• Jawohl 1
  • quote 4
  • а 142
  • А 150
  • авлије 8
  • авлији 5
  • авлијом 1
  • авлију 7
  • ага 1
  • адет 1
  • адмирали 1
  • Адрије 1
  • Ако 24
  • ако 40
  • Алекса 11
  • али 16
  • Али 2
  • алчак 1
  • ама 20
  • Ама 38
  • амо 1
  • Ана 2
  • Анђа 1
  • антерију 1
  • антика 1
  • апетит 1
  • апсанџија 2
  • аршин 2
  • асталчићу 1
  • Аћим 8
  • Аћима 1
  • Аћиме 1
  • афрички 1
  • Ах 1
  • Аха 3
  • ахнуше 1
  • ашиковала 2
  • ашикује 3
  • Ашикују 1
  • ашикују 2
  • Ашчића 1
  • баба 1
  • бабиних 1
  • бајаги 1
  • бакшиш 1
  • бакшише 1
  • Балкана 2
  • бар 1
  • Барем 3
  • барем 8
  • барјак 1
  • барјака 1
  • барјаком 1
  • барјактар 1
  • барјачићи 1
  • барјачићима 1
  • Баталио 1
  • бацајући 1
  • Баци 1
  • баци 4
  • бацио 1
  • бацити 1
  • бачвама 1
  • бачве 3
  • бачвицу 1
  • баш 14
  • Баш 8
  • баште 1
  • башту 1
  • бегенише 1
  • бегенишем 1
  • бегенишеш 1
  • Без 3
  • без 30
  • безбрижних 1
  • безбрижно 2
  • безбројне 1
  • безизразним 1
  • бекељила 1
  • бекељити 1
  • бекријом 1
  • белај 3
  • БЕОГРАД 1
  • берићетно 1
  • бескрајно 2
  • беспослена 1
  • беспослењаци 1
  • беспослице 1
  • бећар 1
  • Бећари 1
  • би 97
  • БИБЛИОТЕКА 1
  • бива 1
  • бивало 1
  • бившег 1
  • бијаху 2
  • Бијаше 1
  • бијаше 7
  • Бије 1
  • бије 4
  • биједа 2
  • Бијела 1
  • бијела 2
  • бијеле 1
  • бијелих 3
  • бијес 1
  • бијесно 1
  • бију 2
  • била 12
  • биле 1
  • били 6
  • Било 2
  • било 37
  • биљеге 1
  • Био 2
  • био 31
  • бировину 1
  • бит 6
  • бити 24
  • Биће 1
  • биће 8
  • бих 4
  • бича 1
  • бичеви 1
  • бјежао 1
  • бјежати 2
  • бјежећи 1
  • бјежи 1
  • Бјежи 2
  • бјелина 1
  • бјеличаст 1
  • бјељу 1
  • бјесомучно 2
  • бјешње 1
  • благим 1
  • благо 1
  • Благо 3
  • Благоја 12
  • Благоје 43
  • Благојевом 1
  • Благоју 3
  • блажено 1
  • блата 1
  • блекну 1
  • бленуо 2
  • блесасто 6
  • блесастога 1
  • ближе 3
  • Близу 1
  • близу 2
  • блијед 1
  • блиједећи 1
  • блиједили 1
  • блиста 1
  • бљедило 1
  • Бог 19
  • Бога 9
  • Богат 1
  • богат 3
  • Богата 1
  • богме 6
  • Богу 13
  • Боже 1
  • Божићу 1
  • божјој 1
  • бој 4
  • бојажљиво 1
  • бојао 1
  • бојећи 1
  • боји 2
  • Бојим 1
  • бојим 3
  • боју 1
  • бок 1
  • бока 1
  • Болан 1
  • болан 5
  • болесна 2
  • болесник 1
  • болесником 1
  • Болестан 3
  • болестан 5
  • болешљив 1
  • боли 1
  • боловао 1
  • боље 11
  • бољи 2
  • бора 1
  • боравка 1
  • борити 1
  • босиока 1
  • босоног 1
  • боца 7
  • боцама 1
  • боце 1
  • боци 1
  • боцне 1
  • боцом 1
  • Бошка 1
  • Бошко 12
  • Бошково 1
  • бошче 1
  • бошчи 1
  • бошчом 1
  • Брада 1
  • брада 2
  • браде 2
  • бради 2
  • брадом 3
  • браду 4
  • брака 1
  • бранећи 1
  • Брани 1
  • брани 2
  • бранила 1
  • бранити 1
  • брат 2
  • брате 33
  • братске 1
  • брату 2
  • Браћо 1
  • браћо 8
  • бре 2
  • Бре 2
  • брез 2
  • брекну 2
  • Брже 1
  • брже 7
  • бржебоље 3
  • брзим 1
  • брзина 1
  • Брзо 1
  • брзо 18
  • брзојав 5
  • бриге 1
  • бризну 3
  • бријао 1
  • брини 2
  • бринуо 1
  • бринути 1
  • бришући 1
  • брк 1
  • бркова 2
  • бркове 5
  • брковима 6
  • бројати 1
  • бројећи 1
  • Брука 2
  • бруке 1
  • брчкале 1
  • Бубало 1
  • бубица 1
  • будала 2
  • будаласто 1
  • будале 2
  • буде 10
  • буди 2
  • Будровчевом 1
  • буквар 1
  • букваром 1
  • буквару 1
  • букових 1
  • бумбуловом 1
  • бунара 1
  • бунило 1
  • буништа 1
  • бунтовник 3
  • бунтовника 1
  • буну 2
  • буњишта 1
  • бурмутицу 1
  • буха 2
  • бухе 5
  • бухљиве 2
  • бухљивим 1
  • буху 1
  • вавијек 1
  • вадати 1
  • вади 3
  • важило 1
  • важно 1
  • вазда 18
  • ваздуху 2
  • ваистину 1
  • вако 3
  • вала 1
  • валима 1
  • ваља 12
  • ваљало 1
  • ваљан 1
  • ваљана 1
  • Ваљда 1
  • ваљда 3
  • вам 19
  • вама 9
  • ван 1
  • ванредан 1
  • вара 1
  • вараш 1
  • варка 1
  • варош 1
  • вароши 1
  • Вас 1
  • вас 18
  • Васе 1
  • Васин 1
  • Васине 1
  • Васину 1
  • васкрсну 1
  • Васо 4
  • васпитавања 1
  • ватрено 2
  • ваш 3
  • ваша 2
  • вашег 1
  • вашега 1
  • вашем 1
  • ваши 1
  • вашими 1
  • вашој 4
  • вашу 1
  • везе 1
  • везира 1
  • вели 8
  • велика 2
  • велике 6
  • велики 1
  • Велики 1
  • великим 3
  • велико 1
  • великој 1
  • великом 3
  • велику 2
  • велим 5
  • Велимо 1
  • Велите 1
  • велите 4
  • велиш 2
  • весела 1
  • Весели 1
  • весели 3
  • веселије 2
  • веселим 1
  • веселимо 1
  • веселите 1
  • веселих 1
  • веселиш 1
  • весело 12
  • весеље 3
  • весељу 1
  • весео 1
  • већ 6
  • веће 2
  • већим 1
  • већих 1
  • вече 4
  • вечер 1
  • вечера 1
  • вечерао 1
  • Вечерас 1
  • вечераћемо 1
  • вечере 2
  • вечери 4
  • вечеру 1
  • Ви 13
  • ви 26
  • виде 1
  • види 10
  • видим 8
  • Видиме 1
  • видимо 1
  • Видио 1
  • видио 2
  • Видите 1
  • видите 3
  • Видићемо 1
  • Видиш 3
  • видиш 8
  • видјела 1
  • Видјело 1
  • видјео 1
  • видјети 3
  • виђела 1
  • виђео 5
  • виђети 6
  • виђећеш 1
  • вижљаст 1
  • вијест 1
  • вијећања 1
  • викнем 1
  • викните 1
  • викну 42
  • вила 1
  • вилице 1
  • Вина 1
  • вина 14
  • вино 15
  • вином 3
  • вину 2
  • вирило 1
  • вис 2
  • висиле 2
  • висине 1
  • висок 1
  • високо 1
  • високога 1
  • високој 1
  • витешким 1
  • витостаса 1
  • вичан 2
  • виче 1
  • вичем 1
  • вичи 1
  • вичу 1
  • више 42
  • вишим 2
  • вишњега 1
  • вјенч 1
  • вјенча 1
  • вјенчавати 1
  • вјенчај 1
  • вјенчају 2
  • вјенчали 1
  • вјенчање 3
  • вјенчао 1
  • вјенчати 1
  • вјера 2
  • вјеран 1
  • вјере 1
  • вјери 1
  • вјерни 1
  • вјеру 1
  • вјерује 1
  • Вјерујем 1
  • вјерујете 1
  • вјерујеш 1
  • вјерујући 2
  • Вјетар 1
  • вјетар 3
  • вјетрови 1
  • вјечито 2
  • вјечно 1
  • вјешалима 1
  • владарима 1
  • владати 1
  • владика 1
  • владики 1
  • ВЛАСНИК 1
  • Власт 1
  • власт 6
  • власти 7
  • властима 2
  • Влахе 1
  • Во 1
  • вода 3
  • воде 3
  • води 7
  • водила 1
  • водим 2
  • водио 2
  • Водите 1
  • водити 2
  • водиш 1
  • водом 2
  • воду 8
  • вожње 1
  • возити 1
  • војник 1
  • војника 1
  • Воле 1
  • воле 2
  • волим 2
  • Волим 2
  • Волио 3
  • волио 8
  • вољу 1
  • врабаца 1
  • врат 9
  • Врата 1
  • врата 24
  • врати 2
  • вратили 1
  • вратим 1
  • вратима 20
  • вратио 4
  • вратити 1
  • Вратићеш 1
  • вратиш 1
  • вратовима 1
  • вратом 1
  • врату 1
  • враћајте 1
  • враћајући 1
  • Враћајући 2
  • враћали 1
  • враћамо 2
  • Врбаса 1
  • врбе 1
  • врело 1
  • времена 5
  • вреће 2
  • врзајући 1
  • вриједно 1
  • вријеђате 1
  • вријеме 5
  • врисну 1
  • врло 7
  • врпољећи 2
  • врпољио 1
  • вртећи 2
  • вруће 1
  • Врућина 1
  • врућина 3
  • врућини 2
  • врх 4
  • врхом 1
  • врху 1
  • вукући 1
  • га 205
  • гађајући 1
  • газда 2
  • газде 3
  • газдиницу 1
  • газду 1
  • газио 1
  • гај 1
  • гаја 1
  • галаме 1
  • Галебовцу 2
  • ганц 1
  • гаће 1
  • Гвожђе 1
  • гдје 14
  • гдјегод 1
  • гегајући 1
  • гегуцајући 1
  • Геновева 1
  • Геновеви 2
  • гиздавих 1
  • гиздаву 1
  • гицати 1
  • глава 12
  • главачке 1
  • главе 23
  • глави 7
  • главни 1
  • главно 1
  • главном 1
  • главом 11
  • главу 25
  • гладан 2
  • глади 1
  • гладим 1
  • гладити 1
  • гладни 1
  • гладнице 1
  • гладоват 2
  • глас 9
  • гласа 3
  • гласам 1
  • гласамо 2
  • гласате 1
  • гласније 1
  • гласова 1
  • гласом 11
  • гледа 5
  • Гледај 1
  • гледај 3
  • гледају 2
  • гледајући 22
  • гледала 2
  • гледали 4
  • гледам 2
  • гледамо 1
  • Гледао 1
  • гледао 7
  • гледати 6
  • Гледаше 1
  • гледаше 4
  • говедина 1
  • говедине 2
  • говор 1
  • говора 1
  • говораше 3
  • говорећи 4
  • говори 3
  • говорила 2
  • говорим 2
  • говорио 3
  • говорит 1
  • говорити 11
  • говорићу 1
  • говориш 3
  • говору 1
  • год 1
  • година 11
  • годинама 1
  • годинах 1
  • године 5
  • години 1
  • Годину 1
  • годину 2
  • гођ 1
  • Гојазан 1
  • голем 1
  • големим 1
  • голему 2
  • голи 1
  • голим 1
  • голишаве 1
  • голишавим 1
  • Гологлав 1
  • голубови 1
  • гомилама 1
  • гомиле 4
  • гомилу 1
  • Гони 1
  • гони 2
  • гонимо 2
  • гонио 1
  • Гонио 1
  • гонит 1
  • гоните 1
  • гониш 1
  • горе 4
  • гори 1
  • гориле 1
  • горњу 1
  • горска 1
  • гору 1
  • господе 1
  • господине 3
  • господња 1
  • госте 5
  • гости 2
  • Гости 2
  • гостију 3
  • гостима 3
  • гостионице 1
  • гостионици 1
  • гостионицу 2
  • готов 1
  • готова 3
  • Готово 2
  • готово 27
  • готову 1
  • граја 2
  • грајом 1
  • грају 3
  • гракнуше 1
  • грана 2
  • гране 1
  • Грдећи 1
  • грдне 2
  • грђе 1
  • греботинама 1
  • грехота 1
  • гриве 1
  • гриву 1
  • грла 3
  • грлећи 2
  • грли 1
  • грлити 2
  • грло 1
  • грлу 1
  • гробу 1
  • грокћући 1
  • гром 1
  • гроф 1
  • грохотом 1
  • гроша 4
  • грубо 1
  • груди 1
  • губи 1
  • губицама 4
  • гудало 1
  • гуја 1
  • гунгула 1
  • гунгули 1
  • гунђајући 2
  • гунђати 1
  • гурабијама 1
  • гурајући 1
  • гурала 1
  • гурали 2
  • гурати 1
  • гурну 4
  • гурнувши 2
  • гут 2
  • гутао 1
  • д 1
  • Да 27
  • да 564
  • давајући 1
  • давао 1
  • давати 1
  • давио 1
  • давнашњег 1
  • давнашњом 1
  • давно 1
  • даде 5
  • дадеш 1
  • Дај 3
  • даје 3
  • дајем 1
  • дајући 1
  • далек 1
  • Далеко 1
  • далеко 3
  • даље 8
  • даљега 1
  • даљини 1
  • дам 2
  • Дама 1
  • Дамјан 1
  • Дамјана 2
  • дамо 1
  • дан 8
  • дана 20
  • данас 10
  • Данас 5
  • Данашњи 1
  • дангуба 1
  • дани 1
  • Данила 18
  • Данило 40
  • Данилових 1
  • Даниловом 1
  • Данилову 1
  • Данилом 3
  • Данилу 1
  • дану 1
  • дао 6
  • дапаче 2
  • Дапаче 2
  • даровит 1
  • даску 1
  • дат 3
  • дата 1
  • дати 3
  • дах 1
  • дахнемо 1
  • дахтали 1
  • дахћући 1
  • даш 2
  • Два 1
  • два 20
  • двадесет 3
  • двају 1
  • дванајес 1
  • Двије 1
  • двије 9
  • двјема 1
  • двојбен 1
  • двоје 1
  • двојици 2
  • двојицу 1
  • двокатнице 1
  • дворећи 1
  • дебела 5
  • дебели 1
  • дебелим 2
  • дебелу 2
  • дебељкаст 1
  • дебељкаста 1
  • дебео 1
  • дебљи 1
  • дебљој 1
  • девете 1
  • декламујући 1
  • дела 1
  • Дела 1
  • десет 3
  • десетак 1
  • десети 1
  • десила 2
  • Десио 1
  • десити 3
  • десне 1
  • десно 1
  • десном 2
  • десну 2
  • дивит 1
  • дивља 1
  • Дигли 1
  • дигните 1
  • диже 8
  • дижеш 1
  • дизала 1
  • дизао 2
  • дијете 12
  • дим 1
  • дима 2
  • димити 1
  • димњаке 1
  • дипломат 1
  • дипломација 1
  • дипломације 1
  • дјевојка 4
  • дјевојке 2
  • дјевојком 1
  • дјевојку 6
  • дјевојче 1
  • дјевојчино 1
  • дјела 1
  • дјелами 1
  • дјетињство 1
  • дјеца 3
  • дјеце 2
  • дјецом 2
  • дјечурлије 1
  • дјечурлијом 2
  • длака 1
  • длаке 1
  • длане 1
  • дневне 1
  • дно 1
  • дну 4
  • До 1
  • до 26
  • доба 4
  • добар 2
  • добијала 1
  • Добио 1
  • добио 4
  • добити 2
  • добовати 1
  • Добра 1
  • добра 8
  • добре 3
  • добро 24
  • Добро 7
  • добујући 1
  • дов 1
  • доведе 1
  • довели 1
  • довести 1
  • довикну 2
  • довољним 1
  • доврши 1
  • догађај 1
  • договори 1
  • додаде 3
  • додадоше 1
  • додија 1
  • додијала 1
  • додуше 3
  • Додуше 4
  • дође 10
  • Дође 3
  • дођем 2
  • дођете 1
  • дођеш 2
  • доживљаје 1
  • дозволио 1
  • дозвољаваМ 1
  • дозвољавам 3
  • дозвољавате 1
  • дозвољаваш 2
  • дознамо 1
  • док 18
  • Док 4
  • доказао 1
  • доказивао 1
  • Доктор 2
  • доктор 8
  • доктора 1
  • доктору 1
  • долази 7
  • долазили 1
  • Долазим 1
  • долазио 3
  • доласком 1
  • доликује 1
  • дом 1
  • Дома 1
  • дома 2
  • домаћин 3
  • Домаћица 2
  • домаћица 4
  • домаћицу 1
  • домина 1
  • донесе 3
  • донеси 3
  • доноси 2
  • доносим 1
  • допаде 1
  • допадљива 1
  • допјева 1
  • допјевао 1
  • доприје 1
  • допустити 1
  • допуштајући 2
  • доручак 2
  • досад 1
  • досадна 1
  • Доста 3
  • доста 4
  • доставе 1
  • достојанствено 2
  • дотле 2
  • дотрча 1
  • доћи 4
  • дохвати 5
  • доцније 1
  • дочек 2
  • дочека 50
  • дочекала 1
  • дочекали 1
  • дочекамо 3
  • дочекао 1
  • дочекати 2
  • дочекивала 1
  • дочекивали 1
  • дочеку 1
  • дочекујем 1
  • Дош 2
  • дош 3
  • Дошавши 1
  • дошао 4
  • дошла 1
  • дошле 1
  • дошли 9
  • дошло 1
  • Дошло 4
  • Драг 1
  • драга 1
  • Драга 1
  • драгају 1
  • Драги 2
  • Драго 1
  • драго 10
  • драговољно 1
  • драгоцјени 1
  • дражити 1
  • дрва 1
  • дрвена 1
  • дрвени 2
  • дрвета 1
  • дрветом 1
  • дрвету 1
  • дрво 1
  • дрекну 14
  • дречале 1
  • државе 1
  • држала 1
  • држао 1
  • држати 1
  • држе 2
  • држећи 4
  • држи 2
  • Држимо 1
  • држите 1
  • држиш 1
  • Дрине 1
  • дрмајући 1
  • дрмну 1
  • дрмусајући 1
  • дроњака 1
  • дрпну 1
  • дрско 1
  • друг 4
  • друга 7
  • друге 6
  • други 10
  • Други 2
  • другим 1
  • другима 1
  • других 2
  • Друго 1
  • друго 8
  • другове 2
  • другови 3
  • друговима 3
  • Другога 1
  • другога 8
  • другој 4
  • другоме 5
  • другу 6
  • дружина 1
  • дружиш 1
  • друкчије 3
  • друштва 4
  • друштво 1
  • друштву 1
  • дрхће 1
  • дрхћући 1
  • дубине 1
  • дубових 1
  • дубоко 3
  • дуг 2
  • дуга 1
  • дугачак 1
  • Дугачке 1
  • дугачке 2
  • дугачки 1
  • дугачком 1
  • дуге 4
  • дуги 1
  • дугим 2
  • Дуго 1
  • дуго 7
  • дуговјечно 1
  • дугољетни 1
  • дугом 2
  • Дугуљаст 1
  • дугуљаста 1
  • дугуљастим 2
  • дугуљастих 1
  • дугуљастога 1
  • дуд 4
  • дуда 2
  • дудово 1
  • дудом 1
  • дуду 1
  • дужан 1
  • дуже 5
  • дужега 1
  • дукат 1
  • дуката 1
  • дућан 2
  • дућана 2
  • дућане 1
  • дућани 1
  • дућанима 2
  • дућану 2
  • духана 1
  • духанити 1
  • духаном 1
  • духанскога 1
  • духове 1
  • духом 1
  • Душа 1
  • душа 2
  • душе 3
  • душек 1
  • душека 1
  • Душека 1
  • душеком 1
  • душеку 2
  • душеци 1
  • души 1
  • душом 1
  • душу 1
  • ђаволасто 1
  • ђаволи 1
  • ђавоља 1
  • ђак 2
  • ђака 1
  • ђаке 1
  • ђаком 1
  • ђаконије 1
  • ђаци 2
  • Ђе 1
  • ђе 8
  • ђевојака 1
  • Ђевојка 1
  • ђевојка 5
  • ђевојке 6
  • ђевојком 1
  • Ђевојку 1
  • ђевојку 12
  • ђегођ 1
  • ђенерали 1
  • ђеца 2
  • ђецу 1
  • ђечице 1
  • ђогат 1
  • ђубрета 1
  • Ђурђа 1
  • Ђуре 1
  • е 1
  • Е 9
  • Ев 1
  • Ево 14
  • ево 4
  • Еј 2
  • ено 1
  • Ено 2
  • Ето 13
  • ето 8
  • ех 1
  • Ех 5
  • жалећи 1
  • жалосна 2
  • жалост 1
  • жалостан 1
  • жалостив 1
  • жалостивим 1
  • жалостивним 1
  • жалостивно 1
  • Жао 1
  • жао 3
  • жели 1
  • желимо 1
  • желите 1
  • желиш 2
  • желудац 1
  • жена 20
  • Жена 3
  • женама 1
  • жене 10
  • женетину 1
  • жени 11
  • Жени 2
  • ЖЕНИДБА 1
  • женидбе 1
  • женидби 1
  • женидбом 1
  • женидбу 1
  • женили 3
  • женим 2
  • женит 1
  • женити 2
  • женицу 1
  • жениче 1
  • Жениче 1
  • жениш 2
  • женом 1
  • женска 4
  • женскадије 2
  • женске 9
  • женских 1
  • жену 10
  • жестоко 1
  • жешће 2
  • жив 3
  • живахан 1
  • живахније 2
  • живи 5
  • живили 2
  • Живили 2
  • Живим 1
  • живим 5
  • живимо 1
  • живина 1
  • живином 1
  • живио 1
  • Живио 4
  • Живиооо 2
  • живит 2
  • живити 6
  • живићу 1
  • живље 1
  • живо 12
  • живот 5
  • живота 1
  • животом 1
  • живу 1
  • Жила 1
  • жила 2
  • жилавим 1
  • жита 3
  • житнога 1
  • жито 1
  • житу 1
  • жицу 1
  • журно 1
  • жути 2
  • за 122
  • За 6
  • забављате 1
  • забацивши 1
  • забиљежи 1
  • забленуо 1
  • забленуто 3
  • заборави 1
  • Заборавио 1
  • заборавио 3
  • заборавит 1
  • заборавити 2
  • забринут 1
  • забринуто 1
  • завали 2
  • заваљујући 1
  • заварао 1
  • завежљаја 1
  • завика 1
  • завиривао 3
  • завјесама 1
  • завјесе 1
  • ЗАВОД 1
  • заврти 1
  • завршујући 1
  • завтра 1
  • завуче 1
  • загаситоруменкастој 1
  • заглади 2
  • загледа 1
  • Загледа 1
  • Загледали 1
  • загледао 1
  • загледати 1
  • заговори 1
  • заговорио 1
  • заголица 1
  • заграја 1
  • заграјаше 5
  • загријани 1
  • загрли 3
  • загрлити 1
  • загрлише 1
  • Загрлише 1
  • загрмише 1
  • загрнутих 2
  • загушено 1
  • загушљив 2
  • задах 2
  • задиркивали 1
  • задиркују 1
  • задихана 1
  • задњим 1
  • задњу 1
  • задовољан 2
  • задовољна 1
  • задовољни 4
  • задовољно 5
  • задовољство 1
  • задовољством 1
  • задржа 1
  • задржавала 1
  • задржати 1
  • задржи 1
  • задрхта 2
  • Задрхташе 1
  • задухан 1
  • задуханили 1
  • зажели 1
  • зажелио 2
  • зажељеле 1
  • зажмири 1
  • зазвони 1
  • зазјавати 1
  • заигра 5
  • заиграше 1
  • заинтересовани 1
  • заискао 1
  • заиста 1
  • заиште 1
  • заједнички 1
  • заједно 3
  • закаснио 1
  • закасните 1
  • закаснити 1
  • закитила 1
  • заклан 1
  • заклањала 1
  • заклетву 1
  • заклети 1
  • заклињао 1
  • Заклињао 1
  • закључавајући 1
  • закључило 1
  • закопајете 1
  • закрваве 1
  • закрвавиле 1
  • закрчила 1
  • залијевала 1
  • замиловали 1
  • замириса 1
  • замирући 1
  • замисли 4
  • замислише 1
  • замишљао 1
  • замишљен 1
  • замишљено 2
  • замоли 1
  • замолимо 1
  • замолио 1
  • замолише 1
  • замрије 1
  • замршених 1
  • замуца 1
  • занат 1
  • занијеми 1
  • заниманије 1
  • занимљиве 1
  • заноса 1
  • заносно 1
  • заносом 2
  • зао 1
  • Зап 1
  • запали 1
  • запалила 1
  • запамти 1
  • запети 1
  • записано 1
  • запита 90
  • запитати 2
  • запјева 2
  • заплака 1
  • заплакао 2
  • заплаче 4
  • заплива 1
  • запљускују 1
  • заповиједи 1
  • заповијест 1
  • запријетили 1
  • запроси 1
  • запуцаше 1
  • запуштеној 1
  • зар 20
  • Зар 24
  • зарђала 1
  • зарђале 1
  • зарекнемо 1
  • Заричемо 1
  • зарумени 1
  • заруменила 1
  • заручнице 1
  • заручницу 1
  • засадио 1
  • засити 1
  • засјели 1
  • засмија 7
  • засмијао 1
  • заспао 3
  • заспе 1
  • Застаде 1
  • застаде 12
  • застадоше 1
  • застајкивати 1
  • застења 4
  • застиди 3
  • застидила 1
  • засукивао 1
  • затапша 1
  • затварај 1
  • затварајући 1
  • затварао 1
  • затварати 1
  • затвор 2
  • затвора 1
  • затворених 1
  • затвори 1
  • Затвори 1
  • Затворио 1
  • затворити 1
  • затекао 1
  • Затекоше 1
  • затећи 1
  • затече 2
  • затиљак 1
  • затим 1
  • Затим 13
  • зато 3
  • Зато 3
  • затреба 1
  • затресе 2
  • заустави 3
  • зауставила 1
  • зауставити 1
  • Зауставише 1
  • зауставља 1
  • заустављајући 1
  • заустављам 2
  • заустављаш 1
  • зафатит 1
  • захука 1
  • зацаклише 1
  • зациганчи 1
  • зацрвенила 1
  • зацрни 1
  • зачињен 1
  • зачуди 1
  • зачудићете 1
  • зачуђен 1
  • зачуђени 1
  • зачуђено 11
  • зачуђенога 1
  • зашишта 1
  • Зашто 3
  • зашто 5
  • збаци 1
  • збија 1
  • Због 3
  • због 6
  • збогом 2
  • збуни 2
  • збунила 1
  • збунио 1
  • збуњена 1
  • Збуњено 1
  • збуњено 2
  • звала 1
  • звао 2
  • звиждало 1
  • звижди 1
  • звиждукати 3
  • звиждучући 1
  • звизнувши 1
  • звијезда 1
  • звијер 1
  • звонаром 1
  • звонику 1
  • звонило 1
  • звонку 1
  • звонце 1
  • згледаше 1
  • Згледаше 1
  • згњавити 1
  • згодније 1
  • Згоднијега 1
  • зграби 1
  • Зграби 1
  • згрћао 1
  • Згурио 1
  • здрав 2
  • здрава 1
  • здраве 1
  • здравица 2
  • здравице 2
  • здравицом 3
  • здравицу 2
  • здравља 1
  • здравље 4
  • Здраво 1
  • здраво 3
  • зеленим 1
  • зелених 1
  • зелену 1
  • земља 2
  • земљавим 1
  • земље 6
  • земљи 4
  • земљотреса 1
  • земљу 6
  • зет 2
  • зета 2
  • зете 3
  • зету 1
  • зец 1
  • зеца 1
  • зид 7
  • зида 1
  • зидовима 2
  • зиду 3
  • зијевајући 1
  • зијевати 1
  • зијевну 3
  • зину 2
  • Зину 2
  • Зла 1
  • зла 3
  • златан 1
  • злати 1
  • златна 3
  • златнолисте 1
  • зло 3
  • зна 17
  • знаде 1
  • знају 1
  • Знајући 1
  • знак 6
  • знакова 1
  • знала 3
  • знале 1
  • знам 26
  • Знам 3
  • знаменити 1
  • знаменито 1
  • знаменитост 1
  • знамениту 1
  • знао 14
  • Знао 2
  • знате 3
  • знати 1
  • значи 1
  • знаш 22
  • Знаш 7
  • зној 3
  • знојимо 1
  • зоб 2
  • зове 5
  • зовемо 1
  • Зовемо 1
  • зовете 1
  • зовеш 1
  • зовне 1
  • зовнемо 1
  • зовну 2
  • зовнули 2
  • зову 2
  • зоре 1
  • зору 1
  • зраци 1
  • зуб 1
  • зуба 2
  • зубе 6
  • зуби 1
  • зубима 4
  • и 1175
  • И 131
  • иберцигером 1
  • иглама 1
  • иглом 1
  • Игњат 11
  • Игњате 2
  • игра 2
  • играју 1
  • играјући 1
  • играло 1
  • играмо 1
  • играо 2
  • играти 2
  • игру 1
  • игумане 1
  • иде 1
  • иђе 6
  • иђем 2
  • иђемо 3
  • иђите 1
  • Из 2
  • из 61
  • иза 11
  • Иза 3
  • изабира 1
  • изабраној 1
  • Изађе 1
  • изађе 9
  • изађемо 2
  • изађоше 3
  • изазивачки 1
  • изаћи 1
  • изашао 1
  • изашла 2
  • изашли 5
  • избаци 1
  • избацујући 1
  • избио 1
  • избуљених 1
  • избуљио 1
  • извади 6
  • извадим 1
  • извадите 1
  • извадити 1
  • извали 1
  • извалио 1
  • изведе 2
  • извести 1
  • извиђети 1
  • изводити 1
  • Извол 1
  • изврну 2
  • изврсна 1
  • извршила 1
  • извуче 1
  • изгине 2
  • изгледа 1
  • изгледају 1
  • Изгледало 1
  • изгледао 5
  • изгледаху 1
  • изгледаше 1
  • изговори 1
  • изговорим 1
  • изговорити 1
  • Изговорити 1
  • Изгуби 1
  • изгуби 2
  • изгубио 3
  • ИЗДАВАЧКА 1
  • издаљега 1
  • издаш 2
  • издигао 1
  • издигла 1
  • издигнувши 2
  • Издигнута 1
  • издиже 3
  • издизала 1
  • издизао 2
  • издржати 1
  • изиђоше 1
  • Изим 1
  • изишао 2
  • Излазио 1
  • излазио 2
  • излазити 1
  • излети 2
  • излизану 1
  • излијечити 1
  • излињао 1
  • излога 1
  • изложбу 1
  • изложеноме 1
  • измакли 1
  • измамио 1
  • измахну 4
  • између 4
  • измећу 1
  • измицању 1
  • измицати 1
  • Изнад 1
  • изнад 3
  • изневјери 1
  • изневјерили 1
  • изневјерити 1
  • Изненада 2
  • изненада 5
  • изненади 1
  • изненадно 4
  • изненађени 2
  • изнесе 1
  • изнијели 1
  • изнова 1
  • износи 1
  • изнутра 1
  • израз 1
  • изразе 1
  • изразом 1
  • изрецкане 1
  • изудара 1
  • икада 2
  • икаква 1
  • икако 2
  • ико 1
  • иког 1
  • икога 1
  • Или 1
  • или 16
  • илити 1
  • им 31
  • има 21
  • Има 8
  • Имају 1
  • имају 3
  • имајући 1
  • имала 2
  • имало 1
  • Имам 5
  • имам 7
  • имамо 1
  • имао 7
  • имат 1
  • имате 1
  • имати 2
  • имаћеш 1
  • Имаш 1
  • имаш 4
  • Име 1
  • име 12
  • имену 1
  • Имену 1
  • инад 1
  • инаде 1
  • инадила 1
  • инат 1
  • интересе 1
  • интересима 1
  • информирам 1
  • ипак 2
  • Ипак 5
  • иселеније 2
  • иск 1
  • искапише 1
  • искачу 1
  • искезио 1
  • исколачи 2
  • искочи 2
  • искочила 1
  • искрен 1
  • искриви 5
  • искривиле 1
  • искривљеним 2
  • искрице 1
  • испава 1
  • испаде 3
  • испали 1
  • испани 1
  • испао 1
  • испети 1
  • испи 2
  • испијале 1
  • испијао 1
  • испитујући 1
  • исплављелим 1
  • исплази 1
  • Испод 1
  • испод 20
  • исправи 6
  • исправљајући 1
  • исправљеним 1
  • испред 9
  • испредали 1
  • испричавати 1
  • испричају 1
  • испричати 1
  • испроси 1
  • испросио 3
  • испросити 1
  • испрси 4
  • испунила 1
  • испуњавали 1
  • испупченим 2
  • испусти 8
  • испуцале 1
  • испуштајући 1
  • ист 2
  • истегну 1
  • Исти 1
  • исти 2
  • истим 3
  • истина 1
  • истјера 3
  • истјерани 1
  • Истјерани 1
  • исто 3
  • истога 1
  • истраживањах 1
  • Исус 1
  • Исуса 1
  • исцрвоточени 1
  • иће 1
  • ићи 11
  • их 67
  • Ишао 2
  • ишао 4
  • ишарале 1
  • ишарало 1
  • ишаран 1
  • ишарано 1
  • ишла 2
  • ишли 2
  • иште 2
  • иштеш 3
  • ишти 1
  • ишћерат 1
  • ја 124
  • Ја 62
  • јабани 1
  • јабукама 1
  • јави 1
  • јавимо 1
  • јавити 1
  • јавља 1
  • јављамо 1
  • јављао 1
  • јавнога 1
  • јавноме 1
  • јаглук 2
  • јаглуком 6
  • јада 3
  • јадан 1
  • Јадан 1
  • јаде 1
  • јадима 1
  • јадница 1
  • јадују 1
  • јаје 2
  • Јак 2
  • јали 6
  • јаму 1
  • јао 1
  • Јао 1
  • јаран 3
  • јарана 2
  • јаране 1
  • јарани 1
  • јаранима 1
  • јараном 1
  • јаре 1
  • јаребичино 1
  • јарчијом 1
  • јасенов 1
  • јасно 1
  • јастребастим 1
  • јастук 1
  • јастука 1
  • јаук 1
  • јаукну 2
  • јаукнуо 1
  • јахаче 1
  • јаче 13
  • јачи 1
  • јачим 1
  • јаше 1
  • јашеш 1
  • Јашите 1
  • је 627
  • Је 9
  • Један 2
  • један 23
  • једанпут 1
  • једва 14
  • Једва 3
  • једе 1
  • једина 1
  • Једина 1
  • једини 1
  • Једини 1
  • Једино 3
  • јединоме 1
  • Једна 1
  • једна 10
  • једнаке 1
  • једнако 12
  • једне 5
  • једним 3
  • једно 7
  • једног 1
  • једнога 5
  • једногласно 1
  • једној 3
  • једном 13
  • једноме 1
  • Једну 1
  • једну 11
  • једу 1
  • језера 1
  • језеро 1
  • језеру 1
  • језик 3
  • језика 1
  • јекну 2
  • јела 2
  • јело 1
  • јеловницу 1
  • Јенглез 2
  • јенглеске 1
  • јер 24
  • јербо 1
  • Јеремије 2
  • јес 2
  • Јес 5
  • Јесам 1
  • јесам 3
  • јеси 3
  • Јеси 5
  • јест 1
  • Јесте 1
  • јести 2
  • јесу 4
  • јету 1
  • Јефтан 85
  • Јефтана 11
  • Јефтане 2
  • Јефтанов 2
  • Јефтанове 2
  • Јефтановица 1
  • Јефтанову 1
  • Јефтаном 2
  • Јефтану 7
  • јефтиније 1
  • јефтинијега 1
  • Јоаким 1
  • Јован 10
  • Јована 1
  • Јовановој 1
  • Јове 2
  • Јови 4
  • Јовин 1
  • Јовина 2
  • Јово 52
  • Јовом 1
  • Јову 6
  • јој 26
  • јок 1
  • Јок 8
  • Јока 5
  • Јоки 3
  • Јоку 3
  • јорган 1
  • јоргована 2
  • Још 4
  • још 56
  • Југовића 1
  • јунак 1
  • Јунак 1
  • јунаци 1
  • јуначко 1
  • јури 1
  • јутра 3
  • јутро 1
  • јутру 2
  • јуче 2
  • К 5
  • к 58
  • кабулим 1
  • Кад 19
  • кад 83
  • Када 1
  • када 5
  • каже 7
  • кажем 4
  • кажете 2
  • кажеш 1
  • кажи 4
  • Кажи 4
  • кажипрст 1
  • кажипрсту 1
  • кажњено 1
  • Кажу 4
  • Каз 1
  • каз 9
  • каза 2
  • казала 1
  • казали 1
  • казао 2
  • казасте 1
  • казат 1
  • казати 3
  • казаше 1
  • казна 1
  • казни 1
  • кајати 1
  • Какав 4
  • какав 7
  • каква 10
  • Каква 8
  • какве 1
  • Какве 2
  • какви 1
  • Какви 1
  • каквим 1
  • каквих 1
  • Какво 2
  • какво 4
  • каквој 4
  • какву 7
  • Како 14
  • како 54
  • какогод 1
  • какотале 1
  • каљаве 1
  • каме 1
  • камена 2
  • камилавке 1
  • Камо 3
  • камо 4
  • канат 1
  • каната 1
  • канати 1
  • канту 1
  • као 181
  • Као 6
  • кап 3
  • капа 1
  • капије 1
  • капом 3
  • капу 6
  • Карађорђева 1
  • карамфилом 1
  • Карантан 13
  • КАРАНТАНА 1
  • Карантана 11
  • картају 1
  • карту 2
  • касаба 1
  • касабалија 2
  • касабалијама 2
  • касабалијами 1
  • касабалије 2
  • касабами 1
  • Касабе 1
  • касабе 7
  • касаби 6
  • касабу 6
  • касапин 1
  • касапницу 1
  • каскајући 1
  • касно 1
  • каткад 1
  • каткада 2
  • кахвајасте 1
  • кахве 1
  • кахвом 3
  • кахву 8
  • кашње 1
  • Кашње 3
  • кврцну 1
  • кези 1
  • Келнер 2
  • келнер 3
  • кесама 1
  • кесе 2
  • кесећи 1
  • кестењаву 1
  • кесу 1
  • киме 4
  • кирија 1
  • кирије 1
  • кирију 1
  • кириџија 1
  • КИСИЋ 1
  • КИСИЋА 2
  • кита 1
  • киша 2
  • клавиру 1
  • кладе 1
  • класа 1
  • клепетала 2
  • кликну 3
  • клима 1
  • климата 1
  • климатао 1
  • климатати 1
  • клону 3
  • клупа 1
  • клупе 1
  • клупицама 1
  • клупу 1
  • кљастог 1
  • кљусина 1
  • књиге 4
  • КЊИЖАРНИЦА 1
  • Ко 15
  • ко 27
  • кога 23
  • когод 3
  • Код 1
  • код 10
  • коже 1
  • Козачине 1
  • Која 1
  • која 17
  • које 21
  • Који 1
  • који 39
  • којим 2
  • којима 2
  • којих 3
  • којој 3
  • којом 2
  • коју 9
  • кокош 1
  • кокоши 3
  • кокошињак 1
  • Кола 1
  • кола 11
  • колара 1
  • колеру 1
  • колиба 3
  • колика 3
  • Колико 1
  • колико 7
  • колима 2
  • кољена 3
  • кољено 1
  • комаде 2
  • команди 1
  • коме 9
  • коментара 1
  • комесар 5
  • Комесар 5
  • комесара 2
  • комесарова 1
  • комесару 1
  • комшијске 1
  • комшијски 1
  • комшијско 1
  • комшилуку 2
  • конака 2
  • конкурената 1
  • Коњ 1
  • коњ 4
  • коња 6
  • коње 2
  • коњем 1
  • Коњи 1
  • коњима 1
  • Коњске 1
  • коњских 1
  • коњу 1
  • копрцаху 1
  • корак 1
  • корака 1
  • коракнувши 1
  • кораци 1
  • корацима 1
  • корача 1
  • корачаји 1
  • користи 1
  • користио 1
  • корицама 1
  • коса 4
  • косе 4
  • коси 1
  • космат 1
  • Косову 1
  • косом 2
  • кости 1
  • косу 5
  • кочијаша 1
  • кочоперила 1
  • кошуља 1
  • кошуље 4
  • кошуљи 1
  • кошуљу 4
  • кр 1
  • Крава 4
  • крава 8
  • крави 2
  • краву 2
  • Крај 1
  • крај 7
  • краја 1
  • крају 4
  • Краљевић 1
  • Краљевићу 1
  • крао 1
  • красна 1
  • красне 1
  • красно 2
  • Красно 3
  • красној 1
  • кратки 1
  • кратко 3
  • крв 1
  • крви 1
  • крвљу 1
  • крвниче 1
  • крвнички 2
  • кревет 5
  • кревету 1
  • крезубим 1
  • кренемо 1
  • крену 2
  • кренуле 1
  • кренуо 2
  • кренуше 5
  • крепати 1
  • крећати 1
  • крив 5
  • кривим 1
  • криво 3
  • кривудаву 1
  • кријући 1
  • крик 2
  • крила 3
  • крилима 3
  • крило 2
  • крилу 2
  • крио 1
  • крмељаве 2
  • крњави 1
  • крњавим 1
  • крњавих 1
  • крововима 2
  • кроз 15
  • Кроз 2
  • кроза 1
  • крошњи 1
  • крпе 1
  • крпетина 1
  • крсне 1
  • крсно 1
  • Крсно 2
  • Крсноме 1
  • крстећи 1
  • крстити 1
  • крунама 1
  • крупан 3
  • крупна 2
  • крупним 1
  • крупно 2
  • крупњи 1
  • крушкама 1
  • кршан 2
  • Кршан 2
  • Кршна 4
  • кршна 5
  • кршнији 1
  • кршних 1
  • кршно 1
  • Крштеница 1
  • крштеница 7
  • крштенице 3
  • Крштеницу 1
  • крштеницу 7
  • кћи 1
  • кубетом 1
  • куга 1
  • куге 4
  • куглице 1
  • кугу 1
  • Куд 3
  • куд 4
  • куда 4
  • Куда 4
  • кује 1
  • кујунџије 1
  • кукавче 1
  • кукасти 1
  • кукастим 2
  • кукастих 1
  • кукаш 1
  • кукове 3
  • куковима 2
  • куку 3
  • кукуруза 1
  • кукурузе 3
  • кундуре 1
  • куне 1
  • куња 1
  • куњале 1
  • куњати 1
  • Купа 1
  • купа 2
  • купају 2
  • купи 1
  • купим 1
  • купимо 1
  • Купио 1
  • купиш 1
  • Купује 1
  • купујем 1
  • купујеш 2
  • курталишем 1
  • Курталиши 1
  • кусура 1
  • кут 1
  • кутије 1
  • кућа 8
  • кућаница 1
  • Куће 1
  • куће 14
  • Кући 2
  • кући 24
  • кућица 2
  • кућице 1
  • кућом 1
  • кућу 11
  • куцајући 2
  • куцка 2
  • куцкао 1
  • куцкати 1
  • Куцну 1
  • куцну 3
  • куцнуше 1
  • л 1
  • лабуда 1
  • лабудова 1
  • лабудови 1
  • лав 1
  • Лагано 2
  • лагано 9
  • лагоди 1
  • лагум 1
  • лађе 3
  • лаже 1
  • лажеш 1
  • Лако 1
  • лако 3
  • лакоме 1
  • лактовима 1
  • лактом 1
  • Лакше 1
  • лакше 3
  • лампе 1
  • ланац 1
  • лани 1
  • Лани 1
  • ланцем 1
  • ласту 1
  • лаћа 1
  • лахке 1
  • лахко 1
  • легао 1
  • ледини 1
  • леђа 6
  • леђена 1
  • леђима 5
  • лежала 1
  • лежале 2
  • лежао 2
  • лежати 1
  • леже 2
  • лелујао 1
  • лепршају 1
  • лећа 1
  • лешкарили 1
  • лешкарио 2
  • ли 85
  • лијевој 1
  • лијевом 1
  • лијеву 1
  • лијено 3
  • Лијеп 2
  • лијепа 5
  • лијепе 5
  • лијепи 2
  • лијепо 31
  • Лијепо 4
  • лијепој 1
  • лијепом 1
  • лијепу 4
  • лимун 1
  • листове 1
  • листови 1
  • лица 3
  • Лице 1
  • лице 18
  • лицем 5
  • лицу 9
  • лишће 1
  • ловио 1
  • локви 1
  • ломили 1
  • ломити 1
  • лонце 1
  • лопови 2
  • лоповлука 1
  • лопову 1
  • лудо 2
  • лулу 2
  • лумбарде 1
  • лупати 2
  • лупкати 1
  • лупнувши 1
  • Љевше 1
  • љевше 2
  • љевшег 1
  • Љевшега 1
  • љекари 1
  • љепота 1
  • љепотице 1
  • љепоту 1
  • љепушкаста 1
  • љепша 4
  • љепше 5
  • љепши 1
  • љета 1
  • љетње 1
  • љубав 2
  • љубави 2
  • љубављу 1
  • љубазније 3
  • љубазно 1
  • љубећи 1
  • љуби 5
  • љубити 6
  • Љубица 2
  • људе 4
  • људи 12
  • Људи 3
  • људима 1
  • људина 1
  • људождер 1
  • љуља 1
  • љуљајући 1
  • љуљушкао 1
  • љуљушкати 1
  • љута 1
  • љутећи 2
  • љути 1
  • љутини 1
  • љутио 2
  • Љутит 1
  • љутит 3
  • љутити 2
  • љутито 7
  • љутиш 1
  • љутну 1
  • љуто 1
  • љуту 1
  • љуцки 2
  • М 2
  • ма 4
  • магазе 1
  • магази 2
  • магазу 3
  • магаре 2
  • магарећа 1
  • магарче 2
  • мајка 1
  • мајсторије 1
  • мајсторију 1
  • мајстором 1
  • макар 11
  • Макар 3
  • Мала 1
  • МАЛА 1
  • мала 2
  • мале 4
  • малена 1
  • Малена 2
  • мали 1
  • Мали 1
  • малим 2
  • малих 1
  • малко 3
  • Мало 1
  • мало 44
  • малога 1
  • маломе 1
  • малу 1
  • мамуран 1
  • манастир 1
  • манастиром 1
  • мантије 1
  • мање 5
  • мапа 1
  • Мара 6
  • мараме 1
  • Маре 1
  • Мари 1
  • Маринчића 1
  • Марко 3
  • Марку 1
  • Маро 1
  • Мару 3
  • Марушку 2
  • маршеве 1
  • маслине 1
  • масна 1
  • масним 1
  • мастила 1
  • матер 1
  • матером 3
  • мати 9
  • маћи 1
  • мах 1
  • махао 1
  • махните 1
  • махнити 1
  • махнито 1
  • махну 1
  • махом 1
  • махрамом 2
  • мачак 1
  • мачака 1
  • мачка 1
  • мачкама 1
  • мачке 1
  • мачку 2
  • машући 4
  • ме 47
  • мед 1
  • међ 1
  • међед 1
  • Међер 1
  • Међу 1
  • међу 6
  • међусобно 1
  • међусобном 1
  • Међутим 1
  • мезе 1
  • мека 1
  • меканом 1
  • меким 2
  • меку 1
  • мекше 1
  • мемла 2
  • Мене 3
  • мене 34
  • мени 34
  • Мени 8
  • мермерне 1
  • метиљаве 1
  • Метну 1
  • метну 2
  • метнуше 1
  • Мећао 1
  • мећете 1
  • мећу 1
  • механа 1
  • механе 5
  • механи 6
  • механом 1
  • механска 1
  • механских 1
  • механском 1
  • механу 5
  • механџија 4
  • механџије 1
  • механџији 2
  • мехка 1
  • ми 139
  • Ми 14
  • мигајући 1
  • мијеша 1
  • мијешај 1
  • мијешало 1
  • мијешати 1
  • мила 1
  • милине 2
  • Милка 7
  • Милке 1
  • Милки 3
  • Милкина 1
  • Милко 1
  • Милку 1
  • мило 1
  • миловале 1
  • миловати 2
  • милој 1
  • милоока 1
  • милост 1
  • милостива 1
  • милостивој 1
  • Милош 2
  • милоште 3
  • Милошу 1
  • милује 2
  • милују 1
  • милујући 2
  • мимо 7
  • министар 1
  • минуше 1
  • мира 1
  • мираз 1
  • Мираза 1
  • мираза 5
  • миразом 4
  • миран 1
  • мирис 2
  • мирисној 1
  • мирисом 2
  • мирна 1
  • мирни 1
  • мирније 1
  • мирно 10
  • миром 1
  • мисао 1
  • мислећи 2
  • мисли 4
  • Мислим 1
  • мислим 3
  • мислимо 3
  • Мислио 1
  • мислио 3
  • мислите 1
  • Мислите 1
  • мислити 3
  • Мислиш 2
  • мислиш 6
  • Митра 1
  • мицати 1
  • миче 2
  • мичући 1
  • мишицама 1
  • мишицу 1
  • мишљења 1
  • мјерити 1
  • мјесец 1
  • мјесеца 2
  • мјесеци 1
  • Мјесечина 1
  • мјесечини 1
  • мјесечином 2
  • мјестима 1
  • Мјесто 1
  • мјесто 5
  • мјесту 5
  • млад 1
  • Млад 1
  • млада 5
  • младе 1
  • младенци 1
  • млади 2
  • младић 4
  • Младо 2
  • младо 3
  • младога 1
  • младожење 1
  • младом 2
  • младост 1
  • младу 1
  • млађи 2
  • млатарајући 2
  • млатне 1
  • млацкати 1
  • многаја 1
  • многе 1
  • многи 4
  • многих 1
  • Много 2
  • много 8
  • мном 7
  • Мог 1
  • мог 2
  • могаде 2
  • Могао 1
  • могао 25
  • могаше 1
  • могла 3
  • могле 1
  • могли 6
  • могло 1
  • могу 14
  • Могу 2
  • могућно 1
  • могућству 1
  • модра 1
  • модрим 1
  • може 33
  • можемо 1
  • Можемо 1
  • можете 2
  • можеш 1
  • Можеш 1
  • мозак 1
  • мозга 1
  • мој 8
  • Моја 2
  • моја 5
  • моје 3
  • моји 2
  • мојих 1
  • мојој 1
  • моју 3
  • мокар 1
  • мокрој 1
  • мокру 1
  • молимо 2
  • молитава 1
  • молитве 1
  • молићемо 1
  • момак 1
  • момаштва 1
  • Моме 1
  • Момци 1
  • момци 2
  • момцима 1
  • момче 4
  • мора 4
  • мораде 1
  • морали 2
  • морам 2
  • морао 5
  • морате 1
  • Морате 1
  • Мораче 1
  • морила 1
  • морнарица 1
  • морске 1
  • мору 1
  • МОСТАРУ 1
  • мотале 1
  • мотику 2
  • мравињак 1
  • мрака 1
  • мрачан 1
  • мрачити 1
  • мрачну 1
  • мрвица 1
  • мргодан 2
  • мргодећи 3
  • мргодити 1
  • мргодно 5
  • Мргудић 1
  • Мргудића 1
  • Мргудићем 1
  • мрзио 1
  • мрк 1
  • мрка 3
  • мрким 2
  • Мрко 1
  • мрко 3
  • мркожуте 1
  • мрмљао 1
  • мрмљаше 1
  • мрско 1
  • мртав 2
  • мртва 1
  • мртво 3
  • мртву 1
  • мршава 1
  • Мршаве 1
  • мршавим 1
  • мрштећи 1
  • му 171
  • мужу 1
  • музејум 1
  • музика 2
  • музику 1
  • мука 1
  • муке 3
  • Мурата 1
  • мурве 1
  • мурвово 1
  • муха 2
  • мухе 1
  • муцајући 1
  • муци 1
  • Муч 3
  • мученички 3
  • мученичко 1
  • мучећи 1
  • Мучи 1
  • мучи 2
  • Мучио 1
  • мучити 2
  • мучиш 1
  • мушица 1
  • мушице 1
  • мушких 1
  • мушко 1
  • муштерија 2
  • муштеријама 1
  • муштерије 1
  • На 16
  • на 292
  • набави 1
  • набијељена 1
  • набрекле 1
  • набусито 4
  • навикао 1
  • навлачиш 1
  • наводнише 1
  • наврвише 1
  • нагласи 1
  • нагледајте 1
  • нагло 1
  • наговорити 1
  • награду 1
  • над 2
  • нада 2
  • надајући 2
  • надале 2
  • наде 1
  • наднијеле 1
  • надницу 1
  • наду 1
  • Нађе 1
  • нађе 4
  • нађеш 1
  • нађи 2
  • нађите 1
  • нађоше 3
  • Нажуљио 1
  • наздрависте 1
  • наздравише 1
  • наиме 1
  • најбјеља 1
  • најближа 1
  • најближу 1
  • најбоља 1
  • најбоље 2
  • највећа 1
  • највише 4
  • највишу 1
  • најдостојнији 1
  • најдража 1
  • најјуначније 1
  • најкрупњи 1
  • најлакше 1
  • најљепша 1
  • Најљепша 1
  • најљубазније 1
  • најмању 1
  • најми 1
  • најмилија 1
  • најмилији 1
  • најозбиљнији 1
  • најомиљенију 1
  • најосетљивију 1
  • најпаметније 1
  • најпаметнији 1
  • Најпошље 5
  • најпошље 8
  • најпречи 1
  • најпријатељскије 2
  • најпријатније 1
  • најприје 2
  • најтежи 1
  • најугледнији 1
  • накани 1
  • накашља 1
  • накита 1
  • накитиле 1
  • наклони 3
  • наклонивши 1
  • наклоњен 1
  • наклопише 1
  • нако 1
  • Након 3
  • након 7
  • накостријеши 1
  • накривила 1
  • накривио 1
  • налага 1
  • налази 1
  • налазио 1
  • наличио 1
  • нам 16
  • Нама 2
  • нама 6
  • намах 1
  • намигивали 1
  • намигну 1
  • намигујући 1
  • намијенио 1
  • намислио 3
  • намјерами 1
  • намјерио 1
  • намјештај 1
  • намјештаја 1
  • намргоди 4
  • намргодити 1
  • намргођен 1
  • намрежганим 1
  • наниза 1
  • нанизане 1
  • наносити 1
  • Наопако 1
  • наопако 2
  • наочаре 1
  • наочари 2
  • напајајући 1
  • напасти 1
  • напио 2
  • написа 1
  • Написао 1
  • написати 1
  • написаше 1
  • напишеш 1
  • напомене 1
  • направи 3
  • направивши 1
  • напретку 1
  • напријед 6
  • напукнуте 1
  • напуни 1
  • напунити 1
  • напуњени 1
  • напући 1
  • нарав 1
  • наравно 1
  • Наравно 3
  • нарамак 1
  • нарамљујући 1
  • нарачунао 1
  • Нареди 1
  • нареди 2
  • наредио 1
  • наређено 1
  • наређује 1
  • наричући 1
  • народ 1
  • народа 1
  • Нарочито 2
  • нарочито 3
  • нарумењена 1
  • наручи 1
  • наручја 1
  • нарушавање 1
  • Нас 1
  • нас 16
  • наскоро 1
  • наслони 1
  • наслонио 2
  • наслоњаше 1
  • наслухну 1
  • насмија 2
  • настави 13
  • наставити 1
  • настављао 1
  • натаче 1
  • натјера 1
  • натовари 1
  • натоваримо 1
  • наточену 1
  • наточи 1
  • Наточи 2
  • натписом 1
  • натраг 1
  • натуривши 1
  • наћерује 1
  • наћи 4
  • науку 1
  • научи 1
  • Научила 1
  • научили 1
  • Научили 1
  • научио 1
  • научити 1
  • Начини 1
  • начину 1
  • Наш 1
  • наш 7
  • Наша 1
  • наша 2
  • нашали 2
  • нашалио 1
  • нашао 1
  • наше 6
  • нашем 4
  • Наши 1
  • наших 5
  • нашљества 1
  • нашљество 1
  • нашто 1
  • не 240
  • Не 31
  • неба 2
  • неби 1
  • небо 2
  • невесело 1
  • Невјерниче 1
  • невјеста 1
  • невјесто 2
  • невјесту 1
  • Невјешто 1
  • невољи 1
  • негдје 1
  • Негдје 1
  • Него 3
  • него 50
  • недалеко 2
  • недјеља 1
  • недјељи 1
  • недјељу 2
  • неђељу 4
  • нежењен 1
  • незаборављеној 1
  • незатворених 1
  • Незгоде 1
  • незгоди 2
  • Незнаш 1
  • неизоставно 1
  • неједнака 1
  • Нек 5
  • нек 8
  • нека 13
  • Нека 5
  • некада 1
  • некакав 8
  • Некаква 1
  • некаква 5
  • некакве 7
  • некаквим 5
  • некаквих 1
  • некакву 3
  • некако 17
  • Неки 2
  • неки 6
  • неким 3
  • неких 1
  • Неко 1
  • неко 17
  • некога 2
  • неколика 4
  • неколике 1
  • неколико 10
  • Неколико 2
  • некуд 1
  • некуда 2
  • Нема 11
  • нема 33
  • немају 1
  • немам 6
  • Немамо 2
  • Немате 1
  • немаш 2
  • немилостиво 2
  • Немој 1
  • немој 6
  • Немојте 1
  • немојте 2
  • Ненавикнута 1
  • необичан 1
  • необичнијим 1
  • необично 10
  • неопраним 1
  • неочишћени 1
  • непоштена 1
  • непоштени 1
  • Непрестано 1
  • непрестано 6
  • непријатан 1
  • неприкосновености 1
  • неприлика 1
  • непристојан 1
  • непристојними 1
  • непуна 2
  • нераздјељиви 1
  • несигурне 1
  • несносан 1
  • несретан 1
  • Несретан 1
  • Несретниче 1
  • несретно 2
  • несрећа 3
  • несрећи 1
  • несрећо 1
  • нестаде 1
  • нестане 1
  • нестрпељиви 1
  • нестрпљења 1
  • Нестрпљиво 1
  • нестрпљиво 2
  • неће 10
  • нећемо 3
  • нећете 2
  • нећеш 2
  • Нећеш 2
  • Нећу 2
  • нећу 9
  • неуморно 2
  • неуредна 1
  • неуређена 1
  • неуређено 1
  • нехотице 3
  • нечега 2
  • нечем 1
  • нечему 1
  • нечија 2
  • нечији 1
  • нешто 33
  • Ни 10
  • ни 90
  • Нигдје 1
  • Ниђе 2
  • низ 7
  • низа 4
  • низати 1
  • није 108
  • Није 26
  • нијем 1
  • нијемо 1
  • Нијесам 7
  • нијесам 8
  • Нијеси 3
  • нијеси 8
  • нијесмо 4
  • нијесте 1
  • Нијесте 1
  • Нијесу 1
  • нијесу 8
  • никад 6
  • никада 1
  • никакав 2
  • никаква 4
  • никакве 1
  • никакви 1
  • никакво 1
  • никако 7
  • нико 19
  • никог 1
  • Никога 1
  • никога 7
  • Никола 1
  • ником 1
  • никоме 1
  • никуд 2
  • Нисам 3
  • нисам 4
  • ниске 1
  • ниских 1
  • нисте 1
  • нису 1
  • Нит 1
  • нит 3
  • нити 19
  • Нити 2
  • Нихтс 1
  • ничијега 1
  • Ничији 1
  • ничију 1
  • Ничију 1
  • ништа 38
  • Ништа 8
  • но 1
  • Но 8
  • нов 1
  • новајлију 1
  • новац 2
  • нове 4
  • новим 1
  • новинама 1
  • Новине 1
  • новине 5
  • новога 2
  • новост 1
  • новости 1
  • Нову 1
  • нову 3
  • новце 5
  • нога 2
  • ногама 5
  • ноге 9
  • ногом 3
  • ногу 6
  • нози 1
  • Нос 1
  • нос 12
  • носе 2
  • носећи 4
  • Носи 1
  • носи 4
  • Носила 1
  • носим 1
  • носио 1
  • Носио 1
  • носићем 1
  • носом 4
  • носу 1
  • ноћ 2
  • ноћас 1
  • ноћи 2
  • ноћиват 1
  • нудећи 2
  • нудила 1
  • њ 1
  • Ње 1
  • ње 6
  • Њега 1
  • њега 37
  • његов 2
  • његова 3
  • Његова 3
  • његове 4
  • Његово 1
  • његово 4
  • његовој 3
  • Његову 1
  • његову 4
  • њедра 1
  • њедрима 1
  • њежна 1
  • њезина 2
  • њезине 1
  • њезиним 2
  • њезино 1
  • њезину 1
  • њемачких 1
  • њему 13
  • Њему 3
  • њим 17
  • Њима 1
  • њима 30
  • њиме 12
  • Њих 1
  • њих 21
  • њихов 1
  • њихових 1
  • њиховој 1
  • њој 9
  • њојзи 4
  • њом 2
  • њоме 4
  • Њу 1
  • њу 15
  • њушкао 1
  • о 172
  • О 5
  • оба 1
  • обара 2
  • обасјана 1
  • обгрли 2
  • обесели 1
  • обећавајући 1
  • обзирући 2
  • обигравати 1
  • обиграх 1
  • Обиједили 2
  • Обилић 2
  • обичају 1
  • обично 10
  • објави 1
  • објавише 1
  • Обје 1
  • обје 12
  • објема 6
  • објеси 1
  • Објеси 1
  • објесивши 1
  • објесио 2
  • објешењак 1
  • објешењака 1
  • облак 3
  • облака 1
  • облачити 1
  • обледени 1
  • облијетало 1
  • облијећу 1
  • облик 1
  • облим 1
  • обмотавао 1
  • обогате 1
  • обојадисани 1
  • обоје 2
  • Обоје 2
  • обојица 12
  • Обојица 7
  • обојицу 3
  • оборених 1
  • обори 7
  • оборивши 2
  • оборила 1
  • оборио 1
  • оборити 1
  • оборише 1
  • обрадовало 1
  • обрадован 4
  • образ 3
  • образа 2
  • образе 3
  • образи 1
  • Образи 1
  • образима 4
  • образу 3
  • обрасли 1
  • Обрати 1
  • обрвама 3
  • обрве 1
  • обрви 1
  • Обрен 31
  • Обрена 5
  • Обрене 3
  • Обренова 2
  • Обреном 2
  • Обрену 6
  • обрука 1
  • обручеви 1
  • обузе 1
  • Обузе 1
  • Обукао 1
  • обукле 1
  • обући 1
  • обухвати 1
  • Обуче 2
  • обучен 1
  • Обучен 1
  • обучена 1
  • обучених 1
  • ова 3
  • овај 5
  • оваке 1
  • оваким 1
  • Овако 2
  • овако 7
  • овакога 1
  • Овдје 1
  • овдје 2
  • овђе 17
  • Овђе 7
  • Ове 1
  • ове 5
  • овелику 1
  • овећа 1
  • овеће 1
  • овећој 1
  • овећу 1
  • овијем 1
  • овнове 1
  • овнови 1
  • ово 15
  • Ово 6
  • овог 1
  • овога 8
  • овој 2
  • оволика 1
  • оволико 1
  • овом 2
  • овоме 2
  • Ову 1
  • Овце 1
  • огледајући 1
  • огледала 1
  • огледало 1
  • огледалу 2
  • огледао 1
  • оглобљени 1
  • ограђену 1
  • ограјис 1
  • огребао 1
  • огрнут 1
  • огромна 1
  • огромним 2
  • огромном 1
  • од 112
  • Од 6
  • ода 2
  • одавно 1
  • одагна 1
  • одазвати 1
  • одакле 1
  • одахну 1
  • одахнувши 1
  • одахнути 1
  • одбаци 1
  • одбор 1
  • одбрани 1
  • Одв 1
  • одвео 1
  • одвоји 1
  • одврати 1
  • одговараху 1
  • одговор 2
  • одговора 1
  • Одговора 1
  • одговори 52
  • одговорио 1
  • одговорити 1
  • одговорише 3
  • одгонене 1
  • одгурну 2
  • одгурнувши 1
  • одгурнула 1
  • оде 5
  • одем 1
  • одете 1
  • одијело 1
  • одијелу 1
  • одиста 1
  • одјахаше 1
  • одјевена 1
  • одјекивати 1
  • одлазити 1
  • одлануло 1
  • одлеж 1
  • одломак 1
  • одлучи 3
  • одлучио 1
  • одма 15
  • Одма 2
  • одмара 1
  • одмарају 1
  • одмах 19
  • Одмах 2
  • одмахну 4
  • одмаху 1
  • одмаче 1
  • одмјену 1
  • одмјери 1
  • однесе 1
  • однијели 1
  • одобрава 1
  • одобраваш 1
  • одобри 6
  • одрасла 1
  • одрастао 1
  • одредио 1
  • одређен 1
  • одрече 1
  • одржао 1
  • одржати 3
  • одржи 1
  • одсједе 1
  • одскочи 3
  • одскочише 1
  • одупирући 1
  • одуприје 3
  • одушевљеније 2
  • одушевљено 3
  • одушевљења 2
  • Ожени 1
  • ожени 4
  • Оженио 2
  • оженио 8
  • ожењен 3
  • ожењени 1
  • озбиљан 2
  • озбиљно 5
  • озго 1
  • оздравим 1
  • оздрављати 1
  • ознојена 1
  • ока 7
  • окани 1
  • окаснили 1
  • окитили 1
  • окићени 1
  • окићеним 1
  • оклен 2
  • Оклен 5
  • оклепљеним 1
  • Око 3
  • око 30
  • оковано 1
  • окопавали 1
  • окопавао 1
  • окоси 7
  • Окрену 1
  • окрену 19
  • окренувши 7
  • окренули 1
  • окренуо 1
  • окренути 1
  • окренуше 1
  • окреса 6
  • окретати 1
  • окреташе 1
  • окретна 1
  • окрећати 1
  • окреће 1
  • окрећући 7
  • окрпљене 1
  • округлим 1
  • округлога 1
  • окупиле 1
  • Окупићемо 1
  • окупише 1
  • окупљају 1
  • окупљено 1
  • окупљену 1
  • оловком 1
  • оловом 1
  • омање 1
  • омањи 2
  • омањим 2
  • омањом 1
  • омахну 1
  • омечало 1
  • омиљенога 1
  • омладине 1
  • Омрзно 1
  • Он 31
  • он 61
  • Она 10
  • она 26
  • Онај 1
  • онај 8
  • Онако 1
  • онако 11
  • онда 12
  • Онда 7
  • Оне 1
  • оне 3
  • они 11
  • Они 4
  • оним 3
  • ониска 1
  • оних 1
  • Оно 2
  • оно 5
  • онога 5
  • оном 1
  • Ономадне 1
  • ономе 3
  • ону 1
  • Опази 1
  • опази 5
  • опазивши 2
  • Опазивши 2
  • опазио 2
  • опазити 1
  • опазише 1
  • опалио 1
  • опаљена 1
  • опарена 2
  • опаса 1
  • Опет 5
  • опет 65
  • опколиле 1
  • опколише 3
  • опљуцнувши 1
  • опојен 1
  • опомена 1
  • опомене 1
  • опоро 1
  • оправио 1
  • Опремише 1
  • Опрости 1
  • опростите 1
  • опроштај 1
  • опружи 1
  • опсовао 2
  • опусти 2
  • опустиле 1
  • опустило 1
  • Ос 1
  • осам 2
  • осамљен 1
  • освети 1
  • освијетљену 1
  • освјежи 1
  • Освојиле 1
  • осврну 3
  • осврнути 1
  • освртао 1
  • осврћао 1
  • осврћући 7
  • Осијече 1
  • осијече 21
  • Осим 1
  • осим 5
  • Осјетивши 1
  • осјетио 2
  • осјетише 1
  • осјећа 2
  • осјећајући 1
  • ослабио 1
  • ослони 2
  • ослухивао 1
  • ослухну 1
  • ослушкивао 1
  • осмијехом 1
  • осмјејкујући 1
  • осмјехкујући 1
  • осмјехне 1
  • осмјехну 6
  • осмјехнути 1
  • осмјехом 1
  • осмјехујући 4
  • осморо 1
  • особитим 2
  • осокољен 1
  • осорно 3
  • оста 1
  • Остави 1
  • остави 8
  • оставивши 1
  • оставио 4
  • Оставите 1
  • оставише 2
  • остављајући 2
  • остављали 1
  • остављао 1
  • остаде 3
  • остајао 2
  • остале 5
  • остали 2
  • осталим 3
  • осталих 1
  • остало 1
  • осталом 1
  • остане 1
  • останеш 1
  • остао 1
  • остат 4
  • остати 4
  • остаћемо 2
  • оступи 1
  • осудио 1
  • осуђују 1
  • Отада 1
  • отац 6
  • отварао 1
  • отворена 1
  • отвори 6
  • отворили 1
  • отворише 3
  • отегле 1
  • отегну 5
  • отежући 1
  • отезати 1
  • отео 1
  • отимајући 1
  • отирући 3
  • отић 1
  • отићи 2
  • отиш 2
  • Отишао 2
  • отишло 1
  • откако 1
  • откине 1
  • откинуо 1
  • откотрља 1
  • отме 1
  • отмеш 1
  • отпадник 1
  • отпадници 1
  • отпочините 1
  • отприје 1
  • отпрсну 1
  • отпухну 1
  • отпухнути 1
  • отра 1
  • отргнувши 1
  • отресајући 3
  • отресе 1
  • отресит 1
  • Отрже 1
  • отрча 5
  • отсјечено 1
  • отскочи 1
  • отскочило 1
  • отуда 1
  • Отуда 1
  • Отури 1
  • отхукну 1
  • отхукујући 1
  • оћерали 1
  • офинцири 1
  • офинцирима 2
  • официрима 2
  • ох 1
  • Ох 1
  • Охо 2
  • охрабрен 1
  • оца 5
  • Оцу 1
  • оцу 3
  • очајнички 1
  • Очас 1
  • очев 1
  • очева 1
  • очевидно 1
  • очекивао 1
  • очекиваше 2
  • очекујући 1
  • очепи 1
  • очепили 1
  • Очепили 1
  • Очешља 1
  • очи 24
  • Очи 3
  • очигледно 1
  • очију 5
  • очима 14
  • очинским 1
  • очисти 1
  • ошамарио 1
  • оштрије 2
  • оштрију 1
  • оштрим 1
  • оштро 4
  • П 5
  • па 178
  • Па 44
  • пада 1
  • падају 1
  • падала 1
  • падали 1
  • падало 1
  • падаху 1
  • паде 1
  • падну 1
  • пажљиво 2
  • пазарити 1
  • Пазарујте 1
  • пазарују 1
  • пазећи 1
  • пази 3
  • пазила 1
  • пазио 1
  • пазиш 1
  • пазухом 2
  • пакла 1
  • пакосно 1
  • палиграф 1
  • пало 1
  • памет 5
  • Паметан 1
  • паметан 10
  • памети 3
  • паметна 2
  • паметни 2
  • паметније 1
  • паметнијег 1
  • паметнијим 1
  • паметно 6
  • паметног 1
  • памук 1
  • пане 3
  • пану 1
  • паприку 1
  • пара 7
  • параду 1
  • паре 2
  • Паризу 1
  • парипа 1
  • парипче 1
  • пас 1
  • пасја 1
  • пасје 1
  • пасоша 1
  • пасти 1
  • патенијама 1
  • пати 1
  • Патили 1
  • патке 1
  • паучина 2
  • ПАХЕРА 2
  • паша 1
  • пашалијин 1
  • пашом 1
  • пашу 1
  • Педесет 1
  • пексијан 1
  • пење 1
  • пењући 1
  • пепелом 1
  • пепељасто 1
  • пепео 1
  • пера 1
  • Пера 1
  • ПЕРЕ 1
  • Пере 10
  • перем 1
  • Пери 19
  • Перин 4
  • Перина 4
  • Перине 1
  • Перини 1
  • Периним 2
  • Периној 2
  • Перином 1
  • Перо 244
  • Пером 1
  • Перотић 1
  • Перотића 2
  • Перу 37
  • пет 10
  • пета 1
  • петак 2
  • Петар 1
  • петнес 1
  • пећ 1
  • пецкају 1
  • пецкаху 1
  • пече 1
  • пива 1
  • пијан 2
  • пије 4
  • пијеваца 1
  • пијевци 1
  • пијемо 4
  • пијеш 1
  • пију 1
  • пијући 1
  • пијуцкао 1
  • пилади 1
  • Пилат 1
  • пилићи 2
  • пио 4
  • пипајући 1
  • пипао 1
  • пипаше 1
  • пипкајући 1
  • пиринча 1
  • пиринчом 1
  • пиркао 1
  • писао 2
  • писара 6
  • писати 1
  • писма 1
  • писмо 1
  • Писмо 2
  • писну 2
  • пит 1
  • Пит 1
  • пита 1
  • питај 1
  • питајте 1
  • питају 1
  • питајући 1
  • Питам 1
  • питам 2
  • питања 1
  • питање 1
  • питању 1
  • питао 3
  • питати 1
  • питаш 1
  • пите 4
  • пити 3
  • пића 2
  • пише 1
  • пишеш 1
  • пиштало 1
  • пишући 1
  • пјева 1
  • пјевајући 1
  • пјевање 1
  • пјевао 1
  • пјевати 1
  • пјегав 1
  • пјегавим 1
  • пјегама 1
  • пјесма 1
  • пјесмарицу 1
  • пјесме 2
  • пјесми 2
  • пјесмом 1
  • пјесму 3
  • пјеше 2
  • плавичаст 1
  • плавојка 2
  • плану 1
  • Плати 2
  • плати 4
  • платим 2
  • платио 3
  • платити 4
  • платићу 1
  • Платићу 1
  • платише 1
  • плаћа 1
  • плаћања 1
  • плаћао 1
  • плах 1
  • плахо 1
  • плач 5
  • Плаче 1
  • плаче 2
  • плачевним 1
  • плачем 1
  • плачеш 1
  • плачу 2
  • плашљиво 1
  • племена 1
  • плеснувши 1
  • плећима 1
  • плива 1
  • плот 1
  • плота 1
  • плочом 1
  • пљесну 1
  • пљувао 1
  • пљуну 1
  • по 118
  • По 3
  • побију 1
  • побиће 2
  • побједничким 1
  • побједу 1
  • поближе 1
  • поблиједеше 1
  • Поблиједи 1
  • поблиједи 2
  • побожно 1
  • побојала 1
  • побратимковићу 6
  • поваљаше 1
  • поведе 2
  • повезач 1
  • повести 1
  • повија 1
  • повијају 2
  • повијао 2
  • повијене 1
  • повика 3
  • повикаше 2
  • повјерења 1
  • поврати 1
  • повреду 2
  • површини 1
  • повуче 5
  • повучеш 1
  • погађају 1
  • погани 1
  • поганове 1
  • Погинућемо 1
  • поглади 3
  • поглед 2
  • Погледа 2
  • погледа 37
  • Погледајте 1
  • погледајући 1
  • погледам 1
  • погледати 3
  • Погледаше 1
  • погледаше 6
  • погледом 9
  • погледујући 1
  • погодба 2
  • погодби 1
  • погоди 1
  • погодиле 1
  • погодити 1
  • Погођено 1
  • погурен 1
  • погури 1
  • Погури 1
  • Под 1
  • под 16
  • подбочи 1
  • подбуо 1
  • подвезати 1
  • подвизима 1
  • подвикну 2
  • подвољак 2
  • подвољка 1
  • подвољком 1
  • подеране 1
  • подераним 1
  • подигли 1
  • подигнувши 2
  • подигнути 1
  • подиже 2
  • поднапити 1
  • поднесе 3
  • подносећи 1
  • подробно 1
  • подругљиво 2
  • Пође 2
  • пође 28
  • пођем 1
  • пођемо 2
  • пођоше 2
  • Пођоше 2
  • пођу 1
  • пожелио 1
  • поживио 1
  • позавидили 1
  • позва 1
  • поздрава 1
  • поздрави 1
  • Поздрави 1
  • поздравивши 2
  • поздравим 1
  • поздравио 1
  • поздравиш 1
  • поздрављали 1
  • поздрављати 1
  • позива 2
  • позивима 1
  • позна 1
  • познавао 1
  • познаде 1
  • познајем 1
  • познаника 2
  • познаником 1
  • Познанства 1
  • познанства 2
  • познанство 1
  • познат 1
  • позната 1
  • позору 1
  • поиграва 1
  • поигравајући 1
  • поигравати 3
  • поинаде 1
  • поинади 1
  • појави 4
  • појавише 1
  • појављивала 1
  • појас 1
  • појасеви 1
  • појасу 1
  • поједеш 1
  • појео 2
  • појести 1
  • покаже 2
  • показа 6
  • показала 1
  • показао 4
  • показивали 1
  • показивао 1
  • показивати 1
  • поквари 1
  • покварио 1
  • поклецнуше 1
  • поклоне 1
  • поклони 1
  • поклонивши 1
  • поклоним 1
  • поклопи 1
  • покојни 1
  • покојници 1
  • покојног 2
  • покрај 1
  • покрвити 1
  • покривен 1
  • покривена 1
  • покуњено 2
  • Покупи 1
  • Покупивши 1
  • покушавајући 3
  • покушао 1
  • пола 2
  • полазио 1
  • Полако 2
  • полако 4
  • полахко 1
  • Полахко 2
  • полегути 1
  • полесно 2
  • полети 2
  • полетио 1
  • полетити 2
  • полетише 1
  • полијејевала 1
  • полио 1
  • полицајац 4
  • полицајаца 1
  • полицајца 1
  • полицајцу 1
  • полиција 3
  • полиције 1
  • полицији 2
  • полицијског 1
  • полицију 2
  • половина 1
  • половином 1
  • половину 3
  • половици 1
  • половицу 1
  • положивши 2
  • полугласно 3
  • полугубаву 1
  • полуразрушен 1
  • пољу 2
  • пољубац 1
  • пољуби 4
  • пољубивши 1
  • пољубим 1
  • Помагај 1
  • помало 2
  • помахнитам 1
  • помаче 1
  • помијеша 1
  • помијешано 1
  • помијешао 1
  • Помириће 1
  • помисли 2
  • помислити 1
  • помогне 1
  • помодрили 1
  • помоли 2
  • помолила 1
  • помоћ 2
  • помоћи 1
  • помоћу 1
  • помутише 1
  • помућених 1
  • понајвише 1
  • понаша 1
  • понашања 1
  • понашати 1
  • понешто 1
  • понизан 1
  • понизно 4
  • понијети 1
  • понијеше 1
  • Понио 1
  • понови 2
  • Поново 1
  • поново 7
  • Понори 1
  • понос 1
  • поносито 5
  • понуде 1
  • понуди 2
  • поп 15
  • Поп 6
  • попа 3
  • Попадија 1
  • попадија 2
  • попеше 1
  • попијеш 1
  • попио 1
  • попипаш 1
  • Поплашено 1
  • поплашено 3
  • попов 1
  • попова 1
  • попових 1
  • попово 1
  • попову 2
  • поправи 2
  • попријевтиши 1
  • попријеко 5
  • попрска 1
  • попу 5
  • попут 7
  • попутнина 1
  • Попутнине 1
  • попухује 1
  • поражен 1
  • поред 7
  • поробљени 1
  • пород 1
  • породио 1
  • поругами 1
  • Пос 1
  • пос 6
  • посавјетовати 1
  • посади 1
  • посвађа 1
  • Посиједио 1
  • посједали 1
  • Посједаше 1
  • посједио 1
  • посјекоше 1
  • поскочи 1
  • посл 1
  • посла 12
  • послали 1
  • послао 1
  • Послаће 1
  • Послаћемо 1
  • послаше 1
  • послова 1
  • послове 2
  • послови 1
  • послом 1
  • послужавник 3
  • послужавнику 1
  • послужитељу 1
  • послуша 1
  • Послушај 1
  • посматраше 2
  • постадоше 1
  • постајало 1
  • постао 3
  • постеље 3
  • постељи 1
  • постељу 1
  • пости 2
  • постидим 1
  • постиђен 1
  • постиђена 1
  • постиђено 3
  • постили 1
  • потврди 10
  • потврдиш 1
  • потврдише 1
  • потегну 1
  • потјерао 1
  • потље 1
  • потопити 1
  • потписивао 1
  • потпокорни 1
  • потпраши 1
  • потпуно 3
  • потребно 1
  • потресен 1
  • потресено 1
  • потрошит 1
  • потрпежњаком 1
  • потрпежњаку 1
  • потруди 1
  • потрча 2
  • потстриженим 1
  • потући 1
  • потуче 1
  • поћерамо 1
  • поћи 3
  • поћута 1
  • поучавање 1
  • поучавао 1
  • поучимо 1
  • похвалио 1
  • похвалом 1
  • похитао 1
  • походе 2
  • поцрвени 1
  • поцупкујући 1
  • Поче 3
  • поче 69
  • почевши 1
  • почела 2
  • почеле 1
  • почели 2
  • почело 1
  • Почео 1
  • почео 12
  • почети 1
  • почетка 1
  • почетку 1
  • почеша 1
  • Почеша 1
  • Почеше 1
  • почеше 6
  • почешће 1
  • почивке 6
  • почињала 1
  • пош 1
  • пошао 1
  • пошло 1
  • пошље 2
  • пошљедње 1
  • пошљедњи 1
  • пошљедњим 1
  • пошљедњу 1
  • поштена 1
  • поштено 2
  • поштену 1
  • поштење 1
  • пошто 12
  • Пошто 4
  • поштовани 1
  • поштоваоци 1
  • прав 2
  • права 1
  • Права 2
  • правдати 1
  • правди 1
  • правећи 5
  • прави 2
  • право 7
  • правога 1
  • Правога 1
  • правом 1
  • правоме 1
  • праг 1
  • прагу 2
  • празна 2
  • празне 1
  • празно 1
  • празном 2
  • празну 1
  • прама 1
  • прастарог 1
  • прати 1
  • пратњом 1
  • прашина 1
  • Прашина 1
  • прашини 1
  • прашином 1
  • прашину 2
  • Прашљиво 1
  • прва 2
  • прве 2
  • први 6
  • првим 2
  • прво 1
  • Прво 1
  • првоме 1
  • прву 2
  • Пребацивала 1
  • пребио 1
  • пребирајући 1
  • Пребирао 1
  • пребирати 1
  • превари 2
  • преварили 2
  • преварио 2
  • преварит 1
  • преварити 2
  • Превариће 2
  • превариш 1
  • преврну 2
  • преврнувши 1
  • преврнуше 1
  • превртао 1
  • преврћући 1
  • превукла 1
  • превуче 1
  • прегледао 1
  • пред 25
  • Пред 8
  • преда 5
  • Предлажемо 1
  • Предлог 1
  • предложи 2
  • пређе 1
  • презагријана 1
  • презрела 1
  • презрењем 1
  • презривим 1
  • презриво 3
  • прекида 1
  • прекидају 1
  • прекидајући 1
  • прекиде 3
  • прекине 1
  • преклони 1
  • преко 6
  • прекори 3
  • прекорио 1
  • прекрсти 1
  • прекрстио 1
  • прели 1
  • прелијевао 1
  • прелијетајући 1
  • прелиставајући 1
  • прелистати 1
  • према 11
  • премда 2
  • преметачину 1
  • преметнуо 1
  • премјери 3
  • премјерио 1
  • премрије 1
  • преобуци 1
  • препадају 1
  • Препаде 1
  • препали 1
  • препечена 1
  • препеченица 1
  • препирала 1
  • препире 2
  • преплашен 2
  • преплашени 1
  • препознаде 1
  • препоручим 1
  • препун 1
  • препуна 1
  • препуну 1
  • пресвисла 1
  • пресијече 3
  • престадоше 1
  • престане 1
  • пресуда 1
  • пресудиш 2
  • пресуду 1
  • претеслимили 1
  • претешко 1
  • претоварен 1
  • претрести 1
  • пречег 1
  • пречеста 1
  • преша 2
  • преши 1
  • прешјутра 1
  • прешло 1
  • пржимо 1
  • при 3
  • При 4
  • приближи 3
  • приближише 1
  • приближујући 8
  • прибојавати 1
  • прибра 3
  • прибравши 1
  • прибрао 1
  • привиђења 1
  • Привири 1
  • привјенчати 1
  • привлачећи 1
  • привлачити 1
  • привуче 1
  • пригушено 1
  • придаде 1
  • придошлицу 1
  • придржи 1
  • приземне 1
  • пријатељ 3
  • Пријатеља 1
  • пријатеља 9
  • пријатеље 3
  • Пријатељи 1
  • пријатељи 5
  • пријатељима 1
  • пријатељски 3
  • пријатељу 1
  • прије 16
  • пријеваре 1
  • пријекорно 2
  • прикаче 1
  • прикрадоше 1
  • прикривен 1
  • прикупи 1
  • прилазећи 1
  • прилетети 1
  • прилијепиле 1
  • прилика 2
  • прилику 6
  • прилици 1
  • прилично 1
  • Прилично 1
  • примала 2
  • примамљивим 1
  • примати 1
  • примаче 2
  • прими 1
  • примивши 1
  • примичући 1
  • примјер 2
  • примјером 1
  • припали 1
  • припише 1
  • припомогнем 1
  • Припреме 1
  • присјети 1
  • прискочи 1
  • прислањајући 1
  • прислањао 1
  • прислони 2
  • Прислони 2
  • прислоњен 1
  • прислушкујеш 1
  • приспије 1
  • пристадоше 1
  • Пристајем 2
  • пристајемо 1
  • Пристајемо 1
  • пристајеш 1
  • приступи 7
  • приступим 1
  • приступио 1
  • приступише 1
  • притврдио 1
  • притискивало 1
  • притиснути 1
  • притиште 2
  • Притрпи 1
  • притрча 1
  • притрчавајући 1
  • прифати 1
  • Прихвати 1
  • прихвати 4
  • прихватити 2
  • прихватише 2
  • прихваћајући 1
  • прич 1
  • прича 4
  • Причају 1
  • причам 1
  • причање 1
  • причао 4
  • причати 3
  • причаш 1
  • приче 1
  • причекај 1
  • прљаве 1
  • прљавију 1
  • прљавим 1
  • прљавом 2
  • пробада 1
  • пробијају 1
  • пробира 1
  • пробират 1
  • пробуди 1
  • Пробудивши 1
  • пробудио 3
  • проведе 1
  • провели 1
  • провидан 1
  • провиднога 1
  • провири 1
  • провиривала 1
  • провиривши 1
  • провирући 1
  • проводим 1
  • провукоше 1
  • проглашен 1
  • проговори 4
  • проговоривши 1
  • проговорио 1
  • проговорити 4
  • проговорише 1
  • прогорио 1
  • прогостимо 1
  • прогунђа 4
  • прогутати 1
  • прод 1
  • продајеш 2
  • Продао 1
  • продати 1
  • прође 1
  • прођоше 1
  • прозва 1
  • прозвали 1
  • прозвани 1
  • прозебле 1
  • прозор 4
  • прозора 3
  • прозоре 1
  • Прозори 1
  • прозорима 4
  • прозору 2
  • прозрачних 1
  • проклињати 1
  • прокомеша 1
  • пролаз 1
  • пролазници 2
  • пролете 1
  • пролети 1
  • проливеног 1
  • пролије 1
  • Пролијевало 1
  • пролио 1
  • промијенио 1
  • промолила 1
  • промолио 1
  • промрзлим 1
  • промрмља 1
  • промукло 1
  • промуца 8
  • пропасти 1
  • проплакати 1
  • пропусти 1
  • Пропусти 1
  • пропуштао 1
  • прорадимо 1
  • прорицао 1
  • пророк 3
  • просе 1
  • проси 3
  • просидба 1
  • просидбе 1
  • просидбу 1
  • просилац 1
  • просим 1
  • просјака 1
  • просједом 2
  • прослави 1
  • прославио 1
  • Прославио 1
  • проспу 1
  • прост 1
  • проста 1
  • простирке 1
  • просто 1
  • простоме 1
  • пространу 1
  • простртим 1
  • протезати 1
  • протествовао 2
  • протестовати 1
  • против 4
  • противити 1
  • противно 1
  • протјерам 1
  • протокол 3
  • протра 4
  • протузаконитости 1
  • проћерати 1
  • проћераше 1
  • проћерује 1
  • проћерујете 1
  • проћи 1
  • прохладан 1
  • проциједи 2
  • прочеље 1
  • прочељу 1
  • прочита 1
  • Прочита 1
  • прочитавши 1
  • прочитао 1
  • прочитати 2
  • прочуо 1
  • прошао 1
  • прошапта 9
  • прошета 2
  • прошетамо 1
  • прошетати 1
  • прошло 1
  • прошлости 4
  • прса 9
  • прсију 2
  • прсима 3
  • прслука 1
  • прсну 1
  • прст 1
  • прста 2
  • прсте 3
  • прстена 1
  • прсти 1
  • прстима 7
  • прстом 4
  • пртљаг 1
  • пртљагом 1
  • пртљагу 3
  • пружајући 3
  • пружао 1
  • пружи 9
  • Пруживши 1
  • пружила 1
  • пружимо 1
  • прут 1
  • Прште 1
  • пршуте 1
  • пршути 1
  • пси 1
  • псима 1
  • психа 3
  • псовао 1
  • Псовао 1
  • псовати 1
  • птица 1
  • пудара 1
  • пукао 1
  • пукло 1
  • пулитика 1
  • пун 2
  • пуна 1
  • пунац 2
  • пуначким 1
  • пуне 1
  • пунећи 1
  • пуних 1
  • пуница 1
  • пуницу 2
  • Пуно 1
  • пуно 14
  • пуну 1
  • пунца 3
  • пупољку 1
  • пустахија 1
  • пусти 9
  • пустивши 5
  • пустињак 1
  • пустио 2
  • пустите 1
  • пустити 1
  • пусто 1
  • пусту 1
  • пут 16
  • пута 11
  • путањом 1
  • путем 3
  • путници 1
  • путовање 1
  • путовати 2
  • путу 4
  • Путуј 1
  • путује 1
  • путујемо 1
  • путујете 1
  • путују 1
  • пуцкала 1
  • пушења 1
  • Пушећи 1
  • пуши 1
  • Пушибрк 1
  • Пушибрку 1
  • пушио 1
  • пушке 1
  • Пушке 1
  • пушку 3
  • пуштајући 1
  • пуштао 1
  • Пушћи 1
  • рабите 1
  • равници 1
  • рад 2
  • ради 12
  • радили 1
  • радим 3
  • радио 1
  • радит 1
  • радиш 4
  • радња 1
  • радње 1
  • радњи 1
  • радњу 1
  • радо 1
  • радозналост 1
  • радосну 1
  • радости 4
  • радују 1
  • радујући 1
  • рађа 1
  • рађају 1
  • ражали 1
  • ражљути 1
  • разабрати 1
  • разапињо 1
  • разапињу 1
  • разасипаху 1
  • разастријеше 1
  • разасут 1
  • разбарушену 1
  • разбацане 1
  • разби 1
  • разбија 1
  • разбијати 1
  • разбијаш 1
  • разбијем 1
  • разбијена 2
  • разбио 1
  • Разбио 1
  • разбират 1
  • разбојник 1
  • разболила 1
  • разболио 1
  • разведри 2
  • развика 1
  • разврати 1
  • развуче 1
  • разгледајући 1
  • разгледали 1
  • разгледао 1
  • разговара 3
  • разговарате 1
  • разговарати 1
  • разговор 2
  • разговора 1
  • разговоран 1
  • разговори 2
  • разговориш 1
  • раздијели 1
  • раздраган 2
  • раздрагани 1
  • раздрљена 1
  • раздрљених 1
  • раздрљио 1
  • разишле 1
  • разјарен 1
  • разлијегало 1
  • Разлика 1
  • разлило 1
  • разлога 1
  • разлупане 1
  • размаза 1
  • размахну 2
  • размислити 1
  • размишља 2
  • размишљајте 1
  • размишљајући 2
  • размишљања 1
  • размишљат 1
  • размишљати 2
  • размишљаше 1
  • размјешташе 1
  • размрсујући 1
  • разне 4
  • разоружа 1
  • разред 1
  • разреда 1
  • разуздана 1
  • разумијевао 1
  • ракија 2
  • ракијом 2
  • раме 6
  • рамена 2
  • раменима 4
  • раменом 3
  • рамену 4
  • раније 1
  • Раније 1
  • Рано 1
  • рањеник 1
  • расвијетљена 1
  • расклиман 1
  • расклимани 1
  • раскорачи 1
  • раскорачивши 2
  • раскрупњала 1
  • распарати 1
  • распита 1
  • распитао 1
  • распитујем 1
  • расплака 1
  • расплакали 1
  • распознати 3
  • расположен 1
  • расположена 1
  • расположени 1
  • расположенији 1
  • расположењу 1
  • распустила 1
  • Растављај 1
  • растављао 1
  • Растадоше 1
  • растајали 1
  • растају 1
  • растанку 1
  • растворених 1
  • раствори 1
  • растворио 1
  • растезати 1
  • растемо 1
  • растресе 1
  • растужен 1
  • растужило 1
  • расцвјетавајућем 1
  • рата 1
  • рачуна 1
  • Рачуна 1
  • рачунати 1
  • Рашири 1
  • рашири 2
  • Рашта 1
  • рашта 3
  • раштркане 1
  • раштрканих 1
  • рашчерупан 1
  • рашчерупана 2
  • рашчешља 1
  • рашчешљавајући 1
  • рђаве 1
  • рђаво 1
  • ребра 1
  • ред 1
  • реда 1
  • редова 1
  • реду 5
  • Рек 1
  • рек 2
  • рекавши 1
  • рекао 3
  • рекне 4
  • рекоше 1
  • Рекоше 1
  • реп 2
  • репом 1
  • ресе 3
  • рећи 2
  • Реците 1
  • рече 83
  • речем 1
  • речемо 3
  • реченицу 1
  • риба 5
  • рибе 1
  • рибље 1
  • риво 1
  • риједак 1
  • Ријетко 1
  • ријетком 1
  • ријеч 4
  • Ријеч 4
  • ријечи 10
  • ријечима 3
  • ријечими 1
  • ријешено 1
  • ријешити 1
  • рикао 1
  • рикну 1
  • РИСТО 1
  • ритнула 1
  • рјеђе 2
  • робови 1
  • род 1
  • роди 1
  • родиним 1
  • родио 6
  • родитеља 1
  • роду 1
  • рођени 1
  • рођеног 1
  • рођење 1
  • ропство 1
  • росе 1
  • роћења 1
  • ружа 1
  • ружан 1
  • ружно 5
  • рука 3
  • рукав 4
  • рукава 2
  • рукама 23
  • руке 32
  • руковаше 1
  • руковијети 1
  • руком 19
  • руку 15
  • румена 1
  • руменећи 1
  • руменији 1
  • руменила 1
  • руменили 1
  • руменилом 1
  • руменим 1
  • руменом 1
  • рупицама 1
  • рупицу 1
  • рупци 1
  • Русија 3
  • Русију 1
  • руци 4
  • ручали 2
  • ручат 1
  • ручка 1
  • ручкове 1
  • с 52
  • С 8
  • са 109
  • Са 2
  • сабљи 1
  • сабраније 1
  • сав 5
  • Саве 1
  • сави 2
  • савијао 1
  • савијати 1
  • савијен 1
  • савјета 1
  • Савјетовање 1
  • савјетовању 1
  • савјетовао 1
  • саге 1
  • сагласни 1
  • сагорјеле 1
  • сад 32
  • Сад 5
  • сада 7
  • сазнао 1
  • сакри 2
  • сакривали 2
  • сакривао 1
  • сакрити 1
  • салетише 1
  • салутира 1
  • Сам 2
  • сам 91
  • сама 2
  • самац 1
  • саме 1
  • сами 3
  • самим 1
  • самих 1
  • Само 21
  • само 50
  • самовање 2
  • самога 1
  • саму 1
  • самцит 1
  • сан 3
  • сандук 2
  • сандука 2
  • сандуке 1
  • сандуче 1
  • сандучића 1
  • сандучиће 1
  • сапутнина 1
  • сапутнину 1
  • сарезане 1
  • сасвим 2
  • састави 1
  • Саставићемо 1
  • састављајући 1
  • састали 1
  • Састанак 1
  • сата 1
  • сати 1
  • сатјера 1
  • сахат 3
  • сахата 4
  • сахатни 1
  • сахатним 1
  • сачека 1
  • сачекавши 2
  • сачекати 1
  • сачувај 1
  • сашаптавати 1
  • св 1
  • Сва 1
  • сва 4
  • свадба 2
  • свађи 1
  • свађу 1
  • свак 1
  • свакаква 1
  • свакако 6
  • сваке 5
  • Сваки 1
  • сваки 7
  • сваким 1
  • свако 2
  • сваковрсни 1
  • сваковрсним 1
  • свакога 4
  • свакодневно 1
  • свакојаке 1
  • свакоме 6
  • сваку 4
  • сване 1
  • свануће 1
  • сватова 2
  • сватове 1
  • сватови 2
  • свачем 1
  • свачије 1
  • свашта 2
  • све 77
  • Све 8
  • свега 13
  • сведно 1
  • Сведно 4
  • свеједно 1
  • свеме 3
  • свему 4
  • СВЕТ 1
  • Свето 1
  • свећеника 1
  • Свецима 1
  • свецу 1
  • свечан 1
  • Свечани 1
  • свечанијим 1
  • Сви 14
  • сви 32
  • свиђала 1
  • свиђао 1
  • свиђела 1
  • свиђет 1
  • Свијест 1
  • свијести 1
  • свијет 12
  • свијета 7
  • свијетом 2
  • свијету 7
  • свијеће 1
  • свилена 1
  • свилене 1
  • свима 10
  • свињчади 1
  • свирају 1
  • свирала 1
  • свирачица 1
  • свирачицама 1
  • Свирачице 1
  • свирачице 5
  • свих 6
  • свјетину 1
  • Свога 1
  • свога 6
  • свој 5
  • Своја 1
  • своја 2
  • своје 18
  • својим 9
  • својих 1
  • својој 5
  • својом 1
  • својта 1
  • своју 10
  • свом 3
  • своме 8
  • свраћали 1
  • свраћати 1
  • сврнуо 1
  • сврнути 1
  • свршена 2
  • свршено 1
  • Свршено 2
  • Свршетак 1
  • свршетку 1
  • сврши 2
  • свршим 1
  • свршио 1
  • свршит 1
  • свршити 2
  • свуда 1
  • се 855
  • себе 21
  • себи 9
  • седам 1
  • седмица 1
  • села 1
  • селих 1
  • село 4
  • селу 5
  • сељак 1
  • Сељак 1
  • сељака 3
  • сељаци 1
  • Сељаци 1
  • сељацима 2
  • сеоске 1
  • сеоских 1
  • сестра 2
  • си 72
  • сигурно 1
  • сиђе 1
  • сијед 1
  • сиједих 1
  • сијечеш 1
  • сила 1
  • Сила 1
  • силама 1
  • силесија 1
  • силним 1
  • силних 1
  • силно 3
  • силну 1
  • силом 4
  • син 1
  • сине 1
  • синко 2
  • синова 1
  • Синоћ 1
  • синоћ 4
  • сину 1
  • синуше 1
  • сипа 1
  • сипљем 1
  • сир 1
  • сира 1
  • сиромах 1
  • Сиротиња 1
  • сиротиња 2
  • сиротиње 1
  • сироче 1
  • сиса 1
  • ситан 1
  • ситнежа 1
  • ситним 2
  • ситних 1
  • Ситнице 1
  • ситници 1
  • ситницу 1
  • ситном 1
  • сићушан 1
  • Сједе 1
  • сједе 13
  • Сједи 1
  • сједи 2
  • сједила 2
  • сједили 1
  • сједило 1
  • сједио 6
  • сједити 3
  • сједне 2
  • сједнице 1
  • сједницу 1
  • Сједницу 1
  • сједну 1
  • сједоше 1
  • сјеђаху 1
  • сјекире 1
  • Сјео 1
  • сјео 2
  • сјети 4
  • сјетио 1
  • Сјутра 2
  • сјутра 8
  • сјутрадан 2
  • скакутали 1
  • скакучући 1
  • ске 1
  • скиде 3
  • скину 1
  • склизну 1
  • склопи 2
  • склопивши 1
  • Склопио 1
  • скљокао 1
  • скнадити 1
  • скочи 12
  • скочио 2
  • скочити 1
  • скочише 2
  • скрасит 1
  • скрећао 1
  • скромне 1
  • скрсти 1
  • Скрсти 1
  • скрушен 1
  • скупа 3
  • скупићемо 1
  • скупље 1
  • скупове 1
  • скупштина 1
  • скухат 1
  • слаб 1
  • слабе 2
  • слава 1
  • славан 1
  • славим 1
  • славном 1
  • славујске 1
  • слагао 1
  • слађа 2
  • слађе 2
  • слама 1
  • сламе 1
  • слами 1
  • сламним 1
  • сламу 2
  • Слатке 1
  • слатке 2
  • слатки 2
  • слатко 6
  • слатку 1
  • слегну 3
  • слика 4
  • слике 4
  • слику 3
  • сличила 1
  • сличио 1
  • сличним 1
  • слично 1
  • слободица 1
  • Слободни 1
  • слободно 1
  • слободу 2
  • слова 5
  • слогом 1
  • сложише 1
  • сломио 1
  • слуга 3
  • слугу 1
  • службе 1
  • служи 1
  • служили 1
  • служинчад 1
  • слутио 1
  • случај 2
  • случајности 1
  • слуша 1
  • слушај 2
  • слушају 1
  • слушајући 1
  • Слушајући 1
  • слушам 1
  • слушао 4
  • слушат 1
  • слушати 1
  • слушаш 1
  • слушаше 1
  • слушкињом 1
  • слушкињу 1
  • сматрао 1
  • смета 1
  • сметала 1
  • сметале 1
  • сметати 2
  • сметен 1
  • сметено 1
  • сметњи 1
  • смијао 1
  • смијати 1
  • смије 2
  • смијемо 1
  • смијех 2
  • смијешећи 3
  • смијући 2
  • смио 3
  • смислити 1
  • смишљао 1
  • смишљати 1
  • смишљен 1
  • смједе 2
  • смјежуране 1
  • смјежураним 1
  • смјела 1
  • смјехуљцима 1
  • смјешка 1
  • смјешкају 1
  • смјешкајући 1
  • смјешкаше 1
  • смјешнији 1
  • смо 27
  • смрачи 1
  • смрдљив 1
  • Смрдљив 1
  • смркло 1
  • смркне 2
  • смрт 2
  • смрти 2
  • снаге 1
  • снагом 3
  • снагу 1
  • снажне 1
  • снажним 1
  • снажно 4
  • снебивајући 1
  • сниженим 1
  • снијева 1
  • снијевао 1
  • снијег 1
  • снуждено 1
  • Соба 1
  • соба 4
  • собама 1
  • собарице 2
  • собарицу 1
  • собе 14
  • соби 9
  • собице 1
  • собна 1
  • собним 2
  • собом 10
  • собу 21
  • совуљаге 1
  • сокака 1
  • сокаку 2
  • сокацима 1
  • сокољаше 1
  • солдати 1
  • солдачких 1
  • соли 1
  • солуфе 1
  • солуфима 1
  • сотоне 1
  • спава 3
  • спавају 2
  • спавале 1
  • спавали 1
  • спавам 1
  • спавања 1
  • спавао 3
  • спавате 1
  • спавати 2
  • спаваћива 1
  • спасао 1
  • спјевали 1
  • спомени 1
  • спрема 2
  • спремајући 1
  • спремао 1
  • спремаш 1
  • спремаше 1
  • спржене 1
  • спусти 5
  • спустио 2
  • спуштало 1
  • срамота 1
  • Срамота 1
  • Срачуна 1
  • срачунавао 1
  • сребрни 1
  • сред 3
  • средини 4
  • сретан 1
  • срете 1
  • Сретна 1
  • сретне 1
  • сретни 1
  • сретно 2
  • Сретно 3
  • срећа 1
  • Срећа 1
  • среће 2
  • срећу 1
  • Српски 1
  • српски 2
  • српских 1
  • Српства 1
  • срушити 1
  • срца 3
  • Срце 1
  • срце 7
  • срцу 3
  • стабло 3
  • стаде 11
  • Стаде 2
  • Стадоше 1
  • стајала 3
  • стајали 2
  • стајао 5
  • стајати 1
  • Стака 7
  • Стаке 4
  • стаклу 1
  • Стаком 4
  • Стаку 1
  • стало 1
  • Стамбол 1
  • стане 1
  • стани 1
  • Станите 1
  • станите 2
  • Станка 1
  • становао 1
  • стању 2
  • стао 2
  • Стар 1
  • стар 3
  • Стара 1
  • стара 3
  • старајући 2
  • старала 1
  • старац 1
  • Старац 4
  • старе 4
  • Стари 21
  • стари 22
  • старија 1
  • старије 1
  • Старији 1
  • старији 3
  • старим 4
  • старих 2
  • старога 2
  • стародревну 1
  • староме 1
  • стару 1
  • старчеве 1
  • Старчић 2
  • старчићем 1
  • стас 2
  • ствар 10
  • ствари 4
  • стварима 1
  • створио 1
  • сте 20
  • стегну 3
  • стегнуо 1
  • стеже 1
  • стежући 1
  • стезати 1
  • стек 1
  • стењати 1
  • стење 1
  • стењући 3
  • степени 1
  • степеница 2
  • степеницама 1
  • степенице 4
  • стигла 1
  • стигли 2
  • стигоше 1
  • стид 1
  • Стид 2
  • стидити 1
  • стидиш 2
  • стидљиво 2
  • Стиже 1
  • стиже 3
  • стимао 1
  • стискајући 1
  • стисне 2
  • стисну 1
  • стиснуту 1
  • стиша 1
  • стишавао 1
  • стиште 7
  • Сто 1
  • сто 19
  • стоје 1
  • стоји 3
  • стојим 1
  • стола 8
  • столица 1
  • столице 9
  • столици 4
  • столицу 7
  • столова 2
  • столове 1
  • столовима 3
  • столом 1
  • столу 10
  • стотина 1
  • стотину 1
  • страд 1
  • страдам 1
  • страдао 1
  • страна 3
  • странац 1
  • стране 11
  • страни 7
  • странице 1
  • страницу 1
  • страну 16
  • странце 1
  • странци 2
  • страх 1
  • страха 2
  • страхопоштовањем 2
  • страшан 2
  • страшним 1
  • страшно 2
  • стресајући 1
  • стресе 2
  • стрика 3
  • стрикине 1
  • стрико 3
  • Стрико 5
  • Стрина 2
  • стрина 3
  • стрица 1
  • стубова 1
  • ступајући 2
  • ступамо 1
  • ступивши 1
  • Ступивши 1
  • ступио 1
  • ступише 1
  • су 109
  • сувише 1
  • суда 1
  • судац 1
  • судбина 1
  • судског 1
  • суду 2
  • суђеница 1
  • суђенице 1
  • суђеницу 1
  • Суђено 1
  • суза 2
  • сузе 5
  • сузу 2
  • сумњиве 1
  • сумњивога 1
  • суморан 1
  • Сунце 1
  • сунцем 1
  • сунцу 2
  • сунчала 1
  • сунчани 1
  • сурово 2
  • сусједским 1
  • Сусрет 1
  • сусрет 3
  • сух 2
  • суха 1
  • сухо 1
  • сухозидицом 1
  • Сухоња 1
  • сухоњав 1
  • сухоњава 1
  • суху 2
  • суцке 1
  • сушицу 1
  • т 1
  • Та 1
  • та 3
  • таблу 1
  • тавио 1
  • Таворим 1
  • Тада 2
  • тада 3
  • тај 3
  • Така 1
  • такво 1
  • таке 2
  • таки 1
  • Таки 2
  • такими 1
  • Тако 15
  • тако 35
  • таког 2
  • такођер 1
  • тала 1
  • таласи 1
  • тамници 1
  • тамо 8
  • танак 1
  • танка 1
  • танке 2
  • танким 2
  • танког 1
  • тапкати 1
  • тапшући 2
  • таре 1
  • тарући 1
  • твога 1
  • твој 1
  • Твоја 1
  • твоја 2
  • твоје 5
  • твоји 1
  • твојој 1
  • тврда 1
  • тврдо 1
  • тврду 1
  • Те 1
  • те 59
  • тебе 9
  • теби 8
  • теглили 1
  • тежак 1
  • теже 2
  • тежином 1
  • Тек 1
  • тек 7
  • Текао 1
  • теку 1
  • теле 1
  • телеграф 1
  • телетина 2
  • тепајући 1
  • тепати 1
  • тер 1
  • тесту 3
  • тетка 1
  • тетурајући 1
  • теферича 1
  • тефтер 5
  • тефтере 1
  • тефтеру 1
  • тешка 1
  • тешки 1
  • Тешко 2
  • тешко 3
  • тешку 1
  • ти 191
  • Ти 26
  • тијела 1
  • тијелу 1
  • тијесна 1
  • тикви 1
  • тим 1
  • тиме 1
  • Тисе 1
  • тих 1
  • тихе 1
  • тихим 1
  • тихо 4
  • тиче 2
  • тише 1
  • Тишина 1
  • тјеме 1
  • тјемену 1
  • тјешећи 1
  • тјешио 1
  • тле 5
  • тлима 3
  • то 100
  • То 40
  • тобом 6
  • товар 4
  • товари 1
  • Тога 1
  • тога 19
  • Тодора 1
  • толике 1
  • толиким 2
  • Толико 3
  • толико 7
  • том 1
  • тома 1
  • Томе 3
  • томе 9
  • Томо 1
  • Тому 1
  • топ 1
  • Топал 2
  • топао 1
  • топити 1
  • топли 1
  • топло 1
  • топлом 1
  • топови 2
  • точи 1
  • точио 1
  • точите 1
  • Точите 2
  • точити 2
  • траве 3
  • травом 1
  • траву 1
  • траговима 1
  • Траже 1
  • траже 5
  • тражећи 3
  • тражи 7
  • тражили 1
  • тражим 3
  • Тражио 1
  • тражио 2
  • тражити 3
  • тражиш 3
  • трбухом 1
  • трговац 1
  • трговци 1
  • тргоше 1
  • тргујем 1
  • Треба 4
  • треба 49
  • требају 2
  • требало 1
  • Требам 1
  • требао 1
  • требати 2
  • Требаће 1
  • требаће 2
  • трезнији 1
  • трена 1
  • трепавицама 3
  • трепавици 1
  • трепери 1
  • трепећу 1
  • трепташе 1
  • тресе 1
  • треском 1
  • треће 1
  • Треће 1
  • трећега 1
  • Трећега 1
  • трећи 1
  • Трећи 1
  • трешња 1
  • трештен 1
  • трже 2
  • Три 2
  • три 21
  • тридесет 1
  • тридесеторо 1
  • трима 1
  • трком 1
  • трљајући 1
  • трљао 1
  • трљати 2
  • трном 1
  • тродневнога 1
  • трокатнице 1
  • троножне 1
  • троножници 1
  • Тронут 1
  • трошак 2
  • троши 1
  • трпе 1
  • трпити 1
  • трти 2
  • труцка 1
  • трчао 3
  • трче 1
  • трчи 1
  • трчкати 1
  • ту 19
  • Ту 7
  • туговати 1
  • туђ 1
  • туђем 1
  • туђему 1
  • туђи 1
  • туђим 2
  • тужакања 1
  • Тужан 1
  • тужи 1
  • тужио 1
  • тужније 1
  • тужним 1
  • тужно 5
  • тукао 2
  • тумарање 1
  • тупим 1
  • тупо 3
  • тур 2
  • турски 1
  • турско 1
  • тутањ 1
  • тутор 1
  • тући 2
  • Ћ 1
  • ћа 1
  • Ћара 1
  • ћару 1
  • ће 94
  • ћелавим 1
  • ћемо 19
  • ћепенку 1
  • ћете 3
  • ћеш 22
  • ћилиму 1
  • ЋОРОВИЋ 1
  • ћошка 1
  • ћошу 1
  • ћу 37
  • ћудљивим 1
  • ћудоредности 2
  • ћутање 1
  • ћутао 1
  • У 31
  • у 390
  • убио 3
  • убиће 1
  • уведе 1
  • увезан 1
  • увидио 1
  • увијајући 1
  • увијек 4
  • увјерен 1
  • увјери 3
  • увјерио 1
  • уводећи 1
  • увредљивими 1
  • увријеђена 1
  • увуче 1
  • Увуче 1
  • угладио 1
  • угледа 3
  • угледавши 1
  • Угледавши 2
  • угледати 1
  • угојена 1
  • угојени 1
  • уграбио 1
  • угризао 1
  • угура 1
  • уда 1
  • удавале 1
  • удавати 1
  • Удала 1
  • удаљена 1
  • Удаљена 1
  • удаљену 1
  • удаљио 1
  • удаљити 1
  • удара 1
  • ударајући 4
  • ударала 1
  • ударао 1
  • ударати 2
  • ударе 1
  • Удари 1
  • удари 15
  • ударивши 1
  • ударити 1
  • ударом 1
  • удаш 1
  • удеси 1
  • удијели 1
  • удобност 1
  • удовица 12
  • Удовица 7
  • удовице 3
  • удовици 3
  • удовицом 1
  • удовицу 1
  • удовичино 1
  • удовичиној 1
  • удомим 1
  • удрвенила 1
  • Удри 1
  • ужасном 1
  • уживају 1
  • уживајући 1
  • уживао 1
  • уживаху 1
  • уз 10
  • уза 8
  • Узалуд 2
  • узалудно 2
  • узбуђен 2
  • узбуна 1
  • узвијајући 2
  • узвијати 1
  • узвикну 22
  • узвикнуше 2
  • узвиси 1
  • узгред 1
  • уздах 3
  • уздахну 10
  • уздахнувши 1
  • уздисао 1
  • уздишући 2
  • уздржати 1
  • узе 5
  • узевши 2
  • узели 2
  • узео 2
  • Узети 1
  • узети 4
  • узех 1
  • Узеше 1
  • узимајући 1
  • узимамо 1
  • узјашу 1
  • узме 2
  • узми 2
  • узмичући 1
  • узрујан 1
  • уједанпут 1
  • Уједанпут 3
  • уједати 1
  • уједима 1
  • Уједно 1
  • указа 1
  • указаше 1
  • указивала 1
  • указујући 1
  • укипи 1
  • Уклањали 1
  • уклони 1
  • укочен 1
  • укочено 1
  • укочи 1
  • укочио 1
  • укочише 1
  • украј 1
  • украсио 1
  • украшавао 1
  • украшено 1
  • укрути 1
  • улазећи 3
  • улази 2
  • улети 1
  • улице 1
  • улици 1
  • улицом 1
  • улицу 2
  • улови 1
  • уловисмо 1
  • улупљеноме 1
  • уљегао 1
  • уљегне 1
  • уљегнемо 1
  • уљегоше 2
  • уљезе 5
  • уљеземо 1
  • умакнем 1
  • умало 3
  • умањује 1
  • умекша 1
  • умива 2
  • умивања 1
  • умивати 1
  • умије 1
  • умијеш 2
  • умијеша 1
  • умијешавши 1
  • умиљату 1
  • умио 1
  • умире 1
  • умирише 1
  • умирујући 1
  • умјереније 1
  • умјестан 1
  • УМЈЕТНИЧКИ 1
  • умора 1
  • умореним 1
  • Уморне 1
  • уморни 1
  • умотавати 1
  • умотан 1
  • умре 2
  • умреш 1
  • умријети 1
  • умро 2
  • Унаоколо 1
  • унапријед 1
  • унатраг 1
  • унесе 2
  • унијела 2
  • Унутра 1
  • унутра 2
  • уобљеним 3
  • уозбиљи 2
  • уозбиљивши 1
  • уозбиљио 1
  • упаде 22
  • упали 1
  • упалих 1
  • уписују 1
  • упит 1
  • упита 1
  • уплашени 1
  • уплашену 1
  • уплете 6
  • упозна 1
  • упознали 1
  • упознао 1
  • Упознао 1
  • упознати 1
  • упорабили 1
  • упорно 1
  • употребљавају 1
  • управљати 1
  • Управо 2
  • управо 9
  • упрашен 1
  • упрти 1
  • упустили 1
  • упути 2
  • Упутише 1
  • упутише 3
  • упућујући 1
  • урадио 1
  • уредан 2
  • уреди 2
  • уредим 2
  • уредимо 1
  • уредио 5
  • уредити 3
  • УРЕДНИК 1
  • уређено 1
  • уређивати 2
  • уређуј 1
  • урез 1
  • уречено 1
  • урмашицама 1
  • усиђелица 1
  • усирћети 1
  • уским 1
  • уских 1
  • усклик 1
  • ускликну 2
  • уском 2
  • ускршње 1
  • услуге 1
  • усне 2
  • усну 1
  • успаваним 1
  • успављивала 1
  • успијала 1
  • успјехом 1
  • усплахирани 1
  • усплахирен 1
  • усплахирено 1
  • уста 6
  • устаде 6
  • устадоше 2
  • устајући 3
  • устакао 1
  • устанак 1
  • устане 1
  • устао 1
  • устима 2
  • устицао 1
  • уступајући 1
  • усудити 1
  • утањеним 1
  • Утекли 1
  • утекли 3
  • утече 2
  • утирући 1
  • утишавајући 1
  • утонула 1
  • утопит 1
  • утрча 1
  • утрчавши 1
  • утучен 1
  • утучени 1
  • ућута 2
  • ућуташе 1
  • уфате 1
  • Уфатићу 1
  • уфитиљи 1
  • Ух 2
  • ух 3
  • уха 2
  • ухавсили 1
  • ухвате 1
  • Ухвати 1
  • ухвати 3
  • ухватио 1
  • ухватити 1
  • ухо 3
  • учен 1
  • учестали 1
  • учешћа 1
  • учила 1
  • учинила 1
  • учинити 1
  • учио 1
  • Учитељ 6
  • учитељ 8
  • учитеља 1
  • учитељева 1
  • учитељем 1
  • Учитељу 2
  • учитељу 6
  • учити 1
  • учиш 1
  • учтиво 2
  • ушепртљи 1
  • уши 1
  • ушију 1
  • ушима 2
  • уштину 1
  • Ф 1
  • Фајда 1
  • фајда 2
  • фала 4
  • Фала 9
  • фали 2
  • Фалио 1
  • фамилији 2
  • фењер 1
  • фес 2
  • Филипова 2
  • Филипово 1
  • Филипову 1
  • филџан 3
  • филџане 4
  • форинт 1
  • форинта 3
  • форинти 1
  • форинту 1
  • ха 3
  • хавсу 2
  • Хајде 16
  • хајде 3
  • хајдемо 1
  • Хајдемо 4
  • хајдете 1
  • Хајдете 2
  • Халал 1
  • халву 1
  • хаљина 2
  • хаљинама 2
  • хаљине 4
  • хаљину 1
  • хамала 1
  • хартије 4
  • Хахаха 1
  • хвалећи 1
  • хвали 1
  • хвалио 3
  • хвалити 1
  • хватајући 4
  • хе 1
  • Хе 2
  • хеј 1
  • хиљада 4
  • хиљаду 2
  • Хита 1
  • хитао 2
  • хитно 4
  • хитра 1
  • хладећи 2
  • хладницу 1
  • хладно 4
  • хладној 1
  • хладном 1
  • хладовини 1
  • хљеб 2
  • хљеба 4
  • хм 2
  • Хм 5
  • ходао 1
  • ходати 1
  • ходник 1
  • ходнику 2
  • Хотел 1
  • хотел 5
  • хотелска 1
  • хотелском 1
  • хотелу 2
  • хотимично 1
  • хотио 1
  • Хоћаху 1
  • хоће 14
  • Хоће 3
  • хоћемо 4
  • Хоћемо 5
  • хоћете 3
  • Хоћеш 1
  • хоћеш 14
  • Хоћу 1
  • хоћу 10
  • хране 2
  • храни 1
  • хранити 1
  • хрве 1
  • хрђаво 1
  • хром 1
  • Хтио 2
  • хтио 9
  • хтједе 8
  • хтједох 1
  • хтједоше 1
  • хтјела 1
  • хћеш 1
  • хукаше 1
  • хукну 2
  • Ц 1
  • цара 3
  • царевима 1
  • царевине 1
  • царем 1
  • Цариград 3
  • царске 1
  • цару 2
  • цвијећем 3
  • цвокоћући 1
  • Цетине 1
  • циганина 1
  • цигар 3
  • цигара 2
  • цигаре 1
  • циједе 1
  • циједи 1
  • циједио 1
  • циједити 1
  • цикну 2
  • цјепаницу 2
  • цмокну 2
  • Цо 3
  • црва 1
  • црвенећи 1
  • црвеним 2
  • црквених 1
  • црквеном 1
  • цркви 1
  • цркву 1
  • црн 2
  • Црна 1
  • црна 2
  • црне 2
  • црни 1
  • Црни 1
  • црном 1
  • црнпураста 1
  • црну 2
  • црњаху 1
  • цура 2
  • цуру 1
  • чађаве 1
  • чађавим 2
  • чак 11
  • Чак 5
  • чакшира 2
  • чакширама 1
  • чакшире 3
  • чарапи 1
  • чаршафу 1
  • чаршије 1
  • чаршији 2
  • чаршију 5
  • чаршинлије 1
  • час 21
  • часа 4
  • часова 1
  • частили 1
  • частио 1
  • чаша 2
  • чашама 2
  • чаше 8
  • чашом 5
  • чашу 10
  • чворуга 1
  • чворугом 1
  • чворугу 2
  • чврсто 2
  • чвршће 1
  • чега 3
  • чежње 1
  • чека 1
  • чекајте 1
  • чекају 1
  • чекајући 1
  • чекала 1
  • чекали 1
  • чекам 2
  • Чекао 1
  • чекати 2
  • чела 3
  • чело 2
  • челу 13
  • чељади 1
  • чем 1
  • чепркале 1
  • черупати 1
  • честитам 2
  • Честитам 3
  • честито 2
  • честиту 1
  • често 1
  • Четвртак 1
  • четврти 1
  • Четврти 1
  • четврту 1
  • Четири 1
  • четири 7
  • четицу 2
  • четрдесет 1
  • чешало 1
  • чешкајући 2
  • чешкати 2
  • чешких 1
  • чешљао 1
  • чешукајући 1
  • чибук 1
  • Чија 2
  • чија 3
  • чије 1
  • чијем 1
  • Чим 4
  • чим 8
  • чиме 1
  • Чини 1
  • чини 5
  • чиније 1
  • чинили 1
  • чинило 2
  • чиним 1
  • чинио 1
  • чинити 1
  • чиревима 1
  • чиста 1
  • чисте 2
  • чисти 1
  • чистио 1
  • чистити 2
  • чисто 7
  • чисту 1
  • чита 2
  • Читав 2
  • читав 6
  • Читава 1
  • читава 8
  • Читаве 1
  • читаве 3
  • читавој 2
  • читавом 1
  • читај 1
  • читају 2
  • читала 1
  • читам 1
  • читао 1
  • читати 3
  • читаш 1
  • Читаш 1
  • читкије 1
  • читуље 1
  • Чифут 3
  • човјек 11
  • Човјек 2
  • човјека 3
  • човјеку 1
  • човјечански 1
  • човјечија 2
  • Чојек 1
  • чојек 16
  • чојека 3
  • чојече 1
  • чопору 1
  • чоха 1
  • чу 1
  • чув 1
  • Чув 1
  • чува 3
  • чуваш 1
  • чувену 1
  • чуда 1
  • чудами 1
  • чудан 4
  • чудио 1
  • чудна 1
  • чудне 1
  • чудних 1
  • чудно 2
  • чудноват 3
  • чудновато 3
  • чудо 3
  • чује 2
  • чујемо 1
  • чујеш 2
  • Чујеш 2
  • чују 1
  • Чули 1
  • чуло 3
  • чуо 6
  • чупа 1
  • чупка 1
  • чупкале 1
  • чупкао 1
  • чути 5
  • чутуре 1
  • чутуру 1
  • џаба 1
  • џеп 1
  • џепове 2
  • џеповима 1
  • шакама 1
  • шаке 3
  • шаком 2
  • шаку 2
  • шала 1
  • шале 1
  • шали 1
  • шалимо 1
  • шалио 1
  • шалити 1
  • шалу 1
  • шапат 1
  • шапатом 4
  • шапну 2
  • шаптао 1
  • шапуре 1
  • шапутали 1
  • шарати 1
  • шарене 1
  • Шарин 2
  • Швабица 1
  • швабицама 1
  • Швабице 4
  • Швабицу 1
  • Швабо 1
  • швапске 1
  • Шест 1
  • шест 3
  • шетајући 2
  • Шетали 1
  • шеталица 1
  • шетао 2
  • шетате 1
  • шеташ 1
  • Шетња 1
  • шетњу 1
  • шехер 1
  • шешир 2
  • шибања 2
  • шибљика 1
  • шије 1
  • шиљастим 1
  • шири 1
  • ширио 2
  • широке 2
  • широки 1
  • широко 2
  • широком 1
  • широку 4
  • Широм 1
  • шишао 1
  • шиштајући 1
  • шкиљио 1
  • Школа 1
  • школе 2
  • школи 2
  • школован 1
  • школу 1
  • шкргутну 1
  • шкрипања 1
  • шкрипну 1
  • шкрипом 1
  • Шнел 1
  • Шта 31
  • шта 46
  • ШТАМПАРСКО 1
  • штапом 1
  • штета 1
  • Штета 1
  • штете 1
  • штитити 1
  • што 124
  • Што 22
  • штрецну 1
  • шћео 2
  • шћер 2
  • шћери 2
  • шћи 2
  • шћућуривши 1
  • шути 1
  • Шути 1
  • шушне 1
  • шушти 1
24205 matches
цама читуље потписивао <hi>Јоаким</hi>, а мати му се звала Ана.{S} Причају, да није заплакао ка 
исто к’о и ја.{S} И он ми све одобрава, а само се ти љутиш и велиш да о мени свијет ружно говор 
дјео?...{S} И дјевојка да пође за њега, а никад га није видјела?..{S} Каква ће то ђавоља свадба 
за им врата. — Пазарујте сад у другога, а ја имам пречег посла, — рече и отрча из дућана.</p> < 
земљу да сатјера.{S} И заигра му брада, а очи се зацаклише.{S} Очас препознаде Благоја Маринчић 
ктом у прса.{S} Она га укочено погледа, а послужавник јој испаде из руке.{S} И поцрвени још виш 
Ја знам шта је вода и да је друго вода, а друго вино.{S} А моје вино може на изложбу ако ћеш у  
 је Јово одмах за старим изишао некуда, а Јефтан се користио Периним <pb n="83" /> душеком, ког 
анити Перо и ако муцајући. — Ја сам ја, а бунтовник је бунтовник.</p> <p>Комесар одмахну руком. 
 Старчић вели, да је попио шест ракија, а механџија нарачунао осам.{S} Старчић се, чак, позива  
зети!..</p> <p>Стари погледа у Благоја, а Благоје у старога.</p> <p>— Е кад је тако, а ми ћемо  
аћи него по један илити два бунтовника, а ви их имате стотину...</p> <p>— Ама нијесам ја бунтов 
у тефтер, из кога је Јока нешто читала, а пред њим су стајала два сељака и гледала га са страхо 
једима.{S} У љутини ошамарио је Данила, а опсовао и Јову.</p> <p>— Нећу ти ја овђе више ноћиват 
ризао испод подвољка, гдје је најбјеља, а другој умало није нос откинуо.{S} И све живо поче бје 
ало познавао и сматрао га за пријатеља, а данас му је требао један човјек, коме ће све своје <h 
 срце.{S} Он га притиште објема рукама, а дах заустави. <pb n="85" /> Погури се и лагано, на пр 
брат очев...{S} Он је богат, свега има, а овђе живи...{S} Ако хоћете, у њега ћемо и сврнути.</p 
ку Марушку!...</p> <p>Читава тога дана, а ни преко ноћи, није ишао у механу и спавао је слађе н 
ишта.{S} Само показа прстом на Јефтана, а главу окрену у страну.</p> <p>— Вас ист? —- запита до 
ице, која је била нешто лакше одјевена, а лијевом је држи за подвољак.{S} Пред њима, на столици 
ви га Перо <pb n="101" /> брзо, — жена, а није земља...{S} Има ту читава прича о њезиним патени 
им: нека буде тако.{S} Мени треба жена, а и не треба ми жена.{S} Ама кад ви велите да треба, он 
мајсторију и спустио се на прва кољена, а Перо се ослабио, полетио с њега главачке и скљокао се 
ша, да се код некаква познаника одмара, а они се полако упутише уском путањом, која је водила к 
а Перо брзо. — Она је к’о зарђала пара, а Стака к’о жути дукат!...{S} Волио би са Стаком хљеб ј 
 дрекну неко гурнувши га руком у ребра, а тешка рука нечија спусти му се на раме. — Оклен ти, б 
се Благоје. — Ђевојка је кршна и добра, а и мираз носи.</p> <p>— Не треба мени антика, — дочека 
{S} Разбио је и неких двадесет прозора, а најпошље је покушао да крави Митра кујунџије откине р 
 /> је то.{S} Ево ни ја не радим ништа, а живим лијепо.</p> <p>Перо исколачи очи.</p> <p>— А за 
промуца она. — Богат је к’о нико његов, а ја сироче, па може са мном што хоће...{S} Зато ме и у 
> <pb n="73" /> <p>И пусти их напријед, а он полако, гегуцајући, пође за њима.</p> <p>Стрина Јо 
а.{S} На средини се издизао широки дуд, а испод њега, на простртим, старим, подераним кесама, л 
ла искочила му на челу, а искезио зубе, а крмељаве очи дошле му још мање...{S} Игњат је рикао п 
ко се бију на страни, побиће се и овђе, а кад се побију овђе, ми прорадимо.{S} Ја сам стек’о св 
екну јаче, — што купиш ове ствари овђе, а?...{S} Куд се спремаш?..</p> <pb n="153" /> <p>— Дома 
мо се вјенчати.{S} Добра је, златна је, а уза сваку годину носи пет стотина форинти.{S} Педесет 
а нијемо и тупо гледа своје касабалије, а касабалије гледају њега.</p> <p>Тишина.</p> <p>— А ка 
бојица, као утучени, кренуше из авлије, а за њима крену и Данило, уздишући и стењући под пртљаг 
у се у овећој локви, на средини авлије, а недалеко од њих, испод прастарог, кљастог дуда, весел 
 какво иселеније...{S} Хоћеш иселеније, а?</p> <p>— Ја...</p> <p>— Муч’, — дрекну поп и измахну 
ес’ гроша.{S} Питам: може ли јефтиније, а Чифут не да...{S} Чифут к’о Чифут!{S} Добио ми је бар 
то, препун јела, пића и сваке ђаконије, а око њега је, са једне и са друге стране, сједило до т 
.</p> <p>У соби сједоше Перу у прочеље, а домаћин и домаћица опколише га са <pb n="134" /> обје 
га Јову не знаш?...{S} Заборавио си ме, а?</p> <pb n="70" /> <p>Стари искриви главу и зијевну.< 
 велике и кахвајасте к’о двије маслине, а коса златна к’о препечена ракија од пет година дана.. 
S} Благоје задовољан ради добре вечере, а Перо задовољан што је у туђему мјесту нашао овакога п 
иле су некакве старе, окрпљене чакшире, а испод њих прислоњен је био прост, дрвени сандук, из к 
амена у тамници, ти пијеш и веселиш се, а?</p> <p>— Ја... напио се од јада, — дочека Данило, по 
а проћерати?</p> <p>— Ако не вјерујете, а ви питајте, — осијече Перо, окрећући им леђа. — Ви ст 
га пуно!{S} Чак сам је урез’о у пршуте, а пршути лијепи к’о душа...</p> <p>Удовица га премјери  
</p> <p>— Нека га Данило јаше ако хоће, а ја, ваистину, нећу! — осијече. — Могу ја и пјеше...</ 
јутра.</p> <p>И сви прихватише за чаше, а Данило, од радости, баци капу у вис и поче поигравати 
једе се сакрити, кад се врата отворише, а на њима се појави главом Благоје и угојени, поштовани 
пенице испунила собом, закрчила пролаз, а степени се чисто повијају под тежином јој.</p> <p>Угл 
 Старији људи лијепо су га поздрављали, а истјерани отац задовољно је трљао руке и трчао од при 
рилику, не мислим ништа па шта ми фали, а?</p> <p>— Тако је, — опет одобри Перо врпољећи се. —  
 намигивали, сви су били некако весели, а на лицу им се огледала радозналост, да час прије виде 
Очи му се закрвавиле, образи помодрили, а каљаве сузе циједе се низ браду.</p> <p>— Што плачеш? 
хну и заплива према њој.{S} Хита, јури, а дрхће од чежње и напријед спрема пољубац...{S} Стиже  
ек што бијаше устао и почео се умивати, а полијејевала му лијепа Мара, обучена у лахке хаљине,  
> под нос.{S} Он прихвати.{S} Прихвати, а не смједе ни да је погледа ни да што рекне.</p> <p>—  
је могао лако ухватити и дуже задржати, а, осим њега, Обрен му је изгледао као најдостојнији по 
 ја?...{S} Мислиш ли се са мном играти, а?...{S} Кажи ти мени, — дрекну јаче, — што купиш ове с 
ити...{S} Соба као да се поче окретати, а комесарова глава поигравати.{S} Изгледало му је, да ћ 
 да се застиди мало и поче се измицати, а, у измицању, опази на зиду слику, како Милош Обилић п 
о по кажипрсту гдје ће се боље видјети, а дебели сребрни сахатни ланац објеси о врат.</p> <p>—  
и нико.{S} Без главе се не може живити, а без жене може.</p> <p>Па узе ствари и поче их савијат 
 каскајући за њим. — Ја ћу је извадити, а ја ћу и платити.</p> <p>Јефтан, не осврћући се, онако 
а, од милине, почела и по коси гладити, а стари се само смјешкаше и пипаше му одијело, ваљда да 
>Па ни отац га није могао дуго хвалити, а није га хвалио из врло проста разлога, јер је кроз кр 
и склопи очи да не види своје пропасти, а Јефтан потјерао за њим, труцка на коњу и, као пијан,  
сталим столовима. — Само гледај и шути, а имаћеш свега.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Was wun 
ту, што попут славујске трепери у ноћи, а у пјесми као да га неко зове, зове га по имену и каже 
охвалио, како је вечерао у својој кући, а пио вино у — Паризу.</p> <p>Наши путници одјахаше од  
н.{S} Нажуљио леђа, огребао се по руци, а бухе га ишарале својим уједима.{S} У љутини ошамарио  
бој.</p> <p>И пружи му руку у опроштај, а Перо је чврсто стиште, стегну и — излети из собе.</p> 
ка никако не ваља.{S} Ви нађите барјак, а ја ћу бити барјактар, па, вала, да се не постидим ни  
 изашли из куће, окренуше другим путем, а не оним којим су дошли.{S} Упутише се чопору ниских,  
 ако хоћеш, да ти и ђевојку препоручим, а једва ће те дочекати.{S} Знаш ли попову Мару?...{S} Б 
тна мисао!{S} Ја ћу говорити с матером, а њу ћу само гледати...{S} С матером је лакше говорити! 
де, — одговори Јефтан. — Паметан је он, а и ти си сад паметан.{S} Ја сам ти показао како се пут 
енички уздахну. — Кажу да сам испросио, а ја не знам.{S} Хоћаху ми привјенчати једну стародревн 
гоје у старога.</p> <p>— Е кад је тако, а ми ћемо прешјутра повести ђевојку за њим, у касабу <p 
о осморо пилади, трима псима избио око, а двјема мачкама пребио ногу.{S} Разбио је и неких двад 
 у страну и сакри се за мурвово стабло, а поп испусти мотику, земљавим прстима скину повезач, р 
</p> <p>— Је ли? - запита стари весело, а прсти му још живље заиграше. — Је ли красно?{S} Љевше 
 размишља. — Да пијемо, да се веселимо, а биће времена кад ћеш размишљати и туговати...</p> <pb 
 — тужно проговори. — Болестан је пуно, а ми смо странци, и нико га други не може излијечити ос 
— Што плачеш? — запита изненађени Перо, а у срцу му нешто штрецну, као да је слутио несрећи. —  
 у оба образа. — Честитам ти, мој Перо, а свршено је да не може љепше.</p> <p>Пери се посјекоше 
 <p>Алекса се одуприје лактовима о сто, а главу наслони међу шаке.</p> <p>— А шта ти мислиш шта 
орио главу и куцка празном чашом о сто, а други прекрстио ноге по турски, устакао велике наочар 
" /> је поред врата шкиљио један фењер, а на кривим степеницама гориле су двије омање лампе.{S} 
ти собом, почео је лупати и тући матер, а првим ријечима, што их је проговорио, опсовао је, по  
и попову Мару?...{S} Бијела је к’о сир, а румена к’о млада говедина.{S} Очи су јој велике и ках 
 <pb n="59" /> сам к’о пашалијин ђогат, а зову ме и бекријом...</p> <p>— Не бој се ти, — сокоља 
/p> <p>— Свецима нек је слава и милост, а теби магарећа глава! — викну Бошко. — Да си ти памета 
у...{S} Ја пошао за тобом на далек пут, а ти мене оставио...{S} Да ми није било ове женске глав 
лице ме љуби.{S} И кад уљегнемо у собу, а она ми сједне на крило, па ми чупа бркове, љуби ме и  
моћу Даниловом поче товари, ти пртљагу, а њима остави да сами узјашу.</p> <p>Коњи, чим кренуше, 
са столице... — Хајде ти стани на воду, а ја ћу на сухо, па да видимо ко ће кога потопити...{S} 
} Њима је, да речемо, Бог одредио воду, а није вино; с тога се и вели: »к’о риба брез воде« а н 
 их облачити.{S} Обуче и нову антерију, а нов пас опаса око себе, пустивши дуге ресе <pb n="30" 
ћу водити своју жену, ти Јефтане своју, а ти Обрене своју...</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— А да буд 
их.</p> <p>— Бећари сад на пољу јадују, а ожењени се у кућу радују, — избаци, потпуно задовољна 
</p> <p>Сви ахнуше и погледаше у Стаку, а Стака, постиђена, гледаше само у црну земљу и зелену  
и ожењен чојек« треба да спава на меку, а, поред тога, не иде за својим него за Периним послом  
вао.{S} А она жила искочила му на челу, а искезио зубе, а крмељаве очи дошле му још мање...{S}  
и пут и три чаше преврнуше се на столу, а празна боца откотрља се и разби у комаде.</p> <p>— А  
времена, ја ћу узети пушку јали хаљину, а нећу жену.</p> <p>Па, окренувши се и не рекавши ни <h 
/p> <p>— Он је зао?</p> <p>Она уздахну, а не одговори ништа.</p> <p>— Мучи ли те? запита он.</p 
јући их. — Само да ја умакнем комесару, а ви гоните колико хоћете.</p> <p>Па сједе за сто и нап 
ина него мати.{S} Она сама задржа Перу, а Обрена остави Милки.</p> <p>— Данас си нешто кршан, — 
о. — Не говорим јабани него своме зету, а зет треба да ме слуша...{S} Нећу га, зар, ја учити ка 
овори.{S} Пропусти га да уљегне у кућу, а он стаде под дуд.{S} Ту, поред Данила, леже и поче ми 
 Јока сакри лице бошчом и утече у кућу, а Јово му се приближи.</p> <p>— Не ваља ти што прислушк 
кве лађе?{S} Благо ономе ко је на суху, а куку ономе ко је на води, ето то ти је мој палиграф.. 
 на глави и силним греботинама по лицу, а украшавао их је увијек он, не љутећи се, наравно, ако 
столици и погледа га тупо, као да пита: а шта се то мене тиче?</p> <p>— Честитам, — испусти кро 
но га погледа и као да хтједе запитати: а шта ће то?...{S} Ипак се некако прибра, извади кесу д 
ољавам да проси ђевојку, <pb n="131" /> а да је не видим, — осијече Перо изазивачки.</p> <p>Бла 
еђено, »све пјева« како рече Јефтан!{S} А најљепша и највећа од свих кућа, понос веселих касаба 
 плачу и Обрен и Јово.{S} Сви плачу!{S} А Данило опет промолио главу кроз врата, па као да разм 
 испани риба...{S} Права мала риба!.{S} А, ето, читав свијет зна, да у правоме вину нема риба.{ 
Сиротиња смо!...{S} Сам сух хљеб!...{S} А то је тврдо за ваш желудац...</p> <p>— Сведно...{S} З 
теницу...{S} Ничију они не траже!...{S} А ти то, побратимковићу, тражиш од лоповлука, јер хоћеш 
биљи и обледени опет.</p> <p>— А?...{S} А то су ти пријатељи? — запита хладно и презривим погле 
ој ћудоредности.{S} Одговора нема...{S} А док одговор не приспије, ја вас не могу пустити.{S} Д 
 па се усирћети, па не ваља ништа...{S} А у мене све чисто...</p> <p>— Остави, Бога ти, твоје в 
клопивши очи од заноса, пољуби је...{S} А тада се одвоји од ње, и хтједе јој боље загледати у о 
 — Видио сам, ђе све нешто шапуре...{S} А жао ми их... обоје ми жао...</p> <p>Стрико Васо и не  
. — Та нећемо ми вјенчавати за се...{S} А с тобом ће ићи још неко, да ти изабира, — додаде мало 
— Кад хоћете, ја вам нећу сметати...{S} А могли сте и остат’...{S} Ја вас нијесам гонио.</p> <p 
пред очима, дође ми да помахнитам...{S} А сад — да оде тако далеко...</p> <p>— А чујеш, зете, — 
а нећете овђе остати ни читав дан...{S} А и село није какво!...{S} Немате у њему ништа виђети.. 
" /> брзо жени, па је мене посл’о...{S} А милостива власт хоће крштеницу одмах.</p> <p>— Хм, хм 
етати...{S} Кажу, да је то здраво...{S} А ја сад имам <pb n="77" /> нешто и посла, па, ако одет 
звонаром, макар их и у јаму водио...{S} А, ето, и Перо је паметан и он ми све виче: <hi>тако је 
по дочекамо и да пред њих изађемо...{S} А Перо је наш јаран; доста је <pb n="157" /> соли и хље 
 је ти не разговориш, ко ће други?..{S} А ти немој бити тврда срца и немој с њоме ружно.{S} Још 
су изашли из авлије.</p> <p>— Кршна.{S} А има и мираза, — одговори Обрен.</p> <p>— Ех?</p> <p>— 
 мисли одагна од <pb n="84" /> себе.{S} А бухе га све то више пецкаху и копрцаху се испод њега, 
чи, кад погледам све пусто око себе.{S} А у механи је друкчије.</p> <p>Кући је ишао само да се  
ом трљати очи, као да већ таре сузе.{S} А Перу то разоружа, те одмах занијеми.{S} Што је хтио р 
ало прича свијету да је његово боље.{S} А лаже!..{S} Он само прича, јер и не зна ништа друго не 
 смрти родитеља, прослави Крсно Име.{S} А како га је прославио и шта се закључило иза ручка, то 
 ја пара, да платим и за те и за се.{S} А теби треба да се шеташ, да се дружиш...{S} Ако остане 
путнину и звао га готово сваку вече.{S} А дочекивали су их красно.{S} Удовица, је дочекивала Пе 
паучина лелујао и повијао по механи.{S} А свијета било много!{S} Неки се играју домина, неки се 
>И опет се загрлише и почеше љубити.{S} А Данило тек се сада увјери да ствар није жалосна и поч 
ловати по образу и умотавати му брк.{S} А њему драго.{S} Стаде узвијати главом, као мачак кад г 
си ми к’о отац, па хоћу да те видим.{S} А ево сам дов’о и два пријатеља и једно момче, да ти се 
ивао.{S} И у кокошињак је завиривао.{S} А она жила искочила му на челу, а искезио зубе, а крмељ 
p> <p>— 'Много? — запита подругљиво.{S} А што нијеси каз’о да ти је много, кад си иск’о и кад с 
ачи драговољно се продати у ропство.{S} А ја волим што сам се прод’о.</p> <pb n="39" /> <p>— Чу 
да и да је друго вода, а друго вино.{S} А моје вино може на изложбу ако ћеш у Стамбол...</p> <p 
е и почеше љубити, као оно о Божићу.{S} А свакоме се нешто растужило, свакоме омечало срце, па  
угога, као да се питају: шта је ово?{S} А и Перо се забленуо, па нити зна: хоће ли изаћи, или ћ 
 с тога се и вели: »к’о риба брез воде« а не вели се: »к’о риба брез вина«...</p> <p>Домаћица,  
n="87" /> врату као разуздана парипа, — а сјутра ћемо, брате, сви путовати...</p> <milestone un 
ости, — прошапта, као кажњено дијете, — а ја сам пош’о да распитујем за ђевојке...{S} Ама ништа 
ари, ни мало се не обзирући на госте, — а ове је године право, да ми вратиш два...</p> <p>— Мно 
ио је Перо свој душек, — дочека Јово, — а нама осталим биће лијепо, само кад смо у тебе...{S} М 
 мигајући ситним, јастребастим очима. — А ја вас одавно чекам.</p> <p>— Ово ти је зет, — упаде  
 — потврди и стари, дахћући од умора. — А ђе си ти био? — запита, затим, Перу, мргодећи се и гл 
ао ми је, — рече Јово, уозбиљивши се. — А мени је добро!...{S} И здравља и пара и свега имам... 
м устаде и, испод ока, погледа госте. — А што ви још не шетате? — запита их. — Шетња је здрава. 
е! — одговори Игњат, стежући га јаче. — А-а како си ми ти, мали Јово?</p> <p>— Ја добро.</p> <p 
 гледајући јој у ону рупицу на бради. — А, душе ми, кршна си и ти к’о ђевојка каква.</p> <p>— Б 
ма пос’о и дангуба... — замуца Обрен. — А... осим тога... не знам колика ће бит’ попутнина.</p> 
сам будала?{S} Ти! — узвикну бијесно. — А зар има више будале од тебе?</p> <p>Као по команди св 
 прозвани Данило.</p> <pb n="6" /> <p>— А? — блесасто блекну глава, провиривши унутра.</p> <p>— 
. — Ниђе никога!</p> <pb n="68" /> <p>— А ко да се јавља по овој врућини? — осијече Јово, задух 
 на пољу Косову.</p> <pb n="49" /> <p>— А оно је ваша слика? — запита удовицу, након дуже почив 
и бризну у плач.</p> <pb n="89" /> <p>— А-а знао сам ја, — промуца. — Видио сам, ђе све нешто ш 
ази за Перу дјевојку.</hi> </head> <p>— А, Бога ти, ђе су вам овђе ђевојке? — запита Перо Благо 
скрупњала...{S} Права ђевојка!</p> <p>— А... и ти прави момак! — живо дочека Милка и, окренувши 
образ и овога и онога свијета!</p> <p>— А што нијеси друга кола наш’о, магаре никакво? — брекну 
 Ух, ух, брате, то ми се хоће!</p> <p>— А таке у нашем мјесту нема! — окреса Јефтан.</p> <p>— Н 
аф...{S} Сухоња је вазда јачи!</p> <p>— А топови с лаћа?</p> <p>Бошко отпухну пепео са цигаре.< 
 Фала Богу кад си се пробудио!</p> <p>— А ко ти је то? — запита Перо зачуђено, угледавши крупна 
 њима. — Видиш, да их је пуно!</p> <p>— А кахву? — прошапта она.</p> <p>— Можеш им дати по једн 
 могу они један без другога...</p> <p>— А ја, брате, не могу мећу оваким <pb n="107" /> свијето 
ошапта полугласно. — Он зна...</p> <p>— А шта ради?</p> <p>— Он зна шта ради!...{S} Од куге ниј 
о, поштена чојека, па то је...</p> <p>— А шта си потље радио? — дочека заинтересовани Перо. — З 
у, к’о да не знаш о другоме...</p> <p>— А што не би говорио? — осијече стари осорно. — Не говор 
него долази сам са младом и...</p> <p>— А која ли му је млада? — упаде Обрен.</p> <p>— Нас се н 
обро оздравим, па одма кући...</p> <p>— А ја? — јаукну Перо. — Шта ћу ја?</p> <p>— Ето ти Данил 
а изложбу ако ћеш у Стамбол...</p> <p>— А и њој ће бити необично, — опет упаде домаћица још се  
е и уз’о, да му вазда радим...</p> <p>— А стрина?</p> <p>— Она је златна...{S} Она ми је тетка, 
а какав сам белај ограјис’о...</p> <p>— А нијеси ни испросио?</p> <p>— То, душе ми, не знам, —  
 А сад — да оде тако далеко...</p> <p>— А чујеш, зете, — настави стари врпољећи се и непрестано 
ући се. — И могу дати, могу...</p> <p>— А кирија? — запита Јефтан.</p> <p>— Није скупа...{S} На 
не, па ће га утопит’ у мору...</p> <p>— А јенглеске лађе? — запита Алекса озбиљно.</p> <p>— Шта 
/p> <p>Алекса га мрко погледа.</p> <p>— А шта ти знаш? — викну. — Ко си ми ти?</p> <p>— Ја сам  
ећи дебелу цјепаницу у рукама.</p> <p>— А-а да их гонимо! — викну. — Да гонимо до куге!</p> <p> 
сара? — запита.</p> <p>— Нема.</p> <p>— А не даје њезина мати крштенице или што наличио?</p> <p 
ити по челу, образима, устима.</p> <p>— А како си? — запита Јово, покушавајући да се отме. — Је 
маћица се као нађе увријеђена.</p> <p>— А што га не би учила? — запита. — Млад је он, па још не 
н, па да ти се разболила жена.</p> <p>— А пристајеш ли ти, да одмах у неђељу пођемо у њих? — за 
ане хартије и старих крпетина.</p> <p>— А шта ти ту радиш? — прекори га Перо приближујући се. — 
е гледају њега.</p> <p>Тишина.</p> <p>— А камо ти жена? — једва се прибра Јефтан да запита, при 
о као најдостојнији повјерења.</p> <p>— А треба ли теби, Обрене, крштеница? — запита га, улазећ 
ам како се зове, има три коња.</p> <p>— А нама требају четири! — упаде Перо живо. — Четврти за  
 се исправи и удари се у прса.</p> <p>— А мене коњ није мог’о оборити! — рече поносито.</p> </d 
и свом снагом удари се у прса.</p> <p>— А-а утекли су!{S} Утекли! — дрекну. — Од куге није било 
е замишљено ходати око дрвета.</p> <p>— А има ли коња у селу? — запита шапатом.</p> <p>— Има, — 
ким погледом од главе до пета.</p> <p>— А што ће ти? — запита мргодно. — Ко у ова доба вади крш 
ноћ Благоју рекао, па задрхта.</p> <p>— А видите, — настави комесар, — није ли, али, то нарушав 
или раменом, јаче удари о зид.</p> <p>— А ти си се напио, несрећо, — узвикну Перо опазивши га.  
м а час опет засукивао бркове.</p> <p>— А ја баш хоћу данас да просим, — шапну удовици, чим је  
пред њим као да би да се хрве.</p> <p>— А опет си ми дошао никакви сине, — дрекну, да се разлиј 
 откотрља се и разби у комаде.</p> <p>— А што кукаш? — дрекну и унесе му се у лице. — Ево, како 
су се боље’ упознали. — Хајде.</p> <p>— А ђе ћу? — запита Перо, гледајући га зачуђено.</p> <p>— 
о. — Перо треба одмах да пође.</p> <p>— А зар не може без мене?- — запита Перо поплашено. — Шта 
то, а главу наслони међу шаке.</p> <p>— А шта ти мислиш шта ће бити с нама, ако Јенглез удари н 
ави Јову и пружи му обје руке.</p> <p>— А камо се ти прије? — запита га пријекорно. — Толико го 
е Бог намијенио једно другоме.</p> <p>— А бачве нијесу бухљиве, — опет <pb n="138" /> ће стари  
и свеме.{S} Полахко ти с њоме.</p> <p>— А и бачве су чисте, нијесу бухљиве...</p> <p>Стари погл 
 слабе к’о да се иглама хране.</p> <p>— А ти дебела! — упаде Перо.</p> <p>Удовица опет измахну  
о кукове и унесе му се у лице.</p> <p>— А вјенчање? — запита. — Како ћемо с њиме?</p> <p>Перо с 
му пружи руку, те се руковаше.</p> <p>— А ми хоћемо да га лијепо дочекамо к’о друга и пријатеља 
обгрли Перу и привуче га себи.</p> <p>— А јеси ли вечер’о? — запита га.</p> <p>— Нијесам, — одг 
аде на праг и погледа по соби.</p> <p>— А-а није ми ту Јово? — промукло запита.</p> <p>— Није,  
p> <p>Јефтан се мало намргоди.</p> <p>— А треће? — запита брзо.</p> <p>— Нек није дуга језика,< 
.</p> <p>Јово јој се приближи.</p> <p>— А он ти брани и да се удаш?</p> <p>— Брани, — одговори  
 главно, искрен и пријатељски.</p> <p>— А хоћемо ли дуго остати? — запита готово шапатом. — Ја  
да попријеко, готово крвнички.</p> <p>— А што сјутра? — запита набусито. — Јесам ли ја, брате,  
ана, напуни му лулу и припали.</p> <p>— А је ли стрико дома? — запита. — Шта ради?</p> <p>Игњат 
д радости, умало га не загрли.</p> <p>— А хоћеш ли да те ја курталишем? — запита. — Послушај ме 
Ни ти.</p> <p>Перо се замисли.</p> <p>— А је ли долазио доктор? — запита шапатом.</p> <p>— Није 
...{S} Ти то остави само мени.</p> <p>— А име, име ми кажи, — зациганчи Перо привлачећи га себи 
ислиш...</p> <p>Перо се укипи.</p> <p>— А шта сам ти ружно рек’о? — запита зачуђено.</p> <p>— Т 
е сачекати док стари договори.</p> <p>— А је ли далеко ваша касаба? — запита.</p> <p>— Далеко б 
Кад ја иђем, свакако ћеш и ти.</p> <p>— А можеш ли ти Обрене? — запита Јефтан и не гледајући на 
у напомене шта ће даље казати.</p> <p>— А Марко Краљевић био је још бољи, — опет поче. — Он је  
ем...</p> <p>Перо се прекрсти.</p> <p>— А сапутнина? — запита као кроз плач.</p> <p>— Па нијеси 
 кад нема женске главе у кући.</p> <p>— А ти опет тражи цуру, — дочека Обрен, коме су додијала  
епо.</p> <p>Перо исколачи очи.</p> <p>— А зар не пишеш? — запита.</p> <p>— Баталио сам то, — бе 
Пери и добро му загледа у очи.</p> <p>— А зар и то тражи власт? — запита.</p> <p>— Не иште... н 
 јастук, као најтежи болесник.</p> <p>— А имаш ли срца, да ме болесна зовеш? — застења. —-Ја не 
>Удовица га премјери погледом.</p> <p>— А ти бећар још?{S} Није ти необично без жене? — запита. 
 се и он ожени.{S} То је прво.</p> <p>— А друго?</p> <p>— Друго је, да је паметна и кућаница.</ 
ерујући, погледа га попријеко.</p> <p>— А имаш и пара?</p> <p>— Имам.</p> <p>— И не треба ни од 
<p>Стари га погледа попријеко.</p> <p>— А неко ми рече, да ћете ви сјутра ићи? — запита. — Сјут 
 вјешалима, неће свршит’ нико.</p> <p>— А јеси ли ти пророк Јеремије па да знаш? — питао је Аћи 
 забринуто лице и поћута мало.</p> <p>— А нема ли и она каква писара? — запита.</p> <p>— Нема.< 
је било лијепо.</p> <p>— Било.</p> <p>— А кад пане киша биће пуно блата...</p> <p>— Хоће.</p> < 
рене своју...</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— А да буде право весеље, нека и Стака пође, — опет ће Јо 
 одговори Перо достојанствено.</p> <p>— А продајеш ли вина?</p> <p>— Јок.</p> <p>Стари дубоко у 
одећи се и гледајући га оштро.</p> <p>— А што питаш? — осијече Перо, па се и он намргоди. — Зар 
ње и поче ударати руком о сто.</p> <p>— А шта не дозвољаваш? — запита Благоје тихим, меким глас 
за ухо, као да није добро чуо.</p> <p>— А и хране немам, — настави мирно. — Сиротиња смо!...{S} 
 од милоште, повуче га за ухо.</p> <p>— А-а кршно си момче!{S} Лијеп објешењак! — рече, кесећи  
ас се уозбиљи и обледени опет.</p> <p>— А?...{S} А то су ти пријатељи? — запита хладно и презри 
ирно. — Уморне па се одмарају.</p> <p>— А синоћ?</p> <p>— Синоћ су куњале.</p> <p>Перо пође нек 
че добовати прстима по стаклу.</p> <p>— А ко ће поћи на пут и куда? — као да сам себе запита. — 
 се више наслоњаше на раме му.</p> <p>— А јуче је било лијепо.</p> <p>— Било.</p> <p>— А кад па 
д и вавијек!</p> <p>Перо зину.</p> <p>— А ко ти је каз’о да сам се вјенчао? — отегну. — Незнаш  
цу. — То зар?</p> <p>— Ово су.</p> <p>— А имају ли и они пара?</p> <p>— Имају.</p> <p>Стари обо 
говори Перо. — Не знам куд ћу.</p> <p>— А гладан си?</p> <p>— Прилично.</p> <p>— Па вечераћемо  
 се чини, — одобри Перо одмах.</p> <p>— А ја се не бојим, — упаде Јово ватрено. — Ако буде све  
нило!</p> <p>Данило се испрси:</p> <p>— А?</p> <p>— Слатке пите донеси!</p> <p>Данило прокомеша 
унавао нешто. — Што ћа ми она?</p> <p>— А би ли ти да ти је ја извадим и ја да платим?</p> <p>— 
 — Зар и теби да дајем рачуна?</p> <p>— А ко ће те питати ако нећу ја? — дочека стари и, раскор 
и да се отме. — Јеси ли здрав?</p> <p>— А-а од куге никад боље! — одговори Игњат, стежући га ја 
: је ли најбоља чоха или није?</p> <p>— А шта ти радиш, зете?{S} Какво ти је, да речемо заниман 
<p>— Ову ли си ми срећу наш’о?</p> <p>— А што? — зачуди се Благоје. — Ђевојка је кршна и добра, 
 као да се умива. — Ти си зар?</p> <p>— А како си? — запита Јово прилазећи му руци. — Јеси ли з 
 — Хоћу ли у воду јали у гору?</p> <p>— А што нијеси у хотелу, код Јефтана?</p> <p>— Јефтан је  
 — Зар је Томо сам на свијету?</p> <p>— А ђе су друга кола? — окоси се Данило, отимајући се. —  
ље заиграше. — Је ли красно?{S} Љевшега а јефтинијега нема у земљи.{S} Никола Бубало прича свиј 
пет. — Купује се теле па се и оно гледа а камо ли жена.</p> <p>Благоје се намргоди.</p> <p>— Ка 
ћемо још наших људи, па, неко на колима а неко на коњима, пођемо на сусрет...</p> <p>— Хоћемо!. 
тима.</p> <p>— Људи воле и крави дебљој а камо ли жени, — рече.</p> <p>— Воле, воле богме, — оп 
јесту и час се играо са сахатним ланцем а час опет засукивао бркове.</p> <p>— А ја баш хоћу дан 
ек, који се једном у пет недјеља бријао а шишао се два пут у години, те изгледаше као какав људ 
о очајнички. — Не могу ја узети ђевојку а да је не видим.</p> <p>Обрен гурну мачку и одбаци арш 
и.{S} Оне слике са голишавим швабицама (а ти плахо бегенишеш и купујеш таке слике) и она два са 
 — одговори Игњат, стежући га јаче. — А-а како си ми ти, мали Јово?</p> <p>— Ја добро.</p> <p>И 
бризну у плач.</p> <pb n="89" /> <p>— А-а знао сам ја, — промуца. — Видио сам, ђе све нешто шап 
и дебелу цјепаницу у рукама.</p> <p>— А-а да их гонимо! — викну. — Да гонимо до куге!</p> <p>—  
свом снагом удари се у прса.</p> <p>— А-а утекли су!{S} Утекли! — дрекну. — Од куге није било о 
е на праг и погледа по соби.</p> <p>— А-а није ми ту Јово? — промукло запита.</p> <p>— Није, —  
д милоште, повуче га за ухо.</p> <p>— А-а кршно си момче!{S} Лијеп објешењак! — рече, кесећи се 
да се отме. — Јеси ли здрав?</p> <p>— А-а од куге никад боље! — одговори Игњат, стежући га јаче 
ено их посматраше.</p> <pb n="78" /> <p>А ђе си ти, Игњате? — запита Јово приближујући му се. — 
еше сашаптавати и разговарати...</p> <p>А Перо је био у великој незгоди.{S} Он сјео близу удови 
ше сви...</p> <p>Пушке запуцаше.</p> <p>А учитељ поче здравицу...</p> </div> <pb n="169" /> <di 
ори она, попријевтиши му прстом.</p> <p>А Перу нешто заголица.{S} Као живо нешто да се помаче у 
спод ока погледа лијепу Швабицу.</p> <p>А Данило се исправи и удари се у прса.</p> <p>— А мене  
 понијеше, он се брзо окрену и отрча из авлије.</p> </div> <pb n="44" /> <div type="chapter" xm 
чи.{S} Обојица, као утучени, кренуше из авлије, а за њима крену и Данило, уздишући и стењући по 
шна цура, — рече Перо, кад су изашли из авлије.</p> <p>— Кршна.{S} А има и мираза, — одговори О 
.</p> <p>— Чија крава? — запита неко из авлије.</p> <p>— Игњате, гони краву Филипову из жита, — 
ући ваљало се двоје свињчади.</p> <p>Из авлије уљегоше, кроз ониска врата, у мрачну кућу, која, 
рчкале су се у овећој локви, на средини авлије, а недалеко од њих, испод прастарог, кљастог дуд 
рљавим сокацима, прођоше кроз двије-три авлије, провукоше се испод некакве грдне капије, док на 
ом поче тражити попа.{S} Опази га у дну авлије, испод широке мурве, која је собом заклањала пол 
 собу.{S} Само слуга Данило што оста на авлији.{S} Он збаци пртљаг са себе, извали се под дуд н 
не, — дрекну, да се разлијегало по свој авлији и по свеме комшилуку, — дош’о си да ме вараш и н 
шле му још мање...{S} Игњат је рикао по авлији и био се у прса...{S} Једина <pb n="88" /> стрин 
 уском сухозидицом. — Ту смо!</p> <p>По авлији, нарочито око бунара, лежале су четири овеће гом 
а ћеш добити...</p> <p>Перо је стајао у авлији и гледао по свима прозорима, док је поп ходао по 
м бескрајно дугачком и необично прљавом авлијом, по којој су лежале здраве и разлупане бачве, д 
 да му се тако освети.{S} Затим сиђе на авлију и упути се дуду, испод кога су Данило и Игњат сл 
 не удари по глави.</p> <p>Перо уљезе у авлију и, раскорачивши се на широко, погледом поче траж 
p>Кад изненадно, као у преши, уљегоше у авлију и, са ужасном шкрипом и треском, отворише врата  
весело подвикну попу, пошто је уљегао у авлију и са слушкињом се најпријатељскије поздравио. —  
 <p>Кад је четврти пут -ступио у попову авлију и заискао крштеницу, за мало те није главу изгуб 
ас! — узвикну Јово, коракнувши у широку авлију, испред куће, ограђену са свих страна уском сухо 
/> <p>Кад су се вратили у стрика Васину авлију, Данило се већ био пробудио и сједио под дудом.{ 
тражим, нити ми треба, јер ја живим к’о ага...</p> <p>— Мени ћеш свакако требати, — рече Перо,  
о, малко уобљеним гласом, — да је у нас адет, да свачије сватове лијепо дочекамо и да пред њих  
на води, — прошапта. — Те морнарица, те адмирали, те ђенерали, те офинцири, пушке, топови, лумб 
да читав народ <pb n="162" /> српски од Адрије до Балкана, од Ситнице до Мораче, Дрине, Тисе, В 
ја љута:</p> <p>— Ама ко вам то налага, ако Бога знате?{S} Ко то изнесе на ме не било му просто 
 да знам.</p> <pb n="124" /> <p>— Анђа, ако хоћеш.{S} То је лијепо име, — одговори Благоје.</p> 
p>— А шта ти мислиш шта ће бити с нама, ако Јенглез удари на Русију к’о што овђе пише? — запита 
д имам <pb n="77" /> нешто и посла, па, ако одете, нећете ми барем сметати...</p> <p>Сви устадо 
рате, али, овога трена одлазити натраг, ако не желите да вас протјерам са пратњом...</p> <p>— Ф 
 потруди, ако му није тешко, и да дође, ако може, да их послуша нешто, ако би хотио«...{S} Писм 
мислиш? — запита.</p> <p>— Најљепша је, ако је млада и лијепа! — осијече Јово...</p> <p>— Ух, у 
та повика:</p> <p>— Помагај, господине, ако Бога знаш!</p> <p>— Цо хћеш? — запита зачуђени докт 
дном поинаде...</p> <p>— Ама побиће се, ако Бога знаш, — упаде Перо. — Зар им не видиш столице  
а и леже у постељу.{S} Мислио је да ће, ако мало заспе, макар и на који сахат заборавити своју  
 што ми се чини, да се не враћамо више, ако поћерамо к’о што смо почели.</p> <p>Перо не знаде ш 
е у реду.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— И, ако хоћеш, нека и ова чаша иђе у твоје здравље!</p> <p> 
 у коме учтиво замолише »да се потруди, ако му није тешко, и да дође, ако може, да их послуша н 
о. — Ти само гледај и слушај...{S} Или, ако хоћеш, ти говори с матером.</p> <p>Перо једва дочек 
диркују и пецкају, грохотом се смијући, ако каткада, леђима или раменом, јаче удари о зид.</p>  
на се још мало љути на Перу, ама Обрен, ако хоће, може је наговорити да пође... .</p> <p>Читав  
То ја знам, — окоси се Благоје. — Него, ако хоћеш, остави све мени, па да уредим.{S} Ако је не  
 може десити...{S} И шта би с њим било, ако би се, Боже сачувај, разболио или испао из кола и н 
их је увијек он, не љутећи се, наравно, ако би и њега когод тако украсио.{S} Разлика је само у  
да дође, ако може, да их послуша нешто, ако би хотио«...{S} Писмо послаше у механу, упућујући м 
 лопови, па ће те преварити за ситницу, ако те не води познат чојек као ја...</p> <p>И Благоје  
аметно радиш, ама то ваља!...{S} И још, ако хоћеш, да ти и ђевојку препоручим, а једва ће те до 
на, изнова си се родио и биће ти добро; ако ти буде зла, онда куку теби, одмах си мртав!...</p> 
амо на ме ослони...{S} Само на ме!..{S} Ако имаш посла на суду, у чаршији, гдје хоћеш, ја ћу св 
 одма враћајте жито!...{S} Одмах!...{S} Ако закасните, биће још скупље..</p> <p>Сељаци оборише  
— Ос... тавио си ме... па од јада...{S} Ако ти је кр...риво ено ти суда па ме тужи...</p> <p>Пе 
 је богат, свега има, а овђе живи...{S} Ако хоћете, у њега ћемо и сврнути.</p> <p>Јефтан поглед 
сад што си чуо, да ником не издаш...{S} Ако издаш, зло и по ме и по те.</p> <p>Перо не одговори 
и треба да се шеташ, да се дружиш...{S} Ако останеш вазда у дућану, убиће те мемла из камена, п 
 да зовнемо, па нек је више гласова.{S} Ако треба и скупштина читава, ја кабулим!</p> <p>— Не т 
метни људи знају, каква је то фајда.{S} Ако се бију на страни, побиће се и овђе, а кад се побиј 
 наше дијете биће некакав пустахија.{S} Ако он не сврши на вјешалима, неће свршит’ нико.</p> <p 
но. — Ама овако нема вам више ништа.{S} Ако вам није мрско, сад можете мало прошетати...{S} Каж 
 да се с њоме разговори и проговори.{S} Ако је ти не разговориш, ко ће други?..{S} А ти немој б 
и ти на прагу новога роћења и смрти.{S} Ако ти буде добра жена, изнова си се родио и биће ти до 
оћеш, остави све мени, па да уредим.{S} Ако је не видиш сад, виђећеш пошље, па доста ти је...{S 
илику, један музејум па да то купим.{S} Ако ми затреба што из Карађорђева времена, ја ћу узети  
 заносом. — Сједницу, па да гласамо.{S} Ако треба још кога да зовнемо, па нек је више гласова.{ 
, — настави Јово не слушајући Обрена. — Ако учитељу не буде криво, њега да замолимо.{S} Он је у 
, — рече Јефтан поздравивши се с њим. — Ако хоћеш да нам их даш под кирију до касабе П...</p> < 
ја се не бојим, — упаде Јово ватрено. — Ако буде све к’о што сам намислио, биће добро и зачудић 
тражити, — упаде Перо сасвим озбиљно. — Ако је лијепа, одмах ће бити моја!{S} Ја само лијепу тр 
 <p>— Неколико дана, — одговори Перо. — Ако пос’о свршим, поћи ћу прије...</p> <p>— Онда ти ја  
као да вели: хоћеш ли једном свршити? — Ако има муштерија у вашој касаби, улови ми кога.{S} Каж 
 могу...{S} Ја ћу само мало...</p> <p>— Ако хоћеш хајдемо! — окоси се Јефтан устајући.</p> <p>— 
т, крстећи се. — Шта ћу им ја?</p> <p>— Ако ти је име Перо Карантан, нијесам се преварио.</p> < 
то ће тебе полиција проћерати?</p> <p>— Ако не вјерујете, а ви питајте, — осијече Перо, окрећућ 
 не треба...{S} И њу је Бог створио, па ако ни за шта друго, нека барем чува и чисти кућу и рађ 
е видим сваки дан?{S} Научила на њу, па ако ми није вазда пред очима, дође ми да помахнитам...{ 
је испи чашу и отра бркове.</p> <p>— Па ако ћеш да је видиш, нико ти не брани, — рече мирно, ут 
о и хукну.</p> <p>— Нека га Данило јаше ако хоће, а ја, ваистину, нећу! — осијече. — Могу ја и  
оз ониска врата, у мрачну кућу, која, и ако по дану, бијаше мимо обично расвијетљена, јер <pb n 
е, — потврди Перо, тек да нешто каже, и ако га није слушао, него је нестрпљиво разгледао све ок 
 и теби исто пријатељски желимо...{S} И ако желиш чути за наше задовољство, ми смо задовољни к’ 
— <pb n="148" /> поче се бранити Перо и ако муцајући. — Ја сам ја, а бунтовник је бунтовник.</p 
 писао једном пријатељу:</p> <p>„.....и ако желиш чути за наше здравље, ми смо фала Богу добро  
ајем рачуна?</p> <p>— А ко ће те питати ако нећу ја? — дочека стари и, раскорачивши се, стаде п 
позива и на госте „који су могли виђети ако су гледали“ и каже, да се готов и на суду заклети „ 
ини, да ће ми се некаква несрећа десити ако пођем сам, — рече.</p> <p>— Каква несрећа? — брекну 
па се не бој никога!</p> <p>— Курталиши ако си пријатељ и <pb n="167" /> брат! — јекну Перо, па 
реса. — Ја нећу друкчије свраћати, него ако ћемо остат’ барем три дана...</p> <p>— Па остаћемо  
о брковима и узвиси глас:</p> <p>— Него ако си ти чојек, нађи какву женетину, па ето...{S} Немо 
/p> <p>— Данас, — потврди он. — Ти само ако хоћеш...</p> <p>— Ја хоћу, — пресијече га она живо  
го вино.{S} А моје вино може на изложбу ако ћеш у Стамбол...</p> <p>— А и њој ће бити необично, 
о наш устанак.{S} И ја и <pb n="102" /> Алекса (ту показа руком на онога, што је сједио на нови 
твојој фамилији све су будале, — дочека Алекса, осокољен доласком гостију: — У читавој фамилији 
...</p> <p>— А јенглеске лађе? — запита Алекса озбиљно.</p> <p>— Шта лађе?{S} Какве лађе?{S} Бл 
>— ...и мати ти је ашиковала! — потврди Алекса.</p> <p>— Чија мати?</p> <p>— Твоја?</p> <p>Обој 
рује!</p> <p>— Превариће он, — одговори Алекса упорно, потпуно увјерен о неприкосновености свог 
 У тебе ашикује и шћи и жена! — узвикну Алекса и скочи са столице, подигнувши новине, које су м 
 Русија десети дан у Цариград...</p> <p>Алекса се засмија.</p> <p>— Какав Цариград, чојече? — д 
у...{S} Ама смо радили, брате...</p> <p>Алекса се одуприје лактовима о сто, а главу наслони међ 
 каме-њима са суха, па си добио.</p> <p>Алекса скиде наочаре и поче их трти о чакшире.</p> <p>— 
— Дође она тамо, па шта ће онда?</p> <p>Алекса уздахну.</p> <p>— Шта ће? — запита тужно. — Прев 
ошко. — Каква ми је то пулитика?</p> <p>Алекса га мрко погледа.</p> <p>— А шта ти знаш? — викну 
и, родио се љета господња не знам кога, али свакако барем прије четрдесет година.{S} Оцу му је  
играо се танким завјесама на прозорима, али њезина глава ни једанпут се промолила није, нити јо 
а му се у невољи нађе; хтио би да пође, али не може.{S} Само се окреће око себе и стење.{S} Нај 
равка, — дочека комесар јаче. — Морате, али, овога трена одлазити натраг, ако не желите да вас  
забиљежи и накашља се.</p> <p>— Ви сте, али, вашими дјелами чинили протузаконитости, — рече, из 
ен, хтједе јој прилетети да је придржи, али се она изврну и отскочи од њега као опарена.</p> <p 
А видите, — настави комесар, — није ли, али, то нарушавање јавнога реда и мира?..{S} Зар се мож 
 знак, да га не прекида у говору. — Ми, али, не смијемо заборавити ни на случајности прије сто  
оно бухе опколиле...{S} Склопио је очи, али сан никако да се спусти, јер је још једнако гледао  
овољно. — Ми имамо наше људе, који нам, али, све доставе неизоставно.{S} Ви сте си синоћ узели  
и могао и то баш не би било тако тешко, али ко ће их написати?{S} Ко ће знати да их, како треба 
љиво је крио име и попово и дјевојчино, али је причао све остало и причао је дуго.{S} При сврше 
бузе га некакав страх.{S} Ко зна зашто, али он није волио имати са властима посла.{S} Није им б 
 је <pb n="109" /> разумијевао понешто, али говорити није знао.{S} Он је управо имао неки свој  
и отвори их.</p> <p>— Извол... — викну, али на половици ријечи застаде и остаде онако растворен 
ћи се и тетурајући, хтједе бацити чашу, али му се некако изврну рука, те, мјесто у зид, погоди  
сва слова ишла су му некако у главу.{S} Али даље — ни маћи.{S} Ту се управо десила слова Ц, Ф и 
 — Шта ће одма?{S} Каква је то преша? — Али, као да се нечега сјети, бржебоље умекша глас и нас 
новености свога мишљења. — Стари је оно алчак!...{S} Он је преварио и прије, те су му, на правд 
т’? упаде стари жешће. — Гонио би и ја, ама су далеко измакли.</p> <p>Игњат баци цјепаницу, сје 
ам ти ја тутор!</p> <p>— Тражио бих ја, ама не знам коју ћу, — одговори Перо још тужније. — Не  
pb n="45" /> откако је из школе изашла, ама је свијет пуно фали.</p> <p>Перо направи забринуто  
 се и женим...</p> <p>— Нијеси ти крив, ама нијесмо ни ми, — настави Јефтан јаче. — Да нам је Б 
ака пође, — опет ће Јово. — Удовица је, ама без ње и без њезине пјесме све ће бити мртво...{S}  
 да га ко не би чуо. — Ђевојку знаш ли, ама честиту и поштену? — запита јаче.</p> <p>Благоју ис 
а, најближа својта...{S} Драга сам јој, ама не смије ништа.{S} Не смије ми ни хљеба дати без ње 
ам, брате, да сам крив, — рече. — Знам, ама шта ћу?...{S} Кад ме стисне овђе, у прсима, дође ми 
љен. — Ја к’о кириџија виђео сам много, ама ти ћеш виђети више...</p> <p>— Сведно, одговори Дан 
S} Додуше она се још мало љути на Перу, ама Обрен, ако хоће, може је наговорити да пође... .</p 
осад урадио.{S} Мало што паметно радиш, ама то ваља!...{S} И још, ако хоћеш, да ти и ђевојку пр 
 низа се.</p> <p>— Није ми жао главе... ама кошуља... — рече тужним, утањеним гласом, као дијет 
{S} Да је свирачица и знао би некако... ама наша је ђевојка...</p> <p>— Па говорићу ја, — окрес 
И ти си Перин јаран.</p> <p>— Ја бих... ама пос’о и дангуба... — замуца Обрен. — А... осим тога 
љутио...{S} Рек’о би: од Бога је!...{S} Ама ово је све са твоје махните памети.{S} Да се пржимо 
ам пош’о да распитујем за ђевојке...{S} Ама ништа!...{S} Ашикују са официрима...{S} Треба одма  
мени наздрависте за мој дуг живот...{S} Ама, браћо моја, шта ће мени живот?...{S} Шта ће, на пр 
.</p> <p>— Можеш им дати по једну...{S} Ама немој точити пун филџан, него само половину.</p> <p 
 паметно да свак иђе на касапницу...{S} Ама смо радили, брате...</p> <p>Алекса се одуприје лакт 
 са младом и Данилом и нема сватова.{S} Ама то не смета!..{S} Ми ћемо му бити сватови!</p> <p>— 
ни треба жена, а и не треба ми жена.{S} Ама кад ви велите да треба, онда ће свакако требати...{ 
е ли која хиљада душа, изгине богме.{S} Ама се, опет, други обогате...</p> <p>— Па каква је нам 
од књиге, — промуца Перо црвенећи се, — ама о Геновеви знам причати и сад.</p> <p>— Геновеви? — 
 ћу те нешто крупно запитати, — рече, — ама тако крупно да би те могла кап ударити кад би изнен 
раздраган Благојевом похвалом касаби, — ама се живи.{S} Сви живимо!</p> <p>— Добро је, кад се и 
но, кад Аћима хоће о нечем да увјери, — Ама ја видим.{S} По јутру познајем дан.{S} И, право да  
, — опет ће удовица, вртећи јаглуком, — ама ти само к’о брату кажем: отвори очи, па не узми мла 
 Оно, додуше, тако је, — одобри Перо, — ама ја к’о велим: слађа је телетина од говедине...</p>  
би се, — одговори Перо као кроз плач, — ама зар сам ја пророк, па да му знам нарав...{S} И кака 
у, — рече Перо, једнако зијевајући... — Ама ова вечера наопако скупа, — додаде, пошто је почео  
ољи је! — упаде Благоје смијешећи се. — Ама само немој радит’ без мене...{S} Овђе су све сами л 
 Не ваља ти што прислушкујеш, — рече. — Ама сад што си чуо, да ником не издаш...{S} Ако издаш,  
м, — одговори Јока, да се једва чуло. — Ама <hi>он</hi>...</p> <p>— Он је зао?</p> <p>Она уздах 
е, частио би вас још, — рече мргодно. — Ама овако нема вам више ништа.{S} Ако вам није мрско, с 
еро се замисли.</p> <pb n="144" /> <p>— Ама да они не траже Другога Перу Карантана? — запита. — 
тајемо за тобом.</p> <pb n="94" /> <p>— Ама, брате, јесам ли ја крив што сам несретан? — упаде  
знам шта радим?</p> <pb n="127" /> <p>— Ама ја се зажелио куће, — упаде Данило.</p> <p>— Вратић 
тово!...{S} Хајде да пијемо!..</p> <p>— Ама кажи ти мени...</p> <p>— Готово је, велим ти...{S}  
како си ваљан и богат и све...</p> <p>— Ама ја нисам виђео...</p> <p>— Па каз’о сам да ћеш виђе 
е седмица по једном поинаде...</p> <p>— Ама побиће се, ако Бога знаш, — упаде Перо. — Зар им не 
 и не губи младост узалудно...</p> <p>— Ама ко ће ме, брате? — питао је Перо некако постиђено,  
ника, а ви их имате стотину...</p> <p>— Ама нијесам ја бунтовник, — <pb n="148" /> поче се бран 
 и зачуђено гледала обојицу...</p> <p>— Ама шта је било? — запита Јефтан, који се никако није м 
чи, мислећи, да и сад снијева.</p> <p>— Ама да се нијесте преварили? — запита опет, крстећи се. 
позва Јову да сједне код њега.</p> <p>— Ама ми треба и да га дочекамо, — рече. — Какви би били  
абленуто поче мјерити Благоја.</p> <p>— Ама шта то? — запита као без свијести. — Како то?</p> < 
јали ће бити црна јали бијела.</p> <p>— Ама, по Богу, зар може бити још пресуда? — запита Перо  
у ја све уредити к’о што ваља.</p> <p>— Ама ја хоћу да видим, — дрекну Перо опет. — Купује се т 
Мени не треба ништа него жена.</p> <p>— Ама није жена кокош, па да ти је купимо, — викну Јефтан 
а би у њега да заиште савјета.</p> <p>— Ама што тако брзо? — запита. — Каква је преша била?</p> 
се леђима уз вреће од пиринча.</p> <p>— Ама крштеница је красна ствар, брате, — дочека Перо жив 
д Пере награду, изађе из собе.</p> <p>— Ама јесам ли ја казао, да ми нико не улази у собу? — пл 
леђима о стабло дудово, сједе.</p> <p>— Ама ко сте ви? — запита јаче.</p> <p>Јово се засмија и  
е не препадају од његове куће.</p> <p>— Ама у мене у собама има и буха, — дочека брзо.</p> <p>— 
ете, поче се чешкати по обрви.</p> <p>— Ама молимо те, учитељу, — рече, — да одма напишеш, па д 
о! — окоси се Јефтан устајући.</p> <p>— Ама ја велим: ја ћу само мало, — опет ће Перо, некако б 
 обрадован. — То сам и мислио.</p> <p>— Ама у мене то ништа нема, — осијече стари. — И кућа ми  
ресе се и писну као гуја љута:</p> <p>— Ама ко вам то налага, ако Бога знате?{S} Ко то изнесе н 
 су ми запријетили, да ће ми је довести амо на вјенчање...</p> <p>Јефтану сину лице и, од радос 
вао <hi>Јоаким</hi>, а мати му се звала Ана.{S} Причају, да није заплакао кад се родио, као што 
а нијесам пророк Јеремије, — бранила се Ана и почела говорити <pb n="17" /> мало оштрије, као и 
 И име да знам.</p> <pb n="124" /> <p>— Анђа, ако хоћеш.{S} То је лијепо име, — одговори Благој 
ле, и поче их облачити.{S} Обуче и нову антерију, а нов пас опаса око себе, пустивши дуге ресе  
 а и мираз носи.</p> <p>— Не треба мени антика, — дочека Перо стискајући шаке и подносећи му их 
арочито Благоје као да је имао ванредан апетит.{S} Све је чистио испред себе попут тродневнога  
е зажелио куће.</head> <p>Трећега јутра апсанџија пусти Перу из затвора и опет га поведе пред к 
 у хавсу?</p> <p>— Видићемо, — одговори апсанџија узвијајући обрвама. — Овђе може свашта бити и 
ја наших ђевојака.</p> <p>Обрен дохвати аршин и, играјући се њиме, поче дражити дебелу, полугуб 
идим.</p> <p>Обрен гурну мачку и одбаци аршин, па се исправи и оштро га погледа.</p> <p>— Плати 
ана пећ заруменила и како се, на маломе асталчићу, чиста препеченица злати у боци. — Лијепо, ли 
Нећеш га, зар, дат’ на занат? — — упита Аћим мекше.</p> <p>— Јок.{S} Послаћемо га у школу.{S} Н 
/p> <p>Након дужега вијећања, у коме је Аћим живо протествовао против шибања у школи, било је р 
 пророк Јеремије па да знаш? — питао је Аћим, као љутећи се помало, премда он нити је могао нит 
јали Петар?{S} Моме је, брате, било име Аћим...</p> <p>— То нијесу моји послови, — окреса полиц 
четрдесет година.{S} Оцу му је било име Аћим, или како се на корицама читуље потписивао <hi>Јоа 
...</p> <p>— Красно дијете, — хвалио се Аћим свакоме. — Знао сам ја, да ће бит’ мимо остале.</p 
</p> <p>— Добро притврдио науку, — како Аћим рече, узевши га себи у радњу. — То му сад нико не  
у, да ће хрђаво проћи.{S} Једино је још Аћим ловио пријатеље и хвалио им се:</p> <p>— Опет је о 
"17" /> мало оштрије, као и обично, кад Аћима хоће о нечем да увјери, — Ама ја видим.{S} По јут 
ије, него ли је била отворена.</p> <p>— Аћиме, жалосна ти мајка, — говорила је Перина мати свом 
оди се и затресе косом, страшан као лав афрички.{S} Затим удари шаком <pb n="10" /> по столу и  
епечена ракија од пет година дана...{S} Ах, да је видиш!...</p> <p>— Па лијепо; њу ћу и тражити 
ени, поштовани <hi>пунац</hi>.</p> <p>— Аха! — викну Благоје улазећи у собу и тарући крупан зно 
пијале, зачуђено их погледаше.</p> <p>— Аха, нисте нам се надале! — узвикну Обрен, слободно сту 
Стари искриви главу и зијевну.</p> <p>— Аха, ти си? — проциједи кроз зубе.{S} И објема шакама п 
ћо, пред свима нама проси...</p> <p>Сви ахнуше и погледаше у Стаку, а Стака, постиђена, гледаше 
нај из гомиле.</p> <p>— ...и мати ти је ашиковала! — потврди Алекса.</p> <p>— Чија мати?</p> <p 
бе ашикују сви...</p> <p>— ...и мати је ашиковала, — поново се уплете онај из гомиле.</p> <p>—  
 би...</p> <p>— ...не би пустио шћер да ашикује с офинцирима, — опет ће онај.</p> <p>— ...и неб 
онај.</p> <p>— ...и неби пустио шћер да ашикује с офинцирима, — прихвати Бошко ватрено.</p> <p> 
прихвати Бошко ватрено.</p> <p>— У тебе ашикује и шћи и жена! — узвикну Алекса и скочи са столи 
тујем за ђевојке...{S} Ама ништа!...{S} Ашикују са официрима...{S} Треба одма да иђемо даље...< 
прилијепиле за тур од чакшира. — У тебе ашикују сви...</p> <p>— ...и мати је ашиковала, — понов 
једнако узбуђен. — Људи се инаде, шћери ашикују с официрима...{S} Брука једна!...</p> <p>И, заб 
и Благоје јаче. — Она је шћи газде Ђуре Ашчића.{S} Кршан и богат чојек!</p> <p>Перо га дрпну за 
{S} На другој страни препирала се једна баба са некаквим дугуљастим ђаком око кирије.{S} Пребац 
сеци вара и неће ништа да плати.{S} Иза бабиних леђа провиривала је масна капа некаква просјака 
ну Перо, плеснувши рукама. — Што се к’о бајаги стидиш?{S} Што гођ ти срце зажели ти само ишти,  
 снагом гурну га њојзи.{S} Пруживши јој бакшиш он задрхта као шибљика и пољуби је у образ.</p>  
мјехуљцима на образима, диже се да купи бакшише.{S} Пође од стола до стола, осмјехкујући се на  
 у великом и славном хотелу „<title>Код Балкана</title>".{S} Овдје већ није затекао ни младу, н 
арод <pb n="162" /> српски од Адрије до Балкана, од Ситнице до Мораче, Дрине, Тисе, Врбаса, Сав 
 касабе и није било чаршинлије, који се бар неколико пута није похвалио, како је вечерао у свој 
} Камо среће, да су нам сви таки!...{S} Барем би се опет сви пости постили...</p> <p>Непрестано 
Данило уза ме спава! — прошапта тихо. — Барем би половина буха прешло на њега.</p> <p>И дође му 
поглади по брковима и застаде.</p> <p>— Барем ћу имат’ рашта отићи попу, — рече. — Док је крште 
друкчије свраћати, него ако ћемо остат’ барем три дана...</p> <p>— Па остаћемо три дана...</p>  
ао да је на мравињак легао.</p> <p>— Да барем Данило уза ме спава! — прошапта тихо. — Барем би  
г створио, па ако ни за шта друго, нека барем чува и чисти кућу и рађа ђецу...{S} Оклен би ми б 
 сам волио здравице држати. — Нека буде барем десетак здравица...</p> <p>Јефтан превуче руком п 
а...{S} Чифут к’о Чифут!{S} Добио ми је барем пет гроша на њој...</p> <pb n="52" /> <p>И, радуј 
ањао ухо земљи и ослушкивао: чује ли се барем какав тутањ?{S} И почео се љутити.{S} Почео, чак, 
нешто и посла, па, ако одете, нећете ми барем сметати...</p> <p>Сви устадоше.{S} Макар и по вру 
љета господња не знам кога, али свакако барем прије четрдесет година.{S} Оцу му је било име Аћи 
ез барјака никако не ваља.{S} Ви нађите барјак, а ја ћу бити барјактар, па, вала, да се не пост 
Ја мислим, — поче Јово, — да свадба без барјака никако не ваља.{S} Ви нађите барјак, а ја ћу би 
и брзојав изнад главе и машући њиме као барјаком. — Није му био пут џаба.{S} Наш’о је што је тр 
ваља.{S} Ви нађите барјак, а ја ћу бити барјактар, па, вала, да се не постидим ни самога Бошка  
ошче, повијају и лепршају око врата као барјачићи.{S} Све лијепо, чисто, уређено, »све пјева« к 
и букових грана и окитили је цвијећем и барјачићима.{S} Под големим кубетом њезиним пружао се д 
<p>— А зар не пишеш? — запита.</p> <p>— Баталио сам то, — безбрижно одговори Благоје и опет поч 
истина?</p> <p>— Баш, — потврди Јефтан, бацајући му брзојав пред ноге. — Да се није оженио, не  
ихватише за чаше, а Данило, од радости, баци капу у вис и поче поигравати.</p> </div> <div type 
вратима, носећи читав нарамак сламе.{S} Баци га на сред собе и отхукну.</p> <p>— Ето вам, да не 
шта... ништа је то, — рече тјешећи га и баци четицу за врата. — Не брини ти!{S} Ја ћу теби дат’ 
 њима као крилима.</p> <p>Обрен Пушибрк баци капу с главе и поче се протезати.</p> <p>— Еј Перо 
ја, ама су далеко измакли.</p> <p>Игњат баци цјепаницу, сједе на тле и бризну у плач.</p> <pb n 
, исто к’о да ми је Бог у крошњи с неба бацио, да ме обесели за моја добра дјела.{S} Кад сам пр 
стаде, љуљајући се и тетурајући, хтједе бацити чашу, али му се некако изврну рука, те, мјесто у 
у се не мијеша у разговор. — У бухљивим бачвама одма се вино поквари, па се усирћети, па не ваљ 
Бог намијенио једно другоме.</p> <p>— А бачве нијесу бухљиве, — опет <pb n="138" /> ће стари и  
, по којој су лежале здраве и разлупане бачве, дрва, обручеви, сјекире, и чепркале безбројне ко 
еме.{S} Полахко ти с њоме.</p> <p>— А и бачве су чисте, нијесу бухљиве...</p> <p>Стари погледа  
 сељацима вина, па кад су људи отворили бачвицу, из ње испани риба...{S} Права мала риба!.{S} А 
ље“.{S} То ти се само каже!</p> <p>— Е, баш је лијепо! — рече Јово, пошто <pb n="156" /> је и о 
гну раменима.</p> <p>— Добро, брате.{S} Баш ти и уреди, — рече. — Кад нема Јефтана уређуј ми ти 
лагоје застаде и заплака од радости.{S} Баш му сузе полетише низ образе.</p> <p>— О Перо мој ка 
преклони се читавом половином тијела. — Баш се тако зовемо...</p> <p>Комесар забиљежи и накашља 
очека Перо брзо.</p> <pb n="29" /> <p>— Баш?</p> <p>— И хоћу! -</p> <p>— Уфатићу те за ријеч, — 
ба.{S} Наш’о је што је тражио!</p> <p>— Баш? — запита Јово не вјерујући. — Је ли истина?</p> <p 
мене, ти би овђе зло прошао...</p> <p>— Баш и волим што сам те наш’о, — дочека Перо одушевљено, 
јељи дана накани да је очисти.</p> <p>— Баш си ти, брате, један пексијан, — рече Јово, гледајућ 
 не вјерујући. — Је ли истина?</p> <p>— Баш, — потврди Јефтан, бацајући му брзојав пред ноге. — 
апшући га по рамену. — Са Стаком ћеш га баш и јести!..{S} Одма ћемо је испросити, па нека у кас 
 би било да је никако не видиш?..{S} Ја баш хоћу да је видиш...</p> <pb n="126" /> <p>Перо се м 
ас опет засукивао бркове.</p> <p>— А ја баш хоћу данас да просим, — шапну удовици, чим је <hi>у 
опет ће Перо, још одушевљеније. — То је баш к’о што треба...</p> <p>И, брзо се окренувши, као н 
чешће се служили њиме.</p> <p>Доктор је баш устицао шешир на главу и спремао се да пође некуда, 
опријеко.</p> <p>— Шта ћеш? — запита не баш најљубазније. — Шта тражиш?</p> <p>Перо скиде капу, 
а испод земље васкрсну, и гледаше их не баш најпријатељскије.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">W 
је миран ђак.{S} Да је био добар, то се баш не може рећи, јер у буквару никако није могао прели 
а сам, — одговори Перо хладно. — Ја сам баш Перо Карантан...{S} Тако ме сви зову...</p> <p>— Ме 
ије, да речемо, ни пашу ни везира, него баш цара...</p> <p>И опет стаде.{S} Гледаше у слику и к 
— Жена нам треба!{S} Није друкчије него баш треба!{S} И ја би волио бит’ без жене да не треба.. 
унило.{S} Изговорити би их и могао и то баш не би било тако тешко, али ко ће их написати?{S} Ко 
 будаласто одлучио да се жени...{S} Зар баш да се жени?...{S} И што да се жени?...{S} Да удара  
ице.{S} И док је војника музика, у врху баште, свирала, он се лагано љуљушкао на столици, пушио 
лику и пространу, необично освијетљену, башту, која је била препуна свакојаке, мале и велике, г 
 до пет...{S} Имам и новога, па како ко бегенише.{S} Мрко је и лијепо, па да умреш кад попијеш  
под руке и смијешећи се. — Ја само њега бегенишем...</p> <p>Перо се прекрсти.</p> <p>— А сапутн 
лике са голишавим швабицама (а ти плахо бегенишеш и купујеш таке слике) и она два сандука у кра 
 загрнутих рукава од кошуље.{S} Поп је, без мантије и камилавке, босоног газио по мокрој загаси 
 чита.</p> <p>Перо им каза своје име и, без питања, сједе за сто.{S} Они не одговорише и само г 
руге сумњиве послове испуњавали.{S} Ви, без посла, путујете по касабами, разговарате с касабали 
и одмах скочи. — Оженио се, погани син, без нас! — викну веселије, па се окрену двојици муштери 
ћи. — Нит’ мени треба жена, ни нико.{S} Без главе се не може живити, а без жене може.</p> <p>Па 
ске главе у кући, — дочека Перо брзо. — Без жене је кућа празна.</p> <p>— Па ожени се болан! —  
јатељи, кад га не би дочекали?</p> <p>— Без дочека не ваља, — одобри и Јово.</p> <p>— Вечерас ћ 
е него баш треба!{S} И ја би волио бит’ без жене да не треба...{S} И њу је Бог створио, па ако  
е смијешећи се. — Ама само немој радит’ без мене...{S} Овђе су све сами лопови, па ће те превар 
нико.{S} Без главе се не може живити, а без жене може.</p> <p>Па узе ствари и поче их савијати  
p>— Ја мислим, — поче Јово, — да свадба без барјака никако не ваља.{S} Ви нађите барјак, а ја ћ 
е ђегођ покрвити...{S} Знаш, нема посла без рата...{S} Кад се царевине закрваве, онда се проспу 
пође, — опет ће Јово. — Удовица је, ама без ње и без њезине пјесме све ће бити мртво...{S} Доду 
</hi> као у пјесми.</p> <p>— Ништа нема без женске главе у кући, — дочека Перо брзо. — Без жене 
равога друштва ни правога теферича нема без женскадије.</p> <p>— То треба, — потврди и Јово. —  
I.</head> <head> <hi>Перо Карантан мора без кола путовати у касабу П...</hi> </head> <p>Истјера 
а одмах да пође.</p> <p>— А зар не може без мене?- — запита Перо поплашено. — Шта ћу ја?</p> <p 
.{S} И како би било да прође ово весеље без тебе?</p> <p>Учитељ се осмјехну и, од радости, накл 
 је, као женска глава, хтјела да остане без свога накита, те се малко, као нехотице, ритнула но 
{S} На они се свијет иће и без пасоша и без крштенице...{S} То не могу...</p> <p>Перо се почеша 
пет ће Јово. — Удовица је, ама без ње и без њезине пјесме све ће бити мртво...{S} Додуше она се 
ртву човјеку?{S} На они се свијет иће и без пасоша и без крштенице...{S} То не могу...</p> <p>П 
вијеће...{S} Мјесечина је, па се види и без ње...</p> <p>Гости разастријеше сламу по соби и, он 
у ни чекали понуде.{S} Обрен је точио и без њега, јер није могао гледати празне чаше, и прелије 
ије ништа.{S} Не смије ми ни хљеба дати без њега...</p> <p>Јово јој се приближи.</p> <p>— А он  
ора и засмија се.</p> <p>— Како ће бити без тебе? — запита. — Та нећемо ми вјенчавати за се...{ 
бухе.{S} Зар се не би оне могле хранити без његове крви?{S} И зар он није могао лежати мирно у  
 опет ће читати...{S} Не могу они један без другога...</p> <p>— А ја, брате, не могу мећу оваки 
је бленуо у њу, бленуо некако тупо, као без памети, и једва се могао уздржати, да не испусти ка 
гоја.</p> <p>— Ама шта то? — запита као без свијести. — Како то?</p> <p>— Па испросио сам и уре 
евјеста...{S} Брука би била, да уљеземо без <hi>младе</hi>!..{S} Данас ћемо и у цркву и добро п 
p>— А ти бећар још?{S} Није ти необично без жене? — запита.</p> <p>— Јес’, — упаде Перо уздахну 
И Перо остаде самац, <hi>сам на св’јету без икога свога</hi>, као отсјечено дрво у гори, што се 
брета.{S} По њима су скакутали неколико безбрижних врабаца, којима врућина није сметала, и обли 
ш? — запита.</p> <p>— Баталио сам то, — безбрижно одговори Благоје и опет поче звиждукати.{S} О 
 тако претоварен као парипче, смијао се безбрижно и весело.{S} Опазивши Перу он застаде мало и  
ве, дрва, обручеви, сјекире, и чепркале безбројне кокоши, пијевци, пилићи.{S} Двије-три патке б 
 су дахтали обојица и гледали се тупим, безизразним, умореним погледом.</p> <p>Изненада дотрча  
једну час на другу страну, док су дјеца бекељила му се иза леђа и старала се, да му за тур од ч 
ођер одуприје рукама о кукове и поче се бекељити према староме.</p> <p>— Не може бити, — отегну 
/> сам к’о пашалијин ђогат, а зову ме и бекријом...</p> <p>— Не бој се ти, — сокољаше га Јефтан 
{S} И што да се жени?...{S} Да удара на белај, да троши новце и да својом крвљу храни сеоске бу 
чао? — отегну. — Незнаш ти на какав сам белај ограјис’о...</p> <p>— А нијеси ни испросио?</p> < 
ако није могао разабрати. — Какав је то белај?</p> <p>— Одв’о нам Јово Јоку, — одговори она мир 
АЧКА КЊИЖАРНИЦА ПАХЕРА И КИСИЋА.</p> <p>БЕОГРАД 1953</p> </div> </front> <body> <pb n="3" /> <d 
 женидбу! — рече. — Сретно, дуговјечно, берићетно!{S} Да Бог да и пород породио и све ти у напр 
погледа Мару и, пошто рече једно тужно, бескрајно тужно <hi>збогом</hi>, изађе.</p> <p>Враћајућ 
 се нађоше пред омањом кућом, са једном бескрајно дугачком и необично прљавом авлијом, по којој 
 граја...{S} Ту су се гурала три-четири беспослена хамала и инадила се са дјечурлијом, што су д 
и поднапити солдати и други, сваковрсни беспослењаци, па сви пију и задовољно гледају у четири  
ој изабраној, да пробира некакве женске беспослице.{S} Богата је, па треба слушати.{S} Узети же 
ица га премјери погледом.</p> <p>— А ти бећар још?{S} Није ти необично без жене? — запита.</p>  
 промрзлим цвијећем испод њих.</p> <p>— Бећари сад на пољу јадују, а ожењени се у кућу радују,  
е није оженио, не би се ни вратио, нит’ би јављао да долази и „да поздравим пријатеље“.{S} То т 
авао нешто. — Што ћа ми она?</p> <p>— А би ли ти да ти је ја извадим и ја да платим?</p> <p>— Ј 
 разбијем...{S} Да је живот боца и њега би разбио!...{S} Омрзно’о ми и он...{S} Тако је то, кад 
аскорачивши се, стаде пред њега, као да би се тукао. — Знаш ли ти ко сам ти ја?...{S} И знаш ли 
унати, погледајући их испод ока, као да би да позна: јесу ли добре платише?</p> <p>— Имам, имам 
Перо се осврну и измахну рукама, као да би некога у земљу да сатјера.{S} И заигра му брада, а о 
 /> и пипао је прстима по столу, као да би и сада хтио узети филџан.</p> <p>Други дан, у само с 
Перо погледа у зачуђенога Данила као да би у њега да заиште савјета.</p> <p>— Ама што тако брзо 
жне шаке и раскорачи се пред њим као да би да се хрве.</p> <p>— А опет си ми дошао никакви сине 
 запитати, — рече, — ама тако крупно да би те могла кап ударити кад би изненада чуо.</p> <p>Бла 
и и пољуби га у руку.</p> <p>— Ја... ја би... — промуца и застаде.{S} Није знао како ће почети, 
 је учио, па зна да везе...</p> <p>— Ја би замолио још кога, — уплете се Обрен, који је и сам в 
} Није друкчије него баш треба!{S} И ја би волио бит’ без жене да не треба...{S} И њу је Бог ст 
, кад сам те носио на рукама...{S} И ја би да вам је све у реду: и собе и душеци и све.</p> <p> 
гдје год стимао ма какву дјевојку, која би му се свиђела.{S} Поче застајкивати и испред многих  
бу уљезе к’о твоја невјеста...{S} Брука би била, да уљеземо без <hi>младе</hi>!..{S} Данас ћемо 
рече. — Кад би ме с оном вјенчали, одма би скочио у воду...</p> <p>— Е видите ли ви објешењака! 
 испао из кола и ногу сломио?...{S} Шта би било?...</p> <p>— Свршено је!{S} Свршено је! — након 
е, — потврди, правећи се озбиљан. — Шта би било са женама, да се нијесу удавале?</p> <p>— Ја, — 
ке и скљокао се на земљу..</p> <p>— Шта би? — заграјаше сви притрчавајући му. — Шта је?</p> <p> 
то смо почели.</p> <p>Перо не знаде шта би одговорио, него и он сједе на кревет и, објесивши но 
је му се свашта може десити...{S} И шта би с њим било, ако би се, Боже сачувај, разболио или ис 
росидбе, сад већ није могао...{S} И шта би сад протествовао кад је ствар готова и кад већ сузе  
а биједа на врат не дође, — рече. — Кад би ме с оном вјенчали, одма би скочио у воду...</p> <p> 
о крупно да би те могла кап ударити кад би изненада чуо.</p> <p>Благоје се укрути као војник и  
га, улазећи у дућан, јер није знао чиме би паметнијим почео говор.</p> <p>— Мени не треба, — ми 
и кугу на врат.{S} Да је била кршна, не би чекала на ме, да дођем <pb n="141" /> из девете каса 
 га вазда.{S} Да ме и сад ко понуди, не би рекао „<hi>нећу</hi>“.</p> <p>— Је ли? - запита стар 
ово ништа и да трном повучеш по њој, не би имало шта запети.{S} Оне слике са голишавим швабицам 
д, иза леђа им, топ или лагум пукао, не би се више препали.{S} Обојица одскочише од земље и бле 
ојав пред ноге. — Да се није оженио, не би се ни вратио, нит’ би јављао да долази и „да поздрав 
о! — дрекну Бошко јаче. — И не би... не би...</p> <p>— ...не би пустио шћер да ашикује с офинци 
ке двокатнице и трокатнице и пазећи: не би ли гдје год стимао ма какву дјевојку, која би му се  
его да се ни са царем <pb n="170" /> не би промијенио и сада вичем из свега грла: куку ономе, к 
е. — Какви би били пријатељи, кад га не би дочекали?</p> <p>— Без дочека не ваља, — одобри и Јо 
о нађе увријеђена.</p> <p>— А што га не би учила? — запита. — Млад је он, па још не зна како се 
ш говорити...{S} То је... знаш... да не би било каквих неприлика.</p> <p>Учитељ презриво одмахн 
и ти к’о ђевојка каква.</p> <p>— Бре не би се ја данас побојала многе ђевојке, — брзо дочека уд 
.{S} Само ми немојте духанити, да се не би запалила слама...{S} С тога вам не дам ни свијеће... 
м крвљу храни сеоске бухе.{S} Зар се не би оне могле хранити без његове крви?{S} И зар он није  
ућу уредио! — дрекну Бошко јаче. — И не би... не би...</p> <p>— ...не би пустио шћер да ашикује 
 казао, поп му не би дао крштенице и не би му је дао све дотле, док се најприје подробно не би  
 ствар’о жене на свијет, кад се људи не би женили?{S} Што, питам те?</p> <p>Обрен испи чашу и ц 
от?...{S} Шта ће, на прилику, кад ми не би било вас, које ја с вама лијепо живим и ви ме весели 
блик и ни он, ни учитељ, ни сви ђаци не би их кашње могли прочитати.</p> <pb n="20" /> <p>Једва 
о се осврћући на све стране да га ко не би чуо. — Ђевојку знаш ли, ама честиту и поштену? — зап 
 и замоли га да не говори даље, како не би својим жалостивним ријечима покварио весеље читава д 
 све дотле, док се најприје подробно не би код власти распитао: нема ли она шта против тога и н 
 не знаш о другоме...</p> <p>— А што не би говорио? — осијече стари осорно. — Не говорим јабани 
 боље.{S} Да тако није казао, поп му не би дао крштенице и не би му је дао све дотле, док се на 
S} Изговорити би их и могао и то баш не би било тако тешко, али ко ће их написати?{S} Ко ће зна 
е. — И не би... не би...</p> <p>— ...не би пустио шћер да ашикује с офинцирима, — опет ће онај. 
ла и лице превукла танким руменилом, те би се, готово, прије могло помислити да је старија сест 
треба и да га дочекамо, — рече. — Какви би били пријатељи, кад га не би дочекали?</p> <p>— Без  
не, човјечански!{S} Да имају мозга, сви би се момци женили.</p> <p>Јефтан се осмјехну.</p> <p>— 
 пусту кућу, — говорио је свакоме, који би га прекорио због неуредна живота. — Волим, брате.{S} 
е толико бојао власти колико поп и који би био у стању са већим страхопоштовањем говорити о њој 
му се држе десет здравица.{S} И владики би много било...{S} Доста је њему и учитељева.</p> <p>С 
 сувише слаб за тога, — и Бог зна да ли би је икада и одржао, да му изненада, једнога дана, чуд 
тово и заборавио на Перу и ко зна да ли би га се икако и сјетио, да му не стиже онај брзојав.</ 
тета!..{S} Да продајеш и купујеш, могли би одма пазарити.{S} У мене, знаш, има свакаква вина: н 
аву кроз врата, па као да размишља: или би заплакао, или се засмијао?</p> <p>— И сад одма да се 
ора гладоват’...{S} Да ти није мене, ти би овђе зло прошао...</p> <p>— Баш и волим што сам те н 
о. — Да си ти паметан чојек ти би... ти би...</p> <p>— ...своју кућу уредио, — дочека неко из г 
икну Бошко. — Да си ти паметан чојек ти би... ти би...</p> <p>— ...своју кућу уредио, — дочека  
 Ф и Ћ и то га је бунило.{S} Изговорити би их и могао и то баш не би било тако тешко, али ко ће 
 среће, да су нам сви таки!...{S} Барем би се опет сви пости постили...</p> <p>Непрестано говор 
 уза ме спава! — прошапта тихо. — Барем би половина буха прешло на њега.</p> <p>И дође му, да т 
у ласту кроз рукав и — свеједно.{S} Чим би почео писати, та су слова добијала некакав чудан обл 
ва и чисти кућу и рађа ђецу...{S} Оклен би ми били, да нам се нису женили стари?..{S} Оклен пит 
— одговори она узмичући главом. — Оклен би ја знала?</p> <p>— Јеси...{S} Ти си вазда говорила,  
ен питам те?</p> <pb n="11" /> <p>Оклен би и ти био?..{S} Није Бог наредио да растемо по крушка 
сурово. — Како то јашеш?</p> <p>— Чув’о би се, — одговори Перо као кроз плач, — ама зар сам ја  
на врат, ја се не бих љутио...{S} Рек’о би: од Бога је!...{S} Ама ово је све са твоје махните п 
чима.{S} Тек мало трезнији човјек могао би распознати, да то није глава какве грдне совуљаге, н 
 томе сметен.{S} Да је свирачица и знао би некако... ама наша је ђевојка...</p> <p>— Па говорић 
ћи је ишао само да се испава.{S} Отишао би, па, не тражећи постеље ни јастука, извалио се ма гд 
ме о Милошу и Марку.{S} Други пут дошао би мргодан, пљувао у јаглук и шетао се између клупа, не 
аго живити...{S} Ја, што се каже, волио би живит’ хиљаду година, па макар и у тикви.{S} И вама  
ра, а Стака к’о жути дукат!...{S} Волио би са Стаком хљеб јести него с њоме халву...</p> <p>— Д 
Сведно, одговори Данило лијено. — Волио би ја да сам дома, па да лијепо спавам...{S} Ништа љевш 
ш их гонит’? упаде стари жешће. — Гонио би и ја, ама су далеко измакли.</p> <p>Игњат баци цјепа 
е. — Ја <pb n="135" /> сам га пио и пио би га вазда.{S} Да ме и сад ко понуди, не би рекао „<hi 
тију.</p> <p>— Да није сиротиње, частио би вас још, — рече мргодно. — Ама овако нема вам више н 
гне Јови и да му се у невољи нађе; хтио би да пође, али не може.{S} Само се окреће око себе и с 
</p> <p>Перо Карантан збуни се.{S} Хтио би да помогне Јови и да му се у невољи нађе; хтио би да 
е десити...{S} И шта би с њим било, ако би се, Боже сачувај, разболио или испао из кола и ногу  
е увијек он, не љутећи се, наравно, ако би и њега когод тако украсио.{S} Разлика је само у томе 
ође, ако може, да их послуша нешто, ако би хотио«...{S} Писмо послаше у механу, упућујући момче 
ећеш пошље, па доста ти је...{S} И како би било да је никако не видиш?..{S} Ја баш хоћу да је в 
ан, учен, па знаш и умијеш...{S} И како би било да прође ово весеље без тебе?</p> <p>Учитељ се  
 одем да ми дадеш по форинту.{S} Толико би дао доктору да си ожењен, па да ти се разболила жена 
 <pb n="34" /> <p>— За ту ријеч требало би да те пољубим, — викну. — Ти си... ти си... хеј Маре 
фтан и снажно га стегну за мишицу. — То би било најпаметније, што си досад урадио.{S} Мало што  
кујући нешто необично, нешто чудно, што би само Перо могао учинити.</p> <p>— Ишао је зато, да в 
очека неко из гомиле.</p> <p>— ...своју би кућу уредио! — дрекну Бошко јаче. — И не би... не би 
оигравајући пред њим. — ха, ха, ха жену би хтио!{S} Је ли жену?{S} Е то ваља и то ти је паметно 
="2" /> <div type="titlepage"> <p>„МАЛА БИБЛИОТЕКА“</p> <p>УРЕДНИК: РИСТО КИСИЋ.</p> <p>ВЛАСНИК 
’о друга и пријатеља, — рече. — Хоћемо, бива, да му изађемо на сусрет скупа, па смо зовнули теб 
коњских <pb n="19" /> муха.{S} Но то је бивало све то рјеђе.{S} Доста је било да учитељ покаже  
га давнашњег познаника <pb n="115" /> и бившег писара у његовој касаби; омиљенога Благоја писар 
нажним, необично жилавим мишицама, које бијаху набрекле и чудновато се црњаху испод бијелих, за 
ије, па се окрену двојици муштерија што бијаху дошли да пазарују, и показа им врата. — Пазарујт 
рављати</hi>.{S} Човјек, у својој муци, бијаше готово и заборавио на Перу и ко зна да ли би га  
та, у мрачну кућу, која, и ако по дану, бијаше мимо обично расвијетљена, јер <pb n="132" /> је  
>Перо обори главу и поче се чешкати.{S} Бијаше му, као да га је неко полио хладном водом...{S}  
ују...</p> <p>Комесар као да овога пута бијаше нешто расположенији и љубазније него први пут пр 
она послужавник са кахвом Пери, који се бијаше толико збунио и загледао у њу, да није знао који 
рицу, што га је врло обрадовало, јер се бијаше почео прибојавати, да га наскоро и Данило не ост 
 запита га изненађени поп, који тек што бијаше устао и почео се умивати, а полијејевала му лије 
дом гледао је све око себе.{S} Дошло му бијаше да устане, да узме столицу, па да добро изудара  
ему горе бити него ли је њима.</p> <p>— Бије ли учитељ пуно? — питао <pb n="18" /> је другове,  
е миче.{S} Из мркожуте, сагорјеле траве бије чудна врућина <pb n="67" /> и загушљив, готово смр 
ви Митра кујунџије откине реп и да њиме бије другове.{S} Срећа, што крава није била <pb n="16"  
говараху му.</p> <p>— Е добро је кад не бије вазда.</p> <p>Кашње се и увјерио о томе.{S} Учитељ 
 опазивши га. — Док <pb n="151" /> мене бије мемла из камена у тамници, ти пијеш и веселиш се,  
ти кажеш, кажем и ја.{S} Само да ми она биједа на врат не дође, — рече. — Кад би ме с оном вјен 
, јер ће крв пасти, — промуца. — Ово је биједа једна...</p> <p>— Ништа је ово, — одговори механ 
псовао свирачице и сва вина на свијету, бијела и мрка.{S} И обично се заклињао, да ће бити уред 
дочекати.{S} Знаш ли попову Мару?...{S} Бијела је к’о сир, а румена к’о млада говедина.{S} Очи  
едњу пресуду, па јали ће бити црна јали бијела.</p> <p>— Ама, по Богу, зар може бити још пресуд 
у једна до друге, па све једнаке, нове, бијеле као од сира сарезане; магазе и дућани обојадисан 
а купају се лабудови.{S} Шест гиздавих, бијелих лабудова, са поносито исправљеним вратовима и к 
ху набрекле и чудновато се црњаху испод бијелих, загрнутих рукава од кошуље.{S} Поп је, без ман 
т његову, појавише му се неколико чисто бијелих длака у солуфима.</p> <p>— Јадан Перо, сад те п 
 лицу страшан израз...{S} Обузе га неки бијес и поче по соби трчкати и поигравати.</p> <p>— Кра 
ни рече да сам будала?{S} Ти! — узвикну бијесно. — А зар има више будале од тебе?</p> <p>Као по 
/p> <p>— Па каква је нама фајда, кад се бију на страни? — уплете се Перо.</p> <p>— Фајда је, —  
уди знају, каква је то фајда.{S} Ако се бију на страни, побиће се и овђе, а кад се побију овђе, 
 прса...{S} Једина <pb n="88" /> стрина била је мирна и зачуђено гледала обојицу...</p> <p>— Ам 
о тако брзо? — запита. — Каква је преша била?</p> <p>— Гвожђе се кује док је вруће, — рече Благ 
зна и послали ми кугу на врат.{S} Да је била кршна, не би чекала на ме, да дођем <pb n="141" /> 
уком грли стас лијепе собарице, која је била нешто лакше одјевена, а лијевом је држи за подвоља 
у, необично освијетљену, башту, која је била препуна свакојаке, мале и велике, господе.{S} Благ 
цркви на читав сахат раније, него ли је била отворена.</p> <p>— Аћиме, жалосна ти мајка, — гово 
g="de">Hotel Paris</foreign>".{S} То је била и једина знаменитост читаве касабе и није било чар 
 да не ће више бити ђак.{S} Школа му је била изашла на врх главе и он је мрзио и њу и учитеља и 
 бије другове.{S} Срећа, што крава није била <pb n="16" /> најбоље расположена, нити је, као же 
кад је попипаш, мехка к’о памук...{S} И била ми је драга пуно!{S} Чак сам је урез’о у пршуте, а 
уљезе к’о твоја невјеста...{S} Брука би била, да уљеземо без <hi>младе</hi>!..{S} Данас ћемо и  
их.{S} Наравно, да су <pb n="163" /> ту била сва три Перина јарана, заједно са учитељем, удовиц 
ш...{S} Ја ћу ти казат’ како се ради, — биле су му прве ријечи што их је тада рекао оцу.{S} Вес 
 огромна каната.{S} Прозори су, додуше, били исцрвоточени и обрасли ситном травом, врата се нак 
ба и да га дочекамо, — рече. — Какви би били пријатељи, кад га не би дочекали?</p> <p>— Без доч 
исти кућу и рађа ђецу...{S} Оклен би ми били, да нам се нису женили стари?..{S} Оклен питам те? 
него само половину.</p> <p>Гости су већ били посједали на ниске, <pb n="74" /> троножне столице 
међусобно шапутали и намигивали, сви су били некако весели, а на лицу им се огледала радозналос 
ритискивало <pb n="90" /> их, те нијесу били у стању ни шта мислити ни говорити.{S} Само су дах 
ме Марко јали Петар?{S} Моме је, брате, било име Аћим...</p> <p>— То нијесу моји послови, — окр 
иво протествовао против шибања у школи, било је ријешено, да се Перо натовари на врат учитељу.< 
чима: <hi>Топал-паша мука наша</hi>.{S} Било је часова, кад је долазио у разред весео и располо 
p> <p>— А јуче је било лијепо.</p> <p>— Било.</p> <p>— А кад пане киша биће пуно блата...</p> < 
лујао и повијао по механи.{S} А свијета било много!{S} Неки се играју домина, неки се картају,  
 то је бивало све то рјеђе.{S} Доста је било да учитељ покаже прут и он се одмах стишавао и, по 
 гледала обојицу...</p> <p>— Ама шта је било? — запита Јефтан, који се никако није могао разабр 
 управо имао неки свој језик, у коме је било помијешано чешких, њемачких и неколико српских риј 
аслоњаше на раме му.</p> <p>— А јуче је било лијепо.</p> <p>— Било.</p> <p>— А кад пане киша би 
у на срцу лакше.{S} Као оловом да му је било оковано, па се сад почело топити...{S} Дође му, ча 
и да им се »криво куне“.{S} Лакше му је било <pb n="22" /> сједити по туђим дућанима, пребирати 
ем прије четрдесет година.{S} Оцу му је било име Аћим, или како се на корицама читуље потписива 
зна зашто, и то пожелио.{S} Никога није било, ништа се чуло није, осим досадна шкрипања попова  
} Ријетко које комшијско дијете да није било украшено чворугом на глави и силним греботинама по 
отивно интересима државе?{S} Ваљда није било човјека у земљи, који се толико бојао власти колик 
 ни земљотреса, ни каква привиђења није било.{S} Сва је ствар у томе, што се драгоцјени Јефтан, 
p>— Он зна шта ради!...{S} Од куге није било паметнијег чојека од њега.</p> <p>Јово даде знак д 
су!{S} Утекли! — дрекну. — Од куге није било оваке бруке!</p> <p>И, не осврћући се ни на кога,  
једина знаменитост читаве касабе и није било чаршинлије, који се бар неколико пута није похвали 
пут, а ти мене оставио...{S} Да ми није било ове женске главе, која ми донесе вина и протра ме  
ају, и разгледали су собу, у којој није било никаква намјештаја.{S} Ни простирке по тлима, ни с 
нула ногом и одгурнула га.{S} Њему није било ништа.{S} Три пута се преметнуо преко главе, изгуб 
говорити, па макар му срце најјуначније било.</p> <p>Три или четири шибања умирише Перу.{S} Вол 
ко Бога знате?{S} Ко то изнесе на ме не било му просто ни овога ни онога свијета?</p> <p>Комеса 
 имао неколико чворуга и што му је лице било ишарано као ускршње јаје.{S} Ипак му је нос највиш 
 да падну, па ипак... ипак је све љепше било него у осталих кућа.</p> <p>— Ево нас! — узвикну Ј 
пао из кола и ногу сломио?...{S} Шта би било?...</p> <p>— Свршено је!{S} Свршено је! — након не 
— потврди, правећи се озбиљан. — Шта би било са женама, да се нијесу удавале?</p> <p>— Ја, — на 
оворити...{S} То је... знаш... да не би било каквих неприлика.</p> <p>Учитељ презриво одмахну р 
...{S} Шта ће, на прилику, кад ми не би било вас, које ја с вама лијепо живим и ви ме веселите  
Изговорити би их и могао и то баш не би било тако тешко, али ко ће их написати?{S} Ко ће знати  
ш пошље, па доста ти је...{S} И како би било да је никако не видиш?..{S} Ја баш хоћу да је види 
 учен, па знаш и умијеш...{S} И како би било да прође ово весеље без тебе?</p> <p>Учитељ се осм 
н и снажно га стегну за мишицу. — То би било најпаметније, што си досад урадио.{S} Мало што пам 
свашта може десити...{S} И шта би с њим било, ако би се, Боже сачувај, разболио или испао из ко 
е десет здравица.{S} И владики би много било...{S} Доста је њему и учитељева.</p> <p>Сви се сло 
е крсне листове...</p> <p>— То је давно било, — упаде Перо брзо, два пута се поклонивши до земљ 
ну.{S} Сад се тек сјети, како је лијепо било сједити <pb n="92" /> поред Томе и возити се...{S} 
 Перо се није слагао с њима.{S} Није му било најпријатније, што ће добити над собом власт, оштр 
ати.{S} Обиједили ме, да сам крао суцке биљеге, па ме ухавсили и оћерали из службе...{S} Не трп 
овири унутра.{S} Сад је, као за параду, био обучен у старе, широке хаљине Перине, које су висил 
 је становао готово на крају касабе.{S} Био то човјек странац, погурен, стар, са дугом просједо 
едом.</p> <p>Изненада дотрча Данило.{S} Био је узрујан, узбуђен, усплахирен, па још издаљега из 
а заклетву никако није могао одржати, — био је и сувише слаб за тога, — и Бог зна да ли би је и 
p>Данило, који је за све вријеме говора био прикривен за вратима и све слушао, провири унутра.{ 
га по рамену.</p> <p>— Дела, синко, жив био, дела ти прифати! — викну. — Фала Богу, кад сам ја  
ину -дана постао је миран ђак.{S} Да је био добар, то се баш не може рећи, јер у буквару никако 
 је ухвати, да је задржи.{S} На попа је био сасвим и заборавио и, кад овај устаде пружајући му  
Ја сам стек’о све што имам онда, кад је био наш устанак.{S} И ја и <pb n="102" /> Алекса (ту по 
Кашње се и увјерио о томе.{S} Учитељ је био омањи, сићушан младић, хром у десну ногу, због чега 
пљене чакшире, а испод њих прислоњен је био прост, дрвени сандук, из кога је вирило неколико др 
им ушима, мирно је спавао.{S} Обучен је био у танке, прљаве гаће и још прљавију кошуљу, коју је 
ре и разговара.{S} Међу свима Данило је био најкрупњи и живо је нешто доказивао, млатарајући ру 
авати и разговарати...</p> <p>А Перо је био у великој незгоди.{S} Он сјео близу удовице, сјео у 
а сунцу, силно ударала у очи.{S} Поп је био крупна људина, мрка, сунцем опаљена лица са дугом,  
тан вратио се Перо кући и, као да му је био сав свијет <pb n="41" /> крив, мргодно је гледао св 
 зна!</p> <p>— Јес’...{S} И Шарин му је био добар!...{S} Мог’о је пити вина, па још из леђена о 
tone unit="subSection" /> <p>У јутру је био љутит, намргођен.{S} Нажуљио леђа, огребао се по ру 
ите и дигните грају...</p> <p>Учитељ се био толико заговорио, да је чак заборавио и на вино и т 
ш мање...{S} Игњат је рикао по авлији и био се у прса...{S} Једина <pb n="88" /> стрина била је 
{S} Због нашљества се управо и прочуо и био је, од свих касабалија, једногласно проглашен особи 
олико бојао власти колико поп и који би био у стању са већим страхопоштовањем говорити о њој.</ 
ече хладно, као и мало прије. — Мали си био, кад сам те носио на рукама...{S} И ја би да вам је 
 те?</p> <pb n="11" /> <p>Оклен би и ти био?..{S} Није Бог наредио да растемо по крушкама и по  
и стари, дахћући од умора. — А ђе си ти био? — запита, затим, Перу, мргодећи се и гледајући га  
пута се поклонивши до земље. — Онда сам био пуно млађи и нијесам био паметан к’о сада.</p> <p>— 
еси мог’о наћи посла?</p> <p>— Опет сам био у хавсу...{S} Обиједили ме, да сам заварао некакву  
ље. — Онда сам био пуно млађи и нијесам био паметан к’о сада.</p> <p>— Ништа за то, — одговори  
лио имати са властима посла.{S} Није им био вичан и није знао како се с њима треба понашати.{S} 
лучај у помоћ не прискочи.{S} И није то био никакав необичан случај.{S} Нити је ко у воду скочи 
и у стрика Васину авлију, Данило се већ био пробудио и сједио под дудом.{S} Крај њега је лешкар 
 даље казати.</p> <p>— А Марко Краљевић био је још бољи, — опет поче. — Он је кршнији јунак.</p 
е и машући њиме као барјаком. — Није му био пут џаба.{S} Наш’о је што је тражио!</p> <p>— Баш?  
Она наћерује сељака да ми поштено плаћа бировину; она ме чува од свакога, <pb n="35" /> па ми,  
 видиш столице у рукама?</p> <p>— Ништа бит’ неће, — опет дочека механџија. — Помириће се они б 
о се Аћим свакоме. — Знао сам ја, да ће бит’ мимо остале.</p> <p>Четири разреда свршио је са до 
. — А... осим тога... не знам колика ће бит’ попутнина.</p> <p>— Попутнине нема!</p> <pb n="65" 
едити и извести коње!</p> <p>— Данас ће бит’ пасја врућина! — прогунђа Јефтан, хладећи се огром 
 немам пуно; ни душека немам, па ће вам бит’ ружно...</p> <p>— Понио је Перо свој душек, — доче 
укчије него баш треба!{S} И ја би волио бит’ без жене да не треба...{S} И њу је Бог створио, па 
видјела?..{S} Каква ће то ђавоља свадба бити?...{S} Каква је то дјевојка?</p> <p>— Хајде да се  
 узвијајући обрвама. — Овђе може свашта бити и све се може десити.{S} Нијеси ни први ни пошљедњ 
екељити према староме.</p> <p>— Не може бити, — отегну пакосно. — Мене полиција проћерује одма, 
бијела.</p> <p>— Ама, по Богу, зар може бити још пресуда? — запита Перо замирући од страха и бл 
еце у школи, па неће, зар, ни њему горе бити него ли је њима.</p> <p>— Бије ли учитељ пуно? — п 
тих чудних знакова рекоше, да ће дијете бити »мимо остале«.{S} Рекоше, да ће свакако бити знаме 
 и мрка.{S} И обично се заклињао, да ће бити уредан.{S} Заклињао се и да ће претрести и уредити 
у шаке.</p> <p>— А шта ти мислиш шта ће бити с нама, ако Јенглез удари на Русију к’о што овђе п 
, ама без ње и без њезине пјесме све ће бити мртво...{S} Додуше она се још мало љути на Перу, а 
— да чујеш пошљедњу пресуду, па јали ће бити црна јали бијела.</p> <p>— Ама, по Богу, зар може  
ко ћеш у Стамбол...</p> <p>— А и њој ће бити необично, — опет упаде домаћица још се ближе прими 
 прозора и засмија се.</p> <p>— Како ће бити без тебе? — запита. — Та нећемо ми вјенчавати за с 
свим озбиљно. — Ако је лијепа, одмах ће бити моја!{S} Ја само лијепу тражим!...</p> <p>При раст 
одахну, када му објавише, да не ће више бити ђак.{S} Школа му је била изашла на врх главе и он  
ио на новинама).{S} Ми се нијесмо могли бити, јер нијесмо јунаци...{S} И није ни паметно да сва 
азговориш, ко ће други?..{S} А ти немој бити тврда срца и немој с њоме ружно.{S} Још је дијете, 
 од дванајес’ ока.{S} Не може сваки коњ бити Шарин, ни сваки чојек Краљевићу Марко...</p> <p>По 
»мимо остале«.{S} Рекоше, да ће свакако бити знаменито у роду своме.</p> <pb n="15" /> <p>Када  
 граја нека.{S} Перо помисли да ће опет бити когод из полиције и хтједе се сакрити, кад се врат 
>— Опет је он кршан!...{S} Он ће и опет бити мимо остале.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
ва.{S} Ама то не смета!..{S} Ми ћемо му бити сватови!</p> <p>— Хоћемо, — заграјаше и остали и к 
стали и куцнуше се чашама. — Ми ћемо му бити сватови!</p> <p>— Окупићемо још наших људи, па, не 
о не ваља.{S} Ви нађите барјак, а ја ћу бити барјактар, па, вала, да се не постидим ни самога Б 
/hi>, топло обећавајући, да ће свакоме „бити наклоњен и пред свима властима штитити му интересе 
жито!...{S} Одмах!...{S} Ако закасните, биће још скупље..</p> <p>Сељаци оборише главе и, не про 
о. — Ако буде све к’о што сам намислио, биће добро и зачудићете се сви!</p> <p>— Да Бог да, — о 
 нијесам виђео.</p> <pb n="122" /> <p>— Биће да сад спавају, —- одговори Благоје мирно. — Уморн 
азмишља. — Да пијемо, да се веселимо, а биће времена кад ћеш размишљати и туговати...</p> <pb n 
/p> <p>— Било.</p> <p>— А кад пане киша биће пуно блата...</p> <p>— Хоће.</p> <p>Перо опет ућут 
рина мати своме мужу, — ово наше дијете биће некакав пустахија.{S} Ако он не сврши на вјешалима 
тави љубазније: — Ех, кад хоће власт, и биће готово одмах...{S} Ти мало причекај, па ћеш добити 
и буде добра жена, изнова си се родио и биће ти добро; ако ти буде зла, онда куку теби, одмах с 
 душек, — дочека Јово, — а нама осталим биће лијепо, само кад смо у тебе...{S} Ми смо и са мали 
ила. — И ти си Перин јаран.</p> <p>— Ја бих... ама пос’о и дангуба... — замуца Обрен. — А... ос 
 је Бог послао колеру на врат, ја се не бих љутио...{S} Рек’о би: од Бога је!...{S} Ама ово је  
<p>Нијесам ти ја тутор!</p> <p>— Тражио бих ја, ама не знам коју ћу, — одговори Перо још тужниј 
донесе вина и протра ме по прсима, умро бих...{S} Ето, није се имала, јадница, када ни обући љу 
 /> косу по средини, пустивши да му два бича пану управо по обрвама, заглади солуфе, уфитиљи бр 
неуређена и мало рашчерупана, те су јој бичеви косе падали по образима и сакривали јој половину 
 кад је куга морила; причао је: како је бјежао испред ње и како се, најпошље, спасао.</p> <p>Уг 
ло није нос откинуо.{S} И све живо поче бјежати од њега као од човјека који је памет изгубио.{S 
леда по свима и као да хтједе скочити и бјежати од свега свијета.</p> <p>У исти час му дјевојка 
авите ме.{S} Имам посла. — осијече Перо бјежећи од њих. — Пос’о је пос’о и он је најпречи!</p>  
чи од њега као опарена.</p> <p>— Бјежи, бјежи од мене крвниче! — викну и показа му свих десет п 
ао да ће му тога часа у очи полетити. — Бјежи од мене!...{S} Зар сам те ја за то лијепо примала 
и отскочи од њега као опарена.</p> <p>— Бјежи, бјежи од мене крвниче! — викну и показа му свих  
 половину мале, скромне кућице, чија је бјелина, прама сунцу, силно ударала у очи.{S} Поп је би 
 на којој се, у даљини, издизао и ширио бјеличаст, провидан облак.{S} Кроз облак су се лијепо м 
, црне косе распустила по води, издигла бјељу него у лабуда главу, обје руке пружила према њему 
о обрука ’вако и себе и мене? — запита, бјесомучно дрмајући њиме. — Што не каза да се нијеси вј 
олети према Јови, стиште га у наручја и бјесомучно поче љубити по челу, образима, устима.</p> < 
 Не дозвољавам и не дозвољавам — викну, бјешње и поче ударати руком о сто.</p> <p>— А шта не до 
ра.</p> <p>— Данило, синко, — поче Перо благим, очинским гласом, окрећући се и као тражећи нешт 
о.</p> <p>— Шта лађе?{S} Какве лађе?{S} Благо ономе ко је на суху, а куку ономе ко је на води,  
 Поче га и љубити и тепати му.</p> <p>— Благо мени, како си ми златан — застења најпошље, уводе 
ли, па се упустили у разговор:</p> <p>— Благо теби, свијета ћеш виђети, свијета, — вели Јован,  
е, хајде тражи кола, магарче, — рече му благо, готово тепајући. — Дошло је вријеме, да се враћа 
вшег писара у његовој касаби; омиљенога Благоја писара, који је могао са сваким лијепо живити и 
 мање може размишљати.{S} И дошло му да Благоја удари чашом у главу, само малко да га удари, ни 
Таки ли си ми пријатељ? — љутито запита Благоја пред вратима.</p> <p>— Ову ли си ми срећу наш’о 
 а очи се зацаклише.{S} Очас препознаде Благоја Маринчића, свога давнашњег познаника <pb n="115 
тола оборивши три столице.{S} Препаде и Благоја и остале госте, који га усплахирено погледаше.  
} Не хтједе ни кусура чекати.{S} Зграби Благоја за раме и дрмну њиме.</p> <p>— Хајде! — викну.< 
еколико корачаји, па застаде.{S} Ухвати Благоја за крај од прслука и погледа му право у очи.</p 
28" /> уза зид и забленуто поче мјерити Благоја.</p> <p>— Ама шта то? — запита као без свијести 
е, да ме тако превари!...</p> <p>Грдећи Благоја једва је некако заспао.</p> <p>И снијевао је је 
, ђе су вам овђе ђевојке? — запита Перо Благоја, кад су се, друго јутро, састали и изашли на ул 
и главу узети!..</p> <p>Стари погледа у Благоја, а Благоје у старога.</p> <p>— Е кад је тако, а 
киме.</p> <p>Он изненадно скочи и зовну Благоја.</p> <p>— Да се иђе, — рече опоро. — Доста је с 
/foreign>...</p> <p>Пошто келнер отрча, Благоје се окрену Пери.</p> <p>— Ето, лијепо је, — рече 
новце.</p> <p>Кад су изашли на чаршију, Благоје застаде.</p> <p>— У које доба да дођем сјутра п 
а свакојаке, мале и велике, господе.{S} Благоје доведе блесастога Перу (јер је сад заиста, опаз 
адоше се обојица, потпуно задовољни.{S} Благоје задовољан ради добре вечере, а Перо задовољан ш 
ти!..</p> <p>Стари погледа у Благоја, а Благоје у старога.</p> <p>— Е кад је тако, а ми ћемо пр 
а каз’о сам да ћеш виђети, — прекиде га Благоје љутито. — Ти ћеш отићи са мном, да потврдиш про 
ршено је! — након непуна сахата заграја Благоје, утрчавши у собу, па поче грлити Перу и љубити  
обро је, кад се и живит’ може, — дочека Благоје звиждучући. — Добро <pb n="116" /> је то.{S} Ев 
му стојим на расположењу, — живо дочека Благоје. — Ти се само на ме ослони...{S} Само на ме!..{ 
haben Sie zum Essen</foreign>? — запита Благоје мргодећи се и као гунђајући нешто. — <foreign x 
</p> <p>— А шта не дозвољаваш? — запита Благоје тихим, меким гласом, као да разговара са ћудљив 
.</p> <p>— Што крупњи, бољи је! — упаде Благоје смијешећи се. — Ама само немој радит’ без мене. 
 чекам.</p> <p>— Ово ти је зет, — упаде Благоје указујући на Перу. — Он је и закаснио док се ур 
што ли ти лажеш, мој Перо, — умијеша се Благоје и стаде између њих. — Зашто ће тебе полиција пр 
рећу наш’о?</p> <p>— А што? — зачуди се Благоје. — Ђевојка је кршна и добра, а и мираз носи.</p 
чуђено.</p> <p>— То ја знам, — окоси се Благоје. — Него, ако хоћеш, остави све мени, па да уред 
рате, готова и свршена ствар, — опет ће Благоје весело. — То је све готово!...{S} Хајде да пије 
ући. — То ваља!</p> <p>— Добро, осијече Благоје и уозбиљи се. — Љубица је кршна, добра и носи т 
мо очима видим.</p> <p>— јок, — осијече Благоје отргнувши се. — Плати трошак овђе, па пусти мен 
p>— Гвожђе се кује док је вруће, — рече Благоје поцупкујући. — Нијеси јој ти сам просилац...{S} 
пружи му је.</p> <p>— Хм, хм, — мрмљаше Благоје, погледом прелијетајући карту. — Хм... <foreign 
 из девете касабе и да је водим...{S} И Благоје, никакав чојек, коме сам платио ручкове и вечер 
не води познат чојек као ја...</p> <p>И Благоје поче низати примјер за примјером: како су многи 
чашу...</p> <p>— Красно вино! — потврди Благоје опљуцнувши поред себе. — Ја <pb n="135" /> сам  
му, па нек се тамо вјенчају, — предложи Благоје.</p> <p>— Тако је.{S} Нек се тамо вјенчају! — п 
> <p>— Биће да сад спавају, —- одговори Благоје мирно. — Уморне па се одмарају.</p> <p>— А сино 
</p> <p>— Што брже, то боље, — одговори Благоје и поче звиждукати.{S} Све се данас брже ради.{S 
 хоћеш.{S} То је лијепо име, — одговори Благоје.</p> <p>Перо отпрсну и направи лице, као да је  
>— Баталио сам то, — безбрижно одговори Благоје и опет поче звиждукати.{S} Обиједили ме, да сам 
 — запита.</p> <p>— И мираза, — нагласи Благоје јаче. — Она је шћи газде Ђуре Ашчића.{S} Кршан  
та отворише, а на њима се појави главом Благоје и угојени, поштовани <hi>пунац</hi>.</p> <p>— А 
 које се обојица наклопише.{S} Нарочито Благоје као да је имао ванредан апетит.{S} Све је чисти 
ка?</p> <p>— Хајде да се пије! — дрекну Благоје, не допуштајући му да и даље размишља. — Да пиј 
xml:lang="de">Zahlen</foreign>! — викну Благоје прекидајући причање и као са презрењем гледајућ 
и <hi>пунац</hi>.</p> <p>— Аха! — викну Благоје улазећи у собу и тарући крупан зној са чела.</p 
— Па испросио сам и уредио све, — викну Благоје весело и опет пође да га љуби. — Ти си ми рек’о 
="121" /> <p>— Дај новце, Перо, — викну Благоје пипајући се по џеповима. — Ти плати за обојицу, 
 Па вечераћемо заједно! — весело кликну Благоје. — Знам ја, ђе <pb n="117" /> има добра и јела  
19051_C11"> <head>XI.</head> <head> <hi>Благоје налази за Перу дјевојку.</hi> </head> <p>— А, Б 
а се и оно гледа а камо ли жена.</p> <p>Благоје се намргоди.</p> <p>— Кад ми не вјерујеш, онда  
идим, — осијече Перо изазивачки.</p> <p>Благоје испи чашу и отра бркове.</p> <p>— Па ако ћеш да 
хтједох умријети у овој гунгули.</p> <p>Благоје застаде и заплака од радости.{S} Баш му сузе по 
кап ударити кад би изненада чуо.</p> <p>Благоје се укрути као војник и салутира.</p> <p>— <fore 
ишта, — одговори Перо весело, раздраган Благојевом похвалом касаби, — ама се живи.{S} Сви живим 
лу зарумени овећа боца изврсна вина.{S} Благоју синуше очи кад га угледа.{S} Наточи у чашу и, с 
/p> <p>Перо се сјети свега што је синоћ Благоју рекао, па задрхта.</p> <p>— А видите, — настави 
еститу и поштену? — запита јаче.</p> <p>Благоју испаде цигар из зуба и прсну у смијех.</p> <p>— 
... некако... млађи.</p> <p>— Хахаха, — блажено се засмија Перо, гледајући јој у ону рупицу на  
ило.</p> <p>— А кад пане киша биће пуно блата...</p> <p>— Хоће.</p> <p>Перо опет ућута.{S} Скрс 
ло.</p> <pb n="6" /> <p>— А? — блесасто блекну глава, провиривши унутра.</p> <p>— Данило, синко 
овим чакширама.{S} Само је бленуо у њу, бленуо некако тупо, као без памети, и једва се могао уз 
е пролио по новим чакширама.{S} Само је бленуо у њу, бленуо некако тупо, као без памети, и једв 
астаде и остаде онако растворених уста, блесасто гледајући у собу.{S} Зину и доктор.{S} Дуго су 
 је сад заиста, опазивши овако друштво, блесасто изгледао) за један омањи сто и ту га, као какв 
вани Данило.</p> <pb n="6" /> <p>— А? — блесасто блекну глава, провиривши унутра.</p> <p>— Дани 
уку. — Камо жена?</p> <p>— Која жена? — блесасто запита Перо. — О каквој ми жени говориш?</p> < 
репали.{S} Обојица одскочише од земље и блесасто погледаше Данила.</p> <p>— Зар? — гракнуше у ј 
твори крмељаве очи, протра их и, некако блесасто, погледа по свима.</p> <p>— Шта ћете? — запита 
ле и велике, господе.{S} Благоје доведе блесастога Перу (јер је сад заиста, опазивши овако друш 
о мачак кад га милују, и примаче јој се ближе.{S} Опет је пољуби.</p> <p>— Хајде, Перо, да иђем 
 необично, — опет упаде домаћица још се ближе примичући Пери и милујући га. — Ниђе никог познат 
 вода циједи низ лице и браду, приступи ближе Пери и добро му загледа у очи.</p> <p>— А зар и т 
, па као да се растају са животом...{S} Близу њих се удрвенила некаква стара кљусина, са шиљаст 
 Јово, ударајући Перу по рамену. — Овђе близу, у селу Галебовцу, живи стрико Васо, рођени ми бр 
ро је био у великој незгоди.{S} Он сјео близу удовице, сјео управо тако, да се његово раме чеша 
<p>— Ко вам је то каз’о?</p> <p>Јефтан, блијед попут крпе, истегну га из кола и повуче у страну 
уда? — запита Перо замирући од страха и блиједећи. — Зар није <pb n="149" /> мало, што сам прав 
о...{S} Образи су му <pb n="139" /> час блиједили, час руменили, и мрким погледом гледао је све 
као да се слика.{S} На једној трепавици блиста му се суза, као кап росе на врх житнога класа.{S 
та, као да ће прогутати некога.{S} Лако бљедило прели му се лицем...{S} И за час се уозбиљи и о 
љни к’о нико на свијету.{S} Моја Стака, Бог јој добро дао, добра ми је и весела, исто к’о да ми 
 вину нема риба.{S} Њима је, да речемо, Бог одредио воду, а није вино; с тога се и вели: »к’о р 
да појављивала није, макар што је Перо, Бог зна зашто, и то пожелио.{S} Никога није било, ништа 
у обрадован Перо и удари капом о тле. — Бог вас поживио, господине!</p> <p>— Само овдје не може 
сено, као да ће тога часа проплакати. — Бог вам дао сваке <pb n="133" /> среће из своје пуне ке 
 — Сретно, дуговјечно, берићетно!{S} Да Бог да и пород породио и све ти у напријед пошло!</p> < 
 добро и зачудићете се сви!</p> <p>— Да Бог да, — одговорише обојица.</p> <p>Стари се опет поја 
ху ми привјенчати једну стародревну, па Бог даде те ме проћераше и не узех је.{S} Бојим се само 
мет да се жене, спавају?{S} Рашта да је Бог њега убио мимо све остале и осудио га на овако тума 
добра ми је и весела, исто к’о да ми је Бог у крошњи с неба бацио, да ме обесели за моја добра  
 ми, — настави Јефтан јаче. — Да нам је Бог послао колеру на врат, ја се не бих љутио...{S} Рек 
па нежењен!..{S} Срамота!..{S} И што је Бог ствар’о жене на свијет, кад се људи не би женили?{S 
уго. — И немојте се стидити, кад вас је Бог намијенио једно другоме.</p> <p>— А бачве нијесу бу 
бит’ без жене да не треба...{S} И њу је Бог створио, па ако ни за шта друго, нека барем чува и  
"11" /> <p>Оклен би и ти био?..{S} Није Бог наредио да растемо по крушкама и по јабукама него д 
 и смјешка се на њ...</p> <p>— Што мене Бог да казни и да ми је удијели за жену? — јекну жалост 
есе“...</p> <p>— О, брате, као да ми те Бог посла! — викну обрадован Перо и поче га грлити. — О 
ти, — био је и сувише слаб за тога, — и Бог зна да ли би је икада и одржао, да му изненада, јед 
е треба ништа ни да мислимо, кад је дао Бог њу.{S} Ево ја, на прилику, не мислим ништа па шта м 
 за Перу дјевојку.</hi> </head> <p>— А, Бога ти, ђе су вам овђе ђевојке? — запита Перо Благоја, 
 А у мене све чисто...</p> <p>— Остави, Бога ти, твоје вино, — прекори га жена, која као да ниј 
, к’о метиљаве овнове...</p> <p>— Шути, Бога ти, шта ти знаш? — окоси се Бошко. — Каква ми је т 
ио и прије, те су му, на правди вишњега Бога, претеслимили нас, к’о метиљаве овнове...</p> <p>— 
, ја се не бих љутио...{S} Рек’о би: од Бога је!...{S} Ама ово је све са твоје махните памети.{ 
иште, то треба давати...{S} Власт је од Бога дата и њојзи, побратимковићу, треба да смо сви <pb 
ута:</p> <p>— Ама ко вам то налага, ако Бога знате?{S} Ко то изнесе на ме не било му просто ни  
овика:</p> <p>— Помагај, господине, ако Бога знаш!</p> <p>— Цо хћеш? — запита зачуђени доктор,  
 поинаде...</p> <p>— Ама побиће се, ако Бога знаш, — упаде Перо. — Зар им не видиш столице у ру 
азда гледам у тефтере, — промуца она. — Богат је к’о нико његов, а ја сироче, па може са мном ш 
о Васо, рођени ми брат очев...{S} Он је богат, свега има, а овђе живи...{S} Ако хоћете, у њега  
муке им’о док сам каз’о како си ваљан и богат и све...</p> <p>— Ама ја нисам виђео...</p> <p>—  
на је шћи газде Ђуре Ашчића.{S} Кршан и богат чојек!</p> <p>Перо га дрпну за рукав и, од нестрп 
а пробира некакве женске беспослице.{S} Богата је, па треба слушати.{S} Узети жену са миразом з 
е чува од свакога, <pb n="35" /> па ми, богме, ни сами владика не може ништа, нит’ га се бојим. 
мо ли жени, — рече.</p> <p>— Воле, воле богме, — опет дочека Перо и, као са заносом неким, наст 
 Хе, изгине ли која хиљада душа, изгине богме.{S} Ама се, опет, други обогате...</p> <p>— Па ка 
ш Обилић?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Јунак богме!...{S} Шта мислиш како је то: распарати цара?...{ 
? — отегну пригушено.</p> <p>— Болестан богме, — потврди Данило, окрећући се и гледајући: чекај 
 ваша касаба? — запита.</p> <p>— Далеко богме, — дочека Перо брзо. — Има ту неколико конака.</p 
ренувши се опет друговима. — Вина, фала Богу, има.{S} Има браћо! за вино не треба женска глава. 
о, који је стајао поред постеље. — Фала Богу кад си се пробудио!</p> <p>— А ко ти је то? — запи 
в био, дела ти прифати! — викну. — Фала Богу, кад сам ја добио одмјену.</p> <p>Перо се, из поче 
арати...{S} Слободни сте!</p> <p>— Фала Богу! — викну обрадован Перо и удари капом о тле. — Бог 
с протјерам са пратњом...</p> <p>— Фала Богу и на томе, — опет ће Перо, још одушевљеније. — То  
илоока, Швабица показала.</p> <p>— Фала Богу кад смо живи! — викну Перо и, онако у свима хаљина 
а постеље и — пробуди се.</p> <p>— Фала Богу, —- промрмља уплашени Данило, који је стајао поред 
нама, завали се у кревет.</p> <p>— Фала Богу кад смо овђе, — рече и Јефтан и испод ока погледа  
емо!</p> <p>И оде у собу.</p> <p>— Фала Богу, кад ћу се вратити, — рече сам себи, шетајући. — Н 
желиш чути за наше здравље, ми смо фала Богу добро и здраво, к’о што и теби исто пријатељски же 
потпокорни и да јој се вазда за здравље Богу молимо...</p> <p>— Тако је, — потврди Перо, тек да 
бити црна јали бијела.</p> <p>— Ама, по Богу, зар може бити још пресуда? — запита Перо замирући 
икну.</p> <pb n="125" /> <p>— Хајде, по Богу брате, да је само очима видим.</p> <p>— јок, — оси 
и...{S} И шта би с њим било, ако би се, Боже сачувај, разболио или испао из кола и ногу сломио? 
 Загрлише се и почеше љубити, као оно о Божићу.{S} А свакоме се нешто растужило, свакоме омечал 
анства, оглобљени и поробљени онако „на божјој вјери“...{S} Но Перо га више није слушао.{S} Уда 
 се Јефтан и направи мргодно лице. — Не бој се, да ћеш ти што потрошит’.{S} Имам ја пара, да пл 
ат, а зову ме и бекријом...</p> <p>— Не бој се ти, — сокољаше га Јефтан живахније. — Још има на 
ем? — запита. — Послушај мене, па се не бој никога!</p> <p>— Курталиши ако си пријатељ и <pb n= 
сила несрећа?{S} Ти само поћи, па се не бој.</p> <p>И пружи му руку у опроштај, а Перо је чврст 
ја ћу само мало, — опет ће Перо, некако бојажљиво.</p> <p>— Добро.{S} Макар и мало.</p> <p>Перо 
је било човјека у земљи, који се толико бојао власти колико поп и који би био у стању са већим  
промуца она шћућуривши се уза зид и као бојећи се да је не удари по глави.</p> <p>Перо уљезе у  
ови ми кога.{S} Кажи, нек се од мене не боји пријеваре.{S} Ја воде никад не сипљем.{S} Ја знам  
стаде...{S} Погледа око себе, као да се боји да не зове кога другога...{S} Нигдје никога!..{S}  
г даде те ме проћераше и не узех је.{S} Бојим се само да ме не уфате, јер су ми запријетили, да 
 одобри Перо одмах.</p> <p>— А ја се не бојим, — упаде Јово ватрено. — Ако буде све к’о што сам 
угласно.</p> <p>— Није...{S} Ње се и не бојим, — одговори Јока, да се једва чуло. — Ама <hi>он< 
 сами владика не може ништа, нит’ га се бојим...</p> <p>Но Перо га више није слушао.{S} На собн 
 њиховој свађи, као што многи уживају у боју пијеваца.</p> <p>— У читавој твојој фамилији све с 
, него се непрестано превртао с бока на бок.{S} И поче се кајати, што је икако полазио на пут и 
а склопи, него се непрестано превртао с бока на бок.{S} И поче се кајати, што је икако полазио  
 Јово приближујући му се. — Зар си жив, болан?</p> <p>Стари Игњат разврати вилице и рикну као д 
о ко ће кога потопити...{S} Знаш ли ти, болан, да ће њему Русија десети дан у Цариград...</p> < 
ечија спусти му се на раме. — Оклен ти, болан?</p> <p>Перо се осврну и измахну рукама, као да б 
говориш?</p> <p>— Па јеси ли се оженио, болан? — готово цикну Јефтан и снажно му стеже прсте, д 
реди механџији да донесе вина.</p> <p>— Болан, па није ружан твој живот, — рече Перо, обзирући  
не је кућа празна.</p> <p>— Па ожени се болан! — узвикну удовица, нудећи га ракијом. — Ожени се 
олесник.</p> <p>— А имаш ли срца, да ме болесна зовеш? — застења. —-Ја не могу ићи...{S} Ја ћу  
жалостивим гласом, — и ти си ме оставио болесна, па отиш’о у чаршију...{S} Ја пошао за тобом на 
т и клону главом на јастук, као најтежи болесник.</p> <p>— А имаш ли срца, да ме болесна зовеш? 
им гласом, као да разговара са ћудљивим болесником. — Шта не дозвољаваш, брате?</p> <p>— Не доз 
ијатељ, господине, — тужно проговори. — Болестан је пуно, а ми смо странци, и нико га други не  
иде капу и понизно се наклони.</p> <p>— Болестан ми пријатељ, господине, — тужно проговори. — Б 
 болестан? — отегну пригушено.</p> <p>— Болестан богме, — потврди Данило, окрећући се и гледају 
 ли га још дјеца. — Мени је каз’о да је болестан и да не ће никуд излазити.{S} Каз’о је и да му 
хотелу, код Јефтана?</p> <p>— Јефтан је болестан, — одговори Данило мирније, — па не могу с њим 
 Перо постиђен. — Данило ми рече, да си болестан.</p> <p>— Ја и јесам болестан, — дочека Јефтан 
че, да си болестан.</p> <p>— Ја и јесам болестан, — дочека Јефтан жалостивим гласом, — и ти си  
" /> <p>Перо поблиједи.</p> <p>— Јефтан болестан? — отегну пригушено.</p> <p>— Болестан богме,  
два једном, дође и учитељ.{S} Дугуљаст, болешљив младић, упалих прсију и уских, кукастих рамена 
скакучући на једној нози. — Очепили, па боли...</p> <p>— Сведно...{S} Ти само пази!</p> <p>Кола 
ји је још два дана поред лијепе Швабице боловао, вратио се у <pb n="155" /> касабу и почео <hi> 
а с нама појео...{S} Њега свакако треба боље дочекати него друге.{S} Додуше, он нема сватова, н 
 И учитељ му је тукао главом о таблу да боље запамти и другови су му показивали и теглили га за 
си ли здрав?</p> <p>— А-а од куге никад боље! — одговори Игњат, стежући га јаче. — А-а како си  
гао смислити и овај му упали да не може боље.{S} Да тако није казао, поп му не би дао крштенице 
стима, нарочито по кажипрсту гдје ће се боље видјети, а дебели сребрни сахатни ланац објеси о в 
дговори Јефтан. — Ев’ овако проводим се боље него све друге газде.{S} Живим к’о гроф!{S} Док им 
, — рече једне вечери Пери, пошто су се боље’ упознали. — Хајде.</p> <p>— А ђе ћу? — запита Пер 
Ко је? — помисли у себи.</p> <p>Привири боље.{S} И опази, недалеко од дуда, иза једне гомиле бу 
S} А тада се одвоји од ње, и хтједе јој боље загледати у очи и лице и... јао... он само угледа  
икола Бубало прича свијету да је његово боље.{S} А лаже!..{S} Он само прича, јер и не зна ништа 
ква је то брзина?</p> <p>— Што брже, то боље, — одговори Благоје и поче звиждукати.{S} Све се д 
је крупан пос’о...</p> <p>— Што крупњи, бољи је! — упаде Благоје смијешећи се. — Ама само немој 
и.</p> <p>— А Марко Краљевић био је још бољи, — опет поче. — Он је кршнији јунак.</p> <p>— Ко з 
Перо, па се сави око њега, као ружа око бора. — Не знаш ти каква је она...</p> <p>Јефтан га лаг 
p> <p>— Само овдје не можете више имати боравка, — дочека комесар јаче. — Морате, али, овога тр 
p>Осим са дјецом, он се је волио тући и борити и са живином.{S} Патили су од њега једнако и туђ 
о да је собом унијела читаве руковијети босиока и јоргована, тако се читава соба освјежи и чудн 
ље.{S} Поп је, без мантије и камилавке, босоног газио по мокрој загаситоруменкастој <pb n="31"  
ко обори капу.{S} Прште негдје и нечија боца.</p> <p>— Учитељу пази! — дрекну Јефтан, провирући 
ед њима, на столици, руменила се велика боца вина, двије чаше и три чиније „мезе“.</p> <p>— Цо  
ри чаше преврнуше се на столу, а празна боца откотрља се и разби у комаде.</p> <p>— А што кукаш 
<p>За час им се на столу зарумени овећа боца изврсна вина.{S} Благоју синуше очи кад га угледа. 
ој више разбијати чаша ни боца.{S} Није боца попов нос, па да је разбијаш...{S} То је једна мрт 
шај мене и немој више разбијати чаша ни боца.{S} Није боца попов нос, па да је разбијаш...{S} Т 
ђе ми да све разбијем...{S} Да је живот боца и њега би разбио!...{S} Омрзно’о ми и он...{S} Так 
аком, са истим, чак неопраним, чашама и боцама, кроз које су се ломили сунчани зраци, који, поп 
 и, пијући више него прије, поче лупати боце, прозоре, чаше и уједати свирачице.{S} Једну је уг 
ме асталчићу, чиста препеченица злати у боци. — Лијепо, лијепо! — ускликну још једном отресајућ 
га ђака пред собом, да кога испод клупе боцне иглом, или да пусти коме у њедра шаку коњских <pb 
се ђаволасто осмјехну.{S} Куцну празном боцом о сто и нареди још вина...</p> <p>Иза тога Перо ј 
, па, вала, да се не постидим ни самога Бошка Југовића.</p> <p>— И чутуре требају, — бржебоље < 
ревари он више! — дочека <pb n="104" /> Бошко и, звизнувши, одмахну руком, као да вели: „прошло 
 Шути, Бога ти, шта ти знаш? — окоси се Бошко. — Каква ми је то пулитика?</p> <p>Алекса га мрко 
е се Перо.</p> <p>— Фајда је, — осијече Бошко, љутит, што га прекидају у ријечи, — и само памет 
 Нема ту никакве дипломације, — осијече Бошко жестоко. — Русија ће њега згњавити к’о црва...{S} 
 чојек, јер паметно говорим, — одговори Бошко достојанствено.</p> <p>— Ти си будала!</p> <p>Бош 
ћер да ашикује с офинцирима, — прихвати Бошко ватрено.</p> <p>— У тебе ашикује и шћи и жена! —  
 <p>— ...своју би кућу уредио! — дрекну Бошко јаче. — И не би... не би...</p> <p>— ...не би пус 
 милост, а теби магарећа глава! — викну Бошко. — Да си ти паметан чојек ти би... ти би...</p> < 
 <p>— Шта?{S} Шта ми је све то? — викну Бошко и скочи са столице... — Хајде ти стани на воду, а 
Русија ће за инад у Цариград! — узвикну Бошко јаче. — Дође она тамо, па шта ће онда?</p> <p>Але 
ва прича о њезиним патенијама...</p> <p>Бошко (онај што је куцкао чашом о сто) отвори бурмутицу 
 јачи!</p> <p>— А топови с лаћа?</p> <p>Бошко отпухну пепео са цигаре.</p> <p>— Ево овако ће он 
анствено.</p> <p>— Ти си будала!</p> <p>Бошково лице поче се растезати као да се кези на кога;  
 те се шарене мараме, рупци, појасеви и бошче, повијају и лепршају око врата као барјачићи.{S}  
лице; она оборила главу и чупка ресе на бошчи.</p> <p>У Пери заигра срце.{S} Он га притиште обј 
{S} Они се тргоше...{S} Јока сакри лице бошчом и утече у кућу, а Јово му се приближи.</p> <p>—  
оват крик.{S} Издигнута рука клону јој, брада заигра, очи се наводнише.{S} Перо, преплашен, хтј 
...{S} Уједанпут испусти чудан крик.{S} Брада му заигра, на челу му искочи дебела, модра жила и 
кога у земљу да сатјера.{S} И заигра му брада, а очи се зацаклише.{S} Очас препознаде Благоја М 
дат’, — осијече поп, отресајући воду са браде. — Шта ће крштеница мртву човјеку?{S} На они се с 
горњу усну, те му кукасти нос готово до браде доприје.{S} Изађе.</p> <p>— Точите, браћо, точите 
та, са пуначким подвољком и рупицама на бради, за час се прибра.{S} Лагано, забацивши кестењаву 
ија Перо, гледајући јој у ону рупицу на бради. — А, душе ми, кршна си и ти к’о ђевојка каква.</ 
анац, погурен, стар, са дугом просједом брадом, и од пушења, чађавим брковима.{S} Српски је <pb 
сечином на тјемену и ријетком, јарчијом брадом, сједио је и писао нешто, правећи се као да не в 
ка, сунцем опаљена лица са дугом, црном брадом, коју је морао подвезати махрамом, и снажним, не 
емљавим прстима скину повезач, рашчешља браду и погледа Перу попријеко.</p> <p>— Шта ћеш? — зап 
 помодрили, а каљаве сузе циједе се низ браду.</p> <p>— Што плачеш? — запита изненађени Перо, а 
устивши да му се вода циједи низ лице и браду, приступи ближе Пери и добро му загледа у очи.</p 
 земљу са нога и једнако рашчешљавајући браду, изађе између кукуруза, подбочи се рукама о <pb n 
а, Саве и Цетине, види користи од вашег брака; да сретно буде по ваш дом и српски род.{S} Живил 
уковима, те куња, лијено машући репом и бранећи се од силних муха.</p> <p>— Ово је село мртво,  
>— А он ти брани и да се удаш?</p> <p>— Брани, — одговори она: — Требам му, па каже: »нећеш се  
<p>— Па ако ћеш да је видиш, нико ти не брани, — рече мирно, утишавајући га. — Хајдемо одмах... 
>Јово јој се приближи.</p> <p>— А он ти брани и да се удаш?</p> <p>— Брани, — одговори она: — Т 
</p> <p>— Ја нијесам пророк Јеремије, — бранила се Ана и почела говорити <pb n="17" /> мало ошт 
 ја бунтовник, — <pb n="148" /> поче се бранити Перо и ако муцајући. — Ја сам ја, а бунтовник ј 
талиши ако си пријатељ и <pb n="167" /> брат! — јекну Перо, па се сави око њега, као ружа око б 
 Галебовцу, живи стрико Васо, рођени ми брат очев...{S} Он је богат, свега има, а овђе живи...{ 
они један без другога...</p> <p>— А ја, брате, не могу мећу оваким <pb n="107" /> свијетом, — р 
утра? — запита набусито. — Јесам ли ја, брате, један телеграф?{S} Каква је то брзина?</p> <p>—  
о за тобом.</p> <pb n="94" /> <p>— Ама, брате, јесам ли ја крив што сам несретан? — упаде Перо  
ера веселије, готово смијући се. — Има, брате, још људи који путују...{S} Зар смо ми мимо свије 
ач. — Зато сам те примала?</p> <p>— Па, брате, што ми то прије не казасте? — окоси се Перо, мрк 
е оцу име Марко јали Петар?{S} Моме је, брате, било име Аћим...</p> <p>— То нијесу моји послови 
оче их трти о чакшире.</p> <p>— Јак је, брате, Јенглез на води, — прошапта. — Те морнарица, те  
жи: знаш ли ђевојку?</p> <p>— Па то је, брате, готова и свршена ствар, — опет ће Благоје весело 
дост узалудно...</p> <p>— Ама ко ће ме, брате? — питао је Перо некако постиђено, окрећући главу 
е ширио према гостима.</p> <p>— Хе, хе, брате слатки, окаснили сте ми, — проговори некаквим стр 
 их умива.</p> <p>— Па, размишљајте ви, брате, — рече. — Ја вам у то ништа не знам.{S} Ја перем 
 иђе на касапницу...{S} Ама смо радили, брате...</p> <p>Алекса се одуприје лактовима о сто, а г 
акани да је очисти.</p> <p>— Баш си ти, брате, један пексијан, — рече Јово, гледајући у под.— У 
.</p> <p>Перо застаде.</p> <p>— Е знам, брате, да сам крив, — рече. — Знам, ама шта ћу?...{S} К 
адесет и пет хиљада!</p> <p>— Честитам, брате, по хиљаду и сто пута честитам, — обрадован и раз 
прекорио због неуредна живота. — Волим, брате.{S} Срце ми се стисне и сузе ми ударе на очи, кад 
у обрадован Перо и поче га грлити. — О, брате слатки и лијепи, добро ли ми дође!{S} Е чисто ти  
има штитити му интересе“...</p> <p>— О, брате, као да ми те Бог посла! — викну обрадован Перо и 
 мученички преврнувши очима. — Наопако, брате...{S} Овако ти је то, кад се тражи женска глава.. 
тезати на прса и љубити.</p> <p>— Тако, брате, тако! — ускликну са неким заносом. — Сједницу, п 
 као разуздана парипа, — а сјутра ћемо, брате, сви путовати...</p> <milestone unit="subSection" 
јпошље слегну раменима.</p> <p>— Добро, брате.{S} Баш ти и уреди, — рече. — Кад нема Јефтана ур 
ученички уздах:</p> <p>— Тако ти је то, брате, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Јефтана то  
њој празно, све наопако.{S} Тако је то, брате, кад нема женске главе у кући.</p> <p>— А ти опет 
 ни слатке пите немаш?</p> <p>— Па што, брате, одма не иштеш! — узвикну Перо, плеснувши рукама. 
/p> <p>— Ама крштеница је красна ствар, брате, — дочека Перо живахније, приближујући <pb n="42" 
ступи механџији.</p> <p>— Растављај их, брате, јер ће крв пасти, — промуца. — Ово је биједа јед 
 одушевљено и затапша рукама. — Ух, ух, брате, то ми се хоће!</p> <p>— А таке у нашем мјесту не 
епа! — осијече Јово...</p> <p>— Ух, ух, брате, млада и лијепа — узвикну Перо одушевљено и затап 
дљивим болесником. — Шта не дозвољаваш, брате?</p> <p>— Не дозвољавам да проси ђевојку, <pb n=" 
м се окрену Обрену.</p> <p>— Нема, нема брате, — прошапта, да се једва чуло. — Тако је то, кад  
имајући га испод руке. — Жени се, јадан брате, и не губи младост узалудно...</p> <p>— Ама ко ће 
</p> <pb n="125" /> <p>— Хајде, по Богу брате, да је само очима видим.</p> <p>— јок, — осијече  
јмилији другови и поштоваоци ваши, чије братске груди горе топлом љубављу према вама, узимамо у 
ладо ни лудо.{S} То ти и опет велим к’о брату.</p> <p>Перо сачека док се Милка са Обреном добро 
ица, вртећи јаглуком, — ама ти само к’о брату кажем: отвори очи, па не узми младо ни лудо, него 
наздрависте за мој дуг живот...{S} Ама, браћо моја, шта ће мени живот?...{S} Шта ће, на прилику 
стави Јефтан некако заносно, — и он је, браћо, пред свима нама проси...</p> <p>Сви ахнуше и пог 
да се и почеше пити.</p> <p>— Ви знате, браћо, — поче Јефтан озбиљно, малко уобљеним гласом, —  
аде доприје.{S} Изађе.</p> <p>— Точите, браћо, точите. — подвикну Перо, окренувши се опет друго 
ке к’о Пилат...</p> <p>— Шта велите ви, браћо? — запита <pb n="62" /> Јефтан, окренувши се друг 
 трећега јарана.</p> <p>— Велите ли ви, браћо, сви, да је паметно да се ја женим? — запита и оп 
 се. — Нема ни кошуље...{S} Тако је то, браћо, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Јефтан махн 
скапише чаше у његово здравље.</p> <p>— Браћо, — узвикну, након дуже почивке, мало вишим, уобље 
уговима. — Вина, фала Богу, има.{S} Има браћо! за вино не треба женска глава.{S} Точите!</p> <p 
доласком гостију: — У читавој фамилији, бре!{S} Дај ми спомени једног паметног чојека из твога  
<foreign xml:lang="de">Zahlen</foreign> бре!</p> <p>Келнер дође.{S} Срачуна колико обојица имај 
шна си и ти к’о ђевојка каква.</p> <p>— Бре не би се ја данас побојала многе ђевојке, — брзо до 
е ли љепша од Стаке? — запита.</p> <p>— Бре Стака је горска вила! — дочека Перо брзо. — Она је  
риба брез воде« а не вели се: »к’о риба брез вина«...</p> <p>Домаћица, под којом је непрестано  
 није вино; с тога се и вели: »к’о риба брез воде« а не вели се: »к’о риба брез вина«...</p> <p 
 сам, — рече.</p> <p>— Каква несрећа? — брекну Јефтан и нагло се исправи. — Што се <pb n="113"  
еси друга кола наш’о, магаре никакво? — брекну Перо љутито <pb n="91" /> и потегну Данила за мо 
ве се данас брже ради.{S} Брже се једе, брже се пије, брже се живи...</p> <p>Перо је стајао као 
же ради.{S} Брже се једе, брже се пије, брже се живи...</p> <p>Перо је стајао као утучен.{S} Ни 
иждукати.{S} Све се данас брже ради.{S} Брже се једе, брже се пије, брже се живи...</p> <p>Перо 
ећи га. — Загледали се, замиловали се и брже ћемо се вјенчати.{S} Добра је, златна је, а уза св 
пет дочека механџија. — Помириће се они брже и опет ће читати...{S} Не могу они један без друго 
б по два гроша, за зоб, — настави Јован брже.</p> <pb n="93" /> <p>— Пристајемо! —викну Перо, п 
аф?{S} Каква је то брзина?</p> <p>— Што брже, то боље, — одговори Благоје и поче звиждукати.{S} 
гоје и поче звиждукати.{S} Све се данас брже ради.{S} Брже се једе, брже се пије, брже се живи. 
о преша? — Али, као да се нечега сјети, бржебоље умекша глас и настави љубазније: — Ех, кад хоћ 
 Југовића.</p> <p>— И чутуре требају, — бржебоље <pb n="158" /> упаде Обрен. — Њих треба напуни 
ајдемо тражити другога.</p> <p>Јован се бржебоље одмаче од плота и стаде преда њих.</p> <p>— Ст 
 пут!{S} За данас је доста!...</p> <p>И брзим корацима, као да га когод гони, изађе на улицу.</ 
, брате, један телеграф?{S} Каква је то брзина?</p> <p>— Што брже, то боље, — одговори Благоје  
 — То је баш к’о што треба...</p> <p>И, брзо се окренувши, као на крилима отрча у хотел.</p> <m 
} Он не може доћи, јер се <pb n="40" /> брзо жени, па је мене посл’о...{S} А милостива власт хо 
је то, — поправи га Перо <pb n="101" /> брзо, — жена, а није земља...{S} Има ту читава прича о  
уку, па се окрену и хитно пође кући.{S} Брзо, као на крилима, улети у своју собу, дохвати из је 
и се ја данас побојала многе ђевојке, — брзо дочека удовица <pb n="51" /> и заглади косу на чел 
ма у мене у собама има и буха, — дочека брзо.</p> <p>— Научили смо ми и на њих, — одговори Јово 
ло намргоди.</p> <p>— А треће? — запита брзо.</p> <p>— Нек није дуга језика,</p> <p>Јефтан га п 
} И, као да га вјетрови понијеше, он се брзо окрену и отрча из авлије.</p> </div> <pb n="44" /> 
о је кад човјек хоће да се жени, — рече брзо, не допуштајући да га Перо запита. — Ово носим мој 
p>— И нека вам је сретан пут, — настави брзо. — Кад хоћете, ја вам нећу сметати...{S} А могли с 
о тише.</p> <p>— Који ће? — упаде Обрен брзо. — Ко то може?</p> <p>Данило, који је за све врије 
ратимковићу, друга ствар, — одговори он брзо, правећи љубазније лице и као покушавајући да се о 
а заиште савјета.</p> <p>— Ама што тако брзо? — запита. — Каква је преша била?</p> <p>— Гвожђе  
Бре Стака је горска вила! — дочека Перо брзо. — Она је к’о зарђала пара, а Стака к’о жути дукат 
а.</p> <p>— Далеко богме, — дочека Перо брзо. — Има ту неколико конака.</p> <p>— То је необично 
 без женске главе у кући, — дочека Перо брзо. — Без жене је кућа празна.</p> <p>— Па ожени се б 
 — рече.</p> <p>— И хоћу, — дочека Перо брзо.</p> <pb n="29" /> <p>— Баш?</p> <p>— И хоћу! -</p 
/p> <p>— То је давно било, — упаде Перо брзо, два пута се поклонивши до земље. — Онда сам био п 
с? — запита изненадно Перу. — Нећеш зар брзо крећати?</p> <p>— Неколико дана, — одговори Перо.  
хоћете.</p> <p>Па сједе за сто и написа брзојав Јефтану.</p> <p> <hi>Долазим у петак.{S} Поздра 
енио се Перо! — довикну Јови издигнувши брзојав изнад главе и машући њиме као барјаком. — Није  
 се икако и сјетио, да му не стиже онај брзојав.</p> <p>— На моју душу ово се он оженио, чим до 
p>— Драги мој, — рече, — ја сам оправио брзојав у вашу касабу, да се информирам о вашој ћудоред 
<p>— Баш, — потврди Јефтан, бацајући му брзојав пред ноге. — Да се није оженио, не би се ни вра 
рима, као што је замишљао.{S} Од велике бриге поче му се и коса шарати и, на велику жалост њего 
p>— Невјерниче један! — цикну удовица и бризну у плач. — Зато сам те примала?</p> <p>— Па, брат 
 из собе.</p> <p>Пред вратима застаде и бризну у плач.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
<p>Игњат баци цјепаницу, сједе на тле и бризну у плач.</p> <pb n="89" /> <p>— А-а знао сам ја,  
ат човјек, који се једном у пет недјеља бријао а шишао се два пут у години, те изгледаше као ка 
тјешећи га и баци четицу за врата. — Не брини ти!{S} Ја ћу теби дат’ своју кошуљу, па преобуци. 
.{S} Пушћи ти само мене, па ни зашто не брини!</p> <p>Перо се пусти.{S} Обојица се упутише нека 
што му је остао вјеран и још се једнако бринуо за њега.</p> <p>— Жени се, — савјетовао га је по 
послом и да је овај, према томе, дужан, бринути се за његову удобност.{S} И Перо се морао мучит 
орити к’о нико, — рече Јефтан потресен, бришући сузу. — Халал му вјера ко те таког родио и на н 
че га миловати по образу и умотавати му брк.{S} А њему драго.{S} Стаде узвијати главом, као мач 
ца...</p> <p>Јефтан превуче руком преко бркова, па удари по столу.</p> <p>— Не треба толико! —  
уо, мамуран, помућених очију, замршених бркова и косе, љутио се на себе и на свакога.{S} Псовао 
а, миловале га по образима и чупкале за бркове.{S} Није хтио ни пити.{S} Само је уздисао, дизао 
у, а она ми сједне на крило, па ми чупа бркове, љуби ме и милује, па се играмо и шалимо к’о ђец 
ивачки.</p> <p>Благоје испи чашу и отра бркове.</p> <p>— Па ако ћеш да је видиш, нико ти не бра 
аво по обрвама, заглади солуфе, уфитиљи бркове, уштину се за образе, да му изгледају руменији,  
са сахатним ланцем а час опет засукивао бркове.</p> <p>— А ја баш хоћу данас да просим, — шапну 
склизну низ нос и заустави се управо на брковима.{S} Јефтан Мргудић устаде, љуљајући се и тетур 
 просједом брадом, и од пушења, чађавим брковима.{S} Српски је <pb n="109" /> разумијевао понеш 
ем, са добро <pb n="69" /> потстриженим брковима и великим, оклепљеним ушима, мирно је спавао.{ 
</p> <p>Јефтан, охрабрен, поглади се по брковима и узвиси глас:</p> <p>— Него ако си ти чојек,  
ако разговоран, задовољно се поглади по брковима.</p> <p>— Треба, треба жена, — опет ће удовица 
ни је сведно.</p> <p>Перо се поглади по брковима и застаде.</p> <p>— Барем ћу имат’ рашта отићи 
наопако скупа, — додаде, пошто је почео бројати новце.</p> <p>Кад су изашли на чаршију, Благоје 
n="58" /> на једној високој троножници, бројећи димњаке на сусједским крововима, или је лешкари 
 инаде, шћери ашикују с официрима...{S} Брука једна!...</p> <p>И, забринут, оде из механе.</p>  
у касабу уљезе к’о твоја невјеста...{S} Брука би била, да уљеземо без <hi>младе</hi>!..{S} Дана 
ли! — дрекну. — Од куге није било оваке бруке!</p> <p>И, не осврћући се ни на кога, отрча даље. 
ши, пијевци, пилићи.{S} Двије-три патке брчкале су се у овећој локви, на средини авлије, а неда 
а а јефтинијега нема у земљи.{S} Никола Бубало прича свијету да је његово боље.{S} А лаже!..{S} 
ушне, ни нико да се види, осим некаквих бубица, прозрачних крила, што, каткада, пролете изнад т 
ри Бошко достојанствено.</p> <p>— Ти си будала!</p> <p>Бошково лице поче се растезати као да се 
заигра му.</p> <p>— Ти мени рече да сам будала?{S} Ти! — узвикну бијесно. — А зар има више буда 
и, што је икако полазио на пут и што је будаласто одлучио да се жени...{S} Зар баш да се жени?. 
Ти! — узвикну бијесно. — А зар има више будале од тебе?</p> <p>Као по команди сви гости оставиш 
> <p>— У читавој твојој фамилији све су будале, — дочека Алекса, осокољен доласком гостију: — У 
своју...</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— А да буде право весеље, нека и Стака пође, — опет ће Јово. — 
а је пријатељски... онда ја велим: нека буде тако.{S} Мени треба жена, а и не треба ми жена.{S} 
 је и сам волио здравице држати. — Нека буде барем десетак здравица...</p> <p>Јефтан превуче ру 
ошто га је добро прегледао. — То завтра буде ганц гут.</p> <p>Па, примивши од Пере награду, иза 
о не слушајући Обрена. — Ако учитељу не буде криво, њега да замолимо.{S} Он је учио, па зна да  
лијепо се вјенчај и буди чојек и нек ти буде све у реду.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— И, ако хоће 
ова си се родио и биће ти добро; ако ти буде зла, онда куку теби, одмах си мртав!...</p> <p>Пер 
 прагу новога роћења и смрти.{S} Ако ти буде добра жена, изнова си се родио и биће ти добро; ак 
е не бојим, — упаде Јово ватрено. — Ако буде све к’о што сам намислио, биће добро и зачудићете  
 види користи од вашег брака; да сретно буде по ваш дом и српски род.{S} Живили!</p> <p>— Е уми 
довица, нудећи га ракијом. — Ожени се и буди чојек!{S} Само пази: не узми младо ни лудо.{S} То  
, па је добро.{S} И лијепо се вјенчај и буди чојек и нек ти буде све у реду.</p> <p>— Тако је!< 
Карантана.</hi> </head> <p>Пред великом Будровчевом механом, што је непуна два сахата удаљена о 
га за уши и све — узалудно.{S} Мећао је буквар под главу кад је хтио спавати, пропуштао је живу 
е, да проведе још какву шалу: да млатне букваром по глави онога ђака пред собом, да кога испод  
ио добар, то се баш не може рећи, јер у буквару никако није могао прелистати четврту страницу.{ 
ку <hi>хладницу</hi> од самих дубових и букових грана и окитили је цвијећем и барјачићима.{S} П 
пајајући се мирисом јоргована и пјесмом бумбуловом, љуљушкати је на своме крилу и куњати јој на 
 Ту смо!</p> <p>По авлији, нарочито око бунара, лежале су четири овеће гомиле ђубрета.{S} По њи 
управо десила слова Ц, Ф и Ћ и то га је бунило.{S} Изговорити би их и могао и то баш не би било 
е кокоши, што су се разишле по гомилама буништа, испред колиба, нијесу какотале ни дречале, нег 
ити Перо и ако муцајући. — Ја сам ја, а бунтовник је бунтовник.</p> <p>Комесар одмахну руком.</ 
мате стотину...</p> <p>— Ама нијесам ја бунтовник, — <pb n="148" /> поче се бранити Перо и ако  
о муцајући. — Ја сам ја, а бунтовник је бунтовник.</p> <p>Комесар одмахну руком.</p> <p>— Драги 
се не може наћи него по један илити два бунтовника, а ви их имате стотину...</p> <p>— Ама нијес 
лих сте свраћали...{S} Мислите, зар, на буну или што слично?</p> <p>Перо опет испусти некакав ј 
тражиш од лоповлука, јер хоћеш да дижеш буну, јали какво иселеније...{S} Хоћеш иселеније, а?</p 
ази, недалеко од дуда, иза једне гомиле буњишта, како стоје једно према другоме:{S} Јово и Јока 
(онај што је куцкао чашом о сто) отвори бурмутицу, коју је непрестано држао у лијевој руци, и д 
а! — прошапта тихо. — Барем би половина буха прешло на њега.</p> <p>И дође му, да тога часа ско 
уће.</p> <p>— Ама у мене у собама има и буха, — дочека брзо.</p> <p>— Научили смо ми и на њих,  
{S} Нажуљио леђа, огребао се по руци, а бухе га ишарале својим уједима.{S} У љутини ошамарио је 
исли одагна од <pb n="84" /> себе.{S} А бухе га све то више пецкаху и копрцаху се испод њега, к 
учити као нико његов!...{S} Освојиле га бухе, па никако очију да склопи, него се непрестано пре 
ши новце и да својом крвљу храни сеоске бухе.{S} Зар се не би оне могле хранити без његове крви 
 ли у кући Јовина стрица, кад су га оно бухе опколиле...{S} Склопио је очи, али сан никако да с 
ме.</p> <p>— А и бачве су чисте, нијесу бухљиве...</p> <p>Стари погледа на врата и одмах прекид 
 једно другоме.</p> <p>— А бачве нијесу бухљиве, — опет <pb n="138" /> ће стари и очепи жену но 
ена, да му се не мијеша у разговор. — У бухљивим бачвама одма се вино поквари, па се усирћети,  
астресе над успаваним Јефтаном, да коју буху стресе на њега и да му се тако освети.{S} Затим си 
а се нијеси вјенч’о, црн ти образ сад и вавијек!</p> <p>Перо зину.</p> <p>— А ко ти је каз’о да 
p>Међутим и Јован изведе коње и поче их вадати по ледини, чешукајући их и размрсујући им дугачк 
е ти? — запита мргодно. — Ко у ова доба вади крштеницу?</p> <p>— Треба...{S} Траже ми је од вла 
ну.</p> <p>— Дај и мени два форинта, па вади, — рече као у шали.</p> <p>— Ево форинт! — узвикну 
ући се, онако преко рамена окреса: — па вади... мени је сведно.</p> <p>Перо се поглади по брков 
 /> ће стари и очепи жену ногом, што је важило као опомена, да му се не мијеша у разговор. — У  
правдати и испричавати, — упаде комесар важно. — Ја знам све вас, све Влахе...{S} Ви вазда мисл 
го приче, — рече. — Ето ја... психа!... вазда читам...{S} Душа ми... психа, психа!... да знам ш 
а <pb n="135" /> сам га пио и пио би га вазда.{S} Да ме и сад ко понуди, не би рекао „<hi>нећу< 
} Њу људи просе има двадесет година, па вазда добре муштерије.{S} Да си видио колико сам муке и 
и уреди; нема ми ко ни кошуље прати, па вазда купујем нове.{S} Ономадне сам узео једну и платио 
лених очију, крњавих зуба (због чега је вазда и успијала губицама) смјежуране коже, набијељена, 
о то ти је мој палиграф...{S} Сухоња је вазда јачи!</p> <p>— А топови с лаћа?</p> <p>Бошко отпу 
/> њих и правећи им мјесто. — У мене је вазда овако. — Затим се окрену у страну и слушаше како  
цвокоћући зубима.</p> <p>— Па у мене је вазда лијепо, — дочека удовица весело устајући испред < 
аху му.</p> <p>— Е добро је кад не бије вазда.</p> <p>Кашње се и увјерио о томе.{S} Учитељ је б 
и дан?{S} Научила на њу, па ако ми није вазда пред очима, дође ми да помахнитам...{S} А сад — д 
ви <pb n="33" /> потпокорни и да јој се вазда за здравље Богу молимо...</p> <p>— Тако је, — пот 
. — Ја знам све вас, све Влахе...{S} Ви вазда мислите о некаквим чудами...{S} У других народа,  
 би ја знала?</p> <p>— Јеси...{S} Ти си вазда говорила, да треба да се уда...{S} Ето ти сад!... 
х, заваљујући шешир на затиљак — Ја сам вазда рад, да својим силама припомогнем напретку Српств 
оће главом да пробијају зид, па им зато вазда глава разбијена...{S} Гледај ти, побратимковићу,  
ом што хоће...{S} Зато ме и уз’о, да му вазда радим...</p> <p>— А стрина?</p> <p>— Она је златн 
 <p>— Како те држи?</p> <p>— Хоће да му вазда гледам у тефтере, — промуца она. — Богат је к’о н 
е шеташ, да се дружиш...{S} Ако останеш вазда у дућану, убиће те мемла из камена, па ћеш зафати 
ва новајлију, који није вичан механском ваздуху.</p> <p>Због тога је приступио и Пери.{S} Упозн 
амо је уздисао, дизао главу и њушкао по ваздуху, као да још једнако осјећа онај мирис што га је 
p>— Нека га Данило јаше ако хоће, а ја, ваистину, нећу! — осијече. — Могу ја и пјеше...</p> <pb 
и повуче у страну.</p> <p>— Што обрука ’вако и себе и мене? — запита, бјесомучно дрмајући њиме. 
се не миче од своје куће, нит’ се пати ’вако к’о ми...</p> <p>— Не знаш ти то, не знаш, — дочек 
а пара...{S} Ништа нема!...{S} Таворим ’вако с дана на дан, док и смрт за врат...</p> <p>— Жао  
ите барјак, а ја ћу бити барјактар, па, вала, да се не постидим ни самога Бошка Југовића.</p> < 
аљену, љепоту-дјевојку, како се купа на валима, на мјесечини.{S} Дугачке, црне косе распустила  
ућу, а Јово му се приближи.</p> <p>— Не ваља ти што прислушкујеш, — рече. — Ама сад што си чуо, 
о да је појео љуту паприку.</p> <p>— Не ваља, — рече,</p> <p>— Ђурђа!</p> <p>— Још грђе.</p> <p 
 не би дочекали?</p> <p>— Без дочека не ваља, — одобри и Јово.</p> <p>— Вечерас ћемо се и посав 
 се вино поквари, па се усирћети, па не ваља ништа...{S} А у мене све чисто...</p> <p>— Остави, 
Јово, — да свадба без барјака никако не ваља.{S} Ви нађите барјак, а ја ћу бити барјактар, па,  
уница. — Какав је то пос’о?{S} Зар тако ваља?</p> <p>— Оставите ме.{S} Имам посла. — осијече Пе 
</p> <p>— Нека сте ручали, — рече. — То ваља!{S} Здраво је у селу ручат’...</p> <p>И опет се ок 
о је слатко! —- дочека намигујући. — То ваља!</p> <p>— Добро, осијече Благоје и уозбиљи се. — Љ 
адио.{S} Мало што паметно радиш, ама то ваља!...{S} И још, ако хоћеш, да ти и ђевојку препоручи 
ха жену би хтио!{S} Је ли жену?{S} Е то ваља и то ти је паметно! <pb n="123" /> К’о да си мене  
година па да нам не дођеш!{S} Зар ти то ваља?</p> <p>— Па ево ме сад, — одврати Јово весело. —  
} Ти знаш, да ћу ја све уредити к’о што ваља.</p> <p>— Ама ја хоћу да видим, — дрекну Перо опет 
растарог, кљастог дуда, весело грокћући ваљало се двоје свињчади.</p> <p>Из авлије уљегоше, кро 
ико сам муке им’о док сам каз’о како си ваљан и богат и све...</p> <p>— Ама ја нисам виђео...</ 
ери Милке.{S} Кажу, да је добра, кршна, ваљана.{S} Додуше ја је још добро не знам, нијесам је в 
ова провиднога дима, падаху кроз стари, ваљда никад неочишћени <pb n="61" /> прозор, и разасипа 
 се само смјешкаше и пипаше му одијело, ваљда да се увјери: је ли најбоља чоха или није?</p> <p 
је ли то противно интересима државе?{S} Ваљда није било човјека у земљи, који се толико бојао в 
а сто и дохвати велики протокол, увезан ваљда прије тридесет година, разасут, излињао, ишаран т 
да се не би запалила слама...{S} С тога вам не дам ни свијеће...{S} Мјесечина је, па се види и  
а у вашем весељу и ступамо пред вас, да вам пружимо изразе наших одушевљења, нада наших, молита 
сам те носио на рукама...{S} И ја би да вам је све у реду: и собе и душеци и све.</p> <p>— Фала 
ad> <head>Свршетак.</head> <p>Мјесто да вам причам о томе: како су живили Перо Карантан и његов 
н пут, — настави брзо. — Кад хоћете, ја вам нећу сметати...{S} А могли сте и остат’...{S} Ја ва 
Па, размишљајте ви, брате, — рече. — Ја вам у то ништа не знам.{S} Ја перем руке к’о Пилат...</ 
и се зачуђено згледаше.</p> <p>— И нека вам је сретан пут, — настави брзо. — Кад хоћете, ја вам 
с још, — рече мргодно. — Ама овако нема вам више ништа.{S} Ако вам није мрско, сад можете мало  
, као да ће тога часа проплакати. — Бог вам дао сваке <pb n="133" /> среће из своје пуне кесе и 
соба немам пуно; ни душека немам, па ће вам бит’ ружно...</p> <p>— Понио је Перо свој душек, —  
 <hi>слатко</hi> и воду.</p> <p>— Је ли вам ово сестра? — шапатом запита Перо домаћицу, гледају 
рли га и притиште на прса.</p> <p>— Нек вам је сретно ђечице! — узвикну потресено, као да ће то 
етан чојек, те нећу пуно говорит’ кажем вам: од сјутра тражим жену.</p> <p>— Живиооо!</p> <p>Св 
ијући очи од свега свијета.</p> <p>— Ко вам је то каз’о?</p> <p>Јефтан, блијед попут крпе, исте 
 и писну као гуја љута:</p> <p>— Ама ко вам то налага, ако Бога знате?{S} Ко то изнесе на ме не 
— Ама овако нема вам више ништа.{S} Ако вам није мрско, сад можете мало прошетати...{S} Кажу, д 
га на сред собе и отхукну.</p> <p>— Ето вам, да не спавате на тврду, — рече. — Душека нема сиро 
живим и ви ме веселите и забављате, што вам никада, ни у гробу, нећу заборавит’!...</p> <p>— Жи 
ку.</hi> </head> <p>— А, Бога ти, ђе су вам овђе ђевојке? — запита Перо Благоја, кад су се, дру 
братске груди горе топлом љубављу према вама, узимамо учешћа у вашем весељу и ступамо пред вас, 
како ово доликује <pb n="150" /> против вама...{S} Но ја вас више нећу затварати...{S} Слободни 
а?{S} И какву дјевојку рабите?{S} Ко је вама дозволио, да непристојними намјерами вријеђате цар 
е ви, моји пријатељи, мени дошли и које вама фала на љубави.{S} Мени је драго живити и свакоме  
а, — рече стари тужно. — Ја знам, да се вама неће свиђет’ и да нећете овђе остати ни читав дан. 
Јефтан мргодно гледајући Перу, — Шта се вама чини?</p> <p>— И мени се чини, — одобри Перо одмах 
хиљаду година, па макар и у тикви.{S} И вама фала, које ви мени наздрависте за мој дуг живот... 
илику, кад ми не би било вас, које ја с вама лијепо живим и ви ме веселите и забављате, што вам 
/p> <p>— И пет гроша мени, што ћу ићи с вама да вратим коња, мени... — опет ће Јован.</p> <p>—  
десном рамену и окрену се.{S} Перо, као ван себе, у мало не скочи за њом, да је ухвати, да је з 
ише.{S} Нарочито Благоје као да је имао ванредан апетит.{S} Све је чистио испред себе попут тро 
ивала му је, како је пуних шест мјесеци вара и неће ништа да плати.{S} Иза бабиних леђа провири 
 и по свеме комшилуку, — дош’о си да ме вараш и на зло навлачиш...{S} Пит’о сам ја код власти < 
е, извали се под дуд на старчеве кесе и варка као заклан.</p> <p>— Не питај јесу ли гладни и не 
т, стиже Перо, након два дана, у чувену варош М..... и одсједе у великом и славном хотелу „<tit 
head> <hi>Сусрет са старим познаником у вароши М.....</hi> </head> <p>Пошто је стегнуо јуначко  
тана, а главу окрену у страну.</p> <p>— Вас ист? —- запита доктор, ступајући у собу. — Какво по 
трена одлазити натраг, ако не желите да вас протјерам са пратњом...</p> <p>— Фала Богу и на том 
ема...{S} А док одговор не приспије, ја вас не могу пустити.{S} Дапаче морам вас затворити.</p> 
ати...{S} А могли сте и остат’...{S} Ја вас нијесам гонио.</p> <p>— Па... кад нас ти заустављаш 
јући ситним, јастребастим очима. — А ја вас одавно чекам.</p> <p>— Ово ти је зет, — упаде Благо 
 <pb n="150" /> против вама...{S} Но ја вас више нећу затварати...{S} Слободни сте!</p> <p>— Фа 
радован Перо и удари капом о тле. — Бог вас поживио, господине!</p> <p>— Само овдје не можете в 
 и у друго. — И немојте се стидити, кад вас је Бог намијенио једно другоме.</p> <p>— А бачве ни 
мо учешћа у вашем весељу и ступамо пред вас, да вам пружимо изразе наших одушевљења, нада наших 
ас!...{S} Одмах иђите из моје куће, куд вас очи воде и ноге носе...</p> <p>Јефтан и Перо не одг 
и? — викну. — Ви, ви, ви... знам ја све вас!...{S} Одмах иђите из моје куће, куд вас очи воде и 
и, — упаде комесар важно. — Ја знам све вас, све Влахе...{S} Ви вазда мислите о некаквим чудами 
у.</p> <p>— Да није сиротиње, частио би вас још, — рече мргодно. — Ама овако нема вам више ништ 
ја вас не могу пустити.{S} Дапаче морам вас затворити.</p> <p>И, не сачекавши да се Перо одбран 
> </head> <p>Перо Карантан, с којим сам вас рад поближе упознати, родио се љета господња не зна 
и нико га други не може излијечити осим вас.</p> <p>— Хм?...{S} Но гут!... — Осијече доктор и п 
33" /> среће из своје пуне кесе и чув’о вас од зла и напасти сваке.</p> <p>И поче јаглуком трља 
} Шта ће, на прилику, кад ми не би било вас, које ја с вама лијепо живим и ви ме веселите и заб 
а Обреном тамо.</p> <p>— Охо, како је у вас лијепо! — викну још с врата, чим је опазио како се  
антан и дружина му у гостима код стрика Васе у селу Галебовцу.</head> <p>Врућина.{S} Сунце отск 
дио под дудом.{S} Крај њега је лешкарио Васин слуга, Игњат, стар, космат човјек, који се једном 
hi> </head> <p>Истјерани из куће стрика Васине, Јефтан и Перо лешкарили су под једним искривљен 
ction" /> <p>Кад су се вратили у стрика Васину авлију, Данило се већ био пробудио и сједио под  
вижљаст келнер, који као да испод земље васкрсну, и гледаше их не баш најпријатељскије.</p> <p> 
У кући се диже читава узбуна.{S} Стрико Васо трчао је и завиривао у све собе.{S} Чак је отварао 
ђе близу, у селу Галебовцу, живи стрико Васо, рођени ми брат очев...{S} Он је богат, свега има, 
 гласом. — Пуно, газда...</p> <p>Стрико Васо зажмири и заврти главом.</p> <p>— 'Много? — запита 
 ми их... обоје ми жао...</p> <p>Стрико Васо и не осврну се на њега.{S} Окрену се гостима и мрк 
проговорио, опсовао је, по нашем начину васпитавања, ружно оца.{S} Због тих чудних знакова реко 
/p> <p>— А ја се не бојим, — упаде Јово ватрено. — Ако буде све к’о што сам намислио, биће добр 
 ашикује с офинцирима, — прихвати Бошко ватрено.</p> <p>— У тебе ашикује и шћи и жена! — узвикн 
S} Сам сух хљеб!...{S} А то је тврдо за ваш желудац...</p> <p>— Сведно...{S} За нас је добро.</ 
ада наших, молитава наших, за дугољетни ваш живот, зачињен слогом међусобном, опојен мирисом љу 
ристи од вашег брака; да сретно буде по ваш дом и српски род.{S} Живили!</p> <p>— Е умијеш га,  
Косову.</p> <pb n="49" /> <p>— А оно је ваша слика? — запита удовицу, након дуже почивке.</p> < 
стари договори.</p> <p>— А је ли далеко ваша касаба? — запита.</p> <p>— Далеко богме, — дочека  
 Врбаса, Саве и Цетине, види користи од вашег брака; да сретно буде по ваш дом и српски род.{S} 
ајући некуд у страну. — Ви сте некада у вашега свећеника, тражили некакве крсне листове...</p>  
ом љубављу према вама, узимамо учешћа у вашем весељу и ступамо пред вас, да вам пружимо изразе  
са. — Ми најмилији другови и поштоваоци ваши, чије братске груди горе топлом љубављу према вама 
ежи и накашља се.</p> <p>— Ви сте, али, вашими дјелами чинили протузаконитости, — рече, издигну 
, красној, милој и никад незаборављеној вашој касаби?{S} Шта се тамо ради?</p> <p>— Не ради се  
зојав у вашу касабу, да се информирам о вашој ћудоредности.{S} Одговора нема...{S} А док одгово 
први пут прими Перу.</p> <p>— На упит о вашој ћудоредности, добио сам двојбен одговор, — рече,  
и једном свршити? — Ако има муштерија у вашој касаби, улови ми кога.{S} Кажи, нек се од мене не 
мој, — рече, — ја сам оправио брзојав у вашу касабу, да се информирам о вашој ћудоредности.{S}  
а да замолимо.{S} Он је учио, па зна да везе...</p> <p>— Ја би замолио још кога, — уплете се Об 
цара?...{S} Није, да речемо, ни пашу ни везира, него баш цара...</p> <p>И опет стаде.{S} Гледаш 
го теби, свијета ћеш виђети, свијета, — вели Јован, старајући се, да изгледа озбиљан и замишљен 
поведе пред комесара.</p> <p>— Хајде, — вели, — да чујеш пошљедњу пресуду, па јали ће бити црна 
шко и, звизнувши, одмахну руком, као да вели: „прошло је то“. — Њему се више не вјерује!</p> <p 
и непрестано погледујући у жену, као да вели: хоћеш ли једном свршити? — Ако има муштерија у ва 
о. — То није ни махнито!</p> <p>— И сад вели да од Стаке нико љепши нема! — настави Јефтан нека 
га се и вели: »к’о риба брез воде« а не вели се: »к’о риба брез вина«...</p> <p>Домаћица, под к 
 одредио воду, а није вино; с тога се и вели: »к’о риба брез воде« а не вели се: »к’о риба брез 
зубим старчићем око плаћања.{S} Старчић вели, да је попио шест ракија, а механџија нарачунао ос 
.{S} Пред њима, на столици, руменила се велика боца вина, двије чаше и три чиније „мезе“.</p> < 
а лица имала је три неједнака прозора и велика, дрвена врата, са два огромна каната.{S} Прозори 
лим њедрима, као што је замишљао.{S} Од велике бриге поче му се и коса шарати и, на велику жало 
 која је била препуна свакојаке, мале и велике, господе.{S} Благоје доведе блесастога Перу (јер 
из некакве старе, зарђале кутије извади велике, чађаве наочари, натаче их на нос, па сједе за с 
умена к’о млада говедина.{S} Очи су јој велике и кахвајасте к’о двије маслине, а коса златна к’ 
други прекрстио ноге по турски, устакао велике наочари на нос, па узео подеране новине и, мичућ 
 у џепове и поче зазјавати, гледајући у велике двокатнице и трокатнице и пазећи: не би ли гдје  
авити игру.{S} Могао је и сјутрадан, на Велики Четвртак, испети се на комшијски дуд и ту ударат 
че их на нос, па сједе за сто и дохвати велики протокол, увезан ваљда прије тридесет година, ра 
 кочоперила се својим огромним вратима, великим, цвијећем окићеним прозорима, и примамљивим нат 
о <pb n="69" /> потстриженим брковима и великим, оклепљеним ушима, мирно је спавао.{S} Обучен ј 
 Један сух, пјегав, са кукастим носом и великим, необично испупченим очима, оборио главу и куцк 
и сви сагласни са Јовом?{S} И, на своје велико чудо, опазио је да су сви мирни и да се не препа 
и разговарати...</p> <p>А Перо је био у великој незгоди.{S} Он сјео близу удовице, сјео управо  
као на њих.{S} Написао их читкије и, са великом грајом и побједничким изразом на лицу, показао  
ек Пере Карантана.</hi> </head> <p>Пред великом Будровчевом механом, што је непуна два сахата у 
дана, у чувену варош М..... и одсједе у великом и славном хотелу „<title>Код Балкана</title>".{ 
ке бриге поче му се и коса шарати и, на велику жалост његову, појавише му се неколико чисто биј 
грдне капије, док најпошље не изађоше у велику и пространу, необично освијетљену, башту, која ј 
Ама кажи ти мени...</p> <p>— Готово је, велим ти...{S} Хајде да пијемо!</p> <p>И силом угура Пе 
 ја мислим да је пријатељски... онда ја велим: нека буде тако.{S} Мени треба жена, а и не треба 
оси се Јефтан устајући.</p> <p>— Ама ја велим: ја ћу само мало, — опет ће Перо, некако бојажљив 
е, тако је, — одобри Перо, — ама ја к’о велим: слађа је телетина од говедине...</p> <p>— Како к 
 не узми младо ни лудо.{S} То ти и опет велим к’о брату.</p> <p>Перо сачека док се Милка са Обр 
као да се слика.</p> <pb n="12" /> <p>— Велимо, — повикаше сви у један глас.</p> <p>Он узе чашу 
другога, час у трећега јарана.</p> <p>— Велите ли ви, браћо, сви, да је паметно да се ја женим? 
Ја перем руке к’о Пилат...</p> <p>— Шта велите ви, браћо? — запита <pb n="62" /> Јефтан, окрену 
разасипаху се по столу.</p> <p>— Па шта велите људи? — запита први Јефтан мало уобљеним, свечан 
на, а и не треба ми жена.{S} Ама кад ви велите да треба, онда ће свакако требати...{S} И које с 
ти велиш, Перо?</p> <p>— Ето... како ви велите, — одговори Перо понизно, снебивајући се. — Ви к 
н ми све одобрава, а само се ти љутиш и велиш да о мени свијет ружно говори због тога.{S} К’о д 
мо с том Перином женидбом?...{S} Шта ти велиш, Перо?</p> <p>— Ето... како ви велите, — одговори 
Стака, Бог јој добро дао, добра ми је и весела, исто к’о да ми је Бог у крошњи с неба бацио, да 
рве ријечи што их је тада рекао оцу.{S} Весели отац задовољно се насмија <pb n="21" /> и поче о 
 само пази!</p> <p>Кола се приближише и весели Данило <pb n="165" /> поче поздрављати окупљену  
се сви:{S} Јово, Обрен и Јефтан.{S} Сви весели и смјешкају се један на другога, као да су какву 
путали и намигивали, сви су били некако весели, а на лицу им се огледала радозналост, да час пр 
агарче; какво је то чудо? — дочека Пера веселије, готово смијући се. — Има, брате, још људи кој 
Оженио се, погани син, без нас! — викну веселије, па се окрену двојици муштерија што бијаху дош 
 падала по челу, опружи обје руке и, са веселим осмјехом, пође им у сусрет.</p> <p>— Па и нека  
 да и даље размишља. — Да пијемо, да се веселимо, а биће времена кад ћеш размишљати и туговати. 
ас, које ја с вама лијепо живим и ви ме веселите и забављате, што вам никада, ни у гробу, нећу  
 најљепша и највећа од свих кућа, понос веселих касабалија, издизала се при дну чаршије и као к 
е мемла из камена у тамници, ти пијеш и веселиш се, а?</p> <p>— Ја... напио се од јада, — дочек 
 од њих, испод прастарог, кљастог дуда, весело грокћући ваљало се двоје свињчади.</p> <p>Из авл 
ично.</p> <p>— Па вечераћемо заједно! — весело кликну Благоје. — Знам ја, ђе <pb n="117" /> има 
за око удовици покојног газде Станка, — весело објави он Пери грлећи га. — Загледали се, замило 
 мене је вазда лијепо, — дочека удовица весело устајући испред <pb n="54" /> њих и правећи им м 
това и свршена ствар, — опет ће Благоје весело. — То је све готово!...{S} Хајде да пијемо!..</p 
росио сам и уредио све, — викну Благоје весело и опет пође да га љуби. — Ти си ми рек’о да уред 
арен као парипче, смијао се безбрижно и весело.{S} Опазивши Перу он застаде мало и намигну му.< 
у</hi>“.</p> <p>— Је ли? - запита стари весело, а прсти му још живље заиграше. — Је ли красно?{ 
ично.</p> <p>— Ево ме опет, — сјутрадан весело подвикну попу, пошто је уљегао у авлију и са слу 
</p> <p>— Ево ти дошли, — одговори Јово весело. — Пријатељи дошли.</p> <p>Стари се лијено испра 
</p> <p>— Па ево ме сад, — одврати Јово весело. — Што је рјеђе, то је слађе!</p> <p>Стрина се у 
 <p>— Не ради се ништа, — одговори Перо весело, раздраган Благојевом похвалом касаби, — ама се  
> <p>— Хоћемо.</p> <p>— А да буде право весеље, нека и Стака пође, — опет ће Јово. — Удовица је 
мијеш...{S} И како би било да прође ово весеље без тебе?</p> <p>Учитељ се осмјехну и, од радост 
би својим жалостивним ријечима покварио весеље читава друштва.{S} Затим се завали на столици, д 
ављу према вама, узимамо учешћа у вашем весељу и ступамо пред вас, да вам пружимо изразе наших  
Било је часова, кад је долазио у разред весео и расположен.{S} Тада се шалио са дјецом, чупкао  
> <p>И поче јаглуком трљати очи, као да већ таре сузе.{S} А Перу то разоружа, те одмах занијеми 
 протествовао кад је ствар готова и кад већ сузе теку?</p> <p>На врх степеница дочека их веће ч 
естовати против ове чудне просидбе, сад већ није могао...{S} И шта би сад протествовао кад је с 
 „<title>Код Балкана</title>".{S} Овдје већ није затекао ни младу, ни лијепу собарицу, што га ј 
атили у стрика Васину авлију, Данило се већ био пробудио и сједио под дудом.{S} Крај њега је ле 
ан, него само половину.</p> <p>Гости су већ били посједали на ниске, <pb n="74" /> троножне сто 
гађају и кладе око нечега.{S} Чак, ради веће галаме, и механџија стао на сред механе, па се пре 
теку?</p> <p>На врх степеница дочека их веће чудо.{S} Ту је стајала домаћица, ознојена, задихан 
сти колико поп и који би био у стању са већим страхопоштовањем говорити о њој.</p> <p>— Ех, ех, 
им чудами...{S} У других народа, дапаче већих, па се не може наћи него по један илити два бунто 
хаљина, пође за њима.</p> <p>Једва пред вече стигоше у П..., малу, гиздаву касабу, чија их љепо 
драва није хтио прихватити.</p> <p>Пред вече сврнуо се, од муке, Обрену Пушибрку на дућан.{S} С 
о је трчао у механу <pb n="26" /> сваку вече.{S} Није се ни на Јефтана осврћао, нити га је увиј 
плаћао сапутнину и звао га готово сваку вече.{S} А дочекивали су их красно.{S} Удовица, је доче 
у и привуче га себи.</p> <p>— А јеси ли вечер’о? — запита га.</p> <p>— Нијесам, — одговори Перо 
е Перо, једнако зијевајући... — Ама ова вечера наопако скупа, — додаде, пошто је почео бројати  
ар неколико пута није похвалио, како је вечерао у својој кући, а пио вино у — Паризу.</p> <p>На 
чека не ваља, — одобри и Јово.</p> <p>— Вечерас ћемо се и посавјетовати о томе...{S} Сви да дођ 
адан си?</p> <p>— Прилично.</p> <p>— Па вечераћемо заједно! — весело кликну Благоје. — Знам ја, 
овољни.{S} Благоје задовољан ради добре вечере, а Перо задовољан што је у туђему мјесту нашао о 
икакав чојек, коме сам платио ручкове и вечере, да ме тако превари!...</p> <p>Грдећи Благоја је 
око стола, преко кога Јефтановица сваке вечери позива некакве духове и разговара се с њима, — м 
рај, па да мало прошетамо, — рече једне вечери Пери, пошто су се боље’ упознали. — Хајде.</p> < 
и загрлити своју женицу и, у тихе љетње вечери, напајајући се мирисом јоргована и пјесмом бумбу 
уши и као да се разведри мало.{S} Ни те вечери није ишао у механу.</p> <p>Кад је четврти пут -с 
ице. — Мислиш ти што си ми синоћ платио вечеру и овај доручак, да ћу ја трпити да ми тако у лиц 
 ме довели у затвор, ви ме проћерујете, ви ћете ми и главу узети!..</p> <p>Стари погледа у Благ 
х, што сте ми дошли? — викну. — Ви, ви, ви... знам ја све вас!...{S} Одмах иђите из моје куће,  
>— Ех, што сте ми дошли? — викну. — Ви, ви, ви... знам ја све вас!...{S} Одмах иђите из моје ку 
и им леђа. — Ви сте ме довели у затвор, ви ме проћерујете, ви ћете ми и главу узети!..</p> <p>С 
жно. — Ја знам све вас, све Влахе...{S} Ви вазда мислите о некаквим чудами...{S} У других народ 
а свадба без барјака никако не ваља.{S} Ви нађите барјак, а ја ћу бити барјактар, па, вала, да  
 и друге сумњиве послове испуњавали.{S} Ви, без посла, путујете по касабами, разговарате с каса 
и нам, али, све доставе неизоставно.{S} Ви сте си синоћ узели слободу, да на јавноме, позору из 
, — настављао је комесар немилостиво, — ви сте, дапаче, и друге сумњиве послове испуњавали.{S}  
те, — осијече Перо, окрећући им леђа. — Ви сте ме довели у затвор, ви ме проћерујете, ви ћете м 
асом, каквим се обично здравице држе. — Ви сте мене, овај, <pb n="4" /> које ја данас славим мо 
дговори Перо понизно, снебивајући се. — Ви како гласате мени је право.{S} Мени не треба ништа н 
и хартије на страну и одахнувши мало. — Ви се зовете Перо Карантан?</p> <p>— Зовемо молићемо, — 
 по глави и гледајући некуд у страну. — Ви сте некада у вашега свећеника, тражили некакве крсне 
> <p>— Ех, што сте ми дошли? — викну. — Ви, ви, ви... знам ја све вас!...{S} Одмах иђите из мој 
Комесар забиљежи и накашља се.</p> <p>— Ви сте, али, вашими дјелами чинили протузаконитости, —  
е вино преда се и почеше пити.</p> <p>— Ви знате, браћо, — поче Јефтан озбиљно, малко уобљеним  
 како да се понаша при дочеку.</p> <p>— Ви само мене пустите напријед, — говораше неуморно, — и 
и него по један илити два бунтовника, а ви их имате стотину...</p> <p>— Ама нијесам ја бунтовни 
проћерати?</p> <p>— Ако не вјерујете, а ви питајте, — осијече Перо, окрећући им леђа. — Ви сте  
ћи их. — Само да ја умакнем комесару, а ви гоните колико хоћете.</p> <p>Па сједе за сто и напис 
е, позору изложеноме, мјесту кажете, да ви не дозвољавате ни цару да проси дјевојку.{S} Управо  
 жена, а и не треба ми жена.{S} Ама кад ви велите да треба, онда ће свакако требати...{S} И кој 
а макар и у тикви.{S} И вама фала, које ви мени наздрависте за мој дуг живот...{S} Ама, браћо м 
м, пењући се на столицу. — Онда... које ви мени тако лијепо кажете и које ја мислим да је прија 
ијеко.</p> <p>— А неко ми рече, да ћете ви сјутра ићи? — запита. — Сјутра одма!</p> <p>Они се з 
м руке к’о Пилат...</p> <p>— Шта велите ви, браћо? — запита <pb n="62" /> Јефтан, окренувши се  
о да их умива.</p> <p>— Па, размишљајте ви, брате, — рече. — Ја вам у то ништа не знам.{S} Ја п 
 данас славим моје крсно име и које сте ви, моји пријатељи, мени дошли и које вама фала на љуба 
 ућута.</p> <pb n="80" /> <p>— Таки сте ви сви.{S} Сви непоштени! — прогунђа стари мрштећи се.{ 
 Шта ћете? — запита шиштајући. — Ко сте ви?</p> <p>— Ево ти дошли, — одговори Јово весело. — Пр 
абло дудово, сједе.</p> <p>— Ама ко сте ви? — запита јаче.</p> <p>Јово се засмија и пљесну рука 
дравицу и када викнем: „живили“, онда и ви викните и дигните грају...</p> <p>Учитељ се био толи 
тан, окренувши се друговима. — Реците и ви коју.</p> <p>— Прво: треба да узме жену с миразом, — 
било вас, које ја с вама лијепо живим и ви ме веселите и забављате, што вам никада, ни у гробу, 
и скочио у воду...</p> <p>— Е видите ли ви објешењака! — кроза смијех викну Јефтан, поново се в 
ас у трећега јарана.</p> <p>— Велите ли ви, браћо, сви, да је паметно да се ја женим? — запита  
та ти велиш, Перо?</p> <p>— Ето... како ви велите, — одговори Перо понизно, снебивајући се. — В 
де и, испод ока, погледа госте. — А што ви још не шетате? — запита их. — Шетња је здрава...</p> 
м се огледала радозналост, да час прије виде ту лијепу невјесту.</p> <p>Неки постадоше и нестрп 
че, Дрине, Тисе, Врбаса, Саве и Цетине, види користи од вашег брака; да сретно буде по ваш дом  
 онако са стране, погледа у филџане, да види: јесу ли напуњени?{S} Жила она опет му искочи на ч 
огао учинити.</p> <p>— Ишао је зато, да види: има ли икаква ђевојка љепша, од наше красне удови 
укама <pb n="142" /> и издиже главу, да види: оклен пјесма долази?...{S} И опази, удаљену, љепо 
, ухвати се за гриву и склопи очи да не види своје пропасти, а Јефтан потјерао за њим, труцка н 
 је и писао нешто, правећи се као да не види Перу.{S} Пребирао је некакве хартије и мрмљао нешт 
пролети, ни зец да шушне, ни нико да се види, осим некаквих бубица, прозрачних крила, што, катк 
ам ни свијеће...{S} Мјесечина је, па се види и без ње...</p> <p>Гости разастријеше сламу по соб 
резриво узвијајући носом. — Што се више види, више се <pb n="96" /> и зна, више...{S} Ја сам у  
нило као неки сан и као да све ово, што види и чује, није могућно...{S} Он да испроси ђевојку,  
и к’о што ваља.</p> <p>— Ама ја хоћу да видим, — дрекну Перо опет. — Купује се теле па се и оно 
 Аћима хоће о нечем да увјери, — Ама ја видим.{S} По јутру познајем дан.{S} И, право да ти рече 
 Хајде, по Богу брате, да је само очима видим.</p> <p>— јок, — осијече Благоје отргнувши се. —  
b n="71" /> <p>— Дош’о сам само да тебе видим, — дочека Јово живо. — Ти си ми к’о отац, па хоћу 
роси ђевојку, <pb n="131" /> а да је не видим, — осијече Перо изазивачки.</p> <p>Благоје испи ч 
. — Не могу ја узети ђевојку а да је не видим.</p> <p>Обрен гурну мачку и одбаци аршин, па се и 
<pb n="136" /> ћу ја да своје дијете не видим сваки дан?{S} Научила на њу, па ако ми није вазда 
иво. — Ти си ми к’о отац, па хоћу да те видим.{S} А ево сам дов’о и два пријатеља и једно момче 
... — Осијече доктор и пође пред њим. — Видиме...{S} Шнел...</p> <p>Кад су стигли у Хотел, Перо 
и стани на воду, а ја ћу на сухо, па да видимо ко ће кога потопити...{S} Знаш ли ти, болан, да  
" /> <p>— А-а знао сам ја, — промуца. — Видио сам, ђе све нешто шапуре...{S} А жао ми их... обо 
 је само и пазио на оне дућане, гдје је видио окупљено <pb n="99" /> више људи и ослухивао је:  
ина, па вазда добре муштерије.{S} Да си видио колико сам муке им’о док сам каз’о како си ваљан  
инах...{S} То је, наиме, потребно...{S} Видите, како ово доликује <pb n="150" /> против вама... 
ћ Благоју рекао, па задрхта.</p> <p>— А видите, — настави комесар, — није ли, али, то нарушавањ 
ли, одма би скочио у воду...</p> <p>— Е видите ли ви објешењака! — кроза смијех викну Јефтан, п 
рило неколико дроњака.</p> <p>— К’о што видите, сиротиња, — рече стари тужно. — Ја знам, да се  
драв три дана одлеж’о у хавсу?</p> <p>— Видићемо, — одговори апсанџија узвијајући обрвама. — Ов 
’о што овђе пише? — запита. — То ти је, видиш, једна дипломација...</p> <p>— Нема ту никакве ди 
.{S} Па како то држиш како ли пазиш?{S} Видиш ли колика ти је паучина по зидовима и колика је п 
 — шапну стари жени, улазећи за њима. — Видиш, да их је пуно!</p> <p>— А кахву? — прошапта она. 
 он застаде мало и намигну му.</p> <p>— Видиш, како је кад човјек хоће да се жени, — рече брзо, 
кија од пет година дана...{S} Ах, да је видиш!...</p> <p>— Па лијепо; њу ћу и тражити, — упаде  
никако не видиш?..{S} Ја баш хоћу да је видиш...</p> <pb n="126" /> <p>Перо се мало замисли, па 
 отра бркове.</p> <p>— Па ако ћеш да је видиш, нико ти не брани, — рече мирно, утишавајући га.  
ви све мени, па да уредим.{S} Ако је не видиш сад, виђећеш пошље, па доста ти је...{S} И како б 
ко Бога знаш, — упаде Перо. — Зар им не видиш столице у рукама?</p> <p>— Ништа бит’ неће, — опе 
је...{S} И како би било да је никако не видиш?..{S} Ја баш хоћу да је видиш...</p> <pb n="126"  
, да потврдиш просидбу <pb n="129" /> и видиш ђевојку.{S} Лијепо све да уредимо, па одма сјутра 
евојка да пође за њега, а никад га није видјела?..{S} Каква ће то ђавоља свадба бити?...{S} Как 
ехну и, од радости, наклони се опет.{S} Видјело се, да су га Јефтанове ријечи погодиле у најосе 
 Он да испроси ђевојку, коју никад није видјео?...{S} И дјевојка да пође за њега, а никад га ни 
ору, да им отуда покаже, е немају ништа видјети...{S} Уједанпут испусти чудан крик.{S} Брада му 
, нарочито по кажипрсту гдје ће се боље видјети, а дебели сребрни сахатни ланац објеси о врат.< 
ан кут, у коме их са улице нијесу могли видјети.</p> <p>— Овђе ћемо ми, — рече. — Овђе је згодн 
жи им се мало.</p> <p>— Је ли те стрина виђела? — шаптао је Јово полугласно.</p> <p>— Није...{S 
а озбиљан и замишљен. — Ја к’о кириџија виђео сам много, ама ти ћеш виђети више...</p> <p>— Све 
уше ја је још добро не знам, нијесам је виђео <pb n="45" /> откако је из школе изашла, ама је с 
 више...{S} Ја сам у нашем селу највише виђео, па највише и знам...</p> <p>Уједанпут обојица уз 
шли на улицу. — Ја још ни једне нијесам виђео.</p> <pb n="122" /> <p>— Биће да сад спавају, —-  
 и богат и све...</p> <p>— Ама ја нисам виђео...</p> <p>— Па каз’о сам да ћеш виђети, — прекиде 
о није какво!...{S} Немате у њему ништа виђети...{S} Ништа!</p> <p>И лагано пође прозору, да им 
ете изнад траве.</p> <p>— Хоћемо ли сад виђети кога? — запита Јефтан, пошто су изашли из гаја и 
, чак, позива и на госте „који су могли виђети ако су гледали“ и каже, да се готов и на суду за 
м виђео...</p> <p>— Па каз’о сам да ћеш виђети, — прекиде га Благоје љутито. — Ти ћеш отићи са  
говор:</p> <p>— Благо теби, свијета ћеш виђети, свијета, — вели Јован, старајући се, да изгледа 
’о кириџија виђео сам много, ама ти ћеш виђети више...</p> <p>— Сведно, одговори Данило лијено. 
, па да уредим.{S} Ако је не видиш сад, виђећеш пошље, па доста ти је...{S} И како би било да ј 
nschen Sie</foreign>? — запита их млад, вижљаст келнер, који као да испод земље васкрсну, и гле 
ј.</p> <p>— Учитељу, јављамо ти радосну вијест, да се оженио наш друг Перо Карантан, — поче Јеф 
уку није на сметњи.</p> <p>Након дужега вијећања, у коме је Аћим живо протествовао против шибањ 
а приступим и изговорим здравицу и када викнем: „живили“, онда и ви викните и дигните грају...< 
вицу и када викнем: „живили“, онда и ви викните и дигните грају...</p> <p>Учитељ се био толико  
reign xml:lang="de">Zahlen</foreign>! — викну Благоје прекидајући причање и као са презрењем гл 
лава и милост, а теби магарећа глава! — викну Бошко. — Да си ти паметан чојек ти би... ти би... 
b n="75" /> <p>— Крава, крава, крава! — викну још гласније.</p> <p>— Чија крава? — запита неко  
и прекиде поучавање.</p> <p>— Ето га! — викну онај што је опалио, пунећи пушку поново.— Ето га! 
p>— О, брате, као да ми те Бог посла! — викну обрадован Перо и поче га грлити. — О, брате слатк 
штовани <hi>пунац</hi>.</p> <p>— Аха! — викну Благоје улазећи у собу и тарући крупан зној са че 
шта је дошао. — Мени треба крштеница! — викну изненада и исправи се. — Крштеница треба, па да м 
> <p>— Ти ми се не мијешај у послове! — викну. — Шта ти знаш? ..{S} Зар Данило не може пјеше ић 
за раме и дрмну њиме.</p> <p>— Хајде! — викну.</p> <p>Обојица пођоше.</p> <p>Нијесу дуго ишли,  
о да ће полетити.</p> <p>— Нема Томе! — викну загушено, приближујући им се. — Нема Томе, нема к 
а гласам, да се Перо ожени са стране! — викну Јово изненадно. —- То је најбоље!</p> <p>— Предла 
преда њих.</p> <p>— Станите, станите! — викну, заустављајући их. — Погођено је!...{S} Сад ћу ја 
p> <p>— Бјежи, бјежи од мене крвниче! — викну и показа му свих десет прста, као да ће му тога ч 
ала.</p> <p>— Фала Богу кад смо живи! — викну Перо и, онако у свима хаљинама, завали се у креве 
ела, синко, жив био, дела ти прифати! — викну. — Фала Богу, кад сам ја добио одмјену.</p> <p>Пе 
и по столу.</p> <p>— Не треба толико! — викну. — Није он један министар па да му се држе десет  
крену према вратима.</p> <p>— Данило! — викну из свега грла.</p> <p>На вратима се помоли једна  
сламу.</p> <p>— Хајде, да је гледамо! — викну.</p> <pb n="125" /> <p>— Хајде, по Богу брате, да 
 у рукама.</p> <p>— А-а да их гонимо! — викну. — Да гонимо до куге!</p> <p>— Куда ћеш их гонит’ 
p> <p>— У мене је све овдје записано! — викну и узе чашу вина. — Драги жениче и невјесто! — дре 
емљу и зелену траву.</p> <p>— Сретно! — викну Јово и поче точити вино.</p> <p>— Сретно! — загра 
.</p> <p>— Охо, како је у вас лијепо! — викну још с врата, чим је опазио како се презагријана п 
е красне удовице Стаке?</p> <p>— Охо! — викну неко. — То није ни махнито!</p> <p>— И сад вели д 
чи. — Оженио се, погани син, без нас! — викну веселије, па се окрену двојици муштерија што бија 
{S} Слободни сте!</p> <p>— Фала Богу! — викну обрадован Перо и удари капом о тле. — Бог вас пож 
, крава, крава Филипова у нашем житу! — викну. — Крава Филипова!{S} Крава, крава, крава!</p> <p 
ну у смијех.</p> <p>— Знам шта хоћеш! — викну из свега гласа, поигравајући пред њим. — ха, ха,  
p> <p>— Па испросио сам и уредио све, — викну Благоје весело и опет пође да га љуби. — Ти си ми 
 поврати вратима.</p> <p>— Кажи Јоки, — викну жени, — нека у тефтеру нађе Филипово име и нека м 
ака.</p> <p>— Ех, с тога ја и плачем, — викну, — што ми се чини, да се не враћамо више, ако поћ 
За ту ријеч требало би да те пољубим, — викну. — Ти си... ти си... хеј Маре, — па изађе на врат 
 није жена кокош, па да ти је купимо, — викну Јефтан жешће, ударајући руком по столу. — Жена је 
 него с њоме халву...</p> <p>— Добро, — викну Јефтан тапшући га по рамену. — Са Стаком ћеш га б 
 <pb n="121" /> <p>— Дај новце, Перо, — викну Благоје пипајући се по џеповима. — Ти плати за об 
смјешнији него прије.</p> <p>— Ја ћу, — викну он колико га грло доноси... — Ево мене!</p> <p>—  
 у њих и отвори их.</p> <p>— Извол... — викну, али на половици ријечи застаде и остаде онако ра 
гледа.</p> <p>— Ех, што сте ми дошли? — викну. — Ви, ви, ви... знам ја све вас!...{S} Одмах иђи 
..</p> <p>— Шта?{S} Шта ми је све то? — викну Бошко и скочи са столице... — Хајде ти стани на в 
мрко погледа.</p> <p>— А шта ти знаш? — викну. — Ко си ми ти?</p> <p>— Ја сам паметни чојек, је 
даше. — Не дозвољавам и не дозвољавам — викну, бјешње и поче ударати руком о сто.</p> <p>— А шт 
видите ли ви објешењака! — кроза смијех викну Јефтан, поново се враћајући друштву и вукући Перу 
же.</p> <pb n="93" /> <p>— Пристајемо! —викну Перо, пружајући руку у знак да је свршена погодба 
 — запита.</p> <p>— Бре Стака је горска вила! — дочека Перо брзо. — Она је к’о зарђала пара, а  
жив, болан?</p> <p>Стари Игњат разврати вилице и рикну као дивља звијер.{S} Обје руке рашири и  
ну Перо, окренувши се опет друговима. — Вина, фала Богу, има.{S} Има браћо! за вино не треба же 
пазарити.{S} У мене, знаш, има свакаква вина: најприје од десет година, па све до пет...{S} Има 
ао је механџије, псовао свирачице и сва вина на свијету, бијела и мрка.{S} И обично се заклињао 
 воду у вино!..{S} Продао лани сељацима вина, па кад су људи отворили бачвицу, из ње испани риб 
се на столу зарумени овећа боца изврсна вина.{S} Благоју синуше очи кад га угледа.{S} Наточи у  
колико кад га човјек понуди чашом добра вина и кад му рекне да је паметан.</p> <p>— Ја, по могу 
ма, на столици, руменила се велика боца вина, двије чаше и три чиније „мезе“.</p> <p>— Цо то је 
ом по столу, нареди механџији да донесе вина.</p> <p>— Болан, па није ружан твој живот, — рече  
е било ове женске главе, која ми донесе вина и протра ме по прсима, умро бих...{S} Ето, није се 
брез воде« а не вели се: »к’о риба брез вина«...</p> <p>Домаћица, под којом је непрестано столи 
 достојанствено.</p> <p>— А продајеш ли вина?</p> <p>— Јок.</p> <p>Стари дубоко уздахну.</p> <p 
ин му је био добар!...{S} Мог’о је пити вина, па још из леђена од дванајес’ ока.{S} Не може сва 
стола, држећи у руци овећу чашу препуну вина, укочио се и издигао главу на више, као да се слик 
 све овдје записано! — викну и узе чашу вина. — Драги жениче и невјесто! — дрекну из свега глас 
 Куцну празном боцом о сто и нареди још вина...</p> <p>Иза тога Перо је трчао у механу <pb n="2 
 Вина, фала Богу, има.{S} Има браћо! за вино не треба женска глава.{S} Точите!</p> <p>Но они му 
 четицу и поче га чистити.{S} И размаза вино по свој кошуљи.</p> <p>— Ништа... ништа је то, — р 
ико заговорио, да је чак заборавио и на вино и тек <pb n="164" /> и кад неко, у страни, испали  
је, да речемо, Бог одредио воду, а није вино; с тога се и вели: »к’о риба брез воде« а не вели  
исто...</p> <p>— Остави, Бога ти, твоје вино, — прекори га жена, која као да није много пазила  
 је друго вода, а друго вино.{S} А моје вино може на изложбу ако ћеш у Стамбол...</p> <p>— А и  
азне чаше, и прелијевао их.{S} Отуда се вино разлило и по свему потрпежњаку, — јединоме чаршафу 
 разговор. — У бухљивим бачвама одма се вино поквари, па се усирћети, па не ваља ништа...{S} А  
духове и разговара се с њима, — метнуше вино преда се и почеше пити.</p> <p>— Ви знате, браћо,  
<p>— Сретно! — викну Јово и поче точити вино.</p> <p>— Сретно! — заграјаше сви...</p> <p>Пушке  
шта је вода и да је друго вода, а друго вино.{S} А моје вино може на изложбу ако ћеш у Стамбол. 
о, како је вечерао у својој кући, а пио вино у — Паризу.</p> <p>Наши путници одјахаше од коња,  
реш кад попијеш чашу...</p> <p>— Красно вино! — потврди Благоје опљуцнувши поред себе. — Ја <pb 
нако каз’о...{S} Знаш, драго ми уз љуто вино мало слатке пите...</p> <p>Перо Карантан као да се 
него причати.{S} Он, чак, сипа и воду у вино!..{S} Продао лани сељацима вина, па кад су људи от 
 и најмилија пријатеља, који, загријани вином и необично расположени, тек што му наздравише и и 
8" /> упаде Обрен. — Њих треба напунити вином и понијети за пута...</p> <p>— И један треба лије 
олему као јаребичино јаје, и попрска му вином нову кошуљу.</p> <p>Јово Перотић јаукну, скочи по 
 А, ето, читав свијет зна, да у правоме вину нема риба.{S} Њима је, да речемо, Бог одредио воду 
на његове опомене. — Данас да говориш о вину, к’о да не знаш о другоме...</p> <p>— А што не би  
је био прост, дрвени сандук, из кога је вирило неколико дроњака.</p> <p>— К’о што видите, сирот 
игнувши, у знак одушевљења, обје руке у вис и машући њима као крилима.</p> <p>Обрен Пушибрк бац 
чаше, а Данило, од радости, баци капу у вис и поче поигравати.</p> </div> <div type="chapter" x 
 на зидовима.{S} Само, у једноме крају, висиле су некакве старе, окрпљене чакшире, а испод њих  
 у старе, широке хаљине Перине, које су висиле о њему као о суху дрвету, и изгледао је смјешниј 
ржене траве и готово их давио; озго, са висине, као да се нешто тешко, врело спуштало на њих и  
рантана.</hi> </head> <p>Перо Карантан, висок, сухоњав <hi>младић</hi>, са руменим, дугуљастим  
љ прије, него су се кола и зауставила и високо издиже изнад главе чутуру, коју му додадоше. — М 
капа некаква просјака и разбијена глава високога циганина...</p> <pb n="145" /> <p>Кад је дошао 
 мрака климатао <pb n="58" /> на једној високој троножници, бројећи димњаке на сусједским крово 
ко вријеме врло славан.{S} Прославио се витешким својим подвизима, јер је волио черупати се мак 
S} На собним вратима помолила се њежна, витостаса Мара, лијепа и мила и, као да је собом унијел 
а, понајвише каква новајлију, који није вичан механском ваздуху.</p> <p>Због тога је приступио  
имати са властима посла.{S} Није им био вичан и није знао како се с њима треба понашати.{S} С т 
} А, ето, и Перо је паметан и он ми све виче: <hi>тако је!</hi></p> <p>Мара не одговори ништа,  
 <pb n="170" /> не би промијенио и сада вичем из свега грла: куку ономе, ко није ожењен!“</p> < 
аметно...</p> <p>— Полахко, полахко, не вичи толико! — упаде преплашени Перо, дајући му знак и  
ма нико није прав...{S} Дигли главе, па вичу: »ми нећемо слушат’ никога, ми мислимо како ми хоћ 
више види, више се <pb n="96" /> и зна, више...{S} Ја сам у нашем селу највише виђео, па највиш 
о узвијајући носом. — Што се више види, више се <pb n="96" /> и зна, више...{S} Ја сам у нашем  
бео човјек, са округлим као пун мјесец, више модрим него црвеним, лицем, дебелим и облим, сличн 
е, гдје је видио окупљено <pb n="99" /> више људи и ослухивао је: одакле ће чути највишу грају, 
јем дан.{S} И, право да ти речем, ја га више не могу гледати по сокаку и мучити се с њиме, него 
нако „на божјој вјери“...{S} Но Перо га више није слушао.{S} Удаљена музика као да га је успављ 
, нит’ га се бојим...</p> <p>Но Перо га више није слушао.{S} На собним вратима помолила се њежн 
рво у гори, што се каже.{S} Знао је, да више никога код куће затећи неће кад <pb n="27" /> се в 
ен овом здравицом, трепташе трепавицама више него обично.{S} Збуњено се окреташе на све стране  
?{S} Ти! — узвикну бијесно. — А зар има више будале од тебе?</p> <p>Као по команди сви гости ос 
пуну вина, укочио се и издигао главу на више, као да се слика.{S} На једној трепавици блиста му 
 у главу, само малко да га удари, ништа више него да му мозак пролије.</p> <p>— Ни цару ја то н 
сад? — запита. — Зар се не мицати никуд више из овог пакла?</p> <p>Јефтан увуче руке у џепове и 
 царске дјевојке?</p> <p>Перо не могаде више да се одржи. <pb n="147" /> Задрхташе му и ноге, п 
псовао и Јову.</p> <p>— Нећу ти ја овђе више ноћиват’, па да ме на комаде сијечеш, — рече. — Ни 
ко треба још кога да зовнемо, па нек је више гласова.{S} Ако треба и скупштина читава, ја кабул 
е и чврсто одлучи да запроси.{S} Што је више ишао њима, самовање му је постајало све теже и уви 
че их савијати и уређивати.{S} И што је више савијао, све му на срцу лакше.{S} Као оловом да му 
потврди удовица и, као нехотице, све се више наслоњаше на раме му.</p> <p>— А јуче је било лије 
 леђа им, топ или лагум пукао, не би се више препали.{S} Обојица одскочише од земље и блесасто  
ан, презриво узвијајући носом. — Што се више види, више се <pb n="96" /> и зна, више...{S} Ја с 
 као да вели: „прошло је то“. — Њему се више не вјерује!</p> <p>— Превариће он, — одговори Алек 
осподине!</p> <p>— Само овдје не можете више имати боравка, — дочека комесар јаче. — Морате, ал 
их оштрим погледом.</p> <p>— Не чекајте више, — осијече. — Хајдете, па ми одма враћајте жито!.. 
исто одахну, када му објавише, да не ће више бити ђак.{S} Школа му је била изашла на врх главе  
ца као да се замислише и не проговорише више ни ријечи.</p> <p>У другу недјељу пођоше опет.{S}  
ом полицијског комесара морао је чекати више од пола сата...{S} Ту су се, у широком ходнику, гу 
џија виђео сам много, ама ти ћеш виђети више...</p> <p>— Сведно, одговори Данило лијено. — Воли 
ја.</p> <p>Опет пође у механе и, пијући више него прије, поче лупати боце, прозоре, чаше и ујед 
тан јаче. — Само ти слушај мене и немој више разбијати чаша ни боца.{S} Није боца попов нос, па 
ш, — рече мргодно. — Ама овако нема вам више ништа.{S} Ако вам није мрско, сад можете мало прош 
{S} Нарочито је волио ово пошљедње, тим више, што није морао сам ићи, него је, обично, водио уз 
и ето ти шта ће.</p> <p>— Не превари он више! — дочека <pb n="104" /> Бошко и, звизнувши, одмах 
постајало све теже и увидио је, да тако више не може издржати.</p> <p>На саму Нову Годину пође  
кну, — што ми се чини, да се не враћамо више, ако поћерамо к’о што смо почели.</p> <p>Перо не з 
ру за судског писара, ти...</p> <p>Перо више ништа чуо није.{S} Чим је сазнао да ће Мара ићи за 
<pb n="84" /> себе.{S} А бухе га све то више пецкаху и копрцаху се испод њега, као да је на мра 
о и јуче, угладио се, само што се нешто више огледао у огледалу, чешљао се мимо обично и фес ма 
 n="150" /> против вама...{S} Но ја вас више нећу затварати...{S} Слободни сте!</p> <p>— Фала Б 
> се врати из механе; знао је, да се ту више нико неће на њега ни осмјехнути, нити ће се намрго 
ти, — осијече полицајац и као да се још више испрси.</p> <p>Перо протра очи, мислећи, да и сад  
к јој испаде из руке.{S} И поцрвени још више, поклопи очи рукама и утече из собе.</p> <p>Стари  
е.</p> <p>— Онда... онда... — поче оним вишим гласом, пењући се на столицу. — Онда... које ви м 
ћо, — узвикну, након дуже почивке, мало вишим, уобљеним, необичнијим гласом, каквим се обично з 
е преварио и прије, те су му, на правди вишњега Бога, претеслимили нас, к’о метиљаве овнове...< 
мајући њиме. — Што не каза да се нијеси вјенч’о, црн ти образ сад и вавијек!</p> <p>Перо зину.< 
цркву и добро платити попу, па нек одма вјенча...</p> <p>Перо слегну раменима...</p> <p>— Што т 
бити без тебе? — запита. — Та нећемо ми вјенчавати за се...{S} А с тобом ће ићи још неко, да ти 
ек је жена, па је добро.{S} И лијепо се вјенчај и буди чојек и нек ти буде све у реду.</p> <p>— 
агоје.</p> <p>— Тако је.{S} Нек се тамо вјенчају! — прихвати стари живо. — Не дам ја никоме да  
асабу <pb n="154" /> му, па нек се тамо вјенчају, — предложи Благоје.</p> <p>— Тако је.{S} Нек  
рат не дође, — рече. — Кад би ме с оном вјенчали, одма би скочио у воду...</p> <p>— Е видите ли 
кукове и унесе му се у лице.</p> <p>— А вјенчање? — запита. — Како ћемо с њиме?</p> <p>Перо се  
ијепо све да уредимо, па одма сјутра на вјенчање.</p> <p>Перо га погледа попријеко, готово крвн 
запријетили, да ће ми је довести амо на вјенчање...</p> <p>Јефтану сину лице и, од радости, ума 
ну.</p> <p>— А ко ти је каз’о да сам се вјенчао? — отегну. — Незнаш ти на какав сам белај ограј 
ледали се, замиловали се и брже ћемо се вјенчати.{S} Добра је, златна је, а уза сваку годину но 
 — Јеси ли трговац, касапин, која ли си вјера?</p> <p>— Ја тргујем, — одговори Перо достојанств 
фтан потресен, бришући сузу. — Халал му вјера ко те таког родио и на нас намјерио!</p> <p>Па, с 
ринчом) и једини Јефтан што му је остао вјеран и још се једнако бринуо за њега.</p> <p>— Жени с 
жалостивно. — Нијесам ни ја отпадник од вјере.{S} Нијесам ни ја разапињо Исуса, па опет ме, ето 
 оглобљени и поробљени онако „на божјој вјери“...{S} Но Перо га више није слушао.{S} Удаљена му 
то се драгоцјени Јефтан, нераздјељиви и вјерни друг Перин, намислио женити.</p> <p>— Зап’о сам  
а дана Перо као да клону духом и изгуби вјеру у се.{S} Изгуби и наду, да ће икада у својој кући 
вели: „прошло је то“. — Њему се више не вјерује!</p> <p>— Превариће он, — одговори Алекса упорн 
че. — Кад нема Јефтана уређуј ми ти.{S} Вјерујем ти к’о оцу своме...</p> <milestone unit="subSe 
ебе полиција проћерати?</p> <p>— Ако не вјерујете, а ви питајте, — осијече Перо, окрећући им ле 
Благоје се намргоди.</p> <p>— Кад ми не вјерујеш, онда и немам посла с тобом, — осијече и као п 
 пара и свега имам...</p> <p>Старац, не вјерујући, погледа га попријеко.</p> <p>— А имаш и пара 
 тражио!</p> <p>— Баш? — запита Јово не вјерујући. — Је ли истина?</p> <p>— Баш, — потврди Јефт 
ће је сваки час угледати.{S} Узалуд!{S} Вјетар је пиркао и играо се танким завјесама на прозори 
 милује га по образу и лагоди.{S} И тај вјетар доноси, из даљега, некакву пјесму, звонку и умиљ 
у и драгају ода свих страна...{S} И као вјетар прохладан да попухује, милује га по образу и лаг 
Затим се окрену у страну и слушаше како вјетар звижди, тресе прозорима, носи и разбија лонце са 
љу и поиграва пред њим.{S} И, као да га вјетрови понијеше, он се брзо окрену и отрча из авлије. 
је.{S} Ипак му је нос највише страдао и вјечито је сличио руменом, расцвјетавајућем пупољку...< 
елавим обрвама и дугим трепавицама, што вјечито трепећу, стао је украј стола, држећи у руци ове 
упалих прсију и уских, кукастих рамена, вјечно огрнут <hi>иберцигером</hi>, лагано уљезе у собу 
екакав пустахија.{S} Ако он не сврши на вјешалима, неће свршит’ нико.</p> <p>— А јеси ли ти про 
устити такими ријечими наносити повреду владарима?{S} И какву дјевојку рабите?{S} Ко је вама до 
ло живахан и отресит...{S} Чим је почео владати собом, почео је лупати и тући матер, а првим ри 
га, <pb n="35" /> па ми, богме, ни сами владика не може ништа, нит’ га се бојим...</p> <p>Но Пе 
р па да му се држе десет здравица.{S} И владики би много било...{S} Доста је њему и учитељева.< 
КА“</p> <p>УРЕДНИК: РИСТО КИСИЋ.</p> <p>ВЛАСНИК: ИЗДАВАЧКА КЊИЖАРНИЦА ПАХЕРА И КИСИЋА.</p> <p>Б 
то ти власт иште, то треба давати...{S} Власт је од Бога дата и њојзи, побратимковићу, треба да 
ни, па је мене посл’о...{S} А милостива власт хоће крштеницу одмах.</p> <p>— Хм, хм, — дочека п 
лас и настави љубазније: — Ех, кад хоће власт, и биће готово одмах...{S} Ти мало причекај, па ћ 
агледа у очи.</p> <p>— А зар и то тражи власт? — запита.</p> <p>— Не иште... не тражи... — опет 
о покушавајући да се осмјехне. — Што ти власт иште, то треба давати...{S} Власт је од Бога дата 
 најпријатније, што ће добити над собом власт, оштрију него што су отац и мати.{S} Ипак се тјеш 
вићу!...{S} Ми треба да мислимо к’о што власт хоће.{S} Најпошље ми не треба ништа ни да мислимо 
ковићу, на ме!...{S} Ја лијепо живим са власти, па ми она даје свега.{S} Она наћерује сељака да 
орити о њој.</p> <p>— Ех, ех, кад је од власти, то ти је, побратимковићу, друга ствар, — одгово 
цу?</p> <p>— Треба...{S} Траже ми је од власти, — понизно одговори Перо и поклони се до земље.< 
 на зло навлачиш...{S} Пит’о сам ја код власти <pb n="43" /> и мени казаше, да тамо не траже ни 
тле, док се најприје подробно не би код власти распитао: нема ли она шта против тога и није ли  
е опет, — понови јаче, — јер милостивој власти треба крштеница и за Јефтана Мргудића.{S} Он не  
о човјека у земљи, који се толико бојао власти колико поп и који би био у стању са већим страхо 
 ће свакоме „бити наклоњен и пред свима властима штитити му интересе“...</p> <p>— О, брате, као 
о зна зашто, али он није волио имати са властима посла.{S} Није им био вичан и није знао како с 
е комесар важно. — Ја знам све вас, све Влахе...{S} Ви вазда мислите о некаквим чудами...{S} У  
орно запита доктор, окрећући се Пери. — Во ист полесно?</p> <p>Перо нијем, укочен, не одговори  
воде никад не сипљем.{S} Ја знам шта је вода и да је друго вода, а друго вино.{S} А моје вино м 
ања, па, онако мокар, пустивши да му се вода циједи низ лице и браду, приступи ближе Пери и доб 
м.{S} Ја знам шта је вода и да је друго вода, а друго вино.{S} А моје вино може на изложбу ако  
нек се од мене не боји пријеваре.{S} Ја воде никад не сипљем.{S} Ја знам шта је вода и да је др 
 вино; с тога се и вели: »к’о риба брез воде« а не вели се: »к’о риба брез вина«...</p> <p>Дома 
} Одмах иђите из моје куће, куд вас очи воде и ноге носе...</p> <p>Јефтан и Перо не одговорише  
ме ко је на суху, а куку ономе ко је на води, ето то ти је мој палиграф...{S} Сухоња је вазда ј 
ире.</p> <p>— Јак је, брате, Јенглез на води, — прошапта. — Те морнарица, те адмирали, те ђенер 
а ће те преварити за ситницу, ако те не води познат чојек као ја...</p> <p>И Благоје поче низат 
.{S} Купа се лијепо у хладној, мирисној води, плива и осјећа, како га таласи запљускују и драга 
ни.{S} Дугачке, црне косе распустила по води, издигла бјељу него у лабуда главу, обје руке пруж 
дугачке, танке, повијене гране купају у води.{S} Испод њихових грана купају се лабудови.{S} Шес 
о упрти пртљагу и пође пред њима, да их води Јовановој кући.</p> <p>Затекоше Јована гдје се нас 
е полако упутише уском путањом, која је водила кроз риједак, јасенов гај, у село...{S} Унаоколо 
<p>— Мени је наређено да Перу Карантана водим у полицију, — рече полицајац и поносито се испрси 
<pb n="141" /> из девете касабе и да је водим...{S} И Благоје, никакав чојек, коме сам платио р 
то није морао сам ићи, него је, обично, водио уза се још кога, понајвише каква новајлију, који  
оји трче за звонаром, макар их и у јаму водио...{S} А, ето, и Перо је паметан и он ми све виче: 
еро одбрани, зазвони у звонце.</p> <p>— Водите га у затвор, — рече полицајцу, који се појави на 
о грубо.</p> <p>—- Перу Карантана морам водити, — осијече полицајац и као да се још више испрси 
врди и Јово. — Ево, да опростите, ја ћу водити своју жену, ти Јефтане своју, а ти Обрене своју. 
 га попријеко погледа.</p> <p>— Мене да водиш?{S} Мене? — запита готово грубо.</p> <p>—- Перу К 
љених прсију и, носећи овелику канту са водом, стењући и отхукујући, залијевала је кукурузе.</p 
аше му, као да га је неко полио хладном водом...{S} Стид га, стид од сама себе, да тако изневје 
скочи са столице... — Хајде ти стани на воду, а ја ћу на сухо, па да видимо ко ће кога потопити 
 се на вратима носећи <hi>слатко</hi> и воду.</p> <p>— Је ли вам ово сестра? — шапатом запита П 
 друго него причати.{S} Он, чак, сипа и воду у вино!..{S} Продао лани сељацима вина, па кад су  
не могу дат’, — осијече поп, отресајући воду са браде. — Шта ће крштеница мртву човјеку?{S} На  
иба.{S} Њима је, да речемо, Бог одредио воду, а није вино; с тога се и вели: »к’о риба брез вод 
? — запита Данило набусито. — Хоћу ли у воду јали у гору?</p> <p>— А што нијеси у хотелу, код Ј 
би ме с оном вјенчали, одма би скочио у воду...</p> <p>— Е видите ли ви објешењака! — кроза сми 
икакав необичан случај.{S} Нити је ко у воду скочио, нити се ко објесио; ни земљотреса, ни какв 
ући им се. — Нема Томе, нема кола, нема вожње, нема пута!...</p> <p>Да је, на примјер, гдјегод, 
било сједити <pb n="92" /> поред Томе и возити се...{S} Ипак не одговори ништа.{S} Само упрти п 
енада чуо.</p> <p>Благоје се укрути као војник и салутира.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Befe 
вршини искачу мале искрице.{S} И док је војника музика, у врху баште, свирала, он се лагано љуљ 
 а камо ли жени, — рече.</p> <p>— Воле, воле богме, — опет дочека Перо и, као са заносом неким, 
дебљој а камо ли жени, — рече.</p> <p>— Воле, воле богме, — опет дочека Перо и, као са заносом  
ком и удари га по устима.</p> <p>— Људи воле и крави дебљој а камо ли жени, — рече.</p> <p>— Во 
 би га прекорио због неуредна живота. — Волим, брате.{S} Срце ми се стисне и сузе ми ударе на о 
лазио кући доцније него прије.</p> <p>— Волим пуну механу него пусту кућу, — говорио је свакоме 
раговољно се продати у ропство.{S} А ја волим што сам се прод’о.</p> <pb n="39" /> <p>— Чујеш,  
ти би овђе зло прошао...</p> <p>— Баш и волим што сам те наш’о, — дочека Перо одушевљено, — нег 
њој драго живити...{S} Ја, што се каже, волио би живит’ хиљаду година, па макар и у тикви.{S} И 
ала пара, а Стака к’о жути дукат!...{S} Волио би са Стаком хљеб јести него с њоме халву...</p>  
>Три или четири шибања умирише Перу.{S} Волио је, додуше, да проведе још какву шалу: да млатне  
 <p>— Сведно, одговори Данило лијено. — Волио би ја да сам дома, па да лијепо спавам...{S} Ништ 
ољку...</p> <p>Осим са дјецом, он се је волио тући и борити и са живином.{S} Патили су од њега  
 новости и ићи у механе.{S} Нарочито је волио ово пошљедње, тим више, што није морао сам ићи, н 
ио се витешким својим подвизима, јер је волио черупати се макар с киме.{S} Ријетко које комшијс 
а са Обреном добро не заговори.{S} Није волио да га они чују.{S} С тога се нестрпљиво врпољио н 
кав страх.{S} Ко зна зашто, али он није волио имати са властима посла.{S} Није им био вичан и н 
ије друкчије него баш треба!{S} И ја би волио бит’ без жене да не треба...{S} И њу је Бог створ 
 кога, — уплете се Обрен, који је и сам волио здравице држати. — Нека буде барем десетак здрави 
стиша мало.{S} Једино, да срцу пусти на вољу, помијеша прсте у Данилову косу, затресе му главом 
о њима су скакутали неколико безбрижних врабаца, којима врућина није сметала, и облијетало је с 
орим ’вако с дана на дан, док и смрт за врат...</p> <p>— Жао ми је, — рече Јово, уозбиљивши се. 
кажем и ја.{S} Само да ми она биједа на врат не дође, — рече. — Кад би ме с оном вјенчали, одма 
ило је ријешено, да се Перо натовари на врат учитељу.</p> <p>У овоме питању Перо се није слагао 
 треба коме другоме да га натоваримо на врат, па нека се други мучи.</p> <p>— Нећеш га, зар, да 
 ето, стигла казна и послали ми кугу на врат.{S} Да је била кршна, не би чекала на ме, да дођем 
 јаче. — Да нам је Бог послао колеру на врат, ја се не бих љутио...{S} Рек’о би: од Бога је!... 
лице и... јао... он само угледа дугачки врат своје <hi>суђенице</hi>.</p> <p>Перо врисну, скочи 
а сред неба, те пече и у тјеме и у голи врат.{S} Прашина, испод кола, диже се и пада по очима и 
а дебели сребрни сахатни ланац објеси о врат.</p> <p>— Је ли поп код куће? — некако сурово запи 
и исцрвоточени и обрасли ситном травом, врата се накривила и канати готово да падну, па ипак... 
тра, неко силно удари у собна врата.{S} Врата се отворише и на њима се појави стари Игњат.{S} Г 
од Јефтана, обје руке сави око Обренова врата, па га поче стезати на прса и љубити.</p> <p>— Та 
јастука, извалио се ма гдје, макар и за врата, и заспао.{S} Пробудивши се подбуо, мамуран, пому 
 то, — рече тјешећи га и баци четицу за врата. — Не брини ти!{S} Ја ћу теби дат’ своју кошуљу,  
.</p> <p>Из авлије уљегоше, кроз ониска врата, у мрачну кућу, која, и ако по дану, бијаше мимо  
јесу бухљиве...</p> <p>Стари погледа на врата и одмах прекиде реченицу.{S} Малена, танка, сухоњ 
 си... ти си... хеј Маре, — па изађе на врата и повика из свега грла, — донеси нам кахву!...{S} 
уго, упути се њојзи.</p> <p>Ступивши на врата механска, застаде мало.{S} Смрдљив, тежак, топао  
другога јутра, неко силно удари у собна врата.{S} Врата се отворише и на њима се појави стари И 
 три неједнака прозора и велика, дрвена врата, са два огромна каната.{S} Прозори су, додуше, би 
 усплахирани Перо утрча у собу и још са врата повика:</p> <p>— Помагај, господине, ако Бога зна 
њава <pb n="137" /> дјевојка, дугуљаста врата, избуљених зелених очију, крњавих зуба (због чега 
свијетљена, јер <pb n="132" /> је поред врата шкиљио један фењер, а на кривим степеницама горил 
из полиције и хтједе се сакрити, кад се врата отворише, а на њима се појави главом Благоје и уг 
 са ужасном шкрипом и треском, отворише врата мале, приземне собице, и удовица и кћи јој Милка  
у!{S} А Данило опет промолио главу кроз врата, па као да размишља: или би заплакао, или се засм 
 и тада Јово једним јачим ударом отвори врата...{S} У соби је сједио стари и гледао у тефтер, и 
анастиром, — прогунђа Перо, затварајући врата за њима и закључавајући их. — Само да ја умакнем  
...{S} Зауставише се <pb n="48" /> крај врата и ту се почеше сашаптавати и разговарати...</p> < 
о бијаху дошли да пазарују, и показа им врата. — Пазарујте сад у другога, а ја имам пречег посл 
јасеви и бошче, повијају и лепршају око врата као барјачићи.{S} Све лијепо, чисто, уређено, »св 
хо, како је у вас лијепо! — викну још с врата, чим је опазио како се презагријана пећ заруменил 
уплашену слушкињу, кад стиже до попових врата и снажно гурнувши, отвори канат. — Је ли овђе?</p 
и — упутише се механи.{S} Око механских врата дизала се граја...{S} Ту су се гурала три-четири  
д куће затећи неће кад <pb n="27" /> се врати из механе; знао је, да се ту више нико неће на ње 
p> <p>Покупивши новце, плавојка се опет врати за њихов сто.{S} Сједе до Пере, поче га миловати  
stone unit="subSection" /> <p>Кад су се вратили у стрика Васину авлију, Данило се већ био пробу 
 И пет гроша мени, што ћу ићи с вама да вратим коња, мени... — опет ће Јован.</p> <p>— С овијем 
 за све вријеме говора био прикривен за вратима и све слушао, провири унутра.{S} Сад је, као за 
 па преобуци.</p> <p>Па се окрену према вратима.</p> <p>— Данило! — викну из свега грла.</p> <p 
мени се сване и мене моја Стака чека на вратима, па руке шири, у лице ме љуби.{S} И кад уљегнем 
јежуране коже, набијељена, помоли се на вратима носећи <hi>слатко</hi> и воду.</p> <p>— Је ли в 
ор, — рече полицајцу, који се појави на вратима.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1905 
обојица.</p> <p>Стари се опет појави на вратима, носећи читав нарамак сламе.{S} Баци га на сред 
 обојица, ништа не говорећи, стајали на вратима и гледали Јефтана, како сједи на постељи, десно 
анило! — викну из свега грла.</p> <p>На вратима се помоли једна рашчерупана глава са огромним к 
е, па, сачекавши га <pb n="110" /> пред вратима Јефтанове собе, свом снагом гурну у њих и отвор 
 пријатељ? — љутито запита Благоја пред вратима.</p> <p>— Ову ли си ми срећу наш’о?</p> <p>— А  
 стегну и — излети из собе.</p> <p>Пред вратима застаде и бризну у плач.</p> </div> <div type=" 
да се присјети нечему, окрену се и пође вратима.</p> <p>— Хајдемо, — рече Обрену.</p> <p>— Куда 
И зграби Перу за руку и силом га повуче вратима.</p> <p>— Јок!{S} Јок! — повика Обрен, умијешав 
млатарајући рукама, и поново се поврати вратима.</p> <p>— Кажи Јоки, — викну жени, — нека у теф 
} Крава, крава, крава!</p> <p>Па полети вратима.</p> <pb n="75" /> <p>— Крава, крава, крава! —  
p> <pb n="82" /> <p>Па, љутито лупнувши вратима, изађе из собе.</p> <p>— Овђе к’о да нећемо дуг 
 Перо га више није слушао.{S} На собним вратима помолила се њежна, витостаса Мара, лијепа и мил 
p> <p>Стрина Јовина дочека их на собним вратима.{S} Малена, мршава жена, још прилично млада и д 
ије и као кочоперила се својим огромним вратима, великим, цвијећем окићеним прозорима, и примам 
 у својој кући.</p> <p>И опет се окрену вратима.</p> <p>— Данило!</p> <p>Данило се испрси:</p>  
 два дана поред лијепе Швабице боловао, вратио се у <pb n="155" /> касабу и почео <hi>оздрављат 
ilestone unit="subSection" /> <p>Кад се вратио у хотел, затече Данила, гдје га је и оставио:{S} 
 ноге. — Да се није оженио, не би се ни вратио, нит’ би јављао да долази и „да поздравим пријат 
ас прије сврши.</p> <p>Тужан и жалостан вратио се Перо кући и, као да му је био сав свијет <pb  
е у собу.</p> <p>— Фала Богу, кад ћу се вратити, — рече сам себи, шетајући. — Нит’ мени треба ж 
 зажелио куће, — упаде Данило.</p> <p>— Вратићеш се.</p> <p>Данило се поново расплака.</p> <p>— 
а госте, — а ове је године право, да ми вратиш два...</p> <p>— Много је, — прошапта један сељак 
јелих лабудова, са поносито исправљеним вратовима и као неким крунама на глави...{S} И као купа 
 гледао слику <hi>њезину</hi>, са дугим вратом, смјежураним лицем, зеленим очима и крњавим зуби 
Јово тихо, милујући га по <pb n="87" /> врату као разуздана парипа, — а сјутра ћемо, брате, сви 
 више, — осијече. — Хајдете, па ми одма враћајте жито!...{S} Одмах!...{S} Ако закасните, биће ј 
 — кроза смијех викну Јефтан, поново се враћајући друштву и вукући Перу за <pb n="168" /> собом 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Враћајући се у хотел, Перо, на чаршији, опази Данила, г 
но тужно <hi>збогом</hi>, изађе.</p> <p>Враћајући се, срете Јефтана.{S} Носио је под пазухом и  
ао <pb n="18" /> је другове, који су се враћали из школе.</p> <p>— Како кад, — одговараху му.</ 
ем, — викну, — што ми се чини, да се не враћамо више, ако поћерамо к’о што смо почели.</p> <p>П 
ово тепајући. — Дошло је вријеме, да се враћамо оклен смо и дошли...{S} Кући ћемо!</p> <p>И оде 
ана, од Ситнице до Мораче, Дрине, Тисе, Врбаса, Саве и Цетине, види користи од вашег брака; да  
а обје стране, наднијеле се златнолисте врбе и своје дугачке, танке, повијене гране купају у во 
озго, са висине, као да се нешто тешко, врело спуштало на њих и притискивало <pb n="90" /> их,  
м.{S} Ако ми затреба што из Карађорђева времена, ја ћу узети пушку јали хаљину, а нећу жену.</p 
вну.</p> <p>— Ја рђаво, — дочека. — Зла времена, године слабе...{S} Нема да роди година, нема п 
му собу, Перо, старајући се да што мање времена изгуби, честито и не погледа на њу, него се одм 
ља. — Да пијемо, да се веселимо, а биће времена кад ћеш размишљати и туговати...</p> <pb n="130 
Данила, па му причао своје доживљаје из времена кад је куга морила; причао је: како је бјежао и 
и сакривали свуда (Обрен се сакривао за вреће с пиринчом) и једини Јефтан што му је остао вјера 
јући тефтер и прислањајући се леђима уз вреће од пиринча.</p> <p>— Ама крштеница је красна ства 
днику, гурали четири до пет полицајаца, врзајући се око двају нешто љепше обучених цура, по сво 
 Он није имао радње, нити је налазио за вриједно да се мучи са муштеријама и да им се »криво ку 
ма дозволио, да непристојними намјерами вријеђате царске дјевојке?</p> <p>Перо не могаде више д 
 то може?</p> <p>Данило, који је за све вријеме говора био прикривен за вратима и све слушао, п 
е му благо, готово тепајући. — Дошло је вријеме, да се враћамо оклен смо и дошли...{S} Кући ћем 
голубови.{S} Рачуна се, да је за кратко вријеме убио осморо пилади, трима псима избио око, а дв 
ечурлијом на улици, постао је за кратко вријеме врло славан.{S} Прославио се витешким својим по 
врло проста разлога, јер је кроз кратко вријеме умро. »Отишао у походе покојници« као што сам п 
ат своје <hi>суђенице</hi>.</p> <p>Перо врисну, скочи са постеље и — пробуди се.</p> <p>— Фала  
аш ли ти што? — запита Перу након дуге, врло дуге почивке, пошто га је добро премјерио погледом 
ни младу, ни лијепу собарицу, што га је врло обрадовало, јер се бијаше почео прибојавати, да га 
м на улици, постао је за кратко вријеме врло славан.{S} Прославио се витешким својим подвизима, 
могао дуго хвалити, а није га хвалио из врло проста разлога, јер је кроз кратко вријеме умро. » 
што су га пролазници сваки час, често и врло немилостиво, гурали и чак му стајали на ногу...{S} 
е распита за П-ске дјевојке.{S} Знајући врло добро, да се такво познанство најлакше може наћи у 
 као да сиса...{S} Кашње се показао као врло живахан и отресит...{S} Чим је почео владати собом 
/p> <p>— А чујеш, зете, — настави стари врпољећи се и непрестано погледујући у жену, као да вел 
а?</p> <p>— Тако је, — опет одобри Перо врпољећи се. — Тако је то...</p> <p>Поп га обгрли објем 
да га они чују.{S} С тога се нестрпљиво врпољио на мјесту и час се играо са сахатним ланцем а ч 
— Треба, треба жена, — опет ће удовица, вртећи јаглуком, — ама ти само к’о брату кажем: отвори  
говори некаквим страшно дебелим гласом, вртећи главом и мигајући ситним, јастребастим очима. —  
ша била?</p> <p>— Гвожђе се кује док је вруће, — рече Благоје поцупкујући. — Нијеси јој ти сам  
ести коње!</p> <p>— Данас ће бит’ пасја врућина! — прогунђа Јефтан, хладећи се огромном, прљаво 
али неколико безбрижних врабаца, којима врућина није сметала, и облијетало је силесија ситних м 
Из мркожуте, сагорјеле траве бије чудна врућина <pb n="67" /> и загушљив, готово смрдљив задах. 
стрика Васе у селу Галебовцу.</head> <p>Врућина.{S} Сунце отскочило на сред неба, те пече и у т 
n="68" /> <p>— А ко да се јавља по овој врућини? — осијече Јово, задухан. — Најпошље и не треба 
и...</p> <p>Сви устадоше.{S} Макар и по врућини, морали су у шетњу.{S} И сви су позавидили Дани 
бити ђак.{S} Школа му је била изашла на врх главе и он је мрзио и њу и учитеља и све ђаке.{S} С 
вици блиста му се суза, као кап росе на врх житнога класа.{S} Тронут и растужен, дуго гледаше о 
р готова и кад већ сузе теку?</p> <p>На врх степеница дочека их веће чудо.{S} Ту је стајала дом 
атко спавао на своме кревету, умотан са врх главе до на дно нога у тешки, топли јорган, дотле с 
<p>Перо се почеша иза уха, поче куцкати врхом од кундуре о тле и као смишљати нешто.{S} Затим ј 
 искрице.{S} И док је војника музика, у врху баште, свирала, он се лагано љуљушкао на столици,  
у Јефтан, поново се враћајући друштву и вукући Перу за <pb n="168" /> собом. — Ишао је по толик 
ме, ни сами владика не може ништа, нит’ га се бојим...</p> <p>Но Перо га више није слушао.{S} Н 
ући крупан зној са чела.</p> <p>— Једва га једном уловисмо.{S} Ево нам га!</p> <p>— Ево га! — п 
а сусрет скупа, па смо зовнули тебе, да га ти испред нас поздравиш једном здравицом.{S} Ти си ч 
ло, јер се бијаше почео прибојавати, да га наскоро и Данило не остави.{S} Некаква нарумењена ус 
накривио на лијеву страну, пустивши, да га свилена кита куцка по челу.</p> <p>— Шта ћеш данас?  
ори комесар, давајући му руком знак, да га не прекида у говору. — Ми, али, не смијемо заборавит 
гласно проглашен особитим мајстором, да га свакодневно умањује.{S} Он није имао радње, нити је  
ке и трчао од пријатеља до пријатеља да га хвали.</p> <p>Негдје у то доба упознао се Перо са Је 
, — викну Благоје весело и опет пође да га љуби. — Ти си ми рек’о да уредим и ја сам све уредио 
и се с њиме, него треба коме другоме да га натоваримо на врат, па нека се други мучи.</p> <p>—  
о, пажљиво се осврћући на све стране да га ко не би чуо. — Ђевојку знаш ли, ама честиту и поште 
не код њега.</p> <p>— Ама ми треба и да га дочекамо, — рече. — Какви би били пријатељи, кад га  
се жени, — рече брзо, не допуштајући да га Перо запита. — Ово носим мојој изабраној, да пробира 
<p>— И један треба лијепом здравицом да га дочека, — настави Јово не слушајући Обрена. — Ако уч 
ста!...</p> <p>И брзим корацима, као да га когод гони, изађе на улицу.</p> <p>Отада су учестали 
земљу и поиграва пред њим.{S} И, као да га вјетрови понијеше, он се брзо окрену и отрча из авли 
ма...{S} И једнако му се чинило, као да га гледа и смјешка се на њ...</p> <p>— Што мене Бог да  
и поче се чешкати.{S} Бијаше му, као да га је неко полио хладном водом...{S} Стид га, стид од с 
е није слушао.{S} Удаљена музика као да га је успављивала, те је почео отезати трепавицама и ст 
b n="146" /> <p>Перо рашири руке као да га разапињу, стресе се и писну као гуја љута:</p> <p>—  
ујске трепери у ноћи, а у пјесми као да га неко зове, зове га по имену и каже да умире за њим.. 
ном добро не заговори.{S} Није волио да га они чују.{S} С тога се нестрпљиво врпољио на мјесту  
гоја удари чашом у главу, само малко да га удари, ништа више него да му мозак пролије.</p> <p>— 
те се руковаше.</p> <p>— А ми хоћемо да га лијепо дочекамо к’о друга и пријатеља, — рече. — Хоћ 
— пресијече га она живо и пружи руку да га загрли. — Ја хоћу...</p> <p>— Да ми даш Милку, — дов 
ло исплази језик и дрекну као јаре када га ухвате.{S} Објеси горњу усну, те му кукасти нос гото 
..</p> <p>Старац, не вјерујући, погледа га попријеко.</p> <p>— А имаш и пара?</p> <p>— Имам.</p 
ачуђен, искриви се на столици и погледа га тупо, као да пита: а шта се то мене тиче?</p> <p>— Ч 
знајем дан.{S} И, право да ти речем, ја га више не могу гледати по сокаку и мучити се с њиме, н 
ухвати за кољено и хукну.</p> <p>— Нека га Данило јаше ако хоће, а ја, ваистину, нећу! — осијеч 
ред њим су стајала два сељака и гледала га са страхопоштовањем.</p> <p>— Лани си уз’о товар жит 
као нехотице, ритнула ногом и одгурнула га.{S} Њему није било ништа.{S} Три пута се преметнуо п 
 — гракнуше у један глас.</p> <p>— Нема га, — одговори Данило, отирући зној са чела и хладећи с 
Јоки, па је гурну лактом у прса.{S} Она га укочено погледа, а послужавник јој испаде из руке.{S 
е собарице и сва служинчад хотелска, па га задиркују и пецкају, грохотом се смијући, ако каткад 
, обје руке сави око Обренова врата, па га поче стезати на прса и љубити.</p> <p>— Тако, брате, 
 се испрси.</p> <p>Перо скрсти руке, па га попријеко погледа.</p> <p>— Мене да водиш?{S} Мене?  
ладећи се капом. — Све село обиграх, па га нема.{S} Кажу, да је ноћас отиш’о...</p> <p>— То је  
и и, очевидно, уживаху у њему.{S} Стара га, од милине, почела и по коси гладити, а стари се сам 
 Каква ми је то пулитика?</p> <p>Алекса га мрко погледа.</p> <p>— А шта ти знаш? — викну. — Ко  
ба ли теби, Обрене, крштеница? — запита га, улазећи у дућан, јер није знао чиме би паметнијим п 
.</p> <p>— А камо се ти прије? — запита га пријекорно. — Толико година па да нам не дођеш!{S} З 
и.</p> <p>— А јеси ли вечер’о? — запита га.</p> <p>— Нијесам, — одговори Перо. — Не знам куд ћу 
 челу.</p> <p>— Шта ћеш данас? — запита га изненађени поп, који тек што бијаше устао и почео се 
ријатеље.{S} Перо.</hi> </p> <p>Прочита га још два пута, поправи неколика слова и даде послужит 
ршути лијепи к’о душа...</p> <p>Удовица га премјери погледом.</p> <p>— А ти бећар још?{S} Није  
 — рече. — Какви би били пријатељи, кад га не би дочекали?</p> <p>— Без дочека не ваља, — одобр 
изврсна вина.{S} Благоју синуше очи кад га угледа.{S} Наточи у чашу и, са особитим задовољством 
S} Стаде узвијати главом, као мачак кад га милују, и примаче јој се ближе.{S} Опет је пољуби.</ 
ни у чем није толико уживао, колико кад га човјек понуди чашом добра вина и кад му рекне да је  
{S} И дјевојка да пође за њега, а никад га није видјела?..{S} Каква ће то ђавоља свадба бити?.. 
 <pb n="112" /> и пријатеља!...{S} Стид га и од Швабице... -</p> <p>— Опрости, — прошапта, као  
 је неко полио хладном водом...{S} Стид га, стид од сама себе, да тако изневјери друга <pb n="1 
hi>, све да потуче, па да онда трчи куд га ноге носе.{S} Дошло да се посвађа, да се поинади мак 
и, а у пјесми као да га неко зове, зове га по имену и каже да умире за њим...{S} Он размахну ру 
ву, обје руке пружила према њему и зове га себи...{S} Њему памет стаде...{S} Погледа око себе,  
— Па каз’о сам да ћеш виђети, — прекиде га Благоје љутито. — Ти ћеш отићи са мном, да потврдиш  
туговати...</p> <pb n="130" /> <p>И узе га под руку и силом поведе у гостионицу.</p> </div> <di 
" /> <p>Кад је дошао ред на Перу, обузе га некакав страх.{S} Ко зна зашто, али он није волио им 
идаде му лицу страшан израз...{S} Обузе га неки бијес и поче по соби трчкати и поигравати.</p>  
 се вратио у хотел, затече Данила, гдје га је и оставио:{S} Сјео на кревет, објесио ноге па кли 
а шапатом.</p> <p>— Није.</p> <p>— Није га нико ни звао?</p> <p>— Није.</p> <p>— Па зар да нам  
отац га није могао дуго хвалити, а није га хвалио из врло проста разлога, јер је кроз кратко вр 
ао вјетар прохладан да попухује, милује га по образу и лагоди.{S} И тај вјетар доноси, из даљег 
 премда су се мотале око њега, миловале га по образима и чупкале за бркове.{S} Није хтио ни пит 
о мучити као нико његов!...{S} Освојиле га бухе, па никако очију да склопи, него се непрестано  
рани, зазвони у звонце.</p> <p>— Водите га у затвор, — рече полицајцу, који се појави на вратим 
е окупљају по њима.</p> <p>— Погледајте га! — прошапта Јово. — То је он!</p> <p>Сви му приступи 
руке рашири и полети према Јови, стиште га у наручја и бјесомучно поче љубити по челу, образима 
ослаше у механу, упућујући момче, да ће га ту <hi>сигурно</hi> наћи.</p> <p>— Треба и од женска 
рва...{S} Послаће своје Козачине, па ће га утопит’ у мору...</p> <p>— А јенглеске лађе? — запит 
ажуљио леђа, огребао се по руци, а бухе га ишарале својим уједима.{S} У љутини ошамарио је Дани 
одагна од <pb n="84" /> себе.{S} А бухе га све то више пецкаху и копрцаху се испод њега, као да 
едине...</p> <p>— Како кад, — пресијече га удовица оштро. — Младо не умије ни миловати онако, к 
ке дубине, па је рибе једу, — пресијече га Перо.</p> <p>— Још има! — узвикну Јефтан јаче. — Сам 
 хоћеш...</p> <p>— Ја хоћу, — пресијече га она живо и пружи руку да га загрли. — Ја хоћу...</p> 
ти за њихов сто.{S} Сједе до Пере, поче га миловати по образу и умотавати му брк.{S} А њему дра 
 чудно стењати и привлачити га.{S} Поче га и љубити и тепати му.</p> <p>— Благо мени, како си м 
ог посла! — викну обрадован Перо и поче га грлити. — О, брате слатки и лијепи, добро ли ми дође 
ошље узе некакву излизану четицу и поче га чистити.{S} И размаза вино по свој кошуљи.</p> <p>—  
/p> <p>И још јаче обгрли Перу и привуче га себи.</p> <p>— А јеси ли вечер’о? — запита га.</p> < 
њат га мало пусти и, од милоште, повуче га за ухо.</p> <p>— А-а кршно си момче!{S} Лијеп објеше 
ије, па му спусти руку на раме и повуче га у собу тако снажно, да се једва могао одржати на ног 
<p>— Нека, нека, — дочека Перо и повуче га за појас. — Овђе је лијепо...{S} Нека још!</p> <p>Је 
ом...</p> <p>— Не бој се ти, — сокољаше га Јефтан живахније. — Још има наде.</p> <p>— Моја је н 
у приступише и онако спаваћива опколише га.{S} Јово се саге и примаче му уста ушима.</p> <p>— Е 
 прочеље, а домаћин и домаћица опколише га са <pb n="134" /> обје стране.{S} Обоје му се окрену 
 Куд ћеш, зете?{S} Куда ћеш? — салетише га са обје стране и пунац и пуница. — Какав је то пос’о 
сту кућу, — говорио је свакоме, који би га прекорио због неуредна живота. — Волим, брате.{S} Ср 
о и заборавио на Перу и ко зна да ли би га се икако и сјетио, да му не стиже онај брзојав.</p>  
— Ја <pb n="135" /> сам га пио и пио би га вазда.{S} Да ме и сад ко понуди, не би рекао „<hi>не 
киде капу, понизно му приступи и пољуби га у руку.</p> <p>— Ја... ја би... — промуца и застаде. 
емља?...</p> <p>— Жена је то, — поправи га Перо <pb n="101" /> брзо, — жена, а није земља...{S} 
ека који је памет изгубио.{S} И другови га оставише.{S} Уклањали су се од њега и сакривали свуд 
о, погледом поче тражити попа.{S} Опази га у дну авлије, испод широке мурве, која је собом закл 
 Препаде и Благоја и остале госте, који га усплахирено погледаше. — Не дозвољавам и не дозвољав 
ило, окрећући се и гледајући: чекају ли га још дјеца. — Мени је каз’о да је болестан и да не ће 
 собом, прозвали Топал-пашом и спјевали га у пјесму, која је почињала ријечима: <hi>Топал-паша  
ти и другови су му показивали и теглили га за уши и све — узалудно.{S} Мећао је буквар под глав 
ући.</p> <p>Јефтан махну руком и замоли га да не говори даље, како не би својим жалостивним риј 
то је Перо могао што изговорити, загрли га и притиште на прса.</p> <p>— Нек вам је сретно ђечиц 
p>Удовица опет измахну јаглуком и удари га по устима.</p> <p>— Људи воле и крави дебљој а камо  
ивши фес на чело. — Кршна!</p> <p>Стари га погледа попријеко.</p> <p>— А неко ми рече, да ћете  
рукама о <pb n="32" /> кукове и одмјери га мрким погледом од главе до пета.</p> <p>— А што ће т 
гура Перу у најближу гостионицу и обори га на столицу.{S} Затим опет поче играти око столова, п 
 Остави, Бога ти, твоје вино, — прекори га жена, која као да није много пазила на његове опомен 
ље.</p> <p>— Што се не чуваш? — прекори га Јефтан сурово. — Како то јашеш?</p> <p>— Чув’о би се 
.</p> <p>— А шта ти ту радиш? — прекори га Перо приближујући се. — Зар ти је ту мјесто?</p> <p> 
угих столова, почели мргодити и псовати га.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Zahlen</foreign>! — 
{S} Није се ни на Јефтана осврћао, нити га је увијек очекивао.{S} Раније је затварао магазу и х 
 поче некако чудно стењати и привлачити га.{S} Поче га и љубити и тепати му.</p> <p>— Благо мен 
е.</p> <p>Перо не одговори.{S} Пропусти га да уљегне у кућу, а он стаде под дуд.{S} Ту, поред Д 
 ће се читава кућа срушити и притиснути га.</p> <p>— Изим овога, — настављао је комесар немилос 
и ми златан — застења најпошље, уводећи га у собу. — Сретна сам ја, кад сам таког зета дочекала 
ени се болан! — узвикну удовица, нудећи га ракијом. — Ожени се и буди чојек!{S} Само пази: не у 
 Станка, — весело објави он Пери грлећи га. — Загледали се, замиловали се и брже ћемо се вјенча 
ме ми кажи, — зациганчи Перо привлачећи га себи. — И име да знам.</p> <pb n="124" /> <p>— Анђа, 
>— Ништа... ништа је то, — рече тјешећи га и баци четицу за врата. — Не брини ти!{S} Ја ћу теби 
е никад боље! — одговори Игњат, стежући га јаче. — А-а како си ми ти, мали Јово?</p> <p>— Ја до 
 ти не брани, — рече мирно, утишавајући га. — Хајдемо одмах...{S} Само плати трошак, па да иђем 
 <p>— А ђе ћу? — запита Перо, гледајући га зачуђено.</p> <p>— Ђе ћеш?...{S} Хајде са мном... —  
лахко, — рече као узгред и не гледајући га. — Ено ти у удовице Стаке шћери Милке.{S} Кажу, да ј 
а, затим, Перу, мргодећи се и гледајући га оштро.</p> <p>— А што питаш? — осијече Перо, па се и 
е, — савјетовао га је поново, узимајући га испод руке. — Жени се, јадан брате, и не губи младос 
 си нешто кршан, — рече Пери, ударајући га јаглуком по образу. — Лијеп си и... некако... млађи. 
 запита, приближујући му се и хватајући га за руку. — Камо жена?</p> <p>— Која жена? — блесасто 
загрмише сви, <pb n="7" /> не пуштајући га да допјева. — Живио сто година!</p> <p>— Живио! — пр 
утра, — одговори му Јово тихо, милујући га по <pb n="87" /> врату као разуздана парипа, — а сју 
 још се ближе примичући Пери и милујући га. — Ниђе никог позната, па да се с њоме разговори и п 
Па и не треба, — дочека Обрен умирујући га. — Ја сам то само ’нако каз’о...{S} Знаш, драго ми у 
" /> и поче обигравати око њега тапшући га по рамену.</p> <p>— Дела, синко, жив био, дела ти пр 
</p> <p>— Добро, — викну Јефтан тапшући га по рамену. — Са Стаком ћеш га баш и јести!..{S} Одма 
ма, носећи читав нарамак сламе.{S} Баци га на сред собе и отхукну.</p> <p>— Ето вам, да не спав 
еро потрча уза степенице, па, сачекавши га <pb n="110" /> пред вратима Јефтанове собе, свом сна 
н оженио, чим долази, — рече прочитавши га и одмах скочи. — Оженио се, погани син, без нас! — в 
итврдио науку, — како Аћим рече, узевши га себи у радњу. — То му сад нико не може ишћерат, из г 
звади кесу да плати попу, па, пољубивши га у руку, готово трком оде из куће.</p> <p>Тога дана н 
напио, несрећо, — узвикну Перо опазивши га. — Док <pb n="151" /> мене бије мемла из камена у та 
, Перо? — изненада дрекну неко гурнувши га руком у ребра, а тешка рука нечија спусти му се на р 
>— Једва га једном уловисмо.{S} Ево нам га!</p> <p>— Ево га! — потврди и стари, дахћући од умор 
вши поред себе. — Ја <pb n="135" /> сам га пио и пио би га вазда.{S} Да ме и сад ко понуди, не  
у изгубио.{S} Љутит и разјарен поп, чим га опази, стиште своје снажне шаке и раскорачи се пред  
 <p>Поп га обгрли објема рукама и силом га сједе на столицу.</p> <pb n="34" /> <p>— За ту ријеч 
13" /> <p>И зграби Перу за руку и силом га повуче вратима.</p> <p>— Јок!{S} Јок! — повика Обрен 
p>— Нек није дуга језика,</p> <p>Јефтан га презриво погледа и окрену се Јови.</p> <p>— Шта ти м 
е знаш ти каква је она...</p> <p>Јефтан га лагано одгурну.</p> <p>— Је ли љепша од Стаке? — зап 
во. — Четврти за пртљагу.</p> <p>Јефтан га одгурну од себе и удари ногом о тле.</p> <p>— Ти ми  
бошчи.</p> <p>У Пери заигра срце.{S} Он га притиште објема рукама, а дах заустави. <pb n="85" / 
брену унапријед плаћао сапутнину и звао га готово сваку вече.{S} А дочекивали су их красно.{S}  
за њега.</p> <p>— Жени се, — савјетовао га је поново, узимајући га испод руке. — Жени се, јадан 
ме се отприје помало познавао и сматрао га за пријатеља, а данас му је требао један човјек, ком 
и.{S} Текао је новац непрестано, згрћао га, да је чак изашао на глас.{S} Старији људи лијепо су 
м уловисмо.{S} Ево нам га!</p> <p>— Ево га! — потврди и стари, дахћући од умора. — А ђе си ти б 
 Бог њега убио мимо све остале и осудио га на овако тумарање?</p> <p>Перо хукну и одмаху руком, 
 потврди Перо, тек да нешто каже, и ако га није слушао, него је нестрпљиво разгледао све око се 
ој, мирисној води, плива и осјећа, како га таласи запљускују и драгају ода свих страна...{S} И  
родитеља, прослави Крсно Име.{S} А како га је прославио и шта се закључило иза ручка, то смо у  
рије.</p> <p>— Ја ћу, — викну он колико га грло доноси... — Ево мене!</p> <p>— Муч’ ти, магаре! 
естан је пуно, а ми смо странци, и нико га други не може излијечити осим вас.</p> <p>— Хм?...{S 
>Јефтану сину лице и, од радости, умало га не загрли.</p> <p>— А хоћеш ли да те ја курталишем?  
"9" /> што га је Перо имао, — и ишарало га тако, да је изгледао као каква мапа.{S} Пролијевало  
једну чисту, моју кошуљу.</p> <p>Данило га забленуто погледа.{S} Погледа и у Јову и чворугу му, 
еде за сто.{S} Они не одговорише и само га погледаше оштрије, испитујући.{S} Онај, што је читао 
 Аћим мекше.</p> <p>— Јок.{S} Послаћемо га у школу.{S} Нек иђе тамо, па макар ништа не научио.{ 
устаде пружајући му крштеницу, зачуђено га погледа и као да хтједе запитати: а шта ће то?...{S} 
у те за ријеч, — дочека Јефтан и снажно га стегну за мишицу. — То би било најпаметније, што си  
и онако „на божјој вјери“...{S} Но Перо га више није слушао.{S} Удаљена музика као да га је усп 
шта, нит’ га се бојим...</p> <p>Но Перо га више није слушао.{S} На собним вратима помолила се њ 
ћа.{S} Кршан и богат чојек!</p> <p>Перо га дрпну за рукав и, од нестрпљења, поче тапкати ногама 
па одма сјутра на вјенчање.</p> <p>Перо га погледа попријеко, готово крвнички.</p> <p>— А што с 
у и одбаци аршин, па се исправи и оштро га погледа.</p> <p>— Плати мени надницу, па ћу ја ићи с 
Ту се управо десила слова Ц, Ф и Ћ и то га је бунило.{S} Изговорити би их и могао и то баш не б 
то је опалио, пунећи пушку поново.— Ето га!</p> <p>— Ето га! — завика још неко.</p> <p>Сви скоч 
ећи пушку поново.— Ето га!</p> <p>— Ето га! — завика још неко.</p> <p>Сви скочише и погледаше у 
 трже и прекиде поучавање.</p> <p>— Ето га! — викну онај што је опалио, пунећи пушку поново.— Е 
 доносим само одломак његова писма, што га је писао једном пријатељу:</p> <p>„.....и ако желиш  
— Фајда је, — осијече Бошко, љутит, што га прекидају у ријечи, — и само паметни људи знају, как 
текао ни младу, ни лијепу собарицу, што га је врло обрадовало, јер се бијаше почео прибојавати, 
ку, — јединоме чаршафу <pb n="9" /> што га је Перо имао, — и ишарало га тако, да је изгледао ка 
 се као нађе увријеђена.</p> <p>— А што га не би учила? — запита. — Млад је он, па још не зна к 
 учити како ће управљати женом, к’о што га ти учиш...</p> <p>Домаћица се као нађе увријеђена.</ 
ао да још једнако осјећа онај мирис што га је Мара унијела у собу, <pb n="37" /> и пипао је прс 
ру након дуге, врло дуге почивке, пошто га је добро премјерио погледом. — Новине, на прилику, ч 
... — рече доктор осмјехујући се, пошто га је добро прегледао. — То завтра буде ганц гут.</p> < 
осјетио, како је, прихваћајући, окренуо га на криво, те половицу кахве пролио по новим чакширам 
врпољећи се. — Тако је то...</p> <p>Поп га обгрли објема рукама и силом га сједе на столицу.</p 
и Јово?</p> <p>— Ја добро.</p> <p>Игњат га мало пусти и, од милоште, повуче га за ухо.</p> <p>— 
 апсанџија пусти Перу из затвора и опет га поведе пред комесара.</p> <p>— Хајде, — вели, — да ч 
 уста ушима.</p> <p>— Еј стрико!— зовну га. — Стрико!</p> <p>Старац се трже и плашљиво одскочи. 
> <p>Јефтан, блијед попут крпе, истегну га из кола и повуче у страну.</p> <p>— Што обрука ’вако 
да се помаче у њему и свом снагом гурну га њојзи.{S} Пруживши јој бакшиш он задрхта као шибљика 
ри сам диже послужавник са тала и метну га у крај.{S} Покупи и филџане од гостију.</p> <p>— Да  
.{S} Смрдљив, тежак, топао задах омахну га изнутра, те мораде окренути главу и одахнути мало.{S 
ужи...</p> <p>Перо се осмјехну и кврцну га по носу.</p> <p>— Хајде, хајде тражи кола, магарче,  
младић, хром у десну ногу, због чега су га ђаци, међу собом, прозвали Топал-пашом и спјевали га 
, наклони се опет.{S} Видјело се, да су га Јефтанове ријечи погодиле у најосетљивију жицу, јер  
е, него ли у кући Јовина стрица, кад су га оно бухе опколиле...{S} Склопио је очи, али сан ника 
ашао на глас.{S} Старији људи лијепо су га поздрављали, а истјерани отац задовољно је трљао рук 
 дућанима, не осврћући се на то, што су га пролазници сваки час, често и врло немилостиво, гура 
састо изгледао) за један омањи сто и ту га, као какво дијете, посади на столицу.</p> <p>— Сједи 
ету, а зет треба да ме слуша...{S} Нећу га, зар, ја учити како ће управљати женом, к’о што га т 
 прва љубав.</hi> </head> <p>Па ни отац га није могао дуго хвалити, а није га хвалио из врло пр 
рпски род.{S} Живили!</p> <p>— Е умијеш га, учитељу, говорити к’о нико, — рече Јефтан потресен, 
н тапшући га по рамену. — Са Стаком ћеш га баш и јести!..{S} Одма ћемо је испросити, па нека у  
, па нека се други мучи.</p> <p>— Нећеш га, зар, дат’ на занат? — — упита Аћим мекше.</p> <p>—  
ио у душеку, правећи куглице од хљеба и гађајући њима слике на зиду.</p> <p>Но и самовање му до 
сељак, ситним, сниженим гласом. — Пуно, газда...</p> <p>Стрико Васо зажмири и заврти главом.</p 
ичила каквој запуштеној механи, гдје се газда једном у недјељи дана накани да је очисти.</p> <p 
 <p>— Зап’о сам за око удовици покојног газде Станка, — весело објави он Пери грлећи га. — Загл 
’ овако проводим се боље него све друге газде.{S} Живим к’о гроф!{S} Док има пара, живићу к’о ш 
а, — нагласи Благоје јаче. — Она је шћи газде Ђуре Ашчића.{S} Кршан и богат чојек!</p> <p>Перо  
све уредио.{S} Имаш пунца газду, пуницу газдиницу, ђевојку са пет хиљада мираза.{S} Куд ћеш љев 
едим и ја сам све уредио.{S} Имаш пунца газду, пуницу газдиницу, ђевојку са пет хиљада мираза.{ 
оп је, без мантије и камилавке, босоног газио по мокрој загаситоруменкастој <pb n="31" /> земљи 
м, која је водила кроз риједак, јасенов гај, у село...{S} Унаоколо све мртво!...{S} Прашљиво, п 
га? — запита Јефтан, пошто су изашли из гаја и стигли до неколико старих, раштрканих колиба. —  
у и кладе око нечега.{S} Чак, ради веће галаме, и механџија стао на сред механе, па се препире  
ћи Перу по рамену. — Овђе близу, у селу Галебовцу, живи стрико Васо, рођени ми брат очев...{S}  
ина му у гостима код стрика Васе у селу Галебовцу.</head> <p>Врућина.{S} Сунце отскочило на сре 
га је добро прегледао. — То завтра буде ганц гут.</p> <p>Па, примивши од Пере награду, изађе из 
павао.{S} Обучен је био у танке, прљаве гаће и још прљавију кошуљу, коју је раздрљио на прсима, 
запита. — Каква је преша била?</p> <p>— Гвожђе се кује док је вруће, — рече Благоје поцупкујући 
це.{S} Једну је угризао испод подвољка, гдје је најбјеља, а другој умало није нос откинуо.{S} И 
p>Кад се вратио у хотел, затече Данила, гдје га је и оставио:{S} Сјео на кревет, објесио ноге п 
> <p>У хотелском ходнику затече Данила, гдје стоји трештен пијан и љуља се час на једну час на  
 хотел, Перо, на чаршији, опази Данила, гдје се помијешао у гомилу дјечурлије, па се с њима пре 
хани, он је само и пазио на оне дућане, гдје је видио окупљено <pb n="99" /> више људи и ослухи 
.{S} Ако имаш посла на суду, у чаршији, гдје хоћеш, ја ћу све свршити...{S} То је мој пос’о...{ 
много сличила каквој запуштеној механи, гдје се газда једном у недјељи дана накани да је очисти 
ит, толико од куће и доћи у туђ свијет, гдје му се свашта може десити...{S} И шта би с њим било 
лагано, гегајући се, пође у једну ћошу, гдје су за омањим столом сједила два човјека, који му и 
 крупна, мрка полицајца, <pb n="143" /> гдје стоји иза Данилових леђа. — Шта тражи овђе?</p> <p 
ажећи постеље ни јастука, извалио се ма гдје, макар и за врата, и заспао.{S} Пробудивши се подб 
 Јовановој кући.</p> <p>Затекоше Јована гдје се наслонио на стар, расклиман, полуразрушен плот, 
катнице и трокатнице и пазећи: не би ли гдје год стимао ма какву дјевојку, која би му се свиђел 
за их по прстима, нарочито по кажипрсту гдје ће се боље видјети, а дебели сребрни сахатни ланац 
нема пута!...</p> <p>Да је, на примјер, гдјегод, иза леђа им, топ или лагум пукао, не би се виш 
на све то.{S} Он <pb n="100" /> лагано, гегајући се, пође у једну ћошу, гдје су за омањим столо 
/> <p>И пусти их напријед, а он полако, гегуцајући, пође за њима.</p> <p>Стрина Јовина дочека и 
><hi>Мала Мара</hi></title>, <title><hi>Геновева</hi></title>, <title><hi>Црна Дама</hi></title 
о Геновеви знам причати и сад.</p> <p>— Геновеви? — запита онај зачуђено. — Каква је то земља?. 
ге, — промуца Перо црвенећи се, — ама о Геновеви знам причати и сад.</p> <p>— Геновеви? — запит 
хових грана купају се лабудови.{S} Шест гиздавих, бијелих лабудова, са поносито исправљеним вра 
p>Једва пред вече стигоше у П..., малу, гиздаву касабу, чија их љепота изненади.{S} Куће наниза 
плећима.{S} Перин <pb n="95" /> се поче гицати и окрећати, поче изводити мајсторије и показиват 
а као да се поче окретати, а комесарова глава поигравати.{S} Изгледало му је, да ће се читава к 
авом да пробијају зид, па им зато вазда глава разбијена...{S} Гледај ти, побратимковићу, на ме! 
.{S} Има браћо! за вино не треба женска глава.{S} Точите!</p> <p>Но они му нијесу ни чекали пон 
{S} Овако ти је то, кад се тражи женска глава... -</p> <p>— Па зато је лако, — кликну Јово, уда 
на.{S} И тако је то кад се тражи женска глава.</p> <p>Међутим и Јован изведе коње и поче их вад 
ајбоље расположена, нити је, као женска глава, хтјела да остане без свога накита, те се малко,  
>На вратима се помоли једна рашчерупана глава са огромним кукастим носом и страшним очима.{S} Т 
масна капа некаква просјака и разбијена глава високога циганина...</p> <pb n="145" /> <p>Кад је 
нким завјесама на прозорима, али њезина глава ни једанпут се промолила није, нити јој је чак и  
 нек је слава и милост, а теби магарећа глава! — викну Бошко. — Да си ти паметан чојек ти би... 
 човјек могао би распознати, да то није глава какве грдне совуљаге, него човјечија прилика и да 
 <pb n="6" /> <p>— А? — блесасто блекну глава, провиривши унутра.</p> <p>— Данило, синко, — поч 
љена, а Перо се ослабио, полетио с њега главачке и скљокао се на земљу..</p> <p>— Шта би? — заг 
ајући Јовин поглед на себи, није смјела главе подигнути ни погледати ма куда.{S} Стари стаде пр 
— довикну Јови издигнувши брзојав изнад главе и машући њиме као барјаком. — Није му био пут џаб 
кола и зауставила и високо издиже изнад главе чутуру, коју му додадоше. — Ми најми...</p> <p>И  
> кукове и одмјери га мрким погледом од главе до пета.</p> <p>— А што ће ти? — запита мргодно.  
— Тако ти је то, брате, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Јефтана то ражљути.{S} Он скочи, н 
.{S} Тако је то, брате, кад нема женске главе у кући.</p> <p>— А ти опет тражи цуру, — дочека О 
 и он...{S} Тако је то, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Од тога дана и опет поче умјерениј 
ахнувши. — Тешко је то, кад нема женске главе у кући...{S} Нема ко да ми уреди; нема ми ко ни к 
.{S} Тако је то, браћо, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Јефтан махну руком и замоли га да  
о. — Тако је то, кад у кући нема женске главе.</p> <p>— Па и не треба, — дочека Обрен умирујући 
ставио...{S} Да ми није било ове женске главе, која ми донесе вина и протра ме по прсима, умро  
 пјесми.</p> <p>— Ништа нема без женске главе у кући, — дочека Перо брзо. — Без жене је кућа пр 
опустиле крила, отегле шије и искривиле главе, па као да се растају са животом...{S} Близу њих  
биће још скупље..</p> <p>Сељаци оборише главе и, не проговоривши ништа, обојица изиђоше.</p> <p 
— Нит’ мени треба жена, ни нико.{S} Без главе се не може живити, а без жене може.</p> <p>Па узе 
у. — То му сад нико не може ишћерат, из главе...</p> <p>Перо чисто одахну, када му објавише, да 
ти су и њима нико није прав...{S} Дигли главе, па вичу: »ми нећемо слушат’ никога, ми мислимо к 
га неће на путу изневјерити, док су нам главе читаве.</p> <p>— Заричемо се.</p> <p>— И сјутра д 
, погледа низа се.</p> <p>— Није ми жао главе... ама кошуља... — рече тужним, утањеним гласом,  
о ништа.{S} Три пута се преметнуо преко главе, изгубио један зуб и — то је све.{S} Кашње је опе 
илима.</p> <p>Обрен Пушибрк баци капу с главе и поче се протезати.</p> <p>— Еј Перо, Перо, — уз 
 ђак.{S} Школа му је била изашла на врх главе и он је мрзио и њу и учитеља и све ђаке.{S} С тог 
 спавао на своме кревету, умотан са врх главе до на дно нога у тешки, топли јорган, дотле се Пе 
вљеним вратовима и као неким крунама на глави...{S} И као купа се и он у језеру..{S} Купа се ли 
ијете да није било украшено чворугом на глави и силним греботинама по лицу, а украшавао их је у 
о у црквеном звонику, тако је у његовој глави звонило, звиждало, пиштало...{S} Образи су му <pb 
плашено <pb n="5" /> и, чешкајући се по глави, погледа низа се.</p> <p>— Није ми жао главе... а 
а зид и као бојећи се да је не удари по глави.</p> <p>Перо уљезе у авлију и, раскорачивши се на 
дговор, — рече, чешкајући се оловком по глави и гледајући некуд у страну. — Ви сте некада у ваш 
е још какву шалу: да млатне букваром по глави онога ђака пред собом, да кога испод клупе боцне  
но. — Само ми!{S} Ми смо, што се рекне, главни одбор и ми ћемо ријешити.</p> <p>— И скупићемо с 
шљен <pb n="23" /> и умјестан и, што је главно, искрен и пријатељски.</p> <p>— А хоћемо ли дуго 
му изгледају руменији, и изађе.{S} Пође главном улицом.{S} Увуче руке у џепове и поче зазјавати 
— чим не слушаш рђаве јаране, који хоће главом да пробијају зид, па им зато вазда глава разбије 
 се врата отворише, а на њима се појави главом Благоје и угојени, поштовани <hi>пунац</hi>.</p> 
мо...</p> <p>Стари се осмјехну и одобри главом.</p> <p>— Нека сте ручали, — рече. — То ваља!{S} 
ро опет испусти некакав јаук.{S} Понори главом као да се спремаше да пане и са столице.</p> <p> 
брк.{S} А њему драго.{S} Стаде узвијати главом, као мачак кад га милују, и примаче јој се ближе 
...</p> <p>Стрико Васо зажмири и заврти главом.</p> <p>— 'Много? — запита подругљиво.{S} А што  
некаквим страшно дебелим гласом, вртећи главом и мигајући ситним, јастребастим очима. — А ја ва 
/p> <p>— Нисам, — одговори она узмичући главом. — Оклен би ја знала?</p> <p>— Јеси...{S} Ти си  
скриви и удеси?{S} И учитељ му је тукао главом о таблу да боље запамти и другови су му показива 
ијеша прсте у Данилову косу, затресе му главом и заповиједи да изађе из собе.{S} Данило исплази 
p>Јефтан опусти руке низ кревет и клону главом на јастук, као најтежи болесник.</p> <p>— А имаш 
та.{S} Само показа прстом на Јефтана, а главу окрену у страну.</p> <p>— Вас ист? —- запита докт 
p>Алекса се одуприје лактовима о сто, а главу наслони међу шаке.</p> <p>— А шта ти мислиш шта ћ 
ла по води, издигла бјељу него у лабуда главу, обје руке пружила према њему и зове га себи...{S 
д и гледа јој право у лице; она оборила главу и чупка ресе на бошчи.</p> <p>У Пери заигра срце. 
.</p> <p>Доктор је баш устицао шешир на главу и спремао се да пође некуда, кад усплахирани Перо 
 све — узалудно.{S} Мећао је буквар под главу кад је хтио спавати, пропуштао је живу ласту кроз 
размахну рукама <pb n="142" /> и издиже главу, да види: оклен пјесма долази?...{S} И опази, уда 
ју и заискао крштеницу, за мало те није главу изгубио.{S} Љутит и разјарен поп, чим га опази, с 
затвор, ви ме проћерујете, ви ћете ми и главу узети!..</p> <p>Стари погледа у Благоја, а Благој 
, а?</p> <pb n="70" /> <p>Стари искриви главу и зијевну.</p> <p>— Аха, ти си? — проциједи кроз  
ара?</p> <p>— Имају.</p> <p>Стари обори главу.</p> <p>— Лијепо је то...{S} Драг си ти мени Јово 
м напретку Српства.</p> <p>Јефтан обори главу и, као постиђено дијете, поче се чешкати по обрви 
 не може пјеше ићи?</p> <p>Данило обори главу и уздахну.{S} Сад се тек сјети, како је лијепо би 
 љуцки, дворећи мене.</p> <p>Перо обори главу и поче се чешкати.{S} Бијаше му, као да га је нек 
х омахну га изнутра, те мораде окренути главу и одахнути мало.{S} Ипак стегну срце и уљезе.{S}  
итао је Перо некако постиђено, окрећући главу у страну да не сретне Јефтанов поглед. — Ко ће ме 
 чашу препуну вина, укочио се и издигао главу на више, као да се слика.{S} На једној трепавици  
хтио ни пити.{S} Само је уздисао, дизао главу и њушкао по ваздуху, као да још једнако осјећа он 
S} Сви плачу!{S} А Данило опет промолио главу кроз врата, па као да размишља: или би заплакао,  
иким, необично испупченим очима, оборио главу и куцка празном чашом о сто, а други прекрстио но 
о, једнако онако стидљиво, наклони мало главу према десном рамену и окрену се.{S} Перо, као ван 
изврну рука, те, мјесто у зид, погоди у главу Јове Перотића.{S} Начини му чворугу на челу, голе 
{S} И дошло му да Благоја удари чашом у главу, само малко да га удари, ништа више него да му мо 
 читати и сва слова ишла су му некако у главу.{S} Али даље — ни маћи.{S} Ту се управо десила сл 
ери.{S} Перо се и опет застиди и окрену главу у страну, као да нешто гледа на зиду.{S} Једини Ј 
вори Перо. — Не знам куд ћу.</p> <p>— А гладан си?</p> <p>— Прилично.</p> <p>— Па вечераћемо за 
ало на памет, пошто је на свијет изишао гладан, те одмах почео млацкати губицама као да сиса... 
 си ми прич’о, да ће ти ђеца крепати од глади?...</p> <p>Сељак слегну раменима и ућута.</p> <pb 
 Плати трошак овђе, па пусти мени да ти гладим ствар...{S} Само мени пусти!{S} Ти знаш, да ћу ј 
} Стара га, од милине, почела и по коси гладити, а стари се само смјешкаше и пипаше му одијело, 
а као заклан.</p> <p>— Не питај јесу ли гладни и не износи ништа, — шапну стари жени, улазећи з 
је чистио испред себе попут тродневнога гладнице.{S} Ни мрвица није остављао.{S} Купио је све и 
јету, међу туђим људима, па кад не мора гладоват’...{S} Да ти није мене, ти би овђе зло прошао. 
у к’о што треба; кад нестане, може се и гладоват’...</p> <p>Свирачице престадоше.{S} Једна љепу 
рестано, згрћао га, да је чак изашао на глас.{S} Старији људи лијепо су га поздрављали, а истје 
као да се нечега сјети, бржебоље умекша глас и настави љубазније: — Ех, кад хоће власт, и биће  
О Перо мој како си ми! — узвикну на сав глас, да су се многи пролазници морали осврнути и зачуђ 
 протузаконитости, — рече, издигнувши и глас и кажипрст десне руке. — тер сте узели слободу, ув 
чађавим, сламним крововима...{S} Ничији глас ни ту се није могао чути...{S} Чак и оне неколике  
рабрен, поглади се по брковима и узвиси глас:</p> <p>— Него ако си ти чојек, нађи какву женетин 
анила.</p> <p>— Зар? — гракнуше у један глас.</p> <p>— Нема га, — одговори Данило, отирући зној 
 /> <p>— Велимо, — повикаше сви у један глас.</p> <p>Он узе чашу и наточи је.</p> <p>— Онда...  
зијевати, испуштајући при томе чудноват глас, да су се многи гости, иза других столова, почели  
ги жениче и невјесто! — дрекну из свега гласа. — Ми најмилији другови и поштоваоци ваши, чије б 
> <p>— Знам шта хоћеш! — викну из свега гласа, поигравајући пред њим. — ха, ха, ха жену би хтио 
ут се промолила није, нити јој је чак и гласа могао чути.{S} Па ни попадија се ни од куда појав 
рочитати шта мисли.</p> <p>— Онда... ја гласам, да се Перо ожени са стране! — викну Јово изнена 
кну са неким заносом. — Сједницу, па да гласамо.{S} Ако треба још кога да зовнемо, па нек је ви 
но.{S} Саставићемо опет сједницу, па да гласамо.</p> <p>Перо зину.{S} Отрже се од Јефтана, обје 
Перо понизно, снебивајући се. — Ви како гласате мени је право.{S} Мени не треба ништа него жена 
> <p>— Крава, крава, крава! — викну још гласније.</p> <p>— Чија крава? — запита неко из авлије. 
еба још кога да зовнемо, па нек је више гласова.{S} Ако треба и скупштина читава, ја кабулим!</ 
ам болестан, — дочека Јефтан жалостивим гласом, — и ти си ме оставио болесна, па отиш’о у чарши 
а први Јефтан мало уобљеним, свечанијим гласом, гледајући по јаранима.</p> <p>— Како ћемо с том 
ивке, мало вишим, уобљеним, необичнијим гласом, каквим се обично здравице држе. — Ви сте мене,  
дајте, — рече домаћица плачевним, меким гласом лако гурајући и у једно и у друго. — И немојте с 
звољаваш? — запита Благоје тихим, меким гласом, као да разговара са ћудљивим болесником. — Шта  
ло, синко, — поче Перо благим, очинским гласом, окрећући се и као тражећи нешто. — Хајде нађи и 
и, — проговори некаквим страшно дебелим гласом, вртећи главом и мигајући ситним, јастребастим о 
 прошапта један сељак, ситним, сниженим гласом. — Пуно, газда...</p> <p>Стрико Васо зажмири и з 
, — поче Јефтан озбиљно, малко уобљеним гласом, — да је у нас адет, да свачије сватове лијепо д 
. ама кошуља... — рече тужним, утањеним гласом, као дијете које се спрема да заплаче.</p> <p>Пе 
 <p>— Онда... онда... — поче оним вишим гласом, пењући се на столицу. — Онда... које ви мени та 
..{S} И једнако му се чинило, као да га гледа и смјешка се на њ...</p> <p>— Што мене Бог да каз 
S} Он се једном руком наслонио на зид и гледа јој право у лице; она оборила главу и чупка ресе  
Перо опет. — Купује се теле па се и оно гледа а камо ли жена.</p> <p>Благоје се намргоди.</p> < 
?{S} Згурио се у крај, па нијемо и тупо гледа своје касабалије, а касабалије гледају њега.</p>  
и и окрену главу у страну, као да нешто гледа на зиду.{S} Једини Јово што исколачи очи, чим је  
 па им зато вазда глава разбијена...{S} Гледај ти, побратимковићу, на ме!...{S} Ја лијепо живим 
уде и жене за осталим столовима. — Само гледај и шути, а имаћеш свега.</p> <p>— <foreign xml:la 
ди на столицу.</p> <p>— Сједи ти и само гледај, — рече, куцајући штапом о празну чашу и разглед 
— окреса Обрен готово љутито. — Ти само гледај и слушај...{S} Или, ако хоћеш, ти говори с матер 
по гледа своје касабалије, а касабалије гледају њега.</p> <p>Тишина.</p> <p>— А камо ти жена? — 
и беспослењаци, па сви пију и задовољно гледају у четири лијепе свирачице, <pb n="24" /> Швабиц 
о, да се његово раме чешало о њезино и, гледајући преда се, једнако је смишљао: шта ће проговор 
} Увуче руке у џепове и поче зазјавати, гледајући у велике двокатнице и трокатнице и пазећи: не 
ефтан мало уобљеним, свечанијим гласом, гледајући по јаранима.</p> <p>— Како ћемо с том Перином 
ти, брате, један пексијан, — рече Јово, гледајући у под.— У кући немаш готово ништа и да трном  
<p>— Хахаха, — блажено се засмија Перо, гледајући јој у ону рупицу на бради. — А, душе ми, кршн 
Хајде.</p> <p>— А ђе ћу? — запита Перо, гледајући га зачуђено.</p> <p>— Ђе ћеш?...{S} Хајде са  
сестра? — шапатом запита Перо домаћицу, гледајући у придошлицу. — Ко је ово?</p> <p>— То је, —  
т, — рече Перо, обзирући се и испод ока гледајући свирачице.</p> <p>— Па и није, — одговори Јеф 
је не казасте? — окоси се Перо, мрко је гледајући. — Ја нисам крив..{S} Зар ја нисам каз’о да ј 
вљао.{S} Купио је све и гутао хитно, не гледајући ни на <pb n="119" /> кога и, очигледно, жалећ 
 Па то је лахко, — рече као узгред и не гледајући га. — Ено ти у удовице Стаке шћери Милке.{S}  
ожеш ли ти Обрене? — запита Јефтан и не гледајући на Данила. — И ти си Перин јаран.</p> <p>— Ја 
="39" /> <p>— Чујеш, — дочека Перо и не гледајући му на сандучиће, — ти ћеш се сад женити и тре 
о? — запита, затим, Перу, мргодећи се и гледајући га оштро.</p> <p>— А што питаш? — осијече Пер 
 богме, — потврди Данило, окрећући се и гледајући: чекају ли га још дјеца. — Мени је каз’о да ј 
— рече, чешкајући се оловком по глави и гледајући некуд у страну. — Ви сте некада у вашега свећ 
ашали се Обрен, приближујући се Милки и гледајући је како точи кахву. — Нијесам ни знао да си.. 
 прекидајући причање и као са презрењем гледајући Перу, — <foreign xml:lang="de">Zahlen</foreig 
 <p>— Шетали смо доста, — одговори Јово гледајући Јоку. — И ручали смо...</p> <p>Стари се осмје 
мо дуго скрасит’, — рече Јефтан мргодно гледајући Перу, — Шта се вама чини?</p> <p>— И мени се  
56" /> <p>— Његову? —једва промуца Перо гледајући је зачуђено. — Зар је Милка Обренова?</p> <p> 
остаде онако растворених уста, блесасто гледајући у собу.{S} Зину и доктор.{S} Дуго су обојица, 
ала, а пред њим су стајала два сељака и гледала га са страхопоштовањем.</p> <p>— Лани си уз’о т 
"88" /> стрина била је мирна и зачуђено гледала обојицу...</p> <p>— Ама шта је било? — запита Ј 
опколише их.{S} Пушећи и смјешкајући се гледали су их, необично уживајући у њиховој свађи, као  
ништа не говорећи, стајали на вратима и гледали Јефтана, како сједи на постељи, десном руком гр 
 говорити.{S} Само су дахтали обојица и гледали се тупим, безизразним, умореним погледом.</p> < 
и на госте „који су могли виђети ако су гледали“ и каже, да се готов и на суду заклети „за свој 
 — Исти покојни отац!...{S} К’о да њега гледам.</p> <p>Јово извади духана, напуни му лулу и при 
Како те држи?</p> <p>— Хоће да му вазда гледам у тефтере, — промуца она. — Богат је к’о нико ње 
о да збија сламу.</p> <p>— Хајде, да је гледамо! — викну.</p> <pb n="125" /> <p>— Хајде, по Бог 
> собом. — Ишао је по толиким мјестима, гледао толике ђевојке и... знате ли зашто?</p> <p>— Заш 
, гурали и чак му стајали на ногу...{S} Гледао је и чудио се свему, мучећи се, да сам себи одго 
 треба, — мирно одговори Обрен, који је гледао у тефтер и срачунавао нешто. — Што ћа ми она?</p 
в свијет <pb n="41" /> крив, мргодно је гледао свакога и ничијега поздрава није хтио прихватити 
ити...</p> <p>Перо је стајао у авлији и гледао по свима прозорима, док је поп ходао по соби и т 
ри врата...{S} У соби је сједио стари и гледао у тефтер, из кога је Јока нешто читала, а пред њ 
иједили, час руменили, и мрким погледом гледао је све око себе.{S} Дошло му бијаше да устане, д 
никако да се спусти, јер је још једнако гледао слику <hi>њезину</hi>, са дугим вратом, смјежура 
таде.{S} И полако, држећи се зида, поче гледати око себе на све стране.</p> <p>— Ко је? — помис 
е крштеница, имам му рашта ићи и увијек гледати Марушку... ух, моју слатку Марушку!...</p> <p>Ч 
рен је точио и без њега, јер није могао гледати празне чаше, и прелијевао их.{S} Отуда се вино  
 Ја ћу говорити с матером, а њу ћу само гледати...{S} С матером је лакше говорити!...</p> <p>Ка 
и и укочише се.</p> <p>Почеше забленуто гледати један у другога, као да се питају: шта је ово?{ 
, право да ти речем, ја га више не могу гледати по сокаку и мучити се с њиме, него треба коме д 
 погледаше у Стаку, а Стака, постиђена, гледаше само у црну земљу и зелену траву.</p> <p>— Срет 
его баш цара...</p> <p>И опет стаде.{S} Гледаше у слику и као да очекиваше, да неко проговори и 
ер, који као да испод земље васкрсну, и гледаше их не баш најпријатељскије.</p> <p>— <foreign x 
у, као да су му сметале нешто.{S} Затим гледаше час у једнога, час у другога, час у трећега јар 
тнога класа.{S} Тронут и растужен, дуго гледаше он у три своја пријатеља, три најдража и најмил 
} Бијела је к’о сир, а румена к’о млада говедина.{S} Очи су јој велике и кахвајасте к’о двије м 
 ја нисам каз’о да је слађа телетина од говедине?</p> <p>Па, окренувши се Милки, дубоко уздахну 
 ама ја к’о велим: слађа је телетина од говедине...</p> <p>— Како кад, — пресијече га удовица о 
 јер није знао чиме би паметнијим почео говор.</p> <p>— Мени не треба, — мирно одговори Обрен,  
?</p> <p>Данило, који је за све вријеме говора био прикривен за вратима и све слушао, провири у 
ем.</p> <p>— Лани си уз’о товар жита, — говораше стари, ни мало се не обзирући на госте, — а ов 
> <p>— Ви само мене пустите напријед, — говораше неуморно, — и станите за мном.{S} Кад ја прист 
походе покојници« као што сам пред смрт говораше, осмјехујући се и питајући за Перу.{S} И Перо  
 и доктор.{S} Дуго су обојица, ништа не говорећи, стајали на вратима и гледали Јефтана, како сј 
</p> <pb n="118" /> <p>Келнер, ништа не говорећи, извади јеловницу и пружи му је.</p> <p>— Хм,  
 не окрећући се ни на једну страну и не говорећи ништа.{S} Тада нико није смио проговорити, па  
 сви пости постили...</p> <p>Непрестано говорећи и хвалећи Перу, поп, из некакве старе, зарђале 
<p>Јефтан махну руком и замоли га да не говори даље, како не би својим жалостивним ријечима пок 
ледај и слушај...{S} Или, ако хоћеш, ти говори с матером.</p> <p>Перо једва дочека.</p> <p>— Ли 
ти љутиш и велиш да о мени свијет ружно говори због тога.{S} К’о да је мени стало за свијетом!{ 
на.</p> <p>— Аћиме, жалосна ти мајка, — говорила је Перина мати своме мужу, — ово наше дијете б 
 знала?</p> <p>— Јеси...{S} Ти си вазда говорила, да треба да се уда...{S} Ето ти сад!...{S} Уд 
и говорио? — осијече стари осорно. — Не говорим јабани него своме зету, а зет треба да ме слуша 
 <p>— Ја сам паметни чојек, јер паметно говорим, — одговори Бошко достојанствено.</p> <p>— Ти с 
>— Волим пуну механу него пусту кућу, — говорио је свакоме, који би га прекорио због неуредна ж 
 знаш о другоме...</p> <p>— А што не би говорио? — осијече стари осорно. — Не говорим јабани не 
лач.</p> <p>— Па нијеси ли ти са Стаком говорио? — осијече Обрен оштро и испрси се. — Зар она н 
које сам ја паметан чојек, те нећу пуно говорит’ кажем вам: од сјутра тражим жену.</p> <p>— Жив 
 Живили!</p> <p>— Е умијеш га, учитељу, говорити к’о нико, — рече Јефтан потресен, бришући сузу 
рок Јеремије, — бранила се Ана и почела говорити <pb n="17" /> мало оштрије, као и обично, кад  
ен.{S} Нити је знао мислити, ни још шта говорити...{S} Све му се чинило као неки сан и као да с 
у само гледати...{S} С матером је лакше говорити!...</p> <p>Кад изненадно, као у преши, уљегоше 
<pb n="109" /> разумијевао понешто, али говорити није знао.{S} Он је управо имао неки свој јези 
стаде и даде Јефтану знак, да и он жели говорити.{S} Јефтан застаде.</p> <p>— Ја мислим, — поче 
е нијесу били у стању ни шта мислити ни говорити.{S} Само су дахтали обојица и гледали се тупим 
и био у стању са већим страхопоштовањем говорити о њој.</p> <p>— Ех, ех, кад је од власти, то т 
ну. -— То ти је паметна мисао!{S} Ја ћу говорити с матером, а њу ћу само гледати...{S} С матеро 
кући.</p> <p>— Чујеш, ја не знам шта ћу говорити с ђевојком, — рече Перо путем, дрмусајући Обре 
 напишеш, па да напријед чујемо шта ћеш говорити...{S} То је... знаш... да не би било каквих не 
о... ама наша је ђевојка...</p> <p>— Па говорићу ја, — окреса Обрен готово љутито. — Ти само гл 
го пазила на његове опомене. — Данас да говориш о вину, к’о да не знаш о другоме...</p> <p>— А  
учак, да ћу ја трпити да ми тако у лице говориш...{S} Нисам ја к’о ти мислиш...</p> <p>Перо се  
лесасто запита Перо. — О каквој ми жени говориш?</p> <p>— Па јеси ли се оженио, болан? — готово 
ајући му руком знак, да га не прекида у говору. — Ми, али, не смијемо заборавити ни на случајно 
це и трокатнице и пазећи: не би ли гдје год стимао ма какву дјевојку, која би му се свиђела.{S} 
ремена, године слабе...{S} Нема да роди година, нема пара...{S} Ништа нема!...{S} Таворим ’вако 
 је са довољним успјехом управо за осам година.</p> <p>— Добро притврдио науку, — како Аћим реч 
прије? — запита га пријекорно. — Толико година па да нам не дођеш!{S} Зар ти то ваља?</p> <p>—  
не пуштајући га да допјева. — Живио сто година!</p> <p>— Живио! — прихвати и Данило, подигнувши 
коса златна к’о препечена ракија од пет година дана...{S} Ах, да је видиш!...</p> <p>— Па лијеп 
ш, има свакаква вина: најприје од десет година, па све до пет...{S} Имам и новога, па како ко б 
осилац...{S} Њу људи просе има двадесет година, па вазда добре муштерије.{S} Да си видио колико 
ну носи пет стотина форинти.{S} Педесет година, двадесет и пет хиљада!</p> <p>— Честитам, брате 
и протокол, увезан ваљда прије тридесет година, разасут, излињао, ишаран траговима проливеног м 
кога, али свакако барем прије четрдесет година.{S} Оцу му је било име Аћим, или како се на кори 
Ја, што се каже, волио би живит’ хиљаду година, па макар и у тикви.{S} И вама фала, које ви мен 
тидиш својих сиједих коса?..{S} Чојек у годинама, па нежењен!..{S} Срамота!..{S} И што је Бог с 
 заборавити ни на случајности прије сто годинах...{S} То је, наиме, потребно...{S} Видите, како 
<p>— Ја рђаво, — дочека. — Зла времена, године слабе...{S} Нема да роди година, нема пара...{S} 
итати.</p> <pb n="20" /> <p>Једва друге године некако се навикао на њих.{S} Написао их читкије  
ало се не обзирући на госте, — а ове је године право, да ми вратиш два...</p> <p>— Много је, —  
почетка, силно захука.{S} За прве двије године истјера двојицу конкурената из Касабе и натјера  
 на другој страни траже хљеба.{S} Треће године истјера и оца и остаде: сам у радњи.{S} Текао је 
пет недјеља бријао а шишао се два пут у години, те изгледаше као какав људождер.{S} Он ухватио  
збиљио се као какав старац.</p> <p>Кроз годину -дана постао је миран ђак.{S} Да је био добар, т 
е не може издржати.</p> <p>На саму Нову Годину пође са Обреном тамо.</p> <p>— Охо, како је у ва 
ти.{S} Добра је, златна је, а уза сваку годину носи пет стотина форинти.{S} Педесет година, два 
ама. — Што се к’о бајаги стидиш?{S} Што гођ ти срце зажели ти само ишти, к’о у својој кући.</p> 
дну степеница дочекао их је домаћин.{S} Гојазан, дебео човјек, са округлим као пун мјесец, више 
му сада није изгледао као поп, него као голем мрк облак, који се спустио на земљу и поиграва пр 
итили је цвијећем и барјачићима.{S} Под големим кубетом њезиним пружао се дугачак сто, препун ј 
Перотића.{S} Начини му чворугу на челу, голему као јаребичино јаје, и попрска му вином нову кош 
менкастој <pb n="31" /> земљи и, држећи голему и тешку мотику у рукама, окопавао кукурузе, што  
ило на сред неба, те пече и у тјеме и у голи врат.{S} Прашина, испод кола, диже се и пада по оч 
шкати је на своме крилу и куњати јој на голим њедрима, као што је замишљао.{S} Од велике бриге  
ед којих се, у прашини, играло неколико голишаве дјеце...</p> <milestone unit="subSection" /> < 
не би имало шта запети.{S} Оне слике са голишавим швабицама (а ти плахо бегенишеш и купујеш так 
ише и на њима се појави стари Игњат.{S} Гологлав, рашчерупан, у лакоме одијелу, стаде на праг и 
ко и туђи пси и мачке и пилићи, кокоши, голубови.{S} Рачуна се, да је за кратко вријеме убио ос 
е неколике кокоши, што су се разишле по гомилама буништа, испред колиба, нијесу какотале ни дре 
S} И опази, недалеко од дуда, иза једне гомиле буњишта, како стоје једно према другоме:{S} Јово 
чито око бунара, лежале су четири овеће гомиле ђубрета.{S} По њима су скакутали неколико безбри 
е ашиковала, — поново се уплете онај из гомиле.</p> <p>— ...и мати ти је ашиковала! — потврди А 
 ...своју кућу уредио, — дочека неко из гомиле.</p> <p>— ...своју би кућу уредио! — дрекну Бошк 
шији, опази Данила, гдје се помијешао у гомилу дјечурлије, па се с њима препире и разговара.{S} 
запита неко из авлије.</p> <p>— Игњате, гони краву Филипову из жита, — развика се стари попут п 
ита, — развика се стари попут пудара. — Гони, и кажи му, лопову, да ми је учинила товар штете.. 
p> <p>И брзим корацима, као да га когод гони, изађе на улицу.</p> <p>Отада су учестали ићи.{S}  
p> <p>— А-а да их гонимо! — викну. — Да гонимо до куге!</p> <p>— Куда ћеш их гонит’? упаде стар 
 цјепаницу у рукама.</p> <p>— А-а да их гонимо! — викну. — Да гонимо до куге!</p> <p>— Куда ћеш 
уда ћеш их гонит’? упаде стари жешће. — Гонио би и ја, ама су далеко измакли.</p> <p>Игњат баци 
могли сте и остат’...{S} Ја вас нијесам гонио.</p> <p>— Па... кад нас ти заустављаш и кад нас н 
Да гонимо до куге!</p> <p>— Куда ћеш их гонит’? упаде стари жешће. — Гонио би и ја, ама су дале 
их. — Само да ја умакнем комесару, а ви гоните колико хоћете.</p> <p>Па сједе за сто и написа б 
а... кад нас ти заустављаш и кад нас не гониш остаћемо још три дана, — дочека Јово. — Нама је л 
 па нам све горе и теже...</p> <p>— Све горе, — одобри и Перо, мученички преврнувши очима. — На 
 Перу. — Трећи дан путујемо, па нам све горе и теже...</p> <p>— Све горе, — одобри и Перо, муче 
и и поштоваоци ваши, чије братске груди горе топлом љубављу према вама, узимамо учешћа у вашем  
ош дјеце у школи, па неће, зар, ни њему горе бити него ли је њима.</p> <p>— Бије ли учитељ пуно 
 икога свога</hi>, као отсјечено дрво у гори, што се каже.{S} Знао је, да више никога код куће  
ио један фењер, а на кривим степеницама гориле су двије омање лампе.{S} При дну степеница дочек 
екну као јаре када га ухвате.{S} Објеси горњу усну, те му кукасти нос готово до браде доприје.{ 
 Стаке? — запита.</p> <p>— Бре Стака је горска вила! — дочека Перо брзо. — Она је к’о зарђала п 
анило набусито. — Хоћу ли у воду јали у гору?</p> <p>— А што нијеси у хотелу, код Јефтана?</p>  
 била препуна свакојаке, мале и велике, господе.{S} Благоје доведе блесастога Перу (јер је сад  
 још са врата повика:</p> <p>— Помагај, господине, ако Бога знаш!</p> <p>— Цо хћеш? — запита за 
наклони.</p> <p>— Болестан ми пријатељ, господине, — тужно проговори. — Болестан је пуно, а ми  
и удари капом о тле. — Бог вас поживио, господине!</p> <p>— Само овдје не можете више имати бор 
вас рад поближе упознати, родио се љета господња не знам кога, али свакако барем прије четрдесе 
.{S} Затим устаде и, испод ока, погледа госте. — А што ви још не шетате? — запита их. — Шетња ј 
о осам.{S} Старчић се, чак, позива и на госте „који су могли виђети ако су гледали“ и каже, да  
вораше стари, ни мало се не обзирући на госте, — а ове је године право, да ми вратиш два...</p> 
 столице.{S} Препаде и Благоја и остале госте, који га усплахирено погледаше. — Не дозвољавам и 
 се, најпошље, спасао.</p> <p>Угледавши госте, он устаде и зачуђено их посматраше.</p> <pb n="7 
дале од тебе?</p> <p>Као по команди сви гости оставише <pb n="105" /> своје столове и опколише  
 при томе чудноват глас, да су се многи гости, иза других столова, почели мргодити и псовати га 
ечина је, па се види и без ње...</p> <p>Гости разастријеше сламу по соби и, онако уморни, поваљ 
 пун филџан, него само половину.</p> <p>Гости су већ били посједали на ниске, <pb n="74" /> тро 
метну га у крај.{S} Покупи и филџане од гостију.</p> <p>— Да није сиротиње, частио би вас још,  
але, — дочека Алекса, осокољен доласком гостију: — У читавој фамилији, бре!{S} Дај ми спомени ј 
.{S} Ненавикнута, зар, да служи оволико гостију застидила се и збунила.{S} Онако збуњена, мјест 
је смијешећи се и обје руке ширио према гостима.</p> <p>— Хе, хе, брате слатки, окаснили сте ми 
со и не осврну се на њега.{S} Окрену се гостима и мрко их погледа.</p> <p>— Ех, што сте ми дошл 
ead> <head>Перо Карантан и дружина му у гостима код стрика Васе у селу Галебовцу.</head> <p>Вру 
 посла с тобом, — осијече и као пође из гостионице. — Мислиш ти што си ми синоћ платио вечеру и 
} Незгоде у полицији.</hi> </head> <p>У гостионици сједио је Перо мрачан и суморан; ћутао је и  
> <p>И узе га под руку и силом поведе у гостионицу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
о!</p> <p>И силом угура Перу у најближу гостионицу и обори га на столицу.{S} Затим опет поче иг 
ли виђети ако су гледали“ и каже, да се готов и на суду заклети „за своје право“.</p> <p>Перо с 
ш ли ђевојку?</p> <p>— Па то је, брате, готова и свршена ствар, — опет ће Благоје весело. — То  
</p> <pb n="46" /> <p>— Онда је погодба готова! — одушевљено узвикну. — Пристајем и ја!</p> <p> 
 И шта би сад протествовао кад је ствар готова и кад већ сузе теку?</p> <p>На врх степеница доч 
чудна врућина <pb n="67" /> и загушљив, готово смрдљив задах...{S} Ни птица да пролети, ни зец  
 свилене гриве.</p> <p>— Ето готово је, готово, — довикну Јефтану. — Јашите, па да се иђе...</p 
кво је то чудо? — дочека Пера веселије, готово смијући се. — Има, брате, још људи који путују.. 
це превукла танким руменилом, те би се, готово, прије могло помислити да је старија сестра Милк 
е тражи кола, магарче, — рече му благо, готово тепајући. — Дошло је вријеме, да се враћамо окле 
чање.</p> <p>Перо га погледа попријеко, готово крвнички.</p> <p>— А што сјутра? — запита набуси 
да плати попу, па, пољубивши га у руку, готово трком оде из куће.</p> <p>Тога дана непрестано ј 
розор, па као да размишљаше нешто...{S} Готово да и он заплаче заједно са Данилом!...{S} Није ш 
/p> <p>— Па јеси ли се оженио, болан? — готово цикну Јефтан и снажно му стеже прсте, да умало н 
.</p> <p>— Ама кажи ти мени...</p> <p>— Готово је, велим ти...{S} Хајде да пијемо!</p> <p>И сил 
ну унапријед плаћао сапутнину и звао га готово сваку вече.{S} А дочекивали су их красно.{S} Удо 
> <p>— Мене да водиш?{S} Мене? — запита готово грубо.</p> <p>—- Перу Карантана морам водити, —  
 <p>— А хоћемо ли дуго остати? — запита готово шапатом. — Ја не могу...{S} Ја ћу само мало...</ 
, — опет ће Благоје весело. — То је све готово!...{S} Хајде да пијемо!..</p> <p>— Ама кажи ти м 
аде</hi> испричати.{S} Јефтана, који се готово није ни растављао од своје заручнице, није могао 
љубазније: — Ех, кад хоће власт, и биће готово одмах...{S} Ти мало причекај, па ћеш добити...</ 
?</p> <p>— Зашто?{S} Зашто? — заграјаше готово сви, очекујући нешто необично, нешто чудно, што  
</hi>.{S} Човјек, у својој муци, бијаше готово и заборавио на Перу и ко зна да ли би га се икак 
 је из испуцале земље и спржене траве и готово их давио; озго, са висине, као да се нешто тешко 
ном травом, врата се накривила и канати готово да падну, па ипак... ипак је све љепше било него 
/p> <p>— Па говорићу ја, — окреса Обрен готово љутито. — Ти само гледај и слушај...{S} Или, ако 
t="subSection" /> <p>Доктор је становао готово на крају касабе.{S} Био то човјек странац, погур 
 па да ме данас закопајете, — рече Перо готово наричући. — Така је моја зла судбина.{S} И тако  
>— Па како ћу јој отић’? — узвикну Перо готово очајнички. — Не могу ја узети ђевојку а да је не 
да нам друг умре у путу? — узвикну Перо готово декламујући. — Зар он да умре?{S} Несретниче, за 
им дугачке, свилене гриве.</p> <p>— Ето готово је, готово, — довикну Јефтану. — Јашите, па да с 
S} Објеси горњу усну, те му кукасти нос готово до браде доприје.{S} Изађе.</p> <p>— Точите, бра 
Ипак стегну срце и уљезе.{S} У први мах готово није могао ни распознати људе, што сјеђаху за ст 
че Јово, гледајући у под.— У кући немаш готово ништа и да трном повучеш по њој, не би имало шта 
олуфима.</p> <p>— Јадан Перо, сад те по готову неће никаква! — уздахну огледајући се у огледалу 
ехани.{S} Око механских врата дизала се граја...{S} Ту су се гурала три-четири беспослена хамал 
, почеше одјекивати нечији кораци и као граја нека.{S} Перо помисли да ће опет бити когод из по 
их.{S} Написао их читкије и, са великом грајом и побједничким изразом на лицу, показао свима.{S 
ри механџија хладно и не осврћући се на грају. — Они читају новине и сваке се седмица по једном 
: „живили“, онда и ви викните и дигните грају...</p> <p>Учитељ се био толико заговорио, да је ч 
 и ослухивао је: одакле ће чути највишу грају, свађу, или пјевање.{S} На средини касабе једна м 
састо погледаше Данила.</p> <p>— Зар? — гракнуше у један глас.</p> <p>— Нема га, — одговори Дан 
ладницу</hi> од самих дубових и букових грана и окитили је цвијећем и барјачићима.{S} Под голем 
е гране купају у води.{S} Испод њихових грана купају се лабудови.{S} Шест гиздавих, бијелих лаб 
е врбе и своје дугачке, танке, повијене гране купају у води.{S} Испод њихових грана купају се л 
и вечере, да ме тако превари!...</p> <p>Грдећи Благоја једва је некако заспао.</p> <p>И снијева 
о би распознати, да то није глава какве грдне совуљаге, него човјечија прилика и да та човјечиј 
-три авлије, провукоше се испод некакве грдне капије, док најпошље не изађоше у велику и простр 
а, — рече,</p> <p>— Ђурђа!</p> <p>— Још грђе.</p> <p>Љубица!</p> <p>Перо напући усне и цмокну њ 
ило украшено чворугом на глави и силним греботинама по лицу, а украшавао их је увијек он, не љу 
вако мучиш и себе и нас...{S} И није ти грехота ни срамота!...{S} К’о да смо ми твоји робови, п 
ћи их и размрсујући им дугачке, свилене гриве.</p> <p>— Ето готово је, готово, — довикну Јефтан 
S} Поблиједи, полегути се, ухвати се за гриву и склопи очи да не види своје пропасти, а Јефтан  
, — па изађе на врата и повика из свега грла, — донеси нам кахву!...{S} Ти си, побратимковићу,  
 не би промијенио и сада вичем из свега грла: куку ономе, ко није ожењен!“</p> <p>Држимо, да ов 
тима.</p> <p>— Данило! — викну из свега грла.</p> <p>На вратима се помоли једна рашчерупана гла 
 <p>— Живили младенци! — заграјаше сви, грлећи Перу.</p> <p>Јефтан се прислони раменом уз прозо 
г газде Станка, — весело објави он Пери грлећи га. — Загледали се, замиловали се и брже ћемо се 
на, како сједи на постељи, десном руком грли стас лијепе собарице, која је била нешто лакше одј 
посла! — викну обрадован Перо и поче га грлити. — О, брате слатки и лијепи, добро ли ми дође!{S 
граја Благоје, утрчавши у собу, па поче грлити Перу и љубити у оба образа. — Честитам ти, мој П 
е.</p> <p>— Ја ћу, — викну он колико га грло доноси... — Ево мене!</p> <p>— Муч’ ти, магаре! —  
ну шаком, да Пери намах замрије ријеч у грлу. — Муч’ поганове!{S} Ти си мене шћео преварит’ сад 
елите и забављате, што вам никада, ни у гробу, нећу заборавит’!...</p> <p>— Живиооо!</p> <p>Опе 
, испод прастарог, кљастог дуда, весело грокћући ваљало се двоје свињчади.</p> <p>Из авлије уље 
 Ево, како сам се ја оженио, па ме није гром убио, него ми све у реду.{S} Што се и ти не жениш? 
боље него све друге газде.{S} Живим к’о гроф!{S} Док има пара, живићу к’о што треба; кад нестан 
ад хотелска, па га задиркују и пецкају, грохотом се смијући, ако каткада, леђима или раменом, ј 
е сам узео једну и платио за њу петнес’ гроша.{S} Питам: може ли јефтиније, а Чифут не да...{S} 
мо кад се има.</p> <p>— И за зоб по два гроша, за зоб, — настави Јован брже.</p> <pb n="93" />  
к да је свршена погодба.</p> <p>— И пет гроша мени, што ћу ићи с вама да вратим коња, мени... — 
фут к’о Чифут!{S} Добио ми је барем пет гроша на њој...</p> <pb n="52" /> <p>И, радујући се што 
Мене да водиш?{S} Мене? — запита готово грубо.</p> <p>—- Перу Карантана морам водити, — осијече 
другови и поштоваоци ваши, чије братске груди горе топлом љубављу према вама, узимамо учешћа у  
спод руке. — Жени се, јадан брате, и не губи младост узалудно...</p> <p>— Ама ко ће ме, брате?  
вих зуба (због чега је вазда и успијала губицама) смјежуране коже, набијељена, помоли се на вра 
 изишао гладан, те одмах почео млацкати губицама као да сиса...{S} Кашње се показао као врло жи 
 нос, па узео подеране новине и, мичући губицама попут зеца, полугласно чита.</p> <p>Перо им ка 
там те?</p> <p>Обрен испи чашу и цмокну губицама као да љуби кога.</p> <p>— Тако је, — потврди, 
у.{S} Само преврну очима и, савијен као гудало, упрашен, диже се са земље.</p> <p>— Што се не ч 
о да га разапињу, стресе се и писну као гуја љута:</p> <p>— Ама ко вам то налага, ако Бога знат 
се, да сам себи одгонене: нашто оволика гунгула и зашто све није мирно као у његовој касаби?</p 
!{S} Е чисто ти хтједох умријети у овој гунгули.</p> <p>Благоје застаде и заплака од радости.{S 
а опет му искочи на челу стиште зубе и, гунђајући, приступи Јоки, па је гурну лактом у прса.{S} 
gn>? — запита Благоје мргодећи се и као гунђајући нешто. — <foreign xml:lang="de">Waas</foreign 
о се љутити.{S} Почео, чак, по обичају, гунђати и проклињати све, почевши од младожење, па завр 
частили су их кахвом, ракијом, духаном, гурабијама и урмашицама, низ које се циједио мед.{S} И  
е домаћица плачевним, меким гласом лако гурајући и у једно и у друго. — И немојте се стидити, к 
их врата дизала се граја...{S} Ту су се гурала три-четири беспослена хамала и инадила се са дје 
ци сваки час, често и врло немилостиво, гурали и чак му стајали на ногу...{S} Гледао је и чудио 
сата...{S} Ту су се, у широком ходнику, гурали четири до пет полицајаца, врзајући се око двају  
p> <p>Сви наврвише на тесту и почеше се гурати.{S} Неко стаде учитељу на ногу, Обрену неко обор 
зубе и, гунђајући, приступи Јоки, па је гурну лактом у прса.{S} Она га укочено погледа, а послу 
ред вратима Јефтанове собе, свом снагом гурну у њих и отвори их.</p> <p>— Извол... — викну, али 
нешто да се помаче у њему и свом снагом гурну га њојзи.{S} Пруживши јој бакшиш он задрхта као ш 
 ђевојку а да је не видим.</p> <p>Обрен гурну мачку и одбаци аршин, па се исправи и оштро га по 
еси ли ти, Перо? — изненада дрекну неко гурнувши га руком у ребра, а тешка рука нечија спусти м 
њу, кад стиже до попових врата и снажно гурнувши, отвори канат. — Је ли овђе?</p> <p>— Јес’, —  
ијечити осим вас.</p> <p>— Хм?...{S} Но гут!... — Осијече доктор и пође пред њим. — Видиме...{S 
 добро прегледао. — То завтра буде ганц гут.</p> <p>Па, примивши од Пере награду, изађе из собе 
мрвица није остављао.{S} Купио је све и гутао хитно, не гледајући ни на <pb n="119" /> кога и,  
 <title><hi>Црна Дама</hi></title> и т. д.{S} Излазио је само у <pb n="60" /> магазу младога Јо 
га и пријатеља, — рече. — Хоћемо, бива, да му изађемо на сусрет скупа, па смо зовнули тебе, да  
} Текао је новац непрестано, згрћао га, да је чак изашао на глас.{S} Старији људи лијепо су га  
д га ноге носе.{S} Дошло да се посвађа, да се поинади макар с киме.</p> <p>Он изненадно скочи и 
 хвалио се Аћим свакоме. — Знао сам ја, да ће бит’ мимо остале.</p> <p>Четири разреда свршио је 
.{S} Ње се и не бојим, — одговори Јока, да се једва чуло. — Ама <hi>он</hi>...</p> <p>— Он је з 
рјак, а ја ћу бити барјактар, па, вала, да се не постидим ни самога Бошка Југовића.</p> <p>— И  
к’о твоја невјеста...{S} Брука би била, да уљеземо без <hi>младе</hi>!..{S} Данас ћемо и у цркв 
> <p>— Јеси...{S} Ти си вазда говорила, да треба да се уда...{S} Ето ти сад!...{S} Удала се!... 
ћи се озбиљан. — Шта би било са женама, да се нијесу удавале?</p> <p>— Ја, — настави Јефтан пон 
 њега.</p> <p>Јово даде знак друговима, да пођу за њим.{S} Пођоше.{S} Полако се прикрадоше до с 
S} Само упрти пртљагу и пође пред њима, да их води Јовановој кући.</p> <p>Затекоше Јована гдје  
 жену ногом, што је важило као опомена, да му се не мијеша у разговор. — У бухљивим бачвама одм 
ала риба!.{S} А, ето, читав свијет зна, да у правоме вину нема риба.{S} Њима је, да речемо, Бог 
 ћеш ти што потрошит’.{S} Имам ја пара, да платим и за те и за се.{S} А теби треба да се шеташ, 
</p> <p>— Нема, нема брате, — прошапта, да се једва чуло. — Тако је то, кад у кући нема женске  
тежи болесник.</p> <p>— А имаш ли срца, да ме болесна зовеш? — застења. —-Ја не могу ићи...{S}  
 пристадоше.{S} Опремише Тому кочијаша, да се код некаква познаника одмара, а они се полако упу 
ћи шешир на затиљак — Ја сам вазда рад, да својим силама припомогнем напретку Српства.</p> <p>Ј 
водом...{S} Стид га, стид од сама себе, да тако изневјери друга <pb n="112" /> и пријатеља!...{ 
о на сусрет скупа, па смо зовнули тебе, да га ти испред нас поздравиш једном здравицом.{S} Ти с 
— Какво полесно?</p> <p>Јефтан познаде, да му се сад пред Пером није шалити, па лагано извуче р 
ма, као да збија сламу.</p> <p>— Хајде, да је гледамо! — викну.</p> <pb n="125" /> <p>— Хајде,  
су могли виђети ако су гледали“ и каже, да се готов и на суду заклети „за своје право“.</p> <p> 
ако му није тешко, и да дође, ако може, да их послуша нешто, ако би хотио«...{S} Писмо послаше  
е, уфитиљи бркове, уштину се за образе, да му изгледају руменији, и изађе.{S} Пође главном улиц 
а у правоме вину нема риба.{S} Њима је, да речемо, Бог одредио воду, а није вино; с тога се и в 
— А шта ти радиш, зете?{S} Какво ти је, да речемо заниманије? — запита изненада, положивши руке 
 n="27" /> се врати из механе; знао је, да се ту више нико неће на њега ни осмјехнути, нити ће  
о дрво у гори, што се каже.{S} Знао је, да више никога код куће затећи неће кад <pb n="27" /> с 
о.</p> <p>— А друго?</p> <p>— Друго је, да је паметна и кућаница.</p> <p>Јефтан се мало намргод 
е му је постајало све теже и увидио је, да тако више не може издржати.</p> <p>На саму Нову Годи 
де и опет погледа по свима.{S} Хтио је, да им на лицу прочита: јесу ли сви сагласни са Јовом?{S 
а глава поигравати.{S} Изгледало му је, да ће се читава кућа срушити и притиснути га.</p> <p>—  
како је то: распарати цара?...{S} Није, да речемо, ни пашу ни везира, него баш цара...</p> <p>И 
 и приближујући им се. — Нијесте знале, да ћемо и ми доћи да пијемо кахву.</p> <p>— Знаш... к’о 
} Да је била кршна, не би чекала на ме, да дођем <pb n="141" /> из девете касабе и да је водим. 
пет сам био у хавсу...{S} Обиједили ме, да сам заварао некакву ђевојку, измамио јој паре, па је 
 опет поче звиждукати.{S} Обиједили ме, да сам крао суцке биљеге, па ме ухавсили и оћерали из с 
о, готово тепајући. — Дошло је вријеме, да се враћамо оклен смо и дошли...{S} Кући ћемо!</p> <p 
око себе.{S} Дошло му бијаше да устане, да узме столицу, па да добро изудара и <hi>пунца</hi> и 
 и, онако са стране, погледа у филџане, да види: јесу ли напуњени?{S} Жила она опет му искочи н 
ојек, коме сам платио ручкове и вечере, да ме тако превари!...</p> <p>Грдећи Благоја једва је н 
а бекељила му се иза леђа и старала се, да му за тур од чакшира прикаче некакав чудноват реп: о 
пилићи, кокоши, голубови.{S} Рачуна се, да је за кратко вријеме убио осморо пилади, трима псима 
здрагани, изађоше из куће и кренуше се, да и осталим касабалијама испричају знамениту новост.</ 
 Гледао је и чудио се свему, мучећи се, да сам себи одгонене: нашто оволика гунгула и зашто све 
во разгледао све око себе, надајући се, да ће какогод опазити дјевојку.</p> <p>— И јес’ и јес’  
 освртао се на све стране, надајући се, да ће је сваки час угледати.{S} Узалуд!{S} Вјетар је пи 
настави Јефтан поносито, спремајући се, да и трећи пут удари руком о сто.— Жена нам треба!{S} Н 
и, свијета, — вели Јован, старајући се, да изгледа озбиљан и замишљен. — Ја к’о кириџија виђео  
ан и направи мргодно лице. — Не бој се, да ћеш ти што потрошит’.{S} Имам ја пара, да платим и з 
адости, наклони се опет.{S} Видјело се, да су га Јефтанове ријечи погодиле у најосетљивију жицу 
p>Перо застаде.</p> <p>— Е знам, брате, да сам крив, — рече. — Знам, ама шта ћу?...{S} Кад ме с 
b n="125" /> <p>— Хајде, по Богу брате, да је само очима видим.</p> <p>— јок, — осијече Благоје 
номе, позору изложеноме, мјесту кажете, да ви не дозвољавате ни цару да проси дјевојку.{S} Упра 
о цикну Јефтан и снажно му стеже прсте, да умало није јаукнуо.</p> <p>— Нијесам се оженио, — за 
овићу, прави дипломат...{S} Камо среће, да су нам сви таки!...{S} Барем би се опет сви пости по 
еда попријеко.</p> <p>— А неко ми рече, да ћете ви сјутра ићи? — запита. — Сјутра одма!</p> <p> 
ромуца Перо постиђен. — Данило ми рече, да си болестан.</p> <p>— Ја и јесам болестан, — дочека  
исмо послаше у механу, упућујући момче, да ће га ту <hi>сигурно</hi> наћи.</p> <p>— Треба и од  
ам дов’о и два пријатеља и једно момче, да ти се прогостимо у кући два три дана.</p> <p>Старац  
{S} Гледаше у слику и као да очекиваше, да неко проговори иза ње и да му напомене шта ће даље к 
код власти <pb n="43" /> и мени казаше, да тамо не траже ничију крштеницу...{S} Ничију они не т 
<p>Перо чисто одахну, када му објавише, да не ће више бити ђак.{S} Школа му је била изашла на в 
е дијете бити »мимо остале«.{S} Рекоше, да ће свакако бити знаменито у роду своме.</p> <pb n="1 
оца.{S} Због тих чудних знакова рекоше, да ће дијете бити »мимо остале«.{S} Рекоше, да ће свака 
бања умирише Перу.{S} Волио је, додуше, да проведе још какву шалу: да млатне букваром по глави  
огом међусобном, опојен мирисом љубави, да читав народ <pb n="162" /> српски од Адрије до Балка 
ана.</p> <p>— Велите ли ви, браћо, сви, да је паметно да се ја женим? — запита и опет се укочи  
старчићем око плаћања.{S} Старчић вели, да је попио шест ракија, а механџија нарачунао осам.{S} 
ућу и рађа ђецу...{S} Оклен би ми били, да нам се нису женили стари?..{S} Оклен питам те?</p> < 
 да ме не уфате, јер су ми запријетили, да ће ми је довести амо на вјенчање...</p> <p>Јефтану с 
се. — Ми <pb n="160" /> смо те зовнули, да ти јавимо, да он долази у петак...</p> <p>Учитељ, за 
зид и уздахну.</p> <p>— Све ми се чини, да ће ми се некаква несрећа десити ако пођем сам, — реч 
ја и плачем, — викну, — што ми се чини, да се не враћамо више, ако поћерамо к’о што смо почели. 
{S} Он је, чисто и јасно, доказао Пери, да »као старији јаран и ожењен чојек« треба да спава на 
олила жена.</p> <p>— А пристајеш ли ти, да одмах у неђељу пођемо у њих? — запита Перо журно.</p 
овало, јер се бијаше почео прибојавати, да га наскоро и Данило не остави.{S} Некаква нарумењена 
, у мало не скочи за њом, да је ухвати, да је задржи.{S} На попа је био сасвим и заборавио и, к 
 без памети, и једва се могао уздржати, да не испусти какав непристојан усклик или уздах.</p> < 
ло трезнији човјек могао би распознати, да то није глава какве грдне совуљаге, него човјечија п 
р удаљио. — Како си се ти смио усудити, да ми дођеш?</p> <p>— Ја нисам знао да има неко с тобом 
ротиња!...{S} Само ми немојте духанити, да се не би запалила слама...{S} С тога вам не дам ни с 
спрси.</p> <p>Перо протра очи, мислећи, да и сад снијева.</p> <p>— Ама да се нијесте преварили? 
не <hi>поклоне</hi>, топло обећавајући, да ће свакоме „бити наклоњен и пред свима властима штит 
ло накривио на лијеву страну, пустивши, да га свилена кита куцка по челу.</p> <p>— Шта ћеш дана 
то да се жени?...{S} Да удара на белај, да троши новце и да својом крвљу храни сеоске бухе.{S}  
ро запита. — Ово носим мојој изабраној, да пробира некакве женске беспослице.{S} Богата је, па  
говори комесар, давајући му руком знак, да га не прекида у говору. — Ми, али, не смијемо забора 
/p> <p>Јово устаде и даде Јефтану знак, да и он жели говорити.{S} Јефтан застаде.</p> <p>— Ја м 
 ми синоћ платио вечеру и овај доручак, да ћу ја трпити да ми тако у лице говориш...{S} Нисам ј 
 сред собе и отхукну.</p> <p>— Ето вам, да не спавате на тврду, — рече. — Душека нема сиротиња! 
иротиња, — рече стари тужно. — Ја знам, да се вама неће свиђет’ и да нећете овђе остати ни чита 
 шта мисли.</p> <p>— Онда... ја гласам, да се Перо ожени са стране! — викну Јово изненадно. —-  
укваром по глави онога ђака пред собом, да кога испод клупе боцне иглом, или да пусти коме у ње 
p>— Муч’, — дрекну поп и измахну шаком, да Пери намах замрије ријеч у грлу. — Муч’ поганове!{S} 
рање?</p> <p>Перо хукну и одмаху руком, да једним махом све црне мисли одагна од <pb n="84" />  
чно се растресе над успаваним Јефтаном, да коју буху стресе на њега и да му се тако освети.{S}  
Благоје љутито. — Ти ћеш отићи са мном, да потврдиш просидбу <pb n="129" /> и видиш ђевојку.{S} 
, као ван себе, у мало не скочи за њом, да је ухвати, да је задржи.{S} На попа је био сасвим и  
дногласно проглашен особитим мајстором, да га свакодневно умањује.{S} Он није имао радње, нити  
 кога потопити...{S} Знаш ли ти, болан, да ће њему Русија десети дан у Цариград...</p> <p>Алекс 
 Јефтан и као подиже се. — Ти си каз’о, да ћемо остат’ само мало.</p> <p>— Нека, нека, — дочека 
 са мном што хоће...{S} Зато ме и уз’о, да му вазда радим...</p> <p>— А стрина?</p> <p>— Она је 
много, кад си иск’о и кад си ми прич’о, да ће ти ђеца крепати од глади?...</p> <p>Сељак слегну  
— и Бог зна да ли би је икада и одржао, да му изненада, једнога дана, чудан случај у помоћ не п 
з собе.</p> <p>— Ама јесам ли ја казао, да ми нико не улази у собу? — плану Јефтан, чим се докт 
бијела и мрка.{S} И обично се заклињао, да ће бити уредан.{S} Заклињао се и да ће претрести и у 
пова пера, који је, као за инат, хитао, да крштеницу час прије сврши.</p> <p>Тужан и жалостан в 
рући на госте, — а ове је године право, да ми вратиш два...</p> <p>— Много је, — прошапта један 
<p>— То треба, — потврди и Јово. — Ево, да опростите, ја ћу водити своју жену, ти Јефтане своју 
јевојку рабите?{S} Ко је вама дозволио, да непристојними намјерами вријеђате царске дјевојке?</ 
</p> <p>Учитељ се био толико заговорио, да је чак заборавио и на вино и тек <pb n="164" /> и ка 
и ко зна да ли би га се икако и сјетио, да му не стиже онај брзојав.</p> <p>— На моју душу ово  
к’о да ми је Бог у крошњи с неба бацио, да ме обесели за моја добра дјела.{S} Кад сам преко дан 
о га је Перо имао, — и ишарало га тако, да је изгледао као каква мапа.{S} Пролијевало се чак и  
н сјео близу удовице, сјео управо тако, да се његово раме чешало о њезино и, гледајући преда се 
 за се...{S} А с тобом ће ићи још неко, да ти изабира, — додаде мало тише.</p> <p>— Који ће? —  
ући му да и даље размишља. — Да пијемо, да се веселимо, а биће времена кад ћеш размишљати и туг 
p>— Можемо!</p> <p>— И да се зарекнемо, да друг друга неће на путу изневјерити, док су нам глав 
="160" /> смо те зовнули, да ти јавимо, да он долази у петак...</p> <p>Учитељ, зачуђен, искриви 
 ономе, ко није ожењен!“</p> <p>Држимо, да овоме не треба никаква коментара.</p> </div> </body> 
 окопавали кукурузе.</p> <p>— Чули смо, да имаш три коња, — рече Јефтан поздравивши се с њим. — 
зом на лицу, показао свима.{S} Наравно, да је одмах од оца добио нове хаљине, што се показао та 
ди, што мушких што женских.{S} Наравно, да су <pb n="163" /> ту била сва три Перина јарана, зај 
у походе.</p> <pb n="28" /> <p>Наравно, да заклетву никако није могао одржати, — био је и сувиш 
ротив шибања у школи, било је ријешено, да се Перо натовари на врат учитељу.</p> <p>У овоме пит 
на раме и повуче га у собу тако снажно, да се једва могао одржати на ногама. — Тако је, тако! — 
рантан као да се стиша мало.{S} Једино, да срцу пусти на вољу, помијеша прсте у Данилову косу,  
 П-ске дјевојке.{S} Знајући врло добро, да се такво познанство најлакше може наћи у каквој меха 
} Опет је пољуби.</p> <p>— Хајде, Перо, да иђемо, — поче Јефтан и као подиже се. — Ти си каз’о, 
 прозва Данилом.{S} Уједно одлучи и то, да, први пут пошље смрти родитеља, прослави Крсно Име.{ 
о могао учинити.</p> <p>— Ишао је зато, да види: има ли икаква ђевојка љепша, од наше красне уд 
лушкујеш, — рече. — Ама сад што си чуо, да ником не издаш...{S} Ако издаш, зло и по ме и по те. 
напукнуте филџане.{S} Ненавикнута, зар, да служи оволико гостију застидила се и збунила.{S} Она 
ешћа у вашем весељу и ступамо пред вас, да вам пружимо изразе наших одушевљења, нада наших, мол 
 мој како си ми! — узвикну на сав глас, да су се многи пролазници морали осврнути и зачуђено их 
ти, испуштајући при томе чудноват глас, да су се многи гости, иза других столова, почели мргоди 
ко уобљеним гласом, — да је у нас адет, да свачије сватове лијепо дочекамо и да пред њих изађем 
p>— Учитељу, јављамо ти радосну вијест, да се оженио наш друг Перо Карантан, — поче Јефтан уста 
, а на лицу им се огледала радозналост, да час прије виде ту лијепу невјесту.</p> <p>Неки поста 
— ја сам оправио брзојав у вашу касабу, да се информирам о вашој ћудоредности.{S} Одговора нема 
у рукама <pb n="142" /> и издиже главу, да види: оклен пјесма долази?...{S} И опази, удаљену, љ 
опут пудара. — Гони, и кажи му, лопову, да ми је учинила товар штете...{S} Толико ће ми платити 
 и изгуби вјеру у се.{S} Изгуби и наду, да ће икада у својој кући загрлити своју женицу и, у ти 
авно.{S} Ви сте си синоћ узели слободу, да на јавноме, позору изложеноме, мјесту кажете, да ви  
, сад можете мало прошетати...{S} Кажу, да је то здраво...{S} А ја сад имам <pb n="77" /> нешто 
 Све село обиграх, па га нема.{S} Кажу, да је ноћас отиш’о...</p> <p>— То је он одвео Јову, душ 
и у удовице Стаке шћери Милке.{S} Кажу, да је добра, кршна, ваљана.{S} Додуше ја је још добро н 
i>, а мати му се звала Ана.{S} Причају, да није заплакао кад се родио, као што обично заплаче с 
 буха прешло на њега.</p> <p>И дође му, да тога часа скочи и зовне Данила.{S} И он се диже...{S 
ијет прорицао је и њему, као и Јефтану, да ће хрђаво проћи.{S} Једино је још Аћим ловио пријате 
пет си ми дошао никакви сине, — дрекну, да се разлијегало по свој авлији и по свеме комшилуку,  
е бијаше толико збунио и загледао у њу, да није знао који ће филџан прихватити, и није осјетио, 
S} Ништа!</p> <p>И лагано пође прозору, да им отуда покаже, е немају ништа видјети...{S} Уједан 
хните памети.{S} Да се пржимо на сунцу, да се знојимо због твоје женидбе!..</p> <p>— Камо срећа 
ена ракија од пет година дана...{S} Ах, да је видиш!...</p> <p>— Па лијепо; њу ћу и тражити, —  
ицу конкурената из Касабе и натјера их, да на другој страни траже хљеба.{S} Треће године истјер 
че? — дочека подругљиво. — Зар не знаш, да је то турско?</p> <p>— Сведно.{S} Русија ће за инад  
твар...{S} Само мени пусти!{S} Ти знаш, да ћу ја све уредити к’о што ваља.</p> <p>— Ама ја хоћу 
е и за се.{S} А теби треба да се шеташ, да се дружиш...{S} Ако останеш вазда у дућану, убиће те 
ш, ама то ваља!...{S} И још, ако хоћеш, да ти и ђевојку препоручим, а једва ће те дочекати.{S}  
у стари жени, улазећи за њима. — Видиш, да их је пуно!</p> <p>— А кахву? — прошапта она.</p> <p 
читам...{S} Душа ми... психа, психа!... да знам шта се ради у свијету и хоће ли се ђегођ покрви 
шта ћеш говорити...{S} То је... знаш... да не би било каквих неприлика.</p> <p>Учитељ презриво  
 је, додуше, да проведе још какву шалу: да млатне букваром по глави онога ђака пред собом, да к 
 и Цетине, види користи од вашег брака; да сретно буде по ваш дом и српски род.{S} Живили!</p>  
 себе, пустивши дуге ресе <pb n="30" /> да му падају по куковима.{S} Нађе и неколика прстена, н 
 љуцки и, што се рекне, човјечански!{S} Да имају мозга, сви би се момци женили.</p> <p>Јефтан с 
че. — Сретно, дуговјечно, берићетно!{S} Да Бог да и пород породио и све ти у напријед пошло!</p 
 <p>— Штета, — рече, — црна штета!..{S} Да продајеш и купујеш, могли би одма пазарити.{S} У мен 
 се жени?...{S} И што да се жени?...{S} Да удара на белај, да троши новце и да својом крвљу хра 
 људима, па кад не мора гладоват’...{S} Да ти није мене, ти би овђе зло прошао...</p> <p>— Баш  
у прсима, дође ми да све разбијем...{S} Да је живот боца и њега би разбио!...{S} Омрзно’о ми и  
м на далек пут, а ти мене оставио...{S} Да ми није било ове женске главе, која ми донесе вина и 
35" /> сам га пио и пио би га вазда.{S} Да ме и сад ко понуди, не би рекао „<hi>нећу</hi>“.</p> 
ет година, па вазда добре муштерије.{S} Да си видио колико сам муке им’о док сам каз’о како си  
ити и овај му упали да не може боље.{S} Да тако није казао, поп му не би дао крштенице и не би  
 ово је све са твоје махните памети.{S} Да се пржимо на сунцу, да се знојимо због твоје женидбе 
оз годину -дана постао је миран ђак.{S} Да је био добар, то се баш не може рећи, јер у буквару  
на за рукав. — Ја сам у томе сметен.{S} Да је свирачица и знао би некако... ама наша је ђевојка 
гла казна и послали ми кугу на врат.{S} Да је била кршна, не би чекала на ме, да дођем <pb n="1 
 <p>— Ама молимо те, учитељу, — рече, — да одма напишеш, па да напријед чујемо шта ћеш говорити 
ред комесара.</p> <p>— Хајде, — вели, — да чујеш пошљедњу пресуду, па јали ће бити црна јали би 
ефтан озбиљно, малко уобљеним гласом, — да је у нас адет, да свачије сватове лијепо дочекамо и  
аде.</p> <p>— Ја мислим, — поче Јово, — да свадба без барјака никако не ваља.{S} Ви нађите барј 
не допуштајући му да и даље размишља. — Да пијемо, да се веселимо, а биће времена кад ћеш разми 
аже Другога Перу Карантана? — запита. — Да не траже каква, чијем је оцу име Марко јали Петар?{S 
ефтан, бацајући му брзојав пред ноге. — Да се није оженио, не би се ни вратио, нит’ би јављао д 
нијесмо ни ми, — настави Јефтан јаче. — Да нам је Бог послао колеру на врат, ја се не бих љутио 
а теби магарећа глава! — викну Бошко. — Да си ти паметан чојек ти би... ти би...</p> <p>— ...св 
.</p> <p>— А-а да их гонимо! — викну. — Да гонимо до куге!</p> <p>— Куда ћеш их гонит’? упаде с 
, састављајући три прста и љубећи их. — Да их поједеш од милине!...{S} Ти то остави само мени.< 
ма, дође ми да помахнитам...{S} А сад — да оде тако далеко...</p> <p>— А чујеш, зете, — настави 
иће добро и зачудићете се сви!</p> <p>— Да Бог да, — одговорише обојица.</p> <p>Стари се опет п 
уку да га загрли. — Ја хоћу...</p> <p>— Да ми даш Милку, — доврши он.</p> <p>Удовица се искриви 
ненадно скочи и зовну Благоја.</p> <p>— Да се иђе, — рече опоро. — Доста је сједнице!</p> <p>—  
, као да је на мравињак легао.</p> <p>— Да барем Данило уза ме спава! — прошапта тихо. — Барем  
} Покупи и филџане од гостију.</p> <p>— Да није сиротиње, частио би вас још, — рече мргодно. —  
авам да проси ђевојку, <pb n="131" /> а да је не видим, — осијече Перо изазивачки.</p> <p>Благо 
не своју...</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— А да буде право весеље, нека и Стака пође, — опет ће Јово 
очајнички. — Не могу ја узети ђевојку а да је не видим.</p> <p>Обрен гурну мачку и одбаци аршин 
дебелу цјепаницу у рукама.</p> <p>— А-а да их гонимо! — викну. — Да гонимо до куге!</p> <p>— Ку 
ога дата и њојзи, побратимковићу, треба да смо сви <pb n="33" /> потпокорни и да јој се вазда з 
 Реците и ви коју.</p> <p>— Прво: треба да узме жену с миразом, — дочека Обрен у пола пјевајући 
као старији јаран и ожењен чојек« треба да спава на меку, а, поред тога, не иде за својим него  
си...{S} Ти си вазда говорила, да треба да се уда...{S} Ето ти сад!...{S} Удала се!...</p> <p>И 
...{S} Обоје су млади к’о кап, па треба да их ми старији поучимо.</p> <p>Од свега овога разгово 
платим и за те и за се.{S} А теби треба да се шеташ, да се дружиш...{S} Ако останеш вазда у дућ 
..« Јок, побратимковићу!...{S} Ми треба да мислимо к’о што власт хоће.{S} Најпошље ми не треба  
 му се. — То сваки паметан човјек треба да има.</p> <p>Обрен се осмјехну.</p> <p>— Дај и мени д 
рим јабани него своме зету, а зет треба да ме слуша...{S} Нећу га, зар, ја учити како ће управљ 
, Благоје застаде.</p> <p>— У које доба да дођем сјутра по те? — запита.</p> <p>— Рано...{S} У  
.</p> <p>Јефтан махну руком и замоли га да не говори даље, како не би својим жалостивним ријечи 
/p> <p>Перо не одговори.{S} Пропусти га да уљегне у кућу, а он стаде под дуд.{S} Ту, поред Дани 
рмише сви, <pb n="7" /> не пуштајући га да допјева. — Живио сто година!</p> <p>— Живио! — прихв 
рена. — Ако учитељу не буде криво, њега да замолимо.{S} Он је учио, па зна да везе...</p> <p>—  
да у зачуђенога Данила као да би у њега да заиште савјета.</p> <p>— Ама што тако брзо? — запита 
>— Имам.</p> <p>— И не треба ни од кога да иштеш?</p> <p>— Ни од кога.</p> <p>Старац се дохвати 
у, па да гласамо.{S} Ако треба још кога да зовнемо, па нек је више гласова.{S} Ако треба и скуп 
мо смјешкаше и пипаше му одијело, ваљда да се увјери: је ли најбоља чоха или није?</p> <p>— А ш 
бјесомучно дрмајући њиме. — Што не каза да се нијеси вјенч’о, црн ти образ сад и вавијек!</p> < 
p>— А би ли ти да ти је ја извадим и ја да платим?</p> <p>— Јок, — осијече Обрен остављајући те 
, одговори Данило лијено. — Волио би ја да сам дома, па да лијепо спавам...{S} Ништа љевше од с 
м око уста. — Како <pb n="136" /> ћу ја да своје дијете не видим сваки дан?{S} Научила на њу, п 
 она даје свега.{S} Она наћерује сељака да ми поштено плаћа бировину; она ме чува од свакога, < 
в но, не утирући суза. — Има сто конака да смо утекли!</p> <p>— Па шта ти је, магарче; какво је 
оју никад није видјео?...{S} И дјевојка да пође за њега, а никад га није видјела?..{S} Каква ће 
жена, нити је, као женска глава, хтјела да остане без свога накита, те се малко, као нехотице,  
инадила се са дјечурлијом, што су дошла да слушају музику.{S} Унутра опет све пуно.{S} За свима 
 руке и трчао од пријатеља до пријатеља да га хвали.</p> <p>Негдје у то доба упознао се Перо са 
се замисли.</p> <pb n="144" /> <p>— Ама да они не траже Другога Перу Карантана? — запита. — Да  
мислећи, да и сад снијева.</p> <p>— Ама да се нијесте преварили? — запита опет, крстећи се. — Ш 
p>— И пет гроша мени, што ћу ићи с вама да вратим коња, мени... — опет ће Јован.</p> <p>— С ови 
рекну Јефтан, прибравши се мало. — Одма да тражиш ђевојку!</p> <pb n="13" /> <p>И зграби Перу з 
} Ашикују са официрима...{S} Треба одма да иђемо даље...</p> <p>Јефтан опусти руке низ кревет и 
о, или се засмијао?</p> <p>— И сад одма да се жениш.{S} Сад! — дрекну Јефтан, прибравши се мало 
е?{S} Несретниче, зар нијеси могао одма да нађеш доктора?</p> <p>Па се окрену и опет хитно пође 
 — Зла времена, године слабе...{S} Нема да роди година, нема пара...{S} Ништа нема!...{S} Тавор 
њеним гласом, као дијете које се спрема да заплаче.</p> <p>Перо Карантан збуни се.{S} Хтио би д 
и Перо, дајући му знак и рукама и очима да престане. — Кажи ми само и тихо ми кажи: знаш ли ђев 
њега да замолимо.{S} Он је учио, па зна да везе...</p> <p>— Ја би замолио још кога, — уплете се 
о је и сувише слаб за тога, — и Бог зна да ли би је икада и одржао, да му изненада, једнога дан 
аше готово и заборавио на Перу и ко зна да ли би га се икако и сјетио, да му не стиже онај брзо 
 <p>— Нећу ти ја овђе више ноћиват’, па да ме на комаде сијечеш, — рече. — Нијесам ја разбојник 
ада и исправи се. — Крштеница треба, па да ми је извадите...</p> <p>Поп, отресајући земљу са но 
о лијено. — Волио би ја да сам дома, па да лијепо спавам...{S} Ништа љевше од спавања!...{S} Ко 
ог паметног чојека из твога племена, па да му се поклоним к’о свецу...</p> <p>— Свецима нек је  
и милујући га. — Ниђе никог позната, па да се с њоме разговори и проговори.{S} Ако је ти не раз 
..</p> <p>— Камо срећа да сам мртав, па да ме данас закопајете, — рече Перо готово наричући. —  
акви?..{S} И зар сам ја један међед, па да немам своје памети и не знам шта радим?</p> <pb n="1 
готово, — довикну Јефтану. — Јашите, па да се иђе...</p> <p>И помоћу Даниловом поче товари, ти  
 и <hi>суђеницу</hi>, све да потуче, па да онда трчи куд га ноге носе.{S} Дошло да се посвађа,  
а!...{S} К’о да смо ми твоји робови, па да пристајемо за тобом.</p> <pb n="94" /> <p>— Ама, бра 
 — Него, ако хоћеш, остави све мени, па да уредим.{S} Ако је не видиш сад, виђећеш пошље, па до 
и у магази.</p> <p>— Хајде затварај, па да мало прошетамо, — рече једне вечери Пери, пошто су с 
јдемо одмах...{S} Само плати трошак, па да иђемо.</p> <p>Перо завуче руку у џеп и крупан новац  
чеш, — рече. — Нијесам ја разбојник, па да ме на муке мећете.</p> <p>— Притрпи се само до сјутр 
 кроз плач, — ама зар сам ја пророк, па да му знам нарав...{S} И какав ми је то коњ, који се иг 
 Толико би дао доктору да си ожењен, па да ти се разболила жена.</p> <p>— А пристајеш ли ти, да 
ко ко бегенише.{S} Мрко је и лијепо, па да умреш кад попијеш чашу...</p> <p>— Красно вино! — по 
е ти стани на воду, а ја ћу на сухо, па да видимо ко ће кога потопити...{S} Знаш ли ти, болан,  
аша ни боца.{S} Није боца попов нос, па да је разбијаш...{S} То је једна мртва ствар...</p> <p> 
у бијаше да устане, да узме столицу, па да добро изудара и <hi>пунца</hi> и <hi>пуницу</hi> и < 
кликну са неким заносом. — Сједницу, па да гласамо.{S} Ако треба још кога да зовнемо, па нек је 
штено.{S} Саставићемо опет сједницу, па да гласамо.</p> <p>Перо зину.{S} Отрже се од Јефтана, о 
 учитељу, — рече, — да одма напишеш, па да напријед чујемо шта ћеш говорити...{S} То је... знаш 
 жена.</p> <p>— Ама није жена кокош, па да ти је купимо, — викну Јефтан жешће, ударајући руком  
апита га пријекорно. — Толико година па да нам не дођеш!{S} Зар ти то ваља?</p> <p>— Па ево ме  
p> <p>— А јеси ли ти пророк Јеремије па да знаш? — питао је Аћим, као љутећи се помало, премда  
pb n="140" /> прилику, један музејум па да то купим.{S} Ако ми затреба што из Карађорђева време 
о! — викну. — Није он један министар па да му се држе десет здравица.{S} И владики би много бил 
/p> <p>— Заричемо се.</p> <p>— И сјутра да кренемо!</p> <p>— Сјутра.</p> <p>И сви прихватише за 
 на памет да се жене, спавају?{S} Рашта да је Бог њега убио мимо све остале и осудио га на овак 
је пуних шест мјесеци вара и неће ништа да плати.{S} Иза бабиних леђа провиривала је масна капа 
ишљао: шта ће проговорити...{S} И ништа да му пане на памет!...{S} Ни једне ријечи, ни једнога  
ог твоје женидбе!..</p> <p>— Камо срећа да сам мртав, па да ме данас закопајете, — рече Перо го 
ив, готово смрдљив задах...{S} Ни птица да пролети, ни зец да шушне, ни нико да се види, осим н 
ретно, дуговјечно, берићетно!{S} Да Бог да и пород породио и све ти у напријед пошло!</p> <p>—  
ро и зачудићете се сви!</p> <p>— Да Бог да, — одговорише обојица.</p> <p>Стари се опет појави н 
мјешка се на њ...</p> <p>— Што мене Бог да казни и да ми је удијели за жену? — јекну жалостивно 
hi>пуницу</hi> и <hi>суђеницу</hi>, све да потуче, па да онда трчи куд га ноге носе.{S} Дошло д 
"129" /> и видиш ђевојку.{S} Лијепо све да уредимо, па одма сјутра на вјенчање.</p> <p>Перо га  
весело. — То је све готово!...{S} Хајде да пијемо!..</p> <p>— Ама кажи ти мени...</p> <p>— Гото 
p> <p>— Готово је, велим ти...{S} Хајде да пијемо!</p> <p>И силом угура Перу у најближу гостион 
S} Каква је то дјевојка?</p> <p>— Хајде да се пије! — дрекну Благоје, не допуштајући му да и да 
 <pb n="86" /> се мека срца, па му дође да заплаче за овом дјевојком.{S} И он некако чудновато  
све, — викну Благоје весело и опет пође да га љуби. — Ти си ми рек’о да уредим и ја сам све уре 
а га неко зове, зове га по имену и каже да умире за њим...{S} Он размахну рукама <pb n="142" /> 
 једне ријечи, ни једнога слова не може да се сјети...</p> <p>— Чини ми се да ће киша, — рече н 
ошлости Пере Карантана.{S} Перо не може да нађе за себе ђевојке.</head> <p>Од тога дана Перо ка 
?{S} И, на своје велико чудо, опазио је да су сви мирни и да се не препадају од његове куће.</p 
а Данила и леже у постељу.{S} Мислио је да ће, ако мало заспе, макар и на који сахат заборавити 
. — Честитам ти, мој Перо, а свршено је да не може љепше.</p> <p>Пери се посјекоше ноге и у све 
иганчи Перо привлачећи га себи. — И име да знам.</p> <pb n="124" /> <p>— Анђа, ако хоћеш.{S} То 
чити се с њиме, него треба коме другоме да га натоваримо на врат, па нека се други мучи.</p> <p 
прихвати стари живо. — Не дам ја никоме да се са мном игра...</p> <p>И обојица изађоше из собе. 
S} Питам: може ли јефтиније, а Чифут не да...{S} Чифут к’о Чифут!{S} Добио ми је барем пет грош 
Перо, пажљиво се осврћући на све стране да га ко не би чуо. — Ђевојку знаш ли, ама честиту и по 
ш треба!{S} И ја би волио бит’ без жене да не треба...{S} И њу је Бог створио, па ако ни за шта 
 па га попријеко погледа.</p> <p>— Мене да водиш?{S} Мене? — запита готово грубо.</p> <p>—- Пер 
 понуди чашом добра вина и кад му рекне да је паметан.</p> <p>— Ја, по могућству сила, радо ћу  
ићем и смјехуљцима на образима, диже се да купи бакшише.{S} Пође од стола до стола, осмјехкујућ 
може да се сјети...</p> <p>— Чини ми се да ће киша, — рече најпошље, тек да прекине ћутање. — И 
а шћућуривши се уза зид и као бојећи се да је не удари по глави.</p> <p>Перо уљезе у авлију и,  
ући, показа му собу, Перо, старајући се да што мање времена изгуби, честито и не погледа на њу, 
баш устицао шешир на главу и спремао се да пође некуда, кад усплахирани Перо утрча у собу и још 
 киме.{S} Ријетко које комшијско дијете да није било украшено чворугом на глави и силним гребот 
 не треба ми жена.{S} Ама кад ви велите да треба, онда ће свакако требати...{S} И које сам ја п 
га трена одлазити натраг, ако не желите да вас протјерам са пратњом...</p> <p>— Фала Богу и на  
сам виђео.</p> <pb n="122" /> <p>— Биће да сад спавају, —- одговори Благоје мирно. — Уморне па  
и.</p> <p>— Како те држи?</p> <p>— Хоће да му вазда гледам у тефтере, — промуца она. — Богат је 
олу. — Жена је жена!{S} Човјек кад хоће да се жени, стоји ти на прагу новога роћења и смрти.{S} 
/p> <p>— Видиш, како је кад човјек хоће да се жени, — рече брзо, не допуштајући да га Перо запи 
но око заигра му.</p> <p>— Ти мени рече да сам будала?{S} Ти! — узвикну бијесно. — А зар има ви 
дао је све око себе.{S} Дошло му бијаше да устане, да узме столицу, па да добро изудара и <hi>п 
ук.{S} Понори главом као да се спремаше да пане и са столице.</p> <p>— Немојте се правдати и ис 
ке дјевојке?</p> <p>Перо не могаде више да се одржи. <pb n="147" /> Задрхташе му и ноге, поклец 
сад почело топити...{S} Дође му, чак, и да запјева, те полако, тихо, поче циједити кроз зубе св 
ше »да се потруди, ако му није тешко, и да дође, ако може, да их послуша нешто, ако би хотио«.. 
ш... <pb n="55" /> ти си к’о судац... и да ми пресудиш данас...</p> <p>— Зар данас? — постиђено 
ово можемо.</p> <p>— Можемо!</p> <p>— И да се зарекнемо, да друг друга неће на путу изневјерити 
о. — Ја знам, да се вама неће свиђет’ и да нећете овђе остати ни читав дан...{S} А и село није  
једне код њега.</p> <p>— Ама ми треба и да га дочекамо, — рече. — Какви би били пријатељи, кад  
Јефтаном, да коју буху стресе на њега и да му се тако освети.{S} Затим сиђе на авлију и упути с 
кад не сипљем.{S} Ја знам шта је вода и да је друго вода, а друго вино.{S} А моје вино може на  
рдне совуљаге, него човјечија прилика и да та човјечија прилика није нико други, него знаменити 
за вриједно да се мучи са муштеријама и да им се »криво куне“.{S} Лакше му је било <pb n="22" / 
ући у под.— У кући немаш готово ништа и да трном повучеш по њој, не би имало шта запети.{S} Оне 
дођем <pb n="141" /> из девете касабе и да је водим...{S} И Благоје, никакав чојек, коме сам пл 
 да не ће никуд излазити.{S} Каз’о је и да му нико не улази.</p> <p>— Ни ја? — отегну Перо.</p> 
ршију, тражећи да се упозна ма с киме и да се распита за П-ске дјевојке.{S} Знајући врло добро, 
а очекиваше, да неко проговори иза ње и да му напомене шта ће даље казати.</p> <p>— А Марко Кра 
ао, да ће бити уредан.{S} Заклињао се и да ће претрести и уредити кућу и све ствари по њој, раш 
{S} Да удара на белај, да троши новце и да својом крвљу храни сеоске бухе.{S} Зар се не би оне  
 збуни се.{S} Хтио би да помогне Јови и да му се у невољи нађе; хтио би да пође, али не може.{S 
ј се приближи.</p> <p>— А он ти брани и да се удаш?</p> <p>— Брани, — одговори она: — Требам му 
а њ...</p> <p>— Што мене Бог да казни и да ми је удијели за жену? — јекну жалостивно. — Нијесам 
елико чудо, опазио је да су сви мирни и да се не препадају од његове куће.</p> <p>— Ама у мене  
а да смо сви <pb n="33" /> потпокорни и да јој се вазда за здравље Богу молимо...</p> <p>— Тако 
 иде за својим него за Периним послом и да је овај, према томе, дужан, бринути се за његову удо 
дјеца. — Мени је каз’о да је болестан и да не ће никуд излазити.{S} Каз’о је и да му нико не ул 
т, да свачије сватове лијепо дочекамо и да пред њих изађемо...{S} А Перо је наш јаран; доста је 
о да крави Митра кујунџије откине реп и да њиме бије другове.{S} Срећа, што крава није била <pb 
} Пријатеља свога шћео си да превариш и да отмеш његову ђевојку.</p> <pb n="56" /> <p>— Његову? 
ти, погледајући их испод ока, као да би да позна: јесу ли добре платише?</p> <p>— Имам, имам, — 
 шаке и раскорачи се пред њим као да би да се хрве.</p> <p>— А опет си ми дошао никакви сине, — 
ад сам те носио на рукама...{S} И ја би да вам је све у реду: и собе и душеци и све.</p> <p>— Ф 
 Јови и да му се у невољи нађе; хтио би да пође, али не може.{S} Само се окреће око себе и стењ 
> <p>Перо Карантан збуни се.{S} Хтио би да помогне Јови и да му се у невољи нађе; хтио би да по 
b n="34" /> <p>— За ту ријеч требало би да те пољубим, — викну. — Ти си... ти си... хеј Маре, — 
Перо, па се и он намргоди. — Зар и теби да дајем рачуна?</p> <p>— А ко ће те питати ако нећу ја 
 поче товари, ти пртљагу, а њима остави да сами узјашу.</p> <p>Коњи, чим кренуше, као да осјети 
емо се и посавјетовати о томе...{S} Сви да дођете у мене, — опет ће Јефтан.</p> <p>— И доћи ћем 
ву косу, затресе му главом и заповиједи да изађе из собе.{S} Данило исплази језик и дрекну као  
аривши руком по столу, нареди механџији да донесе вина.</p> <p>— Болан, па није ружан твој живо 
...{S} Погледа око себе, као да се боји да не зове кога другога...{S} Нигдје никога!..{S} Он за 
умало га не загрли.</p> <p>— А хоћеш ли да те ја курталишем? — запита. — Послушај мене, па се н 
 људе?...{S} При погодби нијесмо казали да нас обара и то је непоштена ствар...</p> <p>— Коњ је 
ора није могао смислити и овај му упали да не може боље.{S} Да тако није казао, поп му не би да 
То није ни махнито!</p> <p>— И сад вели да од Стаке нико љепши нема! — настави Јефтан некако за 
м, да кога испод клупе боцне иглом, или да пусти коме у њедра шаку коњских <pb n="19" /> муха.{ 
ораци и као граја нека.{S} Перо помисли да ће опет бити когод из полиције и хтједе се сакрити,  
рену двојици муштерија што бијаху дошли да пазарују, и показа им врата. — Пазарујте сад у друго 
} Кад ме стисне овђе, у прсима, дође ми да све разбијем...{S} Да је живот боца и њега би разбио 
а ако ми није вазда пред очима, дође ми да помахнитам...{S} А сад — да оде тако далеко...</p> < 
јој паре, па је оставио...{S} Суђено ми да страдам, к’о што је и Исус страд’о...</p> <p>И још ј 
ихвати, а не смједе ни да је погледа ни да што рекне.</p> <p>— Ето се сад нагледајте, — рече до 
 хоће.{S} Најпошље ми не треба ништа ни да мислимо, кад је дао Бог њу.{S} Ево ја, на прилику, н 
н прихвати.{S} Прихвати, а не смједе ни да је погледа ни да што рекне.</p> <p>— Ето се сад нагл 
е се газда једном у недјељи дана накани да је очисти.</p> <p>— Баш си ти, брате, један пексијан 
 се. — Плати трошак овђе, па пусти мени да ти гладим ствар...{S} Само мени пусти!{S} Ти знаш, д 
 љубити.{S} А Данило тек се сада увјери да ствар није жалосна и поче се смијати.</p> </div> <pb 
авлији и по свеме комшилуку, — дош’о си да ме вараш и на зло навлачиш...{S} Пит’о сам ја код вл 
ако поштење?{S} Пријатеља свога шћео си да превариш и да отмеш његову ђевојку.</p> <pb n="56" / 
о. — Што ћа ми она?</p> <p>— А би ли ти да ти је ја извадим и ја да платим?</p> <p>— Јок, — оси 
, али ко ће их написати?{S} Ко ће знати да их, како треба, искриви и удеси?{S} И учитељ му је т 
} Перо, преплашен, хтједе јој прилетети да је придржи, али се она изврну и отскочи од њега као  
те би се, готово, прије могло помислити да је старија сестра Милкина него мати.{S} Она сама зад 
 вечеру и овај доручак, да ћу ја трпити да ми тако у лице говориш...{S} Нисам ја к’о ти мислиш. 
ама Обрен, ако хоће, може је наговорити да пође... .</p> <p>Читав сахат провели су у савјетовањ 
ро и умио и кренуо низ чаршију, тражећи да се упозна ма с киме и да се распита за П-ске дјевојк 
лепетала, те су комшијске жене, мислећи да су то права клепетала, почеле се побожно крстити и к 
 се. — Нијесте знале, да ћемо и ми доћи да пијемо кахву.</p> <p>— Знаш... к’о момци... — упаде  
 А како си? — запита Јово, покушавајући да се отме. — Јеси ли здрав?</p> <p>— А-а од куге никад 
 од јада, — дочека Данило, покушавајући да се исправи и чвршће стане на ноге, — Ос... тавио си  
авећи љубазније лице и као покушавајући да се осмјехне. — Што ти власт иште, то треба давати... 
да се жени, — рече брзо, не допуштајући да га Перо запита. — Ово носим мојој изабраној, да проб 
ути се, ухвати се за гриву и склопи очи да не види своје пропасти, а Јефтан потјерао за њим, тр 
 <hi>уредан</hi> човјек најпошље одлучи да набави једнога слугу.{S} Обрати се пријатељима и они 
јпошље Перо стиште срце и чврсто одлучи да запроси.{S} Што је више ишао њима, самовање му је по 
м вас затворити.</p> <p>И, не сачекавши да се Перо одбрани, зазвони у звонце.</p> <p>— Водите г 
у, коју је раздрљио на прсима, пустивши да се мушице окупљају по њима.</p> <p>— Погледајте га!  
pb n="114" /> косу по средини, пустивши да му два бича пану управо по обрвама, заглади солуфе,  
кани умивања, па, онако мокар, пустивши да му се вода циједи низ лице и браду, приступи ближе П 
емо! —викну Перо, пружајући руку у знак да је свршена погодба.</p> <p>— И пет гроша мени, што ћ 
 ми се да ће киша, — рече најпошље, тек да прекине ћутање. — Има пуно облака...</p> <p>— И мени 
.</p> <p>— Тако је, — потврди Перо, тек да нешто каже, и ако га није слушао, него је нестрпљиво 
звољаваш, брате?</p> <p>— Не дозвољавам да проси ђевојку, <pb n="131" /> а да је не видим, — ос 
ад сам преко дана у дућану, једва чекам да се смркне, јербо кад се свеме свијету смркне, мени с 
ја нисам виђео...</p> <p>— Па каз’о сам да ћеш виђети, — прекиде га Благоје љутито. — Ти ћеш от 
е <hi>уграбио прилику</hi>. — Дош’о сам да ми ти пресудиш... <pb n="55" /> ти си к’о судац... и 
и с тобом, — рече. — Сваки пут кад одем да ми дадеш по форинту.{S} Толико би дао доктору да си  
е, као и обично, кад Аћима хоће о нечем да увјери, — Ама ја видим.{S} По јутру познајем дан.{S} 
ени тако лијепо кажете и које ја мислим да је пријатељски... онда ја велим: нека буде тако.{S}  
е слушаш рђаве јаране, који хоће главом да пробијају зид, па им зато вазда глава разбијена...{S 
ао, све му на срцу лакше.{S} Као оловом да му је било оковано, па се сад почело топити...{S} До 
p> <p>— И један треба лијепом здравицом да га дочека, — настави Јово не слушајући Обрена. — Ако 
вих страна...{S} И као вјетар прохладан да попухује, милује га по образу и лагоди.{S} И тај вје 
 камо ти жена? — једва се прибра Јефтан да запита, приближујући му се и хватајући га за руку. — 
 што види и чује, није могућно...{S} Он да испроси ђевојку, коју никад није видјео?...{S} И дје 
викну Перо готово декламујући. — Зар он да умре?{S} Несретниче, зар нијеси могао одма да нађеш  
чекају ли га још дјеца. — Мени је каз’о да је болестан и да не ће никуд излазити.{S} Каз’о је и 
<p>Перо зину.</p> <p>— А ко ти је каз’о да сам се вјенчао? — отегну. — Незнаш ти на какав сам б 
апита подругљиво.{S} А што нијеси каз’о да ти је много, кад си иск’о и кад си ми прич’о, да ће  
— Ја нисам крив..{S} Зар ја нисам каз’о да је слађа телетина од говедине?</p> <p>Па, окренувши  
 ко сто дуката даде...{S} Драго ми, к’о да сам оца рођеног наш’о...</p> <p>Након дуже почивке к 
опомене. — Данас да говориш о вину, к’о да не знаш о другоме...</p> <p>— А што не би говорио? — 
 и то ти је паметно! <pb n="123" /> К’о да си мене пит’о тако ти је паметно...</p> <p>— Полахко 
И није ти грехота ни срамота!...{S} К’о да смо ми твоји робови, па да пристајемо за тобом.</p>  
сећи се. — Исти покојни отац!...{S} К’о да њега гледам.</p> <p>Јово извади духана, напуни му лу 
и свијет ружно говори због тога.{S} К’о да је мени стало за свијетом!{S} Људи су овнови, <pb n= 
и сад ђевојке?...{S} Мршаве и слабе к’о да се иглама хране.</p> <p>— А ти дебела! — упаде Перо. 
атима, изађе из собе.</p> <p>— Овђе к’о да нећемо дуго скрасит’, — рече Јефтан мргодно гледајућ 
бро дао, добра ми је и весела, исто к’о да ми је Бог у крошњи с неба бацио, да ме обесели за мо 
 опет пође да га љуби. — Ти си ми рек’о да уредим и ја сам све уредио.{S} Имаш пунца газду, пун 
а, као кажњено дијете, — а ја сам пош’о да распитујем за ђевојке...{S} Ама ништа!...{S} Ашикују 
, раскорачивши се, стаде пред њега, као да би се тукао. — Знаш ли ти ко сам ти ја?...{S} И знаш 
е пецкаху и копрцаху се испод њега, као да је на мравињак легао.</p> <p>— Да барем Данило уза м 
ли и смјешкају се један на другога, као да су какву побједу однијели.{S} Посједаше око округлог 
 забленуто гледати један у другога, као да се питају: шта је ово?{S} А и Перо се забленуо, па н 
рачунати, погледајући их испод ока, као да би да позна: јесу ли добре платише?</p> <p>— Имам, и 
од нестрпљења, поче тапкати ногама, као да збија сламу.</p> <p>— Хајде, да је гледамо! — викну. 
<p>Перо се осврну и измахну рукама, као да би некога у земљу да сатјера.{S} И заигра му брада,  
 доста!...</p> <p>И брзим корацима, као да га когод гони, изађе на улицу.</p> <p>Отада су учест 
викну и показа му свих десет прста, као да ће му тога часа у очи полетити. — Бјежи од мене!...{ 
кочи корак унатраг и раствори уста, као да ће прогутати некога.{S} Лако бљедило прели му се лиц 
памет стаде...{S} Погледа око себе, као да се боји да не зове кога другога...{S} Нигдје никога! 
е дуго.{S} При свршетку осјетио је, као да му је мало одлануло на души и као да се разведри мал 
аштркане и разбацане на све стране, као да је полиција какву преметачину извршила или, у најмањ 
и готово их давио; озго, са висине, као да се нешто тешко, врело спуштало на њих и притискивало 
 му интересе“...</p> <p>— О, брате, као да ми те Бог посла! — викну обрадован Перо и поче га гр 
/p> <p>Перо отпрсну и направи лице, као да је појео љуту паприку.</p> <p>— Не ваља, — рече,</p> 
 укочио се и издигао главу на више, као да се слика.{S} На једној трепавици блиста му се суза,  
и узјашу.</p> <p>Коњи, чим кренуше, као да осјетише несигурне јахаче на плећима.{S} Перин <pb n 
на земљу и поиграва пред њим.{S} И, као да га вјетрови понијеше, он се брзо окрену и отрча из а 
а, витостаса Мара, лијепа и мила и, као да је собом унијела читаве руковијети босиока и јоргова 
н и жалостан вратио се Перо кући и, као да му је био сав свијет <pb n="41" /> крив, мргодно је  
 одма?{S} Каква је то преша? — Али, као да се нечега сјети, бржебоље умекша глас и настави љуба 
</p> <p>И поче јаглуком трљати очи, као да већ таре сузе.{S} А Перу то разоружа, те одмах заниј 
 Бошко и, звизнувши, одмахну руком, као да вели: „прошло је то“. — Њему се више не вјерује!</p> 
запита Благоје тихим, меким гласом, као да разговара са ћудљивим болесником. — Шта не дозвољава 
убима...{S} И једнако му се чинило, као да га гледа и смјешка се на њ...</p> <p>— Што мене Бог  
сретно ђечице! — узвикну потресено, као да ће тога часа проплакати. — Бог вам дао сваке <pb n=" 
ам Јово Јоку, — одговори она мирно, као да о каквој ситници прича.</p> <p>Стари наслухну ове ри 
ви се на столици и погледа га тупо, као да пита: а шта се то мене тиче?</p> <p>— Честитам, — ис 
ни.</p> <p>Стари се дохвати за ухо, као да није добро чуо.</p> <p>— А и хране немам, — настави  
глук и поче трти нос.{S} Уједанпут, као да се присјети нечему, окрену се и пође вратима.</p> <p 
ачину извршила или, у најмању руку, као да су му лопови долазили у походе.</p> <pb n="28" /> <p 
37" /> и пипао је прстима по столу, као да би и сада хтио узети филџан.</p> <p>Други дан, у сам 
стране и размјешташе чаше по столу, као да су му сметале нешто.{S} Затим гледаше час у једнога, 
ву и поче се чешкати.{S} Бијаше му, као да га је неко полио хладном водом...{S} Стид га, стид о 
ет застиди и окрену главу у страну, као да нешто гледа на зиду.{S} Једини Јово што исколачи очи 
се и непрестано погледујући у жену, као да вели: хоћеш ли једном свршити? — Ако има муштерија у 
ни Перо, а у срцу му нешто штрецну, као да је слутио несрећи. — Шта ти је?</p> <p>— Мислим се к 
о, дизао главу и њушкао по ваздуху, као да још једнако осјећа онај мирис што га је Мара унијела 
 И објема шакама протра се по лицу, као да се умива. — Ти си зар?</p> <p>— А како си? — запита  
 <p>— А ко ће поћи на пут и куда? — као да сам себе запита. — О тома треба добро размислити.</p 
ијест му се поче мрачити...{S} Соба као да се поче окретати, а комесарова глава поигравати.{S}  
ази неуређено.</p> <p>Нос у старога као да дође још дебљи, крњави зуби указаше се.{S} Он испуст 
и Перу обоје застадоше.{S} Попадија као да се застиди па се окрену у страну и сакри се за мурво 
твоје вино, — прекори га жена, која као да није много пазила на његове опомене. — Данас да гово 
више није слушао.{S} Удаљена музика као да га је успављивала, те је почео отезати трепавицама и 
<p>Перо погледа у зачуђенога Данила као да би у њега да заиште савјета.</p> <p>— Ама што тако б 
 очи, растворио уста и махао рукама као да ће полетити.</p> <p>— Нема Томе! — викну загушено, п 
н, те одмах почео млацкати губицама као да сиса...{S} Кашње се показао као врло живахан и отрес 
p>Обрен испи чашу и цмокну губицама као да љуби кога.</p> <p>— Тако је, — потврди, правећи се о 
> <p>Перо напући усне и цмокну њима као да се љуби с киме.</p> <p>— Ох, ох, то је слатко! —- до 
 опет промолио главу кроз врата, па као да размишља: или би заплакао, или се засмијао?</p> <p>— 
, отегле шије и искривиле главе, па као да се растају са животом...{S} Близу њих се удрвенила н 
има.{S} Прислони чело уз прозор, па као да размишљаше нешто...{S} Готово да и он заплаче заједн 
p>— То ми је казала.</p> <p>Обојица као да се замислише и не проговорише више ни ријечи.</p> <p 
ним ногама, што и по равници корача као да се пење уза степенице, — њему се смрачи пред очима.{ 
јица наклопише.{S} Нарочито Благоје као да је имао ванредан апетит.{S} Све је чистио испред себ 
 <pb n="146" /> <p>Перо рашири руке као да га разапињу, стресе се и писну као гуја љута:</p> <p 
ав!...</p> <p>Перо поче трљати руке као да их умива.</p> <p>— Па, размишљајте ви, брате, — рече 
} Осјетивши удовичино раме на своме као да се застиди мало и поче се измицати, а, у измицању, о 
сједио је и писао нешто, правећи се као да не види Перу.{S} Пребирао је некакве хартије и мрмља 
и руком за стабло и устаде.{S} Лице као да му се одмах разведри.</p> <p>— Па што си онда дош’о? 
p> <p>Обојица прихватише за столице као да ће се потући, те сиромах Перо читава три корака одск 
му крштеницу, зачуђено га погледа и као да хтједе запитати: а шта ће то?...{S} Ипак се некако п 
ши.{S} Поплашено погледа по свима и као да хтједе скочити и бјежати од свега свијета.</p> <p>У  
> <p>Сви ућуташе.{S} Погледаше се и као да хтједоше један другоме у очима прочитати шта мисли.< 
ао да му је мало одлануло на души и као да се разведри мало.{S} Ни те вечери није ишао у механу 
{S} Све му се чинило као неки сан и као да све ово, што види и чује, није могућно...{S} Он да и 
>И опет стаде.{S} Гледаше у слику и као да очекиваше, да неко проговори иза ње и да му напомене 
морам водити, — осијече полицајац и као да се још више испрси.</p> <p>Перо протра очи, мислећи, 
апита их млад, вижљаст келнер, који као да испод земље васкрсну, и гледаше их не баш најпријате 
лавујске трепери у ноћи, а у пјесми као да га неко зове, зове га по имену и каже да умире за њи 
> <p>Бошково лице поче се растезати као да се кези на кога; десно око заигра му.</p> <p>— Ти ме 
 ја женим? — запита и опет се укочи као да се слика.</p> <pb n="12" /> <p>— Велимо, — повикаше  
снажне шаке и раскорачи се пред њим као да би да се хрве.</p> <p>— А опет си ми дошао никакви с 
усти некакав јаук.{S} Понори главом као да се спремаше да пане и са столице.</p> <p>— Немојте с 
слатке пите...</p> <p>Перо Карантан као да се стиша мало.{S} Једино, да срцу пусти на вољу, пом 
евојке.</head> <p>Од тога дана Перо као да клону духом и изгуби вјеру у се.{S} Изгуби и наду, д 
ога овако осуђују...</p> <p>Комесар као да овога пута бијаше нешто расположенији и љубазније не 
 — запита. — Шта ради?</p> <p>Игњат као да не чу добро.{S} Метну прст на уста и издиже обрве.</ 
нио, не би се ни вратио, нит’ би јављао да долази и „да поздравим пријатеље“.{S} То ти се само  
ти.{S} Ипак се тјешио тиме, што је знао да има још дјеце у школи, па неће, зар, ни њему горе би 
и је како точи кахву. — Нијесам ни знао да си... тако одрасла и тако се раскрупњала...{S} Права 
ти, да ми дођеш?</p> <p>— Ја нисам знао да има неко с тобом, — промуца Перо постиђен. — Данило  
о више ништа чуо није.{S} Чим је сазнао да ће Мара ићи за писара, — за онога танког, дугуљастог 
двадесет прозора, а најпошље је покушао да крави Митра кујунџије откине реп и да њиме бије друг 
.{S} По јутру познајем дан.{S} И, право да ти речем, ја га више не могу гледати по сокаку и муч 
па као да размишљаше нешто...{S} Готово да и он заплаче заједно са Данилом!...{S} Није шала уда 
вом, врата се накривила и канати готово да падну, па ипак... ипак је све љепше било него у оста 
њ је плах, — упаде Јован, — па му драго да поскочи, драго...</p> <p>Перо се ухвати за кољено и  
 Ја ти не знам ништа друго казати, него да се ни са царем <pb n="170" /> не би промијенио и сад 
наш’о, — дочека Перо одушевљено, — него да ми ко сто дуката даде...{S} Драго ми, к’о да сам оца 
 растемо по крушкама и по јабукама него да нас жене рађају...</p> <p>— Тако је, — потврдише сви 
само малко да га удари, ништа више него да му мозак пролије.</p> <p>— Ни цару ја то не дозвољав 
шу за чашом.{S} Дошло му да пије, много да пије, само да што мање може размишљати.{S} И дошло м 
клен би и ти био?..{S} Није Бог наредио да растемо по крушкама и по јабукама него да нас жене р 
бреном добро не заговори.{S} Није волио да га они чују.{S} С тога се нестрпљиво врпољио на мјес 
ут обојица узвикнуше.{S} Перин коњ хтио да изведе нову мајсторију и спустио се на прва кољена,  
лазио на пут и што је будаласто одлучио да се жени...{S} Зар баш да се жени?...{S} И што да се  
иђе никога!</p> <pb n="68" /> <p>— А ко да се јавља по овој врућини? — осијече Јово, задухан. — 
 нема женске главе у кући...{S} Нема ко да ми уреди; нема ми ко ни кошуље прати, па вазда купуј 
на другој страни, поучавао свијет, како да се понаша при дочеку.</p> <p>— Ви само мене пустите  
ле...{S} Склопио је очи, али сан никако да се спусти, јер је још једнако гледао слику <hi>њезин 
ћи.</p> <p>— Треба и од женскадије неко да <pb n="159" /> пође, — опет предложи Јефтан, пошто ј 
ца да пролети, ни зец да шушне, ни нико да се види, осим некаквих бубица, прозрачних крила, што 
Благоја удари чашом у главу, само малко да га удари, ништа више него да му мозак пролије.</p> < 
е бивало све то рјеђе.{S} Доста је било да учитељ покаже прут и он се одмах стишавао и, положив 
ље, па доста ти је...{S} И како би било да је никако не видиш?..{S} Ја баш хоћу да је видиш...< 
, па знаш и умијеш...{S} И како би било да прође ово весеље без тебе?</p> <p>Учитељ се осмјехну 
да онда трчи куд га ноге носе.{S} Дошло да се посвађа, да се поинади макар с киме.</p> <p>Он из 
} Дошло му да пије, много да пије, само да што мање може размишљати.{S} И дошло му да Благоја у 
 <p>— Што ти кажеш, кажем и ја.{S} Само да ми она биједа на врат не дође, — рече. — Кад би ме с 
рата за њима и закључавајући их. — Само да ја умакнем комесару, а ви гоните колико хоћете.</p>  
роћераше и не узех је.{S} Бојим се само да ме не уфате, јер су ми запријетили, да ће ми је дове 
?</p> <pb n="71" /> <p>— Дош’о сам само да тебе видим, — дочека Јово живо. — Ти си ми к’о отац, 
и је друкчије.</p> <p>Кући је ишао само да се испава.{S} Отишао би, па, не тражећи постеље ни ј 
у, те се руковаше.</p> <p>— А ми хоћемо да га лијепо дочекамо к’о друга и пријатеља, — рече. —  
имао радње, нити је налазио за вриједно да се мучи са муштеријама и да им се »криво куне“.{S} Л 
е сви зову...</p> <p>— Мени је наређено да Перу Карантана водим у полицију, — рече полицајац и  
пно запитати, — рече, — ама тако крупно да би те могла кап ударити кад би изненада чуо.</p> <p> 
Велите ли ви, браћо, сви, да је паметно да се ја женим? — запита и опет се укочи као да се слик 
 нијесмо јунаци...{S} И није ни паметно да свак иђе на касапницу...{S} Ама смо радили, брате... 
 се и збунила.{S} Онако збуњена, мјесто да пружи кахву првоме Јефтану, који <pb n="76" /> је и  
/head> <head>Свршетак.</head> <p>Мјесто да вам причам о томе: како су живили Перо Карантан и ње 
и...{S} Зар баш да се жени?...{S} И што да се жени?...{S} Да удара на белај, да троши новце и д 
 Перу нешто заголица.{S} Као живо нешто да се помаче у њему и свом снагом гурну га њојзи.{S} Пр 
ни звао?</p> <p>— Није.</p> <p>— Па зар да нам друг умре у путу? — узвикну Перо готово декламуј 
 не би...</p> <p>— ...не би пустио шћер да ашикује с офинцирима, — опет ће онај.</p> <p>— ...и  
ће онај.</p> <p>— ...и неби пустио шћер да ашикује с офинцирима, — прихвати Бошко ватрено.</p>  
много пазила на његове опомене. — Данас да говориш о вину, к’о да не знаш о другоме...</p> <p>— 
ао бркове.</p> <p>— А ја баш хоћу данас да просим, — шапну удовици, чим је <hi>уграбио прилику< 
 сретни људи, којима није пало на памет да се жене, спавају?{S} Рашта да је Бог њега убио мимо  
тан сједе на једно сандуче и позва Јову да сједне код њега.</p> <p>— Ама ми треба и да га дочек 
говори Перо и мученички уздахну. — Кажу да сам испросио, а ја не знам.{S} Хоћаху ми привјенчати 
..{S} Освојиле га бухе, па никако очију да склопи, него се непрестано превртао с бока на бок.{S 
у, — пресијече га она живо и пружи руку да га загрли. — Ја хоћу...</p> <p>— Да ми даш Милку, —  
{S} И учитељ му је тукао главом о таблу да боље запамти и другови су му показивали и теглили га 
прави неколика слова и даде послужитељу да однесе.{S} Затим запали цигар и, добујући прстима у  
змахну рукама, као да би некога у земљу да сатјера.{S} И заигра му брада, а очи се зацаклише.{S 
је! — дрекну Благоје, не допуштајући му да и даље размишља. — Да пијемо, да се веселимо, а биће 
само испијао чашу за чашом.{S} Дошло му да пије, много да пије, само да што мање може размишљат 
што мање може размишљати.{S} И дошло му да Благоја удари чашом у главу, само малко да га удари, 
како постиђено, окрећући главу у страну да не сретне Јефтанов поглед. — Ко ће ме сад?{S} Посије 
ту кажете, да ви не дозвољавате ни цару да проси дјевојку.{S} Управо сте ово упорабили...</p> < 
еш по форинту.{S} Толико би дао доктору да си ожењен, па да ти се разболила жена.</p> <p>— А пр 
.{S} Ипак се некако прибра, извади кесу да плати попу, па, пољубивши га у руку, готово трком од 
у земљи.{S} Никола Бубало прича свијету да је његово боље.{S} А лаже!..{S} Он само прича, јер и 
38" /> се збуни Перо. — Него... ја хоћу да знам кад се родио.</p> <p>— То не могу дат’, — осије 
дити к’о што ваља.</p> <p>— Ама ја хоћу да видим, — дрекну Перо опет. — Купује се теле па се и  
Јово живо. — Ти си ми к’о отац, па хоћу да те видим.{S} А ево сам дов’о и два пријатеља и једно 
и си мене шћео преварит’ сада, кад хоћу да удомим Мару за судског писара, ти...</p> <p>Перо виш 
да је никако не видиш?..{S} Ја баш хоћу да је видиш...</p> <pb n="126" /> <p>Перо се мало замис 
— дочека Обрен живо. — Перо треба одмах да пође.</p> <p>— А зар не може без мене?- — запита Пер 
во дочека узевши их за руке и нудећи их да сједну. — Нама је то драго, јер смо саме, па смо се  
задах...{S} Ни птица да пролети, ни зец да шушне, ни нико да се види, осим некаквих бубица, про 
аласто одлучио да се жени...{S} Зар баш да се жени?...{S} И што да се жени?...{S} Да удара на б 
чашу и отра бркове.</p> <p>— Па ако ћеш да је видиш, нико ти не брани, — рече мирно, утишавајућ 
 Дома, — дрско окреса Перо. — Кад хоћеш да знаш, ето ти и кажем...{S} Своја кућица, своја слобо 
ефтан поздравивши се с њим. — Ако хоћеш да нам их даш под кирију до касабе П...</p> <p>Јован ос 
мковићу, тражиш од лоповлука, јер хоћеш да дижеш буну, јали какво иселеније...{S} Хоћеш иселени 
ве одобрава, а само се ти љутиш и велиш да о мени свијет ружно говори због тога.{S} К’о да је м 
 кола, нема вожње, нема пута!...</p> <p>Да је, на примјер, гдјегод, иза леђа им, топ или лагум  
 учитељу писмо, у коме учтиво замолише »да се потруди, ако му није тешко, и да дође, ако може,  
 ни вратио, нит’ би јављао да долази и „да поздравим пријатеље“.{S} То ти се само каже!</p> <p> 
> <p>— Ништа за то, — одговори комесар, давајући му руком знак, да га не прекида у говору. — Ми 
агазу младога Јове Перотића, који му је давао књиге.</p> <p>Као <hi>уредан</hi> човјек најпошље 
осмјехне. — Што ти власт иште, то треба давати...{S} Власт је од Бога дата и њојзи, побратимков 
уцале земље и спржене траве и готово их давио; озго, са висине, као да се нешто тешко, врело сп 
час препознаде Благоја Маринчића, свога давнашњег познаника <pb n="115" /> и бившег писара у ње 
, ту се мијешало са пепелом од цигара и давнашњом прашином, те је соба много сличила каквој зап 
некакве крсне листове...</p> <p>— То је давно било, — упаде Перо брзо, два пута се поклонивши д 
 одушевљено, — него да ми ко сто дуката даде...{S} Драго ми, к’о да сам оца рођеног наш’о...</p 
и привјенчати једну стародревну, па Бог даде те ме проћераше и не узех је.{S} Бојим се само да  
 још два пута, поправи неколика слова и даде послужитељу да однесе.{S} Затим запали цигар и, до 
/p> <p>— Хоћемо!..</p> <p>Јово устаде и даде Јефтану знак, да и он жели говорити.{S} Јефтан зас 
 паметнијег чојека од њега.</p> <p>Јово даде знак друговима, да пођу за њим.{S} Пођоше.{S} Пола 
бом, — рече. — Сваки пут кад одем да ми дадеш по форинту.{S} Толико би дао доктору да си ожењен 
 гостију: — У читавој фамилији, бре!{S} Дај ми спомени једног паметног чојека из твога племена, 
 и пружи карту.</p> <pb n="121" /> <p>— Дај новце, Перо, — викну Благоје пипајући се по џеповим 
има.</p> <p>Обрен се осмјехну.</p> <p>— Дај и мени два форинта, па вади, — рече као у шали.</p> 
S} Ја лијепо живим са власти, па ми она даје свега.{S} Она наћерује сељака да ми поштено плаћа  
 крштенице или што наличио?</p> <p>— Не даје.</p> <p>— Па како ћу јој отић’? — узвикну Перо гот 
 — запита.</p> <p>— Нема.</p> <p>— А не даје њезина мати крштенице или што наличио?</p> <p>— Не 
о, па се и он намргоди. — Зар и теби да дајем рачуна?</p> <p>— А ко ће те питати ако нећу ја? — 
е вичи толико! — упаде преплашени Перо, дајући му знак и рукама и очима да престане. — Кажи ми  
’о у чаршију...{S} Ја пошао за тобом на далек пут, а ти мене оставио...{S} Да ми није било ове  
 далеко ваша касаба? — запита.</p> <p>— Далеко богме, — дочека Перо брзо. — Има ту неколико кон 
ти док стари договори.</p> <p>— А је ли далеко ваша касаба? — запита.</p> <p>— Далеко богме, —  
да помахнитам...{S} А сад — да оде тако далеко...</p> <p>— А чујеш, зете, — настави стари врпољ 
де стари жешће. — Гонио би и ја, ама су далеко измакли.</p> <p>Игњат баци цјепаницу, сједе на т 
 <p>И, не осврћући се ни на кога, отрча даље.</p> <p>У кући се диже читава узбуна.{S} Стрико Ва 
орате са мном.</p> <p>Перо се не смједе даље противити.{S} Обуче се и пође у полицију.</p> <mil 
роговори иза ње и да му напомене шта ће даље казати.</p> <p>— А Марко Краљевић био је још бољи, 
 дрекну Благоје, не допуштајући му да и даље размишља. — Да пијемо, да се веселимо, а биће врем 
слова ишла су му некако у главу.{S} Али даље — ни маћи.{S} Ту се управо десила слова Ц, Ф и Ћ и 
ан махну руком и замоли га да не говори даље, како не би својим жалостивним ријечима покварио в 
 са официрима...{S} Треба одма да иђемо даље...</p> <p>Јефтан опусти руке низ кревет и клону гл 
/p> <p>— Јок, — одговори Јефтан и крену даље. — Шта ће ми то?</p> <p>— Требаће, требаће ти, — у 
зу и лагоди.{S} И тај вјетар доноси, из даљега, некакву пјесму, звонку и умиљату, што попут сла 
широку, кривудаву тесту, на којој се, у даљини, издизао и ширио бјеличаст, провидан облак.{S} К 
о вјенчају! — прихвати стари живо. — Не дам ја никоме да се са мном игра...</p> <p>И обојица из 
е би запалила слама...{S} С тога вам не дам ни свијеће...{S} Мјесечина је, па се види и без ње. 
>Геновева</hi></title>, <title><hi>Црна Дама</hi></title> и т. д.{S} Излазио је само у <pb n="6 
ги, него знаменити слуга Пере Карантана Дамјан, од милоште прозвани Данило.</p> <pb n="6" /> <p 
а и они му нађоше Дамјана, овога истога Дамјана, кога он од милоште прозва Данилом.{S} Уједно о 
} Обрати се пријатељима и они му нађоше Дамјана, овога истога Дамјана, кога он од милоште прозв 
 за рукав. — Ми други пријатељи тако не дамо.{S} Ми хоћемо поштено.{S} Саставићемо опет сједниц 
шта нема!...{S} Таворим ’вако с дана на дан, док и смрт за врат...</p> <p>— Жао ми је, — рече Ј 
виђет’ и да нећете овђе остати ни читав дан...{S} А и село није какво!...{S} Немате у њему ништ 
 и сада хтио узети филџан.</p> <p>Други дан, у само свануће, похитао је попу.{S} Обукао се као  
очи им, Милко, кахву.</p> <p>— Ти сваки дан љепша, — нашали се Обрен, приближујући се Милки и г 
/> ћу ја да своје дијете не видим сваки дан?{S} Научила на њу, па ако ми није вазда пред очима, 
 ли ти, болан, да ће њему Русија десети дан у Цариград...</p> <p>Алекса се засмија.</p> <p>— Ка 
и погледа <pb n="66" /> у Перу. — Трећи дан путујемо, па нам све горе и теже...</p> <p>— Све го 
и, — Ама ја видим.{S} По јутру познајем дан.{S} И, право да ти речем, ја га више не могу гледат 
се кренуо на пут, стиже Перо, након два дана, у чувену варош М..... и одсједе у великом и славн 
/hi> </head> <p>Јефтан, који је још два дана поред лијепе Швабице боловао, вратио се у <pb n="1 
икада и одржао, да му изненада, једнога дана, чудан случај у помоћ не прискочи.{S} И није то би 
у слатку Марушку!...</p> <p>Читава тога дана, а ни преко ноћи, није ишао у механу и спавао је с 
нађе за себе ђевојке.</head> <p>Од тога дана Перо као да клону духом и изгуби вјеру у се.{S} Из 
ема женске главе у кући.</p> <p>Од тога дана и опет поче умјереније живити.{S} Затвори се у соб 
, готово трком оде из куће.</p> <p>Тога дана непрестано је мислио о Мари.{S} И на сокаку и у ме 
атна к’о препечена ракија од пет година дана...{S} Ах, да је видиш!...</p> <p>— Па лијепо; њу ћ 
 механи, гдје се газда једном у недјељи дана накани да је очисти.</p> <p>— Баш си ти, брате, је 
мче, да ти се прогостимо у кући два три дана.</p> <p>Старац одскочи корак унатраг и раствори ус 
n="149" /> мало, што сам прав-здрав три дана одлеж’о у хавсу?</p> <p>— Видићемо, — одговори апс 
враћати, него ако ћемо остат’ барем три дана...</p> <p>— Па остаћемо три дана...</p> <p>Згледаш 
ем три дана...</p> <p>— Па остаћемо три дана...</p> <p>Згледаше се и пристадоше.{S} Опремише То 
љаш и кад нас не гониш остаћемо још три дана, — дочека Јово. — Нама је лијепо...</p> <p>— Не за 
 могу ићи...{S} Ја ћу овђе остат’ седам дана, док добро оздравим, па одма кући...</p> <p>— А ја 
и за моја добра дјела.{S} Кад сам преко дана у дућану, једва чекам да се смркне, јербо кад се с 
/p> <p>И одрече се друштва.{S} Неколико дана живио је осамљен у кући као пустињак какав.{S} Зат 
ћеш зар брзо крећати?</p> <p>— Неколико дана, — одговори Перо. — Ако пос’о свршим, поћи ћу приј 
..{S} Ништа нема!...{S} Таворим ’вако с дана на дан, док и смрт за врат...</p> <p>— Жао ми је,  
е као какав старац.</p> <p>Кроз годину -дана постао је миран ђак.{S} Да је био добар, то се баш 
ла, да уљеземо без <hi>младе</hi>!..{S} Данас ћемо и у цркву и добро платити попу, па нек одма  
 није много пазила на његове опомене. — Данас да говориш о вину, к’о да не знаш о другоме...</p 
 ћу ја уредити и извести коње!</p> <p>— Данас ће бит’ пасја врућина! — прогунђа Јефтан, хладећи 
а Перу, а Обрена остави Милки.</p> <p>— Данас си нешто кршан, — рече Пери, ударајући га јаглуко 
војим раменом ослони о његово.</p> <p>— Данас, — потврди он. — Ти само ако хоћеш...</p> <p>— Ја 
о познавао и сматрао га за пријатеља, а данас му је требао један човјек, коме ће све своје <hi> 
Куда?</p> <p>— Ето нас други пут!{S} За данас је доста!...</p> <p>И брзим корацима, као да га к 
Ви сте мене, овај, <pb n="4" /> које ја данас славим моје крсно име и које сте ви, моји пријате 
ђевојка каква.</p> <p>— Бре не би се ја данас побојала многе ђевојке, — брзо дочека удовица <pb 
 <p>— Камо срећа да сам мртав, па да ме данас закопајете, — рече Перо готово наричући. — Така ј 
ри Благоје и поче звиждукати.{S} Све се данас брже ради.{S} Брже се једе, брже се пије, брже се 
 и да ми пресудиш данас...</p> <p>— Зар данас? — постиђено запита удовица, оборивши очи, и опет 
асукивао бркове.</p> <p>— А ја баш хоћу данас да просим, — шапну удовици, чим је <hi>уграбио пр 
на кита куцка по челу.</p> <p>— Шта ћеш данас? — запита га изненађени поп, који тек што бијаше  
 /> ти си к’о судац... и да ми пресудиш данас...</p> <p>— Зар данас? — постиђено запита удовица 
и, к’о младић један, то одобраваш...{S} Данашњи млади људи махнити су и њима нико није прав...{ 
н јаран.</p> <p>— Ја бих... ама пос’о и дангуба... — замуца Обрен. — А... осим тога... не знам  
на.{S} Његово рођење, дјетињство и први дани момаштва.</hi> </head> <p>Перо Карантан, с којим с 
у... .</p> <p>Перо погледа у зачуђенога Данила као да би у њега да заиште савјета.</p> <p>— Ама 
рене? — запита Јефтан и не гледајући на Данила. — И ти си Перин јаран.</p> <p>— Ја бих... ама п 
и у собу, одмах спусти завјесе, истјера Данила и леже у постељу.{S} Мислио је да ће, ако мало з 
 кућу, а он стаде под дуд.{S} Ту, поред Данила, леже и поче мислити о Јоки.</p> <p>Ту је и засп 
 <pb n="83" /> душеком, кога је отео од Данила.{S} Он је, чисто и јасно, доказао Пери, да »као  
својим уједима.{S} У љутини ошамарио је Данила, а опсовао и Јову.</p> <p>— Нећу ти ја овђе више 
p>И дође му, да тога часа скочи и зовне Данила.{S} И он се диже...{S} Почеша се мало и хотимичн 
on" /> <p>Кад се вратио у хотел, затече Данила, гдје га је и оставио:{S} Сјео на кревет, објеси 
ction" /> <p>У хотелском ходнику затече Данила, гдје стоји трештен пијан и љуља се час на једну 
одскочише од земље и блесасто погледаше Данила.</p> <p>— Зар? — гракнуше у један глас.</p> <p>— 
ући се у хотел, Перо, на чаршији, опази Данила, гдје се помијешао у гомилу дјечурлије, па се с  
укну Перо. — Шта ћу ја?</p> <p>— Ето ти Данила, па с њиме хајде, — одговори Јефтан. — Паметан ј 
— запита полицајац набусито, одгурнувши Данила и приближујући се. — Чекао сам по сахата, док ст 
едаше као какав људождер.{S} Он ухватио Данила, па му причао своје доживљаје из времена кад је  
’, — дочека Јово машући јаглуком. — Ено Данила ђе сједи код колара!</p> <p>Сви наврвише на тест 
 — Ко ће скухат’?</p> <p>Перо погледа у Данила, па у земљу, <pb n="8" /> па опет у Данила.{S} З 
ила, па у земљу, <pb n="8" /> па опет у Данила.{S} Затим се окрену Обрену.</p> <p>— Нема, нема  
кну Перо љутито <pb n="91" /> и потегну Данила за мокру, разбарушену косу. — Зар је Томо сам на 
д су се вратили у стрика Васину авлију, Данило се већ био пробудио и сједио под дудом.{S} Крај  
лавом и заповиједи да изађе из собе.{S} Данило исплази језик и дрекну као јаре када га ухвате.{ 
еко с тобом, — промуца Перо постиђен. — Данило ми рече, да си болестан.</p> <p>— Ја и јесам бол 
<p>Па се окрену према вратима.</p> <p>— Данило! — викну из свега грла.</p> <p>На вратима се пом 
> <p>И опет се окрену вратима.</p> <p>— Данило!</p> <p>Данило се испрси:</p> <p>— А?</p> <p>— С 
екну глава, провиривши унутра.</p> <p>— Данило, синко, — поче Перо благим, очинским гласом, окр 
тра.</p> <p>И сви прихватише за чаше, а Данило, од радости, баци капу у вис и поче поигравати.< 
лачу и Обрен и Јово.{S} Сви плачу!{S} А Данило опет промолио главу кроз врата, па као да размиш 
 опет се загрлише и почеше љубити.{S} А Данило тек се сада увјери да ствар није жалосна и поче  
од ока погледа лијепу Швабицу.</p> <p>А Данило се исправи и удари се у прса.</p> <p>— А мене ко 
ати за кољено и хукну.</p> <p>— Нека га Данило јаше ако хоће, а ја, ваистину, нећу! — осијече.  
и све их пропусти у собу.{S} Само слуга Данило што оста на авлији.{S} Он збаци пртљаг са себе,  
> <p>— Ја... напио се од јада, — дочека Данило, покушавајући да се исправи и чвршће стане на но 
њима препире и разговара.{S} Међу свима Данило је био најкрупњи и живо је нешто доказивао, млат 
ту мјесто?</p> <p>— Па куд ћу? — запита Данило набусито. — Хоћу ли у воду јали у гору?</p> <p>— 
ореним погледом.</p> <p>Изненада дотрча Данило.{S} Био је узрујан, узбуђен, усплахирен, па још  
/> <p>— Ама ја се зажелио куће, — упаде Данило.</p> <p>— Вратићеш се.</p> <p>Данило се поново р 
/p> <p>— А ђе су друга кола? — окоси се Данило, отимајући се. — Није ово шехер.</p> <p>Перо опу 
то година!</p> <p>— Живио! — прихвати и Данило, подигнувши, у знак одушевљења, обје руке у вис  
јаше почео прибојавати, да га наскоро и Данило не остави.{S} Некаква нарумењена усиђелица указа 
и, кренуше из авлије, а за њима крену и Данило, уздишући и стењући под пртљагом...</p> </div> < 
ено.</p> <p>— Болестан богме, — потврди Данило, окрећући се и гледајући: чекају ли га још дјеца 
ази!</p> <p>Кола се приближише и весели Данило <pb n="165" /> поче поздрављати окупљену свјетин 
е Карантана Дамјан, од милоште прозвани Данило.</p> <pb n="6" /> <p>— А? — блесасто блекну глав 
p> <p>— Фала Богу, —- промрмља уплашени Данило, који је стајао поред постеље. — Фала Богу кад с 
иђети више...</p> <p>— Сведно, одговори Данило лијено. — Волио би ја да сам дома, па да лијепо  
едан глас.</p> <p>— Нема га, — одговори Данило, отирући зној са чела и хладећи се капом. — Све  
апита шапатом.</p> <p>— Има, — одговори Данило покуњено, — Сам Јован, не знам како се зове, има 
е колико смо утекли од куће, — одговори Данило жалостив но, не утирући суза. — Има сто конака д 
/p> <p>— Јефтан је болестан, — одговори Данило мирније, — па не могу с њиме.</p> <pb n="108" /> 
је на мравињак легао.</p> <p>— Да барем Данило уза ме спава! — прошапта тихо. — Барем би полови 
едну час на другу страну.</p> <p>Једино Данило и Јован што су ишли лагано и мирно, за пошљедњим 
лове! — викну. — Шта ти знаш? ..{S} Зар Данило не може пјеше ићи?</p> <p>Данило обори главу и у 
а авлију и упути се дуду, испод кога су Данило и Игњат слатко спавали.</p> <p>Изненада ослухну  
 А?</p> <p>— Слатке пите донеси!</p> <p>Данило прокомеша раменима и зијевну.</p> <p>— Немамо ми 
окрену вратима.</p> <p>— Данило!</p> <p>Данило се испрси:</p> <p>— А?</p> <p>— Слатке пите доне 
де Данило.</p> <p>— Вратићеш се.</p> <p>Данило се поново расплака.</p> <p>— Ех, с тога ја и пла 
донеси једну чисту, моју кошуљу.</p> <p>Данило га забленуто погледа.{S} Погледа и у Јову и чвор 
 упаде Обрен брзо. — Ко то може?</p> <p>Данило, који је за све вријеме говора био прикривен за  
S} Зар Данило не може пјеше ићи?</p> <p>Данило обори главу и уздахну.{S} Сад се тек сјети, како 
олицајца, <pb n="143" /> гдје стоји иза Данилових леђа. — Шта тражи овђе?</p> <p>— Јесте ли ти  
Јашите, па да се иђе...</p> <p>И помоћу Даниловом поче товари, ти пртљагу, а њима остави да сам 
да срцу пусти на вољу, помијеша прсте у Данилову косу, затресе му главом и заповиједи да изађе  
тога Дамјана, кога он од милоште прозва Данилом.{S} Уједно одлучи и то, да, први пут пошље смрт 
..{S} Готово да и он заплаче заједно са Данилом!...{S} Није шала удаљити се, сам самцит, толико 
 ствари...{S} Он долази сам са младом и Данилом и нема сватова.{S} Ама то не смета!..{S} Ми ћем 
рали су у шетњу.{S} И сви су позавидили Данилу, када опазише како у хладовини слатко спава.</p> 
ка врата, у мрачну кућу, која, и ако по дану, бијаше мимо обично расвијетљена, јер <pb n="132"  
ми не треба ништа ни да мислимо, кад је дао Бог њу.{S} Ево ја, на прилику, не мислим ништа па ш 
оп му не би дао крштенице и не би му је дао све дотле, док се најприје подробно не би код власт 
ље.{S} Да тако није казао, поп му не би дао крштенице и не би му је дао све дотле, док се најпр 
ем да ми дадеш по форинту.{S} Толико би дао доктору да си ожењен, па да ти се разболила жена.</ 
о да ће тога часа проплакати. — Бог вам дао сваке <pb n="133" /> среће из своје пуне кесе и чув 
а свијету.{S} Моја Стака, Бог јој добро дао, добра ми је и весела, исто к’о да ми је Бог у крош 
 некаквим чудами...{S} У других народа, дапаче већих, па се не може наћи него по један илити дв 
ављао је комесар немилостиво, — ви сте, дапаче, и друге сумњиве послове испуњавали.{S} Ви, без  
рате с касабалијами, држите скупове.{S} Дапаче и по селих сте свраћали...{S} Мислите, зар, на б 
не приспије, ја вас не могу пустити.{S} Дапаче морам вас затворити.</p> <p>И, не сачекавши да с 
добио нове хаљине, што се показао тако »даровит и паметан«...</p> <p>— Красно дијете, — хвалио  
пети се на комшијски дуд и ту ударати у даску, попут црквених клепетала, те су комшијске жене,  
 се други мучи.</p> <p>— Нећеш га, зар, дат’ на занат? — — упита Аћим мекше.</p> <p>— Јок.{S} П 
 за врата. — Не брини ти!{S} Ја ћу теби дат’ своју кошуљу, па преобуци.</p> <p>Па се окрену пре 
 знам кад се родио.</p> <p>— То не могу дат’, — осијече поп, отресајући воду са браде. — Шта ће 
 то треба давати...{S} Власт је од Бога дата и њојзи, побратимковићу, треба да смо сви <pb n="3 
не смије ништа.{S} Не смије ми ни хљеба дати без њега...</p> <p>Јово јој се приближи.</p> <p>—  
ахву? — прошапта она.</p> <p>— Можеш им дати по једну...{S} Ама немој точити пун филџан, него с 
ече најпошље, осмјејкујући се. — И могу дати, могу...</p> <p>— А кирија? — запита Јефтан.</p> < 
рце.{S} Он га притиште објема рукама, а дах заустави. <pb n="85" /> Погури се и лагано, на прст 
рваве, онда се проспу паре и ми трговци дахнемо душом...{S} Хе, изгине ли која хиљада душа, изг 
 ни шта мислити ни говорити.{S} Само су дахтали обојица и гледали се тупим, безизразним, уморен 
га!</p> <p>— Ево га! — потврди и стари, дахћући од умора. — А ђе си ти био? — запита, затим, Пе 
 га загрли. — Ја хоћу...</p> <p>— Да ми даш Милку, — доврши он.</p> <p>Удовица се искриви, побл 
равивши се с њим. — Ако хоћеш да нам их даш под кирију до касабе П...</p> <p>Јован остави лулу  
>— То је давно било, — упаде Перо брзо, два пута се поклонивши до земље. — Онда сам био пуно мл 
>— Ево форинт! — узвикну Перо.</p> <p>— Два!</p> <p>— Ево два!</p> <p>Перо извади новце, па онд 
ока нешто читала, а пред њим су стајала два сељака и гледала га са страхопоштовањем.</p> <p>— Л 
 ћошу, гдје су за омањим столом сједила два човјека, који му изгледаху најозбиљнији и најугледн 
о бегенишеш и купујеш таке слике) и она два сандука у крају и дрвени кревет, — ето то ти је чит 
шко, — тужио се Перо Обрену, након пуна два мјесеца, уздишући и преврћући очима као рањеник. —  
иком Будровчевом механом, што је непуна два сахата удаљена од касабе, подигли су пријатељи Пери 
нака прозора и велика, дрвена врата, са два огромна каната.{S} Прозори су, додуше, били исцрвот 
 једном у пет недјеља бријао а шишао се два пут у години, те изгледаше као какав људождер.{S} О 
атворених и незатворених дућана; минуше два-три сокака, измећу малих кућица, испред којих су, н 
 хоћу да те видим.{S} А ево сам дов’о и два пријатеља и једно момче, да ти се прогостимо у кући 
>Обрен се осмјехну.</p> <p>— Дај и мени два форинта, па вади, — рече као у шали.</p> <p>— Ево ф 
 па се не може наћи него по један илити два бунтовника, а ви их имате стотину...</p> <p>— Ама н 
једно момче, да ти се прогостимо у кући два три дана.</p> <p>Старац одскочи корак унатраг и рас 
сам се кренуо на пут, стиже Перо, након два дана, у чувену варош М..... и одсједе у великом и с 
звикну Перо.</p> <p>— Два!</p> <p>— Ево два!</p> <p>Перо извади новце, па онда сједе и поче при 
, само кад се има.</p> <p>— И за зоб по два гроша, за зоб, — настави Јован брже.</p> <pb n="93" 
114" /> косу по средини, пустивши да му два бича пану управо по обрвама, заглади солуфе, уфитиљ 
, — а ове је године право, да ми вратиш два...</p> <p>— Много је, — прошапта један сељак, ситни 
е.{S} Перо.</hi> </p> <p>Прочита га још два пута, поправи неколика слова и даде послужитељу да  
на.</hi> </head> <p>Јефтан, који је још два дана поред лијепе Швабице боловао, вратио се у <pb  
пет стотина форинти.{S} Педесет година, двадесет и пет хиљада!</p> <p>— Честитам, брате, по хиљ 
ти сам просилац...{S} Њу људи просе има двадесет година, па вазда добре муштерије.{S} Да си вид 
чкама пребио ногу.{S} Разбио је и неких двадесет прозора, а најпошље је покушао да крави Митра  
тири до пет полицајаца, врзајући се око двају нешто љепше обучених цура, по свој прилици оних с 
Мог’о је пити вина, па још из леђена од дванајес’ ока.{S} Не може сваки коњ бити Шарин, ни свак 
 столици, руменила се велика боца вина, двије чаше и три чиније „мезе“.</p> <p>— Цо то јест? —  
е безбројне кокоши, пијевци, пилићи.{S} Двије-три патке брчкале су се у овећој локви, на средин 
е, из почетка, силно захука.{S} За прве двије године истјера двојицу конкурената из Касабе и на 
 уским и прљавим сокацима, прођоше кроз двије-три авлије, провукоше се испод некакве грдне капи 
.{S} Очи су јој велике и кахвајасте к’о двије маслине, а коса златна к’о препечена ракија од пе 
ењер, а на кривим степеницама гориле су двије омање лампе.{S} При дну степеница дочекао их је д 
P19051_C5"> <head>V.</head> <head>Ријеч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Перо не може да на 
19051_C4"> <head>IV.</head> <head>Ријеч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Његова друга љубав 
_C2"> <head>II.</head> <head> <hi>Ријеч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Његово рођење, дје 
C3"> <head>III.</head> <head> <hi>Ријеч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Његова прва љубав. 
осморо пилади, трима псима избио око, а двјема мачкама пребио ногу.{S} Разбио је и неких двадес 
На упит о вашој ћудоредности, добио сам двојбен одговор, — рече, чешкајући се оловком по глави  
кљастог дуда, весело грокћући ваљало се двоје свињчади.</p> <p>Из авлије уљегоше, кроз ониска в 
, пуши на кратки чибук и наређује нешто двојици синова, који су неуморно, у страни, окопавали к 
без нас! — викну веселије, па се окрену двојици муштерија што бијаху дошли да пазарују, и показ 
захука.{S} За прве двије године истјера двојицу конкурената из Касабе и натјера их, да на друго 
ве и поче зазјавати, гледајући у велике двокатнице и трокатнице и пазећи: не би ли гдје год сти 
се имала, јадница, када ни обући љуцки, дворећи мене.</p> <p>Перо обори главу и поче се чешкати 
 засадио.{S} Иза њега је ишла попадија, дебела, угојена жена, загрнутих рукава и раздрљених прс 
астави: — И ја сам им’о једну краву, па дебела, па, кад је попипаш, мехка к’о памук...{S} И бил 
е к’о да се иглама хране.</p> <p>— А ти дебела! — упаде Перо.</p> <p>Удовица опет измахну јаглу 
.{S} Брада му заигра, на челу му искочи дебела, модра жила и придаде му лицу страшан израз...{S 
ловима, од духанскога дима, који се као дебела паучина лелујао и повијао по механи.{S} А свијет 
по кажипрсту гдје ће се боље видјети, а дебели сребрни сахатни ланац објеси о врат.</p> <p>— Је 
јесец, више модрим него црвеним, лицем, дебелим и облим, сличним чарапи, носом и са испупченим  
ли сте ми, — проговори некаквим страшно дебелим гласом, вртећи главом и мигајући ситним, јастре 
аршин и, играјући се њиме, поче дражити дебелу, полугубаву мачку, која је лежала на ћепенку и с 
дала се!...</p> <p>Игњат излети, носећи дебелу цјепаницу у рукама.</p> <p>— А-а да их гонимо! — 
шен и понизан уљезе у собу.{S} Комесар, дебељкаст, мргодан човјек, са мјесечином на тјемену и р 
>Удовица, хитра и окретна жена, малена, дебељкаста, са пуначким подвољком и рупицама на бради,  
ница дочекао их је домаћин.{S} Гојазан, дебео човјек, са округлим као пун мјесец, више модрим н 
о.</p> <p>Нос у старога као да дође још дебљи, крњави зуби указаше се.{S} Он испусти некакав уз 
а по устима.</p> <p>— Људи воле и крави дебљој а камо ли жени, — рече.</p> <p>— Воле, воле богм 
екала на ме, да дођем <pb n="141" /> из девете касабе и да је водим...{S} И Благоје, никакав чо 
друг умре у путу? — узвикну Перо готово декламујући. — Зар он да умре?{S} Несретниче, зар нијес 
 рамену.</p> <p>— Дела, синко, жив био, дела ти прифати! — викну. — Фала Богу, кад сам ја добио 
око њега тапшући га по рамену.</p> <p>— Дела, синко, жив био, дела ти прифати! — викну. — Фала  
е, знаш, има свакаква вина: најприје од десет година, па све до пет...{S} Имам и новога, па как 
Није он један министар па да му се држе десет здравица.{S} И владики би много било...{S} Доста  
 мене крвниче! — викну и показа му свих десет прста, као да ће му тога часа у очи полетити. — Б 
олио здравице држати. — Нека буде барем десетак здравица...</p> <p>Јефтан превуче руком преко б 
S} Знаш ли ти, болан, да ће њему Русија десети дан у Цариград...</p> <p>Алекса се засмија.</p>  
рави. — Што се <pb n="113" /> мени није десила несрећа?{S} Ти само поћи, па се не бој.</p> <p>И 
{S} Али даље — ни маћи.{S} Ту се управо десила слова Ц, Ф и Ћ и то га је бунило.{S} Изговорити  
p> <p>Слушајући ово, Пери се ражали.{S} Десио <pb n="86" /> се мека срца, па му дође да заплаче 
ми се чини, да ће ми се некаква несрећа десити ако пођем сам, — рече.</p> <p>— Каква несрећа? — 
ћи у туђ свијет, гдје му се свашта може десити...{S} И шта би с њим било, ако би се, Боже сачув 
. — Овђе може свашта бити и све се може десити.{S} Нијеси ни први ни пошљедњи кога овако осуђуј 
и, — рече, издигнувши и глас и кажипрст десне руке. — тер сте узели слободу, увредљивими поруга 
че се растезати као да се кези на кога; десно око заигра му.</p> <p>— Ти мени рече да сам будал 
гледали Јефтана, како сједи на постељи, десном руком грли стас лијепе собарице, која је била не 
нако стидљиво, наклони мало главу према десном рамену и окрену се.{S} Перо, као ван себе, у мал 
друштва.{S} Затим се завали на столици, десну ногу метну на сто, међу чаше, и запјева.</p> <quo 
ељ је био омањи, сићушан младић, хром у десну ногу, због чега су га ђаци, међу собом, прозвали  
тељева.</p> <p>Сви се сложише.{S} Узеше дивит и хартије, те заједнички написаше учитељу писмо,  
Стари Игњат разврати вилице и рикну као дивља звијер.{S} Обје руке рашири и полети према Јови,  
 махнити су и њима нико није прав...{S} Дигли главе, па вичу: »ми нећемо слушат’ никога, ми мис 
а викнем: „живили“, онда и ви викните и дигните грају...</p> <p>Учитељ се био толико заговорио, 
 и у голи врат.{S} Прашина, испод кола, диже се и пада по очима и лицу.{S} Коњске мухе облијећу 
ним, носићем и смјехуљцима на образима, диже се да купи бакшише.{S} Пође од стола до стола, осм 
у очима и, савијен као гудало, упрашен, диже се са земље.</p> <p>— Што се не чуваш? — прекори г 
о...</p> <p>Пошто је још мало посједио, диже се и пође.{S} Обрен пође за њим и не хтједе се зау 
и на кога, отрча даље.</p> <p>У кући се диже читава узбуна.{S} Стрико Васо трчао је и завиривао 
а часа скочи и зовне Данила.{S} И он се диже...{S} Почеша се мало и хотимично се растресе над у 
укама и утече из собе.</p> <p>Стари сам диже послужавник са тала и метну га у крај.{S} Покупи и 
скрећао погледа.</p> <p>Стари се лагано диже са сандука.{S} Полако, као шетајући, пође по соби  
вићу, тражиш од лоповлука, јер хоћеш да дижеш буну, јали какво иселеније...{S} Хоћеш иселеније, 
утише се механи.{S} Око механских врата дизала се граја...{S} Ту су се гурала три-четири беспос 
 Није хтио ни пити.{S} Само је уздисао, дизао главу и њушкао по ваздуху, као да још једнако осј 
е ли се јавити ико?</p> <p>Изнад колиба дизао се танак, плавичаст дим и повијао се по чађавим,  
стојан усклик или уздах.</p> <p>— Маро, дијете, — рече јој поп пишући крштеницу и не осврћући с 
да срца и немој с њоме ружно.{S} Још је дијете, па ће се научити свеме.{S} Полахко ти с њоме.</ 
а. — Како <pb n="136" /> ћу ја да своје дијете не видим сваки дан?{S} Научила на њу, па ако ми  
} Због тих чудних знакова рекоше, да ће дијете бити »мимо остале«.{S} Рекоше, да ће свакако бит 
а је Перина мати своме мужу, — ово наше дијете биће некакав пустахија.{S} Ако он не сврши на вј 
... — рече тужним, утањеним гласом, као дијете које се спрема да заплаче.</p> <p>Перо Карантан  
) за један омањи сто и ту га, као какво дијете, посади на столицу.</p> <p>— Сједи ти и само гле 
 се родио, као што обично заплаче свако дијете.{S} То му управо, није ни падало на памет, пошто 
макар с киме.{S} Ријетко које комшијско дијете да није било украшено чворугом на глави и силним 
 <p>Јефтан обори главу и, као постиђено дијете, поче се чешкати по обрви.</p> <p>— Ама молимо т 
> <p>— Опрости, — прошапта, као кажњено дијете, — а ја сам пош’о да распитујем за ђевојке...{S} 
 »даровит и паметан«...</p> <p>— Красно дијете, — хвалио се Аћим свакоме. — Знао сам ја, да ће  
>Изнад колиба дизао се танак, плавичаст дим и повијао се по чађавим, сламним крововима...{S} Ни 
што сјеђаху за столовима, од духанскога дима, који се као дебела паучина лелујао и повијао по м 
ји, попут дугуљастих стубова провиднога дима, падаху кроз стари, ваљда никад неочишћени <pb n=" 
 <p>Пери испаде цигар из руке и поче се димити на ћилиму.{S} Очи му се помутише, усне поблиједе 
> на једној високој троножници, бројећи димњаке на сусједским крововима, или је лешкарио у душе 
хву!...{S} Ти си, побратимковићу, прави дипломат...{S} Камо среће, да су нам сви таки!...{S} Ба 
ише? — запита. — То ти је, видиш, једна дипломација...</p> <p>— Нема ту никакве дипломације, —  
дипломација...</p> <p>— Нема ту никакве дипломације, — осијече Бошко жестоко. — Русија ће њега  
 Малена, танка, сухоњава <pb n="137" /> дјевојка, дугуљаста врата, избуљених зелених очију, крњ 
евојку, коју никад није видјео?...{S} И дјевојка да пође за њега, а никад га није видјела?..{S} 
о ђавоља свадба бити?...{S} Каква је то дјевојка?</p> <p>— Хајде да се пије! — дрекну Благоје,  
 од свега свијета.</p> <p>У исти час му дјевојка поднесе <hi>слатко</hi> под нос.{S} Он прихват 
озна ма с киме и да се распита за П-ске дјевојке.{S} Знајући врло добро, да се такво познанство 
епристојними намјерами вријеђате царске дјевојке?</p> <p>Перо не могаде више да се одржи. <pb n 
ека срца, па му дође да заплаче за овом дјевојком.{S} И он некако чудновато застења...{S} Они с 
, да ви не дозвољавате ни цару да проси дјевојку.{S} Управо сте ово упорабили...</p> <p>Перо се 
ебе, надајући се, да ће какогод опазити дјевојку.</p> <p>— И јес’ и јес’ тако, — настави поп од 
зећи: не би ли гдје год стимао ма какву дјевојку, која би му се свиђела.{S} Поче застајкивати и 
 наносити повреду владарима?{S} И какву дјевојку рабите?{S} Ко је вама дозволио, да непристојни 
head> <head> <hi>Благоје налази за Перу дјевојку.</hi> </head> <p>— А, Бога ти, ђе су вам овђе  
 долази?...{S} И опази, удаљену, љепоту-дјевојку, како се купа на валима, на мјесечини.{S} Дуга 
почивке, јави се на прагу лијепо, младо дјевојче.{S} Носила је на простоме, улупљеноме послужав 
} Додуше пажљиво је крио име и попово и дјевојчино, али је причао све остало и причао је дуго.{ 
неба бацио, да ме обесели за моја добра дјела.{S} Кад сам преко дана у дућану, једва чекам да с 
акашља се.</p> <p>— Ви сте, али, вашими дјелами чинили протузаконитости, — рече, издигнувши и г 
лости Пере Карантана.{S} Његово рођење, дјетињство и први дани момаштва.</hi> </head> <p>Перо К 
коме омечало срце, па се расплакали као дјеца.{S} Плаче Перо, плаче Јефтан, плачу и Обрен и Јов 
ас на једну час на другу страну, док су дјеца бекељила му се иза леђа и старала се, да му за ту 
рећући се и гледајући: чекају ли га још дјеца. — Мени је каз’о да је болестан и да не ће никуд  
се, у прашини, играло неколико голишаве дјеце...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад су  
 се тјешио тиме, што је знао да има још дјеце у школи, па неће, зар, ни њему горе бити него ли  
цвјетавајућем пупољку...</p> <p>Осим са дјецом, он се је волио тући и борити и са живином.{S} П 
весео и расположен.{S} Тада се шалио са дјецом, чупкао их за косе, показивао им разне слике и п 
пази Данила, гдје се помијешао у гомилу дјечурлије, па се с њима препире и разговара.{S} Међу с 
етири беспослена хамала и инадила се са дјечурлијом, што су дошла да слушају музику.{S} Унутра  
одрастао и могао се мијешати са осталом дјечурлијом на улици, постао је за кратко вријеме врло  
, појавише му се неколико чисто бијелих длака у солуфима.</p> <p>— Јадан Перо, сад те по готову 
 чакшире, отресе са њих силну прашину и длаке од мачака, које су на њима спавале, и поче их обл 
радња и, ступивши у њу, озбиљно пљуну у длане.</p> <p>— Ти не знаш шта радиш...{S} Ја ћу ти каз 
/> сједити по туђим дућанима, пребирати дневне новости и ићи у механе.{S} Нарочито је волио ово 
воме кревету, умотан са врх главе до на дно нога у тешки, топли јорган, дотле се Перо и умио и  
ама гориле су двије омање лампе.{S} При дну степеница дочекао их је домаћин.{S} Гојазан, дебео  
нос веселих касабалија, издизала се при дну чаршије и као кочоперила се својим огромним вратима 
ли су под једним искривљеним дрветом, у дну села.{S} Јак, несносан, загушљив мирис ударао је из 
гледом поче тражити попа.{S} Опази га у дну авлије, испод широке мурве, која је собом заклањала 
е могао прелистати четврту страницу.{S} До те странице могао је читати и сва слова ишла су му н 
же се да купи бакшише.{S} Пође од стола до стола, осмјехкујући се на свакога и увијајући се изм 
ољно је трљао руке и трчао од пријатеља до пријатеља да га хвали.</p> <p>Негдје у то доба упозн 
и.{S} Куће нанизане у правом реду једна до друге, па све једнаке, нове, бијеле као од сира саре 
ао, нити куда излазио, него се од јутра до мрака климатао <pb n="58" /> на једној високој троно 
ве и одмјери га мрким погледом од главе до пета.</p> <p>— А што ће ти? — запита мргодно. — Ко у 
о на своме кревету, умотан са врх главе до на дно нога у тешки, топли јорган, дотле се Перо и у 
 вина: најприје од десет година, па све до пет...{S} Имам и новога, па како ко бегенише.{S} Мрк 
ка се опет врати за њихов сто.{S} Сједе до Пере, поче га миловати по образу и умотавати му брк. 
ово запита уплашену слушкињу, кад стиже до попових врата и снажно гурнувши, отвори канат. — Је  
в народ <pb n="162" /> српски од Адрије до Балкана, од Ситнице до Мораче, Дрине, Тисе, Врбаса,  
тел и, уз мермерне степенице, попеше се до соба, које им <pb n="98" /> је једна мала, црнпураст 
и, — понизно одговори Перо и поклони се до земље.</p> <p>Згоднијега одговора није могао смислит 
ед.{S} И дуги разговори испредали су се до касно у ноћ и сви су се растајали задовољни.</p> <p> 
српски од Адрије до Балкана, од Ситнице до Мораче, Дрине, Тисе, Врбаса, Саве и Цетине, види кор 
њим.{S} Пођоше.{S} Полако се прикрадоше до стрикине собе и тада Јово једним јачим ударом отвори 
, који су је задиркивали.</p> <p>Дође и до Перина стола.</p> <pb n="25" /> <p>— Како је, љепоти 
ефтан, пошто су изашли из гаја и стигли до неколико старих, раштрканих колиба. — Хоће ли се јав 
су се, у широком ходнику, гурали четири до пет полицајаца, врзајући се око двају нешто љепше об 
упаде Перо брзо, два пута се поклонивши до земље. — Онда сам био пуно млађи и нијесам био памет 
 <l>Овце чува Тодора</l> <l>Широм миром до мора...</l> </quote> <pb n="152" /> <p>Но није чести 
ицама.{S} С њима је пио, с њима остајао до зоре.{S} Макар што му је и мати од јада пресвисла, о 
си горњу усну, те му кукасти нос готово до браде доприје.{S} Изађе.</p> <p>— Точите, браћо, точ 
је, са једне и са друге стране, сједило до тридесеторо чељади, што мушких што женских.{S} Нарав 
а муке мећете.</p> <p>— Притрпи се само до сјутра, — одговори му Јово тихо, милујући га по <pb  
 А-а да их гонимо! — викну. — Да гонимо до куге!</p> <p>— Куда ћеш их гонит’? упаде стари жешће 
м. — Ако хоћеш да нам их даш под кирију до касабе П...</p> <p>Јован остави лулу и као замисли с 
што ће ти? — запита мргодно. — Ко у ова доба вади крштеницу?</p> <p>— Треба...{S} Траже ми је о 
ршију, Благоје застаде.</p> <p>— У које доба да дођем сјутра по те? — запита.</p> <p>— Рано...{ 
одржати и сви јарани опет се, у уречено доба, нађоше у Периној соби.{S} Пред њима је стајао она 
ијатеља да га хвали.</p> <p>Негдје у то доба упознао се Перо са Јефтаном Мргудићем, првим своји 
-дана постао је миран ђак.{S} Да је био добар, то се баш не може рећи, јер у буквару никако ниј 
!</p> <p>— Јес’...{S} И Шарин му је био добар!...{S} Мог’о је пити вина, па још из леђена од дв 
но.{S} Чим би почео писати, та су слова добијала некакав чудан облик и ни он, ни учитељ, ни сви 
</p> <p>— На упит о вашој ћудоредности, добио сам двојбен одговор, — рече, чешкајући се оловком 
а Чифут не да...{S} Чифут к’о Чифут!{S} Добио ми је барем пет гроша на њој...</p> <pb n="52" /> 
ифати! — викну. — Фала Богу, кад сам ја добио одмјену.</p> <p>Перо се, из почетка, силно захука 
о свима.{S} Наравно, да је одмах од оца добио нове хаљине, што се показао тако »даровит и памет 
дри ти макар и каме-њима са суха, па си добио.</p> <p>Алекса скиде наочаре и поче их трти о чак 
.{S} Није му било најпријатније, што ће добити над собом власт, оштрију него што су отац и мати 
во одмах...{S} Ти мало причекај, па ћеш добити...</p> <p>Перо је стајао у авлији и гледао по св 
лони раменом уз прозор и замишљено поче добовати прстима по стаклу.</p> <p>— А ко ће поћи на пу 
лагоје и уозбиљи се. — Љубица је кршна, добра и носи ти пет хиљада мираза.</p> <p>Перо, од чуда 
јету.{S} Моја Стака, Бог јој добро дао, добра ми је и весела, исто к’о да ми је Бог у крошњи с  
миловали се и брже ћемо се вјенчати.{S} Добра је, златна је, а уза сваку годину носи пет стотин 
шњи с неба бацио, да ме обесели за моја добра дјела.{S} Кад сам преко дана у дућану, једва чека 
агоје. — Знам ја, ђе <pb n="117" /> има добра и јела и пића.{S} Пушћи ти само мене, па ни зашто 
у новога роћења и смрти.{S} Ако ти буде добра жена, изнова си се родио и биће ти добро; ако ти  
овице Стаке шћери Милке.{S} Кажу, да је добра, кршна, ваљана.{S} Додуше ја је још добро не знам 
зачуди се Благоје. — Ђевојка је кршна и добра, а и мираз носи.</p> <p>— Не треба мени антика, — 
ивао, колико кад га човјек понуди чашом добра вина и кад му рекне да је паметан.</p> <p>— Ја, п 
уди просе има двадесет година, па вазда добре муштерије.{S} Да си видио колико сам муке им’о до 
но задовољни.{S} Благоје задовољан ради добре вечере, а Перо задовољан што је у туђему мјесту н 
 испод ока, као да би да позна: јесу ли добре платише?</p> <p>— Имам, имам, — рече најпошље, ос 
 га грлити. — О, брате слатки и лијепи, добро ли ми дође!{S} Е чисто ти хтједох умријети у овој 
т’ може, — дочека Благоје звиждучући. — Добро <pb n="116" /> је то.{S} Ево ни ја не радим ништа 
 дочека намигујући. — То ваља!</p> <p>— Добро, осијече Благоје и уозбиљи се. — Љубица је кршна, 
 — ама се живи.{S} Сви живимо!</p> <p>— Добро је, кад се и живит’ може, — дочека Благоје звижду 
љеб јести него с њоме халву...</p> <p>— Добро, — викну Јефтан тапшући га по рамену. — Са Стаком 
, па најпошље слегну раменима.</p> <p>— Добро, брате.{S} Баш ти и уреди, — рече. — Кад нема Јеф 
спјехом управо за осам година.</p> <p>— Добро притврдио науку, — како Аћим рече, узевши га себи 
пет ће Перо, некако бојажљиво.</p> <p>— Добро.{S} Макар и мало.</p> <p>Перо затвори магазу, те  
 као да сам себе запита. — О тома треба добро размислити.</p> <p>— Нема ту размишљања, — дочека 
ијаше да устане, да узме столицу, па да добро изудара и <hi>пунца</hi> и <hi>пуницу</hi> и <hi> 
а како си ми ти, мали Јово?</p> <p>— Ја добро.</p> <p>Игњат га мало пусти и, од милоште, повуче 
јед, са намрежганим, пјегавим лицем, са добро <pb n="69" /> потстриженим брковима и великим, ок 
— Како кад, — одговараху му.</p> <p>— Е добро је кад не бије вазда.</p> <p>Кашње се и увјерио о 
он дуге, врло дуге почивке, пошто га је добро премјерио погледом. — Новине, на прилику, читаш л 
рече доктор осмјехујући се, пошто га је добро прегледао. — То завтра буде ганц гут.</p> <p>Па,  
Нек само није мушко, нек је жена, па је добро.{S} И лијепо се вјенчај и буди чојек и нек ти буд 
— рече Јово, уозбиљивши се. — А мени је добро!...{S} И здравља и пара и свега имам...</p> <p>Ст 
удац...</p> <p>— Сведно...{S} За нас је добро.</p> <p>Стари застаде и опет погледа по свима.{S} 
<p>Стари се дохвати за ухо, као да није добро чуо.</p> <p>— А и хране немам, — настави мирно. — 
Ако буде све к’о што сам намислио, биће добро и зачудићете се сви!</p> <p>— Да Бог да, — одгово 
у је непрестано држао у лијевој руци, и добро потпраши.</p> <p>— Љевше је кад се читају новине, 
низ лице и браду, приступи ближе Пери и добро му загледа у очи.</p> <p>— А зар и то тражи власт 
младе</hi>!..{S} Данас ћемо и у цркву и добро платити попу, па нек одма вјенча...</p> <p>Перо с 
обра жена, изнова си се родио и биће ти добро; ако ти буде зла, онда куку теби, одмах си мртав! 
нико на свијету.{S} Моја Стака, Бог јој добро дао, добра ми је и весела, исто к’о да ми је Бог  
..{S} Ја ћу овђе остат’ седам дана, док добро оздравим, па одма кући...</p> <p>— А ја? — јаукну 
 <p>Перо сачека док се Милка са Обреном добро не заговори.{S} Није волио да га они чују.{S} С т 
пита за П-ске дјевојке.{S} Знајући врло добро, да се такво познанство најлакше може наћи у какв 
 чути за наше здравље, ми смо фала Богу добро и здраво, к’о што и теби исто пријатељски желимо. 
. — Шта ради?</p> <p>Игњат као да не чу добро.{S} Метну прст на уста и издиже обрве.</p> <pb n= 
бра, кршна, ваљана.{S} Додуше ја је још добро не знам, нијесам је виђео <pb n="45" /> откако је 
ељу да однесе.{S} Затим запали цигар и, добујући прстима у прозор, очекиваше кола.</p> </div> < 
отац, па хоћу да те видим.{S} А ево сам дов’о и два пријатеља и једно момче, да ти се прогостим 
аке, мале и велике, господе.{S} Благоје доведе блесастога Перу (јер је сад заиста, опазивши ова 
ече Перо, окрећући им леђа. — Ви сте ме довели у затвор, ви ме проћерујете, ви ћете ми и главу  
ате, јер су ми запријетили, да ће ми је довести амо на вјенчање...</p> <p>Јефтану сину лице и,  
а из дућана.</p> <p>— Оженио се Перо! — довикну Јови издигнувши брзојав изнад главе и машући њи 
риве.</p> <p>— Ето готово је, готово, — довикну Јефтану. — Јашите, па да се иђе...</p> <p>И пом 
але.</p> <p>Четири разреда свршио је са довољним успјехом управо за осам година.</p> <p>— Добро 
 Ја хоћу...</p> <p>— Да ми даш Милку, — доврши он.</p> <p>Удовица се искриви, поблиједи и испус 
тва у касаби П.....{S} Један непријатан догађај.</hi> </head> <p>Док је Јефтан још слатко спава 
а пуцкала, не могаше сачекати док стари договори.</p> <p>— А је ли далеко ваша касаба? — запита 
p> <p>— И скупићемо се у прву неђељу! — додаде Јово.</p> <p>— У неђељу!</p> <p>И опет се загрли 
ћи... — Ама ова вечера наопако скупа, — додаде, пошто је почео бројати новце.</p> <p>Кад су иза 
тобом ће ићи још неко, да ти изабира, — додаде мало тише.</p> <p>— Који ће? — упаде Обрен брзо. 
соко издиже изнад главе чутуру, коју му додадоше. — Ми најми...</p> <p>И стаде.</p> <p>Стадоше  
 слике на зиду.</p> <p>Но и самовање му додија.</p> <p>Опет пође у механе и, пијући више него п 
пет тражи цуру, — дочека Обрен, коме су додијала та пречеста тужакања. — Што мени причаш? -</p> 
етири шибања умирише Перу.{S} Волио је, додуше, да проведе још какву шалу: да млатне букваром п 
..{S} Младо кућу не кући.</p> <p>— Оно, додуше, тако је, — одобри Перо, — ама ја к’о велим: сла 
, са два огромна каната.{S} Прозори су, додуше, били исцрвоточени и обрасли ситном травом, врат 
з њезине пјесме све ће бити мртво...{S} Додуше она се још мало љути на Перу, ама Обрен, ако хоћ 
де и поче причати о својим »јадима«.{S} Додуше пажљиво је крио име и попово и дјевојчино, али ј 
S} Кажу, да је добра, кршна, ваљана.{S} Додуше ја је још добро не знам, нијесам је виђео <pb n= 
како треба боље дочекати него друге.{S} Додуше, он нема сватова, него долази сам са младом и... 
ћу?...{S} Кад ме стисне овђе, у прсима, дође ми да све разбијем...{S} Да је живот боца и њега б 
на њу, па ако ми није вазда пред очима, дође ми да помахнитам...{S} А сад — да оде тако далеко. 
ли су у савјетовању, док, једва једном, дође и учитељ.{S} Дугуљаст, болешљив младић, упалих прс 
 оковано, па се сад почело топити...{S} Дође му, чак, и да запјева, те полако, тихо, поче цијед 
над у Цариград! — узвикну Бошко јаче. — Дође она тамо, па шта ће онда?</p> <p>Алекса уздахну.</ 
»да се потруди, ако му није тешко, и да дође, ако може, да их послуша нешто, ако би хотио«...{S 
 неуређено.</p> <p>Нос у старога као да дође још дебљи, крњави зуби указаше се.{S} Он испусти н 
ја.{S} Само да ми она биједа на врат не дође, — рече. — Кад би ме с оном вјенчали, одма би скоч 
 половина буха прешло на њега.</p> <p>И дође му, да тога часа скочи и зовне Данила.{S} И он се  
— О, брате слатки и лијепи, добро ли ми дође!{S} Е чисто ти хтједох умријети у овој гунгули.</p 
de">Zahlen</foreign> бре!</p> <p>Келнер дође.{S} Срачуна колико обојица имају платити и пружи к 
Десио <pb n="86" /> се мека срца, па му дође да заплаче за овом дјевојком.{S} И он некако чудно 
 редова, који су је задиркивали.</p> <p>Дође и до Перина стола.</p> <pb n="25" /> <p>— Како је, 
а је била кршна, не би чекала на ме, да дођем <pb n="141" /> из девете касабе и да је водим...{ 
лагоје застаде.</p> <p>— У које доба да дођем сјутра по те? — запита.</p> <p>— Рано...{S} У шес 
 се и посавјетовати о томе...{S} Сви да дођете у мене, — опет ће Јефтан.</p> <p>— И доћи ћемо!< 
ријекорно. — Толико година па да нам не дођеш!{S} Зар ти то ваља?</p> <p>— Па ево ме сад, — одв 
ио. — Како си се ти смио усудити, да ми дођеш?</p> <p>— Ја нисам знао да има неко с тобом, — пр 
} Он ухватио Данила, па му причао своје доживљаје из времена кад је куга морила; причао је: как 
 И какву дјевојку рабите?{S} Ко је вама дозволио, да непристојними намјерами вријеђате царске д 
те, који га усплахирено погледаше. — Не дозвољавам и не дозвољавам — викну, бјешње и поче удара 
— Шта не дозвољаваш, брате?</p> <p>— Не дозвољавам да проси ђевојку, <pb n="131" /> а да је не  
ахирено погледаше. — Не дозвољавам и не дозвољавам — викну, бјешње и поче ударати руком о сто.< 
озак пролије.</p> <p>— Ни цару ја то не дозвољаваМ! — дрекну уједанпут и скочи иза стола оборив 
ору изложеноме, мјесту кажете, да ви не дозвољавате ни цару да проси дјевојку.{S} Управо сте ов 
говара са ћудљивим болесником. — Шта не дозвољаваш, брате?</p> <p>— Не дозвољавам да проси ђево 
 ударати руком о сто.</p> <p>— А шта не дозвољаваш? — запита Благоје тихим, меким гласом, као д 
рстом куцну се по челу.</p> <p>— Ми све дознамо путем истраживањах, — рече задовољно. — Ми имам 
о у авлији и гледао по свима прозорима, док је поп ходао по соби и тражио протокол.{S} Нестрпљи 
ићи...{S} Ја ћу овђе остат’ седам дана, док добро оздравим, па одма кући...</p> <p>— А ја? — ја 
приближујући се. — Чекао сам по сахата, док сте се пробудио.</p> <p>— Ја сам, — одговори Перо х 
ровукоше се испод некакве грдне капије, док најпошље не изађоше у велику и пространу, необично  
 крштенице и не би му је дао све дотле, док се најприје подробно не би код власти распитао: нем 
и, чим је угледа.{S} Загледа се у њу и, док је стајала, није на другу страну скрећао погледа.</ 
 Требам му, па каже: »нећеш се удавати, док сам ја жив...«</p> <p>Слушајући ово, Пери се ражали 
да друг друга неће на путу изневјерити, док су нам главе читаве.</p> <p>— Заричемо се.</p> <p>— 
ема!...{S} Таворим ’вако с дана на дан, док и смрт за врат...</p> <p>— Жао ми је, — рече Јово,  
ћи се час на једну час на другу страну, док су дјеца бекељила му се иза леђа и старала се, да м 
p>Читав сахат провели су у савјетовању, док, једва једном, дође и учитељ.{S} Дугуљаст, болешљив 
 све друге газде.{S} Живим к’о гроф!{S} Док има пара, живићу к’о што треба; кад нестане, може с 
 несрећо, — узвикну Перо опазивши га. — Док <pb n="151" /> мене бије мемла из камена у тамници, 
ем ћу имат’ рашта отићи попу, — рече. — Док је крштеница, имам му рашта ићи и увијек гледати Ма 
 ћудоредности.{S} Одговора нема...{S} А док одговор не приспије, ја вас не могу пустити.{S} Дап 
пет велим к’о брату.</p> <p>Перо сачека док се Милка са Обреном добро не заговори.{S} Није воли 
 је преша била?</p> <p>— Гвожђе се кује док је вруће, — рече Благоје поцупкујући. — Нијеси јој  
о по површини искачу мале искрице.{S} И док је војника музика, у врху баште, свирала, он се лаг 
ано столица пуцкала, не могаше сачекати док стари договори.</p> <p>— А је ли далеко ваша касаба 
је.{S} Да си видио колико сам муке им’о док сам каз’о како си ваљан и богат и све...</p> <p>— А 
е указујући на Перу. — Он је и закаснио док се уредио, јер се у пунца не долази неуређено.</p>  
дан непријатан догађај.</hi> </head> <p>Док је Јефтан још слатко спавао на своме кревету, умота 
тео од Данила.{S} Он је, чисто и јасно, доказао Пери, да »као старији јаран и ожењен чојек« тре 
Данило је био најкрупњи и живо је нешто доказивао, млатарајући рукама и окрећући се час на једн 
у у страну.</p> <p>— Вас ист? —- запита доктор, ступајући у собу. — Какво полесно?</p> <p>Јефта 
p> <p>— Цо то јест? — пријекорно запита доктор, окрећући се Пери. — Во ист полесно?</p> <p>Перо 
не улази у собу? — плану Јефтан, чим се доктор удаљио. — Како си се ти смио усудити, да ми дође 
/p> <p>— Хм?...{S} Но гут!... — Осијече доктор и пође пред њим. — Видиме...{S} Шнел...</p> <p>К 
/p> <pb n="111" /> <p>— Нихтс... — рече доктор осмјехујући се, пошто га је добро прегледао. — Т 
а, блесасто гледајући у собу.{S} Зину и доктор.{S} Дуго су обојица, ништа не говорећи, стајали  
аш!</p> <p>— Цо хћеш? — запита зачуђени доктор, уступајући пред њим. — Цо?</p> <p>Перо скиде ка 
ро се замисли.</p> <p>— А је ли долазио доктор? — запита шапатом.</p> <p>— Није.</p> <p>— Није  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Доктор је становао готово на крају касабе.{S} Био то чо 
језик и почешће се служили њиме.</p> <p>Доктор је баш устицао шешир на главу и спремао се да по 
ретниче, зар нијеси могао одма да нађеш доктора?</p> <p>Па се окрену и опет хитно пође уз чарши 
а ми дадеш по форинту.{S} Толико би дао доктору да си ожењен, па да ти се разболила жена.</p> < 
, не би се ни вратио, нит’ би јављао да долази и „да поздравим пријатеље“.{S} То ти се само каж 
> и издиже главу, да види: оклен пјесма долази?...{S} И опази, удаљену, љепоту-дјевојку, како с 
каснио док се уредио, јер се у пунца не долази неуређено.</p> <p>Нос у старога као да дође још  
<p>— На моју душу ово се он оженио, чим долази, — рече прочитавши га и одмах скочи. — Оженио се 
абусито, — то су његове ствари...{S} Он долази сам са младом и Данилом и нема сватова.{S} Ама т 
 /> смо те зовнули, да ти јавимо, да он долази у петак...</p> <p>Учитељ, зачуђен, искриви се на 
друге.{S} Додуше, он нема сватова, него долази сам са младом и...</p> <p>— А која ли му је млад 
ли, у најмању руку, као да су му лопови долазили у походе.</p> <pb n="28" /> <p>Наравно, да зак 
о и написа брзојав Јефтану.</p> <p> <hi>Долазим у петак.{S} Поздрави пријатеље.{S} Перо.</hi> < 
ка наша</hi>.{S} Било је часова, кад је долазио у разред весео и расположен.{S} Тада се шалио с 
ти, нити ће се намргодити.{S} Зато је и долазио кући доцније него прије.</p> <p>— Волим пуну ме 
p> <p>Перо се замисли.</p> <p>— А је ли долазио доктор? — запита шапатом.</p> <p>— Није.</p> <p 
ве су будале, — дочека Алекса, осокољен доласком гостију: — У читавој фамилији, бре!{S} Дај ми  
 наиме, потребно...{S} Видите, како ово доликује <pb n="150" /> против вама...{S} Но ја вас виш 
и од вашег брака; да сретно буде по ваш дом и српски род.{S} Живили!</p> <p>— Е умијеш га, учит 
д се спремаш?..</p> <pb n="153" /> <p>— Дома, — дрско окреса Перо. — Кад хоћеш да знаш, ето ти  
ори Данило лијено. — Волио би ја да сам дома, па да лијепо спавам...{S} Ништа љевше од спавања! 
лулу и припали.</p> <p>— А је ли стрико дома? — запита. — Шта ради?</p> <p>Игњат као да не чу д 
/p> <p>У соби сједоше Перу у прочеље, а домаћин и домаћица опколише га са <pb n="134" /> обје с 
мпе.{S} При дну степеница дочекао их је домаћин.{S} Гојазан, дебео човјек, са округлим као пун  
о, — узвикну невесело. — Какав си ми ти домаћин, кад ни слатке пите немаш?</p> <p>— Па што, бра 
а дочека их веће чудо.{S} Ту је стајала домаћица, ознојена, задихана, раздрљена, са крупним црв 
 А и њој ће бити необично, — опет упаде домаћица још се ближе примичући Пери и милујући га. — Н 
</p> <p>— Ето се сад нагледајте, — рече домаћица плачевним, меким гласом лако гурајући и у једн 
оби сједоше Перу у прочеље, а домаћин и домаћица опколише га са <pb n="134" /> обје стране.{S}  
вели се: »к’о риба брез вина«...</p> <p>Домаћица, под којом је непрестано столица пуцкала, не м 
ати женом, к’о што га ти учиш...</p> <p>Домаћица се као нађе увријеђена.</p> <p>— А што га не б 
и вам ово сестра? — шапатом запита Перо домаћицу, гледајући у придошлицу. — Ко је ово?</p> <p>— 
А свијета било много!{S} Неки се играју домина, неки се картају, неки се погађају и кладе око н 
вши руком по столу, нареди механџији да донесе вина.</p> <p>— Болан, па није ружан твој живот,  
 ми није било ове женске главе, која ми донесе вина и протра ме по прсима, умро бих...{S} Ето,  
ш’о...</p> <p>Након дуже почивке келнер донесе јело, на које се обојица наклопише.{S} Нарочито  
зађе на врата и повика из свега грла, — донеси нам кахву!...{S} Ти си, побратимковићу, прави ди 
спрси:</p> <p>— А?</p> <p>— Слатке пите донеси!</p> <p>Данило прокомеша раменима и зијевну.</p> 
 се и као тражећи нешто. — Хајде нађи и донеси једну чисту, моју кошуљу.</p> <p>Данило га забле 
> <p>— Ја ћу, — викну он колико га грло доноси... — Ево мене!</p> <p>— Муч’ ти, магаре! — окоси 
 га по образу и лагоди.{S} И тај вјетар доноси, из даљега, некакву пјесму, звонку и умиљату, шт 
су живили Перо Карантан и његова Стака, доносим само одломак његова писма, што га је писао једн 
и учитеља и све ђаке.{S} С тога му се и допаде очева радња и, ступивши у њу, озбиљно пљуну у дл 
лена, мршава жена, још прилично млада и допадљива, у старим, исплављелим хаљинама, са осмијехом 
ше сви, <pb n="7" /> не пуштајући га да допјева. — Живио сто година!</p> <p>— Живио! — прихвати 
e> <pb n="152" /> <p>Но није честито ни допјевао задњу ријеч, кад, кроз ходник, почеше одјекива 
усну, те му кукасти нос готово до браде доприје.{S} Изађе.</p> <p>— Точите, браћо, точите. — по 
е јавнога реда и мира?..{S} Зар се може допустити такими ријечими наносити повреду владарима?{S 
 Хајде да се пије! — дрекну Благоје, не допуштајући му да и даље размишља. — Да пијемо, да се в 
човјек хоће да се жени, — рече брзо, не допуштајући да га Перо запита. — Ово носим мојој изабра 
 поче звиждукати и пјевати.{S} Нареди и доручак и пива и поново се окрену Пери.</p> <p>— Ја зна 
ти што си ми синоћ платио вечеру и овај доручак, да ћу ја трпити да ми тако у лице говориш...{S 
шицу. — То би било најпаметније, што си досад урадио.{S} Мало што паметно радиш, ама то ваља!.. 
ога није било, ништа се чуло није, осим досадна шкрипања попова пера, који је, као за инат, хит 
 њих изађемо...{S} А Перо је наш јаран; доста је <pb n="157" /> соли и хљеба с нама појео...{S} 
авица.{S} И владики би много било...{S} Доста је њему и учитељева.</p> <p>Сви се сложише.{S} Уз 
ха.{S} Но то је бивало све то рјеђе.{S} Доста је било да учитељ покаже прут и он се одмах стиша 
ја.</p> <p>— Да се иђе, — рече опоро. — Доста је сједнице!</p> <p>— Куд ћеш, зете?{S} Куда ћеш? 
 Ако је не видиш сад, виђећеш пошље, па доста ти је...{S} И како би било да је никако не видиш? 
 <p>— Ето нас други пут!{S} За данас је доста!...</p> <p>И брзим корацима, као да га когод гони 
 Шетња је здрава...</p> <p>— Шетали смо доста, — одговори Јово гледајући Јоку. — И ручали смо.. 
 Ми имамо наше људе, који нам, али, све доставе неизоставно.{S} Ви сте си синоћ узели слободу,  
, јер паметно говорим, — одговори Бошко достојанствено.</p> <p>— Ти си будала!</p> <p>Бошково л 
а?</p> <p>— Ја тргујем, — одговори Перо достојанствено.</p> <p>— А продајеш ли вина?</p> <p>— Ј 
е до на дно нога у тешки, топли јорган, дотле се Перо и умио и кренуо низ чаршију, тражећи да с 
 би дао крштенице и не би му је дао све дотле, док се најприје подробно не би код власти распит 
ним, умореним погледом.</p> <p>Изненада дотрча Данило.{S} Био је узрујан, узбуђен, усплахирен,  
ца и за Јефтана Мргудића.{S} Он не може доћи, јер се <pb n="40" /> брзо жени, па је мене посл’о 
те у мене, — опет ће Јефтан.</p> <p>— И доћи ћемо!</p> <p>Чим се смркло, окупише се сви:{S} Јов 
даљити се, сам самцит, толико од куће и доћи у туђ свијет, гдје му се свашта може десити...{S}  
ћи им се. — Нијесте знале, да ћемо и ми доћи да пијемо кахву.</p> <p>— Знаш... к’о момци... — у 
зо, као на крилима, улети у своју собу, дохвати из једнога ћошка нове чакшире, отресе са њих си 
о и са малим задовољни.</p> <p>Стари се дохвати за ухо, као да није добро чуо.</p> <p>— А и хра 
?</p> <p>— Ни од кога.</p> <p>Старац се дохвати руком за стабло и устаде.{S} Лице као да му се  
ри, натаче их на нос, па сједе за сто и дохвати велики протокол, увезан ваљда прије тридесет го 
знам ти ја наших ђевојака.</p> <p>Обрен дохвати аршин и, играјући се њиме, поче дражити дебелу, 
е намргодити.{S} Зато је и долазио кући доцније него прије.</p> <p>— Волим пуну механу него пус 
5"> <head>XV.</head> <head> <hi>Свечани дочек Пере Карантана.</hi> </head> <p>Пред великом Будр 
V.</head> <head> <hi>Припреме за свечан дочек Пере Карантана.</hi> </head> <p>Јефтан, који је ј 
киме.</p> <p>— Ох, ох, то је слатко! —- дочека намигујући. — То ваља!</p> <p>— Добро, осијече Б 
а.</p> <p>— Бре Стака је горска вила! — дочека Перо брзо. — Она је к’о зарђала пара, а Стака к’ 
 шта ће.</p> <p>— Не превари он више! — дочека <pb n="104" /> Бошко и, звизнувши, одмахну руком 
икнуше.</p> <p>— Није!</p> <p>— Јес’, — дочека Јово машући јаглуком. — Ено Данила ђе сједи код  
женске главе.</p> <p>— Па и не треба, — дочека Обрен умирујући га. — Ја сам то само ’нако каз’о 
...</p> <p>— Не заустављам ја никога, — дочека стари осорно. — Кад чојек има посла и кад хоће н 
, а?</p> <p>— Ја... напио се од јада, — дочека Данило, покушавајући да се исправи и чвршће стан 
>— Онда ја не могу.</p> <p>— Могу ја, — дочека Јефтан поносито. — Ја и Јово можемо.</p> <p>— Мо 
о овдје не можете више имати боравка, — дочека комесар јаче. — Морате, али, овога трена одлазит 
стат’ само мало.</p> <p>— Нека, нека, — дочека Перо и повуче га за појас. — Овђе је лијепо...{S 
 носи.</p> <p>— Не треба мени антика, — дочека Перо стискајући шаке и подносећи му их под нос.  
д нас не гониш остаћемо још три дана, — дочека Јово. — Нама је лијепо...</p> <p>— Не заустављам 
мислити.</p> <p>— Нема ту размишљања, — дочека Обрен живо. — Перо треба одмах да пође.</p> <p>— 
 <p>— Ама у мене у собама има и буха, — дочека брзо.</p> <p>— Научили смо ми и на њих, — одгово 
 <p>— Добро је, кад се и живит’ може, — дочека Благоје звиждучући. — Добро <pb n="116" /> је то 
итавој твојој фамилији све су будале, — дочека Алекса, осокољен доласком гостију: — У читавој ф 
аба? — запита.</p> <p>— Далеко богме, — дочека Перо брзо. — Има ту неколико конака.</p> <p>— То 
се увијек одазвати позивима омладине, — дочека одмах, заваљујући шешир на затиљак — Ја сам вазд 
Ама крштеница је красна ствар, брате, — дочека Перо живахније, приближујући <pb n="42" /> му се 
— Ништа нема без женске главе у кући, — дочека Перо брзо. — Без жене је кућа празна.</p> <p>— П 
..</p> <p>— Понио је Перо свој душек, — дочека Јово, — а нама осталим биће лијепо, само кад смо 
/> <p>— Дош’о сам само да тебе видим, — дочека Јово живо. — Ти си ми к’о отац, па хоћу да те ви 
— Прво: треба да узме жену с миразом, — дочека Обрен у пола пјевајући, као кад чита пјесмарицу. 
оће крштеницу одмах.</p> <p>— Хм, хм, — дочека поп љутито. — Шта ће одма?{S} Каква је то преша? 
лестан.</p> <p>— Ја и јесам болестан, — дочека Јефтан жалостивим гласом, — и ти си ме оставио б 
p> <p>— Баш и волим што сам те наш’о, — дочека Перо одушевљено, — него да ми ко сто дуката даде 
тари опет зијевну.</p> <p>— Ја рђаво, — дочека. — Зла времена, године слабе...{S} Нема да роди  
 би...</p> <p>— ...своју кућу уредио, — дочека неко из гомиле.</p> <p>— ...своју би кућу уредио 
.</p> <p>— Па у мене је вазда лијепо, — дочека удовица весело устајући испред <pb n="54" /> њих 
ушам свако питање и сваку заповијест, — дочека.</p> <p>— Знаш ли ти овђе какву ђевојку? — проша 
 кући.</p> <p>— А ти опет тражи цуру, — дочека Обрен, коме су додијала та пречеста тужакања. —  
ени се и ти! — рече.</p> <p>— И хоћу, — дочека Перо брзо.</p> <pb n="29" /> <p>— Баш?</p> <p>—  
хоћу! -</p> <p>— Уфатићу те за ријеч, — дочека Јефтан и снажно га стегну за мишицу. — То би бил 
и...</p> <p>— Не знаш ти то, не знаш, — дочека Јован, презриво узвијајући носом. — Што се више  
прод’о.</p> <pb n="39" /> <p>— Чујеш, — дочека Перо и не гледајући му на сандучиће, — ти ћеш се 
> <p>— А ко ће те питати ако нећу ја? — дочека стари и, раскорачивши се, стаде пред њега, као д 
ија.</p> <p>— Какав Цариград, чојече? — дочека подругљиво. — Зар не знаш, да је то турско?</p>  
шта ти је, магарче; какво је то чудо? — дочека Пера веселије, готово смијући се. — Има, брате,  
 је...</p> <p>— А шта си потље радио? — дочека заинтересовани Перо. — Зар нијеси мог’о наћи пос 
 ти говори с матером.</p> <p>Перо једва дочека.</p> <p>— Лијепо!{S} Красно! — узвикну. -— То ти 
— И један треба лијепом здравицом да га дочека, — настави Јово не слушајући Обрена. — Ако учите 
ући, пође за њима.</p> <p>Стрина Јовина дочека их на собним вратима.{S} Малена, мршава жена, јо 
 већ сузе теку?</p> <p>На врх степеница дочека их веће чудо.{S} Ту је стајала домаћица, ознојен 
љи, кад га не би дочекали?</p> <p>— Без дочека не ваља, — одобри и Јово.</p> <p>— Вечерас ћемо  
</p> <p>— А... и ти прави момак! — живо дочека Милка и, окренувши се у страну, засмија се.{S} О 
/p> <p>— Па и нека сте ми дошли, — живо дочека узевши их за руке и нудећи их да сједну. — Нама  
а у свему стојим на расположењу, — живо дочека Благоје. — Ти се само на ме ослони...{S} Само на 
ја данас побојала многе ђевојке, — брзо дочека удовица <pb n="51" /> и заглади косу на челу. —  
рече.</p> <p>— Воле, воле богме, — опет дочека Перо и, као са заносом неким, настави: — И ја са 
укама?</p> <p>— Ништа бит’ неће, — опет дочека механџија. — Помириће се они брже и опет ће чита 
бу. — Сретна сам ја, кад сам таког зета дочекала.</p> <p>У соби сједоше Перу у прочеље, а домаћ 
— Какви би били пријатељи, кад га не би дочекали?</p> <p>— Без дочека не ваља, — одобри и Јово. 
код њега.</p> <p>— Ама ми треба и да га дочекамо, — рече. — Какви би били пријатељи, кад га не  
ваше.</p> <p>— А ми хоћемо да га лијепо дочекамо к’о друга и пријатеља, — рече. — Хоћемо, бива, 
е у нас адет, да свачије сватове лијепо дочекамо и да пред њих изађемо...{S} А Перо је наш јара 
двије омање лампе.{S} При дну степеница дочекао их је домаћин.{S} Гојазан, дебео човјек, са окр 
ама појео...{S} Њега свакако треба боље дочекати него друге.{S} Додуше, он нема сватова, него д 
 ти и ђевојку препоручим, а једва ће те дочекати.{S} Знаш ли попову Мару?...{S} Бијела је к’о с 
дочекивали су их красно.{S} Удовица, је дочекивала Перу, Милка Обрена, и частили су их кахвом,  
тнину и звао га готово сваку вече.{S} А дочекивали су их красно.{S} Удовица, је дочекивала Перу 
 поучавао свијет, како да се понаша при дочеку.</p> <p>— Ви само мене пустите напријед, — говор 
ити...{S} То је мој пос’о...{S} Ја само дочекујем странце и чиним им услуге... <pb n="120" /> Ћ 
 по свој авлији и по свеме комшилуку, — дош’о си да ме вараш и на зло навлачиш...{S} Пит’о сам  
ици, чим је <hi>уграбио прилику</hi>. — Дош’о сам да ми ти пресудиш... <pb n="55" /> ти си к’о  
 не иштеш ништа?</p> <pb n="71" /> <p>— Дош’о сам само да тебе видим, — дочека Јово живо. — Ти  
одмах разведри.</p> <p>— Па што си онда дош’о? — запита. — Што си дош’о, кад не иштеш ништа?</p 
а што си онда дош’о? — запита. — Што си дош’о, кад не иштеш ништа?</p> <pb n="71" /> <p>— Дош’о 
hi>збогом</hi>, сам оде у хотел.</p> <p>Дошавши у собу, одмах спусти завјесе, истјера Данила и  
ће почети, нити је знао казати рашта је дошао. — Мени треба крштеница! — викну изненада и испра 
иганина...</p> <pb n="145" /> <p>Кад је дошао ред на Перу, обузе га некакав страх.{S} Ко зна за 
да би да се хрве.</p> <p>— А опет си ми дошао никакви сине, — дрекну, да се разлијегало по свој 
м пјесме о Милошу и Марку.{S} Други пут дошао би мргодан, пљувао у јаглук и шетао се између клу 
ала и инадила се са дјечурлијом, што су дошла да слушају музику.{S} Унутра опет све пуно.{S} За 
на челу, а искезио зубе, а крмељаве очи дошле му још мање...{S} Игњат је рикао по авлији и био  
тено се окренувши удовици.— Момци... па дошли...</p> <p>Удовица, хитра и окретна жена, малена,  
о је вријеме, да се враћамо оклен смо и дошли...{S} Кући ћемо!</p> <p>И оде у собу.</p> <p>— Фа 
ли, — одговори Јово весело. — Пријатељи дошли.</p> <p>Стари се лијено исправи и, одупирући се л 
 им у сусрет.</p> <p>— Па и нека сте ми дошли, — живо дочека узевши их за руке и нудећи их да с 
рко их погледа.</p> <p>— Ех, што сте ми дошли? — викну. — Ви, ви, ви... знам ја све вас!...{S}  
име и које сте ви, моји пријатељи, мени дошли и које вама фала на љубави.{S} Мени је драго живи 
шиштајући. — Ко сте ви?</p> <p>— Ево ти дошли, — одговори Јово весело. — Пријатељи дошли.</p> < 
ренуше другим путем, а не оним којим су дошли.{S} Упутише се чопору ниских, сеоских кућа, испре 
 се окрену двојици муштерија што бијаху дошли да пазарују, и показа им врата. — Пазарујте сад у 
ким погледом гледао је све око себе.{S} Дошло му бијаше да устане, да узме столицу, па да добро 
е, па да онда трчи куд га ноге носе.{S} Дошло да се посвађа, да се поинади макар с киме.</p> <p 
тао је и само испијао чашу за чашом.{S} Дошло му да пије, много да пије, само да што мање може  
че, — рече му благо, готово тепајући. — Дошло је вријеме, да се враћамо оклен смо и дошли...{S} 
 само да што мање може размишљати.{S} И дошло му да Благоја удари чашом у главу, само малко да  
бори главу.</p> <p>— Лијепо је то...{S} Драг си ти мени Јово, — рече хладно, као и мало прије.  
 Она ми је тетка, најближа својта...{S} Драга сам јој, ама не смије ништа.{S} Не смије ми ни хљ 
паш, мехка к’о памук...{S} И била ми је драга пуно!{S} Чак сам је урез’о у пршуте, а пршути лиј 
а и осјећа, како га таласи запљускују и драгају ода свих страна...{S} И као вјетар прохладан да 
је записано! — викну и узе чашу вина. — Драги жениче и невјесто! — дрекну из свега гласа. — Ми  
</p> <p>Комесар одмахну руком.</p> <p>— Драги мој, — рече, — ја сам оправио брзојав у вашу каса 
 упаде Јован, — па му драго да поскочи, драго...</p> <p>Перо се ухвати за кољено и хукну.</p> < 
 Ја сам то само ’нако каз’о...{S} Знаш, драго ми уз љуто вино мало слатке пите...</p> <p>Перо К 
, — него да ми ко сто дуката даде...{S} Драго ми, к’о да сам оца рођеног наш’о...</p> <p>Након  
и.{S} Мени је драго живити и свакоме је драго живити.{S} На прилику: мачка је једна живина, па  
 и које вама фала на љубави.{S} Мени је драго живити и свакоме је драго живити.{S} На прилику:  
ко је, тако! — понови опет. — И мени је драго, кад ти, к’о младић један, то одобраваш...{S} Дан 
ут, ја не заустављам...{S} Ни мени није драго кад ме ко зауставља од мојих послова...{S} Ја и с 
ику: мачка је једна живина, па је и њој драго живити...{S} Ја, што се каже, волио би живит’ хиљ 
уке и нудећи их да сједну. — Нама је то драго, јер смо саме, па смо се зажељеле друштва...{S} Н 
p>— Коњ је плах, — упаде Јован, — па му драго да поскочи, драго...</p> <p>Перо се ухвати за кољ 
по образу и умотавати му брк.{S} А њему драго.{S} Стаде узвијати главом, као мачак кад га милуј 
слушати.{S} Узети жену са миразом значи драговољно се продати у ропство.{S} А ја волим што сам  
је било.{S} Сва је ствар у томе, што се драгоцјени Јефтан, нераздјељиви и вјерни друг Перин, на 
дохвати аршин и, играјући се њиме, поче дражити дебелу, полугубаву мачку, која је лежала на ћеп 
јој су лежале здраве и разлупане бачве, дрва, обручеви, сјекире, и чепркале безбројне кокоши, п 
мала је три неједнака прозора и велика, дрвена врата, са два огромна каната.{S} Прозори су, дод 
ре, а испод њих прислоњен је био прост, дрвени сандук, из кога је вирило неколико дроњака.</p>  
таке слике) и она два сандука у крају и дрвени кревет, — ето то ти је читав намјештај.{S} Па ка 
ке у џепове и поче замишљено ходати око дрвета.</p> <p>— А има ли коња у селу? — запита шапатом 
еро лешкарили су под једним искривљеним дрветом, у дну села.{S} Јак, несносан, загушљив мирис у 
ерине, које су висиле о њему као о суху дрвету, и изгледао је смјешнији него прије.</p> <p>— Ја 
ету без икога свога</hi>, као отсјечено дрво у гори, што се каже.{S} Знао је, да више никога ко 
 <p>— И сад одма да се жениш.{S} Сад! — дрекну Јефтан, прибравши се мало. — Одма да тражиш ђево 
 дјевојка?</p> <p>— Хајде да се пије! — дрекну Благоје, не допуштајући му да и даље размишља. — 
и нечија боца.</p> <p>— Учитељу пази! — дрекну Јефтан, провирући се напријед. — Не зацрни нам о 
а.</p> <p>— А-а утекли су!{S} Утекли! — дрекну. — Од куге није било оваке бруке!</p> <p>И, не о 
/p> <p>— Ни цару ја то не дозвољаваМ! — дрекну уједанпут и скочи иза стола оборивши три столице 
ле.</p> <p>— ...своју би кућу уредио! — дрекну Бошко јаче. — И не би... не би...</p> <p>— ...не 
чашу вина. — Драги жениче и невјесто! — дрекну из свега гласа. — Ми најмилији другови и поштова 
ије, а?</p> <p>— Ја...</p> <p>— Муч’, — дрекну поп и измахну шаком, да Пери намах замрије ријеч 
<p>— А опет си ми дошао никакви сине, — дрекну, да се разлијегало по свој авлији и по свеме ком 
а мном играти, а?...{S} Кажи ти мени, — дрекну јаче, — што купиш ове ствари овђе, а?...{S} Куд  
 ваља.</p> <p>— Ама ја хоћу да видим, — дрекну Перо опет. — Купује се теле па се и оно гледа а  
разби у комаде.</p> <p>— А што кукаш? — дрекну и унесе му се у лице. — Ево, како сам се ја ожен 
и?</p> <p>—Јеси ли ти, Перо? — изненада дрекну неко гурнувши га руком у ребра, а тешка рука неч 
зађе из собе.{S} Данило исплази језик и дрекну као јаре када га ухвате.{S} Објеси горњу усну, т 
ишта, испред колиба, нијесу какотале ни дречале, него опустиле крила, отегле шије и искривиле г 
в тога и није ли то противно интересима државе?{S} Ваљда није било човјека у земљи, који се тол 
 у Јоку.{S} Она је још једнако сједила, држала тефтер на крилу и, осјећајући Јовин поглед на се 
о) отвори бурмутицу, коју је непрестано држао у лијевој руци, и добро потпраши.</p> <p>— Љевше  
 се Обрен, који је и сам волио здравице држати. — Нека буде барем десетак здравица...</p> <p>Је 
у. — Није он један министар па да му се држе десет здравица.{S} И владики би много било...{S} Д 
нијим гласом, каквим се обично здравице држе. — Ви сте мене, овај, <pb n="4" /> које ја данас с 
о вјечито трепећу, стао је украј стола, држећи у руци овећу чашу препуну вина, укочио се и изди 
а се мало погури, обори руке низа се и, држећи капу под пазухом, скрушен и понизан уљезе у собу 
аситоруменкастој <pb n="31" /> земљи и, држећи голему и тешку мотику у рукама, окопавао кукуруз 
некакав шапат.{S} Застаде.{S} И полако, држећи се зида, поче гледати око себе на све стране.</p 
била нешто лакше одјевена, а лијевом је држи за подвољак.{S} Пред њима, на столици, руменила се 
p> <p>Она не одговори.</p> <p>— Како те држи?</p> <p>— Хоће да му вазда гледам у тефтере, — про 
ла: куку ономе, ко није ожењен!“</p> <p>Држимо, да овоме не треба никаква коментара.</p> </div> 
о касабами, разговарате с касабалијами, држите скупове.{S} Дапаче и по селих сте свраћали...{S} 
то ти је читав намјештај.{S} Па како то држиш како ли пазиш?{S} Видиш ли колика ти је паучина п 
дрије до Балкана, од Ситнице до Мораче, Дрине, Тисе, Врбаса, Саве и Цетине, види користи од ваш 
ако и себе и мене? — запита, бјесомучно дрмајући њиме. — Што не каза да се нијеси вјенч’о, црн  
ура чекати.{S} Зграби Благоја за раме и дрмну њиме.</p> <p>— Хајде! — викну.</p> <p>Обојица пођ 
говорити с ђевојком, — рече Перо путем, дрмусајући Обрена за рукав. — Ја сам у томе сметен.{S}  
вени сандук, из кога је вирило неколико дроњака.</p> <p>— К’о што видите, сиротиња, — рече стар 
{S} Кршан и богат чојек!</p> <p>Перо га дрпну за рукав и, од нестрпљења, поче тапкати ногама, к 
емаш?..</p> <pb n="153" /> <p>— Дома, — дрско окреса Перо. — Кад хоћеш да знаш, ето ти и кажем. 
 Можемо!</p> <p>— И да се зарекнемо, да друг друга неће на путу изневјерити, док су нам главе ч 
рагоцјени Јефтан, нераздјељиви и вјерни друг Перин, намислио женити.</p> <p>— Зап’о сам за око  
?</p> <p>— Није.</p> <p>— Па зар да нам друг умре у путу? — узвикну Перо готово декламујући. —  
амо ти радосну вијест, да се оженио наш друг Перо Карантан, — поче Јефтан устајући са столице и 
је од власти, то ти је, побратимковићу, друга ствар, — одговори он брзо, правећи љубазније лице 
е о прошлости Пере Карантана.{S} Његова друга љубав.</head> <p>— Тешко ми је и претешко, — тужи 
мо!</p> <p>— И да се зарекнемо, да друг друга неће на путу изневјерити, док су нам главе читаве 
а, стид од сама себе, да тако изневјери друга <pb n="112" /> и пријатеља!...{S} Стид га и од Шв 
 и онога свијета!</p> <p>— А што нијеси друга кола наш’о, магаре никакво? — брекну Перо љутито  
— А ми хоћемо да га лијепо дочекамо к’о друга и пријатеља, — рече. — Хоћемо, бива, да му изађем 
е Томо сам на свијету?</p> <p>— А ђе су друга кола? — окоси се Данило, отимајући се. — Није ово 
и прочитати.</p> <pb n="20" /> <p>Једва друге године некако се навикао на њих.{S} Написао их чи 
 ђаконије, а око њега је, са једне и са друге стране, сједило до тридесеторо чељади, што мушких 
. — Ев’ овако проводим се боље него све друге газде.{S} Живим к’о гроф!{S} Док има пара, живићу 
омесар немилостиво, — ви сте, дапаче, и друге сумњиве послове испуњавали.{S} Ви, без посла, пут 
} Њега свакако треба боље дочекати него друге.{S} Додуше, он нема сватова, него долази сам са м 
S} Куће нанизане у правом реду једна до друге, па све једнаке, нове, бијеле као од сира сарезан 
да душа, изгине богме.{S} Ама се, опет, други обогате...</p> <p>— Па каква је нама фајда, кад с 
и пјевао им пјесме о Милошу и Марку.{S} Други пут дошао би мргодан, пљувао у јаглук и шетао се  
ио главу и куцка празном чашом о сто, а други прекрстио ноге по турски, устакао велике наочари  
ан је пуно, а ми смо странци, и нико га други не може излијечити осим вас.</p> <p>— Хм?...{S} Н 
ме да га натоваримо на врат, па нека се други мучи.</p> <p>— Нећеш га, зар, дат’ на занат? — —  
вори.{S} Ако је ти не разговориш, ко ће други?..{S} А ти немој бити тврда срца и немој с њоме р 
 по столу и шкргутну зубима.{S} Удари и други пут и три чаше преврнуше се на столу, а празна бо 
а столовима засјели поднапити солдати и други, сваковрсни беспослењаци, па сви пију и задовољно 
 њих и хватајући Јефтана за рукав. — Ми други пријатељи тако не дамо.{S} Ми хоћемо поштено.{S}  
ика и да та човјечија прилика није нико други, него знаменити слуга Пере Карантана Дамјан, од м 
потрча за њим. — Куда?</p> <p>— Ето нас други пут!{S} За данас је доста!...</p> <p>И брзим кора 
 да би и сада хтио узети филџан.</p> <p>Други дан, у само свануће, похитао је попу.{S} Обукао с 
p> <p>Пошто су изашли из куће, окренуше другим путем, а не оним којим су дошли.{S} Упутише се ч 
 са учитељем, удовицом Стаком и толиким другима.{S} Сви су нешто међусобно шапутали и намигивал 
удноват глас, да су се многи гости, иза других столова, почели мргодити и псовати га.</p> <p>—  
вазда мислите о некаквим чудами...{S} У других народа, дапаче већих, па се не може наћи него по 
ојке? — запита Перо Благоја, кад су се, друго јутро, састали и изашли на улицу. — Ја још ни јед 
 То је прво.</p> <p>— А друго?</p> <p>— Друго је, да је паметна и кућаница.</p> <p>Јефтан се ма 
 знам шта је вода и да је друго вода, а друго вино.{S} А моје вино може на изложбу ако ћеш у Ст 
е и он ожени.{S} То је прво.</p> <p>— А друго?</p> <p>— Друго је, да је паметна и кућаница.</p> 
} И њу је Бог створио, па ако ни за шта друго, нека барем чува и чисти кућу и рађа ђецу...{S} О 
..{S} Он само прича, јер и не зна ништа друго него причати.{S} Он, чак, сипа и воду у вино!..{S 
лимо к’о ђеца...{S} Ја ти не знам ништа друго казати, него да се ни са царем <pb n="170" /> не  
 сипљем.{S} Ја знам шта је вода и да је друго вода, а друго вино.{S} А моје вино може на изложб 
еким гласом лако гурајући и у једно и у друго. — И немојте се стидити, кад вас је Бог намијенио 
и учитељ пуно? — питао <pb n="18" /> је другове, који су се враћали из школе.</p> <p>— Како кад 
тра кујунџије откине реп и да њиме бије другове.{S} Срећа, што крава није била <pb n="16" /> на 
 од човјека који је памет изгубио.{S} И другови га оставише.{S} Уклањали су се од њега и сакрив 
 тукао главом о таблу да боље запамти и другови су му показивали и теглили га за уши и све — уз 
— дрекну из свега гласа. — Ми најмилији другови и поштоваоци ваши, чије братске груди горе топл 
пита <pb n="62" /> Јефтан, окренувши се друговима. — Реците и ви коју.</p> <p>— Прво: треба да  
г чојека од њега.</p> <p>Јово даде знак друговима, да пођу за њим.{S} Пођоше.{S} Полако се прик 
ите. — подвикну Перо, окренувши се опет друговима. — Вина, фала Богу, има.{S} Има браћо! за вин 
lestone unit="subSection" /> <p>У зору, другога јутра, неко силно удари у собна врата.{S} Врата 
ко себе, као да се боји да не зове кога другога...{S} Нигдје никога!..{S} Он заборави на сав св 
.{S} Сви весели и смјешкају се један на другога, као да су какву побједу однијели.{S} Посједаше 
<pb n="144" /> <p>— Ама да они не траже Другога Перу Карантана? — запита. — Да не траже каква,  
т ће читати...{S} Не могу они један без другога...</p> <p>— А ја, брате, не могу мећу оваким <p 
ито и окрену му лећа. — Хајдемо тражити другога.</p> <p>Јован се бржебоље одмаче од плота и ста 
у, и показа им врата. — Пазарујте сад у другога, а ја имам пречег посла, — рече и отрча из дућа 
/p> <p>Почеше забленуто гледати један у другога, као да се питају: шта је ово?{S} А и Перо се з 
.{S} Затим гледаше час у једнога, час у другога, час у трећега јарана.</p> <p>— Велите ли ви, б 
зао испод подвољка, гдје је најбјеља, а другој умало није нос откинуо.{S} И све живо поче бјежа 
самим собом.</p> <p>Учитељ је, опет, на другој страни, поучавао свијет, како да се понаша при д 
шале, које се у књиге не уписују.{S} На другој страни препирала се једна баба са некаквим дугуљ 
нкурената из Касабе и натјера их, да на другој страни траже хљеба.{S} Треће године истјера и оц 
 гомиле буњишта, како стоје једно према другоме:{S} Јово и Јока.{S} Он се једном руком наслонио 
аку и мучити се с њиме, него треба коме другоме да га натоваримо на врат, па нека се други мучи 
S} Погледаше се и као да хтједоше један другоме у очима прочитати шта мисли.</p> <p>— Онда... ј 
нас да говориш о вину, к’о да не знаш о другоме...</p> <p>— А што не би говорио? — осијече стар 
стидити, кад вас је Бог намијенио једно другоме.</p> <p>— А бачве нијесу бухљиве, — опет <pb n= 
леда се у њу и, док је стајала, није на другу страну скрећао погледа.</p> <p>Стари се лагано ди 
, клима се и повија час на једну час на другу страну.</p> <p>Једино Данило и Јован што су ишли  
тен пијан и љуља се час на једну час на другу страну као шеталица од сахата.{S} Око њега се оку 
укама и окрећући се час на једну час на другу страну, док су дјеца бекељила му се иза леђа и ст 
</hi> отегну се.{S} Перо Карантан пусти другу сузу, која му се склизну низ нос и заустави се уп 
не проговорише више ни ријечи.</p> <p>У другу недјељу пођоше опет.{S} И удовица и Милка сад су  
<head>VII.</head> <head>Перо Карантан и дружина му у гостима код стрика Васе у селу Галебовцу.< 
 се.{S} А теби треба да се шеташ, да се дружиш...{S} Ако останеш вазда у дућану, убиће те мемла 
ам све пусто око себе.{S} А у механи је друкчије.</p> <p>Кући је ишао само да се испава.{S} Оти 
и руком о сто.— Жена нам треба!{S} Није друкчије него баш треба!{S} И ја би волио бит’ без жене 
зубе.</p> <p>— Јок, — окреса. — Ја нећу друкчије свраћати, него ако ћемо остат’ барем три дана. 
стивним ријечима покварио весеље читава друштва.{S} Затим се завали на столици, десну ногу метн 
ефтан, пошто је момче отишло. — Правога друштва ни правога теферича нема без женскадије.</p> <p 
драго, јер смо саме, па смо се зажељеле друштва...{S} Наточи им, Милко, кахву.</p> <p>— Ти свак 
ер ти нема помоћи...</p> <p>И одрече се друштва.{S} Неколико дана живио је осамљен у кући као п 
Перу (јер је сад заиста, опазивши овако друштво, блесасто изгледао) за један омањи сто и ту га, 
мијех викну Јефтан, поново се враћајући друштву и вукући Перу за <pb n="168" /> собом. — Ишао ј 
у и заплива према њој.{S} Хита, јури, а дрхће од чежње и напријед спрема пољубац...{S} Стиже јо 
ро читава три корака одскочи у страну и дрхћући приступи механџији.</p> <p>— Растављај их, брат 
</p> <p>— Моја је нада утонула у морске дубине, па је рибе једу, — пресијече га Перо.</p> <p>—  
ерини широку <hi>хладницу</hi> од самих дубових и букових грана и окитили је цвијећем и барјачи 
оведине?</p> <p>Па, окренувши се Милки, дубоко уздахну, удари се руком у прса и пође.</p> </div 
уту се чојек свачем научи.</p> <p>Стари дубоко уздахну.</p> <p>— Па... хајдете у кућу, — рече.  
јеш ли вина?</p> <p>— Јок.</p> <p>Стари дубоко уздахну.</p> <p>— Штета, — рече, — црна штета!.. 
а фала, које ви мени наздрависте за мој дуг живот...{S} Ама, браћо моја, шта ће мени живот?...{ 
у нађе Филипово име и нека му припише у дуг још товар жита!...{S} Читав товар!..{S} Сто ока и н 
треће? — запита брзо.</p> <p>— Нек није дуга језика,</p> <p>Јефтан га презриво погледа и окрену 
} Под големим кубетом њезиним пружао се дугачак сто, препун јела, пића и сваке ђаконије, а око  
ако се купа на валима, на мјесечини.{S} Дугачке, црне косе распустила по води, издигла бјељу не 
, наднијеле се златнолисте врбе и своје дугачке, танке, повијене гране купају у води.{S} Испод  
 ледини, чешукајући их и размрсујући им дугачке, свилене гриве.</p> <p>— Ето готово је, готово, 
у очи и лице и... јао... он само угледа дугачки врат своје <hi>суђенице</hi>.</p> <p>Перо врисн 
 пред омањом кућом, са једном бескрајно дугачком и необично прљавом авлијом, по којој су лежале 
ију, а нов пас опаса око себе, пустивши дуге ресе <pb n="30" /> да му падају по куковима.{S} На 
>— Читаш ли ти што? — запита Перу након дуге, врло дуге почивке, пошто га је добро премјерио по 
ногама поче лупкати о тле.</p> <p>Након дуге почивке, јави се на прагу лијепо, младо дјевојче.{ 
 ти што? — запита Перу након дуге, врло дуге почивке, пошто га је добро премјерио погледом. — Н 
машицама, низ које се циједио мед.{S} И дуги разговори испредали су се до касно у ноћ и сви су  
еднако гледао слику <hi>њезину</hi>, са дугим вратом, смјежураним лицем, зеленим очима и крњави 
цем, просједом косом, ћелавим обрвама и дугим трепавицама, што вјечито трепећу, стао је украј с 
рх житнога класа.{S} Тронут и растужен, дуго гледаше он у три своја пријатеља, три најдража и н 
 гледајући у собу.{S} Зину и доктор.{S} Дуго су обојица, ништа не говорећи, стајали на вратима  
о, али је причао све остало и причао је дуго.{S} При свршетку осјетио је, као да му је мало одл 
рен и пријатељски.</p> <p>— А хоћемо ли дуго остати? — запита готово шапатом. — Ја не могу...{S 
механа много свиђала и, не размишљајући дуго, упути се њојзи.</p> <p>Ступивши на врата механска 
hi> </head> <p>Па ни отац га није могао дуго хвалити, а није га хвалио из врло проста разлога,  
ђе из собе.</p> <p>— Овђе к’о да нећемо дуго скрасит’, — рече Јефтан мргодно гледајући Перу, —  
у.</p> <p>Обојица пођоше.</p> <p>Нијесу дуго ишли, па се нађоше пред омањом кућом, са једном бе 
 честитам ти женидбу! — рече. — Сретно, дуговјечно, берићетно!{S} Да Бог да и пород породио и с 
шевљења, нада наших, молитава наших, за дугољетни ваш живот, зачињен слогом међусобном, опојен  
ио то човјек странац, погурен, стар, са дугом просједом брадом, и од пушења, чађавим брковима.{ 
на људина, мрка, сунцем опаљена лица са дугом, црном брадом, коју је морао подвезати махрамом,  
у, док, једва једном, дође и учитељ.{S} Дугуљаст, болешљив младић, упалих прсију и уских, кукас 
анка, сухоњава <pb n="137" /> дјевојка, дугуљаста врата, избуљених зелених очију, крњавих зуба  
к, сухоњав <hi>младић</hi>, са руменим, дугуљастим лицем, просједом косом, ћелавим обрвама и ду 
ани препирала се једна баба са некаквим дугуљастим ђаком око кирије.{S} Пребацивала му је, како 
су се ломили сунчани зраци, који, попут дугуљастих стубова провиднога дима, падаху кроз стари,  
 Мара ићи за писара, — за онога танког, дугуљастога писара са родиним ногама, што и по равници  
сти га да уљегне у кућу, а он стаде под дуд.{S} Ту, поред Данила, леже и поче мислити о Јоки.</ 
 Он збаци пртљаг са себе, извали се под дуд на старчеве кесе и варка као заклан.</p> <p>— Не пи 
мушица.{S} На средини се издизао широки дуд, а испод њега, на простртим, старим, подераним кеса 
Велики Четвртак, испети се на комшијски дуд и ту ударати у даску, попут црквених клепетала, те  
далеко од њих, испод прастарог, кљастог дуда, весело грокћући ваљало се двоје свињчади.</p> <p> 
p>Привири боље.{S} И опази, недалеко од дуда, иза једне гомиле буњишта, како стоје једно према  
исправи и, одупирући се леђима о стабло дудово, сједе.</p> <p>— Ама ко сте ви? — запита јаче.</ 
Данило се већ био пробудио и сједио под дудом.{S} Крај њега је лешкарио Васин слуга, Игњат, ста 
ети.{S} Затим сиђе на авлију и упути се дуду, испод кога су Данило и Игњат слатко спавали.</p>  
ериним послом и да је овај, према томе, дужан, бринути се за његову удобност.{S} И Перо се мора 
е заручнице, није могао лако ухватити и дуже задржати, а, осим њега, Обрен му је изгледао као н 
равље.</p> <p>— Браћо, — узвикну, након дуже почивке, мало вишим, уобљеним, необичнијим гласом, 
 је ваша слика? — запита удовицу, након дуже почивке.</p> <p>— Наша.</p> <p>— Оно је Милош Обил 
мрмљао нешто.</p> <p>— Хм, — рече након дуже почивке, остављајући хартије на страну и одахнувши 
а сам оца рођеног наш’о...</p> <p>Након дуже почивке келнер донесе јело, на које се обојица нак 
 комшилуку није на сметњи.</p> <p>Након дужега вијећања, у коме је Аћим живо протествовао проти 
а је к’о зарђала пара, а Стака к’о жути дукат!...{S} Волио би са Стаком хљеб јести него с њоме  
ка Перо одушевљено, — него да ми ко сто дуката даде...{S} Драго ми, к’о да сам оца рођеног наш’ 
 сврнуо се, од муке, Обрену Пушибрку на дућан.{S} С њиме се отприје помало познавао и сматрао г 
рене, крштеница? — запита га, улазећи у дућан, јер није знао чиме би паметнијим почео говор.</p 
ја имам пречег посла, — рече и отрча из дућана.</p> <p>— Оженио се Перо! — довикну Јови издигну 
ј читава низа затворених и незатворених дућана; минуше два-три сокака, измећу малих кућица, исп 
аквој механи, он је само и пазио на оне дућане, гдје је видио окупљено <pb n="99" /> више људи  
, бијеле као од сира сарезане; магазе и дућани обојадисани и окићени сваковрсним стварима, те с 
стајкивати и испред многих излога, пред дућанима, не осврћући се на то, што су га пролазници св 
 је било <pb n="22" /> сједити по туђим дућанима, пребирати дневне новости и ићи у механе.{S} Н 
 да се дружиш...{S} Ако останеш вазда у дућану, убиће те мемла из камена, па ћеш зафатит’ сушиц 
ја добра дјела.{S} Кад сам преко дана у дућану, једва чекам да се смркне, јербо кад се свеме св 
 К’о да њега гледам.</p> <p>Јово извади духана, напуни му лулу и припали.</p> <p>— А је ли стри 
ка нема сиротиња!...{S} Само ми немојте духанити, да се не би запалила слама...{S} С тога вам н 
брена, и частили су их кахвом, ракијом, духаном, гурабијама и урмашицама, низ које се циједио м 
нати људе, што сјеђаху за столовима, од духанскога дима, који се као дебела паучина лелујао и п 
Јефтановица сваке вечери позива некакве духове и разговара се с њима, — метнуше вино преда се и 
head> <p>Од тога дана Перо као да клону духом и изгуби вјеру у се.{S} Изгуби и наду, да ће икад 
— Ето ја... психа!... вазда читам...{S} Душа ми... психа, психа!... да знам шта се ради у свије 
о душом...{S} Хе, изгине ли која хиљада душа, изгине богме.{S} Ама се, опет, други обогате...</ 
је урез’о у пршуте, а пршути лијепи к’о душа...</p> <p>Удовица га премјери погледом.</p> <p>— А 
едајући јој у ону рупицу на бради. — А, душе ми, кршна си и ти к’о ђевојка каква.</p> <p>— Бре  
<p>— А нијеси ни испросио?</p> <p>— То, душе ми, не знам, — одговори Перо и мученички уздахну.  
отиш’о...</p> <p>— То је он одвео Јову, душе ми! — кликну Јефтан, ударајући се руком по челу. — 
т’ ружно...</p> <p>— Понио је Перо свој душек, — дочека Јово, — а нама осталим биће лијепо, сам 
 вам, да не спавате на тврду, — рече. — Душека нема сиротиња!...{S} Само ми немојте духанити, д 
на, <pb n="72" /> и соба немам пуно; ни душека немам, па ће вам бит’ ружно...</p> <p>— Понио је 
ефтан се користио Периним <pb n="83" /> душеком, кога је отео од Данила.{S} Он је, чисто и јасн 
ти мирно у својој соби на своме меканом душеку и спавати, као што и остали сретни људи, којима  
сусједским крововима, или је лешкарио у душеку, правећи куглице од хљеба и гађајући њима слике  
 И ја би да вам је све у реду: и собе и душеци и све.</p> <p>— Фала ти, — упаде Јово обрадован. 
јетио је, као да му је мало одлануло на души и као да се разведри мало.{S} Ни те вечери није иш 
нда се проспу паре и ми трговци дахнемо душом...{S} Хе, изгине ли која хиљада душа, изгине богм 
не стиже онај брзојав.</p> <p>— На моју душу ово се он оженио, чим долази, — рече прочитавши га 
лијепо...{S} Нека још!</p> <p>Јефтан се ђаволасто осмјехну.{S} Куцну празном боцом о сто и наре 
, те офинцири, пушке, топови, лумбарде, ђаволи, сотоне!...{S} Сила је то...</p> <p>— Шта?{S} Шт 
никад га није видјела?..{S} Каква ће то ђавоља свадба бити?...{S} Каква је то дјевојка?</p> <p> 
у, када му објавише, да не ће више бити ђак.{S} Школа му је била изашла на врх главе и он је мр 
p> <p>Кроз годину -дана постао је миран ђак.{S} Да је био добар, то се баш не може рећи, јер у  
шалу: да млатне букваром по глави онога ђака пред собом, да кога испод клупе боцне иглом, или д 
лаве и он је мрзио и њу и учитеља и све ђаке.{S} С тога му се и допаде очева радња и, ступивши  
ла се једна баба са некаквим дугуљастим ђаком око кирије.{S} Пребацивала му је, како је пуних ш 
 дугачак сто, препун јела, пића и сваке ђаконије, а око њега је, са једне и са друге стране, сј 
дић, хром у десну ногу, због чега су га ђаци, међу собом, прозвали Топал-пашом и спјевали га у  
 чудан облик и ни он, ни учитељ, ни сви ђаци не би их кашње могли прочитати.</p> <pb n="20" />  
но! — весело кликну Благоје. — Знам ја, ђе <pb n="117" /> има добра и јела и пића.{S} Пушћи ти  
дјевојку.</hi> </head> <p>— А, Бога ти, ђе су вам овђе ђевојке? — запита Перо Благоја, кад су с 
-а знао сам ја, — промуца. — Видио сам, ђе све нешто шапуре...{S} А жао ми их... обоје ми жао.. 
а Перо, гледајући га зачуђено.</p> <p>— Ђе ћеш?...{S} Хајде са мном... — љутну се Јефтан и напр 
 потврди и стари, дахћући од умора. — А ђе си ти био? — запита, затим, Перу, мргодећи се и глед 
 се боље’ упознали. — Хајде.</p> <p>— А ђе ћу? — запита Перо, гледајући га зачуђено.</p> <p>— Ђ 
 Зар је Томо сам на свијету?</p> <p>— А ђе су друга кола? — окоси се Данило, отимајући се. — Ни 
о их посматраше.</p> <pb n="78" /> <p>А ђе си ти, Игњате? — запита Јово приближујући му се. — З 
чека Јово машући јаглуком. — Ено Данила ђе сједи код колара!</p> <p>Сви наврвише на тесту и поч 
Перо још тужније. — Не знам ти ја наших ђевојака.</p> <p>Обрен дохвати аршин и, играјући се њим 
</p> <p>— А што? — зачуди се Благоје. — Ђевојка је кршна и добра, а и мираз носи.</p> <p>— Не т 
расла и тако се раскрупњала...{S} Права ђевојка!</p> <p>— А... и ти прави момак! — живо дочека  
>— Ишао је зато, да види: има ли икаква ђевојка љепша, од наше красне удовице Стаке?</p> <p>— О 
е и хитно изађе из собе.</p> <p>— Кршна ђевојка! — нехотице узвикну Јово, натуривши фес на чело 
ирачица и знао би некако... ама наша је ђевојка...</p> <p>— Па говорићу ја, — окреса Обрен гото 
 бради. — А, душе ми, кршна си и ти к’о ђевојка каква.</p> <p>— Бре не би се ја данас побојала  
јете, — а ја сам пош’о да распитујем за ђевојке...{S} Ама ништа!...{S} Ашикују са официрима...{ 
заглади косу на челу. — Какве су ми сад ђевојке?...{S} Мршаве и слабе к’о да се иглама хране.</ 
антана.{S} Перо не може да нађе за себе ђевојке.</head> <p>Од тога дана Перо као да клону духом 
>— Бре не би се ја данас побојала многе ђевојке, — брзо дочека удовица <pb n="51" /> и заглади  
</head> <p>— А, Бога ти, ђе су вам овђе ђевојке? — запита Перо Благоја, кад су се, друго јутро, 
о је по толиким мјестима, гледао толике ђевојке и... знате ли зашто?</p> <p>— Зашто?{S} Зашто?  
p>— Чујеш, ја не знам шта ћу говорити с ђевојком, — рече Перо путем, дрмусајући Обрена за рукав 
{S} Имаш пунца газду, пуницу газдиницу, ђевојку са пет хиљада мираза.{S} Куд ћеш љевше?{S} Чак  
ући на све стране да га ко не би чуо. — Ђевојку знаш ли, ама честиту и поштену? — запита јаче.< 
о ваља!...{S} И још, ако хоћеш, да ти и ђевојку препоручим, а једва ће те дочекати.{S} Знаш ли  
 — Кажи ми само и тихо ми кажи: знаш ли ђевојку?</p> <p>— Па то је, брате, готова и свршена ств 
 брате?</p> <p>— Не дозвољавам да проси ђевојку, <pb n="131" /> а да је не видим, — осијече Пер 
 чује, није могућно...{S} Он да испроси ђевојку, коју никад није видјео?...{S} И дјевојка да по 
ро готово очајнички. — Не могу ја узети ђевојку а да је не видим.</p> <p>Обрен гурну мачку и од 
ад је тако, а ми ћемо прешјутра повести ђевојку за њим, у касабу <pb n="154" /> му, па нек се т 
 дочека.</p> <p>— Знаш ли ти овђе какву ђевојку? — прошапта Перо, пажљиво се осврћући на све ст 
S} Обиједили ме, да сам заварао некакву ђевојку, измамио јој паре, па је оставио...{S} Суђено м 
а шћео си да превариш и да отмеш његову ђевојку.</p> <pb n="56" /> <p>— Његову? —једва промуца  
отврдиш просидбу <pb n="129" /> и видиш ђевојку.{S} Лијепо све да уредимо, па одма сјутра на вј 
ан, прибравши се мало. — Одма да тражиш ђевојку!</p> <pb n="13" /> <p>И зграби Перу за руку и с 
знам шта се ради у свијету и хоће ли се ђегођ покрвити...{S} Знаш, нема посла без рата...{S} Ка 
ошапта. — Те морнарица, те адмирали, те ђенерали, те офинцири, пушке, топови, лумбарде, ђаволи, 
д си иск’о и кад си ми прич’о, да ће ти ђеца крепати од глади?...</p> <p>Сељак слегну раменима  
 ме и милује, па се играмо и шалимо к’о ђеца...{S} Ја ти не знам ништа друго казати, него да се 
го, нека барем чува и чисти кућу и рађа ђецу...{S} Оклен би ми били, да нам се нису женили стар 
ште на прса.</p> <p>— Нек вам је сретно ђечице! — узвикну потресено, као да ће тога часа пропла 
сиједио <pb n="59" /> сам к’о пашалијин ђогат, а зову ме и бекријом...</p> <p>— Не бој се ти, — 
о бунара, лежале су четири овеће гомиле ђубрета.{S} По њима су скакутали неколико безбрижних вр 
ику.</p> <p>— Не ваља, — рече,</p> <p>— Ђурђа!</p> <p>— Још грђе.</p> <p>Љубица!</p> <p>Перо на 
агласи Благоје јаче. — Она је шћи газде Ђуре Ашчића.{S} Кршан и богат чојек!</p> <p>Перо га дрп 
агано пође прозору, да им отуда покаже, е немају ништа видјети...{S} Уједанпут испусти чудан кр 
е слатки и лијепи, добро ли ми дође!{S} Е чисто ти хтједох умријети у овој гунгули.</p> <p>Благ 
 ха, ха жену би хтио!{S} Је ли жену?{S} Е то ваља и то ти је паметно! <pb n="123" /> К’о да си  
атеље“.{S} То ти се само каже!</p> <p>— Е, баш је лијепо! — рече Јово, пошто <pb n="156" /> је  
ш дом и српски род.{S} Живили!</p> <p>— Е умијеш га, учитељу, говорити к’о нико, — рече Јефтан  
чали, одма би скочио у воду...</p> <p>— Е видите ли ви објешењака! — кроза смијех викну Јефтан, 
 Благоја, а Благоје у старога.</p> <p>— Е кад је тако, а ми ћемо прешјутра повести ђевојку за њ 
 ствар...</p> <p>Перо застаде.</p> <p>— Е знам, брате, да сам крив, — рече. — Знам, ама шта ћу? 
обје руке руке, приступи Пери.</p> <p>— Е, честитам ти женидбу! — рече. — Сретно, дуговјечно, б 
p>— Како кад, — одговараху му.</p> <p>— Е добро је кад не бије вазда.</p> <p>Кашње се и увјерио 
p> <p>— Па и није, — одговори Јефтан. — Ев’ овако проводим се боље него све друге газде.{S} Жив 
.</p> <p>— Једва га једном уловисмо.{S} Ево нам га!</p> <p>— Ево га! — потврди и стари, дахћући 
учући. — Добро <pb n="116" /> је то.{S} Ево ни ја не радим ништа, а живим лијепо.</p> <p>Перо и 
та ни да мислимо, кад је дао Бог њу.{S} Ево ја, на прилику, не мислим ништа па шта ми фали, а?< 
ћи крштеницу и не осврћући се на њих, — ево и Перо мисли исто к’о и ја.{S} И он ми све одобрава 
, — викну он колико га грло доноси... — Ево мене!</p> <p>— Муч’ ти, магаре! — окоси се Перо на  
кукаш? — дрекну и унесе му се у лице. — Ево, како сам се ја оженио, па ме није гром убио, него  
</p> <p>— То треба, — потврди и Јово. — Ево, да опростите, ја ћу водити своју жену, ти Јефтане  
шкињом се најпријатељскије поздравио. — Ево ме опет, — понови јаче, — јер милостивој власти тре 
 — узвикну Перо.</p> <p>— Два!</p> <p>— Ево два!</p> <p>Перо извади новце, па онда сједе и поче 
едном уловисмо.{S} Ево нам га!</p> <p>— Ево га! — потврди и стари, дахћући од умора. — А ђе си  
епше било него у осталих кућа.</p> <p>— Ево нас! — узвикну Јово, коракнувши у широку авлију, ис 
Бошко отпухну пепео са цигаре.</p> <p>— Ево овако ће они отпухнути све, <pb n="103" /> — рече.  
а, па вади, — рече као у шали.</p> <p>— Ево форинт! — узвикну Перо.</p> <p>— Два!</p> <p>— Ево  
и спавао је слађе него обично.</p> <p>— Ево ме опет, — сјутрадан весело подвикну попу, пошто је 
запита шиштајући. — Ко сте ви?</p> <p>— Ево ти дошли, — одговори Јово весело. — Пријатељи дошли 
 ми к’о отац, па хоћу да те видим.{S} А ево сам дов’о и два пријатеља и једно момче, да ти се п 
е дођеш!{S} Зар ти то ваља?</p> <p>— Па ево ме сад, — одврати Јово весело. — Што је рјеђе, то ј 
— Најпошље и не треба нам нико, кад нас ево на мјесту...</p> <p>Пред њима се, одиста, указивала 
 саге и примаче му уста ушима.</p> <p>— Еј стрико!— зовну га. — Стрико!</p> <p>Старац се трже и 
у с главе и поче се протезати.</p> <p>— Еј Перо, Перо, — узвикну невесело. — Какав си ми ти дом 
 — рече као узгред и не гледајући га. — Ено ти у удовице Стаке шћери Милке.{S} Кажу, да је добр 
 Јес’, — дочека Јово машући јаглуком. — Ено Данила ђе сједи код колара!</p> <p>Сви наврвише на  
.. па од јада...{S} Ако ти је кр...риво ено ти суда па ме тужи...</p> <p>Перо се осмјехну и квр 
пани риба...{S} Права мала риба!.{S} А, ето, читав свијет зна, да у правоме вину нема риба.{S}  
наром, макар их и у јаму водио...{S} А, ето, и Перо је паметан и он ми све виче: <hi>тако је!</ 
јесам ни ја разапињо Исуса, па опет ме, ето, стигла казна и послали ми кугу на врат.{S} Да је б 
је на суху, а куку ономе ко је на води, ето то ти је мој палиграф...{S} Сухоња је вазда јачи!</ 
дрско окреса Перо. — Кад хоћеш да знаш, ето ти и кажем...{S} Своја кућица, своја слободица и ја 
азда говорила, да треба да се уда...{S} Ето ти сад!...{S} Удала се!...</p> <p>Игњат излети, нос 
а и протра ме по прсима, умро бих...{S} Ето, није се имала, јадница, када ни обући љуцки, дворе 
 два сандука у крају и дрвени кревет, — ето то ти је читав намјештај.{S} Па како то држиш како  
се читају новине, него приче, — рече. — Ето ја... психа!... вазда читам...{S} Душа ми... психа, 
ај што је опалио, пунећи пушку поново.— Ето га!</p> <p>— Ето га! — завика још неко.</p> <p>Сви  
 пунећи пушку поново.— Ето га!</p> <p>— Ето га! — завика још неко.</p> <p>Сви скочише и погледа 
ући им дугачке, свилене гриве.</p> <p>— Ето готово је, готово, — довикну Јефтану. — Јашите, па  
да је погледа ни да што рекне.</p> <p>— Ето се сад нагледајте, — рече домаћица плачевним, меким 
н се трже и прекиде поучавање.</p> <p>— Ето га! — викну онај што је опалио, пунећи пушку поново 
отрча, Благоје се окрену Пери.</p> <p>— Ето, лијепо је, — рече, — кад чојек има познанства у ту 
аци га на сред собе и отхукну.</p> <p>— Ето вам, да не спавате на тврду, — рече. — Душека нема  
овица и потрча за њим. — Куда?</p> <p>— Ето нас други пут!{S} За данас је доста!...</p> <p>И бр 
а? — јаукну Перо. — Шта ћу ја?</p> <p>— Ето ти Данила, па с њиме хајде, — одговори Јефтан. — Па 
бом?...{S} Шта ти велиш, Перо?</p> <p>— Ето... како ви велите, — одговори Перо понизно, снебива 
ко си ти чојек, нађи какву женетину, па ето...{S} Немој пробират’, ни разбират’, ни размишљат’  
ита тужно. — Превариће њих обје Швабо и ето ти шта ће.</p> <p>— Не превари он више! — дочека <p 
поштовањем говорити о њој.</p> <p>— Ех, ех, кад је од власти, то ти је, побратимковићу, друга с 
боље умекша глас и настави љубазније: — Ех, кад хоће власт, и биће готово одмах...{S} Ти мало п 
 се гостима и мрко их погледа.</p> <p>— Ех, што сте ми дошли? — викну. — Ви, ви, ви... знам ја  
 <p>Данило се поново расплака.</p> <p>— Ех, с тога ја и плачем, — викну, — што ми се чини, да с 
рахопоштовањем говорити о њој.</p> <p>— Ех, ех, кад је од власти, то ти је, побратимковићу, дру 
ма и мираза, — одговори Обрен.</p> <p>— Ех?</p> <p>— То ми је казала.</p> <p>Обојица као да се  
ни на <pb n="119" /> кога и, очигледно, жалећи, што и рибље кости није могао појести.</p> <p>—  
го ли је била отворена.</p> <p>— Аћиме, жалосна ти мајка, — говорила је Перина мати своме мужу, 
Данило тек се сада увјери да ствар није жалосна и поче се смијати.</p> </div> <pb n="14" /> <di 
е поче му се и коса шарати и, на велику жалост његову, појавише му се неколико чисто бијелих дл 
штеницу час прије сврши.</p> <p>Тужан и жалостан вратио се Перо кући и, као да му је био сав св 
о смо утекли од куће, — одговори Данило жалостив но, не утирући суза. — Има сто конака да смо у 
>— Ја и јесам болестан, — дочека Јефтан жалостивим гласом, — и ти си ме оставио болесна, па оти 
га да не говори даље, како не би својим жалостивним ријечима покварио весеље читава друштва.{S} 
зни и да ми је удијели за жену? — јекну жалостивно. — Нијесам ни ја отпадник од вјере.{S} Нијес 
 на дан, док и смрт за врат...</p> <p>— Жао ми је, — рече Јово, уозбиљивши се. — А мени је добр 
 Видио сам, ђе све нешто шапуре...{S} А жао ми их... обоје ми жао...</p> <p>Стрико Васо и не ос 
лави, погледа низа се.</p> <p>— Није ми жао главе... ама кошуља... — рече тужним, утањеним глас 
то шапуре...{S} А жао ми их... обоје ми жао...</p> <p>Стрико Васо и не осврну се на њега.{S} Ок 
ово устаде и даде Јефтану знак, да и он жели говорити.{S} Јефтан застаде.</p> <p>— Ја мислим, — 
здраво, к’о што и теби исто пријатељски желимо...{S} И ако желиш чути за наше задовољство, ми с 
ли, овога трена одлазити натраг, ако не желите да вас протјерам са пратњом...</p> <p>— Фала Бог 
еби исто пријатељски желимо...{S} И ако желиш чути за наше задовољство, ми смо задовољни к’о ни 
ао једном пријатељу:</p> <p>„.....и ако желиш чути за наше здравље, ми смо фала Богу добро и зд 
ам сух хљеб!...{S} А то је тврдо за ваш желудац...</p> <p>— Сведно...{S} За нас је добро.</p> < 
 поправи га Перо <pb n="101" /> брзо, — жена, а није земља...{S} Има ту читава прича о њезиним  
фтан жешће, ударајући руком по столу. — Жена је жена!{S} Човјек кад хоће да се жени, стоји ти н 
 се, да и трећи пут удари руком о сто.— Жена нам треба!{S} Није друкчије него баш треба!{S} И ј 
уђено. — Каква је то земља?...</p> <p>— Жена је то, — поправи га Перо <pb n="101" /> брзо, — же 
лади по брковима.</p> <p>— Треба, треба жена, — опет ће удовица, вртећи јаглуком, — ама ти само 
ја велим: нека буде тако.{S} Мени треба жена, а и не треба ми жена.{S} Ама кад ви велите да тре 
е сам себи, шетајући. — Нит’ мени треба жена, ни нико.{S} Без главе се не може живити, а без же 
их на собним вратима.{S} Малена, мршава жена, још прилично млада и допадљива, у старим, исплављ 
тави, Бога ти, твоје вино, — прекори га жена, која као да није много пазила на његове опомене.  
 га за руку. — Камо жена?</p> <p>— Која жена? — блесасто запита Перо. — О каквој ми жени говори 
ору да си ожењен, па да ти се разболила жена.</p> <p>— А пристајеш ли ти, да одмах у неђељу пођ 
 њега је ишла попадија, дебела, угојена жена, загрнутих рукава и раздрљених прсију и, носећи ов 
ошли...</p> <p>Удовица, хитра и окретна жена, малена, дебељкаста, са пуначким подвољком и рупиц 
га роћења и смрти.{S} Ако ти буде добра жена, изнова си се родио и биће ти добро; ако ти буде з 
ће, ударајући руком по столу. — Жена је жена!{S} Човјек кад хоће да се жени, стоји ти на прагу  
аква је?{S} Нек само није мушко, нек је жена, па је добро.{S} И лијепо се вјенчај и буди чојек  
реба ништа него жена.</p> <p>— Ама није жена кокош, па да ти је купимо, — викну Јефтан жешће, у 
атрено.</p> <p>— У тебе ашикује и шћи и жена! — узвикну Алекса и скочи са столице, подигнувши н 
ује се теле па се и оно гледа а камо ли жена.</p> <p>Благоје се намргоди.</p> <p>— Кад ми не вј 
ко.{S} Мени треба жена, а и не треба ми жена.{S} Ама кад ви велите да треба, онда ће свакако тр 
њега.</p> <p>Тишина.</p> <p>— А камо ти жена? — једва се прибра Јефтан да запита, приближујући  
и је право.{S} Мени не треба ништа него жена.</p> <p>— Ама није жена кокош, па да ти је купимо, 
ћи му се и хватајући га за руку. — Камо жена?</p> <p>— Која жена? — блесасто запита Перо. — О к 
и, правећи се озбиљан. — Шта би било са женама, да се нијесу удавале?</p> <p>— Ја, — настави Је 
пут црквених клепетала, те су комшијске жене, мислећи да су то права клепетала, почеле се побож 
и људи, којима није пало на памет да се жене, спавају?{S} Рашта да је Бог њега убио мимо све ос 
главе у кући, — дочека Перо брзо. — Без жене је кућа празна.</p> <p>— Па ожени се болан! — узви 
го баш треба!{S} И ја би волио бит’ без жене да не треба...{S} И њу је Бог створио, па ако ни з 
.{S} Без главе се не може живити, а без жене може.</p> <p>Па узе ствари и поче их савијати и ур 
А ти бећар још?{S} Није ти необично без жене? — запита.</p> <p>— Јес’, — упаде Перо уздахнувши. 
пом о празну чашу и разгледајући људе и жене за осталим столовима. — Само гледај и шути, а имаћ 
мањим клупицама, сједили старији људи и жене, и — упутише се механи.{S} Око механских врата диз 
.{S} Срамота!..{S} И што је Бог ствар’о жене на свијет, кад се људи не би женили?{S} Што, питам 
о по крушкама и по јабукама него да нас жене рађају...</p> <p>— Тако је, — потврдише сви.</p> < 
> <p>— Него ако си ти чојек, нађи какву женетину, па ето...{S} Немој пробират’, ни разбират’, н 
а је поново, узимајући га испод руке. — Жени се, јадан брате, и не губи младост узалудно...</p> 
још се једнако бринуо за њега.</p> <p>— Жени се, — савјетовао га је поново, узимајући га испод  
</p> <p>Јефтан се осмјехну.</p> <p>— Па жени се и ти! — рече.</p> <p>— И хоћу, — дочека Перо бр 
 Жена је жена!{S} Човјек кад хоће да се жени, стоји ти на прагу новога роћења и смрти.{S} Ако т 
>— Видиш, како је кад човјек хоће да се жени, — рече брзо, не допуштајући да га Перо запита. —  
на пут и што је будаласто одлучио да се жени...{S} Зар баш да се жени?...{S} И што да се жени?. 
} Зар баш да се жени?...{S} И што да се жени?...{S} Да удара на белај, да троши новце и да свој 
 одлучио да се жени...{S} Зар баш да се жени?...{S} И што да се жени?...{S} Да удара на белај,  
<p>— Људи воле и крави дебљој а камо ли жени, — рече.</p> <p>— Воле, воле богме, — опет дочека  
? — блесасто запита Перо. — О каквој ми жени говориш?</p> <p>— Па јеси ли се оженио, болан? — г 
гладни и не износи ништа, — шапну стари жени, улазећи за њима. — Видиш, да их је пуно!</p> <p>— 
не може доћи, јер се <pb n="40" /> брзо жени, па је мене посл’о...{S} А милостива власт хоће кр 
ти вратима.</p> <p>— Кажи Јоки, — викну жени, — нека у тефтеру нађе Филипово име и нека му прип 
"titlepage"> <p>СВЕТ.{S} ЋОРОВИЋ</p> <p>ЖЕНИДБА ПЕРЕ КАРАНТАНА</p> <p>У МОСТАРУ, 1905.</p> <p>Ш 
жимо на сунцу, да се знојимо због твоје женидбе!..</p> <p>— Камо срећа да сам мртав, па да ме д 
>VI.</head> <head>Савјетовање о Периној женидби.</head> <p>Састанак, одређен у прву недјељу по  
анима.</p> <p>— Како ћемо с том Перином женидбом?...{S} Шта ти велиш, Перо?</p> <p>— Ето... как 
 приступи Пери.</p> <p>— Е, честитам ти женидбу! — рече. — Сретно, дуговјечно, берићетно!{S} Да 
вар’о жене на свијет, кад се људи не би женили?{S} Што, питам те?</p> <p>Обрен испи чашу и цмок 
ски!{S} Да имају мозга, сви би се момци женили.</p> <p>Јефтан се осмјехну.</p> <p>— Па жени се  
...{S} Оклен би ми били, да нам се нису женили стари?..{S} Оклен питам те?</p> <pb n="11" /> <p 
 ви, браћо, сви, да је паметно да се ја женим? — запита и опет се укочи као да се слика.</p> <p 
се родио, несретно живим, несретно се и женим...</p> <p>— Нијеси ти крив, ама нијесмо ни ми, —  
ну се Пери.</p> <p>— Кад си се намислио женит’ што се не ожени из наше касабе? — окоси се. — Ов 
дајући му на сандучиће, — ти ћеш се сад женити и требаће ти крштеница.</p> <p>— Јок, — одговори 
аздјељиви и вјерни друг Перин, намислио женити.</p> <p>— Зап’о сам за око удовици покојног газд 
а ће икада у својој кући загрлити своју женицу и, у тихе љетње вечери, напајајући се мирисом јо 
етину и капом и објема рукама.</p> <p>— Жениче и невјесто, — узвикну учитељ прије, него су се к 
исано! — викну и узе чашу вина. — Драги жениче и невјесто! — дрекну из свега гласа. — Ми најмил 
, него ми све у реду.{S} Што се и ти не жениш?{S} Како се не стидиш својих сиједих коса?..{S} Ч 
 се засмијао?</p> <p>— И сад одма да се жениш.{S} Сад! — дрекну Јефтан, прибравши се мало. — Од 
ећу га, зар, ја учити како ће управљати женом, к’о што га ти учиш...</p> <p>Домаћица се као нађ 
гу, има.{S} Има браћо! за вино не треба женска глава.{S} Точите!</p> <p>Но они му нијесу ни чек 
рате...{S} Овако ти је то, кад се тражи женска глава... -</p> <p>— Па зато је лако, — кликну Јо 
а судбина.{S} И тако је то кад се тражи женска глава.</p> <p>Међутим и Јован изведе коње и поче 
6" /> најбоље расположена, нити је, као женска глава, хтјела да остане без свога накита, те се  
>сигурно</hi> наћи.</p> <p>— Треба и од женскадије неко да <pb n="159" /> пође, — опет предложи 
га друштва ни правога теферича нема без женскадије.</p> <p>— То треба, — потврди и Јово. — Ево, 
/p> <p>— Тако ти је то, брате, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Јефтана то ражљути.{S} Он с 
наопако.{S} Тако је то, брате, кад нема женске главе у кући.</p> <p>— А ти опет тражи цуру, — д 
но’о ми и он...{S} Тако је то, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Од тога дана и опет поче ум 
еро уздахнувши. — Тешко је то, кад нема женске главе у кући...{S} Нема ко да ми уреди; нема ми  
ошуље...{S} Тако је то, браћо, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Јефтан махну руком и замоли 
два чуло. — Тако је то, кад у кући нема женске главе.</p> <p>— Па и не треба, — дочека Обрен ум 
сим мојој изабраној, да пробира некакве женске беспослице.{S} Богата је, па треба слушати.{S} У 
 мене оставио...{S} Да ми није било ове женске главе, која ми донесе вина и протра ме по прсима 
> као у пјесми.</p> <p>— Ништа нема без женске главе у кући, — дочека Перо брзо. — Без жене је  
о до тридесеторо чељади, што мушких што женских.{S} Наравно, да су <pb n="163" /> ту била сва т 
мене Бог да казни и да ми је удијели за жену? — јекну жалостивно. — Нијесам ни ја отпадник од в 
са, поигравајући пред њим. — ха, ха, ха жену би хтио!{S} Је ли жену?{S} Е то ваља и то ти је па 
и ви коју.</p> <p>— Прво: треба да узме жену с миразом, — дочека Обрен у пола пјевајући, као ка 
им. — ха, ха, ха жену би хтио!{S} Је ли жену?{S} Е то ваља и то ти је паметно! <pb n="123" /> К 
 — опет <pb n="138" /> ће стари и очепи жену ногом, што је важило као опомена, да му се не мије 
} Богата је, па треба слушати.{S} Узети жену са миразом значи драговољно се продати у ропство.{ 
но говорит’ кажем вам: од сјутра тражим жену.</p> <p>— Живиооо!</p> <p>Сви устадоше иза стола.{ 
 врпољећи се и непрестано погледујући у жену, као да вели: хоћеш ли једном свршити? — Ако има м 
— Ево, да опростите, ја ћу водити своју жену, ти Јефтане своју, а ти Обрене своју...</p> <p>— Х 
, ја ћу узети пушку јали хаљину, а нећу жену.</p> <p>Па, окренувши се и не рекавши ни <hi>збого 
ту никакве дипломације, — осијече Бошко жестоко. — Русија ће њега згњавити к’о црва...{S} Посла 
p> <p>— Куда ћеш их гонит’? упаде стари жешће. — Гонио би и ја, ама су далеко измакли.</p> <p>И 
кош, па да ти је купимо, — викну Јефтан жешће, ударајући руком по столу. — Жена је жена!{S} Чов 
ући га по рамену.</p> <p>— Дела, синко, жив био, дела ти прифати! — викну. — Фала Богу, кад сам 
 па каже: »нећеш се удавати, док сам ја жив...«</p> <p>Слушајући ово, Пери се ражали.{S} Десио  
апита Јово приближујући му се. — Зар си жив, болан?</p> <p>Стари Игњат разврати вилице и рикну  
да сиса...{S} Кашње се показао као врло живахан и отресит...{S} Чим је почео владати собом, поч 
<p>— Не бој се ти, — сокољаше га Јефтан живахније. — Још има наде.</p> <p>— Моја је нада утонул 
а је красна ствар, брате, — дочека Перо живахније, приближујући <pb n="42" /> му се. — То сваки 
рамену. — Овђе близу, у селу Галебовцу, живи стрико Васо, рођени ми брат очев...{S} Он је богат 
ев...{S} Он је богат, свега има, а овђе живи...{S} Ако хоћете, у њега ћемо и сврнути.</p> <p>Је 
ан Благојевом похвалом касаби, — ама се живи.{S} Сви живимо!</p> <p>— Добро је, кад се и живит’ 
{S} Брже се једе, брже се пије, брже се живи...</p> <p>Перо је стајао као утучен.{S} Нити је зн 
ца показала.</p> <p>— Фала Богу кад смо живи! — викну Перо и, онако у свима хаљинама, завали се 
сретно буде по ваш дом и српски род.{S} Живили!</p> <p>— Е умијеш га, учитељу, говорити к’о ник 
дио и све ти у напријед пошло!</p> <p>— Живили младенци! — заграјаше сви, грлећи Перу.</p> <p>Ј 
<p>Мјесто да вам причам о томе: како су живили Перо Карантан и његова Стака, доносим само одлом 
им и изговорим здравицу и када викнем: „живили“, онда и ви викните и дигните грају...</p> <p>Уч 
оводим се боље него све друге газде.{S} Живим к’о гроф!{S} Док има пара, живићу к’о што треба;  
> је то.{S} Ево ни ја не радим ништа, а живим лијепо.</p> <p>Перо исколачи очи.</p> <p>— А зар  
икаква не тражим, нити ми треба, јер ја живим к’о ага...</p> <p>— Мени ћеш свакако требати, — р 
снуждено. — Несретан се родио, несретно живим, несретно се и женим...</p> <p>— Нијеси ти крив,  
 побратимковићу, на ме!...{S} Ја лијепо живим са власти, па ми она даје свега.{S} Она наћерује  
и не би било вас, које ја с вама лијепо живим и ви ме веселите и забављате, што вам никада, ни  
 похвалом касаби, — ама се живи.{S} Сви живимо!</p> <p>— Добро је, кад се и живит’ може, — доче 
о живити.{S} На прилику: мачка је једна живина, па је и њој драго живити...{S} Ја, што се каже, 
ецом, он се је волио тући и борити и са живином.{S} Патили су од њега једнако и туђи пси и мачк 
 n="7" /> не пуштајући га да допјева. — Живио сто година!</p> <p>— Живио! — прихвати и Данило,  
 иког љевшег од мене?</l> </quote> <p>— Живио! — опет загрмише сви, <pb n="7" /> не пуштајући г 
а допјева. — Живио сто година!</p> <p>— Живио! — прихвати и Данило, подигнувши, у знак одушевље 
 ова чаша иђе у твоје здравље!</p> <p>— Живио!</p> <p>Перо, поражен овом здравицом, трепташе тр 
p>И одрече се друштва.{S} Неколико дана живио је осамљен у кући као пустињак какав.{S} Затворио 
и у гробу, нећу заборавит’!...</p> <p>— Живиооо!</p> <p>Опет једно <hi>многаја</hi> отегну се.{ 
ем вам: од сјутра тражим жену.</p> <p>— Живиооо!</p> <p>Сви устадоше иза стола.{S} Загрлише се  
Сви живимо!</p> <p>— Добро је, кад се и живит’ може, — дочека Благоје звиждучући. — Добро <pb n 
 живити...{S} Ја, што се каже, волио би живит’ хиљаду година, па макар и у тикви.{S} И вама фал 
 жена, ни нико.{S} Без главе се не може живити, а без жене може.</p> <p>Па узе ствари и поче их 
 <p>Од тога дана и опет поче умјереније живити.{S} Затвори се у собу и поче читати <title>Свето 
Мени је драго живити и свакоме је драго живити.{S} На прилику: мачка је једна живина, па је и њ 
е вама фала на љубави.{S} Мени је драго живити и свакоме је драго живити.{S} На прилику: мачка  
ачка је једна живина, па је и њој драго живити...{S} Ја, што се каже, волио би живит’ хиљаду го 
 писара, који је могао са сваким лијепо живити и, нарочито од сељака, примати разне <hi>поклоне 
де.{S} Живим к’о гроф!{S} Док има пара, живићу к’о што треба; кад нестане, може се и гладоват’. 
? - запита стари весело, а прсти му још живље заиграше. — Је ли красно?{S} Љевшега а јефтинијег 
ојка!</p> <p>— А... и ти прави момак! — живо дочека Милка и, окренувши се у страну, засмија се. 
рет.</p> <p>— Па и нека сте ми дошли, — живо дочека узевши их за руке и нудећи их да сједну. —  
 ти ја у свему стојим на расположењу, — живо дочека Благоје. — Ти се само на ме ослони...{S} Са 
..</p> <p>— Ја хоћу, — пресијече га она живо и пружи руку да га загрли. — Ја хоћу...</p> <p>— Д 
другој умало није нос откинуо.{S} И све живо поче бјежати од њега као од човјека који је памет  
S} Међу свима Данило је био најкрупњи и живо је нешто доказивао, млатарајући рукама и окрећући  
 Нек се тамо вјенчају! — прихвати стари живо. — Не дам ја никоме да се са мном игра...</p> <p>И 
p>Након дужега вијећања, у коме је Аћим живо протествовао против шибања у школи, било је ријеше 
<p>— Нема ту размишљања, — дочека Обрен живо. — Перо треба одмах да пође.</p> <p>— А зар не мож 
м.</p> <p>А Перу нешто заголица.{S} Као живо нешто да се помаче у њему и свом снагом гурну га њ 
о сам само да тебе видим, — дочека Јово живо. — Ти си ми к’о отац, па хоћу да те видим.{S} А ев 
p>— А нама требају четири! — упаде Перо живо. — Четврти за пртљагу.</p> <p>Јефтан га одгурну од 
ла, које ви мени наздрависте за мој дуг живот...{S} Ама, браћо моја, шта ће мени живот?...{S} Ш 
ма, дође ми да све разбијем...{S} Да је живот боца и њега би разбио!...{S} Омрзно’о ми и он...{ 
ивот...{S} Ама, браћо моја, шта ће мени живот?...{S} Шта ће, на прилику, кад ми не би било вас, 
ина.</p> <p>— Болан, па није ружан твој живот, — рече Перо, обзирући се и испод ока гледајући с 
наших, молитава наших, за дугољетни ваш живот, зачињен слогом међусобном, опојен мирисом љубави 
коме, који би га прекорио због неуредна живота. — Волим, брате.{S} Срце ми се стисне и сузе ми  
скривиле главе, па као да се растају са животом...{S} Близу њих се удрвенила некаква стара кљус 
главу кад је хтио спавати, пропуштао је живу ласту кроз рукав и — свеједно.{S} Чим би почео пис 
 филџане, да види: јесу ли напуњени?{S} Жила она опет му искочи на челу стиште зубе и, гунђајућ 
S} И у кокошињак је завиривао.{S} А она жила искочила му на челу, а искезио зубе, а крмељаве оч 
заигра, на челу му искочи дебела, модра жила и придаде му лицу страшан израз...{S} Обузе га нек 
подвезати махрамом, и снажним, необично жилавим мишицама, које бијаху набрекле и чудновато се ц 
/p> <p>— Игњате, гони краву Филипову из жита, — развика се стари попут пудара. — Гони, и кажи м 
поштовањем.</p> <p>— Лани си уз’о товар жита, — говораше стари, ни мало се не обзирући на госте 
о име и нека му припише у дуг још товар жита!...{S} Читав товар!..{S} Сто ока и ни једну мање.< 
 блиста му се суза, као кап росе на врх житнога класа.{S} Тронут и растужен, дуго гледаше он у  
осијече. — Хајдете, па ми одма враћајте жито!...{S} Одмах!...{S} Ако закасните, биће још скупље 
>— Крава, крава, крава Филипова у нашем житу! — викну. — Крава Филипова!{S} Крава, крава, крава 
фтанове ријечи погодиле у најосетљивију жицу, јер он ни у чем није толико уживао, колико кад га 
ах у неђељу пођемо у њих? — запита Перо журно.</p> <p>—- Пристајем.</p> <p>Перо му приступи и о 
аше, и запјева.</p> <quote> <l>Фалио се жути лимун крај мора,</l> <l>Има л’ иђе иког љевшег од  
 — Она је к’о зарђала пара, а Стака к’о жути дукат!...{S} Волио би са Стаком хљеб јести него с  
. — Вина, фала Богу, има.{S} Има браћо! за вино не треба женска глава.{S} Точите!</p> <p>Но они 
зивши овако друштво, блесасто изгледао) за један омањи сто и ту га, као какво дијете, посади на 
се има.</p> <p>— И за зоб по два гроша, за зоб, — настави Јован брже.</p> <pb n="93" /> <p>— Пр 
пуначким подвољком и рупицама на бради, за час се прибра.{S} Лагано, забацивши кестењаву косу,  
ило и Јован што су ишли лагано и мирно, за пошљедњим коњем.{S} Обојица задуханили, па се упусти 
ио у попову авлију и заискао крштеницу, за мало те није главу изгубио.{S} Љутит и разјарен поп, 
одушевљења, нада наших, молитава наших, за дугољетни ваш живот, зачињен слогом међусобном, опој 
половину лица.</p> <p>— Крштеницу за... за оца покојног, — једва изговори Перо, пребирајући рес 
 — Куда?</p> <p>— Ето нас други пут!{S} За данас је доста!...</p> <p>И брзим корацима, као да г 
за ваш желудац...</p> <p>— Сведно...{S} За нас је добро.</p> <p>Стари застаде и опет погледа по 
p>Перо се, из почетка, силно захука.{S} За прве двије године истјера двојицу конкурената из Кас 
ају музику.{S} Унутра опет све пуно.{S} За свима столовима засјели поднапити солдати и други, с 
м је сазнао да ће Мара ићи за писара, — за онога танког, дугуљастога писара са родиним ногама,  
једе на столицу.</p> <pb n="34" /> <p>— За ту ријеч требало би да те пољубим, — викну. — Ти си. 
јица, као утучени, кренуше из авлије, а за њима крену и Данило, уздишући и стењући под пртљагом 
 га мало пусти и, од милоште, повуче га за ухо.</p> <p>— А-а кршно си момче!{S} Лијеп објешењак 
— Нека, нека, — дочека Перо и повуче га за појас. — Овђе је лијепо...{S} Нека још!</p> <p>Јефта 
и другови су му показивали и теглили га за уши и све — узалудно.{S} Мећао је буквар под главу к 
пита, приближујући му се и хватајући га за руку. — Камо жена?</p> <p>— Која жена? — блесасто за 
се отприје помало познавао и сматрао га за пријатеља, а данас му је требао један човјек, коме ћ 
 n="33" /> потпокорни и да јој се вазда за здравље Богу молимо...</p> <p>— Тако је, — потврди П 
и. — Бјежи од мене!...{S} Зар сам те ја за то лијепо примала?...{S} И зар ти је тако поштење?{S 
еде ни кусура чекати.{S} Зграби Благоја за раме и дрмну њиме.</p> <p>— Хајде! — викну.</p> <p>О 
корачаји, па застаде.{S} Ухвати Благоја за крај од прслука и погледа му право у очи.</p> <p>— Ј 
о љутито <pb n="91" /> и потегну Данила за мокру, разбарушену косу. — Зар је Томо сам на свијет 
јешавши се међу њих и хватајући Јефтана за рукав. — Ми други пријатељи тако не дамо.{S} Ми хоће 
м, — рече Перо путем, дрмусајући Обрена за рукав. — Ја сам у томе сметен.{S} Да је свирачица и  
ром, — прогунђа Перо, затварајући врата за њима и закључавајући их. — Само да ја умакнем комеса 
 да се упозна ма с киме и да се распита за П-ске дјевојке.{S} Знајући врло добро, да се такво п 
ам био паметан к’о сада.</p> <p>— Ништа за то, — одговори комесар, давајући му руком знак, да г 
<p>— Куда? — уплете се удовица и потрча за њим. — Куда?</p> <p>— Ето нас други пут!{S} За данас 
е могао одржати, — био је и сувише слаб за тога, — и Бог зна да ли би је икада и одржао, да му  
 им каза своје име и, без питања, сједе за сто.{S} Они не одговорише и само га погледаше оштриј 
аве наочари, натаче их на нос, па сједе за сто и дохвати велики протокол, увезан ваљда прије тр 
и гоните колико хоћете.</p> <p>Па сједе за сто и написа брзојав Јефтану.</p> <p> <hi>Долазим у  
да спава на меку, а, поред тога, не иде за својим него за Периним послом и да је овај, према то 
Пере Карантана.{S} Перо не може да нађе за себе ђевојке.</head> <p>Од тога дана Перо као да кло 
ћи и стресајући прашину са хаљина, пође за њима.</p> <p>Једва пред вече стигоше у П..., малу, г 
напријед, а он полако, гегуцајући, пође за њима.</p> <p>Стрина Јовина дочека их на собним врати 
д није видјео?...{S} И дјевојка да пође за њега, а никад га није видјела?..{S} Каква ће то ђаво 
посједио, диже се и пође.{S} Обрен пође за њим и не хтједе се зауставити, макар што их је удови 
 се у страну, засмија се.{S} Обрен пође за њом, па се засмија и он...{S} Зауставише се <pb n="4 
, кокоши, голубови.{S} Рачуна се, да је за кратко вријеме убио осморо пилади, трима псима избио 
о. — Ко то може?</p> <p>Данило, који је за све вријеме говора био прикривен за вратима и све сл 
отице? — нашали се Јефтан, хватајући је за подвољак. — Како?</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Se 
осталом дјечурлијом на улици, постао је за кратко вријеме врло славан.{S} Прославио се витешким 
њега, миловале га по образима и чупкале за бркове.{S} Није хтио ни пити.{S} Само је уздисао, ди 
оје су му <pb n="106" /> се прилијепиле за тур од чакшира. — У тебе ашикују сви...</p> <p>— ... 
> <head>XIV.</head> <head> <hi>Припреме за свечан дочек Пере Карантана.</hi> </head> <p>Јефтан, 
 празну чашу и разгледајући људе и жене за осталим столовима. — Само гледај и шути, а имаћеш св 
 зове, зове га по имену и каже да умире за њим...{S} Он размахну рукама <pb n="142" /> и издиже 
хе облијећу ода свих страна и лијепе се за образе, око ушију, и за хаљине.</p> <p>— Ово је пасј 
астиди па се окрену у страну и сакри се за мурвово стабло, а поп испусти мотику, земљавим прсти 
а.{S} Поблиједи, полегути се, ухвати се за гриву и склопи очи да не види своје пропасти, а Јефт 
 је овај, према томе, дужан, бринути се за његову удобност.{S} И Перо се морао мучити као нико  
глади солуфе, уфитиљи бркове, уштину се за образе, да му изгледају руменији, и изађе.{S} Пође г 
</p> <p>— И хоћу! -</p> <p>— Уфатићу те за ријеч, — дочека Јефтан и снажно га стегну за мишицу. 
ријед, — говораше неуморно, — и станите за мном.{S} Кад ја приступим и изговорим здравицу и кад 
} И вама фала, које ви мени наздрависте за мој дуг живот...{S} Ама, браћо моја, шта ће мени жив 
о турско?</p> <p>— Сведно.{S} Русија ће за инад у Цариград! — узвикну Бошко јаче. — Дође она та 
 /> се мека срца, па му дође да заплаче за овом дјевојком.{S} И он некако чудновато застења...{ 
Људи су овнови, <pb n="36" /> који трче за звонаром, макар их и у јаму водио...{S} А, ето, и Пе 
> <p>— Твоја?</p> <p>Обојица прихватише за столице као да ће се потући, те сиромах Перо читава  
p> <p>— Сјутра.</p> <p>И сви прихватише за чаше, а Данило, од радости, баци капу у вис и поче п 
ана и лијепе се за образе, око ушију, и за хаљине.</p> <p>— Ово је пасје путовање! — прогунђа Ј 
 Лако бљедило прели му се лицем...{S} И за час се уозбиљи и обледени опет.</p> <p>— А?...{S} А  
 Није пуно, само кад се има.</p> <p>— И за зоб по два гроша, за зоб, — настави Јован брже.</p>  
јер милостивој власти треба крштеница и за Јефтана Мргудића.{S} Он не може доћи, јер се <pb n=" 
’.{S} Имам ја пара, да платим и за те и за се.{S} А теби треба да се шеташ, да се дружиш...{S}  
потрошит’.{S} Имам ја пара, да платим и за те и за се.{S} А теби треба да се шеташ, да се дружи 
ни јастука, извалио се ма гдје, макар и за врата, и заспао.{S} Пробудивши се подбуо, мамуран, п 
нешто лакше одјевена, а лијевом је држи за подвољак.{S} Пред њима, на столици, руменила се вели 
ad>XI.</head> <head> <hi>Благоје налази за Перу дјевојку.</hi> </head> <p>— А, Бога ти, ђе су в 
то мене Бог да казни и да ми је удијели за жену? — јекну жалостивно. — Нијесам ни ја отпадник о 
ог у крошњи с неба бацио, да ме обесели за моја добра дјела.{S} Кад сам преко дана у дућану, је 
ба...{S} И њу је Бог створио, па ако ни за шта друго, нека барем чува и чисти кућу и рађа ђецу. 
бе? — запита. — Та нећемо ми вјенчавати за се...{S} А с тобом ће ићи још неко, да ти изабира, — 
алим задовољни.</p> <p>Стари се дохвати за ухо, као да није добро чуо.</p> <p>— А и хране немам 
поскочи, драго...</p> <p>Перо се ухвати за кољено и хукну.</p> <p>— Нека га Данило јаше ако хоћ 
оје пипајући се по џеповима. — Ти плати за обојицу, јер ја немам ситнежа...</p> <p>— Платићу, п 
Покупивши новце, плавојка се опет врати за њихов сто.{S} Сједе до Пере, поче га миловати по обр 
. — Њих треба напунити вином и понијети за пута...</p> <p>— И један треба лијепом здравицом да  
 су све сами лопови, па ће те преварити за ситницу, ако те не води познат чојек као ја...</p> < 
ју четири! — упаде Перо живо. — Четврти за пртљагу.</p> <p>Јефтан га одгурну од себе и удари но 
ијатељски желимо...{S} И ако желиш чути за наше задовољство, ми смо задовољни к’о нико на свије 
ријатељу:</p> <p>„.....и ако желиш чути за наше здравље, ми смо фала Богу добро и здраво, к’о ш 
носи ништа, — шапну стари жени, улазећи за њима. — Видиш, да их је пуно!</p> <p>— А кахву? — пр 
о није.{S} Чим је сазнао да ће Мара ићи за писара, — за онога танког, дугуљастога писара са род 
аће, требаће ти, — упаде Перо каскајући за њим. — Ја ћу је извадити, а ја ћу и платити.</p> <p> 
мрт говораше, осмјехујући се и питајући за Перу.{S} И Перо остаде самац, <hi>сам на св’јету без 
{S} Перо, као ван себе, у мало не скочи за њом, да је ухвати, да је задржи.{S} На попа је био с 
ин, намислио женити.</p> <p>— Зап’о сам за око удовици покојног газде Станка, — весело објави о 
 дијете, — а ја сам пош’о да распитујем за ђевојке...{S} Ама ништа!...{S} Ашикују са официрима. 
од кога.</p> <p>Старац се дохвати руком за стабло и устаде.{S} Лице као да му се одмах разведри 
 је за све вријеме говора био прикривен за вратима и све слушао, провири унутра.{S} Сад је, као 
га и сакривали свуда (Обрен се сакривао за вреће с пиринчом) и једини Јефтан што му је остао вј 
 слушао, провири унутра.{S} Сад је, као за параду, био обучен у старе, широке хаљине Перине, ко 
адна шкрипања попова пера, који је, као за инат, хитао, да крштеницу час прије сврши.</p> <p>Ту 
 види своје пропасти, а Јефтан потјерао за њим, труцка на коњу и, као пијан, клима се и повија  
сна, па отиш’о у чаршију...{S} Ја пошао за тобом на далек пут, а ти мене оставио...{S} Да ми ни 
а свршио је са довољним успјехом управо за осам година.</p> <p>— Добро притврдио науку, — како  
у, а, поред тога, не иде за својим него за Периним послом и да је овај, према томе, дужан, брин 
..{S} Сам сух хљеб!...{S} А то је тврдо за ваш желудац...</p> <p>— Сведно...{S} За нас је добро 
{S} Он није имао радње, нити је налазио за вриједно да се мучи са муштеријама и да им се »криво 
ве.{S} Ономадне сам узео једну и платио за њу петнес’ гроша.{S} Питам: може ли јефтиније, а Чиф 
вори због тога.{S} К’о да је мени стало за свијетом!{S} Људи су овнови, <pb n="36" /> који трче 
а смо ми твоји робови, па да пристајемо за тобом.</p> <pb n="94" /> <p>— Ама, брате, јесам ли ј 
је остао вјеран и још се једнако бринуо за њега.</p> <p>— Жени се, — савјетовао га је поново, у 
..</p> <p>И Благоје поче низати примјер за примјером: како су многи странци, не имајући познанс 
Таворим ’вако с дана на дан, док и смрт за врат...</p> <p>— Жао ми је, — рече Јово, уозбиљивши  
p> <p>Јово даде знак друговима, да пођу за њим.{S} Пођоше.{S} Полако се прикрадоше до стрикине  
ко, а ми ћемо прешјутра повести ђевојку за њим, у касабу <pb n="154" /> му, па нек се тамо вјен 
љила му се иза леђа и старала се, да му за тур од чакшира прикаче некакав чудноват реп: од изре 
јеч, — дочека Јефтан и снажно га стегну за мишицу. — То би било најпаметније, што си досад урад 
шан и богат чојек!</p> <p>Перо га дрпну за рукав и, од нестрпљења, поче тапкати ногама, као да  
преварит’ сада, кад хоћу да удомим Мару за судског писара, ти...</p> <p>Перо више ништа чуо ниј 
јку!</p> <pb n="13" /> <p>И зграби Перу за руку и силом га повуче вратима.</p> <p>— Јок!{S} Јок 
ново се враћајући друштву и вукући Перу за <pb n="168" /> собом. — Ишао је по толиким мјестима, 
гегајући се, пође у једну ћошу, гдје су за омањим столом сједила два човјека, који му изгледаху 
е могао ни распознати људе, што сјеђаху за столовима, од духанскога дима, који се као дебела па 
и јој половину лица.</p> <p>— Крштеницу за... за оца покојног, — једва изговори Перо, пребирају 
 је то, — рече тјешећи га и баци четицу за врата. — Не брини ти!{S} Ја ћу теби дат’ своју кошуљ 
и суморан; ћутао је и само испијао чашу за чашом.{S} Дошло му да пије, много да пије, само да ш 
ми је лежао сам Перо, јер је Јово одмах за старим изишао некуда, а Јефтан се користио Периним < 
а сте ми дошли, — живо дочека узевши их за руке и нудећи их да сједну. — Нама је то драго, јер  
.{S} Тада се шалио са дјецом, чупкао их за косе, показивао им разне слике и пјевао им пјесме о  
 schon...{S} Gleich</foreign>...</p> <p>За час им се на столу зарумени овећа боца изврсна вина. 
 и каже, да се готов и на суду заклети „за своје право“.</p> <p>Перо се не осврну на све то.{S} 
 с вама лијепо живим и ви ме веселите и забављате, што вам никада, ни у гробу, нећу заборавит’! 
 на бради, за час се прибра.{S} Лагано, забацивши кестењаву косу, која јој је падала по челу, о 
 — Баш се тако зовемо...</p> <p>Комесар забиљежи и накашља се.</p> <p>— Ви сте, али, вашими дје 
а се питају: шта је ово?{S} А и Перо се забленуо, па нити зна: хоће ли изаћи, или ће остати у к 
ну чисту, моју кошуљу.</p> <p>Данило га забленуто погледа.{S} Погледа и у Јову и чворугу му, ко 
Стадоше сви и укочише се.</p> <p>Почеше забленуто гледати један у другога, као да се питају: шт 
S} Прислони се <pb n="128" /> уза зид и забленуто поче мјерити Благоја.</p> <p>— Ама шта то? —  
га другога...{S} Нигдје никога!..{S} Он заборави на сав свијет, прикупи снагу, размахну и запли 
ита. — Свога малога Јову не знаш?...{S} Заборавио си ме, а?</p> <pb n="70" /> <p>Стари искриви  
а је задржи.{S} На попа је био сасвим и заборавио и, кад овај устаде пружајући му крштеницу, за 
 Човјек, у својој муци, бијаше готово и заборавио на Перу и ко зна да ли би га се икако и сјети 
итељ се био толико заговорио, да је чак заборавио и на вино и тек <pb n="164" /> и кад неко, у  
вљате, што вам никада, ни у гробу, нећу заборавит’!...</p> <p>— Живиооо!</p> <p>Опет једно <hi> 
прекида у говору. — Ми, али, не смијемо заборавити ни на случајности прије сто годинах...{S} То 
, ако мало заспе, макар и на који сахат заборавити своју <hi>заручницу</hi>...{S} Узалуд!..{S}  
ицирима...{S} Брука једна!...</p> <p>И, забринут, оде из механе.</p> <milestone unit="subSectio 
е свијет пуно фали.</p> <p>Перо направи забринуто лице и поћута мало.</p> <p>— А нема ли и она  
— викну Перо и, онако у свима хаљинама, завали се у кревет.</p> <p>— Фала Богу кад смо овђе, —  
арио весеље читава друштва.{S} Затим се завали на столици, десну ногу метну на сто, међу чаше,  
вати позивима омладине, — дочека одмах, заваљујући шешир на затиљак — Ја сам вазда рад, да свој 
 био у хавсу...{S} Обиједили ме, да сам заварао некакву ђевојку, измамио јој паре, па је остави 
пазухом и у рукама неколика сандучића и завежљаја и, тако претоварен као парипче, смијао се без 
шку поново.— Ето га!</p> <p>— Ето га! — завика још неко.</p> <p>Сви скочише и погледаше уз широ 
 и у њих завиривао.{S} И у кокошињак је завиривао.{S} А она жила искочила му на челу, а искезио 
итава узбуна.{S} Стрико Васо трчао је и завиривао у све собе.{S} Чак је отварао сандуке, па и у 
.{S} Чак је отварао сандуке, па и у њих завиривао.{S} И у кокошињак је завиривао.{S} А она жила 
!{S} Вјетар је пиркао и играо се танким завјесама на прозорима, али њезина глава ни једанпут се 
ел.</p> <p>Дошавши у собу, одмах спусти завјесе, истјера Данила и леже у постељу.{S} Мислио је  
АРУ, 1905.</p> <p>ШТАМПАРСКО УМЈЕТНИЧКИ ЗАВОД ПАХЕРА И КИСИЋА.</p> </div> <pb n="2" /> <div typ 
, газда...</p> <p>Стрико Васо зажмири и заврти главом.</p> <p>— 'Много? — запита подругљиво.{S} 
роклињати све, почевши од младожење, па завршујући самим собом.</p> <p>Учитељ је, опет, на друг 
и се, пошто га је добро прегледао. — То завтра буде ганц гут.</p> <p>Па, примивши од Пере награ 
 плати трошак, па да иђемо.</p> <p>Перо завуче руку у џеп и крупан новац остави на столу.{S} Не 
је и камилавке, босоног газио по мокрој загаситоруменкастој <pb n="31" /> земљи и, држећи голем 
 да му два бича пану управо по обрвама, заглади солуфе, уфитиљи бркове, уштину се за образе, да 
, — брзо дочека удовица <pb n="51" /> и заглади косу на челу. — Какве су ми сад ђевојке?...{S}  
ово што исколачи очи, чим је угледа.{S} Загледа се у њу и, док је стајала, није на другу страну 
и браду, приступи ближе Пери и добро му загледа у очи.</p> <p>— А зар и то тражи власт? — запит 
а, — весело објави он Пери грлећи га. — Загледали се, замиловали се и брже ћемо се вјенчати.{S} 
ом Пери, који се бијаше толико збунио и загледао у њу, да није знао који ће филџан прихватити,  
тада се одвоји од ње, и хтједе јој боље загледати у очи и лице и... јао... он само угледа дугач 
сачека док се Милка са Обреном добро не заговори.{S} Није волио да га они чују.{S} С тога се не 
те грају...</p> <p>Учитељ се био толико заговорио, да је чак заборавио и на вино и тек <pb n="1 
ијевтиши му прстом.</p> <p>А Перу нешто заголица.{S} Као живо нешто да се помаче у њему и свом  
е!{S} Свршено је! — након непуна сахата заграја Благоје, утрчавши у собу, па поче грлити Перу и 
ијед пошло!</p> <p>— Живили младенци! — заграјаше сви, грлећи Перу.</p> <p>Јефтан се прислони р 
 и поче точити вино.</p> <p>— Сретно! — заграјаше сви...</p> <p>Пушке запуцаше.</p> <p>А учитељ 
емо му бити сватови!</p> <p>— Хоћемо, — заграјаше и остали и куцнуше се чашама. — Ми ћемо му би 
кљокао се на земљу..</p> <p>— Шта би? — заграјаше сви притрчавајући му. — Шта је?</p> <p>Перо н 
е ли зашто?</p> <p>— Зашто?{S} Зашто? — заграјаше готово сви, очекујући нешто необично, нешто ч 
и најдража и најмилија пријатеља, који, загријани вином и необично расположени, тек што му назд 
 него што је Перо могао што изговорити, загрли га и притиште на прса.</p> <p>— Нек вам је сретн 
ресијече га она живо и пружи руку да га загрли. — Ја хоћу...</p> <p>— Да ми даш Милку, — доврши 
ну сину лице и, од радости, умало га не загрли.</p> <p>— А хоћеш ли да те ја курталишем? — запи 
згуби и наду, да ће икада у својој кући загрлити своју женицу и, у тихе љетње вечери, напајајућ 
иооо!</p> <p>Сви устадоше иза стола.{S} Загрлише се и почеше љубити, као оно о Божићу.{S} А сва 
во.</p> <p>— У неђељу!</p> <p>И опет се загрлише и почеше љубити.{S} А Данило тек се сада увјер 
д мене?</l> </quote> <p>— Живио! — опет загрмише сви, <pb n="7" /> не пуштајући га да допјева.  
је ишла попадија, дебела, угојена жена, загрнутих рукава и раздрљених прсију и, носећи овелику  
ле и чудновато се црњаху испод бијелих, загрнутих рукава од кошуље.{S} Поп је, без мантије и ка 
е полетити.</p> <p>— Нема Томе! — викну загушено, приближујући им се. — Нема Томе, нема кола, н 
 дрветом, у дну села.{S} Јак, несносан, загушљив мирис ударао је из испуцале земље и спржене тр 
раве бије чудна врућина <pb n="67" /> и загушљив, готово смрдљив задах...{S} Ни птица да пролет 
pb n="67" /> и загушљив, готово смрдљив задах...{S} Ни птица да пролети, ни зец да шушне, ни ни 
 застаде мало.{S} Смрдљив, тежак, топао задах омахну га изнутра, те мораде окренути главу и ода 
 се између солдачких редова, који су је задиркивали.</p> <p>Дође и до Перина стола.</p> <pb n=" 
обарице и сва служинчад хотелска, па га задиркују и пецкају, грохотом се смијући, ако каткада,  
о.{S} Ту је стајала домаћица, ознојена, задихана, раздрљена, са крупним црвеним пјегама на лицу 
 мајсторије и показивати, како зна и на задњим ногама стајати.{S} Перо премрије од страха.{S} П 
"152" /> <p>Но није честито ни допјевао задњу ријеч, кад, кроз ходник, почеше одјекивати нечији 
 обојица, потпуно задовољни.{S} Благоје задовољан ради добре вечере, а Перо задовољан што је у  
оје задовољан ради добре вечере, а Перо задовољан што је у туђему мјесту нашао овакога пријатељ 
ени се у кућу радују, — избаци, потпуно задовољна, што је могла ово <hi>скнадити</hi> као у пје 
се до касно у ноћ и сви су се растајали задовољни.</p> <p>Најпошље Перо стиште срце и чврсто од 
 кад смо у тебе...{S} Ми смо и са малим задовољни.</p> <p>Стари се дохвати за ухо, као да није  
 желиш чути за наше задовољство, ми смо задовољни к’о нико на свијету.{S} Моја Стака, Бог јој д 
и.</p> <p>Растадоше се обојица, потпуно задовољни.{S} Благоје задовољан ради добре вечере, а Пе 
ујући се што је постао тако разговоран, задовољно се поглади по брковима.</p> <p>— Треба, треба 
 све дознамо путем истраживањах, — рече задовољно. — Ми имамо наше људе, који нам, али, све дос 
 сваковрсни беспослењаци, па сви пију и задовољно гледају у четири лијепе свирачице, <pb n="24" 
то их је тада рекао оцу.{S} Весели отац задовољно се насмија <pb n="21" /> и поче обигравати ок 
епо су га поздрављали, а истјерани отац задовољно је трљао руке и трчао од пријатеља до пријате 
и желимо...{S} И ако желиш чути за наше задовољство, ми смо задовољни к’о нико на свијету.{S} М 
угледа.{S} Наточи у чашу и, са особитим задовољством, посматраше, како по површини искачу мале  
а сестра Милкина него мати.{S} Она сама задржа Перу, а Обрена остави Милки.</p> <p>— Данас си н 
 се зауставити, макар што их је удовица задржавала и нудила их још једном кахвом.</p> <pb n="50 
учнице, није могао лако ухватити и дуже задржати, а, осим њега, Обрен му је изгледао као најдос 
ло не скочи за њом, да је ухвати, да је задржи.{S} На попа је био сасвим и заборавио и, кад ова 
ти свега што је синоћ Благоју рекао, па задрхта.</p> <p>— А видите, — настави комесар, — није л 
рну га њојзи.{S} Пруживши јој бакшиш он задрхта као шибљика и пољуби је у образ.</p> <p>Покупив 
могаде више да се одржи. <pb n="147" /> Задрхташе му и ноге, поклецнуше кољена и он сједе, упра 
 јавља по овој врућини? — осијече Јово, задухан. — Најпошље и не треба нам нико, кад нас ево на 
и мирно, за пошљедњим коњем.{S} Обојица задуханили, па се упустили у разговор:</p> <p>— Благо т 
е к’о бајаги стидиш?{S} Што гођ ти срце зажели ти само ишти, к’о у својој кући.</p> <p>И опет с 
адим?</p> <pb n="127" /> <p>— Ама ја се зажелио куће, — упаде Данило.</p> <p>— Вратићеш се.</p> 
_C13"> <head>XIII.</head> <head>Перо се зажелио куће.</head> <p>Трећега јутра апсанџија пусти П 
ма је то драго, јер смо саме, па смо се зажељеле друштва...{S} Наточи им, Милко, кахву.</p> <p> 
ом. — Пуно, газда...</p> <p>Стрико Васо зажмири и заврти главом.</p> <p>— 'Много? — запита подр 
 <p>И, не сачекавши да се Перо одбрани, зазвони у звонце.</p> <p>— Водите га у затвор, — рече п 
м улицом.{S} Увуче руке у џепове и поче зазјавати, гледајући у велике двокатнице и трокатнице и 
рик.{S} Издигнута рука клону јој, брада заигра, очи се наводнише.{S} Перо, преплашен, хтједе јо 
о да би некога у земљу да сатјера.{S} И заигра му брада, а очи се зацаклише.{S} Очас препознаде 
ву и чупка ресе на бошчи.</p> <p>У Пери заигра срце.{S} Он га притиште објема рукама, а дах зау 
езати као да се кези на кога; десно око заигра му.</p> <p>— Ти мени рече да сам будала?{S} Ти!  
еданпут испусти чудан крик.{S} Брада му заигра, на челу му искочи дебела, модра жила и придаде  
пита стари весело, а прсти му још живље заиграше. — Је ли красно?{S} Љевшега а јефтинијега нема 
/p> <p>— А шта си потље радио? — дочека заинтересовани Перо. — Зар нијеси мог’о наћи посла?</p> 
е четврти пут -ступио у попову авлију и заискао крштеницу, за мало те није главу изгубио.{S} Љу 
гоје доведе блесастога Перу (јер је сад заиста, опазивши овако друштво, блесасто изгледао) за ј 
у зачуђенога Данила као да би у њега да заиште савјета.</p> <p>— Ама што тако брзо? — запита. — 
е сложише.{S} Узеше дивит и хартије, те заједнички написаше учитељу писмо, у коме учтиво замоли 
"163" /> ту била сва три Перина јарана, заједно са учитељем, удовицом Стаком и толиким другима. 
љаше нешто...{S} Готово да и он заплаче заједно са Данилом!...{S} Није шала удаљити се, сам сам 
> <p>— Прилично.</p> <p>— Па вечераћемо заједно! — весело кликну Благоје. — Знам ја, ђе <pb n=" 
де Благоје указујући на Перу. — Он је и закаснио док се уредио, јер се у пунца не долази неуређ 
а враћајте жито!...{S} Одмах!...{S} Ако закасните, биће још скупље..</p> <p>Сељаци оборише глав 
 У шест сати — одговори Перо. — И немој закаснити.</p> <p>Растадоше се обојица, потпуно задовољ 
} Удовица се чак и карамфилом, иза уха, закитила и лице превукла танким руменилом, те би се, го 
се под дуд на старчеве кесе и варка као заклан.</p> <p>— Не питај јесу ли гладни и не износи ни 
лије, испод широке мурве, која је собом заклањала половину мале, скромне кућице, чија је бјелин 
оходе.</p> <pb n="28" /> <p>Наравно, да заклетву никако није могао одржати, — био је и сувише с 
 гледали“ и каже, да се готов и на суду заклети „за своје право“.</p> <p>Перо се не осврну на с 
ично се заклињао, да ће бити уредан.{S} Заклињао се и да ће претрести и уредити кућу и све ства 
 свијету, бијела и мрка.{S} И обично се заклињао, да ће бити уредан.{S} Заклињао се и да ће пре 
гунђа Перо, затварајући врата за њима и закључавајући их. — Само да ја умакнем комесару, а ви г 
Име.{S} А како га је прославио и шта се закључило иза ручка, то смо у почетку изнијели.</p> </d 
Камо срећа да сам мртав, па да ме данас закопајете, — рече Перо готово наричући. — Така је моја 
ма посла без рата...{S} Кад се царевине закрваве, онда се проспу паре и ми трговци дахнемо душо 
е па климата њима и плаче.{S} Очи му се закрвавиле, образи помодрили, а каљаве сузе циједе се н 
лу.{S} Читаве степенице испунила собом, закрчила пролаз, а степени се чисто повијају под тежино 
у канту са водом, стењући и отхукујући, залијевала је кукурузе.</p> <p>Опазивши Перу обоје заст 
јави он Пери грлећи га. — Загледали се, замиловали се и брже ћемо се вјенчати.{S} Добра је, зла 
тако се читава соба освјежи и чудновато замириса.{S} Лагано, стидљиво, оборених очију и руменећ 
ар може бити још пресуда? — запита Перо замирући од страха и блиједећи. — Зар није <pb n="149"  
ну Перо.</p> <p>— Ни ти.</p> <p>Перо се замисли.</p> <p>— А је ли долазио доктор? — запита шапа 
ан, нијесам се преварио.</p> <p>Перо се замисли.</p> <pb n="144" /> <p>— Ама да они не траже Др 
абе П...</p> <p>Јован остави лулу и као замисли се.{S} Поче нешто у себи рачунати, погледајући  
ш...</p> <pb n="126" /> <p>Перо се мало замисли, па најпошље слегну раменима.</p> <p>— Добро, б 
 ми је казала.</p> <p>Обојица као да се замислише и не проговорише више ни ријечи.</p> <p>У дру 
куњати јој на голим њедрима, као што је замишљао.{S} Од велике бриге поче му се и коса шарати и 
ван, старајући се, да изгледа озбиљан и замишљен. — Ја к’о кириџија виђео сам много, ама ти ћеш 
p> <p>Јефтан увуче руке у џепове и поче замишљено ходати око дрвета.</p> <p>— А има ли коња у с 
>Јефтан се прислони раменом уз прозор и замишљено поче добовати прстима по стаклу.</p> <p>— А к 
аве у кући.</p> <p>Јефтан махну руком и замоли га да не говори даље, како не би својим жалостив 
а. — Ако учитељу не буде криво, њега да замолимо.{S} Он је учио, па зна да везе...</p> <p>— Ја  
 учио, па зна да везе...</p> <p>— Ја би замолио још кога, — уплете се Обрен, који је и сам воли 
и написаше учитељу писмо, у коме учтиво замолише »да се потруди, ако му није тешко, и да дође,  
екну поп и измахну шаком, да Пери намах замрије ријеч у грлу. — Муч’ поганове!{S} Ти си мене шћ 
ши се подбуо, мамуран, помућених очију, замршених бркова и косе, љутио се на себе и на свакога. 
<p>— Ја бих... ама пос’о и дангуба... — замуца Обрен. — А... осим тога... не знам колика ће бит 
и мучи.</p> <p>— Нећеш га, зар, дат’ на занат? — — упита Аћим мекше.</p> <p>— Јок.{S} Послаћемо 
е сузе.{S} А Перу то разоружа, те одмах занијеми.{S} Што је хтио рећи и протестовати против ове 
 радиш, зете?{S} Какво ти је, да речемо заниманије? — запита изненада, положивши руке на кољена 
тати <title>Свето Писмо</title> и разне занимљиве књиге, као што су: <title><hi>Црни листови</h 
 стиште је на прса, и, склопивши очи од заноса, пољуби је...{S} А тада се одвоји од ње, и хтјед 
ико љепши нема! — настави Јефтан некако заносно, — и он је, браћо, пред свима нама проси...</p> 
оле богме, — опет дочека Перо и, као са заносом неким, настави: — И ја сам им’о једну краву, па 
 Тако, брате, тако! — ускликну са неким заносом. — Сједницу, па да гласамо.{S} Ако треба још ко 
ло. — Ама <hi>он</hi>...</p> <p>— Он је зао?</p> <p>Она уздахну, а не одговори ништа.</p> <p>—  
и друг Перин, намислио женити.</p> <p>— Зап’о сам за око удовици покојног газде Станка, — весел 
 и даде послужитељу да однесе.{S} Затим запали цигар и, добујући прстима у прозор, очекиваше ко 
} Само ми немојте духанити, да се не би запалила слама...{S} С тога вам не дам ни свијеће...{S} 
итељ му је тукао главом о таблу да боље запамти и другови су му показивали и теглили га за уши  
а трном повучеш по њој, не би имало шта запети.{S} Оне слике са голишавим швабицама (а ти плахо 
е по челу.</p> <p>— У мене је све овдје записано! — викну и узе чашу вина. — Драги жениче и нев 
екао „<hi>нећу</hi>“.</p> <p>— Је ли? - запита стари весело, а прсти му још живље заиграше. — Ј 
у окрену у страну.</p> <p>— Вас ист? —- запита доктор, ступајући у собу. — Какво полесно?</p> < 
не одговори ништа.</p> <p>— Мучи ли те? запита он.</p> <p>Она не одговори.</p> <p>— Како те држ 
ђе.</p> <p>— А зар не може без мене?- — запита Перо поплашено. — Шта ћу ја?</p> <pb n="64" /> < 
lang="de">Was wunschen Sie</foreign>? — запита их млад, вижљаст келнер, који као да испод земље 
e">Was haben Sie zum Essen</foreign>? — запита Благоје мргодећи се и као гунђајући нешто. — <fo 
</p> <p>— А је ли далеко ваша касаба? — запита.</p> <p>— Далеко богме, — дочека Перо брзо. — Им 
ну још гласније.</p> <p>— Чија крава? — запита неко из авлије.</p> <p>— Игњате, гони краву Фили 
.</p> <p>— Хоћемо ли сад виђети кога? — запита Јефтан, пошто су изашли из гаја и стигли до неко 
, по Богу, зар може бити још пресуда? — запита Перо замирући од страха и блиједећи. — Зар није  
и.</p> <p>— Мираза?{S} Носи и мираза? — запита.</p> <p>— И мираза, — нагласи Благоје јаче. — Он 
могу дати, могу...</p> <p>— А кирија? — запита Јефтан.</p> <p>— Није скупа...{S} На коња по фор 
b n="49" /> <p>— А оно је ваша слика? — запита удовицу, након дуже почивке.</p> <p>— Наша.</p>  
еђена.</p> <p>— А што га не би учила? — запита. — Млад је он, па још не зна како се кућа кући.. 
рипали.</p> <p>— А је ли стрико дома? — запита. — Шта ради?</p> <p>Игњат као да не чу добро.{S} 
 они не траже Другога Перу Карантана? — запита. — Да не траже каква, чијем је оцу име Марко јал 
ро се прекрсти.</p> <p>— А сапутнина? — запита као кроз плач.</p> <p>— Па нијеси ли ти са Стако 
p> <p>— А нема ли и она каква писара? — запита.</p> <p>— Нема.</p> <p>— А не даје њезина мати к 
тово крвнички.</p> <p>— А што сјутра? — запита набусито. — Јесам ли ја, брате, један телеграф?{ 
— А треба ли теби, Обрене, крштеница? — запита га, улазећи у дућан, јер није знао чиме би памет 
ступи Јефтану.</p> <p>— Шта ћемо сад? — запита. — Зар се не мицати никуд више из овог пакла?</p 
а се.</p> <p>— Како ће бити без тебе? — запита. — Та нећемо ми вјенчавати за се...{S} А с тобом 
 у мору...</p> <p>— А јенглеске лађе? — запита Алекса озбиљно.</p> <p>— Шта лађе?{S} Какве лађе 
S} Какво ти је, да речемо заниманије? — запита изненада, положивши руке на кољена и пипкајући п 
је руке.</p> <p>— А камо се ти прије? — запита га пријекорно. — Толико година па да нам не дође 
гурну.</p> <p>— Је ли љепша од Стаке? — запита.</p> <p>— Бре Стака је горска вила! — дочека Пер 
— А, Бога ти, ђе су вам овђе ђевојке? — запита Перо Благоја, кад су се, друго јутро, састали и  
ар још?{S} Није ти необично без жене? — запита.</p> <p>— Јес’, — упаде Перо уздахнувши. — Тешко 
еда.</p> <p>— Мене да водиш?{S} Мене? — запита готово грубо.</p> <p>—- Перу Карантана морам вод 
 <p>— Што обрука ’вако и себе и мене? — запита, бјесомучно дрмајући њиме. — Што не каза да се н 
ну рукама.</p> <p>— Зар не знаш мене? — запита. — Свога малога Јову не знаш?...{S} Заборавио си 
 и ти.</p> <p>— А можеш ли ти Обрене? — запита Јефтан и не гледајући на Данила. — И ти си Перин 
се му се у лице.</p> <p>— А вјенчање? — запита. — Како ћемо с њиме?</p> <p>Перо се такођер одуп 
>— У које доба да дођем сјутра по те? — запита.</p> <p>— Рано...{S} У шест сати — одговори Перо 
 <pb n="78" /> <p>А ђе си ти, Игњате? — запита Јово приближујући му се. — Зар си жив, болан?</p 
леда госте. — А што ви још не шетате? — запита их. — Шетња је здрава...</p> <p>— Шетали смо дос 
 погледа по свима.</p> <p>— Шта ћете? — запита шиштајући. — Ко сте ви?</p> <p>— Ево ти дошли, — 
> <p>Алекса уздахну.</p> <p>— Шта ће? — запита тужно. — Превариће њих обје Швабо и ето ти шта ћ 
н се мало намргоди.</p> <p>— А треће? — запита брзо.</p> <p>— Нек није дуга језика,</p> <p>Јефт 
ез удари на Русију к’о што овђе пише? — запита. — То ти је, видиш, једна дипломација...</p> <p> 
удово, сједе.</p> <p>— Ама ко сте ви? — запита јаче.</p> <p>Јово се засмија и пљесну рукама.</p 
нам причати и сад.</p> <p>— Геновеви? — запита онај зачуђено. — Каква је то земља?...</p> <p>—  
о столу.</p> <p>— Па шта велите људи? — запита први Јефтан мало уобљеним, свечанијим гласом, гл 
/p> <p>— Ама да се нијесте преварили? — запита опет, крстећи се. — Шта ћу им ја?</p> <p>— Ако т 
> <p>— А?...{S} А то су ти пријатељи? — запита хладно и презривим погледом премјери их обојицу. 
образима, устима.</p> <p>— А како си? — запита Јово, покушавајући да се отме. — Јеси ли здрав?< 
ива. — Ти си зар?</p> <p>— А како си? — запита Јово прилазећи му руци. — Јеси ли здраво?</p> <p 
 главе до пета.</p> <p>— А што ће ти? — запита мргодно. — Ко у ова доба вади крштеницу?</p> <p> 
ки.</p> <p>— А хоћемо ли дуго остати? — запита готово шапатом. — Ја не могу...{S} Ја ћу само ма 
 неко ми рече, да ћете ви сјутра ићи? — запита. — Сјутра одма!</p> <p>Они се зачуђено згледаше. 
 <p>— А хоћеш ли да те ја курталишем? — запита. — Послушај мене, па се не бој никога!</p> <p>—  
о, сви, да је паметно да се ја женим? — запита и опет се укочи као да се слика.</p> <pb n="12"  
и.</p> <p>— А шта сам ти ружно рек’о? — запита зачуђено.</p> <p>— То ја знам, — окоси се Благој 
 га себи.</p> <p>— А јеси ли вечер’о? — запита га.</p> <p>— Нијесам, — одговори Перо. — Не знам 
ведри.</p> <p>— Па што си онда дош’о? — запита. — Што си дош’о, кад не иштеш ништа?</p> <pb n=" 
ири и заврти главом.</p> <p>— 'Много? — запита подругљиво.{S} А што нијеси каз’о да ти је много 
 савјета.</p> <p>— Ама што тако брзо? — запита. — Каква је преша била?</p> <p>— Гвожђе се кује  
, дахћући од умора. — А ђе си ти био? — запита, затим, Перу, мргодећи се и гледајући га оштро.< 
 обојицу...</p> <p>— Ама шта је било? — запита Јефтан, који се никако није могао разабрати. — К 
мјерити Благоја.</p> <p>— Ама шта то? — запита као без свијести. — Како то?</p> <p>— Па испроси 
 се пробудио!</p> <p>— А ко ти је то? — запита Перо зачуђено, угледавши крупна, мрка полицајца, 
еде на њих.</p> <p>— Читаш ли ти што? — запита Перу након дуге, врло дуге почивке, пошто га је  
лат...</p> <p>— Шта велите ви, браћо? — запита <pb n="62" /> Јефтан, окренувши се друговима. —  
сли.</p> <p>— А је ли долазио доктор? — запита шапатом.</p> <p>— Није.</p> <p>— Није га нико ни 
>— Колико мислиш остати овђе код нас? — запита изненадно Перу. — Нећеш зар брзо крећати?</p> <p 
уцка по челу.</p> <p>— Шта ћеш данас? — запита га изненађени поп, који тек што бијаше устао и п 
очи.</p> <p>— А зар и то тражи власт? — запита.</p> <p>— Не иште... не тражи... — опет <pb n="3 
рвета.</p> <p>— А има ли коња у селу? — запита шапатом.</p> <p>— Има, — одговори Данило покуњен 
војку знаш ли, ама честиту и поштену? — запита јаче.</p> <p>Благоју испаде цигар из зуба и прсн 
 ти је ту мјесто?</p> <p>— Па куд ћу? — запита Данило набусито. — Хоћу ли у воду јали у гору?</ 
 упознали. — Хајде.</p> <p>— А ђе ћу? — запита Перо, гледајући га зачуђено.</p> <p>— Ђе ћеш?... 
и ти, да одмах у неђељу пођемо у њих? — запита Перо журно.</p> <p>—- Пристајем.</p> <p>Перо му  
Наш’о је што је тражио!</p> <p>— Баш? — запита Јово не вјерујући. — Је ли истина?</p> <p>— Баш, 
 о сто.</p> <p>— А шта не дозвољаваш? — запита Благоје тихим, меким гласом, као да разговара са 
еда Перу попријеко.</p> <p>— Шта ћеш? — запита не баш најљубазније. — Шта тражиш?</p> <p>Перо с 
ине, ако Бога знаш!</p> <p>— Цо хћеш? — запита зачуђени доктор, уступајући пред њим. — Цо?</p>  
де се низ браду.</p> <p>— Што плачеш? — запита изненађени Перо, а у срцу му нешто штрецну, као  
сколачи очи.</p> <p>— А зар не пишеш? — запита.</p> <p>— Баталио сам то, — безбрижно одговори Б 
рену се Јови.</p> <p>— Шта ти мислиш? — запита.</p> <p>— Најљепша је, ако је млада и лијепа! —  
е?</p> <p>— Јесте ли ти Перо Карантан?— запита полицајац набусито, одгурнувши Данила и приближу 
мо ти жена? — једва се прибра Јефтан да запита, приближујући му се и хватајући га за руку. — Ка 
е поћи на пут и куда? — као да сам себе запита. — О тома треба добро размислити.</p> <p>— Нема  
p> <p>— Је ли вам ово сестра? — шапатом запита Перо домаћицу, гледајући у придошлицу. — Ко је о 
p>— Је ли поп код куће? — некако сурово запита уплашену слушкињу, кад стиже до попових врата и  
p> <p>— А-а није ми ту Јово? — промукло запита.</p> <p>— Није, — одговори Перо преплашен. — Што 
анас...</p> <p>— Зар данас? — постиђено запита удовица, оборивши очи, и опет се својим раменом  
езе“.</p> <p>— Цо то јест? — пријекорно запита доктор, окрећући се Пери. — Во ист полесно?</p>  
 — рече брзо, не допуштајући да га Перо запита. — Ово носим мојој изабраној, да пробира некакве 
> <p>— Таки ли си ми пријатељ? — љутито запита Благоја пред вратима.</p> <p>— Ову ли си ми срећ 
мо жена?</p> <p>— Која жена? — блесасто запита Перо. — О каквој ми жени говориш?</p> <p>— Па је 
цу, зачуђено га погледа и као да хтједе запитати: а шта ће то?...{S} Ипак се некако прибра, изв 
о у очи.</p> <p>— Ја ћу те нешто крупно запитати, — рече, — ама тако крупно да би те могла кап  
 почело топити...{S} Дође му, чак, и да запјева, те полако, тихо, поче циједити кроз зубе своју 
, десну ногу метну на сто, међу чаше, и запјева.</p> <quote> <l>Фалио се жути лимун крај мора,< 
 овој гунгули.</p> <p>Благоје застаде и заплака од радости.{S} Баш му сузе полетише низ образе. 
ти му се звала Ана.{S} Причају, да није заплакао кад се родио, као што обично заплаче свако диј 
 кроз врата, па као да размишља: или би заплакао, или се засмијао?</p> <p>— И сад одма да се же 
им гласом, као дијете које се спрема да заплаче.</p> <p>Перо Карантан збуни се.{S} Хтио би да п 
b n="86" /> се мека срца, па му дође да заплаче за овом дјевојком.{S} И он некако чудновато зас 
а размишљаше нешто...{S} Готово да и он заплаче заједно са Данилом!...{S} Није шала удаљити се, 
е заплакао кад се родио, као што обично заплаче свако дијете.{S} То му управо, није ни падало н 
а сав свијет, прикупи снагу, размахну и заплива према њој.{S} Хита, јури, а дрхће од чежње и на 
ој води, плива и осјећа, како га таласи запљускују и драгају ода свих страна...{S} И као вјетар 
те у Данилову косу, затресе му главом и заповиједи да изађе из собе.{S} Данило исплази језик и  
>!...{S} Ја слушам свако питање и сваку заповијест, — дочека.</p> <p>— Знаш ли ти овђе какву ђе 
Бојим се само да ме не уфате, јер су ми запријетили, да ће ми је довести амо на вјенчање...</p> 
шље Перо стиште срце и чврсто одлучи да запроси.{S} Што је више ишао њима, самовање му је поста 
Сретно! — заграјаше сви...</p> <p>Пушке запуцаше.</p> <p>А учитељ поче здравицу...</p> </div> < 
ашином, те је соба много сличила каквој запуштеној механи, гдје се газда једном у недјељи дана  
 а зет треба да ме слуша...{S} Нећу га, зар, ја учити како ће управљати женом, к’о што га ти уч 
 нека се други мучи.</p> <p>— Нећеш га, зар, дат’ на занат? — — упита Аћим мекше.</p> <p>— Јок. 
аре, напукнуте филџане.{S} Ненавикнута, зар, да служи оволико гостију застидила се и збунила.{S 
 и по селих сте свраћали...{S} Мислите, зар, на буну или што слично?</p> <p>Перо опет испусти н 
знао да има још дјеце у школи, па неће, зар, ни њему горе бити него ли је њима.</p> <p>— Бије л 
ујући. — Зар он да умре?{S} Несретниче, зар нијеси могао одма да нађеш доктора?</p> <p>Па се ок 
рна јали бијела.</p> <p>— Ама, по Богу, зар може бити још пресуда? — запита Перо замирући од ст 
 — Толико година па да нам не дођеш!{S} Зар ти то ваља?</p> <p>— Па ево ме сад, — одврати Јово  
 послове! — викну. — Шта ти знаш? ..{S} Зар Данило не може пјеше ићи?</p> <p>Данило обори главу 
 у очи полетити. — Бјежи од мене!...{S} Зар сам те ја за то лијепо примала?...{S} И зар ти је т 
о је будаласто одлучио да се жени...{S} Зар баш да се жени?...{S} И што да се жени?...{S} Да уд 
 Има, брате, још људи који путују...{S} Зар смо ми мимо свијет к’о отпадници какви?..{S} И зар  
то нарушавање јавнога реда и мира?..{S} Зар се може допустити такими ријечими наносити повреду  
мрко је гледајући. — Ја нисам крив..{S} Зар ја нисам каз’о да је слађа телетина од говедине?</p 
и да својом крвљу храни сеоске бухе.{S} Зар се не би оне могле хранити без његове крви?{S} И за 
пунац и пуница. — Какав је то пос’о?{S} Зар тако ваља?</p> <p>— Оставите ме.{S} Имам посла. — о 
ану.</p> <p>— Шта ћемо сад? — запита. — Зар се не мицати никуд више из овог пакла?</p> <p>Јефта 
о? — осијече Обрен оштро и испрси се. — Зар она није твоја?{S} И зар сада њу мислиш преварити?< 
ш? — прекори га Перо приближујући се. — Зар ти је ту мјесто?</p> <p>— Па куд ћу? — запита Данил 
те? — запита Јово приближујући му се. — Зар си жив, болан?</p> <p>Стари Игњат разврати вилице и 
 — осијече Перо, па се и он намргоди. — Зар и теби да дајем рачуна?</p> <p>— А ко ће те питати  
 Перо замирући од страха и блиједећи. — Зар није <pb n="149" /> мало, што сам прав-здрав три да 
у? — узвикну Перо готово декламујући. — Зар он да умре?{S} Несретниче, зар нијеси могао одма да 
ариград, чојече? — дочека подругљиво. — Зар не знаш, да је то турско?</p> <p>— Сведно.{S} Русиј 
а промуца Перо гледајући је зачуђено. — Зар је Милка Обренова?</p> <p>— Његова, његова сам ја!  
биће се, ако Бога знаш, — упаде Перо. — Зар им не видиш столице у рукама?</p> <p>— Ништа бит’ н 
 радио? — дочека заинтересовани Перо. — Зар нијеси мог’о наћи посла?</p> <p>— Опет сам био у ха 
ну Данила за мокру, разбарушену косу. — Зар је Томо сам на свијету?</p> <p>— А ђе су друга кола 
ц... и да ми пресудиш данас...</p> <p>— Зар данас? — постиђено запита удовица, оборивши очи, и  
е и блесасто погледаше Данила.</p> <p>— Зар? — гракнуше у један глас.</p> <p>— Нема га, — одгов 
во се засмија и пљесну рукама.</p> <p>— Зар не знаш мене? — запита. — Свога малога Јову не знаш 
м будала?{S} Ти! — узвикну бијесно. — А зар има више будале од тебе?</p> <p>Као по команди сви  
 — Перо треба одмах да пође.</p> <p>— А зар не може без мене?- — запита Перо поплашено. — Шта ћ 
о.</p> <p>Перо исколачи очи.</p> <p>— А зар не пишеш? — запита.</p> <p>— Баталио сам то, — безб 
ри и добро му загледа у очи.</p> <p>— А зар и то тражи власт? — запита.</p> <p>— Не иште... не  
е, — одговори Перо као кроз плач, — ама зар сам ја пророк, па да му знам нарав...{S} И какав ми 
ико ни звао?</p> <p>— Није.</p> <p>— Па зар да нам друг умре у путу? — узвикну Перо готово декл 
сам те ја за то лијепо примала?...{S} И зар ти је тако поштење?{S} Пријатеља свога шћео си да п 
мимо свијет к’о отпадници какви?..{S} И зар сам ја један међед, па да немам своје памети и не з 
и испрси се. — Зар она није твоја?{S} И зар сада њу мислиш преварити?</p> <p>— Невјерниче један 
оне могле хранити без његове крви?{S} И зар он није могао лежати мирно у својој соби на своме м 
ра се по лицу, као да се умива. — Ти си зар?</p> <p>— А како си? — запита Јово прилазећи му руц 
ивим погледом премјери их обојицу. — То зар?</p> <p>— Ово су.</p> <p>— А имају ли и они пара?</ 
д нас? — запита изненадно Перу. — Нећеш зар брзо крећати?</p> <p>— Неколико дана, — одговори Пе 
 вила! — дочека Перо брзо. — Она је к’о зарђала пара, а Стака к’о жути дукат!...{S} Волио би са 
 и хвалећи Перу, поп, из некакве старе, зарђале кутије извади велике, чађаве наочари, натаче их 
жемо.</p> <p>— Можемо!</p> <p>— И да се зарекнемо, да друг друга неће на путу изневјерити, док  
рити, док су нам главе читаве.</p> <p>— Заричемо се.</p> <p>— И сјутра да кренемо!</p> <p>— Сју 
oreign>...</p> <p>За час им се на столу зарумени овећа боца изврсна вина.{S} Благоју синуше очи 
 чим је опазио како се презагријана пећ заруменила и како се, на маломе асталчићу, чиста препеч 
ји се готово није ни растављао од своје заручнице, није могао лако ухватити и дуже задржати, а, 
ар и на који сахат заборавити своју <hi>заручницу</hi>...{S} Узалуд!..{S} Мучио се ништа мање,  
рукама, окопавао кукурузе, што их је ту засадио.{S} Иза њега је ишла попадија, дебела, угојена  
 Sie</foreign>? — наручи, пошто се мало засити. — <foreign xml:lang="de">Aber schnell</foreign> 
ра опет све пуно.{S} За свима столовима засјели поднапити солдати и други, сваковрсни беспослењ 
а као презрела трешња, па развуче лице, засмија се и одмахну рукама.</p> <p>— Немамо ми чисте к 
 дочека Милка и, окренувши се у страну, засмија се.{S} Обрен пође за њом, па се засмија и он... 
засмија се.{S} Обрен пође за њом, па се засмија и он...{S} Зауставише се <pb n="48" /> крај вра 
сети дан у Цариград...</p> <p>Алекса се засмија.</p> <p>— Какав Цариград, чојече? — дочека подр 
о сте ви? — запита јаче.</p> <p>Јово се засмија и пљесну рукама.</p> <p>— Зар не знаш мене? — з 
.. млађи.</p> <p>— Хахаха, — блажено се засмија Перо, гледајући јој у ону рупицу на бради. — А, 
n="64" /> <p>Јефтан оступи од прозора и засмија се.</p> <p>— Како ће бити без тебе? — запита. — 
ао да размишља: или би заплакао, или се засмијао?</p> <p>— И сад одма да се жениш.{S} Сад! — др 
извалио се ма гдје, макар и за врата, и заспао.{S} Пробудивши се подбуо, мамуран, помућених очи 
е и поче мислити о Јоки.</p> <p>Ту је и заспао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У јутру  
.</p> <p>Грдећи Благоја једва је некако заспао.</p> <p>И снијевао је један чудан сан.</p> <p>Ка 
у постељу.{S} Мислио је да ће, ако мало заспе, макар и на који сахат заборавити своју <hi>заруч 
јзи.</p> <p>Ступивши на врата механска, застаде мало.{S} Смрдљив, тежак, топао задах омахну га  
> <p>Изненада ослухну некакав шапат.{S} Застаде.{S} И полако, држећи се зида, поче гледати око  
и — излети из собе.</p> <p>Пред вратима застаде и бризну у плач.</p> </div> <div type="chapter" 
</p> <p>Перо пође неколико корачаји, па застаде.{S} Ухвати Благоја за крај од прслука и погледа 
p> <p>Кад су изашли на чаршију, Благоје застаде.</p> <p>— У које доба да дођем сјутра по те? —  
умријети у овој гунгули.</p> <p>Благоје застаде и заплака од радости.{S} Баш му сузе полетише н 
о.</p> <p>Перо се поглади по брковима и застаде.</p> <p>— Барем ћу имат’ рашта отићи попу, — ре 
ку.</p> <p>— Ја... ја би... — промуца и застаде.{S} Није знао како ће почети, нити је знао каза 
дно...{S} За нас је добро.</p> <p>Стари застаде и опет погледа по свима.{S} Хтио је, да им на л 
звол... — викну, али на половици ријечи застаде и остаде онако растворених уста, блесасто гледа 
 знак, да и он жели говорити.{S} Јефтан застаде.</p> <p>— Ја мислим, — поче Јово, — да свадба б 
безбрижно и весело.{S} Опазивши Перу он застаде мало и намигну му.</p> <p>— Видиш, како је кад  
 То је једна мртва ствар...</p> <p>Перо застаде.</p> <p>— Е знам, брате, да сам крив, — рече. — 
је кукурузе.</p> <p>Опазивши Перу обоје застадоше.{S} Попадија као да се застиди па се окрену у 
јевојку, која би му се свиђела.{S} Поче застајкивати и испред многих излога, пред дућанима, не  
 јаукнуо.</p> <p>— Нијесам се оженио, — застења <pb n="166" /> Перо, кријући очи од свега свије 
 А имаш ли срца, да ме болесна зовеш? — застења. —-Ја не могу ићи...{S} Ја ћу овђе остат’ седам 
p> <p>— Благо мени, како си ми златан — застења најпошље, уводећи га у собу. — Сретна сам ја, к 
вом дјевојком.{S} И он некако чудновато застења...{S} Они се тргоше...{S} Јока сакри лице бошчо 
 обоје застадоше.{S} Попадија као да се застиди па се окрену у страну и сакри се за мурвово ста 
тивши удовичино раме на своме као да се застиди мало и поче се измицати, а, у измицању, опази н 
очељу, пружи је Пери.{S} Перо се и опет застиди и окрену главу у страну, као да нешто гледа на  
авикнута, зар, да служи оволико гостију застидила се и збунила.{S} Онако збуњена, мјесто да пру 
 се играо са сахатним ланцем а час опет засукивао бркове.</p> <p>— А ја баш хоћу данас да проси 
да и лијепа — узвикну Перо одушевљено и затапша рукама. — Ух, ух, брате, то ми се хоће!</p> <p> 
чео му сједити у магази.</p> <p>— Хајде затварај, па да мало прошетамо, — рече једне вечери Пер 
е мисли се манастиром, — прогунђа Перо, затварајући врата за њима и закључавајући их. — Само да 
ити га је увијек очекивао.{S} Раније је затварао магазу и хитао свирачицама.{S} С њима је пио,  
> против вама...{S} Но ја вас више нећу затварати...{S} Слободни сте!</p> <p>— Фала Богу! — вик 
 зазвони у звонце.</p> <p>— Водите га у затвор, — рече полицајцу, који се појави на вратима.</p 
 окрећући им леђа. — Ви сте ме довели у затвор, ви ме проћерујете, ви ћете ми и главу узети!..< 
p>Трећега јутра апсанџија пусти Перу из затвора и опет га поведе пред комесара.</p> <p>— Хајде, 
е уз широку чаршију, покрај читава низа затворених и незатворених дућана; минуше два-три сокака 
 дана и опет поче умјереније живити.{S} Затвори се у собу и поче читати <title>Свето Писмо</tit 
p>— Добро.{S} Макар и мало.</p> <p>Перо затвори магазу, те кренуше обојица.{S} Пођоше уз широку 
е осамљен у кући као пустињак какав.{S} Затворио се у собу, па нити је кога пуштао, нити куда и 
ас не могу пустити.{S} Дапаче морам вас затворити.</p> <p>И, не сачекавши да се Перо одбрани, з 
Код Балкана</title>".{S} Овдје већ није затекао ни младу, ни лијепу собарицу, што га је врло об 
њима, да их води Јовановој кући.</p> <p>Затекоше Јована гдје се наслонио на стар, расклиман, по 
же.{S} Знао је, да више никога код куће затећи неће кад <pb n="27" /> се врати из механе; знао  
ubSection" /> <p>Кад се вратио у хотел, затече Данила, гдје га је и оставио:{S} Сјео на кревет, 
="subSection" /> <p>У хотелском ходнику затече Данила, гдје стоји трештен пијан и љуља се час н 
не, — дочека одмах, заваљујући шешир на затиљак — Ја сам вазда рад, да својим силама припомогне 
и од умора. — А ђе си ти био? — запита, затим, Перу, мргодећи се и гледајући га оштро.</p> <p>— 
чима покварио весеље читава друштва.{S} Затим се завали на столици, десну ногу метну на сто, ме 
емљу, <pb n="8" /> па опет у Данила.{S} Затим се окрену Обрену.</p> <p>— Нема, нема брате, — пр 
оштени! — прогунђа стари мрштећи се.{S} Затим устаде и, испод ока, погледа госте. — А што ви јо 
 слова и даде послужитељу да однесе.{S} Затим запали цигар и, добујући прстима у прозор, очекив 
ресе косом, страшан као лав афрички.{S} Затим удари шаком <pb n="10" /> по столу и шкргутну зуб 
ресе на њега и да му се тако освети.{S} Затим сиђе на авлију и упути се дуду, испод кога су Дан 
p>Старац се трже и плашљиво одскочи.{S} Затим отвори крмељаве очи, протра их и, некако блесасто 
о столу, као да су му сметале нешто.{S} Затим гледаше час у једнога, час у другога, час у треће 
 кундуре о тле и као смишљати нешто.{S} Затим још једном погледа попа, испод ока погледа Мару и 
жу гостионицу и обори га на столицу.{S} Затим опет поче играти око столова, поче звиждукати и п 
и им мјесто. — У мене је вазда овако. — Затим се окрену у страну и слушаше како вјетар звижди,  
тете...{S} Толико ће ми платити!</p> <p>Затим опет ушепртљи.{S} Поново притрча прозору, млатара 
 махрамом. — Погинућемо на путу!</p> <p>Затим прошета мало и окрену се Пери.</p> <p>— Кад си се 
 сироче, па може са мном што хоће...{S} Зато ме и уз’о, да му вазда радим...</p> <p>— А стрина? 
и осмјехнути, нити ће се намргодити.{S} Зато је и долазио кући доцније него прије.</p> <p>— Вол 
дан! — цикну удовица и бризну у плач. — Зато сам те примала?</p> <p>— Па, брате, што ми то приј 
 се тражи женска глава... -</p> <p>— Па зато је лако, — кликну Јово, ударајући Перу по рамену.  
мо Перо могао учинити.</p> <p>— Ишао је зато, да види: има ли икаква ђевојка љепша, од наше кра 
оји хоће главом да пробијају зид, па им зато вазда глава разбијена...{S} Гледај ти, побратимков 
један музејум па да то купим.{S} Ако ми затреба што из Карађорђева времена, ја ћу узети пушку ј 
а вољу, помијеша прсте у Данилову косу, затресе му главом и заповиједи да изађе из собе.{S} Дан 
 то ражљути.{S} Он скочи, намргоди се и затресе косом, страшан као лав афрички.{S} Затим удари  
ича.</p> <p>Стари наслухну ове ријечи и заустави се.{S} Стаде преда њу и стиснуту шаку поднесе  
ругу сузу, која му се склизну низ нос и заустави се управо на брковима.{S} Јефтан Мргудић устад 
{S} Он га притиште објема рукама, а дах заустави. <pb n="85" /> Погури се и лагано, на прстима, 
узвикну учитељ прије, него су се кола и зауставила и високо издиже изнад главе чутуру, коју му  
ђе.{S} Обрен пође за њим и не хтједе се зауставити, макар што их је удовица задржавала и нудила 
н пође за њом, па се засмија и он...{S} Зауставише се <pb n="48" /> крај врата и ту се почеше с 
вљам...{S} Ни мени није драго кад ме ко зауставља од мојих послова...{S} Ја и сад имам посла... 
их.</p> <p>— Станите, станите! — викну, заустављајући их. — Погођено је!...{S} Сад ћу ја уредит 
а Јово. — Нама је лијепо...</p> <p>— Не заустављам ја никога, — дочека стари осорно. — Кад чоје 
ојек има посла и кад хоће на пут, ја не заустављам...{S} Ни мени није драго кад ме ко зауставља 
ијесам гонио.</p> <p>— Па... кад нас ти заустављаш и кад нас не гониш остаћемо још три дана, —  
ућану, убиће те мемла из камена, па ћеш зафатит’ сушицу, па ти неће помоћ’ сви љекари.</p> <p>П 
јену.</p> <p>Перо се, из почетка, силно захука.{S} За прве двије године истјера двојицу конкуре 
сатјера.{S} И заигра му брада, а очи се зацаклише.{S} Очас препознаде Благоја Маринчића, свога  
мо мени.</p> <p>— А име, име ми кажи, — зациганчи Перо привлачећи га себи. — И име да знам.</p> 
 Погледа и у Јову и чворугу му, која се зацрвенила као презрела трешња, па развуче лице, засмиј 
кну Јефтан, провирући се напријед. — Не зацрни нам образа!</p> <p>— Јао, очепили су ме! — хукаш 
молитава наших, за дугољетни ваш живот, зачињен слогом међусобном, опојен мирисом љубави, да чи 
ли си ми срећу наш’о?</p> <p>— А што? — зачуди се Благоје. — Ђевојка је кршна и добра, а и мира 
 све к’о што сам намислио, биће добро и зачудићете се сви!</p> <p>— Да Бог да, — одговорише обо 
 да он долази у петак...</p> <p>Учитељ, зачуђен, искриви се на столици и погледа га тупо, као д 
о Бога знаш!</p> <p>— Цо хћеш? — запита зачуђени доктор, уступајући пред њим. — Цо?</p> <p>Перо 
ивши филџане и кахву, коју су испијале, зачуђено их погледаше.</p> <p>— Аха, нисте нам се надал 
кад овај устаде пружајући му крштеницу, зачуђено га погледа и као да хтједе запитати: а шта ће  
>— А ђе ћу? — запита Перо, гледајући га зачуђено.</p> <p>— Ђе ћеш?...{S} Хајде са мном... — љут 
<p>— А шта сам ти ружно рек’о? — запита зачуђено.</p> <p>— То ја знам, — окоси се Благоје. — Не 
егову? —једва промуца Перо гледајући је зачуђено. — Зар је Милка Обренова?</p> <p>— Његова, њег 
 — запита. — Сјутра одма!</p> <p>Они се зачуђено згледаше.</p> <p>— И нека вам је сретан пут, — 
на <pb n="88" /> стрина била је мирна и зачуђено гледала обојицу...</p> <p>— Ама шта је било? — 
ао.</p> <p>Угледавши госте, он устаде и зачуђено их посматраше.</p> <pb n="78" /> <p>А ђе си ти 
у се многи пролазници морали осврнути и зачуђено их погледати. — Како у лијепој, красној, милој 
и сад.</p> <p>— Геновеви? — запита онај зачуђено. — Каква је то земља?...</p> <p>— Жена је то,  
!</p> <p>— А ко ти је то? — запита Перо зачуђено, угледавши крупна, мрка полицајца, <pb n="143" 
 сам на ћару... .</p> <p>Перо погледа у зачуђенога Данила као да би у њега да заиште савјета.</ 
од нос.</p> <p>— Ти, ти си све знала! — зашишта. — Све си знала!</p> <p>— Нисам, — одговори она 
и... знате ли зашто?</p> <p>— Зашто?{S} Зашто? — заграјаше готово сви, очекујући нешто необично 
мијеша се Благоје и стаде између њих. — Зашто ће тебе полиција проћерати?</p> <p>— Ако не вјеру 
е ђевојке и... знате ли зашто?</p> <p>— Зашто?{S} Зашто? — заграјаше готово сви, очекујући нешт 
љивала није, макар што је Перо, Бог зна зашто, и то пожелио.{S} Никога није било, ништа се чуло 
Перу, обузе га некакав страх.{S} Ко зна зашто, али он није волио имати са властима посла.{S} Ни 
 себи одгонене: нашто оволика гунгула и зашто све није мирно као у његовој касаби?</p> <p>—Јеси 
ма, гледао толике ђевојке и... знате ли зашто?</p> <p>— Зашто?{S} Зашто? — заграјаше готово сви 
ла и пића.{S} Пушћи ти само мене, па ни зашто не брини!</p> <p>Перо се пусти.{S} Обојица се упу 
 слуга Данило што оста на авлији.{S} Он збаци пртљаг са себе, извали се под дуд на старчеве кес 
нестрпљења, поче тапкати ногама, као да збија сламу.</p> <p>— Хајде, да је гледамо! — викну.</p 
их, њемачких и неколико српских ријечи, због чега се највише и свиђао касабалијама, од којих су 
ањи, сићушан младић, хром у десну ногу, због чега су га ђаци, међу собом, прозвали Топал-пашом  
нашем начину васпитавања, ружно оца.{S} Због тих чудних знакова рекоше, да ће дијете бити »мимо 
ога и само је имао лијепо нашљество.{S} Због нашљества се управо и прочуо и био је, од свих кас 
ш и велиш да о мени свијет ружно говори због тога.{S} К’о да је мени стало за свијетом!{S} Људи 
говорио је свакоме, који би га прекорио због неуредна живота. — Волим, брате.{S} Срце ми се сти 
S} Да се пржимо на сунцу, да се знојимо због твоје женидбе!..</p> <p>— Камо срећа да сам мртав, 
 избуљених зелених очију, крњавих зуба (због чега је вазда и успијала губицама) смјежуране коже 
ји није вичан механском ваздуху.</p> <p>Због тога је приступио и Пери.{S} Упознао се с њиме, на 
<p>Па, окренувши се и не рекавши ни <hi>збогом</hi>, сам оде у хотел.</p> <p>Дошавши у собу, од 
о рече једно тужно, бескрајно тужно <hi>збогом</hi>, изађе.</p> <p>Враћајући се, срете Јефтана. 
... не тражи... — опет <pb n="38" /> се збуни Перо. — Него... ја хоћу да знам кад се родио.</p> 
спрема да заплаче.</p> <p>Перо Карантан збуни се.{S} Хтио би да помогне Јови и да му се у невољ 
да служи оволико гостију застидила се и збунила.{S} Онако збуњена, мјесто да пружи кахву првоме 
к са кахвом Пери, који се бијаше толико збунио и загледао у њу, да није знао који ће филџан при 
остију застидила се и збунила.{S} Онако збуњена, мјесто да пружи кахву првоме Јефтану, који <pb 
 као опарена.{S} Отури тефтер са крила, збуњено погледа око себе и хитно изађе из собе.</p> <p> 
епташе трепавицама више него обично.{S} Збуњено се окреташе на све стране и размјешташе чаше по 
вори Перо, пребирајући ресе на појасу и збуњено се осврћући.</p> <p>Поп се окани умивања, па, о 
отписивао <hi>Јоаким</hi>, а мати му се звала Ана.{S} Причају, да није заплакао кад се родио, к 
 /> Обрену унапријед плаћао сапутнину и звао га готово сваку вече.{S} А дочекивали су их красно 
/p> <p>— Није.</p> <p>— Није га нико ни звао?</p> <p>— Није.</p> <p>— Па зар да нам друг умре у 
онику, тако је у његовој глави звонило, звиждало, пиштало...{S} Образи су му <pb n="139" /> час 
е окрену у страну и слушаше како вјетар звижди, тресе прозорима, носи и разбија лонце са промрз 
атим опет поче играти око столова, поче звиждукати и пјевати.{S} Нареди и доручак и пива и поно 
рже, то боље, — одговори Благоје и поче звиждукати.{S} Све се данас брже ради.{S} Брже се једе, 
 безбрижно одговори Благоје и опет поче звиждукати.{S} Обиједили ме, да сам крао суцке биљеге,  
 кад се и живит’ може, — дочека Благоје звиждучући. — Добро <pb n="116" /> је то.{S} Ево ни ја  
 више! — дочека <pb n="104" /> Бошко и, звизнувши, одмахну руком, као да вели: „прошло је то“.  
пукло широко језеро, огледало мјесеца и звијезда.{S} Око језера, са обје стране, наднијеле се з 
Игњат разврати вилице и рикну као дивља звијер.{S} Обје руке рашири и полети према Јови, стиште 
и су овнови, <pb n="36" /> који трче за звонаром, макар их и у јаму водио...{S} А, ето, и Перо  
 Перо ништа чуо није.{S} Као у црквеном звонику, тако је у његовој глави звонило, звиждало, пиш 
квеном звонику, тако је у његовој глави звонило, звиждало, пиштало...{S} Образи су му <pb n="13 
етар доноси, из даљега, некакву пјесму, звонку и умиљату, што попут славујске трепери у ноћи, а 
сачекавши да се Перо одбрани, зазвони у звонце.</p> <p>— Водите га у затвор, — рече полицајцу,  
. — Сјутра одма!</p> <p>Они се зачуђено згледаше.</p> <p>— И нека вам је сретан пут, — настави  
/p> <p>— Па остаћемо три дана...</p> <p>Згледаше се и пристадоше.{S} Опремише Тому кочијаша, да 
осијече Бошко жестоко. — Русија ће њега згњавити к’о црва...{S} Послаће своје Козачине, па ће г 
p> <p>— Овђе ћемо ми, — рече. — Овђе је згодније.</p> <p>И, ударивши руком по столу, нареди мех 
вори Перо и поклони се до земље.</p> <p>Згоднијега одговора није могао смислити и овај му упали 
толу.{S} Не хтједе ни кусура чекати.{S} Зграби Благоја за раме и дрмну њиме.</p> <p>— Хајде! —  
 тражиш ђевојку!</p> <pb n="13" /> <p>И зграби Перу за руку и силом га повуче вратима.</p> <p>— 
 у радњи.{S} Текао је новац непрестано, згрћао га, да је чак изашао на глас.{S} Старији људи ли 
ће ли изаћи, или ће остати у колима?{S} Згурио се у крај, па нијемо и тупо гледа своје касабали 
ово, покушавајући да се отме. — Јеси ли здрав?</p> <p>— А-а од куге никад боље! — одговори Игња 
 није <pb n="149" /> мало, што сам прав-здрав три дана одлеж’о у хавсу?</p> <p>— Видићемо, — од 
 још не шетате? — запита их. — Шетња је здрава...</p> <p>— Шетали смо доста, — одговори Јово гл 
чно прљавом авлијом, по којој су лежале здраве и разлупане бачве, дрва, обручеви, сјекире, и че 
авице држати. — Нека буде барем десетак здравица...</p> <p>Јефтан превуче руком преко бркова, п 
н један министар па да му се држе десет здравица.{S} И владики би много било...{S} Доста је њем 
 — уплете се Обрен, који је и сам волио здравице држати. — Нека буде барем десетак здравица...< 
м, необичнијим гласом, каквим се обично здравице држе. — Ви сте мене, овај, <pb n="4" /> које ј 
> <p>— Живио!</p> <p>Перо, поражен овом здравицом, трепташе трепавицама више него обично.{S} Зб 
е, да га ти испред нас поздравиш једном здравицом.{S} Ти си чојек паметан, школован, учен, па з 
 пута...</p> <p>— И један треба лијепом здравицом да га дочека, — настави Јово не слушајући Обр 
<p>Пушке запуцаше.</p> <p>А учитељ поче здравицу...</p> </div> <pb n="169" /> <div type="chapte 
а мном.{S} Кад ја приступим и изговорим здравицу и када викнем: „живили“, онда и ви викните и д 
збиљивши се. — А мени је добро!...{S} И здравља и пара и свега имам...</p> <p>Старац, не вјеруј 
"33" /> потпокорни и да јој се вазда за здравље Богу молимо...</p> <p>— Тако је, — потврди Перо 
 ако хоћеш, нека и ова чаша иђе у твоје здравље!</p> <p>— Живио!</p> <p>Перо, поражен овом здра 
:</p> <p>„.....и ако желиш чути за наше здравље, ми смо фала Богу добро и здраво, к’о што и теб 
 му наздравише и искапише чаше у његово здравље.</p> <p>— Браћо, — узвикну, након дуже почивке, 
 Нека сте ручали, — рече. — То ваља!{S} Здраво је у селу ручат’...</p> <p>И опет се окрену сеља 
 наше здравље, ми смо фала Богу добро и здраво, к’о што и теби исто пријатељски желимо...{S} И  
апита Јово прилазећи му руци. — Јеси ли здраво?</p> <p>Стари опет зијевну.</p> <p>— Ја рђаво, — 
ете мало прошетати...{S} Кажу, да је то здраво...{S} А ја сад имам <pb n="77" /> нешто и посла, 
i>, са дугим вратом, смјежураним лицем, зеленим очима и крњавим зубима...{S} И једнако му се чи 
/> дјевојка, дугуљаста врата, избуљених зелених очију, крњавих зуба (због чега је вазда и успиј 
 постиђена, гледаше само у црну земљу и зелену траву.</p> <p>— Сретно! — викну Јово и поче точи 
еро <pb n="101" /> брзо, — жена, а није земља...{S} Има ту читава прича о њезиним патенијама... 
? — запита онај зачуђено. — Каква је то земља?...</p> <p>— Жена је то, — поправи га Перо <pb n= 
а мурвово стабло, а поп испусти мотику, земљавим прстима скину повезач, рашчешља браду и поглед 
савијен као гудало, упрашен, диже се са земље.</p> <p>— Што се не чуваш? — прекори га Јефтан су 
е више препали.{S} Обојица одскочише од земље и блесасто погледаше Данила.</p> <p>— Зар? — грак 
млад, вижљаст келнер, који као да испод земље васкрсну, и гледаше их не баш најпријатељскије.</ 
н, загушљив мирис ударао је из испуцале земље и спржене траве и готово их давио; озго, са висин 
— понизно одговори Перо и поклони се до земље.</p> <p>Згоднијега одговора није могао смислити и 
де Перо брзо, два пута се поклонивши до земље. — Онда сам био пуно млађи и нијесам био паметан  
окрој загаситоруменкастој <pb n="31" /> земљи и, држећи голему и тешку мотику у рукама, окопава 
ри пута излазио на тесту, прислањао ухо земљи и ослушкивао: чује ли се барем какав тутањ?{S} И  
ма државе?{S} Ваљда није било човјека у земљи, који се толико бојао власти колико поп и који би 
красно?{S} Љевшега а јефтинијега нема у земљи.{S} Никола Бубало прича свијету да је његово боље 
о у воду скочио, нити се ко објесио; ни земљотреса, ни каква привиђења није било.{S} Сва је ств 
полетио с њега главачке и скљокао се на земљу..</p> <p>— Шта би? — заграјаше сви притрчавајући  
као голем мрк облак, који се спустио на земљу и поиграва пред њим.{S} И, као да га вјетрови пон 
и је извадите...</p> <p>Поп, отресајући земљу са нога и једнако рашчешљавајући браду, изађе изм 
ну и измахну рукама, као да би некога у земљу да сатјера.{S} И заигра му брада, а очи се зацакл 
ат’?</p> <p>Перо погледа у Данила, па у земљу, <pb n="8" /> па опет у Данила.{S} Затим се окрен 
а Стака, постиђена, гледаше само у црну земљу и зелену траву.</p> <p>— Сретно! — викну Јово и п 
 — Не говорим јабани него своме зету, а зет треба да ме слуша...{S} Нећу га, зар, ја учити како 
ја вас одавно чекам.</p> <p>— Ово ти је зет, — упаде Благоје указујући на Перу. — Он је и закас 
 у собу. — Сретна сам ја, кад сам таког зета дочекала.</p> <p>У соби сједоше Перу у прочеље, а  
ијају под тежином јој.</p> <p>Угледавши зета она не могаде проговорити.{S} Зину према њему, пру 
да оде тако далеко...</p> <p>— А чујеш, зете, — настави стари врпољећи се и непрестано погледуј 
 — Доста је сједнице!</p> <p>— Куд ћеш, зете?{S} Куда ћеш? — салетише га са обје стране и пунац 
чоха или није?</p> <p>— А шта ти радиш, зете?{S} Какво ти је, да речемо заниманије? — запита из 
 осорно. — Не говорим јабани него своме зету, а зет треба да ме слуша...{S} Нећу га, зар, ја уч 
љив задах...{S} Ни птица да пролети, ни зец да шушне, ни нико да се види, осим некаквих бубица, 
одеране новине и, мичући губицама попут зеца, полугласно чита.</p> <p>Перо им каза своје име и, 
наге.{S} Прислони се <pb n="128" /> уза зид и забленуто поче мјерити Благоја.</p> <p>— Ама шта  
м...</p> <p>Перо се прислони леђима уза зид и уздахну.</p> <p>— Све ми се чини, да ће ми се нек 
, — једва промуца она шћућуривши се уза зид и као бојећи се да је не удари по глави.</p> <p>Пер 
Јока.{S} Он се једном руком наслонио на зид и гледа јој право у лице; она оборила главу и чупка 
ткада, леђима или раменом, јаче удари о зид.</p> <p>— А ти си се напио, несрећо, — узвикну Перо 
 му се некако изврну рука, те, мјесто у зид, погоди у главу Јове Перотића.{S} Начини му чворугу 
е јаране, који хоће главом да пробијају зид, па им зато вазда глава разбијена...{S} Гледај ти,  
пат.{S} Застаде.{S} И полако, држећи се зида, поче гледати око себе на све стране.</p> <p>— Ко  
.{S} Ни простирке по тлима, ни слика на зидовима.{S} Само, у једноме крају, висиле су некакве с 
иш?{S} Видиш ли колика ти је паучина по зидовима и колика је прашина по тлима?</p> <p>Перо прев 
у главу у страну, као да нешто гледа на зиду.{S} Једини Јово што исколачи очи, чим је угледа.{S 
глице од хљеба и гађајући њима слике на зиду.</p> <p>Но и самовање му додија.</p> <p>Опет пође  
че се измицати, а, у измицању, опази на зиду слику, како Милош Обилић пробада цара Мурата на по 
 Платићу, платићу, — рече Перо, једнако зијевајући... — Ама ова вечера наопако скупа, — додаде, 
 је почео отезати трепавицама и страшно зијевати, испуштајући при томе чудноват глас, да су се  
еси!</p> <p>Данило прокомеша раменима и зијевну.</p> <p>— Немамо ми пите, — одговори мирно. — К 
 <pb n="70" /> <p>Стари искриви главу и зијевну.</p> <p>— Аха, ти си? — проциједи кроз зубе.{S} 
ци. — Јеси ли здраво?</p> <p>Стари опет зијевну.</p> <p>— Ја рђаво, — дочека. — Зла времена, го 
авши зета она не могаде проговорити.{S} Зину према њему, пружи руку и поче некако чудно стењати 
них уста, блесасто гледајући у собу.{S} Зину и доктор.{S} Дуго су обојица, ништа не говорећи, с 
црн ти образ сад и вавијек!</p> <p>Перо зину.</p> <p>— А ко ти је каз’о да сам се вјенчао? — от 
ет сједницу, па да гласамо.</p> <p>Перо зину.{S} Отрже се од Јефтана, обје руке сави око Обрено 
зијевну.</p> <p>— Ја рђаво, — дочека. — Зла времена, године слабе...{S} Нема да роди година, не 
че Перо готово наричући. — Така је моја зла судбина.{S} И тако је то кад се тражи женска глава. 
среће из своје пуне кесе и чув’о вас од зла и напасти сваке.</p> <p>И поче јаглуком трљати очи, 
и се родио и биће ти добро; ако ти буде зла, онда куку теби, одмах си мртав!...</p> <p>Перо поч 
ати му.</p> <p>— Благо мени, како си ми златан — застења најпошље, уводећи га у собу. — Сретна  
 на маломе асталчићу, чиста препеченица злати у боци. — Лијепо, лијепо! — ускликну још једном о 
е и брже ћемо се вјенчати.{S} Добра је, златна је, а уза сваку годину носи пет стотина форинти. 
 и кахвајасте к’о двије маслине, а коса златна к’о препечена ракија од пет година дана...{S} Ах 
м...</p> <p>— А стрина?</p> <p>— Она је златна...{S} Она ми је тетка, најближа својта...{S} Дра 
ко језера, са обје стране, наднијеле се златнолисте врбе и своје дугачке, танке, повијене гране 
чуо, да ником не издаш...{S} Ако издаш, зло и по ме и по те.</p> <p>Перо не одговори.{S} Пропус 
 комшилуку, — дош’о си да ме вараш и на зло навлачиш...{S} Пит’о сам ја код власти <pb n="43" / 
оват’...{S} Да ти није мене, ти би овђе зло прошао...</p> <p>— Баш и волим што сам те наш’о, —  
во, њега да замолимо.{S} Он је учио, па зна да везе...</p> <p>— Ја би замолио још кога, — уплет 
ојављивала није, макар што је Перо, Бог зна зашто, и то пожелио.{S} Никога није било, ништа се  
— био је и сувише слаб за тога, — и Бог зна да ли би је икада и одржао, да му изненада, једнога 
је и он прочитао. — Међер и Перо каткад зна шта ради.</p> <p>Јефтан сједе на једно сандуче и по 
S} А лаже!..{S} Он само прича, јер и не зна ништа друго него причати.{S} Он, чак, сипа и воду у 
чила? — запита. — Млад је он, па још не зна како се кућа кући...{S} Обоје су млади к’о кап, па  
о се више види, више се <pb n="96" /> и зна, више...{S} Ја сам у нашем селу највише виђео, па н 
е ово?{S} А и Перо се забленуо, па нити зна: хоће ли изаћи, или ће остати у колима?{S} Згурио с 
а шта ради, — прошапта полугласно. — Он зна...</p> <p>— А шта ради?</p> <p>— Он зна шта ради!.. 
зна...</p> <p>— А шта ради?</p> <p>— Он зна шта ради!...{S} Од куге није било паметнијег чојека 
 на Перу, обузе га некакав страх.{S} Ко зна зашто, али он није волио имати са властима посла.{S 
оче. — Он је кршнији јунак.</p> <p>— Ко зна!</p> <p>— Јес’...{S} И Шарин му је био добар!...{S} 
 бијаше готово и заборавио на Перу и ко зна да ли би га се икако и сјетио, да му не стиже онај  
 изводити мајсторије и показивати, како зна и на задњим ногама стајати.{S} Перо премрије од стр 
же обрве.</p> <pb n="79" /> <p>— Стрико зна шта ради, — прошапта полугласно. — Он зна...</p> <p 
адо не умије ни миловати онако, к’о што зна старије...</p> <p>Перо није знао шта ће одговорити, 
ава мала риба!.{S} А, ето, читав свијет зна, да у правоме вину нема риба.{S} Њима је, да речемо 
рамо к’о што смо почели.</p> <p>Перо не знаде шта би одговорио, него и он сједе на кревет и, об 
екидају у ријечи, — и само паметни људи знају, каква је то фајда.{S} Ако се бију на страни, поб 
е и да се распита за П-ске дјевојке.{S} Знајући врло добро, да се такво познанство најлакше мож 
тнијег чојека од њега.</p> <p>Јово даде знак друговима, да пођу за њим.{S} Пођоше.{S} Полако се 
, — одговори комесар, давајући му руком знак, да га не прекида у говору. — Ми, али, не смијемо  
вио! — прихвати и Данило, подигнувши, у знак одушевљења, обје руке у вис и машући њима као крил 
истајемо! —викну Перо, пружајући руку у знак да је свршена погодба.</p> <p>— И пет гроша мени,  
ико! — упаде преплашени Перо, дајући му знак и рукама и очима да престане. — Кажи ми само и тих 
мо!..</p> <p>Јово устаде и даде Јефтану знак, да и он жели говорити.{S} Јефтан застаде.</p> <p> 
питавања, ружно оца.{S} Због тих чудних знакова рекоше, да ће дијете бити »мимо остале«.{S} Рек 
вори она узмичући главом. — Оклен би ја знала?</p> <p>— Јеси...{S} Ти си вазда говорила, да тре 
есе јој под нос.</p> <p>— Ти, ти си све знала! — зашишта. — Све си знала!</p> <p>— Нисам, — одг 
и, ти си све знала! — зашишта. — Све си знала!</p> <p>— Нисам, — одговори она узмичући главом.  
/> собу и приближујући им се. — Нијесте знале, да ћемо и ми доћи да пијемо кахву.</p> <p>— Знаш 
 сте ми дошли? — викну. — Ви, ви, ви... знам ја све вас!...{S} Одмах иђите из моје куће, куд ва 
емо заједно! — весело кликну Благоје. — Знам ја, ђе <pb n="117" /> има добра и јела и пића.{S}  
— Е знам, брате, да сам крив, — рече. — Знам, ама шта ћу?...{S} Кад ме стисне овђе, у прсима, д 
игар из зуба и прсну у смијех.</p> <p>— Знам шта хоћеш! — викну из свега гласа, поигравајући пр 
ам...{S} Душа ми... психа, психа!... да знам шта се ради у свијету и хоће ли се ђегођ покрвити. 
нчи Перо привлачећи га себи. — И име да знам.</p> <pb n="124" /> <p>— Анђа, ако хоћеш.{S} То је 
 /> се збуни Перо. — Него... ја хоћу да знам кад се родио.</p> <p>— То не могу дат’, — осијече  
варе.{S} Ја воде никад не сипљем.{S} Ја знам шта је вода и да је друго вода, а друго вино.{S} А 
спричавати, — упаде комесар важно. — Ја знам све вас, све Влахе...{S} Ви вазда мислите о некакв 
ите, сиротиња, — рече стари тужно. — Ја знам, да се вама неће свиђет’ и да нећете овђе остати н 
ва и поново се окрену Пери.</p> <p>— Ја знам кршних пуно, — рече, састављајући три прста и љубе 
ек’о? — запита зачуђено.</p> <p>— То ја знам, — окоси се Благоје. — Него, ако хоћеш, остави све 
твар...</p> <p>Перо застаде.</p> <p>— Е знам, брате, да сам крив, — рече. — Знам, ама шта ћу?.. 
и ни испросио?</p> <p>— То, душе ми, не знам, — одговори Перо и мученички уздахну. — Кажу да са 
говори Данило покуњено, — Сам Јован, не знам како се зове, има три коња.</p> <p>— А нама требај 
 — замуца Обрен. — А... осим тога... не знам колика ће бит’ попутнина.</p> <p>— Попутнине нема! 
у ћу, — одговори Перо још тужније. — Не знам ти ја наших ђевојака.</p> <p>Обрен дохвати аршин и 
/p> <p>— Нијесам, — одговори Перо. — Не знам куд ћу.</p> <p>— А гладан си?</p> <p>— Прилично.</ 
 удовичиној кући.</p> <p>— Чујеш, ја не знам шта ћу говорити с ђевојком, — рече Перо путем, дрм 
здахну. — Кажу да сам испросио, а ја не знам.{S} Хоћаху ми привјенчати једну стародревну, па Бо 
а тутор!</p> <p>— Тражио бих ја, ама не знам коју ћу, — одговори Перо још тужније. — Не знам ти 
иже упознати, родио се љета господња не знам кога, али свакако барем прије четрдесет година.{S} 
, брате, — рече. — Ја вам у то ништа не знам.{S} Ја перем руке к’о Пилат...</p> <p>— Шта велите 
ан међед, па да немам своје памети и не знам шта радим?</p> <pb n="127" /> <p>— Ама ја се зажел 
играмо и шалимо к’о ђеца...{S} Ја ти не знам ништа друго казати, него да се ни са царем <pb n=" 
а, ваљана.{S} Додуше ја је још добро не знам, нијесам је виђео <pb n="45" /> откако је из школе 
 нашем селу највише виђео, па највише и знам...</p> <p>Уједанпут обојица узвикнуше.{S} Перин ко 
муца Перо црвенећи се, — ама о Геновеви знам причати и сад.</p> <p>— Геновеви? — запита онај за 
плач, — ама зар сам ја пророк, па да му знам нарав...{S} И какав ми је то коњ, који се игра и о 
човјечија прилика није нико други, него знаменити слуга Пере Карантана Дамјан, од милоште прозв 
 остале«.{S} Рекоше, да ће свакако бити знаменито у роду своме.</p> <pb n="15" /> <p>Када је од 
aris</foreign>".{S} То је била и једина знаменитост читаве касабе и није било чаршинлије, који  
се, да и осталим касабалијама испричају знамениту новост.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
е кад <pb n="27" /> се врати из механе; знао је, да се ту више нико неће на њега ни осмјехнути, 
 отсјечено дрво у гори, што се каже.{S} Знао је, да више никога код куће затећи неће кад <pb n= 
сно дијете, — хвалио се Аћим свакоме. — Знао сам ја, да ће бит’ мимо остале.</p> <p>Четири разр 
изну у плач.</p> <pb n="89" /> <p>— А-а знао сам ја, — промуца. — Видио сам, ђе све нешто шапур 
е.{S} Није знао како ће почети, нити је знао казати рашта је дошао. — Мени треба крштеница! — в 
p>Перо је стајао као утучен.{S} Нити је знао мислити, ни још шта говорити...{S} Све му се чинил 
 и мати.{S} Ипак се тјешио тиме, што је знао да има још дјеце у школи, па неће, зар, ни њему го 
. ја би... — промуца и застаде.{S} Није знао како ће почети, нити је знао казати рашта је дошао 
 толико збунио и загледао у њу, да није знао који ће филџан прихватити, и није осјетио, како је 
тима посла.{S} Није им био вичан и није знао како се с њима треба понашати.{S} С тога се мало п 
 разумијевао понешто, али говорити није знао.{S} Он је управо имао неки свој језик, у коме је б 
к’о што зна старије...</p> <p>Перо није знао шта ће одговорити, него, у незгоди, извади и он ја 
 — запита га, улазећи у дућан, јер није знао чиме би паметнијим почео говор.</p> <p>— Мени не т 
сам у томе сметен.{S} Да је свирачица и знао би некако... ама наша је ђевојка...</p> <p>— Па го 
дајући је како точи кахву. — Нијесам ни знао да си... тако одрасла и тако се раскрупњала...{S}  
усудити, да ми дођеш?</p> <p>— Ја нисам знао да има неко с тобом, — промуца Перо постиђен. — Да 
им мјестима, гледао толике ђевојке и... знате ли зашто?</p> <p>— Зашто?{S} Зашто? — заграјаше г 
/p> <p>— Ама ко вам то налага, ако Бога знате?{S} Ко то изнесе на ме не било му просто ни овога 
ино преда се и почеше пити.</p> <p>— Ви знате, браћо, — поче Јефтан озбиљно, малко уобљеним гла 
 тешко, али ко ће их написати?{S} Ко ће знати да их, како треба, искриви и удеси?{S} И учитељ м 
треба слушати.{S} Узети жену са миразом значи драговољно се продати у ропство.{S} А ја волим шт 
јеш, могли би одма пазарити.{S} У мене, знаш, има свакаква вина: најприје од десет година, па с 
 чујемо шта ћеш говорити...{S} То је... знаш... да не би било каквих неприлика.</p> <p>Учитељ п 
рестане. — Кажи ми само и тихо ми кажи: знаш ли ђевојку?</p> <p>— Па то је, брате, готова и свр 
ијету и хоће ли се ђегођ покрвити...{S} Знаш, нема посла без рата...{S} Кад се царевине закрвав 
 па да видимо ко ће кога потопити...{S} Знаш ли ти, болан, да ће њему Русија десети дан у Цариг 
 га. — Ја сам то само ’нако каз’о...{S} Знаш, драго ми уз љуто вино мало слатке пите...</p> <p> 
 препоручим, а једва ће те дочекати.{S} Знаш ли попову Мару?...{S} Бијела је к’о сир, а румена  
 стаде пред њега, као да би се тукао. — Знаш ли ти ко сам ти ја?...{S} И знаш ли ти шта могу ја 
 и сваку заповијест, — дочека.</p> <p>— Знаш ли ти овђе какву ђевојку? — прошапта Перо, пажљиво 
емо и ми доћи да пијемо кахву.</p> <p>— Знаш... к’о момци... — упаде Перо, сметено се окренувши 
:</p> <p>— Помагај, господине, ако Бога знаш!</p> <p>— Цо хћеш? — запита зачуђени доктор, уступ 
аде...</p> <p>— Ама побиће се, ако Бога знаш, — упаде Перо. — Зар им не видиш столице у рукама? 
<p>— А јеси ли ти пророк Јеремије па да знаш? — питао је Аћим, као љутећи се помало, премда он  
ма, — дрско окреса Перо. — Кад хоћеш да знаш, ето ти и кажем...{S} Своја кућица, своја слободиц 
Ти си чојек паметан, школован, учен, па знаш и умијеш...{S} И како би било да прође ово весеље  
ко к’о ми...</p> <p>— Не знаш ти то, не знаш, — дочека Јован, презриво узвијајући носом. — Што  
 сави око њега, као ружа око бора. — Не знаш ти каква је она...</p> <p>Јефтан га лагано одгурну 
ит’ се пати ’вако к’о ми...</p> <p>— Не знаш ти то, не знаш, — дочека Јован, презриво узвијајућ 
е. — Данас да говориш о вину, к’о да не знаш о другоме...</p> <p>— А што не би говорио? — осије 
, озбиљно пљуну у длане.</p> <p>— Ти не знаш шта радиш...{S} Ја ћу ти казат’ како се ради, — би 
, чојече? — дочека подругљиво. — Зар не знаш, да је то турско?</p> <p>— Сведно.{S} Русија ће за 
асмија и пљесну рукама.</p> <p>— Зар не знаш мене? — запита. — Свога малога Јову не знаш?...{S} 
 мене? — запита. — Свога малога Јову не знаш?...{S} Заборавио си ме, а?</p> <pb n="70" /> <p>Ст 
као. — Знаш ли ти ко сам ти ја?...{S} И знаш ли ти шта могу ја?...{S} Мислиш ли се са мном игра 
адим ствар...{S} Само мени пусти!{S} Ти знаш, да ћу ја све уредити к’о што ваља.</p> <p>— Ама ј 
внове...</p> <p>— Шути, Бога ти, шта ти знаш? — окоси се Бошко. — Каква ми је то пулитика?</p>  
не мијешај у послове! — викну. — Шта ти знаш? ..{S} Зар Данило не може пјеше ићи?</p> <p>Данило 
екса га мрко погледа.</p> <p>— А шта ти знаш? — викну. — Ко си ми ти?</p> <p>— Ја сам паметни ч 
ве стране да га ко не би чуо. — Ђевојку знаш ли, ама честиту и поштену? — запита јаче.</p> <p>Б 
p>— Нема га, — одговори Данило, отирући зној са чела и хладећи се капом. — Све село обиграх, па 
Ово је село мртво, — рече Перо, отирући зној са чела. — Ниђе никога!</p> <pb n="68" /> <p>— А к 
 Благоје улазећи у собу и тарући крупан зној са чела.</p> <p>— Једва га једном уловисмо.{S} Ево 
памети.{S} Да се пржимо на сунцу, да се знојимо због твоје женидбе!..</p> <p>— Камо срећа да са 
има.</p> <p>— И за зоб по два гроша, за зоб, — настави Јован брже.</p> <pb n="93" /> <p>— Прист 
је пуно, само кад се има.</p> <p>— И за зоб по два гроша, за зоб, — настави Јован брже.</p> <pb 
у ноћи, а у пјесми као да га неко зове, зове га по имену и каже да умире за њим...{S} Он размах 
 Погледа око себе, као да се боји да не зове кога другога...{S} Нигдје никога!..{S} Он заборави 
 покуњено, — Сам Јован, не знам како се зове, има три коња.</p> <p>— А нама требају четири! — у 
а главу, обје руке пружила према њему и зове га себи...{S} Њему памет стаде...{S} Погледа око с 
епери у ноћи, а у пјесми као да га неко зове, зове га по имену и каже да умире за њим...{S} Он  
 — Ви се зовете Перо Карантан?</p> <p>— Зовемо молићемо, — одговори Перо и преклони се читавом  
читавом половином тијела. — Баш се тако зовемо...</p> <p>Комесар забиљежи и накашља се.</p> <p> 
ије на страну и одахнувши мало. — Ви се зовете Перо Карантан?</p> <p>— Зовемо молићемо, — одгов 
</p> <p>— А имаш ли срца, да ме болесна зовеш? — застења. —-Ја не могу ићи...{S} Ја ћу овђе ост 
</p> <p>И дође му, да тога часа скочи и зовне Данила.{S} И он се диже...{S} Почеша се мало и хо 
па да гласамо.{S} Ако треба још кога да зовнемо, па нек је више гласова.{S} Ако треба и скупшти 
аче му уста ушима.</p> <p>— Еј стрико!— зовну га. — Стрико!</p> <p>Старац се трже и плашљиво од 
кар с киме.</p> <p>Он изненадно скочи и зовну Благоја.</p> <p>— Да се иђе, — рече опоро. — Дост 
ављајући се. — Ми <pb n="160" /> смо те зовнули, да ти јавимо, да он долази у петак...</p> <p>У 
, да му изађемо на сусрет скупа, па смо зовнули тебе, да га ти испред нас поздравиш једном здра 
pb n="59" /> сам к’о пашалијин ђогат, а зову ме и бекријом...</p> <p>— Не бој се ти, — сокољаше 
сам баш Перо Карантан...{S} Тако ме сви зову...</p> <p>— Мени је наређено да Перу Карантана вод 
ма.{S} С њима је пио, с њима остајао до зоре.{S} Макар што му је и мати од јада пресвисла, он ј 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У зору, другога јутра, неко силно удари у собна врата.{S} 
 боцама, кроз које су се ломили сунчани зраци, који, попут дугуљастих стубова провиднога дима,  
се преметнуо преко главе, изгубио један зуб и — то је све.{S} Кашње је опет могао наставити игр 
та јаче.</p> <p>Благоју испаде цигар из зуба и прсну у смијех.</p> <p>— Знам шта хоћеш! — викну 
врата, избуљених зелених очију, крњавих зуба (због чега је вазда и успијала губицама) смјежуран 
 Жила она опет му искочи на челу стиште зубе и, гунђајући, приступи Јоки, па је гурну лактом у  
.</p> <p>— Аха, ти си? — проциједи кроз зубе.{S} И објема шакама протра се по лицу, као да се у 
p> <p>— Ја нема, — једва проциједи кроз зубе Перо, мргодећи се. — Нема ни кошуље...{S} Тако је  
ва, те полако, тихо, поче циједити кроз зубе своју стару и најомиљенију пјесму:</p> <quote> <l> 
она жила искочила му на челу, а искезио зубе, а крмељаве очи дошле му још мање...{S} Игњат је р 
гледа око себе, погледа у небо и стисну зубе.</p> <p>— Јок, — окреса. — Ја нећу друкчије свраћа 
у старога као да дође још дебљи, крњави зуби указаше се.{S} Он испусти некакав уздах и, прије н 
 — Шта је?</p> <p>Перо нити писну, нити зубима шкрипну.{S} Само преврну очима и, савијен као гу 
и прозебле руке и још једнако цвокоћући зубима.</p> <p>— Па у мене је вазда лијепо, — дочека уд 
ежураним лицем, зеленим очима и крњавим зубима...{S} И једнако му се чинило, као да га гледа и  
шаком <pb n="10" /> по столу и шкргутну зубима.{S} Удари и други пут и три чаше преврнуше се на 
и плахо бегенишеш и купујеш таке слике) и она два сандука у крају и дрвени кревет, — ето то ти  
(Обрен се сакривао за вреће с пиринчом) и једини Јефтан што му је остао вјеран и још се једнако 
кроз ониска врата, у мрачну кућу, која, и ако по дану, бијаше мимо обично расвијетљена, јер <pb 
х врабаца, којима врућина није сметала, и облијетало је силесија ситних мушица.{S} На средини с 
во притрча прозору, млатарајући рукама, и поново се поврати вратима.</p> <p>— Кажи Јоки, — викн 
, великим, цвијећем окићеним прозорима, и примамљивим натписом „<foreign xml:lang="de">Hotel Pa 
вица, је дочекивала Перу, Милка Обрена, и частили су их кахвом, ракијом, духаном, гурабијама и  
о свој прилици оних сумњивога понашања, и избацујући шале, које се у књиге не уписују.{S} На др 
ј...{S} Рашири руке, стиште је на прса, и, склопивши очи од заноса, пољуби је...{S} А тада се о 
, извалио се ма гдје, макар и за врата, и заспао.{S} Пробудивши се подбуо, мамуран, помућених о 
 је, — потврди Перо, тек да нешто каже, и ако га није слушао, него је нестрпљиво разгледао све  
гу на челу, голему као јаребичино јаје, и попрска му вином нову кошуљу.</p> <p>Јово Перотић јау 
аке од мачака, које су на њима спавале, и поче их облачити.{S} Обуче и нову антерију, а нов пас 
е око нечега.{S} Чак, ради веће галаме, и механџија стао на сред механе, па се препире са некак 
клупицама, сједили старији људи и жене, и — упутише се механи.{S} Око механских врата дизала се 
пољуби је...{S} А тада се одвоји од ње, и хтједе јој боље загледати у очи и лице и... јао... он 
злупане бачве, дрва, обручеви, сјекире, и чепркале безбројне кокоши, пијевци, пилићи.{S} Двије- 
 га испод руке. — Жени се, јадан брате, и не губи младост узалудно...</p> <p>— Ама ко ће ме, бр 
, отворише врата мале, приземне собице, и удовица и кћи јој Милка поплашено скочише, и, оставив 
 комесар немилостиво, — ви сте, дапаче, и друге сумњиве послове испуњавали.{S} Ви, без посла, п 
га, јер није могао гледати празне чаше, и прелијевао их.{S} Отуда се вино разлило и по свему по 
ци, десну ногу метну на сто, међу чаше, и запјева.</p> <quote> <l>Фалио се жути лимун крај мора 
вица и кћи јој Милка поплашено скочише, и, оставивши филџане и кахву, коју су испијале, зачуђен 
се за образе, да му изгледају руменији, и изађе.{S} Пође главном улицом.{S} Увуче руке у џепове 
лијама, од којих су неки, најпаметнији, и научили тај језик и почешће се служили њиме.</p> <p>Д 
n="139" /> час блиједили, час руменили, и мрким погледом гледао је све око себе.{S} Дошло му би 
 развика се стари попут пудара. — Гони, и кажи му, лопову, да ми је учинила товар штете...{S} Т 
њу, бленуо некако тупо, као без памети, и једва се могао уздржати, да не испусти какав непристо 
да није знао који ће филџан прихватити, и није осјетио, како је, прихваћајући, окренуо га на кр 
. — Болестан је пуно, а ми смо странци, и нико га други не може излијечити осим вас.</p> <p>— Х 
оју је непрестано држао у лијевој руци, и добро потпраши.</p> <p>— Љевше је кад се читају новин 
постиђено запита удовица, оборивши очи, и опет се својим раменом ослони о његово.</p> <p>— Дана 
е сад почело топити...{S} Дође му, чак, и да запјева, те полако, тихо, поче циједити кроз зубе  
гурен, стар, са дугом просједом брадом, и од пушења, чађавим брковима.{S} Српски је <pb n="109" 
 И ти си се, Јефтане, оженио с миразом, и ја сам се оженио с миразом, па нек се и он ожени.{S}  
адом, коју је морао подвезати махрамом, и снажним, необично жилавим мишицама, које бијаху набре 
лише »да се потруди, ако му није тешко, и да дође, ако може, да их послуша нешто, ако би хотио« 
Куд ћеш љевше?{S} Чак је и мени лијепо, и ја сам на ћару... .</p> <p>Перо погледа у зачуђенога  
, макар их и у јаму водио...{S} А, ето, и Перо је паметан и он ми све виче: <hi>тако је!</hi></ 
није, макар што је Перо, Бог зна зашто, и то пожелио.{S} Никога није било, ништа се чуло није,  
 никад неочишћени <pb n="61" /> прозор, и разасипаху се по столу.</p> <p>— Па шта велите људи?  
астави љубазније: — Ех, кад хоће власт, и биће готово одмах...{S} Ти мало причекај, па ћеш доби 
>иберцигером</hi>, лагано уљезе у собу, и поздравивши све, сједе У крај.</p> <p>— Учитељу, јављ 
лице, које обично сељаци употребљавају, и разгледали су собу, у којој није било никаква намјешт 
трана и лијепе се за образе, око ушију, и за хаљине.</p> <p>— Ово је пасје путовање! — прогунђа 
вијати главом, као мачак кад га милују, и примаче јој се ближе.{S} Опет је пољуби.</p> <p>— Хај 
муштерија што бијаху дошли да пазарују, и показа им врата. — Пазарујте сад у другога, а ја имам 
лнер, који као да испод земље васкрсну, и гледаше их не баш најпријатељскије.</p> <p>— <foreign 
оје су висиле о њему као о суху дрвету, и изгледао је смјешнији него прије.</p> <p>— Ја ћу, — в 
, након два дана, у чувену варош М..... и одсједе у великом и славном хотелу „<title>Код Балкан 
њала...{S} Права ђевојка!</p> <p>— А... и ти прави момак! — живо дочека Милка и, окренувши се у 
диш... <pb n="55" /> ти си к’о судац... и да ми пресудиш данас...</p> <p>— Зар данас? — постиђе 
ама...{S} И ја би да вам је све у реду: и собе и душеци и све.</p> <p>— Фала ти, — упаде Јово о 
отац задовољно се насмија <pb n="21" /> и поче обигравати око њега тапшући га по рамену.</p> <p 
ке, — брзо дочека удовица <pb n="51" /> и заглади косу на челу. — Какве су ми сад ђевојке?...{S 
кво? — брекну Перо љутито <pb n="91" /> и потегну Данила за мокру, разбарушену косу. — Зар је Т 
 да тако изневјери друга <pb n="112" /> и пријатеља!...{S} Стид га и од Швабице... -</p> <p>— О 
..{S} Он размахну рукама <pb n="142" /> и издиже главу, да види: оклен пјесма долази?...{S} И о 
ари. — И кућа ми тијесна, <pb n="72" /> и соба немам пуно; ни душека немам, па ће вам бит’ ружн 
танов чинио му се смишљен <pb n="23" /> и умјестан и, што је главно, искрен и пријатељски.</p>  
} Пит’о сам ја код власти <pb n="43" /> и мени казаше, да тамо не траже ничију крштеницу...{S}  
аборавио и на вино и тек <pb n="164" /> и кад неко, у страни, испали пушку, он се трже и прекид 
ић јаукну, скочи поплашено <pb n="5" /> и, чешкајући се по глави, погледа низа се.</p> <p>— Ниј 
вога давнашњег познаника <pb n="115" /> и бившег писара у његовој касаби; омиљенога Благоја пис 
Што се више види, више се <pb n="96" /> и зна, више...{S} Ја сам у нашем селу највише виђео, па 
а је Мара унијела у собу, <pb n="37" /> и пипао је прстима по столу, као да би и сада хтио узет 
 траве бије чудна врућина <pb n="67" /> и загушљив, готово смрдљив задах...{S} Ни птица да прол 
ом, да потврдиш просидбу <pb n="129" /> и видиш ђевојку.{S} Лијепо све да уредимо, па одма сјут 
tle>, <title><hi>Црна Дама</hi></title> и т. д.{S} Излазио је само у <pb n="60" /> магазу младо 
 поче читати <title>Свето Писмо</title> и разне занимљиве књиге, као што су: <title><hi>Црни ли 
у, па да добро изудара и <hi>пунца</hi> и <hi>пуницу</hi> и <hi>суђеницу</hi>, све да потуче, п 
ли се на вратима носећи <hi>слатко</hi> и воду.</p> <p>— Је ли вам ово сестра? — шапатом запита 
дара и <hi>пунца</hi> и <hi>пуницу</hi> и <hi>суђеницу</hi>, све да потуче, па да онда трчи куд 
ба!{S} Није друкчије него баш треба!{S} И ја би волио бит’ без жене да не треба...{S} И њу је Б 
одинама, па нежењен!..{S} Срамота!..{S} И што је Бог ствар’о жене на свијет, кад се људи не би  
о што паметно радиш, ама то ваља!...{S} И још, ако хоћеш, да ти и ђевојку препоручим, а једва ћ 
уозбиљивши се. — А мени је добро!...{S} И здравља и пара и свега имам...</p> <p>Старац, не вјер 
тукао. — Знаш ли ти ко сам ти ја?...{S} И знаш ли ти шта могу ја?...{S} Мислиш ли се са мном иг 
р сам те ја за то лијепо примала?...{S} И зар ти је тако поштење?{S} Пријатеља свога шћео си да 
ву, да види: оклен пјесма долази?...{S} И опази, удаљену, љепоту-дјевојку, како се купа на вали 
се жени...{S} Зар баш да се жени?...{S} И што да се жени?...{S} Да удара на белај, да троши нов 
 ђевојку, коју никад није видјео?...{S} И дјевојка да пође за њега, а никад га није видјела?..{ 
к.</p> <p>— Ко зна!</p> <p>— Јес’...{S} И Шарин му је био добар!...{S} Мог’о је пити вина, па ј 
и волио бит’ без жене да не треба...{S} И њу је Бог створио, па ако ни за шта друго, нека барем 
и био, кад сам те носио на рукама...{S} И ја би да вам је све у реду: и собе и душеци и све.</p 
м, зеленим очима и крњавим зубима...{S} И једнако му се чинило, као да га гледа и смјешка се на 
љускују и драгају ода свих страна...{S} И као вјетар прохладан да попухује, милује га по образу 
ам ја пророк, па да му знам нарав...{S} И какав ми је то коњ, који се игра и обара људе?...{S}  
ад, виђећеш пошље, па доста ти је...{S} И како би било да је никако не видиш?..{S} Ја баш хоћу  
вима и као неким крунама на глави...{S} И као купа се и он у језеру..{S} Купа се лијепо у хладн 
да треба, онда ће свакако требати...{S} И које сам ја паметан чојек, те нећу пуно говорит’ каже 
ко је смишљао: шта ће проговорити...{S} И ништа да му пане на памет!...{S} Ни једне ријечи, ни  
ет, гдје му се свашта може десити...{S} И шта би с њим било, ако би се, Боже сачувај, разболио  
мо могли бити, јер нијесмо јунаци...{S} И није ни паметно да свак иђе на касапницу...{S} Ама см 
, кад је попипаш, мехка к’о памук...{S} И била ми је драга пуно!{S} Чак сам је урез’о у пршуте, 
S} Лако бљедило прели му се лицем...{S} И за час се уозбиљи и обледени опет.</p> <p>— А?...{S}  
/> из девете касабе и да је водим...{S} И Благоје, никакав чојек, коме сам платио ручкове и веч 
удне просидбе, сад већ није могао...{S} И шта би сад протествовао кад је ствар готова и кад већ 
то и теби исто пријатељски желимо...{S} И ако желиш чути за наше задовољство, ми смо задовољни  
си се. — Овако мучиш и себе и нас...{S} И није ти грехота ни срамота!...{S} К’о да смо ми твоји 
 школован, учен, па знаш и умијеш...{S} И како би било да прође ово весеље без тебе?</p> <p>Учи 
и мимо свијет к’о отпадници какви?..{S} И зар сам ја један међед, па да немам своје памети и не 
х, — ево и Перо мисли исто к’о и ја.{S} И он ми све одобрава, а само се ти љутиш и велиш да о м 
 сва вина на свијету, бијела и мрка.{S} И обично се заклињао, да ће бити уредан.{S} Заклињао се 
, да тога часа скочи и зовне Данила.{S} И он се диже...{S} Почеша се мало и хотимично се растре 
аричући. — Така је моја зла судбина.{S} И тако је то кад се тражи женска глава.</p> <p>Међутим  
као да би некога у земљу да сатјера.{S} И заигра му брада, а очи се зацаклише.{S} Очас препозна 
тар па да му се држе десет здравица.{S} И владики би много било...{S} Доста је њему и учитељева 
урмашицама, низ које се циједио мед.{S} И дуги разговори испредали су се до касно у ноћ и сви с 
— Аха, ти си? — проциједи кроз зубе.{S} И објема шакама протра се по лицу, као да се умива. — Т 
а ослухну некакав шапат.{S} Застаде.{S} И полако, држећи се зида, поче гледати око себе на све  
а, а послужавник јој испаде из руке.{S} И поцрвени још више, поклопи очи рукама и утече из собе 
помисли у себи.</p> <p>Привири боље.{S} И опази, недалеко од дуда, иза једне гомиле буњишта, ка 
ако по површини искачу мале искрице.{S} И док је војника музика, у врху баште, свирала, он се л 
атима, па руке шири, у лице ме љуби.{S} И кад уљегнемо у собу, а она ми сједне на крило, па ми  
’ хиљаду година, па макар и у тикви.{S} И вама фала, које ви мени наздрависте за мој дуг живот. 
ухује, милује га по образу и лагоди.{S} И тај вјетар доноси, из даљега, некакву пјесму, звонку  
га дана непрестано је мислио о Мари.{S} И на сокаку и у механи мислио је само о њој.{S} На свир 
вари и поче их савијати и уређивати.{S} И што је више савијао, све му на срцу лакше.{S} Као оло 
е, само да што мање може размишљати.{S} И дошло му да Благоја удари чашом у главу, само малко д 
у излизану четицу и поче га чистити.{S} И размаза вино по свој кошуљи.</p> <p>— Ништа... ништа  
а, чудан случај у помоћ не прискочи.{S} И није то био никакав необичан случај.{S} Нити је ко у  
о имам онда, кад је био наш устанак.{S} И ја и <pb n="102" /> Алекса (ту показа руком на онога, 
е непрестано превртао с бока на бок.{S} И поче се кајати, што је икако полазио на пут и што је  
пустио на земљу и поиграва пред њим.{S} И, као да га вјетрови понијеше, он се брзо окрену и отр 
у дође да заплаче за овом дјевојком.{S} И он некако чудновато застења...{S} Они се тргоше...{S} 
 ја видим.{S} По јутру познајем дан.{S} И, право да ти речем, ја га више не могу гледати по сок 
варао сандуке, па и у њих завиривао.{S} И у кокошињак је завиривао.{S} А она жила искочила му н 
ти од јада пресвисла, он је остајао.{S} И сав свијет прорицао је и њему, као и Јефтану, да ће х 
ао од човјека који је памет изгубио.{S} И другови га оставише.{S} Уклањали су се од њега и сакр 
ије мушко, нек је жена, па је добро.{S} И лијепо се вјенчај и буди чојек и нек ти буде све у ре 
ља, а другој умало није нос откинуо.{S} И све живо поче бјежати од њега као од човјека који је  
</p> <p>У другу недјељу пођоше опет.{S} И удовица и Милка сад су им се надале, па се обје љепше 
ужан, бринути се за његову удобност.{S} И Перо се морао мучити као нико његов!...{S} Освојиле г 
кар и по врућини, морали су у шетњу.{S} И сви су позавидили Данилу, када опазише како у хладови 
, осмјехујући се и питајући за Перу.{S} И Перо остаде самац, <hi>сам на св’јету без икога свога 
о и испрси се. — Зар она није твоја?{S} И зар сада њу мислиш преварити?</p> <p>— Невјерниче јед 
ријечими наносити повреду владарима?{S} И какву дјевојку рабите?{S} Ко је вама дозволио, да неп 
и оне могле хранити без његове крви?{S} И зар он није могао лежати мирно у својој соби на своме 
 да их, како треба, искриви и удеси?{S} И учитељ му је тукао главом о таблу да боље запамти и д 
чита: јесу ли сви сагласни са Јовом?{S} И, на своје велико чудо, опазио је да су сви мирни и да 
кивао: чује ли се барем какав тутањ?{S} И почео се љутити.{S} Почео, чак, по обичају, гунђати и 
жати, — био је и сувише слаб за тога, — и Бог зна да ли би је икада и одржао, да му изненада, ј 
ко, љутит, што га прекидају у ријечи, — и само паметни људи знају, каква је то фајда.{S} Ако се 
н, — дочека Јефтан жалостивим гласом, — и ти си ме оставио болесна, па отиш’о у чаршију...{S} Ј 
афу <pb n="9" /> што га је Перо имао, — и ишарало га тако, да је изгледао као каква мапа.{S} Пр 
устите напријед, — говораше неуморно, — и станите за мном.{S} Кад ја приступим и изговорим здра 
ема! — настави Јефтан некако заносно, — и он је, браћо, пред свима нама проси...</p> <p>Сви ахн 
пита Јефтан и не гледајући на Данила. — И ти си Перин јаран.</p> <p>— Ја бих... ама пос’о и дан 
ам, — рече најпошље, осмјејкујући се. — И могу дати, могу...</p> <p>— А кирија? — запита Јефтан 
 би кућу уредио! — дрекну Бошко јаче. — И не би... не би...</p> <p>— ...не би пустио шћер да аш 
 — зациганчи Перо привлачећи га себи. — И име да знам.</p> <pb n="124" /> <p>— Анђа, ако хоћеш. 
 мене то ништа нема, — осијече стари. — И кућа ми тијесна, <pb n="72" /> и соба немам пуно; ни  
ом лако гурајући и у једно и у друго. — И немојте се стидити, кад вас је Бог намијенио једно др 
но...{S} У шест сати — одговори Перо. — И немој закаснити.</p> <p>Растадоше се обојица, потпуно 
гама. — Тако је, тако! — понови опет. — И мени је драго, кад ти, к’о младић један, то одобраваш 
оста, — одговори Јово гледајући Јоку. — И ручали смо...</p> <p>Стари се осмјехну и одобри главо 
а пјевајући, као кад чита пјесмарицу. — И ти си се, Јефтане, оженио с миразом, и ја сам се ожен 
еро и, као са заносом неким, настави: — И ја сам им’о једну краву, па дебела, па, кад је попипа 
 све у реду.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— И, ако хоћеш, нека и ова чаша иђе у твоје здравље!</p>  
 Јово можемо.</p> <p>— Можемо!</p> <p>— И да се зарекнемо, да друг друга неће на путу изневјери 
ну неко. — То није ни махнито!</p> <p>— И сад вели да од Стаке нико љепши нема! — настави Јефта 
е ћутање. — Има пуно облака...</p> <p>— И мени се чини, — потврди удовица и, као нехотице, све  
ти вином и понијети за пута...</p> <p>— И један треба лијепом здравицом да га дочека, — настави 
 у знак да је свршена погодба.</p> <p>— И пет гроша мени, што ћу ићи с вама да вратим коња, мен 
 — Није пуно, само кад се има.</p> <p>— И за зоб по два гроша, за зоб, — настави Јован брже.</p 
а?{S} Носи и мираза? — запита.</p> <p>— И мираза, — нагласи Благоје јаче. — Она је шћи газде Ђу 
идим ни самога Бошка Југовића.</p> <p>— И чутуре требају, — бржебоље <pb n="158" /> упаде Обрен 
 читаве.</p> <p>— Заричемо се.</p> <p>— И сјутра да кренемо!</p> <p>— Сјутра.</p> <p>И сви прих 
 <p>— Па жени се и ти! — рече.</p> <p>— И хоћу, — дочека Перо брзо.</p> <pb n="29" /> <p>— Баш? 
> <p>Они се зачуђено згледаше.</p> <p>— И нека вам је сретан пут, — настави брзо. — Кад хоћете, 
авни одбор и ми ћемо ријешити.</p> <p>— И скупићемо се у прву неђељу! — додаде Јово.</p> <p>— У 
 А имаш и пара?</p> <p>— Имам.</p> <p>— И не треба ни од кога да иштеш?</p> <p>— Ни од кога.</p 
ђете у мене, — опет ће Јефтан.</p> <p>— И доћи ћемо!</p> <p>Чим се смркло, окупише се сви:{S} Ј 
а ће какогод опазити дјевојку.</p> <p>— И јес’ и јес’ тако, — настави поп одушевљеније, па му с 
јући Перу, — Шта се вама чини?</p> <p>— И мени се чини, — одобри Перо одмах.</p> <p>— А ја се н 
 би заплакао, или се засмијао?</p> <p>— И сад одма да се жениш.{S} Сад! — дрекну Јефтан, прибра 
о.</p> <pb n="29" /> <p>— Баш?</p> <p>— И хоћу! -</p> <p>— Уфатићу те за ријеч, — дочека Јефтан 
когод опазити дјевојку.</p> <p>— И јес’ и јес’ тако, — настави поп одушевљеније, па му спусти р 
жно. — Ја знам, да се вама неће свиђет’ и да нећете овђе остати ни читав дан...{S} А и село ниј 
е „који су могли виђети ако су гледали“ и каже, да се готов и на суду заклети „за своје право“. 
: нека буде тако.{S} Мени треба жена, а и не треба ми жена.{S} Ама кад ви велите да треба, онда 
 Благоје. — Ђевојка је кршна и добра, а и мираз носи.</p> <p>— Не треба мени антика, — дочека П 
, — одговори Јефтан. — Паметан је он, а и ти си сад паметан.{S} Ја сам ти показао како се путуј 
нећете овђе остати ни читав дан...{S} А и село није какво!...{S} Немате у њему ништа виђети...{ 
ога, као да се питају: шта је ово?{S} А и Перо се забленуо, па нити зна: хоће ли изаћи, или ће  
изложбу ако ћеш у Стамбол...</p> <p>— А и њој ће бити необично, — опет упаде домаћица још се бл 
свеме.{S} Полахко ти с њоме.</p> <p>— А и бачве су чисте, нијесу бухљиве...</p> <p>Стари поглед 
 ухо, као да није добро чуо.</p> <p>— А и хране немам, — настави мирно. — Сиротиња смо!...{S} С 
арио у душеку, правећи куглице од хљеба и гађајући њима слике на зиду.</p> <p>Но и самовање му  
у <hi>сигурно</hi> наћи.</p> <p>— Треба и од женскадије неко да <pb n="159" /> пође, — опет пре 
 сједне код њега.</p> <p>— Ама ми треба и да га дочекамо, — рече. — Какви би били пријатељи, ка 
о, па нек је више гласова.{S} Ако треба и скупштина читава, ја кабулим!</p> <p>— Не треба, — ос 
че.</p> <p>Благоју испаде цигар из зуба и прсну у смијех.</p> <p>— Знам шта хоћеш! — викну из с 
 дебела, угојена жена, загрнутих рукава и раздрљених прсију и, носећи овелику канту са водом, с 
 свецу...</p> <p>— Свецима нек је слава и милост, а теби магарећа глава! — викну Бошко. — Да си 
ачунао осам.{S} Старчић се, чак, позива и на госте „који су могли виђети ако су гледали“ и каже 
 лијепо у хладној, мирисној води, плива и осјећа, како га таласи запљускују и драгају ода свих  
и и пјевати.{S} Нареди и доручак и пива и поново се окрену Пери.</p> <p>— Ја знам кршних пуно,  
уран, помућених очију, замршених бркова и косе, љутио се на себе и на свакога.{S} Псовао је мех 
га још два пута, поправи неколика слова и даде послужитељу да однесе.{S} Затим запали цигар и,  
војку?</p> <p>— Па то је, брате, готова и свршена ствар, — опет ће Благоје весело. — То је све  
би сад протествовао кад је ствар готова и кад већ сузе теку?</p> <p>На врх степеница дочека их  
па ако ни за шта друго, нека барем чува и чисти кућу и рађа ђецу...{S} Оклен би ми били, да нам 
b n="112" /> и пријатеља!...{S} Стид га и од Швабице... -</p> <p>— Опрости, — прошапта, као каж 
дно стењати и привлачити га.{S} Поче га и љубити и тепати му.</p> <p>— Благо мени, како си ми з 
је Перо могао што изговорити, загрли га и притиште на прса.</p> <p>— Нек вам је сретно ђечице!  
Ништа... ништа је то, — рече тјешећи га и баци четицу за врата. — Не брини ти!{S} Ја ћу теби да 
женио, чим долази, — рече прочитавши га и одмах скочи. — Оженио се, погани син, без нас! — викн 
м Јефтаном, да коју буху стресе на њега и да му се тако освети.{S} Затим сиђе на авлију и упути 
 га оставише.{S} Уклањали су се од њега и сакривали свуда (Обрен се сакривао за вреће с пиринчо 
или и изневјерили, црн им образ и овога и онога свијета!</p> <p>— А што нијеси друга кола наш’о 
раном.{S} Јефтан није имао никога свога и само је имао лијепо нашљество.{S} Због нашљества се у 
 не гледајући ни на <pb n="119" /> кога и, очигледно, жалећи, што и рибље кости није могао поје 
ла до стола, осмјехкујући се на свакога и увијајући се између солдачких редова, који су је зади 
"41" /> крив, мргодно је гледао свакога и ничијега поздрава није хтио прихватити.</p> <p>Пред в 
..</p> <p>Поп, отресајући земљу са нога и једнако рашчешљавајући браду, изађе између кукуруза,  
и распитао: нема ли она шта против тога и није ли то противно интересима државе?{S} Ваљда није  
 хоћемо да га лијепо дочекамо к’о друга и пријатеља, — рече. — Хоћемо, бива, да му изађемо на с 
у томе, што је он имао неколико чворуга и што му је лице било ишарано као ускршње јаје.{S} Ипак 
агани, изађоше из куће и кренуше се, да и осталим касабалијама испричају знамениту новост.</p>  
тави Јефтан поносито, спремајући се, да и трећи пут удари руком о сто.— Жена нам треба!{S} Није 
си.</p> <p>Перо протра очи, мислећи, да и сад снијева.</p> <p>— Ама да се нијесте преварили? —  
 <p>Јово устаде и даде Јефтану знак, да и он жели говорити.{S} Јефтан застаде.</p> <p>— Ја мисл 
но, дуговјечно, берићетно!{S} Да Бог да и пород породио и све ти у напријед пошло!</p> <p>— Жив 
као да размишљаше нешто...{S} Готово да и он заплаче заједно са Данилом!...{S} Није шала удаљит 
 — дрекну Благоје, не допуштајући му да и даље размишља. — Да пијемо, да се веселимо, а биће вр 
 за тога, — и Бог зна да ли би је икада и одржао, да му изненада, једнога дана, чудан случај у  
е Јово...</p> <p>— Ух, ух, брате, млада и лијепа — узвикну Перо одушевљено и затапша рукама. —  
ита.</p> <p>— Најљепша је, ако је млада и лијепа! — осијече Јово...</p> <p>— Ух, ух, брате, мла 
Малена, мршава жена, још прилично млада и допадљива, у старим, исплављелим хаљинама, са осмијех 
 Мени треба крштеница! — викну изненада и исправи се. — Крштеница треба, па да ми је извадите.. 
И једнако му се чинило, као да га гледа и смјешка се на њ...</p> <p>— Што мене Бог да казни и д 
Данило га забленуто погледа.{S} Погледа и у Јову и чворугу му, која се зацрвенила као презрела  
ајући му крштеницу, зачуђено га погледа и као да хтједе запитати: а шта ће то?...{S} Ипак се не 
зика,</p> <p>Јефтан га презриво погледа и окрену се Јови.</p> <p>— Шта ти мислиш? — запита.</p> 
ије ли, али, то нарушавање јавнога реда и мира?..{S} Зар се може допустити такими ријечими нано 
очију, крњавих зуба (због чега је вазда и успијала губицама) смјежуране коже, набијељена, помол 
 здравицу и када викнем: „живили“, онда и ви викните и дигните грају...</p> <p>Учитељ се био то 
годи.</p> <p>— Кад ми не вјерујеш, онда и немам посла с тобом, — осијече и као пође из гостиони 
никад не сипљем.{S} Ја знам шта је вода и да је друго вода, а друго вино.{S} А моје вино може н 
у, док су дјеца бекељила му се иза леђа и старала се, да му за тур од чакшира прикаче некакав ч 
 он у три своја пријатеља, три најдража и најмилија пријатеља, који, загријани вином и необично 
 ко зауставља од мојих послова...{S} Ја и сад имам посла...</p> <pb n="82" /> <p>Па, љутито луп 
Могу ја, — дочека Јефтан поносито. — Ја и Јово можемо.</p> <p>— Можемо!</p> <p>— И да се зарекн 
ло ми рече, да си болестан.</p> <p>— Ја и јесам болестан, — дочека Јефтан жалостивим гласом, —  
поново расплака.</p> <p>— Ех, с тога ја и плачем, — викну, — што ми се чини, да се не враћамо в 
м онда, кад је био наш устанак.{S} И ја и <pb n="102" /> Алекса (ту показа руком на онога, што  
а, ваистину, нећу! — осијече. — Могу ја и пјеше...</p> <pb n="97" /> <p>И, нарамљујући и стреса 
 запита Јефтан, пошто су изашли из гаја и стигли до неколико старих, раштрканих колиба. — Хоће  
у рукама неколика сандучића и завежљаја и, тако претоварен као парипче, смијао се безбрижно и в 
се.{S} Обрен пође за њом, па се засмија и он...{S} Зауставише се <pb n="48" /> крај врата и ту  
? — запита јаче.</p> <p>Јово се засмија и пљесну рукама.</p> <p>— Зар не знаш мене? — запита. — 
нога свијета?</p> <p>Комесар се насмија и оним истим прстом куцну се по челу.</p> <p>— Ми све д 
ривши три столице.{S} Препаде и Благоја и остале госте, који га усплахирено погледаше. — Не доз 
 полети према Јови, стиште га у наручја и бјесомучно поче љубити по челу, образима, устима.</p> 
виривала је масна капа некаква просјака и разбијена глава високога циганина...</p> <pb n="145"  
итала, а пред њим су стајала два сељака и гледала га са страхопоштовањем.</p> <p>— Лани си уз’о 
.</p> <p>— А да буде право весеље, нека и Стака пође, — опет ће Јово. — Удовица је, ама без ње  
>— Тако је!</p> <p>— И, ако хоћеш, нека и ова чаша иђе у твоје здравље!</p> <p>— Живио!</p> <p> 
 грдне совуљаге, него човјечија прилика и да та човјечија прилика није нико други, него знамени 
живши јој бакшиш он задрхта као шибљика и пољуби је у образ.</p> <p>Покупивши новце, плавојка с 
. и ти прави момак! — живо дочека Милка и, окренувши се у страну, засмија се.{S} Обрен пође за  
р жита!...{S} Читав товар!..{S} Сто ока и ни једну мање.</p> <p>И, онако љутит, сједе на сандук 
собом унијела читаве руковијети босиока и јоргована, тако се читава соба освјежи и чудновато за 
е.{S} Ухвати Благоја за крај од прслука и погледа му право у очи.</p> <p>— Ја ћу те нешто крупн 
ити, макар што их је удовица задржавала и нудила их још једном кахвом.</p> <pb n="50" /> <p>— К 
касабе једна му се механа много свиђала и, не размишљајући дуго, упути се њојзи.</p> <p>Ступивш 
 се гурала три-четири беспослена хамала и инадила се са дјечурлијом, што су дошла да слушају му 
> <p>Стари сам диже послужавник са тала и метну га у крај.{S} Покупи и филџане од гостију.</p>  
 ја, ђе <pb n="117" /> има добра и јела и пића.{S} Пушћи ти само мене, па ни зашто не брини!</p 
свирачице и сва вина на свијету, бијела и мрка.{S} И обично се заклињао, да ће бити уредан.{S}  
— одговори Данило, отирући зној са чела и хладећи се капом. — Све село обиграх, па га нема.{S}  
 у њему.{S} Стара га, од милине, почела и по коси гладити, а стари се само смјешкаше и пипаше м 
е из своје пуне кесе и чув’о вас од зла и напасти сваке.</p> <p>И поче јаглуком трљати очи, као 
">Hotel Paris</foreign>".{S} То је била и једина знаменитост читаве касабе и није било чаршинли 
тељ прије, него су се кола и зауставила и високо издиже изнад главе чутуру, коју му додадоше. — 
расли ситном травом, врата се накривила и канати готово да падну, па ипак... ипак је све љепше  
а, на челу му искочи дебела, модра жила и придаде му лицу страшан израз...{S} Обузе га неки биј 
се њежна, витостаса Мара, лијепа и мила и, као да је собом унијела читаве руковијети босиока и  
у, одмах спусти завјесе, истјера Данила и леже у постељу.{S} Мислио је да ће, ако мало заспе, м 
а полицајац набусито, одгурнувши Данила и приближујући се. — Чекао сам по сахата, док сте се пр 
зио како се презагријана пећ заруменила и како се, на маломе асталчићу, чиста препеченица злати 
 се чак и карамфилом, иза уха, закитила и лице превукла танким руменилом, те би се, готово, при 
ао, ишаран траговима проливеног мастила и прогорио од цигара што су их по њему остављали.</p> < 
— узвикну учитељ прије, него су се кола и зауставила и високо издиже изнад главе чутуру, коју м 
, блијед попут крпе, истегну га из кола и повуче у страну.</p> <p>— Што обрука ’вако и себе и м 
оже сачувај, разболио или испао из кола и ногу сломио?...{S} Шта би било?...</p> <p>— Свршено ј 
— Нијесам ни знао да си... тако одрасла и тако се раскрупњала...{S} Права ђевојка!</p> <p>— А.. 
ека стари осорно. — Кад чојек има посла и кад хоће на пут, ја не заустављам...{S} Ни мени није  
ам себи одгонене: нашто оволика гунгула и зашто све није мирно као у његовој касаби?</p> <p>—Је 
ну би хтио!{S} Је ли жену?{S} Е то ваља и то ти је паметно! <pb n="123" /> К’о да си мене пит’о 
 се. — А мени је добро!...{S} И здравља и пара и свега имам...</p> <p>Старац, не вјерујући, пог 
дим.{S} А ево сам дов’о и два пријатеља и једно момче, да ти се прогостимо у кући два три дана. 
 врх главе и он је мрзио и њу и учитеља и све ђаке.{S} С тога му се и допаде очева радња и, сту 
лицем, просједом косом, ћелавим обрвама и дугим трепавицама, што вјечито трепећу, стао је украј 
их кахвом, ракијом, духаном, гурабијама и урмашицама, низ које се циједио мед.{S} И дуги разгов 
о за вриједно да се мучи са муштеријама и да им се »криво куне“.{S} Лакше му је било <pb n="22" 
о...</p> <p>Поп га обгрли објема рукама и силом га сједе на столицу.</p> <pb n="34" /> <p>— За  
реплашени Перо, дајући му знак и рукама и очима да престане. — Кажи ми само и тихо ми кажи: зна 
 је нешто доказивао, млатарајући рукама и окрећући се час на једну час на другу страну, док су  
И поцрвени још више, поклопи очи рукама и утече из собе.</p> <p>Стари сам диже послужавник са т 
Није Бог наредио да растемо по крушкама и по јабукама него да нас жене рађају...</p> <p>— Тако  
љивала, те је почео отезати трепавицама и страшно зијевати, испуштајући при томе чудноват глас, 
жњаком, са истим, чак неопраним, чашама и боцама, кроз које су се ломили сунчани зраци, који, п 
шли из авлије.</p> <p>— Кршна.{S} А има и мираза, — одговори Обрен.</p> <p>— Ех?</p> <p>— То ми 
 куће.</p> <p>— Ама у мене у собама има и буха, — дочека брзо.</p> <p>— Научили смо ми и на њих 
диш ли колика ти је паучина по зидовима и колика је прашина по тлима?</p> <p>Перо преврну очима 
бро <pb n="69" /> потстриженим брковима и великим, оклепљеним ушима, мирно је спавао.{S} Обучен 
ефтан, охрабрен, поглади се по брковима и узвиси глас:</p> <p>— Него ако си ти чојек, нађи какв 
дно.</p> <p>Перо се поглади по брковима и застаде.</p> <p>— Барем ћу имат’ рашта отићи попу, —  
дова, са поносито исправљеним вратовима и као неким крунама на глави...{S} И као купа се и он у 
стријеши.{S} Поплашено погледа по свима и као да хтједе скочити и бјежати од свега свијета.</p> 
ше.</p> <p>Стари састави руке на леђима и неколика пута пређе с краја на крај собе.{S} Најпошље 
отале око њега, миловале га по образима и чупкале за бркове.{S} Није хтио ни пити.{S} Само је у 
е су јој бичеви косе падали по образима и сакривали јој половину лица.</p> <p>— Крштеницу за... 
једнога слугу.{S} Обрати се пријатељима и они му нађоше Дамјана, овога истога Дамјана, кога он  
онеси!</p> <p>Данило прокомеша раменима и зијевну.</p> <p>— Немамо ми пите, — одговори мирно. — 
 глади?...</p> <p>Сељак слегну раменима и ућута.</p> <pb n="80" /> <p>— Таки сте ви сви.{S} Сви 
рогунђа Перо, затварајући врата за њима и закључавајући их. — Само да ја умакнем комесару, а ви 
на кревет, објесио ноге па климата њима и плаче.{S} Очи му се закрвавиле, образи помодрили, а к 
вријеме говора био прикривен за вратима и све слушао, провири унутра.{S} Сад је, као за параду, 
, ништа не говорећи, стајали на вратима и гледали Јефтана, како сједи на постељи, десном руком  
осврну се на њега.{S} Окрену се гостима и мрко их погледа.</p> <p>— Ех, што сте ми дошли? — вик 
ат’...</p> <p>И опет се окрену сељацима и премјери их оштрим погледом.</p> <p>— Не чекајте више 
ратом, смјежураним лицем, зеленим очима и крњавим зубима...{S} И једнако му се чинило, као да г 
на, испод кола, диже се и пада по очима и лицу.{S} Коњске мухе облијећу ода свих страна и лијеп 
и зубима шкрипну.{S} Само преврну очима и, савијен као гудало, упрашен, диже се са земље.</p> < 
јесам пророк Јеремије, — бранила се Ана и почела говорити <pb n="17" /> мало оштрије, као и оби 
вечери, напајајући се мирисом јоргована и пјесмом бумбуловом, љуљушкати је на своме крилу и куњ 
енске главе у кући.</p> <p>Од тога дана и опет поче умјереније живити.{S} Затвори се у собу и п 
у</hi> од самих дубових и букових грана и окитили је цвијећем и барјачићима.{S} Под големим куб 
S} Коњске мухе облијећу ода свих страна и лијепе се за образе, око ушију, и за хаљине.</p> <p>— 
Мара, обучена у лахке хаљине, неуређена и мало рашчерупана, те су јој бичеви косе падали по обр 
пита изненада, положивши руке на кољена и пипкајући прстима као по клавиру. — Јеси ли трговац,  
 Задрхташе му и ноге, поклецнуше кољена и он сједе, управо паде на столицу...{S} Свијест му се  
одити мајсторије и показивати, како зна и на задњим ногама стајати.{S} Перо премрије од страха. 
њо Исуса, па опет ме, ето, стигла казна и послали ми кугу на врат.{S} Да је била кршна, не би ч 
о кад га човјек понуди чашом добра вина и кад му рекне да је паметан.</p> <p>— Ја, по могућству 
о ове женске главе, која ми донесе вина и протра ме по прсима, умро бих...{S} Ето, није се имал 
дина <pb n="88" /> стрина била је мирна и зачуђено гледала обојицу...</p> <p>— Ама шта је било? 
ек се сада увјери да ствар није жалосна и поче се смијати.</p> </div> <pb n="14" /> <div type=" 
друго?</p> <p>— Друго је, да је паметна и кућаница.</p> <p>Јефтан се мало намргоди.</p> <p>— А  
— зачуди се Благоје. — Ђевојка је кршна и добра, а и мираз носи.</p> <p>— Не треба мени антика, 
е.{S} С тога му се и допаде очева радња и, ступивши у њу, озбиљно пљуну у длане.</p> <p>— Ти не 
е жени, стоји ти на прагу новога роћења и смрти.{S} Ако ти буде добра жена, изнова си се родио  
све собе.{S} Чак је отварао сандуке, па и у њих завиривао.{S} И у кокошињак је завиривао.{S} А  
д у кући нема женске главе.</p> <p>— Па и не треба, — дочека Обрен умирујући га. — Ја сам то са 
од ока гледајући свирачице.</p> <p>— Па и није, — одговори Јефтан. — Ев’ овако проводим се боље 
осмјехом, пође им у сусрет.</p> <p>— Па и нека сте ми дошли, — живо дочека узевши их за руке и  
молила се њежна, витостаса Мара, лијепа и мила и, као да је собом унијела читаве руковијети бос 
та друго него причати.{S} Он, чак, сипа и воду у вино!..{S} Продао лани сељацима вина, па кад с 
При погодби нијесмо казали да нас обара и то је непоштена ствар...</p> <p>— Коњ је плах, — упад 
 му је, како је пуних шест мјесеци вара и неће ништа да плати.{S} Иза бабиних леђа провиривала  
ма, ту се мијешало са пепелом од цигара и давнашњом прашином, те је соба много сличила каквој з 
е, да узме столицу, па да добро изудара и <hi>пунца</hi> и <hi>пуницу</hi> и <hi>суђеницу</hi>, 
А мени је добро!...{S} И здравља и пара и свега имам...</p> <p>Старац, не вјерујући, погледа га 
 и уозбиљи се. — Љубица је кршна, добра и носи ти пет хиљада мираза.</p> <p>Перо, од чуда, скоч 
 — Знам ја, ђе <pb n="117" /> има добра и јела и пића.{S} Пушћи ти само мене, па ни зашто не бр 
.{S} И какав ми је то коњ, који се игра и обара људе?...{S} При погодби нијесмо казали да нас о 
ни траже хљеба.{S} Треће године истјера и оца и остаде: сам у радњи.{S} Текао је новац непреста 
<p>ВЛАСНИК: ИЗДАВАЧКА КЊИЖАРНИЦА ПАХЕРА И КИСИЋА.</p> <p>БЕОГРАД 1953</p> </div> </front> <body 
> <p>ШТАМПАРСКО УМЈЕТНИЧКИ ЗАВОД ПАХЕРА И КИСИЋА.</p> </div> <pb n="2" /> <div type="titlepage" 
а јутра апсанџија пусти Перу из затвора и опет га поведе пред комесара.</p> <p>— Хајде, — вели, 
 Са лица имала је три неједнака прозора и велика, дрвена врата, са два огромна каната.{S} Прозо 
b n="64" /> <p>Јефтан оступи од прозора и засмија се.</p> <p>— Како ће бити без тебе? — запита. 
ци... па дошли...</p> <p>Удовица, хитра и окретна жена, малена, дебељкаста, са пуначким подвољк 
 ашикује и шћи и жена! — узвикну Алекса и скочи са столице, подигнувши новине, које су му <pb n 
енова врата, па га поче стезати на прса и љубити.</p> <p>— Тако, брате, тако! — ускликну са нек 
, дубоко уздахну, удари се руком у прса и пође.</p> </div> <pb n="57" /> <div type="chapter" xm 
реба давати...{S} Власт је од Бога дата и њојзи, побратимковићу, треба да смо сви <pb n="33" /> 
ухљиве...</p> <p>Стари погледа на врата и одмах прекиде реченицу.{S} Малена, танка, сухоњава <p 
 ти си... хеј Маре, — па изађе на врата и повика из свега грла, — донеси нам кахву!...{S} Ти си 
 Зауставише се <pb n="48" /> крај врата и ту се почеше сашаптавати и разговарати...</p> <p>А Пе 
ну слушкињу, кад стиже до попових врата и снажно гурнувши, отвори канат. — Је ли овђе?</p> <p>— 
 да је паметно да се ја женим? — запита и опет се укочи као да се слика.</p> <pb n="12" /> <p>— 
p> <p>Јован се бржебоље одмаче од плота и стаде преда њих.</p> <p>— Станите, станите! — викну,  
их пуно, — рече, састављајући три прста и љубећи их. — Да их поједеш од милине!...{S} Ти то ост 
о да не чу добро.{S} Метну прст на уста и издиже обрве.</p> <pb n="79" /> <p>— Стрико зна шта р 
ош издаљега избуљио очи, растворио уста и махао рукама као да ће полетити.</p> <p>— Нема Томе!  
ајући у под.— У кући немаш готово ништа и да трном повучеш по њој, не би имало шта запети.{S} О 
ружао се дугачак сто, препун јела, пића и сваке ђаконије, а око њега је, са једне и са друге ст 
д пазухом и у рукама неколика сандучића и завежљаја и, тако претоварен као парипче, смијао се б 
есуда? — запита Перо замирући од страха и блиједећи. — Зар није <pb n="149" /> мало, што сам пр 
о пукло широко језеро, огледало мјесеца и звијезда.{S} Око језера, са обје стране, наднијеле се 
ену.</p> <p>— Куда? — уплете се удовица и потрча за њим. — Куда?</p> <p>— Ето нас други пут!{S} 
 врата мале, приземне собице, и удовица и кћи јој Милка поплашено скочише, и, оставивши филџане 
другу недјељу пођоше опет.{S} И удовица и Милка сад су им се надале, па се обје љепше обукле и  
 <p>— И мени се чини, — потврди удовица и, као нехотице, све се више наслоњаше на раме му.</p>  
 <p>— Невјерниче један! — цикну удовица и бризну у плач. — Зато сам те примала?</p> <p>— Па, бр 
жем...{S} Своја кућица, своја слободица и ја иђем тамо...</p> <p>Стари се одуприје рукама о кук 
ни говорити.{S} Само су дахтали обојица и гледали се тупим, безизразним, умореним погледом.</p> 
— јер милостивој власти треба крштеница и за Јефтана Мргудића.{S} Он не може доћи, јер се <pb n 
а сам у томе сметен.{S} Да је свирачица и знао би некако... ама наша је ђевојка...</p> <p>— Па  
же хљеба.{S} Треће године истјера и оца и остаде: сам у радњи.{S} Текао је новац непрестано, зг 
 да све разбијем...{S} Да је живот боца и њега би разбио!...{S} Омрзно’о ми и он...{S} Тако је  
 други?..{S} А ти немој бити тврда срца и немој с њоме ружно.{S} Још је дијете, па ће се научит 
руку.</p> <p>— Ја... ја би... — промуца и застаде.{S} Није знао како ће почети, нити је знао ка 
у?{S} На они се свијет иће и без пасоша и без крштенице...{S} То не могу...</p> <p>Перо се поче 
 пјева« како рече Јефтан!{S} А најљепша и највећа од свих кућа, понос веселих касабалија, издиз 
реметнуо преко главе, изгубио један зуб и — то је све.{S} Кашње је опет могао наставити игру.{S 
ат чојек!</p> <p>Перо га дрпну за рукав и, од нестрпљења, поче тапкати ногама, као да збија сла 
ати, пропуштао је живу ласту кроз рукав и — свеједно.{S} Чим би почео писати, та су слова добиј 
ети ако су гледали“ и каже, да се готов и на суду заклети „за своје право“.</p> <p>Перо се не о 
ерупан, у лакоме одијелу, стаде на праг и погледа по соби.</p> <p>— А-а није ми ту Јово? — пром 
на.</p> <p>Старац одскочи корак унатраг и раствори уста, као да ће прогутати некога.{S} Лако бљ 
 да се нијеси вјенч’о, црн ти образ сад и вавијек!</p> <p>Перо зину.</p> <p>— А ко ти је каз’о  
 <p>— Па то је лахко, — рече као узгред и не гледајући га. — Ено ти у удовице Стаке шћери Милке 
.{S} Прислони се <pb n="128" /> уза зид и забленуто поче мјерити Благоја.</p> <p>— Ама шта то?  
</p> <p>Перо се прислони леђима уза зид и уздахну.</p> <p>— Све ми се чини, да ће ми се некаква 
једва промуца она шћућуривши се уза зид и као бојећи се да је не удари по глави.</p> <p>Перо уљ 
.{S} Он се једном руком наслонио на зид и гледа јој право у лице; она оборила главу и чупка рес 
ки Четвртак, испети се на комшијски дуд и ту ударати у даску, попут црквених клепетала, те су к 
била и једина знаменитост читаве касабе и није било чаршинлије, који се бар неколико пута није  
а дођем <pb n="141" /> из девете касабе и да је водим...{S} И Благоје, никакав чојек, коме сам  
е истјера двојицу конкурената из Касабе и натјера их, да на другој страни траже хљеба.{S} Треће 
мршених бркова и косе, љутио се на себе и на свакога.{S} Псовао је механџије, псовао свирачице  
тљагу.</p> <p>Јефтан га одгурну од себе и удари ногом о тле.</p> <p>— Ти ми се не мијешај у пос 
трану.</p> <p>— Што обрука ’вако и себе и мене? — запита, бјесомучно дрмајући њиме. — Што не ка 
асабе? — окоси се. — Овако мучиш и себе и нас...{S} И није ти грехота ни срамота!...{S} К’о да  
фтер са крила, збуњено погледа око себе и хитно изађе из собе.</p> <p>— Кршна ђевојка! — нехоти 
али не може.{S} Само се окреће око себе и стење.{S} Најпошље узе некакву излизану четицу и поче 
 нарамак сламе.{S} Баци га на сред собе и отхукну.</p> <p>— Ето вам, да не спавате на тврду, —  
} Полако се прикрадоше до стрикине собе и тада Јово једним јачим ударом отвори врата...{S} У со 
S} И ја би да вам је све у реду: и собе и душеци и све.</p> <p>— Фала ти, — упаде Јово обрадова 
е стране, наднијеле се златнолисте врбе и своје дугачке, танке, повијене гране купају у води.{S 
 она опет му искочи на челу стиште зубе и, гунђајући, приступи Јоки, па је гурну лактом у прса. 
кну Јови издигнувши брзојав изнад главе и машући њиме као барјаком. — Није му био пут џаба.{S}  
ош скупље..</p> <p>Сељаци оборише главе и, не проговоривши ништа, обојица изиђоше.</p> <p>Стари 
</p> <p>Обрен Пушибрк баци капу с главе и поче се протезати.</p> <p>— Еј Перо, Перо, — узвикну  
S} Школа му је била изашла на врх главе и он је мрзио и њу и учитеља и све ђаке.{S} С тога му с 
авом авлијом, по којој су лежале здраве и разлупане бачве, дрва, обручеви, сјекире, и чепркале  
ао је из испуцале земље и спржене траве и готово их давио; озго, са висине, као да се нешто теш 
це до Мораче, Дрине, Тисе, Врбаса, Саве и Цетине, види користи од вашег брака; да сретно буде п 
— Какве су ми сад ђевојке?...{S} Мршаве и слабе к’о да се иглама хране.</p> <p>— А ти дебела! — 
одбочи се рукама о <pb n="32" /> кукове и одмјери га мрким погледом од главе до пета.</p> <p>—  
p> <p>Стари се одуприје рукама о кукове и унесе му се у лице.</p> <p>— А вјенчање? — запита. —  
еро се такођер одуприје рукама о кукове и поче се бекељити према староме.</p> <p>— Не може бити 
 никакав чојек, коме сам платио ручкове и вечере, да ме тако превари!...</p> <p>Грдећи Благоја  
и оставише <pb n="105" /> своје столове и опколише их.{S} Пушећи и смјешкајући се гледали су их 
 главном улицом.{S} Увуче руке у џепове и поче зазјавати, гледајући у велике двокатнице и трока 
акла?</p> <p>Јефтан увуче руке у џепове и поче замишљено ходати око дрвета.</p> <p>— А има ли к 
вица сваке вечери позива некакве духове и разговара се с њима, — метнуше вино преда се и почеше 
и мрвица није остављао.{S} Купио је све и гутао хитно, не гледајући ни на <pb n="119" /> кога и 
 спаваћива опколише га.{S} Јово се саге и примаче му уста ушима.</p> <p>— Еј стрико!— зовну га. 
же љепше.</p> <p>Пери се посјекоше ноге и у свему тијелу нестаде му снаге.{S} Прислони се <pb n 
 стола оборивши три столице.{S} Препаде и Благоја и остале госте, који га усплахирено погледаше 
ти из собе.</p> <p>Пред вратима застаде и бризну у плач.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
 у овој гунгули.</p> <p>Благоје застаде и заплака од радости.{S} Баш му сузе полетише низ образ 
} За нас је добро.</p> <p>Стари застаде и опет погледа по свима.{S} Хтио је, да им на лицу проч 
— викну, али на половици ријечи застаде и остаде онако растворених уста, блесасто гледајући у с 
гунђа стари мрштећи се.{S} Затим устаде и, испод ока, погледа госте. — А што ви још не шетате?  
асао.</p> <p>Угледавши госте, он устаде и зачуђено их посматраше.</p> <pb n="78" /> <p>А ђе си  
.</p> <p>— Хоћемо!..</p> <p>Јово устаде и даде Јефтану знак, да и он жели говорити.{S} Јефтан з 
/p> <p>Перо извади новце, па онда сједе и поче причати о својим »јадима«.{S} Додуше пажљиво је  
ах иђите из моје куће, куд вас очи воде и ноге носе...</p> <p>Јефтан и Перо не одговорише ријеч 
тапом о празну чашу и разгледајући људе и жене за осталим столовима. — Само гледај и шути, а им 
0" /> да му падају по куковима.{S} Нађе и неколика прстена, наниза их по прстима, нарочито по к 
 у савјетовању, док, једва једном, дође и учитељ.{S} Дугуљаст, болешљив младић, упалих прсију и 
ва, који су је задиркивали.</p> <p>Дође и до Перина стола.</p> <pb n="25" /> <p>— Како је, љепо 
таде под дуд.{S} Ту, поред Данила, леже и поче мислити о Јоки.</p> <p>Ту је и заспао.</p> <mile 
њима, самовање му је постајало све теже и увидио је, да тако више не може издржати.</p> <p>На с 
очека механџија. — Помириће се они брже и опет ће читати...{S} Не могу они један без другога... 
еко, у страни, испали пушку, он се трже и прекиде поучавање.</p> <p>— Ето га! — викну онај што  
вну га. — Стрико!</p> <p>Старац се трже и плашљиво одскочи.{S} Затим отвори крмељаве очи, протр 
ве, бијеле као од сира сарезане; магазе и дућани обојадисани и окићени сваковрсним стварима, те 
о! — рече Јово, пошто <pb n="156" /> је и он прочитао. — Међер и Перо каткад зна шта ради.</p>  
у првоме Јефтану, који <pb n="76" /> је и сједио у прочељу, пружи је Пери.{S} Перо се и опет за 
атио у хотел, затече Данила, гдје га је и оставио:{S} Сјео на кревет, објесио ноге па климата њ 
а прилику: мачка је једна живина, па је и њој драго живити...{S} Ја, што се каже, волио би живи 
ио још кога, — уплете се Обрен, који је и сам волио здравице држати. — Нека буде барем десетак  
а Стака, Бог јој добро дао, добра ми је и весела, исто к’о да ми је Бог у крошњи с неба бацио,  
ва друга љубав.</head> <p>— Тешко ми је и претешко, — тужио се Перо Обрену, након пуна два мјес 
ада мираза.{S} Куд ћеш љевше?{S} Чак је и мени лијепо, и ја сам на ћару... .</p> <p>Перо поглед 
паде Благоје указујући на Перу. — Он је и закаснио док се уредио, јер се у пунца не долази неур 
 и да не ће никуд излазити.{S} Каз’о је и да му нико не улази.</p> <p>— Ни ја? — отегну Перо.</ 
 опет могао наставити игру.{S} Могао је и сјутрадан, на Велики Четвртак, испети се на комшијски 
 чак му стајали на ногу...{S} Гледао је и чудио се свему, мучећи се, да сам себи одгонене: нашт 
едио је Перо мрачан и суморан; ћутао је и само испијао чашу за чашом.{S} Дошло му да пије, мног 
је остајао.{S} И сав свијет прорицао је и њему, као и Јефтану, да ће хрђаво проћи.{S} Једино је 
 читава узбуна.{S} Стрико Васо трчао је и завиривао у све собе.{S} Чак је отварао сандуке, па и 
тву никако није могао одржати, — био је и сувише слаб за тога, — и Бог зна да ли би је икада и  
вјема мачкама пребио ногу.{S} Разбио је и неких двадесет прозора, а најпошље је покушао да крав 
 и ријетком, јарчијом брадом, сједио је и писао нешто, правећи се као да не види Перу.{S} Преби 
, ни разбират’, ни размишљат’ се: ко је и каква је?{S} Нек само није мушко, нек је жена, па је  
новога, па како ко бегенише.{S} Мрко је и лијепо, па да умреш кад попијеш чашу...</p> <p>— Крас 
нути, нити ће се намргодити.{S} Зато је и долазио кући доцније него прије.</p> <p>— Волим пуну  
...{S} Суђено ми да страдам, к’о што је и Исус страд’о...</p> <p>И још јаче обгрли Перу и приву 
има остајао до зоре.{S} Макар што му је и мати од јада пресвисла, он је остајао.{S} И сав свије 
еже и поче мислити о Јоки.</p> <p>Ту је и заспао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У јутр 
Обрену неко обори капу.{S} Прште негдје и нечија боца.</p> <p>— Учитељу пази! — дрекну Јефтан,  
е навикао на њих.{S} Написао их читкије и, са великом грајом и побједничким изразом на лицу, по 
а не узми младо ни лудо, него сабраније и паметније...{S} Младо кућу не кући.</p> <p>— Оно, дод 
ти и окрећати, поче изводити мајсторије и показивати, како зна и на задњим ногама стајати.{S} П 
укава од кошуље.{S} Поп је, без мантије и камилавке, босоног газио по мокрој загаситоруменкасто 
ди Перу.{S} Пребирао је некакве хартије и мрмљао нешто.</p> <p>— Хм, — рече након дуже почивке, 
акав чудноват реп: од изрецкане хартије и старих крпетина.</p> <p>— А шта ти ту радиш? — прекор 
мисли да ће опет бити когод из полиције и хтједе се сакрити, кад се врата отворише, а на њима с 
ечале, него опустиле крила, отегле шије и искривиле главе, па као да се растају са животом...{S 
касабалија, издизала се при дну чаршије и као кочоперила се својим огромним вратима, великим, ц 
 <p>Пошто је стегнуо јуначко срце своје и сам се кренуо на пут, стиже Перо, након два дана, у ч 
и лажеш, мој Перо, — умијеша се Благоје и стаде између њих. — Зашто ће тебе полиција проћерати? 
о ваља!</p> <p>— Добро, осијече Благоје и уозбиљи се. — Љубица је кршна, добра и носи ти пет хи 
— Што брже, то боље, — одговори Благоје и поче звиждукати.{S} Све се данас брже ради.{S} Брже с 
ио сам то, — безбрижно одговори Благоје и опет поче звиждукати.{S} Обиједили ме, да сам крао су 
ише, а на њима се појави главом Благоје и угојени, поштовани <hi>пунац</hi>.</p> <p>— Аха! — ви 
 Бошко ватрено.</p> <p>— У тебе ашикује и шћи и жена! — узвикну Алекса и скочи са столице, поди 
 чим га опази, стиште своје снажне шаке и раскорачи се пред њим као да би да се хрве.</p> <p>—  
и антика, — дочека Перо стискајући шаке и подносећи му их под нос. — Нисам ја, на <pb n="140" / 
’о млада говедина.{S} Очи су јој велике и кахвајасте к’о двије маслине, а коса златна к’о препе 
ао их за косе, показивао им разне слике и пјевао им пјесме о Милошу и Марку.{S} Други пут дошао 
толиким мјестима, гледао толике ђевојке и... знате ли зашто?</p> <p>— Зашто?{S} Зашто? — заграј 
 дошли, — живо дочека узевши их за руке и нудећи их да сједну. — Нама је то драго, јер смо саме 
е се Милка, хватајући Обрена испод руке и смијешећи се. — Ја само њега бегенишем...</p> <p>Перо 
јој је падала по челу, опружи обје руке и, са веселим осмјехом, пође им у сусрет.</p> <p>— Па и 
нијег са хаљина, трљајући прозебле руке и још једнако цвокоћући зубима.</p> <p>— Па у мене је в 
ица...</p> <p>Пери испаде цигар из руке и поче се димити на ћилиму.{S} Очи му се помутише, усне 
 истјерани отац задовољно је трљао руке и трчао од пријатеља до пријатеља да га хвали.</p> <p>Н 
еро се ослабио, полетио с њега главачке и скљокао се на земљу..</p> <p>— Шта би? — заграјаше св 
и су од њега једнако и туђи пси и мачке и пилићи, кокоши, голубови.{S} Рачуна се, да је за крат 
у, која је била препуна свакојаке, мале и велике, господе.{S} Благоје доведе блесастога Перу (ј 
шта да је Бог њега убио мимо све остале и осудио га на овако тумарање?</p> <p>Перо хукну и одма 
 жилавим мишицама, које бијаху набрекле и чудновато се црњаху испод бијелих, загрнутих рукава о 
у им се надале, па се обје љепше обукле и љепше се накитиле.{S} Удовица се чак и карамфилом, из 
 удари га по устима.</p> <p>— Људи воле и крави дебљој а камо ли жени, — рече.</p> <p>— Воле, в 
> <p>Игњат баци цјепаницу, сједе на тле и бризну у плач.</p> <pb n="89" /> <p>— А-а знао сам ја 
ха, поче куцкати врхом од кундуре о тле и као смишљати нешто.{S} Затим још једном погледа попа, 
.{S} Једино је још Аћим ловио пријатеље и хвалио им се:</p> <p>— Опет је он кршан!...{S} Он ће  
>.</p> <p>Перо врисну, скочи са постеље и — пробуди се.</p> <p>— Фала Богу, —- промрмља уплашен 
 препали.{S} Обојица одскочише од земље и блесасто погледаше Данила.</p> <p>— Зар? — гракнуше у 
ушљив мирис ударао је из испуцале земље и спржене траве и готово их давио; озго, са висине, као 
ни? — осијече Јово, задухан. — Најпошље и не треба нам нико, кад нас ево на мјесту...</p> <p>Пр 
 сам га пио и пио би га вазда.{S} Да ме и сад ко понуди, не би рекао „<hi>нећу</hi>“.</p> <p>—  
не на крило, па ми чупа бркове, љуби ме и милује, па се играмо и шалимо к’о ђеца...{S} Ја ти не 
м не издаш...{S} Ако издаш, зло и по ме и по те.</p> <p>Перо не одговори.{S} Пропусти га да уље 
 па може са мном што хоће...{S} Зато ме и уз’о, да му вазда радим...</p> <p>— А стрина?</p> <p> 
" /> сам к’о пашалијин ђогат, а зову ме и бекријом...</p> <p>— Не бој се ти, — сокољаше га Јефт 
усура чекати.{S} Зграби Благоја за раме и дрмну њиме.</p> <p>— Хајде! — викну.</p> <p>Обојица п 
одушевљеније, па му спусти руку на раме и повуче га у собу тако снажно, да се једва могао одржа 
скочило на сред неба, те пече и у тјеме и у голи врат.{S} Прашина, испод кола, диже се и пада п 
сно чита.</p> <p>Перо им каза своје име и, без питања, сједе за сто.{S} Они не одговорише и сам 
ени, — нека у тефтеру нађе Филипово име и нека му припише у дуг још товар жита!...{S} Читав тов 
»јадима«.{S} Додуше пажљиво је крио име и попово и дјевојчино, али је причао све остало и прича 
 /> које ја данас славим моје крсно име и које сте ви, моји пријатељи, мени дошли и које вама ф 
чаршију, тражећи да се упозна ма с киме и да се распита за П-ске дјевојке.{S} Знајући врло добр 
о било сједити <pb n="92" /> поред Томе и возити се...{S} Ипак не одговори ништа.{S} Само упрти 
 се свеме свијету смркне, мени се сване и мене моја Стака чека на вратима, па руке шири, у лице 
ити кућу и све ствари по њој, раштркане и разбацане на све стране, као да је полиција какву пре 
онори главом као да се спремаше да пане и са столице.</p> <p>— Немојте се правдати и испричават 
о.{S} Збуњено се окреташе на све стране и размјешташе чаше по столу, као да су му сметале нешто 
 Куда ћеш? — салетише га са обје стране и пунац и пуница. — Какав је то пос’о?{S} Зар тако ваља 
ње му додија.</p> <p>Опет пође у механе и, пијући више него прије, поче лупати боце, прозоре, ч 
поплашено скочише, и, оставивши филџане и кахву, коју су испијале, зачуђено их погледаше.</p> < 
сваке ђаконије, а око њега је, са једне и са друге стране, сједило до тридесеторо чељади, што м 
икну Јефтан јаче. — Само ти слушај мене и немој више разбијати чаша ни боца.{S} Није боца попов 
наочари на нос, па узео подеране новине и, мичући губицама попут зеца, полугласно чита.</p> <p> 
врћући се на грају. — Они читају новине и сваке се седмица по једном поинаде...</p> <p>— Ама по 
а. — Волим, брате.{S} Срце ми се стисне и сузе ми ударе на очи, кад погледам све пусто око себе 
</p> <p>Љубица!</p> <p>Перо напући усне и цмокну њима као да се љуби с киме.</p> <p>— Ох, ох, т 
 да очекиваше, да неко проговори иза ње и да му напомене шта ће даље казати.</p> <p>— А Марко К 
ла; причао је: како је бјежао испред ње и како се, најпошље, спасао.</p> <p>Угледавши госте, он 
 опет ће Јово. — Удовица је, ама без ње и без њезине пјесме све ће бити мртво...{S} Додуше она  
/foreign>!...{S} Ја слушам свако питање и сваку заповијест, — дочека.</p> <p>— Знаш ли ти овђе  
n>! — викну Благоје прекидајући причање и као са презрењем гледајући Перу, — <foreign xml:lang= 
ма њој.{S} Хита, јури, а дрхће од чежње и напријед спрема пољубац...{S} Стиже јој...{S} Рашири  
ава.</p> <p>Међутим и Јован изведе коње и поче их вадати по ледини, чешукајући их и размрсујући 
вољавам и не дозвољавам — викну, бјешње и поче ударати руком о сто.</p> <p>— А шта не дозвољава 
 царевине закрваве, онда се проспу паре и ми трговци дахнемо душом...{S} Хе, изгине ли која хиљ 
а си добио.</p> <p>Алекса скиде наочаре и поче их трти о чакшире.</p> <p>— Јак је, брате, Јенгл 
гомилу дјечурлије, па се с њима препире и разговара.{S} Међу свима Данило је био најкрупњи и жи 
. — Трећи дан путујемо, па нам све горе и теже...</p> <p>— Све горе, — одобри и Перо, мученички 
ог одредио воду, а није вино; с тога се и вели: »к’о риба брез воде« а не вели се: »к’о риба бр 
вара се с њима, — метнуше вино преда се и почеше пити.</p> <p>— Ви знате, браћо, — поче Јефтан  
тога се мало погури, обори руке низа се и, држећи капу под пазухом, скрушен и понизан уљезе у с 
 шехер.</p> <p>Перо опусти руке низа се и приступи Јефтану.</p> <p>— Шта ћемо сад? — запита. —  
ела трешња, па развуче лице, засмија се и одмахну рукама.</p> <p>— Немамо ми чисте кошуље, — ре 
, да служи оволико гостију застидила се и збунила.{S} Онако збуњена, мјесто да пружи кахву прво 
 се на столу, а празна боца откотрља се и разби у комаде.</p> <p>— А што кукаш? — дрекну и унес 
, труцка на коњу и, као пијан, клима се и повија час на једну час на другу страну.</p> <p>Једин 
<p>— А што питаш? — осијече Перо, па се и он намргоди. — Зар и теби да дајем рачуна?</p> <p>— А 
рекну Перо опет. — Купује се теле па се и оно гледа а камо ли жена.</p> <p>Благоје се намргоди. 
им крунама на глави...{S} И као купа се и он у језеру..{S} Купа се лијепо у хладној, мирисној в 
} Сви живимо!</p> <p>— Добро је, кад се и живит’ може, — дочека Благоје звиждучући. — Добро <pb 
и врат.{S} Прашина, испод кола, диже се и пада по очима и лицу.{S} Коњске мухе облијећу ода сви 
 <p>Пошто је још мало посједио, диже се и пође.{S} Обрен пође за њим и не хтједе се зауставити, 
ићу к’о што треба; кад нестане, може се и гладоват’...</p> <p>Свирачице престадоше.{S} Једна ље 
о полугласно.</p> <p>— Није...{S} Ње се и не бојим, — одговори Јока, да се једва чуло. — Ама <h 
о је кад не бије вазда.</p> <p>Кашње се и увјерио о томе.{S} Учитељ је био омањи, сићушан млади 
шири руке као да га разапињу, стресе се и писну као гуја љута:</p> <p>— Ама ко вам то налага, а 
да.{S} Ако се бију на страни, побиће се и овђе, а кад се побију овђе, ми прорадимо.{S} Ја сам с 
е не смједе даље противити.{S} Обуче се и пође у полицију.</p> <milestone unit="subSection" />  
остаћемо три дана...</p> <p>Згледаше се и пристадоше.{S} Опремише Тому кочијаша, да се код нека 
"63" /> <p>Сви ућуташе.{S} Погледаше се и као да хтједоше један другоме у очима прочитати шта м 
>Сви устадоше иза стола.{S} Загрлише се и почеше љубити, као оно о Божићу.{S} А свакоме се нешт 
на то ражљути.{S} Он скочи, намргоди се и затресе косом, страшан као лав афрички.{S} Затим удар 
рлећи га. — Загледали се, замиловали се и брже ћемо се вјенчати.{S} Добра је, златна је, а уза  
Јефтан се осмјехну.</p> <p>— Па жени се и ти! — рече.</p> <p>— И хоћу, — дочека Перо брзо.</p>  
 удовица, нудећи га ракијом. — Ожени се и буди чојек!{S} Само пази: не узми младо ни лудо.{S} Т 
а дах заустави. <pb n="85" /> Погури се и лагано, на прстима, приближи им се мало.</p> <p>— Је  
био? — запита, затим, Перу, мргодећи се и гледајући га оштро.</p> <p>— А што питаш? — осијече П 
/foreign>? — запита Благоје мргодећи се и као гунђајући нешто. — <foreign xml:lang="de">Waas</f 
ујеш, зете, — настави стари врпољећи се и непрестано погледујући у жену, као да вели: хоћеш ли  
упченим трбухом, стајао је смијешећи се и обје руке ширио према гостима.</p> <p>— Хе, хе, брате 
.{S} Јефтан Мргудић устаде, љуљајући се и тетурајући, хтједе бацити чашу, али му се некако извр 
 сам пред смрт говораше, осмјехујући се и питајући за Перу.{S} И Перо остаде самац, <hi>сам на  
ан твој живот, — рече Перо, обзирући се и испод ока гледајући свирачице.</p> <p>— Па и није, —  
ро благим, очинским гласом, окрећући се и као тражећи нешто. — Хајде нађи и донеси једну чисту, 
ан богме, — потврди Данило, окрећући се и гледајући: чекају ли га још дјеца. — Мени је каз’о да 
у, а нећу жену.</p> <p>Па, окренувши се и не рекавши ни <hi>збогом</hi>, сам оде у хотел.</p> < 
и ја сам се оженио с миразом, па нек се и он ожени.{S} То је прво.</p> <p>— А друго?</p> <p>— Д 
ињао, да ће бити уредан.{S} Заклињао се и да ће претрести и уредити кућу и све ствари по њој, р 
 Пери.{S} Упознао се с њиме, нашалио се и почео му сједити у магази.</p> <p>— Хајде затварај, п 
руци овећу чашу препуну вина, укочио се и издигао главу на више, као да се слика.{S} На једној  
одобри и Јово.</p> <p>— Вечерас ћемо се и посавјетовати о томе...{S} Сви да дођете у мене, — оп 
н се родио, несретно живим, несретно се и женим...</p> <p>— Нијеси ти крив, ама нијесмо ни ми,  
ио у прочељу, пружи је Пери.{S} Перо се и опет застиди и окрену главу у страну, као да нешто гл 
ром убио, него ми све у реду.{S} Што се и ти не жениш?{S} Како се не стидиш својих сиједих коса 
у и учитеља и све ђаке.{S} С тога му се и допаде очева радња и, ступивши у њу, озбиљно пљуну у  
замишљао.{S} Од велике бриге поче му се и коса шарати и, на велику жалост његову, појавише му с 
ра Јефтан да запита, приближујући му се и хватајући га за руку. — Камо жена?</p> <p>— Која жена 
т, као да се присјети нечему, окрену се и пође вратима.</p> <p>— Хајдемо, — рече Обрену.</p> <p 
ебе, извали се под дуд на старчеве кесе и варка као заклан.</p> <p>— Не питај јесу ли гладни и  
<pb n="133" /> среће из своје пуне кесе и чув’о вас од зла и напасти сваке.</p> <p>И поче јаглу 
ит’.{S} Имам ја пара, да платим и за те и за се.{S} А теби треба да се шеташ, да се дружиш...{S 
Па... хајдете у кућу, — рече. — Хајдете и отпочините.</p> <pb n="73" /> <p>И пусти их напријед, 
Онда... које ви мени тако лијепо кажете и које ја мислим да је пријатељски... онда ја велим: не 
ја с вама лијепо живим и ви ме веселите и забављате, што вам никада, ни у гробу, нећу заборавит 
ада викнем: „живили“, онда и ви викните и дигните грају...</p> <p>Учитељ се био толико заговори 
ефтан, окренувши се друговима. — Реците и ви коју.</p> <p>— Прво: треба да узме жену с миразом, 
, ја вам нећу сметати...{S} А могли сте и остат’...{S} Ја вас нијесам гонио.</p> <p>— Па... кад 
</p> <p>— Опет је он кршан!...{S} Он ће и опет бити мимо остале.</p> </div> <div type="chapter" 
.{S} Обучен је био у танке, прљаве гаће и још прљавију кошуљу, коју је раздрљио на прсима, пуст 
 мртву човјеку?{S} На они се свијет иће и без пасоша и без крштенице...{S} То не могу...</p> <p 
 удаљити се, сам самцит, толико од куће и доћи у туђ свијет, гдје му се свашта може десити...{S 
 <p>Па, сви раздрагани, изађоше из куће и кренуше се, да и осталим касабалијама испричају знаме 
..{S} Да удара на белај, да троши новце и да својом крвљу храни сеоске бухе.{S} Зар се не би он 
 којом је обмотавао стас лијепе Швабице и, направивши мученичко лице, стењући показа на прса... 
дговори он брзо, правећи љубазније лице и као покушавајући да се осмјехне. — Што ти власт иште, 
 пустивши да му се вода циједи низ лице и браду, приступи ближе Пери и добро му загледа у очи.< 
 хтједе јој боље загледати у очи и лице и... јао... он само угледа дугачки врат своје <hi>суђен 
али.</p> <p>Перо направи забринуто лице и поћута мало.</p> <p>— А нема ли и она каква писара? — 
на вјенчање...</p> <p>Јефтану сину лице и, од радости, умало га не загрли.</p> <p>— А хоћеш ли  
лан?</p> <p>Стари Игњат разврати вилице и рикну као дивља звијер.{S} Обје руке рашири и полети  
нтан, — поче Јефтан устајући са столице и исправљајући се. — Ми <pb n="160" /> смо те зовнули,  
</p> <p>Перо, од чуда, скочи са столице и сав се искриви.</p> <p>— Мираза?{S} Носи и мираза? —  
 није казао, поп му не би дао крштенице и не би му је дао све дотле, док се најприје подробно н 
азјавати, гледајући у велике двокатнице и трокатнице и пазећи: не би ли гдје год стимао ма какв 
дајући у велике двокатнице и трокатнице и пазећи: не би ли гдје год стимао ма какву дјевојку, к 
сахата.{S} Око њега се окупиле собарице и сва служинчад хотелска, па га задиркују и пецкају, гр 
} Псовао је механџије, псовао свирачице и сва вина на свијету, бијела и мрка.{S} И обично се за 
ј пос’о...{S} Ја само дочекујем странце и чиним им услуге... <pb n="120" /> Ћара никаква не тра 
вољни.</p> <p>Најпошље Перо стиште срце и чврсто одлучи да запроси.{S} Што је више ишао њима, с 
ву и одахнути мало.{S} Ипак стегну срце и уљезе.{S} У први мах готово није могао ни распознати  
касабалијами, држите скупове.{S} Дапаче и по селих сте свраћали...{S} Мислите, зар, на буну или 
, онда и немам посла с тобом, — осијече и као пође из гостионице. — Мислиш ти што си ми синоћ п 
} Сунце отскочило на сред неба, те пече и у тјеме и у голи врат.{S} Прашина, испод кола, диже с 
другога, а ја имам пречег посла, — рече и отрча из дућана.</p> <p>— Оженио се Перо! — довикну Ј 
/p> <p>— Фала Богу кад смо овђе, — рече и Јефтан и испод ока погледа лијепу Швабицу.</p> <p>А Д 
 капом и објема рукама.</p> <p>— Жениче и невјесто, — узвикну учитељ прије, него су се кола и з 
— викну и узе чашу вина. — Драги жениче и невјесто! — дрекну из свега гласа. — Ми најмилији дру 
а спавале, и поче их облачити.{S} Обуче и нову антерију, а нов пас опаса око себе, пустивши дуг 
и.</p> <p>Јефтан сједе на једно сандуче и позва Јову да сједне код њега.</p> <p>— Ама ми треба  
и сватови!</p> <p>— Хоћемо, — заграјаше и остали и куцнуше се чашама. — Ми ћемо му бити сватови 
коси гладити, а стари се само смјешкаше и пипаше му одијело, ваљда да се увјери: је ли најбоља  
тародревну, па Бог даде те ме проћераше и не узех је.{S} Бојим се само да ме не уфате, јер су м 
 прије, поче лупати боце, прозоре, чаше и уједати свирачице.{S} Једну је угризао испод подвољка 
уменила се велика боца вина, двије чаше и три чиније „мезе“.</p> <p>— Цо то јест? — пријекорно  
ично расположени, тек што му наздравише и искапише чаше у његово здравље.</p> <p>— Браћо, — узв 
 у нашем селу највише виђео, па највише и знам...</p> <p>Уједанпут обојица узвикнуше.{S} Перин  
ко српских ријечи, због чега се највише и свиђао касабалијама, од којих су неки, најпаметнији,  
Ти само пази!</p> <p>Кола се приближише и весели Данило <pb n="165" /> поче поздрављати окупљен 
p>— У неђељу!</p> <p>И опет се загрлише и почеше љубити.{S} А Данило тек се сада увјери да ства 
ала.</p> <p>Обојица као да се замислише и не проговорише више ни ријечи.</p> <p>У другу недјељу 
о. — То је он!</p> <p>Сви му приступише и онако спаваћива опколише га.{S} Јово се саге и примач 
ања, сједе за сто.{S} Они не одговорише и само га погледаше оштрије, испитујући.{S} Онај, што ј 
ари у собна врата.{S} Врата се отворише и на њима се појави стари Игњат.{S} Гологлав, рашчерупа 
! — завика још неко.</p> <p>Сви скочише и погледаше уз широку, кривудаву тесту, на којој се, у  
 лијепу невјесту.</p> <p>Неки постадоше и нестрпељиви чекајући.{S} Јефтан је четири пута излази 
д свима нама проси...</p> <p>Сви ахнуше и погледаше у Стаку, а Стака, постиђена, гледаше само у 
а преварили и изневјерили, црн им образ и овога и онога свијета!</p> <p>— А што нијеси друга ко 
 и пипао је прстима по столу, као да би и сада хтио узети филџан.</p> <p>Други дан, у само сван 
питам те?</p> <pb n="11" /> <p>Оклен би и ти био?..{S} Није Бог наредио да растемо по крушкама  
х гонит’? упаде стари жешће. — Гонио би и ја, ама су далеко измакли.</p> <p>Игњат баци цјепаниц 
вијек он, не љутећи се, наравно, ако би и њега когод тако украсио.{S} Разлика је само у томе, ш 
.{S} Полако, као шетајући, пође по соби и, онако са стране, погледа у филџане, да види: јесу ли 
има прозорима, док је поп ходао по соби и тражио протокол.{S} Нестрпљиво је шетао и освртао се  
/p> <p>Гости разастријеше сламу по соби и, онако уморни, поваљаше се по њојзи.{S} Управо на сла 
ну духом и изгуби вјеру у се.{S} Изгуби и наду, да ће икада у својој кући загрлити своју женицу 
да није било украшено чворугом на глави и силним греботинама по лицу, а украшавао их је увијек  
, — рече, чешкајући се оловком по глави и гледајући некуд у страну. — Ви сте некада у вашега св 
чека Данило, покушавајући да се исправи и чвршће стане на ноге, — Ос... тавио си ме... па од ја 
рну мачку и одбаци аршин, па се исправи и оштро га погледа.</p> <p>— Плати мени надницу, па ћу  
епу Швабицу.</p> <p>А Данило се исправи и удари се у прса.</p> <p>— А мене коњ није мог’о обори 
и дошли.</p> <p>Стари се лијено исправи и, одупирући се леђима о стабло дудово, сједе.</p> <p>— 
а, те се шарене мараме, рупци, појасеви и бошче, повијају и лепршају око врата као барјачићи.{S 
 што се драгоцјени Јефтан, нераздјељиви и вјерни друг Перин, намислио женити.</p> <p>— Зап’о са 
 Ко ће знати да их, како треба, искриви и удеси?{S} И учитељ му је тукао главом о таблу да боље 
 из свега гласа. — Ми најмилији другови и поштоваоци ваши, чије братске груди горе топлом љубав 
ан збуни се.{S} Хтио би да помогне Јови и да му се у невољи нађе; хтио би да пође, али не може. 
и...</p> <p>И стаде.</p> <p>Стадоше сви и укочише се.</p> <p>Почеше забленуто гледати један у д 
 ће одговорити, него, у незгоди, извади и он јаглук и поче трти нос.{S} Уједанпут, као да се пр 
н.</p> <p>Удовица се искриви, поблиједи и испусти ситан; чудноват крик.{S} Издигнута рука клону 
а, поче звиждукати и пјевати.{S} Нареди и доручак и пива и поново се окрену Пери.</p> <p>— Ја з 
 свијеће...{S} Мјесечина је, па се види и без ње...</p> <p>Гости разастријеше сламу по соби и,  
као неки сан и као да све ово, што види и чује, није могућно...{S} Он да испроси ђевојку, коју  
ружи је Пери.{S} Перо се и опет застиди и окрену главу у страну, као да нешто гледа на зиду.{S} 
 Ево нам га!</p> <p>— Ево га! — потврди и стари, дахћући од умора. — А ђе си ти био? — запита,  
енскадије.</p> <p>— То треба, — потврди и Јово. — Ево, да опростите, ја ћу водити своју жену, т 
 видио окупљено <pb n="99" /> више људи и ослухивао је: одакле ће чути највишу грају, свађу, ил 
 омањим клупицама, сједили старији људи и жене, и — упутише се механи.{S} Око механских врата д 
вши до земље. — Онда сам био пуно млађи и нијесам био паметан к’о сада.</p> <p>— Ништа за то, — 
ћи се и као тражећи нешто. — Хајде нађи и донеси једну чисту, моју кошуљу.</p> <p>Данило га заб 
 јоргована, тако се читава соба освјежи и чудновато замириса.{S} Лагано, стидљиво, оборених очи 
 тако зовемо...</p> <p>Комесар забиљежи и накашља се.</p> <p>— Ви сте, али, вашими дјелами чини 
 се ни вратио, нит’ би јављао да долази и „да поздравим пријатеље“.{S} То ти се само каже!</p>  
рекну, да се разлијегало по свој авлији и по свеме комшилуку, — дош’о си да ме вараш и на зло н 
још мање...{S} Игњат је рикао по авлији и био се у прса...{S} Једина <pb n="88" /> стрина била  
обити...</p> <p>Перо је стајао у авлији и гледао по свима прозорима, док је поп ходао по соби и 
а овога пута бијаше нешто расположенији и љубазније него први пут прими Перу.</p> <p>— На упит  
човјека, који му изгледаху најозбиљнији и најугледнији.{S} Један сух, пјегав, са кукастим носом 
 нашали се Обрен, приближујући се Милки и гледајући је како точи кахву. — Нијесам ни знао да си 
еро и поче га грлити. — О, брате слатки и лијепи, добро ли ми дође!{S} Е чисто ти хтједох умриј 
 и раздраган узвикну Перо.— То је љуцки и, што се рекне, човјечански!{S} Да имају мозга, сви би 
 лице и поћута мало.</p> <p>— А нема ли и она каква писара? — запита.</p> <p>— Нема.</p> <p>— А 
р?</p> <p>— Ово су.</p> <p>— А имају ли и они пара?</p> <p>— Имају.</p> <p>Стари обори главу.</ 
боље запамти и другови су му показивали и теглили га за уши и све — узалудно.{S} Мећао је буква 
и час, често и врло немилостиво, гурали и чак му стајали на ногу...{S} Гледао је и чудио се све 
лагоја, кад су се, друго јутро, састали и изашли на улицу. — Ја још ни једне нијесам виђео.</p> 
!</p> <p>— Хоћемо, — заграјаше и остали и куцнуше се чашама. — Ми ћемо му бити сватови!</p> <p> 
има.{S} Сви су нешто међусобно шапутали и намигивали, сви су били некако весели, а на лицу им с 
{S} Јово, Обрен и Јефтан.{S} Сви весели и смјешкају се један на другога, као да су какву побјед 
 по челу. — То су нас обојица преварили и изневјерили, црн им образ и овога и онога свијета!</p 
а сам крао суцке биљеге, па ме ухавсили и оћерали из службе...{S} Не трпе, мој Перо, поштена чо 
наш јаран; доста је <pb n="157" /> соли и хљеба с нама појео...{S} Њега свакако треба боље доче 
/> обје стране.{S} Обоје му се окренули и, очевидно, уживаху у њему.{S} Стара га, од милине, по 
које сте ви, моји пријатељи, мени дошли и које вама фала на љубави.{S} Мени је драго живити и с 
и му се лицем...{S} И за час се уозбиљи и обледени опет.</p> <p>— А?...{S} А то су ти пријатељи 
загаситоруменкастој <pb n="31" /> земљи и, држећи голему и тешку мотику у рукама, окопавао куку 
а излазио на тесту, прислањао ухо земљи и ослушкивао: чује ли се барем какав тутањ?{S} И почео  
у затвор, ви ме проћерујете, ви ћете ми и главу узети!..</p> <p>Стари погледа у Благоја, а Благ 
оца и њега би разбио!...{S} Омрзно’о ми и он...{S} Тако је то, кад нема женске главе у кући.</p 
 — дочека брзо.</p> <p>— Научили смо ми и на њих, — одговори Јово. — На путу се чојек свачем на 
јој се приближи.</p> <p>— А он ти брани и да се удаш?</p> <p>— Брани, — одговори она: — Требам  
а сарезане; магазе и дућани обојадисани и окићени сваковрсним стварима, те се шарене мараме, ру 
аклан.</p> <p>— Не питај јесу ли гладни и не износи ништа, — шапну стари жени, улазећи за њима. 
ранци, не имајући познанства, оглобљени и поробљени онако „на божјој вјери“...{S} Но Перо га ви 
акар ништа не научио.{S} Само нека мени и комшилуку није на сметњи.</p> <p>Након дужега вијећањ 
} Прозори су, додуше, били исцрвоточени и обрасли ситном травом, врата се накривила и канати го 
 на њ...</p> <p>— Што мене Бог да казни и да ми је удијели за жену? — јекну жалостивно. — Нијес 
е, то је слађе!</p> <p>Стрина се уклони и све их пропусти у собу.{S} Само слуга Данило што оста 
 велико чудо, опазио је да су сви мирни и да се не препадају од његове куће.</p> <p>— Ама у мен 
еба да смо сви <pb n="33" /> потпокорни и да јој се вазда за здравље Богу молимо...</p> <p>— Та 
.{S} Међу свима Данило је био најкрупњи и живо је нешто доказивао, млатарајући рукама и окрећућ 
ик са тала и метну га у крај.{S} Покупи и филџане од гостију.</p> <p>— Да није сиротиње, частио 
<p>Перо скиде капу, понизно му приступи и пољуби га у руку.</p> <p>— Ја... ја би... — промуца и 
p>—- Пристајем.</p> <p>Перо му приступи и објема рукама обухвати његову.</p> <pb n="46" /> <p>— 
, а без жене може.</p> <p>Па узе ствари и поче их савијати и уређивати.{S} И што је више савија 
/> по столу и шкргутну зубима.{S} Удари и други пут и три чаше преврнуше се на столу, а празна  
е те питати ако нећу ја? — дочека стари и, раскорачивши се, стаде пред њега, као да би се тукао 
бухљиве, — опет <pb n="138" /> ће стари и очепи жену ногом, што је важило као опомена, да му се 
вори врата...{S} У соби је сједио стари и гледао у тефтер, из кога је Јока нешто читала, а пред 
?</p> <p>— Без дочека не ваља, — одобри и Јово.</p> <p>— Вечерас ћемо се и посавјетовати о томе 
е и теже...</p> <p>— Све горе, — одобри и Перо, мученички преврнувши очима. — Наопако, брате... 
и низ лице и браду, приступи ближе Пери и добро му загледа у очи.</p> <p>— А зар и то тражи вла 
де домаћица још се ближе примичући Пери и милујући га. — Ниђе никог позната, па да се с њоме ра 
но, газда...</p> <p>Стрико Васо зажмири и заврти главом.</p> <p>— 'Много? — запита подругљиво.{ 
у као дивља звијер.{S} Обје руке рашири и полети према Јови, стиште га у наручја и бјесомучно п 
иког позната, па да се с њоме разговори и проговори.{S} Ако је ти не разговориш, ко ће други?.. 
рупицу на бради. — А, душе ми, кршна си и ти к’о ђевојка каква.</p> <p>— Бре не би се ја данас  
ајући га јаглуком по образу. — Лијеп си и... некако... млађи.</p> <p>— Хахаха, — блажено се зас 
ко вјетар звижди, тресе прозорима, носи и разбија лонце са промрзлим цвијећем испод њих.</p> <p 
ав се искриви.</p> <p>— Мираза?{S} Носи и мираза? — запита.</p> <p>— И мираза, — нагласи Благој 
S} Патили су од њега једнако и туђи пси и мачке и пилићи, кокоши, голубови.{S} Рачуна се, да је 
 то ваља!...{S} И још, ако хоћеш, да ти и ђевојку препоручим, а једва ће те дочекати.{S} Знаш л 
е, посади на столицу.</p> <p>— Сједи ти и само гледај, — рече, куцајући штапом о празну чашу и  
о пази: не узми младо ни лудо.{S} То ти и опет велим к’о брату.</p> <p>Перо сачека док се Милка 
креса Перо. — Кад хоћеш да знаш, ето ти и кажем...{S} Своја кућица, своја слободица и ја иђем т 
енима.</p> <p>— Добро, брате.{S} Баш ти и уреди, — рече. — Кад нема Јефтана уређуј ми ти.{S} Вј 
> крај врата и ту се почеше сашаптавати и разговарати...</p> <p>А Перо је био у великој незгоди 
 би му се свиђела.{S} Поче застајкивати и испред многих излога, пред дућанима, не осврћући се н 
 сто година!</p> <p>— Живио! — прихвати и Данило, подигнувши, у знак одушевљења, обје руке у ви 
а столице.</p> <p>— Немојте се правдати и испричавати, — упаде комесар важно. — Ја знам све вас 
има столовима засјели поднапити солдати и други, сваковрсни беспослењаци, па сви пију и задовољ 
ити.{S} Почео, чак, по обичају, гунђати и проклињати све, почевши од младожење, па завршујући с 
јељу по Крсноме Имену, морао се одржати и сви јарани опет се, у уречено доба, нађоше у Периној  
/p> <p>Па узе ствари и поче их савијати и уређивати.{S} И што је више савијао, све му на срцу л 
оче играти око столова, поче звиждукати и пјевати.{S} Нареди и доручак и пива и поново се окрен 
зе га неки бијес и поче по соби трчкати и поигравати.</p> <p>— Крава, крава, крава Филипова у н 
лимо, а биће времена кад ћеш размишљати и туговати...</p> <pb n="130" /> <p>И узе га под руку и 
 пружи руку и поче некако чудно стењати и привлачити га.{S} Поче га и љубити и тепати му.</p> < 
је почео владати собом, почео је лупати и тући матер, а првим ријечима, што их је проговорио, о 
д велике бриге поче му се и коса шарати и, на велику жалост његову, појавише му се неколико чис 
ницу.{S} До те странице могао је читати и сва слова ишла су му некако у главу.{S} Али даље — ни 
.{S} Перин <pb n="95" /> се поче гицати и окрећати, поче изводити мајсторије и показивати, како 
енећи се, — ама о Геновеви знам причати и сад.</p> <p>— Геновеви? — запита онај зачуђено. — Как 
а један међед, па да немам своје памети и не знам шта радим?</p> <pb n="127" /> <p>— Ама ја се  
јајући обрвама. — Овђе може свашта бити и све се може десити.{S} Нијеси ни први ни пошљедњи ког 
ти и привлачити га.{S} Поче га и љубити и тепати му.</p> <p>— Благо мени, како си ми златан — з 
фала на љубави.{S} Мени је драго живити и свакоме је драго живити.{S} На прилику: мачка је једн 
, који је могао са сваким лијепо живити и, нарочито од сељака, примати разне <hi>поклоне</hi>,  
 — Погођено је!...{S} Сад ћу ја уредити и извести коње!</p> <p>— Данас ће бит’ пасја врућина! — 
ти, иза других столова, почели мргодити и псовати га.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Zahlen</f 
Згоднијега одговора није могао смислити и овај му упали да не може боље.{S} Да тако није казао, 
му на сандучиће, — ти ћеш се сад женити и требаће ти крштеница.</p> <p>— Јок, — одговори Јефтан 
са дјецом, он се је волио тући и борити и са живином.{S} Патили су од њега једнако и туђи пси и 
оје заручнице, није могао лако ухватити и дуже задржати, а, осим њега, Обрен му је изгледао као 
S} Срачуна колико обојица имају платити и пружи карту.</p> <pb n="121" /> <p>— Дај новце, Перо, 
гледа на њу, него се одмах поче чистити и уређивати.{S} Очешља се лијепо и раздијели <pb n="114 
ва клепетала, почеле се побожно крстити и кренуле цркви на читав сахат раније, него ли је била  
огледа по свима и као да хтједе скочити и бјежати од свега свијета.</p> <p>У исти час му дјевој 
ало му је, да ће се читава кућа срушити и притиснути га.</p> <p>— Изим овога, — настављао је ко 
је тукао главом о таблу да боље запамти и другови су му показивали и теглили га за уши и све —  
редан.{S} Заклињао се и да ће претрести и уредити кућу и све ствари по њој, раштркане и разбаца 
уђим дућанима, пребирати дневне новости и ићи у механе.{S} Нарочито је волио ово пошљедње, тим  
ајде, кукавче црни, у манастир па пости и читај молитве, јер ти нема помоћи...</p> <p>И одрече  
>— Ја добро.</p> <p>Игњат га мало пусти и, од милоште, повуче га за ухо.</p> <p>— А-а кршно си  
 су се многи пролазници морали осврнути и зачуђено их погледати. — Како у лијепој, красној, мил 
 те одмах занијеми.{S} Што је хтио рећи и протестовати против ове чудне просидбе, сад већ није  
и постили...</p> <p>Непрестано говорећи и хвалећи Перу, поп, из некакве старе, зарђале кутије и 
 своје столове и опколише их.{S} Пушећи и смјешкајући се гледали су их, необично уживајући у њи 
. — Док је крштеница, имам му рашта ићи и увијек гледати Марушку... ух, моју слатку Марушку!... 
ш свакако требати, — рече Перо, отежући и као размишљајући. — У мене је крупан пос’о...</p> <p> 
а плачевним, меким гласом лако гурајући и у једно и у друго. — И немојте се стидити, кад вас је 
...</p> <pb n="97" /> <p>И, нарамљујући и стресајући прашину са хаљина, пође за њима.</p> <p>Је 
<p>Тужан и жалостан вратио се Перо кући и, као да му је био сав свијет <pb n="41" /> крив, мрго 
 носећи овелику канту са водом, стењући и отхукујући, залијевала је кукурузе.</p> <p>Опазивши П 
 <p>Осим са дјецом, он се је волио тући и борити и са живином.{S} Патили су од њега једнако и т 
брену, након пуна два мјесеца, уздишући и преврћући очима као рањеник. — У кући ми ништа у реду 
ије, а за њима крену и Данило, уздишући и стењући под пртљагом...</p> </div> <div type="chapter 
 ватрено.</p> <p>— У тебе ашикује и шћи и жена! — узвикну Алекса и скочи са столице, подигнувши 
ходник, почеше одјекивати нечији кораци и као граја нека.{S} Перо помисли да ће опет бити когод 
и да вам је све у реду: и собе и душеци и све.</p> <p>— Фала ти, — упаде Јово обрадован. — То с 
>Учитељ, зачуђен, искриви се на столици и погледа га тупо, као да пита: а шта се то мене тиче?< 
прича.</p> <p>Стари наслухну ове ријечи и заустави се.{S} Стаде преда њу и стиснуту шаку поднес 
д ње, и хтједе јој боље загледати у очи и лице и... јао... он само угледа дугачки врат своје <h 
а.</p> <p>И дође му, да тога часа скочи и зовне Данила.{S} И он се диже...{S} Почеша се мало и  
макар с киме.</p> <p>Он изненадно скочи и зовну Благоја.</p> <p>— Да се иђе, — рече опоро. — До 
илоште прозва Данилом.{S} Уједно одлучи и то, да, први пут пошље смрти родитеља, прослави Крсно 
ли протузаконитости, — рече, издигнувши и глас и кажипрст десне руке. — тер сте узели слободу,  
ви су му показивали и теглили га за уши и све — узалудно.{S} Мећао је буквар под главу кад је х 
 је, као да му је мало одлануло на души и као да се разведри мало.{S} Ни те вечери није ишао у  
</p> <p>Обрен се осмјехну.</p> <p>— Дај и мени два форинта, па вади, — рече као у шали.</p> <p> 
ене за осталим столовима. — Само гледај и шути, а имаћеш свега.</p> <p>— <foreign xml:lang="de" 
а Обрен готово љутито. — Ти само гледај и слушај...{S} Или, ако хоћеш, ти говори с матером.</p> 
на, па је добро.{S} И лијепо се вјенчај и буди чојек и нек ти буде све у реду.</p> <p>— Тако је 
едати. — Како у лијепој, красној, милој и никад незаборављеној вашој касаби?{S} Шта се тамо рад 
— упаде преплашени Перо, дајући му знак и рукама и очима да престане. — Кажи ми само и тихо ми  
глас ни ту се није могао чути...{S} Чак и оне неколике кокоши, што су се разишле по гомилама бу 
нпут се промолила није, нити јој је чак и гласа могао чути.{S} Па ни попадија се ни од куда пој 
 и љепше се накитиле.{S} Удовица се чак и карамфилом, иза уха, закитила и лице превукла танким  
о као каква мапа.{S} Пролијевало се чак и по тлима, ту се мијешало са пепелом од цигара и давна 
иждукати и пјевати.{S} Нареди и доручак и пива и поново се окрену Пери.</p> <p>— Ја знам кршних 
ро.{S} И лијепо се вјенчај и буди чојек и нек ти буде све у реду.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— И, 
 изађе из собе.{S} Данило исплази језик и дрекну као јаре када га ухвате.{S} Објеси горњу усну, 
неки, најпаметнији, и научили тај језик и почешће се служили њиме.</p> <p>Доктор је баш устицао 
а су слова добијала некакав чудан облик и ни он, ни учитељ, ни сви ђаци не би их кашње могли пр 
уо.</p> <p>Благоје се укрути као војник и салутира.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Befehlen</f 
...{S} Таворим ’вако с дана на дан, док и смрт за врат...</p> <p>— Жао ми је, — рече Јово, уозб 
полуразрушен плот, пуши на кратки чибук и наређује нешто двојици синова, који су неуморно, у ст 
</p> <p>И, онако љутит, сједе на сандук и објема ногама поче лупкати о тле.</p> <p>Након дуге п 
ти, него, у незгоди, извади и он јаглук и поче трти нос.{S} Уједанпут, као да се присјети нечем 
и пут дошао би мргодан, пљувао у јаглук и шетао се између клупа, не окрећући се ни на једну стр 
тници одјахаше од коња, ступише у хотел и, уз мермерне степенице, попеше се до соба, које им <p 
ога!</p> <p>— Курталиши ако си пријатељ и <pb n="167" /> брат! — јекну Перо, па се сави око њег 
 усплахирено погледаше. — Не дозвољавам и не дозвољавам — викну, бјешње и поче ударати руком о  
 десет година, па све до пет...{S} Имам и новога, па како ко бегенише.{S} Мрко је и лијепо, па  
ти. — Како то?</p> <p>— Па испросио сам и уредио све, — викну Благоје весело и опет пође да га  
ла ти, — упаде Јово обрадован. — То сам и мислио.</p> <p>— Ама у мене то ништа нема, — осијече  
аменима...</p> <p>— Што ти кажеш, кажем и ја.{S} Само да ми она биједа на врат не дође, — рече. 
това! — одушевљено узвикну. — Пристајем и ја!</p> <p>У неђељу кренуше обојица удовичиној кући.< 
х и букових грана и окитили је цвијећем и барјачићима.{S} Под големим кубетом њезиним пружао се 
а, са малим, нешто искривљеним, носићем и смјехуљцима на образима, диже се да купи бакшише.{S}  
и било вас, које ја с вама лијепо живим и ви ме веселите и забављате, што вам никада, ни у гроб 
 да је задржи.{S} На попа је био сасвим и заборавио и, кад овај устаде пружајући му крштеницу,  
ад колиба дизао се танак, плавичаст дим и повијао се по чађавим, сламним крововима...{S} Ничији 
/p> <p>— А би ли ти да ти је ја извадим и ја да платим?</p> <p>— Јок, — осијече Обрен остављају 
 да га љуби. — Ти си ми рек’о да уредим и ја сам све уредио.{S} Имаш пунца газду, пуницу газдин 
и.{S} Обојица се упутише некаквим уским и прљавим сокацима, прођоше кроз двије-три авлије, пров 
ише модрим него црвеним, лицем, дебелим и облим, сличним чарапи, носом и са испупченим трбухом, 
о, диже се и пође.{S} Обрен пође за њим и не хтједе се зауставити, макар што их је удовица задр 
 нарумењена усиђелица указа се пред њим и, љубазно се осмјехујући, показа му собу, Перо, старај 
 и станите за мном.{S} Кад ја приступим и изговорим здравицу и када викнем: „живили“, онда и ви 
о потрошит’.{S} Имам ја пара, да платим и за те и за се.{S} А теби треба да се шеташ, да се дру 
д се тражи женска глава.</p> <p>Међутим и Јован изведе коње и поче их вадати по ледини, чешукај 
м страшно дебелим гласом, вртећи главом и мигајући ситним, јастребастим очима. — А ја вас одавн 
рсте у Данилову косу, затресе му главом и заповиједи да изађе из собе.{S} Данило исплази језик  
е се малко, као нехотице, ритнула ногом и одгурнула га.{S} Њему није било ништа.{S} Три пута се 
 вашег брака; да сретно буде по ваш дом и српски род.{S} Живили!</p> <p>— Е умијеш га, учитељу, 
ве ствари...{S} Он долази сам са младом и Данилом и нема сватова.{S} Ама то не смета!..{S} Ми ћ 
нема сватова, него долази сам са младом и...</p> <p>— А која ли му је млада? — упаде Обрен.</p> 
Написао их читкије и, са великом грајом и побједничким изразом на лицу, показао свима.{S} Нарав 
а, заједно са учитељем, удовицом Стаком и толиким другима.{S} Сви су нешто међусобно шапутали и 
чувену варош М..... и одсједе у великом и славном хотелу „<title>Код Балкана</title>".{S} Овдје 
лена, дебељкаста, са пуначким подвољком и рупицама на бради, за час се прибра.{S} Лагано, забац 
о.</p> <p>Удовица опет измахну јаглуком и удари га по устима.</p> <p>— Људи воле и крави дебљој 
главе у кући.</p> <p>Јефтан махну руком и замоли га да не говори даље, како не би својим жалост 
а.</p> <p>Учитељ презриво одмахну руком и куцну се по челу.</p> <p>— У мене је све овдје записа 
— Што ће ти?</p> <p>Игњат измахну руком и свом снагом удари се у прса.</p> <p>— А-а утекли су!{ 
њом кућом, са једном бескрајно дугачком и необично прљавом авлијом, по којој су лежале здраве и 
..{S} Он долази сам са младом и Данилом и нема сватова.{S} Ама то не смета!..{S} Ми ћемо му бит 
не иде за својим него за Периним послом и да је овај, према томе, дужан, бринути се за његову у 
милија пријатеља, који, загријани вином и необично расположени, тек што му наздравише и искапиш 
упаде Обрен. — Њих треба напунити вином и понијети за пута...</p> <p>— И један треба лијепом зд 
е поздрављати окупљену свјетину и капом и објема рукама.</p> <p>— Жениче и невјесто, — узвикну  
 куковима, те куња, лијено машући репом и бранећи се од силних муха.</p> <p>— Ово је село мртво 
 уљегоше у авлију и, са ужасном шкрипом и треском, отворише врата мале, приземне собице, и удов 
 дебелим и облим, сличним чарапи, носом и са испупченим трбухом, стајао је смијешећи се и обје  
S} Један сух, пјегав, са кукастим носом и великим, необично испупченим очима, оборио главу и ку 
рупана глава са огромним кукастим носом и страшним очима.{S} Тек мало трезнији човјек могао би  
<p>Од тога дана Перо као да клону духом и изгуби вјеру у се.{S} Изгуби и наду, да ће икада у св 
 срете Јефтана.{S} Носио је под пазухом и у рукама неколика сандучића и завежљаја и, тако прето 
 се тргоше...{S} Јока сакри лице бошчом и утече у кућу, а Јово му се приближи.</p> <p>— Не ваља 
 ђаци, међу собом, прозвали Топал-пашом и спјевали га у пјесму, која је почињала ријечима: <hi> 
хиљаду и сто пута честитам, — обрадован и раздраган узвикну Перо.— То је љуцки и, што се рекне, 
крштеницу час прије сврши.</p> <p>Тужан и жалостан вратио се Перо кући и, као да му је био сав  
затече Данила, гдје стоји трештен пијан и љуља се час на једну час на другу страну као шеталица 
м муке им’о док сам каз’о како си ваљан и богат и све...</p> <p>— Ама ја нисам виђео...</p> <p> 
Јован, старајући се, да изгледа озбиљан и замишљен. — Ја к’о кириџија виђео сам много, ама ти ћ 
но, доказао Пери, да »као старији јаран и ожењен чојек« треба да спава на меку, а, поред тога,  
 и једини Јефтан што му је остао вјеран и још се једнако бринуо за њега.</p> <p>— Жени се, — са 
ити...{S} Све му се чинило као неки сан и као да све ово, што види и чује, није могућно...{S} О 
у водио...{S} А, ето, и Перо је паметан и он ми све виче: <hi>тако је!</hi></p> <p>Мара не одго 
ам о томе: како су живили Перо Карантан и његова Стака, доносим само одломак његова писма, што  
> <head>VII.</head> <head>Перо Карантан и дружина му у гостима код стрика Васе у селу Галебовцу 
 му се смишљен <pb n="23" /> и умјестан и, што је главно, искрен и пријатељски.</p> <p>— А хоће 
ш дјеца. — Мени је каз’о да је болестан и да не ће никуд излазити.{S} Каз’о је и да му нико не  
Истјерани из куће стрика Васине, Јефтан и Перо лешкарили су под једним искривљеним дрветом, у д 
во је пасје путовање! — прогунђа Јефтан и некако крвнички погледа <pb n="66" /> у Перу. — Трећи 
>— Уфатићу те за ријеч, — дочека Јефтан и снажно га стегну за мишицу. — То би било најпаметније 
— А можеш ли ти Обрене? — запита Јефтан и не гледајући на Данила. — И ти си Перин јаран.</p> <p 
.{S} Хајде са мном... — љутну се Јефтан и направи мргодно лице. — Не бој се, да ћеш ти што потр 
>— Хајде, Перо, да иђемо, — поче Јефтан и као подиже се. — Ти си каз’о, да ћемо остат’ само мал 
Фала Богу кад смо овђе, — рече и Јефтан и испод ока погледа лијепу Швабицу.</p> <p>А Данило се  
теница.</p> <p>— Јок, — одговори Јефтан и крену даље. — Шта ће ми то?</p> <p>— Требаће, требаће 
/p> <p>— Каква несрећа? — брекну Јефтан и нагло се исправи. — Што се <pb n="113" /> мени није д 
се оженио, болан? — готово цикну Јефтан и снажно му стеже прсте, да умало није јаукнуо.</p> <p> 
с очи воде и ноге носе...</p> <p>Јефтан и Перо не одговорише ријечи.{S} Обојица, као утучени, к 
..{S} Кашње се показао као врло живахан и отресит...{S} Чим је почео владати собом, почео је лу 
> <p>У гостионици сједио је Перо мрачан и суморан; ћутао је и само испијао чашу за чашом.{S} До 
са властима посла.{S} Није им био вичан и није знао како се с њима треба понашати.{S} С тога се 
 Она је шћи газде Ђуре Ашчића.{S} Кршан и богат чојек!</p> <p>Перо га дрпну за рукав и, од нест 
ећавајући, да ће свакоме „бити наклоњен и пред свима властима штитити му интересе“...</p> <p>—  
 смркло, окупише се сви:{S} Јово, Обрен и Јефтан.{S} Сви весели и смјешкају се један на другога 
Плаче Перо, плаче Јефтан, плачу и Обрен и Јово.{S} Сви плачу!{S} А Данило опет промолио главу к 
 /> и умјестан и, што је главно, искрен и пријатељски.</p> <p>— А хоћемо ли дуго остати? — запи 
 се и, држећи капу под пазухом, скрушен и понизан уљезе у собу.{S} Комесар, дебељкаст, мргодан  
 соби сједоше Перу у прочеље, а домаћин и домаћица опколише га са <pb n="134" /> обје стране.{S 
их ђевојака.</p> <p>Обрен дохвати аршин и, играјући се њиме, поче дражити дебелу, полугубаву ма 
па хоћу да те видим.{S} А ево сам дов’о и два пријатеља и једно момче, да ти се прогостимо у ку 
 се на њих, — ево и Перо мисли исто к’о и ја.{S} И он ми све одобрава, а само се ти љутиш и вел 
јеси каз’о да ти је много, кад си иск’о и кад си ми прич’о, да ће ти ђеца крепати од глади?...< 
рин јаран.</p> <p>— Ја бих... ама пос’о и дангуба... — замуца Обрен. — А... осим тога... не зна 
е Перо бјежећи од њих. — Пос’о је пос’о и он је најпречи!</p> <p>— Таки ли си ми пријатељ? — љу 
н.{S} С њиме се отприје помало познавао и сматрао га за пријатеља, а данас му је требао један ч 
итељ покаже прут и он се одмах стишавао и, положивши руке на клупу, уозбиљио се као какав стара 
 У љутини ошамарио је Данила, а опсовао и Јову.</p> <p>— Нећу ти ја овђе више ноћиват’, па да м 
 је бунило.{S} Изговорити би их и могао и то баш не би било тако тешко, али ко ће их написати?{ 
јаје.{S} Ипак му је нос највише страдао и вјечито је сличио руменом, расцвјетавајућем пупољку.. 
у тесту, на којој се, у даљини, издизао и ширио бјеличаст, провидан облак.{S} Кроз облак су се  
има, који се као дебела паучина лелујао и повијао по механи.{S} А свијета било много!{S} Неки с 
оворити <pb n="17" /> мало оштрије, као и обично, кад Аћима хоће о нечем да увјери, — Ама ја ви 
раг си ти мени Јово, — рече хладно, као и мало прије. — Мали си био, кад сам те носио на рукама 
S} И сав свијет прорицао је и њему, као и Јефтану, да ће хрђаво проћи.{S} Једино је још Аћим ло 
нуће, похитао је попу.{S} Обукао се као и јуче, угладио се, само што се нешто више огледао у ог 
гледати.{S} Узалуд!{S} Вјетар је пиркао и играо се танким завјесама на прозорима, али њезина гл 
тражио протокол.{S} Нестрпљиво је шетао и освртао се на све стране, надајући се, да ће је сваки 
.</p> <pb n="15" /> <p>Када је одрастао и могао се мијешати са осталом дјечурлијом на улици, по 
ненађени поп, који тек што бијаше устао и почео се умивати, а полијејевала му лијепа Мара, обуч 
апита тужно. — Превариће њих обје Швабо и ето ти шта ће.</p> <p>— Не превари он више! — дочека  
> <p>Перо преврну очима, погледа у небо и испусти један мученички уздах:</p> <p>— Тако ти је то 
Јефтан погледа око себе, погледа у небо и стисну зубе.</p> <p>— Јок, — окреса. — Ја нећу друкчи 
 нашљество.{S} Због нашљества се управо и прочуо и био је, од свих касабалија, једногласно прог 
рштеницу и не осврћући се на њих, — ево и Перо мисли исто к’о и ја.{S} И он ми све одобрава, а  
> <p>— Ја хоћу, — пресијече га она живо и пружи руку да га загрли. — Ја хоћу...</p> <p>— Да ми  
како стоје једно према другоме:{S} Јово и Јока.{S} Он се једном руком наслонио на зид и гледа ј 
ну траву.</p> <p>— Сретно! — викну Јово и поче точити вино.</p> <p>— Сретно! — заграјаше сви... 
{S} Додуше пажљиво је крио име и попово и дјевојчино, али је причао све остало и причао је дуго 
S} Човјек, у својој муци, бијаше готово и заборавио на Перу и ко зна да ли би га се икако и сје 
Карантана.{S} Његово рођење, дјетињство и први дани момаштва.</hi> </head> <p>Перо Карантан, с  
<p>Перо не знаде шта би одговорио, него и он сједе на кревет и, објесивши ноге, поче климатати  
е часова, кад је долазио у разред весео и расположен.{S} Тада се шалио са дјецом, чупкао их за  
ви Крсно Име.{S} А како га је прославио и шта се закључило иза ручка, то смо у почетку изнијели 
и.{S} На попа је био сасвим и заборавио и, кад овај устаде пружајући му крштеницу, зачуђено га  
о толико заговорио, да је чак заборавио и на вино и тек <pb n="164" /> и кад неко, у страни, ис 
узу. — Халал му вјера ко те таког родио и на нас намјерио!</p> <p>Па, сви раздрагани, изађоше и 
 ти буде добра жена, изнова си се родио и биће ти добро; ако ти буде зла, онда куку теби, одмах 
берићетно!{S} Да Бог да и пород породио и све ти у напријед пошло!</p> <p>— Живили младенци! —  
сину авлију, Данило се већ био пробудио и сједио под дудом.{S} Крај њега је лешкарио Васин слуг 
 била изашла на врх главе и он је мрзио и њу и учитеља и све ђаке.{S} С тога му се и допаде оче 
шки, топли јорган, дотле се Перо и умио и кренуо низ чаршију, тражећи да се упозна ма с киме и  
а царем <pb n="170" /> не би промијенио и сада вичем из свега грла: куку ономе, ко није ожењен! 
хвом Пери, који се бијаше толико збунио и загледао у њу, да није знао који ће филџан прихватити 
ед себе. — Ја <pb n="135" /> сам га пио и пио би га вазда.{S} Да ме и сад ко понуди, не би река 
 ваздуху.</p> <p>Због тога је приступио и Пери.{S} Упознао се с њиме, нашалио се и почео му сје 
тари је оно алчак!...{S} Он је преварио и прије, те су му, на правди вишњега Бога, претеслимили 
есу ни чекали понуде.{S} Обрен је точио и без њега, јер није могао гледати празне чаше, и прели 
он се лагано љуљушкао на столици, пушио и пијуцкао.</p> <p>— Колико мислиш остати овђе код нас? 
уче у страну.</p> <p>— Што обрука ’вако и себе и мене? — запита, бјесомучно дрмајући њиме. — Шт 
о на Перу и ко зна да ли би га се икако и сјетио, да му не стиже онај брзојав.</p> <p>— На моју 
а живином.{S} Патили су од њега једнако и туђи пси и мачке и пилићи, кокоши, голубови.{S} Рачун 
 он више! — дочека <pb n="104" /> Бошко и, звизнувши, одмахну руком, као да вели: „прошло је то 
Шта?{S} Шта ми је све то? — викну Бошко и скочи са столице... — Хајде ти стани на воду, а ја ћу 
ћемо на путу!</p> <p>Затим прошета мало и окрену се Пери.</p> <p>— Кад си се намислио женит’ шт 
есело.{S} Опазивши Перу он застаде мало и намигну му.</p> <p>— Видиш, како је кад човјек хоће д 
а.{S} И он се диже...{S} Почеша се мало и хотимично се растресе над успаваним Јефтаном, да коју 
но раме на своме као да се застиди мало и поче се измицати, а, у измицању, опази на зиду слику, 
 и дјевојчино, али је причао све остало и причао је дуго.{S} При свршетку осјетио је, као да му 
p> <p>Старац се дохвати руком за стабло и устаде.{S} Лице као да му се одмах разведри.</p> <p>— 
ам и уредио све, — викну Благоје весело и опет пође да га љуби. — Ти си ми рек’о да уредим и ја 
 да ником не издаш...{S} Ако издаш, зло и по ме и по те.</p> <p>Перо не одговори.{S} Пропусти г 
прелијевао их.{S} Отуда се вино разлило и по свему потрпежњаку, — јединоме чаршафу <pb n="9" /> 
с на другу страну.</p> <p>Једино Данило и Јован што су ишли лагано и мирно, за пошљедњим коњем. 
у и упути се дуду, испод кога су Данило и Игњат слатко спавали.</p> <p>Изненада ослухну некакав 
Перо опет ућута.{S} Скрсти руке у крило и поче ломити прсте.{S} Осјетивши удовичино раме на сво 
дет, да свачије сватове лијепо дочекамо и да пред њих изађемо...{S} А Перо је наш јаран; доста  
 бркове, љуби ме и милује, па се играмо и шалимо к’о ђеца...{S} Ја ти не знам ништа друго казат 
е може наћи у каквој механи, он је само и пазио на оне дућане, гдје је видио окупљено <pb n="99 
ама и очима да престане. — Кажи ми само и тихо ми кажи: знаш ли ђевојку?</p> <p>— Па то је, бра 
. —- То је најбоље!</p> <p>— Предлажемо и ми! — повикаше сви.</p> <p>Јефтан, пружајући обје рук 
 колима?{S} Згурио се у крај, па нијемо и тупо гледа своје касабалије, а касабалије гледају њег 
овђе живи...{S} Ако хоћете, у њега ћемо и сврнути.</p> <p>Јефтан погледа око себе, погледа у не 
ижујући им се. — Нијесте знале, да ћемо и ми доћи да пијемо кахву.</p> <p>— Знаш... к’о момци.. 
емо без <hi>младе</hi>!..{S} Данас ћемо и у цркву и добро платити попу, па нек одма вјенча...</ 
ијепо, само кад смо у тебе...{S} Ми смо и са малим задовољни.</p> <p>Стари се дохвати за ухо, к 
шло је вријеме, да се враћамо оклен смо и дошли...{S} Кући ћемо!</p> <p>И оде у собу.</p> <p>—  
 гађајући њима слике на зиду.</p> <p>Но и самовање му додија.</p> <p>Опет пође у механе и, пију 
едино Данило и Јован што су ишли лагано и мирно, за пошљедњим коњем.{S} Обојица задуханили, па  
шта је ово, — одговори механџија хладно и не осврћући се на грају. — Они читају новине и сваке  
} А то су ти пријатељи? — запита хладно и презривим погледом премјери их обојицу. — То зар?</p> 
м, меким гласом лако гурајући и у једно и у друго. — И немојте се стидити, кад вас је Бог намиј 
лада и лијепа — узвикну Перо одушевљено и затапша рукама. — Ух, ух, брате, то ми се хоће!</p> < 
раго...</p> <p>Перо се ухвати за кољено и хукну.</p> <p>— Нека га Данило јаше ако хоће, а ја, в 
оварен као парипче, смијао се безбрижно и весело.{S} Опазивши Перу он застаде мало и намигну му 
аговорио, да је чак заборавио и на вино и тек <pb n="164" /> и кад неко, у страни, испали пушку 
тако, да се његово раме чешало о њезино и, гледајући преда се, једнако је смишљао: шта ће прого 
ледао у огледалу, чешљао се мимо обично и фес мало накривио на лијеву страну, пустивши, да га с 
истити и уређивати.{S} Очешља се лијепо и раздијели <pb n="114" /> косу по средини, пустивши да 
де све к’о што сам намислио, биће добро и зачудићете се сви!</p> <p>— Да Бог да, — одговорише о 
за наше здравље, ми смо фала Богу добро и здраво, к’о што и теби исто пријатељски желимо...{S}  
ало.</p> <p>— Нека, нека, — дочека Перо и повуче га за појас. — Овђе је лијепо...{S} Нека још!< 
<pb n="39" /> <p>— Чујеш, — дочека Перо и не гледајући му на сандучиће, — ти ћеш се сад женити  
>— Воле, воле богме, — опет дочека Перо и, као са заносом неким, настави: — И ја сам им’о једну 
га у тешки, топли јорган, дотле се Перо и умио и кренуо низ чаршију, тражећи да се упозна ма с  
..</p> <p>— Није пуно, — уплете се Перо и стаде међу њих. — Није пуно, само кад се има.</p> <p> 
— То, душе ми, не знам, — одговори Перо и мученички уздахну. — Кажу да сам испросио, а ја не зн 
> <p>— Зовемо молићемо, — одговори Перо и преклони се читавом половином тијела. — Баш се тако з 
и је од власти, — понизно одговори Перо и поклони се до земље.</p> <p>Згоднијега одговора није  
, — <pb n="148" /> поче се бранити Перо и ако муцајући. — Ја сам ја, а бунтовник је бунтовник.< 
ми те Бог посла! — викну обрадован Перо и поче га грлити. — О, брате слатки и лијепи, добро ли  
 <p>— Фала Богу! — викну обрадован Перо и удари капом о тле. — Бог вас поживио, господине!</p>  
>— Фала Богу кад смо живи! — викну Перо и, онако у свима хаљинама, завали се у кревет.</p> <p>— 
бијаше почео прибојавати, да га наскоро и Данило не остави.{S} Некаква нарумењена усиђелица ука 
а Стаком говорио? — осијече Обрен оштро и испрси се. — Зар она није твоја?{S} И зар сада њу мис 
х... обоје ми жао...</p> <p>Стрико Васо и не осврну се на њега.{S} Окрену се гостима и мрко их  
 се да што мање времена изгуби, честито и не погледа на њу, него се одмах поче чистити и уређив 
одити!{S} Хајдемо! — рече Јефтан љутито и окрену му лећа. — Хајдемо тражити другога.</p> <p>Јов 
чари, натаче их на нос, па сједе за сто и дохвати велики протокол, увезан ваљда прије тридесет  
е колико хоћете.</p> <p>Па сједе за сто и написа брзојав Јефтану.</p> <p> <hi>Долазим у петак.{ 
, блесасто изгледао) за један омањи сто и ту га, као какво дијете, посади на столицу.</p> <p>—  
 осмјехну.{S} Куцну празном боцом о сто и нареди још вина...</p> <p>Иза тога Перо је трчао у ме 
, што су га пролазници сваки час, често и врло немилостиво, гурали и чак му стајали на ногу...{ 
кога је отео од Данила.{S} Он је, чисто и јасно, доказао Пери, да »као старији јаран и ожењен ч 
гуљастога писара са родиним ногама, што и по равници корача као да се пење уза степенице, — њем 
"119" /> кога и, очигледно, жалећи, што и рибље кости није могао појести.</p> <p>— <foreign xml 
и смо фала Богу добро и здраво, к’о што и теби исто пријатељски желимо...{S} И ако желиш чути з 
своме меканом душеку и спавати, као што и остали сретни људи, којима није пало на памет да се ж 
..{S} А ја сад имам <pb n="77" /> нешто и посла, па, ако одете, нећете ми барем сметати...</p>  
о.{S} Због нашљества се управо и прочуо и био је, од свих касабалија, једногласно проглашен осо 
шао да крави Митра кујунџије откине реп и да њиме бије другове.{S} Срећа, што крава није била < 
да иђемо.</p> <p>Перо завуче руку у џеп и крупан новац остави на столу.{S} Не хтједе ни кусура  
 који се толико бојао власти колико поп и који би био у стању са већим страхопоштовањем говорит 
 <p>— Ја...</p> <p>— Муч’, — дрекну поп и измахну шаком, да Пери намах замрије ријеч у грлу. —  
житељу да однесе.{S} Затим запали цигар и, добујући прстима у прозор, очекиваше кола.</p> </div 
сијече Перо, па се и он намргоди. — Зар и теби да дајем рачуна?</p> <p>— А ко ће те питати ако  
 добро му загледа у очи.</p> <p>— А зар и то тражи власт? — запита.</p> <p>— Не иште... не траж 
е ни јастука, извалио се ма гдје, макар и за врата, и заспао.{S} Пробудивши се подбуо, мамуран, 
 Мислио је да ће, ако мало заспе, макар и на који сахат заборавити своју <hi>заручницу</hi>...{ 
метати...</p> <p>Сви устадоше.{S} Макар и по врућини, морали су у шетњу.{S} И сви су позавидили 
ако бојажљиво.</p> <p>— Добро.{S} Макар и мало.</p> <p>Перо затвори магазу, те кренуше обојица. 
волио би живит’ хиљаду година, па макар и у тикви.{S} И вама фала, које ви мени наздрависте за  
 <pb n="103" /> — рече. — Удри ти макар и каме-њима са суха, па си добио.</p> <p>Алекса скиде н 
pb n="156" /> је и он прочитао. — Међер и Перо каткад зна шта ради.</p> <p>Јефтан сједе на једн 
оље.{S} А лаже!..{S} Он само прича, јер и не зна ништа друго него причати.{S} Он, чак, сипа и в 
Јок, — осијече Обрен остављајући тефтер и прислањајући се леђима уз вреће од пиринча.</p> <p>—  
одговори Обрен, који је гледао у тефтер и срачунавао нешто. — Што ћа ми она?</p> <p>— А би ли т 
!{S} Ми смо, што се рекне, главни одбор и ми ћемо ријешити.</p> <p>— И скупићемо се у прву неђе 
<p>Јефтан се прислони раменом уз прозор и замишљено поче добовати прстима по стаклу.</p> <p>— А 
— Хм?...{S} Но гут!... — Осијече доктор и пође пред њим. — Видиме...{S} Шнел...</p> <p>Кад су с 
а се нечега сјети, бржебоље умекша глас и настави љубазније: — Ех, кад хоће власт, и биће готов 
узаконитости, — рече, издигнувши и глас и кажипрст десне руке. — тер сте узели слободу, увредљи 
страшан израз...{S} Обузе га неки бијес и поче по соби трчкати и поигравати.</p> <p>— Крава, кр 
вши, у знак одушевљења, обје руке у вис и машући њима као крилима.</p> <p>Обрен Пушибрк баци ка 
, а Данило, од радости, баци капу у вис и поче поигравати.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
 другу сузу, која му се склизну низ нос и заустави се управо на брковима.{S} Јефтан Мргудић уст 
м’о док сам каз’о како си ваљан и богат и све...</p> <p>— Ама ја нисам виђео...</p> <p>— Па каз 
би одговорио, него и он сједе на кревет и, објесивши ноге, поче климатати њима.{S} Прислони чел 
..</p> <p>Јефтан опусти руке низ кревет и клону главом на јастук, као најтежи болесник.</p> <p> 
на форинти.{S} Педесет година, двадесет и пет хиљада!</p> <p>— Честитам, брате, по хиљаду и сто 
.</p> <p>Сви се сложише.{S} Узеше дивит и хартије, те заједнички написаше учитељу писмо, у коме 
ве хаљине, што се показао тако »даровит и паметан«...</p> <p>— Красно дијете, — хвалио се Аћим  
за мало те није главу изгубио.{S} Љутит и разјарен поп, чим га опази, стиште своје снажне шаке  
ап росе на врх житнога класа.{S} Тронут и растужен, дуго гледаше он у три своја пријатеља, три  
по стаклу.</p> <p>— А ко ће поћи на пут и куда? — као да сам себе запита. — О тома треба добро  
 се кајати, што је икако полазио на пут и што је будаласто одлучио да се жени...{S} Зар баш да  
и шкргутну зубима.{S} Удари и други пут и три чаше преврнуше се на столу, а празна боца откотрљ 
ја то не дозвољаваМ! — дрекну уједанпут и скочи иза стола оборивши три столице.{S} Препаде и Бл 
{S} Доста је било да учитељ покаже прут и он се одмах стишавао и, положивши руке на клупу, уозб 
.{S} Ту се управо десила слова Ц, Ф и Ћ и то га је бунило.{S} Изговорити би их и могао и то баш 
азговори испредали су се до касно у ноћ и сви су се растајали задовољни.</p> <p>Најпошље Перо с 
овао, вратио се у <pb n="155" /> касабу и почео <hi>оздрављати</hi>.{S} Човјек, у својој муци,  
слободно ступајући у <pb n="47" /> собу и приближујући им се. — Нијесте знале, да ћемо и ми доћ 
куда, кад усплахирани Перо утрча у собу и још са врата повика:</p> <p>— Помагај, господине, ако 
умјереније живити.{S} Затвори се у собу и поче читати <title>Свето Писмо</title> и разне занимљ 
p>— Аха! — викну Благоје улазећи у собу и тарући крупан зној са чела.</p> <p>— Једва га једном  
еда јој право у лице; она оборила главу и чупка ресе на бошчи.</p> <p>У Пери заигра срце.{S} Он 
<p>Доктор је баш устицао шешир на главу и спремао се да пође некуда, кад усплахирани Перо утрча 
p> <pb n="70" /> <p>Стари искриви главу и зијевну.</p> <p>— Аха, ти си? — проциједи кроз зубе.{ 
етку Српства.</p> <p>Јефтан обори главу и, као постиђено дијете, поче се чешкати по обрви.</p>  
же пјеше ићи?</p> <p>Данило обори главу и уздахну.{S} Сад се тек сјети, како је лијепо било сје 
, дворећи мене.</p> <p>Перо обори главу и поче се чешкати.{S} Бијаше му, као да га је неко поли 
ну га изнутра, те мораде окренути главу и одахнути мало.{S} Ипак стегну срце и уљезе.{S} У први 
и пити.{S} Само је уздисао, дизао главу и њушкао по ваздуху, као да још једнако осјећа онај мир 
необично испупченим очима, оборио главу и куцка празном чашом о сто, а други прекрстио ноге по  
лиједи, полегути се, ухвати се за гриву и склопи очи да не види своје пропасти, а Јефтан потјер 
i>младе</hi>!..{S} Данас ћемо и у цркву и добро платити попу, па нек одма вјенча...</p> <p>Перо 
ама, са осмијехом на лицу поздрави Јову и пружи му обје руке.</p> <p>— А камо се ти прије? — за 
 забленуто погледа.{S} Погледа и у Јову и чворугу му, која се зацрвенила као презрела трешња, п 
кну Јефтан, поново се враћајући друштву и вукући Перу за <pb n="168" /> собом. — Ишао је по тол 
е одговори ништа.{S} Само упрти пртљагу и пође пред њима, да их води Јовановој кући.</p> <p>Зат 
тјерам са пратњом...</p> <p>— Фала Богу и на томе, — опет ће Перо, још одушевљеније. — То је ба 
да!</p> <p>— Честитам, брате, по хиљаду и сто пута честитам, — обрадован и раздраган узвикну Пе 
м прстима скину повезач, рашчешља браду и погледа Перу попријеко.</p> <p>— Шта ћеш? — запита не 
 очекивао.{S} Раније је затварао магазу и хитао свирачицама.{S} С њима је пио, с њима остајао д 
хладан да попухује, милује га по образу и лагоди.{S} И тај вјетар доноси, из даљега, некакву пј 
еде до Пере, поче га миловати по образу и умотавати му брк.{S} А њему драго.{S} Стаде узвијати  
мина, неки се картају, неки се погађају и кладе око нечега.{S} Чак, ради веће галаме, и механџи 
раме, рупци, појасеви и бошче, повијају и лепршају око врата као барјачићи.{S} Све лијепо, чист 
ш таке слике) и она два сандука у крају и дрвени кревет, — ето то ти је читав намјештај.{S} Па  
се тако освети.{S} Затим сиђе на авлију и упути се дуду, испод кога су Данило и Игњат слатко сп 
ри по глави.</p> <p>Перо уљезе у авлију и, раскорачивши се на широко, погледом поче тражити поп 
зненадно, као у преши, уљегоше у авлију и, са ужасном шкрипом и треском, отворише врата мале, п 
подвикну попу, пошто је уљегао у авлију и са слушкињом се најпријатељскије поздравио. — Ево ме  
 је четврти пут -ступио у попову авлију и заискао крштеницу, за мало те није главу изгубио.{S}  
и, сваковрсни беспослењаци, па сви пију и задовољно гледају у четири лијепе свирачице, <pb n="2 
ерин коњ хтио да изведе нову мајсторију и спустио се на прва кољена, а Перо се ослабио, полетио 
угуљаст, болешљив младић, упалих прсију и уских, кукастих рамена, вјечно огрнут <hi>иберцигером 
а, загрнутих рукава и раздрљених прсију и, носећи овелику канту са водом, стењући и отхукујући, 
са.{S} Лагано, стидљиво, оборених очију и руменећи се, поднесе она послужавник са кахвом Пери,  
сва служинчад хотелска, па га задиркују и пецкају, грохотом се смијући, ако каткада, леђима или 
ива и осјећа, како га таласи запљускују и драгају ода свих страна...{S} И као вјетар прохладан  
естано је мислио о Мари.{S} И на сокаку и у механи мислио је само о њој.{S} На свирачице није х 
м, ја га више не могу гледати по сокаку и мучити се с њиме, него треба коме другоме да га натов 
о у својој соби на своме меканом душеку и спавати, као што и остали сретни људи, којима није па 
апије, док најпошље не изађоше у велику и пространу, необично освијетљену, башту, која је била  
/p> <p>И опет стаде.{S} Гледаше у слику и као да очекиваше, да неко проговори иза ње и да му на 
губаву мачку, која је лежала на ћепенку и сунчала се.</p> <p>— Па то је лахко, — рече као узгре 
носи, из даљега, некакву пјесму, звонку и умиљату, што попут славујске трепери у ноћи, а у пјес 
 <pb n="13" /> <p>И зграби Перу за руку и силом га повуче вратима.</p> <p>— Јок!{S} Јок! — пови 
/p> <pb n="130" /> <p>И узе га под руку и силом поведе у гостионицу.</p> </div> <div type="chap 
оворити.{S} Зину према њему, пружи руку и поче некако чудно стењати и привлачити га.{S} Поче га 
а је не видим.</p> <p>Обрен гурну мачку и одбаци аршин, па се исправи и оштро га погледа.</p> < 
једнако сједила, држала тефтер на крилу и, осјећајући Јовин поглед на себи, није смјела главе п 
бумбуловом, љуљушкати је на своме крилу и куњати јој на голим њедрима, као што је замишљао.{S}  
атим удари шаком <pb n="10" /> по столу и шкргутну зубима.{S} Удари и други пут и три чаше прев 
до касабе П...</p> <p>Јован остави лулу и као замисли се.{S} Поче нешто у себи рачунати, поглед 
> <p>Јово извади духана, напуни му лулу и припали.</p> <p>— А је ли стрико дома? — запита. — Шт 
ема вама, узимамо учешћа у вашем весељу и ступамо пред вас, да вам пружимо изразе наших одушевљ 
лем мрк облак, који се спустио на земљу и поиграва пред њим.{S} И, као да га вјетрови понијеше, 
а, постиђена, гледаше само у црну земљу и зелену траву.</p> <p>— Сретно! — викну Јово и поче то 
а се одржи. <pb n="147" /> Задрхташе му и ноге, поклецнуше кољена и он сједе, управо паде на ст 
ој <pb n="31" /> земљи и, држећи голему и тешку мотику у рукама, окопавао кукурузе, што их је т 
уда главу, обје руке пружила према њему и зове га себи...{S} Њему памет стаде...{S} Погледа око 
адики би много било...{S} Доста је њему и учитељева.</p> <p>Сви се сложише.{S} Узеше дивит и ха 
.{S} Као живо нешто да се помаче у њему и свом снагом гурну га њојзи.{S} Пруживши јој бакшиш он 
 почивке, остављајући хартије на страну и одахнувши мало. — Ви се зовете Перо Карантан?</p> <p> 
Перо читава три корака одскочи у страну и дрхћући приступи механџији.</p> <p>— Растављај их, бр 
као да се застиди па се окрену у страну и сакри се за мурвово стабло, а поп испусти мотику, зем 
вазда овако. — Затим се окрену у страну и слушаше како вјетар звижди, тресе прозорима, носи и р 
лупа, не окрећући се ни на једну страну и не говорећи ништа.{S} Тада нико није смио проговорити 
на, а ни преко ноћи, није ишао у механу и спавао је слађе него обично.</p> <p>— Ево ме опет, —  
роштај, а Перо је чврсто стиште, стегну и — излети из собе.</p> <p>Пред вратима застаде и бризн 
упујем нове.{S} Ономадне сам узео једну и платио за њу петнес’ гроша.{S} Питам: може ли јефтини 
 наклони мало главу према десном рамену и окрену се.{S} Перо, као ван себе, у мало не скочи за  
ргодан човјек, са мјесечином на тјемену и ријетком, јарчијом брадом, сједио је и писао нешто, п 
и као да га неко зове, зове га по имену и каже да умире за њим...{S} Он размахну рукама <pb n=" 
ени, кренуше из авлије, а за њима крену и Данило, уздишући и стењући под пртљагом...</p> </div> 
ута стиште Јефтанову руку, па се окрену и хитно пође кући.{S} Брзо, као на крилима, улети у сво 
а да нађеш доктора?</p> <p>Па се окрену и опет хитно пође уз чаршију.</p> <milestone unit="subS 
га вјетрови понијеше, он се брзо окрену и отрча из авлије.</p> </div> <pb n="44" /> <div type=" 
ста, блесасто гледајући у собу.{S} Зину и доктор.{S} Дуго су обојица, ништа не говорећи, стајал 
3" /> Обрену унапријед плаћао сапутнину и звао га готово сваку вече.{S} А дочекивали су их крас 
" /> поче поздрављати окупљену свјетину и капом и објема рукама.</p> <p>— Жениче и невјесто, —  
ве чакшире, отресе са њих силну прашину и длаке од мачака, које су на њима спавале, и поче их о 
 комаде.</p> <p>— А што кукаш? — дрекну и унесе му се у лице. — Ево, како сам се ја оженио, па  
— Бјежи, бјежи од мене крвниче! — викну и показа му свих десет прста, као да ће му тога часа у  
— У мене је све овдје записано! — викну и узе чашу вина. — Драги жениче и невјесто! — дрекну из 
га на овако тумарање?</p> <p>Перо хукну и одмаху руком, да једним махом све црне мисли одагна о 
летети да је придржи, али се она изврну и отскочи од њега као опарена.</p> <p>— Бјежи, бјежи од 
 Оклен ти, болан?</p> <p>Перо се осврну и измахну рукама, као да би некога у земљу да сатјера.{ 
— одговори Благоје.</p> <p>Перо отпрсну и направи лице, као да је појео љуту паприку.</p> <p>—  
 на сав свијет, прикупи снагу, размахну и заплива према њој.{S} Хита, јури, а дрхће од чежње и  
 ручали смо...</p> <p>Стари се осмјехну и одобри главом.</p> <p>— Нека сте ручали, — рече. — То 
еље без тебе?</p> <p>Учитељ се осмјехну и, од радости, наклони се опет.{S} Видјело се, да су га 
а па ме тужи...</p> <p>Перо се осмјехну и кврцну га по носу.</p> <p>— Хајде, хајде тражи кола,  
ријечи и заустави се.{S} Стаде преда њу и стиснуту шаку поднесе јој под нос.</p> <p>— Ти, ти си 
ледати ма куда.{S} Стари стаде преда њу и куцну је прстом по челу.</p> <pb n="81" /> <p>— Није  
 изашла на врх главе и он је мрзио и њу и учитеља и све ђаке.{S} С тога му се и допаде очева ра 
 очи, чим је угледа.{S} Загледа се у њу и, док је стајала, није на другу страну скрећао погледа 
 Јефтан потјерао за њим, труцка на коњу и, као пијан, клима се и повија час на једну час на дру 
 пред њим. — Цо?</p> <p>Перо скиде капу и понизно се наклони.</p> <p>— Болестан ми пријатељ, го 
ом погледа попа, испод ока погледа Мару и, пошто рече једно тужно, бескрајно тужно <hi>збогом</ 
хо, поче циједити кроз зубе своју стару и најомиљенију пјесму:</p> <quote> <l>Овце чува Тодора< 
муци, бијаше готово и заборавио на Перу и ко зна да ли би га се икако и сјетио, да му не стиже  
трад’о...</p> <p>И још јаче обгрли Перу и привуче га себи.</p> <p>— А јеси ли вечер’о? — запита 
е, утрчавши у собу, па поче грлити Перу и љубити у оба образа. — Честитам ти, мој Перо, а сврше 
Мислиш ти што си ми синоћ платио вечеру и овај доручак, да ћу ја трпити да ми тако у лице говор 
ваш...{S} Данашњи млади људи махнити су и њима нико није прав...{S} Дигли главе, па вичу: »ми н 
говори Перо, пребирајући ресе на појасу и збуњено се осврћући.</p> <p>Поп се окани умивања, па, 
психа!... да знам шта се ради у свијету и хоће ли се ђегођ покрвити...{S} Знаш, нема посла без  
 би чуо. — Ђевојку знаш ли, ама честиту и поштену? — запита јаче.</p> <p>Благоју испаде цигар и 
 С тога се нестрпљиво врпољио на мјесту и час се играо са сахатним ланцем а час опет засукивао  
од колара!</p> <p>Сви наврвише на тесту и почеше се гурати.{S} Неко стаде учитељу на ногу, Обре 
ћи за њим. — Ја ћу је извадити, а ја ћу и платити.</p> <p>Јефтан, не осврћући се, онако преко р 
 је видиш!...</p> <p>— Па лијепо; њу ћу и тражити, — упаде Перо сасвим озбиљно. — Ако је лијепа 
њао се и да ће претрести и уредити кућу и све ствари по њој, раштркане и разбацане на све стран 
шта друго, нека барем чува и чисти кућу и рађа ђецу...{S} Оклен би ми били, да нам се нису жени 
 себе.{S} А бухе га све то више пецкаху и копрцаху се испод њега, као да је на мравињак легао.< 
} Кад ја приступим и изговорим здравицу и када викнем: „живили“, онда и ви викните и дигните гр 
ена, са крупним црвеним пјегама на лицу и чиревима на челу.{S} Читаве степенице испунила собом, 
тао новине спусти их, остави на столицу и сједе на њих.</p> <p>— Читаш ли ти што? — запита Перу 
ер, ништа не говорећи, извади јеловницу и пружи му је.</p> <p>— Хм, хм, — мрмљаше Благоје, погл 
ада у својој кући загрлити своју женицу и, у тихе љетње вечери, напајајући се мирисом јоргована 
дијете, — рече јој поп пишући крштеницу и не осврћући се на њих, — ево и Перо мисли исто к’о и  
 силом угура Перу у најближу гостионицу и обори га на столицу.{S} Затим опет поче играти око ст 
S} Најпошље узе некакву излизану четицу и поче га чистити.{S} И размаза вино по свој кошуљи.</p 
еца.{S} Плаче Перо, плаче Јефтан, плачу и Обрен и Јово.{S} Сви плачу!{S} А Данило опет промолио 
ше сви у један глас.</p> <p>Он узе чашу и наточи је.</p> <p>— Онда... онда... — поче оним вишим 
ро изазивачки.</p> <p>Благоје испи чашу и отра бркове.</p> <p>— Па ако ћеш да је видиш, нико ти 
} Што, питам те?</p> <p>Обрен испи чашу и цмокну губицама као да љуби кога.</p> <p>— Тако је, — 
уше очи кад га угледа.{S} Наточи у чашу и, са особитим задовољством, посматраше, како по површи 
, — рече, куцајући штапом о празну чашу и разгледајући људе и жене за осталим столовима. — Само 
разне слике и пјевао им пјесме о Милошу и Марку.{S} Други пут дошао би мргодан, пљувао у јаглук 
маћи.{S} Ту се управо десила слова Ц, Ф и Ћ и то га је бунило.{S} Изговорити би их и могао и то 
указаше се.{S} Он испусти некакав уздах и, прије него што је Перо могао што изговорити, загрли  
S} Затим отвори крмељаве очи, протра их и, некако блесасто, погледа по свима.</p> <p>— Шта ћете 
 и то га је бунило.{S} Изговорити би их и могао и то баш не би било тако тешко, али ко ће их на 
поче их вадати по ледини, чешукајући их и размрсујући им дугачке, свилене гриве.</p> <p>— Ето г 
"36" /> који трче за звонаром, макар их и у јаму водио...{S} А, ето, и Перо је паметан и он ми  
року <hi>хладницу</hi> од самих дубових и букових грана и окитили је цвијећем и барјачићима.{S} 
оме је било помијешано чешких, њемачких и неколико српских ријечи, због чега се највише и свиђа 
 чаршију, покрај читава низа затворених и незатворених дућана; минуше два-три сокака, измећу ма 
есело устајући испред <pb n="54" /> њих и правећи им мјесто. — У мене је вазда овако. — Затим с 
а се нешто тешко, врело спуштало на њих и притискивало <pb n="90" /> их, те нијесу били у стању 
Јефтанове собе, свом снагом гурну у њих и отвори их.</p> <p>— Извол... — викну, али на половици 
 — повика Обрен, умијешавши се међу њих и хватајући Јефтана за рукав. — Ми други пријатељи тако 
нтана морам водити, — осијече полицајац и као да се још више испрси.</p> <p>Перо протра очи, ми 
тана водим у полицију, — рече полицајац и поносито се испрси.</p> <p>Перо скрсти руке, па га по 
ш? — салетише га са обје стране и пунац и пуница. — Какав је то пос’о?{S} Зар тако ваља?</p> <p 
д собом власт, оштрију него што су отац и мати.{S} Ипак се тјешио тиме, што је знао да има још  
, ти би овђе зло прошао...</p> <p>— Баш и волим што сам те наш’о, — дочека Перо одушевљено, — н 
ћи га по рамену. — Са Стаком ћеш га баш и јести!..{S} Одма ћемо је испросити, па нека у касабу  
о.</p> <p>— Па... кад нас ти заустављаш и кад нас не гониш остаћемо још три дана, — дочека Јово 
, погледа га попријеко.</p> <p>— А имаш и пара?</p> <p>— Имам.</p> <p>— И не треба ни од кога д 
 чојек паметан, школован, учен, па знаш и умијеш...{S} И како би било да прође ово весеље без т 
свеме комшилуку, — дош’о си да ме вараш и на зло навлачиш...{S} Пит’о сам ја код власти <pb n=" 
 — рече, — црна штета!..{S} Да продајеш и купујеш, могли би одма пазарити.{S} У мене, знаш, има 
ије мемла из камена у тамници, ти пијеш и веселиш се, а?</p> <p>— Ја... напио се од јада, — доч 
еро на њега. — Кад ја иђем, свакако ћеш и ти.</p> <p>— А можеш ли ти Обрене? — запита Јефтан и  
лишавим швабицама (а ти плахо бегенишеш и купујеш таке слике) и она два сандука у крају и дрвен 
{S} Пријатеља свога шћео си да превариш и да отмеш његову ђевојку.</p> <pb n="56" /> <p>— Његов 
 он ми све одобрава, а само се ти љутиш и велиш да о мени свијет ружно говори због тога.{S} К’о 
 наше касабе? — окоси се. — Овако мучиш и себе и нас...{S} И није ти грехота ни срамота!...{S}  
ра. — У тебе ашикују сви...</p> <p>— ...и мати је ашиковала, — поново се уплете онај из гомиле. 
о се уплете онај из гомиле.</p> <p>— ...и мати ти је ашиковала! — потврди Алекса.</p> <p>— Чија 
офинцирима, — опет ће онај.</p> <p>— ...и неби пустио шћер да ашикује с офинцирима, — прихвати  
је писао једном пријатељу:</p> <p>„.....и ако желиш чути за наше здравље, ми смо фала Богу добр 
ати и туговати...</p> <pb n="130" /> <p>И узе га под руку и силом поведе у гостионицу.</p> </di 
ет гроша на њој...</p> <pb n="52" /> <p>И, радујући се што је постао тако разговоран, задовољно 
да тражиш ђевојку!</p> <pb n="13" /> <p>И зграби Перу за руку и силом га повуче вратима.</p> <p 
дете и отпочините.</p> <pb n="73" /> <p>И пусти их напријед, а он полако, гегуцајући, пође за њ 
Могу ја и пјеше...</p> <pb n="97" /> <p>И, нарамљујући и стресајући прашину са хаљина, пође за  
у њему ништа виђети...{S} Ништа!</p> <p>И лагано пође прозору, да им отуда покаже, е немају ниш 
— Од куге није било оваке бруке!</p> <p>И, не осврћући се ни на кога, отрча даље.</p> <p>У кући 
 велим ти...{S} Хајде да пијемо!</p> <p>И силом угура Перу у најближу гостионицу и обори га на  
лен смо и дошли...{S} Кући ћемо!</p> <p>И оде у собу.</p> <p>— Фала Богу, кад ћу се вратити, —  
 додаде Јово.</p> <p>— У неђељу!</p> <p>И опет се загрлише и почеше љубити.{S} А Данило тек се  
 официрима...{S} Брука једна!...</p> <p>И, забринут, оде из механе.</p> <milestone unit="subSec 
ги пут!{S} За данас је доста!...</p> <p>И брзим корацима, као да га когод гони, изађе на улицу. 
а!{S} Здраво је у селу ручат’...</p> <p>И опет се окрену сељацима и премјери их оштрим погледом 
је. — То је баш к’о што треба...</p> <p>И, брзо се окренувши, као на крилима отрча у хотел.</p> 
е не води познат чојек као ја...</p> <p>И Благоје поче низати примјер за примјером: како су мно 
пашу ни везира, него баш цара...</p> <p>И опет стаде.{S} Гледаше у слику и као да очекиваше, да 
 ја никоме да се са мном игра...</p> <p>И обојица изађоше из собе.</p> <p>— Путуј ти, игумане,  
фтану. — Јашите, па да се иђе...</p> <p>И помоћу Даниловом поче товари, ти пртљагу, а њима оста 
 коју му додадоше. — Ми најми...</p> <p>И стаде.</p> <p>Стадоше сви и укочише се.</p> <p>Почеше 
ј молитве, јер ти нема помоћи...</p> <p>И одрече се друштва.{S} Неколико дана живио је осамљен  
ам, к’о што је и Исус страд’о...</p> <p>И још јаче обгрли Перу и привуче га себи.</p> <p>— А је 
би половина буха прешло на њега.</p> <p>И дође му, да тога часа скочи и зовне Данила.{S} И он с 
тра да кренемо!</p> <p>— Сјутра.</p> <p>И сви прихватише за чаше, а Данило, од радости, баци ка 
 ми, — рече. — Овђе је згодније.</p> <p>И, ударивши руком по столу, нареди механџији да донесе  
ув’о вас од зла и напасти сваке.</p> <p>И поче јаглуком трљати очи, као да већ таре сузе.{S} А  
р!..{S} Сто ока и ни једну мање.</p> <p>И, онако љутит, сједе на сандук и објема ногама поче лу 
.{S} Дапаче морам вас затворити.</p> <p>И, не сачекавши да се Перо одбрани, зазвони у звонце.</ 
ти само ишти, к’о у својој кући.</p> <p>И опет се окрену вратима.</p> <p>— Данило!</p> <p>Данил 
?{S} Ти само поћи, па се не бој.</p> <p>И пружи му руку у опроштај, а Перо је чврсто стиште, ст 
 Благоја једва је некако заспао.</p> <p>И снијевао је један чудан сан.</p> <p>Као ноћ је, мјесе 
ких, кукастих рамена, вјечно огрнут <hi>иберцигером</hi>, лагано уљезе у собу, и поздравивши св 
ђевојке?...{S} Мршаве и слабе к’о да се иглама хране.</p> <p>— А ти дебела! — упаде Перо.</p> < 
а пред собом, да кога испод клупе боцне иглом, или да пусти коме у њедра шаку коњских <pb n="19 
.{S} Крај њега је лешкарио Васин слуга, Игњат, стар, космат човјек, који се једном у пет недјељ 
 а крмељаве очи дошле му још мање...{S} Игњат је рикао по авлији и био се у прса...{S} Једина < 
и упути се дуду, испод кога су Данило и Игњат слатко спавали.</p> <p>Изненада ослухну некакав ш 
а се отворише и на њима се појави стари Игњат.{S} Гологлав, рашчерупан, у лакоме одијелу, стаде 
у се. — Зар си жив, болан?</p> <p>Стари Игњат разврати вилице и рикну као дивља звијер.{S} Обје 
<p>— А-а од куге никад боље! — одговори Игњат, стежући га јаче. — А-а како си ми ти, мали Јово? 
} Ето ти сад!...{S} Удала се!...</p> <p>Игњат излети, носећи дебелу цјепаницу у рукама.</p> <p> 
 би и ја, ама су далеко измакли.</p> <p>Игњат баци цјепаницу, сједе на тле и бризну у плач.</p> 
и, мали Јово?</p> <p>— Ја добро.</p> <p>Игњат га мало пусти и, од милоште, повуче га за ухо.</p 
рико дома? — запита. — Шта ради?</p> <p>Игњат као да не чу добро.{S} Метну прст на уста и издиж 
ори Перо преплашен. — Што ће ти?</p> <p>Игњат измахну руком и свом снагом удари се у прса.</p>  
траше.</p> <pb n="78" /> <p>А ђе си ти, Игњате? — запита Јово приближујући му се. — Зар си жив, 
рава? — запита неко из авлије.</p> <p>— Игњате, гони краву Филипову из жита, — развика се стари 
рав...{S} И какав ми је то коњ, који се игра и обара људе?...{S} При погодби нијесмо казали да  
 живо. — Не дам ја никоме да се са мном игра...</p> <p>И обојица изађоше из собе.</p> <p>— Путу 
ни.{S} А свијета било много!{S} Неки се играју домина, неки се картају, неки се погађају и клад 
ђевојака.</p> <p>Обрен дохвати аршин и, играјући се њиме, поче дражити дебелу, полугубаву мачку 
оских кућа, испред којих се, у прашини, играло неколико голишаве дјеце...</p> <milestone unit=" 
ми чупа бркове, љуби ме и милује, па се играмо и шалимо к’о ђеца...{S} Ја ти не знам ништа друг 
е нестрпљиво врпољио на мјесту и час се играо са сахатним ланцем а час опет засукивао бркове.</ 
едати.{S} Узалуд!{S} Вјетар је пиркао и играо се танким завјесама на прозорима, али њезина глав 
обори га на столицу.{S} Затим опет поче играти око столова, поче звиждукати и пјевати.{S} Наред 
шта могу ја?...{S} Мислиш ли се са мном играти, а?...{S} Кажи ти мени, — дрекну јаче, — што куп 
е све.{S} Кашње је опет могао наставити игру.{S} Могао је и сјутрадан, на Велики Четвртак, испе 
ица изађоше из собе.</p> <p>— Путуј ти, игумане, не мисли се манастиром, — прогунђа Перо, затва 
еба да спава на меку, а, поред тога, не иде за својим него за Периним послом и да је овај, прем 
 се жути лимун крај мора,</l> <l>Има л’ иђе иког љевшег од мене?</l> </quote> <p>— Живио! — опе 
</p> <p>— И, ако хоћеш, нека и ова чаша иђе у твоје здравље!</p> <p>— Живио!</p> <p>Перо, пораж 
о скочи и зовну Благоја.</p> <p>— Да се иђе, — рече опоро. — Доста је сједнице!</p> <p>— Куд ће 
, — довикну Јефтану. — Јашите, па да се иђе...</p> <p>И помоћу Даниловом поче товари, ти пртљаг 
 јунаци...{S} И није ни паметно да свак иђе на касапницу...{S} Ама смо радили, брате...</p> <p> 
>— Јок.{S} Послаћемо га у школу.{S} Нек иђе тамо, па макар ништа не научио.{S} Само нека мени и 
гаре! — окоси се Перо на њега. — Кад ја иђем, свакако ћеш и ти.</p> <p>— А можеш ли ти Обрене?  
.{S} Своја кућица, своја слободица и ја иђем тамо...</p> <p>Стари се одуприје рукама о кукове и 
пет је пољуби.</p> <p>— Хајде, Перо, да иђемо, — поче Јефтан и као подиже се. — Ти си каз’о, да 
шикују са официрима...{S} Треба одма да иђемо даље...</p> <p>Јефтан опусти руке низ кревет и кл 
мо одмах...{S} Само плати трошак, па да иђемо.</p> <p>Перо завуче руку у џеп и крупан новац ост 
 ви, ви... знам ја све вас!...{S} Одмах иђите из моје куће, куд вас очи воде и ноге носе...</p> 
д сам ја добио одмјену.</p> <p>Перо се, из почетка, силно захука.{S} За прве двије године истје 
бразу и лагоди.{S} И тај вјетар доноси, из даљега, некакву пјесму, звонку и умиљату, што попут  
 прислоњен је био прост, дрвени сандук, из кога је вирило неколико дроњака.</p> <p>— К’о што ви 
епрестано говорећи и хвалећи Перу, поп, из некакве старе, зарђале кутије извади велике, чађаве  
соби је сједио стари и гледао у тефтер, из кога је Јока нешто читала, а пред њим су стајала два 
адњу. — То му сад нико не може ишћерат, из главе...</p> <p>Перо чисто одахну, када му објавише, 
 вина, па кад су људи отворили бачвицу, из ње испани риба...{S} Права мала риба!.{S} А, ето, чи 
и чекала на ме, да дођем <pb n="141" /> из девете касабе и да је водим...{S} И Благоје, никакав 
ило се, па нити шушти, нити се миче.{S} Из мркожуте, сагорјеле траве бије чудна врућина <pb n=" 
p>Јефтан, блијед попут крпе, истегну га из кола и повуче у страну.</p> <p>— Што обрука ’вако и  
} Дај ми спомени једног паметног чојека из твога племена, па да му се поклоним к’о свецу...</p> 
 хеј Маре, — па изађе на врата и повика из свега грла, — донеси нам кахву!...{S} Ти си, побрати 
а. — Док <pb n="151" /> мене бије мемла из камена у тамници, ти пијеш и веселиш се, а?</p> <p>— 
 останеш вазда у дућану, убиће те мемла из камена, па ћеш зафатит’ сушицу, па ти неће помоћ’ св 
вије године истјера двојицу конкурената из Касабе и натјера их, да на другој страни траже хљеба 
 а ја имам пречег посла, — рече и отрча из дућана.</p> <p>— Оженио се Перо! — довикну Јови изди 
ови понијеше, он се брзо окрену и отрча из авлије.</p> </div> <pb n="44" /> <div type="chapter" 
.{S} Перо помисли да ће опет бити когод из полиције и хтједе се сакрити, кад се врата отворише, 
очено погледа, а послужавник јој испаде из руке.{S} И поцрвени још више, поклопи очи рукама и у 
оје мјесто међ момцима, — рече. — Хајде из собе.</p> <p>Јока скочи као опарена.{S} Отури тефтер 
Брука једна!...</p> <p>И, забринут, оде из механе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Враћа 
, пољубивши га у руку, готово трком оде из куће.</p> <p>Тога дана непрестано је мислио о Мари.{ 
> <p>Па, љутито лупнувши вратима, изађе из собе.</p> <p>— Овђе к’о да нећемо дуго скрасит’, — р 
 <p>Па, примивши од Пере награду, изађе из собе.</p> <p>— Ама јесам ли ја казао, да ми нико не  
затресе му главом и заповиједи да изађе из собе.{S} Данило исплази језик и дрекну као јаре када 
 збуњено погледа око себе и хитно изађе из собе.</p> <p>— Кршна ђевојка! — нехотице узвикну Јов 
мам посла с тобом, — осијече и као пође из гостионице. — Мислиш ти што си ми синоћ платио вечер 
Јак, несносан, загушљив мирис ударао је из испуцале земље и спржене траве и готово их давио; оз 
ијесам је виђео <pb n="45" /> откако је из школе изашла, ама је свијет пуно фали.</p> <p>Перо н 
ио Данила, па му причао своје доживљаје из времена кад је куга морила; причао је: како је бјежа 
и... знам ја све вас!...{S} Одмах иђите из моје куће, куд вас очи воде и ноге носе...</p> <p>Је 
 Бог вам дао сваке <pb n="133" /> среће из своје пуне кесе и чув’о вас од зла и напасти сваке.< 
ни још више, поклопи очи рукама и утече из собе.</p> <p>Стари сам диже послужавник са тала и ме 
— запита. — Зар се не мицати никуд више из овог пакла?</p> <p>Јефтан увуче руке у џепове и поче 
рио!</p> <p>Па, сви раздрагани, изађоше из куће и кренуше се, да и осталим касабалијама исприча 
а мном игра...</p> <p>И обојица изађоше из собе.</p> <p>— Путуј ти, игумане, не мисли се манаст 
ијечи.{S} Обојица, као утучени, кренуше из авлије, а за њима крену и Данило, уздишући и стењући 
 суцке биљеге, па ме ухавсили и оћерали из службе...{S} Не трпе, мој Перо, поштена чојека, па т 
="18" /> је другове, који су се враћали из школе.</p> <p>— Како кад, — одговараху му.</p> <p>—  
 Кршна цура, — рече Перо, кад су изашли из авлије.</p> <p>— Кршна.{S} А има и мираза, — одговор 
 кога? — запита Јефтан, пошто су изашли из гаја и стигли до неколико старих, раштрканих колиба. 
ни слатко спава.</p> <p>Пошто су изашли из куће, окренуше другим путем, а не оним којим су дошл 
у касабу П...</hi> </head> <p>Истјерани из куће стрика Васине, Јефтан и Перо лешкарили су под ј 
д си се намислио женит’ што се не ожени из наше касабе? — окоси се. — Овако мучиш и себе и нас. 
на крилима, улети у своју собу, дохвати из једнога ћошка нове чакшире, отресе са њих силну праш 
 затећи неће кад <pb n="27" /> се врати из механе; знао је, да се ту више нико неће на њега ни  
еро је чврсто стиште, стегну и — излети из собе.</p> <p>Пред вратима застаде и бризну у плач.</ 
и је ашиковала, — поново се уплете онај из гомиле.</p> <p>— ...и мати ти је ашиковала! — потврд 
="170" /> не би промијенио и сада вичем из свега грла: куку ономе, ко није ожењен!“</p> <p>Држи 
би се, Боже сачувај, разболио или испао из кола и ногу сломио?...{S} Шта би било?...</p> <p>— С 
је могао дуго хвалити, а није га хвалио из врло проста разлога, јер је кроз кратко вријеме умро 
p>— ...своју кућу уредио, — дочека неко из гомиле.</p> <p>— ...своју би кућу уредио! — дрекну Б 
ије.</p> <p>— Чија крава? — запита неко из авлије.</p> <p>— Игњате, гони краву Филипову из жита 
м па да то купим.{S} Ако ми затреба што из Карађорђева времена, ја ћу узети пушку јали хаљину,  
је суђеница...</p> <p>Пери испаде цигар из руке и поче се димити на ћилиму.{S} Очи му се помути 
апита јаче.</p> <p>Благоју испаде цигар из зуба и прсну у смијех.</p> <p>— Знам шта хоћеш! — ви 
е.</p> <p>— Игњате, гони краву Филипову из жита, — развика се стари попут пудара. — Гони, и каж 
на. — Драги жениче и невјесто! — дрекну из свега гласа. — Ми најмилији другови и поштоваоци ваш 
према вратима.</p> <p>— Данило! — викну из свега грла.</p> <p>На вратима се помоли једна рашчер 
мијех.</p> <p>— Знам шта хоћеш! — викну из свега гласа, поигравајући пред њим. — ха, ха, ха жен 
> <p>Трећега јутра апсанџија пусти Перу из затвора и опет га поведе пред комесара.</p> <p>— Хај 
добар!...{S} Мог’о је пити вина, па још из леђена од дванајес’ ока.{S} Не може сваки коњ бити Ш 
окћући ваљало се двоје свињчади.</p> <p>Из авлије уљегоше, кроз ониска врата, у мрачну кућу, ко 
ири боље.{S} И опази, недалеко од дуда, иза једне гомиле буњишта, како стоје једно према другом 
!...</p> <p>Да је, на примјер, гдјегод, иза леђа им, топ или лагум пукао, не би се више препали 
ме чудноват глас, да су се многи гости, иза других столова, почели мргодити и псовати га.</p> < 
китиле.{S} Удовица се чак и карамфилом, иза уха, закитила и лице превукла танким руменилом, те  
 мјесеци вара и неће ништа да плати.{S} Иза бабиних леђа провиривала је масна капа некаква прос 
авао кукурузе, што их је ту засадио.{S} Иза њега је ишла попадија, дебела, угојена жена, загрну 
{S} То не могу...</p> <p>Перо се почеша иза уха, поче куцкати врхом од кундуре о тле и као смиш 
угу страну, док су дјеца бекељила му се иза леђа и старала се, да му за тур од чакшира прикаче  
.</p> <p>— Живиооо!</p> <p>Сви устадоше иза стола.{S} Загрлише се и почеше љубити, као оно о Бо 
ка полицајца, <pb n="143" /> гдје стоји иза Данилових леђа. — Шта тражи овђе?</p> <p>— Јесте ли 
у и као да очекиваше, да неко проговори иза ње и да му напомене шта ће даље казати.</p> <p>— А  
 дозвољаваМ! — дрекну уједанпут и скочи иза стола оборивши три столице.{S} Препаде и Благоја и  
како га је прославио и шта се закључило иза ручка, то смо у почетку изнијели.</p> </div> <div t 
боцом о сто и нареди још вина...</p> <p>Иза тога Перо је трчао у механу <pb n="26" /> сваку веч 
...{S} А с тобом ће ићи још неко, да ти изабира, — додаде мало тише.</p> <p>— Који ће? — упаде  
ћи да га Перо запита. — Ово носим мојој изабраној, да пробира некакве женске беспослице.{S} Бог 
тужно, бескрајно тужно <hi>збогом</hi>, изађе.</p> <p>Враћајући се, срете Јефтана.{S} Носио је  
"82" /> <p>Па, љутито лупнувши вратима, изађе из собе.</p> <p>— Овђе к’о да нећемо дуго скрасит 
И брзим корацима, као да га когод гони, изађе на улицу.</p> <p>Отада су учестали ићи.{S} Перо ј 
са нога и једнако рашчешљавајући браду, изађе између кукуруза, подбочи се рукама о <pb n="32" / 
т.</p> <p>Па, примивши од Пере награду, изађе из собе.</p> <p>— Ама јесам ли ја казао, да ми ни 
кукасти нос готово до браде доприје.{S} Изађе.</p> <p>— Точите, браћо, точите. — подвикну Перо, 
косу, затресе му главом и заповиједи да изађе из собе.{S} Данило исплази језик и дрекну као јар 
кну. — Ти си... ти си... хеј Маре, — па изађе на врата и повика из свега грла, — донеси нам ках 
 за образе, да му изгледају руменији, и изађе.{S} Пође главном улицом.{S} Увуче руке у џепове и 
крила, збуњено погледа око себе и хитно изађе из собе.</p> <p>— Кршна ђевојка! — нехотице узвик 
ријатеља, — рече. — Хоћемо, бива, да му изађемо на сусрет скупа, па смо зовнули тебе, да га ти  
е сватове лијепо дочекамо и да пред њих изађемо...{S} А Перо је наш јаран; доста је <pb n="157" 
ас намјерио!</p> <p>Па, сви раздрагани, изађоше из куће и кренуше се, да и осталим касабалијама 
 да се са мном игра...</p> <p>И обојица изађоше из собе.</p> <p>— Путуј ти, игумане, не мисли с 
д некакве грдне капије, док најпошље не изађоше у велику и пространу, необично освијетљену, баш 
31" /> а да је не видим, — осијече Перо изазивачки.</p> <p>Благоје испи чашу и отра бркове.</p> 
 Перо се забленуо, па нити зна: хоће ли изаћи, или ће остати у колима?{S} Згурио се у крај, па  
 новац непрестано, згрћао га, да је чак изашао на глас.{S} Старији људи лијепо су га поздрављал 
е ће више бити ђак.{S} Школа му је била изашла на врх главе и он је мрзио и њу и учитеља и све  
 виђео <pb n="45" /> откако је из школе изашла, ама је свијет пуно фали.</p> <p>Перо направи за 
гоја, кад су се, друго јутро, састали и изашли на улицу. — Ја још ни једне нијесам виђео.</p> < 
/> <p>— Кршна цура, — рече Перо, кад су изашли из авлије.</p> <p>— Кршна.{S} А има и мираза, —  
о је почео бројати новце.</p> <p>Кад су изашли на чаршију, Благоје застаде.</p> <p>— У које доб 
 виђети кога? — запита Јефтан, пошто су изашли из гаја и стигли до неколико старих, раштрканих  
хладовини слатко спава.</p> <p>Пошто су изашли из куће, окренуше другим путем, а не оним којим  
у јадују, а ожењени се у кућу радују, — избаци, потпуно задовољна, што је могла ово <hi>скнадит 
свој прилици оних сумњивога понашања, и избацујући шале, које се у књиге не уписују.{S} На друг 
вријеме убио осморо пилади, трима псима избио око, а двјема мачкама пребио ногу.{S} Разбио је и 
b n="137" /> дјевојка, дугуљаста врата, избуљених зелених очију, крњавих зуба (због чега је ваз 
н, узбуђен, усплахирен, па још издаљега избуљио очи, растворио уста и махао рукама као да ће по 
шта ће то?...{S} Ипак се некако прибра, извади кесу да плати попу, па, пољубивши га у руку, гот 
нао шта ће одговорити, него, у незгоди, извади и он јаглук и поче трти нос.{S} Уједанпут, као д 
="118" /> <p>Келнер, ништа не говорећи, извади јеловницу и пружи му је.</p> <p>— Хм, хм, — мрмљ 
, поп, из некакве старе, зарђале кутије извади велике, чађаве наочари, натаче их на нос, па сје 
!...{S} К’о да њега гледам.</p> <p>Јово извади духана, напуни му лулу и припали.</p> <p>— А је  
<p>— Два!</p> <p>— Ево два!</p> <p>Перо извади новце, па онда сједе и поче причати о својим »ја 
ми она?</p> <p>— А би ли ти да ти је ја извадим и ја да платим?</p> <p>— Јок, — осијече Обрен о 
рави се. — Крштеница треба, па да ми је извадите...</p> <p>Поп, отресајући земљу са нога и једн 
упаде Перо каскајући за њим. — Ја ћу је извадити, а ја ћу и платити.</p> <p>Јефтан, не осврћући 
 на авлији.{S} Он збаци пртљаг са себе, извали се под дуд на старчеве кесе и варка као заклан.< 
 би, па, не тражећи постеље ни јастука, извалио се ма гдје, макар и за врата, и заспао.{S} Проб 
обојица узвикнуше.{S} Перин коњ хтио да изведе нову мајсторију и спустио се на прва кољена, а П 
жи женска глава.</p> <p>Међутим и Јован изведе коње и поче их вадати по ледини, чешукајући их и 
 Погођено је!...{S} Сад ћу ја уредити и извести коње!</p> <p>— Данас ће бит’ пасја врућина! — п 
јући се по сабљи. — То ће се у полицији извиђети...{S} Сад морате са мном.</p> <p>Перо се не см 
"95" /> се поче гицати и окрећати, поче изводити мајсторије и показивати, како зна и на задњим  
нагом гурну у њих и отвори их.</p> <p>— Извол... — викну, али на половици ријечи застаде и оста 
јој прилетети да је придржи, али се она изврну и отскочи од њега као опарена.</p> <p>— Бјежи, б 
и, хтједе бацити чашу, али му се некако изврну рука, те, мјесто у зид, погоди у главу Јове Перо 
 час им се на столу зарумени овећа боца изврсна вина.{S} Благоју синуше очи кад га угледа.{S} Н 
е, као да је полиција какву преметачину извршила или, у најмању руку, као да су му лопови долаз 
е сад пред Пером није шалити, па лагано извуче руку којом је обмотавао стас лијепе Швабице и, н 
м...{S} Хе, изгине ли која хиљада душа, изгине богме.{S} Ама се, опет, други обогате...</p> <p> 
ре и ми трговци дахнемо душом...{S} Хе, изгине ли која хиљада душа, изгине богме.{S} Ама се, оп 
свијета, — вели Јован, старајући се, да изгледа озбиљан и замишљен. — Ја к’о кириџија виђео сам 
тиљи бркове, уштину се за образе, да му изгледају руменији, и изађе.{S} Пође главном улицом.{S} 
тати, а комесарова глава поигравати.{S} Изгледало му је, да ће се читава кућа срушити и притисн 
е Перо имао, — и ишарало га тако, да је изгледао као каква мапа.{S} Пролијевало се чак и по тли 
уже задржати, а, осим њега, Обрен му је изгледао као најдостојнији повјерења.</p> <p>— А треба  
 смрачи пред очима.{S} Поп му сада није изгледао као поп, него као голем мрк облак, који се спу 
е су висиле о њему као о суху дрвету, и изгледао је смјешнији него прије.</p> <p>— Ја ћу, — вик 
аиста, опазивши овако друштво, блесасто изгледао) за један омањи сто и ту га, као какво дијете, 
њим столом сједила два човјека, који му изгледаху најозбиљнији и најугледнији.{S} Један сух, пј 
 бријао а шишао се два пут у години, те изгледаше као какав људождер.{S} Он ухватио Данила, па  
рштеницу за... за оца покојног, — једва изговори Перо, пребирајући ресе на појасу и збуњено се  
 станите за мном.{S} Кад ја приступим и изговорим здравицу и када викнем: „живили“, онда и ви в 
ла слова Ц, Ф и Ћ и то га је бунило.{S} Изговорити би их и могао и то баш не би било тако тешко 
дах и, прије него што је Перо могао што изговорити, загрли га и притиште на прса.</p> <p>— Нек  
 да клону духом и изгуби вјеру у се.{S} Изгуби и наду, да ће икада у својој кући загрлити своју 
 Перо, старајући се да што мање времена изгуби, честито и не погледа на њу, него се одмах поче  
>Од тога дана Перо као да клону духом и изгуби вјеру у се.{S} Изгуби и наду, да ће икада у свој 
.{S} Три пута се преметнуо преко главе, изгубио један зуб и — то је све.{S} Кашње је опет могао 
ти од њега као од човјека који је памет изгубио.{S} И другови га оставише.{S} Уклањали су се од 
аискао крштеницу, за мало те није главу изгубио.{S} Љутит и разјарен поп, чим га опази, стиште  
p>УРЕДНИК: РИСТО КИСИЋ.</p> <p>ВЛАСНИК: ИЗДАВАЧКА КЊИЖАРНИЦА ПАХЕРА И КИСИЋА.</p> <p>БЕОГРАД 19 
је узрујан, узбуђен, усплахирен, па још издаљега избуљио очи, растворио уста и махао рукама као 
рече. — Ама сад што си чуо, да ником не издаш...{S} Ако издаш, зло и по ме и по те.</p> <p>Перо 
што си чуо, да ником не издаш...{S} Ако издаш, зло и по ме и по те.</p> <p>Перо не одговори.{S} 
ци овећу чашу препуну вина, укочио се и издигао главу на више, као да се слика.{S} На једној тр 
 Дугачке, црне косе распустила по води, издигла бјељу него у лабуда главу, обје руке пружила пр 
јелами чинили протузаконитости, — рече, издигнувши и глас и кажипрст десне руке. — тер сте узел 
/p> <p>— Оженио се Перо! — довикну Јови издигнувши брзојав изнад главе и машући њиме као барјак 
једи и испусти ситан; чудноват крик.{S} Издигнута рука клону јој, брада заигра, очи се наводниш 
{S} Он размахну рукама <pb n="142" /> и издиже главу, да види: оклен пјесма долази?...{S} И опа 
да не чу добро.{S} Метну прст на уста и издиже обрве.</p> <pb n="79" /> <p>— Стрико зна шта рад 
, него су се кола и зауставила и високо издиже изнад главе чутуру, коју му додадоше. — Ми најми 
од свих кућа, понос веселих касабалија, издизала се при дну чаршије и као кочоперила се својим  
кривудаву тесту, на којој се, у даљини, издизао и ширио бјеличаст, провидан облак.{S} Кроз обла 
илесија ситних мушица.{S} На средини се издизао широки дуд, а испод њега, на простртим, старим, 
 теже и увидио је, да тако више не може издржати.</p> <p>На саму Нову Годину пође са Обреном та 
главе и, не проговоривши ништа, обојица изиђоше.</p> <p>Стари састави руке на леђима и неколика 
 кућа срушити и притиснути га.</p> <p>— Изим овога, — настављао је комесар немилостиво, — ви ст 
о сам Перо, јер је Јово одмах за старим изишао некуда, а Јефтан се користио Периним <pb n="83"  
 ни падало на памет, пошто је на свијет изишао гладан, те одмах почео млацкати губицама као да  
e><hi>Црна Дама</hi></title> и т. д.{S} Излазио је само у <pb n="60" /> магазу младога Јове Пер 
собу, па нити је кога пуштао, нити куда излазио, него се од јутра до мрака климатао <pb n="58"  
љиви чекајући.{S} Јефтан је четири пута излазио на тесту, прислањао ухо земљи и ослушкивао: чуј 
е каз’о да је болестан и да не ће никуд излазити.{S} Каз’о је и да му нико не улази.</p> <p>— Н 
ај, а Перо је чврсто стиште, стегну и — излети из собе.</p> <p>Пред вратима застаде и бризну у  
ти сад!...{S} Удала се!...</p> <p>Игњат излети, носећи дебелу цјепаницу у рукама.</p> <p>— А-а  
о себе и стење.{S} Најпошље узе некакву излизану четицу и поче га чистити.{S} И размаза вино по 
ми смо странци, и нико га други не може излијечити осим вас.</p> <p>— Хм?...{S} Но гут!... — Ос 
н ваљда прије тридесет година, разасут, излињао, ишаран траговима проливеног мастила и прогорио 
а.{S} Поче застајкивати и испред многих излога, пред дућанима, не осврћући се на то, што су га  
а, а друго вино.{S} А моје вино може на изложбу ако ћеш у Стамбол...</p> <p>— А и њој ће бити н 
оћ узели слободу, да на јавноме, позору изложеноме, мјесту кажете, да ви не дозвољавате ни цару 
и жешће. — Гонио би и ја, ама су далеко измакли.</p> <p>Игњат баци цјепаницу, сједе на тле и бр 
или ме, да сам заварао некакву ђевојку, измамио јој паре, па је оставио...{S} Суђено ми да стра 
p>— Ја...</p> <p>— Муч’, — дрекну поп и измахну шаком, да Пери намах замрије ријеч у грлу. — Му 
клен ти, болан?</p> <p>Перо се осврну и измахну рукама, као да би некога у земљу да сатјера.{S} 
ро преплашен. — Што ће ти?</p> <p>Игњат измахну руком и свом снагом удари се у прса.</p> <p>— А 
бела! — упаде Перо.</p> <p>Удовица опет измахну јаглуком и удари га по устима.</p> <p>— Људи во 
 мој Перо, — умијеша се Благоје и стаде између њих. — Зашто ће тебе полиција проћерати?</p> <p> 
а и једнако рашчешљавајући браду, изађе између кукуруза, подбочи се рукама о <pb n="32" /> куко 
мјехкујући се на свакога и увијајући се између солдачких редова, који су је задиркивали.</p> <p 
 би мргодан, пљувао у јаглук и шетао се између клупа, не окрећући се ни на једну страну и не го 
творених дућана; минуше два-три сокака, измећу малих кућица, испред којих су, на омањим клупица 
е застиди мало и поче се измицати, а, у измицању, опази на зиду слику, како Милош Обилић пробад 
 своме као да се застиди мало и поче се измицати, а, у измицању, опази на зиду слику, како Мило 
Перо! — довикну Јови издигнувши брзојав изнад главе и машући њиме као барјаком. — Није му био п 
су се кола и зауставила и високо издиже изнад главе чутуру, коју му додадоше. — Ми најми...</p> 
прозрачних крила, што, каткада, пролете изнад траве.</p> <p>— Хоћемо ли сад виђети кога? — запи 
колиба. — Хоће ли се јавити ико?</p> <p>Изнад колиба дизао се танак, плавичаст дим и повијао се 
{S} Стид га, стид од сама себе, да тако изневјери друга <pb n="112" /> и пријатеља!...{S} Стид  
о челу. — То су нас обојица преварили и изневјерили, црн им образ и овога и онога свијета!</p>  
е зарекнемо, да друг друга неће на путу изневјерити, док су нам главе читаве.</p> <p>— Заричемо 
вој касаби?</p> <p>—Јеси ли ти, Перо? — изненада дрекну неко гурнувши га руком у ребра, а тешка 
о ти је, да речемо заниманије? — запита изненада, положивши руке на кољена и пипкајући прстима  
рупно да би те могла кап ударити кад би изненада чуо.</p> <p>Благоје се укрути као војник и сал 
г зна да ли би је икада и одржао, да му изненада, једнога дана, чудан случај у помоћ не прискоч 
 дошао. — Мени треба крштеница! — викну изненада и исправи се. — Крштеница треба, па да ми је и 
у Данило и Игњат слатко спавали.</p> <p>Изненада ослухну некакав шапат.{S} Застаде.{S} И полако 
 безизразним, умореним погледом.</p> <p>Изненада дотрча Данило.{S} Био је узрујан, узбуђен, усп 
., малу, гиздаву касабу, чија их љепота изненади.{S} Куће нанизане у правом реду једна до друге 
ко мислиш остати овђе код нас? — запита изненадно Перу. — Нећеш зар брзо крећати?</p> <p>— Неко 
атером је лакше говорити!...</p> <p>Кад изненадно, као у преши, уљегоше у авлију и, са ужасном  
, да се поинади макар с киме.</p> <p>Он изненадно скочи и зовну Благоја.</p> <p>— Да се иђе, —  
а се Перо ожени са стране! — викну Јово изненадно. —- То је најбоље!</p> <p>— Предлажемо и ми!  
лу.</p> <p>— Шта ћеш данас? — запита га изненађени поп, који тек што бијаше устао и почео се ум 
из браду.</p> <p>— Што плачеш? — запита изненађени Перо, а у срцу му нешто штрецну, као да је с 
вам то налага, ако Бога знате?{S} Ко то изнесе на ме не било му просто ни овога ни онога свијет 
е закључило иза ручка, то смо у почетку изнијели.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 
ења и смрти.{S} Ако ти буде добра жена, изнова си се родио и биће ти добро; ако ти буде зла, он 
.</p> <p>— Не питај јесу ли гладни и не износи ништа, — шапну стари жени, улазећи за њима. — Ви 
} Смрдљив, тежак, топао задах омахну га изнутра, те мораде окренути главу и одахнути мало.{S} И 
а, модра жила и придаде му лицу страшан израз...{S} Обузе га неки бијес и поче по соби трчкати  
сељу и ступамо пред вас, да вам пружимо изразе наших одушевљења, нада наших, молитава наших, за 
ије и, са великом грајом и побједничким изразом на лицу, показао свима.{S} Наравно, да је одмах 
акшира прикаче некакав чудноват реп: од изрецкане хартије и старих крпетина.</p> <p>— А шта ти  
да устане, да узме столицу, па да добро изудара и <hi>пунца</hi> и <hi>пуницу</hi> и <hi>суђени 
е слаб за тога, — и Бог зна да ли би је икада и одржао, да му изненада, једнога дана, чудан слу 
уби вјеру у се.{S} Изгуби и наду, да ће икада у својој кући загрлити своју женицу и, у тихе љет 
</p> <p>— Ишао је зато, да види: има ли икаква ђевојка љепша, од наше красне удовице Стаке?</p> 
ока на бок.{S} И поче се кајати, што је икако полазио на пут и што је будаласто одлучио да се ж 
боравио на Перу и ко зна да ли би га се икако и сјетио, да му не стиже онај брзојав.</p> <p>— Н 
 раштрканих колиба. — Хоће ли се јавити ико?</p> <p>Изнад колиба дизао се танак, плавичаст дим  
жути лимун крај мора,</l> <l>Има л’ иђе иког љевшег од мене?</l> </quote> <p>— Живио! — опет за 
ро остаде самац, <hi>сам на св’јету без икога свога</hi>, као отсјечено дрво у гори, што се каж 
ројећи димњаке на сусједским крововима, или је лешкарио у душеку, правећи куглице од хљеба и га 
е забленуо, па нити зна: хоће ли изаћи, или ће остати у колима?{S} Згурио се у крај, па нијемо  
сет година.{S} Оцу му је било име Аћим, или како се на корицама читуље потписивао <hi>Јоаким</h 
собом, да кога испод клупе боцне иглом, или да пусти коме у њедра шаку коњских <pb n="19" /> му 
а, па као да размишља: или би заплакао, или се засмијао?</p> <p>— И сад одма да се жениш.{S} Са 
е: одакле ће чути највишу грају, свађу, или пјевање.{S} На средини касабе једна му се механа мн 
о главу кроз врата, па као да размишља: или би заплакао, или се засмијао?</p> <p>— И сад одма д 
љутито. — Ти само гледај и слушај...{S} Или, ако хоћеш, ти говори с матером.</p> <p>Перо једва  
 је полиција какву преметачину извршила или, у најмању руку, као да су му лопови долазили у пох 
рохотом се смијући, ако каткада, леђима или раменом, јаче удари о зид.</p> <p>— А ти си се напи 
 ваљда да се увјери: је ли најбоља чоха или није?</p> <p>— А шта ти радиш, зете?{S} Какво ти је 
p> <p>— А не даје њезина мати крштенице или што наличио?</p> <p>— Не даје.</p> <p>— Па како ћу  
р му срце најјуначније било.</p> <p>Три или четири шибања умирише Перу.{S} Волио је, додуше, да 
 да не испусти какав непристојан усклик или уздах.</p> <p>— Маро, дијете, — рече јој поп пишући 
било, ако би се, Боже сачувај, разболио или испао из кола и ногу сломио?...{S} Шта би било?...< 
, на примјер, гдјегод, иза леђа им, топ или лагум пукао, не би се више препали.{S} Обојица одск 
те свраћали...{S} Мислите, зар, на буну или што слично?</p> <p>Перо опет испусти некакав јаук.{ 
већих, па се не може наћи него по један илити два бунтовника, а ви их имате стотину...</p> <p>— 
и опет погледа по свима.{S} Хтио је, да им на лицу прочита: јесу ли сви сагласни са Јовом?{S} И 
Ништа!</p> <p>И лагано пође прозору, да им отуда покаже, е немају ништа видјети...{S} Уједанпут 
вриједно да се мучи са муштеријама и да им се »криво куне“.{S} Лакше му је било <pb n="22" /> с 
<p>Да је, на примјер, гдјегод, иза леђа им, топ или лагум пукао, не би се више препали.{S} Обој 
 што бијаху дошли да пазарују, и показа им врата. — Пазарујте сад у другога, а ја имам пречег п 
, који хоће главом да пробијају зид, па им зато вазда глава разбијена...{S} Гледај ти, побратим 
 обје руке и, са веселим осмјехом, пође им у сусрет.</p> <p>— Па и нека сте ми дошли, — живо до 
 волио имати са властима посла.{S} Није им био вичан и није знао како се с њима треба понашати. 
ерне степенице, попеше се до соба, које им <pb n="98" /> је једна мала, црнпураста, милоока, Шв 
штерије.{S} Да си видио колико сам муке им’о док сам каз’о како си ваљан и богат и све...</p> < 
огури се и лагано, на прстима, приближи им се мало.</p> <p>— Је ли те стрина виђела? — шаптао ј 
 На свирачице није хтио погледати, нити им ријечи проговорити, премда су се мотале око њега, ми 
јући испред <pb n="54" /> њих и правећи им мјесто. — У мене је вазда овако. — Затим се окрену у 
ма Томе! — викну загушено, приближујући им се. — Нема Томе, нема кола, нема вожње, нема пута!.. 
ући у <pb n="47" /> собу и приближујући им се. — Нијесте знале, да ћемо и ми доћи да пијемо ках 
 по ледини, чешукајући их и размрсујући им дугачке, свилене гриве.</p> <p>— Ето готово је, гото 
 а ви питајте, — осијече Перо, окрећући им леђа. — Ви сте ме довели у затвор, ви ме проћерујете 
па смо се зажељеле друштва...{S} Наточи им, Милко, кахву.</p> <p>— Ти сваки дан љепша, — нашали 
о са заносом неким, настави: — И ја сам им’о једну краву, па дебела, па, кад је попипаш, мехка  
..{S} Ја само дочекујем странце и чиним им услуге... <pb n="120" /> Ћара никаква не тражим, нит 
ас обојица преварили и изневјерили, црн им образ и овога и онога свијета!</p> <p>— А што нијеси 
косе, показивао им разне слике и пјевао им пјесме о Милошу и Марку.{S} Други пут дошао би мргод 
са дјецом, чупкао их за косе, показивао им разне слике и пјевао им пјесме о Милошу и Марку.{S}  
но је још Аћим ловио пријатеље и хвалио им се:</p> <p>— Опет је он кршан!...{S} Он ће и опет би 
опут зеца, полугласно чита.</p> <p>Перо им каза своје име и, без питања, сједе за сто.{S} Они н 
 се, ако Бога знаш, — упаде Перо. — Зар им не видиш столице у рукама?</p> <p>— Ништа бит’ неће, 
..{S} Gleich</foreign>...</p> <p>За час им се на столу зарумени овећа боца изврсна вина.{S} Бла 
ођоше опет.{S} И удовица и Милка сад су им се надале, па се обје љепше обукле и љепше се накити 
ли? — запита опет, крстећи се. — Шта ћу им ја?</p> <p>— Ако ти је име Перо Карантан, нијесам се 
и, сви су били некако весели, а на лицу им се огледала радозналост, да час прије виде ту лијепу 
А кахву? — прошапта она.</p> <p>— Можеш им дати по једну...{S} Ама немој точити пун филџан, нег 
ено, — Сам Јован, не знам како се зове, има три коња.</p> <p>— А нама требају четири! — упаде П 
и се опет друговима. — Вина, фала Богу, има.{S} Има браћо! за вино не треба женска глава.{S} То 
огли би одма пазарити.{S} У мене, знаш, има свакаква вина: најприје од десет година, па све до  
чинити.</p> <p>— Ишао је зато, да види: има ли икаква ђевојка љепша, од наше красне удовице Ста 
у Благоје. — Знам ја, ђе <pb n="117" /> има добра и јела и пића.{S} Пушћи ти само мене, па ни з 
01" /> брзо, — жена, а није земља...{S} Има ту читава прича о њезиним патенијама...</p> <p>Бошк 
т друговима. — Вина, фала Богу, има.{S} Има браћо! за вино не треба женска глава.{S} Точите!</p 
 Данило жалостив но, не утирући суза. — Има сто конака да смо утекли!</p> <p>— Па шта ти је, ма 
рече најпошље, тек да прекине ћутање. — Има пуно облака...</p> <p>— И мени се чини, — потврди у 
ека Пера веселије, готово смијући се. — Има, брате, још људи који путују...{S} Зар смо ми мимо  
p>— Далеко богме, — дочека Перо брзо. — Има ту неколико конака.</p> <p>— То је необично, — узда 
коња у селу? — запита шапатом.</p> <p>— Има, — одговори Данило покуњено, — Сам Јован, не знам к 
 изашли из авлије.</p> <p>— Кршна.{S} А има и мираза, — одговори Обрен.</p> <p>— Ех?</p> <p>— Т 
замишљено ходати око дрвета.</p> <p>— А има ли коња у селу? — запита шапатом.</p> <p>— Има, — о 
и ми брат очев...{S} Он је богат, свега има, а овђе живи...{S} Ако хоћете, у њега ћемо и сврнут 
 се. — То сваки паметан човјек треба да има.</p> <p>Обрен се осмјехну.</p> <p>— Дај и мени два  
{S} Ипак се тјешио тиме, што је знао да има још дјеце у школи, па неће, зар, ни њему горе бити  
 да ми дођеш?</p> <p>— Ја нисам знао да има неко с тобом, — промуца Перо постиђен. — Данило ми  
гове куће.</p> <p>— Ама у мене у собама има и буха, — дочека брзо.</p> <p>— Научили смо ми и на 
таде међу њих. — Није пуно, само кад се има.</p> <p>— И за зоб по два гроша, за зоб, — настави  
јој ти сам просилац...{S} Њу људи просе има двадесет година, па вазда добре муштерије.{S} Да си 
p>— Ето, лијепо је, — рече, — кад чојек има познанства у туђем свијету, међу туђим људима, па к 
ога, — дочека стари осорно. — Кад чојек има посла и кад хоће на пут, ја не заустављам...{S} Ни  
 друге газде.{S} Живим к’о гроф!{S} Док има пара, живићу к’о што треба; кад нестане, може се и  
да вели: хоћеш ли једном свршити? — Ако има муштерија у вашој касаби, улови ми кога.{S} Кажи, н 
дала?{S} Ти! — узвикну бијесно. — А зар има више будале од тебе?</p> <p>Као по команди сви гост 
, — сокољаше га Јефтан живахније. — Још има наде.</p> <p>— Моја је нада утонула у морске дубине 
једу, — пресијече га Перо.</p> <p>— Још има! — узвикну Јефтан јаче. — Само ти слушај мене и нем 
l>Фалио се жути лимун крај мора,</l> <l>Има л’ иђе иког љевшег од мене?</l> </quote> <p>— Живио 
p> <p>— А имају ли и они пара?</p> <p>— Имају.</p> <p>Стари обори главу.</p> <p>— Лијепо је то. 
. — То зар?</p> <p>— Ово су.</p> <p>— А имају ли и они пара?</p> <p>— Имају.</p> <p>Стари обори 
цки и, што се рекне, човјечански!{S} Да имају мозга, сви би се момци женили.</p> <p>Јефтан се о 
>Келнер дође.{S} Срачуна колико обојица имају платити и пружи карту.</p> <pb n="121" /> <p>— Да 
за примјером: како су многи странци, не имајући познанства, оглобљени и поробљени онако „на бож 
ша, плочом покривена кућа...{S} Са лица имала је три неједнака прозора и велика, дрвена врата,  
 по прсима, умро бих...{S} Ето, није се имала, јадница, када ни обући љуцки, дворећи мене.</p>  
 ништа и да трном повучеш по њој, не би имало шта запети.{S} Оне слике са голишавим швабицама ( 
отићи попу, — рече. — Док је крштеница, имам му рашта ићи и увијек гледати Марушку... ух, моју  
: јесу ли добре платише?</p> <p>— Имам, имам, — рече најпошље, осмјејкујући се. — И могу дати,  
је од десет година, па све до пет...{S} Имам и новога, па како ко бегенише.{S} Мрко је и лијепо 
 Не бој се, да ћеш ти што потрошит’.{S} Имам ја пара, да платим и за те и за се.{S} А теби треб 
Зар тако ваља?</p> <p>— Оставите ме.{S} Имам посла. — осијече Перо бјежећи од њих. — Пос’о је п 
ијеко.</p> <p>— А имаш и пара?</p> <p>— Имам.</p> <p>— И не треба ни од кога да иштеш?</p> <p>— 
 позна: јесу ли добре платише?</p> <p>— Имам, имам, — рече најпошље, осмјејкујући се. — И могу  
е добро!...{S} И здравља и пара и свега имам...</p> <p>Старац, не вјерујући, погледа га поприје 
 врата. — Пазарујте сад у другога, а ја имам пречег посла, — рече и отрча из дућана.</p> <p>— О 
S} Кажу, да је то здраво...{S} А ја сад имам <pb n="77" /> нешто и посла, па, ако одете, нећете 
уставља од мојих послова...{S} Ја и сад имам посла...</p> <pb n="82" /> <p>Па, љутито лупнувши  
 ми прорадимо.{S} Ја сам стек’о све што имам онда, кад је био наш устанак.{S} И ја и <pb n="102 
ем истраживањах, — рече задовољно. — Ми имамо наше људе, који нам, али, све доставе неизоставно 
аклопише.{S} Нарочито Благоје као да је имао ванредан апетит.{S} Све је чистио испред себе попу 
Јефтан није имао никога свога и само је имао лијепо нашљество.{S} Због нашљества се управо и пр 
м, првим својим јараном.{S} Јефтан није имао никога свога и само је имао лијепо нашљество.{S} З 
, да га свакодневно умањује.{S} Он није имао радње, нити је налазио за вриједно да се мучи са м 
о.{S} Разлика је само у томе, што је он имао неколико чворуга и што му је лице било ишарано као 
али говорити није знао.{S} Он је управо имао неки свој језик, у коме је било помијешано чешких, 
оме чаршафу <pb n="9" /> што га је Перо имао, — и ишарало га тако, да је изгледао као каква мап 
о брковима и застаде.</p> <p>— Барем ћу имат’ рашта отићи попу, — рече. — Док је крштеница, има 
 по један илити два бунтовника, а ви их имате стотину...</p> <p>— Ама нијесам ја бунтовник, — < 
ине!</p> <p>— Само овдје не можете више имати боравка, — дочека комесар јаче. — Морате, али, ов 
рах.{S} Ко зна зашто, али он није волио имати са властима посла.{S} Није им био вичан и није зн 
алим столовима. — Само гледај и шути, а имаћеш свега.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Was wunsc 
рек’о да уредим и ја сам све уредио.{S} Имаш пунца газду, пуницу газдиницу, ђевојку са пет хиља 
астук, као најтежи болесник.</p> <p>— А имаш ли срца, да ме болесна зовеш? — застења. —-Ја не м 
ујући, погледа га попријеко.</p> <p>— А имаш и пара?</p> <p>— Имам.</p> <p>— И не треба ни од к 
опавали кукурузе.</p> <p>— Чули смо, да имаш три коња, — рече Јефтан поздравивши се с њим. — Ак 
на ме ослони...{S} Само на ме!..{S} Ако имаш посла на суду, у чаршији, гдје хоћеш, ја ћу све св 
Ти то остави само мени.</p> <p>— А име, име ми кажи, — зациганчи Перо привлачећи га себи. — И и 
.{S} Ти то остави само мени.</p> <p>— А име, име ми кажи, — зациганчи Перо привлачећи га себи.  
 се. — Шта ћу им ја?</p> <p>— Ако ти је име Перо Карантан, нијесам се преварио.</p> <p>Перо се  
угласно чита.</p> <p>Перо им каза своје име и, без питања, сједе за сто.{S} Они не одговорише и 
 зациганчи Перо привлачећи га себи. — И име да знам.</p> <pb n="124" /> <p>— Анђа, ако хоћеш.{S 
ну жени, — нека у тефтеру нађе Филипово име и нека му припише у дуг још товар жита!...{S} Читав 
јим »јадима«.{S} Додуше пажљиво је крио име и попово и дјевојчино, али је причао све остало и п 
рко јали Петар?{S} Моме је, брате, било име Аћим...</p> <p>— То нијесу моји послови, — окреса п 
ије четрдесет година.{S} Оцу му је било име Аћим, или како се на корицама читуље потписивао <hi 
="4" /> које ја данас славим моје крсно име и које сте ви, моји пријатељи, мени дошли и које ва 
ут пошље смрти родитеља, прослави Крсно Име.{S} А како га је прославио и шта се закључило иза р 
> <p>— Анђа, ако хоћеш.{S} То је лијепо име, — одговори Благоје.</p> <p>Перо отпрсну и направи  
пита. — Да не траже каква, чијем је оцу име Марко јали Петар?{S} Моме је, брате, било име Аћим. 
анак, одређен у прву недјељу по Крсноме Имену, морао се одржати и сви јарани опет се, у уречено 
 пјесми као да га неко зове, зове га по имену и каже да умире за њим...{S} Он размахну рукама < 
урско?</p> <p>— Сведно.{S} Русија ће за инад у Цариград! — узвикну Бошко јаче. — Дође она тамо, 
че Перо, још једнако узбуђен. — Људи се инаде, шћери ашикују с официрима...{S} Брука једна!...< 
е гурала три-четири беспослена хамала и инадила се са дјечурлијом, што су дошла да слушају музи 
а шкрипања попова пера, који је, као за инат, хитао, да крштеницу час прије сврши.</p> <p>Тужан 
клоњен и пред свима властима штитити му интересе“...</p> <p>— О, брате, као да ми те Бог посла! 
а шта против тога и није ли то противно интересима државе?{S} Ваљда није било човјека у земљи,  
ам оправио брзојав у вашу касабу, да се информирам о вашој ћудоредности.{S} Одговора нема...{S} 
ла и канати готово да падну, па ипак... ипак је све љепше било него у осталих кућа.</p> <p>— Ев 
 да хтједе запитати: а шта ће то?...{S} Ипак се некако прибра, извади кесу да плати попу, па, п 
 n="92" /> поред Томе и возити се...{S} Ипак не одговори ништа.{S} Само упрти пртљагу и пође пр 
 лице било ишарано као ускршње јаје.{S} Ипак му је нос највише страдао и вјечито је сличио руме 
ст, оштрију него што су отац и мати.{S} Ипак се тјешио тиме, што је знао да има још дјеце у шко 
раде окренути главу и одахнути мало.{S} Ипак стегну срце и уљезе.{S} У први мах готово није мог 
 накривила и канати готово да падну, па ипак... ипак је све љепше било него у осталих кућа.</p> 
ка, јер хоћеш да дижеш буну, јали какво иселеније...{S} Хоћеш иселеније, а?</p> <p>— Ја...</p>  
 буну, јали какво иселеније...{S} Хоћеш иселеније, а?</p> <p>— Ја...</p> <p>— Муч’, — дрекну по 
што нијеси каз’о да ти је много, кад си иск’о и кад си ми прич’о, да ће ти ђеца крепати од глад 
но расположени, тек што му наздравише и искапише чаше у његово здравље.</p> <p>— Браћо, — узвик 
овољством, посматраше, како по површини искачу мале искрице.{S} И док је војника музика, у врху 
о.{S} А она жила искочила му на челу, а искезио зубе, а крмељаве очи дошле му још мање...{S} Иг 
адим ништа, а живим лијепо.</p> <p>Перо исколачи очи.</p> <p>— А зар не пишеш? — запита.</p> <p 
нешто гледа на зиду.{S} Једини Јово што исколачи очи, чим је угледа.{S} Загледа се у њу и, док  
: јесу ли напуњени?{S} Жила она опет му искочи на челу стиште зубе и, гунђајући, приступи Јоки, 
ан крик.{S} Брада му заигра, на челу му искочи дебела, модра жила и придаде му лицу страшан изр 
у кокошињак је завиривао.{S} А она жила искочила му на челу, а искезио зубе, а крмељаве очи дош 
 n="23" /> и умјестан и, што је главно, искрен и пријатељски.</p> <p>— А хоћемо ли дуго остати? 
сати?{S} Ко ће знати да их, како треба, искриви и удеси?{S} И учитељ му је тукао главом о таблу 
лази у петак...</p> <p>Учитељ, зачуђен, искриви се на столици и погледа га тупо, као да пита: а 
ш Милку, — доврши он.</p> <p>Удовица се искриви, поблиједи и испусти ситан; чудноват крик.{S} И 
еро, од чуда, скочи са столице и сав се искриви.</p> <p>— Мираза?{S} Носи и мираза? — запита.</ 
ио си ме, а?</p> <pb n="70" /> <p>Стари искриви главу и зијевну.</p> <p>— Аха, ти си? — проције 
але, него опустиле крила, отегле шије и искривиле главе, па као да се растају са животом...{S}  
, Јефтан и Перо лешкарили су под једним искривљеним дрветом, у дну села.{S} Јак, несносан, загу 
на љепушкаста плавојка, са малим, нешто искривљеним, носићем и смјехуљцима на образима, диже се 
осматраше, како по површини искачу мале искрице.{S} И док је војника музика, у врху баште, свир 
рукчије.</p> <p>Кући је ишао само да се испава.{S} Отишао би, па, не тражећи постеље ни јастука 
 се, — то ти је суђеница...</p> <p>Пери испаде цигар из руке и поче се димити на ћилиму.{S} Очи 
а га укочено погледа, а послужавник јој испаде из руке.{S} И поцрвени још више, поклопи очи рук 
 поштену? — запита јаче.</p> <p>Благоју испаде цигар из зуба и прсну у смијех.</p> <p>— Знам шт 
ек <pb n="164" /> и кад неко, у страни, испали пушку, он се трже и прекиде поучавање.</p> <p>—  
 па кад су људи отворили бачвицу, из ње испани риба...{S} Права мала риба!.{S} А, ето, читав св 
, ако би се, Боже сачувај, разболио или испао из кола и ногу сломио?...{S} Шта би било?...</p>  
гао је и сјутрадан, на Велики Четвртак, испети се на комшијски дуд и ту ударати у даску, попут  
осијече Перо изазивачки.</p> <p>Благоје испи чашу и отра бркове.</p> <p>— Па ако ћеш да је види 
 женили?{S} Што, питам те?</p> <p>Обрен испи чашу и цмокну губицама као да љуби кога.</p> <p>—  
, и, оставивши филџане и кахву, коју су испијале, зачуђено их погледаше.</p> <p>— Аха, нисте на 
 Перо мрачан и суморан; ћутао је и само испијао чашу за чашом.{S} Дошло му да пије, много да пи 
одговорише и само га погледаше оштрије, испитујући.{S} Онај, што је читао новине спусти их, ост 
ш прилично млада и допадљива, у старим, исплављелим хаљинама, са осмијехом на лицу поздрави Јов 
 заповиједи да изађе из собе.{S} Данило исплази језик и дрекну као јаре када га ухвате.{S} Обје 
че и у тјеме и у голи врат.{S} Прашина, испод кола, диже се и пада по очима и лицу.{S} Коњске м 
ешто.{S} Затим још једном погледа попа, испод ока погледа Мару и, пошто рече једно тужно, бескр 
тражити попа.{S} Опази га у дну авлије, испод широке мурве, која је собом заклањала половину ма 
ђа стари мрштећи се.{S} Затим устаде и, испод ока, погледа госте. — А што ви још не шетате? — з 
} Затим сиђе на авлију и упути се дуду, испод кога су Данило и Игњат слатко спавали.</p> <p>Изн 
, на средини авлије, а недалеко од њих, испод прастарог, кљастог дуда, весело грокћући ваљало с 
танке, повијене гране купају у води.{S} Испод њихових грана купају се лабудови.{S} Шест гиздави 
{S} На средини се издизао широки дуд, а испод њега, на простртим, старим, подераним кесама, леж 
е су некакве старе, окрпљене чакшире, а испод њих прислоњен је био прост, дрвени сандук, из ког 
— савјетовао га је поново, узимајући га испод руке. — Жени се, јадан брате, и не губи младост у 
по глави онога ђака пред собом, да кога испод клупе боцне иглом, или да пусти коме у њедра шаку 
та их млад, вижљаст келнер, који као да испод земље васкрсну, и гледаше их не баш најпријатељск 
ја! — уплете се Милка, хватајући Обрена испод руке и смијешећи се. — Ја само њега бегенишем...< 
оше кроз двије-три авлије, провукоше се испод некакве грдне капије, док најпошље не изађоше у в 
хе га све то више пецкаху и копрцаху се испод њега, као да је на мравињак легао.</p> <p>— Да ба 
 твој живот, — рече Перо, обзирући се и испод ока гледајући свирачице.</p> <p>— Па и није, — од 
ла Богу кад смо овђе, — рече и Јефтан и испод ока погледа лијепу Швабицу.</p> <p>А Данило се ис 
и и разбија лонце са промрзлим цвијећем испод њих.</p> <p>— Бећари сад на пољу јадују, а ожењен 
 уједати свирачице.{S} Једну је угризао испод подвољка, гдје је најбјеља, а другој умало није н 
е бијаху набрекле и чудновато се црњаху испод бијелих, загрнутих рукава од кошуље.{S} Поп је, б 
е нешто у себи рачунати, погледајући их испод ока, као да би да позна: јесу ли добре платише?</ 
да, — дочека Данило, покушавајући да се исправи и чвршће стане на ноге, — Ос... тавио си ме...  
Обрен гурну мачку и одбаци аршин, па се исправи и оштро га погледа.</p> <p>— Плати мени надницу 
ква несрећа? — брекну Јефтан и нагло се исправи. — Што се <pb n="113" /> мени није десила несре 
леда лијепу Швабицу.</p> <p>А Данило се исправи и удари се у прса.</p> <p>— А мене коњ није мог 
ени треба крштеница! — викну изненада и исправи се. — Крштеница треба, па да ми је извадите...< 
Пријатељи дошли.</p> <p>Стари се лијено исправи и, одупирући се леђима о стабло дудово, сједе.< 
ан, — поче Јефтан устајући са столице и исправљајући се. — Ми <pb n="160" /> смо те зовнули, да 
гиздавих, бијелих лабудова, са поносито исправљеним вратовима и као неким крунама на глави...{S 
 што су се разишле по гомилама буништа, испред колиба, нијесу какотале ни дречале, него опустил 
Упутише се чопору ниских, сеоских кућа, испред којих се, у прашини, играло неколико голишаве дј 
ше два-три сокака, измећу малих кућица, испред којих су, на омањим клупицама, сједили старији љ 
викну Јово, коракнувши у широку авлију, испред куће, ограђену са свих страна уском сухозидицом. 
и му се свиђела.{S} Поче застајкивати и испред многих излога, пред дућанима, не осврћући се на  
ет скупа, па смо зовнули тебе, да га ти испред нас поздравиш једном здравицом.{S} Ти си чојек п 
ијепо, — дочека удовица весело устајући испред <pb n="54" /> њих и правећи им мјесто. — У мене  
 куга морила; причао је: како је бјежао испред ње и како се, најпошље, спасао.</p> <p>Угледавши 
 имао ванредан апетит.{S} Све је чистио испред себе попут тродневнога гладнице.{S} Ни мрвица ни 
оје се циједио мед.{S} И дуги разговори испредали су се до касно у ноћ и сви су се растајали за 
столице.</p> <p>— Немојте се правдати и испричавати, — упаде комесар важно. — Ја знам све вас,  
и кренуше се, да и осталим касабалијама испричају знамениту новост.</p> </div> <div type="chapt 
човјек, коме ће све своје <hi>јаде</hi> испричати.{S} Јефтана, који се готово није ни растављао 
о види и чује, није могућно...{S} Он да испроси ђевојку, коју никад није видјео?...{S} И дјевој 
ао без свијести. — Како то?</p> <p>— Па испросио сам и уредио све, — викну Благоје весело и опе 
белај ограјис’о...</p> <p>— А нијеси ни испросио?</p> <p>— То, душе ми, не знам, — одговори Пер 
Перо и мученички уздахну. — Кажу да сам испросио, а ја не знам.{S} Хоћаху ми привјенчати једну  
м ћеш га баш и јести!..{S} Одма ћемо је испросити, па нека у касабу уљезе к’о твоја невјеста... 
тима.</p> <p>— Данило!</p> <p>Данило се испрси:</p> <p>— А?</p> <p>— Слатке пите донеси!</p> <p 
олицију, — рече полицајац и поносито се испрси.</p> <p>Перо скрсти руке, па га попријеко поглед 
 осијече полицајац и као да се још више испрси.</p> <p>Перо протра очи, мислећи, да и сад сније 
Стаком говорио? — осијече Обрен оштро и испрси се. — Зар она није твоја?{S} И зар сада њу мисли 
и чиревима на челу.{S} Читаве степенице испунила собом, закрчила пролаз, а степени се чисто пов 
ви сте, дапаче, и друге сумњиве послове испуњавали.{S} Ви, без посла, путујете по касабами, раз 
лим и облим, сличним чарапи, носом и са испупченим трбухом, стајао је смијешећи се и обје руке  
, са кукастим носом и великим, необично испупченим очима, оборио главу и куцка празном чашом о  
а се то мене тиче?</p> <p>— Честитам, — испусти кроз нос, учтиво се наклонивши, пошто се мало п 
амети, и једва се могао уздржати, да не испусти какав непристојан усклик или уздах.</p> <p>— Ма 
</p> <p>Удовица се искриви, поблиједи и испусти ситан; чудноват крик.{S} Издигнута рука клону ј 
<p>Перо преврну очима, погледа у небо и испусти један мученички уздах:</p> <p>— Тако ти је то,  
ош дебљи, крњави зуби указаше се.{S} Он испусти некакав уздах и, прије него што је Перо могао ш 
ану и сакри се за мурвово стабло, а поп испусти мотику, земљавим прстима скину повезач, рашчешљ 
а буну или што слично?</p> <p>Перо опет испусти некакав јаук.{S} Понори главом као да се спрема 
 е немају ништа видјети...{S} Уједанпут испусти чудан крик.{S} Брада му заигра, на челу му иско 
, несносан, загушљив мирис ударао је из испуцале земље и спржене траве и готово их давио; озго, 
отезати трепавицама и страшно зијевати, испуштајући при томе чудноват глас, да су се многи гост 
о запита доктор, окрећући се Пери. — Во ист полесно?</p> <p>Перо нијем, укочен, не одговори ниш 
, а главу окрену у страну.</p> <p>— Вас ист? —- запита доктор, ступајући у собу. — Какво полесн 
аз’о?</p> <p>Јефтан, блијед попут крпе, истегну га из кола и повуче у страну.</p> <p>— Што обру 
} Лијеп објешењак! — рече, кесећи се. — Исти покојни отац!...{S} К’о да њега гледам.</p> <p>Јов 
риној соби.{S} Пред њима је стајао онај исти стари, расклимани сто, покривен истим масним потрп 
ти и бјежати од свега свијета.</p> <p>У исти час му дјевојка поднесе <hi>слатко</hi> под нос.{S 
 покривен истим масним потрпежњаком, са истим, чак неопраним, чашама и боцама, кроз које су се  
ијета?</p> <p>Комесар се насмија и оним истим прстом куцну се по челу.</p> <p>— Ми све дознамо  
ај исти стари, расклимани сто, покривен истим масним потрпежњаком, са истим, чак неопраним, чаш 
аш? — запита Јово не вјерујући. — Је ли истина?</p> <p>— Баш, — потврди Јефтан, бацајући му брз 
p>Дошавши у собу, одмах спусти завјесе, истјера Данила и леже у постељу.{S} Мислио је да ће, ак 
, силно захука.{S} За прве двије године истјера двојицу конкурената из Касабе и натјера их, да  
гој страни траже хљеба.{S} Треће године истјера и оца и остаде: сам у радњи.{S} Текао је новац  
тарији људи лијепо су га поздрављали, а истјерани отац задовољно је трљао руке и трчао од прија 
 путовати у касабу П...</hi> </head> <p>Истјерани из куће стрика Васине, Јефтан и Перо лешкарил 
ог јој добро дао, добра ми је и весела, исто к’о да ми је Бог у крошњи с неба бацио, да ме обес 
ала Богу добро и здраво, к’о што и теби исто пријатељски желимо...{S} И ако желиш чути за наше  
 осврћући се на њих, — ево и Перо мисли исто к’о и ја.{S} И он ми све одобрава, а само се ти љу 
јатељима и они му нађоше Дамјана, овога истога Дамјана, кога он од милоште прозва Данилом.{S} У 
 по челу.</p> <p>— Ми све дознамо путем истраживањах, — рече задовољно. — Ми имамо наше људе, к 
.{S} Суђено ми да страдам, к’о што је и Исус страд’о...</p> <p>И још јаче обгрли Перу и привуче 
ник од вјере.{S} Нијесам ни ја разапињо Исуса, па опет ме, ето, стигла казна и послали ми кугу  
мна каната.{S} Прозори су, додуше, били исцрвоточени и обрасли ситном травом, врата се накривил 
ница мртву човјеку?{S} На они се свијет иће и без пасоша и без крштенице...{S} То не могу...</p 
.</p> <p>— Плати мени надницу, па ћу ја ићи с тобом, — рече. — Сваки пут кад одем да ми дадеш п 
а чуо није.{S} Чим је сазнао да ће Мара ићи за писара, — за онога танког, дугуљастога писара са 
 <p>— А неко ми рече, да ћете ви сјутра ићи? — запита. — Сјутра одма!</p> <p>Они се зачуђено зг 
рече. — Док је крштеница, имам му рашта ићи и увијек гледати Марушку... ух, моју слатку Марушку 
 ми вјенчавати за се...{S} А с тобом ће ићи још неко, да ти изабира, — додаде мало тише.</p> <p 
ти знаш? ..{S} Зар Данило не може пјеше ићи?</p> <p>Данило обори главу и уздахну.{S} Сад се тек 
им дућанима, пребирати дневне новости и ићи у механе.{S} Нарочито је волио ово пошљедње, тим ви 
зађе на улицу.</p> <p>Отада су учестали ићи.{S} Перо је <pb n="53" /> Обрену унапријед плаћао с 
 пошљедње, тим више, што није морао сам ићи, него је, обично, водио уза се још кога, понајвише  
 болесна зовеш? — застења. —-Ја не могу ићи...{S} Ја ћу овђе остат’ седам дана, док добро оздра 
одба.</p> <p>— И пет гроша мени, што ћу ићи с вама да вратим коња, мени... — опет ће Јован.</p> 
ало на њих и притискивало <pb n="90" /> их, те нијесу били у стању ни шта мислити ни говорити.{ 
Само упрти пртљагу и пође пред њима, да их води Јовановој кући.</p> <p>Затекоше Јована гдје се  
 му није тешко, и да дође, ако може, да их послуша нешто, ако би хотио«...{S} Писмо послаше у м 
тари жени, улазећи за њима. — Видиш, да их је пуно!</p> <p>— А кахву? — прошапта она.</p> <p>—  
астављајући три прста и љубећи их. — Да их поједеш од милине!...{S} Ти то остави само мени.</p> 
елу цјепаницу у рукама.</p> <p>— А-а да их гонимо! — викну. — Да гонимо до куге!</p> <p>— Куда  
{S} Обоје су млади к’о кап, па треба да их ми старији поучимо.</p> <p>Од свега овога разговора  
ли ко ће их написати?{S} Ко ће знати да их, како треба, искриви и удеси?{S} И учитељ му је тука 
...</p> <p>Перо поче трљати руке као да их умива.</p> <p>— Па, размишљајте ви, брате, — рече. — 
има.{S} Нађе и неколика прстена, наниза их по прстима, нарочито по кажипрсту гдје ће се боље ви 
гоше у П..., малу, гиздаву касабу, чија их љепота изненади.{S} Куће нанизане у правом реду једн 
ђе за њима.</p> <p>Стрина Јовина дочека их на собним вратима.{S} Малена, мршава жена, још прили 
зе теку?</p> <p>На врх степеница дочека их веће чудо.{S} Ту је стајала домаћица, ознојена, зади 
р што их је удовица задржавала и нудила их још једном кахвом.</p> <pb n="50" /> <p>— Кршна цура 
двојицу конкурената из Касабе и натјера их, да на другој страни траже хљеба.{S} Треће године ис 
и.{S} Затим отвори крмељаве очи, протра их и, некако блесасто, погледа по свима.</p> <p>— Шта ћ 
e">Was wunschen Sie</foreign>? — запита их млад, вижљаст келнер, који као да испод земље васкрс 
сте. — А што ви још не шетате? — запита их. — Шетња је здрава...</p> <p>— Шетали смо доста, — о 
је слађе!</p> <p>Стрина се уклони и све их пропусти у собу.{S} Само слуга Данило што оста на ав 
p>Јефтан уведе Перу у један кут, у коме их са улице нијесу могли видјети.</p> <p>— Овђе ћемо ми 
то баш не би било тако тешко, али ко ће их написати?{S} Ко ће знати да их, како треба, искриви  
е извади велике, чађаве наочари, натаче их на нос, па сједе за сто и дохвати велики протокол, у 
мачака, које су на њима спавале, и поче их облачити.{S} Обуче и нову антерију, а нов пас опаса  
> <p>Међутим и Јован изведе коње и поче их вадати по ледини, чешукајући их и размрсујући им дуг 
био.</p> <p>Алекса скиде наочаре и поче их трти о чакшире.</p> <p>— Јак је, брате, Јенглез на в 
 жене може.</p> <p>Па узе ствари и поче их савијати и уређивати.{S} И што је више савијао, све  
 као да испод земље васкрсну, и гледаше их не баш најпријатељскије.</p> <p>— <foreign xml:lang= 
<pb n="105" /> своје столове и опколише их.{S} Пушећи и смјешкајући се гледали су их, необично  
к и ни он, ни учитељ, ни сви ђаци не би их кашње могли прочитати.</p> <pb n="20" /> <p>Једва др 
и Ћ и то га је бунило.{S} Изговорити би их и могао и то баш не би било тако тешко, али ко ће их 
его по један илити два бунтовника, а ви их имате стотину...</p> <p>— Ама нијесам ја бунтовник,  
сам, ђе све нешто шапуре...{S} А жао ми их... обоје ми жао...</p> <p>Стрико Васо и не осврну се 
<p>И опет се окрену сељацима и премјери их оштрим погледом.</p> <p>— Не чекајте више, — осијече 
та хладно и презривим погледом премјери их обојицу. — То зар?</p> <p>— Ово су.</p> <p>— А имају 
 собе, свом снагом гурну у њих и отвори их.</p> <p>— Извол... — викну, али на половици ријечи з 
тпочините.</p> <pb n="73" /> <p>И пусти их напријед, а он полако, гегуцајући, пође за њима.</p> 
ћи.{S} Онај, што је читао новине спусти их, остави на столицу и сједе на њих.</p> <p>— Читаш ли 
— рече, састављајући три прста и љубећи их. — Да их поједеш од милине!...{S} Ти то остави само  
 живо дочека узевши их за руке и нудећи их да сједну. — Нама је то драго, јер смо саме, па смо  
тварајући врата за њима и закључавајући их. — Само да ја умакнем комесару, а ви гоните колико х 
Поче нешто у себи рачунати, погледајући их испод ока, као да би да позна: јесу ли добре платише 
 и поче их вадати по ледини, чешукајући их и размрсујући им дугачке, свилене гриве.</p> <p>— Ет 
таните, станите! — викну, заустављајући их. — Погођено је!...{S} Сад ћу ја уредити и извести ко 
нека сте ми дошли, — живо дочека узевши их за руке и нудећи их да сједну. — Нама је то драго, ј 
 приступи механџији.</p> <p>— Растављај их, брате, јер ће крв пасти, — промуца. — Ово је биједа 
оздравивши се с њим. — Ако хоћеш да нам их даш под кирију до касабе П...</p> <p>Јован остави лу 
силним греботинама по лицу, а украшавао их је увијек он, не љутећи се, наравно, ако би и њега к 
могао гледати празне чаше, и прелијевао их.{S} Отуда се вино разлило и по свему потрпежњаку, —  
ање лампе.{S} При дну степеница дочекао их је домаћин.{S} Гојазан, дебео човјек, са округлим ка 
жен.{S} Тада се шалио са дјецом, чупкао их за косе, показивао им разне слике и пјевао им пјесме 
не некако се навикао на њих.{S} Написао их читкије и, са великом грајом и побједничким изразом  
испуцале земље и спржене траве и готово их давио; озго, са висине, као да се нешто тешко, врело 
се на њега.{S} Окрену се гостима и мрко их погледа.</p> <p>— Ех, што сте ми дошли? — викну. — В 
ане и кахву, коју су испијале, зачуђено их погледаше.</p> <p>— Аха, нисте нам се надале! — узви 
p>Угледавши госте, он устаде и зачуђено их посматраше.</p> <pb n="78" /> <p>А ђе си ти, Игњате? 
и пролазници морали осврнути и зачуђено их погледати. — Како у лијепој, красној, милој и никад  
ати и тући матер, а првим ријечима, што их је проговорио, опсовао је, по нашем начину васпитава 
мотику у рукама, окопавао кукурузе, што их је ту засадио.{S} Иза њега је ишла попадија, дебела, 
о се ради, — биле су му прве ријечи што их је тада рекао оцу.{S} Весели отац задовољно се насми 
им и не хтједе се зауставити, макар што их је удовица задржавала и нудила их још једном кахвом. 
 n="36" /> који трче за звонаром, макар их и у јаму водио...{S} А, ето, и Перо је паметан и он  
ека Перо стискајући шаке и подносећи му их под нос. — Нисам ја, на <pb n="140" /> прилику, једа 
а готово сваку вече.{S} А дочекивали су их красно.{S} Удовица, је дочекивала Перу, Милка Обрена 
.{S} Пушећи и смјешкајући се гледали су их, необично уживајући у њиховој свађи, као што многи у 
кивала Перу, Милка Обрена, и частили су их кахвом, ракијом, духаном, гурабијама и урмашицама, н 
ног мастила и прогорио од цигара што су их по њему остављали.</p> <p>— Кршан си ти, — настави п 
 — Да гонимо до куге!</p> <p>— Куда ћеш их гонит’? упаде стари жешће. — Гонио би и ја, ама су д 
 вукући Перу за <pb n="168" /> собом. — Ишао је по толиким мјестима, гледао толике ђевојке и... 
то би само Перо могао учинити.</p> <p>— Ишао је зато, да види: има ли икаква ђевојка љепша, од  
 А у механи је друкчије.</p> <p>Кући је ишао само да се испава.{S} Отишао би, па, не тражећи по 
Читава тога дана, а ни преко ноћи, није ишао у механу и спавао је слађе него обично.</p> <p>— Е 
 се разведри мало.{S} Ни те вечери није ишао у механу.</p> <p>Кад је четврти пут -ступио у попо 
врсто одлучи да запроси.{S} Што је више ишао њима, самовање му је постајало све теже и увидио ј 
љио леђа, огребао се по руци, а бухе га ишарале својим уједима.{S} У љутини ошамарио је Данила, 
у <pb n="9" /> што га је Перо имао, — и ишарало га тако, да је изгледао као каква мапа.{S} Прол 
рије тридесет година, разасут, излињао, ишаран траговима проливеног мастила и прогорио од цигар 
 неколико чворуга и што му је лице било ишарано као ускршње јаје.{S} Ипак му је нос највише стр 
те странице могао је читати и сва слова ишла су му некако у главу.{S} Али даље — ни маћи.{S} Ту 
е, што их је ту засадио.{S} Иза њега је ишла попадија, дебела, угојена жена, загрнутих рукава и 
> <p>Обојица пођоше.</p> <p>Нијесу дуго ишли, па се нађоше пред омањом кућом, са једном бескрај 
ну.</p> <p>Једино Данило и Јован што су ишли лагано и мирно, за пошљедњим коњем.{S} Обојица зад 
и то тражи власт? — запита.</p> <p>— Не иште... не тражи... — опет <pb n="38" /> се збуни Перо. 
шавајући да се осмјехне. — Што ти власт иште, то треба давати...{S} Власт је од Бога дата и њој 
Имам.</p> <p>— И не треба ни од кога да иштеш?</p> <p>— Ни од кога.</p> <p>Старац се дохвати ру 
 немаш?</p> <p>— Па што, брате, одма не иштеш! — узвикну Перо, плеснувши рукама. — Што се к’о б 
дош’о? — запита. — Што си дош’о, кад не иштеш ништа?</p> <pb n="71" /> <p>— Дош’о сам само да т 
идиш?{S} Што гођ ти срце зажели ти само ишти, к’о у својој кући.</p> <p>И опет се окрену вратим 
 себи у радњу. — То му сад нико не може ишћерат, из главе...</p> <p>Перо чисто одахну, када му  
асова.{S} Ако треба и скупштина читава, ја кабулим!</p> <p>— Не треба, — осијече Обрен осорно.  
 ми затреба што из Карађорђева времена, ја ћу узети пушку јали хаљину, а нећу жену.</p> <p>Па,  
а нема...{S} А док одговор не приспије, ја вас не могу пустити.{S} Дапаче морам вас затворити.< 
етан пут, — настави брзо. — Кад хоћете, ја вам нећу сметати...{S} А могли сте и остат’...{S} Ја 
 — потврди и Јово. — Ево, да опростите, ја ћу водити своју жену, ти Јефтане своју, а ти Обрене  
 познајем дан.{S} И, право да ти речем, ја га више не могу гледати по сокаку и мучити се с њиме 
т треба да ме слуша...{S} Нећу га, зар, ја учити како ће управљати женом, к’о што га ти учиш... 
 — Да нам је Бог послао колеру на врат, ја се не бих љутио...{S} Рек’о би: од Бога је!...{S} Ам 
 Кад чојек има посла и кад хоће на пут, ја не заустављам...{S} Ни мени није драго кад ме ко зау 
бојица удовичиној кући.</p> <p>— Чујеш, ја не знам шта ћу говорити с ђевојком, — рече Перо путе 
ш посла на суду, у чаршији, гдје хоћеш, ја ћу све свршити...{S} То је мој пос’о...{S} Ја само д 
а прочитати шта мисли.</p> <p>— Онда... ја гласам, да се Перо ожени са стране! — викну Јово изн 
тупи и пољуби га у руку.</p> <p>— Ја... ја би... — промуца и застаде.{S} Није знао како ће поче 
 <pb n="38" /> се збуни Перо. — Него... ја хоћу да знам кад се родио.</p> <p>— То не могу дат’, 
Јефтан устајући.</p> <p>— Ама ја велим: ја ћу само мало, — опет ће Перо, некако бојажљиво.</p>  
— Ако је лијепа, одмах ће бити моја!{S} Ја само лијепу тражим!...</p> <p>При растанку три пута  
баци четицу за врата. — Не брини ти!{S} Ја ћу теби дат’ своју кошуљу, па преобуци.</p> <p>Па се 
 узвикну. -— То ти је паметна мисао!{S} Ја ћу говорити с матером, а њу ћу само гледати...{S} С  
xml:lang="de">Befehlen</foreign>!...{S} Ја слушам свако питање и сваку заповијест, — дочека.</p 
Гледај ти, побратимковићу, на ме!...{S} Ја лијепо живим са власти, па ми она даје свега.{S} Она 
метати...{S} А могли сте и остат’...{S} Ја вас нијесам гонио.</p> <p>— Па... кад нас ти заустав 
 ме ко зауставља од мојих послова...{S} Ја и сад имам посла...</p> <pb n="82" /> <p>Па, љутито  
е, па се играмо и шалимо к’о ђеца...{S} Ја ти не знам ништа друго казати, него да се ни са царе 
више се <pb n="96" /> и зна, више...{S} Ја сам у нашем селу највише виђео, па највише и знам... 
 живина, па је и њој драго живити...{S} Ја, што се каже, волио би живит’ хиљаду година, па мака 
овеш? — застења. —-Ја не могу ићи...{S} Ја ћу овђе остат’ седам дана, док добро оздравим, па од 
све свршити...{S} То је мој пос’о...{S} Ја само дочекујем странце и чиним им услуге... <pb n="1 
пита готово шапатом. — Ја не могу...{S} Ја ћу само мало...</p> <p>— Ако хоћеш хајдемо! — окоси  
авио болесна, па отиш’о у чаршију...{S} Ја пошао за тобом на далек пут, а ти мене оставио...{S} 
не.</p> <p>— Ти не знаш шта радиш...{S} Ја ћу ти казат’ како се ради, — биле су му прве ријечи  
ако би било да је никако не видиш?..{S} Ја баш хоћу да је видиш...</p> <pb n="126" /> <p>Перо с 
и, нек се од мене не боји пријеваре.{S} Ја воде никад не сипљем.{S} Ја знам шта је вода и да је 
— рече. — Ја вам у то ништа не знам.{S} Ја перем руке к’о Пилат...</p> <p>— Шта велите ви, браћ 
ијеваре.{S} Ја воде никад не сипљем.{S} Ја знам шта је вода и да је друго вода, а друго вино.{S 
аметан је он, а и ти си сад паметан.{S} Ја сам ти показао како се путује, па хајде сам...</p> < 
 а кад се побију овђе, ми прорадимо.{S} Ја сам стек’о све што имам онда, кад је био наш устанак 
ну руком.</p> <p>— Драги мој, — рече, — ја сам оправио брзојав у вашу касабу, да се информирам  
е треба, — дочека Обрен умирујући га. — Ја сам то само ’нако каз’о...{S} Знаш, драго ми уз љуто 
 стисну зубе.</p> <p>— Јок, — окреса. — Ја нећу друкчије свраћати, него ако ћемо остат’ барем т 
ро путем, дрмусајући Обрена за рукав. — Ја сам у томе сметен.{S} Да је свирачица и знао би нека 
отврди Благоје опљуцнувши поред себе. — Ја <pb n="135" /> сам га пио и пио би га вазда.{S} Да м 
ући Обрена испод руке и смијешећи се. — Ја само њега бегенишем...</p> <p>Перо се прекрсти.</p>  
>— Па, размишљајте ви, брате, — рече. — Ја вам у то ништа не знам.{S} Ја перем руке к’о Пилат.. 
а она живо и пружи руку да га загрли. — Ја хоћу...</p> <p>— Да ми даш Милку, — доврши он.</p> < 
? — окоси се Перо, мрко је гледајући. — Ја нисам крив..{S} Зар ја нисам каз’о да је слађа телет 
 поче се бранити Перо и ако муцајући. — Ја сам ја, а бунтовник је бунтовник.</p> <p>Комесар одм 
ће ти, — упаде Перо каскајући за њим. — Ја ћу је извадити, а ја ћу и платити.</p> <p>Јефтан, не 
дуго остати? — запита готово шапатом. — Ја не могу...{S} Ја ћу само мало...</p> <p>— Ако хоћеш  
ћи се, да изгледа озбиљан и замишљен. — Ја к’о кириџија виђео сам много, ама ти ћеш виђети више 
 <p>— Ја сам, — одговори Перо хладно. — Ја сам баш Перо Карантан...{S} Тако ме сви зову...</p>  
и испричавати, — упаде комесар важно. — Ја знам све вас, све Влахе...{S} Ви вазда мислите о нек 
видите, сиротиња, — рече стари тужно. — Ја знам, да се вама неће свиђет’ и да нећете овђе остат 
>— Могу ја, — дочека Јефтан поносито. — Ја и Јово можемо.</p> <p>— Можемо!</p> <p>— И да се зар 
уго јутро, састали и изашли на улицу. — Ја још ни једне нијесам виђео.</p> <pb n="122" /> <p>—  
ка одмах, заваљујући шешир на затиљак — Ја сам вазда рад, да својим силама припомогнем напретку 
 Он је учио, па зна да везе...</p> <p>— Ја би замолио још кога, — уплете се Обрен, који је и са 
рди он. — Ти само ако хоћеш...</p> <p>— Ја хоћу, — пресијече га она живо и пружи руку да га заг 
и говорити.{S} Јефтан застаде.</p> <p>— Ја мислим, — поче Јово, — да свадба без барјака никако  
ледао је смјешнији него прије.</p> <p>— Ја ћу, — викну он колико га грло доноси... — Ево мене!< 
емамо ми чисте кошуље, — рече.</p> <p>— Ја нема, — једва проциједи кроз зубе Перо, мргодећи се. 
 пива и поново се окрену Пери.</p> <p>— Ја знам кршних пуно, — рече, састављајући три прста и љ 
о нити смио озбиљно се љутити.</p> <p>— Ја нијесам пророк Јеремије, — бранила се Ана и почела г 
лука и погледа му право у очи.</p> <p>— Ја ћу те нешто крупно запитати, — рече, — ама тако круп 
Данила. — И ти си Перин јаран.</p> <p>— Ја бих... ама пос’о и дангуба... — замуца Обрен. — А... 
 и кад му рекне да је паметан.</p> <p>— Ја, по могућству сила, радо ћу <pb n="161" /> се увијек 
анило ми рече, да си болестан.</p> <p>— Ја и јесам болестан, — дочека Јефтан жалостивим гласом, 
о сахата, док сте се пробудио.</p> <p>— Ја сам, — одговори Перо хладно. — Ја сам баш Перо Каран 
у приступи и пољуби га у руку.</p> <p>— Ја... ја би... — промуца и застаде.{S} Није знао како ћ 
во?</p> <p>Стари опет зијевну.</p> <p>— Ја рђаво, — дочека. — Зла времена, године слабе...{S} Н 
није...{S} Хоћеш иселеније, а?</p> <p>— Ја...</p> <p>— Муч’, — дрекну поп и измахну шаком, да П 
ици, ти пијеш и веселиш се, а?</p> <p>— Ја... напио се од јада, — дочека Данило, покушавајући д 
ац, касапин, која ли си вјера?</p> <p>— Ја тргујем, — одговори Перо достојанствено.</p> <p>— А  
 женама, да се нијесу удавале?</p> <p>— Ја, — настави Јефтан поносито, спремајући се, да и трећ 
 Новине, на прилику, читаш ли?</p> <p>— Ја нијесам чојек од књиге, — промуца Перо црвенећи се,  
 знаш? — викну. — Ко си ми ти?</p> <p>— Ја сам паметни чојек, јер паметно говорим, — одговори Б 
 А-а како си ми ти, мали Јово?</p> <p>— Ја добро.</p> <p>Игњат га мало пусти и, од милоште, пов 
 ти смио усудити, да ми дођеш?</p> <p>— Ја нисам знао да има неко с тобом, — промуца Перо пости 
 им врата. — Пазарујте сад у другога, а ја имам пречег посла, — рече и отрча из дућана.</p> <p> 
омуца она. — Богат је к’о нико његов, а ја сироче, па може са мном што хоће...{S} Зато ме и уз’ 
p> <p>— Нека га Данило јаше ако хоће, а ја, ваистину, нећу! — осијече. — Могу ја и пјеше...</p> 
аскајући за њим. — Ја ћу је извадити, а ја ћу и платити.</p> <p>Јефтан, не осврћући се, онако п 
 никако не ваља.{S} Ви нађите барјак, а ја ћу бити барјактар, па, вала, да се не постидим ни са 
ички уздахну. — Кажу да сам испросио, а ја не знам.{S} Хоћаху ми привјенчати једну стародревну, 
 столице... — Хајде ти стани на воду, а ја ћу на сухо, па да видимо ко ће кога потопити...{S} З 
ати...{S} Кажу, да је то здраво...{S} А ја сад имам <pb n="77" /> нешто и посла, па, ако одете, 
и драговољно се продати у ропство.{S} А ја волим што сам се прод’о.</p> <pb n="39" /> <p>— Чује 
ти, — прошапта, као кажњено дијете, — а ја сам пош’о да распитујем за ђевојке...{S} Ама ништа!. 
игајући ситним, јастребастим очима. — А ја вас одавно чекам.</p> <p>— Ово ти је зет, — упаде Бл 
огу они један без другога...</p> <p>— А ја, брате, не могу мећу оваким <pb n="107" /> свијетом, 
ро оздравим, па одма кући...</p> <p>— А ја? — јаукну Перо. — Шта ћу ја?</p> <p>— Ето ти Данила, 
а час опет засукивао бркове.</p> <p>— А ја баш хоћу данас да просим, — шапну удовици, чим је <h 
е чини, — одобри Перо одмах.</p> <p>— А ја се не бојим, — упаде Јово ватрено. — Ако буде све к’ 
се поново расплака.</p> <p>— Ех, с тога ја и плачем, — викну, — што ми се чини, да се не враћам 
а за њима и закључавајући их. — Само да ја умакнем комесару, а ви гоните колико хоћете.</p> <p> 
оје ја мислим да је пријатељски... онда ја велим: нека буде тако.{S} Мени треба жена, а и не тр 
тнине нема!</p> <pb n="65" /> <p>— Онда ја не могу.</p> <p>— Могу ја, — дочека Јефтан поносито. 
кад Аћима хоће о нечем да увјери, — Ама ја видим.{S} По јутру познајем дан.{S} И, право да ти р 
, додуше, тако је, — одобри Перо, — ама ја к’о велим: слађа је телетина од говедине...</p> <p>— 
 шта радим?</p> <pb n="127" /> <p>— Ама ја се зажелио куће, — упаде Данило.</p> <p>— Вратићеш с 
 си ваљан и богат и све...</p> <p>— Ама ја нисам виђео...</p> <p>— Па каз’о сам да ћеш виђети,  
 све уредити к’о што ваља.</p> <p>— Ама ја хоћу да видим, — дрекну Перо опет. — Купује се теле  
 окоси се Јефтан устајући.</p> <p>— Ама ја велим: ја ћу само мало, — опет ће Перо, некако бојаж 
е неуморно, — и станите за мном.{S} Кад ја приступим и изговорим здравицу и када викнем: „живил 
 магаре! — окоси се Перо на њега. — Кад ја иђем, свакако ћеш и ти.</p> <p>— А можеш ли ти Обрен 
ћа ми она?</p> <p>— А би ли ти да ти је ја извадим и ја да платим?</p> <p>— Јок, — осијече Обре 
на прилику, кад ми не би било вас, које ја с вама лијепо живим и ви ме веселите и забављате, шт 
 — Ви сте мене, овај, <pb n="4" /> које ја данас славим моје крсно име и које сте ви, моји приј 
 које ви мени тако лијепо кажете и које ја мислим да је пријатељски... онда ја велим: нека буде 
 ли ви, браћо, сви, да је паметно да се ја женим? — запита и опет се укочи као да се слика.</p> 
’о ђевојка каква.</p> <p>— Бре не би се ја данас побојала многе ђевојке, — брзо дочека удовица  
 унесе му се у лице. — Ево, како сам се ја оженио, па ме није гром убио, него ми све у реду.{S} 
га не загрли.</p> <p>— А хоћеш ли да те ја курталишем? — запита. — Послушај мене, па се не бој  
тити. — Бјежи од мене!...{S} Зар сам те ја за то лијепо примала?...{S} И зар ти је тако поштење 
, да је добра, кршна, ваљана.{S} Додуше ја је још добро не знам, нијесам је виђео <pb n="45" /> 
 ти си се, Јефтане, оженио с миразом, и ја сам се оженио с миразом, па нек се и он ожени.{S} То 
д ћеш љевше?{S} Чак је и мени лијепо, и ја сам на ћару... .</p> <p>Перо погледа у зачуђенога Да 
!{S} Није друкчије него баш треба!{S} И ја би волио бит’ без жене да не треба...{S} И њу је Бог 
био, кад сам те носио на рукама...{S} И ја би да вам је све у реду: и собе и душеци и све.</p>  
имам онда, кад је био наш устанак.{S} И ја и <pb n="102" /> Алекса (ту показа руком на онога, ш 
о и, као са заносом неким, настави: — И ја сам им’о једну краву, па дебела, па, кад је попипаш, 
м...{S} Своја кућица, своја слободица и ја иђем тамо...</p> <p>Стари се одуприје рукама о куков 
гонит’? упаде стари жешће. — Гонио би и ја, ама су далеко измакли.</p> <p>Игњат баци цјепаницу, 
енима...</p> <p>— Што ти кажеш, кажем и ја.{S} Само да ми она биједа на врат не дође, — рече. — 
ва! — одушевљено узвикну. — Пристајем и ја!</p> <p>У неђељу кренуше обојица удовичиној кући.</p 
> <p>— А би ли ти да ти је ја извадим и ја да платим?</p> <p>— Јок, — осијече Обрен остављајући 
а га љуби. — Ти си ми рек’о да уредим и ја сам све уредио.{S} Имаш пунца газду, пуницу газдиниц 
е на њих, — ево и Перо мисли исто к’о и ја.{S} И он ми све одобрава, а само се ти љутиш и велиш 
дговори она узмичући главом. — Оклен би ја знала?</p> <p>— Јеси...{S} Ти си вазда говорила, да  
дно, одговори Данило лијено. — Волио би ја да сам дома, па да лијепо спавам...{S} Ништа љевше о 
<pb n="94" /> <p>— Ама, брате, јесам ли ја крив што сам несретан? — упаде Перо снуждено. — Неср 
о сјутра? — запита набусито. — Јесам ли ја, брате, један телеграф?{S} Каква је то брзина?</p> < 
у, изађе из собе.</p> <p>— Ама јесам ли ја казао, да ми нико не улази у собу? — плану Јефтан, ч 
о је и да му нико не улази.</p> <p>— Ни ја? — отегну Перо.</p> <p>— Ни ти.</p> <p>Перо се замис 
 ни ја отпадник од вјере.{S} Нијесам ни ја разапињо Исуса, па опет ме, ето, стигла казна и посл 
 жену? — јекну жалостивно. — Нијесам ни ја отпадник од вјере.{S} Нијесам ни ја разапињо Исуса,  
— Добро <pb n="116" /> је то.{S} Ево ни ја не радим ништа, а живим лијепо.</p> <p>Перо исколачи 
ршим, поћи ћу прије...</p> <p>— Онда ти ја у свему стојим на расположењу, — живо дочека Благоје 
одговори Перо још тужније. — Не знам ти ја наших ђевојака.</p> <p>Обрен дохвати аршин и, играју 
 да би се тукао. — Знаш ли ти ко сам ти ја?...{S} И знаш ли ти шта могу ја?...{S} Мислиш ли се  
 — Што мени причаш? -</p> <p>Нијесам ти ја тутор!</p> <p>— Тражио бих ја, ама не знам коју ћу,  
ила, а опсовао и Јову.</p> <p>— Нећу ти ја овђе више ноћиват’, па да ме на комаде сијечеш, — ре 
енчају! — прихвати стари живо. — Не дам ја никоме да се са мном игра...</p> <p>И обојица изађош 
ама је лијепо...</p> <p>— Не заустављам ја никога, — дочека стари осорно. — Кад чојек има посла 
ој се, да ћеш ти што потрошит’.{S} Имам ја пара, да платим и за те и за се.{S} А теби треба да  
ми дошли? — викну. — Ви, ви, ви... знам ја све вас!...{S} Одмах иђите из моје куће, куд вас очи 
аједно! — весело кликну Благоје. — Знам ја, ђе <pb n="117" /> има добра и јела и пића.{S} Пушћи 
а Обренова?</p> <p>— Његова, његова сам ја! — уплете се Милка, хватајући Обрена испод руке и см 
е бранити Перо и ако муцајући. — Ја сам ја, а бунтовник је бунтовник.</p> <p>Комесар одмахну ру 
јпошље, уводећи га у собу. — Сретна сам ја, кад сам таког зета дочекала.</p> <p>У соби сједоше  
 прифати! — викну. — Фала Богу, кад сам ја добио одмјену.</p> <p>Перо се, из почетка, силно зах 
нда ће свакако требати...{S} И које сам ја паметан чојек, те нећу пуно говорит’ кажем вам: од с 
му, па каже: »нећеш се удавати, док сам ја жив...«</p> <p>Слушајући ово, Пери се ражали.{S} Дес 
вараш и на зло навлачиш...{S} Пит’о сам ја код власти <pb n="43" /> и мени казаше, да тамо не т 
е, — хвалио се Аћим свакоме. — Знао сам ја, да ће бит’ мимо остале.</p> <p>Четири разреда сврши 
ач.</p> <pb n="89" /> <p>— А-а знао сам ја, — промуца. — Видио сам, ђе све нешто шапуре...{S} А 
овори Перо као кроз плач, — ама зар сам ја пророк, па да му знам нарав...{S} И какав ми је то к 
јет к’о отпадници какви?..{S} И зар сам ја један међед, па да немам своје памети и не знам шта  
ме на комаде сијечеш, — рече. — Нијесам ја разбојник, па да ме на муке мећете.</p> <p>— Притрпи 
х имате стотину...</p> <p>— Ама нијесам ја бунтовник, — <pb n="148" /> поче се бранити Перо и а 
и да ми тако у лице говориш...{S} Нисам ја к’о ти мислиш...</p> <p>Перо се укипи.</p> <p>— А шт 
шаке и подносећи му их под нос. — Нисам ја, на <pb n="140" /> прилику, један музејум па да то к 
 — запита опет, крстећи се. — Шта ћу им ја?</p> <p>— Ако ти је име Перо Карантан, нијесам се пр 
итницу, ако те не води познат чојек као ја...</p> <p>И Благоје поче низати примјер за примјером 
и да мислимо, кад је дао Бог њу.{S} Ево ја, на прилику, не мислим ништа па шта ми фали, а?</p>  
ује <pb n="150" /> против вама...{S} Но ја вас више нећу затварати...{S} Слободни сте!</p> <p>— 
о рек’о? — запита зачуђено.</p> <p>— То ја знам, — окоси се Благоје. — Него, ако хоћеш, остави  
итају новине, него приче, — рече. — Ето ја... психа!... вазда читам...{S} Душа ми... психа, пси 
 је гледајући. — Ја нисам крив..{S} Зар ја нисам каз’о да је слађа телетина од говедине?</p> <p 
а никаква не тражим, нити ми треба, јер ја живим к’о ага...</p> <p>— Мени ћеш свакако требати,  
по џеповима. — Ти плати за обојицу, јер ја немам ситнежа...</p> <p>— Платићу, платићу, — рече П 
а ја, ваистину, нећу! — осијече. — Могу ја и пјеше...</p> <pb n="97" /> <p>И, нарамљујући и стр 
 /> <p>— Онда ја не могу.</p> <p>— Могу ја, — дочека Јефтан поносито. — Ја и Јово можемо.</p> < 
 сам ти ја?...{S} И знаш ли ти шта могу ја?...{S} Мислиш ли се са мном играти, а?...{S} Кажи ти 
звикну Перо готово очајнички. — Не могу ја узети ђевојку а да је не видим.</p> <p>Обрен гурну м 
о да му мозак пролије.</p> <p>— Ни цару ја то не дозвољаваМ! — дрекну уједанпут и скочи иза сто 
уком око уста. — Како <pb n="136" /> ћу ја да своје дијете не видим сваки дан?{S} Научила на њу 
ноћ платио вечеру и овај доручак, да ћу ја трпити да ми тако у лице говориш...{S} Нисам ја к’о  
.{S} Само мени пусти!{S} Ти знаш, да ћу ја све уредити к’о што ваља.</p> <p>— Ама ја хоћу да ви 
еда.</p> <p>— Плати мени надницу, па ћу ја ићи с тобом, — рече. — Сваки пут кад одем да ми даде 
ене?- — запита Перо поплашено. — Шта ћу ја?</p> <pb n="64" /> <p>Јефтан оступи од прозора и зас 
</p> <p>— А ја? — јаукну Перо. — Шта ћу ја?</p> <p>— Ето ти Данила, па с њиме хајде, — одговори 
вљајући их. — Погођено је!...{S} Сад ћу ја уредити и извести коње!</p> <p>— Данас ће бит’ пасја 
на?</p> <p>— А ко ће те питати ако нећу ја? — дочека стари и, раскорачивши се, стаде пред њега, 
наша је ђевојка...</p> <p>— Па говорићу ја, — окреса Обрен готово љутито. — Ти само гледај и сл 
ијесам ти ја тутор!</p> <p>— Тражио бих ја, ама не знам коју ћу, — одговори Перо још тужније. — 
срца, да ме болесна зовеш? — застења. —-Ја не могу ићи...{S} Ја ћу овђе остат’ седам дана, док  
о? — осијече стари осорно. — Не говорим јабани него своме зету, а зет треба да ме слуша...{S} Н 
Бог наредио да растемо по крушкама и по јабукама него да нас жене рађају...</p> <p>— Тако је, — 
пкати о тле.</p> <p>Након дуге почивке, јави се на прагу лијепо, младо дјевојче.{S} Носила је н 
Ми <pb n="160" /> смо те зовнули, да ти јавимо, да он долази у петак...</p> <p>Учитељ, зачуђен, 
старих, раштрканих колиба. — Хоће ли се јавити ико?</p> <p>Изнад колиба дизао се танак, плавича 
кога!</p> <pb n="68" /> <p>— А ко да се јавља по овој врућини? — осијече Јово, задухан. — Најпо 
ши све, сједе У крај.</p> <p>— Учитељу, јављамо ти радосну вијест, да се оженио наш друг Перо К 
ије оженио, не би се ни вратио, нит’ би јављао да долази и „да поздравим пријатеље“.{S} То ти с 
 комесар, — није ли, али, то нарушавање јавнога реда и мира?..{S} Зар се може допустити такими  
S} Ви сте си синоћ узели слободу, да на јавноме, позору изложеноме, мјесту кажете, да ви не доз 
дговорити, него, у незгоди, извади и он јаглук и поче трти нос.{S} Уједанпут, као да се присјет 
S} Други пут дошао би мргодан, пљувао у јаглук и шетао се између клупа, не окрећући се ни на је 
 нешто кршан, — рече Пери, ударајући га јаглуком по образу. — Лијеп си и... некако... млађи.</p 
е необично, — уздахну стара, отирући се јаглуком око уста. — Како <pb n="136" /> ћу ја да своје 
с од зла и напасти сваке.</p> <p>И поче јаглуком трљати очи, као да већ таре сузе.{S} А Перу то 
, треба жена, — опет ће удовица, вртећи јаглуком, — ама ти само к’о брату кажем: отвори очи, па 
је!</p> <p>— Јес’, — дочека Јово машући јаглуком. — Ено Данила ђе сједи код колара!</p> <p>Сви  
упаде Перо.</p> <p>Удовица опет измахну јаглуком и удари га по устима.</p> <p>— Људи воле и кра 
е на ноге, — Ос... тавио си ме... па од јада...{S} Ако ти је кр...риво ено ти суда па ме тужи.. 
селиш се, а?</p> <p>— Ја... напио се од јада, — дочека Данило, покушавајући да се исправи и чвр 
о до зоре.{S} Макар што му је и мати од јада пресвисла, он је остајао.{S} И сав свијет прорицао 
во, узимајући га испод руке. — Жени се, јадан брате, и не губи младост узалудно...</p> <p>— Ама 
исто бијелих длака у солуфима.</p> <p>— Јадан Перо, сад те по готову неће никаква! — уздахну ог 
бао један човјек, коме ће све своје <hi>јаде</hi> испричати.{S} Јефтана, који се готово није ни 
 па онда сједе и поче причати о својим »јадима«.{S} Додуше пажљиво је крио име и попово и дјево 
има, умро бих...{S} Ето, није се имала, јадница, када ни обући љуцки, дворећи мене.</p> <p>Перо 
 испод њих.</p> <p>— Бећари сад на пољу јадују, а ожењени се у кућу радују, — избаци, потпуно з 
што му је лице било ишарано као ускршње јаје.{S} Ипак му је нос највише страдао и вјечито је сл 
 чворугу на челу, голему као јаребичино јаје, и попрска му вином нову кошуљу.</p> <p>Јово Перот 
ним искривљеним дрветом, у дну села.{S} Јак, несносан, загушљив мирис ударао је из испуцале зем 
чаре и поче их трти о чакшире.</p> <p>— Јак је, брате, Јенглез на води, — прошапта. — Те морнар 
 од лоповлука, јер хоћеш да дижеш буну, јали какво иселеније...{S} Хоћеш иселеније, а?</p> <p>— 
 пошљедњу пресуду, па јали ће бити црна јали бијела.</p> <p>— Ама, по Богу, зар може бити још п 
— вели, — да чујеш пошљедњу пресуду, па јали ће бити црна јали бијела.</p> <p>— Ама, по Богу, з 
 не траже каква, чијем је оцу име Марко јали Петар?{S} Моме је, брате, било име Аћим...</p> <p> 
апита Данило набусито. — Хоћу ли у воду јали у гору?</p> <p>— А што нијеси у хотелу, код Јефтан 
 Карађорђева времена, ја ћу узети пушку јали хаљину, а нећу жену.</p> <p>Па, окренувши се и не  
 /> који трче за звонаром, макар их и у јаму водио...{S} А, ето, и Перо је паметан и он ми све  
де јој боље загледати у очи и лице и... јао... он само угледа дугачки врат своје <hi>суђенице</ 
ријед. — Не зацрни нам образа!</p> <p>— Јао, очепили су ме! — хукаше учитељ скакучући на једној 
 и јасно, доказао Пери, да »као старији јаран и ожењен чојек« треба да спава на меку, а, поред  
не гледајући на Данила. — И ти си Перин јаран.</p> <p>— Ја бих... ама пос’о и дангуба... — заму 
да пред њих изађемо...{S} А Перо је наш јаран; доста је <pb n="157" /> соли и хљеба с нама поје 
у једнога, час у другога, час у трећега јарана.</p> <p>— Велите ли ви, браћо, сви, да је паметн 
у <pb n="163" /> ту била сва три Перина јарана, заједно са учитељем, удовицом Стаком и толиким  
авајући протокол, — чим не слушаш рђаве јаране, који хоће главом да пробијају зид, па им зато в 
о Крсноме Имену, морао се одржати и сви јарани опет се, у уречено доба, нађоше у Периној соби.{ 
бљеним, свечанијим гласом, гледајући по јаранима.</p> <p>— Како ћемо с том Перином женидбом?... 
еро са Јефтаном Мргудићем, првим својим јараном.{S} Јефтан није имао никога свога и само је има 
е.{S} Данило исплази језик и дрекну као јаре када га ухвате.{S} Објеси горњу усну, те му кукаст 
} Начини му чворугу на челу, голему као јаребичино јаје, и попрска му вином нову кошуљу.</p> <p 
к, са мјесечином на тјемену и ријетком, јарчијом брадом, сједио је и писао нешто, правећи се ка 
м путањом, која је водила кроз риједак, јасенов гај, у село...{S} Унаоколо све мртво!...{S} Пра 
га је отео од Данила.{S} Он је, чисто и јасно, доказао Пери, да »као старији јаран и ожењен чој 
ласом, вртећи главом и мигајући ситним, јастребастим очима. — А ја вас одавно чекам.</p> <p>— О 
пусти руке низ кревет и клону главом на јастук, као најтежи болесник.</p> <p>— А имаш ли срца,  
S} Отишао би, па, не тражећи постеље ни јастука, извалио се ма гдје, макар и за врата, и заспао 
лично?</p> <p>Перо опет испусти некакав јаук.{S} Понори главом као да се спремаше да пане и са  
равим, па одма кући...</p> <p>— А ја? — јаукну Перо. — Шта ћу ја?</p> <p>— Ето ти Данила, па с  
 вином нову кошуљу.</p> <p>Јово Перотић јаукну, скочи поплашено <pb n="5" /> и, чешкајући се по 
 и снажно му стеже прсте, да умало није јаукнуо.</p> <p>— Нијесам се оженио, — застења <pb n="1 
 чим кренуше, као да осјетише несигурне јахаче на плећима.{S} Перин <pb n="95" /> се поче гицат 
ијући, ако каткада, леђима или раменом, јаче удари о зид.</p> <p>— А ти си се напио, несрећо, — 
икад боље! — одговори Игњат, стежући га јаче. — А-а како си ми ти, мали Јово?</p> <p>— Ја добро 
сједе.</p> <p>— Ама ко сте ви? — запита јаче.</p> <p>Јово се засмија и пљесну рукама.</p> <p>—  
наш ли, ама честиту и поштену? — запита јаче.</p> <p>Благоју испаде цигар из зуба и прсну у сми 
а.</p> <p>— И мираза, — нагласи Благоје јаче. — Она је шћи газде Ђуре Ашчића.{S} Кршан и богат  
кије поздравио. — Ево ме опет, — понови јаче, — јер милостивој власти треба крштеница и за Јефт 
ив, ама нијесмо ни ми, — настави Јефтан јаче. — Да нам је Бог послао колеру на врат, ја се не б 
еро.</p> <p>— Још има! — узвикну Јефтан јаче. — Само ти слушај мене и немој више разбијати чаша 
...своју би кућу уредио! — дрекну Бошко јаче. — И не би... не би...</p> <p>— ...не би пустио шћ 
 ће за инад у Цариград! — узвикну Бошко јаче. — Дође она тамо, па шта ће онда?</p> <p>Алекса уз 
те више имати боравка, — дочека комесар јаче. — Морате, али, овога трена одлазити натраг, ако н 
играти, а?...{S} Кажи ти мени, — дрекну јаче, — што купиш ове ствари овђе, а?...{S} Куд се спре 
о што је и Исус страд’о...</p> <p>И још јаче обгрли Перу и привуче га себи.</p> <p>— А јеси ли  
и је мој палиграф...{S} Сухоња је вазда јачи!</p> <p>— А топови с лаћа?</p> <p>Бошко отпухну пе 
оше до стрикине собе и тада Јово једним јачим ударом отвори врата...{S} У соби је сједио стари  
кољено и хукну.</p> <p>— Нека га Данило јаше ако хоће, а ја, ваистину, нећу! — осијече. — Могу  
? — прекори га Јефтан сурово. — Како то јашеш?</p> <p>— Чув’о би се, — одговори Перо као кроз п 
готово је, готово, — довикну Јефтану. — Јашите, па да се иђе...</p> <p>И помоћу Даниловом поче  
 А дочекивали су их красно.{S} Удовица, је дочекивала Перу, Милка Обрена, и частили су их кахво 
 пипаше му одијело, ваљда да се увјери: је ли најбоља чоха или није?</p> <p>— А шта ти радиш, з 
обично расвијетљена, јер <pb n="132" /> је поред врата шкиљио један фењер, а на кривим степениц 
гоје звиждучући. — Добро <pb n="116" /> је то.{S} Ево ни ја не радим ништа, а живим лијепо.</p> 
јепо! — рече Јово, пошто <pb n="156" /> је и он прочитао. — Међер и Перо каткад зна шта ради.</ 
ахву првоме Јефтану, који <pb n="76" /> је и сједио у прочељу, пружи је Пери.{S} Перо се и опет 
е ли учитељ пуно? — питао <pb n="18" /> је другове, који су се враћали из школе.</p> <p>— Како  
опеше се до соба, које им <pb n="98" /> је једна мала, црнпураста, милоока, Швабица показала.</ 
пред њим. — ха, ха, ха жену би хтио!{S} Је ли жену?{S} Е то ваља и то ти је паметно! <pb n="123 
есело, а прсти му још живље заиграше. — Је ли красно?{S} Љевшега а јефтинијега нема у земљи.{S} 
<p>— Баш? — запита Јово не вјерујући. — Је ли истина?</p> <p>— Баш, — потврди Јефтан, бацајући  
рата и снажно гурнувши, отвори канат. — Је ли овђе?</p> <p>— Јес’, — једва промуца она шћућурив 
, не би рекао „<hi>нећу</hi>“.</p> <p>— Је ли? - запита стари весело, а прсти му још живље заиг 
 прстима, приближи им се мало.</p> <p>— Је ли те стрина виђела? — шаптао је Јово полугласно.</p 
и сахатни ланац објеси о врат.</p> <p>— Је ли поп код куће? — некако сурово запита уплашену слу 
носећи <hi>слатко</hi> и воду.</p> <p>— Је ли вам ово сестра? — шапатом запита Перо домаћицу, г 
> <p>Јефтан га лагано одгурну.</p> <p>— Је ли љепша од Стаке? — запита.</p> <p>— Бре Стака је г 
а, напуни му лулу и припали.</p> <p>— А је ли стрико дома? — запита. — Шта ради?</p> <p>Игњат к 
 ти.</p> <p>Перо се замисли.</p> <p>— А је ли долазио доктор? — запита шапатом.</p> <p>— Није.< 
сачекати док стари договори.</p> <p>— А је ли далеко ваша касаба? — запита.</p> <p>— Далеко бог 
превари!...</p> <p>Грдећи Благоја једва је некако заспао.</p> <p>И снијевао је један чудан сан. 
ечи, — и само паметни људи знају, каква је то фајда.{S} Ако се бију на страни, побиће се и овђе 
а ће то ђавоља свадба бити?...{S} Каква је то дјевојка?</p> <p>— Хајде да се пије! — дрекну Бла 
ека поп љутито. — Шта ће одма?{S} Каква је то преша? — Али, као да се нечега сјети, бржебоље ум 
 ли ја, брате, један телеграф?{S} Каква је то брзина?</p> <p>— Што брже, то боље, — одговори Бл 
>— Ама што тако брзо? — запита. — Каква је преша била?</p> <p>— Гвожђе се кује док је вруће, —  
новеви? — запита онај зачуђено. — Каква је то земља?...</p> <p>— Жена је то, — поправи га Перо  
пет, други обогате...</p> <p>— Па каква је нама фајда, кад се бију на страни? — уплете се Перо. 
бират’, ни размишљат’ се: ко је и каква је?{S} Нек само није мушко, нек је жена, па је добро.{S 
, као ружа око бора. — Не знаш ти каква је она...</p> <p>Јефтан га лагано одгурну.</p> <p>— Је  
а, ни каква привиђења није било.{S} Сва је ствар у томе, што се драгоцјени Јефтан, нераздјељиви 
оче се чешкати.{S} Бијаше му, као да га је неко полио хладном водом...{S} Стид га, стид од сама 
ије слушао.{S} Удаљена музика као да га је успављивала, те је почео отезати трепавицама и страш 
 вратио у хотел, затече Данила, гдје га је и оставио:{S} Сјео на кревет, објесио ноге па климат 
 Није се ни на Јефтана осврћао, нити га је увијек очекивао.{S} Раније је затварао магазу и хита 
њега.</p> <p>— Жени се, — савјетовао га је поново, узимајући га испод руке. — Жени се, јадан бр 
итеља, прослави Крсно Име.{S} А како га је прославио и шта се закључило иза ручка, то смо у поч 
се управо десила слова Ц, Ф и Ћ и то га је бунило.{S} Изговорити би их и могао и то баш не би б 
носим само одломак његова писма, што га је писао једном пријатељу:</p> <p>„.....и ако желиш чут 
ао ни младу, ни лијепу собарицу, што га је врло обрадовало, јер се бијаше почео прибојавати, да 
 — јединоме чаршафу <pb n="9" /> што га је Перо имао, — и ишарало га тако, да је изгледао као к 
да још једнако осјећа онај мирис што га је Мара унијела у собу, <pb n="37" /> и пипао је прстим 
након дуге, врло дуге почивке, пошто га је добро премјерио погледом. — Новине, на прилику, чита 
 — рече доктор осмјехујући се, пошто га је добро прегледао. — То завтра буде ганц гут.</p> <p>П 
рузе, што их је ту засадио.{S} Иза њега је ишла попадија, дебела, угојена жена, загрнутих рукав 
обудио и сједио под дудом.{S} Крај њега је лешкарио Васин слуга, Игњат, стар, космат човјек, ко 
јела, пића и сваке ђаконије, а око њега је, са једне и са друге стране, сједило до тридесеторо  
 зелених очију, крњавих зуба (због чега је вазда и успијала губицама) смјежуране коже, набијеље 
се не бих љутио...{S} Рек’о би: од Бога је!...{S} Ама ово је све са твоје махните памети.{S} Да 
тио Периним <pb n="83" /> душеком, кога је отео од Данила.{S} Он је, чисто и јасно, доказао Пер 
ен је био прост, дрвени сандук, из кога је вирило неколико дроњака.</p> <p>— К’о што видите, си 
сједио стари и гледао у тефтер, из кога је Јока нешто читала, а пред њим су стајала два сељака  
чан механском ваздуху.</p> <p>Због тога је приступио и Пери.{S} Упознао се с њиме, нашалио се и 
екао је новац непрестано, згрћао га, да је чак изашао на глас.{S} Старији људи лијепо су га поз 
 као да збија сламу.</p> <p>— Хајде, да је гледамо! — викну.</p> <pb n="125" /> <p>— Хајде, по  
/p> <p>— А друго?</p> <p>— Друго је, да је паметна и кућаница.</p> <p>Јефтан се мало намргоди.< 
ићи, кокоши, голубови.{S} Рачуна се, да је за кратко вријеме убио осморо пилади, трима псима из 
="125" /> <p>— Хајде, по Богу брате, да је само очима видим.</p> <p>— јок, — осијече Благоје от 
.</p> <p>— Велите ли ви, браћо, сви, да је паметно да се ја женим? — запита и опет се укочи као 
рчићем око плаћања.{S} Старчић вели, да је попио шест ракија, а механџија нарачунао осам.{S} Ст 
 мало не скочи за њом, да је ухвати, да је задржи.{S} На попа је био сасвим и заборавио и, кад  
ао ван себе, у мало не скочи за њом, да је ухвати, да је задржи.{S} На попа је био сасвим и заб 
> <p>Учитељ се био толико заговорио, да је чак заборавио и на вино и тек <pb n="164" /> и кад н 
а је Перо имао, — и ишарало га тако, да је изгледао као каква мапа.{S} Пролијевало се чак и по  
 на лицу, показао свима.{S} Наравно, да је одмах од оца добио нове хаљине, што се показао тако  
ад можете мало прошетати...{S} Кажу, да је то здраво...{S} А ја сад имам <pb n="77" /> нешто и  
е село обиграх, па га нема.{S} Кажу, да је ноћас отиш’о...</p> <p>— То је он одвео Јову, душе м 
 удовице Стаке шћери Милке.{S} Кажу, да је добра, кршна, ваљана.{S} Додуше ја је још добро не з 
 ракија од пет година дана...{S} Ах, да је видиш!...</p> <p>— Па лијепо; њу ћу и тражити, — упа 
 — дочека подругљиво. — Зар не знаш, да је то турско?</p> <p>— Сведно.{S} Русија ће за инад у Ц 
рсима, дође ми да све разбијем...{S} Да је живот боца и њега би разбио!...{S} Омрзно’о ми и он. 
годину -дана постао је миран ђак.{S} Да је био добар, то се баш не може рећи, јер у буквару ник 
за рукав. — Ја сам у томе сметен.{S} Да је свирачица и знао би некако... ама наша је ђевојка... 
 казна и послали ми кугу на врат.{S} Да је била кршна, не би чекала на ме, да дођем <pb n="141" 
ан озбиљно, малко уобљеним гласом, — да је у нас адет, да свачије сватове лијепо дочекамо и да  
м да проси ђевојку, <pb n="131" /> а да је не видим, — осијече Перо изазивачки.</p> <p>Благоје  
јнички. — Не могу ја узети ђевојку а да је не видим.</p> <p>Обрен гурну мачку и одбаци аршин, п 
 ни боца.{S} Није боца попов нос, па да је разбијаш...{S} То је једна мртва ствар...</p> <p>Пер 
 памет да се жене, спавају?{S} Рашта да је Бог њега убио мимо све остале и осудио га на овако т 
нуди чашом добра вина и кад му рекне да је паметан.</p> <p>— Ја, по могућству сила, радо ћу <pb 
ћућуривши се уза зид и као бојећи се да је не удари по глави.</p> <p>Перо уљезе у авлију и, рас 
 не сипљем.{S} Ја знам шта је вода и да је друго вода, а друго вино.{S} А моје вино може на изл 
ем <pb n="141" /> из девете касабе и да је водим...{S} И Благоје, никакав чојек, коме сам плати 
е за својим него за Периним послом и да је овај, према томе, дужан, бринути се за његову удобно 
рихвати.{S} Прихвати, а не смједе ни да је погледа ни да што рекне.</p> <p>— Ето се сад нагледа 
е газда једном у недјељи дана накани да је очисти.</p> <p>— Баш си ти, брате, један пексијан, — 
еро, преплашен, хтједе јој прилетети да је придржи, али се она изврну и отскочи од њега као опа 
би се, готово, прије могло помислити да је старија сестра Милкина него мати.{S} Она сама задржа 
! —викну Перо, пружајући руку у знак да је свршена погодба.</p> <p>— И пет гроша мени, што ћу и 
 тако лијепо кажете и које ја мислим да је пријатељски... онда ја велим: нека буде тако.{S} Мен 
ају ли га још дјеца. — Мени је каз’о да је болестан и да не ће никуд излазити.{S} Каз’о је и да 
а нисам крив..{S} Зар ја нисам каз’о да је слађа телетина од говедине?</p> <p>Па, окренувши се  
вијет ружно говори због тога.{S} К’о да је мени стало за свијетом!{S} Људи су овнови, <pb n="36 
ецкаху и копрцаху се испод њега, као да је на мравињак легао.</p> <p>— Да барем Данило уза ме с 
ркане и разбацане на све стране, као да је полиција какву преметачину извршила или, у најмању р 
 <p>Перо отпрсну и направи лице, као да је појео љуту паприку.</p> <p>— Не ваља, — рече,</p> <p 
витостаса Мара, лијепа и мила и, као да је собом унијела читаве руковијети босиока и јоргована, 
Перо, а у срцу му нешто штрецну, као да је слутио несрећи. — Шта ти је?</p> <p>— Мислим се коли 
а наклопише.{S} Нарочито Благоје као да је имао ванредан апетит.{S} Све је чистио испред себе п 
 па доста ти је...{S} И како би било да је никако не видиш?..{S} Ја баш хоћу да је видиш...</p> 
емљи.{S} Никола Бубало прича свијету да је његово боље.{S} А лаже!..{S} Он само прича, јер и не 
је никако не видиш?..{S} Ја баш хоћу да је видиш...</p> <pb n="126" /> <p>Перо се мало замисли, 
у и отра бркове.</p> <p>— Па ако ћеш да је видиш, нико ти не брани, — рече мирно, утишавајући г 
ла, нема вожње, нема пута!...</p> <p>Да је, на примјер, гдјегод, иза леђа им, топ или лагум пук 
у роду своме.</p> <pb n="15" /> <p>Када је одрастао и могао се мијешати са осталом дјечурлијом  
трани? — уплете се Перо.</p> <p>— Фајда је, — осијече Бошко, љутит, што га прекидају у ријечи,  
ати његову.</p> <pb n="46" /> <p>— Онда је погодба готова! — одушевљено узвикну. — Пристајем и  
 одобри Перо, — ама ја к’о велим: слађа је телетина од говедине...</p> <p>— Како кад, — пресије 
а је добра, кршна, ваљана.{S} Додуше ја је још добро не знам, нијесам је виђео <pb n="45" /> от 
ала половину мале, скромне кућице, чија је бјелина, прама сунцу, силно ударала у очи.{S} Поп је 
/p> <p>— Нас се не тиче која је ни чија је, — осијече Јефтан набусито, — то су његове ствари... 
 у дну авлије, испод широке мурве, која је собом заклањала половину мале, скромне кућице, чија  
м руком грли стас лијепе собарице, која је била нешто лакше одјевена, а лијевом је држи за подв 
и се полако упутише уском путањом, која је водила кроз риједак, јасенов гај, у село...{S} Унаок 
 дражити дебелу, полугубаву мачку, која је лежала на ћепенку и сунчала се.</p> <p>— Па то је ла 
опал-пашом и спјевали га у пјесму, која је почињала ријечима: <hi>Топал-паша мука наша</hi>.{S} 
рану, необично освијетљену, башту, која је била препуна свакојаке, мале и велике, господе.{S} Б 
аде Обрен.</p> <p>— Нас се не тиче која је ни чија је, — осијече Јефтан набусито, — то су његов 
ивахније. — Још има наде.</p> <p>— Моја је нада утонула у морске дубине, па је рибе једу, — пре 
те, — рече Перо готово наричући. — Така је моја зла судбина.{S} И тако је то кад се тражи женск 
 од Стаке? — запита.</p> <p>— Бре Стака је горска вила! — дочека Перо брзо. — Она је к’о зарђал 
и и њега когод тако украсио.{S} Разлика је само у томе, што је он имао неколико чворуга и што м 
лика ти је паучина по зидовима и колика је прашина по тлима?</p> <p>Перо преврну очима, погледа 
— А што? — зачуди се Благоје. — Ђевојка је кршна и добра, а и мираз носи.</p> <p>— Не треба мен 
е је драго живити.{S} На прилику: мачка је једна живина, па је и њој драго живити...{S} Ја, што 
водом, стењући и отхукујући, залијевала је кукурузе.</p> <p>Опазивши Перу обоје застадоше.{S} П 
 плати.{S} Иза бабиних леђа провиривала је масна капа некаква просјака и разбијена глава високо 
очом покривена кућа...{S} Са лица имала је три неједнака прозора и велика, дрвена врата, са два 
и.{S} Знаш ли попову Мару?...{S} Бијела је к’о сир, а румена к’о млада говедина.{S} Очи су јој  
...{S} Једина <pb n="88" /> стрина била је мирна и зачуђено гледала обојицу...</p> <p>— Ама шта 
p>— Аћиме, жалосна ти мајка, — говорила је Перина мати своме мужу, — ово наше дијете биће некак 
и, лумбарде, ђаволи, сотоне!...{S} Сила је то...</p> <p>— Шта?{S} Шта ми је све то? — викну Бош 
прагу лијепо, младо дјевојче.{S} Носила је на простоме, улупљеноме послужавнику црну кахву, нат 
="45" /> откако је из школе изашла, ама је свијет пуно фали.</p> <p>Перо направи забринуто лице 
емо још три дана, — дочека Јово. — Нама је лијепо...</p> <p>— Не заустављам ја никога, — дочека 
х за руке и нудећи их да сједну. — Нама је то драго, јер смо саме, па смо се зажељеле друштва.. 
а, да у правоме вину нема риба.{S} Њима је, да речемо, Бог одредио воду, а није вино; с тога се 
ба, нађоше у Периној соби.{S} Пред њима је стајао онај исти стари, расклимани сто, покривен ист 
о магазу и хитао свирачицама.{S} С њима је пио, с њима остајао до зоре.{S} Макар што му је и ма 
жешће, ударајући руком по столу. — Жена је жена!{S} Човјек кад хоће да се жени, стоји ти на пра 
. — Каква је то земља?...</p> <p>— Жена је то, — поправи га Перо <pb n="101" /> брзо, — жена, а 
а вам не дам ни свијеће...{S} Мјесечина је, па се види и без ње...</p> <p>Гости разастријеше сл 
обе.{S} Најпошље погледа у Јоку.{S} Она је још једнако сједила, држала тефтер на крилу и, осјећ 
И мираза, — нагласи Благоје јаче. — Она је шћи газде Ђуре Ашчића.{S} Кршан и богат чојек!</p> < 
 горска вила! — дочека Перо брзо. — Она је к’о зарђала пара, а Стака к’о жути дукат!...{S} Воли 
адим...</p> <p>— А стрина?</p> <p>— Она је златна...{S} Она ми је тетка, најближа својта...{S}  
е ћемо се вјенчати.{S} Добра је, златна је, а уза сваку годину носи пет стотина форинти.{S} Пед 
 ето то ти је мој палиграф...{S} Сухоња је вазда јачи!</p> <p>— А топови с лаћа?</p> <p>Бошко о 
 ви још не шетате? — запита их. — Шетња је здрава...</p> <p>— Шетали смо доста, — одговори Јово 
S} Нек само није мушко, нек је жена, па је добро.{S} И лијепо се вјенчај и буди чојек и нек ти  
} На прилику: мачка је једна живина, па је и њој драго живити...{S} Ја, што се каже, волио би ж 
оја је нада утонула у морске дубине, па је рибе једу, — пресијече га Перо.</p> <p>— Још има! —  
о некакву ђевојку, измамио јој паре, па је оставио...{S} Суђено ми да страдам, к’о што је и Ису 
те зубе и, гунђајући, приступи Јоки, па је гурну лактом у прса.{S} Она га укочено погледа, а по 
оћи, јер се <pb n="40" /> брзо жени, па је мене посл’о...{S} А милостива власт хоће крштеницу о 
 да је ухвати, да је задржи.{S} На попа је био сасвим и заборавио и, кад овај устаде пружајући  
ли се и брже ћемо се вјенчати.{S} Добра је, златна је, а уза сваку годину носи пет стотина фори 
ра некакве женске беспослице.{S} Богата је, па треба слушати.{S} Узети жену са миразом значи др 
зађемо...{S} А Перо је наш јаран; доста је <pb n="157" /> соли и хљеба с нама појео...{S} Њега  
{S} И владики би много било...{S} Доста је њему и учитељева.</p> <p>Сви се сложише.{S} Узеше ди 
 Но то је бивало све то рјеђе.{S} Доста је било да учитељ покаже прут и он се одмах стишавао и, 
> <p>— Да се иђе, — рече опоро. — Доста је сједнице!</p> <p>— Куд ћеш, зете?{S} Куда ћеш? — сал 
 један у другога, као да се питају: шта је ово?{S} А и Перо се забленуо, па нити зна: хоће ли и 
— заграјаше сви притрчавајући му. — Шта је?</p> <p>Перо нити писну, нити зубима шкрипну.{S} Сам 
ено гледала обојицу...</p> <p>— Ама шта је било? — запита Јефтан, који се никако није могао раз 
Ја воде никад не сипљем.{S} Ја знам шта је вода и да је друго вода, а друго вино.{S} А моје вин 
ко ће почети, нити је знао казати рашта је дошао. — Мени треба крштеница! — викну изненада и ис 
по свој кошуљи.</p> <p>— Ништа... ништа је то, — рече тјешећи га и баци четицу за врата. — Не б 
— Ово је биједа једна...</p> <p>— Ништа је ово, — одговори механџија хладно и не осврћући се на 
 осијече Благоје и уозбиљи се. — Љубица је кршна, добра и носи ти пет хиљада мираза.</p> <p>Пер 
и Стака пође, — опет ће Јово. — Удовица је, ама без ње и без њезине пјесме све ће бити мртво... 
реће од пиринча.</p> <p>— Ама крштеница је красна ствар, брате, — дочека Перо живахније, прибли 
 свирачица и знао би некако... ама наша је ђевојка...</p> <p>— Па говорићу ја, — окреса Обрен г 
 ти мислиш? — запита.</p> <p>— Најљепша је, ако је млада и лијепа! — осијече Јово...</p> <p>— У 
а обје стране и пунац и пуница. — Какав је то пос’о?{S} Зар тако ваља?</p> <p>— Оставите ме.{S} 
се никако није могао разабрати. — Какав је то белај?</p> <p>— Одв’о нам Јово Јоку, — одговори о 
 мука наша</hi>.{S} Било је часова, кад је долазио у разред весео и расположен.{S} Тада се шали 
S} Ја сам стек’о све што имам онда, кад је био наш устанак.{S} И ја и <pb n="102" /> Алекса (ту 
ам им’о једну краву, па дебела, па, кад је попипаш, мехка к’о памук...{S} И била ми је драга пу 
ље ми не треба ништа ни да мислимо, кад је дао Бог њу.{S} Ево ја, на прилику, не мислим ништа п 
ем говорити о њој.</p> <p>— Ех, ех, кад је од власти, то ти је, побратимковићу, друга ствар, —  
у причао своје доживљаје из времена кад је куга морила; причао је: како је бјежао испред ње и к 
ја, а Благоје у старога.</p> <p>— Е кад је тако, а ми ћемо прешјутра повести ђевојку за њим, у  
гао...{S} И шта би сад протествовао кад је ствар готова и кад већ сузе теку?</p> <p>На врх степ 
лудно.{S} Мећао је буквар под главу кад је хтио спавати, пропуштао је живу ласту кроз рукав и — 
а циганина...</p> <pb n="145" /> <p>Кад је дошао ред на Перу, обузе га некакав страх.{S} Ко зна 
е вечери није ишао у механу.</p> <p>Кад је четврти пут -ступио у попову авлију и заискао крштен 
 А што га не би учила? — запита. — Млад је он, па још не зна како се кућа кући...{S} Обоје су м 
ма и све слушао, провири унутра.{S} Сад је, као за параду, био обучен у старе, широке хаљине Пе 
и мало се не обзирући на госте, — а ове је године право, да ми вратиш два...</p> <p>— Много је, 
 као да је имао ванредан апетит.{S} Све је чистио испред себе попут тродневнога гладнице.{S} Ни 
.</p> <p>— Овђе ћемо ми, — рече. — Овђе је згодније.</p> <p>И, ударивши руком по столу, нареди  
очека Перо и повуче га за појас. — Овђе је лијепо...{S} Нека још!</p> <p>Јефтан се ђаволасто ос 
љути на Перу, ама Обрен, ако хоће, може је наговорити да пође... .</p> <p>Читав сахат провели с 
} Једну је угризао испод подвољка, гдје је најбјеља, а другој умало није нос откинуо.{S} И све  
 он је само и пазио на оне дућане, гдје је видио окупљено <pb n="99" /> више људи и ослухивао ј 
, нити га је увијек очекивао.{S} Раније је затварао магазу и хитао свирачицама.{S} С њима је пи 
је и неких двадесет прозора, а најпошље је покушао да крави Митра кујунџије откине реп и да њим 
и.</p> <p>Након дужега вијећања, у коме је Аћим живо протествовао против шибања у школи, било ј 
 је управо имао неки свој језик, у коме је било помијешано чешких, њемачких и неколико српских  
бави.{S} Мени је драго живити и свакоме је драго живити.{S} На прилику: мачка је једна живина,  
ем је оцу име Марко јали Петар?{S} Моме је, брате, било име Аћим...</p> <p>— То нијесу моји пос 
 у кући, — дочека Перо брзо. — Без жене је кућа празна.</p> <p>— Па ожени се болан! — узвикну у 
о, отежући и као размишљајући. — У мене је крупан пос’о...</p> <p>— Што крупњи, бољи је! — упад 
4" /> њих и правећи им мјесто. — У мене је вазда овако. — Затим се окрену у страну и слушаше ка 
ком и куцну се по челу.</p> <p>— У мене је све овдје записано! — викну и узе чашу вина. — Драги 
ко цвокоћући зубима.</p> <p>— Па у мене је вазда лијепо, — дочека удовица весело устајући испре 
губио један зуб и — то је све.{S} Кашње је опет могао наставити игру.{S} Могао је и сјутрадан,  
пупољку...</p> <p>Осим са дјецом, он се је волио тући и борити и са живином.{S} Патили су од ње 
ена музика као да га је успављивала, те је почео отезати трепавицама и страшно зијевати, испушт 
елом од цигара и давнашњом прашином, те је соба много сличила каквој запуштеној механи, гдје се 
{S} Стиже јој...{S} Рашири руке, стиште је на прса, и, склопивши очи од заноса, пољуби је...{S} 
ао се на све стране, надајући се, да ће је сваки час угледати.{S} Узалуд!{S} Вјетар је пиркао и 
е наслоњаше на раме му.</p> <p>— А јуче је било лијепо.</p> <p>— Било.</p> <p>— А кад пане киша 
 руци, и добро потпраши.</p> <p>— Љевше је кад се читају новине, него приче, — рече. — Ето ја.. 
више слаб за тога, — и Бог зна да ли би је икада и одржао, да му изненада, једнога дана, чудан  
 јачим ударом отвори врата...{S} У соби је сједио стари и гледао у тефтер, из кога је Јока нешт 
рса, и, склопивши очи од заноса, пољуби је...{S} А тада се одвоји од ње, и хтједе јој боље загл 
 бакшиш он задрхта као шибљика и пољуби је у образ.</p> <p>Покупивши новце, плавојка се опет вр 
 n="76" /> је и сједио у прочељу, пружи је Пери.{S} Перо се и опет застиди и окрену главу у стр 
 касаби; омиљенога Благоја писара, који је могао са сваким лијепо живити и, нарочито од сељака, 
осим досадна шкрипања попова пера, који је, као за инат, хитао, да крштеницу час прије сврши.</ 
Карантана.</hi> </head> <p>Јефтан, који је још два дана поред лијепе Швабице боловао, вратио се 
молио још кога, — уплете се Обрен, који је и сам волио здравице држати. — Нека буде барем десет 
 не треба, — мирно одговори Обрен, који је гледао у тефтер и срачунавао нешто. — Што ћа ми она? 
Богу, —- промрмља уплашени Данило, који је стајао поред постеље. — Фала Богу кад си се пробудио 
брзо. — Ко то може?</p> <p>Данило, који је за све вријеме говора био прикривен за вратима и све 
оче бјежати од њега као од човјека који је памет изгубио.{S} И другови га оставише.{S} Уклањали 
 од пушења, чађавим брковима.{S} Српски је <pb n="109" /> разумијевао понешто, али говорити ниј 
ле цркви на читав сахат раније, него ли је била отворена.</p> <p>— Аћиме, жалосна ти мајка, — г 
па неће, зар, ни њему горе бити него ли је њима.</p> <p>— Бије ли учитељ пуно? — питао <pb n="1 
 је крио име и попово и дјевојчино, али је причао све остало и причао је дуго.{S} При свршетку  
ћи димњаке на сусједским крововима, или је лешкарио у душеку, правећи куглице од хљеба и гађају 
самих дубових и букових грана и окитили је цвијећем и барјачићима.{S} Под големим кубетом њезин 
упан пос’о...</p> <p>— Што крупњи, бољи је! — упаде Благоје смијешећи се. — Ама само немој ради 
а ти знаш? — окоси се Бошко. — Каква ми је то пулитика?</p> <p>Алекса га мрко погледа.</p> <p>— 
удара. — Гони, и кажи му, лопову, да ми је учинила товар штете...{S} Толико ће ми платити!</p>  
исправи се. — Крштеница треба, па да ми је извадите...</p> <p>Поп, отресајући земљу са нога и ј 
</p> <p>— Што мене Бог да казни и да ми је удијели за жену? — јекну жалостивно. — Нијесам ни ја 
о, добра ми је и весела, исто к’о да ми је Бог у крошњи с неба бацио, да ме обесели за моја доб 
опипаш, мехка к’о памук...{S} И била ми је драга пуно!{S} Чак сам је урез’о у пршуте, а пршути  
на?</p> <p>— Она је златна...{S} Она ми је тетка, најближа својта...{S} Драга сам јој, ама не с 
Моја Стака, Бог јој добро дао, добра ми је и весела, исто к’о да ми је Бог у крошњи с неба баци 
} Сила је то...</p> <p>— Шта?{S} Шта ми је све то? — викну Бошко и скочи са столице... — Хајде  
к, па да му знам нарав...{S} И какав ми је то коњ, који се игра и обара људе?...{S} При погодби 
рштеницу?</p> <p>— Треба...{S} Траже ми је од власти, — понизно одговори Перо и поклони се до з 
 уфате, јер су ми запријетили, да ће ми је довести амо на вјенчање...</p> <p>Јефтану сину лице  
, док и смрт за врат...</p> <p>— Жао ми је, — рече Јово, уозбиљивши се. — А мени је добро!...{S 
е да...{S} Чифут к’о Чифут!{S} Добио ми је барем пет гроша на њој...</p> <pb n="52" /> <p>И, ра 
егова друга љубав.</head> <p>— Тешко ми је и претешко, — тужио се Перо Обрену, након пуна два м 
лонивши, пошто се мало прибрао. — То ми је мило.</p> <p>Јефтан му пружи руку, те се руковаше.</ 
вори Обрен.</p> <p>— Ех?</p> <p>— То ми је казала.</p> <p>Обојица као да се замислише и не прог 
оваљаше се по њојзи.{S} Управо на слами је лежао сам Перо, јер је Јово одмах за старим изишао н 
ледам све пусто око себе.{S} А у механи је друкчије.</p> <p>Кући је ишао само да се испава.{S}  
 преко рамена окреса: — па вади... мени је сведно.</p> <p>Перо се поглади по брковима и застаде 
шли и које вама фала на љубави.{S} Мени је драго живити и свакоме је драго живити.{S} На прилик 
едајући: чекају ли га још дјеца. — Мени је каз’о да је болестан и да не ће никуд излазити.{S} К 
..{S} Тако ме сви зову...</p> <p>— Мени је наређено да Перу Карантана водим у полицију, — рече  
е, — рече Јово, уозбиљивши се. — А мени је добро!...{S} И здравља и пара и свега имам...</p> <p 
 снебивајући се. — Ви како гласате мени је право.{S} Мени не треба ништа него жена.</p> <p>— Ам 
 Тако је, тако! — понови опет. — И мени је драго, кад ти, к’о младић један, то одобраваш...{S}  
еприкосновености свога мишљења. — Стари је оно алчак!...{S} Он је преварио и прије, те су му, н 
</p> <p>— Ама није жена кокош, па да ти је купимо, — викну Јефтан жешће, ударајући руком по сто 
то ћа ми она?</p> <p>— А би ли ти да ти је ја извадим и ја да платим?</p> <p>— Јок, — осијече О 
подругљиво.{S} А што нијеси каз’о да ти је много, кад си иск’о и кад си ми прич’о, да ће ти ђец 
иш како ли пазиш?{S} Видиш ли колика ти је паучина по зидовима и колика је прашина по тлима?</p 
е видиш сад, виђећеш пошље, па доста ти је...{S} И како би било да је никако не видиш?..{S} Ја  
цну, као да је слутио несрећи. — Шта ти је?</p> <p>— Мислим се колико смо утекли од куће, — одг 
онака да смо утекли!</p> <p>— Па шта ти је, магарче; какво је то чудо? — дочека Пера веселије,  
е онај из гомиле.</p> <p>— ...и мати ти је ашиковала! — потврди Алекса.</p> <p>— Чија мати?</p> 
 <p>— А шта ти радиш, зете?{S} Какво ти је, да речемо заниманије? — запита изненада, положивши  
 А ја вас одавно чекам.</p> <p>— Ово ти је зет, — упаде Благоје указујући на Перу. — Он је и за 
гу кад си се пробудио!</p> <p>— А ко ти је то? — запита Перо зачуђено, угледавши крупна, мрка п 
јек!</p> <p>Перо зину.</p> <p>— А ко ти је каз’о да сам се вјенчао? — отегну. — Незнаш ти на ка 
 тавио си ме... па од јада...{S} Ако ти је кр...риво ено ти суда па ме тужи...</p> <p>Перо се о 
ећи се. — Шта ћу им ја?</p> <p>— Ако ти је име Перо Карантан, нијесам се преварио.</p> <p>Перо  
 очима. — Наопако, брате...{S} Овако ти је то, кад се тражи женска глава... -</p> <p>— Па зато  
један мученички уздах:</p> <p>— Тако ти је то, брате, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Јефт 
n="123" /> К’о да си мене пит’о тако ти је паметно...</p> <p>— Полахко, полахко, не вичи толико 
p> <p>— Ех, ех, кад је од власти, то ти је, побратимковићу, друга ствар, — одговори он брзо, пр 
 одговори стара осмјехујући се, — то ти је суђеница...</p> <p>Пери испаде цигар из руке и поче  
ју к’о што овђе пише? — запита. — То ти је, видиш, једна дипломација...</p> <p>— Нема ту никакв 
 Лијепо!{S} Красно! — узвикну. -— То ти је паметна мисао!{S} Ја ћу говорити с матером, а њу ћу  
ио!{S} Је ли жену?{S} Е то ваља и то ти је паметно! <pb n="123" /> К’о да си мене пит’о тако ти 
, а куку ономе ко је на води, ето то ти је мој палиграф...{S} Сухоња је вазда јачи!</p> <p>— А  
ка у крају и дрвени кревет, — ето то ти је читав намјештај.{S} Па како то држиш како ли пазиш?{ 
екори га Перо приближујући се. — Зар ти је ту мјесто?</p> <p>— Па куд ћу? — запита Данило набус 
ја за то лијепо примала?...{S} И зар ти је тако поштење?{S} Пријатеља свога шћео си да превариш 
ргована и пјесмом бумбуловом, љуљушкати је на своме крилу и куњати јој на голим њедрима, као шт 
 тебе ашикују сви...</p> <p>— ...и мати је ашиковала, — поново се уплете онај из гомиле.</p> <p 
<pb n="16" /> најбоље расположена, нити је, као женска глава, хтјела да остане без свога накита 
но умањује.{S} Он није имао радње, нити је налазио за вриједно да се мучи са муштеријама и да и 
таде.{S} Није знао како ће почети, нити је знао казати рашта је дошао. — Мени треба крштеница!  
то био никакав необичан случај.{S} Нити је ко у воду скочио, нити се ко објесио; ни земљотреса, 
> <p>Перо је стајао као утучен.{S} Нити је знао мислити, ни још шта говорити...{S} Све му се чи 
к какав.{S} Затворио се у собу, па нити је кога пуштао, нити куда излазио, него се од јутра до  
м, као љутећи се помало, премда он нити је могао нити смио озбиљно се љутити.</p> <p>— Ја нијес 
брен, приближујући се Милки и гледајући је како точи кахву. — Нијесам ни знао да си... тако одр 
— Његову? —једва промуца Перо гледајући је зачуђено. — Зар је Милка Обренова?</p> <p>— Његова,  
љепотице? — нашали се Јефтан, хватајући је за подвољак. — Како?</p> <p>— <foreign xml:lang="de" 
{S} А у механи је друкчије.</p> <p>Кући је ишао само да се испава.{S} Отишао би, па, не тражећи 
један глас.</p> <p>Он узе чашу и наточи је.</p> <p>— Онда... онда... — поче оним вишим гласом,  
ано, забацивши кестењаву косу, која јој је падала по челу, опружи обје руке и, са веселим осмје 
ни једанпут се промолила није, нити јој је чак и гласа могао чути.{S} Па ни попадија се ни од к 
 и поче их трти о чакшире.</p> <p>— Јак је, брате, Јенглез на води, — прошапта. — Те морнарица, 
 па и у њих завиривао.{S} И у кокошињак је завиривао.{S} А она жила искочила му на челу, а иске 
канати готово да падну, па ипак... ипак је све љепше било него у осталих кућа.</p> <p>— Ево нас 
трчао је и завиривао у све собе.{S} Чак је отварао сандуке, па и у њих завиривао.{S} И у кокоши 
хиљада мираза.{S} Куд ћеш љевше?{S} Чак је и мени лијепо, и ја сам на ћару... .</p> <p>Перо пог 
и каква је?{S} Нек само није мушко, нек је жена, па је добро.{S} И лијепо се вјенчај и буди чој 
лоним к’о свецу...</p> <p>— Свецима нек је слава и милост, а теби магарећа глава! — викну Бошко 
} Ако треба још кога да зовнемо, па нек је више гласова.{S} Ако треба и скупштина читава, ја ка 
 ако муцајући. — Ја сам ја, а бунтовник је бунтовник.</p> <p>Комесар одмахну руком.</p> <p>— Др 
авлији и гледао по свима прозорима, док је поп ходао по соби и тражио протокол.{S} Нестрпљиво ј 
им је угледа.{S} Загледа се у њу и, док је стајала, није на другу страну скрећао погледа.</p> < 
у имат’ рашта отићи попу, — рече. — Док је крштеница, имам му рашта ићи и увијек гледати Марушк 
преша била?</p> <p>— Гвожђе се кује док је вруће, — рече Благоје поцупкујући. — Нијеси јој ти с 
 површини искачу мале искрице.{S} И док је војника музика, у врху баште, свирала, он се лагано  
непријатан догађај.</hi> </head> <p>Док је Јефтан још слатко спавао на своме кревету, умотан са 
<p>Кашње се и увјерио о томе.{S} Учитељ је био омањи, сићушан младић, хром у десну ногу, због ч 
а завршујући самим собом.</p> <p>Учитељ је, опет, на другој страни, поучавао свијет, како да се 
те носио на рукама...{S} И ја би да вам је све у реду: и собе и душеци и све.</p> <p>— Фала ти, 
 зачуђено згледаше.</p> <p>— И нека вам је сретан пут, — настави брзо. — Кад хоћете, ја вам нећ 
га и притиште на прса.</p> <p>— Нек вам је сретно ђечице! — узвикну потресено, као да ће тога ч 
и очи од свега свијета.</p> <p>— Ко вам је то каз’о?</p> <p>Јефтан, блијед попут крпе, истегну  
 ни ми, — настави Јефтан јаче. — Да нам је Бог послао колеру на врат, ја се не бих љутио...{S}  
{S} И била ми је драга пуно!{S} Чак сам је урез’о у пршуте, а пршути лијепи к’о душа...</p> <p> 
Додуше ја је још добро не знам, нијесам је виђео <pb n="45" /> откако је из школе изашла, ама ј 
а? — запита. — Да не траже каква, чијем је оцу име Марко јали Петар?{S} Моме је, брате, било им 
 у вас лијепо! — викну још с врата, чим је опазио како се презагријана пећ заруменила и како се 
у данас да просим, — шапну удовици, чим је <hi>уграбио прилику</hi>. — Дош’о сам да ми ти пресу 
у.{S} Једини Јово што исколачи очи, чим је угледа.{S} Загледа се у њу и, док је стајала, није н 
ао као врло живахан и отресит...{S} Чим је почео владати собом, почео је лупати и тући матер, а 
/p> <p>Перо више ништа чуо није.{S} Чим је сазнао да ће Мара ићи за писара, — за онога танког,  
је била нешто лакше одјевена, а лијевом је држи за подвољак.{S} Пред њима, на столици, руменила 
рез вина«...</p> <p>Домаћица, под којом је непрестано столица пуцкала, не могаше сачекати док с 
ије шалити, па лагано извуче руку којом је обмотавао стас лијепе Швабице и, направивши мученичк 
м, а њу ћу само гледати...{S} С матером је лакше говорити!...</p> <p>Кад изненадно, као у преши 
име хајде, — одговори Јефтан. — Паметан је он, а и ти си сад паметан.{S} Ја сам ти показао како 
осподине, — тужно проговори. — Болестан је пуно, а ми смо странци, и нико га други не може изли 
адоше и нестрпељиви чекајући.{S} Јефтан је четири пута излазио на тесту, прислањао ухо земљи и  
 у хотелу, код Јефтана?</p> <p>— Јефтан је болестан, — одговори Данило мирније, — па не могу с  
окрпљене чакшире, а испод њих прислоњен је био прост, дрвени сандук, из кога је вирило неколико 
ни му нијесу ни чекали понуде.{S} Обрен је точио и без њега, јер није могао гледати празне чаше 
љеним ушима, мирно је спавао.{S} Обучен је био у танке, прљаве гаће и још прљавију кошуљу, коју 
 што му је и мати од јада пресвисла, он је остајао.{S} И сав свијет прорицао је и њему, као и Ј 
 најлакше може наћи у каквој механи, он је само и пазио на оне дућане, гдје је видио окупљено < 
мишљења. — Стари је оно алчак!...{S} Он је преварио и прије, те су му, на правди вишњега Бога,  
рико Васо, рођени ми брат очев...{S} Он је богат, свега има, а овђе живи...{S} Ако хоћете, у ње 
 душеком, кога је отео од Данила.{S} Он је, чисто и јасно, доказао Пери, да »као старији јаран  
 понешто, али говорити није знао.{S} Он је управо имао неки свој језик, у коме је било помијеша 
 не буде криво, њега да замолимо.{S} Он је учио, па зна да везе...</p> <p>— Ја би замолио још к 
евић био је још бољи, — опет поче. — Он је кршнији јунак.</p> <p>— Ко зна!</p> <p>— Јес’...{S}  
— упаде Благоје указујући на Перу. — Он је и закаснио док се уредио, јер се у пунца не долази н 
 чуло. — Ама <hi>он</hi>...</p> <p>— Он је зао?</p> <p>Она уздахну, а не одговори ништа.</p> <p 
ла распознати некаква кола.</p> <p>— Он је! — узвикнуше.</p> <p>— Није!</p> <p>— Јес’, — дочека 
— настави Јефтан некако заносно, — и он је, браћо, пред свима нама проси...</p> <p>Сви ахнуше и 
ола му је била изашла на врх главе и он је мрзио и њу и учитеља и све ђаке.{S} С тога му се и д 
о бјежећи од њих. — Пос’о је пос’о и он је најпречи!</p> <p>— Таки ли си ми пријатељ? — љутито  
и то је непоштена ствар...</p> <p>— Коњ је плах, — упаде Јован, — па му драго да поскочи, драго 
S} И Шарин му је био добар!...{S} Мог’о је пити вина, па још из леђена од дванајес’ ока.{S} Не  
тан и да не ће никуд излазити.{S} Каз’о је и да му нико не улази.</p> <p>— Ни ја? — отегну Перо 
 — осијече Перо бјежећи од њих. — Пос’о је пос’о и он је најпречи!</p> <p>— Таки ли си ми прија 
јаком. — Није му био пут џаба.{S} Наш’о је што је тражио!</p> <p>— Баш? — запита Јово не вјеруј 
преко ноћи, није ишао у механу и спавао је слађе него обично.</p> <p>— Ево ме опет, — сјутрадан 
два је некако заспао.</p> <p>И снијевао је један чудан сан.</p> <p>Као ноћ је, мјесечином обасј 
ено <pb n="99" /> више људи и ослухивао је: одакле ће чути највишу грају, свађу, или пјевање.{S 
утио се на себе и на свакога.{S} Псовао је механџије, псовао свирачице и сва вина на свијету, б 
ријечима, што их је проговорио, опсовао је, по нашем начину васпитавања, ружно оца.{S} Због тих 
 је опет могао наставити игру.{S} Могао је и сјутрадан, на Велики Четвртак, испети се на комшиј 
тврту страницу.{S} До те странице могао је читати и сва слова ишла су му некако у главу.{S} Али 
и и чак му стајали на ногу...{S} Гледао је и чудио се свему, мучећи се, да сам себи одгонене: н 
, час руменили, и мрким погледом гледао је све око себе.{S} Дошло му бијаше да устане, да узме  
ле о њему као о суху дрвету, и изгледао је смјешнији него прије.</p> <p>— Ја ћу, — викну он кол 
стртим, старим, подераним кесама, лежао је некакав човјек.{S} Стар, сијед, са намрежганим, пјег 
, носом и са испупченим трбухом, стајао је смијешећи се и обје руке ширио према гостима.</p> <p 
а и оца и остаде: сам у радњи.{S} Текао је новац непрестано, згрћао га, да је чак изашао на гла 
ти га.</p> <p>— Изим овога, — настављао је комесар немилостиво, — ви сте, дапаче, и друге сумњи 
 <pb n="27" /> се врати из механе; знао је, да се ту више нико неће на њега ни осмјехнути, нити 
ечено дрво у гори, што се каже.{S} Знао је, да више никога код куће затећи неће кад <pb n="27"  
а унијела у собу, <pb n="37" /> и пипао је прстима по столу, као да би и сада хтио узети филџан 
S} Јак, несносан, загушљив мирис ударао је из испуцале земље и спржене траве и готово их давио; 
ећи се као да не види Перу.{S} Пребирао је некакве хартије и мрмљао нешто.</p> <p>— Хм, — рече  
p>Пред собом полицијског комесара морао је чекати више од пола сата...{S} Ту су се, у широком х 
.</p> <p>— Ама ко ће ме, брате? — питао је Перо некако постиђено, окрећући главу у страну да не 
 ти пророк Јеремије па да знаш? — питао је Аћим, као љутећи се помало, премда он нити је могао  
> <p>Други дан, у само свануће, похитао је попу.{S} Обукао се као и јуче, угладио се, само што  
> <p>— Је ли те стрина виђела? — шаптао је Јово полугласно.</p> <p>— Није...{S} Ње се и не боји 
 трепавицама, што вјечито трепећу, стао је украј стола, држећи у руци овећу чашу препуну вина,  
са осталом дјечурлијом на улици, постао је за кратко вријеме врло славан.{S} Прославио се витеш 
старац.</p> <p>Кроз годину -дана постао је миран ђак.{S} Да је био добар, то се баш не може рећ 
 сједио је Перо мрачан и суморан; ћутао је и само испијао чашу за чашом.{S} Дошло му да пије, м 
од главу кад је хтио спавати, пропуштао је живу ласту кроз рукав и — свеједно.{S} Чим би почео  
ли га за уши и све — узалудно.{S} Мећао је буквар под главу кад је хтио спавати, пропуштао је ж 
он је остајао.{S} И сав свијет прорицао је и њему, као и Јефтану, да ће хрђаво проћи.{S} Једино 
е из времена кад је куга морила; причао је: како је бјежао испред ње и како се, најпошље, спаса 
чино, али је причао све остало и причао је дуго.{S} При свршетку осјетио је, као да му је мало  
иже читава узбуна.{S} Стрико Васо трчао је и завиривао у све собе.{S} Чак је отварао сандуке, п 
ћи Перу за <pb n="168" /> собом. — Ишао је по толиким мјестима, гледао толике ђевојке и... знат 
 само Перо могао учинити.</p> <p>— Ишао је зато, да види: има ли икаква ђевојка љепша, од наше  
те ручали, — рече. — То ваља!{S} Здраво је у селу ручат’...</p> <p>И опет се окрену сељацима и  
ђу свима Данило је био најкрупњи и живо је нешто доказивао, млатарајући рукама и окрећући се ча 
ти о својим »јадима«.{S} Додуше пажљиво је крио име и попово и дјевојчино, али је причао све ос 
о соби и тражио протокол.{S} Нестрпљиво је шетао и освртао се на све стране, надајући се, да ће 
!</p> <p>— Па шта ти је, магарче; какво је то чудо? — дочека Пера веселије, готово смијући се.  
ате, јер ће крв пасти, — промуца. — Ово је биједа једна...</p> <p>— Ништа је ово, — одговори ме 
бранећи се од силних муха.</p> <p>— Ово је село мртво, — рече Перо, отирући зној са чела. — Ниђ 
е, око ушију, и за хаљине.</p> <p>— Ово је пасје путовање! — прогунђа Јефтан и некако крвнички  
{S} Рек’о би: од Бога је!...{S} Ама ово је све са твоје махните памети.{S} Да се пржимо на сунц 
p>— Ама кажи ти мени...</p> <p>— Готово је, велим ти...{S} Хајде да пијемо!</p> <p>И силом угур 
чке, свилене гриве.</p> <p>— Ето готово је, готово, — довикну Јефтану. — Јашите, па да се иђе.. 
 тим више, што није морао сам ићи, него је, обично, водио уза се још кога, понајвише каква нова 
 нешто каже, и ако га није слушао, него је нестрпљиво разгледао све око себе, надајући се, да ћ 
аво, да ми вратиш два...</p> <p>— Много је, — прошапта један сељак, ситним, сниженим гласом. —  
 прво.</p> <p>— А друго?</p> <p>— Друго је, да је паметна и кућаница.</p> <p>Јефтан се мало нам 
..{S} Чим је почео владати собом, почео је лупати и тући матер, а првим ријечима, што их је про 
.</p> <p>Изненада дотрча Данило.{S} Био је узрујан, узбуђен, усплахирен, па још издаљега избуљи 
клетву никако није могао одржати, — био је и сувише слаб за тога, — и Бог зна да ли би је икада 
Због нашљества се управо и прочуо и био је, од свих касабалија, једногласно проглашен особитим  
е казати.</p> <p>— А Марко Краљевић био је још бољи, — опет поче. — Он је кршнији јунак.</p> <p 
а двјема мачкама пребио ногу.{S} Разбио је и неких двадесет прозора, а најпошље је покушао да к 
рече се друштва.{S} Неколико дана живио је осамљен у кући као пустињак какав.{S} Затворио се у  
ену и ријетком, јарчијом брадом, сједио је и писао нешто, правећи се као да не види Перу.{S} Пр 
ји.</hi> </head> <p>У гостионици сједио је Перо мрачан и суморан; ћутао је и само испијао чашу  
овање му је постајало све теже и увидио је, да тако више не може издржати.</p> <p>На саму Нову  
на Дама</hi></title> и т. д.{S} Излазио је само у <pb n="60" /> магазу младога Јове Перотића, к 
вом?{S} И, на своје велико чудо, опазио је да су сви мирни и да се не препадају од његове куће. 
ли четири шибања умирише Перу.{S} Волио је, додуше, да проведе још какву шалу: да млатне буквар 
јера Данила и леже у постељу.{S} Мислио је да ће, ако мало заспе, макар и на који сахат заборав 
 Мари.{S} И на сокаку и у механи мислио је само о њој.{S} На свирачице није хтио погледати, нит 
 па ће вам бит’ ружно...</p> <p>— Понио је Перо свој душек, — дочека Јово, — а нама осталим бић 
д су га оно бухе опколиле...{S} Склопио је очи, али сан никако да се спусти, јер је још једнако 
е.{S} Ни мрвица није остављао.{S} Купио је све и гутао хитно, не гледајући ни на <pb n="119" /> 
ле својим уједима.{S} У љутини ошамарио је Данила, а опсовао и Јову.</p> <p>— Нећу ти ја овђе в 
 пуну механу него пусту кућу, — говорио је свакоме, који би га прекорио због неуредна живота. — 
p>Враћајући се, срете Јефтана.{S} Носио је под пазухом и у рукама неколика сандучића и завежљај 
причао је дуго.{S} При свршетку осјетио је, као да му је мало одлануло на души и као да се разв 
астаде и опет погледа по свима.{S} Хтио је, да им на лицу прочита: јесу ли сви сагласни са Јово 
мо остале.</p> <p>Четири разреда свршио је са довољним успјехом управо за осам година.</p> <p>— 
ат’, ни разбират’, ни размишљат’ се: ко је и каква је?{S} Нек само није мушко, нек је жена, па  
...{S} Ништа љевше од спавања!...{S} Ко је паметан, тај ти се не миче од своје куће, нит’ се па 
рима?{S} И какву дјевојку рабите?{S} Ко је вама дозволио, да непристојними намјерами вријеђате  
 домаћицу, гледајући у придошлицу. — Ко је ово?</p> <p>— То је, — одговори стара осмјехујући се 
ати око себе на све стране.</p> <p>— Ко је? — помисли у себи.</p> <p>Привири боље.{S} И опази,  
 лађе?{S} Какве лађе?{S} Благо ономе ко је на суху, а куку ономе ко је на води, ето то ти је мо 
го ономе ко је на суху, а куку ономе ко је на води, ето то ти је мој палиграф...{S} Сухоња је в 
иш? — запита.</p> <p>— Најљепша је, ако је млада и лијепа! — осијече Јово...</p> <p>— Ух, ух, б 
се с њоме разговори и проговори.{S} Ако је ти не разговориш, ко ће други?..{S} А ти немој бити  
, остави све мени, па да уредим.{S} Ако је не видиш сад, виђећеш пошље, па доста ти је...{S} И  
ити, — упаде Перо сасвим озбиљно. — Ако је лијепа, одмах ће бити моја!{S} Ја само лијепу тражим 
 око кирије.{S} Пребацивала му је, како је пуних шест мјесеци вара и неће ништа да плати.{S} Из 
ву и уздахну.{S} Сад се тек сјети, како је лијепо било сједити <pb n="92" /> поред Томе и возит 
е бар неколико пута није похвалио, како је вечерао у својој кући, а пио вино у — Паризу.</p> <p 
филџан прихватити, и није осјетио, како је, прихваћајући, окренуо га на криво, те половицу кахв 
ође са Обреном тамо.</p> <p>— Охо, како је у вас лијепо! — викну још с врата, чим је опазио как 
мало и намигну му.</p> <p>— Видиш, како је кад човјек хоће да се жени, — рече брзо, не допуштај 
ена кад је куга морила; причао је: како је бјежао испред ње и како се, најпошље, спасао.</p> <p 
рина стола.</p> <pb n="25" /> <p>— Како је, љепотице? — нашали се Јефтан, хватајући је за подво 
<p>— Јунак богме!...{S} Шта мислиш како је то: распарати цара?...{S} Није, да речемо, ни пашу н 
, нијесам је виђео <pb n="45" /> откако је из школе изашла, ама је свијет пуно фали.</p> <p>Пер 
о њезино и, гледајући преда се, једнако је смишљао: шта ће проговорити...{S} И ништа да му пане 
ућу не кући.</p> <p>— Оно, додуше, тако је, — одобри Перо, — ама ја к’о велим: слађа је телетин 
о није.{S} Као у црквеном звонику, тако је у његовој глави звонило, звиждало, пиштало...{S} Обр 
ргодећи се. — Нема ни кошуље...{S} Тако је то, браћо, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Јефт 
збио!...{S} Омрзно’о ми и он...{S} Тако је то, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Од тога дан 
е ми у њој празно, све наопако.{S} Тако је то, брате, кад нема женске главе у кући.</p> <p>— А  
е једва могао одржати на ногама. — Тако је, тако! — понови опет. — И мени је драго, кад ти, к’о 
 — опет одобри Перо врпољећи се. — Тако је то...</p> <p>Поп га обгрли објема рукама и силом га  
е, — прошапта, да се једва чуло. — Тако је то, кад у кући нема женске главе.</p> <p>— Па и не т 
за здравље Богу молимо...</p> <p>— Тако је, — потврди Перо, тек да нешто каже, и ако га није сл 
его да нас жене рађају...</p> <p>— Тако је, — потврдише сви.</p> <p>Јефтан, охрабрен, поглади с 
убицама као да љуби кога.</p> <p>— Тако је, — потврди, правећи се озбиљан. — Шта би било са жен 
чају, — предложи Благоје.</p> <p>— Тако је.{S} Нек се тамо вјенчају! — прихвати стари живо. — Н 
и нек ти буде све у реду.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— И, ако хоћеш, нека и ова чаша иђе у твоје  
 ништа па шта ми фали, а?</p> <p>— Тако је, — опет одобри Перо врпољећи се. — Тако је то...</p> 
. — Така је моја зла судбина.{S} И тако је то кад се тражи женска глава.</p> <p>Међутим и Јован 
о је паметан и он ми све виче: <hi>тако је!</hi></p> <p>Мара не одговори ништа, нити подиже очи 
прије не казасте? — окоси се Перо, мрко је гледајући. — Ја нисам крив..{S} Зар ја нисам каз’о д 
 и новога, па како ко бегенише.{S} Мрко је и лијепо, па да умреш кад попијеш чашу...</p> <p>— К 
 Јес’, — упаде Перо уздахнувши. — Тешко је то, кад нема женске главе у кући...{S} Нема ко да ми 
јима врућина није сметала, и облијетало је силесија ситних мушица.{S} На средини се издизао шир 
ротествовао против шибања у школи, било је ријешено, да се Перо натовари на врат учитељу.</p> < 
 <hi>Топал-паша мука наша</hi>.{S} Било је часова, кад је долазио у разред весео и расположен.{ 
епире и разговара.{S} Међу свима Данило је био најкрупњи и живо је нешто доказивао, млатарајући 
рече му благо, готово тепајући. — Дошло је вријеме, да се враћамо оклен смо и дошли...{S} Кући  
ши, одмахну руком, као да вели: „прошло је то“. — Њему се више не вјерује!</p> <p>— Превариће о 
ахве пролио по новим чакширама.{S} Само је бленуо у њу, бленуо некако тупо, као без памети, и ј 
а бркове.{S} Није хтио ни пити.{S} Само је уздисао, дизао главу и њушкао по ваздуху, као да још 
S} Јефтан није имао никога свога и само је имао лијепо нашљество.{S} Због нашљества се управо и 
аком ћеш га баш и јести!..{S} Одма ћемо је испросити, па нека у касабу уљезе к’о твоја невјеста 
де из куће.</p> <p>Тога дана непрестано је мислио о Мари.{S} И на сокаку и у механи мислио је с 
 сав свијет <pb n="41" /> крив, мргодно је гледао свакога и ничијега поздрава није хтио прихват 
! — викну, заустављајући их. — Погођено је!...{S} Сад ћу ја уредити и извести коње!</p> <p>— Да 
ило?...</p> <p>— Свршено је!{S} Свршено је! — након непуна сахата заграја Благоје, утрчавши у с 
...{S} Шта би било?...</p> <p>— Свршено је!{S} Свршено је! — након непуна сахата заграја Благој 
аза. — Честитам ти, мој Перо, а свршено је да не може љепше.</p> <p>Пери се посјекоше ноге и у  
 Јефтану, да ће хрђаво проћи.{S} Једино је још Аћим ловио пријатеље и хвалио им се:</p> <p>— Оп 
поздрављали, а истјерани отац задовољно је трљао руке и трчао од пријатеља до пријатеља да га х 
же почивке.</p> <p>— Наша.</p> <p>— Оно је Милош Обилић?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Јунак богме!.. 
љу Косову.</p> <pb n="49" /> <p>— А оно је ваша слика? — запита удовицу, након дуже почивке.</p 
вима и великим, оклепљеним ушима, мирно је спавао.{S} Обучен је био у танке, прљаве гаће и још  
је се окрену Пери.</p> <p>— Ето, лијепо је, — рече, — кад чојек има познанства у туђем свијету, 
> <p>Стари обори главу.</p> <p>— Лијепо је то...{S} Драг си ти мени Јово, — рече хладно, као и  
 се живи.{S} Сви живимо!</p> <p>— Добро је, кад се и живит’ може, — дочека Благоје звиждучући.  
 кад, — одговараху му.</p> <p>— Е добро је кад не бије вазда.</p> <p>Кашње се и увјерио о томе. 
.</p> <p>Отада су учестали ићи.{S} Перо је <pb n="53" /> Обрену унапријед плаћао сапутнину и зв 
> <p>И пружи му руку у опроштај, а Перо је чврсто стиште, стегну и — излети из собе.</p> <p>Пре 
камо и да пред њих изађемо...{S} А Перо је наш јаран; доста је <pb n="157" /> соли и хљеба с на 
аптавати и разговарати...</p> <p>А Перо је био у великој незгоди.{S} Он сјео близу удовице, сје 
нареди још вина...</p> <p>Иза тога Перо је трчао у механу <pb n="26" /> сваку вече.{S} Није се  
 их и у јаму водио...{S} А, ето, и Перо је паметан и он ми све виче: <hi>тако је!</hi></p> <p>М 
же се пије, брже се живи...</p> <p>Перо је стајао као утучен.{S} Нити је знао мислити, ни још ш 
 причекај, па ћеш добити...</p> <p>Перо је стајао у авлији и гледао по свима прозорима, док је  
одврати Јово весело. — Што је рјеђе, то је слађе!</p> <p>Стрина се уклони и све их пропусти у с 
 да се љуби с киме.</p> <p>— Ох, ох, то је слатко! —- дочека намигујући. — То ваља!</p> <p>— До 
а стране! — викну Јово изненадно. —- То је најбоље!</p> <p>— Предлажемо и ми! — повикаше сви.</ 
lang="de">Hotel Paris</foreign>".{S} То је била и једина знаменитост читаве касабе и није било  
пријед чујемо шта ћеш говорити...{S} То је... знаш... да не би било каквих неприлика.</p> <p>Уч 
 гдје хоћеш, ја ћу све свршити...{S} То је мој пос’о...{S} Ја само дочекујем странце и чиним им 
 случајности прије сто годинах...{S} То је, наиме, потребно...{S} Видите, како ово доликује <pb 
а попов нос, па да је разбијаш...{S} То је једна мртва ствар...</p> <p>Перо застаде.</p> <p>— Е 
 с миразом, па нек се и он ожени.{S} То је прво.</p> <p>— А друго?</p> <p>— Друго је, да је пам 
 n="124" /> <p>— Анђа, ако хоћеш.{S} То је лијепо име, — одговори Благоје.</p> <p>Перо отпрсну  
 — опет ће Перо, још одушевљеније. — То је баш к’о што треба...</p> <p>И, брзо се окренувши, ка 
>— Погледајте га! — прошапта Јово. — То је он!</p> <p>Сви му приступише и онако спаваћива опкол 
а ствар, — опет ће Благоје весело. — То је све готово!...{S} Хајде да пијемо!..</p> <p>— Ама ка 
о преко главе, изгубио један зуб и — то је све.{S} Кашње је опет могао наставити игру.{S} Могао 
обрадован и раздраган узвикну Перо.— То је љуцки и, што се рекне, човјечански!{S} Да имају мозг 
ли некакве крсне листове...</p> <p>— То је давно било, — упаде Перо брзо, два пута се поклонивш 
Кажу, да је ноћас отиш’о...</p> <p>— То је он одвео Јову, душе ми! — кликну Јефтан, ударајући с 
. — Има ту неколико конака.</p> <p>— То је необично, — уздахну стара, отирући се јаглуком око у 
 у придошлицу. — Ко је ово?</p> <p>— То је, — одговори стара осмјехујући се, — то ти је суђениц 
иња смо!...{S} Сам сух хљеб!...{S} А то је тврдо за ваш желудац...</p> <p>— Сведно...{S} За нас 
е трпе, мој Перо, поштена чојека, па то је...</p> <p>— А шта си потље радио? — дочека заинтерес 
на ћепенку и сунчала се.</p> <p>— Па то је лахко, — рече као узгред и не гледајући га. — Ено ти 
и кажи: знаш ли ђевојку?</p> <p>— Па то је, брате, готова и свршена ствар, — опет ће Благоје ве 
огодби нијесмо казали да нас обара и то је непоштена ствар...</p> <p>— Коњ је плах, — упаде Јов 
ку коњских <pb n="19" /> муха.{S} Но то је бивало све то рјеђе.{S} Доста је било да учитељ пока 
јехнути, нити ће се намргодити.{S} Зато је и долазио кући доцније него прије.</p> <p>— Волим пу 
ражи женска глава... -</p> <p>— Па зато је лако, — кликну Јово, ударајући Перу по рамену. — Овђ 
пак му је нос највише страдао и вјечито је сличио руменом, расцвјетавајућем пупољку...</p> <p>О 
вне новости и ићи у механе.{S} Нарочито је волио ово пошљедње, тим више, што није морао сам ићи 
> Алекса (ту показа руком на онога, што је сједио на новинама).{S} Ми се нијесмо могли бити, је 
адују, — избаци, потпуно задовољна, што је могла ово <hi>скнадити</hi> као у пјесми.</p> <p>— Н 
тац и мати.{S} Ипак се тјешио тиме, што је знао да има још дјеце у школи, па неће, зар, ни њему 
украсио.{S} Разлика је само у томе, што је он имао неколико чворуга и што му је лице било ишара 
смишљен <pb n="23" /> и умјестан и, што је главно, искрен и пријатељски.</p> <p>— А хоћемо ли д 
с бока на бок.{S} И поче се кајати, што је икако полазио на пут и што је будаласто одлучио да с 
едаше оштрије, испитујући.{S} Онај, што је читао новине спусти их, остави на столицу и сједе на 
38" /> ће стари и очепи жену ногом, што је важило као опомена, да му се не мијеша у разговор. — 
p>Пред великом Будровчевом механом, што је непуна два сахата удаљена од касабе, подигли су приј 
 то разоружа, те одмах занијеми.{S} Што је хтио рећи и протестовати против ове чудне просидбе,  
срце и чврсто одлучи да запроси.{S} Што је више ишао њима, самовање му је постајало све теже и  
во ме сад, — одврати Јово весело. — Што је рјеђе, то је слађе!</p> <p>Стрина се уклони и све их 
абили...</p> <p>Перо се сјети свега што је синоћ Благоју рекао, па задрхта.</p> <p>— А видите,  
— Није му био пут џаба.{S} Наш’о је што је тражио!</p> <p>— Баш? — запита Јово не вјерујући. —  
/p> <pb n="52" /> <p>И, радујући се што је постао тако разговоран, задовољно се поглади по брко 
а, па нежењен!..{S} Срамота!..{S} И што је Бог ствар’о жене на свијет, кад се људи не би женили 
 поче их савијати и уређивати.{S} И што је више савијао, све му на срцу лакше.{S} Као оловом да 
јати, што је икако полазио на пут и што је будаласто одлучио да се жени...{S} Зар баш да се жен 
вање.</p> <p>— Ето га! — викну онај што је опалио, пунећи пушку поново.— Ето га!</p> <p>— Ето г 
им патенијама...</p> <p>Бошко (онај што је куцкао чашом о сто) отвори бурмутицу, коју је непрес 
ради добре вечере, а Перо задовољан што је у туђему мјесту нашао овакога пријатеља.</p> </div>  
вио...{S} Суђено ми да страдам, к’о што је и Исус страд’о...</p> <p>И још јаче обгрли Перу и пр 
 и куњати јој на голим њедрима, као што је замишљао.{S} Од велике бриге поче му се и коса шарат 
испусти некакав уздах и, прије него што је Перо могао што изговорити, загрли га и притиште на п 
 ни од куда појављивала није, макар што је Перо, Бог зна зашто, и то пожелио.{S} Никога није би 
а вечера наопако скупа, — додаде, пошто је почео бројати новце.</p> <p>Кад су изашли на чаршију 
 /> пође, — опет предложи Јефтан, пошто је момче отишло. — Правога друштва ни правога теферича  
 управо, није ни падало на памет, пошто је на свијет изишао гладан, те одмах почео млацкати губ 
— сјутрадан весело подвикну попу, пошто је уљегао у авлију и са слушкињом се најпријатељскије п 
м у вароши М.....</hi> </head> <p>Пошто је стегнуо јуначко срце своје и сам се кренуо на пут, с 
и чојек Краљевићу Марко...</p> <p>Пошто је још мало посједио, диже се и пође.{S} Обрен пође за  
лих, загрнутих рукава од кошуље.{S} Поп је, без мантије и камилавке, босоног газио по мокрој за 
рама сунцу, силно ударала у очи.{S} Поп је био крупна људина, мрка, сунцем опаљена лица са дуго 
омуца Перо гледајући је зачуђено. — Зар је Милка Обренова?</p> <p>— Његова, његова сам ја! — уп 
анила за мокру, разбарушену косу. — Зар је Томо сам на свијету?</p> <p>— А ђе су друга кола? —  
ваки час угледати.{S} Узалуд!{S} Вјетар је пиркао и играо се танким завјесама на прозорима, али 
е га хвалио из врло проста разлога, јер је кроз кратко вријеме умро. »Отишао у походе покојници 
лавио се витешким својим подвизима, јер је волио черупати се макар с киме.{S} Ријетко које комш 
е очи, али сан никако да се спусти, јер је још једнако гледао слику <hi>њезину</hi>, са дугим в 
 Управо на слами је лежао сам Перо, јер је Јово одмах за старим изишао некуда, а Јефтан се кори 
{S} Благоје доведе блесастога Перу (јер је сад заиста, опазивши овако друштво, блесасто изгледа 
ilestone unit="subSection" /> <p>Доктор је становао готово на крају касабе.{S} Био то човјек ст 
 почешће се служили њиме.</p> <p>Доктор је баш устицао шешир на главу и спремао се да пође неку 
 друго. — И немојте се стидити, кад вас је Бог намијенио једно другоме.</p> <p>— А бачве нијесу 
желудац...</p> <p>— Сведно...{S} За нас је добро.</p> <p>Стари застаде и опет погледа по свима. 
/p> <p>— Ето нас други пут!{S} За данас је доста!...</p> <p>И брзим корацима, као да га когод г 
ледам у тефтере, — промуца она. — Богат је к’о нико његов, а ја сироче, па може са мном што хоћ 
ељаве очи дошле му још мање...{S} Игњат је рикао по авлији и био се у прса...{S} Једина <pb n=" 
милују, и примаче јој се ближе.{S} Опет је пољуби.</p> <p>— Хајде, Перо, да иђемо, — поче Јефта 
пријатеље и хвалио им се:</p> <p>— Опет је он кршан!...{S} Он ће и опет бити мимо остале.</p> < 
власт иште, то треба давати...{S} Власт је од Бога дата и њојзи, побратимковићу, треба да смо с 
евао је један чудан сан.</p> <p>Као ноћ је, мјесечином обасјана.{S} Пред њим као пукло широко ј 
аљена лица са дугом, црном брадом, коју је морао подвезати махрамом, и снажним, необично жилави 
прљаве гаће и још прљавију кошуљу, коју је раздрљио на прсима, пустивши да се мушице окупљају п 
као чашом о сто) отвори бурмутицу, коју је непрестано држао у лијевој руци, и добро потпраши.</ 
е му на срцу лакше.{S} Као оловом да му је било оковано, па се сад почело топити...{S} Дође му, 
.{S} При свршетку осјетио је, као да му је мало одлануло на души и као да се разведри мало.{S}  
лостан вратио се Перо кући и, као да му је био сав свијет <pb n="41" /> крив, мргодно је гледао 
тим ђаком око кирије.{S} Пребацивала му је, како је пуних шест мјесеци вара и неће ништа да пла 
ше, да не ће више бити ђак.{S} Школа му је била изашла на врх главе и он је мрзио и њу и учитељ 
.{S} Што је више ишао њима, самовање му је постајало све теже и увидио је, да тако више не може 
ма и да им се »криво куне“.{S} Лакше му је било <pb n="22" /> сједити по туђим дућанима, пребир 
, поп му не би дао крштенице и не би му је дао све дотле, док се најприје подробно не би код вл 
е говорећи, извади јеловницу и пружи му је.</p> <p>— Хм, хм, — мрмљаше Благоје, погледом прелиј 
> магазу младога Јове Перотића, који му је давао књиге.</p> <p>Као <hi>уредан</hi> човјек најпо 
ам са младом и...</p> <p>— А која ли му је млада? — упаде Обрен.</p> <p>— Нас се не тиче која ј 
ло ишарано као ускршње јаје.{S} Ипак му је нос највише страдао и вјечито је сличио руменом, рас 
 треба, искриви и удеси?{S} И учитељ му је тукао главом о таблу да боље запамти и другови су му 
и дуже задржати, а, осим њега, Обрен му је изгледао као најдостојнији повјерења.</p> <p>— А тре 
 Ко зна!</p> <p>— Јес’...{S} И Шарин му је био добар!...{S} Мог’о је пити вина, па још из леђен 
арова глава поигравати.{S} Изгледало му је, да ће се читава кућа срушити и притиснути га.</p> < 
то је он имао неколико чворуга и што му је лице било ишарано као ускршње јаје.{S} Ипак му је но 
реће с пиринчом) и једини Јефтан што му је остао вјеран и још се једнако бринуо за њега.</p> <p 
с њима остајао до зоре.{S} Макар што му је и мати од јада пресвисла, он је остајао.{S} И сав св 
о и сматрао га за пријатеља, а данас му је требао један човјек, коме ће све своје <hi>јаде</hi> 
барем прије четрдесет година.{S} Оцу му је било име Аћим, или како се на корицама читуље потпис 
оре, чаше и уједати свирачице.{S} Једну је угризао испод подвољка, гдје је најбјеља, а другој у 
а куда.{S} Стари стаде преда њу и куцну је прстом по челу.</p> <pb n="81" /> <p>— Није твоје мј 
ио бит’ без жене да не треба...{S} И њу је Бог створио, па ако ни за шта друго, нека барем чува 
lestone unit="subSection" /> <p>У јутру је био љутит, намргођен.{S} Нажуљио леђа, огребао се по 
ући се између солдачких редова, који су је задиркивали.</p> <p>Дође и до Перина стола.</p> <pb  
рх степеница дочека их веће чудо.{S} Ту је стајала домаћица, ознојена, задихана, раздрљена, са  
, леже и поче мислити о Јоки.</p> <p>Ту је и заспао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У ј 
 — упаде Перо каскајући за њим. — Ја ћу је извадити, а ја ћу и платити.</p> <p>Јефтан, не осврћ 
, па Бог даде те ме проћераше и не узех је.{S} Бојим се само да ме не уфате, јер су ми запријет 
и жени, улазећи за њима. — Видиш, да их је пуно!</p> <p>— А кахву? — прошапта она.</p> <p>— Мож 
ним греботинама по лицу, а украшавао их је увијек он, не љутећи се, наравно, ако би и њега кого 
 лампе.{S} При дну степеница дочекао их је домаћин.{S} Гојазан, дебео човјек, са округлим као п 
 и тући матер, а првим ријечима, што их је проговорио, опсовао је, по нашем начину васпитавања, 
ику у рукама, окопавао кукурузе, што их је ту засадио.{S} Иза њега је ишла попадија, дебела, уг 
е ради, — биле су му прве ријечи што их је тада рекао оцу.{S} Весели отац задовољно се насмија  
и не хтједе се зауставити, макар што их је удовица задржавала и нудила их још једном кахвом.</p 
{S} То ти се само каже!</p> <p>— Е, баш је лијепо! — рече Јово, пошто <pb n="156" /> је и он пр 
тврда срца и немој с њоме ружно.{S} Још је дијете, па ће се научити свеме.{S} Полахко ти с њоме 
 запита набусито. — Јесам ли ја, брате, један телеграф?{S} Каква је то брзина?</p> <p>— Што брж 
а је очисти.</p> <p>— Баш си ти, брате, један пексијан, — рече Јово, гледајући у под.— У кући н 
 — Нисам ја, на <pb n="140" /> прилику, један музејум па да то купим.{S} Ако ми затреба што из  
head> <hi>Познанства у касаби П.....{S} Један непријатан догађај.</hi> </head> <p>Док је Јефтан 
гледаху најозбиљнији и најугледнији.{S} Један сух, пјегав, са кукастим носом и великим, необичн 
ши овако друштво, блесасто изгледао) за један омањи сто и ту га, као какво дијете, посади на ст 
 к’о отпадници какви?..{S} И зар сам ја један међед, па да немам своје памети и не знам шта рад 
иш два...</p> <p>— Много је, — прошапта један сељак, ситним, сниженим гласом. — Пуно, газда...< 
 је некако заспао.</p> <p>И снијевао је један чудан сан.</p> <p>Као ноћ је, мјесечином обасјана 
 и Јефтан.{S} Сви весели и смјешкају се један на другога, као да су какву побједу однијели.{S}  
у мислиш преварити?</p> <p>— Невјерниче један! — цикну удовица и бризну у плач. — Зато сам те п 
таше.{S} Погледаше се и као да хтједоше један другоме у очима прочитати шта мисли.</p> <p>— Онд 
 вином и понијети за пута...</p> <p>— И један треба лијепом здравицом да га дочека, — настави Ј 
брже и опет ће читати...{S} Не могу они један без другога...</p> <p>— А ја, брате, не могу мећу 
ише се.</p> <p>Почеше забленуто гледати један у другога, као да се питају: шта је ово?{S} А и П 
преврну очима, погледа у небо и испусти један мученички уздах:</p> <p>— Тако ти је то, брате, к 
p>— Не треба толико! — викну. — Није он један министар па да му се држе десет здравица.{S} И вл 
о га за пријатеља, а данас му је требао један човјек, коме ће све своје <hi>јаде</hi> испричати 
 пута се преметнуо преко главе, изгубио један зуб и — то је све.{S} Кашње је опет могао настави 
ер <pb n="132" /> је поред врата шкиљио један фењер, а на кривим степеницама гориле су двије ом 
апаче већих, па се не може наћи него по један илити два бунтовника, а ви их имате стотину...</p 
. — И мени је драго, кад ти, к’о младић један, то одобраваш...{S} Данашњи млади људи махнити су 
даше Данила.</p> <p>— Зар? — гракнуше у један глас.</p> <p>— Нема га, — одговори Данило, отирућ 
n="12" /> <p>— Велимо, — повикаше сви у један глас.</p> <p>Он узе чашу и наточи је.</p> <p>— Он 
ске маршеве.</p> <p>Јефтан уведе Перу у један кут, у коме их са улице нијесу могли видјети.</p> 
есама на прозорима, али њезина глава ни једанпут се промолила није, нити јој је чак и гласа мог 
ав сахат провели су у савјетовању, док, једва једном, дође и учитељ.{S} Дугуљаст, болешљив млад 
 дјела.{S} Кад сам преко дана у дућану, једва чекам да се смркне, јербо кад се свеме свијету см 
и канат. — Је ли овђе?</p> <p>— Јес’, — једва промуца она шћућуривши се уза зид и као бојећи се 
сте кошуље, — рече.</p> <p>— Ја нема, — једва проциједи кроз зубе Перо, мргодећи се. — Нема ни  
<p>— Крштеницу за... за оца покојног, — једва изговори Перо, пребирајући ресе на појасу и збуње 
> <p>Тишина.</p> <p>— А камо ти жена? — једва се прибра Јефтан да запита, приближујући му се и  
 и тарући крупан зној са чела.</p> <p>— Једва га једном уловисмо.{S} Ево нам га!</p> <p>— Ево г 
ко хоћеш, да ти и ђевојку препоручим, а једва ће те дочекати.{S} Знаш ли попову Мару?...{S} Биј 
 тако превари!...</p> <p>Грдећи Благоја једва је некако заспао.</p> <p>И снијевао је један чуда 
е се и не бојим, — одговори Јока, да се једва чуло. — Ама <hi>он</hi>...</p> <p>— Он је зао?</p 
p>— Нема, нема брате, — прошапта, да се једва чуло. — Тако је то, кад у кући нема женске главе. 
е и повуче га у собу тако снажно, да се једва могао одржати на ногама. — Тако је, тако! — понов 
, бленуо некако тупо, као без памети, и једва се могао уздржати, да не испусти какав непристоја 
хоћеш, ти говори с матером.</p> <p>Перо једва дочека.</p> <p>— Лијепо!{S} Красно! — узвикну. -— 
е могли прочитати.</p> <pb n="20" /> <p>Једва друге године некако се навикао на њих.{S} Написао 
прашину са хаљина, пође за њима.</p> <p>Једва пред вече стигоше у П..., малу, гиздаву касабу, ч 
евојку.</p> <pb n="56" /> <p>— Његову? —једва промуца Перо гледајући је зачуђено. — Зар је Милк 
.{S} Све се данас брже ради.{S} Брже се једе, брже се пије, брже се живи...</p> <p>Перо је стај 
е рикао по авлији и био се у прса...{S} Једина <pb n="88" /> стрина била је мирна и зачуђено гл 
Hotel Paris</foreign>".{S} То је била и једина знаменитост читаве касабе и није било чаршинлије 
 страну, као да нешто гледа на зиду.{S} Једини Јово што исколачи очи, чим је угледа.{S} Загледа 
брен се сакривао за вреће с пиринчом) и једини Јефтан што му је остао вјеран и још се једнако б 
, као и Јефтану, да ће хрђаво проћи.{S} Једино је још Аћим ловио пријатеље и хвалио им се:</p>  
>Перо Карантан као да се стиша мало.{S} Једино, да срцу пусти на вољу, помијеша прсте у Данилов 
ас на једну час на другу страну.</p> <p>Једино Данило и Јован што су ишли лагано и мирно, за по 
 вино разлило и по свему потрпежњаку, — јединоме чаршафу <pb n="9" /> што га је Перо имао, — и  
овђе пише? — запита. — То ти је, видиш, једна дипломација...</p> <p>— Нема ту никакве дипломаци 
ват’...</p> <p>Свирачице престадоше.{S} Једна љепушкаста плавојка, са малим, нешто искривљеним, 
е крв пасти, — промуца. — Ово је биједа једна...</p> <p>— Ништа је ово, — одговори механџија хл 
, шћери ашикују с официрима...{S} Брука једна!...</p> <p>И, забринут, оде из механе.</p> <miles 
вађу, или пјевање.{S} На средини касабе једна му се механа много свиђала и, не размишљајући дуг 
ше се до соба, које им <pb n="98" /> је једна мала, црнпураста, милоока, Швабица показала.</p>  
е драго живити.{S} На прилику: мачка је једна живина, па је и њој драго живити...{S} Ја, што се 
опов нос, па да је разбијаш...{S} То је једна мртва ствар...</p> <p>Перо застаде.</p> <p>— Е зн 
исују.{S} На другој страни препирала се једна баба са некаквим дугуљастим ђаком око кирије.{S}  
свега грла.</p> <p>На вратима се помоли једна рашчерупана глава са огромним кукастим носом и ст 
зненади.{S} Куће нанизане у правом реду једна до друге, па све једнаке, нове, бијеле као од сир 
не у правом реду једна до друге, па све једнаке, нове, бијеле као од сира сарезане; магазе и ду 
 чешало о њезино и, гледајући преда се, једнако је смишљао: шта ће проговорити...{S} И ништа да 
дговори ништа, нити подиже очију, него, једнако онако стидљиво, наклони мало главу према десном 
/p> <p>— Платићу, платићу, — рече Перо, једнако зијевајући... — Ама ова вечера наопако скупа, — 
рити и са живином.{S} Патили су од њега једнако и туђи пси и мачке и пилићи, кокоши, голубови.{ 
 Јефтан што му је остао вјеран и још се једнако бринуо за њега.</p> <p>— Жени се, — савјетовао  
 зеленим очима и крњавим зубима...{S} И једнако му се чинило, као да га гледа и смјешка се на њ 
</p> <p>Поп, отресајући земљу са нога и једнако рашчешљавајући браду, изађе између кукуруза, по 
b n="107" /> свијетом, — рече Перо, још једнако узбуђен. — Људи се инаде, шћери ашикују с офици 
о главу и њушкао по ваздуху, као да још једнако осјећа онај мирис што га је Мара унијела у собу 
 Најпошље погледа у Јоку.{S} Она је још једнако сједила, држала тефтер на крилу и, осјећајући Ј 
али сан никако да се спусти, јер је још једнако гледао слику <hi>њезину</hi>, са дугим вратом,  
са хаљина, трљајући прозебле руке и још једнако цвокоћући зубима.</p> <p>— Па у мене је вазда л 
боље.{S} И опази, недалеко од дуда, иза једне гомиле буњишта, како стоје једно према другоме:{S 
ића и сваке ђаконије, а око њега је, са једне и са друге стране, сједило до тридесеторо чељади, 
 затварај, па да мало прошетамо, — рече једне вечери Пери, пошто су се боље’ упознали. — Хајде. 
} И ништа да му пане на памет!...{S} Ни једне ријечи, ни једнога слова не може да се сјети...</ 
 састали и изашли на улицу. — Ја још ни једне нијесам виђео.</p> <pb n="122" /> <p>— Биће да са 
е?</p> <p>Перо хукну и одмаху руком, да једним махом све црне мисли одагна од <pb n="84" /> себ 
 Васине, Јефтан и Перо лешкарили су под једним искривљеним дрветом, у дну села.{S} Јак, несноса 
прикрадоше до стрикине собе и тада Јово једним јачим ударом отвори врата...{S} У соби је сједио 
ад зна шта ради.</p> <p>Јефтан сједе на једно сандуче и позва Јову да сједне код њега.</p> <p>— 
а, иза једне гомиле буњишта, како стоје једно према другоме:{S} Јово и Јока.{S} Он се једном ру 
а, испод ока погледа Мару и, пошто рече једно тужно, бескрајно тужно <hi>збогом</hi>, изађе.</p 
м.{S} А ево сам дов’о и два пријатеља и једно момче, да ти се прогостимо у кући два три дана.</ 
те се стидити, кад вас је Бог намијенио једно другоме.</p> <p>— А бачве нијесу бухљиве, — опет  
авит’!...</p> <p>— Живиооо!</p> <p>Опет једно <hi>многаја</hi> отегну се.{S} Перо Карантан пуст 
ачевним, меким гласом лако гурајући и у једно и у друго. — И немојте се стидити, кад вас је Бог 
итавој фамилији, бре!{S} Дај ми спомени једног паметног чојека из твога племена, па да му се по 
и би је икада и одржао, да му изненада, једнога дана, чудан случај у помоћ не прискочи.{S} И ни 
крилима, улети у своју собу, дохвати из једнога ћошка нове чакшире, отресе са њих силну прашину 
н</hi> човјек најпошље одлучи да набави једнога слугу.{S} Обрати се пријатељима и они му нађоше 
ане на памет!...{S} Ни једне ријечи, ни једнога слова не може да се сјети...</p> <p>— Чини ми с 
у сметале нешто.{S} Затим гледаше час у једнога, час у другога, час у трећега јарана.</p> <p>—  
 и прочуо и био је, од свих касабалија, једногласно проглашен особитим мајстором, да га свакодн 
утра до мрака климатао <pb n="58" /> на једној високој троножници, бројећи димњаке на сусједски 
о главу на више, као да се слика.{S} На једној трепавици блиста му се суза, као кап росе на врх 
или су ме! — хукаше учитељ скакучући на једној нози. — Очепили, па боли...</p> <p>— Сведно...{S 
ат провели су у савјетовању, док, једва једном, дође и учитељ.{S} Дугуљаст, болешљив младић, уп 
 крупан зној са чела.</p> <p>— Једва га једном уловисмо.{S} Ево нам га!</p> <p>— Ево га! — потв 
каквој запуштеној механи, гдје се газда једном у недјељи дана накани да је очисти.</p> <p>— Баш 
шли, па се нађоше пред омањом кућом, са једном бескрајно дугачком и необично прљавом авлијом, п 
га, Игњат, стар, космат човјек, који се једном у пет недјеља бријао а шишао се два пут у години 
према другоме:{S} Јово и Јока.{S} Он се једном руком наслонио на зид и гледа јој право у лице;  
гледујући у жену, као да вели: хоћеш ли једном свршити? — Ако има муштерија у вашој касаби, уло 
о одломак његова писма, што га је писао једном пријатељу:</p> <p>„.....и ако желиш чути за наше 
Они читају новине и сваке се седмица по једном поинаде...</p> <p>— Ама побиће се, ако Бога знаш 
ули тебе, да га ти испред нас поздравиш једном здравицом.{S} Ти си чојек паметан, школован, уче 
 тле и као смишљати нешто.{S} Затим још једном погледа попа, испод ока погледа Мару и, пошто ре 
 боци. — Лијепо, лијепо! — ускликну још једном отресајући снијег са хаљина, трљајући прозебле р 
х је удовица задржавала и нудила их још једном кахвом.</p> <pb n="50" /> <p>— Кршна цура, — реч 
тлима, ни слика на зидовима.{S} Само, у једноме крају, висиле су некакве старе, окрпљене чакшир 
, прозоре, чаше и уједати свирачице.{S} Једну је угризао испод подвољка, гдје је најбјеља, а др 
о се између клупа, не окрећући се ни на једну страну и не говорећи ништа.{S} Тада нико није сми 
 и, као пијан, клима се и повија час на једну час на другу страну.</p> <p>Једино Данило и Јован 
је стоји трештен пијан и љуља се час на једну час на другу страну као шеталица од сахата.{S} Ок 
млатарајући рукама и окрећући се час на једну час на другу страну, док су дјеца бекељила му се  
а!...{S} Читав товар!..{S} Сто ока и ни једну мање.</p> <p>И, онако љутит, сједе на сандук и об 
ао тражећи нешто. — Хајде нађи и донеси једну чисту, моју кошуљу.</p> <p>Данило га забленуто по 
 а ја не знам.{S} Хоћаху ми привјенчати једну стародревну, па Бог даде те ме проћераше и не узе 
заносом неким, настави: — И ја сам им’о једну краву, па дебела, па, кад је попипаш, мехка к’о п 
азда купујем нове.{S} Ономадне сам узео једну и платио за њу петнес’ гроша.{S} Питам: може ли ј 
прошапта она.</p> <p>— Можеш им дати по једну...{S} Ама немој точити пун филџан, него само поло 
 n="100" /> лагано, гегајући се, пође у једну ћошу, гдје су за омањим столом сједила два човјек 
ада утонула у морске дубине, па је рибе једу, — пресијече га Перо.</p> <p>— Још има! — узвикну  
ро, огледало мјесеца и звијезда.{S} Око језера, са обје стране, наднијеле се златнолисте врбе и 
 обасјана.{S} Пред њим као пукло широко језеро, огледало мјесеца и звијезда.{S} Око језера, са  
ама на глави...{S} И као купа се и он у језеру..{S} Купа се лијепо у хладној, мирисној води, пл 
еди да изађе из собе.{S} Данило исплази језик и дрекну као јаре када га ухвате.{S} Објеси горњу 
их су неки, најпаметнији, и научили тај језик и почешће се служили њиме.</p> <p>Доктор је баш у 
је знао.{S} Он је управо имао неки свој језик, у коме је било помијешано чешких, њемачких и нек 
? — запита брзо.</p> <p>— Нек није дуга језика,</p> <p>Јефтан га презриво погледа и окрену се Ј 
ко си пријатељ и <pb n="167" /> брат! — јекну Перо, па се сави око њега, као ружа око бора. — Н 
 да казни и да ми је удијели за жену? — јекну жалостивно. — Нијесам ни ја отпадник од вјере.{S} 
 Знам ја, ђе <pb n="117" /> има добра и јела и пића.{S} Пушћи ти само мене, па ни зашто не брин 
м њезиним пружао се дугачак сто, препун јела, пића и сваке ђаконије, а око њега је, са једне и  
/p> <p>Након дуже почивке келнер донесе јело, на које се обојица наклопише.{S} Нарочито Благоје 
/> <p>Келнер, ништа не говорећи, извади јеловницу и пружи му је.</p> <p>— Хм, хм, — мрмљаше Бла 
трти о чакшире.</p> <p>— Јак је, брате, Јенглез на води, — прошапта. — Те морнарица, те адмирал 
А шта ти мислиш шта ће бити с нама, ако Јенглез удари на Русију к’о што овђе пише? — запита. —  
, па ће га утопит’ у мору...</p> <p>— А јенглеске лађе? — запита Алекса озбиљно.</p> <p>— Шта л 
 Ћара никаква не тражим, нити ми треба, јер ја живим к’о ага...</p> <p>— Мени ћеш свакако треба 
и понуде.{S} Обрен је точио и без њега, јер није могао гледати празне чаше, и прелијевао их.{S} 
 није га хвалио из врло проста разлога, јер је кроз кратко вријеме умро. »Отишао у походе покој 
о, побратимковићу, тражиш од лоповлука, јер хоћеш да дижеш буну, јали какво иселеније...{S} Хоћ 
Прославио се витешким својим подвизима, јер је волио черупати се макар с киме.{S} Ријетко које  
 дану, бијаше мимо обично расвијетљена, јер <pb n="132" /> је поред врата шкиљио један фењер, а 
во боље.{S} А лаже!..{S} Он само прича, јер и не зна ништа друго него причати.{S} Он, чак, сипа 
и, у манастир па пости и читај молитве, јер ти нема помоћи...</p> <p>И одрече се друштва.{S} Не 
еханџији.</p> <p>— Растављај их, брате, јер ће крв пасти, — промуца. — Ово је биједа једна...</ 
ех је.{S} Бојим се само да ме не уфате, јер су ми запријетили, да ће ми је довести амо на вјенч 
новинама).{S} Ми се нијесмо могли бити, јер нијесмо јунаци...{S} И није ни паметно да свак иђе  
ио је очи, али сан никако да се спусти, јер је још једнако гледао слику <hi>њезину</hi>, са дуг 
а је био добар, то се баш не може рећи, јер у буквару никако није могао прелистати четврту стра 
а Јефтана Мргудића.{S} Он не може доћи, јер се <pb n="40" /> брзо жени, па је мене посл’о...{S} 
и ми ти?</p> <p>— Ја сам паметни чојек, јер паметно говорим, — одговори Бошко достојанствено.</ 
рштеница? — запита га, улазећи у дућан, јер није знао чиме би паметнијим почео говор.</p> <p>—  
удећи их да сједну. — Нама је то драго, јер смо саме, па смо се зажељеле друштва...{S} Наточи и 
Перу. — Он је и закаснио док се уредио, јер се у пунца не долази неуређено.</p> <p>Нос у старог 
пу собарицу, што га је врло обрадовало, јер се бијаше почео прибојавати, да га наскоро и Данило 
.{S} Управо на слами је лежао сам Перо, јер је Јово одмах за старим изишао некуда, а Јефтан се  
е ријечи погодиле у најосетљивију жицу, јер он ни у чем није толико уживао, колико кад га човје 
 се по џеповима. — Ти плати за обојицу, јер ја немам ситнежа...</p> <p>— Платићу, платићу, — ре 
дравио. — Ево ме опет, — понови јаче, — јер милостивој власти треба крштеница и за Јефтана Мргу 
оде.{S} Благоје доведе блесастога Перу (јер је сад заиста, опазивши овако друштво, блесасто изг 
ана у дућану, једва чекам да се смркне, јербо кад се свеме свијету смркне, мени се сване и мене 
шит’ нико.</p> <p>— А јеси ли ти пророк Јеремије па да знаш? — питао је Аћим, као љутећи се пом 
о се љутити.</p> <p>— Ја нијесам пророк Јеремије, — бранила се Ана и почела говорити <pb n="17" 
ршнији јунак.</p> <p>— Ко зна!</p> <p>— Јес’...{S} И Шарин му је био добар!...{S} Мог’о је пити 
е! — узвикнуше.</p> <p>— Није!</p> <p>— Јес’, — дочека Јово машући јаглуком. — Ено Данила ђе сј 
и необично без жене? — запита.</p> <p>— Јес’, — упаде Перо уздахнувши. — Тешко је то, кад нема  
и, отвори канат. — Је ли овђе?</p> <p>— Јес’, — једва промуца она шћућуривши се уза зид и као б 
</p> <p>— Оно је Милош Обилић?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Јунак богме!...{S} Шта мислиш како је то 
ће какогод опазити дјевојку.</p> <p>— И јес’ и јес’ тако, — настави поп одушевљеније, па му спу 
год опазити дјевојку.</p> <p>— И јес’ и јес’ тако, — настави поп одушевљеније, па му спусти рук 
бом.</p> <pb n="94" /> <p>— Ама, брате, јесам ли ја крив што сам несретан? — упаде Перо снужден 
<p>— А што сјутра? — запита набусито. — Јесам ли ја, брате, један телеграф?{S} Каква је то брзи 
ре награду, изађе из собе.</p> <p>— Ама јесам ли ја казао, да ми нико не улази у собу? — плану  
 ми рече, да си болестан.</p> <p>— Ја и јесам болестан, — дочека Јефтан жалостивим гласом, — и  
запита Јово, покушавајући да се отме. — Јеси ли здрав?</p> <p>— А-а од куге никад боље! — одгов 
 си? — запита Јово прилазећи му руци. — Јеси ли здраво?</p> <p>Стари опет зијевну.</p> <p>— Ја  
а и пипкајући прстима као по клавиру. — Јеси ли трговац, касапин, која ли си вјера?</p> <p>— Ја 
и главом. — Оклен би ја знала?</p> <p>— Јеси...{S} Ти си вазда говорила, да треба да се уда...{ 
грли Перу и привуче га себи.</p> <p>— А јеси ли вечер’о? — запита га.</p> <p>— Нијесам, — одгов 
јешалима, неће свршит’ нико.</p> <p>— А јеси ли ти пророк Јеремије па да знаш? — питао је Аћим, 
— О каквој ми жени говориш?</p> <p>— Па јеси ли се оженио, болан? — готово цикну Јефтан и снажн 
ије мирно као у његовој касаби?</p> <p>—Јеси ли ти, Перо? — изненада дрекну неко гурнувши га ру 
аше и три чиније „мезе“.</p> <p>— Цо то јест? — пријекорно запита доктор, окрећући се Пери. — В 
илових леђа. — Шта тражи овђе?</p> <p>— Јесте ли ти Перо Карантан?— запита полицајац набусито,  
ти дукат!...{S} Волио би са Стаком хљеб јести него с њоме халву...</p> <p>— Добро, — викну Јефт 
 га по рамену. — Са Стаком ћеш га баш и јести!..{S} Одма ћемо је испросити, па нека у касабу уљ 
ајући их испод ока, као да би да позна: јесу ли добре платише?</p> <p>— Имам, имам, — рече најп 
има.{S} Хтио је, да им на лицу прочита: јесу ли сви сагласни са Јовом?{S} И, на своје велико чу 
 са стране, погледа у филџане, да види: јесу ли напуњени?{S} Жила она опет му искочи на челу ст 
е и варка као заклан.</p> <p>— Не питај јесу ли гладни и не износи ништа, — шапну стари жени, у 
.{S} И Перо остаде самац, <hi>сам на св’јету без икога свога</hi>, као отсјечено дрво у гори, ш 
ad> <p>Истјерани из куће стрика Васине, Јефтан и Перо лешкарили су под једним искривљеним дрвет 
елите ви, браћо? — запита <pb n="62" /> Јефтан, окренувши се друговима. — Реците и ви коју.</p> 
ос и заустави се управо на брковима.{S} Јефтан Мргудић устаде, љуљајући се и тетурајући, хтједе 
Јефтану знак, да и он жели говорити.{S} Јефтан застаде.</p> <p>— Ја мислим, — поче Јово, — да с 
ки постадоше и нестрпељиви чекајући.{S} Јефтан је четири пута излазио на тесту, прислањао ухо з 
ном Мргудићем, првим својим јараном.{S} Јефтан није имао никога свога и само је имао лијепо наш 
 n="108" /> <p>Перо поблиједи.</p> <p>— Јефтан болестан? — отегну пригушено.</p> <p>— Болестан  
 нијеси у хотелу, код Јефтана?</p> <p>— Јефтан је болестан, — одговори Данило мирније, — па не  
е Јово одмах за старим изишао некуда, а Јефтан се користио Периним <pb n="83" /> душеком, кога  
склопи очи да не види своје пропасти, а Јефтан потјерао за њим, труцка на коњу и, као пијан, кл 
..</p> <p>— Не бој се ти, — сокољаше га Јефтан живахније. — Још има наде.</p> <p>— Моја је нада 
</p> <p>— Што се не чуваш? — прекори га Јефтан сурово. — Како то јашеш?</p> <p>— Чув’о би се, — 
Данас ће бит’ пасја врућина! — прогунђа Јефтан, хладећи се огромном, прљавом махрамом. — Погину 
 <p>— Ово је пасје путовање! — прогунђа Јефтан и некако крвнички погледа <pb n="66" /> у Перу.  
 ја не могу.</p> <p>— Могу ја, — дочека Јефтан поносито. — Ја и Јово можемо.</p> <p>— Можемо!</ 
</p> <p>— Ја и јесам болестан, — дочека Јефтан жалостивим гласом, — и ти си ме оставио болесна, 
</p> <p>— Уфатићу те за ријеч, — дочека Јефтан и снажно га стегну за мишицу. — То би било најпа 
 <p>— А камо ти жена? — једва се прибра Јефтан да запита, приближујући му се и хватајући га за  
>— А таке у нашем мјесту нема! — окреса Јефтан.</p> <p>— Нема, — одговори Перо покуњено.</p> <p 
p>— Хоћемо ли сад виђети кога? — запита Јефтан, пошто су изашли из гаја и стигли до неколико ст 
ти, могу...</p> <p>— А кирија? — запита Јефтан.</p> <p>— Није скупа...{S} На коња по форинта, п 
/p> <p>— А можеш ли ти Обрене? — запита Јефтан и не гледајући на Данила. — И ти си Перин јаран. 
у...</p> <p>— Ама шта је било? — запита Јефтан, који се никако није могао разабрати. — Какав је 
ријатан догађај.</hi> </head> <p>Док је Јефтан још слатко спавао на своме кревету, умотан са вр 
 /> <p>— Како је, љепотице? — нашали се Јефтан, хватајући је за подвољак. — Како?</p> <p>— <for 
</p> <p>— Ако хоћеш хајдемо! — окоси се Јефтан устајући.</p> <p>— Ама ја велим: ја ћу само мало 
 ћеш?...{S} Хајде са мном... — љутну се Јефтан и направи мргодно лице. — Не бој се, да ћеш ти ш 
е...{S} Сви да дођете у мене, — опет ће Јефтан.</p> <p>— И доћи ћемо!</p> <p>Чим се смркло, оку 
плакали као дјеца.{S} Плаче Перо, плаче Јефтан, плачу и Обрен и Јово.{S} Сви плачу!{S} А Данило 
е не тиче која је ни чија је, — осијече Јефтан набусито, — то су његове ствари...{S} Он долази  
м се нећеш погодити!{S} Хајдемо! — рече Јефтан љутито и окрену му лећа. — Хајдемо тражити друго 
вђе к’о да нећемо дуго скрасит’, — рече Јефтан мргодно гледајући Перу, — Шта се вама чини?</p>  
<p>— Чули смо, да имаш три коња, — рече Јефтан поздравивши се с њим. — Ако хоћеш да нам их даш  
 га, учитељу, говорити к’о нико, — рече Јефтан потресен, бришући сузу. — Халал му вјера ко те т 
, чисто, уређено, »све пјева« како рече Јефтан!{S} А најљепша и највећа од свих кућа, понос вес 
е оженио наш друг Перо Карантан, — поче Јефтан устајући са столице и исправљајући се. — Ми <pb  
</p> <p>— Хајде, Перо, да иђемо, — поче Јефтан и као подиже се. — Ти си каз’о, да ћемо остат’ с 
 пити.</p> <p>— Ви знате, браћо, — поче Јефтан озбиљно, малко уобљеним гласом, — да је у нас ад 
> <p>— Фала Богу кад смо овђе, — рече и Јефтан и испод ока погледа лијепу Швабицу.</p> <p>А Дан 
мркло, окупише се сви:{S} Јово, Обрен и Јефтан.{S} Сви весели и смјешкају се један на другога,  
 да од Стаке нико љепши нема! — настави Јефтан некако заносно, — и он је, браћо, пред свима нам 
 нијесу удавале?</p> <p>— Ја, — настави Јефтан поносито, спремајући се, да и трећи пут удари ру 
и ти крив, ама нијесмо ни ми, — настави Јефтан јаче. — Да нам је Бог послао колеру на врат, ја  
 <p>— Па шта велите људи? — запита први Јефтан мало уобљеним, свечанијим гласом, гледајући по ј 
— Је ли истина?</p> <p>— Баш, — потврди Јефтан, бацајући му брзојав пред ноге. — Да се није оже 
да <pb n="159" /> пође, — опет предложи Јефтан, пошто је момче отишло. — Правога друштва ни пра 
 Сва је ствар у томе, што се драгоцјени Јефтан, нераздјељиви и вјерни друг Перин, намислио жени 
 сакривао за вреће с пиринчом) и једини Јефтан што му је остао вјеран и још се једнако бринуо з 
 ти Данила, па с њиме хајде, — одговори Јефтан. — Паметан је он, а и ти си сад паметан.{S} Ја с 
ирачице.</p> <p>— Па и није, — одговори Јефтан. — Ев’ овако проводим се боље него све друге газ 
 ти крштеница.</p> <p>— Јок, — одговори Јефтан и крену даље. — Шта ће ми то?</p> <p>— Требаће,  
ао, да ми нико не улази у собу? — плану Јефтан, чим се доктор удаљио. — Како си се ти смио усуд 
 рече.</p> <p>— Каква несрећа? — брекну Јефтан и нагло се исправи. — Што се <pb n="113" /> мени 
 сад одма да се жениш.{S} Сад! — дрекну Јефтан, прибравши се мало. — Одма да тражиш ђевојку!</p 
а боца.</p> <p>— Учитељу пази! — дрекну Јефтан, провирући се напријед. — Не зацрни нам образа!< 
жена кокош, па да ти је купимо, — викну Јефтан жешће, ударајући руком по столу. — Жена је жена! 
с њоме халву...</p> <p>— Добро, — викну Јефтан тапшући га по рамену. — Са Стаком ћеш га баш и ј 
 ли ви објешењака! — кроза смијех викну Јефтан, поново се враћајући друштву и вукући Перу за <p 
че га Перо.</p> <p>— Још има! — узвикну Јефтан јаче. — Само ти слушај мене и немој више разбија 
 То је он одвео Јову, душе ми! — кликну Јефтан, ударајући се руком по челу. — То су нас обојица 
еси ли се оженио, болан? — готово цикну Јефтан и снажно му стеже прсте, да умало није јаукнуо.< 
шено. — Шта ћу ја?</p> <pb n="64" /> <p>Јефтан оступи од прозора и засмија се.</p> <p>— Како ће 
н дочек Пере Карантана.</hi> </head> <p>Јефтан, који је још два дана поред лијепе Швабице болов 
— Овђе је лијепо...{S} Нека још!</p> <p>Јефтан се ђаволасто осмјехну.{S} Куцну празном боцом о  
.</p> <p>— Нек није дуга језика,</p> <p>Јефтан га презриво погледа и окрену се Јови.</p> <p>— Ш 
ра. — Не знаш ти каква је она...</p> <p>Јефтан га лагано одгурну.</p> <p>— Је ли љепша од Стаке 
а буде барем десетак здравица...</p> <p>Јефтан превуче руком преко бркова, па удари по столу.</ 
.{S} Треба одма да иђемо даље...</p> <p>Јефтан опусти руке низ кревет и клону главом на јастук, 
 куд вас очи воде и ноге носе...</p> <p>Јефтан и Перо не одговорише ријечи.{S} Обојица, као уту 
ма припомогнем напретку Српства.</p> <p>Јефтан обори главу и, као постиђено дијете, поче се чеш 
го је, да је паметна и кућаница.</p> <p>Јефтан се мало намргоди.</p> <p>— А треће? — запита брз 
, свирају разне швапске маршеве.</p> <p>Јефтан уведе Перу у један кут, у коме их са улице нијес 
Предлажемо и ми! — повикаше сви.</p> <p>Јефтан, пружајући обје руке руке, приступи Пери.</p> <p 
> <p>— Тако је, — потврдише сви.</p> <p>Јефтан, охрабрен, поглади се по брковима и узвиси глас: 
еђер и Перо каткад зна шта ради.</p> <p>Јефтан сједе на једно сандуче и позва Јову да сједне ко 
у мозга, сви би се момци женили.</p> <p>Јефтан се осмјехну.</p> <p>— Па жени се и ти! — рече.</ 
 је извадити, а ја ћу и платити.</p> <p>Јефтан, не осврћући се, онако преко рамена окреса: — па 
о хоћете, у њега ћемо и сврнути.</p> <p>Јефтан погледа око себе, погледа у небо и стисну зубе.< 
о, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Јефтан махну руком и замоли га да не говори даље, како  
е мало прибрао. — То ми је мило.</p> <p>Јефтан му пружи руку, те се руковаше.</p> <p>— А ми хоћ 
Перо живо. — Четврти за пртљагу.</p> <p>Јефтан га одгурну од себе и удари ногом о тле.</p> <p>— 
и! — заграјаше сви, грлећи Перу.</p> <p>Јефтан се прислони раменом уз прозор и замишљено поче д 
мицати никуд више из овог пакла?</p> <p>Јефтан увуче руке у џепове и поче замишљено ходати око  
та.</p> <p>— Ко вам је то каз’о?</p> <p>Јефтан, блијед попут крпе, истегну га из кола и повуче  
упајући у собу. — Какво полесно?</p> <p>Јефтан познаде, да му се сад пред Пером није шалити, па 
е све своје <hi>јаде</hi> испричати.{S} Јефтана, који се готово није ни растављао од своје зару 
 милостивој власти треба крштеница и за Јефтана Мргудића.{S} Он не може доћи, јер се <pb n="40" 
.{S} Баш ти и уреди, — рече. — Кад нема Јефтана уређуј ми ти.{S} Вјерујем ти к’о оцу своме...</ 
 n="26" /> сваку вече.{S} Није се ни на Јефтана осврћао, нити га је увијек очекивао.{S} Раније  
дговори ништа.{S} Само показа прстом на Јефтана, а главу окрену у страну.</p> <p>— Вас ист? —-  
асамо.</p> <p>Перо зину.{S} Отрже се од Јефтана, обје руке сави око Обренова врата, па га поче  
ру?</p> <p>— А што нијеси у хотелу, код Јефтана?</p> <p>— Јефтан је болестан, — одговори Данило 
/hi>, изађе.</p> <p>Враћајући се, срете Јефтана.{S} Носио је под пазухом и у рукама неколика са 
 говорећи, стајали на вратима и гледали Јефтана, како сједи на постељи, десном руком грли стас  
рен, умијешавши се међу њих и хватајући Јефтана за рукав. — Ми други пријатељи тако не дамо.{S} 
е, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Јефтана то ражљути.{S} Он скочи, намргоди се и затресе  
 као кад чита пјесмарицу. — И ти си се, Јефтане, оженио с миразом, и ја сам се оженио с миразом 
 опростите, ја ћу водити своју жену, ти Јефтане своју, а ти Обрене своју...</p> <p>— Хоћемо.</p 
Перо прошета мало по магази.{S} Предлог Јефтанов чинио му се смишљен <pb n="23" /> и умјестан и 
о, окрећући главу у страну да не сретне Јефтанов поглед. — Ко ће ме сад?{S} Посиједио <pb n="59 
аклони се опет.{S} Видјело се, да су га Јефтанове ријечи погодиле у најосетљивију жицу, јер он  
ачекавши га <pb n="110" /> пред вратима Јефтанове собе, свом снагом гурну у њих и отвори их.</p 
круглога стола, — око стола, преко кога Јефтановица сваке вечери позива некакве духове и разгов 
...</p> <p>При растанку три пута стиште Јефтанову руку, па се окрену и хитно пође кући.{S} Брзо 
 <p>Негдје у то доба упознао се Перо са Јефтаном Мргудићем, првим својим јараном.{S} Јефтан ниј 
о и хотимично се растресе над успаваним Јефтаном, да коју буху стресе на њега и да му се тако о 
/p> <p>Па сједе за сто и написа брзојав Јефтану.</p> <p> <hi>Долазим у петак.{S} Поздрави прија 
p>— Хоћемо!..</p> <p>Јово устаде и даде Јефтану знак, да и он жели говорити.{S} Јефтан застаде. 
о збуњена, мјесто да пружи кахву првоме Јефтану, који <pb n="76" /> је и сједио у прочељу, пруж 
 И сав свијет прорицао је и њему, као и Јефтану, да ће хрђаво проћи.{S} Једино је још Аћим лови 
 <p>Перо опусти руке низа се и приступи Јефтану.</p> <p>— Шта ћемо сад? — запита. — Зар се не м 
> <p>— Ето готово је, готово, — довикну Јефтану. — Јашите, па да се иђе...</p> <p>И помоћу Дани 
ми је довести амо на вјенчање...</p> <p>Јефтану сину лице и, од радости, умало га не загрли.</p 
 за њу петнес’ гроша.{S} Питам: може ли јефтиније, а Чифут не да...{S} Чифут к’о Чифут!{S} Доби 
 заиграше. — Је ли красно?{S} Љевшега а јефтинијега нема у земљи.{S} Никола Бубало прича свијет 
ко се на корицама читуље потписивао <hi>Јоаким</hi>, а мати му се звала Ана.{S} Причају, да ниј 
> <p>— Не знаш ти то, не знаш, — дочека Јован, презриво узвијајући носом. — Што се више види, в 
 ствар...</p> <p>— Коњ је плах, — упаде Јован, — па му драго да поскочи, драго...</p> <p>Перо с 
 вама да вратим коња, мени... — опет ће Јован.</p> <p>— С овијем се нећеш погодити!{S} Хајдемо! 
се тражи женска глава.</p> <p>Међутим и Јован изведе коње и поче их вадати по ледини, чешукајућ 
на другу страну.</p> <p>Једино Данило и Јован што су ишли лагано и мирно, за пошљедњим коњем.{S 
 за зоб по два гроша, за зоб, — настави Јован брже.</p> <pb n="93" /> <p>— Пристајемо! —викну П 
би, свијета ћеш виђети, свијета, — вели Јован, старајући се, да изгледа озбиљан и замишљен. — Ј 
 Има, — одговори Данило покуњено, — Сам Јован, не знам како се зове, има три коња.</p> <p>— А н 
их даш под кирију до касабе П...</p> <p>Јован остави лулу и као замисли се.{S} Поче нешто у себ 
лећа. — Хајдемо тражити другога.</p> <p>Јован се бржебоље одмаче од плота и стаде преда њих.</p 
их води Јовановој кући.</p> <p>Затекоше Јована гдје се наслонио на стар, расклиман, полуразруше 
ти пртљагу и пође пред њима, да их води Јовановој кући.</p> <p>Затекоше Јована гдје се наслонио 
 је само у <pb n="60" /> магазу младога Јове Перотића, који му је давао књиге.</p> <p>Као <hi>у 
 рука, те, мјесто у зид, погоди у главу Јове Перотића.{S} Начини му чворугу на челу, голему као 
јер.{S} Обје руке рашири и полети према Јови, стиште га у наручја и бјесомучно поче љубити по ч 
арантан збуни се.{S} Хтио би да помогне Јови и да му се у невољи нађе; хтио би да пође, али не  
>Јефтан га презриво погледа и окрену се Јови.</p> <p>— Шта ти мислиш? — запита.</p> <p>— Најљеп 
ана.</p> <p>— Оженио се Перо! — довикну Јови издигнувши брзојав изнад главе и машући њиме као б 
а, држала тефтер на крилу и, осјећајући Јовин поглед на себи, није смјела главе подигнути ни по 
гегуцајући, пође за њима.</p> <p>Стрина Јовина дочека их на собним вратима.{S} Малена, мршава ж 
{S} Мучио се ништа мање, него ли у кући Јовина стрица, кад су га оно бухе опколиле...{S} Склопи 
упише и онако спаваћива опколише га.{S} Јово се саге и примаче му уста ушима.</p> <p>— Еј стрик 
шта, како стоје једно према другоме:{S} Јово и Јока.{S} Он се једном руком наслонио на зид и гл 
p> <p>Чим се смркло, окупише се сви:{S} Јово, Обрен и Јефтан.{S} Сви весели и смјешкају се једа 
ока сакри лице бошчом и утече у кућу, а Јово му се приближи.</p> <p>— Не ваља ти што прислушкуј 
о се прикрадоше до стрикине собе и тада Јово једним јачим ударом отвори врата...{S} У соби је с 
</p> <p>— Није!</p> <p>— Јес’, — дочека Јово машући јаглуком. — Ено Данила ђе сједи код колара! 
е гониш остаћемо још три дана, — дочека Јово. — Нама је лијепо...</p> <p>— Не заустављам ја ник 
<p>— Понио је Перо свој душек, — дочека Јово, — а нама осталим биће лијепо, само кад смо у тебе 
 Дош’о сам само да тебе видим, — дочека Јово живо. — Ти си ми к’о отац, па хоћу да те видим.{S} 
"78" /> <p>А ђе си ти, Игњате? — запита Јово приближујући му се. — Зар си жив, болан?</p> <p>Ст 
а, устима.</p> <p>— А како си? — запита Јово, покушавајући да се отме. — Јеси ли здрав?</p> <p> 
Ти си зар?</p> <p>— А како си? — запита Јово прилазећи му руци. — Јеси ли здраво?</p> <p>Стари  
е што је тражио!</p> <p>— Баш? — запита Јово не вјерујући. — Је ли истина?</p> <p>— Баш, — потв 
има.</p> <p>— Погледајте га! — прошапта Јово. — То је он!</p> <p>Сви му приступише и онако спав 
 И скупићемо се у прву неђељу! — додаде Јово.</p> <p>— У неђељу!</p> <p>И опет се загрлише и по 
душеци и све.</p> <p>— Фала ти, — упаде Јово обрадован. — То сам и мислио.</p> <p>— Ама у мене  
мах.</p> <p>— А ја се не бојим, — упаде Јово ватрено. — Ако буде све к’о што сам намислио, биће 
p>— Је ли те стрина виђела? — шаптао је Јово полугласно.</p> <p>— Није...{S} Ње се и не бојим,  
раво на слами је лежао сам Перо, јер је Јово одмах за старим изишао некуда, а Јефтан се користи 
во весеље, нека и Стака пође, — опет ће Јово. — Удовица је, ама без ње и без њезине пјесме све  
ша је, ако је млада и лијепа! — осијече Јово...</p> <p>— Ух, ух, брате, млада и лијепа — узвикн 
 да се јавља по овој врућини? — осијече Јово, задухан. — Најпошље и не треба нам нико, кад нас  
каже!</p> <p>— Е, баш је лијепо! — рече Јово, пошто <pb n="156" /> је и он прочитао. — Међер и  
т за врат...</p> <p>— Жао ми је, — рече Јово, уозбиљивши се. — А мени је добро!...{S} И здравља 
аш си ти, брате, један пексијан, — рече Јово, гледајући у под.— У кући немаш готово ништа и да  
тан застаде.</p> <p>— Ја мислим, — поче Јово, — да свадба без барјака никако не ваља.{S} Ви нађ 
гу ја, — дочека Јефтан поносито. — Ја и Јово можемо.</p> <p>— Можемо!</p> <p>— И да се зарекнем 
скадије.</p> <p>— То треба, — потврди и Јово. — Ево, да опростите, ја ћу водити своју жену, ти  
/p> <p>— Без дочека не ваља, — одобри и Јово.</p> <p>— Вечерас ћемо се и посавјетовати о томе.. 
аче Перо, плаче Јефтан, плачу и Обрен и Јово.{S} Сви плачу!{S} А Данило опет промолио главу кро 
јепом здравицом да га дочека, — настави Јово не слушајући Обрена. — Ако учитељу не буде криво,  
жући га јаче. — А-а како си ми ти, мали Јово?</p> <p>— Ја добро.</p> <p>Игњат га мало пусти и,  
<p>— Лијепо је то...{S} Драг си ти мени Јово, — рече хладно, као и мало прије. — Мали си био, к 
, као да нешто гледа на зиду.{S} Једини Јово што исколачи очи, чим је угледа.{S} Загледа се у њ 
.</p> <p>— Шетали смо доста, — одговори Јово гледајући Јоку. — И ручали смо...</p> <p>Стари се  
е ви?</p> <p>— Ево ти дошли, — одговори Јово весело. — Пријатељи дошли.</p> <p>Стари се лијено  
p>— Научили смо ми и на њих, — одговори Јово. — На путу се чојек свачем научи.</p> <p>Стари дуб 
ваља?</p> <p>— Па ево ме сад, — одврати Јово весело. — Што је рјеђе, то је слађе!</p> <p>Стрина 
— Какав је то белај?</p> <p>— Одв’о нам Јово Јоку, — одговори она мирно, као да о каквој ситниц 
ритрпи се само до сјутра, — одговори му Јово тихо, милујући га по <pb n="87" /> врату као разуз 
ам, да се Перо ожени са стране! — викну Јово изненадно. —- То је најбоље!</p> <p>— Предлажемо и 
 зелену траву.</p> <p>— Сретно! — викну Јово и поче точити вино.</p> <p>— Сретно! — заграјаше с 
талих кућа.</p> <p>— Ево нас! — узвикну Јово, коракнувши у широку авлију, испред куће, ограђену 
 <p>— Кршна ђевојка! — нехотице узвикну Јово, натуривши фес на чело. — Кршна!</p> <p>Стари га п 
.. -</p> <p>— Па зато је лако, — кликну Јово, ударајући Перу по рамену. — Овђе близу, у селу Га 
огледа по соби.</p> <p>— А-а није ми ту Јово? — промукло запита.</p> <p>— Није, — одговори Перо 
 на сусрет...</p> <p>— Хоћемо!..</p> <p>Јово устаде и даде Јефтану знак, да и он жели говорити. 
ије ми ни хљеба дати без њега...</p> <p>Јово јој се приближи.</p> <p>— А он ти брани и да се уд 
 било паметнијег чојека од њега.</p> <p>Јово даде знак друговима, да пођу за њим.{S} Пођоше.{S} 
>— Ама ко сте ви? — запита јаче.</p> <p>Јово се засмија и пљесну рукама.</p> <p>— Зар не знаш м 
 отац!...{S} К’о да њега гледам.</p> <p>Јово извади духана, напуни му лулу и припали.</p> <p>—  
 и попрска му вином нову кошуљу.</p> <p>Јово Перотић јаукну, скочи поплашено <pb n="5" /> и, че 
а лицу прочита: јесу ли сви сагласни са Јовом?{S} И, на своје велико чудо, опазио је да су сви  
p>Јефтан сједе на једно сандуче и позва Јову да сједне код њега.</p> <p>— Ама ми треба и да га  
 не знаш мене? — запита. — Свога малога Јову не знаш?...{S} Заборавио си ме, а?</p> <pb n="70"  
 љутини ошамарио је Данила, а опсовао и Јову.</p> <p>— Нећу ти ја овђе више ноћиват’, па да ме  
хаљинама, са осмијехом на лицу поздрави Јову и пружи му обје руке.</p> <p>— А камо се ти прије? 
ноћас отиш’о...</p> <p>— То је он одвео Јову, душе ми! — кликну Јефтан, ударајући се руком по ч 
ло га забленуто погледа.{S} Погледа и у Јову и чворугу му, која се зацрвенила као презрела треш 
а смо сви <pb n="33" /> потпокорни и да јој се вазда за здравље Богу молимо...</p> <p>— Тако је 
се једном руком наслонио на зид и гледа јој право у лице; она оборила главу и чупка ресе на бош 
 Лагано, забацивши кестењаву косу, која јој је падала по челу, опружи обје руке и, са веселим о 
к’о нико на свијету.{S} Моја Стака, Бог јој добро дао, добра ми је и весела, исто к’о да ми је  
е наводнише.{S} Перо, преплашен, хтједе јој прилетети да је придржи, али се она изврну и отскоч 
...{S} А тада се одвоји од ње, и хтједе јој боље загледати у очи и лице и... јао... он само угл 
е и напријед спрема пољубац...{S} Стиже јој...{S} Рашири руке, стиште је на прса, и, склопивши  
 Стаде преда њу и стиснуту шаку поднесе јој под нос.</p> <p>— Ти, ти си све знала! — зашишта. — 
вом, као мачак кад га милују, и примаче јој се ближе.{S} Опет је пољуби.</p> <p>— Хајде, Перо,  
ли уздах.</p> <p>— Маро, дијете, — рече јој поп пишући крштеницу и не осврћући се на њих, — ево 
еви косе падали по образима и сакривали јој половину лица.</p> <p>— Крштеницу за... за оца поко 
е, — рече Благоје поцупкујући. — Нијеси јој ти сам просилац...{S} Њу људи просе има двадесет го 
м, љуљушкати је на своме крилу и куњати јој на голим њедрима, као што је замишљао.{S} Од велике 
ава ни једанпут се промолила није, нити јој је чак и гласа могао чути.{S} Па ни попадија се ни  
 мале, приземне собице, и удовица и кћи јој Милка поплашено скочише, и, оставивши филџане и ках 
а, — блажено се засмија Перо, гледајући јој у ону рупицу на бради. — А, душе ми, кршна си и ти  
свом снагом гурну га њојзи.{S} Пруживши јој бакшиш он задрхта као шибљика и пољуби је у образ.< 
} Она га укочено погледа, а послужавник јој испаде из руке.{S} И поцрвени још више, поклопи очи 
 тетка, најближа својта...{S} Драга сам јој, ама не смије ништа.{S} Не смије ми ни хљеба дати б 
а степени се чисто повијају под тежином јој.</p> <p>Угледавши зета она не могаде проговорити.{S 
и ни хљеба дати без њега...</p> <p>Јово јој се приближи.</p> <p>— А он ти брани и да се удаш?</ 
да сам заварао некакву ђевојку, измамио јој паре, па је оставио...{S} Суђено ми да страдам, к’о 
 чудноват крик.{S} Издигнута рука клону јој, брада заигра, очи се наводнише.{S} Перо, преплашен 
не, неуређена и мало рашчерупана, те су јој бичеви косе падали по образима и сакривали јој поло 
 а румена к’о млада говедина.{S} Очи су јој велике и кахвајасте к’о двије маслине, а коса златн 
?</p> <p>— Не даје.</p> <p>— Па како ћу јој отић’? — узвикну Перо готово очајнички. — Не могу ј 
лом га повуче вратима.</p> <p>— Јок!{S} Јок! — повика Обрен, умијешавши се међу њих и хватајући 
’ никога, ми мислимо како ми хоћемо...« Јок, побратимковићу!...{S} Ми треба да мислимо к’о што  
уку и силом га повуче вратима.</p> <p>— Јок!{S} Јок! — повика Обрен, умијешавши се међу њих и х 
женити и требаће ти крштеница.</p> <p>— Јок, — одговори Јефтан и крену даље. — Шта ће ми то?</p 
 погледа у небо и стисну зубе.</p> <p>— Јок, — окреса. — Ја нећу друкчије свраћати, него ако ће 
а занат? — — упита Аћим мекше.</p> <p>— Јок.{S} Послаћемо га у школу.{S} Нек иђе тамо, па макар 
брате, да је само очима видим.</p> <p>— јок, — осијече Благоје отргнувши се. — Плати трошак овђ 
.</p> <p>— А продајеш ли вина?</p> <p>— Јок.</p> <p>Стари дубоко уздахну.</p> <p>— Штета, — реч 
 је ја извадим и ја да платим?</p> <p>— Јок, — осијече Обрен остављајући тефтер и прислањајући  
овато застења...{S} Они се тргоше...{S} Јока сакри лице бошчом и утече у кућу, а Јово му се при 
дио стари и гледао у тефтер, из кога је Јока нешто читала, а пред њим су стајала два сељака и г 
ко стоје једно према другоме:{S} Јово и Јока.{S} Он се једном руком наслонио на зид и гледа јој 
Није...{S} Ње се и не бојим, — одговори Јока, да се једва чуло. — Ама <hi>он</hi>...</p> <p>— О 
омцима, — рече. — Хајде из собе.</p> <p>Јока скочи као опарена.{S} Отури тефтер са крила, збуње 
оново се поврати вратима.</p> <p>— Кажи Јоки, — викну жени, — нека у тефтеру нађе Филипово име  
челу стиште зубе и, гунђајући, приступи Јоки, па је гурну лактом у прса.{S} Она га укочено погл 
Ту, поред Данила, леже и поче мислити о Јоки.</p> <p>Ту је и заспао.</p> <milestone unit="subSe 
ли смо доста, — одговори Јово гледајући Јоку. — И ручали смо...</p> <p>Стари се осмјехну и одоб 
ав је то белај?</p> <p>— Одв’о нам Јово Јоку, — одговори она мирно, као да о каквој ситници при 
аја на крај собе.{S} Најпошље погледа у Јоку.{S} Она је још једнако сједила, држала тефтер на к 
врх главе до на дно нога у тешки, топли јорган, дотле се Перо и умио и кренуо низ чаршију, траж 
бом унијела читаве руковијети босиока и јоргована, тако се читава соба освјежи и чудновато зами 
ихе љетње вечери, напајајући се мирисом јоргована и пјесмом бумбуловом, љуљушкати је на своме к 
собним вратима.{S} Малена, мршава жена, још прилично млада и допадљива, у старим, исплављелим х 
елије, готово смијући се. — Има, брате, још људи који путују...{S} Зар смо ми мимо свијет к’о о 
>— Фала Богу и на томе, — опет ће Перо, још одушевљеније. — То је баш к’о што треба...</p> <p>И 
м <pb n="107" /> свијетом, — рече Перо, још једнако узбуђен. — Људи се инаде, шћери ашикују с о 
ити тврда срца и немој с њоме ружно.{S} Још је дијете, па ће се научити свеме.{S} Полахко ти с  
е ти, — сокољаше га Јефтан живахније. — Још има наде.</p> <p>— Моја је нада утонула у морске ду 
 ваља, — рече,</p> <p>— Ђурђа!</p> <p>— Још грђе.</p> <p>Љубица!</p> <p>Перо напући усне и цмок 
ибе једу, — пресијече га Перо.</p> <p>— Још има! — узвикну Јефтан јаче. — Само ти слушај мене и 
— Сједницу, па да гласамо.{S} Ако треба још кога да зовнемо, па нек је више гласова.{S} Ако тре 
атеље.{S} Перо.</hi> </p> <p>Прочита га још два пута, поправи неколика слова и даде послужитељу 
, окрећући се и гледајући: чекају ли га још дјеца. — Мени је каз’о да је болестан и да не ће ни 
дизао главу и њушкао по ваздуху, као да још једнако осјећа онај мирис што га је Мара унијела у  
 јутро, састали и изашли на улицу. — Ја још ни једне нијесам виђео.</p> <pb n="122" /> <p>— Бић 
а за појас. — Овђе је лијепо...{S} Нека још!</p> <p>Јефтан се ђаволасто осмјехну.{S} Куцну праз 
ово.— Ето га!</p> <p>— Ето га! — завика још неко.</p> <p>Сви скочише и погледаше уз широку, кри 
Ипак се тјешио тиме, што је знао да има још дјеце у школи, па неће, зар, ни њему горе бити него 
био добар!...{S} Мог’о је пити вина, па још из леђена од дванајес’ ока.{S} Не може сваки коњ би 
Био је узрујан, узбуђен, усплахирен, па још издаљега избуљио очи, растворио уста и махао рукама 
не би учила? — запита. — Млад је он, па још не зна како се кућа кући...{S} Обоје су млади к’о к 
ће бити необично, — опет упаде домаћица још се ближе примичући Пери и милујући га. — Ниђе никог 
ђе Филипово име и нека му припише у дуг још товар жита!...{S} Читав товар!..{S} Сто ока и ни је 
е Перу.{S} Волио је, додуше, да проведе још какву шалу: да млатне букваром по глави онога ђака  
еђено.</p> <p>Нос у старога као да дође још дебљи, крњави зуби указаше се.{S} Он испусти некака 
е добра, кршна, ваљана.{S} Додуше ја је још добро не знам, нијесам је виђео <pb n="45" /> откак 
.{S} Најпошље погледа у Јоку.{S} Она је још једнако сједила, држала тефтер на крилу и, осјећају 
антана.</hi> </head> <p>Јефтан, који је још два дана поред лијепе Швабице боловао, вратио се у  
азати.</p> <p>— А Марко Краљевић био је још бољи, — опет поче. — Он је кршнији јунак.</p> <p>—  
фтану, да ће хрђаво проћи.{S} Једино је још Аћим ловио пријатеље и хвалио им се:</p> <p>— Опет  
ојек Краљевићу Марко...</p> <p>Пошто је још мало посједио, диже се и пође.{S} Обрен пође за њим 
чи, али сан никако да се спусти, јер је још једнако гледао слику <hi>њезину</hi>, са дугим врат 
водити, — осијече полицајац и као да се још више испрси.</p> <p>Перо протра очи, мислећи, да и  
 сам ићи, него је, обично, водио уза се још кога, понајвише каква новајлију, који није вичан ме 
е све ће бити мртво...{S} Додуше она се још мало љути на Перу, ама Обрен, ако хоће, може је наг 
...{S} Одмах!...{S} Ако закасните, биће још скупље..</p> <p>Сељаци оборише главе и, не проговор 
што паметно радиш, ама то ваља!...{S} И још, ако хоћеш, да ти и ђевојку препоручим, а једва ће  
јег са хаљина, трљајући прозебле руке и још једнако цвокоћући зубима.</p> <p>— Па у мене је ваз 
S} Обучен је био у танке, прљаве гаће и још прљавију кошуљу, коју је раздрљио на прсима, пустив 
 једини Јефтан што му је остао вјеран и још се једнако бринуо за њега.</p> <p>— Жени се, — савј 
да, кад усплахирани Перо утрча у собу и још са врата повика:</p> <p>— Помагај, господине, ако Б 
, к’о што је и Исус страд’о...</p> <p>И још јаче обгрли Перу и привуче га себи.</p> <p>— А јеси 
и, испод ока, погледа госте. — А што ви још не шетате? — запита их. — Шетња је здрава...</p> <p 
.{S} Куцну празном боцом о сто и нареди још вина...</p> <p>Иза тога Перо је трчао у механу <pb  
као утучен.{S} Нити је знао мислити, ни још шта говорити...{S} Све му се чинило као неки сан и  
авник јој испаде из руке.{S} И поцрвени још више, поклопи очи рукама и утече из собе.</p> <p>Ст 
а.</p> <p>— Ама, по Богу, зар може бити још пресуда? — запита Перо замирући од страха и блиједе 
вјенчавати за се...{S} А с тобом ће ићи још неко, да ти изабира, — додаде мало тише.</p> <p>— К 
ре о тле и као смишљати нешто.{S} Затим још једном погледа попа, испод ока погледа Мару и, пошт 
 догађај.</hi> </head> <p>Док је Јефтан још слатко спавао на своме кревету, умотан са врх главе 
а зна да везе...</p> <p>— Ја би замолио још кога, — уплете се Обрен, који је и сам волио здрави 
 заустављаш и кад нас не гониш остаћемо још три дана, — дочека Јово. — Нама је лијепо...</p> <p 
емо му бити сватови!</p> <p>— Окупићемо још наших људи, па, неко на колима а неко на коњима, по 
а, ама не знам коју ћу, — одговори Перо још тужније. — Не знам ти ја наших ђевојака.</p> <p>Обр 
 премјери погледом.</p> <p>— А ти бећар још?{S} Није ти необично без жене? — запита.</p> <p>— Ј 
p> <p>— Да није сиротиње, частио би вас још, — рече мргодно. — Ама овако нема вам више ништа.{S 
а искезио зубе, а крмељаве очи дошле му још мање...{S} Игњат је рикао по авлији и био се у прса 
е ли? - запита стари весело, а прсти му још живље заиграше. — Је ли красно?{S} Љевшега а јефтин 
5" /> <p>— Крава, крава, крава! — викну још гласније.</p> <p>— Чија крава? — запита неко из авл 
<p>— Охо, како је у вас лијепо! — викну још с врата, чим је опазио како се презагријана пећ зар 
ти у боци. — Лијепо, лијепо! — ускликну још једном отресајући снијег са хаљина, трљајући прозеб 
то их је удовица задржавала и нудила их још једном кахвом.</p> <pb n="50" /> <p>— Кршна цура, — 
вала, да се не постидим ни самога Бошка Југовића.</p> <p>— И чутуре требају, — бржебоље <pb n=" 
е Милош Обилић?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Јунак богме!...{S} Шта мислиш како је то: распарати цар 
 још бољи, — опет поче. — Он је кршнији јунак.</p> <p>— Ко зна!</p> <p>— Јес’...{S} И Шарин му  
} Ми се нијесмо могли бити, јер нијесмо јунаци...{S} И није ни паметно да свак иђе на касапницу 
М.....</hi> </head> <p>Пошто је стегнуо јуначко срце своје и сам се кренуо на пут, стиже Перо,  
 размахну и заплива према њој.{S} Хита, јури, а дрхће од чежње и напријед спрема пољубац...{S}  
Перо се зажелио куће.</head> <p>Трећега јутра апсанџија пусти Перу из затвора и опет га поведе  
unit="subSection" /> <p>У зору, другога јутра, неко силно удари у собна врата.{S} Врата се отво 
а пуштао, нити куда излазио, него се од јутра до мрака климатао <pb n="58" /> на једној високој 
— запита Перо Благоја, кад су се, друго јутро, састали и изашли на улицу. — Ја још ни једне ниј 
 нечем да увјери, — Ама ја видим.{S} По јутру познајем дан.{S} И, право да ти речем, ја га више 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У јутру је био љутит, намргођен.{S} Нажуљио леђа, огребао 
е више наслоњаше на раме му.</p> <p>— А јуче је било лијепо.</p> <p>— Било.</p> <p>— А кад пане 
ће, похитао је попу.{S} Обукао се као и јуче, угладио се, само што се нешто више огледао у огле 
а ми ко сто дуката даде...{S} Драго ми, к’о да сам оца рођеног наш’о...</p> <p>Након дуже почив 
понови опет. — И мени је драго, кад ти, к’о младић један, то одобраваш...{S} Данашњи млади људи 
S} Што гођ ти срце зажели ти само ишти, к’о у својој кући.</p> <p>И опет се окрену вратима.</p> 
 је оставио...{S} Суђено ми да страдам, к’о што је и Исус страд’о...</p> <p>И још јаче обгрли П 
 зар, ја учити како ће управљати женом, к’о што га ти учиш...</p> <p>Домаћица се као нађе увриј 
равље, ми смо фала Богу добро и здраво, к’о што и теби исто пријатељски желимо...{S} И ако жели 
ро. — Младо не умије ни миловати онако, к’о што зна старије...</p> <p>Перо није знао шта ће одг 
 правди вишњега Бога, претеслимили нас, к’о метиљаве овнове...</p> <p>— Шути, Бога ти, шта ти з 
ове опомене. — Данас да говориш о вину, к’о да не знаш о другоме...</p> <p>— А што не би говори 
 доћи да пијемо кахву.</p> <p>— Знаш... к’о момци... — упаде Перо, сметено се окренувши удовици 
ваља и то ти је паметно! <pb n="123" /> К’о да си мене пит’о тако ти је паметно...</p> <p>— Пол 
{S} И није ти грехота ни срамота!...{S} К’о да смо ми твоји робови, па да пристајемо за тобом.< 
, кесећи се. — Исти покојни отац!...{S} К’о да њега гледам.</p> <p>Јово извади духана, напуни м 
 мени свијет ружно говори због тога.{S} К’о да је мени стало за свијетом!{S} Људи су овнови, <p 
га је вирило неколико дроњака.</p> <p>— К’о што видите, сиротиња, — рече стари тужно. — Ја знам 
се, да изгледа озбиљан и замишљен. — Ја к’о кириџија виђео сам много, ама ти ћеш виђети више... 
одуше, тако је, — одобри Перо, — ама ја к’о велим: слађа је телетина од говедине...</p> <p>— Ка 
а ми тако у лице говориш...{S} Нисам ја к’о ти мислиш...</p> <p>Перо се укипи.</p> <p>— А шта с 
рзо. — Она је к’о зарђала пара, а Стака к’о жути дукат!...{S} Волио би са Стаком хљеб јести нег 
у, па дебела, па, кад је попипаш, мехка к’о памук...{S} И била ми је драга пуно!{S} Чак сам је  
Мару?...{S} Бијела је к’о сир, а румена к’о млада говедина.{S} Очи су јој велике и кахвајасте к 
ајасте к’о двије маслине, а коса златна к’о препечена ракија од пет година дана...{S} Ах, да је 
су ми сад ђевојке?...{S} Мршаве и слабе к’о да се иглама хране.</p> <p>— А ти дебела! — упаде П 
м, — упаде Јово ватрено. — Ако буде све к’о што сам намислио, биће добро и зачудићете се сви!</ 
и вратима, изађе из собе.</p> <p>— Овђе к’о да нећемо дуго скрасит’, — рече Јефтан мргодно глед 
мо је испросити, па нека у касабу уљезе к’о твоја невјеста...{S} Брука би била, да уљеземо без  
S} Знаш ли попову Мару?...{S} Бијела је к’о сир, а румена к’о млада говедина.{S} Очи су јој вел 
рска вила! — дочека Перо брзо. — Она је к’о зарђала пара, а Стака к’о жути дукат!...{S} Волио б 
ам у тефтере, — промуца она. — Богат је к’о нико његов, а ја сироче, па може са мном што хоће.. 
ам у то ништа не знам.{S} Ја перем руке к’о Пилат...</p> <p>— Шта велите ви, браћо? — запита <p 
звикну Перо, плеснувши рукама. — Што се к’о бајаги стидиш?{S} Што гођ ти срце зажели ти само иш 
дина.{S} Очи су јој велике и кахвајасте к’о двије маслине, а коса златна к’о препечена ракија о 
 како се кућа кући...{S} Обоје су млади к’о кап, па треба да их ми старији поучимо.</p> <p>Од с 
е видим, — дочека Јово живо. — Ти си ми к’о отац, па хоћу да те видим.{S} А ево сам дов’о и два 
и за наше задовољство, ми смо задовољни к’о нико на свијету.{S} Моја Стака, Бог јој добро дао,  
сам је урез’о у пршуте, а пршути лијепи к’о душа...</p> <p>Удовица га премјери погледом.</p> <p 
а ми ти пресудиш... <pb n="55" /> ти си к’о судац... и да ми пресудиш данас...</p> <p>— Зар дан 
у на бради. — А, душе ми, кршна си и ти к’о ђевојка каква.</p> <p>— Бре не би се ја данас побој 
ма Јефтана уређуј ми ти.{S} Вјерујем ти к’о оцу своме...</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
ошко жестоко. — Русија ће њега згњавити к’о црва...{S} Послаће своје Козачине, па ће га утопит’ 
пусти!{S} Ти знаш, да ћу ја све уредити к’о што ваља.</p> <p>— Ама ја хоћу да видим, — дрекну П 
/p> <p>— Е умијеш га, учитељу, говорити к’о нико, — рече Јефтан потресен, бришући сузу. — Халал 
 ме сад?{S} Посиједио <pb n="59" /> сам к’о пашалијин ђогат, а зову ме и бекријом...</p> <p>— Н 
 се боље него све друге газде.{S} Живим к’о гроф!{S} Док има пара, живићу к’о што треба; кад не 
 не тражим, нити ми треба, јер ја живим к’о ага...</p> <p>— Мени ћеш свакако требати, — рече Пе 
ми младо ни лудо.{S} То ти и опет велим к’о брату.</p> <p>Перо сачека док се Милка са Обреном д 
 из твога племена, па да му се поклоним к’о свецу...</p> <p>— Свецима нек је слава и милост, а  
ам био пуно млађи и нијесам био паметан к’о сада.</p> <p>— Ништа за то, — одговори комесар, дав 
 миче од своје куће, нит’ се пати ’вако к’о ми...</p> <p>— Не знаш ти то, не знаш, — дочека Јов 
 <p>— А ми хоћемо да га лијепо дочекамо к’о друга и пријатеља, — рече. — Хоћемо, бива, да му из 
ни, да се не враћамо више, ако поћерамо к’о што смо почели.</p> <p>Перо не знаде шта би одговор 
удовица, вртећи јаглуком, — ама ти само к’о брату кажем: отвори очи, па не узми младо ни лудо,  
љуби ме и милује, па се играмо и шалимо к’о ђеца...{S} Ја ти не знам ништа друго казати, него д 
братимковићу!...{S} Ми треба да мислимо к’о што власт хоће.{S} Најпошље ми не треба ништа ни да 
ј добро дао, добра ми је и весела, исто к’о да ми је Бог у крошњи с неба бацио, да ме обесели з 
ћући се на њих, — ево и Перо мисли исто к’о и ја.{S} И он ми све одобрава, а само се ти љутиш и 
оји путују...{S} Зар смо ми мимо свијет к’о отпадници какви?..{S} И зар сам ја један међед, па  
ли јефтиније, а Чифут не да...{S} Чифут к’о Чифут!{S} Добио ми је барем пет гроша на њој...</p> 
ити с нама, ако Јенглез удари на Русију к’о што овђе пише? — запита. — То ти је, видиш, једна д 
Живим к’о гроф!{S} Док има пара, живићу к’о што треба; кад нестане, може се и гладоват’...</p>  
 ће Перо, још одушевљеније. — То је баш к’о што треба...</p> <p>И, брзо се окренувши, као на кр 
ли: »к’о риба брез воде« а не вели се: »к’о риба брез вина«...</p> <p>Домаћица, под којом је не 
о воду, а није вино; с тога се и вели: »к’о риба брез воде« а не вели се: »к’о риба брез вина«. 
ва.{S} Ако треба и скупштина читава, ја кабулим!</p> <p>— Не треба, — осијече Обрен осорно. — С 
паша мука наша</hi>.{S} Било је часова, кад је долазио у разред весео и расположен.{S} Тада се  
ове!{S} Ти си мене шћео преварит’ сада, кад хоћу да удомим Мару за судског писара, ти...</p> <p 
ате...</p> <p>— Па каква је нама фајда, кад се бију на страни? — уплете се Перо.</p> <p>— Фајда 
мо.{S} Ја сам стек’о све што имам онда, кад је био наш устанак.{S} И ја и <pb n="102" /> Алекса 
р на главу и спремао се да пође некуда, кад усплахирани Перо утрча у собу и још са врата повика 
ље, уводећи га у собу. — Сретна сам ја, кад сам таког зета дочекала.</p> <p>У соби сједоше Перу 
ам овђе ђевојке? — запита Перо Благоја, кад су се, друго јутро, састали и изашли на улицу. — Ја 
ја сам им’о једну краву, па дебела, па, кад је попипаш, мехка к’о памук...{S} И била ми је драг 
шта мање, него ли у кући Јовина стрица, кад су га оно бухе опколиле...{S} Склопио је очи, али с 
живи.{S} Сви живимо!</p> <p>— Добро је, кад се и живит’ може, — дочека Благоје звиждучући. — До 
и уздах:</p> <p>— Тако ти је то, брате, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Јефтана то ражљути 
зно, све наопако.{S} Тако је то, брате, кад нема женске главе у кући.</p> <p>— А ти опет тражи  
S} На попа је био сасвим и заборавио и, кад овај устаде пружајући му крштеницу, зачуђено га пог 
амо, — рече. — Какви би били пријатељи, кад га не би дочекали?</p> <p>— Без дочека не ваља, — о 
едно и у друго. — И немојте се стидити, кад вас је Бог намијенио једно другоме.</p> <p>— А бачв 
 когод из полиције и хтједе се сакрити, кад се врата отворише, а на њима се појави главом Благо 
це ми се стисне и сузе ми ударе на очи, кад погледам све пусто око себе.{S} А у механи је друкч 
кну невесело. — Какав си ми ти домаћин, кад ни слатке пите немаш?</p> <p>— Па што, брате, одма  
и онда дош’о? — запита. — Што си дош’о, кад не иштеш ништа?</p> <pb n="71" /> <p>— Дош’о сам са 
тако! — понови опет. — И мени је драго, кад ти, к’о младић један, то одобраваш...{S} Данашњи мл 
.{S} А што нијеси каз’о да ти је много, кад си иск’о и кад си ми прич’о, да ће ти ђеца крепати  
ладно, као и мало прије. — Мали си био, кад сам те носио на рукама...{S} И ја би да вам је све  
адухан. — Најпошље и не треба нам нико, кад нас ево на мјесту...</p> <p>Пред њима се, одиста, у 
јпошље ми не треба ништа ни да мислимо, кад је дао Бог њу.{S} Ево ја, на прилику, не мислим ниш 
b n="17" /> мало оштрије, као и обично, кад Аћима хоће о нечем да увјери, — Ама ја видим.{S} По 
n="50" /> <p>— Кршна цура, — рече Перо, кад су изашли из авлије.</p> <p>— Кршна.{S} А има и мир 
 — Наопако, брате...{S} Овако ти је то, кад се тражи женска глава... -</p> <p>— Па зато је лако 
.{S} Омрзно’о ми и он...{S} Тако је то, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Од тога дана и опе 
ошапта, да се једва чуло. — Тако је то, кад у кући нема женске главе.</p> <p>— Па и не треба, — 
— упаде Перо уздахнувши. — Тешко је то, кад нема женске главе у кући...{S} Нема ко да ми уреди; 
Нема ни кошуље...{S} Тако је то, браћо, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Јефтан махну руком 
S} И што је Бог ствар’о жене на свијет, кад се људи не би женили?{S} Што, питам те?</p> <p>Обре 
 дела ти прифати! — викну. — Фала Богу, кад сам ја добио одмјену.</p> <p>Перо се, из почетка, с 
p> <p>И оде у собу.</p> <p>— Фала Богу, кад ћу се вратити, — рече сам себи, шетајући. — Нит’ ме 
е мени живот?...{S} Шта ће, на прилику, кад ми не би било вас, које ја с вама лијепо живим и ви 
некако сурово запита уплашену слушкињу, кад стиже до попових врата и снажно гурнувши, отвори ка 
овањем говорити о њој.</p> <p>— Ех, ех, кад је од власти, то ти је, побратимковићу, друга ствар 
 умекша глас и настави љубазније: — Ех, кад хоће власт, и биће готово одмах...{S} Ти мало приче 
о није честито ни допјевао задњу ријеч, кад, кроз ходник, почеше одјекивати нечији кораци и као 
S} Ја вас нијесам гонио.</p> <p>— Па... кад нас ти заустављаш и кад нас не гониш остаћемо још т 
{S} Док има пара, живићу к’о што треба; кад нестане, може се и гладоват’...</p> <p>Свирачице пр 
крив, — рече. — Знам, ама шта ћу?...{S} Кад ме стисне овђе, у прсима, дође ми да све разбијем.. 
и...{S} Знаш, нема посла без рата...{S} Кад се царевине закрваве, онда се проспу паре и ми трго 
, да ме обесели за моја добра дјела.{S} Кад сам преко дана у дућану, једва чекам да се смркне,  
ораше неуморно, — и станите за мном.{S} Кад ја приступим и изговорим здравицу и када викнем: „ж 
ери.</p> <p>— Ето, лијепо је, — рече, — кад чојек има познанства у туђем свијету, међу туђим љу 
 ти, магаре! — окоси се Перо на њега. — Кад ја иђем, свакако ћеш и ти.</p> <p>— А можеш ли ти О 
и она биједа на врат не дође, — рече. — Кад би ме с оном вјенчали, одма би скочио у воду...</p> 
ро, брате.{S} Баш ти и уреди, — рече. — Кад нема Јефтана уређуј ми ти.{S} Вјерујем ти к’о оцу с 
ка вам је сретан пут, — настави брзо. — Кад хоћете, ја вам нећу сметати...{S} А могли сте и ост 
љам ја никога, — дочека стари осорно. — Кад чојек има посла и кад хоће на пут, ја не заустављам 
3" /> <p>— Дома, — дрско окреса Перо. — Кад хоћеш да знаш, ето ти и кажем...{S} Своја кућица, с 
а.</p> <p>Благоје се намргоди.</p> <p>— Кад ми не вјерујеш, онда и немам посла с тобом, — осије 
прошета мало и окрену се Пери.</p> <p>— Кад си се намислио женит’ што се не ожени из наше касаб 
 се бију на страни, побиће се и овђе, а кад се побију овђе, ми прорадимо.{S} Ја сам стек’о све  
 било лијепо.</p> <p>— Било.</p> <p>— А кад пане киша биће пуно блата...</p> <p>— Хоће.</p> <p> 
реба жена, а и не треба ми жена.{S} Ама кад ви велите да треба, онда ће свакако требати...{S} И 
 пијемо, да се веселимо, а биће времена кад ћеш размишљати и туговати...</p> <pb n="130" /> <p> 
па му причао своје доживљаје из времена кад је куга морила; причао је: како је бјежао испред ње 
 у туђем свијету, међу туђим људима, па кад не мора гладоват’...{S} Да ти није мене, ти би овђе 
ино!..{S} Продао лани сељацима вина, па кад су људи отворили бачвицу, из ње испани риба...{S} П 
лагоја, а Благоје у старога.</p> <p>— Е кад је тако, а ми ћемо прешјутра повести ђевојку за њим 
ци, и добро потпраши.</p> <p>— Љевше је кад се читају новине, него приче, — рече. — Ето ја... п 
о и намигну му.</p> <p>— Видиш, како је кад човјек хоће да се жени, — рече брзо, не допуштајући 
д, — одговараху му.</p> <p>— Е добро је кад не бије вазда.</p> <p>Кашње се и увјерио о томе.{S} 
је, да више никога код куће затећи неће кад <pb n="27" /> се врати из механе; знао је, да се ту 
оравио и на вино и тек <pb n="164" /> и кад неко, у страни, испали пушку, он се трже и прекиде  
има, па руке шири, у лице ме љуби.{S} И кад уљегнемо у собу, а она ми сједне на крило, па ми чу 
 сад протествовао кад је ствар готова и кад већ сузе теку?</p> <p>На врх степеница дочека их ве 
а стари осорно. — Кад чојек има посла и кад хоће на пут, ја не заустављам...{S} Ни мени није др 
кад га човјек понуди чашом добра вина и кад му рекне да је паметан.</p> <p>— Ја, по могућству с 
си каз’о да ти је много, кад си иск’о и кад си ми прич’о, да ће ти ђеца крепати од глади?...</p 
</p> <p>— Па... кад нас ти заустављаш и кад нас не гониш остаћемо још три дана, — дочека Јово.  
 тако крупно да би те могла кап ударити кад би изненада чуо.</p> <p>Благоје се укрути као војни 
оца изврсна вина.{S} Благоју синуше очи кад га угледа.{S} Наточи у чашу и, са особитим задовољс 
го.{S} Стаде узвијати главом, као мачак кад га милују, и примаче јој се ближе.{S} Опет је пољуб 
ком по столу. — Жена је жена!{S} Човјек кад хоће да се жени, стоји ти на прагу новога роћења и  
е збуни Перо. — Него... ја хоћу да знам кад се родио.</p> <p>— То не могу дат’, — осијече поп,  
е могао...{S} И шта би сад протествовао кад је ствар готова и кад већ сузе теку?</p> <p>На врх  
м, — дочека Обрен у пола пјевајући, као кад чита пјесмарицу. — И ти си се, Јефтане, оженио с ми 
звала Ана.{S} Причају, да није заплакао кад се родио, као што обично заплаче свако дијете.{S} Т 
дућану, једва чекам да се смркне, јербо кад се свеме свијету смркне, мени се сване и мене моја  
 не заустављам...{S} Ни мени није драго кад ме ко зауставља од мојих послова...{S} Ја и сад има 
е телетина од говедине...</p> <p>— Како кад, — пресијече га удовица оштро. — Младо не умије ни  
и су се враћали из школе.</p> <p>— Како кад, — одговараху му.</p> <p>— Е добро је кад не бије в 
 он ни у чем није толико уживао, колико кад га човјек понуди чашом добра вина и кад му рекне да 
еро и стаде међу њих. — Није пуно, само кад се има.</p> <p>— И за зоб по два гроша, за зоб, — н 
ово, — а нама осталим биће лијепо, само кад смо у тебе...{S} Ми смо и са малим задовољни.</p> < 
ка је моја зла судбина.{S} И тако је то кад се тражи женска глава.</p> <p>Међутим и Јован извед 
 ћу ја ићи с тобом, — рече. — Сваки пут кад одем да ми дадеш по форинту.{S} Толико би дао докто 
 узалудно.{S} Мећао је буквар под главу кад је хтио спавати, пропуштао је живу ласту кроз рукав 
ји је стајао поред постеље. — Фала Богу кад си се пробудио!</p> <p>— А ко ти је то? — запита Пе 
а, Швабица показала.</p> <p>— Фала Богу кад смо живи! — викну Перо и, онако у свима хаљинама, з 
 завали се у кревет.</p> <p>— Фала Богу кад смо овђе, — рече и Јефтан и испод ока погледа лијеп 
енише.{S} Мрко је и лијепо, па да умреш кад попијеш чашу...</p> <p>— Красно вино! — потврди Бла 
окога циганина...</p> <pb n="145" /> <p>Кад је дошао ред на Перу, обузе га некакав страх.{S} Ко 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад се вратио у хотел, затече Данила, гдје га је и оста 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад су се вратили у стрика Васину авлију, Данило се већ 
 С матером је лакше говорити!...</p> <p>Кад изненадно, као у преши, уљегоше у авлију и, са ужас 
пред њим. — Видиме...{S} Шнел...</p> <p>Кад су стигли у Хотел, Перо потрча уза степенице, па, с 
е, пошто је почео бројати новце.</p> <p>Кад су изашли на чаршију, Благоје застаде.</p> <p>— У к 
Ни те вечери није ишао у механу.</p> <p>Кад је четврти пут -ступио у попову авлију и заискао кр 
 бих...{S} Ето, није се имала, јадница, када ни обући љуцки, дворећи мене.</p> <p>Перо обори гл 
у шетњу.{S} И сви су позавидили Данилу, када опазише како у хладовини слатко спава.</p> <p>Пошт 
, из главе...</p> <p>Перо чисто одахну, када му објавише, да не ће више бити ђак.{S} Школа му ј 
 Данило исплази језик и дрекну као јаре када га ухвате.{S} Објеси горњу усну, те му кукасти нос 
Кад ја приступим и изговорим здравицу и када викнем: „живили“, онда и ви викните и дигните грај 
нито у роду своме.</p> <pb n="15" /> <p>Када је одрастао и могао се мијешати са осталом дјечурл 
 Брани, — одговори она: — Требам му, па каже: »нећеш се удавати, док сам ја жив...«</p> <p>Слуш 
 је и њој драго живити...{S} Ја, што се каже, волио би живит’ хиљаду година, па макар и у тикви 
/hi>, као отсјечено дрво у гори, што се каже.{S} Знао је, да више никога код куће затећи неће к 
„који су могли виђети ако су гледали“ и каже, да се готов и на суду заклети „за своје право“.</ 
као да га неко зове, зове га по имену и каже да умире за њим...{S} Он размахну рукама <pb n="14 
 поздравим пријатеље“.{S} То ти се само каже!</p> <p>— Е, баш је лијепо! — рече Јово, пошто <pb 
— Тако је, — потврди Перо, тек да нешто каже, и ако га није слушао, него је нестрпљиво разгледа 
егну раменима...</p> <p>— Што ти кажеш, кажем и ја.{S} Само да ми она биједа на врат не дође, — 
ја паметан чојек, те нећу пуно говорит’ кажем вам: од сјутра тражим жену.</p> <p>— Живиооо!</p> 
еса Перо. — Кад хоћеш да знаш, ето ти и кажем...{S} Своја кућица, своја слободица и ја иђем там 
ртећи јаглуком, — ама ти само к’о брату кажем: отвори очи, па не узми младо ни лудо, него сабра 
ицу. — Онда... које ви мени тако лијепо кажете и које ја мислим да је пријатељски... онда ја ве 
а на јавноме, позору изложеноме, мјесту кажете, да ви не дозвољавате ни цару да проси дјевојку. 
Перо слегну раменима...</p> <p>— Што ти кажеш, кажем и ја.{S} Само да ми она биједа на врат не  
} Мислиш ли се са мном играти, а?...{S} Кажи ти мени, — дрекну јаче, — што купиш ове ствари овђ 
ерија у вашој касаби, улови ми кога.{S} Кажи, нек се од мене не боји пријеваре.{S} Ја воде ника 
му знак и рукама и очима да престане. — Кажи ми само и тихо ми кажи: знаш ли ђевојку?</p> <p>—  
, и поново се поврати вратима.</p> <p>— Кажи Јоки, — викну жени, — нека у тефтеру нађе Филипово 
!...{S} Хајде да пијемо!..</p> <p>— Ама кажи ти мени...</p> <p>— Готово је, велим ти...{S} Хајд 
азвика се стари попут пудара. — Гони, и кажи му, лопову, да ми је учинила товар штете...{S} Тол 
стави само мени.</p> <p>— А име, име ми кажи, — зациганчи Перо привлачећи га себи. — И име да з 
а да престане. — Кажи ми само и тихо ми кажи: знаш ли ђевојку?</p> <p>— Па то је, брате, готова 
аконитости, — рече, издигнувши и глас и кажипрст десне руке. — тер сте узели слободу, увредљиви 
тена, наниза их по прстима, нарочито по кажипрсту гдје ће се боље видјети, а дебели сребрни сах 
... -</p> <p>— Опрости, — прошапта, као кажњено дијете, — а ја сам пош’о да распитујем за ђевој 
 мрско, сад можете мало прошетати...{S} Кажу, да је то здраво...{S} А ја сад имам <pb n="77" /> 
пом. — Све село обиграх, па га нема.{S} Кажу, да је ноћас отиш’о...</p> <p>— То је он одвео Јов 
 Ено ти у удовице Стаке шћери Милке.{S} Кажу, да је добра, кршна, ваљана.{S} Додуше ја је још д 
 — одговори Перо и мученички уздахну. — Кажу да сам испросио, а ја не знам.{S} Хоћаху ми привје 
 болестан и да не ће никуд излазити.{S} Каз’о је и да му нико не улази.</p> <p>— Ни ја? — отегн 
 <p>— Ама ја нисам виђео...</p> <p>— Па каз’о сам да ћеш виђети, — прекиде га Благоје љутито. — 
јући: чекају ли га још дјеца. — Мени је каз’о да је болестан и да не ће никуд излазити.{S} Каз’ 
!</p> <p>Перо зину.</p> <p>— А ко ти је каз’о да сам се вјенчао? — отегну. — Незнаш ти на какав 
 — поче Јефтан и као подиже се. — Ти си каз’о, да ћемо остат’ само мало.</p> <p>— Нека, нека, — 
о? — запита подругљиво.{S} А што нијеси каз’о да ти је много, кад си иск’о и кад си ми прич’о,  
а си видио колико сам муке им’о док сам каз’о како си ваљан и богат и све...</p> <p>— Ама ја ни 
јући. — Ја нисам крив..{S} Зар ја нисам каз’о да је слађа телетина од говедине?</p> <p>Па, окре 
ен умирујући га. — Ја сам то само ’нако каз’о...{S} Знаш, драго ми уз љуто вино мало слатке пит 
од свега свијета.</p> <p>— Ко вам је то каз’о?</p> <p>Јефтан, блијед попут крпе, истегну га из  
ита, бјесомучно дрмајући њиме. — Што не каза да се нијеси вјенч’о, црн ти образ сад и вавијек!< 
т зеца, полугласно чита.</p> <p>Перо им каза своје име и, без питања, сједе за сто.{S} Они не о 
и Обрен.</p> <p>— Ех?</p> <p>— То ми је казала.</p> <p>Обојица као да се замислише и не прогово 
и обара људе?...{S} При погодби нијесмо казали да нас обара и то је непоштена ствар...</p> <p>— 
изађе из собе.</p> <p>— Ама јесам ли ја казао, да ми нико не улази у собу? — плану Јефтан, чим  
 упали да не може боље.{S} Да тако није казао, поп му не би дао крштенице и не би му је дао све 
</p> <p>— Па, брате, што ми то прије не казасте? — окоси се Перо, мрко је гледајући. — Ја нисам 
p>— Ти не знаш шта радиш...{S} Ја ћу ти казат’ како се ради, — биле су му прве ријечи што их је 
ори иза ње и да му напомене шта ће даље казати.</p> <p>— А Марко Краљевић био је још бољи, — оп 
 Није знао како ће почети, нити је знао казати рашта је дошао. — Мени треба крштеница! — викну  
’о ђеца...{S} Ја ти не знам ништа друго казати, него да се ни са царем <pb n="170" /> не би про 
 сам ја код власти <pb n="43" /> и мени казаше, да тамо не траже ничију крштеницу...{S} Ничију  
разапињо Исуса, па опет ме, ето, стигла казна и послали ми кугу на врат.{S} Да је била кршна, н 
шка се на њ...</p> <p>— Што мене Бог да казни и да ми је удијели за жену? — јекну жалостивно. — 
но превртао с бока на бок.{S} И поче се кајати, што је икако полазио на пут и што је будаласто  
е га са обје стране и пунац и пуница. — Какав је то пос’о?{S} Зар тако ваља?</p> <p>— Оставите  
 који се никако није могао разабрати. — Какав је то белај?</p> <p>— Одв’о нам Јово Јоку, — одго 
>— Еј Перо, Перо, — узвикну невесело. — Какав си ми ти домаћин, кад ни слатке пите немаш?</p> < 
д...</p> <p>Алекса се засмија.</p> <p>— Какав Цариград, чојече? — дочека подругљиво. — Зар не з 
ам се вјенчао? — отегну. — Незнаш ти на какав сам белај ограјис’о...</p> <p>— А нијеси ни испро 
 ја пророк, па да му знам нарав...{S} И какав ми је то коњ, који се игра и обара људе?...{S} Пр 
 једва се могао уздржати, да не испусти какав непристојан усклик или уздах.</p> <p>— Маро, дије 
на живио је осамљен у кући као пустињак какав.{S} Затворио се у собу, па нити је кога пуштао, н 
хо земљи и ослушкивао: чује ли се барем какав тутањ?{S} И почео се љутити.{S} Почео, чак, по об 
оложивши руке на клупу, уозбиљио се као какав старац.</p> <p>Кроз годину -дана постао је миран  
о се два пут у години, те изгледаше као какав људождер.{S} Он ухватио Данила, па му причао свој 
 у ријечи, — и само паметни људи знају, каква је то фајда.{S} Ако се бију на страни, побиће се  
} Каква ће то ђавоља свадба бити?...{S} Каква је то дјевојка?</p> <p>— Хајде да се пије! — дрек 
 за њега, а никад га није видјела?..{S} Каква ће то ђавоља свадба бити?...{S} Каква је то дјево 
 — дочека поп љутито. — Шта ће одма?{S} Каква је то преша? — Али, као да се нечега сјети, бржеб 
 Јесам ли ја, брате, један телеграф?{S} Каква је то брзина?</p> <p>— Што брже, то боље, — одгов 
/p> <p>— Ама што тако брзо? — запита. — Каква је преша била?</p> <p>— Гвожђе се кује док је вру 
га ти, шта ти знаш? — окоси се Бошко. — Каква ми је то пулитика?</p> <p>Алекса га мрко погледа. 
p>— Геновеви? — запита онај зачуђено. — Каква је то земља?...</p> <p>— Жена је то, — поправи га 
 десити ако пођем сам, — рече.</p> <p>— Каква несрећа? — брекну Јефтан и нагло се исправи. — Шт 
— А, душе ми, кршна си и ти к’о ђевојка каква.</p> <p>— Бре не би се ја данас побојала многе ђе 
и поћута мало.</p> <p>— А нема ли и она каква писара? — запита.</p> <p>— Нема.</p> <p>— А не да 
 се, опет, други обогате...</p> <p>— Па каква је нама фајда, кад се бију на страни? — уплете се 
Перу Карантана? — запита. — Да не траже каква, чијем је оцу име Марко јали Петар?{S} Моме је, б 
бично, водио уза се још кога, понајвише каква новајлију, који није вичан механском ваздуху.</p> 
ни разбират’, ни размишљат’ се: ко је и каква је?{S} Нек само није мушко, нек је жена, па је до 
, нити се ко објесио; ни земљотреса, ни каква привиђења није било.{S} Сва је ствар у томе, што  
о њега, као ружа око бора. — Не знаш ти каква је она...</p> <p>Јефтан га лагано одгурну.</p> <p 
— и ишарало га тако, да је изгледао као каква мапа.{S} Пролијевало се чак и по тлима, ту се миј 
а Алекса озбиљно.</p> <p>— Шта лађе?{S} Какве лађе?{S} Благо ономе ко је на суху, а куку ономе  
<pb n="51" /> и заглади косу на челу. — Какве су ми сад ђевојке?...{S} Мршаве и слабе к’о да се 
к могао би распознати, да то није глава какве грдне совуљаге, него човјечија прилика и да та чо 
ма ми треба и да га дочекамо, — рече. — Какви би били пријатељи, кад га не би дочекали?</p> <p> 
S} Зар смо ми мимо свијет к’о отпадници какви?..{S} И зар сам ја један међед, па да немам своје 
ло вишим, уобљеним, необичнијим гласом, каквим се обично здравице држе. — Ви сте мене, овај, <p 
ти...{S} То је... знаш... да не би било каквих неприлика.</p> <p>Учитељ презриво одмахну руком  
утекли!</p> <p>— Па шта ти је, магарче; какво је то чудо? — дочека Пера веселије, готово смијућ 
није?</p> <p>— А шта ти радиш, зете?{S} Какво ти је, да речемо заниманије? — запита изненада, п 
? —- запита доктор, ступајући у собу. — Какво полесно?</p> <p>Јефтан познаде, да му се сад пред 
остати ни читав дан...{S} А и село није какво!...{S} Немате у њему ништа виђети...{S} Ништа!</p 
оповлука, јер хоћеш да дижеш буну, јали какво иселеније...{S} Хоћеш иселеније, а?</p> <p>— Ја.. 
гледао) за један омањи сто и ту га, као какво дијете, посади на столицу.</p> <p>— Сједи ти и са 
шњом прашином, те је соба много сличила каквој запуштеној механи, гдје се газда једном у недјељ 
 Која жена? — блесасто запита Перо. — О каквој ми жени говориш?</p> <p>— Па јеси ли се оженио,  
во Јоку, — одговори она мирно, као да о каквој ситници прича.</p> <p>Стари наслухну ове ријечи  
е такво познанство најлакше може наћи у каквој механи, он је само и пазио на оне дућане, гдје ј 
ацане на све стране, као да је полиција какву преметачину извршила или, у најмању руку, као да  
е и пазећи: не би ли гдје год стимао ма какву дјевојку, која би му се свиђела.{S} Поче застајки 
ест, — дочека.</p> <p>— Знаш ли ти овђе какву ђевојку? — прошапта Перо, пажљиво се осврћући на  
јечими наносити повреду владарима?{S} И какву дјевојку рабите?{S} Ко је вама дозволио, да непри 
ас:</p> <p>— Него ако си ти чојек, нађи какву женетину, па ето...{S} Немој пробират’, ни разбир 
мјешкају се један на другога, као да су какву побједу однијели.{S} Посједаше око округлога стол 
ру.{S} Волио је, додуше, да проведе још какву шалу: да млатне букваром по глави онога ђака пред 
, стајали на вратима и гледали Јефтана, како сједи на постељи, десном руком грли стас лијепе со 
леко од дуда, иза једне гомиле буњишта, како стоје једно према другоме:{S} Јово и Јока.{S} Он с 
хладној, мирисној води, плива и осјећа, како га таласи запљускују и драгају ода свих страна...{ 
ђаком око кирије.{S} Пребацивала му је, како је пуних шест мјесеци вара и неће ништа да плати.{ 
ну руком и замоли га да не говори даље, како не би својим жалостивним ријечима покварио весеље  
S} То је, наиме, потребно...{S} Видите, како ово доликује <pb n="150" /> против вама...{S} Но ј 
, са особитим задовољством, посматраше, како по површини искачу мале искрице.{S} И док је војни 
убити и тепати му.</p> <p>— Благо мени, како си ми златан — застења најпошље, уводећи га у собу 
 поче изводити мајсторије и показивати, како зна и на задњим ногама стајати.{S} Перо премрије о 
и главу и уздахну.{S} Сад се тек сјети, како је лијепо било сједити <pb n="92" /> поред Томе и  
? — дрекну и унесе му се у лице. — Ево, како сам се ја оженио, па ме није гром убио, него ми св 
оји се бар неколико пута није похвалио, како је вечерао у својој кући, а пио вино у — Паризу.</ 
и ће филџан прихватити, и није осјетио, како је, прихваћајући, окренуо га на криво, те половицу 
ину пође са Обреном тамо.</p> <p>— Охо, како је у вас лијепо! — викну још с врата, чим је опази 
пет, на другој страни, поучавао свијет, како да се понаша при дочеку.</p> <p>— Ви само мене пус 
ти, а, у измицању, опази на зиду слику, како Милош Обилић пробада цара Мурата на пољу Косову.</ 
.{S} И опази, удаљену, љепоту-дјевојку, како се купа на валима, на мјесечини.{S} Дугачке, црне  
о ће их написати?{S} Ко ће знати да их, како треба, искриви и удеси?{S} И учитељ му је тукао гл 
таде мало и намигну му.</p> <p>— Видиш, како је кад човјек хоће да се жени, — рече брзо, не доп 
{S} Шта ти велиш, Перо?</p> <p>— Ето... како ви велите, — одговори Перо понизно, снебивајући се 
 времена кад је куга морила; причао је: како је бјежао испред ње и како се, најпошље, спасао.</ 
</head> <p>Мјесто да вам причам о томе: како су живили Перо Карантан и његова Стака, доносим са 
агоје поче низати примјер за примјером: како су многи странци, не имајући познанства, оглобљени 
све у реду.{S} Што се и ти не жениш?{S} Како се не стидиш својих сиједих коса?..{S} Чојек у год 
Све лијепо, чисто, уређено, »све пјева« како рече Јефтан!{S} А најљепша и највећа од свих кућа, 
дина.</p> <p>— Добро притврдио науку, — како Аћим рече, узевши га себи у радњу. — То му сад ник 
 лице.</p> <p>— А вјенчање? — запита. — Како ћемо с њиме?</p> <p>Перо се такођер одуприје рукам 
 стара, отирући се јаглуком око уста. — Како <pb n="136" /> ћу ја да своје дијете не видим свак 
али осврнути и зачуђено их погледати. — Како у лијепој, красној, милој и никад незаборављеној в 
ма шта то? — запита као без свијести. — Како то?</p> <p>— Па испросио сам и уредио све, — викну 
 се Јефтан, хватајући је за подвољак. — Како?</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Sehr gut</foreign 
не чуваш? — прекори га Јефтан сурово. — Како то јашеш?</p> <p>— Чув’о би се, — одговори Перо ка 
— плану Јефтан, чим се доктор удаљио. — Како си се ти смио усудити, да ми дођеш?</p> <p>— Ја ни 
до Перина стола.</p> <pb n="25" /> <p>— Како је, љепотице? — нашали се Јефтан, хватајући је за  
ађа је телетина од говедине...</p> <p>— Како кад, — пресијече га удовица оштро. — Младо не умиј 
гласом, гледајући по јаранима.</p> <p>— Како ћемо с том Перином женидбом?...{S} Шта ти велиш, П 
, који су се враћали из школе.</p> <p>— Како кад, — одговараху му.</p> <p>— Е добро је кад не б 
ступи од прозора и засмија се.</p> <p>— Како ће бити без тебе? — запита. — Та нећемо ми вјенчав 
та он.</p> <p>Она не одговори.</p> <p>— Како те држи?</p> <p>— Хоће да му вазда гледам у тефтер 
не знаш шта радиш...{S} Ја ћу ти казат’ како се ради, — биле су му прве ријечи што их је тада р 
мрти родитеља, прослави Крсно Име.{S} А како га је прославио и шта се закључило иза ручка, то с 
и по челу, образима, устима.</p> <p>— А како си? — запита Јово, покушавајући да се отме. — Јеси 
ао да се умива. — Ти си зар?</p> <p>— А како си? — запита Јово прилазећи му руци. — Јеси ли здр 
 одговори Игњат, стежући га јаче. — А-а како си ми ти, мали Јово?</p> <p>— Ја добро.</p> <p>Игњ 
? — запита. — Млад је он, па још не зна како се кућа кући...{S} Обоје су млади к’о кап, па треб 
, па све до пет...{S} Имам и новога, па како ко бегенише.{S} Мрко је и лијепо, па да умреш кад  
, — ето то ти је читав намјештај.{S} Па како то држиш како ли пазиш?{S} Видиш ли колика ти је п 
 наличио?</p> <p>— Не даје.</p> <p>— Па како ћу јој отић’? — узвикну Перо готово очајнички. — Н 
н, приближујући се Милки и гледајући је како точи кахву. — Нијесам ни знао да си... тако одрасл 
о. — Затим се окрену у страну и слушаше како вјетар звижди, тресе прозорима, носи и разбија лон 
 сви су позавидили Данилу, када опазише како у хладовини слатко спава.</p> <p>Пошто су изашли и 
, виђећеш пошље, па доста ти је...{S} И како би било да је никако не видиш?..{S} Ја баш хоћу да 
колован, учен, па знаш и умијеш...{S} И како би било да прође ово весеље без тебе?</p> <p>Учите 
о како се презагријана пећ заруменила и како се, на маломе асталчићу, чиста препеченица злати у 
; причао је: како је бјежао испред ње и како се, најпошље, спасао.</p> <p>Угледавши госте, он у 
вори Перо понизно, снебивајући се. — Ви како гласате мени је право.{S} Мени не треба ништа него 
година.{S} Оцу му је било име Аћим, или како се на корицама читуље потписивао <hi>Јоаким</hi>,  
а ме слуша...{S} Нећу га, зар, ја учити како ће управљати женом, к’о што га ти учиш...</p> <p>Д 
олетише низ образе.</p> <p>— О Перо мој како си ми! — узвикну на сав глас, да су се многи прола 
и Данило покуњено, — Сам Јован, не знам како се зове, има три коња.</p> <p>— А нама требају чет 
идио колико сам муке им’о док сам каз’о како си ваљан и богат и све...</p> <p>— Ама ја нисам ви 
ти си сад паметан.{S} Ја сам ти показао како се путује, па хајде сам...</p> <p>Перо се прислони 
би... — промуца и застаде.{S} Није знао како ће почети, нити је знао казати рашта је дошао. — М 
посла.{S} Није им био вичан и није знао како се с њима треба понашати.{S} С тога се мало погури 
епо! — викну још с врата, чим је опазио како се презагријана пећ заруменила и како се, на малом 
: »ми нећемо слушат’ никога, ми мислимо како ми хоћемо...« Јок, побратимковићу!...{S} Ми треба  
је читав намјештај.{S} Па како то држиш како ли пазиш?{S} Видиш ли колика ти је паучина по зидо 
</p> <p>— Јунак богме!...{S} Шта мислиш како је то: распарати цара?...{S} Није, да речемо, ни п 
гледао све око себе, надајући се, да ће какогод опазити дјевојку.</p> <p>— И јес’ и јес’ тако,  
гомилама буништа, испред колиба, нијесу какотале ни дречале, него опустиле крила, отегле шије и 
и му се закрвавиле, образи помодрили, а каљаве сузе циједе се низ браду.</p> <p>— Што плачеш? — 
pb n="103" /> — рече. — Удри ти макар и каме-њима са суха, па си добио.</p> <p>Алекса скиде нао 
— Док <pb n="151" /> мене бије мемла из камена у тамници, ти пијеш и веселиш се, а?</p> <p>— Ја 
танеш вазда у дућану, убиће те мемла из камена, па ћеш зафатит’ сушицу, па ти неће помоћ’ сви љ 
ава од кошуље.{S} Поп је, без мантије и камилавке, босоног газио по мокрој загаситоруменкастој  
и, побратимковићу, прави дипломат...{S} Камо среће, да су нам сви таки!...{S} Барем би се опет  
ижујући му се и хватајући га за руку. — Камо жена?</p> <p>— Која жена? — блесасто запита Перо.  
 знојимо због твоје женидбе!..</p> <p>— Камо срећа да сам мртав, па да ме данас закопајете, — р 
гледају њега.</p> <p>Тишина.</p> <p>— А камо ти жена? — једва се прибра Јефтан да запита, прибл 
и Јову и пружи му обје руке.</p> <p>— А камо се ти прије? — запита га пријекорно. — Толико годи 
т. — Купује се теле па се и оно гледа а камо ли жена.</p> <p>Благоје се намргоди.</p> <p>— Кад  
ма.</p> <p>— Људи воле и крави дебљој а камо ли жени, — рече.</p> <p>— Воле, воле богме, — опет 
попових врата и снажно гурнувши, отвори канат. — Је ли овђе?</p> <p>— Јес’, — једва промуца она 
 и велика, дрвена врата, са два огромна каната.{S} Прозори су, додуше, били исцрвоточени и обра 
сли ситном травом, врата се накривила и канати готово да падну, па ипак... ипак је све љепше би 
а и раздрљених прсију и, носећи овелику канту са водом, стењући и отхукујући, залијевала је кук 
hi>сам на св’јету без икога свога</hi>, као отсјечено дрво у гори, што се каже.{S} Знао је, да  
о изгледао) за један омањи сто и ту га, као какво дијете, посади на столицу.</p> <p>— Сједи ти  
ри и, раскорачивши се, стаде пред њега, као да би се тукао. — Знаш ли ти ко сам ти ја?...{S} И  
 више пецкаху и копрцаху се испод њега, као да је на мравињак легао.</p> <p>— Да барем Данило у 
рат! — јекну Перо, па се сави око њега, као ружа око бора. — Не знаш ти каква је она...</p> <p> 
весели и смјешкају се један на другога, као да су какву побједу однијели.{S} Посједаше око окру 
чеше забленуто гледати један у другога, као да се питају: шта је ово?{S} А и Перо се забленуо,  
 На једној трепавици блиста му се суза, као кап росе на врх житнога класа.{S} Тронут и растужен 
еби рачунати, погледајући их испод ока, као да би да позна: јесу ли добре платише?</p> <p>— Има 
 и, од нестрпљења, поче тапкати ногама, као да збија сламу.</p> <p>— Хајде, да је гледамо! — ви 
/p> <p>Перо се осврну и измахну рукама, као да би некога у земљу да сатјера.{S} И заигра му бра 
ме крилу и куњати јој на голим њедрима, као што је замишљао.{S} Од велике бриге поче му се и ко 
с је доста!...</p> <p>И брзим корацима, као да га когод гони, изађе на улицу.</p> <p>Отада су у 
бице... -</p> <p>— Опрости, — прошапта, као кажњено дијете, — а ја сам пош’о да распитујем за ђ 
! — викну и показа му свих десет прста, као да ће му тога часа у очи полетити. — Бјежи од мене! 
 одскочи корак унатраг и раствори уста, као да ће прогутати некога.{S} Лако бљедило прели му се 
 Перо не одговорише ријечи.{S} Обојица, као утучени, кренуше из авлије, а за њима крену и Данил 
ему памет стаде...{S} Погледа око себе, као да се боји да не зове кога другога...{S} Нигдје ник 
 Писмо</title> и разне занимљиве књиге, као што су: <title><hi>Црни листови</hi></title>, <titl 
 све слушао, провири унутра.{S} Сад је, као за параду, био обучен у старе, широке хаљине Перине 
 досадна шкрипања попова пера, који је, као за инат, хитао, да крштеницу час прије сврши.</p> < 
n="16" /> најбоље расположена, нити је, као женска глава, хтјела да остане без свога накита, те 
ао је дуго.{S} При свршетку осјетио је, као да му је мало одлануло на души и као да се разведри 
ла говорити <pb n="17" /> мало оштрије, као и обично, кад Аћима хоће о нечем да увјери, — Ама ј 
ј, раштркане и разбацане на све стране, као да је полиција какву преметачину извршила или, у на 
аве и готово их давио; озго, са висине, као да се нешто тешко, врело спуштало на њих и притиски 
тити му интересе“...</p> <p>— О, брате, као да ми те Бог посла! — викну обрадован Перо и поче г 
је.</p> <p>Перо отпрсну и направи лице, као да је појео љуту паприку.</p> <p>— Не ваља, — рече, 
ина, укочио се и издигао главу на више, као да се слика.{S} На једној трепавици блиста му се су 
 сами узјашу.</p> <p>Коњи, чим кренуше, као да осјетише несигурне јахаче на плећима.{S} Перин < 
тио на земљу и поиграва пред њим.{S} И, као да га вјетрови понијеше, он се брзо окрену и отрча  
њежна, витостаса Мара, лијепа и мила и, као да је собом унијела читаве руковијети босиока и јор 
>— И мени се чини, — потврди удовица и, као нехотице, све се више наслоњаше на раме му.</p> <p> 
Тужан и жалостан вратио се Перо кући и, као да му је био сав свијет <pb n="41" /> крив, мргодно 
Воле, воле богме, — опет дочека Перо и, као са заносом неким, настави: — И ја сам им’о једну кр 
у Српства.</p> <p>Јефтан обори главу и, као постиђено дијете, поче се чешкати по обрви.</p> <p> 
фтан потјерао за њим, труцка на коњу и, као пијан, клима се и повија час на једну час на другу  
их, необично уживајући у њиховој свађи, као што многи уживају у боју пијеваца.</p> <p>— У читав 
а ће одма?{S} Каква је то преша? — Али, као да се нечега сјети, бржебоље умекша глас и настави  
соби на своме меканом душеку и спавати, као што и остали сретни људи, којима није пало на памет 
 стола.{S} Загрлише се и почеше љубити, као оно о Божићу.{S} А свакоме се нешто растужило, свак 
разом, — дочека Обрен у пола пјевајући, као кад чита пјесмарицу. — И ти си се, Јефтане, оженио  
аке.</p> <p>И поче јаглуком трљати очи, као да већ таре сузе.{S} А Перу то разоружа, те одмах з 
о треба...</p> <p>И, брзо се окренувши, као на крилима отрча у хотел.</p> <milestone unit="subS 
ке низ кревет и клону главом на јастук, као најтежи болесник.</p> <p>— А имаш ли срца, да ме бо 
к Јеремије па да знаш? — питао је Аћим, као љутећи се помало, премда он нити је могао нити смио 
А њему драго.{S} Стаде узвијати главом, као мачак кад га милују, и примаче јој се ближе.{S} Опе 
" /> Бошко и, звизнувши, одмахну руком, као да вели: „прошло је то“. — Њему се више не вјерује! 
? — запита Благоје тихим, меким гласом, као да разговара са ћудљивим болесником. — Шта не дозво 
шуља... — рече тужним, утањеним гласом, као дијете које се спрема да заплаче.</p> <p>Перо Каран 
а се окрену и хитно пође кући.{S} Брзо, као на крилима, улети у своју собу, дохвати из једнога  
Причају, да није заплакао кад се родио, као што обично заплаче свако дијете.{S} То му управо, н 
и се лагано диже са сандука.{S} Полако, као шетајући, пође по соби и, онако са стране, погледа  
а остане без свога накита, те се малко, као нехотице, ритнула ногом и одгурнула га.{S} Њему ниј 
им зубима...{S} И једнако му се чинило, као да га гледа и смјешка се на њ...</p> <p>— Што мене  
S} Драг си ти мени Јово, — рече хладно, као и мало прије. — Мали си био, кад сам те носио на ру 
акше говорити!...</p> <p>Кад изненадно, као у преши, уљегоше у авлију и, са ужасном шкрипом и т 
 је сретно ђечице! — узвикну потресено, као да ће тога часа проплакати. — Бог вам дао сваке <pb 
’о нам Јово Јоку, — одговори она мирно, као да о каквој ситници прича.</p> <p>Стари наслухну ов 
скриви се на столици и погледа га тупо, као да пита: а шта се то мене тиче?</p> <p>— Честитам,  
амо је бленуо у њу, бленуо некако тупо, као без памети, и једва се могао уздржати, да не испуст 
ема десном рамену и окрену се.{S} Перо, као ван себе, у мало не скочи за њом, да је ухвати, да  
овољни.</p> <p>Стари се дохвати за ухо, као да није добро чуо.</p> <p>— А и хране немам, — наст 
н јаглук и поче трти нос.{S} Уједанпут, као да се присјети нечему, окрену се и пође вратима.</p 
еметачину извршила или, у најмању руку, као да су му лопови долазили у походе.</p> <pb n="28" / 
 n="37" /> и пипао је прстима по столу, као да би и сада хтио узети филџан.</p> <p>Други дан, у 
све стране и размјешташе чаше по столу, као да су му сметале нешто.{S} Затим гледаше час у једн 
 главу и поче се чешкати.{S} Бијаше му, као да га је неко полио хладном водом...{S} Стид га, ст 
ао.{S} И сав свијет прорицао је и њему, као и Јефтану, да ће хрђаво проћи.{S} Једино је још Аћи 
и опет застиди и окрену главу у страну, као да нешто гледа на зиду.{S} Једини Јово што исколачи 
ећи се и непрестано погледујући у жену, као да вели: хоћеш ли једном свршити? — Ако има муштери 
нађени Перо, а у срцу му нешто штрецну, као да је слутио несрећи. — Шта ти је?</p> <p>— Мислим  
дисао, дизао главу и њушкао по ваздуху, као да још једнако осјећа онај мирис што га је Мара уни 
.{S} И објема шакама протра се по лицу, као да се умива. — Ти си зар?</p> <p>— А како си? — зап 
љна, што је могла ово <hi>скнадити</hi> као у пјесми.</p> <p>— Ништа нема без женске главе у ку 
рстом.</p> <p>А Перу нешто заголица.{S} Као живо нешто да се помаче у њему и свом снагом гурну  
овога разговора Перо ништа чуо није.{S} Као у црквеном звонику, тако је у његовој глави звонило 
 више савијао, све му на срцу лакше.{S} Као оловом да му је било оковано, па се сад почело топи 
ијеме умро. »Отишао у походе покојници« као што сам пред смрт говораше, осмјехујући се и питају 
</p> <p>— А ко ће поћи на пут и куда? — као да сам себе запита. — О тома треба добро размислити 
} Свијест му се поче мрачити...{S} Соба као да се поче окретати, а комесарова глава поигравати. 
нуо.{S} И све живо поче бјежати од њега као од човјека који је памет изгубио.{S} И другови га о 
жи, али се она изврну и отскочи од њега као опарена.</p> <p>— Бјежи, бјежи од мене крвниче! — в 
 долази неуређено.</p> <p>Нос у старога као да дође још дебљи, крњави зуби указаше се.{S} Он ис 
зивши Перу обоје застадоше.{S} Попадија као да се застиди па се окрену у страну и сакри се за м 
ти, твоје вино, — прекори га жена, која као да није много пазила на његове опомене. — Данас да  
 га више није слушао.{S} Удаљена музика као да га је успављивала, те је почео отезати трепавица 
али се под дуд на старчеве кесе и варка као заклан.</p> <p>— Не питај јесу ли гладни и не износ 
/p> <p>Перо погледа у зачуђенога Данила као да би у њега да заиште савјета.</p> <p>— Ама што та 
у Јову и чворугу му, која се зацрвенила као презрела трешња, па развуче лице, засмија се и одма 
уљио очи, растворио уста и махао рукама као да ће полетити.</p> <p>— Нема Томе! — викну загушен 
ладан, те одмах почео млацкати губицама као да сиса...{S} Кашње се показао као врло живахан и о 
p> <p>Обрен испи чашу и цмокну губицама као да љуби кога.</p> <p>— Тако је, — потврди, правећи  
ушевљења, обје руке у вис и машући њима као крилима.</p> <p>Обрен Пушибрк баци капу с главе и п 
!</p> <p>Перо напући усне и цмокну њима као да се љуби с киме.</p> <p>— Ох, ох, то је слатко! — 
ивши руке на кољена и пипкајући прстима као по клавиру. — Јеси ли трговац, касапин, која ли си  
два мјесеца, уздишући и преврћући очима као рањеник. — У кући ми ништа у реду.{S} Ове ми у њој  
нило опет промолио главу кроз врата, па као да размишља: или би заплакао, или се засмијао?</p>  
рила, отегле шије и искривиле главе, па као да се растају са животом...{S} Близу њих се удрвени 
ти њима.{S} Прислони чело уз прозор, па као да размишљаше нешто...{S} Готово да и он заплаче за 
 и бошче, повијају и лепршају око врата као барјачићи.{S} Све лијепо, чисто, уређено, »све пјев 
рекрсти.</p> <p>— А сапутнина? — запита као кроз плач.</p> <p>— Па нијеси ли ти са Стаком говор 
 Благоја.</p> <p>— Ама шта то? — запита као без свијести. — Како то?</p> <p>— Па испросио сам и 
ојзи.{S} Пруживши јој бакшиш он задрхта као шибљика и пољуби је у образ.</p> <p>Покупивши новце 
p> <p>— То ми је казала.</p> <p>Обојица као да се замислише и не проговорише више ни ријечи.</p 
родиним ногама, што и по равници корача као да се пење уза степенице, — њему се смрачи пред очи 
 обојица наклопише.{S} Нарочито Благоје као да је имао ванредан апетит.{S} Све је чистио испред 
</p> <pb n="146" /> <p>Перо рашири руке као да га разапињу, стресе се и писну као гуја љута:</p 
 мртав!...</p> <p>Перо поче трљати руке као да их умива.</p> <p>— Па, размишљајте ви, брате, —  
 до друге, па све једнаке, нове, бијеле као од сира сарезане; магазе и дућани обојадисани и оки 
нувши брзојав изнад главе и машући њиме као барјаком. — Није му био пут џаба.{S} Наш’о је што ј 
е.{S} Осјетивши удовичино раме на своме као да се застиди мало и поче се измицати, а, у измицањ 
’о што га ти учиш...</p> <p>Домаћица се као нађе увријеђена.</p> <p>— А што га не би учила? — з 
 столовима, од духанскога дима, који се као дебела паучина лелујао и повијао по механи.{S} А св 
ом, сједио је и писао нешто, правећи се као да не види Перу.{S} Пребирао је некакве хартије и м 
 свануће, похитао је попу.{S} Обукао се као и јуче, угладио се, само што се нешто више огледао  
и, положивши руке на клупу, уозбиљио се као какав старац.</p> <p>Кроз годину -дана постао је ми 
хвати руком за стабло и устаде.{S} Лице као да му се одмах разведри.</p> <p>— Па што си онда до 
а?</p> <p>Обојица прихватише за столице као да ће се потући, те сиромах Перо читава три корака  
Дај и мени два форинта, па вади, — рече као у шали.</p> <p>— Ево форинт! — узвикну Перо.</p> <p 
ала се.</p> <p>— Па то је лахко, — рече као узгред и не гледајући га. — Ено ти у удовице Стаке  
шишао се два пут у години, те изгледаше као какав људождер.{S} Он ухватио Данила, па му причао  
скују и драгају ода свих страна...{S} И као вјетар прохладан да попухује, милује га по образу и 
ма и као неким крунама на глави...{S} И као купа се и он у језеру..{S} Купа се лијепо у хладној 
ући му крштеницу, зачуђено га погледа и као да хтједе запитати: а шта ће то?...{S} Ипак се нека 
ва, са поносито исправљеним вратовима и као неким крунама на глави...{S} И као купа се и он у ј 
ријеши.{S} Поплашено погледа по свима и као да хтједе скочити и бјежати од свега свијета.</p> < 
два промуца она шћућуривши се уза зид и као бојећи се да је не удари по глави.</p> <p>Перо уљез 
сабалија, издизала се при дну чаршије и као кочоперила се својим огромним вратима, великим, цви 
, поче куцкати врхом од кундуре о тле и као смишљати нешто.{S} Затим још једном погледа попа, и 
! — викну Благоје прекидајући причање и као са презрењем гледајући Перу, — <foreign xml:lang="d 
3" /> <p>Сви ућуташе.{S} Погледаше се и као да хтједоше један другоме у очима прочитати шта мис 
oreign>? — запита Благоје мргодећи се и као гунђајући нешто. — <foreign xml:lang="de">Waas</for 
 благим, очинским гласом, окрећући се и као тражећи нешто. — Хајде нађи и донеси једну чисту, м 
овори он брзо, правећи љубазније лице и као покушавајући да се осмјехне. — Што ти власт иште, т 
онда и немам посла с тобом, — осијече и као пође из гостионице. — Мислиш ти што си ми синоћ пла 
свакако требати, — рече Перо, отежући и као размишљајући. — У мене је крупан пос’о...</p> <p>—  
дник, почеше одјекивати нечији кораци и као граја нека.{S} Перо помисли да ће опет бити когод и 
е, као да му је мало одлануло на души и као да се разведри мало.{S} Ни те вечери није ишао у ме 
и...{S} Све му се чинило као неки сан и као да све ово, што види и чује, није могућно...{S} Он  
 Хајде, Перо, да иђемо, — поче Јефтан и као подиже се. — Ти си каз’о, да ћемо остат’ само мало. 
> <p>И опет стаде.{S} Гледаше у слику и као да очекиваше, да неко проговори иза ње и да му напо 
 касабе П...</p> <p>Јован остави лулу и као замисли се.{S} Поче нешто у себи рачунати, погледај 
ана морам водити, — осијече полицајац и као да се још више испрси.</p> <p>Перо протра очи, мисл 
 — запита их млад, вижљаст келнер, који као да испод земље васкрсну, и гледаше их не баш најпри 
 свакоме омечало срце, па се расплакали као дјеца.{S} Плаче Перо, плаче Јефтан, плачу и Обрен и 
ут славујске трепери у ноћи, а у пјесми као да га неко зове, зове га по имену и каже да умире з 
!</p> <p>Бошково лице поче се растезати као да се кези на кога; десно око заигра му.</p> <p>— Т 
ову удобност.{S} И Перо се морао мучити као нико његов!...{S} Освојиле га бухе, па никако очију 
 изненада чуо.</p> <p>Благоје се укрути као војник и салутира.</p> <p>— <foreign xml:lang="de"> 
} Неколико дана живио је осамљен у кући као пустињак какав.{S} Затворио се у собу, па нити је к 
ече. — Хајде из собе.</p> <p>Јока скочи као опарена.{S} Отури тефтер са крила, збуњено погледа  
а се ја женим? — запита и опет се укочи као да се слика.</p> <pb n="12" /> <p>— Велимо, — повик 
за ситницу, ако те не води познат чојек као ја...</p> <p>И Благоје поче низати примјер за примј 
.{S} Гојазан, дебео човјек, са округлим као пун мјесец, више модрим него црвеним, лицем, дебели 
оћ је, мјесечином обасјана.{S} Пред њим као пукло широко језеро, огледало мјесеца и звијезда.{S 
оје снажне шаке и раскорачи се пред њим као да би да се хрве.</p> <p>— А опет си ми дошао никак 
 испусти некакав јаук.{S} Понори главом као да се спремаше да пане и са столице.</p> <p>— Немој 
ало слатке пите...</p> <p>Перо Карантан као да се стиша мало.{S} Једино, да срцу пусти на вољу, 
и, намргоди се и затресе косом, страшан као лав афрички.{S} Затим удари шаком <pb n="10" /> по  
рипну.{S} Само преврну очима и, савијен као гудало, упрашен, диже се са земље.</p> <p>— Што се  
андучића и завежљаја и, тако претоварен као парипче, смијао се безбрижно и весело.{S} Опазивши  
ао, — и ишарало га тако, да је изгледао као каква мапа.{S} Пролијевало се чак и по тлима, ту се 
ати, а, осим њега, Обрен му је изгледао као најдостојнији повјерења.</p> <p>— А треба ли теби,  
ред очима.{S} Поп му сада није изгледао као поп, него као голем мрк облак, који се спустио на з 
цама као да сиса...{S} Кашње се показао као врло живахан и отресит...{S} Чим је почео владати с 
, брже се живи...</p> <p>Перо је стајао као утучен.{S} Нити је знао мислити, ни још шта говорит 
Поп му сада није изгледао као поп, него као голем мрк облак, који се спустио на земљу и поиграв 
стари и очепи жену ногом, што је важило као опомена, да му се не мијеша у разговор. — У бухљиви 
још шта говорити...{S} Све му се чинило као неки сан и као да све ово, што види и чује, није мо 
о чворуга и што му је лице било ишарано као ускршње јаје.{S} Ипак му је нос највише страдао и в 
 оволика гунгула и зашто све није мирно као у његовој касаби?</p> <p>—Јеси ли ти, Перо? — изнен 
бе ђевојке.</head> <p>Од тога дана Перо као да клону духом и изгуби вјеру у се.{S} Изгуби и над 
?</p> <p>— Чув’о би се, — одговори Перо као кроз плач, — ама зар сам ја пророк, па да му знам н 
њи кога овако осуђују...</p> <p>Комесар као да овога пута бијаше нешто расположенији и љубазниј 
ома? — запита. — Шта ради?</p> <p>Игњат као да не чу добро.{S} Метну прст на уста и издиже обрв 
а.{S} Начини му чворугу на челу, голему као јаребичино јаје, и попрска му вином нову кошуљу.</p 
ке хаљине Перине, које су висиле о њему као о суху дрвету, и изгледао је смјешнији него прије.< 
уља се час на једну час на другу страну као шеталица од сахата.{S} Око њега се окупиле собарице 
 собе.{S} Данило исплази језик и дрекну као јаре када га ухвате.{S} Објеси горњу усну, те му ку 
 <p>Стари Игњат разврати вилице и рикну као дивља звијер.{S} Обје руке рашири и полети према Јо 
е као да га разапињу, стресе се и писну као гуја љута:</p> <p>— Ама ко вам то налага, ако Бога  
ихо, милујући га по <pb n="87" /> врату као разуздана парипа, — а сјутра ћемо, брате, сви путов 
еротића, који му је давао књиге.</p> <p>Као <hi>уредан</hi> човјек најпошље одлучи да набави је 
p>И снијевао је један чудан сан.</p> <p>Као ноћ је, мјесечином обасјана.{S} Пред њим као пукло  
— А зар има више будале од тебе?</p> <p>Као по команди сви гости оставише <pb n="105" /> своје  
Он је, чисто и јасно, доказао Пери, да »као старији јаран и ожењен чојек« треба да спава на мек 
 рече, — ама тако крупно да би те могла кап ударити кад би изненада чуо.</p> <p>Благоје се укру 
о се кућа кући...{S} Обоје су млади к’о кап, па треба да их ми старији поучимо.</p> <p>Од свега 
једној трепавици блиста му се суза, као кап росе на врх житнога класа.{S} Тронут и растужен, ду 
} Иза бабиних леђа провиривала је масна капа некаква просјака и разбијена глава високога цигани 
влије, провукоше се испод некакве грдне капије, док најпошље не изађоше у велику и пространу, н 
нило, отирући зној са чела и хладећи се капом. — Све село обиграх, па га нема.{S} Кажу, да је н 
/> поче поздрављати окупљену свјетину и капом и објема рукама.</p> <p>— Жениче и невјесто, — уз 
ла Богу! — викну обрадован Перо и удари капом о тле. — Бог вас поживио, господине!</p> <p>— Сам 
ајући пред њим. — Цо?</p> <p>Перо скиде капу и понизно се наклони.</p> <p>— Болестан ми пријате 
азније. — Шта тражиш?</p> <p>Перо скиде капу, понизно му приступи и пољуби га у руку.</p> <p>—  
таде учитељу на ногу, Обрену неко обори капу.{S} Прште негдје и нечија боца.</p> <p>— Учитељу п 
ло погури, обори руке низа се и, држећи капу под пазухом, скрушен и понизан уљезе у собу.{S} Ко 
ише за чаше, а Данило, од радости, баци капу у вис и поче поигравати.</p> </div> <div type="cha 
 као крилима.</p> <p>Обрен Пушибрк баци капу с главе и поче се протезати.</p> <p>— Еј Перо, Пер 
а да то купим.{S} Ако ми затреба што из Карађорђева времена, ја ћу узети пушку јали хаљину, а н 
 љепше се накитиле.{S} Удовица се чак и карамфилом, иза уха, закитила и лице превукла танким ру 
дно <hi>многаја</hi> отегну се.{S} Перо Карантан пусти другу сузу, која му се склизну низ нос и 
осну вијест, да се оженио наш друг Перо Карантан, — поче Јефтан устајући са столице и исправљај 
а ћу им ја?</p> <p>— Ако ти је име Перо Карантан, нијесам се преварио.</p> <p>Перо се замисли.< 
у и одахнувши мало. — Ви се зовете Перо Карантан?</p> <p>— Зовемо молићемо, — одговори Перо и п 
 вам причам о томе: како су живили Перо Карантан и његова Стака, доносим само одломак његова пи 
а тражи овђе?</p> <p>— Јесте ли ти Перо Карантан?— запита полицајац набусито, одгурнувши Данила 
одговори Перо хладно. — Ја сам баш Перо Карантан...{S} Тако ме сви зову...</p> <p>— Мени је нар 
19051_C7"> <head>VII.</head> <head>Перо Карантан и дружина му у гостима код стрика Васе у селу  
C8"> <head>VIII.</head> <head> <hi>Перо Карантан мора без кола путовати у касабу П...</hi> </he 
рви дани момаштва.</hi> </head> <p>Перо Карантан, с којим сам вас рад поближе упознати, родио с 
но Пере Карантана.</hi> </head> <p>Перо Карантан, висок, сухоњав <hi>младић</hi>, са руменим, д 
то вино мало слатке пите...</p> <p>Перо Карантан као да се стиша мало.{S} Једино, да срцу пусти 
 које се спрема да заплаче.</p> <p>Перо Карантан збуни се.{S} Хтио би да помогне Јови и да му с 
<p>СВЕТ.{S} ЋОРОВИЋ</p> <p>ЖЕНИДБА ПЕРЕ КАРАНТАНА</p> <p>У МОСТАРУ, 1905.</p> <p>ШТАМПАРСКО УМЈ 
е нико други, него знаменити слуга Пере Карантана Дамјан, од милоште прозвани Данило.</p> <pb n 
ead> <head>Ријеч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Његова друга љубав.</head> <p>— Тешко ми  
ead> <head>Ријеч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Перо не може да нађе за себе ђевојке.</he 
<head> <hi>Ријеч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Његова прва љубав.</hi> </head> <p>Па ни  
<head> <hi>Ријеч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Његово рођење, дјетињство и први дани мом 
V.</head> <head> <hi>Свечани дочек Пере Карантана.</hi> </head> <p>Пред великом Будровчевом мех 
head> <hi>Припреме за свечан дочек Пере Карантана.</hi> </head> <p>Јефтан, који је још два дана 
> <head>I.</head> <head> <hi>Крсно Пере Карантана.</hi> </head> <p>Перо Карантан, висок, сухоња 
? — запита готово грубо.</p> <p>—- Перу Карантана морам водити, — осијече полицајац и као да се 
> <p>— Ама да они не траже Другога Перу Карантана? — запита. — Да не траже каква, чијем је оцу  
ву...</p> <p>— Мени је наређено да Перу Карантана водим у полицију, — рече полицајац и поносито 
ного!{S} Неки се играју домина, неки се картају, неки се погађају и кладе око нечега.{S} Чак, р 
на колико обојица имају платити и пружи карту.</p> <pb n="121" /> <p>— Дај новце, Перо, — викну 
мрмљаше Благоје, погледом прелијетајући карту. — Хм... <foreign xml:lang="de">bringen Sie mir z 
 договори.</p> <p>— А је ли далеко ваша касаба? — запита.</p> <p>— Далеко богме, — дочека Перо  
ва се управо и прочуо и био је, од свих касабалија, једногласно проглашен особитим мајстором, д 
а и највећа од свих кућа, понос веселих касабалија, издизала се при дну чаршије и као кочоперил 
ђоше из куће и кренуше се, да и осталим касабалијама испричају знамениту новост.</p> </div> <di 
х ријечи, због чега се највише и свиђао касабалијама, од којих су неки, најпаметнији, и научили 
ла, путујете по касабами, разговарате с касабалијами, држите скупове.{S} Дапаче и по селих сте  
нијемо и тупо гледа своје касабалије, а касабалије гледају њега.</p> <p>Тишина.</p> <p>— А камо 
се у крај, па нијемо и тупо гледа своје касабалије, а касабалије гледају њега.</p> <p>Тишина.</ 
пуњавали.{S} Ви, без посла, путујете по касабами, разговарате с касабалијами, држите скупове.{S 
ом, што је непуна два сахата удаљена од касабе, подигли су пријатељи Перини широку <hi>хладницу 
 То је била и једина знаменитост читаве касабе и није било чаршинлије, који се бар неколико пут 
а ме, да дођем <pb n="141" /> из девете касабе и да је водим...{S} И Благоје, никакав чојек, ко 
намислио женит’ што се не ожени из наше касабе? — окоси се. — Овако мучиш и себе и нас...{S} И  
е године истјера двојицу конкурената из Касабе и натјера их, да на другој страни траже хљеба.{S 
рају, свађу, или пјевање.{S} На средини касабе једна му се механа много свиђала и, не размишљај 
— Ако хоћеш да нам их даш под кирију до касабе П...</p> <p>Јован остави лулу и као замисли се.{ 
> <p>Доктор је становао готово на крају касабе.{S} Био то човјек странац, погурен, стар, са дуг 
pb n="115" /> и бившег писара у његовој касаби; омиљенога Благоја писара, који је могао са свак 
ла и зашто све није мирно као у његовој касаби?</p> <p>—Јеси ли ти, Перо? — изненада дрекну нек 
ној, милој и никад незаборављеној вашој касаби?{S} Шта се тамо ради?</p> <p>— Не ради се ништа, 
ом свршити? — Ако има муштерија у вашој касаби, улови ми кога.{S} Кажи, нек се од мене не боји  
о весело, раздраган Благојевом похвалом касаби, — ама се живи.{S} Сви живимо!</p> <p>— Добро је 
head>IX.</head> <head> <hi>Познанства у касаби П.....{S} Један непријатан догађај.</hi> </head> 
ице боловао, вратио се у <pb n="155" /> касабу и почео <hi>оздрављати</hi>.{S} Човјек, у својој 
емо прешјутра повести ђевојку за њим, у касабу <pb n="154" /> му, па нек се тамо вјенчају, — пр 
..{S} Одма ћемо је испросити, па нека у касабу уљезе к’о твоја невјеста...{S} Брука би била, да 
>Перо Карантан мора без кола путовати у касабу П...</hi> </head> <p>Истјерани из куће стрика Ва 
пред вече стигоше у П..., малу, гиздаву касабу, чија их љепота изненади.{S} Куће нанизане у пра 
— рече, — ја сам оправио брзојав у вашу касабу, да се информирам о вашој ћудоредности.{S} Одгов 
тима као по клавиру. — Јеси ли трговац, касапин, која ли си вјера?</p> <p>— Ја тргујем, — одгов 
...{S} И није ни паметно да свак иђе на касапницу...{S} Ама смо радили, брате...</p> <p>Алекса  
 <p>— Требаће, требаће ти, — упаде Перо каскајући за њим. — Ја ћу је извадити, а ја ћу и платит 
{S} И дуги разговори испредали су се до касно у ноћ и сви су се растајали задовољни.</p> <p>Нај 
56" /> је и он прочитао. — Међер и Перо каткад зна шта ради.</p> <p>Јефтан сједе на једно санду 
некаквих бубица, прозрачних крила, што, каткада, пролете изнад траве.</p> <p>— Хоћемо ли сад ви 
ују и пецкају, грохотом се смијући, ако каткада, леђима или раменом, јаче удари о зид.</p> <p>— 
 млада говедина.{S} Очи су јој велике и кахвајасте к’о двије маслине, а коса златна к’о препече 
ајући, окренуо га на криво, те половицу кахве пролио по новим чакширама.{S} Само је бленуо у њу 
руменећи се, поднесе она послужавник са кахвом Пери, који се бијаше толико збунио и загледао у  
овица задржавала и нудила их још једном кахвом.</p> <pb n="50" /> <p>— Кршна цура, — рече Перо, 
ала Перу, Милка Обрена, и частили су их кахвом, ракијом, духаном, гурабијама и урмашицама, низ  
ажељеле друштва...{S} Наточи им, Милко, кахву.</p> <p>— Ти сваки дан љепша, — нашали се Обрен,  
има. — Видиш, да их је пуно!</p> <p>— А кахву? — прошапта она.</p> <p>— Можеш им дати по једну. 
плашено скочише, и, оставивши филџане и кахву, коју су испијале, зачуђено их погледаше.</p> <p> 
нила.{S} Онако збуњена, мјесто да пружи кахву првоме Јефтану, који <pb n="76" /> је и сједио у  
ујући се Милки и гледајући је како точи кахву. — Нијесам ни знао да си... тако одрасла и тако с 
та и повика из свега грла, — донеси нам кахву!...{S} Ти си, побратимковићу, прави дипломат...{S 
есте знале, да ћемо и ми доћи да пијемо кахву.</p> <p>— Знаш... к’о момци... — упаде Перо, смет 
 простоме, улупљеноме послужавнику црну кахву, наточену у старе, напукнуте филџане.{S} Ненавикн 
чео млацкати губицама као да сиса...{S} Кашње се показао као врло живахан и отресит...{S} Чим ј 
ве, изгубио један зуб и — то је све.{S} Кашње је опет могао наставити игру.{S} Могао је и сјутр 
 ни он, ни учитељ, ни сви ђаци не би их кашње могли прочитати.</p> <pb n="20" /> <p>Једва друге 
>— Е добро је кад не бије вазда.</p> <p>Кашње се и увјерио о томе.{S} Учитељ је био омањи, сићу 
па ме тужи...</p> <p>Перо се осмјехну и кврцну га по носу.</p> <p>— Хајде, хајде тражи кола, ма 
ошково лице поче се растезати као да се кези на кога; десно око заигра му.</p> <p>— Ти мени реч 
еног наш’о...</p> <p>Након дуже почивке келнер донесе јело, на које се обојица наклопише.{S} На 
e zwei Krugel</foreign>...</p> <p>Пошто келнер отрча, Благоје се окрену Пери.</p> <p>— Ето, лиј 
ie</foreign>? — запита их млад, вижљаст келнер, који као да испод земље васкрсну, и гледаше их  
">Waas</foreign>?</p> <pb n="118" /> <p>Келнер, ништа не говорећи, извади јеловницу и пружи му  
:lang="de">Zahlen</foreign> бре!</p> <p>Келнер дође.{S} Срачуна колико обојица имају платити и  
д њега, на простртим, старим, подераним кесама, лежао је некакав човјек.{S} Стар, сијед, са нам 
 са себе, извали се под дуд на старчеве кесе и варка као заклан.</p> <p>— Не питај јесу ли глад 
ваке <pb n="133" /> среће из своје пуне кесе и чув’о вас од зла и напасти сваке.</p> <p>И поче  
о си момче!{S} Лијеп објешењак! — рече, кесећи се. — Исти покојни отац!...{S} К’о да њега гледа 
 за час се прибра.{S} Лагано, забацивши кестењаву косу, која јој је падала по челу, опружи обје 
то?...{S} Ипак се некако прибра, извади кесу да плати попу, па, пољубивши га у руку, готово трк 
 низ чаршију, тражећи да се упозна ма с киме и да се распита за П-ске дјевојке.{S} Знајући врло 
ући усне и цмокну њима као да се љуби с киме.</p> <p>— Ох, ох, то је слатко! —- дочека намигују 
изима, јер је волио черупати се макар с киме.{S} Ријетко које комшијско дијете да није било укр 
ло да се посвађа, да се поинади макар с киме.</p> <p>Он изненадно скочи и зовну Благоја.</p> <p 
и се. — И могу дати, могу...</p> <p>— А кирија? — запита Јефтан.</p> <p>— Није скупа...{S} На к 
а баба са некаквим дугуљастим ђаком око кирије.{S} Пребацивала му је, како је пуних шест мјесец 
се с њим. — Ако хоћеш да нам их даш под кирију до касабе П...</p> <p>Јован остави лулу и као за 
да изгледа озбиљан и замишљен. — Ја к’о кириџија виђео сам много, ама ти ћеш виђети више...</p> 
„МАЛА БИБЛИОТЕКА“</p> <p>УРЕДНИК: РИСТО КИСИЋ.</p> <p>ВЛАСНИК: ИЗДАВАЧКА КЊИЖАРНИЦА ПАХЕРА И КИ 
>ВЛАСНИК: ИЗДАВАЧКА КЊИЖАРНИЦА ПАХЕРА И КИСИЋА.</p> <p>БЕОГРАД 1953</p> </div> </front> <body>  
<p>ШТАМПАРСКО УМЈЕТНИЧКИ ЗАВОД ПАХЕРА И КИСИЋА.</p> </div> <pb n="2" /> <div type="titlepage">  
 лијеву страну, пустивши, да га свилена кита куцка по челу.</p> <p>— Шта ћеш данас? — запита га 
епо.</p> <p>— Било.</p> <p>— А кад пане киша биће пуно блата...</p> <p>— Хоће.</p> <p>Перо опет 
а се сјети...</p> <p>— Чини ми се да ће киша, — рече најпошље, тек да прекине ћутање. — Има пун 
ке на кољена и пипкајући прстима као по клавиру. — Јеси ли трговац, касапин, која ли си вјера?< 
на, неки се картају, неки се погађају и кладе око нечега.{S} Чак, ради веће галаме, и механџија 
му се суза, као кап росе на врх житнога класа.{S} Тронут и растужен, дуго гледаше он у три свој 
 комшијске жене, мислећи да су то права клепетала, почеле се побожно крстити и кренуле цркви на 
уд и ту ударати у даску, попут црквених клепетала, те су комшијске жене, мислећи да су то права 
p> <p>— То је он одвео Јову, душе ми! — кликну Јефтан, ударајући се руком по челу. — То су нас  
 глава... -</p> <p>— Па зато је лако, — кликну Јово, ударајући Перу по рамену. — Овђе близу, у  
p> <p>— Па вечераћемо заједно! — весело кликну Благоје. — Знам ја, ђе <pb n="117" /> има добра  
ао за њим, труцка на коњу и, као пијан, клима се и повија час на једну час на другу страну.</p> 
вио:{S} Сјео на кревет, објесио ноге па климата њима и плаче.{S} Очи му се закрвавиле, образи п 
куда излазио, него се од јутра до мрака климатао <pb n="58" /> на једној високој троножници, бр 
сједе на кревет и, објесивши ноге, поче климатати њима.{S} Прислони чело уз прозор, па као да р 
јке.</head> <p>Од тога дана Перо као да клону духом и изгуби вјеру у се.{S} Изгуби и наду, да ћ 
ситан; чудноват крик.{S} Издигнута рука клону јој, брада заигра, очи се наводнише.{S} Перо, пре 
</p> <p>Јефтан опусти руке низ кревет и клону главом на јастук, као најтежи болесник.</p> <p>—  
одан, пљувао у јаглук и шетао се између клупа, не окрећући се ни на једну страну и не говорећи  
ви онога ђака пред собом, да кога испод клупе боцне иглом, или да пусти коме у њедра шаку коњск 
алих кућица, испред којих су, на омањим клупицама, сједили старији људи и жене, и — упутише се  
 се одмах стишавао и, положивши руке на клупу, уозбиљио се као какав старац.</p> <p>Кроз годину 
је, а недалеко од њих, испод прастарог, кљастог дуда, весело грокћући ваљало се двоје свињчади. 
S} Близу њих се удрвенила некаква стара кљусина, са шиљастим, мршавим куковима, те куња, лијено 
 читаш ли?</p> <p>— Ја нијесам чојек од књиге, — промуца Перо црвенећи се, — ама о Геновеви зна 
e>Свето Писмо</title> и разне занимљиве књиге, као што су: <title><hi>Црни листови</hi></title> 
младога Јове Перотића, који му је давао књиге.</p> <p>Као <hi>уредан</hi> човјек најпошље одлуч 
 понашања, и избацујући шале, које се у књиге не уписују.{S} На другој страни препирала се једн 
 РИСТО КИСИЋ.</p> <p>ВЛАСНИК: ИЗДАВАЧКА КЊИЖАРНИЦА ПАХЕРА И КИСИЋА.</p> <p>БЕОГРАД 1953</p> </d 
и сада вичем из свега грла: куку ономе, ко није ожењен!“</p> <p>Држимо, да овоме не треба никак 
 проговори.{S} Ако је ти не разговориш, ко ће други?..{S} А ти немој бити тврда срца и немој с  
бират’, ни разбират’, ни размишљат’ се: ко је и каква је?{S} Нек само није мушко, нек је жена,  
вам...{S} Ништа љевше од спавања!...{S} Ко је паметан, тај ти се не миче од своје куће, нит’ се 
ред на Перу, обузе га некакав страх.{S} Ко зна зашто, али он није волио имати са властима посла 
ма ко вам то налага, ако Бога знате?{S} Ко то изнесе на ме не било му просто ни овога ни онога  
адарима?{S} И какву дјевојку рабите?{S} Ко је вама дозволио, да непристојними намјерами вријеђа 
о тако тешко, али ко ће их написати?{S} Ко ће знати да их, како треба, искриви и удеси?{S} И уч 
 страну да не сретне Јефтанов поглед. — Ко ће ме сад?{S} Посиједио <pb n="59" /> сам к’о пашали 
p> <p>— Шта ћете? — запита шиштајући. — Ко сте ви?</p> <p>— Ево ти дошли, — одговори Јово весел 
/p> <p>— Који ће? — упаде Обрен брзо. — Ко то може?</p> <p>Данило, који је за све вријеме говор 
> <p>— А што ће ти? — запита мргодно. — Ко у ова доба вади крштеницу?</p> <p>— Треба...{S} Траж 
p>— Немамо ми пите, — одговори мирно. — Ко ће скухат’?</p> <p>Перо погледа у Данила, па у земљу 
еда.</p> <p>— А шта ти знаш? — викну. — Ко си ми ти?</p> <p>— Ја сам паметни чојек, јер паметно 
еро домаћицу, гледајући у придошлицу. — Ко је ово?</p> <p>— То је, — одговори стара осмјехујући 
 кријући очи од свега свијета.</p> <p>— Ко вам је то каз’о?</p> <p>Јефтан, блијед попут крпе, и 
ледати око себе на све стране.</p> <p>— Ко је? — помисли у себи.</p> <p>Привири боље.{S} И опаз 
т поче. — Он је кршнији јунак.</p> <p>— Ко зна!</p> <p>— Јес’...{S} И Шарин му је био добар!... 
— Ниђе никога!</p> <pb n="68" /> <p>— А ко да се јавља по овој врућини? — осијече Јово, задухан 
ала Богу кад си се пробудио!</p> <p>— А ко ти је то? — запита Перо зачуђено, угледавши крупна,  
 добовати прстима по стаклу.</p> <p>— А ко ће поћи на пут и куда? — као да сам себе запита. — О 
и вавијек!</p> <p>Перо зину.</p> <p>— А ко ти је каз’о да сам се вјенчао? — отегну. — Незнаш ти 
 Зар и теби да дајем рачуна?</p> <p>— А ко ће те питати ако нећу ја? — дочека стари и, раскорач 
пажљиво се осврћући на све стране да га ко не би чуо. — Ђевојку знаш ли, ама честиту и поштену? 
е губи младост узалудно...</p> <p>— Ама ко ће ме, брате? — питао је Перо некако постиђено, окре 
ма о стабло дудово, сједе.</p> <p>— Ама ко сте ви? — запита јаче.</p> <p>Јово се засмија и пљес 
 се и писну као гуја љута:</p> <p>— Ама ко вам то налага, ако Бога знате?{S} Ко то изнесе на ме 
кад нема женске главе у кући...{S} Нема ко да ми уреди; нема ми ко ни кошуље прати, па вазда ку 
отресен, бришући сузу. — Халал му вјера ко те таког родио и на нас намјерио!</p> <p>Па, сви раз 
а пио и пио би га вазда.{S} Да ме и сад ко понуди, не би рекао „<hi>нећу</hi>“.</p> <p>— Је ли? 
био никакав необичан случај.{S} Нити је ко у воду скочио, нити се ко објесио; ни земљотреса, ни 
стављам...{S} Ни мени није драго кад ме ко зауставља од мојих послова...{S} Ја и сад имам посла 
Шта лађе?{S} Какве лађе?{S} Благо ономе ко је на суху, а куку ономе ко је на води, ето то ти је 
Благо ономе ко је на суху, а куку ономе ко је на води, ето то ти је мој палиграф...{S} Сухоња ј 
ј.{S} Нити је ко у воду скочио, нити се ко објесио; ни земљотреса, ни каква привиђења није било 
ци, бијаше готово и заборавио на Перу и ко зна да ли би га се икако и сјетио, да му не стиже он 
гао и то баш не би било тако тешко, али ко ће их написати?{S} Ко ће знати да их, како треба, ис 
 — дочека Перо одушевљено, — него да ми ко сто дуката даде...{S} Драго ми, к’о да сам оца рођен 
кући...{S} Нема ко да ми уреди; нема ми ко ни кошуље прати, па вазда купујем нове.{S} Ономадне  
 њега, као да би се тукао. — Знаш ли ти ко сам ти ја?...{S} И знаш ли ти шта могу ја?...{S} Мис 
све до пет...{S} Имам и новога, па како ко бегенише.{S} Мрко је и лијепо, па да умреш кад попиј 
 на воду, а ја ћу на сухо, па да видимо ко ће кога потопити...{S} Знаш ли ти, болан, да ће њему 
у нађоше Дамјана, овога истога Дамјана, кога он од милоште прозва Данилом.{S} Уједно одлучи и т 
користио Периним <pb n="83" /> душеком, кога је отео од Данила.{S} Он је, чисто и јасно, доказа 
итно, не гледајући ни на <pb n="119" /> кога и, очигледно, жалећи, што и рибље кости није могао 
аром по глави онога ђака пред собом, да кога испод клупе боцне иглом, или да пусти коме у њедра 
ице поче се растезати као да се кези на кога; десно око заигра му.</p> <p>— Ти мени рече да сам 
е бруке!</p> <p>И, не осврћући се ни на кога, отрча даље.</p> <p>У кући се диже читава узбуна.{ 
еба ни од кога да иштеш?</p> <p>— Ни од кога.</p> <p>Старац се дохвати руком за стабло и устаде 
p> <p>— Имам.</p> <p>— И не треба ни од кога да иштеш?</p> <p>— Ни од кога.</p> <p>Старац се до 
м сиђе на авлију и упути се дуду, испод кога су Данило и Игњат слатко спавали.</p> <p>Изненада  
еда око себе, као да се боји да не зове кога другога...{S} Нигдје никога!..{S} Он заборави на с 
акав.{S} Затворио се у собу, па нити је кога пуштао, нити куда излазио, него се од јутра до мра 
ду, а ја ћу на сухо, па да видимо ко ће кога потопити...{S} Знаш ли ти, болан, да ће њему Русиј 
ислоњен је био прост, дрвени сандук, из кога је вирило неколико дроњака.</p> <p>— К’о што видит 
и је сједио стари и гледао у тефтер, из кога је Јока нешто читала, а пред њим су стајала два се 
испи чашу и цмокну губицама као да љуби кога.</p> <p>— Тако је, — потврди, правећи се озбиљан.  
 има муштерија у вашој касаби, улови ми кога.{S} Кажи, нек се од мене не боји пријеваре.{S} Ја  
е десити.{S} Нијеси ни први ни пошљедњи кога овако осуђују...</p> <p>Комесар као да овога пута  
ад траве.</p> <p>— Хоћемо ли сад виђети кога? — запита Јефтан, пошто су изашли из гаја и стигли 
познати, родио се љета господња не знам кога, али свакако барем прије четрдесет година.{S} Оцу  
око округлога стола, — око стола, преко кога Јефтановица сваке вечери позива некакве духове и р 
едницу, па да гласамо.{S} Ако треба још кога да зовнемо, па нек је више гласова.{S} Ако треба и 
 ићи, него је, обично, водио уза се још кога, понајвише каква новајлију, који није вичан механс 
а да везе...</p> <p>— Ја би замолио још кога, — уплете се Обрен, који је и сам волио здравице д 
!...</p> <p>И брзим корацима, као да га когод гони, изађе на улицу.</p> <p>Отада су учестали ић 
н, не љутећи се, наравно, ако би и њега когод тако украсио.{S} Разлика је само у томе, што је о 
а нека.{S} Перо помисли да ће опет бити когод из полиције и хтједе се сакрити, кад се врата отв 
у гору?</p> <p>— А што нијеси у хотелу, код Јефтана?</p> <p>— Јефтан је болестан, — одговори Да 
што се каже.{S} Знао је, да више никога код куће затећи неће кад <pb n="27" /> се врати из меха 
аш и на зло навлачиш...{S} Пит’о сам ја код власти <pb n="43" /> и мени казаше, да тамо не траж 
ad>Перо Карантан и дружина му у гостима код стрика Васе у селу Галебовцу.</head> <p>Врућина.{S} 
као.</p> <p>— Колико мислиш остати овђе код нас? — запита изненадно Перу. — Нећеш зар брзо крећ 
на једно сандуче и позва Јову да сједне код њега.</p> <p>— Ама ми треба и да га дочекамо, — реч 
адоше.{S} Опремише Тому кочијаша, да се код некаква познаника одмара, а они се полако упутише у 
е дотле, док се најприје подробно не би код власти распитао: нема ли она шта против тога и није 
 машући јаглуком. — Ено Данила ђе сједи код колара!</p> <p>Сви наврвише на тесту и почеше се гу 
ланац објеси о врат.</p> <p>— Је ли поп код куће? — некако сурово запита уплашену слушкињу, кад 
једе у великом и славном хотелу „<title>Код Балкана</title>".{S} Овдје већ није затекао ни млад 
е вазда и успијала губицама) смјежуране коже, набијељена, помоли се на вратима носећи <hi>слатк 
а згњавити к’о црва...{S} Послаће своје Козачине, па ће га утопит’ у мору...</p> <p>— А јенглес 
Бога ти, твоје вино, — прекори га жена, која као да није много пазила на његове опомене. — Дана 
..{S} Да ми није било ове женске главе, која ми донесе вина и протра ме по прсима, умро бих...{ 
зи га у дну авлије, испод широке мурве, која је собом заклањала половину мале, скромне кућице,  
десном руком грли стас лијепе собарице, која је била нешто лакше одјевена, а лијевом је држи за 
 а они се полако упутише уском путањом, која је водила кроз риједак, јасенов гај, у село...{S}  
по клавиру. — Јеси ли трговац, касапин, која ли си вјера?</p> <p>— Ја тргујем, — одговори Перо  
 се.{S} Перо Карантан пусти другу сузу, која му се склизну низ нос и заустави се управо на брко 
и ли гдје год стимао ма какву дјевојку, која би му се свиђела.{S} Поче застајкивати и испред мн 
 поче дражити дебелу, полугубаву мачку, која је лежала на ћепенку и сунчала се.</p> <p>— Па то  
леда.{S} Погледа и у Јову и чворугу му, која се зацрвенила као презрела трешња, па развуче лице 
али Топал-пашом и спјевали га у пјесму, која је почињала ријечима: <hi>Топал-паша мука наша</hi 
а.{S} Лагано, забацивши кестењаву косу, која јој је падала по челу, опружи обје руке и, са весе 
пространу, необично освијетљену, башту, која је била препуна свакојаке, мале и велике, господе. 
гоше, кроз ониска врата, у мрачну кућу, која, и ако по дану, бијаше мимо обично расвијетљена, ј 
ајући га за руку. — Камо жена?</p> <p>— Која жена? — блесасто запита Перо. — О каквој ми жени г 
го долази сам са младом и...</p> <p>— А која ли му је млада? — упаде Обрен.</p> <p>— Нас се не  
 — упаде Обрен.</p> <p>— Нас се не тиче која је ни чија је, — осијече Јефтан набусито, — то су  
говци дахнемо душом...{S} Хе, изгине ли која хиљада душа, изгине богме.{S} Ама се, опет, други  
 мермерне степенице, попеше се до соба, које им <pb n="98" /> је једна мала, црнпураста, милоок 
са њих силну прашину и длаке од мачака, које су на њима спавале, и поче их облачити.{S} Обуче и 
на, па макар и у тикви.{S} И вама фала, које ви мени наздрависте за мој дуг живот...{S} Ама, бр 
, и снажним, необично жилавим мишицама, које бијаху набрекле и чудновато се црњаху испод бијели 
 сумњивога понашања, и избацујући шале, које се у књиге не уписују.{S} На другој страни препира 
 и скочи са столице, подигнувши новине, које су му <pb n="106" /> се прилијепиле за тур од чакш 
о обучен у старе, широке хаљине Перине, које су висиле о њему као о суху дрвету, и изгледао је  
 ниске, <pb n="74" /> троножне столице, које обично сељаци употребљавају, и разгледали су собу, 
 ће, на прилику, кад ми не би било вас, које ја с вама лијепо живим и ви ме веселите и забављат 
гласом, пењући се на столицу. — Онда... које ви мени тако лијепо кажете и које ја мислим да је  
држе. — Ви сте мене, овај, <pb n="4" /> које ја данас славим моје крсно име и које сте ви, моји 
кон дуже почивке келнер донесе јело, на које се обојица наклопише.{S} Нарочито Благоје као да ј 
ече тужним, утањеним гласом, као дијете које се спрема да заплаче.</p> <p>Перо Карантан збуни с 
, духаном, гурабијама и урмашицама, низ које се циједио мед.{S} И дуги разговори испредали су с 
м, чак неопраним, чашама и боцама, кроз које су се ломили сунчани зраци, који, попут дугуљастих 
 треба, онда ће свакако требати...{S} И које сам ја паметан чојек, те нећу пуно говорит’ кажем  
> које ја данас славим моје крсно име и које сте ви, моји пријатељи, мени дошли и које вама фал 
да... које ви мени тако лијепо кажете и које ја мислим да је пријатељски... онда ја велим: нека 
је сте ви, моји пријатељи, мени дошли и које вама фала на љубави.{S} Мени је драго живити и сва 
ио черупати се макар с киме.{S} Ријетко које комшијско дијете да није било украшено чворугом на 
на чаршију, Благоје застаде.</p> <p>— У које доба да дођем сјутра по те? — запита.</p> <p>— Ран 
и увијајући се између солдачких редова, који су је задиркивали.</p> <p>Дође и до Перина стола.< 
 чибук и наређује нешто двојици синова, који су неуморно, у страни, окопавали кукурузе.</p> <p> 
у за омањим столом сједила два човјека, који му изгледаху најозбиљнији и најугледнији.{S} Један 
ља, три најдража и најмилија пријатеља, који, загријани вином и необично расположени, тек што м 
еђаху за столовима, од духанскога дима, који се као дебела паучина лелујао и повијао по механи. 
је <hi>јаде</hi> испричати.{S} Јефтана, који се готово није ни растављао од своје заручнице, ни 
говој касаби; омиљенога Благоја писара, који је могао са сваким лијепо живити и, нарочито од се 
ије, осим досадна шкрипања попова пера, који је, као за инат, хитао, да крштеницу час прије свр 
n="60" /> магазу младога Јове Перотића, који му је давао књиге.</p> <p>Као <hi>уредан</hi> човј 
пуно? — питао <pb n="18" /> је другове, који су се враћали из школе.</p> <p>— Како кад, — одгов 
— рече задовољно. — Ми имамо наше људе, који нам, али, све доставе неизоставно.{S} Ви сте си си 
т читаве касабе и није било чаршинлије, који се бар неколико пута није похвалио, како је вечера 
 него пусту кућу, — говорио је свакоме, који би га прекорио због неуредна живота. — Волим, брат 
протокол, — чим не слушаш рђаве јаране, који хоће главом да пробијају зид, па им зато вазда гла 
е.{S} Препаде и Благоја и остале госте, који га усплахирено погледаше. — Не дозвољавам и не доз 
ве?{S} Ваљда није било човјека у земљи, који се толико бојао власти колико поп и који би био у  
поднесе она послужавник са кахвом Пери, који се бијаше толико збунио и загледао у њу, да није з 
, кроз које су се ломили сунчани зраци, који, попут дугуљастих стубова провиднога дима, падаху  
едао као поп, него као голем мрк облак, који се спустио на земљу и поиграва пред њим.{S} И, као 
асин слуга, Игњат, стар, космат човјек, који се једном у пет недјеља бријао а шишао се два пут  
 <p>— Ама шта је било? — запита Јефтан, који се никако није могао разабрати. — Какав је то бела 
Пере Карантана.</hi> </head> <p>Јефтан, који је још два дана поред лијепе Швабице боловао, врат 
би замолио још кога, — уплете се Обрен, који је и сам волио здравице држати. — Нека буде барем  
 Мени не треба, — мирно одговори Обрен, који је гледао у тефтер и срачунавао нешто. — Што ћа ми 
 знам нарав...{S} И какав ми је то коњ, који се игра и обара људе?...{S} При погодби нијесмо ка 
Фала Богу, —- промрмља уплашени Данило, који је стајао поред постеље. — Фала Богу кад си се про 
брен брзо. — Ко то може?</p> <p>Данило, који је за све вријеме говора био прикривен за вратима  
 ћеш данас? — запита га изненађени поп, који тек што бијаше устао и почео се умивати, а полијеј 
ign>? — запита их млад, вижљаст келнер, који као да испод земље васкрсну, и гледаше их не баш н 
се још кога, понајвише каква новајлију, који није вичан механском ваздуху.</p> <p>Због тога је  
, мјесто да пружи кахву првоме Јефтану, који <pb n="76" /> је и сједио у прочељу, пружи је Пери 
— Водите га у затвор, — рече полицајцу, који се појави на вратима.</p> </div> <div type="chapte 
јетом!{S} Људи су овнови, <pb n="36" /> који трче за звонаром, макар их и у јаму водио...{S} А, 
и изабира, — додаде мало тише.</p> <p>— Који ће? — упаде Обрен брзо. — Ко то може?</p> <p>Данил 
иво поче бјежати од њега као од човјека који је памет изгубио.{S} И другови га оставише.{S} Укл 
ио је да ће, ако мало заспе, макар и на који сахат заборавити своју <hi>заручницу</hi>...{S} Уз 
оји се толико бојао власти колико поп и који би био у стању са већим страхопоштовањем говорити  
тово смијући се. — Има, брате, још људи који путују...{S} Зар смо ми мимо свијет к’о отпадници  
ко збунио и загледао у њу, да није знао који ће филџан прихватити, и није осјетио, како је, при 
{S} Старчић се, чак, позива и на госте „који су могли виђети ако су гледали“ и каже, да се гото 
 куће, окренуше другим путем, а не оним којим су дошли.{S} Упутише се чопору ниских, сеоских ку 
аштва.</hi> </head> <p>Перо Карантан, с којим сам вас рад поближе упознати, родио се љета госпо 
 скакутали неколико безбрижних врабаца, којима врућина није сметала, и облијетало је силесија с 
 спавати, као што и остали сретни људи, којима није пало на памет да се жене, спавају?{S} Рашта 
 се чопору ниских, сеоских кућа, испред којих се, у прашини, играло неколико голишаве дјеце...< 
три сокака, измећу малих кућица, испред којих су, на омањим клупицама, сједили старији људи и ж 
га се највише и свиђао касабалијама, од којих су неки, најпаметнији, и научили тај језик и поче 
огледаше уз широку, кривудаву тесту, на којој се, у даљини, издизао и ширио бјеличаст, провидан 
дугачком и необично прљавом авлијом, по којој су лежале здраве и разлупане бачве, дрва, обручев 
 употребљавају, и разгледали су собу, у којој није било никаква намјештаја.{S} Ни простирке по  
риба брез вина«...</p> <p>Домаћица, под којом је непрестано столица пуцкала, не могаше сачекати 
ером није шалити, па лагано извуче руку којом је обмотавао стас лијепе Швабице и, направивши му 
ем опаљена лица са дугом, црном брадом, коју је морао подвезати махрамом, и снажним, необично ж 
 скочише, и, оставивши филџане и кахву, коју су испијале, зачуђено их погледаше.</p> <p>— Аха,  
је могућно...{S} Он да испроси ђевојку, коју никад није видјео?...{S} И дјевојка да пође за њег 
нке, прљаве гаће и још прљавију кошуљу, коју је раздрљио на прсима, пустивши да се мушице окупљ 
ила и високо издиже изнад главе чутуру, коју му додадоше. — Ми најми...</p> <p>И стаде.</p> <p> 
е куцкао чашом о сто) отвори бурмутицу, коју је непрестано држао у лијевој руци, и добро потпра 
 се растресе над успаваним Јефтаном, да коју буху стресе на њега и да му се тако освети.{S} Зат 
, окренувши се друговима. — Реците и ви коју.</p> <p>— Прво: треба да узме жену с миразом, — до 
ор!</p> <p>— Тражио бих ја, ама не знам коју ћу, — одговори Перо још тужније. — Не знам ти ја н 
ништа него жена.</p> <p>— Ама није жена кокош, па да ти је купимо, — викну Јефтан жешће, ударај 
га једнако и туђи пси и мачке и пилићи, кокоши, голубови.{S} Рачуна се, да је за кратко вријеме 
ије могао чути...{S} Чак и оне неколике кокоши, што су се разишле по гомилама буништа, испред к 
обручеви, сјекире, и чепркале безбројне кокоши, пијевци, пилићи.{S} Двије-три патке брчкале су  
о сандуке, па и у њих завиривао.{S} И у кокошињак је завиривао.{S} А она жила искочила му на че 
к су се лијепо могла распознати некаква кола.</p> <p>— Он је! — узвикнуше.</p> <p>— Није!</p> < 
га свијета!</p> <p>— А што нијеси друга кола наш’о, магаре никакво? — брекну Перо љутито <pb n= 
 сам на свијету?</p> <p>— А ђе су друга кола? — окоси се Данило, отимајући се. — Није ово шехер 
, приближујући им се. — Нема Томе, нема кола, нема вожње, нема пута!...</p> <p>Да је, на примје 
 тјеме и у голи врат.{S} Прашина, испод кола, диже се и пада по очима и лицу.{S} Коњске мухе об 
сто, — узвикну учитељ прије, него су се кола и зауставила и високо издиже изнад главе чутуру, к 
и, добујући прстима у прозор, очекиваше кола.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19051_C 
head> <head> <hi>Перо Карантан мора без кола путовати у касабу П...</hi> </head> <p>Истјерани и 
ефтан, блијед попут крпе, истегну га из кола и повуче у страну.</p> <p>— Што обрука ’вако и себ 
се, Боже сачувај, разболио или испао из кола и ногу сломио?...{S} Шта би било?...</p> <p>— Сврш 
га по носу.</p> <p>— Хајде, хајде тражи кола, магарче, — рече му благо, готово тепајући. — Дошл 
 <p>— Сведно...{S} Ти само пази!</p> <p>Кола се приближише и весели Данило <pb n="165" /> поче  
ући јаглуком. — Ено Данила ђе сједи код колара!</p> <p>Сви наврвише на тесту и почеше се гурати 
ави Јефтан јаче. — Да нам је Бог послао колеру на врат, ја се не бих љутио...{S} Рек’о би: од Б 
. — Хоће ли се јавити ико?</p> <p>Изнад колиба дизао се танак, плавичаст дим и повијао се по ча 
 се разишле по гомилама буништа, испред колиба, нијесу какотале ни дречале, него опустиле крила 
и стигли до неколико старих, раштрканих колиба. — Хоће ли се јавити ико?</p> <p>Изнад колиба ди 
ш ли колика ти је паучина по зидовима и колика је прашина по тлима?</p> <p>Перо преврну очима,  
ако то држиш како ли пазиш?{S} Видиш ли колика ти је паучина по зидовима и колика је прашина по 
муца Обрен. — А... осим тога... не знам колика ће бит’ попутнина.</p> <p>— Попутнине нема!</p>  
цу, јер он ни у чем није толико уживао, колико кад га човјек понуди чашом добра вина и кад му р 
 на столици, пушио и пијуцкао.</p> <p>— Колико мислиш остати овђе код нас? — запита изненадно П 
gn> бре!</p> <p>Келнер дође.{S} Срачуна колико обојица имају платити и пружи карту.</p> <pb n=" 
есрећи. — Шта ти је?</p> <p>— Мислим се колико смо утекли од куће, — одговори Данило жалостив н 
амо да ја умакнем комесару, а ви гоните колико хоћете.</p> <p>Па сједе за сто и написа брзојав  
ка у земљи, који се толико бојао власти колико поп и који би био у стању са већим страхопоштова 
 него прије.</p> <p>— Ја ћу, — викну он колико га грло доноси... — Ево мене!</p> <p>— Муч’ ти,  
а вазда добре муштерије.{S} Да си видио колико сам муке им’о док сам каз’о како си ваљан и бога 
— Окупићемо још наших људи, па, неко на колима а неко на коњима, пођемо на сусрет...</p> <p>— Х 
ити зна: хоће ли изаћи, или ће остати у колима?{S} Згурио се у крај, па нијемо и тупо гледа сво 
де нову мајсторију и спустио се на прва кољена, а Перо се ослабио, полетио с њега главачке и ск 
е? — запита изненада, положивши руке на кољена и пипкајући прстима као по клавиру. — Јеси ли тр 
147" /> Задрхташе му и ноге, поклецнуше кољена и он сједе, управо паде на столицу...{S} Свијест 
кочи, драго...</p> <p>Перо се ухвати за кољено и хукну.</p> <p>— Нека га Данило јаше ако хоће,  
у ти ја овђе више ноћиват’, па да ме на комаде сијечеш, — рече. — Нијесам ја разбојник, па да м 
лу, а празна боца откотрља се и разби у комаде.</p> <p>— А што кукаш? — дрекну и унесе му се у  
 има више будале од тебе?</p> <p>Као по команди сви гости оставише <pb n="105" /> своје столове 
еља, а данас му је требао један човјек, коме ће све своје <hi>јаде</hi> испричати.{S} Јефтана,  
е водим...{S} И Благоје, никакав чојек, коме сам платио ручкове и вечере, да ме тако превари!.. 
— А ти опет тражи цуру, — дочека Обрен, коме су додијала та пречеста тужакања. — Што мени прича 
о сокаку и мучити се с њиме, него треба коме другоме да га натоваримо на врат, па нека се други 
а испод клупе боцне иглом, или да пусти коме у њедра шаку коњских <pb n="19" /> муха.{S} Но то  
сметњи.</p> <p>Након дужега вијећања, у коме је Аћим живо протествовао против шибања у школи, б 
S} Он је управо имао неки свој језик, у коме је било помијешано чешких, њемачких и неколико срп 
те заједнички написаше учитељу писмо, у коме учтиво замолише »да се потруди, ако му није тешко, 
/p> <p>Јефтан уведе Перу у један кут, у коме их са улице нијесу могли видјети.</p> <p>— Овђе ће 
p> <p>Држимо, да овоме не треба никаква коментара.</p> </div> </body> </text> </TEI> 
хом, скрушен и понизан уљезе у собу.{S} Комесар, дебељкаст, мргодан човјек, са мјесечином на тј 
 не можете више имати боравка, — дочека комесар јаче. — Морате, али, овога трена одлазити натра 
ојте се правдати и испричавати, — упаде комесар важно. — Ја знам све вас, све Влахе...{S} Ви ва 
га.</p> <p>— Изим овога, — настављао је комесар немилостиво, — ви сте, дапаче, и друге сумњиве  
а задрхта.</p> <p>— А видите, — настави комесар, — није ли, али, то нарушавање јавнога реда и м 
 сада.</p> <p>— Ништа за то, — одговори комесар, давајући му руком знак, да га не прекида у гов 
 тијела. — Баш се тако зовемо...</p> <p>Комесар забиљежи и накашља се.</p> <p>— Ви сте, али, ва 
и пошљедњи кога овако осуђују...</p> <p>Комесар као да овога пута бијаше нешто расположенији и  
ам ја, а бунтовник је бунтовник.</p> <p>Комесар одмахну руком.</p> <p>— Драги мој, — рече, — ја 
росто ни овога ни онога свијета?</p> <p>Комесар се насмија и оним истим прстом куцну се по челу 
ubSection" /> <p>Пред собом полицијског комесара морао је чекати више од пола сата...{S} Ту су  
и Перу из затвора и опет га поведе пред комесара.</p> <p>— Хајде, — вели, — да чујеш пошљедњу п 
и...{S} Соба као да се поче окретати, а комесарова глава поигравати.{S} Изгледало му је, да ће  
 закључавајући их. — Само да ја умакнем комесару, а ви гоните колико хоћете.</p> <p>Па сједе за 
 даску, попут црквених клепетала, те су комшијске жене, мислећи да су то права клепетала, почел 
радан, на Велики Четвртак, испети се на комшијски дуд и ту ударати у даску, попут црквених клеп 
рупати се макар с киме.{S} Ријетко које комшијско дијете да није било украшено чворугом на глав 
е разлијегало по свој авлији и по свеме комшилуку, — дош’о си да ме вараш и на зло навлачиш...{ 
ар ништа не научио.{S} Само нека мени и комшилуку није на сметњи.</p> <p>Након дужега вијећања, 
, — дочека Перо брзо. — Има ту неколико конака.</p> <p>— То је необично, — уздахну стара, отиру 
жалостив но, не утирући суза. — Има сто конака да смо утекли!</p> <p>— Па шта ти је, магарче; к 
S} За прве двије године истјера двојицу конкурената из Касабе и натјера их, да на другој страни 
ара и то је непоштена ствар...</p> <p>— Коњ је плах, — упаде Јован, — па му драго да поскочи, д 
рави и удари се у прса.</p> <p>— А мене коњ није мог’о оборити! — рече поносито.</p> </div> <di 
ђена од дванајес’ ока.{S} Не може сваки коњ бити Шарин, ни сваки чојек Краљевићу Марко...</p> < 
p>Уједанпут обојица узвикнуше.{S} Перин коњ хтио да изведе нову мајсторију и спустио се на прва 
да му знам нарав...{S} И какав ми је то коњ, који се игра и обара људе?...{S} При погодби нијес 
та Јефтан.</p> <p>— Није скупа...{S} На коња по форинта, по форинта...</p> <p>— Није пуно, — уп 
Паризу.</p> <p>Наши путници одјахаше од коња, ступише у хотел и, уз мермерне степенице, попеше  
но ходати око дрвета.</p> <p>— А има ли коња у селу? — запита шапатом.</p> <p>— Има, — одговори 
ам Јован, не знам како се зове, има три коња.</p> <p>— А нама требају четири! — упаде Перо живо 
укурузе.</p> <p>— Чули смо, да имаш три коња, — рече Јефтан поздравивши се с њим. — Ако хоћеш д 
гроша мени, што ћу ићи с вама да вратим коња, мени... — опет ће Јован.</p> <p>— С овијем се нећ 
ка глава.</p> <p>Међутим и Јован изведе коње и поче их вадати по ледини, чешукајући их и размрс 
о је!...{S} Сад ћу ја уредити и извести коње!</p> <p>— Данас ће бит’ пасја врућина! — прогунђа  
то су ишли лагано и мирно, за пошљедњим коњем.{S} Обојица задуханили, па се упустили у разговор 
у, а њима остави да сами узјашу.</p> <p>Коњи, чим кренуше, као да осјетише несигурне јахаче на  
аших људи, па, неко на колима а неко на коњима, пођемо на сусрет...</p> <p>— Хоћемо!..</p> <p>Ј 
ола, диже се и пада по очима и лицу.{S} Коњске мухе облијећу ода свих страна и лијепе се за обр 
е иглом, или да пусти коме у њедра шаку коњских <pb n="19" /> муха.{S} Но то је бивало све то р 
ти, а Јефтан потјерао за њим, труцка на коњу и, као пијан, клима се и повија час на једну час н 
ебе.{S} А бухе га све то више пецкаху и копрцаху се испод њега, као да је на мравињак легао.</p 
ући два три дана.</p> <p>Старац одскочи корак унатраг и раствори уста, као да ће прогутати неко 
е се потући, те сиромах Перо читава три корака одскочи у страну и дрхћући приступи механџији.</ 
кућа.</p> <p>— Ево нас! — узвикну Јово, коракнувши у широку авлију, испред куће, ограђену са св 
, кроз ходник, почеше одјекивати нечији кораци и као граја нека.{S} Перо помисли да ће опет бит 
S} За данас је доста!...</p> <p>И брзим корацима, као да га когод гони, изађе на улицу.</p> <p> 
ара са родиним ногама, што и по равници корача као да се пење уза степенице, — њему се смрачи п 
оћ су куњале.</p> <p>Перо пође неколико корачаји, па застаде.{S} Ухвати Благоја за крај од прсл 
рине, Тисе, Врбаса, Саве и Цетине, види користи од вашег брака; да сретно буде по ваш дом и срп 
ах за старим изишао некуда, а Јефтан се користио Периним <pb n="83" /> душеком, кога је отео од 
Оцу му је било име Аћим, или како се на корицама читуље потписивао <hi>Јоаким</hi>, а мати му с 
} Очи му се помутише, усне поблиједеше, коса се накостријеши.{S} Поплашено погледа по свима и к 
елике и кахвајасте к’о двије маслине, а коса златна к’о препечена ракија од пет година дана...{ 
мишљао.{S} Од велике бриге поче му се и коса шарати и, на велику жалост његову, појавише му се  
иш?{S} Како се не стидиш својих сиједих коса?..{S} Чојек у годинама, па нежењен!..{S} Срамота!. 
} Тада се шалио са дјецом, чупкао их за косе, показивао им разне слике и пјевао им пјесме о Мил 
 валима, на мјесечини.{S} Дугачке, црне косе распустила по води, издигла бјељу него у лабуда гл 
ан, помућених очију, замршених бркова и косе, љутио се на себе и на свакога.{S} Псовао је механ 
на и мало рашчерупана, те су јој бичеви косе падали по образима и сакривали јој половину лица.< 
му.{S} Стара га, од милине, почела и по коси гладити, а стари се само смјешкаше и пипаше му оди 
а је лешкарио Васин слуга, Игњат, стар, космат човјек, који се једном у пет недјеља бријао а ши 
илош Обилић пробада цара Мурата на пољу Косову.</p> <pb n="49" /> <p>— А оно је ваша слика? — з 
ути.{S} Он скочи, намргоди се и затресе косом, страшан као лав афрички.{S} Затим удари шаком <p 
са руменим, дугуљастим лицем, просједом косом, ћелавим обрвама и дугим трепавицама, што вјечито 
 кога и, очигледно, жалећи, што и рибље кости није могао појести.</p> <p>— <foreign xml:lang="d 
ља се лијепо и раздијели <pb n="114" /> косу по средини, пустивши да му два бича пану управо по 
 дочека удовица <pb n="51" /> и заглади косу на челу. — Какве су ми сад ђевојке?...{S} Мршаве и 
 прибра.{S} Лагано, забацивши кестењаву косу, која јој је падала по челу, опружи обје руке и, с 
усти на вољу, помијеша прсте у Данилову косу, затресе му главом и заповиједи да изађе из собе.{ 
 и потегну Данила за мокру, разбарушену косу. — Зар је Томо сам на свијету?</p> <p>— А ђе су др 
едаше се и пристадоше.{S} Опремише Тому кочијаша, да се код некаква познаника одмара, а они се  
лија, издизала се при дну чаршије и као кочоперила се својим огромним вратима, великим, цвијеће 
а се.</p> <p>— Није ми жао главе... ама кошуља... — рече тужним, утањеним гласом, као дијете ко 
њаху испод бијелих, загрнутих рукава од кошуље.{S} Поп је, без мантије и камилавке, босоног газ 
дмахну рукама.</p> <p>— Немамо ми чисте кошуље, — рече.</p> <p>— Ја нема, — једва проциједи кро 
 кроз зубе Перо, мргодећи се. — Нема ни кошуље...{S} Тако је то, браћо, кад нема женске главе у 
.{S} Нема ко да ми уреди; нема ми ко ни кошуље прати, па вазда купујем нове.{S} Ономадне сам уз 
е га чистити.{S} И размаза вино по свој кошуљи.</p> <p>— Ништа... ништа је то, — рече тјешећи г 
аребичино јаје, и попрска му вином нову кошуљу.</p> <p>Јово Перотић јаукну, скочи поплашено <pb 
био у танке, прљаве гаће и још прљавију кошуљу, коју је раздрљио на прсима, пустивши да се муши 
— Не брини ти!{S} Ја ћу теби дат’ своју кошуљу, па преобуци.</p> <p>Па се окрену према вратима. 
— Хајде нађи и донеси једну чисту, моју кошуљу.</p> <p>Данило га забленуто погледа.{S} Погледа  
вио си ме... па од јада...{S} Ако ти је кр...риво ено ти суда па ме тужи...</p> <p>Перо се осмј 
кну. — Крава Филипова!{S} Крава, крава, крава!</p> <p>Па полети вратима.</p> <pb n="75" /> <p>— 
а.</p> <pb n="75" /> <p>— Крава, крава, крава! — викну још гласније.</p> <p>— Чија крава? — зап 
ти и поигравати.</p> <p>— Крава, крава, крава Филипова у нашем житу! — викну. — Крава Филипова! 
у! — викну. — Крава Филипова!{S} Крава, крава, крава!</p> <p>Па полети вратима.</p> <pb n="75"  
 вратима.</p> <pb n="75" /> <p>— Крава, крава, крава! — викну још гласније.</p> <p>— Чија крава 
и трчкати и поигравати.</p> <p>— Крава, крава, крава Филипова у нашем житу! — викну. — Крава Фи 
шем житу! — викну. — Крава Филипова!{S} Крава, крава, крава!</p> <p>Па полети вратима.</p> <pb  
крава Филипова у нашем житу! — викну. — Крава Филипова!{S} Крава, крава, крава!</p> <p>Па полет 
 полети вратима.</p> <pb n="75" /> <p>— Крава, крава, крава! — викну још гласније.</p> <p>— Чиј 
 по соби трчкати и поигравати.</p> <p>— Крава, крава, крава Филипова у нашем житу! — викну. — К 
ва! — викну још гласније.</p> <p>— Чија крава? — запита неко из авлије.</p> <p>— Игњате, гони к 
п и да њиме бије другове.{S} Срећа, што крава није била <pb n="16" /> најбоље расположена, нити 
десет прозора, а најпошље је покушао да крави Митра кујунџије откине реп и да њиме бије другове 
дари га по устима.</p> <p>— Људи воле и крави дебљој а камо ли жени, — рече.</p> <p>— Воле, вол 
а неко из авлије.</p> <p>— Игњате, гони краву Филипову из жита, — развика се стари попут пудара 
м неким, настави: — И ја сам им’о једну краву, па дебела, па, кад је попипаш, мехка к’о памук.. 
 и он...{S} Зауставише се <pb n="48" /> крај врата и ту се почеше сашаптавати и разговарати...< 
већ био пробудио и сједио под дудом.{S} Крај њега је лешкарио Васин слуга, Игњат, стар, космат  
ачаји, па застаде.{S} Ухвати Благоја за крај од прслука и погледа му право у очи.</p> <p>— Ја ћ 
леђима и неколика пута пређе с краја на крај собе.{S} Најпошље погледа у Јоку.{S} Она је још је 
ева.</p> <quote> <l>Фалио се жути лимун крај мора,</l> <l>Има л’ иђе иког љевшег од мене?</l> < 
м диже послужавник са тала и метну га у крај.{S} Покупи и филџане од гостију.</p> <p>— Да није  
љезе у собу, и поздравивши све, сједе У крај.</p> <p>— Учитељу, јављамо ти радосну вијест, да с 
 или ће остати у колима?{S} Згурио се у крај, па нијемо и тупо гледа своје касабалије, а касаба 
 руке на леђима и неколика пута пређе с краја на крај собе.{S} Најпошље погледа у Јоку.{S} Она  
ion" /> <p>Доктор је становао готово на крају касабе.{S} Био то човјек странац, погурен, стар,  
и слика на зидовима.{S} Само, у једноме крају, висиле су некакве старе, окрпљене чакшире, а исп 
вирачице, <pb n="24" /> Швабице, што, у крају, свирају разне швапске маршеве.</p> <p>Јефтан уве 
купујеш таке слике) и она два сандука у крају и дрвени кревет, — ето то ти је читав намјештај.{ 
не шта ће даље казати.</p> <p>— А Марко Краљевић био је још бољи, — опет поче. — Он је кршнији  
же сваки коњ бити Шарин, ни сваки чојек Краљевићу Марко...</p> <p>Пошто је још мало посједио, д 
оче звиждукати.{S} Обиједили ме, да сам крао суцке биљеге, па ме ухавсили и оћерали из службе.. 
е од пиринча.</p> <p>— Ама крштеница је красна ствар, брате, — дочека Перо живахније, приближуј 
и: има ли икаква ђевојка љепша, од наше красне удовице Стаке?</p> <p>— Охо! — викну неко. — То  
>Перо једва дочека.</p> <p>— Лијепо!{S} Красно! — узвикну. -— То ти је паметна мисао!{S} Ја ћу  
ао тако »даровит и паметан«...</p> <p>— Красно дијете, — хвалио се Аћим свакоме. — Знао сам ја, 
а да умреш кад попијеш чашу...</p> <p>— Красно вино! — потврди Благоје опљуцнувши поред себе. — 
 а прсти му још живље заиграше. — Је ли красно?{S} Љевшега а јефтинијега нема у земљи.{S} Никол 
отово сваку вече.{S} А дочекивали су их красно.{S} Удовица, је дочекивала Перу, Милка Обрена, и 
ачуђено их погледати. — Како у лијепој, красној, милој и никад незаборављеној вашој касаби?{S}  
, расклиман, полуразрушен плот, пуши на кратки чибук и наређује нешто двојици синова, који су н 
окоши, голубови.{S} Рачуна се, да је за кратко вријеме убио осморо пилади, трима псима избио ок 
алом дјечурлијом на улици, постао је за кратко вријеме врло славан.{S} Прославио се витешким св 
лио из врло проста разлога, јер је кроз кратко вријеме умро. »Отишао у походе покојници« као шт 
и.</p> <p>— Растављај их, брате, јер ће крв пасти, — промуца. — Ово је биједа једна...</p> <p>— 
р се не би оне могле хранити без његове крви?{S} И зар он није могао лежати мирно у својој соби 
ра на белај, да троши новце и да својом крвљу храни сеоске бухе.{S} Зар се не би оне могле хран 
 опарена.</p> <p>— Бјежи, бјежи од мене крвниче! — викну и показа му свих десет прста, као да ћ 
p> <p>Перо га погледа попријеко, готово крвнички.</p> <p>— А што сјутра? — запита набусито. — Ј 
је путовање! — прогунђа Јефтан и некако крвнички погледа <pb n="66" /> у Перу. — Трећи дан путу 
де шта би одговорио, него и он сједе на кревет и, објесивши ноге, поче климатати њима.{S} Присл 
анила, гдје га је и оставио:{S} Сјео на кревет, објесио ноге па климата њима и плаче.{S} Очи му 
о даље...</p> <p>Јефтан опусти руке низ кревет и клону главом на јастук, као најтежи болесник.< 
ике) и она два сандука у крају и дрвени кревет, — ето то ти је читав намјештај.{S} Па како то д 
 и, онако у свима хаљинама, завали се у кревет.</p> <p>— Фала Богу кад смо овђе, — рече и Јефта 
ок је Јефтан још слатко спавао на своме кревету, умотан са врх главе до на дно нога у тешки, то 
 сред механе, па се препире са некаквим крезубим старчићем око плаћања.{S} Старчић вели, да је  
 <p>— Заричемо се.</p> <p>— И сјутра да кренемо!</p> <p>— Сјутра.</p> <p>И сви прихватише за ча 
о утучени, кренуше из авлије, а за њима крену и Данило, уздишући и стењући под пртљагом...</p>  
ница.</p> <p>— Јок, — одговори Јефтан и крену даље. — Шта ће ми то?</p> <p>— Требаће, требаће т 
 клепетала, почеле се побожно крстити и кренуле цркви на читав сахат раније, него ли је била от 
 је стегнуо јуначко срце своје и сам се кренуо на пут, стиже Перо, након два дана, у чувену вар 
и, топли јорган, дотле се Перо и умио и кренуо низ чаршију, тражећи да се упозна ма с киме и да 
ворише ријечи.{S} Обојица, као утучени, кренуше из авлије, а за њима крену и Данило, уздишући и 
 и мало.</p> <p>Перо затвори магазу, те кренуше обојица.{S} Пођоше уз широку чаршију, покрај чи 
p>Па, сви раздрагани, изађоше из куће и кренуше се, да и осталим касабалијама испричају знамени 
остави да сами узјашу.</p> <p>Коњи, чим кренуше, као да осјетише несигурне јахаче на плећима.{S 
икну. — Пристајем и ја!</p> <p>У неђељу кренуше обојица удовичиној кући.</p> <p>— Чујеш, ја не  
иск’о и кад си ми прич’о, да ће ти ђеца крепати од глади?...</p> <p>Сељак слегну раменима и ућу 
запита изненадно Перу. — Нећеш зар брзо крећати?</p> <p>— Неколико дана, — одговори Перо. — Ако 
о да му је био сав свијет <pb n="41" /> крив, мргодно је гледао свакога и ничијега поздрава ниј 
 n="94" /> <p>— Ама, брате, јесам ли ја крив што сам несретан? — упаде Перо снуждено. — Несрета 
сретно се и женим...</p> <p>— Нијеси ти крив, ама нијесмо ни ми, — настави Јефтан јаче. — Да на 
застаде.</p> <p>— Е знам, брате, да сам крив, — рече. — Знам, ама шта ћу?...{S} Кад ме стисне о 
 се Перо, мрко је гледајући. — Ја нисам крив..{S} Зар ја нисам каз’о да је слађа телетина од го 
је поред врата шкиљио један фењер, а на кривим степеницама гориле су двије омање лампе.{S} При  
о, како је, прихваћајући, окренуо га на криво, те половицу кахве пролио по новим чакширама.{S}  
слушајући Обрена. — Ако учитељу не буде криво, њега да замолимо.{S} Он је учио, па зна да везе. 
о да се мучи са муштеријама и да им се »криво куне“.{S} Лакше му је било <pb n="22" /> сједити  
> <p>Сви скочише и погледаше уз широку, кривудаву тесту, на којој се, у даљини, издизао и ширио 
 оженио, — застења <pb n="166" /> Перо, кријући очи од свега свијета.</p> <p>— Ко вам је то каз 
а видјети...{S} Уједанпут испусти чудан крик.{S} Брада му заигра, на челу му искочи дебела, мод 
ви, поблиједи и испусти ситан; чудноват крик.{S} Издигнута рука клону јој, брада заигра, очи се 
а скочи као опарена.{S} Отури тефтер са крила, збуњено погледа око себе и хитно изађе из собе.< 
јесу какотале ни дречале, него опустиле крила, отегле шије и искривиле главе, па као да се раст 
 види, осим некаквих бубица, прозрачних крила, што, каткада, пролете изнад траве.</p> <p>— Хоће 
...</p> <p>И, брзо се окренувши, као на крилима отрча у хотел.</p> <milestone unit="subSection" 
рену и хитно пође кући.{S} Брзо, као на крилима, улети у своју собу, дохвати из једнога ћошка н 
љења, обје руке у вис и машући њима као крилима.</p> <p>Обрен Пушибрк баци капу с главе и поче  
кад уљегнемо у собу, а она ми сједне на крило, па ми чупа бркове, љуби ме и милује, па се играм 
p> <p>Перо опет ућута.{S} Скрсти руке у крило и поче ломити прсте.{S} Осјетивши удовичино раме  
е још једнако сједила, држала тефтер на крилу и, осјећајући Јовин поглед на себи, није смјела г 
есмом бумбуловом, љуљушкати је на своме крилу и куњати јој на голим њедрима, као што је замишља 
о својим »јадима«.{S} Додуше пажљиво је крио име и попово и дјевојчино, али је причао све остал 
 искочила му на челу, а искезио зубе, а крмељаве очи дошле му још мање...{S} Игњат је рикао по  
рже и плашљиво одскочи.{S} Затим отвори крмељаве очи, протра их и, некако блесасто, погледа по  
<p>Нос у старога као да дође још дебљи, крњави зуби указаше се.{S} Он испусти некакав уздах и,  
том, смјежураним лицем, зеленим очима и крњавим зубима...{S} И једнако му се чинило, као да га  
гуљаста врата, избуљених зелених очију, крњавих зуба (због чега је вазда и успијала губицама) с 
оножници, бројећи димњаке на сусједским крововима, или је лешкарио у душеку, правећи куглице од 
ст дим и повијао се по чађавим, сламним крововима...{S} Ничији глас ни ту се није могао чути... 
 истим, чак неопраним, чашама и боцама, кроз које су се ломили сунчани зраци, који, попут дугуљ 
е честито ни допјевао задњу ријеч, кад, кроз ходник, почеше одјекивати нечији кораци и као грај 
оје свињчади.</p> <p>Из авлије уљегоше, кроз ониска врата, у мрачну кућу, која, и ако по дану,  
о и ширио бјеличаст, провидан облак.{S} Кроз облак су се лијепо могла распознати некаква кола.< 
о упутише уском путањом, која је водила кроз риједак, јасенов гај, у село...{S} Унаоколо све мр 
а хвалио из врло проста разлога, јер је кроз кратко вријеме умро. »Отишао у походе покојници« к 
аквим уским и прљавим сокацима, прођоше кроз двије-три авлије, провукоше се испод некакве грдне 
јевну.</p> <p>— Аха, ти си? — проциједи кроз зубе.{S} И објема шакама протра се по лицу, као да 
че.</p> <p>— Ја нема, — једва проциједи кроз зубе Перо, мргодећи се. — Нема ни кошуље...{S} Так 
запјева, те полако, тихо, поче циједити кроз зубе своју стару и најомиљенију пјесму:</p> <quote 
мене тиче?</p> <p>— Честитам, — испусти кроз нос, учтиво се наклонивши, пошто се мало прибрао.  
сти.</p> <p>— А сапутнина? — запита као кроз плач.</p> <p>— Па нијеси ли ти са Стаком говорио?  
> <p>— Чув’о би се, — одговори Перо као кроз плач, — ама зар сам ја пророк, па да му знам нарав 
 плачу!{S} А Данило опет промолио главу кроз врата, па као да размишља: или би заплакао, или се 
е хтио спавати, пропуштао је живу ласту кроз рукав и — свеједно.{S} Чим би почео писати, та су  
уљастих стубова провиднога дима, падаху кроз стари, ваљда никад неочишћени <pb n="61" /> прозор 
у, уозбиљио се као какав старац.</p> <p>Кроз годину -дана постао је миран ђак.{S} Да је био доб 
.</p> <p>— Е видите ли ви објешењака! — кроза смијех викну Јефтан, поново се враћајући друштву  
ми је и весела, исто к’о да ми је Бог у крошњи с неба бацио, да ме обесели за моја добра дјела. 
е то каз’о?</p> <p>Јефтан, блијед попут крпе, истегну га из кола и повуче у страну.</p> <p>— Шт 
оват реп: од изрецкане хартије и старих крпетина.</p> <p>— А шта ти ту радиш? — прекори га Перо 
ада у вашега свећеника, тражили некакве крсне листове...</p> <p>— То је давно било, — упаде Пер 
 <pb n="4" /> које ја данас славим моје крсно име и које сте ви, моји пријатељи, мени дошли и к 
први пут пошље смрти родитеља, прослави Крсно Име.{S} А како га је прославио и шта се закључило 
RP19051_C1"> <head>I.</head> <head> <hi>Крсно Пере Карантана.</hi> </head> <p>Перо Карантан, ви 
 <p>Састанак, одређен у прву недјељу по Крсноме Имену, морао се одржати и сви јарани опет се, у 
да се нијесте преварили? — запита опет, крстећи се. — Шта ћу им ја?</p> <p>— Ако ти је име Перо 
у то права клепетала, почеле се побожно крстити и кренуле цркви на читав сахат раније, него ли  
осито исправљеним вратовима и као неким крунама на глави...{S} И као купа се и он у језеру..{S} 
отежући и као размишљајући. — У мене је крупан пос’о...</p> <p>— Што крупњи, бољи је! — упаде Б 
 иђемо.</p> <p>Перо завуче руку у џеп и крупан новац остави на столу.{S} Не хтједе ни кусура че 
— викну Благоје улазећи у собу и тарући крупан зној са чела.</p> <p>— Једва га једном уловисмо. 
е то? — запита Перо зачуђено, угледавши крупна, мрка полицајца, <pb n="143" /> гдје стоји иза Д 
нцу, силно ударала у очи.{S} Поп је био крупна људина, мрка, сунцем опаљена лица са дугом, црно 
ћица, ознојена, задихана, раздрљена, са крупним црвеним пјегама на лицу и чиревима на челу.{S}  
што крупно запитати, — рече, — ама тако крупно да би те могла кап ударити кад би изненада чуо.< 
му право у очи.</p> <p>— Ја ћу те нешто крупно запитати, — рече, — ама тако крупно да би те мог 
 У мене је крупан пос’о...</p> <p>— Што крупњи, бољи је! — упаде Благоје смијешећи се. — Ама са 
ио?..{S} Није Бог наредио да растемо по крушкама и по јабукама него да нас жене рађају...</p> < 
аче. — Она је шћи газде Ђуре Ашчића.{S} Кршан и богат чојек!</p> <p>Перо га дрпну за рукав и, о 
а што су их по њему остављали.</p> <p>— Кршан си ти, — настави поп, прелиставајући протокол, —  
еље и хвалио им се:</p> <p>— Опет је он кршан!...{S} Он ће и опет бити мимо остале.</p> </div>  
а остави Милки.</p> <p>— Данас си нешто кршан, — рече Пери, ударајући га јаглуком по образу. —  
таке шћери Милке.{S} Кажу, да је добра, кршна, ваљана.{S} Додуше ја је још добро не знам, нијес 
ој у ону рупицу на бради. — А, душе ми, кршна си и ти к’о ђевојка каква.</p> <p>— Бре не би се  
 узвикну Јово, натуривши фес на чело. — Кршна!</p> <p>Стари га погледа попријеко.</p> <p>— А не 
ш једном кахвом.</p> <pb n="50" /> <p>— Кршна цура, — рече Перо, кад су изашли из авлије.</p> < 
ко себе и хитно изађе из собе.</p> <p>— Кршна ђевојка! — нехотице узвикну Јово, натуривши фес н 
Перо, кад су изашли из авлије.</p> <p>— Кршна.{S} А има и мираза, — одговори Обрен.</p> <p>— Ех 
 послали ми кугу на врат.{S} Да је била кршна, не би чекала на ме, да дођем <pb n="141" /> из д 
 што? — зачуди се Благоје. — Ђевојка је кршна и добра, а и мираз носи.</p> <p>— Не треба мени а 
ијече Благоје и уозбиљи се. — Љубица је кршна, добра и носи ти пет хиљада мираза.</p> <p>Перо,  
ћ био је још бољи, — опет поче. — Он је кршнији јунак.</p> <p>— Ко зна!</p> <p>— Јес’...{S} И Ш 
поново се окрену Пери.</p> <p>— Ја знам кршних пуно, — рече, састављајући три прста и љубећи их 
милоште, повуче га за ухо.</p> <p>— А-а кршно си момче!{S} Лијеп објешењак! — рече, кесећи се.  
рења.</p> <p>— А треба ли теби, Обрене, крштеница? — запита га, улазећи у дућан, јер није знао  
еница! — викну изненада и исправи се. — Крштеница треба, па да ми је извадите...</p> <p>Поп, от 
нао казати рашта је дошао. — Мени треба крштеница! — викну изненада и исправи се. — Крштеница т 
ови јаче, — јер милостивој власти треба крштеница и за Јефтана Мргудића.{S} Он не може доћи, је 
еђима уз вреће од пиринча.</p> <p>— Ама крштеница је красна ствар, брате, — дочека Перо живахни 
мат’ рашта отићи попу, — рече. — Док је крштеница, имам му рашта ићи и увијек гледати Марушку.. 
поп, отресајући воду са браде. — Шта ће крштеница мртву човјеку?{S} На они се свијет иће и без  
ће, — ти ћеш се сад женити и требаће ти крштеница.</p> <p>— Јок, — одговори Јефтан и крену даље 
На они се свијет иће и без пасоша и без крштенице...{S} То не могу...</p> <p>Перо се почеша иза 
>— Нема.</p> <p>— А не даје њезина мати крштенице или што наличио?</p> <p>— Не даје.</p> <p>— П 
S} Да тако није казао, поп му не би дао крштенице и не би му је дао све дотле, док се најприје  
и сакривали јој половину лица.</p> <p>— Крштеницу за... за оца покојног, — једва изговори Перо, 
а пера, који је, као за инат, хитао, да крштеницу час прије сврши.</p> <p>Тужан и жалостан врат 
ене посл’о...{S} А милостива власт хоће крштеницу одмах.</p> <p>— Хм, хм, — дочека поп љутито.  
 — запита мргодно. — Ко у ова доба вади крштеницу?</p> <p>— Треба...{S} Траже ми је од власти,  
p>— Маро, дијете, — рече јој поп пишући крштеницу и не осврћући се на њих, — ево и Перо мисли и 
и пут -ступио у попову авлију и заискао крштеницу, за мало те није главу изгубио.{S} Љутит и ра 
 и мени казаше, да тамо не траже ничију крштеницу...{S} Ничију они не траже!...{S} А ти то, поб 
боравио и, кад овај устаде пружајући му крштеницу, зачуђено га погледа и као да хтједе запитати 
рата мале, приземне собице, и удовица и кћи јој Милка поплашено скочише, и, оставивши филџане и 
 цвијећем и барјачићима.{S} Под големим кубетом њезиним пружао се дугачак сто, препун јела, пић 
ричао своје доживљаје из времена кад је куга морила; причао је: како је бјежао испред ње и како 
ади?</p> <p>— Он зна шта ради!...{S} Од куге није било паметнијег чојека од њега.</p> <p>Јово д 
-а утекли су!{S} Утекли! — дрекну. — Од куге није било оваке бруке!</p> <p>И, не осврћући се ни 
 отме. — Јеси ли здрав?</p> <p>— А-а од куге никад боље! — одговори Игњат, стежући га јаче. — А 
а да их гонимо! — викну. — Да гонимо до куге!</p> <p>— Куда ћеш их гонит’? упаде стари жешће. — 
вима, или је лешкарио у душеку, правећи куглице од хљеба и гађајући њима слике на зиду.</p> <p> 
опет ме, ето, стигла казна и послали ми кугу на врат.{S} Да је била кршна, не би чекала на ме,  
ве вас!...{S} Одмах иђите из моје куће, куд вас очи воде и ноге носе...</p> <p>Јефтан и Перо не 
, — што купиш ове ствари овђе, а?...{S} Куд се спремаш?..</p> <pb n="153" /> <p>— Дома, — дрско 
иницу, ђевојку са пет хиљада мираза.{S} Куд ћеш љевше?{S} Чак је и мени лијепо, и ја сам на ћар 
че опоро. — Доста је сједнице!</p> <p>— Куд ћеш, зете?{S} Куда ћеш? — салетише га са обје стран 
 се. — Зар ти је ту мјесто?</p> <p>— Па куд ћу? — запита Данило набусито. — Хоћу ли у воду јали 
цу</hi>, све да потуче, па да онда трчи куд га ноге носе.{S} Дошло да се посвађа, да се поинади 
p>— Нијесам, — одговори Перо. — Не знам куд ћу.</p> <p>— А гладан си?</p> <p>— Прилично.</p> <p 
је сједнице!</p> <p>— Куд ћеш, зете?{S} Куда ћеш? — салетише га са обје стране и пунац и пуница 
 — уплете се удовица и потрча за њим. — Куда?</p> <p>— Ето нас други пут!{S} За данас је доста! 
 — викну. — Да гонимо до куге!</p> <p>— Куда ћеш их гонит’? упаде стари жешће. — Гонио би и ја, 
> <p>— Хајдемо, — рече Обрену.</p> <p>— Куда? — уплете се удовица и потрча за њим. — Куда?</p>  
 смјела главе подигнути ни погледати ма куда.{S} Стари стаде преда њу и куцну је прстом по челу 
 могао чути.{S} Па ни попадија се ни од куда појављивала није, макар што је Перо, Бог зна зашто 
 стаклу.</p> <p>— А ко ће поћи на пут и куда? — као да сам себе запита. — О тома треба добро ра 
се у собу, па нити је кога пуштао, нити куда излазио, него се од јутра до мрака климатао <pb n= 
Каква је преша била?</p> <p>— Гвожђе се кује док је вруће, — рече Благоје поцупкујући. — Нијеси 
а, а најпошље је покушао да крави Митра кујунџије откине реп и да њиме бије другове.{S} Срећа,  
ахну огледајући се у огледалу. — Хајде, кукавче црни, у манастир па пости и читај молитве, јер  
 га ухвате.{S} Објеси горњу усну, те му кукасти нос готово до браде доприје.{S} Изађе.</p> <p>— 
 најугледнији.{S} Један сух, пјегав, са кукастим носом и великим, необично испупченим очима, об 
оли једна рашчерупана глава са огромним кукастим носом и страшним очима.{S} Тек мало трезнији ч 
болешљив младић, упалих прсију и уских, кукастих рамена, вјечно огрнут <hi>иберцигером</hi>, ла 
рља се и разби у комаде.</p> <p>— А што кукаш? — дрекну и унесе му се у лице. — Ево, како сам с 
руза, подбочи се рукама о <pb n="32" /> кукове и одмјери га мрким погледом од главе до пета.</p 
мо...</p> <p>Стари се одуприје рукама о кукове и унесе му се у лице.</p> <p>— А вјенчање? — зап 
p> <p>Перо се такођер одуприје рукама о кукове и поче се бекељити према староме.</p> <p>— Не мо 
ква стара кљусина, са шиљастим, мршавим куковима, те куња, лијено машући репом и бранећи се од  
дуге ресе <pb n="30" /> да му падају по куковима.{S} Нађе и неколика прстена, наниза их по прст 
 промијенио и сада вичем из свега грла: куку ономе, ко није ожењен!“</p> <p>Држимо, да овоме не 
е лађе?{S} Благо ономе ко је на суху, а куку ономе ко је на води, ето то ти је мој палиграф...{ 
 и биће ти добро; ако ти буде зла, онда куку теби, одмах си мртав!...</p> <p>Перо поче трљати р 
нако рашчешљавајући браду, изађе између кукуруза, подбочи се рукама о <pb n="32" /> кукове и од 
ом, стењући и отхукујући, залијевала је кукурузе.</p> <p>Опазивши Перу обоје застадоше.{S} Попа 
, који су неуморно, у страни, окопавали кукурузе.</p> <p>— Чули смо, да имаш три коња, — рече Ј 
олему и тешку мотику у рукама, окопавао кукурузе, што их је ту засадио.{S} Иза њега је ишла поп 
е почеша иза уха, поче куцкати врхом од кундуре о тле и као смишљати нешто.{S} Затим још једном 
е мучи са муштеријама и да им се »криво куне“.{S} Лакше му је било <pb n="22" /> сједити по туђ 
сина, са шиљастим, мршавим куковима, те куња, лијено машући репом и бранећи се од силних муха.< 
ју.</p> <p>— А синоћ?</p> <p>— Синоћ су куњале.</p> <p>Перо пође неколико корачаји, па застаде. 
мбуловом, љуљушкати је на своме крилу и куњати јој на голим њедрима, као што је замишљао.{S} Од 
...{S} И као купа се и он у језеру..{S} Купа се лијепо у хладној, мирисној води, плива и осјећа 
пази, удаљену, љепоту-дјевојку, како се купа на валима, на мјесечини.{S} Дугачке, црне косе рас 
 као неким крунама на глави...{S} И као купа се и он у језеру..{S} Купа се лијепо у хладној, ми 
е купају у води.{S} Испод њихових грана купају се лабудови.{S} Шест гиздавих, бијелих лабудова, 
 и своје дугачке, танке, повијене гране купају у води.{S} Испод њихових грана купају се лабудов 
м и смјехуљцима на образима, диже се да купи бакшише.{S} Пође од стола до стола, осмјехкујући с 
140" /> прилику, један музејум па да то купим.{S} Ако ми затреба што из Карађорђева времена, ја 
> <p>— Ама није жена кокош, па да ти је купимо, — викну Јефтан жешће, ударајући руком по столу. 
ладнице.{S} Ни мрвица није остављао.{S} Купио је све и гутао хитно, не гледајући ни на <pb n="1 
.{S} Кажи ти мени, — дрекну јаче, — што купиш ове ствари овђе, а?...{S} Куд се спремаш?..</p> < 
ја хоћу да видим, — дрекну Перо опет. — Купује се теле па се и оно гледа а камо ли жена.</p> <p 
и; нема ми ко ни кошуље прати, па вазда купујем нове.{S} Ономадне сам узео једну и платио за њу 
 рече, — црна штета!..{S} Да продајеш и купујеш, могли би одма пазарити.{S} У мене, знаш, има с 
шавим швабицама (а ти плахо бегенишеш и купујеш таке слике) и она два сандука у крају и дрвени  
не загрли.</p> <p>— А хоћеш ли да те ја курталишем? — запита. — Послушај мене, па се не бој ник 
шај мене, па се не бој никога!</p> <p>— Курталиши ако си пријатељ и <pb n="167" /> брат! — јекн 
 новац остави на столу.{S} Не хтједе ни кусура чекати.{S} Зграби Благоја за раме и дрмну њиме.< 
ршеве.</p> <p>Јефтан уведе Перу у један кут, у коме их са улице нијесу могли видјети.</p> <p>—  
ћи Перу, поп, из некакве старе, зарђале кутије извади велике, чађаве наочари, натаче их на нос, 
ти.{S} Изгледало му је, да ће се читава кућа срушити и притиснути га.</p> <p>— Изим овога, — на 
указивала нешто љепша, плочом покривена кућа...{S} Са лица имала је три неједнака прозора и вел 
кући, — дочека Перо брзо. — Без жене је кућа празна.</p> <p>— Па ожени се болан! — узвикну удов 
та. — Млад је он, па још не зна како се кућа кући...{S} Обоје су млади к’о кап, па треба да их  
ене то ништа нема, — осијече стари. — И кућа ми тијесна, <pb n="72" /> и соба немам пуно; ни ду 
Јефтан!{S} А најљепша и највећа од свих кућа, понос веселих касабалија, издизала се при дну чар 
и.{S} Упутише се чопору ниских, сеоских кућа, испред којих се, у прашини, играло неколико голиш 
. ипак је све љепше било него у осталих кућа.</p> <p>— Ево нас! — узвикну Јово, коракнувши у ши 
уго?</p> <p>— Друго је, да је паметна и кућаница.</p> <p>Јефтан се мало намргоди.</p> <p>— А тр 
аву касабу, чија их љепота изненади.{S} Куће нанизане у правом реду једна до друге, па све једн 
ово, коракнувши у широку авлију, испред куће, ограђену са свих страна уском сухозидицом. — Ту с 
/p> <p>— Мислим се колико смо утекли од куће, — одговори Данило жалостив но, не утирући суза. — 
 шала удаљити се, сам самцит, толико од куће и доћи у туђ свијет, гдје му се свашта може десити 
се каже.{S} Знао је, да више никога код куће затећи неће кад <pb n="27" /> се врати из механе;  
ц објеси о врат.</p> <p>— Је ли поп код куће? — некако сурово запита уплашену слушкињу, кад сти 
ви мирни и да се не препадају од његове куће.</p> <p>— Ама у мене у собама има и буха, — дочека 
 је паметан, тај ти се не миче од своје куће, нит’ се пати ’вако к’о ми...</p> <p>— Не знаш ти  
м ја све вас!...{S} Одмах иђите из моје куће, куд вас очи воде и ноге носе...</p> <p>Јефтан и П 
ољубивши га у руку, готово трком оде из куће.</p> <p>Тога дана непрестано је мислио о Мари.{S}  
!</p> <p>Па, сви раздрагани, изађоше из куће и кренуше се, да и осталим касабалијама испричају  
слатко спава.</p> <p>Пошто су изашли из куће, окренуше другим путем, а не оним којим су дошли.{ 
асабу П...</hi> </head> <p>Истјерани из куће стрика Васине, Јефтан и Перо лешкарили су под једн 
> <pb n="127" /> <p>— Ама ја се зажелио куће, — упаде Данило.</p> <p>— Вратићеш се.</p> <p>Дани 
head>XIII.</head> <head>Перо се зажелио куће.</head> <p>Трећега јутра апсанџија пусти Перу из з 
, да се враћамо оклен смо и дошли...{S} Кући ћемо!</p> <p>И оде у собу.</p> <p>— Фала Богу, кад 
седам дана, док добро оздравим, па одма кући...</p> <p>— А ја? — јаукну Перо. — Шта ћу ја?</p>  
 Млад је он, па још не зна како се кућа кући...{S} Обоје су млади к’о кап, па треба да их ми ст 
фтанову руку, па се окрену и хитно пође кући.{S} Брзо, као на крилима, улети у своју собу, дохв 
браније и паметније...{S} Младо кућу не кући.</p> <p>— Оно, додуше, тако је, — одобри Перо, — а 
 и пође пред њима, да их води Јовановој кући.</p> <p>Затекоше Јована гдје се наслонио на стар,  
{S} Изгуби и наду, да ће икада у својој кући загрлити своју женицу и, у тихе љетње вечери, напа 
 срце зажели ти само ишти, к’о у својој кући.</p> <p>И опет се окрену вратима.</p> <p>— Данило! 
није похвалио, како је вечерао у својој кући, а пио вино у — Паризу.</p> <p>Наши путници одјаха 
 <p>У неђељу кренуше обојица удовичиној кући.</p> <p>— Чујеш, ја не знам шта ћу говорити с ђево 
 ће се намргодити.{S} Зато је и долазио кући доцније него прије.</p> <p>— Волим пуну механу нег 
</p> <p>Тужан и жалостан вратио се Перо кући и, као да му је био сав свијет <pb n="41" /> крив, 
шући и преврћући очима као рањеник. — У кући ми ништа у реду.{S} Ове ми у њој празно, све наопа 
сијан, — рече Јово, гледајући у под.— У кући немаш готово ништа и да трном повучеш по њој, не б 
, да се једва чуло. — Тако је то, кад у кући нема женске главе.</p> <p>— Па и не треба, — дочек 
и је то, брате, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Јефтана то ражљути.{S} Он скочи, намргоди  
о је то, брате, кад нема женске главе у кући.</p> <p>— А ти опет тражи цуру, — дочека Обрен, ко 
{S} Тако је то, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Од тога дана и опет поче умјереније живити 
 — Тешко је то, кад нема женске главе у кући...{S} Нема ко да ми уреди; нема ми ко ни кошуље пр 
о је то, браћо, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Јефтан махну руком и замоли га да не говор 
</p> <p>— Ништа нема без женске главе у кући, — дочека Перо брзо. — Без жене је кућа празна.</p 
уд!..{S} Мучио се ништа мање, него ли у кући Јовина стрица, кад су га оно бухе опколиле...{S} С 
ва.{S} Неколико дана живио је осамљен у кући као пустињак какав.{S} Затворио се у собу, па нити 
ља и једно момче, да ти се прогостимо у кући два три дана.</p> <p>Старац одскочи корак унатраг  
ући се ни на кога, отрча даље.</p> <p>У кући се диже читава узбуна.{S} Стрико Васо трчао је и з 
себе.{S} А у механи је друкчије.</p> <p>Кући је ишао само да се испава.{S} Отишао би, па, не тр 
ћеш да знаш, ето ти и кажем...{S} Своја кућица, своја слободица и ја иђем тамо...</p> <p>Стари  
на; минуше два-три сокака, измећу малих кућица, испред којих су, на омањим клупицама, сједили с 
 собом заклањала половину мале, скромне кућице, чија је бјелина, прама сунцу, силно ударала у о 
есу дуго ишли, па се нађоше пред омањом кућом, са једном бескрајно дугачком и необично прљавом  
ка неко из гомиле.</p> <p>— ...своју би кућу уредио! — дрекну Бошко јаче. — И не би... не би... 
Заклињао се и да ће претрести и уредити кућу и све ствари по њој, раштркане и разбацане на све  
и за шта друго, нека барем чува и чисти кућу и рађа ђецу...{S} Оклен би ми били, да нам се нису 
 него сабраније и паметније...{S} Младо кућу не кући.</p> <p>— Оно, додуше, тако је, — одобри П 
не одговори.{S} Пропусти га да уљегне у кућу, а он стаде под дуд.{S} Ту, поред Данила, леже и п 
ћари сад на пољу јадују, а ожењени се у кућу радују, — избаци, потпуно задовољна, што је могла  
убоко уздахну.</p> <p>— Па... хајдете у кућу, — рече. — Хајдете и отпочините.</p> <pb n="73" /> 
...{S} Јока сакри лице бошчом и утече у кућу, а Јово му се приближи.</p> <p>— Не ваља ти што пр 
јек ти би... ти би...</p> <p>— ...своју кућу уредио, — дочека неко из гомиле.</p> <p>— ...своју 
је уљегоше, кроз ониска врата, у мрачну кућу, која, и ако по дану, бијаше мимо обично расвијетљ 
.</p> <p>— Волим пуну механу него пусту кућу, — говорио је свакоме, који би га прекорио због не 
p> <p>— Сједи ти и само гледај, — рече, куцајући штапом о празну чашу и разгледајући људе и жен 
нијесу моји послови, — окреса полицајац куцајући се по сабљи. — То ће се у полицији извиђети... 
ву страну, пустивши, да га свилена кита куцка по челу.</p> <p>— Шта ћеш данас? — запита га изне 
обично испупченим очима, оборио главу и куцка празном чашом о сто, а други прекрстио ноге по ту 
патенијама...</p> <p>Бошко (онај што је куцкао чашом о сто) отвори бурмутицу, коју је непрестан 
...</p> <p>Перо се почеша иза уха, поче куцкати врхом од кундуре о тле и као смишљати нешто.{S} 
/p> <p>Јефтан се ђаволасто осмјехну.{S} Куцну празном боцом о сто и нареди још вина...</p> <p>И 
</p> <p>Учитељ презриво одмахну руком и куцну се по челу.</p> <p>— У мене је све овдје записано 
дати ма куда.{S} Стари стаде преда њу и куцну је прстом по челу.</p> <pb n="81" /> <p>— Није тв 
>Комесар се насмија и оним истим прстом куцну се по челу.</p> <p>— Ми све дознамо путем истражи 
/p> <p>— Хоћемо, — заграјаше и остали и куцнуше се чашама. — Ми ћемо му бити сватови!</p> <p>—  
лио се жути лимун крај мора,</l> <l>Има л’ иђе иког љевшег од мене?</l> </quote> <p>— Живио! —  
аспустила по води, издигла бјељу него у лабуда главу, обје руке пружила према њему и зове га се 
 се лабудови.{S} Шест гиздавих, бијелих лабудова, са поносито исправљеним вратовима и као неким 
 води.{S} Испод њихових грана купају се лабудови.{S} Шест гиздавих, бијелих лабудова, са поноси 
амргоди се и затресе косом, страшан као лав афрички.{S} Затим удари шаком <pb n="10" /> по стол 
на, вјечно огрнут <hi>иберцигером</hi>, лагано уљезе у собу, и поздравивши све, сједе У крај.</ 
 осврну на све то.{S} Он <pb n="100" /> лагано, гегајући се, пође у једну ћошу, гдје су за омањ 
рупицама на бради, за час се прибра.{S} Лагано, забацивши кестењаву косу, која јој је падала по 
а соба освјежи и чудновато замириса.{S} Лагано, стидљиво, оборених очију и руменећи се, поднесе 
наш ти каква је она...</p> <p>Јефтан га лагано одгурну.</p> <p>— Је ли љепша од Стаке? — запита 
да му се сад пред Пером није шалити, па лагано извуче руку којом је обмотавао стас лијепе Шваби 
страну скрећао погледа.</p> <p>Стари се лагано диже са сандука.{S} Полако, као шетајући, пође п 
ка музика, у врху баште, свирала, он се лагано љуљушкао на столици, пушио и пијуцкао.</p> <p>—  
дах заустави. <pb n="85" /> Погури се и лагано, на прстима, приближи им се мало.</p> <p>— Је ли 
њему ништа виђети...{S} Ништа!</p> <p>И лагано пође прозору, да им отуда покаже, е немају ништа 
p> <p>Једино Данило и Јован што су ишли лагано и мирно, за пошљедњим коњем.{S} Обојица задухани 
адан да попухује, милује га по образу и лагоди.{S} И тај вјетар доноси, из даљега, некакву пјес 
 примјер, гдјегод, иза леђа им, топ или лагум пукао, не би се више препали.{S} Обојица одскочиш 
? — запита Алекса озбиљно.</p> <p>— Шта лађе?{S} Какве лађе?{S} Благо ономе ко је на суху, а ку 
са озбиљно.</p> <p>— Шта лађе?{S} Какве лађе?{S} Благо ономе ко је на суху, а куку ономе ко је  
 утопит’ у мору...</p> <p>— А јенглеске лађе? — запита Алекса озбиљно.</p> <p>— Шта лађе?{S} Ка 
о прича свијету да је његово боље.{S} А лаже!..{S} Он само прича, јер и не зна ништа друго него 
, овога часа...</p> <p>— Невјешто ли ти лажеш, мој Перо, — умијеша се Благоје и стаде између њи 
ри уста, као да ће прогутати некога.{S} Лако бљедило прели му се лицем...{S} И за час се уозбиљ 
и женска глава... -</p> <p>— Па зато је лако, — кликну Јово, ударајући Перу по рамену. — Овђе б 
— рече домаћица плачевним, меким гласом лако гурајући и у једно и у друго. — И немојте се стиди 
астављао од своје заручнице, није могао лако ухватити и дуже задржати, а, осим њега, Обрен му ј 
стари Игњат.{S} Гологлав, рашчерупан, у лакоме одијелу, стаде на праг и погледа по соби.</p> <p 
или, брате...</p> <p>Алекса се одуприје лактовима о сто, а главу наслони међу шаке.</p> <p>— А  
, гунђајући, приступи Јоки, па је гурну лактом у прса.{S} Она га укочено погледа, а послужавник 
муштеријама и да им се »криво куне“.{S} Лакше му је било <pb n="22" /> сједити по туђим дућаним 
а њу ћу само гледати...{S} С матером је лакше говорити!...</p> <p>Кад изненадно, као у преши, у 
тас лијепе собарице, која је била нешто лакше одјевена, а лијевом је држи за подвољак.{S} Пред  
} И што је више савијао, све му на срцу лакше.{S} Као оловом да му је било оковано, па се сад п 
ривим степеницама гориле су двије омање лампе.{S} При дну степеница дочекао их је домаћин.{S} Г 
 боље видјети, а дебели сребрни сахатни ланац објеси о врат.</p> <p>— Је ли поп код куће? — нек 
ледала га са страхопоштовањем.</p> <p>— Лани си уз’о товар жита, — говораше стари, ни мало се н 
н, чак, сипа и воду у вино!..{S} Продао лани сељацима вина, па кад су људи отворили бачвицу, из 
ио на мјесту и час се играо са сахатним ланцем а час опет засукивао бркове.</p> <p>— А ја баш х 
 кад је хтио спавати, пропуштао је живу ласту кроз рукав и — свеједно.{S} Чим би почео писати,  
хоња је вазда јачи!</p> <p>— А топови с лаћа?</p> <p>Бошко отпухну пепео са цигаре.</p> <p>— Ев 
 полијејевала му лијепа Мара, обучена у лахке хаљине, неуређена и мало рашчерупана, те су јој б 
ћепенку и сунчала се.</p> <p>— Па то је лахко, — рече као узгред и не гледајући га. — Ено ти у  
ху се испод њега, као да је на мравињак легао.</p> <p>— Да барем Данило уза ме спава! — прошапт 
и Јован изведе коње и поче их вадати по ледини, чешукајући их и размрсујући им дугачке, свилене 
</p> <p>Да је, на примјер, гдјегод, иза леђа им, топ или лагум пукао, не би се више препали.{S} 
страну, док су дјеца бекељила му се иза леђа и старала се, да му за тур од чакшира прикаче нека 
ви питајте, — осијече Перо, окрећући им леђа. — Ви сте ме довели у затвор, ви ме проћерујете, в 
тру је био љутит, намргођен.{S} Нажуљио леђа, огребао се по руци, а бухе га ишарале својим ујед 
<pb n="143" /> гдје стоји иза Данилових леђа. — Шта тражи овђе?</p> <p>— Јесте ли ти Перо Каран 
а и неће ништа да плати.{S} Иза бабиних леђа провиривала је масна капа некаква просјака и разби 
ар!...{S} Мог’о је пити вина, па још из леђена од дванајес’ ока.{S} Не може сваки коњ бити Шари 
кају, грохотом се смијући, ако каткада, леђима или раменом, јаче удари о зид.</p> <p>— А ти си  
а изиђоше.</p> <p>Стари састави руке на леђима и неколика пута пређе с краја на крај собе.{S} Н 
ен остављајући тефтер и прислањајући се леђима уз вреће од пиринча.</p> <p>— Ама крштеница је к 
Стари се лијено исправи и, одупирући се леђима о стабло дудово, сједе.</p> <p>— Ама ко сте ви?  
па хајде сам...</p> <p>Перо се прислони леђима уза зид и уздахну.</p> <p>— Све ми се чини, да ћ 
ажити дебелу, полугубаву мачку, која је лежала на ћепенку и сунчала се.</p> <p>— Па то је лахко 
</p> <p>По авлији, нарочито око бунара, лежале су четири овеће гомиле ђубрета.{S} По њима су ск 
и необично прљавом авлијом, по којој су лежале здраве и разлупане бачве, дрва, обручеви, сјекир 
на простртим, старим, подераним кесама, лежао је некакав човјек.{S} Стар, сијед, са намрежганим 
љаше се по њојзи.{S} Управо на слами је лежао сам Перо, јер је Јово одмах за старим изишао неку 
без његове крви?{S} И зар он није могао лежати мирно у својој соби на своме меканом душеку и сп 
 он стаде под дуд.{S} Ту, поред Данила, леже и поче мислити о Јоки.</p> <p>Ту је и заспао.</p>  
 одмах спусти завјесе, истјера Данила и леже у постељу.{S} Мислио је да ће, ако мало заспе, мак 
нскога дима, који се као дебела паучина лелујао и повијао по механи.{S} А свијета било много!{S 
ме, рупци, појасеви и бошче, повијају и лепршају око врата као барјачићи.{S} Све лијепо, чисто, 
јдемо! — рече Јефтан љутито и окрену му лећа. — Хајдемо тражити другога.</p> <p>Јован се бржебо 
ни из куће стрика Васине, Јефтан и Перо лешкарили су под једним искривљеним дрветом, у дну села 
дио и сједио под дудом.{S} Крај њега је лешкарио Васин слуга, Игњат, стар, космат човјек, који  
димњаке на сусједским крововима, или је лешкарио у душеку, правећи куглице од хљеба и гађајући  
јдостојнији повјерења.</p> <p>— А треба ли теби, Обрене, крштеница? — запита га, улазећи у дућа 
е и сувише слаб за тога, — и Бог зна да ли би је икада и одржао, да му изненада, једнога дана,  
 готово и заборавио на Перу и ко зна да ли би га се икако и сјетио, да му не стиже онај брзојав 
авиру. — Јеси ли трговац, касапин, која ли си вјера?</p> <p>— Ја тргујем, — одговори Перо досто 
лази сам са младом и...</p> <p>— А која ли му је млада? — упаде Обрен.</p> <p>— Нас се не тиче  
одробно не би код власти распитао: нема ли она шта против тога и није ли то противно интересима 
уто лице и поћута мало.</p> <p>— А нема ли и она каква писара? — запита.</p> <p>— Нема.</p> <p> 
ти.</p> <p>— Ишао је зато, да види: има ли икаква ђевојка љепша, од наше красне удовице Стаке?< 
шљено ходати око дрвета.</p> <p>— А има ли коња у селу? — запита шапатом.</p> <p>— Има, — одгов 
тио за њу петнес’ гроша.{S} Питам: може ли јефтиније, а Чифут не да...{S} Чифут к’о Чифут!{S} Д 
паше му одијело, ваљда да се увјери: је ли најбоља чоха или није?</p> <p>— А шта ти радиш, зете 
д њим. — ха, ха, ха жену би хтио!{S} Је ли жену?{S} Е то ваља и то ти је паметно! <pb n="123" / 
ло, а прсти му још живље заиграше. — Је ли красно?{S} Љевшега а јефтинијега нема у земљи.{S} Ни 
— Баш? — запита Јово не вјерујући. — Је ли истина?</p> <p>— Баш, — потврди Јефтан, бацајући му  
а и снажно гурнувши, отвори канат. — Је ли овђе?</p> <p>— Јес’, — једва промуца она шћућуривши  
е би рекао „<hi>нећу</hi>“.</p> <p>— Је ли? - запита стари весело, а прсти му још живље заиграш 
стима, приближи им се мало.</p> <p>— Је ли те стрина виђела? — шаптао је Јово полугласно.</p> < 
ахатни ланац објеси о врат.</p> <p>— Је ли поп код куће? — некако сурово запита уплашену слушки 
ећи <hi>слатко</hi> и воду.</p> <p>— Је ли вам ово сестра? — шапатом запита Перо домаћицу, глед 
p>Јефтан га лагано одгурну.</p> <p>— Је ли љепша од Стаке? — запита.</p> <p>— Бре Стака је горс 
напуни му лулу и припали.</p> <p>— А је ли стрико дома? — запита. — Шта ради?</p> <p>Игњат као  
.</p> <p>Перо се замисли.</p> <p>— А је ли долазио доктор? — запита шапатом.</p> <p>— Није.</p> 
екати док стари договори.</p> <p>— А је ли далеко ваша касаба? — запита.</p> <p>— Далеко богме, 
оре бити него ли је њима.</p> <p>— Бије ли учитељ пуно? — питао <pb n="18" /> је другове, који  
p>— А видите, — настави комесар, — није ли, али, то нарушавање јавнога реда и мира?..{S} Зар се 
тао: нема ли она шта против тога и није ли то противно интересима државе?{S} Ваљда није било чо 
 прислањао ухо земљи и ослушкивао: чује ли се барем какав тутањ?{S} И почео се љутити.{S} Почео 
 трговци дахнемо душом...{S} Хе, изгине ли која хиљада душа, изгине богме.{S} Ама се, опет, дру 
стима, гледао толике ђевојке и... знате ли зашто?</p> <p>— Зашто?{S} Зашто? — заграјаше готово  
а би скочио у воду...</p> <p>— Е видите ли ви објешењака! — кроза смијех викну Јефтан, поново с 
, час у трећега јарана.</p> <p>— Велите ли ви, браћо, сви, да је паметно да се ја женим? — запи 
 леђа. — Шта тражи овђе?</p> <p>— Јесте ли ти Перо Карантан?— запита полицајац набусито, одгурн 
А и Перо се забленуо, па нити зна: хоће ли изаћи, или ће остати у колима?{S} Згурио се у крај,  
олико старих, раштрканих колиба. — Хоће ли се јавити ико?</p> <p>Изнад колиба дизао се танак, п 
.. да знам шта се ради у свијету и хоће ли се ђегођ покрвити...{S} Знаш, нема посла без рата... 
о нешто. — Што ћа ми она?</p> <p>— А би ли ти да ти је ја извадим и ја да платим?</p> <p>— Јок, 
двокатнице и трокатнице и пазећи: не би ли гдје год стимао ма какву дјевојку, која би му се сви 
е пос’о и он је најпречи!</p> <p>— Таки ли си ми пријатељ? — љутито запита Благоја пред вратима 
а Јово, покушавајући да се отме. — Јеси ли здрав?</p> <p>— А-а од куге никад боље! — одговори И 
— запита Јово прилазећи му руци. — Јеси ли здраво?</p> <p>Стари опет зијевну.</p> <p>— Ја рђаво 
ипкајући прстима као по клавиру. — Јеси ли трговац, касапин, која ли си вјера?</p> <p>— Ја тргу 
Перу и привуче га себи.</p> <p>— А јеси ли вечер’о? — запита га.</p> <p>— Нијесам, — одговори П 
има, неће свршит’ нико.</p> <p>— А јеси ли ти пророк Јеремије па да знаш? — питао је Аћим, као  
аквој ми жени говориш?</p> <p>— Па јеси ли се оженио, болан? — готово цикну Јефтан и снажно му  
ирно као у његовој касаби?</p> <p>—Јеси ли ти, Перо? — изненада дрекну неко гурнувши га руком у 
апита као кроз плач.</p> <p>— Па нијеси ли ти са Стаком говорио? — осијече Обрен оштро и испрси 
хну, а не одговори ништа.</p> <p>— Мучи ли те? запита он.</p> <p>Она не одговори.</p> <p>— Како 
p> <pb n="94" /> <p>— Ама, брате, јесам ли ја крив што сам несретан? — упаде Перо снуждено. — Н 
 што сјутра? — запита набусито. — Јесам ли ја, брате, један телеграф?{S} Каква је то брзина?</p 
раду, изађе из собе.</p> <p>— Ама јесам ли ја казао, да ми нико не улази у собу? — плану Јефтан 
енуле цркви на читав сахат раније, него ли је била отворена.</p> <p>— Аћиме, жалосна ти мајка,  
 Узалуд!..{S} Мучио се ништа мање, него ли у кући Јовина стрица, кад су га оно бухе опколиле... 
и, па неће, зар, ни њему горе бити него ли је њима.</p> <p>— Бије ли учитељ пуно? — питао <pb n 
тав намјештај.{S} Па како то држиш како ли пазиш?{S} Видиш ли колика ти је паучина по зидовима  
Купује се теле па се и оно гледа а камо ли жена.</p> <p>Благоје се намргоди.</p> <p>— Кад ми не 
p> <p>— Људи воле и крави дебљој а камо ли жени, — рече.</p> <p>— Воле, воле богме, — опет доче 
а, пролете изнад траве.</p> <p>— Хоћемо ли сад виђети кога? — запита Јефтан, пошто су изашли из 
искрен и пријатељски.</p> <p>— А хоћемо ли дуго остати? — запита готово шапатом. — Ја не могу.. 
лити. — О, брате слатки и лијепи, добро ли ми дође!{S} Е чисто ти хтједох умријети у овој гунгу 
е одма, овога часа...</p> <p>— Невјешто ли ти лажеш, мој Перо, — умијеша се Благоје и стаде изм 
пита Благоја пред вратима.</p> <p>— Ову ли си ми срећу наш’о?</p> <p>— А што? — зачуди се Благо 
Данило, окрећући се и гледајући: чекају ли га још дјеца. — Мени је каз’о да је болестан и да не 
 зар?</p> <p>— Ово су.</p> <p>— А имају ли и они пара?</p> <p>— Имају.</p> <p>Стари обори главу 
 их испод ока, као да би да позна: јесу ли добре платише?</p> <p>— Имам, имам, — рече најпошље, 
S} Хтио је, да им на лицу прочита: јесу ли сви сагласни са Јовом?{S} И, на своје велико чудо, о 
тране, погледа у филџане, да види: јесу ли напуњени?{S} Жила она опет му искочи на челу стиште  
арка као заклан.</p> <p>— Не питај јесу ли гладни и не износи ништа, — шапну стари жени, улазећ 
уд ћу? — запита Данило набусито. — Хоћу ли у воду јали у гору?</p> <p>— А што нијеси у хотелу,  
, као најтежи болесник.</p> <p>— А имаш ли срца, да ме болесна зовеш? — застења. —-Ја не могу и 
не. — Кажи ми само и тихо ми кажи: знаш ли ђевојку?</p> <p>— Па то је, брате, готова и свршена  
а видимо ко ће кога потопити...{S} Знаш ли ти, болан, да ће њему Русија десети дан у Цариград.. 
оручим, а једва ће те дочекати.{S} Знаш ли попову Мару?...{S} Бијела је к’о сир, а румена к’о м 
е пред њега, као да би се тукао. — Знаш ли ти ко сам ти ја?...{S} И знаш ли ти шта могу ја?...{ 
аку заповијест, — дочека.</p> <p>— Знаш ли ти овђе какву ђевојку? — прошапта Перо, пажљиво се о 
— Знаш ли ти ко сам ти ја?...{S} И знаш ли ти шта могу ја?...{S} Мислиш ли се са мном играти, а 
ране да га ко не би чуо. — Ђевојку знаш ли, ама честиту и поштену? — запита јаче.</p> <p>Благој 
о погледом. — Новине, на прилику, читаш ли?</p> <p>— Ја нијесам чојек од књиге, — промуца Перо  
 столицу и сједе на њих.</p> <p>— Читаш ли ти што? — запита Перу након дуге, врло дуге почивке, 
ђем, свакако ћеш и ти.</p> <p>— А можеш ли ти Обрене? — запита Јефтан и не гледајући на Данила. 
еро достојанствено.</p> <p>— А продајеш ли вина?</p> <p>— Јок.</p> <p>Стари дубоко уздахну.</p> 
се разболила жена.</p> <p>— А пристајеш ли ти, да одмах у неђељу пођемо у њих? — запита Перо жу 
 погледујући у жену, као да вели: хоћеш ли једном свршити? — Ако има муштерија у вашој касаби,  
и, умало га не загрли.</p> <p>— А хоћеш ли да те ја курталишем? — запита. — Послушај мене, па с 
а како то држиш како ли пазиш?{S} Видиш ли колика ти је паучина по зидовима и колика је прашина 
 И знаш ли ти шта могу ја?...{S} Мислиш ли се са мном играти, а?...{S} Кажи ти мени, — дрекну ј 
и бурмутицу, коју је непрестано држао у лијевој руци, и добро потпраши.</p> <p>— Љевше је кад с 
е, која је била нешто лакше одјевена, а лијевом је држи за подвољак.{S} Пред њима, на столици,  
о се мимо обично и фес мало накривио на лијеву страну, пустивши, да га свилена кита куцка по че 
са шиљастим, мршавим куковима, те куња, лијено машући репом и бранећи се од силних муха.</p> <p 
ело. — Пријатељи дошли.</p> <p>Стари се лијено исправи и, одупирући се леђима о стабло дудово,  
ише...</p> <p>— Сведно, одговори Данило лијено. — Волио би ја да сам дома, па да лијепо спавам. 
за ухо.</p> <p>— А-а кршно си момче!{S} Лијеп објешењак! — рече, кесећи се. — Исти покојни отац 
ери, ударајући га јаглуком по образу. — Лијеп си и... некако... млађи.</p> <p>— Хахаха, — блаже 
тима помолила се њежна, витостаса Мара, лијепа и мила и, као да је собом унијела читаве руковиј 
, — упаде Перо сасвим озбиљно. — Ако је лијепа, одмах ће бити моја!{S} Ја само лијепу тражим!.. 
Јово...</p> <p>— Ух, ух, брате, млада и лијепа — узвикну Перо одушевљено и затапша рукама. — Ух 
а.</p> <p>— Најљепша је, ако је млада и лијепа! — осијече Јово...</p> <p>— Ух, ух, брате, млада 
о и почео се умивати, а полијејевала му лијепа Мара, обучена у лахке хаљине, неуређена и мало р 
> <p>Јефтан, који је још два дана поред лијепе Швабице боловао, вратио се у <pb n="155" /> каса 
 Коњске мухе облијећу ода свих страна и лијепе се за образе, око ушију, и за хаљине.</p> <p>— О 
а сви пију и задовољно гледају у четири лијепе свирачице, <pb n="24" /> Швабице, што, у крају,  
једи на постељи, десном руком грли стас лијепе собарице, која је била нешто лакше одјевена, а л 
ано извуче руку којом је обмотавао стас лијепе Швабице и, направивши мученичко лице, стењући по 
о и поче га грлити. — О, брате слатки и лијепи, добро ли ми дође!{S} Е чисто ти хтједох умријет 
S} Чак сам је урез’о у пршуте, а пршути лијепи к’о душа...</p> <p>Удовица га премјери погледом. 
ста препеченица злати у боци. — Лијепо, лијепо! — ускликну још једном отресајући снијег са хаљи 
, Благоје се окрену Пери.</p> <p>— Ето, лијепо је, — рече, — кад чојек има познанства у туђем с 
идбу <pb n="129" /> и видиш ђевојку.{S} Лијепо све да уредимо, па одма сјутра на вјенчање.</p>  
чићу, чиста препеченица злати у боци. — Лијепо, лијепо! — ускликну још једном отресајући снијег 
ром.</p> <p>Перо једва дочека.</p> <p>— Лијепо!{S} Красно! — узвикну. -— То ти је паметна мисао 
ају.</p> <p>Стари обори главу.</p> <p>— Лијепо је то...{S} Драг си ти мени Јово, — рече хладно, 
се руковаше.</p> <p>— А ми хоћемо да га лијепо дочекамо к’о друга и пријатеља, — рече. — Хоћемо 
ијено. — Волио би ја да сам дома, па да лијепо спавам...{S} Ништа љевше од спавања!...{S} Ко је 
ући зубима.</p> <p>— Па у мене је вазда лијепо, — дочека удовица весело устајући испред <pb n=" 
дај ти, побратимковићу, на ме!...{S} Ја лијепо живим са власти, па ми она даје свега.{S} Она на 
, кад ми не би било вас, које ја с вама лијепо живим и ви ме веселите и забављате, што вам ника 
а...{S} Ах, да је видиш!...</p> <p>— Па лијепо; њу ћу и тражити, — упаде Перо сасвим озбиљно. — 
 — да је у нас адет, да свачије сватове лијепо дочекамо и да пред њих изађемо...{S} А Перо је н 
епршају око врата као барјачићи.{S} Све лијепо, чисто, уређено, »све пјева« како рече Јефтан!{S 
 још три дана, — дочека Јово. — Нама је лијепо...</p> <p>— Не заустављам ја никога, — дочека ст 
ка Перо и повуче га за појас. — Овђе је лијепо...{S} Нека још!</p> <p>Јефтан се ђаволасто осмје 
и уздахну.{S} Сад се тек сјети, како је лијепо било сједити <pb n="92" /> поред Томе и возити с 
"124" /> <p>— Анђа, ако хоћеш.{S} То је лијепо име, — одговори Благоје.</p> <p>Перо отпрсну и н 
 То ти се само каже!</p> <p>— Е, баш је лијепо! — рече Јово, пошто <pb n="156" /> је и он прочи 
 поче чистити и уређивати.{S} Очешља се лијепо и раздијели <pb n="114" /> косу по средини, пуст 
 као купа се и он у језеру..{S} Купа се лијепо у хладној, мирисној води, плива и осјећа, како г 
ст, провидан облак.{S} Кроз облак су се лијепо могла распознати некаква кола.</p> <p>— Он је! — 
к, — дочека Јово, — а нама осталим биће лијепо, само кад смо у тебе...{S} Ми смо и са малим зад 
е мушко, нек је жена, па је добро.{S} И лијепо се вјенчај и буди чојек и нек ти буде све у реду 
вога, па како ко бегенише.{S} Мрко је и лијепо, па да умреш кад попијеш чашу...</p> <p>— Красно 
 је чак изашао на глас.{S} Старији људи лијепо су га поздрављали, а истјерани отац задовољно је 
аза.{S} Куд ћеш љевше?{S} Чак је и мени лијепо, и ја сам на ћару... .</p> <p>Перо погледа у зач 
о.{S} Ево ни ја не радим ништа, а живим лијепо.</p> <p>Перо исколачи очи.</p> <p>— А зар не пиш 
Благоја писара, који је могао са сваким лијепо живити и, нарочито од сељака, примати разне <hi> 
н није имао никога свога и само је имао лијепо нашљество.{S} Због нашљества се управо и прочуо  
на столицу. — Онда... које ви мени тако лијепо кажете и које ја мислим да је пријатељски... онд 
аше на раме му.</p> <p>— А јуче је било лијепо.</p> <p>— Било.</p> <p>— А кад пане киша биће пу 
јежи од мене!...{S} Зар сам те ја за то лијепо примала?...{S} И зар ти је тако поштење?{S} Приј 
реном тамо.</p> <p>— Охо, како је у вас лијепо! — викну још с врата, чим је опазио како се през 
<p>Након дуге почивке, јави се на прагу лијепо, младо дјевојче.{S} Носила је на простоме, улупљ 
рнути и зачуђено их погледати. — Како у лијепој, красној, милој и никад незаборављеној вашој ка 
ијети за пута...</p> <p>— И један треба лијепом здравицом да га дочека, — настави Јово не слуша 
ђе, — рече и Јефтан и испод ока погледа лијепу Швабицу.</p> <p>А Данило се исправи и удари се у 
{S} Овдје већ није затекао ни младу, ни лијепу собарицу, што га је врло обрадовало, јер се бија 
 лијепа, одмах ће бити моја!{S} Ја само лијепу тражим!...</p> <p>При растанку три пута стиште Ј 
едала радозналост, да час прије виде ту лијепу невјесту.</p> <p>Неки постадоше и нестрпељиви че 
и запјева.</p> <quote> <l>Фалио се жути лимун крај мора,</l> <l>Има л’ иђе иког љевшег од мене? 
вашега свећеника, тражили некакве крсне листове...</p> <p>— То је давно било, — упаде Перо брзо 
љиве књиге, као што су: <title><hi>Црни листови</hi></title>, <title><hi>Мала Мара</hi></title> 
био крупна људина, мрка, сунцем опаљена лица са дугом, црном брадом, коју је морао подвезати ма 
о љепша, плочом покривена кућа...{S} Са лица имала је три неједнака прозора и велика, дрвена вр 
ли по образима и сакривали јој половину лица.</p> <p>— Крштеницу за... за оца покојног, — једва 
се дохвати руком за стабло и устаде.{S} Лице као да му се одмах разведри.</p> <p>— Па што си он 
је он имао неколико чворуга и што му је лице било ишарано као ускршње јаје.{S} Ипак му је нос н 
, — одговори он брзо, правећи љубазније лице и као покушавајући да се осмјехне. — Што ти власт  
рвенила као презрела трешња, па развуче лице, засмија се и одмахну рукама.</p> <p>— Немамо ми ч 
окар, пустивши да му се вода циједи низ лице и браду, приступи ближе Пери и добро му загледа у  
е чак и карамфилом, иза уха, закитила и лице превукла танким руменилом, те би се, готово, прије 
ње, и хтједе јој боље загледати у очи и лице и... јао... он само угледа дугачки врат своје <hi> 
 Благоје.</p> <p>Перо отпрсну и направи лице, као да је појео љуту паприку.</p> <p>— Не ваља, — 
ња...{S} Они се тргоше...{S} Јока сакри лице бошчом и утече у кућу, а Јово му се приближи.</p>  
.</p> <p>— Ти си будала!</p> <p>Бошково лице поче се растезати као да се кези на кога; десно ок 
 лијепе Швабице и, направивши мученичко лице, стењући показа на прса...</p> <pb n="111" /> <p>— 
... — љутну се Јефтан и направи мргодно лице. — Не бој се, да ћеш ти што потрошит’.{S} Имам ја  
уно фали.</p> <p>Перо направи забринуто лице и поћута мало.</p> <p>— А нема ли и она каква писа 
 Стака чека на вратима, па руке шири, у лице ме љуби.{S} И кад уљегнемо у собу, а она ми сједне 
дуприје рукама о кукове и унесе му се у лице.</p> <p>— А вјенчање? — запита. — Како ћемо с њиме 
— А што кукаш? — дрекну и унесе му се у лице. — Ево, како сам се ја оженио, па ме није гром уби 
ком наслонио на зид и гледа јој право у лице; она оборила главу и чупка ресе на бошчи.</p> <p>У 
ј доручак, да ћу ја трпити да ми тако у лице говориш...{S} Нисам ја к’о ти мислиш...</p> <p>Пер 
 амо на вјенчање...</p> <p>Јефтану сину лице и, од радости, умало га не загрли.</p> <p>— А хоће 
о пун мјесец, више модрим него црвеним, лицем, дебелим и облим, сличним чарапи, носом и са испу 
ати некога.{S} Лако бљедило прели му се лицем...{S} И за час се уозбиљи и обледени опет.</p> <p 
} Стар, сијед, са намрежганим, пјегавим лицем, са добро <pb n="69" /> потстриженим брковима и в 
зину</hi>, са дугим вратом, смјежураним лицем, зеленим очима и крњавим зубима...{S} И једнако м 
<hi>младић</hi>, са руменим, дугуљастим лицем, просједом косом, ћелавим обрвама и дугим трепави 
гивали, сви су били некако весели, а на лицу им се огледала радозналост, да час прије виде ту л 
аздрљена, са крупним црвеним пјегама на лицу и чиревима на челу.{S} Читаве степенице испунила с 
 погледа по свима.{S} Хтио је, да им на лицу прочита: јесу ли сви сагласни са Јовом?{S} И, на с 
еликом грајом и побједничким изразом на лицу, показао свима.{S} Наравно, да је одмах од оца доб 
, исплављелим хаљинама, са осмијехом на лицу поздрави Јову и пружи му обје руке.</p> <p>— А кам 
, испод кола, диже се и пада по очима и лицу.{S} Коњске мухе облијећу ода свих страна и лијепе  
оругом на глави и силним греботинама по лицу, а украшавао их је увијек он, не љутећи се, наравн 
з зубе.{S} И објема шакама протра се по лицу, као да се умива. — Ти си зар?</p> <p>— А како си? 
 искочи дебела, модра жила и придаде му лицу страшан израз...{S} Обузе га неки бијес и поче по  
ло све мртво!...{S} Прашљиво, пепељасто лишће опустило се, па нити шушти, нити се миче.{S} Из м 
 ће хрђаво проћи.{S} Једино је још Аћим ловио пријатеље и хвалио им се:</p> <p>— Опет је он крш 
 Двије-три патке брчкале су се у овећој локви, на средини авлије, а недалеко од њих, испод прас 
раним, чашама и боцама, кроз које су се ломили сунчани зраци, који, попут дугуљастих стубова пр 
ет ућута.{S} Скрсти руке у крило и поче ломити прсте.{S} Осјетивши удовичино раме на своме као  
звижди, тресе прозорима, носи и разбија лонце са промрзлим цвијећем испод њих.</p> <p>— Бећари  
 радит’ без мене...{S} Овђе су све сами лопови, па ће те преварити за ситницу, ако те не води п 
ршила или, у најмању руку, као да су му лопови долазили у походе.</p> <pb n="28" /> <p>Наравно, 
.{S} А ти то, побратимковићу, тражиш од лоповлука, јер хоћеш да дижеш буну, јали какво иселениј 
 стари попут пудара. — Гони, и кажи му, лопову, да ми је учинила товар штете...{S} Толико ће ми 
и чојек!{S} Само пази: не узми младо ни лудо.{S} То ти и опет велим к’о брату.</p> <p>Перо саче 
 кажем: отвори очи, па не узми младо ни лудо, него сабраније и паметније...{S} Младо кућу не ку 
рију до касабе П...</p> <p>Јован остави лулу и као замисли се.{S} Поче нешто у себи рачунати, п 
м.</p> <p>Јово извади духана, напуни му лулу и припали.</p> <p>— А је ли стрико дома? — запита. 
е ђенерали, те офинцири, пушке, топови, лумбарде, ђаволи, сотоне!...{S} Сила је то...</p> <p>—  
S} Чим је почео владати собом, почео је лупати и тући матер, а првим ријечима, што их је прогов 
 механе и, пијући више него прије, поче лупати боце, прозоре, чаше и уједати свирачице.{S} Једн 
т, сједе на сандук и објема ногама поче лупкати о тле.</p> <p>Након дуге почивке, јави се на пр 
осла...</p> <pb n="82" /> <p>Па, љутито лупнувши вратима, изађе из собе.</p> <p>— Овђе к’о да н 
ијевој руци, и добро потпраши.</p> <p>— Љевше је кад се читају новине, него приче, — рече. — Ет 
м дома, па да лијепо спавам...{S} Ништа љевше од спавања!...{S} Ко је паметан, тај ти се не мич 
евојку са пет хиљада мираза.{S} Куд ћеш љевше?{S} Чак је и мени лијепо, и ја сам на ћару... .</ 
лимун крај мора,</l> <l>Има л’ иђе иког љевшег од мене?</l> </quote> <p>— Живио! — опет загрмиш 
 још живље заиграше. — Је ли красно?{S} Љевшега а јефтинијега нема у земљи.{S} Никола Бубало пр 
 зафатит’ сушицу, па ти неће помоћ’ сви љекари.</p> <p>Перо прошета мало по магази.{S} Предлог  
е у П..., малу, гиздаву касабу, чија их љепота изненади.{S} Куће нанизане у правом реду једна д 
 стола.</p> <pb n="25" /> <p>— Како је, љепотице? — нашали се Јефтан, хватајући је за подвољак. 
 пјесма долази?...{S} И опази, удаљену, љепоту-дјевојку, како се купа на валима, на мјесечини.{ 
.</p> <p>Свирачице престадоше.{S} Једна љепушкаста плавојка, са малим, нешто искривљеним, носић 
је зато, да види: има ли икаква ђевојка љепша, од наше красне удовице Стаке?</p> <p>— Охо! — ви 
ефтан га лагано одгурну.</p> <p>— Је ли љепша од Стаке? — запита.</p> <p>— Бре Стака је горска  
им, Милко, кахву.</p> <p>— Ти сваки дан љепша, — нашали се Обрен, приближујући се Милки и гледа 
p>Пред њима се, одиста, указивала нешто љепша, плочом покривена кућа...{S} Са лица имала је три 
готово да падну, па ипак... ипак је све љепше било него у осталих кућа.</p> <p>— Ево нас! — узв 
м ти, мој Перо, а свршено је да не може љепше.</p> <p>Пери се посјекоше ноге и у свему тијелу н 
и Милка сад су им се надале, па се обје љепше обукле и љепше се накитиле.{S} Удовица се чак и к 
им се надале, па се обје љепше обукле и љепше се накитиле.{S} Удовица се чак и карамфилом, иза  
полицајаца, врзајући се око двају нешто љепше обучених цура, по свој прилици оних сумњивога пон 
о!</p> <p>— И сад вели да од Стаке нико љепши нема! — настави Јефтан некако заносно, — и он је, 
 сам вас рад поближе упознати, родио се љета господња не знам кога, али свакако барем прије чет 
ој кући загрлити своју женицу и, у тихе љетње вечери, напајајући се мирисом јоргована и пјесмом 
рошлости Пере Карантана.{S} Његова прва љубав.</hi> </head> <p>Па ни отац га није могао дуго хв 
ошлости Пере Карантана.{S} Његова друга љубав.</head> <p>— Тешко ми је и претешко, — тужио се П 
ијатељи, мени дошли и које вама фала на љубави.{S} Мени је драго живити и свакоме је драго живи 
чињен слогом међусобном, опојен мирисом љубави, да читав народ <pb n="162" /> српски од Адрије  
ци ваши, чије братске груди горе топлом љубављу према вама, узимамо учешћа у вашем весељу и сту 
овога пута бијаше нешто расположенији и љубазније него први пут прими Перу.</p> <p>— На упит о  
а сјети, бржебоље умекша глас и настави љубазније: — Ех, кад хоће власт, и биће готово одмах... 
руга ствар, — одговори он брзо, правећи љубазније лице и као покушавајући да се осмјехне. — Што 
румењена усиђелица указа се пред њим и, љубазно се осмјехујући, показа му собу, Перо, старајући 
 пуно, — рече, састављајући три прста и љубећи их. — Да их поједеш од милине!...{S} Ти то остав 
 ми сједне на крило, па ми чупа бркове, љуби ме и милује, па се играмо и шалимо к’о ђеца...{S}  
 викну Благоје весело и опет пође да га љуби. — Ти си ми рек’о да уредим и ја сам све уредио.{S 
брен испи чашу и цмокну губицама као да љуби кога.</p> <p>— Тако је, — потврди, правећи се озби 
ека на вратима, па руке шири, у лице ме љуби.{S} И кад уљегнемо у собу, а она ми сједне на крил 
еро напући усне и цмокну њима као да се љуби с киме.</p> <p>— Ох, ох, то је слатко! —- дочека н 
, стиште га у наручја и бјесомучно поче љубити по челу, образима, устима.</p> <p>— А како си? — 
доше иза стола.{S} Загрлише се и почеше љубити, као оно о Божићу.{S} А свакоме се нешто растужи 
ељу!</p> <p>И опет се загрлише и почеше љубити.{S} А Данило тек се сада увјери да ствар није жа 
о стењати и привлачити га.{S} Поче га и љубити и тепати му.</p> <p>— Благо мени, како си ми зла 
ова врата, па га поче стезати на прса и љубити.</p> <p>— Тако, брате, тако! — ускликну са неким 
 утрчавши у собу, па поче грлити Перу и љубити у оба образа. — Честитам ти, мој Перо, а свршено 
 Добро, осијече Благоје и уозбиљи се. — Љубица је кршна, добра и носи ти пет хиљада мираза.</p> 
> <p>— Ђурђа!</p> <p>— Још грђе.</p> <p>Љубица!</p> <p>Перо напући усне и цмокну њима као да се 
акав ми је то коњ, који се игра и обара људе?...{S} При погодби нијесмо казали да нас обара и т 
ањах, — рече задовољно. — Ми имамо наше људе, који нам, али, све доставе неизоставно.{S} Ви сте 
рви мах готово није могао ни распознати људе, што сјеђаху за столовима, од духанскога дима, кој 
ући штапом о празну чашу и разгледајући људе и жене за осталим столовима. — Само гледај и шути, 
S} К’о да је мени стало за свијетом!{S} Људи су овнови, <pb n="36" /> који трче за звонаром, ма 
ом, — рече Перо, још једнако узбуђен. — Људи се инаде, шћери ашикују с официрима...{S} Брука је 
јаглуком и удари га по устима.</p> <p>— Људи воле и крави дебљој а камо ли жени, — рече.</p> <p 
о је Бог ствар’о жене на свијет, кад се људи не би женили?{S} Што, питам те?</p> <p>Обрен испи  
аху се по столу.</p> <p>— Па шта велите људи? — запита први Јефтан мало уобљеним, свечанијим гл 
је је видио окупљено <pb n="99" /> више људи и ослухивао је: одакле ће чути највишу грају, свађ 
један, то одобраваш...{S} Данашњи млади људи махнити су и њима нико није прав...{S} Дигли главе 
а, да је чак изашао на глас.{S} Старији људи лијепо су га поздрављали, а истјерани отац задовољ 
у, на омањим клупицама, сједили старији људи и жене, и — упутише се механи.{S} Око механских вр 
га прекидају у ријечи, — и само паметни људи знају, каква је то фајда.{S} Ако се бију на страни 
шеку и спавати, као што и остали сретни људи, којима није пало на памет да се жене, спавају?{S} 
. — Нијеси јој ти сам просилац...{S} Њу људи просе има двадесет година, па вазда добре муштериј 
S} Продао лани сељацима вина, па кад су људи отворили бачвицу, из ње испани риба...{S} Права ма 
и сватови!</p> <p>— Окупићемо још наших људи, па, неко на колима а неко на коњима, пођемо на су 
е, готово смијући се. — Има, брате, још људи који путују...{S} Зар смо ми мимо свијет к’о отпад 
 познанства у туђем свијету, међу туђим људима, па кад не мора гладоват’...{S} Да ти није мене, 
лно ударала у очи.{S} Поп је био крупна људина, мрка, сунцем опаљена лица са дугом, црном брадо 
ва пут у години, те изгледаше као какав људождер.{S} Он ухватио Данила, па му причао своје дожи 
тече Данила, гдје стоји трештен пијан и љуља се час на једну час на другу страну као шеталица о 
 на брковима.{S} Јефтан Мргудић устаде, љуљајући се и тетурајући, хтједе бацити чашу, али му се 
ка, у врху баште, свирала, он се лагано љуљушкао на столици, пушио и пијуцкао.</p> <p>— Колико  
мирисом јоргована и пјесмом бумбуловом, љуљушкати је на своме крилу и куњати јој на голим њедри 
га разапињу, стресе се и писну као гуја љута:</p> <p>— Ама ко вам то налага, ако Бога знате?{S} 
о лицу, а украшавао их је увијек он, не љутећи се, наравно, ако би и њега когод тако украсио.{S 
ремије па да знаш? — питао је Аћим, као љутећи се помало, премда он нити је могао нити смио озб 
бити мртво...{S} Додуше она се још мало љути на Перу, ама Обрен, ако хоће, може је наговорити д 
 а бухе га ишарале својим уједима.{S} У љутини ошамарио је Данила, а опсовао и Јову.</p> <p>— Н 
мућених очију, замршених бркова и косе, љутио се на себе и на свакога.{S} Псовао је механџије,  
Бог послао колеру на врат, ја се не бих љутио...{S} Рек’о би: од Бога је!...{S} Ама ово је све  
ро.</p> <p>— Фајда је, — осијече Бошко, љутит, што га прекидају у ријечи, — и само паметни људи 
ницу, за мало те није главу изгубио.{S} Љутит и разјарен поп, чим га опази, стиште своје снажне 
 unit="subSection" /> <p>У јутру је био љутит, намргођен.{S} Нажуљио леђа, огребао се по руци,  
то ока и ни једну мање.</p> <p>И, онако љутит, сједе на сандук и објема ногама поче лупкати о т 
 ли се барем какав тутањ?{S} И почео се љутити.{S} Почео, чак, по обичају, гунђати и проклињати 
а он нити је могао нити смио озбиљно се љутити.</p> <p>— Ја нијесам пророк Јеремије, — бранила  
 имам посла...</p> <pb n="82" /> <p>Па, љутито лупнувши вратима, изађе из собе.</p> <p>— Овђе к 
ечи!</p> <p>— Таки ли си ми пријатељ? — љутито запита Благоја пред вратима.</p> <p>— Ову ли си  
сам да ћеш виђети, — прекиде га Благоје љутито. — Ти ћеш отићи са мном, да потврдиш просидбу <p 
ћеш погодити!{S} Хајдемо! — рече Јефтан љутито и окрену му лећа. — Хајдемо тражити другога.</p> 
— Па говорићу ја, — окреса Обрен готово љутито. — Ти само гледај и слушај...{S} Или, ако хоћеш, 
ла наш’о, магаре никакво? — брекну Перо љутито <pb n="91" /> и потегну Данила за мокру, разбару 
цу одмах.</p> <p>— Хм, хм, — дочека поп љутито. — Шта ће одма?{S} Каква је то преша? — Али, као 
.{S} И он ми све одобрава, а само се ти љутиш и велиш да о мени свијет ружно говори због тога.{ 
> <p>— Ђе ћеш?...{S} Хајде са мном... — љутну се Јефтан и направи мргодно лице. — Не бој се, да 
амо ’нако каз’о...{S} Знаш, драго ми уз љуто вино мало слатке пите...</p> <p>Перо Карантан као  
отпрсну и направи лице, као да је појео љуту паприку.</p> <p>— Не ваља, — рече,</p> <p>— Ђурђа! 
адован и раздраган узвикну Перо.— То је љуцки и, што се рекне, човјечански!{S} Да имају мозга,  
, није се имала, јадница, када ни обући љуцки, дворећи мене.</p> <p>Перо обори главу и поче се  
hi>Сусрет са старим познаником у вароши М.....</hi> </head> <p>Пошто је стегнуо јуначко срце св 
же Перо, након два дана, у чувену варош М..... и одсједе у великом и славном хотелу „<title>Код 
ренуо низ чаршију, тражећи да се упозна ма с киме и да се распита за П-ске дјевојке.{S} Знајући 
 тражећи постеље ни јастука, извалио се ма гдје, макар и за врата, и заспао.{S} Пробудивши се п 
ије смјела главе подигнути ни погледати ма куда.{S} Стари стаде преда њу и куцну је прстом по ч 
нице и пазећи: не би ли гдје год стимао ма какву дјевојку, која би му се свиђела.{S} Поче заста 
аке, нове, бијеле као од сира сарезане; магазе и дућани обојадисани и окићени сваковрсним ствар 
сви љекари.</p> <p>Перо прошета мало по магази.{S} Предлог Јефтанов чинио му се смишљен <pb n=" 
с њиме, нашалио се и почео му сједити у магази.</p> <p>— Хајде затварај, па да мало прошетамо,  
. д.{S} Излазио је само у <pb n="60" /> магазу младога Јове Перотића, који му је давао књиге.</ 
о.{S} Макар и мало.</p> <p>Перо затвори магазу, те кренуше обојица.{S} Пођоше уз широку чаршију 
 увијек очекивао.{S} Раније је затварао магазу и хитао свирачицама.{S} С њима је пио, с њима ос 
доноси... — Ево мене!</p> <p>— Муч’ ти, магаре! — окоси се Перо на њега. — Кад ја иђем, свакако 
/p> <p>— А што нијеси друга кола наш’о, магаре никакво? — брекну Перо љутито <pb n="91" /> и по 
— Свецима нек је слава и милост, а теби магарећа глава! — викну Бошко. — Да си ти паметан чојек 
носу.</p> <p>— Хајде, хајде тражи кола, магарче, — рече му благо, готово тепајући. — Дошло је в 
а да смо утекли!</p> <p>— Па шта ти је, магарче; какво је то чудо? — дочека Пера веселије, гото 
ла отворена.</p> <p>— Аћиме, жалосна ти мајка, — говорила је Перина мати своме мужу, — ово наше 
е поче гицати и окрећати, поче изводити мајсторије и показивати, како зна и на задњим ногама ст 
кнуше.{S} Перин коњ хтио да изведе нову мајсторију и спустио се на прва кољена, а Перо се ослаб 
абалија, једногласно проглашен особитим мајстором, да га свакодневно умањује.{S} Он није имао р 
постеље ни јастука, извалио се ма гдје, макар и за врата, и заспао.{S} Пробудивши се подбуо, ма 
опадија се ни од куда појављивала није, макар што је Перо, Бог зна зашто, и то пожелио.{S} Нико 
љу.{S} Мислио је да ће, ако мало заспе, макар и на који сахат заборавити своју <hi>заручницу</h 
 пође за њим и не хтједе се зауставити, макар што их је удовица задржавала и нудила их још једн 
и, <pb n="36" /> који трче за звонаром, макар их и у јаму водио...{S} А, ето, и Перо је паметан 
њима је пио, с њима остајао до зоре.{S} Макар што му је и мати од јада пресвисла, он је остајао 
арем сметати...</p> <p>Сви устадоше.{S} Макар и по врућини, морали су у шетњу.{S} И сви су поза 
о, некако бојажљиво.</p> <p>— Добро.{S} Макар и мало.</p> <p>Перо затвори магазу, те кренуше об 
каже, волио би живит’ хиљаду година, па макар и у тикви.{S} И вама фала, које ви мени наздравис 
{S} Тада нико није смио проговорити, па макар му срце најјуначније било.</p> <p>Три или четири  
слаћемо га у школу.{S} Нек иђе тамо, па макар ништа не научио.{S} Само нека мени и комшилуку ни 
јим подвизима, јер је волио черупати се макар с киме.{S} Ријетко које комшијско дијете да није  
.{S} Дошло да се посвађа, да се поинади макар с киме.</p> <p>Он изненадно скочи и зовну Благоја 
и све, <pb n="103" /> — рече. — Удри ти макар и каме-њима са суха, па си добио.</p> <p>Алекса с 
 бачвицу, из ње испани риба...{S} Права мала риба!.{S} А, ето, читав свијет зна, да у правоме в 
до соба, које им <pb n="98" /> је једна мала, црнпураста, милоока, Швабица показала.</p> <p>— Ф 
i>Црни листови</hi></title>, <title><hi>Мала Мара</hi></title>, <title><hi>Геновева</hi></title 
<pb n="2" /> <div type="titlepage"> <p>„МАЛА БИБЛИОТЕКА“</p> <p>УРЕДНИК: РИСТО КИСИЋ.</p> <p>ВЛ 
 башту, која је била препуна свакојаке, мале и велике, господе.{S} Благоје доведе блесастога Пе 
асном шкрипом и треском, отворише врата мале, приземне собице, и удовица и кћи јој Милка поплаш 
мурве, која је собом заклањала половину мале, скромне кућице, чија је бјелина, прама сунцу, сил 
ом, посматраше, како по површини искачу мале искрице.{S} И док је војника музика, у врху баште, 
.</p> <p>Удовица, хитра и окретна жена, малена, дебељкаста, са пуначким подвољком и рупицама на 
 Јовина дочека их на собним вратима.{S} Малена, мршава жена, још прилично млада и допадљива, у  
а на врата и одмах прекиде реченицу.{S} Малена, танка, сухоњава <pb n="137" /> дјевојка, дугуља 
, стежући га јаче. — А-а како си ми ти, мали Јово?</p> <p>— Ја добро.</p> <p>Игњат га мало пуст 
ово, — рече хладно, као и мало прије. — Мали си био, кад сам те носио на рукама...{S} И ја би д 
адоше.{S} Једна љепушкаста плавојка, са малим, нешто искривљеним, носићем и смјехуљцима на обра 
, само кад смо у тебе...{S} Ми смо и са малим задовољни.</p> <p>Стари се дохвати за ухо, као да 
х дућана; минуше два-три сокака, измећу малих кућица, испред којих су, на омањим клупицама, сје 
Ви знате, браћо, — поче Јефтан озбиљно, малко уобљеним гласом, — да је у нас адет, да свачије с 
тјела да остане без свога накита, те се малко, као нехотице, ритнула ногом и одгурнула га.{S} Њ 
му да Благоја удари чашом у главу, само малко да га удари, ништа више него да му мозак пролије. 
— Браћо, — узвикну, након дуже почивке, мало вишим, уобљеним, необичнијим гласом, каквим се оби 
 се Ана и почела говорити <pb n="17" /> мало оштрије, као и обично, кад Аћима хоће о нечем да у 
 и блиједећи. — Зар није <pb n="149" /> мало, што сам прав-здрав три дана одлеж’о у хавсу?</p>  
о најпаметније, што си досад урадио.{S} Мало што паметно радиш, ама то ваља!...{S} И још, ако х 
ово?</p> <p>— Ја добро.</p> <p>Игњат га мало пусти и, од милоште, повуче га за ухо.</p> <p>— А- 
 магази.</p> <p>— Хајде затварај, па да мало прошетамо, — рече једне вечери Пери, пошто су се б 
у попову авлију и заискао крштеницу, за мало те није главу изгубио.{S} Љутит и разјарен поп, чи 
огинућемо на путу!</p> <p>Затим прошета мало и окрену се Пери.</p> <p>— Кад си се намислио жени 
 помоћ’ сви љекари.</p> <p>Перо прошета мало по магази.{S} Предлог Јефтанов чинио му се смишљен 
<p>Перо направи забринуто лице и поћута мало.</p> <p>— А нема ли и она каква писара? — запита.< 
..</p> <p>Перо Карантан као да се стиша мало.{S} Једино, да срцу пусти на вољу, помијеша прсте  
е ићи још неко, да ти изабира, — додаде мало тише.</p> <p>— Који ће? — упаде Обрен брзо. — Ко т 
 <p>Ступивши на врата механска, застаде мало.{S} Смрдљив, тежак, топао задах омахну га изнутра, 
о и весело.{S} Опазивши Перу он застаде мало и намигну му.</p> <p>— Видиш, како је кад човјек х 
} При свршетку осјетио је, као да му је мало одлануло на души и као да се разведри мало.{S} Ни  
 се с њима треба понашати.{S} С тога се мало погури, обори руке низа се и, држећи капу под пазу 
Данила.{S} И он се диже...{S} Почеша се мало и хотимично се растресе над успаваним Јефтаном, да 
.{S} Сад! — дрекну Јефтан, прибравши се мало. — Одма да тражиш ђевојку!</p> <pb n="13" /> <p>И  
се и лагано, на прстима, приближи им се мало.</p> <p>— Је ли те стрина виђела? — шаптао је Јово 
је паметна и кућаница.</p> <p>Јефтан се мало намргоди.</p> <p>— А треће? — запита брзо.</p> <p> 
 видиш...</p> <pb n="126" /> <p>Перо се мало замисли, па најпошље слегну раменима.</p> <p>— Доб 
tehen Sie</foreign>? — наручи, пошто се мало засити. — <foreign xml:lang="de">Aber schnell</for 
роз нос, учтиво се наклонивши, пошто се мало прибрао. — То ми је мило.</p> <p>Јефтан му пружи р 
ишта.{S} Ако вам није мрско, сад можете мало прошетати...{S} Кажу, да је то здраво...{S} А ја с 
ра, обучена у лахке хаљине, неуређена и мало рашчерупана, те су јој бичеви косе падали по образ 
г си ти мени Јово, — рече хладно, као и мало прије. — Мали си био, кад сам те носио на рукама.. 
о бојажљиво.</p> <p>— Добро.{S} Макар и мало.</p> <p>Перо затвори магазу, те кренуше обојица.{S 
овичино раме на своме као да се застиди мало и поче се измицати, а, у измицању, опази на зиду с 
и уз’о товар жита, — говораше стари, ни мало се не обзирући на госте, — а ове је године право,  
, него, једнако онако стидљиво, наклони мало главу према десном рамену и окрену се.{S} Перо, ка 
о одлануло на души и као да се разведри мало.{S} Ни те вечери није ишао у механу.</p> <p>Кад је 
оће власт, и биће готово одмах...{S} Ти мало причекај, па ћеш добити...</p> <p>Перо је стајао у 
ра, те мораде окренути главу и одахнути мало.{S} Ипак стегну срце и уљезе.{S} У први мах готово 
тављајући хартије на страну и одахнувши мало. — Ви се зовете Перо Карантан?</p> <p>— Зовемо мол 
кукастим носом и страшним очима.{S} Тек мало трезнији човјек могао би распознати, да то није гл 
а шта велите људи? — запита први Јефтан мало уобљеним, свечанијим гласом, гледајући по јаранима 
леже у постељу.{S} Мислио је да ће, ако мало заспе, макар и на који сахат заборавити своју <hi> 
 се. — Ти си каз’о, да ћемо остат’ само мало.</p> <p>— Нека, нека, — дочека Перо и повуче га за 
јући.</p> <p>— Ама ја велим: ја ћу само мало, — опет ће Перо, некако бојажљиво.</p> <p>— Добро. 
 шапатом. — Ја не могу...{S} Ја ћу само мало...</p> <p>— Ако хоћеш хајдемо! — окоси се Јефтан у 
каз’о...{S} Знаш, драго ми уз љуто вино мало слатке пите...</p> <p>Перо Карантан као да се стиш 
у огледалу, чешљао се мимо обично и фес мало накривио на лијеву страну, пустивши, да га свилена 
у и окрену се.{S} Перо, као ван себе, у мало не скочи за њом, да је ухвати, да је задржи.{S} На 
 Краљевићу Марко...</p> <p>Пошто је још мало посједио, диже се и пође.{S} Обрен пође за њим и н 
е ће бити мртво...{S} Додуше она се још мало љути на Перу, ама Обрен, ако хоће, може је наговор 
p>— Зар не знаш мене? — запита. — Свога малога Јову не знаш?...{S} Заборавио си ме, а?</p> <pb  
езагријана пећ заруменила и како се, на маломе асталчићу, чиста препеченица злати у боци. — Лиј 
</p> <p>Једва пред вече стигоше у П..., малу, гиздаву касабу, чија их љепота изненади.{S} Куће  
ата, и заспао.{S} Пробудивши се подбуо, мамуран, помућених очију, замршених бркова и косе, љути 
се у огледалу. — Хајде, кукавче црни, у манастир па пости и читај молитве, јер ти нема помоћи.. 
/p> <p>— Путуј ти, игумане, не мисли се манастиром, — прогунђа Перо, затварајући врата за њима  
рнутих рукава од кошуље.{S} Поп је, без мантије и камилавке, босоног газио по мокрој загаситору 
</hi>...{S} Узалуд!..{S} Мучио се ништа мање, него ли у кући Јовина стрица, кад су га оно бухе  
каза му собу, Перо, старајући се да што мање времена изгуби, честито и не погледа на њу, него с 
 му да пије, много да пије, само да што мање може размишљати.{S} И дошло му да Благоја удари ча 
S} Читав товар!..{S} Сто ока и ни једну мање.</p> <p>И, онако љутит, сједе на сандук и објема н 
кезио зубе, а крмељаве очи дошле му још мање...{S} Игњат је рикао по авлији и био се у прса...{ 
арало га тако, да је изгледао као каква мапа.{S} Пролијевало се чак и по тлима, ту се мијешало  
и листови</hi></title>, <title><hi>Мала Мара</hi></title>, <title><hi>Геновева</hi></title>, <t 
ео се умивати, а полијејевала му лијепа Мара, обучена у лахке хаљине, неуређена и мало рашчеруп 
им вратима помолила се њежна, витостаса Мара, лијепа и мила и, као да је собом унијела читаве р 
још једнако осјећа онај мирис што га је Мара унијела у собу, <pb n="37" /> и пипао је прстима п 
 ништа чуо није.{S} Чим је сазнао да ће Мара ићи за писара, — за онога танког, дугуљастога писа 
н ми све виче: <hi>тако је!</hi></p> <p>Мара не одговори ништа, нити подиже очију, него, једнак 
ћени сваковрсним стварима, те се шарене мараме, рупци, појасеви и бошче, повијају и лепршају ок 
љубим, — викну. — Ти си... ти си... хеј Маре, — па изађе на врата и повика из свега грла, — дон 
/p> <p>Тога дана непрестано је мислио о Мари.{S} И на сокаку и у механи мислио је само о њој.{S 
е зацаклише.{S} Очас препознаде Благоја Маринчића, свога давнашњег познаника <pb n="115" /> и б 
напомене шта ће даље казати.</p> <p>— А Марко Краљевић био је још бољи, — опет поче. — Он је кр 
. — Да не траже каква, чијем је оцу име Марко јали Петар?{S} Моме је, брате, било име Аћим...</ 
оњ бити Шарин, ни сваки чојек Краљевићу Марко...</p> <p>Пошто је још мало посједио, диже се и п 
зне слике и пјевао им пјесме о Милошу и Марку.{S} Други пут дошао би мргодан, пљувао у јаглук и 
 непристојан усклик или уздах.</p> <p>— Маро, дијете, — рече јој поп пишући крштеницу и не освр 
 једном погледа попа, испод ока погледа Мару и, пошто рече једно тужно, бескрајно тужно <hi>збо 
шћео преварит’ сада, кад хоћу да удомим Мару за судског писара, ти...</p> <p>Перо више ништа чу 
једва ће те дочекати.{S} Знаш ли попову Мару?...{S} Бијела је к’о сир, а румена к’о млада говед 
ица, имам му рашта ићи и увијек гледати Марушку... ух, моју слатку Марушку!...</p> <p>Читава то 
ијек гледати Марушку... ух, моју слатку Марушку!...</p> <p>Читава тога дана, а ни преко ноћи, н 
це, што, у крају, свирају разне швапске маршеве.</p> <p>Јефтан уведе Перу у један кут, у коме и 
чи су јој велике и кахвајасте к’о двије маслине, а коса златна к’о препечена ракија од пет годи 
ати.{S} Иза бабиних леђа провиривала је масна капа некаква просјака и разбијена глава високога  
и стари, расклимани сто, покривен истим масним потрпежњаком, са истим, чак неопраним, чашама и  
т, излињао, ишаран траговима проливеног мастила и прогорио од цигара што су их по њему остављал 
о владати собом, почео је лупати и тући матер, а првим ријечима, што их је проговорио, опсовао  
с матером, а њу ћу само гледати...{S} С матером је лакше говорити!...</p> <p>Кад изненадно, као 
лушај...{S} Или, ако хоћеш, ти говори с матером.</p> <p>Перо једва дочека.</p> <p>— Лијепо!{S}  
и је паметна мисао!{S} Ја ћу говорити с матером, а њу ћу само гледати...{S} С матером је лакше  
ма читуље потписивао <hi>Јоаким</hi>, а мати му се звала Ана.{S} Причају, да није заплакао кад  
ковала! — потврди Алекса.</p> <p>— Чија мати?</p> <p>— Твоја?</p> <p>Обојица прихватише за стол 
p> <p>— Нема.</p> <p>— А не даје њезина мати крштенице или што наличио?</p> <p>— Не даје.</p> < 
 жалосна ти мајка, — говорила је Перина мати своме мужу, — ово наше дијете биће некакав пустахи 
а остајао до зоре.{S} Макар што му је и мати од јада пресвисла, он је остајао.{S} И сав свијет  
собом власт, оштрију него што су отац и мати.{S} Ипак се тјешио тиме, што је знао да има још дј 
. — У тебе ашикују сви...</p> <p>— ...и мати је ашиковала, — поново се уплете онај из гомиле.</ 
се уплете онај из гомиле.</p> <p>— ...и мати ти је ашиковала! — потврди Алекса.</p> <p>— Чија м 
слити да је старија сестра Милкина него мати.{S} Она сама задржа Перу, а Обрена остави Милки.</ 
 су му некако у главу.{S} Али даље — ни маћи.{S} Ту се управо десила слова Ц, Ф и Ћ и то га је  
{S} Ипак стегну срце и уљезе.{S} У први мах готово није могао ни распознати људе, што сјеђаху з 
 издаљега избуљио очи, растворио уста и махао рукама као да ће полетити.</p> <p>— Нема Томе! —  
 Бога је!...{S} Ама ово је све са твоје махните памети.{S} Да се пржимо на сунцу, да се знојимо 
, то одобраваш...{S} Данашњи млади људи махнити су и њима нико није прав...{S} Дигли главе, па  
p> <p>— Охо! — викну неко. — То није ни махнито!</p> <p>— И сад вели да од Стаке нико љепши нем 
нема женске главе у кући.</p> <p>Јефтан махну руком и замоли га да не говори даље, како не би с 
<p>Перо хукну и одмаху руком, да једним махом све црне мисли одагна од <pb n="84" /> себе.{S} А 
, црном брадом, коју је морао подвезати махрамом, и снажним, необично жилавим мишицама, које би 
ђа Јефтан, хладећи се огромном, прљавом махрамом. — Погинућемо на путу!</p> <p>Затим прошета ма 
му драго.{S} Стаде узвијати главом, као мачак кад га милују, и примаче јој се ближе.{S} Опет је 
 отресе са њих силну прашину и длаке од мачака, које су на њима спавале, и поче их облачити.{S} 
свакоме је драго живити.{S} На прилику: мачка је једна живина, па је и њој драго живити...{S} Ј 
пилади, трима псима избио око, а двјема мачкама пребио ногу.{S} Разбио је и неких двадесет проз 
 Патили су од њега једнако и туђи пси и мачке и пилићи, кокоши, голубови.{S} Рачуна се, да је з 
е њиме, поче дражити дебелу, полугубаву мачку, која је лежала на ћепенку и сунчала се.</p> <p>— 
ку а да је не видим.</p> <p>Обрен гурну мачку и одбаци аршин, па се исправи и оштро га погледа. 
у Јови издигнувши брзојав изнад главе и машући њиме као барјаком. — Није му био пут џаба.{S} На 
и, у знак одушевљења, обје руке у вис и машући њима као крилима.</p> <p>Обрен Пушибрк баци капу 
<p>— Није!</p> <p>— Јес’, — дочека Јово машући јаглуком. — Ено Данила ђе сједи код колара!</p>  
стим, мршавим куковима, те куња, лијено машући репом и бранећи се од силних муха.</p> <p>— Ово  
и болесник.</p> <p>— А имаш ли срца, да ме болесна зовеш? — застења. —-Ја не могу ићи...{S} Ја  
к, коме сам платио ручкове и вечере, да ме тако превари!...</p> <p>Грдећи Благоја једва је нека 
 да ми је Бог у крошњи с неба бацио, да ме обесели за моја добра дјела.{S} Кад сам преко дана у 
 /> сам га пио и пио би га вазда.{S} Да ме и сад ко понуди, не би рекао „<hi>нећу</hi>“.</p> <p 
 јабани него своме зету, а зет треба да ме слуша...{S} Нећу га, зар, ја учити како ће управљати 
>— Нећу ти ја овђе више ноћиват’, па да ме на комаде сијечеш, — рече. — Нијесам ја разбојник, п 
/p> <p>— Камо срећа да сам мртав, па да ме данас закопајете, — рече Перо готово наричући. — Так 
, — рече. — Нијесам ја разбојник, па да ме на муке мећете.</p> <p>— Притрпи се само до сјутра,  
ији и по свеме комшилуку, — дош’о си да ме вараш и на зло навлачиш...{S} Пит’о сам ја код власт 
ераше и не узех је.{S} Бојим се само да ме не уфате, јер су ми запријетили, да ће ми је довести 
њак легао.</p> <p>— Да барем Данило уза ме спава! — прошапта тихо. — Барем би половина буха пре 
ена...{S} Гледај ти, побратимковићу, на ме!...{S} Ја лијепо живим са власти, па ми она даје све 
т.{S} Да је била кршна, не би чекала на ме, да дођем <pb n="141" /> из девете касабе и да је во 
ага, ако Бога знате?{S} Ко то изнесе на ме не било му просто ни овога ни онога свијета?</p> <p> 
— Ти се само на ме ослони...{S} Само на ме!..{S} Ако имаш посла на суду, у чаршији, гдје хоћеш, 
 — живо дочека Благоје. — Ти се само на ме ослони...{S} Само на ме!..{S} Ако имаш посла на суду 
ељака да ми поштено плаћа бировину; она ме чува од свакога, <pb n="35" /> па ми, богме, ни сами 
једили ме, да сам крао суцке биљеге, па ме ухавсили и оћерали из службе...{S} Не трпе, мој Перо 
 лице. — Ево, како сам се ја оженио, па ме није гром убио, него ми све у реду.{S} Што се и ти н 
.{S} Ако ти је кр...риво ено ти суда па ме тужи...</p> <p>Перо се осмјехну и кврцну га по носу. 
ске главе, која ми донесе вина и протра ме по прсима, умро бих...{S} Ето, није се имала, јадниц 
, — рече. — Знам, ама шта ћу?...{S} Кад ме стисне овђе, у прсима, дође ми да све разбијем...{S} 
заустављам...{S} Ни мени није драго кад ме ко зауставља од мојих послова...{S} Ја и сад имам по 
нчати једну стародревну, па Бог даде те ме проћераше и не узех је.{S} Бојим се само да ме не уф 
’о?{S} Зар тако ваља?</p> <p>— Оставите ме.{S} Имам посла. — осијече Перо бјежећи од њих. — Пос 
сијече Перо, окрећући им леђа. — Ви сте ме довели у затвор, ви ме проћерујете, ви ћете ми и гла 
у да не сретне Јефтанов поглед. — Ко ће ме сад?{S} Посиједио <pb n="59" /> сам к’о пашалијин ђо 
 младост узалудно...</p> <p>— Ама ко ће ме, брате? — питао је Перо некако постиђено, окрећући г 
а чека на вратима, па руке шири, у лице ме љуби.{S} И кад уљегнемо у собу, а она ми сједне на к 
иједа на врат не дође, — рече. — Кад би ме с оном вјенчали, одма би скочио у воду...</p> <p>— Е 
једне на крило, па ми чупа бркове, љуби ме и милује, па се играмо и шалимо к’о ђеца...{S} Ја ти 
м леђа. — Ви сте ме довели у затвор, ви ме проћерујете, ви ћете ми и главу узети!..</p> <p>Стар 
о вас, које ја с вама лијепо живим и ви ме веселите и забављате, што вам никада, ни у гробу, не 
>— Опет сам био у хавсу...{S} Обиједили ме, да сам заварао некакву ђевојку, измамио јој паре, п 
је и опет поче звиждукати.{S} Обиједили ме, да сам крао суцке биљеге, па ме ухавсили и оћерали  
ека Јефтан жалостивим гласом, — и ти си ме оставио болесна, па отиш’о у чаршију...{S} Ја пошао  
малога Јову не знаш?...{S} Заборавио си ме, а?</p> <pb n="70" /> <p>Стари искриви главу и зијев 
 чвршће стане на ноге, — Ос... тавио си ме... па од јада...{S} Ако ти је кр...риво ено ти суда  
ом се најпријатељскије поздравио. — Ево ме опет, — понови јаче, — јер милостивој власти треба к 
авао је слађе него обично.</p> <p>— Ево ме опет, — сјутрадан весело подвикну попу, пошто је уље 
ђеш!{S} Зар ти то ваља?</p> <p>— Па ево ме сад, — одврати Јово весело. — Што је рјеђе, то је сл 
. — Ја сам баш Перо Карантан...{S} Тако ме сви зову...</p> <p>— Мени је наређено да Перу Карант 
иком не издаш...{S} Ако издаш, зло и по ме и по те.</p> <p>Перо не одговори.{S} Пропусти га да  
че, па може са мном што хоће...{S} Зато ме и уз’о, да му вазда радим...</p> <p>— А стрина?</p>  
} Нијесам ни ја разапињо Исуса, па опет ме, ето, стигла казна и послали ми кугу на врат.{S} Да  
"59" /> сам к’о пашалијин ђогат, а зову ме и бекријом...</p> <p>— Не бој се ти, — сокољаше га Ј 
ни нам образа!</p> <p>— Јао, очепили су ме! — хукаше учитељ скакучући на једној нози. — Очепили 
ијама и урмашицама, низ које се циједио мед.{S} И дуги разговори испредали су се до касно у ноћ 
p> <pb n="81" /> <p>— Није твоје мјесто међ момцима, — рече. — Хајде из собе.</p> <p>Јока скочи 
тпадници какви?..{S} И зар сам ја један међед, па да немам своје памети и не знам шта радим?</p 
ошто <pb n="156" /> је и он прочитао. — Међер и Перо каткад зна шта ради.</p> <p>Јефтан сједе н 
ром у десну ногу, због чега су га ђаци, међу собом, прозвали Топал-пашом и спјевали га у пјесму 
ли на столици, десну ногу метну на сто, међу чаше, и запјева.</p> <quote> <l>Фалио се жути лиму 
д чојек има познанства у туђем свијету, међу туђим људима, па кад не мора гладоват’...{S} Да ти 
е, па се с њима препире и разговара.{S} Међу свима Данило је био најкрупњи и живо је нешто дока 
p>— Није пуно, — уплете се Перо и стаде међу њих. — Није пуно, само кад се има.</p> <p>— И за з 
!{S} Јок! — повика Обрен, умијешавши се међу њих и хватајући Јефтана за рукав. — Ми други прија 
уприје лактовима о сто, а главу наслони међу шаке.</p> <p>— А шта ти мислиш шта ће бити с нама, 
аком и толиким другима.{S} Сви су нешто међусобно шапутали и намигивали, сви су били некако вес 
 за дугољетни ваш живот, зачињен слогом међусобном, опојен мирисом љубави, да читав народ <pb n 
је то кад се тражи женска глава.</p> <p>Међутим и Јован изведе коње и поче их вадати по ледини, 
ика боца вина, двије чаше и три чиније „мезе“.</p> <p>— Цо то јест? — пријекорно запита доктор, 
ри се ражали.{S} Десио <pb n="86" /> се мека срца, па му дође да заплаче за овом дјевојком.{S}  
гао лежати мирно у својој соби на своме меканом душеку и спавати, као што и остали сретни људи, 
 нагледајте, — рече домаћица плачевним, меким гласом лако гурајући и у једно и у друго. — И нем 
 не дозвољаваш? — запита Благоје тихим, меким гласом, као да разговара са ћудљивим болесником.  
јаран и ожењен чојек« треба да спава на меку, а, поред тога, не иде за својим него за Периним п 
 га, зар, дат’ на занат? — — упита Аћим мекше.</p> <p>— Јок.{S} Послаћемо га у школу.{S} Нек иђ 
ивши га. — Док <pb n="151" /> мене бије мемла из камена у тамници, ти пијеш и веселиш се, а?</p 
S} Ако останеш вазда у дућану, убиће те мемла из камена, па ћеш зафатит’ сушицу, па ти неће пом 
 Перо опазивши га. — Док <pb n="151" /> мене бије мемла из камена у тамници, ти пијеш и веселиш 
еко погледа.</p> <p>— Мене да водиш?{S} Мене? — запита готово грубо.</p> <p>—- Перу Карантана м 
 <p>— Не може бити, — отегну пакосно. — Мене полиција проћерује одма, овога часа...</p> <p>— Не 
руке, па га попријеко погледа.</p> <p>— Мене да водиш?{S} Мене? — запита готово грубо.</p> <p>— 
е исправи и удари се у прса.</p> <p>— А мене коњ није мог’о оборити! — рече поносито.</p> </div 
 мора,</l> <l>Има л’ иђе иког љевшег од мене?</l> </quote> <p>— Живио! — опет загрмише сви, <pb 
саби, улови ми кога.{S} Кажи, нек се од мене не боји пријеваре.{S} Ја воде никад не сипљем.{S}  
а као опарена.</p> <p>— Бјежи, бјежи од мене крвниче! — викну и показа му свих десет прста, као 
му тога часа у очи полетити. — Бјежи од мене!...{S} Зар сам те ја за то лијепо примала?...{S} И 
, јер се <pb n="40" /> брзо жени, па је мене посл’о...{S} А милостива власт хоће крштеницу одма 
 кад не мора гладоват’...{S} Да ти није мене, ти би овђе зло прошао...</p> <p>— Баш и волим што 
аквим се обично здравице држе. — Ви сте мене, овај, <pb n="4" /> које ја данас славим моје крсн 
ијешећи се. — Ама само немој радит’ без мене...{S} Овђе су све сами лопови, па ће те преварити  
мах да пође.</p> <p>— А зар не може без мене?- — запита Перо поплашено. — Шта ћу ја?</p> <pb n= 
ану.</p> <p>— Што обрука ’вако и себе и мене? — запита, бјесомучно дрмајући њиме. — Што не каза 
е свеме свијету смркне, мени се сване и мене моја Стака чека на вратима, па руке шири, у лице м 
ти је паметно! <pb n="123" /> К’о да си мене пит’о тако ти је паметно...</p> <p>— Полахко, пола 
ријеч у грлу. — Муч’ поганове!{S} Ти си мене шћео преварит’ сада, кад хоћу да удомим Мару за су 
S} Ја пошао за тобом на далек пут, а ти мене оставио...{S} Да ми није било ове женске главе, ко 
, јадница, када ни обући љуцки, дворећи мене.</p> <p>Перо обори главу и поче се чешкати.{S} Биј 
— узвикну Јефтан јаче. — Само ти слушај мене и немој више разбијати чаша ни боца.{S} Није боца  
 те ја курталишем? — запита. — Послушај мене, па се не бој никога!</p> <p>— Курталиши ако си пр 
викну он колико га грло доноси... — Ево мене!</p> <p>— Муч’ ти, магаре! — окоси се Перо на њега 
 се понаша при дочеку.</p> <p>— Ви само мене пустите напријед, — говораше неуморно, — и станите 
а добра и јела и пића.{S} Пушћи ти само мене, па ни зашто не брини!</p> <p>Перо се пусти.{S} Об 
гледа га тупо, као да пита: а шта се то мене тиче?</p> <p>— Честитам, — испусти кроз нос, учтив 
гледа и смјешка се на њ...</p> <p>— Што мене Бог да казни и да ми је удијели за жену? — јекну ж 
и купујеш, могли би одма пазарити.{S} У мене, знаш, има свакаква вина: најприје од десет година 
е Перо, отежући и као размишљајући. — У мене је крупан пос’о...</p> <p>— Што крупњи, бољи је! — 
 n="54" /> њих и правећи им мјесто. — У мене је вазда овако. — Затим се окрену у страну и слуша 
ну руком и куцну се по челу.</p> <p>— У мене је све овдје записано! — викну и узе чашу вина. —  
се усирћети, па не ваља ништа...{S} А у мене све чисто...</p> <p>— Остави, Бога ти, твоје вино, 
репадају од његове куће.</p> <p>— Ама у мене у собама има и буха, — дочека брзо.</p> <p>— Научи 
ован. — То сам и мислио.</p> <p>— Ама у мене то ништа нема, — осијече стари. — И кућа ми тијесн 
једнако цвокоћући зубима.</p> <p>— Па у мене је вазда лијепо, — дочека удовица весело устајући  
авјетовати о томе...{S} Сви да дођете у мене, — опет ће Јефтан.</p> <p>— И доћи ћемо!</p> <p>Чи 
а и пљесну рукама.</p> <p>— Зар не знаш мене? — запита. — Свога малога Јову не знаш?...{S} Забо 
мени, што ћу ићи с вама да вратим коња, мени... — опет ће Јован.</p> <p>— С овијем се нећеш пог 
кне, јербо кад се свеме свијету смркне, мени се сване и мене моја Стака чека на вратима, па рук 
рсно име и које сте ви, моји пријатељи, мени дошли и које вама фала на љубави.{S} Мени је драго 
онако преко рамена окреса: — па вади... мени је сведно.</p> <p>Перо се поглади по брковима и за 
гло се исправи. — Што се <pb n="113" /> мени није десила несрећа?{S} Ти само поћи, па се не бој 
ни дошли и које вама фала на љубави.{S} Мени је драго живити и свакоме је драго живити.{S} На п 
се. — Ви како гласате мени је право.{S} Мени не треба ништа него жена.</p> <p>— Ама није жена к 
ки... онда ја велим: нека буде тако.{S} Мени треба жена, а и не треба ми жена.{S} Ама кад ви ве 
 и гледајући: чекају ли га још дјеца. — Мени је каз’о да је болестан и да не ће никуд излазити. 
, нити је знао казати рашта је дошао. — Мени треба крштеница! — викну изненада и исправи се. —  
треба, јер ја живим к’о ага...</p> <p>— Мени ћеш свакако требати, — рече Перо, отежући и као ра 
нтан...{S} Тако ме сви зову...</p> <p>— Мени је наређено да Перу Карантана водим у полицију, —  
име би паметнијим почео говор.</p> <p>— Мени не треба, — мирно одговори Обрен, који је гледао у 
тити, — рече сам себи, шетајући. — Нит’ мени треба жена, ни нико.{S} Без главе се не може живит 
 ми је, — рече Јово, уозбиљивши се. — А мени је добро!...{S} И здравља и пара и свега имам...</ 
обра, а и мираз носи.</p> <p>— Не треба мени антика, — дочека Перо стискајући шаке и подносећи  
 па макар ништа не научио.{S} Само нека мени и комшилуку није на сметњи.</p> <p>Након дужега ви 
е свршена погодба.</p> <p>— И пет гроша мени, што ћу ићи с вама да вратим коња, мени... — опет  
 Благоје. — Него, ако хоћеш, остави све мени, па да уредим.{S} Ако је не видиш сад, виђећеш пош 
ет ружно говори због тога.{S} К’о да је мени стало за свијетом!{S} Људи су овнови, <pb n="36" / 
изно, снебивајући се. — Ви како гласате мени је право.{S} Мени не треба ништа него жена.</p> <p 
дуг живот...{S} Ама, браћо моја, шта ће мени живот?...{S} Шта ће, на прилику, кад ми не би било 
Пит’о сам ја код власти <pb n="43" /> и мени казаше, да тамо не траже ничију крштеницу...{S} Ни 
ма. — Тако је, тако! — понови опет. — И мени је драго, кад ти, к’о младић један, то одобраваш.. 
ћутање. — Има пуно облака...</p> <p>— И мени се чини, — потврди удовица и, као нехотице, све се 
ћи Перу, — Шта се вама чини?</p> <p>— И мени се чини, — одобри Перо одмах.</p> <p>— А ја се не  
а мираза.{S} Куд ћеш љевше?{S} Чак је и мени лијепо, и ја сам на ћару... .</p> <p>Перо погледа  
p> <p>Обрен се осмјехну.</p> <p>— Дај и мени два форинта, па вади, — рече као у шали.</p> <p>—  
акар и у тикви.{S} И вама фала, које ви мени наздрависте за мој дуг живот...{S} Ама, браћо моја 
пењући се на столицу. — Онда... које ви мени тако лијепо кажете и које ја мислим да је пријатељ 
 хоће на пут, ја не заустављам...{S} Ни мени није драго кад ме ко зауставља од мојих послова... 
 кога; десно око заигра му.</p> <p>— Ти мени рече да сам будала?{S} Ти! — узвикну бијесно. — А  
 ли се са мном играти, а?...{S} Кажи ти мени, — дрекну јаче, — што купиш ове ствари овђе, а?... 
Хајде да пијемо!..</p> <p>— Ама кажи ти мени...</p> <p>— Готово је, велим ти...{S} Хајде да пиј 
</p> <p>— Лијепо је то...{S} Драг си ти мени Јово, — рече хладно, као и мало прије. — Мали си б 
рави и оштро га погледа.</p> <p>— Плати мени надницу, па ћу ја ићи с тобом, — рече. — Сваки пут 
нувши се. — Плати трошак овђе, па пусти мени да ти гладим ствар...{S} Само мени пусти!{S} Ти зн 
обрава, а само се ти љутиш и велиш да о мени свијет ружно говори због тога.{S} К’о да је мени с 
га и љубити и тепати му.</p> <p>— Благо мени, како си ми златан — застења најпошље, уводећи га  
усти мени да ти гладим ствар...{S} Само мени пусти!{S} Ти знаш, да ћу ја све уредити к’о што ва 
едеш од милине!...{S} Ти то остави само мени.</p> <p>— А име, име ми кажи, — зациганчи Перо при 
су додијала та пречеста тужакања. — Што мени причаш? -</p> <p>Нијесам ти ја тутор!</p> <p>— Тра 
одјахаше од коња, ступише у хотел и, уз мермерне степенице, попеше се до соба, које им <pb n="9 
вди вишњега Бога, претеслимили нас, к’о метиљаве овнове...</p> <p>— Шути, Бога ти, шта ти знаш? 
ди?</p> <p>Игњат као да не чу добро.{S} Метну прст на уста и издиже обрве.</p> <pb n="79" /> <p 
<p>Стари сам диже послужавник са тала и метну га у крај.{S} Покупи и филџане од гостију.</p> <p 
 Затим се завали на столици, десну ногу метну на сто, међу чаше, и запјева.</p> <quote> <l>Фали 
некакве духове и разговара се с њима, — метнуше вино преда се и почеше пити.</p> <p>— Ви знате, 
 теглили га за уши и све — узалудно.{S} Мећао је буквар под главу кад је хтио спавати, пропушта 
 Нијесам ја разбојник, па да ме на муке мећете.</p> <p>— Притрпи се само до сјутра, — одговори  
ругога...</p> <p>— А ја, брате, не могу мећу оваким <pb n="107" /> свијетом, — рече Перо, још ј 
евање.{S} На средини касабе једна му се механа много свиђала и, не размишљајући дуго, упути се  
и веће галаме, и механџија стао на сред механе, па се препире са некаквим крезубим старчићем ок 
ка једна!...</p> <p>И, забринут, оде из механе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Враћајућ 
тећи неће кад <pb n="27" /> се врати из механе; знао је, да се ту више нико неће на њега ни осм 
 самовање му додија.</p> <p>Опет пође у механе и, пијући више него прије, поче лупати боце, про 
анима, пребирати дневне новости и ићи у механе.{S} Нарочито је волио ово пошљедње, тим више, шт 
или старији људи и жене, и — упутише се механи.{S} Око механских врата дизала се граја...{S} Ту 
 познанство најлакше може наћи у каквој механи, он је само и пазио на оне дућане, гдје је видио 
је соба много сличила каквој запуштеној механи, гдје се газда једном у недјељи дана накани да ј 
као дебела паучина лелујао и повијао по механи.{S} А свијета било много!{S} Неки се играју доми 
кад погледам све пусто око себе.{S} А у механи је друкчије.</p> <p>Кући је ишао само да се испа 
но је мислио о Мари.{S} И на сокаку и у механи мислио је само о њој.{S} На свирачице није хтио  
hi> </head> <p>Пред великом Будровчевом механом, што је непуна два сахата удаљена од касабе, по 
пути се њојзи.</p> <p>Ступивши на врата механска, застаде мало.{S} Смрдљив, тежак, топао задах  
и и жене, и — упутише се механи.{S} Око механских врата дизала се граја...{S} Ту су се гурала т 
ајвише каква новајлију, који није вичан механском ваздуху.</p> <p>Због тога је приступио и Пери 
то, ако би хотио«...{S} Писмо послаше у механу, упућујући момче, да ће га ту <hi>сигурно</hi> н 
вина...</p> <p>Иза тога Перо је трчао у механу <pb n="26" /> сваку вече.{S} Није се ни на Јефта 
тога дана, а ни преко ноћи, није ишао у механу и спавао је слађе него обично.</p> <p>— Ево ме о 
ведри мало.{S} Ни те вечери није ишао у механу.</p> <p>Кад је четврти пут -ступио у попову авли 
доцније него прије.</p> <p>— Волим пуну механу него пусту кућу, — говорио је свакоме, који би г 
тарчић вели, да је попио шест ракија, а механџија нарачунао осам.{S} Старчић се, чак, позива и  
/p> <p>— Ништа бит’ неће, — опет дочека механџија. — Помириће се они брже и опет ће читати...{S 
око нечега.{S} Чак, ради веће галаме, и механџија стао на сред механе, па се препире са некакви 
на...</p> <p>— Ништа је ово, — одговори механџија хладно и не осврћући се на грају. — Они читај 
о се на себе и на свакога.{S} Псовао је механџије, псовао свирачице и сва вина на свијету, бије 
> <p>И, ударивши руком по столу, нареди механџији да донесе вина.</p> <p>— Болан, па није ружан 
ака одскочи у страну и дрхћући приступи механџији.</p> <p>— Растављај их, брате, јер ће крв пас 
у краву, па дебела, па, кад је попипаш, мехка к’о памук...{S} И била ми је драга пуно!{S} Чак с 
ве, па вичу: »ми нећемо слушат’ никога, ми мислимо како ми хоћемо...« Јок, побратимковићу!...{S 
побиће се и овђе, а кад се побију овђе, ми прорадимо.{S} Ја сам стек’о све што имам онда, кад ј 
„.....и ако желиш чути за наше здравље, ми смо фала Богу добро и здраво, к’о што и теби исто пр 
} И ако желиш чути за наше задовољство, ми смо задовољни к’о нико на свијету.{S} Моја Стака, Бо 
, — осијече Обрен осорно. — Само ми!{S} Ми смо, што се рекне, главни одбор и ми ћемо ријешити.< 
а онога, што је сједио на новинама).{S} Ми се нијесмо могли бити, јер нијесмо јунаци...{S} И ни 
 нема сватова.{S} Ама то не смета!..{S} Ми ћемо му бити сватови!</p> <p>— Хоћемо, — заграјаше и 
и хоћемо...« Јок, побратимковићу!...{S} Ми треба да мислимо к’о што власт хоће.{S} Најпошље ми  
 биће лијепо, само кад смо у тебе...{S} Ми смо и са малим задовољни.</p> <p>Стари се дохвати за 
. — Ми други пријатељи тако не дамо.{S} Ми хоћемо поштено.{S} Саставићемо опет сједницу, па да  
грајаше и остали и куцнуше се чашама. — Ми ћемо му бити сватови!</p> <p>— Окупићемо још наших љ 
 и невјесто! — дрекну из свега гласа. — Ми најмилији другови и поштоваоци ваши, чије братске гр 
еђу њих и хватајући Јефтана за рукав. — Ми други пријатељи тако не дамо.{S} Ми хоћемо поштено.{ 
стајући са столице и исправљајући се. — Ми <pb n="160" /> смо те зовнули, да ти јавимо, да он д 
изнад главе чутуру, коју му додадоше. — Ми најми...</p> <p>И стаде.</p> <p>Стадоше сви и укочиш 
путем истраживањах, — рече задовољно. — Ми имамо наше људе, који нам, али, све доставе неизоста 
уком знак, да га не прекида у говору. — Ми, али, не смијемо заборавити ни на случајности прије  
истим прстом куцну се по челу.</p> <p>— Ми све дознамо путем истраживањах, — рече задовољно. —  
је у старога.</p> <p>— Е кад је тако, а ми ћемо прешјутра повести ђевојку за њим, у касабу <pb  
 тужно проговори. — Болестан је пуно, а ми смо странци, и нико га други не може излијечити осим 
 пружи руку, те се руковаше.</p> <p>— А ми хоћемо да га лијепо дочекамо к’о друга и пријатеља,  
 тако.{S} Мени треба жена, а и не треба ми жена.{S} Ама кад ви велите да треба, онда ће свакако 
 шта ти знаш? — окоси се Бошко. — Каква ми је то пулитика?</p> <p>Алекса га мрко погледа.</p> < 
даљио. — Како си се ти смио усудити, да ми дођеш?</p> <p>— Ја нисам знао да има неко с тобом, — 
обе.</p> <p>— Ама јесам ли ја казао, да ми нико не улази у собу? — плану Јефтан, чим се доктор  
и на госте, — а ове је године право, да ми вратиш два...</p> <p>— Много је, — прошапта један се 
т пудара. — Гони, и кажи му, лопову, да ми је учинила товар штете...{S} Толико ће ми платити!</ 
а далек пут, а ти мене оставио...{S} Да ми није било ове женске главе, која ми донесе вина и пр 
 да га загрли. — Ја хоћу...</p> <p>— Да ми даш Милку, — доврши он.</p> <p>Удовица се искриви, п 
а даје свега.{S} Она наћерује сељака да ми поштено плаћа бировину; она ме чува од свакога, <pb  
 и исправи се. — Крштеница треба, па да ми је извадите...</p> <p>Поп, отресајући земљу са нога  
. <pb n="55" /> ти си к’о судац... и да ми пресудиш данас...</p> <p>— Зар данас? — постиђено за 
...</p> <p>— Што мене Бог да казни и да ми је удијели за жену? — јекну жалостивно. — Нијесам ни 
черу и овај доручак, да ћу ја трпити да ми тако у лице говориш...{S} Нисам ја к’о ти мислиш...< 
hi>уграбио прилику</hi>. — Дош’о сам да ми ти пресудиш... <pb n="55" /> ти си к’о судац... и да 
 тобом, — рече. — Сваки пут кад одем да ми дадеш по форинту.{S} Толико би дао доктору да си оже 
 дао, добра ми је и весела, исто к’о да ми је Бог у крошњи с неба бацио, да ме обесели за моја  
 интересе“...</p> <p>— О, брате, као да ми те Бог посла! — викну обрадован Перо и поче га грлит 
’о, — дочека Перо одушевљено, — него да ми ко сто дуката даде...{S} Драго ми, к’о да сам оца ро 
ма женске главе у кући...{S} Нема ко да ми уреди; нема ми ко ни кошуље прати, па вазда купујем  
>— Што ти кажеш, кажем и ја.{S} Само да ми она биједа на врат не дође, — рече. — Кад би ме с он 
 Да ми није било ове женске главе, која ми донесе вина и протра ме по прсима, умро бих...{S} Ет 
е попипаш, мехка к’о памук...{S} И била ми је драга пуно!{S} Чак сам је урез’о у пршуте, а пршу 
а Јову да сједне код њега.</p> <p>— Ама ми треба и да га дочекамо, — рече. — Какви би били приј 
 у кући...{S} Нема ко да ми уреди; нема ми ко ни кошуље прати, па вазда купујем нове.{S} Ономад 
трина?</p> <p>— Она је златна...{S} Она ми је тетка, најближа својта...{S} Драга сам јој, ама н 
е љуби.{S} И кад уљегнемо у собу, а она ми сједне на крило, па ми чупа бркове, љуби ме и милује 
 чекајте више, — осијече. — Хајдете, па ми одма враћајте жито!...{S} Одмах!...{S} Ако закасните 
ме!...{S} Ја лијепо живим са власти, па ми она даје свега.{S} Она наћерује сељака да ми поштено 
мо у собу, а она ми сједне на крило, па ми чупа бркове, љуби ме и милује, па се играмо и шалимо 
на ме чува од свакога, <pb n="35" /> па ми, богме, ни сами владика не може ништа, нит’ га се бо 
S} Моја Стака, Бог јој добро дао, добра ми је и весела, исто к’о да ми је Бог у крошњи с неба б 
.{S} Сила је то...</p> <p>— Шта?{S} Шта ми је све то? — викну Бошко и скочи са столице... — Хај 
 ја, на прилику, не мислим ништа па шта ми фали, а?</p> <p>— Тако је, — опет одобри Перо врпоље 
о у тефтер и срачунавао нешто. — Што ћа ми она?</p> <p>— А би ли ти да ти је ја извадим и ја да 
о ништа нема, — осијече стари. — И кућа ми тијесна, <pb n="72" /> и соба немам пуно; ни душека  
 ја... психа!... вазда читам...{S} Душа ми... психа, психа!... да знам шта се ради у свијету и  
орок, па да му знам нарав...{S} И какав ми је то коњ, који се игра и обара људе?...{S} При пого 
ни живот?...{S} Шта ће, на прилику, кад ми не би било вас, које ја с вама лијепо живим и ви ме  
p> <p>Благоје се намргоди.</p> <p>— Кад ми не вјерујеш, онда и немам посла с тобом, — осијече и 
њеник. — У кући ми ништа у реду.{S} Ове ми у њој празно, све наопако.{S} Тако је то, брате, кад 
 леђима уза зид и уздахну.</p> <p>— Све ми се чини, да ће ми се некаква несрећа десити ако пође 
.{S} Кад ме стисне овђе, у прсима, дође ми да све разбијем...{S} Да је живот боца и њега би раз 
, па ако ми није вазда пред очима, дође ми да помахнитам...{S} А сад — да оде тако далеко...</p 
и крштеницу?</p> <p>— Треба...{S} Траже ми је од власти, — понизно одговори Перо и поклони се д 
лим, брате.{S} Срце ми се стисне и сузе ми ударе на очи, кад погледам све пусто око себе.{S} А  
ам јој, ама не смије ништа.{S} Не смије ми ни хљеба дати без њега...</p> <p>Јово јој се приближ 
о глави, погледа низа се.</p> <p>— Није ми жао главе... ама кошуља... — рече тужним, утањеним г 
аг и погледа по соби.</p> <p>— А-а није ми ту Јово? — промукло запита.</p> <p>— Није, — одговор 
нешто шапуре...{S} А жао ми их... обоје ми жао...</p> <p>Стрико Васо и не осврну се на њега.{S} 
мислимо к’о што власт хоће.{S} Најпошље ми не треба ништа ни да мислимо, кад је дао Бог њу.{S}  
о остави само мени.</p> <p>— А име, име ми кажи, — зациганчи Перо привлачећи га себи. — И име д 
ли у затвор, ви ме проћерујете, ви ћете ми и главу узети!..</p> <p>Стари погледа у Благоја, а Б 
/> нешто и посла, па, ако одете, нећете ми барем сметати...</p> <p>Сви устадоше.{S} Макар и по  
ође им у сусрет.</p> <p>— Па и нека сте ми дошли, — живо дочека узевши их за руке и нудећи их д 
<p>— Хе, хе, брате слатки, окаснили сте ми, — проговори некаквим страшно дебелим гласом, вртећи 
и мрко их погледа.</p> <p>— Ех, што сте ми дошли? — викну. — Ви, ви, ви... знам ја све вас!...{ 
 не уфате, јер су ми запријетили, да ће ми је довести амо на вјенчање...</p> <p>Јефтану сину ли 
уздахну.</p> <p>— Све ми се чини, да ће ми се некаква несрећа десити ако пођем сам, — рече.</p> 
 одговори Јефтан и крену даље. — Шта ће ми то?</p> <p>— Требаће, требаће ти, — упаде Перо каска 
 је учинила товар штете...{S} Толико ће ми платити!</p> <p>Затим опет ушепртљи.{S} Поново притр 
еуредна живота. — Волим, брате.{S} Срце ми се стисне и сузе ми ударе на очи, кад погледам све п 
ћи јој у ону рупицу на бради. — А, душе ми, кршна си и ти к’о ђевојка каква.</p> <p>— Бре не би 
А нијеси ни испросио?</p> <p>— То, душе ми, не знам, — одговори Перо и мученички уздахну. — Каж 
о...</p> <p>— То је он одвео Јову, душе ми! — кликну Јефтан, ударајући се руком по челу. — То с 
аревине закрваве, онда се проспу паре и ми трговци дахнемо душом...{S} Хе, изгине ли која хиљад 
—- То је најбоље!</p> <p>— Предлажемо и ми! — повикаше сви.</p> <p>Јефтан, пружајући обје руке  
ујући им се. — Нијесте знале, да ћемо и ми доћи да пијемо кахву.</p> <p>— Знаш... к’о момци...  
S} Ми смо, што се рекне, главни одбор и ми ћемо ријешити.</p> <p>— И скупићемо се у прву неђељу 
и чисти кућу и рађа ђецу...{S} Оклен би ми били, да нам се нису женили стари?..{S} Оклен питам  
Ако има муштерија у вашој касаби, улови ми кога.{S} Кажи, нек се од мене не боји пријеваре.{S}  
ак и рукама и очима да престане. — Кажи ми само и тихо ми кажи: знаш ли ђевојку?</p> <p>— Па то 
и. — О, брате слатки и лијепи, добро ли ми дође!{S} Е чисто ти хтједох умријети у овој гунгули. 
па опет ме, ето, стигла казна и послали ми кугу на врат.{S} Да је била кршна, не би чекала на м 
/p> <p>— Нијеси ти крив, ама нијесмо ни ми, — настави Јефтан јаче. — Да нам је Бог послао колер 
елу Галебовцу, живи стрико Васо, рођени ми брат очев...{S} Он је богат, свега има, а овђе живи. 
ва не може да се сјети...</p> <p>— Чини ми се да ће киша, — рече најпошље, тек да прекине ћутањ 
о, Перо, — узвикну невесело. — Какав си ми ти домаћин, кад ни слатке пите немаш?</p> <p>— Па шт 
о да ти је много, кад си иск’о и кад си ми прич’о, да ће ти ђеца крепати од глади?...</p> <p>Се 
о и он је најпречи!</p> <p>— Таки ли си ми пријатељ? — љутито запита Благоја пред вратима.</p>  
лагоја пред вратима.</p> <p>— Ову ли си ми срећу наш’о?</p> <p>— А што? — зачуди се Благоје. —  
 весело и опет пође да га љуби. — Ти си ми рек’о да уредим и ја сам све уредио.{S} Имаш пунца г 
тебе видим, — дочека Јово живо. — Ти си ми к’о отац, па хоћу да те видим.{S} А ево сам дов’о и  
p> <p>— А шта ти знаш? — викну. — Ко си ми ти?</p> <p>— Ја сам паметни чојек, јер паметно говор 
тепати му.</p> <p>— Благо мени, како си ми златан — застења најпошље, уводећи га у собу. — Срет 
и Игњат, стежући га јаче. — А-а како си ми ти, мали Јово?</p> <p>— Ја добро.</p> <p>Игњат га ма 
низ образе.</p> <p>— О Перо мој како си ми! — узвикну на сав глас, да су се многи пролазници мо 
 пође из гостионице. — Мислиш ти што си ми синоћ платио вечеру и овај доручак, да ћу ја трпити  
ао да би да се хрве.</p> <p>— А опет си ми дошао никакви сине, — дрекну, да се разлијегало по с 
д себе и удари ногом о тле.</p> <p>— Ти ми се не мијешај у послове! — викну. — Шта ти знаш? ..{ 
n="120" /> Ћара никаква не тражим, нити ми треба, јер ја живим к’о ага...</p> <p>— Мени ћеш сва 
и преврћући очима као рањеник. — У кући ми ништа у реду.{S} Ове ми у њој празно, све наопако.{S 
тију: — У читавој фамилији, бре!{S} Дај ми спомени једног паметног чојека из твога племена, па  
ена? — блесасто запита Перо. — О каквој ми жени говориш?</p> <p>— Па јеси ли се оженио, болан?  
реди, — рече. — Кад нема Јефтана уређуј ми ти.{S} Вјерујем ти к’о оцу своме...</p> <milestone u 
и понизно се наклони.</p> <p>— Болестан ми пријатељ, господине, — тужно проговори. — Болестан ј 
ево и Перо мисли исто к’о и ја.{S} И он ми све одобрава, а само се ти љутиш и велиш да о мени с 
ио...{S} А, ето, и Перо је паметан и он ми све виче: <hi>тако је!</hi></p> <p>Мара не одговори  
е од своје куће, нит’ се пати ’вако к’о ми...</p> <p>— Не знаш ти то, не знаш, — дочека Јован,  
т боца и њега би разбио!...{S} Омрзно’о ми и он...{S} Тако је то, кад нема женске главе у кући. 
дан, док и смрт за врат...</p> <p>— Жао ми је, — рече Јово, уозбиљивши се. — А мени је добро!.. 
ио сам, ђе све нешто шапуре...{S} А жао ми их... обоје ми жао...</p> <p>Стрико Васо и не осврну 
м то само ’нако каз’о...{S} Знаш, драго ми уз љуто вино мало слатке пите...</p> <p>Перо Каранта 
го да ми ко сто дуката даде...{S} Драго ми, к’о да сам оца рођеног наш’о...</p> <p>Након дуже п 
е ја оженио, па ме није гром убио, него ми све у реду.{S} Што се и ти не жениш?{S} Како се не с 
т не да...{S} Чифут к’о Чифут!{S} Добио ми је барем пет гроша на њој...</p> <pb n="52" /> <p>И, 
у, један музејум па да то купим.{S} Ако ми затреба што из Карађорђева времена, ја ћу узети пушк 
дим сваки дан?{S} Научила на њу, па ако ми није вазда пред очима, дође ми да помахнитам...{S} А 
 нећемо слушат’ никога, ми мислимо како ми хоћемо...« Јок, побратимковићу!...{S} Ми треба да ми 
и га погледа попријеко.</p> <p>— А неко ми рече, да ћете ви сјутра ићи? — запита. — Сјутра одма 
} Његова друга љубав.</head> <p>— Тешко ми је и претешко, — тужио се Перо Обрену, након пуна дв 
обом, — промуца Перо постиђен. — Данило ми рече, да си болестан.</p> <p>— Ја и јесам болестан,  
ја се и одмахну рукама.</p> <p>— Немамо ми чисте кошуље, — рече.</p> <p>— Ја нема, — једва проц 
еша раменима и зијевну.</p> <p>— Немамо ми пите, — одговори мирно. — Ко ће скухат’?</p> <p>Перо 
ече. — Душека нема сиротиња!...{S} Само ми немојте духанити, да се не би запалила слама...{S} С 
е треба, — осијече Обрен осорно. — Само ми!{S} Ми смо, што се рекне, главни одбор и ми ћемо риј 
ијесу могли видјети.</p> <p>— Овђе ћемо ми, — рече. — Овђе је згодније.</p> <p>И, ударивши руко 
ће бити без тебе? — запита. — Та нећемо ми вјенчавати за се...{S} А с тобом ће ићи још неко, да 
ти грехота ни срамота!...{S} К’о да смо ми твоји робови, па да пристајемо за тобом.</p> <pb n=" 
ха, — дочека брзо.</p> <p>— Научили смо ми и на њих, — одговори Јово. — На путу се чојек свачем 
ате, још људи који путују...{S} Зар смо ми мимо свијет к’о отпадници какви?..{S} И зар сам ја ј 
ио јој паре, па је оставио...{S} Суђено ми да страдам, к’о што је и Исус страд’о...</p> <p>И јо 
о и затапша рукама. — Ух, ух, брате, то ми се хоће!</p> <p>— А таке у нашем мјесту нема! — окре 
наклонивши, пошто се мало прибрао. — То ми је мило.</p> <p>Јефтан му пружи руку, те се руковаше 
дговори Обрен.</p> <p>— Ех?</p> <p>— То ми је казала.</p> <p>Обојица као да се замислише и не п 
сам те примала?</p> <p>— Па, брате, што ми то прије не казасте? — окоси се Перо, мрко је гледај 
 Ех, с тога ја и плачем, — викну, — што ми се чини, да се не враћамо више, ако поћерамо к’о што 
чима да престане. — Кажи ми само и тихо ми кажи: знаш ли ђевојку?</p> <p>— Па то је, брате, гот 
" /> и заглади косу на челу. — Какве су ми сад ђевојке?...{S} Мршаве и слабе к’о да се иглама х 
S} Бојим се само да ме не уфате, јер су ми запријетили, да ће ми је довести амо на вјенчање...< 
а сам испросио, а ја не знам.{S} Хоћаху ми привјенчати једну стародревну, па Бог даде те ме про 
 Обоје су млади к’о кап, па треба да их ми старији поучимо.</p> <p>Од свега овога разговора Пер 
 није прав...{S} Дигли главе, па вичу: »ми нећемо слушат’ никога, ми мислимо како ми хоћемо...« 
страшно дебелим гласом, вртећи главом и мигајући ситним, јастребастим очима. — А ја вас одавно  
 што је важило као опомена, да му се не мијеша у разговор. — У бухљивим бачвама одма се вино по 
удари ногом о тле.</p> <p>— Ти ми се не мијешај у послове! — викну. — Шта ти знаш? ..{S} Зар Да 
S} Пролијевало се чак и по тлима, ту се мијешало са пепелом од цигара и давнашњом прашином, те  
="15" /> <p>Када је одрастао и могао се мијешати са осталом дјечурлијом на улици, постао је за  
лила се њежна, витостаса Мара, лијепа и мила и, као да је собом унијела читаве руковијети босио 
евидно, уживаху у њему.{S} Стара га, од милине, почела и по коси гладити, а стари се само смјеш 
и прста и љубећи их. — Да их поједеш од милине!...{S} Ти то остави само мени.</p> <p>— А име, и 
красно.{S} Удовица, је дочекивала Перу, Милка Обрена, и частили су их кахвом, ракијом, духаном, 
>— А... и ти прави момак! — живо дочека Милка и, окренувши се у страну, засмија се.{S} Обрен по 
ца Перо гледајући је зачуђено. — Зар је Милка Обренова?</p> <p>— Његова, његова сам ја! — уплет 
<p>— Његова, његова сам ја! — уплете се Милка, хватајући Обрена испод руке и смијешећи се. — Ја 
им к’о брату.</p> <p>Перо сачека док се Милка са Обреном добро не заговори.{S} Није волио да га 
угу недјељу пођоше опет.{S} И удовица и Милка сад су им се надале, па се обје љепше обукле и ље 
е, приземне собице, и удовица и кћи јој Милка поплашено скочише, и, оставивши филџане и кахву,  
јући га. — Ено ти у удовице Стаке шћери Милке.{S} Кажу, да је добра, кршна, ваљана.{S} Додуше ј 
пша, — нашали се Обрен, приближујући се Милки и гледајући је како точи кахву. — Нијесам ни знао 
на од говедине?</p> <p>Па, окренувши се Милки, дубоко уздахну, удари се руком у прса и пође.</p 
} Она сама задржа Перу, а Обрена остави Милки.</p> <p>— Данас си нешто кршан, — рече Пери, удар 
је могло помислити да је старија сестра Милкина него мати.{S} Она сама задржа Перу, а Обрена ос 
мо се зажељеле друштва...{S} Наточи им, Милко, кахву.</p> <p>— Ти сваки дан љепша, — нашали се  
загрли. — Ја хоћу...</p> <p>— Да ми даш Милку, — доврши он.</p> <p>Удовица се искриви, поблијед 
ивши, пошто се мало прибрао. — То ми је мило.</p> <p>Јефтан му пружи руку, те се руковаше.</p>  
говорити, премда су се мотале око њега, миловале га по образима и чупкале за бркове.{S} Није хт 
за њихов сто.{S} Сједе до Пере, поче га миловати по образу и умотавати му брк.{S} А њему драго. 
е га удовица оштро. — Младо не умије ни миловати онако, к’о што зна старије...</p> <p>Перо није 
х погледати. — Како у лијепој, красној, милој и никад незаборављеној вашој касаби?{S} Шта се та 
pb n="98" /> је једна мала, црнпураста, милоока, Швабица показала.</p> <p>— Фала Богу кад смо ж 
вецу...</p> <p>— Свецима нек је слава и милост, а теби магарећа глава! — викну Бошко. — Да си т 
/> брзо жени, па је мене посл’о...{S} А милостива власт хоће крштеницу одмах.</p> <p>— Хм, хм,  
ио. — Ево ме опет, — понови јаче, — јер милостивој власти треба крштеница и за Јефтана Мргудића 
почивке.</p> <p>— Наша.</p> <p>— Оно је Милош Обилић?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Јунак богме!...{S 
, у измицању, опази на зиду слику, како Милош Обилић пробада цара Мурата на пољу Косову.</p> <p 
добро.</p> <p>Игњат га мало пусти и, од милоште, повуче га за ухо.</p> <p>— А-а кршно си момче! 
аменити слуга Пере Карантана Дамјан, од милоште прозвани Данило.</p> <pb n="6" /> <p>— А? — бле 
мјана, овога истога Дамјана, кога он од милоште прозва Данилом.{S} Уједно одлучи и то, да, први 
вао им разне слике и пјевао им пјесме о Милошу и Марку.{S} Други пут дошао би мргодан, пљувао у 
{S} И као вјетар прохладан да попухује, милује га по образу и лагоди.{S} И тај вјетар доноси, и 
 на крило, па ми чупа бркове, љуби ме и милује, па се играмо и шалимо к’о ђеца...{S} Ја ти не з 
Стаде узвијати главом, као мачак кад га милују, и примаче јој се ближе.{S} Опет је пољуби.</p>  
амо до сјутра, — одговори му Јово тихо, милујући га по <pb n="87" /> врату као разуздана парипа 
 домаћица још се ближе примичући Пери и милујући га. — Ниђе никог позната, па да се с њоме разг 
Аћим свакоме. — Знао сам ја, да ће бит’ мимо остале.</p> <p>Четири разреда свршио је са довољни 
ешто више огледао у огледалу, чешљао се мимо обично и фес мало накривио на лијеву страну, пусти 
рачну кућу, која, и ако по дану, бијаше мимо обично расвијетљена, јер <pb n="132" /> је поред в 
, још људи који путују...{S} Зар смо ми мимо свијет к’о отпадници какви?..{S} И зар сам ја једа 
ет је он кршан!...{S} Он ће и опет бити мимо остале.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
, спавају?{S} Рашта да је Бог њега убио мимо све остале и осудио га на овако тумарање?</p> <p>П 
дних знакова рекоше, да ће дијете бити »мимо остале«.{S} Рекоше, да ће свакако бити знаменито у 
 треба толико! — викну. — Није он један министар па да му се држе десет здравица.{S} И владики  
 низа затворених и незатворених дућана; минуше два-три сокака, измећу малих кућица, испред који 
е ли, али, то нарушавање јавнога реда и мира?..{S} Зар се може допустити такими ријечими наноси 
лагоје. — Ђевојка је кршна и добра, а и мираз носи.</p> <p>— Не треба мени антика, — дочека Пер 
и са столице и сав се искриви.</p> <p>— Мираза?{S} Носи и мираза? — запита.</p> <p>— И мираза,  
пуницу газдиницу, ђевојку са пет хиљада мираза.{S} Куд ћеш љевше?{S} Чак је и мени лијепо, и ја 
ца је кршна, добра и носи ти пет хиљада мираза.</p> <p>Перо, од чуда, скочи са столице и сав се 
{S} Носи и мираза? — запита.</p> <p>— И мираза, — нагласи Благоје јаче. — Она је шћи газде Ђуре 
и из авлије.</p> <p>— Кршна.{S} А има и мираза, — одговори Обрен.</p> <p>— Ех?</p> <p>— То ми ј 
 се искриви.</p> <p>— Мираза?{S} Носи и мираза? — запита.</p> <p>— И мираза, — нагласи Благоје  
 је, па треба слушати.{S} Узети жену са миразом значи драговољно се продати у ропство.{S} А ја  
марицу. — И ти си се, Јефтане, оженио с миразом, и ја сам се оженио с миразом, па нек се и он о 
 оженио с миразом, и ја сам се оженио с миразом, па нек се и он ожени.{S} То је прво.</p> <p>—  
ју.</p> <p>— Прво: треба да узме жену с миразом, — дочека Обрен у пола пјевајући, као кад чита  
рац.</p> <p>Кроз годину -дана постао је миран ђак.{S} Да је био добар, то се баш не може рећи,  
 у дну села.{S} Јак, несносан, загушљив мирис ударао је из испуцале земље и спржене траве и гот 
ваздуху, као да још једнако осјећа онај мирис што га је Мара унијела у собу, <pb n="37" /> и пи 
у језеру..{S} Купа се лијепо у хладној, мирисној води, плива и осјећа, како га таласи запљускуј 
у и, у тихе љетње вечери, напајајући се мирисом јоргована и пјесмом бумбуловом, љуљушкати је на 
ивот, зачињен слогом међусобном, опојен мирисом љубави, да читав народ <pb n="162" /> српски од 
{S} Једина <pb n="88" /> стрина била је мирна и зачуђено гледала обојицу...</p> <p>— Ама шта је 
 своје велико чудо, опазио је да су сви мирни и да се не препадају од његове куће.</p> <p>— Ама 
— Јефтан је болестан, — одговори Данило мирније, — па не могу с њиме.</p> <pb n="108" /> <p>Пер 
м брковима и великим, оклепљеним ушима, мирно је спавао.{S} Обучен је био у танке, прљаве гаће  
 почео говор.</p> <p>— Мени не треба, — мирно одговори Обрен, који је гледао у тефтер и срачуна 
p>— Одв’о нам Јово Јоку, — одговори она мирно, као да о каквој ситници прича.</p> <p>Стари насл 
 нашто оволика гунгула и зашто све није мирно као у његовој касаби?</p> <p>—Јеси ли ти, Перо? — 
иће да сад спавају, —- одговори Благоје мирно. — Уморне па се одмарају.</p> <p>— А синоћ?</p> < 
ш да је видиш, нико ти не брани, — рече мирно, утишавајући га. — Хајдемо одмах...{S} Само плати 
ино Данило и Јован што су ишли лагано и мирно, за пошљедњим коњем.{S} Обојица задуханили, па се 
уо.</p> <p>— А и хране немам, — настави мирно. — Сиротиња смо!...{S} Сам сух хљеб!...{S} А то ј 
ну.</p> <p>— Немамо ми пите, — одговори мирно. — Ко ће скухат’?</p> <p>Перо погледа у Данила, п 
ове крви?{S} И зар он није могао лежати мирно у својој соби на своме меканом душеку и спавати,  
quote> <l>Овце чува Тодора</l> <l>Широм миром до мора...</l> </quote> <pb n="152" /> <p>Но није 
 Красно! — узвикну. -— То ти је паметна мисао!{S} Ја ћу говорити с матером, а њу ћу само гледат 
квених клепетала, те су комшијске жене, мислећи да су то права клепетала, почеле се побожно крс 
ош више испрси.</p> <p>Перо протра очи, мислећи, да и сад снијева.</p> <p>— Ама да се нијесте п 
оше један другоме у очима прочитати шта мисли.</p> <p>— Онда... ја гласам, да се Перо ожени са  
из собе.</p> <p>— Путуј ти, игумане, не мисли се манастиром, — прогунђа Перо, затварајући врата 
 одмаху руком, да једним махом све црне мисли одагна од <pb n="84" /> себе.{S} А бухе га све то 
у и не осврћући се на њих, — ево и Перо мисли исто к’о и ја.{S} И он ми све одобрава, а само се 
е слутио несрећи. — Шта ти је?</p> <p>— Мислим се колико смо утекли од куће, — одговори Данило  
оворити.{S} Јефтан застаде.</p> <p>— Ја мислим, — поче Јово, — да свадба без барјака никако не  
је ви мени тако лијепо кажете и које ја мислим да је пријатељски... онда ја велим: нека буде та 
е дао Бог њу.{S} Ево ја, на прилику, не мислим ништа па шта ми фали, а?</p> <p>— Тако је, — опе 
 Јок, побратимковићу!...{S} Ми треба да мислимо к’о што власт хоће.{S} Најпошље ми не треба ниш 
ће.{S} Најпошље ми не треба ништа ни да мислимо, кад је дао Бог њу.{S} Ево ја, на прилику, не м 
 па вичу: »ми нећемо слушат’ никога, ми мислимо како ми хоћемо...« Јок, побратимковићу!...{S} М 
се, истјера Данила и леже у постељу.{S} Мислио је да ће, ако мало заспе, макар и на који сахат  
из куће.</p> <p>Тога дана непрестано је мислио о Мари.{S} И на сокаку и у механи мислио је само 
 ти, — упаде Јово обрадован. — То сам и мислио.</p> <p>— Ама у мене то ништа нема, — осијече ст 
ислио о Мари.{S} И на сокаку и у механи мислио је само о њој.{S} На свирачице није хтио погледа 
S} Дапаче и по селих сте свраћали...{S} Мислите, зар, на буну или што слично?</p> <p>Перо опет  
 знам све вас, све Влахе...{S} Ви вазда мислите о некаквим чудами...{S} У других народа, дапаче 
0" /> их, те нијесу били у стању ни шта мислити ни говорити.{S} Само су дахтали обојица и гледа 
д дуд.{S} Ту, поред Данила, леже и поче мислити о Јоки.</p> <p>Ту је и заспао.</p> <milestone u 
о је стајао као утучен.{S} Нити је знао мислити, ни још шта говорити...{S} Све му се чинило као 
?...{S} И знаш ли ти шта могу ја?...{S} Мислиш ли се са мном играти, а?...{S} Кажи ти мени, — д 
, — осијече и као пође из гостионице. — Мислиш ти што си ми синоћ платио вечеру и овај доручак, 
— Јес’.</p> <p>— Јунак богме!...{S} Шта мислиш како је то: распарати цара?...{S} Није, да речем 
гледа и окрену се Јови.</p> <p>— Шта ти мислиш? — запита.</p> <p>— Најљепша је, ако је млада и  
ву наслони међу шаке.</p> <p>— А шта ти мислиш шта ће бити с нама, ако Јенглез удари на Русију  
ко у лице говориш...{S} Нисам ја к’о ти мислиш...</p> <p>Перо се укипи.</p> <p>— А шта сам ти р 
лици, пушио и пијуцкао.</p> <p>— Колико мислиш остати овђе код нас? — запита изненадно Перу. —  
 — Зар она није твоја?{S} И зар сада њу мислиш преварити?</p> <p>— Невјерниче један! — цикну уд 
прозора, а најпошље је покушао да крави Митра кујунџије откине реп и да њиме бије другове.{S} С 
p>— Шта ћемо сад? — запита. — Зар се не мицати никуд више из овог пакла?</p> <p>Јефтан увуче ру 
вања!...{S} Ко је паметан, тај ти се не миче од своје куће, нит’ се пати ’вако к’о ми...</p> <p 
шће опустило се, па нити шушти, нити се миче.{S} Из мркожуте, сагорјеле траве бије чудна врућин 
чари на нос, па узео подеране новине и, мичући губицама попут зеца, полугласно чита.</p> <p>Пер 
и махрамом, и снажним, необично жилавим мишицама, које бијаху набрекле и чудновато се црњаху ис 
, — дочека Јефтан и снажно га стегну за мишицу. — То би било најпаметније, што си досад урадио. 
тпуно увјерен о неприкосновености свога мишљења. — Стари је оно алчак!...{S} Он је преварио и п 
<pb n="128" /> уза зид и забленуто поче мјерити Благоја.</p> <p>— Ама шта то? — запита као без  
азан, дебео човјек, са округлим као пун мјесец, више модрим него црвеним, лицем, дебелим и обли 
 — тужио се Перо Обрену, након пуна два мјесеца, уздишући и преврћући очима као рањеник. — У ку 
д њим као пукло широко језеро, огледало мјесеца и звијезда.{S} Око језера, са обје стране, надн 
} Пребацивала му је, како је пуних шест мјесеци вара и неће ништа да плати.{S} Иза бабиних леђа 
.{S} С тога вам не дам ни свијеће...{S} Мјесечина је, па се види и без ње...</p> <p>Гости разас 
ту-дјевојку, како се купа на валима, на мјесечини.{S} Дугачке, црне косе распустила по води, из 
 је један чудан сан.</p> <p>Као ноћ је, мјесечином обасјана.{S} Пред њим као пукло широко језер 
 Комесар, дебељкаст, мргодан човјек, са мјесечином на тјемену и ријетком, јарчијом брадом, сјед 
 n="168" /> собом. — Ишао је по толиким мјестима, гледао толике ђевојке и... знате ли зашто?</p 
стидила се и збунила.{S} Онако збуњена, мјесто да пружи кахву првоме Јефтану, који <pb n="76" / 
чашу, али му се некако изврну рука, те, мјесто у зид, погоди у главу Јове Перотића.{S} Начини м 
челу.</p> <pb n="81" /> <p>— Није твоје мјесто међ момцима, — рече. — Хајде из собе.</p> <p>Јок 
и испред <pb n="54" /> њих и правећи им мјесто. — У мене је вазда овако. — Затим се окрену у ст 
га Перо приближујући се. — Зар ти је ту мјесто?</p> <p>— Па куд ћу? — запита Данило набусито. — 
d>XVI.</head> <head>Свршетак.</head> <p>Мјесто да вам причам о томе: како су живили Перо Карант 
боду, да на јавноме, позору изложеноме, мјесту кажете, да ви не дозвољавате ни цару да проси дј 
шље и не треба нам нико, кад нас ево на мјесту...</p> <p>Пред њима се, одиста, указивала нешто  
ују.{S} С тога се нестрпљиво врпољио на мјесту и час се играо са сахатним ланцем а час опет зас 
 то ми се хоће!</p> <p>— А таке у нашем мјесту нема! — окреса Јефтан.</p> <p>— Нема, — одговори 
ечере, а Перо задовољан што је у туђему мјесту нашао овакога пријатеља.</p> </div> <div type="c 
 <p>— А што га не би учила? — запита. — Млад је он, па још не зна како се кућа кући...{S} Обоје 
Was wunschen Sie</foreign>? — запита их млад, вижљаст келнер, који као да испод земље васкрсну, 
осијече Јово...</p> <p>— Ух, ух, брате, млада и лијепа — узвикну Перо одушевљено и затапша рука 
 — запита.</p> <p>— Најљепша је, ако је млада и лијепа! — осијече Јово...</p> <p>— Ух, ух, брат 
са младом и...</p> <p>— А која ли му је млада? — упаде Обрен.</p> <p>— Нас се не тиче која је н 
?...{S} Бијела је к’о сир, а румена к’о млада говедина.{S} Очи су јој велике и кахвајасте к’о д 
а.{S} Малена, мршава жена, још прилично млада и допадљива, у старим, исплављелим хаљинама, са о 
..{S} Брука би била, да уљеземо без <hi>младе</hi>!..{S} Данас ћемо и у цркву и добро платити п 
ве ти у напријед пошло!</p> <p>— Живили младенци! — заграјаше сви, грлећи Перу.</p> <p>Јефтан с 
ладић један, то одобраваш...{S} Данашњи млади људи махнити су и њима нико није прав...{S} Дигли 
не зна како се кућа кући...{S} Обоје су млади к’о кап, па треба да их ми старији поучимо.</p> < 
м, дође и учитељ.{S} Дугуљаст, болешљив младић, упалих прсију и уских, кукастих рамена, вјечно  
о томе.{S} Учитељ је био омањи, сићушан младић, хром у десну ногу, због чега су га ђаци, међу с 
ви опет. — И мени је драго, кад ти, к’о младић један, то одобраваш...{S} Данашњи млади људи мах 
d> <p>Перо Карантан, висок, сухоњав <hi>младић</hi>, са руменим, дугуљастим лицем, просједом ко 
 дуге почивке, јави се на прагу лијепо, младо дјевојче.{S} Носила је на простоме, улупљеноме по 
 лудо, него сабраније и паметније...{S} Младо кућу не кући.</p> <p>— Оно, додуше, тако је, — од 
ко кад, — пресијече га удовица оштро. — Младо не умије ни миловати онако, к’о што зна старије.. 
 се и буди чојек!{S} Само пази: не узми младо ни лудо.{S} То ти и опет велим к’о брату.</p> <p> 
к’о брату кажем: отвори очи, па не узми младо ни лудо, него сабраније и паметније...{S} Младо к 
 Излазио је само у <pb n="60" /> магазу младога Јове Перотића, који му је давао књиге.</p> <p>К 
у, гунђати и проклињати све, почевши од младожење, па завршујући самим собом.</p> <p>Учитељ је, 
су његове ствари...{S} Он долази сам са младом и Данилом и нема сватова.{S} Ама то не смета!..{ 
ше, он нема сватова, него долази сам са младом и...</p> <p>— А која ли му је млада? — упаде Обр 
руке. — Жени се, јадан брате, и не губи младост узалудно...</p> <p>— Ама ко ће ме, брате? — пит 
</title>".{S} Овдје већ није затекао ни младу, ни лијепу собарицу, што га је врло обрадовало, ј 
ом по образу. — Лијеп си и... некако... млађи.</p> <p>— Хахаха, — блажено се засмија Перо, глед 
оклонивши до земље. — Онда сам био пуно млађи и нијесам био паметан к’о сада.</p> <p>— Ништа за 
ио најкрупњи и живо је нешто доказивао, млатарајући рукама и окрећући се час на једну час на др 
ет ушепртљи.{S} Поново притрча прозору, млатарајући рукама, и поново се поврати вратима.</p> <p 
, додуше, да проведе још какву шалу: да млатне букваром по глави онога ђака пред собом, да кога 
на свијет изишао гладан, те одмах почео млацкати губицама као да сиса...{S} Кашње се показао ка 
/p> <p>— Живиооо!</p> <p>Опет једно <hi>многаја</hi> отегну се.{S} Перо Карантан пусти другу су 
/p> <p>— Бре не би се ја данас побојала многе ђевојке, — брзо дочека удовица <pb n="51" /> и за 
 си ми! — узвикну на сав глас, да су се многи пролазници морали осврнути и зачуђено их погледат 
тајући при томе чудноват глас, да су се многи гости, иза других столова, почели мргодити и псов 
ично уживајући у њиховој свађи, као што многи уживају у боју пијеваца.</p> <p>— У читавој твојо 
че низати примјер за примјером: како су многи странци, не имајући познанства, оглобљени и пороб 
 свиђела.{S} Поче застајкивати и испред многих излога, пред дућанима, не осврћући се на то, што 
јао чашу за чашом.{S} Дошло му да пије, много да пије, само да што мање може размишљати.{S} И д 
ине право, да ми вратиш два...</p> <p>— Много је, — прошапта један сељак, ситним, сниженим глас 
цигара и давнашњом прашином, те је соба много сличила каквој запуштеној механи, гдје се газда ј 
S} На средини касабе једна му се механа много свиђала и, не размишљајући дуго, упути се њојзи.< 
ругљиво.{S} А што нијеси каз’о да ти је много, кад си иск’о и кад си ми прич’о, да ће ти ђеца к 
но, — прекори га жена, која као да није много пазила на његове опомене. — Данас да говориш о ви 
се држе десет здравица.{S} И владики би много било...{S} Доста је њему и учитељева.</p> <p>Сви  
и замишљен. — Ја к’о кириџија виђео сам много, ама ти ћеш виђети више...</p> <p>— Сведно, одгов 
 и повијао по механи.{S} А свијета било много!{S} Неки се играју домина, неки се картају, неки  
Васо зажмири и заврти главом.</p> <p>— 'Много? — запита подругљиво.{S} А што нијеси каз’о да ти 
ед, — говораше неуморно, — и станите за мном.{S} Кад ја приступим и изговорим здравицу и када в 
чуђено.</p> <p>— Ђе ћеш?...{S} Хајде са мном... — љутну се Јефтан и направи мргодно лице. — Не  
к’о нико његов, а ја сироче, па може са мном што хоће...{S} Зато ме и уз’о, да му вазда радим.. 
стари живо. — Не дам ја никоме да се са мном игра...</p> <p>И обојица изађоше из собе.</p> <p>— 
и ти шта могу ја?...{S} Мислиш ли се са мном играти, а?...{S} Кажи ти мени, — дрекну јаче, — шт 
у полицији извиђети...{S} Сад морате са мном.</p> <p>Перо се не смједе даље противити.{S} Обуче 
де га Благоје љутито. — Ти ћеш отићи са мном, да потврдиш просидбу <pb n="129" /> и видиш ђевој 
с’...{S} И Шарин му је био добар!...{S} Мог’о је пити вина, па још из леђена од дванајес’ ока.{ 
ари се у прса.</p> <p>— А мене коњ није мог’о оборити! — рече поносито.</p> </div> <div type="c 
очека заинтересовани Перо. — Зар нијеси мог’о наћи посла?</p> <p>— Опет сам био у хавсу...{S} О 
жином јој.</p> <p>Угледавши зета она не могаде проговорити.{S} Зину према њему, пружи руку и по 
ијеђате царске дјевојке?</p> <p>Перо не могаде више да се одржи. <pb n="147" /> Задрхташе му и  
 Кашње је опет могао наставити игру.{S} Могао је и сјутрадан, на Велики Четвртак, испети се на  
вуче га у собу тако снажно, да се једва могао одржати на ногама. — Тако је, тако! — понови опет 
промолила није, нити јој је чак и гласа могао чути.{S} Па ни попадија се ни од куда појављивала 
саби; омиљенога Благоја писара, који је могао са сваким лијепо живити и, нарочито од сељака, пр 
као љутећи се помало, премда он нити је могао нити смио озбиљно се љутити.</p> <p>— Ја нијесам  
е ни растављао од своје заручнице, није могао лако ухватити и дуже задржати, а, осим њега, Обре 
бав.</hi> </head> <p>Па ни отац га није могао дуго хвалити, а није га хвалио из врло проста раз 
 земље.</p> <p>Згоднијега одговора није могао смислити и овај му упали да не може боље.{S} Да т 
ововима...{S} Ничији глас ни ту се није могао чути...{S} Чак и оне неколике кокоши, што су се р 
игледно, жалећи, што и рибље кости није могао појести.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Bringen  
анити без његове крви?{S} И зар он није могао лежати мирно у својој соби на своме меканом душек 
срце и уљезе.{S} У први мах готово није могао ни распознати људе, што сјеђаху за столовима, од  
о? — запита Јефтан, који се никако није могао разабрати. — Какав је то белај?</p> <p>— Одв’о на 
 /> <p>Наравно, да заклетву никако није могао одржати, — био је и сувише слаб за тога, — и Бог  
не може рећи, јер у буквару никако није могао прелистати четврту страницу.{S} До те странице мо 
{S} Обрен је точио и без њега, јер није могао гледати празне чаше, и прелијевао их.{S} Отуда се 
против ове чудне просидбе, сад већ није могао...{S} И шта би сад протествовао кад је ствар гото 
некако тупо, као без памети, и једва се могао уздржати, да не испусти какав непристојан усклик  
ати четврту страницу.{S} До те странице могао је читати и сва слова ишла су му некако у главу.{ 
/p> <pb n="15" /> <p>Када је одрастао и могао се мијешати са осталом дјечурлијом на улици, пост 
 то га је бунило.{S} Изговорити би их и могао и то баш не би било тако тешко, али ко ће их напи 
р он да умре?{S} Несретниче, зар нијеси могао одма да нађеш доктора?</p> <p>Па се окрену и опет 
шним очима.{S} Тек мало трезнији човјек могао би распознати, да то није глава какве грдне совуљ 
некакав уздах и, прије него што је Перо могао што изговорити, загрли га и притиште на прса.</p> 
необично, нешто чудно, што би само Перо могао учинити.</p> <p>— Ишао је зато, да види: има ли и 
дан зуб и — то је све.{S} Кашње је опет могао наставити игру.{S} Могао је и сјутрадан, на Велик 
којом је непрестано столица пуцкала, не могаше сачекати док стари договори.</p> <p>— А је ли да 
ју, — избаци, потпуно задовољна, што је могла ово <hi>скнадити</hi> као у пјесми.</p> <p>— Ништ 
ати, — рече, — ама тако крупно да би те могла кап ударити кад би изненада чуо.</p> <p>Благоје с 
видан облак.{S} Кроз облак су се лијепо могла распознати некаква кола.</p> <p>— Он је! — узвикн 
 храни сеоске бухе.{S} Зар се не би оне могле хранити без његове крви?{S} И зар он није могао л 
црна штета!..{S} Да продајеш и купујеш, могли би одма пазарити.{S} У мене, знаш, има свакаква в 
Кад хоћете, ја вам нећу сметати...{S} А могли сте и остат’...{S} Ја вас нијесам гонио.</p> <p>— 
, ни учитељ, ни сви ђаци не би их кашње могли прочитати.</p> <pb n="20" /> <p>Једва друге годин 
е сједио на новинама).{S} Ми се нијесмо могли бити, јер нијесмо јунаци...{S} И није ни паметно  
чић се, чак, позива и на госте „који су могли виђети ако су гледали“ и каже, да се готов и на с 
 у један кут, у коме их са улице нијесу могли видјети.</p> <p>— Овђе ћемо ми, — рече. — Овђе је 
нким руменилом, те би се, готово, прије могло помислити да је старија сестра Милкина него мати. 
јпошље, осмјејкујући се. — И могу дати, могу...</p> <p>— А кирија? — запита Јефтан.</p> <p>— Ни 
оће, а ја, ваистину, нећу! — осијече. — Могу ја и пјеше...</p> <pb n="97" /> <p>И, нарамљујући  
="65" /> <p>— Онда ја не могу.</p> <p>— Могу ја, — дочека Јефтан поносито. — Ја и Јово можемо.< 
ти ко сам ти ја?...{S} И знаш ли ти шта могу ја?...{S} Мислиш ли се са мном играти, а?...{S} Ка 
без другога...</p> <p>— А ја, брате, не могу мећу оваким <pb n="107" /> свијетом, — рече Перо,  
е се они брже и опет ће читати...{S} Не могу они један без другога...</p> <p>— А ја, брате, не  
? — узвикну Перо готово очајнички. — Не могу ја узети ђевојку а да је не видим.</p> <p>Обрен гу 
стати? — запита готово шапатом. — Ја не могу...{S} Ја ћу само мало...</p> <p>— Ако хоћеш хајдем 
нема!</p> <pb n="65" /> <p>— Онда ја не могу.</p> <p>— Могу ја, — дочека Јефтан поносито. — Ја  
да ме болесна зовеш? — застења. —-Ја не могу ићи...{S} Ја ћу овђе остат’ седам дана, док добро  
тан, — одговори Данило мирније, — па не могу с њиме.</p> <pb n="108" /> <p>Перо поблиједи.</p>  
{S} И, право да ти речем, ја га више не могу гледати по сокаку и мучити се с њиме, него треба к 
 без пасоша и без крштенице...{S} То не могу...</p> <p>Перо се почеша иза уха, поче куцкати врх 
ћу да знам кад се родио.</p> <p>— То не могу дат’, — осијече поп, отресајући воду са браде. — Ш 
S} А док одговор не приспије, ја вас не могу пустити.{S} Дапаче морам вас затворити.</p> <p>И,  
, — рече најпошље, осмјејкујући се. — И могу дати, могу...</p> <p>— А кирија? — запита Јефтан.< 
и као да све ово, што види и чује, није могућно...{S} Он да испроси ђевојку, коју никад није ви 
му рекне да је паметан.</p> <p>— Ја, по могућству сила, радо ћу <pb n="161" /> се увијек одазва 
да му заигра, на челу му искочи дебела, модра жила и придаде му лицу страшан израз...{S} Обузе  
овјек, са округлим као пун мјесец, више модрим него црвеним, лицем, дебелим и облим, сличним ча 
ара, живићу к’о што треба; кад нестане, може се и гладоват’...</p> <p>Свирачице престадоше.{S}  
мало љути на Перу, ама Обрен, ако хоће, може је наговорити да пође... .</p> <p>Читав сахат пров 
и платио за њу петнес’ гроша.{S} Питам: може ли јефтиније, а Чифут не да...{S} Чифут к’о Чифут! 
имо!</p> <p>— Добро је, кад се и живит’ може, — дочека Благоје звиждучући. — Добро <pb n="116"  
огат је к’о нико његов, а ја сироче, па може са мном што хоће...{S} Зато ме и уз’о, да му вазда 
 и доћи у туђ свијет, гдје му се свашта може десити...{S} И шта би с њим било, ако би се, Боже  
ри апсанџија узвијајући обрвама. — Овђе може свашта бити и све се може десити.{S} Нијеси ни прв 
а још из леђена од дванајес’ ока.{S} Не може сваки коњ бити Шарин, ни сваки чојек Краљевићу Мар 
 се бекељити према староме.</p> <p>— Не може бити, — отегну пакосно. — Мене полиција проћерује  
S} Ни једне ријечи, ни једнога слова не може да се сјети...</p> <p>— Чини ми се да ће киша, — р 
ститам ти, мој Перо, а свршено је да не може љепше.</p> <p>Пери се посјекоше ноге и у свему тиј 
је могао смислити и овај му упали да не може боље.{S} Да тако није казао, поп му не би дао кршт 
35" /> па ми, богме, ни сами владика не може ништа, нит’ га се бојим...</p> <p>Но Перо га више  
У других народа, дапаче већих, па се не може наћи него по један илити два бунтовника, а ви их и 
треба жена, ни нико.{S} Без главе се не може живити, а без жене може.</p> <p>Па узе ствари и по 
о све теже и увидио је, да тако више не може издржати.</p> <p>На саму Нову Годину пође са Обрен 
о, а ми смо странци, и нико га други не може излијечити осим вас.</p> <p>— Хм?...{S} Но гут!... 
 у невољи нађе; хтио би да пође, али не може.{S} Само се окреће око себе и стење.{S} Најпошље у 
штеница и за Јефтана Мргудића.{S} Он не може доћи, јер се <pb n="40" /> брзо жени, па је мене п 
ши га себи у радњу. — То му сад нико не може ишћерат, из главе...</p> <p>Перо чисто одахну, кад 
кну. — Шта ти знаш? ..{S} Зар Данило не може пјеше ићи?</p> <p>Данило обори главу и уздахну.{S} 
 о прошлости Пере Карантана.{S} Перо не може да нађе за себе ђевојке.</head> <p>Од тога дана Пе 
 треба одмах да пође.</p> <p>— А зар не може без мене?- — запита Перо поплашено. — Шта ћу ја?</ 
н ђак.{S} Да је био добар, то се баш не може рећи, јер у буквару никако није могао прелистати ч 
Без главе се не може живити, а без жене може.</p> <p>Па узе ствари и поче их савијати и уређива 
а пије, много да пије, само да што мање може размишљати.{S} И дошло му да Благоја удари чашом у 
рвама. — Овђе може свашта бити и све се може десити.{S} Нијеси ни први ни пошљедњи кога овако о 
шавање јавнога реда и мира?..{S} Зар се може допустити такими ријечими наносити повреду владари 
 добро, да се такво познанство најлакше може наћи у каквој механи, он је само и пазио на оне ду 
руди, ако му није тешко, и да дође, ако може, да их послуша нешто, ако би хотио«...{S} Писмо по 
руго вода, а друго вино.{S} А моје вино може на изложбу ако ћеш у Стамбол...</p> <p>— А и њој ћ 
>— Који ће? — упаде Обрен брзо. — Ко то може?</p> <p>Данило, који је за све вријеме говора био  
јали бијела.</p> <p>— Ама, по Богу, зар може бити још пресуда? — запита Перо замирући од страха 
 поносито. — Ја и Јово можемо.</p> <p>— Можемо!</p> <p>— И да се зарекнемо, да друг друга неће  
, — дочека Јефтан поносито. — Ја и Јово можемо.</p> <p>— Можемо!</p> <p>— И да се зарекнемо, да 
 више ништа.{S} Ако вам није мрско, сад можете мало прошетати...{S} Кажу, да је то здраво...{S} 
ивио, господине!</p> <p>— Само овдје не можете више имати боравка, — дочека комесар јаче. — Мор 
 <p>— А кахву? — прошапта она.</p> <p>— Можеш им дати по једну...{S} Ама немој точити пун филџа 
д ја иђем, свакако ћеш и ти.</p> <p>— А можеш ли ти Обрене? — запита Јефтан и не гледајући на Д 
алко да га удари, ништа више него да му мозак пролије.</p> <p>— Ни цару ја то не дозвољаваМ! —  
 што се рекне, човјечански!{S} Да имају мозга, сви би се момци женили.</p> <p>Јефтан се осмјехн 
сили и оћерали из службе...{S} Не трпе, мој Перо, поштена чојека, па то је...</p> <p>— А шта си 
у и љубити у оба образа. — Честитам ти, мој Перо, а свршено је да не може љепше.</p> <p>Пери се 
 часа...</p> <p>— Невјешто ли ти лажеш, мој Перо, — умијеша се Благоје и стаде између њих. — За 
 вама фала, које ви мени наздрависте за мој дуг живот...{S} Ама, браћо моја, шта ће мени живот? 
 куку ономе ко је на води, ето то ти је мој палиграф...{S} Сухоња је вазда јачи!</p> <p>— А топ 
је хоћеш, ја ћу све свршити...{S} То је мој пос’о...{S} Ја само дочекујем странце и чиним им ус 
p>Комесар одмахну руком.</p> <p>— Драги мој, — рече, — ја сам оправио брзојав у вашу касабу, да 
зе полетише низ образе.</p> <p>— О Перо мој како си ми! — узвикну на сав глас, да су се многи п 
и смо задовољни к’о нико на свијету.{S} Моја Стака, Бог јој добро дао, добра ми је и весела, ис 
тан живахније. — Још има наде.</p> <p>— Моја је нада утонула у морске дубине, па је рибе једу,  
у крошњи с неба бацио, да ме обесели за моја добра дјела.{S} Кад сам преко дана у дућану, једва 
 — рече Перо готово наричући. — Така је моја зла судбина.{S} И тако је то кад се тражи женска г 
ме свијету смркне, мени се сване и мене моја Стака чека на вратима, па руке шири, у лице ме љуб 
озбиљно. — Ако је лијепа, одмах ће бити моја!{S} Ја само лијепу тражим!...</p> <p>При растанку  
висте за мој дуг живот...{S} Ама, браћо моја, шта ће мени живот?...{S} Шта ће, на прилику, кад  
 и да је друго вода, а друго вино.{S} А моје вино може на изложбу ако ћеш у Стамбол...</p> <p>— 
. знам ја све вас!...{S} Одмах иђите из моје куће, куд вас очи воде и ноге носе...</p> <p>Јефта 
овај, <pb n="4" /> које ја данас славим моје крсно име и које сте ви, моји пријатељи, мени дошл 
ас славим моје крсно име и које сте ви, моји пријатељи, мени дошли и које вама фала на љубави.{ 
те, било име Аћим...</p> <p>— То нијесу моји послови, — окреса полицајац куцајући се по сабљи.  
 мени није драго кад ме ко зауставља од мојих послова...{S} Ја и сад имам посла...</p> <pb n="8 
уштајући да га Перо запита. — Ово носим мојој изабраној, да пробира некакве женске беспослице.{ 
што. — Хајде нађи и донеси једну чисту, моју кошуљу.</p> <p>Данило га забленуто погледа.{S} Пог 
шта ићи и увијек гледати Марушку... ух, моју слатку Марушку!...</p> <p>Читава тога дана, а ни п 
а му не стиже онај брзојав.</p> <p>— На моју душу ово се он оженио, чим долази, — рече прочитав 
</p> <p>Поп се окани умивања, па, онако мокар, пустивши да му се вода циједи низ лице и браду,  
з мантије и камилавке, босоног газио по мокрој загаситоруменкастој <pb n="31" /> земљи и, држећ 
утито <pb n="91" /> и потегну Данила за мокру, разбарушену косу. — Зар је Томо сам на свијету?< 
 поче се чешкати по обрви.</p> <p>— Ама молимо те, учитељу, — рече, — да одма напишеш, па да на 
корни и да јој се вазда за здравље Богу молимо...</p> <p>— Тако је, — потврди Перо, тек да нешт 
мо изразе наших одушевљења, нада наших, молитава наших, за дугољетни ваш живот, зачињен слогом  
кавче црни, у манастир па пости и читај молитве, јер ти нема помоћи...</p> <p>И одрече се друшт 
е зовете Перо Карантан?</p> <p>— Зовемо молићемо, — одговори Перо и преклони се читавом половин 
Права ђевојка!</p> <p>— А... и ти прави момак! — живо дочека Милка и, окренувши се у страну, за 
} Његово рођење, дјетињство и први дани момаштва.</hi> </head> <p>Перо Карантан, с којим сам ва 
, чијем је оцу име Марко јали Петар?{S} Моме је, брате, било име Аћим...</p> <p>— То нијесу мој 
де Перо, сметено се окренувши удовици.— Момци... па дошли...</p> <p>Удовица, хитра и окретна же 
вјечански!{S} Да имају мозга, сви би се момци женили.</p> <p>Јефтан се осмјехну.</p> <p>— Па же 
и да пијемо кахву.</p> <p>— Знаш... к’о момци... — упаде Перо, сметено се окренувши удовици.— М 
pb n="81" /> <p>— Није твоје мјесто међ момцима, — рече. — Хајде из собе.</p> <p>Јока скочи као 
 пође, — опет предложи Јефтан, пошто је момче отишло. — Правога друштва ни правога теферича нем 
повуче га за ухо.</p> <p>— А-а кршно си момче!{S} Лијеп објешењак! — рече, кесећи се. — Исти по 
..{S} Писмо послаше у механу, упућујући момче, да ће га ту <hi>сигурно</hi> наћи.</p> <p>— Треб 
А ево сам дов’о и два пријатеља и једно момче, да ти се прогостимо у кући два три дана.</p> <p> 
м свијету, међу туђим људима, па кад не мора гладоват’...{S} Да ти није мене, ти би овђе зло пр 
/p> <quote> <l>Фалио се жути лимун крај мора,</l> <l>Има л’ иђе иког љевшег од мене?</l> </quot 
d>VIII.</head> <head> <hi>Перо Карантан мора без кола путовати у касабу П...</hi> </head> <p>Ис 
>Овце чува Тодора</l> <l>Широм миром до мора...</l> </quote> <pb n="152" /> <p>Но није честито  
ежак, топао задах омахну га изнутра, те мораде окренути главу и одахнути мало.{S} Ипак стегну с 
<p>Сви устадоше.{S} Макар и по врућини, морали су у шетњу.{S} И сви су позавидили Данилу, када  
 на сав глас, да су се многи пролазници морали осврнути и зачуђено их погледати. — Како у лијеп 
 готово грубо.</p> <p>—- Перу Карантана морам водити, — осијече полицајац и као да се још више  
пије, ја вас не могу пустити.{S} Дапаче морам вас затворити.</p> <p>И, не сачекавши да се Перо  
дређен у прву недјељу по Крсноме Имену, морао се одржати и сви јарани опет се, у уречено доба,  
" /> <p>Пред собом полицијског комесара морао је чекати више од пола сата...{S} Ту су се, у шир 
на лица са дугом, црном брадом, коју је морао подвезати махрамом, и снажним, необично жилавим м 
 волио ово пошљедње, тим више, што није морао сам ићи, него је, обично, водио уза се још кога,  
ути се за његову удобност.{S} И Перо се морао мучити као нико његов!...{S} Освојиле га бухе, па 
имати боравка, — дочека комесар јаче. — Морате, али, овога трена одлазити натраг, ако не желите 
 То ће се у полицији извиђети...{S} Сад морате са мном.</p> <p>Перо се не смједе даље противити 
ски од Адрије до Балкана, од Ситнице до Мораче, Дрине, Тисе, Врбаса, Саве и Цетине, види корист 
 своје доживљаје из времена кад је куга морила; причао је: како је бјежао испред ње и како се,  
рате, Јенглез на води, — прошапта. — Те морнарица, те адмирали, те ђенерали, те офинцири, пушке 
а наде.</p> <p>— Моја је нада утонула у морске дубине, па је рибе једу, — пресијече га Перо.</p 
лаће своје Козачине, па ће га утопит’ у мору...</p> <p>— А јенглеске лађе? — запита Алекса озби 
</p> <p>ЖЕНИДБА ПЕРЕ КАРАНТАНА</p> <p>У МОСТАРУ, 1905.</p> <p>ШТАМПАРСКО УМЈЕТНИЧКИ ЗАВОД ПАХЕР 
ити им ријечи проговорити, премда су се мотале око њега, миловале га по образима и чупкале за б 
кри се за мурвово стабло, а поп испусти мотику, земљавим прстима скину повезач, рашчешља браду  
="31" /> земљи и, држећи голему и тешку мотику у рукама, окопавао кукурузе, што их је ту засади 
 и копрцаху се испод њега, као да је на мравињак легао.</p> <p>— Да барем Данило уза ме спава!  
 нити куда излазио, него се од јутра до мрака климатао <pb n="58" /> на једној високој троножни 
 </head> <p>У гостионици сједио је Перо мрачан и суморан; ћутао је и само испијао чашу за чашом 
аде на столицу...{S} Свијест му се поче мрачити...{S} Соба као да се поче окретати, а комесаров 
Из авлије уљегоше, кроз ониска врата, у мрачну кућу, која, и ако по дану, бијаше мимо обично ра 
 себе попут тродневнога гладнице.{S} Ни мрвица није остављао.{S} Купио је све и гутао хитно, не 
ан уљезе у собу.{S} Комесар, дебељкаст, мргодан човјек, са мјесечином на тјемену и ријетком, ја 
о Милошу и Марку.{S} Други пут дошао би мргодан, пљувао у јаглук и шетао се између клупа, не ок 
нема, — једва проциједи кроз зубе Перо, мргодећи се. — Нема ни кошуље...{S} Тако је то, браћо,  
 А ђе си ти био? — запита, затим, Перу, мргодећи се и гледајући га оштро.</p> <p>— А што питаш? 
e zum Essen</foreign>? — запита Благоје мргодећи се и као гунђајући нешто. — <foreign xml:lang= 
многи гости, иза других столова, почели мргодити и псовати га.</p> <p>— <foreign xml:lang="de"> 
у је био сав свијет <pb n="41" /> крив, мргодно је гледао свакога и ничијега поздрава није хтио 
до пета.</p> <p>— А што ће ти? — запита мргодно. — Ко у ова доба вади крштеницу?</p> <p>— Треба 
ије сиротиње, частио би вас још, — рече мргодно. — Ама овако нема вам више ништа.{S} Ако вам ни 
 са мном... — љутну се Јефтан и направи мргодно лице. — Не бој се, да ћеш ти што потрошит’.{S}  
 да нећемо дуго скрасит’, — рече Јефтан мргодно гледајући Перу, — Шта се вама чини?</p> <p>— И  
устави се управо на брковима.{S} Јефтан Мргудић устаде, љуљајући се и тетурајући, хтједе бацити 
вој власти треба крштеница и за Јефтана Мргудића.{S} Он не може доћи, јер се <pb n="40" /> брзо 
е у то доба упознао се Перо са Јефтаном Мргудићем, првим својим јараном.{S} Јефтан није имао ни 
 му је била изашла на врх главе и он је мрзио и њу и учитеља и све ђаке.{S} С тога му се и допа 
а није изгледао као поп, него као голем мрк облак, који се спустио на земљу и поиграва пред њим 
ала у очи.{S} Поп је био крупна људина, мрка, сунцем опаљена лица са дугом, црном брадом, коју  
запита Перо зачуђено, угледавши крупна, мрка полицајца, <pb n="143" /> гдје стоји иза Данилових 
ирачице и сва вина на свијету, бијела и мрка.{S} И обично се заклињао, да ће бити уредан.{S} За 
ама о <pb n="32" /> кукове и одмјери га мрким погледом од главе до пета.</p> <p>— А што ће ти?  
"139" /> час блиједили, час руменили, и мрким погледом гледао је све око себе.{S} Дошло му бија 
и то прије не казасте? — окоси се Перо, мрко је гледајући. — Ја нисам крив..{S} Зар ја нисам ка 
 Имам и новога, па како ко бегенише.{S} Мрко је и лијепо, па да умреш кад попијеш чашу...</p> < 
ква ми је то пулитика?</p> <p>Алекса га мрко погледа.</p> <p>— А шта ти знаш? — викну. — Ко си  
врну се на њега.{S} Окрену се гостима и мрко их погледа.</p> <p>— Ех, што сте ми дошли? — викну 
 се, па нити шушти, нити се миче.{S} Из мркожуте, сагорјеле траве бије чудна врућина <pb n="67" 
 Перу.{S} Пребирао је некакве хартије и мрмљао нешто.</p> <p>— Хм, — рече након дуже почивке, о 
вницу и пружи му је.</p> <p>— Хм, хм, — мрмљаше Благоје, погледом прелијетајући карту. — Хм...  
ко нема вам више ништа.{S} Ако вам није мрско, сад можете мало прошетати...{S} Кажу, да је то з 
о ти буде зла, онда куку теби, одмах си мртав!...</p> <p>Перо поче трљати руке као да их умива. 
е женидбе!..</p> <p>— Камо срећа да сам мртав, па да ме данас закопајете, — рече Перо готово на 
ос, па да је разбијаш...{S} То је једна мртва ствар...</p> <p>Перо застаде.</p> <p>— Е знам, бр 
 јасенов гај, у село...{S} Унаоколо све мртво!...{S} Прашљиво, пепељасто лишће опустило се, па  
 без ње и без њезине пјесме све ће бити мртво...{S} Додуше она се још мало љути на Перу, ама Об 
се од силних муха.</p> <p>— Ово је село мртво, — рече Перо, отирући зној са чела. — Ниђе никога 
ајући воду са браде. — Шта ће крштеница мртву човјеку?{S} На они се свијет иће и без пасоша и б 
дочека их на собним вратима.{S} Малена, мршава жена, још прилично млада и допадљива, у старим,  
 челу. — Какве су ми сад ђевојке?...{S} Мршаве и слабе к’о да се иглама хране.</p> <p>— А ти де 
ила некаква стара кљусина, са шиљастим, мршавим куковима, те куња, лијено машући репом и бранећ 
сви.{S} Сви непоштени! — прогунђа стари мрштећи се.{S} Затим устаде и, испод ока, погледа госте 
о живахније, приближујући <pb n="42" /> му се. — То сваки паметан човјек треба да има.</p> <p>О 
ђевојку за њим, у касабу <pb n="154" /> му, па нек се тамо вјенчају, — предложи Благоје.</p> <p 
ио и њу и учитеља и све ђаке.{S} С тога му се и допаде очева радња и, ступивши у њу, озбиљно пљ 
и пријатеља, — рече. — Хоћемо, бива, да му изађемо на сусрет скупа, па смо зовнули тебе, да га  
ну ногом, што је важило као опомена, да му се не мијеша у разговор. — У бухљивим бачвама одма с 
акво полесно?</p> <p>Јефтан познаде, да му се сад пред Пером није шалити, па лагано извуче руку 
уфитиљи бркове, уштину се за образе, да му изгледају руменији, и изађе.{S} Пође главном улицом. 
екељила му се иза леђа и старала се, да му за тур од чакшира прикаче некакав чудноват реп: од и 
 мном што хоће...{S} Зато ме и уз’о, да му вазда радим...</p> <p>— А стрина?</p> <p>— Она је зл 
 Бог зна да ли би је икада и одржао, да му изненада, једнога дана, чудан случај у помоћ не прис 
о зна да ли би га се икако и сјетио, да му не стиже онај брзојав.</p> <p>— На моју душу ово се  
бе, пустивши дуге ресе <pb n="30" /> да му падају по куковима.{S} Нађе и неколика прстена, нани 
паметног чојека из твога племена, па да му се поклоним к’о свецу...</p> <p>— Свецима нек је сла 
оз плач, — ама зар сам ја пророк, па да му знам нарав...{S} И какав ми је то коњ, који се игра  
— викну. — Није он један министар па да му се држе десет здравица.{S} И владики би много било.. 
ао: шта ће проговорити...{S} И ништа да му пане на памет!...{S} Ни једне ријечи, ни једнога сло 
/p> <p>— Како те држи?</p> <p>— Хоће да му вазда гледам у тефтере, — промуца она. — Богат је к’ 
таном, да коју буху стресе на њега и да му се тако освети.{S} Затим сиђе на авлију и упути се д 
 не ће никуд излазити.{S} Каз’о је и да му нико не улази.</p> <p>— Ни ја? — отегну Перо.</p> <p 
чекиваше, да неко проговори иза ње и да му напомене шта ће даље казати.</p> <p>— А Марко Краљев 
уни се.{S} Хтио би да помогне Јови и да му се у невољи нађе; хтио би да пође, али не може.{S} С 
n="114" /> косу по средини, пустивши да му два бича пану управо по обрвама, заглади солуфе, уфи 
и умивања, па, онако мокар, пустивши да му се вода циједи низ лице и браду, приступи ближе Пери 
 све му на срцу лакше.{S} Као оловом да му је било оковано, па се сад почело топити...{S} Дође  
уго.{S} При свршетку осјетио је, као да му је мало одлануло на души и као да се разведри мало.{ 
 жалостан вратио се Перо кући и, као да му је био сав свијет <pb n="41" /> крив, мргодно је гле 
уком за стабло и устаде.{S} Лице као да му се одмах разведри.</p> <p>— Па што си онда дош’о? —  
о малко да га удари, ништа више него да му мозак пролије.</p> <p>— Ни цару ја то не дозвољаваМ! 
главе...</p> <p>Перо чисто одахну, када му објавише, да не ће више бити ђак.{S} Школа му је бил 
 Уједанпут испусти чудан крик.{S} Брада му заигра, на челу му искочи дебела, модра жила и прида 
ти Благоја за крај од прслука и погледа му право у очи.</p> <p>— Ја ћу те нешто крупно запитати 
д њим и, љубазно се осмјехујући, показа му собу, Перо, старајући се да што мање времена изгуби, 
бјежи од мене крвниче! — викну и показа му свих десет прста, као да ће му тога часа у очи полет 
S} Перо Карантан пусти другу сузу, која му се склизну низ нос и заустави се управо на брковима. 
нека у тефтеру нађе Филипово име и нека му припише у дуг још товар жита!...{S} Читав товар!..{S 
, голему као јаребичино јаје, и попрска му вином нову кошуљу.</p> <p>Јово Перотић јаукну, скочи 
стао и почео се умивати, а полијејевала му лијепа Мара, обучена у лахке хаљине, неуређена и мал 
љастим ђаком око кирије.{S} Пребацивала му је, како је пуних шест мјесеци вара и неће ништа да  
 на другу страну, док су дјеца бекељила му се иза леђа и старала се, да му за тур од чакшира пр 
ак је завиривао.{S} А она жила искочила му на челу, а искезио зубе, а крмељаве очи дошле му још 
авише, да не ће више бити ђак.{S} Школа му је била изашла на врх главе и он је мрзио и њу и учи 
или пјевање.{S} На средини касабе једна му се механа много свиђала и, не размишљајући дуго, упу 
I.</head> <head>Перо Карантан и дружина му у гостима код стрика Васе у селу Галебовцу.</head> < 
акав људождер.{S} Он ухватио Данила, па му причао своје доживљаје из времена кад је куга морила 
S} Десио <pb n="86" /> се мека срца, па му дође да заплаче за овом дјевојком.{S} И он некако чу 
с’ тако, — настави поп одушевљеније, па му спусти руку на раме и повуче га у собу тако снажно,  
> <p>— Коњ је плах, — упаде Јован, — па му драго да поскочи, драго...</p> <p>Перо се ухвати за  
 некога у земљу да сатјера.{S} И заигра му брада, а очи се зацаклише.{S} Очас препознаде Благој 
ао да се кези на кога; десно око заигра му.</p> <p>— Ти мени рече да сам будала?{S} Ти! — узвик 
се слика.{S} На једној трепавици блиста му се суза, као кап росе на врх житнога класа.{S} Трону 
га човјек понуди чашом добра вина и кад му рекне да је паметан.</p> <p>— Ја, по могућству сила, 
ређивати.{S} И што је више савијао, све му на срцу лакше.{S} Као оловом да му је било оковано,  
 мислити, ни још шта говорити...{S} Све му се чинило као неки сан и као да све ово, што види и  
 му искочи дебела, модра жила и придаде му лицу страшан израз...{S} Обузе га неки бијес и поче  
посјекоше ноге и у свему тијелу нестаде му снаге.{S} Прислони се <pb n="128" /> уза зид и забле 
ано, па се сад почело топити...{S} Дође му, чак, и да запјева, те полако, тихо, поче циједити к 
вина буха прешло на њега.</p> <p>И дође му, да тога часа скочи и зовне Данила.{S} И он се диже. 
олико од куће и доћи у туђ свијет, гдје му се свашта може десити...{S} И шта би с њим било, ако 
ању Перо се није слагао с њима.{S} Није му било најпријатније, што ће добити над собом власт, о 
лаве и машући њиме као барјаком. — Није му био пут џаба.{S} Наш’о је што је тражио!</p> <p>— Ба 
са <pb n="134" /> обје стране.{S} Обоје му се окренули и, очевидно, уживаху у њему.{S} Стара га 
у, а искезио зубе, а крмељаве очи дошле му још мање...{S} Игњат је рикао по авлији и био се у п 
нехотице, све се више наслоњаше на раме му.</p> <p>— А јуче је било лијепо.</p> <p>— Било.</p>  
оси.{S} Што је више ишао њима, самовање му је постајало све теже и увидио је, да тако више не м 
има слике на зиду.</p> <p>Но и самовање му додија.</p> <p>Опет пође у механе и, пијући више нег 
ари се одуприје рукама о кукове и унесе му се у лице.</p> <p>— А вјенчање? — запита. — Како ћем 
</p> <p>— А што кукаш? — дрекну и унесе му се у лице. — Ево, како сам се ја оженио, па ме није  
помијеша прсте у Данилову косу, затресе му главом и заповиједи да изађе из собе.{S} Данило испл 
ада га ухвате.{S} Објеси горњу усну, те му кукасти нос готово до браде доприје.{S} Изађе.</p> < 
и показа му свих десет прста, као да ће му тога часа у очи полетити. — Бјежи од мене!...{S} Зар 
 опколише га.{S} Јово се саге и примаче му уста ушима.</p> <p>— Еј стрико!— зовну га. — Стрико! 
ајде, хајде тражи кола, магарче, — рече му благо, готово тепајући. — Дошло је вријеме, да се вр 
то је замишљао.{S} Од велике бриге поче му се и коса шарати и, на велику жалост његову, појавиш 
бори главу и поче се чешкати.{S} Бијаше му, као да га је неко полио хладном водом...{S} Стид га 
ити, а стари се само смјешкаше и пипаше му одијело, ваљда да се увјери: је ли најбоља чоха или  
е да се одржи. <pb n="147" /> Задрхташе му и ноге, поклецнуше кољена и он сједе, управо паде на 
ти и, на велику жалост његову, појавише му се неколико чисто бијелих длака у солуфима.</p> <p>— 
ијама и да им се »криво куне“.{S} Лакше му је било <pb n="22" /> сједити по туђим дућанима, пре 
е год стимао ма какву дјевојку, која би му се свиђела.{S} Поче застајкивати и испред многих изл 
зао, поп му не би дао крштенице и не би му је дао све дотле, док се најприје подробно не би код 
— прошапта Јово. — То је он!</p> <p>Сви му приступише и онако спаваћива опколише га.{S} Јово се 
а се стари попут пудара. — Гони, и кажи му, лопову, да ми је учинила товар штете...{S} Толико ћ 
осмијехом на лицу поздрави Јову и пружи му обје руке.</p> <p>— А камо се ти прије? — запита га  
а не говорећи, извади јеловницу и пружи му је.</p> <p>— Хм, хм, — мрмљаше Благоје, погледом пре 
само поћи, па се не бој.</p> <p>И пружи му руку у опроштај, а Перо је чврсто стиште, стегну и — 
омањим столом сједила два човјека, који му изгледаху најозбиљнији и најугледнији.{S} Један сух, 
" /> магазу младога Јове Перотића, који му је давао књиге.</p> <p>Као <hi>уредан</hi> човјек на 
и сам са младом и...</p> <p>— А која ли му је млада? — упаде Обрен.</p> <p>— Нас се не тиче кој 
е и тетурајући, хтједе бацити чашу, али му се некако изврну рука, те, мјесто у зид, погоди у гл 
прогутати некога.{S} Лако бљедило прели му се лицем...{S} И за час се уозбиљи и обледени опет.< 
погоди у главу Јове Перотића.{S} Начини му чворугу на челу, голему као јаребичино јаје, и попрс 
а слугу.{S} Обрати се пријатељима и они му нађоше Дамјана, овога истога Дамјана, кога он од мил 
 женска глава.{S} Точите!</p> <p>Но они му нијесу ни чекали понуде.{S} Обрен је точио и без њег 
едам.</p> <p>Јово извади духана, напуни му лулу и припали.</p> <p>— А је ли стрико дома? — запи 
— Притрпи се само до сјутра, — одговори му Јово тихо, милујући га по <pb n="87" /> врату као ра 
 поче га миловати по образу и умотавати му брк.{S} А њему драго.{S} Стаде узвијати главом, као  
туље потписивао <hi>Јоаким</hi>, а мати му се звала Ана.{S} Причају, да није заплакао кад се ро 
лачити га.{S} Поче га и љубити и тепати му.</p> <p>— Благо мени, како си ми златан — застења на 
 наклоњен и пред свима властима штитити му интересе“...</p> <p>— О, брате, као да ми те Бог пос 
— Је ли? - запита стари весело, а прсти му још живље заиграше. — Је ли красно?{S} Љевшега а јеф 
ком у ребра, а тешка рука нечија спусти му се на раме. — Оклен ти, болан?</p> <p>Перо се осврну 
<p>— А како си? — запита Јово прилазећи му руци. — Јеси ли здраво?</p> <p>Стари опет зијевну.</ 
дочека Перо стискајући шаке и подносећи му их под нос. — Нисам ја, на <pb n="140" /> прилику, ј 
шта за то, — одговори комесар, давајући му руком знак, да га не прекида у говору. — Ми, али, не 
— Шта би? — заграјаше сви притрчавајући му. — Шта је?</p> <p>Перо нити писну, нити зубима шкрип 
толико! — упаде преплашени Перо, дајући му знак и рукама и очима да престане. — Кажи ми само и  
p>— Чујеш, — дочека Перо и не гледајући му на сандучиће, — ти ћеш се сад женити и требаће ти кр 
 заборавио и, кад овај устаде пружајући му крштеницу, зачуђено га погледа и као да хтједе запит 
 пије! — дрекну Благоје, не допуштајући му да и даље размишља. — Да пијемо, да се веселимо, а б 
p> <p>— Баш, — потврди Јефтан, бацајући му брзојав пред ноге. — Да се није оженио, не би се ни  
е прибра Јефтан да запита, приближујући му се и хватајући га за руку. — Камо жена?</p> <p>— Кој 
 ти, Игњате? — запита Јово приближујући му се. — Зар си жив, болан?</p> <p>Стари Игњат разврати 
ио ноге па климата њима и плаче.{S} Очи му се закрвавиле, образи помодрили, а каљаве сузе цијед 
руке и поче се димити на ћилиму.{S} Очи му се помутише, усне поблиједеше, коса се накостријеши. 
</foreign> — одговори она, попријевтиши му прстом.</p> <p>А Перу нешто заголица.{S} Као живо не 
ега одговора није могао смислити и овај му упали да не може боље.{S} Да тако није казао, поп му 
 било ишарано као ускршње јаје.{S} Ипак му је нос највише страдао и вјечито је сличио руменом,  
 често и врло немилостиво, гурали и чак му стајали на ногу...{S} Гледао је и чудио се свему, му 
 Јефтан потресен, бришући сузу. — Халал му вјера ко те таког родио и на нас намјерио!</p> <p>Па 
ако треба, искриви и удеси?{S} И учитељ му је тукао главом о таблу да боље запамти и другови су 
p> <p>— Брани, — одговори она: — Требам му, па каже: »нећеш се удавати, док сам ја жив...«</p>  
 попу, — рече. — Док је крштеница, имам му рашта ићи и увијек гледати Марушку... ух, моју слатк 
прибрао. — То ми је мило.</p> <p>Јефтан му пружи руку, те се руковаше.</p> <p>— А ми хоћемо да  
ти и дуже задржати, а, осим њега, Обрен му је изгледао као најдостојнији повјерења.</p> <p>— А  
p>— Ко зна!</p> <p>— Јес’...{S} И Шарин му је био добар!...{S} Мог’о је пити вина, па још из ле 
акри лице бошчом и утече у кућу, а Јово му се приближи.</p> <p>— Не ваља ти што прислушкујеш, — 
} Упознао се с њиме, нашалио се и почео му сједити у магази.</p> <p>— Хајде затварај, па да мал 
ло по магази.{S} Предлог Јефтанов чинио му се смишљен <pb n="23" /> и умјестан и, што је главно 
оме учтиво замолише »да се потруди, ако му није тешко, и да дође, ако може, да их послуша нешто 
 очима и крњавим зубима...{S} И једнако му се чинило, као да га гледа и смјешка се на њ...</p>  
месарова глава поигравати.{S} Изгледало му је, да ће се читава кућа срушити и притиснути га.</p 
га знате?{S} Ко то изнесе на ме не било му просто ни овога ни онога свијета?</p> <p>Комесар се  
гледом гледао је све око себе.{S} Дошло му бијаше да устане, да узме столицу, па да добро изуда 
 и само испијао чашу за чашом.{S} Дошло му да пије, много да пије, само да што мање може размиш 
да што мање може размишљати.{S} И дошло му да Благоја удари чашом у главу, само малко да га уда 
атова.{S} Ама то не смета!..{S} Ми ћемо му бити сватови!</p> <p>— Хоћемо, — заграјаше и остали  
и остали и куцнуше се чашама. — Ми ћемо му бити сватови!</p> <p>— Окупићемо још наших људи, па, 
, болан? — готово цикну Јефтан и снажно му стеже прсте, да умало није јаукнуо.</p> <p>— Нијесам 
тражиш?</p> <p>Перо скиде капу, понизно му приступи и пољуби га у руку.</p> <p>— Ја... ја би... 
це и браду, приступи ближе Пери и добро му загледа у очи.</p> <p>— А зар и то тражи власт? — за 
журно.</p> <p>—- Пристајем.</p> <p>Перо му приступи и објема рукама обухвати његову.</p> <pb n= 
 што обично заплаче свако дијете.{S} То му управо, није ни падало на памет, пошто је на свијет  
Аћим рече, узевши га себи у радњу. — То му сад нико не може ишћерат, из главе...</p> <p>Перо чи 
, што је он имао неколико чворуга и што му је лице било ишарано као ускршње јаје.{S} Ипак му је 
и вином и необично расположени, тек што му наздравише и искапише чаше у његово здравље.</p> <p> 
а вреће с пиринчом) и једини Јефтан што му је остао вјеран и још се једнако бринуо за њега.</p> 
о, с њима остајао до зоре.{S} Макар што му је и мати од јада пресвисла, он је остајао.{S} И сав 
е може боље.{S} Да тако није казао, поп му не би дао крштенице и не би му је дао све дотле, док 
це, — њему се смрачи пред очима.{S} Поп му сада није изгледао као поп, него као голем мрк облак 
да нико није смио проговорити, па макар му срце најјуначније било.</p> <p>Три или четири шибања 
авао и сматрао га за пријатеља, а данас му је требао један човјек, коме ће све своје <hi>јаде</ 
ати од свега свијета.</p> <p>У исти час му дјевојка поднесе <hi>слатко</hi> под нос.{S} Он прих 
иди: јесу ли напуњени?{S} Жила она опет му искочи на челу стиште зубе и, гунђајући, приступи Јо 
е, управо паде на столицу...{S} Свијест му се поче мрачити...{S} Соба као да се поче окретати,  
 погледа.{S} Погледа и у Јову и чворугу му, која се зацрвенила као презрела трешња, па развуче  
 високо издиже изнад главе чутуру, коју му додадоше. — Ми најми...</p> <p>И стаде.</p> <p>Стадо 
чудан крик.{S} Брада му заигра, на челу му искочи дебела, модра жила и придаде му лицу страшан  
Опазивши Перу он застаде мало и намигну му.</p> <p>— Видиш, како је кад човјек хоће да се жени, 
 Хајдемо! — рече Јефтан љутито и окрену му лећа. — Хајдемо тражити другога.</p> <p>Јован се брж 
извршила или, у најмању руку, као да су му лопови долазили у походе.</p> <pb n="28" /> <p>Нарав 
 и размјешташе чаше по столу, као да су му сметале нешто.{S} Затим гледаше час у једнога, час у 
ице могао је читати и сва слова ишла су му некако у главу.{S} Али даље — ни маћи.{S} Ту се упра 
 са столице, подигнувши новине, које су му <pb n="106" /> се прилијепиле за тур од чакшира. — У 
Ја ћу ти казат’ како се ради, — биле су му прве ријечи што их је тада рекао оцу.{S} Весели отац 
ак!...{S} Он је преварио и прије, те су му, на правди вишњега Бога, претеслимили нас, к’о метиљ 
ом о таблу да боље запамти и другови су му показивали и теглили га за уши и све — узалудно.{S}  
нило, звиждало, пиштало...{S} Образи су му <pb n="139" /> час блиједили, час руменили, и мрким  
 школе.</p> <p>— Како кад, — одговараху му.</p> <p>— Е добро је кад не бије вазда.</p> <p>Кашње 
ко барем прије четрдесет година.{S} Оцу му је било име Аћим, или како се на корицама читуље пот 
чеш? — запита изненађени Перо, а у срцу му нешто штрецну, као да је слутио несрећи. — Шта ти је 
је застаде и заплака од радости.{S} Баш му сузе полетише низ образе.</p> <p>— О Перо мој како с 
 мајка, — говорила је Перина мати своме мужу, — ово наше дијете биће некакав пустахија.{S} Ако  
ам ја, на <pb n="140" /> прилику, један музејум па да то купим.{S} Ако ми затреба што из Карађо 
скачу мале искрице.{S} И док је војника музика, у врху баште, свирала, он се лагано љуљушкао на 
Но Перо га више није слушао.{S} Удаљена музика као да га је успављивала, те је почео отезати тр 
са дјечурлијом, што су дошла да слушају музику.{S} Унутра опет све пуно.{S} За свима столовима  
ја је почињала ријечима: <hi>Топал-паша мука наша</hi>.{S} Било је часова, кад је долазио у раз 
че. — Нијесам ја разбојник, па да ме на муке мећете.</p> <p>— Притрпи се само до сјутра, — одго 
хватити.</p> <p>Пред вече сврнуо се, од муке, Обрену Пушибрку на дућан.{S} С њиме се отприје по 
ре муштерије.{S} Да си видио колико сам муке им’о док сам каз’о како си ваљан и богат и све...< 
у слику, како Милош Обилић пробада цара Мурата на пољу Косову.</p> <pb n="49" /> <p>— А оно је  
{S} Опази га у дну авлије, испод широке мурве, која је собом заклањала половину мале, скромне к 
иди па се окрену у страну и сакри се за мурвово стабло, а поп испусти мотику, земљавим прстима  
коме у њедра шаку коњских <pb n="19" /> муха.{S} Но то је бивало све то рјеђе.{S} Доста је било 
ено машући репом и бранећи се од силних муха.</p> <p>— Ово је село мртво, — рече Перо, отирући  
же се и пада по очима и лицу.{S} Коњске мухе облијећу ода свих страна и лијепе се за образе, ок 
b n="148" /> поче се бранити Перо и ако муцајући. — Ја сам ја, а бунтовник је бунтовник.</p> <p 
hi>оздрављати</hi>.{S} Човјек, у својој муци, бијаше готово и заборавио на Перу и ко зна да ли  
, да Пери намах замрије ријеч у грлу. — Муч’ поганове!{S} Ти си мене шћео преварит’ сада, кад х 
 га грло доноси... — Ево мене!</p> <p>— Муч’ ти, магаре! — окоси се Перо на њега. — Кад ја иђем 
ш иселеније, а?</p> <p>— Ја...</p> <p>— Муч’, — дрекну поп и измахну шаком, да Пери намах замри 
...</p> <p>— Све горе, — одобри и Перо, мученички преврнувши очима. — Наопако, брате...{S} Овак 
То, душе ми, не знам, — одговори Перо и мученички уздахну. — Кажу да сам испросио, а ја не знам 
у очима, погледа у небо и испусти један мученички уздах:</p> <p>— Тако ти је то, брате, кад нем 
тавао стас лијепе Швабице и, направивши мученичко лице, стењући показа на прса...</p> <pb n="11 
 ногу...{S} Гледао је и чудио се свему, мучећи се, да сам себи одгонене: нашто оволика гунгула  
 уздахну, а не одговори ништа.</p> <p>— Мучи ли те? запита он.</p> <p>Она не одговори.</p> <p>— 
адње, нити је налазио за вриједно да се мучи са муштеријама и да им се »криво куне“.{S} Лакше м 
га натоваримо на врат, па нека се други мучи.</p> <p>— Нећеш га, зар, дат’ на занат? — — упита  
у <hi>заручницу</hi>...{S} Узалуд!..{S} Мучио се ништа мање, него ли у кући Јовина стрица, кад  
 ја га више не могу гледати по сокаку и мучити се с њиме, него треба коме другоме да га натовар 
 за његову удобност.{S} И Перо се морао мучити као нико његов!...{S} Освојиле га бухе, па никак 
ени из наше касабе? — окоси се. — Овако мучиш и себе и нас...{S} И није ти грехота ни срамота!. 
метала, и облијетало је силесија ситних мушица.{S} На средини се издизао широки дуд, а испод ње 
у је раздрљио на прсима, пустивши да се мушице окупљају по њима.</p> <p>— Погледајте га! — прош 
ане, сједило до тридесеторо чељади, што мушких што женских.{S} Наравно, да су <pb n="163" /> ту 
 се: ко је и каква је?{S} Нек само није мушко, нек је жена, па је добро.{S} И лијепо се вјенчај 
ели: хоћеш ли једном свршити? — Ако има муштерија у вашој касаби, улови ми кога.{S} Кажи, нек с 
 — викну веселије, па се окрену двојици муштерија што бијаху дошли да пазарују, и показа им вра 
ти је налазио за вриједно да се мучи са муштеријама и да им се »криво куне“.{S} Лакше му је бил 
осе има двадесет година, па вазда добре муштерије.{S} Да си видио колико сам муке им’о док сам  
ни се издизао широки дуд, а испод њега, на простртим, старим, подераним кесама, лежао је некака 
 и подносећи му их под нос. — Нисам ја, на <pb n="140" /> прилику, један музејум па да то купим 
 мислимо, кад је дао Бог њу.{S} Ево ја, на прилику, не мислим ништа па шта ми фали, а?</p> <p>— 
епоту-дјевојку, како се купа на валима, на мјесечини.{S} Дугачке, црне косе распустила по води, 
евом је држи за подвољак.{S} Пред њима, на столици, руменила се велика боца вина, двије чаше и  
испусти чудан крик.{S} Брада му заигра, на челу му искочи дебела, модра жила и придаде му лицу  
нема вожње, нема пута!...</p> <p>Да је, на примјер, гдјегод, иза леђа им, топ или лагум пукао,  
 је добро премјерио погледом. — Новине, на прилику, читаш ли?</p> <p>— Ја нијесам чојек од књиг 
 презагријана пећ заруменила и како се, на маломе асталчићу, чиста препеченица злати у боци. —  
 моја, шта ће мени живот?...{S} Шта ће, на прилику, кад ми не би било вас, које ја с вама лијеп 
а: јесу ли сви сагласни са Јовом?{S} И, на своје велико чудо, опазио је да су сви мирни и да се 
елике бриге поче му се и коса шарати и, на велику жалост његову, појавише му се неколико чисто  
три патке брчкале су се у овећој локви, на средини авлије, а недалеко од њих, испод прастарог,  
аставити игру.{S} Могао је и сјутрадан, на Велики Четвртак, испети се на комшијски дуд и ту уда 
>Након дуже почивке келнер донесе јело, на које се обојица наклопише.{S} Нарочито Благоје као д 
тави. <pb n="85" /> Погури се и лагано, на прстима, приближи им се мало.</p> <p>— Је ли те стри 
tion" /> <p>Враћајући се у хотел, Перо, на чаршији, опази Данила, гдје се помијешао у гомилу дј 
 селих сте свраћали...{S} Мислите, зар, на буну или што слично?</p> <p>Перо опет испусти некака 
ћи самим собом.</p> <p>Учитељ је, опет, на другој страни, поучавао свијет, како да се понаша пр 
..{S} Он је преварио и прије, те су му, на правди вишњега Бога, претеслимили нас, к’о метиљаве  
, измећу малих кућица, испред којих су, на омањим клупицама, сједили старији људи и жене, и — у 
и погледаше уз широку, кривудаву тесту, на којој се, у даљини, издизао и ширио бјеличаст, прови 
бијена...{S} Гледај ти, побратимковићу, на ме!...{S} Ја лијепо живим са власти, па ми она даје  
д јутра до мрака климатао <pb n="58" /> на једној високој троножници, бројећи димњаке на сусјед 
апита Јефтан.</p> <p>— Није скупа...{S} На коња по форинта, по форинта...</p> <p>— Није пуно, — 
игао главу на више, као да се слика.{S} На једној трепавици блиста му се суза, као кап росе на  
блијетало је силесија ситних мушица.{S} На средини се издизао широки дуд, а испод њега, на прос 
и највишу грају, свађу, или пјевање.{S} На средини касабе једна му се механа много свиђала и, н 
 за њом, да је ухвати, да је задржи.{S} На попа је био сасвим и заборавио и, кад овај устаде пр 
го живити и свакоме је драго живити.{S} На прилику: мачка је једна живина, па је и њој драго жи 
аку и у механи мислио је само о њој.{S} На свирачице није хтио погледати, нити им ријечи прогов 
</p> <p>Но Перо га више није слушао.{S} На собним вратима помолила се њежна, витостаса Мара, ли 
ћи шале, које се у књиге не уписују.{S} На другој страни препирала се једна баба са некаквим ду 
е. — Шта ће крштеница мртву човјеку?{S} На они се свијет иће и без пасоша и без крштенице...{S} 
или смо ми и на њих, — одговори Јово. — На путу се чојек свачем научи.</p> <p>Стари дубоко узда 
, да му не стиже онај брзојав.</p> <p>— На моју душу ово се он оженио, чим долази, — рече прочи 
није него први пут прими Перу.</p> <p>— На упит о вашој ћудоредности, добио сам двојбен одговор 
руги мучи.</p> <p>— Нећеш га, зар, дат’ на занат? — — упита Аћим мекше.</p> <p>— Јок.{S} Послаћ 
де се сакрити, кад се врата отворише, а на њима се појави главом Благоје и угојени, поштовани < 
амигивали, сви су били некако весели, а на лицу им се огледала радозналост, да час прије виде т 
/> је поред врата шкиљио један фењер, а на кривим степеницама гориле су двије омање лампе.{S} П 
ји јаран и ожењен чојек« треба да спава на меку, а, поред тога, не иде за својим него за Перини 
а Перу у најближу гостионицу и обори га на столицу.{S} Затим опет поче играти око столова, поче 
 носећи читав нарамак сламе.{S} Баци га на сред собе и отхукну.</p> <p>— Ето вам, да не спавате 
г њега убио мимо све остале и осудио га на овако тумарање?</p> <p>Перо хукну и одмаху руком, да 
етио, како је, прихваћајући, окренуо га на криво, те половицу кахве пролио по новим чакширама.{ 
о.{S} Ви сте си синоћ узели слободу, да на јавноме, позору изложеноме, мјесту кажете, да ви не  
 конкурената из Касабе и натјера их, да на другој страни траже хљеба.{S} Треће године истјера и 
ш, кажем и ја.{S} Само да ми она биједа на врат не дође, — рече. — Кад би ме с оном вјенчали, о 
рену главу у страну, као да нешто гледа на зиду.{S} Једини Јово што исколачи очи, чим је угледа 
ње времена изгуби, честито и не погледа на њу, него се одмах поче чистити и уређивати.{S} Очешљ 
 нијесу бухљиве...</p> <p>Стари погледа на врата и одмах прекиде реченицу.{S} Малена, танка, су 
правивши мученичко лице, стењући показа на прса...</p> <pb n="111" /> <p>— Нихтс... — рече докт 
на леђима и неколика пута пређе с краја на крај собе.{S} Најпошље погледа у Јоку.{S} Она је још 
е, мени се сване и мене моја Стака чека на вратима, па руке шири, у лице ме љуби.{S} И кад уљег 
аја.{S} Ни простирке по тлима, ни слика на зидовима.{S} Само, у једноме крају, висиле су некакв 
опи, него се непрестано превртао с бока на бок.{S} И поче се кајати, што је икако полазио на пу 
пасти, а Јефтан потјерао за њим, труцка на коњу и, као пијан, клима се и повија час на једну ча 
ебелу, полугубаву мачку, која је лежала на ћепенку и сунчала се.</p> <p>— Па то је лахко, — реч 
врат.{S} Да је била кршна, не би чекала на ме, да дођем <pb n="141" /> из девете касабе и да је 
 пријатељи, мени дошли и које вама фала на љубави.{S} Мени је драго живити и свакоме је драго ж 
 га жена, која као да није много пазила на његове опомене. — Данас да говориш о вину, к’о да не 
е дијете не видим сваки дан?{S} Научила на њу, па ако ми није вазда пред очима, дође ми да пома 
и...{S} Само на ме!..{S} Ако имаш посла на суду, у чаршији, гдје хоћеш, ја ћу све свршити...{S} 
ше бити ђак.{S} Школа му је била изашла на врх главе и он је мрзио и њу и учитеља и све ђаке.{S 
, раздрљена, са крупним црвеним пјегама на лицу и чиревима на челу.{S} Читаве степенице испунил 
прављеним вратовима и као неким крунама на глави...{S} И као купа се и он у језеру..{S} Купа се 
р је пиркао и играо се танким завјесама на прозорима, али њезина глава ни једанпут се промолила 
каста, са пуначким подвољком и рупицама на бради, за час се прибра.{S} Лагано, забацивши кестењ 
пним црвеним пјегама на лицу и чиревима на челу.{S} Читаве степенице испунила собом, закрчила п 
ешто искривљеним, носићем и смјехуљцима на образима, диже се да купи бакшише.{S} Пође од стола  
 Ништа нема!...{S} Таворим ’вако с дана на дан, док и смрт за врат...</p> <p>— Жао ми је, — реч 
 механџије, псовао свирачице и сва вина на свијету, бијела и мрка.{S} И обично се заклињао, да  
 удаљену, љепоту-дјевојку, како се купа на валима, на мјесечини.{S} Дугачке, црне косе распусти 
...{S} И што да се жени?...{S} Да удара на белај, да троши новце и да својом крвљу храни сеоске 
} Лијепо све да уредимо, па одма сјутра на вјенчање.</p> <p>Перо га погледа попријеко, готово к 
, како Милош Обилић пробада цара Мурата на пољу Косову.</p> <pb n="49" /> <p>— А оно је ваша сл 
и у собу.{S} Само слуга Данило што оста на авлији.{S} Он збаци пртљаг са себе, извали се под ду 
о Чифут!{S} Добио ми је барем пет гроша на њој...</p> <pb n="52" /> <p>И, радујући се што је по 
цвијећем испод њих.</p> <p>— Бећари сад на пољу јадују, а ожењени се у кућу радују, — избаци, п 
тер на крилу и, осјећајући Јовин поглед на себи, није смјела главе подигнути ни погледати ма ку 
</p> <pb n="145" /> <p>Кад је дошао ред на Перу, обузе га некакав страх.{S} Ко зна зашто, али о 
збаци пртљаг са себе, извали се под дуд на старчеве кесе и варка као заклан.</p> <p>— Не питај  
, држећи се зида, поче гледати око себе на све стране.</p> <p>— Ко је? — помисли у себи.</p> <p 
клецнуше кољена и он сједе, управо паде на столицу...{S} Свијест му се поче мрачити...{S} Соба  
ав, рашчерупан, у лакоме одијелу, стаде на праг и погледа по соби.</p> <p>— А-а није ми ту Јово 
едну мање.</p> <p>И, онако љутит, сједе на сандук и објема ногама поче лупкати о тле.</p> <p>На 
кли.</p> <p>Игњат баци цјепаницу, сједе на тле и бризну у плач.</p> <pb n="89" /> <p>— А-а знао 
а обгрли објема рукама и силом га сједе на столицу.</p> <pb n="34" /> <p>— За ту ријеч требало  
не спусти их, остави на столицу и сједе на њих.</p> <p>— Читаш ли ти што? — запита Перу након д 
аткад зна шта ради.</p> <p>Јефтан сједе на једно сандуче и позва Јову да сједне код њега.</p> < 
знаде шта би одговорио, него и он сједе на кревет и, објесивши ноге, поче климатати њима.{S} Пр 
м корацима, као да га когод гони, изађе на улицу.</p> <p>Отада су учестали ићи.{S} Перо је <pb  
 Ти си... ти си... хеј Маре, — па изађе на врата и повика из свега грла, — донеси нам кахву!... 
аци...{S} И није ни паметно да свак иђе на касапницу...{S} Ама смо радили, брате...</p> <p>Алек 
а и да му се тако освети.{S} Затим сиђе на авлију и упути се дуду, испод кога су Данило и Игњат 
вода, а друго вино.{S} А моје вино може на изложбу ако ћеш у Стамбол...</p> <p>— А и њој ће бит 
аху и копрцаху се испод њега, као да је на мравињак легао.</p> <p>— Да барем Данило уза ме спав 
гу лијепо, младо дјевојче.{S} Носила је на простоме, улупљеноме послужавнику црну кахву, наточе 
 Стиже јој...{S} Рашири руке, стиште је на прса, и, склопивши очи од заноса, пољуби је...{S} А  
вана и пјесмом бумбуловом, љуљушкати је на своме крилу и куњати јој на голим њедрима, као што ј 
ђе?{S} Какве лађе?{S} Благо ономе ко је на суху, а куку ономе ко је на води, ето то ти је мој п 
ономе ко је на суху, а куку ономе ко је на води, ето то ти је мој палиграф...{S} Сухоња је вазд 
раво, није ни падало на памет, пошто је на свијет изишао гладан, те одмах почео млацкати губица 
Загледа се у њу и, док је стајала, није на другу страну скрећао погледа.</p> <p>Стари се лагано 
чио.{S} Само нека мени и комшилуку није на сметњи.</p> <p>Након дужега вијећања, у коме је Аћим 
након дуже почивке, остављајући хартије на страну и одахнувши мало. — Ви се зовете Перо Каранта 
ној високој троножници, бројећи димњаке на сусједским крововима, или је лешкарио у душеку, прав 
 куглице од хљеба и гађајући њима слике на зиду.</p> <p>Но и самовање му додија.</p> <p>Опет по 
јица изиђоше.</p> <p>Стари састави руке на леђима и неколика пута пређе с краја на крај собе.{S 
није? — запита изненада, положивши руке на кољена и пипкајући прстима као по клавиру. — Јеси ли 
 он се одмах стишавао и, положивши руке на клупу, уозбиљио се као какав старац.</p> <p>Кроз год 
Нећу ти ја овђе више ноћиват’, па да ме на комаде сијечеш, — рече. — Нијесам ја разбојник, па д 
 рече. — Нијесам ја разбојник, па да ме на муке мећете.</p> <p>— Притрпи се само до сјутра, — о 
мити прсте.{S} Осјетивши удовичино раме на своме као да се застиди мало и поче се измицати, а,  
ће проговорити...{S} И ништа да му пане на памет!...{S} Ни једне ријечи, ни једнога слова не мо 
кушавајући да се исправи и чвршће стане на ноге, — Ос... тавио си ме... па од јада...{S} Ако ти 
ве ствари по њој, раштркане и разбацане на све стране, као да је полиција какву преметачину изв 
 И кад уљегнемо у собу, а она ми сједне на крило, па ми чупа бркове, љуби ме и милује, па се иг 
Срамота!..{S} И што је Бог ствар’о жене на свијет, кад се људи не би женили?{S} Што, питам те?< 
е.{S} Срце ми се стисне и сузе ми ударе на очи, кад погледам све пусто око себе.{S} А у механи  
се чинило, као да га гледа и смјешка се на њ...</p> <p>— Што мене Бог да казни и да ми је удије 
ари и други пут и три чаше преврнуше се на столу, а празна боца откотрља се и разби у комаде.</ 
тле.</p> <p>Након дуге почивке, јави се на прагу лијепо, младо дјевојче.{S} Носила је на просто 
к...</p> <p>Учитељ, зачуђен, искриви се на столици и погледа га тупо, као да пита: а шта се то  
 смјежуране коже, набијељена, помоли се на вратима носећи <hi>слатко</hi> и воду.</p> <p>— Је л 
јутрадан, на Велики Четвртак, испети се на комшијски дуд и ту ударати у даску, попут црквених к 
Пође од стола до стола, осмјехкујући се на свакога и увијајући се између солдачких редова, који 
... — поче оним вишим гласом, пењући се на столицу. — Онда... које ви мени тако лијепо кажете и 
х излога, пред дућанима, не осврћући се на то, што су га пролазници сваки час, често и врло нем 
овори механџија хладно и не осврћући се на грају. — Они читају новине и сваке се седмица по јед 
ј поп пишући крштеницу и не осврћући се на њих, — ево и Перо мисли исто к’о и ја.{S} И он ми св 
>Перо уљезе у авлију и, раскорачивши се на широко, погледом поче тражити попа.{S} Опази га у дн 
Gleich</foreign>...</p> <p>За час им се на столу зарумени овећа боца изврсна вина.{S} Благоју с 
о, полетио с њега главачке и скљокао се на земљу..</p> <p>— Шта би? — заграјаше сви притрчавају 
ол.{S} Нестрпљиво је шетао и освртао се на све стране, надајући се, да ће је сваки час угледати 
 да изведе нову мајсторију и спустио се на прва кољена, а Перо се ослабио, полетио с њега глава 
чију, замршених бркова и косе, љутио се на себе и на свакога.{S} Псовао је механџије, псовао св 
S} Оцу му је било име Аћим, или како се на корицама читуље потписивао <hi>Јоаким</hi>, а мати м 
ребра, а тешка рука нечија спусти му се на раме. — Оклен ти, болан?</p> <p>Перо се осврну и изм 
ао...</p> <p>Стрико Васо и не осврну се на њега.{S} Окрену се гостима и мрко их погледа.</p> <p 
налага, ако Бога знате?{S} Ко то изнесе на ме не било му просто ни овога ни онога свијета?</p>  
 у лице; она оборила главу и чупка ресе на бошчи.</p> <p>У Пери заигра срце.{S} Он га притиште  
— једва изговори Перо, пребирајући ресе на појасу и збуњено се осврћући.</p> <p>Поп се окани ум 
успаваним Јефтаном, да коју буху стресе на њега и да му се тако освети.{S} Затим сиђе на авлију 
епавици блиста му се суза, као кап росе на врх житнога класа.{S} Тронут и растужен, дуго гледаш 
тхукну.</p> <p>— Ето вам, да не спавате на тврду, — рече. — Душека нема сиротиња!...{S} Само ми 
ао што изговорити, загрли га и притиште на прса.</p> <p>— Нек вам је сретно ђечице! — узвикну п 
— И да се зарекнемо, да друг друга неће на путу изневјерити, док су нам главе читаве.</p> <p>—  
ехане; знао је, да се ту више нико неће на њега ни осмјехнути, нити ће се намргодити.{S} Зато ј 
сорно. — Кад чојек има посла и кад хоће на пут, ја не заустављам...{S} Ни мени није драго кад м 
енуше, као да осјетише несигурне јахаче на плећима.{S} Перин <pb n="95" /> се поче гицати и окр 
 и, као нехотице, све се више наслоњаше на раме му.</p> <p>— А јуче је било лијепо.</p> <p>— Би 
ише него обично.{S} Збуњено се окреташе на све стране и размјешташе чаше по столу, као да су му 
е сједи код колара!</p> <p>Сви наврвише на тесту и почеше се гурати.{S} Неко стаде учитељу на н 
акшире.</p> <p>— Јак је, брате, Јенглез на води, — прошапта. — Те морнарица, те адмирали, те ђе 
 дана непрестано је мислио о Мари.{S} И на сокаку и у механи мислио је само о њој.{S} На свирач 
унао осам.{S} Старчић се, чак, позива и на госте „који су могли виђети ако су гледали“ и каже,  
ити мајсторије и показивати, како зна и на задњим ногама стајати.{S} Перо премрије од страха.{S 
и ако су гледали“ и каже, да се готов и на суду заклети „за своје право“.</p> <p>Перо се не осв 
шених бркова и косе, љутио се на себе и на свакога.{S} Псовао је механџије, псовао свирачице и  
и у собна врата.{S} Врата се отворише и на њима се појави стари Игњат.{S} Гологлав, рашчерупан, 
 дочека брзо.</p> <p>— Научили смо ми и на њих, — одговори Јово. — На путу се чојек свачем науч 
толико заговорио, да је чак заборавио и на вино и тек <pb n="164" /> и кад неко, у страни, испа 
у. — Халал му вјера ко те таког родио и на нас намјерио!</p> <p>Па, сви раздрагани, изађоше из  
ислио је да ће, ако мало заспе, макар и на који сахат заборавити своју <hi>заручницу</hi>...{S} 
ерам са пратњом...</p> <p>— Фала Богу и на томе, — опет ће Перо, још одушевљеније. — То је баш  
еме комшилуку, — дош’о си да ме вараш и на зло навлачиш...{S} Пит’о сам ја код власти <pb n="43 
н није могао лежати мирно у својој соби на своме меканом душеку и спавати, као што и остали сре 
атвор, — рече полицајцу, који се појави на вратима.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
ше обојица.</p> <p>Стари се опет појави на вратима, носећи читав нарамак сламе.{S} Баци га на с 
а...{S} Нигдје никога!..{S} Он заборави на сав свијет, прикупи снагу, размахну и заплива према  
, што је читао новине спусти их, остави на столицу и сједе на њих.</p> <p>— Читаш ли ти што? —  
завуче руку у џеп и крупан новац остави на столу.{S} Не хтједе ни кусура чекати.{S} Зграби Благ 
челе се побожно крстити и кренуле цркви на читав сахат раније, него ли је била отворена.</p> <p 
и сто и ту га, као какво дијете, посади на столицу.</p> <p>— Сједи ти и само гледај, — рече, ку 
а вратима и гледали Јефтана, како сједи на постељи, десном руком грли стас лијепе собарице, кој 
 поче се измицати, а, у измицању, опази на зиду слику, како Милош Обилић пробада цара Мурата на 
о лице поче се растезати као да се кези на кога; десно око заигра му.</p> <p>— Ти мени рече да  
вори их.</p> <p>— Извол... — викну, али на половици ријечи застаде и остаде онако растворених у 
сеље читава друштва.{S} Затим се завали на столици, десну ногу метну на сто, међу чаше, и запје 
ину.</p> <p>Гости су већ били посједали на ниске, <pb n="74" /> троножне столице, које обично с 
 су обојица, ништа не говорећи, стајали на вратима и гледали Јефтана, како сједи на постељи, де 
ло немилостиво, гурали и чак му стајали на ногу...{S} Гледао је и чудио се свему, мучећи се, да 
ад су се, друго јутро, састали и изашли на улицу. — Ја још ни једне нијесам виђео.</p> <pb n="1 
чео бројати новце.</p> <p>Кад су изашли на чаршију, Благоје застаде.</p> <p>— У које доба да до 
<pb n="26" /> сваку вече.{S} Није се ни на Јефтана осврћао, нити га је увијек очекивао.{S} Рани 
етао се између клупа, не окрећући се ни на једну страну и не говорећи ништа.{S} Тада нико није  
ваке бруке!</p> <p>И, не осврћући се ни на кога, отрча даље.</p> <p>У кући се диже читава узбун 
ру. — Ми, али, не смијемо заборавити ни на случајности прије сто годинах...{S} То је, наиме, по 
о је све и гутао хитно, не гледајући ни на <pb n="119" /> кога и, очигледно, жалећи, што и рибљ 
 и скочи са столице... — Хајде ти стани на воду, а ја ћу на сухо, па да видимо ко ће кога потоп 
, било је ријешено, да се Перо натовари на врат учитељу.</p> <p>У овоме питању Перо се није сла 
ш шта ће бити с нама, ако Јенглез удари на Русију к’о што овђе пише? — запита. — То ти је, види 
 ноге по турски, устакао велике наочари на нос, па узео подеране новине и, мичући губицама попу 
S} Човјек кад хоће да се жени, стоји ти на прагу новога роћења и смрти.{S} Ако ти буде добра же 
а сам се вјенчао? — отегну. — Незнаш ти на какав сам белај ограјис’о...</p> <p>— А нијеси ни ис 
 тако снажно, да се једва могао одржати на ногама. — Тако је, тако! — понови опет. — И мени је  
 око Обренова врата, па га поче стезати на прса и љубити.</p> <p>— Тако, брате, тако! — ускликн 
и испаде цигар из руке и поче се димити на ћилиму.{S} Очи му се помутише, усне поблиједеше, кос 
се стиша мало.{S} Једино, да срцу пусти на вољу, помијеша прсте у Данилову косу, затресе му гла 
мртво...{S} Додуше она се још мало љути на Перу, ама Обрен, ако хоће, може је наговорити да пођ 
рстима по стаклу.</p> <p>— А ко ће поћи на пут и куда? — као да сам себе запита. — О тома треба 
 Обрене? — запита Јефтан и не гледајући на Данила. — И ти си Перин јаран.</p> <p>— Ја бих... ам 
во ти је зет, — упаде Благоје указујући на Перу. — Он је и закаснио док се уредио, јер се у пун 
 говораше стари, ни мало се не обзирући на госте, — а ове је године право, да ми вратиш два...< 
у? — прошапта Перо, пажљиво се осврћући на све стране да га ко не би чуо. — Ђевојку знаш ли, ам 
чепили су ме! — хукаше учитељ скакучући на једној нози. — Очепили, па боли...</p> <p>— Сведно.. 
ли напуњени?{S} Жила она опет му искочи на челу стиште зубе и, гунђајући, приступи Јоки, па је  
и дуго, упути се њојзи.</p> <p>Ступивши на врата механска, застаде мало.{S} Смрдљив, тежак, топ 
е некакав пустахија.{S} Ако он не сврши на вјешалима, неће свршит’ нико.</p> <p>— А јеси ли ти  
тар, расклиман, полуразрушен плот, пуши на кратки чибук и наређује нешто двојици синова, који с 
уљушкати је на своме крилу и куњати јој на голим њедрима, као што је замишљао.{S} Од велике бри 
евше?{S} Чак је и мени лијепо, и ја сам на ћару... .</p> <p>Перо погледа у зачуђенога Данила ка 
ру, разбарушену косу. — Зар је Томо сам на свијету?</p> <p>— А ђе су друга кола? — окоси се Дан 
а Перу.{S} И Перо остаде самац, <hi>сам на св’јету без икога свога</hi>, као отсјечено дрво у г 
пет погледа по свима.{S} Хтио је, да им на лицу прочита: јесу ли сви сагласни са Јовом?{S} И, н 
е...</p> <p>— Онда ти ја у свему стојим на расположењу, — живо дочека Благоје. — Ти се само на  
тиш’о у чаршију...{S} Ја пошао за тобом на далек пут, а ти мене оставио...{S} Да ми није било о 
н опусти руке низ кревет и клону главом на јастук, као најтежи болесник.</p> <p>— А имаш ли срц 
о дијете да није било украшено чворугом на глави и силним греботинама по лицу, а украшавао их ј 
а великом грајом и побједничким изразом на лицу, показао свима.{S} Наравно, да је одмах од оца  
огао се мијешати са осталом дјечурлијом на улици, постао је за кратко вријеме врло славан.{S} П 
 <pb n="102" /> Алекса (ту показа руком на онога, што је сједио на новинама).{S} Ми се нијесмо  
ебељкаст, мргодан човјек, са мјесечином на тјемену и ријетком, јарчијом брадом, сједио је и пис 
е одговори ништа.{S} Само показа прстом на Јефтана, а главу окрену у страну.</p> <p>— Вас ист?  
рим, исплављелим хаљинама, са осмијехом на лицу поздрави Јову и пружи му обје руке.</p> <p>— А  
тан.{S} Сви весели и смјешкају се један на другога, као да су какву побједу однијели.{S} Посјед 
ead> <p>Док је Јефтан још слатко спавао на своме кревету, умотан са врх главе до на дно нога у  
еба...</p> <p>И, брзо се окренувши, као на крилима отрча у хотел.</p> <milestone unit="subSecti 
 окрену и хитно пође кући.{S} Брзо, као на крилима, улети у своју собу, дохвати из једнога ћошк 
<p>Једва друге године некако се навикао на њих.{S} Написао их читкије и, са великом грајом и по 
у баште, свирала, он се лагано љуљушкао на столици, пушио и пијуцкао.</p> <p>— Колико мислиш ос 
Чак, ради веће галаме, и механџија стао на сред механе, па се препире са некаквим крезубим стар 
непрестано, згрћао га, да је чак изашао на глас.{S} Старији људи лијепо су га поздрављали, а ис 
уморни, поваљаше се по њојзи.{S} Управо на слами је лежао сам Перо, јер је Јово одмах за старим 
се склизну низ нос и заустави се управо на брковима.{S} Јефтан Мргудић устаде, љуљајући се и те 
јпошље и не треба нам нико, кад нас ево на мјесту...</p> <p>Пред њима се, одиста, указивала неш 
ection" /> <p>Доктор је становао готово на крају касабе.{S} Био то човјек странац, погурен, ста 
а своме кревету, умотан са врх главе до на дно нога у тешки, топли јорган, дотле се Перо и умио 
е Данила, гдје га је и оставио:{S} Сјео на кревет, објесио ноге па климата њима и плаче.{S} Очи 
 својој муци, бијаше готово и заборавио на Перу и ко зна да ли би га се икако и сјетио, да му н 
шљао се мимо обично и фес мало накривио на лијеву страну, пустивши, да га свилена кита куцка по 
ту показа руком на онога, што је сједио на новинама).{S} Ми се нијесмо могли бити, јер нијесмо  
ајући.{S} Јефтан је четири пута излазио на тесту, прислањао ухо земљи и ослушкивао: чује ли се  
 И поче се кајати, што је икако полазио на пут и што је будаласто одлучио да се жени...{S} Зар  
аћи у каквој механи, он је само и пазио на оне дућане, гдје је видио окупљено <pb n="99" /> виш 
и чују.{S} С тога се нестрпљиво врпољио на мјесту и час се играо са сахатним ланцем а час опет  
и још прљавију кошуљу, коју је раздрљио на прсима, пустивши да се мушице окупљају по њима.</p>  
/p> <p>Затекоше Јована гдје се наслонио на стар, расклиман, полуразрушен плот, пуши на кратки ч 
 и Јока.{S} Он се једном руком наслонио на зид и гледа јој право у лице; она оборила главу и чу 
 прије. — Мали си био, кад сам те носио на рукама...{S} И ја би да вам је све у реду: и собе и  
го као голем мрк облак, који се спустио на земљу и поиграва пред њим.{S} И, као да га вјетрови  
<p>— Окупићемо још наших људи, па, неко на колима а неко на коњима, пођемо на сусрет...</p> <p> 
ш наших људи, па, неко на колима а неко на коњима, пођемо на сусрет...</p> <p>— Хоћемо!..</p> < 
 задовољство, ми смо задовољни к’о нико на свијету.{S} Моја Стака, Бог јој добро дао, добра ми  
дијете.{S} То му управо, није ни падало на памет, пошто је на свијет изишао гладан, те одмах по 
 и остали сретни људи, којима није пало на памет да се жене, спавају?{S} Рашта да је Бог њега у 
, као да се нешто тешко, врело спуштало на њих и притискивало <pb n="90" /> их, те нијесу били  
.</head> <p>Врућина.{S} Сунце отскочило на сред неба, те пече и у тјеме и у голи врат.{S} Праши 
 осјетио је, као да му је мало одлануло на души и као да се разведри мало.{S} Ни те вечери није 
а тихо. — Барем би половина буха прешло на њега.</p> <p>И дође му, да тога часа скочи и зовне Д 
ми запријетили, да ће ми је довести амо на вјенчање...</p> <p>Јефтану сину лице и, од радости,  
е. — Ти се само на ме ослони...{S} Само на ме!..{S} Ако имаш посла на суду, у чаршији, гдје хоћ 
њу, — живо дочека Благоје. — Ти се само на ме ослони...{S} Само на ме!..{S} Ако имаш посла на с 
, — рече. — Хоћемо, бива, да му изађемо на сусрет скупа, па смо зовнули тебе, да га ти испред н 
неко на колима а неко на коњима, пођемо на сусрет...</p> <p>— Хоћемо!..</p> <p>Јово устаде и да 
громном, прљавом махрамом. — Погинућемо на путу!</p> <p>Затим прошета мало и окрену се Пери.</p 
а твоје махните памети.{S} Да се пржимо на сунцу, да се знојимо због твоје женидбе!..</p> <p>—  
его треба коме другоме да га натоваримо на врат, па нека се други мучи.</p> <p>— Нећеш га, зар, 
> <p>— Муч’ ти, магаре! — окоси се Перо на њега. — Кад ја иђем, свакако ћеш и ти.</p> <p>— А мо 
гнуо јуначко срце своје и сам се кренуо на пут, стиже Перо, након два дана, у чувену варош М... 
а је још једнако сједила, држала тефтер на крилу и, осјећајући Јовин поглед на себи, није смјел 
адине, — дочека одмах, заваљујући шешир на затиљак — Ја сам вазда рад, да својим силама припомо 
име.</p> <p>Доктор је баш устицао шешир на главу и спремао се да пође некуда, кад усплахирани П 
оњу и, као пијан, клима се и повија час на једну час на другу страну.</p> <p>Једино Данило и Јо 
 гдје стоји трештен пијан и љуља се час на једну час на другу страну као шеталица од сахата.{S} 
о, млатарајући рукама и окрећући се час на једну час на другу страну, док су дјеца бекељила му  
јан, клима се и повија час на једну час на другу страну.</p> <p>Једино Данило и Јован што су иш 
рештен пијан и љуља се час на једну час на другу страну као шеталица од сахата.{S} Око њега се  
и рукама и окрећући се час на једну час на другу страну, док су дјеца бекељила му се иза леђа и 
 — нехотице узвикну Јово, натуривши фес на чело. — Кршна!</p> <p>Стари га погледа попријеко.</p 
Игњат као да не чу добро.{S} Метну прст на уста и издиже обрве.</p> <pb n="79" /> <p>— Стрико з 
препуну вина, укочио се и издигао главу на више, као да се слика.{S} На једној трепавици блиста 
ме, ето, стигла казна и послали ми кугу на врат.{S} Да је била кршна, не би чекала на ме, да до 
аву Јове Перотића.{S} Начини му чворугу на челу, голему као јаребичино јаје, и попрска му вином 
p>— Па каква је нама фајда, кад се бију на страни? — уплете се Перо.</p> <p>— Фајда је, — осије 
нају, каква је то фајда.{S} Ако се бију на страни, побиће се и овђе, а кад се побију овђе, ми п 
ече сврнуо се, од муке, Обрену Пушибрку на дућан.{S} С њиме се отприје помало познавао и сматра 
ави поп одушевљеније, па му спусти руку на раме и повуче га у собу тако снажно, да се једва мог 
почеше се гурати.{S} Неко стаде учитељу на ногу, Обрену неко обори капу.{S} Прште негдје и нечи 
је завиривао.{S} А она жила искочила му на челу, а искезио зубе, а крмељаве очи дошле му још ма 
ивати.{S} И што је више савијао, све му на срцу лакше.{S} Као оловом да му је било оковано, па  
 Чујеш, — дочека Перо и не гледајући му на сандучиће, — ти ћеш се сад женити и требаће ти крште 
> <p>— О Перо мој како си ми! — узвикну на сав глас, да су се многи пролазници морали осврнути  
 своје право“.</p> <p>Перо се не осврну на све то.{S} Он <pb n="100" /> лагано, гегајући се, по 
 се завали на столици, десну ногу метну на сто, међу чаше, и запјева.</p> <quote> <l>Фалио се ж 
тан јаче. — Да нам је Бог послао колеру на врат, ја се не бих љутио...{S} Рек’о би: од Бога је! 
илну прашину и длаке од мачака, које су на њима спавале, и поче их облачити.{S} Обуче и нову ан 
ка удовица <pb n="51" /> и заглади косу на челу. — Какве су ми сад ђевојке?...{S} Мршаве и слаб 
це... — Хајде ти стани на воду, а ја ћу на сухо, па да видимо ко ће кога потопити...{S} Знаш ли 
асмија Перо, гледајући јој у ону рупицу на бради. — А, душе ми, кршна си и ти к’о ђевојка каква 
за њима.</p> <p>Стрина Јовина дочека их на собним вратима.{S} Малена, мршава жена, још прилично 
звади велике, чађаве наочари, натаче их на нос, па сједе за сто и дохвати велики протокол, увез 
— Данило! — викну из свега грла.</p> <p>На вратима се помоли једна рашчерупана глава са огромни 
, да тако више не може издржати.</p> <p>На саму Нову Годину пође са Обреном тамо.</p> <p>— Охо, 
твар готова и кад већ сузе теку?</p> <p>На врх степеница дочека их веће чудо.{S} Ту је стајала  
ознанства, оглобљени и поробљени онако „на божјој вјери“...{S} Но Перо га више није слушао.{S}  
i>уредан</hi> човјек најпошље одлучи да набави једнога слугу.{S} Обрати се пријатељима и они му 
а и успијала губицама) смјежуране коже, набијељена, помоли се на вратима носећи <hi>слатко</hi> 
 необично жилавим мишицама, које бијаху набрекле и чудновато се црњаху испод бијелих, загрнутих 
внички.</p> <p>— А што сјутра? — запита набусито. — Јесам ли ја, брате, један телеграф?{S} Какв 
че која је ни чија је, — осијече Јефтан набусито, — то су његове ствари...{S} Он долази сам са  
то?</p> <p>— Па куд ћу? — запита Данило набусито. — Хоћу ли у воду јали у гору?</p> <p>— А што  
 ли ти Перо Карантан?— запита полицајац набусито, одгурнувши Данила и приближујући се. — Чекао  
"20" /> <p>Једва друге године некако се навикао на њих.{S} Написао их читкије и, са великом гра 
шилуку, — дош’о си да ме вараш и на зло навлачиш...{S} Пит’о сам ја код власти <pb n="43" /> и  
та рука клону јој, брада заигра, очи се наводнише.{S} Перо, преплашен, хтједе јој прилетети да  
 Данила ђе сједи код колара!</p> <p>Сви наврвише на тесту и почеше се гурати.{S} Неко стаде учи 
 мираза? — запита.</p> <p>— И мираза, — нагласи Благоје јаче. — Она је шћи газде Ђуре Ашчића.{S 
да ни да што рекне.</p> <p>— Ето се сад нагледајте, — рече домаћица плачевним, меким гласом лак 
> <p>— Каква несрећа? — брекну Јефтан и нагло се исправи. — Што се <pb n="113" /> мени није дес 
и на Перу, ама Обрен, ако хоће, може је наговорити да пође... .</p> <p>Читав сахат провели су у 
е ганц гут.</p> <p>Па, примивши од Пере награду, изађе из собе.</p> <p>— Ама јесам ли ја казао, 
 Почеша се мало и хотимично се растресе над успаваним Јефтаном, да коју буху стресе на њега и д 
је му било најпријатније, што ће добити над собом власт, оштрију него што су отац и мати.{S} Ип 
да вам пружимо изразе наших одушевљења, нада наших, молитава наших, за дугољетни ваш живот, зач 
хније. — Још има наде.</p> <p>— Моја је нада утонула у морске дубине, па је рибе једу, — пресиј 
о је нестрпљиво разгледао све око себе, надајући се, да ће какогод опазити дјевојку.</p> <p>— И 
во је шетао и освртао се на све стране, надајући се, да ће је сваки час угледати.{S} Узалуд!{S} 
х погледаше.</p> <p>— Аха, нисте нам се надале! — узвикну Обрен, слободно ступајући у <pb n="47 
опет.{S} И удовица и Милка сад су им се надале, па се обје љепше обукле и љепше се накитиле.{S} 
сокољаше га Јефтан живахније. — Још има наде.</p> <p>— Моја је нада утонула у морске дубине, па 
вијезда.{S} Око језера, са обје стране, наднијеле се златнолисте врбе и своје дугачке, танке, п 
и оштро га погледа.</p> <p>— Плати мени надницу, па ћу ја ићи с тобом, — рече. — Сваки пут кад  
 духом и изгуби вјеру у се.{S} Изгуби и наду, да ће икада у својој кући загрлити своју женицу и 
 n="30" /> да му падају по куковима.{S} Нађе и неколика прстена, наниза их по прстима, нарочито 
ости Пере Карантана.{S} Перо не може да нађе за себе ђевојке.</head> <p>Од тога дана Перо као д 
 би да помогне Јови и да му се у невољи нађе; хтио би да пође, али не може.{S} Само се окреће о 
то га ти учиш...</p> <p>Домаћица се као нађе увријеђена.</p> <p>— А што га не би учила? — запит 
жи Јоки, — викну жени, — нека у тефтеру нађе Филипово име и нека му припише у дуг још товар жит 
S} Несретниче, зар нијеси могао одма да нађеш доктора?</p> <p>Па се окрену и опет хитно пође уз 
си глас:</p> <p>— Него ако си ти чојек, нађи какву женетину, па ето...{S} Немој пробират’, ни р 
крећући се и као тражећи нешто. — Хајде нађи и донеси једну чисту, моју кошуљу.</p> <p>Данило г 
вадба без барјака никако не ваља.{S} Ви нађите барјак, а ја ћу бити барјактар, па, вала, да се  
и и сви јарани опет се, у уречено доба, нађоше у Периној соби.{S} Пред њима је стајао онај исти 
 пођоше.</p> <p>Нијесу дуго ишли, па се нађоше пред омањом кућом, са једном бескрајно дугачком  
лугу.{S} Обрати се пријатељима и они му нађоше Дамјана, овога истога Дамјана, кога он од милошт 
 <p>У јутру је био љутит, намргођен.{S} Нажуљио леђа, огребао се по руци, а бухе га ишарале сво 
и у тикви.{S} И вама фала, које ви мени наздрависте за мој дуг живот...{S} Ама, браћо моја, шта 
ином и необично расположени, тек што му наздравише и искапише чаше у његово здравље.</p> <p>— Б 
чајности прије сто годинах...{S} То је, наиме, потребно...{S} Видите, како ово доликује <pb n=" 
едну је угризао испод подвољка, гдје је најбјеља, а другој умало није нос откинуо.{S} И све жив 
>— Она је златна...{S} Она ми је тетка, најближа својта...{S} Драга сам јој, ама не смије ништа 
 да пијемо!</p> <p>И силом угура Перу у најближу гостионицу и обори га на столицу.{S} Затим опе 
е му одијело, ваљда да се увјери: је ли најбоља чоха или није?</p> <p>— А шта ти радиш, зете?{S 
рећа, што крава није била <pb n="16" /> најбоље расположена, нити је, као женска глава, хтјела  
тране! — викну Јово изненадно. —- То је најбоље!</p> <p>— Предлажемо и ми! — повикаше сви.</p>  
јева« како рече Јефтан!{S} А најљепша и највећа од свих кућа, понос веселих касабалија, издизал 
} Ја сам у нашем селу највише виђео, па највише и знам...</p> <p>Уједанпут обојица узвикнуше.{S 
и неколико српских ријечи, због чега се највише и свиђао касабалијама, од којих су неки, најпам 
ано као ускршње јаје.{S} Ипак му је нос највише страдао и вјечито је сличио руменом, расцвјетав 
> и зна, више...{S} Ја сам у нашем селу највише виђео, па највише и знам...</p> <p>Уједанпут об 
ише људи и ослухивао је: одакле ће чути највишу грају, свађу, или пјевање.{S} На средини касабе 
 а, осим њега, Обрен му је изгледао као најдостојнији повјерења.</p> <p>— А треба ли теби, Обре 
о гледаше он у три своја пријатеља, три најдража и најмилија пријатеља, који, загријани вином и 
није смио проговорити, па макар му срце најјуначније било.</p> <p>Три или четири шибања умирише 
 разговара.{S} Међу свима Данило је био најкрупњи и живо је нешто доказивао, млатарајући рукама 
јући врло добро, да се такво познанство најлакше може наћи у каквој механи, он је само и пазио  
 <p>— Шта ти мислиш? — запита.</p> <p>— Најљепша је, ако је млада и лијепа! — осијече Јово...</ 
ено, »све пјева« како рече Јефтан!{S} А најљепша и највећа од свих кућа, понос веселих касабали 
јеко.</p> <p>— Шта ћеш? — запита не баш најљубазније. — Шта тражиш?</p> <p>Перо скиде капу, пон 
иција какву преметачину извршила или, у најмању руку, као да су му лопови долазили у походе.</p 
ад главе чутуру, коју му додадоше. — Ми најми...</p> <p>И стаде.</p> <p>Стадоше сви и укочише с 
н у три своја пријатеља, три најдража и најмилија пријатеља, који, загријани вином и необично р 
невјесто! — дрекну из свега гласа. — Ми најмилији другови и поштоваоци ваши, чије братске груди 
 сједила два човјека, који му изгледаху најозбиљнији и најугледнији.{S} Један сух, пјегав, са к 
, поче циједити кроз зубе своју стару и најомиљенију пјесму:</p> <quote> <l>Овце чува Тодора</l 
е, да су га Јефтанове ријечи погодиле у најосетљивију жицу, јер он ни у чем није толико уживао, 
нажно га стегну за мишицу. — То би било најпаметније, што си досад урадио.{S} Мало што паметно  
 свиђао касабалијама, од којих су неки, најпаметнији, и научили тај језик и почешће се служили  
је: како је бјежао испред ње и како се, најпошље, спасао.</p> <p>Угледавши госте, он устаде и з 
ика пута пређе с краја на крај собе.{S} Најпошље погледа у Јоку.{S} Она је још једнако сједила, 
{S} Само се окреће око себе и стење.{S} Најпошље узе некакву излизану четицу и поче га чистити. 
треба да мислимо к’о што власт хоће.{S} Најпошље ми не треба ништа ни да мислимо, кад је дао Бо 
вој врућини? — осијече Јово, задухан. — Најпошље и не треба нам нико, кад нас ево на мјесту...< 
} Разбио је и неких двадесет прозора, а најпошље је покушао да крави Митра кујунџије откине реп 
Благо мени, како си ми златан — застења најпошље, уводећи га у собу. — Сретна сам ја, кад сам т 
 n="126" /> <p>Перо се мало замисли, па најпошље слегну раменима.</p> <p>— Добро, брате.{S} Баш 
</p> <p>— Чини ми се да ће киша, — рече најпошље, тек да прекине ћутање. — Има пуно облака...</ 
ре платише?</p> <p>— Имам, имам, — рече најпошље, осмјејкујући се. — И могу дати, могу...</p> < 
њиге.</p> <p>Као <hi>уредан</hi> човјек најпошље одлучи да набави једнога слугу.{S} Обрати се п 
коше се испод некакве грдне капије, док најпошље не изађоше у велику и пространу, необично осви 
и сви су се растајали задовољни.</p> <p>Најпошље Перо стиште срце и чврсто одлучи да запроси.{S 
јежећи од њих. — Пос’о је пос’о и он је најпречи!</p> <p>— Таки ли си ми пријатељ? — љутито зап 
то је уљегао у авлију и са слушкињом се најпријатељскије поздравио. — Ево ме опет, — понови јач 
под земље васкрсну, и гледаше их не баш најпријатељскије.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Was h 
 се није слагао с њима.{S} Није му било најпријатније, што ће добити над собом власт, оштрију н 
ти.{S} У мене, знаш, има свакаква вина: најприје од десет година, па све до пет...{S} Имам и но 
ице и не би му је дао све дотле, док се најприје подробно не би код власти распитао: нема ли он 
из кревет и клону главом на јастук, као најтежи болесник.</p> <p>— А имаш ли срца, да ме болесн 
вјека, који му изгледаху најозбиљнији и најугледнији.{S} Један сух, пјегав, са кукастим носом и 
ни, гдје се газда једном у недјељи дана накани да је очисти.</p> <p>— Баш си ти, брате, један п 
ако зовемо...</p> <p>Комесар забиљежи и накашља се.</p> <p>— Ви сте, али, вашими дјелами чинили 
енска глава, хтјела да остане без свога накита, те се малко, као нехотице, ритнула ногом и одгу 
але, па се обје љепше обукле и љепше се накитиле.{S} Удовица се чак и карамфилом, иза уха, заки 
p> <p>Учитељ се осмјехну и, од радости, наклони се опет.{S} Видјело се, да су га Јефтанове рије 
же очију, него, једнако онако стидљиво, наклони мало главу према десном рамену и окрену се.{S}  
Цо?</p> <p>Перо скиде капу и понизно се наклони.</p> <p>— Болестан ми пријатељ, господине, — ту 
Честитам, — испусти кроз нос, учтиво се наклонивши, пошто се мало прибрао. — То ми је мило.</p> 
 топло обећавајући, да ће свакоме „бити наклоњен и пред свима властима штитити му интересе“...< 
 келнер донесе јело, на које се обојица наклопише.{S} Нарочито Благоје као да је имао ванредан  
а Обрен умирујући га. — Ја сам то само ’нако каз’о...{S} Знаш, драго ми уз љуто вино мало слатк 
оје и сам се кренуо на пут, стиже Перо, након два дана, у чувену варош М..... и одсједе у велик 
 је и претешко, — тужио се Перо Обрену, након пуна два мјесеца, уздишући и преврћући очима као  
ово здравље.</p> <p>— Браћо, — узвикну, након дуже почивке, мало вишим, уобљеним, необичнијим г 
 А оно је ваша слика? — запита удовицу, након дуже почивке.</p> <p>— Наша.</p> <p>— Оно је Мило 
.</p> <p>— Свршено је!{S} Свршено је! — након непуна сахата заграја Благоје, утрчавши у собу, п 
ије и мрмљао нешто.</p> <p>— Хм, — рече након дуже почивке, остављајући хартије на страну и ода 
/p> <p>— Читаш ли ти што? — запита Перу након дуге, врло дуге почивке, пошто га је добро премје 
 к’о да сам оца рођеног наш’о...</p> <p>Након дуже почивке келнер донесе јело, на које се обоји 
бјема ногама поче лупкати о тле.</p> <p>Након дуге почивке, јави се на прагу лијепо, младо дјев 
мени и комшилуку није на сметњи.</p> <p>Након дужега вијећања, у коме је Аћим живо протествовао 
 се помутише, усне поблиједеше, коса се накостријеши.{S} Поплашено погледа по свима и као да хт 
очени и обрасли ситном травом, врата се накривила и канати готово да падну, па ипак... ипак је  
едалу, чешљао се мимо обично и фес мало накривио на лијеву страну, пустивши, да га свилена кита 
у као гуја љута:</p> <p>— Ама ко вам то налага, ако Бога знате?{S} Ко то изнесе на ме не било м 
1"> <head>XI.</head> <head> <hi>Благоје налази за Перу дјевојку.</hi> </head> <p>— А, Бога ти,  
умањује.{S} Он није имао радње, нити је налазио за вриједно да се мучи са муштеријама и да им с 
А не даје њезина мати крштенице или што наличио?</p> <p>— Не даје.</p> <p>— Па како ћу јој отић 
че Јово, задухан. — Најпошље и не треба нам нико, кад нас ево на мјесту...</p> <p>Пред њима се, 
 и рађа ђецу...{S} Оклен би ми били, да нам се нису женили стари?..{S} Оклен питам те?</p> <pb  
есмо ни ми, — настави Јефтан јаче. — Да нам је Бог послао колеру на врат, ја се не бих љутио... 
та га пријекорно. — Толико година па да нам не дођеш!{S} Зар ти то ваља?</p> <p>— Па ево ме сад 
звао?</p> <p>— Није.</p> <p>— Па зар да нам друг умре у путу? — узвикну Перо готово декламујући 
ан поздравивши се с њим. — Ако хоћеш да нам их даш под кирију до касабе П...</p> <p>Јован остав 
да и трећи пут удари руком о сто.— Жена нам треба!{S} Није друкчије него баш треба!{S} И ја би  
66" /> у Перу. — Трећи дан путујемо, па нам све горе и теже...</p> <p>— Све горе, — одобри и Пе 
уђено их погледаше.</p> <p>— Аха, нисте нам се надале! — узвикну Обрен, слободно ступајући у <p 
е задовољно. — Ми имамо наше људе, који нам, али, све доставе неизоставно.{S} Ви сте си синоћ у 
тан, провирући се напријед. — Не зацрни нам образа!</p> <p>— Јао, очепили су ме! — хукаше учите 
 врата и повика из свега грла, — донеси нам кахву!...{S} Ти си, побратимковићу, прави дипломат. 
ти. — Какав је то белај?</p> <p>— Одв’о нам Јово Јоку, — одговори она мирно, као да о каквој си 
> <p>— Једва га једном уловисмо.{S} Ево нам га!</p> <p>— Ево га! — потврди и стари, дахћући од  
 прави дипломат...{S} Камо среће, да су нам сви таки!...{S} Барем би се опет сви пости постили. 
 друга неће на путу изневјерити, док су нам главе читаве.</p> <p>— Заричемо се.</p> <p>— И сјут 
остаћемо још три дана, — дочека Јово. — Нама је лијепо...</p> <p>— Не заустављам ја никога, — д 
вши их за руке и нудећи их да сједну. — Нама је то драго, јер смо саме, па смо се зажељеле друш 
 је Перо свој душек, — дочека Јово, — а нама осталим биће лијепо, само кад смо у тебе...{S} Ми  
 како се зове, има три коња.</p> <p>— А нама требају четири! — упаде Перо живо. — Четврти за пр 
о заносно, — и он је, браћо, пред свима нама проси...</p> <p>Сви ахнуше и погледаше у Стаку, а  
, други обогате...</p> <p>— Па каква је нама фајда, кад се бију на страни? — уплете се Перо.</p 
 доста је <pb n="157" /> соли и хљеба с нама појео...{S} Њега свакако треба боље дочекати него  
</p> <p>— А шта ти мислиш шта ће бити с нама, ако Јенглез удари на Русију к’о што овђе пише? —  
, — дрекну поп и измахну шаком, да Пери намах замрије ријеч у грлу. — Муч’ поганове!{S} Ти си м 
а.{S} Сви су нешто међусобно шапутали и намигивали, сви су били некако весели, а на лицу им се  
ело.{S} Опазивши Перу он застаде мало и намигну му.</p> <p>— Видиш, како је кад човјек хоће да  
p> <p>— Ох, ох, то је слатко! —- дочека намигујући. — То ваља!</p> <p>— Добро, осијече Благоје  
 — И немојте се стидити, кад вас је Бог намијенио једно другоме.</p> <p>— А бачве нијесу бухљив 
фтан, нераздјељиви и вјерни друг Перин, намислио женити.</p> <p>— Зап’о сам за око удовици поко 
ло и окрену се Пери.</p> <p>— Кад си се намислио женит’ што се не ожени из наше касабе? — окоси 
ово ватрено. — Ако буде све к’о што сам намислио, биће добро и зачудићете се сви!</p> <p>— Да Б 
} Ко је вама дозволио, да непристојними намјерами вријеђате царске дјевојке?</p> <p>Перо не мог 
лал му вјера ко те таког родио и на нас намјерио!</p> <p>Па, сви раздрагани, изађоше из куће и  
у и дрвени кревет, — ето то ти је читав намјештај.{S} Па како то држиш како ли пазиш?{S} Видиш  
дали су собу, у којој није било никаква намјештаја.{S} Ни простирке по тлима, ни слика на зидов 
/p> <p>Јефтана то ражљути.{S} Он скочи, намргоди се и затресе косом, страшан као лав афрички.{S 
гледа а камо ли жена.</p> <p>Благоје се намргоди.</p> <p>— Кад ми не вјерујеш, онда и немам пос 
А што питаш? — осијече Перо, па се и он намргоди. — Зар и теби да дајем рачуна?</p> <p>— А ко ћ 
метна и кућаница.</p> <p>Јефтан се мало намргоди.</p> <p>— А треће? — запита брзо.</p> <p>— Нек 
 неће на њега ни осмјехнути, нити ће се намргодити.{S} Зато је и долазио кући доцније него приј 
subSection" /> <p>У јутру је био љутит, намргођен.{S} Нажуљио леђа, огребао се по руци, а бухе  
о је некакав човјек.{S} Стар, сијед, са намрежганим, пјегавим лицем, са добро <pb n="69" /> пот 
о куковима.{S} Нађе и неколика прстена, наниза их по прстима, нарочито по кажипрсту гдје ће се  
асабу, чија их љепота изненади.{S} Куће нанизане у правом реду једна до друге, па све једнаке,  
} Зар се може допустити такими ријечими наносити повреду владарима?{S} И какву дјевојку рабите? 
и и Перо, мученички преврнувши очима. — Наопако, брате...{S} Овако ти је то, кад се тражи женск 
 једнако зијевајући... — Ама ова вечера наопако скупа, — додаде, пошто је почео бројати новце.< 
шта у реду.{S} Ове ми у њој празно, све наопако.{S} Тако је то, брате, кад нема женске главе у  
 суха, па си добио.</p> <p>Алекса скиде наочаре и поче их трти о чакшире.</p> <p>— Јак је, брат 
е, зарђале кутије извади велике, чађаве наочари, натаче их на нос, па сједе за сто и дохвати ве 
рекрстио ноге по турски, устакао велике наочари на нос, па узео подеране новине и, мичући губиц 
ти своју женицу и, у тихе љетње вечери, напајајући се мирисом јоргована и пјесмом бумбуловом, љ 
из своје пуне кесе и чув’о вас од зла и напасти сваке.</p> <p>И поче јаглуком трљати очи, као д 
и пијеш и веселиш се, а?</p> <p>— Ја... напио се од јада, — дочека Данило, покушавајући да се и 
, јаче удари о зид.</p> <p>— А ти си се напио, несрећо, — узвикну Перо опазивши га. — Док <pb n 
колико хоћете.</p> <p>Па сједе за сто и написа брзојав Јефтану.</p> <p> <hi>Долазим у петак.{S} 
уге године некако се навикао на њих.{S} Написао их читкије и, са великом грајом и побједничким  
баш не би било тако тешко, али ко ће их написати?{S} Ко ће знати да их, како треба, искриви и у 
S} Узеше дивит и хартије, те заједнички написаше учитељу писмо, у коме учтиво замолише »да се п 
а молимо те, учитељу, — рече, — да одма напишеш, па да напријед чујемо шта ћеш говорити...{S} Т 
иваше, да неко проговори иза ње и да му напомене шта ће даље казати.</p> <p>— А Марко Краљевић  
S} Хајде са мном... — љутну се Јефтан и направи мргодно лице. — Не бој се, да ћеш ти што потрош 
одговори Благоје.</p> <p>Перо отпрсну и направи лице, као да је појео љуту паприку.</p> <p>— Не 
а, ама је свијет пуно фали.</p> <p>Перо направи забринуто лице и поћута мало.</p> <p>— А нема л 
јом је обмотавао стас лијепе Швабице и, направивши мученичко лице, стењући показа на прса...</p 
вазда рад, да својим силама припомогнем напретку Српства.</p> <p>Јефтан обори главу и, као пост 
итељу, — рече, — да одма напишеш, па да напријед чујемо шта ћеш говорити...{S} То је... знаш... 
ељу пази! — дрекну Јефтан, провирући се напријед. — Не зацрни нам образа!</p> <p>— Јао, очепили 
и дочеку.</p> <p>— Ви само мене пустите напријед, — говораше неуморно, — и станите за мном.{S}  
 њој.{S} Хита, јури, а дрхће од чежње и напријед спрема пољубац...{S} Стиже јој...{S} Рашири ру 
S} Да Бог да и пород породио и све ти у напријед пошло!</p> <p>— Живили младенци! — заграјаше с 
чините.</p> <pb n="73" /> <p>И пусти их напријед, а он полако, гегуцајући, пође за њима.</p> <p 
лужавнику црну кахву, наточену у старе, напукнуте филџане.{S} Ненавикнута, зар, да служи оволик 
њега гледам.</p> <p>Јово извади духана, напуни му лулу и припали.</p> <p>— А је ли стрико дома? 
<pb n="158" /> упаде Обрен. — Њих треба напунити вином и понијети за пута...</p> <p>— И један т 
не, погледа у филџане, да види: јесу ли напуњени?{S} Жила она опет му искочи на челу стиште зуб 
>— Још грђе.</p> <p>Љубица!</p> <p>Перо напући усне и цмокну њима као да се љуби с киме.</p> <p 
 — ама зар сам ја пророк, па да му знам нарав...{S} И какав ми је то коњ, који се игра и обара  
крашавао их је увијек он, не љутећи се, наравно, ако би и њега когод тако украсио.{S} Разлика ј 
чким изразом на лицу, показао свима.{S} Наравно, да је одмах од оца добио нове хаљине, што се п 
торо чељади, што мушких што женских.{S} Наравно, да су <pb n="163" /> ту била сва три Перина ја 
долазили у походе.</p> <pb n="28" /> <p>Наравно, да заклетву никако није могао одржати, — био ј 
се опет појави на вратима, носећи читав нарамак сламе.{S} Баци га на сред собе и отхукну.</p> < 
у ја и пјеше...</p> <pb n="97" /> <p>И, нарамљујући и стресајући прашину са хаљина, пође за њим 
и, да је попио шест ракија, а механџија нарачунао осам.{S} Старчић се, чак, позива и на госте „ 
ије.</p> <p>И, ударивши руком по столу, нареди механџији да донесе вина.</p> <p>— Болан, па ниј 
 столова, поче звиждукати и пјевати.{S} Нареди и доручак и пива и поново се окрену Пери.</p> <p 
смјехну.{S} Куцну празном боцом о сто и нареди још вина...</p> <p>Иза тога Перо је трчао у меха 
 /> <p>Оклен би и ти био?..{S} Није Бог наредио да растемо по крушкама и по јабукама него да на 
S} Тако ме сви зову...</p> <p>— Мени је наређено да Перу Карантана водим у полицију, — рече пол 
луразрушен плот, пуши на кратки чибук и наређује нешто двојици синова, који су неуморно, у стра 
ме данас закопајете, — рече Перо готово наричући. — Така је моја зла судбина.{S} И тако је то к 
собном, опојен мирисом љубави, да читав народ <pb n="162" /> српски од Адрије до Балкана, од Си 
ислите о некаквим чудами...{S} У других народа, дапаче већих, па се не може наћи него по један  
неколика прстена, наниза их по прстима, нарочито по кажипрсту гдје ће се боље видјети, а дебели 
оји је могао са сваким лијепо живити и, нарочито од сељака, примати разне <hi>поклоне</hi>, топ 
ухозидицом. — Ту смо!</p> <p>По авлији, нарочито око бунара, лежале су четири овеће гомиле ђубр 
ирати дневне новости и ићи у механе.{S} Нарочито је волио ово пошљедње, тим више, што није мора 
 јело, на које се обојица наклопише.{S} Нарочито Благоје као да је имао ванредан апетит.{S} Све 
 наскоро и Данило не остави.{S} Некаква нарумењена усиђелица указа се пред њим и, љубазно се ос 
n Wein...{S} Verstehen Sie</foreign>? — наручи, пошто се мало засити. — <foreign xml:lang="de"> 
рашири и полети према Јови, стиште га у наручја и бјесомучно поче љубити по челу, образима, уст 
, — настави комесар, — није ли, али, то нарушавање јавнога реда и мира?..{S} Зар се може допуст 
ли му је млада? — упаде Обрен.</p> <p>— Нас се не тиче која је ни чија је, — осијече Јефтан наб 
де?...{S} При погодби нијесмо казали да нас обара и то је непоштена ствар...</p> <p>— Коњ је пл 
стемо по крушкама и по јабукама него да нас жене рађају...</p> <p>— Тако је, — потврдише сви.</ 
ваш желудац...</p> <p>— Сведно...{S} За нас је добро.</p> <p>Стари застаде и опет погледа по св 
— Халал му вјера ко те таког родио и на нас намјерио!</p> <p>Па, сви раздрагани, изађоше из кућ 
ан. — Најпошље и не треба нам нико, кад нас ево на мјесту...</p> <p>Пред њима се, одиста, укази 
а вас нијесам гонио.</p> <p>— Па... кад нас ти заустављаш и кад нас не гониш остаћемо још три д 
 <p>— Па... кад нас ти заустављаш и кад нас не гониш остаћемо још три дана, — дочека Јово. — На 
а, па смо зовнули тебе, да га ти испред нас поздравиш једном здравицом.{S} Ти си чојек паметан, 
</p> <p>— Колико мислиш остати овђе код нас? — запита изненадно Перу. — Нећеш зар брзо крећати? 
мах скочи. — Оженио се, погани син, без нас! — викну веселије, па се окрену двојици муштерија ш 
абе? — окоси се. — Овако мучиш и себе и нас...{S} И није ти грехота ни срамота!...{S} К’о да см 
у, на правди вишњега Бога, претеслимили нас, к’о метиљаве овнове...</p> <p>— Шути, Бога ти, шта 
 било него у осталих кућа.</p> <p>— Ево нас! — узвикну Јово, коракнувши у широку авлију, испред 
а и потрча за њим. — Куда?</p> <p>— Ето нас други пут!{S} За данас је доста!...</p> <p>И брзим  
биљно, малко уобљеним гласом, — да је у нас адет, да свачије сватове лијепо дочекамо и да пред  
ан, ударајући се руком по челу. — То су нас обојица преварили и изневјерили, црн им образ и ово 
 јер се бијаше почео прибојавати, да га наскоро и Данило не остави.{S} Некаква нарумењена усиђе 
са се одуприје лактовима о сто, а главу наслони међу шаке.</p> <p>— А шта ти мислиш шта ће бити 
ој кући.</p> <p>Затекоше Јована гдје се наслонио на стар, расклиман, полуразрушен плот, пуши на 
:{S} Јово и Јока.{S} Он се једном руком наслонио на зид и гледа јој право у лице; она оборила г 
ди удовица и, као нехотице, све се више наслоњаше на раме му.</p> <p>— А јуче је било лијепо.</ 
да о каквој ситници прича.</p> <p>Стари наслухну ове ријечи и заустави се.{S} Стаде преда њу и  
 рекао оцу.{S} Весели отац задовољно се насмија <pb n="21" /> и поче обигравати око њега тапшућ 
ога ни онога свијета?</p> <p>Комесар се насмија и оним истим прстом куцну се по челу.</p> <p>—  
ет дочека Перо и, као са заносом неким, настави: — И ја сам им’о једну краву, па дебела, па, ка 
сад вели да од Стаке нико љепши нема! — настави Јефтан некако заносно, — и он је, браћо, пред с 
а, да се нијесу удавале?</p> <p>— Ја, — настави Јефтан поносито, спремајући се, да и трећи пут  
треба лијепом здравицом да га дочека, — настави Јово не слушајући Обрена. — Ако учитељу не буде 
> <p>— И за зоб по два гроша, за зоб, — настави Јован брже.</p> <pb n="93" /> <p>— Пристајемо!  
ако далеко...</p> <p>— А чујеш, зете, — настави стари врпољећи се и непрестано погледујући у же 
рекао, па задрхта.</p> <p>— А видите, — настави комесар, — није ли, али, то нарушавање јавнога  
>— Нијеси ти крив, ама нијесмо ни ми, — настави Јефтан јаче. — Да нам је Бог послао колеру на в 
њему остављали.</p> <p>— Кршан си ти, — настави поп, прелиставајући протокол, — чим не слушаш р 
 добро чуо.</p> <p>— А и хране немам, — настави мирно. — Сиротиња смо!...{S} Сам сух хљеб!...{S 
јевојку.</p> <p>— И јес’ и јес’ тако, — настави поп одушевљеније, па му спусти руку на раме и п 
е.</p> <p>— И нека вам је сретан пут, — настави брзо. — Кад хоћете, ја вам нећу сметати...{S} А 
се нечега сјети, бржебоље умекша глас и настави љубазније: — Ех, кад хоће власт, и биће готово  
б и — то је све.{S} Кашње је опет могао наставити игру.{S} Могао је и сјутрадан, на Велики Четв 
и притиснути га.</p> <p>— Изим овога, — настављао је комесар немилостиво, — ви сте, дапаче, и д 
е кутије извади велике, чађаве наочари, натаче их на нос, па сједе за сто и дохвати велики прот 
истјера двојицу конкурената из Касабе и натјера их, да на другој страни траже хљеба.{S} Треће г 
а у школи, било је ријешено, да се Перо натовари на врат учитељу.</p> <p>У овоме питању Перо се 
е с њиме, него треба коме другоме да га натоваримо на врат, па нека се други мучи.</p> <p>— Нећ 
ме, улупљеноме послужавнику црну кахву, наточену у старе, напукнуте филџане.{S} Ненавикнута, за 
 саме, па смо се зажељеле друштва...{S} Наточи им, Милко, кахву.</p> <p>— Ти сваки дан љепша, — 
S} Благоју синуше очи кад га угледа.{S} Наточи у чашу и, са особитим задовољством, посматраше,  
 сви у један глас.</p> <p>Он узе чашу и наточи је.</p> <p>— Онда... онда... — поче оним вишим г 
јећем окићеним прозорима, и примамљивим натписом „<foreign xml:lang="de">Hotel Paris</foreign>" 
че. — Морате, али, овога трена одлазити натраг, ако не желите да вас протјерам са пратњом...</p 
Кршна ђевојка! — нехотице узвикну Јово, натуривши фес на чело. — Кршна!</p> <p>Стари га погледа 
са власти, па ми она даје свега.{S} Она наћерује сељака да ми поштено плаћа бировину; она ме чу 
ући момче, да ће га ту <hi>сигурно</hi> наћи.</p> <p>— Треба и од женскадије неко да <pb n="159 
гих народа, дапаче већих, па се не може наћи него по један илити два бунтовника, а ви их имате  
о, да се такво познанство најлакше може наћи у каквој механи, он је само и пазио на оне дућане, 
заинтересовани Перо. — Зар нијеси мог’о наћи посла?</p> <p>— Опет сам био у хавсу...{S} Обиједи 
а осам година.</p> <p>— Добро притврдио науку, — како Аћим рече, узевши га себи у радњу. — То м 
дговори Јово. — На путу се чојек свачем научи.</p> <p>Стари дубоко уздахну.</p> <p>— Па... хајд 
 да своје дијете не видим сваки дан?{S} Научила на њу, па ако ми није вазда пред очима, дође ми 
ама има и буха, — дочека брзо.</p> <p>— Научили смо ми и на њих, — одговори Јово. — На путу се  
јама, од којих су неки, најпаметнији, и научили тај језик и почешће се служили њиме.</p> <p>Док 
олу.{S} Нек иђе тамо, па макар ништа не научио.{S} Само нека мени и комшилуку није на сметњи.</ 
 њоме ружно.{S} Још је дијете, па ће се научити свеме.{S} Полахко ти с њоме.</p> <p>— А и бачве 
у зид, погоди у главу Јове Перотића.{S} Начини му чворугу на челу, голему као јаребичино јаје,  
 их је проговорио, опсовао је, по нашем начину васпитавања, ружно оца.{S} Због тих чудних знако 
ао барјаком. — Није му био пут џаба.{S} Наш’о је што је тражио!</p> <p>— Баш? — запита Јово не  
ијета!</p> <p>— А што нијеси друга кола наш’о, магаре никакво? — брекну Перо љутито <pb n="91"  
...{S} Драго ми, к’о да сам оца рођеног наш’о...</p> <p>Након дуже почивке келнер донесе јело,  
о и да пред њих изађемо...{S} А Перо је наш јаран; доста је <pb n="157" /> соли и хљеба с нама  
ошао...</p> <p>— Баш и волим што сам те наш’о, — дочека Перо одушевљено, — него да ми ко сто ду 
ам стек’о све што имам онда, кад је био наш устанак.{S} И ја и <pb n="102" /> Алекса (ту показа 
јављамо ти радосну вијест, да се оженио наш друг Перо Карантан, — поче Јефтан устајући са столи 
ед вратима.</p> <p>— Ову ли си ми срећу наш’о?</p> <p>— А што? — зачуди се Благоје. — Ђевојка ј 
а удовицу, након дуже почивке.</p> <p>— Наша.</p> <p>— Оно је Милош Обилић?</p> <p>— Јес’.</p>  
 почињала ријечима: <hi>Топал-паша мука наша</hi>.{S} Било је часова, кад је долазио у разред в 
Да је свирачица и знао би некако... ама наша је ђевојка...</p> <p>— Па говорићу ја, — окреса Об 
, кахву.</p> <p>— Ти сваки дан љепша, — нашали се Обрен, приближујући се Милки и гледајући је к 
<pb n="25" /> <p>— Како је, љепотице? — нашали се Јефтан, хватајући је за подвољак. — Како?</p> 
приступио и Пери.{S} Упознао се с њиме, нашалио се и почео му сједити у магази.</p> <p>— Хајде  
а Перо задовољан што је у туђему мјесту нашао овакога пријатеља.</p> </div> <div type="chapter" 
тељски желимо...{S} И ако желиш чути за наше задовољство, ми смо задовољни к’о нико на свијету. 
атељу:</p> <p>„.....и ако желиш чути за наше здравље, ми смо фала Богу добро и здраво, к’о што  
а види: има ли икаква ђевојка љепша, од наше красне удовице Стаке?</p> <p>— Охо! — викну неко.  
и се намислио женит’ што се не ожени из наше касабе? — окоси се. — Овако мучиш и себе и нас...{ 
ворила је Перина мати своме мужу, — ово наше дијете биће некакав пустахија.{S} Ако он не сврши  
раживањах, — рече задовољно. — Ми имамо наше људе, који нам, али, све доставе неизоставно.{S} В 
а, што их је проговорио, опсовао је, по нашем начину васпитавања, ружно оца.{S} Због тих чудних 
/p> <p>— Крава, крава, крава Филипова у нашем житу! — викну. — Крава Филипова!{S} Крава, крава, 
брате, то ми се хоће!</p> <p>— А таке у нашем мјесту нема! — окреса Јефтан.</p> <p>— Нема, — од 
pb n="96" /> и зна, више...{S} Ја сам у нашем селу највише виђео, па највише и знам...</p> <p>У 
јој кући, а пио вино у — Паризу.</p> <p>Наши путници одјахаше од коња, ступише у хотел и, уз ме 
 наших одушевљења, нада наших, молитава наших, за дугољетни ваш живот, зачињен слогом међусобно 
м пружимо изразе наших одушевљења, нада наших, молитава наших, за дугољетни ваш живот, зачињен  
овори Перо још тужније. — Не знам ти ја наших ђевојака.</p> <p>Обрен дохвати аршин и, играјући  
ступамо пред вас, да вам пружимо изразе наших одушевљења, нада наших, молитава наших, за дугоље 
му бити сватови!</p> <p>— Окупићемо још наших људи, па, неко на колима а неко на коњима, пођемо 
 само је имао лијепо нашљество.{S} Због нашљества се управо и прочуо и био је, од свих касабали 
имао никога свога и само је имао лијепо нашљество.{S} Због нашљества се управо и прочуо и био ј 
свему, мучећи се, да сам себи одгонене: нашто оволика гунгула и зашто све није мирно као у њего 
 треба да спава на меку, а, поред тога, не иде за својим него за Периним послом и да је овај, п 
од којом је непрестано столица пуцкала, не могаше сачекати док стари договори.</p> <p>— А је ли 
 и испред многих излога, пред дућанима, не осврћући се на то, што су га пролазници сваки час, ч 
и ми кугу на врат.{S} Да је била кршна, не би чекала на ме, да дођем <pb n="141" /> из девете к 
ао само да се испава.{S} Отишао би, па, не тражећи постеље ни јастука, извалио се ма гдје, мака 
љувао у јаглук и шетао се између клупа, не окрећући се ни на једну страну и не говорећи ништа.{ 
p>— Хајде да се пије! — дрекну Благоје, не допуштајући му да и даље размишља. — Да пијемо, да с 
ше из собе.</p> <p>— Путуј ти, игумане, не мисли се манастиром, — прогунђа Перо, затварајући вр 
ан без другога...</p> <p>— А ја, брате, не могу мећу оваким <pb n="107" /> свијетом, — рече Пер 
абе једна му се механа много свиђала и, не размишљајући дуго, упути се њојзи.</p> <p>Ступивши н 
скупље..</p> <p>Сељаци оборише главе и, не проговоривши ништа, обојица изиђоше.</p> <p>Стари са 
д куге није било оваке бруке!</p> <p>И, не осврћући се ни на кога, отрча даље.</p> <p>У кући се 
} Дапаче морам вас затворити.</p> <p>И, не сачекавши да се Перо одбрани, зазвони у звонце.</p>  
 би га вазда.{S} Да ме и сад ко понуди, не би рекао „<hi>нећу</hi>“.</p> <p>— Је ли? - запита с 
, да га не прекида у говору. — Ми, али, не смијемо заборавити ни на случајности прије сто годин 
јеси ни испросио?</p> <p>— То, душе ми, не знам, — одговори Перо и мученички уздахну. — Кажу да 
ер за примјером: како су многи странци, не имајући познанства, оглобљени и поробљени онако „на  
готово ништа и да трном повучеш по њој, не би имало шта запети.{S} Оне слике са голишавим шваби 
 одговори Данило покуњено, — Сам Јован, не знам како се зове, има три коња.</p> <p>— А нама тре 
дити, а ја ћу и платити.</p> <p>Јефтан, не осврћући се, онако преко рамена окреса: — па вади... 
ист полесно?</p> <p>Перо нијем, укочен, не одговори ништа.{S} Само показа прстом на Јефтана, а  
а по лицу, а украшавао их је увијек он, не љутећи се, наравно, ако би и њега когод тако украсио 
егод, иза леђа им, топ или лагум пукао, не би се више препали.{S} Обојица одскочише од земље и  
ад човјек хоће да се жени, — рече брзо, не допуштајући да га Перо запита. — Ово носим мојој иза 
брзојав пред ноге. — Да се није оженио, не би се ни вратио, нит’ би јављао да долази и „да позд 
е паметно...</p> <p>— Полахко, полахко, не вичи толико! — упаде преплашени Перо, дајући му знак 
од куће, — одговори Данило жалостив но, не утирући суза. — Има сто конака да смо утекли!</p> <p 
стављао.{S} Купио је све и гутао хитно, не гледајући ни на <pb n="119" /> кога и, очигледно, жа 
’вако к’о ми...</p> <p>— Не знаш ти то, не знаш, — дочека Јован, презриво узвијајући носом. — Ш 
д је дао Бог њу.{S} Ево ја, на прилику, не мислим ништа па шта ми фали, а?</p> <p>— Тако је, —  
а и пара и свега имам...</p> <p>Старац, не вјерујући, погледа га попријеко.</p> <p>— А имаш и п 
... — замуца Обрен. — А... осим тога... не знам колика ће бит’ попутнина.</p> <p>— Попутнине не 
жи власт? — запита.</p> <p>— Не иште... не тражи... — опет <pb n="38" /> се збуни Перо. — Него. 
едио! — дрекну Бошко јаче. — И не би... не би...</p> <p>— ...не би пустио шћер да ашикује с офи 
 — Ожени се и буди чојек!{S} Само пази: не узми младо ни лудо.{S} То ти и опет велим к’о брату. 
елике двокатнице и трокатнице и пазећи: не би ли гдје год стимао ма какву дјевојку, која би му  
, него да се ни са царем <pb n="170" /> не би промијенио и сада вичем из свега грла: куку ономе 
ивио! — опет загрмише сви, <pb n="7" /> не пуштајући га да допјева. — Живио сто година!</p> <p> 
а ме ухавсили и оћерали из службе...{S} Не трпе, мој Перо, поштена чојека, па то је...</p> <p>— 
риће се они брже и опет ће читати...{S} Не могу они један без другога...</p> <p>— А ја, брате,  
, па још из леђена од дванајес’ ока.{S} Не може сваки коњ бити Шарин, ни сваки чојек Краљевићу  
} Драга сам јој, ама не смије ништа.{S} Не смије ми ни хљеба дати без њега...</p> <p>Јово јој с 
 џеп и крупан новац остави на столу.{S} Не хтједе ни кусура чекати.{S} Зграби Благоја за раме и 
 се сави око њега, као ружа око бора. — Не знаш ти каква је она...</p> <p>Јефтан га лагано одгу 
че тјешећи га и баци четицу за врата. — Не брини ти!{S} Ја ћу теби дат’ своју кошуљу, па преобу 
дрекну Јефтан, провирући се напријед. — Не зацрни нам образа!</p> <p>— Јао, очепили су ме! — ху 
коју ћу, — одговори Перо још тужније. — Не знам ти ја наших ђевојака.</p> <p>Обрен дохвати арши 
тну се Јефтан и направи мргодно лице. — Не бој се, да ћеш ти што потрошит’.{S} Имам ја пара, да 
госте, који га усплахирено погледаше. — Не дозвољавам и не дозвољавам — викну, бјешње и поче уд 
ић’? — узвикну Перо готово очајнички. — Не могу ја узети ђевојку а да је не видим.</p> <p>Обрен 
тамо вјенчају! — прихвати стари живо. — Не дам ја никоме да се са мном игра...</p> <p>И обојица 
е би говорио? — осијече стари осорно. — Не говорим јабани него своме зету, а зет треба да ме сл 
а.</p> <p>— Нијесам, — одговори Перо. — Не знам куд ћу.</p> <p>— А гладан си?</p> <p>— Прилично 
 скупштина читава, ја кабулим!</p> <p>— Не треба, — осијече Обрен осорно. — Само ми!{S} Ми смо, 
, нит’ се пати ’вако к’о ми...</p> <p>— Не знаш ти то, не знаш, — дочека Јован, презриво узвија 
ђогат, а зову ме и бекријом...</p> <p>— Не бој се ти, — сокољаше га Јефтан живахније. — Још има 
чека Јово. — Нама је лијепо...</p> <p>— Не заустављам ја никога, — дочека стари осорно. — Кад ч 
ар и то тражи власт? — запита.</p> <p>— Не иште... не тражи... — опет <pb n="38" /> се збуни Пе 
оче се бекељити према староме.</p> <p>— Не може бити, — отегну пакосно. — Мене полиција проћеру 
их обје Швабо и ето ти шта ће.</p> <p>— Не превари он више! — дочека <pb n="104" /> Бошко и, зв 
у кућу, а Јово му се приближи.</p> <p>— Не ваља ти што прислушкујеш, — рече. — Ама сад што си ч 
кршна и добра, а и мираз носи.</p> <p>— Не треба мени антика, — дочека Перо стискајући шаке и п 
и премјери их оштрим погледом.</p> <p>— Не чекајте више, — осијече. — Хајдете, па ми одма враћа 
рчеве кесе и варка као заклан.</p> <p>— Не питај јесу ли гладни и не износи ништа, — шапну стар 
 као да је појео љуту паприку.</p> <p>— Не ваља, — рече,</p> <p>— Ђурђа!</p> <p>— Још грђе.</p> 
еко бркова, па удари по столу.</p> <p>— Не треба толико! — викну. — Није он један министар па д 
м. — Шта не дозвољаваш, брате?</p> <p>— Не дозвољавам да проси ђевојку, <pb n="131" /> а да је  
ј касаби?{S} Шта се тамо ради?</p> <p>— Не ради се ништа, — одговори Перо весело, раздраган Бла 
ати крштенице или што наличио?</p> <p>— Не даје.</p> <p>— Па како ћу јој отић’? — узвикну Перо  
под нос.{S} Он прихвати.{S} Прихвати, а не смједе ни да је погледа ни да што рекне.</p> <p>— Ет 
зашли из куће, окренуше другим путем, а не оним којим су дошли.{S} Упутише се чопору ниских, се 
> <p>— Он је зао?</p> <p>Она уздахну, а не одговори ништа.</p> <p>— Мучи ли те? запита он.</p>  
 тога се и вели: »к’о риба брез воде« а не вели се: »к’о риба брез вина«...</p> <p>Домаћица, по 
ра? — запита.</p> <p>— Нема.</p> <p>— А не даје њезина мати крштенице или што наличио?</p> <p>— 
м услуге... <pb n="120" /> Ћара никаква не тражим, нити ми треба, јер ја живим к’о ага...</p> < 
..{S} Ни једне ријечи, ни једнога слова не може да се сјети...</p> <p>— Чини ми се да ће киша,  
 комесар, давајући му руком знак, да га не прекида у говору. — Ми, али, не смијемо заборавити н 
рече. — Какви би били пријатељи, кад га не би дочекали?</p> <p>— Без дочека не ваља, — одобри и 
фтану сину лице и, од радости, умало га не загрли.</p> <p>— А хоћеш ли да те ја курталишем? — з 
 као нађе увријеђена.</p> <p>— А што га не би учила? — запита. — Млад је он, па још не зна како 
Перо чисто одахну, када му објавише, да не ће више бити ђак.{S} Школа му је била изашла на врх  
з памети, и једва се могао уздржати, да не испусти какав непристојан усклик или уздах.</p> <p>— 
ед собе и отхукну.</p> <p>— Ето вам, да не спавате на тврду, — рече. — Душека нема сиротиња!... 
 ћеш говорити...{S} То је... знаш... да не би било каквих неприлика.</p> <p>Учитељ презриво одм 
 Другога Перу Карантана? — запита. — Да не траже каква, чијем је оцу име Марко јали Петар?{S} М 
p> <p>Јефтан махну руком и замоли га да не говори даље, како не би својим жалостивним ријечима  
 Честитам ти, мој Перо, а свршено је да не може љепше.</p> <p>Пери се посјекоше ноге и у свему  
реба!{S} И ја би волио бит’ без жене да не треба...{S} И њу је Бог створио, па ако ни за шта др 
ца. — Мени је каз’о да је болестан и да не ће никуд излазити.{S} Каз’о је и да му нико не улази 
{S} Погледа око себе, као да се боји да не зове кога другога...{S} Нигдје никога!..{S} Он забор 
 није могао смислити и овај му упали да не може боље.{S} Да тако није казао, поп му не би дао к 
 се, ухвати се за гриву и склопи очи да не види своје пропасти, а Јефтан потјерао за њим, труцк 
мене. — Данас да говориш о вину, к’о да не знаш о другоме...</p> <p>— А што не би говорио? — ос 
дио је и писао нешто, правећи се као да не види Перу.{S} Пребирао је некакве хартије и мрмљао н 
запита. — Шта ради?</p> <p>Игњат као да не чу добро.{S} Метну прст на уста и издиже обрве.</p>  
о постиђено, окрећући главу у страну да не сретне Јефтанов поглед. — Ко ће ме сад?{S} Посиједио 
д чојек има посла и кад хоће на пут, ја не заустављам...{S} Ни мени није драго кад ме ко зауста 
ица удовичиној кући.</p> <p>— Чујеш, ја не знам шта ћу говорити с ђевојком, — рече Перо путем,  
о остати? — запита готово шапатом. — Ја не могу...{S} Ја ћу само мало...</p> <p>— Ако хоћеш хај 
и уздахну. — Кажу да сам испросио, а ја не знам.{S} Хоћаху ми привјенчати једну стародревну, па 
не нема!</p> <pb n="65" /> <p>— Онда ја не могу.</p> <p>— Могу ја, — дочека Јефтан поносито. —  
обро <pb n="116" /> је то.{S} Ево ни ја не радим ништа, а живим лијепо.</p> <p>Перо исколачи оч 
а, да ме болесна зовеш? — застења. —-Ја не могу ићи...{S} Ја ћу овђе остат’ седам дана, док доб 
 га не би дочекали?</p> <p>— Без дочека не ваља, — одобри и Јово.</p> <p>— Вечерас ћемо се и по 
n="35" /> па ми, богме, ни сами владика не може ништа, нит’ га се бојим...</p> <p>Но Перо га ви 
и ја тутор!</p> <p>— Тражио бих ја, ама не знам коју ћу, — одговори Перо још тужније. — Не знам 
ајближа својта...{S} Драга сам јој, ама не смије ништа.{S} Не смије ми ни хљеба дати без њега.. 
ите немаш?</p> <p>— Па што, брате, одма не иштеш! — узвикну Перо, плеснувши рукама. — Што се к’ 
 тежином јој.</p> <p>Угледавши зета она не могаде проговорити.{S} Зину према њему, пружи руку и 
 <p>— Мучи ли те? запита он.</p> <p>Она не одговори.</p> <p>— Како те држи?</p> <p>— Хоће да му 
оближе упознати, родио се љета господња не знам кога, али свакако барем прије четрдесет година. 
дма се вино поквари, па се усирћети, па не ваља ништа...{S} А у мене све чисто...</p> <p>— Оста 
ти само к’о брату кажем: отвори очи, па не узми младо ни лудо, него сабраније и паметније...{S} 
лестан, — одговори Данило мирније, — па не могу с њиме.</p> <pb n="108" /> <p>Перо поблиједи.</ 
све виче: <hi>тако је!</hi></p> <p>Мара не одговори ништа, нити подиже очију, него, једнако она 
у попријеко.</p> <p>— Шта ћеш? — запита не баш најљубазније. — Шта тражиш?</p> <p>Перо скиде ка 
разговара са ћудљивим болесником. — Шта не дозвољаваш, брате?</p> <p>— Не дозвољавам да проси ђ 
оче ударати руком о сто.</p> <p>— А шта не дозвољаваш? — запита Благоје тихим, меким гласом, ка 
ину и доктор.{S} Дуго су обојица, ништа не говорећи, стајали на вратима и гледали Јефтана, како 
n>?</p> <pb n="118" /> <p>Келнер, ништа не говорећи, извади јеловницу и пружи му је.</p> <p>— Х 
 ви, брате, — рече. — Ја вам у то ништа не знам.{S} Ја перем руке к’о Пилат...</p> <p>— Шта вел 
 школу.{S} Нек иђе тамо, па макар ништа не научио.{S} Само нека мени и комшилуку није на сметњи 
 закаснио док се уредио, јер се у пунца не долази неуређено.</p> <p>Нос у старога као да дође ј 
да дош’о? — запита. — Што си дош’о, кад не иштеш ништа?</p> <pb n="71" /> <p>— Дош’о сам само д 
уђем свијету, међу туђим људима, па кад не мора гладоват’...{S} Да ти није мене, ти би овђе зло 
 одговараху му.</p> <p>— Е добро је кад не бије вазда.</p> <p>Кашње се и увјерио о томе.{S} Учи 
ене не боји пријеваре.{S} Ја воде никад не сипљем.{S} Ја знам шта је вода и да је друго вода, а 
ања, и избацујући шале, које се у књиге не уписују.{S} На другој страни препирала се једна баба 
а проси ђевојку, <pb n="131" /> а да је не видим, — осијече Перо изазивачки.</p> <p>Благоје исп 
чки. — Не могу ја узети ђевојку а да је не видим.</p> <p>Обрен гурну мачку и одбаци аршин, па с 
уривши се уза зид и као бојећи се да је не удари по глави.</p> <p>Перо уљезе у авлију и, раскор 
стави све мени, па да уредим.{S} Ако је не видиш сад, виђећеш пошље, па доста ти је...{S} И как 
поживио, господине!</p> <p>— Само овдје не можете више имати боравка, — дочека комесар јаче. —  
ла?</p> <p>— Па, брате, што ми то прије не казасте? — окоси се Перо, мрко је гледајући. — Ја ни 
спод некакве грдне капије, док најпошље не изађоше у велику и пространу, необично освијетљену,  
ше и не узех је.{S} Бојим се само да ме не уфате, јер су ми запријетили, да ће ми је довести ам 
, ако Бога знате?{S} Ко то изнесе на ме не било му просто ни овога ни онога свијета?</p> <p>Ком 
о није ожењен!“</p> <p>Држимо, да овоме не треба никаква коментара.</p> </div> </body> </text>  
 улови ми кога.{S} Кажи, нек се од мене не боји пријеваре.{S} Ја воде никад не сипљем.{S} Ја зн 
си и ти к’о ђевојка каква.</p> <p>— Бре не би се ја данас побојала многе ђевојке, — брзо дочека 
а ја ћу бити барјактар, па, вала, да се не постидим ни самога Бошка Југовића.</p> <p>— И чутуре 
лачем, — викну, — што ми се чини, да се не враћамо више, ако поћерамо к’о што смо почели.</p> < 
!...{S} Само ми немојте духанити, да се не би запалила слама...{S} С тога вам не дам ни свијеће 
чудо, опазио је да су сви мирни и да се не препадају од његове куће.</p> <p>— Ама у мене у соба 
нам је Бог послао колеру на врат, ја се не бих љутио...{S} Рек’о би: од Бога је!...{S} Ама ово  
, — одобри Перо одмах.</p> <p>— А ја се не бојим, — упаде Јово ватрено. — Ако буде све к’о што  
лишем? — запита. — Послушај мене, па се не бој никога!</p> <p>— Курталиши ако си пријатељ и <pb 
 десила несрећа?{S} Ти само поћи, па се не бој.</p> <p>И пружи му руку у опроштај, а Перо је чв 
S} У других народа, дапаче већих, па се не може наћи него по један илити два бунтовника, а ви и 
ни треба жена, ни нико.{S} Без главе се не може живити, а без жене може.</p> <p>Па узе ствари и 
 и удари ногом о тле.</p> <p>— Ти ми се не мијешај у послове! — викну. — Шта ти знаш? ..{S} Зар 
спавања!...{S} Ко је паметан, тај ти се не миче од своје куће, нит’ се пати ’вако к’о ми...</p> 
ду.{S} Што се и ти не жениш?{S} Како се не стидиш својих сиједих коса?..{S} Чојек у годинама, п 
овар жита, — говораше стари, ни мало се не обзирући на госте, — а ове је године право, да ми вр 
аклети „за своје право“.</p> <p>Перо се не осврну на све то.{S} Он <pb n="100" /> лагано, гегај 
.{S} Сад морате са мном.</p> <p>Перо се не смједе даље противити.{S} Обуче се и пође у полицију 
ашен, диже се са земље.</p> <p>— Што се не чуваш? — прекори га Јефтан сурово. — Како то јашеш?< 
> <p>— Кад си се намислио женит’ што се не ожени из наше касабе? — окоси се. — Овако мучиш и се 
ојом крвљу храни сеоске бухе.{S} Зар се не би оне могле хранити без његове крви?{S} И зар он ни 
> <p>— Шта ћемо сад? — запита. — Зар се не мицати никуд више из овог пакла?</p> <p>Јефтан увуче 
е млада? — упаде Обрен.</p> <p>— Нас се не тиче која је ни чија је, — осијече Јефтан набусито,  
ом, што је важило као опомена, да му се не мијеша у разговор. — У бухљивим бачвама одма се вино 
, па ће те преварити за ситницу, ако те не води познат чојек као ја...</p> <p>И Благоје поче ни 
ко <pb n="136" /> ћу ја да своје дијете не видим сваки дан?{S} Научила на њу, па ако ми није ва 
ан.{S} И, право да ти речем, ја га више не могу гледати по сокаку и мучити се с њиме, него треб 
да вели: „прошло је то“. — Њему се више не вјерује!</p> <p>— Превариће он, — одговори Алекса уп 
јало све теже и увидио је, да тако више не може издржати.</p> <p>На саму Нову Годину пође са Об 
а испод руке. — Жени се, јадан брате, и не губи младост узалудно...</p> <p>— Ама ко ће ме, брат 
и кућу уредио! — дрекну Бошко јаче. — И не би... не би...</p> <p>— ...не би пустио шћер да ашик 
 имаш и пара?</p> <p>— Имам.</p> <p>— И не треба ни од кога да иштеш?</p> <p>— Ни од кога.</p>  
нека буде тако.{S} Мени треба жена, а и не треба ми жена.{S} Ама кад ви велите да треба, онда ћ 
у кући нема женске главе.</p> <p>— Па и не треба, — дочека Обрен умирујући га. — Ја сам то само 
p>— Па то је лахко, — рече као узгред и не гледајући га. — Ено ти у удовице Стаке шћери Милке.{ 
? — осијече Јово, задухан. — Најпошље и не треба нам нико, кад нас ево на мјесту...</p> <p>Пред 
полугласно.</p> <p>— Није...{S} Ње се и не бојим, — одговори Јока, да се једва чуло. — Ама <hi> 
 а нећу жену.</p> <p>Па, окренувши се и не рекавши ни <hi>збогом</hi>, сам оде у хотел.</p> <p> 
ије казао, поп му не би дао крштенице и не би му је дао све дотле, док се најприје подробно не  
родревну, па Бог даде те ме проћераше и не узех је.{S} Бојим се само да ме не уфате, јер су ми  
а.</p> <p>Обојица као да се замислише и не проговорише више ни ријечи.</p> <p>У другу недјељу п 
лан.</p> <p>— Не питај јесу ли гладни и не износи ништа, — шапну стари жени, улазећи за њима. — 
један међед, па да немам своје памети и не знам шта радим?</p> <pb n="127" /> <p>— Ама ја се за 
сплахирено погледаше. — Не дозвољавам и не дозвољавам — викну, бјешње и поче ударати руком о ст 
 диже се и пође.{S} Обрен пође за њим и не хтједе се зауставити, макар што их је удовица задржа 
А можеш ли ти Обрене? — запита Јефтан и не гледајући на Данила. — И ти си Перин јаран.</p> <p>— 
а је ово, — одговори механџија хладно и не осврћући се на грају. — Они читају новине и сваке се 
b n="39" /> <p>— Чујеш, — дочека Перо и не гледајући му на сандучиће, — ти ћеш се сад женити и  
.. обоје ми жао...</p> <p>Стрико Васо и не осврну се на њега.{S} Окрену се гостима и мрко их по 
е да што мање времена изгуби, честито и не погледа на њу, него се одмах поче чистити и уређиват 
е.{S} А лаже!..{S} Он само прича, јер и не зна ништа друго него причати.{S} Он, чак, сипа и вод 
па, не окрећући се ни на једну страну и не говорећи ништа.{S} Тада нико није смио проговорити,  
јете, — рече јој поп пишући крштеницу и не осврћући се на њих, — ево и Перо мисли исто к’о и ја 
позору изложеноме, мјесту кажете, да ви не дозвољавате ни цару да проси дјевојку.{S} Управо сте 
пуно, а ми смо странци, и нико га други не може излијечити осим вас.</p> <p>— Хм?...{S} Но гут! 
Бог ствар’о жене на свијет, кад се људи не би женили?{S} Што, питам те?</p> <p>Обрен испи чашу  
 се у невољи нађе; хтио би да пође, али не може.{S} Само се окреће око себе и стење.{S} Најпошљ 
живот?...{S} Шта ће, на прилику, кад ми не би било вас, које ја с вама лијепо живим и ви ме вес 
<p>Благоје се намргоди.</p> <p>— Кад ми не вјерујеш, онда и немам посла с тобом, — осијече и ка 
лимо к’о што власт хоће.{S} Најпошље ми не треба ништа ни да мислимо, кад је дао Бог њу.{S} Ево 
 Ви како гласате мени је право.{S} Мени не треба ништа него жена.</p> <p>— Ама није жена кокош, 
и паметнијим почео говор.</p> <p>— Мени не треба, — мирно одговори Обрен, који је гледао у тефт 
име и, без питања, сједе за сто.{S} Они не одговорише и само га погледаше оштрије, испитујући.{ 
сли.</p> <pb n="144" /> <p>— Ама да они не траже Другога Перу Карантана? — запита. — Да не траж 
траже ничију крштеницу...{S} Ничију они не траже!...{S} А ти то, побратимковићу, тражиш од лопо 
 њу, озбиљно пљуну у длане.</p> <p>— Ти не знаш шта радиш...{S} Ја ћу ти казат’ како се ради, — 
се играмо и шалимо к’о ђеца...{S} Ја ти не знам ништа друго казати, него да се ни са царем <pb  
оме разговори и проговори.{S} Ако је ти не разговориш, ко ће други?..{S} А ти немој бити тврда  
био, него ми све у реду.{S} Што се и ти не жениш?{S} Како се не стидиш својих сиједих коса?..{S 
p> <p>— Па ако ћеш да је видиш, нико ти не брани, — рече мирно, утишавајући га. — Хајдемо одмах 
н облик и ни он, ни учитељ, ни сви ђаци не би их кашње могли прочитати.</p> <pb n="20" /> <p>Је 
2" /> поред Томе и возити се...{S} Ипак не одговори ништа.{S} Само упрти пртљагу и пође пред њи 
е не би запалила слама...{S} С тога вам не дам ни свијеће...{S} Мјесечина је, па се види и без  
а пријекорно. — Толико година па да нам не дођеш!{S} Зар ти то ваља?</p> <p>— Па ево ме сад, —  
, ако Бога знаш, — упаде Перо. — Зар им не видиш столице у рукама?</p> <p>— Ништа бит’ неће, —  
ави поп, прелиставајући протокол, — чим не слушаш рђаве јаране, који хоће главом да пробијају з 
 — рече. — Ама сад што си чуо, да ником не издаш...{S} Ако издаш, зло и по ме и по те.</p> <p>П 
 крштеница и за Јефтана Мргудића.{S} Он не може доћи, јер се <pb n="40" /> брзо жени, па је мен 
ијете биће некакав пустахија.{S} Ако он не сврши на вјешалима, неће свршит’ нико.</p> <p>— А је 
 је тражио!</p> <p>— Баш? — запита Јово не вјерујући. — Је ли истина?</p> <p>— Баш, — потврди Ј 
 здравицом да га дочека, — настави Јово не слушајући Обрена. — Ако учитељу не буде криво, њега  
, — пресијече га удовица оштро. — Младо не умије ни миловати онако, к’о што зна старије...</p>  
љиво се осврћући на све стране да га ко не би чуо. — Ђевојку знаш ли, ама честиту и поштену? —  
, али, овога трена одлазити натраг, ако не желите да вас протјерам са пратњом...</p> <p>— Фала  
е тебе полиција проћерати?</p> <p>— Ако не вјерујете, а ви питајте, — осијече Перо, окрећући им 
ком и замоли га да не говори даље, како не би својим жалостивним ријечима покварио весеље читав 
че Јово, — да свадба без барјака никако не ваља.{S} Ви нађите барјак, а ја ћу бити барјактар, п 
ти је...{S} И како би било да је никако не видиш?..{S} Ја баш хоћу да је видиш...</p> <pb n="12 
ана за рукав. — Ми други пријатељи тако не дамо.{S} Ми хоћемо поштено.{S} Саставићемо опет сјед 
зевши га себи у радњу. — То му сад нико не може ишћерат, из главе...</p> <p>Перо чисто одахну,  
 <p>— Ама јесам ли ја казао, да ми нико не улази у собу? — плану Јефтан, чим се доктор удаљио.  
икуд излазити.{S} Каз’о је и да му нико не улази.</p> <p>— Ни ја? — отегну Перо.</p> <p>— Ни ти 
крену се.{S} Перо, као ван себе, у мало не скочи за њом, да је ухвати, да је задржи.{S} На попа 
чео прибојавати, да га наскоро и Данило не остави.{S} Некаква нарумењена усиђелица указа се пре 
 викну. — Шта ти знаш? ..{S} Зар Данило не може пјеше ићи?</p> <p>Данило обори главу и уздахну. 
ти <pb n="43" /> и мени казаше, да тамо не траже ничију крштеницу...{S} Ничију они не траже!... 
дао све дотле, док се најприје подробно не би код власти распитао: нема ли она шта против тога  
, фала Богу, има.{S} Има браћо! за вино не треба женска глава.{S} Точите!</p> <p>Но они му није 
ро сачека док се Милка са Обреном добро не заговори.{S} Није волио да га они чују.{S} С тога се 
ршна, ваљана.{S} Додуше ја је још добро не знам, нијесам је виђео <pb n="45" /> откако је из шк 
ије о прошлости Пере Карантана.{S} Перо не може да нађе за себе ђевојке.</head> <p>Од тога дана 
оде и ноге носе...</p> <p>Јефтан и Перо не одговорише ријечи.{S} Обојица, као утучени, кренуше  
издаш, зло и по ме и по те.</p> <p>Перо не одговори.{S} Пропусти га да уљегне у кућу, а он стад 
оћерамо к’о што смо почели.</p> <p>Перо не знаде шта би одговорио, него и он сједе на кревет и, 
 вријеђате царске дјевојке?</p> <p>Перо не могаде више да се одржи. <pb n="147" /> Задрхташе му 
е и без пасоша и без крштенице...{S} То не могу...</p> <p>Перо се почеша иза уха, поче куцкати  
 хоћу да знам кад се родио.</p> <p>— То не могу дат’, — осијече поп, отресајући воду са браде.  
у мозак пролије.</p> <p>— Ни цару ја то не дозвољаваМ! — дрекну уједанпут и скочи иза стола обо 
дом и Данилом и нема сватова.{S} Ама то не смета!..{S} Ми ћемо му бити сватови!</p> <p>— Хоћемо 
запита, бјесомучно дрмајући њиме. — Што не каза да се нијеси вјенч’о, црн ти образ сад и вавије 
 да не знаш о другоме...</p> <p>— А што не би говорио? — осијече стари осорно. — Не говорим јаб 
ића.{S} Пушћи ти само мене, па ни зашто не брини!</p> <p>Перо се пусти.{S} Обојица се упутише н 
рад, чојече? — дочека подругљиво. — Зар не знаш, да је то турско?</p> <p>— Сведно.{S} Русија ће 
е засмија и пљесну рукама.</p> <p>— Зар не знаш мене? — запита. — Свога малога Јову не знаш?... 
еро треба одмах да пође.</p> <p>— А зар не може без мене?- — запита Перо поплашено. — Шта ћу ја 
p> <p>Перо исколачи очи.</p> <p>— А зар не пишеш? — запита.</p> <p>— Баталио сам то, — безбрижн 
и.{S} Одговора нема...{S} А док одговор не приспије, ја вас не могу пустити.{S} Дапаче морам ва 
..{S} А док одговор не приспије, ја вас не могу пустити.{S} Дапаче морам вас затворити.</p> <p> 
— Па... кад нас ти заустављаш и кад нас не гониш остаћемо још три дана, — дочека Јово. — Нама ј 
 и ја.{S} Само да ми она биједа на врат не дође, — рече. — Кад би ме с оном вјенчали, одма би с 
а.{S} Питам: може ли јефтиније, а Чифут не да...{S} Чифут к’о Чифут!{S} Добио ми је барем пет г 
ада, једнога дана, чудан случај у помоћ не прискочи.{S} И није то био никакав необичан случај.{ 
наш мене? — запита. — Свога малога Јову не знаш?...{S} Заборавио си ме, а?</p> <pb n="70" /> <p 
Јово не слушајући Обрена. — Ако учитељу не буде криво, њега да замолимо.{S} Он је учио, па зна  
на да ли би га се икако и сјетио, да му не стиже онај брзојав.</p> <p>— На моју душу ово се он  
оже боље.{S} Да тако није казао, поп му не би дао крштенице и не би му је дао све дотле, док се 
 сабраније и паметније...{S} Младо кућу не кући.</p> <p>— Оно, додуше, тако је, — одобри Перо,  
о да испод земље васкрсну, и гледаше их не баш најпријатељскије.</p> <p>— <foreign xml:lang="de 
иран ђак.{S} Да је био добар, то се баш не може рећи, јер у буквару никако није могао прелистат 
о.{S} Изговорити би их и могао и то баш не би било тако тешко, али ко ће их написати?{S} Ко ће  
и учила? — запита. — Млад је он, па још не зна како се кућа кући...{S} Обоје су млади к’о кап,  
спод ока, погледа госте. — А што ви још не шетате? — запита их. — Шетња је здрава...</p> <p>— Ш 
јаче. — И не би... не би...</p> <p>— ...не би пустио шћер да ашикује с офинцирима, — опет ће он 
 <p>Врућина.{S} Сунце отскочило на сред неба, те пече и у тјеме и у голи врат.{S} Прашина, испо 
есела, исто к’о да ми је Бог у крошњи с неба бацио, да ме обесели за моја добра дјела.{S} Кад с 
инцирима, — опет ће онај.</p> <p>— ...и неби пустио шћер да ашикује с офинцирима, — прихвати Бо 
а?</p> <p>Перо преврну очима, погледа у небо и испусти један мученички уздах:</p> <p>— Тако ти  
> <p>Јефтан погледа око себе, погледа у небо и стисну зубе.</p> <p>— Јок, — окреса. — Ја нећу д 
зати.</p> <p>— Еј Перо, Перо, — узвикну невесело. — Какав си ми ти домаћин, кад ни слатке пите  
 зар сада њу мислиш преварити?</p> <p>— Невјерниче један! — цикну удовица и бризну у плач. — За 
осити, па нека у касабу уљезе к’о твоја невјеста...{S} Брука би била, да уљеземо без <hi>младе< 
апом и објема рукама.</p> <p>— Жениче и невјесто, — узвикну учитељ прије, него су се кола и зау 
викну и узе чашу вина. — Драги жениче и невјесто! — дрекну из свега гласа. — Ми најмилији друго 
адозналост, да час прије виде ту лијепу невјесту.</p> <p>Неки постадоше и нестрпељиви чекајући. 
 проћерује одма, овога часа...</p> <p>— Невјешто ли ти лажеш, мој Перо, — умијеша се Благоје и  
S} Хтио би да помогне Јови и да му се у невољи нађе; хтио би да пође, али не може.{S} Само се о 
 ногу, Обрену неко обори капу.{S} Прште негдје и нечија боца.</p> <p>— Учитељу пази! — дрекну Ј 
јатеља до пријатеља да га хвали.</p> <p>Негдје у то доба упознао се Перо са Јефтаном Мргудићем, 
него друге.{S} Додуше, он нема сватова, него долази сам са младом и...</p> <p>— А која ли му је 
{S} Није, да речемо, ни пашу ни везира, него баш цара...</p> <p>И опет стаде.{S} Гледаше у слик 
 да то није глава какве грдне совуљаге, него човјечија прилика и да та човјечија прилика није н 
 и кренуле цркви на читав сахат раније, него ли је била отворена.</p> <p>— Аћиме, жалосна ти ма 
иче и невјесто, — узвикну учитељ прије, него су се кола и зауставила и високо издиже изнад глав 
ред колиба, нијесу какотале ни дречале, него опустиле крила, отегле шије и искривиле главе, па  
у гледати по сокаку и мучити се с њиме, него треба коме другоме да га натоваримо на врат, па не 
/p> <p>— Љевше је кад се читају новине, него приче, — рече. — Ето ја... психа!... вазда читам.. 
..{S} Узалуд!..{S} Мучио се ништа мање, него ли у кући Јовина стрица, кад су га оно бухе опколи 
а та човјечија прилика није нико други, него знаменити слуга Пере Карантана Дамјан, од милоште  
иле га бухе, па никако очију да склопи, него се непрестано превртао с бока на бок.{S} И поче се 
..{S} Ја ти не знам ништа друго казати, него да се ни са царем <pb n="170" /> не би промијенио  
 — окреса. — Ја нећу друкчије свраћати, него ако ћемо остат’ барем три дана...</p> <p>— Па оста 
p> <p>Перо није знао шта ће одговорити, него, у незгоди, извади и он јаглук и поче трти нос.{S} 
едње, тим више, што није морао сам ићи, него је, обично, водио уза се још кога, понајвише каква 
едну...{S} Ама немој точити пун филџан, него само половину.</p> <p>Гости су већ били посједали  
ек да нешто каже, и ако га није слушао, него је нестрпљиво разгледао све око себе, надајући се, 
: отвори очи, па не узми младо ни лудо, него сабраније и паметније...{S} Младо кућу не кући.</p 
сам се ја оженио, па ме није гром убио, него ми све у реду.{S} Што се и ти не жениш?{S} Како се 
нити је кога пуштао, нити куда излазио, него се од јутра до мрака климатао <pb n="58" /> на јед 
</p> <p>Перо не знаде шта би одговорио, него и он сједе на кревет и, објесивши ноге, поче клима 
.{S} Поп му сада није изгледао као поп, него као голем мрк облак, који се спустио на земљу и по 
а не одговори ништа, нити подиже очију, него, једнако онако стидљиво, наклони мало главу према  
ена изгуби, честито и не погледа на њу, него се одмах поче чистити и уређивати.{S} Очешља се ли 
м те наш’о, — дочека Перо одушевљено, — него да ми ко сто дуката даде...{S} Драго ми, к’о да са 
 <p>— То ја знам, — окоси се Благоје. — Него, ако хоћеш, остави све мени, па да уредим.{S} Ако  
. — опет <pb n="38" /> се збуни Перо. — Него... ја хоћу да знам кад се родио.</p> <p>— То не мо 
 се по брковима и узвиси глас:</p> <p>— Него ако си ти чојек, нађи какву женетину, па ето...{S} 
ио да растемо по крушкама и по јабукама него да нас жене рађају...</p> <p>— Тако је, — потврдиш 
 помислити да је старија сестра Милкина него мати.{S} Она сама задржа Перу, а Обрена остави Мил 
е мени је право.{S} Мени не треба ништа него жена.</p> <p>— Ама није жена кокош, па да ти је ку 
и, није ишао у механу и спавао је слађе него обично.</p> <p>— Ево ме опет, — сјутрадан весело п 
 бијаше нешто расположенији и љубазније него први пут прими Перу.</p> <p>— На упит о вашој ћудо 
дити.{S} Зато је и долазио кући доцније него прије.</p> <p>— Волим пуну механу него пусту кућу, 
е.{S} Он испусти некакав уздах и, прије него што је Перо могао што изговорити, загрли га и прит 
 сто.— Жена нам треба!{S} Није друкчије него баш треба!{S} И ја би волио бит’ без жене да не тр 
ри Јефтан. — Ев’ овако проводим се боље него све друге газде.{S} Живим к’о гроф!{S} Док има пар 
ом здравицом, трепташе трепавицама више него обично.{S} Збуњено се окреташе на све стране и раз 
аву, само малко да га удари, ништа више него да му мозак пролије.</p> <p>— Ни цару ја то не доз 
p> <p>Опет пође у механе и, пијући више него прије, поче лупати боце, прозоре, чаше и уједати с 
 о суху дрвету, и изгледао је смјешнији него прије.</p> <p>— Ја ћу, — викну он колико га грло д 
ијече стари осорно. — Не говорим јабани него своме зету, а зет треба да ме слуша...{S} Нећу га, 
...{S} Њега свакако треба боље дочекати него друге.{S} Додуше, он нема сватова, него долази сам 
 школи, па неће, зар, ни њему горе бити него ли је њима.</p> <p>— Бије ли учитељ пуно? — питао  
ат!...{S} Волио би са Стаком хљеб јести него с њоме халву...</p> <p>— Добро, — викну Јефтан тап 
арода, дапаче већих, па се не може наћи него по један илити два бунтовника, а ви их имате стоти 
а меку, а, поред тога, не иде за својим него за Периним послом и да је овај, према томе, дужан, 
са округлим као пун мјесец, више модрим него црвеним, лицем, дебелим и облим, сличним чарапи, н 
Он само прича, јер и не зна ништа друго него причати.{S} Он, чак, сипа и воду у вино!..{S} Прод 
адну, па ипак... ипак је све љепше било него у осталих кућа.</p> <p>— Ево нас! — узвикну Јово,  
 што ће добити над собом власт, оштрију него што су отац и мати.{S} Ипак се тјешио тиме, што је 
 косе распустила по води, издигла бјељу него у лабуда главу, обје руке пружила према њему и зов 
 него прије.</p> <p>— Волим пуну механу него пусту кућу, — говорио је свакоме, који би га преко 
 себи.</p> <p>Привири боље.{S} И опази, недалеко од дуда, иза једне гомиле буњишта, како стоје  
се у овећој локви, на средини авлије, а недалеко од њих, испод прастарог, кљастог дуда, весело  
ар, космат човјек, који се једном у пет недјеља бријао а шишао се два пут у години, те изгледаш 
пуштеној механи, гдје се газда једном у недјељи дана накани да је очисти.</p> <p>— Баш си ти, б 
дби.</head> <p>Састанак, одређен у прву недјељу по Крсноме Имену, морао се одржати и сви јарани 
говорише више ни ријечи.</p> <p>У другу недјељу пођоше опет.{S} И удовица и Милка сад су им се  
 прву неђељу! — додаде Јово.</p> <p>— У неђељу!</p> <p>И опет се загрлише и почеше љубити.{S} А 
</p> <p>— А пристајеш ли ти, да одмах у неђељу пођемо у њих? — запита Перо журно.</p> <p>—- При 
ено узвикну. — Пристајем и ја!</p> <p>У неђељу кренуше обојица удовичиној кући.</p> <p>— Чујеш, 
ијешити.</p> <p>— И скупићемо се у прву неђељу! — додаде Јово.</p> <p>— У неђељу!</p> <p>И опет 
сиједих коса?..{S} Чојек у годинама, па нежењен!..{S} Срамота!..{S} И што је Бог ствар’о жене н 
 Како у лијепој, красној, милој и никад незаборављеној вашој касаби?{S} Шта се тамо ради?</p> < 
аршију, покрај читава низа затворених и незатворених дућана; минуше два-три сокака, измећу мали 
.</head> <head> <hi>Перина просидба.{S} Незгоде у полицији.</hi> </head> <p>У гостионици сједио 
арати...</p> <p>А Перо је био у великој незгоди.{S} Он сјео близу удовице, сјео управо тако, да 
ро није знао шта ће одговорити, него, у незгоди, извади и он јаглук и поче трти нос.{S} Уједанп 
је каз’о да сам се вјенчао? — отегну. — Незнаш ти на какав сам белај ограјис’о...</p> <p>— А ни 
о наше људе, који нам, али, све доставе неизоставно.{S} Ви сте си синоћ узели слободу, да на ја 
кривена кућа...{S} Са лица имала је три неједнака прозора и велика, дрвена врата, са два огромн 
у вашој касаби, улови ми кога.{S} Кажи, нек се од мене не боји пријеваре.{S} Ја воде никад не с 
 је и каква је?{S} Нек само није мушко, нек је жена, па је добро.{S} И лијепо се вјенчај и буди 
 предложи Благоје.</p> <p>— Тако је.{S} Нек се тамо вјенчају! — прихвати стари живо. — Не дам ј 
> <p>— Јок.{S} Послаћемо га у школу.{S} Нек иђе тамо, па макар ништа не научио.{S} Само нека ме 
 ни размишљат’ се: ко је и каква је?{S} Нек само није мушко, нек је жена, па је добро.{S} И лиј 
 загрли га и притиште на прса.</p> <p>— Нек вам је сретно ђечице! — узвикну потресено, као да ћ 
> <p>— А треће? — запита брзо.</p> <p>— Нек није дуга језика,</p> <p>Јефтан га презриво погледа 
 поклоним к’о свецу...</p> <p>— Свецима нек је слава и милост, а теби магарећа глава! — викну Б 
разом, и ја сам се оженио с миразом, па нек се и он ожени.{S} То је прво.</p> <p>— А друго?</p> 
о.{S} Ако треба још кога да зовнемо, па нек је више гласова.{S} Ако треба и скупштина читава, ј 
 за њим, у касабу <pb n="154" /> му, па нек се тамо вјенчају, — предложи Благоје.</p> <p>— Тако 
ћемо и у цркву и добро платити попу, па нек одма вјенча...</p> <p>Перо слегну раменима...</p> < 
.{S} И лијепо се вјенчај и буди чојек и нек ти буде све у реду.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— И, а 
а ћемо остат’ само мало.</p> <p>— Нека, нека, — дочека Перо и повуче га за појас. — Овђе је лиј 
оћемо.</p> <p>— А да буде право весеље, нека и Стака пође, — опет ће Јово. — Удовица је, ама бе 
је Бог створио, па ако ни за шта друго, нека барем чува и чисти кућу и рађа ђецу...{S} Оклен би 
p> <p>— Тако је!</p> <p>— И, ако хоћеш, нека и ова чаша иђе у твоје здравље!</p> <p>— Живио!</p 
лим да је пријатељски... онда ја велим: нека буде тако.{S} Мени треба жена, а и не треба ми жен 
уче га за појас. — Овђе је лијепо...{S} Нека још!</p> <p>Јефтан се ђаволасто осмјехну.{S} Куцну 
ма.</p> <p>— Кажи Јоки, — викну жени, — нека у тефтеру нађе Филипово име и нека му припише у ду 
 који је и сам волио здравице држати. — Нека буде барем десетак здравица...</p> <p>Јефтан преву 
и се осмјехну и одобри главом.</p> <p>— Нека сте ручали, — рече. — То ваља!{S} Здраво је у селу 
з’о, да ћемо остат’ само мало.</p> <p>— Нека, нека, — дочека Перо и повуче га за појас. — Овђе  
о се ухвати за кољено и хукну.</p> <p>— Нека га Данило јаше ако хоће, а ја, ваистину, нећу! — о 
ше одјекивати нечији кораци и као граја нека.{S} Перо помисли да ће опет бити когод из полиције 
 јести!..{S} Одма ћемо је испросити, па нека у касабу уљезе к’о твоја невјеста...{S} Брука би б 
ме другоме да га натоваримо на врат, па нека се други мучи.</p> <p>— Нећеш га, зар, дат’ на зан 
<p>Они се зачуђено згледаше.</p> <p>— И нека вам је сретан пут, — настави брзо. — Кад хоћете, ј 
мјехом, пође им у сусрет.</p> <p>— Па и нека сте ми дошли, — живо дочека узевши их за руке и ну 
и, — нека у тефтеру нађе Филипово име и нека му припише у дуг још товар жита!...{S} Читав товар 
тамо, па макар ништа не научио.{S} Само нека мени и комшилуку није на сметњи.</p> <p>Након дуже 
ви и гледајући некуд у страну. — Ви сте некада у вашега свећеника, тражили некакве крсне листов 
> <p>Кад је дошао ред на Перу, обузе га некакав страх.{S} Ко зна зашто, али он није волио имати 
м би почео писати, та су слова добијала некакав чудан облик и ни он, ни учитељ, ни сви ђаци не  
тим, старим, подераним кесама, лежао је некакав човјек.{S} Стар, сијед, са намрежганим, пјегави 
мати своме мужу, — ово наше дијете биће некакав пустахија.{S} Ако он не сврши на вјешалима, нећ 
ала се, да му за тур од чакшира прикаче некакав чудноват реп: од изрецкане хартије и старих крп 
, крњави зуби указаше се.{S} Он испусти некакав уздах и, прије него што је Перо могао што изгов 
ли што слично?</p> <p>Перо опет испусти некакав јаук.{S} Понори главом као да се спремаше да па 
слатко спавали.</p> <p>Изненада ослухну некакав шапат.{S} Застаде.{S} И полако, држећи се зида, 
и, да га наскоро и Данило не остави.{S} Некаква нарумењена усиђелица указа се пред њим и, љубаз 
са животом...{S} Близу њих се удрвенила некаква стара кљусина, са шиљастим, мршавим куковима, т 
 бабиних леђа провиривала је масна капа некаква просјака и разбијена глава високога циганина... 
е.{S} Опремише Тому кочијаша, да се код некаква познаника одмара, а они се полако упутише уском 
у.</p> <p>— Све ми се чини, да ће ми се некаква несрећа десити ако пођем сам, — рече.</p> <p>—  
роз облак су се лијепо могла распознати некаква кола.</p> <p>— Он је! — узвикнуше.</p> <p>— Ниј 
ко кога Јефтановица сваке вечери позива некакве духове и разговара се с њима, — метнуше вино пр 
— Ово носим мојој изабраној, да пробира некакве женске беспослице.{S} Богата је, па треба слуша 
оз двије-три авлије, провукоше се испод некакве грдне капије, док најпошље не изађоше у велику  
 се као да не види Перу.{S} Пребирао је некакве хартије и мрмљао нешто.</p> <p>— Хм, — рече нак 
естано говорећи и хвалећи Перу, поп, из некакве старе, зарђале кутије извади велике, чађаве нао 
 сте некада у вашега свећеника, тражили некакве крсне листове...</p> <p>— То је давно било, — у 
ма.{S} Само, у једноме крају, висиле су некакве старе, окрпљене чакшире, а испод њих прислоњен  
ругој страни препирала се једна баба са некаквим дугуљастим ђаком око кирије.{S} Пребацивала му 
а стао на сред механе, па се препире са некаквим крезубим старчићем око плаћања.{S} Старчић вел 
<p>Перо се пусти.{S} Обојица се упутише некаквим уским и прљавим сокацима, прођоше кроз двије-т 
те слатки, окаснили сте ми, — проговори некаквим страшно дебелим гласом, вртећи главом и мигају 
вас, све Влахе...{S} Ви вазда мислите о некаквим чудами...{S} У других народа, дапаче већих, па 
 зец да шушне, ни нико да се види, осим некаквих бубица, прозрачних крила, што, каткада, пролет 
оди.{S} И тај вјетар доноси, из даљега, некакву пјесму, звонку и умиљату, што попут славујске т 
креће око себе и стење.{S} Најпошље узе некакву излизану четицу и поче га чистити.{S} И размаза 
авсу...{S} Обиједили ме, да сам заварао некакву ђевојку, измамио јој паре, па је оставио...{S}  
Затим отвори крмељаве очи, протра их и, некако блесасто, погледа по свима.</p> <p>— Шта ћете? — 
велим: ја ћу само мало, — опет ће Перо, некако бојажљиво.</p> <p>— Добро.{S} Макар и мало.</p>  
 га јаглуком по образу. — Лијеп си и... некако... млађи.</p> <p>— Хахаха, — блажено се засмија  
 о врат.</p> <p>— Је ли поп код куће? — некако сурово запита уплашену слушкињу, кад стиже до по 
вари!...</p> <p>Грдећи Благоја једва је некако заспао.</p> <p>И снијевао је један чудан сан.</p 
/p> <pb n="20" /> <p>Једва друге године некако се навикао на њих.{S} Написао их читкије и, са в 
де запитати: а шта ће то?...{S} Ипак се некако прибра, извади кесу да плати попу, па, пољубивши 
турајући, хтједе бацити чашу, али му се некако изврну рука, те, мјесто у зид, погоди у главу Јо 
.{S} Зину према њему, пружи руку и поче некако чудно стењати и привлачити га.{S} Поче га и љуби 
 је пасје путовање! — прогунђа Јефтан и некако крвнички погледа <pb n="66" /> у Перу. — Трећи д 
ме сметен.{S} Да је свирачица и знао би некако... ама наша је ђевојка...</p> <p>— Па говорићу ј 
обно шапутали и намигивали, сви су били некако весели, а на лицу им се огледала радозналост, да 
Стаке нико љепши нема! — настави Јефтан некако заносно, — и он је, браћо, пред свима нама проси 
е да заплаче за овом дјевојком.{S} И он некако чудновато застења...{S} Они се тргоше...{S} Јока 
>— Ама ко ће ме, брате? — питао је Перо некако постиђено, окрећући главу у страну да не сретне  
кширама.{S} Само је бленуо у њу, бленуо некако тупо, као без памети, и једва се могао уздржати, 
 могао је читати и сва слова ишла су му некако у главу.{S} Али даље — ни маћи.{S} Ту се управо  
а било много!{S} Неки се играју домина, неки се картају, неки се погађају и кладе око нечега.{S 
Неки се играју домина, неки се картају, неки се погађају и кладе око нечега.{S} Чак, ради веће  
 по механи.{S} А свијета било много!{S} Неки се играју домина, неки се картају, неки се погађај 
де му лицу страшан израз...{S} Обузе га неки бијес и поче по соби трчкати и поигравати.</p> <p> 
шта говорити...{S} Све му се чинило као неки сан и као да све ово, што види и чује, није могућн 
оворити није знао.{S} Он је управо имао неки свој језик, у коме је било помијешано чешких, њема 
више и свиђао касабалијама, од којих су неки, најпаметнији, и научили тај језик и почешће се сл 
с прије виде ту лијепу невјесту.</p> <p>Неки постадоше и нестрпељиви чекајући.{S} Јефтан је чет 
> <p>— Тако, брате, тако! — ускликну са неким заносом. — Сједницу, па да гласамо.{S} Ако треба  
е, — опет дочека Перо и, као са заносом неким, настави: — И ја сам им’о једну краву, па дебела, 
са поносито исправљеним вратовима и као неким крунама на глави...{S} И као купа се и он у језер 
ема мачкама пребио ногу.{S} Разбио је и неких двадесет прозора, а најпошље је покушао да крави  
</p> <p>— Окупићемо још наших људи, па, неко на колима а неко на коњима, пођемо на сусрет...</p 
ubSection" /> <p>У зору, другога јутра, неко силно удари у собна врата.{S} Врата се отворише и  
аврвише на тесту и почеше се гурати.{S} Неко стаде учитељу на ногу, Обрену неко обори капу.{S}  
>Стари га погледа попријеко.</p> <p>— А неко ми рече, да ћете ви сјутра ићи? — запита. — Сјутра 
мо још наших људи, па, неко на колима а неко на коњима, пођемо на сусрет...</p> <p>— Хоћемо!..< 
ке трепери у ноћи, а у пјесми као да га неко зове, зове га по имену и каже да умире за њим...{S 
 Гледаше у слику и као да очекиваше, да неко проговори иза ње и да му напомене шта ће даље каза 
/p> <p>— ...своју кућу уредио, — дочека неко из гомиле.</p> <p>— ...своју би кућу уредио! — дре 
ми дођеш?</p> <p>— Ја нисам знао да има неко с тобом, — промуца Перо постиђен. — Данило ми рече 
гласније.</p> <p>— Чија крава? — запита неко из авлије.</p> <p>— Игњате, гони краву Филипову из 
ио и на вино и тек <pb n="164" /> и кад неко, у страни, испали пушку, он се трже и прекиде поуч 
 се чешкати.{S} Бијаше му, као да га је неко полио хладном водом...{S} Стид га, стид од сама се 
i> наћи.</p> <p>— Треба и од женскадије неко да <pb n="159" /> пође, — опет предложи Јефтан, по 
.{S} Неко стаде учитељу на ногу, Обрену неко обори капу.{S} Прште негдје и нечија боца.</p> <p> 
<p>—Јеси ли ти, Перо? — изненада дрекну неко гурнувши га руком у ребра, а тешка рука нечија спу 
не удовице Стаке?</p> <p>— Охо! — викну неко. — То није ни махнито!</p> <p>— И сад вели да од С 
— Ето га!</p> <p>— Ето га! — завика још неко.</p> <p>Сви скочише и погледаше уз широку, кривуда 
чавати за се...{S} А с тобом ће ићи још неко, да ти изабира, — додаде мало тише.</p> <p>— Који  
о се осврну и измахну рукама, као да би некога у земљу да сатјера.{S} И заигра му брада, а очи  
аг и раствори уста, као да ће прогутати некога.{S} Лако бљедило прели му се лицем...{S} И за ча 
ана.{S} Носио је под пазухом и у рукама неколика сандучића и завежљаја и, тако претоварен као п 
.</p> <p>Стари састави руке на леђима и неколика пута пређе с краја на крај собе.{S} Најпошље п 
 /> да му падају по куковима.{S} Нађе и неколика прстена, наниза их по прстима, нарочито по каж 
/p> <p>Прочита га још два пута, поправи неколика слова и даде послужитељу да однесе.{S} Затим з 
и ту се није могао чути...{S} Чак и оне неколике кокоши, што су се разишле по гомилама буништа, 
омоћи...</p> <p>И одрече се друштва.{S} Неколико дана живио је осамљен у кући као пустињак кака 
еру. — Нећеш зар брзо крећати?</p> <p>— Неколико дана, — одговори Перо. — Ако пос’о свршим, поћ 
 <p>— Синоћ су куњале.</p> <p>Перо пође неколико корачаји, па застаде.{S} Ухвати Благоја за кра 
на велику жалост његову, појавише му се неколико чисто бијелих длака у солуфима.</p> <p>— Јадан 
е је било помијешано чешких, њемачких и неколико српских ријечи, због чега се највише и свиђао  
гомиле ђубрета.{S} По њима су скакутали неколико безбрижних врабаца, којима врућина није сметал 
 Разлика је само у томе, што је он имао неколико чворуга и што му је лице било ишарано као ускр 
ан, пошто су изашли из гаја и стигли до неколико старих, раштрканих колиба. — Хоће ли се јавити 
ућа, испред којих се, у прашини, играло неколико голишаве дјеце...</p> <milestone unit="subSect 
прост, дрвени сандук, из кога је вирило неколико дроњака.</p> <p>— К’о што видите, сиротиња, —  
абе и није било чаршинлије, који се бар неколико пута није похвалио, како је вечерао у својој к 
еко богме, — дочека Перо брзо. — Има ту неколико конака.</p> <p>— То је необично, — уздахну ста 
шкајући се оловком по глави и гледајући некуд у страну. — Ви сте некада у вашега свећеника, тра 
цао шешир на главу и спремао се да пође некуда, кад усплахирани Перо утрча у собу и још са врат 
еро, јер је Јово одмах за старим изишао некуда, а Јефтан се користио Периним <pb n="83" /> душе 
лижујући им се. — Нема Томе, нема кола, нема вожње, нема пута!...</p> <p>Да је, на примјер, гдј 
 Затим се окрену Обрену.</p> <p>— Нема, нема брате, — прошапта, да се једва чуло. — Тако је то, 
године слабе...{S} Нема да роди година, нема пара...{S} Ништа нема!...{S} Таворим ’вако с дана  
ушено, приближујући им се. — Нема Томе, нема кола, нема вожње, нема пута!...</p> <p>Да је, на п 
се. — Нема Томе, нема кола, нема вожње, нема пута!...</p> <p>Да је, на примјер, гдјегод, иза ле 
и хоће ли се ђегођ покрвити...{S} Знаш, нема посла без рата...{S} Кад се царевине закрваве, онд 
ије подробно не би код власти распитао: нема ли она шта против тога и није ли то противно интер 
главе у кући...{S} Нема ко да ми уреди; нема ми ко ни кошуље прати, па вазда купујем нове.{S} О 
чека. — Зла времена, године слабе...{S} Нема да роди година, нема пара...{S} Ништа нема!...{S}  
 то, кад нема женске главе у кући...{S} Нема ко да ми уреди; нема ми ко ни кошуље прати, па ваз 
роциједи кроз зубе Перо, мргодећи се. — Нема ни кошуље...{S} Тако је то, браћо, кад нема женске 
— викну загушено, приближујући им се. — Нема Томе, нема кола, нема вожње, нема пута!...</p> <p> 
е, видиш, једна дипломација...</p> <p>— Нема ту никакве дипломације, — осијече Бошко жестоко. — 
 и она каква писара? — запита.</p> <p>— Нема.</p> <p>— А не даје њезина мати крштенице или што  
О тома треба добро размислити.</p> <p>— Нема ту размишљања, — дочека Обрен живо. — Перо треба о 
хао рукама као да ће полетити.</p> <p>— Нема Томе! — викну загушено, приближујући им се. — Нема 
 мјесту нема! — окреса Јефтан.</p> <p>— Нема, — одговори Перо покуњено.</p> <pb n="63" /> <p>Св 
 Зар? — гракнуше у један глас.</p> <p>— Нема га, — одговори Данило, отирући зној са чела и хлад 
ла.{S} Затим се окрену Обрену.</p> <p>— Нема, нема брате, — прошапта, да се једва чуло. — Тако  
абринуто лице и поћута мало.</p> <p>— А нема ли и она каква писара? — запита.</p> <p>— Нема.</p 
ећи се капом. — Све село обиграх, па га нема.{S} Кажу, да је ноћас отиш’о...</p> <p>— То је он  
 Је ли красно?{S} Љевшега а јефтинијега нема у земљи.{S} Никола Бубало прича свијету да је њего 
мо ми чисте кошуље, — рече.</p> <p>— Ја нема, — једва проциједи кроз зубе Перо, мргодећи се. —  
а не спавате на тврду, — рече. — Душека нема сиротиња!...{S} Само ми немојте духанити, да се не 
мирам о вашој ћудоредности.{S} Одговора нема...{S} А док одговор не приспије, ја вас не могу пу 
а да роди година, нема пара...{S} Ништа нема!...{S} Таворим ’вако с дана на дан, док и смрт за  
адити</hi> као у пјесми.</p> <p>— Ништа нема без женске главе у кући, — дочека Перо брзо. — Без 
 и мислио.</p> <p>— Ама у мене то ништа нема, — осијече стари. — И кућа ми тијесна, <pb n="72"  
. — Правога друштва ни правога теферича нема без женскадије.</p> <p>— То треба, — потврди и Јов 
дах:</p> <p>— Тако ти је то, брате, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Јефтана то ражљути.{S} 
 све наопако.{S} Тако је то, брате, кад нема женске главе у кући.</p> <p>— А ти опет тражи цуру 
 Омрзно’о ми и он...{S} Тако је то, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Од тога дана и опет по 
аде Перо уздахнувши. — Тешко је то, кад нема женске главе у кући...{S} Нема ко да ми уреди; нем 
 ни кошуље...{S} Тако је то, браћо, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Јефтан махну руком и з 
брате.{S} Баш ти и уреди, — рече. — Кад нема Јефтана уређуј ми ти.{S} Вјерујем ти к’о оцу своме 
а ће бит’ попутнина.</p> <p>— Попутнине нема!</p> <pb n="65" /> <p>— Онда ја не могу.</p> <p>—  
{S} Он долази сам са младом и Данилом и нема сватова.{S} Ама то не смета!..{S} Ми ћемо му бити  
настир па пости и читај молитве, јер ти нема помоћи...</p> <p>И одрече се друштва.{S} Неколико  
се једва чуло. — Тако је то, кад у кући нема женске главе.</p> <p>— Па и не треба, — дочека Обр 
 <p>— И сад вели да од Стаке нико љепши нема! — настави Јефтан некако заносно, — и он је, браћо 
боље дочекати него друге.{S} Додуше, он нема сватова, него долази сам са младом и...</p> <p>— А 
би вас још, — рече мргодно. — Ама овако нема вам више ништа.{S} Ако вам није мрско, сад можете  
то, читав свијет зна, да у правоме вину нема риба.{S} Њима је, да речемо, Бог одредио воду, а н 
се хоће!</p> <p>— А таке у нашем мјесту нема! — окреса Јефтан.</p> <p>— Нема, — одговори Перо п 
ано пође прозору, да им отуда покаже, е немају ништа видјети...{S} Уједанпут испусти чудан крик 
И кућа ми тијесна, <pb n="72" /> и соба немам пуно; ни душека немам, па ће вам бит’ ружно...</p 
и?..{S} И зар сам ја један међед, па да немам своје памети и не знам шта радим?</p> <pb n="127" 
џеповима. — Ти плати за обојицу, јер ја немам ситнежа...</p> <p>— Платићу, платићу, — рече Перо 
 n="72" /> и соба немам пуно; ни душека немам, па ће вам бит’ ружно...</p> <p>— Понио је Перо с 
о да није добро чуо.</p> <p>— А и хране немам, — настави мирно. — Сиротиња смо!...{S} Сам сух х 
ди.</p> <p>— Кад ми не вјерујеш, онда и немам посла с тобом, — осијече и као пође из гостионице 
, засмија се и одмахну рукама.</p> <p>— Немамо ми чисте кошуље, — рече.</p> <p>— Ја нема, — јед 
 прокомеша раменима и зијевну.</p> <p>— Немамо ми пите, — одговори мирно. — Ко ће скухат’?</p>  
ав дан...{S} А и село није какво!...{S} Немате у њему ништа виђети...{S} Ништа!</p> <p>И лагано 
ав си ми ти домаћин, кад ни слатке пите немаш?</p> <p>— Па што, брате, одма не иштеш! — узвикну 
, — рече Јово, гледајући у под.— У кући немаш готово ништа и да трном повучеш по њој, не би има 
у га пролазници сваки час, често и врло немилостиво, гурали и чак му стајали на ногу...{S} Глед 
<p>— Изим овога, — настављао је комесар немилостиво, — ви сте, дапаче, и друге сумњиве послове  
ојек, нађи какву женетину, па ето...{S} Немој пробират’, ни разбират’, ни размишљат’ се: ко је  
> <p>— Можеш им дати по једну...{S} Ама немој точити пун филџан, него само половину.</p> <p>Гос 
...{S} У шест сати — одговори Перо. — И немој закаснити.</p> <p>Растадоше се обојица, потпуно з 
руги?..{S} А ти немој бити тврда срца и немој с њоме ружно.{S} Још је дијете, па ће се научити  
ну Јефтан јаче. — Само ти слушај мене и немој више разбијати чаша ни боца.{S} Није боца попов н 
и не разговориш, ко ће други?..{S} А ти немој бити тврда срца и немој с њоме ружно.{S} Још је д 
 упаде Благоје смијешећи се. — Ама само немој радит’ без мене...{S} Овђе су све сами лопови, па 
спремаше да пане и са столице.</p> <p>— Немојте се правдати и испричавати, — упаде комесар важн 
 лако гурајући и у једно и у друго. — И немојте се стидити, кад вас је Бог намијенио једно друг 
. — Душека нема сиротиња!...{S} Само ми немојте духанити, да се не би запалила слама...{S} С то 
наточену у старе, напукнуте филџане.{S} Ненавикнута, зар, да служи оволико гостију застидила се 
ћ не прискочи.{S} И није то био никакав необичан случај.{S} Нити је ко у воду скочио, нити се к 
кон дуже почивке, мало вишим, уобљеним, необичнијим гласом, каквим се обично здравице држе. — В 
х, пјегав, са кукастим носом и великим, необично испупченим очима, оборио главу и куцка празном 
је морао подвезати махрамом, и снажним, необично жилавим мишицама, које бијаху набрекле и чудно 
јпошље не изађоше у велику и пространу, необично освијетљену, башту, која је била препуна свако 
 Пушећи и смјешкајући се гледали су их, необично уживајући у њиховој свађи, као што многи ужива 
 Има ту неколико конака.</p> <p>— То је необично, — уздахну стара, отирући се јаглуком око уста 
м кућом, са једном бескрајно дугачком и необично прљавом авлијом, по којој су лежале здраве и р 
лија пријатеља, који, загријани вином и необично расположени, тек што му наздравише и искапише  
ом.</p> <p>— А ти бећар још?{S} Није ти необично без жене? — запита.</p> <p>— Јес’, — упаде Пер 
ш у Стамбол...</p> <p>— А и њој ће бити необично, — опет упаде домаћица још се ближе примичући  
— заграјаше готово сви, очекујући нешто необично, нешто чудно, што би само Перо могао учинити.< 
стим масним потрпежњаком, са истим, чак неопраним, чашама и боцама, кроз које су се ломили сунч 
га дима, падаху кроз стари, ваљда никад неочишћени <pb n="61" /> прозор, и разасипаху се по сто 
дби нијесмо казали да нас обара и то је непоштена ствар...</p> <p>— Коњ је плах, — упаде Јован, 
 n="80" /> <p>— Таки сте ви сви.{S} Сви непоштени! — прогунђа стари мрштећи се.{S} Затим устаде 
ово трком оде из куће.</p> <p>Тога дана непрестано је мислио о Мари.{S} И на сокаку и у механи  
 вина«...</p> <p>Домаћица, под којом је непрестано столица пуцкала, не могаше сачекати док стар 
 чашом о сто) отвори бурмутицу, коју је непрестано држао у лијевој руци, и добро потпраши.</p>  
ухе, па никако очију да склопи, него се непрестано превртао с бока на бок.{S} И поче се кајати, 
еш, зете, — настави стари врпољећи се и непрестано погледујући у жену, као да вели: хоћеш ли је 
 остаде: сам у радњи.{S} Текао је новац непрестано, згрћао га, да је чак изашао на глас.{S} Ста 
 би се опет сви пости постили...</p> <p>Непрестано говорећи и хвалећи Перу, поп, из некакве ста 
<hi>Познанства у касаби П.....{S} Један непријатан догађај.</hi> </head> <p>Док је Јефтан још с 
говори Алекса упорно, потпуно увјерен о неприкосновености свога мишљења. — Стари је оно алчак!. 
} То је... знаш... да не би било каквих неприлика.</p> <p>Учитељ презриво одмахну руком и куцну 
 се могао уздржати, да не испусти какав непристојан усклик или уздах.</p> <p>— Маро, дијете, —  
ојку рабите?{S} Ко је вама дозволио, да непристојними намјерами вријеђате царске дјевојке?</p>  
ред великом Будровчевом механом, што је непуна два сахата удаљена од касабе, подигли су пријате 
<p>— Свршено је!{S} Свршено је! — након непуна сахата заграја Благоје, утрчавши у собу, па поче 
ствар у томе, што се драгоцјени Јефтан, нераздјељиви и вјерни друг Перин, намислио женити.</p>  
> <p>Коњи, чим кренуше, као да осјетише несигурне јахаче на плећима.{S} Перин <pb n="95" /> се  
скривљеним дрветом, у дну села.{S} Јак, несносан, загушљив мирис ударао је из испуцале земље и  
 сам несретан? — упаде Перо снуждено. — Несретан се родио, несретно живим, несретно се и женим. 
>— Ама, брате, јесам ли ја крив што сам несретан? — упаде Перо снуждено. — Несретан се родио, н 
отово декламујући. — Зар он да умре?{S} Несретниче, зар нијеси могао одма да нађеш доктора?</p> 
о. — Несретан се родио, несретно живим, несретно се и женим...</p> <p>— Нијеси ти крив, ама ниј 
аде Перо снуждено. — Несретан се родио, несретно живим, несретно се и женим...</p> <p>— Нијеси  
и ако пођем сам, — рече.</p> <p>— Каква несрећа? — брекну Јефтан и нагло се исправи. — Што се < 
p>— Све ми се чини, да ће ми се некаква несрећа десити ако пођем сам, — рече.</p> <p>— Каква не 
 Што се <pb n="113" /> мени није десила несрећа?{S} Ти само поћи, па се не бој.</p> <p>И пружи  
срцу му нешто штрецну, као да је слутио несрећи. — Шта ти је?</p> <p>— Мислим се колико смо уте 
удари о зид.</p> <p>— А ти си се напио, несрећо, — узвикну Перо опазивши га. — Док <pb n="151"  
Пери се посјекоше ноге и у свему тијелу нестаде му снаге.{S} Прислони се <pb n="128" /> уза зид 
Док има пара, живићу к’о што треба; кад нестане, може се и гладоват’...</p> <p>Свирачице преста 
ијепу невјесту.</p> <p>Неки постадоше и нестрпељиви чекајући.{S} Јефтан је четири пута излазио  
ек!</p> <p>Перо га дрпну за рукав и, од нестрпљења, поче тапкати ногама, као да збија сламу.</p 
поп ходао по соби и тражио протокол.{S} Нестрпљиво је шетао и освртао се на све стране, надајућ 
што каже, и ако га није слушао, него је нестрпљиво разгледао све око себе, надајући се, да ће к 
Није волио да га они чују.{S} С тога се нестрпљиво врпољио на мјесту и час се играо са сахатним 
ахија.{S} Ако он не сврши на вјешалима, неће свршит’ нико.</p> <p>— А јеси ли ти пророк Јеремиј 
ш столице у рукама?</p> <p>— Ништа бит’ неће, — опет дочека механџија. — Помириће се они брже и 
> <p>— И да се зарекнемо, да друг друга неће на путу изневјерити, док су нам главе читаве.</p>  
рече стари тужно. — Ја знам, да се вама неће свиђет’ и да нећете овђе остати ни читав дан...{S} 
то је знао да има још дјеце у школи, па неће, зар, ни њему горе бити него ли је њима.</p> <p>—  
у је, како је пуних шест мјесеци вара и неће ништа да плати.{S} Иза бабиних леђа провиривала је 
з камена, па ћеш зафатит’ сушицу, па ти неће помоћ’ сви љекари.</p> <p>Перо прошета мало по маг 
Знао је, да више никога код куће затећи неће кад <pb n="27" /> се врати из механе; знао је, да  
 из механе; знао је, да се ту више нико неће на њега ни осмјехнути, нити ће се намргодити.{S} З 
.</p> <p>— Јадан Перо, сад те по готову неће никаква! — уздахну огледајући се у огледалу. — Хај 
ма, изађе из собе.</p> <p>— Овђе к’о да нећемо дуго скрасит’, — рече Јефтан мргодно гледајући П 
— Како ће бити без тебе? — запита. — Та нећемо ми вјенчавати за се...{S} А с тобом ће ићи још н 
је прав...{S} Дигли главе, па вичу: »ми нећемо слушат’ никога, ми мислимо како ми хоћемо...« Јо 
n="77" /> нешто и посла, па, ако одете, нећете ми барем сметати...</p> <p>Сви устадоше.{S} Мака 
— Ја знам, да се вама неће свиђет’ и да нећете овђе остати ни читав дан...{S} А и село није как 
вђе код нас? — запита изненадно Перу. — Нећеш зар брзо крећати?</p> <p>— Неколико дана, — одгов 
а врат, па нека се други мучи.</p> <p>— Нећеш га, зар, дат’ на занат? — — упита Аћим мекше.</p> 
. — опет ће Јован.</p> <p>— С овијем се нећеш погодити!{S} Хајдемо! — рече Јефтан љутито и окре 
 — одговори она: — Требам му, па каже: »нећеш се удавати, док сам ја жив...«</p> <p>Слушајући о 
 забављате, што вам никада, ни у гробу, нећу заборавит’!...</p> <p>— Живиооо!</p> <p>Опет једно 
а Данило јаше ако хоће, а ја, ваистину, нећу! — осијече. — Могу ја и пјеше...</p> <pb n="97" /> 
оме зету, а зет треба да ме слуша...{S} Нећу га, зар, ја учити како ће управљати женом, к’о што 
о је Данила, а опсовао и Јову.</p> <p>— Нећу ти ја овђе више ноћиват’, па да ме на комаде сијеч 
емена, ја ћу узети пушку јали хаљину, а нећу жену.</p> <p>Па, окренувши се и не рекавши ни <hi> 
исну зубе.</p> <p>— Јок, — окреса. — Ја нећу друкчије свраћати, него ако ћемо остат’ барем три  
и...{S} И које сам ја паметан чојек, те нећу пуно говорит’ кажем вам: од сјутра тражим жену.</p 
50" /> против вама...{S} Но ја вас више нећу затварати...{S} Слободни сте!</p> <p>— Фала Богу!  
т, — настави брзо. — Кад хоћете, ја вам нећу сметати...{S} А могли сте и остат’...{S} Ја вас ни 
 рачуна?</p> <p>— А ко ће те питати ако нећу ја? — дочека стари и, раскорачивши се, стаде пред  
Да ме и сад ко понуди, не би рекао „<hi>нећу</hi>“.</p> <p>— Је ли? - запита стари весело, а пр 
 само мене пустите напријед, — говораше неуморно, — и станите за мном.{S} Кад ја приступим и из 
 наређује нешто двојици синова, који су неуморно, у страни, окопавали кукурузе.</p> <p>— Чули с 
ио је свакоме, који би га прекорио због неуредна живота. — Волим, брате.{S} Срце ми се стисне и 
му лијепа Мара, обучена у лахке хаљине, неуређена и мало рашчерупана, те су јој бичеви косе пад 
док се уредио, јер се у пунца не долази неуређено.</p> <p>Нос у старога као да дође још дебљи,  
зађе из собе.</p> <p>— Кршна ђевојка! — нехотице узвикну Јово, натуривши фес на чело. — Кршна!< 
 мени се чини, — потврди удовица и, као нехотице, све се више наслоњаше на раме му.</p> <p>— А  
тане без свога накита, те се малко, као нехотице, ритнула ногом и одгурнула га.{S} Њему није би 
{S} Каква је то преша? — Али, као да се нечега сјети, бржебоље умекша глас и настави љубазније: 
е картају, неки се погађају и кладе око нечега.{S} Чак, ради веће галаме, и механџија стао на с 
оштрије, као и обично, кад Аћима хоће о нечем да увјери, — Ама ја видим.{S} По јутру познајем д 
и нос.{S} Уједанпут, као да се присјети нечему, окрену се и пође вратима.</p> <p>— Хајдемо, — р 
гурнувши га руком у ребра, а тешка рука нечија спусти му се на раме. — Оклен ти, болан?</p> <p> 
рену неко обори капу.{S} Прште негдје и нечија боца.</p> <p>— Учитељу пази! — дрекну Јефтан, пр 
еч, кад, кроз ходник, почеше одјекивати нечији кораци и као граја нека.{S} Перо помисли да ће о 
S} Једна љепушкаста плавојка, са малим, нешто искривљеним, носићем и смјехуљцима на образима, д 
е готово сви, очекујући нешто необично, нешто чудно, што би само Перо могао учинити.</p> <p>— И 
драво...{S} А ја сад имам <pb n="77" /> нешто и посла, па, ако одете, нећете ми барем сметати.. 
p> <p>— Тако је, — потврди Перо, тек да нешто каже, и ако га није слушао, него је нестрпљиво ра 
застиди и окрену главу у страну, као да нешто гледа на зиду.{S} Једини Јово што исколачи очи, ч 
тари и гледао у тефтер, из кога је Јока нешто читала, а пред њим су стајала два сељака и гледал 
</p> <p>Пред њима се, одиста, указивала нешто љепша, плочом покривена кућа...{S} Са лица имала  
грли стас лијепе собарице, која је била нешто лакше одјевена, а лијевом је држи за подвољак.{S} 
шко, и да дође, ако може, да их послуша нешто, ако би хотио«...{S} Писмо послаше у механу, упућ 
 сам ја, — промуца. — Видио сам, ђе све нешто шапуре...{S} А жао ми их... обоје ми жао...</p> < 
свима Данило је био најкрупњи и живо је нешто доказивао, млатарајући рукама и окрећући се час н 
н плот, пуши на кратки чибук и наређује нешто двојици синова, који су неуморно, у страни, окопа 
аше чаше по столу, као да су му сметале нешто.{S} Затим гледаше час у једнога, час у другога, ч 
во их давио; озго, са висине, као да се нешто тешко, врело спуштало на њих и притискивало <pb n 
бити, као оно о Божићу.{S} А свакоме се нешто растужило, свакоме омечало срце, па се расплакали 
 се као и јуче, угладио се, само што се нешто више огледао у огледалу, чешљао се мимо обично и  
гледа му право у очи.</p> <p>— Ја ћу те нешто крупно запитати, — рече, — ама тако крупно да би  
н остави лулу и као замисли се.{S} Поче нешто у себи рачунати, погледајући их испод ока, као да 
/p> <p>Комесар као да овога пута бијаше нешто расположенији и љубазније него први пут прими Пер 
ни чело уз прозор, па као да размишљаше нешто...{S} Готово да и он заплаче заједно са Данилом!. 
 Обрена остави Милки.</p> <p>— Данас си нешто кршан, — рече Пери, ударајући га јаглуком по обра 
и врхом од кундуре о тле и као смишљати нешто.{S} Затим још једном погледа попа, испод ока погл 
нским гласом, окрећући се и као тражећи нешто. — Хајде нађи и донеси једну чисту, моју кошуљу.< 
ита Благоје мргодећи се и као гунђајући нешто. — <foreign xml:lang="de">Waas</foreign>?</p> <pb 
ашто? — заграјаше готово сви, очекујући нешто необично, нешто чудно, што би само Перо могао учи 
н, који је гледао у тефтер и срачунавао нешто. — Што ћа ми она?</p> <p>— А би ли ти да ти је ја 
S} Пребирао је некакве хартије и мрмљао нешто.</p> <p>— Хм, — рече након дуже почивке, остављај 
ком, јарчијом брадом, сједио је и писао нешто, правећи се као да не види Перу.{S} Пребирао је н 
> <p>А Перу нешто заголица.{S} Као живо нешто да се помаче у њему и свом снагом гурну га њојзи. 
о пет полицајаца, врзајући се око двају нешто љепше обучених цура, по свој прилици оних сумњиво 
? — запита изненађени Перо, а у срцу му нешто штрецну, као да је слутио несрећи. — Шта ти је?</ 
, попријевтиши му прстом.</p> <p>А Перу нешто заголица.{S} Као живо нешто да се помаче у њему и 
цом Стаком и толиким другима.{S} Сви су нешто међусобно шапутали и намигивали, сви су били нека 
то...{S} Немој пробират’, ни разбират’, ни размишљат’ се: ко је и каква је?{S} Нек само није му 
женетину, па ето...{S} Немој пробират’, ни разбират’, ни размишљат’ се: ко је и каква је?{S} Не 
е веселите и забављате, што вам никада, ни у гробу, нећу заборавит’!...</p> <p>— Живиооо!</p> < 
а намјештаја.{S} Ни простирке по тлима, ни слика на зидовима.{S} Само, у једноме крају, висиле  
себи, шетајући. — Нит’ мени треба жена, ни нико.{S} Без главе се не може живити, а без жене мож 
чио, нити се ко објесио; ни земљотреса, ни каква привиђења није било.{S} Сва је ствар у томе, ш 
од свакога, <pb n="35" /> па ми, богме, ни сами владика не може ништа, нит’ га се бојим...</p>  
} Ни птица да пролети, ни зец да шушне, ни нико да се види, осим некаквих бубица, прозрачних кр 
и си уз’о товар жита, — говораше стари, ни мало се не обзирући на госте, — а ове је године прав 
мрдљив задах...{S} Ни птица да пролети, ни зец да шушне, ни нико да се види, осим некаквих буби 
ао као утучен.{S} Нити је знао мислити, ни још шта говорити...{S} Све му се чинило као неки сан 
у пане на памет!...{S} Ни једне ријечи, ни једнога слова не може да се сјети...</p> <p>— Чини м 
некакав чудан облик и ни он, ни учитељ, ни сви ђаци не би их кашње могли прочитати.</p> <pb n=" 
’ ока.{S} Не може сваки коњ бити Шарин, ни сваки чојек Краљевићу Марко...</p> <p>Пошто је још м 
а добијала некакав чудан облик и ни он, ни учитељ, ни сви ђаци не би их кашње могли прочитати.< 
 распарати цара?...{S} Није, да речемо, ни пашу ни везира, него баш цара...</p> <p>И опет стаде 
да има још дјеце у школи, па неће, зар, ни њему горе бити него ли је њима.</p> <p>— Бије ли учи 
>".{S} Овдје већ није затекао ни младу, ни лијепу собарицу, што га је врло обрадовало, јер се б 
е ко у воду скочио, нити се ко објесио; ни земљотреса, ни каква привиђења није било.{S} Сва је  
јесна, <pb n="72" /> и соба немам пуно; ни душека немам, па ће вам бит’ ружно...</p> <p>— Понио 
.{S} И ништа да му пане на памет!...{S} Ни једне ријечи, ни једнога слова не може да се сјети.. 
кад хоће на пут, ја не заустављам...{S} Ни мени није драго кад ме ко зауставља од мојих послова 
 и загушљив, готово смрдљив задах...{S} Ни птица да пролети, ни зец да шушне, ни нико да се вид 
 којој није било никаква намјештаја.{S} Ни простирке по тлима, ни слика на зидовима.{S} Само, у 
ред себе попут тродневнога гладнице.{S} Ни мрвица није остављао.{S} Купио је све и гутао хитно, 
о на души и као да се разведри мало.{S} Ни те вечери није ишао у механу.</p> <p>Кад је четврти  
шла су му некако у главу.{S} Али даље — ни маћи.{S} Ту се управо десила слова Ц, Ф и Ћ и то га  
више него да му мозак пролије.</p> <p>— Ни цару ја то не дозвољаваМ! — дрекну уједанпут и скочи 
аз’о је и да му нико не улази.</p> <p>— Ни ја? — отегну Перо.</p> <p>— Ни ти.</p> <p>Перо се за 
/p> <p>— Ни ја? — отегну Перо.</p> <p>— Ни ти.</p> <p>Перо се замисли.</p> <p>— А је ли долазио 
 не треба ни од кога да иштеш?</p> <p>— Ни од кога.</p> <p>Старац се дохвати руком за стабло и  
 Марушку!...</p> <p>Читава тога дана, а ни преко ноћи, није ишао у механу и спавао је слађе нег 
ара?</p> <p>— Имам.</p> <p>— И не треба ни од кога да иштеш?</p> <p>— Ни од кога.</p> <p>Старац 
авјесама на прозорима, али њезина глава ни једанпут се промолила није, нити јој је чак и гласа  
ошто је момче отишло. — Правога друштва ни правога теферича нема без женскадије.</p> <p>— То тр 
нао је, да се ту више нико неће на њега ни осмјехнути, нити ће се намргодити.{S} Зато је и дола 
изнесе на ме не било му просто ни овога ни онога свијета?</p> <p>Комесар се насмија и оним исти 
..{S} Ето, није се имала, јадница, када ни обући љуцки, дворећи мене.</p> <p>Перо обори главу и 
 Прихвати, а не смједе ни да је погледа ни да што рекне.</p> <p>— Ето се сад нагледајте, — рече 
еди кроз зубе Перо, мргодећи се. — Нема ни кошуље...{S} Тако је то, браћо, кад нема женске глав 
 јела и пића.{S} Пушћи ти само мене, па ни зашто не брини!</p> <p>Перо се пусти.{S} Обојица се  
ти јој је чак и гласа могао чути.{S} Па ни попадија се ни од куда појављивала није, макар што ј 
} Његова прва љубав.</hi> </head> <p>Па ни отац га није могао дуго хвалити, а није га хвалио из 
иш и себе и нас...{S} И није ти грехота ни срамота!...{S} К’о да смо ми твоји робови, па да при 
аст хоће.{S} Најпошље ми не треба ништа ни да мислимо, кад је дао Бог њу.{S} Ево ја, на прилику 
слушај мене и немој више разбијати чаша ни боца.{S} Није боца попов нос, па да је разбијаш...{S 
невесело. — Какав си ми ти домаћин, кад ни слатке пите немаш?</p> <p>— Па што, брате, одма не и 
} Он прихвати.{S} Прихвати, а не смједе ни да је погледа ни да што рекне.</p> <p>— Ето се сад н 
пан новац остави на столу.{S} Не хтједе ни кусура чекати.{S} Зграби Благоја за раме и дрмну њим 
 Обрен.</p> <p>— Нас се не тиче која је ни чија је, — осијече Јефтан набусито, — то су његове с 
јече га удовица оштро. — Младо не умије ни миловати онако, к’о што зна старије...</p> <p>Перо н 
аче свако дијете.{S} То му управо, није ни падало на памет, пошто је на свијет изишао гладан, т 
и бити, јер нијесмо јунаци...{S} И није ни паметно да свак иђе на касапницу...{S} Ама смо радил 
ричати.{S} Јефтана, који се готово није ни растављао од своје заручнице, није могао лако ухвати 
?</p> <p>— Охо! — викну неко. — То није ни махнито!</p> <p>— И сад вели да од Стаке нико љепши  
буништа, испред колиба, нијесу какотале ни дречале, него опустиле крила, отегле шије и искривил 
а.{S} Отишао би, па, не тражећи постеље ни јастука, извалио се ма гдје, макар и за врата, и зас 
 не знам ништа друго казати, него да се ни са царем <pb n="170" /> не би промијенио и сада виче 
 гласа могао чути.{S} Па ни попадија се ни од куда појављивала није, макар што је Перо, Бог зна 
ну <pb n="26" /> сваку вече.{S} Није се ни на Јефтана осврћао, нити га је увијек очекивао.{S} Р 
ред ноге. — Да се није оженио, не би се ни вратио, нит’ би јављао да долази и „да поздравим при 
и шетао се између клупа, не окрећући се ни на једну страну и не говорећи ништа.{S} Тада нико ни 
о оваке бруке!</p> <p>И, не осврћући се ни на кога, отрча даље.</p> <p>У кући се диже читава уз 
ме, мјесту кажете, да ви не дозвољавате ни цару да проси дјевојку.{S} Управо сте ово упорабили. 
о да се замислише и не проговорише више ни ријечи.</p> <p>У другу недјељу пођоше опет.{S} И удо 
жита!...{S} Читав товар!..{S} Сто ока и ни једну мање.</p> <p>И, онако љутит, сједе на сандук и 
су слова добијала некакав чудан облик и ни он, ни учитељ, ни сви ђаци не би их кашње могли проч 
и све се може десити.{S} Нијеси ни први ни пошљедњи кога овако осуђују...</p> <p>Комесар као да 
јој, ама не смије ништа.{S} Не смије ми ни хљеба дати без њега...</p> <p>Јово јој се приближи.< 
та бити и све се може десити.{S} Нијеси ни први ни пошљедњи кога овако осуђују...</p> <p>Комеса 
ам белај ограјис’о...</p> <p>— А нијеси ни испросио?</p> <p>— То, душе ми, не знам, — одговори  
ма неће свиђет’ и да нећете овђе остати ни читав дан...{S} А и село није какво!...{S} Немате у  
овору. — Ми, али, не смијемо заборавити ни на случајности прије сто годинах...{S} То је, наиме, 
, те нијесу били у стању ни шта мислити ни говорити.{S} Само су дахтали обојица и гледали се ту 
ед на себи, није смјела главе подигнути ни погледати ма куда.{S} Стари стаде преда њу и куцну ј 
упио је све и гутао хитно, не гледајући ни на <pb n="119" /> кога и, очигледно, жалећи, што и р 
у.</p> <p>Па, окренувши се и не рекавши ни <hi>збогом</hi>, сам оде у хотел.</p> <p>Дошавши у с 
 запалила слама...{S} С тога вам не дам ни свијеће...{S} Мјесечина је, па се види и без ње...</ 
сам ни ја отпадник од вјере.{S} Нијесам ни ја разапињо Исуса, па опет ме, ето, стигла казна и п 
 за жену? — јекну жалостивно. — Нијесам ни ја отпадник од вјере.{S} Нијесам ни ја разапињо Исус 
гледајући је како точи кахву. — Нијесам ни знао да си... тако одрасла и тако се раскрупњала...{ 
 барјактар, па, вала, да се не постидим ни самога Бошка Југовића.</p> <p>— И чутуре требају, —  
и погодиле у најосетљивију жицу, јер он ни у чем није толико уживао, колико кад га човјек понуд 
 уљезе.{S} У први мах готово није могао ни распознати људе, што сјеђаху за столовима, од духанс 
ана</title>".{S} Овдје већ није затекао ни младу, ни лијепу собарицу, што га је врло обрадовало 
и. — Добро <pb n="116" /> је то.{S} Ево ни ја не радим ништа, а живим лијепо.</p> <p>Перо искол 
буди чојек!{S} Само пази: не узми младо ни лудо.{S} То ти и опет велим к’о брату.</p> <p>Перо с 
ату кажем: отвори очи, па не узми младо ни лудо, него сабраније и паметније...{S} Младо кућу не 
азима и чупкале за бркове.{S} Није хтио ни пити.{S} Само је уздисао, дизао главу и њушкао по ва 
и...{S} Нема ко да ми уреди; нема ми ко ни кошуље прати, па вазда купујем нове.{S} Ономадне сам 
треба...{S} И њу је Бог створио, па ако ни за шта друго, нека барем чува и чисти кућу и рађа ђе 
м.</p> <p>— Није.</p> <p>— Није га нико ни звао?</p> <p>— Није.</p> <p>— Па зар да нам друг умр 
..</p> <p>— Нијеси ти крив, ама нијесмо ни ми, — настави Јефтан јаче. — Да нам је Бог послао ко 
uote> <pb n="152" /> <p>Но није честито ни допјевао задњу ријеч, кад, кроз ходник, почеше одјек 
S} Ко то изнесе на ме не било му просто ни овога ни онога свијета?</p> <p>Комесар се насмија и  
им, сламним крововима...{S} Ничији глас ни ту се није могао чути...{S} Чак и оне неколике кокош 
pb n="90" /> их, те нијесу били у стању ни шта мислити ни говорити.{S} Само су дахтали обојица  
ава.{S} Точите!</p> <p>Но они му нијесу ни чекали понуде.{S} Обрен је точио и без њега, јер ниј 
ти цара?...{S} Није, да речемо, ни пашу ни везира, него баш цара...</p> <p>И опет стаде.{S} Гле 
ро, састали и изашли на улицу. — Ја још ни једне нијесам виђео.</p> <pb n="122" /> <p>— Биће да 
а се боји да не зове кога другога...{S} Нигдје никога!..{S} Он заборави на сав свијет, прикупи  
е ближе примичући Пери и милујући га. — Ниђе никог позната, па да се с њоме разговори и прогово 
о, — рече Перо, отирући зној са чела. — Ниђе никога!</p> <pb n="68" /> <p>— А ко да се јавља по 
ијом, духаном, гурабијама и урмашицама, низ које се циједио мед.{S} И дуги разговори испредали  
иђемо даље...</p> <p>Јефтан опусти руке низ кревет и клону главом на јастук, као најтежи болесн 
рази помодрили, а каљаве сузе циједе се низ браду.</p> <p>— Што плачеш? — запита изненађени Пер 
ака од радости.{S} Баш му сузе полетише низ образе.</p> <p>— О Перо мој како си ми! — узвикну н 
ко мокар, пустивши да му се вода циједи низ лице и браду, приступи ближе Пери и добро му заглед 
и јорган, дотле се Перо и умио и кренуо низ чаршију, тражећи да се упозна ма с киме и да се рас 
ан пусти другу сузу, која му се склизну низ нос и заустави се управо на брковима.{S} Јефтан Мрг 
Пођоше уз широку чаршију, покрај читава низа затворених и незатворених дућана; минуше два-три с 
5" /> и, чешкајући се по глави, погледа низа се.</p> <p>— Није ми жао главе... ама кошуља... —  
и.{S} С тога се мало погури, обори руке низа се и, држећи капу под пазухом, скрушен и понизан у 
Није ово шехер.</p> <p>Перо опусти руке низа се и приступи Јефтану.</p> <p>— Шта ћемо сад? — за 
т чојек као ја...</p> <p>И Благоје поче низати примјер за примјером: како су многи странци, не  
.{S} Загледа се у њу и, док је стајала, није на другу страну скрећао погледа.</p> <p>Стари се л 
 сан и као да све ово, што види и чује, није могућно...{S} Он да испроси ђевојку, коју никад ни 
о није ни растављао од своје заручнице, није могао лако ухватити и дуже задржати, а, осим њега, 
илу и, осјећајући Јовин поглед на себи, није смјела главе подигнути ни погледати ма куда.{S} Ст 
> <p>Читава тога дана, а ни преко ноћи, није ишао у механу и спавао је слађе него обично.</p> < 
 заплаче свако дијете.{S} То му управо, није ни падало на памет, пошто је на свијет изишао глад 
ротра ме по прсима, умро бих...{S} Ето, није се имала, јадница, када ни обући љуцки, дворећи ме 
 удари руком о сто.— Жена нам треба!{S} Није друкчије него баш треба!{S} И ја би волио бит’ без 
 и он заплаче заједно са Данилом!...{S} Није шала удаљити се, сам самцит, толико од куће и доћи 
ислиш како је то: распарати цара?...{S} Није, да речемо, ни пашу ни везира, него баш цара...</p 
pb n="11" /> <p>Оклен би и ти био?..{S} Није Бог наредио да растемо по крушкама и по јабукама н 
 није волио имати са властима посла.{S} Није им био вичан и није знао како се с њима треба пона 
е питању Перо се није слагао с њима.{S} Није му било најпријатније, што ће добити над собом вла 
и немој више разбијати чаша ни боца.{S} Није боца попов нос, па да је разбијаш...{S} То је једн 
 га по образима и чупкале за бркове.{S} Није хтио ни пити.{S} Само је уздисао, дизао главу и њу 
 Ја... ја би... — промуца и застаде.{S} Није знао како ће почети, нити је знао казати рашта је  
о у механу <pb n="26" /> сваку вече.{S} Није се ни на Јефтана осврћао, нити га је увијек очекив 
 Милка са Обреном добро не заговори.{S} Није волио да га они чују.{S} С тога се нестрпљиво врпо 
и погледом.</p> <p>— А ти бећар још?{S} Није ти необично без жене? — запита.</p> <p>— Јес’, — у 
/p> <p>— А видите, — настави комесар, — није ли, али, то нарушавање јавнога реда и мира?..{S} З 
ола? — окоси се Данило, отимајући се. — Није ово шехер.</p> <p>Перо опусти руке низа се и прист 
над главе и машући њиме као барјаком. — Није му био пут џаба.{S} Наш’о је што је тражио!</p> <p 
у.</p> <p>— Не треба толико! — викну. — Није он један министар па да му се држе десет здравица. 
о, — уплете се Перо и стаде међу њих. — Није пуно, само кад се има.</p> <p>— И за зоб по два гр 
 прстом по челу.</p> <pb n="81" /> <p>— Није твоје мјесто међ момцима, — рече. — Хајде из собе. 
коња по форинта, по форинта...</p> <p>— Није пуно, — уплете се Перо и стаде међу њих. — Није пу 
ми ту Јово? — промукло запита.</p> <p>— Није, — одговори Перо преплашен. — Што ће ти?</p> <p>Иг 
запита шапатом.</p> <p>— Није.</p> <p>— Није га нико ни звао?</p> <p>— Није.</p> <p>— Па зар да 
 се по глави, погледа низа се.</p> <p>— Није ми жао главе... ама кошуља... — рече тужним, утање 
.</p> <p>— Он је! — узвикнуше.</p> <p>— Није!</p> <p>— Јес’, — дочека Јово машући јаглуком. — Е 
азио доктор? — запита шапатом.</p> <p>— Није.</p> <p>— Није га нико ни звао?</p> <p>— Није.</p> 
p>— А кирија? — запита Јефтан.</p> <p>— Није скупа...{S} На коња по форинта, по форинта...</p>  
? — шаптао је Јово полугласно.</p> <p>— Није...{S} Ње се и не бојим, — одговори Јока, да се јед 
/p> <p>— Није га нико ни звао?</p> <p>— Није.</p> <p>— Па зар да нам друг умре у путу? — узвикн 
 га Перо <pb n="101" /> брзо, — жена, а није земља...{S} Има ту читава прича о њезиним патенија 
а ни отац га није могао дуго хвалити, а није га хвалио из врло проста разлога, јер је кроз крат 
Њима је, да речемо, Бог одредио воду, а није вино; с тога се и вели: »к’о риба брез воде« а не  
на праг и погледа по соби.</p> <p>— А-а није ми ту Јово? — промукло запита.</p> <p>— Није, — од 
о је гледао свакога и ничијега поздрава није хтио прихватити.</p> <p>Пред вече сврнуо се, од му 
 њиме бије другове.{S} Срећа, што крава није била <pb n="16" /> најбоље расположена, нити је, к 
 И дјевојка да пође за њега, а никад га није видјела?..{S} Каква ће то ђавоља свадба бити?...{S 
тврди Перо, тек да нешто каже, и ако га није слушао, него је нестрпљиво разгледао све око себе, 
ва љубав.</hi> </head> <p>Па ни отац га није могао дуго хвалити, а није га хвалио из врло прост 
 Бог зна зашто, и то пожелио.{S} Никога није било, ништа се чуло није, осим досадна шкрипања по 
 а мати му се звала Ана.{S} Причају, да није заплакао кад се родио, као што обично заплаче свак 
ијаше толико збунио и загледао у њу, да није знао који ће филџан прихватити, и није осјетио, ка 
окупи и филџане од гостију.</p> <p>— Да није сиротиње, частио би вас још, — рече мргодно. — Ама 
ме.{S} Ријетко које комшијско дијете да није било украшено чворугом на глави и силним греботина 
</p> <p>Стари се дохвати за ухо, као да није добро чуо.</p> <p>— А и хране немам, — настави мир 
је вино, — прекори га жена, која као да није много пазила на његове опомене. — Данас да говориш 
му се смрачи пред очима.{S} Поп му сада није изгледао као поп, него као голем мрк облак, који с 
то противно интересима државе?{S} Ваљда није било човјека у земљи, који се толико бојао власти  
ечија прилика и да та човјечија прилика није нико други, него знаменити слуга Пере Карантана Да 
а ни попадија се ни од куда појављивала није, макар што је Перо, Бог зна зашто, и то пожелио.{S 
и њезина глава ни једанпут се промолила није, нити јој је чак и гласа могао чути.{S} Па ни попа 
 не треба ништа него жена.</p> <p>— Ама није жена кокош, па да ти је купимо, — викну Јефтан жеш 
и, као што и остали сретни људи, којима није пало на памет да се жене, спавају?{S} Рашта да је  
лико безбрижних врабаца, којима врућина није сметала, и облијетало је силесија ситних мушица.{S 
јече Обрен оштро и испрси се. — Зар она није твоја?{S} И зар сада њу мислиш преварити?</p> <p>— 
есио; ни земљотреса, ни каква привиђења није било.{S} Сва је ствар у томе, што се драгоцјени Је 
џији да донесе вина.</p> <p>— Болан, па није ружан твој живот, — рече Перо, обзирући се и испод 
се до земље.</p> <p>Згоднијега одговора није могао смислити и овај му упали да не може боље.{S} 
о чаршинлије, који се бар неколико пута није похвалио, како је вечерао у својој кући, а пио вин 
опут тродневнога гладнице.{S} Ни мрвица није остављао.{S} Купио је све и гутао хитно, не гледај 
..{S} Он да испроси ђевојку, коју никад није видјео?...{S} И дјевојка да пође за њега, а никад  
нене: нашто оволика гунгула и зашто све није мирно као у његовој касаби?</p> <p>—Јеси ли ти, Пе 
/p> <p>— Он зна шта ради!...{S} Од куге није било паметнијег чојека од њега.</p> <p>Јово даде з 
екли су!{S} Утекли! — дрекну. — Од куге није било оваке бруке!</p> <p>И, не осврћући се ни на к 
це. — Ево, како сам се ја оженио, па ме није гром убио, него ми све у реду.{S} Што се и ти не ж 
 бацајући му брзојав пред ноге. — Да се није оженио, не би се ни вратио, нит’ би јављао да дола 
 учитељу.</p> <p>У овоме питању Перо се није слагао с њима.{S} Није му било најпријатније, што  
им крововима...{S} Ничији глас ни ту се није могао чути...{S} Чак и оне неколике кокоши, што су 
 авлију и заискао крштеницу, за мало те није главу изгубио.{S} Љутит и разјарен поп, чим га опа 
и мислио је само о њој.{S} На свирачице није хтио погледати, нити им ријечи проговорити, премда 
„на божјој вјери“...{S} Но Перо га више није слушао.{S} Удаљена музика као да га је успављивала 
’ га се бојим...</p> <p>Но Перо га више није слушао.{S} На собним вратима помолила се њежна, ви 
 није знао који ће филџан прихватити, и није осјетио, како је, прихваћајући, окренуо га на крив 
 могли бити, јер нијесмо јунаци...{S} И није ни паметно да свак иђе на касапницу...{S} Ама смо  
 се. — Овако мучиш и себе и нас...{S} И није ти грехота ни срамота!...{S} К’о да смо ми твоји р 
 чудан случај у помоћ не прискочи.{S} И није то био никакав необичан случај.{S} Нити је ко у во 
распитао: нема ли она шта против тога и није ли то противно интересима државе?{S} Ваљда није би 
 ока гледајући свирачице.</p> <p>— Па и није, — одговори Јефтан. — Ев’ овако проводим се боље н 
ла и једина знаменитост читаве касабе и није било чаршинлије, који се бар неколико пута није по 
 властима посла.{S} Није им био вичан и није знао како се с њима треба понашати.{S} С тога се м 
ш кога, понајвише каква новајлију, који није вичан механском ваздуху.</p> <p>Због тога је прист 
да да се увјери: је ли најбоља чоха или није?</p> <p>— А шта ти радиш, зете?{S} Какво ти је, да 
алек пут, а ти мене оставио...{S} Да ми није било ове женске главе, која ми донесе вина и протр 
 сваки дан?{S} Научила на њу, па ако ми није вазда пред очима, дође ми да помахнитам...{S} А са 
е исправи. — Што се <pb n="113" /> мени није десила несрећа?{S} Ти само поћи, па се не бој.</p> 
 на пут, ја не заустављам...{S} Ни мени није драго кад ме ко зауставља од мојих послова...{S} Ј 
ао да се разведри мало.{S} Ни те вечери није ишао у механу.</p> <p>Кад је четврти пут -ступио у 
а, па кад не мора гладоват’...{S} Да ти није мене, ти би овђе зло прошао...</p> <p>— Баш и воли 
9" /> разумијевао понешто, али говорити није знао.{S} Он је управо имао неки свој језик, у коме 
и, очигледно, жалећи, што и рибље кости није могао појести.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Bri 
ебљавају, и разгледали су собу, у којој није било никаква намјештаја.{S} Ни простирке по тлима, 
>— А треће? — запита брзо.</p> <p>— Нек није дуга језика,</p> <p>Јефтан га презриво погледа и о 
а овако нема вам више ништа.{S} Ако вам није мрско, сад можете мало прошетати...{S} Кажу, да је 
е у најосетљивију жицу, јер он ни у чем није толико уживао, колико кад га човјек понуди чашом д 
Јефтан познаде, да му се сад пред Пером није шалити, па лагано извуче руку којом је обмотавао с 
удићем, првим својим јараном.{S} Јефтан није имао никога свога и само је имао лијепо нашљество. 
тором, да га свакодневно умањује.{S} Он није имао радње, нити је налазио за вриједно да се мучи 
 некакав страх.{S} Ко зна зашто, али он није волио имати са властима посла.{S} Није им био вича 
ле хранити без његове крви?{S} И зар он није могао лежати мирно у својој соби на своме меканом  
 и удари се у прса.</p> <p>— А мене коњ није мог’о оборити! — рече поносито.</p> </div> <div ty 
> испричати.{S} Јефтана, који се готово није ни растављао од своје заручнице, није могао лако у 
егну срце и уљезе.{S} У први мах готово није могао ни распознати људе, што сјеђаху за столовима 
ада вичем из свега грла: куку ономе, ко није ожењен!“</p> <p>Држимо, да овоме не треба никаква  
е било? — запита Јефтан, који се никако није могао разабрати. — Какав је то белај?</p> <p>— Одв 
="28" /> <p>Наравно, да заклетву никако није могао одржати, — био је и сувише слаб за тога, — и 
 баш не може рећи, јер у буквару никако није могао прелистати четврту страницу.{S} До те страни 
ај му упали да не може боље.{S} Да тако није казао, поп му не би дао крштенице и не би му је да 
трану и не говорећи ништа.{S} Тада нико није смио проговорити, па макар му срце најјуначније би 
нашњи млади људи махнити су и њима нико није прав...{S} Дигли главе, па вичу: »ми нећемо слушат 
ефтан и снажно му стеже прсте, да умало није јаукнуо.</p> <p>— Нијесам се оженио, — застења <pb 
вољка, гдје је најбјеља, а другој умало није нос откинуо.{S} И све живо поче бјежати од њега ка 
овђе остати ни читав дан...{S} А и село није какво!...{S} Немате у њему ништа виђети...{S} Ништ 
лио.{S} Никога није било, ништа се чуло није, осим досадна шкрипања попова пера, који је, као з 
шљат’ се: ко је и каква је?{S} Нек само није мушко, нек је жена, па је добро.{S} И лијепо се вј 
ра...</l> </quote> <pb n="152" /> <p>Но није честито ни допјевао задњу ријеч, кад, кроз ходник, 
ако, к’о што зна старије...</p> <p>Перо није знао шта ће одговорити, него, у незгоди, извади и  
Стаке?</p> <p>— Охо! — викну неко. — То није ни махнито!</p> <p>— И сад вели да од Стаке нико љ 
знији човјек могао би распознати, да то није глава какве грдне совуљаге, него човјечија прилика 
то је волио ово пошљедње, тим више, што није морао сам ићи, него је, обично, водио уза се још к 
исара, ти...</p> <p>Перо више ништа чуо није.{S} Чим је сазнао да ће Мара ићи за писара, — за о 
Од свега овога разговора Перо ништа чуо није.{S} Као у црквеном звонику, тако је у његовој глав 
S} А Данило тек се сада увјери да ствар није жалосна и поче се смијати.</p> </div> <pb n="14" / 
о замирући од страха и блиједећи. — Зар није <pb n="149" /> мало, што сам прав-здрав три дана о 
нуде.{S} Обрен је точио и без њега, јер није могао гледати празне чаше, и прелијевао их.{S} Оту 
ница? — запита га, улазећи у дућан, јер није знао чиме би паметнијим почео говор.</p> <p>— Мени 
вати против ове чудне просидбе, сад већ није могао...{S} И шта би сад протествовао кад је ствар 
itle>Код Балкана</title>".{S} Овдје већ није затекао ни младу, ни лијепу собарицу, што га је вр 
е научио.{S} Само нека мени и комшилуку није на сметњи.</p> <p>Након дужега вијећања, у коме је 
 учтиво замолише »да се потруди, ако му није тешко, и да дође, ако може, да их послуша нешто, а 
, ритнула ногом и одгурнула га.{S} Њему није било ништа.{S} Три пута се преметнуо преко главе,  
 се Пери. — Во ист полесно?</p> <p>Перо нијем, укочен, не одговори ништа.{S} Само показа прстом 
стати у колима?{S} Згурио се у крај, па нијемо и тупо гледа своје касабалије, а касабалије глед 
ана.{S} Додуше ја је још добро не знам, нијесам је виђео <pb n="45" /> откако је из школе изашл 
?</p> <p>— Ако ти је име Перо Карантан, нијесам се преварио.</p> <p>Перо се замисли.</p> <pb n= 
. — Нијесам ни ја отпадник од вјере.{S} Нијесам ни ја разапињо Исуса, па опет ме, ето, стигла к 
, па да ме на комаде сијечеш, — рече. — Нијесам ја разбојник, па да ме на муке мећете.</p> <p>— 
 удијели за жену? — јекну жалостивно. — Нијесам ни ја отпадник од вјере.{S} Нијесам ни ја разап 
Милки и гледајући је како точи кахву. — Нијесам ни знао да си... тако одрасла и тако се раскруп 
 јеси ли вечер’о? — запита га.</p> <p>— Нијесам, — одговори Перо. — Не знам куд ћу.</p> <p>— А  
 прсте, да умало није јаукнуо.</p> <p>— Нијесам се оженио, — застења <pb n="166" /> Перо, крију 
ити смио озбиљно се љутити.</p> <p>— Ја нијесам пророк Јеремије, — бранила се Ана и почела гово 
вине, на прилику, читаш ли?</p> <p>— Ја нијесам чојек од књиге, — промуца Перо црвенећи се, — а 
, а ви их имате стотину...</p> <p>— Ама нијесам ја бунтовник, — <pb n="148" /> поче се бранити  
ли и изашли на улицу. — Ја још ни једне нијесам виђео.</p> <pb n="122" /> <p>— Биће да сад спав 
и до земље. — Онда сам био пуно млађи и нијесам био паметан к’о сада.</p> <p>— Ништа за то, — о 
..{S} А могли сте и остат’...{S} Ја вас нијесам гонио.</p> <p>— Па... кад нас ти заустављаш и к 
а тужакања. — Што мени причаш? -</p> <p>Нијесам ти ја тутор!</p> <p>— Тражио бих ја, ама не зна 
же свашта бити и све се може десити.{S} Нијеси ни први ни пошљедњи кога овако осуђују...</p> <p 
је вруће, — рече Благоје поцупкујући. — Нијеси јој ти сам просилац...{S} Њу људи просе има двад 
 живим, несретно се и женим...</p> <p>— Нијеси ти крив, ама нијесмо ни ми, — настави Јефтан јач 
какав сам белај ограјис’о...</p> <p>— А нијеси ни испросио?</p> <p>— То, душе ми, не знам, — од 
на? — запита као кроз плач.</p> <p>— Па нијеси ли ти са Стаком говорио? — осијече Обрен оштро и 
учно дрмајући њиме. — Што не каза да се нијеси вјенч’о, црн ти образ сад и вавијек!</p> <p>Перо 
— 'Много? — запита подругљиво.{S} А што нијеси каз’о да ти је много, кад си иск’о и кад си ми п 
и овога и онога свијета!</p> <p>— А што нијеси друга кола наш’о, магаре никакво? — брекну Перо  
у ли у воду јали у гору?</p> <p>— А што нијеси у хотелу, код Јефтана?</p> <p>— Јефтан је болест 
и. — Зар он да умре?{S} Несретниче, зар нијеси могао одма да нађеш доктора?</p> <p>Па се окрену 
ио? — дочека заинтересовани Перо. — Зар нијеси мог’о наћи посла?</p> <p>— Опет сам био у хавсу. 
и женим...</p> <p>— Нијеси ти крив, ама нијесмо ни ми, — настави Јефтан јаче. — Да нам је Бог п 
а, што је сједио на новинама).{S} Ми се нијесмо могли бити, јер нијесмо јунаци...{S} И није ни  
се игра и обара људе?...{S} При погодби нијесмо казали да нас обара и то је непоштена ствар...< 
нама).{S} Ми се нијесмо могли бити, јер нијесмо јунаци...{S} И није ни паметно да свак иђе на к 
 n="47" /> собу и приближујући им се. — Нијесте знале, да ћемо и ми доћи да пијемо кахву.</p> < 
и, да и сад снијева.</p> <p>— Ама да се нијесте преварили? — запита опет, крстећи се. — Шта ћу  
шле по гомилама буништа, испред колиба, нијесу какотале ни дречале, него опустиле крила, отегле 
ти с њоме.</p> <p>— А и бачве су чисте, нијесу бухљиве...</p> <p>Стари погледа на врата и одмах 
мијенио једно другоме.</p> <p>— А бачве нијесу бухљиве, — опет <pb n="138" /> ће стари и очепи  
озбиљан. — Шта би било са женама, да се нијесу удавале?</p> <p>— Ја, — настави Јефтан поносито, 
њих и притискивало <pb n="90" /> их, те нијесу били у стању ни шта мислити ни говорити.{S} Само 
де Перу у један кут, у коме их са улице нијесу могли видјети.</p> <p>— Овђе ћемо ми, — рече. —  
је, брате, било име Аћим...</p> <p>— То нијесу моји послови, — окреса полицајац куцајући се по  
нска глава.{S} Точите!</p> <p>Но они му нијесу ни чекали понуде.{S} Обрен је точио и без њега,  
 — викну.</p> <p>Обојица пођоше.</p> <p>Нијесу дуго ишли, па се нађоше пред омањом кућом, са је 
ео?...{S} И дјевојка да пође за њега, а никад га није видјела?..{S} Каква ће то ђавоља свадба б 
овиднога дима, падаху кроз стари, ваљда никад неочишћени <pb n="61" /> прозор, и разасипаху се  
. — Јеси ли здрав?</p> <p>— А-а од куге никад боље! — одговори Игњат, стежући га јаче. — А-а ка 
е од мене не боји пријеваре.{S} Ја воде никад не сипљем.{S} Ја знам шта је вода и да је друго в 
ати. — Како у лијепој, красној, милој и никад незаборављеној вашој касаби?{S} Шта се тамо ради? 
гућно...{S} Он да испроси ђевојку, коју никад није видјео?...{S} И дјевојка да пође за њега, а  
м и ви ме веселите и забављате, што вам никада, ни у гробу, нећу заборавит’!...</p> <p>— Живиоо 
е касабе и да је водим...{S} И Благоје, никакав чојек, коме сам платио ручкове и вечере, да ме  
ј у помоћ не прискочи.{S} И није то био никакав необичан случај.{S} Нити је ко у воду скочио, н 
ењен!“</p> <p>Држимо, да овоме не треба никаква коментара.</p> </div> </body> </text> </TEI> 
 чиним им услуге... <pb n="120" /> Ћара никаква не тражим, нити ми треба, јер ја живим к’о ага. 
 <p>— Јадан Перо, сад те по готову неће никаква! — уздахну огледајући се у огледалу. — Хајде, к 
и разгледали су собу, у којој није било никаква намјештаја.{S} Ни простирке по тлима, ни слика  
, једна дипломација...</p> <p>— Нема ту никакве дипломације, — осијече Бошко жестоко. — Русија  
да се хрве.</p> <p>— А опет си ми дошао никакви сине, — дрекну, да се разлијегало по свој авлиј 
— А што нијеси друга кола наш’о, магаре никакво? — брекну Перо љутито <pb n="91" /> и потегну Д 
м, — поче Јово, — да свадба без барјака никако не ваља.{S} Ви нађите барјак, а ја ћу бити барја 
 нико његов!...{S} Освојиле га бухе, па никако очију да склопи, него се непрестано превртао с б 
 доста ти је...{S} И како би било да је никако не видиш?..{S} Ја баш хоћу да је видиш...</p> <p 
а шта је било? — запита Јефтан, који се никако није могао разабрати. — Какав је то белај?</p> < 
 опколиле...{S} Склопио је очи, али сан никако да се спусти, јер је још једнако гледао слику <h 
> <pb n="28" /> <p>Наравно, да заклетву никако није могао одржати, — био је и сувише слаб за то 
, то се баш не може рећи, јер у буквару никако није могао прелистати четврту страницу.{S} До те 
ркове.</p> <p>— Па ако ћеш да је видиш, нико ти не брани, — рече мирно, утишавајући га. — Хајде 
 он не сврши на вјешалима, неће свршит’ нико.</p> <p>— А јеси ли ти пророк Јеремије па да знаш? 
апатом.</p> <p>— Није.</p> <p>— Није га нико ни звао?</p> <p>— Није.</p> <p>— Па зар да нам дру 
дну страну и не говорећи ништа.{S} Тада нико није смио проговорити, па макар му срце најјуначни 
S} Данашњи млади људи махнити су и њима нико није прав...{S} Дигли главе, па вичу: »ми нећемо с 
че, узевши га себи у радњу. — То му сад нико не може ишћерат, из главе...</p> <p>Перо чисто ода 
 прилика и да та човјечија прилика није нико други, него знаменити слуга Пере Карантана Дамјан, 
ахнито!</p> <p>— И сад вели да од Стаке нико љепши нема! — настави Јефтан некако заносно, — и о 
врати из механе; знао је, да се ту више нико неће на њега ни осмјехнути, нити ће се намргодити. 
— Болестан је пуно, а ми смо странци, и нико га други не може излијечити осим вас.</p> <p>— Хм? 
.</p> <p>— Ама јесам ли ја казао, да ми нико не улази у собу? — плану Јефтан, чим се доктор уда 
и, шетајући. — Нит’ мени треба жена, ни нико.{S} Без главе се не може живити, а без жене може.< 
и птица да пролети, ни зец да шушне, ни нико да се види, осим некаквих бубица, прозрачних крила 
ово, задухан. — Најпошље и не треба нам нико, кад нас ево на мјесту...</p> <p>Пред њима се, оди 
 тефтере, — промуца она. — Богат је к’о нико његов, а ја сироче, па може са мном што хоће...{S} 
 наше задовољство, ми смо задовољни к’о нико на свијету.{S} Моја Стака, Бог јој добро дао, добр 
<p>— Е умијеш га, учитељу, говорити к’о нико, — рече Јефтан потресен, бришући сузу. — Халал му  
удобност.{S} И Перо се морао мучити као нико његов!...{S} Освојиле га бухе, па никако очију да  
 ће никуд излазити.{S} Каз’о је и да му нико не улази.</p> <p>— Ни ја? — отегну Перо.</p> <p>—  
же примичући Пери и милујући га. — Ниђе никог позната, па да се с њоме разговори и проговори.{S 
е Перо, Бог зна зашто, и то пожелио.{S} Никога није било, ништа се чуло није, осим досадна шкри 
игли главе, па вичу: »ми нећемо слушат’ никога, ми мислимо како ми хоћемо...« Јок, побратимкови 
 је лијепо...</p> <p>— Не заустављам ја никога, — дочека стари осорно. — Кад чојек има посла и  
рече Перо, отирући зној са чела. — Ниђе никога!</p> <pb n="68" /> <p>— А ко да се јавља по овој 
ји да не зове кога другога...{S} Нигдје никога!..{S} Он заборави на сав свијет, прикупи снагу,  
 гори, што се каже.{S} Знао је, да више никога код куће затећи неће кад <pb n="27" /> се врати  
— запита. — Послушај мене, па се не бој никога!</p> <p>— Курталиши ако си пријатељ и <pb n="167 
вим својим јараном.{S} Јефтан није имао никога свога и само је имао лијепо нашљество.{S} Због н 
 Љевшега а јефтинијега нема у земљи.{S} Никола Бубало прича свијету да је његово боље.{S} А лаж 
кујеш, — рече. — Ама сад што си чуо, да ником не издаш...{S} Ако издаш, зло и по ме и по те.</p 
ају! — прихвати стари живо. — Не дам ја никоме да се са мном игра...</p> <p>И обојица изађоше и 
Мени је каз’о да је болестан и да не ће никуд излазити.{S} Каз’о је и да му нико не улази.</p>  
 ћемо сад? — запита. — Зар се не мицати никуд више из овог пакла?</p> <p>Јефтан увуче руке у џе 
 трпити да ми тако у лице говориш...{S} Нисам ја к’о ти мислиш...</p> <p>Перо се укипи.</p> <p> 
ајући шаке и подносећи му их под нос. — Нисам ја, на <pb n="140" /> прилику, један музејум па д 
ла! — зашишта. — Све си знала!</p> <p>— Нисам, — одговори она узмичући главом. — Оклен би ја зн 
 окоси се Перо, мрко је гледајући. — Ја нисам крив..{S} Зар ја нисам каз’о да је слађа телетина 
 смио усудити, да ми дођеш?</p> <p>— Ја нисам знао да има неко с тобом, — промуца Перо постиђен 
 ваљан и богат и све...</p> <p>— Ама ја нисам виђео...</p> <p>— Па каз’о сам да ћеш виђети, — п 
 гледајући. — Ја нисам крив..{S} Зар ја нисам каз’о да је слађа телетина од говедине?</p> <p>Па 
.</p> <p>Гости су већ били посједали на ниске, <pb n="74" /> троножне столице, које обично сеља 
им којим су дошли.{S} Упутише се чопору ниских, сеоских кућа, испред којих се, у прашини, играл 
е, зачуђено их погледаше.</p> <p>— Аха, нисте нам се надале! — узвикну Обрен, слободно ступајућ 
 ђецу...{S} Оклен би ми били, да нам се нису женили стари?..{S} Оклен питам те?</p> <pb n="11"  
, богме, ни сами владика не може ништа, нит’ га се бојим...</p> <p>Но Перо га више није слушао. 
метан, тај ти се не миче од своје куће, нит’ се пати ’вако к’о ми...</p> <p>— Не знаш ти то, не 
 Да се није оженио, не би се ни вратио, нит’ би јављао да долази и „да поздравим пријатеље“.{S} 
е вратити, — рече сам себи, шетајући. — Нит’ мени треба жена, ни нико.{S} Без главе се не може  
била <pb n="16" /> најбоље расположена, нити је, као женска глава, хтјела да остане без свога н 
је!</hi></p> <p>Мара не одговори ништа, нити подиже очију, него, једнако онако стидљиво, наклон 
на глава ни једанпут се промолила није, нити јој је чак и гласа могао чути.{S} Па ни попадија с 
одневно умањује.{S} Он није имао радње, нити је налазио за вриједно да се мучи са муштеријама и 
ј.{S} На свирачице није хтио погледати, нити им ријечи проговорити, премда су се мотале око њег 
и застаде.{S} Није знао како ће почети, нити је знао казати рашта је дошао. — Мени треба крштен 
у више нико неће на њега ни осмјехнути, нити ће се намргодити.{S} Зато је и долазио кући доцниј 
љасто лишће опустило се, па нити шушти, нити се миче.{S} Из мркожуте, сагорјеле траве бије чудн 
 <pb n="120" /> Ћара никаква не тражим, нити ми треба, јер ја живим к’о ага...</p> <p>— Мени ће 
орио се у собу, па нити је кога пуштао, нити куда излазио, него се од јутра до мрака климатао < 
вече.{S} Није се ни на Јефтана осврћао, нити га је увијек очекивао.{S} Раније је затварао магаз 
ан случај.{S} Нити је ко у воду скочио, нити се ко објесио; ни земљотреса, ни каква привиђења н 
и му. — Шта је?</p> <p>Перо нити писну, нити зубима шкрипну.{S} Само преврну очима и, савијен к 
није то био никакав необичан случај.{S} Нити је ко у воду скочио, нити се ко објесио; ни земљот 
..</p> <p>Перо је стајао као утучен.{S} Нити је знао мислити, ни још шта говорити...{S} Све му  
ашљиво, пепељасто лишће опустило се, па нити шушти, нити се миче.{S} Из мркожуте, сагорјеле тра 
шта је ово?{S} А и Перо се забленуо, па нити зна: хоће ли изаћи, или ће остати у колима?{S} Згу 
стињак какав.{S} Затворио се у собу, па нити је кога пуштао, нити куда излазио, него се од јутр 
е Аћим, као љутећи се помало, премда он нити је могао нити смио озбиљно се љутити.</p> <p>— Ја  
тећи се помало, премда он нити је могао нити смио озбиљно се љутити.</p> <p>— Ја нијесам пророк 
притрчавајући му. — Шта је?</p> <p>Перо нити писну, нити зубима шкрипну.{S} Само преврну очима  
каза на прса...</p> <pb n="111" /> <p>— Нихтс... — рече доктор осмјехујући се, пошто га је добр 
1" /> крив, мргодно је гледао свакога и ничијега поздрава није хтио прихватити.</p> <p>Пред веч 
 се по чађавим, сламним крововима...{S} Ничији глас ни ту се није могао чути...{S} Чак и оне не 
да тамо не траже ничију крштеницу...{S} Ничију они не траже!...{S} А ти то, побратимковићу, тра 
"43" /> и мени казаше, да тамо не траже ничију крштеницу...{S} Ничију они не траже!...{S} А ти  
.{S} Зину и доктор.{S} Дуго су обојица, ништа не говорећи, стајали на вратима и гледали Јефтана 
 чашом у главу, само малко да га удари, ништа више него да му мозак пролије.</p> <p>— Ни цару ј 
што, и то пожелио.{S} Никога није било, ништа се чуло није, осим досадна шкрипања попова пера,  
foreign>?</p> <pb n="118" /> <p>Келнер, ништа не говорећи, извади јеловницу и пружи му је.</p>  
 вино по свој кошуљи.</p> <p>— Ништа... ништа је то, — рече тјешећи га и баци четицу за врата.  
S} Нема да роди година, нема пара...{S} Ништа нема!...{S} Таворим ’вако с дана на дан, док и см 
...{S} Немате у њему ништа виђети...{S} Ништа!</p> <p>И лагано пође прозору, да им отуда покаже 
 да сам дома, па да лијепо спавам...{S} Ништа љевше од спавања!...{S} Ко је паметан, тај ти се  
муца. — Ово је биједа једна...</p> <p>— Ништа је ово, — одговори механџија хладно и не осврћући 
 нијесам био паметан к’о сада.</p> <p>— Ништа за то, — одговори комесар, давајући му руком знак 
И размаза вино по свој кошуљи.</p> <p>— Ништа... ништа је то, — рече тјешећи га и баци четицу з 
hi>скнадити</hi> као у пјесми.</p> <p>— Ништа нема без женске главе у кући, — дочека Перо брзо. 
 им не видиш столице у рукама?</p> <p>— Ништа бит’ неће, — опет дочека механџија. — Помириће се 
што власт хоће.{S} Најпошље ми не треба ништа ни да мислимо, кад је дао Бог њу.{S} Ево ја, на п 
гласате мени је право.{S} Мени не треба ништа него жена.</p> <p>— Ама није жена кокош, па да ти 
ино поквари, па се усирћети, па не ваља ништа...{S} А у мене све чисто...</p> <p>— Остави, Бога 
ош’о да распитујем за ђевојке...{S} Ама ништа!...{S} Ашикују са официрима...{S} Треба одма да и 
 лаже!..{S} Он само прича, јер и не зна ништа друго него причати.{S} Он, чак, сипа и воду у вин 
> па ми, богме, ни сами владика не може ништа, нит’ га се бојим...</p> <p>Но Перо га више није  
војта...{S} Драга сам јој, ама не смије ништа.{S} Не смије ми ни хљеба дати без њега...</p> <p> 
} Шта се тамо ради?</p> <p>— Не ради се ништа, — одговори Перо весело, раздраган Благојевом пох 
учницу</hi>...{S} Узалуд!..{S} Мучио се ништа мање, него ли у кући Јовина стрица, кад су га оно 
 како је пуних шест мјесеци вара и неће ништа да плати.{S} Иза бабиних леђа провиривала је масн 
рече мргодно. — Ама овако нема вам више ништа.{S} Ако вам није мрско, сад можете мало прошетати 
 судског писара, ти...</p> <p>Перо више ништа чуо није.{S} Чим је сазнао да ће Мара ићи за писа 
 је смишљао: шта ће проговорити...{S} И ништа да му пане на памет!...{S} Ни једне ријечи, ни је 
реврћући очима као рањеник. — У кући ми ништа у реду.{S} Ове ми у њој празно, све наопако.{S} Т 
</p> <p>Перо нијем, укочен, не одговори ништа.{S} Само показа прстом на Јефтана, а главу окрену 
 зао?</p> <p>Она уздахну, а не одговори ништа.</p> <p>— Мучи ли те? запита он.</p> <p>Она не од 
i>тако је!</hi></p> <p>Мара не одговори ништа, нити подиже очију, него, једнако онако стидљиво, 
Томе и возити се...{S} Ипак не одговори ништа.{S} Само упрти пртљагу и пође пред њима, да их во 
p>— Не питај јесу ли гладни и не износи ништа, — шапну стари жени, улазећи за њима. — Видиш, да 
ући се ни на једну страну и не говорећи ништа.{S} Тада нико није смио проговорити, па макар му  
Сељаци оборише главе и, не проговоривши ништа, обојица изиђоше.</p> <p>Стари састави руке на ле 
о и шалимо к’о ђеца...{S} Ја ти не знам ништа друго казати, него да се ни са царем <pb n="170"  
n="116" /> је то.{S} Ево ни ја не радим ништа, а живим лијепо.</p> <p>Перо исколачи очи.</p> <p 
ог њу.{S} Ево ја, на прилику, не мислим ништа па шта ми фали, а?</p> <p>— Тако је, — опет одобр 
, гледајући у под.— У кући немаш готово ништа и да трном повучеш по њој, не би имало шта запети 
ногом и одгурнула га.{S} Њему није било ништа.{S} Три пута се преметнуо преко главе, изгубио је 
о.</p> <p>Од свега овога разговора Перо ништа чуо није.{S} Као у црквеном звонику, тако је у ње 
То сам и мислио.</p> <p>— Ама у мене то ништа нема, — осијече стари. — И кућа ми тијесна, <pb n 
шљајте ви, брате, — рече. — Ја вам у то ништа не знам.{S} Ја перем руке к’о Пилат...</p> <p>— Ш 
о га у школу.{S} Нек иђе тамо, па макар ништа не научио.{S} Само нека мени и комшилуку није на  
е прозору, да им отуда покаже, е немају ништа видјети...{S} Уједанпут испусти чудан крик.{S} Бр 
 и село није какво!...{S} Немате у њему ништа виђети...{S} Ништа!</p> <p>И лагано пође прозору, 
 — запита. — Што си дош’о, кад не иштеш ништа?</p> <pb n="71" /> <p>— Дош’о сам само да тебе ви 
излијечити осим вас.</p> <p>— Хм?...{S} Но гут!... — Осијече доктор и пође пред њим. — Видиме.. 
поробљени онако „на божјој вјери“...{S} Но Перо га више није слушао.{S} Удаљена музика као да г 
ликује <pb n="150" /> против вама...{S} Но ја вас више нећу затварати...{S} Слободни сте!</p> < 
дра шаку коњских <pb n="19" /> муха.{S} Но то је бивало све то рјеђе.{S} Доста је било да учите 
кли од куће, — одговори Данило жалостив но, не утирући суза. — Има сто конака да смо утекли!</p 
 мора...</l> </quote> <pb n="152" /> <p>Но није честито ни допјевао задњу ријеч, кад, кроз ходн 
е треба женска глава.{S} Точите!</p> <p>Но они му нијесу ни чекали понуде.{S} Обрен је точио и  
 може ништа, нит’ га се бојим...</p> <p>Но Перо га више није слушао.{S} На собним вратима помол 
а и гађајући њима слике на зиду.</p> <p>Но и самовање му додија.</p> <p>Опет пође у механе и, п 
х облачити.{S} Обуче и нову антерију, а нов пас опаса око себе, пустивши дуге ресе <pb n="30" / 
 водио уза се још кога, понајвише каква новајлију, који није вичан механском ваздуху.</p> <p>Зб 
 оца и остаде: сам у радњи.{S} Текао је новац непрестано, згрћао га, да је чак изашао на глас.{ 
</p> <p>Перо завуче руку у џеп и крупан новац остави на столу.{S} Не хтједе ни кусура чекати.{S 
ом реду једна до друге, па све једнаке, нове, бијеле као од сира сарезане; магазе и дућани обој 
 у своју собу, дохвати из једнога ћошка нове чакшире, отресе са њих силну прашину и длаке од ма 
ми ко ни кошуље прати, па вазда купујем нове.{S} Ономадне сам узео једну и платио за њу петнес’ 
а.{S} Наравно, да је одмах од оца добио нове хаљине, што се показао тако »даровит и паметан«... 
а на криво, те половицу кахве пролио по новим чакширама.{S} Само је бленуо у њу, бленуо некако  
показа руком на онога, што је сједио на новинама).{S} Ми се нијесмо могли бити, јер нијесмо јун 
пошто га је добро премјерио погледом. — Новине, на прилику, читаш ли?</p> <p>— Ја нијесам чојек 
велике наочари на нос, па узео подеране новине и, мичући губицама попут зеца, полугласно чита.< 
у Алекса и скочи са столице, подигнувши новине, које су му <pb n="106" /> се прилијепиле за тур 
рије, испитујући.{S} Онај, што је читао новине спусти их, остави на столицу и сједе на њих.</p> 
тпраши.</p> <p>— Љевше је кад се читају новине, него приче, — рече. — Ето ја... психа!... вазда 
и не осврћући се на грају. — Они читају новине и сваке се седмица по једном поинаде...</p> <p>— 
есет година, па све до пет...{S} Имам и новога, па како ко бегенише.{S} Мрко је и лијепо, па да 
 кад хоће да се жени, стоји ти на прагу новога роћења и смрти.{S} Ако ти буде добра жена, изнов 
сталим касабалијама испричају знамениту новост.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19051 
ити по туђим дућанима, пребирати дневне новости и ићи у механе.{S} Нарочито је волио ово пошљед 
 узвикнуше.{S} Перин коњ хтио да изведе нову мајсторију и спустио се на прва кољена, а Перо се  
спавале, и поче их облачити.{S} Обуче и нову антерију, а нов пас опаса око себе, пустивши дуге  
као јаребичино јаје, и попрска му вином нову кошуљу.</p> <p>Јово Перотић јаукну, скочи поплашен 
о више не може издржати.</p> <p>На саму Нову Годину пође са Обреном тамо.</p> <p>— Охо, како је 
а!</p> <p>— Ево два!</p> <p>Перо извади новце, па онда сједе и поче причати о својим »јадима«.{ 
скупа, — додаде, пошто је почео бројати новце.</p> <p>Кад су изашли на чаршију, Благоје застаде 
а и пољуби је у образ.</p> <p>Покупивши новце, плавојка се опет врати за њихов сто.{S} Сједе до 
жени?...{S} Да удара на белај, да троши новце и да својом крвљу храни сеоске бухе.{S} Зар се не 
ружи карту.</p> <pb n="121" /> <p>— Дај новце, Перо, — викну Благоје пипајући се по џеповима. — 
дите...</p> <p>Поп, отресајући земљу са нога и једнако рашчешљавајући браду, изађе између кукур 
 кревету, умотан са врх главе до на дно нога у тешки, топли јорган, дотле се Перо и умио и крен 
, онако љутит, сједе на сандук и објема ногама поче лупкати о тле.</p> <p>Након дуге почивке, ј 
ко снажно, да се једва могао одржати на ногама. — Тако је, тако! — понови опет. — И мени је дра 
за рукав и, од нестрпљења, поче тапкати ногама, као да збија сламу.</p> <p>— Хајде, да је гледа 
а танког, дугуљастога писара са родиним ногама, што и по равници корача као да се пење уза степ 
рије и показивати, како зна и на задњим ногама стајати.{S} Перо премрије од страха.{S} Поблијед 
, све да потуче, па да онда трчи куд га ноге носе.{S} Дошло да се посвађа, да се поинади макар  
авајући да се исправи и чвршће стане на ноге, — Ос... тавио си ме... па од јада...{S} Ако ти је 
отврди Јефтан, бацајући му брзојав пред ноге. — Да се није оженио, не би се ни вратио, нит’ би  
не може љепше.</p> <p>Пери се посјекоше ноге и у свему тијелу нестаде му снаге.{S} Прислони се  
 иђите из моје куће, куд вас очи воде и ноге носе...</p> <p>Јефтан и Перо не одговорише ријечи. 
се одржи. <pb n="147" /> Задрхташе му и ноге, поклецнуше кољена и он сједе, управо паде на стол 
 него и он сједе на кревет и, објесивши ноге, поче климатати њима.{S} Прислони чело уз прозор,  
е и оставио:{S} Сјео на кревет, објесио ноге па климата њима и плаче.{S} Очи му се закрвавиле,  
 празном чашом о сто, а други прекрстио ноге по турски, устакао велике наочари на нос, па узео  
ита, те се малко, као нехотице, ритнула ногом и одгурнула га.{S} Њему није било ништа.{S} Три п 
p> <p>Јефтан га одгурну од себе и удари ногом о тле.</p> <p>— Ти ми се не мијешај у послове! —  
ет <pb n="138" /> ће стари и очепи жену ногом, што је важило као опомена, да му се не мијеша у  
немилостиво, гурали и чак му стајали на ногу...{S} Гледао је и чудио се свему, мучећи се, да са 
еше се гурати.{S} Неко стаде учитељу на ногу, Обрену неко обори капу.{S} Прште негдје и нечија  
е сачувај, разболио или испао из кола и ногу сломио?...{S} Шта би било?...</p> <p>— Свршено је! 
сима избио око, а двјема мачкама пребио ногу.{S} Разбио је и неких двадесет прозора, а најпошље 
а.{S} Затим се завали на столици, десну ногу метну на сто, међу чаше, и запјева.</p> <quote> <l 
био омањи, сићушан младић, хром у десну ногу, због чега су га ђаци, међу собом, прозвали Топал- 
ме! — хукаше учитељ скакучући на једној нози. — Очепили, па боли...</p> <p>— Сведно...{S} Ти са 
ге по турски, устакао велике наочари на нос, па узео подеране новине и, мичући губицама попут з 
ди велике, чађаве наочари, натаче их на нос, па сједе за сто и дохвати велики протокол, увезан  
бијати чаша ни боца.{S} Није боца попов нос, па да је разбијаш...{S} То је једна мртва ствар... 
му дјевојка поднесе <hi>слатко</hi> под нос.{S} Он прихвати.{S} Прихвати, а не смједе ни да је  
реда њу и стиснуту шаку поднесе јој под нос.</p> <p>— Ти, ти си све знала! — зашишта. — Све си  
о стискајући шаке и подносећи му их под нос. — Нисам ја, на <pb n="140" /> прилику, један музеј 
ишарано као ускршње јаје.{S} Ипак му је нос највише страдао и вјечито је сличио руменом, расцвј 
, гдје је најбјеља, а другој умало није нос откинуо.{S} И све живо поче бјежати од њега као од  
усти другу сузу, која му се склизну низ нос и заустави се управо на брковима.{S} Јефтан Мргудић 
тиче?</p> <p>— Честитам, — испусти кроз нос, учтиво се наклонивши, пошто се мало прибрао. — То  
незгоди, извади и он јаглук и поче трти нос.{S} Уједанпут, као да се присјети нечему, окрену се 
те.{S} Објеси горњу усну, те му кукасти нос готово до браде доприје.{S} Изађе.</p> <p>— Точите, 
 се у пунца не долази неуређено.</p> <p>Нос у старога као да дође још дебљи, крњави зуби указаш 
 да потуче, па да онда трчи куд га ноге носе.{S} Дошло да се посвађа, да се поинади макар с ким 
е из моје куће, куд вас очи воде и ноге носе...</p> <p>Јефтан и Перо не одговорише ријечи.{S} О 
/p> <p>Стари се опет појави на вратима, носећи читав нарамак сламе.{S} Баци га на сред собе и о 
загрнутих рукава и раздрљених прсију и, носећи овелику канту са водом, стењући и отхукујући, за 
..{S} Удала се!...</p> <p>Игњат излети, носећи дебелу цјепаницу у рукама.</p> <p>— А-а да их го 
 коже, набијељена, помоли се на вратима носећи <hi>слатко</hi> и воду.</p> <p>— Је ли вам ово с 
ше како вјетар звижди, тресе прозорима, носи и разбија лонце са промрзлим цвијећем испод њих.</ 
е и сав се искриви.</p> <p>— Мираза?{S} Носи и мираза? — запита.</p> <p>— И мираза, — нагласи Б 
. — Ђевојка је кршна и добра, а и мираз носи.</p> <p>— Не треба мени антика, — дочека Перо стис 
 уозбиљи се. — Љубица је кршна, добра и носи ти пет хиљада мираза.</p> <p>Перо, од чуда, скочи  
Добра је, златна је, а уза сваку годину носи пет стотина форинти.{S} Педесет година, двадесет и 
 се на прагу лијепо, младо дјевојче.{S} Носила је на простоме, улупљеноме послужавнику црну ках 
не допуштајући да га Перо запита. — Ово носим мојој изабраној, да пробира некакве женске беспос 
</p> <p>Враћајући се, срете Јефтана.{S} Носио је под пазухом и у рукама неколика сандучића и за 
и мало прије. — Мали си био, кад сам те носио на рукама...{S} И ја би да вам је све у реду: и с 
 плавојка, са малим, нешто искривљеним, носићем и смјехуљцима на образима, диже се да купи бакш 
лицем, дебелим и облим, сличним чарапи, носом и са испупченим трбухом, стајао је смијешећи се и 
аш, — дочека Јован, презриво узвијајући носом. — Што се више види, више се <pb n="96" /> и зна, 
нији.{S} Један сух, пјегав, са кукастим носом и великим, необично испупченим очима, оборио глав 
 рашчерупана глава са огромним кукастим носом и страшним очима.{S} Тек мало трезнији човјек мог 
</p> <p>Перо се осмјехну и кврцну га по носу.</p> <p>— Хајде, хајде тражи кола, магарче, — рече 
снијевао је један чудан сан.</p> <p>Као ноћ је, мјесечином обасјана.{S} Пред њим као пукло широ 
ги разговори испредали су се до касно у ноћ и сви су се растајали задовољни.</p> <p>Најпошље Пе 
ело обиграх, па га нема.{S} Кажу, да је ноћас отиш’о...</p> <p>— То је он одвео Јову, душе ми!  
...</p> <p>Читава тога дана, а ни преко ноћи, није ишао у механу и спавао је слађе него обично. 
 умиљату, што попут славујске трепери у ноћи, а у пјесми као да га неко зове, зове га по имену  
о и Јову.</p> <p>— Нећу ти ја овђе више ноћиват’, па да ме на комаде сијечеш, — рече. — Нијесам 
— Па ожени се болан! — узвикну удовица, нудећи га ракијом. — Ожени се и буди чојек!{S} Само паз 
ошли, — живо дочека узевши их за руке и нудећи их да сједну. — Нама је то драго, јер смо саме,  
и, макар што их је удовица задржавала и нудила их још једном кахвом.</p> <pb n="50" /> <p>— Крш 
чинило, као да га гледа и смјешка се на њ...</p> <p>— Што мене Бог да казни и да ми је удијели  
је Јово полугласно.</p> <p>— Није...{S} Ње се и не бојим, — одговори Јока, да се једва чуло. —  
као да очекиваше, да неко проговори иза ње и да му напомене шта ће даље казати.</p> <p>— А Марк 
орила; причао је: како је бјежао испред ње и како се, најпошље, спасао.</p> <p>Угледавши госте, 
са, пољуби је...{S} А тада се одвоји од ње, и хтједе јој боље загледати у очи и лице и... јао.. 
, — опет ће Јово. — Удовица је, ама без ње и без њезине пјесме све ће бити мртво...{S} Додуше о 
ће...{S} Мјесечина је, па се види и без ње...</p> <p>Гости разастријеше сламу по соби и, онако  
на, па кад су људи отворили бачвицу, из ње испани риба...{S} Права мала риба!.{S} А, ето, читав 
ћи Обрена. — Ако учитељу не буде криво, њега да замолимо.{S} Он је учио, па зна да везе...</p>  
157" /> соли и хљеба с нама појео...{S} Њега свакако треба боље дочекати него друге.{S} Додуше, 
и се. — Исти покојни отац!...{S} К’о да њега гледам.</p> <p>Јово извади духана, напуни му лулу  
ије видјео?...{S} И дјевојка да пође за њега, а никад га није видјела?..{S} Каква ће то ђавоља  
остао вјеран и још се једнако бринуо за њега.</p> <p>— Жени се, — савјетовао га је поново, узим 
 кукурузе, што их је ту засадио.{S} Иза њега је ишла попадија, дебела, угојена жена, загрнутих  
..</p> <p>Стрико Васо и не осврну се на њега.{S} Окрену се гостима и мрко их погледа.</p> <p>—  
аваним Јефтаном, да коју буху стресе на њега и да му се тако освети.{S} Затим сиђе на авлију и  
не; знао је, да се ту више нико неће на њега ни осмјехнути, нити ће се намргодити.{S} Зато је и 
ихо. — Барем би половина буха прешло на њега.</p> <p>И дође му, да тога часа скочи и зовне Дани 
p>— Муч’ ти, магаре! — окоси се Перо на њега. — Кад ја иђем, свакако ћеш и ти.</p> <p>— А можеш 
да се жене, спавају?{S} Рашта да је Бог њега убио мимо све остале и осудио га на овако тумарање 
ка стари и, раскорачивши се, стаде пред њега, као да би се тукао. — Знаш ли ти ко сам ти ја?... 
 Од куге није било паметнијег чојека од њега.</p> <p>Јово даде знак друговима, да пођу за њим.{ 
угови га оставише.{S} Уклањали су се од њега и сакривали свуда (Обрен се сакривао за вреће с пи 
 откинуо.{S} И све живо поче бјежати од њега као од човјека који је памет изгубио.{S} И другови 
придржи, али се она изврну и отскочи од њега као опарена.</p> <p>— Бјежи, бјежи од мене крвниче 
 и борити и са живином.{S} Патили су од њега једнако и туђи пси и мачке и пилићи, кокоши, голуб 
едно сандуче и позва Јову да сједне код њега.</p> <p>— Ама ми треба и да га дочекамо, — рече. — 
 средини се издизао широки дуд, а испод њега, на простртим, старим, подераним кесама, лежао је  
све то више пецкаху и копрцаху се испод њега, као да је на мравињак легао.</p> <p>— Да барем Да 
е, — осијече Бошко жестоко. — Русија ће њега згњавити к’о црва...{S} Послаће своје Козачине, па 
 чекали понуде.{S} Обрен је точио и без њега, јер није могао гледати празне чаше, и прелијевао  
ништа.{S} Не смије ми ни хљеба дати без њега...</p> <p>Јово јој се приближи.</p> <p>— А он ти б 
а све разбијем...{S} Да је живот боца и њега би разбио!...{S} Омрзно’о ми и он...{S} Тако је то 
јек он, не љутећи се, наравно, ако би и њега когод тако украсио.{S} Разлика је само у томе, што 
ио пробудио и сједио под дудом.{S} Крај њега је лешкарио Васин слуга, Игњат, стар, космат човје 
 лако ухватити и дуже задржати, а, осим њега, Обрен му је изгледао као најдостојнији повјерења. 
у страну као шеталица од сахата.{S} Око њега се окупиле собарице и сва служинчад хотелска, па г 
епун јела, пића и сваке ђаконије, а око њега је, са једне и са друге стране, сједило до тридесе 
чи проговорити, премда су се мотале око њега, миловале га по образима и чупкале за бркове.{S} Н 
" /> брат! — јекну Перо, па се сави око њега, као ружа око бора. — Не знаш ти каква је она...</ 
ија <pb n="21" /> и поче обигравати око њега тапшући га по рамену.</p> <p>— Дела, синко, жив би 
на испод руке и смијешећи се. — Ја само њега бегенишем...</p> <p>Перо се прекрсти.</p> <p>— А с 
ва кољена, а Перо се ослабио, полетио с њега главачке и скљокао се на земљу..</p> <p>— Шта би?  
га има, а овђе живи...{S} Ако хоћете, у њега ћемо и сврнути.</p> <p>Јефтан погледа око себе, по 
погледа у зачуђенога Данила као да би у њега да заиште савјета.</p> <p>— Ама што тако брзо? — з 
 своје касабалије, а касабалије гледају њега.</p> <p>Тишина.</p> <p>— А камо ти жена? — једва с 
ере, — промуца она. — Богат је к’о нико његов, а ја сироче, па може са мном што хоће...{S} Зато 
ост.{S} И Перо се морао мучити као нико његов!...{S} Освојиле га бухе, па никако очију да склоп 
Зар је Милка Обренова?</p> <p>— Његова, његова сам ја! — уплете се Милка, хватајући Обрена испо 
еч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Његова друга љубав.</head> <p>— Тешко ми је и претешко, 
еч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Његова прва љубав.</hi> </head> <p>Па ни отац га није м 
ђено. — Зар је Милка Обренова?</p> <p>— Његова, његова сам ја! — уплете се Милка, хватајући Обр 
 о томе: како су живили Перо Карантан и његова Стака, доносим само одломак његова писма, што га 
ан и његова Стака, доносим само одломак његова писма, што га је писао једном пријатељу:</p> <p> 
 жена, која као да није много пазила на његове опомене. — Данас да говориш о вину, к’о да не зн 
да су сви мирни и да се не препадају од његове куће.</p> <p>— Ама у мене у собама има и буха, — 
.{S} Зар се не би оне могле хранити без његове крви?{S} И зар он није могао лежати мирно у свој 
 је, — осијече Јефтан набусито, — то су његове ствари...{S} Он долази сам са младом и Данилом и 
еч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Његово рођење, дјетињство и први дани момаштва.</hi> </ 
и.{S} Никола Бубало прича свијету да је његово боље.{S} А лаже!..{S} Он само прича, јер и не зн 
 близу удовице, сјео управо тако, да се његово раме чешало о њезино и, гледајући преда се, једн 
 очи, и опет се својим раменом ослони о његово.</p> <p>— Данас, — потврди он. — Ти само ако хоћ 
тек што му наздравише и искапише чаше у његово здравље.</p> <p>— Браћо, — узвикну, након дуже п 
наника <pb n="115" /> и бившег писара у његовој касаби; омиљенога Благоја писара, који је могао 
е.{S} Као у црквеном звонику, тако је у његовој глави звонило, звиждало, пиштало...{S} Образи с 
ка гунгула и зашто све није мирно као у његовој касаби?</p> <p>—Јеси ли ти, Перо? — изненада др 
 његову ђевојку.</p> <pb n="56" /> <p>— Његову? —једва промуца Перо гледајући је зачуђено. — За 
 овај, према томе, дужан, бринути се за његову удобност.{S} И Перо се морао мучити као нико њег 
ро му приступи и објема рукама обухвати његову.</p> <pb n="46" /> <p>— Онда је погодба готова!  
му се и коса шарати и, на велику жалост његову, појавише му се неколико чисто бијелих длака у с 
ља свога шћео си да превариш и да отмеш његову ђевојку.</p> <pb n="56" /> <p>— Његову? —једва п 
 клупе боцне иглом, или да пусти коме у њедра шаку коњских <pb n="19" /> муха.{S} Но то је бива 
је на своме крилу и куњати јој на голим њедрима, као што је замишљао.{S} Од велике бриге поче м 
лушао.{S} На собним вратима помолила се њежна, витостаса Мара, лијепа и мила и, као да је собом 
пита.</p> <p>— Нема.</p> <p>— А не даје њезина мати крштенице или што наличио?</p> <p>— Не даје 
о се танким завјесама на прозорима, али њезина глава ни једанпут се промолила није, нити јој је 
ће Јово. — Удовица је, ама без ње и без њезине пјесме све ће бити мртво...{S} Додуше она се још 
м и барјачићима.{S} Под големим кубетом њезиним пружао се дугачак сто, препун јела, пића и свак 
 није земља...{S} Има ту читава прича о њезиним патенијама...</p> <p>Бошко (онај што је куцкао  
управо тако, да се његово раме чешало о њезино и, гледајући преда се, једнако је смишљао: шта ћ 
ти, јер је још једнако гледао слику <hi>њезину</hi>, са дугим вратом, смјежураним лицем, зелени 
език, у коме је било помијешано чешких, њемачких и неколико српских ријечи, због чега се највиш 
пружила према њему и зове га себи...{S} Њему памет стаде...{S} Погледа око себе, као да се боји 
отице, ритнула ногом и одгурнула га.{S} Њему није било ништа.{S} Три пута се преметнуо преко гл 
 корача као да се пење уза степенице, — њему се смрачи пред очима.{S} Поп му сада није изгледао 
у руком, као да вели: „прошло је то“. — Њему се више не вјерује!</p> <p>— Превариће он, — одгов 
вати по образу и умотавати му брк.{S} А њему драго.{S} Стаде узвијати главом, као мачак кад га  
у лабуда главу, обје руке пружила према њему и зове га себи...{S} Њему памет стаде...{S} Поглед 
на не могаде проговорити.{S} Зину према њему, пружи руку и поче некако чудно стењати и привлачи 
 И владики би много било...{S} Доста је њему и учитељева.</p> <p>Сви се сложише.{S} Узеше дивит 
потопити...{S} Знаш ли ти, болан, да ће њему Русија десети дан у Цариград...</p> <p>Алекса се з 
 остајао.{S} И сав свијет прорицао је и њему, као и Јефтану, да ће хрђаво проћи.{S} Једино је ј 
има још дјеце у школи, па неће, зар, ни њему горе бити него ли је њима.</p> <p>— Бије ли учитељ 
 широке хаљине Перине, које су висиле о њему као о суху дрвету, и изгледао је смјешнији него пр 
стила и прогорио од цигара што су их по њему остављали.</p> <p>— Кршан си ти, — настави поп, пр 
{S} А и село није какво!...{S} Немате у њему ништа виђети...{S} Ништа!</p> <p>И лагано пође про 
олица.{S} Као живо нешто да се помаче у њему и свом снагом гурну га њојзи.{S} Пруживши јој бакш 
е му се окренули и, очевидно, уживаху у њему.{S} Стара га, од милине, почела и по коси гладити, 
— Куда? — уплете се удовица и потрча за њим. — Куда?</p> <p>— Ето нас други пут!{S} За данас је 
једио, диже се и пође.{S} Обрен пође за њим и не хтједе се зауставити, макар што их је удовица  
ве, зове га по имену и каже да умире за њим...{S} Он размахну рукама <pb n="142" /> и издиже гл 
, требаће ти, — упаде Перо каскајући за њим. — Ја ћу је извадити, а ја ћу и платити.</p> <p>Јеф 
ди своје пропасти, а Јефтан потјерао за њим, труцка на коњу и, као пијан, клима се и повија час 
<p>Јово даде знак друговима, да пођу за њим.{S} Пођоше.{S} Полако се прикрадоше до стрикине соб 
 а ми ћемо прешјутра повести ђевојку за њим, у касабу <pb n="154" /> му, па нек се тамо вјенчај 
ао ноћ је, мјесечином обасјана.{S} Пред њим као пукло широко језеро, огледало мјесеца и звијезд 
р, из кога је Јока нешто читала, а пред њим су стајала два сељака и гледала га са страхопоштова 
оји се спустио на земљу и поиграва пред њим.{S} И, као да га вјетрови понијеше, он се брзо окре 
Но гут!... — Осијече доктор и пође пред њим. — Видиме...{S} Шнел...</p> <p>Кад су стигли у Хоте 
аква нарумењена усиђелица указа се пред њим и, љубазно се осмјехујући, показа му собу, Перо, ст 
е своје снажне шаке и раскорачи се пред њим као да би да се хрве.</p> <p>— А опет си ми дошао н 
викну из свега гласа, поигравајући пред њим. — ха, ха, ха жену би хтио!{S} Је ли жену?{S} Е то  
запита зачуђени доктор, уступајући пред њим. — Цо?</p> <p>Перо скиде капу и понизно се наклони. 
ри коња, — рече Јефтан поздравивши се с њим. — Ако хоћеш да нам их даш под кирију до касабе П.. 
 се свашта може десити...{S} И шта би с њим било, ако би се, Боже сачувај, разболио или испао и 
ет зна, да у правоме вину нема риба.{S} Њима је, да речемо, Бог одредио воду, а није вино; с то 
ћу Даниловом поче товари, ти пртљагу, а њима остави да сами узјашу.</p> <p>Коњи, чим кренуше, к 
а, као утучени, кренуше из авлије, а за њима крену и Данило, уздишући и стењући под пртљагом... 
, — прогунђа Перо, затварајући врата за њима и закључавајући их. — Само да ја умакнем комесару, 
и стресајући прашину са хаљина, пође за њима.</p> <p>Једва пред вече стигоше у П..., малу, гизд 
ријед, а он полако, гегуцајући, пође за њима.</p> <p>Стрина Јовина дочека их на собним вратима. 
и ништа, — шапну стари жени, улазећи за њима. — Видиш, да их је пуно!</p> <p>— А кахву? — проша 
се сакрити, кад се врата отворише, а на њима се појави главом Благоје и угојени, поштовани <hi> 
 собна врата.{S} Врата се отворише и на њима се појави стари Игњат.{S} Гологлав, рашчерупан, у  
у прашину и длаке од мачака, које су на њима спавале, и поче их облачити.{S} Обуче и нову антер 
Сјео на кревет, објесио ноге па климата њима и плаче.{S} Очи му се закрвавиле, образи помодрили 
но доба, нађоше у Периној соби.{S} Пред њима је стајао онај исти стари, расклимани сто, покриве 
 а лијевом је држи за подвољак.{S} Пред њима, на столици, руменила се велика боца вина, двије ч 
ишта.{S} Само упрти пртљагу и пође пред њима, да их води Јовановој кући.</p> <p>Затекоше Јована 
о, кад нас ево на мјесту...</p> <p>Пред њима се, одиста, указивала нешто љепша, плочом покривен 
неће, зар, ни њему горе бити него ли је њима.</p> <p>— Бије ли учитељ пуно? — питао <pb n="18"  
ш...{S} Данашњи млади људи махнити су и њима нико није прав...{S} Дигли главе, па вичу: »ми нећ 
ревет и, објесивши ноге, поче климатати њима.{S} Прислони чело уз прозор, па као да размишљаше  
ку, правећи куглице од хљеба и гађајући њима слике на зиду.</p> <p>Но и самовање му додија.</p> 
ак одушевљења, обје руке у вис и машући њима као крилима.</p> <p>Обрен Пушибрк баци капу с глав 
 одлучи да запроси.{S} Што је више ишао њима, самовање му је постајало све теже и увидио је, да 
е су четири овеће гомиле ђубрета.{S} По њима су скакутали неколико безбрижних врабаца, којима в 
сима, пустивши да се мушице окупљају по њима.</p> <p>— Погледајте га! — прошапта Јово. — То је  
 хитао свирачицама.{S} С њима је пио, с њима остајао до зоре.{S} Макар што му је и мати од јада 
тварао магазу и хитао свирачицама.{S} С њима је пио, с њима остајао до зоре.{S} Макар што му је 
 помијешао у гомилу дјечурлије, па се с њима препире и разговара.{S} Међу свима Данило је био н 
 позива некакве духове и разговара се с њима, — метнуше вино преда се и почеше пити.</p> <p>— В 
Није им био вичан и није знао како се с њима треба понашати.{S} С тога се мало погури, обори ру 
<p>У овоме питању Перо се није слагао с њима.{S} Није му било најпријатније, што ће добити над  
убица!</p> <p>Перо напући усне и цмокну њима као да се љуби с киме.</p> <p>— Ох, ох, то је слат 
"103" /> — рече. — Удри ти макар и каме-њима са суха, па си добио.</p> <p>Алекса скиде наочаре  
а крави Митра кујунџије откине реп и да њиме бије другове.{S} Срећа, што крава није била <pb n= 
> <p>Обрен дохвати аршин и, играјући се њиме, поче дражити дебелу, полугубаву мачку, која је ле 
 научили тај језик и почешће се служили њиме.</p> <p>Доктор је баш устицао шешир на главу и спр 
е и мене? — запита, бјесомучно дрмајући њиме. — Што не каза да се нијеси вјенч’о, црн ти образ  
издигнувши брзојав изнад главе и машући њиме као барјаком. — Није му био пут џаба.{S} Наш’о је  
од муке, Обрену Пушибрку на дућан.{S} С њиме се отприје помало познавао и сматрао га за пријате 
Шта ћу ја?</p> <p>— Ето ти Данила, па с њиме хајде, — одговори Јефтан. — Паметан је он, а и ти  
не могу гледати по сокаку и мучити се с њиме, него треба коме другоме да га натоваримо на врат, 
га је приступио и Пери.{S} Упознао се с њиме, нашалио се и почео му сједити у магази.</p> <p>—  
p>— А вјенчање? — запита. — Како ћемо с њиме?</p> <p>Перо се такођер одуприје рукама о кукове и 
одговори Данило мирније, — па не могу с њиме.</p> <pb n="108" /> <p>Перо поблиједи.</p> <p>— Је 
кати.{S} Зграби Благоја за раме и дрмну њиме.</p> <p>— Хајде! — викну.</p> <p>Обојица пођоше.</ 
ца весело устајући испред <pb n="54" /> њих и правећи им мјесто. — У мене је вазда овако. — Зат 
 бржебоље <pb n="158" /> упаде Обрен. — Њих треба напунити вином и понијети за пута...</p> <p>— 
 бржебоље одмаче од плота и стаде преда њих.</p> <p>— Станите, станите! — викну, заустављајући  
спусти их, остави на столицу и сједе на њих.</p> <p>— Читаш ли ти што? — запита Перу након дуге 
оп пишући крштеницу и не осврћући се на њих, — ево и Перо мисли исто к’о и ја.{S} И он ми све о 
чека брзо.</p> <p>— Научили смо ми и на њих, — одговори Јово. — На путу се чојек свачем научи.< 
Једва друге године некако се навикао на њих.{S} Написао их читкије и, са великом грајом и побје 
ао да се нешто тешко, врело спуштало на њих и притискивало <pb n="90" /> их, те нијесу били у с 
з једнога ћошка нове чакшире, отресе са њих силну прашину и длаке од мачака, које су на њима сп 
ачије сватове лијепо дочекамо и да пред њих изађемо...{S} А Перо је наш јаран; доста је <pb n=" 
} Имам посла. — осијече Перо бјежећи од њих. — Пос’о је пос’о и он је најпречи!</p> <p>— Таки л 
локви, на средини авлије, а недалеко од њих, испод прастарог, кљастог дуда, весело грокћући ваљ 
екакве старе, окрпљене чакшире, а испод њих прислоњен је био прост, дрвени сандук, из кога је в 
збија лонце са промрзлим цвијећем испод њих.</p> <p>— Бећари сад на пољу јадују, а ожењени се у 
p>— Шта ће? — запита тужно. — Превариће њих обје Швабо и ето ти шта ће.</p> <p>— Не превари он  
собе.{S} Чак је отварао сандуке, па и у њих завиривао.{S} И у кокошињак је завиривао.{S} А она  
тајеш ли ти, да одмах у неђељу пођемо у њих? — запита Перо журно.</p> <p>—- Пристајем.</p> <p>П 
има Јефтанове собе, свом снагом гурну у њих и отвори их.</p> <p>— Извол... — викну, али на поло 
ије пуно, — уплете се Перо и стаде међу њих. — Није пуно, само кад се има.</p> <p>— И за зоб по 
Јок! — повика Обрен, умијешавши се међу њих и хватајући Јефтана за рукав. — Ми други пријатељи  
ро, — умијеша се Благоје и стаде између њих. — Зашто ће тебе полиција проћерати?</p> <p>— Ако н 
ао да се растају са животом...{S} Близу њих се удрвенила некаква стара кљусина, са шиљастим, мр 
упивши новце, плавојка се опет врати за њихов сто.{S} Сједе до Пере, поче га миловати по образу 
 повијене гране купају у води.{S} Испод њихових грана купају се лабудови.{S} Шест гиздавих, биј 
 се гледали су их, необично уживајући у њиховој свађи, као што многи уживају у боју пијеваца.</ 
прикупи снагу, размахну и заплива према њој.{S} Хита, јури, а дрхће од чежње и напријед спрема  
ифут!{S} Добио ми је барем пет гроша на њој...</p> <pb n="52" /> <p>И, радујући се што је поста 
ложбу ако ћеш у Стамбол...</p> <p>— А и њој ће бити необично, — опет упаде домаћица још се ближ 
прилику: мачка је једна живина, па је и њој драго живити...{S} Ја, што се каже, волио би живит’ 
њу са већим страхопоштовањем говорити о њој.</p> <p>— Ех, ех, кад је од власти, то ти је, побра 
И на сокаку и у механи мислио је само о њој.{S} На свирачице није хтио погледати, нити им ријеч 
ретрести и уредити кућу и све ствари по њој, раштркане и разбацане на све стране, као да је пол 
емаш готово ништа и да трном повучеш по њој, не би имало шта запети.{S} Оне слике са голишавим  
. — У кући ми ништа у реду.{S} Ове ми у њој празно, све наопако.{S} Тако је то, брате, кад нема 
се помаче у њему и свом снагом гурну га њојзи.{S} Пруживши јој бакшиш он задрхта као шибљика и  
иђала и, не размишљајући дуго, упути се њојзи.</p> <p>Ступивши на врата механска, застаде мало. 
ба давати...{S} Власт је од Бога дата и њојзи, побратимковићу, треба да смо сви <pb n="33" /> п 
по соби и, онако уморни, поваљаше се по њојзи.{S} Управо на слами је лежао сам Перо, јер је Јов 
 у страну, засмија се.{S} Обрен пође за њом, па се засмија и он...{S} Зауставише се <pb n="48"  
 Перо, као ван себе, у мало не скочи за њом, да је ухвати, да је задржи.{S} На попа је био сасв 
ћи га. — Ниђе никог позната, па да се с њоме разговори и проговори.{S} Ако је ти не разговориш, 
па ће се научити свеме.{S} Полахко ти с њоме.</p> <p>— А и бачве су чисте, нијесу бухљиве...</p 
S} А ти немој бити тврда срца и немој с њоме ружно.{S} Још је дијете, па ће се научити свеме.{S 
S} Волио би са Стаком хљеб јести него с њоме халву...</p> <p>— Добро, — викну Јефтан тапшући га 
Ах, да је видиш!...</p> <p>— Па лијепо; њу ћу и тражити, — упаде Перо сасвим озбиљно. — Ако је  
ући. — Нијеси јој ти сам просилац...{S} Њу људи просе има двадесет година, па вазда добре муште 
а мисао!{S} Ја ћу говорити с матером, а њу ћу само гледати...{S} С матером је лакше говорити!.. 
се. — Зар она није твоја?{S} И зар сада њу мислиш преварити?</p> <p>— Невјерниче један! — цикну 
ве ријечи и заустави се.{S} Стаде преда њу и стиснуту шаку поднесе јој под нос.</p> <p>— Ти, ти 
погледати ма куда.{S} Стари стаде преда њу и куцну је прстом по челу.</p> <pb n="81" /> <p>— Ни 
{S} Ономадне сам узео једну и платио за њу петнес’ гроша.{S} Питам: може ли јефтиније, а Чифут  
времена изгуби, честито и не погледа на њу, него се одмах поче чистити и уређивати.{S} Очешља с 
ијете не видим сваки дан?{S} Научила на њу, па ако ми није вазда пред очима, дође ми да помахни 
еба ништа ни да мислимо, кад је дао Бог њу.{S} Ево ја, на прилику, не мислим ништа па шта ми фа 
волио бит’ без жене да не треба...{S} И њу је Бог створио, па ако ни за шта друго, нека барем ч 
ила изашла на врх главе и он је мрзио и њу и учитеља и све ђаке.{S} С тога му се и допаде очева 
ачи очи, чим је угледа.{S} Загледа се у њу и, док је стајала, није на другу страну скрећао погл 
у се и допаде очева радња и, ступивши у њу, озбиљно пљуну у длане.</p> <p>— Ти не знаш шта ради 
ји се бијаше толико збунио и загледао у њу, да није знао који ће филџан прихватити, и није осје 
по новим чакширама.{S} Само је бленуо у њу, бленуо некако тупо, као без памети, и једва се мога 
пити.{S} Само је уздисао, дизао главу и њушкао по ваздуху, као да још једнако осјећа онај мирис 
пут и куда? — као да сам себе запита. — О тома треба добро размислити.</p> <p>— Нема ту размишљ 
икну обрадован Перо и поче га грлити. — О, брате слатки и лијепи, добро ли ми дође!{S} Е чисто  
>— Која жена? — блесасто запита Перо. — О каквој ми жени говориш?</p> <p>— Па јеси ли се оженио 
астима штитити му интересе“...</p> <p>— О, брате, као да ми те Бог посла! — викну обрадован Пер 
ш му сузе полетише низ образе.</p> <p>— О Перо мој како си ми! — узвикну на сав глас, да су се  
Јово Јоку, — одговори она мирно, као да о каквој ситници прича.</p> <p>Стари наслухну ове ријеч 
одобрава, а само се ти љутиш и велиш да о мени свијет ружно говори због тога.{S} К’о да је мени 
њиге, — промуца Перо црвенећи се, — ама о Геновеви знам причати и сад.</p> <p>— Геновеви? — зап 
тамо...</p> <p>Стари се одуприје рукама о кукове и унесе му се у лице.</p> <p>— А вјенчање? — з 
</p> <p>Перо се такођер одуприје рукама о кукове и поче се бекељити према староме.</p> <p>— Не  
зађе између кукуруза, подбочи се рукама о <pb n="32" /> кукове и одмјери га мрким погледом од г 
...</p> <p>Алекса се одуприје лактовима о сто, а главу наслони међу шаке.</p> <p>— А шта ти мис 
е лијено исправи и, одупирући се леђима о стабло дудово, сједе.</p> <p>— Ама ко сте ви? — запит 
 а није земља...{S} Има ту читава прича о њезиним патенијама...</p> <p>Бошко (онај што је куцка 
_C5"> <head>V.</head> <head>Ријеч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Перо не може да нађе за  
C4"> <head>IV.</head> <head>Ријеч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Његова друга љубав.</hea 
<head>II.</head> <head> <hi>Ријеч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Његово рођење, дјетињств 
head>III.</head> <head> <hi>Ријеч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Његова прва љубав.</hi>  
е, широке хаљине Перине, које су висиле о њему као о суху дрвету, и изгледао је смјешнији него  
зивао им разне слике и пјевао им пјесме о Милошу и Марку.{S} Други пут дошао би мргодан, пљувао 
C6"> <head>VI.</head> <head>Савјетовање о Периној женидби.</head> <p>Састанак, одређен у прву н 
 иза уха, поче куцкати врхом од кундуре о тле и као смишљати нешто.{S} Затим још једном погледа 
е вас, све Влахе...{S} Ви вазда мислите о некаквим чудами...{S} У других народа, дапаче већих,  
о оштрије, као и обично, кад Аћима хоће о нечем да увјери, — Ама ја видим.{S} По јутру познајем 
ши очи, и опет се својим раменом ослони о његово.</p> <p>— Данас, — потврди он. — Ти само ако х 
каткада, леђима или раменом, јаче удари о зид.</p> <p>— А ти си се напио, несрећо, — узвикну Пе 
, а дебели сребрни сахатни ланац објеси о врат.</p> <p>— Је ли поп код куће? — некако сурово за 
p> <p>— Вечерас ћемо се и посавјетовати о томе...{S} Сви да дођете у мене, — опет ће Јефтан.</p 
 на сандук и објема ногама поче лупкати о тле.</p> <p>Након дуге почивке, јави се на прагу лије 
ади новце, па онда сједе и поче причати о својим »јадима«.{S} Додуше пажљиво је крио име и попо 
} Ту, поред Данила, леже и поче мислити о Јоки.</p> <p>Ту је и заспао.</p> <milestone unit="sub 
тању са већим страхопоштовањем говорити о њој.</p> <p>— Ех, ех, кад је од власти, то ти је, поб 
 <p>Алекса скиде наочаре и поче их трти о чакшире.</p> <p>— Јак је, брате, Јенглез на води, — п 
брзојав у вашу касабу, да се информирам о вашој ћудоредности.{S} Одговора нема...{S} А док одго 
вршетак.</head> <p>Мјесто да вам причам о томе: како су живили Перо Карантан и његова Стака, до 
и удеси?{S} И учитељ му је тукао главом о таблу да боље запамти и другови су му показивали и те 
Јефтан га одгурну од себе и удари ногом о тле.</p> <p>— Ти ми се не мијешај у послове! — викну. 
ремајући се, да и трећи пут удари руком о сто.— Жена нам треба!{S} Није друкчије него баш треба 
ам — викну, бјешње и поче ударати руком о сто.</p> <p>— А шта не дозвољаваш? — запита Благоје т 
у! — викну обрадован Перо и удари капом о тле. — Бог вас поживио, господине!</p> <p>— Само овдј 
 и само гледај, — рече, куцајући штапом о празну чашу и разгледајући људе и жене за осталим сто 
оласто осмјехну.{S} Куцну празном боцом о сто и нареди још вина...</p> <p>Иза тога Перо је трча 
има, оборио главу и куцка празном чашом о сто, а други прекрстио ноге по турски, устакао велике 
</p> <p>Бошко (онај што је куцкао чашом о сто) отвори бурмутицу, коју је непрестано држао у лиј 
одговори Алекса упорно, потпуно увјерен о неприкосновености свога мишљења. — Стари је оно алчак 
аљине Перине, које су висиле о њему као о суху дрвету, и изгледао је смјешнији него прије.</p>  
.</p> <p>Тога дана непрестано је мислио о Мари.{S} И на сокаку и у механи мислио је само о њој. 
е бије вазда.</p> <p>Кашње се и увјерио о томе.{S} Учитељ је био омањи, сићушан младић, хром у  
о управо тако, да се његово раме чешало о њезино и, гледајући преда се, једнако је смишљао: шта 
} И на сокаку и у механи мислио је само о њој.{S} На свирачице није хтио погледати, нити им риј 
S} Загрлише се и почеше љубити, као оно о Божићу.{S} А свакоме се нешто растужило, свакоме омеч 
о први пут прими Перу.</p> <p>— На упит о вашој ћудоредности, добио сам двојбен одговор, — рече 
Данас да говориш о вину, к’о да не знаш о другоме...</p> <p>— А што не би говорио? — осијече ст 
а на његове опомене. — Данас да говориш о вину, к’о да не знаш о другоме...</p> <p>— А што не б 
рати. — Какав је то белај?</p> <p>— Одв’о нам Јово Јоку, — одговори она мирно, као да о каквој  
, па хоћу да те видим.{S} А ево сам дов’о и два пријатеља и једно момче, да ти се прогостимо у  
н сурово. — Како то јашеш?</p> <p>— Чув’о би се, — одговори Перо као кроз плач, — ама зар сам ј 
"133" /> среће из своје пуне кесе и чув’о вас од зла и напасти сваке.</p> <p>И поче јаглуком тр 
.{S} И Шарин му је био добар!...{S} Мог’о је пити вина, па још из леђена од дванајес’ ока.{S} Н 
се у прса.</p> <p>— А мене коњ није мог’о оборити! — рече поносито.</p> </div> <div type="chapt 
а заинтересовани Перо. — Зар нијеси мог’о наћи посла?</p> <p>— Опет сам био у хавсу...{S} Обије 
 ми да страдам, к’о што је и Исус страд’о...</p> <p>И још јаче обгрли Перу и привуче га себи.</ 
 ропство.{S} А ја волим што сам се прод’о.</p> <pb n="39" /> <p>— Чујеш, — дочека Перо и не гле 
мало, што сам прав-здрав три дана одлеж’о у хавсу?</p> <p>— Видићемо, — одговори апсанџија узви 
естан и да не ће никуд излазити.{S} Каз’о је и да му нико не улази.</p> <p>— Ни ја? — отегну Пе 
— Ама ја нисам виђео...</p> <p>— Па каз’о сам да ћеш виђети, — прекиде га Благоје љутито. — Ти  
: чекају ли га још дјеца. — Мени је каз’о да је болестан и да не ће никуд излазити.{S} Каз’о је 
> <p>Перо зину.</p> <p>— А ко ти је каз’о да сам се вјенчао? — отегну. — Незнаш ти на какав сам 
оче Јефтан и као подиже се. — Ти си каз’о, да ћемо остат’ само мало.</p> <p>— Нека, нека, — доч 
 запита подругљиво.{S} А што нијеси каз’о да ти је много, кад си иск’о и кад си ми прич’о, да ћ 
 видио колико сам муке им’о док сам каз’о како си ваљан и богат и све...</p> <p>— Ама ја нисам  
. — Ја нисам крив..{S} Зар ја нисам каз’о да је слађа телетина од говедине?</p> <p>Па, окренувш 
мирујући га. — Ја сам то само ’нако каз’о...{S} Знаш, драго ми уз љуто вино мало слатке пите... 
вега свијета.</p> <p>— Ко вам је то каз’о?</p> <p>Јефтан, блијед попут крпе, истегну га из кола 
ла ми је драга пуно!{S} Чак сам је урез’о у пршуте, а пршути лијепи к’о душа...</p> <p>Удовица  
оже са мном што хоће...{S} Зато ме и уз’о, да му вазда радим...</p> <p>— А стрина?</p> <p>— Она 
а страхопоштовањем.</p> <p>— Лани си уз’о товар жита, — говораше стари, ни мало се не обзирући  
ми ко сто дуката даде...{S} Драго ми, к’о да сам оца рођеног наш’о...</p> <p>Након дуже почивке 
нови опет. — И мени је драго, кад ти, к’о младић један, то одобраваш...{S} Данашњи млади људи м 
 Што гођ ти срце зажели ти само ишти, к’о у својој кући.</p> <p>И опет се окрену вратима.</p> < 
е оставио...{S} Суђено ми да страдам, к’о што је и Исус страд’о...</p> <p>И још јаче обгрли Пер 
ар, ја учити како ће управљати женом, к’о што га ти учиш...</p> <p>Домаћица се као нађе увријеђ 
вље, ми смо фала Богу добро и здраво, к’о што и теби исто пријатељски желимо...{S} И ако желиш  
. — Младо не умије ни миловати онако, к’о што зна старије...</p> <p>Перо није знао шта ће одгов 
равди вишњега Бога, претеслимили нас, к’о метиљаве овнове...</p> <p>— Шути, Бога ти, шта ти зна 
е опомене. — Данас да говориш о вину, к’о да не знаш о другоме...</p> <p>— А што не би говорио? 
оћи да пијемо кахву.</p> <p>— Знаш... к’о момци... — упаде Перо, сметено се окренувши удовици.— 
ља и то ти је паметно! <pb n="123" /> К’о да си мене пит’о тако ти је паметно...</p> <p>— Полах 
} И није ти грехота ни срамота!...{S} К’о да смо ми твоји робови, па да пристајемо за тобом.</p 
кесећи се. — Исти покојни отац!...{S} К’о да њега гледам.</p> <p>Јово извади духана, напуни му  
ени свијет ружно говори због тога.{S} К’о да је мени стало за свијетом!{S} Људи су овнови, <pb  
 је вирило неколико дроњака.</p> <p>— К’о што видите, сиротиња, — рече стари тужно. — Ја знам,  
, да изгледа озбиљан и замишљен. — Ја к’о кириџија виђео сам много, ама ти ћеш виђети више...</ 
уше, тако је, — одобри Перо, — ама ја к’о велим: слађа је телетина од говедине...</p> <p>— Како 
ми тако у лице говориш...{S} Нисам ја к’о ти мислиш...</p> <p>Перо се укипи.</p> <p>— А шта сам 
о. — Она је к’о зарђала пара, а Стака к’о жути дукат!...{S} Волио би са Стаком хљеб јести него  
 па дебела, па, кад је попипаш, мехка к’о памук...{S} И била ми је драга пуно!{S} Чак сам је ур 
ру?...{S} Бијела је к’о сир, а румена к’о млада говедина.{S} Очи су јој велике и кахвајасте к’о 
асте к’о двије маслине, а коса златна к’о препечена ракија од пет година дана...{S} Ах, да је в 
 ми сад ђевојке?...{S} Мршаве и слабе к’о да се иглама хране.</p> <p>— А ти дебела! — упаде Пер 
 — упаде Јово ватрено. — Ако буде све к’о што сам намислио, биће добро и зачудићете се сви!</p> 
вратима, изађе из собе.</p> <p>— Овђе к’о да нећемо дуго скрасит’, — рече Јефтан мргодно гледај 
 је испросити, па нека у касабу уљезе к’о твоја невјеста...{S} Брука би била, да уљеземо без <h 
 Знаш ли попову Мару?...{S} Бијела је к’о сир, а румена к’о млада говедина.{S} Очи су јој велик 
ка вила! — дочека Перо брзо. — Она је к’о зарђала пара, а Стака к’о жути дукат!...{S} Волио би  
 у тефтере, — промуца она. — Богат је к’о нико његов, а ја сироче, па може са мном што хоће...{ 
 у то ништа не знам.{S} Ја перем руке к’о Пилат...</p> <p>— Шта велите ви, браћо? — запита <pb  
икну Перо, плеснувши рукама. — Што се к’о бајаги стидиш?{S} Што гођ ти срце зажели ти само ишти 
на.{S} Очи су јој велике и кахвајасте к’о двије маслине, а коса златна к’о препечена ракија од  
ако се кућа кући...{S} Обоје су млади к’о кап, па треба да их ми старији поучимо.</p> <p>Од све 
видим, — дочека Јово живо. — Ти си ми к’о отац, па хоћу да те видим.{S} А ево сам дов’о и два п 
за наше задовољство, ми смо задовољни к’о нико на свијету.{S} Моја Стака, Бог јој добро дао, до 
м је урез’о у пршуте, а пршути лијепи к’о душа...</p> <p>Удовица га премјери погледом.</p> <p>— 
ми ти пресудиш... <pb n="55" /> ти си к’о судац... и да ми пресудиш данас...</p> <p>— Зар данас 
на бради. — А, душе ми, кршна си и ти к’о ђевојка каква.</p> <p>— Бре не би се ја данас побојал 
 Јефтана уређуј ми ти.{S} Вјерујем ти к’о оцу своме...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>К 
ко жестоко. — Русија ће њега згњавити к’о црва...{S} Послаће своје Козачине, па ће га утопит’ у 
сти!{S} Ти знаш, да ћу ја све уредити к’о што ваља.</p> <p>— Ама ја хоћу да видим, — дрекну Пер 
> <p>— Е умијеш га, учитељу, говорити к’о нико, — рече Јефтан потресен, бришући сузу. — Халал м 
е сад?{S} Посиједио <pb n="59" /> сам к’о пашалијин ђогат, а зову ме и бекријом...</p> <p>— Не  
е боље него све друге газде.{S} Живим к’о гроф!{S} Док има пара, живићу к’о што треба; кад нест 
е тражим, нити ми треба, јер ја живим к’о ага...</p> <p>— Мени ћеш свакако требати, — рече Перо 
 младо ни лудо.{S} То ти и опет велим к’о брату.</p> <p>Перо сачека док се Милка са Обреном доб 
з твога племена, па да му се поклоним к’о свецу...</p> <p>— Свецима нек је слава и милост, а те 
 био пуно млађи и нијесам био паметан к’о сада.</p> <p>— Ништа за то, — одговори комесар, давај 
иче од своје куће, нит’ се пати ’вако к’о ми...</p> <p>— Не знаш ти то, не знаш, — дочека Јован 
p>— А ми хоћемо да га лијепо дочекамо к’о друга и пријатеља, — рече. — Хоћемо, бива, да му изађ 
, да се не враћамо више, ако поћерамо к’о што смо почели.</p> <p>Перо не знаде шта би одговорио 
овица, вртећи јаглуком, — ама ти само к’о брату кажем: отвори очи, па не узми младо ни лудо, не 
би ме и милује, па се играмо и шалимо к’о ђеца...{S} Ја ти не знам ништа друго казати, него да  
атимковићу!...{S} Ми треба да мислимо к’о што власт хоће.{S} Најпошље ми не треба ништа ни да м 
добро дао, добра ми је и весела, исто к’о да ми је Бог у крошњи с неба бацио, да ме обесели за  
ћи се на њих, — ево и Перо мисли исто к’о и ја.{S} И он ми све одобрава, а само се ти љутиш и в 
и путују...{S} Зар смо ми мимо свијет к’о отпадници какви?..{S} И зар сам ја један међед, па да 
 јефтиније, а Чифут не да...{S} Чифут к’о Чифут!{S} Добио ми је барем пет гроша на њој...</p> < 
и с нама, ако Јенглез удари на Русију к’о што овђе пише? — запита. — То ти је, видиш, једна дип 
вим к’о гроф!{S} Док има пара, живићу к’о што треба; кад нестане, може се и гладоват’...</p> <p 
е Перо, још одушевљеније. — То је баш к’о што треба...</p> <p>И, брзо се окренувши, као на крил 
: »к’о риба брез воде« а не вели се: »к’о риба брез вина«...</p> <p>Домаћица, под којом је непр 
воду, а није вино; с тога се и вели: »к’о риба брез воде« а не вели се: »к’о риба брез вина«... 
у на врат, ја се не бих љутио...{S} Рек’о би: од Бога је!...{S} Ама ово је све са твоје махните 
 и опет пође да га љуби. — Ти си ми рек’о да уредим и ја сам све уредио.{S} Имаш пунца газду, п 
 укипи.</p> <p>— А шта сам ти ружно рек’о? — запита зачуђено.</p> <p>— То ја знам, — окоси се Б 
бију овђе, ми прорадимо.{S} Ја сам стек’о све што имам онда, кад је био наш устанак.{S} И ја и  
нијеси каз’о да ти је много, кад си иск’о и кад си ми прич’о, да ће ти ђеца крепати од глади?.. 
pb n="40" /> брзо жени, па је мене посл’о...{S} А милостива власт хоће крштеницу одмах.</p> <p> 
рије.{S} Да си видио колико сам муке им’о док сам каз’о како си ваљан и богат и све...</p> <p>— 
а заносом неким, настави: — И ја сам им’о једну краву, па дебела, па, кад је попипаш, мехка к’о 
вот боца и њега би разбио!...{S} Омрзно’о ми и он...{S} Тако је то, кад нема женске главе у кућ 
уг Перин, намислио женити.</p> <p>— Зап’о сам за око удовици покојног газде Станка, — весело об 
!..{S} Срамота!..{S} И што је Бог ствар’о жене на свијет, кад се људи не би женили?{S} Што, пит 
ивуче га себи.</p> <p>— А јеси ли вечер’о? — запита га.</p> <p>— Нијесам, — одговори Перо. — Не 
 — Незнаш ти на какав сам белај ограјис’о...</p> <p>— А нијеси ни испросио?</p> <p>— То, душе м 
а. — осијече Перо бјежећи од њих. — Пос’о је пос’о и он је најпречи!</p> <p>— Таки ли си ми при 
Перин јаран.</p> <p>— Ја бих... ама пос’о и дангуба... — замуца Обрен. — А... осим тога... не з 
ече Перо бјежећи од њих. — Пос’о је пос’о и он је најпречи!</p> <p>— Таки ли си ми пријатељ? —  
, ја ћу све свршити...{S} То је мој пос’о...{S} Ја само дочекујем странце и чиним им услуге...  
ао размишљајући. — У мене је крупан пос’о...</p> <p>— Што крупњи, бољи је! — упаде Благоје смиј 
колико дана, — одговори Перо. — Ако пос’о свршим, поћи ћу прије...</p> <p>— Онда ти ја у свему  
ане и пунац и пуница. — Какав је то пос’о?{S} Зар тако ваља?</p> <p>— Оставите ме.{S} Имам посл 
да ме вараш и на зло навлачиш...{S} Пит’о сам ја код власти <pb n="43" /> и мени казаше, да там 
етно! <pb n="123" /> К’о да си мене пит’о тако ти је паметно...</p> <p>— Полахко, полахко, не в 
је много, кад си иск’о и кад си ми прич’о, да ће ти ђеца крепати од глади?...</p> <p>Сељак слег 
 њиме. — Што не каза да се нијеси вјенч’о, црн ти образ сад и вавијек!</p> <p>Перо зину.</p> <p 
арјаком. — Није му био пут џаба.{S} Наш’о је што је тражио!</p> <p>— Баш? — запита Јово не вјер 
а!</p> <p>— А што нијеси друга кола наш’о, магаре никакво? — брекну Перо љутито <pb n="91" /> и 
S} Драго ми, к’о да сам оца рођеног наш’о...</p> <p>Након дуже почивке келнер донесе јело, на к 
...</p> <p>— Баш и волим што сам те наш’о, — дочека Перо одушевљено, — него да ми ко сто дуката 
ратима.</p> <p>— Ову ли си ми срећу наш’о?</p> <p>— А што? — зачуди се Благоје. — Ђевојка је кр 
, — и ти си ме оставио болесна, па отиш’о у чаршију...{S} Ја пошао за тобом на далек пут, а ти  
, па га нема.{S} Кажу, да је ноћас отиш’о...</p> <p>— То је он одвео Јову, душе ми! — кликну Је 
свој авлији и по свеме комшилуку, — дош’о си да ме вараш и на зло навлачиш...{S} Пит’о сам ја к 
 чим је <hi>уграбио прилику</hi>. — Дош’о сам да ми ти пресудиш... <pb n="55" /> ти си к’о суда 
иштеш ништа?</p> <pb n="71" /> <p>— Дош’о сам само да тебе видим, — дочека Јово живо. — Ти си м 
х разведри.</p> <p>— Па што си онда дош’о? — запита. — Што си дош’о, кад не иштеш ништа?</p> <p 
о си онда дош’о? — запита. — Што си дош’о, кад не иштеш ништа?</p> <pb n="71" /> <p>— Дош’о сам 
пта, као кажњено дијете, — а ја сам пош’о да распитујем за ђевојке...{S} Ама ништа!...{S} Ашику 
 у собу, па поче грлити Перу и љубити у оба образа. — Честитам ти, мој Перо, а свршено је да не 
S} И какав ми је то коњ, који се игра и обара људе?...{S} При погодби нијесмо казали да нас оба 
..{S} При погодби нијесмо казали да нас обара и то је непоштена ствар...</p> <p>— Коњ је плах,  
удан сан.</p> <p>Као ноћ је, мјесечином обасјана.{S} Пред њим као пукло широко језеро, огледало 
ољећи се. — Тако је то...</p> <p>Поп га обгрли објема рукама и силом га сједе на столицу.</p> < 
 је и Исус страд’о...</p> <p>И још јаче обгрли Перу и привуче га себи.</p> <p>— А јеси ли вечер 
 ми је Бог у крошњи с неба бацио, да ме обесели за моја добра дјела.{S} Кад сам преко дана у ду 
, примати разне <hi>поклоне</hi>, топло обећавајући, да ће свакоме „бити наклоњен и пред свима  
 па није ружан твој живот, — рече Перо, обзирући се и испод ока гледајући свирачице.</p> <p>— П 
р жита, — говораше стари, ни мало се не обзирући на госте, — а ове је године право, да ми врати 
довољно се насмија <pb n="21" /> и поче обигравати око њега тапшући га по рамену.</p> <p>— Дела 
 са чела и хладећи се капом. — Све село обиграх, па га нема.{S} Кажу, да је ноћас отиш’о...</p> 
ла?</p> <p>— Опет сам био у хавсу...{S} Обиједили ме, да сам заварао некакву ђевојку, измамио ј 
вори Благоје и опет поче звиждукати.{S} Обиједили ме, да сам крао суцке биљеге, па ме ухавсили  
е.</p> <p>— Наша.</p> <p>— Оно је Милош Обилић?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Јунак богме!...{S} Шта  
мицању, опази на зиду слику, како Милош Обилић пробада цара Мурата на пољу Косову.</p> <pb n="4 
S} И почео се љутити.{S} Почео, чак, по обичају, гунђати и проклињати све, почевши од младожење 
 више, што није морао сам ићи, него је, обично, водио уза се још кога, понајвише каква новајлиј 
е, <pb n="74" /> троножне столице, које обично сељаци употребљавају, и разгледали су собу, у ко 
уобљеним, необичнијим гласом, каквим се обично здравице држе. — Ви сте мене, овај, <pb n="4" /> 
ва вина на свијету, бијела и мрка.{S} И обично се заклињао, да ће бити уредан.{S} Заклињао се и 
орити <pb n="17" /> мало оштрије, као и обично, кад Аћима хоће о нечем да увјери, — Ама ја види 
је ишао у механу и спавао је слађе него обично.</p> <p>— Ево ме опет, — сјутрадан весело подвик 
равицом, трепташе трепавицама више него обично.{S} Збуњено се окреташе на све стране и размјешт 
више огледао у огледалу, чешљао се мимо обично и фес мало накривио на лијеву страну, пустивши,  
 кућу, која, и ако по дану, бијаше мимо обично расвијетљена, јер <pb n="132" /> је поред врата  
 да није заплакао кад се родио, као што обично заплаче свако дијете.{S} То му управо, није ни п 
удовици покојног газде Станка, — весело објави он Пери грлећи га. — Загледали се, замиловали се 
ве...</p> <p>Перо чисто одахну, када му објавише, да не ће више бити ђак.{S} Школа му је била и 
> <p>Перо зину.{S} Отрже се од Јефтана, обје руке сави око Обренова врата, па га поче стезати н 
 Данило, подигнувши, у знак одушевљења, обје руке у вис и машући њима као крилима.</p> <p>Обрен 
оди, издигла бјељу него у лабуда главу, обје руке пружила према њему и зове га себи...{S} Њему  
 домаћица опколише га са <pb n="134" /> обје стране.{S} Обоје му се окренули и, очевидно, ужива 
ати вилице и рикну као дивља звијер.{S} Обје руке рашири и полети према Јови, стиште га у наруч 
о мјесеца и звијезда.{S} Око језера, са обје стране, наднијеле се златнолисте врбе и своје дуга 
еш, зете?{S} Куда ћеш? — салетише га са обје стране и пунац и пуница. — Какав је то пос’о?{S} З 
вица и Милка сад су им се надале, па се обје љепше обукле и љепше се накитиле.{S} Удовица се ча 
ченим трбухом, стајао је смијешећи се и обје руке ширио према гостима.</p> <p>— Хе, хе, брате с 
осу, која јој је падала по челу, опружи обје руке и, са веселим осмјехом, пође им у сусрет.</p> 
 повикаше сви.</p> <p>Јефтан, пружајући обје руке руке, приступи Пери.</p> <p>— Е, честитам ти  
ијехом на лицу поздрави Јову и пружи му обје руке.</p> <p>— А камо се ти прије? — запита га при 
Шта ће? — запита тужно. — Превариће њих обје Швабо и ето ти шта ће.</p> <p>— Не превари он више 
p>У Пери заигра срце.{S} Он га притиште објема рукама, а дах заустави. <pb n="85" /> Погури се  
Аха, ти си? — проциједи кроз зубе.{S} И објема шакама протра се по лицу, као да се умива. — Ти  
—- Пристајем.</p> <p>Перо му приступи и објема рукама обухвати његову.</p> <pb n="46" /> <p>— О 
p> <p>И, онако љутит, сједе на сандук и објема ногама поче лупкати о тле.</p> <p>Након дуге поч 
поздрављати окупљену свјетину и капом и објема рукама.</p> <p>— Жениче и невјесто, — узвикну уч 
е. — Тако је то...</p> <p>Поп га обгрли објема рукама и силом га сједе на столицу.</p> <pb n="3 
ик и дрекну као јаре када га ухвате.{S} Објеси горњу усну, те му кукасти нос готово до браде до 
видјети, а дебели сребрни сахатни ланац објеси о врат.</p> <p>— Је ли поп код куће? — некако су 
одговорио, него и он сједе на кревет и, објесивши ноге, поче климатати њима.{S} Прислони чело у 
дје га је и оставио:{S} Сјео на кревет, објесио ноге па климата њима и плаче.{S} Очи му се закр 
S} Нити је ко у воду скочио, нити се ко објесио; ни земљотреса, ни каква привиђења није било.{S 
.</p> <p>— А-а кршно си момче!{S} Лијеп објешењак! — рече, кесећи се. — Исти покојни отац!...{S 
кочио у воду...</p> <p>— Е видите ли ви објешењака! — кроза смијех викну Јефтан, поново се враћ 
ирио бјеличаст, провидан облак.{S} Кроз облак су се лијепо могла распознати некаква кола.</p> < 
је изгледао као поп, него као голем мрк облак, који се спустио на земљу и поиграва пред њим.{S} 
ни, издизао и ширио бјеличаст, провидан облак.{S} Кроз облак су се лијепо могла распознати нека 
ошље, тек да прекине ћутање. — Има пуно облака...</p> <p>— И мени се чини, — потврди удовица и, 
ака, које су на њима спавале, и поче их облачити.{S} Обуче и нову антерију, а нов пас опаса око 
му се лицем...{S} И за час се уозбиљи и обледени опет.</p> <p>— А?...{S} А то су ти пријатељи?  
врабаца, којима врућина није сметала, и облијетало је силесија ситних мушица.{S} На средини се  
 и пада по очима и лицу.{S} Коњске мухе облијећу ода свих страна и лијепе се за образе, око уши 
ати, та су слова добијала некакав чудан облик и ни он, ни учитељ, ни сви ђаци не би их кашње мо 
е модрим него црвеним, лицем, дебелим и облим, сличним чарапи, носом и са испупченим трбухом, с 
 шалити, па лагано извуче руку којом је обмотавао стас лијепе Швабице и, направивши мученичко л 
а, изгине богме.{S} Ама се, опет, други обогате...</p> <p>— Па каква је нама фајда, кад се бију 
е као од сира сарезане; магазе и дућани обојадисани и окићени сваковрсним стварима, те се шарен 
е све нешто шапуре...{S} А жао ми их... обоје ми жао...</p> <p>Стрико Васо и не осврну се на ње 
, па још не зна како се кућа кући...{S} Обоје су млади к’о кап, па треба да их ми старији поучи 
ше га са <pb n="134" /> обје стране.{S} Обоје му се окренули и, очевидно, уживаху у њему.{S} Ст 
евала је кукурузе.</p> <p>Опазивши Перу обоје застадоше.{S} Попадија као да се застиди па се ок 
оборише главе и, не проговоривши ништа, обојица изиђоше.</p> <p>Стари састави руке на леђима и  
 лагум пукао, не би се више препали.{S} Обојица одскочише од земље и блесасто погледаше Данила. 
ашто не брини!</p> <p>Перо се пусти.{S} Обојица се упутише некаквим уским и прљавим сокацима, п 
>Јефтан и Перо не одговорише ријечи.{S} Обојица, као утучени, кренуше из авлије, а за њима крен 
 лагано и мирно, за пошљедњим коњем.{S} Обојица задуханили, па се упустили у разговор:</p> <p>— 
 почивке келнер донесе јело, на које се обојица наклопише.{S} Нарочито Благоје као да је имао в 
 И немој закаснити.</p> <p>Растадоше се обојица, потпуно задовољни.{S} Благоје задовољан ради д 
е сви!</p> <p>— Да Бог да, — одговорише обојица.</p> <p>Стари се опет појави на вратима, носећи 
</p> <p>Перо затвори магазу, те кренуше обојица.{S} Пођоше уз широку чаршију, покрај читава низ 
Пристајем и ја!</p> <p>У неђељу кренуше обојица удовичиној кући.</p> <p>— Чујеш, ја не знам шта 
а никоме да се са мном игра...</p> <p>И обојица изађоше из собе.</p> <p>— Путуј ти, игумане, не 
мислити ни говорити.{S} Само су дахтали обојица и гледали се тупим, безизразним, умореним погле 
!</p> <p>Келнер дође.{S} Срачуна колико обојица имају платити и пружи карту.</p> <pb n="121" /> 
ударајући се руком по челу. — То су нас обојица преварили и изневјерили, црн им образ и овога и 
, па највише и знам...</p> <p>Уједанпут обојица узвикнуше.{S} Перин коњ хтио да изведе нову мај 
ћи у собу.{S} Зину и доктор.{S} Дуго су обојица, ништа не говорећи, стајали на вратима и гледал 
>— Ех?</p> <p>— То ми је казала.</p> <p>Обојица као да се замислише и не проговорише више ни ри 
у њиме.</p> <p>— Хајде! — викну.</p> <p>Обојица пођоше.</p> <p>Нијесу дуго ишли, па се нађоше п 
 <p>— Чија мати?</p> <p>— Твоја?</p> <p>Обојица прихватише за столице као да ће се потући, те с 
 пипајући се по џеповима. — Ти плати за обојицу, јер ја немам ситнежа...</p> <p>— Платићу, плат 
стрина била је мирна и зачуђено гледала обојицу...</p> <p>— Ама шта је било? — запита Јефтан, к 
хладно и презривим погледом премјери их обојицу. — То зар?</p> <p>— Ово су.</p> <p>— А имају ли 
удновато замириса.{S} Лагано, стидљиво, оборених очију и руменећи се, поднесе она послужавник с 
еба понашати.{S} С тога се мало погури, обори руке низа се и, држећи капу под пазухом, скрушен  
илом угура Перу у најближу гостионицу и обори га на столицу.{S} Затим опет поче играти око стол 
 они пара?</p> <p>— Имају.</p> <p>Стари обори главу.</p> <p>— Лијепо је то...{S} Драг си ти мен 
омогнем напретку Српства.</p> <p>Јефтан обори главу и, као постиђено дијете, поче се чешкати по 
Неко стаде учитељу на ногу, Обрену неко обори капу.{S} Прште негдје и нечија боца.</p> <p>— Учи 
Данило не може пјеше ићи?</p> <p>Данило обори главу и уздахну.{S} Сад се тек сјети, како је лиј 
 обући љуцки, дворећи мене.</p> <p>Перо обори главу и поче се чешкати.{S} Бијаше му, као да га  
 Зар данас? — постиђено запита удовица, оборивши очи, и опет се својим раменом ослони о његово. 
М! — дрекну уједанпут и скочи иза стола оборивши три столице.{S} Препаде и Благоја и остале гос 
ио на зид и гледа јој право у лице; она оборила главу и чупка ресе на бошчи.</p> <p>У Пери заиг 
м и великим, необично испупченим очима, оборио главу и куцка празном чашом о сто, а други прекр 
 у прса.</p> <p>— А мене коњ није мог’о оборити! — рече поносито.</p> </div> <div type="chapter 
асните, биће још скупље..</p> <p>Сељаци оборише главе и, не проговоривши ништа, обојица изиђоше 
аду, ни лијепу собарицу, што га је врло обрадовало, јер се бијаше почео прибојавати, да га наск 
брате, по хиљаду и сто пута честитам, — обрадован и раздраган узвикну Перо.— То је љуцки и, што 
и и све.</p> <p>— Фала ти, — упаде Јово обрадован. — То сам и мислио.</p> <p>— Ама у мене то ни 
 брате, као да ми те Бог посла! — викну обрадован Перо и поче га грлити. — О, брате слатки и ли 
ободни сте!</p> <p>— Фала Богу! — викну обрадован Перо и удари капом о тле. — Бог вас поживио,  
то не каза да се нијеси вјенч’о, црн ти образ сад и вавијек!</p> <p>Перо зину.</p> <p>— А ко ти 
обојица преварили и изневјерили, црн им образ и овога и онога свијета!</p> <p>— А што нијеси др 
иш он задрхта као шибљика и пољуби је у образ.</p> <p>Покупивши новце, плавојка се опет врати з 
обу, па поче грлити Перу и љубити у оба образа. — Честитам ти, мој Перо, а свршено је да не мож 
 провирући се напријед. — Не зацрни нам образа!</p> <p>— Јао, очепили су ме! — хукаше учитељ ск 
облијећу ода свих страна и лијепе се за образе, око ушију, и за хаљине.</p> <p>— Ово је пасје п 
ди солуфе, уфитиљи бркове, уштину се за образе, да му изгледају руменији, и изађе.{S} Пође глав 
од радости.{S} Баш му сузе полетише низ образе.</p> <p>— О Перо мој како си ми! — узвикну на са 
 њима и плаче.{S} Очи му се закрвавиле, образи помодрили, а каљаве сузе циједе се низ браду.</p 
 глави звонило, звиждало, пиштало...{S} Образи су му <pb n="139" /> час блиједили, час руменили 
ручја и бјесомучно поче љубити по челу, образима, устима.</p> <p>— А како си? — запита Јово, по 
о искривљеним, носићем и смјехуљцима на образима, диже се да купи бакшише.{S} Пође од стола до  
а су се мотале око њега, миловале га по образима и чупкале за бркове.{S} Није хтио ни пити.{S}  
рупана, те су јој бичеви косе падали по образима и сакривали јој половину лица.</p> <p>— Крштен 
тар прохладан да попухује, милује га по образу и лагоди.{S} И тај вјетар доноси, из даљега, нек 
.{S} Сједе до Пере, поче га миловати по образу и умотавати му брк.{S} А њему драго.{S} Стаде уз 
, — рече Пери, ударајући га јаглуком по образу. — Лијеп си и... некако... млађи.</p> <p>— Хахах 
Прозори су, додуше, били исцрвоточени и обрасли ситном травом, врата се накривила и канати гото 
ошље одлучи да набави једнога слугу.{S} Обрати се пријатељима и они му нађоше Дамјана, овога ис 
дићемо, — одговори апсанџија узвијајући обрвама. — Овђе може свашта бити и све се може десити.{ 
уљастим лицем, просједом косом, ћелавим обрвама и дугим трепавицама, што вјечито трепећу, стао  
 пустивши да му два бича пану управо по обрвама, заглади солуфе, уфитиљи бркове, уштину се за о 
у добро.{S} Метну прст на уста и издиже обрве.</p> <pb n="79" /> <p>— Стрико зна шта ради, — пр 
ао постиђено дијете, поче се чешкати по обрви.</p> <p>— Ама молимо те, учитељу, — рече, — да од 
ухватити и дуже задржати, а, осим њега, Обрен му је изгледао као најдостојнији повјерења.</p> < 
Чим се смркло, окупише се сви:{S} Јово, Обрен и Јефтан.{S} Сви весели и смјешкају се један на д 
p>Но они му нијесу ни чекали понуде.{S} Обрен је точио и без њега, јер није могао гледати празн 
е још мало посједио, диже се и пође.{S} Обрен пође за њим и не хтједе се зауставити, макар што  
, окренувши се у страну, засмија се.{S} Обрен пође за њом, па се засмија и он...{S} Зауставише  
главе.</p> <p>— Па и не треба, — дочека Обрен умирујући га. — Ја сам то само ’нако каз’о...{S}  
.</p> <p>— Нема ту размишљања, — дочека Обрен живо. — Перо треба одмах да пође.</p> <p>— А зар  
 треба да узме жену с миразом, — дочека Обрен у пола пјевајући, као кад чита пјесмарицу. — И ти 
/p> <p>— А ти опет тражи цуру, — дочека Обрен, коме су додијала та пречеста тужакања. — Што мен 
вратима.</p> <p>— Јок!{S} Јок! — повика Обрен, умијешавши се међу њих и хватајући Јефтана за ру 
одуше она се још мало љути на Перу, ама Обрен, ако хоће, може је наговорити да пође... .</p> <p 
ка...</p> <p>— Па говорићу ја, — окреса Обрен готово љутито. — Ти само гледај и слушај...{S} Ил 
 бих... ама пос’о и дангуба... — замуца Обрен. — А... осим тога... не знам колика ће бит’ попут 
ребају, — бржебоље <pb n="158" /> упаде Обрен. — Њих треба напунити вином и понијети за пута... 
/p> <p>— А која ли му је млада? — упаде Обрен.</p> <p>— Нас се не тиче која је ни чија је, — ос 
де мало тише.</p> <p>— Који ће? — упаде Обрен брзо. — Ко то може?</p> <p>Данило, који је за све 
p>— Ја би замолио још кога, — уплете се Обрен, који је и сам волио здравице држати. — Нека буде 
p> <p>— Ти сваки дан љепша, — нашали се Обрен, приближујући се Милки и гледајући је како точи к 
а кабулим!</p> <p>— Не треба, — осијече Обрен осорно. — Само ми!{S} Ми смо, што се рекне, главн 
и ја да платим?</p> <p>— Јок, — осијече Обрен остављајући тефтер и прислањајући се леђима уз вр 
јеси ли ти са Стаком говорио? — осијече Обрен оштро и испрси се. — Зар она није твоја?{S} И зар 
а.{S} Плаче Перо, плаче Јефтан, плачу и Обрен и Јово.{S} Сви плачу!{S} А Данило опет промолио г 
>— Кршна.{S} А има и мираза, — одговори Обрен.</p> <p>— Ех?</p> <p>— То ми је казала.</p> <p>Об 
p> <p>— Мени не треба, — мирно одговори Обрен, који је гледао у тефтер и срачунавао нешто. — Шт 
p>— Аха, нисте нам се надале! — узвикну Обрен, слободно ступајући у <pb n="47" /> собу и прибли 
лањали су се од њега и сакривали свуда (Обрен се сакривао за вреће с пиринчом) и једини Јефтан  
 — Не знам ти ја наших ђевојака.</p> <p>Обрен дохвати аршин и, играјући се њиме, поче дражити д 
аки паметан човјек треба да има.</p> <p>Обрен се осмјехну.</p> <p>— Дај и мени два форинта, па  
у вис и машући њима као крилима.</p> <p>Обрен Пушибрк баци капу с главе и поче се протезати.</p 
 узети ђевојку а да је не видим.</p> <p>Обрен гурну мачку и одбаци аршин, па се исправи и оштро 
 не би женили?{S} Што, питам те?</p> <p>Обрен испи чашу и цмокну губицама као да љуби кога.</p> 
а него мати.{S} Она сама задржа Перу, а Обрена остави Милки.</p> <p>— Данас си нешто кршан, — р 
.{S} Удовица, је дочекивала Перу, Милка Обрена, и частили су их кахвом, ракијом, духаном, гураб 
ђевојком, — рече Перо путем, дрмусајући Обрена за рукав. — Ја сам у томе сметен.{S} Да је свира 
ва сам ја! — уплете се Милка, хватајући Обрена испод руке и смијешећи се. — Ја само њега бегени 
 га дочека, — настави Јово не слушајући Обрена. — Ако учитељу не буде криво, њега да замолимо.{ 
ји повјерења.</p> <p>— А треба ли теби, Обрене, крштеница? — запита га, улазећи у дућан, јер ни 
дити своју жену, ти Јефтане своју, а ти Обрене своју...</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— А да буде пра 
вакако ћеш и ти.</p> <p>— А можеш ли ти Обрене? — запита Јефтан и не гледајући на Данила. — И т 
о гледајући је зачуђено. — Зар је Милка Обренова?</p> <p>— Његова, његова сам ја! — уплете се М 
Отрже се од Јефтана, обје руке сави око Обренова врата, па га поче стезати на прса и љубити.</p 
ату.</p> <p>Перо сачека док се Милка са Обреном добро не заговори.{S} Није волио да га они чују 
ати.</p> <p>На саму Нову Годину пође са Обреном тамо.</p> <p>— Охо, како је у вас лијепо! — вик 
и.</p> <p>Пред вече сврнуо се, од муке, Обрену Пушибрку на дућан.{S} С њиме се отприје помало п 
 гурати.{S} Неко стаде учитељу на ногу, Обрену неко обори капу.{S} Прште негдје и нечија боца.< 
 учестали ићи.{S} Перо је <pb n="53" /> Обрену унапријед плаћао сапутнину и звао га готово свак 
 пође вратима.</p> <p>— Хајдемо, — рече Обрену.</p> <p>— Куда? — уплете се удовица и потрча за  
Тешко ми је и претешко, — тужио се Перо Обрену, након пуна два мјесеца, уздишући и преврћући оч 
/> па опет у Данила.{S} Затим се окрену Обрену.</p> <p>— Нема, нема брате, — прошапта, да се је 
из кола и повуче у страну.</p> <p>— Што обрука ’вако и себе и мене? — запита, бјесомучно дрмају 
 лежале здраве и разлупане бачве, дрва, обручеви, сјекире, и чепркале безбројне кокоши, пијевци 
n="145" /> <p>Кад је дошао ред на Перу, обузе га некакав страх.{S} Ко зна зашто, али он није во 
а и придаде му лицу страшан израз...{S} Обузе га неки бијес и поче по соби трчкати и поигравати 
ан, у само свануће, похитао је попу.{S} Обукао се као и јуче, угладио се, само што се нешто виш 
а сад су им се надале, па се обје љепше обукле и љепше се накитиле.{S} Удовица се чак и карамфи 
S} Ето, није се имала, јадница, када ни обући љуцки, дворећи мене.</p> <p>Перо обори главу и по 
/p> <p>Перо му приступи и објема рукама обухвати његову.</p> <pb n="46" /> <p>— Онда је погодба 
<p>Перо се не смједе даље противити.{S} Обуче се и пође у полицију.</p> <milestone unit="subSec 
на њима спавале, и поче их облачити.{S} Обуче и нову антерију, а нов пас опаса око себе, пустив 
, оклепљеним ушима, мирно је спавао.{S} Обучен је био у танке, прљаве гаће и још прљавију кошуљ 
и унутра.{S} Сад је, као за параду, био обучен у старе, широке хаљине Перине, које су висиле о  
умивати, а полијејевала му лијепа Мара, обучена у лахке хаљине, неуређена и мало рашчерупана, т 
јаца, врзајући се око двају нешто љепше обучених цура, по свој прилици оних сумњивога понашања, 
 рече Перо, једнако зијевајући... — Ама ова вечера наопако скупа, — додаде, пошто је почео број 
 Тако је!</p> <p>— И, ако хоћеш, нека и ова чаша иђе у твоје здравље!</p> <p>— Живио!</p> <p>Пе 
— А што ће ти? — запита мргодно. — Ко у ова доба вади крштеницу?</p> <p>— Треба...{S} Траже ми  
се обично здравице држе. — Ви сте мене, овај, <pb n="4" /> које ја данас славим моје крсно име  
а попа је био сасвим и заборавио и, кад овај устаде пружајући му крштеницу, зачуђено га погледа 
а својим него за Периним послом и да је овај, према томе, дужан, бринути се за његову удобност. 
однијега одговора није могао смислити и овај му упали да не може боље.{S} Да тако није казао, п 
слиш ти што си ми синоћ платио вечеру и овај доручак, да ћу ја трпити да ми тако у лице говориш 
} Утекли! — дрекну. — Од куге није било оваке бруке!</p> <p>И, не осврћући се ни на кога, отрча 
а...</p> <p>— А ја, брате, не могу мећу оваким <pb n="107" /> свијетом, — рече Перо, још једнак 
реврнувши очима. — Наопако, брате...{S} Овако ти је то, кад се тражи женска глава... -</p> <p>— 
 не ожени из наше касабе? — окоси се. — Овако мучиш и себе и нас...{S} И није ти грехота ни сра 
p>— Па и није, — одговори Јефтан. — Ев’ овако проводим се боље него све друге газде.{S} Живим к 
ити.{S} Нијеси ни први ни пошљедњи кога овако осуђују...</p> <p>Комесар као да овога пута бијаш 
 и правећи им мјесто. — У мене је вазда овако. — Затим се окрену у страну и слушаше како вјетар 
астио би вас још, — рече мргодно. — Ама овако нема вам више ништа.{S} Ако вам није мрско, сад м 
ега убио мимо све остале и осудио га на овако тумарање?</p> <p>Перо хукну и одмаху руком, да је 
стога Перу (јер је сад заиста, опазивши овако друштво, блесасто изгледао) за један омањи сто и  
о отпухну пепео са цигаре.</p> <p>— Ево овако ће они отпухнути све, <pb n="103" /> — рече. — Уд 
 задовољан што је у туђему мјесту нашао овакога пријатеља.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
хотелу „<title>Код Балкана</title>".{S} Овдје већ није затекао ни младу, ни лијепу собарицу, шт 
уцну се по челу.</p> <p>— У мене је све овдје записано! — викну и узе чашу вина. — Драги жениче 
г вас поживио, господине!</p> <p>— Само овдје не можете више имати боравка, — дочека комесар ја 
 — Ама само немој радит’ без мене...{S} Овђе су све сами лопови, па ће те преварити за ситницу, 
дговори апсанџија узвијајући обрвама. — Овђе може свашта бити и све се може десити.{S} Нијеси н 
дјети.</p> <p>— Овђе ћемо ми, — рече. — Овђе је згодније.</p> <p>И, ударивши руком по столу, на 
, — дочека Перо и повуче га за појас. — Овђе је лијепо...{S} Нека још!</p> <p>Јефтан се ђаволас 
ликну Јово, ударајући Перу по рамену. — Овђе близу, у селу Галебовцу, живи стрико Васо, рођени  
пнувши вратима, изађе из собе.</p> <p>— Овђе к’о да нећемо дуго скрасит’, — рече Јефтан мргодно 
са улице нијесу могли видјети.</p> <p>— Овђе ћемо ми, — рече. — Овђе је згодније.</p> <p>И, уда 
ат очев...{S} Он је богат, свега има, а овђе живи...{S} Ако хоћете, у њега ћемо и сврнути.</p>  
, а опсовао и Јову.</p> <p>— Нећу ти ја овђе више ноћиват’, па да ме на комаде сијечеш, — рече. 
— Знам, ама шта ћу?...{S} Кад ме стисне овђе, у прсима, дође ми да све разбијем...{S} Да је жив 
ам, да се вама неће свиђет’ и да нећете овђе остати ни читав дан...{S} А и село није какво!...{ 
.{S} Ако се бију на страни, побиће се и овђе, а кад се побију овђе, ми прорадимо.{S} Ја сам сте 
 гладоват’...{S} Да ти није мене, ти би овђе зло прошао...</p> <p>— Баш и волим што сам те наш’ 
е стоји иза Данилових леђа. — Шта тражи овђе?</p> <p>— Јесте ли ти Перо Карантан?— запита полиц 
 снажно гурнувши, отвори канат. — Је ли овђе?</p> <p>— Јес’, — једва промуца она шћућуривши се  
, — дрекну јаче, — што купиш ове ствари овђе, а?...{S} Куд се спремаш?..</p> <pb n="153" /> <p> 
повијест, — дочека.</p> <p>— Знаш ли ти овђе какву ђевојку? — прошапта Перо, пажљиво се осврћућ 
пијуцкао.</p> <p>— Колико мислиш остати овђе код нас? — запита изненадно Перу. — Нећеш зар брзо 
че Благоје отргнувши се. — Плати трошак овђе, па пусти мени да ти гладим ствар...{S} Само мени  
/hi> </head> <p>— А, Бога ти, ђе су вам овђе ђевојке? — запита Перо Благоја, кад су се, друго ј 
се у кревет.</p> <p>— Фала Богу кад смо овђе, — рече и Јефтан и испод ока погледа лијепу Швабиц 
ма, ако Јенглез удари на Русију к’о што овђе пише? — запита. — То ти је, видиш, једна дипломаци 
рани, побиће се и овђе, а кад се побију овђе, ми прорадимо.{S} Ја сам стек’о све што имам онда, 
— застења. —-Ја не могу ићи...{S} Ја ћу овђе остат’ седам дана, док добро оздравим, па одма кућ 
о рањеник. — У кући ми ништа у реду.{S} Ове ми у њој празно, све наопако.{S} Тако је то, брате, 
и, ни мало се не обзирући на госте, — а ове је године право, да ми вратиш два...</p> <p>— Много 
 Што је хтио рећи и протестовати против ове чудне просидбе, сад већ није могао...{S} И шта би с 
а ти мене оставио...{S} Да ми није било ове женске главе, која ми донесе вина и протра ме по пр 
ој ситници прича.</p> <p>Стари наслухну ове ријечи и заустави се.{S} Стаде преда њу и стиснуту  
ажи ти мени, — дрекну јаче, — што купиш ове ствари овђе, а?...{S} Куд се спремаш?..</p> <pb n=" 
их рукава и раздрљених прсију и, носећи овелику канту са водом, стењући и отхукујући, залијевал 
.</p> <p>За час им се на столу зарумени овећа боца изврсна вина.{S} Благоју синуше очи кад га у 
, нарочито око бунара, лежале су четири овеће гомиле ђубрета.{S} По њима су скакутали неколико  
ићи.{S} Двије-три патке брчкале су се у овећој локви, на средини авлије, а недалеко од њих, исп 
ећу, стао је украј стола, држећи у руци овећу чашу препуну вина, укочио се и издигао главу на в 
ња, мени... — опет ће Јован.</p> <p>— С овијем се нећеш погодити!{S} Хајдемо! — рече Јефтан љут 
га Бога, претеслимили нас, к’о метиљаве овнове...</p> <p>— Шути, Бога ти, шта ти знаш? — окоси  
а је мени стало за свијетом!{S} Људи су овнови, <pb n="36" /> који трче за звонаром, макар их и 
— говорила је Перина мати своме мужу, — ово наше дијете биће некакав пустахија.{S} Ако он не св 
зо, не допуштајући да га Перо запита. — Ово носим мојој изабраној, да пробира некакве женске бе 
, брате, јер ће крв пасти, — промуца. — Ово је биједа једна...</p> <p>— Ништа је ово, — одговор 
м и бранећи се од силних муха.</p> <p>— Ово је село мртво, — рече Перо, отирући зној са чела. — 
бразе, око ушију, и за хаљине.</p> <p>— Ово је пасје путовање! — прогунђа Јефтан и некако крвни 
чима. — А ја вас одавно чекам.</p> <p>— Ово ти је зет, — упаде Благоје указујући на Перу. — Он  
премјери их обојицу. — То зар?</p> <p>— Ово су.</p> <p>— А имају ли и они пара?</p> <p>— Имају. 
избаци, потпуно задовољна, што је могла ово <hi>скнадити</hi> као у пјесми.</p> <p>— Ништа нема 
о...{S} Рек’о би: од Бога је!...{S} Ама ово је све са твоје махните памети.{S} Да се пржимо на  
 му се чинило као неки сан и као да све ово, што види и чује, није могућно...{S} Он да испроси  
 и умијеш...{S} И како би било да прође ово весеље без тебе?</p> <p>Учитељ се осмјехну и, од ра 
дан у другога, као да се питају: шта је ово?{S} А и Перо се забленуо, па нити зна: хоће ли изаћ 
во је биједа једна...</p> <p>— Ништа је ово, — одговори механџија хладно и не осврћући се на гр 
маћицу, гледајући у придошлицу. — Ко је ово?</p> <p>— То је, — одговори стара осмјехујући се, — 
— окоси се Данило, отимајући се. — Није ово шехер.</p> <p>Перо опусти руке низа се и приступи Ј 
и цару да проси дјевојку.{S} Управо сте ово упорабили...</p> <p>Перо се сјети свега што је сино 
ти, док сам ја жив...«</p> <p>Слушајући ово, Пери се ражали.{S} Десио <pb n="86" /> се мека срц 
>слатко</hi> и воду.</p> <p>— Је ли вам ово сестра? — шапатом запита Перо домаћицу, гледајући у 
ти и ићи у механе.{S} Нарочито је волио ово пошљедње, тим више, што није морао сам ићи, него је 
 је, наиме, потребно...{S} Видите, како ово доликује <pb n="150" /> против вама...{S} Но ја вас 
иже онај брзојав.</p> <p>— На моју душу ово се он оженио, чим долази, — рече прочитавши га и од 
апита. — Зар се не мицати никуд више из овог пакла?</p> <p>Јефтан увуче руке у џепове и поче за 
акосно. — Мене полиција проћерује одма, овога часа...</p> <p>— Невјешто ли ти лажеш, мој Перо,  
се пријатељима и они му нађоше Дамјана, овога истога Дамјана, кога он од милоште прозва Данилом 
, — дочека комесар јаче. — Морате, али, овога трена одлазити натраг, ако не желите да вас протј 
 их ми старији поучимо.</p> <p>Од свега овога разговора Перо ништа чуо није.{S} Као у црквеном  
 овако осуђују...</p> <p>Комесар као да овога пута бијаше нешто расположенији и љубазније него  
преварили и изневјерили, црн им образ и овога и онога свијета!</p> <p>— А што нијеси друга кола 
Ко то изнесе на ме не било му просто ни овога ни онога свијета?</p> <p>Комесар се насмија и они 
 срушити и притиснути га.</p> <p>— Изим овога, — настављао је комесар немилостиво, — ви сте, да 
 <pb n="68" /> <p>— А ко да се јавља по овој врућини? — осијече Јово, задухан. — Најпошље и не  
 дође!{S} Е чисто ти хтједох умријети у овој гунгули.</p> <p>Благоје застаде и заплака од радос 
 мучећи се, да сам себи одгонене: нашто оволика гунгула и зашто све није мирно као у његовој ка 
 филџане.{S} Ненавикнута, зар, да служи оволико гостију застидила се и збунила.{S} Онако збуњен 
 се мека срца, па му дође да заплаче за овом дјевојком.{S} И он некако чудновато застења...{S}  
е!</p> <p>— Живио!</p> <p>Перо, поражен овом здравицом, трепташе трепавицама више него обично.{ 
оме, ко није ожењен!“</p> <p>Држимо, да овоме не треба никаква коментара.</p> </div> </body> </ 
Перо натовари на врат учитељу.</p> <p>У овоме питању Перо се није слагао с њима.{S} Није му бил 
о запита Благоја пред вратима.</p> <p>— Ову ли си ми срећу наш’о?</p> <p>— А што? — зачуди се Б 
у и најомиљенију пјесму:</p> <quote> <l>Овце чува Тодора</l> <l>Широм миром до мора...</l> </qu 
ад те по готову неће никаква! — уздахну огледајући се у огледалу. — Хајде, кукавче црни, у мана 
 су били некако весели, а на лицу им се огледала радозналост, да час прије виде ту лијепу невје 
а.{S} Пред њим као пукло широко језеро, огледало мјесеца и звијезда.{S} Око језера, са обје стр 
неће никаква! — уздахну огледајући се у огледалу. — Хајде, кукавче црни, у манастир па пости и  
ио се, само што се нешто више огледао у огледалу, чешљао се мимо обично и фес мало накривио на  
уче, угладио се, само што се нешто више огледао у огледалу, чешљао се мимо обично и фес мало на 
у многи странци, не имајући познанства, оглобљени и поробљени онако „на божјој вјери“...{S} Но  
оракнувши у широку авлију, испред куће, ограђену са свих страна уском сухозидицом. — Ту смо!</p 
 отегну. — Незнаш ти на какав сам белај ограјис’о...</p> <p>— А нијеси ни испросио?</p> <p>— То 
 био љутит, намргођен.{S} Нажуљио леђа, огребао се по руци, а бухе га ишарале својим уједима.{S 
прсију и уских, кукастих рамена, вјечно огрнут <hi>иберцигером</hi>, лагано уљезе у собу, и поз 
 прозора и велика, дрвена врата, са два огромна каната.{S} Прозори су, додуше, били исцрвоточен 
ма се помоли једна рашчерупана глава са огромним кукастим носом и страшним очима.{S} Тек мало т 
 дну чаршије и као кочоперила се својим огромним вратима, великим, цвијећем окићеним прозорима, 
 врућина! — прогунђа Јефтан, хладећи се огромном, прљавом махрамом. — Погинућемо на путу!</p> < 
 очевидно, уживаху у њему.{S} Стара га, од милине, почела и по коси гладити, а стари се само см 
 чега се највише и свиђао касабалијама, од којих су неки, најпаметнији, и научили тај језик и п 
познати људе, што сјеђаху за столовима, од духанскога дима, који се као дебела паучина лелујао  
n="162" /> српски од Адрије до Балкана, од Ситнице до Мораче, Дрине, Тисе, Врбаса, Саве и Цетин 
, да види: има ли икаква ђевојка љепша, од наше красне удовице Стаке?</p> <p>— Охо! — викну нек 
 нашљества се управо и прочуо и био је, од свих касабалија, једногласно проглашен особитим мајс 
прихватити.</p> <p>Пред вече сврнуо се, од муке, Обрену Пушибрку на дућан.{S} С њиме се отприје 
чојек!</p> <p>Перо га дрпну за рукав и, од нестрпљења, поче тапкати ногама, као да збија сламу. 
вјенчање...</p> <p>Јефтану сину лице и, од радости, умало га не загрли.</p> <p>— А хоћеш ли да  
Ја добро.</p> <p>Игњат га мало пусти и, од милоште, повуче га за ухо.</p> <p>— А-а кршно си мом 
 без тебе?</p> <p>Учитељ се осмјехну и, од радости, наклони се опет.{S} Видјело се, да су га Је 
 знаменити слуга Пере Карантана Дамјан, од милоште прозвани Данило.</p> <pb n="6" /> <p>— А? —  
 <p>И сви прихватише за чаше, а Данило, од радости, баци капу у вис и поче поигравати.</p> </di 
носи ти пет хиљада мираза.</p> <p>Перо, од чуда, скочи са столице и сав се искриви.</p> <p>— Ми 
рат, ја се не бих љутио...{S} Рек’о би: од Бога је!...{S} Ама ово је све са твоје махните памет 
чојек, те нећу пуно говорит’ кажем вам: од сјутра тражим жену.</p> <p>— Живиооо!</p> <p>Сви уст 
д чакшира прикаче некакав чудноват реп: од изрецкане хартије и старих крпетина.</p> <p>— А шта  
ијатељи Перини широку <hi>хладницу</hi> од самих дубових и букових грана и окитили је цвијећем  
а ради?</p> <p>— Он зна шта ради!...{S} Од куге није било паметнијег чојека од њега.</p> <p>Јов 
 голим њедрима, као што је замишљао.{S} Од велике бриге поче му се и коса шарати и, на велику ж 
— А-а утекли су!{S} Утекли! — дрекну. — Од куге није било оваке бруке!</p> <p>И, не осврћући се 
 се отме. — Јеси ли здрав?</p> <p>— А-а од куге никад боље! — одговори Игњат, стежући га јаче.  
 црњаху испод бијелих, загрнутих рукава од кошуље.{S} Поп је, без мантије и камилавке, босоног  
 ми поштено плаћа бировину; она ме чува од свакога, <pb n="35" /> па ми, богме, ни сами владика 
није ни махнито!</p> <p>— И сад вели да од Стаке нико љепши нема! — настави Јефтан некако занос 
ине, а коса златна к’о препечена ракија од пет година дана...{S} Ах, да је видиш!...</p> <p>— П 
нгули.</p> <p>Благоје застаде и заплака од радости.{S} Баш му сузе полетише низ образе.</p> <p> 
{S} Од куге није било паметнијег чојека од њега.</p> <p>Јово даде знак друговима, да пођу за њи 
 Ни мени није драго кад ме ко зауставља од мојих послова...{S} Ја и сад имам посла...</p> <pb n 
, да једним махом све црне мисли одагна од <pb n="84" /> себе.{S} А бухе га све то више пецкаху 
S} Мог’о је пити вина, па још из леђена од дванајес’ ока.{S} Не може сваки коњ бити Шарин, ни с 
ханом, што је непуна два сахата удаљена од касабе, подигли су пријатељи Перини широку <hi>хладн 
Зар ја нисам каз’о да је слађа телетина од говедине?</p> <p>Па, окренувши се Милки, дубоко узда 
, — ама ја к’о велим: слађа је телетина од говедине...</p> <p>— Како кад, — пресијече га удовиц 
тане на ноге, — Ос... тавио си ме... па од јада...{S} Ако ти је кр...риво ено ти суда па ме туж 
ко рече Јефтан!{S} А најљепша и највећа од свих кућа, понос веселих касабалија, издизала се при 
 једну час на другу страну као шеталица од сахата.{S} Око њега се окупиле собарице и сва служин 
га лагано одгурну.</p> <p>— Је ли љепша од Стаке? — запита.</p> <p>— Бре Стака је горска вила!  
рај мора,</l> <l>Има л’ иђе иког љевшег од мене?</l> </quote> <p>— Живио! — опет загрмише сви,  
полио хладном водом...{S} Стид га, стид од сама себе, да тако изневјери друга <pb n="112" /> и  
азима, диже се да купи бакшише.{S} Пође од стола до стола, осмјехкујући се на свакога и увијају 
говорити о њој.</p> <p>— Ех, ех, кад је од власти, то ти је, побратимковићу, друга ствар, — одг 
еницу?</p> <p>— Треба...{S} Траже ми је од власти, — понизно одговори Перо и поклони се до земљ 
ст иште, то треба давати...{S} Власт је од Бога дата и њојзи, побратимковићу, треба да смо сви  
задњим ногама стајати.{S} Перо премрије од страха.{S} Поблиједи, полегути се, ухвати се за грив 
мене, знаш, има свакаква вина: најприје од десет година, па све до пет...{S} Имам и новога, па  
ре, отресе са њих силну прашину и длаке од мачака, које су на њима спавале, и поче их облачити. 
звикну бијесно. — А зар има више будале од тебе?</p> <p>Као по команди сви гости оставише <pb n 
 и метну га у крај.{S} Покупи и филџане од гостију.</p> <p>— Да није сиротиње, частио би вас јо 
 гласамо.</p> <p>Перо зину.{S} Отрже се од Јефтана, обје руке сави око Обренова врата, па га по 
 куња, лијено машући репом и бранећи се од силних муха.</p> <p>— Ово је село мртво, — рече Перо 
 касаби, улови ми кога.{S} Кажи, нек се од мене не боји пријеваре.{S} Ја воде никад не сипљем.{ 
кога пуштао, нити куда излазио, него се од јутра до мрака климатао <pb n="58" /> на једној висо 
 веселиш се, а?</p> <p>— Ја... напио се од јада, — дочека Данило, покушавајући да се исправи и  
 другови га оставише.{S} Уклањали су се од њега и сакривали свуда (Обрен се сакривао за вреће с 
ефтер и прислањајући се леђима уз вреће од пиринча.</p> <p>— Ама крштеница је красна ствар, бра 
плива према њој.{S} Хита, јури, а дрхће од чежње и напријед спрема пољубац...{S} Стиже јој...{S 
и је лешкарио у душеку, правећи куглице од хљеба и гађајући њима слике на зиду.</p> <p>Но и сам 
ругога.</p> <p>Јован се бржебоље одмаче од плота и стаде преда њих.</p> <p>— Станите, станите!  
...{S} Ко је паметан, тај ти се не миче од своје куће, нит’ се пати ’вако к’о ми...</p> <p>— Не 
 — Паризу.</p> <p>Наши путници одјахаше од коња, ступише у хотел и, уз мермерне степенице, попе 
, па да лијепо спавам...{S} Ништа љевше од спавања!...{S} Ко је паметан, тај ти се не миче од с 
лицијског комесара морао је чекати више од пола сата...{S} Ту су се, у широком ходнику, гурали  
и се више препали.{S} Обојица одскочише од земље и блесасто погледаше Данила.</p> <p>— Зар? — г 
рен, стар, са дугом просједом брадом, и од пушења, чађавим брковима.{S} Српски је <pb n="109" / 
<hi>сигурно</hi> наћи.</p> <p>— Треба и од женскадије неко да <pb n="159" /> пође, — опет предл 
n="112" /> и пријатеља!...{S} Стид га и од Швабице... -</p> <p>— Опрости, — прошапта, као кажње 
њега као опарена.</p> <p>— Бјежи, бјежи од мене крвниче! — викну и показа му свих десет прста,  
ће му тога часа у очи полетити. — Бјежи од мене!...{S} Зар сам те ја за то лијепо примала?...{S 
аноса, пољуби је...{S} А тада се одвоји од ње, и хтједе јој боље загледати у очи и лице и... ја 
и, да читав народ <pb n="162" /> српски од Адрије до Балкана, од Ситнице до Мораче, Дрине, Тисе 
е?</p> <p>— Мислим се колико смо утекли од куће, — одговори Данило жалостив но, не утирући суза 
 треба ни од кога да иштеш?</p> <p>— Ни од кога.</p> <p>Старац се дохвати руком за стабло и уст 
?</p> <p>— Имам.</p> <p>— И не треба ни од кога да иштеш?</p> <p>— Ни од кога.</p> <p>Старац се 
аса могао чути.{S} Па ни попадија се ни од куда појављивала није, макар што је Перо, Бог зна за 
 ја?</p> <pb n="64" /> <p>Јефтан оступи од прозора и засмија се.</p> <p>— Како ће бити без тебе 
нос откинуо.{S} И све живо поче бјежати од њега као од човјека који је памет изгубио.{S} И друг 
свима и као да хтједе скочити и бјежати од свега свијета.</p> <p>У исти час му дјевојка поднесе 
ајао до зоре.{S} Макар што му је и мати од јада пресвисла, он је остајао.{S} И сав свијет прори 
кад си ми прич’о, да ће ти ђеца крепати од глади?...</p> <p>Сељак слегну раменима и ућута.</p>  
се, Врбаса, Саве и Цетине, види користи од вашег брака; да сретно буде по ваш дом и српски род. 
.{S} Имам посла. — осијече Перо бјежећи од њих. — Пос’о је пос’о и он је најпречи!</p> <p>— Так 
ити још пресуда? — запита Перо замирући од страха и блиједећи. — Зар није <pb n="149" /> мало,  
<p>— Ево га! — потврди и стари, дахћући од умора. — А ђе си ти био? — запита, затим, Перу, мрго 
астења <pb n="166" /> Перо, кријући очи од свега свијета.</p> <p>— Ко вам је то каз’о?</p> <p>Ј 
ке, стиште је на прса, и, склопивши очи од заноса, пољуби је...{S} А тада се одвоји од ње, и хт 
је придржи, али се она изврну и отскочи од њега као опарена.</p> <p>— Бјежи, бјежи од мене крвн 
чају, гунђати и проклињати све, почевши од младожење, па завршујући самим собом.</p> <p>Учитељ  
втра буде ганц гут.</p> <p>Па, примивши од Пере награду, изађе из собе.</p> <p>— Ама јесам ли ј 
, па застаде.{S} Ухвати Благоја за крај од прслука и погледа му право у очи.</p> <p>— Ја ћу те  
ку, читаш ли?</p> <p>— Ја нијесам чојек од књиге, — промуца Перо црвенећи се, — ама о Геновеви  
ну жалостивно. — Нијесам ни ја отпадник од вјере.{S} Нијесам ни ја разапињо Исуса, па опет ме,  
" /> кукове и одмјери га мрким погледом од главе до пета.</p> <p>— А што ће ти? — запита мргодн 
к и по тлима, ту се мијешало са пепелом од цигара и давнашњом прашином, те је соба много сличил 
о се почеша иза уха, поче куцкати врхом од кундуре о тле и као смишљати нешто.{S} Затим још јед 
 Дамјана, овога истога Дамјана, кога он од милоште прозва Данилом.{S} Уједно одлучи и то, да, п 
{S} И све живо поче бјежати од њега као од човјека који је памет изгубио.{S} И другови га остав 
друге, па све једнаке, нове, бијеле као од сира сарезане; магазе и дућани обојадисани и окићени 
фтана, који се готово није ни растављао од своје заручнице, није могао лако ухватити и дуже зад 
ни отац задовољно је трљао руке и трчао од пријатеља до пријатеља да га хвали.</p> <p>Негдје у  
ним <pb n="83" /> душеком, кога је отео од Данила.{S} Он је, чисто и јасно, доказао Пери, да »к 
траговима проливеног мастила и прогорио од цигара што су их по њему остављали.</p> <p>— Кршан с 
> <p>Привири боље.{S} И опази, недалеко од дуда, иза једне гомиле буњишта, како стоје једно пре 
ој локви, на средини авлије, а недалеко од њих, испод прастарог, кљастог дуда, весело грокћући  
ије шала удаљити се, сам самцит, толико од куће и доћи у туђ свијет, гдје му се свашта може дес 
гао са сваким лијепо живити и, нарочито од сељака, примати разне <hi>поклоне</hi>, топло обећав 
му <pb n="106" /> се прилијепиле за тур од чакшира. — У тебе ашикују сви...</p> <p>— ...и мати  
 се иза леђа и старала се, да му за тур од чакшира прикаче некакав чудноват реп: од изрецкане х 
/> среће из своје пуне кесе и чув’о вас од зла и напасти сваке.</p> <p>И поче јаглуком трљати о 
је да су сви мирни и да се не препадају од његове куће.</p> <p>— Ама у мене у собама има и буха 
ти за пртљагу.</p> <p>Јефтан га одгурну од себе и удари ногом о тле.</p> <p>— Ти ми се не мијеш 
ући и борити и са живином.{S} Патили су од њега једнако и туђи пси и мачке и пилићи, кокоши, го 
 показао свима.{S} Наравно, да је одмах од оца добио нове хаљине, што се показао тако »даровит  
 три прста и љубећи их. — Да их поједеш од милине!...{S} Ти то остави само мени.</p> <p>— А име 
!...{S} А ти то, побратимковићу, тражиш од лоповлука, јер хоћеш да дижеш буну, јали какво иселе 
може да нађе за себе ђевојке.</head> <p>Од тога дана Перо као да клону духом и изгуби вјеру у с 
о, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Од тога дана и опет поче умјереније живити.{S} Затвори  
 треба да их ми старији поучимо.</p> <p>Од свега овога разговора Перо ништа чуо није.{S} Као у  
ћа, како га таласи запљускују и драгају ода свих страна...{S} И као вјетар прохладан да попухуј 
о очима и лицу.{S} Коњске мухе облијећу ода свих страна и лијепе се за образе, око ушију, и за  
 ситним, јастребастим очима. — А ја вас одавно чекам.</p> <p>— Ово ти је зет, — упаде Благоје у 
у руком, да једним махом све црне мисли одагна од <pb n="84" /> себе.{S} А бухе га све то више  
 сила, радо ћу <pb n="161" /> се увијек одазвати позивима омладине, — дочека одмах, заваљујући  
<pb n="99" /> више људи и ослухивао је: одакле ће чути највишу грају, свађу, или пјевање.{S} На 
 ишћерат, из главе...</p> <p>Перо чисто одахну, када му објавише, да не ће више бити ђак.{S} Шк 
очивке, остављајући хартије на страну и одахнувши мало. — Ви се зовете Перо Карантан?</p> <p>—  
 га изнутра, те мораде окренути главу и одахнути мало.{S} Ипак стегну срце и уљезе.{S} У први м 
је не видим.</p> <p>Обрен гурну мачку и одбаци аршин, па се исправи и оштро га погледа.</p> <p> 
амо ми!{S} Ми смо, што се рекне, главни одбор и ми ћемо ријешити.</p> <p>— И скупићемо се у прв 
рити.</p> <p>И, не сачекавши да се Перо одбрани, зазвони у звонце.</p> <p>— Водите га у затвор, 
азабрати. — Какав је то белај?</p> <p>— Одв’о нам Јово Јоку, — одговори она мирно, као да о как 
да је ноћас отиш’о...</p> <p>— То је он одвео Јову, душе ми! — кликну Јефтан, ударајући се руко 
чи од заноса, пољуби је...{S} А тада се одвоји од ње, и хтједе јој боље загледати у очи и лице  
р ти то ваља?</p> <p>— Па ево ме сад, — одврати Јово весело. — Што је рјеђе, то је слађе!</p> < 
 враћали из школе.</p> <p>— Како кад, — одговараху му.</p> <p>— Е добро је кад не бије вазда.</ 
оредности.{S} Одговора нема...{S} А док одговор не приспије, ја вас не могу пустити.{S} Дапаче  
о вашој ћудоредности, добио сам двојбен одговор, — рече, чешкајући се оловком по глави и гледај 
 се информирам о вашој ћудоредности.{S} Одговора нема...{S} А док одговор не приспије, ја вас н 
 поклони се до земље.</p> <p>Згоднијега одговора није могао смислити и овај му упали да не може 
 ти ћеш виђети више...</p> <p>— Сведно, одговори Данило лијено. — Волио би ја да сам дома, па д 
n="122" /> <p>— Биће да сад спавају, —- одговори Благоје мирно. — Уморне па се одмарају.</p> <p 
рав?</p> <p>— А-а од куге никад боље! — одговори Игњат, стежући га јаче. — А-а како си ми ти, м 
кнуше у један глас.</p> <p>— Нема га, — одговори Данило, отирући зној са чела и хладећи се капо 
е.</p> <p>— Кршна.{S} А има и мираза, — одговори Обрен.</p> <p>— Ех?</p> <p>— То ми је казала.< 
нема! — окреса Јефтан.</p> <p>— Нема, — одговори Перо покуњено.</p> <pb n="63" /> <p>Сви ућуташ 
селу? — запита шапатом.</p> <p>— Има, — одговори Данило покуњено, — Сам Јован, не знам како се  
брзо крећати?</p> <p>— Неколико дана, — одговори Перо. — Ако пос’о свршим, поћи ћу прије...</p> 
.</p> <p>— Притрпи се само до сјутра, — одговори му Јово тихо, милујући га по <pb n="87" /> вра 
 здрава...</p> <p>— Шетали смо доста, — одговори Јово гледајући Јоку. — И ручали смо...</p> <p> 
тамо ради?</p> <p>— Не ради се ништа, — одговори Перо весело, раздраган Благојевом похвалом кас 
 <p>— Ето ти Данила, па с њиме хајде, — одговори Јефтан. — Паметан је он, а и ти си сад паметан 
дошлицу. — Ко је ово?</p> <p>— То је, — одговори стара осмјехујући се, — то ти је суђеница...</ 
во? — промукло запита.</p> <p>— Није, — одговори Перо преплашен. — Што ће ти?</p> <p>Игњат изма 
дајући свирачице.</p> <p>— Па и није, — одговори Јефтан. — Ев’ овако проводим се боље него све  
о брзина?</p> <p>— Што брже, то боље, — одговори Благоје и поче звиждукати.{S} Све се данас брж 
Анђа, ако хоћеш.{S} То је лијепо име, — одговори Благоје.</p> <p>Перо отпрсну и направи лице, к 
 Како то јашеш?</p> <p>— Чув’о би се, — одговори Перо као кроз плач, — ама зар сам ја пророк, п 
Перо?</p> <p>— Ето... како ви велите, — одговори Перо понизно, снебивајући се. — Ви како гласат 
а и зијевну.</p> <p>— Немамо ми пите, — одговори мирно. — Ко ће скухат’?</p> <p>Перо погледа у  
 Мислим се колико смо утекли од куће, — одговори Данило жалостив но, не утирући суза. — Има сто 
. — Ко сте ви?</p> <p>— Ево ти дошли, — одговори Јово весело. — Пријатељи дошли.</p> <p>Стари с 
и брани и да се удаш?</p> <p>— Брани, — одговори она: — Требам му, па каже: »нећеш се удавати,  
и требаће ти крштеница.</p> <p>— Јок, — одговори Јефтан и крену даље. — Шта ће ми то?</p> <p>—  
росио?</p> <p>— То, душе ми, не знам, — одговори Перо и мученички уздахну. — Кажу да сам испрос 
док сте се пробудио.</p> <p>— Ја сам, — одговори Перо хладно. — Ја сам баш Перо Карантан...{S}  
чер’о? — запита га.</p> <p>— Нијесам, — одговори Перо. — Не знам куд ћу.</p> <p>— А гладан си?< 
ишта. — Све си знала!</p> <p>— Нисам, — одговори она узмичући главом. — Оклен би ја знала?</p>  
оја ли си вјера?</p> <p>— Ја тргујем, — одговори Перо достојанствено.</p> <p>— А продајеш ли ви 
/p> <p>— Није...{S} Ње се и не бојим, — одговори Јока, да се једва чуло. — Ама <hi>он</hi>...</ 
м паметни чојек, јер паметно говорим, — одговори Бошко достојанствено.</p> <p>— Ти си будала!</ 
Јефтана?</p> <p>— Јефтан је болестан, — одговори Данило мирније, — па не могу с њиме.</p> <pb n 
ше не вјерује!</p> <p>— Превариће он, — одговори Алекса упорно, потпуно увјерен о неприкосновен 
иједа једна...</p> <p>— Ништа је ово, — одговори механџија хладно и не осврћући се на грају. —  
а одлеж’о у хавсу?</p> <p>— Видићемо, — одговори апсанџија узвијајући обрвама. — Овђе може сваш 
о Карантан?</p> <p>— Зовемо молићемо, — одговори Перо и преклони се читавом половином тијела. — 
метан к’о сада.</p> <p>— Ништа за то, — одговори комесар, давајући му руком знак, да га не прек 
о ти је, побратимковићу, друга ствар, — одговори он брзо, правећи љубазније лице и као покушава 
 белај?</p> <p>— Одв’о нам Јово Јоку, — одговори она мирно, као да о каквој ситници прича.</p>  
— Тражио бих ја, ама не знам коју ћу, — одговори Перо још тужније. — Не знам ти ја наших ђевоја 
зо.</p> <p>— Научили смо ми и на њих, — одговори Јово. — На путу се чојек свачем научи.</p> <p> 
eign xml:lang="de">Sehr gut</foreign> — одговори она, попријевтиши му прстом.</p> <p>А Перу неш 
пита.</p> <p>— Рано...{S} У шест сати — одговори Перо. — И немој закаснити.</p> <p>Растадоше се 
 полесно?</p> <p>Перо нијем, укочен, не одговори ништа.{S} Само показа прстом на Јефтана, а гла 
p>— Он је зао?</p> <p>Она уздахну, а не одговори ништа.</p> <p>— Мучи ли те? запита он.</p> <p> 
>— Мучи ли те? запита он.</p> <p>Она не одговори.</p> <p>— Како те држи?</p> <p>— Хоће да му ва 
 виче: <hi>тако је!</hi></p> <p>Мара не одговори ништа, нити подиже очију, него, једнако онако  
/> поред Томе и возити се...{S} Ипак не одговори ништа.{S} Само упрти пртљагу и пође пред њима, 
аш, зло и по ме и по те.</p> <p>Перо не одговори.{S} Пропусти га да уљегне у кућу, а он стаде п 
а.</p> <p>— Баталио сам то, — безбрижно одговори Благоје и опет поче звиждукати.{S} Обиједили м 
...{S} Траже ми је од власти, — понизно одговори Перо и поклони се до земље.</p> <p>Згоднијега  
 говор.</p> <p>— Мени не треба, — мирно одговори Обрен, који је гледао у тефтер и срачунавао не 
смо почели.</p> <p>Перо не знаде шта би одговорио, него и он сједе на кревет и, објесивши ноге, 
старије...</p> <p>Перо није знао шта ће одговорити, него, у незгоди, извади и он јаглук и поче  
ачудићете се сви!</p> <p>— Да Бог да, — одговорише обојица.</p> <p>Стари се опет појави на врат 
 и, без питања, сједе за сто.{S} Они не одговорише и само га погледаше оштрије, испитујући.{S}  
 и ноге носе...</p> <p>Јефтан и Перо не одговорише ријечи.{S} Обојица, као утучени, кренуше из  
 чудио се свему, мучећи се, да сам себи одгонене: нашто оволика гунгула и зашто све није мирно  
 — Четврти за пртљагу.</p> <p>Јефтан га одгурну од себе и удари ногом о тле.</p> <p>— Ти ми се  
каква је она...</p> <p>Јефтан га лагано одгурну.</p> <p>— Је ли љепша од Стаке? — запита.</p> < 
о Карантан?— запита полицајац набусито, одгурнувши Данила и приближујући се. — Чекао сам по сах 
се малко, као нехотице, ритнула ногом и одгурнула га.{S} Њему није било ништа.{S} Три пута се п 
{S} Брука једна!...</p> <p>И, забринут, оде из механе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>В 
 дође ми да помахнитам...{S} А сад — да оде тако далеко...</p> <p>— А чујеш, зете, — настави ст 
н смо и дошли...{S} Кући ћемо!</p> <p>И оде у собу.</p> <p>— Фала Богу, кад ћу се вратити, — ре 
се и не рекавши ни <hi>збогом</hi>, сам оде у хотел.</p> <p>Дошавши у собу, одмах спусти завјес 
, па, пољубивши га у руку, готово трком оде из куће.</p> <p>Тога дана непрестано је мислио о Ма 
ја ићи с тобом, — рече. — Сваки пут кад одем да ми дадеш по форинту.{S} Толико би дао доктору д 
ам <pb n="77" /> нешто и посла, па, ако одете, нећете ми барем сметати...</p> <p>Сви устадоше.{ 
, а стари се само смјешкаше и пипаше му одијело, ваљда да се увјери: је ли најбоља чоха или ниј 
гњат.{S} Гологлав, рашчерупан, у лакоме одијелу, стаде на праг и погледа по соби.</p> <p>— А-а  
с ево на мјесту...</p> <p>Пред њима се, одиста, указивала нешто љепша, плочом покривена кућа... 
ио вино у — Паризу.</p> <p>Наши путници одјахаше од коња, ступише у хотел и, уз мермерне степен 
јепе собарице, која је била нешто лакше одјевена, а лијевом је држи за подвољак.{S} Пред њима,  
о задњу ријеч, кад, кроз ходник, почеше одјекивати нечији кораци и као граја нека.{S} Перо поми 
омесар јаче. — Морате, али, овога трена одлазити натраг, ако не желите да вас протјерам са прат 
 свршетку осјетио је, као да му је мало одлануло на души и као да се разведри мало.{S} Ни те ве 
9" /> мало, што сам прав-здрав три дана одлеж’о у хавсу?</p> <p>— Видићемо, — одговори апсанџиј 
о Карантан и његова Стака, доносим само одломак његова писма, што га је писао једном пријатељу: 
 <p>Као <hi>уредан</hi> човјек најпошље одлучи да набави једнога слугу.{S} Обрати се пријатељим 
он од милоште прозва Данилом.{S} Уједно одлучи и то, да, први пут пошље смрти родитеља, прослав 
> <p>Најпошље Перо стиште срце и чврсто одлучи да запроси.{S} Што је више ишао њима, самовање м 
икако полазио на пут и што је будаласто одлучио да се жени...{S} Зар баш да се жени?...{S} И шт 
тке пите немаш?</p> <p>— Па што, брате, одма не иштеш! — узвикну Перо, плеснувши рукама. — Што  
е, — рече. — Кад би ме с оном вјенчали, одма би скочио у воду...</p> <p>— Е видите ли ви објеше 
у. — Са Стаком ћеш га баш и јести!..{S} Одма ћемо је испросити, па нека у касабу уљезе к’о твој 
! — дрекну Јефтан, прибравши се мало. — Одма да тражиш ђевојку!</p> <pb n="13" /> <p>И зграби П 
...{S} Ашикују са официрима...{S} Треба одма да иђемо даље...</p> <p>Јефтан опусти руке низ кре 
>— Ама молимо те, учитељу, — рече, — да одма напишеш, па да напријед чујемо шта ћеш говорити... 
мијеша у разговор. — У бухљивим бачвама одма се вино поквари, па се усирћети, па не ваља ништа. 
тат’ седам дана, док добро оздравим, па одма кући...</p> <p>— А ја? — јаукну Перо. — Шта ћу ја? 
ш ђевојку.{S} Лијепо све да уредимо, па одма сјутра на вјенчање.</p> <p>Перо га погледа поприје 
 ћете ви сјутра ићи? — запита. — Сјутра одма!</p> <p>Они се зачуђено згледаше.</p> <p>— И нека  
плакао, или се засмијао?</p> <p>— И сад одма да се жениш.{S} Сад! — дрекну Јефтан, прибравши се 
егну пакосно. — Мене полиција проћерује одма, овога часа...</p> <p>— Невјешто ли ти лажеш, мој  
— Хм, хм, — дочека поп љутито. — Шта ће одма?{S} Каква је то преша? — Али, као да се нечега сје 
а!..{S} Да продајеш и купујеш, могли би одма пазарити.{S} У мене, знаш, има свакаква вина: најп 
кајте више, — осијече. — Хајдете, па ми одма враћајте жито!...{S} Одмах!...{S} Ако закасните, б 
 и у цркву и добро платити попу, па нек одма вјенча...</p> <p>Перо слегну раменима...</p> <p>—  
а умре?{S} Несретниче, зар нијеси могао одма да нађеш доктора?</p> <p>Па се окрену и опет хитно 
у кочијаша, да се код некаква познаника одмара, а они се полако упутише уском путањом, која је  
 одговори Благоје мирно. — Уморне па се одмарају.</p> <p>— А синоћ?</p> <p>— Синоћ су куњале.</ 
е Перо сасвим озбиљно. — Ако је лијепа, одмах ће бити моја!{S} Ја само лијепу тражим!...</p> <p 
добро; ако ти буде зла, онда куку теби, одмах си мртав!...</p> <p>Перо поче трљати руке као да  
сам оде у хотел.</p> <p>Дошавши у собу, одмах спусти завјесе, истјера Данила и леже у постељу.{ 
ајдете, па ми одма враћајте жито!...{S} Одмах!...{S} Ако закасните, биће још скупље..</p> <p>Се 
 — Ви, ви, ви... знам ја све вас!...{S} Одмах иђите из моје куће, куд вас очи воде и ноге носе. 
љања, — дочека Обрен живо. — Перо треба одмах да пође.</p> <p>— А зар не може без мене?- — запи 
ла жена.</p> <p>— А пристајеш ли ти, да одмах у неђељу пођемо у њих? — запита Перо журно.</p> < 
ек одазвати позивима омладине, — дочека одмах, заваљујући шешир на затиљак — Ја сам вазда рад,  
 лицу, показао свима.{S} Наравно, да је одмах од оца добио нове хаљине, што се показао тако »да 
а је било да учитељ покаже прут и он се одмах стишавао и, положивши руке на клупу, уозбиљио се  
би, честито и не погледа на њу, него се одмах поче чистити и уређивати.{S} Очешља се лијепо и р 
а стабло и устаде.{S} Лице као да му се одмах разведри.</p> <p>— Па што си онда дош’о? — запита 
ећ таре сузе.{S} А Перу то разоружа, те одмах занијеми.{S} Што је хтио рећи и протестовати прот 
т, пошто је на свијет изишао гладан, те одмах почео млацкати губицама као да сиса...{S} Кашње с 
нио, чим долази, — рече прочитавши га и одмах скочи. — Оженио се, погани син, без нас! — викну  
љиве...</p> <p>Стари погледа на врата и одмах прекиде реченицу.{S} Малена, танка, сухоњава <pb  
на слами је лежао сам Перо, јер је Јово одмах за старим изишао некуда, а Јефтан се користио Пер 
је: — Ех, кад хоће власт, и биће готово одмах...{S} Ти мало причекај, па ћеш добити...</p> <p>П 
— рече мирно, утишавајући га. — Хајдемо одмах...{S} Само плати трошак, па да иђемо.</p> <p>Перо 
</p> <p>— И мени се чини, — одобри Перо одмах.</p> <p>— А ја се не бојим, — упаде Јово ватрено. 
...{S} А милостива власт хоће крштеницу одмах.</p> <p>— Хм, хм, — дочека поп љутито. — Шта ће о 
чека <pb n="104" /> Бошко и, звизнувши, одмахну руком, као да вели: „прошло је то“. — Њему се в 
а трешња, па развуче лице, засмија се и одмахну рукама.</p> <p>— Немамо ми чисте кошуље, — рече 
аквих неприлика.</p> <p>Учитељ презриво одмахну руком и куцну се по челу.</p> <p>— У мене је св 
 бунтовник је бунтовник.</p> <p>Комесар одмахну руком.</p> <p>— Драги мој, — рече, — ја сам опр 
 на овако тумарање?</p> <p>Перо хукну и одмаху руком, да једним махом све црне мисли одагна од  
ажити другога.</p> <p>Јован се бржебоље одмаче од плота и стаде преда њих.</p> <p>— Станите, ст 
 — викну. — Фала Богу, кад сам ја добио одмјену.</p> <p>Перо се, из почетка, силно захука.{S} З 
бочи се рукама о <pb n="32" /> кукове и одмјери га мрким погледом од главе до пета.</p> <p>— А  
ви неколика слова и даде послужитељу да однесе.{S} Затим запали цигар и, добујући прстима у про 
дан на другога, као да су какву побједу однијели.{S} Посједаше око округлога стола, — око стола 
еро мисли исто к’о и ја.{S} И он ми све одобрава, а само се ти љутиш и велиш да о мени свијет р 
 је драго, кад ти, к’о младић један, то одобраваш...{S} Данашњи млади људи махнити су и њима ни 
очекали?</p> <p>— Без дочека не ваља, — одобри и Јово.</p> <p>— Вечерас ћемо се и посавјетовати 
 кући.</p> <p>— Оно, додуше, тако је, — одобри Перо, — ама ја к’о велим: слађа је телетина од г 
све горе и теже...</p> <p>— Све горе, — одобри и Перо, мученички преврнувши очима. — Наопако, б 
е вама чини?</p> <p>— И мени се чини, — одобри Перо одмах.</p> <p>— А ја се не бојим, — упаде Ј 
учали смо...</p> <p>Стари се осмјехну и одобри главом.</p> <p>— Нека сте ручали, — рече. — То в 
та ми фали, а?</p> <p>— Тако је, — опет одобри Перо врпољећи се. — Тако је то...</p> <p>Поп га  
 кахву. — Нијесам ни знао да си... тако одрасла и тако се раскрупњала...{S} Права ђевојка!</p>  
оду своме.</p> <pb n="15" /> <p>Када је одрастао и могао се мијешати са осталом дјечурлијом на  
у нема риба.{S} Њима је, да речемо, Бог одредио воду, а није вино; с тога се и вели: »к’о риба  
 о Периној женидби.</head> <p>Састанак, одређен у прву недјељу по Крсноме Имену, морао се одржа 
молитве, јер ти нема помоћи...</p> <p>И одрече се друштва.{S} Неколико дана живио је осамљен у  
а тога, — и Бог зна да ли би је икада и одржао, да му изненада, једнога дана, чудан случај у по 
прву недјељу по Крсноме Имену, морао се одржати и сви јарани опет се, у уречено доба, нађоше у  
а у собу тако снажно, да се једва могао одржати на ногама. — Тако је, тако! — понови опет. — И  
>Наравно, да заклетву никако није могао одржати, — био је и сувише слаб за тога, — и Бог зна да 
војке?</p> <p>Перо не могаде више да се одржи. <pb n="147" /> Задрхташе му и ноге, поклецнуше к 
након два дана, у чувену варош М..... и одсједе у великом и славном хотелу „<title>Код Балкана< 
тући, те сиромах Перо читава три корака одскочи у страну и дрхћући приступи механџији.</p> <p>— 
трико!</p> <p>Старац се трже и плашљиво одскочи.{S} Затим отвори крмељаве очи, протра их и, нек 
тимо у кући два три дана.</p> <p>Старац одскочи корак унатраг и раствори уста, као да ће прогут 
укао, не би се више препали.{S} Обојица одскочише од земље и блесасто погледаше Данила.</p> <p> 
ошли.</p> <p>Стари се лијено исправи и, одупирући се леђима о стабло дудово, сједе.</p> <p>— Ам 
а смо радили, брате...</p> <p>Алекса се одуприје лактовима о сто, а главу наслони међу шаке.</p 
одица и ја иђем тамо...</p> <p>Стари се одуприје рукама о кукове и унесе му се у лице.</p> <p>— 
ако ћемо с њиме?</p> <p>Перо се такођер одуприје рукама о кукове и поче се бекељити према старо 
 <p>— И јес’ и јес’ тако, — настави поп одушевљеније, па му спусти руку на раме и повуче га у с 
ала Богу и на томе, — опет ће Перо, још одушевљеније. — То је баш к’о што треба...</p> <p>И, бр 
="46" /> <p>— Онда је погодба готова! — одушевљено узвикну. — Пристајем и ја!</p> <p>У неђељу к 
и волим што сам те наш’о, — дочека Перо одушевљено, — него да ми ко сто дуката даде...{S} Драго 
х, брате, млада и лијепа — узвикну Перо одушевљено и затапша рукама. — Ух, ух, брате, то ми се  
— прихвати и Данило, подигнувши, у знак одушевљења, обје руке у вис и машући њима као крилима.< 
о пред вас, да вам пружимо изразе наших одушевљења, нада наших, молитава наших, за дугољетни ва 
— узвикну удовица, нудећи га ракијом. — Ожени се и буди чојек!{S} Само пази: не узми младо ни л 
 — Без жене је кућа празна.</p> <p>— Па ожени се болан! — узвикну удовица, нудећи га ракијом. — 
p>— Кад си се намислио женит’ што се не ожени из наше касабе? — окоси се. — Овако мучиш и себе  
сам се оженио с миразом, па нек се и он ожени.{S} То је прво.</p> <p>— А друго?</p> <p>— Друго  
</p> <p>— Онда... ја гласам, да се Перо ожени са стране! — викну Јово изненадно. —- То је најбо 
чита пјесмарицу. — И ти си се, Јефтане, оженио с миразом, и ја сам се оженио с миразом, па нек  
, — рече прочитавши га и одмах скочи. — Оженио се, погани син, без нас! — викну веселије, па се 
сла, — рече и отрча из дућана.</p> <p>— Оженио се Перо! — довикну Јови издигнувши брзојав изнад 
есе му се у лице. — Ево, како сам се ја оженио, па ме није гром убио, него ми све у реду.{S} Шт 
јући му брзојав пред ноге. — Да се није оженио, не би се ни вратио, нит’ би јављао да долази и  
итељу, јављамо ти радосну вијест, да се оженио наш друг Перо Карантан, — поче Јефтан устајући с 
ми жени говориш?</p> <p>— Па јеси ли се оженио, болан? — готово цикну Јефтан и снажно му стеже  
 Јефтане, оженио с миразом, и ја сам се оженио с миразом, па нек се и он ожени.{S} То је прво.< 
умало није јаукнуо.</p> <p>— Нијесам се оженио, — застења <pb n="166" /> Перо, кријући очи од с 
рзојав.</p> <p>— На моју душу ово се он оженио, чим долази, — рече прочитавши га и одмах скочи. 
ичем из свега грла: куку ономе, ко није ожењен!“</p> <p>Држимо, да овоме не треба никаква комен 
, доказао Пери, да »као старији јаран и ожењен чојек« треба да спава на меку, а, поред тога, не 
форинту.{S} Толико би дао доктору да си ожењен, па да ти се разболила жена.</p> <p>— А пристаје 
.</p> <p>— Бећари сад на пољу јадују, а ожењени се у кућу радују, — избаци, потпуно задовољна,  
 — вели Јован, старајући се, да изгледа озбиљан и замишљен. — Ја к’о кириџија виђео сам много,  
/p> <p>— Тако је, — потврди, правећи се озбиљан. — Шта би било са женама, да се нијесу удавале? 
 и допаде очева радња и, ступивши у њу, озбиљно пљуну у длане.</p> <p>— Ти не знаш шта радиш... 
 <p>— А јенглеске лађе? — запита Алекса озбиљно.</p> <p>— Шта лађе?{S} Какве лађе?{S} Благо оно 
о; њу ћу и тражити, — упаде Перо сасвим озбиљно. — Ако је лијепа, одмах ће бити моја!{S} Ја сам 
/p> <p>— Ви знате, браћо, — поче Јефтан озбиљно, малко уобљеним гласом, — да је у нас адет, да  
мало, премда он нити је могао нити смио озбиљно се љутити.</p> <p>— Ја нијесам пророк Јеремије, 
емље и спржене траве и готово их давио; озго, са висине, као да се нешто тешко, врело спуштало  
Ја ћу овђе остат’ седам дана, док добро оздравим, па одма кући...</p> <p>— А ја? — јаукну Перо. 
 се у <pb n="155" /> касабу и почео <hi>оздрављати</hi>.{S} Човјек, у својој муци, бијаше готов 
х веће чудо.{S} Ту је стајала домаћица, ознојена, задихана, раздрљена, са крупним црвеним пјега 
ити вина, па још из леђена од дванајес’ ока.{S} Не може сваки коњ бити Шарин, ни сваки чојек Кр 
S} Затим још једном погледа попа, испод ока погледа Мару и, пошто рече једно тужно, бескрајно т 
ри мрштећи се.{S} Затим устаде и, испод ока, погледа госте. — А што ви још не шетате? — запита  
живот, — рече Перо, обзирући се и испод ока гледајући свирачице.</p> <p>— Па и није, — одговори 
у кад смо овђе, — рече и Јефтан и испод ока погледа лијепу Швабицу.</p> <p>А Данило се исправи  
о у себи рачунати, погледајући их испод ока, као да би да позна: јесу ли добре платише?</p> <p> 
товар жита!...{S} Читав товар!..{S} Сто ока и ни једну мање.</p> <p>И, онако љутит, сједе на са 
су и збуњено се осврћући.</p> <p>Поп се окани умивања, па, онако мокар, пустивши да му се вода  
гостима.</p> <p>— Хе, хе, брате слатки, окаснили сте ми, — проговори некаквим страшно дебелим г 
/hi> од самих дубових и букових грана и окитили је цвијећем и барјачићима.{S} Под големим кубет 
сарезане; магазе и дућани обојадисани и окићени сваковрсним стварима, те се шарене мараме, рупц 
јим огромним вратима, великим, цвијећем окићеним прозорима, и примамљивим натписом „<foreign xm 
<pb n="142" /> и издиже главу, да види: оклен пјесма долази?...{S} И опази, удаљену, љепоту-дје 
рем чува и чисти кућу и рађа ђецу...{S} Оклен би ми били, да нам се нису женили стари?..{S} Окл 
били, да нам се нису женили стари?..{S} Оклен питам те?</p> <pb n="11" /> <p>Оклен би и ти био? 
шка рука нечија спусти му се на раме. — Оклен ти, болан?</p> <p>Перо се осврну и измахну рукама 
исам, — одговори она узмичући главом. — Оклен би ја знала?</p> <p>— Јеси...{S} Ти си вазда гово 
јући. — Дошло је вријеме, да се враћамо оклен смо и дошли...{S} Кући ћемо!</p> <p>И оде у собу. 
S} Оклен питам те?</p> <pb n="11" /> <p>Оклен би и ти био?..{S} Није Бог наредио да растемо по  
69" /> потстриженим брковима и великим, оклепљеним ушима, мирно је спавао.{S} Обучен је био у т 
 ода свих страна и лијепе се за образе, око ушију, и за хаљине.</p> <p>— Ово је пасје путовање! 
језеро, огледало мјесеца и звијезда.{S} Око језера, са обје стране, наднијеле се златнолисте вр 
другу страну као шеталица од сахата.{S} Око њега се окупиле собарице и сва служинчад хотелска,  
 људи и жене, и — упутише се механи.{S} Око механских врата дизала се граја...{S} Ту су се гура 
ли.{S} Посједаше око округлога стола, — око стола, преко кога Јефтановица сваке вечери позива н 
, препун јела, пића и сваке ђаконије, а око њега је, са једне и са друге стране, сједило до три 
би...{S} Њему памет стаде...{S} Погледа око себе, као да се боји да не зове кога другога...{S}  
а ћемо и сврнути.</p> <p>Јефтан погледа око себе, погледа у небо и стисну зубе.</p> <p>— Јок, — 
 Отури тефтер са крила, збуњено погледа око себе и хитно изађе из собе.</p> <p>— Кршна ђевојка! 
кну Перо, па се сави око њега, као ружа око бора. — Не знаш ти каква је она...</p> <p>Јефтан га 
 намислио женити.</p> <p>— Зап’о сам за око удовици покојног газде Станка, — весело објави он П 
 Обуче и нову антерију, а нов пас опаса око себе, пустивши дуге ресе <pb n="30" /> да му падају 
уменили, и мрким погледом гледао је све око себе.{S} Дошло му бијаше да устане, да узме столицу 
лушао, него је нестрпљиво разгледао све око себе, надајући се, да ће какогод опазити дјевојку.< 
ки се картају, неки се погађају и кладе око нечега.{S} Чак, ради веће галаме, и механџија стао  
ријечи проговорити, премда су се мотале око њега, миловале га по образима и чупкале за бркове.{ 
и четири до пет полицајаца, врзајући се око двају нешто љепше обучених цура, по свој прилици он 
да пође, али не може.{S} Само се окреће око себе и стење.{S} Најпошље узе некакву излизану чети 
су какву побједу однијели.{S} Посједаше око округлога стола, — око стола, преко кога Јефтановиц 
{S} Отрже се од Јефтана, обје руке сави око Обренова врата, па га поче стезати на прса и љубити 
"167" /> брат! — јекну Перо, па се сави око њега, као ружа око бора. — Не знаш ти каква је она. 
насмија <pb n="21" /> и поче обигравати око њега тапшући га по рамену.</p> <p>— Дела, синко, жи 
 И полако, држећи се зида, поче гледати око себе на све стране.</p> <p>— Ко је? — помисли у себ 
е руке у џепове и поче замишљено ходати око дрвета.</p> <p>— А има ли коња у селу? — запита шап 
а на столицу.{S} Затим опет поче играти око столова, поче звиждукати и пјевати.{S} Нареди и дор 
 препире са некаквим крезубим старчићем око плаћања.{S} Старчић вели, да је попио шест ракија,  
једна баба са некаквим дугуљастим ђаком око кирије.{S} Пребацивала му је, како је пуних шест мј 
о, — уздахну стара, отирући се јаглуком око уста. — Како <pb n="136" /> ћу ја да своје дијете н 
е убио осморо пилади, трима псима избио око, а двјема мачкама пребио ногу.{S} Разбио је и неких 
растезати као да се кези на кога; десно око заигра му.</p> <p>— Ти мени рече да сам будала?{S}  
м. — Ту смо!</p> <p>По авлији, нарочито око бунара, лежале су четири овеће гомиле ђубрета.{S} П 
ми ударе на очи, кад погледам све пусто око себе.{S} А у механи је друкчије.</p> <p>Кући је иша 
, појасеви и бошче, повијају и лепршају око врата као барјачићи.{S} Све лијепо, чисто, уређено, 
срцу лакше.{S} Као оловом да му је било оковано, па се сад почело топити...{S} Дође му, чак, и  
ици синова, који су неуморно, у страни, окопавали кукурузе.</p> <p>— Чули смо, да имаш три коња 
 држећи голему и тешку мотику у рукама, окопавао кукурузе, што их је ту засадио.{S} Иза њега је 
— Ево мене!</p> <p>— Муч’ ти, магаре! — окоси се Перо на њега. — Кад ја иђем, свакако ћеш и ти. 
о мало...</p> <p>— Ако хоћеш хајдемо! — окоси се Јефтан устајући.</p> <p>— Ама ја велим: ја ћу  
запита зачуђено.</p> <p>— То ја знам, — окоси се Благоје. — Него, ако хоћеш, остави све мени, п 
свијету?</p> <p>— А ђе су друга кола? — окоси се Данило, отимајући се. — Није ово шехер.</p> <p 
енит’ што се не ожени из наше касабе? — окоси се. — Овако мучиш и себе и нас...{S} И није ти гр 
а, брате, што ми то прије не казасте? — окоси се Перо, мрко је гледајући. — Ја нисам крив..{S}  
</p> <p>— Шути, Бога ти, шта ти знаш? — окоси се Бошко. — Каква ми је то пулитика?</p> <p>Алекс 
} Уједанпут, као да се присјети нечему, окрену се и пође вратима.</p> <p>— Хајдемо, — рече Обре 
>Стрико Васо и не осврну се на њега.{S} Окрену се гостима и мрко их погледа.</p> <p>— Ех, што с 
и син, без нас! — викну веселије, па се окрену двојици муштерија што бијаху дошли да пазарују,  
у три пута стиште Јефтанову руку, па се окрену и хитно пође кући.{S} Брзо, као на крилима, улет 
ше.{S} Попадија као да се застиди па се окрену у страну и сакри се за мурвово стабло, а поп исп 
своју кошуљу, па преобуци.</p> <p>Па се окрену према вратима.</p> <p>— Данило! — викну из свега 
гао одма да нађеш доктора?</p> <p>Па се окрену и опет хитно пође уз чаршију.</p> <milestone uni 
.</p> <p>Пошто келнер отрча, Благоје се окрену Пери.</p> <p>— Ето, лијепо је, — рече, — кад чој 
 n="8" /> па опет у Данила.{S} Затим се окрену Обрену.</p> <p>— Нема, нема брате, — прошапта, д 
то. — У мене је вазда овако. — Затим се окрену у страну и слушаше како вјетар звижди, тресе про 
{S} Нареди и доручак и пива и поново се окрену Пери.</p> <p>— Ја знам кршних пуно, — рече, саст 
во је у селу ручат’...</p> <p>И опет се окрену сељацима и премјери их оштрим погледом.</p> <p>— 
ти, к’о у својој кући.</p> <p>И опет се окрену вратима.</p> <p>— Данило!</p> <p>Данило се испрс 
ка,</p> <p>Јефтан га презриво погледа и окрену се Јови.</p> <p>— Шта ти мислиш? — запита.</p> < 
жи је Пери.{S} Перо се и опет застиди и окрену главу у страну, као да нешто гледа на зиду.{S} Ј 
мо на путу!</p> <p>Затим прошета мало и окрену се Пери.</p> <p>— Кад си се намислио женит’ што  
ити!{S} Хајдемо! — рече Јефтан љутито и окрену му лећа. — Хајдемо тражити другога.</p> <p>Јован 
аклони мало главу према десном рамену и окрену се.{S} Перо, као ван себе, у мало не скочи за њо 
као да га вјетрови понијеше, он се брзо окрену и отрча из авлије.</p> </div> <pb n="44" /> <div 
 Само показа прстом на Јефтана, а главу окрену у страну.</p> <p>— Вас ист? —- запита доктор, ст 
ку јали хаљину, а нећу жену.</p> <p>Па, окренувши се и не рекавши ни <hi>збогом</hi>, сам оде у 
 слађа телетина од говедине?</p> <p>Па, окренувши се Милки, дубоко уздахну, удари се руком у пр 
 ти прави момак! — живо дочека Милка и, окренувши се у страну, засмија се.{S} Обрен пође за њом 
, браћо? — запита <pb n="62" /> Јефтан, окренувши се друговима. — Реците и ви коју.</p> <p>— Пр 
Точите, браћо, точите. — подвикну Перо, окренувши се опет друговима. — Вина, фала Богу, има.{S} 
 баш к’о што треба...</p> <p>И, брзо се окренувши, као на крилима отрча у хотел.</p> <milestone 
. к’о момци... — упаде Перо, сметено се окренувши удовици.— Момци... па дошли...</p> <p>Удовица 
 n="134" /> обје стране.{S} Обоје му се окренули и, очевидно, уживаху у њему.{S} Стара га, од м 
 и није осјетио, како је, прихваћајући, окренуо га на криво, те половицу кахве пролио по новим  
опао задах омахну га изнутра, те мораде окренути главу и одахнути мало.{S} Ипак стегну срце и у 
 спава.</p> <p>Пошто су изашли из куће, окренуше другим путем, а не оним којим су дошли.{S} Упу 
</p> <p>— А таке у нашем мјесту нема! — окреса Јефтан.</p> <p>— Нема, — одговори Перо покуњено. 
е ђевојка...</p> <p>— Па говорићу ја, — окреса Обрен готово љутито. — Ти само гледај и слушај.. 
м...</p> <p>— То нијесу моји послови, — окреса полицајац куцајући се по сабљи. — То ће се у пол 
а у небо и стисну зубе.</p> <p>— Јок, — окреса. — Ја нећу друкчије свраћати, него ако ћемо оста 
тан, не осврћући се, онако преко рамена окреса: — па вади... мени је сведно.</p> <p>Перо се пог 
.</p> <pb n="153" /> <p>— Дома, — дрско окреса Перо. — Кад хоћеш да знаш, ето ти и кажем...{S}  
 поче мрачити...{S} Соба као да се поче окретати, а комесарова глава поигравати.{S} Изгледало м 
авицама више него обично.{S} Збуњено се окреташе на све стране и размјешташе чаше по столу, као 
... па дошли...</p> <p>Удовица, хитра и окретна жена, малена, дебељкаста, са пуначким подвољком 
S} Перин <pb n="95" /> се поче гицати и окрећати, поче изводити мајсторије и показивати, како з 
тио би да пође, али не може.{S} Само се окреће око себе и стење.{S} Најпошље узе некакву излиза 
о, — поче Перо благим, очинским гласом, окрећући се и као тражећи нешто. — Хајде нађи и донеси  
 <p>— Болестан богме, — потврди Данило, окрећући се и гледајући: чекају ли га још дјеца. — Мени 
рате? — питао је Перо некако постиђено, окрећући главу у страну да не сретне Јефтанов поглед. — 
јерујете, а ви питајте, — осијече Перо, окрећући им леђа. — Ви сте ме довели у затвор, ви ме пр 
Цо то јест? — пријекорно запита доктор, окрећући се Пери. — Во ист полесно?</p> <p>Перо нијем,  
ао у јаглук и шетао се између клупа, не окрећући се ни на једну страну и не говорећи ништа.{S}  
е нешто доказивао, млатарајући рукама и окрећући се час на једну час на другу страну, док су дј 
једноме крају, висиле су некакве старе, окрпљене чакшире, а испод њих прислоњен је био прост, д 
е домаћин.{S} Гојазан, дебео човјек, са округлим као пун мјесец, више модрим него црвеним, лице 
акву побједу однијели.{S} Посједаше око округлога стола, — око стола, преко кога Јефтановица св 
 као шеталица од сахата.{S} Око њега се окупиле собарице и сва служинчад хотелска, па га задирк 
ма. — Ми ћемо му бити сватови!</p> <p>— Окупићемо још наших људи, па, неко на колима а неко на  
<p>— И доћи ћемо!</p> <p>Чим се смркло, окупише се сви:{S} Јово, Обрен и Јефтан.{S} Сви весели  
здрљио на прсима, пустивши да се мушице окупљају по њима.</p> <p>— Погледајте га! — прошапта Јо 
мо и пазио на оне дућане, гдје је видио окупљено <pb n="99" /> више људи и ослухивао је: одакле 
 Данило <pb n="165" /> поче поздрављати окупљену свјетину и капом и објема рукама.</p> <p>— Жен 
м двојбен одговор, — рече, чешкајући се оловком по глави и гледајући некуд у страну. — Ви сте н 
е савијао, све му на срцу лакше.{S} Као оловом да му је било оковано, па се сад почело топити.. 
а на кривим степеницама гориле су двије омање лампе.{S} При дну степеница дочекао их је домаћин 
ко друштво, блесасто изгледао) за један омањи сто и ту га, као какво дијете, посади на столицу. 
е се и увјерио о томе.{S} Учитељ је био омањи, сићушан младић, хром у десну ногу, због чега су  
ајући се, пође у једну ћошу, гдје су за омањим столом сједила два човјека, који му изгледаху на 
змећу малих кућица, испред којих су, на омањим клупицама, сједили старији људи и жене, и — упут 
 <p>Нијесу дуго ишли, па се нађоше пред омањом кућом, са једном бескрајно дугачком и необично п 
де мало.{S} Смрдљив, тежак, топао задах омахну га изнутра, те мораде окренути главу и одахнути  
} А свакоме се нешто растужило, свакоме омечало срце, па се расплакали као дјеца.{S} Плаче Перо 
5" /> и бившег писара у његовој касаби; омиљенога Благоја писара, који је могао са сваким лијеп 
 n="161" /> се увијек одазвати позивима омладине, — дочека одмах, заваљујући шешир на затиљак — 
а је живот боца и њега би разбио!...{S} Омрзно’о ми и он...{S} Тако је то, кад нема женске глав 
 војника музика, у врху баште, свирала, он се лагано љуљушкао на столици, пушио и пијуцкао.</p> 
кар што му је и мати од јада пресвисла, он је остајао.{S} И сав свијет прорицао је и њему, као  
јпошље, спасао.</p> <p>Угледавши госте, он устаде и зачуђено их посматраше.</p> <pb n="78" /> < 
њим.{S} И, као да га вјетрови понијеше, он се брзо окрену и отрча из авлије.</p> </div> <pb n=" 
ба боље дочекати него друге.{S} Додуше, он нема сватова, него долази сам са младом и...</p> <p> 
тво најлакше може наћи у каквој механи, он је само и пазио на оне дућане, гдје је видио окупљен 
јућем пупољку...</p> <p>Осим са дјецом, он се је волио тући и борити и са живином.{S} Патили су 
 /> и кад неко, у страни, испали пушку, он се трже и прекиде поучавање.</p> <p>— Ето га! — викн 
боље загледати у очи и лице и... јао... он само угледа дугачки врат своје <hi>суђенице</hi>.</p 
 кога другога...{S} Нигдје никога!..{S} Он заборави на сав свијет, прикупи снагу, размахну и за 
јету да је његово боље.{S} А лаже!..{S} Он само прича, јер и не зна ништа друго него причати.{S 
га мишљења. — Стари је оно алчак!...{S} Он је преварио и прије, те су му, на правди вишњега Бог 
им се:</p> <p>— Опет је он кршан!...{S} Он ће и опет бити мимо остале.</p> </div> <div type="ch 
 стрико Васо, рођени ми брат очев...{S} Он је богат, свега има, а овђе живи...{S} Ако хоћете, у 
н набусито, — то су његове ствари...{S} Он долази сам са младом и Данилом и нема сватова.{S} Ам 
а по имену и каже да умире за њим...{S} Он размахну рукама <pb n="142" /> и издиже главу, да ви 
во, што види и чује, није могућно...{S} Он да испроси ђевојку, коју никад није видјео?...{S} И  
једно према другоме:{S} Јово и Јока.{S} Он се једном руком наслонио на зид и гледа јој право у  
 /> душеком, кога је отео од Данила.{S} Он је, чисто и јасно, доказао Пери, да »као старији јар 
еба крштеница и за Јефтана Мргудића.{S} Он не може доћи, јер се <pb n="40" /> брзо жени, па је  
ајстором, да га свакодневно умањује.{S} Он није имао радње, нити је налазио за вриједно да се м 
е још дебљи, крњави зуби указаше се.{S} Он испусти некакав уздах и, прије него што је Перо мога 
на бошчи.</p> <p>У Пери заигра срце.{S} Он га притиште објема рукама, а дах заустави. <pb n="85 
 <p>А Перо је био у великој незгоди.{S} Он сјео близу удовице, сјео управо тако, да се његово р 
амо слуга Данило што оста на авлији.{S} Он збаци пртљаг са себе, извали се под дуд на старчеве  
р и не зна ништа друго него причати.{S} Он, чак, сипа и воду у вино!..{S} Продао лани сељацима  
е у кући.</p> <p>Јефтана то ражљути.{S} Он скочи, намргоди се и затресе косом, страшан као лав  
вао понешто, али говорити није знао.{S} Он је управо имао неки свој језик, у коме је било помиј 
ељу не буде криво, њега да замолимо.{S} Он је учио, па зна да везе...</p> <p>— Ја би замолио јо 
</p> <p>Перо се не осврну на све то.{S} Он <pb n="100" /> лагано, гегајући се, пође у једну ћош 
ни, те изгледаше као какав људождер.{S} Он ухватио Данила, па му причао своје доживљаје из врем 
јка поднесе <hi>слатко</hi> под нос.{S} Он прихвати.{S} Прихвати, а не смједе ни да је погледа  
раљевић био је још бољи, — опет поче. — Он је кршнији јунак.</p> <p>— Ко зна!</p> <p>— Јес’...{ 
 зна шта ради, — прошапта полугласно. — Он зна...</p> <p>— А шта ради?</p> <p>— Он зна шта ради 
т, — упаде Благоје указујући на Перу. — Он је и закаснио док се уредио, јер се у пунца не долаз 
два чуло. — Ама <hi>он</hi>...</p> <p>— Он је зао?</p> <p>Она уздахну, а не одговори ништа.</p> 
могла распознати некаква кола.</p> <p>— Он је! — узвикнуше.</p> <p>— Није!</p> <p>— Јес’, — доч 
Он зна...</p> <p>— А шта ради?</p> <p>— Он зна шта ради!...{S} Од куге није било паметнијег чој 
<pb n="73" /> <p>И пусти их напријед, а он полако, гегуцајући, пође за њима.</p> <p>Стрина Јови 
ори.{S} Пропусти га да уљегне у кућу, а он стаде под дуд.{S} Ту, поред Данила, леже и поче мисл 
/p> <p>Јово јој се приближи.</p> <p>— А он ти брани и да се удаш?</p> <p>— Брани, — одговори он 
оше Дамјана, овога истога Дамјана, кога он од милоште прозва Данилом.{S} Уједно одлучи и то, да 
60" /> смо те зовнули, да ти јавимо, да он долази у петак...</p> <p>Учитељ, зачуђен, искриви се 
о је Аћим, као љутећи се помало, премда он нити је могао нити смио озбиљно се љутити.</p> <p>—  
вори ништа.</p> <p>— Мучи ли те? запита он.</p> <p>Она не одговори.</p> <p>— Како те држи?</p>  
што га не би учила? — запита. — Млад је он, па још не зна како се кућа кући...{S} Обоје су млад 
 хајде, — одговори Јефтан. — Паметан је он, а и ти си сад паметан.{S} Ја сам ти показао како се 
Погледајте га! — прошапта Јово. — То је он!</p> <p>Сви му приступише и онако спаваћива опколише 
у, да је ноћас отиш’о...</p> <p>— То је он одвео Јову, душе ми! — кликну Јефтан, ударајући се р 
асио.{S} Разлика је само у томе, што је он имао неколико чворуга и што му је лице било ишарано  
јатеље и хвалио им се:</p> <p>— Опет је он кршан!...{S} Он ће и опет бити мимо остале.</p> </di 
> <p>— Не треба толико! — викну. — Није он један министар па да му се држе десет здравица.{S} И 
ј брзојав.</p> <p>— На моју душу ово се он оженио, чим долази, — рече прочитавши га и одмах ско 
 се више не вјерује!</p> <p>— Превариће он, — одговори Алекса упорно, потпуно увјерен о неприко 
аса.{S} Тронут и растужен, дуго гледаше он у три своја пријатеља, три најдража и најмилија приј 
 — ево и Перо мисли исто к’о и ја.{S} И он ми све одобрава, а само се ти љутиш и велиш да о мен 
да тога часа скочи и зовне Данила.{S} И он се диже...{S} Почеша се мало и хотимично се растресе 
дође да заплаче за овом дјевојком.{S} И он некако чудновато застења...{S} Они се тргоше...{S} Ј 
а! — настави Јефтан некако заносно, — и он је, браћо, пред свима нама проси...</p> <p>Сви ахнуш 
p>Јово устаде и даде Јефтану знак, да и он жели говорити.{S} Јефтан застаде.</p> <p>— Ја мислим 
о да размишљаше нешто...{S} Готово да и он заплаче заједно са Данилом!...{S} Није шала удаљити  
.{S} Обрен пође за њом, па се засмија и он...{S} Зауставише се <pb n="48" /> крај врата и ту се 
адрхташе му и ноге, поклецнуше кољена и он сједе, управо паде на столицу...{S} Свијест му се по 
 Школа му је била изашла на врх главе и он је мрзио и њу и учитеља и све ђаке.{S} С тога му се  
 — рече Јово, пошто <pb n="156" /> је и он прочитао. — Међер и Перо каткад зна шта ради.</p> <p 
>— А што питаш? — осијече Перо, па се и он намргоди. — Зар и теби да дајем рачуна?</p> <p>— А к 
 крунама на глави...{S} И као купа се и он у језеру..{S} Купа се лијепо у хладној, мирисној вод 
ја сам се оженио с миразом, па нек се и он ожени.{S} То је прво.</p> <p>— А друго?</p> <p>— Дру 
е одговорити, него, у незгоди, извади и он јаглук и поче трти нос.{S} Уједанпут, као да се прис 
а и њега би разбио!...{S} Омрзно’о ми и он...{S} Тако је то, кад нема женске главе у кући.</p>  
водио...{S} А, ето, и Перо је паметан и он ми све виче: <hi>тако је!</hi></p> <p>Мара не одгово 
Перо бјежећи од њих. — Пос’о је пос’о и он је најпречи!</p> <p>— Таки ли си ми пријатељ? — љути 
>Перо не знаде шта би одговорио, него и он сједе на кревет и, објесивши ноге, поче климатати њи 
} Доста је било да учитељ покаже прут и он се одмах стишавао и, положивши руке на клупу, уозбиљ 
 покојног газде Станка, — весело објави он Пери грлећи га. — Загледали се, замиловали се и брже 
они о његово.</p> <p>— Данас, — потврди он. — Ти само ако хоћеш...</p> <p>— Ја хоћу, — пресијеч 
 га некакав страх.{S} Ко зна зашто, али он није волио имати са властима посла.{S} Није им био в 
слова добијала некакав чудан облик и ни он, ни учитељ, ни сви ђаци не би их кашње могли прочита 
бо и ето ти шта ће.</p> <p>— Не превари он више! — дочека <pb n="104" /> Бошко и, звизнувши, од 
побратимковићу, друга ствар, — одговори он брзо, правећи љубазније лице и као покушавајући да с 
у...</p> <p>— Да ми даш Милку, — доврши он.</p> <p>Удовица се искриви, поблиједи и испусти сита 
инама по лицу, а украшавао их је увијек он, не љутећи се, наравно, ако би и њега когод тако укр 
е дијете биће некакав пустахија.{S} Ако он не сврши на вјешалима, неће свршит’ нико.</p> <p>— А 
 узвикну Перо готово декламујући. — Зар он да умре?{S} Несретниче, зар нијеси могао одма да нађ 
могле хранити без његове крви?{S} И зар он није могао лежати мирно у својој соби на своме мекан 
јечи погодиле у најосетљивију жицу, јер он ни у чем није толико уживао, колико кад га човјек по 
ији него прије.</p> <p>— Ја ћу, — викну он колико га грло доноси... — Ево мене!</p> <p>— Муч’ т 
се безбрижно и весело.{S} Опазивши Перу он застаде мало и намигну му.</p> <p>— Видиш, како је к 
 гурну га њојзи.{S} Пруживши јој бакшиш он задрхта као шибљика и пољуби је у образ.</p> <p>Поку 
овори Јока, да се једва чуло. — Ама <hi>он</hi>...</p> <p>— Он је зао?</p> <p>Она уздахну, а не 
ађа, да се поинади макар с киме.</p> <p>Он изненадно скочи и зовну Благоја.</p> <p>— Да се иђе, 
мо, — повикаше сви у један глас.</p> <p>Он узе чашу и наточи је.</p> <p>— Онда... онда... — поч 
слонио на зид и гледа јој право у лице; она оборила главу и чупка ресе на бошчи.</p> <p>У Пери  
је сељака да ми поштено плаћа бировину; она ме чува од свакога, <pb n="35" /> па ми, богме, ни  
 А стрина?</p> <p>— Она је златна...{S} Она ми је тетка, најближа својта...{S} Драга сам јој, а 
вим са власти, па ми она даје свега.{S} Она наћерује сељака да ми поштено плаћа бировину; она м 
упи Јоки, па је гурну лактом у прса.{S} Она га укочено погледа, а послужавник јој испаде из рук 
је старија сестра Милкина него мати.{S} Она сама задржа Перу, а Обрена остави Милки.</p> <p>— Д 
ај собе.{S} Најпошље погледа у Јоку.{S} Она је још једнако сједила, држала тефтер на крилу и, о 
p>— И мираза, — нагласи Благоје јаче. — Она је шћи газде Ђуре Ашчића.{S} Кршан и богат чојек!</ 
а је горска вила! — дочека Перо брзо. — Она је к’о зарђала пара, а Стака к’о жути дукат!...{S}  
да радим...</p> <p>— А стрина?</p> <p>— Она је златна...{S} Она ми је тетка, најближа својта... 
це ме љуби.{S} И кад уљегнемо у собу, а она ми сједне на крило, па ми чупа бркове, љуби ме и ми 
ао.{S} И у кокошињак је завиривао.{S} А она жила искочила му на челу, а искезио зубе, а крмељав 
ћеш...</p> <p>— Ја хоћу, — пресијече га она живо и пружи руку да га загрли. — Ја хоћу...</p> <p 
ане, да види: јесу ли напуњени?{S} Жила она опет му искочи на челу стиште зубе и, гунђајући, пр 
 под тежином јој.</p> <p>Угледавши зета она не могаде проговорити.{S} Зину према њему, пружи ру 
х је пуно!</p> <p>— А кахву? — прошапта она.</p> <p>— Можеш им дати по једну...{S} Ама немој то 
да му вазда гледам у тефтере, — промуца она. — Богат је к’о нико његов, а ја сироче, па може са 
ли овђе?</p> <p>— Јес’, — једва промуца она шћућуривши се уза зид и као бојећи се да је не удар 
 Цариград! — узвикну Бошко јаче. — Дође она тамо, па шта ће онда?</p> <p>Алекса уздахну.</p> <p 
ао ружа око бора. — Не знаш ти каква је она...</p> <p>Јефтан га лагано одгурну.</p> <p>— Је ли  
еде јој прилетети да је придржи, али се она изврну и отскочи од њега као опарена.</p> <p>— Бјеж 
, оборених очију и руменећи се, поднесе она послужавник са кахвом Пери, који се бијаше толико з 
е пјесме све ће бити мртво...{S} Додуше она се још мало љути на Перу, ама Обрен, ако хоће, може 
плахо бегенишеш и купујеш таке слике) и она два сандука у крају и дрвени кревет, — ето то ти је 
ице и поћута мало.</p> <p>— А нема ли и она каква писара? — запита.</p> <p>— Нема.</p> <p>— А н 
обно не би код власти распитао: нема ли она шта против тога и није ли то противно интересима др 
Што ти кажеш, кажем и ја.{S} Само да ми она биједа на врат не дође, — рече. — Кад би ме с оном  
...{S} Ја лијепо живим са власти, па ми она даје свега.{S} Она наћерује сељака да ми поштено пл 
 тефтер и срачунавао нешто. — Што ћа ми она?</p> <p>— А би ли ти да ти је ја извадим и ја да пл 
 да се удаш?</p> <p>— Брани, — одговори она: — Требам му, па каже: »нећеш се удавати, док сам ј 
ве си знала!</p> <p>— Нисам, — одговори она узмичући главом. — Оклен би ја знала?</p> <p>— Јеси 
p> <p>— Одв’о нам Јово Јоку, — одговори она мирно, као да о каквој ситници прича.</p> <p>Стари  
lang="de">Sehr gut</foreign> — одговори она, попријевтиши му прстом.</p> <p>А Перу нешто заголи 
 осијече Обрен оштро и испрси се. — Зар она није твоја?{S} И зар сада њу мислиш преварити?</p>  
</p> <p>— Мучи ли те? запита он.</p> <p>Она не одговори.</p> <p>— Како те држи?</p> <p>— Хоће д 
i>он</hi>...</p> <p>— Он је зао?</p> <p>Она уздахну, а не одговори ништа.</p> <p>— Мучи ли те?  
мо га погледаше оштрије, испитујући.{S} Онај, што је читао новине спусти их, остави на столицу  
чати и сад.</p> <p>— Геновеви? — запита онај зачуђено. — Каква је то земља?...</p> <p>— Жена је 
о по ваздуху, као да још једнако осјећа онај мирис што га је Мара унијела у собу, <pb n="37" /> 
би га се икако и сјетио, да му не стиже онај брзојав.</p> <p>— На моју душу ово се он оженио, ч 
и мати је ашиковала, — поново се уплете онај из гомиле.</p> <p>— ...и мати ти је ашиковала! — п 
шћер да ашикује с офинцирима, — опет ће онај.</p> <p>— ...и неби пустио шћер да ашикује с офинц 
 у Периној соби.{S} Пред њима је стајао онај исти стари, расклимани сто, покривен истим масним  
иде поучавање.</p> <p>— Ето га! — викну онај што је опалио, пунећи пушку поново.— Ето га!</p> < 
а о њезиним патенијама...</p> <p>Бошко (онај што је куцкао чашом о сто) отвори бурмутицу, коју  
рћући.</p> <p>Поп се окани умивања, па, онако мокар, пустивши да му се вода циједи низ лице и б 
платити.</p> <p>Јефтан, не осврћући се, онако преко рамена окреса: — па вади... мени је сведно. 
} Полако, као шетајући, пође по соби и, онако са стране, погледа у филџане, да види: јесу ли на 
 <p>Гости разастријеше сламу по соби и, онако уморни, поваљаше се по њојзи.{S} Управо на слами  
Фала Богу кад смо живи! — викну Перо и, онако у свима хаљинама, завали се у кревет.</p> <p>— Фа 
.{S} Сто ока и ни једну мање.</p> <p>И, онако љутит, сједе на сандук и објема ногама поче лупка 
лико гостију застидила се и збунила.{S} Онако збуњена, мјесто да пружи кахву првоме Јефтану, ко 
али на половици ријечи застаде и остаде онако растворених уста, блесасто гледајући у собу.{S} З 
 — То је он!</p> <p>Сви му приступише и онако спаваћива опколише га.{S} Јово се саге и примаче  
ајући познанства, оглобљени и поробљени онако „на божјој вјери“...{S} Но Перо га више није слуш 
ица оштро. — Младо не умије ни миловати онако, к’о што зна старије...</p> <p>Перо није знао шта 
ништа, нити подиже очију, него, једнако онако стидљиво, наклони мало главу према десном рамену  
ворим здравицу и када викнем: „живили“, онда и ви викните и дигните грају...</p> <p>Учитељ се б 
ми жена.{S} Ама кад ви велите да треба, онда ће свакако требати...{S} И које сам ја паметан чој 
родио и биће ти добро; ако ти буде зла, онда куку теби, одмах си мртав!...</p> <p>Перо поче трљ 
ез рата...{S} Кад се царевине закрваве, онда се проспу паре и ми трговци дахнемо душом...{S} Хе 
 намргоди.</p> <p>— Кад ми не вјерујеш, онда и немам посла с тобом, — осијече и као пође из гос 
 узе чашу и наточи је.</p> <p>— Онда... онда... — поче оним вишим гласом, пењући се на столицу. 
е и које ја мислим да је пријатељски... онда ја велим: нека буде тако.{S} Мени треба жена, а и  
рзо, два пута се поклонивши до земље. — Онда сам био пуно млађи и нијесам био паметан к’о сада. 
м вишим гласом, пењући се на столицу. — Онда... које ви мени тако лијепо кажете и које ја мисли 
 Попутнине нема!</p> <pb n="65" /> <p>— Онда ја не могу.</p> <p>— Могу ја, — дочека Јефтан поно 
обухвати његову.</p> <pb n="46" /> <p>— Онда је погодба готова! — одушевљено узвикну. — Пристај 
пос’о свршим, поћи ћу прије...</p> <p>— Онда ти ја у свему стојим на расположењу, — живо дочека 
p> <p>Он узе чашу и наточи је.</p> <p>— Онда... онда... — поче оним вишим гласом, пењући се на  
е у очима прочитати шта мисли.</p> <p>— Онда... ја гласам, да се Перо ожени са стране! — викну  
<hi>суђеницу</hi>, све да потуче, па да онда трчи куд га ноге носе.{S} Дошло да се посвађа, да  
— Ево два!</p> <p>Перо извади новце, па онда сједе и поче причати о својим »јадима«.{S} Додуше  
 Бошко јаче. — Дође она тамо, па шта ће онда?</p> <p>Алекса уздахну.</p> <p>— Шта ће? — запита  
у се одмах разведри.</p> <p>— Па што си онда дош’о? — запита. — Што си дош’о, кад не иштеш ништ 
рорадимо.{S} Ја сам стек’о све што имам онда, кад је био наш устанак.{S} И ја и <pb n="102" />  
учеш по њој, не би имало шта запети.{S} Оне слике са голишавим швабицама (а ти плахо бегенишеш  
 у каквој механи, он је само и пазио на оне дућане, гдје је видио окупљено <pb n="99" /> више љ 
ас ни ту се није могао чути...{S} Чак и оне неколике кокоши, што су се разишле по гомилама буни 
рвљу храни сеоске бухе.{S} Зар се не би оне могле хранити без његове крви?{S} И зар он није мог 
{S} И он некако чудновато застења...{S} Они се тргоше...{S} Јока сакри лице бошчом и утече у ку 
оје име и, без питања, сједе за сто.{S} Они не одговорише и само га погледаше оштрије, испитују 
ија хладно и не осврћући се на грају. — Они читају новине и сваке се седмица по једном поинаде. 
, да се код некаква познаника одмара, а они се полако упутише уском путањом, која је водила кро 
 добро не заговори.{S} Није волио да га они чују.{S} С тога се нестрпљиво врпољио на мјесту и ч 
замисли.</p> <pb n="144" /> <p>— Ама да они не траже Другога Перу Карантана? — запита. — Да не  
— Шта ће крштеница мртву човјеку?{S} На они се свијет иће и без пасоша и без крштенице...{S} То 
 — опет дочека механџија. — Помириће се они брже и опет ће читати...{S} Не могу они један без д 
 пепео са цигаре.</p> <p>— Ево овако ће они отпухнути све, <pb n="103" /> — рече. — Удри ти мак 
днога слугу.{S} Обрати се пријатељима и они му нађоше Дамјана, овога истога Дамјана, кога он од 
</p> <p>— Ово су.</p> <p>— А имају ли и они пара?</p> <p>— Имају.</p> <p>Стари обори главу.</p> 
реба женска глава.{S} Точите!</p> <p>Но они му нијесу ни чекали понуде.{S} Обрен је точио и без 
они брже и опет ће читати...{S} Не могу они један без другога...</p> <p>— А ја, брате, не могу  
 не траже ничију крштеницу...{S} Ничију они не траже!...{S} А ти то, побратимковићу, тражиш од  
ра ићи? — запита. — Сјутра одма!</p> <p>Они се зачуђено згледаше.</p> <p>— И нека вам је сретан 
ли из куће, окренуше другим путем, а не оним којим су дошли.{S} Упутише се чопору ниских, сеоск 
очи је.</p> <p>— Онда... онда... — поче оним вишим гласом, пењући се на столицу. — Онда... које 
га свијета?</p> <p>Комесар се насмија и оним истим прстом куцну се по челу.</p> <p>— Ми све доз 
вињчади.</p> <p>Из авлије уљегоше, кроз ониска врата, у мрачну кућу, која, и ако по дану, бијаш 
то љепше обучених цура, по свој прилици оних сумњивога понашања, и избацујући шале, које се у к 
н дуже почивке.</p> <p>— Наша.</p> <p>— Оно је Милош Обилић?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Јунак богм 
није...{S} Младо кућу не кући.</p> <p>— Оно, додуше, тако је, — одобри Перо, — ама ја к’о велим 
а пољу Косову.</p> <pb n="49" /> <p>— А оно је ваша слика? — запита удовицу, након дуже почивке 
него ли у кући Јовина стрица, кад су га оно бухе опколиле...{S} Склопио је очи, али сан никако  
икосновености свога мишљења. — Стари је оно алчак!...{S} Он је преварио и прије, те су му, на п 
кну Перо опет. — Купује се теле па се и оно гледа а камо ли жена.</p> <p>Благоје се намргоди.</ 
ла.{S} Загрлише се и почеше љубити, као оно о Божићу.{S} А свакоме се нешто растужило, свакоме  
е сазнао да ће Мара ићи за писара, — за онога танког, дугуљастога писара са родиним ногама, што 
b n="102" /> Алекса (ту показа руком на онога, што је сједио на новинама).{S} Ми се нијесмо мог 
и и изневјерили, црн им образ и овога и онога свијета!</p> <p>— А што нијеси друга кола наш’о,  
какву шалу: да млатне букваром по глави онога ђака пред собом, да кога испод клупе боцне иглом, 
есе на ме не било му просто ни овога ни онога свијета?</p> <p>Комесар се насмија и оним истим п 
 на врат не дође, — рече. — Кад би ме с оном вјенчали, одма би скочио у воду...</p> <p>— Е види 
кошуље прати, па вазда купујем нове.{S} Ономадне сам узео једну и платио за њу петнес’ гроша.{S 
 <p>— Шта лађе?{S} Какве лађе?{S} Благо ономе ко је на суху, а куку ономе ко је на води, ето то 
ијенио и сада вичем из свега грла: куку ономе, ко није ожењен!“</p> <p>Држимо, да овоме не треб 
е?{S} Благо ономе ко је на суху, а куку ономе ко је на води, ето то ти је мој палиграф...{S} Су 
лажено се засмија Перо, гледајући јој у ону рупицу на бради. — А, душе ми, кршна си и ти к’о ђе 
Враћајући се у хотел, Перо, на чаршији, опази Данила, гдје се помијешао у гомилу дјечурлије, па 
мало и поче се измицати, а, у измицању, опази на зиду слику, како Милош Обилић пробада цара Мур 
 широко, погледом поче тражити попа.{S} Опази га у дну авлије, испод широке мурве, која је собо 
згубио.{S} Љутит и разјарен поп, чим га опази, стиште своје снажне шаке и раскорачи се пред њим 
, да види: оклен пјесма долази?...{S} И опази, удаљену, љепоту-дјевојку, како се купа на валима 
мисли у себи.</p> <p>Привири боље.{S} И опази, недалеко од дуда, иза једне гомиле буњишта, како 
еде блесастога Перу (јер је сад заиста, опазивши овако друштво, блесасто изгледао) за један ома 
рипче, смијао се безбрижно и весело.{S} Опазивши Перу он застаде мало и намигну му.</p> <p>— Ви 
ти си се напио, несрећо, — узвикну Перо опазивши га. — Док <pb n="151" /> мене бије мемла из ка 
укујући, залијевала је кукурузе.</p> <p>Опазивши Перу обоје застадоше.{S} Попадија као да се за 
и са Јовом?{S} И, на своје велико чудо, опазио је да су сви мирни и да се не препадају од његов 
вас лијепо! — викну још с врата, чим је опазио како се презагријана пећ заруменила и како се, н 
ве око себе, надајући се, да ће какогод опазити дјевојку.</p> <p>— И јес’ и јес’ тако, — настав 
њу.{S} И сви су позавидили Данилу, када опазише како у хладовини слатко спава.</p> <p>Пошто су  
е.</p> <p>— Ето га! — викну онај што је опалио, пунећи пушку поново.— Ето га!</p> <p>— Ето га!  
 Поп је био крупна људина, мрка, сунцем опаљена лица са дугом, црном брадом, коју је морао подв 
али се она изврну и отскочи од њега као опарена.</p> <p>— Бјежи, бјежи од мене крвниче! — викну 
 — Хајде из собе.</p> <p>Јока скочи као опарена.{S} Отури тефтер са крила, збуњено погледа око  
ти.{S} Обуче и нову антерију, а нов пас опаса око себе, пустивши дуге ресе <pb n="30" /> да му  
вршујући самим собом.</p> <p>Учитељ је, опет, на другој страни, поучавао свијет, како да се пон 
а хиљада душа, изгине богме.{S} Ама се, опет, други обогате...</p> <p>— Па каква је нама фајда, 
д га милују, и примаче јој се ближе.{S} Опет је пољуби.</p> <p>— Хајде, Перо, да иђемо, — поче  
шег од мене?</l> </quote> <p>— Живио! — опет загрмише сви, <pb n="7" /> не пуштајући га да допј 
 пустио шћер да ашикује с офинцирима, — опет ће онај.</p> <p>— ...и неби пустио шћер да ашикује 
брковима.</p> <p>— Треба, треба жена, — опет ће удовица, вртећи јаглуком, — ама ти само к’о бра 
оме.</p> <p>— А бачве нијесу бухљиве, — опет <pb n="138" /> ће стари и очепи жену ногом, што је 
нскадије неко да <pb n="159" /> пође, — опет предложи Јефтан, пошто је момче отишло. — Правога  
буде право весеље, нека и Стака пође, — опет ће Јово. — Удовица је, ама без ње и без њезине пје 
 па шта ми фали, а?</p> <p>— Тако је, — опет одобри Перо врпољећи се. — Тако је то...</p> <p>По 
и, — рече.</p> <p>— Воле, воле богме, — опет дочека Перо и, као са заносом неким, настави: — И  
тњом...</p> <p>— Фала Богу и на томе, — опет ће Перо, још одушевљеније. — То је баш к’о што тре 
ти о томе...{S} Сви да дођете у мене, — опет ће Јефтан.</p> <p>— И доћи ћемо!</p> <p>Чим се смр 
е у рукама?</p> <p>— Ништа бит’ неће, — опет дочека механџија. — Помириће се они брже и опет ће 
p>— А Марко Краљевић био је још бољи, — опет поче. — Он је кршнији јунак.</p> <p>— Ко зна!</p>  
> <p>— Ама ја велим: ја ћу само мало, — опет ће Перо, некако бојажљиво.</p> <p>— Добро.{S} Мака 
..</p> <p>— А и њој ће бити необично, — опет упаде домаћица још се ближе примичући Пери и милуј 
то је, брате, готова и свршена ствар, — опет ће Благоје весело. — То је све готово!...{S} Хајде 
пита.</p> <p>— Не иште... не тражи... — опет <pb n="38" /> се збуни Перо. — Него... ја хоћу да  
ћу ићи с вама да вратим коња, мени... — опет ће Јован.</p> <p>— С овијем се нећеш погодити!{S}  
овио пријатеље и хвалио им се:</p> <p>— Опет је он кршан!...{S} Он ће и опет бити мимо остале.< 
— Зар нијеси мог’о наћи посла?</p> <p>— Опет сам био у хавсу...{S} Обиједили ме, да сам заварао 
ед њим као да би да се хрве.</p> <p>— А опет си ми дошао никакви сине, — дрекну, да се разлијег 
 да види: јесу ли напуњени?{S} Жила она опет му искочи на челу стиште зубе и, гунђајући, присту 
ре.{S} Нијесам ни ја разапињо Исуса, па опет ме, ето, стигла казна и послали ми кугу на врат.{S 
а у Данила, па у земљу, <pb n="8" /> па опет у Данила.{S} Затим се окрену Обрену.</p> <p>— Нема 
о су дошла да слушају музику.{S} Унутра опет све пуно.{S} За свима столовима засјели поднапити  
— Ама да се нијесте преварили? — запита опет, крстећи се. — Шта ћу им ја?</p> <p>— Ако ти је им 
ти дебела! — упаде Перо.</p> <p>Удовица опет измахну јаглуком и удари га по устима.</p> <p>— Љу 
ио један зуб и — то је све.{S} Кашње је опет могао наставити игру.{S} Могао је и сјутрадан, на  
се најпријатељскије поздравио. — Ево ме опет, — понови јаче, — јер милостивој власти треба кршт 
о је слађе него обично.</p> <p>— Ево ме опет, — сјутрадан весело подвикну попу, пошто је уљегао 
аз.</p> <p>Покупивши новце, плавојка се опет врати за њихов сто.{S} Сједе до Пере, поче га мило 
, да су нам сви таки!...{S} Барем би се опет сви пости постили...</p> <p>Непрестано говорећи и  
љ се осмјехну и, од радости, наклони се опет.{S} Видјело се, да су га Јефтанове ријечи погодиле 
, — одговорише обојица.</p> <p>Стари се опет појави на вратима, носећи читав нарамак сламе.{S}  
, точите. — подвикну Перо, окренувши се опет друговима. — Вина, фала Богу, има.{S} Има браћо! з 
и као граја нека.{S} Перо помисли да ће опет бити когод из полиције и хтједе се сакрити, кад се 
и ријечи.</p> <p>У другу недјељу пођоше опет.{S} И удовица и Милка сад су им се надале, па се о 
стиђено запита удовица, оборивши очи, и опет се својим раменом ослони о његово.</p> <p>— Данас, 
ске главе у кући.</p> <p>Од тога дана и опет поче умјереније живити.{S} Затвори се у собу и поч 
јутра апсанџија пусти Перу из затвора и опет га поведе пред комесара.</p> <p>— Хајде, — вели, — 
а је паметно да се ја женим? — запита и опет се укочи као да се слика.</p> <pb n="12" /> <p>— В 
За нас је добро.</p> <p>Стари застаде и опет погледа по свима.{S} Хтио је, да им на лицу прочит 
ека механџија. — Помириће се они брже и опет ће читати...{S} Не могу они један без другога...</ 
 сам то, — безбрижно одговори Благоје и опет поче звиждукати.{S} Обиједили ме, да сам крао суцк 
 у прочељу, пружи је Пери.{S} Перо се и опет застиди и окрену главу у страну, као да нешто глед 
p> <p>— Опет је он кршан!...{S} Он ће и опет бити мимо остале.</p> </div> <div type="chapter" x 
пази: не узми младо ни лудо.{S} То ти и опет велим к’о брату.</p> <p>Перо сачека док се Милка с 
 и уредио све, — викну Благоје весело и опет пође да га љуби. — Ти си ми рек’о да уредим и ја с 
да нађеш доктора?</p> <p>Па се окрену и опет хитно пође уз чаршију.</p> <milestone unit="subSec 
одаде Јово.</p> <p>— У неђељу!</p> <p>И опет се загрлише и почеше љубити.{S} А Данило тек се са 
{S} Здраво је у селу ручат’...</p> <p>И опет се окрену сељацима и премјери их оштрим погледом.< 
шу ни везира, него баш цара...</p> <p>И опет стаде.{S} Гледаше у слику и као да очекиваше, да н 
 само ишти, к’о у својој кући.</p> <p>И опет се окрену вратима.</p> <p>— Данило!</p> <p>Данило  
ти на ногама. — Тако је, тако! — понови опет. — И мени је драго, кад ти, к’о младић један, то о 
ме Имену, морао се одржати и сви јарани опет се, у уречено доба, нађоше у Периној соби.{S} Пред 
ем...{S} И за час се уозбиљи и обледени опет.</p> <p>— А?...{S} А то су ти пријатељи? — запита  
му руци. — Јеси ли здраво?</p> <p>Стари опет зијевну.</p> <p>— Ја рђаво, — дочека. — Зла времен 
нема женске главе у кући.</p> <p>— А ти опет тражи цуру, — дочека Обрен, коме су додијала та пр 
тионицу и обори га на столицу.{S} Затим опет поче играти око столова, поче звиждукати и пјевати 
.{S} Толико ће ми платити!</p> <p>Затим опет ушепртљи.{S} Поново притрча прозору, млатарајући р 
Обрен и Јово.{S} Сви плачу!{S} А Данило опет промолио главу кроз врата, па као да размишља: или 
о.{S} Ми хоћемо поштено.{S} Саставићемо опет сједницу, па да гласамо.</p> <p>Перо зину.{S} Отрж 
p>— Ама ја хоћу да видим, — дрекну Перо опет. — Купује се теле па се и оно гледа а камо ли жена 
уно блата...</p> <p>— Хоће.</p> <p>Перо опет ућута.{S} Скрсти руке у крило и поче ломити прсте. 
ар, на буну или што слично?</p> <p>Перо опет испусти некакав јаук.{S} Понори главом као да се с 
и час се играо са сахатним ланцем а час опет засукивао бркове.</p> <p>— А ја баш хоћу данас да  
заборавит’!...</p> <p>— Живиооо!</p> <p>Опет једно <hi>многаја</hi> отегну се.{S} Перо Карантан 
</p> <p>Но и самовање му додија.</p> <p>Опет пође у механе и, пијући више него прије, поче лупа 
 кући Јовина стрица, кад су га оно бухе опколиле...{S} Склопио је очи, али сан никако да се спу 
 <p>Сви му приступише и онако спаваћива опколише га.{S} Јово се саге и примаче му уста ушима.</ 
ше Перу у прочеље, а домаћин и домаћица опколише га са <pb n="134" /> обје стране.{S} Обоје му  
оставише <pb n="105" /> своје столове и опколише их.{S} Пушећи и смјешкајући се гледали су их,  
/p> <p>— Красно вино! — потврди Благоје опљуцнувши поред себе. — Ја <pb n="135" /> сам га пио и 
и ваш живот, зачињен слогом међусобном, опојен мирисом љубави, да читав народ <pb n="162" /> ср 
и и очепи жену ногом, што је важило као опомена, да му се не мијеша у разговор. — У бухљивим ба 
која као да није много пазила на његове опомене. — Данас да говориш о вину, к’о да не знаш о др 
вну Благоја.</p> <p>— Да се иђе, — рече опоро. — Доста је сједнице!</p> <p>— Куд ћеш, зете?{S}  
м.</p> <p>— Драги мој, — рече, — ја сам оправио брзојав у вашу касабу, да се информирам о вашој 
...</p> <p>Згледаше се и пристадоше.{S} Опремише Тому кочијаша, да се код некаква познаника одм 
.{S} Стид га и од Швабице... -</p> <p>— Опрости, — прошапта, као кажњено дијете, — а ја сам пош 
— То треба, — потврди и Јово. — Ево, да опростите, ја ћу водити своју жену, ти Јефтане своју, а 
 па се не бој.</p> <p>И пружи му руку у опроштај, а Перо је чврсто стиште, стегну и — излети из 
ењаву косу, која јој је падала по челу, опружи обје руке и, са веселим осмјехом, пође им у суср 
а првим ријечима, што их је проговорио, опсовао је, по нашем начину васпитавања, ружно оца.{S}  
дима.{S} У љутини ошамарио је Данила, а опсовао и Јову.</p> <p>— Нећу ти ја овђе више ноћиват’, 
еба одма да иђемо даље...</p> <p>Јефтан опусти руке низ кревет и клону главом на јастук, као на 
ајући се. — Није ово шехер.</p> <p>Перо опусти руке низа се и приступи Јефтану.</p> <p>— Шта ће 
олиба, нијесу какотале ни дречале, него опустиле крила, отегле шије и искривиле главе, па као д 
 мртво!...{S} Прашљиво, пепељасто лишће опустило се, па нити шушти, нити се миче.{S} Из мркожут 
да се исправи и чвршће стане на ноге, — Ос... тавио си ме... па од јада...{S} Ако ти је кр...ри 
вршио је са довољним успјехом управо за осам година.</p> <p>— Добро притврдио науку, — како Аћи 
опио шест ракија, а механџија нарачунао осам.{S} Старчић се, чак, позива и на госте „који су мо 
е се друштва.{S} Неколико дана живио је осамљен у кући као пустињак какав.{S} Затворио се у соб 
оју буху стресе на њега и да му се тако освети.{S} Затим сиђе на авлију и упути се дуду, испод  
 изађоше у велику и пространу, необично освијетљену, башту, која је била препуна свакојаке, мал 
осиока и јоргована, тако се читава соба освјежи и чудновато замириса.{S} Лагано, стидљиво, обор 
о се морао мучити као нико његов!...{S} Освојиле га бухе, па никако очију да склопи, него се не 
ети „за своје право“.</p> <p>Перо се не осврну на све то.{S} Он <pb n="100" /> лагано, гегајући 
обоје ми жао...</p> <p>Стрико Васо и не осврну се на њега.{S} Окрену се гостима и мрко их погле 
раме. — Оклен ти, болан?</p> <p>Перо се осврну и измахну рукама, као да би некога у земљу да са 
 глас, да су се многи пролазници морали осврнути и зачуђено их погледати. — Како у лијепој, кра 
ажио протокол.{S} Нестрпљиво је шетао и освртао се на све стране, надајући се, да ће је сваки ч 
/> сваку вече.{S} Није се ни на Јефтана осврћао, нити га је увијек очекивао.{S} Раније је затва 
испред многих излога, пред дућанима, не осврћући се на то, што су га пролазници сваки час, чест 
уге није било оваке бруке!</p> <p>И, не осврћући се ни на кога, отрча даље.</p> <p>У кући се ди 
и, а ја ћу и платити.</p> <p>Јефтан, не осврћући се, онако преко рамена окреса: — па вади... ме 
е ово, — одговори механџија хладно и не осврћући се на грају. — Они читају новине и сваке се се 
е, — рече јој поп пишући крштеницу и не осврћући се на њих, — ево и Перо мисли исто к’о и ја.{S 
ву ђевојку? — прошапта Перо, пажљиво се осврћући на све стране да га ко не би чуо. — Ђевојку зн 
пребирајући ресе на појасу и збуњено се осврћући.</p> <p>Поп се окани умивања, па, онако мокар, 
 намигујући. — То ваља!</p> <p>— Добро, осијече Благоје и уозбиљи се. — Љубица је кршна, добра  
— Најљепша је, ако је млада и лијепа! — осијече Јово...</p> <p>— Ух, ух, брате, млада и лијепа  
 јаше ако хоће, а ја, ваистину, нећу! — осијече. — Могу ја и пјеше...</p> <pb n="97" /> <p>И, н 
д се родио.</p> <p>— То не могу дат’, — осијече поп, отресајући воду са браде. — Шта ће крштени 
итава, ја кабулим!</p> <p>— Не треба, — осијече Обрен осорно. — Само ми!{S} Ми смо, што се рекн 
о.</p> <p>— Ама у мене то ништа нема, — осијече стари. — И кућа ми тијесна, <pb n="72" /> и соб 
 — уплете се Перо.</p> <p>— Фајда је, — осијече Бошко, љутит, што га прекидају у ријечи, — и са 
>— Нас се не тиче која је ни чија је, — осијече Јефтан набусито, — то су његове ствари...{S} Он 
/p> <p>— Нема ту никакве дипломације, — осијече Бошко жестоко. — Русија ће њега згњавити к’о цр 
 <p>— Ако не вјерујете, а ви питајте, — осијече Перо, окрећући им леђа. — Ви сте ме довели у за 
м погледом.</p> <p>— Не чекајте више, — осијече. — Хајдете, па ми одма враћајте жито!...{S} Одм 
p> <p>—- Перу Карантана морам водити, — осијече полицајац и као да се још више испрси.</p> <p>П 
да је само очима видим.</p> <p>— јок, — осијече Благоје отргнувши се. — Плати трошак овђе, па п 
извадим и ја да платим?</p> <p>— Јок, — осијече Обрен остављајући тефтер и прислањајући се леђи 
јку, <pb n="131" /> а да је не видим, — осијече Перо изазивачки.</p> <p>Благоје испи чашу и отр 
вјерујеш, онда и немам посла с тобом, — осијече и као пође из гостионице. — Мислиш ти што си ми 
им вас.</p> <p>— Хм?...{S} Но гут!... — Осијече доктор и пође пред њим. — Видиме...{S} Шнел...< 
</p> <p>— Оставите ме.{S} Имам посла. — осијече Перо бјежећи од њих. — Пос’о је пос’о и он је н 
p>— А ко да се јавља по овој врућини? — осијече Јово, задухан. — Најпошље и не треба нам нико,  
гоме...</p> <p>— А што не би говорио? — осијече стари осорно. — Не говорим јабани него своме зе 
>— Па нијеси ли ти са Стаком говорио? — осијече Обрен оштро и испрси се. — Зар она није твоја?{ 
ајући га оштро.</p> <p>— А што питаш? — осијече Перо, па се и он намргоди. — Зар и теби да даје 
могао лако ухватити и дуже задржати, а, осим њега, Обрен му је изгледао као најдостојнији повје 
} Никога није било, ништа се чуло није, осим досадна шкрипања попова пера, који је, као за инат 
и, ни зец да шушне, ни нико да се види, осим некаквих бубица, прозрачних крила, што, каткада, п 
с’о и дангуба... — замуца Обрен. — А... осим тога... не знам колика ће бит’ попутнина.</p> <p>— 
нци, и нико га други не може излијечити осим вас.</p> <p>— Хм?...{S} Но гут!... — Осијече докто 
ном, расцвјетавајућем пупољку...</p> <p>Осим са дјецом, он се је волио тући и борити и са живин 
ти руке у крило и поче ломити прсте.{S} Осјетивши удовичино раме на своме као да се застиди мал 
 знао који ће филџан прихватити, и није осјетио, како је, прихваћајући, окренуо га на криво, те 
стало и причао је дуго.{S} При свршетку осјетио је, као да му је мало одлануло на души и као да 
зјашу.</p> <p>Коњи, чим кренуше, као да осјетише несигурне јахаче на плећима.{S} Перин <pb n="9 
ијепо у хладној, мирисној води, плива и осјећа, како га таласи запљускују и драгају ода свих ст 
и њушкао по ваздуху, као да још једнако осјећа онај мирис што га је Мара унијела у собу, <pb n= 
нако сједила, држала тефтер на крилу и, осјећајући Јовин поглед на себи, није смјела главе поди 
 и спустио се на прва кољена, а Перо се ослабио, полетио с њега главачке и скљокао се на земљу. 
живо дочека Благоје. — Ти се само на ме ослони...{S} Само на ме!..{S} Ако имаш посла на суду, у 
 оборивши очи, и опет се својим раменом ослони о његово.</p> <p>— Данас, — потврди он. — Ти сам 
идио окупљено <pb n="99" /> више људи и ослухивао је: одакле ће чути највишу грају, свађу, или  
и Игњат слатко спавали.</p> <p>Изненада ослухну некакав шапат.{S} Застаде.{S} И полако, држећи  
излазио на тесту, прислањао ухо земљи и ослушкивао: чује ли се барем какав тутањ?{S} И почео се 
ива, у старим, исплављелим хаљинама, са осмијехом на лицу поздрави Јову и пружи му обје руке.</ 
?</p> <p>— Имам, имам, — рече најпошље, осмјејкујући се. — И могу дати, могу...</p> <p>— А кири 
упи бакшише.{S} Пође од стола до стола, осмјехкујући се на свакога и увијајући се између солдач 
љубазније лице и као покушавајући да се осмјехне. — Што ти власт иште, то треба давати...{S} Вл 
Јоку. — И ручали смо...</p> <p>Стари се осмјехну и одобри главом.</p> <p>— Нека сте ручали, — р 
е ово весеље без тебе?</p> <p>Учитељ се осмјехну и, од радости, наклони се опет.{S} Видјело се, 
ви би се момци женили.</p> <p>Јефтан се осмјехну.</p> <p>— Па жени се и ти! — рече.</p> <p>— И  
ан човјек треба да има.</p> <p>Обрен се осмјехну.</p> <p>— Дај и мени два форинта, па вади, — р 
но ти суда па ме тужи...</p> <p>Перо се осмјехну и кврцну га по носу.</p> <p>— Хајде, хајде тра 
S} Нека још!</p> <p>Јефтан се ђаволасто осмјехну.{S} Куцну празном боцом о сто и нареди још вин 
 је, да се ту више нико неће на њега ни осмјехнути, нити ће се намргодити.{S} Зато је и долазио 
по челу, опружи обје руке и, са веселим осмјехом, пође им у сусрет.</p> <p>— Па и нека сте ми д 
ојници« као што сам пред смрт говораше, осмјехујући се и питајући за Перу.{S} И Перо остаде сам 
е ово?</p> <p>— То је, — одговори стара осмјехујући се, — то ти је суђеница...</p> <p>Пери испа 
иђелица указа се пред њим и, љубазно се осмјехујући, показа му собу, Перо, старајући се да што  
 n="111" /> <p>— Нихтс... — рече доктор осмјехујући се, пошто га је добро прегледао. — То завтр 
Рачуна се, да је за кратко вријеме убио осморо пилади, трима псима избио око, а двјема мачкама  
и кад га угледа.{S} Наточи у чашу и, са особитим задовољством, посматраше, како по површини иск 
 свих касабалија, једногласно проглашен особитим мајстором, да га свакодневно умањује.{S} Он ни 
амилији све су будале, — дочека Алекса, осокољен доласком гостију: — У читавој фамилији, бре!{S 
Не заустављам ја никога, — дочека стари осорно. — Кад чојек има посла и кад хоће на пут, ја не  
>— А што не би говорио? — осијече стари осорно. — Не говорим јабани него своме зету, а зет треб 
лим!</p> <p>— Не треба, — осијече Обрен осорно. — Само ми!{S} Ми смо, што се рекне, главни одбо 
опусти у собу.{S} Само слуга Данило што оста на авлији.{S} Он збаци пртљаг са себе, извали се п 
S} Онај, што је читао новине спусти их, остави на столицу и сједе на њих.</p> <p>— Читаш ли ти  
 — окоси се Благоје. — Него, ако хоћеш, остави све мени, па да уредим.{S} Ако је не видиш сад,  
та...{S} А у мене све чисто...</p> <p>— Остави, Бога ти, твоје вино, — прекори га жена, која ка 
ниловом поче товари, ти пртљагу, а њима остави да сами узјашу.</p> <p>Коњи, чим кренуше, као да 
мати.{S} Она сама задржа Перу, а Обрена остави Милки.</p> <p>— Данас си нешто кршан, — рече Пер 
 прибојавати, да га наскоро и Данило не остави.{S} Некаква нарумењена усиђелица указа се пред њ 
 под кирију до касабе П...</p> <p>Јован остави лулу и као замисли се.{S} Поче нешто у себи рачу 
 — Да их поједеш од милине!...{S} Ти то остави само мени.</p> <p>— А име, име ми кажи, — зацига 
p>Перо завуче руку у џеп и крупан новац остави на столу.{S} Не хтједе ни кусура чекати.{S} Згра 
а и кћи јој Милка поплашено скочише, и, оставивши филџане и кахву, коју су испијале, зачуђено и 
екакву ђевојку, измамио јој паре, па је оставио...{S} Суђено ми да страдам, к’о што је и Исус с 
 Јефтан жалостивим гласом, — и ти си ме оставио болесна, па отиш’о у чаршију...{S} Ја пошао за  
 пошао за тобом на далек пут, а ти мене оставио...{S} Да ми није било ове женске главе, која ми 
ио у хотел, затече Данила, гдје га је и оставио:{S} Сјео на кревет, објесио ноге па климата њим 
је то пос’о?{S} Зар тако ваља?</p> <p>— Оставите ме.{S} Имам посла. — осијече Перо бјежећи од њ 
 који је памет изгубио.{S} И другови га оставише.{S} Уклањали су се од њега и сакривали свуда ( 
д тебе?</p> <p>Као по команди сви гости оставише <pb n="105" /> своје столове и опколише их.{S} 
/p> <p>— Хм, — рече након дуже почивке, остављајући хартије на страну и одахнувши мало. — Ви се 
а платим?</p> <p>— Јок, — осијече Обрен остављајући тефтер и прислањајући се леђима уз вреће од 
 и прогорио од цигара што су их по њему остављали.</p> <p>— Кршан си ти, — настави поп, прелист 
тродневнога гладнице.{S} Ни мрвица није остављао.{S} Купио је све и гутао хитно, не гледајући н 
 хљеба.{S} Треће године истјера и оца и остаде: сам у радњи.{S} Текао је новац непрестано, згрћ 
викну, али на половици ријечи застаде и остаде онако растворених уста, блесасто гледајући у соб 
хујући се и питајући за Перу.{S} И Перо остаде самац, <hi>сам на св’јету без икога свога</hi>,  
о свирачицама.{S} С њима је пио, с њима остајао до зоре.{S} Макар што му је и мати од јада прес 
о му је и мати од јада пресвисла, он је остајао.{S} И сав свијет прорицао је и њему, као и Јефт 
?{S} Рашта да је Бог њега убио мимо све остале и осудио га на овако тумарање?</p> <p>Перо хукну 
вши три столице.{S} Препаде и Благоја и остале госте, који га усплахирено погледаше. — Не дозво 
свакоме. — Знао сам ја, да ће бит’ мимо остале.</p> <p>Четири разреда свршио је са довољним усп 
 он кршан!...{S} Он ће и опет бити мимо остале.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19051 
знакова рекоше, да ће дијете бити »мимо остале«.{S} Рекоше, да ће свакако бити знаменито у роду 
сватови!</p> <p>— Хоћемо, — заграјаше и остали и куцнуше се чашама. — Ми ћемо му бити сватови!< 
оме меканом душеку и спавати, као што и остали сретни људи, којима није пало на памет да се жен 
азну чашу и разгледајући људе и жене за осталим столовима. — Само гледај и шути, а имаћеш свега 
еро свој душек, — дочека Јово, — а нама осталим биће лијепо, само кад смо у тебе...{S} Ми смо и 
ани, изађоше из куће и кренуше се, да и осталим касабалијама испричају знамениту новост.</p> </ 
а ипак... ипак је све љепше било него у осталих кућа.</p> <p>— Ево нас! — узвикну Јово, коракну 
 попово и дјевојчино, али је причао све остало и причао је дуго.{S} При свршетку осјетио је, ка 
Када је одрастао и могао се мијешати са осталом дјечурлијом на улици, постао је за кратко врије 
а, нити је, као женска глава, хтјела да остане без свога накита, те се малко, као нехотице, рит 
еба да се шеташ, да се дружиш...{S} Ако останеш вазда у дућану, убиће те мемла из камена, па ће 
е с пиринчом) и једини Јефтан што му је остао вјеран и још се једнако бринуо за њега.</p> <p>—  
тења. —-Ја не могу ићи...{S} Ја ћу овђе остат’ седам дана, док добро оздравим, па одма кући...< 
ја вам нећу сметати...{S} А могли сте и остат’...{S} Ја вас нијесам гонио.</p> <p>— Па... кад н 
и као подиже се. — Ти си каз’о, да ћемо остат’ само мало.</p> <p>— Нека, нека, — дочека Перо и  
а нећу друкчије свраћати, него ако ћемо остат’ барем три дана...</p> <p>— Па остаћемо три дана. 
а се вама неће свиђет’ и да нећете овђе остати ни читав дан...{S} А и село није какво!...{S} Не 
нуо, па нити зна: хоће ли изаћи, или ће остати у колима?{S} Згурио се у крај, па нијемо и тупо  
 пријатељски.</p> <p>— А хоћемо ли дуго остати? — запита готово шапатом. — Ја не могу...{S} Ја  
ушио и пијуцкао.</p> <p>— Колико мислиш остати овђе код нас? — запита изненадно Перу. — Нећеш з 
мо остат’ барем три дана...</p> <p>— Па остаћемо три дана...</p> <p>Згледаше се и пристадоше.{S 
ад нас ти заустављаш и кад нас не гониш остаћемо још три дана, — дочека Јово. — Нама је лијепо. 
 Шта ћу ја?</p> <pb n="64" /> <p>Јефтан оступи од прозора и засмија се.</p> <p>— Како ће бити б 
а да је Бог њега убио мимо све остале и осудио га на овако тумарање?</p> <p>Перо хукну и одмаху 
} Нијеси ни први ни пошљедњи кога овако осуђују...</p> <p>Комесар као да овога пута бијаше нешт 
а га когод гони, изађе на улицу.</p> <p>Отада су учестали ићи.{S} Перо је <pb n="53" /> Обрену  
ечи што их је тада рекао оцу.{S} Весели отац задовољно се насмија <pb n="21" /> и поче обиграва 
егова прва љубав.</hi> </head> <p>Па ни отац га није могао дуго хвалити, а није га хвалио из вр 
и лијепо су га поздрављали, а истјерани отац задовољно је трљао руке и трчао од пријатеља до пр 
ењак! — рече, кесећи се. — Исти покојни отац!...{S} К’о да њега гледам.</p> <p>Јово извади духа 
дим, — дочека Јово живо. — Ти си ми к’о отац, па хоћу да те видим.{S} А ево сам дов’о и два при 
ти над собом власт, оштрију него што су отац и мати.{S} Ипак се тјешио тиме, што је знао да има 
ао је и завиривао у све собе.{S} Чак је отварао сандуке, па и у њих завиривао.{S} И у кокошињак 
 на читав сахат раније, него ли је била отворена.</p> <p>— Аћиме, жалосна ти мајка, — говорила  
>Бошко (онај што је куцкао чашом о сто) отвори бурмутицу, коју је непрестано држао у лијевој ру 
иже до попових врата и снажно гурнувши, отвори канат. — Је ли овђе?</p> <p>— Јес’, — једва пром 
аглуком, — ама ти само к’о брату кажем: отвори очи, па не узми младо ни лудо, него сабраније и  
фтанове собе, свом снагом гурну у њих и отвори их.</p> <p>— Извол... — викну, али на половици р 
ац се трже и плашљиво одскочи.{S} Затим отвори крмељаве очи, протра их и, некако блесасто, погл 
не собе и тада Јово једним јачим ударом отвори врата...{S} У соби је сједио стари и гледао у те 
одао лани сељацима вина, па кад су људи отворили бачвицу, из ње испани риба...{S} Права мала ри 
авлију и, са ужасном шкрипом и треском, отворише врата мале, приземне собице, и удовица и кћи ј 
иције и хтједе се сакрити, кад се врата отворише, а на њима се појави главом Благоје и угојени, 
 силно удари у собна врата.{S} Врата се отворише и на њима се појави стари Игњат.{S} Гологлав,  
котале ни дречале, него опустиле крила, отегле шије и искривиле главе, па као да се растају са  
ооо!</p> <p>Опет једно <hi>многаја</hi> отегну се.{S} Перо Карантан пусти другу сузу, која му с 
према староме.</p> <p>— Не може бити, — отегну пакосно. — Мене полиција проћерује одма, овога ч 
 да му нико не улази.</p> <p>— Ни ја? — отегну Перо.</p> <p>— Ни ти.</p> <p>Перо се замисли.</p 
 поблиједи.</p> <p>— Јефтан болестан? — отегну пригушено.</p> <p>— Болестан богме, — потврди Да 
— А ко ти је каз’о да сам се вјенчао? — отегну. — Незнаш ти на какав сам белај ограјис’о...</p> 
 Мени ћеш свакако требати, — рече Перо, отежући и као размишљајући. — У мене је крупан пос’о... 
а као да га је успављивала, те је почео отезати трепавицама и страшно зијевати, испуштајући при 
 Периним <pb n="83" /> душеком, кога је отео од Данила.{S} Он је, чисто и јасно, доказао Пери,  
 А ђе су друга кола? — окоси се Данило, отимајући се. — Није ово шехер.</p> <p>Перо опусти руке 
> <p>— То је необично, — уздахну стара, отирући се јаглуком око уста. — Како <pb n="136" /> ћу  
с.</p> <p>— Нема га, — одговори Данило, отирући зној са чела и хладећи се капом. — Све село оби 
p> <p>— Ово је село мртво, — рече Перо, отирући зној са чела. — Ниђе никога!</p> <pb n="68" />  
> <p>— Не даје.</p> <p>— Па како ћу јој отић’? — узвикну Перо готово очајнички. — Не могу ја уз 
 застаде.</p> <p>— Барем ћу имат’ рашта отићи попу, — рече. — Док је крштеница, имам му рашта и 
, — прекиде га Благоје љутито. — Ти ћеш отићи са мном, да потврдиш просидбу <pb n="129" /> и ви 
ласом, — и ти си ме оставио болесна, па отиш’о у чаршију...{S} Ја пошао за тобом на далек пут,  
играх, па га нема.{S} Кажу, да је ноћас отиш’о...</p> <p>— То је он одвео Јову, душе ми! — клик 
> <p>Кући је ишао само да се испава.{S} Отишао би, па, не тражећи постеље ни јастука, извалио с 
лога, јер је кроз кратко вријеме умро. »Отишао у походе покојници« као што сам пред смрт говора 
 — опет предложи Јефтан, пошто је момче отишло. — Правога друштва ни правога теферича нема без  
не знам, нијесам је виђео <pb n="45" /> откако је из школе изашла, ама је свијет пуно фали.</p> 
шље је покушао да крави Митра кујунџије откине реп и да њиме бије другове.{S} Срећа, што крава  
је је најбјеља, а другој умало није нос откинуо.{S} И све живо поче бјежати од њега као од човј 
ше преврнуше се на столу, а празна боца откотрља се и разби у комаде.</p> <p>— А што кукаш? — д 
о си? — запита Јово, покушавајући да се отме. — Јеси ли здрав?</p> <p>— А-а од куге никад боље! 
ријатеља свога шћео си да превариш и да отмеш његову ђевојку.</p> <pb n="56" /> <p>— Његову? —ј 
ну? — јекну жалостивно. — Нијесам ни ја отпадник од вјере.{S} Нијесам ни ја разапињо Исуса, па  
путују...{S} Зар смо ми мимо свијет к’о отпадници какви?..{S} И зар сам ја један међед, па да н 
... хајдете у кућу, — рече. — Хајдете и отпочините.</p> <pb n="73" /> <p>И пусти их напријед, а 
 Обрену Пушибрку на дућан.{S} С њиме се отприје помало познавао и сматрао га за пријатеља, а да 
по име, — одговори Благоје.</p> <p>Перо отпрсну и направи лице, као да је појео љуту паприку.</ 
</p> <p>— А топови с лаћа?</p> <p>Бошко отпухну пепео са цигаре.</p> <p>— Ево овако ће они отпу 
ео са цигаре.</p> <p>— Ево овако ће они отпухнути све, <pb n="103" /> — рече. — Удри ти макар и 
 изазивачки.</p> <p>Благоје испи чашу и отра бркове.</p> <p>— Па ако ћеш да је видиш, нико ти н 
 видим.</p> <p>— јок, — осијече Благоје отргнувши се. — Плати трошак овђе, па пусти мени да ти  
p> <p>— То не могу дат’, — осијече поп, отресајући воду са браде. — Шта ће крштеница мртву човј 
ба, па да ми је извадите...</p> <p>Поп, отресајући земљу са нога и једнако рашчешљавајући браду 
— Лијепо, лијепо! — ускликну још једном отресајући снијег са хаљина, трљајући прозебле руке и ј 
 дохвати из једнога ћошка нове чакшире, отресе са њих силну прашину и длаке од мачака, које су  
{S} Кашње се показао као врло живахан и отресит...{S} Чим је почео владати собом, почео је лупа 
цу, па да гласамо.</p> <p>Перо зину.{S} Отрже се од Јефтана, обје руке сави око Обренова врата, 
е!</p> <p>И, не осврћући се ни на кога, отрча даље.</p> <p>У кући се диже читава узбуна.{S} Стр 
<p>И, брзо се окренувши, као на крилима отрча у хотел.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У 
угога, а ја имам пречег посла, — рече и отрча из дућана.</p> <p>— Оженио се Перо! — довикну Јов 
 вјетрови понијеше, он се брзо окрену и отрча из авлије.</p> </div> <pb n="44" /> <div type="ch 
Krugel</foreign>...</p> <p>Пошто келнер отрча, Благоје се окрену Пери.</p> <p>— Ето, лијепо је, 
ам на св’јету без икога свога</hi>, као отсјечено дрво у гори, што се каже.{S} Знао је, да више 
тети да је придржи, али се она изврну и отскочи од њега као опарена.</p> <p>— Бјежи, бјежи од м 
 Галебовцу.</head> <p>Врућина.{S} Сунце отскочило на сред неба, те пече и у тјеме и у голи врат 
ледати празне чаше, и прелијевао их.{S} Отуда се вино разлило и по свему потрпежњаку, — једином 
та!</p> <p>И лагано пође прозору, да им отуда покаже, е немају ништа видјети...{S} Уједанпут ис 
собе.</p> <p>Јока скочи као опарена.{S} Отури тефтер са крила, збуњено погледа око себе и хитно 
арамак сламе.{S} Баци га на сред собе и отхукну.</p> <p>— Ето вам, да не спавате на тврду, — ре 
осећи овелику канту са водом, стењући и отхукујући, залијевала је кукурузе.</p> <p>Опазивши Пер 
сам крао суцке биљеге, па ме ухавсили и оћерали из службе...{S} Не трпе, мој Перо, поштена чоје 
морнарица, те адмирали, те ђенерали, те офинцири, пушке, топови, лумбарде, ђаволи, сотоне!...{S 
 <p>— ...не би пустио шћер да ашикује с офинцирима, — опет ће онај.</p> <p>— ...и неби пустио ш 
<p>— ...и неби пустио шћер да ашикује с офинцирима, — прихвати Бошко ватрено.</p> <p>— У тебе а 
војке...{S} Ама ништа!...{S} Ашикују са официрима...{S} Треба одма да иђемо даље...</p> <p>Јефт 
буђен. — Људи се инаде, шћери ашикују с официрима...{S} Брука једна!...</p> <p>И, забринут, оде 
има као да се љуби с киме.</p> <p>— Ох, ох, то је слатко! —- дочека намигујући. — То ваља!</p>  
ну њима као да се љуби с киме.</p> <p>— Ох, ох, то је слатко! —- дочека намигујући. — То ваља!< 
у Годину пође са Обреном тамо.</p> <p>— Охо, како је у вас лијепо! — викну још с врата, чим је  
 од наше красне удовице Стаке?</p> <p>— Охо! — викну неко. — То није ни махнито!</p> <p>— И сад 
ако је, — потврдише сви.</p> <p>Јефтан, охрабрен, поглади се по брковима и узвиси глас:</p> <p> 
овину лица.</p> <p>— Крштеницу за... за оца покојног, — једва изговори Перо, пребирајући ресе н 
казао свима.{S} Наравно, да је одмах од оца добио нове хаљине, што се показао тако »даровит и п 
 траже хљеба.{S} Треће године истјера и оца и остаде: сам у радњи.{S} Текао је новац непрестано 
 дуката даде...{S} Драго ми, к’о да сам оца рођеног наш’о...</p> <p>Након дуже почивке келнер д 
 је, по нашем начину васпитавања, ружно оца.{S} Због тих чудних знакова рекоше, да ће дијете би 
вакако барем прије четрдесет година.{S} Оцу му је било име Аћим, или како се на корицама читуље 
— запита. — Да не траже каква, чијем је оцу име Марко јали Петар?{S} Моме је, брате, било име А 
ефтана уређуј ми ти.{S} Вјерујем ти к’о оцу своме...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад 
 су му прве ријечи што их је тада рекао оцу.{S} Весели отац задовољно се насмија <pb n="21" />  
ако ћу јој отић’? — узвикну Перо готово очајнички. — Не могу ја узети ђевојку а да је не видим. 
заигра му брада, а очи се зацаклише.{S} Очас препознаде Благоја Маринчића, свога давнашњег позн 
бовцу, живи стрико Васо, рођени ми брат очев...{S} Он је богат, свега има, а овђе живи...{S} Ак 
ља и све ђаке.{S} С тога му се и допаде очева радња и, ступивши у њу, озбиљно пљуну у длане.</p 
обје стране.{S} Обоје му се окренули и, очевидно, уживаху у њему.{S} Стара га, од милине, почел 
и на Јефтана осврћао, нити га је увијек очекивао.{S} Раније је затварао магазу и хитао свирачиц 
али цигар и, добујући прстима у прозор, очекиваше кола.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
опет стаде.{S} Гледаше у слику и као да очекиваше, да неко проговори иза ње и да му напомене шт 
ашто?{S} Зашто? — заграјаше готово сви, очекујући нешто необично, нешто чудно, што би само Перо 
хљиве, — опет <pb n="138" /> ће стари и очепи жену ногом, што је важило као опомена, да му се н 
. — Не зацрни нам образа!</p> <p>— Јао, очепили су ме! — хукаше учитељ скакучући на једној нози 
каше учитељ скакучући на једној нози. — Очепили, па боли...</p> <p>— Сведно...{S} Ти само пази! 
о се одмах поче чистити и уређивати.{S} Очешља се лијепо и раздијели <pb n="114" /> косу по сре 
Издигнута рука клону јој, брада заигра, очи се наводнише.{S} Перо, преплашен, хтједе јој прилет 
’о сир, а румена к’о млада говедина.{S} Очи су јој велике и кахвајасте к’о двије маслине, а кос 
бјесио ноге па климата њима и плаче.{S} Очи му се закрвавиле, образи помодрили, а каљаве сузе ц 
 из руке и поче се димити на ћилиму.{S} Очи му се помутише, усне поблиједеше, коса се накостриј 
мљу да сатјера.{S} И заигра му брада, а очи се зацаклише.{S} Очас препознаде Благоја Маринчића, 
S} Срце ми се стисне и сузе ми ударе на очи, кад погледам све пусто око себе.{S} А у механи је  
 се још више испрси.</p> <p>Перо протра очи, мислећи, да и сад снијева.</p> <p>— Ама да се није 
 му на челу, а искезио зубе, а крмељаве очи дошле му још мање...{S} Игњат је рикао по авлији и  
шљиво одскочи.{S} Затим отвори крмељаве очи, протра их и, некако блесасто, погледа по свима.</p 
у га оно бухе опколиле...{S} Склопио је очи, али сан никако да се спусти, јер је још једнако гл 
ћа боца изврсна вина.{S} Благоју синуше очи кад га угледа.{S} Наточи у чашу и, са особитим задо 
з руке.{S} И поцрвени још више, поклопи очи рукама и утече из собе.</p> <p>Стари сам диже послу 
олегути се, ухвати се за гриву и склопи очи да не види своје пропасти, а Јефтан потјерао за њим 
, — ама ти само к’о брату кажем: отвори очи, па не узми младо ни лудо, него сабраније и паметни 
ти сваке.</p> <p>И поче јаглуком трљати очи, као да већ таре сузе.{S} А Перу то разоружа, те од 
 — застења <pb n="166" /> Перо, кријући очи од свега свијета.</p> <p>— Ко вам је то каз’о?</p>  
а, а живим лијепо.</p> <p>Перо исколачи очи.</p> <p>— А зар не пишеш? — запита.</p> <p>— Батали 
да на зиду.{S} Једини Јово што исколачи очи, чим је угледа.{S} Загледа се у њу и, док је стајал 
и руке, стиште је на прса, и, склопивши очи од заноса, пољуби је...{S} А тада се одвоји од ње,  
с? — постиђено запита удовица, оборивши очи, и опет се својим раменом ослони о његово.</p> <p>— 
ен, усплахирен, па још издаљега избуљио очи, растворио уста и махао рукама као да ће полетити.< 
..{S} Одмах иђите из моје куће, куд вас очи воде и ноге носе...</p> <p>Јефтан и Перо не одговор 
риступи ближе Пери и добро му загледа у очи.</p> <p>— А зар и то тражи власт? — запита.</p> <p> 
е бјелина, прама сунцу, силно ударала у очи.{S} Поп је био крупна људина, мрка, сунцем опаљена  
х десет прста, као да ће му тога часа у очи полетити. — Бјежи од мене!...{S} Зар сам те ја за т 
ји од ње, и хтједе јој боље загледати у очи и лице и... јао... он само угледа дугачки врат свој 
за крај од прслука и погледа му право у очи.</p> <p>— Ја ћу те нешто крупно запитати, — рече, — 
 гледајући ни на <pb n="119" /> кога и, очигледно, жалећи, што и рибље кости није могао појести 
 <p>Мара не одговори ништа, нити подиже очију, него, једнако онако стидљиво, наклони мало главу 
егов!...{S} Освојиле га бухе, па никако очију да склопи, него се непрестано превртао с бока на  
јка, дугуљаста врата, избуљених зелених очију, крњавих зуба (због чега је вазда и успијала губи 
замириса.{S} Лагано, стидљиво, оборених очију и руменећи се, поднесе она послужавник са кахвом  
робудивши се подбуо, мамуран, помућених очију, замршених бркова и косе, љутио се на себе и на с 
аучила на њу, па ако ми није вазда пред очима, дође ми да помахнитам...{S} А сад — да оде тако  
ње уза степенице, — њему се смрачи пред очима.{S} Поп му сада није изгледао као поп, него као г 
плашени Перо, дајући му знак и рукама и очима да престане. — Кажи ми само и тихо ми кажи: знаш  
 пуна два мјесеца, уздишући и преврћући очима као рањеник. — У кући ми ништа у реду.{S} Ове ми  
, — одобри и Перо, мученички преврнувши очима. — Наопако, брате...{S} Овако ти је то, кад се тр 
угим вратом, смјежураним лицем, зеленим очима и крњавим зубима...{S} И једнако му се чинило, ка 
им носом и великим, необично испупченим очима, оборио главу и куцка празном чашом о сто, а друг 
а са огромним кукастим носом и страшним очима.{S} Тек мало трезнији човјек могао би распознати, 
 главом и мигајући ситним, јастребастим очима. — А ја вас одавно чекам.</p> <p>— Ово ти је зет, 
> <p>— Хајде, по Богу брате, да је само очима видим.</p> <p>— јок, — осијече Благоје отргнувши  
 Прашина, испод кола, диже се и пада по очима и лицу.{S} Коњске мухе облијећу ода свих страна и 
ше се и као да хтједоше један другоме у очима прочитати шта мисли.</p> <p>— Онда... ја гласам,  
у, нити зубима шкрипну.{S} Само преврну очима и, савијен као гудало, упрашен, диже се са земље. 
е прашина по тлима?</p> <p>Перо преврну очима, погледа у небо и испусти један мученички уздах:< 
<p>— Данило, синко, — поче Перо благим, очинским гласом, окрећући се и као тражећи нешто. — Хај 
азда једном у недјељи дана накани да је очисти.</p> <p>— Баш си ти, брате, један пексијан, — ре 
 га ишарале својим уједима.{S} У љутини ошамарио је Данила, а опсовао и Јову.</p> <p>— Нећу ти  
} Они не одговорише и само га погледаше оштрије, испитујући.{S} Онај, што је читао новине спуст 
на и почела говорити <pb n="17" /> мало оштрије, као и обично, кад Аћима хоће о нечем да увјери 
јатније, што ће добити над собом власт, оштрију него што су отац и мати.{S} Ипак се тјешио тиме 
И опет се окрену сељацима и премјери их оштрим погледом.</p> <p>— Не чекајте више, — осијече. — 
затим, Перу, мргодећи се и гледајући га оштро.</p> <p>— А што питаш? — осијече Перо, па се и он 
> <p>— Како кад, — пресијече га удовица оштро. — Младо не умије ни миловати онако, к’о што зна  
у мачку и одбаци аршин, па се исправи и оштро га погледа.</p> <p>— Плати мени надницу, па ћу ја 
и ти са Стаком говорио? — осијече Обрен оштро и испрси се. — Зар она није твоја?{S} И зар сада  
 се упозна ма с киме и да се распита за П-ске дјевојке.{S} Знајући врло добро, да се такво позн 
оћеш да нам их даш под кирију до касабе П...</p> <p>Јован остави лулу и као замисли се.{S} Поче 
.</head> <head> <hi>Познанства у касаби П.....{S} Један непријатан догађај.</hi> </head> <p>Док 
 њима.</p> <p>Једва пред вече стигоше у П..., малу, гиздаву касабу, чија их љепота изненади.{S} 
арантан мора без кола путовати у касабу П...</hi> </head> <p>Истјерани из куће стрика Васине, Ј 
/p> <p>— Нећу ти ја овђе више ноћиват’, па да ме на комаде сијечеш, — рече. — Нијесам ја разбој 
ненада и исправи се. — Крштеница треба, па да ми је извадите...</p> <p>Поп, отресајући земљу са 
> <p>Јефтан превуче руком преко бркова, па удари по столу.</p> <p>— Не треба толико! — викну. — 
ина, па све до пет...{S} Имам и новога, па како ко бегенише.{S} Мрко је и лијепо, па да умреш к 
.{S} Не трпе, мој Перо, поштена чојека, па то је...</p> <p>— А шта си потље радио? — дочека заи 
пиле собарице и сва служинчад хотелска, па га задиркују и пецкају, грохотом се смијући, ако кат 
— И ја сам им’о једну краву, па дебела, па, кад је попипаш, мехка к’о памук...{S} И била ми је  
о. — Шта ћу ја?</p> <p>— Ето ти Данила, па с њиме хајде, — одговори Јефтан. — Паметан је он, а  
о какав људождер.{S} Он ухватио Данила, па му причао своје доживљаје из времена кад је куга мор 
 скухат’?</p> <p>Перо погледа у Данила, па у земљу, <pb n="8" /> па опет у Данила.{S} Затим се  
а сад имам <pb n="77" /> нешто и посла, па, ако одете, нећете ми барем сметати...</p> <p>Сви ус 
их сиједих коса?..{S} Чојек у годинама, па нежењен!..{S} Срамота!..{S} И што је Бог ствар’о жен 
тва у туђем свијету, међу туђим људима, па кад не мора гладоват’...{S} Да ти није мене, ти би о 
ване и мене моја Стака чека на вратима, па руке шири, у лице ме љуби.{S} И кад уљегнемо у собу, 
нило лијено. — Волио би ја да сам дома, па да лијепо спавам...{S} Ништа љевше од спавања!...{S} 
е?{S} Нек само није мушко, нек је жена, па је добро.{S} И лијепо се вјенчај и буди чојек и нек  
зда у дућану, убиће те мемла из камена, па ћеш зафатит’ сушицу, па ти неће помоћ’ сви љекари.</ 
едног паметног чојека из твога племена, па да му се поклоним к’о свецу...</p> <p>— Свецима нек  
у вино!..{S} Продао лани сељацима вина, па кад су људи отворили бачвицу, из ње испани риба...{S 
је био добар!...{S} Мог’о је пити вина, па још из леђена од дванајес’ ока.{S} Не може сваки коњ 
.{S} На прилику: мачка је једна живина, па је и њој драго живити...{S} Ја, што се каже, волио б 
вакаква вина: најприје од десет година, па све до пет...{S} Имам и новога, па како ко бегенише. 
.{S} Њу људи просе има двадесет година, па вазда добре муштерије.{S} Да си видио колико сам мук 
се каже, волио би живит’ хиљаду година, па макар и у тикви.{S} И вама фала, које ви мени наздра 
м гласом, — и ти си ме оставио болесна, па отиш’о у чаршију...{S} Ја пошао за тобом на далек пу 
 осврћући.</p> <p>Поп се окани умивања, па, онако мокар, пустивши да му се вода циједи низ лице 
која се зацрвенила као презрела трешња, па развуче лице, засмија се и одмахну рукама.</p> <p>—  
о, бива, да му изађемо на сусрет скупа, па смо зовнули тебе, да га ти испред нас поздравиш једн 
вјере.{S} Нијесам ни ја разапињо Исуса, па опет ме, ето, стигла казна и послали ми кугу на врат 
ри и милујући га. — Ниђе никог позната, па да се с њоме разговори и проговори.{S} Ако је ти не  
ана, обје руке сави око Обренова врата, па га поче стезати на прса и љубити.</p> <p>— Тако, бра 
 Данило опет промолио главу кроз врата, па као да размишља: или би заплакао, или се засмијао?</ 
јехну.</p> <p>— Дај и мени два форинта, па вади, — рече као у шали.</p> <p>— Ево форинт! — узви 
е. — Удри ти макар и каме-њима са суха, па си добио.</p> <p>Алекса скиде наочаре и поче их трти 
и.{S} Десио <pb n="86" /> се мека срца, па му дође да заплаче за овом дјевојком.{S} И он некако 
бе!..</p> <p>— Камо срећа да сам мртав, па да ме данас закопајете, — рече Перо готово наричући. 
и какви?..{S} И зар сам ја један међед, па да немам своје памети и не знам шта радим?</p> <pb n 
ане, који хоће главом да пробијају зид, па им зато вазда глава разбијена...{S} Гледај ти, побра 
е крила, отегле шије и искривиле главе, па као да се растају са животом...{S} Близу њих се удрв 
 њима нико није прав...{S} Дигли главе, па вичу: »ми нећемо слушат’ никога, ми мислимо како ми  
Обиједили ме, да сам крао суцке биљеге, па ме ухавсили и оћерали из службе...{S} Не трпе, мој П 
 нанизане у правом реду једна до друге, па све једнаке, нове, бијеле као од сира сарезане; мага 
гоје отргнувши се. — Плати трошак овђе, па пусти мени да ти гладим ствар...{S} Само мени пусти! 
м не дам ни свијеће...{S} Мјесечина је, па се види и без ње...</p> <p>Гости разастријеше сламу  
екакве женске беспослице.{S} Богата је, па треба слушати.{S} Узети жену са миразом значи драгов 
 погани син, без нас! — викну веселије, па се окрену двојици муштерија што бијаху дошли да паза 
 гдје се помијешао у гомилу дјечурлије, па се с њима препире и разговара.{S} Међу свима Данило  
 јес’ тако, — настави поп одушевљеније, па му спусти руку на раме и повуче га у собу тако снажн 
о, па ми чупа бркове, љуби ме и милује, па се играмо и шалимо к’о ђеца...{S} Ја ти не знам ништ 
н.{S} Ја сам ти показао како се путује, па хајде сам...</p> <p>Перо се прислони леђима уза зид  
 у све собе.{S} Чак је отварао сандуке, па и у њих завиривао.{S} И у кокошињак је завиривао.{S} 
ито се испрси.</p> <p>Перо скрсти руке, па га попријеко погледа.</p> <p>— Мене да водиш?{S} Мен 
 И удовица и Милка сад су им се надале, па се обје љепше обукле и љепше се накитиле.{S} Удовица 
{S} Ако је не видиш сад, виђећеш пошље, па доста ти је...{S} И како би било да је никако не вид 
едну. — Нама је то драго, јер смо саме, па смо се зажељеле друштва...{S} Наточи им, Милко, кахв 
аламе, и механџија стао на сред механе, па се препире са некаквим крезубим старчићем око плаћањ 
 курталишем? — запита. — Послушај мене, па се не бој никога!</p> <p>— Курталиши ако си пријатељ 
а и јела и пића.{S} Пушћи ти само мене, па ни зашто не брини!</p> <p>Перо се пусти.{S} Обојица  
— Моја је нада утонула у морске дубине, па је рибе једу, — пресијече га Перо.</p> <p>— Још има! 
 к’о црва...{S} Послаће своје Козачине, па ће га утопит’ у мору...</p> <p>— А јенглеске лађе? — 
и проклињати све, почевши од младожење, па завршујући самим собом.</p> <p>Учитељ је, опет, на д 
арао некакву ђевојку, измамио јој паре, па је оставио...{S} Суђено ми да страдам, к’о што је и  
 Прашљиво, пепељасто лишће опустило се, па нити шушти, нити се миче.{S} Из мркожуте, сагорјеле  
 Не чекајте више, — осијече. — Хајдете, па ми одма враћајте жито!...{S} Одмах!...{S} Ако закасн 
и немој с њоме ружно.{S} Још је дијете, па ће се научити свеме.{S} Полахко ти с њоме.</p> <p>—  
е, готово, — довикну Јефтану. — Јашите, па да се иђе...</p> <p>И помоћу Даниловом поче товари,  
као нико његов!...{S} Освојиле га бухе, па никако очију да склопи, него се непрестано превртао  
<p>— Ево два!</p> <p>Перо извади новце, па онда сједе и поче причати о својим »јадима«.{S} Доду 
гли у Хотел, Перо потрча уза степенице, па, сачекавши га <pb n="110" /> пред вратима Јефтанове  
 нешто растужило, свакоме омечало срце, па се расплакали као дјеца.{S} Плаче Перо, плаче Јефтан 
— Богат је к’о нико његов, а ја сироче, па може са мном што хоће...{S} Зато ме и уз’о, да му ва 
hi> и <hi>суђеницу</hi>, све да потуче, па да онда трчи куд га ноге носе.{S} Дошло да се посвађ 
е ишао само да се испава.{S} Отишао би, па, не тражећи постеље ни јастука, извалио се ма гдје,  
мота!...{S} К’о да смо ми твоји робови, па да пристајемо за тобом.</p> <pb n="94" /> <p>— Ама,  
без мене...{S} Овђе су све сами лопови, па ће те преварити за ситницу, ако те не води познат чо 
ови!</p> <p>— Окупићемо још наших људи, па, неко на колима а неко на коњима, пођемо на сусрет.. 
ле.</p> <p>Перо пође неколико корачаји, па застаде.{S} Ухвати Благоја за крај од прслука и погл 
тиште зубе и, гунђајући, приступи Јоки, па је гурну лактом у прса.{S} Она га укочено погледа, а 
пошљедњим коњем.{S} Обојица задуханили, па се упустили у разговор:</p> <p>— Благо теби, свијета 
ељ скакучући на једној нози. — Очепили, па боли...</p> <p>— Сведно...{S} Ти само пази!</p> <p>К 
, што је знао да има још дјеце у школи, па неће, зар, ни њему горе бити него ли је њима.</p> <p 
<pb n="126" /> <p>Перо се мало замисли, па најпошље слегну раменима.</p> <p>— Добро, брате.{S}  
бојица пођоше.</p> <p>Нијесу дуго ишли, па се нађоше пред омањом кућом, са једном бескрајно дуг 
е доћи, јер се <pb n="40" /> брзо жени, па је мене посл’о...{S} А милостива власт хоће крштениц 
је. — Него, ако хоћеш, остави све мени, па да уредим.{S} Ако је не видиш сад, виђећеш пошље, па 
 бухљивим бачвама одма се вино поквари, па се усирћети, па не ваља ништа...{S} А у мене све чис 
а ми уреди; нема ми ко ни кошуље прати, па вазда купујем нове.{S} Ономадне сам узео једну и пла 
а одма се вино поквари, па се усирћети, па не ваља ништа...{S} А у мене све чисто...</p> <p>— О 
е, да му се сад пред Пером није шалити, па лагано извуче руку којом је обмотавао стас лијепе Шв 
та.{S} Тада нико није смио проговорити, па макар му срце најјуначније било.</p> <p>Три или чети 
ш и јести!..{S} Одма ћемо је испросити, па нека у касабу уљезе к’о твоја невјеста...{S} Брука б 
на ме!...{S} Ја лијепо живим са власти, па ми она даје свега.{S} Она наћерује сељака да ми пошт 
и није десила несрећа?{S} Ти само поћи, па се не бој.</p> <p>И пружи му руку у опроштај, а Перо 
лдати и други, сваковрсни беспослењаци, па сви пију и задовољно гледају у четири лијепе свирачи 
ма ти само к’о брату кажем: отвори очи, па не узми младо ни лудо, него сабраније и паметније... 
ће готово одмах...{S} Ти мало причекај, па ћеш добити...</p> <p>Перо је стајао у авлији и гледа 
дити у магази.</p> <p>— Хајде затварај, па да мало прошетамо, — рече једне вечери Пери, пошто с 
е остати у колима?{S} Згурио се у крај, па нијемо и тупо гледа своје касабалије, а касабалије г 
 Хајдемо одмах...{S} Само плати трошак, па да иђемо.</p> <p>Перо завуче руку у џеп и крупан нов 
ијечеш, — рече. — Нијесам ја разбојник, па да ме на муке мећете.</p> <p>— Притрпи се само до сј 
као кроз плач, — ама зар сам ја пророк, па да му знам нарав...{S} И какав ми је то коњ, који се 
 /> и соба немам пуно; ни душека немам, па ће вам бит’ ружно...</p> <p>— Понио је Перо свој душ 
 остат’ седам дана, док добро оздравим, па одма кући...</p> <p>— А ја? — јаукну Перо. — Шта ћу  
 миразом, и ја сам се оженио с миразом, па нек се и он ожени.{S} То је прво.</p> <p>— А друго?< 
рану, засмија се.{S} Обрен пође за њом, па се засмија и он...{S} Зауставише се <pb n="48" /> кр 
ханџији да донесе вина.</p> <p>— Болан, па није ружан твој живот, — рече Перо, обзирући се и ис 
{S} Толико би дао доктору да си ожењен, па да ти се разболила жена.</p> <p>— А пристајеш ли ти, 
S} Био је узрујан, узбуђен, усплахирен, па још издаљега избуљио очи, растворио уста и махао рук 
S} Ти си чојек паметан, школован, учен, па знаш и умијеш...{S} И како би било да прође ово весе 
p> <p>Обрен гурну мачку и одбаци аршин, па се исправи и оштро га погледа.</p> <p>— Плати мени н 
га не би учила? — запита. — Млад је он, па још не зна како се кућа кући...{S} Обоје су млади к’ 
сјети свега што је синоћ Благоју рекао, па задрхта.</p> <p>— А видите, — настави комесар, — ниј 
.{S} Ја сам у нашем селу највише виђео, па највише и знам...</p> <p>Уједанпут обојица узвикнуше 
е у лице. — Ево, како сам се ја оженио, па ме није гром убио, него ми све у реду.{S} Што се и т 
 да не треба...{S} И њу је Бог створио, па ако ни за шта друго, нека барем чува и чисти кућу и  
криво, њега да замолимо.{S} Он је учио, па зна да везе...</p> <p>— Ја би замолио још кога, — уп 
гнемо у собу, а она ми сједне на крило, па ми чупа бркове, љуби ме и милује, па се играмо и шал 
 — узвикну Бошко јаче. — Дође она тамо, па шта ће онда?</p> <p>Алекса уздахну.</p> <p>— Шта ће? 
 Послаћемо га у школу.{S} Нек иђе тамо, па макар ништа не научио.{S} Само нека мени и комшилуку 
n="66" /> у Перу. — Трећи дан путујемо, па нам све горе и теже...</p> <p>— Све горе, — одобри и 
само.{S} Ако треба још кога да зовнемо, па нек је више гласова.{S} Ако треба и скупштина читава 
идиш ђевојку.{S} Лијепо све да уредимо, па одма сјутра на вјенчање.</p> <p>Перо га погледа попр 
е.{S} Као оловом да му је било оковано, па се сад почело топити...{S} Дође му, чак, и да запјев 
 како ко бегенише.{S} Мрко је и лијепо, па да умреш кад попијеш чашу...</p> <p>— Красно вино! — 
.</p> <p>— А што питаш? — осијече Перо, па се и он намргоди. — Зар и теби да дајем рачуна?</p>  
ељ и <pb n="167" /> брат! — јекну Перо, па се сави око њега, као ружа око бора. — Не знаш ти ка 
у: шта је ово?{S} А и Перо се забленуо, па нити зна: хоће ли изаћи, или ће остати у колима?{S}  
ајде ти стани на воду, а ја ћу на сухо, па да видимо ко ће кога потопити...{S} Знаш ли ти, бола 
кућа кући...{S} Обоје су млади к’о кап, па треба да их ми старији поучимо.</p> <p>Од свега овог 
 нађите барјак, а ја ћу бити барјактар, па, вала, да се не постидим ни самога Бошка Југовића.</ 
атати њима.{S} Прислони чело уз прозор, па као да размишљаше нешто...{S} Готово да и он заплаче 
 турски, устакао велике наочари на нос, па узео подеране новине и, мичући губицама попут зеца,  
лике, чађаве наочари, натаче их на нос, па сједе за сто и дохвати велики протокол, увезан ваљда 
и чаша ни боца.{S} Није боца попов нос, па да је разбијаш...{S} То је једна мртва ствар...</p>  
 коме другоме да га натоваримо на врат, па нека се други мучи.</p> <p>— Нећеш га, зар, дат’ на  
 пустињак какав.{S} Затворио се у собу, па нити је кога пуштао, нити куда излазио, него се од ј 
ахата заграја Благоје, утрчавши у собу, па поче грлити Перу и љубити у оба образа. — Честитам т 
, настави: — И ја сам им’о једну краву, па дебела, па, кад је попипаш, мехка к’о памук...{S} И  
е, — вели, — да чујеш пошљедњу пресуду, па јали ће бити црна јали бијела.</p> <p>— Ама, по Богу 
астанку три пута стиште Јефтанову руку, па се окрену и хитно пође кући.{S} Брзо, као на крилима 
ни ти!{S} Ја ћу теби дат’ своју кошуљу, па преобуци.</p> <p>Па се окрену према вратима.</p> <p> 
јку за њим, у касабу <pb n="154" /> му, па нек се тамо вјенчају, — предложи Благоје.</p> <p>— Т 
p>— Брани, — одговори она: — Требам му, па каже: »нећеш се удавати, док сам ја жив...«</p> <p>С 
оћаху ми привјенчати једну стародревну, па Бог даде те ме проћераше и не узех је.{S} Бојим се с 
 се накривила и канати готово да падну, па ипак... ипак је све љепше било него у осталих кућа.< 
о ако си ти чојек, нађи какву женетину, па ето...{S} Немој пробират’, ни разбират’, ни размишља 
е не видим сваки дан?{S} Научила на њу, па ако ми није вазда пред очима, дође ми да помахнитам. 
како прибра, извади кесу да плати попу, па, пољубивши га у руку, готово трком оде из куће.</p>  
ас ћемо и у цркву и добро платити попу, па нек одма вјенча...</p> <p>Перо слегну раменима...</p 
о му бијаше да устане, да узме столицу, па да добро изудара и <hi>пунца</hi> и <hi>пуницу</hi>  
а погледа.</p> <p>— Плати мени надницу, па ћу ја ићи с тобом, — рече. — Сваки пут кад одем да м 
 ускликну са неким заносом. — Сједницу, па да гласамо.{S} Ако треба још кога да зовнемо, па нек 
 поштено.{S} Саставићемо опет сједницу, па да гласамо.</p> <p>Перо зину.{S} Отрже се од Јефтана 
емла из камена, па ћеш зафатит’ сушицу, па ти неће помоћ’ сви љекари.</p> <p>Перо прошета мало  
и хладећи се капом. — Све село обиграх, па га нема.{S} Кажу, да је ноћас отиш’о...</p> <p>— То  
ми...{S} У других народа, дапаче већих, па се не може наћи него по један илити два бунтовника,  
 дочека Јово живо. — Ти си ми к’о отац, па хоћу да те видим.{S} А ево сам дов’о и два пријатеља 
те, учитељу, — рече, — да одма напишеш, па да напријед чујемо шта ћеш говорити...{S} То је... з 
его жена.</p> <p>— Ама није жена кокош, па да ти је купимо, — викну Јефтан жешће, ударајући рук 
е стане на ноге, — Ос... тавио си ме... па од јада...{S} Ако ти је кр...риво ено ти суда па ме  
сметено се окренувши удовици.— Момци... па дошли...</p> <p>Удовица, хитра и окретна жена, мален 
; она ме чува од свакога, <pb n="35" /> па ми, богме, ни сами владика не може ништа, нит’ га се 
леда у Данила, па у земљу, <pb n="8" /> па опет у Данила.{S} Затим се окрену Обрену.</p> <p>— Н 
 нити јој је чак и гласа могао чути.{S} Па ни попадија се ни од куда појављивала није, макар шт 
вет, — ето то ти је читав намјештај.{S} Па како то држиш како ли пазиш?{S} Видиш ли колика ти ј 
 болестан, — одговори Данило мирније, — па не могу с њиме.</p> <pb n="108" /> <p>Перо поблиједи 
 викну. — Ти си... ти си... хеј Маре, — па изађе на врата и повика из свега грла, — донеси нам  
</p> <p>— Коњ је плах, — упаде Јован, — па му драго да поскочи, драго...</p> <p>Перо се ухвати  
врћући се, онако преко рамена окреса: — па вади... мени је сведно.</p> <p>Перо се поглади по бр 
 Има сто конака да смо утекли!</p> <p>— Па шта ти је, магарче; какво је то чудо? — дочека Пера  
кад се тражи женска глава... -</p> <p>— Па зато је лако, — кликну Јово, ударајући Перу по рамен 
дана...{S} Ах, да је видиш!...</p> <p>— Па лијепо; њу ћу и тражити, — упаде Перо сасвим озбиљно 
како... ама наша је ђевојка...</p> <p>— Па говорићу ја, — окреса Обрен готово љутито. — Ти само 
 ћемо остат’ барем три дана...</p> <p>— Па остаћемо три дана...</p> <p>Згледаше се и пристадоше 
Ама се, опет, други обогате...</p> <p>— Па каква је нама фајда, кад се бију на страни? — уплете 
/p> <p>— Ама ја нисам виђео...</p> <p>— Па каз’о сам да ћеш виђети, — прекиде га Благоје љутито 
е трљати руке као да их умива.</p> <p>— Па, размишљајте ви, брате, — рече. — Ја вам у то ништа  
 још једнако цвокоћући зубима.</p> <p>— Па у мене је вазда лијепо, — дочека удовица весело уста 
зо. — Без жене је кућа празна.</p> <p>— Па ожени се болан! — узвикну удовица, нудећи га ракијом 
 кад у кући нема женске главе.</p> <p>— Па и не треба, — дочека Обрен умирујући га. — Ја сам то 
агоје испи чашу и отра бркове.</p> <p>— Па ако ћеш да је видиш, нико ти не брани, — рече мирно, 
што наличио?</p> <p>— Не даје.</p> <p>— Па како ћу јој отић’? — узвикну Перо готово очајнички.  
а нико ни звао?</p> <p>— Није.</p> <p>— Па зар да нам друг умре у путу? — узвикну Перо готово д 
ежала на ћепенку и сунчала се.</p> <p>— Па то је лахко, — рече као узгред и не гледајући га. —  
испод ока гледајући свирачице.</p> <p>— Па и није, — одговори Јефтан. — Ев’ овако проводим се б 
е као да му се одмах разведри.</p> <p>— Па што си онда дош’о? — запита. — Што си дош’о, кад не  
т’...{S} Ја вас нијесам гонио.</p> <p>— Па... кад нас ти заустављаш и кад нас не гониш остаћемо 
 гладан си?</p> <p>— Прилично.</p> <p>— Па вечераћемо заједно! — весело кликну Благоје. — Знам  
им осмјехом, пође им у сусрет.</p> <p>— Па и нека сте ми дошли, — живо дочека узевши их за руке 
зор, и разасипаху се по столу.</p> <p>— Па шта велите људи? — запита први Јефтан мало уобљеним, 
.</p> <p>Стари дубоко уздахну.</p> <p>— Па... хајдете у кућу, — рече. — Хајдете и отпочините.</ 
ли.</p> <p>Јефтан се осмјехну.</p> <p>— Па жени се и ти! — рече.</p> <p>— И хоћу, — дочека Перо 
тнина? — запита као кроз плач.</p> <p>— Па нијеси ли ти са Стаком говорио? — осијече Обрен оштр 
у плач. — Зато сам те примала?</p> <p>— Па, брате, што ми то прије не казасте? — окоси се Перо, 
м не дођеш!{S} Зар ти то ваља?</p> <p>— Па ево ме сад, — одврати Јово весело. — Што је рјеђе, т 
а као без свијести. — Како то?</p> <p>— Па испросио сам и уредио све, — викну Благоје весело и  
ући се. — Зар ти је ту мјесто?</p> <p>— Па куд ћу? — запита Данило набусито. — Хоћу ли у воду ј 
тихо ми кажи: знаш ли ђевојку?</p> <p>— Па то је, брате, готова и свршена ствар, — опет ће Благ 
ћин, кад ни слатке пите немаш?</p> <p>— Па што, брате, одма не иштеш! — узвикну Перо, плеснувши 
о. — О каквој ми жени говориш?</p> <p>— Па јеси ли се оженио, болан? — готово цикну Јефтан и сн 
а...{S} Ако ти је кр...риво ено ти суда па ме тужи...</p> <p>Перо се осмјехну и кврцну га по но 
— запита га пријекорно. — Толико година па да нам не дођеш!{S} Зар ти то ваља?</p> <p>— Па ево  
{S} Ево ја, на прилику, не мислим ништа па шта ми фали, а?</p> <p>— Тако је, — опет одобри Перо 
ставио:{S} Сјео на кревет, објесио ноге па климата њима и плаче.{S} Очи му се закрвавиле, образ 
.</p> <p>— А јеси ли ти пророк Јеремије па да знаш? — питао је Аћим, као љутећи се помало, прем 
м, — дрекну Перо опет. — Купује се теле па се и оно гледа а камо ли жена.</p> <p>Благоје се нам 
ју, —- одговори Благоје мирно. — Уморне па се одмарају.</p> <p>— А синоћ?</p> <p>— Синоћ су куњ 
астадоше.{S} Попадија као да се застиди па се окрену у страну и сакри се за мурвово стабло, а п 
а <pb n="140" /> прилику, један музејум па да то купим.{S} Ако ми затреба што из Карађорђева вр 
лико! — викну. — Није он један министар па да му се држе десет здравица.{S} И владики би много  
далу. — Хајде, кукавче црни, у манастир па пости и читај молитве, јер ти нема помоћи...</p> <p> 
 сад имам посла...</p> <pb n="82" /> <p>Па, љутито лупнувши вратима, изађе из собе.</p> <p>— Ов 
.{S} Његова прва љубав.</hi> </head> <p>Па ни отац га није могао дуго хвалити, а није га хвалио 
илипова!{S} Крава, крава, крава!</p> <p>Па полети вратима.</p> <pb n="75" /> <p>— Крава, крава, 
е таког родио и на нас намјерио!</p> <p>Па, сви раздрагани, изађоше из куће и кренуше се, да и  
не може живити, а без жене може.</p> <p>Па узе ствари и поче их савијати и уређивати.{S} И што  
сару, а ви гоните колико хоћете.</p> <p>Па сједе за сто и написа брзојав Јефтану.</p> <p> <hi>Д 
 дат’ своју кошуљу, па преобуци.</p> <p>Па се окрену према вратима.</p> <p>— Данило! — викну из 
едао. — То завтра буде ганц гут.</p> <p>Па, примивши од Пере награду, изађе из собе.</p> <p>— А 
 пушку јали хаљину, а нећу жену.</p> <p>Па, окренувши се и не рекавши ни <hi>збогом</hi>, сам о 
еси могао одма да нађеш доктора?</p> <p>Па се окрену и опет хитно пође уз чаршију.</p> <milesto 
а је слађа телетина од говедине?</p> <p>Па, окренувши се Милки, дубоко уздахну, удари се руком  
врат.{S} Прашина, испод кола, диже се и пада по очима и лицу.{S} Коњске мухе облијећу ода свих  
 пустивши дуге ресе <pb n="30" /> да му падају по куковима.{S} Нађе и неколика прстена, наниза  
, забацивши кестењаву косу, која јој је падала по челу, опружи обје руке и, са веселим осмјехом 
мало рашчерупана, те су јој бичеви косе падали по образима и сакривали јој половину лица.</p> < 
 свако дијете.{S} То му управо, није ни падало на памет, пошто је на свијет изишао гладан, те о 
пут дугуљастих стубова провиднога дима, падаху кроз стари, ваљда никад неочишћени <pb n="61" /> 
е, поклецнуше кољена и он сједе, управо паде на столицу...{S} Свијест му се поче мрачити...{S}  
, врата се накривила и канати готово да падну, па ипак... ипак је све љепше било него у осталих 
ти овђе какву ђевојку? — прошапта Перо, пажљиво се осврћући на све стране да га ко не би чуо. — 
че причати о својим »јадима«.{S} Додуше пажљиво је крио име и попово и дјевојчино, али је прича 
S} Да продајеш и купујеш, могли би одма пазарити.{S} У мене, знаш, има свакаква вина: најприје  
дошли да пазарују, и показа им врата. — Пазарујте сад у другога, а ја имам пречег посла, — рече 
у двојици муштерија што бијаху дошли да пазарују, и показа им врата. — Пазарујте сад у другога, 
јући у велике двокатнице и трокатнице и пазећи: не би ли гдје год стимао ма какву дјевојку, кој 
кијом. — Ожени се и буди чојек!{S} Само пази: не узми младо ни лудо.{S} То ти и опет велим к’о  
а боли...</p> <p>— Сведно...{S} Ти само пази!</p> <p>Кола се приближише и весели Данило <pb n=" 
 негдје и нечија боца.</p> <p>— Учитељу пази! — дрекну Јефтан, провирући се напријед. — Не зацр 
прекори га жена, која као да није много пазила на његове опомене. — Данас да говориш о вину, к’ 
може наћи у каквој механи, он је само и пазио на оне дућане, гдје је видио окупљено <pb n="99"  
 намјештај.{S} Па како то држиш како ли пазиш?{S} Видиш ли колика ти је паучина по зидовима и к 
јући се, срете Јефтана.{S} Носио је под пазухом и у рукама неколика сандучића и завежљаја и, та 
, обори руке низа се и, држећи капу под пазухом, скрушен и понизан уљезе у собу.{S} Комесар, де 
. — Зар се не мицати никуд више из овог пакла?</p> <p>Јефтан увуче руке у џепове и поче замишље 
тароме.</p> <p>— Не може бити, — отегну пакосно. — Мене полиција проћерује одма, овога часа...< 
у ономе ко је на води, ето то ти је мој палиграф...{S} Сухоња је вазда јачи!</p> <p>— А топови  
о што и остали сретни људи, којима није пало на памет да се жене, спавају?{S} Рашта да је Бог њ 
проговорити...{S} И ништа да му пане на памет!...{S} Ни једне ријечи, ни једнога слова не може  
ете.{S} То му управо, није ни падало на памет, пошто је на свијет изишао гладан, те одмах почео 
остали сретни људи, којима није пало на памет да се жене, спавају?{S} Рашта да је Бог њега убио 
 бјежати од њега као од човјека који је памет изгубио.{S} И другови га оставише.{S} Уклањали су 
ла према њему и зове га себи...{S} Њему памет стаде...{S} Погледа око себе, као да се боји да н 
, па с њиме хајде, — одговори Јефтан. — Паметан је он, а и ти си сад паметан.{S} Ја сам ти пока 
 ће свакако требати...{S} И које сам ја паметан чојек, те нећу пуно говорит’ кажем вам: од сјут 
 Јефтан. — Паметан је он, а и ти си сад паметан.{S} Ја сам ти показао како се путује, па хајде  
и чашом добра вина и кад му рекне да је паметан.</p> <p>— Ја, по могућству сила, радо ћу <pb n= 
{S} Ништа љевше од спавања!...{S} Ко је паметан, тај ти се не миче од своје куће, нит’ се пати  
 и у јаму водио...{S} А, ето, и Перо је паметан и он ми све виче: <hi>тако је!</hi></p> <p>Мара 
 хаљине, што се показао тако »даровит и паметан«...</p> <p>— Красно дијете, — хвалио се Аћим св 
ижујући <pb n="42" /> му се. — То сваки паметан човјек треба да има.</p> <p>Обрен се осмјехну.< 
гарећа глава! — викну Бошко. — Да си ти паметан чојек ти би... ти би...</p> <p>— ...своју кућу  
дравиш једном здравицом.{S} Ти си чојек паметан, школован, учен, па знаш и умијеш...{S} И како  
— Онда сам био пуно млађи и нијесам био паметан к’о сада.</p> <p>— Ништа за то, — одговори коме 
р сам ја један међед, па да немам своје памети и не знам шта радим?</p> <pb n="127" /> <p>— Ама 
!...{S} Ама ово је све са твоје махните памети.{S} Да се пржимо на сунцу, да се знојимо због тв 
ленуо у њу, бленуо некако тупо, као без памети, и једва се могао уздржати, да не испусти какав  
 <p>— А друго?</p> <p>— Друго је, да је паметна и кућаница.</p> <p>Јефтан се мало намргоди.</p> 
јепо!{S} Красно! — узвикну. -— То ти је паметна мисао!{S} Ја ћу говорити с матером, а њу ћу сам 
— викну. — Ко си ми ти?</p> <p>— Ја сам паметни чојек, јер паметно говорим, — одговори Бошко до 
ит, што га прекидају у ријечи, — и само паметни људи знају, каква је то фајда.{S} Ако се бију н 
не узми младо ни лудо, него сабраније и паметније...{S} Младо кућу не кући.</p> <p>— Оно, додуш 
н зна шта ради!...{S} Од куге није било паметнијег чојека од њега.</p> <p>Јово даде знак другов 
 улазећи у дућан, јер није знао чиме би паметнијим почео говор.</p> <p>— Мени не треба, — мирно 
p> <p>— Велите ли ви, браћо, сви, да је паметно да се ја женим? — запита и опет се укочи као да 
123" /> К’о да си мене пит’о тако ти је паметно...</p> <p>— Полахко, полахко, не вичи толико! — 
{S} Је ли жену?{S} Е то ваља и то ти је паметно! <pb n="123" /> К’о да си мене пит’о тако ти је 
ити, јер нијесмо јунаци...{S} И није ни паметно да свак иђе на касапницу...{S} Ама смо радили,  
тније, што си досад урадио.{S} Мало што паметно радиш, ама то ваља!...{S} И још, ако хоћеш, да  
 ти?</p> <p>— Ја сам паметни чојек, јер паметно говорим, — одговори Бошко достојанствено.</p> < 
фамилији, бре!{S} Дај ми спомени једног паметног чојека из твога племена, па да му се поклоним  
а дебела, па, кад је попипаш, мехка к’о памук...{S} И била ми је драга пуно!{S} Чак сам је урез 
{S} Понори главом као да се спремаше да пане и са столице.</p> <p>— Немојте се правдати и испри 
о лијепо.</p> <p>— Било.</p> <p>— А кад пане киша биће пуно блата...</p> <p>— Хоће.</p> <p>Перо 
 шта ће проговорити...{S} И ништа да му пане на памет!...{S} Ни једне ријечи, ни једнога слова  
осу по средини, пустивши да му два бича пану управо по обрвама, заглади солуфе, уфитиљи бркове, 
ну и направи лице, као да је појео љуту паприку.</p> <p>— Не ваља, — рече,</p> <p>— Ђурђа!</p>  
се, да ћеш ти што потрошит’.{S} Имам ја пара, да платим и за те и за се.{S} А теби треба да се  
 дочека Перо брзо. — Она је к’о зарђала пара, а Стака к’о жути дукат!...{S} Волио би са Стаком  
е слабе...{S} Нема да роди година, нема пара...{S} Ништа нема!...{S} Таворим ’вако с дана на да 
ге газде.{S} Живим к’о гроф!{S} Док има пара, живићу к’о што треба; кад нестане, може се и глад 
е. — А мени је добро!...{S} И здравља и пара и свега имам...</p> <p>Старац, не вјерујући, погле 
погледа га попријеко.</p> <p>— А имаш и пара?</p> <p>— Имам.</p> <p>— И не треба ни од кога да  
 <p>— Ово су.</p> <p>— А имају ли и они пара?</p> <p>— Имају.</p> <p>Стари обори главу.</p> <p> 
ушао, провири унутра.{S} Сад је, као за параду, био обучен у старе, широке хаљине Перине, које  
ам заварао некакву ђевојку, измамио јој паре, па је оставио...{S} Суђено ми да страдам, к’о што 
ад се царевине закрваве, онда се проспу паре и ми трговци дахнемо душом...{S} Хе, изгине ли кој 
е вечерао у својој кући, а пио вино у — Паризу.</p> <p>Наши путници одјахаше од коња, ступише у 
га по <pb n="87" /> врату као разуздана парипа, — а сјутра ћемо, брате, сви путовати...</p> <mi 
чића и завежљаја и, тако претоварен као парипче, смијао се безбрижно и весело.{S} Опазивши Перу 
лачити.{S} Обуче и нову антерију, а нов пас опаса око себе, пустивши дуге ресе <pb n="30" /> да 
 и извести коње!</p> <p>— Данас ће бит’ пасја врућина! — прогунђа Јефтан, хладећи се огромном,  
око ушију, и за хаљине.</p> <p>— Ово је пасје путовање! — прогунђа Јефтан и некако крвнички пог 
 човјеку?{S} На они се свијет иће и без пасоша и без крштенице...{S} То не могу...</p> <p>Перо  
p> <p>— Растављај их, брате, јер ће крв пасти, — промуца. — Ово је биједа једна...</p> <p>— Ниш 
мља...{S} Има ту читава прича о њезиним патенијама...</p> <p>Бошко (онај што је куцкао чашом о  
ај ти се не миче од своје куће, нит’ се пати ’вако к’о ми...</p> <p>— Не знаш ти то, не знаш, — 
је волио тући и борити и са живином.{S} Патили су од њега једнако и туђи пси и мачке и пилићи,  
е кокоши, пијевци, пилићи.{S} Двије-три патке брчкале су се у овећој локви, на средини авлије,  
 од духанскога дима, који се као дебела паучина лелујао и повијао по механи.{S} А свијета било  
како ли пазиш?{S} Видиш ли колика ти је паучина по зидовима и колика је прашина по тлима?</p> < 
Ћ.</p> <p>ВЛАСНИК: ИЗДАВАЧКА КЊИЖАРНИЦА ПАХЕРА И КИСИЋА.</p> <p>БЕОГРАД 1953</p> </div> </front 
905.</p> <p>ШТАМПАРСКО УМЈЕТНИЧКИ ЗАВОД ПАХЕРА И КИСИЋА.</p> </div> <pb n="2" /> <div type="tit 
у, која је почињала ријечима: <hi>Топал-паша мука наша</hi>.{S} Било је часова, кад је долазио  
сад?{S} Посиједио <pb n="59" /> сам к’о пашалијин ђогат, а зову ме и бекријом...</p> <p>— Не бо 
 су га ђаци, међу собом, прозвали Топал-пашом и спјевали га у пјесму, која је почињала ријечима 
спарати цара?...{S} Није, да речемо, ни пашу ни везира, него баш цара...</p> <p>И опет стаде.{S 
аку годину носи пет стотина форинти.{S} Педесет година, двадесет и пет хиљада!</p> <p>— Честита 
чисти.</p> <p>— Баш си ти, брате, један пексијан, — рече Јово, гледајући у под.— У кући немаш г 
гама, што и по равници корача као да се пење уза степенице, — њему се смрачи пред очима.{S} Поп 
да... онда... — поче оним вишим гласом, пењући се на столицу. — Онда... које ви мени тако лијеп 
ло се чак и по тлима, ту се мијешало са пепелом од цигара и давнашњом прашином, те је соба мног 
{S} Унаоколо све мртво!...{S} Прашљиво, пепељасто лишће опустило се, па нити шушти, нити се мич 
— А топови с лаћа?</p> <p>Бошко отпухну пепео са цигаре.</p> <p>— Ево овако ће они отпухнути св 
чуло није, осим досадна шкрипања попова пера, који је, као за инат, хитао, да крштеницу час при 
је, магарче; какво је то чудо? — дочека Пера веселије, готово смијући се. — Има, брате, још људ 
ge"> <p>СВЕТ.{S} ЋОРОВИЋ</p> <p>ЖЕНИДБА ПЕРЕ КАРАНТАНА</p> <p>У МОСТАРУ, 1905.</p> <p>ШТАМПАРСК 
а није нико други, него знаменити слуга Пере Карантана Дамјан, од милоште прозвани Данило.</p>  
а буде ганц гут.</p> <p>Па, примивши од Пере награду, изађе из собе.</p> <p>— Ама јесам ли ја к 
V.</head> <head>Ријеч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Његова друга љубав.</head> <p>— Тешк 
V.</head> <head>Ријеч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Перо не може да нађе за себе ђевојке 
ead> <head> <hi>Ријеч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Његова прва љубав.</hi> </head> <p>П 
ead> <head> <hi>Ријеч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Његово рођење, дјетињство и први дан 
ead>XV.</head> <head> <hi>Свечани дочек Пере Карантана.</hi> </head> <p>Пред великом Будровчево 
ad> <head> <hi>Припреме за свечан дочек Пере Карантана.</hi> </head> <p>Јефтан, који је још два 
се опет врати за њихов сто.{S} Сједе до Пере, поче га миловати по образу и умотавати му брк.{S} 
1_C1"> <head>I.</head> <head> <hi>Крсно Пере Карантана.</hi> </head> <p>Перо Карантан, висок, с 
ече. — Ја вам у то ништа не знам.{S} Ја перем руке к’о Пилат...</p> <p>— Шта велите ви, браћо?  
ок сам ја жив...«</p> <p>Слушајући ово, Пери се ражали.{S} Десио <pb n="86" /> се мека срца, па 
 Муч’, — дрекну поп и измахну шаком, да Пери намах замрије ријеч у грлу. — Муч’ поганове!{S} Ти 
циједи низ лице и браду, приступи ближе Пери и добро му загледа у очи.</p> <p>— А зар и то траж 
"76" /> је и сједио у прочељу, пружи је Пери.{S} Перо се и опет застиди и окрену главу у страну 
— пријекорно запита доктор, окрећући се Пери. — Во ист полесно?</p> <p>Перо нијем, укочен, не о 
!</p> <p>Затим прошета мало и окрену се Пери.</p> <p>— Кад си се намислио женит’ што се не ожен 
.</p> <p>— Данас си нешто кршан, — рече Пери, ударајући га јаглуком по образу. — Лијеп си и...  
аздуху.</p> <p>Због тога је приступио и Пери.{S} Упознао се с њиме, нашалио се и почео му сједи 
тан, пружајући обје руке руке, приступи Пери.</p> <p>— Е, честитам ти женидбу! — рече. — Сретно 
 да мало прошетамо, — рече једне вечери Пери, пошто су се боље’ упознали. — Хајде.</p> <p>— А ђ 
т упаде домаћица још се ближе примичући Пери и милујући га. — Ниђе никог позната, па да се с њо 
и се, поднесе она послужавник са кахвом Пери, који се бијаше толико збунио и загледао у њу, да  
којног газде Станка, — весело објави он Пери грлећи га. — Загледали се, замиловали се и брже ће 
анила.{S} Он је, чисто и јасно, доказао Пери, да »као старији јаран и ожењен чојек« треба да сп 
а главу и чупка ресе на бошчи.</p> <p>У Пери заигра срце.{S} Он га притиште објема рукама, а да 
p>Пошто келнер отрча, Благоје се окрену Пери.</p> <p>— Ето, лијепо је, — рече, — кад чојек има  
еди и доручак и пива и поново се окрену Пери.</p> <p>— Ја знам кршних пуно, — рече, састављајућ 
ујући се, — то ти је суђеница...</p> <p>Пери испаде цигар из руке и поче се димити на ћилиму.{S 
, а свршено је да не може љепше.</p> <p>Пери се посјекоше ноге и у свему тијелу нестаде му снаг 
сјетише несигурне јахаче на плећима.{S} Перин <pb n="95" /> се поче гицати и окрећати, поче изв 
</p> <p>Уједанпут обојица узвикнуше.{S} Перин коњ хтио да изведе нову мајсторију и спустио се н 
јени Јефтан, нераздјељиви и вјерни друг Перин, намислио женити.</p> <p>— Зап’о сам за око удови 
тан и не гледајући на Данила. — И ти си Перин јаран.</p> <p>— Ја бих... ама пос’о и дангуба...  
 Аћиме, жалосна ти мајка, — говорила је Перина мати своме мужу, — ово наше дијете биће некакав  
о, да су <pb n="163" /> ту била сва три Перина јарана, заједно са учитељем, удовицом Стаком и т 
оји су је задиркивали.</p> <p>Дође и до Перина стола.</p> <pb n="25" /> <p>— Како је, љепотице? 
9051_C12"> <head>XII.</head> <head> <hi>Перина просидба.{S} Незгоде у полицији.</hi> </head> <p 
раду, био обучен у старе, широке хаљине Перине, које су висиле о њему као о суху дрвету, и изгл 
удаљена од касабе, подигли су пријатељи Перини широку <hi>хладницу</hi> од самих дубових и буко 
а, поред тога, не иде за својим него за Периним послом и да је овај, према томе, дужан, бринути 
рим изишао некуда, а Јефтан се користио Периним <pb n="83" /> душеком, кога је отео од Данила.{ 
"> <head>VI.</head> <head>Савјетовање о Периној женидби.</head> <p>Састанак, одређен у прву нед 
арани опет се, у уречено доба, нађоше у Периној соби.{S} Пред њима је стајао онај исти стари, р 
и по јаранима.</p> <p>— Како ћемо с том Перином женидбом?...{S} Шта ти велиш, Перо?</p> <p>— Ет 
иже.{S} Опет је пољуби.</p> <p>— Хајде, Перо, да иђемо, — поче Јефтан и као подиже се. — Ти си  
рту.</p> <pb n="121" /> <p>— Дај новце, Перо, — викну Благоје пипајући се по џеповима. — Ти пла 
о у његовој касаби?</p> <p>—Јеси ли ти, Перо? — изненада дрекну неко гурнувши га руком у ребра, 
subSection" /> <p>Враћајући се у хотел, Перо, на чаршији, опази Данила, гдје се помијешао у гом 
} Шнел...</p> <p>Кад су стигли у Хотел, Перо потрча уза степенице, па, сачекавши га <pb n="110" 
 и поче се протезати.</p> <p>— Еј Перо, Перо, — узвикну невесело. — Какав си ми ти домаћин, кад 
љубазно се осмјехујући, показа му собу, Перо, старајући се да што мање времена изгуби, честито  
м Перином женидбом?...{S} Шта ти велиш, Перо?</p> <p>— Ето... како ви велите, — одговори Перо п 
сам се оженио, — застења <pb n="166" /> Перо, кријући очи од свега свијета.</p> <p>— Ко вам је  
вати нечији кораци и као граја нека.{S} Перо помисли да ће опет бити когод из полиције и хтједе 
еч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Перо не може да нађе за себе ђевојке.</head> <p>Од тога 
азим у петак.{S} Поздрави пријатеље.{S} Перо.</hi> </p> <p>Прочита га још два пута, поправи нек 
ет једно <hi>многаја</hi> отегну се.{S} Перо Карантан пусти другу сузу, која му се склизну низ  
аву према десном рамену и окрену се.{S} Перо, као ван себе, у мало не скочи за њом, да је ухват 
јој, брада заигра, очи се наводнише.{S} Перо, преплашен, хтједе јој прилетети да је придржи, ал 
е и сједио у прочељу, пружи је Пери.{S} Перо се и опет застиди и окрену главу у страну, као да  
како зна и на задњим ногама стајати.{S} Перо премрије од страха.{S} Поблиједи, полегути се, ухв 
улицу.</p> <p>Отада су учестали ићи.{S} Перо је <pb n="53" /> Обрену унапријед плаћао сапутнину 
а ту размишљања, — дочека Обрен живо. — Перо треба одмах да пође.</p> <p>— А зар не може без ме 
јсторију и спустио се на прва кољена, а Перо се ослабио, полетио с њега главачке и скљокао се н 
 Благоје задовољан ради добре вечере, а Перо задовољан што је у туђему мјесту нашао овакога при 
ј.</p> <p>И пружи му руку у опроштај, а Перо је чврсто стиште, стегну и — излети из собе.</p> < 
 дочекамо и да пред њих изађемо...{S} А Перо је наш јаран; доста је <pb n="157" /> соли и хљеба 
е сашаптавати и разговарати...</p> <p>А Перо је био у великој незгоди.{S} Он сјео близу удовице 
жени, — рече брзо, не допуштајући да га Перо запита. — Ово носим мојој изабраној, да пробира не 
дубине, па је рибе једу, — пресијече га Перо.</p> <p>— Још има! — узвикну Јефтан јаче. — Само т 
а?...</p> <p>— Жена је то, — поправи га Перо <pb n="101" /> брзо, — жена, а није земља...{S} Им 
p> <p>— А шта ти ту радиш? — прекори га Перо приближујући се. — Зар ти је ту мјесто?</p> <p>— П 
то и нареди још вина...</p> <p>Иза тога Перо је трчао у механу <pb n="26" /> сваку вече.{S} Ниј 
ане, не мисли се манастиром, — прогунђа Перо, затварајући врата за њима и закључавајући их. — С 
.</p> <p>— Хахаха, — блажено се засмија Перо, гледајући јој у ону рупицу на бради. — А, душе ми 
<p>— Бре Стака је горска вила! — дочека Перо брзо. — Она је к’о зарђала пара, а Стака к’о жути  
амо мало.</p> <p>— Нека, нека, — дочека Перо и повуче га за појас. — Овђе је лијепо...{S} Нека  
/p> <p>— Не треба мени антика, — дочека Перо стискајући шаке и подносећи му их под нос. — Нисам 
запита.</p> <p>— Далеко богме, — дочека Перо брзо. — Има ту неколико конака.</p> <p>— То је нео 
теница је красна ствар, брате, — дочека Перо живахније, приближујући <pb n="42" /> му се. — То  
 нема без женске главе у кући, — дочека Перо брзо. — Без жене је кућа празна.</p> <p>— Па ожени 
 Баш и волим што сам те наш’о, — дочека Перо одушевљено, — него да ми ко сто дуката даде...{S}  
и ти! — рече.</p> <p>— И хоћу, — дочека Перо брзо.</p> <pb n="29" /> <p>— Баш?</p> <p>— И хоћу! 
</p> <pb n="39" /> <p>— Чујеш, — дочека Перо и не гледајући му на сандучиће, — ти ћеш се сад же 
p> <p>— Воле, воле богме, — опет дочека Перо и, као са заносом неким, настави: — И ја сам им’о  
за себе ђевојке.</head> <p>Од тога дана Перо као да клону духом и изгуби вјеру у се.{S} Изгуби  
оучимо.</p> <p>Од свега овога разговора Перо ништа чуо није.{S} Као у црквеном звонику, тако је 
pb n="153" /> <p>— Дома, — дрско окреса Перо. — Кад хоћеш да знаш, ето ти и кажем...{S} Своја к 
 <p>— А зар не може без мене?- — запита Перо поплашено. — Шта ћу ја?</p> <pb n="64" /> <p>Јефта 
гу, зар може бити још пресуда? — запита Перо замирући од страха и блиједећи. — Зар није <pb n=" 
га ти, ђе су вам овђе ђевојке? — запита Перо Благоја, кад су се, друго јутро, састали и изашли  
будио!</p> <p>— А ко ти је то? — запита Перо зачуђено, угледавши крупна, мрка полицајца, <pb n= 
ли. — Хајде.</p> <p>— А ђе ћу? — запита Перо, гледајући га зачуђено.</p> <p>— Ђе ћеш?...{S} Хај 
а одмах у неђељу пођемо у њих? — запита Перо журно.</p> <p>—- Пристајем.</p> <p>Перо му приступ 
 Је ли вам ово сестра? — шапатом запита Перо домаћицу, гледајући у придошлицу. — Ко је ово?</p> 
?</p> <p>— Која жена? — блесасто запита Перо. — О каквој ми жени говориш?</p> <p>— Па јеси ли с 
аш ли ти овђе какву ђевојку? — прошапта Перо, пажљиво се осврћући на све стране да га ко не би  
>— Ја нијесам чојек од књиге, — промуца Перо црвенећи се, — ама о Геновеви знам причати и сад.< 
сам знао да има неко с тобом, — промуца Перо постиђен. — Данило ми рече, да си болестан.</p> <p 
b n="56" /> <p>— Његову? —једва промуца Перо гледајући је зачуђено. — Зар је Милка Обренова?</p 
и радосну вијест, да се оженио наш друг Перо Карантан, — поче Јефтан устајући са столице и испр 
>— Ја нема, — једва проциједи кроз зубе Перо, мргодећи се. — Нема ни кошуље...{S} Тако је то, б 
ма хране.</p> <p>— А ти дебела! — упаде Перо.</p> <p>Удовица опет измахну јаглуком и удари га п 
/p> <p>— А нама требају четири! — упаде Перо живо. — Четврти за пртљагу.</p> <p>Јефтан га одгур 
 жене? — запита.</p> <p>— Јес’, — упаде Перо уздахнувши. — Тешко је то, кад нема женске главе у 
?</p> <p>— Требаће, требаће ти, — упаде Перо каскајући за њим. — Ја ћу је извадити, а ја ћу и п 
p>— Па лијепо; њу ћу и тражити, — упаде Перо сасвим озбиљно. — Ако је лијепа, одмах ће бити мој 
е...</p> <p>— То је давно било, — упаде Перо брзо, два пута се поклонивши до земље. — Онда сам  
— Ама побиће се, ако Бога знаш, — упаде Перо. — Зар им не видиш столице у рукама?</p> <p>— Ништ 
.</p> <p>— Знаш... к’о момци... — упаде Перо, сметено се окренувши удовици.— Момци... па дошли. 
ам ли ја крив што сам несретан? — упаде Перо снуждено. — Несретан се родио, несретно живим, нес 
рце своје и сам се кренуо на пут, стиже Перо, након два дана, у чувену варош М..... и одсједе у 
јединоме чаршафу <pb n="9" /> што га је Перо имао, — и ишарало га тако, да је изгледао као какв 
p> <p>— Ама ко ће ме, брате? — питао је Перо некако постиђено, окрећући главу у страну да не ср 
</hi> </head> <p>У гостионици сједио је Перо мрачан и суморан; ћутао је и само испијао чашу за  
 ће вам бит’ ружно...</p> <p>— Понио је Перо свој душек, — дочека Јово, — а нама осталим биће л 
усти некакав уздах и, прије него што је Перо могао што изговорити, загрли га и притиште на прса 
 од куда појављивала није, макар што је Перо, Бог зна зашто, и то пожелио.{S} Никога није било, 
се растајали задовољни.</p> <p>Најпошље Перо стиште срце и чврсто одлучи да запроси.{S} Што је  
 — Шта ћу им ја?</p> <p>— Ако ти је име Перо Карантан, нијесам се преварио.</p> <p>Перо се зами 
исли.</p> <p>— Онда... ја гласам, да се Перо ожени са стране! — викну Јово изненадно. —- То је  
шибања у школи, било је ријешено, да се Перо натовари на врат учитељу.</p> <p>У овоме питању Пе 
затворити.</p> <p>И, не сачекавши да се Перо одбрани, зазвони у звонце.</p> <p>— Водите га у за 
но нога у тешки, топли јорган, дотле се Перо и умио и кренуо низ чаршију, тражећи да се упозна  
инта...</p> <p>— Није пуно, — уплете се Перо и стаде међу њих. — Није пуно, само кад се има.</p 
јда, кад се бију на страни? — уплете се Перо.</p> <p>— Фајда је, — осијече Бошко, љутит, што га 
е!</p> <p>— Муч’ ти, магаре! — окоси се Перо на њега. — Кад ја иђем, свакако ћеш и ти.</p> <p>— 
 што ми то прије не казасте? — окоси се Перо, мрко је гледајући. — Ја нисам крив..{S} Зар ја ни 
али.</p> <p>Негдје у то доба упознао се Перо са Јефтаном Мргудићем, првим својим јараном.{S} Је 
<p>— Тешко ми је и претешко, — тужио се Перо Обрену, након пуна два мјесеца, уздишући и преврћу 
е и отрча из дућана.</p> <p>— Оженио се Перо! — довикну Јови издигнувши брзојав изнад главе и м 
врши.</p> <p>Тужан и жалостан вратио се Перо кући и, као да му је био сав свијет <pb n="41" />  
страну и одахнувши мало. — Ви се зовете Перо Карантан?</p> <p>— Зовемо молићемо, — одговори Пер 
/p> <p>— Фала Богу и на томе, — опет ће Перо, још одушевљеније. — То је баш к’о што треба...</p 
ма ја велим: ја ћу само мало, — опет ће Перо, некако бојажљиво.</p> <p>— Добро.{S} Макар и мало 
е, па се расплакали као дјеца.{S} Плаче Перо, плаче Јефтан, плачу и Обрен и Јово.{S} Сви плачу! 
о не вјерујете, а ви питајте, — осијече Перо, окрећући им леђа. — Ви сте ме довели у затвор, ви 
 n="131" /> а да је не видим, — осијече Перо изазивачки.</p> <p>Благоје испи чашу и отра бркове 
— Оставите ме.{S} Имам посла. — осијече Перо бјежећи од њих. — Пос’о је пос’о и он је најпречи! 
 оштро.</p> <p>— А што питаш? — осијече Перо, па се и он намргоди. — Зар и теби да дајем рачуна 
> <pb n="50" /> <p>— Кршна цура, — рече Перо, кад су изашли из авлије.</p> <p>— Кршна.{S} А има 
ртав, па да ме данас закопајете, — рече Перо готово наричући. — Така је моја зла судбина.{S} И  
> <p>— Мени ћеш свакако требати, — рече Перо, отежући и као размишљајући. — У мене је крупан по 
знам шта ћу говорити с ђевојком, — рече Перо путем, дрмусајући Обрена за рукав. — Ја сам у томе 
 оваким <pb n="107" /> свијетом, — рече Перо, још једнако узбуђен. — Људи се инаде, шћери ашику 
уха.</p> <p>— Ово је село мртво, — рече Перо, отирући зној са чела. — Ниђе никога!</p> <pb n="6 
Болан, па није ружан твој живот, — рече Перо, обзирући се и испод ока гледајући свирачице.</p>  
жа...</p> <p>— Платићу, платићу, — рече Перо, једнако зијевајући... — Ама ова вечера наопако ск 
 унутра.</p> <p>— Данило, синко, — поче Перо благим, очинским гласом, окрећући се и као тражећи 
макар их и у јаму водио...{S} А, ето, и Перо је паметан и он ми све виче: <hi>тако је!</hi></p> 
ан, бринути се за његову удобност.{S} И Перо се морао мучити као нико његов!...{S} Освојиле га  
осмјехујући се и питајући за Перу.{S} И Перо остаде самац, <hi>сам на св’јету без икога свога</ 
а, као да се питају: шта је ово?{S} А и Перо се забленуо, па нити зна: хоће ли изаћи, или ће ос 
и теже...</p> <p>— Све горе, — одобри и Перо, мученички преврнувши очима. — Наопако, брате...{S 
тјерани из куће стрика Васине, Јефтан и Перо лешкарили су под једним искривљеним дрветом, у дну 
очи воде и ноге носе...</p> <p>Јефтан и Перо не одговорише ријечи.{S} Обојица, као утучени, кре 
теницу и не осврћући се на њих, — ево и Перо мисли исто к’о и ја.{S} И он ми све одобрава, а са 
 n="156" /> је и он прочитао. — Међер и Перо каткад зна шта ради.</p> <p>Јефтан сједе на једно  
у молимо...</p> <p>— Тако је, — потврди Перо, тек да нешто каже, и ако га није слушао, него је  
то да вам причам о томе: како су живили Перо Карантан и његова Стака, доносим само одломак њего 
си потље радио? — дочека заинтересовани Перо. — Зар нијеси мог’о наћи посла?</p> <p>— Опет сам  
емао се да пође некуда, кад усплахирани Перо утрча у собу и још са врата повика:</p> <p>— Помаг 
p> <p>— Што плачеш? — запита изненађени Перо, а у срцу му нешто штрецну, као да је слутио несре 
хко, не вичи толико! — упаде преплашени Перо, дајући му знак и рукама и очима да престане. — Ка 
 тражи... — опет <pb n="38" /> се збуни Перо. — Него... ја хоћу да знам кад се родио.</p> <p>—  
/p> <p>— Оно, додуше, тако је, — одобри Перо, — ама ја к’о велим: слађа је телетина од говедине 
чини?</p> <p>— И мени се чини, — одобри Перо одмах.</p> <p>— А ја се не бојим, — упаде Јово ват 
али, а?</p> <p>— Тако је, — опет одобри Перо врпољећи се. — Тако је то...</p> <p>Поп га обгрли  
креса Јефтан.</p> <p>— Нема, — одговори Перо покуњено.</p> <pb n="63" /> <p>Сви ућуташе.{S} Пог 
ати?</p> <p>— Неколико дана, — одговори Перо. — Ако пос’о свршим, поћи ћу прије...</p> <p>— Онд 
?</p> <p>— Не ради се ништа, — одговори Перо весело, раздраган Благојевом похвалом касаби, — ам 
мукло запита.</p> <p>— Није, — одговори Перо преплашен. — Што ће ти?</p> <p>Игњат измахну руком 
јашеш?</p> <p>— Чув’о би се, — одговори Перо као кроз плач, — ама зар сам ја пророк, па да му з 
 <p>— Ето... како ви велите, — одговори Перо понизно, снебивајући се. — Ви како гласате мени је 
> <p>— То, душе ми, не знам, — одговори Перо и мученички уздахну. — Кажу да сам испросио, а ја  
е пробудио.</p> <p>— Ја сам, — одговори Перо хладно. — Ја сам баш Перо Карантан...{S} Тако ме с 
запита га.</p> <p>— Нијесам, — одговори Перо. — Не знам куд ћу.</p> <p>— А гладан си?</p> <p>—  
 вјера?</p> <p>— Ја тргујем, — одговори Перо достојанствено.</p> <p>— А продајеш ли вина?</p> < 
н?</p> <p>— Зовемо молићемо, — одговори Перо и преклони се читавом половином тијела. — Баш се т 
бих ја, ама не знам коју ћу, — одговори Перо још тужније. — Не знам ти ја наших ђевојака.</p> < 
 <p>— Рано...{S} У шест сати — одговори Перо. — И немој закаснити.</p> <p>Растадоше се обојица, 
аже ми је од власти, — понизно одговори Перо и поклони се до земље.</p> <p>Згоднијега одговора  
за... за оца покојног, — једва изговори Перо, пребирајући ресе на појасу и збуњено се осврћући. 
 — Шта тражи овђе?</p> <p>— Јесте ли ти Перо Карантан?— запита полицајац набусито, одгурнувши Д 
овник, — <pb n="148" /> поче се бранити Перо и ако муцајући. — Ја сам ја, а бунтовник је бунтов 
p> <p>— А име, име ми кажи, — зациганчи Перо привлачећи га себи. — И име да знам.</p> <pb n="12 
 главе и поче се протезати.</p> <p>— Еј Перо, Перо, — узвикну невесело. — Какав си ми ти домаћи 
 и оћерали из службе...{S} Не трпе, мој Перо, поштена чојека, па то је...</p> <p>— А шта си пот 
љубити у оба образа. — Честитам ти, мој Перо, а свршено је да не може љепше.</p> <p>Пери се пос 
а...</p> <p>— Невјешто ли ти лажеш, мој Перо, — умијеша се Благоје и стаде између њих. — Зашто  
 њојзи.{S} Управо на слами је лежао сам Перо, јер је Јово одмах за старим изишао некуда, а Јефт 
о да ми те Бог посла! — викну обрадован Перо и поче га грлити. — О, брате слатки и лијепи, добр 
!</p> <p>— Фала Богу! — викну обрадован Перо и удари капом о тле. — Бог вас поживио, господине! 
ијелих длака у солуфима.</p> <p>— Јадан Перо, сад те по готову неће никаква! — уздахну огледају 
му сузе полетише низ образе.</p> <p>— О Перо мој како си ми! — узвикну на сав глас, да су се мн 
ешто необично, нешто чудно, што би само Перо могао учинити.</p> <p>— Ишао је зато, да види: има 
обљени онако „на божјој вјери“...{S} Но Перо га више није слушао.{S} Удаљена музика као да га ј 
же ништа, нит’ га се бојим...</p> <p>Но Перо га више није слушао.{S} На собним вратима помолила 
нико не улази.</p> <p>— Ни ја? — отегну Перо.</p> <p>— Ни ти.</p> <p>Перо се замисли.</p> <p>—  
пријатељ и <pb n="167" /> брат! — јекну Перо, па се сави око њега, као ружа око бора. — Не знаш 
га кола наш’о, магаре никакво? — брекну Перо љутито <pb n="91" /> и потегну Данила за мокру, ра 
/p> <p>— Ама ја хоћу да видим, — дрекну Перо опет. — Купује се теле па се и оно гледа а камо ли 
p> <p>— Фала Богу кад смо живи! — викну Перо и, онако у свима хаљинама, завали се у кревет.</p> 
> <pb n="93" /> <p>— Пристајемо! —викну Перо, пружајући руку у знак да је свршена погодба.</p>  
 <p>— Точите, браћо, точите. — подвикну Перо, окренувши се опет друговима. — Вина, фала Богу, и 
 у шали.</p> <p>— Ево форинт! — узвикну Перо.</p> <p>— Два!</p> <p>— Ево два!</p> <p>Перо извад 
Па што, брате, одма не иштеш! — узвикну Перо, плеснувши рукама. — Што се к’о бајаги стидиш?{S}  
>— А ти си се напио, несрећо, — узвикну Перо опазивши га. — Док <pb n="151" /> мене бије мемла  
p> <p>— Па како ћу јој отић’? — узвикну Перо готово очајнички. — Не могу ја узети ђевојку а да  
 зар да нам друг умре у путу? — узвикну Перо готово декламујући. — Зар он да умре?{S} Несретнич 
Ух, ух, брате, млада и лијепа — узвикну Перо одушевљено и затапша рукама. — Ух, ух, брате, то м 
ститам, — обрадован и раздраган узвикну Перо.— То је љуцки и, што се рекне, човјечански!{S} Да  
па одма кући...</p> <p>— А ја? — јаукну Перо. — Шта ћу ја?</p> <p>— Ето ти Данила, па с њиме ха 
 на врат учитељу.</p> <p>У овоме питању Перо се није слагао с њима.{S} Није му било најпријатни 
столице као да ће се потући, те сиромах Перо читава три корака одскочи у страну и дрхћући прист 
м, — одговори Перо хладно. — Ја сам баш Перо Карантан...{S} Тако ме сви зову...</p> <p>— Мени ј 
SRP19051_C13"> <head>XIII.</head> <head>Перо се зажелио куће.</head> <p>Трећега јутра апсанџија 
="SRP19051_C7"> <head>VII.</head> <head>Перо Карантан и дружина му у гостима код стрика Васе у  
9051_C8"> <head>VIII.</head> <head> <hi>Перо Карантан мора без кола путовати у касабу П...</hi> 
ћу да је видиш...</p> <pb n="126" /> <p>Перо се мало замисли, па најпошље слегну раменима.</p>  
вреду царевима...</p> <pb n="146" /> <p>Перо рашири руке као да га разапињу, стресе се и писну  
а не могу с њиме.</p> <pb n="108" /> <p>Перо поблиједи.</p> <p>— Јефтан болестан? — отегну приг 
о и први дани момаштва.</hi> </head> <p>Перо Карантан, с којим сам вас рад поближе упознати, ро 
i>Крсно Пере Карантана.</hi> </head> <p>Перо Карантан, висок, сухоњав <hi>младић</hi>, са румен 
</p> <p>— Два!</p> <p>— Ево два!</p> <p>Перо извади новце, па онда сједе и поче причати о своји 
p> <p>— Још грђе.</p> <p>Љубица!</p> <p>Перо напући усне и цмокну њима као да се љуби с киме.</ 
само мене, па ни зашто не брини!</p> <p>Перо се пусти.{S} Обојица се упутише некаквим уским и п 
ч’о, црн ти образ сад и вавијек!</p> <p>Перо зину.</p> <p>— А ко ти је каз’о да сам се вјенчао? 
 Ашчића.{S} Кршан и богат чојек!</p> <p>Перо га дрпну за рукав и, од нестрпљења, поче тапкати н 
у твоје здравље!</p> <p>— Живио!</p> <p>Перо, поражен овом здравицом, трепташе трепавицама више 
ни лијепо, и ја сам на ћару... .</p> <p>Перо погледа у зачуђенога Данила као да би у њега да за 
да куку теби, одмах си мртав!...</p> <p>Перо поче трљати руке као да их умива.</p> <p>— Па, раз 
тити попу, па нек одма вјенча...</p> <p>Перо слегну раменима...</p> <p>— Што ти кажеш, кажем и  
ико не може ишћерат, из главе...</p> <p>Перо чисто одахну, када му објавише, да не ће више бити 
ти онако, к’о што зна старије...</p> <p>Перо није знао шта ће одговорити, него, у незгоди, изва 
уз љуто вино мало слатке пите...</p> <p>Перо Карантан као да се стиша мало.{S} Једино, да срцу  
е, брже се пије, брже се живи...</p> <p>Перо је стајао као утучен.{S} Нити је знао мислити, ни  
..риво ено ти суда па ме тужи...</p> <p>Перо се осмјехну и кврцну га по носу.</p> <p>— Хајде, х 
.{S} Управо сте ово упорабили...</p> <p>Перо се сјети свега што је синоћ Благоју рекао, па задр 
им Мару за судског писара, ти...</p> <p>Перо више ништа чуо није.{S} Чим је сазнао да ће Мара и 
 мало причекај, па ћеш добити...</p> <p>Перо је стајао у авлији и гледао по свима прозорима, до 
 како се путује, па хајде сам...</p> <p>Перо се прислони леђима уза зид и уздахну.</p> <p>— Све 
 се. — Ја само њега бегенишем...</p> <p>Перо се прекрсти.</p> <p>— А сапутнина? — запита као кр 
па му драго да поскочи, драго...</p> <p>Перо се ухвати за кољено и хукну.</p> <p>— Нека га Дани 
..{S} То је једна мртва ствар...</p> <p>Перо застаде.</p> <p>— Е знам, брате, да сам крив, — ре 
ез крштенице...{S} То не могу...</p> <p>Перо се почеша иза уха, поче куцкати врхом од кундуре о 
...{S} Нисам ја к’о ти мислиш...</p> <p>Перо се укипи.</p> <p>— А шта сам ти ружно рек’о? — зап 
ки врат своје <hi>суђенице</hi>.</p> <p>Перо врисну, скочи са постеље и — пробуди се.</p> <p>—  
а суду заклети „за своје право“.</p> <p>Перо се не осврну на све то.{S} Он <pb n="100" /> лаган 
бра и носи ти пет хиљада мираза.</p> <p>Перо, од чуда, скочи са столице и сав се искриви.</p> < 
ама попут зеца, полугласно чита.</p> <p>Перо им каза своје име и, без питања, сједе за сто.{S}  
 лијепо име, — одговори Благоје.</p> <p>Перо отпрсну и направи лице, као да је појео љуту папри 
синоћ?</p> <p>— Синоћ су куњале.</p> <p>Перо пође неколико корачаји, па застаде.{S} Ухвати Благ 
да ни обући љуцки, дворећи мене.</p> <p>Перо обори главу и поче се чешкати.{S} Бијаше му, као д 
имо, па одма сјутра на вјенчање.</p> <p>Перо га погледа попријеко, готово крвнички.</p> <p>— А  
 Ако издаш, зло и по ме и по те.</p> <p>Перо не одговори.{S} Пропусти га да уљегне у кућу, а он 
иће пуно блата...</p> <p>— Хоће.</p> <p>Перо опет ућута.{S} Скрсти руке у крило и поче ломити п 
ијете које се спрема да заплаче.</p> <p>Перо Карантан збуни се.{S} Хтио би да помогне Јови и да 
јећи се да је не удари по глави.</p> <p>Перо уљезе у авлију и, раскорачивши се на широко, погле 
изашла, ама је свијет пуно фали.</p> <p>Перо направи забринуто лице и поћута мало.</p> <p>— А н 
ако поћерамо к’о што смо почели.</p> <p>Перо не знаде шта би одговорио, него и он сједе на крев 
у, па ти неће помоћ’ сви љекари.</p> <p>Перо прошета мало по магази.{S} Предлог Јефтанов чинио  
 полицајац и поносито се испрси.</p> <p>Перо скрсти руке, па га попријеко погледа.</p> <p>— Мен 
јац и као да се још више испрси.</p> <p>Перо протра очи, мислећи, да и сад снијева.</p> <p>— Ам 
? — отегну Перо.</p> <p>— Ни ти.</p> <p>Перо се замисли.</p> <p>— А је ли долазио доктор? — зап 
Перо журно.</p> <p>—- Пристајем.</p> <p>Перо му приступи и објема рукама обухвати његову.</p> < 
виђети...{S} Сад морате са мном.</p> <p>Перо се не смједе даље противити.{S} Обуче се и пође у  
 ако хоћеш, ти говори с матером.</p> <p>Перо једва дочека.</p> <p>— Лијепо!{S} Красно! — узвикн 
о Карантан, нијесам се преварио.</p> <p>Перо се замисли.</p> <pb n="144" /> <p>— Ама да они не  
/p> <p>— Добро.{S} Макар и мало.</p> <p>Перо затвори магазу, те кренуше обојица.{S} Пођоше уз ш 
мо опет сједницу, па да гласамо.</p> <p>Перо зину.{S} Отрже се од Јефтана, обје руке сави око О 
 Само плати трошак, па да иђемо.</p> <p>Перо завуче руку у џеп и крупан новац остави на столу.{ 
са: — па вади... мени је сведно.</p> <p>Перо се поглади по брковима и застаде.</p> <p>— Барем ћ 
 не радим ништа, а живим лијепо.</p> <p>Перо исколачи очи.</p> <p>— А зар не пишеш? — запита.</ 
 отимајући се. — Није ово шехер.</p> <p>Перо опусти руке низа се и приступи Јефтану.</p> <p>— Ш 
 Богу, кад сам ја добио одмјену.</p> <p>Перо се, из почетка, силно захука.{S} За прве двије год 
S} То ти и опет велим к’о брату.</p> <p>Перо сачека док се Милка са Обреном добро не заговори.{ 
одговори мирно. — Ко ће скухат’?</p> <p>Перо погледа у Данила, па у земљу, <pb n="8" /> па опет 
ма и колика је прашина по тлима?</p> <p>Перо преврну очима, погледа у небо и испусти један муче 
 сви притрчавајући му. — Шта је?</p> <p>Перо нити писну, нити зубима шкрипну.{S} Само преврну о 
ерами вријеђате царске дјевојке?</p> <p>Перо не могаде више да се одржи. <pb n="147" /> Задрхта 
е? — запита. — Како ћемо с њиме?</p> <p>Перо се такођер одуприје рукама о кукове и поче се беке 
е и осудио га на овако тумарање?</p> <p>Перо хукну и одмаху руком, да једним махом све црне мис 
у се на раме. — Оклен ти, болан?</p> <p>Перо се осврну и измахну рукама, као да би некога у зем 
ећући се Пери. — Во ист полесно?</p> <p>Перо нијем, укочен, не одговори ништа.{S} Само показа п 
те, зар, на буну или што слично?</p> <p>Перо опет испусти некакав јаук.{S} Понори главом као да 
ктор, уступајући пред њим. — Цо?</p> <p>Перо скиде капу и понизно се наклони.</p> <p>— Болестан 
 баш најљубазније. — Шта тражиш?</p> <p>Перо скиде капу, понизно му приступи и пољуби га у руку 
p> <p>Јефтан познаде, да му се сад пред Пером није шалити, па лагано извуче руку којом је обмот 
прска му вином нову кошуљу.</p> <p>Јово Перотић јаукну, скочи поплашено <pb n="5" /> и, чешкају 
амо у <pb n="60" /> магазу младога Јове Перотића, који му је давао књиге.</p> <p>Као <hi>уредан 
, те, мјесто у зид, погоди у главу Јове Перотића.{S} Начини му чворугу на челу, голему као јаре 
ора. — А ђе си ти био? — запита, затим, Перу, мргодећи се и гледајући га оштро.</p> <p>— А што  
 Мене? — запита готово грубо.</p> <p>—- Перу Карантана морам водити, — осијече полицајац и као  
 трљати очи, као да већ таре сузе.{S} А Перу то разоружа, те одмах занијеми.{S} Што је хтио рећ 
и она, попријевтиши му прстом.</p> <p>А Перу нешто заголица.{S} Као живо нешто да се помаче у њ 
44" /> <p>— Ама да они не траже Другога Перу Карантана? — запита. — Да не траже каква, чијем је 
, господе.{S} Благоје доведе блесастога Перу (јер је сад заиста, опазивши овако друштво, блесас 
ви зову...</p> <p>— Мени је наређено да Перу Карантана водим у полицију, — рече полицајац и пон 
скину повезач, рашчешља браду и погледа Перу попријеко.</p> <p>— Шта ћеш? — запита не баш најљу 
а Милкина него мати.{S} Она сама задржа Перу, а Обрена остави Милки.</p> <p>— Данас си нешто кр 
XI.</head> <head> <hi>Благоје налази за Перу дјевојку.</hi> </head> <p>— А, Бога ти, ђе су вам  
 говораше, осмјехујући се и питајући за Перу.{S} И Перо остаде самац, <hi>сам на св’јету без ик 
су их красно.{S} Удовица, је дочекивала Перу, Милка Обрена, и частили су их кахвом, ракијом, ду 
> <pb n="145" /> <p>Кад је дошао ред на Перу, обузе га некакав страх.{S} Ко зна зашто, али он н 
во...{S} Додуше она се још мало љути на Перу, ама Обрен, ако хоће, може је наговорити да пође.. 
ти је зет, — упаде Благоје указујући на Перу. — Он је и закаснио док се уредио, јер се у пунца  
ојој муци, бијаше готово и заборавио на Перу и ко зна да ли би га се икако и сјетио, да му не с 
} Хајде да пијемо!</p> <p>И силом угура Перу у најближу гостионицу и обори га на столицу.{S} За 
њих.</p> <p>— Читаш ли ти што? — запита Перу након дуге, врло дуге почивке, пошто га је добро п 
не швапске маршеве.</p> <p>Јефтан уведе Перу у један кут, у коме их са улице нијесу могли видје 
о.</p> <p>Три или четири шибања умирише Перу.{S} Волио је, додуше, да проведе још какву шалу: д 
ог зета дочекала.</p> <p>У соби сједоше Перу у прочеље, а домаћин и домаћица опколише га са <pb 
 ђевојку!</p> <pb n="13" /> <p>И зграби Перу за руку и силом га повуче вратима.</p> <p>— Јок!{S 
 писао нешто, правећи се као да не види Перу.{S} Пребирао је некакве хартије и мрмљао нешто.</p 
сус страд’о...</p> <p>И још јаче обгрли Перу и привуче га себи.</p> <p>— А јеси ли вечер’о? — з 
оженији и љубазније него први пут прими Перу.</p> <p>— На упит о вашој ћудоредности, добио сам  
лагоје, утрчавши у собу, па поче грлити Перу и љубити у оба образа. — Честитам ти, мој Перо, а  
/head> <p>Трећега јутра апсанџија пусти Перу из затвора и опет га поведе пред комесара.</p> <p> 
..</p> <p>Непрестано говорећи и хвалећи Перу, поп, из некакве старе, зарђале кутије извади вели 
ивили младенци! — заграјаше сви, грлећи Перу.</p> <p>Јефтан се прислони раменом уз прозор и зам 
ћи причање и као са презрењем гледајући Перу, — <foreign xml:lang="de">Zahlen</foreign> бре!</p 
расит’, — рече Јефтан мргодно гледајући Перу, — Шта се вама чини?</p> <p>— И мени се чини, — од 
 зато је лако, — кликну Јово, ударајући Перу по рамену. — Овђе близу, у селу Галебовцу, живи ст 
н, поново се враћајући друштву и вукући Перу за <pb n="168" /> собом. — Ишао је по толиким мјес 
ијао се безбрижно и весело.{S} Опазивши Перу он застаде мало и намигну му.</p> <p>— Видиш, како 
залијевала је кукурузе.</p> <p>Опазивши Перу обоје застадоше.{S} Попадија као да се застиди па  
остати овђе код нас? — запита изненадно Перу. — Нећеш зар брзо крећати?</p> <p>— Неколико дана, 
некако крвнички погледа <pb n="66" /> у Перу. — Трећи дан путујемо, па нам све горе и теже...</ 
нца газду, пуницу газдиницу, ђевојку са пет хиљада мираза.{S} Куд ћеш љевше?{S} Чак је и мени л 
, а коса златна к’о препечена ракија од пет година дана...{S} Ах, да је видиш!...</p> <p>— Па л 
 знак да је свршена погодба.</p> <p>— И пет гроша мени, што ћу ићи с вама да вратим коња, мени. 
 форинти.{S} Педесет година, двадесет и пет хиљада!</p> <p>— Честитам, брате, по хиљаду и сто п 
 је, златна је, а уза сваку годину носи пет стотина форинти.{S} Педесет година, двадесет и пет  
 се. — Љубица је кршна, добра и носи ти пет хиљада мираза.</p> <p>Перо, од чуда, скочи са столи 
} Чифут к’о Чифут!{S} Добио ми је барем пет гроша на њој...</p> <pb n="52" /> <p>И, радујући се 
на: најприје од десет година, па све до пет...{S} Имам и новога, па како ко бегенише.{S} Мрко ј 
се, у широком ходнику, гурали четири до пет полицајаца, врзајући се око двају нешто љепше обуче 
, стар, космат човјек, који се једном у пет недјеља бријао а шишао се два пут у години, те изгл 
и одмјери га мрким погледом од главе до пета.</p> <p>— А што ће ти? — запита мргодно. — Ко у ов 
е зовнули, да ти јавимо, да он долази у петак...</p> <p>Учитељ, зачуђен, искриви се на столици  
 брзојав Јефтану.</p> <p> <hi>Долазим у петак.{S} Поздрави пријатеље.{S} Перо.</hi> </p> <p>Про 
раже каква, чијем је оцу име Марко јали Петар?{S} Моме је, брате, било име Аћим...</p> <p>— То  
 Ономадне сам узео једну и платио за њу петнес’ гроша.{S} Питам: може ли јефтиније, а Чифут не  
ата, чим је опазио како се презагријана пећ заруменила и како се, на маломе асталчићу, чиста пр 
а служинчад хотелска, па га задиркују и пецкају, грохотом се смијући, ако каткада, леђима или р 
="84" /> себе.{S} А бухе га све то више пецкаху и копрцаху се испод њега, као да је на мравињак 
на.{S} Сунце отскочило на сред неба, те пече и у тјеме и у голи врат.{S} Прашина, испод кола, д 
дукати и пјевати.{S} Нареди и доручак и пива и поново се окрену Пери.</p> <p>— Ја знам кршних п 
днику затече Данила, гдје стоји трештен пијан и љуља се час на једну час на другу страну као ше 
 потјерао за њим, труцка на коњу и, као пијан, клима се и повија час на једну час на другу стра 
за чашом.{S} Дошло му да пије, много да пије, само да што мање може размишљати.{S} И дошло му д 
о испијао чашу за чашом.{S} Дошло му да пије, много да пије, само да што мање може размишљати.{ 
ва је то дјевојка?</p> <p>— Хајде да се пије! — дрекну Благоје, не допуштајући му да и даље раз 
нас брже ради.{S} Брже се једе, брже се пије, брже се живи...</p> <p>Перо је стајао као утучен. 
вој свађи, као што многи уживају у боју пијеваца.</p> <p>— У читавој твојој фамилији све су буд 
, сјекире, и чепркале безбројне кокоши, пијевци, пилићи.{S} Двије-три патке брчкале су се у ове 
допуштајући му да и даље размишља. — Да пијемо, да се веселимо, а биће времена кад ћеш размишља 
ело. — То је све готово!...{S} Хајде да пијемо!..</p> <p>— Ама кажи ти мени...</p> <p>— Готово  
<p>— Готово је, велим ти...{S} Хајде да пијемо!</p> <p>И силом угура Перу у најближу гостионицу 
. — Нијесте знале, да ћемо и ми доћи да пијемо кахву.</p> <p>— Знаш... к’о момци... — упаде Пер 
мене бије мемла из камена у тамници, ти пијеш и веселиш се, а?</p> <p>— Ја... напио се од јада, 
 други, сваковрсни беспослењаци, па сви пију и задовољно гледају у четири лијепе свирачице, <pb 
му додија.</p> <p>Опет пође у механе и, пијући више него прије, поче лупати боце, прозоре, чаше 
 се лагано љуљушкао на столици, пушио и пијуцкао.</p> <p>— Колико мислиш остати овђе код нас? — 
се, да је за кратко вријеме убио осморо пилади, трима псима избио око, а двјема мачкама пребио  
 то ништа не знам.{S} Ја перем руке к’о Пилат...</p> <p>— Шта велите ви, браћо? — запита <pb n= 
, и чепркале безбројне кокоши, пијевци, пилићи.{S} Двије-три патке брчкале су се у овећој локви 
су од њега једнако и туђи пси и мачке и пилићи, кокоши, голубови.{S} Рачуна се, да је за кратко 
валио, како је вечерао у својој кући, а пио вино у — Паризу.</p> <p>Наши путници одјахаше од ко 
 поред себе. — Ја <pb n="135" /> сам га пио и пио би га вазда.{S} Да ме и сад ко понуди, не би  
агазу и хитао свирачицама.{S} С њима је пио, с њима остајао до зоре.{S} Макар што му је и мати  
 себе. — Ја <pb n="135" /> сам га пио и пио би га вазда.{S} Да ме и сад ко понуди, не би рекао  
> <p>— Дај новце, Перо, — викну Благоје пипајући се по џеповима. — Ти плати за обојицу, јер ја  
је Мара унијела у собу, <pb n="37" /> и пипао је прстима по столу, као да би и сада хтио узети  
си гладити, а стари се само смјешкаше и пипаше му одијело, ваљда да се увјери: је ли најбоља чо 
та изненада, положивши руке на кољена и пипкајући прстима као по клавиру. — Јеси ли трговац, ка 
ер и прислањајући се леђима уз вреће од пиринча.</p> <p>— Ама крштеница је красна ствар, брате, 
али свуда (Обрен се сакривао за вреће с пиринчом) и једини Јефтан што му је остао вјеран и још  
и час угледати.{S} Узалуд!{S} Вјетар је пиркао и играо се танким завјесама на прозорима, али ње 
им само одломак његова писма, што га је писао једном пријатељу:</p> <p>„.....и ако желиш чути з 
 ријетком, јарчијом брадом, сједио је и писао нешто, правећи се као да не види Перу.{S} Пребира 
та мало.</p> <p>— А нема ли и она каква писара? — запита.</p> <p>— Нема.</p> <p>— А не даје њез 
 писара, — за онога танког, дугуљастога писара са родиним ногама, што и по равници корача као д 
ије.{S} Чим је сазнао да ће Мара ићи за писара, — за онога танког, дугуљастога писара са родини 
ара у његовој касаби; омиљенога Благоја писара, који је могао са сваким лијепо живити и, нарочи 
ашњег познаника <pb n="115" /> и бившег писара у његовој касаби; омиљенога Благоја писара, који 
ада, кад хоћу да удомим Мару за судског писара, ти...</p> <p>Перо више ништа чуо није.{S} Чим ј 
роз рукав и — свеједно.{S} Чим би почео писати, та су слова добијала некакав чудан облик и ни о 
гова Стака, доносим само одломак његова писма, што га је писао једном пријатељу:</p> <p>„.....и 
а их послуша нешто, ако би хотио«...{S} Писмо послаше у механу, упућујући момче, да ће га ту <h 
ри се у собу и поче читати <title>Свето Писмо</title> и разне занимљиве књиге, као што су: <tit 
хартије, те заједнички написаше учитељу писмо, у коме учтиво замолише »да се потруди, ако му ни 
ри руке као да га разапињу, стресе се и писну као гуја љута:</p> <p>— Ама ко вам то налага, ако 
чавајући му. — Шта је?</p> <p>Перо нити писну, нити зубима шкрипну.{S} Само преврну очима и, са 
 си да ме вараш и на зло навлачиш...{S} Пит’о сам ја код власти <pb n="43" /> и мени казаше, да 
 паметно! <pb n="123" /> К’о да си мене пит’о тако ти је паметно...</p> <p>— Полахко, полахко,  
се на столици и погледа га тупо, као да пита: а шта се то мене тиче?</p> <p>— Честитам, — испус 
ве кесе и варка као заклан.</p> <p>— Не питај јесу ли гладни и не износи ништа, — шапну стари ж 
ћерати?</p> <p>— Ако не вјерујете, а ви питајте, — осијече Перо, окрећући им леђа. — Ви сте ме  
нуто гледати један у другога, као да се питају: шта је ово?{S} А и Перо се забленуо, па нити зн 
ам пред смрт говораше, осмјехујући се и питајући за Перу.{S} И Перо остаде самац, <hi>сам на св 
ијет, кад се људи не би женили?{S} Што, питам те?</p> <p>Обрен испи чашу и цмокну губицама као  
 једну и платио за њу петнес’ гроша.{S} Питам: може ли јефтиније, а Чифут не да...{S} Чифут к’о 
да нам се нису женили стари?..{S} Оклен питам те?</p> <pb n="11" /> <p>Оклен би и ти био?..{S}  
а.</p> <p>Перо им каза своје име и, без питања, сједе за сто.{S} Они не одговорише и само га по 
fehlen</foreign>!...{S} Ја слушам свако питање и сваку заповијест, — дочека.</p> <p>— Знаш ли т 
атовари на врат учитељу.</p> <p>У овоме питању Перо се није слагао с њима.{S} Није му било најп 
удно...</p> <p>— Ама ко ће ме, брате? — питао је Перо некако постиђено, окрећући главу у страну 
е њима.</p> <p>— Бије ли учитељ пуно? — питао <pb n="18" /> је другове, који су се враћали из ш 
еси ли ти пророк Јеремије па да знаш? — питао је Аћим, као љутећи се помало, премда он нити је  
би да дајем рачуна?</p> <p>— А ко ће те питати ако нећу ја? — дочека стари и, раскорачивши се,  
се и гледајући га оштро.</p> <p>— А што питаш? — осијече Перо, па се и он намргоди. — Зар и теб 
 се испрси:</p> <p>— А?</p> <p>— Слатке пите донеси!</p> <p>Данило прокомеша раменима и зијевну 
— Какав си ми ти домаћин, кад ни слатке пите немаш?</p> <p>— Па што, брате, одма не иштеш! — уз 
Знаш, драго ми уз љуто вино мало слатке пите...</p> <p>Перо Карантан као да се стиша мало.{S} Ј 
 раменима и зијевну.</p> <p>— Немамо ми пите, — одговори мирно. — Ко ће скухат’?</p> <p>Перо по 
И Шарин му је био добар!...{S} Мог’о је пити вина, па још из леђена од дванајес’ ока.{S} Не мож 
 њима, — метнуше вино преда се и почеше пити.</p> <p>— Ви знате, браћо, — поче Јефтан озбиљно,  
ма и чупкале за бркове.{S} Није хтио ни пити.{S} Само је уздисао, дизао главу и њушкао по вазду 
ним пружао се дугачак сто, препун јела, пића и сваке ђаконије, а око њега је, са једне и са дру 
а, ђе <pb n="117" /> има добра и јела и пића.{S} Пушћи ти само мене, па ни зашто не брини!</p>  
ко Јенглез удари на Русију к’о што овђе пише? — запита. — То ти је, видиш, једна дипломација... 
<p>Перо исколачи очи.</p> <p>— А зар не пишеш? — запита.</p> <p>— Баталио сам то, — безбрижно о 
о је у његовој глави звонило, звиждало, пиштало...{S} Образи су му <pb n="139" /> час блиједили 
.</p> <p>— Маро, дијете, — рече јој поп пишући крштеницу и не осврћући се на њих, — ево и Перо  
ћи.{S} Све лијепо, чисто, уређено, »све пјева« како рече Јефтан!{S} А најљепша и највећа од сви 
е жену с миразом, — дочека Обрен у пола пјевајући, као кад чита пјесмарицу. — И ти си се, Јефта 
дакле ће чути највишу грају, свађу, или пјевање.{S} На средини касабе једна му се механа много  
 их за косе, показивао им разне слике и пјевао им пјесме о Милошу и Марку.{S} Други пут дошао б 
е играти око столова, поче звиждукати и пјевати.{S} Нареди и доручак и пива и поново се окрену  
озбиљнији и најугледнији.{S} Један сух, пјегав, са кукастим носом и великим, необично испупчени 
човјек.{S} Стар, сијед, са намрежганим, пјегавим лицем, са добро <pb n="69" /> потстриженим брк 
задихана, раздрљена, са крупним црвеним пјегама на лицу и чиревима на челу.{S} Читаве степенице 
"142" /> и издиже главу, да види: оклен пјесма долази?...{S} И опази, удаљену, љепоту-дјевојку, 
ка Обрен у пола пјевајући, као кад чита пјесмарицу. — И ти си се, Јефтане, оженио с миразом, и  
. — Удовица је, ама без ње и без њезине пјесме све ће бити мртво...{S} Додуше она се још мало љ 
е, показивао им разне слике и пјевао им пјесме о Милошу и Марку.{S} Други пут дошао би мргодан, 
што попут славујске трепери у ноћи, а у пјесми као да га неко зове, зове га по имену и каже да  
то је могла ово <hi>скнадити</hi> као у пјесми.</p> <p>— Ништа нема без женске главе у кући, —  
чери, напајајући се мирисом јоргована и пјесмом бумбуловом, љуљушкати је на своме крилу и куњат 
м, прозвали Топал-пашом и спјевали га у пјесму, која је почињала ријечима: <hi>Топал-паша мука  
И тај вјетар доноси, из даљега, некакву пјесму, звонку и умиљату, што попут славујске трепери у 
ти кроз зубе своју стару и најомиљенију пјесму:</p> <quote> <l>Овце чува Тодора</l> <l>Широм ми 
— Шта ти знаш? ..{S} Зар Данило не може пјеше ићи?</p> <p>Данило обори главу и уздахну.{S} Сад  
 ваистину, нећу! — осијече. — Могу ја и пјеше...</p> <pb n="97" /> <p>И, нарамљујући и стресају 
ко?</p> <p>Изнад колиба дизао се танак, плавичаст дим и повијао се по чађавим, сламним крововим 
уби је у образ.</p> <p>Покупивши новце, плавојка се опет врати за њихов сто.{S} Сједе до Пере,  
ирачице престадоше.{S} Једна љепушкаста плавојка, са малим, нешто искривљеним, носићем и смјеху 
ја казао, да ми нико не улази у собу? — плану Јефтан, чим се доктор удаљио. — Како си се ти сми 
 јок, — осијече Благоје отргнувши се. — Плати трошак овђе, па пусти мени да ти гладим ствар...{ 
се исправи и оштро га погледа.</p> <p>— Плати мени надницу, па ћу ја ићи с тобом, — рече. — Сва 
пуних шест мјесеци вара и неће ништа да плати.{S} Иза бабиних леђа провиривала је масна капа не 
} Ипак се некако прибра, извади кесу да плати попу, па, пољубивши га у руку, готово трком оде и 
у Благоје пипајући се по џеповима. — Ти плати за обојицу, јер ја немам ситнежа...</p> <p>— Плат 
шавајући га. — Хајдемо одмах...{S} Само плати трошак, па да иђемо.</p> <p>Перо завуче руку у џе 
ш ти што потрошит’.{S} Имам ја пара, да платим и за те и за се.{S} А теби треба да се шеташ, да 
 А би ли ти да ти је ја извадим и ја да платим?</p> <p>— Јок, — осијече Обрен остављајући тефте 
ујем нове.{S} Ономадне сам узео једну и платио за њу петнес’ гроша.{S} Питам: може ли јефтиније 
.{S} И Благоје, никакав чојек, коме сам платио ручкове и вечере, да ме тако превари!...</p> <p> 
гостионице. — Мислиш ти што си ми синоћ платио вечеру и овај доручак, да ћу ја трпити да ми так 
 за њим. — Ја ћу је извадити, а ја ћу и платити.</p> <p>Јефтан, не осврћући се, онако преко рам 
 учинила товар штете...{S} Толико ће ми платити!</p> <p>Затим опет ушепртљи.{S} Поново притрча  
/hi>!..{S} Данас ћемо и у цркву и добро платити попу, па нек одма вјенча...</p> <p>Перо слегну  
р дође.{S} Срачуна колико обојица имају платити и пружи карту.</p> <pb n="121" /> <p>— Дај новц 
р ја немам ситнежа...</p> <p>— Платићу, платићу, — рече Перо, једнако зијевајући... — Ама ова в 
ојицу, јер ја немам ситнежа...</p> <p>— Платићу, платићу, — рече Перо, једнако зијевајући... —  
 ока, као да би да позна: јесу ли добре платише?</p> <p>— Имам, имам, — рече најпошље, осмјејку 
а.{S} Она наћерује сељака да ми поштено плаћа бировину; она ме чува од свакога, <pb n="35" /> п 
пире са некаквим крезубим старчићем око плаћања.{S} Старчић вели, да је попио шест ракија, а ме 
 Перо је <pb n="53" /> Обрену унапријед плаћао сапутнину и звао га готово сваку вече.{S} А доче 
о је непоштена ствар...</p> <p>— Коњ је плах, — упаде Јован, — па му драго да поскочи, драго... 
 Оне слике са голишавим швабицама (а ти плахо бегенишеш и купујеш таке слике) и она два сандука 
/p> <p>— А сапутнина? — запита као кроз плач.</p> <p>— Па нијеси ли ти са Стаком говорио? — оси 
— Чув’о би се, — одговори Перо као кроз плач, — ама зар сам ја пророк, па да му знам нарав...{S 
рниче један! — цикну удовица и бризну у плач. — Зато сам те примала?</p> <p>— Па, брате, што ми 
</p> <p>Пред вратима застаде и бризну у плач.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19051_C 
баци цјепаницу, сједе на тле и бризну у плач.</p> <pb n="89" /> <p>— А-а знао сам ја, — промуца 
се расплакали као дјеца.{S} Плаче Перо, плаче Јефтан, плачу и Обрен и Јово.{S} Сви плачу!{S} А  
ло срце, па се расплакали као дјеца.{S} Плаче Перо, плаче Јефтан, плачу и Обрен и Јово.{S} Сви  
 кревет, објесио ноге па климата њима и плаче.{S} Очи му се закрвавиле, образи помодрили, а каљ 
 Ето се сад нагледајте, — рече домаћица плачевним, меким гласом лако гурајући и у једно и у дру 
ново расплака.</p> <p>— Ех, с тога ја и плачем, — викну, — што ми се чини, да се не враћамо виш 
 сузе циједе се низ браду.</p> <p>— Што плачеш? — запита изненађени Перо, а у срцу му нешто штр 
као дјеца.{S} Плаче Перо, плаче Јефтан, плачу и Обрен и Јово.{S} Сви плачу!{S} А Данило опет пр 
че Јефтан, плачу и Обрен и Јово.{S} Сви плачу!{S} А Данило опет промолио главу кроз врата, па к 
у га. — Стрико!</p> <p>Старац се трже и плашљиво одскочи.{S} Затим отвори крмељаве очи, протра  
спомени једног паметног чојека из твога племена, па да му се поклоним к’о свецу...</p> <p>— Све 
, брате, одма не иштеш! — узвикну Перо, плеснувши рукама. — Што се к’о бајаги стидиш?{S} Што го 
ше, као да осјетише несигурне јахаче на плећима.{S} Перин <pb n="95" /> се поче гицати и окрећа 
упа се лијепо у хладној, мирисној води, плива и осјећа, како га таласи запљускују и драгају ода 
слонио на стар, расклиман, полуразрушен плот, пуши на кратки чибук и наређује нешто двојици син 
ога.</p> <p>Јован се бржебоље одмаче од плота и стаде преда њих.</p> <p>— Станите, станите! — в 
њима се, одиста, указивала нешто љепша, плочом покривена кућа...{S} Са лица имала је три неједн 
— запита јаче.</p> <p>Јово се засмија и пљесну рукама.</p> <p>— Зар не знаш мене? — запита. — С 
и Марку.{S} Други пут дошао би мргодан, пљувао у јаглук и шетао се између клупа, не окрећући се 
е очева радња и, ступивши у њу, озбиљно пљуну у длане.</p> <p>— Ти не знаш шта радиш...{S} Ја ћ 
ад му рекне да је паметан.</p> <p>— Ја, по могућству сила, радо ћу <pb n="161" /> се увијек ода 
ће бити црна јали бијела.</p> <p>— Ама, по Богу, зар може бити још пресуда? — запита Перо замир 
се око двају нешто љепше обучених цура, по свој прилици оних сумњивога понашања, и избацујући ш 
>— Није скупа...{S} На коња по форинта, по форинта...</p> <p>— Није пуно, — уплете се Перо и ст 
— викну.</p> <pb n="125" /> <p>— Хајде, по Богу брате, да је само очима видим.</p> <p>— јок, —  
чима, што их је проговорио, опсовао је, по нашем начину васпитавања, ружно оца.{S} Због тих чуд 
и пет хиљада!</p> <p>— Честитам, брате, по хиљаду и сто пута честитам, — обрадован и раздраган  
њ?{S} И почео се љутити.{S} Почео, чак, по обичају, гунђати и проклињати све, почевши од младож 
но дугачком и необично прљавом авлијом, по којој су лежале здраве и разлупане бачве, дрва, обру 
чки.{S} Затим удари шаком <pb n="10" /> по столу и шкргутну зубима.{S} Удари и други пут и три  
жале су четири овеће гомиле ђубрета.{S} По њима су скакутали неколико безбрижних врабаца, којим 
е о нечем да увјери, — Ама ја видим.{S} По јутру познајем дан.{S} И, право да ти речем, ја га в 
а у пјесми као да га неко зове, зове га по имену и каже да умире за њим...{S} Он размахну рукам 
вјетар прохладан да попухује, милује га по образу и лагоди.{S} И тај вјетар доноси, из даљега,  
емда су се мотале око њега, миловале га по образима и чупкале за бркове.{S} Није хтио ни пити.{ 
довица опет измахну јаглуком и удари га по устима.</p> <p>— Људи воле и крави дебљој а камо ли  
а, — одговори му Јово тихо, милујући га по <pb n="87" /> врату као разуздана парипа, — а сјутра 
> и поче обигравати око њега тапшући га по рамену.</p> <p>— Дела, синко, жив био, дела ти прифа 
> <p>— Добро, — викну Јефтан тапшући га по рамену. — Са Стаком ћеш га баш и јести!..{S} Одма ће 
...</p> <p>Перо се осмјехну и кврцну га по носу.</p> <p>— Хајде, хајде тражи кола, магарче, — р 
{S} Прашина, испод кола, диже се и пада по очима и лицу.{S} Коњске мухе облијећу ода свих стран 
, протра их и, некако блесасто, погледа по свима.</p> <p>— Шта ћете? — запита шиштајући. — Ко с 
лакоме одијелу, стаде на праг и погледа по соби.</p> <p>— А-а није ми ту Јово? — промукло запит 
а се накостријеши.{S} Поплашено погледа по свима и као да хтједе скочити и бјежати од свега сви 
ро.</p> <p>Стари застаде и опет погледа по свима.{S} Хтио је, да им на лицу прочита: јесу ли св 
ану, пустивши, да га свилена кита куцка по челу.</p> <p>— Шта ћеш данас? — запита га изненађени 
ивши кестењаву косу, која јој је падала по челу, опружи обје руке и, са веселим осмјехом, пође  
ечини.{S} Дугачке, црне косе распустила по води, издигла бјељу него у лабуда главу, обје руке п 
/p> <pb n="68" /> <p>— А ко да се јавља по овој врућини? — осијече Јово, задухан. — Најпошље и  
 чворугом на глави и силним греботинама по лицу, а украшавао их је увијек он, не љутећи се, нар 
 собу, <pb n="37" /> и пипао је прстима по столу, као да би и сада хтио узети филџан.</p> <p>Др 
розор и замишљено поче добовати прстима по стаклу.</p> <p>— А ко ће поћи на пут и куда? — као д 
пазиш?{S} Видиш ли колика ти је паучина по зидовима и колика је прашина по тлима?</p> <p>Перо п 
паучина по зидовима и колика је прашина по тлима?</p> <p>Перо преврну очима, погледа у небо и и 
фтан.</p> <p>— Није скупа...{S} На коња по форинта, по форинта...</p> <p>— Није пуно, — уплете  
е.</p> <p>— У које доба да дођем сјутра по те? — запита.</p> <p>— Рано...{S} У шест сати — одго 
 — Они читају новине и сваке се седмица по једном поинаде...</p> <p>— Ама побиће се, ако Бога з 
уно, само кад се има.</p> <p>— И за зоб по два гроша, за зоб, — настави Јован брже.</p> <pb n=" 
ном чашом о сто, а други прекрстио ноге по турски, устакао велике наочари на нос, па узео подер 
 користи од вашег брака; да сретно буде по ваш дом и српски род.{S} Живили!</p> <p>— Е умијеш г 
 сандука.{S} Полако, као шетајући, пође по соби и, онако са стране, погледа у филџане, да види: 
Перу за <pb n="168" /> собом. — Ишао је по толиким мјестима, гледао толике ђевојке и... знате л 
ило никаква намјештаја.{S} Ни простирке по тлима, ни слика на зидовима.{S} Само, у једноме крај 
 оне неколике кокоши, што су се разишле по гомилама буништа, испред колиба, нијесу какотале ни  
 главе, која ми донесе вина и протра ме по прсима, умро бих...{S} Ето, није се имала, јадница,  
кроз зубе.{S} И објема шакама протра се по лицу, као да се умива. — Ти си зар?</p> <p>— А како  
му по соби и, онако уморни, поваљаше се по њојзи.{S} Управо на слами је лежао сам Перо, јер је  
ви.</p> <p>Јефтан, охрабрен, поглади се по брковима и узвиси глас:</p> <p>— Него ако си ти чоје 
 поплашено <pb n="5" /> и, чешкајући се по глави, погледа низа се.</p> <p>— Није ми жао главе.. 
овце, Перо, — викну Благоје пипајући се по џеповима. — Ти плати за обојицу, јер ја немам ситнеж 
послови, — окреса полицајац куцајући се по сабљи. — То ће се у полицији извиђети...{S} Сад мора 
 намргођен.{S} Нажуљио леђа, огребао се по руци, а бухе га ишарале својим уједима.{S} У љутини  
ао се танак, плавичаст дим и повијао се по чађавим, сламним крововима...{S} Ничији глас ни ту с 
читељ презриво одмахну руком и куцну се по челу.</p> <p>— У мене је све овдје записано! — викну 
се насмија и оним истим прстом куцну се по челу.</p> <p>— Ми све дознамо путем истраживањах, —  
и <pb n="61" /> прозор, и разасипаху се по столу.</p> <p>— Па шта велите људи? — запита први Је 
у солуфима.</p> <p>— Јадан Перо, сад те по готову неће никаква! — уздахну огледајући се у оглед 
 испуњавали.{S} Ви, без посла, путујете по касабами, разговарате с касабалијами, држите скупове 
 израз...{S} Обузе га неки бијес и поче по соби трчкати и поигравати.</p> <p>— Крава, крава, кр 
реташе на све стране и размјешташе чаше по столу, као да су му сметале нешто.{S} Затим гледаше  
 њему.{S} Стара га, од милине, почела и по коси гладити, а стари се само смјешкаше и пипаше му  
је Бог наредио да растемо по крушкама и по јабукама него да нас жене рађају...</p> <p>— Тако је 
не издаш...{S} Ако издаш, зло и по ме и по те.</p> <p>Перо не одговори.{S} Пропусти га да уљегн 
сабалијами, држите скупове.{S} Дапаче и по селих сте свраћали...{S} Мислите, зар, на буну или ш 
кну, да се разлијегало по свој авлији и по свеме комшилуку, — дош’о си да ме вараш и на зло нав 
као каква мапа.{S} Пролијевало се чак и по тлима, ту се мијешало са пепелом од цигара и давнашњ 
а ником не издаш...{S} Ако издаш, зло и по ме и по те.</p> <p>Перо не одговори.{S} Пропусти га  
елијевао их.{S} Отуда се вино разлило и по свему потрпежњаку, — јединоме чаршафу <pb n="9" /> ш 
љастога писара са родиним ногама, што и по равници корача као да се пење уза степенице, — њему  
тати...</p> <p>Сви устадоше.{S} Макар и по врућини, морали су у шетњу.{S} И сви су позавидили Д 
о тако разговоран, задовољно се поглади по брковима.</p> <p>— Треба, треба жена, — опет ће удов 
 мени је сведно.</p> <p>Перо се поглади по брковима и застаде.</p> <p>— Барем ћу имат’ рашта от 
шчерупана, те су јој бичеви косе падали по образима и сакривали јој половину лица.</p> <p>— Крш 
е претрести и уредити кућу и све ствари по њој, раштркане и разбацане на све стране, као да је  
ан превуче руком преко бркова, па удари по столу.</p> <p>— Не треба толико! — викну. — Није он  
 уза зид и као бојећи се да је не удари по глави.</p> <p>Перо уљезе у авлију и, раскорачивши се 
сто.{S} Сједе до Пере, поче га миловати по образу и умотавати му брк.{S} А њему драго.{S} Стаде 
 — прошапта она.</p> <p>— Можеш им дати по једну...{S} Ама немој точити пун филџан, него само п 
им и Јован изведе коње и поче их вадати по ледини, чешукајући их и размрсујући им дугачке, свил 
да ти речем, ја га више не могу гледати по сокаку и мучити се с њиме, него треба коме другоме д 
, као постиђено дијете, поче се чешкати по обрви.</p> <p>— Ама молимо те, учитељу, — рече, — да 
е га у наручја и бјесомучно поче љубити по челу, образима, устима.</p> <p>— А како си? — запита 
 Лакше му је било <pb n="22" /> сједити по туђим дућанима, пребирати дневне новости и ићи у мех 
 уобљеним, свечанијим гласом, гледајући по јаранима.</p> <p>— Како ћемо с том Перином женидбом? 
и Данила и приближујући се. — Чекао сам по сахата, док сте се пробудио.</p> <p>— Ја сам, — одго 
н одговор, — рече, чешкајући се оловком по глави и гледајући некуд у страну. — Ви сте некада у  
шан, — рече Пери, ударајући га јаглуком по образу. — Лијеп си и... некако... млађи.</p> <p>— Ха 
ми! — кликну Јефтан, ударајући се руком по челу. — То су нас обојица преварили и изневјерили, ц 
, — викну Јефтан жешће, ударајући руком по столу. — Жена је жена!{S} Човјек кад хоће да се жени 
е је згодније.</p> <p>И, ударивши руком по столу, нареди механџији да донесе вина.</p> <p>— Бол 
веде још какву шалу: да млатне букваром по глави онога ђака пред собом, да кога испод клупе боц 
 Стари стаде преда њу и куцну је прстом по челу.</p> <pb n="81" /> <p>— Није твоје мјесто међ м 
/p> <p>Перо је стајао у авлији и гледао по свима прозорима, док је поп ходао по соби и тражио п 
ао по свима прозорима, док је поп ходао по соби и тражио протокол.{S} Нестрпљиво је шетао и осв 
се као дебела паучина лелујао и повијао по механи.{S} А свијета било много!{S} Неки се играју д 
 руке на кољена и пипкајући прстима као по клавиру. — Јеси ли трговац, касапин, која ли си вјер 
зар има више будале од тебе?</p> <p>Као по команди сви гости оставише <pb n="105" /> своје стол 
 дошле му још мање...{S} Игњат је рикао по авлији и био се у прса...{S} Једина <pb n="88" /> ст 
} Само је уздисао, дизао главу и њушкао по ваздуху, као да још једнако осјећа онај мирис што га 
ни, пустивши да му два бича пану управо по обрвама, заглади солуфе, уфитиљи бркове, уштину се з 
, дапаче већих, па се не може наћи него по један илити два бунтовника, а ви их имате стотину... 
 без мантије и камилавке, босоног газио по мокрој загаситоруменкастој <pb n="31" /> земљи и, др 
о га на криво, те половицу кахве пролио по новим чакширама.{S} Само је бленуо у њу, бленуо нека 
ниска врата, у мрачну кућу, која, и ако по дану, бијаше мимо обично расвијетљена, јер <pb n="13 
особитим задовољством, посматраше, како по површини искачу мале искрице.{S} И док је војника му 
какви сине, — дрекну, да се разлијегало по свој авлији и по свеме комшилуку, — дош’о си да ме в 
ћ’ сви љекари.</p> <p>Перо прошета мало по магази.{S} Предлог Јефтанов чинио му се смишљен <pb  
и био?..{S} Није Бог наредио да растемо по крушкама и по јабукама него да нас жене рађају...</p 
цу и поче га чистити.{S} И размаза вино по свој кошуљи.</p> <p>— Ништа... ништа је то, — рече т 
прстена, наниза их по прстима, нарочито по кажипрсту гдје ће се боље видјети, а дебели сребрни  
ши дуге ресе <pb n="30" /> да му падају по куковима.{S} Нађе и неколика прстена, наниза их по п 
 прсима, пустивши да се мушице окупљају по њима.</p> <p>— Погледајте га! — прошапта Јово. — То  
ad> <p>Састанак, одређен у прву недјељу по Крсноме Имену, морао се одржати и сви јарани опет се 
з ње...</p> <p>Гости разастријеше сламу по соби и, онако уморни, поваљаше се по њојзи.{S} Управ 
 је лако, — кликну Јово, ударајући Перу по рамену. — Овђе близу, у селу Галебовцу, живи стрико  
 лијепо и раздијели <pb n="114" /> косу по средини, пустивши да му два бича пану управо по обрв 
.{S} Нађе и неколика прстена, наниза их по прстима, нарочито по кажипрсту гдје ће се боље видје 
 мастила и прогорио од цигара што су их по њему остављали.</p> <p>— Кршан си ти, — настави поп, 
 рече. — Сваки пут кад одем да ми дадеш по форинту.{S} Толико би дао доктору да си ожењен, па д 
и немаш готово ништа и да трном повучеш по њој, не би имало шта запети.{S} Оне слике са голишав 
ана уском сухозидицом. — Ту смо!</p> <p>По авлији, нарочито око бунара, лежале су четири овеће  
у на страни, побиће се и овђе, а кад се побију овђе, ми прорадимо.{S} Ја сам стек’о све што има 
 је то фајда.{S} Ако се бију на страни, побиће се и овђе, а кад се побију овђе, ми прорадимо.{S 
дмица по једном поинаде...</p> <p>— Ама побиће се, ако Бога знаш, — упаде Перо. — Зар им не вид 
писао их читкије и, са великом грајом и побједничким изразом на лицу, показао свима.{S} Наравно 
ју се један на другога, као да су какву побједу однијели.{S} Посједаше око округлога стола, — о 
> <p>Перо Карантан, с којим сам вас рад поближе упознати, родио се љета господња не знам кога,  
 на ћилиму.{S} Очи му се помутише, усне поблиједеше, коса се накостријеши.{S} Поплашено погледа 
— доврши он.</p> <p>Удовица се искриви, поблиједи и испусти ситан; чудноват крик.{S} Издигнута  
стајати.{S} Перо премрије од страха.{S} Поблиједи, полегути се, ухвати се за гриву и склопи очи 
могу с њиме.</p> <pb n="108" /> <p>Перо поблиједи.</p> <p>— Јефтан болестан? — отегну пригушено 
ећи да су то права клепетала, почеле се побожно крстити и кренуле цркви на читав сахат раније,  
а каква.</p> <p>— Бре не би се ја данас побојала многе ђевојке, — брзо дочека удовица <pb n="51 
p>— Ех, ех, кад је од власти, то ти је, побратимковићу, друга ствар, — одговори он брзо, правећ 
ти...{S} Власт је од Бога дата и њојзи, побратимковићу, треба да смо сви <pb n="33" /> потпокор 
 грла, — донеси нам кахву!...{S} Ти си, побратимковићу, прави дипломат...{S} Камо среће, да су  
 вазда глава разбијена...{S} Гледај ти, побратимковићу, на ме!...{S} Ја лијепо живим са власти, 
ога, ми мислимо како ми хоћемо...« Јок, побратимковићу!...{S} Ми треба да мислимо к’о што власт 
{S} Ничију они не траже!...{S} А ти то, побратимковићу, тражиш од лоповлука, јер хоћеш да дижеш 
стријеше сламу по соби и, онако уморни, поваљаше се по њојзи.{S} Управо на слами је лежао сам П 
санџија пусти Перу из затвора и опет га поведе пред комесара.</p> <p>— Хајде, — вели, — да чује 
n="130" /> <p>И узе га под руку и силом поведе у гостионицу.</p> </div> <div type="chapter" xml 
 испусти мотику, земљавим прстима скину повезач, рашчешља браду и погледа Перу попријеко.</p> < 
<p>— Е кад је тако, а ми ћемо прешјутра повести ђевојку за њим, у касабу <pb n="154" /> му, па  
труцка на коњу и, као пијан, клима се и повија час на једну час на другу страну.</p> <p>Једино  
шарене мараме, рупци, појасеви и бошче, повијају и лепршају око врата као барјачићи.{S} Све лиј 
ом, закрчила пролаз, а степени се чисто повијају под тежином јој.</p> <p>Угледавши зета она не  
 колиба дизао се танак, плавичаст дим и повијао се по чађавим, сламним крововима...{S} Ничији г 
а, који се као дебела паучина лелујао и повијао по механи.{S} А свијета било много!{S} Неки се  
латнолисте врбе и своје дугачке, танке, повијене гране купају у води.{S} Испод њихових грана ку 
повуче вратима.</p> <p>— Јок!{S} Јок! — повика Обрен, умијешавши се међу њих и хватајући Јефтан 
хирани Перо утрча у собу и још са врата повика:</p> <p>— Помагај, господине, ако Бога знаш!</p> 
и си... хеј Маре, — па изађе на врата и повика из свега грла, — донеси нам кахву!...{S} Ти си,  
је најбоље!</p> <p>— Предлажемо и ми! — повикаше сви.</p> <p>Јефтан, пружајући обје руке руке,  
слика.</p> <pb n="12" /> <p>— Велимо, — повикаше сви у један глас.</p> <p>Он узе чашу и наточи  
 Обрен му је изгледао као најдостојнији повјерења.</p> <p>— А треба ли теби, Обрене, крштеница? 
розору, млатарајући рукама, и поново се поврати вратима.</p> <p>— Кажи Јоки, — викну жени, — не 
ли слободу, увредљивими поругами чинити повреду царевима...</p> <pb n="146" /> <p>Перо рашири р 
може допустити такими ријечими наносити повреду владарима?{S} И какву дјевојку рабите?{S} Ко је 
битим задовољством, посматраше, како по површини искачу мале искрице.{S} И док је војника музик 
> <p>Игњат га мало пусти и, од милоште, повуче га за ухо.</p> <p>— А-а кршно си момче!{S} Лијеп 
 /> <p>И зграби Перу за руку и силом га повуче вратима.</p> <p>— Јок!{S} Јок! — повика Обрен, у 
блијед попут крпе, истегну га из кола и повуче у страну.</p> <p>— Што обрука ’вако и себе и мен 
ушевљеније, па му спусти руку на раме и повуче га у собу тако снажно, да се једва могао одржати 
о.</p> <p>— Нека, нека, — дочека Перо и повуче га за појас. — Овђе је лијепо...{S} Нека још!</p 
.— У кући немаш готово ништа и да трном повучеш по њој, не би имало шта запети.{S} Оне слике са 
играју домина, неки се картају, неки се погађају и кладе око нечега.{S} Чак, ради веће галаме,  
очитавши га и одмах скочи. — Оженио се, погани син, без нас! — викну веселије, па се окрену дво 
Пери намах замрије ријеч у грлу. — Муч’ поганове!{S} Ти си мене шћео преварит’ сада, кад хоћу д 
ладећи се огромном, прљавом махрамом. — Погинућемо на путу!</p> <p>Затим прошета мало и окрену  
потврдише сви.</p> <p>Јефтан, охрабрен, поглади се по брковима и узвиси глас:</p> <p>— Него ако 
је постао тако разговоран, задовољно се поглади по брковима.</p> <p>— Треба, треба жена, — опет 
 вади... мени је сведно.</p> <p>Перо се поглади по брковима и застаде.</p> <p>— Барем ћу имат’  
ћи главу у страну да не сретне Јефтанов поглед. — Ко ће ме сад?{S} Посиједио <pb n="59" /> сам  
ала тефтер на крилу и, осјећајући Јовин поглед на себи, није смјела главе подигнути ни погледат 
штећи се.{S} Затим устаде и, испод ока, погледа госте. — А што ви још не шетате? — запита их. — 
на по тлима?</p> <p>Перо преврну очима, погледа у небо и испусти један мученички уздах:</p> <p> 
врнути.</p> <p>Јефтан погледа око себе, погледа у небо и стисну зубе.</p> <p>— Јок, — окреса. — 
ајући, пође по соби и, онако са стране, погледа у филџане, да види: јесу ли напуњени?{S} Жила о 
 <pb n="5" /> и, чешкајући се по глави, погледа низа се.</p> <p>— Није ми жао главе... ама кошу 
га имам...</p> <p>Старац, не вјерујући, погледа га попријеко.</p> <p>— А имаш и пара?</p> <p>—  
љаве очи, протра их и, некако блесасто, погледа по свима.</p> <p>— Шта ћете? — запита шиштајући 
ве га себи...{S} Њему памет стаде...{S} Погледа око себе, као да се боји да не зове кога другог 
</p> <p>Данило га забленуто погледа.{S} Погледа и у Јову и чворугу му, која се зацрвенила као п 
и фес на чело. — Кршна!</p> <p>Стари га погледа попријеко.</p> <p>— А неко ми рече, да ћете ви  
аде пружајући му крштеницу, зачуђено га погледа и као да хтједе запитати: а шта ће то?...{S} Ип 
одма сјутра на вјенчање.</p> <p>Перо га погледа попријеко, готово крвнички.</p> <p>— А што сјут 
 одбаци аршин, па се исправи и оштро га погледа.</p> <p>— Плати мени надницу, па ћу ја ићи с то 
атим још једном погледа попа, испод ока погледа Мару и, пошто рече једно тужно, бескрајно тужно 
д смо овђе, — рече и Јефтан и испод ока погледа лијепу Швабицу.</p> <p>А Данило се исправи и уд 
вати.{S} Прихвати, а не смједе ни да је погледа ни да што рекне.</p> <p>— Ето се сад нагледајте 
пређе с краја на крај собе.{S} Најпошље погледа у Јоку.{S} Она је још једнако сједила, држала т 
а што мање времена изгуби, честито и не погледа на њу, него се одмах поче чистити и уређивати.{ 
{S} Ухвати Благоја за крај од прслука и погледа му право у очи.</p> <p>— Ја ћу те нешто крупно  
упан, у лакоме одијелу, стаде на праг и погледа по соби.</p> <p>— А-а није ми ту Јово? — промук 
читељ, зачуђен, искриви се на столици и погледа га тупо, као да пита: а шта се то мене тиче?</p 
прстима скину повезач, рашчешља браду и погледа Перу попријеко.</p> <p>— Шта ћеш? — запита не б 
ње! — прогунђа Јефтан и некако крвнички погледа <pb n="66" /> у Перу. — Трећи дан путујемо, па  
и ћете ми и главу узети!..</p> <p>Стари погледа у Благоја, а Благоје у старога.</p> <p>— Е кад  
у чисте, нијесу бухљиве...</p> <p>Стари погледа на врата и одмах прекиде реченицу.{S} Малена, т 
као смишљати нешто.{S} Затим још једном погледа попа, испод ока погледа Мару и, пошто рече једн 
е, у њега ћемо и сврнути.</p> <p>Јефтан погледа око себе, погледа у небо и стисну зубе.</p> <p> 
е стајала, није на другу страну скрећао погледа.</p> <p>Стари се лагано диже са сандука.{S} Пол 
 дуга језика,</p> <p>Јефтан га презриво погледа и окрену се Јови.</p> <p>— Шта ти мислиш? — зап 
p> <p>Перо скрсти руке, па га попријеко погледа.</p> <p>— Мене да водиш?{S} Мене? — запита гото 
и је то пулитика?</p> <p>Алекса га мрко погледа.</p> <p>— А шта ти знаш? — викну. — Ко си ми ти 
рена.{S} Отури тефтер са крила, збуњено погледа око себе и хитно изађе из собе.</p> <p>— Кршна  
 гурну лактом у прса.{S} Она га укочено погледа, а послужавник јој испаде из руке.{S} И поцрвен 
еше, коса се накостријеши.{S} Поплашено погледа по свима и као да хтједе скочити и бјежати од с 
јепо, и ја сам на ћару... .</p> <p>Перо погледа у зачуђенога Данила као да би у њега да заиште  
ори мирно. — Ко ће скухат’?</p> <p>Перо погледа у Данила, па у земљу, <pb n="8" /> па опет у Да 
моју кошуљу.</p> <p>Данило га забленуто погледа.{S} Погледа и у Јову и чворугу му, која се зацр 
с је добро.</p> <p>Стари застаде и опет погледа по свима.{S} Хтио је, да им на лицу прочита: је 
на њега.{S} Окрену се гостима и мрко их погледа.</p> <p>— Ех, што сте ми дошли? — викну. — Ви,  
да се мушице окупљају по њима.</p> <p>— Погледајте га! — прошапта Јово. — То је он!</p> <p>Сви  
исли се.{S} Поче нешто у себи рачунати, погледајући их испод ока, као да би да позна: јесу ли д 
и се стисне и сузе ми ударе на очи, кад погледам све пусто око себе.{S} А у механи је друкчије. 
на себи, није смјела главе подигнути ни погледати ма куда.{S} Стари стаде преда њу и куцну је п 
е само о њој.{S} На свирачице није хтио погледати, нити им ријечи проговорити, премда су се мот 
ролазници морали осврнути и зачуђено их погледати. — Како у лијепој, красној, милој и никад нез 
о.</p> <pb n="63" /> <p>Сви ућуташе.{S} Погледаше се и као да хтједоше један другоме у очима пр 
 за сто.{S} Они не одговорише и само га погледаше оштрије, испитујући.{S} Онај, што је читао но 
— завика још неко.</p> <p>Сви скочише и погледаше уз широку, кривудаву тесту, на којој се, у да 
свима нама проси...</p> <p>Сви ахнуше и погледаше у Стаку, а Стака, постиђена, гледаше само у ц 
оја и остале госте, који га усплахирено погледаше. — Не дозвољавам и не дозвољавам — викну, бје 
} Обојица одскочише од земље и блесасто погледаше Данила.</p> <p>— Зар? — гракнуше у један глас 
 и кахву, коју су испијале, зачуђено их погледаше.</p> <p>— Аха, нисте нам се надале! — узвикну 
је.</p> <p>— Хм, хм, — мрмљаше Благоје, погледом прелијетајући карту. — Хм... <foreign xml:lang 
 у авлију и, раскорачивши се на широко, погледом поче тражити попа.{S} Опази га у дну авлије, и 
 к’о душа...</p> <p>Удовица га премјери погледом.</p> <p>— А ти бећар још?{S} Није ти необично  
 пријатељи? — запита хладно и презривим погледом премјери их обојицу. — То зар?</p> <p>— Ово су 
<pb n="32" /> кукове и одмјери га мрким погледом од главе до пета.</p> <p>— А што ће ти? — запи 
/> час блиједили, час руменили, и мрким погледом гледао је све око себе.{S} Дошло му бијаше да  
гледали се тупим, безизразним, умореним погледом.</p> <p>Изненада дотрча Данило.{S} Био је узру 
се окрену сељацима и премјери их оштрим погледом.</p> <p>— Не чекајте више, — осијече. — Хајдет 
ге почивке, пошто га је добро премјерио погледом. — Новине, на прилику, читаш ли?</p> <p>— Ја н 
 настави стари врпољећи се и непрестано погледујући у жену, као да вели: хоћеш ли једном свршит 
ро, пружајући руку у знак да је свршена погодба.</p> <p>— И пет гроша мени, што ћу ићи с вама д 
 његову.</p> <pb n="46" /> <p>— Онда је погодба готова! — одушевљено узвикну. — Пристајем и ја! 
њ, који се игра и обара људе?...{S} При погодби нијесмо казали да нас обара и то је непоштена с 
е некако изврну рука, те, мјесто у зид, погоди у главу Јове Перотића.{S} Начини му чворугу на ч 
} Видјело се, да су га Јефтанове ријечи погодиле у најосетљивију жицу, јер он ни у чем није тол 
ет ће Јован.</p> <p>— С овијем се нећеш погодити!{S} Хајдемо! — рече Јефтан љутито и окрену му  
, станите! — викну, заустављајући их. — Погођено је!...{S} Сад ћу ја уредити и извести коње!</p 
крају касабе.{S} Био то човјек странац, погурен, стар, са дугом просједом брадом, и од пушења,  
а рукама, а дах заустави. <pb n="85" /> Погури се и лагано, на прстима, приближи им се мало.</p 
 њима треба понашати.{S} С тога се мало погури, обори руке низа се и, држећи капу под пазухом,  
к’о риба брез вина«...</p> <p>Домаћица, под којом је непрестано столица пуцкала, не могаше саче 
час му дјевојка поднесе <hi>слатко</hi> под нос.{S} Он прихвати.{S} Прихвати, а не смједе ни да 
и окитили је цвијећем и барјачићима.{S} Под големим кубетом њезиним пружао се дугачак сто, преп 
овати...</p> <pb n="130" /> <p>И узе га под руку и силом поведе у гостионицу.</p> </div> <div t 
ропусти га да уљегне у кућу, а он стаде под дуд.{S} Ту, поред Данила, леже и поче мислити о Јок 
раћајући се, срете Јефтана.{S} Носио је под пазухом и у рукама неколика сандучића и завежљаја и 
.{S} Он збаци пртљаг са себе, извали се под дуд на старчеве кесе и варка као заклан.</p> <p>— Н 
њима крену и Данило, уздишући и стењући под пртљагом...</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
де преда њу и стиснуту шаку поднесе јој под нос.</p> <p>— Ти, ти си све знала! — зашишта. — Све 
ју, Данило се већ био пробудио и сједио под дудом.{S} Крај њега је лешкарио Васин слуга, Игњат, 
ши и све — узалудно.{S} Мећао је буквар под главу кад је хтио спавати, пропуштао је живу ласту  
едан пексијан, — рече Јово, гледајући у под.— У кући немаш готово ништа и да трном повучеш по њ 
ила пролаз, а степени се чисто повијају под тежином јој.</p> <p>Угледавши зета она не могаде пр 
гури, обори руке низа се и, држећи капу под пазухом, скрушен и понизан уљезе у собу.{S} Комесар 
рика Васине, Јефтан и Перо лешкарили су под једним искривљеним дрветом, у дну села.{S} Јак, нес 
 Перо стискајући шаке и подносећи му их под нос. — Нисам ја, на <pb n="140" /> прилику, један м 
вши се с њим. — Ако хоћеш да нам их даш под кирију до касабе П...</p> <p>Јован остави лулу и ка 
шљавајући браду, изађе између кукуруза, подбочи се рукама о <pb n="32" /> кукове и одмјери га м 
 и за врата, и заспао.{S} Пробудивши се подбуо, мамуран, помућених очију, замршених бркова и ко 
а са дугом, црном брадом, коју је морао подвезати махрамом, и снажним, необично жилавим мишицам 
славан.{S} Прославио се витешким својим подвизима, јер је волио черупати се макар с киме.{S} Ри 
зађе.</p> <p>— Точите, браћо, точите. — подвикну Перо, окренувши се опет друговима. — Вина, фал 
p> <p>— Ево ме опет, — сјутрадан весело подвикну попу, пошто је уљегао у авлију и са слушкињом  
це? — нашали се Јефтан, хватајући је за подвољак. — Како?</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Sehr  
то лакше одјевена, а лијевом је држи за подвољак.{S} Пред њима, на столици, руменила се велика  
ти свирачице.{S} Једну је угризао испод подвољка, гдје је најбјеља, а другој умало није нос отк 
а жена, малена, дебељкаста, са пуначким подвољком и рупицама на бради, за час се прибра.{S} Лаг 
 устакао велике наочари на нос, па узео подеране новине и, мичући губицама попут зеца, полуглас 
уд, а испод њега, на простртим, старим, подераним кесама, лежао је некакав човјек.{S} Стар, сиј 
је непуна два сахата удаљена од касабе, подигли су пријатељи Перини широку <hi>хладницу</hi> од 
а! — узвикну Алекса и скочи са столице, подигнувши новине, које су му <pb n="106" /> се прилије 
а!</p> <p>— Живио! — прихвати и Данило, подигнувши, у знак одушевљења, обје руке у вис и машући 
Јовин поглед на себи, није смјела главе подигнути ни погледати ма куда.{S} Стари стаде преда њу 
hi></p> <p>Мара не одговори ништа, нити подиже очију, него, једнако онако стидљиво, наклони мал 
де, Перо, да иђемо, — поче Јефтан и као подиже се. — Ти си каз’о, да ћемо остат’ само мало.</p> 
све пуно.{S} За свима столовима засјели поднапити солдати и други, сваковрсни беспослењаци, па  
стидљиво, оборених очију и руменећи се, поднесе она послужавник са кахвом Пери, који се бијаше  
 свијета.</p> <p>У исти час му дјевојка поднесе <hi>слатко</hi> под нос.{S} Он прихвати.{S} При 
и се.{S} Стаде преда њу и стиснуту шаку поднесе јој под нос.</p> <p>— Ти, ти си све знала! — за 
антика, — дочека Перо стискајући шаке и подносећи му их под нос. — Нисам ја, на <pb n="140" />  
би му је дао све дотле, док се најприје подробно не би код власти распитао: нема ли она шта про 
> <p>— Какав Цариград, чојече? — дочека подругљиво. — Зар не знаш, да је то турско?</p> <p>— Св 
аврти главом.</p> <p>— 'Много? — запита подругљиво.{S} А што нијеси каз’о да ти је много, кад с 
мљујући и стресајући прашину са хаљина, пође за њима.</p> <p>Једва пред вече стигоше у П..., ма 
 Он <pb n="100" /> лагано, гегајући се, пође у једну ћошу, гдје су за омањим столом сједила два 
же са сандука.{S} Полако, као шетајући, пође по соби и, онако са стране, погледа у филџане, да  
и их напријед, а он полако, гегуцајући, пође за њима.</p> <p>Стрина Јовина дочека их на собним  
пружи обје руке и, са веселим осмјехом, пође им у сусрет.</p> <p>— Па и нека сте ми дошли, — жи 
 и од женскадије неко да <pb n="159" /> пође, — опет предложи Јефтан, пошто је момче отишло. —  
, да му изгледају руменији, и изађе.{S} Пође главном улицом.{S} Увуче руке у џепове и поче зазј 
а образима, диже се да купи бакшише.{S} Пође од стола до стола, осмјехкујући се на свакога и ув 
 никад није видјео?...{S} И дјевојка да пође за њега, а никад га није видјела?..{S} Каква ће то 
 устицао шешир на главу и спремао се да пође некуда, кад усплахирани Перо утрча у собу и још са 
ви и да му се у невољи нађе; хтио би да пође, али не може.{S} Само се окреће око себе и стење.{ 
 Обрен, ако хоће, може је наговорити да пође... .</p> <p>Читав сахат провели су у савјетовању,  
очека Обрен живо. — Перо треба одмах да пође.</p> <p>— А зар не може без мене?- — запита Перо п 
>— А да буде право весеље, нека и Стака пође, — опет ће Јово. — Удовица је, ама без ње и без ње 
дубоко уздахну, удари се руком у прса и пође.</p> </div> <pb n="57" /> <div type="chapter" xml: 
p>Пошто је још мало посједио, диже се и пође.{S} Обрен пође за њим и не хтједе се зауставити, м 
не смједе даље противити.{S} Обуче се и пође у полицију.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
 као да се присјети нечему, окрену се и пође вратима.</p> <p>— Хајдемо, — рече Обрену.</p> <p>— 
Хм?...{S} Но гут!... — Осијече доктор и пође пред њим. — Видиме...{S} Шнел...</p> <p>Кад су сти 
одговори ништа.{S} Само упрти пртљагу и пође пред њима, да их води Јовановој кући.</p> <p>Затек 
мало посједио, диже се и пође.{S} Обрен пође за њим и не хтједе се зауставити, макар што их је  
нувши се у страну, засмија се.{S} Обрен пође за њом, па се засмија и он...{S} Зауставише се <pb 
 и немам посла с тобом, — осијече и као пође из гостионице. — Мислиш ти што си ми синоћ платио  
шта виђети...{S} Ништа!</p> <p>И лагано пође прозору, да им отуда покаже, е немају ништа видјет 
те Јефтанову руку, па се окрену и хитно пође кући.{S} Брзо, као на крилима, улети у своју собу, 
ктора?</p> <p>Па се окрену и опет хитно пође уз чаршију.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
?</p> <p>— Синоћ су куњале.</p> <p>Перо пође неколико корачаји, па застаде.{S} Ухвати Благоја з 
едио све, — викну Благоје весело и опет пође да га љуби. — Ти си ми рек’о да уредим и ја сам св 
<p>Но и самовање му додија.</p> <p>Опет пође у механе и, пијући више него прије, поче лупати бо 
же издржати.</p> <p>На саму Нову Годину пође са Обреном тамо.</p> <p>— Охо, како је у вас лијеп 
 да ће ми се некаква несрећа десити ако пођем сам, — рече.</p> <p>— Каква несрећа? — брекну Јеф 
и, па, неко на колима а неко на коњима, пођемо на сусрет...</p> <p>— Хоћемо!..</p> <p>Јово уста 
>— А пристајеш ли ти, да одмах у неђељу пођемо у њих? — запита Перо журно.</p> <p>—- Пристајем. 
 затвори магазу, те кренуше обојица.{S} Пођоше уз широку чаршију, покрај читава низа затворених 
даде знак друговима, да пођу за њим.{S} Пођоше.{S} Полако се прикрадоше до стрикине собе и тада 
/p> <p>— Хајде! — викну.</p> <p>Обојица пођоше.</p> <p>Нијесу дуго ишли, па се нађоше пред омањ 
 више ни ријечи.</p> <p>У другу недјељу пођоше опет.{S} И удовица и Милка сад су им се надале,  
га.</p> <p>Јово даде знак друговима, да пођу за њим.{S} Пођоше.{S} Полако се прикрадоше до стри 
 макар што је Перо, Бог зна зашто, и то пожелио.{S} Никога није било, ништа се чуло није, осим  
ван Перо и удари капом о тле. — Бог вас поживио, господине!</p> <p>— Само овдје не можете више  
врућини, морали су у шетњу.{S} И сви су позавидили Данилу, када опазише како у хладовини слатко 
</p> <p>Јефтан сједе на једно сандуче и позва Јову да сједне код њега.</p> <p>— Ама ми треба и  
в, мргодно је гледао свакога и ничијега поздрава није хтио прихватити.</p> <p>Пред вече сврнуо  
ефтану.</p> <p> <hi>Долазим у петак.{S} Поздрави пријатеље.{S} Перо.</hi> </p> <p>Прочита га јо 
лављелим хаљинама, са осмијехом на лицу поздрави Јову и пружи му обје руке.</p> <p>— А камо се  
берцигером</hi>, лагано уљезе у собу, и поздравивши све, сједе У крај.</p> <p>— Учитељу, јављам 
ли смо, да имаш три коња, — рече Јефтан поздравивши се с њим. — Ако хоћеш да нам их даш под кир 
 вратио, нит’ би јављао да долази и „да поздравим пријатеље“.{S} То ти се само каже!</p> <p>— Е 
лију и са слушкињом се најпријатељскије поздравио. — Ево ме опет, — понови јаче, — јер милостив 
а смо зовнули тебе, да га ти испред нас поздравиш једном здравицом.{S} Ти си чојек паметан, шко 
о на глас.{S} Старији људи лијепо су га поздрављали, а истјерани отац задовољно је трљао руке и 
ише и весели Данило <pb n="165" /> поче поздрављати окупљену свјетину и капом и објема рукама.< 
ија нарачунао осам.{S} Старчић се, чак, позива и на госте „који су могли виђети ако су гледали“ 
ла, преко кога Јефтановица сваке вечери позива некакве духове и разговара се с њима, — метнуше  
до ћу <pb n="161" /> се увијек одазвати позивима омладине, — дочека одмах, заваљујући шешир на  
 погледајући их испод ока, као да би да позна: јесу ли добре платише?</p> <p>— Имам, имам, — ре 
у на дућан.{S} С њиме се отприје помало познавао и сматрао га за пријатеља, а данас му је треба 
 у собу. — Какво полесно?</p> <p>Јефтан познаде, да му се сад пред Пером није шалити, па лагано 
 да увјери, — Ама ја видим.{S} По јутру познајем дан.{S} И, право да ти речем, ја га више не мо 
ремише Тому кочијаша, да се код некаква познаника одмара, а они се полако упутише уском путањом 
наде Благоја Маринчића, свога давнашњег познаника <pb n="115" /> и бившег писара у његовој каса 
d>X.</head> <head> <hi>Сусрет са старим познаником у вароши М.....</hi> </head> <p>Пошто је сте 
Ето, лијепо је, — рече, — кад чојек има познанства у туђем свијету, међу туђим људима, па кад н 
ером: како су многи странци, не имајући познанства, оглобљени и поробљени онако „на божјој вјер 
P19051_C9"> <head>IX.</head> <head> <hi>Познанства у касаби П.....{S} Један непријатан догађај. 
јке.{S} Знајући врло добро, да се такво познанство најлакше може наћи у каквој механи, он је са 
те преварити за ситницу, ако те не води познат чојек као ја...</p> <p>И Благоје поче низати при 
мичући Пери и милујући га. — Ниђе никог позната, па да се с њоме разговори и проговори.{S} Ако  
 си синоћ узели слободу, да на јавноме, позору изложеноме, мјесту кажете, да ви не дозвољавате  
м мрк облак, који се спустио на земљу и поиграва пред њим.{S} И, као да га вјетрови понијеше, о 
Знам шта хоћеш! — викну из свега гласа, поигравајући пред њим. — ха, ха, ха жену би хтио!{S} Је 
да се поче окретати, а комесарова глава поигравати.{S} Изгледало му је, да ће се читава кућа ср 
ило, од радости, баци капу у вис и поче поигравати.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
 га неки бијес и поче по соби трчкати и поигравати.</p> <p>— Крава, крава, крава Филипова у наш 
ају новине и сваке се седмица по једном поинаде...</p> <p>— Ама побиће се, ако Бога знаш, — упа 
оге носе.{S} Дошло да се посвађа, да се поинади макар с киме.</p> <p>Он изненадно скочи и зовну 
ти, кад се врата отворише, а на њима се појави главом Благоје и угојени, поштовани <hi>пунац</h 
рата.{S} Врата се отворише и на њима се појави стари Игњат.{S} Гологлав, рашчерупан, у лакоме о 
 га у затвор, — рече полицајцу, који се појави на вратима.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
дговорише обојица.</p> <p>Стари се опет појави на вратима, носећи читав нарамак сламе.{S} Баци  
коса шарати и, на велику жалост његову, појавише му се неколико чисто бијелих длака у солуфима. 
о чути.{S} Па ни попадија се ни од куда појављивала није, макар што је Перо, Бог зна зашто, и т 
ека, нека, — дочека Перо и повуче га за појас. — Овђе је лијепо...{S} Нека још!</p> <p>Јефтан с 
м стварима, те се шарене мараме, рупци, појасеви и бошче, повијају и лепршају око врата као бар 
едва изговори Перо, пребирајући ресе на појасу и збуњено се осврћући.</p> <p>Поп се окани умива 
ављајући три прста и љубећи их. — Да их поједеш од милине!...{S} Ти то остави само мени.</p> <p 
а је <pb n="157" /> соли и хљеба с нама појео...{S} Њега свакако треба боље дочекати него друге 
>Перо отпрсну и направи лице, као да је појео љуту паприку.</p> <p>— Не ваља, — рече,</p> <p>—  
о, жалећи, што и рибље кости није могао појести.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Bringen Sie no 
> <p>И лагано пође прозору, да им отуда покаже, е немају ништа видјети...{S} Уједанпут испусти  
ве то рјеђе.{S} Доста је било да учитељ покаже прут и он се одмах стишавао и, положивши руке на 
 се пред њим и, љубазно се осмјехујући, показа му собу, Перо, старајући се да што мање времена  
штерија што бијаху дошли да пазарују, и показа им врата. — Пазарујте сад у другога, а ја имам п 
Бјежи, бјежи од мене крвниче! — викну и показа му свих десет прста, као да ће му тога часа у оч 
е и, направивши мученичко лице, стењући показа на прса...</p> <pb n="111" /> <p>— Нихтс... — ре 
јем, укочен, не одговори ништа.{S} Само показа прстом на Јефтана, а главу окрену у страну.</p>  
ак.{S} И ја и <pb n="102" /> Алекса (ту показа руком на онога, што је сједио на новинама).{S} М 
една мала, црнпураста, милоока, Швабица показала.</p> <p>— Фала Богу кад смо живи! — викну Перо 
 грајом и побједничким изразом на лицу, показао свима.{S} Наравно, да је одмах од оца добио нов 
ати губицама као да сиса...{S} Кашње се показао као врло живахан и отресит...{S} Чим је почео в 
 одмах од оца добио нове хаљине, што се показао тако »даровит и паметан«...</p> <p>— Красно диј 
он, а и ти си сад паметан.{S} Ја сам ти показао како се путује, па хајде сам...</p> <p>Перо се  
о таблу да боље запамти и другови су му показивали и теглили га за уши и све — узалудно.{S} Мећ 
 се шалио са дјецом, чупкао их за косе, показивао им разне слике и пјевао им пјесме о Милошу и  
 и окрећати, поче изводити мајсторије и показивати, како зна и на задњим ногама стајати.{S} Пер 
овор. — У бухљивим бачвама одма се вино поквари, па се усирћети, па не ваља ништа...{S} А у мен 
 како не би својим жалостивним ријечима покварио весеље читава друштва.{S} Затим се завали на с 
жи. <pb n="147" /> Задрхташе му и ноге, поклецнуше кољена и он сједе, управо паде на столицу... 
, нарочито од сељака, примати разне <hi>поклоне</hi>, топло обећавајући, да ће свакоме „бити на 
је од власти, — понизно одговори Перо и поклони се до земље.</p> <p>Згоднијега одговора није мо 
но било, — упаде Перо брзо, два пута се поклонивши до земље. — Онда сам био пуно млађи и нијеса 
ог чојека из твога племена, па да му се поклоним к’о свецу...</p> <p>— Свецима нек је слава и м 
испаде из руке.{S} И поцрвени још више, поклопи очи рукама и утече из собе.</p> <p>Стари сам ди 
еп објешењак! — рече, кесећи се. — Исти покојни отац!...{S} К’о да њега гледам.</p> <p>Јово изв 
з кратко вријеме умро. »Отишао у походе покојници« као што сам пред смрт говораше, осмјехујући  
у лица.</p> <p>— Крштеницу за... за оца покојног, — једва изговори Перо, пребирајући ресе на по 
нити.</p> <p>— Зап’о сам за око удовици покојног газде Станка, — весело објави он Пери грлећи г 
е обојица.{S} Пођоше уз широку чаршију, покрај читава низа затворених и незатворених дућана; ми 
та се ради у свијету и хоће ли се ђегођ покрвити...{S} Знаш, нема посла без рата...{S} Кад се ц 
стајао онај исти стари, расклимани сто, покривен истим масним потрпежњаком, са истим, чак неопр 
, одиста, указивала нешто љепша, плочом покривена кућа...{S} Са лица имала је три неједнака про 
апатом.</p> <p>— Има, — одговори Данило покуњено, — Сам Јован, не знам како се зове, има три ко 
 Јефтан.</p> <p>— Нема, — одговори Перо покуњено.</p> <pb n="63" /> <p>Сви ућуташе.{S} Погледаш 
служавник са тала и метну га у крај.{S} Покупи и филџане од гостију.</p> <p>— Да није сиротиње, 
као шибљика и пољуби је у образ.</p> <p>Покупивши новце, плавојка се опет врати за њихов сто.{S 
има.</p> <p>— А како си? — запита Јово, покушавајући да се отме. — Јеси ли здрав?</p> <p>— А-а  
а... напио се од јада, — дочека Данило, покушавајући да се исправи и чвршће стане на ноге, — Ос 
и он брзо, правећи љубазније лице и као покушавајући да се осмјехне. — Што ти власт иште, то тр 
и неких двадесет прозора, а најпошље је покушао да крави Митра кујунџије откине реп и да њиме б 
ијског комесара морао је чекати више од пола сата...{S} Ту су се, у широком ходнику, гурали чет 
а узме жену с миразом, — дочека Обрен у пола пјевајући, као кад чита пјесмарицу. — И ти си се,  
 бок.{S} И поче се кајати, што је икако полазио на пут и што је будаласто одлучио да се жени... 
 <p>Стари се лагано диже са сандука.{S} Полако, као шетајући, пође по соби и, онако са стране,  
руговима, да пођу за њим.{S} Пођоше.{S} Полако се прикрадоше до стрикине собе и тада Јово једни 
 код некаква познаника одмара, а они се полако упутише уском путањом, која је водила кроз ријед 
ти...{S} Дође му, чак, и да запјева, те полако, тихо, поче циједити кроз зубе своју стару и нај 
ослухну некакав шапат.{S} Застаде.{S} И полако, држећи се зида, поче гледати око себе на све ст 
 n="73" /> <p>И пусти их напријед, а он полако, гегуцајући, пође за њима.</p> <p>Стрина Јовина  
тако ти је паметно...</p> <p>— Полахко, полахко, не вичи толико! — упаде преплашени Перо, дајућ 
ш је дијете, па ће се научити свеме.{S} Полахко ти с њоме.</p> <p>— А и бачве су чисте, нијесу  
не пит’о тако ти је паметно...</p> <p>— Полахко, полахко, не вичи толико! — упаде преплашени Пе 
 Перо премрије од страха.{S} Поблиједи, полегути се, ухвати се за гриву и склопи очи да не види 
апита доктор, ступајући у собу. — Какво полесно?</p> <p>Јефтан познаде, да му се сад пред Пером 
пита доктор, окрећући се Пери. — Во ист полесно?</p> <p>Перо нијем, укочен, не одговори ништа.{ 
пова!{S} Крава, крава, крава!</p> <p>Па полети вратима.</p> <pb n="75" /> <p>— Крава, крава, кр 
као дивља звијер.{S} Обје руке рашири и полети према Јови, стиште га у наручја и бјесомучно поч 
о се на прва кољена, а Перо се ослабио, полетио с њега главачке и скљокао се на земљу..</p> <p> 
растворио уста и махао рукама као да ће полетити.</p> <p>— Нема Томе! — викну загушено, приближ 
сет прста, као да ће му тога часа у очи полетити. — Бјежи од мене!...{S} Зар сам те ја за то ли 
де и заплака од радости.{S} Баш му сузе полетише низ образе.</p> <p>— О Перо мој како си ми! —  
 што бијаше устао и почео се умивати, а полијејевала му лијепа Мара, обучена у лахке хаљине, не 
ешкати.{S} Бијаше му, као да га је неко полио хладном водом...{S} Стид га, стид од сама себе, д 
> <p>— То нијесу моји послови, — окреса полицајац куцајући се по сабљи. — То ће се у полицији и 
<p>— Јесте ли ти Перо Карантан?— запита полицајац набусито, одгурнувши Данила и приближујући се 
 Перу Карантана морам водити, — осијече полицајац и као да се још више испрси.</p> <p>Перо прот 
Перу Карантана водим у полицију, — рече полицајац и поносито се испрси.</p> <p>Перо скрсти руке 
у широком ходнику, гурали четири до пет полицајаца, врзајући се око двају нешто љепше обучених  
а Перо зачуђено, угледавши крупна, мрка полицајца, <pb n="143" /> гдје стоји иза Данилових леђа 
це.</p> <p>— Водите га у затвор, — рече полицајцу, који се појави на вратима.</p> </div> <div t 
оје и стаде између њих. — Зашто ће тебе полиција проћерати?</p> <p>— Ако не вјерујете, а ви пит 
не и разбацане на све стране, као да је полиција какву преметачину извршила или, у најмању руку 
 Не може бити, — отегну пакосно. — Мене полиција проћерује одма, овога часа...</p> <p>— Невјешт 
} Перо помисли да ће опет бити когод из полиције и хтједе се сакрити, кад се врата отворише, а  
head> <hi>Перина просидба.{S} Незгоде у полицији.</hi> </head> <p>У гостионици сједио је Перо м 
ајац куцајући се по сабљи. — То ће се у полицији извиђети...{S} Сад морате са мном.</p> <p>Перо 
tone unit="subSection" /> <p>Пред собом полицијског комесара морао је чекати више од пола сата. 
де даље противити.{S} Обуче се и пође у полицију.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пред с 
и је наређено да Перу Карантана водим у полицију, — рече полицајац и поносито се испрси.</p> <p 
а ме спава! — прошапта тихо. — Барем би половина буха прешло на њега.</p> <p>И дође му, да тога 
, — одговори Перо и преклони се читавом половином тијела. — Баш се тако зовемо...</p> <p>Комеса 
д широке мурве, која је собом заклањала половину мале, скромне кућице, чија је бјелина, прама с 
косе падали по образима и сакривали јој половину лица.</p> <p>— Крштеницу за... за оца покојног 
 Ама немој точити пун филџан, него само половину.</p> <p>Гости су већ били посједали на ниске,  
и их.</p> <p>— Извол... — викну, али на половици ријечи застаде и остаде онако растворених уста 
, прихваћајући, окренуо га на криво, те половицу кахве пролио по новим чакширама.{S} Само је бл 
а речемо заниманије? — запита изненада, положивши руке на кољена и пипкајући прстима као по кла 
љ покаже прут и он се одмах стишавао и, положивши руке на клупу, уозбиљио се као какав старац.< 
е новине и, мичући губицама попут зеца, полугласно чита.</p> <p>Перо им каза своје име и, без п 
/> <p>— Стрико зна шта ради, — прошапта полугласно. — Он зна...</p> <p>— А шта ради?</p> <p>— О 
е ли те стрина виђела? — шаптао је Јово полугласно.</p> <p>— Није...{S} Ње се и не бојим, — одг 
 играјући се њиме, поче дражити дебелу, полугубаву мачку, која је лежала на ћепенку и сунчала с 
на гдје се наслонио на стар, расклиман, полуразрушен плот, пуши на кратки чибук и наређује нешт 
ако Милош Обилић пробада цара Мурата на пољу Косову.</p> <pb n="49" /> <p>— А оно је ваша слика 
јећем испод њих.</p> <p>— Бећари сад на пољу јадују, а ожењени се у кућу радују, — избаци, потп 
ури, а дрхће од чежње и напријед спрема пољубац...{S} Стиже јој...{S} Рашири руке, стиште је на 
је на прса, и, склопивши очи од заноса, пољуби је...{S} А тада се одвоји од ње, и хтједе јој бо 
ују, и примаче јој се ближе.{S} Опет је пољуби.</p> <p>— Хајде, Перо, да иђемо, — поче Јефтан и 
вши јој бакшиш он задрхта као шибљика и пољуби је у образ.</p> <p>Покупивши новце, плавојка се  
>Перо скиде капу, понизно му приступи и пољуби га у руку.</p> <p>— Ја... ја би... — промуца и з 
 прибра, извади кесу да плати попу, па, пољубивши га у руку, готово трком оде из куће.</p> <p>Т 
4" /> <p>— За ту ријеч требало би да те пољубим, — викну. — Ти си... ти си... хеј Маре, — па из 
 у собу и још са врата повика:</p> <p>— Помагај, господине, ако Бога знаш!</p> <p>— Цо хћеш? —  
Пушибрку на дућан.{S} С њиме се отприје помало познавао и сматрао га за пријатеља, а данас му ј 
да знаш? — питао је Аћим, као љутећи се помало, премда он нити је могао нити смио озбиљно се љу 
ко ми није вазда пред очима, дође ми да помахнитам...{S} А сад — да оде тако далеко...</p> <p>— 
нешто заголица.{S} Као живо нешто да се помаче у њему и свом снагом гурну га њојзи.{S} Пруживши 
мало.{S} Једино, да срцу пусти на вољу, помијеша прсте у Данилову косу, затресе му главом и зап 
во имао неки свој језик, у коме је било помијешано чешких, њемачких и неколико српских ријечи,  
Перо, на чаршији, опази Данила, гдје се помијешао у гомилу дјечурлије, па се с њима препире и р 
а бит’ неће, — опет дочека механџија. — Помириће се они брже и опет ће читати...{S} Не могу они 
о себе на све стране.</p> <p>— Ко је? — помисли у себи.</p> <p>Привири боље.{S} И опази, недале 
нечији кораци и као граја нека.{S} Перо помисли да ће опет бити когод из полиције и хтједе се с 
уменилом, те би се, готово, прије могло помислити да је старија сестра Милкина него мати.{S} Он 
p>Перо Карантан збуни се.{S} Хтио би да помогне Јови и да му се у невољи нађе; хтио би да пође, 
 плаче.{S} Очи му се закрвавиле, образи помодрили, а каљаве сузе циједе се низ браду.</p> <p>—  
 губицама) смјежуране коже, набијељена, помоли се на вратима носећи <hi>слатко</hi> и воду.</p> 
кну из свега грла.</p> <p>На вратима се помоли једна рашчерупана глава са огромним кукастим нос 
 више није слушао.{S} На собним вратима помолила се њежна, витостаса Мара, лијепа и мила и, као 
ена, па ћеш зафатит’ сушицу, па ти неће помоћ’ сви љекари.</p> <p>Перо прошета мало по магази.{ 
 изненада, једнога дана, чудан случај у помоћ не прискочи.{S} И није то био никакав необичан сл 
р па пости и читај молитве, јер ти нема помоћи...</p> <p>И одрече се друштва.{S} Неколико дана  
ану. — Јашите, па да се иђе...</p> <p>И помоћу Даниловом поче товари, ти пртљагу, а њима остави 
 поче се димити на ћилиму.{S} Очи му се помутише, усне поблиједеше, коса се накостријеши.{S} По 
спао.{S} Пробудивши се подбуо, мамуран, помућених очију, замршених бркова и косе, љутио се на с 
него је, обично, водио уза се још кога, понајвише каква новајлију, који није вичан механском ва 
гој страни, поучавао свијет, како да се понаша при дочеку.</p> <p>— Ви само мене пустите наприј 
их цура, по свој прилици оних сумњивога понашања, и избацујући шале, које се у књиге не уписују 
 вичан и није знао како се с њима треба понашати.{S} С тога се мало погури, обори руке низа се  
S} Српски је <pb n="109" /> разумијевао понешто, али говорити није знао.{S} Он је управо имао н 
е и, држећи капу под пазухом, скрушен и понизан уљезе у собу.{S} Комесар, дебељкаст, мргодан чо 
. — Шта тражиш?</p> <p>Перо скиде капу, понизно му приступи и пољуби га у руку.</p> <p>— Ја...  
>— Треба...{S} Траже ми је од власти, — понизно одговори Перо и поклони се до земље.</p> <p>Зго 
ред њим. — Цо?</p> <p>Перо скиде капу и понизно се наклони.</p> <p>— Болестан ми пријатељ, госп 
 Ето... како ви велите, — одговори Перо понизно, снебивајући се. — Ви како гласате мени је прав 
аде Обрен. — Њих треба напунити вином и понијети за пута...</p> <p>— И један треба лијепом здра 
рава пред њим.{S} И, као да га вјетрови понијеше, он се брзо окрену и отрча из авлије.</p> </di 
немам, па ће вам бит’ ружно...</p> <p>— Понио је Перо свој душек, — дочека Јово, — а нама остал 
о одржати на ногама. — Тако је, тако! — понови опет. — И мени је драго, кад ти, к’о младић једа 
ијатељскије поздравио. — Ево ме опет, — понови јаче, — јер милостивој власти треба крштеница и  
бјешењака! — кроза смијех викну Јефтан, поново се враћајући друштву и вукући Перу за <pb n="168 
платити!</p> <p>Затим опет ушепртљи.{S} Поново притрча прозору, млатарајући рукама, и поново се 
и...</p> <p>— ...и мати је ашиковала, — поново се уплете онај из гомиле.</p> <p>— ...и мати ти  
а.</p> <p>— Жени се, — савјетовао га је поново, узимајући га испод руке. — Жени се, јадан брате 
</p> <p>— Вратићеш се.</p> <p>Данило се поново расплака.</p> <p>— Ех, с тога ја и плачем, — вик 
 притрча прозору, млатарајући рукама, и поново се поврати вратима.</p> <p>— Кажи Јоки, — викну  
и пјевати.{S} Нареди и доручак и пива и поново се окрену Пери.</p> <p>— Ја знам кршних пуно, —  
 викну онај што је опалио, пунећи пушку поново.— Ето га!</p> <p>— Ето га! — завика још неко.</p 
> <p>Перо опет испусти некакав јаук.{S} Понори главом као да се спремаше да пане и са столице.< 
!{S} А најљепша и највећа од свих кућа, понос веселих касабалија, издизала се при дну чаршије и 
{S} Шест гиздавих, бијелих лабудова, са поносито исправљеним вратовима и као неким крунама на г 
— А мене коњ није мог’о оборити! — рече поносито.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 
на водим у полицију, — рече полицајац и поносито се испрси.</p> <p>Перо скрсти руке, па га попр 
могу.</p> <p>— Могу ја, — дочека Јефтан поносито. — Ја и Јово можемо.</p> <p>— Можемо!</p> <p>— 
 удавале?</p> <p>— Ја, — настави Јефтан поносито, спремајући се, да и трећи пут удари руком о с 
чите!</p> <p>Но они му нијесу ни чекали понуде.{S} Обрен је точио и без њега, јер није могао гл 
ије толико уживао, колико кад га човјек понуди чашом добра вина и кад му рекне да је паметан.</ 
ио и пио би га вазда.{S} Да ме и сад ко понуди, не би рекао „<hi>нећу</hi>“.</p> <p>— Је ли? -  
да не може боље.{S} Да тако није казао, поп му не би дао крштенице и не би му је дао све дотле, 
 <p>Непрестано говорећи и хвалећи Перу, поп, из некакве старе, зарђале кутије извади велике, ча 
пенице, — њему се смрачи пред очима.{S} Поп му сада није изгледао као поп, него као голем мрк о 
бијелих, загрнутих рукава од кошуље.{S} Поп је, без мантије и камилавке, босоног газио по мокро 
а, прама сунцу, силно ударала у очи.{S} Поп је био крупна људина, мрка, сунцем опаљена лица са  
 страну и сакри се за мурвово стабло, а поп испусти мотику, земљавим прстима скину повезач, раш 
теницу одмах.</p> <p>— Хм, хм, — дочека поп љутито. — Шта ће одма?{S} Каква је то преша? — Али, 
ији и гледао по свима прозорима, док је поп ходао по соби и тражио протокол.{S} Нестрпљиво је ш 
ио.</p> <p>— То не могу дат’, — осијече поп, отресајући воду са браде. — Шта ће крштеница мртву 
ављали.</p> <p>— Кршан си ти, — настави поп, прелиставајући протокол, — чим не слушаш рђаве јар 
</p> <p>— И јес’ и јес’ тако, — настави поп одушевљеније, па му спусти руку на раме и повуче га 
тни ланац објеси о врат.</p> <p>— Је ли поп код куће? — некако сурово запита уплашену слушкињу, 
— Шта ћеш данас? — запита га изненађени поп, који тек што бијаше устао и почео се умивати, а по 
здах.</p> <p>— Маро, дијете, — рече јој поп пишући крштеницу и не осврћући се на њих, — ево и П 
није главу изгубио.{S} Љутит и разјарен поп, чим га опази, стиште своје снажне шаке и раскорачи 
очима.{S} Поп му сада није изгледао као поп, него као голем мрк облак, који се спустио на земљу 
мљи, који се толико бојао власти колико поп и који би био у стању са већим страхопоштовањем гов 
</p> <p>— Ја...</p> <p>— Муч’, — дрекну поп и измахну шаком, да Пери намах замрије ријеч у грлу 
а треба, па да ми је извадите...</p> <p>Поп, отресајући земљу са нога и једнако рашчешљавајући  
еро врпољећи се. — Тако је то...</p> <p>Поп га обгрли објема рукама и силом га сједе на столицу 
на појасу и збуњено се осврћући.</p> <p>Поп се окани умивања, па, онако мокар, пустивши да му с 
љати нешто.{S} Затим још једном погледа попа, испод ока погледа Мару и, пошто рече једно тужно, 
 њом, да је ухвати, да је задржи.{S} На попа је био сасвим и заборавио и, кад овај устаде пружа 
вши се на широко, погледом поче тражити попа.{S} Опази га у дну авлије, испод широке мурве, кој 
p> <p>Опазивши Перу обоје застадоше.{S} Попадија као да се застиди па се окрену у страну и сакр 
о их је ту засадио.{S} Иза њега је ишла попадија, дебела, угојена жена, загрнутих рукава и разд 
јој је чак и гласа могао чути.{S} Па ни попадија се ни од куда појављивала није, макар што је П 
упише у хотел и, уз мермерне степенице, попеше се до соба, које им <pb n="98" /> је једна мала, 
е.{S} Мрко је и лијепо, па да умреш кад попијеш чашу...</p> <p>— Красно вино! — потврди Благоје 
ћем око плаћања.{S} Старчић вели, да је попио шест ракија, а механџија нарачунао осам.{S} Старч 
им’о једну краву, па дебела, па, кад је попипаш, мехка к’о памук...{S} И била ми је драга пуно! 
е поблиједеше, коса се накостријеши.{S} Поплашено погледа по свима и као да хтједе скочити и бј 
земне собице, и удовица и кћи јој Милка поплашено скочише, и, оставивши филџане и кахву, коју с 
шуљу.</p> <p>Јово Перотић јаукну, скочи поплашено <pb n="5" /> и, чешкајући се по глави, поглед 
 А зар не може без мене?- — запита Перо поплашено. — Шта ћу ја?</p> <pb n="64" /> <p>Јефтан ост 
ше разбијати чаша ни боца.{S} Није боца попов нос, па да је разбијаш...{S} То је једна мртва ст 
шта се чуло није, осим досадна шкрипања попова пера, који је, као за инат, хитао, да крштеницу  
 запита уплашену слушкињу, кад стиже до попових врата и снажно гурнувши, отвори канат. — Је ли  
адима«.{S} Додуше пажљиво је крио име и попово и дјевојчино, али је причао све остало и причао  
чим, а једва ће те дочекати.{S} Знаш ли попову Мару?...{S} Бијела је к’о сир, а румена к’о млад 
ну.</p> <p>Кад је четврти пут -ступио у попову авлију и заискао крштеницу, за мало те није глав 
.</hi> </p> <p>Прочита га још два пута, поправи неколика слова и даде послужитељу да однесе.{S} 
 је то земља?...</p> <p>— Жена је то, — поправи га Перо <pb n="101" /> брзо, — жена, а није зем 
"de">Sehr gut</foreign> — одговори она, попријевтиши му прстом.</p> <p>А Перу нешто заголица.{S 
/p> <p>Старац, не вјерујући, погледа га попријеко.</p> <p>— А имаш и пара?</p> <p>— Имам.</p> < 
 испрси.</p> <p>Перо скрсти руке, па га попријеко погледа.</p> <p>— Мене да водиш?{S} Мене? — з 
 чело. — Кршна!</p> <p>Стари га погледа попријеко.</p> <p>— А неко ми рече, да ћете ви сјутра и 
тра на вјенчање.</p> <p>Перо га погледа попријеко, готово крвнички.</p> <p>— А што сјутра? — за 
 повезач, рашчешља браду и погледа Перу попријеко.</p> <p>— Шта ћеш? — запита не баш најљубазни 
 на челу, голему као јаребичино јаје, и попрска му вином нову кошуљу.</p> <p>Јово Перотић јаукн 
p>Други дан, у само свануће, похитао је попу.{S} Обукао се као и јуче, угладио се, само што се  
 се некако прибра, извади кесу да плати попу, па, пољубивши га у руку, готово трком оде из куће 
S} Данас ћемо и у цркву и добро платити попу, па нек одма вјенча...</p> <p>Перо слегну раменима 
де.</p> <p>— Барем ћу имат’ рашта отићи попу, — рече. — Док је крштеница, имам му рашта ићи и у 
во ме опет, — сјутрадан весело подвикну попу, пошто је уљегао у авлију и са слушкињом се најпри 
 које су се ломили сунчани зраци, који, попут дугуљастих стубова провиднога дима, падаху кроз с 
 на комшијски дуд и ту ударати у даску, попут црквених клепетала, те су комшијске жене, мислећи 
узео подеране новине и, мичући губицама попут зеца, полугласно чита.</p> <p>Перо им каза своје  
 вам је то каз’о?</p> <p>Јефтан, блијед попут крпе, истегну га из кола и повуче у страну.</p> < 
ан апетит.{S} Све је чистио испред себе попут тродневнога гладнице.{S} Ни мрвица није остављао. 
ву Филипову из жита, — развика се стари попут пудара. — Гони, и кажи му, лопову, да ми је учини 
, некакву пјесму, звонку и умиљату, што попут славујске трепери у ноћи, а у пјесми као да га не 
... осим тога... не знам колика ће бит’ попутнина.</p> <p>— Попутнине нема!</p> <pb n="65" /> < 
знам колика ће бит’ попутнина.</p> <p>— Попутнине нема!</p> <pb n="65" /> <p>— Онда ја не могу. 
 страна...{S} И као вјетар прохладан да попухује, милује га по образу и лагоди.{S} И тај вјетар 
е здравље!</p> <p>— Живио!</p> <p>Перо, поражен овом здравицом, трепташе трепавицама више него  
жењен чојек« треба да спава на меку, а, поред тога, не иде за својим него за Периним послом и д 
егне у кућу, а он стаде под дуд.{S} Ту, поред Данила, леже и поче мислити о Јоки.</p> <p>Ту је  
ко је лијепо било сједити <pb n="92" /> поред Томе и возити се...{S} Ипак не одговори ништа.{S} 
</head> <p>Јефтан, који је још два дана поред лијепе Швабице боловао, вратио се у <pb n="155" / 
чно расвијетљена, јер <pb n="132" /> је поред врата шкиљио један фењер, а на кривим степеницама 
асно вино! — потврди Благоје опљуцнувши поред себе. — Ја <pb n="135" /> сам га пио и пио би га  
ромрмља уплашени Данило, који је стајао поред постеље. — Фала Богу кад си се пробудио!</p> <p>— 
нци, не имајући познанства, оглобљени и поробљени онако „на божјој вјери“...{S} Но Перо га више 
, дуговјечно, берићетно!{S} Да Бог да и пород породио и све ти у напријед пошло!</p> <p>— Живил 
вјечно, берићетно!{S} Да Бог да и пород породио и све ти у напријед пошло!</p> <p>— Живили млад 
е. — тер сте узели слободу, увредљивими поругами чинити повреду царевима...</p> <pb n="146" />  
посла. — осијече Перо бјежећи од њих. — Пос’о је пос’о и он је најпречи!</p> <p>— Таки ли си ми 
 си Перин јаран.</p> <p>— Ја бих... ама пос’о и дангуба... — замуца Обрен. — А... осим тога...  
осијече Перо бјежећи од њих. — Пос’о је пос’о и он је најпречи!</p> <p>— Таки ли си ми пријатељ 
оћеш, ја ћу све свршити...{S} То је мој пос’о...{S} Ја само дочекујем странце и чиним им услуге 
 и као размишљајући. — У мене је крупан пос’о...</p> <p>— Што крупњи, бољи је! — упаде Благоје  
— Неколико дана, — одговори Перо. — Ако пос’о свршим, поћи ћу прије...</p> <p>— Онда ти ја у св 
 стране и пунац и пуница. — Какав је то пос’о?{S} Зар тако ваља?</p> <p>— Оставите ме.{S} Имам  
обри и Јово.</p> <p>— Вечерас ћемо се и посавјетовати о томе...{S} Сви да дођете у мене, — опет 
ан омањи сто и ту га, као какво дијете, посади на столицу.</p> <p>— Сједи ти и само гледај, — р 
а трчи куд га ноге носе.{S} Дошло да се посвађа, да се поинади макар с киме.</p> <p>Он изненадн 
тне Јефтанов поглед. — Ко ће ме сад?{S} Посиједио <pb n="59" /> сам к’о пашалијин ђогат, а зову 
само половину.</p> <p>Гости су већ били посједали на ниске, <pb n="74" /> троножне столице, кој 
а, као да су какву побједу однијели.{S} Посједаше око округлога стола, — око стола, преко кога  
евићу Марко...</p> <p>Пошто је још мало посједио, диже се и пође.{S} Обрен пође за њим и не хтј 
ено је да не може љепше.</p> <p>Пери се посјекоше ноге и у свему тијелу нестаде му снаге.{S} Пр 
е плах, — упаде Јован, — па му драго да поскочи, драго...</p> <p>Перо се ухвати за кољено и хук 
 се <pb n="40" /> брзо жени, па је мене посл’о...{S} А милостива власт хоће крштеницу одмах.</p 
е ли се ђегођ покрвити...{S} Знаш, нема посла без рата...{S} Кад се царевине закрваве, онда се  
 — дочека стари осорно. — Кад чојек има посла и кад хоће на пут, ја не заустављам...{S} Ни мени 
то, али он није волио имати са властима посла.{S} Није им био вичан и није знао како се с њима  
зарујте сад у другога, а ја имам пречег посла, — рече и отрча из дућана.</p> <p>— Оженио се Пер 
...</p> <p>— О, брате, као да ми те Бог посла! — викну обрадован Перо и поче га грлити. — О, бр 
 сумњиве послове испуњавали.{S} Ви, без посла, путујете по касабами, разговарате с касабалијами 
{S} А ја сад имам <pb n="77" /> нешто и посла, па, ако одете, нећете ми барем сметати...</p> <p 
ересовани Перо. — Зар нијеси мог’о наћи посла?</p> <p>— Опет сам био у хавсу...{S} Обиједили ме 
> <p>— Кад ми не вјерујеш, онда и немам посла с тобом, — осијече и као пође из гостионице. — Ми 
ако ваља?</p> <p>— Оставите ме.{S} Имам посла. — осијече Перо бјежећи од њих. — Пос’о је пос’о  
ља од мојих послова...{S} Ја и сад имам посла...</p> <pb n="82" /> <p>Па, љутито лупнувши врати 
 ослони...{S} Само на ме!..{S} Ако имаш посла на суду, у чаршији, гдје хоћеш, ја ћу све свршити 
 Исуса, па опет ме, ето, стигла казна и послали ми кугу на врат.{S} Да је била кршна, не би чек 
 — настави Јефтан јаче. — Да нам је Бог послао колеру на врат, ја се не бих љутио...{S} Рек’о б 
 Русија ће њега згњавити к’о црва...{S} Послаће своје Козачине, па ће га утопит’ у мору...</p>  
 — — упита Аћим мекше.</p> <p>— Јок.{S} Послаћемо га у школу.{S} Нек иђе тамо, па макар ништа н 
ослуша нешто, ако би хотио«...{S} Писмо послаше у механу, упућујући момче, да ће га ту <hi>сигу 
није драго кад ме ко зауставља од мојих послова...{S} Ја и сад имам посла...</p> <pb n="82" />  
тиво, — ви сте, дапаче, и друге сумњиве послове испуњавали.{S} Ви, без посла, путујете по касаб 
м о тле.</p> <p>— Ти ми се не мијешај у послове! — викну. — Шта ти знаш? ..{S} Зар Данило не мо 
ило име Аћим...</p> <p>— То нијесу моји послови, — окреса полицајац куцајући се по сабљи. — То  
 тога, не иде за својим него за Периним послом и да је овај, према томе, дужан, бринути се за њ 
ом у прса.{S} Она га укочено погледа, а послужавник јој испаде из руке.{S} И поцрвени још више, 
орених очију и руменећи се, поднесе она послужавник са кахвом Пери, који се бијаше толико збуни 
 и утече из собе.</p> <p>Стари сам диже послужавник са тала и метну га у крај.{S} Покупи и филџ 
е.{S} Носила је на простоме, улупљеноме послужавнику црну кахву, наточену у старе, напукнуте фи 
два пута, поправи неколика слова и даде послужитељу да однесе.{S} Затим запали цигар и, добујућ 
 није тешко, и да дође, ако може, да их послуша нешто, ако би хотио«...{S} Писмо послаше у меха 
ћеш ли да те ја курталишем? — запита. — Послушај мене, па се не бој никога!</p> <p>— Курталиши  
очи у чашу и, са особитим задовољством, посматраше, како по површини искачу мале искрице.{S} И  
гледавши госте, он устаде и зачуђено их посматраше.</p> <pb n="78" /> <p>А ђе си ти, Игњате? —  
је виде ту лијепу невјесту.</p> <p>Неки постадоше и нестрпељиви чекајући.{S} Јефтан је четири п 
} Што је више ишао њима, самовање му је постајало све теже и увидио је, да тако више не може из 
јешати са осталом дјечурлијом на улици, постао је за кратко вријеме врло славан.{S} Прославио с 
 какав старац.</p> <p>Кроз годину -дана постао је миран ђак.{S} Да је био добар, то се баш не м 
 <pb n="52" /> <p>И, радујући се што је постао тако разговоран, задовољно се поглади по брковим 
нице</hi>.</p> <p>Перо врисну, скочи са постеље и — пробуди се.</p> <p>— Фала Богу, —- промрмља 
а уплашени Данило, који је стајао поред постеље. — Фала Богу кад си се пробудио!</p> <p>— А ко  
се испава.{S} Отишао би, па, не тражећи постеље ни јастука, извалио се ма гдје, макар и за врат 
ратима и гледали Јефтана, како сједи на постељи, десном руком грли стас лијепе собарице, која ј 
спусти завјесе, истјера Данила и леже у постељу.{S} Мислио је да ће, ако мало заспе, макар и на 
у. — Хајде, кукавче црни, у манастир па пости и читај молитве, јер ти нема помоћи...</p> <p>И о 
ам сви таки!...{S} Барем би се опет сви пости постили...</p> <p>Непрестано говорећи и хвалећи П 
а ћу бити барјактар, па, вала, да се не постидим ни самога Бошка Југовића.</p> <p>— И чутуре тр 
нао да има неко с тобом, — промуца Перо постиђен. — Данило ми рече, да си болестан.</p> <p>— Ја 
ви ахнуше и погледаше у Стаку, а Стака, постиђена, гледаше само у црну земљу и зелену траву.</p 
пресудиш данас...</p> <p>— Зар данас? — постиђено запита удовица, оборивши очи, и опет се своји 
пства.</p> <p>Јефтан обори главу и, као постиђено дијете, поче се чешкати по обрви.</p> <p>— Ам 
ко ће ме, брате? — питао је Перо некако постиђено, окрећући главу у страну да не сретне Јефтано 
 таки!...{S} Барем би се опет сви пости постили...</p> <p>Непрестано говорећи и хвалећи Перу, п 
исмо.{S} Ево нам га!</p> <p>— Ево га! — потврди и стари, дахћући од умора. — А ђе си ти био? —  
.</p> <p>— ...и мати ти је ашиковала! — потврди Алекса.</p> <p>— Чија мати?</p> <p>— Твоја?</p> 
попијеш чашу...</p> <p>— Красно вино! — потврди Благоје опљуцнувши поред себе. — Ја <pb n="135" 
ма без женскадије.</p> <p>— То треба, — потврди и Јово. — Ево, да опростите, ја ћу водити своју 
авље Богу молимо...</p> <p>— Тако је, — потврди Перо, тек да нешто каже, и ако га није слушао,  
а као да љуби кога.</p> <p>— Тако је, — потврди, правећи се озбиљан. — Шта би било са женама, д 
у пригушено.</p> <p>— Болестан богме, — потврди Данило, окрећући се и гледајући: чекају ли га ј 
но облака...</p> <p>— И мени се чини, — потврди удовица и, као нехотице, све се више наслоњаше  
еном ослони о његово.</p> <p>— Данас, — потврди он. — Ти само ако хоћеш...</p> <p>— Ја хоћу, —  
рујући. — Је ли истина?</p> <p>— Баш, — потврди Јефтан, бацајући му брзојав пред ноге. — Да се  
гоје љутито. — Ти ћеш отићи са мном, да потврдиш просидбу <pb n="129" /> и видиш ђевојку.{S} Ли 
 нас жене рађају...</p> <p>— Тако је, — потврдише сви.</p> <p>Јефтан, охрабрен, поглади се по б 
о? — брекну Перо љутито <pb n="91" /> и потегну Данила за мокру, разбарушену косу. — Зар је Том 
очи да не види своје пропасти, а Јефтан потјерао за њим, труцка на коњу и, као пијан, клима се  
а чојека, па то је...</p> <p>— А шта си потље радио? — дочека заинтересовани Перо. — Зар нијеси 
 ја ћу на сухо, па да видимо ко ће кога потопити...{S} Знаш ли ти, болан, да ће њему Русија дес 
ме Аћим, или како се на корицама читуље потписивао <hi>Јоаким</hi>, а мати му се звала Ана.{S}  
мковићу, треба да смо сви <pb n="33" /> потпокорни и да јој се вазда за здравље Богу молимо...< 
епрестано држао у лијевој руци, и добро потпраши.</p> <p>— Љевше је кад се читају новине, него  
закаснити.</p> <p>Растадоше се обојица, потпуно задовољни.{S} Благоје задовољан ради добре вече 
, а ожењени се у кућу радују, — избаци, потпуно задовољна, што је могла ово <hi>скнадити</hi> к 
Превариће он, — одговори Алекса упорно, потпуно увјерен о неприкосновености свога мишљења. — Ст 
и прије сто годинах...{S} То је, наиме, потребно...{S} Видите, како ово доликује <pb n="150" /> 
итељу, говорити к’о нико, — рече Јефтан потресен, бришући сузу. — Халал му вјера ко те таког ро 
p>— Нек вам је сретно ђечице! — узвикну потресено, као да ће тога часа проплакати. — Бог вам да 
ргодно лице. — Не бој се, да ћеш ти што потрошит’.{S} Имам ја пара, да платим и за те и за се.{ 
, расклимани сто, покривен истим масним потрпежњаком, са истим, чак неопраним, чашама и боцама, 
их.{S} Отуда се вино разлило и по свему потрпежњаку, — јединоме чаршафу <pb n="9" /> што га је  
љу писмо, у коме учтиво замолише »да се потруди, ако му није тешко, и да дође, ако може, да их  
у.</p> <p>— Куда? — уплете се удовица и потрча за њим. — Куда?</p> <p>— Ето нас други пут!{S} З 
л...</p> <p>Кад су стигли у Хотел, Перо потрча уза степенице, па, сачекавши га <pb n="110" /> п 
 пјегавим лицем, са добро <pb n="69" /> потстриженим брковима и великим, оклепљеним ушима, мирн 
јица прихватише за столице као да ће се потући, те сиромах Перо читава три корака одскочи у стр 
пуницу</hi> и <hi>суђеницу</hi>, све да потуче, па да онда трчи куд га ноге носе.{S} Дошло да с 
 ми се чини, да се не враћамо више, ако поћерамо к’о што смо почели.</p> <p>Перо не знаде шта б 
а, — одговори Перо. — Ако пос’о свршим, поћи ћу прије...</p> <p>— Онда ти ја у свему стојим на  
ати прстима по стаклу.</p> <p>— А ко ће поћи на пут и куда? — као да сам себе запита. — О тома  
/> мени није десила несрећа?{S} Ти само поћи, па се не бој.</p> <p>И пружи му руку у опроштај,  
и.</p> <p>Перо направи забринуто лице и поћута мало.</p> <p>— А нема ли и она каква писара? — з 
ани, испали пушку, он се трже и прекиде поучавање.</p> <p>— Ето га! — викну онај што је опалио, 
> <p>Учитељ је, опет, на другој страни, поучавао свијет, како да се понаша при дочеку.</p> <p>— 
лади к’о кап, па треба да их ми старији поучимо.</p> <p>Од свега овога разговора Перо ништа чуо 
шинлије, који се бар неколико пута није похвалио, како је вечерао у својој кући, а пио вино у — 
овори Перо весело, раздраган Благојевом похвалом касаби, — ама се живи.{S} Сви живимо!</p> <p>— 
лџан.</p> <p>Други дан, у само свануће, похитао је попу.{S} Обукао се као и јуче, угладио се, с 
њу руку, као да су му лопови долазили у походе.</p> <pb n="28" /> <p>Наравно, да заклетву никак 
 је кроз кратко вријеме умро. »Отишао у походе покојници« као што сам пред смрт говораше, осмје 
 а послужавник јој испаде из руке.{S} И поцрвени још више, поклопи очи рукама и утече из собе.< 
ђе се кује док је вруће, — рече Благоје поцупкујући. — Нијеси јој ти сам просилац...{S} Њу људи 
{S} Затим опет поче играти око столова, поче звиждукати и пјевати.{S} Нареди и доручак и пива и 
} Застаде.{S} И полако, држећи се зида, поче гледати око себе на све стране.</p> <p>— Ко је? —  
еро га дрпну за рукав и, од нестрпљења, поче тапкати ногама, као да збија сламу.</p> <p>— Хајде 
 могу...</p> <p>Перо се почеша иза уха, поче куцкати врхом од кундуре о тле и као смишљати нешт 
и он сједе на кревет и, објесивши ноге, поче климатати њима.{S} Прислони чело уз прозор, па као 
ође у механе и, пијући више него прије, поче лупати боце, прозоре, чаше и уједати свирачице.{S} 
брен дохвати аршин и, играјући се њиме, поче дражити дебелу, полугубаву мачку, која је лежала н 
т врати за њихов сто.{S} Сједе до Пере, поче га миловати по образу и умотавати му брк.{S} А њем 
ан обори главу и, као постиђено дијете, поче се чешкати по обрви.</p> <p>— Ама молимо те, учите 
pb n="95" /> се поче гицати и окрећати, поче изводити мајсторије и показивати, како зна и на за 
му, чак, и да запјева, те полако, тихо, поче циједити кроз зубе своју стару и најомиљенију пјес 
иближише и весели Данило <pb n="165" /> поче поздрављати окупљену свјетину и капом и објема рук 
 нијесам ја бунтовник, — <pb n="148" /> поче се бранити Перо и ако муцајући. — Ја сам ја, а бун 
екако чудно стењати и привлачити га.{S} Поче га и љубити и тепати му.</p> <p>— Благо мени, како 
кву дјевојку, која би му се свиђела.{S} Поче застајкивати и испред многих излога, пред дућанима 
>Јован остави лулу и као замисли се.{S} Поче нешто у себи рачунати, погледајући их испод ока, к 
} Јефтан застаде.</p> <p>— Ја мислим, — поче Јово, — да свадба без барјака никако не ваља.{S} В 
 да се оженио наш друг Перо Карантан, — поче Јефтан устајући са столице и исправљајући се. — Ми 
ривши унутра.</p> <p>— Данило, синко, — поче Перо благим, очинским гласом, окрећући се и као тр 
љуби.</p> <p>— Хајде, Перо, да иђемо, — поче Јефтан и као подиже се. — Ти си каз’о, да ћемо ост 
очеше пити.</p> <p>— Ви знате, браћо, — поче Јефтан озбиљно, малко уобљеним гласом, — да је у н 
и наточи је.</p> <p>— Онда... онда... — поче оним вишим гласом, пењући се на столицу. — Онда... 
бје руке сави око Обренова врата, па га поче стезати на прса и љубити.</p> <p>— Тако, брате, та 
 љутит, сједе на сандук и објема ногама поче лупкати о тле.</p> <p>Након дуге почивке, јави се  
та заграја Благоје, утрчавши у собу, па поче грлити Перу и љубити у оба образа. — Честитам ти,  
као што је замишљао.{S} Од велике бриге поче му се и коса шарати и, на велику жалост његову, по 
познат чојек као ја...</p> <p>И Благоје поче низати примјер за примјером: како су многи странци 
е на плећима.{S} Перин <pb n="95" /> се поче гицати и окрећати, поче изводити мајсторије и пока 
му се поче мрачити...{S} Соба као да се поче окретати, а комесарова глава поигравати.{S} Изглед 
аво паде на столицу...{S} Свијест му се поче мрачити...{S} Соба као да се поче окретати, а коме 
 <p>— Ти си будала!</p> <p>Бошково лице поче се растезати као да се кези на кога; десно око заи 
е од мачака, које су на њима спавале, и поче их облачити.{S} Обуче и нову антерију, а нов пас о 
ац задовољно се насмија <pb n="21" /> и поче обигравати око њега тапшући га по рамену.</p> <p>— 
непрестано превртао с бока на бок.{S} И поче се кајати, што је икако полазио на пут и што је бу 
 се сада увјери да ствар није жалосна и поче се смијати.</p> </div> <pb n="14" /> <div type="ch 
p> <p>Обрен Пушибрк баци капу с главе и поче се протезати.</p> <p>— Еј Перо, Перо, — узвикну не 
о се такођер одуприје рукама о кукове и поче се бекељити према староме.</p> <p>— Не може бити,  
лавном улицом.{S} Увуче руке у џепове и поче зазјавати, гледајући у велике двокатнице и трокатн 
ла?</p> <p>Јефтан увуче руке у џепове и поче замишљено ходати око дрвета.</p> <p>— А има ли коњ 
> <p>Перо извади новце, па онда сједе и поче причати о својим »јадима«.{S} Додуше пажљиво је кр 
де под дуд.{S} Ту, поред Данила, леже и поче мислити о Јоки.</p> <p>Ту је и заспао.</p> <milest 
Што брже, то боље, — одговори Благоје и поче звиждукати.{S} Све се данас брже ради.{S} Брже се  
а...</p> <p>Пери испаде цигар из руке и поче се димити на ћилиму.{S} Очи му се помутише, усне п 
а.</p> <p>Међутим и Јован изведе коње и поче их вадати по ледини, чешукајући их и размрсујући и 
љавам и не дозвољавам — викну, бјешње и поче ударати руком о сто.</p> <p>— А шта не дозвољаваш? 
си добио.</p> <p>Алекса скиде наочаре и поче их трти о чакшире.</p> <p>— Јак је, брате, Јенглез 
а без жене може.</p> <p>Па узе ствари и поче их савијати и уређивати.{S} И што је више савијао, 
, него, у незгоди, извади и он јаглук и поче трти нос.{S} Уједанпут, као да се присјети нечему, 
 траву.</p> <p>— Сретно! — викну Јово и поче точити вино.</p> <p>— Сретно! — заграјаше сви...</ 
 раме на своме као да се застиди мало и поче се измицати, а, у измицању, опази на зиду слику, к 
ро опет ућута.{S} Скрсти руке у крило и поче ломити прсте.{S} Осјетивши удовичино раме на своме 
 те Бог посла! — викну обрадован Перо и поче га грлити. — О, брате слатки и лијепи, добро ли ми 
рашан израз...{S} Обузе га неки бијес и поче по соби трчкати и поигравати.</p> <p>— Крава, крав 
а Данило, од радости, баци капу у вис и поче поигравати.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
јереније живити.{S} Затвори се у собу и поче читати <title>Свето Писмо</title> и разне занимљив 
дворећи мене.</p> <p>Перо обори главу и поче се чешкати.{S} Бијаше му, као да га је неко полио  
орити.{S} Зину према њему, пружи руку и поче некако чудно стењати и привлачити га.{S} Поче га и 
 Најпошље узе некакву излизану четицу и поче га чистити.{S} И размаза вино по свој кошуљи.</p>  
’о вас од зла и напасти сваке.</p> <p>И поче јаглуком трљати очи, као да већ таре сузе.{S} А Пе 
</p> <p>Пушке запуцаше.</p> <p>А учитељ поче здравицу...</p> </div> <pb n="169" /> <div type="c 
 да се иђе...</p> <p>И помоћу Даниловом поче товари, ти пртљагу, а њима остави да сами узјашу.< 
 и, раскорачивши се на широко, погледом поче тражити попа.{S} Опази га у дну авлије, испод широ 
ј умало није нос откинуо.{S} И све живо поче бјежати од њега као од човјека који је памет изгуб 
 прислони раменом уз прозор и замишљено поче добовати прстима по стаклу.</p> <p>— А ко ће поћи  
 Јови, стиште га у наручја и бјесомучно поче љубити по челу, образима, устима.</p> <p>— А како  
ку теби, одмах си мртав!...</p> <p>Перо поче трљати руке као да их умива.</p> <p>— Па, размишља 
и се <pb n="128" /> уза зид и забленуто поче мјерити Благоја.</p> <p>— Ама шта то? — запита као 
 Марко Краљевић био је још бољи, — опет поче. — Он је кршнији јунак.</p> <p>— Ко зна!</p> <p>—  
лаве у кући.</p> <p>Од тога дана и опет поче умјереније живити.{S} Затвори се у собу и поче чит 
то, — безбрижно одговори Благоје и опет поче звиждукати.{S} Обиједили ме, да сам крао суцке биљ 
цу и обори га на столицу.{S} Затим опет поче играти око столова, поче звиждукати и пјевати.{S}  
стито и не погледа на њу, него се одмах поче чистити и уређивати.{S} Очешља се лијепо и раздије 
, по обичају, гунђати и проклињати све, почевши од младожење, па завршујући самим собом.</p> <p 
уживаху у њему.{S} Стара га, од милине, почела и по коси гладити, а стари се само смјешкаше и п 
сам пророк Јеремије, — бранила се Ана и почела говорити <pb n="17" /> мало оштрије, као и обичн 
жене, мислећи да су то права клепетала, почеле се побожно крстити и кренуле цркви на читав саха 
 су се многи гости, иза других столова, почели мргодити и псовати га.</p> <p>— <foreign xml:lan 
 враћамо више, ако поћерамо к’о што смо почели.</p> <p>Перо не знаде шта би одговорио, него и о 
оловом да му је било оковано, па се сад почело топити...{S} Дође му, чак, и да запјева, те пола 
ресит...{S} Чим је почео владати собом, почео је лупати и тући матер, а првим ријечима, што их  
м какав тутањ?{S} И почео се љутити.{S} Почео, чак, по обичају, гунђати и проклињати све, почев 
 музика као да га је успављивала, те је почео отезати трепавицама и страшно зијевати, испуштају 
као врло живахан и отресит...{S} Чим је почео владати собом, почео је лупати и тући матер, а пр 
ечера наопако скупа, — додаде, пошто је почео бројати новце.</p> <p>Кад су изашли на чаршију, Б 
то га је врло обрадовало, јер се бијаше почео прибојавати, да га наскоро и Данило не остави.{S} 
вао: чује ли се барем какав тутањ?{S} И почео се љутити.{S} Почео, чак, по обичају, гунђати и п 
ери.{S} Упознао се с њиме, нашалио се и почео му сједити у магази.</p> <p>— Хајде затварај, па  
нађени поп, који тек што бијаше устао и почео се умивати, а полијејевала му лијепа Мара, обучен 
ао, вратио се у <pb n="155" /> касабу и почео <hi>оздрављати</hi>.{S} Човјек, у својој муци, би 
асту кроз рукав и — свеједно.{S} Чим би почео писати, та су слова добијала некакав чудан облик  
дућан, јер није знао чиме би паметнијим почео говор.</p> <p>— Мени не треба, — мирно одговори О 
то је на свијет изишао гладан, те одмах почео млацкати губицама као да сиса...{S} Кашње се пока 
промуца и застаде.{S} Није знао како ће почети, нити је знао казати рашта је дошао. — Мени треб 
ам ја добио одмјену.</p> <p>Перо се, из почетка, силно захука.{S} За прве двије године истјера  
 и шта се закључило иза ручка, то смо у почетку изнијели.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
и и зовне Данила.{S} И он се диже...{S} Почеша се мало и хотимично се растресе над успаваним Је 
нице...{S} То не могу...</p> <p>Перо се почеша иза уха, поче куцкати врхом од кундуре о тле и к 
допјевао задњу ријеч, кад, кроз ходник, почеше одјекивати нечији кораци и као граја нека.{S} Пе 
ише се <pb n="48" /> крај врата и ту се почеше сашаптавати и разговарати...</p> <p>А Перо је би 
ра се с њима, — метнуше вино преда се и почеше пити.</p> <p>— Ви знате, браћо, — поче Јефтан оз 
ви устадоше иза стола.{S} Загрлише се и почеше љубити, као оно о Божићу.{S} А свакоме се нешто  
— У неђељу!</p> <p>И опет се загрлише и почеше љубити.{S} А Данило тек се сада увјери да ствар  
 колара!</p> <p>Сви наврвише на тесту и почеше се гурати.{S} Неко стаде учитељу на ногу, Обрену 
/p> <p>Стадоше сви и укочише се.</p> <p>Почеше забленуто гледати један у другога, као да се пит 
ки, најпаметнији, и научили тај језик и почешће се служили њиме.</p> <p>Доктор је баш устицао ш 
а поче лупкати о тле.</p> <p>Након дуге почивке, јави се на прагу лијепо, младо дјевојче.{S} Но 
то? — запита Перу након дуге, врло дуге почивке, пошто га је добро премјерио погледом. — Новине 
.</p> <p>— Браћо, — узвикну, након дуже почивке, мало вишим, уобљеним, необичнијим гласом, какв 
аша слика? — запита удовицу, након дуже почивке.</p> <p>— Наша.</p> <p>— Оно је Милош Обилић?</ 
о нешто.</p> <p>— Хм, — рече након дуже почивке, остављајући хартије на страну и одахнувши мало 
 оца рођеног наш’о...</p> <p>Након дуже почивке келнер донесе јело, на које се обојица наклопиш 
л-пашом и спјевали га у пјесму, која је почињала ријечима: <hi>Топал-паша мука наша</hi>.{S} Би 
рошапта, као кажњено дијете, — а ја сам пош’о да распитујем за ђевојке...{S} Ама ништа!...{S} А 
о болесна, па отиш’о у чаршију...{S} Ја пошао за тобом на далек пут, а ти мене оставио...{S} Да 
 да и пород породио и све ти у напријед пошло!</p> <p>— Живили младенци! — заграјаше сви, грлећ 
ом.{S} Уједно одлучи и то, да, први пут пошље смрти родитеља, прослави Крсно Име.{S} А како га  
уредим.{S} Ако је не видиш сад, виђећеш пошље, па доста ти је...{S} И како би било да је никако 
 ићи у механе.{S} Нарочито је волио ово пошљедње, тим више, што није морао сам ићи, него је, об 
ве се може десити.{S} Нијеси ни први ни пошљедњи кога овако осуђују...</p> <p>Комесар као да ов 
 и Јован што су ишли лагано и мирно, за пошљедњим коњем.{S} Обојица задуханили, па се упустили  
ара.</p> <p>— Хајде, — вели, — да чујеш пошљедњу пресуду, па јали ће бити црна јали бијела.</p> 
рали из службе...{S} Не трпе, мој Перо, поштена чојека, па то је...</p> <p>— А шта си потље рад 
аје свега.{S} Она наћерује сељака да ми поштено плаћа бировину; она ме чува од свакога, <pb n=" 
ги пријатељи тако не дамо.{S} Ми хоћемо поштено.{S} Саставићемо опет сједницу, па да гласамо.</ 
и чуо. — Ђевојку знаш ли, ама честиту и поштену? — запита јаче.</p> <p>Благоју испаде цигар из  
 лијепо примала?...{S} И зар ти је тако поштење?{S} Пријатеља свога шћео си да превариш и да от 
Ама ова вечера наопако скупа, — додаде, пошто је почео бројати новце.</p> <p>Кад су изашли на ч 
ита Перу након дуге, врло дуге почивке, пошто га је добро премјерио погледом. — Новине, на прил 
 Нихтс... — рече доктор осмјехујући се, пошто га је добро прегледао. — То завтра буде ганц гут. 
погледа попа, испод ока погледа Мару и, пошто рече једно тужно, бескрајно тужно <hi>збогом</hi> 
ло прошетамо, — рече једне вечери Пери, пошто су се боље’ упознали. — Хајде.</p> <p>— А ђе ћу?  
.{S} Verstehen Sie</foreign>? — наручи, пошто се мало засити. — <foreign xml:lang="de">Aber sch 
испусти кроз нос, учтиво се наклонивши, пошто се мало прибрао. — То ми је мило.</p> <p>Јефтан м 
мо ли сад виђети кога? — запита Јефтан, пошто су изашли из гаја и стигли до неколико старих, ра 
="159" /> пође, — опет предложи Јефтан, пошто је момче отишло. — Правога друштва ни правога теф 
/p> <p>— Е, баш је лијепо! — рече Јово, пошто <pb n="156" /> је и он прочитао. — Међер и Перо к 
 То му управо, није ни падало на памет, пошто је на свијет изишао гладан, те одмах почео млацка 
опет, — сјутрадан весело подвикну попу, пошто је уљегао у авлију и са слушкињом се најпријатељс 
наником у вароши М.....</hi> </head> <p>Пошто је стегнуо јуначко срце своје и сам се кренуо на  
gen Sie zwei Krugel</foreign>...</p> <p>Пошто келнер отрча, Благоје се окрену Пери.</p> <p>— Ет 
и сваки чојек Краљевићу Марко...</p> <p>Пошто је још мало посједио, диже се и пође.{S} Обрен по 
е како у хладовини слатко спава.</p> <p>Пошто су изашли из куће, окренуше другим путем, а не он 
има се појави главом Благоје и угојени, поштовани <hi>пунац</hi>.</p> <p>— Аха! — викну Благоје 
з свега гласа. — Ми најмилији другови и поштоваоци ваши, чије братске груди горе топлом љубављу 
 млади људи махнити су и њима нико није прав...{S} Дигли главе, па вичу: »ми нећемо слушат’ ник 
— Зар није <pb n="149" /> мало, што сам прав-здрав три дана одлеж’о у хавсу?</p> <p>— Видићемо, 
ворили бачвицу, из ње испани риба...{S} Права мала риба!.{S} А, ето, читав свијет зна, да у пра 
ако одрасла и тако се раскрупњала...{S} Права ђевојка!</p> <p>— А... и ти прави момак! — живо д 
 те су комшијске жене, мислећи да су то права клепетала, почеле се побожно крстити и кренуле цр 
 пане и са столице.</p> <p>— Немојте се правдати и испричавати, — упаде комесар важно. — Ја зна 
S} Он је преварио и прије, те су му, на правди вишњега Бога, претеслимили нас, к’о метиљаве овн 
љуби кога.</p> <p>— Тако је, — потврди, правећи се озбиљан. — Шта би било са женама, да се није 
овићу, друга ствар, — одговори он брзо, правећи љубазније лице и као покушавајући да се осмјехн 
рчијом брадом, сједио је и писао нешто, правећи се као да не види Перу.{S} Пребирао је некакве  
им крововима, или је лешкарио у душеку, правећи куглице од хљеба и гађајући њима слике на зиду. 
ело устајући испред <pb n="54" /> њих и правећи им мјесто. — У мене је вазда овако. — Затим се  
нам кахву!...{S} Ти си, побратимковићу, прави дипломат...{S} Камо среће, да су нам сви таки!... 
..{S} Права ђевојка!</p> <p>— А... и ти прави момак! — живо дочека Милка и, окренувши се у стра 
 видим.{S} По јутру познајем дан.{S} И, право да ти речем, ја га више не могу гледати по сокаку 
...</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— А да буде право весеље, нека и Стака пође, — опет ће Јово. — Удов 
ебивајући се. — Ви како гласате мени је право.{S} Мени не треба ништа него жена.</p> <p>— Ама н 
да се готов и на суду заклети „за своје право“.</p> <p>Перо се не осврну на све то.{S} Он <pb n 
не обзирући на госте, — а ове је године право, да ми вратиш два...</p> <p>— Много је, — прошапт 
едном руком наслонио на зид и гледа јој право у лице; она оборила главу и чупка ресе на бошчи.< 
Благоја за крај од прслука и погледа му право у очи.</p> <p>— Ја ћу те нешто крупно запитати, — 
едложи Јефтан, пошто је момче отишло. — Правога друштва ни правога теферича нема без женскадије 
о је момче отишло. — Правога друштва ни правога теферича нема без женскадије.</p> <p>— То треба 
 их љепота изненади.{S} Куће нанизане у правом реду једна до друге, па све једнаке, нове, бијел 
иба!.{S} А, ето, читав свијет зна, да у правоме вину нема риба.{S} Њима је, да речемо, Бог одре 
 рашчерупан, у лакоме одијелу, стаде на праг и погледа по соби.</p> <p>— А-а није ми ту Јово? — 
.</p> <p>Након дуге почивке, јави се на прагу лијепо, младо дјевојче.{S} Носила је на простоме, 
Човјек кад хоће да се жени, стоји ти на прагу новога роћења и смрти.{S} Ако ти буде добра жена, 
пут и три чаше преврнуше се на столу, а празна боца откотрља се и разби у комаде.</p> <p>— А шт 
 — дочека Перо брзо. — Без жене је кућа празна.</p> <p>— Па ожени се болан! — узвикну удовица,  
очио и без њега, јер није могао гледати празне чаше, и прелијевао их.{S} Отуда се вино разлило  
У кући ми ништа у реду.{S} Ове ми у њој празно, све наопако.{S} Тако је то, брате, кад нема жен 
 испупченим очима, оборио главу и куцка празном чашом о сто, а други прекрстио ноге по турски,  
>Јефтан се ђаволасто осмјехну.{S} Куцну празном боцом о сто и нареди још вина...</p> <p>Иза тог 
 само гледај, — рече, куцајући штапом о празну чашу и разгледајући људе и жене за осталим столо 
 мале, скромне кућице, чија је бјелина, прама сунцу, силно ударала у очи.{S} Поп је био крупна  
редини авлије, а недалеко од њих, испод прастарог, кљастог дуда, весело грокћући ваљало се двој 
ма ко да ми уреди; нема ми ко ни кошуље прати, па вазда купујем нове.{S} Ономадне сам узео једн 
траг, ако не желите да вас протјерам са пратњом...</p> <p>— Фала Богу и на томе, — опет ће Перо 
ба, те пече и у тјеме и у голи врат.{S} Прашина, испод кола, диже се и пада по очима и лицу.{S} 
а ти је паучина по зидовима и колика је прашина по тлима?</p> <p>Перо преврну очима, погледа у  
иских, сеоских кућа, испред којих се, у прашини, играло неколико голишаве дјеце...</p> <milesto 
јешало са пепелом од цигара и давнашњом прашином, те је соба много сличила каквој запуштеној ме 
="97" /> <p>И, нарамљујући и стресајући прашину са хаљина, пође за њима.</p> <p>Једва пред вече 
ћошка нове чакшире, отресе са њих силну прашину и длаке од мачака, које су на њима спавале, и п 
 у село...{S} Унаоколо све мртво!...{S} Прашљиво, пепељасто лишће опустило се, па нити шушти, н 
е о прошлости Пере Карантана.{S} Његова прва љубав.</hi> </head> <p>Па ни отац га није могао ду 
 изведе нову мајсторију и спустио се на прва кољена, а Перо се ослабио, полетио с њега главачке 
еро се, из почетка, силно захука.{S} За прве двије године истјера двојицу конкурената из Касабе 
ћу ти казат’ како се ради, — биле су му прве ријечи што их је тада рекао оцу.{S} Весели отац за 
зва Данилом.{S} Уједно одлучи и то, да, први пут пошље смрти родитеља, прослави Крсно Име.{S} А 
.</p> <p>— Па шта велите људи? — запита први Јефтан мало уобљеним, свечанијим гласом, гледајући 
рантана.{S} Његово рођење, дјетињство и први дани момаштва.</hi> </head> <p>Перо Карантан, с ко 
бити и све се може десити.{S} Нијеси ни први ни пошљедњи кога овако осуђују...</p> <p>Комесар к 
ше нешто расположенији и љубазније него први пут прими Перу.</p> <p>— На упит о вашој ћудоредно 
мало.{S} Ипак стегну срце и уљезе.{S} У први мах готово није могао ни распознати људе, што сјеђ 
 упознао се Перо са Јефтаном Мргудићем, првим својим јараном.{S} Јефтан није имао никога свога  
 собом, почео је лупати и тући матер, а првим ријечима, што их је проговорио, опсовао је, по на 
друговима. — Реците и ви коју.</p> <p>— Прво: треба да узме жену с миразом, — дочека Обрен у по 
миразом, па нек се и он ожени.{S} То је прво.</p> <p>— А друго?</p> <p>— Друго је, да је паметн 
S} Онако збуњена, мјесто да пружи кахву првоме Јефтану, који <pb n="76" /> је и сједио у прочељ 
емо ријешити.</p> <p>— И скупићемо се у прву неђељу! — додаде Јово.</p> <p>— У неђељу!</p> <p>И 
 женидби.</head> <p>Састанак, одређен у прву недјељу по Крсноме Имену, морао се одржати и сви ј 
екаквим дугуљастим ђаком око кирије.{S} Пребацивала му је, како је пуних шест мјесеци вара и не 
трима псима избио око, а двјема мачкама пребио ногу.{S} Разбио је и неких двадесет прозора, а н 
за оца покојног, — једва изговори Перо, пребирајући ресе на појасу и збуњено се осврћући.</p> < 
што, правећи се као да не види Перу.{S} Пребирао је некакве хартије и мрмљао нешто.</p> <p>— Хм 
pb n="22" /> сједити по туђим дућанима, пребирати дневне новости и ићи у механе.{S} Нарочито је 
обје Швабо и ето ти шта ће.</p> <p>— Не превари он више! — дочека <pb n="104" /> Бошко и, звизн 
сам платио ручкове и вечере, да ме тако превари!...</p> <p>Грдећи Благоја једва је некако заспа 
и се руком по челу. — То су нас обојица преварили и изневјерили, црн им образ и овога и онога с 
сад снијева.</p> <p>— Ама да се нијесте преварили? — запита опет, крстећи се. — Шта ћу им ја?</ 
љења. — Стари је оно алчак!...{S} Он је преварио и прије, те су му, на правди вишњега Бога, пре 
Ако ти је име Перо Карантан, нијесам се преварио.</p> <p>Перо се замисли.</p> <pb n="144" /> <p 
лу. — Муч’ поганове!{S} Ти си мене шћео преварит’ сада, кад хоћу да удомим Мару за судског писа 
..{S} Овђе су све сами лопови, па ће те преварити за ситницу, ако те не води познат чојек као ј 
она није твоја?{S} И зар сада њу мислиш преварити?</p> <p>— Невјерниче један! — цикну удовица и 
хну.</p> <p>— Шта ће? — запита тужно. — Превариће њих обје Швабо и ето ти шта ће.</p> <p>— Не п 
о“. — Њему се више не вјерује!</p> <p>— Превариће он, — одговори Алекса упорно, потпуно увјерен 
 поштење?{S} Пријатеља свога шћео си да превариш и да отмеш његову ђевојку.</p> <pb n="56" /> < 
ити писну, нити зубима шкрипну.{S} Само преврну очима и, савијен као гудало, упрашен, диже се с 
колика је прашина по тлима?</p> <p>Перо преврну очима, погледа у небо и испусти један мученички 
>— Све горе, — одобри и Перо, мученички преврнувши очима. — Наопако, брате...{S} Овако ти је то 
зубима.{S} Удари и други пут и три чаше преврнуше се на столу, а празна боца откотрља се и разб 
ако очију да склопи, него се непрестано превртао с бока на бок.{S} И поче се кајати, што је ика 
ену, након пуна два мјесеца, уздишући и преврћући очима као рањеник. — У кући ми ништа у реду.{ 
 и карамфилом, иза уха, закитила и лице превукла танким руменилом, те би се, готово, прије могл 
барем десетак здравица...</p> <p>Јефтан превуче руком преко бркова, па удари по столу.</p> <p>— 
октор осмјехујући се, пошто га је добро прегледао. — То завтра буде ганц гут.</p> <p>Па, примив 
че застајкивати и испред многих излога, пред дућанима, не осврћући се на то, што су га пролазни 
ефтан некако заносно, — и он је, браћо, пред свима нама проси...</p> <p>Сви ахнуше и погледаше  
пенице, па, сачекавши га <pb n="110" /> пред вратима Јефтанове собе, свом снагом гурну у њих и  
 <p>Као ноћ је, мјесечином обасјана.{S} Пред њим као пукло широко језеро, огледало мјесеца и зв 
уречено доба, нађоше у Периној соби.{S} Пред њима је стајао онај исти стари, расклимани сто, по 
вена, а лијевом је држи за подвољак.{S} Пред њима, на столици, руменила се велика боца вина, дв 
тефтер, из кога је Јока нешто читала, а пред њим су стајала два сељака и гледала га са страхопо 
ак, који се спустио на земљу и поиграва пред њим.{S} И, као да га вјетрови понијеше, он се брзо 
у са хаљина, пође за њима.</p> <p>Једва пред вече стигоше у П..., малу, гиздаву касабу, чија их 
да свачије сватове лијепо дочекамо и да пред њих изађемо...{S} А Перо је наш јаран; доста је <p 
{S} Научила на њу, па ако ми није вазда пред очима, дође ми да помахнитам...{S} А сад — да оде  
си ми пријатељ? — љутито запита Благоја пред вратима.</p> <p>— Ову ли си ми срећу наш’о?</p> <p 
 да млатне букваром по глави онога ђака пред собом, да кога испод клупе боцне иглом, или да пус 
, — потврди Јефтан, бацајући му брзојав пред ноге. — Да се није оженио, не би се ни вратио, нит 
но?</p> <p>Јефтан познаде, да му се сад пред Пером није шалити, па лагано извуче руку којом је  
 дочека стари и, раскорачивши се, стаде пред њега, као да би се тукао. — Знаш ли ти ко сам ти ј 
 пусти Перу из затвора и опет га поведе пред комесара.</p> <p>— Хајде, — вели, — да чујеш пошље 
.{S} Но гут!... — Осијече доктор и пође пред њим. — Видиме...{S} Шнел...</p> <p>Кад су стигли у 
ори ништа.{S} Само упрти пртљагу и пође пред њима, да их води Јовановој кући.</p> <p>Затекоше Ј 
} Некаква нарумењена усиђелица указа се пред њим и, љубазно се осмјехујући, показа му собу, Пер 
стиште своје снажне шаке и раскорачи се пред њим као да би да се хрве.</p> <p>— А опет си ми до 
.</p> <p>Нијесу дуго ишли, па се нађоше пред омањом кућом, са једном бескрајно дугачком и необи 
авајући, да ће свакоме „бити наклоњен и пред свима властима штитити му интересе“...</p> <p>— О, 
ш! — викну из свега гласа, поигравајући пред њим. — ха, ха, ха жену би хтио!{S} Је ли жену?{S}  
ш? — запита зачуђени доктор, уступајући пред њим. — Цо?</p> <p>Перо скиде капу и понизно се нак 
се пење уза степенице, — њему се смрачи пред очима.{S} Поп му сада није изгледао као поп, него  
»Отишао у походе покојници« као што сам пред смрт говораше, осмјехујући се и питајући за Перу.{ 
узимамо учешћа у вашем весељу и ступамо пред вас, да вам пружимо изразе наших одушевљења, нада  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пред собом полицијског комесара морао је чекати више од 
и дочек Пере Карантана.</hi> </head> <p>Пред великом Будровчевом механом, што је непуна два сах 
м нико, кад нас ево на мјесту...</p> <p>Пред њима се, одиста, указивала нешто љепша, плочом пок 
иште, стегну и — излети из собе.</p> <p>Пред вратима застаде и бризну у плач.</p> </div> <div t 
а поздрава није хтио прихватити.</p> <p>Пред вече сврнуо се, од муке, Обрену Пушибрку на дућан. 
ухну ове ријечи и заустави се.{S} Стаде преда њу и стиснуту шаку поднесе јој под нос.</p> <p>—  
ван се бржебоље одмаче од плота и стаде преда њих.</p> <p>— Станите, станите! — викну, заустављ 
ти ни погледати ма куда.{S} Стари стаде преда њу и куцну је прстом по челу.</p> <pb n="81" /> < 
егово раме чешало о њезино и, гледајући преда се, једнако је смишљао: шта ће проговорити...{S}  
е и разговара се с њима, — метнуше вино преда се и почеше пити.</p> <p>— Ви знате, браћо, — поч 
о изненадно. —- То је најбоље!</p> <p>— Предлажемо и ми! — повикаше сви.</p> <p>Јефтан, пружају 
</p> <p>Перо прошета мало по магази.{S} Предлог Јефтанов чинио му се смишљен <pb n="23" /> и ум 
"154" /> му, па нек се тамо вјенчају, — предложи Благоје.</p> <p>— Тако је.{S} Нек се тамо вјен 
ије неко да <pb n="159" /> пође, — опет предложи Јефтан, пошто је момче отишло. — Правога друшт 
 састави руке на леђима и неколика пута пређе с краја на крај собе.{S} Најпошље погледа у Јоку. 
икну још с врата, чим је опазио како се презагријана пећ заруменила и како се, на маломе асталч 
ву и чворугу му, која се зацрвенила као презрела трешња, па развуче лице, засмија се и одмахну  
ну Благоје прекидајући причање и као са презрењем гледајући Перу, — <foreign xml:lang="de">Zahl 
А то су ти пријатељи? — запита хладно и презривим погледом премјери их обојицу. — То зар?</p> < 
Не знаш ти то, не знаш, — дочека Јован, презриво узвијајући носом. — Што се више види, више се  
 Нек није дуга језика,</p> <p>Јефтан га презриво погледа и окрену се Јови.</p> <p>— Шта ти мисл 
би било каквих неприлика.</p> <p>Учитељ презриво одмахну руком и куцну се по челу.</p> <p>— У м 
месар, давајући му руком знак, да га не прекида у говору. — Ми, али, не смијемо заборавити ни н 
ајда је, — осијече Бошко, љутит, што га прекидају у ријечи, — и само паметни људи знају, каква  
="de">Zahlen</foreign>! — викну Благоје прекидајући причање и као са презрењем гледајући Перу,  
</p> <p>— Па каз’о сам да ћеш виђети, — прекиде га Благоје љутито. — Ти ћеш отићи са мном, да п 
о, у страни, испали пушку, он се трже и прекиде поучавање.</p> <p>— Ето га! — викну онај што је 
.</p> <p>Стари погледа на врата и одмах прекиде реченицу.{S} Малена, танка, сухоњава <pb n="137 
 се да ће киша, — рече најпошље, тек да прекине ћутање. — Има пуно облака...</p> <p>— И мени се 
<p>— Зовемо молићемо, — одговори Перо и преклони се читавом половином тијела. — Баш се тако зов 
едаше око округлога стола, — око стола, преко кога Јефтановица сваке вечери позива некакве духо 
рушку!...</p> <p>Читава тога дана, а ни преко ноћи, није ишао у механу и спавао је слађе него о 
обесели за моја добра дјела.{S} Кад сам преко дана у дућану, једва чекам да се смркне, јербо ка 
здравица...</p> <p>Јефтан превуче руком преко бркова, па удари по столу.</p> <p>— Не треба толи 
и.</p> <p>Јефтан, не осврћући се, онако преко рамена окреса: — па вади... мени је сведно.</p> < 
је било ништа.{S} Три пута се преметнуо преко главе, изгубио један зуб и — то је све.{S} Кашње  
/p> <p>— Остави, Бога ти, твоје вино, — прекори га жена, која као да није много пазила на његов 
е са земље.</p> <p>— Што се не чуваш? — прекори га Јефтан сурово. — Како то јашеш?</p> <p>— Чув 
крпетина.</p> <p>— А шта ти ту радиш? — прекори га Перо приближујући се. — Зар ти је ту мјесто? 
 кућу, — говорио је свакоме, који би га прекорио због неуредна живота. — Волим, брате.{S} Срце  
а само њега бегенишем...</p> <p>Перо се прекрсти.</p> <p>— А сапутнина? — запита као кроз плач. 
ву и куцка празном чашом о сто, а други прекрстио ноге по турски, устакао велике наочари на нос 
да ће прогутати некога.{S} Лако бљедило прели му се лицем...{S} И за час се уозбиљи и обледени  
, јер није могао гледати празне чаше, и прелијевао их.{S} Отуда се вино разлило и по свему потр 
p>— Хм, хм, — мрмљаше Благоје, погледом прелијетајући карту. — Хм... <foreign xml:lang="de">bri 
и.</p> <p>— Кршан си ти, — настави поп, прелиставајући протокол, — чим не слушаш рђаве јаране,  
е рећи, јер у буквару никако није могао прелистати четврту страницу.{S} До те странице могао је 
им него за Периним послом и да је овај, према томе, дужан, бринути се за његову удобност.{S} И  
ијет, прикупи снагу, размахну и заплива према њој.{S} Хита, јури, а дрхће од чежње и напријед с 
 него у лабуда главу, обје руке пружила према њему и зове га себи...{S} Њему памет стаде...{S}  
ља звијер.{S} Обје руке рашири и полети према Јови, стиште га у наручја и бјесомучно поче љубит 
рије рукама о кукове и поче се бекељити према староме.</p> <p>— Не може бити, — отегну пакосно. 
тајао је смијешећи се и обје руке ширио према гостима.</p> <p>— Хе, хе, брате слатки, окаснили  
 једне гомиле буњишта, како стоје једно према другоме:{S} Јово и Јока.{S} Он се једном руком на 
нако онако стидљиво, наклони мало главу према десном рамену и окрену се.{S} Перо, као ван себе, 
 чије братске груди горе топлом љубављу према вама, узимамо учешћа у вашем весељу и ступамо пре 
ошуљу, па преобуци.</p> <p>Па се окрену према вратима.</p> <p>— Данило! — викну из свега грла.< 
зета она не могаде проговорити.{S} Зину према њему, пружи руку и поче некако чудно стењати и пр 
 погледати, нити им ријечи проговорити, премда су се мотале око њега, миловале га по образима и 
 — питао је Аћим, као љутећи се помало, премда он нити је могао нити смио озбиљно се љутити.</p 
на све стране, као да је полиција какву преметачину извршила или, у најмању руку, као да су му  
S} Њему није било ништа.{S} Три пута се преметнуо преко главе, изгубио један зуб и — то је све. 
ти лијепи к’о душа...</p> <p>Удовица га премјери погледом.</p> <p>— А ти бећар још?{S} Није ти  
’...</p> <p>И опет се окрену сељацима и премјери их оштрим погледом.</p> <p>— Не чекајте више,  
и? — запита хладно и презривим погледом премјери их обојицу. — То зар?</p> <p>— Ово су.</p> <p> 
е, врло дуге почивке, пошто га је добро премјерио погледом. — Новине, на прилику, читаш ли?</p> 
зна и на задњим ногама стајати.{S} Перо премрије од страха.{S} Поблиједи, полегути се, ухвати с 
ти!{S} Ја ћу теби дат’ своју кошуљу, па преобуци.</p> <p>Па се окрену према вратима.</p> <p>— Д 
о, опазио је да су сви мирни и да се не препадају од његове куће.</p> <p>— Ама у мене у собама  
кочи иза стола оборивши три столице.{S} Препаде и Благоја и остале госте, који га усплахирено п 
 им, топ или лагум пукао, не би се више препали.{S} Обојица одскочише од земље и блесасто погле 
те к’о двије маслине, а коса златна к’о препечена ракија од пет година дана...{S} Ах, да је вид 
а и како се, на маломе асталчићу, чиста препеченица злати у боци. — Лијепо, лијепо! — ускликну  
у књиге не уписују.{S} На другој страни препирала се једна баба са некаквим дугуљастим ђаком ок 
јешао у гомилу дјечурлије, па се с њима препире и разговара.{S} Међу свима Данило је био најкру 
 и механџија стао на сред механе, па се препире са некаквим крезубим старчићем око плаћања.{S}  
рада заигра, очи се наводнише.{S} Перо, преплашен, хтједе јој прилетети да је придржи, али се о 
 запита.</p> <p>— Није, — одговори Перо преплашен. — Што ће ти?</p> <p>Игњат измахну руком и св 
лахко, полахко, не вичи толико! — упаде преплашени Перо, дајући му знак и рукама и очима да пре 
а му брада, а очи се зацаклише.{S} Очас препознаде Благоја Маринчића, свога давнашњег познаника 
..{S} И још, ако хоћеш, да ти и ђевојку препоручим, а једва ће те дочекати.{S} Знаш ли попову М 
 кубетом њезиним пружао се дугачак сто, препун јела, пића и сваке ђаконије, а око њега је, са ј 
обично освијетљену, башту, која је била препуна свакојаке, мале и велике, господе.{S} Благоје д 
е украј стола, држећи у руци овећу чашу препуну вина, укочио се и издигао главу на више, као да 
зоре.{S} Макар што му је и мати од јада пресвисла, он је остајао.{S} И сав свијет прорицао је и 
ина од говедине...</p> <p>— Како кад, — пресијече га удовица оштро. — Младо не умије ни миловат 
ула у морске дубине, па је рибе једу, — пресијече га Перо.</p> <p>— Још има! — узвикну Јефтан ј 
и само ако хоћеш...</p> <p>— Ја хоћу, — пресијече га она живо и пружи руку да га загрли. — Ја х 
може се и гладоват’...</p> <p>Свирачице престадоше.{S} Једна љепушкаста плавојка, са малим, неш 
еро, дајући му знак и рукама и очима да престане. — Кажи ми само и тихо ми кажи: знаш ли ђевојк 
p> <p>— Ама, по Богу, зар може бити још пресуда? — запита Перо замирући од страха и блиједећи.  
pb n="55" /> ти си к’о судац... и да ми пресудиш данас...</p> <p>— Зар данас? — постиђено запит 
абио прилику</hi>. — Дош’о сам да ми ти пресудиш... <pb n="55" /> ти си к’о судац... и да ми пр 
<p>— Хајде, — вели, — да чујеш пошљедњу пресуду, па јали ће бити црна јали бијела.</p> <p>— Ама 
рије, те су му, на правди вишњега Бога, претеслимили нас, к’о метиљаве овнове...</p> <p>— Шути, 
 друга љубав.</head> <p>— Тешко ми је и претешко, — тужио се Перо Обрену, након пуна два мјесец 
 неколика сандучића и завежљаја и, тако претоварен као парипче, смијао се безбрижно и весело.{S 
 ће бити уредан.{S} Заклињао се и да ће претрести и уредити кућу и све ствари по њој, раштркане 
а. — Пазарујте сад у другога, а ја имам пречег посла, — рече и отрча из дућана.</p> <p>— Оженио 
ру, — дочека Обрен, коме су додијала та пречеста тужакања. — Што мени причаш? -</p> <p>Нијесам  
Ама што тако брзо? — запита. — Каква је преша била?</p> <p>— Гвожђе се кује док је вруће, — реч 
п љутито. — Шта ће одма?{S} Каква је то преша? — Али, као да се нечега сјети, бржебоље умекша г 
оворити!...</p> <p>Кад изненадно, као у преши, уљегоше у авлију и, са ужасном шкрипом и треском 
рога.</p> <p>— Е кад је тако, а ми ћемо прешјутра повести ђевојку за њим, у касабу <pb n="154"  
прошапта тихо. — Барем би половина буха прешло на њега.</p> <p>И дође му, да тога часа скочи и  
е све са твоје махните памети.{S} Да се пржимо на сунцу, да се знојимо због твоје женидбе!..</p 
о коњ, који се игра и обара људе?...{S} При погодби нијесмо казали да нас обара и то је непоште 
еницама гориле су двије омање лампе.{S} При дну степеница дочекао их је домаћин.{S} Гојазан, де 
 причао све остало и причао је дуго.{S} При свршетку осјетио је, као да му је мало одлануло на  
ани, поучавао свијет, како да се понаша при дочеку.</p> <p>— Ви само мене пустите напријед, — г 
, понос веселих касабалија, издизала се при дну чаршије и као кочоперила се својим огромним вра 
авицама и страшно зијевати, испуштајући при томе чудноват глас, да су се многи гости, иза други 
ја!{S} Ја само лијепу тражим!...</p> <p>При растанку три пута стиште Јефтанову руку, па се окре 
"85" /> Погури се и лагано, на прстима, приближи им се мало.</p> <p>— Је ли те стрина виђела? — 
еба дати без њега...</p> <p>Јово јој се приближи.</p> <p>— А он ти брани и да се удаш?</p> <p>— 
ице бошчом и утече у кућу, а Јово му се приближи.</p> <p>— Не ваља ти што прислушкујеш, — рече. 
едно...{S} Ти само пази!</p> <p>Кола се приближише и весели Данило <pb n="165" /> поче поздрављ 
на? — једва се прибра Јефтан да запита, приближујући му се и хватајући га за руку. — Камо жена? 
 ствар, брате, — дочека Перо живахније, приближујући <pb n="42" /> му се. — То сваки паметан чо 
 Ти сваки дан љепша, — нашали се Обрен, приближујући се Милки и гледајући је како точи кахву. — 
.</p> <p>— Нема Томе! — викну загушено, приближујући им се. — Нема Томе, нема кола, нема вожње, 
полицајац набусито, одгурнувши Данила и приближујући се. — Чекао сам по сахата, док сте се проб 
ободно ступајући у <pb n="47" /> собу и приближујући им се. — Нијесте знале, да ћемо и ми доћи  
/> <p>А ђе си ти, Игњате? — запита Јово приближујући му се. — Зар си жив, болан?</p> <p>Стари И 
>— А шта ти ту радиш? — прекори га Перо приближујући се. — Зар ти је ту мјесто?</p> <p>— Па куд 
је врло обрадовало, јер се бијаше почео прибојавати, да га наскоро и Данило не остави.{S} Некак 
на.</p> <p>— А камо ти жена? — једва се прибра Јефтан да запита, приближујући му се и хватајући 
одвољком и рупицама на бради, за час се прибра.{S} Лагано, забацивши кестењаву косу, која јој ј 
тати: а шта ће то?...{S} Ипак се некако прибра, извади кесу да плати попу, па, пољубивши га у р 
а да се жениш.{S} Сад! — дрекну Јефтан, прибравши се мало. — Одма да тражиш ђевојку!</p> <pb n= 
ос, учтиво се наклонивши, пошто се мало прибрао. — То ми је мило.</p> <p>Јефтан му пружи руку,  
 се ко објесио; ни земљотреса, ни каква привиђења није било.{S} Сва је ствар у томе, што се дра 
p> <p>— Ко је? — помисли у себи.</p> <p>Привири боље.{S} И опази, недалеко од дуда, иза једне г 
ам испросио, а ја не знам.{S} Хоћаху ми привјенчати једну стародревну, па Бог даде те ме проћер 
>— А име, име ми кажи, — зациганчи Перо привлачећи га себи. — И име да знам.</p> <pb n="124" /> 
ружи руку и поче некако чудно стењати и привлачити га.{S} Поче га и љубити и тепати му.</p> <p> 
ад’о...</p> <p>И још јаче обгрли Перу и привуче га себи.</p> <p>— А јеси ли вечер’о? — запита г 
еди.</p> <p>— Јефтан болестан? — отегну пригушено.</p> <p>— Болестан богме, — потврди Данило, о 
 на челу му искочи дебела, модра жила и придаде му лицу страшан израз...{S} Обузе га неки бијес 
патом запита Перо домаћицу, гледајући у придошлицу. — Ко је ово?</p> <p>— То је, — одговори ста 
, преплашен, хтједе јој прилетети да је придржи, али се она изврну и отскочи од њега као опарен 
шкрипом и треском, отворише врата мале, приземне собице, и удовица и кћи јој Милка поплашено ск 
 он је најпречи!</p> <p>— Таки ли си ми пријатељ? — љутито запита Благоја пред вратима.</p> <p> 
онизно се наклони.</p> <p>— Болестан ми пријатељ, господине, — тужно проговори. — Болестан је п 
е бој никога!</p> <p>— Курталиши ако си пријатељ и <pb n="167" /> брат! — јекну Перо, па се сав 
ала?...{S} И зар ти је тако поштење?{S} Пријатеља свога шћео си да превариш и да отмеш његову ђ 
у да те видим.{S} А ево сам дов’о и два пријатеља и једно момче, да ти се прогостимо у кући два 
ан што је у туђему мјесту нашао овакога пријатеља.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
отприје помало познавао и сматрао га за пријатеља, а данас му је требао један човјек, коме ће с 
оја пријатеља, три најдража и најмилија пријатеља, који, загријани вином и необично расположени 
и растужен, дуго гледаше он у три своја пријатеља, три најдража и најмилија пријатеља, који, за 
отац задовољно је трљао руке и трчао од пријатеља до пријатеља да га хвали.</p> <p>Негдје у то  
а тако изневјери друга <pb n="112" /> и пријатеља!...{S} Стид га и од Швабице... -</p> <p>— Опр 
оћемо да га лијепо дочекамо к’о друга и пријатеља, — рече. — Хоћемо, бива, да му изађемо на сус 
о је трљао руке и трчао од пријатеља до пријатеља да га хвали.</p> <p>Негдје у то доба упознао  
p> <p> <hi>Долазим у петак.{S} Поздрави пријатеље.{S} Перо.</hi> </p> <p>Прочита га још два пут 
ит’ би јављао да долази и „да поздравим пријатеље“.{S} То ти се само каже!</p> <p>— Е, баш је л 
ђаво проћи.{S} Једино је још Аћим ловио пријатеље и хвалио им се:</p> <p>— Опет је он кршан!... 
Ево ти дошли, — одговори Јово весело. — Пријатељи дошли.</p> <p>Стари се лијено исправи и, одуп 
 хватајући Јефтана за рукав. — Ми други пријатељи тако не дамо.{S} Ми хоћемо поштено.{S} Састав 
авим моје крсно име и које сте ви, моји пријатељи, мени дошли и које вама фала на љубави.{S} Ме 
да га дочекамо, — рече. — Какви би били пријатељи, кад га не би дочекали?</p> <p>— Без дочека н 
дени опет.</p> <p>— А?...{S} А то су ти пријатељи? — запита хладно и презривим погледом премјер 
ва сахата удаљена од касабе, подигли су пријатељи Перини широку <hi>хладницу</hi> од самих дубо 
и да набави једнога слугу.{S} Обрати се пријатељима и они му нађоше Дамјана, овога истога Дамја 
ко лијепо кажете и које ја мислим да је пријатељски... онда ја велим: нека буде тако.{S} Мени т 
> и умјестан и, што је главно, искрен и пријатељски.</p> <p>— А хоћемо ли дуго остати? — запита 
огу добро и здраво, к’о што и теби исто пријатељски желимо...{S} И ако желиш чути за наше задов 
ак његова писма, што га је писао једном пријатељу:</p> <p>„.....и ако желиш чути за наше здрављ 
заше се.{S} Он испусти некакав уздах и, прије него што је Перо могао што изговорити, загрли га  
кла танким руменилом, те би се, готово, прије могло помислити да је старија сестра Милкина него 
и дохвати велики протокол, увезан ваљда прије тридесет година, разасут, излињао, ишаран трагови 
ри је оно алчак!...{S} Он је преварио и прије, те су му, на правди вишњега Бога, претеслимили н 
ужи му обје руке.</p> <p>— А камо се ти прије? — запита га пријекорно. — Толико година па да на 
не смијемо заборавити ни на случајности прије сто годинах...{S} То је, наиме, потребно...{S} Ви 
p>— Жениче и невјесто, — узвикну учитељ прије, него су се кола и зауставила и високо издиже изн 
осподња не знам кога, али свакако барем прије четрдесет година.{S} Оцу му је било име Аћим, или 
{S} Зато је и долазио кући доцније него прије.</p> <p>— Волим пуну механу него пусту кућу, — го 
>Опет пође у механе и, пијући више него прије, поче лупати боце, прозоре, чаше и уједати свирач 
ху дрвету, и изгледао је смјешнији него прије.</p> <p>— Ја ћу, — викну он колико га грло доноси 
ти мени Јово, — рече хладно, као и мало прије. — Мали си био, кад сам те носио на рукама...{S}  
 примала?</p> <p>— Па, брате, што ми то прије не казасте? — окоси се Перо, мрко је гледајући. — 
лицу им се огледала радозналост, да час прије виде ту лијепу невјесту.</p> <p>Неки постадоше и  
е, као за инат, хитао, да крштеницу час прије сврши.</p> <p>Тужан и жалостан вратио се Перо кућ 
овори Перо. — Ако пос’о свршим, поћи ћу прије...</p> <p>— Онда ти ја у свему стојим на располож 
и кога.{S} Кажи, нек се од мене не боји пријеваре.{S} Ја воде никад не сипљем.{S} Ја знам шта ј 
и чиније „мезе“.</p> <p>— Цо то јест? — пријекорно запита доктор, окрећући се Пери. — Во ист по 
p> <p>— А камо се ти прије? — запита га пријекорно. — Толико година па да нам не дођеш!{S} Зар  
а и старала се, да му за тур од чакшира прикаче некакав чудноват реп: од изрецкане хартије и ст 
да пођу за њим.{S} Пођоше.{S} Полако се прикрадоше до стрикине собе и тада Јово једним јачим уд 
нило, који је за све вријеме говора био прикривен за вратима и све слушао, провири унутра.{S} С 
никога!..{S} Он заборави на сав свијет, прикупи снагу, размахну и заплива према њој.{S} Хита, ј 
 зар?</p> <p>— А како си? — запита Јово прилазећи му руци. — Јеси ли здраво?</p> <p>Стари опет  
воднише.{S} Перо, преплашен, хтједе јој прилетети да је придржи, али се она изврну и отскочи од 
ши новине, које су му <pb n="106" /> се прилијепиле за тур од чакшира. — У тебе ашикују сви...< 
его човјечија прилика и да та човјечија прилика није нико други, него знаменити слуга Пере Кара 
ва какве грдне совуљаге, него човјечија прилика и да та човјечија прилика није нико други, него 
 под нос. — Нисам ја, на <pb n="140" /> прилику, један музејум па да то купим.{S} Ако ми затреб 
слимо, кад је дао Бог њу.{S} Ево ја, на прилику, не мислим ништа па шта ми фали, а?</p> <p>— Та 
 добро премјерио погледом. — Новине, на прилику, читаш ли?</p> <p>— Ја нијесам чојек од књиге,  
ја, шта ће мени живот?...{S} Шта ће, на прилику, кад ми не би било вас, које ја с вама лијепо ж 
живити и свакоме је драго живити.{S} На прилику: мачка је једна живина, па је и њој драго живит 
им, — шапну удовици, чим је <hi>уграбио прилику</hi>. — Дош’о сам да ми ти пресудиш... <pb n="5 
вају нешто љепше обучених цура, по свој прилици оних сумњивога понашања, и избацујући шале, кој 
 куд ћу.</p> <p>— А гладан си?</p> <p>— Прилично.</p> <p>— Па вечераћемо заједно! — весело клик 
им вратима.{S} Малена, мршава жена, још прилично млада и допадљива, у старим, исплављелим хаљин 
 удовица и бризну у плач. — Зато сам те примала?</p> <p>— Па, брате, што ми то прије не казасте 
 мене!...{S} Зар сам те ја за то лијепо примала?...{S} И зар ти је тако поштење?{S} Пријатеља с 
великим, цвијећем окићеним прозорима, и примамљивим натписом „<foreign xml:lang="de">Hotel Pari 
им лијепо живити и, нарочито од сељака, примати разне <hi>поклоне</hi>, топло обећавајући, да ћ 
јати главом, као мачак кад га милују, и примаче јој се ближе.{S} Опет је пољуби.</p> <p>— Хајде 
паваћива опколише га.{S} Јово се саге и примаче му уста ушима.</p> <p>— Еј стрико!— зовну га. — 
расположенији и љубазније него први пут прими Перу.</p> <p>— На упит о вашој ћудоредности, доби 
. — То завтра буде ганц гут.</p> <p>Па, примивши од Пере награду, изађе из собе.</p> <p>— Ама ј 
чно, — опет упаде домаћица још се ближе примичући Пери и милујући га. — Ниђе никог позната, па  
а вожње, нема пута!...</p> <p>Да је, на примјер, гдјегод, иза леђа им, топ или лагум пукао, не  
 као ја...</p> <p>И Благоје поче низати примјер за примјером: како су многи странци, не имајући 
/p> <p>И Благоје поче низати примјер за примјером: како су многи странци, не имајући познанства 
<p>Јово извади духана, напуни му лулу и припали.</p> <p>— А је ли стрико дома? — запита. — Шта  
а у тефтеру нађе Филипово име и нека му припише у дуг још товар жита!...{S} Читав товар!..{S} С 
ак — Ја сам вазда рад, да својим силама припомогнем напретку Српства.</p> <p>Јефтан обори главу 
9051_C14"> <head>XIV.</head> <head> <hi>Припреме за свечан дочек Пере Карантана.</hi> </head> < 
 поче трти нос.{S} Уједанпут, као да се присјети нечему, окрену се и пође вратима.</p> <p>— Хај 
, једнога дана, чудан случај у помоћ не прискочи.{S} И није то био никакав необичан случај.{S}  
к, — осијече Обрен остављајући тефтер и прислањајући се леђима уз вреће од пиринча.</p> <p>— Ам 
Јефтан је четири пута излазио на тесту, прислањао ухо земљи и ослушкивао: чује ли се барем кака 
објесивши ноге, поче климатати њима.{S} Прислони чело уз прозор, па као да размишљаше нешто...{ 
е и у свему тијелу нестаде му снаге.{S} Прислони се <pb n="128" /> уза зид и забленуто поче мје 
јаше сви, грлећи Перу.</p> <p>Јефтан се прислони раменом уз прозор и замишљено поче добовати пр 
 путује, па хајде сам...</p> <p>Перо се прислони леђима уза зид и уздахну.</p> <p>— Све ми се ч 
ве старе, окрпљене чакшире, а испод њих прислоњен је био прост, дрвени сандук, из кога је вирил 
му се приближи.</p> <p>— Не ваља ти што прислушкујеш, — рече. — Ама сад што си чуо, да ником не 
S} Одговора нема...{S} А док одговор не приспије, ја вас не могу пустити.{S} Дапаче морам вас з 
таћемо три дана...</p> <p>Згледаше се и пристадоше.{S} Опремише Тому кочијаша, да се код некакв 
о у њих? — запита Перо журно.</p> <p>—- Пристајем.</p> <p>Перо му приступи и објема рукама обух 
погодба готова! — одушевљено узвикну. — Пристајем и ја!</p> <p>У неђељу кренуше обојица удовичи 
тави Јован брже.</p> <pb n="93" /> <p>— Пристајемо! —викну Перо, пружајући руку у знак да је св 
..{S} К’о да смо ми твоји робови, па да пристајемо за тобом.</p> <pb n="94" /> <p>— Ама, брате, 
 па да ти се разболила жена.</p> <p>— А пристајеш ли ти, да одмах у неђељу пођемо у њих? — запи 
p> <p>Јефтан, пружајући обје руке руке, приступи Пери.</p> <p>— Е, честитам ти женидбу! — рече. 
скочи на челу стиште зубе и, гунђајући, приступи Јоки, па је гурну лактом у прса.{S} Она га уко 
 да му се вода циједи низ лице и браду, приступи ближе Пери и добро му загледа у очи.</p> <p>—  
ехер.</p> <p>Перо опусти руке низа се и приступи Јефтану.</p> <p>— Шта ћемо сад? — запита. — За 
а три корака одскочи у страну и дрхћући приступи механџији.</p> <p>— Растављај их, брате, јер ћ 
жиш?</p> <p>Перо скиде капу, понизно му приступи и пољуби га у руку.</p> <p>— Ја... ја би... —  
но.</p> <p>—- Пристајем.</p> <p>Перо му приступи и објема рукама обухвати његову.</p> <pb n="46 
еуморно, — и станите за мном.{S} Кад ја приступим и изговорим здравицу и када викнем: „живили“, 
 механском ваздуху.</p> <p>Због тога је приступио и Пери.{S} Упознао се с њиме, нашалио се и по 
рошапта Јово. — То је он!</p> <p>Сви му приступише и онако спаваћива опколише га.{S} Јово се са 
м управо за осам година.</p> <p>— Добро притврдио науку, — како Аћим рече, узевши га себи у рад 
се нешто тешко, врело спуштало на њих и притискивало <pb n="90" /> их, те нијесу били у стању н 
о му је, да ће се читава кућа срушити и притиснути га.</p> <p>— Изим овога, — настављао је коме 
чи.</p> <p>У Пери заигра срце.{S} Он га притиште објема рукама, а дах заустави. <pb n="85" /> П 
 Перо могао што изговорити, загрли га и притиште на прса.</p> <p>— Нек вам је сретно ђечице! —  
јник, па да ме на муке мећете.</p> <p>— Притрпи се само до сјутра, — одговори му Јово тихо, мил 
!</p> <p>Затим опет ушепртљи.{S} Поново притрча прозору, млатарајући рукама, и поново се поврат 
емљу..</p> <p>— Шта би? — заграјаше сви притрчавајући му. — Шта је?</p> <p>Перо нити писну, нит 
</p> <p>— Дела, синко, жив био, дела ти прифати! — викну. — Фала Богу, кад сам ја добио одмјену 
слатко</hi> под нос.{S} Он прихвати.{S} Прихвати, а не смједе ни да је погледа ни да што рекне. 
. — Живио сто година!</p> <p>— Живио! — прихвати и Данило, подигнувши, у знак одушевљења, обје  
p>— Тако је.{S} Нек се тамо вјенчају! — прихвати стари живо. — Не дам ја никоме да се са мном и 
 пустио шћер да ашикује с офинцирима, — прихвати Бошко ватрено.</p> <p>— У тебе ашикује и шћи и 
 поднесе <hi>слатко</hi> под нос.{S} Он прихвати.{S} Прихвати, а не смједе ни да је погледа ни  
ледао у њу, да није знао који ће филџан прихватити, и није осјетио, како је, прихваћајући, окре 
о свакога и ничијега поздрава није хтио прихватити.</p> <p>Пред вече сврнуо се, од муке, Обрену 
ја мати?</p> <p>— Твоја?</p> <p>Обојица прихватише за столице као да ће се потући, те сиромах П 
 кренемо!</p> <p>— Сјутра.</p> <p>И сви прихватише за чаше, а Данило, од радости, баци капу у в 
ан прихватити, и није осјетио, како је, прихваћајући, окренуо га на криво, те половицу кахве пр 
а ти је много, кад си иск’о и кад си ми прич’о, да ће ти ђеца крепати од глади?...</p> <p>Сељак 
 жена, а није земља...{S} Има ту читава прича о њезиним патенијама...</p> <p>Бошко (онај што је 
вори она мирно, као да о каквој ситници прича.</p> <p>Стари наслухну ове ријечи и заустави се.{ 
тинијега нема у земљи.{S} Никола Бубало прича свијету да је његово боље.{S} А лаже!..{S} Он сам 
је његово боље.{S} А лаже!..{S} Он само прича, јер и не зна ништа друго него причати.{S} Он, ча 
Јоаким</hi>, а мати му се звала Ана.{S} Причају, да није заплакао кад се родио, као што обично  
<head>Свршетак.</head> <p>Мјесто да вам причам о томе: како су живили Перо Карантан и његова Ст 
</foreign>! — викну Благоје прекидајући причање и као са презрењем гледајући Перу, — <foreign x 
оживљаје из времена кад је куга морила; причао је: како је бјежао испред ње и како се, најпошље 
 крио име и попово и дјевојчино, али је причао све остало и причао је дуго.{S} При свршетку осј 
 дјевојчино, али је причао све остало и причао је дуго.{S} При свршетку осјетио је, као да му ј 
в људождер.{S} Он ухватио Данила, па му причао своје доживљаје из времена кад је куга морила; п 
Перо извади новце, па онда сједе и поче причати о својим »јадима«.{S} Додуше пажљиво је крио им 
Перо црвенећи се, — ама о Геновеви знам причати и сад.</p> <p>— Геновеви? — запита онај зачуђен 
мо прича, јер и не зна ништа друго него причати.{S} Он, чак, сипа и воду у вино!..{S} Продао ла 
дијала та пречеста тужакања. — Што мени причаш? -</p> <p>Нијесам ти ја тутор!</p> <p>— Тражио б 
p>— Љевше је кад се читају новине, него приче, — рече. — Ето ја... психа!... вазда читам...{S}  
ласт, и биће готово одмах...{S} Ти мало причекај, па ћеш добити...</p> <p>Перо је стајао у авли 
но је спавао.{S} Обучен је био у танке, прљаве гаће и још прљавију кошуљу, коју је раздрљио на  
бучен је био у танке, прљаве гаће и још прљавију кошуљу, коју је раздрљио на прсима, пустивши д 
{S} Обојица се упутише некаквим уским и прљавим сокацима, прођоше кроз двије-три авлије, провук 
— прогунђа Јефтан, хладећи се огромном, прљавом махрамом. — Погинућемо на путу!</p> <p>Затим пр 
са једном бескрајно дугачком и необично прљавом авлијом, по којој су лежале здраве и разлупане  
 опази на зиду слику, како Милош Обилић пробада цара Мурата на пољу Косову.</p> <pb n="49" /> < 
лушаш рђаве јаране, који хоће главом да пробијају зид, па им зато вазда глава разбијена...{S} Г 
запита. — Ово носим мојој изабраној, да пробира некакве женске беспослице.{S} Богата је, па тре 
нађи какву женетину, па ето...{S} Немој пробират’, ни разбират’, ни размишљат’ се: ко је и какв 
p> <p>Перо врисну, скочи са постеље и — пробуди се.</p> <p>— Фала Богу, —- промрмља уплашени Да 
ма гдје, макар и за врата, и заспао.{S} Пробудивши се подбуо, мамуран, помућених очију, замршен 
и се. — Чекао сам по сахата, док сте се пробудио.</p> <p>— Ја сам, — одговори Перо хладно. — Ја 
ао поред постеље. — Фала Богу кад си се пробудио!</p> <p>— А ко ти је то? — запита Перо зачуђен 
стрика Васину авлију, Данило се већ био пробудио и сједио под дудом.{S} Крај њега је лешкарио В 
а умирише Перу.{S} Волио је, додуше, да проведе још какву шалу: да млатне букваром по глави оно 
оворити да пође... .</p> <p>Читав сахат провели су у савјетовању, док, једва једном, дође и учи 
е, у даљини, издизао и ширио бјеличаст, провидан облак.{S} Кроз облак су се лијепо могла распоз 
и зраци, који, попут дугуљастих стубова провиднога дима, падаху кроз стари, ваљда никад неочишћ 
 био прикривен за вратима и све слушао, провири унутра.{S} Сад је, као за параду, био обучен у  
еће ништа да плати.{S} Иза бабиних леђа провиривала је масна капа некаква просјака и разбијена  
"6" /> <p>— А? — блесасто блекну глава, провиривши унутра.</p> <p>— Данило, синко, — поче Перо  
/p> <p>— Учитељу пази! — дрекну Јефтан, провирући се напријед. — Не зацрни нам образа!</p> <p>— 
 и није, — одговори Јефтан. — Ев’ овако проводим се боље него све друге газде.{S} Живим к’о гро 
окацима, прођоше кроз двије-три авлије, провукоше се испод некакве грдне капије, док најпошље н 
био је, од свих касабалија, једногласно проглашен особитим мајстором, да га свакодневно умањује 
е, хе, брате слатки, окаснили сте ми, — проговори некаквим страшно дебелим гласом, вртећи главо 
ог позната, па да се с њоме разговори и проговори.{S} Ако је ти не разговориш, ко ће други?..{S 
аше у слику и као да очекиваше, да неко проговори иза ње и да му напомене шта ће даље казати.</ 
олестан ми пријатељ, господине, — тужно проговори. — Болестан је пуно, а ми смо странци, и нико 
пље..</p> <p>Сељаци оборише главе и, не проговоривши ништа, обојица изиђоше.</p> <p>Стари саста 
тући матер, а првим ријечима, што их је проговорио, опсовао је, по нашем начину васпитавања, ру 
ој.</p> <p>Угледавши зета она не могаде проговорити.{S} Зину према њему, пружи руку и поче нека 
ћи преда се, једнако је смишљао: шта ће проговорити...{S} И ништа да му пане на памет!...{S} Ни 
ице није хтио погледати, нити им ријечи проговорити, премда су се мотале око њега, миловале га  
 говорећи ништа.{S} Тада нико није смио проговорити, па макар му срце најјуначније било.</p> <p 
/p> <p>Обојица као да се замислише и не проговорише више ни ријечи.</p> <p>У другу недјељу пођо 
, ишаран траговима проливеног мастила и прогорио од цигара што су их по њему остављали.</p> <p> 
и два пријатеља и једно момче, да ти се прогостимо у кући два три дана.</p> <p>Старац одскочи к 
/p> <p>— Данас ће бит’ пасја врућина! — прогунђа Јефтан, хладећи се огромном, прљавом махрамом. 
љине.</p> <p>— Ово је пасје путовање! — прогунђа Јефтан и некако крвнички погледа <pb n="66" /> 
>— Таки сте ви сви.{S} Сви непоштени! — прогунђа стари мрштећи се.{S} Затим устаде и, испод ока 
 ти, игумане, не мисли се манастиром, — прогунђа Перо, затварајући врата за њима и закључавајућ 
орак унатраг и раствори уста, као да ће прогутати некога.{S} Лако бљедило прели му се лицем...{ 
ати у ропство.{S} А ја волим што сам се прод’о.</p> <pb n="39" /> <p>— Чујеш, — дочека Перо и н 
дговори Перо достојанствено.</p> <p>— А продајеш ли вина?</p> <p>— Јок.</p> <p>Стари дубоко узд 
>— Штета, — рече, — црна штета!..{S} Да продајеш и купујеш, могли би одма пазарити.{S} У мене,  
и.{S} Он, чак, сипа и воду у вино!..{S} Продао лани сељацима вина, па кад су људи отворили бачв 
ети жену са миразом значи драговољно се продати у ропство.{S} А ја волим што сам се прод’о.</p> 
а знаш и умијеш...{S} И како би било да прође ово весеље без тебе?</p> <p>Учитељ се осмјехну и, 
тише некаквим уским и прљавим сокацима, прођоше кроз двије-три авлије, провукоше се испод некак 
вога истога Дамјана, кога он од милоште прозва Данилом.{S} Уједно одлучи и то, да, први пут пош 
ногу, због чега су га ђаци, међу собом, прозвали Топал-пашом и спјевали га у пјесму, која је по 
слуга Пере Карантана Дамјан, од милоште прозвани Данило.</p> <pb n="6" /> <p>— А? — блесасто бл 
м отресајући снијег са хаљина, трљајући прозебле руке и још једнако цвокоћући зубима.</p> <p>—  
и, ваљда никад неочишћени <pb n="61" /> прозор, и разасипаху се по столу.</p> <p>— Па шта велит 
у.</p> <p>Јефтан се прислони раменом уз прозор и замишљено поче добовати прстима по стаклу.</p> 
оче климатати њима.{S} Прислони чело уз прозор, па као да размишљаше нешто...{S} Готово да и он 
атим запали цигар и, добујући прстима у прозор, очекиваше кола.</p> </div> <div type="chapter"  
ћа...{S} Са лица имала је три неједнака прозора и велика, дрвена врата, са два огромна каната.{ 
?</p> <pb n="64" /> <p>Јефтан оступи од прозора и засмија се.</p> <p>— Како ће бити без тебе? — 
био ногу.{S} Разбио је и неких двадесет прозора, а најпошље је покушао да крави Митра кујунџије 
јући више него прије, поче лупати боце, прозоре, чаше и уједати свирачице.{S} Једну је угризао  
дрвена врата, са два огромна каната.{S} Прозори су, додуше, били исцрвоточени и обрасли ситном  
ро је стајао у авлији и гледао по свима прозорима, док је поп ходао по соби и тражио протокол.{ 
е пиркао и играо се танким завјесама на прозорима, али њезина глава ни једанпут се промолила ни 
ану и слушаше како вјетар звижди, тресе прозорима, носи и разбија лонце са промрзлим цвијећем и 
ним вратима, великим, цвијећем окићеним прозорима, и примамљивим натписом „<foreign xml:lang="d 
>Затим опет ушепртљи.{S} Поново притрча прозору, млатарајући рукама, и поново се поврати вратим 
иђети...{S} Ништа!</p> <p>И лагано пође прозору, да им отуда покаже, е немају ништа видјети...{ 
 нико да се види, осим некаквих бубица, прозрачних крила, што, каткада, пролете изнад траве.</p 
и.{S} Почео, чак, по обичају, гунђати и проклињати све, почевши од младожење, па завршујући сам 
 <p>— Слатке пите донеси!</p> <p>Данило прокомеша раменима и зијевну.</p> <p>— Немамо ми пите,  
таве степенице испунила собом, закрчила пролаз, а степени се чисто повијају под тежином јој.</p 
ћанима, не осврћући се на то, што су га пролазници сваки час, често и врло немилостиво, гурали  
! — узвикну на сав глас, да су се многи пролазници морали осврнути и зачуђено их погледати. — К 
бубица, прозрачних крила, што, каткада, пролете изнад траве.</p> <p>— Хоћемо ли сад виђети кога 
 готово смрдљив задах...{S} Ни птица да пролети, ни зец да шушне, ни нико да се види, осим нека 
ина, разасут, излињао, ишаран траговима проливеног мастила и прогорио од цигара што су их по ње 
а га удари, ништа више него да му мозак пролије.</p> <p>— Ни цару ја то не дозвољаваМ! — дрекну 
тако, да је изгледао као каква мапа.{S} Пролијевало се чак и по тлима, ту се мијешало са пепело 
 окренуо га на криво, те половицу кахве пролио по новим чакширама.{S} Само је бленуо у њу, блен 
 да се ни са царем <pb n="170" /> не би промијенио и сада вичем из свега грла: куку ономе, ко н 
зорима, али њезина глава ни једанпут се промолила није, нити јој је чак и гласа могао чути.{S}  
 и Јово.{S} Сви плачу!{S} А Данило опет промолио главу кроз врата, па као да размишља: или би з 
ресе прозорима, носи и разбија лонце са промрзлим цвијећем испод њих.</p> <p>— Бећари сад на по 
 и — пробуди се.</p> <p>— Фала Богу, —- промрмља уплашени Данило, који је стајао поред постеље. 
о соби.</p> <p>— А-а није ми ту Јово? — промукло запита.</p> <p>— Није, — одговори Перо преплаш 
> <pb n="89" /> <p>— А-а знао сам ја, — промуца. — Видио сам, ђе све нешто шапуре...{S} А жао м 
?</p> <p>— Ја нијесам чојек од књиге, — промуца Перо црвенећи се, — ама о Геновеви знам причати 
>— Хоће да му вазда гледам у тефтере, — промуца она. — Богат је к’о нико његов, а ја сироче, па 
астављај их, брате, јер ће крв пасти, — промуца. — Ово је биједа једна...</p> <p>— Ништа је ово 
>— Ја нисам знао да има неко с тобом, — промуца Перо постиђен. — Данило ми рече, да си болестан 
би га у руку.</p> <p>— Ја... ја би... — промуца и застаде.{S} Није знао како ће почети, нити је 
т. — Је ли овђе?</p> <p>— Јес’, — једва промуца она шћућуривши се уза зид и као бојећи се да је 
.</p> <pb n="56" /> <p>— Његову? —једва промуца Перо гледајући је зачуђено. — Зар је Милка Обре 
 за гриву и склопи очи да не види своје пропасти, а Јефтан потјерао за њим, труцка на коњу и, к 
 узвикну потресено, као да ће тога часа проплакати. — Бог вам дао сваке <pb n="133" /> среће из 
ме и по те.</p> <p>Перо не одговори.{S} Пропусти га да уљегне у кућу, а он стаде под дуд.{S} Ту 
слађе!</p> <p>Стрина се уклони и све их пропусти у собу.{S} Само слуга Данило што оста на авлиј 
е буквар под главу кад је хтио спавати, пропуштао је живу ласту кроз рукав и — свеједно.{S} Чим 
иће се и овђе, а кад се побију овђе, ми прорадимо.{S} Ја сам стек’о све што имам онда, кад је б 
есвисла, он је остајао.{S} И сав свијет прорицао је и њему, као и Јефтану, да ће хрђаво проћи.{ 
ри Перо као кроз плач, — ама зар сам ја пророк, па да му знам нарав...{S} И какав ми је то коњ, 
еће свршит’ нико.</p> <p>— А јеси ли ти пророк Јеремије па да знаш? — питао је Аћим, као љутећи 
 озбиљно се љутити.</p> <p>— Ја нијесам пророк Јеремије, — бранила се Ана и почела говорити <pb 
ијеси јој ти сам просилац...{S} Њу људи просе има двадесет година, па вазда добре муштерије.{S} 
љаваш, брате?</p> <p>— Не дозвољавам да проси ђевојку, <pb n="131" /> а да је не видим, — осије 
кажете, да ви не дозвољавате ни цару да проси дјевојку.{S} Управо сте ово упорабили...</p> <p>П 
осно, — и он је, браћо, пред свима нама проси...</p> <p>Сви ахнуше и погледаше у Стаку, а Стака 
2"> <head>XII.</head> <head> <hi>Перина просидба.{S} Незгоде у полицији.</hi> </head> <p>У гост 
ио рећи и протестовати против ове чудне просидбе, сад већ није могао...{S} И шта би сад протест 
то. — Ти ћеш отићи са мном, да потврдиш просидбу <pb n="129" /> и видиш ђевојку.{S} Лијепо све  
лагоје поцупкујући. — Нијеси јој ти сам просилац...{S} Њу људи просе има двадесет година, па ва 
бркове.</p> <p>— А ја баш хоћу данас да просим, — шапну удовици, чим је <hi>уграбио прилику</hi 
 леђа провиривала је масна капа некаква просјака и разбијена глава високога циганина...</p> <pb 
дић</hi>, са руменим, дугуљастим лицем, просједом косом, ћелавим обрвама и дугим трепавицама, ш 
човјек странац, погурен, стар, са дугом просједом брадом, и од пушења, чађавим брковима.{S} Срп 
 то, да, први пут пошље смрти родитеља, прослави Крсно Име.{S} А како га је прославио и шта се  
ао је за кратко вријеме врло славан.{S} Прославио се витешким својим подвизима, јер је волио че 
ља, прослави Крсно Име.{S} А како га је прославио и шта се закључило иза ручка, то смо у почетк 
..{S} Кад се царевине закрваве, онда се проспу паре и ми трговци дахнемо душом...{S} Хе, изгине 
е чакшире, а испод њих прислоњен је био прост, дрвени сандук, из кога је вирило неколико дроњак 
 дуго хвалити, а није га хвалио из врло проста разлога, јер је кроз кратко вријеме умро. »Отиша 
јој није било никаква намјештаја.{S} Ни простирке по тлима, ни слика на зидовима.{S} Само, у је 
знате?{S} Ко то изнесе на ме не било му просто ни овога ни онога свијета?</p> <p>Комесар се нас 
лијепо, младо дјевојче.{S} Носила је на простоме, улупљеноме послужавнику црну кахву, наточену  
ије, док најпошље не изађоше у велику и пространу, необично освијетљену, башту, која је била пр 
се издизао широки дуд, а испод њега, на простртим, старим, подераним кесама, лежао је некакав ч 
рен Пушибрк баци капу с главе и поче се протезати.</p> <p>— Еј Перо, Перо, — узвикну невесело.  
, сад већ није могао...{S} И шта би сад протествовао кад је ствар готова и кад већ сузе теку?</ 
он дужега вијећања, у коме је Аћим живо протествовао против шибања у школи, било је ријешено, д 
е одмах занијеми.{S} Што је хтио рећи и протестовати против ове чудне просидбе, сад већ није мо 
идите, како ово доликује <pb n="150" /> против вама...{S} Но ја вас више нећу затварати...{S} С 
би код власти распитао: нема ли она шта против тога и није ли то противно интересима државе?{S} 
еми.{S} Што је хтио рећи и протестовати против ове чудне просидбе, сад већ није могао...{S} И ш 
ећања, у коме је Аћим живо протествовао против шибања у школи, било је ријешено, да се Перо нат 
 са мном.</p> <p>Перо се не смједе даље противити.{S} Обуче се и пође у полицију.</p> <mileston 
ема ли она шта против тога и није ли то противно интересима државе?{S} Ваљда није било човјека  
а одлазити натраг, ако не желите да вас протјерам са пратњом...</p> <p>— Фала Богу и на томе, — 
а нос, па сједе за сто и дохвати велики протокол, увезан ваљда прије тридесет година, разасут,  
ан си ти, — настави поп, прелиставајући протокол, — чим не слушаш рђаве јаране, који хоће главо 
рима, док је поп ходао по соби и тражио протокол.{S} Нестрпљиво је шетао и освртао се на све ст 
 одскочи.{S} Затим отвори крмељаве очи, протра их и, некако блесасто, погледа по свима.</p> <p> 
проциједи кроз зубе.{S} И објема шакама протра се по лицу, као да се умива. — Ти си зар?</p> <p 
ове женске главе, која ми донесе вина и протра ме по прсима, умро бих...{S} Ето, није се имала, 
 као да се још више испрси.</p> <p>Перо протра очи, мислећи, да и сад снијева.</p> <p>— Ама да  
<p>— Ви сте, али, вашими дјелами чинили протузаконитости, — рече, издигнувши и глас и кажипрст  
де између њих. — Зашто ће тебе полиција проћерати?</p> <p>— Ако не вјерујете, а ви питајте, — о 
ти једну стародревну, па Бог даде те ме проћераше и не узех је.{S} Бојим се само да ме не уфате 
бити, — отегну пакосно. — Мене полиција проћерује одма, овога часа...</p> <p>— Невјешто ли ти л 
еђа. — Ви сте ме довели у затвор, ви ме проћерујете, ви ћете ми и главу узети!..</p> <p>Стари п 
 је и њему, као и Јефтану, да ће хрђаво проћи.{S} Једино је још Аћим ловио пријатеље и хвалио и 
гају ода свих страна...{S} И као вјетар прохладан да попухује, милује га по образу и лагоди.{S} 
главу и зијевну.</p> <p>— Аха, ти си? — проциједи кроз зубе.{S} И објема шакама протра се по ли 
шуље, — рече.</p> <p>— Ја нема, — једва проциједи кроз зубе Перо, мргодећи се. — Нема ни кошуље 
 дочекала.</p> <p>У соби сједоше Перу у прочеље, а домаћин и домаћица опколише га са <pb n="134 
фтану, који <pb n="76" /> је и сједио у прочељу, пружи је Пери.{S} Перо се и опет застиди и окр 
еда по свима.{S} Хтио је, да им на лицу прочита: јесу ли сви сагласни са Јовом?{S} И, на своје  
здрави пријатеље.{S} Перо.</hi> </p> <p>Прочита га још два пута, поправи неколика слова и даде  
шу ово се он оженио, чим долази, — рече прочитавши га и одмах скочи. — Оженио се, погани син, б 
рече Јово, пошто <pb n="156" /> је и он прочитао. — Међер и Перо каткад зна шта ради.</p> <p>Је 
и као да хтједоше један другоме у очима прочитати шта мисли.</p> <p>— Онда... ја гласам, да се  
читељ, ни сви ђаци не би их кашње могли прочитати.</p> <pb n="20" /> <p>Једва друге године нека 
ашљество.{S} Због нашљества се управо и прочуо и био је, од свих касабалија, једногласно прогла 
’...{S} Да ти није мене, ти би овђе зло прошао...</p> <p>— Баш и волим што сам те наш’о, — доче 
p> <p>— Да барем Данило уза ме спава! — прошапта тихо. — Барем би половина буха прешло на њега. 
љају по њима.</p> <p>— Погледајте га! — прошапта Јово. — То је он!</p> <p>Сви му приступише и о 
а ми вратиш два...</p> <p>— Много је, — прошапта један сељак, ситним, сниженим гласом. — Пуно,  
ну Обрену.</p> <p>— Нема, нема брате, — прошапта, да се једва чуло. — Тако је то, кад у кући не 
b n="79" /> <p>— Стрико зна шта ради, — прошапта полугласно. — Он зна...</p> <p>— А шта ради?</ 
 <p>— Јак је, брате, Јенглез на води, — прошапта. — Те морнарица, те адмирали, те ђенерали, те  
а и од Швабице... -</p> <p>— Опрости, — прошапта, као кажњено дијете, — а ја сам пош’о да распи 
диш, да их је пуно!</p> <p>— А кахву? — прошапта она.</p> <p>— Можеш им дати по једну...{S} Ама 
> <p>— Знаш ли ти овђе какву ђевојку? — прошапта Перо, пажљиво се осврћући на све стране да га  
мом. — Погинућемо на путу!</p> <p>Затим прошета мало и окрену се Пери.</p> <p>— Кад си се намис 
 ти неће помоћ’ сви љекари.</p> <p>Перо прошета мало по магази.{S} Предлог Јефтанов чинио му се 
зи.</p> <p>— Хајде затварај, па да мало прошетамо, — рече једне вечери Пери, пошто су се боље’  
{S} Ако вам није мрско, сад можете мало прошетати...{S} Кажу, да је то здраво...{S} А ја сад им 
звизнувши, одмахну руком, као да вели: „прошло је то“. — Њему се више не вјерује!</p> <p>— Прев 
5"> <head>V.</head> <head>Ријеч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Перо не може да нађе за се 
"> <head>IV.</head> <head>Ријеч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Његова друга љубав.</head> 
ead>II.</head> <head> <hi>Ријеч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Његово рођење, дјетињство  
ad>III.</head> <head> <hi>Ријеч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Његова прва љубав.</hi> </ 
вивши мученичко лице, стењући показа на прса...</p> <pb n="111" /> <p>— Нихтс... — рече доктор  
иже јој...{S} Рашири руке, стиште је на прса, и, склопивши очи од заноса, пољуби је...{S} А тад 
што изговорити, загрли га и притиште на прса.</p> <p>— Нек вам је сретно ђечице! — узвикну потр 
о Обренова врата, па га поче стезати на прса и љубити.</p> <p>— Тако, брате, тако! — ускликну с 
/p> <p>А Данило се исправи и удари се у прса.</p> <p>— А мене коњ није мог’о оборити! — рече по 
 измахну руком и свом снагом удари се у прса.</p> <p>— А-а утекли су!{S} Утекли! — дрекну. — Од 
{S} Игњат је рикао по авлији и био се у прса...{S} Једина <pb n="88" /> стрина била је мирна и  
Милки, дубоко уздахну, удари се руком у прса и пође.</p> </div> <pb n="57" /> <div type="chapte 
ћи, приступи Јоки, па је гурну лактом у прса.{S} Она га укочено погледа, а послужавник јој испа 
љ.{S} Дугуљаст, болешљив младић, упалих прсију и уских, кукастих рамена, вјечно огрнут <hi>ибер 
ена жена, загрнутих рукава и раздрљених прсију и, носећи овелику канту са водом, стењући и отху 
ош прљавију кошуљу, коју је раздрљио на прсима, пустивши да се мушице окупљају по њима.</p> <p> 
аве, која ми донесе вина и протра ме по прсима, умро бих...{S} Ето, није се имала, јадница, кад 
ама шта ћу?...{S} Кад ме стисне овђе, у прсима, дође ми да све разбијем...{S} Да је живот боца  
а застаде.{S} Ухвати Благоја за крај од прслука и погледа му право у очи.</p> <p>— Ја ћу те неш 
.</p> <p>Благоју испаде цигар из зуба и прсну у смијех.</p> <p>— Знам шта хоћеш! — викну из све 
> <p>Игњат као да не чу добро.{S} Метну прст на уста и издиже обрве.</p> <pb n="79" /> <p>— Стр 
м кршних пуно, — рече, састављајући три прста и љубећи их. — Да их поједеш од милине!...{S} Ти  
крвниче! — викну и показа му свих десет прста, као да ће му тога часа у очи полетити. — Бјежи о 
Једино, да срцу пусти на вољу, помијеша прсте у Данилову косу, затресе му главом и заповиједи д 
— готово цикну Јефтан и снажно му стеже прсте, да умало није јаукнуо.</p> <p>— Нијесам се ожени 
а.{S} Скрсти руке у крило и поче ломити прсте.{S} Осјетивши удовичино раме на своме као да се з 
 падају по куковима.{S} Нађе и неколика прстена, наниза их по прстима, нарочито по кажипрсту гд 
p> <p>— Је ли? - запита стари весело, а прсти му још живље заиграше. — Је ли красно?{S} Љевшега 
и. <pb n="85" /> Погури се и лагано, на прстима, приближи им се мало.</p> <p>— Је ли те стрина  
нијела у собу, <pb n="37" /> и пипао је прстима по столу, као да би и сада хтио узети филџан.</ 
ном уз прозор и замишљено поче добовати прстима по стаклу.</p> <p>— А ко ће поћи на пут и куда? 
а, положивши руке на кољена и пипкајући прстима као по клавиру. — Јеси ли трговац, касапин, кој 
несе.{S} Затим запали цигар и, добујући прстима у прозор, очекиваше кола.</p> </div> <div type= 
 стабло, а поп испусти мотику, земљавим прстима скину повезач, рашчешља браду и погледа Перу по 
} Нађе и неколика прстена, наниза их по прстима, нарочито по кажипрсту гдје ће се боље видјети, 
очен, не одговори ништа.{S} Само показа прстом на Јефтана, а главу окрену у страну.</p> <p>— Ва 
уда.{S} Стари стаде преда њу и куцну је прстом по челу.</p> <pb n="81" /> <p>— Није твоје мјест 
</p> <p>Комесар се насмија и оним истим прстом куцну се по челу.</p> <p>— Ми све дознамо путем  
oreign> — одговори она, попријевтиши му прстом.</p> <p>А Перу нешто заголица.{S} Као живо нешто 
 Данило што оста на авлији.{S} Он збаци пртљаг са себе, извали се под дуд на старчеве кесе и ва 
 крену и Данило, уздишући и стењући под пртљагом...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
четири! — упаде Перо живо. — Четврти за пртљагу.</p> <p>Јефтан га одгурну од себе и удари ногом 
> <p>И помоћу Даниловом поче товари, ти пртљагу, а њима остави да сами узјашу.</p> <p>Коњи, чим 
} Ипак не одговори ништа.{S} Само упрти пртљагу и пође пред њима, да их води Јовановој кући.</p 
мо и ми! — повикаше сви.</p> <p>Јефтан, пружајући обје руке руке, приступи Пери.</p> <p>— Е, че 
n="93" /> <p>— Пристајемо! —викну Перо, пружајући руку у знак да је свршена погодба.</p> <p>— И 
о сасвим и заборавио и, кад овај устаде пружајући му крштеницу, зачуђено га погледа и као да хт 
ачићима.{S} Под големим кубетом њезиним пружао се дугачак сто, препун јела, пића и сваке ђакони 
ји <pb n="76" /> је и сједио у прочељу, пружи је Пери.{S} Перо се и опет застиди и окрену главу 
могаде проговорити.{S} Зину према њему, пружи руку и поче некако чудно стењати и привлачити га. 
 и збунила.{S} Онако збуњена, мјесто да пружи кахву првоме Јефтану, који <pb n="76" /> је и сје 
 Срачуна колико обојица имају платити и пружи карту.</p> <pb n="121" /> <p>— Дај новце, Перо, — 
<p>— Ја хоћу, — пресијече га она живо и пружи руку да га загрли. — Ја хоћу...</p> <p>— Да ми да 
а, са осмијехом на лицу поздрави Јову и пружи му обје руке.</p> <p>— А камо се ти прије? — запи 
, ништа не говорећи, извади јеловницу и пружи му је.</p> <p>— Хм, хм, — мрмљаше Благоје, поглед 
S} Ти само поћи, па се не бој.</p> <p>И пружи му руку у опроштај, а Перо је чврсто стиште, стег 
брао. — То ми је мило.</p> <p>Јефтан му пружи руку, те се руковаше.</p> <p>— А ми хоћемо да га  
у њему и свом снагом гурну га њојзи.{S} Пруживши јој бакшиш он задрхта као шибљика и пољуби је  
ла бјељу него у лабуда главу, обје руке пружила према њему и зове га себи...{S} Њему памет стад 
вашем весељу и ступамо пред вас, да вам пружимо изразе наших одушевљења, нада наших, молитава н 
јеђе.{S} Доста је било да учитељ покаже прут и он се одмах стишавао и, положивши руке на клупу, 
ељу на ногу, Обрену неко обори капу.{S} Прште негдје и нечија боца.</p> <p>— Учитељу пази! — др 
и је драга пуно!{S} Чак сам је урез’о у пршуте, а пршути лијепи к’о душа...</p> <p>Удовица га п 
 пуно!{S} Чак сам је урез’о у пршуте, а пршути лијепи к’о душа...</p> <p>Удовица га премјери по 
ом.{S} Патили су од њега једнако и туђи пси и мачке и пилићи, кокоши, голубови.{S} Рачуна се, д 
ратко вријеме убио осморо пилади, трима псима избио око, а двјема мачкама пребио ногу.{S} Разби 
... вазда читам...{S} Душа ми... психа, психа!... да знам шта се ради у свијету и хоће ли се ђе 
новине, него приче, — рече. — Ето ја... психа!... вазда читам...{S} Душа ми... психа, психа!... 
 психа!... вазда читам...{S} Душа ми... психа, психа!... да знам шта се ради у свијету и хоће л 
е и на свакога.{S} Псовао је механџије, псовао свирачице и сва вина на свијету, бијела и мрка.{ 
косе, љутио се на себе и на свакога.{S} Псовао је механџије, псовао свирачице и сва вина на сви 
, иза других столова, почели мргодити и псовати га.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Zahlen</for 
загушљив, готово смрдљив задах...{S} Ни птица да пролети, ни зец да шушне, ни нико да се види,  
ипову из жита, — развика се стари попут пудара. — Гони, и кажи му, лопову, да ми је учинила тов 
ер, гдјегод, иза леђа им, топ или лагум пукао, не би се више препали.{S} Обојица одскочише од з 
е, мјесечином обасјана.{S} Пред њим као пукло широко језеро, огледало мјесеца и звијезда.{S} Ок 
наш? — окоси се Бошко. — Каква ми је то пулитика?</p> <p>Алекса га мрко погледа.</p> <p>— А шта 
им дати по једну...{S} Ама немој точити пун филџан, него само половину.</p> <p>Гости су већ бил 
 Гојазан, дебео човјек, са округлим као пун мјесец, више модрим него црвеним, лицем, дебелим и  
претешко, — тужио се Перо Обрену, након пуна два мјесеца, уздишући и преврћући очима као рањени 
уда ћеш? — салетише га са обје стране и пунац и пуница. — Какав је то пос’о?{S} Зар тако ваља?< 
главом Благоје и угојени, поштовани <hi>пунац</hi>.</p> <p>— Аха! — викну Благоје улазећи у соб 
 и окретна жена, малена, дебељкаста, са пуначким подвољком и рупицама на бради, за час се прибр 
дао сваке <pb n="133" /> среће из своје пуне кесе и чув’о вас од зла и напасти сваке.</p> <p>И  
p>— Ето га! — викну онај што је опалио, пунећи пушку поново.— Ето га!</p> <p>— Ето га! — завика 
о кирије.{S} Пребацивала му је, како је пуних шест мјесеци вара и неће ништа да плати.{S} Иза б 
 — салетише га са обје стране и пунац и пуница. — Какав је то пос’о?{S} Зар тако ваља?</p> <p>— 
ја сам све уредио.{S} Имаш пунца газду, пуницу газдиницу, ђевојку са пет хиљада мираза.{S} Куд  
да добро изудара и <hi>пунца</hi> и <hi>пуницу</hi> и <hi>суђеницу</hi>, све да потуче, па да о 
један сељак, ситним, сниженим гласом. — Пуно, газда...</p> <p>Стрико Васо зажмири и заврти глав 
ехка к’о памук...{S} И била ми је драга пуно!{S} Чак сам је урез’о у пршуте, а пршути лијепи к’ 
 најпошље, тек да прекине ћутање. — Има пуно облака...</p> <p>— И мени се чини, — потврди удови 
а да слушају музику.{S} Унутра опет све пуно.{S} За свима столовима засјели поднапити солдати и 
одине, — тужно проговори. — Болестан је пуно, а ми смо странци, и нико га други не може излијеч 
ени, улазећи за њима. — Видиш, да их је пуно!</p> <p>— А кахву? — прошапта она.</p> <p>— Можеш  
уплете се Перо и стаде међу њих. — Није пуно, само кад се има.</p> <p>— И за зоб по два гроша,  
по форинта, по форинта...</p> <p>— Није пуно, — уплете се Перо и стаде међу њих. — Није пуно, с 
p>— Било.</p> <p>— А кад пане киша биће пуно блата...</p> <p>— Хоће.</p> <p>Перо опет ућута.{S} 
его ли је њима.</p> <p>— Бије ли учитељ пуно? — питао <pb n="18" /> је другове, који су се враћ 
 ми тијесна, <pb n="72" /> и соба немам пуно; ни душека немам, па ће вам бит’ ружно...</p> <p>— 
 се поклонивши до земље. — Онда сам био пуно млађи и нијесам био паметан к’о сада.</p> <p>— Ниш 
ткако је из школе изашла, ама је свијет пуно фали.</p> <p>Перо направи забринуто лице и поћута  
S} И које сам ја паметан чојек, те нећу пуно говорит’ кажем вам: од сјутра тражим жену.</p> <p> 
се окрену Пери.</p> <p>— Ја знам кршних пуно, — рече, састављајући три прста и љубећи их. — Да  
кући доцније него прије.</p> <p>— Волим пуну механу него пусту кућу, — говорио је свакоме, који 
н је и закаснио док се уредио, јер се у пунца не долази неуређено.</p> <p>Нос у старога као да  
 да уредим и ја сам све уредио.{S} Имаш пунца газду, пуницу газдиницу, ђевојку са пет хиљада ми 
узме столицу, па да добро изудара и <hi>пунца</hi> и <hi>пуницу</hi> и <hi>суђеницу</hi>, све д 
ито је сличио руменом, расцвјетавајућем пупољку...</p> <p>Осим са дјецом, он се је волио тући и 
ме мужу, — ово наше дијете биће некакав пустахија.{S} Ако он не сврши на вјешалима, неће свршит 
да кога испод клупе боцне иглом, или да пусти коме у њедра шаку коњских <pb n="19" /> муха.{S}  
куће.</head> <p>Трећега јутра апсанџија пусти Перу из затвора и опет га поведе пред комесара.</ 
е отргнувши се. — Плати трошак овђе, па пусти мени да ти гладим ствар...{S} Само мени пусти!{S} 
е, па ни зашто не брини!</p> <p>Перо се пусти.{S} Обојица се упутише некаквим уским и прљавим с 
те и отпочините.</p> <pb n="73" /> <p>И пусти их напријед, а он полако, гегуцајући, пође за њим 
мени да ти гладим ствар...{S} Само мени пусти!{S} Ти знаш, да ћу ја све уредити к’о што ваља.</ 
ногаја</hi> отегну се.{S} Перо Карантан пусти другу сузу, која му се склизну низ нос и заустави 
/p> <p>— Ја добро.</p> <p>Игњат га мало пусти и, од милоште, повуче га за ухо.</p> <p>— А-а крш 
ао да се стиша мало.{S} Једино, да срцу пусти на вољу, помијеша прсте у Данилову косу, затресе  
ију кошуљу, коју је раздрљио на прсима, пустивши да се мушице окупљају по њима.</p> <p>— Поглед 
ову антерију, а нов пас опаса око себе, пустивши дуге ресе <pb n="30" /> да му падају по кукови 
здијели <pb n="114" /> косу по средини, пустивши да му два бича пану управо по обрвама, заглади 
>Поп се окани умивања, па, онако мокар, пустивши да му се вода циједи низ лице и браду, приступ 
о и фес мало накривио на лијеву страну, пустивши, да га свилена кита куцка по челу.</p> <p>— Шт 
колико дана живио је осамљен у кући као пустињак какав.{S} Затворио се у собу, па нити је кога  
— И не би... не би...</p> <p>— ...не би пустио шћер да ашикује с офинцирима, — опет ће онај.</p 
има, — опет ће онај.</p> <p>— ...и неби пустио шћер да ашикује с офинцирима, — прихвати Бошко в 
онаша при дочеку.</p> <p>— Ви само мене пустите напријед, — говораше неуморно, — и станите за м 
док одговор не приспије, ја вас не могу пустити.{S} Дапаче морам вас затворити.</p> <p>И, не са 
 сузе ми ударе на очи, кад погледам све пусто око себе.{S} А у механи је друкчије.</p> <p>Кући  
 прије.</p> <p>— Волим пуну механу него пусту кућу, — говорио је свакоме, који би га прекорио з 
ном у пет недјеља бријао а шишао се два пут у години, те изгледаше као какав људождер.{S} Он ух 
но. — Кад чојек има посла и кад хоће на пут, ја не заустављам...{S} Ни мени није драго кад ме к 
има по стаклу.</p> <p>— А ко ће поћи на пут и куда? — као да сам себе запита. — О тома треба до 
поче се кајати, што је икако полазио на пут и што је будаласто одлучио да се жени...{S} Зар баш 
о јуначко срце своје и сам се кренуо на пут, стиже Перо, након два дана, у чувену варош М.....  
анилом.{S} Уједно одлучи и то, да, први пут пошље смрти родитеља, прослави Крсно Име.{S} А како 
што расположенији и љубазније него први пут прими Перу.</p> <p>— На упит о вашој ћудоредности,  
ао им пјесме о Милошу и Марку.{S} Други пут дошао би мргодан, пљувао у јаглук и шетао се између 
олу и шкргутну зубима.{S} Удари и други пут и три чаше преврнуше се на столу, а празна боца отк 
 за њим. — Куда?</p> <p>— Ето нас други пут!{S} За данас је доста!...</p> <p>И брзим корацима,  
, па ћу ја ићи с тобом, — рече. — Сваки пут кад одем да ми дадеш по форинту.{S} Толико би дао д 
је ишао у механу.</p> <p>Кад је четврти пут -ступио у попову авлију и заискао крштеницу, за мал 
тан поносито, спремајући се, да и трећи пут удари руком о сто.— Жена нам треба!{S} Није друкчиј 
аршију...{S} Ја пошао за тобом на далек пут, а ти мене оставио...{S} Да ми није било ове женске 
згледаше.</p> <p>— И нека вам је сретан пут, — настави брзо. — Кад хоћете, ја вам нећу сметати. 
машући њиме као барјаком. — Није му био пут џаба.{S} Наш’о је што је тражио!</p> <p>— Баш? — за 
о је давно било, — упаде Перо брзо, два пута се поклонивши до земље. — Онда сам био пуно млађи  
} Перо.</hi> </p> <p>Прочита га још два пута, поправи неколика слова и даде послужитељу да одне 
 осуђују...</p> <p>Комесар као да овога пута бијаше нешто расположенији и љубазније него први п 
 Њих треба напунити вином и понијети за пута...</p> <p>— И један треба лијепом здравицом да га  
Стари састави руке на леђима и неколика пута пређе с краја на крај собе.{S} Најпошље погледа у  
 Нема Томе, нема кола, нема вожње, нема пута!...</p> <p>Да је, на примјер, гдјегод, иза леђа им 
стрпељиви чекајући.{S} Јефтан је четири пута излазио на тесту, прислањао ухо земљи и ослушкивао 
ула га.{S} Њему није било ништа.{S} Три пута се преметнуо преко главе, изгубио један зуб и — то 
јепу тражим!...</p> <p>При растанку три пута стиште Јефтанову руку, па се окрену и хитно пође к 
е било чаршинлије, који се бар неколико пута није похвалио, како је вечерао у својој кући, а пи 
> <p>— Честитам, брате, по хиљаду и сто пута честитам, — обрадован и раздраган узвикну Перо.— Т 
а одмара, а они се полако упутише уском путањом, која је водила кроз риједак, јасенов гај, у се 
ошто су изашли из куће, окренуше другим путем, а не оним којим су дошли.{S} Упутише се чопору н 
цну се по челу.</p> <p>— Ми све дознамо путем истраживањах, — рече задовољно. — Ми имамо наше љ 
шта ћу говорити с ђевојком, — рече Перо путем, дрмусајући Обрена за рукав. — Ја сам у томе смет 
ући, а пио вино у — Паризу.</p> <p>Наши путници одјахаше од коња, ступише у хотел и, уз мермерн 
ију, и за хаљине.</p> <p>— Ово је пасје путовање! — прогунђа Јефтан и некако крвнички погледа < 
 <head> <hi>Перо Карантан мора без кола путовати у касабу П...</hi> </head> <p>Истјерани из кућ 
ана парипа, — а сјутра ћемо, брате, сви путовати...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У зо 
 смо ми и на њих, — одговори Јово. — На путу се чојек свачем научи.</p> <p>Стари дубоко уздахну 
 да се зарекнемо, да друг друга неће на путу изневјерити, док су нам главе читаве.</p> <p>— Зар 
мном, прљавом махрамом. — Погинућемо на путу!</p> <p>Затим прошета мало и окрену се Пери.</p> < 
ије.</p> <p>— Па зар да нам друг умре у путу? — узвикну Перо готово декламујући. — Зар он да ум 
 <p>И обојица изађоше из собе.</p> <p>— Путуј ти, игумане, не мисли се манастиром, — прогунђа П 
д паметан.{S} Ја сам ти показао како се путује, па хајде сам...</p> <p>Перо се прислони леђима  
гледа <pb n="66" /> у Перу. — Трећи дан путујемо, па нам све горе и теже...</p> <p>— Све горе,  
е послове испуњавали.{S} Ви, без посла, путујете по касабами, разговарате с касабалијами, држит 
смијући се. — Има, брате, још људи који путују...{S} Зар смо ми мимо свијет к’о отпадници какви 
маћица, под којом је непрестано столица пуцкала, не могаше сачекати док стари договори.</p> <p> 
, стар, са дугом просједом брадом, и од пушења, чађавим брковима.{S} Српски је <pb n="109" /> р 
105" /> своје столове и опколише их.{S} Пушећи и смјешкајући се гледали су их, необично уживају 
 на стар, расклиман, полуразрушен плот, пуши на кратки чибук и наређује нешто двојици синова, к 
и машући њима као крилима.</p> <p>Обрен Пушибрк баци капу с главе и поче се протезати.</p> <p>— 
<p>Пред вече сврнуо се, од муке, Обрену Пушибрку на дућан.{S} С њиме се отприје помало познавао 
рала, он се лагано љуљушкао на столици, пушио и пијуцкао.</p> <p>— Колико мислиш остати овђе ко 
 те адмирали, те ђенерали, те офинцири, пушке, топови, лумбарде, ђаволи, сотоне!...{S} Сила је  
 <p>— Сретно! — заграјаше сви...</p> <p>Пушке запуцаше.</p> <p>А учитељ поче здравицу...</p> </ 
n="164" /> и кад неко, у страни, испали пушку, он се трже и прекиде поучавање.</p> <p>— Ето га! 
што из Карађорђева времена, ја ћу узети пушку јали хаљину, а нећу жену.</p> <p>Па, окренувши се 
 га! — викну онај што је опалио, пунећи пушку поново.— Ето га!</p> <p>— Ето га! — завика још не 
о! — опет загрмише сви, <pb n="7" /> не пуштајући га да допјева. — Живио сто година!</p> <p>— Ж 
{S} Затворио се у собу, па нити је кога пуштао, нити куда излазио, него се од јутра до мрака кл 
 n="117" /> има добра и јела и пића.{S} Пушћи ти само мене, па ни зашто не брини!</p> <p>Перо с 
 повреду владарима?{S} И какву дјевојку рабите?{S} Ко је вама дозволио, да непристојними намјер 
тога писара са родиним ногама, што и по равници корача као да се пење уза степенице, — њему се  
аљујући шешир на затиљак — Ја сам вазда рад, да својим силама припомогнем напретку Српства.</p> 
head> <p>Перо Карантан, с којим сам вас рад поближе упознати, родио се љета господња не знам ко 
се погађају и кладе око нечега.{S} Чак, ради веће галаме, и механџија стао на сред механе, па с 
>— А је ли стрико дома? — запита. — Шта ради?</p> <p>Игњат као да не чу добро.{S} Метну прст на 
 полугласно. — Он зна...</p> <p>— А шта ради?</p> <p>— Он зна шта ради!...{S} Од куге није било 
прочитао. — Међер и Перо каткад зна шта ради.</p> <p>Јефтан сједе на једно сандуче и позва Јову 
p> <p>— А шта ради?</p> <p>— Он зна шта ради!...{S} Од куге није било паметнијег чојека од њега 
.</p> <pb n="79" /> <p>— Стрико зна шта ради, — прошапта полугласно. — Он зна...</p> <p>— А шта 
и поче звиждукати.{S} Све се данас брже ради.{S} Брже се једе, брже се пије, брже се живи...</p 
асаби?{S} Шта се тамо ради?</p> <p>— Не ради се ништа, — одговори Перо весело, раздраган Благој 
а ми... психа, психа!... да знам шта се ради у свијету и хоће ли се ђегођ покрвити...{S} Знаш,  
шта радиш...{S} Ја ћу ти казат’ како се ради, — биле су му прве ријечи што их је тада рекао оцу 
потпуно задовољни.{S} Благоје задовољан ради добре вечере, а Перо задовољан што је у туђему мје 
борављеној вашој касаби?{S} Шта се тамо ради?</p> <p>— Не ради се ништа, — одговори Перо весело 
 да свак иђе на касапницу...{S} Ама смо радили, брате...</p> <p>Алекса се одуприје лактовима о  
 хоће...{S} Зато ме и уз’о, да му вазда радим...</p> <p>— А стрина?</p> <p>— Она је златна...{S 
 па да немам своје памети и не знам шта радим?</p> <pb n="127" /> <p>— Ама ја се зажелио куће,  
о <pb n="116" /> је то.{S} Ево ни ја не радим ништа, а живим лијепо.</p> <p>Перо исколачи очи.< 
ка, па то је...</p> <p>— А шта си потље радио? — дочека заинтересовани Перо. — Зар нијеси мог’о 
 Благоје смијешећи се. — Ама само немој радит’ без мене...{S} Овђе су све сами лопови, па ће те 
 пљуну у длане.</p> <p>— Ти не знаш шта радиш...{S} Ја ћу ти казат’ како се ради, — биле су му  
ајбоља чоха или није?</p> <p>— А шта ти радиш, зете?{S} Какво ти је, да речемо заниманије? — за 
то си досад урадио.{S} Мало што паметно радиш, ама то ваља!...{S} И још, ако хоћеш, да ти и ђев 
и старих крпетина.</p> <p>— А шта ти ту радиш? — прекори га Перо приближујући се. — Зар ти је т 
ве ђаке.{S} С тога му се и допаде очева радња и, ступивши у њу, озбиљно пљуну у длане.</p> <p>— 
га свакодневно умањује.{S} Он није имао радње, нити је налазио за вриједно да се мучи са муштер 
ће године истјера и оца и остаде: сам у радњи.{S} Текао је новац непрестано, згрћао га, да је ч 
уку, — како Аћим рече, узевши га себи у радњу. — То му сад нико не може ишћерат, из главе...</p 
аметан.</p> <p>— Ја, по могућству сила, радо ћу <pb n="161" /> се увијек одазвати позивима омла 
некако весели, а на лицу им се огледала радозналост, да час прије виде ту лијепу невјесту.</p>  
де У крај.</p> <p>— Учитељу, јављамо ти радосну вијест, да се оженио наш друг Перо Карантан, —  
нчање...</p> <p>Јефтану сину лице и, од радости, умало га не загрли.</p> <p>— А хоћеш ли да те  
з тебе?</p> <p>Учитељ се осмјехну и, од радости, наклони се опет.{S} Видјело се, да су га Јефта 
>И сви прихватише за чаше, а Данило, од радости, баци капу у вис и поче поигравати.</p> </div>  
ли.</p> <p>Благоје застаде и заплака од радости.{S} Баш му сузе полетише низ образе.</p> <p>— О 
сад на пољу јадују, а ожењени се у кућу радују, — избаци, потпуно задовољна, што је могла ово < 
гроша на њој...</p> <pb n="52" /> <p>И, радујући се што је постао тако разговоран, задовољно се 
а друго, нека барем чува и чисти кућу и рађа ђецу...{S} Оклен би ми били, да нам се нису женили 
крушкама и по јабукама него да нас жене рађају...</p> <p>— Тако је, — потврдише сви.</p> <p>Јеф 
а жив...«</p> <p>Слушајући ово, Пери се ражали.{S} Десио <pb n="86" /> се мека срца, па му дође 
 женске главе у кући.</p> <p>Јефтана то ражљути.{S} Он скочи, намргоди се и затресе косом, стра 
апита Јефтан, који се никако није могао разабрати. — Какав је то белај?</p> <p>— Одв’о нам Јово 
 ја отпадник од вјере.{S} Нијесам ни ја разапињо Исуса, па опет ме, ето, стигла казна и послали 
="146" /> <p>Перо рашири руке као да га разапињу, стресе се и писну као гуја љута:</p> <p>— Ама 
икад неочишћени <pb n="61" /> прозор, и разасипаху се по столу.</p> <p>— Па шта велите људи? —  
је, па се види и без ње...</p> <p>Гости разастријеше сламу по соби и, онако уморни, поваљаше се 
ол, увезан ваљда прије тридесет година, разасут, излињао, ишаран траговима проливеног мастила и 
pb n="91" /> и потегну Данила за мокру, разбарушену косу. — Зар је Томо сам на свијету?</p> <p> 
и кућу и све ствари по њој, раштркане и разбацане на све стране, као да је полиција какву преме 
е на столу, а празна боца откотрља се и разби у комаде.</p> <p>— А што кукаш? — дрекну и унесе  
 вјетар звижди, тресе прозорима, носи и разбија лонце са промрзлим цвијећем испод њих.</p> <p>— 
аче. — Само ти слушај мене и немој више разбијати чаша ни боца.{S} Није боца попов нос, па да ј 
 боца.{S} Није боца попов нос, па да је разбијаш...{S} То је једна мртва ствар...</p> <p>Перо з 
е стисне овђе, у прсима, дође ми да све разбијем...{S} Да је живот боца и њега би разбио!...{S} 
а пробијају зид, па им зато вазда глава разбијена...{S} Гледај ти, побратимковићу, на ме!...{S} 
ривала је масна капа некаква просјака и разбијена глава високога циганина...</p> <pb n="145" /> 
о око, а двјема мачкама пребио ногу.{S} Разбио је и неких двадесет прозора, а најпошље је покуш 
збијем...{S} Да је живот боца и њега би разбио!...{S} Омрзно’о ми и он...{S} Тако је то, кад не 
етину, па ето...{S} Немој пробират’, ни разбират’, ни размишљат’ се: ко је и каква је?{S} Нек с 
на комаде сијечеш, — рече. — Нијесам ја разбојник, па да ме на муке мећете.</p> <p>— Притрпи се 
и дао доктору да си ожењен, па да ти се разболила жена.</p> <p>— А пристајеш ли ти, да одмах у  
би с њим било, ако би се, Боже сачувај, разболио или испао из кола и ногу сломио?...{S} Шта би  
му је мало одлануло на души и као да се разведри мало.{S} Ни те вечери није ишао у механу.</p>  
ло и устаде.{S} Лице као да му се одмах разведри.</p> <p>— Па што си онда дош’о? — запита. — Шт 
 Игњате, гони краву Филипову из жита, — развика се стари попут пудара. — Гони, и кажи му, лопов 
— Зар си жив, болан?</p> <p>Стари Игњат разврати вилице и рикну као дивља звијер.{S} Обје руке  
а се зацрвенила као презрела трешња, па развуче лице, засмија се и одмахну рукама.</p> <p>— Нем 
— рече, куцајући штапом о празну чашу и разгледајући људе и жене за осталим столовима. — Само г 
це, које обично сељаци употребљавају, и разгледали су собу, у којој није било никаква намјештај 
 ако га није слушао, него је нестрпљиво разгледао све око себе, надајући се, да ће какогод опаз 
ита Благоје тихим, меким гласом, као да разговара са ћудљивим болесником. — Шта не дозвољаваш,  
ца сваке вечери позива некакве духове и разговара се с њима, — метнуше вино преда се и почеше п 
милу дјечурлије, па се с њима препире и разговара.{S} Међу свима Данило је био најкрупњи и живо 
S} Ви, без посла, путујете по касабами, разговарате с касабалијами, држите скупове.{S} Дапаче и 
крај врата и ту се почеше сашаптавати и разговарати...</p> <p>А Перо је био у великој незгоди.{ 
ажило као опомена, да му се не мијеша у разговор. — У бухљивим бачвама одма се вино поквари, па 
S} Обојица задуханили, па се упустили у разговор:</p> <p>— Благо теби, свијета ћеш виђети, свиј 
 старији поучимо.</p> <p>Од свега овога разговора Перо ништа чуо није.{S} Као у црквеном звоник 
/> <p>И, радујући се што је постао тако разговоран, задовољно се поглади по брковима.</p> <p>—  
. — Ниђе никог позната, па да се с њоме разговори и проговори.{S} Ако је ти не разговориш, ко ћ 
ама, низ које се циједио мед.{S} И дуги разговори испредали су се до касно у ноћ и сви су се ра 
 разговори и проговори.{S} Ако је ти не разговориш, ко ће други?..{S} А ти немој бити тврда срц 
тити и уређивати.{S} Очешља се лијепо и раздијели <pb n="114" /> косу по средини, пустивши да м 
 ради се ништа, — одговори Перо весело, раздраган Благојевом похвалом касаби, — ама се живи.{S} 
љаду и сто пута честитам, — обрадован и раздраган узвикну Перо.— То је љуцки и, што се рекне, ч 
родио и на нас намјерио!</p> <p>Па, сви раздрагани, изађоше из куће и кренуше се, да и осталим  
е стајала домаћица, ознојена, задихана, раздрљена, са крупним црвеним пјегама на лицу и чиревим 
ебела, угојена жена, загрнутих рукава и раздрљених прсију и, носећи овелику канту са водом, сте 
аве гаће и још прљавију кошуљу, коју је раздрљио на прсима, пустивши да се мушице окупљају по њ 
S} Чак и оне неколике кокоши, што су се разишле по гомилама буништа, испред колиба, нијесу како 
 мало те није главу изгубио.{S} Љутит и разјарен поп, чим га опази, стиште своје снажне шаке и  
 ми дошао никакви сине, — дрекну, да се разлијегало по свој авлији и по свеме комшилуку, — дош’ 
о, ако би и њега когод тако украсио.{S} Разлика је само у томе, што је он имао неколико чворуга 
чаше, и прелијевао их.{S} Отуда се вино разлило и по свему потрпежњаку, — јединоме чаршафу <pb  
валити, а није га хвалио из врло проста разлога, јер је кроз кратко вријеме умро. »Отишао у пох 
ом авлијом, по којој су лежале здраве и разлупане бачве, дрва, обручеви, сјекире, и чепркале бе 
излизану четицу и поче га чистити.{S} И размаза вино по свој кошуљи.</p> <p>— Ништа... ништа је 
 заборави на сав свијет, прикупи снагу, размахну и заплива према њој.{S} Хита, јури, а дрхће од 
о имену и каже да умире за њим...{S} Он размахну рукама <pb n="142" /> и издиже главу, да види: 
а сам себе запита. — О тома треба добро размислити.</p> <p>— Нема ту размишљања, — дочека Обрен 
ет промолио главу кроз врата, па као да размишља: или би заплакао, или се засмијао?</p> <p>— И  
ну Благоје, не допуштајући му да и даље размишља. — Да пијемо, да се веселимо, а биће времена к 
љати руке као да их умива.</p> <p>— Па, размишљајте ви, брате, — рече. — Ја вам у то ништа не з 
 једна му се механа много свиђала и, не размишљајући дуго, упути се њојзи.</p> <p>Ступивши на в 
ако требати, — рече Перо, отежући и као размишљајући. — У мене је крупан пос’о...</p> <p>— Што  
реба добро размислити.</p> <p>— Нема ту размишљања, — дочека Обрен живо. — Перо треба одмах да  
..{S} Немој пробират’, ни разбират’, ни размишљат’ се: ко је и каква је?{S} Нек само није мушко 
е, много да пије, само да што мање може размишљати.{S} И дошло му да Благоја удари чашом у глав 
 да се веселимо, а биће времена кад ћеш размишљати и туговати...</p> <pb n="130" /> <p>И узе га 
.{S} Прислони чело уз прозор, па као да размишљаше нешто...{S} Готово да и он заплаче заједно с 
{S} Збуњено се окреташе на све стране и размјешташе чаше по столу, као да су му сметале нешто.{ 
че их вадати по ледини, чешукајући их и размрсујући им дугачке, свилене гриве.</p> <p>— Ето гот 
оче читати <title>Свето Писмо</title> и разне занимљиве књиге, као што су: <title><hi>Црни лист 
о живити и, нарочито од сељака, примати разне <hi>поклоне</hi>, топло обећавајући, да ће сваком 
дјецом, чупкао их за косе, показивао им разне слике и пјевао им пјесме о Милошу и Марку.{S} Дру 
="24" /> Швабице, што, у крају, свирају разне швапске маршеве.</p> <p>Јефтан уведе Перу у један 
очи, као да већ таре сузе.{S} А Перу то разоружа, те одмах занијеми.{S} Што је хтио рећи и прот 
i>.{S} Било је часова, кад је долазио у разред весео и расположен.{S} Тада се шалио са дјецом,  
, да ће бит’ мимо остале.</p> <p>Четири разреда свршио је са довољним успјехом управо за осам г 
 милујући га по <pb n="87" /> врату као разуздана парипа, — а сјутра ћемо, брате, сви путовати. 
м брковима.{S} Српски је <pb n="109" /> разумијевао понешто, али говорити није знао.{S} Он је у 
је маслине, а коса златна к’о препечена ракија од пет година дана...{S} Ах, да је видиш!...</p> 
ћања.{S} Старчић вели, да је попио шест ракија, а механџија нарачунао осам.{S} Старчић се, чак, 
, Милка Обрена, и частили су их кахвом, ракијом, духаном, гурабијама и урмашицама, низ које се  
 се болан! — узвикну удовица, нудећи га ракијом. — Ожени се и буди чојек!{S} Само пази: не узми 
 ни кусура чекати.{S} Зграби Благоја за раме и дрмну њиме.</p> <p>— Хајде! — викну.</p> <p>Обој 
ра, а тешка рука нечија спусти му се на раме. — Оклен ти, болан?</p> <p>Перо се осврну и измахн 
 као нехотице, све се више наслоњаше на раме му.</p> <p>— А јуче је било лијепо.</p> <p>— Било. 
 поп одушевљеније, па му спусти руку на раме и повуче га у собу тако снажно, да се једва могао  
удовице, сјео управо тако, да се његово раме чешало о њезино и, гледајући преда се, једнако је  
че ломити прсте.{S} Осјетивши удовичино раме на своме као да се застиди мало и поче се измицати 
 <p>Јефтан, не осврћући се, онако преко рамена окреса: — па вади... мени је сведно.</p> <p>Перо 
младић, упалих прсију и уских, кукастих рамена, вјечно огрнут <hi>иберцигером</hi>, лагано уљез 
ке пите донеси!</p> <p>Данило прокомеша раменима и зијевну.</p> <p>— Немамо ми пите, — одговори 
еро се мало замисли, па најпошље слегну раменима.</p> <p>— Добро, брате.{S} Баш ти и уреди, — р 
репати од глади?...</p> <p>Сељак слегну раменима и ућута.</p> <pb n="80" /> <p>— Таки сте ви св 
а нек одма вјенча...</p> <p>Перо слегну раменима...</p> <p>— Што ти кажеш, кажем и ја.{S} Само  
том се смијући, ако каткада, леђима или раменом, јаче удари о зид.</p> <p>— А ти си се напио, н 
 грлећи Перу.</p> <p>Јефтан се прислони раменом уз прозор и замишљено поче добовати прстима по  
удовица, оборивши очи, и опет се својим раменом ослони о његово.</p> <p>— Данас, — потврди он.  
идљиво, наклони мало главу према десном рамену и окрену се.{S} Перо, као ван себе, у мало не ск 
 поче обигравати око њега тапшући га по рамену.</p> <p>— Дела, синко, жив био, дела ти прифати! 
p>— Добро, — викну Јефтан тапшући га по рамену. — Са Стаком ћеш га баш и јести!..{S} Одма ћемо  
 лако, — кликну Јово, ударајући Перу по рамену. — Овђе близу, у селу Галебовцу, живи стрико Вас 
осврћао, нити га је увијек очекивао.{S} Раније је затварао магазу и хитао свирачицама.{S} С њим 
 крстити и кренуле цркви на читав сахат раније, него ли је била отворена.</p> <p>— Аћиме, жалос 
 дођем сјутра по те? — запита.</p> <p>— Рано...{S} У шест сати — одговори Перо. — И немој закас 
мјесеца, уздишући и преврћући очима као рањеник. — У кући ми ништа у реду.{S} Ове ми у њој праз 
која, и ако по дану, бијаше мимо обично расвијетљена, јер <pb n="132" /> је поред врата шкиљио  
текоше Јована гдје се наслонио на стар, расклиман, полуразрушен плот, пуши на кратки чибук и на 
S} Пред њима је стајао онај исти стари, расклимани сто, покривен истим масним потрпежњаком, са  
им га опази, стиште своје снажне шаке и раскорачи се пред њим као да би да се хрве.</p> <p>— А  
е питати ако нећу ја? — дочека стари и, раскорачивши се, стаде пред њега, као да би се тукао. — 
по глави.</p> <p>Перо уљезе у авлију и, раскорачивши се на широко, погледом поче тражити попа.{ 
ни знао да си... тако одрасла и тако се раскрупњала...{S} Права ђевојка!</p> <p>— А... и ти пра 
нак богме!...{S} Шта мислиш како је то: распарати цара?...{S} Није, да речемо, ни пашу ни везир 
 тражећи да се упозна ма с киме и да се распита за П-ске дјевојке.{S} Знајући врло добро, да се 
к се најприје подробно не би код власти распитао: нема ли она шта против тога и није ли то прот 
као кажњено дијете, — а ја сам пош’о да распитујем за ђевојке...{S} Ама ништа!...{S} Ашикују са 
>— Вратићеш се.</p> <p>Данило се поново расплака.</p> <p>— Ех, с тога ја и плачем, — викну, — ш 
 растужило, свакоме омечало срце, па се расплакали као дјеца.{S} Плаче Перо, плаче Јефтан, плач 
облак.{S} Кроз облак су се лијепо могла распознати некаква кола.</p> <p>— Он је! — узвикнуше.</ 
а.{S} Тек мало трезнији човјек могао би распознати, да то није глава какве грдне совуљаге, него 
езе.{S} У први мах готово није могао ни распознати људе, што сјеђаху за столовима, од духанског 
часова, кад је долазио у разред весео и расположен.{S} Тада се шалио са дјецом, чупкао их за ко 
о крава није била <pb n="16" /> најбоље расположена, нити је, као женска глава, хтјела да остан 
атеља, који, загријани вином и необично расположени, тек што му наздравише и искапише чаше у ње 
>Комесар као да овога пута бијаше нешто расположенији и љубазније него први пут прими Перу.</p> 
.</p> <p>— Онда ти ја у свему стојим на расположењу, — живо дочека Благоје. — Ти се само на ме  
ма, на мјесечини.{S} Дугачке, црне косе распустила по води, издигла бјељу него у лабуда главу,  
 и дрхћући приступи механџији.</p> <p>— Растављај их, брате, јер ће крв пасти, — промуца. — Ово 
ати.{S} Јефтана, који се готово није ни растављао од своје заручнице, није могао лако ухватити  
овори Перо. — И немој закаснити.</p> <p>Растадоше се обојица, потпуно задовољни.{S} Благоје зад 
редали су се до касно у ноћ и сви су се растајали задовољни.</p> <p>Најпошље Перо стиште срце и 
ле шије и искривиле главе, па као да се растају са животом...{S} Близу њих се удрвенила некаква 
S} Ја само лијепу тражим!...</p> <p>При растанку три пута стиште Јефтанову руку, па се окрену и 
 половици ријечи застаде и остаде онако растворених уста, блесасто гледајући у собу.{S} Зину и  
.</p> <p>Старац одскочи корак унатраг и раствори уста, као да ће прогутати некога.{S} Лако бљед 
сплахирен, па још издаљега избуљио очи, растворио уста и махао рукама као да ће полетити.</p> < 
 си будала!</p> <p>Бошково лице поче се растезати као да се кези на кога; десно око заигра му.< 
н би и ти био?..{S} Није Бог наредио да растемо по крушкама и по јабукама него да нас жене рађа 
иже...{S} Почеша се мало и хотимично се растресе над успаваним Јефтаном, да коју буху стресе на 
 росе на врх житнога класа.{S} Тронут и растужен, дуго гледаше он у три своја пријатеља, три на 
као оно о Божићу.{S} А свакоме се нешто растужило, свакоме омечало срце, па се расплакали као д 
ше страдао и вјечито је сличио руменом, расцвјетавајућем пупољку...</p> <p>Осим са дјецом, он с 
гођ покрвити...{S} Знаш, нема посла без рата...{S} Кад се царевине закрваве, онда се проспу пар 
 и мачке и пилићи, кокоши, голубови.{S} Рачуна се, да је за кратко вријеме убио осморо пилади,  
се и он намргоди. — Зар и теби да дајем рачуна?</p> <p>— А ко ће те питати ако нећу ја? — дочек 
 и као замисли се.{S} Поче нешто у себи рачунати, погледајући их испод ока, као да би да позна: 
ед спрема пољубац...{S} Стиже јој...{S} Рашири руке, стиште је на прса, и, склопивши очи од зан 
 и рикну као дивља звијер.{S} Обје руке рашири и полети према Јови, стиште га у наручја и бјесо 
 царевима...</p> <pb n="146" /> <p>Перо рашири руке као да га разапињу, стресе се и писну као г 
е пало на памет да се жене, спавају?{S} Рашта да је Бог њега убио мимо све остале и осудио га н 
вима и застаде.</p> <p>— Барем ћу имат’ рашта отићи попу, — рече. — Док је крштеница, имам му р 
нао како ће почети, нити је знао казати рашта је дошао. — Мени треба крштеница! — викну изненад 
пу, — рече. — Док је крштеница, имам му рашта ићи и увијек гледати Марушку... ух, моју слатку М 
сти и уредити кућу и све ствари по њој, раштркане и разбацане на све стране, као да је полиција 
ли из гаја и стигли до неколико старих, раштрканих колиба. — Хоће ли се јавити ико?</p> <p>Изна 
има се појави стари Игњат.{S} Гологлав, рашчерупан, у лакоме одијелу, стаде на праг и погледа п 
грла.</p> <p>На вратима се помоли једна рашчерупана глава са огромним кукастим носом и страшним 
бучена у лахке хаљине, неуређена и мало рашчерупана, те су јој бичеви косе падали по образима и 
мотику, земљавим прстима скину повезач, рашчешља браду и погледа Перу попријеко.</p> <p>— Шта ћ 
Поп, отресајући земљу са нога и једнако рашчешљавајући браду, изађе између кукуруза, подбочи се 
релиставајући протокол, — чим не слушаш рђаве јаране, који хоће главом да пробијају зид, па им  
</p> <p>Стари опет зијевну.</p> <p>— Ја рђаво, — дочека. — Зла времена, године слабе...{S} Нема 
зненада дрекну неко гурнувши га руком у ребра, а тешка рука нечија спусти му се на раме. — Окле 
а...</p> <pb n="145" /> <p>Кад је дошао ред на Перу, обузе га некакав страх.{S} Ко зна зашто, а 
, — није ли, али, то нарушавање јавнога реда и мира?..{S} Зар се може допустити такими ријечими 
свакога и увијајући се између солдачких редова, који су је задиркивали.</p> <p>Дође и до Перина 
ота изненади.{S} Куће нанизане у правом реду једна до друге, па све једнаке, нове, бијеле као о 
 очима као рањеник. — У кући ми ништа у реду.{S} Ове ми у њој празно, све наопако.{S} Тако је т 
јенчај и буди чојек и нек ти буде све у реду.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— И, ако хоћеш, нека и о 
на рукама...{S} И ја би да вам је све у реду: и собе и душеци и све.</p> <p>— Фала ти, — упаде  
ио, па ме није гром убио, него ми све у реду.{S} Што се и ти не жениш?{S} Како се не стидиш сво 
олеру на врат, ја се не бих љутио...{S} Рек’о би: од Бога је!...{S} Ама ово је све са твоје мах 
село и опет пође да га љуби. — Ти си ми рек’о да уредим и ја сам све уредио.{S} Имаш пунца газд 
о се укипи.</p> <p>— А шта сам ти ружно рек’о? — запита зачуђено.</p> <p>— То ја знам, — окоси  
нећу жену.</p> <p>Па, окренувши се и не рекавши ни <hi>збогом</hi>, сам оде у хотел.</p> <p>Дош 
— биле су му прве ријечи што их је тада рекао оцу.{S} Весели отац задовољно се насмија <pb n="2 
 вазда.{S} Да ме и сад ко понуди, не би рекао „<hi>нећу</hi>“.</p> <p>— Је ли? - запита стари в 
еро се сјети свега што је синоћ Благоју рекао, па задрхта.</p> <p>— А видите, — настави комесар 
ан узвикну Перо.— То је љуцки и, што се рекне, човјечански!{S} Да имају мозга, сви би се момци  
ен осорно. — Само ми!{S} Ми смо, што се рекне, главни одбор и ми ћемо ријешити.</p> <p>— И скуп 
 а не смједе ни да је погледа ни да што рекне.</p> <p>— Ето се сад нагледајте, — рече домаћица  
човјек понуди чашом добра вина и кад му рекне да је паметан.</p> <p>— Ја, по могућству сила, ра 
ше, да ће дијете бити »мимо остале«.{S} Рекоше, да ће свакако бити знаменито у роду своме.</p>  
, ружно оца.{S} Због тих чудних знакова рекоше, да ће дијете бити »мимо остале«.{S} Рекоше, да  
покушао да крави Митра кујунџије откине реп и да њиме бије другове.{S} Срећа, што крава није би 
тур од чакшира прикаче некакав чудноват реп: од изрецкане хартије и старих крпетина.</p> <p>— А 
ршавим куковима, те куња, лијено машући репом и бранећи се од силних муха.</p> <p>— Ово је село 
право у лице; она оборила главу и чупка ресе на бошчи.</p> <p>У Пери заигра срце.{S} Он га прит 
а нов пас опаса око себе, пустивши дуге ресе <pb n="30" /> да му падају по куковима.{S} Нађе и  
ног, — једва изговори Перо, пребирајући ресе на појасу и збуњено се осврћући.</p> <p>Поп се ока 
.{S} Да је био добар, то се баш не може рећи, јер у буквару никако није могао прелистати четврт 
ружа, те одмах занијеми.{S} Што је хтио рећи и протестовати против ове чудне просидбе, сад већ  
2" /> Јефтан, окренувши се друговима. — Реците и ви коју.</p> <p>— Прво: треба да узме жену с м 
е осмјехну.</p> <p>— Па жени се и ти! — рече.</p> <p>— И хоћу, — дочека Перо брзо.</p> <pb n="2 
> <p>— А мене коњ није мог’о оборити! — рече поносито.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
а кршно си момче!{S} Лијеп објешењак! — рече, кесећи се. — Исти покојни отац!...{S} К’о да њега 
овијем се нећеш погодити!{S} Хајдемо! — рече Јефтан љутито и окрену му лећа. — Хајдемо тражити  
само каже!</p> <p>— Е, баш је лијепо! — рече Јово, пошто <pb n="156" /> је и он прочитао. — Међ 
ери.</p> <p>— Е, честитам ти женидбу! — рече. — Сретно, дуговјечно, берићетно!{S} Да Бог да и п 
p>— Овђе к’о да нећемо дуго скрасит’, — рече Јефтан мргодно гледајући Перу, — Шта се вама чини? 
ад у другога, а ја имам пречег посла, — рече и отрча из дућана.</p> <p>— Оженио се Перо! — дови 
појео љуту паприку.</p> <p>— Не ваља, — рече,</p> <p>— Ђурђа!</p> <p>— Још грђе.</p> <p>Љубица! 
ијепо дочекамо к’о друга и пријатеља, — рече. — Хоћемо, бива, да му изађемо на сусрет скупа, па 
> <p>— Није твоје мјесто међ момцима, — рече. — Хајде из собе.</p> <p>Јока скочи као опарена.{S 
а.</p> <p>— К’о што видите, сиротиња, — рече стари тужно. — Ја знам, да се вама неће свиђет’ и  
</p> <p>— Чули смо, да имаш три коња, — рече Јефтан поздравивши се с њим. — Ако хоћеш да нам их 
м.</p> <pb n="50" /> <p>— Кршна цура, — рече Перо, кад су изашли из авлије.</p> <p>— Кршна.{S}  
Стари дубоко уздахну.</p> <p>— Штета, — рече, — црна штета!..{S} Да продајеш и купујеш, могли б 
ти...</p> <p>— Чини ми се да ће киша, — рече најпошље, тек да прекине ћутање. — Има пуно облака 
</p> <p>— Е знам, брате, да сам крив, — рече. — Знам, ама шта ћу?...{S} Кад ме стисне овђе, у п 
вет.</p> <p>— Фала Богу кад смо овђе, — рече и Јефтан и испод ока погледа лијепу Швабицу.</p> < 
 и зовну Благоја.</p> <p>— Да се иђе, — рече опоро. — Доста је сједнице!</p> <p>— Куд ћеш, зете 
амо да ми она биједа на врат не дође, — рече. — Кад би ме с оном вјенчали, одма би скочио у вод 
и смрт за врат...</p> <p>— Жао ми је, — рече Јово, уозбиљивши се. — А мени је добро!...{S} И зд 
окрену Пери.</p> <p>— Ето, лијепо је, — рече, — кад чојек има познанства у туђем свијету, међу  
ама.</p> <p>— Немамо ми чисте кошуље, — рече.</p> <p>— Ја нема, — једва проциједи кроз зубе Пер 
.</p> <p>— Па, размишљајте ви, брате, — рече. — Ја вам у то ништа не знам.{S} Ја перем руке к’о 
сам мртав, па да ме данас закопајете, — рече Перо готово наричући. — Така је моја зла судбина.{ 
лик или уздах.</p> <p>— Маро, дијете, — рече јој поп пишући крштеницу и не осврћући се на њих,  
екне.</p> <p>— Ето се сад нагледајте, — рече домаћица плачевним, меким гласом лако гурајући и у 
/p> <p>— Гвожђе се кује док је вруће, — рече Благоје поцупкујући. — Нијеси јој ти сам просилац. 
 је кад се читају новине, него приче, — рече. — Ето ја... психа!... вазда читам...{S} Душа ми.. 
p>— Хајде, хајде тражи кола, магарче, — рече му благо, готово тепајући. — Дошло је вријеме, да  
<p>— Дај и мени два форинта, па вади, — рече као у шали.</p> <p>— Ево форинт! — узвикну Перо.</ 
<p>— Добро, брате.{S} Баш ти и уреди, — рече. — Кад нема Јефтана уређуј ми ти.{S} Вјерујем ти к 
ју душу ово се он оженио, чим долази, — рече прочитавши га и одмах скочи. — Оженио се, погани с 
бри главом.</p> <p>— Нека сте ручали, — рече. — То ваља!{S} Здраво је у селу ручат’...</p> <p>И 
могли видјети.</p> <p>— Овђе ћемо ми, — рече. — Овђе је згодније.</p> <p>И, ударивши руком по с 
ко ћеш да је видиш, нико ти не брани, — рече мирно, утишавајући га. — Хајдемо одмах...{S} Само  
, како је кад човјек хоће да се жени, — рече брзо, не допуштајући да га Перо запита. — Ово носи 
и воле и крави дебљој а камо ли жени, — рече.</p> <p>— Воле, воле богме, — опет дочека Перо и,  
..</p> <p>— Мени ћеш свакако требати, — рече Перо, отежући и као размишљајући. — У мене је круп 
 <p>— Ја ћу те нешто крупно запитати, — рече, — ама тако крупно да би те могла кап ударити кад  
p> <p>— Фала Богу, кад ћу се вратити, — рече сам себи, шетајући. — Нит’ мени треба жена, ни ник 
шими дјелами чинили протузаконитости, — рече, издигнувши и глас и кажипрст десне руке. — тер ст 
ицу.</p> <p>— Сједи ти и само гледај, — рече, куцајући штапом о празну чашу и разгледајући људе 
ар одмахну руком.</p> <p>— Драги мој, — рече, — ја сам оправио брзојав у вашу касабу, да се инф 
и добре платише?</p> <p>— Имам, имам, — рече најпошље, осмјејкујући се. — И могу дати, могу...< 
некаква несрећа десити ако пођем сам, — рече.</p> <p>— Каква несрећа? — брекну Јефтан и нагло с 
и мени надницу, па ћу ја ићи с тобом, — рече. — Сваки пут кад одем да ми дадеш по форинту.{S} Т 
а не знам шта ћу говорити с ђевојком, — рече Перо путем, дрмусајући Обрена за рукав. — Ја сам у 
 мећу оваким <pb n="107" /> свијетом, — рече Перо, још једнако узбуђен. — Људи се инаде, шћери  
 хартије и мрмљао нешто.</p> <p>— Хм, — рече након дуже почивке, остављајући хартије на страну  
p>— Баш си ти, брате, један пексијан, — рече Јово, гледајући у под.— У кући немаш готово ништа  
Милки.</p> <p>— Данас си нешто кршан, — рече Пери, ударајући га јаглуком по образу. — Лијеп си  
епо је то...{S} Драг си ти мени Јово, — рече хладно, као и мало прије. — Мали си био, кад сам т 
них муха.</p> <p>— Ово је село мртво, — рече Перо, отирући зној са чела. — Ниђе никога!</p> <pb 
мијеш га, учитељу, говорити к’о нико, — рече Јефтан потресен, бришући сузу. — Халал му вјера ко 
 сунчала се.</p> <p>— Па то је лахко, — рече као узгред и не гледајући га. — Ено ти у удовице С 
> <p>— Ама ми треба и да га дочекамо, — рече. — Какви би били пријатељи, кад га не би дочекали? 
Хајде затварај, па да мало прошетамо, — рече једне вечери Пери, пошто су се боље’ упознали. — Х 
 се и пође вратима.</p> <p>— Хајдемо, — рече Обрену.</p> <p>— Куда? — уплете се удовица и потрч 
у Пери.</p> <p>— Ја знам кршних пуно, — рече, састављајући три прста и љубећи их. — Да их појед 
ошуљи.</p> <p>— Ништа... ништа је то, — рече тјешећи га и баци четицу за врата. — Не брини ти!{ 
оредности, добио сам двојбен одговор, — рече, чешкајући се оловком по глави и гледајући некуд у 
 звонце.</p> <p>— Водите га у затвор, — рече полицајцу, који се појави на вратима.</p> </div> < 
<p>— Болан, па није ружан твој живот, — рече Перо, обзирући се и испод ока гледајући свирачице. 
<p>— Ето вам, да не спавате на тврду, — рече. — Душека нема сиротиња!...{S} Само ми немојте дух 
о да Перу Карантана водим у полицију, — рече полицајац и поносито се испрси.</p> <p>Перо скрсти 
рви.</p> <p>— Ама молимо те, учитељу, — рече, — да одма напишеш, па да напријед чујемо шта ћеш  
<p>— Барем ћу имат’ рашта отићи попу, — рече. — Док је крштеница, имам му рашта ићи и увијек гл 
ситнежа...</p> <p>— Платићу, платићу, — рече Перо, једнако зијевајући... — Ама ова вечера наопа 
дахну.</p> <p>— Па... хајдете у кућу, — рече. — Хајдете и отпочините.</p> <pb n="73" /> <p>И пу 
>— Ми све дознамо путем истраживањах, — рече задовољно. — Ми имамо наше људе, који нам, али, св 
/p> <p>— Не ваља ти што прислушкујеш, — рече. — Ама сад што си чуо, да ником не издаш...{S} Ако 
ноћиват’, па да ме на комаде сијечеш, — рече. — Нијесам ја разбојник, па да ме на муке мећете.< 
 Да није сиротиње, частио би вас још, — рече мргодно. — Ама овако нема вам више ништа.{S} Ако в 
>— Није ми жао главе... ама кошуља... — рече тужним, утањеним гласом, као дијете које се спрема 
а...</p> <pb n="111" /> <p>— Нихтс... — рече доктор осмјехујући се, пошто га је добро прегледао 
 ће они отпухнути све, <pb n="103" /> — рече. — Удри ти макар и каме-њима са суха, па си добио. 
а погледа попријеко.</p> <p>— А неко ми рече, да ћете ви сјутра ићи? — запита. — Сјутра одма!</ 
м, — промуца Перо постиђен. — Данило ми рече, да си болестан.</p> <p>— Ја и јесам болестан, — д 
; десно око заигра му.</p> <p>— Ти мени рече да сам будала?{S} Ти! — узвикну бијесно. — А зар и 
<p>— Добро притврдио науку, — како Аћим рече, узевши га себи у радњу. — То му сад нико не може  
ијепо, чисто, уређено, »све пјева« како рече Јефтан!{S} А најљепша и највећа од свих кућа, поно 
а попа, испод ока погледа Мару и, пошто рече једно тужно, бескрајно тужно <hi>збогом</hi>, изађ 
о јутру познајем дан.{S} И, право да ти речем, ја га више не могу гледати по сокаку и мучити се 
 правоме вину нема риба.{S} Њима је, да речемо, Бог одредио воду, а није вино; с тога се и вели 
 шта ти радиш, зете?{S} Какво ти је, да речемо заниманије? — запита изненада, положивши руке на 
о је то: распарати цара?...{S} Није, да речемо, ни пашу ни везира, него баш цара...</p> <p>И оп 
>Стари погледа на врата и одмах прекиде реченицу.{S} Малена, танка, сухоњава <pb n="137" /> дје 
ицу, из ње испани риба...{S} Права мала риба!.{S} А, ето, читав свијет зна, да у правоме вину н 
итав свијет зна, да у правоме вину нема риба.{S} Њима је, да речемо, Бог одредио воду, а није в 
 су људи отворили бачвицу, из ње испани риба...{S} Права мала риба!.{S} А, ето, читав свијет зн 
»к’о риба брез воде« а не вели се: »к’о риба брез вина«...</p> <p>Домаћица, под којом је непрес 
ду, а није вино; с тога се и вели: »к’о риба брез воде« а не вели се: »к’о риба брез вина«...</ 
 је нада утонула у морске дубине, па је рибе једу, — пресијече га Перо.</p> <p>— Још има! — узв 
19" /> кога и, очигледно, жалећи, што и рибље кости није могао појести.</p> <p>— <foreign xml:l 
и ме... па од јада...{S} Ако ти је кр...риво ено ти суда па ме тужи...</p> <p>Перо се осмјехну  
тише уском путањом, која је водила кроз риједак, јасенов гај, у село...{S} Унаоколо све мртво!. 
р је волио черупати се макар с киме.{S} Ријетко које комшијско дијете да није било украшено чво 
одан човјек, са мјесечином на тјемену и ријетком, јарчијом брадом, сједио је и писао нешто, пра 
> <p>— И хоћу! -</p> <p>— Уфатићу те за ријеч, — дочека Јефтан и снажно га стегну за мишицу. —  
 и измахну шаком, да Пери намах замрије ријеч у грлу. — Муч’ поганове!{S} Ти си мене шћео прева 
/> <p>Но није честито ни допјевао задњу ријеч, кад, кроз ходник, почеше одјекивати нечији корац 
а столицу.</p> <pb n="34" /> <p>— За ту ријеч требало би да те пољубим, — викну. — Ти си... ти  
id="SRP19051_C5"> <head>V.</head> <head>Ријеч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Перо не може 
d="SRP19051_C4"> <head>IV.</head> <head>Ријеч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Његова друга 
P19051_C2"> <head>II.</head> <head> <hi>Ријеч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Његово рођењ 
19051_C3"> <head>III.</head> <head> <hi>Ријеч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Његова прва  
итници прича.</p> <p>Стари наслухну ове ријечи и заустави се.{S} Стаде преда њу и стиснуту шаку 
опет.{S} Видјело се, да су га Јефтанове ријечи погодиле у најосетљивију жицу, јер он ни у чем н 
 казат’ како се ради, — биле су му прве ријечи што их је тада рекао оцу.{S} Весели отац задовољ 
шта да му пане на памет!...{S} Ни једне ријечи, ни једнога слова не може да се сјети...</p> <p> 
е...</p> <p>Јефтан и Перо не одговорише ријечи.{S} Обојица, као утучени, кренуше из авлије, а з 
а се замислише и не проговорише више ни ријечи.</p> <p>У другу недјељу пођоше опет.{S} И удовиц 
 <p>— Извол... — викну, али на половици ријечи застаде и остаде онако растворених уста, блесаст 
 свирачице није хтио погледати, нити им ријечи проговорити, премда су се мотале око њега, милов 
сијече Бошко, љутит, што га прекидају у ријечи, — и само паметни људи знају, каква је то фајда. 
ано чешких, њемачких и неколико српских ријечи, због чега се највише и свиђао касабалијама, од  
 спјевали га у пјесму, која је почињала ријечима: <hi>Топал-паша мука наша</hi>.{S} Било је час 
, почео је лупати и тући матер, а првим ријечима, што их је проговорио, опсовао је, по нашем на 
ори даље, како не би својим жалостивним ријечима покварио весеље читава друштва.{S} Затим се за 
мира?..{S} Зар се може допустити такими ријечими наносити повреду владарима?{S} И какву дјевојк 
ествовао против шибања у школи, било је ријешено, да се Перо натовари на врат учитељу.</p> <p>У 
о, што се рекне, главни одбор и ми ћемо ријешити.</p> <p>— И скупићемо се у прву неђељу! — дода 
ве очи дошле му још мање...{S} Игњат је рикао по авлији и био се у прса...{S} Једина <pb n="88" 
н?</p> <p>Стари Игњат разврати вилице и рикну као дивља звијер.{S} Обје руке рашири и полети пр 
"> <p>„МАЛА БИБЛИОТЕКА“</p> <p>УРЕДНИК: РИСТО КИСИЋ.</p> <p>ВЛАСНИК: ИЗДАВАЧКА КЊИЖАРНИЦА ПАХЕР 
вога накита, те се малко, као нехотице, ритнула ногом и одгурнула га.{S} Њему није било ништа.{ 
ме сад, — одврати Јово весело. — Што је рјеђе, то је слађе!</p> <p>Стрина се уклони и све их пр 
"19" /> муха.{S} Но то је бивало све то рјеђе.{S} Доста је било да учитељ покаже прут и он се о 
а ни срамота!...{S} К’о да смо ми твоји робови, па да пристајемо за тобом.</p> <pb n="94" /> <p 
ака; да сретно буде по ваш дом и српски род.{S} Живили!</p> <p>— Е умијеш га, учитељу, говорити 
Зла времена, године слабе...{S} Нема да роди година, нема пара...{S} Ништа нема!...{S} Таворим  
 за онога танког, дугуљастога писара са родиним ногама, што и по равници корача као да се пење  
, с којим сам вас рад поближе упознати, родио се љета господња не знам кога, али свакако барем  
шући сузу. — Халал му вјера ко те таког родио и на нас намјерио!</p> <p>Па, сви раздрагани, иза 
 Перо. — Него... ја хоћу да знам кад се родио.</p> <p>— То не могу дат’, — осијече поп, отресај 
на.{S} Причају, да није заплакао кад се родио, као што обично заплаче свако дијете.{S} То му уп 
S} Ако ти буде добра жена, изнова си се родио и биће ти добро; ако ти буде зла, онда куку теби, 
н? — упаде Перо снуждено. — Несретан се родио, несретно живим, несретно се и женим...</p> <p>—  
о одлучи и то, да, први пут пошље смрти родитеља, прослави Крсно Име.{S} А како га је прославио 
 Рекоше, да ће свакако бити знаменито у роду своме.</p> <pb n="15" /> <p>Када је одрастао и мог 
зу, у селу Галебовцу, живи стрико Васо, рођени ми брат очев...{S} Он је богат, свега има, а овђ 
ата даде...{S} Драго ми, к’о да сам оца рођеног наш’о...</p> <p>Након дуже почивке келнер донес 
е о прошлости Пере Карантана.{S} Његово рођење, дјетињство и први дани момаштва.</hi> </head> < 
а миразом значи драговољно се продати у ропство.{S} А ја волим што сам се прод’о.</p> <pb n="39 
ој трепавици блиста му се суза, као кап росе на врх житнога класа.{S} Тронут и растужен, дуго г 
ће да се жени, стоји ти на прагу новога роћења и смрти.{S} Ако ти буде добра жена, изнова си се 
 — јекну Перо, па се сави око њега, као ружа око бора. — Не знаш ти каква је она...</p> <p>Јефт 
да донесе вина.</p> <p>— Болан, па није ружан твој живот, — рече Перо, обзирући се и испод ока  
псовао је, по нашем начину васпитавања, ружно оца.{S} Због тих чудних знакова рекоше, да ће диј 
м пуно; ни душека немам, па ће вам бит’ ружно...</p> <p>— Понио је Перо свој душек, — дочека Јо 
ти немој бити тврда срца и немој с њоме ружно.{S} Још је дијете, па ће се научити свеме.{S} Пол 
<p>Перо се укипи.</p> <p>— А шта сам ти ружно рек’о? — запита зачуђено.</p> <p>— То ја знам, —  
мо се ти љутиш и велиш да о мени свијет ружно говори због тога.{S} К’о да је мени стало за свиј 
неко гурнувши га руком у ребра, а тешка рука нечија спусти му се на раме. — Оклен ти, болан?</p 
усти ситан; чудноват крик.{S} Издигнута рука клону јој, брада заигра, очи се наводнише.{S} Перо 
де бацити чашу, али му се некако изврну рука, те, мјесто у зид, погоди у главу Јове Перотића.{S 
авши се међу њих и хватајући Јефтана за рукав. — Ми други пријатељи тако не дамо.{S} Ми хоћемо  
— рече Перо путем, дрмусајући Обрена за рукав. — Ја сам у томе сметен.{S} Да је свирачица и зна 
 и богат чојек!</p> <p>Перо га дрпну за рукав и, од нестрпљења, поче тапкати ногама, као да зби 
о спавати, пропуштао је живу ласту кроз рукав и — свеједно.{S} Чим би почео писати, та су слова 
падија, дебела, угојена жена, загрнутих рукава и раздрљених прсију и, носећи овелику канту са в 
вато се црњаху испод бијелих, загрнутих рукава од кошуље.{S} Поп је, без мантије и камилавке, б 
и заигра срце.{S} Он га притиште објема рукама, а дах заустави. <pb n="85" /> Погури се и лаган 
тајем.</p> <p>Перо му приступи и објема рукама обухвати његову.</p> <pb n="46" /> <p>— Онда је  
љати окупљену свјетину и капом и објема рукама.</p> <p>— Жениче и невјесто, — узвикну учитељ пр 
ко је то...</p> <p>Поп га обгрли објема рукама и силом га сједе на столицу.</p> <pb n="34" /> < 
ије. — Мали си био, кад сам те носио на рукама...{S} И ја би да вам је све у реду: и собе и душ 
епа — узвикну Перо одушевљено и затапша рукама. — Ух, ух, брате, то ми се хоће!</p> <p>— А таке 
а иђем тамо...</p> <p>Стари се одуприје рукама о кукове и унесе му се у лице.</p> <p>— А вјенча 
с њиме?</p> <p>Перо се такођер одуприје рукама о кукове и поче се бекељити према староме.</p> < 
раду, изађе између кукуруза, подбочи се рукама о <pb n="32" /> кукове и одмјери га мрким поглед 
упаде преплашени Перо, дајући му знак и рукама и очима да престане. — Кажи ми само и тихо ми ка 
 и живо је нешто доказивао, млатарајући рукама и окрећући се час на једну час на другу страну,  
{S} Поново притрча прозору, млатарајући рукама, и поново се поврати вратима.</p> <p>— Кажи Јоки 
ке.{S} И поцрвени још више, поклопи очи рукама и утече из собе.</p> <p>Стари сам диже послужавн 
дма не иштеш! — узвикну Перо, плеснувши рукама. — Што се к’о бајаги стидиш?{S} Што гођ ти срце  
ега избуљио очи, растворио уста и махао рукама као да ће полетити.</p> <p>— Нема Томе! — викну  
упаде Перо. — Зар им не видиш столице у рукама?</p> <p>— Ништа бит’ неће, — опет дочека механџи 
те Јефтана.{S} Носио је под пазухом и у рукама неколика сандучића и завежљаја и, тако претоваре 
земљи и, држећи голему и тешку мотику у рукама, окопавао кукурузе, што их је ту засадио.{S} Иза 
Игњат излети, носећи дебелу цјепаницу у рукама.</p> <p>— А-а да их гонимо! — викну. — Да гонимо 
а јаче.</p> <p>Јово се засмија и пљесну рукама.</p> <p>— Зар не знаш мене? — запита. — Свога ма 
, па развуче лице, засмија се и одмахну рукама.</p> <p>— Немамо ми чисте кошуље, — рече.</p> <p 
 каже да умире за њим...{S} Он размахну рукама <pb n="142" /> и издиже главу, да види: оклен пј 
 болан?</p> <p>Перо се осврну и измахну рукама, као да би некога у земљу да сатјера.{S} И заигр 
те ми дошли, — живо дочека узевши их за руке и нудећи их да сједну. — Нама је то драго, јер смо 
е и мене моја Стака чека на вратима, па руке шири, у лице ме љуби.{S} И кад уљегнемо у собу, а  
етовао га је поново, узимајући га испод руке. — Жени се, јадан брате, и не губи младост узалудн 
уплете се Милка, хватајући Обрена испод руке и смијешећи се. — Ја само њега бегенишем...</p> <p 
Перо зину.{S} Отрже се од Јефтана, обје руке сави око Обренова врата, па га поче стезати на прс 
ло, подигнувши, у знак одушевљења, обје руке у вис и машући њима као крилима.</p> <p>Обрен Пуши 
издигла бјељу него у лабуда главу, обје руке пружила према њему и зове га себи...{S} Њему памет 
илице и рикну као дивља звијер.{S} Обје руке рашири и полети према Јови, стиште га у наручја и  
 трбухом, стајао је смијешећи се и обје руке ширио према гостима.</p> <p>— Хе, хе, брате слатки 
која јој је падала по челу, опружи обје руке и, са веселим осмјехом, пође им у сусрет.</p> <p>— 
каше сви.</p> <p>Јефтан, пружајући обје руке руке, приступи Пери.</p> <p>— Е, честитам ти женид 
м на лицу поздрави Јову и пружи му обје руке.</p> <p>— А камо се ти прије? — запита га пријекор 
сви.</p> <p>Јефтан, пружајући обје руке руке, приступи Пери.</p> <p>— Е, честитам ти женидбу! — 
ући снијег са хаљина, трљајући прозебле руке и још једнако цвокоћући зубима.</p> <p>— Па у мене 
ече, издигнувши и глас и кажипрст десне руке. — тер сте узели слободу, увредљивими поругами чин 
изађе.{S} Пође главном улицом.{S} Увуче руке у џепове и поче зазјавати, гледајући у велике двок 
више из овог пакла?</p> <p>Јефтан увуче руке у џепове и поче замишљено ходати око дрвета.</p> < 
но погледа, а послужавник јој испаде из руке.{S} И поцрвени још више, поклопи очи рукама и утеч 
суђеница...</p> <p>Пери испаде цигар из руке и поче се димити на ћилиму.{S} Очи му се помутише, 
, обојица изиђоше.</p> <p>Стари састави руке на леђима и неколика пута пређе с краја на крај со 
ма пољубац...{S} Стиже јој...{S} Рашири руке, стиште је на прса, и, склопивши очи од заноса, по 
ма...</p> <pb n="146" /> <p>Перо рашири руке као да га разапињу, стресе се и писну као гуја љут 
нашати.{S} С тога се мало погури, обори руке низа се и, држећи капу под пазухом, скрушен и пони 
ах си мртав!...</p> <p>Перо поче трљати руке као да их умива.</p> <p>— Па, размишљајте ви, брат 
Хоће.</p> <p>Перо опет ућута.{S} Скрсти руке у крило и поче ломити прсте.{S} Осјетивши удовичин 
 поносито се испрси.</p> <p>Перо скрсти руке, па га попријеко погледа.</p> <p>— Мене да водиш?{ 
а да иђемо даље...</p> <p>Јефтан опусти руке низ кревет и клону главом на јастук, као најтежи б 
е. — Није ово шехер.</p> <p>Перо опусти руке низа се и приступи Јефтану.</p> <p>— Шта ћемо сад? 
аниманије? — запита изненада, положивши руке на кољена и пипкајући прстима као по клавиру. — Је 
рут и он се одмах стишавао и, положивши руке на клупу, уозбиљио се као какав старац.</p> <p>Кро 
 Ја вам у то ништа не знам.{S} Ја перем руке к’о Пилат...</p> <p>— Шта велите ви, браћо? — запи 
ли, а истјерани отац задовољно је трљао руке и трчао од пријатеља до пријатеља да га хвали.</p> 
ило.</p> <p>Јефтан му пружи руку, те се руковаше.</p> <p>— А ми хоћемо да га лијепо дочекамо к’ 
 мила и, као да је собом унијела читаве руковијети босиока и јоргована, тако се читава соба осв 
еро? — изненада дрекну неко гурнувши га руком у ребра, а тешка рука нечија спусти му се на раме 
И ја и <pb n="102" /> Алекса (ту показа руком на онога, што је сједио на новинама).{S} Ми се ни 
увши се Милки, дубоко уздахну, удари се руком у прса и пође.</p> </div> <pb n="57" /> <div type 
 душе ми! — кликну Јефтан, ударајући се руком по челу. — То су нас обојица преварили и изневјер 
сетак здравица...</p> <p>Јефтан превуче руком преко бркова, па удари по столу.</p> <p>— Не треб 
то, спремајући се, да и трећи пут удари руком о сто.— Жена нам треба!{S} Није друкчије него баш 
>— Ни од кога.</p> <p>Старац се дохвати руком за стабло и устаде.{S} Лице као да му се одмах ра 
звољавам — викну, бјешње и поче ударати руком о сто.</p> <p>— А шта не дозвољаваш? — запита Бла 
купимо, — викну Јефтан жешће, ударајући руком по столу. — Жена је жена!{S} Човјек кад хоће да с 
 — Овђе је згодније.</p> <p>И, ударивши руком по столу, нареди механџији да донесе вина.</p> <p 
ругоме:{S} Јово и Јока.{S} Он се једном руком наслонио на зид и гледа јој право у лице; она обо 
 Јефтана, како сједи на постељи, десном руком грли стас лијепе собарице, која је била нешто лак 
 за то, — одговори комесар, давајући му руком знак, да га не прекида у говору. — Ми, али, не см 
енске главе у кући.</p> <p>Јефтан махну руком и замоли га да не говори даље, како не би својим  
 n="104" /> Бошко и, звизнувши, одмахну руком, као да вели: „прошло је то“. — Њему се више не в 
прилика.</p> <p>Учитељ презриво одмахну руком и куцну се по челу.</p> <p>— У мене је све овдје  
ик је бунтовник.</p> <p>Комесар одмахну руком.</p> <p>— Драги мој, — рече, — ја сам оправио брз 
ашен. — Што ће ти?</p> <p>Игњат измахну руком и свом снагом удари се у прса.</p> <p>— А-а утекл 
ко тумарање?</p> <p>Перо хукну и одмаху руком, да једним махом све црне мисли одагна од <pb n=" 
а, приближујући му се и хватајући га за руку. — Камо жена?</p> <p>— Која жена? — блесасто запит 
!</p> <pb n="13" /> <p>И зграби Перу за руку и силом га повуче вратима.</p> <p>— Јок!{S} Јок! — 
и...</p> <pb n="130" /> <p>И узе га под руку и силом поведе у гостионицу.</p> </div> <div type= 
трошак, па да иђемо.</p> <p>Перо завуче руку у џеп и крупан новац остави на столу.{S} Не хтједе 
ред Пером није шалити, па лагано извуче руку којом је обмотавао стас лијепе Швабице и, направив 
 проговорити.{S} Зину према њему, пружи руку и поче некако чудно стењати и привлачити га.{S} По 
а хоћу, — пресијече га она живо и пружи руку да га загрли. — Ја хоћу...</p> <p>— Да ми даш Милк 
— То ми је мило.</p> <p>Јефтан му пружи руку, те се руковаше.</p> <p>— А ми хоћемо да га лијепо 
 настави поп одушевљеније, па му спусти руку на раме и повуче га у собу тако снажно, да се једв 
<p>— Пристајемо! —викну Перо, пружајући руку у знак да је свршена погодба.</p> <p>— И пет гроша 
капу, понизно му приступи и пољуби га у руку.</p> <p>— Ја... ја би... — промуца и застаде.{S} Н 
 кесу да плати попу, па, пољубивши га у руку, готово трком оде из куће.</p> <p>Тога дана непрес 
>При растанку три пута стиште Јефтанову руку, па се окрену и хитно пође кући.{S} Брзо, као на к 
о поћи, па се не бој.</p> <p>И пружи му руку у опроштај, а Перо је чврсто стиште, стегну и — из 
кву преметачину извршила или, у најмању руку, као да су му лопови долазили у походе.</p> <pb n= 
попову Мару?...{S} Бијела је к’о сир, а румена к’о млада говедина.{S} Очи су јој велике и кахва 
.{S} Лагано, стидљиво, оборених очију и руменећи се, поднесе она послужавник са кахвом Пери, ко 
е, уштину се за образе, да му изгледају руменији, и изађе.{S} Пође главном улицом.{S} Увуче рук 
 за подвољак.{S} Пред њима, на столици, руменила се велика боца вина, двије чаше и три чиније „ 
су му <pb n="139" /> час блиједили, час руменили, и мрким погледом гледао је све око себе.{S} Д 
за уха, закитила и лице превукла танким руменилом, те би се, готово, прије могло помислити да ј 
тан, висок, сухоњав <hi>младић</hi>, са руменим, дугуљастим лицем, просједом косом, ћелавим обр 
нос највише страдао и вјечито је сличио руменом, расцвјетавајућем пупољку...</p> <p>Осим са дје 
на, дебељкаста, са пуначким подвољком и рупицама на бради, за час се прибра.{S} Лагано, забацив 
но се засмија Перо, гледајући јој у ону рупицу на бради. — А, душе ми, кршна си и ти к’о ђевојк 
коврсним стварима, те се шарене мараме, рупци, појасеви и бошче, повијају и лепршају око врата  
ш, да је то турско?</p> <p>— Сведно.{S} Русија ће за инад у Цариград! — узвикну Бошко јаче. — Д 
дипломације, — осијече Бошко жестоко. — Русија ће њега згњавити к’о црва...{S} Послаће своје Ко 
ити...{S} Знаш ли ти, болан, да ће њему Русија десети дан у Цариград...</p> <p>Алекса се засмиј 
та ће бити с нама, ако Јенглез удари на Русију к’о што овђе пише? — запита. — То ти је, видиш,  
ицу, коју је непрестано држао у лијевој руци, и добро потпраши.</p> <p>— Љевше је кад се читају 
мргођен.{S} Нажуљио леђа, огребао се по руци, а бухе га ишарале својим уједима.{S} У љутини оша 
 трепећу, стао је украј стола, држећи у руци овећу чашу препуну вина, укочио се и издигао главу 
— А како си? — запита Јово прилазећи му руци. — Јеси ли здраво?</p> <p>Стари опет зијевну.</p>  
ехну и одобри главом.</p> <p>— Нека сте ручали, — рече. — То ваља!{S} Здраво је у селу ручат’.. 
та, — одговори Јово гледајући Јоку. — И ручали смо...</p> <p>Стари се осмјехну и одобри главом. 
 — рече. — То ваља!{S} Здраво је у селу ручат’...</p> <p>И опет се окрену сељацима и премјери и 
 га је прославио и шта се закључило иза ручка, то смо у почетку изнијели.</p> </div> <div type= 
Благоје, никакав чојек, коме сам платио ручкове и вечере, да ме тако превари!...</p> <p>Грдећи  
омаштва.</hi> </head> <p>Перо Карантан, с којим сам вас рад поближе упознати, родио се љета гос 
 и хитао свирачицама.{S} С њима је пио, с њима остајао до зоре.{S} Макар што му је и мати од ја 
Данило се поново расплака.</p> <p>— Ех, с тога ја и плачем, — викну, — што ми се чини, да се не 
 речемо, Бог одредио воду, а није вино; с тога се и вели: »к’о риба брез воде« а не вели се: »к 
анити, да се не би запалила слама...{S} С тога вам не дам ни свијеће...{S} Мјесечина је, па се  
и с матером, а њу ћу само гледати...{S} С матером је лакше говорити!...</p> <p>Кад изненадно, к 
затварао магазу и хитао свирачицама.{S} С њима је пио, с њима остајао до зоре.{S} Макар што му  
 је мрзио и њу и учитеља и све ђаке.{S} С тога му се и допаде очева радња и, ступивши у њу, озб 
 знао како се с њима треба понашати.{S} С тога се мало погури, обори руке низа се и, држећи кап 
, од муке, Обрену Пушибрку на дућан.{S} С њиме се отприје помало познавао и сматрао га за прија 
овори.{S} Није волио да га они чују.{S} С тога се нестрпљиво врпољио на мјесту и час се играо с 
коња, мени... — опет ће Јован.</p> <p>— С овијем се нећеш погодити!{S} Хајдемо! — рече Јефтан љ 
— Та нећемо ми вјенчавати за се...{S} А с тобом ће ићи још неко, да ти изабира, — додаде мало т 
н; доста је <pb n="157" /> соли и хљеба с нама појео...{S} Њега свакако треба боље дочекати нег 
прилику, кад ми не би било вас, које ја с вама лијепо живим и ви ме веселите и забављате, што в 
 Кад ми не вјерујеш, онда и немам посла с тобом, — осијече и као пође из гостионице. — Мислиш т 
уо низ чаршију, тражећи да се упозна ма с киме и да се распита за П-ске дјевојке.{S} Знајући вр 
— Шта ћу ја?</p> <p>— Ето ти Данила, па с њиме хајде, — одговори Јефтан. — Паметан је он, а и т 
ви руке на леђима и неколика пута пређе с краја на крај собе.{S} Најпошље погледа у Јоку.{S} Он 
p> <p>— ...не би пустио шћер да ашикује с офинцирима, — опет ће онај.</p> <p>— ...и неби пустио 
> <p>— ...и неби пустио шћер да ашикује с офинцирима, — прихвати Бошко ватрено.</p> <p>— У тебе 
да на врат не дође, — рече. — Кад би ме с оном вјенчали, одма би скочио у воду...</p> <p>— Е ви 
јући га. — Ниђе никог позната, па да се с њоме разговори и проговори.{S} Ако је ти не разговори 
се помијешао у гомилу дјечурлије, па се с њима препире и разговара.{S} Међу свима Данило је био 
ри позива некакве духове и разговара се с њима, — метнуше вино преда се и почеше пити.</p> <p>— 
е не могу гледати по сокаку и мучити се с њиме, него треба коме другоме да га натоваримо на вра 
 три коња, — рече Јефтан поздравивши се с њим. — Ако хоћеш да нам их даш под кирију до касабе П 
тога је приступио и Пери.{S} Упознао се с њиме, нашалио се и почео му сједити у магази.</p> <p> 
} Није им био вичан и није знао како се с њима треба понашати.{S} С тога се мало погури, обори  
осла, путујете по касабами, разговарате с касабалијами, држите скупове.{S} Дапаче и по селих ст 
ивали свуда (Обрен се сакривао за вреће с пиринчом) и једини Јефтан што му је остао вјеран и јо 
му се свашта може десити...{S} И шта би с њим било, ако би се, Боже сачувај, разболио или испао 
апући усне и цмокну њима као да се љуби с киме.</p> <p>— Ох, ох, то је слатко! —- дочека намигу 
Сухоња је вазда јачи!</p> <p>— А топови с лаћа?</p> <p>Бошко отпухну пепео са цигаре.</p> <p>—  
 весела, исто к’о да ми је Бог у крошњи с неба бацио, да ме обесели за моја добра дјела.{S} Кад 
 слушај...{S} Или, ако хоћеш, ти говори с матером.</p> <p>Перо једва дочека.</p> <p>— Лијепо!{S 
, па ће се научити свеме.{S} Полахко ти с њоме.</p> <p>— А и бачве су чисте, нијесу бухљиве...< 
е.</p> <p>— А шта ти мислиш шта ће бити с нама, ако Јенглез удари на Русију к’о што овђе пише?  
 ти је паметна мисао!{S} Ја ћу говорити с матером, а њу ћу само гледати...{S} С матером је лакш 
 <p>— Чујеш, ја не знам шта ћу говорити с ђевојком, — рече Перо путем, дрмусајући Обрена за рук 
> <p>— Плати мени надницу, па ћу ја ићи с тобом, — рече. — Сваки пут кад одем да ми дадеш по фо 
.</p> <p>— И пет гроша мени, што ћу ићи с вама да вратим коња, мени... — опет ће Јован.</p> <p> 
.{S} А ти немој бити тврда срца и немој с њоме ружно.{S} Још је дијете, па ће се научити свеме. 
> <p>У овоме питању Перо се није слагао с њима.{S} Није му било најпријатније, што ће добити на 
 да склопи, него се непрестано превртао с бока на бок.{S} И поче се кајати, што је икако полази 
.{S} Волио би са Стаком хљеб јести него с њоме халву...</p> <p>— Добро, — викну Јефтан тапшући  
есмарицу. — И ти си се, Јефтане, оженио с миразом, и ја сам се оженио с миразом, па нек се и он 
е, оженио с миразом, и ја сам се оженио с миразом, па нек се и он ожени.{S} То је прво.</p> <p> 
прва кољена, а Перо се ослабио, полетио с њега главачке и скљокао се на земљу..</p> <p>— Шта би 
а...{S} Ништа нема!...{S} Таворим ’вако с дана на дан, док и смрт за врат...</p> <p>— Жао ми је 
ђеш?</p> <p>— Ја нисам знао да има неко с тобом, — промуца Перо постиђен. — Данило ми рече, да  
 <p>— А вјенчање? — запита. — Како ћемо с њиме?</p> <p>Перо се такођер одуприје рукама о кукове 
едајући по јаранима.</p> <p>— Како ћемо с том Перином женидбом?...{S} Шта ти велиш, Перо?</p> < 
двизима, јер је волио черупати се макар с киме.{S} Ријетко које комшијско дијете да није било у 
ошло да се посвађа, да се поинади макар с киме.</p> <p>Он изненадно скочи и зовну Благоја.</p>  
— одговори Данило мирније, — па не могу с њиме.</p> <pb n="108" /> <p>Перо поблиједи.</p> <p>—  
узбуђен. — Људи се инаде, шћери ашикују с официрима...{S} Брука једна!...</p> <p>И, забринут, о 
коју.</p> <p>— Прво: треба да узме жену с миразом, — дочека Обрен у пола пјевајући, као кад чит 
крилима.</p> <p>Обрен Пушибрк баци капу с главе и поче се протезати.</p> <p>— Еј Перо, Перо, —  
 Охо, како је у вас лијепо! — викну још с врата, чим је опазио како се презагријана пећ зарумен 
рантан, висок, сухоњав <hi>младић</hi>, са руменим, дугуљастим лицем, просједом косом, ћелавим  
ш једнако гледао слику <hi>њезину</hi>, са дугим вратом, смјежураним лицем, зеленим очима и крњ 
ви.{S} Шест гиздавих, бијелих лабудова, са поносито исправљеним вратовима и као неким крунама н 
естадоше.{S} Једна љепушкаста плавојка, са малим, нешто искривљеним, носићем и смјехуљцима на о 
адљива, у старим, исплављелим хаљинама, са осмијехом на лицу поздрави Јову и пружи му обје руке 
омаћица, ознојена, задихана, раздрљена, са крупним црвеним пјегама на лицу и чиревима на челу.{ 
њих се удрвенила некаква стара кљусина, са шиљастим, мршавим куковима, те куња, лијено машући р 
дало мјесеца и звијезда.{S} Око језера, са обје стране, наднијеле се златнолисте врбе и своје д 
једнака прозора и велика, дрвена врата, са два огромна каната.{S} Прозори су, додуше, били исцр 
тра и окретна жена, малена, дебељкаста, са пуначким подвољком и рупицама на бради, за час се пр 
и и најугледнији.{S} Један сух, пјегав, са кукастим носом и великим, необично испупченим очима, 
ежао је некакав човјек.{S} Стар, сијед, са намрежганим, пјегавим лицем, са добро <pb n="69" />  
, пића и сваке ђаконије, а око њега је, са једне и са друге стране, сједило до тридесеторо чеља 
авикао на њих.{S} Написао их читкије и, са великом грајом и побједничким изразом на лицу, показ 
 је падала по челу, опружи обје руке и, са веселим осмјехом, пође им у сусрет.</p> <p>— Па и не 
надно, као у преши, уљегоше у авлију и, са ужасном шкрипом и треском, отворише врата мале, приз 
 очи кад га угледа.{S} Наточи у чашу и, са особитим задовољством, посматраше, како по површини  
{S} Комесар, дебељкаст, мргодан човјек, са мјесечином на тјемену и ријетком, јарчијом брадом, с 
х је домаћин.{S} Гојазан, дебео човјек, са округлим као пун мјесец, више модрим него црвеним, л 
 сијед, са намрежганим, пјегавим лицем, са добро <pb n="69" /> потстриженим брковима и великим, 
то, покривен истим масним потрпежњаком, са истим, чак неопраним, чашама и боцама, кроз које су  
о ишли, па се нађоше пред омањом кућом, са једном бескрајно дугачком и необично прљавом авлијом 
 спржене траве и готово их давио; озго, са висине, као да се нешто тешко, врело спуштало на њих 
} Био то човјек странац, погурен, стар, са дугом просједом брадом, и од пушења, чађавим брковим 
ешто љепша, плочом покривена кућа...{S} Са лица имала је три неједнака прозора и велика, дрвена 
 — викну Јефтан тапшући га по рамену. — Са Стаком ћеш га баш и јести!..{S} Одма ћемо је испроси 
а другој страни препирала се једна баба са некаквим дугуљастим ђаком око кирије.{S} Пребацивала 
атима се помоли једна рашчерупана глава са огромним кукастим носом и страшним очима.{S} Тек мал 
 њим су стајала два сељака и гледала га са страхопоштовањем.</p> <p>— Лани си уз’о товар жита,  
очеље, а домаћин и домаћица опколише га са <pb n="134" /> обје стране.{S} Обоје му се окренули  
д ћеш, зете?{S} Куда ћеш? — салетише га са обје стране и пунац и пуница. — Какав је то пос’о?{S 
 брату.</p> <p>Перо сачека док се Милка са Обреном добро не заговори.{S} Није волио да га они ч 
 /> — рече. — Удри ти макар и каме-њима са суха, па си добио.</p> <p>Алекса скиде наочаре и поч 
е тихим, меким гласом, као да разговара са ћудљивим болесником. — Шта не дозвољаваш, брате?</p> 
, — за онога танког, дугуљастога писара са родиним ногама, што и по равници корача као да се пе 
рупна људина, мрка, сунцем опаљена лица са дугом, црном брадом, коју је морао подвезати махрамо 
 што оста на авлији.{S} Он збаци пртљаг са себе, извали се под дуд на старчеве кесе и варка као 
— ускликну још једном отресајући снијег са хаљина, трљајући прозебле руке и још једнако цвокоћу 
’о би: од Бога је!...{S} Ама ово је све са твоје махните памети.{S} Да се пржимо на сунцу, да с 
 зачуђено.</p> <p>— Ђе ћеш?...{S} Хајде са мном... — љутну се Јефтан и направи мргодно лице. —  
држати.</p> <p>На саму Нову Годину пође са Обреном тамо.</p> <p>— Охо, како је у вас лијепо! —  
ао погледа.</p> <p>Стари се лагано диже са сандука.{S} Полако, као шетајући, пође по соби и, он 
је к’о нико његов, а ја сироче, па може са мном што хоће...{S} Зато ме и уз’о, да му вазда ради 
остале.</p> <p>Четири разреда свршио је са довољним успјехом управо за осам година.</p> <p>— До 
ј, не би имало шта запети.{S} Оне слике са голишавим швабицама (а ти плахо бегенишеш и купујеш  
џија стао на сред механе, па се препире са некаквим крезубим старчићем око плаћања.{S} Старчић  
ти стари живо. — Не дам ја никоме да се са мном игра...</p> <p>И обојица изађоше из собе.</p> < 
и-четири беспослена хамала и инадила се са дјечурлијом, што су дошла да слушају музику.{S} Унут 
и, савијен као гудало, упрашен, диже се са земље.</p> <p>— Што се не чуваш? — прекори га Јефтан 
ш ли ти шта могу ја?...{S} Мислиш ли се са мном играти, а?...{S} Кажи ти мени, — дрекну јаче, — 
и из једнога ћошка нове чакшире, отресе са њих силну прашину и длаке од мачака, које су на њима 
се у полицији извиђети...{S} Сад морате са мном.</p> <p>Перо се не смједе даље противити.{S} Об 
, тресе прозорима, носи и разбија лонце са промрзлим цвијећем испод њих.</p> <p>— Бећари сад на 
ори главом као да се спремаше да пане и са столице.</p> <p>— Немојте се правдати и испричавати, 
аке ђаконије, а око њега је, са једне и са друге стране, сједило до тридесеторо чељади, што муш 
 дјецом, он се је волио тући и борити и са живином.{S} Патили су од њега једнако и туђи пси и м 
ебелим и облим, сличним чарапи, носом и са испупченим трбухом, стајао је смијешећи се и обје ру 
епо, само кад смо у тебе...{S} Ми смо и са малим задовољни.</p> <p>Стари се дохвати за ухо, као 
двикну попу, пошто је уљегао у авлију и са слушкињом се најпријатељскије поздравио. — Ево ме оп 
 а Стака к’о жути дукат!...{S} Волио би са Стаком хљеб јести него с њоме халву...</p> <p>— Добр 
 знам ништа друго казати, него да се ни са царем <pb n="170" /> не би промијенио и сада вичем и 
p>— Онда... ја гласам, да се Перо ожени са стране! — викну Јово изненадно. —- То је најбоље!</p 
м на лицу прочита: јесу ли сви сагласни са Јовом?{S} И, на своје велико чудо, опазио је да су с 
као кроз плач.</p> <p>— Па нијеси ли ти са Стаком говорио? — осијече Обрен оштро и испрси се. — 
} Ко зна зашто, али он није волио имати са властима посла.{S} Није им био вичан и није знао как 
<p>Када је одрастао и могао се мијешати са осталом дјечурлијом на улици, постао је за кратко вр 
екиде га Благоје љутито. — Ти ћеш отићи са мном, да потврдиш просидбу <pb n="129" /> и видиш ђе 
г Перо Карантан, — поче Јефтан устајући са столице и исправљајући се. — Ми <pb n="160" /> смо т 
ада мираза.</p> <p>Перо, од чуда, скочи са столице и сав се искриви.</p> <p>— Мираза?{S} Носи и 
уђенице</hi>.</p> <p>Перо врисну, скочи са постеље и — пробуди се.</p> <p>— Фала Богу, —- промр 
 и шћи и жена! — узвикну Алекса и скочи са столице, подигнувши новине, које су му <pb n="106" / 
Шта ми је све то? — викну Бошко и скочи са столице... — Хајде ти стани на воду, а ја ћу на сухо 
 нити је налазио за вриједно да се мучи са муштеријама и да им се »криво куне“.{S} Лакше му је  
ема га, — одговори Данило, отирући зној са чела и хладећи се капом. — Све село обиграх, па га н 
е село мртво, — рече Перо, отирући зној са чела. — Ниђе никога!</p> <pb n="68" /> <p>— А ко да  
оје улазећи у собу и тарући крупан зној са чела.</p> <p>— Једва га једном уловисмо.{S} Ево нам  
 и руменећи се, поднесе она послужавник са кахвом Пери, који се бијаше толико збунио и загледао 
собе.</p> <p>Стари сам диже послужавник са тала и метну га у крај.{S} Покупи и филџане од гости 
 натраг, ако не желите да вас протјерам са пратњом...</p> <p>— Фала Богу и на томе, — опет ће П 
то су његове ствари...{S} Он долази сам са младом и Данилом и нема сватова.{S} Ама то не смета! 
одуше, он нема сватова, него долази сам са младом и...</p> <p>— А која ли му је млада? — упаде  
тимковићу, на ме!...{S} Ја лијепо живим са власти, па ми она даје свега.{S} Она наћерује сељака 
расцвјетавајућем пупољку...</p> <p>Осим са дјецом, он се је волио тући и борити и са живином.{S 
 слатко спавао на своме кревету, умотан са врх главе до на дно нога у тешки, топли јорган, дотл 
омиљенога Благоја писара, који је могао са сваким лијепо живити и, нарочито од сељака, примати  
, воле богме, — опет дочека Перо и, као са заносом неким, настави: — И ја сам им’о једну краву, 
викну Благоје прекидајући причање и као са презрењем гледајући Перу, — <foreign xml:lang="de">Z 
рпљиво врпољио на мјесту и час се играо са сахатним ланцем а час опет засукивао бркове.</p> <p> 
пови с лаћа?</p> <p>Бошко отпухну пепео са цигаре.</p> <p>— Ево овако ће они отпухнути све, <pb 
ед весео и расположен.{S} Тада се шалио са дјецом, чупкао их за косе, показивао им разне слике  
ко, као шетајући, пође по соби и, онако са стране, погледа у филџане, да види: јесу ли напуњени 
евало се чак и по тлима, ту се мијешало са пепелом од цигара и давнашњом прашином, те је соба м 
врди, правећи се озбиљан. — Шта би било са женама, да се нијесу удавале?</p> <p>— Ја, — настави 
 ту била сва три Перина јарана, заједно са учитељем, удовицом Стаком и толиким другима.{S} Сви  
то...{S} Готово да и он заплаче заједно са Данилом!...{S} Није шала удаљити се, сам самцит, тол 
/p> <p>Негдје у то доба упознао се Перо са Јефтаном Мргудићем, првим својим јараном.{S} Јефтан  
Јока скочи као опарена.{S} Отури тефтер са крила, збуњено погледа око себе и хитно изађе из соб 
C10"> <head>X.</head> <head> <hi>Сусрет са старим познаником у вароши М.....</hi> </head> <p>По 
гу дат’, — осијече поп, отресајући воду са браде. — Шта ће крштеница мртву човјеку?{S} На они с 
и искривиле главе, па као да се растају са животом...{S} Близу њих се удрвенила некаква стара к 
 ђевојке...{S} Ама ништа!...{S} Ашикују са официрима...{S} Треба одма да иђемо даље...</p> <p>Ј 
 пунца газду, пуницу газдиницу, ђевојку са пет хиљада мираза.{S} Куд ћеш љевше?{S} Чак је и мен 
звадите...</p> <p>Поп, отресајући земљу са нога и једнако рашчешљавајући браду, изађе између ку 
 у широку авлију, испред куће, ограђену са свих страна уском сухозидицом. — Ту смо!</p> <p>По а 
ата је, па треба слушати.{S} Узети жену са миразом значи драговољно се продати у ропство.{S} А  
 <p>И, нарамљујући и стресајући прашину са хаљина, пође за њима.</p> <p>Једва пред вече стигоше 
</p> <p>— Тако, брате, тако! — ускликну са неким заносом. — Сједницу, па да гласамо.{S} Ако тре 
власти колико поп и који би био у стању са већим страхопоштовањем говорити о њој.</p> <p>— Ех,  
здрљених прсију и, носећи овелику канту са водом, стењући и отхукујући, залијевала је кукурузе. 
ефтан уведе Перу у један кут, у коме их са улице нијесу могли видјети.</p> <p>— Овђе ћемо ми, — 
кад усплахирани Перо утрча у собу и још са врата повика:</p> <p>— Помагај, господине, ако Бога  
лови, — окреса полицајац куцајући се по сабљи. — То ће се у полицији извиђети...{S} Сад морате  
ори очи, па не узми младо ни лудо, него сабраније и паметније...{S} Младо кућу не кући.</p> <p> 
.{S} Нигдје никога!..{S} Он заборави на сав свијет, прикупи снагу, размахну и заплива према њој 
p>— О Перо мој како си ми! — узвикну на сав глас, да су се многи пролазници морали осврнути и з 
 од јада пресвисла, он је остајао.{S} И сав свијет прорицао је и њему, као и Јефтану, да ће хрђ 
p> <p>Перо, од чуда, скочи са столице и сав се искриви.</p> <p>— Мираза?{S} Носи и мираза? — за 
вратио се Перо кући и, као да му је био сав свијет <pb n="41" /> крив, мргодно је гледао сваког 
Ситнице до Мораче, Дрине, Тисе, Врбаса, Саве и Цетине, види користи од вашег брака; да сретно б 
зину.{S} Отрже се од Јефтана, обје руке сави око Обренова врата, па га поче стезати на прса и љ 
pb n="167" /> брат! — јекну Перо, па се сави око њега, као ружа око бора. — Не знаш ти каква је 
 савијати и уређивати.{S} И што је више савијао, све му на срцу лакше.{S} Као оловом да му је б 
не може.</p> <p>Па узе ствари и поче их савијати и уређивати.{S} И што је више савијао, све му  
убима шкрипну.{S} Само преврну очима и, савијен као гудало, упрашен, диже се са земље.</p> <p>— 
енога Данила као да би у њега да заиште савјета.</p> <p>— Ама што тако брзо? — запита. — Каква  
d="SRP19051_C6"> <head>VI.</head> <head>Савјетовање о Периној женидби.</head> <p>Састанак, одре 
ђе... .</p> <p>Читав сахат провели су у савјетовању, док, једва једном, дође и учитељ.{S} Дугуљ 
ако бринуо за њега.</p> <p>— Жени се, — савјетовао га је поново, узимајући га испод руке. — Жен 
онако спаваћива опколише га.{S} Јово се саге и примаче му уста ушима.</p> <p>— Еј стрико!— зовн 
 је, да им на лицу прочита: јесу ли сви сагласни са Јовом?{S} И, на своје велико чудо, опазио ј 
ти шушти, нити се миче.{S} Из мркожуте, сагорјеле траве бије чудна врућина <pb n="67" /> и загу 
протестовати против ове чудне просидбе, сад већ није могао...{S} И шта би сад протествовао кад  
 вам више ништа.{S} Ако вам није мрско, сад можете мало прошетати...{S} Кажу, да је то здраво.. 
 длака у солуфима.</p> <p>— Јадан Перо, сад те по готову неће никаква! — уздахну огледајући се  
 заустављајући их. — Погођено је!...{S} Сад ћу ја уредити и извести коње!</p> <p>— Данас ће бит 
и. — То ће се у полицији извиђети...{S} Сад морате са мном.</p> <p>Перо се не смједе даље проти 
ратима и све слушао, провири унутра.{S} Сад је, као за параду, био обучен у старе, широке хаљин 
/p> <p>Данило обори главу и уздахну.{S} Сад се тек сјети, како је лијепо било сједити <pb n="92 
ао?</p> <p>— И сад одма да се жениш.{S} Сад! — дрекну Јефтан, прибравши се мало. — Одма да траж 
ед очима, дође ми да помахнитам...{S} А сад — да оде тако далеко...</p> <p>— А чујеш, зете, — н 
 виђео.</p> <pb n="122" /> <p>— Биће да сад спавају, —- одговори Благоје мирно. — Уморне па се  
...{S} Кажу, да је то здраво...{S} А ја сад имам <pb n="77" /> нешто и посла, па, ако одете, не 
дјељу пођоше опет.{S} И удовица и Милка сад су им се надале, па се обје љепше обукле и љепше се 
ваља ти што прислушкујеш, — рече. — Ама сад што си чуо, да ником не издаш...{S} Ако издаш, зло  
 Благоје доведе блесастога Перу (јер је сад заиста, опазивши овако друштво, блесасто изгледао)  
а не сретне Јефтанов поглед. — Ко ће ме сад?{S} Посиједио <pb n="59" /> сам к’о пашалијин ђогат 
!{S} Зар ти то ваља?</p> <p>— Па ево ме сад, — одврати Јово весело. — Што је рјеђе, то је слађе 
Као оловом да му је било оковано, па се сад почело топити...{S} Дође му, чак, и да запјева, те  
огледа ни да што рекне.</p> <p>— Ето се сад нагледајте, — рече домаћица плачевним, меким гласом 
олесно?</p> <p>Јефтан познаде, да му се сад пред Пером није шалити, па лагано извуче руку којом 
 гледајући му на сандучиће, — ти ћеш се сад женити и требаће ти крштеница.</p> <p>— Јок, — одго 
азарују, и показа им врата. — Пазарујте сад у другога, а ја имам пречег посла, — рече и отрча и 
каза да се нијеси вјенч’о, црн ти образ сад и вавијек!</p> <p>Перо зину.</p> <p>— А ко ти је ка 
 неко. — То није ни махнито!</p> <p>— И сад вели да од Стаке нико љепши нема! — настави Јефтан  
и заплакао, или се засмијао?</p> <p>— И сад одма да се жениш.{S} Сад! — дрекну Јефтан, прибравш 
.</p> <p>Перо протра очи, мислећи, да и сад снијева.</p> <p>— Ама да се нијесте преварили? — за 
о зауставља од мојих послова...{S} Ја и сад имам посла...</p> <pb n="82" /> <p>Па, љутито лупну 
ам га пио и пио би га вазда.{S} Да ме и сад ко понуди, не би рекао „<hi>нећу</hi>“.</p> <p>— Је 
ећи се, — ама о Геновеви знам причати и сад.</p> <p>— Геновеви? — запита онај зачуђено. — Каква 
идбе, сад већ није могао...{S} И шта би сад протествовао кад је ствар готова и кад већ сузе тек 
пролете изнад траве.</p> <p>— Хоћемо ли сад виђети кога? — запита Јефтан, пошто су изашли из га 
> и заглади косу на челу. — Какве су ми сад ђевојке?...{S} Мршаве и слабе к’о да се иглама хран 
лим цвијећем испод њих.</p> <p>— Бећари сад на пољу јадују, а ожењени се у кућу радују, — избац 
вори Јефтан. — Паметан је он, а и ти си сад паметан.{S} Ја сам ти показао како се путује, па ха 
ворила, да треба да се уда...{S} Ето ти сад!...{S} Удала се!...</p> <p>Игњат излети, носећи деб 
е и приступи Јефтану.</p> <p>— Шта ћемо сад? — запита. — Зар се не мицати никуд више из овог па 
м рече, узевши га себи у радњу. — То му сад нико не може ишћерат, из главе...</p> <p>Перо чисто 
 мени, па да уредим.{S} Ако је не видиш сад, виђећеш пошље, па доста ти је...{S} И како би било 
 поганове!{S} Ти си мене шћео преварит’ сада, кад хоћу да удомим Мару за судског писара, ти...< 
ише и почеше љубити.{S} А Данило тек се сада увјери да ствар није жалосна и поче се смијати.</p 
 пипао је прстима по столу, као да би и сада хтио узети филџан.</p> <p>Други дан, у само сванућ 
царем <pb n="170" /> не би промијенио и сада вичем из свега грла: куку ономе, ко није ожењен!“< 
ио пуно млађи и нијесам био паметан к’о сада.</p> <p>— Ништа за то, — одговори комесар, давајућ 
прси се. — Зар она није твоја?{S} И зар сада њу мислиш преварити?</p> <p>— Невјерниче један! —  
 — њему се смрачи пред очима.{S} Поп му сада није изгледао као поп, него као голем мрк облак, к 
 <p>Перо више ништа чуо није.{S} Чим је сазнао да ће Мара ићи за писара, — за онога танког, дуг 
 застења...{S} Они се тргоше...{S} Јока сакри лице бошчом и утече у кућу, а Јово му се приближи 
о да се застиди па се окрену у страну и сакри се за мурвово стабло, а поп испусти мотику, земља 
а оставише.{S} Уклањали су се од њега и сакривали свуда (Обрен се сакривао за вреће с пиринчом) 
су јој бичеви косе падали по образима и сакривали јој половину лица.</p> <p>— Крштеницу за... з 
 се од њега и сакривали свуда (Обрен се сакривао за вреће с пиринчом) и једини Јефтан што му је 
опет бити когод из полиције и хтједе се сакрити, кад се врата отворише, а на њима се појави гла 
</p> <p>— Куд ћеш, зете?{S} Куда ћеш? — салетише га са обје стране и пунац и пуница. — Какав је 
.</p> <p>Благоје се укрути као војник и салутира.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Befehlen</for 
вши се и не рекавши ни <hi>збогом</hi>, сам оде у хотел.</p> <p>Дошавши у собу, одмах спусти за 
са Данилом!...{S} Није шала удаљити се, сам самцит, толико од куће и доћи у туђ свијет, гдје му 
S} Треће године истјера и оца и остаде: сам у радњи.{S} Текао је новац непрестано, згрћао га, д 
уцнувши поред себе. — Ја <pb n="135" /> сам га пио и пио би га вазда.{S} Да ме и сад ко понуди, 
о ће ме сад?{S} Посиједио <pb n="59" /> сам к’о пашалијин ђогат, а зову ме и бекријом...</p> <p 
 — настави мирно. — Сиротиња смо!...{S} Сам сух хљеб!...{S} А то је тврдо за ваш желудац...</p> 
<p>— Има, — одговори Данило покуњено, — Сам Јован, не знам како се зове, има три коња.</p> <p>— 
Милка Обренова?</p> <p>— Његова, његова сам ја! — уплете се Милка, хватајући Обрена испод руке  
и је тетка, најближа својта...{S} Драга сам јој, ама не смије ништа.{S} Не смије ми ни хљеба да 
 сам био у хавсу...{S} Обиједили ме, да сам заварао некакву ђевојку, измамио јој паре, па је ос 
ет поче звиждукати.{S} Обиједили ме, да сам крао суцке биљеге, па ме ухавсили и оћерали из служ 
едао је и чудио се свему, мучећи се, да сам себи одгонене: нашто оволика гунгула и зашто све ни 
еро застаде.</p> <p>— Е знам, брате, да сам крив, — рече. — Знам, ама шта ћу?...{S} Кад ме стис 
дговори Данило лијено. — Волио би ја да сам дома, па да лијепо спавам...{S} Ништа љевше од спав 
твоје женидбе!..</p> <p>— Камо срећа да сам мртав, па да ме данас закопајете, — рече Перо готов 
око заигра му.</p> <p>— Ти мени рече да сам будала?{S} Ти! — узвикну бијесно. — А зар има више  
Перо зину.</p> <p>— А ко ти је каз’о да сам се вјенчао? — отегну. — Незнаш ти на какав сам бела 
 сто дуката даде...{S} Драго ми, к’о да сам оца рођеног наш’о...</p> <p>Након дуже почивке келн 
>— А ко ће поћи на пут и куда? — као да сам себе запита. — О тома треба добро размислити.</p> < 
ори Перо и мученички уздахну. — Кажу да сам испросио, а ја не знам.{S} Хоћаху ми привјенчати је 
два пута се поклонивши до земље. — Онда сам био пуно млађи и нијесам био паметан к’о сада.</p>  
е се <pb n="96" /> и зна, више...{S} Ја сам у нашем селу највише виђео, па највише и знам...</p 
тан је он, а и ти си сад паметан.{S} Ја сам ти показао како се путује, па хајде сам...</p> <p>П 
кад се побију овђе, ми прорадимо.{S} Ја сам стек’о све што имам онда, кад је био наш устанак.{S 
руком.</p> <p>— Драги мој, — рече, — ја сам оправио брзојав у вашу касабу, да се информирам о в 
реба, — дочека Обрен умирујући га. — Ја сам то само ’нако каз’о...{S} Знаш, драго ми уз љуто ви 
путем, дрмусајући Обрена за рукав. — Ја сам у томе сметен.{S} Да је свирачица и знао би некако. 
че се бранити Перо и ако муцајући. — Ја сам ја, а бунтовник је бунтовник.</p> <p>Комесар одмахн 
>— Ја сам, — одговори Перо хладно. — Ја сам баш Перо Карантан...{S} Тако ме сви зову...</p> <p> 
одмах, заваљујући шешир на затиљак — Ја сам вазда рад, да својим силама припомогнем напретку Ср 
ахата, док сте се пробудио.</p> <p>— Ја сам, — одговори Перо хладно. — Ја сам баш Перо Карантан 
аш? — викну. — Ко си ми ти?</p> <p>— Ја сам паметни чојек, јер паметно говорим, — одговори Бошк 
 — прошапта, као кажњено дијете, — а ја сам пош’о да распитујем за ђевојке...{S} Ама ништа!...{ 
 си се, Јефтане, оженио с миразом, и ја сам се оженио с миразом, па нек се и он ожени.{S} То је 
еш љевше?{S} Чак је и мени лијепо, и ја сам на ћару... .</p> <p>Перо погледа у зачуђенога Данил 
, као са заносом неким, настави: — И ја сам им’о једну краву, па дебела, па, кад је попипаш, ме 
а љуби. — Ти си ми рек’о да уредим и ја сам све уредио.{S} Имаш пунца газду, пуницу газдиницу,  
а најпошље, уводећи га у собу. — Сретна сам ја, кад сам таког зета дочекала.</p> <p>У соби сјед 
..</p> <p>Перо се укипи.</p> <p>— А шта сам ти ружно рек’о? — запита зачуђено.</p> <p>— То ја з 
вјенчао? — отегну. — Незнаш ти на какав сам белај ограјис’о...</p> <p>— А нијеси ни испросио?</ 
уводећи га у собу. — Сретна сам ја, кад сам таког зета дочекала.</p> <p>У соби сједоше Перу у п 
о, као и мало прије. — Мали си био, кад сам те носио на рукама...{S} И ја би да вам је све у ре 
а ти прифати! — викну. — Фала Богу, кад сам ја добио одмјену.</p> <p>Перо се, из почетка, силно 
 ме обесели за моја добра дјела.{S} Кад сам преко дана у дућану, једва чекам да се смркне, јерб 
сам ти показао како се путује, па хајде сам...</p> <p>Перо се прислони леђима уза зид и уздахну 
а, онда ће свакако требати...{S} И које сам ја паметан чојек, те нећу пуно говорит’ кажем вам:  
им...{S} И Благоје, никакав чојек, коме сам платио ручкове и вечере, да ме тако превари!...</p> 
ати, па вазда купујем нове.{S} Ономадне сам узео једну и платио за њу петнес’ гроша.{S} Питам:  
>— Фала Богу, кад ћу се вратити, — рече сам себи, шетајући. — Нит’ мени треба жена, ни нико.{S} 
 још кога, — уплете се Обрен, који је и сам волио здравице држати. — Нека буде барем десетак зд 
p>Пошто је стегнуо јуначко срце своје и сам се кренуо на пут, стиже Перо, након два дана, у чув 
, — то су његове ствари...{S} Он долази сам са младом и Данилом и нема сватова.{S} Ама то не см 
S} Додуше, он нема сватова, него долази сам са младом и...</p> <p>— А која ли му је млада? — уп 
чи рукама и утече из собе.</p> <p>Стари сам диже послужавник са тала и метну га у крај.{S} Поку 
че Благоје поцупкујући. — Нијеси јој ти сам просилац...{S} Њу људи просе има двадесет година, п 
к...{S} И била ми је драга пуно!{S} Чак сам је урез’о у пршуте, а пршути лијепи к’о душа...</p> 
бам му, па каже: »нећеш се удавати, док сам ја жив...«</p> <p>Слушајући ово, Пери се ражали.{S} 
S} Да си видио колико сам муке им’о док сам каз’о како си ваљан и богат и све...</p> <p>— Ама ј 
 ми се некаква несрећа десити ако пођем сам, — рече.</p> <p>— Каква несрећа? — брекну Јефтан и  
</hi> </head> <p>Перо Карантан, с којим сам вас рад поближе упознати, родио се љета господња не 
Ама ја нисам виђео...</p> <p>— Па каз’о сам да ћеш виђети, — прекиде га Благоје љутито. — Ти ће 
 Перин, намислио женити.</p> <p>— Зап’о сам за око удовици покојног газде Станка, — весело обја 
 ме вараш и на зло навлачиш...{S} Пит’о сам ја код власти <pb n="43" /> и мени казаше, да тамо  
им је <hi>уграбио прилику</hi>. — Дош’о сам да ми ти пресудиш... <pb n="55" /> ти си к’о судац. 
теш ништа?</p> <pb n="71" /> <p>— Дош’о сам само да тебе видим, — дочека Јово живо. — Ти си ми  
е по њојзи.{S} Управо на слами је лежао сам Перо, јер је Јово одмах за старим изишао некуда, а  
нувши Данила и приближујући се. — Чекао сам по сахата, док сте се пробудио.</p> <p>— Ја сам, —  
ијете, — хвалио се Аћим свакоме. — Знао сам ја, да ће бит’ мимо остале.</p> <p>Четири разреда с 
у плач.</p> <pb n="89" /> <p>— А-а знао сам ја, — промуца. — Видио сам, ђе све нешто шапуре...{ 
 ово пошљедње, тим више, што није морао сам ићи, него је, обично, водио уза се још кога, понајв 
к’о отац, па хоћу да те видим.{S} А ево сам дов’о и два пријатеља и једно момче, да ти се прого 
љан и замишљен. — Ја к’о кириџија виђео сам много, ама ти ћеш виђети више...</p> <p>— Сведно, о 
p>— На упит о вашој ћудоредности, добио сам двојбен одговор, — рече, чешкајући се оловком по гл 
p>— А-а знао сам ја, — промуца. — Видио сам, ђе све нешто шапуре...{S} А жао ми их... обоје ми  
ар не пишеш? — запита.</p> <p>— Баталио сам то, — безбрижно одговори Благоје и опет поче звижду 
ијести. — Како то?</p> <p>— Па испросио сам и уредио све, — викну Благоје весело и опет пође да 
га, као да би се тукао. — Знаш ли ти ко сам ти ја?...{S} И знаш ли ти шта могу ја?...{S} Мислиш 
рекну и унесе му се у лице. — Ево, како сам се ја оженио, па ме није гром убио, него ми све у р 
 добре муштерије.{S} Да си видио колико сам муке им’о док сам каз’о како си ваљан и богат и све 
 мокру, разбарушену косу. — Зар је Томо сам на свијету?</p> <p>— А ђе су друга кола? — окоси се 
— Фала ти, — упаде Јово обрадован. — То сам и мислио.</p> <p>— Ама у мене то ништа нема, — осиј 
— цикну удовица и бризну у плач. — Зато сам те примала?</p> <p>— Па, брате, што ми то прије не  
ћи. — Зар није <pb n="149" /> мало, што сам прав-здрав три дана одлеж’о у хавсу?</p> <p>— Видић 
> <p>— Ама, брате, јесам ли ја крив што сам несретан? — упаде Перо снуждено. — Несретан се роди 
се продати у ропство.{S} А ја волим што сам се прод’о.</p> <pb n="39" /> <p>— Чујеш, — дочека П 
 зло прошао...</p> <p>— Баш и волим што сам те наш’о, — дочека Перо одушевљено, — него да ми ко 
де Јово ватрено. — Ако буде све к’о што сам намислио, биће добро и зачудићете се сви!</p> <p>—  
ро. »Отишао у походе покојници« као што сам пред смрт говораше, осмјехујући се и питајући за Пе 
чи полетити. — Бјежи од мене!...{S} Зар сам те ја за то лијепо примала?...{S} И зар ти је тако  
 одговори Перо као кроз плач, — ама зар сам ја пророк, па да му знам нарав...{S} И какав ми је  
 свијет к’о отпадници какви?..{S} И зар сам ја један међед, па да немам своје памети и не знам  
 нијеси мог’о наћи посла?</p> <p>— Опет сам био у хавсу...{S} Обиједили ме, да сам заварао нека 
ћи за Перу.{S} И Перо остаде самац, <hi>сам на св’јету без икога свога</hi>, као отсјечено дрво 
тарија сестра Милкина него мати.{S} Она сама задржа Перу, а Обрена остави Милки.</p> <p>— Данас 
ио хладном водом...{S} Стид га, стид од сама себе, да тако изневјери друга <pb n="112" /> и при 
се и питајући за Перу.{S} И Перо остаде самац, <hi>сам на св’јету без икога свога</hi>, као отс 
 да сједну. — Нама је то драго, јер смо саме, па смо се зажељеле друштва...{S} Наточи им, Милко 
че товари, ти пртљагу, а њима остави да сами узјашу.</p> <p>Коњи, чим кренуше, као да осјетише  
немој радит’ без мене...{S} Овђе су све сами лопови, па ће те преварити за ситницу, ако те не в 
свакога, <pb n="35" /> па ми, богме, ни сами владика не може ништа, нит’ га се бојим...</p> <p> 
ве, почевши од младожење, па завршујући самим собом.</p> <p>Учитељ је, опет, на другој страни,  
тељи Перини широку <hi>хладницу</hi> од самих дубових и букових грана и окитили је цвијећем и б 
ом.{S} Дошло му да пије, много да пије, само да што мање може размишљати.{S} И дошло му да Благ 
у.{S} Обукао се као и јуче, угладио се, само што се нешто више огледао у огледалу, чешљао се ми 
 се Перо и стаде међу њих. — Није пуно, само кад се има.</p> <p>— И за зоб по два гроша, за зоб 
ека Јово, — а нама осталим биће лијепо, само кад смо у тебе...{S} Ми смо и са малим задовољни.< 
ошло му да Благоја удари чашом у главу, само малко да га удари, ништа више него да му мозак про 
га ракијом. — Ожени се и буди чојек!{S} Само пази: не узми младо ни лудо.{S} То ти и опет велим 
, — рече. — Душека нема сиротиња!...{S} Само ми немојте духанити, да се не би запалила слама... 
лагоје. — Ти се само на ме ослони...{S} Само на ме!..{S} Ако имаш посла на суду, у чаршији, гдј 
 па пусти мени да ти гладим ствар...{S} Само мени пусти!{S} Ти знаш, да ћу ја све уредити к’о ш 
, утишавајући га. — Хајдемо одмах...{S} Само плати трошак, па да иђемо.</p> <p>Перо завуче руку 
.</p> <p>— Што ти кажеш, кажем и ја.{S} Само да ми она биједа на врат не дође, — рече. — Кад би 
ицу кахве пролио по новим чакширама.{S} Само је бленуо у њу, бленуо некако тупо, као без памети 
ирке по тлима, ни слика на зидовима.{S} Само, у једноме крају, висиле су некакве старе, окрпљен 
ро нијем, укочен, не одговори ништа.{S} Само показа прстом на Јефтана, а главу окрену у страну. 
ити се...{S} Ипак не одговори ништа.{S} Само упрти пртљагу и пође пред њима, да их води Јованов 
 нађе; хтио би да пође, али не може.{S} Само се окреће око себе и стење.{S} Најпошље узе некакв 
але за бркове.{S} Није хтио ни пити.{S} Само је уздисао, дизао главу и њушкао по ваздуху, као д 
 у стању ни шта мислити ни говорити.{S} Само су дахтали обојица и гледали се тупим, безизразним 
 иђе тамо, па макар ништа не научио.{S} Само нека мени и комшилуку није на сметњи.</p> <p>Након 
 се уклони и све их пропусти у собу.{S} Само слуга Данило што оста на авлији.{S} Он збаци пртља 
еро нити писну, нити зубима шкрипну.{S} Само преврну очима и, савијен као гудало, упрашен, диже 
ући људе и жене за осталим столовима. — Само гледај и шути, а имаћеш свега.</p> <p>— <foreign x 
 <p>— Још има! — узвикну Јефтан јаче. — Само ти слушај мене и немој више разбијати чаша ни боца 
p>— Не треба, — осијече Обрен осорно. — Само ми!{S} Ми смо, што се рекне, главни одбор и ми ћем 
ући врата за њима и закључавајући их. — Само да ја умакнем комесару, а ви гоните колико хоћете. 
 — Бог вас поживио, господине!</p> <p>— Само овдје не можете више имати боравка, — дочека комес 
одиже се. — Ти си каз’о, да ћемо остат’ само мало.</p> <p>— Нека, нека, — дочека Перо и повуче  
то к’о и ја.{S} И он ми све одобрава, а само се ти љутиш и велиш да о мени свијет ружно говори  
ко је лијепа, одмах ће бити моја!{S} Ја само лијепу тражим!...</p> <p>При растанку три пута сти 
 свршити...{S} То је мој пос’о...{S} Ја само дочекујем странце и чиним им услуге... <pb n="120" 
 Обрена испод руке и смијешећи се. — Ја само њега бегенишем...</p> <p>Перо се прекрсти.</p> <p> 
је! — упаде Благоје смијешећи се. — Ама само немој радит’ без мене...{S} Овђе су све сами лопов 
25" /> <p>— Хајде, по Богу брате, да је само очима видим.</p> <p>— јок, — осијече Благоје отргн 
 њега когод тако украсио.{S} Разлика је само у томе, што је он имао неколико чворуга и што му ј 
јлакше може наћи у каквој механи, он је само и пазио на оне дућане, гдје је видио окупљено <pb  
Дама</hi></title> и т. д.{S} Излазио је само у <pb n="60" /> магазу младога Јове Перотића, који 
ри.{S} И на сокаку и у механи мислио је само о њој.{S} На свирачице није хтио погледати, нити и 
 ме на муке мећете.</p> <p>— Притрпи се само до сјутра, — одговори му Јово тихо, милујући га по 
е, почела и по коси гладити, а стари се само смјешкаше и пипаше му одијело, ваљда да се увјери: 
оложењу, — живо дочека Благоје. — Ти се само на ме ослони...{S} Само на ме!..{S} Ако имаш посла 
и „да поздравим пријатеље“.{S} То ти се само каже!</p> <p>— Е, баш је лијепо! — рече Јово, пошт 
 ме проћераше и не узех је.{S} Бојим се само да ме не уфате, јер су ми запријетили, да ће ми је 
ше у Стаку, а Стака, постиђена, гледаше само у црну земљу и зелену траву.</p> <p>— Сретно! — ви 
, љутит, што га прекидају у ријечи, — и само паметни људи знају, каква је то фајда.{S} Ако се б 
ном.{S} Јефтан није имао никога свога и само је имао лијепо нашљество.{S} Због нашљества се упр 
ио је Перо мрачан и суморан; ћутао је и само испијао чашу за чашом.{S} Дошло му да пије, много  
а, сједе за сто.{S} Они не одговорише и само га погледаше оштрије, испитујући.{S} Онај, што је  
 посади на столицу.</p> <p>— Сједи ти и само гледај, — рече, куцајући штапом о празну чашу и ра 
ући нешто необично, нешто чудно, што би само Перо могао учинити.</p> <p>— Ишао је зато, да види 
ко да се понаша при дочеку.</p> <p>— Ви само мене пустите напријед, — говораше неуморно, — и ст 
х поједеш од милине!...{S} Ти то остави само мени.</p> <p>— А име, име ми кажи, — зациганчи Пер 
и рукама и очима да престане. — Кажи ми само и тихо ми кажи: знаш ли ђевојку?</p> <p>— Па то је 
ли, па боли...</p> <p>— Сведно...{S} Ти само пази!</p> <p>Кола се приближише и весели Данило <p 
113" /> мени није десила несрећа?{S} Ти само поћи, па се не бој.</p> <p>И пружи му руку у опрош 
ово.</p> <p>— Данас, — потврди он. — Ти само ако хоћеш...</p> <p>— Ја хоћу, — пресијече га она  
 ја, — окреса Обрен готово љутито. — Ти само гледај и слушај...{S} Или, ако хоћеш, ти говори с  
т ће удовица, вртећи јаглуком, — ама ти само к’о брату кажем: отвори очи, па не узми младо ни л 
ги стидиш?{S} Што гођ ти срце зажели ти само ишти, к’о у својој кући.</p> <p>И опет се окрену в 
/> има добра и јела и пића.{S} Пушћи ти само мене, па ни зашто не брини!</p> <p>Перо се пусти.{ 
размишљат’ се: ко је и каква је?{S} Нек само није мушко, нек је жена, па је добро.{S} И лијепо  
ништа?</p> <pb n="71" /> <p>— Дош’о сам само да тебе видим, — дочека Јово живо. — Ти си ми к’о  
и Перо Карантан и његова Стака, доносим само одломак његова писма, што га је писао једном прија 
е загледати у очи и лице и... јао... он само угледа дугачки врат своје <hi>суђенице</hi>.</p> < 
у да је његово боље.{S} А лаже!..{S} Он само прича, јер и не зна ништа друго него причати.{S} О 
механи је друкчије.</p> <p>Кући је ишао само да се испава.{S} Отишао би, па, не тражећи постеље 
..{S} Ама немој точити пун филџан, него само половину.</p> <p>Гости су већ били посједали на ни 
 дочека Обрен умирујући га. — Ја сам то само ’нако каз’о...{S} Знаш, драго ми уз љуто вино мало 
 хтио узети филџан.</p> <p>Други дан, у само свануће, похитао је попу.{S} Обукао се као и јуче, 
 устајући.</p> <p>— Ама ја велим: ја ћу само мало, — опет ће Перо, некако бојажљиво.</p> <p>— Д 
отово шапатом. — Ја не могу...{S} Ја ћу само мало...</p> <p>— Ако хоћеш хајдемо! — окоси се Јеф 
о!{S} Ја ћу говорити с матером, а њу ћу само гледати...{S} С матером је лакше говорити!...</p>  
и да запроси.{S} Што је више ишао њима, самовање му је постајало све теже и увидио је, да тако  
ађајући њима слике на зиду.</p> <p>Но и самовање му додија.</p> <p>Опет пође у механе и, пијући 
рјактар, па, вала, да се не постидим ни самога Бошка Југовића.</p> <p>— И чутуре требају, — брж 
а тако више не може издржати.</p> <p>На саму Нову Годину пође са Обреном тамо.</p> <p>— Охо, ка 
анилом!...{S} Није шала удаљити се, сам самцит, толико од куће и доћи у туђ свијет, гдје му се  
оворити...{S} Све му се чинило као неки сан и као да све ово, што види и чује, није могућно...{ 
бухе опколиле...{S} Склопио је очи, али сан никако да се спусти, јер је још једнако гледао слик 
аспао.</p> <p>И снијевао је један чудан сан.</p> <p>Као ноћ је, мјесечином обасјана.{S} Пред њи 
у мање.</p> <p>И, онако љутит, сједе на сандук и објема ногама поче лупкати о тле.</p> <p>Након 
спод њих прислоњен је био прост, дрвени сандук, из кога је вирило неколико дроњака.</p> <p>— К’ 
генишеш и купујеш таке слике) и она два сандука у крају и дрвени кревет, — ето то ти је читав н 
погледа.</p> <p>Стари се лагано диже са сандука.{S} Полако, као шетајући, пође по соби и, онако 
завиривао у све собе.{S} Чак је отварао сандуке, па и у њих завиривао.{S} И у кокошињак је зави 
 шта ради.</p> <p>Јефтан сједе на једно сандуче и позва Јову да сједне код њега.</p> <p>— Ама м 
осио је под пазухом и у рукама неколика сандучића и завежљаја и, тако претоварен као парипче, с 
јеш, — дочека Перо и не гледајући му на сандучиће, — ти ћеш се сад женити и требаће ти крштениц 
...</p> <p>Перо се прекрсти.</p> <p>— А сапутнина? — запита као кроз плач.</p> <p>— Па нијеси л 
е <pb n="53" /> Обрену унапријед плаћао сапутнину и звао га готово сваку вече.{S} А дочекивали  
а све једнаке, нове, бијеле као од сира сарезане; магазе и дућани обојадисани и окићени сваковр 
ухвати, да је задржи.{S} На попа је био сасвим и заборавио и, кад овај устаде пружајући му кршт 
а лијепо; њу ћу и тражити, — упаде Перо сасвим озбиљно. — Ако је лијепа, одмах ће бити моја!{S} 
ши ништа, обојица изиђоше.</p> <p>Стари састави руке на леђима и неколика пута пређе с краја на 
 тако не дамо.{S} Ми хоћемо поштено.{S} Саставићемо опет сједницу, па да гласамо.</p> <p>Перо з 
.</p> <p>— Ја знам кршних пуно, — рече, састављајући три прста и љубећи их. — Да их поједеш од  
а Перо Благоја, кад су се, друго јутро, састали и изашли на улицу. — Ја још ни једне нијесам ви 
авјетовање о Периној женидби.</head> <p>Састанак, одређен у прву недјељу по Крсноме Имену, мора 
г комесара морао је чекати више од пола сата...{S} Ту су се, у широком ходнику, гурали четири д 
е? — запита.</p> <p>— Рано...{S} У шест сати — одговори Перо. — И немој закаснити.</p> <p>Раста 
хну рукама, као да би некога у земљу да сатјера.{S} И заигра му брада, а очи се зацаклише.{S} О 
обожно крстити и кренуле цркви на читав сахат раније, него ли је била отворена.</p> <p>— Аћиме, 
је наговорити да пође... .</p> <p>Читав сахат провели су у савјетовању, док, једва једном, дође 
 да ће, ако мало заспе, макар и на који сахат заборавити своју <hi>заручницу</hi>...{S} Узалуд! 
 Будровчевом механом, што је непуна два сахата удаљена од касабе, подигли су пријатељи Перини ш 
ршено је!{S} Свршено је! — након непуна сахата заграја Благоје, утрчавши у собу, па поче грлити 
дну час на другу страну као шеталица од сахата.{S} Око њега се окупиле собарице и сва служинчад 
анила и приближујући се. — Чекао сам по сахата, док сте се пробудио.</p> <p>— Ја сам, — одговор 
је ће се боље видјети, а дебели сребрни сахатни ланац објеси о врат.</p> <p>— Је ли поп код кућ 
иво врпољио на мјесту и час се играо са сахатним ланцем а час опет засукивао бркове.</p> <p>— А 
 ти и опет велим к’о брату.</p> <p>Перо сачека док се Милка са Обреном добро не заговори.{S} Ни 
у Хотел, Перо потрча уза степенице, па, сачекавши га <pb n="110" /> пред вратима Јефтанове собе 
апаче морам вас затворити.</p> <p>И, не сачекавши да се Перо одбрани, зазвони у звонце.</p> <p> 
е непрестано столица пуцкала, не могаше сачекати док стари договори.</p> <p>— А је ли далеко ва 
S} И шта би с њим било, ако би се, Боже сачувај, разболио или испао из кола и ногу сломио?...{S 
<pb n="48" /> крај врата и ту се почеше сашаптавати и разговарати...</p> <p>А Перо је био у вел 
еру.{S} И Перо остаде самац, <hi>сам на св’јету без икога свога</hi>, као отсјечено дрво у гори 
треса, ни каква привиђења није било.{S} Сва је ствар у томе, што се драгоцјени Јефтан, нераздје 
} Наравно, да су <pb n="163" /> ту била сва три Перина јарана, заједно са учитељем, удовицом Ст 
хата.{S} Око њега се окупиле собарице и сва служинчад хотелска, па га задиркују и пецкају, грох 
Псовао је механџије, псовао свирачице и сва вина на свијету, бијела и мрка.{S} И обично се закл 
цу.{S} До те странице могао је читати и сва слова ишла су му некако у главу.{S} Али даље — ни м 
.</p> <p>— Ја мислим, — поче Јово, — да свадба без барјака никако не ваља.{S} Ви нађите барјак, 
а није видјела?..{S} Каква ће то ђавоља свадба бити?...{S} Каква је то дјевојка?</p> <p>— Хајде 
али су их, необично уживајући у њиховој свађи, као што многи уживају у боју пијеваца.</p> <p>—  
хивао је: одакле ће чути највишу грају, свађу, или пјевање.{S} На средини касабе једна му се ме 
јесмо јунаци...{S} И није ни паметно да свак иђе на касапницу...{S} Ама смо радили, брате...</p 
 би одма пазарити.{S} У мене, знаш, има свакаква вина: најприје од десет година, па све до пет. 
— окоси се Перо на њега. — Кад ја иђем, свакако ћеш и ти.</p> <p>— А можеш ли ти Обрене? — запи 
/> соли и хљеба с нама појео...{S} Њега свакако треба боље дочекати него друге.{S} Додуше, он н 
те бити »мимо остале«.{S} Рекоше, да ће свакако бити знаменито у роду своме.</p> <pb n="15" />  
{S} Ама кад ви велите да треба, онда ће свакако требати...{S} И које сам ја паметан чојек, те н 
одио се љета господња не знам кога, али свакако барем прије четрдесет година.{S} Оцу му је било 
р ја живим к’о ага...</p> <p>— Мени ћеш свакако требати, — рече Перо, отежући и као размишљајућ 
ла, — око стола, преко кога Јефтановица сваке вечери позива некакве духове и разговара се с њим 
жао се дугачак сто, препун јела, пића и сваке ђаконије, а око њега је, са једне и са друге стра 
ћући се на грају. — Они читају новине и сваке се седмица по једном поинаде...</p> <p>— Ама поби 
 пуне кесе и чув’о вас од зла и напасти сваке.</p> <p>И поче јаглуком трљати очи, као да већ та 
 ће тога часа проплакати. — Бог вам дао сваке <pb n="133" /> среће из своје пуне кесе и чув’о в 
адницу, па ћу ја ићи с тобом, — рече. — Сваки пут кад одем да ми дадеш по форинту.{S} Толико би 
 из леђена од дванајес’ ока.{S} Не може сваки коњ бити Шарин, ни сваки чојек Краљевићу Марко... 
се на све стране, надајући се, да ће је сваки час угледати.{S} Узалуд!{S} Вјетар је пиркао и иг 
ка.{S} Не може сваки коњ бити Шарин, ни сваки чојек Краљевићу Марко...</p> <p>Пошто је још мало 
S} Наточи им, Милко, кахву.</p> <p>— Ти сваки дан љепша, — нашали се Обрен, приближујући се Мил 
осврћући се на то, што су га пролазници сваки час, често и врло немилостиво, гурали и чак му ст 
"136" /> ћу ја да своје дијете не видим сваки дан?{S} Научила на њу, па ако ми није вазда пред  
 приближујући <pb n="42" /> му се. — То сваки паметан човјек треба да има.</p> <p>Обрен се осмј 
љенога Благоја писара, који је могао са сваким лијепо живити и, нарочито од сељака, примати раз 
ао кад се родио, као што обично заплаче свако дијете.{S} То му управо, није ни падало на памет, 
de">Befehlen</foreign>!...{S} Ја слушам свако питање и сваку заповијест, — дочека.</p> <p>— Зна 
вима засјели поднапити солдати и други, сваковрсни беспослењаци, па сви пију и задовољно гледај 
; магазе и дућани обојадисани и окићени сваковрсним стварима, те се шарене мараме, рупци, појас 
е од стола до стола, осмјехкујући се на свакога и увијајући се између солдачких редова, који су 
их бркова и косе, љутио се на себе и на свакога.{S} Псовао је механџије, псовао свирачице и сва 
 поштено плаћа бировину; она ме чува од свакога, <pb n="35" /> па ми, богме, ни сами владика не 
т <pb n="41" /> крив, мргодно је гледао свакога и ничијега поздрава није хтио прихватити.</p> < 
сно проглашен особитим мајстором, да га свакодневно умањује.{S} Он није имао радње, нити је нал 
свијетљену, башту, која је била препуна свакојаке, мале и велике, господе.{S} Благоје доведе бл 
ожићу.{S} А свакоме се нешто растужило, свакоме омечало срце, па се расплакали као дјеца.{S} Пл 
и почеше љубити, као оно о Божићу.{S} А свакоме се нешто растужило, свакоме омечало срце, па се 
ну механу него пусту кућу, — говорио је свакоме, који би га прекорио због неуредна живота. — Во 
>поклоне</hi>, топло обећавајући, да ће свакоме „бити наклоњен и пред свима властима штитити му 
ла на љубави.{S} Мени је драго живити и свакоме је драго живити.{S} На прилику: мачка је једна  
p> <p>— Красно дијете, — хвалио се Аћим свакоме. — Знао сам ја, да ће бит’ мимо остале.</p> <p> 
га Перо је трчао у механу <pb n="26" /> сваку вече.{S} Није се ни на Јефтана осврћао, нити га ј 
вјенчати.{S} Добра је, златна је, а уза сваку годину носи пет стотина форинти.{S} Педесет годин 
oreign>!...{S} Ја слушам свако питање и сваку заповијест, — дочека.</p> <p>— Знаш ли ти овђе ка 
ријед плаћао сапутнину и звао га готово сваку вече.{S} А дочекивали су их красно.{S} Удовица, ј 
бо кад се свеме свијету смркне, мени се сване и мене моја Стака чека на вратима, па руке шири,  
 узети филџан.</p> <p>Други дан, у само свануће, похитао је попу.{S} Обукао се као и јуче, угла 
н долази сам са младом и Данилом и нема сватова.{S} Ама то не смета!..{S} Ми ћемо му бити свато 
дочекати него друге.{S} Додуше, он нема сватова, него долази сам са младом и...</p> <p>— А која 
 гласом, — да је у нас адет, да свачије сватове лијепо дочекамо и да пред њих изађемо...{S} А П 
} Ама то не смета!..{S} Ми ћемо му бити сватови!</p> <p>— Хоћемо, — заграјаше и остали и куцнуш 
 и куцнуше се чашама. — Ми ћемо му бити сватови!</p> <p>— Окупићемо још наших људи, па, неко на 
их, — одговори Јово. — На путу се чојек свачем научи.</p> <p>Стари дубоко уздахну.</p> <p>— Па. 
уобљеним гласом, — да је у нас адет, да свачије сватове лијепо дочекамо и да пред њих изађемо.. 
санџија узвијајући обрвама. — Овђе може свашта бити и све се може десити.{S} Нијеси ни први ни  
од куће и доћи у туђ свијет, гдје му се свашта може десити...{S} И шта би с њим било, ако би се 
 и <hi>пуницу</hi> и <hi>суђеницу</hi>, све да потуче, па да онда трчи куд га ноге носе.{S} Дош 
ини, — потврди удовица и, као нехотице, све се више наслоњаше на раме му.</p> <p>— А јуче је би 
о. — Ми имамо наше људе, који нам, али, све доставе неизоставно.{S} Ви сте си синоћ узели слобо 
 и уређивати.{S} И што је више савијао, све му на срцу лакше.{S} Као оловом да му је било окова 
и ништа у реду.{S} Ове ми у њој празно, све наопако.{S} Тако је то, брате, кад нема женске глав 
упаде комесар важно. — Ја знам све вас, све Влахе...{S} Ви вазда мислите о некаквим чудами...{S 
знао мислити, ни још шта говорити...{S} Све му се чинило као неки сан и као да све ово, што вид 
 одговори Благоје и поче звиждукати.{S} Све се данас брже ради.{S} Брже се једе, брже се пије,  
 и лепршају око врата као барјачићи.{S} Све лијепо, чисто, уређено, »све пјева« како рече Јефта 
гоје као да је имао ванредан апетит.{S} Све је чистио испред себе попут тродневнога гладнице.{S 
 <p>— Ти, ти си све знала! — зашишта. — Све си знала!</p> <p>— Нисам, — одговори она узмичући г 
рући зној са чела и хладећи се капом. — Све село обиграх, па га нема.{S} Кажу, да је ноћас отиш 
емо, па нам све горе и теже...</p> <p>— Све горе, — одобри и Перо, мученички преврнувши очима.  
лони леђима уза зид и уздахну.</p> <p>— Све ми се чини, да ће ми се некаква несрећа десити ако  
гна од <pb n="84" /> себе.{S} А бухе га све то више пецкаху и копрцаху се испод њега, као да је 
ад ме стисне овђе, у прсима, дође ми да све разбијем...{S} Да је живот боца и њега би разбио!.. 
 Све му се чинило као неки сан и као да све ово, што види и чује, није могућно...{S} Он да испр 
— Ко то може?</p> <p>Данило, који је за све вријеме говора био прикривен за вратима и све слуша 
дошли? — викну. — Ви, ви, ви... знам ја све вас!...{S} Одмах иђите из моје куће, куд вас очи во 
} Само мени пусти!{S} Ти знаш, да ћу ја све уредити к’о што ваља.</p> <p>— Ама ја хоћу да видим 
ржећи се зида, поче гледати око себе на све стране.</p> <p>— Ко је? — помисли у себи.</p> <p>Пр 
ствари по њој, раштркане и разбацане на све стране, као да је полиција какву преметачину изврши 
{S} Нестрпљиво је шетао и освртао се на све стране, надајући се, да ће је сваки час угледати.{S 
 него обично.{S} Збуњено се окреташе на све стране и размјешташе чаше по столу, као да су му см 
— прошапта Перо, пажљиво се осврћући на све стране да га ко не би чуо. — Ђевојку знаш ли, ама ч 
оје право“.</p> <p>Перо се не осврну на све то.{S} Он <pb n="100" /> лагано, гегајући се, пође  
аква вина: најприје од десет година, па све до пет...{S} Имам и новога, па како ко бегенише.{S} 
низане у правом реду једна до друге, па све једнаке, нове, бијеле као од сира сарезане; магазе  
о се вјенчај и буди чојек и нек ти буде све у реду.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— И, ако хоћеш, не 
бојим, — упаде Јово ватрено. — Ако буде све к’о што сам намислио, биће добро и зачудићете се св 
знао сам ја, — промуца. — Видио сам, ђе све нешто шапуре...{S} А жао ми их... обоје ми жао...</ 
 и куцну се по челу.</p> <p>— У мене је све овдје записано! — викну и узе чашу вина. — Драги же 
ила је то...</p> <p>— Шта?{S} Шта ми је све то? — викну Бошко и скочи са столице... — Хајде ти  
ати готово да падну, па ипак... ипак је све љепше било него у осталих кућа.</p> <p>— Ево нас! — 
носио на рукама...{S} И ја би да вам је све у реду: и собе и душеци и све.</p> <p>— Фала ти, —  
ас руменили, и мрким погледом гледао је све око себе.{S} Дошло му бијаше да устане, да узме сто 
 Рек’о би: од Бога је!...{S} Ама ово је све са твоје махните памети.{S} Да се пржимо на сунцу,  
S} Ни мрвица није остављао.{S} Купио је све и гутао хитно, не гледајући ни на <pb n="119" /> ко 
твар, — опет ће Благоје весело. — То је све готово!...{S} Хајде да пијемо!..</p> <p>— Ама кажи  
реко главе, изгубио један зуб и — то је све.{S} Кашње је опет могао наставити игру.{S} Могао је 
вица је, ама без ње и без њезине пјесме све ће бити мртво...{S} Додуше она се још мало љути на  
ирћети, па не ваља ништа...{S} А у мене све чисто...</p> <p>— Остави, Бога ти, твоје вино, — пр 
анас му је требао један човјек, коме ће све своје <hi>јаде</hi> испричати.{S} Јефтана, који се  
, а другој умало није нос откинуо.{S} И све живо поче бјежати од њега као од човјека који је па 
рх главе и он је мрзио и њу и учитеља и све ђаке.{S} С тога му се и допаде очева радња и, ступи 
ијеме говора био прикривен за вратима и све слушао, провири унутра.{S} Сад је, као за параду, б 
 то је слађе!</p> <p>Стрина се уклони и све их пропусти у собу.{S} Само слуга Данило што оста н 
јући обрвама. — Овђе може свашта бити и све се може десити.{S} Нијеси ни први ни пошљедњи кога  
да вам је све у реду: и собе и душеци и све.</p> <p>— Фала ти, — упаде Јово обрадован. — То сам 
 су му показивали и теглили га за уши и све — узалудно.{S} Мећао је буквар под главу кад је хти 
рићетно!{S} Да Бог да и пород породио и све ти у напријед пошло!</p> <p>— Живили младенци! — за 
о док сам каз’о како си ваљан и богат и све...</p> <p>— Ама ја нисам виђео...</p> <p>— Па каз’о 
о се и да ће претрести и уредити кућу и све ствари по њој, раштркане и разбацане на све стране, 
и се Благоје. — Него, ако хоћеш, остави све мени, па да уредим.{S} Ако је не видиш сад, виђећеш 
аца.</p> <p>— У читавој твојој фамилији све су будале, — дочека Алекса, осокољен доласком гости 
им прстом куцну се по челу.</p> <p>— Ми све дознамо путем истраживањах, — рече задовољно. — Ми  
 и Перо мисли исто к’о и ја.{S} И он ми све одобрава, а само се ти љутиш и велиш да о мени свиј 
..{S} А, ето, и Перо је паметан и он ми све виче: <hi>тако је!</hi></p> <p>Мара не одговори ниш 
а оженио, па ме није гром убио, него ми све у реду.{S} Што се и ти не жениш?{S} Како се не стид 
поднесе јој под нос.</p> <p>— Ти, ти си све знала! — зашишта. — Све си знала!</p> <p>— Нисам, — 
, чак, по обичају, гунђати и проклињати све, почевши од младожење, па завршујући самим собом.</ 
ре.</p> <p>— Ево овако ће они отпухнути све, <pb n="103" /> — рече. — Удри ти макар и каме-њима 
hi>, лагано уљезе у собу, и поздравивши све, сједе У крај.</p> <p>— Учитељу, јављамо ти радосну 
не и сузе ми ударе на очи, кад погледам све пусто око себе.{S} А у механи је друкчије.</p> <p>К 
/> у Перу. — Трећи дан путујемо, па нам све горе и теже...</p> <p>— Све горе, — одобри и Перо,  
авати, — упаде комесар важно. — Ја знам све вас, све Влахе...{S} Ви вазда мислите о некаквим чу 
би. — Ти си ми рек’о да уредим и ја сам све уредио.{S} Имаш пунца газду, пуницу газдиницу, ђево 
о хукну и одмаху руком, да једним махом све црне мисли одагна од <pb n="84" /> себе.{S} А бухе  
ју овђе, ми прорадимо.{S} Ја сам стек’о све што имам онда, кад је био наш устанак.{S} И ја и <p 
у не би дао крштенице и не би му је дао све дотле, док се најприје подробно не би код власти ра 
је слушао, него је нестрпљиво разгледао све око себе, надајући се, да ће какогод опазити дјевој 
ме и попово и дјевојчино, али је причао све остало и причао је дуго.{S} При свршетку осјетио је 
фтан. — Ев’ овако проводим се боље него све друге газде.{S} Живим к’о гроф!{S} Док има пара, жи 
о то?</p> <p>— Па испросио сам и уредио све, — викну Благоје весело и опет пође да га љуби. — Т 
 <pb n="19" /> муха.{S} Но то је бивало све то рјеђе.{S} Доста је било да учитељ покаже прут и  
ише ишао њима, самовање му је постајало све теже и увидио је, да тако више не може издржати.</p 
дак, јасенов гај, у село...{S} Унаоколо све мртво!...{S} Прашљиво, пепељасто лишће опустило се, 
вају?{S} Рашта да је Бог њега убио мимо све остале и осудио га на овако тумарање?</p> <p>Перо х 
b n="129" /> и видиш ђевојку.{S} Лијепо све да уредимо, па одма сјутра на вјенчање.</p> <p>Перо 
одгонене: нашто оволика гунгула и зашто све није мирно као у његовој касаби?</p> <p>—Јеси ли ти 
дошла да слушају музику.{S} Унутра опет све пуно.{S} За свима столовима засјели поднапити солда 
.{S} Стрико Васо трчао је и завиривао у све собе.{S} Чак је отварао сандуке, па и у њих завирив 
амо немој радит’ без мене...{S} Овђе су све сами лопови, па ће те преварити за ситницу, ако те  
а на суду, у чаршији, гдје хоћеш, ја ћу све свршити...{S} То је мој пос’о...{S} Ја само дочекуј 
јачићи.{S} Све лијепо, чисто, уређено, »све пјева« како рече Јефтан!{S} А најљепша и највећа од 
 рођени ми брат очев...{S} Он је богат, свега има, а овђе живи...{S} Ако хоћете, у њега ћемо и  
ма и као да хтједе скочити и бјежати од свега свијета.</p> <p>У исти час му дјевојка поднесе <h 
ења <pb n="166" /> Перо, кријући очи од свега свијета.</p> <p>— Ко вам је то каз’о?</p> <p>Јефт 
еба да их ми старији поучимо.</p> <p>Од свега овога разговора Перо ништа чуо није.{S} Као у црк 
 лијепо живим са власти, па ми она даје свега.{S} Она наћерује сељака да ми поштено плаћа биров 
ј Маре, — па изађе на врата и повика из свега грла, — донеси нам кахву!...{S} Ти си, побратимко 
70" /> не би промијенио и сада вичем из свега грла: куку ономе, ко није ожењен!“</p> <p>Држимо, 
 — Драги жениче и невјесто! — дрекну из свега гласа. — Ми најмилији другови и поштоваоци ваши,  
ма вратима.</p> <p>— Данило! — викну из свега грла.</p> <p>На вратима се помоли једна рашчерупа 
ех.</p> <p>— Знам шта хоћеш! — викну из свега гласа, поигравајући пред њим. — ха, ха, ха жену б 
мени је добро!...{S} И здравља и пара и свега имам...</p> <p>Старац, не вјерујући, погледа га п 
е ово упорабили...</p> <p>Перо се сјети свега што је синоћ Благоју рекао, па задрхта.</p> <p>—  
оловима. — Само гледај и шути, а имаћеш свега.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Was wunschen Sie 
ого, ама ти ћеш виђети више...</p> <p>— Сведно, одговори Данило лијено. — Волио би ја да сам до 
ој нози. — Очепили, па боли...</p> <p>— Сведно...{S} Ти само пази!</p> <p>Кола се приближише и  
 то је тврдо за ваш желудац...</p> <p>— Сведно...{S} За нас је добро.</p> <p>Стари застаде и оп 
 Зар не знаш, да је то турско?</p> <p>— Сведно.{S} Русија ће за инад у Цариград! — узвикну Бошк 
еко рамена окреса: — па вади... мени је сведно.</p> <p>Перо се поглади по брковима и застаде.</ 
 пропуштао је живу ласту кроз рукав и — свеједно.{S} Чим би почео писати, та су слова добијала  
 једва чекам да се смркне, јербо кад се свеме свијету смркне, мени се сване и мене моја Стака ч 
жно.{S} Још је дијете, па ће се научити свеме.{S} Полахко ти с њоме.</p> <p>— А и бачве су чист 
, да се разлијегало по свој авлији и по свеме комшилуку, — дош’о си да ме вараш и на зло навлач 
јали на ногу...{S} Гледао је и чудио се свему, мучећи се, да сам себи одгонене: нашто оволика г 
јевао их.{S} Отуда се вино разлило и по свему потрпежњаку, — јединоме чаршафу <pb n="9" /> што  
 поћи ћу прије...</p> <p>— Онда ти ја у свему стојим на расположењу, — живо дочека Благоје. — Т 
епше.</p> <p>Пери се посјекоше ноге и у свему тијелу нестаде му снаге.{S} Прислони се <pb n="12 
 <pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>СВЕТ.{S} ЋОРОВИЋ</p> <p>ЖЕНИДБА ПЕРЕ КАРАНТАНА</p> <p>У 
 Затвори се у собу и поче читати <title>Свето Писмо</title> и разне занимљиве књиге, као што су 
екуд у страну. — Ви сте некада у вашега свећеника, тражили некакве крсне листове...</p> <p>— То 
да му се поклоним к’о свецу...</p> <p>— Свецима нек је слава и милост, а теби магарећа глава! — 
твога племена, па да му се поклоним к’о свецу...</p> <p>— Свецима нек је слава и милост, а теби 
head>XIV.</head> <head> <hi>Припреме за свечан дочек Пере Карантана.</hi> </head> <p>Јефтан, ко 
19051_C15"> <head>XV.</head> <head> <hi>Свечани дочек Пере Карантана.</hi> </head> <p>Пред вели 
ди? — запита први Јефтан мало уобљеним, свечанијим гласом, гледајући по јаранима.</p> <p>— Како 
 рекне, човјечански!{S} Да имају мозга, сви би се момци женили.</p> <p>Јефтан се осмјехну.</p>  
ког родио и на нас намјерио!</p> <p>Па, сви раздрагани, изађоше из куће и кренуше се, да и оста 
зуздана парипа, — а сјутра ћемо, брате, сви путовати...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
 нешто међусобно шапутали и намигивали, сви су били некако весели, а на лицу им се огледала рад 
а јарана.</p> <p>— Велите ли ви, браћо, сви, да је паметно да се ја женим? — запита и опет се у 
ас ћемо се и посавјетовати о томе...{S} Сви да дођете у мене, — опет ће Јефтан.</p> <p>— И доћи 
, удовицом Стаком и толиким другима.{S} Сви су нешто међусобно шапутали и намигивали, сви су би 
евом похвалом касаби, — ама се живи.{S} Сви живимо!</p> <p>— Добро је, кад се и живит’ може, —  
 <pb n="80" /> <p>— Таки сте ви сви.{S} Сви непоштени! — прогунђа стари мрштећи се.{S} Затим ус 
ише се сви:{S} Јово, Обрен и Јефтан.{S} Сви весели и смјешкају се један на другога, као да су к 
 плаче Јефтан, плачу и Обрен и Јово.{S} Сви плачу!{S} А Данило опет промолио главу кроз врата,  
 ћеш зафатит’ сушицу, па ти неће помоћ’ сви љекари.</p> <p>Перо прошета мало по магази.{S} Пред 
ти и други, сваковрсни беспослењаци, па сви пију и задовољно гледају у четири лијепе свирачице, 
 Ја сам баш Перо Карантан...{S} Тако ме сви зову...</p> <p>— Мени је наређено да Перу Карантана 
ам намислио, биће добро и зачудићете се сви!</p> <p>— Да Бог да, — одговорише обојица.</p> <p>С 
 ћемо!</p> <p>Чим се смркло, окупише се сви:{S} Јово, Обрен и Јефтан.{S} Сви весели и смјешкају 
!</p> <p>— Живили младенци! — заграјаше сви, грлећи Перу.</p> <p>Јефтан се прислони раменом уз  
чити вино.</p> <p>— Сретно! — заграјаше сви...</p> <p>Пушке запуцаше.</p> <p>А учитељ поче здра 
на земљу..</p> <p>— Шта би? — заграјаше сви притрчавајући му. — Шта је?</p> <p>Перо нити писну, 
е!</p> <p>— Предлажемо и ми! — повикаше сви.</p> <p>Јефтан, пружајући обје руке руке, приступи  
> <pb n="12" /> <p>— Велимо, — повикаше сви у један глас.</p> <p>Он узе чашу и наточи је.</p> < 
рађају...</p> <p>— Тако је, — потврдише сви.</p> <p>Јефтан, охрабрен, поглади се по брковима и  
l> </quote> <p>— Живио! — опет загрмише сви, <pb n="7" /> не пуштајући га да допјева. — Живио с 
најми...</p> <p>И стаде.</p> <p>Стадоше сви и укочише се.</p> <p>Почеше забленуто гледати један 
р и по врућини, морали су у шетњу.{S} И сви су позавидили Данилу, када опазише како у хладовини 
љу по Крсноме Имену, морао се одржати и сви јарани опет се, у уречено доба, нађоше у Периној со 
говори испредали су се до касно у ноћ и сви су се растајали задовољни.</p> <p>Најпошље Перо сти 
а да кренемо!</p> <p>— Сјутра.</p> <p>И сви прихватише за чаше, а Данило, од радости, баци капу 
ута.</p> <pb n="80" /> <p>— Таки сте ви сви.{S} Сви непоштени! — прогунђа стари мрштећи се.{S}  
е будале од тебе?</p> <p>Као по команди сви гости оставише <pb n="105" /> своје столове и опкол 
Хтио је, да им на лицу прочита: јесу ли сви сагласни са Јовом?{S} И, на своје велико чудо, опаз 
акав чудан облик и ни он, ни учитељ, ни сви ђаци не би их кашње могли прочитати.</p> <pb n="20" 
ви дипломат...{S} Камо среће, да су нам сви таки!...{S} Барем би се опет сви пости постили...</ 
p>— Зашто?{S} Зашто? — заграјаше готово сви, очекујући нешто необично, нешто чудно, што би само 
а и њојзи, побратимковићу, треба да смо сви <pb n="33" /> потпокорни и да јој се вазда за здрав 
су нам сви таки!...{S} Барем би се опет сви пости постили...</p> <p>Непрестано говорећи и хвале 
иле за тур од чакшира. — У тебе ашикују сви...</p> <p>— ...и мати је ашиковала, — поново се упл 
, на своје велико чудо, опазио је да су сви мирни и да се не препадају од његове куће.</p> <p>— 
ори Перо покуњено.</p> <pb n="63" /> <p>Сви ућуташе.{S} Погледаше се и као да хтједоше један др 
 Ено Данила ђе сједи код колара!</p> <p>Сви наврвише на тесту и почеше се гурати.{S} Неко стаде 
га! — прошапта Јово. — То је он!</p> <p>Сви му приступише и онако спаваћива опколише га.{S} Јов 
а тражим жену.</p> <p>— Живиооо!</p> <p>Сви устадоше иза стола.{S} Загрлише се и почеше љубити, 
 браћо, пред свима нама проси...</p> <p>Сви ахнуше и погледаше у Стаку, а Стака, постиђена, гле 
дете, нећете ми барем сметати...</p> <p>Сви устадоше.{S} Макар и по врућини, морали су у шетњу. 
..{S} Доста је њему и учитељева.</p> <p>Сви се сложише.{S} Узеше дивит и хартије, те заједнички 
 <p>— Ето га! — завика још неко.</p> <p>Сви скочише и погледаше уз широку, кривудаву тесту, на  
средини касабе једна му се механа много свиђала и, не размишљајући дуго, упути се њојзи.</p> <p 
 српских ријечи, због чега се највише и свиђао касабалијама, од којих су неки, најпаметнији, и  
стимао ма какву дјевојку, која би му се свиђела.{S} Поче застајкивати и испред многих излога, п 
стари тужно. — Ја знам, да се вама неће свиђет’ и да нећете овђе остати ни читав дан...{S} А и  
 он сједе, управо паде на столицу...{S} Свијест му се поче мрачити...{S} Соба као да се поче ок 
.</p> <p>— Ама шта то? — запита као без свијести. — Како то?</p> <p>— Па испросио сам и уредио  
о, није ни падало на памет, пошто је на свијет изишао гладан, те одмах почео млацкати губицама  
мота!..{S} И што је Бог ствар’о жене на свијет, кад се људи не би женили?{S} Што, питам те?</p> 
 Нигдје никога!..{S} Он заборави на сав свијет, прикупи снагу, размахну и заплива према њој.{S} 
јада пресвисла, он је остајао.{S} И сав свијет прорицао је и њему, као и Јефтану, да ће хрђаво  
ио се Перо кући и, као да му је био сав свијет <pb n="41" /> крив, мргодно је гледао свакога и  
.{S} Права мала риба!.{S} А, ето, читав свијет зна, да у правоме вину нема риба.{S} Њима је, да 
сам самцит, толико од куће и доћи у туђ свијет, гдје му се свашта може десити...{S} И шта би с  
5" /> откако је из школе изашла, ама је свијет пуно фали.</p> <p>Перо направи забринуто лице и  
е крштеница мртву човјеку?{S} На они се свијет иће и без пасоша и без крштенице...{S} То не мог 
а, а само се ти љутиш и велиш да о мени свијет ружно говори због тога.{S} К’о да је мени стало  
ељ је, опет, на другој страни, поучавао свијет, како да се понаша при дочеку.</p> <p>— Ви само  
 људи који путују...{S} Зар смо ми мимо свијет к’о отпадници какви?..{S} И зар сам ја један међ 
устили у разговор:</p> <p>— Благо теби, свијета ћеш виђети, свијета, — вели Јован, старајући се 
p> <p>— Благо теби, свијета ћеш виђети, свијета, — вели Јован, старајући се, да изгледа озбиљан 
учина лелујао и повијао по механи.{S} А свијета било много!{S} Неки се играју домина, неки се к 
ао да хтједе скочити и бјежати од свега свијета.</p> <p>У исти час му дјевојка поднесе <hi>слат 
b n="166" /> Перо, кријући очи од свега свијета.</p> <p>— Ко вам је то каз’о?</p> <p>Јефтан, бл 
невјерили, црн им образ и овога и онога свијета!</p> <p>— А што нијеси друга кола наш’о, магаре 
 ме не било му просто ни овога ни онога свијета?</p> <p>Комесар се насмија и оним истим прстом  
ате, не могу мећу оваким <pb n="107" /> свијетом, — рече Перо, још једнако узбуђен. — Људи се и 
и због тога.{S} К’о да је мени стало за свијетом!{S} Људи су овнови, <pb n="36" /> који трче за 
ханџије, псовао свирачице и сва вина на свијету, бијела и мрка.{S} И обично се заклињао, да ће  
 разбарушену косу. — Зар је Томо сам на свијету?</p> <p>— А ђе су друга кола? — окоси се Данило 
довољство, ми смо задовољни к’о нико на свијету.{S} Моја Стака, Бог јој добро дао, добра ми је  
га нема у земљи.{S} Никола Бубало прича свијету да је његово боље.{S} А лаже!..{S} Он само прич 
 чекам да се смркне, јербо кад се свеме свијету смркне, мени се сване и мене моја Стака чека на 
ече, — кад чојек има познанства у туђем свијету, међу туђим људима, па кад не мора гладоват’... 
 психа, психа!... да знам шта се ради у свијету и хоће ли се ђегођ покрвити...{S} Знаш, нема по 
палила слама...{S} С тога вам не дам ни свијеће...{S} Мјесечина је, па се види и без ње...</p>  
ривио на лијеву страну, пустивши, да га свилена кита куцка по челу.</p> <p>— Шта ћеш данас? — з 
чешукајући их и размрсујући им дугачке, свилене гриве.</p> <p>— Ето готово је, готово, — довикн 
 музику.{S} Унутра опет све пуно.{S} За свима столовима засјели поднапити солдати и други, свак 
 некако заносно, — и он је, браћо, пред свима нама проси...</p> <p>Сви ахнуше и погледаше у Ста 
ћи, да ће свакоме „бити наклоњен и пред свима властима штитити му интересе“...</p> <p>— О, брат 
и побједничким изразом на лицу, показао свима.{S} Наравно, да је одмах од оца добио нове хаљине 
ротра их и, некако блесасто, погледа по свима.</p> <p>— Шта ћете? — запита шиштајући. — Ко сте  
е накостријеши.{S} Поплашено погледа по свима и као да хтједе скочити и бјежати од свега свијет 
</p> <p>Стари застаде и опет погледа по свима.{S} Хтио је, да им на лицу прочита: јесу ли сви с 
 <p>Перо је стајао у авлији и гледао по свима прозорима, док је поп ходао по соби и тражио прот 
у кад смо живи! — викну Перо и, онако у свима хаљинама, завали се у кревет.</p> <p>— Фала Богу  
 се с њима препире и разговара.{S} Међу свима Данило је био најкрупњи и живо је нешто доказивао 
г дуда, весело грокћући ваљало се двоје свињчади.</p> <p>Из авлије уљегоше, кроз ониска врата,  
е, <pb n="24" /> Швабице, што, у крају, свирају разне швапске маршеве.</p> <p>Јефтан уведе Перу 
 И док је војника музика, у врху баште, свирала, он се лагано љуљушкао на столици, пушио и пију 
рукав. — Ја сам у томе сметен.{S} Да је свирачица и знао би некако... ама наша је ђевојка...</p 
о.{S} Раније је затварао магазу и хитао свирачицама.{S} С њима је пио, с њима остајао до зоре.{ 
 и у механи мислио је само о њој.{S} На свирачице није хтио погледати, нити им ријечи проговори 
ију и задовољно гледају у четири лијепе свирачице, <pb n="24" /> Швабице, што, у крају, свирају 
че лупати боце, прозоре, чаше и уједати свирачице.{S} Једну је угризао испод подвољка, гдје је  
Перо, обзирући се и испод ока гледајући свирачице.</p> <p>— Па и није, — одговори Јефтан. — Ев’ 
свакога.{S} Псовао је механџије, псовао свирачице и сва вина на свијету, бијела и мрка.{S} И об 
 нестане, може се и гладоват’...</p> <p>Свирачице престадоше.{S} Једна љепушкаста плавојка, са  
како га таласи запљускују и драгају ода свих страна...{S} И као вјетар прохладан да попухује, м 
има и лицу.{S} Коњске мухе облијећу ода свих страна и лијепе се за образе, око ушију, и за хаљи 
широку авлију, испред куће, ограђену са свих страна уском сухозидицом. — Ту смо!</p> <p>По авли 
шљества се управо и прочуо и био је, од свих касабалија, једногласно проглашен особитим мајстор 
рече Јефтан!{S} А најљепша и највећа од свих кућа, понос веселих касабалија, издизала се при дн 
жи од мене крвниче! — викну и показа му свих десет прста, као да ће му тога часа у очи полетити 
pb n="165" /> поче поздрављати окупљену свјетину и капом и објема рукама.</p> <p>— Жениче и нев 
.{S} Очас препознаде Благоја Маринчића, свога давнашњег познаника <pb n="115" /> и бившег писар 
</p> <p>— Зар не знаш мене? — запита. — Свога малога Јову не знаш?...{S} Заборавио си ме, а?</p 
аде самац, <hi>сам на св’јету без икога свога</hi>, као отсјечено дрво у гори, што се каже.{S}  
јим јараном.{S} Јефтан није имао никога свога и само је имао лијепо нашљество.{S} Због нашљеств 
 И зар ти је тако поштење?{S} Пријатеља свога шћео си да превариш и да отмеш његову ђевојку.</p 
 као женска глава, хтјела да остане без свога накита, те се малко, као нехотице, ритнула ногом  
но, потпуно увјерен о неприкосновености свога мишљења. — Стари је оно алчак!...{S} Он је превар 
ти није знао.{S} Он је управо имао неки свој језик, у коме је било помијешано чешких, њемачких  
око двају нешто љепше обучених цура, по свој прилици оних сумњивога понашања, и избацујући шале 
ви сине, — дрекну, да се разлијегало по свој авлији и по свеме комшилуку, — дош’о си да ме вара 
и поче га чистити.{S} И размаза вино по свој кошуљи.</p> <p>— Ништа... ништа је то, — рече тјеш 
ам бит’ ружно...</p> <p>— Понио је Перо свој душек, — дочека Јово, — а нама осталим биће лијепо 
наш, ето ти и кажем...{S} Своја кућица, своја слободица и ја иђем тамо...</p> <p>Стари се одупр 
Кад хоћеш да знаш, ето ти и кажем...{S} Своја кућица, своја слободица и ја иђем тамо...</p> <p> 
ронут и растужен, дуго гледаше он у три своја пријатеља, три најдража и најмилија пријатеља, ко 
манди сви гости оставише <pb n="105" /> своје столове и опколише их.{S} Пушећи и смјешкајући се 
ко уста. — Како <pb n="136" /> ћу ја да своје дијете не видим сваки дан?{S} Научила на њу, па а 
гурио се у крај, па нијемо и тупо гледа своје касабалије, а касабалије гледају њега.</p> <p>Тиш 
каже, да се готов и на суду заклети „за своје право“.</p> <p>Перо се не осврну на све то.{S} Он 
а, полугласно чита.</p> <p>Перо им каза своје име и, без питања, сједе за сто.{S} Они не одгово 
јесу ли сви сагласни са Јовом?{S} И, на своје велико чудо, опазио је да су сви мирни и да се не 
{S} Ко је паметан, тај ти се не миче од своје куће, нит’ се пати ’вако к’о ми...</p> <p>— Не зн 
на, који се готово није ни растављао од своје заручнице, није могао лако ухватити и дуже задржа 
 му је требао један човјек, коме ће све своје <hi>јаде</hi> испричати.{S} Јефтана, који се гото 
ит и разјарен поп, чим га опази, стиште своје снажне шаке и раскорачи се пред њим као да би да  
ће њега згњавити к’о црва...{S} Послаће своје Козачине, па ће га утопит’ у мору...</p> <p>— А ј 
/head> <p>Пошто је стегнуо јуначко срце своје и сам се кренуо на пут, стиже Перо, након два дан 
г вам дао сваке <pb n="133" /> среће из своје пуне кесе и чув’о вас од зла и напасти сваке.</p> 
стране, наднијеле се златнолисте врбе и своје дугачке, танке, повијене гране купају у води.{S}  
ати се за гриву и склопи очи да не види своје пропасти, а Јефтан потјерао за њим, труцка на коњ 
} И зар сам ја један међед, па да немам своје памети и не знам шта радим?</p> <pb n="127" /> <p 
дер.{S} Он ухватио Данила, па му причао своје доживљаје из времена кад је куга морила; причао ј 
и... јао... он само угледа дугачки врат своје <hi>суђенице</hi>.</p> <p>Перо врисну, скочи са п 
шешир на затиљак — Ја сам вазда рад, да својим силама припомогнем напретку Српства.</p> <p>Јефт 
спава на меку, а, поред тога, не иде за својим него за Периним послом и да је овај, према томе, 
, огребао се по руци, а бухе га ишарале својим уједима.{S} У љутини ошамарио је Данила, а опсов 
 се при дну чаршије и као кочоперила се својим огромним вратима, великим, цвијећем окићеним про 
запита удовица, оборивши очи, и опет се својим раменом ослони о његово.</p> <p>— Данас, — потвр 
замоли га да не говори даље, како не би својим жалостивним ријечима покварио весеље читава друш 
ао се Перо са Јефтаном Мргудићем, првим својим јараном.{S} Јефтан није имао никога свога и само 
е врло славан.{S} Прославио се витешким својим подвизима, јер је волио черупати се макар с киме 
и новце, па онда сједе и поче причати о својим »јадима«.{S} Додуше пажљиво је крио име и попово 
 се и ти не жениш?{S} Како се не стидиш својих сиједих коса?..{S} Чојек у годинама, па нежењен! 
почео <hi>оздрављати</hi>.{S} Човјек, у својој муци, бијаше готово и заборавио на Перу и ко зна 
у у се.{S} Изгуби и наду, да ће икада у својој кући загрлити своју женицу и, у тихе љетње вечер 
 гођ ти срце зажели ти само ишти, к’о у својој кући.</p> <p>И опет се окрену вратима.</p> <p>—  
о пута није похвалио, како је вечерао у својој кући, а пио вино у — Паризу.</p> <p>Наши путници 
?{S} И зар он није могао лежати мирно у својој соби на своме меканом душеку и спавати, као што  
 Да удара на белај, да троши новце и да својом крвљу храни сеоске бухе.{S} Зар се не би оне мог 
 златна...{S} Она ми је тетка, најближа својта...{S} Драга сам јој, ама не смије ништа.{S} Не с 
рата. — Не брини ти!{S} Ја ћу теби дат’ своју кошуљу, па преобуци.</p> <p>Па се окрену према вр 
е полако, тихо, поче циједити кроз зубе своју стару и најомиљенију пјесму:</p> <quote> <l>Овце  
те, ја ћу водити своју жену, ти Јефтане своју, а ти Обрене своју...</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— А 
оју жену, ти Јефтане своју, а ти Обрене своју...</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— А да буде право весе 
заспе, макар и на који сахат заборавити своју <hi>заручницу</hi>...{S} Узалуд!..{S} Мучио се ни 
Јово. — Ево, да опростите, ја ћу водити своју жену, ти Јефтане своју, а ти Обрене своју...</p>  
аду, да ће икада у својој кући загрлити своју женицу и, у тихе љетње вечери, напајајући се мири 
 кући.{S} Брзо, као на крилима, улети у своју собу, дохвати из једнога ћошка нове чакшире, отре 
тан чојек ти би... ти би...</p> <p>— ...своју кућу уредио, — дочека неко из гомиле.</p> <p>— .. 
о, — дочека неко из гомиле.</p> <p>— ...своју би кућу уредио! — дрекну Бошко јаче. — И не би... 
n="110" /> пред вратима Јефтанове собе, свом снагом гурну у њих и отвори их.</p> <p>— Извол...  
Што ће ти?</p> <p>Игњат измахну руком и свом снагом удари се у прса.</p> <p>— А-а утекли су!{S} 
S} Као живо нешто да се помаче у њему и свом снагом гурну га њојзи.{S} Пруживши јој бакшиш он з 
а и пјесмом бумбуловом, љуљушкати је на своме крилу и куњати јој на голим њедрима, као што је з 
и прсте.{S} Осјетивши удовичино раме на своме као да се застиди мало и поче се измицати, а, у и 
ије могао лежати мирно у својој соби на своме меканом душеку и спавати, као што и остали сретни 
> <p>Док је Јефтан још слатко спавао на своме кревету, умотан са врх главе до на дно нога у теш 
сна ти мајка, — говорила је Перина мати своме мужу, — ово наше дијете биће некакав пустахија.{S 
 стари осорно. — Не говорим јабани него своме зету, а зет треба да ме слуша...{S} Нећу га, зар, 
ше, да ће свакако бити знаменито у роду своме.</p> <pb n="15" /> <p>Када је одрастао и могао се 
на уређуј ми ти.{S} Вјерујем ти к’о оцу своме...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад се  
ржите скупове.{S} Дапаче и по селих сте свраћали...{S} Мислите, зар, на буну или што слично?</p 
 <p>— Јок, — окреса. — Ја нећу друкчије свраћати, него ако ћемо остат’ барем три дана...</p> <p 
 није хтио прихватити.</p> <p>Пред вече сврнуо се, од муке, Обрену Пушибрку на дућан.{S} С њиме 
ђе живи...{S} Ако хоћете, у њега ћемо и сврнути.</p> <p>Јефтан погледа око себе, погледа у небо 
викну Перо, пружајући руку у знак да је свршена погодба.</p> <p>— И пет гроша мени, што ћу ићи  
јку?</p> <p>— Па то је, брате, готова и свршена ствар, — опет ће Благоје весело. — То је све го 
Шта би било?...</p> <p>— Свршено је!{S} Свршено је! — након непуна сахата заграја Благоје, утрч 
 сломио?...{S} Шта би било?...</p> <p>— Свршено је!{S} Свршено је! — након непуна сахата заграј 
 оба образа. — Честитам ти, мој Перо, а свршено је да не може љепше.</p> <p>Пери се посјекоше н 
"SRP19051_C16"> <head>XVI.</head> <head>Свршетак.</head> <p>Мјесто да вам причам о томе: како с 
чао све остало и причао је дуго.{S} При свршетку осјетио је, као да му је мало одлануло на души 
 за инат, хитао, да крштеницу час прије сврши.</p> <p>Тужан и жалостан вратио се Перо кући и, к 
те биће некакав пустахија.{S} Ако он не сврши на вјешалима, неће свршит’ нико.</p> <p>— А јеси  
лико дана, — одговори Перо. — Ако пос’о свршим, поћи ћу прије...</p> <p>— Онда ти ја у свему ст 
бит’ мимо остале.</p> <p>Четири разреда свршио је са довољним успјехом управо за осам година.</ 
.{S} Ако он не сврши на вјешалима, неће свршит’ нико.</p> <p>— А јеси ли ти пророк Јеремије па  
 суду, у чаршији, гдје хоћеш, ја ћу све свршити...{S} То је мој пос’о...{S} Ја само дочекујем с 
ћи у жену, као да вели: хоћеш ли једном свршити? — Ако има муштерија у вашој касаби, улови ми к 
.{S} Уклањали су се од њега и сакривали свуда (Обрен се сакривао за вреће с пиринчом) и једини  
 могућству сила, радо ћу <pb n="161" /> се увијек одазвати позивима омладине, — дочека одмах, з 
хаче на плећима.{S} Перин <pb n="95" /> се поче гицати и окрећати, поче изводити мајсторије и п 
нувши новине, које су му <pb n="106" /> се прилијепиле за тур од чакшира. — У тебе ашикују сви. 
 Пери се ражали.{S} Десио <pb n="86" /> се мека срца, па му дође да заплаче за овом дјевојком.{ 
 код куће затећи неће кад <pb n="27" /> се врати из механе; знао је, да се ту више нико неће на 
ште... не тражи... — опет <pb n="38" /> се збуни Перо. — Него... ја хоћу да знам кад се родио.< 
 пробират’, ни разбират’, ни размишљат’ се: ко је и каква је?{S} Нек само није мушко, нек је же 
, тај ти се не миче од своје куће, нит’ се пати ’вако к’о ми...</p> <p>— Не знаш ти то, не знаш 
ишина.</p> <p>— А камо ти жена? — једва се прибра Јефтан да запита, приближујући му се и хватај 
уо некако тупо, као без памети, и једва се могао уздржати, да не испусти какав непристојан ускл 
мао лијепо нашљество.{S} Због нашљества се управо и прочуо и био је, од свих касабалија, једног 
 ни сами владика не може ништа, нит’ га се бојим...</p> <p>Но Перо га више није слушао.{S} На с 
 заборавио на Перу и ко зна да ли би га се икако и сјетио, да му не стиже онај брзојав.</p> <p> 
ану као шеталица од сахата.{S} Око њега се окупиле собарице и сва служинчад хотелска, па га зад 
их и неколико српских ријечи, због чега се највише и свиђао касабалијама, од којих су неки, нај 
, Бог одредио воду, а није вино; с тога се и вели: »к’о риба брез воде« а не вели се: »к’о риба 
ако се с њима треба понашати.{S} С тога се мало погури, обори руке низа се и, држећи капу под п 
S} Није волио да га они чују.{S} С тога се нестрпљиво врпољио на мјесту и час се играо са сахат 
а ноге носе.{S} Дошло да се посвађа, да се поинади макар с киме.</p> <p>Он изненадно скочи и зо 
} Ње се и не бојим, — одговори Јока, да се једва чуло. — Ама <hi>он</hi>...</p> <p>— Он је зао? 
к, а ја ћу бити барјактар, па, вала, да се не постидим ни самога Бошка Југовића.</p> <p>— И чут 
се озбиљан. — Шта би било са женама, да се нијесу удавале?</p> <p>— Ја, — настави Јефтан поноси 
> <p>— Нема, нема брате, — прошапта, да се једва чуло. — Тако је то, кад у кући нема женске гла 
истадоше.{S} Опремише Тому кочијаша, да се код некаква познаника одмара, а они се полако упутиш 
могли виђети ако су гледали“ и каже, да се готов и на суду заклети „за своје право“.</p> <p>Пер 
"27" /> се врати из механе; знао је, да се ту више нико неће на њега ни осмјехнути, нити ће се  
готово тепајући. — Дошло је вријеме, да се враћамо оклен смо и дошли...{S} Кући ћемо!</p> <p>И  
и плачем, — викну, — што ми се чини, да се не враћамо више, ако поћерамо к’о што смо почели.</p 
иња!...{S} Само ми немојте духанити, да се не би запалила слама...{S} С тога вам не дам ни свиј 
тиња, — рече стари тужно. — Ја знам, да се вама неће свиђет’ и да нећете овђе остати ни читав д 
а мисли.</p> <p>— Онда... ја гласам, да се Перо ожени са стране! — викну Јово изненадно. —- То  
јео близу удовице, сјео управо тако, да се његово раме чешало о њезино и, гледајући преда се, ј 
 му да и даље размишља. — Да пијемо, да се веселимо, а биће времена кад ћеш размишљати и тугова 
ив шибања у школи, било је ријешено, да се Перо натовари на врат учитељу.</p> <p>У овоме питању 
раме и повуче га у собу тако снажно, да се једва могао одржати на ногама. — Тако је, тако! — по 
ске дјевојке.{S} Знајући врло добро, да се такво познанство најлакше може наћи у каквој механи, 
 Учитељу, јављамо ти радосну вијест, да се оженио наш друг Перо Карантан, — поче Јефтан устајућ 
а сам оправио брзојав у вашу касабу, да се информирам о вашој ћудоредности.{S} Одговора нема... 
 си ми дошао никакви сине, — дрекну, да се разлијегало по свој авлији и по свеме комшилуку, — д 
те памети.{S} Да се пржимо на сунцу, да се знојимо због твоје женидбе!..</p> <p>— Камо срећа да 
 за се.{S} А теби треба да се шеташ, да се дружиш...{S} Ако останеш вазда у дућану, убиће те ме 
о је све са твоје махните памети.{S} Да се пржимо на сунцу, да се знојимо због твоје женидбе!.. 
ан, бацајући му брзојав пред ноге. — Да се није оженио, не би се ни вратио, нит’ би јављао да д 
адно скочи и зовну Благоја.</p> <p>— Да се иђе, — рече опоро. — Доста је сједнице!</p> <p>— Куд 
..{S} Ти си вазда говорила, да треба да се уда...{S} Ето ти сад!...{S} Удала се!...</p> <p>Игња 
тим и за те и за се.{S} А теби треба да се шеташ, да се дружиш...{S} Ако останеш вазда у дућану 
смјешкаше и пипаше му одијело, ваљда да се увјери: је ли најбоља чоха или није?</p> <p>— А шта  
сомучно дрмајући њиме. — Што не каза да се нијеси вјенч’о, црн ти образ сад и вавијек!</p> <p>П 
лећи, да и сад снијева.</p> <p>— Ама да се нијесте преварили? — запита опет, крстећи се. — Шта  
или се засмијао?</p> <p>— И сад одма да се жениш.{S} Сад! — дрекну Јефтан, прибравши се мало. — 
илујући га. — Ниђе никог позната, па да се с њоме разговори и проговори.{S} Ако је ти не разгов 
ово, — довикну Јефтану. — Јашите, па да се иђе...</p> <p>И помоћу Даниловом поче товари, ти прт 
Каква је то дјевојка?</p> <p>— Хајде да се пије! — дрекну Благоје, не допуштајући му да и даље  
дне ријечи, ни једнога слова не може да се сјети...</p> <p>— Чини ми се да ће киша, — рече најп 
хвати стари живо. — Не дам ја никоме да се са мном игра...</p> <p>И обојица изађоше из собе.</p 
. — Жена је жена!{S} Човјек кад хоће да се жени, стоји ти на прагу новога роћења и смрти.{S} Ак 
 <p>— Видиш, како је кад човјек хоће да се жени, — рече брзо, не допуштајући да га Перо запита. 
дјевојке?</p> <p>Перо не могаде више да се одржи. <pb n="147" /> Задрхташе му и ноге, поклецнуш 
 можемо.</p> <p>— Можемо!</p> <p>— И да се зарекнемо, да друг друга неће на путу изневјерити, д 
ју, тражећи да се упозна ма с киме и да се распита за П-ске дјевојке.{S} Знајући врло добро, да 
е приближи.</p> <p>— А он ти брани и да се удаш?</p> <p>— Брани, — одговори она: — Требам му, п 
ко чудо, опазио је да су сви мирни и да се не препадају од његове куће.</p> <p>— Ама у мене у с 
ке и раскорачи се пред њим као да би да се хрве.</p> <p>— А опет си ми дошао никакви сине, — др 
и умио и кренуо низ чаршију, тражећи да се упозна ма с киме и да се распита за П-ске дјевојке.{ 
како си? — запита Јово, покушавајући да се отме. — Јеси ли здрав?</p> <p>— А-а од куге никад бо 
 јада, — дочека Данило, покушавајући да се исправи и чвршће стане на ноге, — Ос... тавио си ме. 
ћи љубазније лице и као покушавајући да се осмјехне. — Што ти власт иште, то треба давати...{S} 
ас затворити.</p> <p>И, не сачекавши да се Перо одбрани, зазвони у звонце.</p> <p>— Водите га у 
коју је раздрљио на прсима, пустивши да се мушице окупљају по њима.</p> <p>— Погледајте га! — п 
сам преко дана у дућану, једва чекам да се смркне, јербо кад се свеме свијету смркне, мени се с 
ад ђевојке?...{S} Мршаве и слабе к’о да се иглама хране.</p> <p>— А ти дебела! — упаде Перо.</p 
бленуто гледати један у другога, као да се питају: шта је ово?{S} А и Перо се забленуо, па нити 
ет стаде...{S} Погледа око себе, као да се боји да не зове кога другога...{S} Нигдје никога!..{ 
отово их давио; озго, са висине, као да се нешто тешко, врело спуштало на њих и притискивало <p 
очио се и издигао главу на више, као да се слика.{S} На једној трепавици блиста му се суза, као 
ма?{S} Каква је то преша? — Али, као да се нечега сјети, бржебоље умекша глас и настави љубазни 
к и поче трти нос.{S} Уједанпут, као да се присјети нечему, окрену се и пође вратима.</p> <p>—  
објема шакама протра се по лицу, као да се умива. — Ти си зар?</p> <p>— А како си? — запита Јов 
ст му се поче мрачити...{S} Соба као да се поче окретати, а комесарова глава поигравати.{S} Изг 
еру обоје застадоше.{S} Попадија као да се застиди па се окрену у страну и сакри се за мурвово  
p>Перо напући усне и цмокну њима као да се љуби с киме.</p> <p>— Ох, ох, то је слатко! —- дочек 
тегле шије и искривиле главе, па као да се растају са животом...{S} Близу њих се удрвенила нека 
 То ми је казала.</p> <p>Обојица као да се замислише и не проговорише више ни ријечи.</p> <p>У  
 ногама, што и по равници корача као да се пење уза степенице, — њему се смрачи пред очима.{S}  
сјетивши удовичино раме на своме као да се застиди мало и поче се измицати, а, у измицању, опаз 
да му је мало одлануло на души и као да се разведри мало.{S} Ни те вечери није ишао у механу.</ 
ам водити, — осијече полицајац и као да се још више испрси.</p> <p>Перо протра очи, мислећи, да 
p>Бошково лице поче се растезати као да се кези на кога; десно око заигра му.</p> <p>— Ти мени  
 женим? — запита и опет се укочи као да се слика.</p> <pb n="12" /> <p>— Велимо, — повикаше сви 
и некакав јаук.{S} Понори главом као да се спремаше да пане и са столице.</p> <p>— Немојте се п 
тке пите...</p> <p>Перо Карантан као да се стиша мало.{S} Једино, да срцу пусти на вољу, помије 
 ти не знам ништа друго казати, него да се ни са царем <pb n="170" /> не би промијенио и сада в 
ио на пут и што је будаласто одлучио да се жени...{S} Зар баш да се жени?...{S} И што да се жен 
 никога!</p> <pb n="68" /> <p>— А ко да се јавља по овој врућини? — осијече Јово, задухан. — На 
другој страни, поучавао свијет, како да се понаша при дочеку.</p> <p>— Ви само мене пустите нап 
..{S} Склопио је очи, али сан никако да се спусти, јер је још једнако гледао слику <hi>њезину</ 
да пролети, ни зец да шушне, ни нико да се види, осим некаквих бубица, прозрачних крила, што, к 
онда трчи куд га ноге носе.{S} Дошло да се посвађа, да се поинади макар с киме.</p> <p>Он изнен 
е друкчије.</p> <p>Кући је ишао само да се испава.{S} Отишао би, па, не тражећи постеље ни јаст 
о радње, нити је налазио за вриједно да се мучи са муштеријама и да им се »криво куне“.{S} Лакш 
ите ли ви, браћо, сви, да је паметно да се ја женим? — запита и опет се укочи као да се слика.< 
.{S} Зар баш да се жени?...{S} И што да се жени?...{S} Да удара на белај, да троши новце и да с 
ру нешто заголица.{S} Као живо нешто да се помаче у њему и свом снагом гурну га њојзи.{S} Пружи 
етни људи, којима није пало на памет да се жене, спавају?{S} Рашта да је Бог њега убио мимо све 
сто одлучио да се жени...{S} Зар баш да се жени?...{S} И што да се жени?...{S} Да удара на бела 
итељу писмо, у коме учтиво замолише »да се потруди, ако му није тешко, и да дође, ако може, да  
ио у разред весео и расположен.{S} Тада се шалио са дјецом, чупкао их за косе, показивао им раз 
и очи од заноса, пољуби је...{S} А тада се одвоји од ње, и хтједе јој боље загледати у очи и ли 
исколачи очи, чим је угледа.{S} Загледа се у њу и, док је стајала, није на другу страну скрећао 
раме чешало о њезино и, гледајући преда се, једнако је смишљао: шта ће проговорити...{S} И ништ 
зговара се с њима, — метнуше вино преда се и почеше пити.</p> <p>— Ви знате, браћо, — поче Јефт 
та...{S} Кад се царевине закрваве, онда се проспу паре и ми трговци дахнемо душом...{S} Хе, изг 
 празне чаше, и прелијевао их.{S} Отуда се вино разлило и по свему потрпежњаку, — јединоме чарш 
S} Имам ја пара, да платим и за те и за се.{S} А теби треба да се шеташ, да се дружиш...{S} Ако 
 — запита. — Та нећемо ми вјенчавати за се...{S} А с тобом ће ићи још неко, да ти изабира, — до 
.{S} Некаква нарумењена усиђелица указа се пред њим и, љубазно се осмјехујући, показа му собу,  
 и, чешкајући се по глави, погледа низа се.</p> <p>— Није ми жао главе... ама кошуља... — рече  
 С тога се мало погури, обори руке низа се и, држећи капу под пазухом, скрушен и понизан уљезе  
ово шехер.</p> <p>Перо опусти руке низа се и приступи Јефтану.</p> <p>— Шта ћемо сад? — запита. 
рао сам ићи, него је, обично, водио уза се још кога, понајвише каква новајлију, који није вичан 
Да нам је Бог послао колеру на врат, ја се не бих љутио...{S} Рек’о би: од Бога је!...{S} Ама о 
ини, — одобри Перо одмах.</p> <p>— А ја се не бојим, — упаде Јово ватрено. — Ако буде све к’о ш 
а радим?</p> <pb n="127" /> <p>— Ама ја се зажелио куће, — упаде Данило.</p> <p>— Вратићеш се.< 
к и гласа могао чути.{S} Па ни попадија се ни од куда појављивала није, макар што је Перо, Бог  
езрела трешња, па развуче лице, засмија се и одмахну рукама.</p> <p>— Немамо ми чисте кошуље, — 
Милка и, окренувши се у страну, засмија се.{S} Обрен пође за њом, па се засмија и он...{S} Заус 
> <p>Јефтан оступи од прозора и засмија се.</p> <p>— Како ће бити без тебе? — запита. — Та неће 
{S} Погледа и у Јову и чворугу му, која се зацрвенила као презрела трешња, па развуче лице, зас 
угоме да га натоваримо на врат, па нека се други мучи.</p> <p>— Нећеш га, зар, дат’ на занат? — 
 гони краву Филипову из жита, — развика се стари попут пудара. — Гони, и кажи му, лопову, да ми 
образ.</p> <p>Покупивши новце, плавојка се опет врати за њихов сто.{S} Сједе до Пере, поче га м 
му се чинило, као да га гледа и смјешка се на њ...</p> <p>— Што мене Бог да казни и да ми је уд 
да се уда...{S} Ето ти сад!...{S} Удала се!...</p> <p>Игњат излети, носећи дебелу цјепаницу у р 
е механи.{S} Око механских врата дизала се граја...{S} Ту су се гурала три-четири беспослена ха 
ућа, понос веселих касабалија, издизала се при дну чаршије и као кочоперила се својим огромним  
дјеца бекељила му се иза леђа и старала се, да му за тур од чакшира прикаче некакав чудноват ре 
 уписују.{S} На другој страни препирала се једна баба са некаквим дугуљастим ђаком око кирије.{ 
ку, која је лежала на ћепенку и сунчала се.</p> <p>— Па то је лахко, — рече као узгред и не гле 
 три-четири беспослена хамала и инадила се са дјечурлијом, што су дошла да слушају музику.{S} У 
зар, да служи оволико гостију застидила се и збунила.{S} Онако збуњена, мјесто да пружи кахву п 
е слушао.{S} На собним вратима помолила се њежна, витостаса Мара, лијепа и мила и, као да је со 
— Ја нијесам пророк Јеремије, — бранила се Ана и почела говорити <pb n="17" /> мало оштрије, ка 
љак.{S} Пред њима, на столици, руменила се велика боца вина, двије чаше и три чиније „мезе“.</p 
ала се при дну чаршије и као кочоперила се својим огромним вратима, великим, цвијећем окићеним  
 Сведно...{S} Ти само пази!</p> <p>Кола се приближише и весели Данило <pb n="165" /> поче поздр 
уше се на столу, а празна боца откотрља се и разби у комаде.</p> <p>— А што кукаш? — дрекну и у 
Данила, гдје стоји трештен пијан и љуља се час на једну час на другу страну као шеталица од сах 
мо...</p> <p>Комесар забиљежи и накашља се.</p> <p>— Ви сте, али, вашими дјелами чинили протуза 
мах поче чистити и уређивати.{S} Очешља се лијепо и раздијели <pb n="114" /> косу по средини, п 
 која хиљада душа, изгине богме.{S} Ама се, опет, други обогате...</p> <p>— Па каква је нама фа 
раган Благојевом похвалом касаби, — ама се живи.{S} Сви живимо!</p> <p>— Добро је, кад се и жив 
а у разговор. — У бухљивим бачвама одма се вино поквари, па се усирћети, па не ваља ништа...{S} 
њим, труцка на коњу и, као пијан, клима се и повија час на једну час на другу страну.</p> <p>Је 
крити, кад се врата отворише, а на њима се појави главом Благоје и угојени, поштовани <hi>пунац 
а врата.{S} Врата се отворише и на њима се појави стари Игњат.{S} Гологлав, рашчерупан, у лаком 
д нас ево на мјесту...</p> <p>Пред њима се, одиста, указивала нешто љепша, плочом покривена кућ 
 викну из свега грла.</p> <p>На вратима се помоли једна рашчерупана глава са огромним кукастим  
то је рјеђе, то је слађе!</p> <p>Стрина се уклони и све их пропусти у собу.{S} Само слуга Данил 
есме све ће бити мртво...{S} Додуше она се још мало љути на Перу, ама Обрен, ако хоће, може је  
е и пилићи, кокоши, голубови.{S} Рачуна се, да је за кратко вријеме убио осморо пилади, трима п 
е дам ни свијеће...{S} Мјесечина је, па се види и без ње...</p> <p>Гости разастријеше сламу по  
гани син, без нас! — викну веселије, па се окрену двојици муштерија што бијаху дошли да пазаруј 
је се помијешао у гомилу дјечурлије, па се с њима препире и разговара.{S} Међу свима Данило је  
па ми чупа бркове, љуби ме и милује, па се играмо и шалимо к’о ђеца...{S} Ја ти не знам ништа д 
удовица и Милка сад су им се надале, па се обје љепше обукле и љепше се накитиле.{S} Удовица се 
ме, и механџија стао на сред механе, па се препире са некаквим крезубим старчићем око плаћања.{ 
рталишем? — запита. — Послушај мене, па се не бој никога!</p> <p>— Курталиши ако си пријатељ и  
што растужило, свакоме омечало срце, па се расплакали као дјеца.{S} Плаче Перо, плаче Јефтан, п 
љедњим коњем.{S} Обојица задуханили, па се упустили у разговор:</p> <p>— Благо теби, свијета ће 
ица пођоше.</p> <p>Нијесу дуго ишли, па се нађоше пред омањом кућом, са једном бескрајно дугачк 
хљивим бачвама одма се вино поквари, па се усирћети, па не ваља ништа...{S} А у мене све чисто. 
ије десила несрећа?{S} Ти само поћи, па се не бој.</p> <p>И пружи му руку у опроштај, а Перо је 
у, засмија се.{S} Обрен пође за њом, па се засмија и он...{S} Зауставише се <pb n="48" /> крај  
<p>Обрен гурну мачку и одбаци аршин, па се исправи и оштро га погледа.</p> <p>— Плати мени надн 
S} Као оловом да му је било оковано, па се сад почело топити...{S} Дође му, чак, и да запјева,  
p> <p>— А што питаш? — осијече Перо, па се и он намргоди. — Зар и теби да дајем рачуна?</p> <p> 
и <pb n="167" /> брат! — јекну Перо, па се сави око њега, као ружа око бора. — Не знаш ти каква 
анку три пута стиште Јефтанову руку, па се окрену и хитно пође кући.{S} Брзо, као на крилима, у 
..{S} У других народа, дапаче већих, па се не може наћи него по један илити два бунтовника, а в 
— дрекну Перо опет. — Купује се теле па се и оно гледа а камо ли жена.</p> <p>Благоје се намрго 
 —- одговори Благоје мирно. — Уморне па се одмарају.</p> <p>— А синоћ?</p> <p>— Синоћ су куњале 
адоше.{S} Попадија као да се застиди па се окрену у страну и сакри се за мурвово стабло, а поп  
т’ своју кошуљу, па преобуци.</p> <p>Па се окрену према вратима.</p> <p>— Данило! — викну из св 
 могао одма да нађеш доктора?</p> <p>Па се окрену и опет хитно пође уз чаршију.</p> <milestone  
} И као купа се и он у језеру..{S} Купа се лијепо у хладној, мирисној води, плива и осјећа, как 
неким крунама на глави...{S} И као купа се и он у језеру..{S} Купа се лијепо у хладној, мирисно 
ечери позива некакве духове и разговара се с њима, — метнуше вино преда се и почеше пити.</p> < 
ди кроз зубе.{S} И објема шакама протра се по лицу, као да се умива. — Ти си зар?</p> <p>— А ка 
 десети дан у Цариград...</p> <p>Алекса се засмија.</p> <p>— Какав Цариград, чојече? — дочека п 
 Ама смо радили, брате...</p> <p>Алекса се одуприје лактовима о сто, а главу наслони међу шаке. 
 му се помутише, усне поблиједеше, коса се накостријеши.{S} Поплашено погледа по свима и као да 
воточени и обрасли ситном травом, врата се накривила и канати готово да падну, па ипак... ипак  
еко силно удари у собна врата.{S} Врата се отворише и на њима се појави стари Игњат.{S} Гологла 
давно било, — упаде Перо брзо, два пута се поклонивши до земље. — Онда сам био пуно млађи и ниј 
а.{S} Њему није било ништа.{S} Три пута се преметнуо преко главе, изгубио један зуб и — то је с 
кад незаборављеној вашој касаби?{S} Шта се тамо ради?</p> <p>— Не ради се ништа, — одговори Пер 
че Јефтан мргодно гледајући Перу, — Шта се вама чини?</p> <p>— И мени се чини, — одобри Перо од 
и и погледа га тупо, као да пита: а шта се то мене тиче?</p> <p>— Честитам, — испусти кроз нос, 
но Име.{S} А како га је прославио и шта се закључило иза ручка, то смо у почетку изнијели.</p>  
Душа ми... психа, психа!... да знам шта се ради у свијету и хоће ли се ђегођ покрвити...{S} Зна 
 то пожелио.{S} Никога није било, ништа се чуло није, осим досадна шкрипања попова пера, који ј 
 обукле и љепше се накитиле.{S} Удовица се чак и карамфилом, иза уха, закитила и лице превукла  
 даш Милку, — доврши он.</p> <p>Удовица се искриви, поблиједи и испусти ситан; чудноват крик.{S 
брини!</p> <p>Перо се пусти.{S} Обојица се упутише некаквим уским и прљавим сокацима, прођоше к 
, к’о што га ти учиш...</p> <p>Домаћица се као нађе увријеђена.</p> <p>— А што га не би учила?  
вјешто ли ти лажеш, мој Перо, — умијеша се Благоје и стаде између њих. — Зашто ће тебе полиција 
не Данила.{S} И он се диже...{S} Почеша се мало и хотимично се растресе над успаваним Јефтаном, 
p>Перо, од чуда, скочи са столице и сав се искриви.</p> <p>— Мираза?{S} Носи и мираза? — запита 
..</p> <p>— Па каква је нама фајда, кад се бију на страни? — уплете се Перо.</p> <p>— Фајда је, 
.{S} Сви живимо!</p> <p>— Добро је, кад се и живит’ може, — дочека Благоје звиждучући. — Добро  
од из полиције и хтједе се сакрити, кад се врата отворише, а на њима се појави главом Благоје и 
аопако, брате...{S} Овако ти је то, кад се тражи женска глава... -</p> <p>— Па зато је лако, —  
 што је Бог ствар’о жене на свијет, кад се људи не би женили?{S} Што, питам те?</p> <p>Обрен ис 
{S} Знаш, нема посла без рата...{S} Кад се царевине закрваве, онда се проспу паре и ми трговци  
бију на страни, побиће се и овђе, а кад се побију овђе, ми прорадимо.{S} Ја сам стек’о све што  
и добро потпраши.</p> <p>— Љевше је кад се читају новине, него приче, — рече. — Ето ја... психа 
уни Перо. — Него... ја хоћу да знам кад се родио.</p> <p>— То не могу дат’, — осијече поп, отре 
а Ана.{S} Причају, да није заплакао кад се родио, као што обично заплаче свако дијете.{S} То му 
ну, једва чекам да се смркне, јербо кад се свеме свијету смркне, мени се сване и мене моја Стак 
и стаде међу њих. — Није пуно, само кад се има.</p> <p>— И за зоб по два гроша, за зоб, — наста 
е моја зла судбина.{S} И тако је то кад се тражи женска глава.</p> <p>Међутим и Јован изведе ко 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Кад се вратио у хотел, затече Данила, гдје га је и оставио: 
<p>Данило обори главу и уздахну.{S} Сад се тек сјети, како је лијепо било сједити <pb n="92" /> 
што купиш ове ствари овђе, а?...{S} Куд се спремаш?..</p> <pb n="153" /> <p>— Дома, — дрско окр 
 мени треба жена, ни нико.{S} Без главе се не може живити, а без жене може.</p> <p>Па узе ствар 
 — потврди удовица и, као нехотице, све се више наслоњаше на раме му.</p> <p>— А јуче је било л 
овори Благоје и поче звиждукати.{S} Све се данас брже ради.{S} Брже се једе, брже се пије, брже 
 обрвама. — Овђе може свашта бити и све се може десити.{S} Нијеси ни први ни пошљедњи кога овак 
 образи помодрили, а каљаве сузе циједе се низ браду.</p> <p>— Што плачеш? — запита изненађени  
 пође.{S} Обрен пође за њим и не хтједе се зауставити, макар што их је удовица задржавала и нуд 
ће опет бити когод из полиције и хтједе се сакрити, кад се врата отворише, а на њима се појави  
 — Каква је преша била?</p> <p>— Гвожђе се кује док је вруће, — рече Благоје поцупкујући. — Ниј 
голи врат.{S} Прашина, испод кола, диже се и пада по очима и лицу.{S} Коњске мухе облијећу ода  
носићем и смјехуљцима на образима, диже се да купи бакшише.{S} Пође од стола до стола, осмјехку 
ма и, савијен као гудало, упрашен, диже се са земље.</p> <p>— Што се не чуваш? — прекори га Јеф 
/p> <p>Пошто је још мало посједио, диже се и пође.{S} Обрен пође за њим и не хтједе се заустави 
о, да иђемо, — поче Јефтан и као подиже се. — Ти си каз’о, да ћемо остат’ само мало.</p> <p>— Н 
живићу к’о што треба; кад нестане, може се и гладоват’...</p> <p>Свирачице престадоше.{S} Једна 
 данас брже ради.{S} Брже се једе, брже се пије, брже се живи...</p> <p>Перо је стајао као утуч 
ди.{S} Брже се једе, брже се пије, брже се живи...</p> <p>Перо је стајао као утучен.{S} Нити је 
ати.{S} Све се данас брже ради.{S} Брже се једе, брже се пије, брже се живи...</p> <p>Перо је с 
 да гласамо.</p> <p>Перо зину.{S} Отрже се од Јефтана, обје руке сави око Обренова врата, па га 
л, Перо, на чаршији, опази Данила, гдје се помијешао у гомилу дјечурлије, па се с њима препире  
 сличила каквој запуштеној механи, гдје се газда једном у недјељи дана накани да је очисти.</p> 
новој кући.</p> <p>Затекоше Јована гдје се наслонио на стар, расклиман, полуразрушен плот, пуши 
 ме по прсима, умро бих...{S} Ето, није се имала, јадница, када ни обући љуцки, дворећи мене.</ 
ехану <pb n="26" /> сваку вече.{S} Није се ни на Јефтана осврћао, нити га је увијек очекивао.{S 
>...</p> <p>Пошто келнер отрча, Благоје се окрену Пери.</p> <p>— Ето, лијепо је, — рече, — кад  
но гледа а камо ли жена.</p> <p>Благоје се намргоди.</p> <p>— Кад ми не вјерујеш, онда и немам  
ити кад би изненада чуо.</p> <p>Благоје се укрути као војник и салутира.</p> <p>— <foreign xml: 
ивога понашања, и избацујући шале, које се у књиге не уписују.{S} На другој страни препирала се 
уже почивке келнер донесе јело, на које се обојица наклопише.{S} Нарочито Благоје као да је има 
ужним, утањеним гласом, као дијете које се спрема да заплаче.</p> <p>Перо Карантан збуни се.{S} 
аном, гурабијама и урмашицама, низ које се циједио мед.{S} И дуги разговори испредали су се до  
 да видим, — дрекну Перо опет. — Купује се теле па се и оно гледа а камо ли жена.</p> <p>Благој 
е на грају. — Они читају новине и сваке се седмица по једном поинаде...</p> <p>— Ама побиће се, 
} Око језера, са обје стране, наднијеле се златнолисте врбе и своје дугачке, танке, повијене гр 
ислећи да су то права клепетала, почеле се побожно крстити и кренуле цркви на читав сахат раниј 
а дно нога у тешки, топли јорган, дотле се Перо и умио и кренуо низ чаршију, тражећи да се упоз 
ке, Обрену Пушибрку на дућан.{S} С њиме се отприје помало познавао и сматрао га за пријатеља, а 
 љубити, као оно о Божићу.{S} А свакоме се нешто растужило, свакоме омечало срце, па се расплак 
Јово полугласно.</p> <p>— Није...{S} Ње се и не бојим, — одговори Јока, да се једва чуло. — Ама 
ацкати губицама као да сиса...{S} Кашње се показао као врло живахан и отресит...{S} Чим је поче 
обро је кад не бије вазда.</p> <p>Кашње се и увјерио о томе.{S} Учитељ је био омањи, сићушан мл 
 мухе облијећу ода свих страна и лијепе се за образе, око ушију, и за хаљине.</p> <p>— Ово је п 
 рашири руке као да га разапињу, стресе се и писну као гуја љута:</p> <p>— Ама ко вам то налага 
сани и окићени сваковрсним стварима, те се шарене мараме, рупци, појасеви и бошче, повијају и л 
, хтјела да остане без свога накита, те се малко, као нехотице, ритнула ногом и одгурнула га.{S 
е мило.</p> <p>Јефтан му пружи руку, те се руковаше.</p> <p>— А ми хоћемо да га лијепо дочекамо 
p> <p>— Његова, његова сам ја! — уплете се Милка, хватајући Обрена испод руке и смијешећи се. — 
> <p>— Ја би замолио још кога, — уплете се Обрен, који је и сам волио здравице држати. — Нека б 
форинта...</p> <p>— Није пуно, — уплете се Перо и стаде међу њих. — Није пуно, само кад се има. 
 — рече Обрену.</p> <p>— Куда? — уплете се удовица и потрча за њим. — Куда?</p> <p>— Ето нас др 
 фајда, кад се бију на страни? — уплете се Перо.</p> <p>— Фајда је, — осијече Бошко, љутит, што 
о сам намислио, биће добро и зачудићете се сви!</p> <p>— Да Бог да, — одговорише обојица.</p> < 
 да пане и са столице.</p> <p>— Немојте се правдати и испричавати, — упаде комесар важно. — Ја  
рајући и у једно и у друго. — И немојте се стидити, кад вас је Бог намијенио једно другоме.</p> 
јући се. — Чекао сам по сахата, док сте се пробудио.</p> <p>— Ја сам, — одговори Перо хладно. — 
а поигравати.{S} Изгледало му је, да ће се читава кућа срушити и притиснути га.</p> <p>— Изим о 
Обојица прихватише за столице као да ће се потући, те сиромах Перо читава три корака одскочи у  
ј с њоме ружно.{S} Још је дијете, па ће се научити свеме.{S} Полахко ти с њоме.</p> <p>— А и ба 
 прстима, нарочито по кажипрсту гдје ће се боље видјети, а дебели сребрни сахатни ланац објеси  
ико неће на њега ни осмјехнути, нити ће се намргодити.{S} Зато је и долазио кући доцније него п 
полицајац куцајући се по сабљи. — То ће се у полицији извиђети...{S} Сад морате са мном.</p> <p 
фајда.{S} Ако се бију на страни, побиће се и овђе, а кад се побију овђе, ми прорадимо.{S} Ја са 
о једном поинаде...</p> <p>— Ама побиће се, ако Бога знаш, — упаде Перо. — Зар им не видиш стол 
ће, — опет дочека механџија. — Помириће се они брже и опет ће читати...{S} Не могу они један бе 
аметнији, и научили тај језик и почешће се служили њиме.</p> <p>Доктор је баш устицао шешир на  
, јер ти нема помоћи...</p> <p>И одрече се друштва.{S} Неколико дана живио је осамљен у кући ка 
ори главу и, као постиђено дијете, поче се чешкати по обрви.</p> <p>— Ама молимо те, учитељу, — 
сам ја бунтовник, — <pb n="148" /> поче се бранити Перо и ако муцајући. — Ја сам ја, а бунтовни 
 Ти си будала!</p> <p>Бошково лице поче се растезати као да се кези на кога; десно око заигра м 
стано превртао с бока на бок.{S} И поче се кајати, што је икако полазио на пут и што је будалас 
ада увјери да ствар није жалосна и поче се смијати.</p> </div> <pb n="14" /> <div type="chapter 
>Обрен Пушибрк баци капу с главе и поче се протезати.</p> <p>— Еј Перо, Перо, — узвикну невесел 
такођер одуприје рукама о кукове и поче се бекељити према староме.</p> <p>— Не може бити, — оте 
/p> <p>Пери испаде цигар из руке и поче се димити на ћилиму.{S} Очи му се помутише, усне поблиј 
 на своме као да се застиди мало и поче се измицати, а, у измицању, опази на зиду слику, како М 
ћи мене.</p> <p>Перо обори главу и поче се чешкати.{S} Бијаше му, као да га је неко полио хладн 
о се не смједе даље противити.{S} Обуче се и пође у полицију.</p> <milestone unit="subSection"  
Па остаћемо три дана...</p> <p>Згледаше се и пристадоше.{S} Опремише Тому кочијаша, да се код н 
 n="63" /> <p>Сви ућуташе.{S} Погледаше се и као да хтједоше један другоме у очима прочитати шт 
 да дође још дебљи, крњави зуби указаше се.{S} Он испусти некакав уздах и, прије него што је Пе 
сламу по соби и, онако уморни, поваљаше се по њојзи.{S} Управо на слами је лежао сам Перо, јер  
 хотел и, уз мермерне степенице, попеше се до соба, које им <pb n="98" /> је једна мала, црнпур 
!</p> <p>Сви наврвише на тесту и почеше се гурати.{S} Неко стаде учитељу на ногу, Обрену неко о 
ијајући носом. — Што се више види, више се <pb n="96" /> и зна, више...{S} Ја сам у нашем селу  
ом, па се засмија и он...{S} Зауставише се <pb n="48" /> крај врата и ту се почеше сашаптавати  
 <p>Сви устадоше иза стола.{S} Загрлише се и почеше љубити, као оно о Божићу.{S} А свакоме се н 
оћи ћемо!</p> <p>Чим се смркло, окупише се сви:{S} Јово, Обрен и Јефтан.{S} Сви весели и смјешк 
м, а не оним којим су дошли.{S} Упутише се чопору ниских, сеоских кућа, испред којих се, у праш 
једили старији људи и жене, и — упутише се механи.{S} Око механских врата дизала се граја...{S} 
p>И стаде.</p> <p>Стадоше сви и укочише се.</p> <p>Почеше забленуто гледати један у другога, ка 
. — И немој закаснити.</p> <p>Растадоше се обојица, потпуно задовољни.{S} Благоје задовољан рад 
рођоше кроз двије-три авлије, провукоше се испод некакве грдне капије, док најпошље не изађоше  
надале, па се обје љепше обукле и љепше се накитиле.{S} Удовица се чак и карамфилом, иза уха, з 
и раздрагани, изађоше из куће и кренуше се, да и осталим касабалијама испричају знамениту новос 
 Удари и други пут и три чаше преврнуше се на столу, а празна боца откотрља се и разби у комаде 
 Хоћемо, — заграјаше и остали и куцнуше се чашама. — Ми ћемо му бити сватови!</p> <p>— Окупићем 
орачивши се, стаде пред њега, као да би се тукао. — Знаш ли ти ко сам ти ја?...{S} И знаш ли ти 
иза леђа им, топ или лагум пукао, не би се више препали.{S} Обојица одскочише од земље и блесас 
в пред ноге. — Да се није оженио, не би се ни вратио, нит’ би јављао да долази и „да поздравим  
и к’о ђевојка каква.</p> <p>— Бре не би се ја данас побојала многе ђевојке, — брзо дочека удови 
и лице превукла танким руменилом, те би се, готово, прије могло помислити да је старија сестра  
 човјечански!{S} Да имају мозга, сви би се момци женили.</p> <p>Јефтан се осмјехну.</p> <p>— Па 
еће, да су нам сви таки!...{S} Барем би се опет сви пости постили...</p> <p>Непрестано говорећи 
ово. — Како то јашеш?</p> <p>— Чув’о би се, — одговори Перо као кроз плач, — ама зар сам ја про 
есити...{S} И шта би с њим било, ако би се, Боже сачувај, разболио или испао из кола и ногу сло 
артије на страну и одахнувши мало. — Ви се зовете Перо Карантан?</p> <p>— Зовемо молићемо, — од 
 о тле.</p> <p>Након дуге почивке, јави се на прагу лијепо, младо дјевојче.{S} Носила је на про 
а крштеница! — викну изненада и исправи се. — Крштеница треба, па да ми је извадите...</p> <p>П 
<p>Стари наслухну ове ријечи и заустави се.{S} Стаде преда њу и стиснуту шаку поднесе јој под н 
, која му се склизну низ нос и заустави се управо на брковима.{S} Јефтан Мргудић устаде, љуљају 
етак...</p> <p>Учитељ, зачуђен, искриви се на столици и погледа га тупо, као да пита: а шта се  
} Доста је њему и учитељева.</p> <p>Сви се сложише.{S} Узеше дивит и хартије, те заједнички нап 
е сви.</p> <p>Јефтан, охрабрен, поглади се по брковима и узвиси глас:</p> <p>— Него ако си ти ч 
?{S} Шта се тамо ради?</p> <p>— Не ради се ништа, — одговори Перо весело, раздраган Благојевом  
фтана то ражљути.{S} Он скочи, намргоди се и затресе косом, страшан као лав афрички.{S} Затим у 
ро врисну, скочи са постеље и — пробуди се.</p> <p>— Фала Богу, —- промрмља уплашени Данило, ко 
 рече Перо, још једнако узбуђен. — Људи се инаде, шћери ашикују с официрима...{S} Брука једна!. 
и срећу наш’о?</p> <p>— А што? — зачуди се Благоје. — Ђевојка је кршна и добра, а и мираз носи. 
 за столовима, од духанскога дима, који се као дебела паучина лелујао и повијао по механи.{S} А 
i>јаде</hi> испричати.{S} Јефтана, који се готово није ни растављао од своје заручнице, није мо 
аве касабе и није било чаршинлије, који се бар неколико пута није похвалио, како је вечерао у с 
} Ваљда није било човјека у земљи, који се толико бојао власти колико поп и који би био у стању 
се она послужавник са кахвом Пери, који се бијаше толико збунио и загледао у њу, да није знао к 
као поп, него као голем мрк облак, који се спустио на земљу и поиграва пред њим.{S} И, као да г 
слуга, Игњат, стар, космат човјек, који се једном у пет недјеља бријао а шишао се два пут у год 
 Ама шта је било? — запита Јефтан, који се никако није могао разабрати. — Какав је то белај?</p 
 нарав...{S} И какав ми је то коњ, који се игра и обара људе?...{S} При погодби нијесмо казали  
ите га у затвор, — рече полицајцу, који се појави на вратима.</p> </div> <div type="chapter" xm 
о много!{S} Неки се играју домина, неки се картају, неки се погађају и кладе око нечега.{S} Чак 
се играју домина, неки се картају, неки се погађају и кладе око нечега.{S} Чак, ради веће галам 
ехани.{S} А свијета било много!{S} Неки се играју домина, неки се картају, неки се погађају и к 
ислањао ухо земљи и ослушкивао: чује ли се барем какав тутањ?{S} И почео се љутити.{S} Почео, ч 
ко старих, раштрканих колиба. — Хоће ли се јавити ико?</p> <p>Изнад колиба дизао се танак, плав 
да знам шта се ради у свијету и хоће ли се ђегођ покрвити...{S} Знаш, нема посла без рата...{S} 
ој ми жени говориш?</p> <p>— Па јеси ли се оженио, болан? — готово цикну Јефтан и снажно му сте 
знаш ли ти шта могу ја?...{S} Мислиш ли се са мном играти, а?...{S} Кажи ти мени, — дрекну јаче 
хтједе јој прилетети да је придржи, али се она изврну и отскочи од њега као опарена.</p> <p>— Б 
 Перо и, онако у свима хаљинама, завали се у кревет.</p> <p>— Фала Богу кад смо овђе, — рече и  
ији.{S} Он збаци пртљаг са себе, извали се под дуд на старчеве кесе и варка као заклан.</p> <p> 
и грлећи га. — Загледали се, замиловали се и брже ћемо се вјенчати.{S} Добра је, златна је, а у 
и.{S} Само су дахтали обојица и гледали се тупим, безизразним, умореним погледом.</p> <p>Изнена 
о објави он Пери грлећи га. — Загледали се, замиловали се и брже ћемо се вјенчати.{S} Добра је, 
.</p> <p>— Ти сваки дан љепша, — нашали се Обрен, приближујући се Милки и гледајући је како точ 
25" /> <p>— Како је, љепотице? — нашали се Јефтан, хватајући је за подвољак. — Како?</p> <p>— < 
 и вели: »к’о риба брез воде« а не вели се: »к’о риба брез вина«...</p> <p>Домаћица, под којом  
а као да размишља: или би заплакао, или се засмијао?</p> <p>— И сад одма да се жениш.{S} Сад! — 
ма) смјежуране коже, набијељена, помоли се на вратима носећи <hi>слатко</hi> и воду.</p> <p>— Ј 
е.</p> <p>— Путуј ти, игумане, не мисли се манастиром, — прогунђа Перо, затварајући врата за њи 
</p> <p>Јован остави лулу и као замисли се.{S} Поче нешто у себи рачунати, погледајући их испод 
> <p>— Добро, осијече Благоје и уозбиљи се. — Љубица је кршна, добра и носи ти пет хиљада мираз 
нога, што је сједио на новинама).{S} Ми се нијесмо могли бити, јер нијесмо јунаци...{S} И није  
ђима уза зид и уздахну.</p> <p>— Све ми се чини, да ће ми се некаква несрећа десити ако пођем с 
ахну.</p> <p>— Све ми се чини, да ће ми се некаква несрећа десити ако пођем сам, — рече.</p> <p 
една живота. — Волим, брате.{S} Срце ми се стисне и сузе ми ударе на очи, кад погледам све пуст 
не може да се сјети...</p> <p>— Чини ми се да ће киша, — рече најпошље, тек да прекине ћутање.  
ебе и удари ногом о тле.</p> <p>— Ти ми се не мијешај у послове! — викну. — Шта ти знаш? ..{S}  
 затапша рукама. — Ух, ух, брате, то ми се хоће!</p> <p>— А таке у нашем мјесту нема! — окреса  
, с тога ја и плачем, — викну, — што ми се чини, да се не враћамо више, ако поћерамо к’о што см 
поново, узимајући га испод руке. — Жени се, јадан брате, и не губи младост узалудно...</p> <p>— 
е једнако бринуо за њега.</p> <p>— Жени се, — савјетовао га је поново, узимајући га испод руке. 
<p>Јефтан се осмјехну.</p> <p>— Па жени се и ти! — рече.</p> <p>— И хоћу, — дочека Перо брзо.</ 
кну удовица, нудећи га ракијом. — Ожени се и буди чојек!{S} Само пази: не узми младо ни лудо.{S 
 жене је кућа празна.</p> <p>— Па ожени се болан! — узвикну удовица, нудећи га ракијом. — Ожени 
јербо кад се свеме свијету смркне, мени се сване и мене моја Стака чека на вратима, па руке шир 
е. — Има пуно облака...</p> <p>— И мени се чини, — потврди удовица и, као нехотице, све се више 
ру, — Шта се вама чини?</p> <p>— И мени се чини, — одобри Перо одмах.</p> <p>— А ја се не бојим 
>— Бећари сад на пољу јадују, а ожењени се у кућу радују, — избаци, потпуно задовољна, што је м 
унила собом, закрчила пролаз, а степени се чисто повијају под тежином јој.</p> <p>Угледавши зет 
е силесија ситних мушица.{S} На средини се издизао широки дуд, а испод њега, на простртим, стар 
И он некако чудновато застења...{S} Они се тргоше...{S} Јока сакри лице бошчом и утече у кућу,  
 се код некаква познаника одмара, а они се полако упутише уском путањом, која је водила кроз ри 
а ће крштеница мртву човјеку?{S} На они се свијет иће и без пасоша и без крштенице...{S} То не  
ћи? — запита. — Сјутра одма!</p> <p>Они се зачуђено згледаше.</p> <p>— И нека вам је сретан пут 
итељ се осмјехну и, од радости, наклони се опет.{S} Видјело се, да су га Јефтанове ријечи погод 
мо молићемо, — одговори Перо и преклони се читавом половином тијела. — Баш се тако зовемо...</p 
асти, — понизно одговори Перо и поклони се до земље.</p> <p>Згоднијега одговора није могао смис 
му тијелу нестаде му снаге.{S} Прислони се <pb n="128" /> уза зид и забленуто поче мјерити Благ 
 да заплаче.</p> <p>Перо Карантан збуни се.{S} Хтио би да помогне Јови и да му се у невољи нађе 
 да ме на муке мећете.</p> <p>— Притрпи се само до сјутра, — одговори му Јово тихо, милујући га 
ренувши се Милки, дубоко уздахну, удари се руком у прса и пође.</p> </div> <pb n="57" /> <div t 
ицу.</p> <p>А Данило се исправи и удари се у прса.</p> <p>— А мене коњ није мог’о оборити! — ре 
Игњат измахну руком и свом снагом удари се у прса.</p> <p>— А-а утекли су!{S} Утекли! — дрекну. 
лине, почела и по коси гладити, а стари се само смјешкаше и пипаше му одијело, ваљда да се увје 
лободица и ја иђем тамо...</p> <p>Стари се одуприје рукама о кукове и унесе му се у лице.</p> < 
ћи Јоку. — И ручали смо...</p> <p>Стари се осмјехну и одобри главом.</p> <p>— Нека сте ручали,  
гу страну скрећао погледа.</p> <p>Стари се лагано диже са сандука.{S} Полако, као шетајући, пођ 
 да, — одговорише обојица.</p> <p>Стари се опет појави на вратима, носећи читав нарамак сламе.{ 
весело. — Пријатељи дошли.</p> <p>Стари се лијено исправи и, одупирући се леђима о стабло дудов 
 смо и са малим задовољни.</p> <p>Стари се дохвати за ухо, као да није добро чуо.</p> <p>— А и  
м ја жив...«</p> <p>Слушајући ово, Пери се ражали.{S} Десио <pb n="86" /> се мека срца, па му д 
вршено је да не може љепше.</p> <p>Пери се посјекоше ноге и у свему тијелу нестаде му снаге.{S} 
е застиди па се окрену у страну и сакри се за мурвово стабло, а поп испусти мотику, земљавим пр 
опет поче умјереније живити.{S} Затвори се у собу и поче читати <title>Свето Писмо</title> и ра 
а, а дах заустави. <pb n="85" /> Погури се и лагано, на прстима, приближи им се мало.</p> <p>—  
и.{S} Ако ти буде добра жена, изнова си се родио и биће ти добро; ако ти буде зла, онда куку те 
 мало и окрену се Пери.</p> <p>— Кад си се намислио женит’ што се не ожени из наше касабе? — ок 
тајао поред постеље. — Фала Богу кад си се пробудио!</p> <p>— А ко ти је то? — запита Перо зачу 
ном, јаче удари о зид.</p> <p>— А ти си се напио, несрећо, — узвикну Перо опазивши га. — Док <p 
ући, као кад чита пјесмарицу. — И ти си се, Јефтане, оженио с миразом, и ја сам се оженио с мир 
Јефтан, чим се доктор удаљио. — Како си се ти смио усудити, да ми дођеш?</p> <p>— Ја нисам знао 
мене!</p> <p>— Муч’ ти, магаре! — окоси се Перо на њега. — Кад ја иђем, свакако ћеш и ти.</p> < 
...</p> <p>— Ако хоћеш хајдемо! — окоси се Јефтан устајући.</p> <p>— Ама ја велим: ја ћу само м 
 зачуђено.</p> <p>— То ја знам, — окоси се Благоје. — Него, ако хоћеш, остави све мени, па да у 
у?</p> <p>— А ђе су друга кола? — окоси се Данило, отимајући се. — Није ово шехер.</p> <p>Перо  
што се не ожени из наше касабе? — окоси се. — Овако мучиш и себе и нас...{S} И није ти грехота  
те, што ми то прије не казасте? — окоси се Перо, мрко је гледајући. — Ја нисам крив..{S} Зар ја 
p>— Шути, Бога ти, шта ти знаш? — окоси се Бошко. — Каква ми је то пулитика?</p> <p>Алекса га м 
говорио? — осијече Обрен оштро и испрси се. — Зар она није твоја?{S} И зар сада њу мислиш прева 
асположењу, — живо дочека Благоје. — Ти се само на ме ослони...{S} Само на ме!..{S} Ако имаш по 
’о и два пријатеља и једно момче, да ти се прогостимо у кући два три дана.</p> <p>Старац одскоч 
о би дао доктору да си ожењен, па да ти се разболила жена.</p> <p>— А пристајеш ли ти, да одмах 
од спавања!...{S} Ко је паметан, тај ти се не миче од своје куће, нит’ се пати ’вако к’о ми...< 
зи и „да поздравим пријатеље“.{S} То ти се само каже!</p> <p>— Е, баш је лијепо! — рече Јово, п 
раха.{S} Поблиједи, полегути се, ухвати се за гриву и склопи очи да не види своје пропасти, а Ј 
својим подвизима, јер је волио черупати се макар с киме.{S} Ријетко које комшијско дијете да ни 
лучи да набави једнога слугу.{S} Обрати се пријатељима и они му нађоше Дамјана, овога истога Да 
и сјутрадан, на Велики Четвртак, испети се на комшијски дуд и ту ударати у даску, попут црквени 
едити <pb n="92" /> поред Томе и возити се...{S} Ипак не одговори ништа.{S} Само упрти пртљагу  
дно са Данилом!...{S} Није шала удаљити се, сам самцит, толико од куће и доћи у туђ свијет, гдј 
 лишће опустило се, па нити шушти, нити се миче.{S} Из мркожуте, сагорјеле траве бије чудна вру 
учај.{S} Нити је ко у воду скочио, нити се ко објесио; ни земљотреса, ни каква привиђења није б 
више не могу гледати по сокаку и мучити се с њиме, него треба коме другоме да га натоваримо на  
мрије од страха.{S} Поблиједи, полегути се, ухвати се за гриву и склопи очи да не види своје пр 
 да је овај, према томе, дужан, бринути се за његову удобност.{S} И Перо се морао мучити као ни 
 свиђала и, не размишљајући дуго, упути се њојзи.</p> <p>Ступивши на врата механска, застаде ма 
освети.{S} Затим сиђе на авлију и упути се дуду, испод кога су Данило и Игњат слатко спавали.</ 
а.</p> <p>— Тако је, — потврди, правећи се озбиљан. — Шта би било са женама, да се нијесу удава 
радом, сједио је и писао нешто, правећи се као да не види Перу.{S} Пребирао је некакве хартије  
сја врућина! — прогунђа Јефтан, хладећи се огромном, прљавом махрамом. — Погинућемо на путу!</p 
 Данило, отирући зној са чела и хладећи се капом. — Све село обиграх, па га нема.{S} Кажу, да ј 
едва проциједи кроз зубе Перо, мргодећи се. — Нема ни кошуље...{S} Тако је то, браћо, кад нема  
ти био? — запита, затим, Перу, мргодећи се и гледајући га оштро.</p> <p>— А што питаш? — осијеч 
en</foreign>? — запита Благоје мргодећи се и као гунђајући нешто. — <foreign xml:lang="de">Waas 
 шапат.{S} Застаде.{S} И полако, држећи се зида, поче гледати око себе на све стране.</p> <p>—  
 она шћућуривши се уза зид и као бојећи се да је не удари по глави.</p> <p>Перо уљезе у авлију  
А чујеш, зете, — настави стари врпољећи се и непрестано погледујући у жену, као да вели: хоћеш  
>— Тако је, — опет одобри Перо врпољећи се. — Тако је то...</p> <p>Поп га обгрли објема рукама  
 те куња, лијено машући репом и бранећи се од силних муха.</p> <p>— Ово је село мртво, — рече П 
чојек од књиге, — промуца Перо црвенећи се, — ама о Геновеви знам причати и сад.</p> <p>— Генов 
но, стидљиво, оборених очију и руменећи се, поднесе она послужавник са кахвом Пери, који се биј 
мче!{S} Лијеп објешењак! — рече, кесећи се. — Исти покојни отац!...{S} К’о да њега гледам.</p>  
јесте преварили? — запита опет, крстећи се. — Шта ћу им ја?</p> <p>— Ако ти је име Перо Каранта 
 а украшавао их је увијек он, не љутећи се, наравно, ако би и њега когод тако украсио.{S} Разли 
па да знаш? — питао је Аћим, као љутећи се помало, премда он нити је могао нити смио озбиљно се 
Сви непоштени! — прогунђа стари мрштећи се.{S} Затим устаде и, испод ока, погледа госте. — А шт 
.{S} Гледао је и чудио се свему, мучећи се, да сам себи одгонене: нашто оволика гунгула и зашто 
испупченим трбухом, стајао је смијешећи се и обје руке ширио према гостима.</p> <p>— Хе, хе, бр 
пњи, бољи је! — упаде Благоје смијешећи се. — Ама само немој радит’ без мене...{S} Овђе су све  
хватајући Обрена испод руке и смијешећи се. — Ја само њега бегенишем...</p> <p>Перо се прекрсти 
е, — одговори Перо понизно, снебивајући се. — Ви како гласате мени је право.{S} Мени не треба н 
.{S} Он <pb n="100" /> лагано, гегајући се, пође у једну ћошу, гдје су за омањим столом сједила 
рпљиво разгледао све око себе, надајући се, да ће какогод опазити дјевојку.</p> <p>— И јес’ и ј 
ао и освртао се на све стране, надајући се, да ће је сваки час угледати.{S} Узалуд!{S} Вјетар ј 
тову неће никаква! — уздахну огледајући се у огледалу. — Хајде, кукавче црни, у манастир па пос 
рали четири до пет полицајаца, врзајући се око двају нешто љепше обучених цура, по свој прилици 
ницу и, у тихе љетње вечери, напајајући се мирисом јоргована и пјесмом бумбуловом, љуљушкати је 
 осмјехкујући се на свакога и увијајући се између солдачких редова, који су је задиркивали.</p> 
 и опколише их.{S} Пушећи и смјешкајући се гледали су их, необично уживајући у њиховој свађи, к 
 сам двојбен одговор, — рече, чешкајући се оловком по глави и гледајући некуд у страну. — Ви ст 
очи поплашено <pb n="5" /> и, чешкајући се по глави, погледа низа се.</p> <p>— Није ми жао глав 
фтан устајући са столице и исправљајући се. — Ми <pb n="160" /> смо те зовнули, да ти јавимо, д 
има.{S} Јефтан Мргудић устаде, љуљајући се и тетурајући, хтједе бацити чашу, али му се некако и 
, — настави Јефтан поносито, спремајући се, да и трећи пут удари руком о сто.— Жена нам треба!{ 
руга кола? — окоси се Данило, отимајући се. — Није ово шехер.</p> <p>Перо опусти руке низа се и 
Обрен остављајући тефтер и прислањајући се леђима уз вреће од пиринча.</p> <p>— Ама крштеница ј 
ј новце, Перо, — викну Благоје пипајући се по џеповима. — Ти плати за обојицу, јер ја немам сит 
ву, душе ми! — кликну Јефтан, ударајући се руком по челу. — То су нас обојица преварили и изнев 
иђети, свијета, — вели Јован, старајући се, да изгледа озбиљан и замишљен. — Ја к’о кириџија ви 
хујући, показа му собу, Перо, старајући се да што мање времена изгуби, честито и не погледа на  
</p> <p>Обрен дохвати аршин и, играјући се њиме, поче дражити дебелу, полугубаву мачку, која је 
stone unit="subSection" /> <p>Враћајући се у хотел, Перо, на чаршији, опази Данила, гдје се пом 
hi>збогом</hi>, изађе.</p> <p>Враћајући се, срете Јефтана.{S} Носио је под пазухом и у рукама н 
ји послови, — окреса полицајац куцајући се по сабљи. — То ће се у полицији извиђети...{S} Сад м 
 — дочека Пера веселије, готово смијући се. — Има, брате, још људи који путују...{S} Зар смо ми 
њој...</p> <pb n="52" /> <p>И, радујући се што је постао тако разговоран, задовољно се поглади  
 љепша, — нашали се Обрен, приближујући се Милки и гледајући је како точи кахву. — Нијесам ни з 
усито, одгурнувши Данила и приближујући се. — Чекао сам по сахата, док сте се пробудио.</p> <p> 
у радиш? — прекори га Перо приближујући се. — Зар ти је ту мјесто?</p> <p>— Па куд ћу? — запита 
ам, имам, — рече најпошље, осмјејкујући се. — И могу дати, могу...</p> <p>— А кирија? — запита  
S} Пође од стола до стола, осмјехкујући се на свакога и увијајући се између солдачких редова, к 
што сам пред смрт говораше, осмјехујући се и питајући за Перу.{S} И Перо остаде самац, <hi>сам  
p>— То је, — одговори стара осмјехујући се, — то ти је суђеница...</p> <p>Пери испаде цигар из  
<p>— Нихтс... — рече доктор осмјехујући се, пошто га је добро прегледао. — То завтра буде ганц  
е ни на кога, отрча даље.</p> <p>У кући се диже читава узбуна.{S} Стрико Васо трчао је и завири 
нда... — поче оним вишим гласом, пењући се на столицу. — Онда... које ви мени тако лијепо кажет 
читељу пази! — дрекну Јефтан, провирући се напријед. — Не зацрни нам образа!</p> <p>— Јао, очеп 
ружан твој живот, — рече Перо, обзирући се и испод ока гледајући свирачице.</p> <p>— Па и није, 
<p>Стари се лијено исправи и, одупирући се леђима о стабло дудово, сједе.</p> <p>— Ама ко сте в 
о је необично, — уздахну стара, отирући се јаглуком око уста. — Како <pb n="136" /> ћу ја да св 
 Перо благим, очинским гласом, окрећући се и као тражећи нешто. — Хајде нађи и донеси једну чис 
естан богме, — потврди Данило, окрећући се и гледајући: чекају ли га још дјеца. — Мени је каз’о 
т? — пријекорно запита доктор, окрећући се Пери. — Во ист полесно?</p> <p>Перо нијем, укочен, н 
ук и шетао се између клупа, не окрећући се ни на једну страну и не говорећи ништа.{S} Тада нико 
оказивао, млатарајући рукама и окрећући се час на једну час на другу страну, док су дјеца бекељ 
огих излога, пред дућанима, не осврћући се на то, што су га пролазници сваки час, често и врло  
било оваке бруке!</p> <p>И, не осврћући се ни на кога, отрча даље.</p> <p>У кући се диже читава 
у и платити.</p> <p>Јефтан, не осврћући се, онако преко рамена окреса: — па вади... мени је све 
одговори механџија хладно и не осврћући се на грају. — Они читају новине и сваке се седмица по  
 јој поп пишући крштеницу и не осврћући се на њих, — ево и Перо мисли исто к’о и ја.{S} И он ми 
и, стиште своје снажне шаке и раскорачи се пред њим као да би да се хрве.</p> <p>— А опет си ми 
гнута рука клону јој, брада заигра, очи се наводнише.{S} Перо, преплашен, хтједе јој прилетети  
да сатјера.{S} И заигра му брада, а очи се зацаклише.{S} Очас препознаде Благоја Маринчића, сво 
и браду, изађе између кукуруза, подбочи се рукама о <pb n="32" /> кукове и одмјери га мрким пог 
ниш.{S} Сад! — дрекну Јефтан, прибравши се мало. — Одма да тражиш ђевојку!</p> <pb n="13" /> <p 
Јок!{S} Јок! — повика Обрен, умијешавши се међу њих и хватајући Јефтана за рукав. — Ми други пр 
маш три коња, — рече Јефтан поздравивши се с њим. — Ако хоћеш да нам их даш под кирију до касаб 
кар и за врата, и заспао.{S} Пробудивши се подбуо, мамуран, помућених очију, замршених бркова и 
<p>— Жао ми је, — рече Јово, уозбиљивши се. — А мени је добро!...{S} И здравља и пара и свега и 
>— Јес’, — једва промуца она шћућуривши се уза зид и као бојећи се да је не удари по глави.</p> 
нећу ја? — дочека стари и, раскорачивши се, стаде пред њега, као да би се тукао. — Знаш ли ти к 
 <p>Перо уљезе у авлију и, раскорачивши се на широко, погледом поче тражити попа.{S} Опази га у 
> <p>— јок, — осијече Благоје отргнувши се. — Плати трошак овђе, па пусти мени да ти гладим ств 
љину, а нећу жену.</p> <p>Па, окренувши се и не рекавши ни <hi>збогом</hi>, сам оде у хотел.</p 
етина од говедине?</p> <p>Па, окренувши се Милки, дубоко уздахну, удари се руком у прса и пође. 
момак! — живо дочека Милка и, окренувши се у страну, засмија се.{S} Обрен пође за њом, па се за 
 запита <pb n="62" /> Јефтан, окренувши се друговима. — Реците и ви коју.</p> <p>— Прво: треба  
аћо, точите. — подвикну Перо, окренувши се опет друговима. — Вина, фала Богу, има.{S} Има браћо 
Јефтан и направи мргодно лице. — Не бој се, да ћеш ти што потрошит’.{S} Имам ја пара, да платим 
а зову ме и бекријом...</p> <p>— Не бој се ти, — сокољаше га Јефтан живахније. — Још има наде.< 
о сви <pb n="33" /> потпокорни и да јој се вазда за здравље Богу молимо...</p> <p>— Тако је, —  
 као мачак кад га милују, и примаче јој се ближе.{S} Опет је пољуби.</p> <p>— Хајде, Перо, да и 
 хљеба дати без њега...</p> <p>Јово јој се приближи.</p> <p>— А он ти брани и да се удаш?</p> < 
ше уз широку, кривудаву тесту, на којој се, у даљини, издизао и ширио бјеличаст, провидан облак 
тједе запитати: а шта ће то?...{S} Ипак се некако прибра, извади кесу да плати попу, па, пољуби 
штрију него што су отац и мати.{S} Ипак се тјешио тиме, што је знао да има још дјеце у школи, п 
шој касаби, улови ми кога.{S} Кажи, нек се од мене не боји пријеваре.{S} Ја воде никад не сипље 
дложи Благоје.</p> <p>— Тако је.{S} Нек се тамо вјенчају! — прихвати стари живо. — Не дам ја ни 
м, и ја сам се оженио с миразом, па нек се и он ожени.{S} То је прво.</p> <p>— А друго?</p> <p> 
њим, у касабу <pb n="154" /> му, па нек се тамо вјенчају, — предложи Благоје.</p> <p>— Тако је. 
грлише и почеше љубити.{S} А Данило тек се сада увјери да ствар није жалосна и поче се смијати. 
тенице и не би му је дао све дотле, док се најприје подробно не би код власти распитао: нема ли 
велим к’о брату.</p> <p>Перо сачека док се Милка са Обреном добро не заговори.{S} Није волио да 
азујући на Перу. — Он је и закаснио док се уредио, јер се у пунца не долази неуређено.</p> <p>Н 
икните и дигните грају...</p> <p>Учитељ се био толико заговорио, да је чак заборавио и на вино  
рође ово весеље без тебе?</p> <p>Учитељ се осмјехну и, од радости, наклони се опет.{S} Видјело  
ађа ђецу...{S} Оклен би ми били, да нам се нису женили стари?..{S} Оклен питам те?</p> <pb n="1 
о их погледаше.</p> <p>— Аха, нисте нам се надале! — узвикну Обрен, слободно ступајући у <pb n= 
 зину.</p> <p>— А ко ти је каз’о да сам се вјенчао? — отегну. — Незнаш ти на какав сам белај ог 
се, Јефтане, оженио с миразом, и ја сам се оженио с миразом, па нек се и он ожени.{S} То је прв 
што је стегнуо јуначко срце своје и сам се кренуо на пут, стиже Перо, након два дана, у чувену  
у и унесе му се у лице. — Ево, како сам се ја оженио, па ме није гром убио, него ми све у реду. 
родати у ропство.{S} А ја волим што сам се прод’о.</p> <pb n="39" /> <p>— Чујеш, — дочека Перо  
>— Ако ти је име Перо Карантан, нијесам се преварио.</p> <p>Перо се замисли.</p> <pb n="144" /> 
да умало није јаукнуо.</p> <p>— Нијесам се оженио, — застења <pb n="166" /> Перо, кријући очи о 
и... — опет ће Јован.</p> <p>— С овијем се нећеш погодити!{S} Хајдемо! — рече Јефтан љутито и о 
једно да се мучи са муштеријама и да им се »криво куне“.{S} Лакше му је било <pb n="22" /> сјед 
ри се и лагано, на прстима, приближи им се мало.</p> <p>— Је ли те стрина виђела? — шаптао је Ј 
Томе! — викну загушено, приближујући им се. — Нема Томе, нема кола, нема вожње, нема пута!...</ 
 у <pb n="47" /> собу и приближујући им се. — Нијесте знале, да ћемо и ми доћи да пијемо кахву. 
је још Аћим ловио пријатеље и хвалио им се:</p> <p>— Опет је он кршан!...{S} Он ће и опет бити  
S} Gleich</foreign>...</p> <p>За час им се на столу зарумени овећа боца изврсна вина.{S} Благој 
ше опет.{S} И удовица и Милка сад су им се надале, па се обје љепше обукле и љепше се накитиле. 
сви су били некако весели, а на лицу им се огледала радозналост, да час прије виде ту лијепу не 
м, уобљеним, необичнијим гласом, каквим се обично здравице држе. — Ви сте мене, овај, <pb n="4" 
— одговори Јефтан. — Ев’ овако проводим се боље него све друге газде.{S} Живим к’о гроф!{S} Док 
 те ме проћераше и не узех је.{S} Бојим се само да ме не уфате, јер су ми запријетили, да ће ми 
о несрећи. — Шта ти је?</p> <p>— Мислим се колико смо утекли од куће, — одговори Данило жалости 
окварио весеље читава друштва.{S} Затим се завали на столици, десну ногу метну на сто, међу чаш 
<pb n="8" /> па опет у Данила.{S} Затим се окрену Обрену.</p> <p>— Нема, нема брате, — прошапта 
јесто. — У мене је вазда овако. — Затим се окрену у страну и слушаше како вјетар звижди, тресе  
ко не улази у собу? — плану Јефтан, чим се доктор удаљио. — Како си се ти смио усудити, да ми д 
ефтан.</p> <p>— И доћи ћемо!</p> <p>Чим се смркло, окупише се сви:{S} Јово, Обрен и Јефтан.{S}  
пошто је уљегао у авлију и са слушкињом се најпријатељскије поздравио. — Ево ме опет, — понови  
ка, па га задиркују и пецкају, грохотом се смијући, ако каткада, леђима или раменом, јаче удари 
— Хајдемо тражити другога.</p> <p>Јован се бржебоље одмаче од плота и стаде преда њих.</p> <p>— 
етан? — упаде Перо снуждено. — Несретан се родио, несретно живим, несретно се и женим...</p> <p 
одмах за старим изишао некуда, а Јефтан се користио Периним <pb n="83" /> душеком, кога је отео 
је лијепо...{S} Нека још!</p> <p>Јефтан се ђаволасто осмјехну.{S} Куцну празном боцом о сто и н 
да је паметна и кућаница.</p> <p>Јефтан се мало намргоди.</p> <p>— А треће? — запита брзо.</p>  
, сви би се момци женили.</p> <p>Јефтан се осмјехну.</p> <p>— Па жени се и ти! — рече.</p> <p>— 
грајаше сви, грлећи Перу.</p> <p>Јефтан се прислони раменом уз прозор и замишљено поче добовати 
 су се од њега и сакривали свуда (Обрен се сакривао за вреће с пиринчом) и једини Јефтан што му 
метан човјек треба да има.</p> <p>Обрен се осмјехну.</p> <p>— Дај и мени два форинта, па вади,  
јника музика, у врху баште, свирала, он се лагано љуљушкао на столици, пушио и пијуцкао.</p> <p 
.{S} И, као да га вјетрови понијеше, он се брзо окрену и отрча из авлије.</p> </div> <pb n="44" 
ем пупољку...</p> <p>Осим са дјецом, он се је волио тући и борити и са живином.{S} Патили су од 
 и кад неко, у страни, испали пушку, он се трже и прекиде поучавање.</p> <p>— Ето га! — викну о 
но према другоме:{S} Јово и Јока.{S} Он се једном руком наслонио на зид и гледа јој право у лиц 
тога часа скочи и зовне Данила.{S} И он се диже...{S} Почеша се мало и хотимично се растресе на 
оста је било да учитељ покаже прут и он се одмах стишавао и, положивши руке на клупу, уозбиљио  
ит, намргођен.{S} Нажуљио леђа, огребао се по руци, а бухе га ишарале својим уједима.{S} У љути 
b n="15" /> <p>Када је одрастао и могао се мијешати са осталом дјечурлијом на улици, постао је  
.{S} Под големим кубетом њезиним пружао се дугачак сто, препун јела, пића и сваке ђаконије, а о 
е јавити ико?</p> <p>Изнад колиба дизао се танак, плавичаст дим и повијао се по чађавим, сламни 
дизао се танак, плавичаст дим и повијао се по чађавим, сламним крововима...{S} Ничији глас ни т 
 и, тако претоварен као парипче, смијао се безбрижно и весело.{S} Опазивши Перу он застаде мало 
абио, полетио с њега главачке и скљокао се на земљу..</p> <p>— Шта би? — заграјаше сви притрчав 
амо свануће, похитао је попу.{S} Обукао се као и јуче, угладио се, само што се нешто више оглед 
е нешто више огледао у огледалу, чешљао се мимо обично и фес мало накривио на лијеву страну, пу 
је баш устицао шешир на главу и спремао се да пође некуда, кад усплахирани Перо утрча у собу и  
ог тога је приступио и Пери.{S} Упознао се с њиме, нашалио се и почео му сједити у магази.</p>  
 хвали.</p> <p>Негдје у то доба упознао се Перо са Јефтаном Мргудићем, првим својим јараном.{S} 
аклињао, да ће бити уредан.{S} Заклињао се и да ће претрести и уредити кућу и све ствари по њој 
{S} Узалуд!{S} Вјетар је пиркао и играо се танким завјесама на прозорима, али њезина глава ни ј 
 у прву недјељу по Крсноме Имену, морао се одржати и сви јарани опет се, у уречено доба, нађоше 
шао би мргодан, пљувао у јаглук и шетао се између клупа, не окрећући се ни на једну страну и не 
токол.{S} Нестрпљиво је шетао и освртао се на све стране, надајући се, да ће је сваки час углед 
 се једном у пет недјеља бријао а шишао се два пут у години, те изгледаше као какав људождер.{S 
какву ђевојку? — прошапта Перо, пажљиво се осврћући на све стране да га ко не би чуо. — Ђевојку 
>— Честитам, — испусти кроз нос, учтиво се наклонивши, пошто се мало прибрао. — То ми је мило.< 
онај брзојав.</p> <p>— На моју душу ово се он оженио, чим долази, — рече прочитавши га и одмах  
 и онако спаваћива опколише га.{S} Јово се саге и примаче му уста ушима.</p> <p>— Еј стрико!— з 
а ко сте ви? — запита јаче.</p> <p>Јово се засмија и пљесну рукама.</p> <p>— Зар не знаш мене?  
ка! — кроза смијех викну Јефтан, поново се враћајући друштву и вукући Перу за <pb n="168" /> со 
> <p>— ...и мати је ашиковала, — поново се уплете онај из гомиле.</p> <p>— ...и мати ти је ашик 
а прозору, млатарајући рукама, и поново се поврати вратима.</p> <p>— Кажи Јоки, — викну жени, — 
ти.{S} Нареди и доручак и пива и поново се окрену Пери.</p> <p>— Ја знам кршних пуно, — рече, с 
а бухе, па никако очију да склопи, него се непрестано превртао с бока на бок.{S} И поче се каја 
је кога пуштао, нити куда излазио, него се од јутра до мрака климатао <pb n="58" /> на једној в 
згуби, честито и не погледа на њу, него се одмах поче чистити и уређивати.{S} Очешља се лијепо  
ује ли се барем какав тутањ?{S} И почео се љутити.{S} Почео, чак, по обичају, гунђати и проклињ 
 поп, који тек што бијаше устао и почео се умивати, а полијејевала му лијепа Мара, обучена у ла 
 је баш к’о што треба...</p> <p>И, брзо се окренувши, као на крилима отрча у хотел.</p> <milest 
ње...{S} Игњат је рикао по авлији и био се у прса...{S} Једина <pb n="88" /> стрина била је мир 
ратко вријеме врло славан.{S} Прославио се витешким својим подвизима, јер је волио черупати се  
 попу.{S} Обукао се као и јуче, угладио се, само што се нешто више огледао у огледалу, чешљао с 
јим сам вас рад поближе упознати, родио се љета господња не знам кога, али свакако барем прије  
стајали на ногу...{S} Гледао је и чудио се свему, мучећи се, да сам себи одгонене: нашто оволик 
d> <p>— Тешко ми је и претешко, — тужио се Перо Обрену, након пуна два мјесеца, уздишући и прев 
 не тражећи постеље ни јастука, извалио се ма гдје, макар и за врата, и заспао.{S} Пробудивши с 
ан«...</p> <p>— Красно дијете, — хвалио се Аћим свакоме. — Знао сам ја, да ће бит’ мимо остале. 
у чаше, и запјева.</p> <quote> <l>Фалио се жути лимун крај мора,</l> <l>Има л’ иђе иког љевшег  
о и Пери.{S} Упознао се с њиме, нашалио се и почео му сједити у магази.</p> <p>— Хајде затварај 
ао и, положивши руке на клупу, уозбиљио се као какав старац.</p> <p>Кроз годину -дана постао је 
е прочитавши га и одмах скочи. — Оженио се, погани син, без нас! — викну веселије, па се окрену 
рече и отрча из дућана.</p> <p>— Оженио се Перо! — довикну Јови издигнувши брзојав изнад главе  
ш и веселиш се, а?</p> <p>— Ја... напио се од јада, — дочека Данило, покушавајући да се исправи 
 у кући као пустињак какав.{S} Затворио се у собу, па нити је кога пуштао, нити куда излазио, н 
заћи, или ће остати у колима?{S} Згурио се у крај, па нијемо и тупо гледа своје касабалије, а к 
на поред лијепе Швабице боловао, вратио се у <pb n="155" /> касабу и почео <hi>оздрављати</hi>. 
е сврши.</p> <p>Тужан и жалостан вратио се Перо кући и, као да му је био сав свијет <pb n="41"  
тио да изведе нову мајсторију и спустио се на прва кољена, а Перо се ослабио, полетио с њега гл 
х очију, замршених бркова и косе, љутио се на себе и на свакога.{S} Псовао је механџије, псовао 
 у руци овећу чашу препуну вина, укочио се и издигао главу на више, као да се слика.{S} На једн 
заручницу</hi>...{S} Узалуд!..{S} Мучио се ништа мање, него ли у кући Јовина стрица, кад су га  
и људи знају, каква је то фајда.{S} Ако се бију на страни, побиће се и овђе, а кад се побију ов 
И опази, удаљену, љепоту-дјевојку, како се купа на валима, на мјесечини.{S} Дугачке, црне косе  
 реду.{S} Што се и ти не жениш?{S} Како се не стидиш својих сиједих коса?..{S} Чојек у годинама 
аш шта радиш...{S} Ја ћу ти казат’ како се ради, — биле су му прве ријечи што их је тада рекао  
апита. — Млад је он, па још не зна како се кућа кући...{S} Обоје су млади к’о кап, па треба да  
о се презагријана пећ заруменила и како се, на маломе асталчићу, чиста препеченица злати у боци 
чао је: како је бјежао испред ње и како се, најпошље, спасао.</p> <p>Угледавши госте, он устаде 
а.{S} Оцу му је било име Аћим, или како се на корицама читуље потписивао <hi>Јоаким</hi>, а мат 
ило покуњено, — Сам Јован, не знам како се зове, има три коња.</p> <p>— А нама требају четири!  
 сад паметан.{S} Ја сам ти показао како се путује, па хајде сам...</p> <p>Перо се прислони леђи 
.{S} Није им био вичан и није знао како се с њима треба понашати.{S} С тога се мало погури, обо 
— викну још с врата, чим је опазио како се презагријана пећ заруменила и како се, на маломе аст 
 n="20" /> <p>Једва друге године некако се навикао на њих.{S} Написао их читкије и, са великом  
а, да пођу за њим.{S} Пођоше.{S} Полако се прикрадоше до стрикине собе и тада Јово једним јачим 
ве руковијети босиока и јоргована, тако се читава соба освјежи и чудновато замириса.{S} Лагано, 
ам ни знао да си... тако одрасла и тако се раскрупњала...{S} Права ђевојка!</p> <p>— А... и ти  
изгледао као каква мапа.{S} Пролијевало се чак и по тлима, ту се мијешало са пепелом од цигара  
г, кљастог дуда, весело грокћући ваљало се двоје свињчади.</p> <p>Из авлије уљегоше, кроз ониск 
о товар жита, — говораше стари, ни мало се не обзирући на госте, — а ове је године право, да ми 
 Каква несрећа? — брекну Јефтан и нагло се исправи. — Што се <pb n="113" /> мени није десила не 
од радости, наклони се опет.{S} Видјело се, да су га Јефтанове ријечи погодиле у најосетљивију  
 вратили у стрика Васину авлију, Данило се већ био пробудио и сједио под дудом.{S} Крај њега је 
погледа лијепу Швабицу.</p> <p>А Данило се исправи и удари се у прса.</p> <p>— А мене коњ није  
вратима.</p> <p>— Данило!</p> <p>Данило се испрси:</p> <p>— А?</p> <p>— Слатке пите донеси!</p> 
ло.</p> <p>— Вратићеш се.</p> <p>Данило се поново расплака.</p> <p>— Ех, с тога ја и плачем, —  
.{S} Прашљиво, пепељасто лишће опустило се, па нити шушти, нити се миче.{S} Из мркожуте, сагорј 
у и пружи му обје руке.</p> <p>— А камо се ти прије? — запита га пријекорно. — Толико година па 
; хтио би да пође, али не може.{S} Само се окреће око себе и стење.{S} Најпошље узе некакву изл 
о и ја.{S} И он ми све одобрава, а само се ти љутиш и велиш да о мени свијет ружно говори због  
Загледали се, замиловали се и брже ћемо се вјенчати.{S} Добра је, златна је, а уза сваку годину 
 — одобри и Јово.</p> <p>— Вечерас ћемо се и посавјетовати о томе...{S} Сви да дођете у мене, — 
 ми ћемо ријешити.</p> <p>— И скупићемо се у прву неђељу! — додаде Јово.</p> <p>— У неђељу!</p> 
 су нам главе читаве.</p> <p>— Заричемо се.</p> <p>— И сјутра да кренемо!</p> <p>— Сјутра.</p>  
 Нама је то драго, јер смо саме, па смо се зажељеле друштва...{S} Наточи им, Милко, кахву.</p>  
ко... млађи.</p> <p>— Хахаха, — блажено се засмија Перо, гледајући јој у ону рупицу на бради. — 
репавицама више него обично.{S} Збуњено се окреташе на све стране и размјешташе чаше по столу,  
о, пребирајући ресе на појасу и збуњено се осврћући.</p> <p>Поп се окани умивања, па, онако мок 
ш... к’о момци... — упаде Перо, сметено се окренувши удовици.— Момци... па дошли...</p> <p>Удов 
 усиђелица указа се пред њим и, љубазно се осмјехујући, показа му собу, Перо, старајући се да ш 
 — Цо?</p> <p>Перо скиде капу и понизно се наклони.</p> <p>— Болестан ми пријатељ, господине, — 
емда он нити је могао нити смио озбиљно се љутити.</p> <p>— Ја нијесам пророк Јеремије, — брани 
 Узети жену са миразом значи драговољно се продати у ропство.{S} А ја волим што сам се прод’о.< 
то је постао тако разговоран, задовољно се поглади по брковима.</p> <p>— Треба, треба жена, — о 
ада рекао оцу.{S} Весели отац задовољно се насмија <pb n="21" /> и поче обигравати око њега тап 
етан се родио, несретно живим, несретно се и женим...</p> <p>— Нијеси ти крив, ама нијесмо ни м 
 на свијету, бијела и мрка.{S} И обично се заклињао, да ће бити уредан.{S} Заклињао се и да ће  
е диже...{S} Почеша се мало и хотимично се растресе над успаваним Јефтаном, да коју буху стресе 
, нек је жена, па је добро.{S} И лијепо се вјенчај и буди чојек и нек ти буде све у реду.</p> < 
једио у прочељу, пружи је Пери.{S} Перо се и опет застиди и окрену главу у страну, као да нешто 
ију и спустио се на прва кољена, а Перо се ослабио, полетио с њега главачке и скљокао се на зем 
ринути се за његову удобност.{S} И Перо се морао мучити као нико његов!...{S} Освојиле га бухе, 
о да се питају: шта је ово?{S} А и Перо се забленуо, па нити зна: хоће ли изаћи, или ће остати  
рат учитељу.</p> <p>У овоме питању Перо се није слагао с њима.{S} Није му било најпријатније, ш 
051_C13"> <head>XIII.</head> <head>Перо се зажелио куће.</head> <p>Трећега јутра апсанџија пуст 
 је видиш...</p> <pb n="126" /> <p>Перо се мало замисли, па најпошље слегну раменима.</p> <p>—  
мене, па ни зашто не брини!</p> <p>Перо се пусти.{S} Обојица се упутише некаквим уским и прљави 
о ено ти суда па ме тужи...</p> <p>Перо се осмјехну и кврцну га по носу.</p> <p>— Хајде, хајде  
Управо сте ово упорабили...</p> <p>Перо се сјети свега што је синоћ Благоју рекао, па задрхта.< 
 се путује, па хајде сам...</p> <p>Перо се прислони леђима уза зид и уздахну.</p> <p>— Све ми с 
— Ја само њега бегенишем...</p> <p>Перо се прекрсти.</p> <p>— А сапутнина? — запита као кроз пл 
 драго да поскочи, драго...</p> <p>Перо се ухвати за кољено и хукну.</p> <p>— Нека га Данило ја 
штенице...{S} То не могу...</p> <p>Перо се почеша иза уха, поче куцкати врхом од кундуре о тле  
} Нисам ја к’о ти мислиш...</p> <p>Перо се укипи.</p> <p>— А шта сам ти ружно рек’о? — запита з 
у заклети „за своје право“.</p> <p>Перо се не осврну на све то.{S} Он <pb n="100" /> лагано, ге 
тегну Перо.</p> <p>— Ни ти.</p> <p>Перо се замисли.</p> <p>— А је ли долазио доктор? — запита ш 
и...{S} Сад морате са мном.</p> <p>Перо се не смједе даље противити.{S} Обуче се и пође у полиц 
антан, нијесам се преварио.</p> <p>Перо се замисли.</p> <pb n="144" /> <p>— Ама да они не траже 
 па вади... мени је сведно.</p> <p>Перо се поглади по брковима и застаде.</p> <p>— Барем ћу има 
, кад сам ја добио одмјену.</p> <p>Перо се, из почетка, силно захука.{S} За прве двије године и 
запита. — Како ћемо с њиме?</p> <p>Перо се такођер одуприје рукама о кукове и поче се бекељити  
на раме. — Оклен ти, болан?</p> <p>Перо се осврну и измахну рукама, као да би некога у земљу да 
ао је миран ђак.{S} Да је био добар, то се баш не може рећи, јер у буквару никако није могао пр 
ицама, које бијаху набрекле и чудновато се црњаху испод бијелих, загрнутих рукава од кошуље.{S} 
е погледа ни да што рекне.</p> <p>— Ето се сад нагледајте, — рече домаћица плачевним, меким гла 
у полицију, — рече полицајац и поносито се испрси.</p> <p>Перо скрсти руке, па га попријеко пог 
 па је и њој драго живити...{S} Ја, што се каже, волио би живит’ хиљаду година, па макар и у ти 
 није било.{S} Сва је ствар у томе, што се драгоцјени Јефтан, нераздјељиви и вјерни друг Перин, 
 је одмах од оца добио нове хаљине, што се показао тако »даровит и паметан«...</p> <p>— Красно  
раган узвикну Перо.— То је љуцки и, што се рекне, човјечански!{S} Да имају мозга, сви би се мом 
га</hi>, као отсјечено дрво у гори, што се каже.{S} Знао је, да више никога код куће затећи нећ 
Обрен осорно. — Само ми!{S} Ми смо, што се рекне, главни одбор и ми ћемо ријешити.</p> <p>— И с 
е гром убио, него ми све у реду.{S} Што се и ти не жениш?{S} Како се не стидиш својих сиједих к 
— узвикну Перо, плеснувши рукама. — Што се к’о бајаги стидиш?{S} Што гођ ти срце зажели ти само 
брекну Јефтан и нагло се исправи. — Што се <pb n="113" /> мени није десила несрећа?{S} Ти само  
Јован, презриво узвијајући носом. — Што се више види, више се <pb n="96" /> и зна, више...{S} Ј 
упрашен, диже се са земље.</p> <p>— Што се не чуваш? — прекори га Јефтан сурово. — Како то јаше 
</p> <p>— Кад си се намислио женит’ што се не ожени из наше касабе? — окоси се. — Овако мучиш и 
као се као и јуче, угладио се, само што се нешто више огледао у огледалу, чешљао се мимо обично 
erstehen Sie</foreign>? — наручи, пошто се мало засити. — <foreign xml:lang="de">Aber schnell</ 
и кроз нос, учтиво се наклонивши, пошто се мало прибрао. — То ми је мило.</p> <p>Јефтан му пруж 
тио прихватити.</p> <p>Пред вече сврнуо се, од муке, Обрену Пушибрку на дућан.{S} С њиме се отп 
ојасу и збуњено се осврћући.</p> <p>Поп се окани умивања, па, онако мокар, пустивши да му се во 
арушавање јавнога реда и мира?..{S} Зар се може допустити такими ријечими наносити повреду влад 
 својом крвљу храни сеоске бухе.{S} Зар се не би оне могле хранити без његове крви?{S} И зар он 
</p> <p>— Шта ћемо сад? — запита. — Зар се не мицати никуд више из овог пакла?</p> <p>Јефтан ув 
 овога ни онога свијета?</p> <p>Комесар се насмија и оним истим прстом куцну се по челу.</p> <p 
фтана Мргудића.{S} Он не може доћи, јер се <pb n="40" /> брзо жени, па је мене посл’о...{S} А м 
. — Он је и закаснио док се уредио, јер се у пунца не долази неуређено.</p> <p>Нос у старога ка 
обарицу, што га је врло обрадовало, јер се бијаше почео прибојавати, да га наскоро и Данило не  
у је млада? — упаде Обрен.</p> <p>— Нас се не тиче која је ни чија је, — осијече Јефтан набусит 
м подвољком и рупицама на бради, за час се прибра.{S} Лагано, забацивши кестењаву косу, која јо 
љедило прели му се лицем...{S} И за час се уозбиљи и обледени опет.</p> <p>— А?...{S} А то су т 
а се нестрпљиво врпољио на мјесту и час се играо са сахатним ланцем а час опет засукивао бркове 
но запита удовица, оборивши очи, и опет се својим раменом ослони о његово.</p> <p>— Данас, — по 
паметно да се ја женим? — запита и опет се укочи као да се слика.</p> <pb n="12" /> <p>— Велимо 
 Јово.</p> <p>— У неђељу!</p> <p>И опет се загрлише и почеше љубити.{S} А Данило тек се сада ув 
драво је у селу ручат’...</p> <p>И опет се окрену сељацима и премјери их оштрим погледом.</p> < 
 ишти, к’о у својој кући.</p> <p>И опет се окрену вратима.</p> <p>— Данило!</p> <p>Данило се ис 
ену, морао се одржати и сви јарани опет се, у уречено доба, нађоше у Периној соби.{S} Пред њима 
прозорима, али њезина глава ни једанпут се промолила није, нити јој је чак и гласа могао чути.{ 
 а механџија нарачунао осам.{S} Старчић се, чак, позива и на госте „који су могли виђети ако су 
еро као да клону духом и изгуби вјеру у се.{S} Изгуби и наду, да ће икада у својој кући загрлит 
рен и Јефтан.{S} Сви весели и смјешкају се један на другога, као да су какву побједу однијели.{ 
у у води.{S} Испод њихових грана купају се лабудови.{S} Шест гиздавих, бијелих лабудова, са пон 
ивахније, приближујући <pb n="42" /> му се. — То сваки паметан човјек треба да има.</p> <p>Обре 
и њу и учитеља и све ђаке.{S} С тога му се и допаде очева радња и, ступивши у њу, озбиљно пљуну 
ногом, што је важило као опомена, да му се не мијеша у разговор. — У бухљивим бачвама одма се в 
о полесно?</p> <p>Јефтан познаде, да му се сад пред Пером није шалити, па лагано извуче руку ко 
етног чојека из твога племена, па да му се поклоним к’о свецу...</p> <p>— Свецима нек је слава  
икну. — Није он један министар па да му се држе десет здравица.{S} И владики би много било...{S 
ом, да коју буху стресе на њега и да му се тако освети.{S} Затим сиђе на авлију и упути се дуду 
 се.{S} Хтио би да помогне Јови и да му се у невољи нађе; хтио би да пође, али не може.{S} Само 
мивања, па, онако мокар, пустивши да му се вода циједи низ лице и браду, приступи ближе Пери и  
м за стабло и устаде.{S} Лице као да му се одмах разведри.</p> <p>— Па што си онда дош’о? — зап 
Перо Карантан пусти другу сузу, која му се склизну низ нос и заустави се управо на брковима.{S} 
 другу страну, док су дјеца бекељила му се иза леђа и старала се, да му за тур од чакшира прика 
 пјевање.{S} На средини касабе једна му се механа много свиђала и, не размишљајући дуго, упути  
слика.{S} На једној трепавици блиста му се суза, као кап росе на врх житнога класа.{S} Тронут и 
слити, ни још шта говорити...{S} Све му се чинило као неки сан и као да све ово, што види и чуј 
ко од куће и доћи у туђ свијет, гдје му се свашта може десити...{S} И шта би с њим било, ако би 
<pb n="134" /> обје стране.{S} Обоје му се окренули и, очевидно, уживаху у њему.{S} Стара га, о 
 се одуприје рукама о кукове и унесе му се у лице.</p> <p>— А вјенчање? — запита. — Како ћемо с 
> <p>— А што кукаш? — дрекну и унесе му се у лице. — Ево, како сам се ја оженио, па ме није гро 
је замишљао.{S} Од велике бриге поче му се и коса шарати и, на велику жалост његову, појавише м 
и, на велику жалост његову, појавише му се неколико чисто бијелих длака у солуфима.</p> <p>— Ја 
од стимао ма какву дјевојку, која би му се свиђела.{S} Поче застајкивати и испред многих излога 
 тетурајући, хтједе бацити чашу, али му се некако изврну рука, те, мјесто у зид, погоди у главу 
гутати некога.{S} Лако бљедило прели му се лицем...{S} И за час се уозбиљи и обледени опет.</p> 
е потписивао <hi>Јоаким</hi>, а мати му се звала Ана.{S} Причају, да није заплакао кад се родио 
 у ребра, а тешка рука нечија спусти му се на раме. — Оклен ти, болан?</p> <p>Перо се осврну и  
рибра Јефтан да запита, приближујући му се и хватајући га за руку. — Камо жена?</p> <p>— Која ж 
, Игњате? — запита Јово приближујући му се. — Зар си жив, болан?</p> <p>Стари Игњат разврати ви 
ноге па климата њима и плаче.{S} Очи му се закрвавиле, образи помодрили, а каљаве сузе циједе с 
е и поче се димити на ћилиму.{S} Очи му се помутише, усне поблиједеше, коса се накостријеши.{S} 
и лице бошчом и утече у кућу, а Јово му се приближи.</p> <p>— Не ваља ти што прислушкујеш, — ре 
по магази.{S} Предлог Јефтанов чинио му се смишљен <pb n="23" /> и умјестан и, што је главно, и 
има и крњавим зубима...{S} И једнако му се чинило, као да га гледа и смјешка се на њ...</p> <p> 
управо паде на столицу...{S} Свијест му се поче мрачити...{S} Соба као да се поче окретати, а к 
ча као да се пење уза степенице, — њему се смрачи пред очима.{S} Поп му сада није изгледао као  
ом, као да вели: „прошло је то“. — Њему се више не вјерује!</p> <p>— Превариће он, — одговори А 
> <p>Опет једно <hi>многаја</hi> отегну се.{S} Перо Карантан пусти другу сузу, која му се склиз 
нпут, као да се присјети нечему, окрену се и пође вратима.</p> <p>— Хајдемо, — рече Обрену.</p> 
 Васо и не осврну се на њега.{S} Окрену се гостима и мрко их погледа.</p> <p>— Ех, што сте ми д 
 <p>Јефтан га презриво погледа и окрену се Јови.</p> <p>— Шта ти мислиш? — запита.</p> <p>— Нај 
уту!</p> <p>Затим прошета мало и окрену се Пери.</p> <p>— Кад си се намислио женит’ што се не о 
мало главу према десном рамену и окрену се.{S} Перо, као ван себе, у мало не скочи за њом, да ј 
 заглади солуфе, уфитиљи бркове, уштину се за образе, да му изгледају руменији, и изађе.{S} Пођ 
и жао...</p> <p>Стрико Васо и не осврну се на њега.{S} Окрену се гостима и мрко их погледа.</p> 
 Ђе ћеш?...{S} Хајде са мном... — љутну се Јефтан и направи мргодно лице. — Не бој се, да ћеш т 
p>Учитељ презриво одмахну руком и куцну се по челу.</p> <p>— У мене је све овдје записано! — ви 
ар се насмија и оним истим прстом куцну се по челу.</p> <p>— Ми све дознамо путем истраживањах, 
ако си ми! — узвикну на сав глас, да су се многи пролазници морали осврнути и зачуђено их погле 
пуштајући при томе чудноват глас, да су се многи гости, иза других столова, почели мргодити и п 
, нити им ријечи проговорити, премда су се мотале око њега, миловале га по образима и чупкале з 
 ђевојке? — запита Перо Благоја, кад су се, друго јутро, састали и изашли на улицу. — Ја још ни 
ilestone unit="subSection" /> <p>Кад су се вратили у стрика Васину авлију, Данило се већ био пр 
еопраним, чашама и боцама, кроз које су се ломили сунчани зраци, који, попут дугуљастих стубова 
, пилићи.{S} Двије-три патке брчкале су се у овећој локви, на средини авлије, а недалеко од њих 
испредали су се до касно у ноћ и сви су се растајали задовољни.</p> <p>Најпошље Перо стиште срц 
питао <pb n="18" /> је другове, који су се враћали из школе.</p> <p>— Како кад, — одговараху му 
о мед.{S} И дуги разговори испредали су се до касно у ноћ и сви су се растајали задовољни.</p>  
} И другови га оставише.{S} Уклањали су се од њега и сакривали свуда (Обрен се сакривао за врећ 
ичаст, провидан облак.{S} Кроз облак су се лијепо могла распознати некаква кола.</p> <p>— Он је 
вјесто, — узвикну учитељ прије, него су се кола и зауставила и високо издиже изнад главе чутуру 
..{S} Чак и оне неколике кокоши, што су се разишле по гомилама буништа, испред колиба, нијесу к 
амо, — рече једне вечери Пери, пошто су се боље’ упознали. — Хајде.</p> <p>— А ђе ћу? — запита  
нских врата дизала се граја...{S} Ту су се гурала три-четири беспослена хамала и инадила се са  
је чекати више од пола сата...{S} Ту су се, у широком ходнику, гурали четири до пет полицајаца, 
а.{S} Пролијевало се чак и по тлима, ту се мијешало са пепелом од цигара и давнашњом прашином,  
о у главу.{S} Али даље — ни маћи.{S} Ту се управо десила слова Ц, Ф и Ћ и то га је бунило.{S} И 
тавише се <pb n="48" /> крај врата и ту се почеше сашаптавати и разговарати...</p> <p>А Перо је 
амним крововима...{S} Ничији глас ни ту се није могао чути...{S} Чак и оне неколике кокоши, што 
ми и на њих, — одговори Јово. — На путу се чојек свачем научи.</p> <p>Стари дубоко уздахну.</p> 
 оде у собу.</p> <p>— Фала Богу, кад ћу се вратити, — рече сам себи, шетајући. — Нит’ мени треб 
ћени <pb n="61" /> прозор, и разасипаху се по столу.</p> <p>— Па шта велите људи? — запита први 
 бухе га све то више пецкаху и копрцаху се испод њега, као да је на мравињак легао.</p> <p>— Да 
пору ниских, сеоских кућа, испред којих се, у прашини, играло неколико голишаве дјеце...</p> <m 
а се растају са животом...{S} Близу њих се удрвенила некаква стара кљусина, са шиљастим, мршави 
ико!— зовну га. — Стрико!</p> <p>Старац се трже и плашљиво одскочи.{S} Затим отвори крмељаве оч 
теш?</p> <p>— Ни од кога.</p> <p>Старац се дохвати руком за стабло и устаде.{S} Лице као да му  
лони се читавом половином тијела. — Баш се тако зовемо...</p> <p>Комесар забиљежи и накашља се. 
 не гледајући му на сандучиће, — ти ћеш се сад женити и требаће ти крштеница.</p> <p>— Јок, — о 
овори она: — Требам му, па каже: »нећеш се удавати, док сам ја жив...«</p> <p>Слушајући ово, Пе 
куће, — упаде Данило.</p> <p>— Вратићеш се.</p> <p>Данило се поново расплака.</p> <p>— Ех, с то 
из камена у тамници, ти пијеш и веселиш се, а?</p> <p>— Ја... напио се од јада, — дочека Данило 
ити необично, — опет упаде домаћица још се ближе примичући Пери и милујући га. — Ниђе никог поз 
ини Јефтан што му је остао вјеран и још се једнако бринуо за њега.</p> <p>— Жени се, — савјетов 
 све црне мисли одагна од <pb n="84" /> себе.{S} А бухе га све то више пецкаху и копрцаху се ис 
е Карантана.{S} Перо не може да нађе за себе ђевојке.</head> <p>Од тога дана Перо као да клону  
адном водом...{S} Стид га, стид од сама себе, да тако изневјери друга <pb n="112" /> и пријатељ 
у, замршених бркова и косе, љутио се на себе и на свакога.{S} Псовао је механџије, псовао свира 
о оста на авлији.{S} Он збаци пртљаг са себе, извали се под дуд на старчеве кесе и варка као за 
ино! — потврди Благоје опљуцнувши поред себе. — Ја <pb n="135" /> сам га пио и пио би га вазда. 
анредан апетит.{S} Све је чистио испред себе попут тродневнога гладнице.{S} Ни мрвица није оста 
за пртљагу.</p> <p>Јефтан га одгурну од себе и удари ногом о тле.</p> <p>— Ти ми се не мијешај  
е у страну.</p> <p>— Што обрука ’вако и себе и мене? — запита, бјесомучно дрмајући њиме. — Што  
аше касабе? — окоси се. — Овако мучиш и себе и нас...{S} И није ти грехота ни срамота!...{S} К’ 
 ко ће поћи на пут и куда? — као да сам себе запита. — О тома треба добро размислити.</p> <p>—  
ом рамену и окрену се.{S} Перо, као ван себе, у мало не скочи за њом, да је ухвати, да је задрж 
.{S} Њему памет стаде...{S} Погледа око себе, као да се боји да не зове кога другога...{S} Нигд 
мо и сврнути.</p> <p>Јефтан погледа око себе, погледа у небо и стисну зубе.</p> <p>— Јок, — окр 
ри тефтер са крила, збуњено погледа око себе и хитно изађе из собе.</p> <p>— Кршна ђевојка! — н 
че и нову антерију, а нов пас опаса око себе, пустивши дуге ресе <pb n="30" /> да му падају по  
или, и мрким погледом гледао је све око себе.{S} Дошло му бијаше да устане, да узме столицу, па 
о, него је нестрпљиво разгледао све око себе, надајући се, да ће какогод опазити дјевојку.</p>  
ође, али не може.{S} Само се окреће око себе и стење.{S} Најпошље узе некакву излизану четицу и 
олако, држећи се зида, поче гледати око себе на све стране.</p> <p>— Ко је? — помисли у себи.</ 
даре на очи, кад погледам све пусто око себе.{S} А у механи је друкчије.</p> <p>Кући је ишао са 
 обје руке пружила према њему и зове га себи...{S} Њему памет стаде...{S} Погледа око себе, као 
 <p>И још јаче обгрли Перу и привуче га себи.</p> <p>— А јеси ли вечер’о? — запита га.</p> <p>— 
ми кажи, — зациганчи Перо привлачећи га себи. — И име да знам.</p> <pb n="124" /> <p>— Анђа, ак 
рдио науку, — како Аћим рече, узевши га себи у радњу. — То му сад нико не може ишћерат, из глав 
 на крилу и, осјећајући Јовин поглед на себи, није смјела главе подигнути ни погледати ма куда. 
 је и чудио се свему, мучећи се, да сам себи одгонене: нашто оволика гунгула и зашто све није м 
ала Богу, кад ћу се вратити, — рече сам себи, шетајући. — Нит’ мени треба жена, ни нико.{S} Без 
све стране.</p> <p>— Ко је? — помисли у себи.</p> <p>Привири боље.{S} И опази, недалеко од дуда 
 лулу и као замисли се.{S} Поче нешто у себи рачунати, погледајући их испод ока, као да би да п 
-Ја не могу ићи...{S} Ја ћу овђе остат’ седам дана, док добро оздравим, па одма кући...</p> <p> 
а грају. — Они читају новине и сваке се седмица по једном поинаде...</p> <p>— Ама побиће се, ак 
у под једним искривљеним дрветом, у дну села.{S} Јак, несносан, загушљив мирис ударао је из исп 
алијами, држите скупове.{S} Дапаче и по селих сте свраћали...{S} Мислите, зар, на буну или што  
 зној са чела и хладећи се капом. — Све село обиграх, па га нема.{S} Кажу, да је ноћас отиш’о.. 
нећи се од силних муха.</p> <p>— Ово је село мртво, — рече Перо, отирући зној са чела. — Ниђе н 
ћете овђе остати ни читав дан...{S} А и село није какво!...{S} Немате у њему ништа виђети...{S} 
 је водила кроз риједак, јасенов гај, у село...{S} Унаоколо све мртво!...{S} Прашљиво, пепељаст 
96" /> и зна, више...{S} Ја сам у нашем селу највише виђео, па највише и знам...</p> <p>Уједанп 
арајући Перу по рамену. — Овђе близу, у селу Галебовцу, живи стрико Васо, рођени ми брат очев.. 
ти око дрвета.</p> <p>— А има ли коња у селу? — запита шапатом.</p> <p>— Има, — одговори Данило 
чали, — рече. — То ваља!{S} Здраво је у селу ручат’...</p> <p>И опет се окрену сељацима и премј 
 дружина му у гостима код стрика Васе у селу Галебовцу.</head> <p>Врућина.{S} Сунце отскочило н 
...</p> <p>— Много је, — прошапта један сељак, ситним, сниженим гласом. — Пуно, газда...</p> <p 
 ће ти ђеца крепати од глади?...</p> <p>Сељак слегну раменима и ућута.</p> <pb n="80" /> <p>— Т 
нешто читала, а пред њим су стајала два сељака и гледала га са страхопоштовањем.</p> <p>— Лани  
 са сваким лијепо живити и, нарочито од сељака, примати разне <hi>поклоне</hi>, топло обећавају 
, па ми она даје свега.{S} Она наћерује сељака да ми поштено плаћа бировину; она ме чува од сва 
n="74" /> троножне столице, које обично сељаци употребљавају, и разгледали су собу, у којој ниј 
Ако закасните, биће још скупље..</p> <p>Сељаци оборише главе и, не проговоривши ништа, обојица  
к, сипа и воду у вино!..{S} Продао лани сељацима вина, па кад су људи отворили бачвицу, из ње и 
 селу ручат’...</p> <p>И опет се окрену сељацима и премјери их оштрим погледом.</p> <p>— Не чек 
 да троши новце и да својом крвљу храни сеоске бухе.{S} Зар се не би оне могле хранити без њего 
 су дошли.{S} Упутише се чопору ниских, сеоских кућа, испред којих се, у прашини, играло неколи 
во, прије могло помислити да је старија сестра Милкина него мати.{S} Она сама задржа Перу, а Об 
тко</hi> и воду.</p> <p>— Је ли вам ово сестра? — шапатом запита Перо домаћицу, гледајући у при 
мрти.{S} Ако ти буде добра жена, изнова си се родио и биће ти добро; ако ти буде зла, онда куку 
уца Перо постиђен. — Данило ми рече, да си болестан.</p> <p>— Ја и јесам болестан, — дочека Јеф 
година, па вазда добре муштерије.{S} Да си видио колико сам муке им’о док сам каз’о како си ваљ 
еби магарећа глава! — викну Бошко. — Да си ти паметан чојек ти би... ти би...</p> <p>— ...своју 
то ти је паметно! <pb n="123" /> К’о да си мене пит’о тако ти је паметно...</p> <p>— Полахко, п 
е како точи кахву. — Нијесам ни знао да си... тако одрасла и тако се раскрупњала...{S} Права ђе 
по форинту.{S} Толико би дао доктору да си ожењен, па да ти се разболила жена.</p> <p>— А прист 
ну рупицу на бради. — А, душе ми, кршна си и ти к’о ђевојка каква.</p> <p>— Бре не би се ја дан 
— Удри ти макар и каме-њима са суха, па си добио.</p> <p>Алекса скиде наочаре и поче их трти о  
тена чојека, па то је...</p> <p>— А шта си потље радио? — дочека заинтересовани Перо. — Зар ниј 
Перо, Перо, — узвикну невесело. — Какав си ми ти домаћин, кад ни слатке пите немаш?</p> <p>— Па 
главу.</p> <p>— Лијепо је то...{S} Драг си ти мени Јово, — рече хладно, као и мало прије. — Мал 
 А што нијеси каз’о да ти је много, кад си иск’о и кад си ми прич’о, да ће ти ђеца крепати од г 
ета мало и окрену се Пери.</p> <p>— Кад си се намислио женит’ што се не ожени из наше касабе? — 
аз’о да ти је много, кад си иск’о и кад си ми прич’о, да ће ти ђеца крепати од глади?...</p> <p 
е стајао поред постеље. — Фала Богу кад си се пробудио!</p> <p>— А ко ти је то? — запита Перо з 
— Ти, ти си све знала! — зашишта. — Све си знала!</p> <p>— Нисам, — одговори она узмичући главо 
тврди и стари, дахћући од умора. — А ђе си ти био? — запита, затим, Перу, мргодећи се и гледају 
х посматраше.</p> <pb n="78" /> <p>А ђе си ти, Игњате? — запита Јово приближујући му се. — Зар  
али, све доставе неизоставно.{S} Ви сте си синоћ узели слободу, да на јавноме, позору изложеном 
ру. — Јеси ли трговац, касапин, која ли си вјера?</p> <p>— Ја тргујем, — одговори Перо достојан 
ос’о и он је најпречи!</p> <p>— Таки ли си ми пријатељ? — љутито запита Благоја пред вратима.</ 
а Благоја пред вратима.</p> <p>— Ову ли си ми срећу наш’о?</p> <p>— А што? — зачуди се Благоје. 
— рече хладно, као и мало прије. — Мали си био, кад сам те носио на рукама...{S} И ја би да вам 
а га са страхопоштовањем.</p> <p>— Лани си уз’о товар жита, — говораше стари, ни мало се не обз 
криви главу и зијевну.</p> <p>— Аха, ти си? — проциједи кроз зубе.{S} И објема шакама протра се 
ку поднесе јој под нос.</p> <p>— Ти, ти си све знала! — зашишта. — Све си знала!</p> <p>— Нисам 
и да те пољубим, — викну. — Ти си... ти си... хеј Маре, — па изађе на врата и повика из свега г 
м да ми ти пресудиш... <pb n="55" /> ти си к’о судац... и да ми пресудиш данас...</p> <p>— Зар  
је ријеч у грлу. — Муч’ поганове!{S} Ти си мене шћео преварит’ сада, кад хоћу да удомим Мару за 
вега грла, — донеси нам кахву!...{S} Ти си, побратимковићу, прави дипломат...{S} Камо среће, да 
лен би ја знала?</p> <p>— Јеси...{S} Ти си вазда говорила, да треба да се уда...{S} Ето ти сад! 
д нас поздравиш једном здравицом.{S} Ти си чојек паметан, школован, учен, па знаш и умијеш...{S 
ротра се по лицу, као да се умива. — Ти си зар?</p> <p>— А како си? — запита Јово прилазећи му  
мо, — поче Јефтан и као подиже се. — Ти си каз’о, да ћемо остат’ само мало.</p> <p>— Нека, нека 
оје весело и опет пође да га љуби. — Ти си ми рек’о да уредим и ја сам све уредио.{S} Имаш пунц 
да тебе видим, — дочека Јово живо. — Ти си ми к’о отац, па хоћу да те видим.{S} А ево сам дов’о 
требало би да те пољубим, — викну. — Ти си... ти си... хеј Маре, — па изађе на врата и повика и 
овори Бошко достојанствено.</p> <p>— Ти си будала!</p> <p>Бошково лице поче се растезати као да 
аменом, јаче удари о зид.</p> <p>— А ти си се напио, несрећо, — узвикну Перо опазивши га. — Док 
дочека Јефтан жалостивим гласом, — и ти си ме оставио болесна, па отиш’о у чаршију...{S} Ја пош 
Јефтан и не гледајући на Данила. — И ти си Перин јаран.</p> <p>— Ја бих... ама пос’о и дангуба. 
вајући, као кад чита пјесмарицу. — И ти си се, Јефтане, оженио с миразом, и ја сам се оженио с  
дговори Јефтан. — Паметан је он, а и ти си сад паметан.{S} Ја сам ти показао како се путује, па 
ро. — Не знам куд ћу.</p> <p>— А гладан си?</p> <p>— Прилично.</p> <p>— Па вечераћемо заједно!  
су их по њему остављали.</p> <p>— Кршан си ти, — настави поп, прелиставајући протокол, — чим не 
ој авлији и по свеме комшилуку, — дош’о си да ме вараш и на зло навлачиш...{S} Пит’о сам ја код 
е тако поштење?{S} Пријатеља свога шћео си да превариш и да отмеш његову ђевојку.</p> <pb n="56 
га малога Јову не знаш?...{S} Заборавио си ме, а?</p> <pb n="70" /> <p>Стари искриви главу и зи 
и и чвршће стане на ноге, — Ос... тавио си ме... па од јада...{S} Ако ти је кр...риво ено ти су 
.</p> <p>— А шта ти знаш? — викну. — Ко си ми ти?</p> <p>— Ја сам паметни чојек, јер паметно го 
е не бој никога!</p> <p>— Курталиши ако си пријатељ и <pb n="167" /> брат! — јекну Перо, па се  
ковима и узвиси глас:</p> <p>— Него ако си ти чојек, нађи какву женетину, па ето...{S} Немој пр 
 и тепати му.</p> <p>— Благо мени, како си ми златан — застења најпошље, уводећи га у собу. — С 
ну Јефтан, чим се доктор удаљио. — Како си се ти смио усудити, да ми дођеш?</p> <p>— Ја нисам з 
челу, образима, устима.</p> <p>— А како си? — запита Јово, покушавајући да се отме. — Јеси ли з 
 се умива. — Ти си зар?</p> <p>— А како си? — запита Јово прилазећи му руци. — Јеси ли здраво?< 
вори Игњат, стежући га јаче. — А-а како си ми ти, мали Јово?</p> <p>— Ја добро.</p> <p>Игњат га 
ше низ образе.</p> <p>— О Перо мој како си ми! — узвикну на сав глас, да су се многи пролазници 
колико сам муке им’о док сам каз’о како си ваљан и богат и све...</p> <p>— Ама ја нисам виђео.. 
е, повуче га за ухо.</p> <p>— А-а кршно си момче!{S} Лијеп објешењак! — рече, кесећи се. — Исти 
 мишицу. — То би било најпаметније, што си досад урадио.{S} Мало што паметно радиш, ама то ваља 
— Па што си онда дош’о? — запита. — Што си дош’о, кад не иштеш ништа?</p> <pb n="71" /> <p>— До 
а му се одмах разведри.</p> <p>— Па што си онда дош’о? — запита. — Што си дош’о, кад не иштеш н 
што прислушкујеш, — рече. — Ама сад што си чуо, да ником не издаш...{S} Ако издаш, зло и по ме  
као пође из гостионице. — Мислиш ти што си ми синоћ платио вечеру и овај доручак, да ћу ја трпи 
дарајући га јаглуком по образу. — Лијеп си и... некако... млађи.</p> <p>— Хахаха, — блажено се  
— запита Јово приближујући му се. — Зар си жив, болан?</p> <p>Стари Игњат разврати вилице и рик 
, а Обрена остави Милки.</p> <p>— Данас си нешто кршан, — рече Пери, ударајући га јаглуком по о 
м као да би да се хрве.</p> <p>— А опет си ми дошао никакви сине, — дрекну, да се разлијегало п 
 ако ти буде зла, онда куку теби, одмах си мртав!...</p> <p>Перо поче трљати руке као да их уми 
 дана накани да је очисти.</p> <p>— Баш си ти, брате, један пексијан, — рече Јово, гледајући у  
ехану, упућујући момче, да ће га ту <hi>сигурно</hi> наћи.</p> <p>— Треба и од женскадије неко  
а њега и да му се тако освети.{S} Затим сиђе на авлију и упути се дуду, испод кога су Данило и  
сама, лежао је некакав човјек.{S} Стар, сијед, са намрежганим, пјегавим лицем, са добро <pb n=" 
и не жениш?{S} Како се не стидиш својих сиједих коса?..{S} Чојек у годинама, па нежењен!..{S} С 
 овђе више ноћиват’, па да ме на комаде сијечеш, — рече. — Нијесам ја разбојник, па да ме на му 
топови, лумбарде, ђаволи, сотоне!...{S} Сила је то...</p> <p>— Шта?{S} Шта ми је све то? — викн 
а је паметан.</p> <p>— Ја, по могућству сила, радо ћу <pb n="161" /> се увијек одазвати позивим 
а затиљак — Ја сам вазда рад, да својим силама припомогнем напретку Српства.</p> <p>Јефтан обор 
а врућина није сметала, и облијетало је силесија ситних мушица.{S} На средини се издизао широки 
 није било украшено чворугом на глави и силним греботинама по лицу, а украшавао их је увијек он 
ња, лијено машући репом и бранећи се од силних муха.</p> <p>— Ово је село мртво, — рече Перо, о 
ио одмјену.</p> <p>Перо се, из почетка, силно захука.{S} За прве двије године истјера двојицу к 
е кућице, чија је бјелина, прама сунцу, силно ударала у очи.{S} Поп је био крупна људина, мрка, 
tion" /> <p>У зору, другога јутра, неко силно удари у собна врата.{S} Врата се отворише и на њи 
днога ћошка нове чакшире, отресе са њих силну прашину и длаке од мачака, које су на њима спавал 
..</p> <p>Поп га обгрли објема рукама и силом га сједе на столицу.</p> <pb n="34" /> <p>— За ту 
pb n="13" /> <p>И зграби Перу за руку и силом га повуче вратима.</p> <p>— Јок!{S} Јок! — повика 
> <pb n="130" /> <p>И узе га под руку и силом поведе у гостионицу.</p> </div> <div type="chapte 
елим ти...{S} Хајде да пијемо!</p> <p>И силом угура Перу у најближу гостионицу и обори га на ст 
и га и одмах скочи. — Оженио се, погани син, без нас! — викну веселије, па се окрену двојици му 
ве.</p> <p>— А опет си ми дошао никакви сине, — дрекну, да се разлијегало по свој авлији и по с 
га тапшући га по рамену.</p> <p>— Дела, синко, жив био, дела ти прифати! — викну. — Фала Богу,  
ва, провиривши унутра.</p> <p>— Данило, синко, — поче Перо благим, очинским гласом, окрећући се 
а кратки чибук и наређује нешто двојици синова, који су неуморно, у страни, окопавали кукурузе. 
се одмарају.</p> <p>— А синоћ?</p> <p>— Синоћ су куњале.</p> <p>Перо пође неколико корачаји, па 
но. — Уморне па се одмарају.</p> <p>— А синоћ?</p> <p>— Синоћ су куњале.</p> <p>Перо пође некол 
ли...</p> <p>Перо се сјети свега што је синоћ Благоју рекао, па задрхта.</p> <p>— А видите, — н 
ђе из гостионице. — Мислиш ти што си ми синоћ платио вечеру и овај доручак, да ћу ја трпити да  
, све доставе неизоставно.{S} Ви сте си синоћ узели слободу, да на јавноме, позору изложеноме,  
вести амо на вјенчање...</p> <p>Јефтану сину лице и, од радости, умало га не загрли.</p> <p>— А 
ени овећа боца изврсна вина.{S} Благоју синуше очи кад га угледа.{S} Наточи у чашу и, са особит 
а ништа друго него причати.{S} Он, чак, сипа и воду у вино!..{S} Продао лани сељацима вина, па  
 не боји пријеваре.{S} Ја воде никад не сипљем.{S} Ја знам шта је вода и да је друго вода, а др 
наш ли попову Мару?...{S} Бијела је к’о сир, а румена к’о млада говедина.{S} Очи су јој велике  
ге, па све једнаке, нове, бијеле као од сира сарезане; магазе и дућани обојадисани и окићени св 
тише за столице као да ће се потући, те сиромах Перо читава три корака одскочи у страну и дрхћу 
олико дроњака.</p> <p>— К’о што видите, сиротиња, — рече стари тужно. — Ја знам, да се вама нећ 
p>— А и хране немам, — настави мирно. — Сиротиња смо!...{S} Сам сух хљеб!...{S} А то је тврдо з 
спавате на тврду, — рече. — Душека нема сиротиња!...{S} Само ми немојте духанити, да се не би з 
 и филџане од гостију.</p> <p>— Да није сиротиње, частио би вас још, — рече мргодно. — Ама овак 
ца она. — Богат је к’о нико његов, а ја сироче, па може са мном што хоће...{S} Зато ме и уз’о,  
те одмах почео млацкати губицама као да сиса...{S} Кашње се показао као врло живахан и отресит. 
Удовица се искриви, поблиједи и испусти ситан; чудноват крик.{S} Издигнута рука клону јој, брад 
ма. — Ти плати за обојицу, јер ја немам ситнежа...</p> <p>— Платићу, платићу, — рече Перо, једн 
 <p>— Много је, — прошапта један сељак, ситним, сниженим гласом. — Пуно, газда...</p> <p>Стрико 
ебелим гласом, вртећи главом и мигајући ситним, јастребастим очима. — А ја вас одавно чекам.</p 
 није сметала, и облијетало је силесија ситних мушица.{S} На средини се издизао широки дуд, а и 
162" /> српски од Адрије до Балкана, од Ситнице до Мораче, Дрине, Тисе, Врбаса, Саве и Цетине,  
, — одговори она мирно, као да о каквој ситници прича.</p> <p>Стари наслухну ове ријечи и зауст 
 све сами лопови, па ће те преварити за ситницу, ако те не води познат чојек као ја...</p> <p>И 
су, додуше, били исцрвоточени и обрасли ситном травом, врата се накривила и канати готово да па 
увјерио о томе.{S} Учитељ је био омањи, сићушан младић, хром у десну ногу, због чега су га ђаци 
p>Перо им каза своје име и, без питања, сједе за сто.{S} Они не одговорише и само га погледаше  
лагано уљезе у собу, и поздравивши све, сједе У крај.</p> <p>— Учитељу, јављамо ти радосну вије 
и, одупирући се леђима о стабло дудово, сједе.</p> <p>— Ама ко сте ви? — запита јаче.</p> <p>Јо 
и ни једну мање.</p> <p>И, онако љутит, сједе на сандук и објема ногама поче лупкати о тле.</p> 
о измакли.</p> <p>Игњат баци цјепаницу, сједе на тле и бризну у плач.</p> <pb n="89" /> <p>— А- 
плавојка се опет врати за њихов сто.{S} Сједе до Пере, поче га миловати по образу и умотавати м 
>Поп га обгрли објема рукама и силом га сједе на столицу.</p> <pb n="34" /> <p>— За ту ријеч тр 
 два!</p> <p>Перо извади новце, па онда сједе и поче причати о својим »јадима«.{S} Додуше пажљи 
е, чађаве наочари, натаче их на нос, па сједе за сто и дохвати велики протокол, увезан ваљда пр 
у, а ви гоните колико хоћете.</p> <p>Па сједе за сто и написа брзојав Јефтану.</p> <p> <hi>Дола 
о новине спусти их, остави на столицу и сједе на њих.</p> <p>— Читаш ли ти што? — запита Перу н 
Перо каткад зна шта ради.</p> <p>Јефтан сједе на једно сандуче и позва Јову да сједне код њега. 
хташе му и ноге, поклецнуше кољена и он сједе, управо паде на столицу...{S} Свијест му се поче  
ро не знаде шта би одговорио, него и он сједе на кревет и, објесивши ноге, поче климатати њима. 
кво дијете, посади на столицу.</p> <p>— Сједи ти и само гледај, — рече, куцајући штапом о празн 
а Јово машући јаглуком. — Ено Данила ђе сједи код колара!</p> <p>Сви наврвише на тесту и почеше 
јали на вратима и гледали Јефтана, како сједи на постељи, десном руком грли стас лијепе собариц 
 у једну ћошу, гдје су за омањим столом сједила два човјека, који му изгледаху најозбиљнији и н 
е погледа у Јоку.{S} Она је још једнако сједила, држала тефтер на крилу и, осјећајући Јовин пог 
, испред којих су, на омањим клупицама, сједили старији људи и жене, и — упутише се механи.{S}  
ко њега је, са једне и са друге стране, сједило до тридесеторо чељади, што мушких што женских.{ 
на тјемену и ријетком, јарчијом брадом, сједио је и писао нешто, правећи се као да не види Перу 
чим ударом отвори врата...{S} У соби је сједио стари и гледао у тефтер, из кога је Јока нешто ч 
лекса (ту показа руком на онога, што је сједио на новинама).{S} Ми се нијесмо могли бити, јер н 
првоме Јефтану, који <pb n="76" /> је и сједио у прочељу, пружи је Пери.{S} Перо се и опет заст 
ну авлију, Данило се већ био пробудио и сједио под дудом.{S} Крај њега је лешкарио Васин слуга, 
 полицији.</hi> </head> <p>У гостионици сједио је Перо мрачан и суморан; ћутао је и само испија 
уне“.{S} Лакше му је било <pb n="22" /> сједити по туђим дућанима, пребирати дневне новости и и 
} Сад се тек сјети, како је лијепо било сједити <pb n="92" /> поред Томе и возити се...{S} Ипак 
познао се с њиме, нашалио се и почео му сједити у магази.</p> <p>— Хајде затварај, па да мало п 
 сједе на једно сандуче и позва Јову да сједне код њега.</p> <p>— Ама ми треба и да га дочекамо 
уби.{S} И кад уљегнемо у собу, а она ми сједне на крило, па ми чупа бркове, љуби ме и милује, п 
p>— Да се иђе, — рече опоро. — Доста је сједнице!</p> <p>— Куд ћеш, зете?{S} Куда ћеш? — салети 
е, тако! — ускликну са неким заносом. — Сједницу, па да гласамо.{S} Ако треба још кога да зовне 
 Ми хоћемо поштено.{S} Саставићемо опет сједницу, па да гласамо.</p> <p>Перо зину.{S} Отрже се  
дочека узевши их за руке и нудећи их да сједну. — Нама је то драго, јер смо саме, па смо се заж 
 сам таког зета дочекала.</p> <p>У соби сједоше Перу у прочеље, а домаћин и домаћица опколише г 
тово није могао ни распознати људе, што сјеђаху за столовима, од духанскога дима, који се као д 
раве и разлупане бачве, дрва, обручеви, сјекире, и чепркале безбројне кокоши, пијевци, пилићи.{ 
икој незгоди.{S} Он сјео близу удовице, сјео управо тако, да се његово раме чешало о њезино и,  
затече Данила, гдје га је и оставио:{S} Сјео на кревет, објесио ноге па климата њима и плаче.{S 
>А Перо је био у великој незгоди.{S} Он сјео близу удовице, сјео управо тако, да се његово раме 
ва је то преша? — Али, као да се нечега сјети, бржебоље умекша глас и настави љубазније: — Ех,  
 ријечи, ни једнога слова не може да се сјети...</p> <p>— Чини ми се да ће киша, — рече најпошљ 
аво сте ово упорабили...</p> <p>Перо се сјети свега што је синоћ Благоју рекао, па задрхта.</p> 
ло обори главу и уздахну.{S} Сад се тек сјети, како је лијепо било сједити <pb n="92" /> поред  
на Перу и ко зна да ли би га се икако и сјетио, да му не стиже онај брзојав.</p> <p>— На моју д 
ече, да ћете ви сјутра ићи? — запита. — Сјутра одма!</p> <p>Они се зачуђено згледаше.</p> <p>—  
</p> <p>— И сјутра да кренемо!</p> <p>— Сјутра.</p> <p>И сви прихватише за чаше, а Данило, од р 
"87" /> врату као разуздана парипа, — а сјутра ћемо, брате, сви путовати...</p> <milestone unit 
ојку.{S} Лијепо све да уредимо, па одма сјутра на вјенчање.</p> <p>Перо га погледа попријеко, г 
ек, те нећу пуно говорит’ кажем вам: од сјутра тражим жену.</p> <p>— Живиооо!</p> <p>Сви устадо 
итаве.</p> <p>— Заричемо се.</p> <p>— И сјутра да кренемо!</p> <p>— Сјутра.</p> <p>И сви прихва 
ко.</p> <p>— А неко ми рече, да ћете ви сјутра ићи? — запита. — Сјутра одма!</p> <p>Они се зачу 
 застаде.</p> <p>— У које доба да дођем сјутра по те? — запита.</p> <p>— Рано...{S} У шест сати 
уке мећете.</p> <p>— Притрпи се само до сјутра, — одговори му Јово тихо, милујући га по <pb n=" 
ријеко, готово крвнички.</p> <p>— А што сјутра? — запита набусито. — Јесам ли ја, брате, један  
ђе него обично.</p> <p>— Ево ме опет, — сјутрадан весело подвикну попу, пошто је уљегао у авлиј 
пет могао наставити игру.{S} Могао је и сјутрадан, на Велики Четвртак, испети се на комшијски д 
ири овеће гомиле ђубрета.{S} По њима су скакутали неколико безбрижних врабаца, којима врућина н 
p>— Јао, очепили су ме! — хукаше учитељ скакучући на једној нози. — Очепили, па боли...</p> <p> 
е упозна ма с киме и да се распита за П-ске дјевојке.{S} Знајући врло добро, да се такво познан 
има са суха, па си добио.</p> <p>Алекса скиде наочаре и поче их трти о чакшире.</p> <p>— Јак је 
 уступајући пред њим. — Цо?</p> <p>Перо скиде капу и понизно се наклони.</p> <p>— Болестан ми п 
најљубазније. — Шта тражиш?</p> <p>Перо скиде капу, понизно му приступи и пољуби га у руку.</p> 
 а поп испусти мотику, земљавим прстима скину повезач, рашчешља браду и погледа Перу попријеко. 
о Карантан пусти другу сузу, која му се склизну низ нос и заустави се управо на брковима.{S} Је 
S} Освојиле га бухе, па никако очију да склопи, него се непрестано превртао с бока на бок.{S} И 
једи, полегути се, ухвати се за гриву и склопи очи да не види своје пропасти, а Јефтан потјерао 
.{S} Рашири руке, стиште је на прса, и, склопивши очи од заноса, пољуби је...{S} А тада се одво 
рица, кад су га оно бухе опколиле...{S} Склопио је очи, али сан никако да се спусти, јер је још 
о се ослабио, полетио с њега главачке и скљокао се на земљу..</p> <p>— Шта би? — заграјаше сви  
потпуно задовољна, што је могла ово <hi>скнадити</hi> као у пјесми.</p> <p>— Ништа нема без жен 
ет хиљада мираза.</p> <p>Перо, од чуда, скочи са столице и сав се искриви.</p> <p>— Мираза?{S}  
ову кошуљу.</p> <p>Јово Перотић јаукну, скочи поплашено <pb n="5" /> и, чешкајући се по глави,  
 <hi>суђенице</hi>.</p> <p>Перо врисну, скочи са постеље и — пробуди се.</p> <p>— Фала Богу, —- 
а, — рече. — Хајде из собе.</p> <p>Јока скочи као опарена.{S} Отури тефтер са крила, збуњено по 
на њега.</p> <p>И дође му, да тога часа скочи и зовне Данила.{S} И он се диже...{S} Почеша се м 
ну се.{S} Перо, као ван себе, у мало не скочи за њом, да је ухвати, да је задржи.{S} На попа је 
шикује и шћи и жена! — узвикну Алекса и скочи са столице, подигнувши новине, које су му <pb n=" 
а?{S} Шта ми је све то? — викну Бошко и скочи са столице... — Хајде ти стани на воду, а ја ћу н 
 то не дозвољаваМ! — дрекну уједанпут и скочи иза стола оборивши три столице.{S} Препаде и Благ 
 кући.</p> <p>Јефтана то ражљути.{S} Он скочи, намргоди се и затресе косом, страшан као лав афр 
инади макар с киме.</p> <p>Он изненадно скочи и зовну Благоја.</p> <p>— Да се иђе, — рече опоро 
им долази, — рече прочитавши га и одмах скочи. — Оженио се, погани син, без нас! — викну весели 
е. — Кад би ме с оном вјенчали, одма би скочио у воду...</p> <p>— Е видите ли ви објешењака! —  
в необичан случај.{S} Нити је ко у воду скочио, нити се ко објесио; ни земљотреса, ни каква при 
лашено погледа по свима и као да хтједе скочити и бјежати од свега свијета.</p> <p>У исти час м 
— Ето га! — завика још неко.</p> <p>Сви скочише и погледаше уз широку, кривудаву тесту, на којо 
це, и удовица и кћи јој Милка поплашено скочише, и, оставивши филџане и кахву, коју су испијале 
 собе.</p> <p>— Овђе к’о да нећемо дуго скрасит’, — рече Јефтан мргодно гледајући Перу, — Шта с 
и, док је стајала, није на другу страну скрећао погледа.</p> <p>Стари се лагано диже са сандука 
 која је собом заклањала половину мале, скромне кућице, чија је бјелина, прама сунцу, силно уда 
> <p>— Хоће.</p> <p>Перо опет ућута.{S} Скрсти руке у крило и поче ломити прсте.{S} Осјетивши у 
цајац и поносито се испрси.</p> <p>Перо скрсти руке, па га попријеко погледа.</p> <p>— Мене да  
уке низа се и, држећи капу под пазухом, скрушен и понизан уљезе у собу.{S} Комесар, дебељкаст,  
 кирија? — запита Јефтан.</p> <p>— Није скупа...{S} На коња по форинта, по форинта...</p> <p>—  
 зијевајући... — Ама ова вечера наопако скупа, — додаде, пошто је почео бројати новце.</p> <p>К 
— Хоћемо, бива, да му изађемо на сусрет скупа, па смо зовнули тебе, да га ти испред нас поздрав 
ни одбор и ми ћемо ријешити.</p> <p>— И скупићемо се у прву неђељу! — додаде Јово.</p> <p>— У н 
S} Одмах!...{S} Ако закасните, биће још скупље..</p> <p>Сељаци оборише главе и, не проговоривши 
ами, разговарате с касабалијами, држите скупове.{S} Дапаче и по селих сте свраћали...{S} Мислит 
 па нек је више гласова.{S} Ако треба и скупштина читава, ја кабулим!</p> <p>— Не треба, — осиј 
мамо ми пите, — одговори мирно. — Ко ће скухат’?</p> <p>Перо погледа у Данила, па у земљу, <pb  
о није могао одржати, — био је и сувише слаб за тога, — и Бог зна да ли би је икада и одржао, д 
 рђаво, — дочека. — Зла времена, године слабе...{S} Нема да роди година, нема пара...{S} Ништа  
Какве су ми сад ђевојке?...{S} Мршаве и слабе к’о да се иглама хране.</p> <p>— А ти дебела! — у 
им к’о свецу...</p> <p>— Свецима нек је слава и милост, а теби магарећа глава! — викну Бошко. — 
улици, постао је за кратко вријеме врло славан.{S} Прославио се витешким својим подвизима, јер  
 мене, овај, <pb n="4" /> које ја данас славим моје крсно име и које сте ви, моји пријатељи, ме 
вену варош М..... и одсједе у великом и славном хотелу „<title>Код Балкана</title>".{S} Овдје в 
кву пјесму, звонку и умиљату, што попут славујске трепери у ноћи, а у пјесми као да га неко зов 
ељу.</p> <p>У овоме питању Перо се није слагао с њима.{S} Није му било најпријатније, што ће до 
 је, — одобри Перо, — ама ја к’о велим: слађа је телетина од говедине...</p> <p>— Како кад, — п 
исам крив..{S} Зар ја нисам каз’о да је слађа телетина од говедине?</p> <p>Па, окренувши се Мил 
ко ноћи, није ишао у механу и спавао је слађе него обично.</p> <p>— Ево ме опет, — сјутрадан ве 
рати Јово весело. — Што је рјеђе, то је слађе!</p> <p>Стрина се уклони и све их пропусти у собу 
 немојте духанити, да се не би запалила слама...{S} С тога вам не дам ни свијеће...{S} Мјесечин 
појави на вратима, носећи читав нарамак сламе.{S} Баци га на сред собе и отхукну.</p> <p>— Ето  
рни, поваљаше се по њојзи.{S} Управо на слами је лежао сам Перо, јер је Јово одмах за старим из 
 плавичаст дим и повијао се по чађавим, сламним крововима...{S} Ничији глас ни ту се није могао 
љења, поче тапкати ногама, као да збија сламу.</p> <p>— Хајде, да је гледамо! — викну.</p> <pb  
и и без ње...</p> <p>Гости разастријеше сламу по соби и, онако уморни, поваљаше се по њојзи.{S} 
>Данило се испрси:</p> <p>— А?</p> <p>— Слатке пите донеси!</p> <p>Данило прокомеша раменима и  
есело. — Какав си ми ти домаћин, кад ни слатке пите немаш?</p> <p>— Па што, брате, одма не иште 
...{S} Знаш, драго ми уз љуто вино мало слатке пите...</p> <p>Перо Карантан као да се стиша мал 
о према гостима.</p> <p>— Хе, хе, брате слатки, окаснили сте ми, — проговори некаквим страшно д 
дован Перо и поче га грлити. — О, брате слатки и лијепи, добро ли ми дође!{S} Е чисто ти хтједо 
 се љуби с киме.</p> <p>— Ох, ох, то је слатко! —- дочека намигујући. — То ваља!</p> <p>— Добро 
и Данилу, када опазише како у хладовини слатко спава.</p> <p>Пошто су изашли из куће, окренуше  
и се дуду, испод кога су Данило и Игњат слатко спавали.</p> <p>Изненада ослухну некакав шапат.{ 
ађај.</hi> </head> <p>Док је Јефтан још слатко спавао на своме кревету, умотан са врх главе до  
> <p>У исти час му дјевојка поднесе <hi>слатко</hi> под нос.{S} Он прихвати.{S} Прихвати, а не  
јељена, помоли се на вратима носећи <hi>слатко</hi> и воду.</p> <p>— Је ли вам ово сестра? — ша 
ћи и увијек гледати Марушку... ух, моју слатку Марушку!...</p> <p>Читава тога дана, а ни преко  
/> <p>Перо се мало замисли, па најпошље слегну раменима.</p> <p>— Добро, брате.{S} Баш ти и уре 
 ђеца крепати од глади?...</p> <p>Сељак слегну раменима и ућута.</p> <pb n="80" /> <p>— Таки ст 
попу, па нек одма вјенча...</p> <p>Перо слегну раменима...</p> <p>— Што ти кажеш, кажем и ја.{S 
у.</p> <pb n="49" /> <p>— А оно је ваша слика? — запита удовицу, након дуже почивке.</p> <p>— Н 
о се и издигао главу на више, као да се слика.{S} На једној трепавици блиста му се суза, као ка 
ним? — запита и опет се укочи као да се слика.</p> <pb n="12" /> <p>— Велимо, — повикаше сви у  
амјештаја.{S} Ни простирке по тлима, ни слика на зидовима.{S} Само, у једноме крају, висиле су  
равећи куглице од хљеба и гађајући њима слике на зиду.</p> <p>Но и самовање му додија.</p> <p>О 
ма (а ти плахо бегенишеш и купујеш таке слике) и она два сандука у крају и дрвени кревет, — ето 
, чупкао их за косе, показивао им разне слике и пјевао им пјесме о Милошу и Марку.{S} Други пут 
 по њој, не би имало шта запети.{S} Оне слике са голишавим швабицама (а ти плахо бегенишеш и ку 
да се спусти, јер је још једнако гледао слику <hi>њезину</hi>, са дугим вратом, смјежураним лиц 
ра...</p> <p>И опет стаде.{S} Гледаше у слику и као да очекиваше, да неко проговори иза ње и да 
 измицати, а, у измицању, опази на зиду слику, како Милош Обилић пробада цара Мурата на пољу Ко 
 и давнашњом прашином, те је соба много сличила каквој запуштеној механи, гдје се газда једном  
 му је нос највише страдао и вјечито је сличио руменом, расцвјетавајућем пупољку...</p> <p>Осим 
м него црвеним, лицем, дебелим и облим, сличним чарапи, носом и са испупченим трбухом, стајао ј 
али...{S} Мислите, зар, на буну или што слично?</p> <p>Перо опет испусти некакав јаук.{S} Понор 
то ти и кажем...{S} Своја кућица, своја слободица и ја иђем тамо...</p> <p>Стари се одуприје ру 
{S} Но ја вас више нећу затварати...{S} Слободни сте!</p> <p>— Фала Богу! — викну обрадован Пер 
, нисте нам се надале! — узвикну Обрен, слободно ступајући у <pb n="47" /> собу и приближујући  
 и кажипрст десне руке. — тер сте узели слободу, увредљивими поругами чинити повреду царевима.. 
е неизоставно.{S} Ви сте си синоћ узели слободу, да на јавноме, позору изложеноме, мјесту кажет 
S} До те странице могао је читати и сва слова ишла су му некако у главу.{S} Али даље — ни маћи. 
амет!...{S} Ни једне ријечи, ни једнога слова не може да се сјети...</p> <p>— Чини ми се да ће  
очита га још два пута, поправи неколика слова и даде послужитељу да однесе.{S} Затим запали циг 
 даље — ни маћи.{S} Ту се управо десила слова Ц, Ф и Ћ и то га је бунило.{S} Изговорити би их и 
свеједно.{S} Чим би почео писати, та су слова добијала некакав чудан облик и ни он, ни учитељ,  
 наших, за дугољетни ваш живот, зачињен слогом међусобном, опојен мирисом љубави, да читав наро 
оста је њему и учитељева.</p> <p>Сви се сложише.{S} Узеше дивит и хартије, те заједнички написа 
увај, разболио или испао из кола и ногу сломио?...{S} Шта би било?...</p> <p>— Свршено је!{S} С 
прилика није нико други, него знаменити слуга Пере Карантана Дамјан, од милоште прозвани Данило 
д дудом.{S} Крај њега је лешкарио Васин слуга, Игњат, стар, космат човјек, који се једном у пет 
клони и све их пропусти у собу.{S} Само слуга Данило што оста на авлији.{S} Он збаци пртљаг са  
овјек најпошље одлучи да набави једнога слугу.{S} Обрати се пријатељима и они му нађоше Дамјана 
цке биљеге, па ме ухавсили и оћерали из службе...{S} Не трпе, мој Перо, поштена чојека, па то ј 
укнуте филџане.{S} Ненавикнута, зар, да служи оволико гостију застидила се и збунила.{S} Онако  
тнији, и научили тај језик и почешће се служили њиме.</p> <p>Доктор је баш устицао шешир на гла 
.{S} Око њега се окупиле собарице и сва служинчад хотелска, па га задиркују и пецкају, грохотом 
о, а у срцу му нешто штрецну, као да је слутио несрећи. — Шта ти је?</p> <p>— Мислим се колико  
ао, да му изненада, једнога дана, чудан случај у помоћ не прискочи.{S} И није то био никакав не 
кочи.{S} И није то био никакав необичан случај.{S} Нити је ко у воду скочио, нити се ко објесио 
 — Ми, али, не смијемо заборавити ни на случајности прије сто годинах...{S} То је, наиме, потре 
бани него своме зету, а зет треба да ме слуша...{S} Нећу га, зар, ја учити како ће управљати же 
Обрен готово љутито. — Ти само гледај и слушај...{S} Или, ако хоћеш, ти говори с матером.</p> < 
ш има! — узвикну Јефтан јаче. — Само ти слушај мене и немој више разбијати чаша ни боца.{S} Ниј 
дила се са дјечурлијом, што су дошла да слушају музику.{S} Унутра опет све пуно.{S} За свима ст 
равицом да га дочека, — настави Јово не слушајући Обрена. — Ако учитељу не буде криво, њега да  
ш се удавати, док сам ја жив...«</p> <p>Слушајући ово, Пери се ражали.{S} Десио <pb n="86" /> с 
:lang="de">Befehlen</foreign>!...{S} Ја слушам свако питање и сваку заповијест, — дочека.</p> < 
е говора био прикривен за вратима и све слушао, провири унутра.{S} Сад је, као за параду, био о 
 Перо, тек да нешто каже, и ако га није слушао, него је нестрпљиво разгледао све око себе, нада 
ожјој вјери“...{S} Но Перо га више није слушао.{S} Удаљена музика као да га је успављивала, те  
се бојим...</p> <p>Но Перо га више није слушао.{S} На собним вратима помолила се њежна, витоста 
...{S} Дигли главе, па вичу: »ми нећемо слушат’ никога, ми мислимо како ми хоћемо...« Јок, побр 
нске беспослице.{S} Богата је, па треба слушати.{S} Узети жену са миразом значи драговољно се п 
 поп, прелиставајући протокол, — чим не слушаш рђаве јаране, који хоће главом да пробијају зид, 
зда овако. — Затим се окрену у страну и слушаше како вјетар звижди, тресе прозорима, носи и раз 
кну попу, пошто је уљегао у авлију и са слушкињом се најпријатељскије поздравио. — Ево ме опет, 
д куће? — некако сурово запита уплашену слушкињу, кад стиже до попових врата и снажно гурнувши, 
{S} С њиме се отприје помало познавао и сматрао га за пријатеља, а данас му је требао један чов 
 и Данилом и нема сватова.{S} Ама то не смета!..{S} Ми ћемо му бити сватови!</p> <p>— Хоћемо, — 
безбрижних врабаца, којима врућина није сметала, и облијетало је силесија ситних мушица.{S} На  
размјешташе чаше по столу, као да су му сметале нешто.{S} Затим гледаше час у једнога, час у др 
и посла, па, ако одете, нећете ми барем сметати...</p> <p>Сви устадоше.{S} Макар и по врућини,  
настави брзо. — Кад хоћете, ја вам нећу сметати...{S} А могли сте и остат’...{S} Ја вас нијесам 
сајући Обрена за рукав. — Ја сам у томе сметен.{S} Да је свирачица и знао би некако... ама наша 
<p>— Знаш... к’о момци... — упаде Перо, сметено се окренувши удовици.— Момци... па дошли...</p> 
.{S} Само нека мени и комшилуку није на сметњи.</p> <p>Након дужега вијећања, у коме је Аћим жи 
вежљаја и, тако претоварен као парипче, смијао се безбрижно и весело.{S} Опазивши Перу он заста 
 увјери да ствар није жалосна и поче се смијати.</p> </div> <pb n="14" /> <div type="chapter" x 
рага сам јој, ама не смије ништа.{S} Не смије ми ни хљеба дати без њега...</p> <p>Јово јој се п 
лижа својта...{S} Драга сам јој, ама не смије ништа.{S} Не смије ми ни хљеба дати без њега...</ 
а га не прекида у говору. — Ми, али, не смијемо заборавити ни на случајности прије сто годинах. 
<p>— Е видите ли ви објешењака! — кроза смијех викну Јефтан, поново се враћајући друштву и вуку 
>Благоју испаде цигар из зуба и прсну у смијех.</p> <p>— Знам шта хоћеш! — викну из свега гласа 
осом и са испупченим трбухом, стајао је смијешећи се и обје руке ширио према гостима.</p> <p>—  
>— Што крупњи, бољи је! — упаде Благоје смијешећи се. — Ама само немој радит’ без мене...{S} Ов 
се Милка, хватајући Обрена испод руке и смијешећи се. — Ја само њега бегенишем...</p> <p>Перо с 
 па га задиркују и пецкају, грохотом се смијући, ако каткада, леђима или раменом, јаче удари о  
то чудо? — дочека Пера веселије, готово смијући се. — Има, брате, још људи који путују...{S} За 
 и не говорећи ништа.{S} Тада нико није смио проговорити, па макар му срце најјуначније било.</ 
, чим се доктор удаљио. — Како си се ти смио усудити, да ми дођеш?</p> <p>— Ја нисам знао да им 
се помало, премда он нити је могао нити смио озбиљно се љутити.</p> <p>— Ја нијесам пророк Јере 
.</p> <p>Згоднијега одговора није могао смислити и овај му упали да не може боље.{S} Да тако ни 
езино и, гледајући преда се, једнако је смишљао: шта ће проговорити...{S} И ништа да му пане на 
че куцкати врхом од кундуре о тле и као смишљати нешто.{S} Затим још једном погледа попа, испод 
магази.{S} Предлог Јефтанов чинио му се смишљен <pb n="23" /> и умјестан и, што је главно, искр 
 нос.{S} Он прихвати.{S} Прихвати, а не смједе ни да је погледа ни да што рекне.</p> <p>— Ето с 
} Сад морате са мном.</p> <p>Перо се не смједе даље противити.{S} Обуче се и пође у полицију.</ 
због чега је вазда и успијала губицама) смјежуране коже, набијељена, помоли се на вратима носећ 
слику <hi>њезину</hi>, са дугим вратом, смјежураним лицем, зеленим очима и крњавим зубима...{S} 
, осјећајући Јовин поглед на себи, није смјела главе подигнути ни погледати ма куда.{S} Стари с 
 са малим, нешто искривљеним, носићем и смјехуљцима на образима, диже се да купи бакшише.{S} По 
једнако му се чинило, као да га гледа и смјешка се на њ...</p> <p>— Што мене Бог да казни и да  
} Јово, Обрен и Јефтан.{S} Сви весели и смјешкају се један на другога, као да су какву побједу  
воје столове и опколише их.{S} Пушећи и смјешкајући се гледали су их, необично уживајући у њихо 
чела и по коси гладити, а стари се само смјешкаше и пипаше му одијело, ваљда да се увјери: је л 
о њему као о суху дрвету, и изгледао је смјешнији него прије.</p> <p>— Ја ћу, — викну он колико 
 и исправљајући се. — Ми <pb n="160" /> смо те зовнули, да ти јавимо, да он долази у петак...</ 
 дата и њојзи, побратимковићу, треба да смо сви <pb n="33" /> потпокорни и да јој се вазда за з 
о, не утирући суза. — Има сто конака да смо утекли!</p> <p>— Па шта ти је, магарче; какво је то 
ије ти грехота ни срамота!...{S} К’о да смо ми твоји робови, па да пристајемо за тобом.</p> <pb 
етно да свак иђе на касапницу...{S} Ама смо радили, брате...</p> <p>Алекса се одуприје лактовим 
ране немам, — настави мирно. — Сиротиња смо!...{S} Сам сух хљеб!...{S} А то је тврдо за ваш жел 
бива, да му изађемо на сусрет скупа, па смо зовнули тебе, да га ти испред нас поздравиш једном  
у. — Нама је то драго, јер смо саме, па смо се зажељеле друштва...{S} Наточи им, Милко, кахву.< 
 — а нама осталим биће лијепо, само кад смо у тебе...{S} Ми смо и са малим задовољни.</p> <p>Ст 
вабица показала.</p> <p>— Фала Богу кад смо живи! — викну Перо и, онако у свима хаљинама, завал 
али се у кревет.</p> <p>— Фала Богу кад смо овђе, — рече и Јефтан и испод ока погледа лијепу Шв 
х. — Шетња је здрава...</p> <p>— Шетали смо доста, — одговори Јово гледајући Јоку. — И ручали с 
дговори Јово гледајући Јоку. — И ручали смо...</p> <p>Стари се осмјехну и одобри главом.</p> <p 
и буха, — дочека брзо.</p> <p>— Научили смо ми и на њих, — одговори Јово. — На путу се чојек св 
рани, окопавали кукурузе.</p> <p>— Чули смо, да имаш три коња, — рече Јефтан поздравивши се с њ 
...и ако желиш чути за наше здравље, ми смо фала Богу добро и здраво, к’о што и теби исто прија 
 ако желиш чути за наше задовољство, ми смо задовољни к’о нико на свијету.{S} Моја Стака, Бог ј 
 осијече Обрен осорно. — Само ми!{S} Ми смо, што се рекне, главни одбор и ми ћемо ријешити.</p> 
ће лијепо, само кад смо у тебе...{S} Ми смо и са малим задовољни.</p> <p>Стари се дохвати за ух 
жно проговори. — Болестан је пуно, а ми смо странци, и нико га други не може излијечити осим ва 
— Дошло је вријеме, да се враћамо оклен смо и дошли...{S} Кући ћемо!</p> <p>И оде у собу.</p> < 
 — Шта ти је?</p> <p>— Мислим се колико смо утекли од куће, — одговори Данило жалостив но, не у 
славио и шта се закључило иза ручка, то смо у почетку изнијели.</p> </div> <div type="chapter"  
е не враћамо више, ако поћерамо к’о што смо почели.</p> <p>Перо не знаде шта би одговорио, него 
, брате, још људи који путују...{S} Зар смо ми мимо свијет к’о отпадници какви?..{S} И зар сам  
и их да сједну. — Нама је то драго, јер смо саме, па смо се зажељеле друштва...{S} Наточи им, М 
 са свих страна уском сухозидицом. — Ту смо!</p> <p>По авлији, нарочито око бунара, лежале су ч 
као да се пење уза степенице, — њему се смрачи пред очима.{S} Поп му сада није изгледао као поп 
вши на врата механска, застаде мало.{S} Смрдљив, тежак, топао задах омахну га изнутра, те морад 
рућина <pb n="67" /> и загушљив, готово смрдљив задах...{S} Ни птица да пролети, ни зец да шушн 
ан.</p> <p>— И доћи ћемо!</p> <p>Чим се смркло, окупише се сви:{S} Јово, Обрен и Јефтан.{S} Сви 
 преко дана у дућану, једва чекам да се смркне, јербо кад се свеме свијету смркне, мени се сван 
а се смркне, јербо кад се свеме свијету смркне, мени се сване и мене моја Стака чека на вратима 
ао у походе покојници« као што сам пред смрт говораше, осмјехујући се и питајући за Перу.{S} И  
.{S} Таворим ’вако с дана на дан, док и смрт за врат...</p> <p>— Жао ми је, — рече Јово, уозбиљ 
 Уједно одлучи и то, да, први пут пошље смрти родитеља, прослави Крсно Име.{S} А како га је про 
жени, стоји ти на прагу новога роћења и смрти.{S} Ако ти буде добра жена, изнова си се родио и  
јекоше ноге и у свему тијелу нестаде му снаге.{S} Прислони се <pb n="128" /> уза зид и забленут 
0" /> пред вратима Јефтанове собе, свом снагом гурну у њих и отвори их.</p> <p>— Извол... — вик 
е ти?</p> <p>Игњат измахну руком и свом снагом удари се у прса.</p> <p>— А-а утекли су!{S} Утек 
о живо нешто да се помаче у њему и свом снагом гурну га њојзи.{S} Пруживши јој бакшиш он задрхт 
.{S} Он заборави на сав свијет, прикупи снагу, размахну и заплива према њој.{S} Хита, јури, а д 
азјарен поп, чим га опази, стиште своје снажне шаке и раскорачи се пред њим као да би да се хрв 
ом, коју је морао подвезати махрамом, и снажним, необично жилавим мишицама, које бијаху набрекл 
 слушкињу, кад стиже до попових врата и снажно гурнувши, отвори канат. — Је ли овђе?</p> <p>— Ј 
 Уфатићу те за ријеч, — дочека Јефтан и снажно га стегну за мишицу. — То би било најпаметније,  
 оженио, болан? — готово цикну Јефтан и снажно му стеже прсте, да умало није јаукнуо.</p> <p>—  
ти руку на раме и повуче га у собу тако снажно, да се једва могао одржати на ногама. — Тако је, 
ако ви велите, — одговори Перо понизно, снебивајући се. — Ви како гласате мени је право.{S} Мен 
ого је, — прошапта један сељак, ситним, сниженим гласом. — Пуно, газда...</p> <p>Стрико Васо за 
> <p>Перо протра очи, мислећи, да и сад снијева.</p> <p>— Ама да се нијесте преварили? — запита 
лагоја једва је некако заспао.</p> <p>И снијевао је један чудан сан.</p> <p>Као ноћ је, мјесечи 
ијепо! — ускликну још једном отресајући снијег са хаљина, трљајући прозебле руке и још једнако  
 ја крив што сам несретан? — упаде Перо снуждено. — Несретан се родио, несретно живим, несретно 
...{S} Свијест му се поче мрачити...{S} Соба као да се поче окретати, а комесарова глава поигра 
ети босиока и јоргована, тако се читава соба освјежи и чудновато замириса.{S} Лагано, стидљиво, 
м од цигара и давнашњом прашином, те је соба много сличила каквој запуштеној механи, гдје се га 
и. — И кућа ми тијесна, <pb n="72" /> и соба немам пуно; ни душека немам, па ће вам бит’ ружно. 
 и, уз мермерне степенице, попеше се до соба, које им <pb n="98" /> је једна мала, црнпураста,  
у од његове куће.</p> <p>— Ама у мене у собама има и буха, — дочека брзо.</p> <p>— Научили смо  
алица од сахата.{S} Око њега се окупиле собарице и сва служинчад хотелска, па га задиркују и пе 
 постељи, десном руком грли стас лијепе собарице, која је била нешто лакше одјевена, а лијевом  
је већ није затекао ни младу, ни лијепу собарицу, што га је врло обрадовало, јер се бијаше поче 
читав нарамак сламе.{S} Баци га на сред собе и отхукну.</p> <p>— Ето вам, да не спавате на тврд 
а <pb n="110" /> пред вратима Јефтанове собе, свом снагом гурну у њих и отвори их.</p> <p>— Изв 
 Стрико Васо трчао је и завиривао у све собе.{S} Чак је отварао сандуке, па и у њих завиривао.{ 
ше.{S} Полако се прикрадоше до стрикине собе и тада Јово једним јачим ударом отвори врата...{S} 
 мјесто међ момцима, — рече. — Хајде из собе.</p> <p>Јока скочи као опарена.{S} Отури тефтер са 
p>Па, љутито лупнувши вратима, изађе из собе.</p> <p>— Овђе к’о да нећемо дуго скрасит’, — рече 
>Па, примивши од Пере награду, изађе из собе.</p> <p>— Ама јесам ли ја казао, да ми нико не ула 
ресе му главом и заповиједи да изађе из собе.{S} Данило исплази језик и дрекну као јаре када га 
уњено погледа око себе и хитно изађе из собе.</p> <p>— Кршна ђевојка! — нехотице узвикну Јово,  
још више, поклопи очи рукама и утече из собе.</p> <p>Стари сам диже послужавник са тала и метну 
ном игра...</p> <p>И обојица изађоше из собе.</p> <p>— Путуј ти, игумане, не мисли се манастиро 
 је чврсто стиште, стегну и — излети из собе.</p> <p>Пред вратима застаде и бризну у плач.</p>  
а...{S} И ја би да вам је све у реду: и собе и душеци и све.</p> <p>— Фала ти, — упаде Јово обр 
а и неколика пута пређе с краја на крај собе.{S} Најпошље погледа у Јоку.{S} Она је још једнако 
зар он није могао лежати мирно у својој соби на своме меканом душеку и спавати, као што и остал 
ет се, у уречено доба, нађоше у Периној соби.{S} Пред њима је стајао онај исти стари, расклиман 
оме одијелу, стаде на праг и погледа по соби.</p> <p>— А-а није ми ту Јово? — промукло запита.< 
ндука.{S} Полако, као шетајући, пође по соби и, онако са стране, погледа у филџане, да види: је 
раз...{S} Обузе га неки бијес и поче по соби трчкати и поигравати.</p> <p>— Крава, крава, крава 
по свима прозорима, док је поп ходао по соби и тражио протокол.{S} Нестрпљиво је шетао и осврта 
е...</p> <p>Гости разастријеше сламу по соби и, онако уморни, поваљаше се по њојзи.{S} Управо н 
едним јачим ударом отвори врата...{S} У соби је сједио стари и гледао у тефтер, из кога је Јока 
, кад сам таког зета дочекала.</p> <p>У соби сједоше Перу у прочеље, а домаћин и домаћица опкол 
 треском, отворише врата мале, приземне собице, и удовица и кћи јој Милка поплашено скочише, и, 
зору, другога јутра, неко силно удари у собна врата.{S} Врата се отворише и на њима се појави с 
> <p>Но Перо га више није слушао.{S} На собним вратима помолила се њежна, витостаса Мара, лијеп 
њима.</p> <p>Стрина Јовина дочека их на собним вратима.{S} Малена, мршава жена, још прилично мл 
друштву и вукући Перу за <pb n="168" /> собом. — Ишао је по толиким мјестима, гледао толике ђев 
а на челу.{S} Читаве степенице испунила собом, закрчила пролаз, а степени се чисто повијају под 
у било најпријатније, што ће добити над собом власт, оштрију него што су отац и мати.{S} Ипак с 
латне букваром по глави онога ђака пред собом, да кога испод клупе боцне иглом, или да пусти ко 
<milestone unit="subSection" /> <p>Пред собом полицијског комесара морао је чекати више од пола 
остаса Мара, лијепа и мила и, као да је собом унијела читаве руковијети босиока и јоргована, та 
дну авлије, испод широке мурве, која је собом заклањала половину мале, скромне кућице, чија је  
ан и отресит...{S} Чим је почео владати собом, почео је лупати и тући матер, а првим ријечима,  
чевши од младожење, па завршујући самим собом.</p> <p>Учитељ је, опет, на другој страни, поучав 
 десну ногу, због чега су га ђаци, међу собом, прозвали Топал-пашом и спјевали га у пјесму, кој 
рен, слободно ступајући у <pb n="47" /> собу и приближујући им се. — Нијесте знале, да ћемо и м 
па му спусти руку на раме и повуче га у собу тако снажно, да се једва могао одржати на ногама.  
златан — застења најпошље, уводећи га у собу. — Сретна сам ја, кад сам таког зета дочекала.</p> 
ећа онај мирис што га је Мара унијела у собу, <pb n="37" /> и пипао је прстима по столу, као да 
ђе некуда, кад усплахирани Перо утрча у собу и још са врата повика:</p> <p>— Помагај, господине 
и дошли...{S} Кући ћемо!</p> <p>И оде у собу.</p> <p>— Фала Богу, кад ћу се вратити, — рече сам 
 под пазухом, скрушен и понизан уљезе у собу.{S} Комесар, дебељкаст, мргодан човјек, са мјесечи 
ут <hi>иберцигером</hi>, лагано уљезе у собу, и поздравивши све, сједе У крај.</p> <p>— Учитељу 
поче умјереније живити.{S} Затвори се у собу и поче читати <title>Свето Писмо</title> и разне з 
ћи као пустињак какав.{S} Затворио се у собу, па нити је кога пуштао, нити куда излазио, него с 
есам ли ја казао, да ми нико не улази у собу? — плану Јефтан, чим се доктор удаљио. — Како си с 
<p>Стрина се уклони и све их пропусти у собу.{S} Само слуга Данило што оста на авлији.{S} Он зб 
/p> <p>— Аха! — викну Благоје улазећи у собу и тарући крупан зној са чела.</p> <p>— Једва га је 
 растворених уста, блесасто гледајући у собу.{S} Зину и доктор.{S} Дуго су обојица, ништа не го 
 Вас ист? —- запита доктор, ступајући у собу. — Какво полесно?</p> <p>Јефтан познаде, да му се  
пуна сахата заграја Благоје, утрчавши у собу, па поче грлити Перу и љубити у оба образа. — Чест 
/hi>, сам оде у хотел.</p> <p>Дошавши у собу, одмах спусти завјесе, истјера Данила и леже у пос 
ри, у лице ме љуби.{S} И кад уљегнемо у собу, а она ми сједне на крило, па ми чупа бркове, љуби 
{S} Брзо, као на крилима, улети у своју собу, дохвати из једнога ћошка нове чакшире, отресе са  
им и, љубазно се осмјехујући, показа му собу, Перо, старајући се да што мање времена изгуби, че 
о сељаци употребљавају, и разгледали су собу, у којој није било никаква намјештаја.{S} Ни прост 
аспознати, да то није глава какве грдне совуљаге, него човјечија прилика и да та човјечија прил 
х и незатворених дућана; минуше два-три сокака, измећу малих кућица, испред којих су, на омањим 
на непрестано је мислио о Мари.{S} И на сокаку и у механи мислио је само о њој.{S} На свирачице 
ти речем, ја га више не могу гледати по сокаку и мучити се с њиме, него треба коме другоме да г 
ица се упутише некаквим уским и прљавим сокацима, прођоше кроз двије-три авлије, провукоше се и 
 и бекријом...</p> <p>— Не бој се ти, — сокољаше га Јефтан живахније. — Још има наде.</p> <p>—  
S} За свима столовима засјели поднапити солдати и други, сваковрсни беспослењаци, па сви пију и 
ући се на свакога и увијајући се између солдачких редова, који су је задиркивали.</p> <p>Дође и 
о је наш јаран; доста је <pb n="157" /> соли и хљеба с нама појео...{S} Њега свакако треба боље 
ва бича пану управо по обрвама, заглади солуфе, уфитиљи бркове, уштину се за образе, да му изгл 
ше му се неколико чисто бијелих длака у солуфима.</p> <p>— Јадан Перо, сад те по готову неће ни 
нцири, пушке, топови, лумбарде, ђаволи, сотоне!...{S} Сила је то...</p> <p>— Шта?{S} Шта ми је  
 старији јаран и ожењен чојек« треба да спава на меку, а, поред тога, не иде за својим него за  
 легао.</p> <p>— Да барем Данило уза ме спава! — прошапта тихо. — Барем би половина буха прешло 
у, када опазише како у хладовини слатко спава.</p> <p>Пошто су изашли из куће, окренуше другим  
, којима није пало на памет да се жене, спавају?{S} Рашта да је Бог њега убио мимо све остале и 
ео.</p> <pb n="122" /> <p>— Биће да сад спавају, —- одговори Благоје мирно. — Уморне па се одма 
шину и длаке од мачака, које су на њима спавале, и поче их облачити.{S} Обуче и нову антерију,  
ду, испод кога су Данило и Игњат слатко спавали.</p> <p>Изненада ослухну некакав шапат.{S} Заст 
— Волио би ја да сам дома, па да лијепо спавам...{S} Ништа љевше од спавања!...{S} Ко је памета 
а да лијепо спавам...{S} Ништа љевше од спавања!...{S} Ко је паметан, тај ти се не миче од свој 
а и великим, оклепљеним ушима, мирно је спавао.{S} Обучен је био у танке, прљаве гаће и још прљ 
, а ни преко ноћи, није ишао у механу и спавао је слађе него обично.</p> <p>— Ево ме опет, — сј 
hi> </head> <p>Док је Јефтан још слатко спавао на своме кревету, умотан са врх главе до на дно  
собе и отхукну.</p> <p>— Ето вам, да не спавате на тврду, — рече. — Душека нема сиротиња!...{S} 
у својој соби на своме меканом душеку и спавати, као што и остали сретни људи, којима није пало 
} Мећао је буквар под главу кад је хтио спавати, пропуштао је живу ласту кроз рукав и — свеједн 
је он!</p> <p>Сви му приступише и онако спаваћива опколише га.{S} Јово се саге и примаче му уст 
е бјежао испред ње и како се, најпошље, спасао.</p> <p>Угледавши госте, он устаде и зачуђено их 
аци, међу собом, прозвали Топал-пашом и спјевали га у пјесму, која је почињала ријечима: <hi>То 
у: — У читавој фамилији, бре!{S} Дај ми спомени једног паметног чојека из твога племена, па да  
Хита, јури, а дрхће од чежње и напријед спрема пољубац...{S} Стиже јој...{S} Рашири руке, стишт 
им, утањеним гласом, као дијете које се спрема да заплаче.</p> <p>Перо Карантан збуни се.{S} Хт 
/p> <p>— Ја, — настави Јефтан поносито, спремајући се, да и трећи пут удари руком о сто.— Жена  
>Доктор је баш устицао шешир на главу и спремао се да пође некуда, кад усплахирани Перо утрча у 
 купиш ове ствари овђе, а?...{S} Куд се спремаш?..</p> <pb n="153" /> <p>— Дома, — дрско окреса 
екакав јаук.{S} Понори главом као да се спремаше да пане и са столице.</p> <p>— Немојте се прав 
љив мирис ударао је из испуцале земље и спржене траве и готово их давио; озго, са висине, као д 
и га руком у ребра, а тешка рука нечија спусти му се на раме. — Оклен ти, болан?</p> <p>Перо се 
спитујући.{S} Онај, што је читао новине спусти их, остави на столицу и сједе на њих.</p> <p>— Ч 
S} Склопио је очи, али сан никако да се спусти, јер је још једнако гледао слику <hi>њезину</hi> 
тако, — настави поп одушевљеније, па му спусти руку на раме и повуче га у собу тако снажно, да  
е у хотел.</p> <p>Дошавши у собу, одмах спусти завјесе, истјера Данила и леже у постељу.{S} Мис 
 поп, него као голем мрк облак, који се спустио на земљу и поиграва пред њим.{S} И, као да га в 
ин коњ хтио да изведе нову мајсторију и спустио се на прва кољена, а Перо се ослабио, полетио с 
са висине, као да се нешто тешко, врело спуштало на њих и притискивало <pb n="90" /> их, те ниј 
.{S} Чојек у годинама, па нежењен!..{S} Срамота!..{S} И што је Бог ствар’о жене на свијет, кад  
и себе и нас...{S} И није ти грехота ни срамота!...{S} К’о да смо ми твоји робови, па да приста 
n</foreign> бре!</p> <p>Келнер дође.{S} Срачуна колико обојица имају платити и пружи карту.</p> 
говори Обрен, који је гледао у тефтер и срачунавао нешто. — Што ћа ми она?</p> <p>— А би ли ти  
прсту гдје ће се боље видјети, а дебели сребрни сахатни ланац објеси о врат.</p> <p>— Је ли поп 
сећи читав нарамак сламе.{S} Баци га на сред собе и отхукну.</p> <p>— Ето вам, да не спавате на 
, ради веће галаме, и механџија стао на сред механе, па се препире са некаквим крезубим старчић 
head> <p>Врућина.{S} Сунце отскочило на сред неба, те пече и у тјеме и у голи врат.{S} Прашина, 
 патке брчкале су се у овећој локви, на средини авлије, а недалеко од њих, испод прастарог, кља 
јетало је силесија ситних мушица.{S} На средини се издизао широки дуд, а испод њега, на прострт 
ајвишу грају, свађу, или пјевање.{S} На средини касабе једна му се механа много свиђала и, не р 
јепо и раздијели <pb n="114" /> косу по средини, пустивши да му два бича пану управо по обрвама 
чуђено згледаше.</p> <p>— И нека вам је сретан пут, — настави брзо. — Кад хоћете, ја вам нећу с 
богом</hi>, изађе.</p> <p>Враћајући се, срете Јефтана.{S} Носио је под пазухом и у рукама некол 
 застења најпошље, уводећи га у собу. — Сретна сам ја, кад сам таког зета дочекала.</p> <p>У со 
остиђено, окрећући главу у страну да не сретне Јефтанов поглед. — Ко ће ме сад?{S} Посиједио <p 
аном душеку и спавати, као што и остали сретни људи, којима није пало на памет да се жене, спав 
 <p>— Е, честитам ти женидбу! — рече. — Сретно, дуговјечно, берићетно!{S} Да Бог да и пород пор 
викну Јово и поче точити вино.</p> <p>— Сретно! — заграјаше сви...</p> <p>Пушке запуцаше.</p> < 
о у црну земљу и зелену траву.</p> <p>— Сретно! — викну Јово и поче точити вино.</p> <p>— Сретн 
Цетине, види користи од вашег брака; да сретно буде по ваш дом и српски род.{S} Живили!</p> <p> 
и притиште на прса.</p> <p>— Нек вам је сретно ђечице! — узвикну потресено, као да ће тога часа 
е откине реп и да њиме бије другове.{S} Срећа, што крава није била <pb n="16" /> најбоље распол 
имо због твоје женидбе!..</p> <p>— Камо срећа да сам мртав, па да ме данас закопајете, — рече П 
ати. — Бог вам дао сваке <pb n="133" /> среће из своје пуне кесе и чув’о вас од зла и напасти с 
братимковићу, прави дипломат...{S} Камо среће, да су нам сви таки!...{S} Барем би се опет сви п 
оја пред вратима.</p> <p>— Ову ли си ми срећу наш’о?</p> <p>— А што? — зачуди се Благоје. — Ђев 
м љубави, да читав народ <pb n="162" /> српски од Адрије до Балкана, од Ситнице до Мораче, Дрин 
адом, и од пушења, чађавим брковима.{S} Српски је <pb n="109" /> разумијевао понешто, али говор 
ашег брака; да сретно буде по ваш дом и српски род.{S} Живили!</p> <p>— Е умијеш га, учитељу, г 
 помијешано чешких, њемачких и неколико српских ријечи, због чега се највише и свиђао касабалиј 
, да својим силама припомогнем напретку Српства.</p> <p>Јефтан обори главу и, као постиђено диј 
} Изгледало му је, да ће се читава кућа срушити и притиснути га.</p> <p>— Изим овога, — настављ 
ко ће други?..{S} А ти немој бити тврда срца и немој с њоме ружно.{S} Још је дијете, па ће се н 
 ражали.{S} Десио <pb n="86" /> се мека срца, па му дође да заплаче за овом дјевојком.{S} И он  
ао најтежи болесник.</p> <p>— А имаш ли срца, да ме болесна зовеш? — застења. —-Ја не могу ићи. 
бог неуредна живота. — Волим, брате.{S} Срце ми се стисне и сузе ми ударе на очи, кад погледам  
пка ресе на бошчи.</p> <p>У Пери заигра срце.{S} Он га притиште објема рукама, а дах заустави.  
 задовољни.</p> <p>Најпошље Перо стиште срце и чврсто одлучи да запроси.{S} Што је више ишао њи 
Што се к’о бајаги стидиш?{S} Што гођ ти срце зажели ти само ишти, к’о у својој кући.</p> <p>И о 
hi> </head> <p>Пошто је стегнуо јуначко срце своје и сам се кренуо на пут, стиже Перо, након дв 
оме се нешто растужило, свакоме омечало срце, па се расплакали као дјеца.{S} Плаче Перо, плаче  
нико није смио проговорити, па макар му срце најјуначније било.</p> <p>Три или четири шибања ум 
и главу и одахнути мало.{S} Ипак стегну срце и уљезе.{S} У први мах готово није могао ни распоз 
тан као да се стиша мало.{S} Једино, да срцу пусти на вољу, помијеша прсте у Данилову косу, зат 
ти.{S} И што је више савијао, све му на срцу лакше.{S} Као оловом да му је било оковано, па се  
о плачеш? — запита изненађени Перо, а у срцу му нешто штрецну, као да је слутио несрећи. — Шта  
кога.</p> <p>Старац се дохвати руком за стабло и устаде.{S} Лице као да му се одмах разведри.</ 
лијено исправи и, одупирући се леђима о стабло дудово, сједе.</p> <p>— Ама ко сте ви? — запита  
е окрену у страну и сакри се за мурвово стабло, а поп испусти мотику, земљавим прстима скину по 
 ја? — дочека стари и, раскорачивши се, стаде пред њега, као да би се тукао. — Знаш ли ти ко са 
Гологлав, рашчерупан, у лакоме одијелу, стаде на праг и погледа по соби.</p> <p>— А-а није ми т 
и наслухну ове ријечи и заустави се.{S} Стаде преда њу и стиснуту шаку поднесе јој под нос.</p> 
и умотавати му брк.{S} А њему драго.{S} Стаде узвијати главом, као мачак кад га милују, и прима 
 <p>Јован се бржебоље одмаче од плота и стаде преда њих.</p> <p>— Станите, станите! — викну, за 
лажеш, мој Перо, — умијеша се Благоје и стаде између њих. — Зашто ће тебе полиција проћерати?</ 
</p> <p>— Није пуно, — уплете се Перо и стаде међу њих. — Није пуно, само кад се има.</p> <p>—  
оју му додадоше. — Ми најми...</p> <p>И стаде.</p> <p>Стадоше сви и укочише се.</p> <p>Почеше з 
одигнути ни погледати ма куда.{S} Стари стаде преда њу и куцну је прстом по челу.</p> <pb n="81 
.{S} Пропусти га да уљегне у кућу, а он стаде под дуд.{S} Ту, поред Данила, леже и поче мислити 
ше на тесту и почеше се гурати.{S} Неко стаде учитељу на ногу, Обрену неко обори капу.{S} Прште 
ма њему и зове га себи...{S} Њему памет стаде...{S} Погледа око себе, као да се боји да не зове 
 везира, него баш цара...</p> <p>И опет стаде.{S} Гледаше у слику и као да очекиваше, да неко п 
е. — Ми најми...</p> <p>И стаде.</p> <p>Стадоше сви и укочише се.</p> <p>Почеше забленуто гледа 
је угледа.{S} Загледа се у њу и, док је стајала, није на другу страну скрећао погледа.</p> <p>С 
степеница дочека их веће чудо.{S} Ту је стајала домаћица, ознојена, задихана, раздрљена, са кру 
ога је Јока нешто читала, а пред њим су стајала два сељака и гледала га са страхопоштовањем.</p 
{S} Дуго су обојица, ништа не говорећи, стајали на вратима и гледали Јефтана, како сједи на пос 
сто и врло немилостиво, гурали и чак му стајали на ногу...{S} Гледао је и чудио се свему, мучећ 
 чарапи, носом и са испупченим трбухом, стајао је смијешећи се и обје руке ширио према гостима. 
 нађоше у Периној соби.{S} Пред њима је стајао онај исти стари, расклимани сто, покривен истим  
у, —- промрмља уплашени Данило, који је стајао поред постеље. — Фала Богу кад си се пробудио!</ 
се пије, брже се живи...</p> <p>Перо је стајао као утучен.{S} Нити је знао мислити, ни још шта  
ичекај, па ћеш добити...</p> <p>Перо је стајао у авлији и гледао по свима прозорима, док је поп 
показивати, како зна и на задњим ногама стајати.{S} Перо премрије од страха.{S} Поблиједи, поле 
Перо брзо. — Она је к’о зарђала пара, а Стака к’о жути дукат!...{S} Волио би са Стаком хљеб јес 
p> <p>Сви ахнуше и погледаше у Стаку, а Стака, постиђена, гледаше само у црну земљу и зелену тр 
: како су живили Перо Карантан и његова Стака, доносим само одломак његова писма, што га је пис 
 задовољни к’о нико на свијету.{S} Моја Стака, Бог јој добро дао, добра ми је и весела, исто к’ 
ијету смркне, мени се сване и мене моја Стака чека на вратима, па руке шири, у лице ме љуби.{S} 
 љепша од Стаке? — запита.</p> <p>— Бре Стака је горска вила! — дочека Перо брзо. — Она је к’о  
/p> <p>— А да буде право весеље, нека и Стака пође, — опет ће Јово. — Удовица је, ама без ње и  
е ни махнито!</p> <p>— И сад вели да од Стаке нико љепши нема! — настави Јефтан некако заносно, 
лагано одгурну.</p> <p>— Је ли љепша од Стаке? — запита.</p> <p>— Бре Стака је горска вила! — д 
а ђевојка љепша, од наше красне удовице Стаке?</p> <p>— Охо! — викну неко. — То није ни махнито 
д и не гледајући га. — Ено ти у удовице Стаке шћери Милке.{S} Кажу, да је добра, кршна, ваљана. 
ор и замишљено поче добовати прстима по стаклу.</p> <p>— А ко ће поћи на пут и куда? — као да с 
викну Јефтан тапшући га по рамену. — Са Стаком ћеш га баш и јести!..{S} Одма ћемо је испросити, 
Стака к’о жути дукат!...{S} Волио би са Стаком хљеб јести него с њоме халву...</p> <p>— Добро,  
 кроз плач.</p> <p>— Па нијеси ли ти са Стаком говорио? — осијече Обрен оштро и испрси се. — За 
а јарана, заједно са учитељем, удовицом Стаком и толиким другима.{S} Сви су нешто међусобно шап 
роси...</p> <p>Сви ахнуше и погледаше у Стаку, а Стака, постиђена, гледаше само у црну земљу и  
жно говори због тога.{S} К’о да је мени стало за свијетом!{S} Људи су овнови, <pb n="36" /> кој 
} А моје вино може на изложбу ако ћеш у Стамбол...</p> <p>— А и њој ће бити необично, — опет уп 
ло, покушавајући да се исправи и чвршће стане на ноге, — Ос... тавио си ме... па од јада...{S}  
 Бошко и скочи са столице... — Хајде ти стани на воду, а ја ћу на сухо, па да видимо ко ће кога 
та и стаде преда њих.</p> <p>— Станите, станите! — викну, заустављајући их. — Погођено је!...{S 
че од плота и стаде преда њих.</p> <p>— Станите, станите! — викну, заустављајући их. — Погођено 
тите напријед, — говораше неуморно, — и станите за мном.{S} Кад ја приступим и изговорим здрави 
Зап’о сам за око удовици покојног газде Станка, — весело објави он Пери грлећи га. — Загледали  
stone unit="subSection" /> <p>Доктор је становао готово на крају касабе.{S} Био то човјек стран 
вало <pb n="90" /> их, те нијесу били у стању ни шта мислити ни говорити.{S} Само су дахтали об 
бојао власти колико поп и који би био у стању са већим страхопоштовањем говорити о њој.</p> <p> 
дугим трепавицама, што вјечито трепећу, стао је украј стола, држећи у руци овећу чашу препуну в 
.{S} Чак, ради веће галаме, и механџија стао на сред механе, па се препире са некаквим крезубим 
абе.{S} Био то човјек странац, погурен, стар, са дугом просједом брадом, и од пушења, чађавим б 
ај њега је лешкарио Васин слуга, Игњат, стар, космат човјек, који се једном у пет недјеља брија 
ним кесама, лежао је некакав човјек.{S} Стар, сијед, са намрежганим, пјегавим лицем, са добро < 
 <p>Затекоше Јована гдје се наслонио на стар, расклиман, полуразрушен плот, пуши на кратки чибу 
кренули и, очевидно, уживаху у њему.{S} Стара га, од милине, почела и по коси гладити, а стари  
ом...{S} Близу њих се удрвенила некаква стара кљусина, са шиљастим, мршавим куковима, те куња,  
— Ко је ово?</p> <p>— То је, — одговори стара осмјехујући се, — то ти је суђеница...</p> <p>Пер 
ака.</p> <p>— То је необично, — уздахну стара, отирући се јаглуком око уста. — Како <pb n="136" 
јета ћеш виђети, свијета, — вели Јован, старајући се, да изгледа озбиљан и замишљен. — Ја к’о к 
о се осмјехујући, показа му собу, Перо, старајући се да што мање времена изгуби, честито и не п 
 док су дјеца бекељила му се иза леђа и старала се, да му за тур од чакшира прикаче некакав чуд 
ши руке на клупу, уозбиљио се као какав старац.</p> <p>Кроз годину -дана постао је миран ђак.{S 
 Еј стрико!— зовну га. — Стрико!</p> <p>Старац се трже и плашљиво одскочи.{S} Затим отвори крме 
И здравља и пара и свега имам...</p> <p>Старац, не вјерујући, погледа га попријеко.</p> <p>— А  
а да иштеш?</p> <p>— Ни од кога.</p> <p>Старац се дохвати руком за стабло и устаде.{S} Лице као 
 прогостимо у кући два три дана.</p> <p>Старац одскочи корак унатраг и раствори уста, као да ће 
оворећи и хвалећи Перу, поп, из некакве старе, зарђале кутије извади велике, чађаве наочари, на 
амо, у једноме крају, висиле су некакве старе, окрпљене чакшире, а испод њих прислоњен је био п 
{S} Сад је, као за параду, био обучен у старе, широке хаљине Перине, које су висиле о њему као  
оме послужавнику црну кахву, наточену у старе, напукнуте филџане.{S} Ненавикнута, зар, да служи 
лаве подигнути ни погледати ма куда.{S} Стари стаде преда њу и куцну је прстом по челу.</p> <pb 
ен о неприкосновености свога мишљења. — Стари је оно алчак!...{S} Он је преварио и прије, те су 
 од милине, почела и по коси гладити, а стари се само смјешкаше и пипаше му одијело, ваљда да с 
те ви сви.{S} Сви непоштени! — прогунђа стари мрштећи се.{S} Затим устаде и, испод ока, погледа 
 <p>— Не заустављам ја никога, — дочека стари осорно. — Кад чојек има посла и кад хоће на пут,  
А ко ће те питати ако нећу ја? — дочека стари и, раскорачивши се, стаде пред њега, као да би се 
hi>нећу</hi>“.</p> <p>— Је ли? - запита стари весело, а прсти му још живље заиграше. — Је ли кр 
уге!</p> <p>— Куда ћеш их гонит’? упаде стари жешће. — Гонио би и ја, ама су далеко измакли.</p 
ни краву Филипову из жита, — развика се стари попут пудара. — Гони, и кажи му, лопову, да ми је 
ијесу бухљиве, — опет <pb n="138" /> ће стари и очепи жену ногом, што је важило као опомена, да 
p>— Ама у мене то ништа нема, — осијече стари. — И кућа ми тијесна, <pb n="72" /> и соба немам  
/p> <p>— А што не би говорио? — осијече стари осорно. — Не говорим јабани него своме зету, а зе 
> <p>— К’о што видите, сиротиња, — рече стари тужно. — Ја знам, да се вама неће свиђет’ и да не 
p>— Лани си уз’о товар жита, — говораше стари, ни мало се не обзирући на госте, — а ове је годи 
их стубова провиднога дима, падаху кроз стари, ваљда никад неочишћени <pb n="61" /> прозор, и р 
во нам га!</p> <p>— Ево га! — потврди и стари, дахћући од умора. — А ђе си ти био? — запита, за 
} Врата се отворише и на њима се појави стари Игњат.{S} Гологлав, рашчерупан, у лакоме одијелу, 
ко...</p> <p>— А чујеш, зете, — настави стари врпољећи се и непрестано погледујући у жену, као  
Оклен би ми били, да нам се нису женили стари?..{S} Оклен питам те?</p> <pb n="11" /> <p>Оклен  
је.{S} Нек се тамо вјенчају! — прихвати стари живо. — Не дам ја никоме да се са мном игра...</p 
 соби.{S} Пред њима је стајао онај исти стари, расклимани сто, покривен истим масним потрпежњак 
столица пуцкала, не могаше сачекати док стари договори.</p> <p>— А је ли далеко ваша касаба? —  
ром отвори врата...{S} У соби је сједио стари и гледао у тефтер, из кога је Јока нешто читала,  
су ли гладни и не износи ништа, — шапну стари жени, улазећи за њима. — Видиш, да их је пуно!</p 
аборавио си ме, а?</p> <pb n="70" /> <p>Стари искриви главу и зијевну.</p> <p>— Аха, ти си? — п 
 натуривши фес на чело. — Кршна!</p> <p>Стари га погледа попријеко.</p> <p>— А неко ми рече, да 
ете, ви ћете ми и главу узети!..</p> <p>Стари погледа у Благоја, а Благоје у старога.</p> <p>—  
ачве су чисте, нијесу бухљиве...</p> <p>Стари погледа на врата и одмах прекиде реченицу.{S} Мал 
воја слободица и ја иђем тамо...</p> <p>Стари се одуприје рукама о кукове и унесе му се у лице. 
ледајући Јоку. — И ручали смо...</p> <p>Стари се осмјехну и одобри главом.</p> <p>— Нека сте ру 
на другу страну скрећао погледа.</p> <p>Стари се лагано диже са сандука.{S} Полако, као шетајућ 
Да Бог да, — одговорише обојица.</p> <p>Стари се опет појави на вратима, носећи читав нарамак с 
, као да о каквој ситници прича.</p> <p>Стари наслухну ове ријечи и заустави се.{S} Стаде преда 
лопи очи рукама и утече из собе.</p> <p>Стари сам диже послужавник са тала и метну га у крај.{S 
оворивши ништа, обојица изиђоше.</p> <p>Стари састави руке на леђима и неколика пута пређе с кр 
 Јово весело. — Пријатељи дошли.</p> <p>Стари се лијено исправи и, одупирући се леђима о стабло 
{S} Ми смо и са малим задовољни.</p> <p>Стари се дохвати за ухо, као да није добро чуо.</p> <p> 
— На путу се чојек свачем научи.</p> <p>Стари дубоко уздахну.</p> <p>— Па... хајдете у кућу, —  
 продајеш ли вина?</p> <p>— Јок.</p> <p>Стари дубоко уздахну.</p> <p>— Штета, — рече, — црна шт 
>— Сведно...{S} За нас је добро.</p> <p>Стари застаде и опет погледа по свима.{S} Хтио је, да и 
у ли и они пара?</p> <p>— Имају.</p> <p>Стари обори главу.</p> <p>— Лијепо је то...{S} Драг си  
јући му се. — Зар си жив, болан?</p> <p>Стари Игњат разврати вилице и рикну као дивља звијер.{S 
азећи му руци. — Јеси ли здраво?</p> <p>Стари опет зијевну.</p> <p>— Ја рђаво, — дочека. — Зла  
се, готово, прије могло помислити да је старија сестра Милкина него мати.{S} Она сама задржа Пе 
не умије ни миловати онако, к’о што зна старије...</p> <p>Перо није знао шта ће одговорити, нег 
згрћао га, да је чак изашао на глас.{S} Старији људи лијепо су га поздрављали, а истјерани отац 
 којих су, на омањим клупицама, сједили старији људи и жене, и — упутише се механи.{S} Око меха 
оје су млади к’о кап, па треба да их ми старији поучимо.</p> <p>Од свега овога разговора Перо н 
е, чисто и јасно, доказао Пери, да »као старији јаран и ожењен чојек« треба да спава на меку, а 
широки дуд, а испод њега, на простртим, старим, подераним кесама, лежао је некакав човјек.{S} С 
је лежао сам Перо, јер је Јово одмах за старим изишао некуда, а Јефтан се користио Периним <pb  
"> <head>X.</head> <head> <hi>Сусрет са старим познаником у вароши М.....</hi> </head> <p>Пошто 
жена, још прилично млада и допадљива, у старим, исплављелим хаљинама, са осмијехом на лицу позд 
ав чудноват реп: од изрецкане хартије и старих крпетина.</p> <p>— А шта ти ту радиш? — прекори  
 су изашли из гаја и стигли до неколико старих, раштрканих колиба. — Хоће ли се јавити ико?</p> 
<p>Стари погледа у Благоја, а Благоје у старога.</p> <p>— Е кад је тако, а ми ћемо прешјутра по 
пунца не долази неуређено.</p> <p>Нос у старога као да дође још дебљи, крњави зуби указаше се.{ 
не знам.{S} Хоћаху ми привјенчати једну стародревну, па Бог даде те ме проћераше и не узех је.{ 
укама о кукове и поче се бекељити према староме.</p> <p>— Не може бити, — отегну пакосно. — Мен 
ко, тихо, поче циједити кроз зубе своју стару и најомиљенију пјесму:</p> <quote> <l>Овце чува Т 
ци пртљаг са себе, извали се под дуд на старчеве кесе и варка као заклан.</p> <p>— Не питај јес 
квим крезубим старчићем око плаћања.{S} Старчић вели, да је попио шест ракија, а механџија нара 
 ракија, а механџија нарачунао осам.{S} Старчић се, чак, позива и на госте „који су могли виђет 
ане, па се препире са некаквим крезубим старчићем око плаћања.{S} Старчић вели, да је попио шес 
ако сједи на постељи, десном руком грли стас лијепе собарице, која је била нешто лакше одјевена 
а лагано извуче руку којом је обмотавао стас лијепе Швабице и, направивши мученичко лице, стењу 
 да је разбијаш...{S} То је једна мртва ствар...</p> <p>Перо застаде.</p> <p>— Е знам, брате, д 
власти, то ти је, побратимковићу, друга ствар, — одговори он брзо, правећи љубазније лице и као 
бити.{S} А Данило тек се сада увјери да ствар није жалосна и поче се смијати.</p> </div> <pb n= 
о казали да нас обара и то је непоштена ствар...</p> <p>— Коњ је плах, — упаде Јован, — па му д 
 <p>— Па то је, брате, готова и свршена ствар, — опет ће Благоје весело. — То је све готово!... 
ринча.</p> <p>— Ама крштеница је красна ствар, брате, — дочека Перо живахније, приближујући <pb 
ежењен!..{S} Срамота!..{S} И што је Бог ствар’о жене на свијет, кад се људи не би женили?{S} Шт 
ни каква привиђења није било.{S} Сва је ствар у томе, што се драгоцјени Јефтан, нераздјељиви и  
...{S} И шта би сад протествовао кад је ствар готова и кад већ сузе теку?</p> <p>На врх степени 
трошак овђе, па пусти мени да ти гладим ствар...{S} Само мени пусти!{S} Ти знаш, да ћу ја све у 
ти мени, — дрекну јаче, — што купиш ове ствари овђе, а?...{S} Куд се спремаш?..</p> <pb n="153" 
осијече Јефтан набусито, — то су његове ствари...{S} Он долази сам са младом и Данилом и нема с 
 и да ће претрести и уредити кућу и све ствари по њој, раштркане и разбацане на све стране, као 
 живити, а без жене може.</p> <p>Па узе ствари и поче их савијати и уређивати.{S} И што је више 
ућани обојадисани и окићени сваковрсним стварима, те се шарене мараме, рупци, појасеви и бошче, 
 без жене да не треба...{S} И њу је Бог створио, па ако ни за шта друго, нека барем чува и чист 
осмјехну и одобри главом.</p> <p>— Нека сте ручали, — рече. — То ваља!{S} Здраво је у селу руча 
м, пође им у сусрет.</p> <p>— Па и нека сте ми дошли, — живо дочека узевши их за руке и нудећи  
е ја данас славим моје крсно име и које сте ви, моји пријатељи, мени дошли и које вама фала на  
ам, али, све доставе неизоставно.{S} Ви сте си синоћ узели слободу, да на јавноме, позору излож 
 настављао је комесар немилостиво, — ви сте, дапаче, и друге сумњиве послове испуњавали.{S} Ви, 
 — осијече Перо, окрећући им леђа. — Ви сте ме довели у затвор, ви ме проћерујете, ви ћете ми и 
м, каквим се обично здравице држе. — Ви сте мене, овај, <pb n="4" /> које ја данас славим моје  
 глави и гледајући некуд у страну. — Ви сте некада у вашега свећеника, тражили некакве крсне ли 
есар забиљежи и накашља се.</p> <p>— Ви сте, али, вашими дјелами чинили протузаконитости, — реч 
ма и ућута.</p> <pb n="80" /> <p>— Таки сте ви сви.{S} Сви непоштени! — прогунђа стари мрштећи  
ћете, ја вам нећу сметати...{S} А могли сте и остат’...{S} Ја вас нијесам гонио.</p> <p>— Па... 
/p> <p>— Хе, хе, брате слатки, окаснили сте ми, — проговори некаквим страшно дебелим гласом, вр 
 вас више нећу затварати...{S} Слободни сте!</p> <p>— Фала Богу! — викну обрадован Перо и удари 
лижујући се. — Чекао сам по сахата, док сте се пробудио.</p> <p>— Ја сам, — одговори Перо хладн 
те ни цару да проси дјевојку.{S} Управо сте ово упорабили...</p> <p>Перо се сјети свега што је  
<p>— Шта ћете? — запита шиштајући. — Ко сте ви?</p> <p>— Ево ти дошли, — одговори Јово весело.  
о стабло дудово, сједе.</p> <p>— Ама ко сте ви? — запита јаче.</p> <p>Јово се засмија и пљесну  
има и мрко их погледа.</p> <p>— Ех, што сте ми дошли? — викну. — Ви, ви, ви... знам ја све вас! 
вши и глас и кажипрст десне руке. — тер сте узели слободу, увредљивими поругами чинити повреду  
и, држите скупове.{S} Дапаче и по селих сте свраћали...{S} Мислите, зар, на буну или што слично 
ку у опроштај, а Перо је чврсто стиште, стегну и — излети из собе.</p> <p>Пред вратима застаде  
е за ријеч, — дочека Јефтан и снажно га стегну за мишицу. — То би било најпаметније, што си дос 
окренути главу и одахнути мало.{S} Ипак стегну срце и уљезе.{S} У први мах готово није могао ни 
 вароши М.....</hi> </head> <p>Пошто је стегнуо јуначко срце своје и сам се кренуо на пут, стиж 
олан? — готово цикну Јефтан и снажно му стеже прсте, да умало није јаукнуо.</p> <p>— Нијесам се 
а од куге никад боље! — одговори Игњат, стежући га јаче. — А-а како си ми ти, мали Јово?</p> <p 
уке сави око Обренова врата, па га поче стезати на прса и љубити.</p> <p>— Тако, брате, тако! — 
се побију овђе, ми прорадимо.{S} Ја сам стек’о све што имам онда, кад је био наш устанак.{S} И  
ма њему, пружи руку и поче некако чудно стењати и привлачити га.{S} Поче га и љубити и тепати м 
и не може.{S} Само се окреће око себе и стење.{S} Најпошље узе некакву излизану четицу и поче г 
е Швабице и, направивши мученичко лице, стењући показа на прса...</p> <pb n="111" /> <p>— Нихтс 
рсију и, носећи овелику канту са водом, стењући и отхукујући, залијевала је кукурузе.</p> <p>Оп 
е, а за њима крену и Данило, уздишући и стењући под пртљагом...</p> </div> <div type="chapter"  
нице испунила собом, закрчила пролаз, а степени се чисто повијају под тежином јој.</p> <p>Углед 
гориле су двије омање лампе.{S} При дну степеница дочекао их је домаћин.{S} Гојазан, дебео човј 
това и кад већ сузе теку?</p> <p>На врх степеница дочека их веће чудо.{S} Ту је стајала домаћиц 
д врата шкиљио један фењер, а на кривим степеницама гориле су двије омање лампе.{S} При дну сте 
>Кад су стигли у Хотел, Перо потрча уза степенице, па, сачекавши га <pb n="110" /> пред вратима 
 и по равници корача као да се пење уза степенице, — њему се смрачи пред очима.{S} Поп му сада  
а на лицу и чиревима на челу.{S} Читаве степенице испунила собом, закрчила пролаз, а степени се 
од коња, ступише у хотел и, уз мермерне степенице, попеше се до соба, које им <pb n="98" /> је  
 ни ја разапињо Исуса, па опет ме, ето, стигла казна и послали ми кугу на врат.{S} Да је била к 
апита Јефтан, пошто су изашли из гаја и стигли до неколико старих, раштрканих колиба. — Хоће ли 
м. — Видиме...{S} Шнел...</p> <p>Кад су стигли у Хотел, Перо потрча уза степенице, па, сачекавш 
а, пође за њима.</p> <p>Једва пред вече стигоше у П..., малу, гиздаву касабу, чија их љепота из 
неко полио хладном водом...{S} Стид га, стид од сама себе, да тако изневјери друга <pb n="112"  
друга <pb n="112" /> и пријатеља!...{S} Стид га и од Швабице... -</p> <p>— Опрости, — прошапта, 
да га је неко полио хладном водом...{S} Стид га, стид од сама себе, да тако изневјери друга <pb 
ући и у једно и у друго. — И немојте се стидити, кад вас је Бог намијенио једно другоме.</p> <p 
{S} Што се и ти не жениш?{S} Како се не стидиш својих сиједих коса?..{S} Чојек у годинама, па н 
, плеснувши рукама. — Што се к’о бајаги стидиш?{S} Што гођ ти срце зажели ти само ишти, к’о у с 
свјежи и чудновато замириса.{S} Лагано, стидљиво, оборених очију и руменећи се, поднесе она пос 
 нити подиже очију, него, једнако онако стидљиво, наклони мало главу према десном рамену и окре 
ачко срце своје и сам се кренуо на пут, стиже Перо, након два дана, у чувену варош М..... и одс 
д чежње и напријед спрема пољубац...{S} Стиже јој...{S} Рашири руке, стиште је на прса, и, скло 
ко сурово запита уплашену слушкињу, кад стиже до попових врата и снажно гурнувши, отвори канат. 
да ли би га се икако и сјетио, да му не стиже онај брзојав.</p> <p>— На моју душу ово се он оже 
 трокатнице и пазећи: не би ли гдје год стимао ма какву дјевојку, која би му се свиђела.{S} Поч 
p>— Не треба мени антика, — дочека Перо стискајући шаке и подносећи му их под нос. — Нисам ја,  
 рече. — Знам, ама шта ћу?...{S} Кад ме стисне овђе, у прсима, дође ми да све разбијем...{S} Да 
а живота. — Волим, брате.{S} Срце ми се стисне и сузе ми ударе на очи, кад погледам све пусто о 
фтан погледа око себе, погледа у небо и стисну зубе.</p> <p>— Јок, — окреса. — Ја нећу друкчије 
јечи и заустави се.{S} Стаде преда њу и стиснуту шаку поднесе јој под нос.</p> <p>— Ти, ти си с 
 пите...</p> <p>Перо Карантан као да се стиша мало.{S} Једино, да срцу пусти на вољу, помијеша  
ило да учитељ покаже прут и он се одмах стишавао и, положивши руке на клупу, уозбиљио се као ка 
убац...{S} Стиже јој...{S} Рашири руке, стиште је на прса, и, склопивши очи од заноса, пољуби ј 
} Обје руке рашири и полети према Јови, стиште га у наручја и бјесомучно поче љубити по челу, о 
{S} Љутит и разјарен поп, чим га опази, стиште своје снажне шаке и раскорачи се пред њим као да 
тражим!...</p> <p>При растанку три пута стиште Јефтанову руку, па се окрену и хитно пође кући.{ 
стајали задовољни.</p> <p>Најпошље Перо стиште срце и чврсто одлучи да запроси.{S} Што је више  
жи му руку у опроштај, а Перо је чврсто стиште, стегну и — излети из собе.</p> <p>Пред вратима  
ени?{S} Жила она опет му искочи на челу стиште зубе и, гунђајући, приступи Јоки, па је гурну ла 
још товар жита!...{S} Читав товар!..{S} Сто ока и ни једну мање.</p> <p>И, онако љутит, сједе н 
 каза своје име и, без питања, сједе за сто.{S} Они не одговорише и само га погледаше оштрије,  
 наочари, натаче их на нос, па сједе за сто и дохвати велики протокол, увезан ваљда прије триде 
оните колико хоћете.</p> <p>Па сједе за сто и написа брзојав Јефтану.</p> <p> <hi>Долазим у пет 
ило жалостив но, не утирући суза. — Има сто конака да смо утекли!</p> <p>— Па шта ти је, магарч 
 завали на столици, десну ногу метну на сто, међу чаше, и запјева.</p> <quote> <l>Фалио се жути 
 новце, плавојка се опет врати за њихов сто.{S} Сједе до Пере, поче га миловати по образу и умо 
јемо заборавити ни на случајности прије сто годинах...{S} То је, наиме, потребно...{S} Видите,  
!</p> <p>— Честитам, брате, по хиљаду и сто пута честитам, — обрадован и раздраган узвикну Перо 
а је стајао онај исти стари, расклимани сто, покривен истим масним потрпежњаком, са истим, чак  
штво, блесасто изгледао) за један омањи сто и ту га, као какво дијете, посади на столицу.</p> < 
лемим кубетом њезиним пружао се дугачак сто, препун јела, пића и сваке ђаконије, а око њега је, 
.</p> <p>Алекса се одуприје лактовима о сто, а главу наслони међу шаке.</p> <p>— А шта ти мисли 
мајући се, да и трећи пут удари руком о сто.— Жена нам треба!{S} Није друкчије него баш треба!{ 
 — викну, бјешње и поче ударати руком о сто.</p> <p>— А шта не дозвољаваш? — запита Благоје тих 
асто осмјехну.{S} Куцну празном боцом о сто и нареди још вина...</p> <p>Иза тога Перо је трчао  
а, оборио главу и куцка празном чашом о сто, а други прекрстио ноге по турски, устакао велике н 
p> <p>Бошко (онај што је куцкао чашом о сто) отвори бурмутицу, коју је непрестано држао у лијев 
 /> не пуштајући га да допјева. — Живио сто година!</p> <p>— Живио! — прихвати и Данило, подигн 
дочека Перо одушевљено, — него да ми ко сто дуката даде...{S} Драго ми, к’о да сам оца рођеног  
од дуда, иза једне гомиле буњишта, како стоје једно према другоме:{S} Јово и Јока.{S} Он се јед 
је жена!{S} Човјек кад хоће да се жени, стоји ти на прагу новога роћења и смрти.{S} Ако ти буде 
У хотелском ходнику затече Данила, гдје стоји трештен пијан и љуља се час на једну час на другу 
на, мрка полицајца, <pb n="143" /> гдје стоји иза Данилових леђа. — Шта тражи овђе?</p> <p>— Је 
ћу прије...</p> <p>— Онда ти ја у свему стојим на расположењу, — живо дочека Благоје. — Ти се с 
ду однијели.{S} Посједаше око округлога стола, — око стола, преко кога Јефтановица сваке вечери 
> <p>— Живиооо!</p> <p>Сви устадоше иза стола.{S} Загрлише се и почеше љубити, као оно о Божићу 
вољаваМ! — дрекну уједанпут и скочи иза стола оборивши три столице.{S} Препаде и Благоја и оста 
је задиркивали.</p> <p>Дође и до Перина стола.</p> <pb n="25" /> <p>— Како је, љепотице? — наша 
ма, диже се да купи бакшише.{S} Пође од стола до стола, осмјехкујући се на свакога и увијајући  
ама, што вјечито трепећу, стао је украј стола, држећи у руци овећу чашу препуну вина, укочио се 
се да купи бакшише.{S} Пође од стола до стола, осмјехкујући се на свакога и увијајући се између 
S} Посједаше око округлога стола, — око стола, преко кога Јефтановица сваке вечери позива некак 
p> <p>Домаћица, под којом је непрестано столица пуцкала, не могаше сачекати док стари договори. 
p>— Твоја?</p> <p>Обојица прихватише за столице као да ће се потући, те сиромах Перо читава три 
 главом као да се спремаше да пане и са столице.</p> <p>— Немојте се правдати и испричавати, —  
еро Карантан, — поче Јефтан устајући са столице и исправљајући се. — Ми <pb n="160" /> смо те з 
 мираза.</p> <p>Перо, од чуда, скочи са столице и сав се искриви.</p> <p>— Мираза?{S} Носи и ми 
шћи и жена! — узвикну Алекса и скочи са столице, подигнувши новине, које су му <pb n="106" /> с 
 ми је све то? — викну Бошко и скочи са столице... — Хајде ти стани на воду, а ја ћу на сухо, п 
једали на ниске, <pb n="74" /> троножне столице, које обично сељаци употребљавају, и разгледали 
једанпут и скочи иза стола оборивши три столице.{S} Препаде и Благоја и остале госте, који га у 
а знаш, — упаде Перо. — Зар им не видиш столице у рукама?</p> <p>— Ништа бит’ неће, — опет доче 
м је држи за подвољак.{S} Пред њима, на столици, руменила се велика боца вина, двије чаше и три 
.</p> <p>Учитељ, зачуђен, искриви се на столици и погледа га тупо, као да пита: а шта се то мен 
е читава друштва.{S} Затим се завали на столици, десну ногу метну на сто, међу чаше, и запјева. 
аште, свирала, он се лагано љуљушкао на столици, пушио и пијуцкао.</p> <p>— Колико мислиш остат 
еру у најближу гостионицу и обори га на столицу.{S} Затим опет поче играти око столова, поче зв 
цнуше кољена и он сједе, управо паде на столицу...{S} Свијест му се поче мрачити...{S} Соба као 
бгрли објема рукама и силом га сједе на столицу.</p> <pb n="34" /> <p>— За ту ријеч требало би  
 — поче оним вишим гласом, пењући се на столицу. — Онда... које ви мени тако лијепо кажете и ко 
то је читао новине спусти их, остави на столицу и сједе на њих.</p> <p>— Читаш ли ти што? — зап 
то и ту га, као какво дијете, посади на столицу.</p> <p>— Сједи ти и само гледај, — рече, куцај 
.{S} Дошло му бијаше да устане, да узме столицу, па да добро изудара и <hi>пунца</hi> и <hi>пун 
 столицу.{S} Затим опет поче играти око столова, поче звиждукати и пјевати.{S} Нареди и доручак 
 глас, да су се многи гости, иза других столова, почели мргодити и псовати га.</p> <p>— <foreig 
сви гости оставише <pb n="105" /> своје столове и опколише их.{S} Пушећи и смјешкајући се гледа 
огао ни распознати људе, што сјеђаху за столовима, од духанскога дима, који се као дебела паучи 
у.{S} Унутра опет све пуно.{S} За свима столовима засјели поднапити солдати и други, сваковрсни 
у и разгледајући људе и жене за осталим столовима. — Само гледај и шути, а имаћеш свега.</p> <p 
е, пође у једну ћошу, гдје су за омањим столом сједила два човјека, који му изгледаху најозбиљн 
 и други пут и три чаше преврнуше се на столу, а празна боца откотрља се и разби у комаде.</p>  
ich</foreign>...</p> <p>За час им се на столу зарумени овећа боца изврсна вина.{S} Благоју сину 
уче руку у џеп и крупан новац остави на столу.{S} Не хтједе ни кусура чекати.{S} Зграби Благоја 
.{S} Затим удари шаком <pb n="10" /> по столу и шкргутну зубима.{S} Удари и други пут и три чаш 
бу, <pb n="37" /> и пипао је прстима по столу, као да би и сада хтио узети филџан.</p> <p>Други 
pb n="61" /> прозор, и разасипаху се по столу.</p> <p>— Па шта велите људи? — запита први Јефта 
аше на све стране и размјешташе чаше по столу, као да су му сметале нешто.{S} Затим гледаше час 
превуче руком преко бркова, па удари по столу.</p> <p>— Не треба толико! — викну. — Није он јед 
 викну Јефтан жешће, ударајући руком по столу. — Жена је жена!{S} Човјек кад хоће да се жени, с 
е згодније.</p> <p>И, ударивши руком по столу, нареди механџији да донесе вина.</p> <p>— Болан, 
 златна је, а уза сваку годину носи пет стотина форинти.{S} Педесет година, двадесет и пет хиља 
дан илити два бунтовника, а ви их имате стотину...</p> <p>— Ама нијесам ја бунтовник, — <pb n=" 
Суђено ми да страдам, к’о што је и Исус страд’о...</p> <p>И још јаче обгрли Перу и привуче га с 
 паре, па је оставио...{S} Суђено ми да страдам, к’о што је и Исус страд’о...</p> <p>И још јаче 
ускршње јаје.{S} Ипак му је нос највише страдао и вјечито је сличио руменом, расцвјетавајућем п 
га таласи запљускују и драгају ода свих страна...{S} И као вјетар прохладан да попухује, милује 
 лицу.{S} Коњске мухе облијећу ода свих страна и лијепе се за образе, око ушију, и за хаљине.</ 
у авлију, испред куће, ограђену са свих страна уском сухозидицом. — Ту смо!</p> <p>По авлији, н 
отово на крају касабе.{S} Био то човјек странац, погурен, стар, са дугом просједом брадом, и од 
 Онда... ја гласам, да се Перо ожени са стране! — викну Јово изненадно. —- То је најбоље!</p> < 
 као шетајући, пође по соби и, онако са стране, погледа у филџане, да види: јесу ли напуњени?{S 
и се зида, поче гледати око себе на све стране.</p> <p>— Ко је? — помисли у себи.</p> <p>Привир 
ри по њој, раштркане и разбацане на све стране, као да је полиција какву преметачину извршила и 
Нестрпљиво је шетао и освртао се на све стране, надајући се, да ће је сваки час угледати.{S} Уз 
о обично.{S} Збуњено се окреташе на све стране и размјешташе чаше по столу, као да су му сметал 
ошапта Перо, пажљиво се осврћући на све стране да га ко не би чуо. — Ђевојку знаш ли, ама чести 
ије, а око њега је, са једне и са друге стране, сједило до тридесеторо чељади, што мушких што ж 
ћица опколише га са <pb n="134" /> обје стране.{S} Обоје му се окренули и, очевидно, уживаху у  
сеца и звијезда.{S} Око језера, са обје стране, наднијеле се златнолисте врбе и своје дугачке,  
ете?{S} Куда ћеш? — салетише га са обје стране и пунац и пуница. — Какав је то пос’о?{S} Зар та 
 Па каква је нама фајда, кад се бију на страни? — уплете се Перо.</p> <p>— Фајда је, — осијече  
у, каква је то фајда.{S} Ако се бију на страни, побиће се и овђе, а кад се побију овђе, ми прор 
обом.</p> <p>Учитељ је, опет, на другој страни, поучавао свијет, како да се понаша при дочеку.< 
оје се у књиге не уписују.{S} На другој страни препирала се једна баба са некаквим дугуљастим ђ 
та из Касабе и натјера их, да на другој страни траже хљеба.{S} Треће године истјера и оца и ост 
вино и тек <pb n="164" /> и кад неко, у страни, испали пушку, он се трже и прекиде поучавање.</ 
што двојици синова, који су неуморно, у страни, окопавали кукурузе.</p> <p>— Чули смо, да имаш  
о прелистати четврту страницу.{S} До те странице могао је читати и сва слова ишла су му некако  
ру никако није могао прелистати четврту страницу.{S} До те странице могао је читати и сва слова 
он дуже почивке, остављајући хартије на страну и одахнувши мало. — Ви се зовете Перо Карантан?< 
се оловком по глави и гледајући некуд у страну. — Ви сте некада у вашега свећеника, тражили нек 
! — живо дочека Милка и, окренувши се у страну, засмија се.{S} Обрен пође за њом, па се засмија 
пут крпе, истегну га из кола и повуче у страну.</p> <p>— Што обрука ’вако и себе и мене? — запи 
иромах Перо читава три корака одскочи у страну и дрхћући приступи механџији.</p> <p>— Растављај 
Перо некако постиђено, окрећући главу у страну да не сретне Јефтанов поглед. — Ко ће ме сад?{S} 
Перо се и опет застиди и окрену главу у страну, као да нешто гледа на зиду.{S} Једини Јово што  
падија као да се застиди па се окрену у страну и сакри се за мурвово стабло, а поп испусти моти 
ене је вазда овако. — Затим се окрену у страну и слушаше како вјетар звижди, тресе прозорима, н 
аза прстом на Јефтана, а главу окрену у страну.</p> <p>— Вас ист? —- запита доктор, ступајући у 
мо обично и фес мало накривио на лијеву страну, пустивши, да га свилена кита куцка по челу.</p> 
е у њу и, док је стајала, није на другу страну скрећао погледа.</p> <p>Стари се лагано диже са  
а се и повија час на једну час на другу страну.</p> <p>Једино Данило и Јован што су ишли лагано 
јан и љуља се час на једну час на другу страну као шеталица од сахата.{S} Око њега се окупиле с 
и окрећући се час на једну час на другу страну, док су дјеца бекељила му се иза леђа и старала  
змеђу клупа, не окрећући се ни на једну страну и не говорећи ништа.{S} Тада нико није смио прог 
То је мој пос’о...{S} Ја само дочекујем странце и чиним им услуге... <pb n="120" /> Ћара никакв 
ати примјер за примјером: како су многи странци, не имајући познанства, оглобљени и поробљени о 
проговори. — Болестан је пуно, а ми смо странци, и нико га други не може излијечити осим вас.</ 
 је дошао ред на Перу, обузе га некакав страх.{S} Ко зна зашто, али он није волио имати са влас 
њим ногама стајати.{S} Перо премрије од страха.{S} Поблиједи, полегути се, ухвати се за гриву и 
 још пресуда? — запита Перо замирући од страха и блиједећи. — Зар није <pb n="149" /> мало, што 
м су стајала два сељака и гледала га са страхопоштовањем.</p> <p>— Лани си уз’о товар жита, — г 
лико поп и који би био у стању са већим страхопоштовањем говорити о њој.</p> <p>— Ех, ех, кад ј 
 Он скочи, намргоди се и затресе косом, страшан као лав афрички.{S} Затим удари шаком <pb n="10 
чи дебела, модра жила и придаде му лицу страшан израз...{S} Обузе га неки бијес и поче по соби  
пана глава са огромним кукастим носом и страшним очима.{S} Тек мало трезнији човјек могао би ра 
вала, те је почео отезати трепавицама и страшно зијевати, испуштајући при томе чудноват глас, д 
, окаснили сте ми, — проговори некаквим страшно дебелим гласом, вртећи главом и мигајући ситним 
.</p> <pb n="97" /> <p>И, нарамљујући и стресајући прашину са хаљина, пође за њима.</p> <p>Једв 
<p>Перо рашири руке као да га разапињу, стресе се и писну као гуја љута:</p> <p>— Ама ко вам то 
се над успаваним Јефтаном, да коју буху стресе на њега и да му се тако освети.{S} Затим сиђе на 
еро Карантан и дружина му у гостима код стрика Васе у селу Галебовцу.</head> <p>Врућина.{S} Сун 
 П...</hi> </head> <p>Истјерани из куће стрика Васине, Јефтан и Перо лешкарили су под једним ис 
="subSection" /> <p>Кад су се вратили у стрика Васину авлију, Данило се већ био пробудио и сјед 
.{S} Пођоше.{S} Полако се прикрадоше до стрикине собе и тада Јово једним јачим ударом отвори вр 
/p> <p>У кући се диже читава узбуна.{S} Стрико Васо трчао је и завиривао у све собе.{S} Чак је  
ушима.</p> <p>— Еј стрико!— зовну га. — Стрико!</p> <p>Старац се трже и плашљиво одскочи.{S} За 
 и издиже обрве.</p> <pb n="79" /> <p>— Стрико зна шта ради, — прошапта полугласно. — Он зна... 
у. — Овђе близу, у селу Галебовцу, живи стрико Васо, рођени ми брат очев...{S} Он је богат, све 
уни му лулу и припали.</p> <p>— А је ли стрико дома? — запита. — Шта ради?</p> <p>Игњат као да  
ге и примаче му уста ушима.</p> <p>— Еј стрико!— зовну га. — Стрико!</p> <p>Старац се трже и пл 
ниженим гласом. — Пуно, газда...</p> <p>Стрико Васо зажмири и заврти главом.</p> <p>— 'Много? — 
} А жао ми их... обоје ми жао...</p> <p>Стрико Васо и не осврну се на њега.{S} Окрену се гостим 
ио се у прса...{S} Једина <pb n="88" /> стрина била је мирна и зачуђено гледала обојицу...</p>  
и уз’о, да му вазда радим...</p> <p>— А стрина?</p> <p>— Она је златна...{S} Она ми је тетка, н 
 приближи им се мало.</p> <p>— Је ли те стрина виђела? — шаптао је Јово полугласно.</p> <p>— Ни 
ло. — Што је рјеђе, то је слађе!</p> <p>Стрина се уклони и све их пропусти у собу.{S} Само слуг 
олако, гегуцајући, пође за њима.</p> <p>Стрина Јовина дочека их на собним вратима.{S} Малена, м 
ио се ништа мање, него ли у кући Јовина стрица, кад су га оно бухе опколиле...{S} Склопио је оч 
и сунчани зраци, који, попут дугуљастих стубова провиднога дима, падаху кроз стари, ваљда никад 
ну.</p> <p>— Вас ист? —- запита доктор, ступајући у собу. — Какво полесно?</p> <p>Јефтан познад 
ам се надале! — узвикну Обрен, слободно ступајући у <pb n="47" /> собу и приближујући им се. —  
а вама, узимамо учешћа у вашем весељу и ступамо пред вас, да вам пружимо изразе наших одушевљењ 
S} С тога му се и допаде очева радња и, ступивши у њу, озбиљно пљуну у длане.</p> <p>— Ти не зн 
змишљајући дуго, упути се њојзи.</p> <p>Ступивши на врата механска, застаде мало.{S} Смрдљив, т 
ао у механу.</p> <p>Кад је четврти пут -ступио у попову авлију и заискао крштеницу, за мало те  
.</p> <p>Наши путници одјахаше од коња, ступише у хотел и, уз мермерне степенице, попеше се до  
ан младић, хром у десну ногу, због чега су га ђаци, међу собом, прозвали Топал-пашом и спјевали 
е на авлију и упути се дуду, испод кога су Данило и Игњат слатко спавали.</p> <p>Изненада ослух 
сти, наклони се опет.{S} Видјело се, да су га Јефтанове ријечи погодиле у најосетљивију жицу, ј 
ћу, прави дипломат...{S} Камо среће, да су нам сви таки!...{S} Барем би се опет сви пости пости 
 што мушких што женских.{S} Наравно, да су <pb n="163" /> ту била сва три Перина јарана, заједн 
ј како си ми! — узвикну на сав глас, да су се многи пролазници морали осврнути и зачуђено их по 
 испуштајући при томе чудноват глас, да су се многи гости, иза других столова, почели мргодити  
} И, на своје велико чудо, опазио је да су сви мирни и да се не препадају од његове куће.</p> < 
етала, те су комшијске жене, мислећи да су то права клепетала, почеле се побожно крстити и крен 
и смјешкају се један на другога, као да су какву побједу однијели.{S} Посједаше око округлога с 
ну извршила или, у најмању руку, као да су му лопови долазили у походе.</p> <pb n="28" /> <p>На 
ане и размјешташе чаше по столу, као да су му сметале нешто.{S} Затим гледаше час у једнога, ча 
огод гони, изађе на улицу.</p> <p>Отада су учестали ићи.{S} Перо је <pb n="53" /> Обрену унапри 
ати, нити им ријечи проговорити, премда су се мотале око њега, миловале га по образима и чупкал 
ранице могао је читати и сва слова ишла су му некако у главу.{S} Али даље — ни маћи.{S} Ту се у 
упаде стари жешће. — Гонио би и ја, ама су далеко измакли.</p> <p>Игњат баци цјепаницу, сједе н 
четири овеће гомиле ђубрета.{S} По њима су скакутали неколико безбрижних врабаца, којима врућин 
 — свеједно.{S} Чим би почео писати, та су слова добијала некакав чудан облик и ни он, ни учите 
вђе ђевојке? — запита Перо Благоја, кад су се, друго јутро, састали и изашли на улицу. — Ја још 
мање, него ли у кући Јовина стрица, кад су га оно бухе опколиле...{S} Склопио је очи, али сан н 
0" /> <p>— Кршна цура, — рече Перо, кад су изашли из авлије.</p> <p>— Кршна.{S} А има и мираза, 
..{S} Продао лани сељацима вина, па кад су људи отворили бачвицу, из ње испани риба...{S} Права 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Кад су се вратили у стрика Васину авлију, Данило се већ био 
 њим. — Видиме...{S} Шнел...</p> <p>Кад су стигли у Хотел, Перо потрча уза степенице, па, сачек 
ошто је почео бројати новце.</p> <p>Кад су изашли на чаршију, Благоје застаде.</p> <p>— У које  
у пођоше опет.{S} И удовица и Милка сад су им се надале, па се обје љепше обукле и љепше се нак 
"51" /> и заглади косу на челу. — Какве су ми сад ђевојке?...{S} Мршаве и слабе к’о да се иглам 
</p> <p>— У читавој твојој фамилији све су будале, — дочека Алекса, осокољен доласком гостију:  
} Полахко ти с њоме.</p> <p>— А и бачве су чисте, нијесу бухљиве...</p> <p>Стари погледа на вра 
војку.</hi> </head> <p>— А, Бога ти, ђе су вам овђе ђевојке? — запита Перо Благоја, кад су се,  
р је Томо сам на свијету?</p> <p>— А ђе су друга кола? — окоси се Данило, отимајући се. — Није  
а само немој радит’ без мене...{S} Овђе су све сами лопови, па ће те преварити за ситницу, ако  
о, гегајући се, пође у једну ћошу, гдје су за омањим столом сједила два човјека, који му изглед 
ош не зна како се кућа кући...{S} Обоје су млади к’о кап, па треба да их ми старији поучимо.</p 
х силну прашину и длаке од мачака, које су на њима спавале, и поче их облачити.{S} Обуче и нову 
очи са столице, подигнувши новине, које су му <pb n="106" /> се прилијепиле за тур од чакшира.  
чен у старе, широке хаљине Перине, које су висиле о њему као о суху дрвету, и изгледао је смјеш 
к неопраним, чашама и боцама, кроз које су се ломили сунчани зраци, који, попут дугуљастих стуб 
>По авлији, нарочито око бунара, лежале су четири овеће гомиле ђубрета.{S} По њима су скакутали 
вци, пилићи.{S} Двије-три патке брчкале су се у овећој локви, на средини авлије, а недалеко од  
S} Ја ћу ти казат’ како се ради, — биле су му прве ријечи што их је тада рекао оцу.{S} Весели о 
н фењер, а на кривим степеницама гориле су двије омање лампе.{S} При дну степеница дочекао их ј 
овима.{S} Само, у једноме крају, висиле су некакве старе, окрпљене чакшире, а испод њих прислоњ 
и опет тражи цуру, — дочека Обрен, коме су додијала та пречеста тужакања. — Што мени причаш? -< 
и у даску, попут црквених клепетала, те су комшијске жене, мислећи да су то права клепетала, по 
аљине, неуређена и мало рашчерупана, те су јој бичеви косе падали по образима и сакривали јој п 
алчак!...{S} Он је преварио и прије, те су му, на правди вишњега Бога, претеслимили нас, к’о ме 
лавом о таблу да боље запамти и другови су му показивали и теглили га за уши и све — узалудно.{ 
то међусобно шапутали и намигивали, сви су били некако весели, а на лицу им се огледала радозна 
овицом Стаком и толиким другима.{S} Сви су нешто међусобно шапутали и намигивали, сви су били н 
по врућини, морали су у шетњу.{S} И сви су позавидили Данилу, када опазише како у хладовини сла 
ри испредали су се до касно у ноћ и сви су се растајали задовољни.</p> <p>Најпошље Перо стиште  
о да је мени стало за свијетом!{S} Људи су овнови, <pb n="36" /> који трче за звонаром, макар и 
звонило, звиждало, пиштало...{S} Образи су му <pb n="139" /> час блиједили, час руменили, и мрк 
јајући се између солдачких редова, који су је задиркивали.</p> <p>Дође и до Перина стола.</p> < 
к и наређује нешто двојици синова, који су неуморно, у страни, окопавали кукурузе.</p> <p>— Чул 
 — питао <pb n="18" /> је другове, који су се враћали из школе.</p> <p>— Како кад, — одговараху 
тарчић се, чак, позива и на госте „који су могли виђети ако су гледали“ и каже, да се готов и н 
о га готово сваку вече.{S} А дочекивали су их красно.{S} Удовица, је дочекивала Перу, Милка Обр 
 их.{S} Пушећи и смјешкајући се гледали су их, необично уживајући у њиховој свађи, као што мног 
ично сељаци употребљавају, и разгледали су собу, у којој није било никаква намјештаја.{S} Ни пр 
едио мед.{S} И дуги разговори испредали су се до касно у ноћ и сви су се растајали задовољни.</ 
.{S} И другови га оставише.{S} Уклањали су се од њега и сакривали свуда (Обрен се сакривао за в 
устадоше.{S} Макар и по врућини, морали су у шетњу.{S} И сви су позавидили Данилу, када опазише 
а два сахата удаљена од касабе, подигли су пријатељи Перини широку <hi>хладницу</hi> од самих д 
да пође... .</p> <p>Читав сахат провели су у савјетовању, док, једва једном, дође и учитељ.{S}  
ацрни нам образа!</p> <p>— Јао, очепили су ме! — хукаше учитељ скакучући на једној нози. — Очеп 
 стрика Васине, Јефтан и Перо лешкарили су под једним искривљеним дрветом, у дну села.{S} Јак,  
о тући и борити и са живином.{S} Патили су од њега једнако и туђи пси и мачке и пилићи, кокоши, 
очекивала Перу, Милка Обрена, и частили су их кахвом, ракијом, духаном, гурабијама и урмашицама 
ом удари се у прса.</p> <p>— А-а утекли су!{S} Утекли! — дрекну. — Од куге није било оваке брук 
рата, са два огромна каната.{S} Прозори су, додуше, били исцрвоточени и обрасли ситном травом,  
браваш...{S} Данашњи млади људи махнити су и њима нико није прав...{S} Дигли главе, па вичу: »м 
илџан, него само половину.</p> <p>Гости су већ били посједали на ниске, <pb n="74" /> троножне  
ир, а румена к’о млада говедина.{S} Очи су јој велике и кахвајасте к’о двије маслине, а коса зл 
ом и необично прљавом авлијом, по којој су лежале здраве и разлупане бачве, дрва, обручеви, сје 
јеличаст, провидан облак.{S} Кроз облак су се лијепо могла распознати некаква кола.</p> <p>— Он 
руг друга неће на путу изневјерити, док су нам главе читаве.</p> <p>— Заричемо се.</p> <p>— И с 
е час на једну час на другу страну, док су дјеца бекељила му се иза леђа и старала се, да му за 
 окренуше другим путем, а не оним којим су дошли.{S} Упутише се чопору ниских, сеоских кућа, ис 
з кога је Јока нешто читала, а пред њим су стајала два сељака и гледала га са страхопоштовањем. 
јери их обојицу. — То зар?</p> <p>— Ово су.</p> <p>— А имају ли и они пара?</p> <p>— Имају.</p> 
 невјесто, — узвикну учитељ прије, него су се кола и зауставила и високо издиже изнад главе чут 
ајући у собу.{S} Зину и доктор.{S} Дуго су обојица, ништа не говорећи, стајали на вратима и гле 
ва и на госте „који су могли виђети ако су гледали“ и каже, да се готов и на суду заклети „за с 
d> <p>Мјесто да вам причам о томе: како су живили Перо Карантан и његова Стака, доносим само од 
 поче низати примјер за примјером: како су многи странци, не имајући познанства, оглобљени и по 
ању ни шта мислити ни говорити.{S} Само су дахтали обојица и гледали се тупим, безизразним, умо 
 изашао на глас.{S} Старији људи лијепо су га поздрављали, а истјерани отац задовољно је трљао  
ија је, — осијече Јефтан набусито, — то су његове ствари...{S} Он долази сам са младом и Данило 
ефтан, ударајући се руком по челу. — То су нас обојица преварили и изневјерили, црн им образ и  
и обледени опет.</p> <p>— А?...{S} А то су ти пријатељи? — запита хладно и презривим погледом п 
ти...{S} Чак и оне неколике кокоши, што су се разишле по гомилама буништа, испред колиба, нијес 
хамала и инадила се са дјечурлијом, што су дошла да слушају музику.{S} Унутра опет све пуно.{S} 
ред дућанима, не осврћући се на то, што су га пролазници сваки час, често и врло немилостиво, г 
ивеног мастила и прогорио од цигара што су их по њему остављали.</p> <p>— Кршан си ти, — настав 
трану.</p> <p>Једино Данило и Јован што су ишли лагано и мирно, за пошљедњим коњем.{S} Обојица  
title> и разне занимљиве књиге, као што су: <title><hi>Црни листови</hi></title>, <title><hi>Ма 
обити над собом власт, оштрију него што су отац и мати.{S} Ипак се тјешио тиме, што је знао да  
шетамо, — рече једне вечери Пери, пошто су се боље’ упознали. — Хајде.</p> <p>— А ђе ћу? — запи 
сад виђети кога? — запита Јефтан, пошто су изашли из гаја и стигли до неколико старих, раштркан 
 у хладовини слатко спава.</p> <p>Пошто су изашли из куће, окренуше другим путем, а не оним кој 
е.{S} Бојим се само да ме не уфате, јер су ми запријетили, да ће ми је довести амо на вјенчање. 
арају.</p> <p>— А синоћ?</p> <p>— Синоћ су куњале.</p> <p>Перо пође неколико корачаји, па заста 
ише, и, оставивши филџане и кахву, коју су испијале, зачуђено их погледаше.</p> <p>— Аха, нисте 
еханских врата дизала се граја...{S} Ту су се гурала три-четири беспослена хамала и инадила се  
ао је чекати више од пола сата...{S} Ту су се, у широком ходнику, гурали четири до пет полицаја 
кака, измећу малих кућица, испред којих су, на омањим клупицама, сједили старији људи и жене, и 
највише и свиђао касабалијама, од којих су неки, најпаметнији, и научили тај језик и почешће се 
у никако није могао одржати, — био је и сувише слаб за тога, — и Бог зна да ли би је икада и од 
д јада...{S} Ако ти је кр...риво ено ти суда па ме тужи...</p> <p>Перо се осмјехну и кврцну га  
 ти пресудиш... <pb n="55" /> ти си к’о судац... и да ми пресудиш данас...</p> <p>— Зар данас?  
еро готово наричући. — Така је моја зла судбина.{S} И тако је то кад се тражи женска глава.</p> 
варит’ сада, кад хоћу да удомим Мару за судског писара, ти...</p> <p>Перо више ништа чуо није.{ 
.{S} Само на ме!..{S} Ако имаш посла на суду, у чаршији, гдје хоћеш, ја ћу све свршити...{S} То 
ко су гледали“ и каже, да се готов и на суду заклети „за своје право“.</p> <p>Перо се не осврну 
говори стара осмјехујући се, — то ти је суђеница...</p> <p>Пери испаде цигар из руке и поче се  
. он само угледа дугачки врат своје <hi>суђенице</hi>.</p> <p>Перо врисну, скочи са постеље и — 
 <hi>пунца</hi> и <hi>пуницу</hi> и <hi>суђеницу</hi>, све да потуче, па да онда трчи куд га но 
, измамио јој паре, па је оставио...{S} Суђено ми да страдам, к’о што је и Исус страд’о...</p>  
ка.{S} На једној трепавици блиста му се суза, као кап росе на врх житнога класа.{S} Тронут и ра 
одговори Данило жалостив но, не утирући суза. — Има сто конака да смо утекли!</p> <p>— Па шта т 
 закрвавиле, образи помодрили, а каљаве сузе циједе се низ браду.</p> <p>— Што плачеш? — запита 
че јаглуком трљати очи, као да већ таре сузе.{S} А Перу то разоружа, те одмах занијеми.{S} Што  
 — Волим, брате.{S} Срце ми се стисне и сузе ми ударе на очи, кад погледам све пусто око себе.{ 
тествовао кад је ствар готова и кад већ сузе теку?</p> <p>На врх степеница дочека их веће чудо. 
застаде и заплака од радости.{S} Баш му сузе полетише низ образе.</p> <p>— О Перо мој како си м 
о нико, — рече Јефтан потресен, бришући сузу. — Халал му вјера ко те таког родио и на нас намје 
отегну се.{S} Перо Карантан пусти другу сузу, која му се склизну низ нос и заустави се управо н 
 немилостиво, — ви сте, дапаче, и друге сумњиве послове испуњавали.{S} Ви, без посла, путујете  
пше обучених цура, по свој прилици оних сумњивога понашања, и избацујући шале, које се у књиге  
<p>У гостионици сједио је Перо мрачан и суморан; ћутао је и само испијао чашу за чашом.{S} Дошл 
у селу Галебовцу.</head> <p>Врућина.{S} Сунце отскочило на сред неба, те пече и у тјеме и у гол 
очи.{S} Поп је био крупна људина, мрка, сунцем опаљена лица са дугом, црном брадом, коју је мор 
 скромне кућице, чија је бјелина, прама сунцу, силно ударала у очи.{S} Поп је био крупна људина 
воје махните памети.{S} Да се пржимо на сунцу, да се знојимо због твоје женидбе!..</p> <p>— Кам 
баву мачку, која је лежала на ћепенку и сунчала се.</p> <p>— Па то је лахко, — рече као узгред  
чашама и боцама, кроз које су се ломили сунчани зраци, који, попут дугуљастих стубова провидног 
>— Што се не чуваш? — прекори га Јефтан сурово. — Како то јашеш?</p> <p>— Чув’о би се, — одгово 
.</p> <p>— Је ли поп код куће? — некако сурово запита уплашену слушкињу, кад стиже до попових в 
 високој троножници, бројећи димњаке на сусједским крововима, или је лешкарио у душеку, правећи 
 рече. — Хоћемо, бива, да му изађемо на сусрет скупа, па смо зовнули тебе, да га ти испред нас  
о на колима а неко на коњима, пођемо на сусрет...</p> <p>— Хоћемо!..</p> <p>Јово устаде и даде  
 руке и, са веселим осмјехом, пође им у сусрет.</p> <p>— Па и нека сте ми дошли, — живо дочека  
P19051_C10"> <head>X.</head> <head> <hi>Сусрет са старим познаником у вароши М.....</hi> </head 
астави мирно. — Сиротиња смо!...{S} Сам сух хљеб!...{S} А то је тврдо за ваш желудац...</p> <p> 
у најозбиљнији и најугледнији.{S} Један сух, пјегав, са кукастим носом и великим, необично испу 
 — рече. — Удри ти макар и каме-њима са суха, па си добио.</p> <p>Алекса скиде наочаре и поче и 
.. — Хајде ти стани на воду, а ја ћу на сухо, па да видимо ко ће кога потопити...{S} Знаш ли ти 
ред куће, ограђену са свих страна уском сухозидицом. — Ту смо!</p> <p>По авлији, нарочито око б 
а води, ето то ти је мој палиграф...{S} Сухоња је вазда јачи!</p> <p>— А топови с лаћа?</p> <p> 
.</hi> </head> <p>Перо Карантан, висок, сухоњав <hi>младић</hi>, са руменим, дугуљастим лицем,  
мах прекиде реченицу.{S} Малена, танка, сухоњава <pb n="137" /> дјевојка, дугуљаста врата, избу 
{S} Какве лађе?{S} Благо ономе ко је на суху, а куку ономе ко је на води, ето то ти је мој пали 
ине Перине, које су висиле о њему као о суху дрвету, и изгледао је смјешнији него прије.</p> <p 
виждукати.{S} Обиједили ме, да сам крао суцке биљеге, па ме ухавсили и оћерали из службе...{S}  
иће те мемла из камена, па ћеш зафатит’ сушицу, па ти неће помоћ’ сви љекари.</p> <p>Перо проше 
e>, <title><hi>Црна Дама</hi></title> и т. д.{S} Излазио је само у <pb n="60" /> магазу младога 
в и — свеједно.{S} Чим би почео писати, та су слова добијала некакав чудан облик и ни он, ни уч 
<p>— Како ће бити без тебе? — запита. — Та нећемо ми вјенчавати за се...{S} А с тобом ће ићи јо 
е совуљаге, него човјечија прилика и да та човјечија прилика није нико други, него знаменити сл 
 цуру, — дочека Обрен, коме су додијала та пречеста тужакања. — Што мени причаш? -</p> <p>Нијес 
удеси?{S} И учитељ му је тукао главом о таблу да боље запамти и другови су му показивали и тегл 
исправи и чвршће стане на ноге, — Ос... тавио си ме... па од јада...{S} Ако ти је кр...риво ено 
дина, нема пара...{S} Ништа нема!...{S} Таворим ’вако с дана на дан, док и смрт за врат...</p>  
на једну страну и не говорећи ништа.{S} Тада нико није смио проговорити, па макар му срце најју 
долазио у разред весео и расположен.{S} Тада се шалио са дјецом, чупкао их за косе, показивао и 
опивши очи од заноса, пољуби је...{S} А тада се одвоји од ње, и хтједе јој боље загледати у очи 
ади, — биле су му прве ријечи што их је тада рекао оцу.{S} Весели отац задовољно се насмија <pb 
Полако се прикрадоше до стрикине собе и тада Јово једним јачим ударом отвори врата...{S} У соби 
 љевше од спавања!...{S} Ко је паметан, тај ти се не миче од своје куће, нит’ се пати ’вако к’о 
ује, милује га по образу и лагоди.{S} И тај вјетар доноси, из даљега, некакву пјесму, звонку и  
 којих су неки, најпаметнији, и научили тај језик и почешће се служили њиме.</p> <p>Доктор је б 
опајете, — рече Перо готово наричући. — Така је моја зла судбина.{S} И тако је то кад се тражи  
 дјевојке.{S} Знајући врло добро, да се такво познанство најлакше може наћи у каквој механи, он 
х, ух, брате, то ми се хоће!</p> <p>— А таке у нашем мјесту нема! — окреса Јефтан.</p> <p>— Нем 
абицама (а ти плахо бегенишеш и купујеш таке слике) и она два сандука у крају и дрвени кревет,  
аменима и ућута.</p> <pb n="80" /> <p>— Таки сте ви сви.{S} Сви непоштени! — прогунђа стари мрш 
с’о је пос’о и он је најпречи!</p> <p>— Таки ли си ми пријатељ? — љутито запита Благоја пред вр 
ипломат...{S} Камо среће, да су нам сви таки!...{S} Барем би се опет сви пости постили...</p> < 
реда и мира?..{S} Зар се може допустити такими ријечими наносити повреду владарима?{S} И какву  
 читаве руковијети босиока и јоргована, тако се читава соба освјежи и чудновато замириса.{S} Ла 
два могао одржати на ногама. — Тако је, тако! — понови опет. — И мени је драго, кад ти, к’о мла 
на прса и љубити.</p> <p>— Тако, брате, тако! — ускликну са неким заносом. — Сједницу, па да гл 
адо кућу не кући.</p> <p>— Оно, додуше, тако је, — одобри Перо, — ама ја к’о велим: слађа је те 
укама неколика сандучића и завежљаја и, тако претоварен као парипче, смијао се безбрижно и весе 
та чуо није.{S} Као у црквеном звонику, тако је у његовој глави звонило, звиждало, пиштало...{S 
 точи кахву. — Нијесам ни знао да си... тако одрасла и тако се раскрупњала...{S} Права ђевојка! 
ро, мргодећи се. — Нема ни кошуље...{S} Тако је то, браћо, кад нема женске главе у кући.</p> <p 
ладно. — Ја сам баш Перо Карантан...{S} Тако ме сви зову...</p> <p>— Мени је наређено да Перу К 
би разбио!...{S} Омрзно’о ми и он...{S} Тако је то, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Од тог 
S} Ове ми у њој празно, све наопако.{S} Тако је то, брате, кад нема женске главе у кући.</p> <p 
 да се једва могао одржати на ногама. — Тако је, тако! — понови опет. — И мени је драго, кад ти 
о је, — опет одобри Перо врпољећи се. — Тако је то...</p> <p>Поп га обгрли објема рукама и сило 
 брате, — прошапта, да се једва чуло. — Тако је то, кад у кући нема женске главе.</p> <p>— Па и 
азда за здравље Богу молимо...</p> <p>— Тако је, — потврди Перо, тек да нешто каже, и ако га ни 
ама него да нас жене рађају...</p> <p>— Тако је, — потврдише сви.</p> <p>Јефтан, охрабрен, погл 
кну губицама као да љуби кога.</p> <p>— Тако је, — потврди, правећи се озбиљан. — Шта би било с 
 вјенчају, — предложи Благоје.</p> <p>— Тако је.{S} Нек се тамо вјенчају! — прихвати стари живо 
поче стезати на прса и љубити.</p> <p>— Тако, брате, тако! — ускликну са неким заносом. — Сједн 
ојек и нек ти буде све у реду.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— И, ако хоћеш, нека и ова чаша иђе у т 
испусти један мученички уздах:</p> <p>— Тако ти је то, брате, кад нема женске главе у кући.</p> 
ислим ништа па шта ми фали, а?</p> <p>— Тако је, — опет одобри Перо врпољећи се. — Тако је то.. 
пазити дјевојку.</p> <p>— И јес’ и јес’ тако, — настави поп одушевљеније, па му спусти руку на  
 /> што га је Перо имао, — и ишарало га тако, да је изгледао као каква мапа.{S} Пролијевало се  
ом...{S} Стид га, стид од сама себе, да тако изневјери друга <pb n="112" /> и пријатеља!...{S}  
у је постајало све теже и увидио је, да тако више не може издржати.</p> <p>На саму Нову Годину  
 и овај му упали да не може боље.{S} Да тако није казао, поп му не би дао крштенице и не би му  
те нешто крупно запитати, — рече, — ама тако крупно да би те могла кап ударити кад би изненада  
љутећи се, наравно, ако би и њега когод тако украсио.{S} Разлика је само у томе, што је он имао 
е ми да помахнитам...{S} А сад — да оде тако далеко...</p> <p>— А чујеш, зете, — настави стари  
пријатељски... онда ја велим: нека буде тако.{S} Мени треба жена, а и не треба ми жена.{S} Ама  
 а Благоје у старога.</p> <p>— Е кад је тако, а ми ћемо прешјутра повести ђевојку за њим, у кас 
за то лијепо примала?...{S} И зар ти је тако поштење?{S} Пријатеља свога шћео си да превариш и  
коме сам платио ручкове и вечере, да ме тако превари!...</p> <p>Грдећи Благоја једва је некако  
 да коју буху стресе на њега и да му се тако освети.{S} Затим сиђе на авлију и упути се дуду, и 
и се читавом половином тијела. — Баш се тако зовемо...</p> <p>Комесар забиљежи и накашља се.</p 
ичући. — Така је моја зла судбина.{S} И тако је то кад се тражи женска глава.</p> <p>Међутим и  
Нијесам ни знао да си... тако одрасла и тако се раскрупњала...{S} Права ђевојка!</p> <p>— А...  
 Јефтана за рукав. — Ми други пријатељи тако не дамо.{S} Ми хоћемо поштено.{S} Саставићемо опет 
у и овај доручак, да ћу ја трпити да ми тако у лице говориш...{S} Нисам ја к’о ти мислиш...</p> 
и се на столицу. — Онда... које ви мени тако лијепо кажете и које ја мислим да је пријатељски.. 
но! <pb n="123" /> К’о да си мене пит’о тако ти је паметно...</p> <p>— Полахко, полахко, не вич 
д оца добио нове хаљине, што се показао тако »даровит и паметан«...</p> <p>— Красно дијете, — х 
"52" /> <p>И, радујући се што је постао тако разговоран, задовољно се поглади по брковима.</p>  
.{S} Он сјео близу удовице, сјео управо тако, да се његово раме чешало о њезино и, гледајући пр 
орити би их и могао и то баш не би било тако тешко, али ко ће их написати?{S} Ко ће знати да их 
ега да заиште савјета.</p> <p>— Ама што тако брзо? — запита. — Каква је преша била?</p> <p>— Гв 
ц и пуница. — Какав је то пос’о?{S} Зар тако ваља?</p> <p>— Оставите ме.{S} Имам посла. — осије 
 спусти руку на раме и повуче га у собу тако снажно, да се једва могао одржати на ногама. — Так 
и Перо је паметан и он ми све виче: <hi>тако је!</hi></p> <p>Мара не одговори ништа, нити подиж 
н, бришући сузу. — Халал му вјера ко те таког родио и на нас намјерио!</p> <p>Па, сви раздраган 
ећи га у собу. — Сретна сам ја, кад сам таког зета дочекала.</p> <p>У соби сједоше Перу у проче 
ита. — Како ћемо с њиме?</p> <p>Перо се такођер одуприје рукама о кукове и поче се бекељити пре 
е.</p> <p>Стари сам диже послужавник са тала и метну га у крај.{S} Покупи и филџане од гостију. 
 мирисној води, плива и осјећа, како га таласи запљускују и драгају ода свих страна...{S} И као 
 n="151" /> мене бије мемла из камена у тамници, ти пијеш и веселиш се, а?</p> <p>— Ја... напио 
 власти <pb n="43" /> и мени казаше, да тамо не траже ничију крштеницу...{S} Ничију они не траж 
иград! — узвикну Бошко јаче. — Дође она тамо, па шта ће онда?</p> <p>Алекса уздахну.</p> <p>— Ш 
ок.{S} Послаћемо га у школу.{S} Нек иђе тамо, па макар ништа не научио.{S} Само нека мени и ком 
 незаборављеној вашој касаби?{S} Шта се тамо ради?</p> <p>— Не ради се ништа, — одговори Перо в 
жи Благоје.</p> <p>— Тако је.{S} Нек се тамо вјенчају! — прихвати стари живо. — Не дам ја ником 
, у касабу <pb n="154" /> му, па нек се тамо вјенчају, — предложи Благоје.</p> <p>— Тако је.{S} 
Своја кућица, своја слободица и ја иђем тамо...</p> <p>Стари се одуприје рукама о кукове и унес 
 <p>На саму Нову Годину пође са Обреном тамо.</p> <p>— Охо, како је у вас лијепо! — викну још с 
авити ико?</p> <p>Изнад колиба дизао се танак, плавичаст дим и повијао се по чађавим, сламним к 
та и одмах прекиде реченицу.{S} Малена, танка, сухоњава <pb n="137" /> дјевојка, дугуљаста врат 
ле се златнолисте врбе и своје дугачке, танке, повијене гране купају у води.{S} Испод њихових г 
ма, мирно је спавао.{S} Обучен је био у танке, прљаве гаће и још прљавију кошуљу, коју је раздр 
илом, иза уха, закитила и лице превукла танким руменилом, те би се, готово, прије могло помисли 
 Узалуд!{S} Вјетар је пиркао и играо се танким завјесама на прозорима, али њезина глава ни једа 
ао да ће Мара ићи за писара, — за онога танког, дугуљастога писара са родиним ногама, што и по  
а дрпну за рукав и, од нестрпљења, поче тапкати ногама, као да збија сламу.</p> <p>— Хајде, да  
pb n="21" /> и поче обигравати око њега тапшући га по рамену.</p> <p>— Дела, синко, жив био, де 
халву...</p> <p>— Добро, — викну Јефтан тапшући га по рамену. — Са Стаком ћеш га баш и јести!.. 
>И поче јаглуком трљати очи, као да већ таре сузе.{S} А Перу то разоружа, те одмах занијеми.{S} 
— Аха! — викну Благоје улазећи у собу и тарући крупан зној са чела.</p> <p>— Једва га једном ул 
ај ми спомени једног паметног чојека из твога племена, па да му се поклоним к’о свецу...</p> <p 
есе вина.</p> <p>— Болан, па није ружан твој живот, — рече Перо, обзирући се и испод ока гледај 
ди Алекса.</p> <p>— Чија мати?</p> <p>— Твоја?</p> <p>Обојица прихватише за столице као да ће с 
Обрен оштро и испрси се. — Зар она није твоја?{S} И зар сада њу мислиш преварити?</p> <p>— Невј 
е испросити, па нека у касабу уљезе к’о твоја невјеста...{S} Брука би била, да уљеземо без <hi> 
 све чисто...</p> <p>— Остави, Бога ти, твоје вино, — прекори га жена, која као да није много п 
би: од Бога је!...{S} Ама ово је све са твоје махните памети.{S} Да се пржимо на сунцу, да се з 
 се пржимо на сунцу, да се знојимо због твоје женидбе!..</p> <p>— Камо срећа да сам мртав, па д 
ом по челу.</p> <pb n="81" /> <p>— Није твоје мјесто међ момцима, — рече. — Хајде из собе.</p>  
p>— И, ако хоћеш, нека и ова чаша иђе у твоје здравље!</p> <p>— Живио!</p> <p>Перо, поражен ово 
грехота ни срамота!...{S} К’о да смо ми твоји робови, па да пристајемо за тобом.</p> <pb n="94" 
ају у боју пијеваца.</p> <p>— У читавој твојој фамилији све су будале, — дочека Алекса, осокоље 
ориш, ко ће други?..{S} А ти немој бити тврда срца и немој с њоме ружно.{S} Још је дијете, па ћ 
 смо!...{S} Сам сух хљеб!...{S} А то је тврдо за ваш желудац...</p> <p>— Сведно...{S} За нас је 
кну.</p> <p>— Ето вам, да не спавате на тврду, — рече. — Душека нема сиротиња!...{S} Само ми не 
ућина.{S} Сунце отскочило на сред неба, те пече и у тјеме и у голи врат.{S} Прашина, испод кола 
опити...{S} Дође му, чак, и да запјева, те полако, тихо, поче циједити кроз зубе своју стару и  
а већ таре сузе.{S} А Перу то разоружа, те одмах занијеми.{S} Што је хтио рећи и протестовати п 
ити чашу, али му се некако изврну рука, те, мјесто у зид, погоди у главу Јове Перотића.{S} Начи 
даљена музика као да га је успављивала, те је почео отезати трепавицама и страшно зијевати, исп 
рати у даску, попут црквених клепетала, те су комшијске жене, мислећи да су то права клепетала, 
кљусина, са шиљастим, мршавим куковима, те куња, лијено машући репом и бранећи се од силних мух 
адисани и окићени сваковрсним стварима, те се шарене мараме, рупци, појасеви и бошче, повијају  
е хаљине, неуређена и мало рашчерупана, те су јој бичеви косе падали по образима и сакривали јо 
, тежак, топао задах омахну га изнутра, те мораде окренути главу и одахнути мало.{S} Ипак стегн 
ава, хтјела да остане без свога накита, те се малко, као нехотице, ритнула ногом и одгурнула га 
ез на води, — прошапта. — Те морнарица, те адмирали, те ђенерали, те офинцири, пушке, топови, л 
но алчак!...{S} Он је преварио и прије, те су му, на правди вишњега Бога, претеслимили нас, к’о 
и се сложише.{S} Узеше дивит и хартије, те заједнички написаше учитељу писмо, у коме учтиво зам 
Те морнарица, те адмирали, те ђенерали, те офинцири, пушке, топови, лумбарде, ђаволи, сотоне!.. 
 прошапта. — Те морнарица, те адмирали, те ђенерали, те офинцири, пушке, топови, лумбарде, ђаво 
еља бријао а шишао се два пут у години, те изгледаше као какав људождер.{S} Он ухватио Данила,  
хватише за столице као да ће се потући, те сиромах Перо читава три корака одскочи у страну и др 
бати...{S} И које сам ја паметан чојек, те нећу пуно говорит’ кажем вам: од сјутра тражим жену. 
итила и лице превукла танким руменилом, те би се, готово, прије могло помислити да је старија с 
пепелом од цигара и давнашњом прашином, те је соба много сличила каквој запуштеној механи, гдје 
амет, пошто је на свијет изишао гладан, те одмах почео млацкати губицама као да сиса...{S} Кашњ 
 је, прихваћајући, окренуо га на криво, те половицу кахве пролио по новим чакширама.{S} Само је 
кар и мало.</p> <p>Перо затвори магазу, те кренуше обојица.{S} Пођоше уз широку чаршију, покрај 
и је мило.</p> <p>Јефтан му пружи руку, те се руковаше.</p> <p>— А ми хоћемо да га лијепо дочек 
е када га ухвате.{S} Објеси горњу усну, те му кукасти нос готово до браде доприје.{S} Изађе.</p 
на њих и притискивало <pb n="90" /> их, те нијесу били у стању ни шта мислити ни говорити.{S} С 
, брате, Јенглез на води, — прошапта. — Те морнарица, те адмирали, те ђенерали, те офинцири, пу 
="34" /> <p>— За ту ријеч требало би да те пољубим, — викну. — Ти си... ти си... хеј Маре, — па 
ло га не загрли.</p> <p>— А хоћеш ли да те ја курталишем? — запита. — Послушај мене, па се не б 
о живо. — Ти си ми к’о отац, па хоћу да те видим.{S} А ево сам дов’о и два пријатеља и једно мо 
рошит’.{S} Имам ја пара, да платим и за те и за се.{S} А теби треба да се шеташ, да се дружиш.. 
ка у солуфима.</p> <p>— Јадан Перо, сад те по готову неће никаква! — уздахну огледајући се у ог 
вјенчати једну стародревну, па Бог даде те ме проћераше и не узех је.{S} Бојим се само да ме не 
 да ти и ђевојку препоручим, а једва ће те дочекати.{S} Знаш ли попову Мару?...{S} Бијела је к’ 
не...{S} Овђе су све сами лопови, па ће те преварити за ситницу, ако те не води познат чојек ка 
 теби да дајем рачуна?</p> <p>— А ко ће те питати ако нећу ја? — дочека стари и, раскорачивши с 
..{S} Ако останеш вазда у дућану, убиће те мемла из камена, па ћеш зафатит’ сушицу, па ти неће  
питати, — рече, — ама тако крупно да би те могла кап ударити кад би изненада чуо.</p> <p>Благој 
ма, приближи им се мало.</p> <p>— Је ли те стрина виђела? — шаптао је Јово полугласно.</p> <p>— 
, а не одговори ништа.</p> <p>— Мучи ли те? запита он.</p> <p>Она не одговори.</p> <p>— Како те 
тересе“...</p> <p>— О, брате, као да ми те Бог посла! — викну обрадован Перо и поче га грлити.  
а души и као да се разведри мало.{S} Ни те вечери није ишао у механу.</p> <p>Кад је четврти пут 
ао и мало прије. — Мали си био, кад сам те носио на рукама...{S} И ја би да вам је све у реду:  
кну удовица и бризну у плач. — Зато сам те примала?</p> <p>— Па, брате, што ми то прије не каза 
 прошао...</p> <p>— Баш и волим што сам те наш’о, — дочека Перо одушевљено, — него да ми ко сто 
олетити. — Бјежи од мене!...{S} Зар сам те ја за то лијепо примала?...{S} И зар ти је тако пошт 
кад се људи не би женили?{S} Што, питам те?</p> <p>Обрен испи чашу и цмокну губицама као да љуб 
 се нису женили стари?..{S} Оклен питам те?</p> <pb n="11" /> <p>Оклен би и ти био?..{S} Није Б 
огао прелистати четврту страницу.{S} До те странице могао је читати и сва слова ишла су му нека 
есен, бришући сузу. — Халал му вјера ко те таког родио и на нас намјерио!</p> <p>Па, сви раздра 
ови, па ће те преварити за ситницу, ако те не води познат чојек као ја...</p> <p>И Благоје поче 
.</p> <p>Она не одговори.</p> <p>— Како те држи?</p> <p>— Хоће да му вазда гледам у тефтере, —  
ову авлију и заискао крштеницу, за мало те није главу изгубио.{S} Љутит и разјарен поп, чим га  
е чешкати по обрви.</p> <p>— Ама молимо те, учитељу, — рече, — да одма напишеш, па да напријед  
справљајући се. — Ми <pb n="160" /> смо те зовнули, да ти јавимо, да он долази у петак...</p> < 
/p> <p>— У које доба да дођем сјутра по те? — запита.</p> <p>— Рано...{S} У шест сати — одговор 
издаш...{S} Ако издаш, зло и по ме и по те.</p> <p>Перо не одговори.{S} Пропусти га да уљегне у 
 погледа му право у очи.</p> <p>— Ја ћу те нешто крупно запитати, — рече, — ама тако крупно да  
аш?</p> <p>— И хоћу! -</p> <p>— Уфатићу те за ријеч, — дочека Јефтан и снажно га стегну за миши 
p> <pb n="71" /> <p>— Дош’о сам само да тебе видим, — дочека Јово живо. — Ти си ми к’о отац, па 
кну бијесно. — А зар има више будале од тебе?</p> <p>Као по команди сви гости оставише <pb n="1 
 Благоје и стаде између њих. — Зашто ће тебе полиција проћерати?</p> <p>— Ако не вјерујете, а в 
 И како би било да прође ово весеље без тебе?</p> <p>Учитељ се осмјехну и, од радости, наклони  
и засмија се.</p> <p>— Како ће бити без тебе? — запита. — Та нећемо ми вјенчавати за се...{S} А 
изађемо на сусрет скупа, па смо зовнули тебе, да га ти испред нас поздравиш једном здравицом.{S 
> се прилијепиле за тур од чакшира. — У тебе ашикују сви...</p> <p>— ...и мати је ашиковала, —  
а, — прихвати Бошко ватрено.</p> <p>— У тебе ашикује и шћи и жена! — узвикну Алекса и скочи са  
ама осталим биће лијепо, само кад смо у тебе...{S} Ми смо и са малим задовољни.</p> <p>Стари се 
> <p>— Свецима нек је слава и милост, а теби магарећа глава! — викну Бошко. — Да си ти паметан  
а пара, да платим и за те и за се.{S} А теби треба да се шеташ, да се дружиш...{S} Ако останеш  
смо фала Богу добро и здраво, к’о што и теби исто пријатељски желимо...{S} И ако желиш чути за  
јече Перо, па се и он намргоди. — Зар и теби да дајем рачуна?</p> <p>— А ко ће те питати ако не 
стојнији повјерења.</p> <p>— А треба ли теби, Обрене, крштеница? — запита га, улазећи у дућан,  
 се упустили у разговор:</p> <p>— Благо теби, свијета ћеш виђети, свијета, — вели Јован, старај 
ће ти добро; ако ти буде зла, онда куку теби, одмах си мртав!...</p> <p>Перо поче трљати руке к 
етицу за врата. — Не брини ти!{S} Ја ћу теби дат’ своју кошуљу, па преобуци.</p> <p>Па се окрен 
ље запамти и другови су му показивали и теглили га за уши и све — узалудно.{S} Мећао је буквар  
ата механска, застаде мало.{S} Смрдљив, тежак, топао задах омахну га изнутра, те мораде окренут 
ишао њима, самовање му је постајало све теже и увидио је, да тако више не може издржати.</p> <p 
— Трећи дан путујемо, па нам све горе и теже...</p> <p>— Све горе, — одобри и Перо, мученички п 
пролаз, а степени се чисто повијају под тежином јој.</p> <p>Угледавши зета она не могаде прогов 
Чини ми се да ће киша, — рече најпошље, тек да прекине ћутање. — Има пуно облака...</p> <p>— И  
загријани вином и необично расположени, тек што му наздравише и искапише чаше у његово здравље. 
мо...</p> <p>— Тако је, — потврди Перо, тек да нешто каже, и ако га није слушао, него је нестрп 
ним кукастим носом и страшним очима.{S} Тек мало трезнији човјек могао би распознати, да то ниј 
Данило обори главу и уздахну.{S} Сад се тек сјети, како је лијепо било сједити <pb n="92" /> по 
оворио, да је чак заборавио и на вино и тек <pb n="164" /> и кад неко, у страни, испали пушку,  
данас? — запита га изненађени поп, који тек што бијаше устао и почео се умивати, а полијејевала 
е загрлише и почеше љубити.{S} А Данило тек се сада увјери да ствар није жалосна и поче се смиј 
истјера и оца и остаде: сам у радњи.{S} Текао је новац непрестано, згрћао га, да је чак изашао  
овао кад је ствар готова и кад већ сузе теку?</p> <p>На врх степеница дочека их веће чудо.{S} Т 
 видим, — дрекну Перо опет. — Купује се теле па се и оно гледа а камо ли жена.</p> <p>Благоје с 
а набусито. — Јесам ли ја, брате, један телеграф?{S} Каква је то брзина?</p> <p>— Што брже, то  
рив..{S} Зар ја нисам каз’о да је слађа телетина од говедине?</p> <p>Па, окренувши се Милки, ду 
обри Перо, — ама ја к’о велим: слађа је телетина од говедине...</p> <p>— Како кад, — пресијече  
 кола, магарче, — рече му благо, готово тепајући. — Дошло је вријеме, да се враћамо оклен смо и 
 и привлачити га.{S} Поче га и љубити и тепати му.</p> <p>— Благо мени, како си ми златан — зас 
игнувши и глас и кажипрст десне руке. — тер сте узели слободу, увредљивими поругами чинити повр 
једи код колара!</p> <p>Сви наврвише на тесту и почеше се гурати.{S} Неко стаде учитељу на ногу 
ћи.{S} Јефтан је четири пута излазио на тесту, прислањао ухо земљи и ослушкивао: чује ли се бар 
кочише и погледаше уз широку, кривудаву тесту, на којој се, у даљини, издизао и ширио бјеличаст 
</p> <p>— Она је златна...{S} Она ми је тетка, најближа својта...{S} Драга сам јој, ама не смиј 
S} Јефтан Мргудић устаде, љуљајући се и тетурајући, хтједе бацити чашу, али му се некако изврну 
че отишло. — Правога друштва ни правога теферича нема без женскадије.</p> <p>— То треба, — потв 
.{S} Она је још једнако сједила, држала тефтер на крилу и, осјећајући Јовин поглед на себи, ниј 
/p> <p>Јока скочи као опарена.{S} Отури тефтер са крила, збуњено погледа око себе и хитно изађе 
> <p>— Јок, — осијече Обрен остављајући тефтер и прислањајући се леђима уз вреће од пиринча.</p 
 мирно одговори Обрен, који је гледао у тефтер и срачунавао нешто. — Што ћа ми она?</p> <p>— А  
..{S} У соби је сједио стари и гледао у тефтер, из кога је Јока нешто читала, а пред њим су ста 
ржи?</p> <p>— Хоће да му вазда гледам у тефтере, — промуца она. — Богат је к’о нико његов, а ја 
 <p>— Кажи Јоки, — викну жени, — нека у тефтеру нађе Филипово име и нека му припише у дуг још т 
рекну неко гурнувши га руком у ребра, а тешка рука нечија спусти му се на раме. — Оклен ти, бол 
у, умотан са врх главе до на дно нога у тешки, топли јорган, дотле се Перо и умио и кренуо низ  
> <p>— Јес’, — упаде Перо уздахнувши. — Тешко је то, кад нема женске главе у кући...{S} Нема ко 
ана.{S} Његова друга љубав.</head> <p>— Тешко ми је и претешко, — тужио се Перо Обрену, након п 
во замолише »да се потруди, ако му није тешко, и да дође, ако може, да их послуша нешто, ако би 
 би их и могао и то баш не би било тако тешко, али ко ће их написати?{S} Ко ће знати да их, как 
давио; озго, са висине, као да се нешто тешко, врело спуштало на њих и притискивало <pb n="90"  
 <pb n="31" /> земљи и, држећи голему и тешку мотику у рукама, окопавао кукурузе, што их је ту  
 хоћу да удомим Мару за судског писара, ти...</p> <p>Перо више ништа чуо није.{S} Чим је сазнао 
 искриви главу и зијевну.</p> <p>— Аха, ти си? — проциједи кроз зубе.{S} И објема шакама протра 
е мора гладоват’...{S} Да ти није мене, ти би овђе зло прошао...</p> <p>— Баш и волим што сам т 
</p> <p>И помоћу Даниловом поче товари, ти пртљагу, а њима остави да сами узјашу.</p> <p>Коњи,  
 шаку поднесе јој под нос.</p> <p>— Ти, ти си све знала! — зашишта. — Све си знала!</p> <p>— Ни 
/> мене бије мемла из камена у тамници, ти пијеш и веселиш се, а?</p> <p>— Ја... напио се од ја 
 да опростите, ја ћу водити своју жену, ти Јефтане своју, а ти Обрене своју...</p> <p>— Хоћемо. 
о гледај и слушај...{S} Или, ако хоћеш, ти говори с матером.</p> <p>Перо једва дочека.</p> <p>— 
ошко. — Да си ти паметан чојек ти би... ти би...</p> <p>— ...своју кућу уредио, — дочека неко и 
о би да те пољубим, — викну. — Ти си... ти си... хеј Маре, — па изађе на врата и повика из свег 
 сам да ми ти пресудиш... <pb n="55" /> ти си к’о судац... и да ми пресудиш данас...</p> <p>— З 
мрије ријеч у грлу. — Муч’ поганове!{S} Ти си мене шћео преварит’ сада, кад хоћу да удомим Мару 
 гладим ствар...{S} Само мени пусти!{S} Ти знаш, да ћу ја све уредити к’о што ваља.</p> <p>— Ам 
ћи их. — Да их поједеш од милине!...{S} Ти то остави само мени.</p> <p>— А име, име ми кажи, —  
з свега грла, — донеси нам кахву!...{S} Ти си, побратимковићу, прави дипломат...{S} Камо среће, 
 Оклен би ја знала?</p> <p>— Јеси...{S} Ти си вазда говорила, да треба да се уда...{S} Ето ти с 
епили, па боли...</p> <p>— Сведно...{S} Ти само пази!</p> <p>Кола се приближише и весели Данило 
д хоће власт, и биће готово одмах...{S} Ти мало причекај, па ћеш добити...</p> <p>Перо је стаја 
пред нас поздравиш једном здравицом.{S} Ти си чојек паметан, школован, учен, па знаш и умијеш.. 
/p> <p>— Ти мени рече да сам будала?{S} Ти! — узвикну бијесно. — А зар има више будале од тебе? 
n="113" /> мени није десила несрећа?{S} Ти само поћи, па се не бој.</p> <p>И пружи му руку у оп 
 Перо и не гледајући му на сандучиће, — ти ћеш се сад женити и требаће ти крштеница.</p> <p>— Ј 
а протра се по лицу, као да се умива. — Ти си зар?</p> <p>— А како си? — запита Јово прилазећи  
икну Благоје пипајући се по џеповима. — Ти плати за обојицу, јер ја немам ситнежа...</p> <p>— П 
а расположењу, — живо дочека Благоје. — Ти се само на ме ослони...{S} Само на ме!..{S} Ако имаш 
иђемо, — поче Јефтан и као подиже се. — Ти си каз’о, да ћемо остат’ само мало.</p> <p>— Нека, н 
лагоје весело и опет пође да га љуби. — Ти си ми рек’о да уредим и ја сам све уредио.{S} Имаш п 
његово.</p> <p>— Данас, — потврди он. — Ти само ако хоћеш...</p> <p>— Ја хоћу, — пресијече га о 
мо да тебе видим, — дочека Јово живо. — Ти си ми к’о отац, па хоћу да те видим.{S} А ево сам до 
 виђети, — прекиде га Благоје љутито. — Ти ћеш отићи са мном, да потврдиш просидбу <pb n="129"  
ићу ја, — окреса Обрен готово љутито. — Ти само гледај и слушај...{S} Или, ако хоћеш, ти говори 
еч требало би да те пољубим, — викну. — Ти си... ти си... хеј Маре, — па изађе на врата и повик 
у од себе и удари ногом о тле.</p> <p>— Ти ми се не мијешај у послове! — викну. — Шта ти знаш?  
и у њу, озбиљно пљуну у длане.</p> <p>— Ти не знаш шта радиш...{S} Ја ћу ти казат’ како се ради 
одговори Бошко достојанствено.</p> <p>— Ти си будала!</p> <p>Бошково лице поче се растезати као 
нуту шаку поднесе јој под нос.</p> <p>— Ти, ти си све знала! — зашишта. — Све си знала!</p> <p> 
..{S} Наточи им, Милко, кахву.</p> <p>— Ти сваки дан љепша, — нашали се Обрен, приближујући се  
 на кога; десно око заигра му.</p> <p>— Ти мени рече да сам будала?{S} Ти! — узвикну бијесно. — 
рло доноси... — Ево мене!</p> <p>— Муч’ ти, магаре! — окоси се Перо на њега. — Кад ја иђем, сва 
..{S} Ја пошао за тобом на далек пут, а ти мене оставио...{S} Да ми није било ове женске главе, 
 водити своју жену, ти Јефтане своју, а ти Обрене своју...</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— А да буде  
ницу...{S} Ничију они не траже!...{S} А ти то, побратимковићу, тражиш од лоповлука, јер хоћеш д 
е ти не разговориш, ко ће други?..{S} А ти немој бити тврда срца и немој с њоме ружно.{S} Још ј 
и раменом, јаче удари о зид.</p> <p>— А ти си се напио, несрећо, — узвикну Перо опазивши га. —  
лабе к’о да се иглама хране.</p> <p>— А ти дебела! — упаде Перо.</p> <p>Удовица опет измахну ја 
ад нема женске главе у кући.</p> <p>— А ти опет тражи цуру, — дочека Обрен, коме су додијала та 
довица га премјери погледом.</p> <p>— А ти бећар још?{S} Није ти необично без жене? — запита.</ 
{S} Оне слике са голишавим швабицама (а ти плахо бегенишеш и купујеш таке слике) и она два санд 
усрет скупа, па смо зовнули тебе, да га ти испред нас поздравиш једном здравицом.{S} Ти си чоје 
ити како ће управљати женом, к’о што га ти учиш...</p> <p>Домаћица се као нађе увријеђена.</p>  
еру дјевојку.</hi> </head> <p>— А, Бога ти, ђе су вам овђе ђевојке? — запита Перо Благоја, кад  
мене све чисто...</p> <p>— Остави, Бога ти, твоје вино, — прекори га жена, која као да није мно 
 метиљаве овнове...</p> <p>— Шути, Бога ти, шта ти знаш? — окоси се Бошко. — Каква ми је то пул 
дов’о и два пријатеља и једно момче, да ти се прогостимо у кући два три дана.</p> <p>Старац одс 
 — Ми <pb n="160" /> смо те зовнули, да ти јавимо, да он долази у петак...</p> <p>Учитељ, зачуђ 
 се...{S} А с тобом ће ићи још неко, да ти изабира, — додаде мало тише.</p> <p>— Који ће? — упа 
ама то ваља!...{S} И још, ако хоћеш, да ти и ђевојку препоручим, а једва ће те дочекати.{S} Зна 
дима, па кад не мора гладоват’...{S} Да ти није мене, ти би овђе зло прошао...</p> <p>— Баш и в 
лико би дао доктору да си ожењен, па да ти се разболила жена.</p> <p>— А пристајеш ли ти, да од 
на.</p> <p>— Ама није жена кокош, па да ти је купимо, — викну Јефтан жешће, ударајући руком по  
. — Плати трошак овђе, па пусти мени да ти гладим ствар...{S} Само мени пусти!{S} Ти знаш, да ћ 
— Што ћа ми она?</p> <p>— А би ли ти да ти је ја извадим и ја да платим?</p> <p>— Јок, — осијеч 
та подругљиво.{S} А што нијеси каз’о да ти је много, кад си иск’о и кад си ми прич’о, да ће ти  
} По јутру познајем дан.{S} И, право да ти речем, ја га више не могу гледати по сокаку и мучити 
 свршим, поћи ћу прије...</p> <p>— Онда ти ја у свему стојим на расположењу, — живо дочека Благ 
па се играмо и шалимо к’о ђеца...{S} Ја ти не знам ништа друго казати, него да се ни са царем < 
држиш како ли пазиш?{S} Видиш ли колика ти је паучина по зидовима и колика је прашина по тлима? 
у: и собе и душеци и све.</p> <p>— Фала ти, — упаде Јово обрадован. — То сам и мислио.</p> <p>— 
ну.</p> <p>— Дела, синко, жив био, дела ти прифати! — викну. — Фала Богу, кад сам ја добио одмј 
а Јово му се приближи.</p> <p>— Не ваља ти што прислушкујеш, — рече. — Ама сад што си чуо, да н 
 — Ја к’о кириџија виђео сам много, ама ти ћеш виђети више...</p> <p>— Сведно, одговори Данило  
опет ће удовица, вртећи јаглуком, — ама ти само к’о брату кажем: отвори очи, па не узми младо н 
 била отворена.</p> <p>— Аћиме, жалосна ти мајка, — говорила је Перина мати своме мужу, — ово н 
а из камена, па ћеш зафатит’ сушицу, па ти неће помоћ’ сви љекари.</p> <p>Перо прошета мало по  
е не видиш сад, виђећеш пошље, па доста ти је...{S} И како би било да је никако не видиш?..{S}  
е овнове...</p> <p>— Шути, Бога ти, шта ти знаш? — окоси се Бошко. — Каква ми је то пулитика?</ 
 ћемо с том Перином женидбом?...{S} Шта ти велиш, Перо?</p> <p>— Ето... како ви велите, — одгов 
трецну, као да је слутио несрећи. — Шта ти је?</p> <p>— Мислим се колико смо утекли од куће, —  
се не мијешај у послове! — викну. — Шта ти знаш? ..{S} Зар Данило не може пјеше ићи?</p> <p>Дан 
 погледа и окрену се Јови.</p> <p>— Шта ти мислиш? — запита.</p> <p>— Најљепша је, ако је млада 
>Алекса га мрко погледа.</p> <p>— А шта ти знаш? — викну. — Ко си ми ти?</p> <p>— Ја сам паметн 
ртије и старих крпетина.</p> <p>— А шта ти ту радиш? — прекори га Перо приближујући се. — Зар т 
главу наслони међу шаке.</p> <p>— А шта ти мислиш шта ће бити с нама, ако Јенглез удари на Руси 
и најбоља чоха или није?</p> <p>— А шта ти радиш, зете?{S} Какво ти је, да речемо заниманије? — 
о конака да смо утекли!</p> <p>— Па шта ти је, магарче; какво је то чудо? — дочека Пера веселиј 
! — понови опет. — И мени је драго, кад ти, к’о младић један, то одобраваш...{S} Данашњи млади  
 — Што се к’о бајаги стидиш?{S} Што гођ ти срце зажели ти само ишти, к’о у својој кући.</p> <p> 
тно!{S} Да Бог да и пород породио и све ти у напријед пошло!</p> <p>— Живили младенци! — заграј 
кну Бошко и скочи са столице... — Хајде ти стани на воду, а ја ћу на сухо, па да видимо ко ће к 
с њоме разговори и проговори.{S} Ако је ти не разговориш, ко ће други?..{S} А ти немој бити твр 
ледом.</p> <p>— А ти бећар још?{S} Није ти необично без жене? — запита.</p> <p>— Јес’, — упаде  
— Овако мучиш и себе и нас...{S} И није ти грехота ни срамота!...{S} К’о да смо ми твоји робови 
тан, чим се доктор удаљио. — Како си се ти смио усудити, да ми дођеш?</p> <p>— Ја нисам знао да 
ову ме и бекријом...</p> <p>— Не бој се ти, — сокољаше га Јефтан живахније. — Још има наде.</p> 
 пружи му обје руке.</p> <p>— А камо се ти прије? — запита га пријекорно. — Толико година па да 
 ја.{S} И он ми све одобрава, а само се ти љутиш и велиш да о мени свијет ружно говори због тог 
 кад си иск’о и кад си ми прич’о, да ће ти ђеца крепати од глади?...</p> <p>Сељак слегну рамени 
је, — одговори Перо преплашен. — Што ће ти?</p> <p>Игњат измахну руком и свом снагом удари се у 
дом од главе до пета.</p> <p>— А што ће ти? — запита мргодно. — Ко у ова доба вади крштеницу?</ 
Шта ће ми то?</p> <p>— Требаће, требаће ти, — упаде Перо каскајући за њим. — Ја ћу је извадити, 
учиће, — ти ћеш се сад женити и требаће ти крштеница.</p> <p>— Јок, — одговори Јефтан и крену д 
е добра жена, изнова си се родио и биће ти добро; ако ти буде зла, онда куку теби, одмах си мрт 
ла...{S} Права ђевојка!</p> <p>— А... и ти прави момак! — живо дочека Милка и, окренувши се у с 
 — дочека Јефтан жалостивим гласом, — и ти си ме оставио болесна, па отиш’о у чаршију...{S} Ја  
та Јефтан и не гледајући на Данила. — И ти си Перин јаран.</p> <p>— Ја бих... ама пос’о и дангу 
пјевајући, као кад чита пјесмарицу. — И ти си се, Јефтане, оженио с миразом, и ја сам се оженио 
— одговори Јефтан. — Паметан је он, а и ти си сад паметан.{S} Ја сам ти показао како се путује, 
фтан се осмјехну.</p> <p>— Па жени се и ти! — рече.</p> <p>— И хоћу, — дочека Перо брзо.</p> <p 
м убио, него ми све у реду.{S} Што се и ти не жениш?{S} Како се не стидиш својих сиједих коса?. 
там те?</p> <pb n="11" /> <p>Оклен би и ти био?..{S} Није Бог наредио да растемо по крушкама и  
пицу на бради. — А, душе ми, кршна си и ти к’о ђевојка каква.</p> <p>— Бре не би се ја данас по 
о на њега. — Кад ја иђем, свакако ћеш и ти.</p> <p>— А можеш ли ти Обрене? — запита Јефтан и не 
јете, посади на столицу.</p> <p>— Сједи ти и само гледај, — рече, куцајући штапом о празну чашу 
лиш ли се са мном играти, а?...{S} Кажи ти мени, — дрекну јаче, — што купиш ове ствари овђе, а? 
S} Хајде да пијемо!..</p> <p>— Ама кажи ти мени...</p> <p>— Готово је, велим ти...{S} Хајде да  
а!{S} Човјек кад хоће да се жени, стоји ти на прагу новога роћења и смрти.{S} Ако ти буде добра 
ђа. — Шта тражи овђе?</p> <p>— Јесте ли ти Перо Карантан?— запита полицајац набусито, одгурнувш 
ешто. — Што ћа ми она?</p> <p>— А би ли ти да ти је ја извадим и ја да платим?</p> <p>— Јок, —  
, неће свршит’ нико.</p> <p>— А јеси ли ти пророк Јеремије па да знаш? — питао је Аћим, као љут 
о као у његовој касаби?</p> <p>—Јеси ли ти, Перо? — изненада дрекну неко гурнувши га руком у ре 
та као кроз плач.</p> <p>— Па нијеси ли ти са Стаком говорио? — осијече Обрен оштро и испрси се 
дма, овога часа...</p> <p>— Невјешто ли ти лажеш, мој Перо, — умијеша се Благоје и стаде између 
идимо ко ће кога потопити...{S} Знаш ли ти, болан, да ће њему Русија десети дан у Цариград...</ 
ред њега, као да би се тукао. — Знаш ли ти ко сам ти ја?...{S} И знаш ли ти шта могу ја?...{S}  
 заповијест, — дочека.</p> <p>— Знаш ли ти овђе какву ђевојку? — прошапта Перо, пажљиво се освр 
наш ли ти ко сам ти ја?...{S} И знаш ли ти шта могу ја?...{S} Мислиш ли се са мном играти, а?.. 
олицу и сједе на њих.</p> <p>— Читаш ли ти што? — запита Перу након дуге, врло дуге почивке, по 
, свакако ћеш и ти.</p> <p>— А можеш ли ти Обрене? — запита Јефтан и не гледајући на Данила. —  
разболила жена.</p> <p>— А пристајеш ли ти, да одмах у неђељу пођемо у њих? — запита Перо журно 
ајаги стидиш?{S} Што гођ ти срце зажели ти само ишти, к’о у својој кући.</p> <p>И опет се окрен 
уграбио прилику</hi>. — Дош’о сам да ми ти пресудиш... <pb n="55" /> ти си к’о судац... и да ми 
Перо, — узвикну невесело. — Какав си ми ти домаћин, кад ни слатке пите немаш?</p> <p>— Па што,  
<p>— А шта ти знаш? — викну. — Ко си ми ти?</p> <p>— Ја сам паметни чојек, јер паметно говорим, 
гњат, стежући га јаче. — А-а како си ми ти, мали Јово?</p> <p>— Ја добро.</p> <p>Игњат га мало  
и, — рече. — Кад нема Јефтана уређуј ми ти.{S} Вјерујем ти к’о оцу своме...</p> <milestone unit 
 <p>— Ни ја? — отегну Перо.</p> <p>— Ни ти.</p> <p>Перо се замисли.</p> <p>— А је ли долазио до 
и га и баци четицу за врата. — Не брини ти!{S} Ја ћу теби дат’ своју кошуљу, па преобуци.</p> < 
нути све, <pb n="103" /> — рече. — Удри ти макар и каме-њима са суха, па си добио.</p> <p>Алекс 
 магарећа глава! — викну Бошко. — Да си ти паметан чојек ти би... ти би...</p> <p>— ...своју ку 
ву.</p> <p>— Лијепо је то...{S} Драг си ти мени Јово, — рече хладно, као и мало прије. — Мали с 
ди и стари, дахћући од умора. — А ђе си ти био? — запита, затим, Перу, мргодећи се и гледајући  
осматраше.</p> <pb n="78" /> <p>А ђе си ти, Игњате? — запита Јово приближујући му се. — Зар си  
их по њему остављали.</p> <p>— Кршан си ти, — настави поп, прелиставајући протокол, — чим не сл 
има и узвиси глас:</p> <p>— Него ако си ти чојек, нађи какву женетину, па ето...{S} Немој проби 
на накани да је очисти.</p> <p>— Баш си ти, брате, један пексијан, — рече Јово, гледајући у под 
 несретно се и женим...</p> <p>— Нијеси ти крив, ама нијесмо ни ми, — настави Јефтан јаче. — Да 
иљи се. — Љубица је кршна, добра и носи ти пет хиљада мираза.</p> <p>Перо, од чуда, скочи са ст 
лете онај из гомиле.</p> <p>— ...и мати ти је ашиковала! — потврди Алекса.</p> <p>— Чија мати?< 
7" /> има добра и јела и пића.{S} Пушћи ти само мене, па ни зашто не брини!</p> <p>Перо се пуст 
зато вазда глава разбијена...{S} Гледај ти, побратимковићу, на ме!...{S} Ја лијепо живим са вла 
ше од спавања!...{S} Ко је паметан, тај ти се не миче од своје куће, нит’ се пати ’вако к’о ми. 
 рече Благоје поцупкујући. — Нијеси јој ти сам просилац...{S} Њу људи просе има двадесет година 
обојица изађоше из собе.</p> <p>— Путуј ти, игумане, не мисли се манастиром, — прогунђа Перо, з 
— викну Бошко. — Да си ти паметан чојек ти би... ти би...</p> <p>— ...своју кућу уредио, — доче 
 И лијепо се вјенчај и буди чојек и нек ти буде све у реду.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— И, ако х 
 — одговори Перо још тужније. — Не знам ти ја наших ђевојака.</p> <p>Обрен дохвати аршин и, игр 
је он, а и ти си сад паметан.{S} Ја сам ти показао како се путује, па хајде сам...</p> <p>Перо  
p> <p>Перо се укипи.</p> <p>— А шта сам ти ружно рек’о? — запита зачуђено.</p> <p>— То ја знам, 
као да би се тукао. — Знаш ли ти ко сам ти ја?...{S} И знаш ли ти шта могу ја?...{S} Мислиш ли  
ња. — Што мени причаш? -</p> <p>Нијесам ти ја тутор!</p> <p>— Тражио бих ја, ама не знам коју ћ 
ке, приступи Пери.</p> <p>— Е, честитам ти женидбу! — рече. — Сретно, дуговјечно, берићетно!{S} 
 Перу и љубити у оба образа. — Честитам ти, мој Перо, а свршено је да не може љепше.</p> <p>Пер 
 нема Јефтана уређуј ми ти.{S} Вјерујем ти к’о оцу своме...</p> <milestone unit="subSection" /> 
жи ти мени...</p> <p>— Готово је, велим ти...{S} Хајде да пијемо!</p> <p>И силом угура Перу у н 
ка нечија спусти му се на раме. — Оклен ти, болан?</p> <p>Перо се осврну и измахну рукама, као  
 <p>Јово јој се приближи.</p> <p>— А он ти брани и да се удаш?</p> <p>— Брани, — одговори она:  
— Што не каза да се нијеси вјенч’о, црн ти образ сад и вавијек!</p> <p>Перо зину.</p> <p>— А ко 
 тако у лице говориш...{S} Нисам ја к’о ти мислиш...</p> <p>Перо се укипи.</p> <p>— А шта сам т 
та шиштајући. — Ко сте ви?</p> <p>— Ево ти дошли, — одговори Јово весело. — Пријатељи дошли.</p 
/p> <p>— А шта ти радиш, зете?{S} Какво ти је, да речемо заниманије? — запита изненада, положив 
. — А ја вас одавно чекам.</p> <p>— Ово ти је зет, — упаде Благоје указујући на Перу. — Он је и 
 Богу кад си се пробудио!</p> <p>— А ко ти је то? — запита Перо зачуђено, угледавши крупна, мрк 
авијек!</p> <p>Перо зину.</p> <p>— А ко ти је каз’о да сам се вјенчао? — отегну. — Незнаш ти на 
изнова си се родио и биће ти добро; ако ти буде зла, онда куку теби, одмах си мртав!...</p> <p> 
... тавио си ме... па од јада...{S} Ако ти је кр...риво ено ти суда па ме тужи...</p> <p>Перо с 
 на прагу новога роћења и смрти.{S} Ако ти буде добра жена, изнова си се родио и биће ти добро; 
рстећи се. — Шта ћу им ја?</p> <p>— Ако ти је име Перо Карантан, нијесам се преварио.</p> <p>Пе 
вши очима. — Наопако, брате...{S} Овако ти је то, кад се тражи женска глава... -</p> <p>— Па за 
ти један мученички уздах:</p> <p>— Тако ти је то, брате, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Ј 
pb n="123" /> К’о да си мене пит’о тако ти је паметно...</p> <p>— Полахко, полахко, не вичи тол 
.</p> <p>— Па ако ћеш да је видиш, нико ти не брани, — рече мирно, утишавајући га. — Хајдемо од 
ете, па ће се научити свеме.{S} Полахко ти с њоме.</p> <p>— А и бачве су чисте, нијесу бухљиве. 
ју њега.</p> <p>Тишина.</p> <p>— А камо ти жена? — једва се прибра Јефтан да запита, приближују 
сједе У крај.</p> <p>— Учитељу, јављамо ти радосну вијест, да се оженио наш друг Перо Карантан, 
 Још има! — узвикну Јефтан јаче. — Само ти слушај мене и немој више разбијати чаша ни боца.{S}  
ече као узгред и не гледајући га. — Ено ти у удовице Стаке шћери Милке.{S} Кажу, да је добра, к 
а од јада...{S} Ако ти је кр...риво ено ти суда па ме тужи...</p> <p>Перо се осмјехну и кврцну  
.</p> <p>— Ех, ех, кад је од власти, то ти је, побратимковићу, друга ствар, — одговори он брзо, 
олази и „да поздравим пријатеље“.{S} То ти се само каже!</p> <p>— Е, баш је лијепо! — рече Јово 
Само пази: не узми младо ни лудо.{S} То ти и опет велим к’о брату.</p> <p>Перо сачека док се Ми 
, — одговори стара осмјехујући се, — то ти је суђеница...</p> <p>Пери испаде цигар из руке и по 
усију к’о што овђе пише? — запита. — То ти је, видиш, једна дипломација...</p> <p>— Нема ту ник 
p>— Лијепо!{S} Красно! — узвикну. -— То ти је паметна мисао!{S} Ја ћу говорити с матером, а њу  
 хтио!{S} Је ли жену?{S} Е то ваља и то ти је паметно! <pb n="123" /> К’о да си мене пит’о тако 
уху, а куку ономе ко је на води, ето то ти је мој палиграф...{S} Сухоња је вазда јачи!</p> <p>— 
ндука у крају и дрвени кревет, — ето то ти је читав намјештај.{S} Па како то држиш како ли пази 
о окреса Перо. — Кад хоћеш да знаш, ето ти и кажем...{S} Своја кућица, своја слободица и ја иђе 
 говорила, да треба да се уда...{S} Ето ти сад!...{S} Удала се!...</p> <p>Игњат излети, носећи  
 јаукну Перо. — Шта ћу ја?</p> <p>— Ето ти Данила, па с њиме хајде, — одговори Јефтан. — Памета 
тужно. — Превариће њих обје Швабо и ето ти шта ће.</p> <p>— Не превари он више! — дочека <pb n= 
 и лијепи, добро ли ми дође!{S} Е чисто ти хтједох умријети у овој гунгули.</p> <p>Благоје заст 
 као покушавајући да се осмјехне. — Што ти власт иште, то треба давати...{S} Власт је од Бога д 
<p>Перо слегну раменима...</p> <p>— Што ти кажеш, кажем и ја.{S} Само да ми она биједа на врат  
олико година па да нам не дођеш!{S} Зар ти то ваља?</p> <p>— Па ево ме сад, — одврати Јово весе 
 прекори га Перо приближујући се. — Зар ти је ту мјесто?</p> <p>— Па куд ћу? — запита Данило на 
те ја за то лијепо примала?...{S} И зар ти је тако поштење?{S} Пријатеља свога шћео си да прева 
 манастир па пости и читај молитве, јер ти нема помоћи...</p> <p>И одрече се друштва.{S} Неколи 
с нијесам гонио.</p> <p>— Па... кад нас ти заустављаш и кад нас не гониш остаћемо још три дана, 
бледени опет.</p> <p>— А?...{S} А то су ти пријатељи? — запита хладно и презривим погледом прем 
> <p>— Ти не знаш шта радиш...{S} Ја ћу ти казат’ како се ради, — биле су му прве ријечи што их 
Данила, а опсовао и Јову.</p> <p>— Нећу ти ја овђе више ноћиват’, па да ме на комаде сијечеш, — 
раменима.</p> <p>— Добро, брате.{S} Баш ти и уреди, — рече. — Кад нема Јефтана уређуј ми ти.{S} 
 око њега, као ружа око бора. — Не знаш ти каква је она...</p> <p>Јефтан га лагано одгурну.</p> 
е пати ’вако к’о ми...</p> <p>— Не знаш ти то, не знаш, — дочека Јован, презриво узвијајући нос 
о да сам се вјенчао? — отегну. — Незнаш ти на какав сам белај ограјис’о...</p> <p>— А нијеси ни 
прави мргодно лице. — Не бој се, да ћеш ти што потрошит’.{S} Имам ја пара, да платим и за те и  
јече и као пође из гостионице. — Мислиш ти што си ми синоћ платио вечеру и овај доручак, да ћу  
ри Перо и преклони се читавом половином тијела. — Баш се тако зовемо...</p> <p>Комесар забиљежи 
/p> <p>Пери се посјекоше ноге и у свему тијелу нестаде му снаге.{S} Прислони се <pb n="128" />  
ишта нема, — осијече стари. — И кућа ми тијесна, <pb n="72" /> и соба немам пуно; ни душека нем 
о би живит’ хиљаду година, па макар и у тикви.{S} И вама фала, које ви мени наздрависте за мој  
ане.{S} Нарочито је волио ово пошљедње, тим више, што није морао сам ићи, него је, обично, води 
о што су отац и мати.{S} Ипак се тјешио тиме, што је знао да има још дјеце у школи, па неће, за 
о Балкана, од Ситнице до Мораче, Дрине, Тисе, Врбаса, Саве и Цетине, види користи од вашег брак 
 начину васпитавања, ружно оца.{S} Због тих чудних знакова рекоше, да ће дијете бити »мимо оста 
 својој кући загрлити своју женицу и, у тихе љетње вечери, напајајући се мирисом јоргована и пј 
— А шта не дозвољаваш? — запита Благоје тихим, меким гласом, као да разговара са ћудљивим болес 
 Дође му, чак, и да запјева, те полако, тихо, поче циједити кроз зубе своју стару и најомиљениј 
а барем Данило уза ме спава! — прошапта тихо. — Барем би половина буха прешло на њега.</p> <p>И 
а и очима да престане. — Кажи ми само и тихо ми кажи: знаш ли ђевојку?</p> <p>— Па то је, брате 
и се само до сјутра, — одговори му Јово тихо, милујући га по <pb n="87" /> врату као разуздана  
лада? — упаде Обрен.</p> <p>— Нас се не тиче која је ни чија је, — осијече Јефтан набусито, — т 
 га тупо, као да пита: а шта се то мене тиче?</p> <p>— Честитам, — испусти кроз нос, учтиво се  
 још неко, да ти изабира, — додаде мало тише.</p> <p>— Који ће? — упаде Обрен брзо. — Ко то мож 
лије, а касабалије гледају њега.</p> <p>Тишина.</p> <p>— А камо ти жена? — једва се прибра Јефт 
нце отскочило на сред неба, те пече и у тјеме и у голи врат.{S} Прашина, испод кола, диже се и  
љкаст, мргодан човјек, са мјесечином на тјемену и ријетком, јарчијом брадом, сједио је и писао  
.</p> <p>— Ништа... ништа је то, — рече тјешећи га и баци четицу за врата. — Не брини ти!{S} Ја 
ију него што су отац и мати.{S} Ипак се тјешио тиме, што је знао да има још дјеце у школи, па н 
.</p> <p>Игњат баци цјепаницу, сједе на тле и бризну у плач.</p> <pb n="89" /> <p>— А-а знао са 
за уха, поче куцкати врхом од кундуре о тле и као смишљати нешто.{S} Затим још једном погледа п 
а сандук и објема ногама поче лупкати о тле.</p> <p>Након дуге почивке, јави се на прагу лијепо 
фтан га одгурну од себе и удари ногом о тле.</p> <p>— Ти ми се не мијешај у послове! — викну. — 
 — викну обрадован Перо и удари капом о тле. — Бог вас поживио, господине!</p> <p>— Само овдје  
чина по зидовима и колика је прашина по тлима?</p> <p>Перо преврну очима, погледа у небо и испу 
 никаква намјештаја.{S} Ни простирке по тлима, ни слика на зидовима.{S} Само, у једноме крају,  
 каква мапа.{S} Пролијевало се чак и по тлима, ту се мијешало са пепелом од цигара и давнашњом  
прославио и шта се закључило иза ручка, то смо у почетку изнијели.</p> </div> <div type="chapte 
 — одврати Јово весело. — Што је рјеђе, то је слађе!</p> <p>Стрина се уклони и све их пропусти  
 Каква је то брзина?</p> <p>— Што брже, то боље, — одговори Благоје и поче звиждукати.{S} Све с 
љено и затапша рукама. — Ух, ух, брате, то ми се хоће!</p> <p>— А таке у нашем мјесту нема! — о 
ћи да се осмјехне. — Што ти власт иште, то треба давати...{S} Власт је од Бога дата и њојзи, по 
ите, — настави комесар, — није ли, али, то нарушавање јавнога реда и мира?..{S} Зар се може доп 
њој.</p> <p>— Ех, ех, кад је од власти, то ти је, побратимковићу, друга ствар, — одговори он бр 
ени је драго, кад ти, к’о младић један, то одобраваш...{S} Данашњи млади људи махнити су и њима 
остао је миран ђак.{S} Да је био добар, то се баш не може рећи, јер у буквару никако није могао 
као да се љуби с киме.</p> <p>— Ох, ох, то је слатко! —- дочека намигујући. — То ваља!</p> <p>— 
и са стране! — викну Јово изненадно. —- То је најбоље!</p> <p>— Предлажемо и ми! — повикаше сви 
ml:lang="de">Hotel Paris</foreign>".{S} То је била и једина знаменитост читаве касабе и није би 
 иће и без пасоша и без крштенице...{S} То не могу...</p> <p>Перо се почеша иза уха, поче куцка 
 напријед чујемо шта ћеш говорити...{S} То је... знаш... да не би било каквих неприлика.</p> <p 
ји, гдје хоћеш, ја ћу све свршити...{S} То је мој пос’о...{S} Ја само дочекујем странце и чиним 
 на случајности прије сто годинах...{S} То је, наиме, потребно...{S} Видите, како ово доликује  
боца попов нос, па да је разбијаш...{S} То је једна мртва ствар...</p> <p>Перо застаде.</p> <p> 
а долази и „да поздравим пријатеље“.{S} То ти се само каже!</p> <p>— Е, баш је лијепо! — рече Ј 
као што обично заплаче свако дијете.{S} То му управо, није ни падало на памет, пошто је на свиј 
нио с миразом, па нек се и он ожени.{S} То је прво.</p> <p>— А друго?</p> <p>— Друго је, да је  
S} Само пази: не узми младо ни лудо.{S} То ти и опет велим к’о брату.</p> <p>Перо сачека док се 
<pb n="124" /> <p>— Анђа, ако хоћеш.{S} То је лијепо име, — одговори Благоје.</p> <p>Перо отпрс 
 је, — одговори стара осмјехујући се, — то ти је суђеница...</p> <p>Пери испаде цигар из руке и 
и чија је, — осијече Јефтан набусито, — то су његове ствари...{S} Он долази сам са младом и Дан 
а Русију к’о што овђе пише? — запита. — То ти је, видиш, једна дипломација...</p> <p>— Нема ту  
ме, — опет ће Перо, још одушевљеније. — То је баш к’о што треба...</p> <p>И, брзо се окренувши, 
је, приближујући <pb n="42" /> му се. — То сваки паметан човјек треба да има.</p> <p>Обрен се о 
ом.</p> <p>— Нека сте ручали, — рече. — То ваља!{S} Здраво је у селу ручат’...</p> <p>И опет се 
креса полицајац куцајући се по сабљи. — То ће се у полицији извиђети...{S} Сад морате са мном.< 
, то је слатко! —- дочека намигујући. — То ваља!</p> <p>— Добро, осијече Благоје и уозбиљи се.  
<p>— Фала ти, — упаде Јово обрадован. — То сам и мислио.</p> <p>— Ама у мене то ништа нема, — о 
јући се, пошто га је добро прегледао. — То завтра буде ганц гут.</p> <p>Па, примивши од Пере на 
се наклонивши, пошто се мало прибрао. — То ми је мило.</p> <p>Јефтан му пружи руку, те се руков 
 <p>— Погледајте га! — прошапта Јово. — То је он!</p> <p>Сви му приступише и онако спаваћива оп 
це Стаке?</p> <p>— Охо! — викну неко. — То није ни махнито!</p> <p>— И сад вели да од Стаке ник 
шена ствар, — опет ће Благоје весело. — То је све готово!...{S} Хајде да пијемо!..</p> <p>— Ама 
у Јефтан, ударајући се руком по челу. — То су нас обојица преварили и изневјерили, црн им образ 
ко Аћим рече, узевши га себи у радњу. — То му сад нико не може ишћерат, из главе...</p> <p>Перо 
езривим погледом премјери их обојицу. — То зар?</p> <p>— Ово су.</p> <p>— А имају ли и они пара 
 Јефтан и снажно га стегну за мишицу. — То би било најпаметније, што си досад урадио.{S} Мало ш 
тнуо преко главе, изгубио један зуб и — то је све.{S} Кашње је опет могао наставити игру.{S} Мо 
> <p>— Лијепо!{S} Красно! — узвикну. -— То ти је паметна мисао!{S} Ја ћу говорити с матером, а  
 — обрадован и раздраган узвикну Перо.— То је љуцки и, што се рекне, човјечански!{S} Да имају м 
ажили некакве крсне листове...</p> <p>— То је давно било, — упаде Перо брзо, два пута се поклон 
ме је, брате, било име Аћим...</p> <p>— То нијесу моји послови, — окреса полицајац куцајући се  
S} Кажу, да је ноћас отиш’о...</p> <p>— То је он одвео Јову, душе ми! — кликну Јефтан, ударајућ 
рзо. — Има ту неколико конака.</p> <p>— То је необично, — уздахну стара, отирући се јаглуком ок 
 теферича нема без женскадије.</p> <p>— То треба, — потврди и Јово. — Ево, да опростите, ја ћу  
 ја хоћу да знам кад се родио.</p> <p>— То не могу дат’, — осијече поп, отресајући воду са брад 
ужно рек’о? — запита зачуђено.</p> <p>— То ја знам, — окоси се Благоје. — Него, ако хоћеш, оста 
ући у придошлицу. — Ко је ово?</p> <p>— То је, — одговори стара осмјехујући се, — то ти је суђе 
/p> <p>— А нијеси ни испросио?</p> <p>— То, душе ми, не знам, — одговори Перо и мученички уздах 
— одговори Обрен.</p> <p>— Ех?</p> <p>— То ми је казала.</p> <p>Обојица као да се замислише и н 
ротиња смо!...{S} Сам сух хљеб!...{S} А то је тврдо за ваш желудац...</p> <p>— Сведно...{S} За  
љи и обледени опет.</p> <p>— А?...{S} А то су ти пријатељи? — запита хладно и презривим погледо 
трезнији човјек могао би распознати, да то није глава какве грдне совуљаге, него човјечија прил 
n="140" /> прилику, један музејум па да то купим.{S} Ако ми затреба што из Карађорђева времена, 
— Бјежи од мене!...{S} Зар сам те ја за то лијепо примала?...{S} И зар ти је тако поштење?{S} П 
био паметан к’о сада.</p> <p>— Ништа за то, — одговори комесар, давајући му руком знак, да га н 
а му мозак пролије.</p> <p>— Ни цару ја то не дозвољаваМ! — дрекну уједанпут и скочи иза стола  
 урадио.{S} Мало што паметно радиш, ама то ваља!...{S} И још, ако хоћеш, да ти и ђевојку препор 
младом и Данилом и нема сватова.{S} Ама то не смета!..{S} Ми ћемо му бити сватови!</p> <p>— Хоћ 
злога, пред дућанима, не осврћући се на то, што су га пролазници сваки час, често и врло немило 
ема женске главе у кући.</p> <p>Јефтана то ражљути.{S} Он скочи, намргоди се и затресе косом, с 
} Не трпе, мој Перо, поштена чојека, па то је...</p> <p>— А шта си потље радио? — дочека заинте 
ла на ћепенку и сунчала се.</p> <p>— Па то је лахко, — рече као узгред и не гледајући га. — Ено 
о ми кажи: знаш ли ђевојку?</p> <p>— Па то је, брате, готова и свршена ствар, — опет ће Благоје 
 поче мјерити Благоја.</p> <p>— Ама шта то? — запита као без свијести. — Како то?</p> <p>— Па и 
а, ха жену би хтио!{S} Је ли жену?{S} Е то ваља и то ти је паметно! <pb n="123" /> К’о да си ме 
од <pb n="84" /> себе.{S} А бухе га све то више пецкаху и копрцаху се испод њега, као да је на  
право“.</p> <p>Перо се не осврну на све то.{S} Он <pb n="100" /> лагано, гегајући се, пође у је 
је то...</p> <p>— Шта?{S} Шта ми је све то? — викну Бошко и скочи са столице... — Хајде ти стан 
 n="19" /> муха.{S} Но то је бивало све то рјеђе.{S} Доста је било да учитељ покаже прут и он с 
е звиждучући. — Добро <pb n="116" /> је то.{S} Ево ни ја не радим ништа, а живим лијепо.</p> <p 
, — и само паметни људи знају, каква је то фајда.{S} Ако се бију на страни, побиће се и овђе, а 
е то ђавоља свадба бити?...{S} Каква је то дјевојка?</p> <p>— Хајде да се пије! — дрекну Благој 
 поп љутито. — Шта ће одма?{S} Каква је то преша? — Али, као да се нечега сјети, бржебоље умекш 
 ја, брате, један телеграф?{S} Каква је то брзина?</p> <p>— Што брже, то боље, — одговори Благо 
еви? — запита онај зачуђено. — Каква је то земља?...</p> <p>— Жена је то, — поправи га Перо <pb 
можете мало прошетати...{S} Кажу, да је то здраво...{S} А ја сад имам <pb n="77" /> нешто и пос 
дочека подругљиво. — Зар не знаш, да је то турско?</p> <p>— Сведно.{S} Русија ће за инад у Цари 
лумбарде, ђаволи, сотоне!...{S} Сила је то...</p> <p>— Шта?{S} Шта ми је све то? — викну Бошко  
а руке и нудећи их да сједну. — Нама је то драго, јер смо саме, па смо се зажељеле друштва...{S 
 Каква је то земља?...</p> <p>— Жена је то, — поправи га Перо <pb n="101" /> брзо, — жена, а ни 
свој кошуљи.</p> <p>— Ништа... ништа је то, — рече тјешећи га и баци четицу за врата. — Не брин 
бје стране и пунац и пуница. — Какав је то пос’о?{S} Зар тако ваља?</p> <p>— Оставите ме.{S} Им 
никако није могао разабрати. — Какав је то белај?</p> <p>— Одв’о нам Јово Јоку, — одговори она  
и знаш? — окоси се Бошко. — Каква ми је то пулитика?</p> <p>Алекса га мрко погледа.</p> <p>— А  
па да му знам нарав...{S} И какав ми је то коњ, који се игра и обара људе?...{S} При погодби ни 
кад си се пробудио!</p> <p>— А ко ти је то? — запита Перо зачуђено, угледавши крупна, мрка поли 
има. — Наопако, брате...{S} Овако ти је то, кад се тражи женска глава... -</p> <p>— Па зато је  
ан мученички уздах:</p> <p>— Тако ти је то, брате, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Јефтана 
чи од свега свијета.</p> <p>— Ко вам је то каз’о?</p> <p>Јефтан, блијед попут крпе, истегну га  
p> <p>— Па шта ти је, магарче; какво је то чудо? — дочека Пера веселије, готово смијући се. — И 
— Јунак богме!...{S} Шта мислиш како је то: распарати цара?...{S} Није, да речемо, ни пашу ни в 
дећи се. — Нема ни кошуље...{S} Тако је то, браћо, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Јефтан  
о!...{S} Омрзно’о ми и он...{S} Тако је то, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Од тога дана и 
и у њој празно, све наопако.{S} Тако је то, брате, кад нема женске главе у кући.</p> <p>— А ти  
опет одобри Перо врпољећи се. — Тако је то...</p> <p>Поп га обгрли објема рукама и силом га сје 
— прошапта, да се једва чуло. — Тако је то, кад у кући нема женске главе.</p> <p>— Па и не треб 
 Така је моја зла судбина.{S} И тако је то кад се тражи женска глава.</p> <p>Међутим и Јован из 
с’, — упаде Перо уздахнувши. — Тешко је то, кад нема женске главе у кући...{S} Нема ко да ми ур 
 одмахну руком, као да вели: „прошло је то“. — Њему се више не вјерује!</p> <p>— Превариће он,  
p>Стари обори главу.</p> <p>— Лијепо је то...{S} Драг си ти мени Јово, — рече хладно, као и мал 
н случај у помоћ не прискочи.{S} И није то био никакав необичан случај.{S} Нити је ко у воду ск 
 — То сам и мислио.</p> <p>— Ама у мене то ништа нема, — осијече стари. — И кућа ми тијесна, <p 
 погледа га тупо, као да пита: а шта се то мене тиче?</p> <p>— Честитам, — испусти кроз нос, уч 
 а никад га није видјела?..{S} Каква ће то ђавоља свадба бити?...{S} Каква је то дјевојка?</p>  
леда и као да хтједе запитати: а шта ће то?...{S} Ипак се некако прибра, извади кесу да плати п 
је, макар што је Перо, Бог зна зашто, и то пожелио.{S} Никога није било, ништа се чуло није, ос 
 би хтио!{S} Је ли жену?{S} Е то ваља и то ти је паметно! <pb n="123" /> К’о да си мене пит’о т 
и погодби нијесмо казали да нас обара и то је непоштена ствар...</p> <p>— Коњ је плах, — упаде  
оште прозва Данилом.{S} Уједно одлучи и то, да, први пут пошље смрти родитеља, прослави Крсно И 
е бунило.{S} Изговорити би их и могао и то баш не би било тако тешко, али ко ће их написати?{S} 
обро му загледа у очи.</p> <p>— А зар и то тражи власт? — запита.</p> <p>— Не иште... не тражи. 
S} Ту се управо десила слова Ц, Ф и Ћ и то га је бунило.{S} Изговорити би их и могао и то баш н 
: нема ли она шта против тога и није ли то противно интересима државе?{S} Ваљда није било човје 
говори Јефтан и крену даље. — Шта ће ми то?</p> <p>— Требаће, требаће ти, — упаде Перо каскајућ 
 те примала?</p> <p>— Па, брате, што ми то прије не казасте? — окоси се Перо, мрко је гледајући 
их. — Да их поједеш од милине!...{S} Ти то остави само мени.</p> <p>— А име, име ми кажи, — зац 
у...{S} Ничију они не траже!...{S} А ти то, побратимковићу, тражиш од лоповлука, јер хоћеш да д 
ко година па да нам не дођеш!{S} Зар ти то ваља?</p> <p>— Па ево ме сад, — одврати Јово весело. 
ати ’вако к’о ми...</p> <p>— Не знаш ти то, не знаш, — дочека Јован, презриво узвијајући носом. 
исну као гуја љута:</p> <p>— Ама ко вам то налага, ако Бога знате?{S} Ко то изнесе на ме не бил 
, — дочека Обрен умирујући га. — Ја сам то само ’нако каз’о...{S} Знаш, драго ми уз љуто вино м 
е пишеш? — запита.</p> <p>— Баталио сам то, — безбрижно одговори Благоје и опет поче звиждукати 
становао готово на крају касабе.{S} Био то човјек странац, погурен, стар, са дугом просједом бр 
ко вам то налага, ако Бога знате?{S} Ко то изнесе на ме не било му просто ни овога ни онога сви 
 <p>— Који ће? — упаде Обрен брзо. — Ко то може?</p> <p>Данило, који је за све вријеме говора б 
а то? — запита као без свијести. — Како то?</p> <p>— Па испросио сам и уредио све, — викну Благ 
ваш? — прекори га Јефтан сурово. — Како то јашеш?</p> <p>— Чув’о би се, — одговори Перо као кро 
то то ти је читав намјештај.{S} Па како то држиш како ли пазиш?{S} Видиш ли колика ти је паучин 
 шаку коњских <pb n="19" /> муха.{S} Но то је бивало све то рјеђе.{S} Доста је било да учитељ п 
а суху, а куку ономе ко је на води, ето то ти је мој палиграф...{S} Сухоња је вазда јачи!</p> < 
 сандука у крају и дрвени кревет, — ето то ти је читав намјештај.{S} Па како то држиш како ли п 
е чаше и три чиније „мезе“.</p> <p>— Цо то јест? — пријекорно запита доктор, окрећући се Пери.  
 пријатеља да га хвали.</p> <p>Негдје у то доба упознао се Перо са Јефтаном Мргудићем, првим св 
змишљајте ви, брате, — рече. — Ја вам у то ништа не знам.{S} Ја перем руке к’о Пилат...</p> <p> 
ти очи, као да већ таре сузе.{S} А Перу то разоружа, те одмах занијеми.{S} Што је хтио рећи и п 
ла, те су комшијске жене, мислећи да су то права клепетала, почеле се побожно крстити и кренуле 
, па отиш’о у чаршију...{S} Ја пошао за тобом на далек пут, а ти мене оставио...{S} Да ми није  
мо ми твоји робови, па да пристајемо за тобом.</p> <pb n="94" /> <p>— Ама, брате, јесам ли ја к 
Та нећемо ми вјенчавати за се...{S} А с тобом ће ићи још неко, да ти изабира, — додаде мало тиш 
ад ми не вјерујеш, онда и немам посла с тобом, — осијече и као пође из гостионице. — Мислиш ти  
<p>— Плати мени надницу, па ћу ја ићи с тобом, — рече. — Сваки пут кад одем да ми дадеш по фори 
ш?</p> <p>— Ја нисам знао да има неко с тобом, — промуца Перо постиђен. — Данило ми рече, да си 
ни, и кажи му, лопову, да ми је учинила товар штете...{S} Толико ће ми платити!</p> <p>Затим оп 
ипише у дуг још товар жита!...{S} Читав товар!..{S} Сто ока и ни једну мање.</p> <p>И, онако љу 
страхопоштовањем.</p> <p>— Лани си уз’о товар жита, — говораше стари, ни мало се не обзирући на 
илипово име и нека му припише у дуг још товар жита!...{S} Читав товар!..{S} Сто ока и ни једну  
е иђе...</p> <p>И помоћу Даниловом поче товари, ти пртљагу, а њима остави да сами узјашу.</p> < 
, моју слатку Марушку!...</p> <p>Читава тога дана, а ни преко ноћи, није ишао у механу и спавао 
ха прешло на њега.</p> <p>И дође му, да тога часа скочи и зовне Данила.{S} И он се диже...{S} П 
огао одржати, — био је и сувише слаб за тога, — и Бог зна да ли би је икада и одржао, да му изн 
м о сто и нареди још вина...</p> <p>Иза тога Перо је трчао у механу <pb n="26" /> сваку вече.{S 
власти распитао: нема ли она шта против тога и није ли то противно интересима државе?{S} Ваљда  
елиш да о мени свијет ружно говори због тога.{S} К’о да је мени стало за свијетом!{S} Људи су о 
је вичан механском ваздуху.</p> <p>Због тога је приступио и Пери.{S} Упознао се с њиме, нашалио 
чојек« треба да спава на меку, а, поред тога, не иде за својим него за Периним послом и да је о 
е да нађе за себе ђевојке.</head> <p>Од тога дана Перо као да клону духом и изгуби вјеру у се.{ 
кад нема женске главе у кући.</p> <p>Од тога дана и опет поче умјереније живити.{S} Затвори се  
 ђечице! — узвикну потресено, као да ће тога часа проплакати. — Бог вам дао сваке <pb n="133" / 
 дангуба... — замуца Обрен. — А... осим тога... не знам колика ће бит’ попутнина.</p> <p>— Попу 
нило се поново расплака.</p> <p>— Ех, с тога ја и плачем, — викну, — што ми се чини, да се не в 
ечемо, Бог одредио воду, а није вино; с тога се и вели: »к’о риба брез воде« а не вели се: »к’о 
ити, да се не би запалила слама...{S} С тога вам не дам ни свијеће...{S} Мјесечина је, па се ви 
е мрзио и њу и учитеља и све ђаке.{S} С тога му се и допаде очева радња и, ступивши у њу, озбиљ 
нао како се с њима треба понашати.{S} С тога се мало погури, обори руке низа се и, држећи капу  
ори.{S} Није волио да га они чују.{S} С тога се нестрпљиво врпољио на мјесту и час се играо са  
оказа му свих десет прста, као да ће му тога часа у очи полетити. — Бјежи од мене!...{S} Зар са 
 руку, готово трком оде из куће.</p> <p>Тога дана непрестано је мислио о Мари.{S} И на сокаку и 
љенију пјесму:</p> <quote> <l>Овце чува Тодора</l> <l>Широм миром до мора...</l> </quote> <pb n 
. — Ишао је по толиким мјестима, гледао толике ђевојке и... знате ли зашто?</p> <p>— Зашто?{S}  
 заједно са учитељем, удовицом Стаком и толиким другима.{S} Сви су нешто међусобно шапутали и н 
у за <pb n="168" /> собом. — Ишао је по толиким мјестима, гледао толике ђевојке и... знате ли з 
..{S} Није шала удаљити се, сам самцит, толико од куће и доћи у туђ свијет, гдје му се свашта м 
ову, да ми је учинила товар штете...{S} Толико ће ми платити!</p> <p>Затим опет ушепртљи.{S} По 
пут кад одем да ми дадеш по форинту.{S} Толико би дао доктору да си ожењен, па да ти се разболи 
 се ти прије? — запита га пријекорно. — Толико година па да нам не дођеш!{S} Зар ти то ваља?</p 
а, па удари по столу.</p> <p>— Не треба толико! — викну. — Није он један министар па да му се д 
ајосетљивију жицу, јер он ни у чем није толико уживао, колико кад га човјек понуди чашом добра  
аљда није било човјека у земљи, који се толико бојао власти колико поп и који би био у стању са 
лужавник са кахвом Пери, који се бијаше толико збунио и загледао у њу, да није знао који ће фил 
о...</p> <p>— Полахко, полахко, не вичи толико! — упаде преплашени Перо, дајући му знак и рукам 
и дигните грају...</p> <p>Учитељ се био толико заговорио, да је чак заборавио и на вино и тек < 
ајући по јаранима.</p> <p>— Како ћемо с том Перином женидбом?...{S} Шта ти велиш, Перо?</p> <p> 
т и куда? — као да сам себе запита. — О тома треба добро размислити.</p> <p>— Нема ту размишљањ 
ну загушено, приближујући им се. — Нема Томе, нема кола, нема вожње, нема пута!...</p> <p>Да је 
укама као да ће полетити.</p> <p>— Нема Томе! — викну загушено, приближујући им се. — Нема Томе 
о за Периним послом и да је овај, према томе, дужан, бринути се за његову удобност.{S} И Перо с 
м са пратњом...</p> <p>— Фала Богу и на томе, — опет ће Перо, још одушевљеније. — То је баш к’о 
лијепо било сједити <pb n="92" /> поред Томе и возити се...{S} Ипак не одговори ништа.{S} Само  
ама и страшно зијевати, испуштајући при томе чудноват глас, да су се многи гости, иза других ст 
 <p>— Вечерас ћемо се и посавјетовати о томе...{S} Сви да дођете у мене, — опет ће Јефтан.</p>  
шетак.</head> <p>Мјесто да вам причам о томе: како су живили Перо Карантан и његова Стака, доно 
бије вазда.</p> <p>Кашње се и увјерио о томе.{S} Учитељ је био омањи, сићушан младић, хром у де 
 дрмусајући Обрена за рукав. — Ја сам у томе сметен.{S} Да је свирачица и знао би некако... ама 
огод тако украсио.{S} Разлика је само у томе, што је он имао неколико чворуга и што му је лице  
 привиђења није било.{S} Сва је ствар у томе, што се драгоцјени Јефтан, нераздјељиви и вјерни д 
ла за мокру, разбарушену косу. — Зар је Томо сам на свијету?</p> <p>— А ђе су друга кола? — око 
p>Згледаше се и пристадоше.{S} Опремише Тому кочијаша, да се код некаква познаника одмара, а он 
а је, на примјер, гдјегод, иза леђа им, топ или лагум пукао, не би се више препали.{S} Обојица  
г чега су га ђаци, међу собом, прозвали Топал-пашом и спјевали га у пјесму, која је почињала ри 
 пјесму, која је почињала ријечима: <hi>Топал-паша мука наша</hi>.{S} Било је часова, кад је до 
анска, застаде мало.{S} Смрдљив, тежак, топао задах омахну га изнутра, те мораде окренути главу 
да му је било оковано, па се сад почело топити...{S} Дође му, чак, и да запјева, те полако, тих 
ан са врх главе до на дно нога у тешки, топли јорган, дотле се Перо и умио и кренуо низ чаршију 
сељака, примати разне <hi>поклоне</hi>, топло обећавајући, да ће свакоме „бити наклоњен и пред  
оштоваоци ваши, чије братске груди горе топлом љубављу према вама, узимамо учешћа у вашем весељ 
ирали, те ђенерали, те офинцири, пушке, топови, лумбарде, ђаволи, сотоне!...{S} Сила је то...</ 
...{S} Сухоња је вазда јачи!</p> <p>— А топови с лаћа?</p> <p>Бошко отпухну пепео са цигаре.</p 
иближујући се Милки и гледајући је како точи кахву. — Нијесам ни знао да си... тако одрасла и т 
му нијесу ни чекали понуде.{S} Обрен је точио и без њега, јер није могао гледати празне чаше, и 
рије.{S} Изађе.</p> <p>— Точите, браћо, точите. — подвикну Перо, окренувши се опет друговима. — 
раћо! за вино не треба женска глава.{S} Точите!</p> <p>Но они му нијесу ни чекали понуде.{S} Об 
во до браде доприје.{S} Изађе.</p> <p>— Точите, браћо, точите. — подвикну Перо, окренувши се оп 
у.</p> <p>— Сретно! — викну Јово и поче точити вино.</p> <p>— Сретно! — заграјаше сви...</p> <p 
 Можеш им дати по једну...{S} Ама немој точити пун филџан, него само половину.</p> <p>Гости су  
чних крила, што, каткада, пролете изнад траве.</p> <p>— Хоћемо ли сад виђети кога? — запита Јеф 
нити се миче.{S} Из мркожуте, сагорјеле траве бије чудна врућина <pb n="67" /> и загушљив, гото 
с ударао је из испуцале земље и спржене траве и готово их давио; озго, са висине, као да се неш 
уше, били исцрвоточени и обрасли ситном травом, врата се накривила и канати готово да падну, па 
ена, гледаше само у црну земљу и зелену траву.</p> <p>— Сретно! — викну Јово и поче точити вино 
идесет година, разасут, излињао, ишаран траговима проливеног мастила и прогорио од цигара што с 
ба вади крштеницу?</p> <p>— Треба...{S} Траже ми је од власти, — понизно одговори Перо и поклон 
угога Перу Карантана? — запита. — Да не траже каква, чијем је оцу име Марко јали Петар?{S} Моме 
.</p> <pb n="144" /> <p>— Ама да они не траже Другога Перу Карантана? — запита. — Да не траже к 
же ничију крштеницу...{S} Ничију они не траже!...{S} А ти то, побратимковићу, тражиш од лоповлу 
<pb n="43" /> и мени казаше, да тамо не траже ничију крштеницу...{S} Ничију они не траже!...{S} 
асабе и натјера их, да на другој страни траже хљеба.{S} Треће године истјера и оца и остаде: са 
ле се Перо и умио и кренуо низ чаршију, тражећи да се упозна ма с киме и да се распита за П-ске 
само да се испава.{S} Отишао би, па, не тражећи постеље ни јастука, извалио се ма гдје, макар и 
гим, очинским гласом, окрећући се и као тражећи нешто. — Хајде нађи и донеси једну чисту, моју  
/> гдје стоји иза Данилових леђа. — Шта тражи овђе?</p> <p>— Јесте ли ти Перо Карантан?— запита 
врцну га по носу.</p> <p>— Хајде, хајде тражи кола, магарче, — рече му благо, готово тепајући.  
власт? — запита.</p> <p>— Не иште... не тражи... — опет <pb n="38" /> се збуни Перо. — Него...  
ако, брате...{S} Овако ти је то, кад се тражи женска глава... -</p> <p>— Па зато је лако, — кли 
оја зла судбина.{S} И тако је то кад се тражи женска глава.</p> <p>Међутим и Јован изведе коње  
о му загледа у очи.</p> <p>— А зар и то тражи власт? — запита.</p> <p>— Не иште... не тражи...  
женске главе у кући.</p> <p>— А ти опет тражи цуру, — дочека Обрен, коме су додијала та пречест 
ну. — Ви сте некада у вашега свећеника, тражили некакве крсне листове...</p> <p>— То је давно б 
нећу пуно говорит’ кажем вам: од сјутра тражим жену.</p> <p>— Живиооо!</p> <p>Сви устадоше иза  
слуге... <pb n="120" /> Ћара никаква не тражим, нити ми треба, јер ја живим к’о ага...</p> <p>— 
, одмах ће бити моја!{S} Ја само лијепу тражим!...</p> <p>При растанку три пута стиште Јефтанов 
 -</p> <p>Нијесам ти ја тутор!</p> <p>— Тражио бих ја, ама не знам коју ћу, — одговори Перо још 
ије му био пут џаба.{S} Наш’о је што је тражио!</p> <p>— Баш? — запита Јово не вјерујући. — Је  
а прозорима, док је поп ходао по соби и тражио протокол.{S} Нестрпљиво је шетао и освртао се на 
аскорачивши се на широко, погледом поче тражити попа.{S} Опази га у дну авлије, испод широке му 
е видиш!...</p> <p>— Па лијепо; њу ћу и тражити, — упаде Перо сасвим озбиљно. — Ако је лијепа,  
фтан љутито и окрену му лећа. — Хајдемо тражити другога.</p> <p>Јован се бржебоље одмаче од пло 
е траже!...{S} А ти то, побратимковићу, тражиш од лоповлука, јер хоћеш да дижеш буну, јали какв 
ну Јефтан, прибравши се мало. — Одма да тражиш ђевојку!</p> <pb n="13" /> <p>И зграби Перу за р 
еш? — запита не баш најљубазније. — Шта тражиш?</p> <p>Перо скиде капу, понизно му приступи и п 
, сличним чарапи, носом и са испупченим трбухом, стајао је смијешећи се и обје руке ширио према 
ајући прстима као по клавиру. — Јеси ли трговац, касапин, која ли си вјера?</p> <p>— Ја тргујем 
вине закрваве, онда се проспу паре и ми трговци дахнемо душом...{S} Хе, изгине ли која хиљада д 
н некако чудновато застења...{S} Они се тргоше...{S} Јока сакри лице бошчом и утече у кућу, а Ј 
 касапин, која ли си вјера?</p> <p>— Ја тргујем, — одговори Перо достојанствено.</p> <p>— А про 
се поглади по брковима.</p> <p>— Треба, треба жена, — опет ће удовица, вртећи јаглуком, — ама т 
е од Бога дата и њојзи, побратимковићу, треба да смо сви <pb n="33" /> потпокорни и да јој се в 
има. — Реците и ви коју.</p> <p>— Прво: треба да узме жену с миразом, — дочека Обрен у пола пје 
ништа!...{S} Ашикују са официрима...{S} Треба одма да иђемо даље...</p> <p>Јефтан опусти руке н 
, да »као старији јаран и ожењен чојек« треба да спава на меку, а, поред тога, не иде за својим 
овољно се поглади по брковима.</p> <p>— Треба, треба жена, — опет ће удовица, вртећи јаглуком,  
е га ту <hi>сигурно</hi> наћи.</p> <p>— Треба и од женскадије неко да <pb n="159" /> пође, — оп 
 Ко у ова доба вади крштеницу?</p> <p>— Треба...{S} Траже ми је од власти, — понизно одговори П 
као најдостојнији повјерења.</p> <p>— А треба ли теби, Обрене, крштеница? — запита га, улазећи  
p>— Јеси...{S} Ти си вазда говорила, да треба да се уда...{S} Ето ти сад!...{S} Удала се!...</p 
 треба ми жена.{S} Ама кад ви велите да треба, онда ће свакако требати...{S} И које сам ја паме 
им био вичан и није знао како се с њима треба понашати.{S} С тога се мало погури, обори руке ни 
уда? — као да сам себе запита. — О тома треба добро размислити.</p> <p>— Нема ту размишљања, —  
кве женске беспослице.{S} Богата је, па треба слушати.{S} Узети жену са миразом значи драговољн 
а кући...{S} Обоје су млади к’о кап, па треба да их ми старији поучимо.</p> <p>Од свега овога р 
икну изненада и исправи се. — Крштеница треба, па да ми је извадите...</p> <p>Поп, отресајући з 
упштина читава, ја кабулим!</p> <p>— Не треба, — осијече Обрен осорно. — Само ми!{S} Ми смо, шт 
на и добра, а и мираз носи.</p> <p>— Не треба мени антика, — дочека Перо стискајући шаке и подн 
 бркова, па удари по столу.</p> <p>— Не треба толико! — викну. — Није он један министар па да м 
а!{S} И ја би волио бит’ без жене да не треба...{S} И њу је Бог створио, па ако ни за шта друго 
ије ожењен!“</p> <p>Држимо, да овоме не треба никаква коментара.</p> </div> </body> </text> </T 
аш и пара?</p> <p>— Имам.</p> <p>— И не треба ни од кога да иштеш?</p> <p>— Ни од кога.</p> <p> 
а буде тако.{S} Мени треба жена, а и не треба ми жена.{S} Ама кад ви велите да треба, онда ће с 
ући нема женске главе.</p> <p>— Па и не треба, — дочека Обрен умирујући га. — Ја сам то само ’н 
 осијече Јово, задухан. — Најпошље и не треба нам нико, кад нас ево на мјесту...</p> <p>Пред њи 
о к’о што власт хоће.{S} Најпошље ми не треба ништа ни да мислимо, кад је дао Бог њу.{S} Ево ја 
 како гласате мени је право.{S} Мени не треба ништа него жена.</p> <p>— Ама није жена кокош, па 
аметнијим почео говор.</p> <p>— Мени не треба, — мирно одговори Обрен, који је гледао у тефтер  
ала Богу, има.{S} Има браћо! за вино не треба женска глава.{S} Точите!</p> <p>Но они му нијесу  
а, да платим и за те и за се.{S} А теби треба да се шеташ, да се дружиш...{S} Ако останеш вазда 
оћемо...« Јок, побратимковићу!...{S} Ми треба да мислимо к’о што власт хоће.{S} Најпошље ми не  
ову да сједне код њега.</p> <p>— Ама ми треба и да га дочекамо, — рече. — Какви би били пријате 
120" /> Ћара никаква не тражим, нити ми треба, јер ја живим к’о ага...</p> <p>— Мени ћеш свакак 
 онда ја велим: нека буде тако.{S} Мени треба жена, а и не треба ми жена.{S} Ама кад ви велите  
и је знао казати рашта је дошао. — Мени треба крштеница! — викну изненада и исправи се. — Крште 
 — рече сам себи, шетајући. — Нит’ мени треба жена, ни нико.{S} Без главе се не може живити, а  
 — понови јаче, — јер милостивој власти треба крштеница и за Јефтана Мргудића.{S} Он не може до 
42" /> му се. — То сваки паметан човјек треба да има.</p> <p>Обрен се осмјехну.</p> <p>— Дај и  
 трећи пут удари руком о сто.— Жена нам треба!{S} Није друкчије него баш треба!{S} И ја би воли 
 и понијети за пута...</p> <p>— И један треба лијепом здравицом да га дочека, — настави Јово не 
дати по сокаку и мучити се с њиме, него треба коме другоме да га натоваримо на врат, па нека се 
зовнемо, па нек је више гласова.{S} Ако треба и скупштина читава, ја кабулим!</p> <p>— Не треба 
осом. — Сједницу, па да гласамо.{S} Ако треба још кога да зовнемо, па нек је више гласова.{S} А 
их написати?{S} Ко ће знати да их, како треба, искриви и удеси?{S} И учитељ му је тукао главом  
и хљеба с нама појео...{S} Њега свакако треба боље дочекати него друге.{S} Додуше, он нема сват 
размишљања, — дочека Обрен живо. — Перо треба одмах да пође.</p> <p>— А зар не може без мене?-  
да се осмјехне. — Што ти власт иште, то треба давати...{S} Власт је од Бога дата и њојзи, побра 
ферича нема без женскадије.</p> <p>— То треба, — потврди и Јово. — Ево, да опростите, ја ћу вод 
о гроф!{S} Док има пара, живићу к’о што треба; кад нестане, може се и гладоват’...</p> <p>Свира 
, још одушевљеније. — То је баш к’о што треба...</p> <p>И, брзо се окренувши, као на крилима от 
е говорим јабани него своме зету, а зет треба да ме слуша...{S} Нећу га, зар, ја учити како ће  
ебоље <pb n="158" /> упаде Обрен. — Њих треба напунити вином и понијети за пута...</p> <p>— И ј 
на нам треба!{S} Није друкчије него баш треба!{S} И ја би волио бит’ без жене да не треба...{S} 
 се зове, има три коња.</p> <p>— А нама требају четири! — упаде Перо живо. — Четврти за пртљагу 
амога Бошка Југовића.</p> <p>— И чутуре требају, — бржебоље <pb n="158" /> упаде Обрен. — Њих т 
ицу.</p> <pb n="34" /> <p>— За ту ријеч требало би да те пољубим, — викну. — Ти си... ти си...  
удаш?</p> <p>— Брани, — одговори она: — Требам му, па каже: »нећеш се удавати, док сам ја жив.. 
 сматрао га за пријатеља, а данас му је требао један човјек, коме ће све своје <hi>јаде</hi> ис 
кад ви велите да треба, онда ће свакако требати...{S} И које сам ја паметан чојек, те нећу пуно 
им к’о ага...</p> <p>— Мени ћеш свакако требати, — рече Перо, отежући и као размишљајући. — У м 
даље. — Шта ће ми то?</p> <p>— Требаће, требаће ти, — упаде Перо каскајући за њим. — Ја ћу је и 
 и крену даље. — Шта ће ми то?</p> <p>— Требаће, требаће ти, — упаде Перо каскајући за њим. — Ј 
 на сандучиће, — ти ћеш се сад женити и требаће ти крштеница.</p> <p>— Јок, — одговори Јефтан и 
тим носом и страшним очима.{S} Тек мало трезнији човјек могао би распознати, да то није глава к 
чека комесар јаче. — Морате, али, овога трена одлазити натраг, ако не желите да вас протјерам с 
>Перо, поражен овом здравицом, трепташе трепавицама више него обично.{S} Збуњено се окреташе на 
 га је успављивала, те је почео отезати трепавицама и страшно зијевати, испуштајући при томе чу 
росједом косом, ћелавим обрвама и дугим трепавицама, што вјечито трепећу, стао је украј стола,  
 на више, као да се слика.{S} На једној трепавици блиста му се суза, као кап росе на врх житног 
, звонку и умиљату, што попут славујске трепери у ноћи, а у пјесми као да га неко зове, зове га 
брвама и дугим трепавицама, што вјечито трепећу, стао је украј стола, држећи у руци овећу чашу  
о!</p> <p>Перо, поражен овом здравицом, трепташе трепавицама више него обично.{S} Збуњено се ок 
 у страну и слушаше како вјетар звижди, тресе прозорима, носи и разбија лонце са промрзлим цвиј 
љегоше у авлију и, са ужасном шкрипом и треском, отворише врата мале, приземне собице, и удовиц 
их, да на другој страни траже хљеба.{S} Треће године истјера и оца и остаде: сам у радњи.{S} Те 
 <p>Јефтан се мало намргоди.</p> <p>— А треће? — запита брзо.</p> <p>— Нек није дуга језика,</p 
аше час у једнога, час у другога, час у трећега јарана.</p> <p>— Велите ли ви, браћо, сви, да ј 
> <head>Перо се зажелио куће.</head> <p>Трећега јутра апсанџија пусти Перу из затвора и опет га 
рвнички погледа <pb n="66" /> у Перу. — Трећи дан путујемо, па нам све горе и теже...</p> <p>—  
ви Јефтан поносито, спремајући се, да и трећи пут удари руком о сто.— Жена нам треба!{S} Није д 
угу му, која се зацрвенила као презрела трешња, па развуче лице, засмија се и одмахну рукама.</ 
лском ходнику затече Данила, гдје стоји трештен пијан и љуља се час на једну час на другу стран 
кад неко, у страни, испали пушку, он се трже и прекиде поучавање.</p> <p>— Ето га! — викну онај 
!— зовну га. — Стрико!</p> <p>Старац се трже и плашљиво одскочи.{S} Затим отвори крмељаве очи,  
 дуго гледаше он у три своја пријатеља, три најдража и најмилија пријатеља, који, загријани вин 
гурнула га.{S} Њему није било ништа.{S} Три пута се преметнуо преко главе, изгубио један зуб и  
да ће се потући, те сиромах Перо читава три корака одскочи у страну и дрхћући приступи механџиј 
о момче, да ти се прогостимо у кући два три дана.</p> <p>Старац одскочи корак унатраг и раствор 
равно, да су <pb n="163" /> ту била сва три Перина јарана, заједно са учитељем, удовицом Стаком 
а дизала се граја...{S} Ту су се гурала три-четири беспослена хамала и инадила се са дјечурлијо 
 — Сам Јован, не знам како се зове, има три коња.</p> <p>— А нама требају четири! — упаде Перо  
<pb n="149" /> мало, што сам прав-здрав три дана одлеж’о у хавсу?</p> <p>— Видићемо, — одговори 
м покривена кућа...{S} Са лица имала је три неједнака прозора и велика, дрвена врата, са два ог 
енила се велика боца вина, двије чаше и три чиније „мезе“.</p> <p>— Цо то јест? — пријекорно за 
шкргутну зубима.{S} Удари и други пут и три чаше преврнуше се на столу, а празна боца откотрља  
 знам кршних пуно, — рече, састављајући три прста и љубећи их. — Да их поједеш од милине!...{S} 
ну уједанпут и скочи иза стола оборивши три столице.{S} Препаде и Благоја и остале госте, који  
је свраћати, него ако ћемо остат’ барем три дана...</p> <p>— Па остаћемо три дана...</p> <p>Згл 
 барем три дана...</p> <p>— Па остаћемо три дана...</p> <p>Згледаше се и пристадоше.{S} Опремиш 
S} Тронут и растужен, дуго гледаше он у три своја пријатеља, три најдража и најмилија пријатеља 
о лијепу тражим!...</p> <p>При растанку три пута стиште Јефтанову руку, па се окрену и хитно по 
ли кукурузе.</p> <p>— Чули смо, да имаш три коња, — рече Јефтан поздравивши се с њим. — Ако хоћ 
стављаш и кад нас не гониш остаћемо још три дана, — дочека Јово. — Нама је лијепо...</p> <p>— Н 
рених и незатворених дућана; минуше два-три сокака, измећу малих кућица, испред којих су, на ом 
ројне кокоши, пијевци, пилићи.{S} Двије-три патке брчкале су се у овећој локви, на средини авли 
 и прљавим сокацима, прођоше кроз двије-три авлије, провукоше се испод некакве грдне капије, до 
макар му срце најјуначније било.</p> <p>Три или четири шибања умирише Перу.{S} Волио је, додуше 
ати велики протокол, увезан ваљда прије тридесет година, разасут, излињао, ишаран траговима про 
 са једне и са друге стране, сједило до тридесеторо чељади, што мушких што женских.{S} Наравно, 
е за кратко вријеме убио осморо пилади, трима псима избио око, а двјема мачкама пребио ногу.{S} 
и попу, па, пољубивши га у руку, готово трком оде из куће.</p> <p>Тога дана непрестано је мисли 
још једном отресајући снијег са хаљина, трљајући прозебле руке и још једнако цвокоћући зубима.< 
дрављали, а истјерани отац задовољно је трљао руке и трчао од пријатеља до пријатеља да га хвал 
би, одмах си мртав!...</p> <p>Перо поче трљати руке као да их умива.</p> <p>— Па, размишљајте в 
и напасти сваке.</p> <p>И поче јаглуком трљати очи, као да већ таре сузе.{S} А Перу то разоружа 
 у под.— У кући немаш готово ништа и да трном повучеш по њој, не би имало шта запети.{S} Оне сл 
тит.{S} Све је чистио испред себе попут тродневнога гладнице.{S} Ни мрвица није остављао.{S} Ку 
јавати, гледајући у велике двокатнице и трокатнице и пазећи: не би ли гдје год стимао ма какву  
 били посједали на ниске, <pb n="74" /> троножне столице, које обично сељаци употребљавају, и р 
лиматао <pb n="58" /> на једној високој троножници, бројећи димњаке на сусједским крововима, ил 
, као кап росе на врх житнога класа.{S} Тронут и растужен, дуго гледаше он у три своја пријатељ 
— осијече Благоје отргнувши се. — Плати трошак овђе, па пусти мени да ти гладим ствар...{S} Сам 
ћи га. — Хајдемо одмах...{S} Само плати трошак, па да иђемо.</p> <p>Перо завуче руку у џеп и кр 
да се жени?...{S} Да удара на белај, да троши новце и да својом крвљу храни сеоске бухе.{S} Зар 
е ухавсили и оћерали из службе...{S} Не трпе, мој Перо, поштена чојека, па то је...</p> <p>— А  
 платио вечеру и овај доручак, да ћу ја трпити да ми тако у лице говориш...{S} Нисам ја к’о ти  
о, у незгоди, извади и он јаглук и поче трти нос.{S} Уједанпут, као да се присјети нечему, окре 
.</p> <p>Алекса скиде наочаре и поче их трти о чакшире.</p> <p>— Јак је, брате, Јенглез на води 
оје пропасти, а Јефтан потјерао за њим, труцка на коњу и, као пијан, клима се и повија час на ј 
еди још вина...</p> <p>Иза тога Перо је трчао у механу <pb n="26" /> сваку вече.{S} Није се ни  
стјерани отац задовољно је трљао руке и трчао од пријатеља до пријатеља да га хвали.</p> <p>Нег 
и се диже читава узбуна.{S} Стрико Васо трчао је и завиривао у све собе.{S} Чак је отварао санд 
!{S} Људи су овнови, <pb n="36" /> који трче за звонаром, макар их и у јаму водио...{S} А, ето, 
уђеницу</hi>, све да потуче, па да онда трчи куд га ноге носе.{S} Дошло да се посвађа, да се по 
.{S} Обузе га неки бијес и поче по соби трчкати и поигравати.</p> <p>— Крава, крава, крава Фили 
мапа.{S} Пролијевало се чак и по тлима, ту се мијешало са пепелом од цигара и давнашњом прашино 
нских.{S} Наравно, да су <pb n="163" /> ту била сва три Перина јарана, заједно са учитељем, удо 
о механских врата дизала се граја...{S} Ту су се гурала три-четири беспослена хамала и инадила  
морао је чекати више од пола сата...{S} Ту су се, у широком ходнику, гурали четири до пет полиц 
а уљегне у кућу, а он стаде под дуд.{S} Ту, поред Данила, леже и поче мислити о Јоки.</p> <p>Ту 
како у главу.{S} Али даље — ни маћи.{S} Ту се управо десила слова Ц, Ф и Ћ и то га је бунило.{S 
а врх степеница дочека их веће чудо.{S} Ту је стајала домаћица, ознојена, задихана, раздрљена,  
ену са свих страна уском сухозидицом. — Ту смо!</p> <p>По авлији, нарочито око бунара, лежале с 
аше у механу, упућујући момче, да ће га ту <hi>сигурно</hi> наћи.</p> <p>— Треба и од женскадиј 
е на столицу.</p> <pb n="34" /> <p>— За ту ријеч требало би да те пољубим, — викну. — Ти си...  
диш, једна дипломација...</p> <p>— Нема ту никакве дипломације, — осијече Бошко жестоко. — Руси 
а треба добро размислити.</p> <p>— Нема ту размишљања, — дочека Обрен живо. — Перо треба одмах  
/> брзо, — жена, а није земља...{S} Има ту читава прича о њезиним патенијама...</p> <p>Бошко (о 
Далеко богме, — дочека Перо брзо. — Има ту неколико конака.</p> <p>— То је необично, — уздахну  
огледала радозналост, да час прије виде ту лијепу невјесту.</p> <p>Неки постадоше и нестрпељиви 
ри га Перо приближујући се. — Зар ти је ту мјесто?</p> <p>— Па куд ћу? — запита Данило набусито 
 у рукама, окопавао кукурузе, што их је ту засадио.{S} Иза њега је ишла попадија, дебела, угоје 
" /> се врати из механе; знао је, да се ту више нико неће на њега ни осмјехнути, нити ће се нам 
ауставише се <pb n="48" /> крај врата и ту се почеше сашаптавати и разговарати...</p> <p>А Перо 
 Четвртак, испети се на комшијски дуд и ту ударати у даску, попут црквених клепетала, те су ком 
блесасто изгледао) за један омањи сто и ту га, као какво дијете, посади на столицу.</p> <p>— Сј 
и погледа по соби.</p> <p>— А-а није ми ту Јово? — промукло запита.</p> <p>— Није, — одговори П 
 сламним крововима...{S} Ничији глас ни ту се није могао чути...{S} Чак и оне неколике кокоши,  
је и старих крпетина.</p> <p>— А шта ти ту радиш? — прекори га Перо приближујући се. — Зар ти ј 
танак.{S} И ја и <pb n="102" /> Алекса (ту показа руком на онога, што је сједио на новинама).{S 
ила, леже и поче мислити о Јоки.</p> <p>Ту је и заспао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
мо, а биће времена кад ћеш размишљати и туговати...</p> <pb n="130" /> <p>И узе га под руку и с 
се, сам самцит, толико од куће и доћи у туђ свијет, гдје му се свашта може десити...{S} И шта б 
е, — рече, — кад чојек има познанства у туђем свијету, међу туђим људима, па кад не мора гладов 
добре вечере, а Перо задовољан што је у туђему мјесту нашао овакога пријатеља.</p> </div> <div  
живином.{S} Патили су од њега једнако и туђи пси и мачке и пилићи, кокоши, голубови.{S} Рачуна  
кше му је било <pb n="22" /> сједити по туђим дућанима, пребирати дневне новости и ићи у механе 
ек има познанства у туђем свијету, међу туђим људима, па кад не мора гладоват’...{S} Да ти није 
ека Обрен, коме су додијала та пречеста тужакања. — Што мени причаш? -</p> <p>Нијесам ти ја тут 
о, да крштеницу час прије сврши.</p> <p>Тужан и жалостан вратио се Перо кући и, као да му је би 
} Ако ти је кр...риво ено ти суда па ме тужи...</p> <p>Перо се осмјехну и кврцну га по носу.</p 
.</head> <p>— Тешко ми је и претешко, — тужио се Перо Обрену, након пуна два мјесеца, уздишући  
ма не знам коју ћу, — одговори Перо још тужније. — Не знам ти ја наших ђевојака.</p> <p>Обрен д 
је ми жао главе... ама кошуља... — рече тужним, утањеним гласом, као дијете које се спрема да з 
<p>— Болестан ми пријатељ, господине, — тужно проговори. — Болестан је пуно, а ми смо странци,  
екса уздахну.</p> <p>— Шта ће? — запита тужно. — Превариће њих обје Швабо и ето ти шта ће.</p>  
 К’о што видите, сиротиња, — рече стари тужно. — Ја знам, да се вама неће свиђет’ и да нећете о 
од ока погледа Мару и, пошто рече једно тужно, бескрајно тужно <hi>збогом</hi>, изађе.</p> <p>В 
ру и, пошто рече једно тужно, бескрајно тужно <hi>збогом</hi>, изађе.</p> <p>Враћајући се, срет 
еба, искриви и удеси?{S} И учитељ му је тукао главом о таблу да боље запамти и другови су му по 
чивши се, стаде пред њега, као да би се тукао. — Знаш ли ти ко сам ти ја?...{S} И знаш ли ти шт 
ио мимо све остале и осудио га на овако тумарање?</p> <p>Перо хукну и одмаху руком, да једним м 
S} Само су дахтали обојица и гледали се тупим, безизразним, умореним погледом.</p> <p>Изненада  
ђен, искриви се на столици и погледа га тупо, као да пита: а шта се то мене тиче?</p> <p>— Чест 
олима?{S} Згурио се у крај, па нијемо и тупо гледа своје касабалије, а касабалије гледају њега. 
.{S} Само је бленуо у њу, бленуо некако тупо, као без памети, и једва се могао уздржати, да не  
 су му <pb n="106" /> се прилијепиле за тур од чакшира. — У тебе ашикују сви...</p> <p>— ...и м 
а му се иза леђа и старала се, да му за тур од чакшира прикаче некакав чудноват реп: од изрецка 
 чашом о сто, а други прекрстио ноге по турски, устакао велике наочари на нос, па узео подеране 
ека подругљиво. — Зар не знаш, да је то турско?</p> <p>— Сведно.{S} Русија ће за инад у Царигра 
љи и ослушкивао: чује ли се барем какав тутањ?{S} И почео се љутити.{S} Почео, чак, по обичају, 
Што мени причаш? -</p> <p>Нијесам ти ја тутор!</p> <p>— Тражио бих ја, ама не знам коју ћу, — о 
 почео владати собом, почео је лупати и тући матер, а првим ријечима, што их је проговорио, опс 
.</p> <p>Осим са дјецом, он се је волио тући и борити и са живином.{S} Патили су од њега једнак 
ћи.{S} Ту се управо десила слова Ц, Ф и Ћ и то га је бунило.{S} Изговорити би их и могао и то б 
едао у тефтер и срачунавао нешто. — Што ћа ми она?</p> <p>— А би ли ти да ти је ја извадим и ја 
нце и чиним им услуге... <pb n="120" /> Ћара никаква не тражим, нити ми треба, јер ја живим к’о 
е?{S} Чак је и мени лијепо, и ја сам на ћару... .</p> <p>Перо погледа у зачуђенога Данила као д 
е нијесу бухљиве, — опет <pb n="138" /> ће стари и очепи жену ногом, што је важило као опомена, 
еш, да ти и ђевојку препоручим, а једва ће те дочекати.{S} Знаш ли попову Мару?...{S} Бијела је 
га, а никад га није видјела?..{S} Каква ће то ђавоља свадба бити?...{S} Каква је то дјевојка?</ 
алио се Аћим свакоме. — Знао сам ја, да ће бит’ мимо остале.</p> <p>Четири разреда свршио је са 
лава поигравати.{S} Изгледало му је, да ће се читава кућа срушити и притиснути га.</p> <p>— Изи 
разгледао све око себе, надајући се, да ће какогод опазити дјевојку.</p> <p>— И јес’ и јес’ так 
вртао се на све стране, надајући се, да ће је сваки час угледати.{S} Узалуд!{S} Вјетар је пирка 
о послаше у механу, упућујући момче, да ће га ту <hi>сигурно</hi> наћи.</p> <p>— Треба и од жен 
ијете бити »мимо остале«.{S} Рекоше, да ће свакако бити знаменито у роду своме.</p> <pb n="15"  
.{S} Због тих чудних знакова рекоше, да ће дијете бити »мимо остале«.{S} Рекоше, да ће свакако  
 ме не уфате, јер су ми запријетили, да ће ми је довести амо на вјенчање...</p> <p>Јефтану сину 
 и уздахну.</p> <p>— Све ми се чини, да ће ми се некаква несрећа десити ако пођем сам, — рече.< 
<hi>поклоне</hi>, топло обећавајући, да ће свакоме „бити наклоњен и пред свима властима штитити 
га потопити...{S} Знаш ли ти, болан, да ће њему Русија десети дан у Цариград...</p> <p>Алекса с 
го, кад си иск’о и кад си ми прич’о, да ће ти ђеца крепати од глади?...</p> <p>Сељак слегну рам 
ела и мрка.{S} И обично се заклињао, да ће бити уредан.{S} Заклињао се и да ће претрести и уред 
изгуби вјеру у се.{S} Изгуби и наду, да ће икада у својој кући загрлити своју женицу и, у тихе  
т прорицао је и њему, као и Јефтану, да ће хрђаво проћи.{S} Једино је још Аћим ловио пријатеље  
анила и леже у постељу.{S} Мислио је да ће, ако мало заспе, макар и на који сахат заборавити св 
е да се сјети...</p> <p>— Чини ми се да ће киша, — рече најпошље, тек да прекине ћутање. — Има  
 да ће бити уредан.{S} Заклињао се и да ће претрести и уредити кућу и све ствари по њој, раштрк 
ци и као граја нека.{S} Перо помисли да ће опет бити когод из полиције и хтједе се сакрити, кад 
ну и показа му свих десет прста, као да ће му тога часа у очи полетити. — Бјежи од мене!...{S}  
и корак унатраг и раствори уста, као да ће прогутати некога.{S} Лако бљедило прели му се лицем. 
тно ђечице! — узвикну потресено, као да ће тога часа проплакати. — Бог вам дао сваке <pb n="133 
и, растворио уста и махао рукама као да ће полетити.</p> <p>— Нема Томе! — викну загушено, приб 
<p>Обојица прихватише за столице као да ће се потући, те сиромах Перо читава три корака одскочи 
ише ништа чуо није.{S} Чим је сазнао да ће Мара ићи за писара, — за онога танког, дугуљастога п 
на.{S} Ама кад ви велите да треба, онда ће свакако требати...{S} И које сам ја паметан чојек, т 
е то турско?</p> <p>— Сведно.{S} Русија ће за инад у Цариград! — узвикну Бошко јаче. — Дође она 
ције, — осијече Бошко жестоко. — Русија ће њега згњавити к’о црва...{S} Послаће своје Козачине, 
рен. — А... осим тога... не знам колика ће бит’ попутнина.</p> <p>— Попутнине нема!</p> <pb n=" 
о црва...{S} Послаће своје Козачине, па ће га утопит’ у мору...</p> <p>— А јенглеске лађе? — за 
емој с њоме ружно.{S} Још је дијете, па ће се научити свеме.{S} Полахко ти с њоме.</p> <p>— А и 
 мене...{S} Овђе су све сами лопови, па ће те преварити за ситницу, ако те не води познат чојек 
 и соба немам пуно; ни душека немам, па ће вам бит’ ружно...</p> <p>— Понио је Перо свој душек, 
ој дуг живот...{S} Ама, браћо моја, шта ће мени живот?...{S} Шта ће, на прилику, кад ми не би б 
ајући преда се, једнако је смишљао: шта ће проговорити...{S} И ништа да му пане на памет!...{S} 
раћо моја, шта ће мени живот?...{S} Шта ће, на прилику, кад ми не би било вас, које ја с вама л 
че поп, отресајући воду са браде. — Шта ће крштеница мртву човјеку?{S} На они се свијет иће и б 
, — одговори Јефтан и крену даље. — Шта ће ми то?</p> <p>— Требаће, требаће ти, — упаде Перо ка 
<p>— Хм, хм, — дочека поп љутито. — Шта ће одма?{S} Каква је то преша? — Али, као да се нечега  
да?</p> <p>Алекса уздахну.</p> <p>— Шта ће? — запита тужно. — Превариће њих обје Швабо и ето ти 
погледа и као да хтједе запитати: а шта ће то?...{S} Ипак се некако прибра, извади кесу да плат 
кну Бошко јаче. — Дође она тамо, па шта ће онда?</p> <p>Алекса уздахну.</p> <p>— Шта ће? — запи 
о проговори иза ње и да му напомене шта ће даље казати.</p> <p>— А Марко Краљевић био је још бо 
— Превариће њих обје Швабо и ето ти шта ће.</p> <p>— Не превари он више! — дочека <pb n="104" / 
на старије...</p> <p>Перо није знао шта ће одговорити, него, у незгоди, извади и он јаглук и по 
међу шаке.</p> <p>— А шта ти мислиш шта ће бити с нама, ако Јенглез удари на Русију к’о што овђ 
 је, ама без ње и без њезине пјесме све ће бити мртво...{S} Додуше она се још мало љути на Перу 
 по прстима, нарочито по кажипрсту гдје ће се боље видјети, а дебели сребрни сахатни ланац обје 
99" /> више људи и ослухивао је: одакле ће чути највишу грају, свађу, или пјевање.{S} На средин 
а данас му је требао један човјек, коме ће све своје <hi>јаде</hi> испричати.{S} Јефтана, који  
о чисто одахну, када му објавише, да не ће више бити ђак.{S} Школа му је била изашла на врх гла 
 — Мени је каз’о да је болестан и да не ће никуд излазити.{S} Каз’о је и да му нико не улази.</ 
бира, — додаде мало тише.</p> <p>— Који ће? — упаде Обрен брзо. — Ко то може?</p> <p>Данило, ко 
унио и загледао у њу, да није знао који ће филџан прихватити, и није осјетио, како је, прихваћа 
и, — да чујеш пошљедњу пресуду, па јали ће бити црна јали бијела.</p> <p>— Ама, по Богу, зар мо 
бленуо, па нити зна: хоће ли изаћи, или ће остати у колима?{S} Згурио се у крај, па нијемо и ту 
е нико неће на њега ни осмјехнути, нити ће се намргодити.{S} Зато је и долазио кући доцније нег 
у ако ћеш у Стамбол...</p> <p>— А и њој ће бити необично, — опет упаде домаћица још се ближе пр 
емо ми вјенчавати за се...{S} А с тобом ће ићи још неко, да ти изабира, — додаде мало тише.</p> 
се:</p> <p>— Опет је он кршан!...{S} Он ће и опет бити мимо остале.</p> </div> <div type="chapt 
оговори.{S} Ако је ти не разговориш, ко ће други?..{S} А ти немој бити тврда срца и немој с њом 
ако тешко, али ко ће их написати?{S} Ко ће знати да их, како треба, искриви и удеси?{S} И учите 
рану да не сретне Јефтанов поглед. — Ко ће ме сад?{S} Посиједио <pb n="59" /> сам к’о пашалијин 
 Немамо ми пите, — одговори мирно. — Ко ће скухат’?</p> <p>Перо погледа у Данила, па у земљу, < 
бовати прстима по стаклу.</p> <p>— А ко ће поћи на пут и куда? — као да сам себе запита. — О то 
р и теби да дајем рачуна?</p> <p>— А ко ће те питати ако нећу ја? — дочека стари и, раскорачивш 
уби младост узалудно...</p> <p>— Ама ко ће ме, брате? — питао је Перо некако постиђено, окрећућ 
 и то баш не би било тако тешко, али ко ће их написати?{S} Ко ће знати да их, како треба, искри 
 воду, а ја ћу на сухо, па да видимо ко ће кога потопити...{S} Знаш ли ти, болан, да ће њему Ру 
хну пепео са цигаре.</p> <p>— Ево овако ће они отпухнути све, <pb n="103" /> — рече. — Удри ти  
 од прозора и засмија се.</p> <p>— Како ће бити без тебе? — запита. — Та нећемо ми вјенчавати з 
слуша...{S} Нећу га, зар, ја учити како ће управљати женом, к’о што га ти учиш...</p> <p>Домаћи 
 — промуца и застаде.{S} Није знао како ће почети, нити је знао казати рашта је дошао. — Мени т 
 ми је учинила товар штете...{S} Толико ће ми платити!</p> <p>Затим опет ушепртљи.{S} Поново пр 
са полицајац куцајући се по сабљи. — То ће се у полицији извиђети...{S} Сад морате са мном.</p> 
има.{S} Није му било најпријатније, што ће добити над собом власт, оштрију него што су отац и м 
 Није, — одговори Перо преплашен. — Што ће ти?</p> <p>Игњат измахну руком и свом снагом удари с 
гледом од главе до пета.</p> <p>— А што ће ти? — запита мргодно. — Ко у ова доба вади крштеницу 
 се Благоје и стаде између њих. — Зашто ће тебе полиција проћерати?</p> <p>— Ако не вјерујете,  
џији.</p> <p>— Растављај их, брате, јер ће крв пасти, — промуца. — Ово је биједа једна...</p> < 
 уредити и извести коње!</p> <p>— Данас ће бит’ пасја врућина! — прогунђа Јефтан, хладећи се ог 
ио шћер да ашикује с офинцирима, — опет ће онај.</p> <p>— ...и неби пустио шћер да ашикује с оф 
има.</p> <p>— Треба, треба жена, — опет ће удовица, вртећи јаглуком, — ама ти само к’о брату ка 
право весеље, нека и Стака пође, — опет ће Јово. — Удовица је, ама без ње и без њезине пјесме с 
..</p> <p>— Фала Богу и на томе, — опет ће Перо, још одушевљеније. — То је баш к’о што треба... 
томе...{S} Сви да дођете у мене, — опет ће Јефтан.</p> <p>— И доћи ћемо!</p> <p>Чим се смркло,  
— Ама ја велим: ја ћу само мало, — опет ће Перо, некако бојажљиво.</p> <p>— Добро.{S} Макар и м 
, брате, готова и свршена ствар, — опет ће Благоје весело. — То је све готово!...{S} Хајде да п 
и с вама да вратим коња, мени... — опет ће Јован.</p> <p>— С овијем се нећеш погодити!{S} Хајде 
еханџија. — Помириће се они брже и опет ће читати...{S} Не могу они један без другога...</p> <p 
 сасвим озбиљно. — Ако је лијепа, одмах ће бити моја!{S} Ја само лијепу тражим!...</p> <p>При р 
ним, дугуљастим лицем, просједом косом, ћелавим обрвама и дугим трепавицама, што вјечито трепећ 
а, а овђе живи...{S} Ако хоћете, у њега ћемо и сврнути.</p> <p>Јефтан погледа око себе, погледа 
приближујући им се. — Нијесте знале, да ћемо и ми доћи да пијемо кахву.</p> <p>— Знаш... к’о мо 
фтан и као подиже се. — Ти си каз’о, да ћемо остат’ само мало.</p> <p>— Нека, нека, — дочека Пе 
Са Стаком ћеш га баш и јести!..{S} Одма ћемо је испросити, па нека у касабу уљезе к’о твоја нев 
 врату као разуздана парипа, — а сјутра ћемо, брате, сви путовати...</p> <milestone unit="subSe 
иза се и приступи Јефтану.</p> <p>— Шта ћемо сад? — запита. — Зар се не мицати никуд више из ов 
ице нијесу могли видјети.</p> <p>— Овђе ћемо ми, — рече. — Овђе је згодније.</p> <p>И, ударивши 
а. — Загледали се, замиловали се и брже ћемо се вјенчати.{S} Добра је, златна је, а уза сваку г 
ма сватова.{S} Ама то не смета!..{S} Ми ћемо му бити сватови!</p> <p>— Хоћемо, — заграјаше и ос 
јаше и остали и куцнуше се чашама. — Ми ћемо му бити сватови!</p> <p>— Окупићемо још наших људи 
у старога.</p> <p>— Е кад је тако, а ми ћемо прешјутра повести ђевојку за њим, у касабу <pb n=" 
Ми смо, што се рекне, главни одбор и ми ћемо ријешити.</p> <p>— И скупићемо се у прву неђељу! — 
мене, — опет ће Јефтан.</p> <p>— И доћи ћемо!</p> <p>Чим се смркло, окупише се сви:{S} Јово, Об 
се враћамо оклен смо и дошли...{S} Кући ћемо!</p> <p>И оде у собу.</p> <p>— Фала Богу, кад ћу с 
. — Ја нећу друкчије свраћати, него ако ћемо остат’ барем три дана...</p> <p>— Па остаћемо три  
.</p> <p>— А вјенчање? — запита. — Како ћемо с њиме?</p> <p>Перо се такођер одуприје рукама о к 
м, гледајући по јаранима.</p> <p>— Како ћемо с том Перином женидбом?...{S} Шта ти велиш, Перо?< 
 уљеземо без <hi>младе</hi>!..{S} Данас ћемо и у цркву и добро платити попу, па нек одма вјенча 
ваља, — одобри и Јово.</p> <p>— Вечерас ћемо се и посавјетовати о томе...{S} Сви да дођете у ме 
лу, полугубаву мачку, која је лежала на ћепенку и сунчала се.</p> <p>— Па то је лахко, — рече к 
 попријеко.</p> <p>— А неко ми рече, да ћете ви сјутра ићи? — запита. — Сјутра одма!</p> <p>Они 
лесасто, погледа по свима.</p> <p>— Шта ћете? — запита шиштајући. — Ко сте ви?</p> <p>— Ево ти  
 довели у затвор, ви ме проћерујете, ви ћете ми и главу узети!..</p> <p>Стари погледа у Благоја 
и направи мргодно лице. — Не бој се, да ћеш ти што потрошит’.{S} Имам ја пара, да платим и за т 
нисам виђео...</p> <p>— Па каз’о сам да ћеш виђети, — прекиде га Благоје љутито. — Ти ћеш отићи 
еднице!</p> <p>— Куд ћеш, зете?{S} Куда ћеш? — салетише га са обје стране и пунац и пуница. — К 
кну. — Да гонимо до куге!</p> <p>— Куда ћеш их гонит’? упаде стари жешће. — Гонио би и ја, ама  
 у дућану, убиће те мемла из камена, па ћеш зафатит’ сушицу, па ти неће помоћ’ сви љекари.</p>  
готово одмах...{S} Ти мало причекај, па ћеш добити...</p> <p>Перо је стајао у авлији и гледао п 
 разговор:</p> <p>— Благо теби, свијета ћеш виђети, свијета, — вели Јован, старајући се, да изг 
 и погледа Перу попријеко.</p> <p>— Шта ћеш? — запита не баш најљубазније. — Шта тражиш?</p> <p 
вилена кита куцка по челу.</p> <p>— Шта ћеш данас? — запита га изненађени поп, који тек што биј 
одма напишеш, па да напријед чујемо шта ћеш говорити...{S} То је... знаш... да не би било какви 
емо, да се веселимо, а биће времена кад ћеш размишљати и туговати...</p> <pb n="130" /> <p>И уз 
у, ђевојку са пет хиљада мираза.{S} Куд ћеш љевше?{S} Чак је и мени лијепо, и ја сам на ћару... 
поро. — Доста је сједнице!</p> <p>— Куд ћеш, зете?{S} Куда ћеш? — салетише га са обје стране и  
еро, гледајући га зачуђено.</p> <p>— Ђе ћеш?...{S} Хајде са мном... — љутну се Јефтан и направи 
, јер ја живим к’о ага...</p> <p>— Мени ћеш свакако требати, — рече Перо, отежући и као размишљ 
ро и не гледајући му на сандучиће, — ти ћеш се сад женити и требаће ти крштеница.</p> <p>— Јок, 
ђети, — прекиде га Благоје љутито. — Ти ћеш отићи са мном, да потврдиш просидбу <pb n="129" />  
Ја к’о кириџија виђео сам много, ама ти ћеш виђети више...</p> <p>— Сведно, одговори Данило лиј 
ефтан тапшући га по рамену. — Са Стаком ћеш га баш и јести!..{S} Одма ћемо је испросити, па нек 
спи чашу и отра бркове.</p> <p>— Па ако ћеш да је видиш, нико ти не брани, — рече мирно, утишав 
ино.{S} А моје вино може на изложбу ако ћеш у Стамбол...</p> <p>— А и њој ће бити необично, — о 
се Перо на њега. — Кад ја иђем, свакако ћеш и ти.</p> <p>— А можеш ли ти Обрене? — запита Јефта 
спаде цигар из руке и поче се димити на ћилиму.{S} Очи му се помутише, усне поблиједеше, коса с 
" /> <div type="titlepage"> <p>СВЕТ.{S} ЋОРОВИЋ</p> <p>ЖЕНИДБА ПЕРЕ КАРАНТАНА</p> <p>У МОСТАРУ, 
 улети у своју собу, дохвати из једнога ћошка нове чакшире, отресе са њих силну прашину и длаке 
0" /> лагано, гегајући се, пође у једну ћошу, гдје су за омањим столом сједила два човјека, кој 
аглуком око уста. — Како <pb n="136" /> ћу ја да своје дијете не видим сваки дан?{S} Научила на 
 синоћ платио вечеру и овај доручак, да ћу ја трпити да ми тако у лице говориш...{S} Нисам ја к 
р...{S} Само мени пусти!{S} Ти знаш, да ћу ја све уредити к’о што ваља.</p> <p>— Ама ја хоћу да 
 затреба што из Карађорђева времена, ја ћу узети пушку јали хаљину, а нећу жену.</p> <p>Па, окр 
потврди и Јово. — Ево, да опростите, ја ћу водити своју жену, ти Јефтане своју, а ти Обрене сво 
осла на суду, у чаршији, гдје хоћеш, ја ћу све свршити...{S} То је мој пос’о...{S} Ја само доче 
тан устајући.</p> <p>— Ама ја велим: ја ћу само мало, — опет ће Перо, некако бојажљиво.</p> <p> 
и четицу за врата. — Не брини ти!{S} Ја ћу теби дат’ своју кошуљу, па преобуци.</p> <p>Па се ок 
викну. -— То ти је паметна мисао!{S} Ја ћу говорити с матером, а њу ћу само гледати...{S} С мат 
ш? — застења. —-Ја не могу ићи...{S} Ја ћу овђе остат’ седам дана, док добро оздравим, па одма  
а готово шапатом. — Ја не могу...{S} Ја ћу само мало...</p> <p>— Ако хоћеш хајдемо! — окоси се  
</p> <p>— Ти не знаш шта радиш...{S} Ја ћу ти казат’ како се ради, — биле су му прве ријечи што 
ти, — упаде Перо каскајући за њим. — Ја ћу је извадити, а ја ћу и платити.</p> <p>Јефтан, не ос 
ао је смјешнији него прије.</p> <p>— Ја ћу, — викну он колико га грло доноси... — Ево мене!</p> 
а и погледа му право у очи.</p> <p>— Ја ћу те нешто крупно запитати, — рече, — ама тако крупно  
ајући за њим. — Ја ћу је извадити, а ја ћу и платити.</p> <p>Јефтан, не осврћући се, онако прек 
како не ваља.{S} Ви нађите барјак, а ја ћу бити барјактар, па, вала, да се не постидим ни самог 
олице... — Хајде ти стани на воду, а ја ћу на сухо, па да видимо ко ће кога потопити...{S} Знаш 
огледа.</p> <p>— Плати мени надницу, па ћу ја ићи с тобом, — рече. — Сваки пут кад одем да ми д 
арили? — запита опет, крстећи се. — Шта ћу им ја?</p> <p>— Ако ти је име Перо Карантан, нијесам 
з мене?- — запита Перо поплашено. — Шта ћу ја?</p> <pb n="64" /> <p>Јефтан оступи од прозора и  
...</p> <p>— А ја? — јаукну Перо. — Шта ћу ја?</p> <p>— Ето ти Данила, па с њиме хајде, — одгов 
е, да сам крив, — рече. — Знам, ама шта ћу?...{S} Кад ме стисне овђе, у прсима, дође ми да све  
ој кући.</p> <p>— Чујеш, ја не знам шта ћу говорити с ђевојком, — рече Перо путем, дрмусајући О 
p>И оде у собу.</p> <p>— Фала Богу, кад ћу се вратити, — рече сам себи, шетајући. — Нит’ мени т 
стављајући их. — Погођено је!...{S} Сад ћу ја уредити и извести коње!</p> <p>— Данас ће бит’ па 
 — Зар ти је ту мјесто?</p> <p>— Па куд ћу? — запита Данило набусито. — Хоћу ли у воду јали у г 
Нијесам, — одговори Перо. — Не знам куд ћу.</p> <p>— А гладан си?</p> <p>— Прилично.</p> <p>— П 
 боље’ упознали. — Хајде.</p> <p>— А ђе ћу? — запита Перо, гледајући га зачуђено.</p> <p>— Ђе ћ 
одговори Перо. — Ако пос’о свршим, поћи ћу прије...</p> <p>— Онда ти ја у свему стојим на распо 
и по брковима и застаде.</p> <p>— Барем ћу имат’ рашта отићи попу, — рече. — Док је крштеница,  
н.</p> <p>— Ја, по могућству сила, радо ћу <pb n="161" /> се увијек одазвати позивима омладине, 
чио?</p> <p>— Не даје.</p> <p>— Па како ћу јој отић’? — узвикну Перо готово очајнички. — Не мог 
погодба.</p> <p>— И пет гроша мени, што ћу ићи с вама да вратим коња, мени... — опет ће Јован.< 
p> <p>— Тражио бих ја, ама не знам коју ћу, — одговори Перо још тужније. — Не знам ти ја наших  
 да је видиш!...</p> <p>— Па лијепо; њу ћу и тражити, — упаде Перо сасвим озбиљно. — Ако је лиј 
исао!{S} Ја ћу говорити с матером, а њу ћу само гледати...{S} С матером је лакше говорити!...</ 
ихим, меким гласом, као да разговара са ћудљивим болесником. — Шта не дозвољаваш, брате?</p> <p 
у вашу касабу, да се информирам о вашој ћудоредности.{S} Одговора нема...{S} А док одговор не п 
ут прими Перу.</p> <p>— На упит о вашој ћудоредности, добио сам двојбен одговор, — рече, чешкај 
е киша, — рече најпошље, тек да прекине ћутање. — Има пуно облака...</p> <p>— И мени се чини, — 
ионици сједио је Перо мрачан и суморан; ћутао је и само испијао чашу за чашом.{S} Дошло му да п 
 се застиди мало и поче се измицати, а, у измицању, опази на зиду слику, како Милош Обилић проб 
а жена, још прилично млада и допадљива, у старим, исплављелим хаљинама, са осмијехом на лицу по 
ле искрице.{S} И док је војника музика, у врху баште, свирала, он се лагано љуљушкао на столици 
нуо на пут, стиже Перо, након два дана, у чувену варош М..... и одсједе у великом и славном хот 
а сметњи.</p> <p>Након дужега вијећања, у коме је Аћим живо протествовао против шибања у школи, 
p>Из авлије уљегоше, кроз ониска врата, у мрачну кућу, која, и ако по дану, бијаше мимо обично  
ену и окрену се.{S} Перо, као ван себе, у мало не скочи за њом, да је ухвати, да је задржи.{S}  
, ама шта ћу?...{S} Кад ме стисне овђе, у прсима, дође ми да све разбијем...{S} Да је живот боц 
з широку, кривудаву тесту, на којој се, у даљини, издизао и ширио бјеличаст, провидан облак.{S} 
 морао се одржати и сви јарани опет се, у уречено доба, нађоше у Периној соби.{S} Пред њима је  
екати више од пола сата...{S} Ту су се, у широком ходнику, гурали четири до пет полицајаца, врз 
 ниских, сеоских кућа, испред којих се, у прашини, играло неколико голишаве дјеце...</p> <miles 
вега има, а овђе живи...{S} Ако хоћете, у њега ћемо и сврнути.</p> <p>Јефтан погледа око себе,  
 у својој кући загрлити своју женицу и, у тихе љетње вечери, напајајући се мирисом јоргована и  
олиција какву преметачину извршила или, у најмању руку, као да су му лопови долазили у походе.< 
и се у огледалу. — Хајде, кукавче црни, у манастир па пости и читај молитве, јер ти нема помоћи 
ја Стака чека на вратима, па руке шири, у лице ме љуби.{S} И кад уљегнемо у собу, а она ми сјед 
Живио! — прихвати и Данило, подигнувши, у знак одушевљења, обје руке у вис и машући њима као кр 
ја је водила кроз риједак, јасенов гај, у село...{S} Унаоколо све мртво!...{S} Прашљиво, пепеља 
и почео <hi>оздрављати</hi>.{S} Човјек, у својој муци, бијаше готово и заборавио на Перу и ко з 
.{S} Он је управо имао неки свој језик, у коме је било помијешано чешких, њемачких и неколико с 
 ћемо прешјутра повести ђевојку за њим, у касабу <pb n="154" /> му, па нек се тамо вјенчају, —  
рили су под једним искривљеним дрветом, у дну села.{S} Јак, несносан, загушљив мирис ударао је  
да хтио узети филџан.</p> <p>Други дан, у само свануће, похитао је попу.{S} Обукао се као и јуч 
и стари Игњат.{S} Гологлав, рашчерупан, у лакоме одијелу, стаде на праг и погледа по соби.</p>  
Перо није знао шта ће одговорити, него, у незгоди, извади и он јаглук и поче трти нос.{S} Уједа 
а вино и тек <pb n="164" /> и кад неко, у страни, испали пушку, он се трже и прекиде поучавање. 
о тлима, ни слика на зидовима.{S} Само, у једноме крају, висиле су некакве старе, окрпљене чакш 
, те заједнички написаше учитељу писмо, у коме учтиво замолише »да се потруди, ако му није тешк 
нешто двојици синова, који су неуморно, у страни, окопавали кукурузе.</p> <p>— Чули смо, да има 
 свирачице, <pb n="24" /> Швабице, што, у крају, свирају разне швапске маршеве.</p> <p>Јефтан у 
.</p> <p>Јефтан уведе Перу у један кут, у коме их са улице нијесу могли видјети.</p> <p>— Овђе  
ци употребљавају, и разгледали су собу, у којој није било никаква намјештаја.{S} Ни простирке п 
амо на ме!..{S} Ако имаш посла на суду, у чаршији, гдје хоћеш, ја ћу све свршити...{S} То је мо 
ударајући Перу по рамену. — Овђе близу, у селу Галебовцу, живи стрико Васо, рођени ми брат очев 
и некако крвнички погледа <pb n="66" /> у Перу. — Трећи дан путујемо, па нам све горе и теже... 
 једним јачим ударом отвори врата...{S} У соби је сједио стари и гледао у тефтер, из кога је Јо 
и вазда мислите о некаквим чудами...{S} У других народа, дапаче већих, па се не може наћи него  
ра по те? — запита.</p> <p>— Рано...{S} У шест сати — одговори Перо. — И немој закаснити.</p> < 
и, а бухе га ишарале својим уједима.{S} У љутини ошамарио је Данила, а опсовао и Јову.</p> <p>— 
и мало.{S} Ипак стегну срце и уљезе.{S} У први мах готово није могао ни распознати људе, што сј 
ш и купујеш, могли би одма пазарити.{S} У мене, знаш, има свакаква вина: најприје од десет годи 
 /> се прилијепиле за тур од чакшира. — У тебе ашикују сви...</p> <p>— ...и мати је ашиковала,  
ече Перо, отежући и као размишљајући. — У мене је крупан пос’о...</p> <p>— Што крупњи, бољи је! 
дишући и преврћући очима као рањеник. — У кући ми ништа у реду.{S} Ове ми у њој празно, све нао 
pb n="54" /> њих и правећи им мјесто. — У мене је вазда овако. — Затим се окрену у страну и слу 
омена, да му се не мијеша у разговор. — У бухљивим бачвама одма се вино поквари, па се усирћети 
ка Алекса, осокољен доласком гостију: — У читавој фамилији, бре!{S} Дај ми спомени једног памет 
ексијан, — рече Јово, гледајући у под.— У кући немаш готово ништа и да трном повучеш по њој, не 
многи уживају у боју пијеваца.</p> <p>— У читавој твојој фамилији све су будале, — дочека Алекс 
и на чаршију, Благоје застаде.</p> <p>— У које доба да дођем сјутра по те? — запита.</p> <p>— Р 
 у прву неђељу! — додаде Јово.</p> <p>— У неђељу!</p> <p>И опет се загрлише и почеше љубити.{S} 
има, — прихвати Бошко ватрено.</p> <p>— У тебе ашикује и шћи и жена! — узвикну Алекса и скочи с 
ахну руком и куцну се по челу.</p> <p>— У мене је све овдје записано! — викну и узе чашу вина.  
ослаће своје Козачине, па ће га утопит’ у мору...</p> <p>— А јенглеске лађе? — запита Алекса оз 
, што попут славујске трепери у ноћи, а у пјесми као да га неко зове, зове га по имену и каже д 
Што плачеш? — запита изненађени Перо, а у срцу му нешто штрецну, као да је слутио несрећи. — Шт 
а се усирћети, па не ваља ништа...{S} А у мене све чисто...</p> <p>— Остави, Бога ти, твоје вин 
, кад погледам све пусто око себе.{S} А у механи је друкчије.</p> <p>Кући је ишао само да се ис 
.</p> <p>— Крава, крава, крава Филипова у нашем житу! — викну. — Крава Филипова!{S} Крава, крав 
 је, — рече, — кад чојек има познанства у туђем свијету, међу туђим људима, па кад не мора глад 
 <head>IX.</head> <head> <hi>Познанства у касаби П.....{S} Један непријатан догађај.</hi> </hea 
и, зазвони у звонце.</p> <p>— Водите га у затвор, — рече полицајцу, који се појави на вратима.< 
е рашири и полети према Јови, стиште га у наручја и бјесомучно поче љубити по челу, образима, у 
, па му спусти руку на раме и повуче га у собу тако снажно, да се једва могао одржати на ногама 
е капу, понизно му приступи и пољуби га у руку.</p> <p>— Ја... ја би... — промуца и застаде.{S} 
погледом поче тражити попа.{S} Опази га у дну авлије, испод широке мурве, која је собом заклања 
бом, прозвали Топал-пашом и спјевали га у пјесму, која је почињала ријечима: <hi>Топал-паша мук 
и златан — застења најпошље, уводећи га у собу. — Сретна сам ја, кад сам таког зета дочекала.</ 
ди кесу да плати попу, па, пољубивши га у руку, готово трком оде из куће.</p> <p>Тога дана непр 
им мекше.</p> <p>— Јок.{S} Послаћемо га у школу.{S} Нек иђе тамо, па макар ништа не научио.{S}  
сам диже послужавник са тала и метну га у крај.{S} Покупи и филџане од гостију.</p> <p>— Да ниј 
врну и измахну рукама, као да би некога у земљу да сатјера.{S} И заигра му брада, а очи се заца 
ету, умотан са врх главе до на дно нога у тешки, топли јорган, дотле се Перо и умио и кренуо ни 
 риба!.{S} А, ето, читав свијет зна, да у правоме вину нема риба.{S} Њима је, да речемо, Бог од 
едајући некуд у страну. — Ви сте некада у вашега свећеника, тражили некакве крсне листове...</p 
еру у се.{S} Изгуби и наду, да ће икада у својој кући загрлити своју женицу и, у тихе љетње веч 
 приступи ближе Пери и добро му загледа у очи.</p> <p>— А зар и то тражи власт? — запита.</p> < 
има?</p> <p>Перо преврну очима, погледа у небо и испусти један мученички уздах:</p> <p>— Тако т 
/p> <p>Јефтан погледа око себе, погледа у небо и стисну зубе.</p> <p>— Јок, — окреса. — Ја нећу 
ође по соби и, онако са стране, погледа у филџане, да види: јесу ли напуњени?{S} Жила она опет  
краја на крај собе.{S} Најпошље погледа у Јоку.{S} Она је још једнако сједила, држала тефтер на 
и и главу узети!..</p> <p>Стари погледа у Благоја, а Благоје у старога.</p> <p>— Е кад је тако, 
ја сам на ћару... .</p> <p>Перо погледа у зачуђенога Данила као да би у њега да заиште савјета. 
о. — Ко ће скухат’?</p> <p>Перо погледа у Данила, па у земљу, <pb n="8" /> па опет у Данила.{S} 
ш, да се дружиш...{S} Ако останеш вазда у дућану, убиће те мемла из камена, па ћеш зафатит’ суш 
авајући му руком знак, да га не прекида у говору. — Ми, али, не смијемо заборавити ни на случај 
м, поћи ћу прије...</p> <p>— Онда ти ја у свему стојим на расположењу, — живо дочека Благоје. — 
 ли једном свршити? — Ако има муштерија у вашој касаби, улови ми кога.{S} Кажи, нек се од мене  
више му се неколико чисто бијелих длака у солуфима.</p> <p>— Јадан Перо, сад те по готову неће  
сима државе?{S} Ваљда није било човјека у земљи, који се толико бојао власти колико поп и који  
p> <p>— Кажи Јоки, — викну жени, — нека у тефтеру нађе Филипово име и нека му припише у дуг још 
и!..{S} Одма ћемо је испросити, па нека у касабу уљезе к’о твоја невјеста...{S} Брука би била,  
и купујеш таке слике) и она два сандука у крају и дрвени кревет, — ето то ти је читав намјештај 
 је бјелина, прама сунцу, силно ударала у очи.{S} Поп је био крупна људина, мрка, сунцем опаљен 
сјећа онај мирис што га је Мара унијела у собу, <pb n="37" /> и пипао је прстима по столу, као  
има наде.</p> <p>— Моја је нада утонула у морске дубине, па је рибе једу, — пресијече га Перо.< 
 препадају од његове куће.</p> <p>— Ама у мене у собама има и буха, — дочека брзо.</p> <p>— Нау 
адован. — То сам и мислио.</p> <p>— Ама у мене то ништа нема, — осијече стари. — И кућа ми тије 
и красно?{S} Љевшега а јефтинијега нема у земљи.{S} Никола Бубало прича свијету да је његово бо 
 Затим запали цигар и, добујући прстима у прозор, очекиваше кола.</p> </div> <div type="chapter 
моја добра дјела.{S} Кад сам преко дана у дућану, једва чекам да се смркне, јербо кад се свеме  
pb n="151" /> мене бије мемла из камена у тамници, ти пијеш и веселиш се, а?</p> <p>— Ја... нап 
 а полијејевала му лијепа Мара, обучена у лахке хаљине, неуређена и мало рашчерупана, те су јој 
је Аћим живо протествовао против шибања у школи, било је ријешено, да се Перо натовари на врат  
дати око дрвета.</p> <p>— А има ли коња у селу? — запита шапатом.</p> <p>— Има, — одговори Дани 
ухат’?</p> <p>Перо погледа у Данила, па у земљу, <pb n="8" /> па опет у Данила.{S} Затим се окр 
ш једнако цвокоћући зубима.</p> <p>— Па у мене је вазда лијепо, — дочека удовица весело устајућ 
ознаника <pb n="115" /> и бившег писара у његовој касаби; омиљенога Благоја писара, који је мог 
вих десет прста, као да ће му тога часа у очи полетити. — Бјежи од мене!...{S} Зар сам те ја за 
ћи очима као рањеник. — У кући ми ништа у реду.{S} Ове ми у њој празно, све наопако.{S} Тако је 
плом љубављу према вама, узимамо учешћа у вашем весељу и ступамо пред вас, да вам пружимо израз 
брзо се окренувши, као на крилима отрча у хотел.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У хотел 
пође некуда, кад усплахирани Перо утрча у собу и још са врата повика:</p> <p>— Помагај, господи 
 важило као опомена, да му се не мијеша у разговор. — У бухљивим бачвама одма се вино поквари,  
и мој, — рече, — ја сам оправио брзојав у вашу касабу, да се информирам о вашој ћудоредности.{S 
а ми је и весела, исто к’о да ми је Бог у крошњи с неба бацио, да ме обесели за моја добра дјел 
та, да се једва чуло. — Тако је то, кад у кући нема женске главе.</p> <p>— Па и не треба, — доч 
?</p> <p>— Сведно.{S} Русија ће за инад у Цариград! — узвикну Бошко јаче. — Дође она тамо, па ш 
ују, и показа им врата. — Пазарујте сад у другога, а ја имам пречег посла, — рече и отрча из ду 
и се оловком по глави и гледајући некуд у страну. — Ви сте некада у вашега свећеника, тражили н 
 ти је то, брате, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Јефтана то ражљути.{S} Он скочи, намргод 
ако је то, брате, кад нема женске главе у кући.</p> <p>— А ти опет тражи цуру, — дочека Обрен,  
..{S} Тако је то, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Од тога дана и опет поче умјереније живи 
и. — Тешко је то, кад нема женске главе у кући...{S} Нема ко да ми уреди; нема ми ко ни кошуље  
ако је то, браћо, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Јефтан махну руком и замоли га да не гов 
и.</p> <p>— Ништа нема без женске главе у кући, — дочека Перо брзо. — Без жене је кућа празна.< 
 вјенчај и буди чојек и нек ти буде све у реду.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— И, ако хоћеш, нека и 
о на рукама...{S} И ја би да вам је све у реду: и собе и душеци и све.</p> <p>— Фала ти, — упад 
енио, па ме није гром убио, него ми све у реду.{S} Што се и ти не жениш?{S} Како се не стидиш с 
 /> <p>И узе га под руку и силом поведе у гостионицу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
 уљезе у собу, и поздравивши све, сједе У крај.</p> <p>— Учитељу, јављамо ти радосну вијест, да 
а дана, у чувену варош М..... и одсједе у великом и славном хотелу „<title>Код Балкана</title>" 
о и дошли...{S} Кући ћемо!</p> <p>И оде у собу.</p> <p>— Фала Богу, кад ћу се вратити, — рече с 
 не рекавши ни <hi>збогом</hi>, сам оде у хотел.</p> <p>Дошавши у собу, одмах спусти завјесе, и 
 <head> <hi>Перина просидба.{S} Незгоде у полицији.</hi> </head> <p>У гостионици сједио је Перо 
 <p>— И, ако хоћеш, нека и ова чаша иђе у твоје здравље!</p> <p>— Живио!</p> <p>Перо, поражен о 
pb n="100" /> лагано, гегајући се, пође у једну ћошу, гдје су за омањим столом сједила два човј 
једе даље противити.{S} Обуче се и пође у полицију.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пред 
 и самовање му додија.</p> <p>Опет пође у механе и, пијући више него прије, поче лупати боце, п 
х спусти завјесе, истјера Данила и леже у постељу.{S} Мислио је да ће, ако мало заспе, макар и  
пу под пазухом, скрушен и понизан уљезе у собу.{S} Комесар, дебељкаст, мргодан човјек, са мјесе 
рнут <hi>иберцигером</hi>, лагано уљезе у собу, и поздравивши све, сједе У крај.</p> <p>— Учите 
је не удари по глави.</p> <p>Перо уљезе у авлију и, раскорачивши се на широко, погледом поче тр 
озбиљно, малко уобљеним гласом, — да је у нас адет, да свачије сватове лијепо дочекамо и да пре 
кшиш он задрхта као шибљика и пољуби је у образ.</p> <p>Покупивши новце, плавојка се опет врати 
ручали, — рече. — То ваља!{S} Здраво је у селу ручат’...</p> <p>И опет се окрену сељацима и пре 
 са Обреном тамо.</p> <p>— Охо, како је у вас лијепо! — викну још с врата, чим је опазио како с 
ије.{S} Као у црквеном звонику, тако је у његовој глави звонило, звиждало, пиштало...{S} Образи 
и добре вечере, а Перо задовољан што је у туђему мјесту нашао овакога пријатеља.</p> </div> <di 
до пријатеља да га хвали.</p> <p>Негдје у то доба упознао се Перо са Јефтаном Мргудићем, првим  
> <p>Стари погледа у Благоја, а Благоје у старога.</p> <p>— Е кад је тако, а ми ћемо прешјутра  
, брате, то ми се хоће!</p> <p>— А таке у нашем мјесту нема! — окреса Јефтан.</p> <p>— Нема, —  
одигнувши, у знак одушевљења, обје руке у вис и машући њима као крилима.</p> <p>Обрен Пушибрк б 
.{S} Пође главном улицом.{S} Увуче руке у џепове и поче зазјавати, гледајући у велике двокатниц 
из овог пакла?</p> <p>Јефтан увуче руке у џепове и поче замишљено ходати око дрвета.</p> <p>— А 
</p> <p>Перо опет ућута.{S} Скрсти руке у крило и поче ломити прсте.{S} Осјетивши удовичино рам 
 се, да су га Јефтанове ријечи погодиле у најосетљивију жицу, јер он ни у чем није толико ужива 
даше се и као да хтједоше један другоме у очима прочитати шта мисли.</p> <p>— Онда... ја гласам 
од клупе боцне иглом, или да пусти коме у њедра шаку коњских <pb n="19" /> муха.{S} Но то је би 
ја их љепота изненади.{S} Куће нанизане у правом реду једна до друге, па све једнаке, нове, биј 
о не одговори.{S} Пропусти га да уљегне у кућу, а он стаде под дуд.{S} Ту, поред Данила, леже и 
ају од његове куће.</p> <p>— Ама у мене у собама има и буха, — дочека брзо.</p> <p>— Научили см 
 Није.</p> <p>— Па зар да нам друг умре у путу? — узвикну Перо готово декламујући. — Зар он да  
олачи очи, чим је угледа.{S} Загледа се у њу и, док је стајала, није на другу страну скрећао по 
га понашања, и избацујући шале, које се у књиге не уписују.{S} На другој страни препирала се је 
ицајац куцајући се по сабљи. — То ће се у полицији извиђети...{S} Сад морате са мном.</p> <p>Пе 
ро и, онако у свима хаљинама, завали се у кревет.</p> <p>— Фала Богу кад смо овђе, — рече и Јеф 
Бећари сад на пољу јадују, а ожењени се у кућу радују, — избаци, потпуно задовољна, што је могл 
.</p> <p>А Данило се исправи и удари се у прса.</p> <p>— А мене коњ није мог’о оборити! — рече  
ат измахну руком и свом снагом удари се у прса.</p> <p>— А-а утекли су!{S} Утекли! — дрекну. —  
т поче умјереније живити.{S} Затвори се у собу и поче читати <title>Свето Писмо</title> и разне 
у неће никаква! — уздахну огледајући се у огледалу. — Хајде, кукавче црни, у манастир па пости  
ne unit="subSection" /> <p>Враћајући се у хотел, Перо, на чаршији, опази Данила, гдје се помије 
ак! — живо дочека Милка и, окренувши се у страну, засмија се.{S} Обрен пође за њом, па се засми 
..{S} Игњат је рикао по авлији и био се у прса...{S} Једина <pb n="88" /> стрина била је мирна  
кући као пустињак какав.{S} Затворио се у собу, па нити је кога пуштао, нити куда излазио, него 
и, или ће остати у колима?{S} Згурио се у крај, па нијемо и тупо гледа своје касабалије, а каса 
поред лијепе Швабице боловао, вратио се у <pb n="155" /> касабу и почео <hi>оздрављати</hi>.{S} 
 ћемо ријешити.</p> <p>— И скупићемо се у прву неђељу! — додаде Јово.</p> <p>— У неђељу!</p> <p 
 Он је и закаснио док се уредио, јер се у пунца не долази неуређено.</p> <p>Нос у старога као д 
.{S} Хтио би да помогне Јови и да му се у невољи нађе; хтио би да пође, али не може.{S} Само се 
 одуприје рукама о кукове и унесе му се у лице.</p> <p>— А вјенчање? — запита. — Како ћемо с њи 
p>— А што кукаш? — дрекну и унесе му се у лице. — Ево, како сам се ја оженио, па ме није гром у 
илићи.{S} Двије-три патке брчкале су се у овећој локви, на средини авлије, а недалеко од њих, и 
 и дружина му у гостима код стрика Васе у селу Галебовцу.</head> <p>Врућина.{S} Сунце отскочило 
..{S} А и село није какво!...{S} Немате у њему ништа виђети...{S} Ништа!</p> <p>И лагано пође п 
 дубоко уздахну.</p> <p>— Па... хајдете у кућу, — рече. — Хајдете и отпочините.</p> <pb n="73"  
осавјетовати о томе...{S} Сви да дођете у мене, — опет ће Јефтан.</p> <p>— И доћи ћемо!</p> <p> 
, да срцу пусти на вољу, помијеша прсте у Данилову косу, затресе му главом и заповиједи да изађ 
ешио тиме, што је знао да има још дјеце у школи, па неће, зар, ни њему горе бити него ли је њим 
— упаде Перо. — Зар им не видиш столице у рукама?</p> <p>— Ништа бит’ неће, — опет дочека механ 
аголица.{S} Као живо нешто да се помаче у њему и свом снагом гурну га њојзи.{S} Пруживши јој ба 
ше...{S} Јока сакри лице бошчом и утече у кућу, а Јово му се приближи.</p> <p>— Не ваља ти што  
попут крпе, истегну га из кола и повуче у страну.</p> <p>— Што обрука ’вако и себе и мене? — за 
цара...</p> <p>И опет стаде.{S} Гледаше у слику и као да очекиваше, да неко проговори иза ње и  
 проси...</p> <p>Сви ахнуше и погледаше у Стаку, а Стака, постиђена, гледаше само у црну земљу  
ешто, ако би хотио«...{S} Писмо послаше у механу, упућујући момче, да ће га ту <hi>сигурно</hi> 
, тек што му наздравише и искапише чаше у његово здравље.</p> <p>— Браћо, — узвикну, након дуже 
еру нађе Филипово име и нека му припише у дуг још товар жита!...{S} Читав товар!..{S} Сто ока и 
>Наши путници одјахаше од коња, ступише у хотел и, уз мермерне степенице, попеше се до соба, ко 
 <p>Кад изненадно, као у преши, уљегоше у авлију и, са ужасном шкрипом и треском, отворише врат 
за њима.</p> <p>Једва пред вече стигоше у П..., малу, гиздаву касабу, чија их љепота изненади.{ 
е грдне капије, док најпошље не изађоше у велику и пространу, необично освијетљену, башту, која 
 јарани опет се, у уречено доба, нађоше у Периној соби.{S} Пред њима је стајао онај исти стари, 
ледаше Данила.</p> <p>— Зар? — гракнуше у један глас.</p> <p>— Нема га, — одговори Данило, отир 
рао сандуке, па и у њих завиривао.{S} И у кокошињак је завиривао.{S} А она жила искочила му на  
нило га забленуто погледа.{S} Погледа и у Јову и чворугу му, која се зацрвенила као презрела тр 
е собе.{S} Чак је отварао сандуке, па и у њих завиривао.{S} И у кокошињак је завиривао.{S} А он 
 љепше.</p> <p>Пери се посјекоше ноге и у свему тијелу нестаде му снаге.{S} Прислони се <pb n=" 
очило на сред неба, те пече и у тјеме и у голи врат.{S} Прашина, испод кола, диже се и пада по  
Сунце отскочило на сред неба, те пече и у тјеме и у голи врат.{S} Прашина, испод кола, диже се  
плачевним, меким гласом лако гурајући и у једно и у друго. — И немојте се стидити, кад вас је Б 
рете Јефтана.{S} Носио је под пазухом и у рукама неколика сандучића и завежљаја и, тако претова 
о без <hi>младе</hi>!..{S} Данас ћемо и у цркву и добро платити попу, па нек одма вјенча...</p> 
 меким гласом лако гурајући и у једно и у друго. — И немојте се стидити, кад вас је Бог намијен 
лио би живит’ хиљаду година, па макар и у тикви.{S} И вама фала, које ви мени наздрависте за мо 
тано је мислио о Мари.{S} И на сокаку и у механи мислио је само о њој.{S} На свирачице није хти 
6" /> који трче за звонаром, макар их и у јаму водио...{S} А, ето, и Перо је паметан и он ми св 
о погледа у зачуђенога Данила као да би у њега да заиште савјета.</p> <p>— Ама што тако брзо? — 
науку, — како Аћим рече, узевши га себи у радњу. — То му сад нико не може ишћерат, из главе...< 
толу, а празна боца откотрља се и разби у комаде.</p> <p>— А што кукаш? — дрекну и унесе му се  
b n="12" /> <p>— Велимо, — повикаше сви у један глас.</p> <p>Он узе чашу и наточи је.</p> <p>—  
.. психа, психа!... да знам шта се ради у свијету и хоће ли се ђегођ покрвити...{S} Знаш, нема  
о изврну рука, те, мјесто у зид, погоди у главу Јове Перотића.{S} Начини му чворугу на челу, го 
 те зовнули, да ти јавимо, да он долази у петак...</p> <p>Учитељ, зачуђен, искриви се на столиц 
 јесам ли ја казао, да ми нико не улази у собу? — плану Јефтан, чим се доктор удаљио. — Како си 
алуд!..{S} Мучио се ништа мање, него ли у кући Јовина стрица, кад су га оно бухе опколиле...{S} 
ћу? — запита Данило набусито. — Хоћу ли у воду јали у гору?</p> <p>— А што нијеси у хотелу, код 
 Данило набусито. — Хоћу ли у воду јали у гору?</p> <p>— А што нијеси у хотелу, код Јефтана?</p 
диме...{S} Шнел...</p> <p>Кад су стигли у Хотел, Перо потрча уза степенице, па, сачекавши га <p 
о, окрећући им леђа. — Ви сте ме довели у затвор, ви ме проћерујете, ви ћете ми и главу узети!. 
кивало <pb n="90" /> их, те нијесу били у стању ни шта мислити ни говорити.{S} Само су дахтали  
мању руку, као да су му лопови долазили у походе.</p> <pb n="28" /> <p>Наравно, да заклетву ник 
it="subSection" /> <p>Кад су се вратили у стрика Васину авлију, Данило се већ био пробудио и сј 
.{S} Обојица задуханили, па се упустили у разговор:</p> <p>— Благо теби, свијета ћеш виђети, св 
а све стране.</p> <p>— Ко је? — помисли у себи.</p> <p>Привири боље.{S} И опази, недалеко од ду 
ик. — У кући ми ништа у реду.{S} Ове ми у њој празно, све наопако.{S} Тако је то, брате, кад не 
еселите и забављате, што вам никада, ни у гробу, нећу заборавит’!...</p> <p>— Живиооо!</p> <p>О 
огодиле у најосетљивију жицу, јер он ни у чем није толико уживао, колико кад га човјек понуди ч 
е сачекавши да се Перо одбрани, зазвони у звонце.</p> <p>— Водите га у затвор, — рече полицајцу 
У зору, другога јутра, неко силно удари у собна врата.{S} Врата се отворише и на њима се појави 
 и умиљату, што попут славујске трепери у ноћи, а у пјесми као да га неко зове, зове га по имен 
воду јали у гору?</p> <p>— А што нијеси у хотелу, код Јефтана?</p> <p>— Јефтан је болестан, — о 
!{S} Да Бог да и пород породио и све ти у напријед пошло!</p> <p>— Живили младенци! — заграјаше 
 као узгред и не гледајући га. — Ено ти у удовице Стаке шћери Милке.{S} Кажу, да је добра, кршн 
hi>Перо Карантан мора без кола путовати у касабу П...</hi> </head> <p>Истјерани из куће стрика  
воји од ње, и хтједе јој боље загледати у очи и лице и... јао... он само угледа дугачки врат св 
 са миразом значи драговољно се продати у ропство.{S} А ја волим што сам се прод’о.</p> <pb n=" 
ломе асталчићу, чиста препеченица злати у боци. — Лијепо, лијепо! — ускликну још једном отресај 
испети се на комшијски дуд и ту ударати у даску, попут црквених клепетала, те су комшијске жене 
 нити зна: хоће ли изаћи, или ће остати у колима?{S} Згурио се у крај, па нијемо и тупо гледа с 
ми дође!{S} Е чисто ти хтједох умријети у овој гунгули.</p> <p>Благоје застаде и заплака од рад 
ђе кући.{S} Брзо, као на крилима, улети у своју собу, дохвати из једнога ћошка нове чакшире, от 
ши у собу, па поче грлити Перу и љубити у оба образа. — Честитам ти, мој Перо, а свршено је да  
е с њиме, нашалио се и почео му сједити у магази.</p> <p>— Хајде затварај, па да мало прошетамо 
> <p>Стрина се уклони и све их пропусти у собу.{S} Само слуга Данило што оста на авлији.{S} Он  
 се такво познанство најлакше може наћи у каквој механи, он је само и пазио на оне дућане, гдје 
то трепећу, стао је украј стола, држећи у руци овећу чашу препуну вина, укочио се и издигао гла 
Обрене, крштеница? — запита га, улазећи у дућан, јер није знао чиме би паметнијим почео говор.< 
.</p> <p>— Аха! — викну Благоје улазећи у собу и тарући крупан зној са чела.</p> <p>— Једва га  
ућанима, пребирати дневне новости и ићи у механе.{S} Нарочито је волио ово пошљедње, тим више,  
и се, сам самцит, толико од куће и доћи у туђ свијет, гдје му се свашта може десити...{S} И шта 
ћи се гледали су их, необично уживајући у њиховој свађи, као што многи уживају у боју пијеваца. 
ке у џепове и поче зазјавати, гледајући у велике двокатнице и трокатнице и пазећи: не би ли гдј 
 један пексијан, — рече Јово, гледајући у под.— У кући немаш готово ништа и да трном повучеш по 
шапатом запита Перо домаћицу, гледајући у придошлицу. — Ко је ово?</p> <p>— То је, — одговори с 
ко растворених уста, блесасто гледајући у собу.{S} Зину и доктор.{S} Дуго су обојица, ништа не  
>— Вас ист? —- запита доктор, ступајући у собу. — Какво полесно?</p> <p>Јефтан познаде, да му с 
ле! — узвикну Обрен, слободно ступајући у <pb n="47" /> собу и приближујући им се. — Нијесте зн 
ри врпољећи се и непрестано погледујући у жену, као да вели: хоћеш ли једном свршити? — Ако има 
 сиромах Перо читава три корака одскочи у страну и дрхћући приступи механџији.</p> <p>— Растављ 
оју синуше очи кад га угледа.{S} Наточи у чашу и, са особитим задовољством, посматраше, како по 
непуна сахата заграја Благоје, утрчавши у собу, па поче грлити Перу и љубити у оба образа. — Че 
м</hi>, сам оде у хотел.</p> <p>Дошавши у собу, одмах спусти завјесе, истјера Данила и леже у п 
 му се и допаде очева радња и, ступивши у њу, озбиљно пљуну у длане.</p> <p>— Ти не знаш шта ра 
p>— Ево нас! — узвикну Јово, коракнувши у широку авлију, испред куће, ограђену са свих страна у 
му изненада, једнога дана, чудан случај у помоћ не прискочи.{S} И није то био никакав необичан  
гом о тле.</p> <p>— Ти ми се не мијешај у послове! — викну. — Шта ти знаш? ..{S} Зар Данило не  
 блажено се засмија Перо, гледајући јој у ону рупицу на бради. — А, душе ми, кршна си и ти к’о  
 стидиш својих сиједих коса?..{S} Чојек у годинама, па нежењен!..{S} Срамота!..{S} И што је Бог 
размишљајте ви, брате, — рече. — Ја вам у то ништа не знам.{S} Ја перем руке к’о Пилат...</p> < 
 држи?</p> <p>— Хоће да му вазда гледам у тефтере, — промуца она. — Богат је к’о нико његов, а  
реће године истјера и оца и остаде: сам у радњи.{S} Текао је новац непрестано, згрћао га, да је 
 <pb n="96" /> и зна, више...{S} Ја сам у нашем селу највише виђео, па највише и знам...</p> <p 
м, дрмусајући Обрена за рукав. — Ја сам у томе сметен.{S} Да је свирачица и знао би некако... а 
је руке и, са веселим осмјехом, пође им у сусрет.</p> <p>— Па и нека сте ми дошли, — живо дочек 
ени је наређено да Перу Карантана водим у полицију, — рече полицајац и поносито се испрси.</p>  
са брзојав Јефтану.</p> <p> <hi>Долазим у петак.{S} Поздрави пријатеље.{S} Перо.</hi> </p> <p>П 
 <head> <hi>Сусрет са старим познаником у вароши М.....</hi> </head> <p>Пошто је стегнуо јуначк 
 изненада дрекну неко гурнувши га руком у ребра, а тешка рука нечија спусти му се на раме. — Ок 
е Милки, дубоко уздахну, удари се руком у прса и пође.</p> </div> <pb n="57" /> <div type="chap 
запуштеној механи, гдје се газда једном у недјељи дана накани да је очисти.</p> <p>— Баш си ти, 
ат, стар, космат човјек, који се једном у пет недјеља бријао а шишао се два пут у години, те из 
итељ је био омањи, сићушан младић, хром у десну ногу, због чега су га ђаци, међу собом, прозвал 
јући, приступи Јоки, па је гурну лактом у прса.{S} Она га укочено погледа, а послужавник јој ис 
и.{S} И дошло му да Благоја удари чашом у главу, само малко да га удари, ништа више него да му  
ти, болан, да ће њему Русија десети дан у Цариград...</p> <p>Алекса се засмија.</p> <p>— Какав  
.</p> <p>Почеше забленуто гледати један у другога, као да се питају: шта је ово?{S} А и Перо се 
ој женидби.</head> <p>Састанак, одређен у прву недјељу по Крсноме Имену, морао се одржати и сви 
штва.{S} Неколико дана живио је осамљен у кући као пустињак какав.{S} Затворио се у собу, па ни 
 да узме жену с миразом, — дочека Обрен у пола пјевајући, као кад чита пјесмарицу. — И ти си се 
а.{S} Сад је, као за параду, био обучен у старе, широке хаљине Перине, које су висиле о њему ка 
.{S} Тронут и растужен, дуго гледаше он у три своја пријатеља, три најдража и најмилија пријате 
унама на глави...{S} И као купа се и он у језеру..{S} Купа се лијепо у хладној, мирисној води,  
ло, што сам прав-здрав три дана одлеж’о у хавсу?</p> <p>— Видићемо, — одговори апсанџија узвија 
 ми је драга пуно!{S} Чак сам је урез’о у пршуте, а пршути лијепи к’о душа...</p> <p>Удовица га 
то гођ ти срце зажели ти само ишти, к’о у својој кући.</p> <p>И опет се окрену вратима.</p> <p> 
— и ти си ме оставио болесна, па отиш’о у чаршију...{S} Ја пошао за тобом на далек пут, а ти ме 
на.{S} Стрико Васо трчао је и завиривао у све собе.{S} Чак је отварао сандуке, па и у њих завир 
.{S} Други пут дошао би мргодан, пљувао у јаглук и шетао се између клупа, не окрећући се ни на  
н весело подвикну попу, пошто је уљегао у авлију и са слушкињом се најпријатељскије поздравио.  
 — мирно одговори Обрен, који је гледао у тефтер и срачунавао нешто. — Што ћа ми она?</p> <p>—  
а...{S} У соби је сједио стари и гледао у тефтер, из кога је Јока нешто читала, а пред њим су с 
који се бијаше толико збунио и загледао у њу, да није знао који ће филџан прихватити, и није ос 
адио се, само што се нешто више огледао у огледалу, чешљао се мимо обично и фес мало накривио н 
ори бурмутицу, коју је непрестано држао у лијевој руци, и добро потпраши.</p> <p>— Љевше је кад 
 па ћеш добити...</p> <p>Перо је стајао у авлији и гледао по свима прозорима, док је поп ходао  
 говорити!...</p> <p>Кад изненадно, као у преши, уљегоше у авлију и, са ужасном шкрипом и треск 
 што је могла ово <hi>скнадити</hi> као у пјесми.</p> <p>— Ништа нема без женске главе у кући,  
а разговора Перо ништа чуо није.{S} Као у црквеном звонику, тако је у његовој глави звонило, зв 
и мени два форинта, па вади, — рече као у шали.</p> <p>— Ево форинт! — узвикну Перо.</p> <p>— Д 
лика гунгула и зашто све није мирно као у његовој касаби?</p> <p>—Јеси ли ти, Перо? — изненада  
ико пута није похвалио, како је вечерао у својој кући, а пио вино у — Паризу.</p> <p>Наши путни 
ш вина...</p> <p>Иза тога Перо је трчао у механу <pb n="26" /> сваку вече.{S} Није се ни на Јеф 
аршији, опази Данила, гдје се помијешао у гомилу дјечурлије, па се с њима препире и разговара.{ 
а тога дана, а ни преко ноћи, није ишао у механу и спавао је слађе него обично.</p> <p>— Ево ме 
азведри мало.{S} Ни те вечери није ишао у механу.</p> <p>Кад је четврти пут -ступио у попову ав 
ер је кроз кратко вријеме умро. »Отишао у походе покојници« као што сам пред смрт говораше, осм 
руком наслонио на зид и гледа јој право у лице; она оборила главу и чупка ресе на бошчи.</p> <p 
а за крај од прслука и погледа му право у очи.</p> <p>— Ја ћу те нешто крупно запитати, — рече, 
ез икога свога</hi>, као отсјечено дрво у гори, што се каже.{S} Знао је, да више никога код кућ 
 па ипак... ипак је све љепше било него у осталих кућа.</p> <p>— Ево нас! — узвикну Јово, корак 
 распустила по води, издигла бјељу него у лабуда главу, обје руке пружила према њему и зове га  
шима, мирно је спавао.{S} Обучен је био у танке, прљаве гаће и још прљавију кошуљу, коју је раз 
и и разговарати...</p> <p>А Перо је био у великој незгоди.{S} Он сјео близу удовице, сјео управ 
о бојао власти колико поп и који би био у стању са већим страхопоштовањем говорити о њој.</p> < 
мог’о наћи посла?</p> <p>— Опет сам био у хавсу...{S} Обиједили ме, да сам заварао некакву ђево 
Јефтану, који <pb n="76" /> је и сједио у прочељу, пружи је Пери.{S} Перо се и опет застиди и о 
/hi>.{S} Било је часова, кад је долазио у разред весео и расположен.{S} Тада се шалио са дјецом 
хану.</p> <p>Кад је четврти пут -ступио у попову авлију и заискао крштеницу, за мало те није гл 
а сусједским крововима, или је лешкарио у душеку, правећи куглице од хљеба и гађајући њима слик 
e unit="subSection" /> <p>Кад се вратио у хотел, затече Данила, гдје га је и оставио:{S} Сјео н 
д би ме с оном вјенчали, одма би скочио у воду...</p> <p>— Е видите ли ви објешењака! — кроза с 
p>— А што ће ти? — запита мргодно. — Ко у ова доба вади крштеницу?</p> <p>— Треба...{S} Траже м 
 никакав необичан случај.{S} Нити је ко у воду скочио, нити се ко објесио; ни земљотреса, ни ка 
сврнути и зачуђено их погледати. — Како у лијепој, красној, милој и никад незаборављеној вашој  
су позавидили Данилу, када опазише како у хладовини слатко спава.</p> <p>Пошто су изашли из кућ 
је читати и сва слова ишла су му некако у главу.{S} Али даље — ни маћи.{S} Ту се управо десила  
огу кад смо живи! — викну Перо и, онако у свима хаљинама, завали се у кревет.</p> <p>— Фала Бог 
вај доручак, да ћу ја трпити да ми тако у лице говориш...{S} Нисам ја к’о ти мислиш...</p> <p>П 
 когод тако украсио.{S} Разлика је само у томе, што је он имао неколико чворуга и што му је лиц 
/hi></title> и т. д.{S} Излазио је само у <pb n="60" /> магазу младога Јове Перотића, који му ј 
Стаку, а Стака, постиђена, гледаше само у црну земљу и зелену траву.</p> <p>— Сретно! — викну Ј 
истајеш ли ти, да одмах у неђељу пођемо у њих? — запита Перо журно.</p> <p>—- Пристајем.</p> <p 
шири, у лице ме љуби.{S} И кад уљегнемо у собу, а она ми сједне на крило, па ми чупа бркове, љу 
теља и једно момче, да ти се прогостимо у кући два три дана.</p> <p>Старац одскочи корак унатра 
 нама осталим биће лијепо, само кад смо у тебе...{S} Ми смо и са малим задовољни.</p> <p>Стари  
ио и шта се закључило иза ручка, то смо у почетку изнијели.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
ко је вечерао у својој кући, а пио вино у — Паризу.</p> <p>Наши путници одјахаше од коња, ступи 
ви?{S} И зар он није могао лежати мирно у својој соби на своме меканом душеку и спавати, као шт 
дуги разговори испредали су се до касно у ноћ и сви су се растајали задовољни.</p> <p>Најпошље  
па се и он у језеру..{S} Купа се лијепо у хладној, мирисној води, плива и осјећа, како га талас 
S} Рекоше, да ће свакако бити знаменито у роду своме.</p> <pb n="15" /> <p>Када је одрастао и м 
ли му се некако изврну рука, те, мјесто у зид, погоди у главу Јове Перотића.{S} Начини му чвору 
ви лулу и као замисли се.{S} Поче нешто у себи рачунати, погледајући их испод ока, као да би да 
о по новим чакширама.{S} Само је бленуо у њу, бленуо некако тупо, као без памети, и једва се мо 
ва привиђења није било.{S} Сва је ствар у томе, што се драгоцјени Јефтан, нераздјељиви и вјерни 
 био добар, то се баш не може рећи, јер у буквару никако није могао прелистати четврту страницу 
едаше час у једнога, час у другога, час у трећега јарана.</p> <p>— Велите ли ви, браћо, сви, да 
то.{S} Затим гледаше час у једнога, час у другога, час у трећега јарана.</p> <p>— Велите ли ви, 
 му сметале нешто.{S} Затим гледаше час у једнога, час у другога, час у трећега јарана.</p> <p> 
у пунца не долази неуређено.</p> <p>Нос у старога као да дође још дебљи, крњави зуби указаше се 
анила, па у земљу, <pb n="8" /> па опет у Данила.{S} Затим се окрену Обрену.</p> <p>— Нема, нем 
у пет недјеља бријао а шишао се два пут у години, те изгледаше као какав људождер.{S} Он ухвати 
е Перо некако постиђено, окрећући главу у страну да не сретне Јефтанов поглед. — Ко ће ме сад?{ 
} Перо се и опет застиди и окрену главу у страну, као да нешто гледа на зиду.{S} Једини Јово шт 
о него причати.{S} Он, чак, сипа и воду у вино!..{S} Продао лани сељацима вина, па кад су људи  
 у њиховој свађи, као што многи уживају у боју пијеваца.</p> <p>— У читавој твојој фамилији све 
лењаци, па сви пију и задовољно гледају у четири лијепе свирачице, <pb n="24" /> Швабице, што,  
 осијече Бошко, љутит, што га прекидају у ријечи, — и само паметни људи знају, каква је то фајд 
е дугачке, танке, повијене гране купају у води.{S} Испод њихових грана купају се лабудови.{S} Ш 
> земљи и, држећи голему и тешку мотику у рукама, окопавао кукурузе, што их је ту засадио.{S} И 
к, па да иђемо.</p> <p>Перо завуче руку у џеп и крупан новац остави на столу.{S} Не хтједе ни к 
Пристајемо! —викну Перо, пружајући руку у знак да је свршена погодба.</p> <p>— И пет гроша мени 
и, па се не бој.</p> <p>И пружи му руку у опроштај, а Перо је чврсто стиште, стегну и — излети  
/head> <head>Перо Карантан и дружина му у гостима код стрика Васе у селу Галебовцу.</head> <p>В 
Попадија као да се застиди па се окрену у страну и сакри се за мурвово стабло, а поп испусти мо 
 мене је вазда овако. — Затим се окрену у страну и слушаше како вјетар звижди, тресе прозорима, 
оказа прстом на Јефтана, а главу окрену у страну.</p> <p>— Вас ист? —- запита доктор, ступајући 
еноме послужавнику црну кахву, наточену у старе, напукнуте филџане.{S} Ненавикнута, зар, да слу 
јерниче један! — цикну удовица и бризну у плач. — Зато сам те примала?</p> <p>— Па, брате, што  
е.</p> <p>Пред вратима застаде и бризну у плач.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19051 
т баци цјепаницу, сједе на тле и бризну у плач.</p> <pb n="89" /> <p>— А-а знао сам ја, — прому 
атима Јефтанове собе, свом снагом гурну у њих и отвори их.</p> <p>— Извол... — викну, али на по 
<p>Благоју испаде цигар из зуба и прсну у смијех.</p> <p>— Знам шта хоћеш! — викну из свега гла 
а радња и, ступивши у њу, озбиљно пљуну у длане.</p> <p>— Ти не знаш шта радиш...{S} Ја ћу ти к 
а чаше, а Данило, од радости, баци капу у вис и поче поигравати.</p> </div> <div type="chapter" 
 Перо као да клону духом и изгуби вјеру у се.{S} Изгуби и наду, да ће икада у својој кући загрл 
де да пијемо!</p> <p>И силом угура Перу у најближу гостионицу и обори га на столицу.{S} Затим о 
апске маршеве.</p> <p>Јефтан уведе Перу у један кут, у коме их са улице нијесу могли видјети.</ 
та дочекала.</p> <p>У соби сједоше Перу у прочеље, а домаћин и домаћица опколише га са <pb n="1 
адоше.{S} Макар и по врућини, морали су у шетњу.{S} И сви су позавидили Данилу, када опазише ка 
пође... .</p> <p>Читав сахат провели су у савјетовању, док, једва једном, дође и учитељ.{S} Дуг 
оје му се окренули и, очевидно, уживаху у њему.{S} Стара га, од милине, почела и по коси гладит 
p>Игњат излети, носећи дебелу цјепаницу у рукама.</p> <p>— А-а да их гонимо! — викну. — Да гони 
а.</p> <p>— А пристајеш ли ти, да одмах у неђељу пођемо у њих? — запита Перо журно.</p> <p>—- П 
ахну шаком, да Пери намах замрије ријеч у грлу. — Муч’ поганове!{S} Ти си мене шћео преварит’ с 
{S} А моје вино може на изложбу ако ћеш у Стамбол...</p> <p>— А и њој ће бити необично, — опет  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У зору, другога јутра, неко силно удари у собна врата.{ 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У јутру је био љутит, намргођен.{S} Нажуљио леђа, огреб 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У хотелском ходнику затече Данила, гдје стоји трештен п 
{S} Незгоде у полицији.</hi> </head> <p>У гостионици сједио је Перо мрачан и суморан; ћутао је  
вљено узвикну. — Пристајем и ја!</p> <p>У неђељу кренуше обојица удовичиној кући.</p> <p>— Чује 
ја, кад сам таког зета дочекала.</p> <p>У соби сједоше Перу у прочеље, а домаћин и домаћица опк 
чити и бјежати од свега свијета.</p> <p>У исти час му дјевојка поднесе <hi>слатко</hi> под нос. 
рћући се ни на кога, отрча даље.</p> <p>У кући се диже читава узбуна.{S} Стрико Васо трчао је и 
и не проговорише више ни ријечи.</p> <p>У другу недјељу пођоше опет.{S} И удовица и Милка сад с 
ила главу и чупка ресе на бошчи.</p> <p>У Пери заигра срце.{S} Он га притиште објема рукама, а  
е Перо натовари на врат учитељу.</p> <p>У овоме питању Перо се није слагао с њима.{S} Није му б 
ИЋ</p> <p>ЖЕНИДБА ПЕРЕ КАРАНТАНА</p> <p>У МОСТАРУ, 1905.</p> <p>ШТАМПАРСКО УМЈЕТНИЧКИ ЗАВОД ПАХ 
 жене, спавају?{S} Рашта да је Бог њега убио мимо све остале и осудио га на овако тумарање?</p> 
.{S} Рачуна се, да је за кратко вријеме убио осморо пилади, трима псима избио око, а двјема мач 
 како сам се ја оженио, па ме није гром убио, него ми све у реду.{S} Што се и ти не жениш?{S} К 
ружиш...{S} Ако останеш вазда у дућану, убиће те мемла из камена, па ћеш зафатит’ сушицу, па ти 
ју разне швапске маршеве.</p> <p>Јефтан уведе Перу у један кут, у коме их са улице нијесу могли 
сједе за сто и дохвати велики протокол, увезан ваљда прије тридесет година, разасут, излињао, и 
ма, самовање му је постајало све теже и увидио је, да тако више не може издржати.</p> <p>На сам 
 до стола, осмјехкујући се на свакога и увијајући се између солдачких редова, који су је задирк 
је се ни на Јефтана осврћао, нити га је увијек очекивао.{S} Раније је затварао магазу и хитао с 
 греботинама по лицу, а украшавао их је увијек он, не љутећи се, наравно, ако би и њега когод т 
гућству сила, радо ћу <pb n="161" /> се увијек одазвати позивима омладине, — дочека одмах, зава 
— Док је крштеница, имам му рашта ићи и увијек гледати Марушку... ух, моју слатку Марушку!...</ 
е он, — одговори Алекса упорно, потпуно увјерен о неприкосновености свога мишљења. — Стари је о 
као и обично, кад Аћима хоће о нечем да увјери, — Ама ја видим.{S} По јутру познајем дан.{S} И, 
 почеше љубити.{S} А Данило тек се сада увјери да ствар није жалосна и поче се смијати.</p> </d 
ешкаше и пипаше му одијело, ваљда да се увјери: је ли најбоља чоха или није?</p> <p>— А шта ти  
је кад не бије вазда.</p> <p>Кашње се и увјерио о томе.{S} Учитељ је био омањи, сићушан младић, 
, како си ми златан — застења најпошље, уводећи га у собу. — Сретна сам ја, кад сам таког зета  
ст десне руке. — тер сте узели слободу, увредљивими поругами чинити повреду царевима...</p> <pb 
 ти учиш...</p> <p>Домаћица се као нађе увријеђена.</p> <p>— А што га не би учила? — запита. —  
ји, и изађе.{S} Пође главном улицом.{S} Увуче руке у џепове и поче зазјавати, гледајући у велик 
никуд више из овог пакла?</p> <p>Јефтан увуче руке у џепове и поче замишљено ходати око дрвета. 
хитао је попу.{S} Обукао се као и јуче, угладио се, само што се нешто више огледао у огледалу,  
рсна вина.{S} Благоју синуше очи кад га угледа.{S} Наточи у чашу и, са особитим задовољством, п 
S} Једини Јово што исколачи очи, чим је угледа.{S} Загледа се у њу и, док је стајала, није на д 
ледати у очи и лице и... јао... он само угледа дугачки врат своје <hi>суђенице</hi>.</p> <p>Пер 
 А ко ти је то? — запита Перо зачуђено, угледавши крупна, мрка полицајца, <pb n="143" /> гдје с 
 чисто повијају под тежином јој.</p> <p>Угледавши зета она не могаде проговорити.{S} Зину према 
 ње и како се, најпошље, спасао.</p> <p>Угледавши госте, он устаде и зачуђено их посматраше.</p 
стране, надајући се, да ће је сваки час угледати.{S} Узалуд!{S} Вјетар је пиркао и играо се тан 
.{S} Иза њега је ишла попадија, дебела, угојена жена, загрнутих рукава и раздрљених прсију и, н 
е, а на њима се појави главом Благоје и угојени, поштовани <hi>пунац</hi>.</p> <p>— Аха! — викн 
 да просим, — шапну удовици, чим је <hi>уграбио прилику</hi>. — Дош’о сам да ми ти пресудиш...  
, чаше и уједати свирачице.{S} Једну је угризао испод подвољка, гдје је најбјеља, а другој умал 
и...{S} Хајде да пијемо!</p> <p>И силом угура Перу у најближу гостионицу и обори га на столицу. 
S} Ти си вазда говорила, да треба да се уда...{S} Ето ти сад!...{S} Удала се!...</p> <p>Игњат и 
. — Шта би било са женама, да се нијесу удавале?</p> <p>— Ја, — настави Јефтан поносито, спрема 
ри она: — Требам му, па каже: »нећеш се удавати, док сам ја жив...«</p> <p>Слушајући ово, Пери  
треба да се уда...{S} Ето ти сад!...{S} Удала се!...</p> <p>Игњат излети, носећи дебелу цјепани 
“...{S} Но Перо га више није слушао.{S} Удаљена музика као да га је успављивала, те је почео от 
чевом механом, што је непуна два сахата удаљена од касабе, подигли су пријатељи Перини широку < 
ди: оклен пјесма долази?...{S} И опази, удаљену, љепоту-дјевојку, како се купа на валима, на мј 
и у собу? — плану Јефтан, чим се доктор удаљио. — Како си се ти смио усудити, да ми дођеш?</p>  
аче заједно са Данилом!...{S} Није шала удаљити се, сам самцит, толико од куће и доћи у туђ сви 
 жени?...{S} И што да се жени?...{S} Да удара на белај, да троши новце и да својом крвљу храни  
 да ти је купимо, — викну Јефтан жешће, ударајући руком по столу. — Жена је жена!{S} Човјек кад 
<p>— Данас си нешто кршан, — рече Пери, ударајући га јаглуком по образу. — Лијеп си и... некако 
н одвео Јову, душе ми! — кликну Јефтан, ударајући се руком по челу. — То су нас обојица превари 
p> <p>— Па зато је лако, — кликну Јово, ударајући Перу по рамену. — Овђе близу, у селу Галебовц 
це, чија је бјелина, прама сунцу, силно ударала у очи.{S} Поп је био крупна људина, мрка, сунце 
 села.{S} Јак, несносан, загушљив мирис ударао је из испуцале земље и спржене траве и готово их 
 и не дозвољавам — викну, бјешње и поче ударати руком о сто.</p> <p>— А шта не дозвољаваш? — за 
твртак, испети се на комшијски дуд и ту ударати у даску, попут црквених клепетала, те су комшиј 
, брате.{S} Срце ми се стисне и сузе ми ударе на очи, кад погледам све пусто око себе.{S} А у м 
Па, окренувши се Милки, дубоко уздахну, удари се руком у прса и пође.</p> </div> <pb n="57" />  
="10" /> по столу и шкргутну зубима.{S} Удари и други пут и три чаше преврнуше се на столу, а п 
а удари чашом у главу, само малко да га удари, ништа више него да му мозак пролије.</p> <p>— Ни 
же размишљати.{S} И дошло му да Благоја удари чашом у главу, само малко да га удари, ништа више 
p>Јефтан превуче руком преко бркова, па удари по столу.</p> <p>— Не треба толико! — викну. — Ни 
вши се уза зид и као бојећи се да је не удари по глави.</p> <p>Перо уљезе у авлију и, раскорачи 
, ако каткада, леђима или раменом, јаче удари о зид.</p> <p>— А ти си се напио, несрећо, — узви 
 мислиш шта ће бити с нама, ако Јенглез удари на Русију к’о што овђе пише? — запита. — То ти је 
агу.</p> <p>Јефтан га одгурну од себе и удари ногом о тле.</p> <p>— Ти ми се не мијешај у посло 
у Швабицу.</p> <p>А Данило се исправи и удари се у прса.</p> <p>— А мене коњ није мог’о оборити 
</p> <p>Удовица опет измахну јаглуком и удари га по устима.</p> <p>— Људи воле и крави дебљој а 
p>— Фала Богу! — викну обрадован Перо и удари капом о тле. — Бог вас поживио, господине!</p> <p 
осом, страшан као лав афрички.{S} Затим удари шаком <pb n="10" /> по столу и шкргутну зубима.{S 
p> <p>Игњат измахну руком и свом снагом удари се у прса.</p> <p>— А-а утекли су!{S} Утекли! — д 
/> <p>У зору, другога јутра, неко силно удари у собна врата.{S} Врата се отворише и на њима се  
поносито, спремајући се, да и трећи пут удари руком о сто.— Жена нам треба!{S} Није друкчије не 
, — рече. — Овђе је згодније.</p> <p>И, ударивши руком по столу, нареди механџији да донесе вин 
е, — ама тако крупно да би те могла кап ударити кад би изненада чуо.</p> <p>Благоје се укрути к 
 стрикине собе и тада Јово једним јачим ударом отвори врата...{S} У соби је сједио стари и глед 
риближи.</p> <p>— А он ти брани и да се удаш?</p> <p>— Брани, — одговори она: — Требам му, па к 
о ће знати да их, како треба, искриви и удеси?{S} И учитељ му је тукао главом о таблу да боље з 
> <p>— Што мене Бог да казни и да ми је удијели за жену? — јекну жалостивно. — Нијесам ни ја от 
према томе, дужан, бринути се за његову удобност.{S} И Перо се морао мучити као нико његов!...{ 
је љепше обукле и љепше се накитиле.{S} Удовица се чак и карамфилом, иза уха, закитила и лице п 
 вече.{S} А дочекивали су их красно.{S} Удовица, је дочекивала Перу, Милка Обрена, и частили су 
е, нека и Стака пође, — опет ће Јово. — Удовица је, ама без ње и без њезине пјесме све ће бити  
не...</p> <p>— Како кад, — пресијече га удовица оштро. — Младо не умије ни миловати онако, к’о  
p>— Па у мене је вазда лијепо, — дочека удовица весело устајући испред <pb n="54" /> њих и прав 
с побојала многе ђевојке, — брзо дочека удовица <pb n="51" /> и заглади косу на челу. — Какве с 
</p> <p>— Зар данас? — постиђено запита удовица, оборивши очи, и опет се својим раменом ослони  
е хтједе се зауставити, макар што их је удовица задржавала и нудила их још једном кахвом.</p> < 
рече Обрену.</p> <p>— Куда? — уплете се удовица и потрча за њим. — Куда?</p> <p>— Ето нас други 
.</p> <p>— Треба, треба жена, — опет ће удовица, вртећи јаглуком, — ама ти само к’о брату кажем 
отворише врата мале, приземне собице, и удовица и кћи јој Милка поплашено скочише, и, оставивши 
p> <p>У другу недјељу пођоше опет.{S} И удовица и Милка сад су им се надале, па се обје љепше о 
а...</p> <p>— И мени се чини, — потврди удовица и, као нехотице, све се више наслоњаше на раме  
.</p> <p>— Па ожени се болан! — узвикну удовица, нудећи га ракијом. — Ожени се и буди чојек!{S} 
ити?</p> <p>— Невјерниче један! — цикну удовица и бризну у плач. — Зато сам те примала?</p> <p> 
уте, а пршути лијепи к’о душа...</p> <p>Удовица га премјери погледом.</p> <p>— А ти бећар још?{ 
и удовици.— Момци... па дошли...</p> <p>Удовица, хитра и окретна жена, малена, дебељкаста, са п 
>— Да ми даш Милку, — доврши он.</p> <p>Удовица се искриви, поблиједи и испусти ситан; чудноват 
 <p>— А ти дебела! — упаде Перо.</p> <p>Удовица опет измахну јаглуком и удари га по устима.</p> 
ли икаква ђевојка љепша, од наше красне удовице Стаке?</p> <p>— Охо! — викну неко. — То није ни 
ао узгред и не гледајући га. — Ено ти у удовице Стаке шћери Милке.{S} Кажу, да је добра, кршна, 
био у великој незгоди.{S} Он сјео близу удовице, сјео управо тако, да се његово раме чешало о њ 
и... — упаде Перо, сметено се окренувши удовици.— Момци... па дошли...</p> <p>Удовица, хитра и  
ислио женити.</p> <p>— Зап’о сам за око удовици покојног газде Станка, — весело објави он Пери  
 А ја баш хоћу данас да просим, — шапну удовици, чим је <hi>уграбио прилику</hi>. — Дош’о сам д 
три Перина јарана, заједно са учитељем, удовицом Стаком и толиким другима.{S} Сви су нешто међу 
" /> <p>— А оно је ваша слика? — запита удовицу, након дуже почивке.</p> <p>— Наша.</p> <p>— Он 
крило и поче ломити прсте.{S} Осјетивши удовичино раме на своме као да се застиди мало и поче с 
м и ја!</p> <p>У неђељу кренуше обојица удовичиној кући.</p> <p>— Чујеш, ја не знам шта ћу гово 
и мене шћео преварит’ сада, кад хоћу да удомим Мару за судског писара, ти...</p> <p>Перо више н 
е растају са животом...{S} Близу њих се удрвенила некаква стара кљусина, са шиљастим, мршавим к 
отпухнути све, <pb n="103" /> — рече. — Удри ти макар и каме-њима са суха, па си добио.</p> <p> 
но, као у преши, уљегоше у авлију и, са ужасном шкрипом и треском, отворише врата мале, приземн 
живајући у њиховој свађи, као што многи уживају у боју пијеваца.</p> <p>— У читавој твојој фами 
 смјешкајући се гледали су их, необично уживајући у њиховој свађи, као што многи уживају у боју 
ивију жицу, јер он ни у чем није толико уживао, колико кад га човјек понуди чашом добра вина и  
е.{S} Обоје му се окренули и, очевидно, уживаху у њему.{S} Стара га, од милине, почела и по кос 
ци одјахаше од коња, ступише у хотел и, уз мермерне степенице, попеше се до соба, које им <pb n 
вљајући тефтер и прислањајући се леђима уз вреће од пиринча.</p> <p>— Ама крштеница је красна с 
?</p> <p>Па се окрену и опет хитно пође уз чаршију.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Докт 
ош неко.</p> <p>Сви скочише и погледаше уз широку, кривудаву тесту, на којој се, у даљини, изди 
и магазу, те кренуше обојица.{S} Пођоше уз широку чаршију, покрај читава низа затворених и неза 
а може са мном што хоће...{S} Зато ме и уз’о, да му вазда радим...</p> <p>— А стрина?</p> <p>—  
о само ’нако каз’о...{S} Знаш, драго ми уз љуто вино мало слатке пите...</p> <p>Перо Карантан к 
а са страхопоштовањем.</p> <p>— Лани си уз’о товар жита, — говораше стари, ни мало се не обзиру 
Перу.</p> <p>Јефтан се прислони раменом уз прозор и замишљено поче добовати прстима по стаклу.< 
, поче климатати њима.{S} Прислони чело уз прозор, па као да размишљаше нешто...{S} Готово да и 
му снаге.{S} Прислони се <pb n="128" /> уза зид и забленуто поче мјерити Благоја.</p> <p>— Ама  
 се вјенчати.{S} Добра је, златна је, а уза сваку годину носи пет стотина форинти.{S} Педесет г 
е сам...</p> <p>Перо се прислони леђима уза зид и уздахну.</p> <p>— Све ми се чини, да ће ми се 
> <p>Кад су стигли у Хотел, Перо потрча уза степенице, па, сачекавши га <pb n="110" /> пред вра 
 што и по равници корача као да се пење уза степенице, — њему се смрачи пред очима.{S} Поп му с 
Јес’, — једва промуца она шћућуривши се уза зид и као бојећи се да је не удари по глави.</p> <p 
е морао сам ићи, него је, обично, водио уза се још кога, понајвише каква новајлију, који није в 
равињак легао.</p> <p>— Да барем Данило уза ме спава! — прошапта тихо. — Барем би половина буха 
боравити своју <hi>заручницу</hi>...{S} Узалуд!..{S} Мучио се ништа мање, него ли у кући Јовина 
ући се, да ће је сваки час угледати.{S} Узалуд!{S} Вјетар је пиркао и играо се танким завјесама 
 показивали и теглили га за уши и све — узалудно.{S} Мећао је буквар под главу кад је хтио спав 
Жени се, јадан брате, и не губи младост узалудно...</p> <p>— Ама ко ће ме, брате? — питао је Пе 
енада дотрча Данило.{S} Био је узрујан, узбуђен, усплахирен, па још издаљега избуљио очи, раств 
" /> свијетом, — рече Перо, још једнако узбуђен. — Људи се инаде, шћери ашикују с официрима...{ 
трча даље.</p> <p>У кући се диже читава узбуна.{S} Стрико Васо трчао је и завиривао у све собе. 
/p> <p>— Видићемо, — одговори апсанџија узвијајући обрвама. — Овђе може свашта бити и све се мо 
и то, не знаш, — дочека Јован, презриво узвијајући носом. — Што се више види, више се <pb n="96 
авати му брк.{S} А њему драго.{S} Стаде узвијати главом, као мачак кад га милују, и примаче јој 
 пресијече га Перо.</p> <p>— Још има! — узвикну Јефтан јаче. — Само ти слушај мене и немој више 
/p> <p>— У тебе ашикује и шћи и жена! — узвикну Алекса и скочи са столице, подигнувши новине, к 
дно.{S} Русија ће за инад у Цариград! — узвикну Бошко јаче. — Дође она тамо, па шта ће онда?</p 
е.</p> <p>— Аха, нисте нам се надале! — узвикну Обрен, слободно ступајући у <pb n="47" /> собу  
а.</p> <p>— Нек вам је сретно ђечице! — узвикну потресено, као да ће тога часа проплакати. — Бо 
разе.</p> <p>— О Перо мој како си ми! — узвикну на сав глас, да су се многи пролазници морали о 
>— Ти мени рече да сам будала?{S} Ти! — узвикну бијесно. — А зар има више будале од тебе?</p> < 
а празна.</p> <p>— Па ожени се болан! — узвикну удовица, нудећи га ракијом. — Ожени се и буди ч 
а дочека.</p> <p>— Лијепо!{S} Красно! — узвикну. -— То ти је паметна мисао!{S} Ја ћу говорити с 
его у осталих кућа.</p> <p>— Ево нас! — узвикну Јово, коракнувши у широку авлију, испред куће,  
рече као у шали.</p> <p>— Ево форинт! — узвикну Перо.</p> <p>— Два!</p> <p>— Ево два!</p> <p>Пе 
p> <p>— Па што, брате, одма не иштеш! — узвикну Перо, плеснувши рукама. — Што се к’о бајаги сти 
се протезати.</p> <p>— Еј Перо, Перо, — узвикну невесело. — Какав си ми ти домаћин, кад ни слат 
а рукама.</p> <p>— Жениче и невјесто, — узвикну учитељ прије, него су се кола и зауставила и ви 
аше у његово здравље.</p> <p>— Браћо, — узвикну, након дуже почивке, мало вишим, уобљеним, необ 
.</p> <p>— А ти си се напио, несрећо, — узвикну Перо опазивши га. — Док <pb n="151" /> мене биј 
 даје.</p> <p>— Па како ћу јој отић’? — узвикну Перо готово очајнички. — Не могу ја узети ђевој 
 <p>— Па зар да нам друг умре у путу? — узвикну Перо готово декламујући. — Зар он да умре?{S} Н 
p> <p>— Ух, ух, брате, млада и лијепа — узвикну Перо одушевљено и затапша рукама. — Ух, ух, бра 
обе.</p> <p>— Кршна ђевојка! — нехотице узвикну Јово, натуривши фес на чело. — Кршна!</p> <p>Ст 
 пута честитам, — обрадован и раздраган узвикну Перо.— То је љуцки и, што се рекне, човјечански 
>— Онда је погодба готова! — одушевљено узвикну. — Пристајем и ја!</p> <p>У неђељу кренуше обој 
познати некаква кола.</p> <p>— Он је! — узвикнуше.</p> <p>— Није!</p> <p>— Јес’, — дочека Јово  
више и знам...</p> <p>Уједанпут обојица узвикнуше.{S} Перин коњ хтио да изведе нову мајсторију  
тан, охрабрен, поглади се по брковима и узвиси глас:</p> <p>— Него ако си ти чојек, нађи какву  
се.</p> <p>— Па то је лахко, — рече као узгред и не гледајући га. — Ено ти у удовице Стаке шћер 
 зуби указаше се.{S} Он испусти некакав уздах и, прије него што је Перо могао што изговорити, з 
огледа у небо и испусти један мученички уздах:</p> <p>— Тако ти је то, брате, кад нема женске г 
не испусти какав непристојан усклик или уздах.</p> <p>— Маро, дијете, — рече јој поп пишући крш 
 Перо, сад те по готову неће никаква! — уздахну огледајући се у огледалу. — Хајде, кукавче црни 
лико конака.</p> <p>— То је необично, — уздахну стара, отирући се јаглуком око уста. — Како <pb 
</hi>...</p> <p>— Он је зао?</p> <p>Она уздахну, а не одговори ништа.</p> <p>— Мучи ли те? запи 
она тамо, па шта ће онда?</p> <p>Алекса уздахну.</p> <p>— Шта ће? — запита тужно. — Превариће њ 
p> <p>Перо се прислони леђима уза зид и уздахну.</p> <p>— Све ми се чини, да ће ми се некаква н 
 пјеше ићи?</p> <p>Данило обори главу и уздахну.{S} Сад се тек сјети, како је лијепо било сједи 
и, не знам, — одговори Перо и мученички уздахну. — Кажу да сам испросио, а ја не знам.{S} Хоћах 
?</p> <p>Па, окренувши се Милки, дубоко уздахну, удари се руком у прса и пође.</p> </div> <pb n 
чојек свачем научи.</p> <p>Стари дубоко уздахну.</p> <p>— Па... хајдете у кућу, — рече. — Хајде 
вина?</p> <p>— Јок.</p> <p>Стари дубоко уздахну.</p> <p>— Штета, — рече, — црна штета!..{S} Да  
? — запита.</p> <p>— Јес’, — упаде Перо уздахнувши. — Тешко је то, кад нема женске главе у кући 
ркове.{S} Није хтио ни пити.{S} Само је уздисао, дизао главу и њушкао по ваздуху, као да још је 
се Перо Обрену, након пуна два мјесеца, уздишући и преврћући очима као рањеник. — У кући ми ниш 
ше из авлије, а за њима крену и Данило, уздишући и стењући под пртљагом...</p> </div> <div type 
 тупо, као без памети, и једва се могао уздржати, да не испусти какав непристојан усклик или уз 
може живити, а без жене може.</p> <p>Па узе ствари и поче их савијати и уређивати.{S} И што је  
се окреће око себе и стење.{S} Најпошље узе некакву излизану четицу и поче га чистити.{S} И раз 
У мене је све овдје записано! — викну и узе чашу вина. — Драги жениче и невјесто! — дрекну из с 
и и туговати...</p> <pb n="130" /> <p>И узе га под руку и силом поведе у гостионицу.</p> </div> 
 — повикаше сви у један глас.</p> <p>Он узе чашу и наточи је.</p> <p>— Онда... онда... — поче о 
обро притврдио науку, — како Аћим рече, узевши га себи у радњу. — То му сад нико не може ишћера 
— Па и нека сте ми дошли, — живо дочека узевши их за руке и нудећи их да сједну. — Нама је то д 
и глас и кажипрст десне руке. — тер сте узели слободу, увредљивими поругами чинити повреду царе 
доставе неизоставно.{S} Ви сте си синоћ узели слободу, да на јавноме, позору изложеноме, мјесту 
рски, устакао велике наочари на нос, па узео подеране новине и, мичући губицама попут зеца, пол 
 па вазда купујем нове.{S} Ономадне сам узео једну и платио за њу петнес’ гроша.{S} Питам: може 
ице.{S} Богата је, па треба слушати.{S} Узети жену са миразом значи драговољно се продати у роп 
кну Перо готово очајнички. — Не могу ја узети ђевојку а да је не видим.</p> <p>Обрен гурну мачк 
прстима по столу, као да би и сада хтио узети филџан.</p> <p>Други дан, у само свануће, похитао 
, ви ме проћерујете, ви ћете ми и главу узети!..</p> <p>Стари погледа у Благоја, а Благоје у ст 
треба што из Карађорђева времена, ја ћу узети пушку јали хаљину, а нећу жену.</p> <p>Па, окрену 
ревну, па Бог даде те ме проћераше и не узех је.{S} Бојим се само да ме не уфате, јер су ми зап 
 и учитељева.</p> <p>Сви се сложише.{S} Узеше дивит и хартије, те заједнички написаше учитељу п 
p>— Жени се, — савјетовао га је поново, узимајући га испод руке. — Жени се, јадан брате, и не г 
е груди горе топлом љубављу према вама, узимамо учешћа у вашем весељу и ступамо пред вас, да ва 
вари, ти пртљагу, а њима остави да сами узјашу.</p> <p>Коњи, чим кренуше, као да осјетише несиг 
 себе.{S} Дошло му бијаше да устане, да узме столицу, па да добро изудара и <hi>пунца</hi> и <h 
ците и ви коју.</p> <p>— Прво: треба да узме жену с миразом, — дочека Обрен у пола пјевајући, к 
Ожени се и буди чојек!{S} Само пази: не узми младо ни лудо.{S} То ти и опет велим к’о брату.</p 
само к’о брату кажем: отвори очи, па не узми младо ни лудо, него сабраније и паметније...{S} Мл 
и знала!</p> <p>— Нисам, — одговори она узмичући главом. — Оклен би ја знала?</p> <p>— Јеси...{ 
p> <p>Изненада дотрча Данило.{S} Био је узрујан, узбуђен, усплахирен, па још издаљега избуљио о 
да покаже, е немају ништа видјети...{S} Уједанпут испусти чудан крик.{S} Брада му заигра, на че 
 извади и он јаглук и поче трти нос.{S} Уједанпут, као да се присјети нечему, окрену се и пође  
— Ни цару ја то не дозвољаваМ! — дрекну уједанпут и скочи иза стола оборивши три столице.{S} Пр 
више виђео, па највише и знам...</p> <p>Уједанпут обојица узвикнуше.{S} Перин коњ хтио да извед 
рије, поче лупати боце, прозоре, чаше и уједати свирачице.{S} Једну је угризао испод подвољка,  
ао се по руци, а бухе га ишарале својим уједима.{S} У љутини ошамарио је Данила, а опсовао и Јо 
, кога он од милоште прозва Данилом.{S} Уједно одлучи и то, да, први пут пошље смрти родитеља,  
остави.{S} Некаква нарумењена усиђелица указа се пред њим и, љубазно се осмјехујући, показа му  
рога као да дође још дебљи, крњави зуби указаше се.{S} Он испусти некакав уздах и, прије него ш 
 мјесту...</p> <p>Пред њима се, одиста, указивала нешто љепша, плочом покривена кућа...{S} Са л 
/p> <p>— Ово ти је зет, — упаде Благоје указујући на Перу. — Он је и закаснио док се уредио, је 
исам ја к’о ти мислиш...</p> <p>Перо се укипи.</p> <p>— А шта сам ти ружно рек’о? — запита зачу 
т изгубио.{S} И другови га оставише.{S} Уклањали су се од њега и сакривали свуда (Обрен се сакр 
је рјеђе, то је слађе!</p> <p>Стрина се уклони и све их пропусти у собу.{S} Само слуга Данило ш 
и. — Во ист полесно?</p> <p>Перо нијем, укочен, не одговори ништа.{S} Само показа прстом на Јеф 
и, па је гурну лактом у прса.{S} Она га укочено погледа, а послужавник јој испаде из руке.{S} И 
етно да се ја женим? — запита и опет се укочи као да се слика.</p> <pb n="12" /> <p>— Велимо, — 
 држећи у руци овећу чашу препуну вина, укочио се и издигао главу на више, као да се слика.{S}  
..</p> <p>И стаде.</p> <p>Стадоше сви и укочише се.</p> <p>Почеше забленуто гледати један у дру 
епавицама, што вјечито трепећу, стао је украј стола, држећи у руци овећу чашу препуну вина, уко 
и се, наравно, ако би и њега когод тако украсио.{S} Разлика је само у томе, што је он имао неко 
а глави и силним греботинама по лицу, а украшавао их је увијек он, не љутећи се, наравно, ако б 
етко које комшијско дијете да није било украшено чворугом на глави и силним греботинама по лицу 
 кад би изненада чуо.</p> <p>Благоје се укрути као војник и салутира.</p> <p>— <foreign xml:lan 
и теби, Обрене, крштеница? — запита га, улазећи у дућан, јер није знао чиме би паметнијим почео 
 и не износи ништа, — шапну стари жени, улазећи за њима. — Видиш, да их је пуно!</p> <p>— А ках 
нац</hi>.</p> <p>— Аха! — викну Благоје улазећи у собу и тарући крупан зној са чела.</p> <p>— Ј 
>— Ама јесам ли ја казао, да ми нико не улази у собу? — плану Јефтан, чим се доктор удаљио. — К 
д излазити.{S} Каз’о је и да му нико не улази.</p> <p>— Ни ја? — отегну Перо.</p> <p>— Ни ти.</ 
тно пође кући.{S} Брзо, као на крилима, улети у своју собу, дохвати из једнога ћошка нове чакши 
ан уведе Перу у један кут, у коме их са улице нијесу могли видјети.</p> <p>— Овђе ћемо ми, — ре 
о се мијешати са осталом дјечурлијом на улици, постао је за кратко вријеме врло славан.{S} Прос 
дају руменији, и изађе.{S} Пође главном улицом.{S} Увуче руке у џепове и поче зазјавати, гледај 
орацима, као да га когод гони, изађе на улицу.</p> <p>Отада су учестали ићи.{S} Перо је <pb n=" 
су се, друго јутро, састали и изашли на улицу. — Ја још ни једне нијесам виђео.</p> <pb n="122" 
ти? — Ако има муштерија у вашој касаби, улови ми кога.{S} Кажи, нек се од мене не боји пријевар 
 зној са чела.</p> <p>— Једва га једном уловисмо.{S} Ево нам га!</p> <p>— Ево га! — потврди и с 
адо дјевојче.{S} Носила је на простоме, улупљеноме послужавнику црну кахву, наточену у старе, н 
јутрадан весело подвикну попу, пошто је уљегао у авлију и са слушкињом се најпријатељскије позд 
 <p>Перо не одговори.{S} Пропусти га да уљегне у кућу, а он стаде под дуд.{S} Ту, поред Данила, 
 па руке шири, у лице ме љуби.{S} И кад уљегнемо у собу, а она ми сједне на крило, па ми чупа б 
!...</p> <p>Кад изненадно, као у преши, уљегоше у авлију и, са ужасном шкрипом и треском, отвор 
ало се двоје свињчади.</p> <p>Из авлије уљегоше, кроз ониска врата, у мрачну кућу, која, и ако  
 и одахнути мало.{S} Ипак стегну срце и уљезе.{S} У први мах готово није могао ни распознати љу 
ећи капу под пазухом, скрушен и понизан уљезе у собу.{S} Комесар, дебељкаст, мргодан човјек, са 
чно огрнут <hi>иберцигером</hi>, лагано уљезе у собу, и поздравивши све, сједе У крај.</p> <p>— 
се да је не удари по глави.</p> <p>Перо уљезе у авлију и, раскорачивши се на широко, погледом п 
дма ћемо је испросити, па нека у касабу уљезе к’о твоја невјеста...{S} Брука би била, да уљезем 
 твоја невјеста...{S} Брука би била, да уљеземо без <hi>младе</hi>!..{S} Данас ћемо и у цркву и 
а њима и закључавајући их. — Само да ја умакнем комесару, а ви гоните колико хоћете.</p> <p>Па  
/p> <p>Јефтану сину лице и, од радости, умало га не загрли.</p> <p>— А хоћеш ли да те ја куртал 
икну Јефтан и снажно му стеже прсте, да умало није јаукнуо.</p> <p>— Нијесам се оженио, — засте 
од подвољка, гдје је најбјеља, а другој умало није нос откинуо.{S} И све живо поче бјежати од њ 
н особитим мајстором, да га свакодневно умањује.{S} Он није имао радње, нити је налазио за вриј 
— Али, као да се нечега сјети, бржебоље умекша глас и настави љубазније: — Ех, кад хоће власт,  
ема шакама протра се по лицу, као да се умива. — Ти си зар?</p> <p>— А како си? — запита Јово п 
</p> <p>Перо поче трљати руке као да их умива.</p> <p>— Па, размишљајте ви, брате, — рече. — Ја 
буњено се осврћући.</p> <p>Поп се окани умивања, па, онако мокар, пустивши да му се вода циједи 
п, који тек што бијаше устао и почео се умивати, а полијејевала му лијепа Мара, обучена у лахке 
 пресијече га удовица оштро. — Младо не умије ни миловати онако, к’о што зна старије...</p> <p> 
дом и српски род.{S} Живили!</p> <p>— Е умијеш га, учитељу, говорити к’о нико, — рече Јефтан по 
ојек паметан, школован, учен, па знаш и умијеш...{S} И како би било да прође ово весеље без теб 
 <p>— Невјешто ли ти лажеш, мој Перо, — умијеша се Благоје и стаде између њих. — Зашто ће тебе  
.</p> <p>— Јок!{S} Јок! — повика Обрен, умијешавши се међу њих и хватајући Јефтана за рукав. —  
си, из даљега, некакву пјесму, звонку и умиљату, што попут славујске трепери у ноћи, а у пјесми 
 у тешки, топли јорган, дотле се Перо и умио и кренуо низ чаршију, тражећи да се упозна ма с ки 
а неко зове, зове га по имену и каже да умире за њим...{S} Он размахну рукама <pb n="142" /> и  
није било.</p> <p>Три или четири шибања умирише Перу.{S} Волио је, додуше, да проведе још какву 
</p> <p>— Па и не треба, — дочека Обрен умирујући га. — Ја сам то само ’нако каз’о...{S} Знаш,  
у кући.</p> <p>Од тога дана и опет поче умјереније живити.{S} Затвори се у собу и поче читати < 
нов чинио му се смишљен <pb n="23" /> и умјестан и, што је главно, искрен и пријатељски.</p> <p 
> <p>У МОСТАРУ, 1905.</p> <p>ШТАМПАРСКО УМЈЕТНИЧКИ ЗАВОД ПАХЕРА И КИСИЋА.</p> </div> <pb n="2"  
— Ево га! — потврди и стари, дахћући од умора. — А ђе си ти био? — запита, затим, Перу, мргодећ 
бојица и гледали се тупим, безизразним, умореним погледом.</p> <p>Изненада дотрча Данило.{S} Би 
д спавају, —- одговори Благоје мирно. — Уморне па се одмарају.</p> <p>— А синоћ?</p> <p>— Синоћ 
сти разастријеше сламу по соби и, онако уморни, поваљаше се по њојзи.{S} Управо на слами је леж 
е до Пере, поче га миловати по образу и умотавати му брк.{S} А њему драго.{S} Стаде узвијати гл 
тан још слатко спавао на своме кревету, умотан са врх главе до на дно нога у тешки, топли јорга 
ну Перо готово декламујући. — Зар он да умре?{S} Несретниче, зар нијеси могао одма да нађеш док 
 <p>— Није.</p> <p>— Па зар да нам друг умре у путу? — узвикну Перо готово декламујући. — Зар о 
ко бегенише.{S} Мрко је и лијепо, па да умреш кад попијеш чашу...</p> <p>— Красно вино! — потвр 
добро ли ми дође!{S} Е чисто ти хтједох умријети у овој гунгули.</p> <p>Благоје застаде и запла 
а ми донесе вина и протра ме по прсима, умро бих...{S} Ето, није се имала, јадница, када ни обу 
ста разлога, јер је кроз кратко вријеме умро. »Отишао у походе покојници« као што сам пред смрт 
кроз риједак, јасенов гај, у село...{S} Унаоколо све мртво!...{S} Прашљиво, пепељасто лишће опу 
ли ићи.{S} Перо је <pb n="53" /> Обрену унапријед плаћао сапутнину и звао га готово сваку вече. 
а три дана.</p> <p>Старац одскочи корак унатраг и раствори уста, као да ће прогутати некога.{S} 
 <p>Стари се одуприје рукама о кукове и унесе му се у лице.</p> <p>— А вјенчање? — запита. — Ка 
омаде.</p> <p>— А што кукаш? — дрекну и унесе му се у лице. — Ево, како сам се ја оженио, па ме 
еднако осјећа онај мирис што га је Мара унијела у собу, <pb n="37" /> и пипао је прстима по сто 
 Мара, лијепа и мила и, као да је собом унијела читаве руковијети босиока и јоргована, тако се  
јом, што су дошла да слушају музику.{S} Унутра опет све пуно.{S} За свима столовима засјели под 
кривен за вратима и све слушао, провири унутра.{S} Сад је, као за параду, био обучен у старе, ш 
 А? — блесасто блекну глава, провиривши унутра.</p> <p>— Данило, синко, — поче Перо благим, очи 
звикну, након дуже почивке, мало вишим, уобљеним, необичнијим гласом, каквим се обично здравице 
те, браћо, — поче Јефтан озбиљно, малко уобљеним гласом, — да је у нас адет, да свачије сватове 
 велите људи? — запита први Јефтан мало уобљеним, свечанијим гласом, гледајући по јаранима.</p> 
ило прели му се лицем...{S} И за час се уозбиљи и обледени опет.</p> <p>— А?...{S} А то су ти п 
ваља!</p> <p>— Добро, осијече Благоје и уозбиљи се. — Љубица је кршна, добра и носи ти пет хиља 
рат...</p> <p>— Жао ми је, — рече Јово, уозбиљивши се. — А мени је добро!...{S} И здравља и пар 
ах стишавао и, положивши руке на клупу, уозбиљио се као какав старац.</p> <p>Кроз годину -дана  
туре требају, — бржебоље <pb n="158" /> упаде Обрен. — Њих треба напунити вином и понијети за п 
о до куге!</p> <p>— Куда ћеш их гонит’? упаде стари жешће. — Гонио би и ја, ама су далеко измак 
е иглама хране.</p> <p>— А ти дебела! — упаде Перо.</p> <p>Удовица опет измахну јаглуком и удар 
ос’о...</p> <p>— Што крупњи, бољи је! — упаде Благоје смијешећи се. — Ама само немој радит’ без 
коња.</p> <p>— А нама требају четири! — упаде Перо живо. — Четврти за пртљагу.</p> <p>Јефтан га 
p>— Полахко, полахко, не вичи толико! — упаде преплашени Перо, дајући му знак и рукама и очима  
но без жене? — запита.</p> <p>— Јес’, — упаде Перо уздахнувши. — Тешко је то, кад нема женске г 
"127" /> <p>— Ама ја се зажелио куће, — упаде Данило.</p> <p>— Вратићеш се.</p> <p>Данило се по 
обе и душеци и све.</p> <p>— Фала ти, — упаде Јово обрадован. — То сам и мислио.</p> <p>— Ама у 
 ми то?</p> <p>— Требаће, требаће ти, — упаде Перо каскајући за њим. — Ја ћу је извадити, а ја  
>— Немојте се правдати и испричавати, — упаде комесар важно. — Ја знам све вас, све Влахе...{S} 
</p> <p>— Па лијепо; њу ћу и тражити, — упаде Перо сасвим озбиљно. — Ако је лијепа, одмах ће би 
еро одмах.</p> <p>— А ја се не бојим, — упаде Јово ватрено. — Ако буде све к’о што сам намислио 
листове...</p> <p>— То је давно било, — упаде Перо брзо, два пута се поклонивши до земље. — Онд 
одавно чекам.</p> <p>— Ово ти је зет, — упаде Благоје указујући на Перу. — Он је и закаснио док 
оштена ствар...</p> <p>— Коњ је плах, — упаде Јован, — па му драго да поскочи, драго...</p> <p> 
p> <p>— Ама побиће се, ако Бога знаш, — упаде Перо. — Зар им не видиш столице у рукама?</p> <p> 
 кахву.</p> <p>— Знаш... к’о момци... — упаде Перо, сметено се окренувши удовици.— Момци... па  
 и...</p> <p>— А која ли му је млада? — упаде Обрен.</p> <p>— Нас се не тиче која је ни чија је 
— додаде мало тише.</p> <p>— Који ће? — упаде Обрен брзо. — Ко то може?</p> <p>Данило, који је  
е, јесам ли ја крив што сам несретан? — упаде Перо снуждено. — Несретан се родио, несретно живи 
> <p>— А и њој ће бити необично, — опет упаде домаћица још се ближе примичући Пери и милујући г 
 одговора није могао смислити и овај му упали да не може боље.{S} Да тако није казао, поп му не 
и учитељ.{S} Дугуљаст, болешљив младић, упалих прсију и уских, кукастих рамена, вјечно огрнут < 
, и избацујући шале, које се у књиге не уписују.{S} На другој страни препирала се једна баба са 
е него први пут прими Перу.</p> <p>— На упит о вашој ћудоредности, добио сам двојбен одговор, — 
 <p>— Нећеш га, зар, дат’ на занат? — — упита Аћим мекше.</p> <p>— Јок.{S} Послаћемо га у школу 
уди се.</p> <p>— Фала Богу, —- промрмља уплашени Данило, који је стајао поред постеље. — Фала Б 
ли поп код куће? — некако сурово запита уплашену слушкињу, кад стиже до попових врата и снажно  
нова?</p> <p>— Његова, његова сам ја! — уплете се Милка, хватајући Обрена испод руке и смијешећ 
е...</p> <p>— Ја би замолио још кога, — уплете се Обрен, који је и сам волио здравице држати. — 
та, по форинта...</p> <p>— Није пуно, — уплете се Перо и стаде међу њих. — Није пуно, само кад  
ајдемо, — рече Обрену.</p> <p>— Куда? — уплете се удовица и потрча за њим. — Куда?</p> <p>— Ето 
је нама фајда, кад се бију на страни? — уплете се Перо.</p> <p>— Фајда је, — осијече Бошко, љут 
p>— ...и мати је ашиковала, — поново се уплете онај из гомиле.</p> <p>— ...и мати ти је ашикова 
мио и кренуо низ чаршију, тражећи да се упозна ма с киме и да се распита за П-ске дјевојке.{S}  
че једне вечери Пери, пошто су се боље’ упознали. — Хајде.</p> <p>— А ђе ћу? — запита Перо, гле 
p> <p>Због тога је приступио и Пери.{S} Упознао се с њиме, нашалио се и почео му сједити у мага 
ља да га хвали.</p> <p>Негдје у то доба упознао се Перо са Јефтаном Мргудићем, првим својим јар 
о Карантан, с којим сам вас рад поближе упознати, родио се љета господња не знам кога, али свак 
ру да проси дјевојку.{S} Управо сте ово упорабили...</p> <p>Перо се сјети свега што је синоћ Бл 
p> <p>— Превариће он, — одговори Алекса упорно, потпуно увјерен о неприкосновености свога мишље 
/> троножне столице, које обично сељаци употребљавају, и разгледали су собу, у којој није било  
ша...{S} Нећу га, зар, ја учити како ће управљати женом, к’о што га ти учиш...</p> <p>Домаћица  
у и ноге, поклецнуше кољена и он сједе, управо паде на столицу...{S} Свијест му се поче мрачити 
 онако уморни, поваљаше се по њојзи.{S} Управо на слами је лежао сам Перо, јер је Јово одмах за 
звољавате ни цару да проси дјевојку.{S} Управо сте ово упорабили...</p> <p>Перо се сјети свега  
нешто, али говорити није знао.{S} Он је управо имао неки свој језик, у коме је било помијешано  
 лијепо нашљество.{S} Због нашљества се управо и прочуо и био је, од свих касабалија, једноглас 
оја му се склизну низ нос и заустави се управо на брковима.{S} Јефтан Мргудић устаде, љуљајући  
 главу.{S} Али даље — ни маћи.{S} Ту се управо десила слова Ц, Ф и Ћ и то га је бунило.{S} Изго 
 разреда свршио је са довољним успјехом управо за осам година.</p> <p>— Добро притврдио науку,  
незгоди.{S} Он сјео близу удовице, сјео управо тако, да се његово раме чешало о њезино и, гледа 
о обично заплаче свако дијете.{S} То му управо, није ни падало на памет, пошто је на свијет изи 
о средини, пустивши да му два бича пану управо по обрвама, заглади солуфе, уфитиљи бркове, ушти 
мо преврну очима и, савијен као гудало, упрашен, диже се са земље.</p> <p>— Што се не чуваш? —  
е...{S} Ипак не одговори ништа.{S} Само упрти пртљагу и пође пред њима, да их води Јовановој ку 
њим коњем.{S} Обојица задуханили, па се упустили у разговор:</p> <p>— Благо теби, свијета ћеш в 
 много свиђала и, не размишљајући дуго, упути се њојзи.</p> <p>Ступивши на врата механска, заст 
 тако освети.{S} Затим сиђе на авлију и упути се дуду, испод кога су Данило и Игњат слатко спав 
гим путем, а не оним којим су дошли.{S} Упутише се чопору ниских, сеоских кућа, испред којих се 
ицама, сједили старији људи и жене, и — упутише се механи.{S} Око механских врата дизала се гра 
ни!</p> <p>Перо се пусти.{S} Обојица се упутише некаквим уским и прљавим сокацима, прођоше кроз 
каква познаника одмара, а они се полако упутише уском путањом, која је водила кроз риједак, јас 
би хотио«...{S} Писмо послаше у механу, упућујући момче, да ће га ту <hi>сигурно</hi> наћи.</p> 
— То би било најпаметније, што си досад урадио.{S} Мало што паметно радиш, ама то ваља!...{S} И 
ка.{S} И обично се заклињао, да ће бити уредан.{S} Заклињао се и да ће претрести и уредити кућу 
 који му је давао књиге.</p> <p>Као <hi>уредан</hi> човјек најпошље одлучи да набави једнога сл 
има.</p> <p>— Добро, брате.{S} Баш ти и уреди, — рече. — Кад нема Јефтана уређуј ми ти.{S} Вјер 
женске главе у кући...{S} Нема ко да ми уреди; нема ми ко ни кошуље прати, па вазда купујем нов 
Него, ако хоћеш, остави све мени, па да уредим.{S} Ако је не видиш сад, виђећеш пошље, па доста 
ет пође да га љуби. — Ти си ми рек’о да уредим и ја сам све уредио.{S} Имаш пунца газду, пуницу 
9" /> и видиш ђевојку.{S} Лијепо све да уредимо, па одма сјутра на вјенчање.</p> <p>Перо га пог 
— Ти си ми рек’о да уредим и ја сам све уредио.{S} Имаш пунца газду, пуницу газдиницу, ђевојку  
јући на Перу. — Он је и закаснио док се уредио, јер се у пунца не долази неуређено.</p> <p>Нос  
. — Како то?</p> <p>— Па испросио сам и уредио све, — викну Благоје весело и опет пође да га љу 
ко из гомиле.</p> <p>— ...своју би кућу уредио! — дрекну Бошко јаче. — И не би... не би...</p>  
и би... ти би...</p> <p>— ...своју кућу уредио, — дочека неко из гомиле.</p> <p>— ...своју би к 
јући их. — Погођено је!...{S} Сад ћу ја уредити и извести коње!</p> <p>— Данас ће бит’ пасја вр 
мо мени пусти!{S} Ти знаш, да ћу ја све уредити к’о што ваља.</p> <p>— Ама ја хоћу да видим, —  
дан.{S} Заклињао се и да ће претрести и уредити кућу и све ствари по њој, раштркане и разбацане 
titlepage"> <p>„МАЛА БИБЛИОТЕКА“</p> <p>УРЕДНИК: РИСТО КИСИЋ.</p> <p>ВЛАСНИК: ИЗДАВАЧКА КЊИЖАРН 
та као барјачићи.{S} Све лијепо, чисто, уређено, »све пјева« како рече Јефтан!{S} А најљепша и  
> <p>Па узе ствари и поче их савијати и уређивати.{S} И што је више савијао, све му на срцу лак 
еда на њу, него се одмах поче чистити и уређивати.{S} Очешља се лијепо и раздијели <pb n="114"  
 ти и уреди, — рече. — Кад нема Јефтана уређуј ми ти.{S} Вјерујем ти к’о оцу своме...</p> <mile 
 И била ми је драга пуно!{S} Чак сам је урез’о у пршуте, а пршути лијепи к’о душа...</p> <p>Удо 
орао се одржати и сви јарани опет се, у уречено доба, нађоше у Периној соби.{S} Пред њима је ст 
 кахвом, ракијом, духаном, гурабијама и урмашицама, низ које се циједио мед.{S} И дуги разговор 
Данило не остави.{S} Некаква нарумењена усиђелица указа се пред њим и, љубазно се осмјехујући,  
вим бачвама одма се вино поквари, па се усирћети, па не ваља ништа...{S} А у мене све чисто...< 
е пусти.{S} Обојица се упутише некаквим уским и прљавим сокацима, прођоше кроз двије-три авлије 
уљаст, болешљив младић, упалих прсију и уских, кукастих рамена, вјечно огрнут <hi>иберцигером</ 
држати, да не испусти какав непристојан усклик или уздах.</p> <p>— Маро, дијете, — рече јој поп 
и љубити.</p> <p>— Тако, брате, тако! — ускликну са неким заносом. — Сједницу, па да гласамо.{S 
еница злати у боци. — Лијепо, лијепо! — ускликну још једном отресајући снијег са хаљина, трљају 
у, испред куће, ограђену са свих страна уском сухозидицом. — Ту смо!</p> <p>По авлији, нарочито 
знаника одмара, а они се полако упутише уском путањом, која је водила кроз риједак, јасенов гај 
оруга и што му је лице било ишарано као ускршње јаје.{S} Ипак му је нос највише страдао и вјечи 
S} Ја само дочекујем странце и чиним им услуге... <pb n="120" /> Ћара никаква не тражим, нити м 
имити на ћилиму.{S} Очи му се помутише, усне поблиједеше, коса се накостријеши.{S} Поплашено по 
грђе.</p> <p>Љубица!</p> <p>Перо напући усне и цмокну њима као да се љуби с киме.</p> <p>— Ох,  
ао јаре када га ухвате.{S} Објеси горњу усну, те му кукасти нос готово до браде доприје.{S} Иза 
еша се мало и хотимично се растресе над успаваним Јефтаном, да коју буху стресе на њега и да му 
 слушао.{S} Удаљена музика као да га је успављивала, те је почео отезати трепавицама и страшно  
ију, крњавих зуба (због чега је вазда и успијала губицама) смјежуране коже, набијељена, помоли  
<p>Четири разреда свршио је са довољним успјехом управо за осам година.</p> <p>— Добро притврди 
 главу и спремао се да пође некуда, кад усплахирани Перо утрча у собу и још са врата повика:</p 
рча Данило.{S} Био је узрујан, узбуђен, усплахирен, па још издаљега избуљио очи, растворио уста 
епаде и Благоја и остале госте, који га усплахирено погледаше. — Не дозвољавам и не дозвољавам  
ат као да не чу добро.{S} Метну прст на уста и издиже обрве.</p> <pb n="79" /> <p>— Стрико зна  
Старац одскочи корак унатраг и раствори уста, као да ће прогутати некога.{S} Лако бљедило прели 
 па још издаљега избуљио очи, растворио уста и махао рукама као да ће полетити.</p> <p>— Нема Т 
 уздахну стара, отирући се јаглуком око уста. — Како <pb n="136" /> ћу ја да своје дијете не ви 
колише га.{S} Јово се саге и примаче му уста ушима.</p> <p>— Еј стрико!— зовну га. — Стрико!</p 
јечи застаде и остаде онако растворених уста, блесасто гледајући у собу.{S} Зину и доктор.{S} Д 
 <p>Старац се дохвати руком за стабло и устаде.{S} Лице као да му се одмах разведри.</p> <p>— П 
а је био сасвим и заборавио и, кад овај устаде пружајући му крштеницу, зачуђено га погледа и ка 
! — прогунђа стари мрштећи се.{S} Затим устаде и, испод ока, погледа госте. — А што ви још не ш 
шље, спасао.</p> <p>Угледавши госте, он устаде и зачуђено их посматраше.</p> <pb n="78" /> <p>А 
усрет...</p> <p>— Хоћемо!..</p> <p>Јово устаде и даде Јефтану знак, да и он жели говорити.{S} Ј 
е управо на брковима.{S} Јефтан Мргудић устаде, љуљајући се и тетурајући, хтједе бацити чашу, а 
ажим жену.</p> <p>— Живиооо!</p> <p>Сви устадоше иза стола.{S} Загрлише се и почеше љубити, као 
, нећете ми барем сметати...</p> <p>Сви устадоше.{S} Макар и по врућини, морали су у шетњу.{S}  
>— Ако хоћеш хајдемо! — окоси се Јефтан устајући.</p> <p>— Ама ја велим: ја ћу само мало, — опе 
о наш друг Перо Карантан, — поче Јефтан устајући са столице и исправљајући се. — Ми <pb n="160" 
е вазда лијепо, — дочека удовица весело устајући испред <pb n="54" /> њих и правећи им мјесто.  
 сто, а други прекрстио ноге по турски, устакао велике наочари на нос, па узео подеране новине  
тек’о све што имам онда, кад је био наш устанак.{S} И ја и <pb n="102" /> Алекса (ту показа рук 
 је све око себе.{S} Дошло му бијаше да устане, да узме столицу, па да добро изудара и <hi>пунц 
 га изненађени поп, који тек што бијаше устао и почео се умивати, а полијејевала му лијепа Мара 
есомучно поче љубити по челу, образима, устима.</p> <p>— А како си? — запита Јово, покушавајући 
ица опет измахну јаглуком и удари га по устима.</p> <p>— Људи воле и крави дебљој а камо ли жен 
е се служили њиме.</p> <p>Доктор је баш устицао шешир на главу и спремао се да пође некуда, кад 
<p>— Цо хћеш? — запита зачуђени доктор, уступајући пред њим. — Цо?</p> <p>Перо скиде капу и пон 
 се доктор удаљио. — Како си се ти смио усудити, да ми дођеш?</p> <p>— Ја нисам знао да има нек 
о главе... ама кошуља... — рече тужним, утањеним гласом, као дијете које се спрема да заплаче.< 
и се у прса.</p> <p>— А-а утекли су!{S} Утекли! — дрекну. — Од куге није било оваке бруке!</p>  
ом снагом удари се у прса.</p> <p>— А-а утекли су!{S} Утекли! — дрекну. — Од куге није било ова 
е утирући суза. — Има сто конака да смо утекли!</p> <p>— Па шта ти је, магарче; какво је то чуд 
та ти је?</p> <p>— Мислим се колико смо утекли од куће, — одговори Данило жалостив но, не утиру 
поцрвени још више, поклопи очи рукама и утече из собе.</p> <p>Стари сам диже послужавник са тал 
е тргоше...{S} Јока сакри лице бошчом и утече у кућу, а Јово му се приближи.</p> <p>— Не ваља т 
куће, — одговори Данило жалостив но, не утирући суза. — Има сто конака да смо утекли!</p> <p>—  
 видиш, нико ти не брани, — рече мирно, утишавајући га. — Хајдемо одмах...{S} Само плати трошак 
. — Још има наде.</p> <p>— Моја је нада утонула у морске дубине, па је рибе једу, — пресијече г 
...{S} Послаће своје Козачине, па ће га утопит’ у мору...</p> <p>— А јенглеске лађе? — запита А 
се да пође некуда, кад усплахирани Перо утрча у собу и још са врата повика:</p> <p>— Помагај, г 
 — након непуна сахата заграја Благоје, утрчавши у собу, па поче грлити Перу и љубити у оба обр 
же се живи...</p> <p>Перо је стајао као утучен.{S} Нити је знао мислити, ни још шта говорити... 
о не одговорише ријечи.{S} Обојица, као утучени, кренуше из авлије, а за њима крену и Данило, у 
лади?...</p> <p>Сељак слегну раменима и ућута.</p> <pb n="80" /> <p>— Таки сте ви сви.{S} Сви н 
лата...</p> <p>— Хоће.</p> <p>Перо опет ућута.{S} Скрсти руке у крило и поче ломити прсте.{S} О 
Перо покуњено.</p> <pb n="63" /> <p>Сви ућуташе.{S} Погледаше се и као да хтједоше један другом 
и не узех је.{S} Бојим се само да ме не уфате, јер су ми запријетили, да ће ми је довести амо н 
> <p>— Баш?</p> <p>— И хоћу! -</p> <p>— Уфатићу те за ријеч, — дочека Јефтан и снажно га стегну 
пану управо по обрвама, заглади солуфе, уфитиљи бркове, уштину се за образе, да му изгледају ру 
Перо одушевљено и затапша рукама. — Ух, ух, брате, то ми се хоће!</p> <p>— А таке у нашем мјест 
 лијепа! — осијече Јово...</p> <p>— Ух, ух, брате, млада и лијепа — узвикну Перо одушевљено и з 
у рашта ићи и увијек гледати Марушку... ух, моју слатку Марушку!...</p> <p>Читава тога дана, а  
кну Перо одушевљено и затапша рукама. — Ух, ух, брате, то ми се хоће!</p> <p>— А таке у нашем м 
да и лијепа! — осијече Јово...</p> <p>— Ух, ух, брате, млада и лијепа — узвикну Перо одушевљено 
ле.{S} Удовица се чак и карамфилом, иза уха, закитила и лице превукла танким руменилом, те би с 
То не могу...</p> <p>Перо се почеша иза уха, поче куцкати врхом од кундуре о тле и као смишљати 
или ме, да сам крао суцке биљеге, па ме ухавсили и оћерали из службе...{S} Не трпе, мој Перо, п 
исплази језик и дрекну као јаре када га ухвате.{S} Објеси горњу усну, те му кукасти нос готово  
е од страха.{S} Поблиједи, полегути се, ухвати се за гриву и склопи очи да не види своје пропас 
 пође неколико корачаји, па застаде.{S} Ухвати Благоја за крај од прслука и погледа му право у  
ван себе, у мало не скочи за њом, да је ухвати, да је задржи.{S} На попа је био сасвим и забора 
аго да поскочи, драго...</p> <p>Перо се ухвати за кољено и хукну.</p> <p>— Нека га Данило јаше  
 те изгледаше као какав људождер.{S} Он ухватио Данила, па му причао своје доживљаје из времена 
љао од своје заручнице, није могао лако ухватити и дуже задржати, а, осим њега, Обрен му је изг 
 мало пусти и, од милоште, повуче га за ухо.</p> <p>— А-а кршно си момче!{S} Лијеп објешењак! — 
м задовољни.</p> <p>Стари се дохвати за ухо, као да није добро чуо.</p> <p>— А и хране немам, — 
четири пута излазио на тесту, прислањао ухо земљи и ослушкивао: чује ли се барем какав тутањ?{S 
ицом.{S} Ти си чојек паметан, школован, учен, па знаш и умијеш...{S} И како би било да прође ов 
д гони, изађе на улицу.</p> <p>Отада су учестали ићи.{S} Перо је <pb n="53" /> Обрену унапријед 
горе топлом љубављу према вама, узимамо учешћа у вашем весељу и ступамо пред вас, да вам пружим 
ађе увријеђена.</p> <p>— А што га не би учила? — запита. — Млад је он, па још не зна како се ку 
ра. — Гони, и кажи му, лопову, да ми је учинила товар штете...{S} Толико ће ми платити!</p> <p> 
но, нешто чудно, што би само Перо могао учинити.</p> <p>— Ишао је зато, да види: има ли икаква  
 буде криво, њега да замолимо.{S} Он је учио, па зна да везе...</p> <p>— Ја би замолио још кога 
а.</p> <p>Кашње се и увјерио о томе.{S} Учитељ је био омањи, сићушан младић, хром у десну ногу, 
 сви...</p> <p>Пушке запуцаше.</p> <p>А учитељ поче здравицу...</p> </div> <pb n="169" /> <div  
ивало све то рјеђе.{S} Доста је било да учитељ покаже прут и он се одмах стишавао и, положивши  
!</p> <p>— Јао, очепили су ме! — хукаше учитељ скакучући на једној нози. — Очепили, па боли...< 
а их, како треба, искриви и удеси?{S} И учитељ му је тукао главом о таблу да боље запамти и дру 
 савјетовању, док, једва једном, дође и учитељ.{S} Дугуљаст, болешљив младић, упалих прсију и у 
 бити него ли је њима.</p> <p>— Бије ли учитељ пуно? — питао <pb n="18" /> је другове, који су  
обијала некакав чудан облик и ни он, ни учитељ, ни сви ђаци не би их кашње могли прочитати.</p> 
.</p> <p>— Жениче и невјесто, — узвикну учитељ прије, него су се кола и зауставила и високо изд 
 јавимо, да он долази у петак...</p> <p>Учитељ, зачуђен, искриви се на столици и погледа га туп 
 и ви викните и дигните грају...</p> <p>Учитељ се био толико заговорио, да је чак заборавио и н 
 да не би било каквих неприлика.</p> <p>Учитељ презриво одмахну руком и куцну се по челу.</p> < 
жење, па завршујући самим собом.</p> <p>Учитељ је, опет, на другој страни, поучавао свијет, как 
ло да прође ово весеље без тебе?</p> <p>Учитељ се осмјехну и, од радости, наклони се опет.{S} В 
зашла на врх главе и он је мрзио и њу и учитеља и све ђаке.{S} С тога му се и допаде очева радњ 
ики би много било...{S} Доста је њему и учитељева.</p> <p>Сви се сложише.{S} Узеше дивит и харт 
 била сва три Перина јарана, заједно са учитељем, удовицом Стаком и толиким другима.{S} Сви су  
и род.{S} Живили!</p> <p>— Е умијеш га, учитељу, говорити к’о нико, — рече Јефтан потресен, бри 
шкати по обрви.</p> <p>— Ама молимо те, учитељу, — рече, — да одма напишеш, па да напријед чује 
S} Прште негдје и нечија боца.</p> <p>— Учитељу пази! — дрекну Јефтан, провирући се напријед. — 
поздравивши све, сједе У крај.</p> <p>— Учитељу, јављамо ти радосну вијест, да се оженио наш др 
тесту и почеше се гурати.{S} Неко стаде учитељу на ногу, Обрену неко обори капу.{S} Прште негдј 
дивит и хартије, те заједнички написаше учитељу писмо, у коме учтиво замолише »да се потруди, а 
настави Јово не слушајући Обрена. — Ако учитељу не буде криво, њега да замолимо.{S} Он је учио, 
е ријешено, да се Перо натовари на врат учитељу.</p> <p>У овоме питању Перо се није слагао с њи 
реба да ме слуша...{S} Нећу га, зар, ја учити како ће управљати женом, к’о што га ти учиш...</p 
 како ће управљати женом, к’о што га ти учиш...</p> <p>Домаћица се као нађе увријеђена.</p> <p> 
</p> <p>— Честитам, — испусти кроз нос, учтиво се наклонивши, пошто се мало прибрао. — То ми је 
једнички написаше учитељу писмо, у коме учтиво замолише »да се потруди, ако му није тешко, и да 
Толико ће ми платити!</p> <p>Затим опет ушепртљи.{S} Поново притрча прозору, млатарајући рукама 
ругови су му показивали и теглили га за уши и све — узалудно.{S} Мећао је буквар под главу кад  
 свих страна и лијепе се за образе, око ушију, и за хаљине.</p> <p>— Ово је пасје путовање! — п 
е га.{S} Јово се саге и примаче му уста ушима.</p> <p>— Еј стрико!— зовну га. — Стрико!</p> <p> 
триженим брковима и великим, оклепљеним ушима, мирно је спавао.{S} Обучен је био у танке, прљав 
брвама, заглади солуфе, уфитиљи бркове, уштину се за образе, да му изгледају руменији, и изађе. 
и маћи.{S} Ту се управо десила слова Ц, Ф и Ћ и то га је бунило.{S} Изговорити би их и могао и  
у на страни? — уплете се Перо.</p> <p>— Фајда је, — осијече Бошко, љутит, што га прекидају у ри 
ги обогате...</p> <p>— Па каква је нама фајда, кад се бију на страни? — уплете се Перо.</p> <p> 
 и само паметни људи знају, каква је то фајда.{S} Ако се бију на страни, побиће се и овђе, а ка 
о, окренувши се опет друговима. — Вина, фала Богу, има.{S} Има браћо! за вино не треба женска г 
Данило, који је стајао поред постеље. — Фала Богу кад си се пробудио!</p> <p>— А ко ти је то? — 
о, жив био, дела ти прифати! — викну. — Фала Богу, кад сам ја добио одмјену.</p> <p>Перо се, из 
 затварати...{S} Слободни сте!</p> <p>— Фала Богу! — викну обрадован Перо и удари капом о тле.  
да вас протјерам са пратњом...</p> <p>— Фала Богу и на томе, — опет ће Перо, још одушевљеније.  
та, милоока, Швабица показала.</p> <p>— Фала Богу кад смо живи! — викну Перо и, онако у свима х 
у реду: и собе и душеци и све.</p> <p>— Фала ти, — упаде Јово обрадован. — То сам и мислио.</p> 
очи са постеље и — пробуди се.</p> <p>— Фала Богу, —- промрмља уплашени Данило, који је стајао  
 хаљинама, завали се у кревет.</p> <p>— Фала Богу кад смо овђе, — рече и Јефтан и испод ока пог 
ући ћемо!</p> <p>И оде у собу.</p> <p>— Фала Богу, кад ћу се вратити, — рече сам себи, шетајући 
 моји пријатељи, мени дошли и које вама фала на љубави.{S} Мени је драго живити и свакоме је др 
у година, па макар и у тикви.{S} И вама фала, које ви мени наздрависте за мој дуг живот...{S} А 
 ако желиш чути за наше здравље, ми смо фала Богу добро и здраво, к’о што и теби исто пријатељс 
, на прилику, не мислим ништа па шта ми фали, а?</p> <p>— Тако је, — опет одобри Перо врпољећи  
 је из школе изашла, ама је свијет пуно фали.</p> <p>Перо направи забринуто лице и поћута мало. 
о, међу чаше, и запјева.</p> <quote> <l>Фалио се жути лимун крај мора,</l> <l>Има л’ иђе иког љ 
 осокољен доласком гостију: — У читавој фамилији, бре!{S} Дај ми спомени једног паметног чојека 
оју пијеваца.</p> <p>— У читавој твојој фамилији све су будале, — дочека Алекса, осокољен долас 
 n="132" /> је поред врата шкиљио један фењер, а на кривим степеницама гориле су двије омање ла 
дао у огледалу, чешљао се мимо обично и фес мало накривио на лијеву страну, пустивши, да га сви 
јка! — нехотице узвикну Јово, натуривши фес на чело. — Кршна!</p> <p>Стари га погледа попријеко 
оигравати.</p> <p>— Крава, крава, крава Филипова у нашем житу! — викну. — Крава Филипова!{S} Кр 
Филипова у нашем житу! — викну. — Крава Филипова!{S} Крава, крава, крава!</p> <p>Па полети врат 
ки, — викну жени, — нека у тефтеру нађе Филипово име и нека му припише у дуг још товар жита!... 
 из авлије.</p> <p>— Игњате, гони краву Филипову из жита, — развика се стари попут пудара. — Го 
о и загледао у њу, да није знао који ће филџан прихватити, и није осјетио, како је, прихваћајућ 
а по столу, као да би и сада хтио узети филџан.</p> <p>Други дан, у само свануће, похитао је по 
ати по једну...{S} Ама немој точити пун филџан, него само половину.</p> <p>Гости су већ били по 
црну кахву, наточену у старе, напукнуте филџане.{S} Ненавикнута, зар, да служи оволико гостију  
 са тала и метну га у крај.{S} Покупи и филџане од гостију.</p> <p>— Да није сиротиње, частио б 
ј Милка поплашено скочише, и, оставивши филџане и кахву, коју су испијале, зачуђено их погледаш 
е по соби и, онако са стране, погледа у филџане, да види: јесу ли напуњени?{S} Жила она опет му 
а вади, — рече као у шали.</p> <p>— Ево форинт! — узвикну Перо.</p> <p>— Два!</p> <p>— Ево два! 
ен се осмјехну.</p> <p>— Дај и мени два форинта, па вади, — рече као у шали.</p> <p>— Ево форин 
Није скупа...{S} На коња по форинта, по форинта...</p> <p>— Није пуно, — уплете се Перо и стаде 
н.</p> <p>— Није скупа...{S} На коња по форинта, по форинта...</p> <p>— Није пуно, — уплете се  
је, а уза сваку годину носи пет стотина форинти.{S} Педесет година, двадесет и пет хиљада!</p>  
че. — Сваки пут кад одем да ми дадеш по форинту.{S} Толико би дао доктору да си ожењен, па да т 
гласа, поигравајући пред њим. — ха, ха, ха жену би хтио!{S} Је ли жену?{S} Е то ваља и то ти је 
ега гласа, поигравајући пред њим. — ха, ха, ха жену би хтио!{S} Је ли жену?{S} Е то ваља и то т 
з свега гласа, поигравајући пред њим. — ха, ха, ха жену би хтио!{S} Је ли жену?{S} Е то ваља и  
, што сам прав-здрав три дана одлеж’о у хавсу?</p> <p>— Видићемо, — одговори апсанџија узвијају 
г’о наћи посла?</p> <p>— Опет сам био у хавсу...{S} Обиједили ме, да сам заварао некакву ђевојк 
ну и кврцну га по носу.</p> <p>— Хајде, хајде тражи кола, магарче, — рече му благо, готово тепа 
агоје весело. — То је све готово!...{S} Хајде да пијемо!..</p> <p>— Ама кажи ти мени...</p> <p> 
ући га зачуђено.</p> <p>— Ђе ћеш?...{S} Хајде са мном... — љутну се Јефтан и направи мргодно ли 
и...</p> <p>— Готово је, велим ти...{S} Хајде да пијемо!</p> <p>И силом угура Перу у најближу г 
? — викну Бошко и скочи са столице... — Хајде ти стани на воду, а ја ћу на сухо, па да видимо к 
ије твоје мјесто међ момцима, — рече. — Хајде из собе.</p> <p>Јока скочи као опарена.{S} Отури  
ери Пери, пошто су се боље’ упознали. — Хајде.</p> <p>— А ђе ћу? — запита Перо, гледајући га за 
сом, окрећући се и као тражећи нешто. — Хајде нађи и донеси једну чисту, моју кошуљу.</p> <p>Да 
! — уздахну огледајући се у огледалу. — Хајде, кукавче црни, у манастир па пости и читај молитв 
едамо! — викну.</p> <pb n="125" /> <p>— Хајде, по Богу брате, да је само очима видим.</p> <p>—  
 опет га поведе пред комесара.</p> <p>— Хајде, — вели, — да чујеш пошљедњу пресуду, па јали ће  
 Благоја за раме и дрмну њиме.</p> <p>— Хајде! — викну.</p> <p>Обојица пођоше.</p> <p>Нијесу ду 
ј се ближе.{S} Опет је пољуби.</p> <p>— Хајде, Перо, да иђемо, — поче Јефтан и као подиже се. — 
е и почео му сједити у магази.</p> <p>— Хајде затварај, па да мало прошетамо, — рече једне вече 
ти ногама, као да збија сламу.</p> <p>— Хајде, да је гледамо! — викну.</p> <pb n="125" /> <p>—  
 осмјехну и кврцну га по носу.</p> <p>— Хајде, хајде тражи кола, магарче, — рече му благо, гото 
и?...{S} Каква је то дјевојка?</p> <p>— Хајде да се пије! — дрекну Благоје, не допуштајући му д 
S} Ја сам ти показао како се путује, па хајде сам...</p> <p>Перо се прислони леђима уза зид и у 
у ја?</p> <p>— Ето ти Данила, па с њиме хајде, — одговори Јефтан. — Паметан је он, а и ти си са 
/p> <p>— С овијем се нећеш погодити!{S} Хајдемо! — рече Јефтан љутито и окрену му лећа. — Хајде 
 брани, — рече мирно, утишавајући га. — Хајдемо одмах...{S} Само плати трошак, па да иђемо.</p> 
 рече Јефтан љутито и окрену му лећа. — Хајдемо тражити другога.</p> <p>Јован се бржебоље одмач 
ему, окрену се и пође вратима.</p> <p>— Хајдемо, — рече Обрену.</p> <p>— Куда? — уплете се удов 
} Ја ћу само мало...</p> <p>— Ако хоћеш хајдемо! — окоси се Јефтан устајући.</p> <p>— Ама ја ве 
<p>Стари дубоко уздахну.</p> <p>— Па... хајдете у кућу, — рече. — Хајдете и отпочините.</p> <pb 
</p> <p>— Не чекајте више, — осијече. — Хајдете, па ми одма враћајте жито!...{S} Одмах!...{S} А 
p> <p>— Па... хајдете у кућу, — рече. — Хајдете и отпочините.</p> <pb n="73" /> <p>И пусти их н 
— рече Јефтан потресен, бришући сузу. — Халал му вјера ко те таког родио и на нас намјерио!</p> 
лио би са Стаком хљеб јести него с њоме халву...</p> <p>— Добро, — викну Јефтан тапшући га по р 
скликну још једном отресајући снијег са хаљина, трљајући прозебле руке и још једнако цвокоћући  
>И, нарамљујући и стресајући прашину са хаљина, пође за њима.</p> <p>Једва пред вече стигоше у  
смо живи! — викну Перо и, онако у свима хаљинама, завали се у кревет.</p> <p>— Фала Богу кад см 
лада и допадљива, у старим, исплављелим хаљинама, са осмијехом на лицу поздрави Јову и пружи му 
 и лијепе се за образе, око ушију, и за хаљине.</p> <p>— Ово је пасје путовање! — прогунђа Јефт 
 Наравно, да је одмах од оца добио нове хаљине, што се показао тако »даровит и паметан«...</p>  
о за параду, био обучен у старе, широке хаљине Перине, које су висиле о њему као о суху дрвету, 
ејевала му лијепа Мара, обучена у лахке хаљине, неуређена и мало рашчерупана, те су јој бичеви  
ђорђева времена, ја ћу узети пушку јали хаљину, а нећу жену.</p> <p>Па, окренувши се и не рекав 
} Ту су се гурала три-четири беспослена хамала и инадила се са дјечурлијом, што су дошла да слу 
да не види Перу.{S} Пребирао је некакве хартије и мрмљао нешто.</p> <p>— Хм, — рече након дуже  
каче некакав чудноват реп: од изрецкане хартије и старих крпетина.</p> <p>— А шта ти ту радиш?  
/p> <p>Сви се сложише.{S} Узеше дивит и хартије, те заједнички написаше учитељу писмо, у коме у 
 — рече након дуже почивке, остављајући хартије на страну и одахнувши мало. — Ви се зовете Перо 
Лијеп си и... некако... млађи.</p> <p>— Хахаха, — блажено се засмија Перо, гледајући јој у ону  
постили...</p> <p>Непрестано говорећи и хвалећи Перу, поп, из некакве старе, зарђале кутије изв 
и трчао од пријатеља до пријатеља да га хвали.</p> <p>Негдје у то доба упознао се Перо са Јефта 
и паметан«...</p> <p>— Красно дијете, — хвалио се Аћим свакоме. — Знао сам ја, да ће бит’ мимо  
ц га није могао дуго хвалити, а није га хвалио из врло проста разлога, јер је кроз кратко врије 
S} Једино је још Аћим ловио пријатеље и хвалио им се:</p> <p>— Опет је он кршан!...{S} Он ће и  
/head> <p>Па ни отац га није могао дуго хвалити, а није га хвалио из врло проста разлога, јер ј 
гова, његова сам ја! — уплете се Милка, хватајући Обрена испод руке и смијешећи се. — Ја само њ 
 Како је, љепотице? — нашали се Јефтан, хватајући је за подвољак. — Како?</p> <p>— <foreign xml 
 Јефтан да запита, приближујући му се и хватајући га за руку. — Камо жена?</p> <p>— Која жена?  
 повика Обрен, умијешавши се међу њих и хватајући Јефтана за рукав. — Ми други пријатељи тако н 
 руке ширио према гостима.</p> <p>— Хе, хе, брате слатки, окаснили сте ми, — проговори некаквим 
у паре и ми трговци дахнемо душом...{S} Хе, изгине ли која хиљада душа, изгине богме.{S} Ама се 
обје руке ширио према гостима.</p> <p>— Хе, хе, брате слатки, окаснили сте ми, — проговори нека 
е пољубим, — викну. — Ти си... ти си... хеј Маре, — па изађе на врата и повика из свега грла, — 
 дахнемо душом...{S} Хе, изгине ли која хиљада душа, изгине богме.{S} Ама се, опет, други обога 
газду, пуницу газдиницу, ђевојку са пет хиљада мираза.{S} Куд ћеш љевше?{S} Чак је и мени лијеп 
инти.{S} Педесет година, двадесет и пет хиљада!</p> <p>— Честитам, брате, по хиљаду и сто пута  
 — Љубица је кршна, добра и носи ти пет хиљада мираза.</p> <p>Перо, од чуда, скочи са столице и 
...{S} Ја, што се каже, волио би живит’ хиљаду година, па макар и у тикви.{S} И вама фала, које 
ет хиљада!</p> <p>— Честитам, брате, по хиљаду и сто пута честитам, — обрадован и раздраган узв 
снагу, размахну и заплива према њој.{S} Хита, јури, а дрхће од чежње и напријед спрема пољубац. 
пања попова пера, који је, као за инат, хитао, да крштеницу час прије сврши.</p> <p>Тужан и жал 
чекивао.{S} Раније је затварао магазу и хитао свирачицама.{S} С њима је пио, с њима остајао до  
ер са крила, збуњено погледа око себе и хитно изађе из собе.</p> <p>— Кршна ђевојка! — нехотице 
а стиште Јефтанову руку, па се окрену и хитно пође кући.{S} Брзо, као на крилима, улети у своју 
 није остављао.{S} Купио је све и гутао хитно, не гледајући ни на <pb n="119" /> кога и, очигле 
ђеш доктора?</p> <p>Па се окрену и опет хитно пође уз чаршију.</p> <milestone unit="subSection" 
.— Момци... па дошли...</p> <p>Удовица, хитра и окретна жена, малена, дебељкаста, са пуначким п 
 бит’ пасја врућина! — прогунђа Јефтан, хладећи се огромном, прљавом махрамом. — Погинућемо на  
одговори Данило, отирући зној са чела и хладећи се капом. — Све село обиграх, па га нема.{S} Ка 
 подигли су пријатељи Перини широку <hi>хладницу</hi> од самих дубових и букових грана и окитил 
<p>— Ништа је ово, — одговори механџија хладно и не осврћући се на грају. — Они читају новине и 
А?...{S} А то су ти пријатељи? — запита хладно и презривим погледом премјери их обојицу. — То з 
е то...{S} Драг си ти мени Јово, — рече хладно, као и мало прије. — Мали си био, кад сам те нос 
будио.</p> <p>— Ја сам, — одговори Перо хладно. — Ја сам баш Перо Карантан...{S} Тако ме сви зо 
 се и он у језеру..{S} Купа се лијепо у хладној, мирисној води, плива и осјећа, како га таласи  
.{S} Бијаше му, као да га је неко полио хладном водом...{S} Стид га, стид од сама себе, да тако 
 позавидили Данилу, када опазише како у хладовини слатко спава.</p> <p>Пошто су изашли из куће, 
’о жути дукат!...{S} Волио би са Стаком хљеб јести него с њоме халву...</p> <p>— Добро, — викну 
ви мирно. — Сиротиња смо!...{S} Сам сух хљеб!...{S} А то је тврдо за ваш желудац...</p> <p>— Св 
е лешкарио у душеку, правећи куглице од хљеба и гађајући њима слике на зиду.</p> <p>Но и самова 
и натјера их, да на другој страни траже хљеба.{S} Треће године истјера и оца и остаде: сам у ра 
ш јаран; доста је <pb n="157" /> соли и хљеба с нама појео...{S} Њега свакако треба боље дочека 
, ама не смије ништа.{S} Не смије ми ни хљеба дати без њега...</p> <p>Јово јој се приближи.</p> 
и јеловницу и пружи му је.</p> <p>— Хм, хм, — мрмљаше Благоје, погледом прелијетајући карту. —  
ласт хоће крштеницу одмах.</p> <p>— Хм, хм, — дочека поп љутито. — Шта ће одма?{S} Каква је то  
лагоје, погледом прелијетајући карту. — Хм... <foreign xml:lang="de">bringen Sie mir zweimal Ga 
звади јеловницу и пружи му је.</p> <p>— Хм, хм, — мрмљаше Благоје, погледом прелијетајући карту 
екакве хартије и мрмљао нешто.</p> <p>— Хм, — рече након дуже почивке, остављајући хартије на с 
и не може излијечити осим вас.</p> <p>— Хм?...{S} Но гут!... — Осијече доктор и пође пред њим.  
ва власт хоће крштеницу одмах.</p> <p>— Хм, хм, — дочека поп љутито. — Шта ће одма?{S} Каква је 
и гледао по свима прозорима, док је поп ходао по соби и тражио протокол.{S} Нестрпљиво је шетао 
ан увуче руке у џепове и поче замишљено ходати око дрвета.</p> <p>— А има ли коња у селу? — зап 
тито ни допјевао задњу ријеч, кад, кроз ходник, почеше одјекивати нечији кораци и као граја нек 
 од пола сата...{S} Ту су се, у широком ходнику, гурали четири до пет полицајаца, врзајући се о 
one unit="subSection" /> <p>У хотелском ходнику затече Данила, гдје стоји трештен пијан и љуља  
зо се окренувши, као на крилима отрча у хотел.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У хотелск 
е рекавши ни <hi>збогом</hi>, сам оде у хотел.</p> <p>Дошавши у собу, одмах спусти завјесе, ист 
 unit="subSection" /> <p>Враћајући се у хотел, Перо, на чаршији, опази Данила, гдје се помијеша 
аши путници одјахаше од коња, ступише у хотел и, уз мермерне степенице, попеше се до соба, које 
ме...{S} Шнел...</p> <p>Кад су стигли у Хотел, Перо потрча уза степенице, па, сачекавши га <pb  
unit="subSection" /> <p>Кад се вратио у хотел, затече Данила, гдје га је и оставио:{S} Сјео на  
ега се окупиле собарице и сва служинчад хотелска, па га задиркују и пецкају, грохотом се смијућ 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У хотелском ходнику затече Данила, гдје стоји трештен пиј 
ош М..... и одсједе у великом и славном хотелу „<title>Код Балкана</title>".{S} Овдје већ није  
ду јали у гору?</p> <p>— А што нијеси у хотелу, код Јефтана?</p> <p>— Јефтан је болестан, — одг 
{S} И он се диже...{S} Почеша се мало и хотимично се растресе над успаваним Јефтаном, да коју б 
, ако може, да их послуша нешто, ако би хотио«...{S} Писмо послаше у механу, упућујући момче, д 
 Кажу да сам испросио, а ја не знам.{S} Хоћаху ми привјенчати једну стародревну, па Бог даде те 
?{S} А и Перо се забленуо, па нити зна: хоће ли изаћи, или ће остати у колима?{S} Згурио се у к 
о неколико старих, раштрканих колиба. — Хоће ли се јавити ико?</p> <p>Изнад колиба дизао се тан 
д пане киша биће пуно блата...</p> <p>— Хоће.</p> <p>Перо опет ућута.{S} Скрсти руке у крило и  
говори.</p> <p>— Како те држи?</p> <p>— Хоће да му вазда гледам у тефтере, — промуца она. — Бог 
> мало оштрије, као и обично, кад Аћима хоће о нечем да увјери, — Ама ја видим.{S} По јутру поз 
кша глас и настави љубазније: — Ех, кад хоће власт, и биће готово одмах...{S} Ти мало причекај, 
ари осорно. — Кад чојек има посла и кад хоће на пут, ја не заустављам...{S} Ни мени није драго  
по столу. — Жена је жена!{S} Човјек кад хоће да се жени, стоји ти на прагу новога роћења и смрт 
тапша рукама. — Ух, ух, брате, то ми се хоће!</p> <p>— А таке у нашем мјесту нема! — окреса Јеф 
иха!... да знам шта се ради у свијету и хоће ли се ђегођ покрвити...{S} Знаш, нема посла без ра 
кол, — чим не слушаш рђаве јаране, који хоће главом да пробијају зид, па им зато вазда глава ра 
 му.</p> <p>— Видиш, како је кад човјек хоће да се жени, — рече брзо, не допуштајући да га Перо 
е још мало љути на Перу, ама Обрен, ако хоће, може је наговорити да пође... .</p> <p>Читав саха 
хукну.</p> <p>— Нека га Данило јаше ако хоће, а ја, ваистину, нећу! — осијече. — Могу ја и пјеш 
његов, а ја сироче, па може са мном што хоће...{S} Зато ме и уз’о, да му вазда радим...</p> <p> 
 је мене посл’о...{S} А милостива власт хоће крштеницу одмах.</p> <p>— Хм, хм, — дочека поп љут 
..{S} Ми треба да мислимо к’о што власт хоће.{S} Најпошље ми не треба ништа ни да мислимо, кад  
чекамо к’о друга и пријатеља, — рече. — Хоћемо, бива, да му изађемо на сусрет скупа, па смо зов 
..{S} Ми ћемо му бити сватови!</p> <p>— Хоћемо, — заграјаше и остали и куцнуше се чашама. — Ми  
на коњима, пођемо на сусрет...</p> <p>— Хоћемо!..</p> <p>Јово устаде и даде Јефтану знак, да и  
не своју, а ти Обрене своју...</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— А да буде право весеље, нека и Стака п 
 каткада, пролете изнад траве.</p> <p>— Хоћемо ли сад виђети кога? — запита Јефтан, пошто су из 
лавно, искрен и пријатељски.</p> <p>— А хоћемо ли дуго остати? — запита готово шапатом. — Ја не 
 Ми други пријатељи тако не дамо.{S} Ми хоћемо поштено.{S} Саставићемо опет сједницу, па да гла 
ужи руку, те се руковаше.</p> <p>— А ми хоћемо да га лијепо дочекамо к’о друга и пријатеља, — р 
ћемо слушат’ никога, ми мислимо како ми хоћемо...« Јок, побратимковићу!...{S} Ми треба да мисли 
ам је сретан пут, — настави брзо. — Кад хоћете, ја вам нећу сметати...{S} А могли сте и остат’. 
богат, свега има, а овђе живи...{S} Ако хоћете, у њега ћемо и сврнути.</p> <p>Јефтан погледа ок 
ја умакнем комесару, а ви гоните колико хоћете.</p> <p>Па сједе за сто и написа брзојав Јефтану 
естано погледујући у жену, као да вели: хоћеш ли једном свршити? — Ако има муштерија у вашој ка 
 дижеш буну, јали какво иселеније...{S} Хоћеш иселеније, а?</p> <p>— Ја...</p> <p>— Муч’, — дре 
радости, умало га не загрли.</p> <p>— А хоћеш ли да те ја курталишем? — запита. — Послушај мене 
уба и прсну у смијех.</p> <p>— Знам шта хоћеш! — викну из свега гласа, поигравајући пред њим. — 
> <p>— Дома, — дрско окреса Перо. — Кад хоћеш да знаш, ето ти и кажем...{S} Своја кућица, своја 
Ако имаш посла на суду, у чаршији, гдје хоћеш, ја ћу све свршити...{S} То је мој пос’о...{S} Ја 
знам.</p> <pb n="124" /> <p>— Анђа, ако хоћеш.{S} То је лијепо име, — одговори Благоје.</p> <p> 
реду.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— И, ако хоћеш, нека и ова чаша иђе у твоје здравље!</p> <p>— Жи 
 Ти само гледај и слушај...{S} Или, ако хоћеш, ти говори с матером.</p> <p>Перо једва дочека.</ 
а знам, — окоси се Благоје. — Него, ако хоћеш, остави све мени, па да уредим.{S} Ако је не види 
но радиш, ама то ваља!...{S} И још, ако хоћеш, да ти и ђевојку препоручим, а једва ће те дочека 
рече Јефтан поздравивши се с њим. — Ако хоћеш да нам их даш под кирију до касабе П...</p> <p>Јо 
у...{S} Ја ћу само мало...</p> <p>— Ако хоћеш хајдемо! — окоси се Јефтан устајући.</p> <p>— Ама 
<p>— Данас, — потврди он. — Ти само ако хоћеш...</p> <p>— Ја хоћу, — пресијече га она живо и пр 
обратимковићу, тражиш од лоповлука, јер хоћеш да дижеш буну, јали какво иселеније...{S} Хоћеш и 
 Па куд ћу? — запита Данило набусито. — Хоћу ли у воду јали у гору?</p> <p>— А што нијеси у хот 
b n="38" /> се збуни Перо. — Него... ја хоћу да знам кад се родио.</p> <p>— То не могу дат’, —  
на живо и пружи руку да га загрли. — Ја хоћу...</p> <p>— Да ми даш Милку, — доврши он.</p> <p>У 
 он. — Ти само ако хоћеш...</p> <p>— Ја хоћу, — пресијече га она живо и пружи руку да га загрли 
е уредити к’о што ваља.</p> <p>— Ама ја хоћу да видим, — дрекну Перо опет. — Купује се теле па  
чека Јово живо. — Ти си ми к’о отац, па хоћу да те видим.{S} А ево сам дов’о и два пријатеља и  
{S} Ти си мене шћео преварит’ сада, кад хоћу да удомим Мару за судског писара, ти...</p> <p>Пер 
p>— Па жени се и ти! — рече.</p> <p>— И хоћу, — дочека Перо брзо.</p> <pb n="29" /> <p>— Баш?</ 
</p> <pb n="29" /> <p>— Баш?</p> <p>— И хоћу! -</p> <p>— Уфатићу те за ријеч, — дочека Јефтан и 
било да је никако не видиш?..{S} Ја баш хоћу да је видиш...</p> <pb n="126" /> <p>Перо се мало  
пет засукивао бркове.</p> <p>— А ја баш хоћу данас да просим, — шапну удовици, чим је <hi>уграб 
?...{S} Мршаве и слабе к’о да се иглама хране.</p> <p>— А ти дебела! — упаде Перо.</p> <p>Удови 
хо, као да није добро чуо.</p> <p>— А и хране немам, — настави мирно. — Сиротиња смо!...{S} Сам 
белај, да троши новце и да својом крвљу храни сеоске бухе.{S} Зар се не би оне могле хранити бе 
 сеоске бухе.{S} Зар се не би оне могле хранити без његове крви?{S} И зар он није могао лежати  
и раскорачи се пред њим као да би да се хрве.</p> <p>— А опет си ми дошао никакви сине, — дрекн 
рорицао је и њему, као и Јефтану, да ће хрђаво проћи.{S} Једино је још Аћим ловио пријатеље и х 
S} Учитељ је био омањи, сићушан младић, хром у десну ногу, због чега су га ђаци, међу собом, пр 
 помогне Јови и да му се у невољи нађе; хтио би да пође, али не може.{S} Само се окреће око себ 
ари застаде и опет погледа по свима.{S} Хтио је, да им на лицу прочита: јесу ли сви сагласни са 
лаче.</p> <p>Перо Карантан збуни се.{S} Хтио би да помогне Јови и да му се у невољи нађе; хтио  
о је прстима по столу, као да би и сада хтио узети филџан.</p> <p>Други дан, у само свануће, по 
но.{S} Мећао је буквар под главу кад је хтио спавати, пропуштао је живу ласту кроз рукав и — св 
 разоружа, те одмах занијеми.{S} Што је хтио рећи и протестовати против ове чудне просидбе, сад 
о образима и чупкале за бркове.{S} Није хтио ни пити.{S} Само је уздисао, дизао главу и њушкао  
гледао свакога и ничијега поздрава није хтио прихватити.</p> <p>Пред вече сврнуо се, од муке, О 
лио је само о њој.{S} На свирачице није хтио погледати, нити им ријечи проговорити, премда су с 
равајући пред њим. — ха, ха, ха жену би хтио!{S} Је ли жену?{S} Е то ваља и то ти је паметно! < 
еданпут обојица узвикнуше.{S} Перин коњ хтио да изведе нову мајсторију и спустио се на прва кољ 
гудић устаде, љуљајући се и тетурајући, хтједе бацити чашу, али му се некако изврну рука, те, м 
, очи се наводнише.{S} Перо, преплашен, хтједе јој прилетети да је придржи, али се она изврну и 
крштеницу, зачуђено га погледа и као да хтједе запитати: а шта ће то?...{S} Ипак се некако приб 
{S} Поплашено погледа по свима и као да хтједе скочити и бјежати од свега свијета.</p> <p>У ист 
п и крупан новац остави на столу.{S} Не хтједе ни кусура чекати.{S} Зграби Благоја за раме и др 
же се и пође.{S} Обрен пође за њим и не хтједе се зауставити, макар што их је удовица задржавал 
љуби је...{S} А тада се одвоји од ње, и хтједе јој боље загледати у очи и лице и... јао... он с 
сли да ће опет бити когод из полиције и хтједе се сакрити, кад се врата отворише, а на њима се  
лијепи, добро ли ми дође!{S} Е чисто ти хтједох умријети у овој гунгули.</p> <p>Благоје застаде 
p>Сви ућуташе.{S} Погледаше се и као да хтједоше један другоме у очима прочитати шта мисли.</p> 
расположена, нити је, као женска глава, хтјела да остане без свога накита, те се малко, као нех 
, господине, ако Бога знаш!</p> <p>— Цо хћеш? — запита зачуђени доктор, уступајући пред њим. —  
 образа!</p> <p>— Јао, очепили су ме! — хукаше учитељ скакучући на једној нози. — Очепили, па б 
го...</p> <p>Перо се ухвати за кољено и хукну.</p> <p>— Нека га Данило јаше ако хоће, а ја, ваи 
судио га на овако тумарање?</p> <p>Перо хукну и одмаху руком, да једним махом све црне мисли од 
— ни маћи.{S} Ту се управо десила слова Ц, Ф и Ћ и то га је бунило.{S} Изговорити би их и могао 
а зиду слику, како Милош Обилић пробада цара Мурата на пољу Косову.</p> <pb n="49" /> <p>— А он 
...{S} Шта мислиш како је то: распарати цара?...{S} Није, да речемо, ни пашу ни везира, него ба 
 да речемо, ни пашу ни везира, него баш цара...</p> <p>И опет стаде.{S} Гледаше у слику и као д 
ду, увредљивими поругами чинити повреду царевима...</p> <pb n="146" /> <p>Перо рашири руке као  
 Знаш, нема посла без рата...{S} Кад се царевине закрваве, онда се проспу паре и ми трговци дах 
ам ништа друго казати, него да се ни са царем <pb n="170" /> не би промијенио и сада вичем из с 
p> <p>Алекса се засмија.</p> <p>— Какав Цариград, чојече? — дочека подругљиво. — Зар не знаш, д 
/p> <p>— Сведно.{S} Русија ће за инад у Цариград! — узвикну Бошко јаче. — Дође она тамо, па шта 
, болан, да ће њему Русија десети дан у Цариград...</p> <p>Алекса се засмија.</p> <p>— Какав Ца 
о, да непристојними намјерами вријеђате царске дјевојке?</p> <p>Перо не могаде више да се одржи 
е него да му мозак пролије.</p> <p>— Ни цару ја то не дозвољаваМ! — дрекну уједанпут и скочи из 
 мјесту кажете, да ви не дозвољавате ни цару да проси дјевојку.{S} Управо сте ово упорабили...< 
ла се својим огромним вратима, великим, цвијећем окићеним прозорима, и примамљивим натписом „<f 
их дубових и букових грана и окитили је цвијећем и барјачићима.{S} Под големим кубетом њезиним  
рима, носи и разбија лонце са промрзлим цвијећем испод њих.</p> <p>— Бећари сад на пољу јадују, 
а, трљајући прозебле руке и још једнако цвокоћући зубима.</p> <p>— Па у мене је вазда лијепо, — 
 до Мораче, Дрине, Тисе, Врбаса, Саве и Цетине, види користи од вашег брака; да сретно буде по  
ква просјака и разбијена глава високога циганина...</p> <pb n="145" /> <p>Кад је дошао ред на П 
то ти је суђеница...</p> <p>Пери испаде цигар из руке и поче се димити на ћилиму.{S} Очи му се  
у? — запита јаче.</p> <p>Благоју испаде цигар из зуба и прсну у смијех.</p> <p>— Знам шта хоћеш 
 послужитељу да однесе.{S} Затим запали цигар и, добујући прстима у прозор, очекиваше кола.</p> 
 по тлима, ту се мијешало са пепелом од цигара и давнашњом прашином, те је соба много сличила к 
говима проливеног мастила и прогорио од цигара што су их по њему остављали.</p> <p>— Кршан си т 
и с лаћа?</p> <p>Бошко отпухну пепео са цигаре.</p> <p>— Ево овако ће они отпухнути све, <pb n= 
вавиле, образи помодрили, а каљаве сузе циједе се низ браду.</p> <p>— Што плачеш? — запита изне 
па, онако мокар, пустивши да му се вода циједи низ лице и браду, приступи ближе Пери и добро му 
м, гурабијама и урмашицама, низ које се циједио мед.{S} И дуги разговори испредали су се до кас 
ак, и да запјева, те полако, тихо, поче циједити кроз зубе своју стару и најомиљенију пјесму:</ 
преварити?</p> <p>— Невјерниче један! — цикну удовица и бризну у плач. — Зато сам те примала?</ 
— Па јеси ли се оженио, болан? — готово цикну Јефтан и снажно му стеже прсте, да умало није јау 
ма су далеко измакли.</p> <p>Игњат баци цјепаницу, сједе на тле и бризну у плач.</p> <pb n="89" 
!...</p> <p>Игњат излети, носећи дебелу цјепаницу у рукама.</p> <p>— А-а да их гонимо! — викну. 
p> <p>Љубица!</p> <p>Перо напући усне и цмокну њима као да се љуби с киме.</p> <p>— Ох, ох, то  
Што, питам те?</p> <p>Обрен испи чашу и цмокну губицама као да љуби кога.</p> <p>— Тако је, — п 
зачуђени доктор, уступајући пред њим. — Цо?</p> <p>Перо скиде капу и понизно се наклони.</p> <p 
гај, господине, ако Бога знаш!</p> <p>— Цо хћеш? — запита зачуђени доктор, уступајући пред њим. 
вије чаше и три чиније „мезе“.</p> <p>— Цо то јест? — пријекорно запита доктор, окрећући се Пер 
 жестоко. — Русија ће њега згњавити к’о црва...{S} Послаће своје Козачине, па ће га утопит’ у м 
 нијесам чојек од књиге, — промуца Перо црвенећи се, — ама о Геновеви знам причати и сад.</p> < 
нојена, задихана, раздрљена, са крупним црвеним пјегама на лицу и чиревима на челу.{S} Читаве с 
руглим као пун мјесец, више модрим него црвеним, лицем, дебелим и облим, сличним чарапи, носом  
мшијски дуд и ту ударати у даску, попут црквених клепетала, те су комшијске жене, мислећи да су 
разговора Перо ништа чуо није.{S} Као у црквеном звонику, тако је у његовој глави звонило, звиж 
ла, почеле се побожно крстити и кренуле цркви на читав сахат раније, него ли је била отворена.< 
без <hi>младе</hi>!..{S} Данас ћемо и у цркву и добро платити попу, па нек одма вјенча...</p> < 
су нас обојица преварили и изневјерили, црн им образ и овога и онога свијета!</p> <p>— А што ни 
ме. — Што не каза да се нијеси вјенч’о, црн ти образ сад и вавијек!</p> <p>Перо зину.</p> <p>—  
боко уздахну.</p> <p>— Штета, — рече, — црна штета!..{S} Да продајеш и купујеш, могли би одма п 
чујеш пошљедњу пресуду, па јали ће бити црна јали бијела.</p> <p>— Ама, по Богу, зар може бити  
e><hi>Геновева</hi></title>, <title><hi>Црна Дама</hi></title> и т. д.{S} Излазио је само у <pb 
па на валима, на мјесечини.{S} Дугачке, црне косе распустила по води, издигла бјељу него у лабу 
кну и одмаху руком, да једним махом све црне мисли одагна од <pb n="84" /> себе.{S} А бухе га с 
едајући се у огледалу. — Хајде, кукавче црни, у манастир па пости и читај молитве, јер ти нема  
занимљиве књиге, као што су: <title><hi>Црни листови</hi></title>, <title><hi>Мала Мара</hi></t 
на, мрка, сунцем опаљена лица са дугом, црном брадом, коју је морао подвезати махрамом, и снажн 
а, које им <pb n="98" /> је једна мала, црнпураста, милоока, Швабица показала.</p> <p>— Фала Бо 
аку, а Стака, постиђена, гледаше само у црну земљу и зелену траву.</p> <p>— Сретно! — викну Јов 
је на простоме, улупљеноме послужавнику црну кахву, наточену у старе, напукнуте филџане.{S} Нен 
ма, које бијаху набрекле и чудновато се црњаху испод бијелих, загрнутих рукава од кошуље.{S} По 
ом кахвом.</p> <pb n="50" /> <p>— Кршна цура, — рече Перо, кад су изашли из авлије.</p> <p>— Кр 
ајући се око двају нешто љепше обучених цура, по свој прилици оних сумњивога понашања, и избацу 
 главе у кући.</p> <p>— А ти опет тражи цуру, — дочека Обрен, коме су додијала та пречеста тужа 
ве старе, зарђале кутије извади велике, чађаве наочари, натаче их на нос, па сједе за сто и дох 
са дугом просједом брадом, и од пушења, чађавим брковима.{S} Српски је <pb n="109" /> разумијев 
се танак, плавичаст дим и повијао се по чађавим, сламним крововима...{S} Ничији глас ни ту се н 
еханџија нарачунао осам.{S} Старчић се, чак, позива и на госте „који су могли виђети ако су гле 
ен истим масним потрпежњаком, са истим, чак неопраним, чашама и боцама, кроз које су се ломили  
не зна ништа друго него причати.{S} Он, чак, сипа и воду у вино!..{S} Продао лани сељацима вина 
 тутањ?{S} И почео се љутити.{S} Почео, чак, по обичају, гунђати и проклињати све, почевши од м 
 па се сад почело топити...{S} Дође му, чак, и да запјева, те полако, тихо, поче циједити кроз  
памук...{S} И била ми је драга пуно!{S} Чак сам је урез’о у пршуте, а пршути лијепи к’о душа... 
ији глас ни ту се није могао чути...{S} Чак и оне неколике кокоши, што су се разишле по гомилам 
неки се погађају и кладе око нечега.{S} Чак, ради веће галаме, и механџија стао на сред механе, 
асо трчао је и завиривао у све собе.{S} Чак је отварао сандуке, па и у њих завиривао.{S} И у ко 
пет хиљада мираза.{S} Куд ћеш љевше?{S} Чак је и мени лијепо, и ја сам на ћару... .</p> <p>Перо 
о је новац непрестано, згрћао га, да је чак изашао на глас.{S} Старији људи лијепо су га поздра 
p>Учитељ се био толико заговорио, да је чак заборавио и на вино и тек <pb n="164" /> и кад неко 
једанпут се промолила није, нити јој је чак и гласа могао чути.{S} Па ни попадија се ни од куда 
укле и љепше се накитиле.{S} Удовица се чак и карамфилом, иза уха, закитила и лице превукла тан 
ледао као каква мапа.{S} Пролијевало се чак и по тлима, ту се мијешало са пепелом од цигара и д 
час, често и врло немилостиво, гурали и чак му стајали на ногу...{S} Гледао је и чудио се свему 
<pb n="106" /> се прилијепиле за тур од чакшира. — У тебе ашикују сви...</p> <p>— ...и мати је  
 иза леђа и старала се, да му за тур од чакшира прикаче некакав чудноват реп: од изрецкане харт 
риво, те половицу кахве пролио по новим чакширама.{S} Само је бленуо у њу, бленуо некако тупо,  
оју собу, дохвати из једнога ћошка нове чакшире, отресе са њих силну прашину и длаке од мачака, 
рају, висиле су некакве старе, окрпљене чакшире, а испод њих прислоњен је био прост, дрвени сан 
p>Алекса скиде наочаре и поче их трти о чакшире.</p> <p>— Јак је, брате, Јенглез на води, — про 
рвеним, лицем, дебелим и облим, сличним чарапи, носом и са испупченим трбухом, стајао је смијеш 
лило и по свему потрпежњаку, — јединоме чаршафу <pb n="9" /> што га је Перо имао, — и ишарало г 
веселих касабалија, издизала се при дну чаршије и као кочоперила се својим огромним вратима, ве 
n" /> <p>Враћајући се у хотел, Перо, на чаршији, опази Данила, гдје се помијешао у гомилу дјечу 
о на ме!..{S} Ако имаш посла на суду, у чаршији, гдје хоћеш, ја ћу све свршити...{S} То је мој  
 бројати новце.</p> <p>Кад су изашли на чаршију, Благоје застаде.</p> <p>— У које доба да дођем 
рган, дотле се Перо и умио и кренуо низ чаршију, тражећи да се упозна ма с киме и да се распита 
p> <p>Па се окрену и опет хитно пође уз чаршију.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Доктор  
и ти си ме оставио болесна, па отиш’о у чаршију...{S} Ја пошао за тобом на далек пут, а ти мене 
те кренуше обојица.{S} Пођоше уз широку чаршију, покрај читава низа затворених и незатворених д 
а знаменитост читаве касабе и није било чаршинлије, који се бар неколико пута није похвалио, ка 
м гледаше час у једнога, час у другога, час у трећега јарана.</p> <p>— Велите ли ви, браћо, сви 
 нешто.{S} Затим гледаше час у једнога, час у другога, час у трећега јарана.</p> <p>— Велите ли 
ази су му <pb n="139" /> час блиједили, час руменили, и мрким погледом гледао је све око себе.{ 
штало...{S} Образи су му <pb n="139" /> час блиједили, час руменили, и мрким погледом гледао је 
сту и час се играо са сахатним ланцем а час опет засукивао бркове.</p> <p>— А ја баш хоћу данас 
 на лицу им се огледала радозналост, да час прије виде ту лијепу невјесту.</p> <p>Неки постадош 
ачким подвољком и рупицама на бради, за час се прибра.{S} Лагано, забацивши кестењаву косу, кој 
ко бљедило прели му се лицем...{S} И за час се уозбиљи и обледени опет.</p> <p>— А?...{S} А то  
hon...{S} Gleich</foreign>...</p> <p>За час им се на столу зарумени овећа боца изврсна вина.{S} 
на коњу и, као пијан, клима се и повија час на једну час на другу страну.</p> <p>Једино Данило  
ила, гдје стоји трештен пијан и љуља се час на једну час на другу страну као шеталица од сахата 
зивао, млатарајући рукама и окрећући се час на једну час на другу страну, док су дјеца бекељила 
а су му сметале нешто.{S} Затим гледаше час у једнога, час у другога, час у трећега јарана.</p> 
 тога се нестрпљиво врпољио на мјесту и час се играо са сахатним ланцем а час опет засукивао бр 
све стране, надајући се, да ће је сваки час угледати.{S} Узалуд!{S} Вјетар је пиркао и играо се 
ћи се на то, што су га пролазници сваки час, често и врло немилостиво, гурали и чак му стајали  
бјежати од свега свијета.</p> <p>У исти час му дјевојка поднесе <hi>слатко</hi> под нос.{S} Он  
о пијан, клима се и повија час на једну час на другу страну.</p> <p>Једино Данило и Јован што с 
ји трештен пијан и љуља се час на једну час на другу страну као шеталица од сахата.{S} Око њега 
ајући рукама и окрећући се час на једну час на другу страну, док су дјеца бекељила му се иза ле 
ји је, као за инат, хитао, да крштеницу час прије сврши.</p> <p>Тужан и жалостан вратио се Перо 
. — Мене полиција проћерује одма, овога часа...</p> <p>— Невјешто ли ти лажеш, мој Перо, — умиј 
ешло на њега.</p> <p>И дође му, да тога часа скочи и зовне Данила.{S} И он се диже...{S} Почеша 
це! — узвикну потресено, као да ће тога часа проплакати. — Бог вам дао сваке <pb n="133" /> сре 
 му свих десет прста, као да ће му тога часа у очи полетити. — Бјежи од мене!...{S} Зар сам те  
i>Топал-паша мука наша</hi>.{S} Било је часова, кад је долазио у разред весео и расположен.{S}  
ца, је дочекивала Перу, Милка Обрена, и частили су их кахвом, ракијом, духаном, гурабијама и ур 
 од гостију.</p> <p>— Да није сиротиње, частио би вас још, — рече мргодно. — Ама овако нема вам 
о је!</p> <p>— И, ако хоћеш, нека и ова чаша иђе у твоје здравље!</p> <p>— Живио!</p> <p>Перо,  
о ти слушај мене и немој више разбијати чаша ни боца.{S} Није боца попов нос, па да је разбијаш 
 потрпежњаком, са истим, чак неопраним, чашама и боцама, кроз које су се ломили сунчани зраци,  
ћемо, — заграјаше и остали и куцнуше се чашама. — Ми ћемо му бити сватови!</p> <p>— Окупићемо ј 
 него прије, поче лупати боце, прозоре, чаше и уједати свирачице.{S} Једну је угризао испод под 
<p>— Сјутра.</p> <p>И сви прихватише за чаше, а Данило, од радости, баци капу у вис и поче поиг 
ци, руменила се велика боца вина, двије чаше и три чиније „мезе“.</p> <p>— Цо то јест? — пријек 
без њега, јер није могао гледати празне чаше, и прелијевао их.{S} Отуда се вино разлило и по св 
се окреташе на све стране и размјешташе чаше по столу, као да су му сметале нешто.{S} Затим гле 
ожени, тек што му наздравише и искапише чаше у његово здравље.</p> <p>— Браћо, — узвикну, након 
утну зубима.{S} Удари и други пут и три чаше преврнуше се на столу, а празна боца откотрља се и 
 столици, десну ногу метну на сто, међу чаше, и запјева.</p> <quote> <l>Фалио се жути лимун кра 
уморан; ћутао је и само испијао чашу за чашом.{S} Дошло му да пије, много да пије, само да што  
ико уживао, колико кад га човјек понуди чашом добра вина и кад му рекне да је паметан.</p> <p>— 
мишљати.{S} И дошло му да Благоја удари чашом у главу, само малко да га удари, ништа више него  
ним очима, оборио главу и куцка празном чашом о сто, а други прекрстио ноге по турски, устакао  
ама...</p> <p>Бошко (онај што је куцкао чашом о сто) отвори бурмутицу, коју је непрестано држао 
не је све овдје записано! — викну и узе чашу вина. — Драги жениче и невјесто! — дрекну из свега 
овикаше сви у један глас.</p> <p>Он узе чашу и наточи је.</p> <p>— Онда... онда... — поче оним  
че Перо изазивачки.</p> <p>Благоје испи чашу и отра бркове.</p> <p>— Па ако ћеш да је видиш, ни 
ли?{S} Што, питам те?</p> <p>Обрен испи чашу и цмокну губицама као да љуби кога.</p> <p>— Тако  
љуљајући се и тетурајући, хтједе бацити чашу, али му се некако изврну рука, те, мјесто у зид, п 
ачан и суморан; ћутао је и само испијао чашу за чашом.{S} Дошло му да пије, много да пије, само 
у синуше очи кад га угледа.{S} Наточи у чашу и, са особитим задовољством, посматраше, како по п 
ледај, — рече, куцајући штапом о празну чашу и разгледајући људе и жене за осталим столовима. — 
тао је украј стола, држећи у руци овећу чашу препуну вина, укочио се и издигао главу на више, к 
ко је и лијепо, па да умреш кад попијеш чашу...</p> <p>— Красно вино! — потврди Благоје опљуцну 
је само у томе, што је он имао неколико чворуга и што му је лице било ишарано као ускршње јаје. 
 комшијско дијете да није било украшено чворугом на глави и силним греботинама по лицу, а украш 
абленуто погледа.{S} Погледа и у Јову и чворугу му, која се зацрвенила као презрела трешња, па  
оди у главу Јове Перотића.{S} Начини му чворугу на челу, голему као јаребичино јаје, и попрска  
p>И пружи му руку у опроштај, а Перо је чврсто стиште, стегну и — излети из собе.</p> <p>Пред в 
љни.</p> <p>Најпошље Перо стиште срце и чврсто одлучи да запроси.{S} Што је више ишао њима, сам 
ка Данило, покушавајући да се исправи и чвршће стане на ноге, — Ос... тавио си ме... па од јада 
емачких и неколико српских ријечи, због чега се највише и свиђао касабалијама, од којих су неки 
сићушан младић, хром у десну ногу, због чега су га ђаци, међу собом, прозвали Топал-пашом и спј 
љених зелених очију, крњавих зуба (због чега је вазда и успијала губицама) смјежуране коже, наб 
ва према њој.{S} Хита, јури, а дрхће од чежње и напријед спрема пољубац...{S} Стиже јој...{S} Р 
смркне, мени се сване и мене моја Стака чека на вратима, па руке шири, у лице ме љуби.{S} И кад 
ремјери их оштрим погледом.</p> <p>— Не чекајте више, — осијече. — Хајдете, па ми одма враћајте 
отврди Данило, окрећући се и гледајући: чекају ли га још дјеца. — Мени је каз’о да је болестан  
ту.</p> <p>Неки постадоше и нестрпељиви чекајући.{S} Јефтан је четири пута излазио на тесту, пр 
угу на врат.{S} Да је била кршна, не би чекала на ме, да дођем <pb n="141" /> из девете касабе  
.{S} Точите!</p> <p>Но они му нијесу ни чекали понуде.{S} Обрен је точио и без њега, јер није м 
.{S} Кад сам преко дана у дућану, једва чекам да се смркне, јербо кад се свеме свијету смркне,  
, јастребастим очима. — А ја вас одавно чекам.</p> <p>— Ово ти је зет, — упаде Благоје указујућ 
 одгурнувши Данила и приближујући се. — Чекао сам по сахата, док сте се пробудио.</p> <p>— Ја с 
остави на столу.{S} Не хтједе ни кусура чекати.{S} Зграби Благоја за раме и дрмну њиме.</p> <p> 
ред собом полицијског комесара морао је чекати више од пола сата...{S} Ту су се, у широком ходн 
 га, — одговори Данило, отирући зној са чела и хладећи се капом. — Све село обиграх, па га нема 
ело мртво, — рече Перо, отирући зној са чела. — Ниђе никога!</p> <pb n="68" /> <p>— А ко да се  
 улазећи у собу и тарући крупан зној са чела.</p> <p>— Једва га једном уловисмо.{S} Ево нам га! 
нехотице узвикну Јово, натуривши фес на чело. — Кршна!</p> <p>Стари га погледа попријеко.</p> < 
 ноге, поче климатати њима.{S} Прислони чело уз прозор, па као да размишљаше нешто...{S} Готово 
усти чудан крик.{S} Брада му заигра, на челу му искочи дебела, модра жила и придаде му лицу стр 
м црвеним пјегама на лицу и чиревима на челу.{S} Читаве степенице испунила собом, закрчила прол 
напуњени?{S} Жила она опет му искочи на челу стиште зубе и, гунђајући, приступи Јоки, па је гур 
 Јове Перотића.{S} Начини му чворугу на челу, голему као јаребичино јаје, и попрска му вином но 
завиривао.{S} А она жила искочила му на челу, а искезио зубе, а крмељаве очи дошле му још мање. 
удовица <pb n="51" /> и заглади косу на челу. — Какве су ми сад ђевојке?...{S} Мршаве и слабе к 
, пустивши, да га свилена кита куцка по челу.</p> <p>— Шта ћеш данас? — запита га изненађени по 
и кестењаву косу, која јој је падала по челу, опружи обје руке и, са веселим осмјехом, пође им  
ељ презриво одмахну руком и куцну се по челу.</p> <p>— У мене је све овдје записано! — викну и  
насмија и оним истим прстом куцну се по челу.</p> <p>— Ми све дознамо путем истраживањах, — реч 
а у наручја и бјесомучно поче љубити по челу, образима, устима.</p> <p>— А како си? — запита Јо 
 — кликну Јефтан, ударајући се руком по челу. — То су нас обојица преварили и изневјерили, црн  
ари стаде преда њу и куцну је прстом по челу.</p> <pb n="81" /> <p>— Није твоје мјесто међ момц 
са друге стране, сједило до тридесеторо чељади, што мушких што женских.{S} Наравно, да су <pb n 
одиле у најосетљивију жицу, јер он ни у чем није толико уживао, колико кад га човјек понуди чаш 
упане бачве, дрва, обручеви, сјекире, и чепркале безбројне кокоши, пијевци, пилићи.{S} Двије-тр 
витешким својим подвизима, јер је волио черупати се макар с киме.{S} Ријетко које комшијско диј 
е руке руке, приступи Пери.</p> <p>— Е, честитам ти женидбу! — рече. — Сретно, дуговјечно, бери 
че грлити Перу и љубити у оба образа. — Честитам ти, мој Перо, а свршено је да не може љепше.</ 
година, двадесет и пет хиљада!</p> <p>— Честитам, брате, по хиљаду и сто пута честитам, — обрад 
а пита: а шта се то мене тиче?</p> <p>— Честитам, — испусти кроз нос, учтиво се наклонивши, пош 
— Честитам, брате, по хиљаду и сто пута честитам, — обрадован и раздраган узвикну Перо.— То је  
тарајући се да што мање времена изгуби, честито и не погледа на њу, него се одмах поче чистити  
</l> </quote> <pb n="152" /> <p>Но није честито ни допјевао задњу ријеч, кад, кроз ходник, поче 
га ко не би чуо. — Ђевојку знаш ли, ама честиту и поштену? — запита јаче.</p> <p>Благоју испаде 
 на то, што су га пролазници сваки час, често и врло немилостиво, гурали и чак му стајали на но 
гру.{S} Могао је и сјутрадан, на Велики Четвртак, испети се на комшијски дуд и ту ударати у дас 
ма требају четири! — упаде Перо живо. — Четврти за пртљагу.</p> <p>Јефтан га одгурну од себе и  
ечери није ишао у механу.</p> <p>Кад је четврти пут -ступио у попову авлију и заискао крштеницу 
 у буквару никако није могао прелистати четврту страницу.{S} До те странице могао је читати и с 
ше и нестрпељиви чекајући.{S} Јефтан је четири пута излазио на тесту, прислањао ухо земљи и осл 
{S} Ту су се, у широком ходнику, гурали четири до пет полицајаца, врзајући се око двају нешто љ 
 срце најјуначније било.</p> <p>Три или четири шибања умирише Перу.{S} Волио је, додуше, да про 
њаци, па сви пију и задовољно гледају у четири лијепе свирачице, <pb n="24" /> Швабице, што, у  
, има три коња.</p> <p>— А нама требају четири! — упаде Перо живо. — Четврти за пртљагу.</p> <p 
 авлији, нарочито око бунара, лежале су четири овеће гомиле ђубрета.{S} По њима су скакутали не 
зала се граја...{S} Ту су се гурала три-четири беспослена хамала и инадила се са дјечурлијом, ш 
 сам ја, да ће бит’ мимо остале.</p> <p>Четири разреда свршио је са довољним успјехом управо за 
. ништа је то, — рече тјешећи га и баци четицу за врата. — Не брини ти!{S} Ја ћу теби дат’ свој 
стење.{S} Најпошље узе некакву излизану четицу и поче га чистити.{S} И размаза вино по свој кош 
а не знам кога, али свакако барем прије четрдесет година.{S} Оцу му је било име Аћим, или како  
це, сјео управо тако, да се његово раме чешало о њезино и, гледајући преда се, једнако је смишљ 
сти, добио сам двојбен одговор, — рече, чешкајући се оловком по глави и гледајући некуд у стран 
јаукну, скочи поплашено <pb n="5" /> и, чешкајући се по глави, погледа низа се.</p> <p>— Није м 
 главу и, као постиђено дијете, поче се чешкати по обрви.</p> <p>— Ама молимо те, учитељу, — ре 
мене.</p> <p>Перо обори главу и поче се чешкати.{S} Бијаше му, као да га је неко полио хладном  
и свој језик, у коме је било помијешано чешких, њемачких и неколико српских ријечи, због чега с 
о што се нешто више огледао у огледалу, чешљао се мимо обично и фес мало накривио на лијеву стр 
изведе коње и поче их вадати по ледини, чешукајући их и размрсујући им дугачке, свилене гриве.< 
иман, полуразрушен плот, пуши на кратки чибук и наређује нешто двојици синова, који су неуморно 
аклањала половину мале, скромне кућице, чија је бјелина, прама сунцу, силно ударала у очи.{S} П 
е стигоше у П..., малу, гиздаву касабу, чија их љепота изненади.{S} Куће нанизане у правом реду 
е ашиковала! — потврди Алекса.</p> <p>— Чија мати?</p> <p>— Твоја?</p> <p>Обојица прихватише за 
, крава! — викну још гласније.</p> <p>— Чија крава? — запита неко из авлије.</p> <p>— Игњате, г 
рен.</p> <p>— Нас се не тиче која је ни чија је, — осијече Јефтан набусито, — то су његове ства 
Ми најмилији другови и поштоваоци ваши, чије братске груди горе топлом љубављу према вама, узим 
рантана? — запита. — Да не траже каква, чијем је оцу име Марко јали Петар?{S} Моме је, брате, б 
о је у вас лијепо! — викну још с врата, чим је опазио како се презагријана пећ заруменила и как 
има остави да сами узјашу.</p> <p>Коњи, чим кренуше, као да осјетише несигурне јахаче на плећим 
 хоћу данас да просим, — шапну удовици, чим је <hi>уграбио прилику</hi>. — Дош’о сам да ми ти п 
 зиду.{S} Једини Јово што исколачи очи, чим је угледа.{S} Загледа се у њу и, док је стајала, ни 
и нико не улази у собу? — плану Јефтан, чим се доктор удаљио. — Како си се ти смио усудити, да  
/p> <p>— На моју душу ово се он оженио, чим долази, — рече прочитавши га и одмах скочи. — Ожени 
главу изгубио.{S} Љутит и разјарен поп, чим га опази, стиште своје снажне шаке и раскорачи се п 
оказао као врло живахан и отресит...{S} Чим је почео владати собом, почео је лупати и тући мате 
...</p> <p>Перо више ништа чуо није.{S} Чим је сазнао да ће Мара ићи за писара, — за онога танк 
 живу ласту кроз рукав и — свеједно.{S} Чим би почео писати, та су слова добијала некакав чудан 
настави поп, прелиставајући протокол, — чим не слушаш рђаве јаране, који хоће главом да пробија 
ће Јефтан.</p> <p>— И доћи ћемо!</p> <p>Чим се смркло, окупише се сви:{S} Јово, Обрен и Јефтан. 
пита га, улазећи у дућан, јер није знао чиме би паметнијим почео говор.</p> <p>— Мени не треба, 
а слова не може да се сјети...</p> <p>— Чини ми се да ће киша, — рече најпошље, тек да прекине  
н мргодно гледајући Перу, — Шта се вама чини?</p> <p>— И мени се чини, — одобри Перо одмах.</p> 
а уза зид и уздахну.</p> <p>— Све ми се чини, да ће ми се некаква несрећа десити ако пођем сам, 
 тога ја и плачем, — викну, — што ми се чини, да се не враћамо више, ако поћерамо к’о што смо п 
— Има пуно облака...</p> <p>— И мени се чини, — потврди удовица и, као нехотице, све се више на 
 — Шта се вама чини?</p> <p>— И мени се чини, — одобри Перо одмах.</p> <p>— А ја се не бојим, — 
а се велика боца вина, двије чаше и три чиније „мезе“.</p> <p>— Цо то јест? — пријекорно запита 
е.</p> <p>— Ви сте, али, вашими дјелами чинили протузаконитости, — рече, издигнувши и глас и ка 
ти, ни још шта говорити...{S} Све му се чинило као неки сан и као да све ово, што види и чује,  
 и крњавим зубима...{S} И једнако му се чинило, као да га гледа и смјешка се на њ...</p> <p>— Ш 
пос’о...{S} Ја само дочекујем странце и чиним им услуге... <pb n="120" /> Ћара никаква не тражи 
ета мало по магази.{S} Предлог Јефтанов чинио му се смишљен <pb n="23" /> и умјестан и, што је  
сте узели слободу, увредљивими поругами чинити повреду царевима...</p> <pb n="146" /> <p>Перо р 
а, са крупним црвеним пјегама на лицу и чиревима на челу.{S} Читаве степенице испунила собом, з 
уменила и како се, на маломе асталчићу, чиста препеченица злати у боци. — Лијепо, лијепо! — уск 
се и одмахну рукама.</p> <p>— Немамо ми чисте кошуље, — рече.</p> <p>— Ја нема, — једва проције 
олахко ти с њоме.</p> <p>— А и бачве су чисте, нијесу бухљиве...</p> <p>Стари погледа на врата  
 ако ни за шта друго, нека барем чува и чисти кућу и рађа ђецу...{S} Оклен би ми били, да нам с 
о да је имао ванредан апетит.{S} Све је чистио испред себе попут тродневнога гладнице.{S} Ни мр 
е узе некакву излизану четицу и поче га чистити.{S} И размаза вино по свој кошуљи.</p> <p>— Ниш 
 и не погледа на њу, него се одмах поче чистити и уређивати.{S} Очешља се лијепо и раздијели <p 
еком, кога је отео од Данила.{S} Он је, чисто и јасно, доказао Пери, да »као старији јаран и ож 
око врата као барјачићи.{S} Све лијепо, чисто, уређено, »све пјева« како рече Јефтан!{S} А најљ 
слатки и лијепи, добро ли ми дође!{S} Е чисто ти хтједох умријети у овој гунгули.</p> <p>Благој 
ти, па не ваља ништа...{S} А у мене све чисто...</p> <p>— Остави, Бога ти, твоје вино, — прекор 
ла собом, закрчила пролаз, а степени се чисто повијају под тежином јој.</p> <p>Угледавши зета о 
 жалост његову, појавише му се неколико чисто бијелих длака у солуфима.</p> <p>— Јадан Перо, са 
е може ишћерат, из главе...</p> <p>Перо чисто одахну, када му објавише, да не ће више бити ђак. 
жећи нешто. — Хајде нађи и донеси једну чисту, моју кошуљу.</p> <p>Данило га забленуто погледа. 
 дочека Обрен у пола пјевајући, као кад чита пјесмарицу. — И ти си се, Јефтане, оженио с миразо 
 мичући губицама попут зеца, полугласно чита.</p> <p>Перо им каза своје име и, без питања, сјед 
риба...{S} Права мала риба!.{S} А, ето, читав свијет зна, да у правоме вину нема риба.{S} Њима  
 му припише у дуг још товар жита!...{S} Читав товар!..{S} Сто ока и ни једну мање.</p> <p>И, он 
м међусобном, опојен мирисом љубави, да читав народ <pb n="162" /> српски од Адрије до Балкана, 
е се побожно крстити и кренуле цркви на читав сахат раније, него ли је била отворена.</p> <p>—  
у крају и дрвени кревет, — ето то ти је читав намјештај.{S} Па како то држиш како ли пазиш?{S}  
неће свиђет’ и да нећете овђе остати ни читав дан...{S} А и село није какво!...{S} Немате у њем 
Стари се опет појави на вратима, носећи читав нарамак сламе.{S} Баци га на сред собе и отхукну. 
 може је наговорити да пође... .</p> <p>Читав сахат провели су у савјетовању, док, једва једном 
 више гласова.{S} Ако треба и скупштина читава, ја кабулим!</p> <p>— Не треба, — осијече Обрен  
кога, отрча даље.</p> <p>У кући се диже читава узбуна.{S} Стрико Васо трчао је и завиривао у св 
им жалостивним ријечима покварио весеље читава друштва.{S} Затим се завали на столици, десну но 
оигравати.{S} Изгледало му је, да ће се читава кућа срушити и притиснути га.</p> <p>— Изим овог 
руковијети босиока и јоргована, тако се читава соба освјежи и чудновато замириса.{S} Лагано, ст 
ца.{S} Пођоше уз широку чаршију, покрај читава низа затворених и незатворених дућана; минуше дв 
це као да ће се потући, те сиромах Перо читава три корака одскочи у страну и дрхћући приступи м 
брзо, — жена, а није земља...{S} Има ту читава прича о њезиним патенијама...</p> <p>Бошко (онај 
у... ух, моју слатку Марушку!...</p> <p>Читава тога дана, а ни преко ноћи, није ишао у механу и 
 пјегама на лицу и чиревима на челу.{S} Читаве степенице испунила собом, закрчила пролаз, а сте 
ијепа и мила и, као да је собом унијела читаве руковијети босиока и јоргована, тако се читава с 
е на путу изневјерити, док су нам главе читаве.</p> <p>— Заричемо се.</p> <p>— И сјутра да крен 
n>".{S} То је била и једина знаменитост читаве касабе и није било чаршинлије, који се бар некол 
 Алекса, осокољен доласком гостију: — У читавој фамилији, бре!{S} Дај ми спомени једног паметно 
оги уживају у боју пијеваца.</p> <p>— У читавој твојој фамилији све су будале, — дочека Алекса, 
молићемо, — одговори Перо и преклони се читавом половином тијела. — Баш се тако зовемо...</p> < 
де, кукавче црни, у манастир па пости и читај молитве, јер ти нема помоћи...</p> <p>И одрече се 
обро потпраши.</p> <p>— Љевше је кад се читају новине, него приче, — рече. — Ето ја... психа!.. 
хладно и не осврћући се на грају. — Они читају новине и сваке се седмица по једном поинаде...</ 
 гледао у тефтер, из кога је Јока нешто читала, а пред њим су стајала два сељака и гледала га с 
че, — рече. — Ето ја... психа!... вазда читам...{S} Душа ми... психа, психа!... да знам шта се  
ше оштрије, испитујући.{S} Онај, што је читао новине спусти их, остави на столицу и сједе на њи 
ту страницу.{S} До те странице могао је читати и сва слова ишла су му некако у главу.{S} Али да 
нџија. — Помириће се они брже и опет ће читати...{S} Не могу они један без другога...</p> <p>—  
ије живити.{S} Затвори се у собу и поче читати <title>Свето Писмо</title> и разне занимљиве књи 
емјерио погледом. — Новине, на прилику, читаш ли?</p> <p>— Ја нијесам чојек од књиге, — промуца 
ави на столицу и сједе на њих.</p> <p>— Читаш ли ти што? — запита Перу након дуге, врло дуге по 
некако се навикао на њих.{S} Написао их читкије и, са великом грајом и побједничким изразом на  
 било име Аћим, или како се на корицама читуље потписивао <hi>Јоаким</hi>, а мати му се звала А 
 може ли јефтиније, а Чифут не да...{S} Чифут к’о Чифут!{S} Добио ми је барем пет гроша на њој. 
’ гроша.{S} Питам: може ли јефтиније, а Чифут не да...{S} Чифут к’о Чифут!{S} Добио ми је барем 
ефтиније, а Чифут не да...{S} Чифут к’о Чифут!{S} Добио ми је барем пет гроша на њој...</p> <pb 
давао књиге.</p> <p>Као <hi>уредан</hi> човјек најпошље одлучи да набави једнога слугу.{S} Обра 
јући руком по столу. — Жена је жена!{S} Човјек кад хоће да се жени, стоји ти на прагу новога ро 
 касабу и почео <hi>оздрављати</hi>.{S} Човјек, у својој муци, бијаше готово и заборавио на Пер 
у чем није толико уживао, колико кад га човјек понуди чашом добра вина и кад му рекне да је пам 
рим, подераним кесама, лежао је некакав човјек.{S} Стар, сијед, са намрежганим, пјегавим лицем, 
намигну му.</p> <p>— Видиш, како је кад човјек хоће да се жени, — рече брзо, не допуштајући да  
 и страшним очима.{S} Тек мало трезнији човјек могао би распознати, да то није глава какве грдн 
а пријатеља, а данас му је требао један човјек, коме ће све своје <hi>јаде</hi> испричати.{S} Ј 
 у собу.{S} Комесар, дебељкаст, мргодан човјек, са мјесечином на тјемену и ријетком, јарчијом б 
<pb n="42" /> му се. — То сваки паметан човјек треба да има.</p> <p>Обрен се осмјехну.</p> <p>— 
очекао их је домаћин.{S} Гојазан, дебео човјек, са округлим као пун мјесец, више модрим него цр 
новао готово на крају касабе.{S} Био то човјек странац, погурен, стар, са дугом просједом брадо 
шкарио Васин слуга, Игњат, стар, космат човјек, који се једном у пет недјеља бријао а шишао се  
у, гдје су за омањим столом сједила два човјека, који му изгледаху најозбиљнији и најугледнији. 
 И све живо поче бјежати од њега као од човјека који је памет изгубио.{S} И другови га оставише 
о интересима државе?{S} Ваљда није било човјека у земљи, који се толико бојао власти колико поп 
воду са браде. — Шта ће крштеница мртву човјеку?{S} На они се свијет иће и без пасоша и без крш 
кну Перо.— То је љуцки и, што се рекне, човјечански!{S} Да имају мозга, сви би се момци женили. 
овуљаге, него човјечија прилика и да та човјечија прилика није нико други, него знаменити слуга 
о није глава какве грдне совуљаге, него човјечија прилика и да та човјечија прилика није нико д 
 се не стидиш својих сиједих коса?..{S} Чојек у годинама, па нежењен!..{S} Срамота!..{S} И што  
 и да је водим...{S} И Благоје, никакав чојек, коме сам платио ручкове и вечере, да ме тако пре 
</p> <p>— Ето, лијепо је, — рече, — кад чојек има познанства у туђем свијету, међу туђим људима 
ја никога, — дочека стари осорно. — Кад чојек има посла и кад хоће на пут, ја не заустављам...{ 
и на њих, — одговори Јово. — На путу се чојек свачем научи.</p> <p>Стари дубоко уздахну.</p> <p 
а, нудећи га ракијом. — Ожени се и буди чојек!{S} Само пази: не узми младо ни лудо.{S} То ти и  
је добро.{S} И лијепо се вјенчај и буди чојек и нек ти буде све у реду.</p> <p>— Тако је!</p> < 
 Не може сваки коњ бити Шарин, ни сваки чојек Краљевићу Марко...</p> <p>Пошто је још мало посје 
 — Ко си ми ти?</p> <p>— Ја сам паметни чојек, јер паметно говорим, — одговори Бошко достојанст 
ас поздравиш једном здравицом.{S} Ти си чојек паметан, школован, учен, па знаш и умијеш...{S} И 
 и узвиси глас:</p> <p>— Него ако си ти чојек, нађи какву женетину, па ето...{S} Немој пробират 
 прилику, читаш ли?</p> <p>— Ја нијесам чојек од књиге, — промуца Перо црвенећи се, — ама о Ген 
ако требати...{S} И које сам ја паметан чојек, те нећу пуно говорит’ кажем вам: од сјутра тражи 
лава! — викну Бошко. — Да си ти паметан чојек ти би... ти би...</p> <p>— ...своју кућу уредио,  
ао Пери, да »као старији јаран и ожењен чојек« треба да спава на меку, а, поред тога, не иде за 
шћи газде Ђуре Ашчића.{S} Кршан и богат чојек!</p> <p>Перо га дрпну за рукав и, од нестрпљења,  
арити за ситницу, ако те не води познат чојек као ја...</p> <p>И Благоје поче низати примјер за 
службе...{S} Не трпе, мој Перо, поштена чојека, па то је...</p> <p>— А шта си потље радио? — до 
ади!...{S} Од куге није било паметнијег чојека од њега.</p> <p>Јово даде знак друговима, да пођ 
 бре!{S} Дај ми спомени једног паметног чојека из твога племена, па да му се поклоним к’о свецу 
са се засмија.</p> <p>— Какав Цариград, чојече? — дочека подругљиво. — Зар не знаш, да је то ту 
а не оним којим су дошли.{S} Упутише се чопору ниских, сеоских кућа, испред којих се, у прашини 
јело, ваљда да се увјери: је ли најбоља чоха или није?</p> <p>— А шта ти радиш, зете?{S} Какво  
ита. — Шта ради?</p> <p>Игњат као да не чу добро.{S} Метну прст на уста и издиже обрве.</p> <pb 
ефтан сурово. — Како то јашеш?</p> <p>— Чув’о би се, — одговори Перо као кроз плач, — ама зар с 
b n="133" /> среће из своје пуне кесе и чув’о вас од зла и напасти сваке.</p> <p>И поче јаглуко 
ка да ми поштено плаћа бировину; она ме чува од свакога, <pb n="35" /> па ми, богме, ни сами вл 
ајомиљенију пјесму:</p> <quote> <l>Овце чува Тодора</l> <l>Широм миром до мора...</l> </quote>  
рио, па ако ни за шта друго, нека барем чува и чисти кућу и рађа ђецу...{S} Оклен би ми били, д 
н, диже се са земље.</p> <p>— Што се не чуваш? — прекори га Јефтан сурово. — Како то јашеш?</p> 
о на пут, стиже Перо, након два дана, у чувену варош М..... и одсједе у великом и славном хотел 
и ти пет хиљада мираза.</p> <p>Перо, од чуда, скочи са столице и сав се искриви.</p> <p>— Мираз 
Влахе...{S} Ви вазда мислите о некаквим чудами...{S} У других народа, дапаче већих, па се не мо 
и одржао, да му изненада, једнога дана, чудан случај у помоћ не прискочи.{S} И није то био ника 
ео писати, та су слова добијала некакав чудан облик и ни он, ни учитељ, ни сви ђаци не би их ка 
у ништа видјети...{S} Уједанпут испусти чудан крик.{S} Брада му заигра, на челу му искочи дебел 
како заспао.</p> <p>И снијевао је један чудан сан.</p> <p>Као ноћ је, мјесечином обасјана.{S} П 
ак му стајали на ногу...{S} Гледао је и чудио се свему, мучећи се, да сам себи одгонене: нашто  
е.{S} Из мркожуте, сагорјеле траве бије чудна врућина <pb n="67" /> и загушљив, готово смрдљив  
 је хтио рећи и протестовати против ове чудне просидбе, сад већ није могао...{S} И шта би сад п 
ину васпитавања, ружно оца.{S} Због тих чудних знакова рекоше, да ће дијете бити »мимо остале«. 
ну према њему, пружи руку и поче некако чудно стењати и привлачити га.{S} Поче га и љубити и те 
во сви, очекујући нешто необично, нешто чудно, што би само Перо могао учинити.</p> <p>— Ишао је 
 се искриви, поблиједи и испусти ситан; чудноват крик.{S} Издигнута рука клону јој, брада заигр 
да му за тур од чакшира прикаче некакав чудноват реп: од изрецкане хартије и старих крпетина.</ 
 страшно зијевати, испуштајући при томе чудноват глас, да су се многи гости, иза других столова 
илавим мишицама, које бијаху набрекле и чудновато се црњаху испод бијелих, загрнутих рукава од  
оргована, тако се читава соба освјежи и чудновато замириса.{S} Лагано, стидљиво, оборених очију 
плаче за овом дјевојком.{S} И он некако чудновато застења...{S} Они се тргоше...{S} Јока сакри  
</p> <p>На врх степеница дочека их веће чудо.{S} Ту је стајала домаћица, ознојена, задихана, ра 
агласни са Јовом?{S} И, на своје велико чудо, опазио је да су сви мирни и да се не препадају од 
<p>— Па шта ти је, магарче; какво је то чудо? — дочека Пера веселије, готово смијући се. — Има, 
есту, прислањао ухо земљи и ослушкивао: чује ли се барем какав тутањ?{S} И почео се љутити.{S}  
о неки сан и као да све ово, што види и чује, није могућно...{S} Он да испроси ђевојку, коју ни 
рече, — да одма напишеш, па да напријед чујемо шта ћеш говорити...{S} То је... знаш... да не би 
о сам се прод’о.</p> <pb n="39" /> <p>— Чујеш, — дочека Перо и не гледајући му на сандучиће, —  
енуше обојица удовичиној кући.</p> <p>— Чујеш, ја не знам шта ћу говорити с ђевојком, — рече Пе 
 сад — да оде тако далеко...</p> <p>— А чујеш, зете, — настави стари врпољећи се и непрестано п 
 комесара.</p> <p>— Хајде, — вели, — да чујеш пошљедњу пресуду, па јали ће бити црна јали бијел 
ро не заговори.{S} Није волио да га они чују.{S} С тога се нестрпљиво врпољио на мјесту и час с 
 у страни, окопавали кукурузе.</p> <p>— Чули смо, да имаш три коња, — рече Јефтан поздравивши с 
 не бојим, — одговори Јока, да се једва чуло. — Ама <hi>он</hi>...</p> <p>— Он је зао?</p> <p>О 
ма, нема брате, — прошапта, да се једва чуло. — Тако је то, кад у кући нема женске главе.</p> < 
 пожелио.{S} Никога није било, ништа се чуло није, осим досадна шкрипања попова пера, који је,  
би те могла кап ударити кад би изненада чуо.</p> <p>Благоје се укрути као војник и салутира.</p 
ог писара, ти...</p> <p>Перо више ништа чуо није.{S} Чим је сазнао да ће Мара ићи за писара, —  
 <p>Од свега овога разговора Перо ништа чуо није.{S} Као у црквеном звонику, тако је у његовој  
е осврћући на све стране да га ко не би чуо. — Ђевојку знаш ли, ама честиту и поштену? — запита 
 прислушкујеш, — рече. — Ама сад што си чуо, да ником не издаш...{S} Ако издаш, зло и по ме и п 
ри се дохвати за ухо, као да није добро чуо.</p> <p>— А и хране немам, — настави мирно. — Сирот 
у собу, а она ми сједне на крило, па ми чупа бркове, љуби ме и милује, па се играмо и шалимо к’ 
а јој право у лице; она оборила главу и чупка ресе на бошчи.</p> <p>У Пери заигра срце.{S} Он г 
але око њега, миловале га по образима и чупкале за бркове.{S} Није хтио ни пити.{S} Само је узд 
расположен.{S} Тада се шалио са дјецом, чупкао их за косе, показивао им разне слике и пјевао им 
 /> више људи и ослухивао је: одакле ће чути највишу грају, свађу, или пјевање.{S} На средини к 
ила није, нити јој је чак и гласа могао чути.{S} Па ни попадија се ни од куда појављивала није, 
а...{S} Ничији глас ни ту се није могао чути...{S} Чак и оне неколике кокоши, што су се разишле 
то пријатељски желимо...{S} И ако желиш чути за наше задовољство, ми смо задовољни к’о нико на  
ном пријатељу:</p> <p>„.....и ако желиш чути за наше здравље, ми смо фала Богу добро и здраво,  
им ни самога Бошка Југовића.</p> <p>— И чутуре требају, — бржебоље <pb n="158" /> упаде Обрен.  
 зауставила и високо издиже изнад главе чутуру, коју му додадоше. — Ми најми...</p> <p>И стаде. 
ћи њиме као барјаком. — Није му био пут џаба.{S} Наш’о је што је тражио!</p> <p>— Баш? — запита 
 па да иђемо.</p> <p>Перо завуче руку у џеп и крупан новац остави на столу.{S} Не хтједе ни кус 
S} Пође главном улицом.{S} Увуче руке у џепове и поче зазјавати, гледајући у велике двокатнице  
 овог пакла?</p> <p>Јефтан увуче руке у џепове и поче замишљено ходати око дрвета.</p> <p>— А и 
е, Перо, — викну Благоје пипајући се по џеповима. — Ти плати за обојицу, јер ја немам ситнежа.. 
 си? — проциједи кроз зубе.{S} И објема шакама протра се по лицу, као да се умива. — Ти си зар? 
 поп, чим га опази, стиште своје снажне шаке и раскорачи се пред њим као да би да се хрве.</p>  
а мени антика, — дочека Перо стискајући шаке и подносећи му их под нос. — Нисам ја, на <pb n="1 
е лактовима о сто, а главу наслони међу шаке.</p> <p>— А шта ти мислиш шта ће бити с нама, ако  
страшан као лав афрички.{S} Затим удари шаком <pb n="10" /> по столу и шкргутну зубима.{S} Удар 
.</p> <p>— Муч’, — дрекну поп и измахну шаком, да Пери намах замрије ријеч у грлу. — Муч’ поган 
 боцне иглом, или да пусти коме у њедра шаку коњских <pb n="19" /> муха.{S} Но то је бивало све 
устави се.{S} Стаде преда њу и стиснуту шаку поднесе јој под нос.</p> <p>— Ти, ти си све знала! 
 заплаче заједно са Данилом!...{S} Није шала удаљити се, сам самцит, толико од куће и доћи у ту 
и оних сумњивога понашања, и избацујући шале, које се у књиге не уписују.{S} На другој страни п 
мени два форинта, па вади, — рече као у шали.</p> <p>— Ево форинт! — узвикну Перо.</p> <p>— Два 
ркове, љуби ме и милује, па се играмо и шалимо к’о ђеца...{S} Ја ти не знам ништа друго казати, 
у разред весео и расположен.{S} Тада се шалио са дјецом, чупкао их за косе, показивао им разне  
н познаде, да му се сад пред Пером није шалити, па лагано извуче руку којом је обмотавао стас л 
 Волио је, додуше, да проведе још какву шалу: да млатне букваром по глави онога ђака пред собом 
павали.</p> <p>Изненада ослухну некакав шапат.{S} Застаде.{S} И полако, држећи се зида, поче гл 
 воду.</p> <p>— Је ли вам ово сестра? — шапатом запита Перо домаћицу, гледајући у придошлицу. — 
> <p>— А је ли долазио доктор? — запита шапатом.</p> <p>— Није.</p> <p>— Није га нико ни звао?< 
/p> <p>— А има ли коња у селу? — запита шапатом.</p> <p>— Има, — одговори Данило покуњено, — Са 
 хоћемо ли дуго остати? — запита готово шапатом. — Ја не могу...{S} Ја ћу само мало...</p> <p>— 
тај јесу ли гладни и не износи ништа, — шапну стари жени, улазећи за њима. — Видиш, да их је пу 
> <p>— А ја баш хоћу данас да просим, — шапну удовици, чим је <hi>уграбио прилику</hi>. — Дош’о 
ало.</p> <p>— Је ли те стрина виђела? — шаптао је Јово полугласно.</p> <p>— Није...{S} Ње се и  
а, — промуца. — Видио сам, ђе све нешто шапуре...{S} А жао ми их... обоје ми жао...</p> <p>Стри 
иким другима.{S} Сви су нешто међусобно шапутали и намигивали, сви су били некако весели, а на  
о.{S} Од велике бриге поче му се и коса шарати и, на велику жалост његову, појавише му се некол 
и и окићени сваковрсним стварима, те се шарене мараме, рупци, појасеви и бошче, повијају и лепр 
</p> <p>— Ко зна!</p> <p>— Јес’...{S} И Шарин му је био добар!...{S} Мог’о је пити вина, па још 
ванајес’ ока.{S} Не може сваки коњ бити Шарин, ни сваки чојек Краљевићу Марко...</p> <p>Пошто ј 
 /> је једна мала, црнпураста, милоока, Швабица показала.</p> <p>— Фала Богу кад смо живи! — ви 
о шта запети.{S} Оне слике са голишавим швабицама (а ти плахо бегенишеш и купујеш таке слике) и 
 четири лијепе свирачице, <pb n="24" /> Швабице, што, у крају, свирају разне швапске маршеве.</ 
112" /> и пријатеља!...{S} Стид га и од Швабице... -</p> <p>— Опрости, — прошапта, као кажњено  
фтан, који је још два дана поред лијепе Швабице боловао, вратио се у <pb n="155" /> касабу и по 
уче руку којом је обмотавао стас лијепе Швабице и, направивши мученичко лице, стењући показа на 
ече и Јефтан и испод ока погледа лијепу Швабицу.</p> <p>А Данило се исправи и удари се у прса.< 
е? — запита тужно. — Превариће њих обје Швабо и ето ти шта ће.</p> <p>— Не превари он више! — д 
/> Швабице, што, у крају, свирају разне швапске маршеве.</p> <p>Јефтан уведе Перу у један кут,  
од њихових грана купају се лабудови.{S} Шест гиздавих, бијелих лабудова, са поносито исправљени 
о плаћања.{S} Старчић вели, да је попио шест ракија, а механџија нарачунао осам.{S} Старчић се, 
 по те? — запита.</p> <p>— Рано...{S} У шест сати — одговори Перо. — И немој закаснити.</p> <p> 
је.{S} Пребацивала му је, како је пуних шест мјесеци вара и неће ништа да плати.{S} Иза бабиних 
гу, кад ћу се вратити, — рече сам себи, шетајући. — Нит’ мени треба жена, ни нико.{S} Без главе 
 лагано диже са сандука.{S} Полако, као шетајући, пође по соби и, онако са стране, погледа у фи 
апита их. — Шетња је здрава...</p> <p>— Шетали смо доста, — одговори Јово гледајући Јоку. — И р 
се час на једну час на другу страну као шеталица од сахата.{S} Око њега се окупиле собарице и с 
оби и тражио протокол.{S} Нестрпљиво је шетао и освртао се на све стране, надајући се, да ће је 
пут дошао би мргодан, пљувао у јаглук и шетао се између клупа, не окрећући се ни на једну стран 
д ока, погледа госте. — А што ви још не шетате? — запита их. — Шетња је здрава...</p> <p>— Шета 
 и за те и за се.{S} А теби треба да се шеташ, да се дружиш...{S} Ако останеш вазда у дућану, у 
 А што ви још не шетате? — запита их. — Шетња је здрава...</p> <p>— Шетали смо доста, — одговор 
оше.{S} Макар и по врућини, морали су у шетњу.{S} И сви су позавидили Данилу, када опазише како 
оси се Данило, отимајући се. — Није ово шехер.</p> <p>Перо опусти руке низа се и приступи Јефта 
ма омладине, — дочека одмах, заваљујући шешир на затиљак — Ја сам вазда рад, да својим силама п 
жили њиме.</p> <p>Доктор је баш устицао шешир на главу и спремао се да пође некуда, кад усплахи 
у коме је Аћим живо протествовао против шибања у школи, било је ријешено, да се Перо натовари н 
ајјуначније било.</p> <p>Три или четири шибања умирише Перу.{S} Волио је, додуше, да проведе јо 
.{S} Пруживши јој бакшиш он задрхта као шибљика и пољуби је у образ.</p> <p>Покупивши новце, пл 
ни дречале, него опустиле крила, отегле шије и искривиле главе, па као да се растају са животом 
 се удрвенила некаква стара кљусина, са шиљастим, мршавим куковима, те куња, лијено машући репо 
ене моја Стака чека на вратима, па руке шири, у лице ме љуби.{S} И кад уљегнемо у собу, а она м 
хом, стајао је смијешећи се и обје руке ширио према гостима.</p> <p>— Хе, хе, брате слатки, ока 
тесту, на којој се, у даљини, издизао и ширио бјеличаст, провидан облак.{S} Кроз облак су се ли 
 је, као за параду, био обучен у старе, широке хаљине Перине, које су висиле о њему као о суху  
и попа.{S} Опази га у дну авлије, испод широке мурве, која је собом заклањала половину мале, ск 
ситних мушица.{S} На средини се издизао широки дуд, а испод њега, на простртим, старим, подеран 
ро уљезе у авлију и, раскорачивши се на широко, погледом поче тражити попа.{S} Опази га у дну а 
сечином обасјана.{S} Пред њим као пукло широко језеро, огледало мјесеца и звијезда.{S} Око језе 
ати више од пола сата...{S} Ту су се, у широком ходнику, гурали четири до пет полицајаца, врзај 
неко.</p> <p>Сви скочише и погледаше уз широку, кривудаву тесту, на којој се, у даљини, издизао 
агазу, те кренуше обојица.{S} Пођоше уз широку чаршију, покрај читава низа затворених и незатво 
 од касабе, подигли су пријатељи Перини широку <hi>хладницу</hi> од самих дубових и букових гра 
— Ево нас! — узвикну Јово, коракнувши у широку авлију, испред куће, ограђену са свих страна уск 
</p> <quote> <l>Овце чува Тодора</l> <l>Широм миром до мора...</l> </quote> <pb n="152" /> <p>Н 
, који се једном у пет недјеља бријао а шишао се два пут у години, те изгледаше као какав људож 
а по свима.</p> <p>— Шта ћете? — запита шиштајући. — Ко сте ви?</p> <p>— Ево ти дошли, — одгово 
љена, јер <pb n="132" /> је поред врата шкиљио један фењер, а на кривим степеницама гориле су д 
му објавише, да не ће више бити ђак.{S} Школа му је била изашла на врх главе и он је мрзио и њу 
сам је виђео <pb n="45" /> откако је из школе изашла, ама је свијет пуно фали.</p> <p>Перо напр 
8" /> је другове, који су се враћали из школе.</p> <p>— Како кад, — одговараху му.</p> <p>— Е д 
 Аћим живо протествовао против шибања у школи, било је ријешено, да се Перо натовари на врат уч 
ио тиме, што је знао да има још дјеце у школи, па неће, зар, ни њему горе бити него ли је њима. 
дном здравицом.{S} Ти си чојек паметан, школован, учен, па знаш и умијеш...{S} И како би било д 
 мекше.</p> <p>— Јок.{S} Послаћемо га у школу.{S} Нек иђе тамо, па макар ништа не научио.{S} Са 
им удари шаком <pb n="10" /> по столу и шкргутну зубима.{S} Удари и други пут и три чаше преврн 
 било, ништа се чуло није, осим досадна шкрипања попова пера, који је, као за инат, хитао, да к 
је?</p> <p>Перо нити писну, нити зубима шкрипну.{S} Само преврну очима и, савијен као гудало, у 
у преши, уљегоше у авлију и, са ужасном шкрипом и треском, отворише врата мале, приземне собице 
 доктор и пође пред њим. — Видиме...{S} Шнел...</p> <p>Кад су стигли у Хотел, Перо потрча уза с 
за мој дуг живот...{S} Ама, браћо моја, шта ће мени живот?...{S} Шта ће, на прилику, кад ми не  
иљаве овнове...</p> <p>— Шути, Бога ти, шта ти знаш? — окоси се Бошко. — Каква ми је то пулитик 
гледајући преда се, једнако је смишљао: шта ће проговорити...{S} И ништа да му пане на памет!.. 
дати један у другога, као да се питају: шта је ово?{S} А и Перо се забленуо, па нити зна: хоће  
 <p>— Јес’.</p> <p>— Јунак богме!...{S} Шта мислиш како је то: распарати цара?...{S} Није, да р 
Како ћемо с том Перином женидбом?...{S} Шта ти велиш, Перо?</p> <p>— Ето... како ви велите, — о 
 или испао из кола и ногу сломио?...{S} Шта би било?...</p> <p>— Свршено је!{S} Свршено је! — н 
а, браћо моја, шта ће мени живот?...{S} Шта ће, на прилику, кад ми не би било вас, које ја с ва 
е!...{S} Сила је то...</p> <p>— Шта?{S} Шта ми је све то? — викну Бошко и скочи са столице... — 
и никад незаборављеној вашој касаби?{S} Шта се тамо ради?</p> <p>— Не ради се ништа, — одговори 
— рече Јефтан мргодно гледајући Перу, — Шта се вама чини?</p> <p>— И мени се чини, — одобри Пер 
43" /> гдје стоји иза Данилових леђа. — Шта тражи овђе?</p> <p>— Јесте ли ти Перо Карантан?— за 
> <p>— А је ли стрико дома? — запита. — Шта ради?</p> <p>Игњат као да не чу добро.{S} Метну прс 
сијече поп, отресајући воду са браде. — Шта ће крштеница мртву човјеку?{S} На они се свијет иће 
та ћеш? — запита не баш најљубазније. — Шта тражиш?</p> <p>Перо скиде капу, понизно му приступи 
 Јок, — одговори Јефтан и крену даље. — Шта ће ми то?</p> <p>— Требаће, требаће ти, — упаде Пер 
преварили? — запита опет, крстећи се. — Шта ћу им ја?</p> <p>— Ако ти је име Перо Карантан, ниј 
то штрецну, као да је слутио несрећи. — Шта ти је?</p> <p>— Мислим се колико смо утекли од куће 
 да разговара са ћудљивим болесником. — Шта не дозвољаваш, брате?</p> <p>— Не дозвољавам да про 
ко је, — потврди, правећи се озбиљан. — Шта би било са женама, да се нијесу удавале?</p> <p>— Ј 
е без мене?- — запита Перо поплашено. — Шта ћу ја?</p> <pb n="64" /> <p>Јефтан оступи од прозор 
кући...</p> <p>— А ја? — јаукну Перо. — Шта ћу ја?</p> <p>— Ето ти Данила, па с њиме хајде, — о 
/p> <p>— Хм, хм, — дочека поп љутито. — Шта ће одма?{S} Каква је то преша? — Али, као да се неч 
би? — заграјаше сви притрчавајући му. — Шта је?</p> <p>Перо нити писну, нити зубима шкрипну.{S} 
 ми се не мијешај у послове! — викну. — Шта ти знаш? ..{S} Зар Данило не може пјеше ићи?</p> <p 
и, сотоне!...{S} Сила је то...</p> <p>— Шта?{S} Шта ми је све то? — викну Бошко и скочи са стол 
{S} Ја перем руке к’о Пилат...</p> <p>— Шта велите ви, браћо? — запита <pb n="62" /> Јефтан, ок 
авачке и скљокао се на земљу..</p> <p>— Шта би? — заграјаше сви притрчавајући му. — Шта је?</p> 
ко блесасто, погледа по свима.</p> <p>— Шта ћете? — запита шиштајући. — Ко сте ви?</p> <p>— Ево 
риво погледа и окрену се Јови.</p> <p>— Шта ти мислиш? — запита.</p> <p>— Најљепша је, ако је м 
раду и погледа Перу попријеко.</p> <p>— Шта ћеш? — запита не баш најљубазније. — Шта тражиш?</p 
лађе? — запита Алекса озбиљно.</p> <p>— Шта лађе?{S} Какве лађе?{S} Благо ономе ко је на суху,  
га свилена кита куцка по челу.</p> <p>— Шта ћеш данас? — запита га изненађени поп, који тек што 
ке низа се и приступи Јефтану.</p> <p>— Шта ћемо сад? — запита. — Зар се не мицати никуд више и 
е онда?</p> <p>Алекса уздахну.</p> <p>— Шта ће? — запита тужно. — Превариће њих обје Швабо и ет 
олици и погледа га тупо, као да пита: а шта се то мене тиче?</p> <p>— Честитам, — испусти кроз  
 га погледа и као да хтједе запитати: а шта ће то?...{S} Ипак се некако прибра, извади кесу да  
апта полугласно. — Он зна...</p> <p>— А шта ради?</p> <p>— Он зна шта ради!...{S} Од куге није  
 поштена чојека, па то је...</p> <p>— А шта си потље радио? — дочека заинтересовани Перо. — Зар 
> <p>Алекса га мрко погледа.</p> <p>— А шта ти знаш? — викну. — Ко си ми ти?</p> <p>— Ја сам па 
е хартије и старих крпетина.</p> <p>— А шта ти ту радиш? — прекори га Перо приближујући се. — З 
, а главу наслони међу шаке.</p> <p>— А шта ти мислиш шта ће бити с нама, ако Јенглез удари на  
лиш...</p> <p>Перо се укипи.</p> <p>— А шта сам ти ружно рек’о? — запита зачуђено.</p> <p>— То  
 и поче ударати руком о сто.</p> <p>— А шта не дозвољаваш? — запита Благоје тихим, меким гласом 
је ли најбоља чоха или није?</p> <p>— А шта ти радиш, зете?{S} Какво ти је, да речемо заниманиј 
..{S} И њу је Бог створио, па ако ни за шта друго, нека барем чува и чисти кућу и рађа ђецу...{ 
брате, да сам крив, — рече. — Знам, ама шта ћу?...{S} Кад ме стисне овђе, у прсима, дође ми да  
ачуђено гледала обојицу...</p> <p>— Ама шта је било? — запита Јефтан, који се никако није могао 
нуто поче мјерити Благоја.</p> <p>— Ама шта то? — запита као без свијести. — Како то?</p> <p>—  
 он прочитао. — Међер и Перо каткад зна шта ради.</p> <p>Јефтан сједе на једно сандуче и позва  
..</p> <p>— А шта ради?</p> <p>— Он зна шта ради!...{S} Од куге није било паметнијег чојека од  
брве.</p> <pb n="79" /> <p>— Стрико зна шта ради, — прошапта полугласно. — Он зна...</p> <p>— А 
 не би код власти распитао: нема ли она шта против тога и није ли то противно интересима државе 
узвикну Бошко јаче. — Дође она тамо, па шта ће онда?</p> <p>Алекса уздахну.</p> <p>— Шта ће? —  
а сто конака да смо утекли!</p> <p>— Па шта ти је, магарче; какво је то чудо? — дочека Пера вес 
, и разасипаху се по столу.</p> <p>— Па шта велите људи? — запита први Јефтан мало уобљеним, св 
 Ево ја, на прилику, не мислим ништа па шта ми фали, а?</p> <p>— Тако је, — опет одобри Перо вр 
’о што смо почели.</p> <p>Перо не знаде шта би одговорио, него и он сједе на кревет и, објесивш 
 неко проговори иза ње и да му напомене шта ће даље казати.</p> <p>— А Марко Краљевић био је јо 
, гдје му се свашта може десити...{S} И шта би с њим било, ако би се, Боже сачувај, разболио ил 
не просидбе, сад већ није могао...{S} И шта би сад протествовао кад је ствар готова и кад већ с 
 Крсно Име.{S} А како га је прославио и шта се закључило иза ручка, то смо у почетку изнијели.< 
n="90" /> их, те нијесу били у стању ни шта мислити ни говорити.{S} Само су дахтали обојица и г 
 ли ти ко сам ти ја?...{S} И знаш ли ти шта могу ја?...{S} Мислиш ли се са мном играти, а?...{S 
но. — Превариће њих обје Швабо и ето ти шта ће.</p> <p>— Не превари он више! — дочека <pb n="10 
тједоше један другоме у очима прочитати шта мисли.</p> <p>— Онда... ја гласам, да се Перо ожени 
из зуба и прсну у смијех.</p> <p>— Знам шта хоћеш! — викну из свега гласа, поигравајући пред њи 
{S} Душа ми... психа, психа!... да знам шта се ради у свијету и хоће ли се ђегођ покрвити...{S} 
{S} Ја воде никад не сипљем.{S} Ја знам шта је вода и да је друго вода, а друго вино.{S} А моје 
ичиној кући.</p> <p>— Чујеш, ја не знам шта ћу говорити с ђевојком, — рече Перо путем, дрмусају 
ђед, па да немам своје памети и не знам шта радим?</p> <pb n="127" /> <p>— Ама ја се зажелио ку 
то зна старије...</p> <p>Перо није знао шта ће одговорити, него, у незгоди, извади и он јаглук  
 и да трном повучеш по њој, не би имало шта запети.{S} Оне слике са голишавим швабицама (а ти п 
 да одма напишеш, па да напријед чујемо шта ћеш говорити...{S} То је... знаш... да не би било к 
иљно пљуну у длане.</p> <p>— Ти не знаш шта радиш...{S} Ја ћу ти казат’ како се ради, — биле су 
они међу шаке.</p> <p>— А шта ти мислиш шта ће бити с нама, ако Јенглез удари на Русију к’о што 
утучен.{S} Нити је знао мислити, ни још шта говорити...{S} Све му се чинило као неки сан и као  
АРАНТАНА</p> <p>У МОСТАРУ, 1905.</p> <p>ШТАМПАРСКО УМЈЕТНИЧКИ ЗАВОД ПАХЕРА И КИСИЋА.</p> </div> 
једи ти и само гледај, — рече, куцајући штапом о празну чашу и разгледајући људе и жене за оста 
.</p> <p>Стари дубоко уздахну.</p> <p>— Штета, — рече, — црна штета!..{S} Да продајеш и купујеш 
уздахну.</p> <p>— Штета, — рече, — црна штета!..{S} Да продајеш и купујеш, могли би одма пазари 
кажи му, лопову, да ми је учинила товар штете...{S} Толико ће ми платити!</p> <p>Затим опет уше 
ме „бити наклоњен и пред свима властима штитити му интересе“...</p> <p>— О, брате, као да ми те 
2" /> Алекса (ту показа руком на онога, што је сједио на новинама).{S} Ми се нијесмо могли бити 
ина, па је и њој драго живити...{S} Ја, што се каже, волио би живит’ хиљаду година, па макар и  
осим некаквих бубица, прозрачних крила, што, каткада, пролете изнад траве.</p> <p>— Хоћемо ли с 
, дугуљастога писара са родиним ногама, што и по равници корача као да се пење уза степенице, — 
м, ћелавим обрвама и дугим трепавицама, што вјечито трепећу, стао је украј стола, држећи у руци 
 лупати и тући матер, а првим ријечима, што их је проговорио, опсовао је, по нашем начину васпи 
ака, доносим само одломак његова писма, што га је писао једном пријатељу:</p> <p>„.....и ако же 
ћу радују, — избаци, потпуно задовољна, што је могла ово <hi>скнадити</hi> као у пјесми.</p> <p 
е реп и да њиме бије другове.{S} Срећа, што крава није била <pb n="16" /> најбоље расположена,  
х готово није могао ни распознати људе, што сјеђаху за столовима, од духанскога дима, који се к 
шку мотику у рукама, окопавао кукурузе, што их је ту засадио.{S} Иза њега је ишла попадија, деб 
 с њима.{S} Није му било најпријатније, што ће добити над собом власт, оштрију него што су отац 
у за мишицу. — То би било најпаметније, што си досад урадио.{S} Мало што паметно радиш, ама то  
су отац и мати.{S} Ипак се тјешио тиме, што је знао да има још дјеце у школи, па неће, зар, ни  
ако украсио.{S} Разлика је само у томе, што је он имао неколико чворуга и што му је лице било и 
ђења није било.{S} Сва је ствар у томе, што се драгоцјени Јефтан, нераздјељиви и вјерни друг Пе 
, да је одмах од оца добио нове хаљине, што се показао тако »даровит и паметан«...</p> <p>— Кра 
епо живим и ви ме веселите и забављате, што вам никада, ни у гробу, нећу заборавит’!...</p> <p> 
ато сам те примала?</p> <p>— Па, брате, што ми то прије не казасте? — окоси се Перо, мрко је гл 
ијепе свирачице, <pb n="24" /> Швабице, што, у крају, свирају разне швапске маршеве.</p> <p>Јеф 
рочито је волио ово пошљедње, тим више, што није морао сам ићи, него је, обично, водио уза се ј 
раздраган узвикну Перо.— То је љуцки и, што се рекне, човјечански!{S} Да имају мозга, сви би се 
 се смишљен <pb n="23" /> и умјестан и, што је главно, искрен и пријатељски.</p> <p>— А хоћемо  
 стране, сједило до тридесеторо чељади, што мушких што женских.{S} Наравно, да су <pb n="163" / 
ена погодба.</p> <p>— И пет гроша мени, што ћу ићи с вама да вратим коња, мени... — опет ће Јов 
 свога</hi>, као отсјечено дрво у гори, што се каже.{S} Знао је, да више никога код куће затећи 
тао с бока на бок.{S} И поче се кајати, што је икако полазио на пут и што је будаласто одлучио  
b n="119" /> кога и, очигледно, жалећи, што и рибље кости није могао појести.</p> <p>— <foreign 
о чути...{S} Чак и оне неколике кокоши, што су се разишле по гомилама буништа, испред колиба, н 
погледаше оштрије, испитујући.{S} Онај, што је читао новине спусти их, остави на столицу и сјед 
n="138" /> ће стари и очепи жену ногом, што је важило као опомена, да му се не мијеша у разгово 
ена хамала и инадила се са дјечурлијом, што су дошла да слушају музику.{S} Унутра опет све пуно 
d> <p>Пред великом Будровчевом механом, што је непуна два сахата удаљена од касабе, подигли су  
е чинило као неки сан и као да све ово, што види и чује, није могућно...{S} Он да испроси ђевој 
једећи. — Зар није <pb n="149" /> мало, што сам прав-здрав три дана одлеж’о у хавсу?</p> <p>— В 
ече Обрен осорно. — Само ми!{S} Ми смо, што се рекне, главни одбор и ми ћемо ријешити.</p> <p>— 
 очекујући нешто необично, нешто чудно, што би само Перо могао учинити.</p> <p>— Ишао је зато,  
а, пред дућанима, не осврћући се на то, што су га пролазници сваки час, често и врло немилостив 
 <p>— Фајда је, — осијече Бошко, љутит, што га прекидају у ријечи, — и само паметни људи знају, 
љега, некакву пјесму, звонку и умиљату, што попут славујске трепери у ноћи, а у пјесми као да г 
е затекао ни младу, ни лијепу собарицу, што га је врло обрадовало, јер се бијаше почео прибојав 
гостима и мрко их погледа.</p> <p>— Ех, што сте ми дошли? — викну. — Ви, ви, ви... знам ја све  
ежњаку, — јединоме чаршафу <pb n="9" /> што га је Перо имао, — и ишарало га тако, да је изгледа 
Перу то разоружа, те одмах занијеми.{S} Што је хтио рећи и протестовати против ове чудне просид 
ште срце и чврсто одлучи да запроси.{S} Што је више ишао њима, самовање му је постајало све теж 
 није гром убио, него ми све у реду.{S} Што се и ти не жениш?{S} Како се не стидиш својих сијед 
на свијет, кад се људи не би женили?{S} Што, питам те?</p> <p>Обрен испи чашу и цмокну губицама 
 рукама. — Што се к’о бајаги стидиш?{S} Што гођ ти срце зажели ти само ишти, к’о у својој кући. 
а?...{S} Кажи ти мени, — дрекну јаче, — што купиш ове ствари овђе, а?...{S} Куд се спремаш?..</ 
<p>— Ех, с тога ја и плачем, — викну, — што ми се чини, да се не враћамо више, ако поћерамо к’о 
еш! — узвикну Перо, плеснувши рукама. — Што се к’о бајаги стидиш?{S} Што гођ ти срце зажели ти  
оме су додијала та пречеста тужакања. — Што мени причаш? -</p> <p>Нијесам ти ја тутор!</p> <p>— 
 <p>— Па што си онда дош’о? — запита. — Што си дош’о, кад не иштеш ништа?</p> <pb n="71" /> <p> 
? — запита, бјесомучно дрмајући њиме. — Што не каза да се нијеси вјенч’о, црн ти образ сад и ва 
це и као покушавајући да се осмјехне. — Што ти власт иште, то треба давати...{S} Власт је од Бо 
? — брекну Јефтан и нагло се исправи. — Што се <pb n="113" /> мени није десила несрећа?{S} Ти с 
ека Јован, презриво узвијајући носом. — Што се више види, више се <pb n="96" /> и зна, више...{ 
<p>— Није, — одговори Перо преплашен. — Што ће ти?</p> <p>Игњат измахну руком и свом снагом уда 
Па ево ме сад, — одврати Јово весело. — Што је рјеђе, то је слађе!</p> <p>Стрина се уклони и св 
е гледао у тефтер и срачунавао нешто. — Што ћа ми она?</p> <p>— А би ли ти да ти је ја извадим  
/p> <p>Перо слегну раменима...</p> <p>— Што ти кажеш, кажем и ја.{S} Само да ми она биједа на в 
 га гледа и смјешка се на њ...</p> <p>— Што мене Бог да казни и да ми је удијели за жену? — јек 
и. — У мене је крупан пос’о...</p> <p>— Што крупњи, бољи је! — упаде Благоје смијешећи се. — Ам 
ло, упрашен, диже се са земље.</p> <p>— Што се не чуваш? — прекори га Јефтан сурово. — Како то  
љаве сузе циједе се низ браду.</p> <p>— Што плачеш? — запита изненађени Перо, а у срцу му нешто 
 га из кола и повуче у страну.</p> <p>— Што обрука ’вако и себе и мене? — запита, бјесомучно др 
леграф?{S} Каква је то брзина?</p> <p>— Што брже, то боље, — одговори Благоје и поче звиждукати 
ери.</p> <p>— Кад си се намислио женит’ што се не ожени из наше касабе? — окоси се. — Овако муч 
 <p>— 'Много? — запита подругљиво.{S} А што нијеси каз’о да ти је много, кад си иск’о и кад си  
устаде и, испод ока, погледа госте. — А што ви још не шетате? — запита их. — Шетња је здрава... 
раз и овога и онога свијета!</p> <p>— А што нијеси друга кола наш’о, магаре никакво? — брекну П 
 к’о да не знаш о другоме...</p> <p>— А што не би говорио? — осијече стари осорно. — Не говорим 
ћица се као нађе увријеђена.</p> <p>— А што га не би учила? — запита. — Млад је он, па још не з 
м погледом од главе до пета.</p> <p>— А што ће ти? — запита мргодно. — Ко у ова доба вади крште 
ткотрља се и разби у комаде.</p> <p>— А што кукаш? — дрекну и унесе му се у лице. — Ево, како с 
 попријеко, готово крвнички.</p> <p>— А што сјутра? — запита набусито. — Јесам ли ја, брате, је 
ећи се и гледајући га оштро.</p> <p>— А што питаш? — осијече Перо, па се и он намргоди. — Зар и 
>— Ову ли си ми срећу наш’о?</p> <p>— А што? — зачуди се Благоје. — Ђевојка је кршна и добра, а 
 Хоћу ли у воду јали у гору?</p> <p>— А што нијеси у хотелу, код Јефтана?</p> <p>— Јефтан је бо 
зејум па да то купим.{S} Ако ми затреба што из Карађорђева времена, ја ћу узети пушку јали хаљи 
упорабили...</p> <p>Перо се сјети свега што је синоћ Благоју рекао, па задрхта.</p> <p>— А види 
, показа му собу, Перо, старајући се да што мање времена изгуби, честито и не погледа на њу, не 
ати, а не смједе ни да је погледа ни да што рекне.</p> <p>— Ето се сад нагледајте, — рече домаћ 
ошло му да пије, много да пије, само да што мање може размишљати.{S} И дошло му да Благоја удар 
еселије, па се окрену двојици муштерија што бијаху дошли да пазарују, и показа им врата. — Паза 
 у њега да заиште савјета.</p> <p>— Ама што тако брзо? — запита. — Каква је преша била?</p> <p> 
ао да му се одмах разведри.</p> <p>— Па што си онда дош’о? — запита. — Што си дош’о, кад не ишт 
, кад ни слатке пите немаш?</p> <p>— Па што, брате, одма не иштеш! — узвикну Перо, плеснувши ру 
проливеног мастила и прогорио од цигара што су их по њему остављали.</p> <p>— Кршан си ти, — на 
4" /> <p>— Ама, брате, јесам ли ја крив што сам несретан? — упаде Перо снуждено. — Несретан се  
 ти што прислушкујеш, — рече. — Ама сад што си чуо, да ником не издаш...{S} Ако издаш, зло и по 
вђе, ми прорадимо.{S} Ја сам стек’о све што имам онда, кад је био наш устанак.{S} И ја и <pb n= 
ом. — Није му био пут џаба.{S} Наш’о је што је тражио!</p> <p>— Баш? — запита Јово не вјерујући 
...</p> <pb n="52" /> <p>И, радујући се што је постао тако разговоран, задовољно се поглади по  
инама, па нежењен!..{S} Срамота!..{S} И што је Бог ствар’о жене на свијет, кад се људи не би же 
 жени...{S} Зар баш да се жени?...{S} И што да се жени?...{S} Да удара на белај, да троши новце 
ри и поче их савијати и уређивати.{S} И што је више савијао, све му на срцу лакше.{S} Као олово 
томе, што је он имао неколико чворуга и што му је лице било ишарано као ускршње јаје.{S} Ипак м 
е кајати, што је икако полазио на пут и што је будаласто одлучио да се жени...{S} Зар баш да се 
p>— А не даје њезина мати крштенице или што наличио?</p> <p>— Не даје.</p> <p>— Па како ћу јој  
враћали...{S} Мислите, зар, на буну или што слично?</p> <p>Перо опет испусти некакав јаук.{S} П 
ово му се приближи.</p> <p>— Не ваља ти што прислушкујеш, — рече. — Ама сад што си чуо, да нико 
цу и сједе на њих.</p> <p>— Читаш ли ти што? — запита Перу након дуге, врло дуге почивке, пошто 
ви мргодно лице. — Не бој се, да ћеш ти што потрошит’.{S} Имам ја пара, да платим и за те и за  
е и као пође из гостионице. — Мислиш ти што си ми синоћ платио вечеру и овај доручак, да ћу ја  
 како се ради, — биле су му прве ријечи што их је тада рекао оцу.{S} Весели отац задовољно се н 
оучавање.</p> <p>— Ето га! — викну онај што је опалио, пунећи пушку поново.— Ето га!</p> <p>— Е 
езиним патенијама...</p> <p>Бошко (онај што је куцкао чашом о сто) отвори бурмутицу, коју је не 
ијани вином и необично расположени, тек што му наздравише и искапише чаше у његово здравље.</p> 
с? — запита га изненађени поп, који тек што бијаше устао и почео се умивати, а полијејевала му  
љно се продати у ропство.{S} А ја волим што сам се прод’о.</p> <pb n="39" /> <p>— Чујеш, — доче 
овђе зло прошао...</p> <p>— Баш и волим што сам те наш’о, — дочека Перо одушевљено, — него да м 
ико његов, а ја сироче, па може са мном што хоће...{S} Зато ме и уз’о, да му вазда радим...</p> 
гу страну.</p> <p>Једино Данило и Јован што су ишли лагано и мирно, за пошљедњим коњем.{S} Обој 
љан ради добре вечере, а Перо задовољан што је у туђему мјесту нашао овакога пријатеља.</p> </d 
ао за вреће с пиринчом) и једини Јефтан што му је остао вјеран и још се једнако бринуо за њега. 
оставио...{S} Суђено ми да страдам, к’о што је и Исус страд’о...</p> <p>И још јаче обгрли Перу  
, ја учити како ће управљати женом, к’о што га ти учиш...</p> <p>Домаћица се као нађе увријеђен 
е, ми смо фала Богу добро и здраво, к’о што и теби исто пријатељски желимо...{S} И ако желиш чу 
— Младо не умије ни миловати онако, к’о што зна старије...</p> <p>Перо није знао шта ће одговор 
е вирило неколико дроњака.</p> <p>— К’о што видите, сиротиња, — рече стари тужно. — Ја знам, да 
 упаде Јово ватрено. — Ако буде све к’о што сам намислио, биће добро и зачудићете се сви!</p> < 
и!{S} Ти знаш, да ћу ја све уредити к’о што ваља.</p> <p>— Ама ја хоћу да видим, — дрекну Перо  
да се не враћамо више, ако поћерамо к’о што смо почели.</p> <p>Перо не знаде шта би одговорио,  
имковићу!...{S} Ми треба да мислимо к’о што власт хоће.{S} Најпошље ми не треба ништа ни да мис 
с нама, ако Јенглез удари на Русију к’о што овђе пише? — запита. — То ти је, видиш, једна дипло 
м к’о гроф!{S} Док има пара, живићу к’о што треба; кад нестане, може се и гладоват’...</p> <p>С 
Перо, још одушевљеније. — То је баш к’о што треба...</p> <p>И, брзо се окренувши, као на крилим 
в уздах и, прије него што је Перо могао што изговорити, загрли га и притиште на прса.</p> <p>—  
рилу и куњати јој на голим њедрима, као што је замишљао.{S} Од велике бриге поче му се и коса ш 
мо</title> и разне занимљиве књиге, као што су: <title><hi>Црни листови</hi></title>, <title><h 
необично уживајући у њиховој свађи, као што многи уживају у боју пијеваца.</p> <p>— У читавој т 
 на своме меканом душеку и спавати, као што и остали сретни људи, којима није пало на памет да  
ају, да није заплакао кад се родио, као што обично заплаче свако дијете.{S} То му управо, није  
е умро. »Отишао у походе покојници« као што сам пред смрт говораше, осмјехујући се и питајући з 
 да нешто гледа на зиду.{S} Једини Јово што исколачи очи, чим је угледа.{S} Загледа се у њу и,  
 Он испусти некакав уздах и, прије него што је Перо могао што изговорити, загрли га и притиште  
ће добити над собом власт, оштрију него што су отац и мати.{S} Ипак се тјешио тиме, што је знао 
паметније, што си досад урадио.{S} Мало што паметно радиш, ама то ваља!...{S} И још, ако хоћеш, 
х пропусти у собу.{S} Само слуга Данило што оста на авлији.{S} Он збаци пртљаг са себе, извали  
 Обукао се као и јуче, угладио се, само што се нешто више огледао у огледалу, чешљао се мимо об 
а се ни од куда појављивала није, макар што је Перо, Бог зна зашто, и то пожелио.{S} Никога ниј 
за њим и не хтједе се зауставити, макар што их је удовица задржавала и нудила их још једном ках 
е пио, с њима остајао до зоре.{S} Макар што му је и мати од јада пресвисла, он је остајао.{S} И 
у, као да још једнако осјећа онај мирис што га је Мара унијела у собу, <pb n="37" /> и пипао је 
едило до тридесеторо чељади, што мушких што женских.{S} Наравно, да су <pb n="163" /> ту била с 
пита изненађени Перо, а у срцу му нешто штрецну, као да је слутио несрећи. — Шта ти је?</p> <p> 
 ти је тако поштење?{S} Пријатеља свога шћео си да превариш и да отмеш његову ђевојку.</p> <pb  
 у грлу. — Муч’ поганове!{S} Ти си мене шћео преварит’ сада, кад хоћу да удомим Мару за судског 
би... не би...</p> <p>— ...не би пустио шћер да ашикује с офинцирима, — опет ће онај.</p> <p>—  
опет ће онај.</p> <p>— ...и неби пустио шћер да ашикује с офинцирима, — прихвати Бошко ватрено. 
, још једнако узбуђен. — Људи се инаде, шћери ашикују с официрима...{S} Брука једна!...</p> <p> 
 гледајући га. — Ено ти у удовице Стаке шћери Милке.{S} Кажу, да је добра, кршна, ваљана.{S} До 
ираза, — нагласи Благоје јаче. — Она је шћи газде Ђуре Ашчића.{S} Кршан и богат чојек!</p> <p>П 
ошко ватрено.</p> <p>— У тебе ашикује и шћи и жена! — узвикну Алекса и скочи са столице, подигн 
вђе?</p> <p>— Јес’, — једва промуца она шћућуривши се уза зид и као бојећи се да је не удари по 
ли нас, к’о метиљаве овнове...</p> <p>— Шути, Бога ти, шта ти знаш? — окоси се Бошко. — Каква м 
е за осталим столовима. — Само гледај и шути, а имаћеш свега.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">W 
ах...{S} Ни птица да пролети, ни зец да шушне, ни нико да се види, осим некаквих бубица, прозра 
о, пепељасто лишће опустило се, па нити шушти, нити се миче.{S} Из мркожуте, сагорјеле траве би 
reign>?</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Jawohl, bitte</foreign>...</p> <p>— <foreign xml:lang=" 
ора</l> <l>Широм миром до мора...</l> </quote> <pb n="152" /> <p>Но није честито ни допјевао за 
l>Има л’ иђе иког љевшег од мене?</l> </quote> <p>— Живио! — опет загрмише сви, <pb n="7" /> не 
етну на сто, међу чаше, и запјева.</p> <quote> <l>Фалио се жути лимун крај мора,</l> <l>Има л’  
своју стару и најомиљенију пјесму:</p> <quote> <l>Овце чува Тодора</l> <l>Широм миром до мора..