Не зацрни нам образа!</p> <p>— Јао, очепили |
| и дочеку.</p> <p>— Ви само мене пустите напријед, — говораше неуморно, — и станите за мном.{S} |
| њој.{S} Хита, јури, а дрхће од чежње и напријед спрема пољубац...{S} Стиже јој...{S} Рашири ру |
| S} Да Бог да и пород породио и све ти у напријед пошло!</p> <p>— Живили младенци! — заграјаше с |
| чините.</p> <pb n="73" /> <p>И пусти их напријед, а он полако, гегуцајући, пође за њима.</p> <p |
| лужавнику црну кахву, наточену у старе, напукнуте филџане.{S} Ненавикнута, зар, да служи оволик |
| њега гледам.</p> <p>Јово извади духана, напуни му лулу и припали.</p> <p>— А је ли стрико дома? |
| <pb n="158" /> упаде Обрен. — Њих треба напунити вином и понијети за пута...</p> <p>— И један т |
| не, погледа у филџане, да види: јесу ли напуњени?{S} Жила она опет му искочи на челу стиште зуб |
| >— Још грђе.</p> <p>Љубица!</p> <p>Перо напући усне и цмокну њима као да се љуби с киме.</p> <p |
| — ама зар сам ја пророк, па да му знам нарав...{S} И какав ми је то коњ, који се игра и обара |
| крашавао их је увијек он, не љутећи се, наравно, ако би и њега когод тако украсио.{S} Разлика ј |
| чким изразом на лицу, показао свима.{S} Наравно, да је одмах од оца добио нове хаљине, што се п |
| торо чељади, што мушких што женских.{S} Наравно, да су <pb n="163" /> ту била сва три Перина ја |
| долазили у походе.</p> <pb n="28" /> <p>Наравно, да заклетву никако није могао одржати, — био ј |
| се опет појави на вратима, носећи читав нарамак сламе.{S} Баци га на сред собе и отхукну.</p> < |
| у ја и пјеше...</p> <pb n="97" /> <p>И, нарамљујући и стресајући прашину са хаљина, пође за њим |
| и, да је попио шест ракија, а механџија нарачунао осам.{S} Старчић се, чак, позива и на госте „ |
| ије.</p> <p>И, ударивши руком по столу, нареди механџији да донесе вина.</p> <p>— Болан, па ниј |
| столова, поче звиждукати и пјевати.{S} Нареди и доручак и пива и поново се окрену Пери.</p> <p |
| смјехну.{S} Куцну празном боцом о сто и нареди још вина...</p> <p>Иза тога Перо је трчао у меха |
| /> <p>Оклен би и ти био?..{S} Није Бог наредио да растемо по крушкама и по јабукама него да на |
| S} Тако ме сви зову...</p> <p>— Мени је наређено да Перу Карантана водим у полицију, — рече пол |
| луразрушен плот, пуши на кратки чибук и наређује нешто двојици синова, који су неуморно, у стра |
| ме данас закопајете, — рече Перо готово наричући. — Така је моја зла судбина.{S} И тако је то к |
| собном, опојен мирисом љубави, да читав народ <pb n="162" /> српски од Адрије до Балкана, од Си |
| ислите о некаквим чудами...{S} У других народа, дапаче већих, па се не може наћи него по један |
| неколика прстена, наниза их по прстима, нарочито по кажипрсту гдје ће се боље видјети, а дебели |
| оји је могао са сваким лијепо живити и, нарочито од сељака, примати разне <hi>поклоне</hi>, топ |
| ухозидицом. — Ту смо!</p> <p>По авлији, нарочито око бунара, лежале су четири овеће гомиле ђубр |
| ирати дневне новости и ићи у механе.{S} Нарочито је волио ово пошљедње, тим више, што није мора |
| јело, на које се обојица наклопише.{S} Нарочито Благоје као да је имао ванредан апетит.{S} Све |
| наскоро и Данило не остави.{S} Некаква нарумењена усиђелица указа се пред њим и, љубазно се ос |
| n Wein...{S} Verstehen Sie</foreign>? — наручи, пошто се мало засити. — <foreign xml:lang="de"> |
| рашири и полети према Јови, стиште га у наручја и бјесомучно поче љубити по челу, образима, уст |
| , — настави комесар, — није ли, али, то нарушавање јавнога реда и мира?..{S} Зар се може допуст |
| ли му је млада? — упаде Обрен.</p> <p>— Нас се не тиче која је ни чија је, — осијече Јефтан наб |
| де?...{S} При погодби нијесмо казали да нас обара и то је непоштена ствар...</p> <p>— Коњ је пл |
| стемо по крушкама и по јабукама него да нас жене рађају...</p> <p>— Тако је, — потврдише сви.</ |
| ваш желудац...</p> <p>— Сведно...{S} За нас је добро.</p> <p>Стари застаде и опет погледа по св |
| — Халал му вјера ко те таког родио и на нас намјерио!</p> <p>Па, сви раздрагани, изађоше из кућ |
| ан. — Најпошље и не треба нам нико, кад нас ево на мјесту...</p> <p>Пред њима се, одиста, укази |
| а вас нијесам гонио.</p> <p>— Па... кад нас ти заустављаш и кад нас не гониш остаћемо још три д |
| <p>— Па... кад нас ти заустављаш и кад нас не гониш остаћемо још три дана, — дочека Јово. — На |
| а, па смо зовнули тебе, да га ти испред нас поздравиш једном здравицом.{S} Ти си чојек паметан, |
| </p> <p>— Колико мислиш остати овђе код нас? — запита изненадно Перу. — Нећеш зар брзо крећати? |
| мах скочи. — Оженио се, погани син, без нас! — викну веселије, па се окрену двојици муштерија ш |
| абе? — окоси се. — Овако мучиш и себе и нас...{S} И није ти грехота ни срамота!...{S} К’о да см |
| у, на правди вишњега Бога, претеслимили нас, к’о метиљаве овнове...</p> <p>— Шути, Бога ти, шта |
| било него у осталих кућа.</p> <p>— Ево нас! — узвикну Јово, коракнувши у широку авлију, испред |
| а и потрча за њим. — Куда?</p> <p>— Ето нас други пут!{S} За данас је доста!...</p> <p>И брзим |
| биљно, малко уобљеним гласом, — да је у нас адет, да свачије сватове лијепо дочекамо и да пред |
| ан, ударајући се руком по челу. — То су нас обојица преварили и изневјерили, црн им образ и ово |
| јер се бијаше почео прибојавати, да га наскоро и Данило не остави.{S} Некаква нарумењена усиђе |
| са се одуприје лактовима о сто, а главу наслони међу шаке.</p> <p>— А шта ти мислиш шта ће бити |
| ој кући.</p> <p>Затекоше Јована гдје се наслонио на стар, расклиман, полуразрушен плот, пуши на |
| :{S} Јово и Јока.{S} Он се једном руком наслонио на зид и гледа јој право у лице; она оборила г |
| ди удовица и, као нехотице, све се више наслоњаше на раме му.</p> <p>— А јуче је било лијепо.</ |
| да о каквој ситници прича.</p> <p>Стари наслухну ове ријечи и заустави се.{S} Стаде преда њу и |
| рекао оцу.{S} Весели отац задовољно се насмија <pb n="21" /> и поче обигравати око њега тапшућ |
| ога ни онога свијета?</p> <p>Комесар се насмија и оним истим прстом куцну се по челу.</p> <p>— |
| ет дочека Перо и, као са заносом неким, настави: — И ја сам им’о једну краву, па дебела, па, ка |
| сад вели да од Стаке нико љепши нема! — настави Јефтан некако заносно, — и он је, браћо, пред с |
| а, да се нијесу удавале?</p> <p>— Ја, — настави Јефтан поносито, спремајући се, да и трећи пут |
| треба лијепом здравицом да га дочека, — настави Јово не слушајући Обрена. — Ако учитељу не буде |
| > <p>— И за зоб по два гроша, за зоб, — настави Јован брже.</p> <pb n="93" /> <p>— Пристајемо! |
| ако далеко...</p> <p>— А чујеш, зете, — настави стари врпољећи се и непрестано погледујући у же |
| рекао, па задрхта.</p> <p>— А видите, — настави комесар, — није ли, али, то нарушавање јавнога |
| >— Нијеси ти крив, ама нијесмо ни ми, — настави Јефтан јаче. — Да нам је Бог послао колеру на в |
| њему остављали.</p> <p>— Кршан си ти, — настави поп, прелиставајући протокол, — чим не слушаш р |
| добро чуо.</p> <p>— А и хране немам, — настави мирно. — Сиротиња смо!...{S} Сам сух хљеб!...{S |
| јевојку.</p> <p>— И јес’ и јес’ тако, — настави поп одушевљеније, па му спусти руку на раме и п |
| е.</p> <p>— И нека вам је сретан пут, — настави брзо. — Кад хоћете, ја вам нећу сметати...{S} А |
| се нечега сјети, бржебоље умекша глас и настави љубазније: — Ех, кад хоће власт, и биће готово |
| б и — то је све.{S} Кашње је опет могао наставити игру.{S} Могао је и сјутрадан, на Велики Четв |
| и притиснути га.</p> <p>— Изим овога, — настављао је комесар немилостиво, — ви сте, дапаче, и д |
| е кутије извади велике, чађаве наочари, натаче их на нос, па сједе за сто и дохвати велики прот |
| истјера двојицу конкурената из Касабе и натјера их, да на другој страни траже хљеба.{S} Треће г |
| а у школи, било је ријешено, да се Перо натовари на врат учитељу.</p> <p>У овоме питању Перо се |
| е с њиме, него треба коме другоме да га натоваримо на врат, па нека се други мучи.</p> <p>— Нећ |
| ме, улупљеноме послужавнику црну кахву, наточену у старе, напукнуте филџане.{S} Ненавикнута, за |
| саме, па смо се зажељеле друштва...{S} Наточи им, Милко, кахву.</p> <p>— Ти сваки дан љепша, — |
| S} Благоју синуше очи кад га угледа.{S} Наточи у чашу и, са особитим задовољством, посматраше, |
| сви у један глас.</p> <p>Он узе чашу и наточи је.</p> <p>— Онда... онда... — поче оним вишим г |
| јећем окићеним прозорима, и примамљивим натписом „<foreign xml:lang="de">Hotel Paris</foreign>" |
| че. — Морате, али, овога трена одлазити натраг, ако не желите да вас протјерам са пратњом...</p |
| Кршна ђевојка! — нехотице узвикну Јово, натуривши фес на чело. — Кршна!</p> <p>Стари га погледа |
| са власти, па ми она даје свега.{S} Она наћерује сељака да ми поштено плаћа бировину; она ме чу |
| ући момче, да ће га ту <hi>сигурно</hi> наћи.</p> <p>— Треба и од женскадије неко да <pb n="159 |
| гих народа, дапаче већих, па се не може наћи него по један илити два бунтовника, а ви их имате |
| о, да се такво познанство најлакше може наћи у каквој механи, он је само и пазио на оне дућане, |
| заинтересовани Перо. — Зар нијеси мог’о наћи посла?</p> <p>— Опет сам био у хавсу...{S} Обиједи |
| а осам година.</p> <p>— Добро притврдио науку, — како Аћим рече, узевши га себи у радњу. — То м |
| дговори Јово. — На путу се чојек свачем научи.</p> <p>Стари дубоко уздахну.</p> <p>— Па... хајд |
| да своје дијете не видим сваки дан?{S} Научила на њу, па ако ми није вазда пред очима, дође ми |
| ама има и буха, — дочека брзо.</p> <p>— Научили смо ми и на њих, — одговори Јово. — На путу се |
| јама, од којих су неки, најпаметнији, и научили тај језик и почешће се служили њиме.</p> <p>Док |
| олу.{S} Нек иђе тамо, па макар ништа не научио.{S} Само нека мени и комшилуку није на сметњи.</ |
| њоме ружно.{S} Још је дијете, па ће се научити свеме.{S} Полахко ти с њоме.</p> <p>— А и бачве |
| у зид, погоди у главу Јове Перотића.{S} Начини му чворугу на челу, голему као јаребичино јаје, |
| их је проговорио, опсовао је, по нашем начину васпитавања, ружно оца.{S} Због тих чудних знако |
| ао барјаком. — Није му био пут џаба.{S} Наш’о је што је тражио!</p> <p>— Баш? — запита Јово не |
| ијета!</p> <p>— А што нијеси друга кола наш’о, магаре никакво? — брекну Перо љутито <pb n="91" |
| ...{S} Драго ми, к’о да сам оца рођеног наш’о...</p> <p>Након дуже почивке келнер донесе јело, |
| о и да пред њих изађемо...{S} А Перо је наш јаран; доста је <pb n="157" /> соли и хљеба с нама |
| ошао...</p> <p>— Баш и волим што сам те наш’о, — дочека Перо одушевљено, — него да ми ко сто ду |
| ам стек’о све што имам онда, кад је био наш устанак.{S} И ја и <pb n="102" /> Алекса (ту показа |
| јављамо ти радосну вијест, да се оженио наш друг Перо Карантан, — поче Јефтан устајући са столи |
| ед вратима.</p> <p>— Ову ли си ми срећу наш’о?</p> <p>— А што? — зачуди се Благоје. — Ђевојка ј |
| а удовицу, након дуже почивке.</p> <p>— Наша.</p> <p>— Оно је Милош Обилић?</p> <p>— Јес’.</p> |
| почињала ријечима: <hi>Топал-паша мука наша</hi>.{S} Било је часова, кад је долазио у разред в |
| Да је свирачица и знао би некако... ама наша је ђевојка...</p> <p>— Па говорићу ја, — окреса Об |
| , кахву.</p> <p>— Ти сваки дан љепша, — нашали се Обрен, приближујући се Милки и гледајући је к |
| <pb n="25" /> <p>— Како је, љепотице? — нашали се Јефтан, хватајући је за подвољак. — Како?</p> |
| приступио и Пери.{S} Упознао се с њиме, нашалио се и почео му сједити у магази.</p> <p>— Хајде |
| а Перо задовољан што је у туђему мјесту нашао овакога пријатеља.</p> </div> <div type="chapter" |
| тељски желимо...{S} И ако желиш чути за наше задовољство, ми смо задовољни к’о нико на свијету. |
| атељу:</p> <p>„.....и ако желиш чути за наше здравље, ми смо фала Богу добро и здраво, к’о што |
| а види: има ли икаква ђевојка љепша, од наше красне удовице Стаке?</p> <p>— Охо! — викну неко. |
| и се намислио женит’ што се не ожени из наше касабе? — окоси се. — Овако мучиш и себе и нас...{ |
| ворила је Перина мати своме мужу, — ово наше дијете биће некакав пустахија.{S} Ако он не сврши |
| раживањах, — рече задовољно. — Ми имамо наше људе, који нам, али, све доставе неизоставно.{S} В |
| а, што их је проговорио, опсовао је, по нашем начину васпитавања, ружно оца.{S} Због тих чудних |
| /p> <p>— Крава, крава, крава Филипова у нашем житу! — викну. — Крава Филипова!{S} Крава, крава, |
| брате, то ми се хоће!</p> <p>— А таке у нашем мјесту нема! — окреса Јефтан.</p> <p>— Нема, — од |
| pb n="96" /> и зна, више...{S} Ја сам у нашем селу највише виђео, па највише и знам...</p> <p>У |
| јој кући, а пио вино у — Паризу.</p> <p>Наши путници одјахаше од коња, ступише у хотел и, уз ме |
| наших одушевљења, нада наших, молитава наших, за дугољетни ваш живот, зачињен слогом међусобно |
| м пружимо изразе наших одушевљења, нада наших, молитава наших, за дугољетни ваш живот, зачињен |
| овори Перо још тужније. — Не знам ти ја наших ђевојака.</p> <p>Обрен дохвати аршин и, играјући |
| ступамо пред вас, да вам пружимо изразе наших одушевљења, нада наших, молитава наших, за дугоље |
| му бити сватови!</p> <p>— Окупићемо још наших људи, па, неко на колима а неко на коњима, пођемо |
| само је имао лијепо нашљество.{S} Због нашљества се управо и прочуо и био је, од свих касабали |
| имао никога свога и само је имао лијепо нашљество.{S} Због нашљества се управо и прочуо и био ј |
| свему, мучећи се, да сам себи одгонене: нашто оволика гунгула и зашто све није мирно као у њего |
| треба да спава на меку, а, поред тога, не иде за својим него за Периним послом и да је овај, п |
| од којом је непрестано столица пуцкала, не могаше сачекати док стари договори.</p> <p>— А је ли |
| и испред многих излога, пред дућанима, не осврћући се на то, што су га пролазници сваки час, ч |
| и ми кугу на врат.{S} Да је била кршна, не би чекала на ме, да дођем <pb n="141" /> из девете к |
| ао само да се испава.{S} Отишао би, па, не тражећи постеље ни јастука, извалио се ма гдје, мака |
| љувао у јаглук и шетао се између клупа, не окрећући се ни на једну страну и не говорећи ништа.{ |
| p>— Хајде да се пије! — дрекну Благоје, не допуштајући му да и даље размишља. — Да пијемо, да с |
| ше из собе.</p> <p>— Путуј ти, игумане, не мисли се манастиром, — прогунђа Перо, затварајући вр |
| ан без другога...</p> <p>— А ја, брате, не могу мећу оваким <pb n="107" /> свијетом, — рече Пер |
| абе једна му се механа много свиђала и, не размишљајући дуго, упути се њојзи.</p> <p>Ступивши н |
| скупље..</p> <p>Сељаци оборише главе и, не проговоривши ништа, обојица изиђоше.</p> <p>Стари са |
| д куге није било оваке бруке!</p> <p>И, не осврћући се ни на кога, отрча даље.</p> <p>У кући се |
| } Дапаче морам вас затворити.</p> <p>И, не сачекавши да се Перо одбрани, зазвони у звонце.</p> |
| би га вазда.{S} Да ме и сад ко понуди, не би рекао „<hi>нећу</hi>“.</p> <p>— Је ли? - запита с |
| , да га не прекида у говору. — Ми, али, не смијемо заборавити ни на случајности прије сто годин |
| јеси ни испросио?</p> <p>— То, душе ми, не знам, — одговори Перо и мученички уздахну. — Кажу да |
| ер за примјером: како су многи странци, не имајући познанства, оглобљени и поробљени онако „на |
| готово ништа и да трном повучеш по њој, не би имало шта запети.{S} Оне слике са голишавим шваби |
| одговори Данило покуњено, — Сам Јован, не знам како се зове, има три коња.</p> <p>— А нама тре |
| дити, а ја ћу и платити.</p> <p>Јефтан, не осврћући се, онако преко рамена окреса: — па вади... |
| ист полесно?</p> <p>Перо нијем, укочен, не одговори ништа.{S} Само показа прстом на Јефтана, а |
| а по лицу, а украшавао их је увијек он, не љутећи се, наравно, ако би и њега когод тако украсио |
| егод, иза леђа им, топ или лагум пукао, не би се више препали.{S} Обојица одскочише од земље и |
| ад човјек хоће да се жени, — рече брзо, не допуштајући да га Перо запита. — Ово носим мојој иза |
| брзојав пред ноге. — Да се није оженио, не би се ни вратио, нит’ би јављао да долази и „да позд |
| е паметно...</p> <p>— Полахко, полахко, не вичи толико! — упаде преплашени Перо, дајући му знак |
| од куће, — одговори Данило жалостив но, не утирући суза. — Има сто конака да смо утекли!</p> <p |
| стављао.{S} Купио је све и гутао хитно, не гледајући ни на <pb n="119" /> кога и, очигледно, жа |
| ’вако к’о ми...</p> <p>— Не знаш ти то, не знаш, — дочека Јован, презриво узвијајући носом. — Ш |
| д је дао Бог њу.{S} Ево ја, на прилику, не мислим ништа па шта ми фали, а?</p> <p>— Тако је, — |
| а и пара и свега имам...</p> <p>Старац, не вјерујући, погледа га попријеко.</p> <p>— А имаш и п |
| ... — замуца Обрен. — А... осим тога... не знам колика ће бит’ попутнина.</p> <p>— Попутнине не |
| жи власт? — запита.</p> <p>— Не иште... не тражи... — опет <pb n="38" /> се збуни Перо. — Него. |
| едио! — дрекну Бошко јаче. — И не би... не би...</p> <p>— ...не би пустио шћер да ашикује с офи |
| — Ожени се и буди чојек!{S} Само пази: не узми младо ни лудо.{S} То ти и опет велим к’о брату. |
| елике двокатнице и трокатнице и пазећи: не би ли гдје год стимао ма какву дјевојку, која би му |
| , него да се ни са царем <pb n="170" /> не би промијенио и сада вичем из свега грла: куку ономе |
| ивио! — опет загрмише сви, <pb n="7" /> не пуштајући га да допјева. — Живио сто година!</p> <p> |
| а ме ухавсили и оћерали из службе...{S} Не трпе, мој Перо, поштена чојека, па то је...</p> <p>— |
| риће се они брже и опет ће читати...{S} Не могу они један без другога...</p> <p>— А ја, брате, |
| , па још из леђена од дванајес’ ока.{S} Не може сваки коњ бити Шарин, ни сваки чојек Краљевићу |
| } Драга сам јој, ама не смије ништа.{S} Не смије ми ни хљеба дати без њега...</p> <p>Јово јој с |
| џеп и крупан новац остави на столу.{S} Не хтједе ни кусура чекати.{S} Зграби Благоја за раме и |
| се сави око њега, као ружа око бора. — Не знаш ти каква је она...</p> <p>Јефтан га лагано одгу |
| че тјешећи га и баци четицу за врата. — Не брини ти!{S} Ја ћу теби дат’ своју кошуљу, па преобу |
| дрекну Јефтан, провирући се напријед. — Не зацрни нам образа!</p> <p>— Јао, очепили су ме! — ху |
| коју ћу, — одговори Перо још тужније. — Не знам ти ја наших ђевојака.</p> <p>Обрен дохвати арши |
| тну се Јефтан и направи мргодно лице. — Не бој се, да ћеш ти што потрошит’.{S} Имам ја пара, да |
| госте, који га усплахирено погледаше. — Не дозвољавам и не дозвољавам — викну, бјешње и поче уд |
| ић’? — узвикну Перо готово очајнички. — Не могу ја узети ђевојку а да је не видим.</p> <p>Обрен |
| тамо вјенчају! — прихвати стари живо. — Не дам ја никоме да се са мном игра...</p> <p>И обојица |
| е би говорио? — осијече стари осорно. — Не говорим јабани него своме зету, а зет треба да ме сл |
| а.</p> <p>— Нијесам, — одговори Перо. — Не знам куд ћу.</p> <p>— А гладан си?</p> <p>— Прилично |
| скупштина читава, ја кабулим!</p> <p>— Не треба, — осијече Обрен осорно. — Само ми!{S} Ми смо, |
| , нит’ се пати ’вако к’о ми...</p> <p>— Не знаш ти то, не знаш, — дочека Јован, презриво узвија |
| ђогат, а зову ме и бекријом...</p> <p>— Не бој се ти, — сокољаше га Јефтан живахније. — Још има |
| чека Јово. — Нама је лијепо...</p> <p>— Не заустављам ја никога, — дочека стари осорно. — Кад ч |
| ар и то тражи власт? — запита.</p> <p>— Не иште... не тражи... — опет <pb n="38" /> се збуни Пе |
| оче се бекељити према староме.</p> <p>— Не може бити, — отегну пакосно. — Мене полиција проћеру |
| их обје Швабо и ето ти шта ће.</p> <p>— Не превари он више! — дочека <pb n="104" /> Бошко и, зв |
| у кућу, а Јово му се приближи.</p> <p>— Не ваља ти што прислушкујеш, — рече. — Ама сад што си ч |
| кршна и добра, а и мираз носи.</p> <p>— Не треба мени антика, — дочека Перо стискајући шаке и п |
| и премјери их оштрим погледом.</p> <p>— Не чекајте више, — осијече. — Хајдете, па ми одма враћа |
| рчеве кесе и варка као заклан.</p> <p>— Не питај јесу ли гладни и не износи ништа, — шапну стар |
| као да је појео љуту паприку.</p> <p>— Не ваља, — рече,</p> <p>— Ђурђа!</p> <p>— Још грђе.</p> |
| еко бркова, па удари по столу.</p> <p>— Не треба толико! — викну. — Није он један министар па д |
| м. — Шта не дозвољаваш, брате?</p> <p>— Не дозвољавам да проси ђевојку, <pb n="131" /> а да је |
| ј касаби?{S} Шта се тамо ради?</p> <p>— Не ради се ништа, — одговори Перо весело, раздраган Бла |
| ати крштенице или што наличио?</p> <p>— Не даје.</p> <p>— Па како ћу јој отић’? — узвикну Перо |
| под нос.{S} Он прихвати.{S} Прихвати, а не смједе ни да је погледа ни да што рекне.</p> <p>— Ет |
| зашли из куће, окренуше другим путем, а не оним којим су дошли.{S} Упутише се чопору ниских, се |
| > <p>— Он је зао?</p> <p>Она уздахну, а не одговори ништа.</p> <p>— Мучи ли те? запита он.</p> |
| тога се и вели: »к’о риба брез воде« а не вели се: »к’о риба брез вина«...</p> <p>Домаћица, по |
| ра? — запита.</p> <p>— Нема.</p> <p>— А не даје њезина мати крштенице или што наличио?</p> <p>— |
| м услуге... <pb n="120" /> Ћара никаква не тражим, нити ми треба, јер ја живим к’о ага...</p> < |
| ..{S} Ни једне ријечи, ни једнога слова не може да се сјети...</p> <p>— Чини ми се да ће киша, |
| комесар, давајући му руком знак, да га не прекида у говору. — Ми, али, не смијемо заборавити н |
| рече. — Какви би били пријатељи, кад га не би дочекали?</p> <p>— Без дочека не ваља, — одобри и |
| фтану сину лице и, од радости, умало га не загрли.</p> <p>— А хоћеш ли да те ја курталишем? — з |
| као нађе увријеђена.</p> <p>— А што га не би учила? — запита. — Млад је он, па још не зна како |
| Перо чисто одахну, када му објавише, да не ће више бити ђак.{S} Школа му је била изашла на врх |
| з памети, и једва се могао уздржати, да не испусти какав непристојан усклик или уздах.</p> <p>— |
| ед собе и отхукну.</p> <p>— Ето вам, да не спавате на тврду, — рече. — Душека нема сиротиња!... |
| ћеш говорити...{S} То је... знаш... да не би било каквих неприлика.</p> <p>Учитељ презриво одм |
| Другога Перу Карантана? — запита. — Да не траже каква, чијем је оцу име Марко јали Петар?{S} М |
| p> <p>Јефтан махну руком и замоли га да не говори даље, како не би својим жалостивним ријечима |
| Честитам ти, мој Перо, а свршено је да не може љепше.</p> <p>Пери се посјекоше ноге и у свему |
| реба!{S} И ја би волио бит’ без жене да не треба...{S} И њу је Бог створио, па ако ни за шта др |
| ца. — Мени је каз’о да је болестан и да не ће никуд излазити.{S} Каз’о је и да му нико не улази |
| {S} Погледа око себе, као да се боји да не зове кога другога...{S} Нигдје никога!..{S} Он забор |
| није могао смислити и овај му упали да не може боље.{S} Да тако није казао, поп му не би дао к |
| се, ухвати се за гриву и склопи очи да не види своје пропасти, а Јефтан потјерао за њим, труцк |
| мене. — Данас да говориш о вину, к’о да не знаш о другоме...</p> <p>— А што не би говорио? — ос |
| дио је и писао нешто, правећи се као да не види Перу.{S} Пребирао је некакве хартије и мрмљао н |
| запита. — Шта ради?</p> <p>Игњат као да не чу добро.{S} Метну прст на уста и издиже обрве.</p> |
| о постиђено, окрећући главу у страну да не сретне Јефтанов поглед. — Ко ће ме сад?{S} Посиједио |
| д чојек има посла и кад хоће на пут, ја не заустављам...{S} Ни мени није драго кад ме ко зауста |
| ица удовичиној кући.</p> <p>— Чујеш, ја не знам шта ћу говорити с ђевојком, — рече Перо путем, |
| о остати? — запита готово шапатом. — Ја не могу...{S} Ја ћу само мало...</p> <p>— Ако хоћеш хај |
| и уздахну. — Кажу да сам испросио, а ја не знам.{S} Хоћаху ми привјенчати једну стародревну, па |
| не нема!</p> <pb n="65" /> <p>— Онда ја не могу.</p> <p>— Могу ја, — дочека Јефтан поносито. — |
| обро <pb n="116" /> је то.{S} Ево ни ја не радим ништа, а живим лијепо.</p> <p>Перо исколачи оч |
| а, да ме болесна зовеш? — застења. —-Ја не могу ићи...{S} Ја ћу овђе остат’ седам дана, док доб |
| га не би дочекали?</p> <p>— Без дочека не ваља, — одобри и Јово.</p> <p>— Вечерас ћемо се и по |
| n="35" /> па ми, богме, ни сами владика не може ништа, нит’ га се бојим...</p> <p>Но Перо га ви |
| и ја тутор!</p> <p>— Тражио бих ја, ама не знам коју ћу, — одговори Перо још тужније. — Не знам |
| ајближа својта...{S} Драга сам јој, ама не смије ништа.{S} Не смије ми ни хљеба дати без њега.. |
| ите немаш?</p> <p>— Па што, брате, одма не иштеш! — узвикну Перо, плеснувши рукама. — Што се к’ |
| тежином јој.</p> <p>Угледавши зета она не могаде проговорити.{S} Зину према њему, пружи руку и |
| <p>— Мучи ли те? запита он.</p> <p>Она не одговори.</p> <p>— Како те држи?</p> <p>— Хоће да му |
| оближе упознати, родио се љета господња не знам кога, али свакако барем прије четрдесет година. |
| дма се вино поквари, па се усирћети, па не ваља ништа...{S} А у мене све чисто...</p> <p>— Оста |
| ти само к’о брату кажем: отвори очи, па не узми младо ни лудо, него сабраније и паметније...{S} |
| лестан, — одговори Данило мирније, — па не могу с њиме.</p> <pb n="108" /> <p>Перо поблиједи.</ |
| све виче: <hi>тако је!</hi></p> <p>Мара не одговори ништа, нити подиже очију, него, једнако она |
| у попријеко.</p> <p>— Шта ћеш? — запита не баш најљубазније. — Шта тражиш?</p> <p>Перо скиде ка |
| разговара са ћудљивим болесником. — Шта не дозвољаваш, брате?</p> <p>— Не дозвољавам да проси ђ |
| оче ударати руком о сто.</p> <p>— А шта не дозвољаваш? — запита Благоје тихим, меким гласом, ка |
| ину и доктор.{S} Дуго су обојица, ништа не говорећи, стајали на вратима и гледали Јефтана, како |
| n>?</p> <pb n="118" /> <p>Келнер, ништа не говорећи, извади јеловницу и пружи му је.</p> <p>— Х |
| ви, брате, — рече. — Ја вам у то ништа не знам.{S} Ја перем руке к’о Пилат...</p> <p>— Шта вел |
| школу.{S} Нек иђе тамо, па макар ништа не научио.{S} Само нека мени и комшилуку није на сметњи |
| закаснио док се уредио, јер се у пунца не долази неуређено.</p> <p>Нос у старога као да дође ј |
| да дош’о? — запита. — Што си дош’о, кад не иштеш ништа?</p> <pb n="71" /> <p>— Дош’о сам само д |
| уђем свијету, међу туђим људима, па кад не мора гладоват’...{S} Да ти није мене, ти би овђе зло |
| одговараху му.</p> <p>— Е добро је кад не бије вазда.</p> <p>Кашње се и увјерио о томе.{S} Учи |
| ене не боји пријеваре.{S} Ја воде никад не сипљем.{S} Ја знам шта је вода и да је друго вода, а |
| ања, и избацујући шале, које се у књиге не уписују.{S} На другој страни препирала се једна баба |
| а проси ђевојку, <pb n="131" /> а да је не видим, — осијече Перо изазивачки.</p> <p>Благоје исп |
| чки. — Не могу ја узети ђевојку а да је не видим.</p> <p>Обрен гурну мачку и одбаци аршин, па с |
| уривши се уза зид и као бојећи се да је не удари по глави.</p> <p>Перо уљезе у авлију и, раскор |
| стави све мени, па да уредим.{S} Ако је не видиш сад, виђећеш пошље, па доста ти је...{S} И как |
| поживио, господине!</p> <p>— Само овдје не можете више имати боравка, — дочека комесар јаче. — |
| ла?</p> <p>— Па, брате, што ми то прије не казасте? — окоси се Перо, мрко је гледајући. — Ја ни |
| спод некакве грдне капије, док најпошље не изађоше у велику и пространу, необично освијетљену, |
| ше и не узех је.{S} Бојим се само да ме не уфате, јер су ми запријетили, да ће ми је довести ам |
| , ако Бога знате?{S} Ко то изнесе на ме не било му просто ни овога ни онога свијета?</p> <p>Ком |
| о није ожењен!“</p> <p>Држимо, да овоме не треба никаква коментара.</p> </div> </body> </text> |
| улови ми кога.{S} Кажи, нек се од мене не боји пријеваре.{S} Ја воде никад не сипљем.{S} Ја зн |
| си и ти к’о ђевојка каква.</p> <p>— Бре не би се ја данас побојала многе ђевојке, — брзо дочека |
| а ја ћу бити барјактар, па, вала, да се не постидим ни самога Бошка Југовића.</p> <p>— И чутуре |
| лачем, — викну, — што ми се чини, да се не враћамо више, ако поћерамо к’о што смо почели.</p> < |
| !...{S} Само ми немојте духанити, да се не би запалила слама...{S} С тога вам не дам ни свијеће |
| чудо, опазио је да су сви мирни и да се не препадају од његове куће.</p> <p>— Ама у мене у соба |
| нам је Бог послао колеру на врат, ја се не бих љутио...{S} Рек’о би: од Бога је!...{S} Ама ово |
| , — одобри Перо одмах.</p> <p>— А ја се не бојим, — упаде Јово ватрено. — Ако буде све к’о што |
| лишем? — запита. — Послушај мене, па се не бој никога!</p> <p>— Курталиши ако си пријатељ и <pb |
| десила несрећа?{S} Ти само поћи, па се не бој.</p> <p>И пружи му руку у опроштај, а Перо је чв |
| S} У других народа, дапаче већих, па се не може наћи него по један илити два бунтовника, а ви и |
| ни треба жена, ни нико.{S} Без главе се не може живити, а без жене може.</p> <p>Па узе ствари и |
| и удари ногом о тле.</p> <p>— Ти ми се не мијешај у послове! — викну. — Шта ти знаш? ..{S} Зар |
| спавања!...{S} Ко је паметан, тај ти се не миче од своје куће, нит’ се пати ’вако к’о ми...</p> |
| ду.{S} Што се и ти не жениш?{S} Како се не стидиш својих сиједих коса?..{S} Чојек у годинама, п |
| овар жита, — говораше стари, ни мало се не обзирући на госте, — а ове је године право, да ми вр |
| аклети „за своје право“.</p> <p>Перо се не осврну на све то.{S} Он <pb n="100" /> лагано, гегај |
| .{S} Сад морате са мном.</p> <p>Перо се не смједе даље противити.{S} Обуче се и пође у полицију |
| ашен, диже се са земље.</p> <p>— Што се не чуваш? — прекори га Јефтан сурово. — Како то јашеш?< |
| > <p>— Кад си се намислио женит’ што се не ожени из наше касабе? — окоси се. — Овако мучиш и се |
| ојом крвљу храни сеоске бухе.{S} Зар се не би оне могле хранити без његове крви?{S} И зар он ни |
| > <p>— Шта ћемо сад? — запита. — Зар се не мицати никуд више из овог пакла?</p> <p>Јефтан увуче |
| е млада? — упаде Обрен.</p> <p>— Нас се не тиче која је ни чија је, — осијече Јефтан набусито, |
| ом, што је важило као опомена, да му се не мијеша у разговор. — У бухљивим бачвама одма се вино |
| , па ће те преварити за ситницу, ако те не води познат чојек као ја...</p> <p>И Благоје поче ни |
| ко <pb n="136" /> ћу ја да своје дијете не видим сваки дан?{S} Научила на њу, па ако ми није ва |
| ан.{S} И, право да ти речем, ја га више не могу гледати по сокаку и мучити се с њиме, него треб |
| да вели: „прошло је то“. — Њему се више не вјерује!</p> <p>— Превариће он, — одговори Алекса уп |
| јало све теже и увидио је, да тако више не може издржати.</p> <p>На саму Нову Годину пође са Об |
| а испод руке. — Жени се, јадан брате, и не губи младост узалудно...</p> <p>— Ама ко ће ме, брат |
| и кућу уредио! — дрекну Бошко јаче. — И не би... не би...</p> <p>— ...не би пустио шћер да ашик |
| имаш и пара?</p> <p>— Имам.</p> <p>— И не треба ни од кога да иштеш?</p> <p>— Ни од кога.</p> |
| нека буде тако.{S} Мени треба жена, а и не треба ми жена.{S} Ама кад ви велите да треба, онда ћ |
| у кући нема женске главе.</p> <p>— Па и не треба, — дочека Обрен умирујући га. — Ја сам то само |
| p>— Па то је лахко, — рече као узгред и не гледајући га. — Ено ти у удовице Стаке шћери Милке.{ |
| ? — осијече Јово, задухан. — Најпошље и не треба нам нико, кад нас ево на мјесту...</p> <p>Пред |
| полугласно.</p> <p>— Није...{S} Ње се и не бојим, — одговори Јока, да се једва чуло. — Ама <hi> |
| а нећу жену.</p> <p>Па, окренувши се и не рекавши ни <hi>збогом</hi>, сам оде у хотел.</p> <p> |
| ије казао, поп му не би дао крштенице и не би му је дао све дотле, док се најприје подробно не |
| родревну, па Бог даде те ме проћераше и не узех је.{S} Бојим се само да ме не уфате, јер су ми |
| а.</p> <p>Обојица као да се замислише и не проговорише више ни ријечи.</p> <p>У другу недјељу п |
| лан.</p> <p>— Не питај јесу ли гладни и не износи ништа, — шапну стари жени, улазећи за њима. — |
| један међед, па да немам своје памети и не знам шта радим?</p> <pb n="127" /> <p>— Ама ја се за |
| сплахирено погледаше. — Не дозвољавам и не дозвољавам — викну, бјешње и поче ударати руком о ст |
| диже се и пође.{S} Обрен пође за њим и не хтједе се зауставити, макар што их је удовица задржа |
| А можеш ли ти Обрене? — запита Јефтан и не гледајући на Данила. — И ти си Перин јаран.</p> <p>— |
| а је ово, — одговори механџија хладно и не осврћући се на грају. — Они читају новине и сваке се |
| b n="39" /> <p>— Чујеш, — дочека Перо и не гледајући му на сандучиће, — ти ћеш се сад женити и |
| .. обоје ми жао...</p> <p>Стрико Васо и не осврну се на њега.{S} Окрену се гостима и мрко их по |
| е да што мање времена изгуби, честито и не погледа на њу, него се одмах поче чистити и уређиват |
| е.{S} А лаже!..{S} Он само прича, јер и не зна ништа друго него причати.{S} Он, чак, сипа и вод |
| па, не окрећући се ни на једну страну и не говорећи ништа.{S} Тада нико није смио проговорити, |
| јете, — рече јој поп пишући крштеницу и не осврћући се на њих, — ево и Перо мисли исто к’о и ја |
| позору изложеноме, мјесту кажете, да ви не дозвољавате ни цару да проси дјевојку.{S} Управо сте |
| пуно, а ми смо странци, и нико га други не може излијечити осим вас.</p> <p>— Хм?...{S} Но гут! |
| Бог ствар’о жене на свијет, кад се људи не би женили?{S} Што, питам те?</p> <p>Обрен испи чашу |
| се у невољи нађе; хтио би да пође, али не може.{S} Само се окреће око себе и стење.{S} Најпошљ |
| живот?...{S} Шта ће, на прилику, кад ми не би било вас, које ја с вама лијепо живим и ви ме вес |
| <p>Благоје се намргоди.</p> <p>— Кад ми не вјерујеш, онда и немам посла с тобом, — осијече и ка |
| лимо к’о што власт хоће.{S} Најпошље ми не треба ништа ни да мислимо, кад је дао Бог њу.{S} Ево |
| Ви како гласате мени је право.{S} Мени не треба ништа него жена.</p> <p>— Ама није жена кокош, |
| и паметнијим почео говор.</p> <p>— Мени не треба, — мирно одговори Обрен, који је гледао у тефт |
| име и, без питања, сједе за сто.{S} Они не одговорише и само га погледаше оштрије, испитујући.{ |
| сли.</p> <pb n="144" /> <p>— Ама да они не траже Другога Перу Карантана? — запита. — Да не траж |
| траже ничију крштеницу...{S} Ничију они не траже!...{S} А ти то, побратимковићу, тражиш од лопо |
| њу, озбиљно пљуну у длане.</p> <p>— Ти не знаш шта радиш...{S} Ја ћу ти казат’ како се ради, — |
| се играмо и шалимо к’о ђеца...{S} Ја ти не знам ништа друго казати, него да се ни са царем <pb |
| оме разговори и проговори.{S} Ако је ти не разговориш, ко ће други?..{S} А ти немој бити тврда |
| био, него ми све у реду.{S} Што се и ти не жениш?{S} Како се не стидиш својих сиједих коса?..{S |
| p> <p>— Па ако ћеш да је видиш, нико ти не брани, — рече мирно, утишавајући га. — Хајдемо одмах |
| н облик и ни он, ни учитељ, ни сви ђаци не би их кашње могли прочитати.</p> <pb n="20" /> <p>Је |
| 2" /> поред Томе и возити се...{S} Ипак не одговори ништа.{S} Само упрти пртљагу и пође пред њи |
| е не би запалила слама...{S} С тога вам не дам ни свијеће...{S} Мјесечина је, па се види и без |
| а пријекорно. — Толико година па да нам не дођеш!{S} Зар ти то ваља?</p> <p>— Па ево ме сад, — |
| , ако Бога знаш, — упаде Перо. — Зар им не видиш столице у рукама?</p> <p>— Ништа бит’ неће, — |
| ави поп, прелиставајући протокол, — чим не слушаш рђаве јаране, који хоће главом да пробијају з |
| — рече. — Ама сад што си чуо, да ником не издаш...{S} Ако издаш, зло и по ме и по те.</p> <p>П |
| крштеница и за Јефтана Мргудића.{S} Он не може доћи, јер се <pb n="40" /> брзо жени, па је мен |
| ијете биће некакав пустахија.{S} Ако он не сврши на вјешалима, неће свршит’ нико.</p> <p>— А је |
| је тражио!</p> <p>— Баш? — запита Јово не вјерујући. — Је ли истина?</p> <p>— Баш, — потврди Ј |
| здравицом да га дочека, — настави Јово не слушајући Обрена. — Ако учитељу не буде криво, њега |
| , — пресијече га удовица оштро. — Младо не умије ни миловати онако, к’о што зна старије...</p> |
| љиво се осврћући на све стране да га ко не би чуо. — Ђевојку знаш ли, ама честиту и поштену? — |
| , али, овога трена одлазити натраг, ако не желите да вас протјерам са пратњом...</p> <p>— Фала |
| е тебе полиција проћерати?</p> <p>— Ако не вјерујете, а ви питајте, — осијече Перо, окрећући им |
| ком и замоли га да не говори даље, како не би својим жалостивним ријечима покварио весеље читав |
| че Јово, — да свадба без барјака никако не ваља.{S} Ви нађите барјак, а ја ћу бити барјактар, п |
| ти је...{S} И како би било да је никако не видиш?..{S} Ја баш хоћу да је видиш...</p> <pb n="12 |
| ана за рукав. — Ми други пријатељи тако не дамо.{S} Ми хоћемо поштено.{S} Саставићемо опет сјед |
| зевши га себи у радњу. — То му сад нико не може ишћерат, из главе...</p> <p>Перо чисто одахну, |
| <p>— Ама јесам ли ја казао, да ми нико не улази у собу? — плану Јефтан, чим се доктор удаљио. |
| икуд излазити.{S} Каз’о је и да му нико не улази.</p> <p>— Ни ја? — отегну Перо.</p> <p>— Ни ти |
| крену се.{S} Перо, као ван себе, у мало не скочи за њом, да је ухвати, да је задржи.{S} На попа |
| чео прибојавати, да га наскоро и Данило не остави.{S} Некаква нарумењена усиђелица указа се пре |
| викну. — Шта ти знаш? ..{S} Зар Данило не може пјеше ићи?</p> <p>Данило обори главу и уздахну. |
| ти <pb n="43" /> и мени казаше, да тамо не траже ничију крштеницу...{S} Ничију они не траже!... |
| дао све дотле, док се најприје подробно не би код власти распитао: нема ли она шта против тога |
| , фала Богу, има.{S} Има браћо! за вино не треба женска глава.{S} Точите!</p> <p>Но они му није |
| ро сачека док се Милка са Обреном добро не заговори.{S} Није волио да га они чују.{S} С тога се |
| ршна, ваљана.{S} Додуше ја је још добро не знам, нијесам је виђео <pb n="45" /> откако је из шк |
| ије о прошлости Пере Карантана.{S} Перо не може да нађе за себе ђевојке.</head> <p>Од тога дана |
| оде и ноге носе...</p> <p>Јефтан и Перо не одговорише ријечи.{S} Обојица, као утучени, кренуше |
| издаш, зло и по ме и по те.</p> <p>Перо не одговори.{S} Пропусти га да уљегне у кућу, а он стад |
| оћерамо к’о што смо почели.</p> <p>Перо не знаде шта би одговорио, него и он сједе на кревет и, |
| вријеђате царске дјевојке?</p> <p>Перо не могаде више да се одржи. <pb n="147" /> Задрхташе му |
| е и без пасоша и без крштенице...{S} То не могу...</p> <p>Перо се почеша иза уха, поче куцкати |
| хоћу да знам кад се родио.</p> <p>— То не могу дат’, — осијече поп, отресајући воду са браде. |
| у мозак пролије.</p> <p>— Ни цару ја то не дозвољаваМ! — дрекну уједанпут и скочи иза стола обо |
| дом и Данилом и нема сватова.{S} Ама то не смета!..{S} Ми ћемо му бити сватови!</p> <p>— Хоћемо |
| запита, бјесомучно дрмајући њиме. — Што не каза да се нијеси вјенч’о, црн ти образ сад и вавије |
| да не знаш о другоме...</p> <p>— А што не би говорио? — осијече стари осорно. — Не говорим јаб |
| ића.{S} Пушћи ти само мене, па ни зашто не брини!</p> <p>Перо се пусти.{S} Обојица се упутише н |
| рад, чојече? — дочека подругљиво. — Зар не знаш, да је то турско?</p> <p>— Сведно.{S} Русија ће |
| е засмија и пљесну рукама.</p> <p>— Зар не знаш мене? — запита. — Свога малога Јову не знаш?... |
| еро треба одмах да пође.</p> <p>— А зар не може без мене?- — запита Перо поплашено. — Шта ћу ја |
| p> <p>Перо исколачи очи.</p> <p>— А зар не пишеш? — запита.</p> <p>— Баталио сам то, — безбрижн |
| и.{S} Одговора нема...{S} А док одговор не приспије, ја вас не могу пустити.{S} Дапаче морам ва |
| ..{S} А док одговор не приспије, ја вас не могу пустити.{S} Дапаче морам вас затворити.</p> <p> |
| — Па... кад нас ти заустављаш и кад нас не гониш остаћемо још три дана, — дочека Јово. — Нама ј |
| и ја.{S} Само да ми она биједа на врат не дође, — рече. — Кад би ме с оном вјенчали, одма би с |
| а.{S} Питам: може ли јефтиније, а Чифут не да...{S} Чифут к’о Чифут!{S} Добио ми је барем пет г |
| ада, једнога дана, чудан случај у помоћ не прискочи.{S} И није то био никакав необичан случај.{ |
| наш мене? — запита. — Свога малога Јову не знаш?...{S} Заборавио си ме, а?</p> <pb n="70" /> <p |
| Јово не слушајући Обрена. — Ако учитељу не буде криво, њега да замолимо.{S} Он је учио, па зна |
| на да ли би га се икако и сјетио, да му не стиже онај брзојав.</p> <p>— На моју душу ово се он |
| оже боље.{S} Да тако није казао, поп му не би дао крштенице и не би му је дао све дотле, док се |
| сабраније и паметније...{S} Младо кућу не кући.</p> <p>— Оно, додуше, тако је, — одобри Перо, |
| о да испод земље васкрсну, и гледаше их не баш најпријатељскије.</p> <p>— <foreign xml:lang="de |
| иран ђак.{S} Да је био добар, то се баш не може рећи, јер у буквару никако није могао прелистат |
| о.{S} Изговорити би их и могао и то баш не би било тако тешко, али ко ће их написати?{S} Ко ће |
| и учила? — запита. — Млад је он, па још не зна како се кућа кући...{S} Обоје су млади к’о кап, |
| спод ока, погледа госте. — А што ви још не шетате? — запита их. — Шетња је здрава...</p> <p>— Ш |
| јаче. — И не би... не би...</p> <p>— ...не би пустио шћер да ашикује с офинцирима, — опет ће он |
| <p>Врућина.{S} Сунце отскочило на сред неба, те пече и у тјеме и у голи врат.{S} Прашина, испо |
| есела, исто к’о да ми је Бог у крошњи с неба бацио, да ме обесели за моја добра дјела.{S} Кад с |
| инцирима, — опет ће онај.</p> <p>— ...и неби пустио шћер да ашикује с офинцирима, — прихвати Бо |
| а?</p> <p>Перо преврну очима, погледа у небо и испусти један мученички уздах:</p> <p>— Тако ти |
| > <p>Јефтан погледа око себе, погледа у небо и стисну зубе.</p> <p>— Јок, — окреса. — Ја нећу д |
| зати.</p> <p>— Еј Перо, Перо, — узвикну невесело. — Какав си ми ти домаћин, кад ни слатке пите |
| зар сада њу мислиш преварити?</p> <p>— Невјерниче један! — цикну удовица и бризну у плач. — За |
| осити, па нека у касабу уљезе к’о твоја невјеста...{S} Брука би била, да уљеземо без <hi>младе< |
| апом и објема рукама.</p> <p>— Жениче и невјесто, — узвикну учитељ прије, него су се кола и зау |
| викну и узе чашу вина. — Драги жениче и невјесто! — дрекну из свега гласа. — Ми најмилији друго |
| адозналост, да час прије виде ту лијепу невјесту.</p> <p>Неки постадоше и нестрпељиви чекајући. |
| проћерује одма, овога часа...</p> <p>— Невјешто ли ти лажеш, мој Перо, — умијеша се Благоје и |
| S} Хтио би да помогне Јови и да му се у невољи нађе; хтио би да пође, али не може.{S} Само се о |
| ногу, Обрену неко обори капу.{S} Прште негдје и нечија боца.</p> <p>— Учитељу пази! — дрекну Ј |
| јатеља до пријатеља да га хвали.</p> <p>Негдје у то доба упознао се Перо са Јефтаном Мргудићем, |
| него друге.{S} Додуше, он нема сватова, него долази сам са младом и...</p> <p>— А која ли му је |
| {S} Није, да речемо, ни пашу ни везира, него баш цара...</p> <p>И опет стаде.{S} Гледаше у слик |
| да то није глава какве грдне совуљаге, него човјечија прилика и да та човјечија прилика није н |
| и кренуле цркви на читав сахат раније, него ли је била отворена.</p> <p>— Аћиме, жалосна ти ма |
| иче и невјесто, — узвикну учитељ прије, него су се кола и зауставила и високо издиже изнад глав |
| ред колиба, нијесу какотале ни дречале, него опустиле крила, отегле шије и искривиле главе, па |
| у гледати по сокаку и мучити се с њиме, него треба коме другоме да га натоваримо на врат, па не |
| /p> <p>— Љевше је кад се читају новине, него приче, — рече. — Ето ја... психа!... вазда читам.. |
| ..{S} Узалуд!..{S} Мучио се ништа мање, него ли у кући Јовина стрица, кад су га оно бухе опколи |
| а та човјечија прилика није нико други, него знаменити слуга Пере Карантана Дамјан, од милоште |
| иле га бухе, па никако очију да склопи, него се непрестано превртао с бока на бок.{S} И поче се |
| ..{S} Ја ти не знам ништа друго казати, него да се ни са царем <pb n="170" /> не би промијенио |
| — окреса. — Ја нећу друкчије свраћати, него ако ћемо остат’ барем три дана...</p> <p>— Па оста |
| p> <p>Перо није знао шта ће одговорити, него, у незгоди, извади и он јаглук и поче трти нос.{S} |
| едње, тим више, што није морао сам ићи, него је, обично, водио уза се још кога, понајвише каква |
| едну...{S} Ама немој точити пун филџан, него само половину.</p> <p>Гости су већ били посједали |
| ек да нешто каже, и ако га није слушао, него је нестрпљиво разгледао све око себе, надајући се, |
| : отвори очи, па не узми младо ни лудо, него сабраније и паметније...{S} Младо кућу не кући.</p |
| сам се ја оженио, па ме није гром убио, него ми све у реду.{S} Што се и ти не жениш?{S} Како се |
| нити је кога пуштао, нити куда излазио, него се од јутра до мрака климатао <pb n="58" /> на јед |
| </p> <p>Перо не знаде шта би одговорио, него и он сједе на кревет и, објесивши ноге, поче клима |
| .{S} Поп му сада није изгледао као поп, него као голем мрк облак, који се спустио на земљу и по |
| а не одговори ништа, нити подиже очију, него, једнако онако стидљиво, наклони мало главу према |
| ена изгуби, честито и не погледа на њу, него се одмах поче чистити и уређивати.{S} Очешља се ли |
| м те наш’о, — дочека Перо одушевљено, — него да ми ко сто дуката даде...{S} Драго ми, к’о да са |
| <p>— То ја знам, — окоси се Благоје. — Него, ако хоћеш, остави све мени, па да уредим.{S} Ако |
| . — опет <pb n="38" /> се збуни Перо. — Него... ја хоћу да знам кад се родио.</p> <p>— То не мо |
| се по брковима и узвиси глас:</p> <p>— Него ако си ти чојек, нађи какву женетину, па ето...{S} |
| ио да растемо по крушкама и по јабукама него да нас жене рађају...</p> <p>— Тако је, — потврдиш |
| помислити да је старија сестра Милкина него мати.{S} Она сама задржа Перу, а Обрена остави Мил |
| е мени је право.{S} Мени не треба ништа него жена.</p> <p>— Ама није жена кокош, па да ти је ку |
| и, није ишао у механу и спавао је слађе него обично.</p> <p>— Ево ме опет, — сјутрадан весело п |
| бијаше нешто расположенији и љубазније него први пут прими Перу.</p> <p>— На упит о вашој ћудо |
| дити.{S} Зато је и долазио кући доцније него прије.</p> <p>— Волим пуну механу него пусту кућу, |
| е.{S} Он испусти некакав уздах и, прије него што је Перо могао што изговорити, загрли га и прит |
| сто.— Жена нам треба!{S} Није друкчије него баш треба!{S} И ја би волио бит’ без жене да не тр |
| ри Јефтан. — Ев’ овако проводим се боље него све друге газде.{S} Живим к’о гроф!{S} Док има пар |
| ом здравицом, трепташе трепавицама више него обично.{S} Збуњено се окреташе на све стране и раз |
| аву, само малко да га удари, ништа више него да му мозак пролије.</p> <p>— Ни цару ја то не доз |
| p> <p>Опет пође у механе и, пијући више него прије, поче лупати боце, прозоре, чаше и уједати с |
| о суху дрвету, и изгледао је смјешнији него прије.</p> <p>— Ја ћу, — викну он колико га грло д |
| ијече стари осорно. — Не говорим јабани него своме зету, а зет треба да ме слуша...{S} Нећу га, |
| ...{S} Њега свакако треба боље дочекати него друге.{S} Додуше, он нема сватова, него долази сам |
| школи, па неће, зар, ни њему горе бити него ли је њима.</p> <p>— Бије ли учитељ пуно? — питао |
| ат!...{S} Волио би са Стаком хљеб јести него с њоме халву...</p> <p>— Добро, — викну Јефтан тап |
| арода, дапаче већих, па се не може наћи него по један илити два бунтовника, а ви их имате стоти |
| а меку, а, поред тога, не иде за својим него за Периним послом и да је овај, према томе, дужан, |
| са округлим као пун мјесец, више модрим него црвеним, лицем, дебелим и облим, сличним чарапи, н |
| Он само прича, јер и не зна ништа друго него причати.{S} Он, чак, сипа и воду у вино!..{S} Прод |
| адну, па ипак... ипак је све љепше било него у осталих кућа.</p> <p>— Ево нас! — узвикну Јово, |
| што ће добити над собом власт, оштрију него што су отац и мати.{S} Ипак се тјешио тиме, што је |
| косе распустила по води, издигла бјељу него у лабуда главу, обје руке пружила према њему и зов |
| него прије.</p> <p>— Волим пуну механу него пусту кућу, — говорио је свакоме, који би га преко |
| себи.</p> <p>Привири боље.{S} И опази, недалеко од дуда, иза једне гомиле буњишта, како стоје |
| се у овећој локви, на средини авлије, а недалеко од њих, испод прастарог, кљастог дуда, весело |
| ар, космат човјек, који се једном у пет недјеља бријао а шишао се два пут у години, те изгледаш |
| пуштеној механи, гдје се газда једном у недјељи дана накани да је очисти.</p> <p>— Баш си ти, б |
| дби.</head> <p>Састанак, одређен у прву недјељу по Крсноме Имену, морао се одржати и сви јарани |
| говорише више ни ријечи.</p> <p>У другу недјељу пођоше опет.{S} И удовица и Милка сад су им се |
| прву неђељу! — додаде Јово.</p> <p>— У неђељу!</p> <p>И опет се загрлише и почеше љубити.{S} А |
| </p> <p>— А пристајеш ли ти, да одмах у неђељу пођемо у њих? — запита Перо журно.</p> <p>—- При |
| ено узвикну. — Пристајем и ја!</p> <p>У неђељу кренуше обојица удовичиној кући.</p> <p>— Чујеш, |
| ијешити.</p> <p>— И скупићемо се у прву неђељу! — додаде Јово.</p> <p>— У неђељу!</p> <p>И опет |
| сиједих коса?..{S} Чојек у годинама, па нежењен!..{S} Срамота!..{S} И што је Бог ствар’о жене н |
| Како у лијепој, красној, милој и никад незаборављеној вашој касаби?{S} Шта се тамо ради?</p> < |
| аршију, покрај читава низа затворених и незатворених дућана; минуше два-три сокака, измећу мали |
| .</head> <head> <hi>Перина просидба.{S} Незгоде у полицији.</hi> </head> <p>У гостионици сједио |
| арати...</p> <p>А Перо је био у великој незгоди.{S} Он сјео близу удовице, сјео управо тако, да |
| ро није знао шта ће одговорити, него, у незгоди, извади и он јаглук и поче трти нос.{S} Уједанп |
| је каз’о да сам се вјенчао? — отегну. — Незнаш ти на какав сам белај ограјис’о...</p> <p>— А ни |
| о наше људе, који нам, али, све доставе неизоставно.{S} Ви сте си синоћ узели слободу, да на ја |
| кривена кућа...{S} Са лица имала је три неједнака прозора и велика, дрвена врата, са два огромн |
| у вашој касаби, улови ми кога.{S} Кажи, нек се од мене не боји пријеваре.{S} Ја воде никад не с |
| је и каква је?{S} Нек само није мушко, нек је жена, па је добро.{S} И лијепо се вјенчај и буди |
| предложи Благоје.</p> <p>— Тако је.{S} Нек се тамо вјенчају! — прихвати стари живо. — Не дам ј |
| > <p>— Јок.{S} Послаћемо га у школу.{S} Нек иђе тамо, па макар ништа не научио.{S} Само нека ме |
| ни размишљат’ се: ко је и каква је?{S} Нек само није мушко, нек је жена, па је добро.{S} И лиј |
| загрли га и притиште на прса.</p> <p>— Нек вам је сретно ђечице! — узвикну потресено, као да ћ |
| > <p>— А треће? — запита брзо.</p> <p>— Нек није дуга језика,</p> <p>Јефтан га презриво погледа |
| поклоним к’о свецу...</p> <p>— Свецима нек је слава и милост, а теби магарећа глава! — викну Б |
| разом, и ја сам се оженио с миразом, па нек се и он ожени.{S} То је прво.</p> <p>— А друго?</p> |
| о.{S} Ако треба још кога да зовнемо, па нек је више гласова.{S} Ако треба и скупштина читава, ј |
| за њим, у касабу <pb n="154" /> му, па нек се тамо вјенчају, — предложи Благоје.</p> <p>— Тако |
| ћемо и у цркву и добро платити попу, па нек одма вјенча...</p> <p>Перо слегну раменима...</p> < |
| .{S} И лијепо се вјенчај и буди чојек и нек ти буде све у реду.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— И, а |
| а ћемо остат’ само мало.</p> <p>— Нека, нека, — дочека Перо и повуче га за појас. — Овђе је лиј |
| оћемо.</p> <p>— А да буде право весеље, нека и Стака пође, — опет ће Јово. — Удовица је, ама бе |
| је Бог створио, па ако ни за шта друго, нека барем чува и чисти кућу и рађа ђецу...{S} Оклен би |
| p> <p>— Тако је!</p> <p>— И, ако хоћеш, нека и ова чаша иђе у твоје здравље!</p> <p>— Живио!</p |
| лим да је пријатељски... онда ја велим: нека буде тако.{S} Мени треба жена, а и не треба ми жен |
| уче га за појас. — Овђе је лијепо...{S} Нека још!</p> <p>Јефтан се ђаволасто осмјехну.{S} Куцну |
| ма.</p> <p>— Кажи Јоки, — викну жени, — нека у тефтеру нађе Филипово име и нека му припише у ду |
| који је и сам волио здравице држати. — Нека буде барем десетак здравица...</p> <p>Јефтан преву |
| и се осмјехну и одобри главом.</p> <p>— Нека сте ручали, — рече. — То ваља!{S} Здраво је у селу |
| з’о, да ћемо остат’ само мало.</p> <p>— Нека, нека, — дочека Перо и повуче га за појас. — Овђе |
| о се ухвати за кољено и хукну.</p> <p>— Нека га Данило јаше ако хоће, а ја, ваистину, нећу! — о |
| ше одјекивати нечији кораци и као граја нека.{S} Перо помисли да ће опет бити когод из полиције |
| јести!..{S} Одма ћемо је испросити, па нека у касабу уљезе к’о твоја невјеста...{S} Брука би б |
| ме другоме да га натоваримо на врат, па нека се други мучи.</p> <p>— Нећеш га, зар, дат’ на зан |
| <p>Они се зачуђено згледаше.</p> <p>— И нека вам је сретан пут, — настави брзо. — Кад хоћете, ј |
| мјехом, пође им у сусрет.</p> <p>— Па и нека сте ми дошли, — живо дочека узевши их за руке и ну |
| и, — нека у тефтеру нађе Филипово име и нека му припише у дуг још товар жита!...{S} Читав товар |
| тамо, па макар ништа не научио.{S} Само нека мени и комшилуку није на сметњи.</p> <p>Након дуже |
| ви и гледајући некуд у страну. — Ви сте некада у вашега свећеника, тражили некакве крсне листов |
| > <p>Кад је дошао ред на Перу, обузе га некакав страх.{S} Ко зна зашто, али он није волио имати |
| м би почео писати, та су слова добијала некакав чудан облик и ни он, ни учитељ, ни сви ђаци не |
| тим, старим, подераним кесама, лежао је некакав човјек.{S} Стар, сијед, са намрежганим, пјегави |
| мати своме мужу, — ово наше дијете биће некакав пустахија.{S} Ако он не сврши на вјешалима, нећ |
| ала се, да му за тур од чакшира прикаче некакав чудноват реп: од изрецкане хартије и старих крп |
| , крњави зуби указаше се.{S} Он испусти некакав уздах и, прије него што је Перо могао што изгов |
| ли што слично?</p> <p>Перо опет испусти некакав јаук.{S} Понори главом као да се спремаше да па |
| слатко спавали.</p> <p>Изненада ослухну некакав шапат.{S} Застаде.{S} И полако, држећи се зида, |
| и, да га наскоро и Данило не остави.{S} Некаква нарумењена усиђелица указа се пред њим и, љубаз |
| са животом...{S} Близу њих се удрвенила некаква стара кљусина, са шиљастим, мршавим куковима, т |
| бабиних леђа провиривала је масна капа некаква просјака и разбијена глава високога циганина... |
| е.{S} Опремише Тому кочијаша, да се код некаква познаника одмара, а они се полако упутише уском |
| у.</p> <p>— Све ми се чини, да ће ми се некаква несрећа десити ако пођем сам, — рече.</p> <p>— |
| роз облак су се лијепо могла распознати некаква кола.</p> <p>— Он је! — узвикнуше.</p> <p>— Ниј |
| ко кога Јефтановица сваке вечери позива некакве духове и разговара се с њима, — метнуше вино пр |
| — Ово носим мојој изабраној, да пробира некакве женске беспослице.{S} Богата је, па треба слуша |
| оз двије-три авлије, провукоше се испод некакве грдне капије, док најпошље не изађоше у велику |
| се као да не види Перу.{S} Пребирао је некакве хартије и мрмљао нешто.</p> <p>— Хм, — рече нак |
| естано говорећи и хвалећи Перу, поп, из некакве старе, зарђале кутије извади велике, чађаве нао |
| сте некада у вашега свећеника, тражили некакве крсне листове...</p> <p>— То је давно било, — у |
| ма.{S} Само, у једноме крају, висиле су некакве старе, окрпљене чакшире, а испод њих прислоњен |
| ругој страни препирала се једна баба са некаквим дугуљастим ђаком око кирије.{S} Пребацивала му |
| а стао на сред механе, па се препире са некаквим крезубим старчићем око плаћања.{S} Старчић вел |
| <p>Перо се пусти.{S} Обојица се упутише некаквим уским и прљавим сокацима, прођоше кроз двије-т |
| те слатки, окаснили сте ми, — проговори некаквим страшно дебелим гласом, вртећи главом и мигају |
| вас, све Влахе...{S} Ви вазда мислите о некаквим чудами...{S} У других народа, дапаче већих, па |
| зец да шушне, ни нико да се види, осим некаквих бубица, прозрачних крила, што, каткада, пролет |
| оди.{S} И тај вјетар доноси, из даљега, некакву пјесму, звонку и умиљату, што попут славујске т |
| креће око себе и стење.{S} Најпошље узе некакву излизану четицу и поче га чистити.{S} И размаза |
| авсу...{S} Обиједили ме, да сам заварао некакву ђевојку, измамио јој паре, па је оставио...{S} |
| Затим отвори крмељаве очи, протра их и, некако блесасто, погледа по свима.</p> <p>— Шта ћете? — |
| велим: ја ћу само мало, — опет ће Перо, некако бојажљиво.</p> <p>— Добро.{S} Макар и мало.</p> |
| га јаглуком по образу. — Лијеп си и... некако... млађи.</p> <p>— Хахаха, — блажено се засмија |
| о врат.</p> <p>— Је ли поп код куће? — некако сурово запита уплашену слушкињу, кад стиже до по |
| вари!...</p> <p>Грдећи Благоја једва је некако заспао.</p> <p>И снијевао је један чудан сан.</p |
| /p> <pb n="20" /> <p>Једва друге године некако се навикао на њих.{S} Написао их читкије и, са в |
| де запитати: а шта ће то?...{S} Ипак се некако прибра, извади кесу да плати попу, па, пољубивши |
| турајући, хтједе бацити чашу, али му се некако изврну рука, те, мјесто у зид, погоди у главу Јо |
| .{S} Зину према њему, пружи руку и поче некако чудно стењати и привлачити га.{S} Поче га и љуби |
| је пасје путовање! — прогунђа Јефтан и некако крвнички погледа <pb n="66" /> у Перу. — Трећи д |
| ме сметен.{S} Да је свирачица и знао би некако... ама наша је ђевојка...</p> <p>— Па говорићу ј |
| обно шапутали и намигивали, сви су били некако весели, а на лицу им се огледала радозналост, да |
| Стаке нико љепши нема! — настави Јефтан некако заносно, — и он је, браћо, пред свима нама проси |
| е да заплаче за овом дјевојком.{S} И он некако чудновато застења...{S} Они се тргоше...{S} Јока |
| >— Ама ко ће ме, брате? — питао је Перо некако постиђено, окрећући главу у страну да не сретне |
| кширама.{S} Само је бленуо у њу, бленуо некако тупо, као без памети, и једва се могао уздржати, |
| могао је читати и сва слова ишла су му некако у главу.{S} Али даље — ни маћи.{S} Ту се управо |
| а било много!{S} Неки се играју домина, неки се картају, неки се погађају и кладе око нечега.{S |
| Неки се играју домина, неки се картају, неки се погађају и кладе око нечега.{S} Чак, ради веће |
| по механи.{S} А свијета било много!{S} Неки се играју домина, неки се картају, неки се погађај |
| де му лицу страшан израз...{S} Обузе га неки бијес и поче по соби трчкати и поигравати.</p> <p> |
| шта говорити...{S} Све му се чинило као неки сан и као да све ово, што види и чује, није могућн |
| оворити није знао.{S} Он је управо имао неки свој језик, у коме је било помијешано чешких, њема |
| више и свиђао касабалијама, од којих су неки, најпаметнији, и научили тај језик и почешће се сл |
| с прије виде ту лијепу невјесту.</p> <p>Неки постадоше и нестрпељиви чекајући.{S} Јефтан је чет |
| > <p>— Тако, брате, тако! — ускликну са неким заносом. — Сједницу, па да гласамо.{S} Ако треба |
| е, — опет дочека Перо и, као са заносом неким, настави: — И ја сам им’о једну краву, па дебела, |
| са поносито исправљеним вратовима и као неким крунама на глави...{S} И као купа се и он у језер |
| ема мачкама пребио ногу.{S} Разбио је и неких двадесет прозора, а најпошље је покушао да крави |
| </p> <p>— Окупићемо још наших људи, па, неко на колима а неко на коњима, пођемо на сусрет...</p |
| ubSection" /> <p>У зору, другога јутра, неко силно удари у собна врата.{S} Врата се отворише и |
| аврвише на тесту и почеше се гурати.{S} Неко стаде учитељу на ногу, Обрену неко обори капу.{S} |
| >Стари га погледа попријеко.</p> <p>— А неко ми рече, да ћете ви сјутра ићи? — запита. — Сјутра |
| мо још наших људи, па, неко на колима а неко на коњима, пођемо на сусрет...</p> <p>— Хоћемо!..< |
| ке трепери у ноћи, а у пјесми као да га неко зове, зове га по имену и каже да умире за њим...{S |
| Гледаше у слику и као да очекиваше, да неко проговори иза ње и да му напомене шта ће даље каза |
| /p> <p>— ...своју кућу уредио, — дочека неко из гомиле.</p> <p>— ...своју би кућу уредио! — дре |
| ми дођеш?</p> <p>— Ја нисам знао да има неко с тобом, — промуца Перо постиђен. — Данило ми рече |
| гласније.</p> <p>— Чија крава? — запита неко из авлије.</p> <p>— Игњате, гони краву Филипову из |
| ио и на вино и тек <pb n="164" /> и кад неко, у страни, испали пушку, он се трже и прекиде поуч |
| се чешкати.{S} Бијаше му, као да га је неко полио хладном водом...{S} Стид га, стид од сама се |
| i> наћи.</p> <p>— Треба и од женскадије неко да <pb n="159" /> пође, — опет предложи Јефтан, по |
| .{S} Неко стаде учитељу на ногу, Обрену неко обори капу.{S} Прште негдје и нечија боца.</p> <p> |
| <p>—Јеси ли ти, Перо? — изненада дрекну неко гурнувши га руком у ребра, а тешка рука нечија спу |
| не удовице Стаке?</p> <p>— Охо! — викну неко. — То није ни махнито!</p> <p>— И сад вели да од С |
| — Ето га!</p> <p>— Ето га! — завика још неко.</p> <p>Сви скочише и погледаше уз широку, кривуда |
| чавати за се...{S} А с тобом ће ићи још неко, да ти изабира, — додаде мало тише.</p> <p>— Који |
| о се осврну и измахну рукама, као да би некога у земљу да сатјера.{S} И заигра му брада, а очи |
| аг и раствори уста, као да ће прогутати некога.{S} Лако бљедило прели му се лицем...{S} И за ча |
| ана.{S} Носио је под пазухом и у рукама неколика сандучића и завежљаја и, тако претоварен као п |
| .</p> <p>Стари састави руке на леђима и неколика пута пређе с краја на крај собе.{S} Најпошље п |
| /> да му падају по куковима.{S} Нађе и неколика прстена, наниза их по прстима, нарочито по каж |
| /p> <p>Прочита га још два пута, поправи неколика слова и даде послужитељу да однесе.{S} Затим з |
| и ту се није могао чути...{S} Чак и оне неколике кокоши, што су се разишле по гомилама буништа, |
| омоћи...</p> <p>И одрече се друштва.{S} Неколико дана живио је осамљен у кући као пустињак кака |
| еру. — Нећеш зар брзо крећати?</p> <p>— Неколико дана, — одговори Перо. — Ако пос’о свршим, поћ |
| <p>— Синоћ су куњале.</p> <p>Перо пође неколико корачаји, па застаде.{S} Ухвати Благоја за кра |
| на велику жалост његову, појавише му се неколико чисто бијелих длака у солуфима.</p> <p>— Јадан |
| е је било помијешано чешких, њемачких и неколико српских ријечи, због чега се највише и свиђао |
| гомиле ђубрета.{S} По њима су скакутали неколико безбрижних врабаца, којима врућина није сметал |
| Разлика је само у томе, што је он имао неколико чворуга и што му је лице било ишарано као ускр |
| ан, пошто су изашли из гаја и стигли до неколико старих, раштрканих колиба. — Хоће ли се јавити |
| ућа, испред којих се, у прашини, играло неколико голишаве дјеце...</p> <milestone unit="subSect |
| прост, дрвени сандук, из кога је вирило неколико дроњака.</p> <p>— К’о што видите, сиротиња, — |
| абе и није било чаршинлије, који се бар неколико пута није похвалио, како је вечерао у својој к |
| еко богме, — дочека Перо брзо. — Има ту неколико конака.</p> <p>— То је необично, — уздахну ста |
| шкајући се оловком по глави и гледајући некуд у страну. — Ви сте некада у вашега свећеника, тра |
| цао шешир на главу и спремао се да пође некуда, кад усплахирани Перо утрча у собу и још са врат |
| еро, јер је Јово одмах за старим изишао некуда, а Јефтан се користио Периним <pb n="83" /> душе |
| лижујући им се. — Нема Томе, нема кола, нема вожње, нема пута!...</p> <p>Да је, на примјер, гдј |
| Затим се окрену Обрену.</p> <p>— Нема, нема брате, — прошапта, да се једва чуло. — Тако је то, |
| године слабе...{S} Нема да роди година, нема пара...{S} Ништа нема!...{S} Таворим ’вако с дана |
| ушено, приближујући им се. — Нема Томе, нема кола, нема вожње, нема пута!...</p> <p>Да је, на п |
| се. — Нема Томе, нема кола, нема вожње, нема пута!...</p> <p>Да је, на примјер, гдјегод, иза ле |
| и хоће ли се ђегођ покрвити...{S} Знаш, нема посла без рата...{S} Кад се царевине закрваве, онд |
| ије подробно не би код власти распитао: нема ли она шта против тога и није ли то противно интер |
| главе у кући...{S} Нема ко да ми уреди; нема ми ко ни кошуље прати, па вазда купујем нове.{S} О |
| чека. — Зла времена, године слабе...{S} Нема да роди година, нема пара...{S} Ништа нема!...{S} |
| то, кад нема женске главе у кући...{S} Нема ко да ми уреди; нема ми ко ни кошуље прати, па ваз |
| роциједи кроз зубе Перо, мргодећи се. — Нема ни кошуље...{S} Тако је то, браћо, кад нема женске |
| — викну загушено, приближујући им се. — Нема Томе, нема кола, нема вожње, нема пута!...</p> <p> |
| е, видиш, једна дипломација...</p> <p>— Нема ту никакве дипломације, — осијече Бошко жестоко. — |
| и она каква писара? — запита.</p> <p>— Нема.</p> <p>— А не даје њезина мати крштенице или што |
| О тома треба добро размислити.</p> <p>— Нема ту размишљања, — дочека Обрен живо. — Перо треба о |
| хао рукама као да ће полетити.</p> <p>— Нема Томе! — викну загушено, приближујући им се. — Нема |
| мјесту нема! — окреса Јефтан.</p> <p>— Нема, — одговори Перо покуњено.</p> <pb n="63" /> <p>Св |
| Зар? — гракнуше у један глас.</p> <p>— Нема га, — одговори Данило, отирући зној са чела и хлад |
| ла.{S} Затим се окрену Обрену.</p> <p>— Нема, нема брате, — прошапта, да се једва чуло. — Тако |
| абринуто лице и поћута мало.</p> <p>— А нема ли и она каква писара? — запита.</p> <p>— Нема.</p |
| ећи се капом. — Све село обиграх, па га нема.{S} Кажу, да је ноћас отиш’о...</p> <p>— То је он |
| Је ли красно?{S} Љевшега а јефтинијега нема у земљи.{S} Никола Бубало прича свијету да је њего |
| мо ми чисте кошуље, — рече.</p> <p>— Ја нема, — једва проциједи кроз зубе Перо, мргодећи се. — |
| а не спавате на тврду, — рече. — Душека нема сиротиња!...{S} Само ми немојте духанити, да се не |
| мирам о вашој ћудоредности.{S} Одговора нема...{S} А док одговор не приспије, ја вас не могу пу |
| а да роди година, нема пара...{S} Ништа нема!...{S} Таворим ’вако с дана на дан, док и смрт за |
| адити</hi> као у пјесми.</p> <p>— Ништа нема без женске главе у кући, — дочека Перо брзо. — Без |
| и мислио.</p> <p>— Ама у мене то ништа нема, — осијече стари. — И кућа ми тијесна, <pb n="72" |
| . — Правога друштва ни правога теферича нема без женскадије.</p> <p>— То треба, — потврди и Јов |
| дах:</p> <p>— Тако ти је то, брате, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Јефтана то ражљути.{S} |
| све наопако.{S} Тако је то, брате, кад нема женске главе у кући.</p> <p>— А ти опет тражи цуру |
| Омрзно’о ми и он...{S} Тако је то, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Од тога дана и опет по |
| аде Перо уздахнувши. — Тешко је то, кад нема женске главе у кући...{S} Нема ко да ми уреди; нем |
| ни кошуље...{S} Тако је то, браћо, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Јефтан махну руком и з |
| брате.{S} Баш ти и уреди, — рече. — Кад нема Јефтана уређуј ми ти.{S} Вјерујем ти к’о оцу своме |
| а ће бит’ попутнина.</p> <p>— Попутнине нема!</p> <pb n="65" /> <p>— Онда ја не могу.</p> <p>— |
| {S} Он долази сам са младом и Данилом и нема сватова.{S} Ама то не смета!..{S} Ми ћемо му бити |
| настир па пости и читај молитве, јер ти нема помоћи...</p> <p>И одрече се друштва.{S} Неколико |
| се једва чуло. — Тако је то, кад у кући нема женске главе.</p> <p>— Па и не треба, — дочека Обр |
| <p>— И сад вели да од Стаке нико љепши нема! — настави Јефтан некако заносно, — и он је, браћо |
| боље дочекати него друге.{S} Додуше, он нема сватова, него долази сам са младом и...</p> <p>— А |
| би вас још, — рече мргодно. — Ама овако нема вам више ништа.{S} Ако вам није мрско, сад можете |
| то, читав свијет зна, да у правоме вину нема риба.{S} Њима је, да речемо, Бог одредио воду, а н |
| се хоће!</p> <p>— А таке у нашем мјесту нема! — окреса Јефтан.</p> <p>— Нема, — одговори Перо п |
| ано пође прозору, да им отуда покаже, е немају ништа видјети...{S} Уједанпут испусти чудан крик |
| И кућа ми тијесна, <pb n="72" /> и соба немам пуно; ни душека немам, па ће вам бит’ ружно...</p |
| и?..{S} И зар сам ја један међед, па да немам своје памети и не знам шта радим?</p> <pb n="127" |
| џеповима. — Ти плати за обојицу, јер ја немам ситнежа...</p> <p>— Платићу, платићу, — рече Перо |
| n="72" /> и соба немам пуно; ни душека немам, па ће вам бит’ ружно...</p> <p>— Понио је Перо с |
| о да није добро чуо.</p> <p>— А и хране немам, — настави мирно. — Сиротиња смо!...{S} Сам сух х |
| ди.</p> <p>— Кад ми не вјерујеш, онда и немам посла с тобом, — осијече и као пође из гостионице |
| , засмија се и одмахну рукама.</p> <p>— Немамо ми чисте кошуље, — рече.</p> <p>— Ја нема, — јед |
| прокомеша раменима и зијевну.</p> <p>— Немамо ми пите, — одговори мирно. — Ко ће скухат’?</p> |
| ав дан...{S} А и село није какво!...{S} Немате у њему ништа виђети...{S} Ништа!</p> <p>И лагано |
| ав си ми ти домаћин, кад ни слатке пите немаш?</p> <p>— Па што, брате, одма не иштеш! — узвикну |
| , — рече Јово, гледајући у под.— У кући немаш готово ништа и да трном повучеш по њој, не би има |
| у га пролазници сваки час, често и врло немилостиво, гурали и чак му стајали на ногу...{S} Глед |
| <p>— Изим овога, — настављао је комесар немилостиво, — ви сте, дапаче, и друге сумњиве послове |
| ојек, нађи какву женетину, па ето...{S} Немој пробират’, ни разбират’, ни размишљат’ се: ко је |
| > <p>— Можеш им дати по једну...{S} Ама немој точити пун филџан, него само половину.</p> <p>Гос |
| ...{S} У шест сати — одговори Перо. — И немој закаснити.</p> <p>Растадоше се обојица, потпуно з |
| руги?..{S} А ти немој бити тврда срца и немој с њоме ружно.{S} Још је дијете, па ће се научити |
| ну Јефтан јаче. — Само ти слушај мене и немој више разбијати чаша ни боца.{S} Није боца попов н |
| и не разговориш, ко ће други?..{S} А ти немој бити тврда срца и немој с њоме ружно.{S} Још је д |
| упаде Благоје смијешећи се. — Ама само немој радит’ без мене...{S} Овђе су све сами лопови, па |
| спремаше да пане и са столице.</p> <p>— Немојте се правдати и испричавати, — упаде комесар важн |
| лако гурајући и у једно и у друго. — И немојте се стидити, кад вас је Бог намијенио једно друг |
| . — Душека нема сиротиња!...{S} Само ми немојте духанити, да се не би запалила слама...{S} С то |
| наточену у старе, напукнуте филџане.{S} Ненавикнута, зар, да служи оволико гостију застидила се |
| ћ не прискочи.{S} И није то био никакав необичан случај.{S} Нити је ко у воду скочио, нити се к |
| кон дуже почивке, мало вишим, уобљеним, необичнијим гласом, каквим се обично здравице држе. — В |
| х, пјегав, са кукастим носом и великим, необично испупченим очима, оборио главу и куцка празном |
| је морао подвезати махрамом, и снажним, необично жилавим мишицама, које бијаху набрекле и чудно |
| јпошље не изађоше у велику и пространу, необично освијетљену, башту, која је била препуна свако |
| Пушећи и смјешкајући се гледали су их, необично уживајући у њиховој свађи, као што многи ужива |
| Има ту неколико конака.</p> <p>— То је необично, — уздахну стара, отирући се јаглуком око уста |
| м кућом, са једном бескрајно дугачком и необично прљавом авлијом, по којој су лежале здраве и р |
| лија пријатеља, који, загријани вином и необично расположени, тек што му наздравише и искапише |
| ом.</p> <p>— А ти бећар још?{S} Није ти необично без жене? — запита.</p> <p>— Јес’, — упаде Пер |
| ш у Стамбол...</p> <p>— А и њој ће бити необично, — опет упаде домаћица још се ближе примичући |
| — заграјаше готово сви, очекујући нешто необично, нешто чудно, што би само Перо могао учинити.< |
| стим масним потрпежњаком, са истим, чак неопраним, чашама и боцама, кроз које су се ломили сунч |
| га дима, падаху кроз стари, ваљда никад неочишћени <pb n="61" /> прозор, и разасипаху се по сто |
| дби нијесмо казали да нас обара и то је непоштена ствар...</p> <p>— Коњ је плах, — упаде Јован, |
| n="80" /> <p>— Таки сте ви сви.{S} Сви непоштени! — прогунђа стари мрштећи се.{S} Затим устаде |
| ово трком оде из куће.</p> <p>Тога дана непрестано је мислио о Мари.{S} И на сокаку и у механи |
| вина«...</p> <p>Домаћица, под којом је непрестано столица пуцкала, не могаше сачекати док стар |
| чашом о сто) отвори бурмутицу, коју је непрестано држао у лијевој руци, и добро потпраши.</p> |
| ухе, па никако очију да склопи, него се непрестано превртао с бока на бок.{S} И поче се кајати, |
| еш, зете, — настави стари врпољећи се и непрестано погледујући у жену, као да вели: хоћеш ли је |
| остаде: сам у радњи.{S} Текао је новац непрестано, згрћао га, да је чак изашао на глас.{S} Ста |
| би се опет сви пости постили...</p> <p>Непрестано говорећи и хвалећи Перу, поп, из некакве ста |
| <hi>Познанства у касаби П.....{S} Један непријатан догађај.</hi> </head> <p>Док је Јефтан још с |
| говори Алекса упорно, потпуно увјерен о неприкосновености свога мишљења. — Стари је оно алчак!. |
| } То је... знаш... да не би било каквих неприлика.</p> <p>Учитељ презриво одмахну руком и куцну |
| се могао уздржати, да не испусти какав непристојан усклик или уздах.</p> <p>— Маро, дијете, — |
| ојку рабите?{S} Ко је вама дозволио, да непристојними намјерами вријеђате царске дјевојке?</p> |
| ред великом Будровчевом механом, што је непуна два сахата удаљена од касабе, подигли су пријате |
| <p>— Свршено је!{S} Свршено је! — након непуна сахата заграја Благоје, утрчавши у собу, па поче |
| ствар у томе, што се драгоцјени Јефтан, нераздјељиви и вјерни друг Перин, намислио женити.</p> |
| > <p>Коњи, чим кренуше, као да осјетише несигурне јахаче на плећима.{S} Перин <pb n="95" /> се |
| скривљеним дрветом, у дну села.{S} Јак, несносан, загушљив мирис ударао је из испуцале земље и |
| сам несретан? — упаде Перо снуждено. — Несретан се родио, несретно живим, несретно се и женим. |
| >— Ама, брате, јесам ли ја крив што сам несретан? — упаде Перо снуждено. — Несретан се родио, н |
| отово декламујући. — Зар он да умре?{S} Несретниче, зар нијеси могао одма да нађеш доктора?</p> |
| о. — Несретан се родио, несретно живим, несретно се и женим...</p> <p>— Нијеси ти крив, ама ниј |
| аде Перо снуждено. — Несретан се родио, несретно живим, несретно се и женим...</p> <p>— Нијеси |
| и ако пођем сам, — рече.</p> <p>— Каква несрећа? — брекну Јефтан и нагло се исправи. — Што се < |
| p>— Све ми се чини, да ће ми се некаква несрећа десити ако пођем сам, — рече.</p> <p>— Каква не |
| Што се <pb n="113" /> мени није десила несрећа?{S} Ти само поћи, па се не бој.</p> <p>И пружи |
| срцу му нешто штрецну, као да је слутио несрећи. — Шта ти је?</p> <p>— Мислим се колико смо уте |
| удари о зид.</p> <p>— А ти си се напио, несрећо, — узвикну Перо опазивши га. — Док <pb n="151" |
| Пери се посјекоше ноге и у свему тијелу нестаде му снаге.{S} Прислони се <pb n="128" /> уза зид |
| Док има пара, живићу к’о што треба; кад нестане, може се и гладоват’...</p> <p>Свирачице преста |
| ијепу невјесту.</p> <p>Неки постадоше и нестрпељиви чекајући.{S} Јефтан је четири пута излазио |
| ек!</p> <p>Перо га дрпну за рукав и, од нестрпљења, поче тапкати ногама, као да збија сламу.</p |
| поп ходао по соби и тражио протокол.{S} Нестрпљиво је шетао и освртао се на све стране, надајућ |
| што каже, и ако га није слушао, него је нестрпљиво разгледао све око себе, надајући се, да ће к |
| Није волио да га они чују.{S} С тога се нестрпљиво врпољио на мјесту и час се играо са сахатним |
| ахија.{S} Ако он не сврши на вјешалима, неће свршит’ нико.</p> <p>— А јеси ли ти пророк Јеремиј |
| ш столице у рукама?</p> <p>— Ништа бит’ неће, — опет дочека механџија. — Помириће се они брже и |
| > <p>— И да се зарекнемо, да друг друга неће на путу изневјерити, док су нам главе читаве.</p> |
| рече стари тужно. — Ја знам, да се вама неће свиђет’ и да нећете овђе остати ни читав дан...{S} |
| то је знао да има још дјеце у школи, па неће, зар, ни њему горе бити него ли је њима.</p> <p>— |
| у је, како је пуних шест мјесеци вара и неће ништа да плати.{S} Иза бабиних леђа провиривала је |
| з камена, па ћеш зафатит’ сушицу, па ти неће помоћ’ сви љекари.</p> <p>Перо прошета мало по маг |
| Знао је, да више никога код куће затећи неће кад <pb n="27" /> се врати из механе; знао је, да |
| из механе; знао је, да се ту више нико неће на њега ни осмјехнути, нити ће се намргодити.{S} З |
| .</p> <p>— Јадан Перо, сад те по готову неће никаква! — уздахну огледајући се у огледалу. — Хај |
| ма, изађе из собе.</p> <p>— Овђе к’о да нећемо дуго скрасит’, — рече Јефтан мргодно гледајући П |
| — Како ће бити без тебе? — запита. — Та нећемо ми вјенчавати за се...{S} А с тобом ће ићи још н |
| је прав...{S} Дигли главе, па вичу: »ми нећемо слушат’ никога, ми мислимо како ми хоћемо...« Јо |
| n="77" /> нешто и посла, па, ако одете, нећете ми барем сметати...</p> <p>Сви устадоше.{S} Мака |
| — Ја знам, да се вама неће свиђет’ и да нећете овђе остати ни читав дан...{S} А и село није как |
| вђе код нас? — запита изненадно Перу. — Нећеш зар брзо крећати?</p> <p>— Неколико дана, — одгов |
| а врат, па нека се други мучи.</p> <p>— Нећеш га, зар, дат’ на занат? — — упита Аћим мекше.</p> |
| . — опет ће Јован.</p> <p>— С овијем се нећеш погодити!{S} Хајдемо! — рече Јефтан љутито и окре |
| — одговори она: — Требам му, па каже: »нећеш се удавати, док сам ја жив...«</p> <p>Слушајући о |
| забављате, што вам никада, ни у гробу, нећу заборавит’!...</p> <p>— Живиооо!</p> <p>Опет једно |
| а Данило јаше ако хоће, а ја, ваистину, нећу! — осијече. — Могу ја и пјеше...</p> <pb n="97" /> |
| оме зету, а зет треба да ме слуша...{S} Нећу га, зар, ја учити како ће управљати женом, к’о што |
| о је Данила, а опсовао и Јову.</p> <p>— Нећу ти ја овђе више ноћиват’, па да ме на комаде сијеч |
| емена, ја ћу узети пушку јали хаљину, а нећу жену.</p> <p>Па, окренувши се и не рекавши ни <hi> |
| исну зубе.</p> <p>— Јок, — окреса. — Ја нећу друкчије свраћати, него ако ћемо остат’ барем три |
| и...{S} И које сам ја паметан чојек, те нећу пуно говорит’ кажем вам: од сјутра тражим жену.</p |
| 50" /> против вама...{S} Но ја вас више нећу затварати...{S} Слободни сте!</p> <p>— Фала Богу! |
| т, — настави брзо. — Кад хоћете, ја вам нећу сметати...{S} А могли сте и остат’...{S} Ја вас ни |
| рачуна?</p> <p>— А ко ће те питати ако нећу ја? — дочека стари и, раскорачивши се, стаде пред |
| Да ме и сад ко понуди, не би рекао „<hi>нећу</hi>“.</p> <p>— Је ли? - запита стари весело, а пр |
| само мене пустите напријед, — говораше неуморно, — и станите за мном.{S} Кад ја приступим и из |
| наређује нешто двојици синова, који су неуморно, у страни, окопавали кукурузе.</p> <p>— Чули с |
| ио је свакоме, који би га прекорио због неуредна живота. — Волим, брате.{S} Срце ми се стисне и |
| му лијепа Мара, обучена у лахке хаљине, неуређена и мало рашчерупана, те су јој бичеви косе пад |
| док се уредио, јер се у пунца не долази неуређено.</p> <p>Нос у старога као да дође још дебљи, |
| зађе из собе.</p> <p>— Кршна ђевојка! — нехотице узвикну Јово, натуривши фес на чело. — Кршна!< |
| мени се чини, — потврди удовица и, као нехотице, све се више наслоњаше на раме му.</p> <p>— А |
| тане без свога накита, те се малко, као нехотице, ритнула ногом и одгурнула га.{S} Њему није би |
| {S} Каква је то преша? — Али, као да се нечега сјети, бржебоље умекша глас и настави љубазније: |
| е картају, неки се погађају и кладе око нечега.{S} Чак, ради веће галаме, и механџија стао на с |
| оштрије, као и обично, кад Аћима хоће о нечем да увјери, — Ама ја видим.{S} По јутру познајем д |
| и нос.{S} Уједанпут, као да се присјети нечему, окрену се и пође вратима.</p> <p>— Хајдемо, — р |
| гурнувши га руком у ребра, а тешка рука нечија спусти му се на раме. — Оклен ти, болан?</p> <p> |
| рену неко обори капу.{S} Прште негдје и нечија боца.</p> <p>— Учитељу пази! — дрекну Јефтан, пр |
| еч, кад, кроз ходник, почеше одјекивати нечији кораци и као граја нека.{S} Перо помисли да ће о |
| S} Једна љепушкаста плавојка, са малим, нешто искривљеним, носићем и смјехуљцима на образима, д |
| е готово сви, очекујући нешто необично, нешто чудно, што би само Перо могао учинити.</p> <p>— И |
| драво...{S} А ја сад имам <pb n="77" /> нешто и посла, па, ако одете, нећете ми барем сметати.. |
| p> <p>— Тако је, — потврди Перо, тек да нешто каже, и ако га није слушао, него је нестрпљиво ра |
| застиди и окрену главу у страну, као да нешто гледа на зиду.{S} Једини Јово што исколачи очи, ч |
| тари и гледао у тефтер, из кога је Јока нешто читала, а пред њим су стајала два сељака и гледал |
| </p> <p>Пред њима се, одиста, указивала нешто љепша, плочом покривена кућа...{S} Са лица имала |
| грли стас лијепе собарице, која је била нешто лакше одјевена, а лијевом је држи за подвољак.{S} |
| шко, и да дође, ако може, да их послуша нешто, ако би хотио«...{S} Писмо послаше у механу, упућ |
| сам ја, — промуца. — Видио сам, ђе све нешто шапуре...{S} А жао ми их... обоје ми жао...</p> < |
| свима Данило је био најкрупњи и живо је нешто доказивао, млатарајући рукама и окрећући се час н |
| н плот, пуши на кратки чибук и наређује нешто двојици синова, који су неуморно, у страни, окопа |
| аше чаше по столу, као да су му сметале нешто.{S} Затим гледаше час у једнога, час у другога, ч |
| во их давио; озго, са висине, као да се нешто тешко, врело спуштало на њих и притискивало <pb n |
| бити, као оно о Божићу.{S} А свакоме се нешто растужило, свакоме омечало срце, па се расплакали |
| се као и јуче, угладио се, само што се нешто више огледао у огледалу, чешљао се мимо обично и |
| гледа му право у очи.</p> <p>— Ја ћу те нешто крупно запитати, — рече, — ама тако крупно да би |
| н остави лулу и као замисли се.{S} Поче нешто у себи рачунати, погледајући их испод ока, као да |
| /p> <p>Комесар као да овога пута бијаше нешто расположенији и љубазније него први пут прими Пер |
| ни чело уз прозор, па као да размишљаше нешто...{S} Готово да и он заплаче заједно са Данилом!. |
| Обрена остави Милки.</p> <p>— Данас си нешто кршан, — рече Пери, ударајући га јаглуком по обра |
| и врхом од кундуре о тле и као смишљати нешто.{S} Затим још једном погледа попа, испод ока погл |
| нским гласом, окрећући се и као тражећи нешто. — Хајде нађи и донеси једну чисту, моју кошуљу.< |
| ита Благоје мргодећи се и као гунђајући нешто. — <foreign xml:lang="de">Waas</foreign>?</p> <pb |
| ашто? — заграјаше готово сви, очекујући нешто необично, нешто чудно, што би само Перо могао учи |
| н, који је гледао у тефтер и срачунавао нешто. — Што ћа ми она?</p> <p>— А би ли ти да ти је ја |
| S} Пребирао је некакве хартије и мрмљао нешто.</p> <p>— Хм, — рече након дуже почивке, остављај |
| ком, јарчијом брадом, сједио је и писао нешто, правећи се као да не види Перу.{S} Пребирао је н |
| > <p>А Перу нешто заголица.{S} Као живо нешто да се помаче у њему и свом снагом гурну га њојзи. |
| о пет полицајаца, врзајући се око двају нешто љепше обучених цура, по свој прилици оних сумњиво |
| ? — запита изненађени Перо, а у срцу му нешто штрецну, као да је слутио несрећи. — Шта ти је?</ |
| , попријевтиши му прстом.</p> <p>А Перу нешто заголица.{S} Као живо нешто да се помаче у њему и |
| цом Стаком и толиким другима.{S} Сви су нешто међусобно шапутали и намигивали, сви су били нека |
| то...{S} Немој пробират’, ни разбират’, ни размишљат’ се: ко је и каква је?{S} Нек само није му |
| женетину, па ето...{S} Немој пробират’, ни разбират’, ни размишљат’ се: ко је и каква је?{S} Не |
| е веселите и забављате, што вам никада, ни у гробу, нећу заборавит’!...</p> <p>— Живиооо!</p> < |
| а намјештаја.{S} Ни простирке по тлима, ни слика на зидовима.{S} Само, у једноме крају, висиле |
| себи, шетајући. — Нит’ мени треба жена, ни нико.{S} Без главе се не може живити, а без жене мож |
| чио, нити се ко објесио; ни земљотреса, ни каква привиђења није било.{S} Сва је ствар у томе, ш |
| од свакога, <pb n="35" /> па ми, богме, ни сами владика не може ништа, нит’ га се бојим...</p> |
| } Ни птица да пролети, ни зец да шушне, ни нико да се види, осим некаквих бубица, прозрачних кр |
| и си уз’о товар жита, — говораше стари, ни мало се не обзирући на госте, — а ове је године прав |
| мрдљив задах...{S} Ни птица да пролети, ни зец да шушне, ни нико да се види, осим некаквих буби |
| ао као утучен.{S} Нити је знао мислити, ни још шта говорити...{S} Све му се чинило као неки сан |
| у пане на памет!...{S} Ни једне ријечи, ни једнога слова не може да се сјети...</p> <p>— Чини м |
| некакав чудан облик и ни он, ни учитељ, ни сви ђаци не би их кашње могли прочитати.</p> <pb n=" |
| ’ ока.{S} Не може сваки коњ бити Шарин, ни сваки чојек Краљевићу Марко...</p> <p>Пошто је још м |
| а добијала некакав чудан облик и ни он, ни учитељ, ни сви ђаци не би их кашње могли прочитати.< |
| распарати цара?...{S} Није, да речемо, ни пашу ни везира, него баш цара...</p> <p>И опет стаде |
| да има још дјеце у школи, па неће, зар, ни њему горе бити него ли је њима.</p> <p>— Бије ли учи |
| >".{S} Овдје већ није затекао ни младу, ни лијепу собарицу, што га је врло обрадовало, јер се б |
| е ко у воду скочио, нити се ко објесио; ни земљотреса, ни каква привиђења није било.{S} Сва је |
| јесна, <pb n="72" /> и соба немам пуно; ни душека немам, па ће вам бит’ ружно...</p> <p>— Понио |
| .{S} И ништа да му пане на памет!...{S} Ни једне ријечи, ни једнога слова не може да се сјети.. |
| кад хоће на пут, ја не заустављам...{S} Ни мени није драго кад ме ко зауставља од мојих послова |
| и загушљив, готово смрдљив задах...{S} Ни птица да пролети, ни зец да шушне, ни нико да се вид |
| којој није било никаква намјештаја.{S} Ни простирке по тлима, ни слика на зидовима.{S} Само, у |
| ред себе попут тродневнога гладнице.{S} Ни мрвица није остављао.{S} Купио је све и гутао хитно, |
| о на души и као да се разведри мало.{S} Ни те вечери није ишао у механу.</p> <p>Кад је четврти |
| шла су му некако у главу.{S} Али даље — ни маћи.{S} Ту се управо десила слова Ц, Ф и Ћ и то га |
| више него да му мозак пролије.</p> <p>— Ни цару ја то не дозвољаваМ! — дрекну уједанпут и скочи |
| аз’о је и да му нико не улази.</p> <p>— Ни ја? — отегну Перо.</p> <p>— Ни ти.</p> <p>Перо се за |
| /p> <p>— Ни ја? — отегну Перо.</p> <p>— Ни ти.</p> <p>Перо се замисли.</p> <p>— А је ли долазио |
| не треба ни од кога да иштеш?</p> <p>— Ни од кога.</p> <p>Старац се дохвати руком за стабло и |
| Марушку!...</p> <p>Читава тога дана, а ни преко ноћи, није ишао у механу и спавао је слађе нег |
| ара?</p> <p>— Имам.</p> <p>— И не треба ни од кога да иштеш?</p> <p>— Ни од кога.</p> <p>Старац |
| авјесама на прозорима, али њезина глава ни једанпут се промолила није, нити јој је чак и гласа |
| ошто је момче отишло. — Правога друштва ни правога теферича нема без женскадије.</p> <p>— То тр |
| нао је, да се ту више нико неће на њега ни осмјехнути, нити ће се намргодити.{S} Зато је и дола |
| изнесе на ме не било му просто ни овога ни онога свијета?</p> <p>Комесар се насмија и оним исти |
| ..{S} Ето, није се имала, јадница, када ни обући љуцки, дворећи мене.</p> <p>Перо обори главу и |
| Прихвати, а не смједе ни да је погледа ни да што рекне.</p> <p>— Ето се сад нагледајте, — рече |
| еди кроз зубе Перо, мргодећи се. — Нема ни кошуље...{S} Тако је то, браћо, кад нема женске глав |
| јела и пића.{S} Пушћи ти само мене, па ни зашто не брини!</p> <p>Перо се пусти.{S} Обојица се |
| ти јој је чак и гласа могао чути.{S} Па ни попадија се ни од куда појављивала није, макар што ј |
| } Његова прва љубав.</hi> </head> <p>Па ни отац га није могао дуго хвалити, а није га хвалио из |
| иш и себе и нас...{S} И није ти грехота ни срамота!...{S} К’о да смо ми твоји робови, па да при |
| аст хоће.{S} Најпошље ми не треба ништа ни да мислимо, кад је дао Бог њу.{S} Ево ја, на прилику |
| слушај мене и немој више разбијати чаша ни боца.{S} Није боца попов нос, па да је разбијаш...{S |
| невесело. — Какав си ми ти домаћин, кад ни слатке пите немаш?</p> <p>— Па што, брате, одма не и |
| } Он прихвати.{S} Прихвати, а не смједе ни да је погледа ни да што рекне.</p> <p>— Ето се сад н |
| пан новац остави на столу.{S} Не хтједе ни кусура чекати.{S} Зграби Благоја за раме и дрмну њим |
| Обрен.</p> <p>— Нас се не тиче која је ни чија је, — осијече Јефтан набусито, — то су његове с |
| јече га удовица оштро. — Младо не умије ни миловати онако, к’о што зна старије...</p> <p>Перо н |
| аче свако дијете.{S} То му управо, није ни падало на памет, пошто је на свијет изишао гладан, т |
| и бити, јер нијесмо јунаци...{S} И није ни паметно да свак иђе на касапницу...{S} Ама смо радил |
| ричати.{S} Јефтана, који се готово није ни растављао од своје заручнице, није могао лако ухвати |
| ?</p> <p>— Охо! — викну неко. — То није ни махнито!</p> <p>— И сад вели да од Стаке нико љепши |
| буништа, испред колиба, нијесу какотале ни дречале, него опустиле крила, отегле шије и искривил |
| а.{S} Отишао би, па, не тражећи постеље ни јастука, извалио се ма гдје, макар и за врата, и зас |
| не знам ништа друго казати, него да се ни са царем <pb n="170" /> не би промијенио и сада виче |
| гласа могао чути.{S} Па ни попадија се ни од куда појављивала није, макар што је Перо, Бог зна |
| ну <pb n="26" /> сваку вече.{S} Није се ни на Јефтана осврћао, нити га је увијек очекивао.{S} Р |
| ред ноге. — Да се није оженио, не би се ни вратио, нит’ би јављао да долази и „да поздравим при |
| и шетао се између клупа, не окрећући се ни на једну страну и не говорећи ништа.{S} Тада нико ни |
| о оваке бруке!</p> <p>И, не осврћући се ни на кога, отрча даље.</p> <p>У кући се диже читава уз |
| ме, мјесту кажете, да ви не дозвољавате ни цару да проси дјевојку.{S} Управо сте ово упорабили. |
| о да се замислише и не проговорише више ни ријечи.</p> <p>У другу недјељу пођоше опет.{S} И удо |
| жита!...{S} Читав товар!..{S} Сто ока и ни једну мање.</p> <p>И, онако љутит, сједе на сандук и |
| су слова добијала некакав чудан облик и ни он, ни учитељ, ни сви ђаци не би их кашње могли проч |
| и све се може десити.{S} Нијеси ни први ни пошљедњи кога овако осуђују...</p> <p>Комесар као да |
| јој, ама не смије ништа.{S} Не смије ми ни хљеба дати без њега...</p> <p>Јово јој се приближи.< |
| та бити и све се може десити.{S} Нијеси ни први ни пошљедњи кога овако осуђују...</p> <p>Комеса |
| ам белај ограјис’о...</p> <p>— А нијеси ни испросио?</p> <p>— То, душе ми, не знам, — одговори |
| ма неће свиђет’ и да нећете овђе остати ни читав дан...{S} А и село није какво!...{S} Немате у |
| овору. — Ми, али, не смијемо заборавити ни на случајности прије сто годинах...{S} То је, наиме, |
| , те нијесу били у стању ни шта мислити ни говорити.{S} Само су дахтали обојица и гледали се ту |
| ед на себи, није смјела главе подигнути ни погледати ма куда.{S} Стари стаде преда њу и куцну ј |
| упио је све и гутао хитно, не гледајући ни на <pb n="119" /> кога и, очигледно, жалећи, што и р |
| у.</p> <p>Па, окренувши се и не рекавши ни <hi>збогом</hi>, сам оде у хотел.</p> <p>Дошавши у с |
| запалила слама...{S} С тога вам не дам ни свијеће...{S} Мјесечина је, па се види и без ње...</ |
| сам ни ја отпадник од вјере.{S} Нијесам ни ја разапињо Исуса, па опет ме, ето, стигла казна и п |
| за жену? — јекну жалостивно. — Нијесам ни ја отпадник од вјере.{S} Нијесам ни ја разапињо Исус |
| гледајући је како точи кахву. — Нијесам ни знао да си... тако одрасла и тако се раскрупњала...{ |
| барјактар, па, вала, да се не постидим ни самога Бошка Југовића.</p> <p>— И чутуре требају, — |
| и погодиле у најосетљивију жицу, јер он ни у чем није толико уживао, колико кад га човјек понуд |
| уљезе.{S} У први мах готово није могао ни распознати људе, што сјеђаху за столовима, од духанс |
| ана</title>".{S} Овдје већ није затекао ни младу, ни лијепу собарицу, што га је врло обрадовало |
| и. — Добро <pb n="116" /> је то.{S} Ево ни ја не радим ништа, а живим лијепо.</p> <p>Перо искол |
| буди чојек!{S} Само пази: не узми младо ни лудо.{S} То ти и опет велим к’о брату.</p> <p>Перо с |
| ату кажем: отвори очи, па не узми младо ни лудо, него сабраније и паметније...{S} Младо кућу не |
| азима и чупкале за бркове.{S} Није хтио ни пити.{S} Само је уздисао, дизао главу и њушкао по ва |
| и...{S} Нема ко да ми уреди; нема ми ко ни кошуље прати, па вазда купујем нове.{S} Ономадне сам |
| треба...{S} И њу је Бог створио, па ако ни за шта друго, нека барем чува и чисти кућу и рађа ђе |
| м.</p> <p>— Није.</p> <p>— Није га нико ни звао?</p> <p>— Није.</p> <p>— Па зар да нам друг умр |
| ..</p> <p>— Нијеси ти крив, ама нијесмо ни ми, — настави Јефтан јаче. — Да нам је Бог послао ко |
| uote> <pb n="152" /> <p>Но није честито ни допјевао задњу ријеч, кад, кроз ходник, почеше одјек |
| S} Ко то изнесе на ме не било му просто ни овога ни онога свијета?</p> <p>Комесар се насмија и |
| им, сламним крововима...{S} Ничији глас ни ту се није могао чути...{S} Чак и оне неколике кокош |
| pb n="90" /> их, те нијесу били у стању ни шта мислити ни говорити.{S} Само су дахтали обојица |
| ава.{S} Точите!</p> <p>Но они му нијесу ни чекали понуде.{S} Обрен је точио и без њега, јер ниј |
| ти цара?...{S} Није, да речемо, ни пашу ни везира, него баш цара...</p> <p>И опет стаде.{S} Гле |
| ро, састали и изашли на улицу. — Ја још ни једне нијесам виђео.</p> <pb n="122" /> <p>— Биће да |
| а се боји да не зове кога другога...{S} Нигдје никога!..{S} Он заборави на сав свијет, прикупи |
| е ближе примичући Пери и милујући га. — Ниђе никог позната, па да се с њоме разговори и прогово |
| о, — рече Перо, отирући зној са чела. — Ниђе никога!</p> <pb n="68" /> <p>— А ко да се јавља по |
| ијом, духаном, гурабијама и урмашицама, низ које се циједио мед.{S} И дуги разговори испредали |
| иђемо даље...</p> <p>Јефтан опусти руке низ кревет и клону главом на јастук, као најтежи болесн |
| рази помодрили, а каљаве сузе циједе се низ браду.</p> <p>— Што плачеш? — запита изненађени Пер |
| ака од радости.{S} Баш му сузе полетише низ образе.</p> <p>— О Перо мој како си ми! — узвикну н |
| ко мокар, пустивши да му се вода циједи низ лице и браду, приступи ближе Пери и добро му заглед |
| и јорган, дотле се Перо и умио и кренуо низ чаршију, тражећи да се упозна ма с киме и да се рас |
| ан пусти другу сузу, која му се склизну низ нос и заустави се управо на брковима.{S} Јефтан Мрг |
| Пођоше уз широку чаршију, покрај читава низа затворених и незатворених дућана; минуше два-три с |
| 5" /> и, чешкајући се по глави, погледа низа се.</p> <p>— Није ми жао главе... ама кошуља... — |
| и.{S} С тога се мало погури, обори руке низа се и, држећи капу под пазухом, скрушен и понизан у |
| Није ово шехер.</p> <p>Перо опусти руке низа се и приступи Јефтану.</p> <p>— Шта ћемо сад? — за |
| т чојек као ја...</p> <p>И Благоје поче низати примјер за примјером: како су многи странци, не |
| .{S} Загледа се у њу и, док је стајала, није на другу страну скрећао погледа.</p> <p>Стари се л |
| сан и као да све ово, што види и чује, није могућно...{S} Он да испроси ђевојку, коју никад ни |
| о није ни растављао од своје заручнице, није могао лако ухватити и дуже задржати, а, осим њега, |
| илу и, осјећајући Јовин поглед на себи, није смјела главе подигнути ни погледати ма куда.{S} Ст |
| > <p>Читава тога дана, а ни преко ноћи, није ишао у механу и спавао је слађе него обично.</p> < |
| заплаче свако дијете.{S} То му управо, није ни падало на памет, пошто је на свијет изишао глад |
| ротра ме по прсима, умро бих...{S} Ето, није се имала, јадница, када ни обући љуцки, дворећи ме |
| удари руком о сто.— Жена нам треба!{S} Није друкчије него баш треба!{S} И ја би волио бит’ без |
| и он заплаче заједно са Данилом!...{S} Није шала удаљити се, сам самцит, толико од куће и доћи |
| ислиш како је то: распарати цара?...{S} Није, да речемо, ни пашу ни везира, него баш цара...</p |
| pb n="11" /> <p>Оклен би и ти био?..{S} Није Бог наредио да растемо по крушкама и по јабукама н |
| није волио имати са властима посла.{S} Није им био вичан и није знао како се с њима треба пона |
| е питању Перо се није слагао с њима.{S} Није му било најпријатније, што ће добити над собом вла |
| и немој више разбијати чаша ни боца.{S} Није боца попов нос, па да је разбијаш...{S} То је једн |
| га по образима и чупкале за бркове.{S} Није хтио ни пити.{S} Само је уздисао, дизао главу и њу |
| Ја... ја би... — промуца и застаде.{S} Није знао како ће почети, нити је знао казати рашта је |
| о у механу <pb n="26" /> сваку вече.{S} Није се ни на Јефтана осврћао, нити га је увијек очекив |
| Милка са Обреном добро не заговори.{S} Није волио да га они чују.{S} С тога се нестрпљиво врпо |
| и погледом.</p> <p>— А ти бећар још?{S} Није ти необично без жене? — запита.</p> <p>— Јес’, — у |
| /p> <p>— А видите, — настави комесар, — није ли, али, то нарушавање јавнога реда и мира?..{S} З |
| ола? — окоси се Данило, отимајући се. — Није ово шехер.</p> <p>Перо опусти руке низа се и прист |
| над главе и машући њиме као барјаком. — Није му био пут џаба.{S} Наш’о је што је тражио!</p> <p |
| у.</p> <p>— Не треба толико! — викну. — Није он један министар па да му се држе десет здравица. |
| о, — уплете се Перо и стаде међу њих. — Није пуно, само кад се има.</p> <p>— И за зоб по два гр |
| прстом по челу.</p> <pb n="81" /> <p>— Није твоје мјесто међ момцима, — рече. — Хајде из собе. |
| коња по форинта, по форинта...</p> <p>— Није пуно, — уплете се Перо и стаде међу њих. — Није пу |
| ми ту Јово? — промукло запита.</p> <p>— Није, — одговори Перо преплашен. — Што ће ти?</p> <p>Иг |
| запита шапатом.</p> <p>— Није.</p> <p>— Није га нико ни звао?</p> <p>— Није.</p> <p>— Па зар да |
| се по глави, погледа низа се.</p> <p>— Није ми жао главе... ама кошуља... — рече тужним, утање |
| .</p> <p>— Он је! — узвикнуше.</p> <p>— Није!</p> <p>— Јес’, — дочека Јово машући јаглуком. — Е |
| азио доктор? — запита шапатом.</p> <p>— Није.</p> <p>— Није га нико ни звао?</p> <p>— Није.</p> |
| p>— А кирија? — запита Јефтан.</p> <p>— Није скупа...{S} На коња по форинта, по форинта...</p> |
| ? — шаптао је Јово полугласно.</p> <p>— Није...{S} Ње се и не бојим, — одговори Јока, да се јед |
| /p> <p>— Није га нико ни звао?</p> <p>— Није.</p> <p>— Па зар да нам друг умре у путу? — узвикн |
| га Перо <pb n="101" /> брзо, — жена, а није земља...{S} Има ту читава прича о њезиним патенија |
| а ни отац га није могао дуго хвалити, а није га хвалио из врло проста разлога, јер је кроз крат |
| Њима је, да речемо, Бог одредио воду, а није вино; с тога се и вели: »к’о риба брез воде« а не |
| на праг и погледа по соби.</p> <p>— А-а није ми ту Јово? — промукло запита.</p> <p>— Није, — од |
| о је гледао свакога и ничијега поздрава није хтио прихватити.</p> <p>Пред вече сврнуо се, од му |
| њиме бије другове.{S} Срећа, што крава није била <pb n="16" /> најбоље расположена, нити је, к |
| И дјевојка да пође за њега, а никад га није видјела?..{S} Каква ће то ђавоља свадба бити?...{S |
| тврди Перо, тек да нешто каже, и ако га није слушао, него је нестрпљиво разгледао све око себе, |
| ва љубав.</hi> </head> <p>Па ни отац га није могао дуго хвалити, а није га хвалио из врло прост |
| Бог зна зашто, и то пожелио.{S} Никога није било, ништа се чуло није, осим досадна шкрипања по |
| а мати му се звала Ана.{S} Причају, да није заплакао кад се родио, као што обично заплаче свак |
| ијаше толико збунио и загледао у њу, да није знао који ће филџан прихватити, и није осјетио, ка |
| окупи и филџане од гостију.</p> <p>— Да није сиротиње, частио би вас још, — рече мргодно. — Ама |
| ме.{S} Ријетко које комшијско дијете да није било украшено чворугом на глави и силним греботина |
| </p> <p>Стари се дохвати за ухо, као да није добро чуо.</p> <p>— А и хране немам, — настави мир |
| је вино, — прекори га жена, која као да није много пазила на његове опомене. — Данас да говориш |
| му се смрачи пред очима.{S} Поп му сада није изгледао као поп, него као голем мрк облак, који с |
| то противно интересима државе?{S} Ваљда није било човјека у земљи, који се толико бојао власти |
| ечија прилика и да та човјечија прилика није нико други, него знаменити слуга Пере Карантана Да |
| а ни попадија се ни од куда појављивала није, макар што је Перо, Бог зна зашто, и то пожелио.{S |
| и њезина глава ни једанпут се промолила није, нити јој је чак и гласа могао чути.{S} Па ни попа |
| не треба ништа него жена.</p> <p>— Ама није жена кокош, па да ти је купимо, — викну Јефтан жеш |
| и, као што и остали сретни људи, којима није пало на памет да се жене, спавају?{S} Рашта да је |
| лико безбрижних врабаца, којима врућина није сметала, и облијетало је силесија ситних мушица.{S |
| јече Обрен оштро и испрси се. — Зар она није твоја?{S} И зар сада њу мислиш преварити?</p> <p>— |
| есио; ни земљотреса, ни каква привиђења није било.{S} Сва је ствар у томе, што се драгоцјени Је |
| џији да донесе вина.</p> <p>— Болан, па није ружан твој живот, — рече Перо, обзирући се и испод |
| се до земље.</p> <p>Згоднијега одговора није могао смислити и овај му упали да не може боље.{S} |
| о чаршинлије, који се бар неколико пута није похвалио, како је вечерао у својој кући, а пио вин |
| опут тродневнога гладнице.{S} Ни мрвица није остављао.{S} Купио је све и гутао хитно, не гледај |
| ..{S} Он да испроси ђевојку, коју никад није видјео?...{S} И дјевојка да пође за њега, а никад |
| нене: нашто оволика гунгула и зашто све није мирно као у његовој касаби?</p> <p>—Јеси ли ти, Пе |
| /p> <p>— Он зна шта ради!...{S} Од куге није било паметнијег чојека од њега.</p> <p>Јово даде з |
| екли су!{S} Утекли! — дрекну. — Од куге није било оваке бруке!</p> <p>И, не осврћући се ни на к |
| це. — Ево, како сам се ја оженио, па ме није гром убио, него ми све у реду.{S} Што се и ти не ж |
| бацајући му брзојав пред ноге. — Да се није оженио, не би се ни вратио, нит’ би јављао да дола |
| учитељу.</p> <p>У овоме питању Перо се није слагао с њима.{S} Није му било најпријатније, што |
| им крововима...{S} Ничији глас ни ту се није могао чути...{S} Чак и оне неколике кокоши, што су |
| авлију и заискао крштеницу, за мало те није главу изгубио.{S} Љутит и разјарен поп, чим га опа |
| и мислио је само о њој.{S} На свирачице није хтио погледати, нити им ријечи проговорити, премда |
| „на божјој вјери“...{S} Но Перо га више није слушао.{S} Удаљена музика као да га је успављивала |
| ’ га се бојим...</p> <p>Но Перо га више није слушао.{S} На собним вратима помолила се њежна, ви |
| није знао који ће филџан прихватити, и није осјетио, како је, прихваћајући, окренуо га на крив |
| могли бити, јер нијесмо јунаци...{S} И није ни паметно да свак иђе на касапницу...{S} Ама смо |
| се. — Овако мучиш и себе и нас...{S} И није ти грехота ни срамота!...{S} К’о да смо ми твоји р |
| чудан случај у помоћ не прискочи.{S} И није то био никакав необичан случај.{S} Нити је ко у во |
| распитао: нема ли она шта против тога и није ли то противно интересима државе?{S} Ваљда није би |
| ока гледајући свирачице.</p> <p>— Па и није, — одговори Јефтан. — Ев’ овако проводим се боље н |
| ла и једина знаменитост читаве касабе и није било чаршинлије, који се бар неколико пута није по |
| властима посла.{S} Није им био вичан и није знао како се с њима треба понашати.{S} С тога се м |
| ш кога, понајвише каква новајлију, који није вичан механском ваздуху.</p> <p>Због тога је прист |
| да да се увјери: је ли најбоља чоха или није?</p> <p>— А шта ти радиш, зете?{S} Какво ти је, да |
| алек пут, а ти мене оставио...{S} Да ми није било ове женске главе, која ми донесе вина и протр |
| сваки дан?{S} Научила на њу, па ако ми није вазда пред очима, дође ми да помахнитам...{S} А са |
| е исправи. — Што се <pb n="113" /> мени није десила несрећа?{S} Ти само поћи, па се не бој.</p> |
| на пут, ја не заустављам...{S} Ни мени није драго кад ме ко зауставља од мојих послова...{S} Ј |
| ао да се разведри мало.{S} Ни те вечери није ишао у механу.</p> <p>Кад је четврти пут -ступио у |
| а, па кад не мора гладоват’...{S} Да ти није мене, ти би овђе зло прошао...</p> <p>— Баш и воли |
| 9" /> разумијевао понешто, али говорити није знао.{S} Он је управо имао неки свој језик, у коме |
| и, очигледно, жалећи, што и рибље кости није могао појести.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Bri |
| ебљавају, и разгледали су собу, у којој није било никаква намјештаја.{S} Ни простирке по тлима, |
| >— А треће? — запита брзо.</p> <p>— Нек није дуга језика,</p> <p>Јефтан га презриво погледа и о |
| а овако нема вам више ништа.{S} Ако вам није мрско, сад можете мало прошетати...{S} Кажу, да је |
| е у најосетљивију жицу, јер он ни у чем није толико уживао, колико кад га човјек понуди чашом д |
| Јефтан познаде, да му се сад пред Пером није шалити, па лагано извуче руку којом је обмотавао с |
| удићем, првим својим јараном.{S} Јефтан није имао никога свога и само је имао лијепо нашљество. |
| тором, да га свакодневно умањује.{S} Он није имао радње, нити је налазио за вриједно да се мучи |
| некакав страх.{S} Ко зна зашто, али он није волио имати са властима посла.{S} Није им био вича |
| ле хранити без његове крви?{S} И зар он није могао лежати мирно у својој соби на своме меканом |
| и удари се у прса.</p> <p>— А мене коњ није мог’о оборити! — рече поносито.</p> </div> <div ty |
| > испричати.{S} Јефтана, који се готово није ни растављао од своје заручнице, није могао лако у |
| егну срце и уљезе.{S} У први мах готово није могао ни распознати људе, што сјеђаху за столовима |
| ада вичем из свега грла: куку ономе, ко није ожењен!“</p> <p>Држимо, да овоме не треба никаква |
| е било? — запита Јефтан, који се никако није могао разабрати. — Какав је то белај?</p> <p>— Одв |
| ="28" /> <p>Наравно, да заклетву никако није могао одржати, — био је и сувише слаб за тога, — и |
| баш не може рећи, јер у буквару никако није могао прелистати четврту страницу.{S} До те страни |
| ај му упали да не може боље.{S} Да тако није казао, поп му не би дао крштенице и не би му је да |
| трану и не говорећи ништа.{S} Тада нико није смио проговорити, па макар му срце најјуначније би |
| нашњи млади људи махнити су и њима нико није прав...{S} Дигли главе, па вичу: »ми нећемо слушат |
| ефтан и снажно му стеже прсте, да умало није јаукнуо.</p> <p>— Нијесам се оженио, — застења <pb |
| вољка, гдје је најбјеља, а другој умало није нос откинуо.{S} И све живо поче бјежати од њега ка |
| овђе остати ни читав дан...{S} А и село није какво!...{S} Немате у њему ништа виђети...{S} Ништ |
| лио.{S} Никога није било, ништа се чуло није, осим досадна шкрипања попова пера, који је, као з |
| шљат’ се: ко је и каква је?{S} Нек само није мушко, нек је жена, па је добро.{S} И лијепо се вј |
| ра...</l> </quote> <pb n="152" /> <p>Но није честито ни допјевао задњу ријеч, кад, кроз ходник, |
| ако, к’о што зна старије...</p> <p>Перо није знао шта ће одговорити, него, у незгоди, извади и |
| Стаке?</p> <p>— Охо! — викну неко. — То није ни махнито!</p> <p>— И сад вели да од Стаке нико љ |
| знији човјек могао би распознати, да то није глава какве грдне совуљаге, него човјечија прилика |
| то је волио ово пошљедње, тим више, што није морао сам ићи, него је, обично, водио уза се још к |
| исара, ти...</p> <p>Перо више ништа чуо није.{S} Чим је сазнао да ће Мара ићи за писара, — за о |
| Од свега овога разговора Перо ништа чуо није.{S} Као у црквеном звонику, тако је у његовој глав |
| S} А Данило тек се сада увјери да ствар није жалосна и поче се смијати.</p> </div> <pb n="14" / |
| о замирући од страха и блиједећи. — Зар није <pb n="149" /> мало, што сам прав-здрав три дана о |
| нуде.{S} Обрен је точио и без њега, јер није могао гледати празне чаше, и прелијевао их.{S} Оту |
| ница? — запита га, улазећи у дућан, јер није знао чиме би паметнијим почео говор.</p> <p>— Мени |
| вати против ове чудне просидбе, сад већ није могао...{S} И шта би сад протествовао кад је ствар |
| itle>Код Балкана</title>".{S} Овдје већ није затекао ни младу, ни лијепу собарицу, што га је вр |
| е научио.{S} Само нека мени и комшилуку није на сметњи.</p> <p>Након дужега вијећања, у коме је |
| учтиво замолише »да се потруди, ако му није тешко, и да дође, ако може, да их послуша нешто, а |
| , ритнула ногом и одгурнула га.{S} Њему није било ништа.{S} Три пута се преметнуо преко главе, |
| се Пери. — Во ист полесно?</p> <p>Перо нијем, укочен, не одговори ништа.{S} Само показа прстом |
| стати у колима?{S} Згурио се у крај, па нијемо и тупо гледа своје касабалије, а касабалије глед |
| ана.{S} Додуше ја је још добро не знам, нијесам је виђео <pb n="45" /> откако је из школе изашл |
| ?</p> <p>— Ако ти је име Перо Карантан, нијесам се преварио.</p> <p>Перо се замисли.</p> <pb n= |
| . — Нијесам ни ја отпадник од вјере.{S} Нијесам ни ја разапињо Исуса, па опет ме, ето, стигла к |
| , па да ме на комаде сијечеш, — рече. — Нијесам ја разбојник, па да ме на муке мећете.</p> <p>— |
| удијели за жену? — јекну жалостивно. — Нијесам ни ја отпадник од вјере.{S} Нијесам ни ја разап |
| Милки и гледајући је како точи кахву. — Нијесам ни знао да си... тако одрасла и тако се раскруп |
| јеси ли вечер’о? — запита га.</p> <p>— Нијесам, — одговори Перо. — Не знам куд ћу.</p> <p>— А |
| прсте, да умало није јаукнуо.</p> <p>— Нијесам се оженио, — застења <pb n="166" /> Перо, крију |
| ити смио озбиљно се љутити.</p> <p>— Ја нијесам пророк Јеремије, — бранила се Ана и почела гово |
| вине, на прилику, читаш ли?</p> <p>— Ја нијесам чојек од књиге, — промуца Перо црвенећи се, — а |
| , а ви их имате стотину...</p> <p>— Ама нијесам ја бунтовник, — <pb n="148" /> поче се бранити |
| ли и изашли на улицу. — Ја још ни једне нијесам виђео.</p> <pb n="122" /> <p>— Биће да сад спав |
| и до земље. — Онда сам био пуно млађи и нијесам био паметан к’о сада.</p> <p>— Ништа за то, — о |
| ..{S} А могли сте и остат’...{S} Ја вас нијесам гонио.</p> <p>— Па... кад нас ти заустављаш и к |
| а тужакања. — Што мени причаш? -</p> <p>Нијесам ти ја тутор!</p> <p>— Тражио бих ја, ама не зна |
| же свашта бити и све се може десити.{S} Нијеси ни први ни пошљедњи кога овако осуђују...</p> <p |
| је вруће, — рече Благоје поцупкујући. — Нијеси јој ти сам просилац...{S} Њу људи просе има двад |
| живим, несретно се и женим...</p> <p>— Нијеси ти крив, ама нијесмо ни ми, — настави Јефтан јач |
| какав сам белај ограјис’о...</p> <p>— А нијеси ни испросио?</p> <p>— То, душе ми, не знам, — од |
| на? — запита као кроз плач.</p> <p>— Па нијеси ли ти са Стаком говорио? — осијече Обрен оштро и |
| учно дрмајући њиме. — Што не каза да се нијеси вјенч’о, црн ти образ сад и вавијек!</p> <p>Перо |
| — 'Много? — запита подругљиво.{S} А што нијеси каз’о да ти је много, кад си иск’о и кад си ми п |
| и овога и онога свијета!</p> <p>— А што нијеси друга кола наш’о, магаре никакво? — брекну Перо |
| у ли у воду јали у гору?</p> <p>— А што нијеси у хотелу, код Јефтана?</p> <p>— Јефтан је болест |
| и. — Зар он да умре?{S} Несретниче, зар нијеси могао одма да нађеш доктора?</p> <p>Па се окрену |
| ио? — дочека заинтересовани Перо. — Зар нијеси мог’о наћи посла?</p> <p>— Опет сам био у хавсу. |
| и женим...</p> <p>— Нијеси ти крив, ама нијесмо ни ми, — настави Јефтан јаче. — Да нам је Бог п |
| а, што је сједио на новинама).{S} Ми се нијесмо могли бити, јер нијесмо јунаци...{S} И није ни |
| се игра и обара људе?...{S} При погодби нијесмо казали да нас обара и то је непоштена ствар...< |
| нама).{S} Ми се нијесмо могли бити, јер нијесмо јунаци...{S} И није ни паметно да свак иђе на к |
| n="47" /> собу и приближујући им се. — Нијесте знале, да ћемо и ми доћи да пијемо кахву.</p> < |
| и, да и сад снијева.</p> <p>— Ама да се нијесте преварили? — запита опет, крстећи се. — Шта ћу |
| шле по гомилама буништа, испред колиба, нијесу какотале ни дречале, него опустиле крила, отегле |
| ти с њоме.</p> <p>— А и бачве су чисте, нијесу бухљиве...</p> <p>Стари погледа на врата и одмах |
| мијенио једно другоме.</p> <p>— А бачве нијесу бухљиве, — опет <pb n="138" /> ће стари и очепи |
| озбиљан. — Шта би било са женама, да се нијесу удавале?</p> <p>— Ја, — настави Јефтан поносито, |
| њих и притискивало <pb n="90" /> их, те нијесу били у стању ни шта мислити ни говорити.{S} Само |
| де Перу у један кут, у коме их са улице нијесу могли видјети.</p> <p>— Овђе ћемо ми, — рече. — |
| је, брате, било име Аћим...</p> <p>— То нијесу моји послови, — окреса полицајац куцајући се по |
| нска глава.{S} Точите!</p> <p>Но они му нијесу ни чекали понуде.{S} Обрен је точио и без њега, |
| — викну.</p> <p>Обојица пођоше.</p> <p>Нијесу дуго ишли, па се нађоше пред омањом кућом, са је |
| ео?...{S} И дјевојка да пође за њега, а никад га није видјела?..{S} Каква ће то ђавоља свадба б |
| овиднога дима, падаху кроз стари, ваљда никад неочишћени <pb n="61" /> прозор, и разасипаху се |
| . — Јеси ли здрав?</p> <p>— А-а од куге никад боље! — одговори Игњат, стежући га јаче. — А-а ка |
| е од мене не боји пријеваре.{S} Ја воде никад не сипљем.{S} Ја знам шта је вода и да је друго в |
| ати. — Како у лијепој, красној, милој и никад незаборављеној вашој касаби?{S} Шта се тамо ради? |
| гућно...{S} Он да испроси ђевојку, коју никад није видјео?...{S} И дјевојка да пође за њега, а |
| м и ви ме веселите и забављате, што вам никада, ни у гробу, нећу заборавит’!...</p> <p>— Живиоо |
| е касабе и да је водим...{S} И Благоје, никакав чојек, коме сам платио ручкове и вечере, да ме |
| ј у помоћ не прискочи.{S} И није то био никакав необичан случај.{S} Нити је ко у воду скочио, н |
| ењен!“</p> <p>Држимо, да овоме не треба никаква коментара.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| чиним им услуге... <pb n="120" /> Ћара никаква не тражим, нити ми треба, јер ја живим к’о ага. |
| <p>— Јадан Перо, сад те по готову неће никаква! — уздахну огледајући се у огледалу. — Хајде, к |
| и разгледали су собу, у којој није било никаква намјештаја.{S} Ни простирке по тлима, ни слика |
| , једна дипломација...</p> <p>— Нема ту никакве дипломације, — осијече Бошко жестоко. — Русија |
| да се хрве.</p> <p>— А опет си ми дошао никакви сине, — дрекну, да се разлијегало по свој авлиј |
| — А што нијеси друга кола наш’о, магаре никакво? — брекну Перо љутито <pb n="91" /> и потегну Д |
| м, — поче Јово, — да свадба без барјака никако не ваља.{S} Ви нађите барјак, а ја ћу бити барја |
| нико његов!...{S} Освојиле га бухе, па никако очију да склопи, него се непрестано превртао с б |
| доста ти је...{S} И како би било да је никако не видиш?..{S} Ја баш хоћу да је видиш...</p> <p |
| а шта је било? — запита Јефтан, који се никако није могао разабрати. — Какав је то белај?</p> < |
| опколиле...{S} Склопио је очи, али сан никако да се спусти, јер је још једнако гледао слику <h |
| > <pb n="28" /> <p>Наравно, да заклетву никако није могао одржати, — био је и сувише слаб за то |
| , то се баш не може рећи, јер у буквару никако није могао прелистати четврту страницу.{S} До те |
| ркове.</p> <p>— Па ако ћеш да је видиш, нико ти не брани, — рече мирно, утишавајући га. — Хајде |
| он не сврши на вјешалима, неће свршит’ нико.</p> <p>— А јеси ли ти пророк Јеремије па да знаш? |
| апатом.</p> <p>— Није.</p> <p>— Није га нико ни звао?</p> <p>— Није.</p> <p>— Па зар да нам дру |
| дну страну и не говорећи ништа.{S} Тада нико није смио проговорити, па макар му срце најјуначни |
| S} Данашњи млади људи махнити су и њима нико није прав...{S} Дигли главе, па вичу: »ми нећемо с |
| че, узевши га себи у радњу. — То му сад нико не може ишћерат, из главе...</p> <p>Перо чисто ода |
| прилика и да та човјечија прилика није нико други, него знаменити слуга Пере Карантана Дамјан, |
| ахнито!</p> <p>— И сад вели да од Стаке нико љепши нема! — настави Јефтан некако заносно, — и о |
| врати из механе; знао је, да се ту више нико неће на њега ни осмјехнути, нити ће се намргодити. |
| — Болестан је пуно, а ми смо странци, и нико га други не може излијечити осим вас.</p> <p>— Хм? |
| .</p> <p>— Ама јесам ли ја казао, да ми нико не улази у собу? — плану Јефтан, чим се доктор уда |
| и, шетајући. — Нит’ мени треба жена, ни нико.{S} Без главе се не може живити, а без жене може.< |
| и птица да пролети, ни зец да шушне, ни нико да се види, осим некаквих бубица, прозрачних крила |
| ово, задухан. — Најпошље и не треба нам нико, кад нас ево на мјесту...</p> <p>Пред њима се, оди |
| тефтере, — промуца она. — Богат је к’о нико његов, а ја сироче, па може са мном што хоће...{S} |
| наше задовољство, ми смо задовољни к’о нико на свијету.{S} Моја Стака, Бог јој добро дао, добр |
| <p>— Е умијеш га, учитељу, говорити к’о нико, — рече Јефтан потресен, бришући сузу. — Халал му |
| удобност.{S} И Перо се морао мучити као нико његов!...{S} Освојиле га бухе, па никако очију да |
| ће никуд излазити.{S} Каз’о је и да му нико не улази.</p> <p>— Ни ја? — отегну Перо.</p> <p>— |
| же примичући Пери и милујући га. — Ниђе никог позната, па да се с њоме разговори и проговори.{S |
| е Перо, Бог зна зашто, и то пожелио.{S} Никога није било, ништа се чуло није, осим досадна шкри |
| игли главе, па вичу: »ми нећемо слушат’ никога, ми мислимо како ми хоћемо...« Јок, побратимкови |
| је лијепо...</p> <p>— Не заустављам ја никога, — дочека стари осорно. — Кад чојек има посла и |
| рече Перо, отирући зној са чела. — Ниђе никога!</p> <pb n="68" /> <p>— А ко да се јавља по овој |
| ји да не зове кога другога...{S} Нигдје никога!..{S} Он заборави на сав свијет, прикупи снагу, |
| гори, што се каже.{S} Знао је, да више никога код куће затећи неће кад <pb n="27" /> се врати |
| — запита. — Послушај мене, па се не бој никога!</p> <p>— Курталиши ако си пријатељ и <pb n="167 |
| вим својим јараном.{S} Јефтан није имао никога свога и само је имао лијепо нашљество.{S} Због н |
| Љевшега а јефтинијега нема у земљи.{S} Никола Бубало прича свијету да је његово боље.{S} А лаж |
| кујеш, — рече. — Ама сад што си чуо, да ником не издаш...{S} Ако издаш, зло и по ме и по те.</p |
| ају! — прихвати стари живо. — Не дам ја никоме да се са мном игра...</p> <p>И обојица изађоше и |
| Мени је каз’о да је болестан и да не ће никуд излазити.{S} Каз’о је и да му нико не улази.</p> |
| ћемо сад? — запита. — Зар се не мицати никуд више из овог пакла?</p> <p>Јефтан увуче руке у џе |
| трпити да ми тако у лице говориш...{S} Нисам ја к’о ти мислиш...</p> <p>Перо се укипи.</p> <p> |
| ајући шаке и подносећи му их под нос. — Нисам ја, на <pb n="140" /> прилику, један музејум па д |
| ла! — зашишта. — Све си знала!</p> <p>— Нисам, — одговори она узмичући главом. — Оклен би ја зн |
| окоси се Перо, мрко је гледајући. — Ја нисам крив..{S} Зар ја нисам каз’о да је слађа телетина |
| смио усудити, да ми дођеш?</p> <p>— Ја нисам знао да има неко с тобом, — промуца Перо постиђен |
| ваљан и богат и све...</p> <p>— Ама ја нисам виђео...</p> <p>— Па каз’о сам да ћеш виђети, — п |
| гледајући. — Ја нисам крив..{S} Зар ја нисам каз’о да је слађа телетина од говедине?</p> <p>Па |
| .</p> <p>Гости су већ били посједали на ниске, <pb n="74" /> троножне столице, које обично сеља |
| им којим су дошли.{S} Упутише се чопору ниских, сеоских кућа, испред којих се, у прашини, играл |
| е, зачуђено их погледаше.</p> <p>— Аха, нисте нам се надале! — узвикну Обрен, слободно ступајућ |
| ђецу...{S} Оклен би ми били, да нам се нису женили стари?..{S} Оклен питам те?</p> <pb n="11" |
| , богме, ни сами владика не може ништа, нит’ га се бојим...</p> <p>Но Перо га више није слушао. |
| метан, тај ти се не миче од своје куће, нит’ се пати ’вако к’о ми...</p> <p>— Не знаш ти то, не |
| Да се није оженио, не би се ни вратио, нит’ би јављао да долази и „да поздравим пријатеље“.{S} |
| е вратити, — рече сам себи, шетајући. — Нит’ мени треба жена, ни нико.{S} Без главе се не може |
| била <pb n="16" /> најбоље расположена, нити је, као женска глава, хтјела да остане без свога н |
| је!</hi></p> <p>Мара не одговори ништа, нити подиже очију, него, једнако онако стидљиво, наклон |
| на глава ни једанпут се промолила није, нити јој је чак и гласа могао чути.{S} Па ни попадија с |
| одневно умањује.{S} Он није имао радње, нити је налазио за вриједно да се мучи са муштеријама и |
| ј.{S} На свирачице није хтио погледати, нити им ријечи проговорити, премда су се мотале око њег |
| и застаде.{S} Није знао како ће почети, нити је знао казати рашта је дошао. — Мени треба крштен |
| у више нико неће на њега ни осмјехнути, нити ће се намргодити.{S} Зато је и долазио кући доцниј |
| љасто лишће опустило се, па нити шушти, нити се миче.{S} Из мркожуте, сагорјеле траве бије чудн |
| <pb n="120" /> Ћара никаква не тражим, нити ми треба, јер ја живим к’о ага...</p> <p>— Мени ће |
| орио се у собу, па нити је кога пуштао, нити куда излазио, него се од јутра до мрака климатао < |
| вече.{S} Није се ни на Јефтана осврћао, нити га је увијек очекивао.{S} Раније је затварао магаз |
| ан случај.{S} Нити је ко у воду скочио, нити се ко објесио; ни земљотреса, ни каква привиђења н |
| и му. — Шта је?</p> <p>Перо нити писну, нити зубима шкрипну.{S} Само преврну очима и, савијен к |
| није то био никакав необичан случај.{S} Нити је ко у воду скочио, нити се ко објесио; ни земљот |
| ..</p> <p>Перо је стајао као утучен.{S} Нити је знао мислити, ни још шта говорити...{S} Све му |
| ашљиво, пепељасто лишће опустило се, па нити шушти, нити се миче.{S} Из мркожуте, сагорјеле тра |
| шта је ово?{S} А и Перо се забленуо, па нити зна: хоће ли изаћи, или ће остати у колима?{S} Згу |
| стињак какав.{S} Затворио се у собу, па нити је кога пуштао, нити куда излазио, него се од јутр |
| е Аћим, као љутећи се помало, премда он нити је могао нити смио озбиљно се љутити.</p> <p>— Ја |
| тећи се помало, премда он нити је могао нити смио озбиљно се љутити.</p> <p>— Ја нијесам пророк |
| притрчавајући му. — Шта је?</p> <p>Перо нити писну, нити зубима шкрипну.{S} Само преврну очима |
| каза на прса...</p> <pb n="111" /> <p>— Нихтс... — рече доктор осмјехујући се, пошто га је добр |
| 1" /> крив, мргодно је гледао свакога и ничијега поздрава није хтио прихватити.</p> <p>Пред веч |
| се по чађавим, сламним крововима...{S} Ничији глас ни ту се није могао чути...{S} Чак и оне не |
| да тамо не траже ничију крштеницу...{S} Ничију они не траже!...{S} А ти то, побратимковићу, тра |
| "43" /> и мени казаше, да тамо не траже ничију крштеницу...{S} Ничију они не траже!...{S} А ти |
| .{S} Зину и доктор.{S} Дуго су обојица, ништа не говорећи, стајали на вратима и гледали Јефтана |
| чашом у главу, само малко да га удари, ништа више него да му мозак пролије.</p> <p>— Ни цару ј |
| што, и то пожелио.{S} Никога није било, ништа се чуло није, осим досадна шкрипања попова пера, |
| foreign>?</p> <pb n="118" /> <p>Келнер, ништа не говорећи, извади јеловницу и пружи му је.</p> |
| вино по свој кошуљи.</p> <p>— Ништа... ништа је то, — рече тјешећи га и баци четицу за врата. |
| S} Нема да роди година, нема пара...{S} Ништа нема!...{S} Таворим ’вако с дана на дан, док и см |
| ...{S} Немате у њему ништа виђети...{S} Ништа!</p> <p>И лагано пође прозору, да им отуда покаже |
| да сам дома, па да лијепо спавам...{S} Ништа љевше од спавања!...{S} Ко је паметан, тај ти се |
| муца. — Ово је биједа једна...</p> <p>— Ништа је ово, — одговори механџија хладно и не осврћући |
| нијесам био паметан к’о сада.</p> <p>— Ништа за то, — одговори комесар, давајући му руком знак |
| И размаза вино по свој кошуљи.</p> <p>— Ништа... ништа је то, — рече тјешећи га и баци четицу з |
| hi>скнадити</hi> као у пјесми.</p> <p>— Ништа нема без женске главе у кући, — дочека Перо брзо. |
| им не видиш столице у рукама?</p> <p>— Ништа бит’ неће, — опет дочека механџија. — Помириће се |
| што власт хоће.{S} Најпошље ми не треба ништа ни да мислимо, кад је дао Бог њу.{S} Ево ја, на п |
| гласате мени је право.{S} Мени не треба ништа него жена.</p> <p>— Ама није жена кокош, па да ти |
| ино поквари, па се усирћети, па не ваља ништа...{S} А у мене све чисто...</p> <p>— Остави, Бога |
| ош’о да распитујем за ђевојке...{S} Ама ништа!...{S} Ашикују са официрима...{S} Треба одма да и |
| лаже!..{S} Он само прича, јер и не зна ништа друго него причати.{S} Он, чак, сипа и воду у вин |
| > па ми, богме, ни сами владика не може ништа, нит’ га се бојим...</p> <p>Но Перо га више није |
| војта...{S} Драга сам јој, ама не смије ништа.{S} Не смије ми ни хљеба дати без њега...</p> <p> |
| } Шта се тамо ради?</p> <p>— Не ради се ништа, — одговори Перо весело, раздраган Благојевом пох |
| учницу</hi>...{S} Узалуд!..{S} Мучио се ништа мање, него ли у кући Јовина стрица, кад су га оно |
| како је пуних шест мјесеци вара и неће ништа да плати.{S} Иза бабиних леђа провиривала је масн |
| рече мргодно. — Ама овако нема вам више ништа.{S} Ако вам није мрско, сад можете мало прошетати |
| судског писара, ти...</p> <p>Перо више ништа чуо није.{S} Чим је сазнао да ће Мара ићи за писа |
| је смишљао: шта ће проговорити...{S} И ништа да му пане на памет!...{S} Ни једне ријечи, ни је |
| реврћући очима као рањеник. — У кући ми ништа у реду.{S} Ове ми у њој празно, све наопако.{S} Т |
| </p> <p>Перо нијем, укочен, не одговори ништа.{S} Само показа прстом на Јефтана, а главу окрену |
| зао?</p> <p>Она уздахну, а не одговори ништа.</p> <p>— Мучи ли те? запита он.</p> <p>Она не од |
| i>тако је!</hi></p> <p>Мара не одговори ништа, нити подиже очију, него, једнако онако стидљиво, |
| Томе и возити се...{S} Ипак не одговори ништа.{S} Само упрти пртљагу и пође пред њима, да их во |
| p>— Не питај јесу ли гладни и не износи ништа, — шапну стари жени, улазећи за њима. — Видиш, да |
| ући се ни на једну страну и не говорећи ништа.{S} Тада нико није смио проговорити, па макар му |
| Сељаци оборише главе и, не проговоривши ништа, обојица изиђоше.</p> <p>Стари састави руке на ле |
| о и шалимо к’о ђеца...{S} Ја ти не знам ништа друго казати, него да се ни са царем <pb n="170" |
| n="116" /> је то.{S} Ево ни ја не радим ништа, а живим лијепо.</p> <p>Перо исколачи очи.</p> <p |
| ог њу.{S} Ево ја, на прилику, не мислим ништа па шта ми фали, а?</p> <p>— Тако је, — опет одобр |
| , гледајући у под.— У кући немаш готово ништа и да трном повучеш по њој, не би имало шта запети |
| ногом и одгурнула га.{S} Њему није било ништа.{S} Три пута се преметнуо преко главе, изгубио је |
| о.</p> <p>Од свега овога разговора Перо ништа чуо није.{S} Као у црквеном звонику, тако је у ње |
| То сам и мислио.</p> <p>— Ама у мене то ништа нема, — осијече стари. — И кућа ми тијесна, <pb n |
| шљајте ви, брате, — рече. — Ја вам у то ништа не знам.{S} Ја перем руке к’о Пилат...</p> <p>— Ш |
| о га у школу.{S} Нек иђе тамо, па макар ништа не научио.{S} Само нека мени и комшилуку није на |
| е прозору, да им отуда покаже, е немају ништа видјети...{S} Уједанпут испусти чудан крик.{S} Бр |
| и село није какво!...{S} Немате у њему ништа виђети...{S} Ништа!</p> <p>И лагано пође прозору, |
| — запита. — Што си дош’о, кад не иштеш ништа?</p> <pb n="71" /> <p>— Дош’о сам само да тебе ви |
| излијечити осим вас.</p> <p>— Хм?...{S} Но гут!... — Осијече доктор и пође пред њим. — Видиме.. |
| поробљени онако „на божјој вјери“...{S} Но Перо га више није слушао.{S} Удаљена музика као да г |
| ликује <pb n="150" /> против вама...{S} Но ја вас више нећу затварати...{S} Слободни сте!</p> < |
| дра шаку коњских <pb n="19" /> муха.{S} Но то је бивало све то рјеђе.{S} Доста је било да учите |
| кли од куће, — одговори Данило жалостив но, не утирући суза. — Има сто конака да смо утекли!</p |
| мора...</l> </quote> <pb n="152" /> <p>Но није честито ни допјевао задњу ријеч, кад, кроз ходн |
| е треба женска глава.{S} Точите!</p> <p>Но они му нијесу ни чекали понуде.{S} Обрен је точио и |
| може ништа, нит’ га се бојим...</p> <p>Но Перо га више није слушао.{S} На собним вратима помол |
| а и гађајући њима слике на зиду.</p> <p>Но и самовање му додија.</p> <p>Опет пође у механе и, п |
| х облачити.{S} Обуче и нову антерију, а нов пас опаса око себе, пустивши дуге ресе <pb n="30" / |
| водио уза се још кога, понајвише каква новајлију, који није вичан механском ваздуху.</p> <p>Зб |
| оца и остаде: сам у радњи.{S} Текао је новац непрестано, згрћао га, да је чак изашао на глас.{ |
| </p> <p>Перо завуче руку у џеп и крупан новац остави на столу.{S} Не хтједе ни кусура чекати.{S |
| ом реду једна до друге, па све једнаке, нове, бијеле као од сира сарезане; магазе и дућани обој |
| у своју собу, дохвати из једнога ћошка нове чакшире, отресе са њих силну прашину и длаке од ма |
| ми ко ни кошуље прати, па вазда купујем нове.{S} Ономадне сам узео једну и платио за њу петнес’ |
| а.{S} Наравно, да је одмах од оца добио нове хаљине, што се показао тако »даровит и паметан«... |
| а на криво, те половицу кахве пролио по новим чакширама.{S} Само је бленуо у њу, бленуо некако |
| показа руком на онога, што је сједио на новинама).{S} Ми се нијесмо могли бити, јер нијесмо јун |
| пошто га је добро премјерио погледом. — Новине, на прилику, читаш ли?</p> <p>— Ја нијесам чојек |
| велике наочари на нос, па узео подеране новине и, мичући губицама попут зеца, полугласно чита.< |
| у Алекса и скочи са столице, подигнувши новине, које су му <pb n="106" /> се прилијепиле за тур |
| рије, испитујући.{S} Онај, што је читао новине спусти их, остави на столицу и сједе на њих.</p> |
| тпраши.</p> <p>— Љевше је кад се читају новине, него приче, — рече. — Ето ја... психа!... вазда |
| и не осврћући се на грају. — Они читају новине и сваке се седмица по једном поинаде...</p> <p>— |
| есет година, па све до пет...{S} Имам и новога, па како ко бегенише.{S} Мрко је и лијепо, па да |
| кад хоће да се жени, стоји ти на прагу новога роћења и смрти.{S} Ако ти буде добра жена, изнов |
| сталим касабалијама испричају знамениту новост.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19051 |
| ити по туђим дућанима, пребирати дневне новости и ићи у механе.{S} Нарочито је волио ово пошљед |
| узвикнуше.{S} Перин коњ хтио да изведе нову мајсторију и спустио се на прва кољена, а Перо се |
| спавале, и поче их облачити.{S} Обуче и нову антерију, а нов пас опаса око себе, пустивши дуге |
| као јаребичино јаје, и попрска му вином нову кошуљу.</p> <p>Јово Перотић јаукну, скочи поплашен |
| о више не може издржати.</p> <p>На саму Нову Годину пође са Обреном тамо.</p> <p>— Охо, како је |
| а!</p> <p>— Ево два!</p> <p>Перо извади новце, па онда сједе и поче причати о својим »јадима«.{ |
| скупа, — додаде, пошто је почео бројати новце.</p> <p>Кад су изашли на чаршију, Благоје застаде |
| а и пољуби је у образ.</p> <p>Покупивши новце, плавојка се опет врати за њихов сто.{S} Сједе до |
| жени?...{S} Да удара на белај, да троши новце и да својом крвљу храни сеоске бухе.{S} Зар се не |
| ружи карту.</p> <pb n="121" /> <p>— Дај новце, Перо, — викну Благоје пипајући се по џеповима. — |
| дите...</p> <p>Поп, отресајући земљу са нога и једнако рашчешљавајући браду, изађе између кукур |
| кревету, умотан са врх главе до на дно нога у тешки, топли јорган, дотле се Перо и умио и крен |
| , онако љутит, сједе на сандук и објема ногама поче лупкати о тле.</p> <p>Након дуге почивке, ј |
| ко снажно, да се једва могао одржати на ногама. — Тако је, тако! — понови опет. — И мени је дра |
| за рукав и, од нестрпљења, поче тапкати ногама, као да збија сламу.</p> <p>— Хајде, да је гледа |
| а танког, дугуљастога писара са родиним ногама, што и по равници корача као да се пење уза степ |
| рије и показивати, како зна и на задњим ногама стајати.{S} Перо премрије од страха.{S} Поблијед |
| , све да потуче, па да онда трчи куд га ноге носе.{S} Дошло да се посвађа, да се поинади макар |
| авајући да се исправи и чвршће стане на ноге, — Ос... тавио си ме... па од јада...{S} Ако ти је |
| отврди Јефтан, бацајући му брзојав пред ноге. — Да се није оженио, не би се ни вратио, нит’ би |
| не може љепше.</p> <p>Пери се посјекоше ноге и у свему тијелу нестаде му снаге.{S} Прислони се |
| иђите из моје куће, куд вас очи воде и ноге носе...</p> <p>Јефтан и Перо не одговорише ријечи. |
| се одржи. <pb n="147" /> Задрхташе му и ноге, поклецнуше кољена и он сједе, управо паде на стол |
| него и он сједе на кревет и, објесивши ноге, поче климатати њима.{S} Прислони чело уз прозор, |
| е и оставио:{S} Сјео на кревет, објесио ноге па климата њима и плаче.{S} Очи му се закрвавиле, |
| празном чашом о сто, а други прекрстио ноге по турски, устакао велике наочари на нос, па узео |
| ита, те се малко, као нехотице, ритнула ногом и одгурнула га.{S} Њему није било ништа.{S} Три п |
| p> <p>Јефтан га одгурну од себе и удари ногом о тле.</p> <p>— Ти ми се не мијешај у послове! — |
| ет <pb n="138" /> ће стари и очепи жену ногом, што је важило као опомена, да му се не мијеша у |
| немилостиво, гурали и чак му стајали на ногу...{S} Гледао је и чудио се свему, мучећи се, да са |
| еше се гурати.{S} Неко стаде учитељу на ногу, Обрену неко обори капу.{S} Прште негдје и нечија |
| е сачувај, разболио или испао из кола и ногу сломио?...{S} Шта би било?...</p> <p>— Свршено је! |
| сима избио око, а двјема мачкама пребио ногу.{S} Разбио је и неких двадесет прозора, а најпошље |
| а.{S} Затим се завали на столици, десну ногу метну на сто, међу чаше, и запјева.</p> <quote> <l |
| био омањи, сићушан младић, хром у десну ногу, због чега су га ђаци, међу собом, прозвали Топал- |
| ме! — хукаше учитељ скакучући на једној нози. — Очепили, па боли...</p> <p>— Сведно...{S} Ти са |
| ге по турски, устакао велике наочари на нос, па узео подеране новине и, мичући губицама попут з |
| ди велике, чађаве наочари, натаче их на нос, па сједе за сто и дохвати велики протокол, увезан |
| бијати чаша ни боца.{S} Није боца попов нос, па да је разбијаш...{S} То је једна мртва ствар... |
| му дјевојка поднесе <hi>слатко</hi> под нос.{S} Он прихвати.{S} Прихвати, а не смједе ни да је |
| реда њу и стиснуту шаку поднесе јој под нос.</p> <p>— Ти, ти си све знала! — зашишта. — Све си |
| о стискајући шаке и подносећи му их под нос. — Нисам ја, на <pb n="140" /> прилику, један музеј |
| ишарано као ускршње јаје.{S} Ипак му је нос највише страдао и вјечито је сличио руменом, расцвј |
| , гдје је најбјеља, а другој умало није нос откинуо.{S} И све живо поче бјежати од њега као од |
| усти другу сузу, која му се склизну низ нос и заустави се управо на брковима.{S} Јефтан Мргудић |
| тиче?</p> <p>— Честитам, — испусти кроз нос, учтиво се наклонивши, пошто се мало прибрао. — То |
| незгоди, извади и он јаглук и поче трти нос.{S} Уједанпут, као да се присјети нечему, окрену се |
| те.{S} Објеси горњу усну, те му кукасти нос готово до браде доприје.{S} Изађе.</p> <p>— Точите, |
| се у пунца не долази неуређено.</p> <p>Нос у старога као да дође још дебљи, крњави зуби указаш |
| да потуче, па да онда трчи куд га ноге носе.{S} Дошло да се посвађа, да се поинади макар с ким |
| е из моје куће, куд вас очи воде и ноге носе...</p> <p>Јефтан и Перо не одговорише ријечи.{S} О |
| /p> <p>Стари се опет појави на вратима, носећи читав нарамак сламе.{S} Баци га на сред собе и о |
| загрнутих рукава и раздрљених прсију и, носећи овелику канту са водом, стењући и отхукујући, за |
| ..{S} Удала се!...</p> <p>Игњат излети, носећи дебелу цјепаницу у рукама.</p> <p>— А-а да их го |
| коже, набијељена, помоли се на вратима носећи <hi>слатко</hi> и воду.</p> <p>— Је ли вам ово с |
| ше како вјетар звижди, тресе прозорима, носи и разбија лонце са промрзлим цвијећем испод њих.</ |
| е и сав се искриви.</p> <p>— Мираза?{S} Носи и мираза? — запита.</p> <p>— И мираза, — нагласи Б |
| . — Ђевојка је кршна и добра, а и мираз носи.</p> <p>— Не треба мени антика, — дочека Перо стис |
| уозбиљи се. — Љубица је кршна, добра и носи ти пет хиљада мираза.</p> <p>Перо, од чуда, скочи |
| Добра је, златна је, а уза сваку годину носи пет стотина форинти.{S} Педесет година, двадесет и |
| се на прагу лијепо, младо дјевојче.{S} Носила је на простоме, улупљеноме послужавнику црну ках |
| не допуштајући да га Перо запита. — Ово носим мојој изабраној, да пробира некакве женске беспос |
| </p> <p>Враћајући се, срете Јефтана.{S} Носио је под пазухом и у рукама неколика сандучића и за |
| и мало прије. — Мали си био, кад сам те носио на рукама...{S} И ја би да вам је све у реду: и с |
| плавојка, са малим, нешто искривљеним, носићем и смјехуљцима на образима, диже се да купи бакш |
| лицем, дебелим и облим, сличним чарапи, носом и са испупченим трбухом, стајао је смијешећи се и |
| аш, — дочека Јован, презриво узвијајући носом. — Што се више види, више се <pb n="96" /> и зна, |
| нији.{S} Један сух, пјегав, са кукастим носом и великим, необично испупченим очима, оборио глав |
| рашчерупана глава са огромним кукастим носом и страшним очима.{S} Тек мало трезнији човјек мог |
| </p> <p>Перо се осмјехну и кврцну га по носу.</p> <p>— Хајде, хајде тражи кола, магарче, — рече |
| снијевао је један чудан сан.</p> <p>Као ноћ је, мјесечином обасјана.{S} Пред њим као пукло широ |
| ги разговори испредали су се до касно у ноћ и сви су се растајали задовољни.</p> <p>Најпошље Пе |
| ело обиграх, па га нема.{S} Кажу, да је ноћас отиш’о...</p> <p>— То је он одвео Јову, душе ми! |
| ...</p> <p>Читава тога дана, а ни преко ноћи, није ишао у механу и спавао је слађе него обично. |
| умиљату, што попут славујске трепери у ноћи, а у пјесми као да га неко зове, зове га по имену |
| о и Јову.</p> <p>— Нећу ти ја овђе више ноћиват’, па да ме на комаде сијечеш, — рече. — Нијесам |
| — Па ожени се болан! — узвикну удовица, нудећи га ракијом. — Ожени се и буди чојек!{S} Само паз |
| ошли, — живо дочека узевши их за руке и нудећи их да сједну. — Нама је то драго, јер смо саме, |
| и, макар што их је удовица задржавала и нудила их још једном кахвом.</p> <pb n="50" /> <p>— Крш |
| чинило, као да га гледа и смјешка се на њ...</p> <p>— Што мене Бог да казни и да ми је удијели |
| је Јово полугласно.</p> <p>— Није...{S} Ње се и не бојим, — одговори Јока, да се једва чуло. — |
| као да очекиваше, да неко проговори иза ње и да му напомене шта ће даље казати.</p> <p>— А Марк |
| орила; причао је: како је бјежао испред ње и како се, најпошље, спасао.</p> <p>Угледавши госте, |
| са, пољуби је...{S} А тада се одвоји од ње, и хтједе јој боље загледати у очи и лице и... јао.. |
| , — опет ће Јово. — Удовица је, ама без ње и без њезине пјесме све ће бити мртво...{S} Додуше о |
| ће...{S} Мјесечина је, па се види и без ње...</p> <p>Гости разастријеше сламу по соби и, онако |
| на, па кад су људи отворили бачвицу, из ње испани риба...{S} Права мала риба!.{S} А, ето, читав |
| ћи Обрена. — Ако учитељу не буде криво, њега да замолимо.{S} Он је учио, па зна да везе...</p> |
| 157" /> соли и хљеба с нама појео...{S} Њега свакако треба боље дочекати него друге.{S} Додуше, |
| и се. — Исти покојни отац!...{S} К’о да њега гледам.</p> <p>Јово извади духана, напуни му лулу |
| ије видјео?...{S} И дјевојка да пође за њега, а никад га није видјела?..{S} Каква ће то ђавоља |
| остао вјеран и још се једнако бринуо за њега.</p> <p>— Жени се, — савјетовао га је поново, узим |
| кукурузе, што их је ту засадио.{S} Иза њега је ишла попадија, дебела, угојена жена, загрнутих |
| ..</p> <p>Стрико Васо и не осврну се на њега.{S} Окрену се гостима и мрко их погледа.</p> <p>— |
| аваним Јефтаном, да коју буху стресе на њега и да му се тако освети.{S} Затим сиђе на авлију и |
| не; знао је, да се ту више нико неће на њега ни осмјехнути, нити ће се намргодити.{S} Зато је и |
| ихо. — Барем би половина буха прешло на њега.</p> <p>И дође му, да тога часа скочи и зовне Дани |
| p>— Муч’ ти, магаре! — окоси се Перо на њега. — Кад ја иђем, свакако ћеш и ти.</p> <p>— А можеш |
| да се жене, спавају?{S} Рашта да је Бог њега убио мимо све остале и осудио га на овако тумарање |
| ка стари и, раскорачивши се, стаде пред њега, као да би се тукао. — Знаш ли ти ко сам ти ја?... |
| Од куге није било паметнијег чојека од њега.</p> <p>Јово даде знак друговима, да пођу за њим.{ |
| угови га оставише.{S} Уклањали су се од њега и сакривали свуда (Обрен се сакривао за вреће с пи |
| откинуо.{S} И све живо поче бјежати од њега као од човјека који је памет изгубио.{S} И другови |
| придржи, али се она изврну и отскочи од њега као опарена.</p> <p>— Бјежи, бјежи од мене крвниче |
| и борити и са живином.{S} Патили су од њега једнако и туђи пси и мачке и пилићи, кокоши, голуб |
| едно сандуче и позва Јову да сједне код њега.</p> <p>— Ама ми треба и да га дочекамо, — рече. — |
| средини се издизао широки дуд, а испод њега, на простртим, старим, подераним кесама, лежао је |
| све то више пецкаху и копрцаху се испод њега, као да је на мравињак легао.</p> <p>— Да барем Да |
| е, — осијече Бошко жестоко. — Русија ће њега згњавити к’о црва...{S} Послаће своје Козачине, па |
| чекали понуде.{S} Обрен је точио и без њега, јер није могао гледати празне чаше, и прелијевао |
| ништа.{S} Не смије ми ни хљеба дати без њега...</p> <p>Јово јој се приближи.</p> <p>— А он ти б |
| а све разбијем...{S} Да је живот боца и њега би разбио!...{S} Омрзно’о ми и он...{S} Тако је то |
| јек он, не љутећи се, наравно, ако би и њега когод тако украсио.{S} Разлика је само у томе, што |
| ио пробудио и сједио под дудом.{S} Крај њега је лешкарио Васин слуга, Игњат, стар, космат човје |
| лако ухватити и дуже задржати, а, осим њега, Обрен му је изгледао као најдостојнији повјерења. |
| у страну као шеталица од сахата.{S} Око њега се окупиле собарице и сва служинчад хотелска, па г |
| епун јела, пића и сваке ђаконије, а око њега је, са једне и са друге стране, сједило до тридесе |
| чи проговорити, премда су се мотале око њега, миловале га по образима и чупкале за бркове.{S} Н |
| " /> брат! — јекну Перо, па се сави око њега, као ружа око бора. — Не знаш ти каква је она...</ |
| ија <pb n="21" /> и поче обигравати око њега тапшући га по рамену.</p> <p>— Дела, синко, жив би |
| на испод руке и смијешећи се. — Ја само њега бегенишем...</p> <p>Перо се прекрсти.</p> <p>— А с |
| ва кољена, а Перо се ослабио, полетио с њега главачке и скљокао се на земљу..</p> <p>— Шта би? |
| га има, а овђе живи...{S} Ако хоћете, у њега ћемо и сврнути.</p> <p>Јефтан погледа око себе, по |
| погледа у зачуђенога Данила као да би у њега да заиште савјета.</p> <p>— Ама што тако брзо? — з |
| своје касабалије, а касабалије гледају њега.</p> <p>Тишина.</p> <p>— А камо ти жена? — једва с |
| ере, — промуца она. — Богат је к’о нико његов, а ја сироче, па може са мном што хоће...{S} Зато |
| ост.{S} И Перо се морао мучити као нико његов!...{S} Освојиле га бухе, па никако очију да склоп |
| Зар је Милка Обренова?</p> <p>— Његова, његова сам ја! — уплете се Милка, хватајући Обрена испо |
| еч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Његова друга љубав.</head> <p>— Тешко ми је и претешко, |
| еч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Његова прва љубав.</hi> </head> <p>Па ни отац га није м |
| ђено. — Зар је Милка Обренова?</p> <p>— Његова, његова сам ја! — уплете се Милка, хватајући Обр |
| о томе: како су живили Перо Карантан и његова Стака, доносим само одломак његова писма, што га |
| ан и његова Стака, доносим само одломак његова писма, што га је писао једном пријатељу:</p> <p> |
| жена, која као да није много пазила на његове опомене. — Данас да говориш о вину, к’о да не зн |
| да су сви мирни и да се не препадају од његове куће.</p> <p>— Ама у мене у собама има и буха, — |
| .{S} Зар се не би оне могле хранити без његове крви?{S} И зар он није могао лежати мирно у свој |
| је, — осијече Јефтан набусито, — то су његове ствари...{S} Он долази сам са младом и Данилом и |
| еч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Његово рођење, дјетињство и први дани момаштва.</hi> </ |
| и.{S} Никола Бубало прича свијету да је његово боље.{S} А лаже!..{S} Он само прича, јер и не зн |
| близу удовице, сјео управо тако, да се његово раме чешало о њезино и, гледајући преда се, једн |
| очи, и опет се својим раменом ослони о његово.</p> <p>— Данас, — потврди он. — Ти само ако хоћ |
| тек што му наздравише и искапише чаше у његово здравље.</p> <p>— Браћо, — узвикну, након дуже п |
| наника <pb n="115" /> и бившег писара у његовој касаби; омиљенога Благоја писара, који је могао |
| е.{S} Као у црквеном звонику, тако је у његовој глави звонило, звиждало, пиштало...{S} Образи с |
| ка гунгула и зашто све није мирно као у његовој касаби?</p> <p>—Јеси ли ти, Перо? — изненада др |
| његову ђевојку.</p> <pb n="56" /> <p>— Његову? —једва промуца Перо гледајући је зачуђено. — За |
| овај, према томе, дужан, бринути се за његову удобност.{S} И Перо се морао мучити као нико њег |
| ро му приступи и објема рукама обухвати његову.</p> <pb n="46" /> <p>— Онда је погодба готова! |
| му се и коса шарати и, на велику жалост његову, појавише му се неколико чисто бијелих длака у с |
| ља свога шћео си да превариш и да отмеш његову ђевојку.</p> <pb n="56" /> <p>— Његову? —једва п |
| клупе боцне иглом, или да пусти коме у њедра шаку коњских <pb n="19" /> муха.{S} Но то је бива |
| је на своме крилу и куњати јој на голим њедрима, као што је замишљао.{S} Од велике бриге поче м |
| лушао.{S} На собним вратима помолила се њежна, витостаса Мара, лијепа и мила и, као да је собом |
| пита.</p> <p>— Нема.</p> <p>— А не даје њезина мати крштенице или што наличио?</p> <p>— Не даје |
| о се танким завјесама на прозорима, али њезина глава ни једанпут се промолила није, нити јој је |
| ће Јово. — Удовица је, ама без ње и без њезине пјесме све ће бити мртво...{S} Додуше она се још |
| м и барјачићима.{S} Под големим кубетом њезиним пружао се дугачак сто, препун јела, пића и свак |
| није земља...{S} Има ту читава прича о њезиним патенијама...</p> <p>Бошко (онај што је куцкао |
| управо тако, да се његово раме чешало о њезино и, гледајући преда се, једнако је смишљао: шта ћ |
| ти, јер је још једнако гледао слику <hi>њезину</hi>, са дугим вратом, смјежураним лицем, зелени |
| език, у коме је било помијешано чешких, њемачких и неколико српских ријечи, због чега се највиш |
| пружила према њему и зове га себи...{S} Њему памет стаде...{S} Погледа око себе, као да се боји |
| отице, ритнула ногом и одгурнула га.{S} Њему није било ништа.{S} Три пута се преметнуо преко гл |
| корача као да се пење уза степенице, — њему се смрачи пред очима.{S} Поп му сада није изгледао |
| у руком, као да вели: „прошло је то“. — Њему се више не вјерује!</p> <p>— Превариће он, — одгов |
| вати по образу и умотавати му брк.{S} А њему драго.{S} Стаде узвијати главом, као мачак кад га |
| у лабуда главу, обје руке пружила према њему и зове га себи...{S} Њему памет стаде...{S} Поглед |
| на не могаде проговорити.{S} Зину према њему, пружи руку и поче некако чудно стењати и привлачи |
| И владики би много било...{S} Доста је њему и учитељева.</p> <p>Сви се сложише.{S} Узеше дивит |
| потопити...{S} Знаш ли ти, болан, да ће њему Русија десети дан у Цариград...</p> <p>Алекса се з |
| остајао.{S} И сав свијет прорицао је и њему, као и Јефтану, да ће хрђаво проћи.{S} Једино је ј |
| има још дјеце у школи, па неће, зар, ни њему горе бити него ли је њима.</p> <p>— Бије ли учитељ |
| широке хаљине Перине, које су висиле о њему као о суху дрвету, и изгледао је смјешнији него пр |
| стила и прогорио од цигара што су их по њему остављали.</p> <p>— Кршан си ти, — настави поп, пр |
| {S} А и село није какво!...{S} Немате у њему ништа виђети...{S} Ништа!</p> <p>И лагано пође про |
| олица.{S} Као живо нешто да се помаче у њему и свом снагом гурну га њојзи.{S} Пруживши јој бакш |
| е му се окренули и, очевидно, уживаху у њему.{S} Стара га, од милине, почела и по коси гладити, |
| — Куда? — уплете се удовица и потрча за њим. — Куда?</p> <p>— Ето нас други пут!{S} За данас је |
| једио, диже се и пође.{S} Обрен пође за њим и не хтједе се зауставити, макар што их је удовица |
| ве, зове га по имену и каже да умире за њим...{S} Он размахну рукама <pb n="142" /> и издиже гл |
| , требаће ти, — упаде Перо каскајући за њим. — Ја ћу је извадити, а ја ћу и платити.</p> <p>Јеф |
| ди своје пропасти, а Јефтан потјерао за њим, труцка на коњу и, као пијан, клима се и повија час |
| <p>Јово даде знак друговима, да пођу за њим.{S} Пођоше.{S} Полако се прикрадоше до стрикине соб |
| а ми ћемо прешјутра повести ђевојку за њим, у касабу <pb n="154" /> му, па нек се тамо вјенчај |
| ао ноћ је, мјесечином обасјана.{S} Пред њим као пукло широко језеро, огледало мјесеца и звијезд |
| р, из кога је Јока нешто читала, а пред њим су стајала два сељака и гледала га са страхопоштова |
| оји се спустио на земљу и поиграва пред њим.{S} И, као да га вјетрови понијеше, он се брзо окре |
| Но гут!... — Осијече доктор и пође пред њим. — Видиме...{S} Шнел...</p> <p>Кад су стигли у Хоте |
| аква нарумењена усиђелица указа се пред њим и, љубазно се осмјехујући, показа му собу, Перо, ст |
| е своје снажне шаке и раскорачи се пред њим као да би да се хрве.</p> <p>— А опет си ми дошао н |
| викну из свега гласа, поигравајући пред њим. — ха, ха, ха жену би хтио!{S} Је ли жену?{S} Е то |
| запита зачуђени доктор, уступајући пред њим. — Цо?</p> <p>Перо скиде капу и понизно се наклони. |
| ри коња, — рече Јефтан поздравивши се с њим. — Ако хоћеш да нам их даш под кирију до касабе П.. |
| се свашта може десити...{S} И шта би с њим било, ако би се, Боже сачувај, разболио или испао и |
| ет зна, да у правоме вину нема риба.{S} Њима је, да речемо, Бог одредио воду, а није вино; с то |
| ћу Даниловом поче товари, ти пртљагу, а њима остави да сами узјашу.</p> <p>Коњи, чим кренуше, к |
| а, као утучени, кренуше из авлије, а за њима крену и Данило, уздишући и стењући под пртљагом... |
| , — прогунђа Перо, затварајући врата за њима и закључавајући их. — Само да ја умакнем комесару, |
| и стресајући прашину са хаљина, пође за њима.</p> <p>Једва пред вече стигоше у П..., малу, гизд |
| ријед, а он полако, гегуцајући, пође за њима.</p> <p>Стрина Јовина дочека их на собним вратима. |
| и ништа, — шапну стари жени, улазећи за њима. — Видиш, да их је пуно!</p> <p>— А кахву? — проша |
| се сакрити, кад се врата отворише, а на њима се појави главом Благоје и угојени, поштовани <hi> |
| собна врата.{S} Врата се отворише и на њима се појави стари Игњат.{S} Гологлав, рашчерупан, у |
| у прашину и длаке од мачака, које су на њима спавале, и поче их облачити.{S} Обуче и нову антер |
| Сјео на кревет, објесио ноге па климата њима и плаче.{S} Очи му се закрвавиле, образи помодрили |
| но доба, нађоше у Периној соби.{S} Пред њима је стајао онај исти стари, расклимани сто, покриве |
| а лијевом је држи за подвољак.{S} Пред њима, на столици, руменила се велика боца вина, двије ч |
| ишта.{S} Само упрти пртљагу и пође пред њима, да их води Јовановој кући.</p> <p>Затекоше Јована |
| о, кад нас ево на мјесту...</p> <p>Пред њима се, одиста, указивала нешто љепша, плочом покривен |
| неће, зар, ни њему горе бити него ли је њима.</p> <p>— Бије ли учитељ пуно? — питао <pb n="18" |
| ш...{S} Данашњи млади људи махнити су и њима нико није прав...{S} Дигли главе, па вичу: »ми нећ |
| ревет и, објесивши ноге, поче климатати њима.{S} Прислони чело уз прозор, па као да размишљаше |
| ку, правећи куглице од хљеба и гађајући њима слике на зиду.</p> <p>Но и самовање му додија.</p> |
| ак одушевљења, обје руке у вис и машући њима као крилима.</p> <p>Обрен Пушибрк баци капу с глав |
| одлучи да запроси.{S} Што је више ишао њима, самовање му је постајало све теже и увидио је, да |
| е су четири овеће гомиле ђубрета.{S} По њима су скакутали неколико безбрижних врабаца, којима в |
| сима, пустивши да се мушице окупљају по њима.</p> <p>— Погледајте га! — прошапта Јово. — То је |
| хитао свирачицама.{S} С њима је пио, с њима остајао до зоре.{S} Макар што му је и мати од јада |
| тварао магазу и хитао свирачицама.{S} С њима је пио, с њима остајао до зоре.{S} Макар што му је |
| помијешао у гомилу дјечурлије, па се с њима препире и разговара.{S} Међу свима Данило је био н |
| позива некакве духове и разговара се с њима, — метнуше вино преда се и почеше пити.</p> <p>— В |
| Није им био вичан и није знао како се с њима треба понашати.{S} С тога се мало погури, обори ру |
| <p>У овоме питању Перо се није слагао с њима.{S} Није му било најпријатније, што ће добити над |
| убица!</p> <p>Перо напући усне и цмокну њима као да се љуби с киме.</p> <p>— Ох, ох, то је слат |
| "103" /> — рече. — Удри ти макар и каме-њима са суха, па си добио.</p> <p>Алекса скиде наочаре |
| а крави Митра кујунџије откине реп и да њиме бије другове.{S} Срећа, што крава није била <pb n= |
| > <p>Обрен дохвати аршин и, играјући се њиме, поче дражити дебелу, полугубаву мачку, која је ле |
| научили тај језик и почешће се служили њиме.</p> <p>Доктор је баш устицао шешир на главу и спр |
| е и мене? — запита, бјесомучно дрмајући њиме. — Што не каза да се нијеси вјенч’о, црн ти образ |
| издигнувши брзојав изнад главе и машући њиме као барјаком. — Није му био пут џаба.{S} Наш’о је |
| од муке, Обрену Пушибрку на дућан.{S} С њиме се отприје помало познавао и сматрао га за пријате |
| Шта ћу ја?</p> <p>— Ето ти Данила, па с њиме хајде, — одговори Јефтан. — Паметан је он, а и ти |
| не могу гледати по сокаку и мучити се с њиме, него треба коме другоме да га натоваримо на врат, |
| га је приступио и Пери.{S} Упознао се с њиме, нашалио се и почео му сједити у магази.</p> <p>— |
| p>— А вјенчање? — запита. — Како ћемо с њиме?</p> <p>Перо се такођер одуприје рукама о кукове и |
| одговори Данило мирније, — па не могу с њиме.</p> <pb n="108" /> <p>Перо поблиједи.</p> <p>— Је |
| кати.{S} Зграби Благоја за раме и дрмну њиме.</p> <p>— Хајде! — викну.</p> <p>Обојица пођоше.</ |
| ца весело устајући испред <pb n="54" /> њих и правећи им мјесто. — У мене је вазда овако. — Зат |
| бржебоље <pb n="158" /> упаде Обрен. — Њих треба напунити вином и понијети за пута...</p> <p>— |
| бржебоље одмаче од плота и стаде преда њих.</p> <p>— Станите, станите! — викну, заустављајући |
| спусти их, остави на столицу и сједе на њих.</p> <p>— Читаш ли ти што? — запита Перу након дуге |
| оп пишући крштеницу и не осврћући се на њих, — ево и Перо мисли исто к’о и ја.{S} И он ми све о |
| чека брзо.</p> <p>— Научили смо ми и на њих, — одговори Јово. — На путу се чојек свачем научи.< |
| Једва друге године некако се навикао на њих.{S} Написао их читкије и, са великом грајом и побје |
| ао да се нешто тешко, врело спуштало на њих и притискивало <pb n="90" /> их, те нијесу били у с |
| з једнога ћошка нове чакшире, отресе са њих силну прашину и длаке од мачака, које су на њима сп |
| ачије сватове лијепо дочекамо и да пред њих изађемо...{S} А Перо је наш јаран; доста је <pb n=" |
| } Имам посла. — осијече Перо бјежећи од њих. — Пос’о је пос’о и он је најпречи!</p> <p>— Таки л |
| локви, на средини авлије, а недалеко од њих, испод прастарог, кљастог дуда, весело грокћући ваљ |
| екакве старе, окрпљене чакшире, а испод њих прислоњен је био прост, дрвени сандук, из кога је в |
| збија лонце са промрзлим цвијећем испод њих.</p> <p>— Бећари сад на пољу јадују, а ожењени се у |
| p>— Шта ће? — запита тужно. — Превариће њих обје Швабо и ето ти шта ће.</p> <p>— Не превари он |
| собе.{S} Чак је отварао сандуке, па и у њих завиривао.{S} И у кокошињак је завиривао.{S} А она |
| тајеш ли ти, да одмах у неђељу пођемо у њих? — запита Перо журно.</p> <p>—- Пристајем.</p> <p>П |
| има Јефтанове собе, свом снагом гурну у њих и отвори их.</p> <p>— Извол... — викну, али на поло |
| ије пуно, — уплете се Перо и стаде међу њих. — Није пуно, само кад се има.</p> <p>— И за зоб по |
| Јок! — повика Обрен, умијешавши се међу њих и хватајући Јефтана за рукав. — Ми други пријатељи |
| ро, — умијеша се Благоје и стаде између њих. — Зашто ће тебе полиција проћерати?</p> <p>— Ако н |
| ао да се растају са животом...{S} Близу њих се удрвенила некаква стара кљусина, са шиљастим, мр |
| упивши новце, плавојка се опет врати за њихов сто.{S} Сједе до Пере, поче га миловати по образу |
| повијене гране купају у води.{S} Испод њихових грана купају се лабудови.{S} Шест гиздавих, биј |
| се гледали су их, необично уживајући у њиховој свађи, као што многи уживају у боју пијеваца.</ |
| прикупи снагу, размахну и заплива према њој.{S} Хита, јури, а дрхће од чежње и напријед спрема |
| ифут!{S} Добио ми је барем пет гроша на њој...</p> <pb n="52" /> <p>И, радујући се што је поста |
| ложбу ако ћеш у Стамбол...</p> <p>— А и њој ће бити необично, — опет упаде домаћица још се ближ |
| прилику: мачка је једна живина, па је и њој драго живити...{S} Ја, што се каже, волио би живит’ |
| њу са већим страхопоштовањем говорити о њој.</p> <p>— Ех, ех, кад је од власти, то ти је, побра |
| И на сокаку и у механи мислио је само о њој.{S} На свирачице није хтио погледати, нити им ријеч |
| ретрести и уредити кућу и све ствари по њој, раштркане и разбацане на све стране, као да је пол |
| емаш готово ништа и да трном повучеш по њој, не би имало шта запети.{S} Оне слике са голишавим |
| . — У кући ми ништа у реду.{S} Ове ми у њој празно, све наопако.{S} Тако је то, брате, кад нема |
| се помаче у њему и свом снагом гурну га њојзи.{S} Пруживши јој бакшиш он задрхта као шибљика и |
| иђала и, не размишљајући дуго, упути се њојзи.</p> <p>Ступивши на врата механска, застаде мало. |
| ба давати...{S} Власт је од Бога дата и њојзи, побратимковићу, треба да смо сви <pb n="33" /> п |
| по соби и, онако уморни, поваљаше се по њојзи.{S} Управо на слами је лежао сам Перо, јер је Јов |
| у страну, засмија се.{S} Обрен пође за њом, па се засмија и он...{S} Зауставише се <pb n="48" |
| Перо, као ван себе, у мало не скочи за њом, да је ухвати, да је задржи.{S} На попа је био сасв |
| ћи га. — Ниђе никог позната, па да се с њоме разговори и проговори.{S} Ако је ти не разговориш, |
| па ће се научити свеме.{S} Полахко ти с њоме.</p> <p>— А и бачве су чисте, нијесу бухљиве...</p |
| S} А ти немој бити тврда срца и немој с њоме ружно.{S} Још је дијете, па ће се научити свеме.{S |
| S} Волио би са Стаком хљеб јести него с њоме халву...</p> <p>— Добро, — викну Јефтан тапшући га |
| Ах, да је видиш!...</p> <p>— Па лијепо; њу ћу и тражити, — упаде Перо сасвим озбиљно. — Ако је |
| ући. — Нијеси јој ти сам просилац...{S} Њу људи просе има двадесет година, па вазда добре муште |
| а мисао!{S} Ја ћу говорити с матером, а њу ћу само гледати...{S} С матером је лакше говорити!.. |
| се. — Зар она није твоја?{S} И зар сада њу мислиш преварити?</p> <p>— Невјерниче један! — цикну |
| ве ријечи и заустави се.{S} Стаде преда њу и стиснуту шаку поднесе јој под нос.</p> <p>— Ти, ти |
| погледати ма куда.{S} Стари стаде преда њу и куцну је прстом по челу.</p> <pb n="81" /> <p>— Ни |
| {S} Ономадне сам узео једну и платио за њу петнес’ гроша.{S} Питам: може ли јефтиније, а Чифут |
| времена изгуби, честито и не погледа на њу, него се одмах поче чистити и уређивати.{S} Очешља с |
| ијете не видим сваки дан?{S} Научила на њу, па ако ми није вазда пред очима, дође ми да помахни |
| еба ништа ни да мислимо, кад је дао Бог њу.{S} Ево ја, на прилику, не мислим ништа па шта ми фа |
| волио бит’ без жене да не треба...{S} И њу је Бог створио, па ако ни за шта друго, нека барем ч |
| ила изашла на врх главе и он је мрзио и њу и учитеља и све ђаке.{S} С тога му се и допаде очева |
| ачи очи, чим је угледа.{S} Загледа се у њу и, док је стајала, није на другу страну скрећао погл |
| у се и допаде очева радња и, ступивши у њу, озбиљно пљуну у длане.</p> <p>— Ти не знаш шта ради |
| ји се бијаше толико збунио и загледао у њу, да није знао који ће филџан прихватити, и није осје |
| по новим чакширама.{S} Само је бленуо у њу, бленуо некако тупо, као без памети, и једва се мога |
| пити.{S} Само је уздисао, дизао главу и њушкао по ваздуху, као да још једнако осјећа онај мирис |
| пут и куда? — као да сам себе запита. — О тома треба добро размислити.</p> <p>— Нема ту размишљ |
| икну обрадован Перо и поче га грлити. — О, брате слатки и лијепи, добро ли ми дође!{S} Е чисто |
| >— Која жена? — блесасто запита Перо. — О каквој ми жени говориш?</p> <p>— Па јеси ли се оженио |
| астима штитити му интересе“...</p> <p>— О, брате, као да ми те Бог посла! — викну обрадован Пер |
| ш му сузе полетише низ образе.</p> <p>— О Перо мој како си ми! — узвикну на сав глас, да су се |
| Јово Јоку, — одговори она мирно, као да о каквој ситници прича.</p> <p>Стари наслухну ове ријеч |
| одобрава, а само се ти љутиш и велиш да о мени свијет ружно говори због тога.{S} К’о да је мени |
| њиге, — промуца Перо црвенећи се, — ама о Геновеви знам причати и сад.</p> <p>— Геновеви? — зап |
| тамо...</p> <p>Стари се одуприје рукама о кукове и унесе му се у лице.</p> <p>— А вјенчање? — з |
| </p> <p>Перо се такођер одуприје рукама о кукове и поче се бекељити према староме.</p> <p>— Не |
| зађе између кукуруза, подбочи се рукама о <pb n="32" /> кукове и одмјери га мрким погледом од г |
| ...</p> <p>Алекса се одуприје лактовима о сто, а главу наслони међу шаке.</p> <p>— А шта ти мис |
| е лијено исправи и, одупирући се леђима о стабло дудово, сједе.</p> <p>— Ама ко сте ви? — запит |
| а није земља...{S} Има ту читава прича о њезиним патенијама...</p> <p>Бошко (онај што је куцка |
| _C5"> <head>V.</head> <head>Ријеч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Перо не може да нађе за |
| C4"> <head>IV.</head> <head>Ријеч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Његова друга љубав.</hea |
| <head>II.</head> <head> <hi>Ријеч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Његово рођење, дјетињств |
| head>III.</head> <head> <hi>Ријеч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Његова прва љубав.</hi> |
| е, широке хаљине Перине, које су висиле о њему као о суху дрвету, и изгледао је смјешнији него |
| зивао им разне слике и пјевао им пјесме о Милошу и Марку.{S} Други пут дошао би мргодан, пљувао |
| C6"> <head>VI.</head> <head>Савјетовање о Периној женидби.</head> <p>Састанак, одређен у прву н |
| иза уха, поче куцкати врхом од кундуре о тле и као смишљати нешто.{S} Затим још једном погледа |
| е вас, све Влахе...{S} Ви вазда мислите о некаквим чудами...{S} У других народа, дапаче већих, |
| о оштрије, као и обично, кад Аћима хоће о нечем да увјери, — Ама ја видим.{S} По јутру познајем |
| ши очи, и опет се својим раменом ослони о његово.</p> <p>— Данас, — потврди он. — Ти само ако х |
| каткада, леђима или раменом, јаче удари о зид.</p> <p>— А ти си се напио, несрећо, — узвикну Пе |
| , а дебели сребрни сахатни ланац објеси о врат.</p> <p>— Је ли поп код куће? — некако сурово за |
| p> <p>— Вечерас ћемо се и посавјетовати о томе...{S} Сви да дођете у мене, — опет ће Јефтан.</p |
| на сандук и објема ногама поче лупкати о тле.</p> <p>Након дуге почивке, јави се на прагу лије |
| ади новце, па онда сједе и поче причати о својим »јадима«.{S} Додуше пажљиво је крио име и попо |
| } Ту, поред Данила, леже и поче мислити о Јоки.</p> <p>Ту је и заспао.</p> <milestone unit="sub |
| тању са већим страхопоштовањем говорити о њој.</p> <p>— Ех, ех, кад је од власти, то ти је, поб |
| <p>Алекса скиде наочаре и поче их трти о чакшире.</p> <p>— Јак је, брате, Јенглез на води, — п |
| брзојав у вашу касабу, да се информирам о вашој ћудоредности.{S} Одговора нема...{S} А док одго |
| вршетак.</head> <p>Мјесто да вам причам о томе: како су живили Перо Карантан и његова Стака, до |
| и удеси?{S} И учитељ му је тукао главом о таблу да боље запамти и другови су му показивали и те |
| Јефтан га одгурну од себе и удари ногом о тле.</p> <p>— Ти ми се не мијешај у послове! — викну. |
| ремајући се, да и трећи пут удари руком о сто.— Жена нам треба!{S} Није друкчије него баш треба |
| ам — викну, бјешње и поче ударати руком о сто.</p> <p>— А шта не дозвољаваш? — запита Благоје т |
| у! — викну обрадован Перо и удари капом о тле. — Бог вас поживио, господине!</p> <p>— Само овдј |
| и само гледај, — рече, куцајући штапом о празну чашу и разгледајући људе и жене за осталим сто |
| оласто осмјехну.{S} Куцну празном боцом о сто и нареди још вина...</p> <p>Иза тога Перо је трча |
| има, оборио главу и куцка празном чашом о сто, а други прекрстио ноге по турски, устакао велике |
| </p> <p>Бошко (онај што је куцкао чашом о сто) отвори бурмутицу, коју је непрестано држао у лиј |
| одговори Алекса упорно, потпуно увјерен о неприкосновености свога мишљења. — Стари је оно алчак |
| аљине Перине, које су висиле о њему као о суху дрвету, и изгледао је смјешнији него прије.</p> |
| .</p> <p>Тога дана непрестано је мислио о Мари.{S} И на сокаку и у механи мислио је само о њој. |
| е бије вазда.</p> <p>Кашње се и увјерио о томе.{S} Учитељ је био омањи, сићушан младић, хром у |
| о управо тако, да се његово раме чешало о њезино и, гледајући преда се, једнако је смишљао: шта |
| } И на сокаку и у механи мислио је само о њој.{S} На свирачице није хтио погледати, нити им риј |
| S} Загрлише се и почеше љубити, као оно о Божићу.{S} А свакоме се нешто растужило, свакоме омеч |
| о први пут прими Перу.</p> <p>— На упит о вашој ћудоредности, добио сам двојбен одговор, — рече |
| Данас да говориш о вину, к’о да не знаш о другоме...</p> <p>— А што не би говорио? — осијече ст |
| а на његове опомене. — Данас да говориш о вину, к’о да не знаш о другоме...</p> <p>— А што не б |
| рати. — Какав је то белај?</p> <p>— Одв’о нам Јово Јоку, — одговори она мирно, као да о каквој |
| , па хоћу да те видим.{S} А ево сам дов’о и два пријатеља и једно момче, да ти се прогостимо у |
| н сурово. — Како то јашеш?</p> <p>— Чув’о би се, — одговори Перо као кроз плач, — ама зар сам ј |
| "133" /> среће из своје пуне кесе и чув’о вас од зла и напасти сваке.</p> <p>И поче јаглуком тр |
| .{S} И Шарин му је био добар!...{S} Мог’о је пити вина, па још из леђена од дванајес’ ока.{S} Н |
| се у прса.</p> <p>— А мене коњ није мог’о оборити! — рече поносито.</p> </div> <div type="chapt |
| а заинтересовани Перо. — Зар нијеси мог’о наћи посла?</p> <p>— Опет сам био у хавсу...{S} Обије |
| ми да страдам, к’о што је и Исус страд’о...</p> <p>И још јаче обгрли Перу и привуче га себи.</ |
| ропство.{S} А ја волим што сам се прод’о.</p> <pb n="39" /> <p>— Чујеш, — дочека Перо и не гле |
| мало, што сам прав-здрав три дана одлеж’о у хавсу?</p> <p>— Видићемо, — одговори апсанџија узви |
| естан и да не ће никуд излазити.{S} Каз’о је и да му нико не улази.</p> <p>— Ни ја? — отегну Пе |
| — Ама ја нисам виђео...</p> <p>— Па каз’о сам да ћеш виђети, — прекиде га Благоје љутито. — Ти |
| : чекају ли га још дјеца. — Мени је каз’о да је болестан и да не ће никуд излазити.{S} Каз’о је |
| > <p>Перо зину.</p> <p>— А ко ти је каз’о да сам се вјенчао? — отегну. — Незнаш ти на какав сам |
| оче Јефтан и као подиже се. — Ти си каз’о, да ћемо остат’ само мало.</p> <p>— Нека, нека, — доч |
| запита подругљиво.{S} А што нијеси каз’о да ти је много, кад си иск’о и кад си ми прич’о, да ћ |
| видио колико сам муке им’о док сам каз’о како си ваљан и богат и све...</p> <p>— Ама ја нисам |
| . — Ја нисам крив..{S} Зар ја нисам каз’о да је слађа телетина од говедине?</p> <p>Па, окренувш |
| мирујући га. — Ја сам то само ’нако каз’о...{S} Знаш, драго ми уз љуто вино мало слатке пите... |
| вега свијета.</p> <p>— Ко вам је то каз’о?</p> <p>Јефтан, блијед попут крпе, истегну га из кола |
| ла ми је драга пуно!{S} Чак сам је урез’о у пршуте, а пршути лијепи к’о душа...</p> <p>Удовица |
| оже са мном што хоће...{S} Зато ме и уз’о, да му вазда радим...</p> <p>— А стрина?</p> <p>— Она |
| а страхопоштовањем.</p> <p>— Лани си уз’о товар жита, — говораше стари, ни мало се не обзирући |
| ми ко сто дуката даде...{S} Драго ми, к’о да сам оца рођеног наш’о...</p> <p>Након дуже почивке |
| нови опет. — И мени је драго, кад ти, к’о младић један, то одобраваш...{S} Данашњи млади људи м |
| Што гођ ти срце зажели ти само ишти, к’о у својој кући.</p> <p>И опет се окрену вратима.</p> < |
| е оставио...{S} Суђено ми да страдам, к’о што је и Исус страд’о...</p> <p>И још јаче обгрли Пер |
| ар, ја учити како ће управљати женом, к’о што га ти учиш...</p> <p>Домаћица се као нађе увријеђ |
| вље, ми смо фала Богу добро и здраво, к’о што и теби исто пријатељски желимо...{S} И ако желиш |
| . — Младо не умије ни миловати онако, к’о што зна старије...</p> <p>Перо није знао шта ће одгов |
| равди вишњега Бога, претеслимили нас, к’о метиљаве овнове...</p> <p>— Шути, Бога ти, шта ти зна |
| е опомене. — Данас да говориш о вину, к’о да не знаш о другоме...</p> <p>— А што не би говорио? |
| оћи да пијемо кахву.</p> <p>— Знаш... к’о момци... — упаде Перо, сметено се окренувши удовици.— |
| ља и то ти је паметно! <pb n="123" /> К’о да си мене пит’о тако ти је паметно...</p> <p>— Полах |
| } И није ти грехота ни срамота!...{S} К’о да смо ми твоји робови, па да пристајемо за тобом.</p |
| кесећи се. — Исти покојни отац!...{S} К’о да њега гледам.</p> <p>Јово извади духана, напуни му |
| ени свијет ружно говори због тога.{S} К’о да је мени стало за свијетом!{S} Људи су овнови, <pb |
| је вирило неколико дроњака.</p> <p>— К’о што видите, сиротиња, — рече стари тужно. — Ја знам, |
| , да изгледа озбиљан и замишљен. — Ја к’о кириџија виђео сам много, ама ти ћеш виђети више...</ |
| уше, тако је, — одобри Перо, — ама ја к’о велим: слађа је телетина од говедине...</p> <p>— Како |
| ми тако у лице говориш...{S} Нисам ја к’о ти мислиш...</p> <p>Перо се укипи.</p> <p>— А шта сам |
| о. — Она је к’о зарђала пара, а Стака к’о жути дукат!...{S} Волио би са Стаком хљеб јести него |
| па дебела, па, кад је попипаш, мехка к’о памук...{S} И била ми је драга пуно!{S} Чак сам је ур |
| ру?...{S} Бијела је к’о сир, а румена к’о млада говедина.{S} Очи су јој велике и кахвајасте к’о |
| асте к’о двије маслине, а коса златна к’о препечена ракија од пет година дана...{S} Ах, да је в |
| ми сад ђевојке?...{S} Мршаве и слабе к’о да се иглама хране.</p> <p>— А ти дебела! — упаде Пер |
| — упаде Јово ватрено. — Ако буде све к’о што сам намислио, биће добро и зачудићете се сви!</p> |
| вратима, изађе из собе.</p> <p>— Овђе к’о да нећемо дуго скрасит’, — рече Јефтан мргодно гледај |
| је испросити, па нека у касабу уљезе к’о твоја невјеста...{S} Брука би била, да уљеземо без <h |
| Знаш ли попову Мару?...{S} Бијела је к’о сир, а румена к’о млада говедина.{S} Очи су јој велик |
| ка вила! — дочека Перо брзо. — Она је к’о зарђала пара, а Стака к’о жути дукат!...{S} Волио би |
| у тефтере, — промуца она. — Богат је к’о нико његов, а ја сироче, па може са мном што хоће...{ |
| у то ништа не знам.{S} Ја перем руке к’о Пилат...</p> <p>— Шта велите ви, браћо? — запита <pb |
| икну Перо, плеснувши рукама. — Што се к’о бајаги стидиш?{S} Што гођ ти срце зажели ти само ишти |
| на.{S} Очи су јој велике и кахвајасте к’о двије маслине, а коса златна к’о препечена ракија од |
| ако се кућа кући...{S} Обоје су млади к’о кап, па треба да их ми старији поучимо.</p> <p>Од све |
| видим, — дочека Јово живо. — Ти си ми к’о отац, па хоћу да те видим.{S} А ево сам дов’о и два п |
| за наше задовољство, ми смо задовољни к’о нико на свијету.{S} Моја Стака, Бог јој добро дао, до |
| м је урез’о у пршуте, а пршути лијепи к’о душа...</p> <p>Удовица га премјери погледом.</p> <p>— |
| ми ти пресудиш... <pb n="55" /> ти си к’о судац... и да ми пресудиш данас...</p> <p>— Зар данас |
| на бради. — А, душе ми, кршна си и ти к’о ђевојка каква.</p> <p>— Бре не би се ја данас побојал |
| Јефтана уређуј ми ти.{S} Вјерујем ти к’о оцу своме...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>К |
| ко жестоко. — Русија ће њега згњавити к’о црва...{S} Послаће своје Козачине, па ће га утопит’ у |
| сти!{S} Ти знаш, да ћу ја све уредити к’о што ваља.</p> <p>— Ама ја хоћу да видим, — дрекну Пер |
| > <p>— Е умијеш га, учитељу, говорити к’о нико, — рече Јефтан потресен, бришући сузу. — Халал м |
| е сад?{S} Посиједио <pb n="59" /> сам к’о пашалијин ђогат, а зову ме и бекријом...</p> <p>— Не |
| е боље него све друге газде.{S} Живим к’о гроф!{S} Док има пара, живићу к’о што треба; кад нест |
| е тражим, нити ми треба, јер ја живим к’о ага...</p> <p>— Мени ћеш свакако требати, — рече Перо |
| младо ни лудо.{S} То ти и опет велим к’о брату.</p> <p>Перо сачека док се Милка са Обреном доб |
| з твога племена, па да му се поклоним к’о свецу...</p> <p>— Свецима нек је слава и милост, а те |
| био пуно млађи и нијесам био паметан к’о сада.</p> <p>— Ништа за то, — одговори комесар, давај |
| иче од своје куће, нит’ се пати ’вако к’о ми...</p> <p>— Не знаш ти то, не знаш, — дочека Јован |
| p>— А ми хоћемо да га лијепо дочекамо к’о друга и пријатеља, — рече. — Хоћемо, бива, да му изађ |
| , да се не враћамо више, ако поћерамо к’о што смо почели.</p> <p>Перо не знаде шта би одговорио |
| овица, вртећи јаглуком, — ама ти само к’о брату кажем: отвори очи, па не узми младо ни лудо, не |
| би ме и милује, па се играмо и шалимо к’о ђеца...{S} Ја ти не знам ништа друго казати, него да |
| атимковићу!...{S} Ми треба да мислимо к’о што власт хоће.{S} Најпошље ми не треба ништа ни да м |
| добро дао, добра ми је и весела, исто к’о да ми је Бог у крошњи с неба бацио, да ме обесели за |
| ћи се на њих, — ево и Перо мисли исто к’о и ја.{S} И он ми све одобрава, а само се ти љутиш и в |
| и путују...{S} Зар смо ми мимо свијет к’о отпадници какви?..{S} И зар сам ја један међед, па да |
| јефтиније, а Чифут не да...{S} Чифут к’о Чифут!{S} Добио ми је барем пет гроша на њој...</p> < |
| и с нама, ако Јенглез удари на Русију к’о што овђе пише? — запита. — То ти је, видиш, једна дип |
| вим к’о гроф!{S} Док има пара, живићу к’о што треба; кад нестане, може се и гладоват’...</p> <p |
| е Перо, још одушевљеније. — То је баш к’о што треба...</p> <p>И, брзо се окренувши, као на крил |
| : »к’о риба брез воде« а не вели се: »к’о риба брез вина«...</p> <p>Домаћица, под којом је непр |
| воду, а није вино; с тога се и вели: »к’о риба брез воде« а не вели се: »к’о риба брез вина«... |
| у на врат, ја се не бих љутио...{S} Рек’о би: од Бога је!...{S} Ама ово је све са твоје махните |
| и опет пође да га љуби. — Ти си ми рек’о да уредим и ја сам све уредио.{S} Имаш пунца газду, п |
| укипи.</p> <p>— А шта сам ти ружно рек’о? — запита зачуђено.</p> <p>— То ја знам, — окоси се Б |
| бију овђе, ми прорадимо.{S} Ја сам стек’о све што имам онда, кад је био наш устанак.{S} И ја и |
| нијеси каз’о да ти је много, кад си иск’о и кад си ми прич’о, да ће ти ђеца крепати од глади?.. |
| pb n="40" /> брзо жени, па је мене посл’о...{S} А милостива власт хоће крштеницу одмах.</p> <p> |
| рије.{S} Да си видио колико сам муке им’о док сам каз’о како си ваљан и богат и све...</p> <p>— |
| а заносом неким, настави: — И ја сам им’о једну краву, па дебела, па, кад је попипаш, мехка к’о |
| вот боца и њега би разбио!...{S} Омрзно’о ми и он...{S} Тако је то, кад нема женске главе у кућ |
| уг Перин, намислио женити.</p> <p>— Зап’о сам за око удовици покојног газде Станка, — весело об |
| !..{S} Срамота!..{S} И што је Бог ствар’о жене на свијет, кад се људи не би женили?{S} Што, пит |
| ивуче га себи.</p> <p>— А јеси ли вечер’о? — запита га.</p> <p>— Нијесам, — одговори Перо. — Не |
| — Незнаш ти на какав сам белај ограјис’о...</p> <p>— А нијеси ни испросио?</p> <p>— То, душе м |
| а. — осијече Перо бјежећи од њих. — Пос’о је пос’о и он је најпречи!</p> <p>— Таки ли си ми при |
| Перин јаран.</p> <p>— Ја бих... ама пос’о и дангуба... — замуца Обрен. — А... осим тога... не з |
| ече Перо бјежећи од њих. — Пос’о је пос’о и он је најпречи!</p> <p>— Таки ли си ми пријатељ? — |
| , ја ћу све свршити...{S} То је мој пос’о...{S} Ја само дочекујем странце и чиним им услуге... |
| ао размишљајући. — У мене је крупан пос’о...</p> <p>— Што крупњи, бољи је! — упаде Благоје смиј |
| колико дана, — одговори Перо. — Ако пос’о свршим, поћи ћу прије...</p> <p>— Онда ти ја у свему |
| ане и пунац и пуница. — Какав је то пос’о?{S} Зар тако ваља?</p> <p>— Оставите ме.{S} Имам посл |
| да ме вараш и на зло навлачиш...{S} Пит’о сам ја код власти <pb n="43" /> и мени казаше, да там |
| етно! <pb n="123" /> К’о да си мене пит’о тако ти је паметно...</p> <p>— Полахко, полахко, не в |
| је много, кад си иск’о и кад си ми прич’о, да ће ти ђеца крепати од глади?...</p> <p>Сељак слег |
| њиме. — Што не каза да се нијеси вјенч’о, црн ти образ сад и вавијек!</p> <p>Перо зину.</p> <p |
| арјаком. — Није му био пут џаба.{S} Наш’о је што је тражио!</p> <p>— Баш? — запита Јово не вјер |
| а!</p> <p>— А што нијеси друга кола наш’о, магаре никакво? — брекну Перо љутито <pb n="91" /> и |
| S} Драго ми, к’о да сам оца рођеног наш’о...</p> <p>Након дуже почивке келнер донесе јело, на к |
| ...</p> <p>— Баш и волим што сам те наш’о, — дочека Перо одушевљено, — него да ми ко сто дуката |
| ратима.</p> <p>— Ову ли си ми срећу наш’о?</p> <p>— А што? — зачуди се Благоје. — Ђевојка је кр |
| , — и ти си ме оставио болесна, па отиш’о у чаршију...{S} Ја пошао за тобом на далек пут, а ти |
| , па га нема.{S} Кажу, да је ноћас отиш’о...</p> <p>— То је он одвео Јову, душе ми! — кликну Је |
| свој авлији и по свеме комшилуку, — дош’о си да ме вараш и на зло навлачиш...{S} Пит’о сам ја к |
| чим је <hi>уграбио прилику</hi>. — Дош’о сам да ми ти пресудиш... <pb n="55" /> ти си к’о суда |
| иштеш ништа?</p> <pb n="71" /> <p>— Дош’о сам само да тебе видим, — дочека Јово живо. — Ти си м |
| х разведри.</p> <p>— Па што си онда дош’о? — запита. — Што си дош’о, кад не иштеш ништа?</p> <p |
| о си онда дош’о? — запита. — Што си дош’о, кад не иштеш ништа?</p> <pb n="71" /> <p>— Дош’о сам |
| пта, као кажњено дијете, — а ја сам пош’о да распитујем за ђевојке...{S} Ама ништа!...{S} Ашику |
| у собу, па поче грлити Перу и љубити у оба образа. — Честитам ти, мој Перо, а свршено је да не |
| S} И какав ми је то коњ, који се игра и обара људе?...{S} При погодби нијесмо казали да нас оба |
| ..{S} При погодби нијесмо казали да нас обара и то је непоштена ствар...</p> <p>— Коњ је плах, |
| удан сан.</p> <p>Као ноћ је, мјесечином обасјана.{S} Пред њим као пукло широко језеро, огледало |
| ољећи се. — Тако је то...</p> <p>Поп га обгрли објема рукама и силом га сједе на столицу.</p> < |
| је и Исус страд’о...</p> <p>И још јаче обгрли Перу и привуче га себи.</p> <p>— А јеси ли вечер |
| ми је Бог у крошњи с неба бацио, да ме обесели за моја добра дјела.{S} Кад сам преко дана у ду |
| , примати разне <hi>поклоне</hi>, топло обећавајући, да ће свакоме „бити наклоњен и пред свима |
| па није ружан твој живот, — рече Перо, обзирући се и испод ока гледајући свирачице.</p> <p>— П |
| р жита, — говораше стари, ни мало се не обзирући на госте, — а ове је године право, да ми врати |
| довољно се насмија <pb n="21" /> и поче обигравати око њега тапшући га по рамену.</p> <p>— Дела |
| са чела и хладећи се капом. — Све село обиграх, па га нема.{S} Кажу, да је ноћас отиш’о...</p> |
| ла?</p> <p>— Опет сам био у хавсу...{S} Обиједили ме, да сам заварао некакву ђевојку, измамио ј |
| вори Благоје и опет поче звиждукати.{S} Обиједили ме, да сам крао суцке биљеге, па ме ухавсили |
| е.</p> <p>— Наша.</p> <p>— Оно је Милош Обилић?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Јунак богме!...{S} Шта |
| мицању, опази на зиду слику, како Милош Обилић пробада цара Мурата на пољу Косову.</p> <pb n="4 |
| S} И почео се љутити.{S} Почео, чак, по обичају, гунђати и проклињати све, почевши од младожење |
| више, што није морао сам ићи, него је, обично, водио уза се још кога, понајвише каква новајлиј |
| е, <pb n="74" /> троножне столице, које обично сељаци употребљавају, и разгледали су собу, у ко |
| уобљеним, необичнијим гласом, каквим се обично здравице држе. — Ви сте мене, овај, <pb n="4" /> |
| ва вина на свијету, бијела и мрка.{S} И обично се заклињао, да ће бити уредан.{S} Заклињао се и |
| орити <pb n="17" /> мало оштрије, као и обично, кад Аћима хоће о нечем да увјери, — Ама ја види |
| је ишао у механу и спавао је слађе него обично.</p> <p>— Ево ме опет, — сјутрадан весело подвик |
| равицом, трепташе трепавицама више него обично.{S} Збуњено се окреташе на све стране и размјешт |
| више огледао у огледалу, чешљао се мимо обично и фес мало накривио на лијеву страну, пустивши, |
| кућу, која, и ако по дану, бијаше мимо обично расвијетљена, јер <pb n="132" /> је поред врата |
| да није заплакао кад се родио, као што обично заплаче свако дијете.{S} То му управо, није ни п |
| удовици покојног газде Станка, — весело објави он Пери грлећи га. — Загледали се, замиловали се |
| ве...</p> <p>Перо чисто одахну, када му објавише, да не ће више бити ђак.{S} Школа му је била и |
| > <p>Перо зину.{S} Отрже се од Јефтана, обје руке сави око Обренова врата, па га поче стезати н |
| Данило, подигнувши, у знак одушевљења, обје руке у вис и машући њима као крилима.</p> <p>Обрен |
| оди, издигла бјељу него у лабуда главу, обје руке пружила према њему и зове га себи...{S} Њему |
| домаћица опколише га са <pb n="134" /> обје стране.{S} Обоје му се окренули и, очевидно, ужива |
| ати вилице и рикну као дивља звијер.{S} Обје руке рашири и полети према Јови, стиште га у наруч |
| о мјесеца и звијезда.{S} Око језера, са обје стране, наднијеле се златнолисте врбе и своје дуга |
| еш, зете?{S} Куда ћеш? — салетише га са обје стране и пунац и пуница. — Какав је то пос’о?{S} З |
| вица и Милка сад су им се надале, па се обје љепше обукле и љепше се накитиле.{S} Удовица се ча |
| ченим трбухом, стајао је смијешећи се и обје руке ширио према гостима.</p> <p>— Хе, хе, брате с |
| осу, која јој је падала по челу, опружи обје руке и, са веселим осмјехом, пође им у сусрет.</p> |
| повикаше сви.</p> <p>Јефтан, пружајући обје руке руке, приступи Пери.</p> <p>— Е, честитам ти |
| ијехом на лицу поздрави Јову и пружи му обје руке.</p> <p>— А камо се ти прије? — запита га при |
| Шта ће? — запита тужно. — Превариће њих обје Швабо и ето ти шта ће.</p> <p>— Не превари он више |
| p>У Пери заигра срце.{S} Он га притиште објема рукама, а дах заустави. <pb n="85" /> Погури се |
| Аха, ти си? — проциједи кроз зубе.{S} И објема шакама протра се по лицу, као да се умива. — Ти |
| —- Пристајем.</p> <p>Перо му приступи и објема рукама обухвати његову.</p> <pb n="46" /> <p>— О |
| p> <p>И, онако љутит, сједе на сандук и објема ногама поче лупкати о тле.</p> <p>Након дуге поч |
| поздрављати окупљену свјетину и капом и објема рукама.</p> <p>— Жениче и невјесто, — узвикну уч |
| е. — Тако је то...</p> <p>Поп га обгрли објема рукама и силом га сједе на столицу.</p> <pb n="3 |
| ик и дрекну као јаре када га ухвате.{S} Објеси горњу усну, те му кукасти нос готово до браде до |
| видјети, а дебели сребрни сахатни ланац објеси о врат.</p> <p>— Је ли поп код куће? — некако су |
| одговорио, него и он сједе на кревет и, објесивши ноге, поче климатати њима.{S} Прислони чело у |
| дје га је и оставио:{S} Сјео на кревет, објесио ноге па климата њима и плаче.{S} Очи му се закр |
| S} Нити је ко у воду скочио, нити се ко објесио; ни земљотреса, ни каква привиђења није било.{S |
| .</p> <p>— А-а кршно си момче!{S} Лијеп објешењак! — рече, кесећи се. — Исти покојни отац!...{S |
| кочио у воду...</p> <p>— Е видите ли ви објешењака! — кроза смијех викну Јефтан, поново се враћ |
| ирио бјеличаст, провидан облак.{S} Кроз облак су се лијепо могла распознати некаква кола.</p> < |
| је изгледао као поп, него као голем мрк облак, који се спустио на земљу и поиграва пред њим.{S} |
| ни, издизао и ширио бјеличаст, провидан облак.{S} Кроз облак су се лијепо могла распознати нека |
| ошље, тек да прекине ћутање. — Има пуно облака...</p> <p>— И мени се чини, — потврди удовица и, |
| ака, које су на њима спавале, и поче их облачити.{S} Обуче и нову антерију, а нов пас опаса око |
| му се лицем...{S} И за час се уозбиљи и обледени опет.</p> <p>— А?...{S} А то су ти пријатељи? |
| врабаца, којима врућина није сметала, и облијетало је силесија ситних мушица.{S} На средини се |
| и пада по очима и лицу.{S} Коњске мухе облијећу ода свих страна и лијепе се за образе, око уши |
| ати, та су слова добијала некакав чудан облик и ни он, ни учитељ, ни сви ђаци не би их кашње мо |
| е модрим него црвеним, лицем, дебелим и облим, сличним чарапи, носом и са испупченим трбухом, с |
| шалити, па лагано извуче руку којом је обмотавао стас лијепе Швабице и, направивши мученичко л |
| а, изгине богме.{S} Ама се, опет, други обогате...</p> <p>— Па каква је нама фајда, кад се бију |
| е као од сира сарезане; магазе и дућани обојадисани и окићени сваковрсним стварима, те се шарен |
| е све нешто шапуре...{S} А жао ми их... обоје ми жао...</p> <p>Стрико Васо и не осврну се на ње |
| , па још не зна како се кућа кући...{S} Обоје су млади к’о кап, па треба да их ми старији поучи |
| ше га са <pb n="134" /> обје стране.{S} Обоје му се окренули и, очевидно, уживаху у њему.{S} Ст |
| евала је кукурузе.</p> <p>Опазивши Перу обоје застадоше.{S} Попадија као да се застиди па се ок |
| оборише главе и, не проговоривши ништа, обојица изиђоше.</p> <p>Стари састави руке на леђима и |
| лагум пукао, не би се више препали.{S} Обојица одскочише од земље и блесасто погледаше Данила. |
| ашто не брини!</p> <p>Перо се пусти.{S} Обојица се упутише некаквим уским и прљавим сокацима, п |
| >Јефтан и Перо не одговорише ријечи.{S} Обојица, као утучени, кренуше из авлије, а за њима крен |
| лагано и мирно, за пошљедњим коњем.{S} Обојица задуханили, па се упустили у разговор:</p> <p>— |
| почивке келнер донесе јело, на које се обојица наклопише.{S} Нарочито Благоје као да је имао в |
| И немој закаснити.</p> <p>Растадоше се обојица, потпуно задовољни.{S} Благоје задовољан ради д |
| е сви!</p> <p>— Да Бог да, — одговорише обојица.</p> <p>Стари се опет појави на вратима, носећи |
| </p> <p>Перо затвори магазу, те кренуше обојица.{S} Пођоше уз широку чаршију, покрај читава низ |
| Пристајем и ја!</p> <p>У неђељу кренуше обојица удовичиној кући.</p> <p>— Чујеш, ја не знам шта |
| а никоме да се са мном игра...</p> <p>И обојица изађоше из собе.</p> <p>— Путуј ти, игумане, не |
| мислити ни говорити.{S} Само су дахтали обојица и гледали се тупим, безизразним, умореним погле |
| !</p> <p>Келнер дође.{S} Срачуна колико обојица имају платити и пружи карту.</p> <pb n="121" /> |
| ударајући се руком по челу. — То су нас обојица преварили и изневјерили, црн им образ и овога и |
| , па највише и знам...</p> <p>Уједанпут обојица узвикнуше.{S} Перин коњ хтио да изведе нову мај |
| ћи у собу.{S} Зину и доктор.{S} Дуго су обојица, ништа не говорећи, стајали на вратима и гледал |
| >— Ех?</p> <p>— То ми је казала.</p> <p>Обојица као да се замислише и не проговорише више ни ри |
| у њиме.</p> <p>— Хајде! — викну.</p> <p>Обојица пођоше.</p> <p>Нијесу дуго ишли, па се нађоше п |
| <p>— Чија мати?</p> <p>— Твоја?</p> <p>Обојица прихватише за столице као да ће се потући, те с |
| пипајући се по џеповима. — Ти плати за обојицу, јер ја немам ситнежа...</p> <p>— Платићу, плат |
| стрина била је мирна и зачуђено гледала обојицу...</p> <p>— Ама шта је било? — запита Јефтан, к |
| хладно и презривим погледом премјери их обојицу. — То зар?</p> <p>— Ово су.</p> <p>— А имају ли |
| удновато замириса.{S} Лагано, стидљиво, оборених очију и руменећи се, поднесе она послужавник с |
| еба понашати.{S} С тога се мало погури, обори руке низа се и, држећи капу под пазухом, скрушен |
| илом угура Перу у најближу гостионицу и обори га на столицу.{S} Затим опет поче играти око стол |
| они пара?</p> <p>— Имају.</p> <p>Стари обори главу.</p> <p>— Лијепо је то...{S} Драг си ти мен |
| омогнем напретку Српства.</p> <p>Јефтан обори главу и, као постиђено дијете, поче се чешкати по |
| Неко стаде учитељу на ногу, Обрену неко обори капу.{S} Прште негдје и нечија боца.</p> <p>— Учи |
| Данило не може пјеше ићи?</p> <p>Данило обори главу и уздахну.{S} Сад се тек сјети, како је лиј |
| обући љуцки, дворећи мене.</p> <p>Перо обори главу и поче се чешкати.{S} Бијаше му, као да га |
| Зар данас? — постиђено запита удовица, оборивши очи, и опет се својим раменом ослони о његово. |
| М! — дрекну уједанпут и скочи иза стола оборивши три столице.{S} Препаде и Благоја и остале гос |
| ио на зид и гледа јој право у лице; она оборила главу и чупка ресе на бошчи.</p> <p>У Пери заиг |
| м и великим, необично испупченим очима, оборио главу и куцка празном чашом о сто, а други прекр |
| у прса.</p> <p>— А мене коњ није мог’о оборити! — рече поносито.</p> </div> <div type="chapter |
| асните, биће још скупље..</p> <p>Сељаци оборише главе и, не проговоривши ништа, обојица изиђоше |
| аду, ни лијепу собарицу, што га је врло обрадовало, јер се бијаше почео прибојавати, да га наск |
| брате, по хиљаду и сто пута честитам, — обрадован и раздраган узвикну Перо.— То је љуцки и, што |
| и и све.</p> <p>— Фала ти, — упаде Јово обрадован. — То сам и мислио.</p> <p>— Ама у мене то ни |
| брате, као да ми те Бог посла! — викну обрадован Перо и поче га грлити. — О, брате слатки и ли |
| ободни сте!</p> <p>— Фала Богу! — викну обрадован Перо и удари капом о тле. — Бог вас поживио, |
| то не каза да се нијеси вјенч’о, црн ти образ сад и вавијек!</p> <p>Перо зину.</p> <p>— А ко ти |
| обојица преварили и изневјерили, црн им образ и овога и онога свијета!</p> <p>— А што нијеси др |
| иш он задрхта као шибљика и пољуби је у образ.</p> <p>Покупивши новце, плавојка се опет врати з |
| обу, па поче грлити Перу и љубити у оба образа. — Честитам ти, мој Перо, а свршено је да не мож |
| провирући се напријед. — Не зацрни нам образа!</p> <p>— Јао, очепили су ме! — хукаше учитељ ск |
| облијећу ода свих страна и лијепе се за образе, око ушију, и за хаљине.</p> <p>— Ово је пасје п |
| ди солуфе, уфитиљи бркове, уштину се за образе, да му изгледају руменији, и изађе.{S} Пође глав |
| од радости.{S} Баш му сузе полетише низ образе.</p> <p>— О Перо мој како си ми! — узвикну на са |
| њима и плаче.{S} Очи му се закрвавиле, образи помодрили, а каљаве сузе циједе се низ браду.</p |
| глави звонило, звиждало, пиштало...{S} Образи су му <pb n="139" /> час блиједили, час руменили |
| ручја и бјесомучно поче љубити по челу, образима, устима.</p> <p>— А како си? — запита Јово, по |
| о искривљеним, носићем и смјехуљцима на образима, диже се да купи бакшише.{S} Пође од стола до |
| а су се мотале око њега, миловале га по образима и чупкале за бркове.{S} Није хтио ни пити.{S} |
| рупана, те су јој бичеви косе падали по образима и сакривали јој половину лица.</p> <p>— Крштен |
| тар прохладан да попухује, милује га по образу и лагоди.{S} И тај вјетар доноси, из даљега, нек |
| .{S} Сједе до Пере, поче га миловати по образу и умотавати му брк.{S} А њему драго.{S} Стаде уз |
| , — рече Пери, ударајући га јаглуком по образу. — Лијеп си и... некако... млађи.</p> <p>— Хахах |
| Прозори су, додуше, били исцрвоточени и обрасли ситном травом, врата се накривила и канати гото |
| ошље одлучи да набави једнога слугу.{S} Обрати се пријатељима и они му нађоше Дамјана, овога ис |
| дићемо, — одговори апсанџија узвијајући обрвама. — Овђе може свашта бити и све се може десити.{ |
| уљастим лицем, просједом косом, ћелавим обрвама и дугим трепавицама, што вјечито трепећу, стао |
| пустивши да му два бича пану управо по обрвама, заглади солуфе, уфитиљи бркове, уштину се за о |
| у добро.{S} Метну прст на уста и издиже обрве.</p> <pb n="79" /> <p>— Стрико зна шта ради, — пр |
| ао постиђено дијете, поче се чешкати по обрви.</p> <p>— Ама молимо те, учитељу, — рече, — да од |
| ухватити и дуже задржати, а, осим њега, Обрен му је изгледао као најдостојнији повјерења.</p> < |
| Чим се смркло, окупише се сви:{S} Јово, Обрен и Јефтан.{S} Сви весели и смјешкају се један на д |
| p>Но они му нијесу ни чекали понуде.{S} Обрен је точио и без њега, јер није могао гледати празн |
| е још мало посједио, диже се и пође.{S} Обрен пође за њим и не хтједе се зауставити, макар што |
| , окренувши се у страну, засмија се.{S} Обрен пође за њом, па се засмија и он...{S} Зауставише |
| главе.</p> <p>— Па и не треба, — дочека Обрен умирујући га. — Ја сам то само ’нако каз’о...{S} |
| .</p> <p>— Нема ту размишљања, — дочека Обрен живо. — Перо треба одмах да пође.</p> <p>— А зар |
| треба да узме жену с миразом, — дочека Обрен у пола пјевајући, као кад чита пјесмарицу. — И ти |
| /p> <p>— А ти опет тражи цуру, — дочека Обрен, коме су додијала та пречеста тужакања. — Што мен |
| вратима.</p> <p>— Јок!{S} Јок! — повика Обрен, умијешавши се међу њих и хватајући Јефтана за ру |
| одуше она се још мало љути на Перу, ама Обрен, ако хоће, може је наговорити да пође... .</p> <p |
| ка...</p> <p>— Па говорићу ја, — окреса Обрен готово љутито. — Ти само гледај и слушај...{S} Ил |
| бих... ама пос’о и дангуба... — замуца Обрен. — А... осим тога... не знам колика ће бит’ попут |
| ребају, — бржебоље <pb n="158" /> упаде Обрен. — Њих треба напунити вином и понијети за пута... |
| /p> <p>— А која ли му је млада? — упаде Обрен.</p> <p>— Нас се не тиче која је ни чија је, — ос |
| де мало тише.</p> <p>— Који ће? — упаде Обрен брзо. — Ко то може?</p> <p>Данило, који је за све |
| p>— Ја би замолио још кога, — уплете се Обрен, који је и сам волио здравице држати. — Нека буде |
| p> <p>— Ти сваки дан љепша, — нашали се Обрен, приближујући се Милки и гледајући је како точи к |
| а кабулим!</p> <p>— Не треба, — осијече Обрен осорно. — Само ми!{S} Ми смо, што се рекне, главн |
| и ја да платим?</p> <p>— Јок, — осијече Обрен остављајући тефтер и прислањајући се леђима уз вр |
| јеси ли ти са Стаком говорио? — осијече Обрен оштро и испрси се. — Зар она није твоја?{S} И зар |
| а.{S} Плаче Перо, плаче Јефтан, плачу и Обрен и Јово.{S} Сви плачу!{S} А Данило опет промолио г |
| >— Кршна.{S} А има и мираза, — одговори Обрен.</p> <p>— Ех?</p> <p>— То ми је казала.</p> <p>Об |
| p> <p>— Мени не треба, — мирно одговори Обрен, који је гледао у тефтер и срачунавао нешто. — Шт |
| p>— Аха, нисте нам се надале! — узвикну Обрен, слободно ступајући у <pb n="47" /> собу и прибли |
| лањали су се од њега и сакривали свуда (Обрен се сакривао за вреће с пиринчом) и једини Јефтан |
| — Не знам ти ја наших ђевојака.</p> <p>Обрен дохвати аршин и, играјући се њиме, поче дражити д |
| аки паметан човјек треба да има.</p> <p>Обрен се осмјехну.</p> <p>— Дај и мени два форинта, па |
| у вис и машући њима као крилима.</p> <p>Обрен Пушибрк баци капу с главе и поче се протезати.</p |
| узети ђевојку а да је не видим.</p> <p>Обрен гурну мачку и одбаци аршин, па се исправи и оштро |
| не би женили?{S} Што, питам те?</p> <p>Обрен испи чашу и цмокну губицама као да љуби кога.</p> |
| а него мати.{S} Она сама задржа Перу, а Обрена остави Милки.</p> <p>— Данас си нешто кршан, — р |
| .{S} Удовица, је дочекивала Перу, Милка Обрена, и частили су их кахвом, ракијом, духаном, гураб |
| ђевојком, — рече Перо путем, дрмусајући Обрена за рукав. — Ја сам у томе сметен.{S} Да је свира |
| ва сам ја! — уплете се Милка, хватајући Обрена испод руке и смијешећи се. — Ја само њега бегени |
| га дочека, — настави Јово не слушајући Обрена. — Ако учитељу не буде криво, њега да замолимо.{ |
| ји повјерења.</p> <p>— А треба ли теби, Обрене, крштеница? — запита га, улазећи у дућан, јер ни |
| дити своју жену, ти Јефтане своју, а ти Обрене своју...</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— А да буде пра |
| вакако ћеш и ти.</p> <p>— А можеш ли ти Обрене? — запита Јефтан и не гледајући на Данила. — И т |
| о гледајући је зачуђено. — Зар је Милка Обренова?</p> <p>— Његова, његова сам ја! — уплете се М |
| Отрже се од Јефтана, обје руке сави око Обренова врата, па га поче стезати на прса и љубити.</p |
| ату.</p> <p>Перо сачека док се Милка са Обреном добро не заговори.{S} Није волио да га они чују |
| ати.</p> <p>На саму Нову Годину пође са Обреном тамо.</p> <p>— Охо, како је у вас лијепо! — вик |
| и.</p> <p>Пред вече сврнуо се, од муке, Обрену Пушибрку на дућан.{S} С њиме се отприје помало п |
| гурати.{S} Неко стаде учитељу на ногу, Обрену неко обори капу.{S} Прште негдје и нечија боца.< |
| учестали ићи.{S} Перо је <pb n="53" /> Обрену унапријед плаћао сапутнину и звао га готово свак |
| пође вратима.</p> <p>— Хајдемо, — рече Обрену.</p> <p>— Куда? — уплете се удовица и потрча за |
| Тешко ми је и претешко, — тужио се Перо Обрену, након пуна два мјесеца, уздишући и преврћући оч |
| /> па опет у Данила.{S} Затим се окрену Обрену.</p> <p>— Нема, нема брате, — прошапта, да се је |
| из кола и повуче у страну.</p> <p>— Што обрука ’вако и себе и мене? — запита, бјесомучно дрмају |
| лежале здраве и разлупане бачве, дрва, обручеви, сјекире, и чепркале безбројне кокоши, пијевци |
| n="145" /> <p>Кад је дошао ред на Перу, обузе га некакав страх.{S} Ко зна зашто, али он није во |
| а и придаде му лицу страшан израз...{S} Обузе га неки бијес и поче по соби трчкати и поигравати |
| ан, у само свануће, похитао је попу.{S} Обукао се као и јуче, угладио се, само што се нешто виш |
| а сад су им се надале, па се обје љепше обукле и љепше се накитиле.{S} Удовица се чак и карамфи |
| S} Ето, није се имала, јадница, када ни обући љуцки, дворећи мене.</p> <p>Перо обори главу и по |
| /p> <p>Перо му приступи и објема рукама обухвати његову.</p> <pb n="46" /> <p>— Онда је погодба |
| <p>Перо се не смједе даље противити.{S} Обуче се и пође у полицију.</p> <milestone unit="subSec |
| на њима спавале, и поче их облачити.{S} Обуче и нову антерију, а нов пас опаса око себе, пустив |
| , оклепљеним ушима, мирно је спавао.{S} Обучен је био у танке, прљаве гаће и још прљавију кошуљ |
| и унутра.{S} Сад је, као за параду, био обучен у старе, широке хаљине Перине, које су висиле о |
| умивати, а полијејевала му лијепа Мара, обучена у лахке хаљине, неуређена и мало рашчерупана, т |
| јаца, врзајући се око двају нешто љепше обучених цура, по свој прилици оних сумњивога понашања, |
| рече Перо, једнако зијевајући... — Ама ова вечера наопако скупа, — додаде, пошто је почео број |
| Тако је!</p> <p>— И, ако хоћеш, нека и ова чаша иђе у твоје здравље!</p> <p>— Живио!</p> <p>Пе |
| — А што ће ти? — запита мргодно. — Ко у ова доба вади крштеницу?</p> <p>— Треба...{S} Траже ми |
| се обично здравице држе. — Ви сте мене, овај, <pb n="4" /> које ја данас славим моје крсно име |
| а попа је био сасвим и заборавио и, кад овај устаде пружајући му крштеницу, зачуђено га погледа |
| а својим него за Периним послом и да је овај, према томе, дужан, бринути се за његову удобност. |
| однијега одговора није могао смислити и овај му упали да не може боље.{S} Да тако није казао, п |
| слиш ти што си ми синоћ платио вечеру и овај доручак, да ћу ја трпити да ми тако у лице говориш |
| } Утекли! — дрекну. — Од куге није било оваке бруке!</p> <p>И, не осврћући се ни на кога, отрча |
| а...</p> <p>— А ја, брате, не могу мећу оваким <pb n="107" /> свијетом, — рече Перо, још једнак |
| реврнувши очима. — Наопако, брате...{S} Овако ти је то, кад се тражи женска глава... -</p> <p>— |
| не ожени из наше касабе? — окоси се. — Овако мучиш и себе и нас...{S} И није ти грехота ни сра |
| p>— Па и није, — одговори Јефтан. — Ев’ овако проводим се боље него све друге газде.{S} Живим к |
| ити.{S} Нијеси ни први ни пошљедњи кога овако осуђују...</p> <p>Комесар као да овога пута бијаш |
| и правећи им мјесто. — У мене је вазда овако. — Затим се окрену у страну и слушаше како вјетар |
| астио би вас још, — рече мргодно. — Ама овако нема вам више ништа.{S} Ако вам није мрско, сад м |
| ега убио мимо све остале и осудио га на овако тумарање?</p> <p>Перо хукну и одмаху руком, да је |
| стога Перу (јер је сад заиста, опазивши овако друштво, блесасто изгледао) за један омањи сто и |
| о отпухну пепео са цигаре.</p> <p>— Ево овако ће они отпухнути све, <pb n="103" /> — рече. — Уд |
| задовољан што је у туђему мјесту нашао овакога пријатеља.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| хотелу „<title>Код Балкана</title>".{S} Овдје већ није затекао ни младу, ни лијепу собарицу, шт |
| уцну се по челу.</p> <p>— У мене је све овдје записано! — викну и узе чашу вина. — Драги жениче |
| г вас поживио, господине!</p> <p>— Само овдје не можете више имати боравка, — дочека комесар ја |
| — Ама само немој радит’ без мене...{S} Овђе су све сами лопови, па ће те преварити за ситницу, |
| дговори апсанџија узвијајући обрвама. — Овђе може свашта бити и све се може десити.{S} Нијеси н |
| дјети.</p> <p>— Овђе ћемо ми, — рече. — Овђе је згодније.</p> <p>И, ударивши руком по столу, на |
| , — дочека Перо и повуче га за појас. — Овђе је лијепо...{S} Нека још!</p> <p>Јефтан се ђаволас |
| ликну Јово, ударајући Перу по рамену. — Овђе близу, у селу Галебовцу, живи стрико Васо, рођени |
| пнувши вратима, изађе из собе.</p> <p>— Овђе к’о да нећемо дуго скрасит’, — рече Јефтан мргодно |
| са улице нијесу могли видјети.</p> <p>— Овђе ћемо ми, — рече. — Овђе је згодније.</p> <p>И, уда |
| ат очев...{S} Он је богат, свега има, а овђе живи...{S} Ако хоћете, у њега ћемо и сврнути.</p> |
| , а опсовао и Јову.</p> <p>— Нећу ти ја овђе више ноћиват’, па да ме на комаде сијечеш, — рече. |
| — Знам, ама шта ћу?...{S} Кад ме стисне овђе, у прсима, дође ми да све разбијем...{S} Да је жив |
| ам, да се вама неће свиђет’ и да нећете овђе остати ни читав дан...{S} А и село није какво!...{ |
| .{S} Ако се бију на страни, побиће се и овђе, а кад се побију овђе, ми прорадимо.{S} Ја сам сте |
| гладоват’...{S} Да ти није мене, ти би овђе зло прошао...</p> <p>— Баш и волим што сам те наш’ |
| е стоји иза Данилових леђа. — Шта тражи овђе?</p> <p>— Јесте ли ти Перо Карантан?— запита полиц |
| снажно гурнувши, отвори канат. — Је ли овђе?</p> <p>— Јес’, — једва промуца она шћућуривши се |
| , — дрекну јаче, — што купиш ове ствари овђе, а?...{S} Куд се спремаш?..</p> <pb n="153" /> <p> |
| повијест, — дочека.</p> <p>— Знаш ли ти овђе какву ђевојку? — прошапта Перо, пажљиво се осврћућ |
| пијуцкао.</p> <p>— Колико мислиш остати овђе код нас? — запита изненадно Перу. — Нећеш зар брзо |
| че Благоје отргнувши се. — Плати трошак овђе, па пусти мени да ти гладим ствар...{S} Само мени |
| /hi> </head> <p>— А, Бога ти, ђе су вам овђе ђевојке? — запита Перо Благоја, кад су се, друго ј |
| се у кревет.</p> <p>— Фала Богу кад смо овђе, — рече и Јефтан и испод ока погледа лијепу Швабиц |
| ма, ако Јенглез удари на Русију к’о што овђе пише? — запита. — То ти је, видиш, једна дипломаци |
| рани, побиће се и овђе, а кад се побију овђе, ми прорадимо.{S} Ја сам стек’о све што имам онда, |
| — застења. —-Ја не могу ићи...{S} Ја ћу овђе остат’ седам дана, док добро оздравим, па одма кућ |
| о рањеник. — У кући ми ништа у реду.{S} Ове ми у њој празно, све наопако.{S} Тако је то, брате, |
| и, ни мало се не обзирући на госте, — а ове је године право, да ми вратиш два...</p> <p>— Много |
| Што је хтио рећи и протестовати против ове чудне просидбе, сад већ није могао...{S} И шта би с |
| а ти мене оставио...{S} Да ми није било ове женске главе, која ми донесе вина и протра ме по пр |
| ој ситници прича.</p> <p>Стари наслухну ове ријечи и заустави се.{S} Стаде преда њу и стиснуту |
| ажи ти мени, — дрекну јаче, — што купиш ове ствари овђе, а?...{S} Куд се спремаш?..</p> <pb n=" |
| их рукава и раздрљених прсију и, носећи овелику канту са водом, стењући и отхукујући, залијевал |
| .</p> <p>За час им се на столу зарумени овећа боца изврсна вина.{S} Благоју синуше очи кад га у |
| , нарочито око бунара, лежале су четири овеће гомиле ђубрета.{S} По њима су скакутали неколико |
| ићи.{S} Двије-три патке брчкале су се у овећој локви, на средини авлије, а недалеко од њих, исп |
| ећу, стао је украј стола, држећи у руци овећу чашу препуну вина, укочио се и издигао главу на в |
| ња, мени... — опет ће Јован.</p> <p>— С овијем се нећеш погодити!{S} Хајдемо! — рече Јефтан љут |
| га Бога, претеслимили нас, к’о метиљаве овнове...</p> <p>— Шути, Бога ти, шта ти знаш? — окоси |
| а је мени стало за свијетом!{S} Људи су овнови, <pb n="36" /> који трче за звонаром, макар их и |
| — говорила је Перина мати своме мужу, — ово наше дијете биће некакав пустахија.{S} Ако он не св |
| зо, не допуштајући да га Перо запита. — Ово носим мојој изабраној, да пробира некакве женске бе |
| , брате, јер ће крв пасти, — промуца. — Ово је биједа једна...</p> <p>— Ништа је ово, — одговор |
| м и бранећи се од силних муха.</p> <p>— Ово је село мртво, — рече Перо, отирући зној са чела. — |
| бразе, око ушију, и за хаљине.</p> <p>— Ово је пасје путовање! — прогунђа Јефтан и некако крвни |
| чима. — А ја вас одавно чекам.</p> <p>— Ово ти је зет, — упаде Благоје указујући на Перу. — Он |
| премјери их обојицу. — То зар?</p> <p>— Ово су.</p> <p>— А имају ли и они пара?</p> <p>— Имају. |
| избаци, потпуно задовољна, што је могла ово <hi>скнадити</hi> као у пјесми.</p> <p>— Ништа нема |
| о...{S} Рек’о би: од Бога је!...{S} Ама ово је све са твоје махните памети.{S} Да се пржимо на |
| му се чинило као неки сан и као да све ово, што види и чује, није могућно...{S} Он да испроси |
| и умијеш...{S} И како би било да прође ово весеље без тебе?</p> <p>Учитељ се осмјехну и, од ра |
| дан у другога, као да се питају: шта је ово?{S} А и Перо се забленуо, па нити зна: хоће ли изаћ |
| во је биједа једна...</p> <p>— Ништа је ово, — одговори механџија хладно и не осврћући се на гр |
| маћицу, гледајући у придошлицу. — Ко је ово?</p> <p>— То је, — одговори стара осмјехујући се, — |
| — окоси се Данило, отимајући се. — Није ово шехер.</p> <p>Перо опусти руке низа се и приступи Ј |
| и цару да проси дјевојку.{S} Управо сте ово упорабили...</p> <p>Перо се сјети свега што је сино |
| ти, док сам ја жив...«</p> <p>Слушајући ово, Пери се ражали.{S} Десио <pb n="86" /> се мека срц |
| >слатко</hi> и воду.</p> <p>— Је ли вам ово сестра? — шапатом запита Перо домаћицу, гледајући у |
| ти и ићи у механе.{S} Нарочито је волио ово пошљедње, тим више, што није морао сам ићи, него је |
| је, наиме, потребно...{S} Видите, како ово доликује <pb n="150" /> против вама...{S} Но ја вас |
| иже онај брзојав.</p> <p>— На моју душу ово се он оженио, чим долази, — рече прочитавши га и од |
| апита. — Зар се не мицати никуд више из овог пакла?</p> <p>Јефтан увуче руке у џепове и поче за |
| акосно. — Мене полиција проћерује одма, овога часа...</p> <p>— Невјешто ли ти лажеш, мој Перо, |
| се пријатељима и они му нађоше Дамјана, овога истога Дамјана, кога он од милоште прозва Данилом |
| , — дочека комесар јаче. — Морате, али, овога трена одлазити натраг, ако не желите да вас протј |
| их ми старији поучимо.</p> <p>Од свега овога разговора Перо ништа чуо није.{S} Као у црквеном |
| овако осуђују...</p> <p>Комесар као да овога пута бијаше нешто расположенији и љубазније него |
| преварили и изневјерили, црн им образ и овога и онога свијета!</p> <p>— А што нијеси друга кола |
| Ко то изнесе на ме не било му просто ни овога ни онога свијета?</p> <p>Комесар се насмија и они |
| срушити и притиснути га.</p> <p>— Изим овога, — настављао је комесар немилостиво, — ви сте, да |
| <pb n="68" /> <p>— А ко да се јавља по овој врућини? — осијече Јово, задухан. — Најпошље и не |
| дође!{S} Е чисто ти хтједох умријети у овој гунгули.</p> <p>Благоје застаде и заплака од радос |
| мучећи се, да сам себи одгонене: нашто оволика гунгула и зашто све није мирно као у његовој ка |
| филџане.{S} Ненавикнута, зар, да служи оволико гостију застидила се и збунила.{S} Онако збуњен |
| се мека срца, па му дође да заплаче за овом дјевојком.{S} И он некако чудновато застења...{S} |
| е!</p> <p>— Живио!</p> <p>Перо, поражен овом здравицом, трепташе трепавицама више него обично.{ |
| оме, ко није ожењен!“</p> <p>Држимо, да овоме не треба никаква коментара.</p> </div> </body> </ |
| Перо натовари на врат учитељу.</p> <p>У овоме питању Перо се није слагао с њима.{S} Није му бил |
| о запита Благоја пред вратима.</p> <p>— Ову ли си ми срећу наш’о?</p> <p>— А што? — зачуди се Б |
| у и најомиљенију пјесму:</p> <quote> <l>Овце чува Тодора</l> <l>Широм миром до мора...</l> </qu |
| ад те по готову неће никаква! — уздахну огледајући се у огледалу. — Хајде, кукавче црни, у мана |
| су били некако весели, а на лицу им се огледала радозналост, да час прије виде ту лијепу невје |
| а.{S} Пред њим као пукло широко језеро, огледало мјесеца и звијезда.{S} Око језера, са обје стр |
| неће никаква! — уздахну огледајући се у огледалу. — Хајде, кукавче црни, у манастир па пости и |
| ио се, само што се нешто више огледао у огледалу, чешљао се мимо обично и фес мало накривио на |
| уче, угладио се, само што се нешто више огледао у огледалу, чешљао се мимо обично и фес мало на |
| у многи странци, не имајући познанства, оглобљени и поробљени онако „на божјој вјери“...{S} Но |
| оракнувши у широку авлију, испред куће, ограђену са свих страна уском сухозидицом. — Ту смо!</p |
| отегну. — Незнаш ти на какав сам белај ограјис’о...</p> <p>— А нијеси ни испросио?</p> <p>— То |
| био љутит, намргођен.{S} Нажуљио леђа, огребао се по руци, а бухе га ишарале својим уједима.{S |
| прсију и уских, кукастих рамена, вјечно огрнут <hi>иберцигером</hi>, лагано уљезе у собу, и поз |
| прозора и велика, дрвена врата, са два огромна каната.{S} Прозори су, додуше, били исцрвоточен |
| ма се помоли једна рашчерупана глава са огромним кукастим носом и страшним очима.{S} Тек мало т |
| дну чаршије и као кочоперила се својим огромним вратима, великим, цвијећем окићеним прозорима, |
| врућина! — прогунђа Јефтан, хладећи се огромном, прљавом махрамом. — Погинућемо на путу!</p> < |
| очевидно, уживаху у њему.{S} Стара га, од милине, почела и по коси гладити, а стари се само см |
| чега се највише и свиђао касабалијама, од којих су неки, најпаметнији, и научили тај језик и п |
| познати људе, што сјеђаху за столовима, од духанскога дима, који се као дебела паучина лелујао |
| n="162" /> српски од Адрије до Балкана, од Ситнице до Мораче, Дрине, Тисе, Врбаса, Саве и Цетин |
| , да види: има ли икаква ђевојка љепша, од наше красне удовице Стаке?</p> <p>— Охо! — викну нек |
| нашљества се управо и прочуо и био је, од свих касабалија, једногласно проглашен особитим мајс |
| прихватити.</p> <p>Пред вече сврнуо се, од муке, Обрену Пушибрку на дућан.{S} С њиме се отприје |
| чојек!</p> <p>Перо га дрпну за рукав и, од нестрпљења, поче тапкати ногама, као да збија сламу. |
| вјенчање...</p> <p>Јефтану сину лице и, од радости, умало га не загрли.</p> <p>— А хоћеш ли да |
| Ја добро.</p> <p>Игњат га мало пусти и, од милоште, повуче га за ухо.</p> <p>— А-а кршно си мом |
| без тебе?</p> <p>Учитељ се осмјехну и, од радости, наклони се опет.{S} Видјело се, да су га Је |
| знаменити слуга Пере Карантана Дамјан, од милоште прозвани Данило.</p> <pb n="6" /> <p>— А? — |
| <p>И сви прихватише за чаше, а Данило, од радости, баци капу у вис и поче поигравати.</p> </di |
| носи ти пет хиљада мираза.</p> <p>Перо, од чуда, скочи са столице и сав се искриви.</p> <p>— Ми |
| рат, ја се не бих љутио...{S} Рек’о би: од Бога је!...{S} Ама ово је све са твоје махните памет |
| чојек, те нећу пуно говорит’ кажем вам: од сјутра тражим жену.</p> <p>— Живиооо!</p> <p>Сви уст |
| д чакшира прикаче некакав чудноват реп: од изрецкане хартије и старих крпетина.</p> <p>— А шта |
| ијатељи Перини широку <hi>хладницу</hi> од самих дубових и букових грана и окитили је цвијећем |
| а ради?</p> <p>— Он зна шта ради!...{S} Од куге није било паметнијег чојека од њега.</p> <p>Јов |
| голим њедрима, као што је замишљао.{S} Од велике бриге поче му се и коса шарати и, на велику ж |
| — А-а утекли су!{S} Утекли! — дрекну. — Од куге није било оваке бруке!</p> <p>И, не осврћући се |
| се отме. — Јеси ли здрав?</p> <p>— А-а од куге никад боље! — одговори Игњат, стежући га јаче. |
| црњаху испод бијелих, загрнутих рукава од кошуље.{S} Поп је, без мантије и камилавке, босоног |
| ми поштено плаћа бировину; она ме чува од свакога, <pb n="35" /> па ми, богме, ни сами владика |
| није ни махнито!</p> <p>— И сад вели да од Стаке нико љепши нема! — настави Јефтан некако занос |
| ине, а коса златна к’о препечена ракија од пет година дана...{S} Ах, да је видиш!...</p> <p>— П |
| нгули.</p> <p>Благоје застаде и заплака од радости.{S} Баш му сузе полетише низ образе.</p> <p> |
| {S} Од куге није било паметнијег чојека од њега.</p> <p>Јово даде знак друговима, да пођу за њи |
| Ни мени није драго кад ме ко зауставља од мојих послова...{S} Ја и сад имам посла...</p> <pb n |
| , да једним махом све црне мисли одагна од <pb n="84" /> себе.{S} А бухе га све то више пецкаху |
| S} Мог’о је пити вина, па још из леђена од дванајес’ ока.{S} Не може сваки коњ бити Шарин, ни с |
| ханом, што је непуна два сахата удаљена од касабе, подигли су пријатељи Перини широку <hi>хладн |
| Зар ја нисам каз’о да је слађа телетина од говедине?</p> <p>Па, окренувши се Милки, дубоко узда |
| , — ама ја к’о велим: слађа је телетина од говедине...</p> <p>— Како кад, — пресијече га удовиц |
| тане на ноге, — Ос... тавио си ме... па од јада...{S} Ако ти је кр...риво ено ти суда па ме туж |
| ко рече Јефтан!{S} А најљепша и највећа од свих кућа, понос веселих касабалија, издизала се при |
| једну час на другу страну као шеталица од сахата.{S} Око њега се окупиле собарице и сва служин |
| га лагано одгурну.</p> <p>— Је ли љепша од Стаке? — запита.</p> <p>— Бре Стака је горска вила! |
| рај мора,</l> <l>Има л’ иђе иког љевшег од мене?</l> </quote> <p>— Живио! — опет загрмише сви, |
| полио хладном водом...{S} Стид га, стид од сама себе, да тако изневјери друга <pb n="112" /> и |
| азима, диже се да купи бакшише.{S} Пође од стола до стола, осмјехкујући се на свакога и увијају |
| говорити о њој.</p> <p>— Ех, ех, кад је од власти, то ти је, побратимковићу, друга ствар, — одг |
| еницу?</p> <p>— Треба...{S} Траже ми је од власти, — понизно одговори Перо и поклони се до земљ |
| ст иште, то треба давати...{S} Власт је од Бога дата и њојзи, побратимковићу, треба да смо сви |
| задњим ногама стајати.{S} Перо премрије од страха.{S} Поблиједи, полегути се, ухвати се за грив |
| мене, знаш, има свакаква вина: најприје од десет година, па све до пет...{S} Имам и новога, па |
| ре, отресе са њих силну прашину и длаке од мачака, које су на њима спавале, и поче их облачити. |
| звикну бијесно. — А зар има више будале од тебе?</p> <p>Као по команди сви гости оставише <pb n |
| и метну га у крај.{S} Покупи и филџане од гостију.</p> <p>— Да није сиротиње, частио би вас јо |
| гласамо.</p> <p>Перо зину.{S} Отрже се од Јефтана, обје руке сави око Обренова врата, па га по |
| куња, лијено машући репом и бранећи се од силних муха.</p> <p>— Ово је село мртво, — рече Перо |
| касаби, улови ми кога.{S} Кажи, нек се од мене не боји пријеваре.{S} Ја воде никад не сипљем.{ |
| кога пуштао, нити куда излазио, него се од јутра до мрака климатао <pb n="58" /> на једној висо |
| веселиш се, а?</p> <p>— Ја... напио се од јада, — дочека Данило, покушавајући да се исправи и |
| другови га оставише.{S} Уклањали су се од њега и сакривали свуда (Обрен се сакривао за вреће с |
| ефтер и прислањајући се леђима уз вреће од пиринча.</p> <p>— Ама крштеница је красна ствар, бра |
| плива према њој.{S} Хита, јури, а дрхће од чежње и напријед спрема пољубац...{S} Стиже јој...{S |
| и је лешкарио у душеку, правећи куглице од хљеба и гађајући њима слике на зиду.</p> <p>Но и сам |
| ругога.</p> <p>Јован се бржебоље одмаче од плота и стаде преда њих.</p> <p>— Станите, станите! |
| ...{S} Ко је паметан, тај ти се не миче од своје куће, нит’ се пати ’вако к’о ми...</p> <p>— Не |
| — Паризу.</p> <p>Наши путници одјахаше од коња, ступише у хотел и, уз мермерне степенице, попе |
| , па да лијепо спавам...{S} Ништа љевше од спавања!...{S} Ко је паметан, тај ти се не миче од с |
| лицијског комесара морао је чекати више од пола сата...{S} Ту су се, у широком ходнику, гурали |
| и се више препали.{S} Обојица одскочише од земље и блесасто погледаше Данила.</p> <p>— Зар? — г |
| рен, стар, са дугом просједом брадом, и од пушења, чађавим брковима.{S} Српски је <pb n="109" / |
| <hi>сигурно</hi> наћи.</p> <p>— Треба и од женскадије неко да <pb n="159" /> пође, — опет предл |
| n="112" /> и пријатеља!...{S} Стид га и од Швабице... -</p> <p>— Опрости, — прошапта, као кажње |
| њега као опарена.</p> <p>— Бјежи, бјежи од мене крвниче! — викну и показа му свих десет прста, |
| ће му тога часа у очи полетити. — Бјежи од мене!...{S} Зар сам те ја за то лијепо примала?...{S |
| аноса, пољуби је...{S} А тада се одвоји од ње, и хтједе јој боље загледати у очи и лице и... ја |
| и, да читав народ <pb n="162" /> српски од Адрије до Балкана, од Ситнице до Мораче, Дрине, Тисе |
| е?</p> <p>— Мислим се колико смо утекли од куће, — одговори Данило жалостив но, не утирући суза |
| треба ни од кога да иштеш?</p> <p>— Ни од кога.</p> <p>Старац се дохвати руком за стабло и уст |
| ?</p> <p>— Имам.</p> <p>— И не треба ни од кога да иштеш?</p> <p>— Ни од кога.</p> <p>Старац се |
| аса могао чути.{S} Па ни попадија се ни од куда појављивала није, макар што је Перо, Бог зна за |
| ја?</p> <pb n="64" /> <p>Јефтан оступи од прозора и засмија се.</p> <p>— Како ће бити без тебе |
| нос откинуо.{S} И све живо поче бјежати од њега као од човјека који је памет изгубио.{S} И друг |
| свима и као да хтједе скочити и бјежати од свега свијета.</p> <p>У исти час му дјевојка поднесе |
| ајао до зоре.{S} Макар што му је и мати од јада пресвисла, он је остајао.{S} И сав свијет прори |
| кад си ми прич’о, да ће ти ђеца крепати од глади?...</p> <p>Сељак слегну раменима и ућута.</p> |
| се, Врбаса, Саве и Цетине, види користи од вашег брака; да сретно буде по ваш дом и српски род. |
| .{S} Имам посла. — осијече Перо бјежећи од њих. — Пос’о је пос’о и он је најпречи!</p> <p>— Так |
| ити још пресуда? — запита Перо замирући од страха и блиједећи. — Зар није <pb n="149" /> мало, |
| <p>— Ево га! — потврди и стари, дахћући од умора. — А ђе си ти био? — запита, затим, Перу, мрго |
| астења <pb n="166" /> Перо, кријући очи од свега свијета.</p> <p>— Ко вам је то каз’о?</p> <p>Ј |
| ке, стиште је на прса, и, склопивши очи од заноса, пољуби је...{S} А тада се одвоји од ње, и хт |
| је придржи, али се она изврну и отскочи од њега као опарена.</p> <p>— Бјежи, бјежи од мене крвн |
| чају, гунђати и проклињати све, почевши од младожење, па завршујући самим собом.</p> <p>Учитељ |
| втра буде ганц гут.</p> <p>Па, примивши од Пере награду, изађе из собе.</p> <p>— Ама јесам ли ј |
| , па застаде.{S} Ухвати Благоја за крај од прслука и погледа му право у очи.</p> <p>— Ја ћу те |
| ку, читаш ли?</p> <p>— Ја нијесам чојек од књиге, — промуца Перо црвенећи се, — ама о Геновеви |
| ну жалостивно. — Нијесам ни ја отпадник од вјере.{S} Нијесам ни ја разапињо Исуса, па опет ме, |
| " /> кукове и одмјери га мрким погледом од главе до пета.</p> <p>— А што ће ти? — запита мргодн |
| к и по тлима, ту се мијешало са пепелом од цигара и давнашњом прашином, те је соба много сличил |
| о се почеша иза уха, поче куцкати врхом од кундуре о тле и као смишљати нешто.{S} Затим још јед |
| Дамјана, овога истога Дамјана, кога он од милоште прозва Данилом.{S} Уједно одлучи и то, да, п |
| {S} И све живо поче бјежати од њега као од човјека који је памет изгубио.{S} И другови га остав |
| друге, па све једнаке, нове, бијеле као од сира сарезане; магазе и дућани обојадисани и окићени |
| фтана, који се готово није ни растављао од своје заручнице, није могао лако ухватити и дуже зад |
| ни отац задовољно је трљао руке и трчао од пријатеља до пријатеља да га хвали.</p> <p>Негдје у |
| ним <pb n="83" /> душеком, кога је отео од Данила.{S} Он је, чисто и јасно, доказао Пери, да »к |
| траговима проливеног мастила и прогорио од цигара што су их по њему остављали.</p> <p>— Кршан с |
| > <p>Привири боље.{S} И опази, недалеко од дуда, иза једне гомиле буњишта, како стоје једно пре |
| ој локви, на средини авлије, а недалеко од њих, испод прастарог, кљастог дуда, весело грокћући |
| ије шала удаљити се, сам самцит, толико од куће и доћи у туђ свијет, гдје му се свашта може дес |
| гао са сваким лијепо живити и, нарочито од сељака, примати разне <hi>поклоне</hi>, топло обећав |
| му <pb n="106" /> се прилијепиле за тур од чакшира. — У тебе ашикују сви...</p> <p>— ...и мати |
| се иза леђа и старала се, да му за тур од чакшира прикаче некакав чудноват реп: од изрецкане х |
| /> среће из своје пуне кесе и чув’о вас од зла и напасти сваке.</p> <p>И поче јаглуком трљати о |
| је да су сви мирни и да се не препадају од његове куће.</p> <p>— Ама у мене у собама има и буха |
| ти за пртљагу.</p> <p>Јефтан га одгурну од себе и удари ногом о тле.</p> <p>— Ти ми се не мијеш |
| ући и борити и са живином.{S} Патили су од њега једнако и туђи пси и мачке и пилићи, кокоши, го |
| показао свима.{S} Наравно, да је одмах од оца добио нове хаљине, што се показао тако »даровит |
| три прста и љубећи их. — Да их поједеш од милине!...{S} Ти то остави само мени.</p> <p>— А име |
| !...{S} А ти то, побратимковићу, тражиш од лоповлука, јер хоћеш да дижеш буну, јали какво иселе |
| може да нађе за себе ђевојке.</head> <p>Од тога дана Перо као да клону духом и изгуби вјеру у с |
| о, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Од тога дана и опет поче умјереније живити.{S} Затвори |
| треба да их ми старији поучимо.</p> <p>Од свега овога разговора Перо ништа чуо није.{S} Као у |
| ћа, како га таласи запљускују и драгају ода свих страна...{S} И као вјетар прохладан да попухуј |
| о очима и лицу.{S} Коњске мухе облијећу ода свих страна и лијепе се за образе, око ушију, и за |
| ситним, јастребастим очима. — А ја вас одавно чекам.</p> <p>— Ово ти је зет, — упаде Благоје у |
| у руком, да једним махом све црне мисли одагна од <pb n="84" /> себе.{S} А бухе га све то више |
| сила, радо ћу <pb n="161" /> се увијек одазвати позивима омладине, — дочека одмах, заваљујући |
| <pb n="99" /> више људи и ослухивао је: одакле ће чути највишу грају, свађу, или пјевање.{S} На |
| ишћерат, из главе...</p> <p>Перо чисто одахну, када му објавише, да не ће више бити ђак.{S} Шк |
| очивке, остављајући хартије на страну и одахнувши мало. — Ви се зовете Перо Карантан?</p> <p>— |
| га изнутра, те мораде окренути главу и одахнути мало.{S} Ипак стегну срце и уљезе.{S} У први м |
| је не видим.</p> <p>Обрен гурну мачку и одбаци аршин, па се исправи и оштро га погледа.</p> <p> |
| амо ми!{S} Ми смо, што се рекне, главни одбор и ми ћемо ријешити.</p> <p>— И скупићемо се у прв |
| рити.</p> <p>И, не сачекавши да се Перо одбрани, зазвони у звонце.</p> <p>— Водите га у затвор, |
| азабрати. — Какав је то белај?</p> <p>— Одв’о нам Јово Јоку, — одговори она мирно, као да о как |
| да је ноћас отиш’о...</p> <p>— То је он одвео Јову, душе ми! — кликну Јефтан, ударајући се руко |
| чи од заноса, пољуби је...{S} А тада се одвоји од ње, и хтједе јој боље загледати у очи и лице |
| р ти то ваља?</p> <p>— Па ево ме сад, — одврати Јово весело. — Што је рјеђе, то је слађе!</p> < |
| враћали из школе.</p> <p>— Како кад, — одговараху му.</p> <p>— Е добро је кад не бије вазда.</ |
| оредности.{S} Одговора нема...{S} А док одговор не приспије, ја вас не могу пустити.{S} Дапаче |
| о вашој ћудоредности, добио сам двојбен одговор, — рече, чешкајући се оловком по глави и гледај |
| се информирам о вашој ћудоредности.{S} Одговора нема...{S} А док одговор не приспије, ја вас н |
| поклони се до земље.</p> <p>Згоднијега одговора није могао смислити и овај му упали да не може |
| ти ћеш виђети више...</p> <p>— Сведно, одговори Данило лијено. — Волио би ја да сам дома, па д |
| n="122" /> <p>— Биће да сад спавају, —- одговори Благоје мирно. — Уморне па се одмарају.</p> <p |
| рав?</p> <p>— А-а од куге никад боље! — одговори Игњат, стежући га јаче. — А-а како си ми ти, м |
| кнуше у један глас.</p> <p>— Нема га, — одговори Данило, отирући зној са чела и хладећи се капо |
| е.</p> <p>— Кршна.{S} А има и мираза, — одговори Обрен.</p> <p>— Ех?</p> <p>— То ми је казала.< |
| нема! — окреса Јефтан.</p> <p>— Нема, — одговори Перо покуњено.</p> <pb n="63" /> <p>Сви ућуташ |
| селу? — запита шапатом.</p> <p>— Има, — одговори Данило покуњено, — Сам Јован, не знам како се |
| брзо крећати?</p> <p>— Неколико дана, — одговори Перо. — Ако пос’о свршим, поћи ћу прије...</p> |
| .</p> <p>— Притрпи се само до сјутра, — одговори му Јово тихо, милујући га по <pb n="87" /> вра |
| здрава...</p> <p>— Шетали смо доста, — одговори Јово гледајући Јоку. — И ручали смо...</p> <p> |
| тамо ради?</p> <p>— Не ради се ништа, — одговори Перо весело, раздраган Благојевом похвалом кас |
| <p>— Ето ти Данила, па с њиме хајде, — одговори Јефтан. — Паметан је он, а и ти си сад паметан |
| дошлицу. — Ко је ово?</p> <p>— То је, — одговори стара осмјехујући се, — то ти је суђеница...</ |
| во? — промукло запита.</p> <p>— Није, — одговори Перо преплашен. — Што ће ти?</p> <p>Игњат изма |
| дајући свирачице.</p> <p>— Па и није, — одговори Јефтан. — Ев’ овако проводим се боље него све |
| о брзина?</p> <p>— Што брже, то боље, — одговори Благоје и поче звиждукати.{S} Све се данас брж |
| Анђа, ако хоћеш.{S} То је лијепо име, — одговори Благоје.</p> <p>Перо отпрсну и направи лице, к |
| Како то јашеш?</p> <p>— Чув’о би се, — одговори Перо као кроз плач, — ама зар сам ја пророк, п |
| Перо?</p> <p>— Ето... како ви велите, — одговори Перо понизно, снебивајући се. — Ви како гласат |
| а и зијевну.</p> <p>— Немамо ми пите, — одговори мирно. — Ко ће скухат’?</p> <p>Перо погледа у |
| Мислим се колико смо утекли од куће, — одговори Данило жалостив но, не утирући суза. — Има сто |
| . — Ко сте ви?</p> <p>— Ево ти дошли, — одговори Јово весело. — Пријатељи дошли.</p> <p>Стари с |
| и брани и да се удаш?</p> <p>— Брани, — одговори она: — Требам му, па каже: »нећеш се удавати, |
| и требаће ти крштеница.</p> <p>— Јок, — одговори Јефтан и крену даље. — Шта ће ми то?</p> <p>— |
| росио?</p> <p>— То, душе ми, не знам, — одговори Перо и мученички уздахну. — Кажу да сам испрос |
| док сте се пробудио.</p> <p>— Ја сам, — одговори Перо хладно. — Ја сам баш Перо Карантан...{S} |
| чер’о? — запита га.</p> <p>— Нијесам, — одговори Перо. — Не знам куд ћу.</p> <p>— А гладан си?< |
| ишта. — Све си знала!</p> <p>— Нисам, — одговори она узмичући главом. — Оклен би ја знала?</p> |
| оја ли си вјера?</p> <p>— Ја тргујем, — одговори Перо достојанствено.</p> <p>— А продајеш ли ви |
| /p> <p>— Није...{S} Ње се и не бојим, — одговори Јока, да се једва чуло. — Ама <hi>он</hi>...</ |
| м паметни чојек, јер паметно говорим, — одговори Бошко достојанствено.</p> <p>— Ти си будала!</ |
| Јефтана?</p> <p>— Јефтан је болестан, — одговори Данило мирније, — па не могу с њиме.</p> <pb n |
| ше не вјерује!</p> <p>— Превариће он, — одговори Алекса упорно, потпуно увјерен о неприкосновен |
| иједа једна...</p> <p>— Ништа је ово, — одговори механџија хладно и не осврћући се на грају. — |
| а одлеж’о у хавсу?</p> <p>— Видићемо, — одговори апсанџија узвијајући обрвама. — Овђе може сваш |
| о Карантан?</p> <p>— Зовемо молићемо, — одговори Перо и преклони се читавом половином тијела. — |
| метан к’о сада.</p> <p>— Ништа за то, — одговори комесар, давајући му руком знак, да га не прек |
| о ти је, побратимковићу, друга ствар, — одговори он брзо, правећи љубазније лице и као покушава |
| белај?</p> <p>— Одв’о нам Јово Јоку, — одговори она мирно, као да о каквој ситници прича.</p> |
| — Тражио бих ја, ама не знам коју ћу, — одговори Перо још тужније. — Не знам ти ја наших ђевоја |
| зо.</p> <p>— Научили смо ми и на њих, — одговори Јово. — На путу се чојек свачем научи.</p> <p> |
| eign xml:lang="de">Sehr gut</foreign> — одговори она, попријевтиши му прстом.</p> <p>А Перу неш |
| пита.</p> <p>— Рано...{S} У шест сати — одговори Перо. — И немој закаснити.</p> <p>Растадоше се |
| полесно?</p> <p>Перо нијем, укочен, не одговори ништа.{S} Само показа прстом на Јефтана, а гла |
| p>— Он је зао?</p> <p>Она уздахну, а не одговори ништа.</p> <p>— Мучи ли те? запита он.</p> <p> |
| >— Мучи ли те? запита он.</p> <p>Она не одговори.</p> <p>— Како те држи?</p> <p>— Хоће да му ва |
| виче: <hi>тако је!</hi></p> <p>Мара не одговори ништа, нити подиже очију, него, једнако онако |
| /> поред Томе и возити се...{S} Ипак не одговори ништа.{S} Само упрти пртљагу и пође пред њима, |
| аш, зло и по ме и по те.</p> <p>Перо не одговори.{S} Пропусти га да уљегне у кућу, а он стаде п |
| а.</p> <p>— Баталио сам то, — безбрижно одговори Благоје и опет поче звиждукати.{S} Обиједили м |
| ...{S} Траже ми је од власти, — понизно одговори Перо и поклони се до земље.</p> <p>Згоднијега |
| говор.</p> <p>— Мени не треба, — мирно одговори Обрен, који је гледао у тефтер и срачунавао не |
| смо почели.</p> <p>Перо не знаде шта би одговорио, него и он сједе на кревет и, објесивши ноге, |
| старије...</p> <p>Перо није знао шта ће одговорити, него, у незгоди, извади и он јаглук и поче |
| ачудићете се сви!</p> <p>— Да Бог да, — одговорише обојица.</p> <p>Стари се опет појави на врат |
| и, без питања, сједе за сто.{S} Они не одговорише и само га погледаше оштрије, испитујући.{S} |
| и ноге носе...</p> <p>Јефтан и Перо не одговорише ријечи.{S} Обојица, као утучени, кренуше из |
| чудио се свему, мучећи се, да сам себи одгонене: нашто оволика гунгула и зашто све није мирно |
| — Четврти за пртљагу.</p> <p>Јефтан га одгурну од себе и удари ногом о тле.</p> <p>— Ти ми се |
| каква је она...</p> <p>Јефтан га лагано одгурну.</p> <p>— Је ли љепша од Стаке? — запита.</p> < |
| о Карантан?— запита полицајац набусито, одгурнувши Данила и приближујући се. — Чекао сам по сах |
| се малко, као нехотице, ритнула ногом и одгурнула га.{S} Њему није било ништа.{S} Три пута се п |
| {S} Брука једна!...</p> <p>И, забринут, оде из механе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>В |
| дође ми да помахнитам...{S} А сад — да оде тако далеко...</p> <p>— А чујеш, зете, — настави ст |
| н смо и дошли...{S} Кући ћемо!</p> <p>И оде у собу.</p> <p>— Фала Богу, кад ћу се вратити, — ре |
| се и не рекавши ни <hi>збогом</hi>, сам оде у хотел.</p> <p>Дошавши у собу, одмах спусти завјес |
| , па, пољубивши га у руку, готово трком оде из куће.</p> <p>Тога дана непрестано је мислио о Ма |
| ја ићи с тобом, — рече. — Сваки пут кад одем да ми дадеш по форинту.{S} Толико би дао доктору д |
| ам <pb n="77" /> нешто и посла, па, ако одете, нећете ми барем сметати...</p> <p>Сви устадоше.{ |
| , а стари се само смјешкаше и пипаше му одијело, ваљда да се увјери: је ли најбоља чоха или ниј |
| гњат.{S} Гологлав, рашчерупан, у лакоме одијелу, стаде на праг и погледа по соби.</p> <p>— А-а |
| с ево на мјесту...</p> <p>Пред њима се, одиста, указивала нешто љепша, плочом покривена кућа... |
| ио вино у — Паризу.</p> <p>Наши путници одјахаше од коња, ступише у хотел и, уз мермерне степен |
| јепе собарице, која је била нешто лакше одјевена, а лијевом је држи за подвољак.{S} Пред њима, |
| о задњу ријеч, кад, кроз ходник, почеше одјекивати нечији кораци и као граја нека.{S} Перо поми |
| омесар јаче. — Морате, али, овога трена одлазити натраг, ако не желите да вас протјерам са прат |
| свршетку осјетио је, као да му је мало одлануло на души и као да се разведри мало.{S} Ни те ве |
| 9" /> мало, што сам прав-здрав три дана одлеж’о у хавсу?</p> <p>— Видићемо, — одговори апсанџиј |
| о Карантан и његова Стака, доносим само одломак његова писма, што га је писао једном пријатељу: |
| <p>Као <hi>уредан</hi> човјек најпошље одлучи да набави једнога слугу.{S} Обрати се пријатељим |
| он од милоште прозва Данилом.{S} Уједно одлучи и то, да, први пут пошље смрти родитеља, прослав |
| > <p>Најпошље Перо стиште срце и чврсто одлучи да запроси.{S} Што је више ишао њима, самовање м |
| икако полазио на пут и што је будаласто одлучио да се жени...{S} Зар баш да се жени?...{S} И шт |
| тке пите немаш?</p> <p>— Па што, брате, одма не иштеш! — узвикну Перо, плеснувши рукама. — Што |
| е, — рече. — Кад би ме с оном вјенчали, одма би скочио у воду...</p> <p>— Е видите ли ви објеше |
| у. — Са Стаком ћеш га баш и јести!..{S} Одма ћемо је испросити, па нека у касабу уљезе к’о твој |
| ! — дрекну Јефтан, прибравши се мало. — Одма да тражиш ђевојку!</p> <pb n="13" /> <p>И зграби П |
| ...{S} Ашикују са официрима...{S} Треба одма да иђемо даље...</p> <p>Јефтан опусти руке низ кре |
| >— Ама молимо те, учитељу, — рече, — да одма напишеш, па да напријед чујемо шта ћеш говорити... |
| мијеша у разговор. — У бухљивим бачвама одма се вино поквари, па се усирћети, па не ваља ништа. |
| тат’ седам дана, док добро оздравим, па одма кући...</p> <p>— А ја? — јаукну Перо. — Шта ћу ја? |
| ш ђевојку.{S} Лијепо све да уредимо, па одма сјутра на вјенчање.</p> <p>Перо га погледа поприје |
| ћете ви сјутра ићи? — запита. — Сјутра одма!</p> <p>Они се зачуђено згледаше.</p> <p>— И нека |
| плакао, или се засмијао?</p> <p>— И сад одма да се жениш.{S} Сад! — дрекну Јефтан, прибравши се |
| егну пакосно. — Мене полиција проћерује одма, овога часа...</p> <p>— Невјешто ли ти лажеш, мој |
| — Хм, хм, — дочека поп љутито. — Шта ће одма?{S} Каква је то преша? — Али, као да се нечега сје |
| а!..{S} Да продајеш и купујеш, могли би одма пазарити.{S} У мене, знаш, има свакаква вина: најп |
| кајте више, — осијече. — Хајдете, па ми одма враћајте жито!...{S} Одмах!...{S} Ако закасните, б |
| и у цркву и добро платити попу, па нек одма вјенча...</p> <p>Перо слегну раменима...</p> <p>— |
| а умре?{S} Несретниче, зар нијеси могао одма да нађеш доктора?</p> <p>Па се окрену и опет хитно |
| у кочијаша, да се код некаква познаника одмара, а они се полако упутише уском путањом, која је |
| одговори Благоје мирно. — Уморне па се одмарају.</p> <p>— А синоћ?</p> <p>— Синоћ су куњале.</ |
| е Перо сасвим озбиљно. — Ако је лијепа, одмах ће бити моја!{S} Ја само лијепу тражим!...</p> <p |
| добро; ако ти буде зла, онда куку теби, одмах си мртав!...</p> <p>Перо поче трљати руке као да |
| сам оде у хотел.</p> <p>Дошавши у собу, одмах спусти завјесе, истјера Данила и леже у постељу.{ |
| ајдете, па ми одма враћајте жито!...{S} Одмах!...{S} Ако закасните, биће још скупље..</p> <p>Се |
| — Ви, ви, ви... знам ја све вас!...{S} Одмах иђите из моје куће, куд вас очи воде и ноге носе. |
| љања, — дочека Обрен живо. — Перо треба одмах да пође.</p> <p>— А зар не може без мене?- — запи |
| ла жена.</p> <p>— А пристајеш ли ти, да одмах у неђељу пођемо у њих? — запита Перо журно.</p> < |
| ек одазвати позивима омладине, — дочека одмах, заваљујући шешир на затиљак — Ја сам вазда рад, |
| лицу, показао свима.{S} Наравно, да је одмах од оца добио нове хаљине, што се показао тако »да |
| а је било да учитељ покаже прут и он се одмах стишавао и, положивши руке на клупу, уозбиљио се |
| би, честито и не погледа на њу, него се одмах поче чистити и уређивати.{S} Очешља се лијепо и р |
| а стабло и устаде.{S} Лице као да му се одмах разведри.</p> <p>— Па што си онда дош’о? — запита |
| ећ таре сузе.{S} А Перу то разоружа, те одмах занијеми.{S} Што је хтио рећи и протестовати прот |
| т, пошто је на свијет изишао гладан, те одмах почео млацкати губицама као да сиса...{S} Кашње с |
| нио, чим долази, — рече прочитавши га и одмах скочи. — Оженио се, погани син, без нас! — викну |
| љиве...</p> <p>Стари погледа на врата и одмах прекиде реченицу.{S} Малена, танка, сухоњава <pb |
| на слами је лежао сам Перо, јер је Јово одмах за старим изишао некуда, а Јефтан се користио Пер |
| је: — Ех, кад хоће власт, и биће готово одмах...{S} Ти мало причекај, па ћеш добити...</p> <p>П |
| — рече мирно, утишавајући га. — Хајдемо одмах...{S} Само плати трошак, па да иђемо.</p> <p>Перо |
| </p> <p>— И мени се чини, — одобри Перо одмах.</p> <p>— А ја се не бојим, — упаде Јово ватрено. |
| ...{S} А милостива власт хоће крштеницу одмах.</p> <p>— Хм, хм, — дочека поп љутито. — Шта ће о |
| чека <pb n="104" /> Бошко и, звизнувши, одмахну руком, као да вели: „прошло је то“. — Њему се в |
| а трешња, па развуче лице, засмија се и одмахну рукама.</p> <p>— Немамо ми чисте кошуље, — рече |
| аквих неприлика.</p> <p>Учитељ презриво одмахну руком и куцну се по челу.</p> <p>— У мене је св |
| бунтовник је бунтовник.</p> <p>Комесар одмахну руком.</p> <p>— Драги мој, — рече, — ја сам опр |
| на овако тумарање?</p> <p>Перо хукну и одмаху руком, да једним махом све црне мисли одагна од |
| ажити другога.</p> <p>Јован се бржебоље одмаче од плота и стаде преда њих.</p> <p>— Станите, ст |
| — викну. — Фала Богу, кад сам ја добио одмјену.</p> <p>Перо се, из почетка, силно захука.{S} З |
| бочи се рукама о <pb n="32" /> кукове и одмјери га мрким погледом од главе до пета.</p> <p>— А |
| ви неколика слова и даде послужитељу да однесе.{S} Затим запали цигар и, добујући прстима у про |
| дан на другога, као да су какву побједу однијели.{S} Посједаше око округлога стола, — око стола |
| еро мисли исто к’о и ја.{S} И он ми све одобрава, а само се ти љутиш и велиш да о мени свијет р |
| је драго, кад ти, к’о младић један, то одобраваш...{S} Данашњи млади људи махнити су и њима ни |
| очекали?</p> <p>— Без дочека не ваља, — одобри и Јово.</p> <p>— Вечерас ћемо се и посавјетовати |
| кући.</p> <p>— Оно, додуше, тако је, — одобри Перо, — ама ја к’о велим: слађа је телетина од г |
| све горе и теже...</p> <p>— Све горе, — одобри и Перо, мученички преврнувши очима. — Наопако, б |
| е вама чини?</p> <p>— И мени се чини, — одобри Перо одмах.</p> <p>— А ја се не бојим, — упаде Ј |
| учали смо...</p> <p>Стари се осмјехну и одобри главом.</p> <p>— Нека сте ручали, — рече. — То в |
| та ми фали, а?</p> <p>— Тако је, — опет одобри Перо врпољећи се. — Тако је то...</p> <p>Поп га |
| кахву. — Нијесам ни знао да си... тако одрасла и тако се раскрупњала...{S} Права ђевојка!</p> |
| оду своме.</p> <pb n="15" /> <p>Када је одрастао и могао се мијешати са осталом дјечурлијом на |
| у нема риба.{S} Њима је, да речемо, Бог одредио воду, а није вино; с тога се и вели: »к’о риба |
| о Периној женидби.</head> <p>Састанак, одређен у прву недјељу по Крсноме Имену, морао се одржа |
| молитве, јер ти нема помоћи...</p> <p>И одрече се друштва.{S} Неколико дана живио је осамљен у |
| а тога, — и Бог зна да ли би је икада и одржао, да му изненада, једнога дана, чудан случај у по |
| прву недјељу по Крсноме Имену, морао се одржати и сви јарани опет се, у уречено доба, нађоше у |
| а у собу тако снажно, да се једва могао одржати на ногама. — Тако је, тако! — понови опет. — И |
| >Наравно, да заклетву никако није могао одржати, — био је и сувише слаб за тога, — и Бог зна да |
| војке?</p> <p>Перо не могаде више да се одржи. <pb n="147" /> Задрхташе му и ноге, поклецнуше к |
| након два дана, у чувену варош М..... и одсједе у великом и славном хотелу „<title>Код Балкана< |
| тући, те сиромах Перо читава три корака одскочи у страну и дрхћући приступи механџији.</p> <p>— |
| трико!</p> <p>Старац се трже и плашљиво одскочи.{S} Затим отвори крмељаве очи, протра их и, нек |
| тимо у кући два три дана.</p> <p>Старац одскочи корак унатраг и раствори уста, као да ће прогут |
| укао, не би се више препали.{S} Обојица одскочише од земље и блесасто погледаше Данила.</p> <p> |
| ошли.</p> <p>Стари се лијено исправи и, одупирући се леђима о стабло дудово, сједе.</p> <p>— Ам |
| а смо радили, брате...</p> <p>Алекса се одуприје лактовима о сто, а главу наслони међу шаке.</p |
| одица и ја иђем тамо...</p> <p>Стари се одуприје рукама о кукове и унесе му се у лице.</p> <p>— |
| ако ћемо с њиме?</p> <p>Перо се такођер одуприје рукама о кукове и поче се бекељити према старо |
| <p>— И јес’ и јес’ тако, — настави поп одушевљеније, па му спусти руку на раме и повуче га у с |
| ала Богу и на томе, — опет ће Перо, још одушевљеније. — То је баш к’о што треба...</p> <p>И, бр |
| ="46" /> <p>— Онда је погодба готова! — одушевљено узвикну. — Пристајем и ја!</p> <p>У неђељу к |
| и волим што сам те наш’о, — дочека Перо одушевљено, — него да ми ко сто дуката даде...{S} Драго |
| х, брате, млада и лијепа — узвикну Перо одушевљено и затапша рукама. — Ух, ух, брате, то ми се |
| — прихвати и Данило, подигнувши, у знак одушевљења, обје руке у вис и машући њима као крилима.< |
| о пред вас, да вам пружимо изразе наших одушевљења, нада наших, молитава наших, за дугољетни ва |
| — узвикну удовица, нудећи га ракијом. — Ожени се и буди чојек!{S} Само пази: не узми младо ни л |
| — Без жене је кућа празна.</p> <p>— Па ожени се болан! — узвикну удовица, нудећи га ракијом. — |
| p>— Кад си се намислио женит’ што се не ожени из наше касабе? — окоси се. — Овако мучиш и себе |
| сам се оженио с миразом, па нек се и он ожени.{S} То је прво.</p> <p>— А друго?</p> <p>— Друго |
| </p> <p>— Онда... ја гласам, да се Перо ожени са стране! — викну Јово изненадно. —- То је најбо |
| чита пјесмарицу. — И ти си се, Јефтане, оженио с миразом, и ја сам се оженио с миразом, па нек |
| , — рече прочитавши га и одмах скочи. — Оженио се, погани син, без нас! — викну веселије, па се |
| сла, — рече и отрча из дућана.</p> <p>— Оженио се Перо! — довикну Јови издигнувши брзојав изнад |
| есе му се у лице. — Ево, како сам се ја оженио, па ме није гром убио, него ми све у реду.{S} Шт |
| јући му брзојав пред ноге. — Да се није оженио, не би се ни вратио, нит’ би јављао да долази и |
| итељу, јављамо ти радосну вијест, да се оженио наш друг Перо Карантан, — поче Јефтан устајући с |
| ми жени говориш?</p> <p>— Па јеси ли се оженио, болан? — готово цикну Јефтан и снажно му стеже |
| Јефтане, оженио с миразом, и ја сам се оженио с миразом, па нек се и он ожени.{S} То је прво.< |
| умало није јаукнуо.</p> <p>— Нијесам се оженио, — застења <pb n="166" /> Перо, кријући очи од с |
| рзојав.</p> <p>— На моју душу ово се он оженио, чим долази, — рече прочитавши га и одмах скочи. |
| ичем из свега грла: куку ономе, ко није ожењен!“</p> <p>Држимо, да овоме не треба никаква комен |
| , доказао Пери, да »као старији јаран и ожењен чојек« треба да спава на меку, а, поред тога, не |
| форинту.{S} Толико би дао доктору да си ожењен, па да ти се разболила жена.</p> <p>— А пристаје |
| .</p> <p>— Бећари сад на пољу јадују, а ожењени се у кућу радују, — избаци, потпуно задовољна, |
| — вели Јован, старајући се, да изгледа озбиљан и замишљен. — Ја к’о кириџија виђео сам много, |
| /p> <p>— Тако је, — потврди, правећи се озбиљан. — Шта би било са женама, да се нијесу удавале? |
| и допаде очева радња и, ступивши у њу, озбиљно пљуну у длане.</p> <p>— Ти не знаш шта радиш... |
| <p>— А јенглеске лађе? — запита Алекса озбиљно.</p> <p>— Шта лађе?{S} Какве лађе?{S} Благо оно |
| о; њу ћу и тражити, — упаде Перо сасвим озбиљно. — Ако је лијепа, одмах ће бити моја!{S} Ја сам |
| /p> <p>— Ви знате, браћо, — поче Јефтан озбиљно, малко уобљеним гласом, — да је у нас адет, да |
| мало, премда он нити је могао нити смио озбиљно се љутити.</p> <p>— Ја нијесам пророк Јеремије, |
| емље и спржене траве и готово их давио; озго, са висине, као да се нешто тешко, врело спуштало |
| Ја ћу овђе остат’ седам дана, док добро оздравим, па одма кући...</p> <p>— А ја? — јаукну Перо. |
| се у <pb n="155" /> касабу и почео <hi>оздрављати</hi>.{S} Човјек, у својој муци, бијаше готов |
| х веће чудо.{S} Ту је стајала домаћица, ознојена, задихана, раздрљена, са крупним црвеним пјега |
| ити вина, па још из леђена од дванајес’ ока.{S} Не може сваки коњ бити Шарин, ни сваки чојек Кр |
| S} Затим још једном погледа попа, испод ока погледа Мару и, пошто рече једно тужно, бескрајно т |
| ри мрштећи се.{S} Затим устаде и, испод ока, погледа госте. — А што ви још не шетате? — запита |
| живот, — рече Перо, обзирући се и испод ока гледајући свирачице.</p> <p>— Па и није, — одговори |
| у кад смо овђе, — рече и Јефтан и испод ока погледа лијепу Швабицу.</p> <p>А Данило се исправи |
| о у себи рачунати, погледајући их испод ока, као да би да позна: јесу ли добре платише?</p> <p> |
| товар жита!...{S} Читав товар!..{S} Сто ока и ни једну мање.</p> <p>И, онако љутит, сједе на са |
| су и збуњено се осврћући.</p> <p>Поп се окани умивања, па, онако мокар, пустивши да му се вода |
| гостима.</p> <p>— Хе, хе, брате слатки, окаснили сте ми, — проговори некаквим страшно дебелим г |
| /hi> од самих дубових и букових грана и окитили је цвијећем и барјачићима.{S} Под големим кубет |
| сарезане; магазе и дућани обојадисани и окићени сваковрсним стварима, те се шарене мараме, рупц |
| јим огромним вратима, великим, цвијећем окићеним прозорима, и примамљивим натписом „<foreign xm |
| <pb n="142" /> и издиже главу, да види: оклен пјесма долази?...{S} И опази, удаљену, љепоту-дје |
| рем чува и чисти кућу и рађа ђецу...{S} Оклен би ми били, да нам се нису женили стари?..{S} Окл |
| били, да нам се нису женили стари?..{S} Оклен питам те?</p> <pb n="11" /> <p>Оклен би и ти био? |
| шка рука нечија спусти му се на раме. — Оклен ти, болан?</p> <p>Перо се осврну и измахну рукама |
| исам, — одговори она узмичући главом. — Оклен би ја знала?</p> <p>— Јеси...{S} Ти си вазда гово |
| јући. — Дошло је вријеме, да се враћамо оклен смо и дошли...{S} Кући ћемо!</p> <p>И оде у собу. |
| S} Оклен питам те?</p> <pb n="11" /> <p>Оклен би и ти био?..{S} Није Бог наредио да растемо по |
| 69" /> потстриженим брковима и великим, оклепљеним ушима, мирно је спавао.{S} Обучен је био у т |
| ода свих страна и лијепе се за образе, око ушију, и за хаљине.</p> <p>— Ово је пасје путовање! |
| језеро, огледало мјесеца и звијезда.{S} Око језера, са обје стране, наднијеле се златнолисте вр |
| другу страну као шеталица од сахата.{S} Око њега се окупиле собарице и сва служинчад хотелска, |
| људи и жене, и — упутише се механи.{S} Око механских врата дизала се граја...{S} Ту су се гура |
| ли.{S} Посједаше око округлога стола, — око стола, преко кога Јефтановица сваке вечери позива н |
| , препун јела, пића и сваке ђаконије, а око њега је, са једне и са друге стране, сједило до три |
| би...{S} Њему памет стаде...{S} Погледа око себе, као да се боји да не зове кога другога...{S} |
| а ћемо и сврнути.</p> <p>Јефтан погледа око себе, погледа у небо и стисну зубе.</p> <p>— Јок, — |
| Отури тефтер са крила, збуњено погледа око себе и хитно изађе из собе.</p> <p>— Кршна ђевојка! |
| кну Перо, па се сави око њега, као ружа око бора. — Не знаш ти каква је она...</p> <p>Јефтан га |
| намислио женити.</p> <p>— Зап’о сам за око удовици покојног газде Станка, — весело објави он П |
| Обуче и нову антерију, а нов пас опаса око себе, пустивши дуге ресе <pb n="30" /> да му падају |
| уменили, и мрким погледом гледао је све око себе.{S} Дошло му бијаше да устане, да узме столицу |
| лушао, него је нестрпљиво разгледао све око себе, надајући се, да ће какогод опазити дјевојку.< |
| ки се картају, неки се погађају и кладе око нечега.{S} Чак, ради веће галаме, и механџија стао |
| ријечи проговорити, премда су се мотале око њега, миловале га по образима и чупкале за бркове.{ |
| и четири до пет полицајаца, врзајући се око двају нешто љепше обучених цура, по свој прилици он |
| да пође, али не може.{S} Само се окреће око себе и стење.{S} Најпошље узе некакву излизану чети |
| су какву побједу однијели.{S} Посједаше око округлога стола, — око стола, преко кога Јефтановиц |
| {S} Отрже се од Јефтана, обје руке сави око Обренова врата, па га поче стезати на прса и љубити |
| "167" /> брат! — јекну Перо, па се сави око њега, као ружа око бора. — Не знаш ти каква је она. |
| насмија <pb n="21" /> и поче обигравати око њега тапшући га по рамену.</p> <p>— Дела, синко, жи |
| И полако, држећи се зида, поче гледати око себе на све стране.</p> <p>— Ко је? — помисли у себ |
| е руке у џепове и поче замишљено ходати око дрвета.</p> <p>— А има ли коња у селу? — запита шап |
| а на столицу.{S} Затим опет поче играти око столова, поче звиждукати и пјевати.{S} Нареди и дор |
| препире са некаквим крезубим старчићем око плаћања.{S} Старчић вели, да је попио шест ракија, |
| једна баба са некаквим дугуљастим ђаком око кирије.{S} Пребацивала му је, како је пуних шест мј |
| о, — уздахну стара, отирући се јаглуком око уста. — Како <pb n="136" /> ћу ја да своје дијете н |
| е убио осморо пилади, трима псима избио око, а двјема мачкама пребио ногу.{S} Разбио је и неких |
| растезати као да се кези на кога; десно око заигра му.</p> <p>— Ти мени рече да сам будала?{S} |
| м. — Ту смо!</p> <p>По авлији, нарочито око бунара, лежале су четири овеће гомиле ђубрета.{S} П |
| ми ударе на очи, кад погледам све пусто око себе.{S} А у механи је друкчије.</p> <p>Кући је иша |
| , појасеви и бошче, повијају и лепршају око врата као барјачићи.{S} Све лијепо, чисто, уређено, |
| срцу лакше.{S} Као оловом да му је било оковано, па се сад почело топити...{S} Дође му, чак, и |
| ици синова, који су неуморно, у страни, окопавали кукурузе.</p> <p>— Чули смо, да имаш три коња |
| држећи голему и тешку мотику у рукама, окопавао кукурузе, што их је ту засадио.{S} Иза њега је |
| — Ево мене!</p> <p>— Муч’ ти, магаре! — окоси се Перо на њега. — Кад ја иђем, свакако ћеш и ти. |
| о мало...</p> <p>— Ако хоћеш хајдемо! — окоси се Јефтан устајући.</p> <p>— Ама ја велим: ја ћу |
| запита зачуђено.</p> <p>— То ја знам, — окоси се Благоје. — Него, ако хоћеш, остави све мени, п |
| свијету?</p> <p>— А ђе су друга кола? — окоси се Данило, отимајући се. — Није ово шехер.</p> <p |
| енит’ што се не ожени из наше касабе? — окоси се. — Овако мучиш и себе и нас...{S} И није ти гр |
| а, брате, што ми то прије не казасте? — окоси се Перо, мрко је гледајући. — Ја нисам крив..{S} |
| </p> <p>— Шути, Бога ти, шта ти знаш? — окоси се Бошко. — Каква ми је то пулитика?</p> <p>Алекс |
| } Уједанпут, као да се присјети нечему, окрену се и пође вратима.</p> <p>— Хајдемо, — рече Обре |
| >Стрико Васо и не осврну се на њега.{S} Окрену се гостима и мрко их погледа.</p> <p>— Ех, што с |
| и син, без нас! — викну веселије, па се окрену двојици муштерија што бијаху дошли да пазарују, |
| у три пута стиште Јефтанову руку, па се окрену и хитно пође кући.{S} Брзо, као на крилима, улет |
| ше.{S} Попадија као да се застиди па се окрену у страну и сакри се за мурвово стабло, а поп исп |
| своју кошуљу, па преобуци.</p> <p>Па се окрену према вратима.</p> <p>— Данило! — викну из свега |
| гао одма да нађеш доктора?</p> <p>Па се окрену и опет хитно пође уз чаршију.</p> <milestone uni |
| .</p> <p>Пошто келнер отрча, Благоје се окрену Пери.</p> <p>— Ето, лијепо је, — рече, — кад чој |
| n="8" /> па опет у Данила.{S} Затим се окрену Обрену.</p> <p>— Нема, нема брате, — прошапта, д |
| то. — У мене је вазда овако. — Затим се окрену у страну и слушаше како вјетар звижди, тресе про |
| {S} Нареди и доручак и пива и поново се окрену Пери.</p> <p>— Ја знам кршних пуно, — рече, саст |
| во је у селу ручат’...</p> <p>И опет се окрену сељацима и премјери их оштрим погледом.</p> <p>— |
| ти, к’о у својој кући.</p> <p>И опет се окрену вратима.</p> <p>— Данило!</p> <p>Данило се испрс |
| ка,</p> <p>Јефтан га презриво погледа и окрену се Јови.</p> <p>— Шта ти мислиш? — запита.</p> < |
| жи је Пери.{S} Перо се и опет застиди и окрену главу у страну, као да нешто гледа на зиду.{S} Ј |
| мо на путу!</p> <p>Затим прошета мало и окрену се Пери.</p> <p>— Кад си се намислио женит’ што |
| ити!{S} Хајдемо! — рече Јефтан љутито и окрену му лећа. — Хајдемо тражити другога.</p> <p>Јован |
| аклони мало главу према десном рамену и окрену се.{S} Перо, као ван себе, у мало не скочи за њо |
| као да га вјетрови понијеше, он се брзо окрену и отрча из авлије.</p> </div> <pb n="44" /> <div |
| Само показа прстом на Јефтана, а главу окрену у страну.</p> <p>— Вас ист? —- запита доктор, ст |
| ку јали хаљину, а нећу жену.</p> <p>Па, окренувши се и не рекавши ни <hi>збогом</hi>, сам оде у |
| слађа телетина од говедине?</p> <p>Па, окренувши се Милки, дубоко уздахну, удари се руком у пр |
| ти прави момак! — живо дочека Милка и, окренувши се у страну, засмија се.{S} Обрен пође за њом |
| , браћо? — запита <pb n="62" /> Јефтан, окренувши се друговима. — Реците и ви коју.</p> <p>— Пр |
| Точите, браћо, точите. — подвикну Перо, окренувши се опет друговима. — Вина, фала Богу, има.{S} |
| баш к’о што треба...</p> <p>И, брзо се окренувши, као на крилима отрча у хотел.</p> <milestone |
| . к’о момци... — упаде Перо, сметено се окренувши удовици.— Момци... па дошли...</p> <p>Удовица |
| n="134" /> обје стране.{S} Обоје му се окренули и, очевидно, уживаху у њему.{S} Стара га, од м |
| и није осјетио, како је, прихваћајући, окренуо га на криво, те половицу кахве пролио по новим |
| опао задах омахну га изнутра, те мораде окренути главу и одахнути мало.{S} Ипак стегну срце и у |
| спава.</p> <p>Пошто су изашли из куће, окренуше другим путем, а не оним којим су дошли.{S} Упу |
| </p> <p>— А таке у нашем мјесту нема! — окреса Јефтан.</p> <p>— Нема, — одговори Перо покуњено. |
| е ђевојка...</p> <p>— Па говорићу ја, — окреса Обрен готово љутито. — Ти само гледај и слушај.. |
| м...</p> <p>— То нијесу моји послови, — окреса полицајац куцајући се по сабљи. — То ће се у пол |
| а у небо и стисну зубе.</p> <p>— Јок, — окреса. — Ја нећу друкчије свраћати, него ако ћемо оста |
| тан, не осврћући се, онако преко рамена окреса: — па вади... мени је сведно.</p> <p>Перо се пог |
| .</p> <pb n="153" /> <p>— Дома, — дрско окреса Перо. — Кад хоћеш да знаш, ето ти и кажем...{S} |
| поче мрачити...{S} Соба као да се поче окретати, а комесарова глава поигравати.{S} Изгледало м |
| авицама више него обично.{S} Збуњено се окреташе на све стране и размјешташе чаше по столу, као |
| ... па дошли...</p> <p>Удовица, хитра и окретна жена, малена, дебељкаста, са пуначким подвољком |
| S} Перин <pb n="95" /> се поче гицати и окрећати, поче изводити мајсторије и показивати, како з |
| тио би да пође, али не може.{S} Само се окреће око себе и стење.{S} Најпошље узе некакву излиза |
| о, — поче Перо благим, очинским гласом, окрећући се и као тражећи нешто. — Хајде нађи и донеси |
| <p>— Болестан богме, — потврди Данило, окрећући се и гледајући: чекају ли га још дјеца. — Мени |
| рате? — питао је Перо некако постиђено, окрећући главу у страну да не сретне Јефтанов поглед. — |
| јерујете, а ви питајте, — осијече Перо, окрећући им леђа. — Ви сте ме довели у затвор, ви ме пр |
| Цо то јест? — пријекорно запита доктор, окрећући се Пери. — Во ист полесно?</p> <p>Перо нијем, |
| ао у јаглук и шетао се између клупа, не окрећући се ни на једну страну и не говорећи ништа.{S} |
| е нешто доказивао, млатарајући рукама и окрећући се час на једну час на другу страну, док су дј |
| једноме крају, висиле су некакве старе, окрпљене чакшире, а испод њих прислоњен је био прост, д |
| е домаћин.{S} Гојазан, дебео човјек, са округлим као пун мјесец, више модрим него црвеним, лице |
| акву побједу однијели.{S} Посједаше око округлога стола, — око стола, преко кога Јефтановица св |
| као шеталица од сахата.{S} Око њега се окупиле собарице и сва служинчад хотелска, па га задирк |
| ма. — Ми ћемо му бити сватови!</p> <p>— Окупићемо још наших људи, па, неко на колима а неко на |
| <p>— И доћи ћемо!</p> <p>Чим се смркло, окупише се сви:{S} Јово, Обрен и Јефтан.{S} Сви весели |
| здрљио на прсима, пустивши да се мушице окупљају по њима.</p> <p>— Погледајте га! — прошапта Јо |
| мо и пазио на оне дућане, гдје је видио окупљено <pb n="99" /> више људи и ослухивао је: одакле |
| Данило <pb n="165" /> поче поздрављати окупљену свјетину и капом и објема рукама.</p> <p>— Жен |
| м двојбен одговор, — рече, чешкајући се оловком по глави и гледајући некуд у страну. — Ви сте н |
| е савијао, све му на срцу лакше.{S} Као оловом да му је било оковано, па се сад почело топити.. |
| а на кривим степеницама гориле су двије омање лампе.{S} При дну степеница дочекао их је домаћин |
| ко друштво, блесасто изгледао) за један омањи сто и ту га, као какво дијете, посади на столицу. |
| е се и увјерио о томе.{S} Учитељ је био омањи, сићушан младић, хром у десну ногу, због чега су |
| ајући се, пође у једну ћошу, гдје су за омањим столом сједила два човјека, који му изгледаху на |
| змећу малих кућица, испред којих су, на омањим клупицама, сједили старији људи и жене, и — упут |
| <p>Нијесу дуго ишли, па се нађоше пред омањом кућом, са једном бескрајно дугачком и необично п |
| де мало.{S} Смрдљив, тежак, топао задах омахну га изнутра, те мораде окренути главу и одахнути |
| } А свакоме се нешто растужило, свакоме омечало срце, па се расплакали као дјеца.{S} Плаче Перо |
| 5" /> и бившег писара у његовој касаби; омиљенога Благоја писара, који је могао са сваким лијеп |
| n="161" /> се увијек одазвати позивима омладине, — дочека одмах, заваљујући шешир на затиљак — |
| а је живот боца и њега би разбио!...{S} Омрзно’о ми и он...{S} Тако је то, кад нема женске глав |
| војника музика, у врху баште, свирала, он се лагано љуљушкао на столици, пушио и пијуцкао.</p> |
| кар што му је и мати од јада пресвисла, он је остајао.{S} И сав свијет прорицао је и њему, као |
| јпошље, спасао.</p> <p>Угледавши госте, он устаде и зачуђено их посматраше.</p> <pb n="78" /> < |
| њим.{S} И, као да га вјетрови понијеше, он се брзо окрену и отрча из авлије.</p> </div> <pb n=" |
| ба боље дочекати него друге.{S} Додуше, он нема сватова, него долази сам са младом и...</p> <p> |
| тво најлакше може наћи у каквој механи, он је само и пазио на оне дућане, гдје је видио окупљен |
| јућем пупољку...</p> <p>Осим са дјецом, он се је волио тући и борити и са живином.{S} Патили су |
| /> и кад неко, у страни, испали пушку, он се трже и прекиде поучавање.</p> <p>— Ето га! — викн |
| боље загледати у очи и лице и... јао... он само угледа дугачки врат своје <hi>суђенице</hi>.</p |
| кога другога...{S} Нигдје никога!..{S} Он заборави на сав свијет, прикупи снагу, размахну и за |
| јету да је његово боље.{S} А лаже!..{S} Он само прича, јер и не зна ништа друго него причати.{S |
| га мишљења. — Стари је оно алчак!...{S} Он је преварио и прије, те су му, на правди вишњега Бог |
| им се:</p> <p>— Опет је он кршан!...{S} Он ће и опет бити мимо остале.</p> </div> <div type="ch |
| стрико Васо, рођени ми брат очев...{S} Он је богат, свега има, а овђе живи...{S} Ако хоћете, у |
| н набусито, — то су његове ствари...{S} Он долази сам са младом и Данилом и нема сватова.{S} Ам |
| а по имену и каже да умире за њим...{S} Он размахну рукама <pb n="142" /> и издиже главу, да ви |
| во, што види и чује, није могућно...{S} Он да испроси ђевојку, коју никад није видјео?...{S} И |
| једно према другоме:{S} Јово и Јока.{S} Он се једном руком наслонио на зид и гледа јој право у |
| /> душеком, кога је отео од Данила.{S} Он је, чисто и јасно, доказао Пери, да »као старији јар |
| еба крштеница и за Јефтана Мргудића.{S} Он не може доћи, јер се <pb n="40" /> брзо жени, па је |
| ајстором, да га свакодневно умањује.{S} Он није имао радње, нити је налазио за вриједно да се м |
| е још дебљи, крњави зуби указаше се.{S} Он испусти некакав уздах и, прије него што је Перо мога |
| на бошчи.</p> <p>У Пери заигра срце.{S} Он га притиште објема рукама, а дах заустави. <pb n="85 |
| <p>А Перо је био у великој незгоди.{S} Он сјео близу удовице, сјео управо тако, да се његово р |
| амо слуга Данило што оста на авлији.{S} Он збаци пртљаг са себе, извали се под дуд на старчеве |
| р и не зна ништа друго него причати.{S} Он, чак, сипа и воду у вино!..{S} Продао лани сељацима |
| е у кући.</p> <p>Јефтана то ражљути.{S} Он скочи, намргоди се и затресе косом, страшан као лав |
| вао понешто, али говорити није знао.{S} Он је управо имао неки свој језик, у коме је било помиј |
| ељу не буде криво, њега да замолимо.{S} Он је учио, па зна да везе...</p> <p>— Ја би замолио јо |
| </p> <p>Перо се не осврну на све то.{S} Он <pb n="100" /> лагано, гегајући се, пође у једну ћош |
| ни, те изгледаше као какав људождер.{S} Он ухватио Данила, па му причао своје доживљаје из врем |
| јка поднесе <hi>слатко</hi> под нос.{S} Он прихвати.{S} Прихвати, а не смједе ни да је погледа |
| раљевић био је још бољи, — опет поче. — Он је кршнији јунак.</p> <p>— Ко зна!</p> <p>— Јес’...{ |
| зна шта ради, — прошапта полугласно. — Он зна...</p> <p>— А шта ради?</p> <p>— Он зна шта ради |
| т, — упаде Благоје указујући на Перу. — Он је и закаснио док се уредио, јер се у пунца не долаз |
| два чуло. — Ама <hi>он</hi>...</p> <p>— Он је зао?</p> <p>Она уздахну, а не одговори ништа.</p> |
| могла распознати некаква кола.</p> <p>— Он је! — узвикнуше.</p> <p>— Није!</p> <p>— Јес’, — доч |
| Он зна...</p> <p>— А шта ради?</p> <p>— Он зна шта ради!...{S} Од куге није било паметнијег чој |
| <pb n="73" /> <p>И пусти их напријед, а он полако, гегуцајући, пође за њима.</p> <p>Стрина Јови |
| ори.{S} Пропусти га да уљегне у кућу, а он стаде под дуд.{S} Ту, поред Данила, леже и поче мисл |
| /p> <p>Јово јој се приближи.</p> <p>— А он ти брани и да се удаш?</p> <p>— Брани, — одговори он |
| оше Дамјана, овога истога Дамјана, кога он од милоште прозва Данилом.{S} Уједно одлучи и то, да |
| 60" /> смо те зовнули, да ти јавимо, да он долази у петак...</p> <p>Учитељ, зачуђен, искриви се |
| о је Аћим, као љутећи се помало, премда он нити је могао нити смио озбиљно се љутити.</p> <p>— |
| вори ништа.</p> <p>— Мучи ли те? запита он.</p> <p>Она не одговори.</p> <p>— Како те држи?</p> |
| што га не би учила? — запита. — Млад је он, па још не зна како се кућа кући...{S} Обоје су млад |
| хајде, — одговори Јефтан. — Паметан је он, а и ти си сад паметан.{S} Ја сам ти показао како се |
| Погледајте га! — прошапта Јово. — То је он!</p> <p>Сви му приступише и онако спаваћива опколише |
| у, да је ноћас отиш’о...</p> <p>— То је он одвео Јову, душе ми! — кликну Јефтан, ударајући се р |
| асио.{S} Разлика је само у томе, што је он имао неколико чворуга и што му је лице било ишарано |
| јатеље и хвалио им се:</p> <p>— Опет је он кршан!...{S} Он ће и опет бити мимо остале.</p> </di |
| > <p>— Не треба толико! — викну. — Није он један министар па да му се држе десет здравица.{S} И |
| ј брзојав.</p> <p>— На моју душу ово се он оженио, чим долази, — рече прочитавши га и одмах ско |
| се више не вјерује!</p> <p>— Превариће он, — одговори Алекса упорно, потпуно увјерен о неприко |
| аса.{S} Тронут и растужен, дуго гледаше он у три своја пријатеља, три најдража и најмилија приј |
| — ево и Перо мисли исто к’о и ја.{S} И он ми све одобрава, а само се ти љутиш и велиш да о мен |
| да тога часа скочи и зовне Данила.{S} И он се диже...{S} Почеша се мало и хотимично се растресе |
| дође да заплаче за овом дјевојком.{S} И он некако чудновато застења...{S} Они се тргоше...{S} Ј |
| а! — настави Јефтан некако заносно, — и он је, браћо, пред свима нама проси...</p> <p>Сви ахнуш |
| p>Јово устаде и даде Јефтану знак, да и он жели говорити.{S} Јефтан застаде.</p> <p>— Ја мислим |
| о да размишљаше нешто...{S} Готово да и он заплаче заједно са Данилом!...{S} Није шала удаљити |
| .{S} Обрен пође за њом, па се засмија и он...{S} Зауставише се <pb n="48" /> крај врата и ту се |
| адрхташе му и ноге, поклецнуше кољена и он сједе, управо паде на столицу...{S} Свијест му се по |
| Школа му је била изашла на врх главе и он је мрзио и њу и учитеља и све ђаке.{S} С тога му се |
| — рече Јово, пошто <pb n="156" /> је и он прочитао. — Међер и Перо каткад зна шта ради.</p> <p |
| >— А што питаш? — осијече Перо, па се и он намргоди. — Зар и теби да дајем рачуна?</p> <p>— А к |
| крунама на глави...{S} И као купа се и он у језеру..{S} Купа се лијепо у хладној, мирисној вод |
| ја сам се оженио с миразом, па нек се и он ожени.{S} То је прво.</p> <p>— А друго?</p> <p>— Дру |
| е одговорити, него, у незгоди, извади и он јаглук и поче трти нос.{S} Уједанпут, као да се прис |
| а и њега би разбио!...{S} Омрзно’о ми и он...{S} Тако је то, кад нема женске главе у кући.</p> |
| водио...{S} А, ето, и Перо је паметан и он ми све виче: <hi>тако је!</hi></p> <p>Мара не одгово |
| Перо бјежећи од њих. — Пос’о је пос’о и он је најпречи!</p> <p>— Таки ли си ми пријатељ? — љути |
| >Перо не знаде шта би одговорио, него и он сједе на кревет и, објесивши ноге, поче климатати њи |
| } Доста је било да учитељ покаже прут и он се одмах стишавао и, положивши руке на клупу, уозбиљ |
| покојног газде Станка, — весело објави он Пери грлећи га. — Загледали се, замиловали се и брже |
| они о његово.</p> <p>— Данас, — потврди он. — Ти само ако хоћеш...</p> <p>— Ја хоћу, — пресијеч |
| га некакав страх.{S} Ко зна зашто, али он није волио имати са властима посла.{S} Није им био в |
| слова добијала некакав чудан облик и ни он, ни учитељ, ни сви ђаци не би их кашње могли прочита |
| бо и ето ти шта ће.</p> <p>— Не превари он више! — дочека <pb n="104" /> Бошко и, звизнувши, од |
| побратимковићу, друга ствар, — одговори он брзо, правећи љубазније лице и као покушавајући да с |
| у...</p> <p>— Да ми даш Милку, — доврши он.</p> <p>Удовица се искриви, поблиједи и испусти сита |
| инама по лицу, а украшавао их је увијек он, не љутећи се, наравно, ако би и њега когод тако укр |
| е дијете биће некакав пустахија.{S} Ако он не сврши на вјешалима, неће свршит’ нико.</p> <p>— А |
| узвикну Перо готово декламујући. — Зар он да умре?{S} Несретниче, зар нијеси могао одма да нађ |
| могле хранити без његове крви?{S} И зар он није могао лежати мирно у својој соби на своме мекан |
| јечи погодиле у најосетљивију жицу, јер он ни у чем није толико уживао, колико кад га човјек по |
| ији него прије.</p> <p>— Ја ћу, — викну он колико га грло доноси... — Ево мене!</p> <p>— Муч’ т |
| се безбрижно и весело.{S} Опазивши Перу он застаде мало и намигну му.</p> <p>— Видиш, како је к |
| гурну га њојзи.{S} Пруживши јој бакшиш он задрхта као шибљика и пољуби је у образ.</p> <p>Поку |
| овори Јока, да се једва чуло. — Ама <hi>он</hi>...</p> <p>— Он је зао?</p> <p>Она уздахну, а не |
| ађа, да се поинади макар с киме.</p> <p>Он изненадно скочи и зовну Благоја.</p> <p>— Да се иђе, |
| мо, — повикаше сви у један глас.</p> <p>Он узе чашу и наточи је.</p> <p>— Онда... онда... — поч |
| слонио на зид и гледа јој право у лице; она оборила главу и чупка ресе на бошчи.</p> <p>У Пери |
| је сељака да ми поштено плаћа бировину; она ме чува од свакога, <pb n="35" /> па ми, богме, ни |
| А стрина?</p> <p>— Она је златна...{S} Она ми је тетка, најближа својта...{S} Драга сам јој, а |
| вим са власти, па ми она даје свега.{S} Она наћерује сељака да ми поштено плаћа бировину; она м |
| упи Јоки, па је гурну лактом у прса.{S} Она га укочено погледа, а послужавник јој испаде из рук |
| је старија сестра Милкина него мати.{S} Она сама задржа Перу, а Обрена остави Милки.</p> <p>— Д |
| ај собе.{S} Најпошље погледа у Јоку.{S} Она је још једнако сједила, држала тефтер на крилу и, о |
| p>— И мираза, — нагласи Благоје јаче. — Она је шћи газде Ђуре Ашчића.{S} Кршан и богат чојек!</ |
| а је горска вила! — дочека Перо брзо. — Она је к’о зарђала пара, а Стака к’о жути дукат!...{S} |
| да радим...</p> <p>— А стрина?</p> <p>— Она је златна...{S} Она ми је тетка, најближа својта... |
| це ме љуби.{S} И кад уљегнемо у собу, а она ми сједне на крило, па ми чупа бркове, љуби ме и ми |
| ао.{S} И у кокошињак је завиривао.{S} А она жила искочила му на челу, а искезио зубе, а крмељав |
| ћеш...</p> <p>— Ја хоћу, — пресијече га она живо и пружи руку да га загрли. — Ја хоћу...</p> <p |
| ане, да види: јесу ли напуњени?{S} Жила она опет му искочи на челу стиште зубе и, гунђајући, пр |
| под тежином јој.</p> <p>Угледавши зета она не могаде проговорити.{S} Зину према њему, пружи ру |
| х је пуно!</p> <p>— А кахву? — прошапта она.</p> <p>— Можеш им дати по једну...{S} Ама немој то |
| да му вазда гледам у тефтере, — промуца она. — Богат је к’о нико његов, а ја сироче, па може са |
| ли овђе?</p> <p>— Јес’, — једва промуца она шћућуривши се уза зид и као бојећи се да је не удар |
| Цариград! — узвикну Бошко јаче. — Дође она тамо, па шта ће онда?</p> <p>Алекса уздахну.</p> <p |
| ао ружа око бора. — Не знаш ти каква је она...</p> <p>Јефтан га лагано одгурну.</p> <p>— Је ли |
| еде јој прилетети да је придржи, али се она изврну и отскочи од њега као опарена.</p> <p>— Бјеж |
| , оборених очију и руменећи се, поднесе она послужавник са кахвом Пери, који се бијаше толико з |
| е пјесме све ће бити мртво...{S} Додуше она се још мало љути на Перу, ама Обрен, ако хоће, може |
| плахо бегенишеш и купујеш таке слике) и она два сандука у крају и дрвени кревет, — ето то ти је |
| ице и поћута мало.</p> <p>— А нема ли и она каква писара? — запита.</p> <p>— Нема.</p> <p>— А н |
| обно не би код власти распитао: нема ли она шта против тога и није ли то противно интересима др |
| Што ти кажеш, кажем и ја.{S} Само да ми она биједа на врат не дође, — рече. — Кад би ме с оном |
| ...{S} Ја лијепо живим са власти, па ми она даје свега.{S} Она наћерује сељака да ми поштено пл |
| тефтер и срачунавао нешто. — Што ћа ми она?</p> <p>— А би ли ти да ти је ја извадим и ја да пл |
| да се удаш?</p> <p>— Брани, — одговори она: — Требам му, па каже: »нећеш се удавати, док сам ј |
| ве си знала!</p> <p>— Нисам, — одговори она узмичући главом. — Оклен би ја знала?</p> <p>— Јеси |
| p> <p>— Одв’о нам Јово Јоку, — одговори она мирно, као да о каквој ситници прича.</p> <p>Стари |
| lang="de">Sehr gut</foreign> — одговори она, попријевтиши му прстом.</p> <p>А Перу нешто заголи |
| осијече Обрен оштро и испрси се. — Зар она није твоја?{S} И зар сада њу мислиш преварити?</p> |
| </p> <p>— Мучи ли те? запита он.</p> <p>Она не одговори.</p> <p>— Како те држи?</p> <p>— Хоће д |
| i>он</hi>...</p> <p>— Он је зао?</p> <p>Она уздахну, а не одговори ништа.</p> <p>— Мучи ли те? |
| мо га погледаше оштрије, испитујући.{S} Онај, што је читао новине спусти их, остави на столицу |
| чати и сад.</p> <p>— Геновеви? — запита онај зачуђено. — Каква је то земља?...</p> <p>— Жена је |
| о по ваздуху, као да још једнако осјећа онај мирис што га је Мара унијела у собу, <pb n="37" /> |
| би га се икако и сјетио, да му не стиже онај брзојав.</p> <p>— На моју душу ово се он оженио, ч |
| и мати је ашиковала, — поново се уплете онај из гомиле.</p> <p>— ...и мати ти је ашиковала! — п |
| шћер да ашикује с офинцирима, — опет ће онај.</p> <p>— ...и неби пустио шћер да ашикује с офинц |
| у Периној соби.{S} Пред њима је стајао онај исти стари, расклимани сто, покривен истим масним |
| иде поучавање.</p> <p>— Ето га! — викну онај што је опалио, пунећи пушку поново.— Ето га!</p> < |
| а о њезиним патенијама...</p> <p>Бошко (онај што је куцкао чашом о сто) отвори бурмутицу, коју |
| рћући.</p> <p>Поп се окани умивања, па, онако мокар, пустивши да му се вода циједи низ лице и б |
| платити.</p> <p>Јефтан, не осврћући се, онако преко рамена окреса: — па вади... мени је сведно. |
| } Полако, као шетајући, пође по соби и, онако са стране, погледа у филџане, да види: јесу ли на |
| <p>Гости разастријеше сламу по соби и, онако уморни, поваљаше се по њојзи.{S} Управо на слами |
| Фала Богу кад смо живи! — викну Перо и, онако у свима хаљинама, завали се у кревет.</p> <p>— Фа |
| .{S} Сто ока и ни једну мање.</p> <p>И, онако љутит, сједе на сандук и објема ногама поче лупка |
| лико гостију застидила се и збунила.{S} Онако збуњена, мјесто да пружи кахву првоме Јефтану, ко |
| али на половици ријечи застаде и остаде онако растворених уста, блесасто гледајући у собу.{S} З |
| — То је он!</p> <p>Сви му приступише и онако спаваћива опколише га.{S} Јово се саге и примаче |
| ајући познанства, оглобљени и поробљени онако „на божјој вјери“...{S} Но Перо га више није слуш |
| ица оштро. — Младо не умије ни миловати онако, к’о што зна старије...</p> <p>Перо није знао шта |
| ништа, нити подиже очију, него, једнако онако стидљиво, наклони мало главу према десном рамену |
| ворим здравицу и када викнем: „живили“, онда и ви викните и дигните грају...</p> <p>Учитељ се б |
| ми жена.{S} Ама кад ви велите да треба, онда ће свакако требати...{S} И које сам ја паметан чој |
| родио и биће ти добро; ако ти буде зла, онда куку теби, одмах си мртав!...</p> <p>Перо поче трљ |
| ез рата...{S} Кад се царевине закрваве, онда се проспу паре и ми трговци дахнемо душом...{S} Хе |
| намргоди.</p> <p>— Кад ми не вјерујеш, онда и немам посла с тобом, — осијече и као пође из гос |
| узе чашу и наточи је.</p> <p>— Онда... онда... — поче оним вишим гласом, пењући се на столицу. |
| е и које ја мислим да је пријатељски... онда ја велим: нека буде тако.{S} Мени треба жена, а и |
| рзо, два пута се поклонивши до земље. — Онда сам био пуно млађи и нијесам био паметан к’о сада. |
| м вишим гласом, пењући се на столицу. — Онда... које ви мени тако лијепо кажете и које ја мисли |
| Попутнине нема!</p> <pb n="65" /> <p>— Онда ја не могу.</p> <p>— Могу ја, — дочека Јефтан поно |
| обухвати његову.</p> <pb n="46" /> <p>— Онда је погодба готова! — одушевљено узвикну. — Пристај |
| пос’о свршим, поћи ћу прије...</p> <p>— Онда ти ја у свему стојим на расположењу, — живо дочека |
| p> <p>Он узе чашу и наточи је.</p> <p>— Онда... онда... — поче оним вишим гласом, пењући се на |
| е у очима прочитати шта мисли.</p> <p>— Онда... ја гласам, да се Перо ожени са стране! — викну |
| <hi>суђеницу</hi>, све да потуче, па да онда трчи куд га ноге носе.{S} Дошло да се посвађа, да |
| — Ево два!</p> <p>Перо извади новце, па онда сједе и поче причати о својим »јадима«.{S} Додуше |
| Бошко јаче. — Дође она тамо, па шта ће онда?</p> <p>Алекса уздахну.</p> <p>— Шта ће? — запита |
| у се одмах разведри.</p> <p>— Па што си онда дош’о? — запита. — Што си дош’о, кад не иштеш ништ |
| рорадимо.{S} Ја сам стек’о све што имам онда, кад је био наш устанак.{S} И ја и <pb n="102" /> |
| учеш по њој, не би имало шта запети.{S} Оне слике са голишавим швабицама (а ти плахо бегенишеш |
| у каквој механи, он је само и пазио на оне дућане, гдје је видио окупљено <pb n="99" /> више љ |
| ас ни ту се није могао чути...{S} Чак и оне неколике кокоши, што су се разишле по гомилама буни |
| рвљу храни сеоске бухе.{S} Зар се не би оне могле хранити без његове крви?{S} И зар он није мог |
| {S} И он некако чудновато застења...{S} Они се тргоше...{S} Јока сакри лице бошчом и утече у ку |
| оје име и, без питања, сједе за сто.{S} Они не одговорише и само га погледаше оштрије, испитују |
| ија хладно и не осврћући се на грају. — Они читају новине и сваке се седмица по једном поинаде. |
| , да се код некаква познаника одмара, а они се полако упутише уском путањом, која је водила кро |
| добро не заговори.{S} Није волио да га они чују.{S} С тога се нестрпљиво врпољио на мјесту и ч |
| замисли.</p> <pb n="144" /> <p>— Ама да они не траже Другога Перу Карантана? — запита. — Да не |
| — Шта ће крштеница мртву човјеку?{S} На они се свијет иће и без пасоша и без крштенице...{S} То |
| — опет дочека механџија. — Помириће се они брже и опет ће читати...{S} Не могу они један без д |
| пепео са цигаре.</p> <p>— Ево овако ће они отпухнути све, <pb n="103" /> — рече. — Удри ти мак |
| днога слугу.{S} Обрати се пријатељима и они му нађоше Дамјана, овога истога Дамјана, кога он од |
| </p> <p>— Ово су.</p> <p>— А имају ли и они пара?</p> <p>— Имају.</p> <p>Стари обори главу.</p> |
| реба женска глава.{S} Точите!</p> <p>Но они му нијесу ни чекали понуде.{S} Обрен је точио и без |
| они брже и опет ће читати...{S} Не могу они један без другога...</p> <p>— А ја, брате, не могу |
| не траже ничију крштеницу...{S} Ничију они не траже!...{S} А ти то, побратимковићу, тражиш од |
| ра ићи? — запита. — Сјутра одма!</p> <p>Они се зачуђено згледаше.</p> <p>— И нека вам је сретан |
| ли из куће, окренуше другим путем, а не оним којим су дошли.{S} Упутише се чопору ниских, сеоск |
| очи је.</p> <p>— Онда... онда... — поче оним вишим гласом, пењући се на столицу. — Онда... које |
| га свијета?</p> <p>Комесар се насмија и оним истим прстом куцну се по челу.</p> <p>— Ми све доз |
| вињчади.</p> <p>Из авлије уљегоше, кроз ониска врата, у мрачну кућу, која, и ако по дану, бијаш |
| то љепше обучених цура, по свој прилици оних сумњивога понашања, и избацујући шале, које се у к |
| н дуже почивке.</p> <p>— Наша.</p> <p>— Оно је Милош Обилић?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Јунак богм |
| није...{S} Младо кућу не кући.</p> <p>— Оно, додуше, тако је, — одобри Перо, — ама ја к’о велим |
| а пољу Косову.</p> <pb n="49" /> <p>— А оно је ваша слика? — запита удовицу, након дуже почивке |
| него ли у кући Јовина стрица, кад су га оно бухе опколиле...{S} Склопио је очи, али сан никако |
| икосновености свога мишљења. — Стари је оно алчак!...{S} Он је преварио и прије, те су му, на п |
| кну Перо опет. — Купује се теле па се и оно гледа а камо ли жена.</p> <p>Благоје се намргоди.</ |
| ла.{S} Загрлише се и почеше љубити, као оно о Божићу.{S} А свакоме се нешто растужило, свакоме |
| е сазнао да ће Мара ићи за писара, — за онога танког, дугуљастога писара са родиним ногама, што |
| b n="102" /> Алекса (ту показа руком на онога, што је сједио на новинама).{S} Ми се нијесмо мог |
| и и изневјерили, црн им образ и овога и онога свијета!</p> <p>— А што нијеси друга кола наш’о, |
| какву шалу: да млатне букваром по глави онога ђака пред собом, да кога испод клупе боцне иглом, |
| есе на ме не било му просто ни овога ни онога свијета?</p> <p>Комесар се насмија и оним истим п |
| на врат не дође, — рече. — Кад би ме с оном вјенчали, одма би скочио у воду...</p> <p>— Е види |
| кошуље прати, па вазда купујем нове.{S} Ономадне сам узео једну и платио за њу петнес’ гроша.{S |
| <p>— Шта лађе?{S} Какве лађе?{S} Благо ономе ко је на суху, а куку ономе ко је на води, ето то |
| ијенио и сада вичем из свега грла: куку ономе, ко није ожењен!“</p> <p>Држимо, да овоме не треб |
| е?{S} Благо ономе ко је на суху, а куку ономе ко је на води, ето то ти је мој палиграф...{S} Су |
| лажено се засмија Перо, гледајући јој у ону рупицу на бради. — А, душе ми, кршна си и ти к’о ђе |
| Враћајући се у хотел, Перо, на чаршији, опази Данила, гдје се помијешао у гомилу дјечурлије, па |
| мало и поче се измицати, а, у измицању, опази на зиду слику, како Милош Обилић пробада цара Мур |
| широко, погледом поче тражити попа.{S} Опази га у дну авлије, испод широке мурве, која је собо |
| згубио.{S} Љутит и разјарен поп, чим га опази, стиште своје снажне шаке и раскорачи се пред њим |
| , да види: оклен пјесма долази?...{S} И опази, удаљену, љепоту-дјевојку, како се купа на валима |
| мисли у себи.</p> <p>Привири боље.{S} И опази, недалеко од дуда, иза једне гомиле буњишта, како |
| еде блесастога Перу (јер је сад заиста, опазивши овако друштво, блесасто изгледао) за један ома |
| рипче, смијао се безбрижно и весело.{S} Опазивши Перу он застаде мало и намигну му.</p> <p>— Ви |
| ти си се напио, несрећо, — узвикну Перо опазивши га. — Док <pb n="151" /> мене бије мемла из ка |
| укујући, залијевала је кукурузе.</p> <p>Опазивши Перу обоје застадоше.{S} Попадија као да се за |
| и са Јовом?{S} И, на своје велико чудо, опазио је да су сви мирни и да се не препадају од његов |
| вас лијепо! — викну још с врата, чим је опазио како се презагријана пећ заруменила и како се, н |
| ве око себе, надајући се, да ће какогод опазити дјевојку.</p> <p>— И јес’ и јес’ тако, — настав |
| њу.{S} И сви су позавидили Данилу, када опазише како у хладовини слатко спава.</p> <p>Пошто су |
| е.</p> <p>— Ето га! — викну онај што је опалио, пунећи пушку поново.— Ето га!</p> <p>— Ето га! |
| Поп је био крупна људина, мрка, сунцем опаљена лица са дугом, црном брадом, коју је морао подв |
| али се она изврну и отскочи од њега као опарена.</p> <p>— Бјежи, бјежи од мене крвниче! — викну |
| — Хајде из собе.</p> <p>Јока скочи као опарена.{S} Отури тефтер са крила, збуњено погледа око |
| ти.{S} Обуче и нову антерију, а нов пас опаса око себе, пустивши дуге ресе <pb n="30" /> да му |
| вршујући самим собом.</p> <p>Учитељ је, опет, на другој страни, поучавао свијет, како да се пон |
| а хиљада душа, изгине богме.{S} Ама се, опет, други обогате...</p> <p>— Па каква је нама фајда, |
| д га милују, и примаче јој се ближе.{S} Опет је пољуби.</p> <p>— Хајде, Перо, да иђемо, — поче |
| шег од мене?</l> </quote> <p>— Живио! — опет загрмише сви, <pb n="7" /> не пуштајући га да допј |
| пустио шћер да ашикује с офинцирима, — опет ће онај.</p> <p>— ...и неби пустио шћер да ашикује |
| брковима.</p> <p>— Треба, треба жена, — опет ће удовица, вртећи јаглуком, — ама ти само к’о бра |
| оме.</p> <p>— А бачве нијесу бухљиве, — опет <pb n="138" /> ће стари и очепи жену ногом, што је |
| нскадије неко да <pb n="159" /> пође, — опет предложи Јефтан, пошто је момче отишло. — Правога |
| буде право весеље, нека и Стака пође, — опет ће Јово. — Удовица је, ама без ње и без њезине пје |
| па шта ми фали, а?</p> <p>— Тако је, — опет одобри Перо врпољећи се. — Тако је то...</p> <p>По |
| и, — рече.</p> <p>— Воле, воле богме, — опет дочека Перо и, као са заносом неким, настави: — И |
| тњом...</p> <p>— Фала Богу и на томе, — опет ће Перо, још одушевљеније. — То је баш к’о што тре |
| ти о томе...{S} Сви да дођете у мене, — опет ће Јефтан.</p> <p>— И доћи ћемо!</p> <p>Чим се смр |
| е у рукама?</p> <p>— Ништа бит’ неће, — опет дочека механџија. — Помириће се они брже и опет ће |
| p>— А Марко Краљевић био је још бољи, — опет поче. — Он је кршнији јунак.</p> <p>— Ко зна!</p> |
| > <p>— Ама ја велим: ја ћу само мало, — опет ће Перо, некако бојажљиво.</p> <p>— Добро.{S} Мака |
| ..</p> <p>— А и њој ће бити необично, — опет упаде домаћица још се ближе примичући Пери и милуј |
| то је, брате, готова и свршена ствар, — опет ће Благоје весело. — То је све готово!...{S} Хајде |
| пита.</p> <p>— Не иште... не тражи... — опет <pb n="38" /> се збуни Перо. — Него... ја хоћу да |
| ћу ићи с вама да вратим коња, мени... — опет ће Јован.</p> <p>— С овијем се нећеш погодити!{S} |
| овио пријатеље и хвалио им се:</p> <p>— Опет је он кршан!...{S} Он ће и опет бити мимо остале.< |
| — Зар нијеси мог’о наћи посла?</p> <p>— Опет сам био у хавсу...{S} Обиједили ме, да сам заварао |
| ед њим као да би да се хрве.</p> <p>— А опет си ми дошао никакви сине, — дрекну, да се разлијег |
| да види: јесу ли напуњени?{S} Жила она опет му искочи на челу стиште зубе и, гунђајући, присту |
| ре.{S} Нијесам ни ја разапињо Исуса, па опет ме, ето, стигла казна и послали ми кугу на врат.{S |
| а у Данила, па у земљу, <pb n="8" /> па опет у Данила.{S} Затим се окрену Обрену.</p> <p>— Нема |
| о су дошла да слушају музику.{S} Унутра опет све пуно.{S} За свима столовима засјели поднапити |
| — Ама да се нијесте преварили? — запита опет, крстећи се. — Шта ћу им ја?</p> <p>— Ако ти је им |
| ти дебела! — упаде Перо.</p> <p>Удовица опет измахну јаглуком и удари га по устима.</p> <p>— Љу |
| ио један зуб и — то је све.{S} Кашње је опет могао наставити игру.{S} Могао је и сјутрадан, на |
| се најпријатељскије поздравио. — Ево ме опет, — понови јаче, — јер милостивој власти треба кршт |
| о је слађе него обично.</p> <p>— Ево ме опет, — сјутрадан весело подвикну попу, пошто је уљегао |
| аз.</p> <p>Покупивши новце, плавојка се опет врати за њихов сто.{S} Сједе до Пере, поче га мило |
| , да су нам сви таки!...{S} Барем би се опет сви пости постили...</p> <p>Непрестано говорећи и |
| љ се осмјехну и, од радости, наклони се опет.{S} Видјело се, да су га Јефтанове ријечи погодиле |
| , — одговорише обојица.</p> <p>Стари се опет појави на вратима, носећи читав нарамак сламе.{S} |
| , точите. — подвикну Перо, окренувши се опет друговима. — Вина, фала Богу, има.{S} Има браћо! з |
| и као граја нека.{S} Перо помисли да ће опет бити когод из полиције и хтједе се сакрити, кад се |
| и ријечи.</p> <p>У другу недјељу пођоше опет.{S} И удовица и Милка сад су им се надале, па се о |
| стиђено запита удовица, оборивши очи, и опет се својим раменом ослони о његово.</p> <p>— Данас, |
| ске главе у кући.</p> <p>Од тога дана и опет поче умјереније живити.{S} Затвори се у собу и поч |
| јутра апсанџија пусти Перу из затвора и опет га поведе пред комесара.</p> <p>— Хајде, — вели, — |
| а је паметно да се ја женим? — запита и опет се укочи као да се слика.</p> <pb n="12" /> <p>— В |
| За нас је добро.</p> <p>Стари застаде и опет погледа по свима.{S} Хтио је, да им на лицу прочит |
| ека механџија. — Помириће се они брже и опет ће читати...{S} Не могу они један без другога...</ |
| сам то, — безбрижно одговори Благоје и опет поче звиждукати.{S} Обиједили ме, да сам крао суцк |
| у прочељу, пружи је Пери.{S} Перо се и опет застиди и окрену главу у страну, као да нешто глед |
| p> <p>— Опет је он кршан!...{S} Он ће и опет бити мимо остале.</p> </div> <div type="chapter" x |
| пази: не узми младо ни лудо.{S} То ти и опет велим к’о брату.</p> <p>Перо сачека док се Милка с |
| и уредио све, — викну Благоје весело и опет пође да га љуби. — Ти си ми рек’о да уредим и ја с |
| да нађеш доктора?</p> <p>Па се окрену и опет хитно пође уз чаршију.</p> <milestone unit="subSec |
| одаде Јово.</p> <p>— У неђељу!</p> <p>И опет се загрлише и почеше љубити.{S} А Данило тек се са |
| {S} Здраво је у селу ручат’...</p> <p>И опет се окрену сељацима и премјери их оштрим погледом.< |
| шу ни везира, него баш цара...</p> <p>И опет стаде.{S} Гледаше у слику и као да очекиваше, да н |
| само ишти, к’о у својој кући.</p> <p>И опет се окрену вратима.</p> <p>— Данило!</p> <p>Данило |
| ти на ногама. — Тако је, тако! — понови опет. — И мени је драго, кад ти, к’о младић један, то о |
| ме Имену, морао се одржати и сви јарани опет се, у уречено доба, нађоше у Периној соби.{S} Пред |
| ем...{S} И за час се уозбиљи и обледени опет.</p> <p>— А?...{S} А то су ти пријатељи? — запита |
| му руци. — Јеси ли здраво?</p> <p>Стари опет зијевну.</p> <p>— Ја рђаво, — дочека. — Зла времен |
| нема женске главе у кући.</p> <p>— А ти опет тражи цуру, — дочека Обрен, коме су додијала та пр |
| тионицу и обори га на столицу.{S} Затим опет поче играти око столова, поче звиждукати и пјевати |
| .{S} Толико ће ми платити!</p> <p>Затим опет ушепртљи.{S} Поново притрча прозору, млатарајући р |
| Обрен и Јово.{S} Сви плачу!{S} А Данило опет промолио главу кроз врата, па као да размишља: или |
| о.{S} Ми хоћемо поштено.{S} Саставићемо опет сједницу, па да гласамо.</p> <p>Перо зину.{S} Отрж |
| p>— Ама ја хоћу да видим, — дрекну Перо опет. — Купује се теле па се и оно гледа а камо ли жена |
| уно блата...</p> <p>— Хоће.</p> <p>Перо опет ућута.{S} Скрсти руке у крило и поче ломити прсте. |
| ар, на буну или што слично?</p> <p>Перо опет испусти некакав јаук.{S} Понори главом као да се с |
| и час се играо са сахатним ланцем а час опет засукивао бркове.</p> <p>— А ја баш хоћу данас да |
| заборавит’!...</p> <p>— Живиооо!</p> <p>Опет једно <hi>многаја</hi> отегну се.{S} Перо Карантан |
| </p> <p>Но и самовање му додија.</p> <p>Опет пође у механе и, пијући више него прије, поче лупа |
| кући Јовина стрица, кад су га оно бухе опколиле...{S} Склопио је очи, али сан никако да се спу |
| <p>Сви му приступише и онако спаваћива опколише га.{S} Јово се саге и примаче му уста ушима.</ |
| ше Перу у прочеље, а домаћин и домаћица опколише га са <pb n="134" /> обје стране.{S} Обоје му |
| оставише <pb n="105" /> своје столове и опколише их.{S} Пушећи и смјешкајући се гледали су их, |
| /p> <p>— Красно вино! — потврди Благоје опљуцнувши поред себе. — Ја <pb n="135" /> сам га пио и |
| и ваш живот, зачињен слогом међусобном, опојен мирисом љубави, да читав народ <pb n="162" /> ср |
| и и очепи жену ногом, што је важило као опомена, да му се не мијеша у разговор. — У бухљивим ба |
| која као да није много пазила на његове опомене. — Данас да говориш о вину, к’о да не знаш о др |
| вну Благоја.</p> <p>— Да се иђе, — рече опоро. — Доста је сједнице!</p> <p>— Куд ћеш, зете?{S} |
| м.</p> <p>— Драги мој, — рече, — ја сам оправио брзојав у вашу касабу, да се информирам о вашој |
| ...</p> <p>Згледаше се и пристадоше.{S} Опремише Тому кочијаша, да се код некаква познаника одм |
| .{S} Стид га и од Швабице... -</p> <p>— Опрости, — прошапта, као кажњено дијете, — а ја сам пош |
| — То треба, — потврди и Јово. — Ево, да опростите, ја ћу водити своју жену, ти Јефтане своју, а |
| па се не бој.</p> <p>И пружи му руку у опроштај, а Перо је чврсто стиште, стегну и — излети из |
| ењаву косу, која јој је падала по челу, опружи обје руке и, са веселим осмјехом, пође им у суср |
| а првим ријечима, што их је проговорио, опсовао је, по нашем начину васпитавања, ружно оца.{S} |
| дима.{S} У љутини ошамарио је Данила, а опсовао и Јову.</p> <p>— Нећу ти ја овђе више ноћиват’, |
| еба одма да иђемо даље...</p> <p>Јефтан опусти руке низ кревет и клону главом на јастук, као на |
| ајући се. — Није ово шехер.</p> <p>Перо опусти руке низа се и приступи Јефтану.</p> <p>— Шта ће |
| олиба, нијесу какотале ни дречале, него опустиле крила, отегле шије и искривиле главе, па као д |
| мртво!...{S} Прашљиво, пепељасто лишће опустило се, па нити шушти, нити се миче.{S} Из мркожут |
| да се исправи и чвршће стане на ноге, — Ос... тавио си ме... па од јада...{S} Ако ти је кр...ри |
| вршио је са довољним успјехом управо за осам година.</p> <p>— Добро притврдио науку, — како Аћи |
| опио шест ракија, а механџија нарачунао осам.{S} Старчић се, чак, позива и на госте „који су мо |
| е се друштва.{S} Неколико дана живио је осамљен у кући као пустињак какав.{S} Затворио се у соб |
| оју буху стресе на њега и да му се тако освети.{S} Затим сиђе на авлију и упути се дуду, испод |
| изађоше у велику и пространу, необично освијетљену, башту, која је била препуна свакојаке, мал |
| осиока и јоргована, тако се читава соба освјежи и чудновато замириса.{S} Лагано, стидљиво, обор |
| о се морао мучити као нико његов!...{S} Освојиле га бухе, па никако очију да склопи, него се не |
| ети „за своје право“.</p> <p>Перо се не осврну на све то.{S} Он <pb n="100" /> лагано, гегајући |
| обоје ми жао...</p> <p>Стрико Васо и не осврну се на њега.{S} Окрену се гостима и мрко их погле |
| раме. — Оклен ти, болан?</p> <p>Перо се осврну и измахну рукама, као да би некога у земљу да са |
| глас, да су се многи пролазници морали осврнути и зачуђено их погледати. — Како у лијепој, кра |
| ажио протокол.{S} Нестрпљиво је шетао и освртао се на све стране, надајући се, да ће је сваки ч |
| /> сваку вече.{S} Није се ни на Јефтана осврћао, нити га је увијек очекивао.{S} Раније је затва |
| испред многих излога, пред дућанима, не осврћући се на то, што су га пролазници сваки час, чест |
| уге није било оваке бруке!</p> <p>И, не осврћући се ни на кога, отрча даље.</p> <p>У кући се ди |
| и, а ја ћу и платити.</p> <p>Јефтан, не осврћући се, онако преко рамена окреса: — па вади... ме |
| е ово, — одговори механџија хладно и не осврћући се на грају. — Они читају новине и сваке се се |
| е, — рече јој поп пишући крштеницу и не осврћући се на њих, — ево и Перо мисли исто к’о и ја.{S |
| ву ђевојку? — прошапта Перо, пажљиво се осврћући на све стране да га ко не би чуо. — Ђевојку зн |
| пребирајући ресе на појасу и збуњено се осврћући.</p> <p>Поп се окани умивања, па, онако мокар, |
| намигујући. — То ваља!</p> <p>— Добро, осијече Благоје и уозбиљи се. — Љубица је кршна, добра |
| — Најљепша је, ако је млада и лијепа! — осијече Јово...</p> <p>— Ух, ух, брате, млада и лијепа |
| јаше ако хоће, а ја, ваистину, нећу! — осијече. — Могу ја и пјеше...</p> <pb n="97" /> <p>И, н |
| д се родио.</p> <p>— То не могу дат’, — осијече поп, отресајући воду са браде. — Шта ће крштени |
| итава, ја кабулим!</p> <p>— Не треба, — осијече Обрен осорно. — Само ми!{S} Ми смо, што се рекн |
| о.</p> <p>— Ама у мене то ништа нема, — осијече стари. — И кућа ми тијесна, <pb n="72" /> и соб |
| — уплете се Перо.</p> <p>— Фајда је, — осијече Бошко, љутит, што га прекидају у ријечи, — и са |
| >— Нас се не тиче која је ни чија је, — осијече Јефтан набусито, — то су његове ствари...{S} Он |
| /p> <p>— Нема ту никакве дипломације, — осијече Бошко жестоко. — Русија ће њега згњавити к’о цр |
| <p>— Ако не вјерујете, а ви питајте, — осијече Перо, окрећући им леђа. — Ви сте ме довели у за |
| м погледом.</p> <p>— Не чекајте више, — осијече. — Хајдете, па ми одма враћајте жито!...{S} Одм |
| p> <p>—- Перу Карантана морам водити, — осијече полицајац и као да се још више испрси.</p> <p>П |
| да је само очима видим.</p> <p>— јок, — осијече Благоје отргнувши се. — Плати трошак овђе, па п |
| извадим и ја да платим?</p> <p>— Јок, — осијече Обрен остављајући тефтер и прислањајући се леђи |
| јку, <pb n="131" /> а да је не видим, — осијече Перо изазивачки.</p> <p>Благоје испи чашу и отр |
| вјерујеш, онда и немам посла с тобом, — осијече и као пође из гостионице. — Мислиш ти што си ми |
| им вас.</p> <p>— Хм?...{S} Но гут!... — Осијече доктор и пође пред њим. — Видиме...{S} Шнел...< |
| </p> <p>— Оставите ме.{S} Имам посла. — осијече Перо бјежећи од њих. — Пос’о је пос’о и он је н |
| p>— А ко да се јавља по овој врућини? — осијече Јово, задухан. — Најпошље и не треба нам нико, |
| гоме...</p> <p>— А што не би говорио? — осијече стари осорно. — Не говорим јабани него своме зе |
| >— Па нијеси ли ти са Стаком говорио? — осијече Обрен оштро и испрси се. — Зар она није твоја?{ |
| ајући га оштро.</p> <p>— А што питаш? — осијече Перо, па се и он намргоди. — Зар и теби да даје |
| могао лако ухватити и дуже задржати, а, осим њега, Обрен му је изгледао као најдостојнији повје |
| } Никога није било, ништа се чуло није, осим досадна шкрипања попова пера, који је, као за инат |
| и, ни зец да шушне, ни нико да се види, осим некаквих бубица, прозрачних крила, што, каткада, п |
| с’о и дангуба... — замуца Обрен. — А... осим тога... не знам колика ће бит’ попутнина.</p> <p>— |
| нци, и нико га други не може излијечити осим вас.</p> <p>— Хм?...{S} Но гут!... — Осијече докто |
| ном, расцвјетавајућем пупољку...</p> <p>Осим са дјецом, он се је волио тући и борити и са живин |
| ти руке у крило и поче ломити прсте.{S} Осјетивши удовичино раме на своме као да се застиди мал |
| знао који ће филџан прихватити, и није осјетио, како је, прихваћајући, окренуо га на криво, те |
| стало и причао је дуго.{S} При свршетку осјетио је, као да му је мало одлануло на души и као да |
| зјашу.</p> <p>Коњи, чим кренуше, као да осјетише несигурне јахаче на плећима.{S} Перин <pb n="9 |
| ијепо у хладној, мирисној води, плива и осјећа, како га таласи запљускују и драгају ода свих ст |
| и њушкао по ваздуху, као да још једнако осјећа онај мирис што га је Мара унијела у собу, <pb n= |
| нако сједила, држала тефтер на крилу и, осјећајући Јовин поглед на себи, није смјела главе поди |
| и спустио се на прва кољена, а Перо се ослабио, полетио с њега главачке и скљокао се на земљу. |
| живо дочека Благоје. — Ти се само на ме ослони...{S} Само на ме!..{S} Ако имаш посла на суду, у |
| оборивши очи, и опет се својим раменом ослони о његово.</p> <p>— Данас, — потврди он. — Ти сам |
| идио окупљено <pb n="99" /> више људи и ослухивао је: одакле ће чути највишу грају, свађу, или |
| и Игњат слатко спавали.</p> <p>Изненада ослухну некакав шапат.{S} Застаде.{S} И полако, држећи |
| излазио на тесту, прислањао ухо земљи и ослушкивао: чује ли се барем какав тутањ?{S} И почео се |
| ива, у старим, исплављелим хаљинама, са осмијехом на лицу поздрави Јову и пружи му обје руке.</ |
| ?</p> <p>— Имам, имам, — рече најпошље, осмјејкујући се. — И могу дати, могу...</p> <p>— А кири |
| упи бакшише.{S} Пође од стола до стола, осмјехкујући се на свакога и увијајући се између солдач |
| љубазније лице и као покушавајући да се осмјехне. — Што ти власт иште, то треба давати...{S} Вл |
| Јоку. — И ручали смо...</p> <p>Стари се осмјехну и одобри главом.</p> <p>— Нека сте ручали, — р |
| е ово весеље без тебе?</p> <p>Учитељ се осмјехну и, од радости, наклони се опет.{S} Видјело се, |
| ви би се момци женили.</p> <p>Јефтан се осмјехну.</p> <p>— Па жени се и ти! — рече.</p> <p>— И |
| ан човјек треба да има.</p> <p>Обрен се осмјехну.</p> <p>— Дај и мени два форинта, па вади, — р |
| но ти суда па ме тужи...</p> <p>Перо се осмјехну и кврцну га по носу.</p> <p>— Хајде, хајде тра |
| S} Нека још!</p> <p>Јефтан се ђаволасто осмјехну.{S} Куцну празном боцом о сто и нареди још вин |
| је, да се ту више нико неће на њега ни осмјехнути, нити ће се намргодити.{S} Зато је и долазио |
| по челу, опружи обје руке и, са веселим осмјехом, пође им у сусрет.</p> <p>— Па и нека сте ми д |
| ојници« као што сам пред смрт говораше, осмјехујући се и питајући за Перу.{S} И Перо остаде сам |
| е ово?</p> <p>— То је, — одговори стара осмјехујући се, — то ти је суђеница...</p> <p>Пери испа |
| иђелица указа се пред њим и, љубазно се осмјехујући, показа му собу, Перо, старајући се да што |
| n="111" /> <p>— Нихтс... — рече доктор осмјехујући се, пошто га је добро прегледао. — То завтр |
| Рачуна се, да је за кратко вријеме убио осморо пилади, трима псима избио око, а двјема мачкама |
| и кад га угледа.{S} Наточи у чашу и, са особитим задовољством, посматраше, како по површини иск |
| свих касабалија, једногласно проглашен особитим мајстором, да га свакодневно умањује.{S} Он ни |
| амилији све су будале, — дочека Алекса, осокољен доласком гостију: — У читавој фамилији, бре!{S |
| Не заустављам ја никога, — дочека стари осорно. — Кад чојек има посла и кад хоће на пут, ја не |
| >— А што не би говорио? — осијече стари осорно. — Не говорим јабани него своме зету, а зет треб |
| лим!</p> <p>— Не треба, — осијече Обрен осорно. — Само ми!{S} Ми смо, што се рекне, главни одбо |
| опусти у собу.{S} Само слуга Данило што оста на авлији.{S} Он збаци пртљаг са себе, извали се п |
| S} Онај, што је читао новине спусти их, остави на столицу и сједе на њих.</p> <p>— Читаш ли ти |
| — окоси се Благоје. — Него, ако хоћеш, остави све мени, па да уредим.{S} Ако је не видиш сад, |
| та...{S} А у мене све чисто...</p> <p>— Остави, Бога ти, твоје вино, — прекори га жена, која ка |
| ниловом поче товари, ти пртљагу, а њима остави да сами узјашу.</p> <p>Коњи, чим кренуше, као да |
| мати.{S} Она сама задржа Перу, а Обрена остави Милки.</p> <p>— Данас си нешто кршан, — рече Пер |
| прибојавати, да га наскоро и Данило не остави.{S} Некаква нарумењена усиђелица указа се пред њ |
| под кирију до касабе П...</p> <p>Јован остави лулу и као замисли се.{S} Поче нешто у себи рачу |
| — Да их поједеш од милине!...{S} Ти то остави само мени.</p> <p>— А име, име ми кажи, — зацига |
| p>Перо завуче руку у џеп и крупан новац остави на столу.{S} Не хтједе ни кусура чекати.{S} Згра |
| а и кћи јој Милка поплашено скочише, и, оставивши филџане и кахву, коју су испијале, зачуђено и |
| екакву ђевојку, измамио јој паре, па је оставио...{S} Суђено ми да страдам, к’о што је и Исус с |
| Јефтан жалостивим гласом, — и ти си ме оставио болесна, па отиш’о у чаршију...{S} Ја пошао за |
| пошао за тобом на далек пут, а ти мене оставио...{S} Да ми није било ове женске главе, која ми |
| ио у хотел, затече Данила, гдје га је и оставио:{S} Сјео на кревет, објесио ноге па климата њим |
| је то пос’о?{S} Зар тако ваља?</p> <p>— Оставите ме.{S} Имам посла. — осијече Перо бјежећи од њ |
| који је памет изгубио.{S} И другови га оставише.{S} Уклањали су се од њега и сакривали свуда ( |
| д тебе?</p> <p>Као по команди сви гости оставише <pb n="105" /> своје столове и опколише их.{S} |
| /p> <p>— Хм, — рече након дуже почивке, остављајући хартије на страну и одахнувши мало. — Ви се |
| а платим?</p> <p>— Јок, — осијече Обрен остављајући тефтер и прислањајући се леђима уз вреће од |
| и прогорио од цигара што су их по њему остављали.</p> <p>— Кршан си ти, — настави поп, прелист |
| тродневнога гладнице.{S} Ни мрвица није остављао.{S} Купио је све и гутао хитно, не гледајући н |
| хљеба.{S} Треће године истјера и оца и остаде: сам у радњи.{S} Текао је новац непрестано, згрћ |
| викну, али на половици ријечи застаде и остаде онако растворених уста, блесасто гледајући у соб |
| хујући се и питајући за Перу.{S} И Перо остаде самац, <hi>сам на св’јету без икога свога</hi>, |
| о свирачицама.{S} С њима је пио, с њима остајао до зоре.{S} Макар што му је и мати од јада прес |
| о му је и мати од јада пресвисла, он је остајао.{S} И сав свијет прорицао је и њему, као и Јефт |
| ?{S} Рашта да је Бог њега убио мимо све остале и осудио га на овако тумарање?</p> <p>Перо хукну |
| вши три столице.{S} Препаде и Благоја и остале госте, који га усплахирено погледаше. — Не дозво |
| свакоме. — Знао сам ја, да ће бит’ мимо остале.</p> <p>Четири разреда свршио је са довољним усп |
| он кршан!...{S} Он ће и опет бити мимо остале.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19051 |
| знакова рекоше, да ће дијете бити »мимо остале«.{S} Рекоше, да ће свакако бити знаменито у роду |
| сватови!</p> <p>— Хоћемо, — заграјаше и остали и куцнуше се чашама. — Ми ћемо му бити сватови!< |
| оме меканом душеку и спавати, као што и остали сретни људи, којима није пало на памет да се жен |
| азну чашу и разгледајући људе и жене за осталим столовима. — Само гледај и шути, а имаћеш свега |
| еро свој душек, — дочека Јово, — а нама осталим биће лијепо, само кад смо у тебе...{S} Ми смо и |
| ани, изађоше из куће и кренуше се, да и осталим касабалијама испричају знамениту новост.</p> </ |
| а ипак... ипак је све љепше било него у осталих кућа.</p> <p>— Ево нас! — узвикну Јово, коракну |
| попово и дјевојчино, али је причао све остало и причао је дуго.{S} При свршетку осјетио је, ка |
| Када је одрастао и могао се мијешати са осталом дјечурлијом на улици, постао је за кратко врије |
| а, нити је, као женска глава, хтјела да остане без свога накита, те се малко, као нехотице, рит |
| еба да се шеташ, да се дружиш...{S} Ако останеш вазда у дућану, убиће те мемла из камена, па ће |
| е с пиринчом) и једини Јефтан што му је остао вјеран и још се једнако бринуо за њега.</p> <p>— |
| тења. —-Ја не могу ићи...{S} Ја ћу овђе остат’ седам дана, док добро оздравим, па одма кући...< |
| ја вам нећу сметати...{S} А могли сте и остат’...{S} Ја вас нијесам гонио.</p> <p>— Па... кад н |
| и као подиже се. — Ти си каз’о, да ћемо остат’ само мало.</p> <p>— Нека, нека, — дочека Перо и |
| а нећу друкчије свраћати, него ако ћемо остат’ барем три дана...</p> <p>— Па остаћемо три дана. |
| а се вама неће свиђет’ и да нећете овђе остати ни читав дан...{S} А и село није какво!...{S} Не |
| нуо, па нити зна: хоће ли изаћи, или ће остати у колима?{S} Згурио се у крај, па нијемо и тупо |
| пријатељски.</p> <p>— А хоћемо ли дуго остати? — запита готово шапатом. — Ја не могу...{S} Ја |
| ушио и пијуцкао.</p> <p>— Колико мислиш остати овђе код нас? — запита изненадно Перу. — Нећеш з |
| мо остат’ барем три дана...</p> <p>— Па остаћемо три дана...</p> <p>Згледаше се и пристадоше.{S |
| ад нас ти заустављаш и кад нас не гониш остаћемо још три дана, — дочека Јово. — Нама је лијепо. |
| Шта ћу ја?</p> <pb n="64" /> <p>Јефтан оступи од прозора и засмија се.</p> <p>— Како ће бити б |
| а да је Бог њега убио мимо све остале и осудио га на овако тумарање?</p> <p>Перо хукну и одмаху |
| } Нијеси ни први ни пошљедњи кога овако осуђују...</p> <p>Комесар као да овога пута бијаше нешт |
| а га когод гони, изађе на улицу.</p> <p>Отада су учестали ићи.{S} Перо је <pb n="53" /> Обрену |
| ечи што их је тада рекао оцу.{S} Весели отац задовољно се насмија <pb n="21" /> и поче обиграва |
| егова прва љубав.</hi> </head> <p>Па ни отац га није могао дуго хвалити, а није га хвалио из вр |
| и лијепо су га поздрављали, а истјерани отац задовољно је трљао руке и трчао од пријатеља до пр |
| ењак! — рече, кесећи се. — Исти покојни отац!...{S} К’о да њега гледам.</p> <p>Јово извади духа |
| дим, — дочека Јово живо. — Ти си ми к’о отац, па хоћу да те видим.{S} А ево сам дов’о и два при |
| ти над собом власт, оштрију него што су отац и мати.{S} Ипак се тјешио тиме, што је знао да има |
| ао је и завиривао у све собе.{S} Чак је отварао сандуке, па и у њих завиривао.{S} И у кокошињак |
| на читав сахат раније, него ли је била отворена.</p> <p>— Аћиме, жалосна ти мајка, — говорила |
| >Бошко (онај што је куцкао чашом о сто) отвори бурмутицу, коју је непрестано држао у лијевој ру |
| иже до попових врата и снажно гурнувши, отвори канат. — Је ли овђе?</p> <p>— Јес’, — једва пром |
| аглуком, — ама ти само к’о брату кажем: отвори очи, па не узми младо ни лудо, него сабраније и |
| фтанове собе, свом снагом гурну у њих и отвори их.</p> <p>— Извол... — викну, али на половици р |
| ац се трже и плашљиво одскочи.{S} Затим отвори крмељаве очи, протра их и, некако блесасто, погл |
| не собе и тада Јово једним јачим ударом отвори врата...{S} У соби је сједио стари и гледао у те |
| одао лани сељацима вина, па кад су људи отворили бачвицу, из ње испани риба...{S} Права мала ри |
| авлију и, са ужасном шкрипом и треском, отворише врата мале, приземне собице, и удовица и кћи ј |
| иције и хтједе се сакрити, кад се врата отворише, а на њима се појави главом Благоје и угојени, |
| силно удари у собна врата.{S} Врата се отворише и на њима се појави стари Игњат.{S} Гологлав, |
| котале ни дречале, него опустиле крила, отегле шије и искривиле главе, па као да се растају са |
| ооо!</p> <p>Опет једно <hi>многаја</hi> отегну се.{S} Перо Карантан пусти другу сузу, која му с |
| према староме.</p> <p>— Не може бити, — отегну пакосно. — Мене полиција проћерује одма, овога ч |
| да му нико не улази.</p> <p>— Ни ја? — отегну Перо.</p> <p>— Ни ти.</p> <p>Перо се замисли.</p |
| поблиједи.</p> <p>— Јефтан болестан? — отегну пригушено.</p> <p>— Болестан богме, — потврди Да |
| — А ко ти је каз’о да сам се вјенчао? — отегну. — Незнаш ти на какав сам белај ограјис’о...</p> |
| Мени ћеш свакако требати, — рече Перо, отежући и као размишљајући. — У мене је крупан пос’о... |
| а као да га је успављивала, те је почео отезати трепавицама и страшно зијевати, испуштајући при |
| Периним <pb n="83" /> душеком, кога је отео од Данила.{S} Он је, чисто и јасно, доказао Пери, |
| А ђе су друга кола? — окоси се Данило, отимајући се. — Није ово шехер.</p> <p>Перо опусти руке |
| > <p>— То је необично, — уздахну стара, отирући се јаглуком око уста. — Како <pb n="136" /> ћу |
| с.</p> <p>— Нема га, — одговори Данило, отирући зној са чела и хладећи се капом. — Све село оби |
| p> <p>— Ово је село мртво, — рече Перо, отирући зној са чела. — Ниђе никога!</p> <pb n="68" /> |
| > <p>— Не даје.</p> <p>— Па како ћу јој отић’? — узвикну Перо готово очајнички. — Не могу ја уз |
| застаде.</p> <p>— Барем ћу имат’ рашта отићи попу, — рече. — Док је крштеница, имам му рашта и |
| , — прекиде га Благоје љутито. — Ти ћеш отићи са мном, да потврдиш просидбу <pb n="129" /> и ви |
| ласом, — и ти си ме оставио болесна, па отиш’о у чаршију...{S} Ја пошао за тобом на далек пут, |
| играх, па га нема.{S} Кажу, да је ноћас отиш’о...</p> <p>— То је он одвео Јову, душе ми! — клик |
| > <p>Кући је ишао само да се испава.{S} Отишао би, па, не тражећи постеље ни јастука, извалио с |
| лога, јер је кроз кратко вријеме умро. »Отишао у походе покојници« као што сам пред смрт говора |
| — опет предложи Јефтан, пошто је момче отишло. — Правога друштва ни правога теферича нема без |
| не знам, нијесам је виђео <pb n="45" /> откако је из школе изашла, ама је свијет пуно фали.</p> |
| шље је покушао да крави Митра кујунџије откине реп и да њиме бије другове.{S} Срећа, што крава |
| је је најбјеља, а другој умало није нос откинуо.{S} И све живо поче бјежати од њега као од човј |
| ше преврнуше се на столу, а празна боца откотрља се и разби у комаде.</p> <p>— А што кукаш? — д |
| о си? — запита Јово, покушавајући да се отме. — Јеси ли здрав?</p> <p>— А-а од куге никад боље! |
| ријатеља свога шћео си да превариш и да отмеш његову ђевојку.</p> <pb n="56" /> <p>— Његову? —ј |
| ну? — јекну жалостивно. — Нијесам ни ја отпадник од вјере.{S} Нијесам ни ја разапињо Исуса, па |
| путују...{S} Зар смо ми мимо свијет к’о отпадници какви?..{S} И зар сам ја један међед, па да н |
| ... хајдете у кућу, — рече. — Хајдете и отпочините.</p> <pb n="73" /> <p>И пусти их напријед, а |
| Обрену Пушибрку на дућан.{S} С њиме се отприје помало познавао и сматрао га за пријатеља, а да |
| по име, — одговори Благоје.</p> <p>Перо отпрсну и направи лице, као да је појео љуту паприку.</ |
| </p> <p>— А топови с лаћа?</p> <p>Бошко отпухну пепео са цигаре.</p> <p>— Ево овако ће они отпу |
| ео са цигаре.</p> <p>— Ево овако ће они отпухнути све, <pb n="103" /> — рече. — Удри ти макар и |
| изазивачки.</p> <p>Благоје испи чашу и отра бркове.</p> <p>— Па ако ћеш да је видиш, нико ти н |
| видим.</p> <p>— јок, — осијече Благоје отргнувши се. — Плати трошак овђе, па пусти мени да ти |
| p> <p>— То не могу дат’, — осијече поп, отресајући воду са браде. — Шта ће крштеница мртву човј |
| ба, па да ми је извадите...</p> <p>Поп, отресајући земљу са нога и једнако рашчешљавајући браду |
| — Лијепо, лијепо! — ускликну још једном отресајући снијег са хаљина, трљајући прозебле руке и ј |
| дохвати из једнога ћошка нове чакшире, отресе са њих силну прашину и длаке од мачака, које су |
| {S} Кашње се показао као врло живахан и отресит...{S} Чим је почео владати собом, почео је лупа |
| цу, па да гласамо.</p> <p>Перо зину.{S} Отрже се од Јефтана, обје руке сави око Обренова врата, |
| е!</p> <p>И, не осврћући се ни на кога, отрча даље.</p> <p>У кући се диже читава узбуна.{S} Стр |
| <p>И, брзо се окренувши, као на крилима отрча у хотел.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У |
| угога, а ја имам пречег посла, — рече и отрча из дућана.</p> <p>— Оженио се Перо! — довикну Јов |
| вјетрови понијеше, он се брзо окрену и отрча из авлије.</p> </div> <pb n="44" /> <div type="ch |
| Krugel</foreign>...</p> <p>Пошто келнер отрча, Благоје се окрену Пери.</p> <p>— Ето, лијепо је, |
| ам на св’јету без икога свога</hi>, као отсјечено дрво у гори, што се каже.{S} Знао је, да више |
| тети да је придржи, али се она изврну и отскочи од њега као опарена.</p> <p>— Бјежи, бјежи од м |
| Галебовцу.</head> <p>Врућина.{S} Сунце отскочило на сред неба, те пече и у тјеме и у голи врат |
| ледати празне чаше, и прелијевао их.{S} Отуда се вино разлило и по свему потрпежњаку, — једином |
| та!</p> <p>И лагано пође прозору, да им отуда покаже, е немају ништа видјети...{S} Уједанпут ис |
| собе.</p> <p>Јока скочи као опарена.{S} Отури тефтер са крила, збуњено погледа око себе и хитно |
| арамак сламе.{S} Баци га на сред собе и отхукну.</p> <p>— Ето вам, да не спавате на тврду, — ре |
| осећи овелику канту са водом, стењући и отхукујући, залијевала је кукурузе.</p> <p>Опазивши Пер |
| сам крао суцке биљеге, па ме ухавсили и оћерали из службе...{S} Не трпе, мој Перо, поштена чоје |
| морнарица, те адмирали, те ђенерали, те офинцири, пушке, топови, лумбарде, ђаволи, сотоне!...{S |
| <p>— ...не би пустио шћер да ашикује с офинцирима, — опет ће онај.</p> <p>— ...и неби пустио ш |
| <p>— ...и неби пустио шћер да ашикује с офинцирима, — прихвати Бошко ватрено.</p> <p>— У тебе а |
| војке...{S} Ама ништа!...{S} Ашикују са официрима...{S} Треба одма да иђемо даље...</p> <p>Јефт |
| буђен. — Људи се инаде, шћери ашикују с официрима...{S} Брука једна!...</p> <p>И, забринут, оде |
| има као да се љуби с киме.</p> <p>— Ох, ох, то је слатко! —- дочека намигујући. — То ваља!</p> |
| ну њима као да се љуби с киме.</p> <p>— Ох, ох, то је слатко! —- дочека намигујући. — То ваља!< |
| у Годину пође са Обреном тамо.</p> <p>— Охо, како је у вас лијепо! — викну још с врата, чим је |
| од наше красне удовице Стаке?</p> <p>— Охо! — викну неко. — То није ни махнито!</p> <p>— И сад |
| ако је, — потврдише сви.</p> <p>Јефтан, охрабрен, поглади се по брковима и узвиси глас:</p> <p> |
| овину лица.</p> <p>— Крштеницу за... за оца покојног, — једва изговори Перо, пребирајући ресе н |
| казао свима.{S} Наравно, да је одмах од оца добио нове хаљине, што се показао тако »даровит и п |
| траже хљеба.{S} Треће године истјера и оца и остаде: сам у радњи.{S} Текао је новац непрестано |
| дуката даде...{S} Драго ми, к’о да сам оца рођеног наш’о...</p> <p>Након дуже почивке келнер д |
| је, по нашем начину васпитавања, ружно оца.{S} Због тих чудних знакова рекоше, да ће дијете би |
| вакако барем прије четрдесет година.{S} Оцу му је било име Аћим, или како се на корицама читуље |
| — запита. — Да не траже каква, чијем је оцу име Марко јали Петар?{S} Моме је, брате, било име А |
| ефтана уређуј ми ти.{S} Вјерујем ти к’о оцу своме...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад |
| су му прве ријечи што их је тада рекао оцу.{S} Весели отац задовољно се насмија <pb n="21" /> |
| ако ћу јој отић’? — узвикну Перо готово очајнички. — Не могу ја узети ђевојку а да је не видим. |
| заигра му брада, а очи се зацаклише.{S} Очас препознаде Благоја Маринчића, свога давнашњег позн |
| бовцу, живи стрико Васо, рођени ми брат очев...{S} Он је богат, свега има, а овђе живи...{S} Ак |
| ља и све ђаке.{S} С тога му се и допаде очева радња и, ступивши у њу, озбиљно пљуну у длане.</p |
| обје стране.{S} Обоје му се окренули и, очевидно, уживаху у њему.{S} Стара га, од милине, почел |
| и на Јефтана осврћао, нити га је увијек очекивао.{S} Раније је затварао магазу и хитао свирачиц |
| али цигар и, добујући прстима у прозор, очекиваше кола.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| опет стаде.{S} Гледаше у слику и као да очекиваше, да неко проговори иза ње и да му напомене шт |
| ашто?{S} Зашто? — заграјаше готово сви, очекујући нешто необично, нешто чудно, што би само Перо |
| хљиве, — опет <pb n="138" /> ће стари и очепи жену ногом, што је важило као опомена, да му се н |
| . — Не зацрни нам образа!</p> <p>— Јао, очепили су ме! — хукаше учитељ скакучући на једној нози |
| каше учитељ скакучући на једној нози. — Очепили, па боли...</p> <p>— Сведно...{S} Ти само пази! |
| о се одмах поче чистити и уређивати.{S} Очешља се лијепо и раздијели <pb n="114" /> косу по сре |
| Издигнута рука клону јој, брада заигра, очи се наводнише.{S} Перо, преплашен, хтједе јој прилет |
| ’о сир, а румена к’о млада говедина.{S} Очи су јој велике и кахвајасте к’о двије маслине, а кос |
| бјесио ноге па климата њима и плаче.{S} Очи му се закрвавиле, образи помодрили, а каљаве сузе ц |
| из руке и поче се димити на ћилиму.{S} Очи му се помутише, усне поблиједеше, коса се накостриј |
| мљу да сатјера.{S} И заигра му брада, а очи се зацаклише.{S} Очас препознаде Благоја Маринчића, |
| S} Срце ми се стисне и сузе ми ударе на очи, кад погледам све пусто око себе.{S} А у механи је |
| се још више испрси.</p> <p>Перо протра очи, мислећи, да и сад снијева.</p> <p>— Ама да се није |
| му на челу, а искезио зубе, а крмељаве очи дошле му још мање...{S} Игњат је рикао по авлији и |
| шљиво одскочи.{S} Затим отвори крмељаве очи, протра их и, некако блесасто, погледа по свима.</p |
| у га оно бухе опколиле...{S} Склопио је очи, али сан никако да се спусти, јер је још једнако гл |
| ћа боца изврсна вина.{S} Благоју синуше очи кад га угледа.{S} Наточи у чашу и, са особитим задо |
| з руке.{S} И поцрвени још више, поклопи очи рукама и утече из собе.</p> <p>Стари сам диже послу |
| олегути се, ухвати се за гриву и склопи очи да не види своје пропасти, а Јефтан потјерао за њим |
| , — ама ти само к’о брату кажем: отвори очи, па не узми младо ни лудо, него сабраније и паметни |
| ти сваке.</p> <p>И поче јаглуком трљати очи, као да већ таре сузе.{S} А Перу то разоружа, те од |
| — застења <pb n="166" /> Перо, кријући очи од свега свијета.</p> <p>— Ко вам је то каз’о?</p> |
| а, а живим лијепо.</p> <p>Перо исколачи очи.</p> <p>— А зар не пишеш? — запита.</p> <p>— Батали |
| да на зиду.{S} Једини Јово што исколачи очи, чим је угледа.{S} Загледа се у њу и, док је стајал |
| и руке, стиште је на прса, и, склопивши очи од заноса, пољуби је...{S} А тада се одвоји од ње, |
| с? — постиђено запита удовица, оборивши очи, и опет се својим раменом ослони о његово.</p> <p>— |
| ен, усплахирен, па још издаљега избуљио очи, растворио уста и махао рукама као да ће полетити.< |
| ..{S} Одмах иђите из моје куће, куд вас очи воде и ноге носе...</p> <p>Јефтан и Перо не одговор |
| риступи ближе Пери и добро му загледа у очи.</p> <p>— А зар и то тражи власт? — запита.</p> <p> |
| е бјелина, прама сунцу, силно ударала у очи.{S} Поп је био крупна људина, мрка, сунцем опаљена |
| х десет прста, као да ће му тога часа у очи полетити. — Бјежи од мене!...{S} Зар сам те ја за т |
| ји од ње, и хтједе јој боље загледати у очи и лице и... јао... он само угледа дугачки врат свој |
| за крај од прслука и погледа му право у очи.</p> <p>— Ја ћу те нешто крупно запитати, — рече, — |
| гледајући ни на <pb n="119" /> кога и, очигледно, жалећи, што и рибље кости није могао појести |
| <p>Мара не одговори ништа, нити подиже очију, него, једнако онако стидљиво, наклони мало главу |
| егов!...{S} Освојиле га бухе, па никако очију да склопи, него се непрестано превртао с бока на |
| јка, дугуљаста врата, избуљених зелених очију, крњавих зуба (због чега је вазда и успијала губи |
| замириса.{S} Лагано, стидљиво, оборених очију и руменећи се, поднесе она послужавник са кахвом |
| робудивши се подбуо, мамуран, помућених очију, замршених бркова и косе, љутио се на себе и на с |
| аучила на њу, па ако ми није вазда пред очима, дође ми да помахнитам...{S} А сад — да оде тако |
| ње уза степенице, — њему се смрачи пред очима.{S} Поп му сада није изгледао као поп, него као г |
| плашени Перо, дајући му знак и рукама и очима да престане. — Кажи ми само и тихо ми кажи: знаш |
| пуна два мјесеца, уздишући и преврћући очима као рањеник. — У кући ми ништа у реду.{S} Ове ми |
| , — одобри и Перо, мученички преврнувши очима. — Наопако, брате...{S} Овако ти је то, кад се тр |
| угим вратом, смјежураним лицем, зеленим очима и крњавим зубима...{S} И једнако му се чинило, ка |
| им носом и великим, необично испупченим очима, оборио главу и куцка празном чашом о сто, а друг |
| а са огромним кукастим носом и страшним очима.{S} Тек мало трезнији човјек могао би распознати, |
| главом и мигајући ситним, јастребастим очима. — А ја вас одавно чекам.</p> <p>— Ово ти је зет, |
| > <p>— Хајде, по Богу брате, да је само очима видим.</p> <p>— јок, — осијече Благоје отргнувши |
| Прашина, испод кола, диже се и пада по очима и лицу.{S} Коњске мухе облијећу ода свих страна и |
| ше се и као да хтједоше један другоме у очима прочитати шта мисли.</p> <p>— Онда... ја гласам, |
| у, нити зубима шкрипну.{S} Само преврну очима и, савијен као гудало, упрашен, диже се са земље. |
| е прашина по тлима?</p> <p>Перо преврну очима, погледа у небо и испусти један мученички уздах:< |
| <p>— Данило, синко, — поче Перо благим, очинским гласом, окрећући се и као тражећи нешто. — Хај |
| азда једном у недјељи дана накани да је очисти.</p> <p>— Баш си ти, брате, један пексијан, — ре |
| га ишарале својим уједима.{S} У љутини ошамарио је Данила, а опсовао и Јову.</p> <p>— Нећу ти |
| } Они не одговорише и само га погледаше оштрије, испитујући.{S} Онај, што је читао новине спуст |
| на и почела говорити <pb n="17" /> мало оштрије, као и обично, кад Аћима хоће о нечем да увјери |
| јатније, што ће добити над собом власт, оштрију него што су отац и мати.{S} Ипак се тјешио тиме |
| И опет се окрену сељацима и премјери их оштрим погледом.</p> <p>— Не чекајте више, — осијече. — |
| затим, Перу, мргодећи се и гледајући га оштро.</p> <p>— А што питаш? — осијече Перо, па се и он |
| > <p>— Како кад, — пресијече га удовица оштро. — Младо не умије ни миловати онако, к’о што зна |
| у мачку и одбаци аршин, па се исправи и оштро га погледа.</p> <p>— Плати мени надницу, па ћу ја |
| и ти са Стаком говорио? — осијече Обрен оштро и испрси се. — Зар она није твоја?{S} И зар сада |
| се упозна ма с киме и да се распита за П-ске дјевојке.{S} Знајући врло добро, да се такво позн |
| оћеш да нам их даш под кирију до касабе П...</p> <p>Јован остави лулу и као замисли се.{S} Поче |
| .</head> <head> <hi>Познанства у касаби П.....{S} Један непријатан догађај.</hi> </head> <p>Док |
| њима.</p> <p>Једва пред вече стигоше у П..., малу, гиздаву касабу, чија их љепота изненади.{S} |
| арантан мора без кола путовати у касабу П...</hi> </head> <p>Истјерани из куће стрика Васине, Ј |
| /p> <p>— Нећу ти ја овђе више ноћиват’, па да ме на комаде сијечеш, — рече. — Нијесам ја разбој |
| ненада и исправи се. — Крштеница треба, па да ми је извадите...</p> <p>Поп, отресајући земљу са |
| > <p>Јефтан превуче руком преко бркова, па удари по столу.</p> <p>— Не треба толико! — викну. — |
| ина, па све до пет...{S} Имам и новога, па како ко бегенише.{S} Мрко је и лијепо, па да умреш к |
| .{S} Не трпе, мој Перо, поштена чојека, па то је...</p> <p>— А шта си потље радио? — дочека заи |
| пиле собарице и сва служинчад хотелска, па га задиркују и пецкају, грохотом се смијући, ако кат |
| — И ја сам им’о једну краву, па дебела, па, кад је попипаш, мехка к’о памук...{S} И била ми је |
| о. — Шта ћу ја?</p> <p>— Ето ти Данила, па с њиме хајде, — одговори Јефтан. — Паметан је он, а |
| о какав људождер.{S} Он ухватио Данила, па му причао своје доживљаје из времена кад је куга мор |
| скухат’?</p> <p>Перо погледа у Данила, па у земљу, <pb n="8" /> па опет у Данила.{S} Затим се |
| а сад имам <pb n="77" /> нешто и посла, па, ако одете, нећете ми барем сметати...</p> <p>Сви ус |
| их сиједих коса?..{S} Чојек у годинама, па нежењен!..{S} Срамота!..{S} И што је Бог ствар’о жен |
| тва у туђем свијету, међу туђим људима, па кад не мора гладоват’...{S} Да ти није мене, ти би о |
| ване и мене моја Стака чека на вратима, па руке шири, у лице ме љуби.{S} И кад уљегнемо у собу, |
| нило лијено. — Волио би ја да сам дома, па да лијепо спавам...{S} Ништа љевше од спавања!...{S} |
| е?{S} Нек само није мушко, нек је жена, па је добро.{S} И лијепо се вјенчај и буди чојек и нек |
| зда у дућану, убиће те мемла из камена, па ћеш зафатит’ сушицу, па ти неће помоћ’ сви љекари.</ |
| едног паметног чојека из твога племена, па да му се поклоним к’о свецу...</p> <p>— Свецима нек |
| у вино!..{S} Продао лани сељацима вина, па кад су људи отворили бачвицу, из ње испани риба...{S |
| је био добар!...{S} Мог’о је пити вина, па још из леђена од дванајес’ ока.{S} Не може сваки коњ |
| .{S} На прилику: мачка је једна живина, па је и њој драго живити...{S} Ја, што се каже, волио б |
| вакаква вина: најприје од десет година, па све до пет...{S} Имам и новога, па како ко бегенише. |
| .{S} Њу људи просе има двадесет година, па вазда добре муштерије.{S} Да си видио колико сам мук |
| се каже, волио би живит’ хиљаду година, па макар и у тикви.{S} И вама фала, које ви мени наздра |
| м гласом, — и ти си ме оставио болесна, па отиш’о у чаршију...{S} Ја пошао за тобом на далек пу |
| осврћући.</p> <p>Поп се окани умивања, па, онако мокар, пустивши да му се вода циједи низ лице |
| која се зацрвенила као презрела трешња, па развуче лице, засмија се и одмахну рукама.</p> <p>— |
| о, бива, да му изађемо на сусрет скупа, па смо зовнули тебе, да га ти испред нас поздравиш једн |
| вјере.{S} Нијесам ни ја разапињо Исуса, па опет ме, ето, стигла казна и послали ми кугу на врат |
| ри и милујући га. — Ниђе никог позната, па да се с њоме разговори и проговори.{S} Ако је ти не |
| ана, обје руке сави око Обренова врата, па га поче стезати на прса и љубити.</p> <p>— Тако, бра |
| Данило опет промолио главу кроз врата, па као да размишља: или би заплакао, или се засмијао?</ |
| јехну.</p> <p>— Дај и мени два форинта, па вади, — рече као у шали.</p> <p>— Ево форинт! — узви |
| е. — Удри ти макар и каме-њима са суха, па си добио.</p> <p>Алекса скиде наочаре и поче их трти |
| и.{S} Десио <pb n="86" /> се мека срца, па му дође да заплаче за овом дјевојком.{S} И он некако |
| бе!..</p> <p>— Камо срећа да сам мртав, па да ме данас закопајете, — рече Перо готово наричући. |
| и какви?..{S} И зар сам ја један међед, па да немам своје памети и не знам шта радим?</p> <pb n |
| ане, који хоће главом да пробијају зид, па им зато вазда глава разбијена...{S} Гледај ти, побра |
| е крила, отегле шије и искривиле главе, па као да се растају са животом...{S} Близу њих се удрв |
| њима нико није прав...{S} Дигли главе, па вичу: »ми нећемо слушат’ никога, ми мислимо како ми |
| Обиједили ме, да сам крао суцке биљеге, па ме ухавсили и оћерали из службе...{S} Не трпе, мој П |
| нанизане у правом реду једна до друге, па све једнаке, нове, бијеле као од сира сарезане; мага |
| гоје отргнувши се. — Плати трошак овђе, па пусти мени да ти гладим ствар...{S} Само мени пусти! |
| м не дам ни свијеће...{S} Мјесечина је, па се види и без ње...</p> <p>Гости разастријеше сламу |
| екакве женске беспослице.{S} Богата је, па треба слушати.{S} Узети жену са миразом значи драгов |
| погани син, без нас! — викну веселије, па се окрену двојици муштерија што бијаху дошли да паза |
| гдје се помијешао у гомилу дјечурлије, па се с њима препире и разговара.{S} Међу свима Данило |
| јес’ тако, — настави поп одушевљеније, па му спусти руку на раме и повуче га у собу тако снажн |
| о, па ми чупа бркове, љуби ме и милује, па се играмо и шалимо к’о ђеца...{S} Ја ти не знам ништ |
| н.{S} Ја сам ти показао како се путује, па хајде сам...</p> <p>Перо се прислони леђима уза зид |
| у све собе.{S} Чак је отварао сандуке, па и у њих завиривао.{S} И у кокошињак је завиривао.{S} |
| ито се испрси.</p> <p>Перо скрсти руке, па га попријеко погледа.</p> <p>— Мене да водиш?{S} Мен |
| И удовица и Милка сад су им се надале, па се обје љепше обукле и љепше се накитиле.{S} Удовица |
| {S} Ако је не видиш сад, виђећеш пошље, па доста ти је...{S} И како би било да је никако не вид |
| едну. — Нама је то драго, јер смо саме, па смо се зажељеле друштва...{S} Наточи им, Милко, кахв |
| аламе, и механџија стао на сред механе, па се препире са некаквим крезубим старчићем око плаћањ |
| курталишем? — запита. — Послушај мене, па се не бој никога!</p> <p>— Курталиши ако си пријатељ |
| а и јела и пића.{S} Пушћи ти само мене, па ни зашто не брини!</p> <p>Перо се пусти.{S} Обојица |
| — Моја је нада утонула у морске дубине, па је рибе једу, — пресијече га Перо.</p> <p>— Још има! |
| к’о црва...{S} Послаће своје Козачине, па ће га утопит’ у мору...</p> <p>— А јенглеске лађе? — |
| и проклињати све, почевши од младожење, па завршујући самим собом.</p> <p>Учитељ је, опет, на д |
| арао некакву ђевојку, измамио јој паре, па је оставио...{S} Суђено ми да страдам, к’о што је и |
| Прашљиво, пепељасто лишће опустило се, па нити шушти, нити се миче.{S} Из мркожуте, сагорјеле |
| Не чекајте више, — осијече. — Хајдете, па ми одма враћајте жито!...{S} Одмах!...{S} Ако закасн |
| и немој с њоме ружно.{S} Још је дијете, па ће се научити свеме.{S} Полахко ти с њоме.</p> <p>— |
| е, готово, — довикну Јефтану. — Јашите, па да се иђе...</p> <p>И помоћу Даниловом поче товари, |
| као нико његов!...{S} Освојиле га бухе, па никако очију да склопи, него се непрестано превртао |
| <p>— Ево два!</p> <p>Перо извади новце, па онда сједе и поче причати о својим »јадима«.{S} Доду |
| гли у Хотел, Перо потрча уза степенице, па, сачекавши га <pb n="110" /> пред вратима Јефтанове |
| нешто растужило, свакоме омечало срце, па се расплакали као дјеца.{S} Плаче Перо, плаче Јефтан |
| — Богат је к’о нико његов, а ја сироче, па може са мном што хоће...{S} Зато ме и уз’о, да му ва |
| hi> и <hi>суђеницу</hi>, све да потуче, па да онда трчи куд га ноге носе.{S} Дошло да се посвађ |
| е ишао само да се испава.{S} Отишао би, па, не тражећи постеље ни јастука, извалио се ма гдје, |
| мота!...{S} К’о да смо ми твоји робови, па да пристајемо за тобом.</p> <pb n="94" /> <p>— Ама, |
| без мене...{S} Овђе су све сами лопови, па ће те преварити за ситницу, ако те не води познат чо |
| ови!</p> <p>— Окупићемо још наших људи, па, неко на колима а неко на коњима, пођемо на сусрет.. |
| ле.</p> <p>Перо пође неколико корачаји, па застаде.{S} Ухвати Благоја за крај од прслука и погл |
| тиште зубе и, гунђајући, приступи Јоки, па је гурну лактом у прса.{S} Она га укочено погледа, а |
| пошљедњим коњем.{S} Обојица задуханили, па се упустили у разговор:</p> <p>— Благо теби, свијета |
| ељ скакучући на једној нози. — Очепили, па боли...</p> <p>— Сведно...{S} Ти само пази!</p> <p>К |
| , што је знао да има још дјеце у школи, па неће, зар, ни њему горе бити него ли је њима.</p> <p |
| <pb n="126" /> <p>Перо се мало замисли, па најпошље слегну раменима.</p> <p>— Добро, брате.{S} |
| бојица пођоше.</p> <p>Нијесу дуго ишли, па се нађоше пред омањом кућом, са једном бескрајно дуг |
| е доћи, јер се <pb n="40" /> брзо жени, па је мене посл’о...{S} А милостива власт хоће крштениц |
| је. — Него, ако хоћеш, остави све мени, па да уредим.{S} Ако је не видиш сад, виђећеш пошље, па |
| бухљивим бачвама одма се вино поквари, па се усирћети, па не ваља ништа...{S} А у мене све чис |
| а ми уреди; нема ми ко ни кошуље прати, па вазда купујем нове.{S} Ономадне сам узео једну и пла |
| а одма се вино поквари, па се усирћети, па не ваља ништа...{S} А у мене све чисто...</p> <p>— О |
| е, да му се сад пред Пером није шалити, па лагано извуче руку којом је обмотавао стас лијепе Шв |
| та.{S} Тада нико није смио проговорити, па макар му срце најјуначније било.</p> <p>Три или чети |
| ш и јести!..{S} Одма ћемо је испросити, па нека у касабу уљезе к’о твоја невјеста...{S} Брука б |
| на ме!...{S} Ја лијепо живим са власти, па ми она даје свега.{S} Она наћерује сељака да ми пошт |
| и није десила несрећа?{S} Ти само поћи, па се не бој.</p> <p>И пружи му руку у опроштај, а Перо |
| лдати и други, сваковрсни беспослењаци, па сви пију и задовољно гледају у четири лијепе свирачи |
| ма ти само к’о брату кажем: отвори очи, па не узми младо ни лудо, него сабраније и паметније... |
| ће готово одмах...{S} Ти мало причекај, па ћеш добити...</p> <p>Перо је стајао у авлији и гледа |
| дити у магази.</p> <p>— Хајде затварај, па да мало прошетамо, — рече једне вечери Пери, пошто с |
| е остати у колима?{S} Згурио се у крај, па нијемо и тупо гледа своје касабалије, а касабалије г |
| Хајдемо одмах...{S} Само плати трошак, па да иђемо.</p> <p>Перо завуче руку у џеп и крупан нов |
| ијечеш, — рече. — Нијесам ја разбојник, па да ме на муке мећете.</p> <p>— Притрпи се само до сј |
| као кроз плач, — ама зар сам ја пророк, па да му знам нарав...{S} И какав ми је то коњ, који се |
| /> и соба немам пуно; ни душека немам, па ће вам бит’ ружно...</p> <p>— Понио је Перо свој душ |
| остат’ седам дана, док добро оздравим, па одма кући...</p> <p>— А ја? — јаукну Перо. — Шта ћу |
| миразом, и ја сам се оженио с миразом, па нек се и он ожени.{S} То је прво.</p> <p>— А друго?< |
| рану, засмија се.{S} Обрен пође за њом, па се засмија и он...{S} Зауставише се <pb n="48" /> кр |
| ханџији да донесе вина.</p> <p>— Болан, па није ружан твој живот, — рече Перо, обзирући се и ис |
| {S} Толико би дао доктору да си ожењен, па да ти се разболила жена.</p> <p>— А пристајеш ли ти, |
| S} Био је узрујан, узбуђен, усплахирен, па још издаљега избуљио очи, растворио уста и махао рук |
| S} Ти си чојек паметан, школован, учен, па знаш и умијеш...{S} И како би било да прође ово весе |
| p> <p>Обрен гурну мачку и одбаци аршин, па се исправи и оштро га погледа.</p> <p>— Плати мени н |
| га не би учила? — запита. — Млад је он, па још не зна како се кућа кући...{S} Обоје су млади к’ |
| сјети свега што је синоћ Благоју рекао, па задрхта.</p> <p>— А видите, — настави комесар, — ниј |
| .{S} Ја сам у нашем селу највише виђео, па највише и знам...</p> <p>Уједанпут обојица узвикнуше |
| е у лице. — Ево, како сам се ја оженио, па ме није гром убио, него ми све у реду.{S} Што се и т |
| да не треба...{S} И њу је Бог створио, па ако ни за шта друго, нека барем чува и чисти кућу и |
| криво, њега да замолимо.{S} Он је учио, па зна да везе...</p> <p>— Ја би замолио још кога, — уп |
| гнемо у собу, а она ми сједне на крило, па ми чупа бркове, љуби ме и милује, па се играмо и шал |
| — узвикну Бошко јаче. — Дође она тамо, па шта ће онда?</p> <p>Алекса уздахну.</p> <p>— Шта ће? |
| Послаћемо га у школу.{S} Нек иђе тамо, па макар ништа не научио.{S} Само нека мени и комшилуку |
| n="66" /> у Перу. — Трећи дан путујемо, па нам све горе и теже...</p> <p>— Све горе, — одобри и |
| само.{S} Ако треба још кога да зовнемо, па нек је више гласова.{S} Ако треба и скупштина читава |
| идиш ђевојку.{S} Лијепо све да уредимо, па одма сјутра на вјенчање.</p> <p>Перо га погледа попр |
| е.{S} Као оловом да му је било оковано, па се сад почело топити...{S} Дође му, чак, и да запјев |
| како ко бегенише.{S} Мрко је и лијепо, па да умреш кад попијеш чашу...</p> <p>— Красно вино! — |
| .</p> <p>— А што питаш? — осијече Перо, па се и он намргоди. — Зар и теби да дајем рачуна?</p> |
| ељ и <pb n="167" /> брат! — јекну Перо, па се сави око њега, као ружа око бора. — Не знаш ти ка |
| у: шта је ово?{S} А и Перо се забленуо, па нити зна: хоће ли изаћи, или ће остати у колима?{S} |
| ајде ти стани на воду, а ја ћу на сухо, па да видимо ко ће кога потопити...{S} Знаш ли ти, бола |
| кућа кући...{S} Обоје су млади к’о кап, па треба да их ми старији поучимо.</p> <p>Од свега овог |
| нађите барјак, а ја ћу бити барјактар, па, вала, да се не постидим ни самога Бошка Југовића.</ |
| атати њима.{S} Прислони чело уз прозор, па као да размишљаше нешто...{S} Готово да и он заплаче |
| турски, устакао велике наочари на нос, па узео подеране новине и, мичући губицама попут зеца, |
| лике, чађаве наочари, натаче их на нос, па сједе за сто и дохвати велики протокол, увезан ваљда |
| и чаша ни боца.{S} Није боца попов нос, па да је разбијаш...{S} То је једна мртва ствар...</p> |
| коме другоме да га натоваримо на врат, па нека се други мучи.</p> <p>— Нећеш га, зар, дат’ на |
| пустињак какав.{S} Затворио се у собу, па нити је кога пуштао, нити куда излазио, него се од ј |
| ахата заграја Благоје, утрчавши у собу, па поче грлити Перу и љубити у оба образа. — Честитам т |
| , настави: — И ја сам им’о једну краву, па дебела, па, кад је попипаш, мехка к’о памук...{S} И |
| е, — вели, — да чујеш пошљедњу пресуду, па јали ће бити црна јали бијела.</p> <p>— Ама, по Богу |
| астанку три пута стиште Јефтанову руку, па се окрену и хитно пође кући.{S} Брзо, као на крилима |
| ни ти!{S} Ја ћу теби дат’ своју кошуљу, па преобуци.</p> <p>Па се окрену према вратима.</p> <p> |
| јку за њим, у касабу <pb n="154" /> му, па нек се тамо вјенчају, — предложи Благоје.</p> <p>— Т |
| p>— Брани, — одговори она: — Требам му, па каже: »нећеш се удавати, док сам ја жив...«</p> <p>С |
| оћаху ми привјенчати једну стародревну, па Бог даде те ме проћераше и не узех је.{S} Бојим се с |
| се накривила и канати готово да падну, па ипак... ипак је све љепше било него у осталих кућа.< |
| о ако си ти чојек, нађи какву женетину, па ето...{S} Немој пробират’, ни разбират’, ни размишља |
| е не видим сваки дан?{S} Научила на њу, па ако ми није вазда пред очима, дође ми да помахнитам. |
| како прибра, извади кесу да плати попу, па, пољубивши га у руку, готово трком оде из куће.</p> |
| ас ћемо и у цркву и добро платити попу, па нек одма вјенча...</p> <p>Перо слегну раменима...</p |
| о му бијаше да устане, да узме столицу, па да добро изудара и <hi>пунца</hi> и <hi>пуницу</hi> |
| а погледа.</p> <p>— Плати мени надницу, па ћу ја ићи с тобом, — рече. — Сваки пут кад одем да м |
| ускликну са неким заносом. — Сједницу, па да гласамо.{S} Ако треба још кога да зовнемо, па нек |
| поштено.{S} Саставићемо опет сједницу, па да гласамо.</p> <p>Перо зину.{S} Отрже се од Јефтана |
| емла из камена, па ћеш зафатит’ сушицу, па ти неће помоћ’ сви љекари.</p> <p>Перо прошета мало |
| и хладећи се капом. — Све село обиграх, па га нема.{S} Кажу, да је ноћас отиш’о...</p> <p>— То |
| ми...{S} У других народа, дапаче већих, па се не може наћи него по један илити два бунтовника, |
| дочека Јово живо. — Ти си ми к’о отац, па хоћу да те видим.{S} А ево сам дов’о и два пријатеља |
| те, учитељу, — рече, — да одма напишеш, па да напријед чујемо шта ћеш говорити...{S} То је... з |
| его жена.</p> <p>— Ама није жена кокош, па да ти је купимо, — викну Јефтан жешће, ударајући рук |
| е стане на ноге, — Ос... тавио си ме... па од јада...{S} Ако ти је кр...риво ено ти суда па ме |
| сметено се окренувши удовици.— Момци... па дошли...</p> <p>Удовица, хитра и окретна жена, мален |
| ; она ме чува од свакога, <pb n="35" /> па ми, богме, ни сами владика не може ништа, нит’ га се |
| леда у Данила, па у земљу, <pb n="8" /> па опет у Данила.{S} Затим се окрену Обрену.</p> <p>— Н |
| нити јој је чак и гласа могао чути.{S} Па ни попадија се ни од куда појављивала није, макар шт |
| вет, — ето то ти је читав намјештај.{S} Па како то држиш како ли пазиш?{S} Видиш ли колика ти ј |
| болестан, — одговори Данило мирније, — па не могу с њиме.</p> <pb n="108" /> <p>Перо поблиједи |
| викну. — Ти си... ти си... хеј Маре, — па изађе на врата и повика из свега грла, — донеси нам |
| </p> <p>— Коњ је плах, — упаде Јован, — па му драго да поскочи, драго...</p> <p>Перо се ухвати |
| врћући се, онако преко рамена окреса: — па вади... мени је сведно.</p> <p>Перо се поглади по бр |
| Има сто конака да смо утекли!</p> <p>— Па шта ти је, магарче; какво је то чудо? — дочека Пера |
| кад се тражи женска глава... -</p> <p>— Па зато је лако, — кликну Јово, ударајући Перу по рамен |
| дана...{S} Ах, да је видиш!...</p> <p>— Па лијепо; њу ћу и тражити, — упаде Перо сасвим озбиљно |
| како... ама наша је ђевојка...</p> <p>— Па говорићу ја, — окреса Обрен готово љутито. — Ти само |
| ћемо остат’ барем три дана...</p> <p>— Па остаћемо три дана...</p> <p>Згледаше се и пристадоше |
| Ама се, опет, други обогате...</p> <p>— Па каква је нама фајда, кад се бију на страни? — уплете |
| /p> <p>— Ама ја нисам виђео...</p> <p>— Па каз’о сам да ћеш виђети, — прекиде га Благоје љутито |
| е трљати руке као да их умива.</p> <p>— Па, размишљајте ви, брате, — рече. — Ја вам у то ништа |
| још једнако цвокоћући зубима.</p> <p>— Па у мене је вазда лијепо, — дочека удовица весело уста |
| зо. — Без жене је кућа празна.</p> <p>— Па ожени се болан! — узвикну удовица, нудећи га ракијом |
| кад у кући нема женске главе.</p> <p>— Па и не треба, — дочека Обрен умирујући га. — Ја сам то |
| агоје испи чашу и отра бркове.</p> <p>— Па ако ћеш да је видиш, нико ти не брани, — рече мирно, |
| што наличио?</p> <p>— Не даје.</p> <p>— Па како ћу јој отић’? — узвикну Перо готово очајнички. |
| а нико ни звао?</p> <p>— Није.</p> <p>— Па зар да нам друг умре у путу? — узвикну Перо готово д |
| ежала на ћепенку и сунчала се.</p> <p>— Па то је лахко, — рече као узгред и не гледајући га. — |
| испод ока гледајући свирачице.</p> <p>— Па и није, — одговори Јефтан. — Ев’ овако проводим се б |
| е као да му се одмах разведри.</p> <p>— Па што си онда дош’о? — запита. — Што си дош’о, кад не |
| т’...{S} Ја вас нијесам гонио.</p> <p>— Па... кад нас ти заустављаш и кад нас не гониш остаћемо |
| гладан си?</p> <p>— Прилично.</p> <p>— Па вечераћемо заједно! — весело кликну Благоје. — Знам |
| им осмјехом, пође им у сусрет.</p> <p>— Па и нека сте ми дошли, — живо дочека узевши их за руке |
| зор, и разасипаху се по столу.</p> <p>— Па шта велите људи? — запита први Јефтан мало уобљеним, |
| .</p> <p>Стари дубоко уздахну.</p> <p>— Па... хајдете у кућу, — рече. — Хајдете и отпочините.</ |
| ли.</p> <p>Јефтан се осмјехну.</p> <p>— Па жени се и ти! — рече.</p> <p>— И хоћу, — дочека Перо |
| тнина? — запита као кроз плач.</p> <p>— Па нијеси ли ти са Стаком говорио? — осијече Обрен оштр |
| у плач. — Зато сам те примала?</p> <p>— Па, брате, што ми то прије не казасте? — окоси се Перо, |
| м не дођеш!{S} Зар ти то ваља?</p> <p>— Па ево ме сад, — одврати Јово весело. — Што је рјеђе, т |
| а као без свијести. — Како то?</p> <p>— Па испросио сам и уредио све, — викну Благоје весело и |
| ући се. — Зар ти је ту мјесто?</p> <p>— Па куд ћу? — запита Данило набусито. — Хоћу ли у воду ј |
| тихо ми кажи: знаш ли ђевојку?</p> <p>— Па то је, брате, готова и свршена ствар, — опет ће Благ |
| ћин, кад ни слатке пите немаш?</p> <p>— Па што, брате, одма не иштеш! — узвикну Перо, плеснувши |
| о. — О каквој ми жени говориш?</p> <p>— Па јеси ли се оженио, болан? — готово цикну Јефтан и сн |
| а...{S} Ако ти је кр...риво ено ти суда па ме тужи...</p> <p>Перо се осмјехну и кврцну га по но |
| — запита га пријекорно. — Толико година па да нам не дођеш!{S} Зар ти то ваља?</p> <p>— Па ево |
| {S} Ево ја, на прилику, не мислим ништа па шта ми фали, а?</p> <p>— Тако је, — опет одобри Перо |
| ставио:{S} Сјео на кревет, објесио ноге па климата њима и плаче.{S} Очи му се закрвавиле, образ |
| .</p> <p>— А јеси ли ти пророк Јеремије па да знаш? — питао је Аћим, као љутећи се помало, прем |
| м, — дрекну Перо опет. — Купује се теле па се и оно гледа а камо ли жена.</p> <p>Благоје се нам |
| ју, —- одговори Благоје мирно. — Уморне па се одмарају.</p> <p>— А синоћ?</p> <p>— Синоћ су куњ |
| астадоше.{S} Попадија као да се застиди па се окрену у страну и сакри се за мурвово стабло, а п |
| а <pb n="140" /> прилику, један музејум па да то купим.{S} Ако ми затреба што из Карађорђева вр |
| лико! — викну. — Није он један министар па да му се држе десет здравица.{S} И владики би много |
| далу. — Хајде, кукавче црни, у манастир па пости и читај молитве, јер ти нема помоћи...</p> <p> |
| сад имам посла...</p> <pb n="82" /> <p>Па, љутито лупнувши вратима, изађе из собе.</p> <p>— Ов |
| .{S} Његова прва љубав.</hi> </head> <p>Па ни отац га није могао дуго хвалити, а није га хвалио |
| илипова!{S} Крава, крава, крава!</p> <p>Па полети вратима.</p> <pb n="75" /> <p>— Крава, крава, |
| е таког родио и на нас намјерио!</p> <p>Па, сви раздрагани, изађоше из куће и кренуше се, да и |
| не може живити, а без жене може.</p> <p>Па узе ствари и поче их савијати и уређивати.{S} И што |
| сару, а ви гоните колико хоћете.</p> <p>Па сједе за сто и написа брзојав Јефтану.</p> <p> <hi>Д |
| дат’ своју кошуљу, па преобуци.</p> <p>Па се окрену према вратима.</p> <p>— Данило! — викну из |
| едао. — То завтра буде ганц гут.</p> <p>Па, примивши од Пере награду, изађе из собе.</p> <p>— А |
| пушку јали хаљину, а нећу жену.</p> <p>Па, окренувши се и не рекавши ни <hi>збогом</hi>, сам о |
| еси могао одма да нађеш доктора?</p> <p>Па се окрену и опет хитно пође уз чаршију.</p> <milesto |
| а је слађа телетина од говедине?</p> <p>Па, окренувши се Милки, дубоко уздахну, удари се руком |
| врат.{S} Прашина, испод кола, диже се и пада по очима и лицу.{S} Коњске мухе облијећу ода свих |
| пустивши дуге ресе <pb n="30" /> да му падају по куковима.{S} Нађе и неколика прстена, наниза |
| , забацивши кестењаву косу, која јој је падала по челу, опружи обје руке и, са веселим осмјехом |
| мало рашчерупана, те су јој бичеви косе падали по образима и сакривали јој половину лица.</p> < |
| свако дијете.{S} То му управо, није ни падало на памет, пошто је на свијет изишао гладан, те о |
| пут дугуљастих стубова провиднога дима, падаху кроз стари, ваљда никад неочишћени <pb n="61" /> |
| е, поклецнуше кољена и он сједе, управо паде на столицу...{S} Свијест му се поче мрачити...{S} |
| , врата се накривила и канати готово да падну, па ипак... ипак је све љепше било него у осталих |
| ти овђе какву ђевојку? — прошапта Перо, пажљиво се осврћући на све стране да га ко не би чуо. — |
| че причати о својим »јадима«.{S} Додуше пажљиво је крио име и попово и дјевојчино, али је прича |
| S} Да продајеш и купујеш, могли би одма пазарити.{S} У мене, знаш, има свакаква вина: најприје |
| дошли да пазарују, и показа им врата. — Пазарујте сад у другога, а ја имам пречег посла, — рече |
| у двојици муштерија што бијаху дошли да пазарују, и показа им врата. — Пазарујте сад у другога, |
| јући у велике двокатнице и трокатнице и пазећи: не би ли гдје год стимао ма какву дјевојку, кој |
| кијом. — Ожени се и буди чојек!{S} Само пази: не узми младо ни лудо.{S} То ти и опет велим к’о |
| а боли...</p> <p>— Сведно...{S} Ти само пази!</p> <p>Кола се приближише и весели Данило <pb n=" |
| негдје и нечија боца.</p> <p>— Учитељу пази! — дрекну Јефтан, провирући се напријед. — Не зацр |
| прекори га жена, која као да није много пазила на његове опомене. — Данас да говориш о вину, к’ |
| може наћи у каквој механи, он је само и пазио на оне дућане, гдје је видио окупљено <pb n="99" |
| намјештај.{S} Па како то држиш како ли пазиш?{S} Видиш ли колика ти је паучина по зидовима и к |
| јући се, срете Јефтана.{S} Носио је под пазухом и у рукама неколика сандучића и завежљаја и, та |
| , обори руке низа се и, држећи капу под пазухом, скрушен и понизан уљезе у собу.{S} Комесар, де |
| . — Зар се не мицати никуд више из овог пакла?</p> <p>Јефтан увуче руке у џепове и поче замишље |
| тароме.</p> <p>— Не може бити, — отегну пакосно. — Мене полиција проћерује одма, овога часа...< |
| у ономе ко је на води, ето то ти је мој палиграф...{S} Сухоња је вазда јачи!</p> <p>— А топови |
| о што и остали сретни људи, којима није пало на памет да се жене, спавају?{S} Рашта да је Бог њ |
| проговорити...{S} И ништа да му пане на памет!...{S} Ни једне ријечи, ни једнога слова не може |
| ете.{S} То му управо, није ни падало на памет, пошто је на свијет изишао гладан, те одмах почео |
| остали сретни људи, којима није пало на памет да се жене, спавају?{S} Рашта да је Бог њега убио |
| бјежати од њега као од човјека који је памет изгубио.{S} И другови га оставише.{S} Уклањали су |
| ла према њему и зове га себи...{S} Њему памет стаде...{S} Погледа око себе, као да се боји да н |
| , па с њиме хајде, — одговори Јефтан. — Паметан је он, а и ти си сад паметан.{S} Ја сам ти пока |
| ће свакако требати...{S} И које сам ја паметан чојек, те нећу пуно говорит’ кажем вам: од сјут |
| Јефтан. — Паметан је он, а и ти си сад паметан.{S} Ја сам ти показао како се путује, па хајде |
| и чашом добра вина и кад му рекне да је паметан.</p> <p>— Ја, по могућству сила, радо ћу <pb n= |
| {S} Ништа љевше од спавања!...{S} Ко је паметан, тај ти се не миче од своје куће, нит’ се пати |
| и у јаму водио...{S} А, ето, и Перо је паметан и он ми све виче: <hi>тако је!</hi></p> <p>Мара |
| хаљине, што се показао тако »даровит и паметан«...</p> <p>— Красно дијете, — хвалио се Аћим св |
| ижујући <pb n="42" /> му се. — То сваки паметан човјек треба да има.</p> <p>Обрен се осмјехну.< |
| гарећа глава! — викну Бошко. — Да си ти паметан чојек ти би... ти би...</p> <p>— ...своју кућу |
| дравиш једном здравицом.{S} Ти си чојек паметан, школован, учен, па знаш и умијеш...{S} И како |
| — Онда сам био пуно млађи и нијесам био паметан к’о сада.</p> <p>— Ништа за то, — одговори коме |
| р сам ја један међед, па да немам своје памети и не знам шта радим?</p> <pb n="127" /> <p>— Ама |
| !...{S} Ама ово је све са твоје махните памети.{S} Да се пржимо на сунцу, да се знојимо због тв |
| ленуо у њу, бленуо некако тупо, као без памети, и једва се могао уздржати, да не испусти какав |
| <p>— А друго?</p> <p>— Друго је, да је паметна и кућаница.</p> <p>Јефтан се мало намргоди.</p> |
| јепо!{S} Красно! — узвикну. -— То ти је паметна мисао!{S} Ја ћу говорити с матером, а њу ћу сам |
| — викну. — Ко си ми ти?</p> <p>— Ја сам паметни чојек, јер паметно говорим, — одговори Бошко до |
| ит, што га прекидају у ријечи, — и само паметни људи знају, каква је то фајда.{S} Ако се бију н |
| не узми младо ни лудо, него сабраније и паметније...{S} Младо кућу не кући.</p> <p>— Оно, додуш |
| н зна шта ради!...{S} Од куге није било паметнијег чојека од њега.</p> <p>Јово даде знак другов |
| улазећи у дућан, јер није знао чиме би паметнијим почео говор.</p> <p>— Мени не треба, — мирно |
| p> <p>— Велите ли ви, браћо, сви, да је паметно да се ја женим? — запита и опет се укочи као да |
| 123" /> К’о да си мене пит’о тако ти је паметно...</p> <p>— Полахко, полахко, не вичи толико! — |
| {S} Је ли жену?{S} Е то ваља и то ти је паметно! <pb n="123" /> К’о да си мене пит’о тако ти је |
| ити, јер нијесмо јунаци...{S} И није ни паметно да свак иђе на касапницу...{S} Ама смо радили, |
| тније, што си досад урадио.{S} Мало што паметно радиш, ама то ваља!...{S} И још, ако хоћеш, да |
| ти?</p> <p>— Ја сам паметни чојек, јер паметно говорим, — одговори Бошко достојанствено.</p> < |
| фамилији, бре!{S} Дај ми спомени једног паметног чојека из твога племена, па да му се поклоним |
| а дебела, па, кад је попипаш, мехка к’о памук...{S} И била ми је драга пуно!{S} Чак сам је урез |
| {S} Понори главом као да се спремаше да пане и са столице.</p> <p>— Немојте се правдати и испри |
| о лијепо.</p> <p>— Било.</p> <p>— А кад пане киша биће пуно блата...</p> <p>— Хоће.</p> <p>Перо |
| шта ће проговорити...{S} И ништа да му пане на памет!...{S} Ни једне ријечи, ни једнога слова |
| осу по средини, пустивши да му два бича пану управо по обрвама, заглади солуфе, уфитиљи бркове, |
| ну и направи лице, као да је појео љуту паприку.</p> <p>— Не ваља, — рече,</p> <p>— Ђурђа!</p> |
| се, да ћеш ти што потрошит’.{S} Имам ја пара, да платим и за те и за се.{S} А теби треба да се |
| дочека Перо брзо. — Она је к’о зарђала пара, а Стака к’о жути дукат!...{S} Волио би са Стаком |
| е слабе...{S} Нема да роди година, нема пара...{S} Ништа нема!...{S} Таворим ’вако с дана на да |
| ге газде.{S} Живим к’о гроф!{S} Док има пара, живићу к’о што треба; кад нестане, може се и глад |
| е. — А мени је добро!...{S} И здравља и пара и свега имам...</p> <p>Старац, не вјерујући, погле |
| погледа га попријеко.</p> <p>— А имаш и пара?</p> <p>— Имам.</p> <p>— И не треба ни од кога да |
| <p>— Ово су.</p> <p>— А имају ли и они пара?</p> <p>— Имају.</p> <p>Стари обори главу.</p> <p> |
| ушао, провири унутра.{S} Сад је, као за параду, био обучен у старе, широке хаљине Перине, које |
| ам заварао некакву ђевојку, измамио јој паре, па је оставио...{S} Суђено ми да страдам, к’о што |
| ад се царевине закрваве, онда се проспу паре и ми трговци дахнемо душом...{S} Хе, изгине ли кој |
| е вечерао у својој кући, а пио вино у — Паризу.</p> <p>Наши путници одјахаше од коња, ступише у |
| га по <pb n="87" /> врату као разуздана парипа, — а сјутра ћемо, брате, сви путовати...</p> <mi |
| чића и завежљаја и, тако претоварен као парипче, смијао се безбрижно и весело.{S} Опазивши Перу |
| лачити.{S} Обуче и нову антерију, а нов пас опаса око себе, пустивши дуге ресе <pb n="30" /> да |
| и извести коње!</p> <p>— Данас ће бит’ пасја врућина! — прогунђа Јефтан, хладећи се огромном, |
| око ушију, и за хаљине.</p> <p>— Ово је пасје путовање! — прогунђа Јефтан и некако крвнички пог |
| човјеку?{S} На они се свијет иће и без пасоша и без крштенице...{S} То не могу...</p> <p>Перо |
| p> <p>— Растављај их, брате, јер ће крв пасти, — промуца. — Ово је биједа једна...</p> <p>— Ниш |
| мља...{S} Има ту читава прича о њезиним патенијама...</p> <p>Бошко (онај што је куцкао чашом о |
| ај ти се не миче од своје куће, нит’ се пати ’вако к’о ми...</p> <p>— Не знаш ти то, не знаш, — |
| је волио тући и борити и са живином.{S} Патили су од њега једнако и туђи пси и мачке и пилићи, |
| е кокоши, пијевци, пилићи.{S} Двије-три патке брчкале су се у овећој локви, на средини авлије, |
| од духанскога дима, који се као дебела паучина лелујао и повијао по механи.{S} А свијета било |
| како ли пазиш?{S} Видиш ли колика ти је паучина по зидовима и колика је прашина по тлима?</p> < |
| Ћ.</p> <p>ВЛАСНИК: ИЗДАВАЧКА КЊИЖАРНИЦА ПАХЕРА И КИСИЋА.</p> <p>БЕОГРАД 1953</p> </div> </front |
| 905.</p> <p>ШТАМПАРСКО УМЈЕТНИЧКИ ЗАВОД ПАХЕРА И КИСИЋА.</p> </div> <pb n="2" /> <div type="tit |
| у, која је почињала ријечима: <hi>Топал-паша мука наша</hi>.{S} Било је часова, кад је долазио |
| сад?{S} Посиједио <pb n="59" /> сам к’о пашалијин ђогат, а зову ме и бекријом...</p> <p>— Не бо |
| су га ђаци, међу собом, прозвали Топал-пашом и спјевали га у пјесму, која је почињала ријечима |
| спарати цара?...{S} Није, да речемо, ни пашу ни везира, него баш цара...</p> <p>И опет стаде.{S |
| аку годину носи пет стотина форинти.{S} Педесет година, двадесет и пет хиљада!</p> <p>— Честита |
| чисти.</p> <p>— Баш си ти, брате, један пексијан, — рече Јово, гледајући у под.— У кући немаш г |
| гама, што и по равници корача као да се пење уза степенице, — њему се смрачи пред очима.{S} Поп |
| да... онда... — поче оним вишим гласом, пењући се на столицу. — Онда... које ви мени тако лијеп |
| ло се чак и по тлима, ту се мијешало са пепелом од цигара и давнашњом прашином, те је соба мног |
| {S} Унаоколо све мртво!...{S} Прашљиво, пепељасто лишће опустило се, па нити шушти, нити се мич |
| — А топови с лаћа?</p> <p>Бошко отпухну пепео са цигаре.</p> <p>— Ево овако ће они отпухнути св |
| чуло није, осим досадна шкрипања попова пера, који је, као за инат, хитао, да крштеницу час при |
| је, магарче; какво је то чудо? — дочека Пера веселије, готово смијући се. — Има, брате, још људ |
| ge"> <p>СВЕТ.{S} ЋОРОВИЋ</p> <p>ЖЕНИДБА ПЕРЕ КАРАНТАНА</p> <p>У МОСТАРУ, 1905.</p> <p>ШТАМПАРСК |
| а није нико други, него знаменити слуга Пере Карантана Дамјан, од милоште прозвани Данило.</p> |
| а буде ганц гут.</p> <p>Па, примивши од Пере награду, изађе из собе.</p> <p>— Ама јесам ли ја к |
| V.</head> <head>Ријеч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Његова друга љубав.</head> <p>— Тешк |
| V.</head> <head>Ријеч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Перо не може да нађе за себе ђевојке |
| ead> <head> <hi>Ријеч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Његова прва љубав.</hi> </head> <p>П |
| ead> <head> <hi>Ријеч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Његово рођење, дјетињство и први дан |
| ead>XV.</head> <head> <hi>Свечани дочек Пере Карантана.</hi> </head> <p>Пред великом Будровчево |
| ad> <head> <hi>Припреме за свечан дочек Пере Карантана.</hi> </head> <p>Јефтан, који је још два |
| се опет врати за њихов сто.{S} Сједе до Пере, поче га миловати по образу и умотавати му брк.{S} |
| 1_C1"> <head>I.</head> <head> <hi>Крсно Пере Карантана.</hi> </head> <p>Перо Карантан, висок, с |
| ече. — Ја вам у то ништа не знам.{S} Ја перем руке к’о Пилат...</p> <p>— Шта велите ви, браћо? |
| ок сам ја жив...«</p> <p>Слушајући ово, Пери се ражали.{S} Десио <pb n="86" /> се мека срца, па |
| Муч’, — дрекну поп и измахну шаком, да Пери намах замрије ријеч у грлу. — Муч’ поганове!{S} Ти |
| циједи низ лице и браду, приступи ближе Пери и добро му загледа у очи.</p> <p>— А зар и то траж |
| "76" /> је и сједио у прочељу, пружи је Пери.{S} Перо се и опет застиди и окрену главу у страну |
| — пријекорно запита доктор, окрећући се Пери. — Во ист полесно?</p> <p>Перо нијем, укочен, не о |
| !</p> <p>Затим прошета мало и окрену се Пери.</p> <p>— Кад си се намислио женит’ што се не ожен |
| .</p> <p>— Данас си нешто кршан, — рече Пери, ударајући га јаглуком по образу. — Лијеп си и... |
| аздуху.</p> <p>Због тога је приступио и Пери.{S} Упознао се с њиме, нашалио се и почео му сједи |
| тан, пружајући обје руке руке, приступи Пери.</p> <p>— Е, честитам ти женидбу! — рече. — Сретно |
| да мало прошетамо, — рече једне вечери Пери, пошто су се боље’ упознали. — Хајде.</p> <p>— А ђ |
| т упаде домаћица још се ближе примичући Пери и милујући га. — Ниђе никог позната, па да се с њо |
| и се, поднесе она послужавник са кахвом Пери, који се бијаше толико збунио и загледао у њу, да |
| којног газде Станка, — весело објави он Пери грлећи га. — Загледали се, замиловали се и брже ће |
| анила.{S} Он је, чисто и јасно, доказао Пери, да »као старији јаран и ожењен чојек« треба да сп |
| а главу и чупка ресе на бошчи.</p> <p>У Пери заигра срце.{S} Он га притиште објема рукама, а да |
| p>Пошто келнер отрча, Благоје се окрену Пери.</p> <p>— Ето, лијепо је, — рече, — кад чојек има |
| еди и доручак и пива и поново се окрену Пери.</p> <p>— Ја знам кршних пуно, — рече, састављајућ |
| ујући се, — то ти је суђеница...</p> <p>Пери испаде цигар из руке и поче се димити на ћилиму.{S |
| , а свршено је да не може љепше.</p> <p>Пери се посјекоше ноге и у свему тијелу нестаде му снаг |
| сјетише несигурне јахаче на плећима.{S} Перин <pb n="95" /> се поче гицати и окрећати, поче изв |
| </p> <p>Уједанпут обојица узвикнуше.{S} Перин коњ хтио да изведе нову мајсторију и спустио се н |
| јени Јефтан, нераздјељиви и вјерни друг Перин, намислио женити.</p> <p>— Зап’о сам за око удови |
| тан и не гледајући на Данила. — И ти си Перин јаран.</p> <p>— Ја бих... ама пос’о и дангуба... |
| Аћиме, жалосна ти мајка, — говорила је Перина мати своме мужу, — ово наше дијете биће некакав |
| о, да су <pb n="163" /> ту била сва три Перина јарана, заједно са учитељем, удовицом Стаком и т |
| оји су је задиркивали.</p> <p>Дође и до Перина стола.</p> <pb n="25" /> <p>— Како је, љепотице? |
| 9051_C12"> <head>XII.</head> <head> <hi>Перина просидба.{S} Незгоде у полицији.</hi> </head> <p |
| раду, био обучен у старе, широке хаљине Перине, које су висиле о њему као о суху дрвету, и изгл |
| удаљена од касабе, подигли су пријатељи Перини широку <hi>хладницу</hi> од самих дубових и буко |
| а, поред тога, не иде за својим него за Периним послом и да је овај, према томе, дужан, бринути |
| рим изишао некуда, а Јефтан се користио Периним <pb n="83" /> душеком, кога је отео од Данила.{ |
| "> <head>VI.</head> <head>Савјетовање о Периној женидби.</head> <p>Састанак, одређен у прву нед |
| арани опет се, у уречено доба, нађоше у Периној соби.{S} Пред њима је стајао онај исти стари, р |
| и по јаранима.</p> <p>— Како ћемо с том Перином женидбом?...{S} Шта ти велиш, Перо?</p> <p>— Ет |
| иже.{S} Опет је пољуби.</p> <p>— Хајде, Перо, да иђемо, — поче Јефтан и као подиже се. — Ти си |
| рту.</p> <pb n="121" /> <p>— Дај новце, Перо, — викну Благоје пипајући се по џеповима. — Ти пла |
| о у његовој касаби?</p> <p>—Јеси ли ти, Перо? — изненада дрекну неко гурнувши га руком у ребра, |
| subSection" /> <p>Враћајући се у хотел, Перо, на чаршији, опази Данила, гдје се помијешао у гом |
| } Шнел...</p> <p>Кад су стигли у Хотел, Перо потрча уза степенице, па, сачекавши га <pb n="110" |
| и поче се протезати.</p> <p>— Еј Перо, Перо, — узвикну невесело. — Какав си ми ти домаћин, кад |
| љубазно се осмјехујући, показа му собу, Перо, старајући се да што мање времена изгуби, честито |
| м Перином женидбом?...{S} Шта ти велиш, Перо?</p> <p>— Ето... како ви велите, — одговори Перо п |
| сам се оженио, — застења <pb n="166" /> Перо, кријући очи од свега свијета.</p> <p>— Ко вам је |
| вати нечији кораци и као граја нека.{S} Перо помисли да ће опет бити когод из полиције и хтједе |
| еч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Перо не може да нађе за себе ђевојке.</head> <p>Од тога |
| азим у петак.{S} Поздрави пријатеље.{S} Перо.</hi> </p> <p>Прочита га још два пута, поправи нек |
| ет једно <hi>многаја</hi> отегну се.{S} Перо Карантан пусти другу сузу, која му се склизну низ |
| аву према десном рамену и окрену се.{S} Перо, као ван себе, у мало не скочи за њом, да је ухват |
| јој, брада заигра, очи се наводнише.{S} Перо, преплашен, хтједе јој прилетети да је придржи, ал |
| е и сједио у прочељу, пружи је Пери.{S} Перо се и опет застиди и окрену главу у страну, као да |
| како зна и на задњим ногама стајати.{S} Перо премрије од страха.{S} Поблиједи, полегути се, ухв |
| улицу.</p> <p>Отада су учестали ићи.{S} Перо је <pb n="53" /> Обрену унапријед плаћао сапутнину |
| а ту размишљања, — дочека Обрен живо. — Перо треба одмах да пође.</p> <p>— А зар не може без ме |
| јсторију и спустио се на прва кољена, а Перо се ослабио, полетио с њега главачке и скљокао се н |
| Благоје задовољан ради добре вечере, а Перо задовољан што је у туђему мјесту нашао овакога при |
| ј.</p> <p>И пружи му руку у опроштај, а Перо је чврсто стиште, стегну и — излети из собе.</p> < |
| дочекамо и да пред њих изађемо...{S} А Перо је наш јаран; доста је <pb n="157" /> соли и хљеба |
| е сашаптавати и разговарати...</p> <p>А Перо је био у великој незгоди.{S} Он сјео близу удовице |
| жени, — рече брзо, не допуштајући да га Перо запита. — Ово носим мојој изабраној, да пробира не |
| дубине, па је рибе једу, — пресијече га Перо.</p> <p>— Још има! — узвикну Јефтан јаче. — Само т |
| а?...</p> <p>— Жена је то, — поправи га Перо <pb n="101" /> брзо, — жена, а није земља...{S} Им |
| p> <p>— А шта ти ту радиш? — прекори га Перо приближујући се. — Зар ти је ту мјесто?</p> <p>— П |
| то и нареди још вина...</p> <p>Иза тога Перо је трчао у механу <pb n="26" /> сваку вече.{S} Ниј |
| ане, не мисли се манастиром, — прогунђа Перо, затварајући врата за њима и закључавајући их. — С |
| .</p> <p>— Хахаха, — блажено се засмија Перо, гледајући јој у ону рупицу на бради. — А, душе ми |
| <p>— Бре Стака је горска вила! — дочека Перо брзо. — Она је к’о зарђала пара, а Стака к’о жути |
| амо мало.</p> <p>— Нека, нека, — дочека Перо и повуче га за појас. — Овђе је лијепо...{S} Нека |
| /p> <p>— Не треба мени антика, — дочека Перо стискајући шаке и подносећи му их под нос. — Нисам |
| запита.</p> <p>— Далеко богме, — дочека Перо брзо. — Има ту неколико конака.</p> <p>— То је нео |
| теница је красна ствар, брате, — дочека Перо живахније, приближујући <pb n="42" /> му се. — То |
| нема без женске главе у кући, — дочека Перо брзо. — Без жене је кућа празна.</p> <p>— Па ожени |
| Баш и волим што сам те наш’о, — дочека Перо одушевљено, — него да ми ко сто дуката даде...{S} |
| и ти! — рече.</p> <p>— И хоћу, — дочека Перо брзо.</p> <pb n="29" /> <p>— Баш?</p> <p>— И хоћу! |
| </p> <pb n="39" /> <p>— Чујеш, — дочека Перо и не гледајући му на сандучиће, — ти ћеш се сад же |
| p> <p>— Воле, воле богме, — опет дочека Перо и, као са заносом неким, настави: — И ја сам им’о |
| за себе ђевојке.</head> <p>Од тога дана Перо као да клону духом и изгуби вјеру у се.{S} Изгуби |
| оучимо.</p> <p>Од свега овога разговора Перо ништа чуо није.{S} Као у црквеном звонику, тако је |
| pb n="153" /> <p>— Дома, — дрско окреса Перо. — Кад хоћеш да знаш, ето ти и кажем...{S} Своја к |
| <p>— А зар не може без мене?- — запита Перо поплашено. — Шта ћу ја?</p> <pb n="64" /> <p>Јефта |
| гу, зар може бити још пресуда? — запита Перо замирући од страха и блиједећи. — Зар није <pb n=" |
| га ти, ђе су вам овђе ђевојке? — запита Перо Благоја, кад су се, друго јутро, састали и изашли |
| будио!</p> <p>— А ко ти је то? — запита Перо зачуђено, угледавши крупна, мрка полицајца, <pb n= |
| ли. — Хајде.</p> <p>— А ђе ћу? — запита Перо, гледајући га зачуђено.</p> <p>— Ђе ћеш?...{S} Хај |
| а одмах у неђељу пођемо у њих? — запита Перо журно.</p> <p>—- Пристајем.</p> <p>Перо му приступ |
| Је ли вам ово сестра? — шапатом запита Перо домаћицу, гледајући у придошлицу. — Ко је ово?</p> |
| ?</p> <p>— Која жена? — блесасто запита Перо. — О каквој ми жени говориш?</p> <p>— Па јеси ли с |
| аш ли ти овђе какву ђевојку? — прошапта Перо, пажљиво се осврћући на све стране да га ко не би |
| >— Ја нијесам чојек од књиге, — промуца Перо црвенећи се, — ама о Геновеви знам причати и сад.< |
| сам знао да има неко с тобом, — промуца Перо постиђен. — Данило ми рече, да си болестан.</p> <p |
| b n="56" /> <p>— Његову? —једва промуца Перо гледајући је зачуђено. — Зар је Милка Обренова?</p |
| и радосну вијест, да се оженио наш друг Перо Карантан, — поче Јефтан устајући са столице и испр |
| >— Ја нема, — једва проциједи кроз зубе Перо, мргодећи се. — Нема ни кошуље...{S} Тако је то, б |
| ма хране.</p> <p>— А ти дебела! — упаде Перо.</p> <p>Удовица опет измахну јаглуком и удари га п |
| /p> <p>— А нама требају четири! — упаде Перо живо. — Четврти за пртљагу.</p> <p>Јефтан га одгур |
| жене? — запита.</p> <p>— Јес’, — упаде Перо уздахнувши. — Тешко је то, кад нема женске главе у |
| ?</p> <p>— Требаће, требаће ти, — упаде Перо каскајући за њим. — Ја ћу је извадити, а ја ћу и п |
| p>— Па лијепо; њу ћу и тражити, — упаде Перо сасвим озбиљно. — Ако је лијепа, одмах ће бити мој |
| е...</p> <p>— То је давно било, — упаде Перо брзо, два пута се поклонивши до земље. — Онда сам |
| — Ама побиће се, ако Бога знаш, — упаде Перо. — Зар им не видиш столице у рукама?</p> <p>— Ништ |
| .</p> <p>— Знаш... к’о момци... — упаде Перо, сметено се окренувши удовици.— Момци... па дошли. |
| ам ли ја крив што сам несретан? — упаде Перо снуждено. — Несретан се родио, несретно живим, нес |
| рце своје и сам се кренуо на пут, стиже Перо, након два дана, у чувену варош М..... и одсједе у |
| јединоме чаршафу <pb n="9" /> што га је Перо имао, — и ишарало га тако, да је изгледао као какв |
| p> <p>— Ама ко ће ме, брате? — питао је Перо некако постиђено, окрећући главу у страну да не ср |
| </hi> </head> <p>У гостионици сједио је Перо мрачан и суморан; ћутао је и само испијао чашу за |
| ће вам бит’ ружно...</p> <p>— Понио је Перо свој душек, — дочека Јово, — а нама осталим биће л |
| усти некакав уздах и, прије него што је Перо могао што изговорити, загрли га и притиште на прса |
| од куда појављивала није, макар што је Перо, Бог зна зашто, и то пожелио.{S} Никога није било, |
| се растајали задовољни.</p> <p>Најпошље Перо стиште срце и чврсто одлучи да запроси.{S} Што је |
| — Шта ћу им ја?</p> <p>— Ако ти је име Перо Карантан, нијесам се преварио.</p> <p>Перо се зами |
| исли.</p> <p>— Онда... ја гласам, да се Перо ожени са стране! — викну Јово изненадно. —- То је |
| шибања у школи, било је ријешено, да се Перо натовари на врат учитељу.</p> <p>У овоме питању Пе |
| затворити.</p> <p>И, не сачекавши да се Перо одбрани, зазвони у звонце.</p> <p>— Водите га у за |
| но нога у тешки, топли јорган, дотле се Перо и умио и кренуо низ чаршију, тражећи да се упозна |
| инта...</p> <p>— Није пуно, — уплете се Перо и стаде међу њих. — Није пуно, само кад се има.</p |
| јда, кад се бију на страни? — уплете се Перо.</p> <p>— Фајда је, — осијече Бошко, љутит, што га |
| е!</p> <p>— Муч’ ти, магаре! — окоси се Перо на њега. — Кад ја иђем, свакако ћеш и ти.</p> <p>— |
| што ми то прије не казасте? — окоси се Перо, мрко је гледајући. — Ја нисам крив..{S} Зар ја ни |
| али.</p> <p>Негдје у то доба упознао се Перо са Јефтаном Мргудићем, првим својим јараном.{S} Је |
| <p>— Тешко ми је и претешко, — тужио се Перо Обрену, након пуна два мјесеца, уздишући и преврћу |
| е и отрча из дућана.</p> <p>— Оженио се Перо! — довикну Јови издигнувши брзојав изнад главе и м |
| врши.</p> <p>Тужан и жалостан вратио се Перо кући и, као да му је био сав свијет <pb n="41" /> |
| страну и одахнувши мало. — Ви се зовете Перо Карантан?</p> <p>— Зовемо молићемо, — одговори Пер |
| /p> <p>— Фала Богу и на томе, — опет ће Перо, још одушевљеније. — То је баш к’о што треба...</p |
| ма ја велим: ја ћу само мало, — опет ће Перо, некако бојажљиво.</p> <p>— Добро.{S} Макар и мало |
| е, па се расплакали као дјеца.{S} Плаче Перо, плаче Јефтан, плачу и Обрен и Јово.{S} Сви плачу! |
| о не вјерујете, а ви питајте, — осијече Перо, окрећући им леђа. — Ви сте ме довели у затвор, ви |
| n="131" /> а да је не видим, — осијече Перо изазивачки.</p> <p>Благоје испи чашу и отра бркове |
| — Оставите ме.{S} Имам посла. — осијече Перо бјежећи од њих. — Пос’о је пос’о и он је најпречи! |
| оштро.</p> <p>— А што питаш? — осијече Перо, па се и он намргоди. — Зар и теби да дајем рачуна |
| > <pb n="50" /> <p>— Кршна цура, — рече Перо, кад су изашли из авлије.</p> <p>— Кршна.{S} А има |
| ртав, па да ме данас закопајете, — рече Перо готово наричући. — Така је моја зла судбина.{S} И |
| > <p>— Мени ћеш свакако требати, — рече Перо, отежући и као размишљајући. — У мене је крупан по |
| знам шта ћу говорити с ђевојком, — рече Перо путем, дрмусајући Обрена за рукав. — Ја сам у томе |
| оваким <pb n="107" /> свијетом, — рече Перо, још једнако узбуђен. — Људи се инаде, шћери ашику |
| уха.</p> <p>— Ово је село мртво, — рече Перо, отирући зној са чела. — Ниђе никога!</p> <pb n="6 |
| Болан, па није ружан твој живот, — рече Перо, обзирући се и испод ока гледајући свирачице.</p> |
| жа...</p> <p>— Платићу, платићу, — рече Перо, једнако зијевајући... — Ама ова вечера наопако ск |
| унутра.</p> <p>— Данило, синко, — поче Перо благим, очинским гласом, окрећући се и као тражећи |
| макар их и у јаму водио...{S} А, ето, и Перо је паметан и он ми све виче: <hi>тако је!</hi></p> |
| ан, бринути се за његову удобност.{S} И Перо се морао мучити као нико његов!...{S} Освојиле га |
| осмјехујући се и питајући за Перу.{S} И Перо остаде самац, <hi>сам на св’јету без икога свога</ |
| а, као да се питају: шта је ово?{S} А и Перо се забленуо, па нити зна: хоће ли изаћи, или ће ос |
| и теже...</p> <p>— Све горе, — одобри и Перо, мученички преврнувши очима. — Наопако, брате...{S |
| тјерани из куће стрика Васине, Јефтан и Перо лешкарили су под једним искривљеним дрветом, у дну |
| очи воде и ноге носе...</p> <p>Јефтан и Перо не одговорише ријечи.{S} Обојица, као утучени, кре |
| теницу и не осврћући се на њих, — ево и Перо мисли исто к’о и ја.{S} И он ми све одобрава, а са |
| n="156" /> је и он прочитао. — Међер и Перо каткад зна шта ради.</p> <p>Јефтан сједе на једно |
| у молимо...</p> <p>— Тако је, — потврди Перо, тек да нешто каже, и ако га није слушао, него је |
| то да вам причам о томе: како су живили Перо Карантан и његова Стака, доносим само одломак њего |
| си потље радио? — дочека заинтересовани Перо. — Зар нијеси мог’о наћи посла?</p> <p>— Опет сам |
| емао се да пође некуда, кад усплахирани Перо утрча у собу и још са врата повика:</p> <p>— Помаг |
| p> <p>— Што плачеш? — запита изненађени Перо, а у срцу му нешто штрецну, као да је слутио несре |
| хко, не вичи толико! — упаде преплашени Перо, дајући му знак и рукама и очима да престане. — Ка |
| тражи... — опет <pb n="38" /> се збуни Перо. — Него... ја хоћу да знам кад се родио.</p> <p>— |
| /p> <p>— Оно, додуше, тако је, — одобри Перо, — ама ја к’о велим: слађа је телетина од говедине |
| чини?</p> <p>— И мени се чини, — одобри Перо одмах.</p> <p>— А ја се не бојим, — упаде Јово ват |
| али, а?</p> <p>— Тако је, — опет одобри Перо врпољећи се. — Тако је то...</p> <p>Поп га обгрли |
| креса Јефтан.</p> <p>— Нема, — одговори Перо покуњено.</p> <pb n="63" /> <p>Сви ућуташе.{S} Пог |
| ати?</p> <p>— Неколико дана, — одговори Перо. — Ако пос’о свршим, поћи ћу прије...</p> <p>— Онд |
| ?</p> <p>— Не ради се ништа, — одговори Перо весело, раздраган Благојевом похвалом касаби, — ам |
| мукло запита.</p> <p>— Није, — одговори Перо преплашен. — Што ће ти?</p> <p>Игњат измахну руком |
| јашеш?</p> <p>— Чув’о би се, — одговори Перо као кроз плач, — ама зар сам ја пророк, па да му з |
| <p>— Ето... како ви велите, — одговори Перо понизно, снебивајући се. — Ви како гласате мени је |
| > <p>— То, душе ми, не знам, — одговори Перо и мученички уздахну. — Кажу да сам испросио, а ја |
| е пробудио.</p> <p>— Ја сам, — одговори Перо хладно. — Ја сам баш Перо Карантан...{S} Тако ме с |
| запита га.</p> <p>— Нијесам, — одговори Перо. — Не знам куд ћу.</p> <p>— А гладан си?</p> <p>— |
| вјера?</p> <p>— Ја тргујем, — одговори Перо достојанствено.</p> <p>— А продајеш ли вина?</p> < |
| н?</p> <p>— Зовемо молићемо, — одговори Перо и преклони се читавом половином тијела. — Баш се т |
| бих ја, ама не знам коју ћу, — одговори Перо још тужније. — Не знам ти ја наших ђевојака.</p> < |
| <p>— Рано...{S} У шест сати — одговори Перо. — И немој закаснити.</p> <p>Растадоше се обојица, |
| аже ми је од власти, — понизно одговори Перо и поклони се до земље.</p> <p>Згоднијега одговора |
| за... за оца покојног, — једва изговори Перо, пребирајући ресе на појасу и збуњено се осврћући. |
| — Шта тражи овђе?</p> <p>— Јесте ли ти Перо Карантан?— запита полицајац набусито, одгурнувши Д |
| овник, — <pb n="148" /> поче се бранити Перо и ако муцајући. — Ја сам ја, а бунтовник је бунтов |
| p> <p>— А име, име ми кажи, — зациганчи Перо привлачећи га себи. — И име да знам.</p> <pb n="12 |
| главе и поче се протезати.</p> <p>— Еј Перо, Перо, — узвикну невесело. — Какав си ми ти домаћи |
| и оћерали из службе...{S} Не трпе, мој Перо, поштена чојека, па то је...</p> <p>— А шта си пот |
| љубити у оба образа. — Честитам ти, мој Перо, а свршено је да не може љепше.</p> <p>Пери се пос |
| а...</p> <p>— Невјешто ли ти лажеш, мој Перо, — умијеша се Благоје и стаде између њих. — Зашто |
| њојзи.{S} Управо на слами је лежао сам Перо, јер је Јово одмах за старим изишао некуда, а Јефт |
| о да ми те Бог посла! — викну обрадован Перо и поче га грлити. — О, брате слатки и лијепи, добр |
| !</p> <p>— Фала Богу! — викну обрадован Перо и удари капом о тле. — Бог вас поживио, господине! |
| ијелих длака у солуфима.</p> <p>— Јадан Перо, сад те по готову неће никаква! — уздахну огледају |
| му сузе полетише низ образе.</p> <p>— О Перо мој како си ми! — узвикну на сав глас, да су се мн |
| ешто необично, нешто чудно, што би само Перо могао учинити.</p> <p>— Ишао је зато, да види: има |
| обљени онако „на божјој вјери“...{S} Но Перо га више није слушао.{S} Удаљена музика као да га ј |
| же ништа, нит’ га се бојим...</p> <p>Но Перо га више није слушао.{S} На собним вратима помолила |
| нико не улази.</p> <p>— Ни ја? — отегну Перо.</p> <p>— Ни ти.</p> <p>Перо се замисли.</p> <p>— |
| пријатељ и <pb n="167" /> брат! — јекну Перо, па се сави око њега, као ружа око бора. — Не знаш |
| га кола наш’о, магаре никакво? — брекну Перо љутито <pb n="91" /> и потегну Данила за мокру, ра |
| /p> <p>— Ама ја хоћу да видим, — дрекну Перо опет. — Купује се теле па се и оно гледа а камо ли |
| p> <p>— Фала Богу кад смо живи! — викну Перо и, онако у свима хаљинама, завали се у кревет.</p> |
| > <pb n="93" /> <p>— Пристајемо! —викну Перо, пружајући руку у знак да је свршена погодба.</p> |
| <p>— Точите, браћо, точите. — подвикну Перо, окренувши се опет друговима. — Вина, фала Богу, и |
| у шали.</p> <p>— Ево форинт! — узвикну Перо.</p> <p>— Два!</p> <p>— Ево два!</p> <p>Перо извад |
| Па што, брате, одма не иштеш! — узвикну Перо, плеснувши рукама. — Што се к’о бајаги стидиш?{S} |
| >— А ти си се напио, несрећо, — узвикну Перо опазивши га. — Док <pb n="151" /> мене бије мемла |
| p> <p>— Па како ћу јој отић’? — узвикну Перо готово очајнички. — Не могу ја узети ђевојку а да |
| зар да нам друг умре у путу? — узвикну Перо готово декламујући. — Зар он да умре?{S} Несретнич |
| Ух, ух, брате, млада и лијепа — узвикну Перо одушевљено и затапша рукама. — Ух, ух, брате, то м |
| ститам, — обрадован и раздраган узвикну Перо.— То је љуцки и, што се рекне, човјечански!{S} Да |
| па одма кући...</p> <p>— А ја? — јаукну Перо. — Шта ћу ја?</p> <p>— Ето ти Данила, па с њиме ха |
| на врат учитељу.</p> <p>У овоме питању Перо се није слагао с њима.{S} Није му било најпријатни |
| столице као да ће се потући, те сиромах Перо читава три корака одскочи у страну и дрхћући прист |
| м, — одговори Перо хладно. — Ја сам баш Перо Карантан...{S} Тако ме сви зову...</p> <p>— Мени ј |
| SRP19051_C13"> <head>XIII.</head> <head>Перо се зажелио куће.</head> <p>Трећега јутра апсанџија |
| ="SRP19051_C7"> <head>VII.</head> <head>Перо Карантан и дружина му у гостима код стрика Васе у |
| 9051_C8"> <head>VIII.</head> <head> <hi>Перо Карантан мора без кола путовати у касабу П...</hi> |
| ћу да је видиш...</p> <pb n="126" /> <p>Перо се мало замисли, па најпошље слегну раменима.</p> |
| вреду царевима...</p> <pb n="146" /> <p>Перо рашири руке као да га разапињу, стресе се и писну |
| а не могу с њиме.</p> <pb n="108" /> <p>Перо поблиједи.</p> <p>— Јефтан болестан? — отегну приг |
| о и први дани момаштва.</hi> </head> <p>Перо Карантан, с којим сам вас рад поближе упознати, ро |
| i>Крсно Пере Карантана.</hi> </head> <p>Перо Карантан, висок, сухоњав <hi>младић</hi>, са румен |
| </p> <p>— Два!</p> <p>— Ево два!</p> <p>Перо извади новце, па онда сједе и поче причати о своји |
| p> <p>— Још грђе.</p> <p>Љубица!</p> <p>Перо напући усне и цмокну њима као да се љуби с киме.</ |
| само мене, па ни зашто не брини!</p> <p>Перо се пусти.{S} Обојица се упутише некаквим уским и п |
| ч’о, црн ти образ сад и вавијек!</p> <p>Перо зину.</p> <p>— А ко ти је каз’о да сам се вјенчао? |
| Ашчића.{S} Кршан и богат чојек!</p> <p>Перо га дрпну за рукав и, од нестрпљења, поче тапкати н |
| у твоје здравље!</p> <p>— Живио!</p> <p>Перо, поражен овом здравицом, трепташе трепавицама више |
| ни лијепо, и ја сам на ћару... .</p> <p>Перо погледа у зачуђенога Данила као да би у њега да за |
| да куку теби, одмах си мртав!...</p> <p>Перо поче трљати руке као да их умива.</p> <p>— Па, раз |
| тити попу, па нек одма вјенча...</p> <p>Перо слегну раменима...</p> <p>— Што ти кажеш, кажем и |
| ико не може ишћерат, из главе...</p> <p>Перо чисто одахну, када му објавише, да не ће више бити |
| ти онако, к’о што зна старије...</p> <p>Перо није знао шта ће одговорити, него, у незгоди, изва |
| уз љуто вино мало слатке пите...</p> <p>Перо Карантан као да се стиша мало.{S} Једино, да срцу |
| е, брже се пије, брже се живи...</p> <p>Перо је стајао као утучен.{S} Нити је знао мислити, ни |
| ..риво ено ти суда па ме тужи...</p> <p>Перо се осмјехну и кврцну га по носу.</p> <p>— Хајде, х |
| .{S} Управо сте ово упорабили...</p> <p>Перо се сјети свега што је синоћ Благоју рекао, па задр |
| им Мару за судског писара, ти...</p> <p>Перо више ништа чуо није.{S} Чим је сазнао да ће Мара и |
| мало причекај, па ћеш добити...</p> <p>Перо је стајао у авлији и гледао по свима прозорима, до |
| како се путује, па хајде сам...</p> <p>Перо се прислони леђима уза зид и уздахну.</p> <p>— Све |
| се. — Ја само њега бегенишем...</p> <p>Перо се прекрсти.</p> <p>— А сапутнина? — запита као кр |
| па му драго да поскочи, драго...</p> <p>Перо се ухвати за кољено и хукну.</p> <p>— Нека га Дани |
| ..{S} То је једна мртва ствар...</p> <p>Перо застаде.</p> <p>— Е знам, брате, да сам крив, — ре |
| ез крштенице...{S} То не могу...</p> <p>Перо се почеша иза уха, поче куцкати врхом од кундуре о |
| ...{S} Нисам ја к’о ти мислиш...</p> <p>Перо се укипи.</p> <p>— А шта сам ти ружно рек’о? — зап |
| ки врат своје <hi>суђенице</hi>.</p> <p>Перо врисну, скочи са постеље и — пробуди се.</p> <p>— |
| а суду заклети „за своје право“.</p> <p>Перо се не осврну на све то.{S} Он <pb n="100" /> лаган |
| бра и носи ти пет хиљада мираза.</p> <p>Перо, од чуда, скочи са столице и сав се искриви.</p> < |
| ама попут зеца, полугласно чита.</p> <p>Перо им каза своје име и, без питања, сједе за сто.{S} |
| лијепо име, — одговори Благоје.</p> <p>Перо отпрсну и направи лице, као да је појео љуту папри |
| синоћ?</p> <p>— Синоћ су куњале.</p> <p>Перо пође неколико корачаји, па застаде.{S} Ухвати Благ |
| да ни обући љуцки, дворећи мене.</p> <p>Перо обори главу и поче се чешкати.{S} Бијаше му, као д |
| имо, па одма сјутра на вјенчање.</p> <p>Перо га погледа попријеко, готово крвнички.</p> <p>— А |
| Ако издаш, зло и по ме и по те.</p> <p>Перо не одговори.{S} Пропусти га да уљегне у кућу, а он |
| иће пуно блата...</p> <p>— Хоће.</p> <p>Перо опет ућута.{S} Скрсти руке у крило и поче ломити п |
| ијете које се спрема да заплаче.</p> <p>Перо Карантан збуни се.{S} Хтио би да помогне Јови и да |
| јећи се да је не удари по глави.</p> <p>Перо уљезе у авлију и, раскорачивши се на широко, погле |
| изашла, ама је свијет пуно фали.</p> <p>Перо направи забринуто лице и поћута мало.</p> <p>— А н |
| ако поћерамо к’о што смо почели.</p> <p>Перо не знаде шта би одговорио, него и он сједе на крев |
| у, па ти неће помоћ’ сви љекари.</p> <p>Перо прошета мало по магази.{S} Предлог Јефтанов чинио |
| полицајац и поносито се испрси.</p> <p>Перо скрсти руке, па га попријеко погледа.</p> <p>— Мен |
| јац и као да се још више испрси.</p> <p>Перо протра очи, мислећи, да и сад снијева.</p> <p>— Ам |
| ? — отегну Перо.</p> <p>— Ни ти.</p> <p>Перо се замисли.</p> <p>— А је ли долазио доктор? — зап |
| Перо журно.</p> <p>—- Пристајем.</p> <p>Перо му приступи и објема рукама обухвати његову.</p> < |
| виђети...{S} Сад морате са мном.</p> <p>Перо се не смједе даље противити.{S} Обуче се и пође у |
| ако хоћеш, ти говори с матером.</p> <p>Перо једва дочека.</p> <p>— Лијепо!{S} Красно! — узвикн |
| о Карантан, нијесам се преварио.</p> <p>Перо се замисли.</p> <pb n="144" /> <p>— Ама да они не |
| /p> <p>— Добро.{S} Макар и мало.</p> <p>Перо затвори магазу, те кренуше обојица.{S} Пођоше уз ш |
| мо опет сједницу, па да гласамо.</p> <p>Перо зину.{S} Отрже се од Јефтана, обје руке сави око О |
| Само плати трошак, па да иђемо.</p> <p>Перо завуче руку у џеп и крупан новац остави на столу.{ |
| са: — па вади... мени је сведно.</p> <p>Перо се поглади по брковима и застаде.</p> <p>— Барем ћ |
| не радим ништа, а живим лијепо.</p> <p>Перо исколачи очи.</p> <p>— А зар не пишеш? — запита.</ |
| отимајући се. — Није ово шехер.</p> <p>Перо опусти руке низа се и приступи Јефтану.</p> <p>— Ш |
| Богу, кад сам ја добио одмјену.</p> <p>Перо се, из почетка, силно захука.{S} За прве двије год |
| S} То ти и опет велим к’о брату.</p> <p>Перо сачека док се Милка са Обреном добро не заговори.{ |
| одговори мирно. — Ко ће скухат’?</p> <p>Перо погледа у Данила, па у земљу, <pb n="8" /> па опет |
| ма и колика је прашина по тлима?</p> <p>Перо преврну очима, погледа у небо и испусти један муче |
| сви притрчавајући му. — Шта је?</p> <p>Перо нити писну, нити зубима шкрипну.{S} Само преврну о |
| ерами вријеђате царске дјевојке?</p> <p>Перо не могаде више да се одржи. <pb n="147" /> Задрхта |
| е? — запита. — Како ћемо с њиме?</p> <p>Перо се такођер одуприје рукама о кукове и поче се беке |
| е и осудио га на овако тумарање?</p> <p>Перо хукну и одмаху руком, да једним махом све црне мис |
| у се на раме. — Оклен ти, болан?</p> <p>Перо се осврну и измахну рукама, као да би некога у зем |
| ећући се Пери. — Во ист полесно?</p> <p>Перо нијем, укочен, не одговори ништа.{S} Само показа п |
| те, зар, на буну или што слично?</p> <p>Перо опет испусти некакав јаук.{S} Понори главом као да |
| ктор, уступајући пред њим. — Цо?</p> <p>Перо скиде капу и понизно се наклони.</p> <p>— Болестан |
| баш најљубазније. — Шта тражиш?</p> <p>Перо скиде капу, понизно му приступи и пољуби га у руку |
| p> <p>Јефтан познаде, да му се сад пред Пером није шалити, па лагано извуче руку којом је обмот |
| прска му вином нову кошуљу.</p> <p>Јово Перотић јаукну, скочи поплашено <pb n="5" /> и, чешкају |
| амо у <pb n="60" /> магазу младога Јове Перотића, који му је давао књиге.</p> <p>Као <hi>уредан |
| , те, мјесто у зид, погоди у главу Јове Перотића.{S} Начини му чворугу на челу, голему као јаре |
| ора. — А ђе си ти био? — запита, затим, Перу, мргодећи се и гледајући га оштро.</p> <p>— А што |
| Мене? — запита готово грубо.</p> <p>—- Перу Карантана морам водити, — осијече полицајац и као |
| трљати очи, као да већ таре сузе.{S} А Перу то разоружа, те одмах занијеми.{S} Што је хтио рећ |
| и она, попријевтиши му прстом.</p> <p>А Перу нешто заголица.{S} Као живо нешто да се помаче у њ |
| 44" /> <p>— Ама да они не траже Другога Перу Карантана? — запита. — Да не траже каква, чијем је |
| , господе.{S} Благоје доведе блесастога Перу (јер је сад заиста, опазивши овако друштво, блесас |
| ви зову...</p> <p>— Мени је наређено да Перу Карантана водим у полицију, — рече полицајац и пон |
| скину повезач, рашчешља браду и погледа Перу попријеко.</p> <p>— Шта ћеш? — запита не баш најљу |
| а Милкина него мати.{S} Она сама задржа Перу, а Обрена остави Милки.</p> <p>— Данас си нешто кр |
| XI.</head> <head> <hi>Благоје налази за Перу дјевојку.</hi> </head> <p>— А, Бога ти, ђе су вам |
| говораше, осмјехујући се и питајући за Перу.{S} И Перо остаде самац, <hi>сам на св’јету без ик |
| су их красно.{S} Удовица, је дочекивала Перу, Милка Обрена, и частили су их кахвом, ракијом, ду |
| > <pb n="145" /> <p>Кад је дошао ред на Перу, обузе га некакав страх.{S} Ко зна зашто, али он н |
| во...{S} Додуше она се још мало љути на Перу, ама Обрен, ако хоће, може је наговорити да пође.. |
| ти је зет, — упаде Благоје указујући на Перу. — Он је и закаснио док се уредио, јер се у пунца |
| ојој муци, бијаше готово и заборавио на Перу и ко зна да ли би га се икако и сјетио, да му не с |
| } Хајде да пијемо!</p> <p>И силом угура Перу у најближу гостионицу и обори га на столицу.{S} За |
| њих.</p> <p>— Читаш ли ти што? — запита Перу након дуге, врло дуге почивке, пошто га је добро п |
| не швапске маршеве.</p> <p>Јефтан уведе Перу у један кут, у коме их са улице нијесу могли видје |
| о.</p> <p>Три или четири шибања умирише Перу.{S} Волио је, додуше, да проведе још какву шалу: д |
| ог зета дочекала.</p> <p>У соби сједоше Перу у прочеље, а домаћин и домаћица опколише га са <pb |
| ђевојку!</p> <pb n="13" /> <p>И зграби Перу за руку и силом га повуче вратима.</p> <p>— Јок!{S |
| писао нешто, правећи се као да не види Перу.{S} Пребирао је некакве хартије и мрмљао нешто.</p |
| сус страд’о...</p> <p>И још јаче обгрли Перу и привуче га себи.</p> <p>— А јеси ли вечер’о? — з |
| оженији и љубазније него први пут прими Перу.</p> <p>— На упит о вашој ћудоредности, добио сам |
| лагоје, утрчавши у собу, па поче грлити Перу и љубити у оба образа. — Честитам ти, мој Перо, а |
| /head> <p>Трећега јутра апсанџија пусти Перу из затвора и опет га поведе пред комесара.</p> <p> |
| ..</p> <p>Непрестано говорећи и хвалећи Перу, поп, из некакве старе, зарђале кутије извади вели |
| ивили младенци! — заграјаше сви, грлећи Перу.</p> <p>Јефтан се прислони раменом уз прозор и зам |
| ћи причање и као са презрењем гледајући Перу, — <foreign xml:lang="de">Zahlen</foreign> бре!</p |
| расит’, — рече Јефтан мргодно гледајући Перу, — Шта се вама чини?</p> <p>— И мени се чини, — од |
| зато је лако, — кликну Јово, ударајући Перу по рамену. — Овђе близу, у селу Галебовцу, живи ст |
| н, поново се враћајући друштву и вукући Перу за <pb n="168" /> собом. — Ишао је по толиким мјес |
| ијао се безбрижно и весело.{S} Опазивши Перу он застаде мало и намигну му.</p> <p>— Видиш, како |
| залијевала је кукурузе.</p> <p>Опазивши Перу обоје застадоше.{S} Попадија као да се застиди па |
| остати овђе код нас? — запита изненадно Перу. — Нећеш зар брзо крећати?</p> <p>— Неколико дана, |
| некако крвнички погледа <pb n="66" /> у Перу. — Трећи дан путујемо, па нам све горе и теже...</ |
| нца газду, пуницу газдиницу, ђевојку са пет хиљада мираза.{S} Куд ћеш љевше?{S} Чак је и мени л |
| , а коса златна к’о препечена ракија од пет година дана...{S} Ах, да је видиш!...</p> <p>— Па л |
| знак да је свршена погодба.</p> <p>— И пет гроша мени, што ћу ићи с вама да вратим коња, мени. |
| форинти.{S} Педесет година, двадесет и пет хиљада!</p> <p>— Честитам, брате, по хиљаду и сто п |
| је, златна је, а уза сваку годину носи пет стотина форинти.{S} Педесет година, двадесет и пет |
| се. — Љубица је кршна, добра и носи ти пет хиљада мираза.</p> <p>Перо, од чуда, скочи са столи |
| } Чифут к’о Чифут!{S} Добио ми је барем пет гроша на њој...</p> <pb n="52" /> <p>И, радујући се |
| на: најприје од десет година, па све до пет...{S} Имам и новога, па како ко бегенише.{S} Мрко ј |
| се, у широком ходнику, гурали четири до пет полицајаца, врзајући се око двају нешто љепше обуче |
| , стар, космат човјек, који се једном у пет недјеља бријао а шишао се два пут у години, те изгл |
| и одмјери га мрким погледом од главе до пета.</p> <p>— А што ће ти? — запита мргодно. — Ко у ов |
| е зовнули, да ти јавимо, да он долази у петак...</p> <p>Учитељ, зачуђен, искриви се на столици |
| брзојав Јефтану.</p> <p> <hi>Долазим у петак.{S} Поздрави пријатеље.{S} Перо.</hi> </p> <p>Про |
| раже каква, чијем је оцу име Марко јали Петар?{S} Моме је, брате, било име Аћим...</p> <p>— То |
| Ономадне сам узео једну и платио за њу петнес’ гроша.{S} Питам: може ли јефтиније, а Чифут не |
| ата, чим је опазио како се презагријана пећ заруменила и како се, на маломе асталчићу, чиста пр |
| а служинчад хотелска, па га задиркују и пецкају, грохотом се смијући, ако каткада, леђима или р |
| ="84" /> себе.{S} А бухе га све то више пецкаху и копрцаху се испод њега, као да је на мравињак |
| на.{S} Сунце отскочило на сред неба, те пече и у тјеме и у голи врат.{S} Прашина, испод кола, д |
| дукати и пјевати.{S} Нареди и доручак и пива и поново се окрену Пери.</p> <p>— Ја знам кршних п |
| днику затече Данила, гдје стоји трештен пијан и љуља се час на једну час на другу страну као ше |
| потјерао за њим, труцка на коњу и, као пијан, клима се и повија час на једну час на другу стра |
| за чашом.{S} Дошло му да пије, много да пије, само да што мање може размишљати.{S} И дошло му д |
| о испијао чашу за чашом.{S} Дошло му да пије, много да пије, само да што мање може размишљати.{ |
| ва је то дјевојка?</p> <p>— Хајде да се пије! — дрекну Благоје, не допуштајући му да и даље раз |
| нас брже ради.{S} Брже се једе, брже се пије, брже се живи...</p> <p>Перо је стајао као утучен. |
| вој свађи, као што многи уживају у боју пијеваца.</p> <p>— У читавој твојој фамилији све су буд |
| , сјекире, и чепркале безбројне кокоши, пијевци, пилићи.{S} Двије-три патке брчкале су се у ове |
| допуштајући му да и даље размишља. — Да пијемо, да се веселимо, а биће времена кад ћеш размишља |
| ело. — То је све готово!...{S} Хајде да пијемо!..</p> <p>— Ама кажи ти мени...</p> <p>— Готово |
| <p>— Готово је, велим ти...{S} Хајде да пијемо!</p> <p>И силом угура Перу у најближу гостионицу |
| . — Нијесте знале, да ћемо и ми доћи да пијемо кахву.</p> <p>— Знаш... к’о момци... — упаде Пер |
| мене бије мемла из камена у тамници, ти пијеш и веселиш се, а?</p> <p>— Ја... напио се од јада, |
| други, сваковрсни беспослењаци, па сви пију и задовољно гледају у четири лијепе свирачице, <pb |
| му додија.</p> <p>Опет пође у механе и, пијући више него прије, поче лупати боце, прозоре, чаше |
| се лагано љуљушкао на столици, пушио и пијуцкао.</p> <p>— Колико мислиш остати овђе код нас? — |
| се, да је за кратко вријеме убио осморо пилади, трима псима избио око, а двјема мачкама пребио |
| то ништа не знам.{S} Ја перем руке к’о Пилат...</p> <p>— Шта велите ви, браћо? — запита <pb n= |
| , и чепркале безбројне кокоши, пијевци, пилићи.{S} Двије-три патке брчкале су се у овећој локви |
| су од њега једнако и туђи пси и мачке и пилићи, кокоши, голубови.{S} Рачуна се, да је за кратко |
| валио, како је вечерао у својој кући, а пио вино у — Паризу.</p> <p>Наши путници одјахаше од ко |
| поред себе. — Ја <pb n="135" /> сам га пио и пио би га вазда.{S} Да ме и сад ко понуди, не би |
| агазу и хитао свирачицама.{S} С њима је пио, с њима остајао до зоре.{S} Макар што му је и мати |
| себе. — Ја <pb n="135" /> сам га пио и пио би га вазда.{S} Да ме и сад ко понуди, не би рекао |
| > <p>— Дај новце, Перо, — викну Благоје пипајући се по џеповима. — Ти плати за обојицу, јер ја |
| је Мара унијела у собу, <pb n="37" /> и пипао је прстима по столу, као да би и сада хтио узети |
| си гладити, а стари се само смјешкаше и пипаше му одијело, ваљда да се увјери: је ли најбоља чо |
| та изненада, положивши руке на кољена и пипкајући прстима као по клавиру. — Јеси ли трговац, ка |
| ер и прислањајући се леђима уз вреће од пиринча.</p> <p>— Ама крштеница је красна ствар, брате, |
| али свуда (Обрен се сакривао за вреће с пиринчом) и једини Јефтан што му је остао вјеран и још |
| и час угледати.{S} Узалуд!{S} Вјетар је пиркао и играо се танким завјесама на прозорима, али ње |
| им само одломак његова писма, што га је писао једном пријатељу:</p> <p>„.....и ако желиш чути з |
| ријетком, јарчијом брадом, сједио је и писао нешто, правећи се као да не види Перу.{S} Пребира |
| та мало.</p> <p>— А нема ли и она каква писара? — запита.</p> <p>— Нема.</p> <p>— А не даје њез |
| писара, — за онога танког, дугуљастога писара са родиним ногама, што и по равници корача као д |
| ије.{S} Чим је сазнао да ће Мара ићи за писара, — за онога танког, дугуљастога писара са родини |
| ара у његовој касаби; омиљенога Благоја писара, који је могао са сваким лијепо живити и, нарочи |
| ашњег познаника <pb n="115" /> и бившег писара у његовој касаби; омиљенога Благоја писара, који |
| ада, кад хоћу да удомим Мару за судског писара, ти...</p> <p>Перо више ништа чуо није.{S} Чим ј |
| роз рукав и — свеједно.{S} Чим би почео писати, та су слова добијала некакав чудан облик и ни о |
| гова Стака, доносим само одломак његова писма, што га је писао једном пријатељу:</p> <p>„.....и |
| а их послуша нешто, ако би хотио«...{S} Писмо послаше у механу, упућујући момче, да ће га ту <h |
| ри се у собу и поче читати <title>Свето Писмо</title> и разне занимљиве књиге, као што су: <tit |
| хартије, те заједнички написаше учитељу писмо, у коме учтиво замолише »да се потруди, ако му ни |
| ри руке као да га разапињу, стресе се и писну као гуја љута:</p> <p>— Ама ко вам то налага, ако |
| чавајући му. — Шта је?</p> <p>Перо нити писну, нити зубима шкрипну.{S} Само преврну очима и, са |
| си да ме вараш и на зло навлачиш...{S} Пит’о сам ја код власти <pb n="43" /> и мени казаше, да |
| паметно! <pb n="123" /> К’о да си мене пит’о тако ти је паметно...</p> <p>— Полахко, полахко, |
| се на столици и погледа га тупо, као да пита: а шта се то мене тиче?</p> <p>— Честитам, — испус |
| ве кесе и варка као заклан.</p> <p>— Не питај јесу ли гладни и не износи ништа, — шапну стари ж |
| ћерати?</p> <p>— Ако не вјерујете, а ви питајте, — осијече Перо, окрећући им леђа. — Ви сте ме |
| нуто гледати један у другога, као да се питају: шта је ово?{S} А и Перо се забленуо, па нити зн |
| ам пред смрт говораше, осмјехујући се и питајући за Перу.{S} И Перо остаде самац, <hi>сам на св |
| ијет, кад се људи не би женили?{S} Што, питам те?</p> <p>Обрен испи чашу и цмокну губицама као |
| једну и платио за њу петнес’ гроша.{S} Питам: може ли јефтиније, а Чифут не да...{S} Чифут к’о |
| да нам се нису женили стари?..{S} Оклен питам те?</p> <pb n="11" /> <p>Оклен би и ти био?..{S} |
| а.</p> <p>Перо им каза своје име и, без питања, сједе за сто.{S} Они не одговорише и само га по |
| fehlen</foreign>!...{S} Ја слушам свако питање и сваку заповијест, — дочека.</p> <p>— Знаш ли т |
| атовари на врат учитељу.</p> <p>У овоме питању Перо се није слагао с њима.{S} Није му било најп |
| удно...</p> <p>— Ама ко ће ме, брате? — питао је Перо некако постиђено, окрећући главу у страну |
| е њима.</p> <p>— Бије ли учитељ пуно? — питао <pb n="18" /> је другове, који су се враћали из ш |
| еси ли ти пророк Јеремије па да знаш? — питао је Аћим, као љутећи се помало, премда он нити је |
| би да дајем рачуна?</p> <p>— А ко ће те питати ако нећу ја? — дочека стари и, раскорачивши се, |
| се и гледајући га оштро.</p> <p>— А што питаш? — осијече Перо, па се и он намргоди. — Зар и теб |
| се испрси:</p> <p>— А?</p> <p>— Слатке пите донеси!</p> <p>Данило прокомеша раменима и зијевну |
| — Какав си ми ти домаћин, кад ни слатке пите немаш?</p> <p>— Па што, брате, одма не иштеш! — уз |
| Знаш, драго ми уз љуто вино мало слатке пите...</p> <p>Перо Карантан као да се стиша мало.{S} Ј |
| раменима и зијевну.</p> <p>— Немамо ми пите, — одговори мирно. — Ко ће скухат’?</p> <p>Перо по |
| И Шарин му је био добар!...{S} Мог’о је пити вина, па још из леђена од дванајес’ ока.{S} Не мож |
| њима, — метнуше вино преда се и почеше пити.</p> <p>— Ви знате, браћо, — поче Јефтан озбиљно, |
| ма и чупкале за бркове.{S} Није хтио ни пити.{S} Само је уздисао, дизао главу и њушкао по вазду |
| ним пружао се дугачак сто, препун јела, пића и сваке ђаконије, а око њега је, са једне и са дру |
| а, ђе <pb n="117" /> има добра и јела и пића.{S} Пушћи ти само мене, па ни зашто не брини!</p> |
| ко Јенглез удари на Русију к’о што овђе пише? — запита. — То ти је, видиш, једна дипломација... |
| <p>Перо исколачи очи.</p> <p>— А зар не пишеш? — запита.</p> <p>— Баталио сам то, — безбрижно о |
| о је у његовој глави звонило, звиждало, пиштало...{S} Образи су му <pb n="139" /> час блиједили |
| .</p> <p>— Маро, дијете, — рече јој поп пишући крштеницу и не осврћући се на њих, — ево и Перо |
| ћи.{S} Све лијепо, чисто, уређено, »све пјева« како рече Јефтан!{S} А најљепша и највећа од сви |
| е жену с миразом, — дочека Обрен у пола пјевајући, као кад чита пјесмарицу. — И ти си се, Јефта |
| дакле ће чути највишу грају, свађу, или пјевање.{S} На средини касабе једна му се механа много |
| их за косе, показивао им разне слике и пјевао им пјесме о Милошу и Марку.{S} Други пут дошао б |
| е играти око столова, поче звиждукати и пјевати.{S} Нареди и доручак и пива и поново се окрену |
| озбиљнији и најугледнији.{S} Један сух, пјегав, са кукастим носом и великим, необично испупчени |
| човјек.{S} Стар, сијед, са намрежганим, пјегавим лицем, са добро <pb n="69" /> потстриженим брк |
| задихана, раздрљена, са крупним црвеним пјегама на лицу и чиревима на челу.{S} Читаве степенице |
| "142" /> и издиже главу, да види: оклен пјесма долази?...{S} И опази, удаљену, љепоту-дјевојку, |
| ка Обрен у пола пјевајући, као кад чита пјесмарицу. — И ти си се, Јефтане, оженио с миразом, и |
| . — Удовица је, ама без ње и без њезине пјесме све ће бити мртво...{S} Додуше она се још мало љ |
| е, показивао им разне слике и пјевао им пјесме о Милошу и Марку.{S} Други пут дошао би мргодан, |
| што попут славујске трепери у ноћи, а у пјесми као да га неко зове, зове га по имену и каже да |
| то је могла ово <hi>скнадити</hi> као у пјесми.</p> <p>— Ништа нема без женске главе у кући, — |
| чери, напајајући се мирисом јоргована и пјесмом бумбуловом, љуљушкати је на своме крилу и куњат |
| м, прозвали Топал-пашом и спјевали га у пјесму, која је почињала ријечима: <hi>Топал-паша мука |
| И тај вјетар доноси, из даљега, некакву пјесму, звонку и умиљату, што попут славујске трепери у |
| ти кроз зубе своју стару и најомиљенију пјесму:</p> <quote> <l>Овце чува Тодора</l> <l>Широм ми |
| — Шта ти знаш? ..{S} Зар Данило не може пјеше ићи?</p> <p>Данило обори главу и уздахну.{S} Сад |
| ваистину, нећу! — осијече. — Могу ја и пјеше...</p> <pb n="97" /> <p>И, нарамљујући и стресају |
| ко?</p> <p>Изнад колиба дизао се танак, плавичаст дим и повијао се по чађавим, сламним крововим |
| уби је у образ.</p> <p>Покупивши новце, плавојка се опет врати за њихов сто.{S} Сједе до Пере, |
| ирачице престадоше.{S} Једна љепушкаста плавојка, са малим, нешто искривљеним, носићем и смјеху |
| ја казао, да ми нико не улази у собу? — плану Јефтан, чим се доктор удаљио. — Како си се ти сми |
| јок, — осијече Благоје отргнувши се. — Плати трошак овђе, па пусти мени да ти гладим ствар...{ |
| се исправи и оштро га погледа.</p> <p>— Плати мени надницу, па ћу ја ићи с тобом, — рече. — Сва |
| пуних шест мјесеци вара и неће ништа да плати.{S} Иза бабиних леђа провиривала је масна капа не |
| } Ипак се некако прибра, извади кесу да плати попу, па, пољубивши га у руку, готово трком оде и |
| у Благоје пипајући се по џеповима. — Ти плати за обојицу, јер ја немам ситнежа...</p> <p>— Плат |
| шавајући га. — Хајдемо одмах...{S} Само плати трошак, па да иђемо.</p> <p>Перо завуче руку у џе |
| ш ти што потрошит’.{S} Имам ја пара, да платим и за те и за се.{S} А теби треба да се шеташ, да |
| А би ли ти да ти је ја извадим и ја да платим?</p> <p>— Јок, — осијече Обрен остављајући тефте |
| ујем нове.{S} Ономадне сам узео једну и платио за њу петнес’ гроша.{S} Питам: може ли јефтиније |
| .{S} И Благоје, никакав чојек, коме сам платио ручкове и вечере, да ме тако превари!...</p> <p> |
| гостионице. — Мислиш ти што си ми синоћ платио вечеру и овај доручак, да ћу ја трпити да ми так |
| за њим. — Ја ћу је извадити, а ја ћу и платити.</p> <p>Јефтан, не осврћући се, онако преко рам |
| учинила товар штете...{S} Толико ће ми платити!</p> <p>Затим опет ушепртљи.{S} Поново притрча |
| /hi>!..{S} Данас ћемо и у цркву и добро платити попу, па нек одма вјенча...</p> <p>Перо слегну |
| р дође.{S} Срачуна колико обојица имају платити и пружи карту.</p> <pb n="121" /> <p>— Дај новц |
| р ја немам ситнежа...</p> <p>— Платићу, платићу, — рече Перо, једнако зијевајући... — Ама ова в |
| ојицу, јер ја немам ситнежа...</p> <p>— Платићу, платићу, — рече Перо, једнако зијевајући... — |
| ока, као да би да позна: јесу ли добре платише?</p> <p>— Имам, имам, — рече најпошље, осмјејку |
| а.{S} Она наћерује сељака да ми поштено плаћа бировину; она ме чува од свакога, <pb n="35" /> п |
| пире са некаквим крезубим старчићем око плаћања.{S} Старчић вели, да је попио шест ракија, а ме |
| Перо је <pb n="53" /> Обрену унапријед плаћао сапутнину и звао га готово сваку вече.{S} А доче |
| о је непоштена ствар...</p> <p>— Коњ је плах, — упаде Јован, — па му драго да поскочи, драго... |
| Оне слике са голишавим швабицама (а ти плахо бегенишеш и купујеш таке слике) и она два сандука |
| /p> <p>— А сапутнина? — запита као кроз плач.</p> <p>— Па нијеси ли ти са Стаком говорио? — оси |
| — Чув’о би се, — одговори Перо као кроз плач, — ама зар сам ја пророк, па да му знам нарав...{S |
| рниче један! — цикну удовица и бризну у плач. — Зато сам те примала?</p> <p>— Па, брате, што ми |
| </p> <p>Пред вратима застаде и бризну у плач.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19051_C |
| баци цјепаницу, сједе на тле и бризну у плач.</p> <pb n="89" /> <p>— А-а знао сам ја, — промуца |
| се расплакали као дјеца.{S} Плаче Перо, плаче Јефтан, плачу и Обрен и Јово.{S} Сви плачу!{S} А |
| ло срце, па се расплакали као дјеца.{S} Плаче Перо, плаче Јефтан, плачу и Обрен и Јово.{S} Сви |
| кревет, објесио ноге па климата њима и плаче.{S} Очи му се закрвавиле, образи помодрили, а каљ |
| Ето се сад нагледајте, — рече домаћица плачевним, меким гласом лако гурајући и у једно и у дру |
| ново расплака.</p> <p>— Ех, с тога ја и плачем, — викну, — што ми се чини, да се не враћамо виш |
| сузе циједе се низ браду.</p> <p>— Што плачеш? — запита изненађени Перо, а у срцу му нешто штр |
| као дјеца.{S} Плаче Перо, плаче Јефтан, плачу и Обрен и Јово.{S} Сви плачу!{S} А Данило опет пр |
| че Јефтан, плачу и Обрен и Јово.{S} Сви плачу!{S} А Данило опет промолио главу кроз врата, па к |
| у га. — Стрико!</p> <p>Старац се трже и плашљиво одскочи.{S} Затим отвори крмељаве очи, протра |
| спомени једног паметног чојека из твога племена, па да му се поклоним к’о свецу...</p> <p>— Све |
| , брате, одма не иштеш! — узвикну Перо, плеснувши рукама. — Што се к’о бајаги стидиш?{S} Што го |
| ше, као да осјетише несигурне јахаче на плећима.{S} Перин <pb n="95" /> се поче гицати и окрећа |
| упа се лијепо у хладној, мирисној води, плива и осјећа, како га таласи запљускују и драгају ода |
| слонио на стар, расклиман, полуразрушен плот, пуши на кратки чибук и наређује нешто двојици син |
| ога.</p> <p>Јован се бржебоље одмаче од плота и стаде преда њих.</p> <p>— Станите, станите! — в |
| њима се, одиста, указивала нешто љепша, плочом покривена кућа...{S} Са лица имала је три неједн |
| — запита јаче.</p> <p>Јово се засмија и пљесну рукама.</p> <p>— Зар не знаш мене? — запита. — С |
| и Марку.{S} Други пут дошао би мргодан, пљувао у јаглук и шетао се између клупа, не окрећући се |
| е очева радња и, ступивши у њу, озбиљно пљуну у длане.</p> <p>— Ти не знаш шта радиш...{S} Ја ћ |
| ад му рекне да је паметан.</p> <p>— Ја, по могућству сила, радо ћу <pb n="161" /> се увијек ода |
| ће бити црна јали бијела.</p> <p>— Ама, по Богу, зар може бити још пресуда? — запита Перо замир |
| се око двају нешто љепше обучених цура, по свој прилици оних сумњивога понашања, и избацујући ш |
| >— Није скупа...{S} На коња по форинта, по форинта...</p> <p>— Није пуно, — уплете се Перо и ст |
| — викну.</p> <pb n="125" /> <p>— Хајде, по Богу брате, да је само очима видим.</p> <p>— јок, — |
| чима, што их је проговорио, опсовао је, по нашем начину васпитавања, ружно оца.{S} Због тих чуд |
| и пет хиљада!</p> <p>— Честитам, брате, по хиљаду и сто пута честитам, — обрадован и раздраган |
| њ?{S} И почео се љутити.{S} Почео, чак, по обичају, гунђати и проклињати све, почевши од младож |
| но дугачком и необично прљавом авлијом, по којој су лежале здраве и разлупане бачве, дрва, обру |
| чки.{S} Затим удари шаком <pb n="10" /> по столу и шкргутну зубима.{S} Удари и други пут и три |
| жале су четири овеће гомиле ђубрета.{S} По њима су скакутали неколико безбрижних врабаца, којим |
| е о нечем да увјери, — Ама ја видим.{S} По јутру познајем дан.{S} И, право да ти речем, ја га в |
| а у пјесми као да га неко зове, зове га по имену и каже да умире за њим...{S} Он размахну рукам |
| вјетар прохладан да попухује, милује га по образу и лагоди.{S} И тај вјетар доноси, из даљега, |
| емда су се мотале око њега, миловале га по образима и чупкале за бркове.{S} Није хтио ни пити.{ |
| довица опет измахну јаглуком и удари га по устима.</p> <p>— Људи воле и крави дебљој а камо ли |
| а, — одговори му Јово тихо, милујући га по <pb n="87" /> врату као разуздана парипа, — а сјутра |
| > и поче обигравати око њега тапшући га по рамену.</p> <p>— Дела, синко, жив био, дела ти прифа |
| > <p>— Добро, — викну Јефтан тапшући га по рамену. — Са Стаком ћеш га баш и јести!..{S} Одма ће |
| ...</p> <p>Перо се осмјехну и кврцну га по носу.</p> <p>— Хајде, хајде тражи кола, магарче, — р |
| {S} Прашина, испод кола, диже се и пада по очима и лицу.{S} Коњске мухе облијећу ода свих стран |
| , протра их и, некако блесасто, погледа по свима.</p> <p>— Шта ћете? — запита шиштајући. — Ко с |
| лакоме одијелу, стаде на праг и погледа по соби.</p> <p>— А-а није ми ту Јово? — промукло запит |
| а се накостријеши.{S} Поплашено погледа по свима и као да хтједе скочити и бјежати од свега сви |
| ро.</p> <p>Стари застаде и опет погледа по свима.{S} Хтио је, да им на лицу прочита: јесу ли св |
| ану, пустивши, да га свилена кита куцка по челу.</p> <p>— Шта ћеш данас? — запита га изненађени |
| ивши кестењаву косу, која јој је падала по челу, опружи обје руке и, са веселим осмјехом, пође |
| ечини.{S} Дугачке, црне косе распустила по води, издигла бјељу него у лабуда главу, обје руке п |
| /p> <pb n="68" /> <p>— А ко да се јавља по овој врућини? — осијече Јово, задухан. — Најпошље и |
| чворугом на глави и силним греботинама по лицу, а украшавао их је увијек он, не љутећи се, нар |
| собу, <pb n="37" /> и пипао је прстима по столу, као да би и сада хтио узети филџан.</p> <p>Др |
| розор и замишљено поче добовати прстима по стаклу.</p> <p>— А ко ће поћи на пут и куда? — као д |
| пазиш?{S} Видиш ли колика ти је паучина по зидовима и колика је прашина по тлима?</p> <p>Перо п |
| паучина по зидовима и колика је прашина по тлима?</p> <p>Перо преврну очима, погледа у небо и и |
| фтан.</p> <p>— Није скупа...{S} На коња по форинта, по форинта...</p> <p>— Није пуно, — уплете |
| е.</p> <p>— У које доба да дођем сјутра по те? — запита.</p> <p>— Рано...{S} У шест сати — одго |
| — Они читају новине и сваке се седмица по једном поинаде...</p> <p>— Ама побиће се, ако Бога з |
| уно, само кад се има.</p> <p>— И за зоб по два гроша, за зоб, — настави Јован брже.</p> <pb n=" |
| ном чашом о сто, а други прекрстио ноге по турски, устакао велике наочари на нос, па узео подер |
| користи од вашег брака; да сретно буде по ваш дом и српски род.{S} Живили!</p> <p>— Е умијеш г |
| сандука.{S} Полако, као шетајући, пође по соби и, онако са стране, погледа у филџане, да види: |
| Перу за <pb n="168" /> собом. — Ишао је по толиким мјестима, гледао толике ђевојке и... знате л |
| ило никаква намјештаја.{S} Ни простирке по тлима, ни слика на зидовима.{S} Само, у једноме крај |
| оне неколике кокоши, што су се разишле по гомилама буништа, испред колиба, нијесу какотале ни |
| главе, која ми донесе вина и протра ме по прсима, умро бих...{S} Ето, није се имала, јадница, |
| кроз зубе.{S} И објема шакама протра се по лицу, као да се умива. — Ти си зар?</p> <p>— А како |
| му по соби и, онако уморни, поваљаше се по њојзи.{S} Управо на слами је лежао сам Перо, јер је |
| ви.</p> <p>Јефтан, охрабрен, поглади се по брковима и узвиси глас:</p> <p>— Него ако си ти чоје |
| поплашено <pb n="5" /> и, чешкајући се по глави, погледа низа се.</p> <p>— Није ми жао главе.. |
| овце, Перо, — викну Благоје пипајући се по џеповима. — Ти плати за обојицу, јер ја немам ситнеж |
| послови, — окреса полицајац куцајући се по сабљи. — То ће се у полицији извиђети...{S} Сад мора |
| намргођен.{S} Нажуљио леђа, огребао се по руци, а бухе га ишарале својим уједима.{S} У љутини |
| ао се танак, плавичаст дим и повијао се по чађавим, сламним крововима...{S} Ничији глас ни ту с |
| читељ презриво одмахну руком и куцну се по челу.</p> <p>— У мене је све овдје записано! — викну |
| се насмија и оним истим прстом куцну се по челу.</p> <p>— Ми све дознамо путем истраживањах, — |
| и <pb n="61" /> прозор, и разасипаху се по столу.</p> <p>— Па шта велите људи? — запита први Је |
| у солуфима.</p> <p>— Јадан Перо, сад те по готову неће никаква! — уздахну огледајући се у оглед |
| испуњавали.{S} Ви, без посла, путујете по касабами, разговарате с касабалијами, држите скупове |
| израз...{S} Обузе га неки бијес и поче по соби трчкати и поигравати.</p> <p>— Крава, крава, кр |
| реташе на све стране и размјешташе чаше по столу, као да су му сметале нешто.{S} Затим гледаше |
| њему.{S} Стара га, од милине, почела и по коси гладити, а стари се само смјешкаше и пипаше му |
| је Бог наредио да растемо по крушкама и по јабукама него да нас жене рађају...</p> <p>— Тако је |
| не издаш...{S} Ако издаш, зло и по ме и по те.</p> <p>Перо не одговори.{S} Пропусти га да уљегн |
| сабалијами, држите скупове.{S} Дапаче и по селих сте свраћали...{S} Мислите, зар, на буну или ш |
| кну, да се разлијегало по свој авлији и по свеме комшилуку, — дош’о си да ме вараш и на зло нав |
| као каква мапа.{S} Пролијевало се чак и по тлима, ту се мијешало са пепелом од цигара и давнашњ |
| а ником не издаш...{S} Ако издаш, зло и по ме и по те.</p> <p>Перо не одговори.{S} Пропусти га |
| елијевао их.{S} Отуда се вино разлило и по свему потрпежњаку, — јединоме чаршафу <pb n="9" /> ш |
| љастога писара са родиним ногама, што и по равници корача као да се пење уза степенице, — њему |
| тати...</p> <p>Сви устадоше.{S} Макар и по врућини, морали су у шетњу.{S} И сви су позавидили Д |
| о тако разговоран, задовољно се поглади по брковима.</p> <p>— Треба, треба жена, — опет ће удов |
| мени је сведно.</p> <p>Перо се поглади по брковима и застаде.</p> <p>— Барем ћу имат’ рашта от |
| шчерупана, те су јој бичеви косе падали по образима и сакривали јој половину лица.</p> <p>— Крш |
| е претрести и уредити кућу и све ствари по њој, раштркане и разбацане на све стране, као да је |
| ан превуче руком преко бркова, па удари по столу.</p> <p>— Не треба толико! — викну. — Није он |
| уза зид и као бојећи се да је не удари по глави.</p> <p>Перо уљезе у авлију и, раскорачивши се |
| сто.{S} Сједе до Пере, поче га миловати по образу и умотавати му брк.{S} А њему драго.{S} Стаде |
| — прошапта она.</p> <p>— Можеш им дати по једну...{S} Ама немој точити пун филџан, него само п |
| им и Јован изведе коње и поче их вадати по ледини, чешукајући их и размрсујући им дугачке, свил |
| да ти речем, ја га више не могу гледати по сокаку и мучити се с њиме, него треба коме другоме д |
| , као постиђено дијете, поче се чешкати по обрви.</p> <p>— Ама молимо те, учитељу, — рече, — да |
| е га у наручја и бјесомучно поче љубити по челу, образима, устима |