• а 301
  • А 64
  • абер 2
  • аваз 1
  • авлије 1
  • авлију 5
  • Агић 3
  • агу 1
  • Адвокат 2
  • адвокат 25
  • адвоката 8
  • адвокате 2
  • адвокати 3
  • адвокатима 2
  • адвокатска 1
  • адвокатској 3
  • азур 1
  • Ајдарића 1
  • ајнак 1
  • академске 1
  • ако 28
  • Ако 5
  • аконто 1
  • акта 5
  • актима 1
  • Ала 2
  • ала 4
  • алатку 1
  • алеме 1
  • Али 16
  • али 72
  • Алписку 1
  • ама 4
  • Ама 7
  • амбари 1
  • амо 1
  • амовима 1
  • анђела 2
  • анђеле 3
  • Анђелија 30
  • Анђелије 10
  • Анђелији 11
  • Анђелијн 4
  • Анђелијна 1
  • Анђелијне 1
  • Анђелијни 2
  • Анђелијних 3
  • Анђелијнога 1
  • Анђелијну 3
  • Анђелијом 5
  • Анђелију 16
  • анђелом 1
  • анђелска 1
  • анђелски 1
  • анђелским 1
  • анђелско 1
  • анђелску 2
  • анђелу 1
  • анђелче 1
  • анђео 1
  • аномалија 1
  • апелату 2
  • апелациони 1
  • апостол 1
  • апсолутно 1
  • Аристиди 1
  • Аристотели 1
  • атару 1
  • аустријског 1
  • аутора 1
  • Ах 1
  • баба 1
  • Баба 1
  • бабајка 1
  • баби 1
  • Бабо 5
  • бабо 7
  • бави 1
  • бавио 1
  • бадњаке 1
  • Бадовинаца 2
  • Бајрони 1
  • бакраче 2
  • бар 3
  • Баре 2
  • Бари 1
  • Бару 2
  • барута 1
  • Басне 1
  • бацало 1
  • бацати 1
  • баци 2
  • бацила 1
  • бацио 2
  • бачено 1
  • баш 13
  • бди 1
  • бдиле 1
  • Беге 1
  • бегенисале 1
  • бегенише 1
  • Бего 5
  • Бегу 1
  • бедним 1
  • бедно 2
  • бедном 1
  • беже 1
  • бежи 3
  • бежимо 1
  • без 30
  • безбели 1
  • бела 3
  • Београд 1
  • БЕОГРАД 1
  • Београда 2
  • београдски 1
  • београдским 2
  • београдских 1
  • Београду 1
  • берићетом 1
  • бесанице 1
  • бесаници 1
  • беседе 1
  • бесловесних 1
  • бесна 1
  • беснила 1
  • бесним 1
  • бесправне 2
  • беху 13
  • бечког 1
  • Беше 2
  • беше 45
  • би 106
  • бивали 1
  • бившег 2
  • бивши 1
  • бијем 1
  • била 22
  • биле 4
  • били 7
  • Било 2
  • било 53
  • Био 1
  • био 44
  • бира 1
  • бирао 2
  • Бираћемо 1
  • бирташица 10
  • бирташици 2
  • бирташицу 3
  • бисмо 3
  • бисте 1
  • бистрине 2
  • бистрини 1
  • бити 39
  • биће 2
  • бићете 1
  • бих 19
  • бич 1
  • бича 1
  • блага 4
  • благо 6
  • благодари 4
  • благодарности 1
  • благом 1
  • благословена 1
  • благословом 2
  • благости 1
  • блажен 2
  • блажи 1
  • бледа 2
  • бледила 1
  • бленула 1
  • бленуо 2
  • ближе 1
  • ближим 1
  • ближих 1
  • ближњих 1
  • близу 1
  • блудиле 1
  • Бог 25
  • Бога 13
  • богаство 1
  • Богат 1
  • богат 3
  • богата 4
  • богате 4
  • богати 3
  • богатије 1
  • богатији 2
  • богатим 4
  • богатио 1
  • Богатић 3
  • богато 1
  • богатог 3
  • богатој 3
  • богатом 3
  • богатства 1
  • богатство 4
  • богатством 2
  • богатству 1
  • богату 3
  • богме 3
  • Богме 3
  • Богом 1
  • Богородица 1
  • Богородице 2
  • богослов 1
  • Богу 7
  • божанствена 1
  • Боже 7
  • божићне 1
  • Божја 5
  • Божје 2
  • Божјег 1
  • Божјем 1
  • Божји 2
  • Божјим 2
  • Божјој 1
  • Божју 5
  • бој 3
  • бојала 1
  • бојао 1
  • Боје 1
  • боји 1
  • бојим 4
  • Бојића 1
  • боју 2
  • боку 1
  • бола 1
  • болан 1
  • болећивости 1
  • болника 1
  • болом 1
  • болу 1
  • Болу 1
  • боље 15
  • Боље 2
  • бољи 2
  • бољке 2
  • боника 1
  • боравишта 1
  • Босиљку 1
  • Босном 1
  • Ботура 1
  • бр 1
  • брав 2
  • Браво 2
  • бране 1
  • бранио 1
  • браниоци 1
  • Бранка 3
  • Бранко 3
  • брат 5
  • братанац 1
  • братанцу 1
  • братац 2
  • брате 2
  • братића 1
  • браћа 1
  • браће 7
  • браћо 1
  • брду 1
  • бреме 1
  • Брже 1
  • брже 2
  • брзо 3
  • брзу 1
  • брига 2
  • бриге 1
  • бригу 3
  • брижљиво 1
  • бризи 1
  • бризну 1
  • бријао 1
  • бринем 1
  • брини 2
  • брините 2
  • бринуо 1
  • број 1
  • броћишта 1
  • брујало 1
  • бубрег 1
  • будалу 1
  • буде 30
  • будем 2
  • будемо 1
  • Буди 1
  • буду 3
  • будућег 2
  • буђеновачких 3
  • буђеновачку 1
  • бујна 2
  • бујније 1
  • бујних 1
  • бујно 2
  • бујност 1
  • буради 1
  • бурмута 2
  • бурмутице 1
  • бурмутицу 1
  • бурунџук 2
  • буџаку 1
  • важио 1
  • важно 1
  • важност 1
  • ваздан 1
  • вајата 1
  • вајда 1
  • вајкада 1
  • Вала 2
  • валовита 1
  • ваља 9
  • ваљада 1
  • ваљао 1
  • ваљда 1
  • ваљевској 1
  • вам 13
  • вама 2
  • вамо 2
  • ванбрачне 1
  • варају 2
  • варам 1
  • вароши 2
  • варошком 2
  • вас 5
  • ватра 2
  • ватре 1
  • ватреним 1
  • ватрено 1
  • ватри 1
  • ватру 1
  • ваш 1
  • ваша 1
  • ваше 1
  • вашег 2
  • ваши 1
  • вашој 1
  • вежбале 1
  • веже 1
  • везама 1
  • везани 1
  • везе 1
  • везивали 1
  • везивао 1
  • век 3
  • века 1
  • вековати 2
  • веку 1
  • велика 11
  • великана 2
  • Велике 1
  • велике 8
  • велики 7
  • великим 3
  • великих 3
  • велико 3
  • великог 3
  • великој 3
  • Великом 1
  • великом 4
  • велику 1
  • Велим 1
  • велим 4
  • величини 1
  • велиш 7
  • вељи 1
  • Венац 2
  • вене 1
  • Венца 3
  • Венцу 1
  • веома 8
  • вепрова 1
  • верне 1
  • верно 1
  • веровао 2
  • веровати 1
  • веруј 3
  • верујем 2
  • Весела 1
  • весела 3
  • Весели 1
  • весели 7
  • веселије 2
  • веселији 1
  • веселила 1
  • веселило 1
  • веселих 3
  • веселник 1
  • весело 1
  • веселог 2
  • веселој 2
  • веселу 1
  • весеља 1
  • весеље 9
  • весељу 3
  • весници 1
  • вест 1
  • ветар 5
  • ветропира 1
  • Већ 2
  • већ 58
  • већа 3
  • веће 3
  • већма 1
  • вече 3
  • вечера 8
  • вечерали 1
  • вечерамо 1
  • вечерао 2
  • вечерас 2
  • вечерати 1
  • вечери 1
  • вечером 1
  • вечеру 6
  • вечита 1
  • вечито 1
  • вечитом 1
  • вечне 2
  • вечно 3
  • вечној 1
  • ви 20
  • Ви 3
  • вигња 1
  • вигњу 1
  • вид 1
  • виде 10
  • видела 7
  • видели 1
  • видело 1
  • Видело 2
  • Видео 1
  • видео 9
  • видети 6
  • видећемо 1
  • видећеш 2
  • види 10
  • видим 10
  • видимо 3
  • видите 1
  • видиш 3
  • видније 1
  • виду 2
  • виђен 2
  • виђена 1
  • виђености 1
  • вижља 1
  • вију 1
  • вијугавом 1
  • викао 1
  • викне 1
  • викну 1
  • виле 1
  • вилица 1
  • вина 1
  • вино 1
  • вином 1
  • вину 1
  • висе 1
  • висока 1
  • високи 1
  • високо 1
  • витким 1
  • витом 1
  • вицеви 1
  • Више 1
  • више 35
  • владала 1
  • владика 1
  • Владимирцима 1
  • владичином 1
  • Влајка 1
  • Влајко 4
  • власт 4
  • власти 8
  • властодавке 2
  • влашћу 1
  • воде 2
  • воденицама 2
  • воденице 3
  • воденици 1
  • воденицу 1
  • воденичне 1
  • води 2
  • водила 1
  • водили 1
  • водиља 1
  • водио 2
  • Водио 2
  • воду 5
  • вођене 1
  • возе 1
  • војска 1
  • волела 2
  • волели 1
  • волео 3
  • волети 1
  • волеће 1
  • волиш 1
  • волова 4
  • воља 2
  • воље 1
  • вољење 2
  • вољом 2
  • вољу 1
  • восак 1
  • вотњака 1
  • вотњаке 1
  • воћњаком 1
  • врази 1
  • врана 2
  • врани 1
  • вранца 1
  • вранцима 1
  • врат 2
  • врата 8
  • врати 4
  • вратила 2
  • вратили 1
  • вратима 2
  • вратимо 1
  • вратио 4
  • вратницама 1
  • вратнице 3
  • вратова 1
  • врату 1
  • Враћајући 1
  • враћао 1
  • враћати 1
  • врашки 1
  • Врбовца 1
  • врдаламе 1
  • врдати 1
  • врева 1
  • вреди 1
  • вредило 1
  • вредна 1
  • вредности 2
  • врелим 2
  • време 3
  • времена 3
  • врео 1
  • вреће 2
  • врећу 1
  • врисак 1
  • врисне 1
  • врисну 1
  • Врло 1
  • врло 4
  • врста 2
  • Вртирепа 1
  • вруће 1
  • врхунцу 1
  • вршим 1
  • вугасту 1
  • вук 1
  • вука 1
  • вуне 1
  • вуци 2
  • вуче 1
  • вучљај 1
  • вучљаја 1
  • г 10
  • га 91
  • гаврана 1
  • гаврани 1
  • Гавранове 1
  • гагат 1
  • Газда 3
  • газда 32
  • газдалуку 1
  • газдарице 1
  • газде 1
  • газди 1
  • Галовића 2
  • галопом 1
  • гануло 1
  • Гашића 1
  • гвожђа 1
  • гвожђе 1
  • гвозденим 1
  • где 33
  • Где 4
  • Гетеи 1
  • глава 1
  • главе 5
  • глави 7
  • главни 5
  • главним 1
  • главно 1
  • главног 1
  • главнога 2
  • главном 1
  • главну 1
  • главом 7
  • главу 12
  • гладан 1
  • гладна 1
  • гладне 2
  • гладни 2
  • гладнији 1
  • Глас 1
  • глас 12
  • гласа 1
  • гласе 1
  • гласи 2
  • гласника 1
  • гласом 7
  • гледа 6
  • Гледај 1
  • гледај 2
  • гледају 2
  • гледајући 4
  • гледала 2
  • гледам 3
  • гледамо 1
  • гледања 2
  • гледао 1
  • Гледао 2
  • гледишта 1
  • глибу 1
  • Глоговац 1
  • глоговачке 1
  • Глоговачке 1
  • глоговачком 1
  • Глоговца 1
  • Глоговцу 1
  • глоте 1
  • гнезда 1
  • гњиле 1
  • говор 1
  • говоре 4
  • говорећи 1
  • говори 1
  • говорила 1
  • говорили 2
  • говорило 4
  • говорим 1
  • говоримо 1
  • говорио 3
  • говорити 2
  • говориш 1
  • год 8
  • година 8
  • годинама 1
  • године 3
  • години 1
  • годину 3
  • годишње 1
  • голе 1
  • големи 1
  • големим 2
  • големо 2
  • голубице 2
  • гоњен 2
  • горак 1
  • горе 5
  • горка 1
  • горких 1
  • горње 1
  • горњега 1
  • Горског 1
  • горчине 2
  • Господ 1
  • Господа 2
  • господара 2
  • господин 1
  • господине 5
  • Господњи 1
  • господо 1
  • господска 4
  • господске 1
  • господски 1
  • господским 1
  • господског 1
  • господском 1
  • господску 2
  • господство 1
  • госпођа 4
  • Госпођи 1
  • госпођу 1
  • Госпођу 1
  • госте 1
  • гостију 4
  • гостинској 1
  • гостинску 2
  • Гостионица 1
  • гостионичких 1
  • готов 1
  • Готов 1
  • готова 3
  • готовина 1
  • готовине 2
  • готових 1
  • Готово 1
  • готово 4
  • готову 1
  • граде 1
  • грађански 2
  • грађанскога 1
  • грађанском 1
  • гракну 1
  • гракнуо 1
  • грамзивог 1
  • грамзили 1
  • грани 1
  • грдно 2
  • Греде 1
  • грех 2
  • грехота 1
  • греши 2
  • грешницима 1
  • грешног 1
  • грива 1
  • грла 1
  • грле 1
  • грли 1
  • грлити 1
  • грло 1
  • грљење 1
  • грмића 1
  • гроб 2
  • гроба 1
  • гробове 1
  • гробу 2
  • Гродер 2
  • Гродера 1
  • грозно 1
  • грома 1
  • грохотом 1
  • гроша 1
  • гроши 1
  • груди 3
  • грудима 1
  • грунула 1
  • грунуше 1
  • губере 2
  • губи 2
  • гурну 1
  • густе 1
  • густи 1
  • гуши 1
  • гушила 1
  • гушиле 2
  • гушити 2
  • да 581
  • Да 8
  • давио 1
  • давно 4
  • даде 5
  • дадиљу 1
  • дадоше 4
  • даду 3
  • Дај 1
  • дај 2
  • даје 2
  • дајем 2
  • дајте 1
  • дају 3
  • дајући 1
  • дала 5
  • далеко 4
  • дали 2
  • даље 1
  • даљим 1
  • даљих 1
  • дам 7
  • дан 22
  • дана 29
  • Данас 1
  • данас 11
  • данашњег 1
  • данашњим 1
  • данашњу 1
  • дане 3
  • дани 3
  • даноноћно 1
  • дану 1
  • дању 2
  • дао 13
  • дар 2
  • даривао 2
  • дарове 2
  • даровима 1
  • дате 2
  • Дати 1
  • дати 10
  • дато 1
  • даће 1
  • даћу 1
  • два 41
  • двадесет 1
  • дванаест 1
  • двапут 3
  • две 10
  • двоја 2
  • двоје 3
  • двојица 5
  • двојице 1
  • двори 1
  • дворишта 2
  • двориште 3
  • дворишту 3
  • Де 1
  • дебата 1
  • дебате 1
  • дебелим 1
  • дебео 1
  • деветнаестом 1
  • деветом 1
  • девојака 2
  • девојачка 3
  • девојачки 1
  • девојачким 1
  • девојачког 1
  • девојачком 1
  • девојачку 1
  • девојка 10
  • девојке 4
  • девојку 7
  • девојчета 1
  • девојчице 1
  • деде 2
  • деду 1
  • дела 3
  • деле 1
  • деликатне 1
  • деликатнога 1
  • делио 2
  • дело 4
  • делу 1
  • део 4
  • дер 3
  • дерта 1
  • десет 3
  • десетковала 1
  • десило 2
  • десио 2
  • десити 3
  • десна 3
  • десно 1
  • десној 1
  • десном 2
  • десну 1
  • дете 17
  • Дете 2
  • детенце 1
  • детета 4
  • дететом 2
  • Детету 1
  • детету 3
  • детешце 1
  • детешцету 1
  • детиња 2
  • детиње 1
  • детињи 1
  • детињој 1
  • детињства 3
  • деца 7
  • деце 6
  • децу 5
  • дечаци 1
  • дечјег 1
  • дешава 1
  • дешњак 2
  • дешњака 1
  • дешњаку 1
  • диви 2
  • Дивна 1
  • дивних 1
  • дивно 1
  • дивну 1
  • диже 1
  • Диже 1
  • дизале 3
  • дизате 1
  • дизати 1
  • дијете 1
  • дико 1
  • Дико 1
  • дику 1
  • дим 2
  • дима 1
  • дин 1
  • динар 1
  • дирљив 1
  • дирљивије 1
  • дирљиву 1
  • дише 1
  • длаку 1
  • длану 2
  • дне 2
  • До 3
  • до 48
  • доба 14
  • добар 8
  • доби 1
  • добивено 1
  • добијам 1
  • добије 3
  • добијем 1
  • добијеш 1
  • добију 1
  • добила 2
  • добио 2
  • добит 1
  • добити 1
  • добош 1
  • добра 8
  • Добраве 1
  • Добрави 1
  • Добраву 1
  • добре 2
  • добри 2
  • добрим 1
  • Добрића 1
  • добрих 2
  • добро 20
  • Добро 3
  • доброг 3
  • доброга 1
  • добродушности 1
  • доброј 1
  • добром 1
  • доброта 2
  • добротворку 1
  • доброте 1
  • доброти 3
  • добротом 1
  • доброту 2
  • доброћудно 1
  • добру 1
  • доведем 1
  • доведена 1
  • доведеш 1
  • довела 1
  • довели 1
  • Довео 1
  • довече 4
  • доводе 1
  • доводила 1
  • довршити 1
  • договарања 1
  • догоди 1
  • додаде 12
  • додала 3
  • додали 3
  • додао 1
  • додати 3
  • додиривала 1
  • додирује 1
  • дође 6
  • дођеш 1
  • дођи 2
  • дођу 4
  • доживео 3
  • Док 2
  • док 28
  • докаже 1
  • докажете 1
  • доказивао 1
  • доктори 2
  • докучи 1
  • Долазе 1
  • долазе 3
  • долази 5
  • долазило 2
  • долазио 3
  • долазити 1
  • доле 2
  • долети 1
  • доликује 1
  • долином 1
  • доље 1
  • дом 11
  • дома 5
  • домазлук 2
  • домазлука 1
  • домазлуком 1
  • домаћин 2
  • домаћина 3
  • домаћине 1
  • домаћинова 1
  • домаћиновога 1
  • домаћинских 1
  • домаћину 1
  • домаћице 1
  • домаћицу 1
  • домове 1
  • домом 1
  • дому 9
  • донео 1
  • донесе 1
  • донесемо 1
  • донети 1
  • доноси 2
  • доносио 1
  • Доња 1
  • допали 1
  • допало 1
  • допустити 2
  • досадне 1
  • досаднији 1
  • досађивати 2
  • досађују 1
  • Доситејева 1
  • дословце 1
  • Доста 3
  • доста 4
  • дотле 4
  • дотрчао 1
  • дотурали 1
  • дотурио 1
  • доћи 7
  • Доцкан 2
  • доцније 2
  • дочека 2
  • дочекао 3
  • дочекати 4
  • дочекивао 1
  • дочеком 1
  • дочепа 6
  • дочепају 1
  • дочепаш 1
  • дошао 11
  • дошла 2
  • дошле 1
  • дошли 3
  • дошло 1
  • Др 1
  • драга 1
  • драгана 1
  • драге 1
  • драги 5
  • драгих 1
  • Драго 1
  • драго 4
  • Драгојлова 1
  • драгу 1
  • дражи 1
  • драма 2
  • Дрва 1
  • дрва 2
  • дрвету 1
  • дрвљаника 1
  • дрема 1
  • дренов 1
  • државном 1
  • држали 2
  • држања 1
  • држању 1
  • држати 1
  • држи 1
  • држим 1
  • Дрина 1
  • Дрини 2
  • Дрину 2
  • дрскошћу 1
  • друг 1
  • друга 5
  • друге 3
  • други 16
  • Други 2
  • другим 6
  • других 4
  • друго 15
  • другови 1
  • другог 5
  • другога 7
  • другој 3
  • другом 12
  • другоме 1
  • другу 5
  • дружбу 1
  • дружиница 2
  • друкчије 3
  • друмом 3
  • друму 1
  • друштва 1
  • друштво 2
  • друштву 4
  • дубље 2
  • дубока 3
  • дубоке 1
  • дубоким 2
  • дубоко 2
  • дубоком 1
  • дубоку 1
  • дубраве 1
  • дува 1
  • дуг 3
  • дугачак 2
  • дугачком 1
  • дуге 1
  • Дуге 2
  • Дуго 1
  • дуго 8
  • дуговању 1
  • дуговрато 1
  • дугује 2
  • дугујеш 2
  • дужан 1
  • дужег 1
  • дужни 1
  • дужника 1
  • дужност 1
  • дукат 1
  • дуката 13
  • дукчије 1
  • дуље 1
  • дупле 3
  • духова 1
  • духовита 1
  • духовити 1
  • духовитост 1
  • душа 6
  • душе 16
  • душевна 1
  • душевно 1
  • душице 1
  • душман 1
  • душманска 1
  • душо 1
  • душом 2
  • душу 10
  • Ђ 2
  • ђавоље 1
  • ђака 1
  • ђакон 1
  • ђед 8
  • ђеда 7
  • ђеди 1
  • Ђеди 1
  • ђедово 1
  • ђедову 1
  • ђеду 1
  • Ђенадића 1
  • Ђенадићи 1
  • ђенерални 5
  • ђенералног 1
  • ђогат 1
  • ђувегија 1
  • ђувегију 2
  • Ђук 4
  • Ђука 1
  • Ђукова 1
  • Ђуку 1
  • Ђур 3
  • Е 10
  • ево 5
  • Ево 5
  • Езопове 1
  • економију 1
  • економска 1
  • економске 1
  • елегантно 1
  • ене 1
  • Ене 3
  • ено 3
  • ето 5
  • Ето 7
  • жалио 1
  • Жалио 1
  • жалосне 1
  • жалоснице 1
  • Жалосно 1
  • жалост 2
  • жалостан 1
  • жалости 2
  • жалошћу 2
  • жао 3
  • жар 1
  • жвала 1
  • ждрал 5
  • ждрала 1
  • Ждрале 2
  • жеге 1
  • жеднији 1
  • желео 1
  • жељи 1
  • Жена 2
  • жена 4
  • жене 8
  • жени 2
  • женидбе 1
  • женидбу 3
  • женио 2
  • женска 4
  • женске 2
  • женско 3
  • женској 2
  • женском 1
  • женску 4
  • жену 1
  • жеравица 1
  • жесток 1
  • жестока 1
  • жестоко 1
  • жестоку 1
  • жи 1
  • жив 2
  • жива 5
  • живе 5
  • живео 1
  • Живећеш 1
  • живи 10
  • живим 3
  • живинче 2
  • живих 1
  • живље 1
  • живо 3
  • живога 2
  • живом 2
  • живот 7
  • живота 11
  • животворни 1
  • животе 3
  • животиња 2
  • животиње 1
  • животом 2
  • животу 7
  • живу 3
  • жиг 1
  • жир 2
  • жмиркао 1
  • жмирнула 1
  • жољу 1
  • жуд 1
  • жут 1
  • жутнула 1
  • за 152
  • За 9
  • забави 1
  • Заблаћа 3
  • Заблаће 1
  • Заблаћу 2
  • заблистале 1
  • забран 2
  • забране 1
  • забрани 2
  • забранима 1
  • забрану 1
  • забринуло 1
  • забуни 1
  • забуниш 1
  • заваде 1
  • завадимо 1
  • завађају 1
  • заваре 1
  • завести 1
  • завидети 2
  • завидим 1
  • завила 1
  • зависти 1
  • завишћу 2
  • завојица 2
  • заволела 1
  • заволео 1
  • завршетку 1
  • загледа 1
  • загледај 1
  • загледале 1
  • загледао 1
  • загрлим 1
  • загрљај 3
  • загрљене 1
  • загрљено 1
  • загушљива 1
  • загушљиве 1
  • задаје 1
  • задале 1
  • задире 1
  • задовољан 1
  • задовољна 2
  • задовољно 1
  • задовољство 1
  • задржа 1
  • задржавам 1
  • задржо 1
  • задруга 1
  • задруге 1
  • задрхта 1
  • задрхташе 1
  • ЗАДУЖБИНЕ 1
  • задужи 1
  • задужио 1
  • зађе 1
  • заиста 1
  • зајажава 1
  • заједања 1
  • заједно 2
  • зајеча 2
  • закла 1
  • заклети 1
  • заклонио 1
  • закон 3
  • закона 4
  • закони 3
  • законом 1
  • законског 1
  • законску 1
  • закону 7
  • закопано 1
  • закошарак 1
  • закунемо 1
  • залева 1
  • залива 1
  • заливала 1
  • залио 1
  • заложио 3
  • замерим 1
  • замерио 1
  • замерке 1
  • замиловали 1
  • замишља 1
  • замладиле 1
  • замлађују 1
  • замоли 3
  • заморена 1
  • замршеније 1
  • замутила 1
  • занела 1
  • занемео 1
  • занимљивога 1
  • заова 2
  • заови 1
  • заовица 1
  • заовице 1
  • заовици 1
  • заовицом 1
  • заовицу 2
  • заовом 1
  • заову 2
  • заоколишења 1
  • западним 1
  • запараше 1
  • запаре 1
  • запева 1
  • запеваше 1
  • запевка 1
  • записано 1
  • записао 1
  • запита 2
  • запитајмо 1
  • запитати 1
  • заповеда 1
  • заповедају 1
  • заповедио 1
  • запомагала 1
  • зар 13
  • Зар 5
  • зарадити 1
  • зараду 1
  • заробљени 2
  • заробљено 1
  • заручник 1
  • заручници 1
  • заседања 1
  • заседе 1
  • засени 1
  • засеца 1
  • засипаше 1
  • заслуживали 1
  • заслуживао 1
  • заслужних 1
  • заснује 1
  • заспала 2
  • заспао 1
  • застаде 1
  • заступа 1
  • заступао 1
  • заступник 4
  • затвори 1
  • затек 1
  • затекли 1
  • затече 1
  • Зато 4
  • зато 5
  • затури 1
  • затурила 1
  • заћута 1
  • заузети 1
  • зауставе 1
  • заустави 1
  • зауставили 1
  • зауставише 2
  • заусти 1
  • захвалност 2
  • зацерека 1
  • зачудио 1
  • Зачудио 1
  • зачуђено 2
  • зашто 1
  • Збиља 1
  • зближило 1
  • због 7
  • збуни 1
  • збунило 1
  • збуњивати 1
  • звала 4
  • звали 1
  • званичнике 1
  • Звао 2
  • звао 3
  • зват 1
  • звездо 1
  • зверка 1
  • звонак 1
  • звонка 2
  • звонким 1
  • звркнуше 1
  • згебицу 1
  • згледати 1
  • згледаше 3
  • згода 1
  • згодан 1
  • згодне 1
  • згоднији 1
  • згодно 1
  • зграде 1
  • здипити 1
  • здрав 1
  • здравих 1
  • здравом 1
  • зелена 1
  • зелене 1
  • Зелени 1
  • зеленила 1
  • зеленило 1
  • зеленка 4
  • зеленкасти 1
  • зелено 1
  • Зеленог 2
  • Зеленом 1
  • зелену 1
  • земаљски 5
  • земаљским 1
  • земаљско 2
  • земља 2
  • земље 1
  • земљиште 1
  • земљу 4
  • Земун 1
  • зечка 1
  • зинула 2
  • зла 2
  • злата 2
  • златан 1
  • златна 1
  • златне 1
  • златно 1
  • златногривом 1
  • златну 1
  • злато 6
  • златом 2
  • зло 4
  • злоба 1
  • злобом 1
  • злу 1
  • змијастих 1
  • змијоглава 1
  • змијоглавим 1
  • Зна 2
  • зна 20
  • знаду 1
  • знај 3
  • знајте 1
  • знају 5
  • знак 4
  • знала 4
  • знало 2
  • знам 14
  • Знам 4
  • знаменита 1
  • знамениту 1
  • знамо 1
  • знано 1
  • знања 1
  • Знао 1
  • знао 5
  • знате 2
  • знати 4
  • значајно 1
  • значи 3
  • значило 1
  • Знаш 1
  • знаш 9
  • зобнице 1
  • зове 3
  • зовете 1
  • зовнем 1
  • зовнуше 2
  • зову 1
  • зоре 1
  • зором 1
  • зору 2
  • зраци 1
  • зрела 1
  • зубе 4
  • И 155
  • и 896
  • игде 2
  • Игња 4
  • Игњо 1
  • игра 2
  • играју 1
  • играло 2
  • иде 4
  • идеја 1
  • идеје 1
  • идејом 1
  • идем 2
  • идеш 1
  • иди 2
  • Иди 3
  • иду 4
  • идући 1
  • Из 1
  • из 74
  • иза 4
  • изабрала 1
  • изабрао 1
  • изађе 2
  • изађоше 1
  • изазва 2
  • изазвао 1
  • изаћи 4
  • изашао 1
  • избацио 2
  • избацити 1
  • избацују 1
  • избачена 1
  • Избачено 1
  • избери 1
  • избили 1
  • изближе 1
  • избору 1
  • избуди 1
  • извади 2
  • извајала 1
  • изван 1
  • изведе 2
  • извесном 1
  • извиди 1
  • изводили 1
  • изводити 1
  • изводу 1
  • изволе 1
  • изврши 3
  • извршило 1
  • извршна 1
  • извукао 1
  • извуче 1
  • изгладити 1
  • Изгледало 1
  • изгледу 1
  • изгрће 1
  • изгубило 1
  • изгубио 2
  • изгубиш 1
  • изгубљена 1
  • Издадоше 2
  • ИЗДАЊЕ 1
  • издахнуо 1
  • издваја 1
  • издише 1
  • издржати 1
  • издушити 2
  • изигравам 1
  • изиђе 1
  • изиђу 1
  • изићи 1
  • изишао 1
  • изјавио 2
  • излази 3
  • Излазила 1
  • излазио 1
  • излет 1
  • изљубим 1
  • између 5
  • измирена 1
  • измири 1
  • измирим 1
  • измирио 2
  • изнела 1
  • изнело 1
  • изненади 1
  • изнесе 1
  • изнет 1
  • изравнају 1
  • изравнали 1
  • изравнамо 1
  • изравнати 1
  • израдио 1
  • изразили 1
  • изразио 1
  • изразити 1
  • изуваш 1
  • изукрштани 1
  • изуо 1
  • икаква 1
  • ико 1
  • икога 1
  • Иконија 38
  • Иконије 9
  • Иконији 2
  • Иконијина 1
  • Иконијине 1
  • Иконијн 1
  • Иконијна 1
  • Иконију 8
  • Иконине 1
  • Икониних 1
  • Икониној 1
  • икону 1
  • Или 1
  • или 34
  • ИЛИЈЕ 1
  • Илијин 1
  • им 22
  • има 37
  • Има 7
  • имају 4
  • имала 4
  • имали 1
  • имало 3
  • Имам 1
  • имам 3
  • имања 9
  • Имање 1
  • имање 19
  • имањем 3
  • имању 3
  • имао 7
  • имати 7
  • имаћеш 1
  • имаш 4
  • име 7
  • имена 2
  • имену 2
  • иначе 2
  • интереса 2
  • интересантном 1
  • интересе 1
  • интереси 1
  • интересом 2
  • интов 7
  • интова 2
  • интову 7
  • ипак 10
  • искони 1
  • искупи 1
  • искупила 1
  • искупиле 1
  • искупили 1
  • искупило 1
  • искупио 2
  • испирање 1
  • испит 1
  • испод 2
  • исправи 1
  • исправимо 1
  • испратила 2
  • испратио 1
  • испратити 1
  • испрегне 1
  • испрегоше 1
  • испред 2
  • испретурао 1
  • испречио 1
  • испричали 1
  • испричао 2
  • испричати 1
  • испросила 1
  • испросио 6
  • испуни 2
  • испустио 1
  • Иста 1
  • иставио 1
  • истера 1
  • истераш 1
  • исти 1
  • Истина 5
  • истина 7
  • истину 1
  • истиште 1
  • исто 11
  • истог 2
  • истога 1
  • истом 1
  • историју 1
  • ићи 1
  • их 39
  • ич 1
  • Ишао 1
  • ишла 2
  • ишло 2
  • иште 1
  • ишчуђавала 1
  • Ја 31
  • ја 93
  • јабука 1
  • јабуке 1
  • Јабуко 1
  • јабуку 1
  • јав 1
  • јави 3
  • јагањци 1
  • јаглук 1
  • Јадар 1
  • јадном 1
  • Јадра 2
  • Јадру 2
  • јаја 1
  • Јака 1
  • јаке 1
  • јаком 1
  • Јана 1
  • Јанка 1
  • Јанока 1
  • јара 1
  • јаран 1
  • јарана 2
  • јараница 1
  • Јарића 1
  • јасле 1
  • јасне 1
  • јастук 1
  • јације 1
  • јаче 1
  • јаши 1
  • Јашу 1
  • Је 4
  • је 761
  • Јеврема 1
  • један 42
  • Један 5
  • једва 6
  • једе 1
  • једина 3
  • једине 2
  • Једини 1
  • једини 2
  • јединица 1
  • јединицу 1
  • Једино 1
  • једино 4
  • јединог 1
  • једином 1
  • једину 6
  • јединца 2
  • јединцу 1
  • једио 2
  • једна 23
  • Једна 3
  • једнако 1
  • једне 2
  • Једни 1
  • једним 2
  • једно 27
  • Једно 3
  • једног 7
  • Једнога 1
  • једнога 14
  • једној 1
  • једном 23
  • Једном 5
  • једну 3
  • Јездина 10
  • Јездиној 1
  • Јездину 4
  • језик 1
  • језика 4
  • језовите 1
  • јектенија 1
  • Јела 4
  • Јели 1
  • Јелом 1
  • Јелу 1
  • Јер 1
  • јер 24
  • Јеринка 1
  • Јеротије 1
  • јес 2
  • Јес 2
  • Јесам 1
  • јесени 1
  • јесењег 1
  • јесењих 1
  • јесењој 1
  • јеси 1
  • Јеси 4
  • јест 1
  • Јест 2
  • јесте 2
  • јесу 1
  • Јеца 2
  • јецање 1
  • јецању 4
  • Јецо 2
  • Јеша 2
  • Јешо 1
  • Јован 3
  • Јове 1
  • Јовиној 1
  • Јовић 12
  • Јовића 3
  • Јовићу 1
  • јој 42
  • Јосе 1
  • Још 3
  • још 62
  • ју 2
  • јунак 1
  • јунаца 1
  • јуначки 1
  • јурила 1
  • јутра 2
  • јутрења 1
  • јутром 3
  • јутрос 2
  • јуче 1
  • јучерашњег 1
  • к 1
  • кавеза 2
  • кавраишу 1
  • кад 142
  • Кад 18
  • кадар 2
  • кадре 2
  • каже 13
  • кажем 6
  • кажеш 2
  • кажи 2
  • Кажи 2
  • кажипута 1
  • кажу 9
  • каза 3
  • казала 2
  • казали 2
  • Казао 1
  • казао 3
  • казати 5
  • казаше 1
  • казивању 1
  • казивати 1
  • казује 1
  • каи 1
  • каишарчина 1
  • каишарчино 1
  • кајао 1
  • кајати 1
  • кајмаку 1
  • кају 1
  • Какав 1
  • какав 8
  • каква 8
  • какве 6
  • каквим 1
  • какво 5
  • каквог 1
  • Каквог 1
  • каквој 1
  • какву 3
  • Како 3
  • како 69
  • каку 2
  • калаузи 2
  • каљогажама 1
  • камен 1
  • камено 1
  • камену 1
  • камо 1
  • камџија 1
  • кандила 1
  • канио 1
  • кантар 1
  • канцеларије 1
  • канцеларији 3
  • канцеларију 1
  • канџе 1
  • канџи 1
  • Као 1
  • као 128
  • капара 1
  • капетан 14
  • Капетан 2
  • капетана 3
  • Капетане 1
  • капетане 5
  • капетаница 1
  • капетанова 1
  • капетановим 1
  • капетаном 1
  • капетану 1
  • капија 2
  • капији 1
  • капијом 3
  • капију 2
  • капљице 1
  • Карантин 1
  • кардаша 1
  • каса 1
  • касала 1
  • касао 1
  • Касију 1
  • касу 5
  • катанца 1
  • категоричан 1
  • катила 1
  • кафани 1
  • кафану 2
  • кафу 1
  • кашто 1
  • квита 2
  • квиту 2
  • кеса 2
  • кесе 3
  • кесу 1
  • ким 2
  • кину 3
  • кити 1
  • Китогу 5
  • кићене 1
  • киша 2
  • кише 1
  • клали 1
  • Клења 1
  • клештима 1
  • климао 1
  • Климну 1
  • клисар 1
  • клисара 3
  • клисаре 2
  • Клисарин 4
  • Клисарина 2
  • клисариног 1
  • Клисариног 2
  • Клисарину 1
  • клисарово 1
  • клонио 1
  • клонула 1
  • клопарање 1
  • Кљусе 1
  • кљусе 3
  • кључевима 1
  • кључу 1
  • Кључу 1
  • књиге 1
  • књизи 1
  • ко 33
  • Ко 4
  • коб 1
  • кобиле 1
  • Ковач 1
  • ковач 3
  • ковача 1
  • ковачева 1
  • ковачевој 1
  • Ковић 1
  • Ковића 1
  • ког 1
  • Кога 1
  • кога 18
  • код 20
  • кожа 1
  • коже 1
  • кожну 1
  • која 20
  • које 25
  • којекаква 1
  • којешта 2
  • Који 1
  • који 38
  • којим 5
  • којима 4
  • којих 1
  • којој 3
  • којом 2
  • коју 9
  • кокоши 2
  • кокошја 1
  • кола 24
  • Кола 3
  • КОЛАРЦА 1
  • колега 4
  • колективној 1
  • колера 1
  • колики 1
  • колико 17
  • колима 8
  • коло 1
  • колу 2
  • Колубари 1
  • кољу 1
  • комада 2
  • КОМАРЧИЋ 1
  • коме 9
  • конак 1
  • конаковали 1
  • конаку 1
  • конац 1
  • конкурента 1
  • консилиум 1
  • конференцију 1
  • Конфучије 1
  • коња 7
  • коњаник 1
  • коњаника 1
  • Коње 2
  • коње 4
  • коњи 2
  • коњима 3
  • коњицима 1
  • коњушници 1
  • копа 1
  • Коперници 1
  • кораци 2
  • корист 4
  • користи 3
  • косе 3
  • Косова 1
  • косом 1
  • кост 1
  • кости 1
  • косу 1
  • коће 1
  • кочија 1
  • кочијама 1
  • кочијашио 1
  • кочије 3
  • кошеви 1
  • кошевима 1
  • кошница 1
  • кошу 1
  • кошуљу 2
  • крава 4
  • крадена 1
  • КРАЈ 1
  • крај 3
  • краја 3
  • крајева 1
  • крајевима 1
  • крајњу 1
  • крају 2
  • кратка 1
  • краће 1
  • крв 3
  • крви 2
  • крволока 1
  • кревет 1
  • Крезовог 1
  • кренули 1
  • крепак 1
  • кресну 1
  • кретала 1
  • кривда 1
  • кривици 1
  • кривично 1
  • криво 1
  • кривовратог 1
  • кривоврату 1
  • крила 1
  • критиковао 1
  • кровињара 1
  • кровом 1
  • Кроз 1
  • кроз 7
  • кроза 2
  • крпе 1
  • крсно 3
  • крсном 1
  • Крсташ 1
  • крсташа 1
  • Крстову 2
  • круна 1
  • Крунин 1
  • Крунића 1
  • крупна 1
  • Крупне 1
  • крушка 2
  • крушке 1
  • кршан 2
  • Кршна 1
  • крштењу 1
  • кћер 12
  • кћери 5
  • кћи 4
  • Куд 2
  • куд 9
  • куда 2
  • Кузман 5
  • кује 1
  • кукавица 1
  • Кукавна 1
  • кукала 1
  • кукаст 1
  • Куку 4
  • кукурузом 1
  • кулаша 2
  • кулашима 1
  • кулашу 1
  • кум 2
  • кума 1
  • кумо 3
  • Кумрића 1
  • куму 5
  • кунем 1
  • куња 1
  • куњати 1
  • купе 1
  • купи 1
  • купила 1
  • Купио 1
  • купио 3
  • Купићу 1
  • купује 1
  • курталисаваш 1
  • курталисало 1
  • Куртовића 2
  • Кустура 7
  • Кустуре 5
  • Кустури 2
  • Кустурина 1
  • Кустурићева 1
  • Кустуро 2
  • Кустуру 2
  • кућа 14
  • куће 27
  • кућерке 1
  • кући 33
  • кућна 1
  • кућни 2
  • кућно 3
  • кућо 2
  • кућу 12
  • кућурини 1
  • куцнуо 2
  • Л 1
  • лагани 1
  • Лазе 1
  • Лазиној 1
  • Лазу 1
  • лаици 3
  • лака 1
  • лако 1
  • лактом 1
  • лакше 2
  • Лаловића 1
  • ласно 2
  • ластавице 1
  • лева 1
  • левак 1
  • леваку 1
  • лево 1
  • левом 1
  • леву 1
  • легао 1
  • легати 1
  • легу 1
  • леду 1
  • леђа 3
  • лежао 1
  • лежи 1
  • лек 1
  • лека 1
  • лекара 1
  • лекари 1
  • лекарима 1
  • Лекић 2
  • Лелековић 2
  • Лелековића 1
  • леп 1
  • лепа 5
  • лепе 4
  • лепим 2
  • лепих 2
  • Лепо 1
  • лепо 7
  • лепог 1
  • лепој 2
  • лепом 1
  • лепота 1
  • лепоте 1
  • лепоти 3
  • лепотица 1
  • лепотом 2
  • лепу 7
  • лепша 1
  • лепше 3
  • лепшој 1
  • лепшу 1
  • лескова 1
  • Летела 1
  • летеле 1
  • Летеле 1
  • Лешнице 3
  • Лешници 3
  • Лешницу 1
  • ли 42
  • ливадама 1
  • ливаде 1
  • ливадском 1
  • ливено 1
  • ликовале 1
  • Липнице 2
  • Липници 2
  • лисја 1
  • лица 5
  • лице 3
  • лицем 7
  • лицу 5
  • личио 1
  • личности 1
  • лишавају 2
  • лишавамо 1
  • лишимо 1
  • ло 1
  • лова 1
  • ложити 1
  • лоју 1
  • Лоло 1
  • лома 1
  • ломим 1
  • лу 1
  • луд 2
  • лудак 1
  • лудака 1
  • лук 1
  • лупа 2
  • лупам 1
  • лупати 1
  • лутале 1
  • лучи 1
  • Лучић 1
  • љокне 1
  • љубав 1
  • љубави 1
  • љубе 1
  • љуби 1
  • Љубинка 1
  • Љубинко 5
  • љубити 2
  • љубљење 1
  • људе 3
  • људи 34
  • Људи 4
  • људима 4
  • људска 3
  • људске 1
  • људски 1
  • људских 1
  • људског 1
  • људскога 1
  • људском 1
  • људску 1
  • љупким 1
  • љуте 1
  • М 2
  • Ма 1
  • ма 5
  • мајка 17
  • мајке 7
  • мајку 5
  • мајсторија 1
  • мајсторију 1
  • мајушни 1
  • мајци 5
  • мајчине 1
  • макар 4
  • макарити 1
  • Максим 47
  • Максима 26
  • Максиме 6
  • Максимом 2
  • Максиму 6
  • Максо 1
  • мал 5
  • мала 5
  • мале 1
  • малена 1
  • малених 1
  • мали 6
  • малим 1
  • Мало 2
  • мало 51
  • малог 3
  • малога 3
  • Малој 1
  • малу 1
  • Малу 1
  • мамлаза 1
  • ману 1
  • мање 4
  • мапе 1
  • мапо 1
  • марвени 1
  • марвеног 1
  • марила 1
  • марити 1
  • Маричића 1
  • Марка 2
  • Марко 4
  • Марта 12
  • Марти 1
  • Мартића 1
  • Мартом 1
  • Марту 4
  • Маса 1
  • маса 5
  • масална 3
  • масални 16
  • масалним 5
  • масалног 4
  • масалном 5
  • масама 2
  • масан 1
  • масе 12
  • масени 2
  • масено 1
  • маси 3
  • масло 1
  • масом 2
  • масу 5
  • матере 2
  • матери 1
  • материјалне 1
  • материјалних 1
  • материна 2
  • материне 2
  • материно 1
  • мати 5
  • маторих 1
  • Матош 4
  • Матоша 2
  • маћи 1
  • мах 13
  • маха 5
  • махну 2
  • Маци 1
  • Мачва 4
  • мачванским 1
  • мачванских 1
  • мачванском 1
  • Мачве 1
  • Мачви 11
  • Мачву 3
  • ме 39
  • меда 2
  • међер 1
  • Међу 1
  • међу 6
  • мезета 1
  • мезимица 1
  • мек 1
  • мекиње 1
  • меком 1
  • мекши 1
  • мелем 1
  • мене 17
  • Мени 2
  • мени 20
  • мерењу 1
  • мерити 1
  • Месец 1
  • месеца 1
  • месечеви 1
  • места 4
  • место 7
  • месту 2
  • метана 1
  • Метнимо 1
  • метну 1
  • методу 1
  • мећу 1
  • мећући 1
  • механе 3
  • механи 7
  • механом 2
  • механским 1
  • механскога 1
  • механску 1
  • механу 3
  • механџика 6
  • механџику 1
  • мешала 1
  • мешати 1
  • Ми 7
  • ми 75
  • мила 1
  • милијунар 1
  • Милина 1
  • мило 4
  • миловања 1
  • миловати 1
  • милосрдног 1
  • милосрђа 1
  • милосрђе 1
  • милосрђу 1
  • милост 2
  • милостив 2
  • милостива 1
  • милостивим 1
  • Милошићем 2
  • милоште 1
  • милошћу 1
  • милује 2
  • милују 2
  • миљени 1
  • мимогред 1
  • мимоиђе 1
  • минаца 1
  • мине 1
  • минута 1
  • минути 1
  • минуше 2
  • Миокуса 1
  • мир 1
  • мира 2
  • мираз 6
  • мираза 4
  • миразу 1
  • Миран 1
  • мирисни 1
  • мирисним 1
  • мирисно 1
  • миром 1
  • мирске 1
  • Мисир 1
  • мисли 5
  • мислила 2
  • мислим 5
  • мислима 1
  • мислио 4
  • мислите 1
  • мислиш 4
  • мито 3
  • Митош 1
  • Митровице 2
  • Митровицу 2
  • Митровчанка 15
  • Митровчанки 4
  • Митровчанку 6
  • Мића 9
  • Мићана 1
  • Миће 1
  • Мићу 1
  • мичем 1
  • мишљења 1
  • мишљење 4
  • мишљењу 1
  • млад 2
  • млада 2
  • младе 1
  • млади 2
  • младих 7
  • младице 1
  • младицом 1
  • младицу 1
  • младо 1
  • младог 1
  • младога 1
  • младожење 2
  • младожењу 2
  • младом 1
  • младост 1
  • млађани 1
  • Млађе 4
  • млађем 1
  • Млађи 1
  • млађи 3
  • млађим 1
  • Млађо 5
  • Млађу 2
  • млате 1
  • многа 1
  • многи 1
  • Многи 1
  • Много 1
  • много 15
  • многоме 2
  • множио 1
  • мном 1
  • мо 1
  • мог 1
  • мога 15
  • могао 11
  • могла 5
  • могле 1
  • могли 4
  • могло 6
  • могу 14
  • модрикастог 1
  • можда 2
  • Можда 2
  • може 35
  • можемо 2
  • можете 4
  • можеш 3
  • Мој 2
  • мој 36
  • Моја 1
  • моја 23
  • Моје 1
  • моје 31
  • моји 4
  • мојим 4
  • мојих 2
  • мојој 6
  • мојом 1
  • моју 8
  • моли 2
  • молила 1
  • молим 1
  • молио 1
  • молити 1
  • мом 1
  • Момак 1
  • момак 8
  • момака 2
  • момачки 1
  • моме 6
  • момка 2
  • момке 3
  • момку 4
  • момци 1
  • момчадију 1
  • момче 9
  • монотоно 1
  • Мора 1
  • мора 5
  • Морала 1
  • морали 2
  • морало 2
  • морам 1
  • Морам 1
  • морао 2
  • Море 6
  • морије 1
  • мориле 1
  • мотике 1
  • мотику 1
  • моћи 2
  • мочари 1
  • Мрава 2
  • Мраву 1
  • мрак 3
  • мрака 1
  • мраку 1
  • мрачан 1
  • мрачној 1
  • мре 1
  • мржњом 1
  • мрка 1
  • мрсним 1
  • мртва 2
  • мртве 2
  • Мртви 1
  • мртвим 2
  • мртвима 1
  • мртвих 1
  • мртвој 1
  • мртвом 2
  • мртвоме 1
  • мршаво 1
  • му 133
  • мува 1
  • мудар 2
  • мудра 1
  • мудре 1
  • мудрија 1
  • мужа 3
  • мужева 1
  • мука 1
  • мукама 2
  • муке 9
  • муку 1
  • муња 1
  • муње 1
  • Мутап 5
  • мути 1
  • мутне 2
  • мутну 1
  • муци 1
  • муче 1
  • мученика 1
  • мученица 1
  • мучи 3
  • мучила 2
  • мучиле 2
  • мушка 2
  • мушке 2
  • мушки 5
  • мушким 1
  • мушко 3
  • мушкога 2
  • мушком 4
  • мушкоме 1
  • мушку 2
  • На 22
  • на 240
  • набра 1
  • наваљивање 1
  • наведемо 1
  • навлачи 1
  • наврати 1
  • навршила 1
  • навукао 1
  • навукли 1
  • нагласити 1
  • наглашавао 1
  • нагледа 2
  • наговара 1
  • наговарања 1
  • нагомилао 1
  • над 11
  • нада 2
  • надајући 1
  • надам 1
  • надамо 1
  • надао 1
  • наде 1
  • наденуо 1
  • надживео 1
  • надиве 1
  • надмудрити 1
  • наднесе 1
  • надо 1
  • надокнадим 1
  • наду 2
  • нађе 4
  • нађем 1
  • нађемо 2
  • нађеш 1
  • Нађи 1
  • нађох 1
  • нађу 1
  • назвао 1
  • назоре 1
  • наилазио 1
  • најбогатије 1
  • најбогатији 1
  • најбоље 3
  • највећа 1
  • највећу 1
  • највиђенија 1
  • највиђенији 1
  • највише 2
  • најемника 1
  • најјача 1
  • најјачи 1
  • најлепшем 1
  • најмање 1
  • најмилије 2
  • најмлађега 1
  • најмлађи 1
  • најозбиљнијих 1
  • најотменија 1
  • најпаметнији 1
  • Најпосле 1
  • најпосле 12
  • најпре 5
  • Најпре 5
  • најсветијих 1
  • најстарији 1
  • најтеже 1
  • најчувенија 1
  • накастио 1
  • накитом 1
  • накучанска 1
  • накучанске 1
  • налазе 1
  • налазили 1
  • налајаше 1
  • наложена 1
  • нам 17
  • нама 4
  • наменио 1
  • намеравамо 1
  • намере 1
  • намешће 1
  • намигивао 1
  • намири 1
  • напамет 2
  • напасти 1
  • НАПИСАО 1
  • напише 2
  • наплате 1
  • наплаћује 1
  • направи 1
  • направиле 1
  • напред 1
  • Напред 1
  • напредује 1
  • Напротив 1
  • напуни 1
  • наравно 1
  • Наравно 1
  • нареди 1
  • наредила 1
  • наредио 1
  • наредите 1
  • наредиш 1
  • народ 5
  • народа 4
  • народно 1
  • народнога 1
  • народу 6
  • нарочита 1
  • нарочито 1
  • нарочитој 1
  • нарочиту 1
  • наручено 1
  • наручи 1
  • наручише 1
  • наручја 4
  • наручје 1
  • Нас 1
  • нас 17
  • наслања 1
  • наслањаш 1
  • наследи 2
  • наследити 2
  • наследник 2
  • наследнике 1
  • наследница 3
  • наследнице 4
  • наследници 1
  • наследницу 3
  • наслеђа 1
  • наслеђе 2
  • наслеђу 4
  • наслеђује 1
  • наслеђују 1
  • наслонила 1
  • Наслонила 1
  • наслонима 1
  • насмејали 1
  • насмејану 1
  • насмеши 1
  • настави 1
  • наставити 1
  • настала 3
  • настало 1
  • настао 1
  • настојника 1
  • натиштеним 1
  • натрапа 1
  • натрапао 1
  • наћи 2
  • наудити 1
  • научио 1
  • научиш 1
  • нахија 1
  • нахији 2
  • началниковица 1
  • начела 1
  • начелник 1
  • начелника 1
  • начело 1
  • начелство 1
  • начином 1
  • начину 1
  • начисто 1
  • Наш 1
  • наш 13
  • Наша 1
  • наша 7
  • Нашао 1
  • нашао 5
  • наше 12
  • нашег 1
  • нашега 5
  • нашем 3
  • наши 3
  • нашим 2
  • наших 4
  • нашли 4
  • нашој 7
  • нашом 1
  • нашта 1
  • нашу 6
  • не 179
  • Не 22
  • неба 3
  • небесна 1
  • небесне 1
  • небесним 1
  • небо 6
  • небом 1
  • небу 1
  • неваљалаца 1
  • неваљалих 1
  • неваљалцу 1
  • неваљао 1
  • невесео 2
  • невољним 1
  • невољном 1
  • негда 5
  • негдашњег 2
  • негде 2
  • неге 3
  • него 22
  • Него 6
  • неговале 1
  • негуј 2
  • недавно 1
  • недара 1
  • недељу 5
  • недирнуто 1
  • Недић 1
  • недра 1
  • нежније 1
  • незгодно 1
  • незнан 1
  • неизвесности 1
  • нејака 4
  • нејаки 1
  • нејаким 1
  • нејако 1
  • нејаког 2
  • нека 32
  • Нека 7
  • некад 1
  • некака 1
  • некакав 2
  • некаква 4
  • некакво 2
  • некаквог 1
  • Некако 1
  • некако 2
  • неке 5
  • неки 12
  • неким 4
  • неких 2
  • неко 6
  • неког 4
  • некога 3
  • неколике 1
  • неколико 7
  • неком 4
  • неку 4
  • некуд 5
  • Нема 2
  • нема 20
  • немају 1
  • Немам 1
  • немам 5
  • немаш 1
  • немилостива 1
  • немиран 1
  • немирним 1
  • немо 3
  • немој 5
  • Немој 5
  • Немојте 1
  • ненадна 1
  • ненадно 1
  • ненадном 1
  • ненаситост 1
  • необично 1
  • неопажено 1
  • неописана 1
  • неочекивани 1
  • непознатим 1
  • непокретна 1
  • неправду 2
  • неправедан 1
  • неправедни 1
  • непреболиве 1
  • непрестано 3
  • неприкладна 1
  • непродате 1
  • непуна 1
  • непуно 1
  • неразговетна 3
  • несита 1
  • неспоразума 1
  • несретна 1
  • несретне 1
  • несретни 1
  • несретном 1
  • Несрећа 1
  • несрећа 2
  • несрећи 1
  • несрећни 3
  • несрећног 4
  • несрећнога 1
  • несрећном 1
  • несрећну 1
  • несрећом 1
  • несрећу 1
  • нестане 1
  • нестрпљењем 1
  • нестрпљива 1
  • несуђеној 1
  • неталичне 1
  • Неће 1
  • неће 16
  • нећемо 1
  • нећете 1
  • нећеш 2
  • нећу 8
  • неумитног 1
  • неупутно 1
  • нечега 2
  • нечујно 2
  • Нешића 1
  • нешто 39
  • ни 100
  • Ни 2
  • нигда 7
  • ниже 1
  • низале 1
  • нијансе 1
  • није 108
  • Није 7
  • никад 3
  • никада 1
  • никакве 3
  • никаквој 1
  • никако 3
  • Нико 1
  • нико 16
  • никог 1
  • Николића 1
  • ником 5
  • никуд 1
  • нисам 13
  • Нисам 3
  • ниси 5
  • ниске 1
  • нисмо 1
  • нисте 2
  • Нису 1
  • нису 10
  • нити 9
  • ничије 1
  • ничице 1
  • ништа 27
  • Ништа 7
  • но 6
  • нов 2
  • нова 5
  • Новац 1
  • новац 2
  • новаца 1
  • нових 2
  • новог 1
  • Новог 1
  • новости 2
  • нову 1
  • ногом 1
  • ногу 1
  • носе 1
  • носи 1
  • носити 1
  • Ноћ 1
  • ноћ 4
  • ноћи 8
  • ноћивају 1
  • ноћу 2
  • нравоученија 1
  • ну 2
  • нуткања 1
  • њ 9
  • ње 5
  • њега 18
  • Њега 4
  • Његов 1
  • његов 16
  • Његова 1
  • његова 31
  • његове 14
  • његови 8
  • његовим 4
  • његових 2
  • Његово 1
  • његово 10
  • његовог 1
  • Његовој 1
  • његовој 2
  • његовом 1
  • његовоме 1
  • његову 12
  • Његуши 1
  • Њему 2
  • њему 7
  • Њен 1
  • њен 8
  • њена 10
  • Њена 2
  • њене 5
  • њеним 1
  • Њеним 1
  • њених 3
  • њено 4
  • њеног 3
  • њенога 5
  • њеној 1
  • њеном 4
  • Њену 1
  • њену 8
  • њивама 1
  • њиве 2
  • Њиве 2
  • њим 12
  • њима 12
  • њисак 1
  • њисне 1
  • Њих 1
  • њих 14
  • њихов 1
  • Њихов 1
  • њихова 4
  • њихове 6
  • њиховим 3
  • њихово 1
  • Њихово 1
  • њиховог 2
  • њиховој 1
  • њихову 2
  • Њој 3
  • њој 5
  • њом 2
  • Њу 2
  • њу 5
  • О 12
  • о 48
  • оба 10
  • обавила 1
  • обаде 1
  • обарен 1
  • обасипај 1
  • обасипати 2
  • обасјавали 1
  • обаспе 1
  • обашка 1
  • обе 3
  • обележја 2
  • обележје 5
  • обенђијан 1
  • обесмрћена 1
  • обећају 1
  • обзира 1
  • обзирао 1
  • обзири 1
  • обиђе 1
  • обија 1
  • Обилићев 1
  • обичај 2
  • обичаја 2
  • обичају 1
  • обично 6
  • обишли 3
  • објасни 1
  • објаснили 1
  • објашњење 1
  • облаци 1
  • облачак 2
  • облачни 1
  • облачну 1
  • облетало 2
  • облеће 1
  • облећу 1
  • облице 1
  • обогати 1
  • ободом 1
  • обоје 2
  • обојега 1
  • обоји 1
  • обори 1
  • оборио 1
  • Обрад 10
  • Обрада 6
  • Обраде 2
  • Обрадова 1
  • обрадовало 2
  • обрадовао 1
  • обрадовати 2
  • Обрадовој 1
  • Обрадову 1
  • Обрадом 2
  • Обраду 3
  • обрадују 1
  • образ 2
  • образова 1
  • обре 2
  • Обреновића 1
  • Обреновца 1
  • Обреновцу 2
  • обућу 1
  • обуче 1
  • обучени 1
  • Ова 1
  • ова 13
  • овај 21
  • Овај 3
  • овакав 2
  • овакве 1
  • овако 15
  • овде 12
  • Овде 3
  • ове 17
  • Ове 2
  • овековечио 1
  • оверио 1
  • ови 2
  • овим 5
  • овима 1
  • ових 2
  • Ово 19
  • ово 49
  • Овога 1
  • овога 18
  • овој 11
  • Овоје 1
  • оволики 1
  • овом 4
  • овоме 18
  • Ову 1
  • ову 11
  • овце 1
  • огласи 1
  • огњишту 1
  • ограђено 1
  • огрејано 1
  • огрејати 1
  • огрешили 1
  • огрешио 1
  • огромно 2
  • од 124
  • Од 8
  • ода 1
  • Ода 1
  • одавно 4
  • Одазвао 1
  • одазваше 1
  • одазовете 1
  • одакле 1
  • одао 1
  • одатле 1
  • одбацује 1
  • одбегли 1
  • одбегну 1
  • одбија 1
  • одбијала 1
  • одбије 1
  • одбијем 1
  • одбила 1
  • одблесци 1
  • одбраним 1
  • одваја 1
  • одвајала 2
  • одвајам 1
  • одвајао 1
  • одведе 4
  • одведу 1
  • одвезли 1
  • одвоји 1
  • одвратнији 1
  • одвраћа 1
  • одгајиљу 1
  • одгајио 1
  • одговара 1
  • одговор 1
  • одговоран 1
  • одговори 20
  • одговорила 1
  • одговорим 1
  • одговорио 1
  • одговорити 1
  • одговориће 1
  • одговорни 1
  • одговорност 1
  • оде 20
  • одекламовати 1
  • одемо 1
  • одиста 16
  • одједном 6
  • одјури 1
  • одјурили 1
  • одјурио 1
  • одлази 3
  • одлазили 1
  • одлетао 1
  • одлети 1
  • одложи 3
  • одлучено 1
  • одлучи 1
  • одлучност 1
  • Одмах 2
  • одмах 7
  • одмахнуше 1
  • одмицала 1
  • одмичи 1
  • Одмичи 1
  • одморио 1
  • однеговала 1
  • однела 1
  • односе 1
  • односи 2
  • односно 2
  • одобре 1
  • одобрења 1
  • одобри 1
  • одобрио 1
  • одобрити 2
  • одоцнио 1
  • одоше 1
  • одрасла 1
  • одрасле 1
  • одредио 1
  • одредити 1
  • одређивању 1
  • одрешио 1
  • одржавају 1
  • одржавању 1
  • одржавао 1
  • одржавати 1
  • одржавато 1
  • одржао 1
  • одржати 1
  • одричете 1
  • одсекао 1
  • одсинуо 1
  • одсудно 1
  • ождребила 2
  • ожени 1
  • оживи 1
  • озбиља 2
  • озбиљан 1
  • озбиљнога 1
  • озбиљношћу 1
  • озго 1
  • оздо 2
  • оздравило 1
  • ојађеници 1
  • ока 6
  • оканицу 2
  • окембеси 1
  • окембешена 1
  • око 28
  • околина 1
  • околини 2
  • околиша 1
  • околним 1
  • околних 2
  • оком 2
  • окончан 1
  • окосине 1
  • окрене 1
  • окренуо 1
  • окренути 1
  • окретали 1
  • окретао 1
  • окретати 1
  • окрете 8
  • окреће 2
  • Окрећи 1
  • окружно 1
  • окружном 1
  • оку 1
  • оличена 1
  • олупину 1
  • омашком 1
  • омиљена 1
  • омладине 1
  • омрзнут 1
  • Он 48
  • он 83
  • Она 34
  • она 62
  • Онај 1
  • онај 30
  • онако 18
  • онамо 1
  • онда 85
  • ондашњих 2
  • онде 3
  • оне 16
  • Оне 9
  • Они 10
  • они 28
  • оним 7
  • онима 2
  • Оних 1
  • оних 4
  • оно 45
  • Оно 9
  • оног 1
  • онога 21
  • Онога 3
  • оној 8
  • оноликих 1
  • оном 1
  • ономад 1
  • ономе 4
  • ону 6
  • Опа 1
  • опазила 2
  • опазило 2
  • опазио 4
  • опазити 1
  • опасне 1
  • опаснија 1
  • опелу 1
  • Опет 1
  • опет 38
  • опкољена 1
  • опомињем 1
  • опрезно 1
  • опријатељио 1
  • опријатељити 1
  • Опрости 1
  • опростити 1
  • оптужених 1
  • опште 1
  • општи 1
  • општина 1
  • општински 1
  • општинског 1
  • орлаша 1
  • орлушине 2
  • осам 2
  • осваја 1
  • освети 1
  • осветљавају 1
  • оседелог 1
  • осетила 1
  • осетио 2
  • осећа 1
  • осећали 1
  • осећамо 1
  • осећање 1
  • осећао 2
  • ослањати 1
  • ослобођен 1
  • ослонити 1
  • ослушкивала 1
  • осмакиња 1
  • осмех 3
  • осмехну 6
  • осмехнула 1
  • оснажиле 1
  • основа 2
  • основана 1
  • особина 1
  • особита 1
  • особито 5
  • особитом 1
  • осовина 1
  • оста 1
  • Остави 3
  • остави 6
  • оставила 1
  • оставио 2
  • Оставите 2
  • оставите 3
  • оставити 1
  • оставља 4
  • остављам 1
  • остављаш 1
  • остаде 1
  • остаје 5
  • остала 1
  • остале 3
  • остали 4
  • осталих 1
  • остало 5
  • осталом 3
  • остану 1
  • остао 3
  • остати 4
  • остраг 1
  • осуда 1
  • отад 1
  • отале 2
  • отањег 1
  • отац 13
  • отворена 2
  • отворене 1
  • отворености 1
  • Отвори 2
  • отвори 5
  • отворила 1
  • отворио 1
  • отворише 1
  • оте 1
  • отег 1
  • отегљив 1
  • Отели 1
  • отера 2
  • отима 1
  • отимам 1
  • отисла 1
  • отићи 2
  • Отишао 1
  • отишао 8
  • отишла 3
  • откаса 1
  • откасали 1
  • откосу 1
  • откуд 2
  • откупио 1
  • отмена 1
  • отпева 1
  • отпевао 2
  • отпратила 1
  • отпусти 1
  • отпустио 2
  • отресито 1
  • отрже 1
  • Отуд 1
  • отуд 2
  • оферчи 1
  • Ох 1
  • охлади 1
  • охладио 1
  • оца 17
  • оцем 1
  • оценио 1
  • оцу 7
  • очевидно 1
  • очевидном 1
  • очевину 1
  • очи 9
  • очију 2
  • очима 9
  • очина 1
  • очине 1
  • очински 1
  • очинства 1
  • очинство 3
  • очни 3
  • оџаклија 1
  • ошину 1
  • оштети 1
  • па 168
  • Па 29
  • Пав 3
  • Павла 1
  • пада 1
  • падају 1
  • падале 1
  • паде 3
  • падне 2
  • падоше 3
  • пажњу 1
  • пазухом 1
  • пакосно 1
  • пакост 2
  • пакости 1
  • пала 1
  • паламари 1
  • палац 1
  • пали 1
  • палио 1
  • палисадом 1
  • палца 1
  • памет 5
  • паметан 1
  • памети 3
  • паметна 2
  • паметним 1
  • паметног 1
  • памећу 1
  • Пандур 1
  • пандуру 1
  • пане 1
  • Панта 1
  • пао 1
  • пара 4
  • парама 1
  • Параскеву 1
  • паре 12
  • парницом 1
  • парницу 1
  • Парницу 1
  • парничним 1
  • партисале 1
  • пару 1
  • парче 1
  • парчетима 1
  • паса 1
  • пасаж 1
  • пасмине 1
  • пасмину 2
  • пасти 1
  • Пастирку 1
  • патњама 1
  • паузе 1
  • пашњаци 1
  • певајући 1
  • певало 1
  • Певац 5
  • певчик 1
  • пека 1
  • пекло 1
  • Пела 22
  • Пели 2
  • Пело 1
  • Пелу 4
  • пенџерић 2
  • Пера 1
  • Перић 6
  • Перића 4
  • Перићу 2
  • перо 1
  • Перу 1
  • перуника 1
  • песама 1
  • песма 6
  • песмама 2
  • Песме 1
  • песме 4
  • песму 3
  • песнички 2
  • пет 4
  • петли 1
  • Петрићева 1
  • Петришкова 1
  • Петроније 4
  • Петрушка 1
  • пеци 1
  • пециво 1
  • Пивљак 11
  • Пивљака 35
  • Пивљаков 1
  • пиво 1
  • пијац 1
  • пилића 1
  • пилиће 1
  • пирушио 1
  • писао 1
  • писар 2
  • писара 1
  • писарима 1
  • писару 1
  • писато 1
  • писац 1
  • писме 1
  • писмен 1
  • писнуо 1
  • пита 2
  • Питагоре 1
  • питала 1
  • питали 1
  • питам 2
  • питања 2
  • питање 9
  • питањима 1
  • питао 1
  • Питао 1
  • питати 2
  • питаш 2
  • питоме 1
  • питомија 1
  • питомим 1
  • питомој 2
  • пиштинац 1
  • плаветнило 1
  • плавим 1
  • плаво 1
  • плајвазом 1
  • плакале 1
  • пламените 1
  • пламтели 1
  • планова 1
  • планове 2
  • планом 1
  • плану 1
  • плати 3
  • платим 1
  • платио 1
  • платити 1
  • платиће 1
  • платно 1
  • плаћа 3
  • плач 2
  • плачу 2
  • плашим 2
  • плела 1
  • племенита 2
  • племените 1
  • племенити 2
  • племенитија 1
  • племенито 1
  • племенитог 1
  • племенитости 3
  • племенитошћу 1
  • плести 1
  • плета 1
  • плећима 1
  • пливало 2
  • плину 2
  • плинула 3
  • плодом 1
  • плоче 1
  • плуг 2
  • По 4
  • по 77
  • побегли 1
  • победу 1
  • побећи 1
  • побратим 1
  • побратима 1
  • Побратиме 1
  • побратимом 1
  • побркати 1
  • поведе 1
  • поведем 1
  • повела 3
  • поверене 3
  • повереник 1
  • поверити 1
  • поверљивији 1
  • повесма 1
  • поветарац 1
  • повијених 1
  • повика 18
  • повикала 1
  • повикало 1
  • повикао 3
  • повиках 1
  • поврати 1
  • повратило 1
  • повукао 1
  • повуче 1
  • поглед 2
  • Погледа 3
  • погледа 6
  • погледај 1
  • погледају 1
  • погледала 3
  • погледамо 1
  • погледао 1
  • погледе 1
  • погледи 1
  • погледом 3
  • погодбом 1
  • погоде 1
  • погоди 1
  • погодише 1
  • погрбљеног 1
  • под 13
  • подај 1
  • подаље 1
  • подвале 1
  • подвучено 1
  • подежмекаст 1
  • поделили 1
  • подеротина 1
  • подземних 1
  • подигле 1
  • подлежи 1
  • подмладио 1
  • поднео 1
  • поднети 1
  • подрум 1
  • подрума 1
  • подсећа 1
  • подсећати 1
  • подубља 1
  • подуже 1
  • подушје 1
  • пође 4
  • пођеш 1
  • пођу 1
  • пожали 1
  • пожалио 1
  • поживети 2
  • позавидео 1
  • позадуго 1
  • позамашна 1
  • позамашно 1
  • позвао 1
  • позвати 1
  • позив 3
  • позиву 1
  • позледи 1
  • позна 1
  • познавајући 1
  • познавали 1
  • познаје 3
  • познајем 1
  • познајемо 1
  • познајете 1
  • Познала 1
  • познала 4
  • познамо 2
  • познаника 1
  • познао 2
  • позната 2
  • познати 2
  • познату 2
  • поимило 1
  • поиска 1
  • поиште 1
  • појава 2
  • појавио 1
  • појавите 1
  • појању 1
  • појас 2
  • појаса 1
  • појаше 1
  • поједине 1
  • појединим 1
  • појединих 1
  • појести 1
  • појми 1
  • пок 1
  • покаже 5
  • покажете 1
  • показа 1
  • показао 1
  • показује 1
  • покајати 1
  • покајницима 1
  • покваре 1
  • покварило 1
  • покварио 1
  • поклане 1
  • поклича 1
  • поклони 1
  • покојни 4
  • покојника 1
  • покојног 29
  • покојнога 4
  • покојном 1
  • покосила 1
  • покошен 1
  • покрене 1
  • покрепали 1
  • покупио 1
  • пола 9
  • полагати 1
  • полако 5
  • полелеја 1
  • полетеше 1
  • Полети 1
  • полети 2
  • полету 1
  • половине 1
  • половини 1
  • половину 1
  • положаја 1
  • положим 1
  • положио 1
  • положити 1
  • пољским 1
  • пољубац 2
  • пољуби 4
  • пољупцем 1
  • пољупцима 3
  • помагале 1
  • помаже 1
  • поменути 1
  • пометње 1
  • помешане 1
  • помислили 1
  • помислим 1
  • помислио 1
  • помислите 1
  • помишљао 1
  • помодри 1
  • помози 1
  • помоле 1
  • помоћ 1
  • помоћи 4
  • помоћног 1
  • Понекад 1
  • понела 1
  • понеле 1
  • понели 1
  • понесе 1
  • понесеш 1
  • понети 1
  • понижења 1
  • понизити 1
  • поново 4
  • понос 3
  • поноса 4
  • поносе 1
  • поносна 1
  • поносни 2
  • поноснија 1
  • поносним 1
  • поносног 1
  • поносној 1
  • поносном 1
  • поносну 1
  • поносом 1
  • поноћна 1
  • поочим 2
  • поочима 2
  • поочиме 2
  • попис 1
  • пописа 1
  • поплашио 2
  • поплетену 1
  • Поповић 2
  • Поповића 6
  • Поповићи 1
  • попрскани 1
  • Пораба 5
  • Порабе 1
  • Порабу 1
  • Поред 2
  • поред 4
  • порекла 1
  • порекло 1
  • пореметио 1
  • пород 2
  • породица 1
  • породице 1
  • породици 1
  • породични 1
  • породичним 1
  • поруку 1
  • поручено 1
  • поручи 1
  • поручила 1
  • Поручила 1
  • Посаво 3
  • посадише 1
  • посао 7
  • посвећује 1
  • посетим 1
  • Поскочицама 1
  • поскочице 2
  • посла 6
  • посластица 1
  • послат 1
  • послата 1
  • После 17
  • после 33
  • Последња 2
  • последња 4
  • последње 2
  • последњег 1
  • последњега 1
  • последњи 1
  • последњу 3
  • послове 1
  • послу 2
  • послужени 1
  • послужитељ 1
  • послуша 1
  • послушај 1
  • послушала 1
  • послушам 1
  • послушан 1
  • послушати 1
  • послушна 1
  • посматрао 2
  • посматрати 3
  • посрнути 1
  • посртала 1
  • постави 2
  • поставио 2
  • постављане 1
  • постављаше 1
  • постављен 1
  • постаде 1
  • постајао 1
  • постала 7
  • постане 1
  • постао 3
  • постати 1
  • постаћу 1
  • постељи 1
  • постигла 1
  • постидети 1
  • потамни 1
  • потврдили 1
  • потицала 1
  • поток 1
  • потомства 1
  • потомство 1
  • потомством 1
  • потомству 2
  • потомци 1
  • потоцима 1
  • потпуна 1
  • потражио 1
  • потражити 1
  • потребне 1
  • потресено 1
  • потресла 1
  • потрошило 1
  • потрудио 2
  • потрчимо 1
  • поћи 1
  • поћута 4
  • поуздан 1
  • поузданије 1
  • поуке 1
  • поучнога 1
  • похарао 1
  • похвата 1
  • Поцерине 1
  • Поцерини 2
  • Поцерину 2
  • поцерског 1
  • поче 5
  • почели 1
  • почело 1
  • Почео 1
  • почео 4
  • почети 3
  • почетно 1
  • почеше 1
  • почива 1
  • почиње 2
  • почињу 2
  • почнемо 1
  • почну 1
  • пошаље 1
  • пошаљем 1
  • пошао 5
  • пошла 1
  • поштен 1
  • поштеног 1
  • Пошто 2
  • пошто 4
  • поштовани 1
  • пр 1
  • права 12
  • правда 2
  • правди 2
  • правду 2
  • праведнију 1
  • прави 3
  • правила 1
  • правили 1
  • правилно 1
  • правило 1
  • правне 1
  • правним 1
  • правног 1
  • правнога 1
  • право 21
  • правог 2
  • правога 2
  • правом 1
  • правоме 1
  • праву 2
  • праг 1
  • прага 1
  • празна 1
  • прангија 1
  • прасци 1
  • пратња 2
  • прашњав 1
  • праштала 1
  • прва 2
  • прве 2
  • Први 1
  • први 9
  • првим 2
  • Прво 1
  • прво 2
  • првога 1
  • првоме 2
  • првостепенога 1
  • пре 18
  • пребијена 1
  • пребледи 2
  • преварио 2
  • преварити 1
  • превариће 1
  • преврнути 1
  • превртати 1
  • прегледали 1
  • преговоре 1
  • прегрижен 1
  • Пред 1
  • пред 32
  • преда 5
  • предложи 1
  • предњом 1
  • предњу 1
  • предрасуде 1
  • председник 1
  • предсказивало 1
  • представи 1
  • предузима 1
  • предузимати 1
  • пређемо 1
  • преже 1
  • презао 1
  • презимену 1
  • прекидало 1
  • Преким 1
  • Преко 1
  • преко 14
  • преком 1
  • Преком 1
  • прекоре 1
  • прекорно 1
  • Прекошорац 1
  • прекрстио 1
  • прелаз 1
  • прелазе 1
  • прелазу 1
  • прелети 1
  • прелива 1
  • прелу 1
  • према 7
  • пренесе 1
  • преображај 1
  • препирка 1
  • препирке 1
  • препирци 1
  • препоручивали 1
  • препоручише 1
  • препукне 1
  • пресвисла 1
  • пресвисли 1
  • пресрећан 1
  • престависја 1
  • престају 1
  • пресуда 3
  • пресуде 1
  • пресудио 4
  • пресудом 1
  • пресуду 4
  • претвори 2
  • претворило 1
  • претворити 1
  • Претрес 1
  • претресајући 1
  • претресале 1
  • претресу 1
  • претуре 1
  • претходна 1
  • преудаде 1
  • Преча 1
  • преча 7
  • Прече 1
  • пречем 1
  • пречи 1
  • прешло 2
  • пржених 1
  • при 6
  • приближимо 1
  • прибра 1
  • привреди 1
  • придави 1
  • придржавао 1
  • придружујем 1
  • Приђе 1
  • приђе 9
  • признају 1
  • признање 1
  • признат 1
  • признати 1
  • призор 1
  • пријави 1
  • пријавим 1
  • пријавише 1
  • пријатељ 3
  • пријатеља 7
  • пријатеље 3
  • пријатељем 2
  • пријатељу 16
  • Пријатељу 2
  • пријатније 1
  • пријатнију 1
  • пријатних 1
  • пријатно 1
  • пријемом 1
  • пријо 1
  • приказивали 1
  • прилазио 2
  • прилегне 3
  • прилика 10
  • прилике 3
  • приликом 7
  • прилици 3
  • прилупи 2
  • прима 1
  • примамљива 1
  • приме 2
  • примедбу 1
  • примети 4
  • приметила 1
  • приметио 4
  • приметити 2
  • прими 3
  • примила 1
  • Примила 1
  • примим 3
  • примио 1
  • примите 1
  • примити 1
  • припази 1
  • припева 1
  • приповедци 1
  • приповетка 1
  • приповетке 2
  • припуцаше 1
  • прирани 1
  • природа 1
  • природе 1
  • прискочи 1
  • присних 1
  • пристаде 1
  • пристајеш 1
  • пристала 1
  • пристанак 1
  • пристане 1
  • пристанете 1
  • пристани 1
  • пристанком 1
  • пристати 1
  • пристојну 1
  • приступио 2
  • приступити 1
  • притискивати 1
  • притиче 1
  • притиште 2
  • притрпи 1
  • прихвати 1
  • прихватити 1
  • прича 1
  • причају 1
  • причао 1
  • причати 1
  • приче 1
  • причекати 1
  • причом 1
  • причу 1
  • прне 1
  • прну 4
  • пробије 1
  • пробирачица 3
  • прободен 1
  • пробудио 1
  • провела 1
  • провео 2
  • провидан 1
  • проводај 1
  • прогледа 2
  • прогледај 1
  • проговори 2
  • прода 2
  • продадоше 1
  • Продаја 1
  • продаја 4
  • продаје 1
  • продајем 2
  • продаји 2
  • продао 2
  • продати 1
  • продирали 1
  • продрте 2
  • продужи 1
  • продужили 2
  • прође 1
  • прозвата 1
  • прозор 1
  • прозора 1
  • пројурио 1
  • проклете 1
  • проклети 1
  • проклетих 1
  • проклетог 1
  • проклетство 1
  • пролазила 1
  • пролетао 1
  • пролетње 1
  • пролећа 1
  • промена 2
  • промрмља 1
  • проналазак 1
  • прописан 1
  • прописом 1
  • пропрскују 1
  • проси 1
  • Проси 1
  • просилац 3
  • просилаца 4
  • просиоце 1
  • просиоци 1
  • ПРОСИОЦИ 1
  • проста 1
  • просте 1
  • прости 1
  • просто 10
  • пространа 2
  • пространо 1
  • простре 2
  • просца 2
  • просце 1
  • просци 4
  • просцима 2
  • протераћу 1
  • против 3
  • противити 1
  • противну 1
  • протокола 1
  • проћи 2
  • проучавања 1
  • прочита 1
  • прочитали 1
  • прочитао 1
  • прошао 2
  • прошапта 1
  • прошапташе 2
  • прошевина 1
  • прошевином 1
  • прошла 1
  • прошло 2
  • прошцу 1
  • прсли 1
  • прснути 1
  • прст 1
  • прста 1
  • прстен 1
  • прстеновао 1
  • прстенује 1
  • прстима 1
  • прстом 1
  • Пругасти 1
  • пружи 3
  • пружило 1
  • прут 1
  • прутом 1
  • прућа 1
  • прште 3
  • пси 1
  • публика 1
  • пун 2
  • пуна 1
  • пуне 3
  • пуно 5
  • пунолетна 3
  • пунолетства 1
  • пуномоћника 1
  • пуномоћници 1
  • пуну 1
  • пупила 1
  • пупилама 2
  • пупиле 2
  • пупили 2
  • пупилом 1
  • пустим 1
  • пустињи 1
  • пустио 1
  • пустише 1
  • пусто 3
  • пустог 1
  • пустога 1
  • пут 9
  • пута 4
  • путаља 2
  • Путове 1
  • путоногаст 1
  • пуче 2
  • пучини 1
  • пушионица 3
  • пушионици 3
  • пушке 3
  • пуштај 1
  • раб 1
  • равна 2
  • равне 2
  • равних 1
  • равно 4
  • равнодушна 1
  • равноправна 1
  • равноправности 1
  • рад 2
  • раде 3
  • ради 18
  • радила 1
  • радиле 1
  • радим 5
  • радимо 2
  • радио 4
  • радите 1
  • радити 1
  • Радић 13
  • Радића 3
  • Радичева 1
  • радознао 1
  • Радојица 4
  • Радојла 6
  • Радојло 20
  • Радојлов 2
  • Радојловој 1
  • Радојлом 1
  • Радојлу 3
  • радом 1
  • радосну 1
  • радост 7
  • радости 5
  • радошћу 3
  • радује 2
  • развио 1
  • развитак 1
  • развлачити 1
  • развуче 1
  • разгалило 1
  • разглашени 1
  • разгледамо 1
  • разгледао 1
  • разгледати 1
  • разговарао 1
  • разговарати 1
  • разговор 1
  • разговора 2
  • разгребе 1
  • раздраганости 1
  • разиђе 1
  • разлегати 3
  • размахнула 1
  • размере 1
  • размимоиђосмо 1
  • размотри 1
  • разнесу 1
  • разорило 1
  • разреда 1
  • разривеног 1
  • разумела 1
  • разумем 2
  • разумео 4
  • разумети 1
  • разумљиво 1
  • рај 1
  • Рајичић 1
  • Рајка 6
  • Рајко 23
  • Рајкова 1
  • Рајковој 1
  • Рајкову 2
  • Рајком 2
  • Рајку 2
  • рајским 1
  • Рају 3
  • рак 1
  • ракију 1
  • ракитовим 1
  • раме 1
  • раменица 1
  • рана 3
  • ранама 1
  • Ране 1
  • ране 3
  • Ранисава 1
  • Ранкић 1
  • Ранкића 1
  • рано 1
  • ранога 2
  • расвитак 1
  • расечена 1
  • раскида 1
  • раскравило 1
  • распада 1
  • Распитам 1
  • распознати 1
  • расположење 1
  • расправе 1
  • расправио 3
  • расправљано 1
  • расправљао 1
  • распрода 1
  • распродати 1
  • раста 1
  • раставиш 1
  • растали 1
  • растанку 1
  • растерати 1
  • растрзало 1
  • рата 1
  • Раче 1
  • Рачу 4
  • рачун 3
  • рачуна 3
  • рачуне 2
  • рачуни 2
  • рачунџија 1
  • Раширила 1
  • рашта 1
  • раштркано 1
  • рашчупају 1
  • рђа 4
  • рђаве 1
  • рђама 1
  • рђи 1
  • ребра 1
  • Ребрин 1
  • ред 5
  • редовно 1
  • редом 4
  • реду 2
  • ређале 1
  • ређи 1
  • река 2
  • рекао 20
  • реке 1
  • Рекла 1
  • рекла 6
  • рекли 5
  • рекло 1
  • рекне 2
  • рекну 2
  • рекоше 4
  • рен 1
  • рене 1
  • ретка 1
  • ретко 4
  • реткој 1
  • реткост 1
  • рећи 40
  • реформе 1
  • Реци 1
  • реци 3
  • реч 13
  • рече 43
  • речем 1
  • речи 11
  • решава 1
  • решеношћу 2
  • решето 1
  • реши 1
  • решио 1
  • рикну 1
  • римским 1
  • риштају 1
  • роба 1
  • робље 1
  • род 1
  • рода 1
  • роди 1
  • Роди 1
  • родила 2
  • родитеља 1
  • рођен 1
  • рођена 6
  • рођене 1
  • рођени 1
  • рођено 1
  • рођеног 1
  • рођену 1
  • рој 1
  • РОМАН 1
  • роса 1
  • росно 1
  • Росно 2
  • Рубибраза 1
  • руво 1
  • руву 1
  • ружан 1
  • ружичастим 1
  • ружна 1
  • ружно 6
  • ружног 1
  • рука 3
  • рукава 1
  • рукама 3
  • руке 8
  • рукова 1
  • руком 3
  • руку 24
  • Руме 1
  • румено 1
  • руху 2
  • руци 4
  • ручак 1
  • ручати 1
  • ручице 1
  • рушити 1
  • С 7
  • с 96
  • са 50
  • сабаиле 1
  • сав 7
  • Сава 1
  • Саватије 3
  • савезника 1
  • савесном 2
  • савете 2
  • саветовало 1
  • саветовао 1
  • сави 1
  • Сави 2
  • Саво 1
  • Саву 1
  • Савчић 1
  • Сад 4
  • сад 59
  • сажаљавање 1
  • саже 1
  • сазнам 1
  • салаша 1
  • Салаша 2
  • салете 1
  • Сам 1
  • сам 78
  • сама 12
  • саме 6
  • сами 2
  • самим 4
  • Самих 1
  • самих 2
  • самлети 1
  • Само 10
  • само 59
  • самог 3
  • самога 4
  • самој 1
  • самом 5
  • самохрано 1
  • самртне 1
  • самртној 1
  • саму 1
  • сањао 1
  • саопштена 1
  • саопштења 2
  • саопшти 1
  • сапутница 1
  • саранили 1
  • саранио 1
  • састави 1
  • састављати 1
  • састаде 2
  • састајао 1
  • састану 1
  • састати 1
  • сатанског 1
  • саучешћа 1
  • сахат 3
  • сахата 3
  • сахати 1
  • сачекам 1
  • сачувати 1
  • Сва 1
  • сва 10
  • свагда 1
  • свадбе 1
  • свадбене 1
  • свадби 1
  • свадбовало 1
  • свадбовати 1
  • свака 2
  • сваке 1
  • сваки 5
  • сваких 1
  • сваког 1
  • свакога 5
  • сваком 3
  • Свакоме 1
  • сваку 2
  • свали 1
  • свануло 1
  • сванућа 2
  • сват 1
  • свата 1
  • свате 1
  • свати 1
  • сватова 2
  • сватове 1
  • сватовима 1
  • свату 1
  • свачему 1
  • свачију 1
  • Све 7
  • све 84
  • свега 2
  • сведока 1
  • сведоци 1
  • сведоцима 1
  • сведочимо 2
  • сведочите 1
  • Сведочите 1
  • свеж 1
  • свежњић 1
  • свекар 6
  • свеколико 1
  • свекра 10
  • свекрове 1
  • свему 3
  • свео 1
  • свести 1
  • свет 19
  • света 14
  • светац 1
  • свете 1
  • светлила 1
  • Светозара 1
  • светских 1
  • свету 14
  • свеће 2
  • свећу 1
  • свечан 1
  • свечано 1
  • свештеника 2
  • свештенику 1
  • сви 12
  • Сви 3
  • свијало 1
  • свију 7
  • свилена 1
  • свим 9
  • свима 5
  • свиња 4
  • свињама 1
  • свињарских 1
  • свиње 5
  • свирао 1
  • свирач 1
  • свирке 1
  • свитати 1
  • свог 3
  • свога 58
  • своди 2
  • свој 20
  • своја 6
  • своје 34
  • својим 18
  • својих 2
  • својој 15
  • својом 6
  • своју 39
  • свом 2
  • своме 19
  • свративши 1
  • свратиле 1
  • свратио 5
  • сврне 1
  • сврши 2
  • Свршило 1
  • свршити 1
  • сву 3
  • свуд 1
  • се 513
  • себе 9
  • себи 11
  • себичношћу 1
  • себичњака 1
  • севдалијама 1
  • севдалије 2
  • севнуше 1
  • седам 2
  • седао 1
  • Седе 1
  • седе 5
  • седела 1
  • седеле 1
  • седео 1
  • седи 1
  • Седи 1
  • седим 1
  • сеирио 1
  • сеја 1
  • сејо 1
  • Села 1
  • села 7
  • селима 1
  • село 2
  • селу 1
  • сељак 2
  • сељаци 1
  • сем 1
  • Сем 1
  • Семе 1
  • сенка 2
  • сенку 1
  • сео 5
  • сеоско 1
  • сестра 2
  • сестре 1
  • сестрински 1
  • сестрицу 1
  • сестром 1
  • сетан 2
  • сетио 2
  • сетним 2
  • сетом 1
  • сећи 1
  • си 34
  • сива 1
  • сигуран 1
  • сијао 1
  • сила 2
  • Сила 2
  • силан 1
  • силе 2
  • силу 1
  • Сима 28
  • Симе 3
  • Сими 4
  • Симо 2
  • Симом 5
  • симпатичним 1
  • Симу 7
  • син 7
  • сина 47
  • Сине 1
  • сине 2
  • синовац 2
  • синови 1
  • сином 4
  • Синоћ 1
  • синоћ 4
  • Синошевић 3
  • Синошевића 2
  • сину 7
  • синути 1
  • сира 1
  • сиромах 5
  • сиротињи 2
  • сиротице 1
  • сирото 1
  • Сироту 1
  • сироче 4
  • ситнијим 1
  • Сицеви 1
  • сицевима 3
  • сјајна 2
  • скачем 1
  • скачу 1
  • скела 1
  • склизла 1
  • склонио 1
  • склопи 1
  • склопила 1
  • сковати 1
  • скоро 1
  • скочи 7
  • скочила 2
  • скочио 1
  • скроз 2
  • скројеним 1
  • скупа 1
  • скупљала 1
  • скупоценим 2
  • Слабо 1
  • слави 2
  • славили 1
  • Славко 2
  • славу 3
  • славујевим 1
  • слађе 1
  • слаже 1
  • слазио 1
  • слатка 2
  • слатки 3
  • слатких 1
  • следи 1
  • следише 1
  • слеме 3
  • слетео 1
  • сливало 2
  • слику 3
  • слободан 1
  • слободно 2
  • слово 1
  • сломише 1
  • сломљену 1
  • слуга 2
  • службом 1
  • службу 1
  • служила 1
  • служио 2
  • слуз 1
  • слути 1
  • слутња 2
  • случају 1
  • слушала 2
  • слушамо 1
  • слушао 1
  • слушати 1
  • слушкињу 1
  • слушче 1
  • Смаја 1
  • Смајо 3
  • сматрало 1
  • сме 1
  • смела 1
  • смео 2
  • смерно 1
  • сместа 10
  • смета 1
  • сметало 1
  • сметењак 1
  • смеће 1
  • смећеш 1
  • смешећи 5
  • смешила 1
  • смешио 1
  • смилује 1
  • смирено 1
  • Смири 1
  • смири 3
  • Смирило 1
  • смишљао 1
  • смо 14
  • Смољинац 2
  • смољицу 1
  • смољу 1
  • смотри 1
  • смотрила 1
  • смотрио 1
  • смркавати 1
  • смрт 3
  • смрти 5
  • смрћу 3
  • снаге 2
  • снази 1
  • снајка 3
  • снаха 9
  • снахе 4
  • снахо 3
  • снашла 1
  • сневесило 1
  • снегу 1
  • сном 2
  • снопови 1
  • сносимо 1
  • сну 1
  • снуждену 1
  • снују 1
  • соба 2
  • собе 6
  • соби 6
  • собица 1
  • собици 1
  • собом 8
  • собу 18
  • Совљак 6
  • Совљака 7
  • Совљаку 7
  • совљачке 2
  • совљачкој 5
  • совљачком 3
  • совљачку 2
  • совре 1
  • сокак 1
  • сокаку 1
  • Сокине 2
  • Сократи 1
  • сортира 1
  • сорту 1
  • спавало 2
  • спаја 1
  • спасе 2
  • Спасов 1
  • спона 1
  • спопадале 1
  • спор 7
  • споразумео 1
  • споредном 1
  • спорове 1
  • спору 3
  • спрема 1
  • спремала 1
  • Спремала 1
  • спремало 1
  • спремаше 1
  • спреме 2
  • спреми 3
  • спремила 1
  • спремиле 1
  • спремимо 1
  • спремити 1
  • спремиш 1
  • спрему 1
  • спречена 1
  • спржила 1
  • спроћу 1
  • Срачунам 1
  • Србија 2
  • Србији 2
  • срдитост 1
  • сребра 1
  • сребрним 1
  • средина 1
  • средини 1
  • средиште 1
  • срезану 1
  • Среја 4
  • Среје 1
  • Срејиног 1
  • Срејином 1
  • Срејом 1
  • Среју 1
  • сремачким 1
  • Сремом 1
  • сремски 2
  • сремску 1
  • Срему 1
  • среске 1
  • среској 3
  • срета 1
  • сретном 1
  • срећа 3
  • срећан 3
  • среће 2
  • срећи 3
  • срећна 1
  • срећне 1
  • Срећни 1
  • срећни 2
  • срећно 1
  • срећом 1
  • срећу 10
  • срна 1
  • срочио 2
  • српском 1
  • срца 11
  • Срце 1
  • срце 17
  • срцем 2
  • срцу 4
  • срче 1
  • срџбом 1
  • Стаде 1
  • стаде 16
  • стадоше 4
  • стајала 2
  • стајао 1
  • стала 2
  • стали 1
  • Стана 1
  • стане 3
  • Станем 1
  • станете 1
  • станеш 1
  • Стани 3
  • станиде 1
  • станови 1
  • Станоје 1
  • стању 3
  • стао 5
  • Стара 1
  • стара 2
  • старалац 8
  • Старали 1
  • старам 1
  • старању 3
  • старао 1
  • стараоца 4
  • стараоцу 2
  • старатељском 1
  • старе 2
  • старешина 1
  • Стари 1
  • стари 7
  • старији 2
  • старим 3
  • старих 1
  • Старице 1
  • старо 3
  • старог 2
  • старога 10
  • стару 1
  • старца 1
  • стаса 1
  • стасита 1
  • стаситија 1
  • стаситости 1
  • стасом 1
  • стасу 1
  • стати 1
  • ствар 5
  • ствари 1
  • створење 1
  • створило 1
  • сте 5
  • Стеван 1
  • Стевица 1
  • стеже 2
  • стигоше 1
  • стида 2
  • стиже 2
  • сто 1
  • стоји 5
  • стојим 2
  • стојиш 1
  • Стојна 1
  • столицу 1
  • столу 1
  • стотина 1
  • стотину 4
  • сточну 1
  • стража 2
  • страже 3
  • Стражња 1
  • стражњу 1
  • стражом 1
  • стражу 1
  • стране 6
  • страни 1
  • страну 6
  • страх 3
  • страшне 1
  • страшно 1
  • стрв 1
  • стрмоглавце 1
  • строго 1
  • строши 1
  • стрпати 1
  • струја 1
  • студен 1
  • студенац 1
  • су 140
  • Субашића 1
  • сувате 2
  • сувати 2
  • суватима 1
  • сувача 1
  • Сувача 2
  • сувачу 1
  • сувим 2
  • суво 5
  • Суд 1
  • суд 13
  • суда 1
  • судбина 3
  • судбине 3
  • судбини 1
  • суде 1
  • судија 1
  • судије 1
  • судији 1
  • судим 1
  • судница 1
  • судови 6
  • судовима 1
  • судом 1
  • судска 1
  • судске 2
  • судски 1
  • судским 1
  • судскога 1
  • суду 8
  • суђени 1
  • суђено 1
  • сужањ 3
  • суза 3
  • сузама 1
  • сузе 5
  • сузним 1
  • сумња 1
  • сумњало 2
  • сумње 2
  • сумњи 1
  • сумњу 1
  • сунаца 1
  • сунце 4
  • супруга 1
  • супруге 1
  • Сутра 1
  • сутра 6
  • сутрадан 1
  • Сутрадан 1
  • сучељавао 1
  • суши 1
  • та 8
  • тад 2
  • Тада 1
  • Тај 1
  • тај 24
  • Такав 1
  • таква 1
  • Таква 1
  • таквом 1
  • Таки 1
  • Тако 22
  • тако 46
  • таком 1
  • Таку 1
  • талира 1
  • талисман 1
  • таљиге 1
  • Таман 1
  • таман 6
  • Тамнаве 1
  • Тамнави 1
  • Тамнаву 1
  • тамници 1
  • тамну 1
  • тамо 18
  • Тамо 2
  • танан 1
  • тапија 1
  • тарабе 1
  • тачке 1
  • тачно 1
  • твог 2
  • твога 7
  • твој 8
  • твоја 9
  • твоје 9
  • твојим 2
  • твојој 3
  • твојом 3
  • твоју 6
  • твоме 1
  • Твоме 1
  • тврдиле 1
  • тврдовати 1
  • тврдоглав 1
  • тврђе 1
  • те 55
  • тебе 10
  • Теби 2
  • теби 4
  • тек 10
  • текло 4
  • тековина 1
  • телом 1
  • тепао 1
  • теслимљује 1
  • тета 1
  • тетка 5
  • тетке 1
  • тетки 2
  • теткице 1
  • тешила 1
  • тешио 1
  • тешка 1
  • тешке 2
  • тешким 1
  • тешких 1
  • тешко 1
  • тешког 3
  • ти 121
  • Ти 15
  • тили 1
  • тим 12
  • тимари 1
  • Типик 1
  • Тих 1
  • тих 4
  • тиха 1
  • тихе 1
  • тихи 1
  • тихој 1
  • тица 3
  • тиче 4
  • тише 1
  • тишини 1
  • тишину 1
  • то 196
  • То 56
  • тобом 3
  • товароши 1
  • тови 1
  • тога 28
  • Тој 1
  • тој 5
  • Толи 1
  • толике 2
  • толики 1
  • толиким 1
  • Толико 1
  • толико 20
  • толикој 1
  • том 5
  • Томе 1
  • томе 23
  • Томин 1
  • Томиног 1
  • тон 1
  • топло 1
  • тополика 1
  • тополова 1
  • Топузовића 1
  • торбу 1
  • точка 1
  • Тоши 2
  • трава 1
  • траг 1
  • трага 1
  • трагу 1
  • траже 4
  • тражи 5
  • тражила 1
  • Тражила 1
  • тражили 1
  • тражим 1
  • тражио 1
  • тражити 1
  • тражиш 2
  • трајало 2
  • трајати 1
  • трајнију 1
  • трговац 5
  • трговаца 6
  • трговачком 1
  • трговину 1
  • трговца 3
  • трговцу 1
  • тргујем 1
  • треба 17
  • требао 1
  • тренутак 1
  • тренутака 1
  • треперио 1
  • тресну 1
  • Трећега 1
  • Трећи 1
  • трећи 2
  • трже 4
  • Три 1
  • три 12
  • тридесет 4
  • трипут 2
  • Тркића 1
  • трн 1
  • троје 1
  • тројица 1
  • трошак 1
  • трошкове 1
  • трошковима 2
  • трпезе 1
  • трпљиво 1
  • труда 1
  • трули 2
  • труне 1
  • Ту 24
  • ту 56
  • туга 2
  • туге 3
  • туговати 1
  • туда 1
  • туђ 1
  • туђе 3
  • туђинку 1
  • туђом 1
  • туђу 1
  • тужан 1
  • тужба 1
  • тужбу 1
  • тужи 1
  • тужни 1
  • тужним 1
  • тужних 1
  • тужно 1
  • тук 1
  • тумбе 1
  • тутор 4
  • ћара 4
  • ћару 1
  • Ћата 63
  • Ћате 3
  • Ћати 18
  • Ћатин 1
  • Ћатине 1
  • Ћатини 1
  • Ћатиним 1
  • Ћатиних 1
  • Ћатину 1
  • Ћато 9
  • Ћатом 6
  • Ћату 14
  • ће 108
  • ћело 1
  • ћемане 4
  • ћемо 4
  • ћеретају 1
  • ћерима 1
  • ћесара 1
  • ћете 3
  • ћеш 9
  • ћошак 1
  • ћу 15
  • ћук 1
  • Ћук 55
  • Ћука 26
  • Ћуков 1
  • Ћукова 1
  • Ћукове 2
  • Ћуковом 1
  • Ћуком 3
  • Ћуку 8
  • ћутала 1
  • ћутале 1
  • ћутања 2
  • ћутао 1
  • ћутиш 1
  • У 34
  • у 423
  • убијати 1
  • убио 3
  • уважени 1
  • увек 6
  • увидео 1
  • увиђа 1
  • увреди 1
  • увредила 1
  • угарак 1
  • Угаси 1
  • углед 1
  • угледало 1
  • угледати 1
  • угледније 1
  • угљен 1
  • Угљеша 46
  • Угљеше 58
  • Угљеши 3
  • Угљешина 5
  • Угљешине 15
  • Угљешиних 1
  • Угљешино 3
  • Угљешиној 8
  • Угљешином 3
  • Угљешину 8
  • Угљешом 3
  • Угљешу 7
  • уговорено 1
  • уговорили 1
  • угоје 1
  • угостио 1
  • угостити 2
  • удаваче 1
  • удавиш 1
  • удадбе 1
  • удају 1
  • удари 4
  • ударивши 1
  • ударимо 1
  • ударио 1
  • ударише 1
  • удесили 1
  • удомљење 1
  • уду 1
  • уђе 6
  • уђоше 2
  • уживамо 1
  • уз 5
  • уза 1
  • узабрато 3
  • узаман 1
  • узвикну 1
  • узвишене 1
  • узвишеном 1
  • узгред 1
  • узда 1
  • уздао 1
  • уздахну 1
  • уздахнула 1
  • узе 8
  • Узеле 1
  • узео 6
  • узети 2
  • узеше 1
  • узима 2
  • узимају 1
  • узимао 2
  • узме 1
  • узми 1
  • узус 1
  • узуса 1
  • ујдурме 1
  • уједе 1
  • укаже 1
  • указа 2
  • указала 1
  • укопан 1
  • укућани 1
  • улази 2
  • улазила 1
  • улазили 1
  • улазило 1
  • улазио 1
  • улазити 1
  • улети 2
  • улогу 1
  • ум 1
  • ума 2
  • умеју 1
  • умели 2
  • умео 4
  • уместо 1
  • умеш 1
  • умије 1
  • умину 1
  • Умири 1
  • умови 1
  • уморила 1
  • умору 3
  • умре 2
  • умреше 1
  • умрли 1
  • умрлих 1
  • умрло 2
  • Умро 1
  • умро 5
  • уму 1
  • умуасерили 1
  • умукла 1
  • унапред 2
  • унапређења 2
  • унели 1
  • унесреће 1
  • уноси 1
  • унук 7
  • унука 16
  • унукама 1
  • унуку 1
  • унутра 1
  • унутрашња 1
  • унутрашњом 2
  • уозбиљи 1
  • упаде 3
  • упалити 2
  • упаљена 1
  • упасти 1
  • упиљи 1
  • упита 7
  • упитај 1
  • упитати 2
  • упитаће 3
  • упознао 1
  • упоредо 1
  • Употреби 1
  • Управи 1
  • управо 2
  • упрегао 2
  • упрегну 1
  • упрегнута 2
  • упрегнутим 1
  • упрегнуто 1
  • упреше 1
  • упути 1
  • упушта 1
  • ураде 1
  • уради 2
  • урадим 1
  • урадимо 1
  • урадио 1
  • урађено 1
  • уредимо 1
  • уређењу 1
  • Уродила 2
  • уродило 1
  • усвојио 1
  • усвојите 1
  • усвојише 1
  • уседе 1
  • уселио 1
  • усирене 1
  • услуга 1
  • услуге 1
  • услугу 1
  • уснама 1
  • успомена 1
  • успомену 2
  • усред 1
  • уста 6
  • устаде 1
  • устајати 1
  • устаје 1
  • устане 1
  • устани 1
  • Устани 1
  • установио 1
  • устао 2
  • устезала 1
  • устури 1
  • утаја 1
  • утаначило 1
  • утеха 1
  • утиче 1
  • уткива 1
  • утови 1
  • утро 1
  • утробу 1
  • утуви 1
  • утувила 2
  • утувили 1
  • утувите 1
  • ућари 1
  • ући 2
  • ућута 3
  • ућутало 1
  • ућутао 1
  • ухвати 1
  • ухватио 4
  • ухватише 1
  • учешћа 1
  • учешћем 1
  • учи 1
  • учини 17
  • учинила 2
  • учинило 1
  • учиним 3
  • учинио 1
  • учинити 1
  • учиниће 2
  • учиниш 1
  • учитељ 1
  • учитељу 1
  • уши 2
  • ушије 1
  • ушију 1
  • ушла 1
  • фазу 1
  • фамилије 1
  • фамилији 1
  • федер 1
  • федера 1
  • федерима 2
  • Фема 17
  • Феме 1
  • Феми 4
  • Фемо 3
  • Фему 6
  • фијукнула 1
  • философ 1
  • философију 2
  • фишека 2
  • Фондова 1
  • фрушкогорско 1
  • фуру 1
  • Хајде 3
  • хала 1
  • халапљивом 1
  • халапљивошћу 1
  • хало 1
  • хаљинама 1
  • хартије 1
  • хасне 1
  • хвала 1
  • хвата 2
  • хватало 1
  • хватао 2
  • хе 1
  • Хе 6
  • хиљаду 1
  • хитати 1
  • хитац 1
  • хитно 1
  • хитног 2
  • хладна 1
  • хладне 1
  • хладни 1
  • хладно 2
  • ходао 1
  • ходник 1
  • ходу 1
  • хоризонтом 1
  • хоће 6
  • Хоћеш 2
  • хоћеш 4
  • Хоћу 2
  • хоћу 4
  • храни 1
  • хтеде 2
  • хтедоше 1
  • Хтела 1
  • хтела 2
  • Хтели 1
  • хтели 3
  • хтело 1
  • хтео 13
  • хукање 1
  • хукао 1
  • хумке 1
  • Царицу 1
  • царски 1
  • цвета 1
  • цветак 1
  • цвете 3
  • цвету 1
  • Цвеће 1
  • цвеће 3
  • цвећем 1
  • цеди 1
  • цедуље 1
  • цела 1
  • целим 2
  • целини 2
  • целога 1
  • целој 2
  • Целокупно 1
  • целокупно 4
  • целокупног 2
  • целокупној 1
  • целом 3
  • Цена 1
  • цео 9
  • цептио 1
  • церове 1
  • Цигане 1
  • Циганин 2
  • Циганина 1
  • Циганку 1
  • Цицварић 7
  • Цицварића 1
  • Цицерони 1
  • црвен 1
  • црвени 1
  • црвеним 1
  • црква 2
  • цркве 4
  • црквеном 1
  • цркви 1
  • цркву 1
  • црн 1
  • црна 1
  • црне 2
  • Црне 2
  • црни 2
  • црним 1
  • црно 2
  • Црнобарског 2
  • Црној 1
  • црну 1
  • Црну 1
  • црче 1
  • цуру 2
  • Чавком 2
  • чаир 1
  • чаира 1
  • чаире 1
  • чаири 1
  • Чаја 1
  • чаје 1
  • чајковачка 1
  • чак 6
  • чантру 1
  • чарка 1
  • час 12
  • часа 5
  • часио 1
  • части 2
  • частиш 1
  • Чауши 1
  • чашу 2
  • чега 1
  • чедо 2
  • чезнути 1
  • чека 1
  • чекала 1
  • чекали 1
  • Чекамо 1
  • чекамо 2
  • чекати 1
  • Чекаће 1
  • чела 1
  • чело 3
  • чељад 2
  • чем 1
  • чему 3
  • чепа 1
  • често 6
  • четвора 1
  • четврти 3
  • четири 8
  • четовође 1
  • чивит 1
  • чиј 1
  • чија 1
  • Чије 2
  • чијег 1
  • чик 1
  • чила 1
  • Чим 1
  • чим 9
  • чини 2
  • чинила 3
  • чинило 1
  • Чинило 1
  • чиним 1
  • чинио 1
  • чинити 1
  • чиновник 1
  • чинодејствовало 1
  • чист 1
  • чиста 1
  • чисте 2
  • чистину 2
  • чисто 11
  • чита 1
  • читав 4
  • читава 1
  • Читава 1
  • читаве 4
  • читави 2
  • читавога 3
  • читавом 1
  • Читаву 1
  • читаву 2
  • читамо 1
  • читао 2
  • чича 13
  • Човек 1
  • човек 14
  • човека 10
  • човекова 1
  • човекову 1
  • човекољубља 1
  • човеку 4
  • човечанства 4
  • човечанство 1
  • човечанству 1
  • човече 1
  • Чокешине 3
  • чопора 1
  • чошним 1
  • чу 1
  • чува 1
  • Чува 1
  • чувај 1
  • Чувај 5
  • чувају 3
  • чување 1
  • чувао 1
  • чувати 1
  • чуваше 1
  • чувен 2
  • чувене 1
  • чувеним 1
  • чуда 4
  • чудан 1
  • Чудан 1
  • чуде 1
  • чудим 1
  • чудио 1
  • чудна 2
  • чудновато 1
  • чудо 2
  • Чуј 1
  • чује 2
  • чујем 4
  • чујемо 3
  • чујеш 1
  • чула 5
  • чуло 3
  • Чуо 1
  • чуо 4
  • чупа 1
  • чути 1
  • чуше 1
  • Џавине 1
  • џелеп 2
  • џумбусу 1
  • ш 1
  • Шабац 11
  • шабачка 3
  • шабачке 1
  • шабачки 1
  • шабачких 4
  • шабачкој 3
  • шабачком 1
  • шала 1
  • шалећи 3
  • шали 1
  • шалити 1
  • шану 1
  • шануће 1
  • шапатом 2
  • шапорила 1
  • шапорити 1
  • шапће 1
  • Шапца 10
  • Шапцу 3
  • Шапчани 1
  • швајцарских 3
  • швајцарску 1
  • Шекспири 1
  • шесет 1
  • шешир 1
  • шилерцем 1
  • ширити 1
  • Широка 1
  • широком 1
  • широм 2
  • шићарџије 1
  • шишао 1
  • шкембе 1
  • Шкодити 1
  • школа 1
  • школу 1
  • шљивак 1
  • Шљивак 1
  • шмркну 2
  • шоњицу 1
  • Шопрона 1
  • Шором 1
  • шору 1
  • Шору 1
  • шпице 1
  • Шта 15
  • шта 73
  • штала 1
  • Штампарија 1
  • штап 1
  • штапом 1
  • штедео 1
  • штедиш 1
  • штене 1
  • штета 1
  • штете 2
  • штетовао 1
  • штетовати 1
  • штету 1
  • Штитара 1
  • што 175
  • Што 3
  • штоно 3
  • шум 1
  • шумарци 1
  • Шуме 1
  • шупа 1
  • шупе 2
  • шупу 1
  • шурује 1
  • шуштао 1
22869 matches
јених вратова, малених змијастих глава, а грива као четири пуна свилена повесма, мрка као гагат 
pb n="127" /> плинула нека дубока туга, а испред њених очију минуше сви они тужни дани, што су  
е тај осмех био тужан.{S} У лицу бледа, а погледа заморена Она му приђе и пружи му руку.{S} Он  
о момче, висока раста, а мудра погледа, а прашњав као да долази из какве воденице.{S} Сви који  
Избачено је преко пет стотина прангија, а пушке никако ни партисале нису.{S} Сам кум дао је вре 
воју реч и — Сима Ћата, масални судија, а богме и Максим Ћук, свекар лепе Анђелије Угљешине..{S 
шину масу наследи његова снаха Иконија, а његова кћер Анђелија да добије само — „пристојну спре 
и?{S} Њему је пространа шабачка нахија, а отворена му је и цела Србија, па нека тражи за сина д 
 стараоца масе покојног Угљеше Пивљака, а оца лепе Анђелије, данас најбогатије удаваче у свој ш 
велика, као што је милост Божја велика, а твоје је срце пуно благости, пуно небесне доброте, —  
 раштркано, па је и одговорност велика, а он није рад, да му образ црвени и пред влашћу и пред  
b n="61" /> наплате од његових дужника, а то рече, одавно пред њим стоји; а пред само вече саст 
 покојног свекра, односно његова унука, а твога сина нејаког Угљеше.{S} Напротив, то и много ко 
ји си мога оца откупио од Максима Ћука, а цео је свет и мислио и веровао, да је то племенито де 
си их све редом <pb n="76" /> одбијала, а ја ти нисам замерио; али сад, кућо моја, кад твоју ру 
 коју си се ти, ране моје љуте, довела, а она те у свој сестрински загрљај примила, твога нејак 
чице.{S} Она им је и вратнице отворила, а једва се кретала под накитом од орлаша и крсташа тали 
очи склопила и до вечне куће испратила, а гроб његов, место мајке његове, врелим сузама заливал 
 у Мачву, да видиш дом свога пријатеља, а мени пријавише једно момче.{S} Оно ми рече:</p> <p>—  
/> удадбе, доба поноса старих родитеља, а доба среће деце њихове...</p> <p>И једнога тако лепог 
сетио.{S} Богат, штоно кажу, као земља, а опет ретко кад да је имао у животу веселих дана.{S} О 
нице моја!..{S} Шта ћеш, Божја је воља, а што је од Бога, слађе је од меда!{S} Доста, смири се! 
севдалије за <pb n="28" /> севдалијама, а свирао им је млади и духовити свирач Бего Цицварић, о 
тргујем с богатим <pb n="59" /> масама, а маса покојног Угљеше Пивљака већ по својој величини с 
а пребијена, једног точка са свим нема, а у једног имају само две шпице.{S} Она негда сјајна и  
е света и века...{S} Мртви иду мртвима, а живи живим!{S} Хоћеш ли ми допустити, да учиним шта т 
приликом свратио у Богатић до капетана, а после би одсинуо и до Шапца, да се јави масалном, те  
а ни хватао није.{S} Једно се само зна, а то је, кад су први свати улазили у Богатић, последњи  
е беше бацила њена немилостива судбина, а у којој јој беше једина водиља милостива рука њене до 
ашим каљогажама," додаде Марта Јездина, а гурну лактом Фему Митровчанку, а ова би очима жмирнул 
се њих нагледа,“ рећи ће Марта Јездина, а на то ће јој Пела механџика одговорити: „Остави ти њи 
мо је дочекао да ожени најмлађега сина, а беше му нашао и младицу, да јој на далеко равне било  
е четири црне смрти његова четири сина, а некаква их зла коб још већма разгребе и позледи.{S} Т 
лајко, и стаде посматрати час домаћина, а час домаћицу.</p> </div> <pb n="102" /> <div type="ch 
покојног Угљеше Пивљака, оца Анђелијна, а свекра Иконијна, вију гладне орлушине — да је разнесу 
 да причају уду срећу својих господара, а тако исто <pb n="141" /> има прилика, где су и животи 
Поцерине, Посаво-Тамнаве, Мачве, Јадра, а и других још даљих крајева, и у оба села није било ку 
ће све мој тутор стрпати у своја недра, а масални нека се наплаћује из готовине што је у маси у 
е пунолетна, нека сама себи срећу бира, а ја и ти да не будемо одговорни, ако уместо на срећу н 
 Најпре су се волели као брат и сестра, а после? — као јаран и јараница; али преко њиховог јези 
тебе Господ Бог!“ повика Обрад Кустура, а очи му беху пуне суза.</p> <milestone unit="*" /> <pb 
е Угљеши овако свадбовати: дубока кеса, а големи амбари...{S} Има су чим и дочекати и испратити 
ше кршан момак, мушкога стаса и поноса, а срца и душе што свакога осваја.{S} Он је још из раног 
{S} И свима нам дадоше по десет дуката, а рекоше да ће нам дати још по десет, кад на суду сведо 
ка!“ Твоме ће оцу, ако има онога света, а има га, безбели, бити мило и драго, што се његово име 
два маха у колу хватао до вашег детета, а моје, ако Бог да, снахе.“</p> <p>„Ене, благо мени, он 
има се указа једно момче, висока раста, а мудра погледа, а прашњав као да долази из какве воден 
е нису.{S} Сам кум дао је врећу барута, а стари сват две.{S} Чауши су читав један дан приказива 
, језик за зубе!{S} О томе ником ништа, а кад се ствар сврши, онда можеш изаћи ено онде на пија 
клете собе.{S} Водио је преко дворишта, а и сам није знао куд.{S} Он ју је само, готово нечујно 
а? — Ето!{S} Сад га се сетио чича-Мића, а да тога није било, Бог зна оно би ту остало још коју  
нерални заступник Иконије Рајка Перића, а друго Јован Јовић адвокат и ђенерални заступник Анђел 
 први петли запеваше код Маричића кућа, а њима се одазваше они са салаша браће Поповића.{S} Ноћ 
на кћер његова, и Иконија његова снаха, а мајка покојног Угљеше, унука старога Угљеше, тим пре, 
 које је за Ћату била права посластица, а беше им изнела и оно старо фрушкогорско вино, познати 
у,“ учини <pb n="75" /> Пела бирташица, а преко уста јој прну пека неразговетна сумња...</p> <p 
олова, па их је онда испратио до Шапца, а узгред свратио на своје имање код Сокине механе, да и 
 уђе у двориште и његово ћемане зајеча, а његова омиљена песма —</p> <l>„Иконија моје суво злат 
 престависја <hi>раб Божји</hi> Угљеша, а не стоји који Угљеша — да ли Угљеша Пивљак ђед, или У 
о вече, испустио је душу и мали Угљеша, а сутра-дан саранили су и ђеда и унука — једног до друг 
 је своме оцу здрав и <pb n="9" /> жив, а свима нама на дику и понос, додаде Јела Обрадова.</p> 
 <pb n="137" /> клисара, отац Радојлов, а до њих редом људи: како је ко прилазио он је седао —  
влију, и таман она изађе на кућни праг, а капија се широм отвори и једна људска прилика уђе у а 
ј доброти душе једнога тако још младог, а тако паметног, девојчета, као што беше Анђелија, мези 
е Кузман примио тек као аконто унапред, а главно има да се да, кад се мало дубље у спор уђе.</p 
 слатки бабо — шта ти то учини од себе, а шта од мене?!...{S} Бабо, слатки <pb n="47" /> бабо м 
ани Јосе Куртовића, поручи пиво за све, а нареди Маци Јовиној да спреми и мало мезета; „то ће м 
обраве...{S} Месец се спремаше да зађе, а беше га заклонио дугачак и у пола провидан облачни по 
да.{S} Он дође; али тек што у собу уђе, а дете скочи и појми да некуд бежи, али га Анђелија узе 
кретати кола, да у механску авлију уђе, а вратнице су већ широм биле отворене.{S} С прага механ 
је знао да се његова свуд самлети може, а само не код нашег масалног.</p> <p>„Не, не, газда Сав 
 прва оде у собу да види што не устаје, а кад тамо, сиромах Угљеша већ се и охладио.{S} Поред њ 
тва.{S} Ја до сад нисам делио те идеје, а сад, у овој прилици, ја стојим уз његово мишљење: ниј 
Поповића беху свратиле неколике кочије, а тако исто и неколико гостију на коњима.{S} У осталом, 
ћ одсудно је заступао мушке наследнике, а Јован Јовић доказивао је, да су то старе предрасуде н 
постала пушионица за судске званичнике, а још доцније: соба за адвокате.{S} И за то је, ваљада, 
њом се обре Анђелија.{S} Раширила руке, а из очију јој грунуше сузе радости, помешане с неком ж 
у чича-Бранко клисара цркве глоговачке, а за свога сина Радојла.{S} То беше њен тридесет четврт 
дбегну за момке у које су се загледале, а за које им старији не даду да пођу.{S} То се може дес 
 сина девојку, а за се добре пријатеље, а не да мени чупа срце из недара,“ повика онај, што га  
> <p>„Ево мени снахе. поноса дому моме, а моме сину Млађи згодне младице!</p> <milestone unit=" 
 коња остави да их млађи брат испрегне, а он се упути право ковачевој кући, онамо где му је оно 
тен буде у другу недељу по Крстову-дне, а да са сватовима по девојку дође у недељу пред свету П 
ако, тако, дете моје; послушај ти мене, а ја ти се кунем с оним, што ми је најмилије, да се ниг 
осле је настало опште љубљење и грљење, а нико међу њима није остао, коме се у очима нису забли 
ору створило се у народу једно мишљење, а код људи од закона друго.</p> <p>Оно у народу своди с 
е и у великом касу одоше пут Црне Баре, а отале на Карантин Рачу, тамо где валовита <pb n="29"  
тири ока, шта ти, братац, тражиш за се, а шта за оне, којима се по нешто дати мора, па да се ов 
“ ређи ће Рајко Перић, онако шалећи се, а мало истину говорећи.</p> <p>„Ти мене ту, Рајко, немо 
ли доброту да се моме позиву одазовете, а то је: чекамо главом Анђелију кћер покојног Угљеше Пи 
!“</p> <p>А друга:</p> <p>„Данас јесте, а сутра га нема!...{S} Роди се, само да се мучи.“</p> < 
 коме остаје слеме кућно, име породице, а у првоме реду економска корист, што је народ има у ко 
упио кола дрва, све саме церове облице, а кад сам их стао сећи, а оно имам шта видети: унутра — 
а у два маха шмркну из своје бурмутице, а одмах за тим кину, кину иза раменица, па рече:</p> <p 
е.{S} То се односи на Анђелијне просце, а особито на оне, који не <pb n="55" /> траже њену руку 
овића, да тражиш од мртве кобиле плоче, а не велиш, да ти је у плану Совљак и Сима Ћата, главни 
ће избацују као какво самохрано сироче, а у <pb n="104" /> кућу доводе туђинку, што му, штоно к 
ку.{S} Он је узе: и обе руке задрхташе, а некаква чудна струја пролазила је целим телом њиховим 
е младога Угљеше, унука старога Угљеше, а то се питање своди на ово просто и за свакога разумљи 
лија, мезимица његова пријатеља Угљеше, а заова његове кћери Иконије, што су, и по лепоти и по  
ди целокупно имање свога свекра Угљеше, а Анђелија, његова рођена кћер, да добије само једио пр 
свака ока показује неколико драма више, а кад купује, онда неколико драма мање.{S} То је узус п 
а ради, а он, сав у крви, изгубио аваз, а опет све познаје, и кад нам је Марта казала, да је и  
ој речем да у воду скочи, послушала би, а то ли да пође за сина Угљеше Пивљака....{S} Кад велиш 
Марта Јездина отишла, да види шта ради, а он, сав у крви, изгубио аваз, а опет све познаје, и к 
плећима Симу Ћату — благодарности ради, а ништа му не рече.{S} Ћата се само осмехну, и повуче ј 
у главу беше наслонила на његове груди, а њене су мисли блудиле по једној мрачној пустињи, куда 
се у кући опазило да из собе не излази, а већ је било у велике свануло, онда Марта Јездина прва 
 с њим, те из своје собе још не излази, а његово је да први устане да се умије и Богу моли, па  
огатије удаваче у свој шабачкој нахији, а можда мало и подаље.“</p> <pb n="66" /> <p>„Да чујемо 
што су Максим Ћук и Сима Ћата вечерали, а Пела им беше, истина на брзу руку, али опет лепу госп 
воје зубе вежбале.{S} Сицеви попрскани, а оздо избили читави снопови федера, те дају слику разр 
ам ја опкољена, да сам сужањ заробљени, а ни с које стране помоћи...{S} Али, што моме срцу најт 
 је онда нећеш питати ни ти ни масални, а најмање ја.{S} А, најпосле, може се десити још нешто  
 њима довече доћи, можда и сам масални, а ја се власти плашим као живе ватре, па сам те звала,  
 ја сам ти већ казао,“ рече му масални, а преко чела му прну чудан осмех.{S} Он као да је хтео  
 ће ко у Совљаку легати и кад устајати, а то ли у кући његове, не дај Боже, снахе Анђелије.“</p 
оре.</p> <p>Али кад већ поче и свитати, а оца јој још нема, она замоли Марту Јездину, да види ш 
ти до синоћ дао 400 дуката — пола Ћати, а пола масалном; али како ја знам, то ће све мој тутор  
 кћи Угљеше Пивљака, све ће то поднети, а посрнути не сме.{S} Смири се, дођи себи!{S} Ти си пам 
осмехну па рече:</p> <p>„Све могу бити, а само не пробирачица...{S} Оставите ви мене мојој срећ 
наручја, па се стадоше грлити и љубити, а очи им беху пуне суза.</p> <p>Обрад Кустура беше стао 
онити можеш, па ћемо ти ми то одобрити, а што ми овде уредимо, ја мислим, да то неће ни масални 
погледао у те, да види шта ћеш ти рећи, а кад ти ућута, он се окрете, прилупи врата за собом, и 
 церове облице, а кад сам их стао сећи, а оно имам шта видети: унутра — и срце и око срца за чи 
ештеника, па се с тога и зову Поповићи, а у доба наше приче беше тек постао-кућни старешина г.  
има себи Иконија, јер им је ближе кући, а други Анђелија.{S} Готов новац у суду деле по пола.{S 
мркавати, зато су конаковали у Лешници, а сутра-дан зором продужили <pb n="91" /> пут за Шабац, 
о видније изразити но што су голе речи, а смешећи се додао је:</p> <p>„Али ћеш, Ћато, видети: к 
 зват. “</p> <p>И таман они у тој речи, а капетан те на врата.{S} И чим уђе у ходник он смотри  
здушити шта је хтела рећи.{S} Он скочи, а лице му се чисто развуче:</p> <p>„А, то ли ти мислиш; 
ва чељад прелазе те иду кући Угљешиној, а тако исто и млађи из куће Угљешине туда иду Срејином  
“ запита готово зачуђено Угљеша Пивљак, а преко његова лица прелети један танан облачак; али му 
 господство, да из Шапца дође у Совљак, а до свога пријатеља Симе Ћате, главног стараоца масе п 
ио, са својим сином Срејом, Максим Ћук, а остраг на масалним колима Сима Ћата са својим побрати 
 од његовог ђеда и његове куће одвајам, а и да имам, то чинила не бих; али, бабо, на твоју душу 
та ће свет рећи, кад ја и како добијам, а још мање да лупам главу како други губи.“</p> <p>А је 
м с мојом заовом Анђелијом.{S} Ја знам, а и цео свет зна, да је она рођена кћер мога бившег све 
опа час левом час десном предњом ногом, а мало мало, па жестоко за врат уједе свога друга дешња 
поскочице низале су се једне за другом, а све <pb n="126" /> су редом у небо дизале љубав девој 
ао мек црн шешир са доста малим ободом, а у руци дебео, кукаст, <pb n="136" /> дренов штап, жут 
руштву са Симом Ћатом и Обрадом Чавком, а то је таман друштво згодно за Ћукове послове и планов 
, све у великом касу: оде Преким Шором, а отале окренуо лево — право у Синошевић.</p> <mileston 
ео да оферчи, који је просилац озбиљан, а који је — лака роба.{S} С првим је улазио у преговоре 
 му мал чувају, и био с њима задовољан, а Ћата их сад не бегенише!...{S} Други су то рачуни, бр 
овац: поштен, поуздан, мудар и паметан, а после писмен и добар рачунџија; а то све једном тргов 
живи мал распрода.{S} И Ћато и капетан, а и неки други Ћатини људи, налазили су, да је масални  
b n="79" /> <p>„Где је Фема?“ упита он, а лепо је осетио, како му срце у грудима лупа.{S} То је 
преко велике Митровице и Руме за Земун, а одатле за Београд и Ћата и Максим Ћук.{S} Ту су држал 
че ова ствар, ради које сам вас и звао, а ви имали доброту да се моме позиву одазовете, а то је 
 већ који својом озбиљношћу заслуживао, а ове друге умео је тако да <pb n="57" /> љокне, да су  
ко сам радио до сад, па се нисам кајао, а тако мислим да радим и од сад, па се, надам се, опет  
иди ти Сими Ћати.{S} То је његов посао, а оно што се мене тиче — ја сам ти већ казао,“ рече му  
ао, он би то њој све дословце испричао, а често би јој читао и какве лепе песме и приповетке.{S 
ли збуњивати.{S} Кад би год куда пошао, а особито на оним лепим и скупоценим масалним колима са 
ћа оно, што је нашем срцу мило и драго, а не пусто земаљско благо,“ одговори Фема Митровчанка.< 
 спремити онако, како бих хтео и желео, а особито кад је дајем у тако виђен и чувен дом, као шт 
о бити не може.{S} Мој би се отац убио, а мајка од туге пресвисла, да ја то учиним.“ И она заус 
} Ја сам је, боље тврђе ради, и оверио, а то исто и на актима записао!...</p> <p>„Ето, мој драг 
г стараоца, јер је, рече, имање велико, а на све стране раштркано, па је и одговорност велика,  
е виде две људске прилике: једно мушко, а једно женско.{S} Узеле се за руке, на преда се гледај 
/p> <p> Ово као да се Ћати није допало, а учини му се, као да се оно „продрте вреће“ на њега од 
што је ко казао, да би и то добро било, а особито, што су све жене, које се беху искупиле, тврд 
едеш самога Ћату — да заједно вечерамо, а и ономе млађем подај нека он обашка вечера.{S} У собу 
ма пријатељу, за мало се размимоиђосмо, а и девојка као да није била с раскида; али ето, <pb n= 
вој.</p> <p>Није прошла ни година и по, а његов син Млађо први у Совљаку паде од језовите косе  
S} Једно старо, веома мршаво дуговрато, а високо кљусе беше упрегнуто.{S} Она му се ребра видел 
> <p>„0, г. капетане, ти обрадовао нас, а тебе Господ Бог!“ повика Обрад Кустура, а очи му беху 
е.{S} Самих кочија било је преко шесет, а о коњицима нико рачуна ни хватао није.{S} Једно се са 
седела Иконија Рајкова и адвокат Јовић, а у другим Рајко и адвокат Радић.{S} Иконија је прва ск 
но друго оштети," повика адвокат Радић, а његови се погледи беху зауставили на Иконији Рајковој 
абу, а њему с десна седе адвокат Радић, а с лева адвокат Јовић, до Јовића Рајко Перић, а до Рад 
а адвокат Јовић, до Јовића Рајко Перић, а до Радића Бранко <pb n="137" /> клисара, отац Радојло 
рошком руху.{S} Једно беше Рајко Перић, а друго његов побратим Пера Крунин...</p> <pb n="37" /> 
S} У горње чело посадише Матоша Порабу, а њему с десна седе адвокат Радић, а с лева адвокат Јов 
на друму...{S} Ја имам сина на женидбу, а ти девојку на удају, па сам дошао да видимо, можемо л 
а и бирташица Пела одемо у његову собу, а он издише.{S} Ми потрчимо по свећу, али он — умре без 
p>„Ништа не брините!{S} Пела има главу, а језика нема; што се у њеној механи догоди, то ту оста 
ласом нарочито на оно: „Пела има главу, а језика нема.“</p> <p>„А сад, газдарице, дај шта смо д 
им Ћук давио Поцерину и Посаво-Тамнаву, а сад га, ево, да придави и Мачву!...“</p> </div> <pb n 
ађе, — кад му узе последњу наду његову, а кућу му остави на женској глави, — онда што људи град 
а маха на своме интову одлетао у Мачву, а једном сам га, ако се не варам, видео где оде у друшт 
жем, да ви ову квиту дате газда Обраду, а мени дајте парче цедуље, како сам ја овај новац вама  
а Ћука не би се чуо ни на деветом брду, а то ли у питомој и богатој Мачви.“ То рече, па се нешт 
ека нема, али га, пусто, људи не знају, а доктори још мање; а Дивна Петришкова рече, да је све  
ушине — да је разнесу, да је рашчупају, а ви је се, добри људи, — и једно и друго,- одричете, ј 
упне капљице кише почеше да пропрскују, а шум тополова <pb n="110" /> лисја личио је на поноћна 
 Србија, па нека тражи за сина девојку, а за се добре пријатеље, а не да мени чупа срце из неда 
ођу испросио и даривао за сина девојку, а у недељу по Крстову-дне дочекао у своме дому своје пр 
здина, а гурну лактом Фему Митровчанку, а ова би очима жмирнула, па би опет рекла:</p> <p>„Од о 
 кога је она знала, да тражи њену руку, а не њен богати мираз: јер га она више ни имала није.{S 
ило све у прошцу — као од сира срезану, а поплетену самим ракитовим прутом.{S} Максим Ћук удари 
доба нико је више није видео насмејану, а њена весела и звонка песма, што се јутром и вечером м 
 као мало и шалећи се. „Марта на једну, а она на другу страну.{S} Пела ће ми дати знак, кад се  
ледам да се не замерим власти и закону, а друго ми је све равно, равно до — Косова...</p> <p>„И 
о је у овоме случају са свим по закону, а судови су <pb n="114" /> зато ту да суде, не по срцу  
јом?...</p> <p>Радојло се само осмехну, а нека блага сенка стида прну његовим лицем:</p> <p>„Та 
имање покојнога Угљеше и образова масу, а за главнога стараоца постави Симу Ћату, као човека, к 
е онда много сумњало на Пелу бирташицу, а неки су говорили, да су по Бегу нарочита кола послата 
е.{S} Летела је час у собу мртвоме оцу, а час своме јадном братанцу, који је био на умору.{S} О 
м прешло на њенога сина нејаког Угљешу, а унука покојног свекра њеног; али кад суд донесе своју 
н сео у свој интов и вратио се у Шабац, а Ћата својој кући.</p> <p>„Е, ту је сад ударио тук на  
сео у кола и као ветар одјурио у Шабац, а шта је тамо радио, то у нашу причу не улази.{S} Зна с 
ејака сина, пород срца свога, остављаш, а да и не говорим о кући мојој, о кући твојој, која ти, 
на Марта Јездина, платиће ми — кад тад: а Фему Митровчанку протераћу, или ја нећу бити ово што  
соби били упреше своје погледе на њега; а домаћин ће га упитати:</p> <p>„Шта би?{S} Зар није мо 
метнији.{S} Све он зна боље од другога; а сад? — Ето му!..{S} Нису паре за будалу!{S} И он би с 
еху упаљена сва кандила и оба полелеја; а до њихове вечне куће испратила су их сва три разреда  
етан, а после писмен и добар рачунџија; а то све једном трговцу треба,“ — рећи ће за Клисарина  
токо за врат уједе свога друга дешњака; а онај само њисне: видело се, да је то била крупна шала 
ко је хтео Бог и мој отац и моја мајка; а <pb n="13" /> ја се ни једном нисам смела противити и 
кочијама, —“ одговори Фема Митровчанка; а на то ће Пела бирташица додати:</p> <p>„А онај на оно 
S} Наслонила се на јастук па и заспала; а кад дете опет врисну, она се трже, па није ни чула шт 
" /> и пред људима у свему равноправна; а ово како је у нас сад — то је аномалија у нашем грађа 
омагале Пела бирташица и Марта Јездина; а горе код великог дрвљаника наложена је велика ватра.{ 
и ону дивну пасмину буђеновачких свиња; а ту су уговорили да прстен буде у другу недељу по Крст 
Митровицу, могао је имати и нешто ћара; а овако, задужио се и косом на глави: пао је у канџе не 
ољу — сина Петрушка Врбовца из Миокуса; а још мање за онога ветропира, унука Павла Вртирепа из  
е не излази!...“</p> <p>Тако Сима Ћата; а Максим Ћук — шта је с њим?</p> <p>Њега ено где још не 
упио сам га на добош за дванаест плета; а у њему има сама гвожђа за двадесет и четири“, одговор 
а без ових светских великана?{S} Ништа; а од тих великана, од тих сунаца у пучини живота људско 
аше пушке горе код кућа браће Ђенадића; а један мушки и звонак глас стаде изводити познату песм 
опира, унука Павла Вртирепа из Добрића; а и они остали мало су што бољи од ове двојице.{S} Једи 
 света је било пуно, па се рано разиђе; а ова двојица обично остану мало дуље,“ одговори Пела м 
до моја, кућа остаје, крсно име остаје; а женско потомство оставља свога оца и мајку, оставља с 
о нешто чепа око врата масалног судије; а кад га пустише, остао је код њега скоро читав сахат:  
е у наше интересе, моје и моје Иконије; а ви знате, да кад се нешто тиче наше кесе и наших инте 
ети: ако му дам Анђелију, превариће ме; а, ако га одбијем, може ми грдно наудити!..{S} У памет  
детету буде боље.</p> <p>„Доцкан, сине; а, најпосле, и зашто?{S} Да је она марила за ово дете,  
сто, људи не знају, а доктори још мање; а Дивна Петришкова рече, да је све у Бога и да се на њ  
тарању око унапређења поверене му масе; а он ће, рече, знати, како ће то признање и мало видниј 
а се кућа нашим дететом постидети неће; а оно спреме, што буде са собом понела, нека буде с Бож 
реком шору угледније и лепше бити неће; а кад тебе у њу доведем, онда ће је огрејати сунце...{S 
> <p>Она се два адвоката само згледаше; а капетан Влајко чисто уздахну па рече:</p> <p>„Ах, што 
, тако кину, да му сузе на очи ударише; а после му лицем плину неко особито душевно расположење 
ше они који поред Угљешине куће минуше; а један додаде:</p> <p>„Ето, сад, сиромах Угљеша!{S} Уг 
је.{S} Отели су јој га земаљски судови; а још је само имала права, да се из очине куће изведе.{ 
а камену.{S} Сад је почео и да калаузи; а коме он одлучи свиње, тај се не боји, да ће му оне ос 
ника, а то рече, одавно пред њим стоји; а пред само вече састаде се и с писарима у механи Јосе  
уро, сад си слободан као тица на грани; а, сад, јаши твога путаља, па иди кући, да ту радосну в 
.{S} Има су чим и дочекати и испратити; а то једно мушко дете“, рекли би људи, кад се о томе по 
амо заповедају и ко ће доћи и ко отићи; а док сам у совљачкој механи мало одморио коње, изазва  
На небо се навукли црни и густи облаци; а некаква загушљива јара није дала човеку да дише.{S} К 
од волова на својим суватима у Лешници; а кад му тај црни абер стиже, он пребледи као смрт, па  
ште.{S} И онда јој нешто полако наручи; а каза јој да јој пошаље и Марту Јездину, да и њој каже 
ажи момку нека преже!“ рече Максим Ђук; а кад Пела изиђе, он узе своју кожну торбу, отвори је и 
а Пивљак ђед, или Угљеша Пивљаков унук; а док се то не зна, онда се не може ни одредити ни ко к 
дошао: „моје је да своје рачуне гледам; а свету остављам, да своју главу лупа претресајући туђе 
лила, бабо, да и њега са собом поведем; а доводила бих ти га сваке друге...“</p> <p>Али јој све 
ама положио."</p> <p>„Ја тако и урадим; а тога истог дана зовнем Максима Ћука, и положим му за  
} Пела бирташица само што махну главом; а Фема Митровчанка руком.{S} То им је био знак, да је д 
ремом и својом сестром Босном поносном; а кад су се отуд вратили, то нико опазио није, то је мо 
 се пољуби, са својим пријатељем Ћатом; а један другом дадоше реч, да се ником живом не казује, 
вога вечера нигда нису ни падале на ум; а видео је и разумео, да то све може бити пре но што се 
ата је пред Ћуком стајао као обенђијан; а кад је кући пошао, његова су уста сама за себе шапори 
сти да то сам учиним.{S} Таки је закон; а закон је старији од нас свију.“</p> <p>И онда капетан 
здина уста и оде.{S} Не би је позадуго; а кад се врати, била је бледа као смрт.{S} Она се саже, 
а.{S} Он од свега ни речи није разумео; а капетан ће наставити:</p> <p>„Таман си ти отишао с тв 
ако је легао, није се више ни пробудио; а кад се у кући опазило да из собе не излази, а већ је  
е Пивљака.{S} И томе се цео свет чудио; а неки би само рекли:</p> <pb n="83" /> <p>„То су само  
!...{S} Ти тако још нигда ниси одоцнио; а ја сам те баш вечерас погледала да ми час пре дођеш,  
у собу, и да се до сванућа није вратио; а кад је Марта Јездина отишла, да види шта ради, а он,  
<p>Ту се читаву недељу дана свадбовало; а совре се нису дизале од ранога јутра па до неко доба  
68" /> тако, ја велим није било суђено; а најпосле, ко зна — шта још од тога може бити.“ Ово по 
 нека он ради онако, како му је писато; а Анђелија сад никуд маћи не може, на да крила има.{S}  
рих вепрова и отера <pb n="4" /> у жир; а кад се угоје, он их још мало кукурузом прирани, па по 
, док на њ није изнет какав ружан глас; а кад се изнесе, онда га није ласно изгладити.</p> <p>О 
у његову беше плинула неописана радост; а његова уста једном прошапташе:</p> <p>„Знам сад ко је 
ога савезника!..“ повика адвокат Јовић; а на то ће адвокат Радић рећи:</p> <p>„А ја своје мишље 
око запараше у ону црну облачну утробу; а један хитац грома тресну тамо негде око великог топол 
} У собу не пуштај никог за живу главу; а већ ти знаш Максима Ћука, да он, кад плаћа — добро и  
 се огрешили и о људску и Божју правду; а ако је примите и усвојите, ми онда, ја и мој колега,  
ажио руку Анђелијну за свога сина Рају; а томе је послу приступио веома опрезно и већ с напред  
спаја срца и душе што се љубе и милују; а не да злу и пакости, да два ока у глави завађају, и д 
 буде светац сад у — деветнаестом веку; а и онај сметењак, онај Максим Ћук, прави је лудак, хоћ 
ног сина и да ну каже Анђелијну поруку; а кад се отуд вратила, она приђе Анђелији, па јој рече: 
лела, него што бих пошла за онога жољу; а, после, његов је отац тако омрзнут у народу, као да ј 
ви ће те држати као мало воде на длану; а у кући није какве глоте: <pb n="11" /> твој ђувегија, 
ећни отац простре по своме мртвом сину; а кад је мало дошао к себи, прве су му речи биле:</p> < 
ање.{S} То је узус при његовоме мерењу; а кад му се згода укаже, онда се он ни тога узуса не др 
 моје Иконије.{S} Она само што није ту; а ми бисмо, најпосле, и без ње могли почети,“ одговорић 
рзо лице сину неком унутрашњом радошћу; а његова уста као да сама за себе прошапташе:</p> <p>„И 
 масалног, који за то има последњу реч; а кад му овај рече:</p> <p>„То до мене, газда-Максиме,  
зукрштани; за паре да учиниш шта хоћеш; а Максим Ћук, кад се само тиче његове коже и његове кес 
то развуче:</p> <p>„А, то ли ти мислиш; а, снахо Иконија, док сам ја жив и мичем и једним прсто 
, па се одједном исправи, <pb n="14" /> а руку извуче из руку свога јарана, па му с дубоким бол 
ојас деце, од две до осам година!...{S} А кад је била на врхунцу свога беснила, она је онда пок 
аручја твога, па ме другоме даје!...{S} А онај мој весели свекар!{S} На шта му је било толико з 
и и милује мирисно пролетње цвеће...{S} А што имаш заовицу, лепу Анђелију, сви ми кажу, да је т 
оведем, онда ће је огрејати сунце...{S} А Угљеша и његови двори?{S} Њему је пространа шабачка н 
а.{S} Ја ћу то и без њега свршити...{S} А ти, Јешо, чујеш, језик за зубе!{S} О томе ником ништа 
номе одиста правоме анђелу Божјем...{S} А ти си Рајко добар, добар као добар у години дан, душа 
тати ни ти ни масални, а најмање ја.{S} А, најпосле, може се десити још нешто горе.{S} У Мачви  
 Оне једна другој падоше- у наручја.{S} А, дирљив је то призор био!...{S} Слабо је наше перо да 
на је жалост, с дана у дан, бледила.{S} А оно Божје анђелче, кад би год свога ђеда опазило да о 
е.{S} То је он, мој пријатељ Угљеша.{S} А ко би други данас и могао за ме положити толике паре? 
отову и како би се то могло здипити.{S} А око твоје Анђелије биће лома.{S} С тога се у памет <p 
и неколико његових планова покварио.{S} А кад је Ћата одвајао, шта ће од живога масалног мала п 
ово огромно имање дошло је под масу.{S} А само за живи мал добивено је па 1500 дуката.{S} То је 
Јадру, па његови чаири испод Липнице, — а да и не говоримо о његовим ливадама, њивама, забраним 
е, камо тај Радојло?{S} Проси девојку — а?...{S} Не може то бити без његова поочима!...{S} Радо 
Обреновића служила као „мала оџаклија,“ а кад се доцније у ову кућу уселио суд и окружно начелс 
 и сва околина звала, „господин Марко,“ а његову госпођу — „госпођа Јеца.“ У ову кућу беше свра 
е он и имена наденуо: дешњаку „Крсташ,“ а леваку „ждрал.“</p> <p>„А, па ово је „ждрал“ Максима  
као:</p> <p>„Преча је мати него тетка;“ а ово се, рекоше, слаже и с римским правом и с прописом 
ро каже наш народ: „Сила Бога не моли;“ а ви бисте хтели, да ја и људе молим.{S} Не ја, Бога ми 
м Анђелију кћер покојног Угљеше Пивљака а заову моје Иконије.{S} Она само што није ту; а ми бис 
а ће им то, кад су оба умрли, један пре а други после, тек сад су они оба пред лицем Божјим!... 
ве ово лепа Иконија гледала је преда се а њене мисли као да су лутале по неким нама непознатим  
ата се једном приликом, као мало у шали а мало и озбиља, пожали масалном, како му већ почињу до 
Нико није умео казати, шта треба чинити а шта не треба.{S} Кукавна Анђелија беше као изван себе 
а, два стасита човека, један у варошком а један у мачванском руву.{S} То су били — Рајко Перић  
 продао и ко купио; ко је на чему добио а ко изгубио.</p> <p>„Ништа се ви не брините за Ранисав 
Шкодити неће,“ рече онај први.</p> <p>,,А ни помоћи,“ додаде онај други.</p> <p>Гродер опет ниш 
а ће га чекати Фема Митровчанка.</p> <p>А кад тамо, како се изненади, кад место Феме затече Анђ 
и, него своја кост, своја крв?!“</p> <p>А други:</p> <p>„И то она вижља, што не хтеде причекати 
ти, удари у један општи врисак!“</p> <p>А кад у сам расвитак весеље стаде улазити у једну фазу, 
 рећи:</p> <p>„Шта ти је човек!“</p> <p>А друга:</p> <p>„Данас јесте, а сутра га нема!...{S} Ро 
ча је снаха него рођена кћи!...“</p> <p>А људи од закона:</p> <p>„На судовима није ни расправља 
 од њих рече:</p> <p>„Доцкан...“</p> <p>А други:</p> <pb n="40" /> <p>„Овде више наша мајсториј 
да лупам главу како други губи.“</p> <p>А једном другом приликом рекао је:</p> <p>„Новац је нај 
ј мој мираз, ово моје очинство.“</p> <p>А Феми Митровчанки једном је с пуно горчине рекла:</p>  
посматрао, па ће му, смешећи се, рећи: „а, богме, Ћато, ако ми и ти станеш врдати, онда знај, д 
l> <l>„Свакоме свату по јаглук,</l> <l>„А куму — бурунџук кошуљу..."</l> <p>И озго од Гавранове 
> <l>„Што вас строши по вароши;</l> <l>„А са моји товароши!"</l> <p>И, после, кад је ко устао и 
нове Греде као да неко припева:</p> <l>„А куму — бурунџук кошуљу!"</l> <pb n="15" /> <p>То се с 
 сунце моје?...“</p> <pb n="117" /> <p>„А ја тебе разумем, поносе мој...{S} Ја сам знала да ти  
за собом, и оде.</p> <pb n="119" /> <p>„А кад те капетан упита:</p> <p>— „Ко ти је ово? ти си м 
пле страже Ћатине и Ћукове!..."</p> <p>„А шта им то треба?“</p> <p>„Боје се да им тица из кавез 
вну улогу какав масан мираз..."</p> <p>„А кад вам кажем коју узима, нећете ми веровати,“ учини  
прну пека неразговетна сумња...</p> <p>„А не да ти лепота труне у овоме глибу и да изуваш обућу 
 повикала је Стојна Драгојлова.</p> <p>„А она нема своје мајке, те да се и њено срце испуни сре 
ц масе покојног Угљеше Пивљака.</p> <p>„А, ево још једног!{S} Добро ми рече масални.{S} Они ми  
рећу,“ повика Фема Митровчанка.</p> <p>„А ја сам опет знао, да ће тако најпосле бити, па сам са 
обркати,“ додаде Марта Јездина.</p> <p>„А мени је сад тек срце на месту, кад видим, где се ово  
же готовине онако — без мотике.</p> <p>„А, знам, верујем, имаћеш ти богме тек од сад од њих мук 
и Максим Ћук зачуђено згледаше.</p> <p>„А, па међер се овде није шалити, пријатељу,“ рећи ће Ћу 
да ће Пела бирташица приметити.</p> <p>„А где је газда Угљеша.{S} Њега још од синоћ нема?!"</p> 
тов?“ упитаће ме Смајо Циганин.</p> <p>„А ко би то могао знати, Смајо, “ одговорим му.</p> <pb  
а,“ одговори старалац Анђелијн.</p> <p>„А, па она је већ ту, да буде пунолетна, с тога с њеном  
 пут,“ рећи ће опет Игња Мутап.</p> <p>„А, Бога ми, нема право.{S} Радојло је само суво злато;  
оденицу“ — рећи ће Среја Ковач.</p> <p>„А шта још паре нису кадре учинити?“ учини Игњо Мутап... 
 скроз неваљао!“</p> <p>И онда:</p> <p>„А она моја кума, она Марта Јездина, платиће ми — кад та 
ће на то рећи Стеван Рубибраза:</p> <p>„А, веруј, веруј!...{S} Кад год видите Максима Ћука, да  
чи, а лице му се чисто развуче:</p> <p>„А, то ли ти мислиш; а, снахо Иконија, док сам ја жив и  
на то ће Пела бирташица додати:</p> <p>„А онај на оном златногривом кулашу, то је онај, што је  
ог Угљеше.{S} И онда ће додати:</p> <p>„А колико ја знам, она је себи изабрала младожењу — давн 
и, па ће је, нечујно, запитати:</p> <p>„А ко ти је то казао, сјајна звездо живота мога?“</p> <p 
нда ће Максим Ћук овако почети:</p> <p>„А сад, драги Ћато, да пређемо на главни посао, на посао 
 а на то ће адвокат Радић рећи:</p> <p>„А ја своје мишљење задржавам, да чујем и противну стран 
, опет је и њима доста остало!“</p> <p>„А ти знаш, анђеле мој, да тај спор ни ја ни ти тражили  
е, надам се, опет кајати нећу!“</p> <p>„А ја, газда-Максиме, овде не чиним ником никакве услуге 
е задужи, не мисли да плати...“</p> <p>„А, каишарчино једна, мислиш мене да забуниш, је ли?{S}  
> <p>„И ти га још ниси видела.“</p> <p>„А где ћу га видети, кад сам непрестано у овој мојој там 
Пела има главу, а језика нема.“</p> <p>„А сад, газдарице, дај шта смо дужни, и кажи момку нека  
 плаћа — добро и богато плаћа.“</p> <p>„А, бићете послужени боље и богатије, него да ми је сам  
ивно изводили песме севдалије.“</p> <p>„А кад оно несрећни Бего Цицварић запева:</p> <p>„Икониј 
аку „Крсташ,“ а леваку „ждрал.“</p> <p>„А, па ово је „ждрал“ Максима Ћука!“ помислим: <pb n="14 
p>„Казао ми је Влајко капетан.“</p> <p>„А откуд он то зна?“</p> <p>„Па зар ниси ономад приметио 
ов ђед, односно отац Анђелијн.“</p> <p>„А, сад се ич не бринем!" повика Максим Ћук. „Таку ми ра 
ра да на суду криво сведочимо.“</p> <p>„А како и шта да сведочите?“</p> <p>„Да је покојни Угљеш 
готовине што је у маси у суду.“</p> <p>„А јесу ли тебе питали, пристајеш ли?“</p> <p>„Питао ме  
ведочимо онако, како они кажу.“</p> <p>„А како они кажу?“</p> <p>„Они кажу да је Угљеша, кад је 
Чије је то дете, госпођа-Јецо?“</p> <p>„А, наш пријатељ Угљеша има добро око!{S} То је паметна  
име, шта му то значи: „лаици?““</p> <p>„А, „лаици“?...{S} То је нека врста тица, што живе тамо  
а своме баби и стаде га молити да учини абер детињој мајци, да јој је син на умору, и она ће до 
м суватима у Лешници; а кад му тај црни абер стиже, он пребледи као смрт, па само повика:</p> < 
иди шта ради, а он, сав у крви, изгубио аваз, а опет све познаје, и кад нам је Марта казала, да 
 —</p> <p>У том и момак истера интов из авлије и стаде пред механу.{S} То беху одиста богата го 
 јој је наручено.</p> <p>„Окрећи кола у авлију!...{S} Коње добро проводај, па их после намири.{ 
ром отвори и једна људска прилика уђе у авлију.{S} То је био сам Рајко.{S} Они једно другом пад 
 десило.{S} Она опет скочи.{S} Полети у авлију, и таман она изађе на кућни праг, а капија се ши 
“</p> <p>После је Ћата устао и изашао у авлију, али је мимогред дао знак Феми Митровчанки, да з 
олако поче окретати кола, да у механску авлију уђе, а вратнице су већ широм биле отворене.{S} С 
а Радојла сина Клисариног?“ упита Пав’о Агић.</p> <p>„Није ту сад питање, је ли то Клисарин Рад 
 ни за правду Божју'?“ повикао је Пав’о Агић.</p> <p>„Кад покојном Угљеши не даде Бог да му жив 
нико живи одобрити неће,“ учиниће Пав’о Агић.</p> <p>„Море, опет ја вама велим, оставите ви Ћат 
0" /> <p>„Седи!“ рече капетан, и показа агу очима столицу.{S} Обрад седе, седе доста ослобођен  
>„Мој поштовани и много уважени колега, адвокат Јовић, одавно се носи идејом, да наши закони тр 
овена срећа! —</p> <p>После мале паузе, адвокат Радић настави:</p> <p>„Мој поштовани и много ув 
маћин Рајко," — примети, као шалећи се, адвокат Јовић.</p> <p>„Бога ми, г. Јовићу, да видимо!.. 
клисар, отац Радојлов, и оба адвоката — адвокат Радић ђенерални заступник Иконијн, и адвокат Јо 
му с десна седе адвокат Радић, а с лева адвокат Јовић, до Јовића Рајко Перић, а до Радића Бранк 
о учини, да једно друго оштети," повика адвокат Радић, а његови се погледи беху зауставили на И 
о мени још једнога савезника!..“ повика адвокат Јовић; а на то ће адвокат Радић рећи:</p> <p>„А 
дише Матоша Порабу, а њему с десна седе адвокат Радић, а с лева адвокат Јовић, до Јовића Рајко  
весности изаћи на чистину,“ приметио је адвокат Кузман, за кога се знало, да је волео да заступ 
</p> <milestone unit="*" /> <p>Пошто је адвокат Кузман разгледао акта по овоме спору, он је оди 
ка!..“ повика адвокат Јовић; а на то ће адвокат Радић рећи:</p> <p>„А ја своје мишљење задржава 
...{S} Кога ми ово још чекамо?“ упитаће адвокат Радић.</p> <p>„Чекамо једно лице, кога се и тич 
гове, кад мушкога потомства нема?“ рече адвокат Јовић.</p> <p>„И за мене је ствар од великог ин 
ат Радић ђенерални заступник Иконијн, и адвокат Јовић ђенерални заступник Анђелијн.</p> <p>Беше 
рвим је колима седела Иконија Рајкова и адвокат Јовић, а у другим Рајко и адвокат Радић.{S} Ико 
ова и адвокат Јовић, а у другим Рајко и адвокат Радић.{S} Иконија је прва скочила с кола.{S} Он 
ене је ствар од великог интереса“ учини адвокат Радић.</p> <p>„Ама, па то опет као да додирује  
 нестане,“ додаде Станоје Лучић четврти адвокат, који је редовно делио мишљење адвоката Јовића; 
идеја,“ учини Драго Рајичић, онај трећи адвокат, што је ретко узимао учешћа у препирци, али је  
Парницу можете добити;“ рекао је Кузман адвокат, „ако докажете — било сведоцима, било којим дру 
едан свечан тренутак.{S} И онда узе рен адвокат Радић.</p> <p>„О, срећни и племенити људи, како 
и у кућу уђоше два човека: једно је био адвокат Радић ђенерални заступник Иконије Рајка Перића, 
и зар ја да изигравам мамлаза?{S} И зар адвокат Радић да своју зараду упушта другом?!..{S} Не ј 
оније Рајка Перића, а друго Јован Јовић адвокат и ђенерални заступник Анђелије, кћери покојнога 
 могу...“</p> <p>Али ће му упасти у реч адвокат Јовић:</p> <p>„Стани мало, братац, да се и наша 
изравнали женску децу са мушком.</p> <p>Адвокат Радић одсудно је заступао мушке наследнике, а Ј 
? упаде му у реч један млад трговац... „Адвокат Јовић има право...{S} Ја се и срцем и душом при 
ло, Бранко клисар, отац Радојлов, и оба адвоката — адвокат Радић ђенерални заступник Иконијн, и 
оже, снахе Анђелије.“</p> <p>Она се два адвоката само згледаше; а капетан Влајко чисто уздахну  
ђу овима ваља нам поменути: два шабачка адвоката:{S} Јовића и Радића, па капетана поцерског Вла 
 адвокат, који је редовно делио мишљење адвоката Јовића; али у тај мах судски послужитељ отвори 
хотом насмејали, кад су прочитали тужбу адвоката Радића, ђенералног пуномоћника Иконије, супруг 
<p>Па ипак је ово објашњење београдских адвоката још више збунило и Симу Ћату и Максима Ћука.</ 
ици, водила се између ондашњих шабачких адвоката жива дебата о томе, како су наши закони неправ 
го, само се нешто плашим ових проклетих адвоката.{S} Све се бојим да они нешто не покваре; нешт 
ка Максим Ћук. „Таку ми ракију пеци, г. адвокате!{S} Имам сведока на сваки овај мој прст, ако х 
дске званичнике, а још доцније: соба за адвокате.{S} И за то је, ваљада, и прозвата „адвокатска 
а, како су се београдски <pb n="106" /> адвокати изразили, нашли су, да је судска пресуда основ 
гли разумети, онда на што бисмо ми били адвокати?{S} Најпосле, ово је дело веома деликатне прир 
ни Сими Ћати ни Максиму Ћуку; али су им адвокати ту ствар овако објаснили:</p> <p>„Ако је покој 
и малу конференцију с неким београдским адвокатима.</p> <p>И после дужег проучавања, овога одис 
 unit="*" /> <p>Кад су се с београдским адвокатима растали, онда ће Сима Ћата упитати Максима Ћ 
ате.{S} И за то је, ваљада, и прозвата „адвокатска пушионица.“ И она је, одиста, и била права п 
ј мах судски послужитељ отвори врата на адвокатској пушионици и повика:</p> <p>„Господа браниоц 
м причом.{S} Тако, једнога дана, у овој адвокатској пушионици, водила се између ондашњих шабачк 
„правда.“ Било је прилика кад су у овој адвокатској пушионици вођене читаве, често <pb n="85" / 
а; али то није ни онај чисто зеленкасти азур, то је нека средина између тога обојега.</p> <p>И  
 Топузовића, Куртовића, Гашића, Тркића, Ајдарића, Нешића, Лелековића, Бојића и других.</p> <p>И 
а младих шабачких трговаца, затурила би ајнак и весеље, које би често до сванућа трајало.{S} Ту 
ници вођене читаве, често <pb n="85" /> академске, расправе о појединим правним питањима.{S} Ту 
: ако му дам Анђелију, превариће ме; а, ако га одбијем, може ми грдно наудити!..{S} У памет се  
а и упитај: шта да радим кукавица сива, ако ме салете, да примим обележје од сина Максима Ћука? 
нтову одлетао у Мачву, а једном сам га, ако се не варам, видео где оде у друштву са Симом Ћатом 
о, ја до сад нисам ни видела тога мога, ако буде Божја воља, будућег младожењу, па је, мислим,  
масе; али ћу га видети довече, и, онда, ако сви на ме гракну, да примим обележје, шта онда да р 
</p> <milestone unit="*" /> <p>Па Ћата, ако ћете право, и јест се много старао око унапређења о 
даде он, после малог ћутања.</p> <p>„Е, ако је до пара, онда је Ђукова каса мало подубља него ш 
 у колу хватао до вашег детета, а моје, ако Бог да, снахе.“</p> <p>„Ене, благо мени, оно је ваш 
ресуда основана на закону; јер, рекоше, ако се докаже, да је унук надживео свога ђеда, онда је  
воме оцу и својој мајци.{S} Опрости ми, ако сам те што увредила.“</p> <p>Ово је она рекла с так 
бира, а ја и ти да не будемо одговорни, ако уместо на срећу натрапа на каку несрећу.{S} Ја не д 
е његово име и његов дом неће понизити, ако пођеш за сина Максима Ћука, за оно доброћудно и сми 
ети праву срећу њену.</p> <p>„Боже мој, ако игде има судбине, онда ето то је.{S} Овај наш Ћата  
 већ видети.{S} Само утуви газда-Максо, ако ја чујем, да је ту какво мито имало посла, онда зна 
 му, смешећи се, рећи: „а, богме, Ћато, ако ми и ти станеш врдати, онда знај, да ћеш ти баш за  
S} Имам сведока на сваки овај мој прст, ако хоћеш, по десет.{S} Читава је то пратња: ту жене, т 
 куће.{S} Ако је твоја Анђелија у колу, ако је на с лу или на прелу, знај да је ту и он.{S} О т 
е, ово је твоја прилика!“ Твоме ће оцу, ако има онога света, а има га, безбели, бити мило и дра 
 не бих; али, бабо, на твоју душу грех, ако детету нешто буде, без материне неге и гледања..."< 
</p> <p>„Али, бабо, на твоју душу грех, ако детету што буде, без материне неге и гледања!..."</ 
{S} Него овде ми се ваља у памет узети: ако му дам Анђелију, превариће ме; а, ако га одбијем, м 
>„Ти мене ту, Рајко, немој мешати...{S} Ако се ја будем питала, ја нигда нећу пристати, да се с 
Он нешто много обија око твоје куће.{S} Ако је твоја Анђелија у колу, ако је на с лу или на пре 
тане: онда ја немам куд кући својој.{S} Ако то буде, онда од свадбе моје Иконије ништа бити не  
ожи продаја.{S} То је и ништа друго.{S} Ако то буде, онда је зло.{S} Ја нећу имати где дочекати 
е огрешили и о људску и Божју правду; а ако је примите и усвојите, ми онда, ја и мој колега, ка 
S} Реци <pb n="77" /> им нека дођу — па ако буде судбине и Божје воље, ја ћу своје пријатеље по 
непуна два и <pb n="31" /> по сахата, и ако се рачуна, да од Совљака до Лешнице има добрих пет  
 све просиоце <pb n="69" /> редом.{S} И ако то буде, онда јој нико на пут стати не може.{S} Јед 
ика кад се и коњи око нечега заваде — и ако су им пуне јасле и зобнице.{S} Таква је природа и к 
 Једино можете јој не дати наслеђе, али ако јој ви то не дате, даће јој суд.“</p> <p>И док је о 
жете добити;“ рекао је Кузман адвокат, „ако докажете — било сведоцима, било којим другим начино 
окати ту ствар овако објаснили:</p> <p>„Ако је покојни Угљеша, ђед малога Угљеше, — умро пре св 
уката.{S} И то је Кузман примио тек као аконто унапред, а главно има да се да, кад се мало дубљ 
горичан одговор, док не разгледамо сама акта.{S} Тамо се врло лако може наћи какав пенџерић, кр 
тац дугује Максиму Ћуку, и кад је он из акта видео колики је дуг, да му је наш Љубинко до паре  
Кузман оде у Шабац и да у суду размотри акта по овоме делу, па да према томе и напише апелату.{ 
а тај дуг измирим.{S} И ја сместа нађем акта о твоме дуговању.{S} Срачунам <pb n="22" /> колико 
/> <p>Пошто је адвокат Кузман разгледао акта по овоме спору, он је одиста у њима нашао не само  
ље тврђе ради, и оверио, а то исто и на актима записао!...</p> <p>„Ето, мој драги Кустуро, сад  
плакале су од радости:</p> <p>„0, Боже, ала си ти и велики и добар и милостив!...{S} Ти не даде 
> <p>„Издадоше ме моји рођени!...{S} О, ала је овај свет скроз и скроз неваљао!“</p> <p>И онда: 
алац масе покојног Угљеше Пивљака...{S} Ала, ти оно као да имаш и сина за женидбу?“ зацерека се 
душице моја, да ти свет рекне:</p> <p>— Ала је ова Угљешина наследница постала нека пробирачица 
 То је био Максим Ћук.{S} У њ беше ушла ала за богатством.{S} И што се више богатио, све је пос 
и више година како се ломим и бијем као ала с берићетом с људском себичношћу, халапљивошћу за п 
кад што имају да наде или каку сломљену алатку, плуг ја мотику да заваре и кавраишу.</p> <p>И т 
 бити?“</p> <p>„То ће бити, злато моје, алеме мој, онда, кад земаљски судови рекну да ово, око  
не деце!...“</p> <p>„Знам, знам колега, али ти не треба да смећеш с ума, да...“</p> <p>„Шта да  
 и на овоме свету заснује права људска, али Богом благословена срећа! —</p> <p>После мале паузе 
на, да се девојка нешто много устезала, али је укућани најпосле сломише.{S} Она пристаде; али ч 
им погледом многоме момку памет занела, али ником тако као Радојлу јединцу сину Бранка клисара  
моја сејо!...{S} Ја ни ово нисам хтела, али је тако, ваљда, хтео Бог...{S} Чувај га и, место ње 
е Анђелију Угљешину.{S} Ода се смешила, али је тај осмех био тужан.{S} У лицу бледа, а погледа  
/p> <p>Ћата се прими тога тешког посла, али под погодбом, да му даду још једнога помоћног стара 
 рече, да нема бољке од које лека нема, али га, пусто, људи не знају, а доктори још мање; а Див 
S} Она је само бленула у свога драгана, али га није разумела.{S} Она хтеде да га још нешто запи 
та сваком момку <pb n="67" /> отворена, али деца треба најпре да се виде, па да чујемо шта ће и 
а га сељаци узеше за општинског писара, али ту није дуго остао: истиште га Симо Ћата, који га,  
а.{S} Она хтеде да га још нешто запита, али у тај мах долети Фема Митровчанка, махну на њих рук 
 вреће“ на њега односи, па мало заћута, али се, најпосле, прибра, па рече:</p> <p>„Ништа ја по  
а Томиног, човека истина имањем отањег, али иначе вредна и послушна.{S} И то је све одобрио и м 
у кућу.{S} Људи хтедоше да га зауставе, али се он оте, улети у собу и виде мртва сина где лежи  
.{S} Он као да је хтео рећи: „све, све, али овде код мене неће моћи проћи ујдурме Максима Ћука. 
.{S} Једино можете јој не дати наслеђе, али ако јој ви то не дате, даће јој суд.“</p> <p>И док  
чиним.“ И она заусти да још нешто каже, али се, у тај мах, међу њима обре једна женска прилика. 
ом..{S} Хтела је да јој још нешто каже, али јој се речи у гуши следише.{S} И она онда немо паде 
љење било право, чисто анђелско вољење, али у које је опет несретни <pb n="27" /> Симо Ћата поч 
и и у своме трговачком полету...{S} Хе, али се ту, у тој кафани, често чула и по која горка осу 
сна, веома добра срца и племените душе, али све то онај рој њених просилаца није опазио.{S} Пре 
е замерке Ћати су дотурали његови људи, али он на то главе окретао није.{S} И онда би неки рекл 
ђе, а дете скочи и појми да некуд бежи, али га Анђелија узе у наручје, па му оде говорити:</p>  
та, или, боље рећи, он се мало и збуни, али ће опет окренути:</p> <p>„Ама, пријатељу, ти не зна 
отврдили.{S} Ви је можете и не примити, али би се огрешили и о људску и Божју правду; а ако је  
/p> <p>„Вала, све му се може опростити, али што отпусти старог Мићу, који је у кући Угљешиној с 
 што је ретко узимао учешћа у препирци, али је ипак на завршетку дебате прилазио једном од два  
</p> <p>„Јест, све их је он испретурао, али само не Максима Ћука; јер је он за свога сина Рају  
он“ Симе Ћате, Ћуку се мало набра чело, али он ипак продужи са свим хладно и као да ништа ни оп 
>После је Ћата устао и изашао у авлију, али је мимогред дао знак Феми Митровчанки, да за њим из 
, понос дома мога, највећу радост моју, али ти унапред кажем, да је не могу спремити онако, как 
и, а Пела им беше, истина на брзу руку, али опет лепу господску вечеру спремила, која никако ни 
, а он издише.{S} Ми потрчимо по свећу, али он — умре без свеће...{S} Сад Бог их убио, шта ће и 
 То беше њен тридесет четврти просилац, али просилац за кога је она знала, да тражи њену руку,  
 <p>Дете се после опет мало повратило ; али то је за мало трајало: што се у ноћ више улазило, с 
{S} То није оно обично плаветнило неба; али то није ни онај чисто зеленкасти азур, то је нека с 
а и девојка као да није била с раскида; али ето, <pb n="68" /> тако, ја велим није било суђено; 
ахо, што ти је наша кућа постала тешка; али, како можеш да се раставиш са својим <pb n="34" />  
теби, о твојим и мојим данашњим мукама; али шта ћу, кад још није куцнуо нас, кад ће наши врази  
њих није веровао, да ће то бити истина; али ће на то рећи Стеван Рубибраза:</p> <p>„А, веруј, в 
 редовно делио мишљење адвоката Јовића; али у тај мах судски послужитељ отвори врата на адвокат 
естра, а после? — као јаран и јараница; али преко њиховог језика нигда није склизла каква ружна 
 Угљешу, а унука покојног свекра њеног; али кад суд донесе своју пресуду онако како је и сама т 
ћани најпосле сломише.{S} Она пристаде; али чим се дочепа вајата она бризну у плач и јецање.{S} 
ријатељу, деца треба да се најпре виде; али ја опет стојим за моју Иконију добар: да јој речем  
 зовнуше му несрећног ђеда.{S} Он дође; али тек што у собу уђе, а дете скочи и појми да некуд б 
ика, које он плаћа парама из моје масе; али ћу га видети довече, и, онда, ако сви на ме гракну, 
, пред његове намере, испречио масални; али се он уздао у своју одлучност, која се додиривала ч 
етиња срдитост, готова да у плач удари; али се то све одједном претвори у један блажен анђелски 
{S} Миран!!{S} И ждрал се одиста смири; али је цептио — као прут.{S} Сила од коња!..</p> <miles 
у са мушком при наслеђу ваља изравнати; али сам бар овде сигуран, да ће уза ме бити и наш домаћ 
и се с Анђелијом састати и разговарати; али то је баш учинило, да су они обоје једно за другим  
лушкивала кад ће се чути његови кораци; али њега дуго не би.</p> <p>И њу поче да хвата неки стр 
 <p>Тако је мислио газда Угљеша Пивљак; али у књизи судбине било је са свим дукчије записано... 
егова лица прелети један танан облачак; али му брзо лице сину неком унутрашњом радошћу; а његов 
гово место постави мало згоднији човек; али су Ћати ипак препоручивали да се пред масалним пока 
ше, па је ред да твоје савете послушам; али, ево, ја до сад нисам ни видела тога мога, ако буде 
00 дуката — пола Ћати, а пола масалном; али како ја знам, то ће све мој тутор стрпати у своја н 
76" /> одбијала, а ја ти нисам замерио; али сад, кућо моја, кад твоју руку иште, за свога једин 
се осмехну.{S} Њој то као да беше мило; али ће опет додати:</p> <p>„Тражила сам да видим тога б 
нала да ти је срце добро, верно, топло; али нисам знала да ти је душа тако велика!...{S} И то ј 
би ту остало још коју годину недирнуто; али да је на њ натрапао Сима Ћата, као што је у два мах 
о зелену длаку, па је сад постао ђогат; али како га сад нико више не тимари, то се по њему напр 
{S} Он је истина окончан у нашу корист; али за њ цео свет мисли, да је неправедан, и да је ту и 
ак и насмеши.{S} И тад се сви обрадују; али то буде све.{S} Оно, сироче, скочи, врисне, да се у 
и у главу ни Сими Ћати ни Максиму Ћуку; али су им адвокати ту ствар овако објаснили:</p> <p>„Ак 
p> <p>Иконија се стаде гушити у јецању; али се брзо стеже, окрете се својој заови, погледа је о 
</p> <p>„Е, волео бих да је капетан ту; али кад није, онда ме јави г. Тоши.{S} Можда ће ми и он 
одвајам, а и да имам, то чинила не бих; али, бабо, на твоју душу грех, ако детету нешто буде, б 
вета, људи беже од смрти; <pb n="32" /> али их она нађе, па ма побегли на крај бела света.{S} О 
ћина и марвеног трговца... <pb n="7" /> Али је штета...{S} Ту недавно, много је, кажу, штетовао 
ти, толико и богатом руху њихову!...{S} Али је млада својом лепотом, својим витким стасом и неш 
обљени, а ни с које стране помоћи...{S} Али, што моме срцу најтеже пада, то је, што ти, сунце м 
да су по Бегу нарочита кола послата.{S} Али кад он уђе у двориште и његово ћемане зајеча, а њег 
{S} Ишао је као какав одбегли сужањ.{S} Али гледајући свога унука, малога Угљешу, коме је кум н 
, што је пирушио вијугавом долином тихе али вечно мутне Добраве...{S} Месец се спремаше да зађе 
ад га о студен камен ударимо!...</p> <p>Али која вајда, кад несрећни отад није затек'о жива син 
ошао својој воденици на Дрину...</p> <p>Али кад пуче глас по селу, да дете није умрло, већ сам  
да овога одиста чуда од сватова.</p> <p>Али што се беше искупило момака и девојака, жена и деце 
аве заседе Анђелијних просилаца.</p> <p>Али их је Ћата јуначки и дочекивао.{S} Изгледало је, да 
ула шта жене о њеном оцу говоре.</p> <p>Али кад већ поче и свитати, а оца јој још нема, она зам 
водила бих ти га сваке друге...“</p> <p>Али јој свекар не даде ни издушити шта је хтела рећи.{S 
ти, и, најпосле, где се могу...“</p> <p>Али ће му упасти у реч адвокат Јовић:</p> <p>„Стани мал 
мо, животе мој!"</p> <pb n="120" /> <p>„Али се на небу наше среће појавио, ненадно и неопажено, 
без материне неге и гледања..."</p> <p>„Али ће то, снахо, бити и на твоју душу: каква си ти мат 
ле речи, а смешећи се додао је:</p> <p>„Али ћеш, Ћато, видети: какве ћу ја на томе имању реформ 
њега мучиле оне Иконијине речи:</p> <p>„Али, бабо, на твоју душу грех, ако детету што буде, без 
title>„Сироту Босиљку“</title>, <title>„Алписку Пастирку“</title>, <title>„Касију Царицу“</titl 
ела механџика.</p> <p>„То је баш добро; ама као поручено.{S} Отвори нам крајњу собу и спреми бо 
хово јес, толико је и моје — није...{S} Ама што се ја не држим свога правила: што у чантру Ћати 
ва сенка.{S}" И онда опет оде куњати, — ама као и сваки човек, кад му се дрема..{S} Кроз какве  
о трава, зеленка, оба поносног држања — ама као да их је једна мајка ождребила.{S} По скупоцени 
ово што сам...“</p> <p>За тим ће тише — ама као да се бојао, да га ко не чује:</p> <p>„И све би 
кољубља.</p> <milestone unit="*" /> <p>„Ама, шта они раде тамо у соби?{S} Боље би било да мало  
 се вас двојица удесили нисте."</p> <p>„Ама пријатељу, за мало се размимоиђосмо, а и девојка ка 
 приметила је Пела механџика...</p> <p>„Ама, па зар ви мислите да ће то тако остати?..{S} Ћук ћ 
 интереса“ учини адвокат Радић.</p> <p>„Ама, па то опет као да додирује моје начело, да женску  
еше," рекао је Петроније Певац.</p> <p>„Ама, па зар Ћук има сина за женидбу?“ упита ће Среја ко 
 и збуни, али ће опет окренути:</p> <p>„Ама, пријатељу, ти не знаш муке моје.{S} Ова моја пупил 
овако свадбовати: дубока кеса, а големи амбари...{S} Има су чим и дочекати и испратити; а то је 
 другим ситнијим парчетима, што се тамо амо налазе по атару совљачком, глоговачком и Црнобарско 
једна мајка ождребила.{S} По скупоценим амовима и сребрним кључевима, вид’ло се, да их је дубок 
с неким дубоким учешћем гледају ова два анђела како се душе њихове саме грле и милују.</p> <p>П 
 сва доброта срца и душе једнога правог анђела Божјег.{S} Она прво приђе Обраду Кустури, смерно 
ај, мој Бог!...“</p> <p>„Не греши душе, анђеле мој.{S} Ја ни о чем другом и не мислим, него о т 
еме, да не кажеш, да си ти оно био, ти, анђеле мој, животе мој!" повика Иконија и стаде га поно 
 њима доста остало!“</p> <p>„А ти знаш, анђеле мој, да тај спор ни ја ни ти тражили нисмо, нити 
а и одлазили без обзира.</p> <p>Истина, Анђелија је била и лепа и примамљива, и духовита и поно 
 /> <pb n="82" /> <p>Враћајући се кући, Анђелија ће рећи Феми Митровчанки:</p> <p>„Иди, врати с 
 беху искупили:{S} Иконија и њен Рајко, Анђелија и њен Радојло, Бранко клисар, отац Радојлов, и 
од којим би пали и најјачи људи?!...{S} Анђелија, кћи Угљеше Пивљака, све ће то поднети, а поср 
полако, на прстима, изађоше из собе.{S} Анђелија то ни опазила није Беше пала поред детета и —  
а њ ваља до последњег часа ослањати.{S} Анђелија је двапут-три улазила у гостинску собу, стала  
ње старога Угљеше Пивљака наслеђују:{S} Анђелија рођена кћер његова, и Иконија његова снаха, а  
 целокупно имање свога свекра Угљеше, а Анђелија, његова рођена кћер, да добије само једио прос 
ека он ради онако, како му је писато; а Анђелија сад никуд маћи не може, на да крила има.{S} Ње 
р би ти могла допустити, да твоја заова Анђелија, коју и ти и твоја мајка зовете анђелом небесн 
ете скочи и појми да некуд бежи, али га Анђелија узе у наручје, па му оде говорити:</p> <p>„Не  
ад се чуло, да је шабачки суд решио, да Анђелија, рођена кћер покојног Угљеше Пивљака, не може  
о обија око твоје куће.{S} Ако је твоја Анђелија у колу, ако је на с лу или на прелу, знај да ј 
кавеза не прне... <pb n="111" /> Весела Анђелија, баш је права мученица: мучила се за живота оч 
аз.</p> <p>Ово као да је опазила и сама Анђелија, с тога је постала хладна и равнодушна према с 
треба чинити а шта не треба.{S} Кукавна Анђелија беше као изван себе.{S} Летела је час у собу м 
није се није одвајала њена лепа заовица Анђелија.{S} Она је опет својом лепотом, својим анђелск 
вали.{S} У тај баш мах пред њом се обре Анђелија.{S} Раширила руке, а из очију јој грунуше сузе 
> <milestone unit="*" /> <p>Глас, да се Анђелија Угљешина испросила за Радојла Клисарина сина,  
ала нека пробирачица!"</p> <p>На ово се Анђелија осмехну па рече:</p> <p>„Све могу бити, а само 
 тако паметног, девојчета, као што беше Анђелија, мезимица његова пријатеља Угљеше, а заова њег 
није,“ одговори Марта Јездина.</p> <p>И Анђелија беше већ клонула.{S} Наслонила се на јастук па 
 Иконија, јер им је ближе кући, а други Анђелија.{S} Готов новац у суду деле по пола.{S} Ми смо 
ни одредити ни ко кога наслеђује: да ли Анђелија свога оца Угљешу, или Иконија свога сина Угљеш 
гову и дому његову?"</p> <p>На ове речи Анђелија се чисто трже.{S} Погледа у Ћату оним својим в 
опет Петроније Певац.</p> <p>„Који, зар Анђелија Угљешина да пође за Ћукова сина, за ону кривов 
еди његова снаха Иконија, а његова кћер Анђелија да добије само — „пристојну спрему!...“</p> <m 
е масе покојног Угљеше Пивљака."</p> <p>Анђелија беше зинула од чуда.{S} Она је само бленула у  
само испред куће одао и — хукао.</p> <p>Анђелија није одмицала од свога братића и све је чинила 
 <p>Радојло пребледи — као смрт.</p> <p>Анђелија се осмехну.{S} Њој то као да беше мило; али ће 
ко лепог дана јесењег била је прошевина Анђелије кћери покојног Угљеше Пивљака.{S} Њену је руку 
ог имања покојног Угљеше Пивљака против Анђелије једине наследнице оца јој Угљеше.</p> <p>На то 
 би се то могло здипити.{S} А око твоје Анђелије биће лома.{S} С тога се у памет <pb n="54" />  
асе покојног Угљеше Пивљака, а оца лепе Анђелије, данас најбогатије удаваче у свој шабачкој нах 
радом Чавком.{S} То су били просци лепе Анђелије, богате наследнице покојнога Угљеше Пивљака.</ 
дија, а богме и Максим Ћук, свекар лепе Анђелије Угљешине..{S} Маса велика, богата; интереси из 
то ли у кући његове, не дај Боже, снахе Анђелије.“</p> <p>Она се два адвоката само згледаше; а  
одиља милостива рука њене добре заовице Анђелије.</p> <p>И после малог ћутања она ће рећи:</p>  
ван Јовић адвокат и ђенерални заступник Анђелије, кћери покојнога Угљеше Пивљака.</p> </div> <p 
ка разлегати запевка.{S} То је био глас Анђелије кћери Угљешине.</p> <p>„Смирило се! курталисал 
ила, него што бих ма што на жао учинила Анђелији, <pb n="122" /> ономе одиста правоме анђелу Бо 
еху зауставили на Иконији Рајковој и на Анђелији Радојловој.</p> <p>„И ви нисте водили парницу  
оруку; а кад се отуд вратила, она приђе Анђелији, па јој рече: „пристани на све што ти рекну, и 
што је ову кућу снашла.</p> <p>Он приђе Анђелији.{S} Диже је, па је полако и с пуно неког бола  
 сто дуката, што их је дао као обележје Анђелији, несуђеној заручници онога кривовратог сина ње 
ивота његова.“</p> <p>Па и о наследници Анђелији он се очински -бринуо.{S} Није дао да буде сам 
ејака унука, — највише се нашао веселој Анђелији на помоћи Сима Ћата, који је и иначе с њеним о 
огао очима да гледа.{S} Он је Угљешиној Анђелији у неку руку био као неки мали учитељ: што би г 
ту реч ни о Ћуковом сину ни о Угљешиној Анђелији, већ о њеном богатом миразу,“ учини опет Петро 
е.{S} Ми ћемо нашој пупили, нашој лепој Анђелији, потражити каквог ђувегију из добра и виђена д 
о једна, чудо те ти ниси старалац лепој Анђелији, те би се с тобом и брже и лакше споразумео, к 
јн, и адвокат Јовић ђенерални заступник Анђелијн.</p> <p>Беше настао један свечан тренутак.{S}  
у били — Рајко Перић и Радојло заручник Анђелијн...</p> <p>„Нас се двојица не познајемо?" рећи  
ам месеца и 23 дана,“ одговори старалац Анђелијн.</p> <p>„А, па она је већ ту, да буде пунолетн 
ле овога Угљеша његов ђед, односно отац Анђелијн.“</p> <p>„А, сад се ич не бринем!" повика Макс 
атом масом покојног Угљеше Пивљака, оца Анђелијна, а свекра Иконијна, вију гладне орлушине — да 
а то, човече, за те.{S} То се односи на Анђелијне просце, а особито на оне, који не <pb n="55"  
масалном, како му већ почињу досађивати Анђелијни просиоци.{S} И то су, рече, све они што траже 
д се оно масалном пожалио, да му просци Анђелијни почињу досађивати.{S} Њихов се број из дана у 
 /> <p>Један од најозбиљнијих просилаца Анђелијних био је Максим Ћук, трговац из Шапца, за кога 
шима, — он је наилазио на читаве заседе Анђелијних просилаца.</p> <p>Али их је Ћата јуначки и д 
ће под пециво што се спремало за вечеру Анђелијних просилаца и других њених гостију и пријатеља 
ене му масе, био срећне руке при избору Анђелијнога младожење међу толиким просцима.“ На ово Ћа 
де да нађе клисариног сина и да ну каже Анђелијну поруку; а кад се отуд вратила, она приђе Анђе 
е благо нагомилао.{S} Он је тражио руку Анђелијну за свога сина Рају; а томе је послу приступио 
 <p>„Суд је овај спор пресудио на штету Анђелијну, и ова је та, што се радује и весели, што је  
ћу пристати, да се судим с мојом заовом Анђелијом.{S} Ја знам, а и цео свет зна, да је она рође 
ва ока у глави — моју Иконију са твојом Анђелијом?...</p> <p>Радојло се само осмехну, а нека бл 
е може десити и с твојом пупилом, лепом Анђелијом Угљешином.{S} Ово се може десити тим пре, што 
отле се она праштала са својом заовицом Анђелијом.{S} Она јој је са сузним очима говорила:</p>  
ије смео кући Угљешиној доћи, нити се с Анђелијом састати и разговарати; али то је баш учинило, 
лију покојног Угљеше?"</p> <p>„Велим за Анђелију покојног Угљеше...{S} Мени се чини, да ти и не 
атељити.“</p> <p>„Ти то, онај, велиш за Анђелију покојног Угљеше?"</p> <p>„Велим за Анђелију по 
ко какав брав?!.{S} Ви још не познајете Анђелију.{S} Она је мудрија од свију нас.{S} Знам ја, љ 
како се изненади, кад место Феме затече Анђелију Угљешину.{S} Ода се смешила, али је тај осмех  
арту Јездину, своју куму, да се увек уз Анђелију нађу...</p> <milestone unit="*" /> <p>Ћата се  
ера, кад је Максим Ћук долазио да проси Анђелију за свога сина Рају.</p> <p>И, одиста, весеље ј 
де ми се ваља у памет узети: ако му дам Анђелију, превариће ме; а, ако га одбијем, може ми грдн 
озиву одазовете, а то је: чекамо главом Анђелију кћер покојног Угљеше Пивљака а заову моје Икон 
нога вечера, кад је Максим Ћук испросио Анђелију за свога сина и дао јој стотину дуката обележј 
едати, неће ли где угледати своју заову Анђелију.{S} Њеним лицем беше <pb n="127" /> плинула не 
огледа на оно двоје загрљено — на своју Анђелију и на Рајкову Иконију.</p> <milestone unit="*"  
ка ни приступити не може, и да Угљешину Анђелију чувају дупле страже, стража Симе Ћате и стража 
, онда, што питаш: је ли то за Угљешину Анђелију?"</p> <p>Ћата на ово ништа не одговори, већ са 
о, прогледај, устани; погледај несрећну Анђелију твоју!...{S} Устани; ено, зове те нејаки Угљеш 
ње цвеће...{S} А што имаш заовицу, лепу Анђелију, сви ми кажу, да је то прави анђео Божји, што  
 за свога сина Рају синоћ испросио лепу Анђелију, једину наследницу богате масе Угљешине!...“</ 
нђелија, коју и ти и твоја мајка зовете анђелом небесним, зар би ти, цвете мој мирисни, имала с 
а тако није обрадовало и разгалило, као анђелска појава једне, већ у велико одрасле, девојчице. 
то све одједном претвори у један блажен анђелски осмех.</p> <p>Иконија се стаде гушити у јецању 
.{S} Она је опет својом лепотом, својим анђелским погледом многоме момку памет занела, али нико 
.{S} Њихово је вољење било право, чисто анђелско вољење, али у које је опет несретни <pb n="27" 
И оно сироче само задрхта, затури своју анђелску главу и — као чивит помодри.{S} Сви су помисли 
дане мој, сунце моје огрејано, могла ту анђелску душу, твоју добру заовицу избацити на сокак ка 
ји, <pb n="122" /> ономе одиста правоме анђелу Божјем...{S} А ти си Рајко добар, добар као доба 
, с дана у дан, бледила.{S} А оно Божје анђелче, кад би год свога ђеда опазило да од куд долази 
у Анђелију, сви ми кажу, да је то прави анђео Божји, што је с неба слетео на земљу, да људима к 
правна; а ово како је у нас сад — то је аномалија у нашем грађанском закону, које час пре треба 
о овоме делу, па да према томе и напише апелату.{S} Тако је и урађено.{S} И овде се Ћук изуо са 
 могло изаћи на чистину.{S} И он напише апелату.{S} Она је била кратка.{S} Да наведемо сам паса 
.{S} Да наведемо сам пасаж због кога је апелациони суд оборио пресуду првостепенога суда и наре 
.{S} Милина га је било слушати кад чита апостол и кад својим звонким и симпатичним гласом одгов 
права и користи, без којих ни наш живот апсолутно нема никакве вредности; <pb n="87" /> је ли п 
 су:{S} Конфучије, Сократи, Аристотели, Аристиди, Питагоре, Цицерони, Коперници, Бајрони, Шексп 
мена као што су:{S} Конфучије, Сократи, Аристотели, Аристиди, Питагоре, Цицерони, Коперници, Ба 
им парчетима, што се тамо амо налазе по атару совљачком, глоговачком и Црнобарског Салаша.{S} З 
и с прописом грађанскога <pb n="107" /> аустријског закона, тамо, где је и код нас прописан ред 
имену Максима Ћука, па се омашком свога аутора претворило у Ђ. Ја се још и сад опомињем да се з 
н Влајко чисто уздахну па рече:</p> <p>„Ах, што му сад нисам ја капетан у Мачви?!.. „ћук“ Макси 
не знају, и да је све у Божјој руци.{S} Баба Стана, мати Јове четовође, рече, да нема бољке од  
 се виде и два кокошја гнезда, у којима баба Џавине кокоши носе јаја и легу своје пилиће.</p> < 
цати у бригу своју мајку и свога доброг бабајка!...{S} Што нам, сине, онда не каза да ћеш тако  
S} Она једном сави руке око врата своме баби и стаде га молити да учини абер детињој мајци, да  
кра твог?!“.</p> <p>„Па ја сам мислила, бабо, да и њега са собом поведем; а доводила бих ти га  
ам, а и да имам, то чинила не бих; али, бабо, на твоју душу грех, ако детету нешто буде, без ма 
мучиле оне Иконијине речи:</p> <p>„Али, бабо, на твоју душу грех, ако детету што буде, без мате 
свим хладно одговори:</p> <p>„Па добро, бабо, ја и немам силе и власти да га од његовог ђеда и  
мене?!...{S} Бабо, слатки <pb n="47" /> бабо мој, ти мене закла?!{S} Бабо, шта ћу ја сад на ово 
 n="47" /> бабо мој, ти мене закла?!{S} Бабо, шта ћу ја сад на овоме свету без тебе, без своје  
, без своје мајке, без браће своје?!{S} Бабо, прогледај, устани; погледај несрећну Анђелију тво 
то учини од себе, а шта од мене?!...{S} Бабо, слатки <pb n="47" /> бабо мој, ти мене закла?!{S} 
ку мени ојађеници, шта ћу ја сад?...{S} Бабо, слатки бабо — шта ти то учини од себе, а шта од м 
ници, шта ћу ја сад?...{S} Бабо, слатки бабо — шта ти то учини од себе, а шта од мене?!...{S} Б 
ки Угљеша, слатки унук твој!...{S} Куку бабо!...“ И она се простре по мртвом оцу свом.</p> <p>И 
ољуби га у руку, па ће му рећи:</p> <p>„Бабо, ја не могу више остати у овој кући.{S} Хоћу да ид 
је ту службу оставио и дошао кући да се бави пољским радом.{S} Њега је све село и сва околина з 
ј механи вечерао са Симом Ћатом и ту се бавио до после пола ноћи, па после он сео у свој интов  
слеме кућно и на огњишту ложити божићне бадњаке и о крсном имену дизати чашу у славу Божју.</p> 
, Црне Баре, Салаша Црнобарског, Клења, Бадовинаца и других околних села.</p> <milestone unit=" 
 тим су се у великом касу одвезли преко Бадовинаца и Новог Села на Угљешине сувате код Лешнице  
ристиди, Питагоре, Цицерони, Коперници, Бајрони, Шекспири, Гетеи, Његуши и други велики људи... 
сподине, ником не продајем ни губере ни бакраче, већ само своје тражим.{S} Истина је и то, да ј 
за ме свет говори, да сиротињи продајем бакраче по кући и губере с главе, па шта ћу му ја?..{S} 
ији и од самога бечког ћесара.{S} Ту ми бар не треба ништа Сима Ћата.{S} Ја ћу то и без њега св 
ком при наслеђу ваља изравнати; али сам бар овде сигуран, да ће уза ме бити и наш домаћин Рајко 
 Она је неколико пута уздахнула, што ту бар није и детиња мајка, њена добра снајка Иконија.{S}  
и силан свет из Совљака, Глоговца, Црне Баре, Салаша Црнобарског, Клења, Бадовинаца и других ок 
ше коње и у великом касу одоше пут Црне Баре, а отале на Карантин Рачу, тамо где валовита <pb n 
а-дан, у целом Совљаку, Глоговцу, Црној Бари, брујало је, како је синоћ на своме интову долазио 
кроз Совљак и кроз Глоговац и кроз Црну Бару.{S} И што је год било момака и девојака у сва три  
на ког не налајаше, сем једино на стару Бару Циганку: они су се сви нашли тамо, где су се клали 
партисале нису.{S} Сам кум дао је врећу барута, а стари сват две.{S} Чауши су читав један дан п 
Касију Царицу“</title>; <title>„Езопове Басне“</title> и Доситејева нравоученија, тако исто.{S} 
а.“</p> <p>И то је и газда Максима мало бацало у бригу, исто као оно пре и Симу Ћату...</p> <mi 
p> <p>„Немој тако, дико материна, немој бацати у бригу своју мајку и свога доброг бабајка!...{S 
а, па је, гоњен неком унутрашњом сетом, баци преко тарабе у шљивак и она прште у стотину комада 
екао: „Да би добио два дуката, слободно баци један.{S} Ту немој тврдовати: што да изгубиш твој  
по једној мрачној пустињи, куда је беше бацила њена немилостива судбина, а у којој јој беше јед 
 Хтели би да погоде, на коју је Ћук око бацио, док ће на то Сава Прекошорац рећи.</p> <p>„Море  
 целим западним хоризонтом, те на земљу бацио своју тамну сенку, док су месечеви зраци, овде он 
је било и прошло.{S} Семе, које је онда бачено на земљиште наше љубави, уродило је богатим плод 
прне... <pb n="111" /> Весела Анђелија, баш је права мученица: мучила се за живота очина, па се 
 колико ме мучи, што не знам што ме сад баш власт зове...{S} Него, станиде; знам шта је.{S} Она 
елијом састати и разговарати; али то је баш учинило, да су они обоје једно за другим почели још 
 одговори Пела механџика.</p> <p>„То је баш добро; ама као поручено.{S} Отвори нам крајњу собу  
ку да заваре и кавраишу.</p> <p>И ту се баш чуше тихи и лагани кораци.</p> <p>„Јеси ли ти то Фе 
ако још нигда ниси одоцнио; а ја сам те баш вечерас погледала да ми час пре дођеш, да те видим, 
гледају и ништа не говоре.</p> <p>„И ти баш прими обележје, Иконија?!" рече тужно и веома потре 
 ти станеш врдати, онда знај, да ћеш ти баш за све трошак платити.“ И то је Ћату веома забринул 
о кроз густе Угљешине вотњаке.{S} У тај баш мах севнуше муње и дубоко запараше у ону црну облач 
то су је за овај дом везивали.{S} У тај баш мах пред њом се обре Анђелија.{S} Раширила руке, а  
о је била Иконијина мајка.</p> <p>У тај баш мах припуцаше пушке горе код кућа браће Ђенадића; а 
в:</p> <p>„Сине, Млађо, животе мој, зар баш тако?!“ И онда се несрећни отац простре по своме мр 
х кућа да мине какав гладан вук, јер су баш те ноћи поклане овце Јанка Субашића.</p> </div> <pb 
е него наше; — она је то, што даноноћно бди поред тешког болника; она је то, што му добротом ср 
ивотом њиховим, <pb n="88" /> дан и ноћ бдиле, док су их подигле, оснажиле и за велика дела спр 
n="138" /> <p>То је било ћемане и песма Беге Цицварића.{S} Чије је то било масло, да се и Бего  
ортира, то се сви чуде.{S} И чаје су га бегенисале.{S} Чим дођу, они Радојла траже.{S} Стари Ми 
 био с њима задовољан, а Ћата их сад не бегенише!...{S} Други су то рачуни, браћо,“ одговори на 
Бојића и других.</p> <p>И овога је пута Бего Цицварић показао своју духовитост и песнички дар:  
е би често до сванућа трајало.{S} Ту је Бего Цицварић и развио свој песнички дар: он је ту сроч 
рића.{S} Чије је то било масло, да се и Бего Цицварић, па макар и пред зору на овоме весељу нађ 
 севдалије.“</p> <p>„А кад оно несрећни Бего Цицварић запева:</p> <p>„Иконија, моје суво злато, 
 а свирао им је млади и духовити свирач Бего Цицварић, онај Цицварић, што је својим песмама ове 
бирташицу, а неки су говорили, да су по Бегу нарочита кола послата.{S} Али кад он уђе у дворишт 
лих људи, већ да се њим притиче у помоћ бедним и невољним...“</p> <milestone unit="*" /> <p>„Су 
а одједном нешто застаде, да ли што ово бедно живинче није имало снаге да је даље окреће, или с 
> <p>Морам признати, да ме је нешто ово бедно живинче гануло.{S} Оно у мени изазва неко чуднова 
е толико милоште, толико милосрђа према бедном и невољном; толико саучешћа и болећивости према  
..."</p> <p>Боже, од кад је света, људи беже од смрти; <pb n="32" /> али их она нађе, па ма поб 
а с њим бежи из ове несретне куће, нека бежи куд било!..."</p> <p>Боже, од кад је света, људи б 
собу уђе, а дете скочи и појми да некуд бежи, али га Анђелија узе у наручје, па му оде говорити 
 Где је дете, мој Угљеша?{S} Нека с њим бежи из ове несретне куће, нека бежи куд било!..."</p>  
разорило.“</p> <p>„Е, онда, Иконија, да бежимо.{S} Све је готово.{S} До зоре смо у Срему...{S}  
 шта ћу ја сад на овоме свету без тебе, без своје мајке, без браће своје?!{S} Бабо, прогледај,  
а твоју душу грех, ако детету што буде, без материне неге и гледања!..."</p> <milestone unit="* 
твоју душу грех, ако детету нешто буде, без материне неге и гледања..."</p> <p>„Али ће то, снах 
 овоме свету без тебе, без своје мајке, без браће своје?!{S} Бабо, прогледај, устани; погледај  
амо свију материјалних права и користи, без којих ни наш живот апсолутно нема никакве вредности 
људи: како је ко прилазио он је седао — без нуткања и наговарања.{S} Тој части и томе весељу ни 
ече, све они што траже готовине онако — без мотике.</p> <p>„А, знам, верујем, имаћеш ти богме т 
куд одлази и од некуд долази — као мува без главе.{S} Почео је и да се суши.{S} Не може човек д 
јако чедо, ону златну јабуку, остави га без мајчине неге и миловања, па оде куд је њена женска  
 човечанства било занимљивога, поучнога без ових светских великана?{S} Ништа; а од тих великана 
им.{S} Истина је и то, да ја радим и да без хасне нећу да радим, и само гледам да се не замерим 
ви мал, толико богаство, па му дом оста без мушке главе!...{S} Нека још и он склопи очи, па онд 
личности, као робље заробљено, као лица без свакога права на овоме свету, па су ту неправду уне 
в поток усирене крви...“</p> <p>Умро је без свеће.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тај дан, пред  
{S} Ми потрчимо по свећу, али он — умре без свеће...{S} Сад Бог их убио, шта ће им то, кад су о 
остаде и мекши и поверљивији.{S} Они се без пола муке погодише:</p> <p>„Да Ћук да Ћати, као гла 
вицу избацити на сокак као какво сироче без игде икога свога?!“</p> <p>Иконија је немо слушала  
мо што није ту; а ми бисмо, најпосле, и без ње могли почети,“ одговориће Рајко Перић.</p> <p>„П 
не треба ништа Сима Ћата.{S} Ја ћу то и без њега свршити...{S} А ти, Јешо, чујеш, језик за зубе 
нску децу, коју смо на овај свет довели без њиховог питања, лишавамо свију материјалних права и 
, да су сместа окретали леђа и одлазили без обзира.</p> <p>Истина, Анђелија је била и лепа и пр 
аша.{S} За њ се знало, да нигда није ни без готових новаца: чим роди жир, он сместа одвоји по д 
„Ништа ја по овој маси нећу предузимати без твога одобрења, господине."</p> <p>„Не велим ја то, 
у спремила, која никако није могла бити без младих пилића, пржених на младом кајмаку, које је з 
роси девојку — а?...{S} Не може то бити без његова поочима!...{S} Радојло!!...“</p> <p>То је би 
 би нам наш живот био жалостан и мрачан без наше лепше половине.{S} И сад, помислите, ту велику 
ачка публика.{S} Ту би се у вече, онако без икаква претходна договарања, искупила по каква весе 
уд долази, онда знајте, да ту није било без добра и богата лова..{S} Ту неки дан Ћук је у два м 
у, не због пустог блага, него што једно без другога просто не могу да живе.{S} И мени је сад, к 
!{S} Бабо, шта ћу ја сад на овоме свету без тебе, без своје мајке, без браће своје?!{S} Бабо, п 
 ће оцу, ако има онога света, а има га, безбели, бити мило и драго, што се његово име и његов д 
ма.</p> <p>„Доста о томе, моја голубице бела!...{S} Немој ме подсећати на оне по нас обоје мутн 
ких рана,</l> <l>„Куд то пр'ну голубице бела?...</l> <l>„Срце си ми у незнан однела!“</l> <p>Ка 
 али их она нађе, па ма побегли на крај бела света.{S} Отуд оно народно:</p> <p>„Од смрти се по 
 Митровице и Руме за Земун, а одатле за Београд и Ћата и Максим Ћук.{S} Ту су држали малу конфе 
 КОМАРЧИЋ</p> <gap unit="graphic" /> <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампарија Светозара Николића Обилићев В 
е шабачке новости, као и оно, што се из Београда чуло.{S} Ту је метана на решето и „кривда" и „ 
о свет...{S} Ту ће имати посла и они из Београда, и зар ја да изигравам мамлаза?{S} И зар адвок 
 деликатнога правног питања, како су се београдски <pb n="106" /> адвокати изразили, нашли су,  
 Ту су држали малу конференцију с неким београдским адвокатима.</p> <p>И после дужег проучавања 
> <milestone unit="*" /> <p>Кад су се с београдским адвокатима растали, онда ће Сима Ћата упита 
еђу...“</p> <p>Па ипак је ово објашњење београдских адвоката још више збунило и Симу Ћату и Мак 
, човек веома мудар и велики чиновник у Београду, па је ту службу оставио и дошао кући да се ба 
 година како се ломим и бијем као ала с берићетом с људском себичношћу, халапљивошћу за пустим  
ке нису с толико муке, с толико бриге и бесанице неговале, над њима, над животом њиховим, <pb n 
е и од једнога и од другога.{S} И у тој бесаници, он, онако сам за себе, повика:</p> <p>„Издадо 
мо дела великих људи, кад слушамо мудре беседе и поуке њихове; — ми се осећамо поносни кад се н 
S} Таква је природа и код људи и код — „бесловесних“ животиња.</p> </div> <pb n="131" /> <div t 
ој жељи Максима Ћука, упрегнута она два бесна змијоглава кулаша, па су обишли целокупно <pb n=" 
а!...{S} А кад је била на врхунцу свога беснила, она је онда покосила и млађани живот унука нес 
са сицевима и федерима, упрегнутим било бесним и немирним вранцима, или змијоглавим и поносним  
породици: они је мећу у ред, тако рећи, бесправне — ванбрачне деце!...“</p> <p>„Знам, знам коле 
искони нашу лепшу половину сматрало као бесправне личности, као робље заробљено, као лица без с 
имом Ћатом на нова масална кола, у која беху, по нарочитој жељи Максима Ћука, упрегнута она два 
 кочије на федер и са сицевима — у која беху упрегнута два, као трава, зеленка, оба поносног др 
ију са стране.{S} И кући браће Поповића беху свратиле неколике кочије, а тако исто и неколико г 
јачку и понос момачки.{S} Старице, које беху дошле са својим ћерима и унукама, плакале су од ра 
и улазили у Богатић, последњи се још не беху из Совљака кренули.</p> <p>„Хе, ласно је Угљеши ов 
ло, а особито, што су све жене, које се беху искупиле, тврдиле, да доктори ништа не знају, и да 
о пет свештеника и један ђакон; у цркви беху упаљена сва кандила и оба полелеја; а до њихове ве 
вика адвокат Радић, а његови се погледи беху зауставили на Иконији Рајковој и на Анђелији Радој 
па се стадоше грлити и љубити, а очи им беху пуне суза.</p> <p>Обрад Кустура беше стао па се ди 
да му похвата све нијансе његове.{S} То беху одблесци туге и радости, веселих и тужних дана, сл 
ов из авлије и стаде пред механу.{S} То беху одиста богата господска кола, не зна се: или је бо 
ј нашој приповедци.</p> <p>У ту се собу беху искупили:{S} Иконија и њен Рајко, Анђелија и њен Р 
од Бог!“ повика Обрад Кустура, а очи му беху пуне суза.</p> <milestone unit="*" /> <pb n="23" / 
постаћу милијунар, богатији и од самога бечког ћесара.{S} Ту ми бар не треба ништа Сима Ћата.{S 
општења.{S} Ово: ради хитног саопштења, беше двапут црвеним плајвазом подвучено.</p> <p>„Шта ли 
вар зрела, Радојло, син Бранка клисаре, беше отишао на Рачу, да се ту нађе, док се свиње Матоша 
 је дочекао да ожени најмлађега сина, а беше му нашао и младицу, да јој на далеко равне било ни 
оје је за Ћату била права посластица, а беше им изнела и оно старо фрушкогорско вино, познати и 
раве...{S} Месец се спремаше да зађе, а беше га заклонио дугачак и у пола провидан облачни поја 
p>Анђелија се осмехну.{S} Њој то као да беше мило; али ће опет додати:</p> <p>„Тражила сам да в 
ити а шта не треба.{S} Кукавна Анђелија беше као изван себе.{S} Летела је час у собу мртвоме оц 
говори Марта Јездина.</p> <p>И Анђелија беше већ клонула.{S} Наслонила се на јастук па и заспал 
којног Угљеше Пивљака."</p> <p>Анђелија беше зинула од чуда.{S} Она је само бленула у свога дра 
чаја задржа у вароши.{S} Његова Иконија беше већ постала нестрпљива.{S} Излазила је двапут три  
им беху пуне суза.</p> <p>Обрад Кустура беше стао па се диви овој одиста реткој доброти душе је 
очима свијало.{S} Преко капетанова лица беше плинула нека особита радост и душевна доброта.{S}  
у његовој соби.</p> <p>У целој кући све беше изгубило главу.{S} Нико није умео казати, шта треб 
диле по једној мрачној пустињи, куда је беше бацила њена немилостива судбина, а у којој јој беш 
из собе.{S} Анђелија то ни опазила није Беше пала поред детета и — заспала.</p> <milestone unit 
10"> <head>X</head> <p>Сима Ћата сав се беше заложио, да од своје пупиле добије пристанак, да п 
г Обрада <pb n="21" /> Кустуру, који се беше загледао у нешто, што му се у тај мах пред очима с 
и у пола провидан облачни појас, што се беше повукао целим западним хоризонтом, те на земљу бац 
е осећао и сав онај остали свет, што се беше искупио у и око дворишта пок. Угљеше.</p> <p>Па и  
иста чуда од сватова.</p> <p>Али што се беше искупило момака и девојака, жена и деце, око младе 
..</p> <milestone unit="*" /> <p>Већ се беше у велике навукао мрак, кад пред совљачку механу ст 
!“</p> <milestone unit="*" /> <p>Већ се беше у велике ухватио мрак.{S} На небо се навукли црни  
 веома мршаво дуговрато, а високо кљусе беше упрегнуто.{S} Она му се ребра видела као да су од  
га и зову Поповићи, а у доба наше приче беше тек постао-кућни старешина г. Марко Поповић, најмл 
 с масалним, сео у свој „интов,“ у који беше упрегао две своје ластавице, она два зеленка — сво 
њена немилостива судбина, а у којој јој беше једина водиља милостива рука њене добре заовице Ан 
ти своју заову Анђелију.{S} Њеним лицем беше <pb n="127" /> плинула нека дубока туга, а испред  
сим Ћук и Сима Ћата вечерали, а Пела им беше, истина на брзу руку, али опет лепу господску вече 
онда се наднесе над малог Угљешу.{S} Он беше у <pb n="36" /> дубоком сну.{S} Не може бити, да у 
о није.{S} То је био Максим Ћук.{S} У њ беше ушла ала за богатством.{S} И што се више богатио,  
оца јој Угљеше.</p> <p>На то веће Рајко беше позвао два три своја познаника и пријатеља, људе о 
другу стрв!..“</p> <p>На ове речи Рајко беше просто занемео.{S} Он своју Иконију притиште на гр 
а цркве Глоговачке.</p> <p>Па и Радојло беше кршан момак, мушкога стаса и поноса, а срца и душе 
 и у господском варошком руху.{S} Једно беше Рајко Перић, а друго његов побратим Пера Крунин... 
говачке, а за свога сина Радојла.{S} То беше њен тридесет четврти просилац, али просилац за ког 
је вину било више од осам година.{S} То беше једна осмакиња.{S} Њу је у један ћошак од подрума, 
ог, а тако паметног, девојчета, као што беше Анђелија, мезимица његова пријатеља Угљеше, а заов 
ше они са салаша браће Поповића.{S} Ноћ беше тиха и нема.{S} Ни с које стране није се <pb n="12 
плачу и јецању.{S} Она своју лепу главу беше наслонила на његове груди, а њене су мисли блудиле 
 касао један коњаник.{S} По лицу његову беше плинула неописана радост; а његова уста једном про 
вљаку паде од језовите косе смрти, коју беше несретна колера 1866 по свој Србији размахнула и т 
ву госпођу — „госпођа Јеца.“ У ову кућу беше свратио у госте и газда Угљеша Пивљак, марвени трг 
 као жива жеравица.{S} На њеном се лицу беше извајала сва доброта срца и душе једнога правог ан 
="45" /> Јеротије Недић, који у тај мах беше пошао својој воденици на Дрину...</p> <p>Али кад п 
својим великим и паметним очима, што их беше ружно замутила ова велика жалост њена.{S} Погледа  
 <p>Оних и оноликих сватова, као што их беше покупио газда Угљеша Пивљак, кад је женио свога си 
ић ђенерални заступник Анђелијн.</p> <p>Беше настао један свечан тренутак.{S} И онда узе рен ад 
авете, да да по 25 дуката, и, најпосле, би уговорено и то, да се масени рачуни приме и одобре о 
 а гурну лактом Фему Митровчанку, а ова би очима жмирнула, па би опет рекла:</p> <p>„Од ове при 
ра снајка Иконија.{S} Чинило јој се, да би дете сместа оздравило.{S} Она једном сави руке око в 
ића и све је чинила што је ко казао, да би и то добро било, а особито, што су све жене, које се 
шћу, да је њен свекар сместа увидео, да би му узаман било, да је од тога одвраћа.</p> <p>Он мал 
он обично долазио.{S} Њој се чинило, да би га и у мраку познала, — познала би га и по ходу и по 
title>Типик</title> је знао напамет, да би му у томе позавидео <pb n="26" /> и какав богослов.{ 
 су, да је масални мало тврдоглав, и да би добро било да се на његово место постави мало згодни 
у.{S} Пандур окрете онај позив — као да би видео, ко је Кустуру звао, па ће онда рећи:</p> <p>„ 
 чиста ћара.{S} Он је једном рекао: „Да би добио два дуката, слободно баци један.{S} Ту немој т 
 он на то главе окретао није.{S} И онда би неки рекли:</p> <p>„Море, Ћати не може нико ништа.{S 
нижења већ због материјалне штете, која би га постигла, кад би се у каквој кривици ухватио.{S}  
, да би га и у мраку познала, — познала би га и по ходу и по његову <pb n="116" /> поносну држа 
е вратила у кућу и отишла у собу, стала би код прозора и ту ослушкивала кад ће се чути његови к 
пут-три улазила у гостинску собу, стала би пред икону свете Богородице, па јој се молила да <pb 
да јој речем да у воду скочи, послушала би, а то ли да пође за сина Угљеше Пивљака....{S} Кад в 
ница младих шабачких трговаца, затурила би ајнак и весеље, које би често до сванућа трајало.{S} 
вим, за свагда је умукла...</p> <p>Њена би је мајка тешила:</p> <p>„Немој тако, дико материна,  
итровчанку, а ова би очима жмирнула, па би опет рекла:</p> <p>„Од ове прилике нити је било боље 
ња ове Угљешине масе.{S} Мало, мало, па би заповедио млађим, да спреме нова масална кола, да се 
шло галопом, весели отац, мало мало, па би повикао:</p> <p>Брже!...{S} Шта их штедиш, покрепали 
, гласом, којим је хтео рећи: „ето, шта би од онога пустога богатства несрећног Максима Ћука!.. 
 Његуши и други велики људи...{S} И шта би управо у животу читавога човечанства било занимљивог 
а; а домаћин ће га упитати:</p> <p>„Шта би?{S} Зар није могла доћи?“</p> <p>„Није.{S} Па њу там 
еменитог, онога милосрдног света, какав би требао да буде, па да се и на овоме свету заснује пр 
ријалне штете, која би га постигла, кад би се у каквој кривици ухватио.{S} И он то одиста не би 
н, бледила.{S} А оно Божје анђелче, кад би год свога ђеда опазило да од куд долази, оно би му п 
зближе познавали...</p> <p>Па ипак, кад би му се где указала прилика, да се што позамашно ућари 
, да се многи после узимао у памет, кад би нешто неупутно хтео да уради, па било то у корист св 
у и самог Ћату понели збуњивати.{S} Кад би год куда пошао, а особито на оним лепим и скупоценим 
 Ћату и Максима Ћука.</p> <p>„Е, па кад би то и лаици могли разумети, онда на што бисмо ми били 
 Ћук много једио, и то би било увек кад би стао казивати, да су се оба његова лепа зеленка код  
анка.</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад би пред саму зору, дете се као мало смири.{S} И онда ће 
ку унесреће...{S} Збиља, колико њој сад би година?“ упитаће одједном масални.</p> <p>„До њеног  
 његово би се срце раскравило, и његове би се ране замладиле, гледајући, како сам Бог спаја срц 
 бојао, да га ко не чује:</p> <p>„И све би то друкчије било, да је она рђа, онај масални био на 
 сатанског заједања.{S} Он би за њ, где би стао, по нешто ружно рекао.{S} Једном је приликом и  
о,- одричете, јер нема тога блага, које би било у стању, да вас покрене, да једно друго увреди, 
оваца, затурила би ајнак и весеље, које би често до сванућа трајало.{S} Ту је Бего Цицварић и р 
<pb n="116" /> поносну држању.{S} После би се вратила у кућу и отишла у собу, стала би код проз 
 свратио у Богатић до капетана, а после би одсинуо и до Шапца, да се јави масалном, те да му ка 
„Ама, шта они раде тамо у соби?{S} Боље би било да мало изиђу у овај народ.{S} Овај се свет иск 
тих сунаца у пучини живота људскога, не би било ни једнога, да их њихове мајке нису с толико му 
p> <p>И Марта Јездина уста и оде.{S} Не би је позадуго; а кад се врати, била је бледа као смрт. 
Да је она марила за ово дете, она га не би могла ни оставити,“ рече ђед детињи с неком очевидно 
обе наследнице женске главе.{S} И да не би било какве пометње, ми смо ово имање поделили овако: 
да ћеш тако туговати, па твоја мајка не би дала, да јој њена перуника с дана у дан вене, као по 
> <head>XI</head> <p>Наша приповетка не би била потпуна, кад не бисмо испричали ово што иде:</p 
петан у Мачви?!.. „ћук“ Максима Ћука не би се чуо ни на деветом брду, а то ли у питомој и богат 
ј кривици ухватио.{S} И он то одиста не би могао издржати: „или би се убио или би пореметио пам 
 мајке, и они му је дадоше: та ко се не би опријатељио с тако чувеним домом, као што је дом газ 
но ућари, он би се ту сав заложио, и не би се много обзирао шта ће свет рећи о начину како је о 
се чути његови кораци; али њега дуго не би.</p> <p>И њу поче да хвата неки страх, нека неразгов 
ја да јој њену очевину отимам?{S} То не би било ни <pb n="99" /> право ни Богу драго,“ учиниће  
 те ти ниси старалац лепој Анђелији, те би се с тобом и брже и лакше споразумео, како за мога с 
н богати мираз, несита хало!...{S} Теби би било мало, да се дочепаш <pb n="62" /> „Крезовог бла 
, главни старалац Угљешине масе.“ Други би опет додали:</p> <p>„До сад је Максим Ћук давио Поце 
им просцима, па чак и према онима, који би, колико толико, заслуживали њену пажњу.{S} Шта више, 
ма и данас још живих људи у Мачви, који би вам умели причати, како се у оно доба сва Мачва ишчу 
ка.{S} И томе се цео свет чудио; а неки би само рекли:</p> <pb n="83" /> <p>„То су само могли с 
дили.{S} Ви је можете и не примити, али би се огрешили и о људску и Божју правду; а ако је прим 
оде куд је њена женска жуд вуче“ додали би четврти.</p> <milestone unit="*" /> <p>Једном се у с 
S} Они и мени сваки дан досађују: хтели би да непрестано по масама риштају, да виде, колико кој 
> <p>Људи се стадоше згледати.{S} Хтели би да погоде, на коју је Ћук око бацио, док ће на то Са 
 би могао издржати: „или би се убио или би пореметио памећу,“ говорили су они, који су га избли 
он то одиста не би могао издржати: „или би се убио или би пореметио памећу,“ говорили су они, к 
спратити; а то једно мушко дете“, рекли би људи, кад се о томе повела реч.</p> <p>Ту се читаву  
— дешњак?...“ И ја и сад не знам шта ми би, те повиках: „Ждрале!“</p> <p>И оно се кљусе чисто т 
и дуго по свој Мачви говорило.{S} Једни би рекли:</p> <p>„Ко је још чуо да је преча снаха него  
о каква Божја сила у дим претвори, и ти би онда, слатка моја тета-Фемо, видела, како би ови мој 
екога старог јарана свог.“</p> <p>Трећи би додали:</p> <p>„Остави онако богат и чувен дом, оста 
> <p>Не, Рајко, то бити не може.{S} Мој би се отац убио, а мајка од туге пресвисла, да ја то уч 
о тешко бреме туге и жалости, под којим би пали и најјачи људи?!...{S} Анђелија, кћи Угљеше Пив 
 прилика, да се што позамашно ућари, он би се ту сав заложио, и не би се много обзирао шта ће с 
о што је у два маха слазио у подрум, он би га, сумње нема, отворио још онда онога вечера, кад ј 
и учитељ: што би год данас прочитао, он би то њој све дословце испричао, а често би јој читао и 
оси горчине и сатанског заједања.{S} Он би за њ, где би стао, по нешто ружно рекао.{S} Једном ј 
итровицу, и сместа их теслимљује.{S} Он би у прилици рекао: „трговину што једе продаји, продаји 
 да обиђе огромно имање Угљешино.{S} Он би сваком приликом свратио у Богатић до капетана, а пос 
о му!..{S} Нису паре за будалу!{S} И он би сад хтео да ја то све надокнадим.{S} Нека благодари  
 му пружило ручице, да га узме.{S} И он би га узео и ваздан му којешта тепао.{S} И ово је био ж 
у лупа претресајући туђе рачуне,“ рекао би у прилици...{S} Не, озбиља, чудна је зверка био <pb  
, па је том приликом рекао:</p> <p>„Ово би заиста било грехота распродати.“ Он је те године и с 
 је ово доживео весели Угљеша, и његово би се срце раскравило, и његове би се ране замладиле, г 
је, и засипаше сувим златом свакога, ко би им био на руци, да се дочепају богатог мираза њеног, 
.{S} Ја сам чисто радознао да видим: ко би ту био пречи наследник имања покојног <pb n="98" />  
 То је он, мој пријатељ Угљеша.{S} А ко би други данас и могао за ме положити толике паре?...{S 
 упитаће ме Смајо Циганин.</p> <p>„А ко би то могао знати, Смајо, “ одговорим му.</p> <pb n="14 
е у забрану свога бившег газде.{S} И ко би други могао имати ову сорту грмића до један Марко По 
њицу?“ повика Радојица Лелековић... „Ко би још за оно шкембе дао своје дете?!...{S} Ту опет мор 
да, слатка моја тета-Фемо, видела, како би ови моји просци прсли — куд који.“</p> <pb n="58" /> 
авађају, и да по народу снују зло, како би њихове црне душе ликовале над туђом несрећом,“ рекла 
 нико живи није ни помишљао на то, како би нам наш живот био жалостан и мрачан без наше лепше п 
е, колико која маса има у готову и како би се то могло здипити.{S} А око твоје Анђелије биће ло 
орове него чисте и јасне.</p> <p>И тако би одлучено, да сам Кузман оде у Шабац и да у суду разм 
вога ђеда опазило да од куд долази, оно би му пружило ручице, да га узме.{S} И он би га узео и  
-Мића, а да тога није било, Бог зна оно би ту остало још коју годину недирнуто; али да је на њ  
 због тога весели Ћук много једио, и то би било увек кад би стао казивати, да су се оба његова  
и то њој све дословце испричао, а често би јој читао и какве лепе песме и приповетке.{S} Ово је 
од власти или кога другог: камџија, што би у „Зеленом Венцу“ фијукнула, многоме <pb n="93" /> с 
неку руку био као неки мали учитељ: што би год данас прочитао, он би то њој све дословце исприч 
онако расправио и пресудио.{S} По кашто би се ту долазило до врло живе правне препирке.{S} Једн 
воја мајка зовете анђелом небесним, зар би ти, цвете мој мирисни, имала срце, да је једнога дан 
е његове, врелим сузама заливала, — зар би ти, дане мој, сунце моје огрејано, могла ту анђелску 
 које си овом парницом добила?{S} И зар би ти могла допустити, да твоја заова Анђелија, коју и  
љала најотменија шабачка публика.{S} Ту би се у вече, онако без икаква претходна договарања, ис 
.{S} Шта више, они су јој из дана у дан бивали не само досаднији, већ и одвратнији.{S} Једном ј 
 крадена: одсекао их је у забрану свога бившег газде.{S} И ко би други могао имати ову сорту гр 
ео свет зна, да је она рођена кћер мога бившег свекра, покојног Угљеше Пивљака, и да је целокуп 
љак, па ми казаше, да је из Синошевића, бивши слуга Марка Поповића.{S} Дрва су, бити не може, к 
 тридесет и више година како се ломим и бијем као ала с берићетом с људском себичношћу, халапљи 
.{S} Не би је позадуго; а кад се врати, била је бледа као смрт.{S} Она се саже, те нешто шану П 
XII</head> <p>Гостионица „Зелени Венац“ била је од вајкада средиште, где се скупљала најотмениј 
една лепа господска кола.{S} То је онда била реткост и у самој богатој Мачви.{S} На механским с 
е пратња покојног Угљеше и његова унука била, какву ни пре ни после Мачва утувила није.{S} На о 
p> <p>И једнога тако лепог дана јесењег била је прошевина Анђелије кћери покојног Угљеше Пивљак 
у, с којом се Ћук служио, кад му је год била у изгледу каква већа добит.{S} Тако он је још исто 
 без обзира.</p> <p>Истина, Анђелија је била и лепа и примамљива, и духовита и поносна, веома д 
тину.{S} И он напише апелату.{S} Она је била кратка.{S} Да наведемо сам пасаж због кога је апел 
, од две до осам година!...{S} А кад је била на врхунцу свога беснила, она је онда покосила и м 
ма указа једна женска прилика.{S} То је била Пела механџика.{S} Опа приђе колима.{S} Не може би 
ал добивено је па 1500 дуката.{S} То је била најјача маса у свој шабачкој нахији.{S} И још се ј 
 Пивљака и Јела Обрада Кустуре. — То је била мати и кћи...{S} За колима су, у касу, у веома жив 
 виде, је ли то истина!?</p> <p>И то је била истина.{S} Један је пред самим вратницама покојног 
 на која се он наслања.“</p> <p>И то је била истина.</p> <milestone unit="*" /> <p>Па Ћата, ако 
који ти ништа дужан није.“</p> <p>То је била Иконијина мајка.</p> <p>У тај баш мах припуцаше пу 
 размимоиђосмо, а и девојка као да није била с раскида; али ето, <pb n="68" /> тако, ја велим н 
највише пекло и срце растрзало, то није била проста злоба и пакост, то је било нешто веће и од  
окатска пушионица.“ И она је, одиста, и била права пушионица.{S} Понекад се у њој толико напуни 
head>XI</head> <p>Наша приповетка не би била потпуна, кад не бисмо испричали ово што иде:</p> < 
одсећа, да је било времена, кад ти ниси била моја, — мути ову нашу данашњу срећу, — па сам се т 
 а онај само њисне: видело се, да је то била крупна шала...{S} Зато сам Максим Ћук викне:</p> < 
ених на младом кајмаку, које је за Ћату била права посластица, а беше им изнела и оно старо фру 
о <pb n="18" /> витом девојачком стасу, биле као једна расечена јабука!</p> <milestone unit="*" 
тању да ураде паре!...{S} Оне су једине биле кадре да кажу: преча је снаха него рођена кћи!...“ 
д је мало дошао к себи, прве су му речи биле:</p> <p>„Где је Иконија?...{S} Где је дете, мој Уг 
ску авлију уђе, а вратнице су већ широм биле отворене.{S} С прага механскога гледао их је један 
з какве воденице.{S} Сви који су у соби били упреше своје погледе на њега; а домаћин ће га упит 
ата чајковачка песма:</p> <l>„О ви моји били гроши,</l> <l>„Што вас строши по вароши;</l> <l>„А 
ци могли разумети, онда на што бисмо ми били адвокати?{S} Најпосле, ово је дело веома деликатне 
</p> <p>„Познала, како нисам.{S} Они су били оно, што наручише онај богат ручак, кад је оно газ 
јим побратимом Обрадом Чавком.{S} То су били просци лепе Анђелије, богате наследнице покојнога  
ком а један у мачванском руву.{S} То су били — Рајко Перић и Радојло заручник Анђелијн...</p> < 
да сам знао за ово, кад смо сад у Шапцу били, да видим шта је то тако хитно?!{S} Није ми толико 
двокат, „ако докажете — било сведоцима, било којим другим начином — да је пре Угљеше ђеда, мака 
, шта је све за масу урадио.{S} Истина, било му је <pb n="52" /> мало незгодно, што масални ниј 
екао је Кузман адвокат, „ако докажете — било сведоцима, било којим другим начином — да је пре У 
метана на решето и „кривда" и „правда.“ Било је прилика кад су у овој адвокатској пушионици вођ 
би управо у животу читавога човечанства било занимљивога, поучнога без ових светских великана?{ 
ни после, утувила није.{S} Самих кочија било је преко шесет, а о коњицима нико рачуна ни хватао 
кад би нешто неупутно хтео да уради, па било то у корист своју или некога другог.</p> <p>Само ј 
м приликом рекао:</p> <p>„Ово би заиста било грехота распродати.“ Он је те године и сам на свом 
говац и кроз Црну Бару.{S} И што је год било момака и девојака у сва три ова села, све се то, з 
ежи из ове несретне куће, нека бежи куд било!..."</p> <p>Боже, од кад је света, људи беже од см 
о то ишло од пола муке.{S} Милина га је било слушати кад чита апостол и кад својим звонким и си 
главу па поче да куња.{S} Жалосно га је било посматрати.{S} Доња му <pb n="143" /> вилица окемб 
го којешта друго, што ме подсећа, да је било времена, кад ти ниси била моја, — мути ову нашу да 
маха чуо се жесток њисак.{S} Мора да је било неког неспоразума између домаћинских и гостионички 
ађи тутор — неки Ранкић Томин. света је било пуно, па се рано разиђе; а ова двојица обично оста 
т рекла:</p> <p>„Од ове прилике нити је било боље, нити ће је бити...{S} Немој, душице моја, да 
 близу стотину грла волова.{S} И ово је било све у прошцу — као од сира срезану, а поплетену са 
“</p> <p>„Сведочите оно и онако како је било и нашта се можете заклети и су чим ћете, кад вам с 
 није била проста злоба и пакост, то је било нешто веће и од једнога и од другога.{S} И у тој б 
љешину права радост осмехнула.{S} То је било онда, кад му је снаха родила унука, мушко чедо, ђе 
а оне по нас обоје мутне дане.{S} То је било и прошло.{S} Семе, које је онда бачено на земљиште 
Милошићем!"</p> <pb n="138" /> <p>То је било ћемане и песма Беге Цицварића.{S} Чије је то било  
 опазило да из собе не излази, а већ је било у велике свануло, онда Марта Јездина прва оде у со 
онај мој весели свекар!{S} На шта му је било толико земаљско благо, кад њим није био кадар ни ј 
д га се сетио чича-Мића, а да тога није било, Бог зна оно би ту остало још коју годину недирнут 
их још даљих крајева, и у оба села није било куће, која није имала гостију са стране.{S} И кући 
ло и старо и младо.{S} Поскочицама није било краја, па ни оним — „мрсним.“ И док је ово весеље  
 ето, <pb n="68" /> тако, ја велим није било суђено; а најпосле, ко зна — шта још од тога може  
варања.{S} Тој части и томе весељу није било краја.{S} Три су трпезе постављане и дизате.{S} Ту 
д некуд долази, онда знајте, да ту није било без добра и богата лова..{S} Ту неки дан Ћук је у  
о не чује:</p> <p>„И све би то друкчије било, да је она рђа, онај масални био на своме месту.{S 
нашао и младицу, да јој на далеко равне било није.{S} Видео је код накучанске цркве, па је смес 
азда Угљеша Пивљак; али у књизи судбине било је са свим дукчије записано...</p> </div> <pb n="3 
 и неприкладна реч.{S} Њихово је вољење било право, чисто анђелско вољење, али у које је опет н 
руком.{S} То им је био знак, да је дете било и прошло.</p> <pb n="43" /> <p>Једна ће тек рећи:< 
 одричете, јер нема тога блага, које би било у стању, да вас покрене, да једно друго увреди, да 
а, шта они раде тамо у соби?{S} Боље би било да мало изиђу у овај народ.{S} Овај се свет искупи 
 сунаца у пучини живота људскога, не би било ни једнога, да их њихове мајке нису с толико муке, 
 наследнице женске главе.{S} И да не би било какве пометње, ми смо ово имање поделили овако:</p 
да јој њену очевину отимам?{S} То не би било ни <pb n="99" /> право ни Богу драго,“ учиниће Ико 
огати мираз, несита хало!...{S} Теби би било мало, да се дочепаш <pb n="62" /> „Крезовог блага! 
ог тога весели Ћук много једио, и то би било увек кад би стао казивати, да су се оба његова леп 
у Ћука завојица нема.{S} У њега је увек било — што на уму, то и на друму...{S} Ја имам сина на  
лима са сицевима и федерима, упрегнутим било бесним и немирним вранцима, или змијоглавим и поно 
 дани.</p> <p>Тако је и с газда-Угљешом било...{S} Жалио је и жалио свога јединца.{S} Читаву го 
н свекар сместа увидео, да би му узаман било, да је од тога одвраћа.</p> <p>Он мало поћута.{S}  
бране више Чокешине.{S} И једно и друго било је самим палисадом ограђено, и у врло добром стању 
е масални мало тврдоглав, и да би добро било да се на његово место постави мало згоднији човек; 
инила што је ко казао, да би и то добро било, а особито, што су све жене, које се беху искупиле 
е и песма Беге Цицварића.{S} Чије је то било масло, да се и Бего Цицварић, па макар и пред зору 
иношевић.{S} Купићу тај забран — по што било — даћу што ми поиште.{S} И онога дана, кад се тапи 
дан био газда Угљеша Пивљак.{S} Није му било равна ни по богатству, ни по виђености у свој бога 
тану и једно с другим ћеретају — о чему било.{S} Најпре су се волели као брат и сестра, а после 
ивању самога чича-Мићана, овоме је вину било више од осам година.{S} То беше једна осмакиња.{S} 
и Радојло и рукова се с Рајком.</p> <p>„Било је нечега што нам је и сметало да се један другом  
е Сима Ћата, старалац поверене му масе, био срећне руке при избору Анђелијнога младожење међу т 
ди, склонио још стари Угљеша Пивљак.{S} Био га је наменио, да га отвори, кад стане да жени свог 
огривом кулашу, то је онај, што је онда био онако сетан и невесео, док су његови другови дивно  
илици...{S} Не, озбиља, чудна је зверка био <pb n="94" /> овај Максим Ћук.{S} Он је имао и свој 
цио нешто језика, као да је, Бог с нама био, прегрижен...{S} Ово кљусе мора да је негда имало з 
чно трн у оку, као да му се, Бог с нама био, предсказивало, <pb n="125" /> да ће му Радојло Кли 
nit="*" /> <p>Кад сам пре неког времена био у Обреновцу, ја посетим мога негдашњег кардаша Лазу 
у, а час своме јадном братанцу, који је био на умору.{S} Она није ишла, она је посртала.{S} Она 
; а Фема Митровчанка руком.{S} То им је био знак, да је дете било и прошло.</p> <pb n="43" /> < 
рећи:</p> <p>„Какав ждрал?!...{S} Он је био и прошао.{S} Ја сам само његова сенка.{S}" И онда о 
 и ваздан му којешта тепао.{S} И ово је био животворни мелем натиштеним ранама овога жалошћу ве 
пи, и у кућу уђоше два човека: једно је био адвокат Радић ђенерални заступник Иконије Рајка Пер 
еше Пивљака разлегати запевка.{S} То је био глас Анђелије кћери Угљешине.</p> <p>„Смирило се! к 
и ни од тога бича презао није.{S} То је био Максим Ћук.{S} У њ беше ушла ала за богатством.{S}  
кога гледао их је један човек.{S} То је био главом Сима Ћата, главни старалац масе покојног Угљ 
а људска прилика уђе у авлију.{S} То је био сам Рајко.{S} Они једно другом падоше у загрљај.</p 
?“ упита из кола један глас.{S} И то је био глас Максима Ћука.</p> <p>„Само је ту Сима Ћата и о 
очима!...{S} Радојло!!...“</p> <p>То је био Матош Пораба, један од Чаја, свињарских трговаца од 
 хоћу да је виђен и признат, као што је био и за живота његова.“</p> <p>Па и о наследници Анђел 
а зечка, и за непуно пола сахата већ је био у Совљаку.{S} Кола и коња остави да их млађи брат и 
"52" /> мало незгодно, што масални није био онако „згодан“ човек, да му све одобри, што је он х 
ило толико земаљско благо, кад њим није био кадар ни једно једино добро да учини — него га је о 
ша бирао себи момке да му мал чувају, и био с њима задовољан, а Ћата их сад не бегенише!...{S}  
 Мачви звали: „трули газда.“ Па он је и био одиста трули газда.</p> <p>Кад је умро, његово огро 
подска кола, не зна се: или је богатији био интов, или она два зеленка, као две виле — нека пле 
кчије било, да је она рђа, онај масални био на своме месту.{S} С њим се просто <pb n="140" /> н 
его своме Рајку.</p> <p>„Јест, то си ти био, који си мога оца откупио од Максима Ћука, а цео је 
/p> <p>„И то оде за онога, који је Ћати био вечно трн у оку, као да му се, Бог с нама био, пред 
 кривовратог сина његова.{S} Па луд сам био што сам му их и дао!{S} Дати су ми у четири ока: ко 
засипаше сувим златом свакога, ко би им био на руци, да се дочепају богатог мираза њеног, и пос 
ом Ћуком упознао, док је још са службом био у Владимирцима, у питомој Посаво-Тамнави шабачкој.< 
1"> <head>I</head> <p>Један је по један био газда Угљеша Пивљак.{S} Није му било равна ни по бо 
 је извукао жестоку фуру: кад је изишао био је у лицу црвен — као обарен рак. <pb n="96" /> Он  
овекова.{S} С тога наш живот, ма колико био горак, ипак има неке дражи.{S} И ми га за то увек т 
дан другог боље познамо...{S} Ти си оно био што си ми писао и молио ме да завадимо два добра ср 
толико време, да не кажеш, да си ти оно био, ти, анђеле мој, животе мој!" повика Иконија и стад 
е- у наручја.{S} А, дирљив је то призор био!...{S} Слабо је наше перо да му похвата све нијансе 
га детињства почео уз оца, који је опет био добар сремски певчик, да иде у цркву и научио се цр 
и помишљао на то, како би нам наш живот био жалостан и мрачан без наше лепше половине.{S} И сад 
ерима и сицевима.{S} Напред,је у интову био, са својим сином Срејом, Максим Ћук, а остраг на ма 
S} Он је Угљешиној Анђелији у неку руку био као неки мали учитељ: што би год данас прочитао, он 
а сам чисто радознао да видим: ко би ту био пречи наследник имања покојног <pb n="98" /> Угљеше 
> <p>Само је један једини човек у Шапцу био, који ни од тога бича презао није.{S} То је био Мак 
ну.{S} Ода се смешила, али је тај осмех био тужан.{S} У лицу бледа, а погледа заморена Она му п 
н од најозбиљнијих просилаца Анђелијних био је Максим Ћук, трговац из Шапца, за кога се у велик 
постане пунолетна, нека сама себи срећу бира, а ја и ти да не будемо одговорни, ако уместо на с 
p> <p>„Е, има право; зар покојни Угљеша бирао себи момке да му мал чувају, и био с њима задовољ 
е, којима се служио да се обогати, није бирао.{S} Само се брижљиво клонио судскога катанца, и т 
ју, да је дете умрло пре свога ђеда.{S} Бираћемо их као гњиле крушке, — је ли тако Ћато?“ повик 
 овоме свету,“ учини <pb n="75" /> Пела бирташица, а преко уста јој прну пека неразговетна сумњ 
ећ понеле да се немо погледају.{S} Пела бирташица само што махну главом; а Фема Митровчанка рук 
>„Јеси ли их познала, кумо?“ упита Пела бирташица у совљачкој механи своју куму Фему Митровчанк 
 богату вечеру.{S} Њој су помагале Пела бирташица и Марта Јездина; а горе код великог дрвљаника 
те се као мало смири.{S} И онда ће Пела бирташица приметити.</p> <p>„А где је газда Угљеша.{S}  
овори Фема Митровчанка; а на то ће Пела бирташица додати:</p> <p>„А онај на оном златногривом к 
о женско срце одавно вуне!“ — рече Пела бирташица.</p> <p>„Па ’коће, кумо, права је срећа оно,  
 кавеза и оде за другога,“ — учини Пела бирташица.</p> <p>„И то оде за онога, који је Ћати био  
2" /> сиромах Угљеша па умору, ми, ја и бирташица Пела одемо у његову собу, а он издише.{S} Ми  
 мало одморио коње, изазва ме на страну бирташица Пела, па ми шапатом рене:</p> <p>„Кажи ти, жи 
аћи ману,“ шануће Фема Митровчанка Пели бирташици.</p> <p>У том се једна кола зауставише пред к 
мрт.{S} Она се саже, те нешто шану Пели бирташици.{S} То је смотрила и Фема Митровчанка.{S} Оне 
не — Фему Митровчанку, па Пелу совљачку бирташицу, па своју куму Марту Јездину — да јој говоре. 
је Марта Јездина, и кресну оком на Пелу бирташицу.</p> <p>„Шта капетаница и началниковица?!{S}  
на то, да се онда много сумњало на Пелу бирташицу, а неки су говорили, да су по Бегу нарочита к 
а приповетка не би била потпуна, кад не бисмо испричали ово што иде:</p> <p>У окружном суду шаб 
 Иконије.{S} Она само што није ту; а ми бисмо, најпосле, и без ње могли почети,“ одговориће Рај 
 то и лаици могли разумети, онда на што бисмо ми били адвокати?{S} Најпосле, ово је дело веома  
же наш народ: „Сила Бога не моли;“ а ви бисте хтели, да ја и људе молим.{S} Не ја, Бога ми!“</p 
у народу важио као нека ретка појава од бистрине, управо као неки — сељак философ.{S} С тога га 
арин син и јесте отресито момче.{S} Оне бистрине и оне памети ваља на далеко <pb n="73" /> траж 
 Ћук!{S} Његовој памети <pb n="71" /> и бистрини, па оној отворености да се човек диви.{S} У ње 
 спреми и мало мезета; „то ће ми, рече, бити и вечера, јер морам отићи мало и до Раче...{S} Ова 
ако има онога света, а има га, безбели, бити мило и драго, што се његово име и његов дом неће п 
и гледања..."</p> <p>„Али ће то, снахо, бити и на твоју душу: каква си ти мати и какво је то тв 
бивши слуга Марка Поповића.{S} Дрва су, бити не може, крадена: одсекао их је у забрану свога би 
вечеру спремила, која никако није могла бити без младих пилића, пржених на младом кајмаку, које 
буде, онда од свадбе моје Иконије ништа бити не може: онда несрећном оцу и мајци ништа друго не 
аксима Ћука.</p> <p>„Од тога више ништа бити не може, јер је Радојица Лекић испросио и прстенов 
басипај пољупцима; јер ћеш му ти од сад бити и тетка и мајка.{S} Чувај га и негуј, тако ти Бог  
ом подвучено.</p> <p>„Шта ли ће ово сад бити?“ рећи ће Обрад више у себи... „О, да сам знао за  
најпосле, ко зна — шта још од тога може бити.“ Ово последње Ћата је очевидно иставио као озбиљн 
м; а видео је и разумео, да то све може бити пре но што се ико томе буде и надао.</p> <p>Зато о 
а кћер покојног Угљеше Пивљака, не може бити наследница имања свога оца, већ њена снаха Иконија 
 је с тога одбацује.{S} Не, не; не може бити, да сте вас двоје порекла овога данашњег грешног и 
анџика.{S} Опа приђе колима.{S} Не може бити да их није познала чија су.</p> <pb n="63" /> <p>„ 
 ћутао, жмиркао и смешио се.{S} Не може бити, да му та особина његове пупиле није ишла у рачун. 
у <pb n="36" /> дубоком сну.{S} Не може бити, да у тај мах није нешто ружно сањао, јер му се на 
 <p>„Људи, ја још не верујем да то може бити...{S} Кад овако раде власти, онда шта је остало за 
е прилике нити је било боље, нити ће је бити...{S} Немој, душице моја, да ти свет рекне:</p> <p 
А ја сам опет знао, да ће тако најпосле бити, па сам само сеирио, како се она два лудака млате, 
 али сам бар овде сигуран, да ће уза ме бити и наш домаћин Рајко," — примети, као шалећи се, ад 
и виду мој, нашој срећи под небом равне бити неће...{S} Шта Угљеша и његово благо?!...{S} Хајде 
 Ја немам ни мајке ни сестре.{S} Она ће бити мени и снајка и сеја...“ И онда једна другој падош 
миром ни ручати ни вечерати.{S} И то ће бити све саме шићарџије.{S} Они и мени сваки дан досађу 
рага трагу бити неће. “</p> <p>„И то ће бити?“</p> <p>„То ће бити, злато моје, алеме мој, онда, 
 “</p> <p>„И то ће бити?“</p> <p>„То ће бити, злато моје, алеме мој, онда, кад земаљски судови  
ова.{S} У преком шору угледније и лепше бити неће; а кад тебе у њу доведем, онда ће је огрејати 
ам млад човек злата вреди.{S} То ће вам бити један по један трговац: поштен, поуздан, мудар и п 
 треба.{S} Кад се вратимо и кућа ће нам бити готова.{S} У преком шору угледније и лепше бити не 
у његовим лицем:</p> <p>„Тако је морало бити, па да се дочека, да нас велики Бог обаспе својом  
тили, то нико опазио није, то је морало бити онда, кад је све мртвим сном спавало.</p> <milesto 
S} После, благо материно, теби ће добро бити у Угљешином дому: сви ће те држати као мало воде н 
убоким болом рече:</p> <p>Не, Рајко, то бити не може.{S} Мој би се отац убио, а мајка од туге п 
{S} Проси девојку — а?...{S} Не може то бити без његова поочима!...{S} Радојло!!...“</p> <p>То  
тово нико од њих није веровао, да ће то бити истина; али ће на то рећи Стеван Рубибраза:</p> <p 
 тако растерати, да им више трага трагу бити неће. “</p> <p>„И то ће бити?“</p> <p>„То ће бити, 
елија осмехну па рече:</p> <p>„Све могу бити, а само не пробирачица...{S} Оставите ви мене мојо 
 <p>„Пријатељу Обраде, она ће моме дому бити драга, па да је спремиш с даровима, колико она мож 
 још и не знаш како ћеш у Угљешину дому бити срећна и задовољна...{S} Теби ће, веруј матери сво 
Фему Митровчанку протераћу, или ја нећу бити ово што сам...“</p> <p>За тим ће тише — ама као да 
о, кад чему буде ред.{S} Последња рата, биће измирена кад се девојка прстенује...{S} Ето, да ви 
 могло здипити.{S} А око твоје Анђелије биће лома.{S} С тога се у памет <pb n="54" /> узми, да  
аћа — добро и богато плаћа.“</p> <p>„А, бићете послужени боље и богатије, него да ми је сам вла 
у све саме цркве палио...{S} Не, не; ја бих пре отишла у Цигане, него што бих пристала да живим 
 <p>„Куку мени, како да примим?!.{S} Ја бих пре седе косе плела, него што бих пошла за онога жо 
моје плаво, до сад мислила нисам.{S} Ја бих пре у воду скочила, него што бих ма што на жао учин 
ији и највиђенији трговац у Шапцу, — ја бих се о своју душу огрешио, кад ти не бих рекао: „хе,  
реч.</p> <p>„Богме Ћата има право, и ја бих тако радио,“ рекао је Петроније Певац.</p> <p>„Е, и 
 да и њега са собом поведем; а доводила бих ти га сваке друге...“</p> <p>Али јој свекар не даде 
куће одвајам, а и да имам, то чинила не бих; али, бабо, на твоју душу грех, ако детету нешто бу 
 с пуно горчине рекла:</p> <p>„Ништа не бих волела, него да ово моје очинство каква Божја сила  
ром стању одржавато.</p> <p>„Ја боље не бих одржавао ни своје рођено,“ приметио је Сима Ћата, к 
 бих се о своју душу огрешио, кад ти не бих рекао: „хе, дијете, ово је твоја прилика!“ Твоме ће 
</p> <p>„Има једног смољицу; ја за њ не бих дао ни моје слушче,“ рећи ће Игња Мутап.</p> <p>„Мо 
бих и ја радио.{S} Ја своју слушкињу не бих дао за онога смољу — сина Петрушка Врбовца из Миоку 
им г. Тоши писару?...“</p> <p>„Е, волео бих да је капетан ту; али кад није, онда ме јави г. Тош 
жем, да је не могу спремити онако, како бих хтео и желео, а особито кад је дајем у тако виђен и 
ој и ти саветовао да их одбије.{S} Тако бих и ја радио.{S} Ја своју слушкињу не бих дао за оног 
S} Ја бих пре седе косе плела, него што бих пошла за онога жољу; а, после, његов је отац тако о 
{S} Ја бих пре у воду скочила, него што бих ма што на жао учинила Анђелији, <pb n="122" /> оном 
е; ја бих пре отишла у Цигане, него што бих пристала да живим под једним кровом с Максимом Ћуко 
се бојим да они нешто не покваре; нешто бих волела да они нису ту.{S} Они ће, видећеш, и нашој  
аши врази прснути — куд који, јер ће их бич Господњи тако растерати, да им више трага трагу бит 
дини човек у Шапцу био, који ни од тога бича презао није.{S} То је био Максим Ћук.{S} У њ беше  
једно и друго,- одричете, јер нема тога блага, које би било у стању, да вас покрене, да једно д 
</p> <p>Радојло се само осмехну, а нека блага сенка стида прну његовим лицем:</p> <p>„Тако је м 
, да се дочепаш <pb n="62" /> „Крезовог блага!““ не даде му писар Јеша ни издушити шта је хтео  
де се ово двоје узимају, не због пустог блага, него што једно без другога просто не могу да жив 
ак на меком ливадском откосу.{S} После, благо материно, теби ће добро бити у Угљешином дому: св 
 моје, ако Бог да, снахе.“</p> <p>„Ене, благо мени, оно је ваш син?!“ повика Јела Кустурина.</p 
 је „похарао" цео свет, док је то своје благо нагомилао.{S} Он је тражио руку Анђелијну за свог 
вне бити неће...{S} Шта Угљеша и његово благо?!...{S} Хајде тако како стојиш.{S} Ништа ти више  
р!{S} На шта му је било толико земаљско благо, кад њим није био кадар ни једно једино добро да  
 срцу мило и драго, а не пусто земаљско благо,“ одговори Фема Митровчанка.</p> </div> <pb n="39 
их младих трговаца, којима Шабац има да благодари за свој развитак и у својој лепоти и у своме  
е он осећа срећан, има у првоме реду да благодари нашој лепшој половини.{S} Ми уживамо кад се н 
д хтео да ја то све надокнадим.{S} Нека благодари Богу што му нисам задржо и оних сто дуката, ш 
свему ни ти ништа не знаш; не бој се, и благодари Богу, што у овоме свету има још добрих људи.{ 
 Ћук удари руком по плећима Симу Ћату — благодарности ради, а ништа му не рече.{S} Ћата се само 
ношћу, халапљивошћу за пустим земаљским благом, и ја вам не нађох равних ни по доброти срца <pb 
е свету заснује права људска, али Богом благословена срећа! —</p> <p>После мале паузе, адвокат  
уде са собом понела, нека буде с Божјим благословом!“ додаде девојачка мајка.</p> <p>„Дај Боже  
лики Бог обаспе својом милошћу и својим благословом,“ рече он и погледа на оно двоје загрљено — 
лост Божја велика, а твоје је срце пуно благости, пуно небесне доброте, — па како ти нађеш да ј 
крушке, — је ли тако Ћато?“ повика, сав блажен, Максим Ћук.</p> <p>„Тако је, газда-Максиме," од 
али се то све одједном претвори у један блажен анђелски осмех.</p> <p>Иконија се стаде гушити у 
ом срца свога и племенитошћу душе своје блажи муке и даје му снаге да се у нов живот поврати .. 
би је позадуго; а кад се врати, била је бледа као смрт.{S} Она се саже, те нешто шану Пели бирт 
, али је тај осмех био тужан.{S} У лицу бледа, а погледа заморена Она му приђе и пружи му руку. 
ина Млађе, она је жалост, с дана у дан, бледила.{S} А оно Божје анђелче, кад би год свога ђеда  
ија беше зинула од чуда.{S} Она је само бленула у свога драгана, али га није разумела.{S} Она х 
е измирио.</p> <p>Обрад Кустура само је бленуо у капетана.{S} Он од свега ни речи није разумео; 
 ово Максим Ћук говорио, Ћата је просто бленуо у њега.{S} Ове му мисли до овога вечера нигда ни 
 Први део узима себи Иконија, јер им је ближе кући, а други Анђелија.{S} Готов новац у суду дел 
гу састављати само мушки потомци везани ближим и даљим породичним везама, и које се могу од рас 
ти и дарове!...</p> <pb n="25" /> <p>Из ближих околних села није остала жива душа, која није до 
болећивости према патњама и болу својих ближњих; толико добродушности и племенитости према греш 
аире Угљешине, где се могло да утови до близу стотину грла волова.{S} И ово је било све у прошц 
лонила на његове груди, а њене су мисли блудиле по једној мрачној пустињи, куда је беше бацила  
 жвала избацио нешто језика, као да је, Бог с нама био, прегрижен...{S} Ово кљусе мора да је не 
Ћати био вечно трн у оку, као да му се, Бог с нама био, предсказивало, <pb n="125" /> да ће му  
е сетио чича-Мића, а да тога није било, Бог зна оно би ту остало још коју годину недирнуто; али 
 овако власт наредила...{S} Опет, опет, Бог зна шта ради,“ приметила је Пела механџика...</p> < 
„Смирило се! курталисало се мука!...{S} Бог да му душу прости!“ рекоше они који поред Угљешине  
 није ту.{S} Одазвао га г. начелник.{S} Бог зна хоће ли до мрака и долазити.{S} Он се обично по 
вога проклетог мираза мог, ватра га, да Бог да, спржила!...{S} Реци <pb n="77" /> им нека дођу  
рже!...{S} Шта их штедиш, покрепали, да Бог да!...{S} И они стигоше у Совљак за непуна два и <p 
а људима каже, како је добар и милостив Бог.{S} Она ћете, душо материна, волети и чувати, као ш 
већу, али он — умре без свеће...{S} Сад Бог их убио, шта ће им то, кад су оба умрли, један пре  
петане, ти обрадовао нас, а тебе Господ Бог!“ повика Обрад Кустура, а очи му беху пуне суза.</p 
ић.</p> <p>„Кад покојном Угљеши не даде Бог да му живе синови, кад му узе и оно детенце, живу с 
је син на умору, и она ће доћи, па може Бог дати да детету буде боље.</p> <p>„Доцкан, сине; а,  
 му шапатом рећи:</p> <p>„Ћато, како те Бог учи!{S} Ја сад ништа не знам, ни шта ћу ни како ћу. 
} То неће дуго трајати.“</p> <p>„Чуо те Бог и Богородица, пријатељу!...{S} Она се још узда у Бо 
о му, штоно кажу, није ни род ни помози Бог!“ повикао је Саватије Певац.</p> <p>„Вала људи, кад 
ло бити, па да се дочека, да нас велики Бог обаспе својом милошћу и својим благословом,“ рече о 
а и мајка.{S} Чувај га и негуј, тако ти Бог за то платио и милостивим те оком поглед’о!..“ И он 
ро моје, учитељу мој, ти — мој рај, мој Бог!...“</p> <p>„Не греши душе, анђеле мој.{S} Ја ни о  
уди јунак!{S} Зар не видиш да те је сам Бог одредио да понесеш једно тешко бреме туге и жалости 
илика, кад се човеку учини, да је и сам Бог једна оличена пакост, која не може да гледа трајниј 
 се ране замладиле, гледајући, како сам Бог спаја срца и душе што се љубе и милују; а не да злу 
о нисам хтела, али је тако, ваљда, хтео Бог...{S} Чувај га и, место његове жалосне матере, негу 
ила сам.{S} Морала сам.{S} Тако је хтео Бог и мој отац и моја мајка; а <pb n="13" /> ја се ни ј 
олу хватао до вашег детета, а моје, ако Бог да, снахе.“</p> <p>„Ене, благо мени, оно је ваш син 
т,“ рећи ће опет Игња Мутап.</p> <p>„А, Бога ми, нема право.{S} Радојло је само суво злато; ја  
воју зараду упушта другом?!..{S} Не ја, Бога ми!“</p> <p>У тај се мах врата на соби отворише, и 
те хтели, да ја и људе молим.{S} Не ја, Бога ми!“</p> <milestone unit="*" /> <p>У кафану „Зелен 
} 242 дуката, 14 гроша и 20 пара.{S} И, Бога ми, оно ми момче све до паре измири, узе квиту, пр 
у себи шапорити.</p> <p>„Тако ти живога Бога, Иконија, кажи ми, објасни ми, шта ти ово све знач 
ђу, изићи чисте душе пред самог Господа Бога.“</p> <p>Тако ћемо и да урадимо, па макар и Ћата и 
а је остало за оне, који не знају ни за Бога ни за правду Божју'?“ повикао је Пав’о Агић.</p> < 
ласти...{S} Добро каже наш народ: „Сила Бога не моли;“ а ви бисте хтели, да ја и људе молим.{S} 
{S} Шта ћеш, Божја је воља, а што је од Бога, слађе је од меда!{S} Доста, смири се!...{S} Иди и 
ица, пријатељу!...{S} Она се још узда у Бога и у те, Радојло...{S} Него шта нам велиш да радимо 
е; а Дивна Петришкова рече, да је све у Бога и да се на њ ваља до последњег часа ослањати.{S} А 
ти Максима Ћука:</p> <pb n="108" /> <p>„Бога ти, газда-Максиме, шта му то значи: „лаици?““</p>  
, као шалећи се, адвокат Јовић.</p> <p>„Бога ми, г. Јовићу, да видимо!..{S} Ово питање мало зад 
} Толико имање, толики живи мал, толико богаство, па му дом оста без мушке главе!...{S} Нека јо 
 газда Угљеша Пивљак најбоље осетио.{S} Богат, штоно кажу, као земља, а опет ретко кад да је им 
.{S} Они су били оно, што наручише онај богат ручак, кад је оно газда Угљеша женио свога сина с 
а и свога свекра, и своје дете, и један богат дом пун свакога добра као кошница меда, оставља с 
p>Трећи би додали:</p> <p>„Остави онако богат и чувен дом, остави старога <pb n="103" /> свекра 
епе Анђелије Угљешине..{S} Маса велика, богата; интереси изукрштани; за паре да учиниш шта хоће 
 и стаде пред механу.{S} То беху одиста богата господска кола, не зна се: или је богатији био и 
и за другог.{S} Ту ће да плати трошкове богата маса покојног Угљеше," рекао је Петроније Певац. 
нда знајте, да ту није било без добра и богата лова..{S} Ту неки дан Ћук је у два маха на своме 
ом.{S} То су били просци лепе Анђелије, богате наследнице покојнога Угљеше Пивљака.</p> <pb n=" 
 и не слути, да је оно једини наследник богате масе покојног Угљеше Пивљака."</p> <p>Анђелија б 
адни вуци: ето, шта је њих облетало око богате наследнице покојног Угљеше Пивљака, па их је све 
просио лепу Анђелију, једину наследницу богате масе Угљешине!...“</p> <p>Људи се од чуда згледа 
треперио и на њих врашки намигивао, њен богати мираз.</p> <p>Ово као да је опазила и сама Анђел 
она знала, да тражи њену руку, а не њен богати мираз: јер га она више ни имала није.{S} Отели с 
ку.“</p> <p>„Не њену лепу руку, већ њен богати мираз, несита хало!...{S} Теби би било мало, да  
ћа.“</p> <p>„А, бићете послужени боље и богатије, него да ми је сам владика на конак дошао,“ од 
 суду на ме пренесе, постаћу милијунар, богатији и од самога бечког ћесара.{S} Ту ми бар не тре 
огата господска кола, не зна се: или је богатији био интов, или она два зеленка, као две виле — 
ено на земљиште наше љубави, уродило је богатим плодом.{S} И ми смо сад срећни...{S} Је ли, цве 
раво; наш масални не да да се с његовим богатим пупилама играју гладни вуци: ето, шта је њих об 
вде седим, Ћато, не дам ја, да се мојим богатим пупилама крпе туђе продрте вреће.“</p> <p> Ово  
 је и онако велика повика, да тргујем с богатим <pb n="59" /> масама, а маса покојног Угљеше Пи 
шла ала за богатством.{S} И што се више богатио, све је постајао гладнији и жеднији — сребра и  
а, а то је, кад су први свати улазили у Богатић, последњи се још не беху из Совљака кренули.</p 
воја два ждрала — па као ветар одјури у Богатић.{S} Ту се састаде с капетаном, те га замоли, да 
ино.{S} Он би сваком приликом свратио у Богатић до капетана, а после би одсинуо и до Шапца, да  
аксима Ћука, да он, кад плаћа — добро и богато плаћа.“</p> <p>„А, бићете послужени боље и богат 
етало, не око твоје руке, већ око овога богатог мираза твог, и ти си их све редом <pb n="76" /> 
 руку њене лепоте ради, већ ради њенога богатог мираза...“</p> <p>И онда свој поглед упиљи у Си 
а, ко би им био на руци, да се дочепају богатог мираза њеног, и постављаше дупле страже око њен 
ни на деветом брду, а то ли у питомој и богатој Мачви.“ То рече, па се нешто загледа у овога до 
ни по богатству, ни по виђености у свој богатој Мачви.{S} Само оно његово имање у Китогу, десно 
а.{S} То је онда била реткост и у самој богатој Мачви.{S} На механским се вратима указа једна ж 
аше.{S} Ово је равна година како се над богатом масом покојног Угљеше Пивљака, оца Анђелијна, а 
ве колико лепоти и стаситости, толико и богатом руху њихову!...{S} Али је млада својом лепотом, 
ну ни о Угљешиној Анђелији, већ о њеном богатом миразу,“ учини опет Петроније Певац.</p> <p>„Ко 
тео рећи: „ето, шта би од онога пустога богатства несрећног Максима Ћука!...“</p> <milestone un 
И оне су све три у небо дизале доброту, богатство, па леп, господски, живот Максима Ћука: „Он и 
 све ућутало....</p> <pb n="5" /> <p>Да богатство није сва срећа на овоме свету, то је газда Уг 
е могу!..“</p> <p>„Боље реци, понесе ме богатство Угљешино!" упаде јој у реч онај мушки глас.</ 
роклетство; кад погледамо, да оно грдно богатство Угљешино одлази у руке Максима Ђука, мени опе 
био Максим Ћук.{S} У њ беше ушла ала за богатством.{S} И што се више богатио, све је постајао г 
е!{S} Моје срце нигда није ни за каквим богатством поимило.{S} Ја сам о газдалуку Угљешину дана 
еша Пивљак.{S} Није му било равна ни по богатству, ни по виђености у свој богатој Мачви.{S} Сам 
t="*" /> <p>После се село за вечеру, за богату господску вечеру.{S} У горње чело посадише Матош 
 <pb n="129" /> Митровчанка спремала је богату вечеру.{S} Њој су помагале Пела бирташица и Март 
ено.{S} Отвори нам крајњу собу и спреми богату вечеру.{S} Употреби сву своју мајсторију, да ми  
матрао, па ће му, смешећи се, рећи: „а, богме, Ћато, ако ми и ти станеш врдати, онда знај, да ћ 
ју реч и — Сима Ћата, масални судија, а богме и Максим Ћук, свекар лепе Анђелије Угљешине..{S}  
ке.</p> <p>„А, знам, верујем, имаћеш ти богме тек од сад од њих муке.{S} Неће ти дати с миром н 
ак, па све у дим претворити..."</p> <p>„Богме, Обраде, ја ти ту ништа помоћи не могу.{S} Продај 
јатељу,“ рећи ће Ћук Сими Ћати.</p> <p>„Богме није,“ одговори Ћата... „Ту су радиле паре, и то  
иком, кад се о томе повела реч.</p> <p>„Богме Ћата има право, и ја бих тако радио,“ рекао је Пе 
а овоме свету заснује права људска, али Богом благословена срећа! —</p> <p>После мале паузе, ад 
еће дуго трајати.“</p> <p>„Чуо те Бог и Богородица, пријатељу!...{S} Она се још узда у Бога и у 
војачка мајка.</p> <p>„Дај Боже и света Богородице!“ учини на то газда Угљеша Пивљак.{S} Него,  
стинску собу, стала би пред икону свете Богородице, па јој се молила да <pb n="41" /> се смилуј 
 у томе позавидео <pb n="26" /> и какав богослов.{S} Он је с особитом вољом читао и остале „мир 
Кад сам ја, брате, за све одговоран — и Богу и суду и, најпосле, и својој пупили, онда хоћу и ј 
 његово је да први устане да се умије и Богу моли, па да после по кући све избуди.</p> <p>И Мар 
То не би било ни <pb n="99" /> право ни Богу драго,“ учиниће Иконија супруга домаћинова.</p> <p 
ја то све надокнадим.{S} Нека благодари Богу што му нисам задржо и оних сто дуката, што их је д 
и ништа не знаш; не бој се, и благодари Богу, што у овоме свету има још добрих људи.{S} Ти оној 
и су чим угостити.{S} Него, да си ми по Богу брат, г. капетане, учини ти шта знаш и како умеш,  
еба.“</p> <p>„Па, Радојло, да си нам по Богу брат, како велиш да радимо?“</p> <p>„Сведочите оно 
вечита боравишта мртвих ....{S} Жена је божанствена спона између неба и земље, између овога и о 
кама, плакале су од радости:</p> <p>„0, Боже, ала си ти и велики и добар и милостив!...{S} Ти н 
устајати, а то ли у кући његове, не дај Боже, снахе Анђелије.“</p> <p>Она се два адвоката само  
м!“ додаде девојачка мајка.</p> <p>„Дај Боже и света Богородице!“ учини на то газда Угљеша Пивљ 
не куће, нека бежи куд било!..."</p> <p>Боже, од кад је света, људи беже од смрти; <pb n="32" / 
аксима Ћука!“ помислим: <pb n="144" /> „Боже, где ли му је друг — дешњак?...“ И ја и сад не зна 
 једно другом падоше у загрљај.</p> <p>„Боже, Рајко, како си ме поплашио!...{S} Ти тако још ниг 
н имао донети праву срећу њену.</p> <p>„Боже мој, ако игде има судбине, онда ето то је.{S} Овај 
одржати слеме кућно и на огњишту ложити божићне бадњаке и о крсном имену дизати чашу у славу Бо 
ло себи — жалоснице моја!..{S} Шта ћеш, Божја је воља, а што је од Бога, слађе је од меда!{S} Д 
волела, него да ово моје очинство каква Божја сила у дим претвори, и ти би онда, слатка моја те 
сад нисам ни видела тога мога, ако буде Божја воља, будућег младожењу, па је, мислим, ред, да в 
душа је твоја велика, као што је милост Божја велика, а твоје је срце пуно благости, пуно небес 
је ово весеље овако бујно текло; док су Божја и људска правда овако славили своју победу над за 
/> им нека дођу — па ако буде судбине и Божје воље, ја ћу своје пријатеље послушати.“</p> <p>Ћа 
жалост, с дана у дан, бледила.{S} А оно Божје анђелче, кад би год свога ђеда опазило да од куд  
брота срца и душе једнога правог анђела Божјег.{S} Она прво приђе Обраду Кустури, смерно се пок 
 n="122" /> ономе одиста правоме анђелу Божјем...{S} А ти си Рајко добар, добар као добар у год 
оду само:</p> <p>„И престависја <hi>раб Божји</hi> Угљеша, а не стоји који Угљеша — да ли Угљеш 
лију, сви ми кажу, да је то прави анђео Божји, што је с неба слетео на земљу, да људима каже, к 
ги после, тек сад су они оба пред лицем Божјим!...“</p> <p>„Хе, моја Фемо, знаду они лепо што и 
, што буде са собом понела, нека буде с Божјим благословом!“ додаде девојачка мајка.</p> <p>„Да 
а доктори ништа не знају, и да је све у Божјој руци.{S} Баба Стана, мати Јове четовође, рече, д 
римити, али би се огрешили и о људску и Божју правду; а ако је примите и усвојите, ми онда, ја  
; јер је у овоме детешцету видео милост Божју, видео мушку главу, која ће прихватити и одржати  
 слави крсно име и да диже чашу у славу Божју!“ рекао је стари <pb n="45" /> Јеротије Недић, ко 
ке и о крсном имену дизати чашу у славу Божју.</p> <p>Тако је мислио газда Угљеша Пивљак; али у 
, који не знају ни за Бога ни за правду Божју'?“ повикао је Пав’о Агић.</p> <p>„Кад покојном Уг 
идим да о свему ни ти ништа не знаш; не бој се, и благодари Богу, што у овоме свету има још доб 
ме, па му, смешећи се, рече:</p> <p>„Не бој се, драги Кустуро!{S} Сад видим да о свему ни ти ни 
наручје, па му оде говорити:</p> <p>„Не бој се, кућо моја, ево твоје теткице, она тебе не да!“< 
а неки страх, нека неразговетна слутња: бојала се, да му се што није десило.{S} Она опет скочи. 
“</p> <p>За тим ће тише — ама као да се бојао, да га ко не чује:</p> <p>„И све би то друкчије б 
.."</p> <p>„А шта им то треба?“</p> <p>„Боје се да им тица из кавеза не прне... <pb n="111" />  
аузи; а коме он одлучи свиње, тај се не боји, да ће му оне остати непродате.{S} Како их састави 
ти; јер се, поочиме, право да ти кажем, бојим, да и они, као и сви остали, не облећу око мене м 
аман облачак.{S} И он је мене поплашио: бојим се, мене страх хвата, да он нашу срећу не засени. 
ећемо,“ рекао је Игња Мутап.</p> <p>„Не бојим се ја ни за једног ни за другог.{S} Ту ће да плат 
ашим ових проклетих адвоката.{S} Све се бојим да они нешто не покваре; нешто бих волела да они  
, Тркића, Ајдарића, Нешића, Лелековића, Бојића и других.</p> <p>И овога је пута Бего Цицварић п 
и добију неку другу, за око пријатнију, боју.{S} То је нека врста модрикастог зеленила, што пре 
 на кошу, добила је неку зелено-вугасту боју.{S} Овде онде висе читави паламари подеротина, као 
а места жутнула.{S} Сем тога, на десном боку једва се познаје жиг:{S} М. Ђ. Ово последње писме  
S} Диже је, па је полако и с пуно неког бола изведе из ове проклете собе.{S} Водио је преко дво 
 вест кажеш и твојој Јели.{S} Њу ће то, болан, обрадовати више него што је обрадовало и тебе са 
ма бедном и невољном; толико саучешћа и болећивости према патњама и болу својих ближњих; толико 
а је то, што даноноћно бди поред тешког болника; она је то, што му добротом срца свога и племен 
е из руку свога јарана, па му с дубоким болом рече:</p> <p>Не, Рајко, то бити не може.{S} Мој б 
 саучешћа и болећивости према патњама и болу својих ближњих; толико добродушности и племенитост 
l>„Дико моја мојих младих дана,</l> <l>„Болу вељи мојих тешких рана,</l> <l>„Куд то пр'ну голуб 
 На! ово је његова квита.{S} Ја сам је, боље тврђе ради, и оверио, а то исто и на актима записа 
ц казати.</p> <p>Ћата мапо поћута, или, боље рећи, он се мало и збуни, али ће опет окренути:</p 
> <p>„Ама, шта они раде тамо у соби?{S} Боље би било да мало изиђу у овај народ.{S} Овај се све 
неко чудновато сажаљавање.{S} Станем га боље посматрати, и, о чуда, мени се учини, да га познај 
врло добром стању одржавато.</p> <p>„Ја боље не бих одржавао ни своје рођено,“ приметио је Сима 
ној некаква промена настала, промена на боље и веселије дане.{S} Они просто ни на ког не налаја 
елога света најпаметнији.{S} Све он зна боље од другога; а сад? — Ето му!..{S} Нису паре за буд 
дан другом приближимо и да један другог боље познамо...{S} Ти си оно био што си ми писао и моли 
е доћи, па може Бог дати да детету буде боље.</p> <p>„Доцкан, сине; а, најпосле, и зашто?{S} Да 
/p> <p>„И боље!“</p> <p>Шта му је то „и боље“ значило, то и данас нико не зна.</p> <p>Он је још 
о да сама за себе прошапташе:</p> <p>„И боље!“</p> <p>Шта му је то „и боље“ значило, то и данас 
, да се довече решава наша судбина, или боље рећи моја судбина: довече има да се реши, хоћу ли  
ато плаћа.“</p> <p>„А, бићете послужени боље и богатије, него да ми је сам владика на конак дош 
} Куд га ја пошаљем, он ми изврши посао боље него да сам сам отишао“</p> <p>„Е, онда, то је он. 
у целини наше задруге, па загледај мало боље у ово питање, које засеца тако дубоко у наш породи 
ла:</p> <p>„Од ове прилике нити је било боље, нити ће је бити...{S} Немој, душице моја, да ти с 
ивити и рећи: нећу, не могу!..“</p> <p>„Боље реци, понесе ме богатство Угљешино!" упаде јој у р 
о, вечито надајући се, да ће нам синути бољи и веселији дани.</p> <p>Тако је и с газда-Угљешом  
 из Добрића; а и они остали мало су што бољи од ове двојице.{S} Једини Радојица Лекић из Обрено 
тана, мати Јове четовође, рече, да нема бољке од које лека нема, али га, пусто, људи не знају,  
ког боника и да га спасе од ове страшне бољке.{S} Она је неколико пута уздахнула, што ту бар ни 
а да <pb n="41" /> се смилује на тешког боника и да га спасе од ове страшне бољке.{S} Она је не 
 зелене хумке, <pb n="IV" /> ова вечита боравишта мртвих ....{S} Жена је божанствена спона изме 
краја на крај, испричати <title>„Сироту Босиљку“</title>, <title>„Алписку Пастирку“</title>, <t 
грли са питомим Сремом и својом сестром Босном поносном; а кад су се отуд вратили, то нико опаз 
ћом деце своје,“ додала је Јеринка Томе Ботура.</p> <p>„О, да је ово доживео весели Угљеша, и њ 
арија Светозара Николића Обилићев Венац бр. 2.</p> <p>1905</p> <milestone unit="-" /> <p>Цена 1 
 што нема ни толико памети колико какав брав?!.{S} Ви још не познајете Анђелију.{S} Она је мудр 
.</p> <p>Он само што рикну као прободен брав:</p> <p>„Сине, Млађо, животе мој, зар баш тако?!“  
иће Иконија супруга домаћинова.</p> <p>„Браво домаћице Иконија!...{S} Ево мени још једнога саве 
придружујем његову мишљењу!...“</p> <p>„Браво Рајко Перићу! види се да си човек од новог света  
ину прекидало монотоно хукање воденичне бране на Добрави, што га је доносио свеж поветарац, што 
кон.</p> <p>Овоје назоре Радић је овако бранио:</p> <p>„На мушком потомству, господо моја, кућа 
кој пушионици и повика:</p> <p>„Господа браниоци оптужених Мартића нека изволе заузети своја ме 
 да је њихова ствар зрела, Радојло, син Бранка клисаре, беше отишао на Рачу, да се ту нађе, док 
али ником тако као Радојлу јединцу сину Бранка клисара цркве Глоговачке.</p> <p>Па и Радојло бе 
 песме и приповетке.{S} Знао је <title>„Бранка“</title> напамет, и из <title>„Горског Венца“</t 
ја и њен Рајко, Анђелија и њен Радојло, Бранко клисар, отац Радојлов, и оба адвоката — адвокат  
вић, до Јовића Рајко Перић, а до Радића Бранко <pb n="137" /> клисара, отац Радојлов, а до њих  
тражио по српском обичају и закону чича-Бранко клисара цркве глоговачке, а за свога сина Радојл 
љаку.{S} Кола и коња остави да их млађи брат испрегне, а он се упути право ковачевој кући, онам 
ни старешина г. Марко Поповић, најмлађи брат браће Поповића, човек веома мудар и велики чиновни 
о чему било.{S} Најпре су се волели као брат и сестра, а после? — као јаран и јараница; али пре 
чим угостити.{S} Него, да си ми по Богу брат, г. капетане, учини ти шта знаш и како умеш, да ме 
</p> <p>„Па, Радојло, да си нам по Богу брат, како велиш да радимо?“</p> <p>„Сведочите оно и он 
у оној мојој несрећи, кад ми оно отац и братанац умреше, па је ред да твоје савете послушам; ал 
 у собу мртвоме оцу, а час своме јадном братанцу, који је био на умору.{S} Она није ишла, она ј 
 мени овде, Ћато, у четири ока, шта ти, братац, тражиш за се, а шта за оне, којима се по нешто  
 реч адвокат Јовић:</p> <p>„Стани мало, братац, да се и наша чује!...{S} Не стоји породица, дру 
руге, „поузданије."</p> <p>„Кад сам ја, брате, за све одговоран — и Богу и суду и, најпосле, и  
влашћу и пред људима.</p> <p>„Па добро, брате,“ рече му општински председник, „избери ти кога х 
</p> <p>Анђелија није одмицала од свога братића и све је чинила што је ко казао, да би и то доб 
S} Њега су на коњима до Шапца отпратила браћа Ђенадићи — његови калаузи у Заблаћу и околним сел 
о гостију на коњима.{S} У осталом, кућа браће Поповића и данас је најчувенија и највиђенија у с 
ј баш мах припуцаше пушке горе код кућа браће Ђенадића; а један мушки и звонак глас стаде извод 
 кућа, а њима се одазваше они са салаша браће Поповића.{S} Ноћ беше тиха и нема.{S} Ни с које с 
 испросио и прстеновао цуру од фамилије браће Лаловића у ваљевској Колубари," рече Максим Ћук г 
ме свету без тебе, без своје мајке, без браће своје?!{S} Бабо, прогледај, устани; погледај неср 
није имала гостију са стране.{S} И кући браће Поповића беху свратиле неколике кочије, а тако ис 
арешина г. Марко Поповић, најмлађи брат браће Поповића, човек веома мудар и велики чиновник у Б 
 не бегенише!...{S} Други су то рачуни, браћо,“ одговори на то Игња Мутап.</p> <p>„Вала, све му 
Максима Ћука не би се чуо ни на деветом брду, а то ли у питомој и богатој Мачви.“ То рече, па с 
 сам Бог одредио да понесеш једно тешко бреме туге и жалости, под којим би пали и најјачи људи? 
алац лепој Анђелији, те би се с тобом и брже и лакше споразумео, како за мога сина да добијем њ 
„трговину што једе продаји, продаји што брже, јер ће појести и себе и тебе.{S} Ето, да је Обрад 
 отац, мало мало, па би повикао:</p> <p>Брже!...{S} Шта их штедиш, покрепали, да Бог да!...{S}  
конија се стаде гушити у јецању; али се брзо стеже, окрете се својој заови, погледа је оним туж 
/head> <p>Кад што газда Угљеша ради, он брзо ради.{S} На Малу Госпођу испросио и даривао за син 
ица прелети један танан облачак; али му брзо лице сину неком унутрашњом радошћу; а његова уста  
ата вечерали, а Пела им беше, истина на брзу руку, али опет лепу господску вечеру спремила, кој 
ти да добијеш, онда нека ти је последња брига, да ли ће ту неко други штетовати...{S} Чувај се  
на никад није сама...{S} Последња ми је брига шта ће свет рећи, кад ја и како добијам, а још ма 
хове мајке нису с толико муке, с толико бриге и бесанице неговале, над њима, над животом њихови 
љеше Пивљака.{S} И сад је он на се узео бригу, да ватру чарка и да жар изгрће под пециво што се 
мој тако, дико материна, немој бацати у бригу своју мајку и свога доброг бабајка!...{S} Што нам 
p>И то је и газда Максима мало бацало у бригу, исто као оно пре и Симу Ћату...</p> <milestone u 
о да се обогати, није бирао.{S} Само се брижљиво клонио судскога катанца, и то не због стида и  
стао тутор — хвала ти на твојој толикој бризи и старању!...{S} Ти си мени много ваљао у оној мо 
 пристаде; али чим се дочепа вајата она бризну у плач и јецање.{S} Од то доба нико је више није 
свога јединца.{S} Читаву годину нити се бријао нити шишао.{S} Ишао је као какав одбегли сужањ.{ 
отац Анђелијн.“</p> <p>„А, сад се ич не бринем!" повика Максим Ћук. „Таку ми ракију пеци, г. ад 
ристани на све што ти рекну, и ништа не брини."</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутрадан пуче по  
{S} Је си ли разумео?“</p> <p>„Ништа не брини, газда, ти знаш да се ја за коње више старам, но  
ј то исто препоручише.</p> <p>„Ништа не брините!{S} Пела има главу, а језика нема; што се у њен 
ио а ко изгубио.</p> <p>„Ништа се ви не брините за Ранисава Мрава, тај и кад прода ниже но што  
 и о наследници Анђелији он се очински -бринуо.{S} Није дао да буде сама у оној великој кућурин 
нђелијни почињу досађивати.{S} Њихов се број из дана у дан множио, док најпосле није узео разме 
нопови федера, те дају слику разривеног броћишта.{S} Ту се виде и два кокошја гнезда, у којима  
 у целом Совљаку, Глоговцу, Црној Бари, брујало је, како је синоћ на своме интову долазио у Сов 
Митровчанку.</p> <p>„Живећеш, кумо, као бубрег у лоју,“ додала је Марта Јездина, и кресну оком  
ога; а сад? — Ето му!..{S} Нису паре за будалу!{S} И он би сад хтео да ја то све надокнадим.{S} 
ђелијн.</p> <p>„А, па она је већ ту, да буде пунолетна, с тога с њеном прошевином немој хитати. 
и од самога пролећа.{S} Тада не може да буде ни оне досадне жеге, ни оне загушљиве запаре, па н 
S} М. Ђ. Ово последње писме хтело је да буде почетно слово у презимену Максима Ћука, па се омаш 
чети ни шта довршити.{S} Нашао се он да буде светац сад у — деветнаестом веку; а и онај сметења 
га милосрдног света, какав би требао да буде, па да се и на овоме свету заснује права људска, а 
и он се очински -бринуо.{S} Није дао да буде сама у оној великој кућурини, већ је узео Фему Мит 
 спреме, што буде са собом понела, нека буде с Божјим благословом!“ додаде девојачка мајка.</p> 
ако ћу.{S} Како ти наредиш онако и нека буде!...“</p> <p>И Ћата је одиста учинио све, те је пра 
то све може бити пре но што се ико томе буде и надао.</p> <p>Зато он према Ђуку постаде и мекши 
како ти нађеш да је добро, онако нека и буде!...“ И у тај мах њихова се капија опет отвори и —  
>„Врло добро, пријатељу.{S} Тако нека и буде,“ рече Максим Ћук, гледајући у свога момка, дајући 
мојој судбини, па како ми буде, нека ми буде!“</p> <p>Ово је све слушао Ћатин повереник, Савати 
мојој срећи и мојој судбини, па како ми буде, нека ми буде!“</p> <p>Ово је све слушао Ћатин пов 
масалном толико исто; свештенику, да им буде на руку, 50; споредном стараоцу толико исто; Феми  
чких свиња; а ту су уговорили да прстен буде у другу недељу по Крстову-дне, а да са сватовима п 
*" /> <p>Детету, међу тим, по некад као буде и лакше.{S} Оне муке мало умину, оно прогледа, про 
а до сад нисам ни видела тога мога, ако буде Божја воља, будућег младожењу, па је, мислим, ред, 
еци <pb n="77" /> им нека дођу — па ако буде судбине и Божје воље, ја ћу своје пријатеље послуш 
смеши.{S} И тад се сви обрадују; али то буде све.{S} Оно, сироче, скочи, врисне, да се у човеку 
нда ја немам куд кући својој.{S} Ако то буде, онда од свадбе моје Иконије ништа бити не може: о 
даја.{S} То је и ништа друго.{S} Ако то буде, онда је зло.{S} Ја нећу имати где дочекати Иконин 
осиоце <pb n="69" /> редом.{S} И ако то буде, онда јој нико на пут стати не може.{S} Једино мож 
зи у руке Максима Ђука, мени опет чисто буде мило, што је ово овако власт наредила...{S} Опет,  
тетом постидети неће; а оно спреме, што буде са собом понела, нека буде с Божјим благословом!“  
або, на твоју душу грех, ако детету што буде, без материне неге и гледања!..."</p> <milestone u 
о, на твоју душу грех, ако детету нешто буде, без материне неге и гледања..."</p> <p>„Али ће то 
 од ове године.{S} Оно остало, кад чему буде ред.{S} Последња рата, биће измирена кад се девојк 
ој Госпођи слави накучанска црква, и ту буде света из Поцерине, Посаво-Тамнаве, Мачве, Јадра, а 
она ће доћи, па може Бог дати да детету буде боље.</p> <p>„Доцкан, сине; а, најпосле, и зашто?{ 
ни рачуни приме и одобре онако, како их буде Ћата старатељском судији поднео.“</p> <p>Кад се св 
ост, јер <pb n="60" /> сам постављен да будем сиротињи место оца и мајке...{S} Зато, опет ти ве 
ту, Рајко, немој мешати...{S} Ако се ја будем питала, ја нигда нећу пристати, да се судим с мој 
а сама себи срећу бира, а ја и ти да не будемо одговорни, ако уместо на срећу натрапа на каку н 
 све — и отац и мајка и ђед и све...{S} Буди јунак!{S} Зар не видиш да те је сам Бог одредио да 
="15"> <head>XV</head> <p>У нас могу да буду јесени што ретко где на нашем крају света.{S} Оне  
рали са собом носити све што треба, кад буду овако у народ позвати.</p> <p>И сам Угљеша, по сам 
 ретко где на нашем крају света.{S} Оне буду често и лепше и пријатније и од самога пролећа.{S} 
 видела тога мога, ако буде Божја воља, будућег младожењу, па је, мислим, ред, да видим човека, 
дати:</p> <p>„Тражила сам да видим тога будућег ђувегију свог, да видим човека с ким ми ваља ве 
 швајцарских крава и оне питоме пасмине буђеновачких свиња у Китогу, па је том приликом рекао:< 
злук дивних швајцарских крава и пасмину буђеновачких свиња.</p> <p>Максим Ћук, је при растанку  
к швајцарских крава и ону дивну пасмину буђеновачких свиња; а ту су уговорили да прстен буде у  
 свом имању установио ову „швајцарску и буђеновачку сточну економију,“ како се о томе једном са 
/p> <p>И, одиста, весеље је текло — као бујна река.{S} И усред тога мора од весеља, тамо од сов 
ом механом.{S} И то је весеље текло као бујна река: ређале су се севдалије за <pb n="28" /> сев 
 настала игра и весеље и то сад живље и бујније.{S} У коло се хватало и старо и младо.{S} Поско 
ге, ни оне загушљиве запаре, па ни оних бујних киша и мочари.{S} Шуме и шумарци добију неку дру 
nit="*" /> <p>И док је ово весеље овако бујно текло; док су Божја и људска правда овако славили 
е песме, оне свирке, оне поскочице, оно бујно весеље све совљачке омладине, мучиле су га, гушил 
 тога обојега.</p> <p>И ко хоће да види бујност живота нашега народа, нека тражи у доба тих леп 
један ћошак од подрума, иза неке велике буради, склонио још стари Угљеша Пивљак.{S} Био га је н 
алца и кажипута — два позамашна вучљаја бурмута, па шмркну!{S} И не прође много, па трипут, јед 
 се само осмехну, и повуче један вучљај бурмута и нешто кроза зубе прошапта, што Ћук никако и н 
има Ћата, па у два маха шмркну из своје бурмутице, а одмах за тим кину, кину иза раменица, па р 
ово Ћата поново извади иза појаса своју бурмутицу, узе „елегантно“ међу два прста — палца и каж 
акоме свату по јаглук,</l> <l>„А куму — бурунџук кошуљу..."</l> <p>И озго од Гавранове Греде ка 
е као да неко припева:</p> <l>„А куму — бурунџук кошуљу!"</l> <pb n="15" /> <p>То се са својим  
ара.{S} Зачудио сам се кад сам у једном буџаку те старе шупе смотрио неку олупину од некаквог н 
воученија, тако исто.{S} Он је у народу важио као нека ретка појава од бистрине, управо као нек 
 овога часа идеш у Совљак.{S} Има нешто важно да ти каже.{S} Чекаће те више наше куће.“</p> <p> 
м собом наглашавао, да Ћата и сам увиђа важност посла, рад кога се Максим Ћук потрудио да до Со 
учице, да га узме.{S} И он би га узео и ваздан му којешта тепао.{S} И ово је био животворни мел 
ише.{S} Она пристаде; али чим се дочепа вајата она бризну у плач и јецање.{S} Од то доба нико ј 
туден камен ударимо!...</p> <p>Али која вајда, кад несрећни отад није затек'о жива сина.{S} Он  
<p>Гостионица „Зелени Венац“ била је од вајкада средиште, где се скупљала најотменија шабачка п 
ћо,“ одговори на то Игња Мутап.</p> <p>„Вала, све му се може опростити, али што отпусти старог  
ог!“ повикао је Саватије Певац.</p> <p>„Вала људи, кад опет видимо, да на Угљешину дому почива  
аре, а отале на Карантин Рачу, тамо где валовита <pb n="29" /> Дрина утиче у Саву, и где се Срб 
:</p> <p>„Прво и прво, драги пријатељу, ваља ти знати, да у Ћука завојица нема.{S} У њега је ув 
, људе од знања и закона.{S} Међу овима ваља нам поменути: два шабачка адвоката:{S} Јовића и Ра 
и!..{S} У памет се Ћато!{S} Овде ти сад ваља испит полагати," промрмља Сима Ћата кроза зубе.</p 
ира ни дању ни ноћу.{S} Него овде ми се ваља у памет узети: ако му дам Анђелију, превариће ме;  
ислим, ред, да видим човека, с којим ми ваља век вековати; јер се, поочиме, право да ти кажем,  
ђувегију свог, да видим човека с ким ми ваља век вековати.“</p> <p>„И ти га још ниси видела.“</ 
ито момче.{S} Оне бистрине и оне памети ваља на далеко <pb n="73" /> тражити.{S} Каквог се год  
ова рече, да је све у Бога и да се на њ ваља до последњег часа ослањати.{S} Анђелија је двапут- 
о, да женску деду са мушком при наслеђу ваља изравнати; али сам бар овде сигуран, да ће уза ме  
цније: соба за адвокате.{S} И за то је, ваљада, и прозвата „адвокатска пушионица.“ И она је, од 
бризи и старању!...{S} Ти си мени много ваљао у оној мојој несрећи, кад ми оно отац и братанац  
{S} Ја ни ово нисам хтела, али је тако, ваљда, хтео Бог...{S} Чувај га и, место његове жалосне  
новао цуру од фамилије браће Лаловића у ваљевској Колубари," рече Максим Ћук гласом, којим је х 
 ми је врати:</p> <p>„Мени су рекли, да вам кажем, да ви ову квиту дате газда Обраду, а мени да 
у какво мито имало посла, онда знај, да вам то упалити неће.{S} На ме је и онако велика повика, 
и моја мила снајка Иконија?...{S} О, да вам је знати, како се моја душа радује ономе сретном да 
ивошћу за пустим земаљским благом, и ја вам не нађох равних ни по доброти срца <pb n="132" /> н 
та се можете заклети и су чим ћете, кад вам суђени дани дођу, изићи чисте душе пред самог Госпо 
огу какав масан мираз..."</p> <p>„А кад вам кажем коју узима, нећете ми веровати,“ учини опет С 
ово је дело веома деликатне природе, те вам ни ми не можемо дати категоричан одговор, док не ра 
ај вам млад човек злата вреди.{S} То ће вам бити један по један трговац: поштен, поуздан, мудар 
 и давно, и утувите ви ово људи, што ће вам сад чича-Мића казати!{S} Или ће она поћи за онога,  
и данас још живих људи у Мачви, који би вам умели причати, како се у оно доба сва Мачва ишчуђав 
еде и у Ђур.{S} Он је за њ рекао: „овај вам млад човек злата вреди.{S} То ће вам бити један по  
ао је читаве стране одекламовати.{S} Он вам је могао, с краја на крај, испричати <title>„Сироту 
p> <p>„О, срећни и племенити људи, како вам завидим!{S} Ово је тридесет и више година како се л 
иниће Пав’о Агић.</p> <p>„Море, опет ја вама велим, оставите ви Ћату.{S} Зна он шта ради: опази 
те парче цедуље, како сам ја овај новац вама положио."</p> <p>„Ја тако и урадим; а тога истог д 
ђа на која се сад наслањаш...{S} Хајде 'вамо!...“</p> <p>И они оба уђоше у канцеларију.</p> <mi 
шта радите ви тамо?“</p> <p>„Ми смо ти 'вамо на великој муци.{S} Сима Ћата и Максим Ћук умуасер 
и је мећу у ред, тако рећи, бесправне — ванбрачне деце!...“</p> <p>„Знам, знам колега, али ти н 
, момче! јеси ли ти то, или ме моје очи варају?</p> <p>„Љубинко се на то осмехну, сетио се за ш 
е!...{S} Јеси ли ти то, или ме моје очи варају?..“</p> <p>Момак се осмехну, погледа у домаћина, 
тао у Мачву, а једном сам га, ако се не варам, видео где оде у друштву са Симом Ћатом и Обрадом 
и били гроши,</l> <l>„Што вас строши по вароши;</l> <l>„А са моји товароши!"</l> <p>И, после, к 
 се дуго и преко свога обичаја задржа у вароши.{S} Његова Иконија беше већ постала нестрпљива.{ 
ка, оба на добрим коњима и у господском варошком руху.{S} Једно беше Рајко Перић, а друго његов 
, два чила, два стасита човека, један у варошком а један у мачванском руву.{S} То су били — Рај 
ма тога блага, које би било у стању, да вас покрене, да једно друго увреди, да једно другом на  
од њих свију.{S} И ја се чудим, како се вас двојица удесили нисте."</p> <p>„Ама пријатељу, за м 
бацује.{S} Не, не; не може бити, да сте вас двоје порекла овога данашњег грешног и грамзивог св 
кога се и тиче ова ствар, ради које сам вас и звао, а ви имали доброту да се моме позиву одазов 
> <l>„О ви моји били гроши,</l> <l>„Што вас строши по вароши;</l> <l>„А са моји товароши!"</l>  
и, већ ради овога проклетог мираза мог, ватра га, да Бог да, спржила!...{S} Реци <pb n="77" />  
од великог дрвљаника наложена је велика ватра.{S} И стари чича-Мића чисто се подмладио.{S} Он ј 
масални, а ја се власти плашим као живе ватре, па сам те звала, да ме научиш, како да се од ове 
ика Иконија и стаде га поново обасипати ватреним пољупцима.</p> <p>„Ја те не разумем, сунце мој 
адојло дочепа руку Рајкову, дочепа је и ватрено стеже.</p> <p>„Како је срцу моме драго, што је  
 не рече, већ сам спреми лек.{S} У оној ватри лекари су морали са собом носити све што треба, к 
ка.{S} И сад је он на се узео бригу, да ватру чарка и да жар изгрће под пециво што се спремало  
снахе.“</p> <p>„Ене, благо мени, оно је ваш син?!“ повика Јела Кустурина.</p> <p>„Јеси ли га ви 
 n="135" /> ће се милосрђе и добра дела ваша ширити — где станете и где се појавите!..“</p> <p> 
 <pb n="132" /> ни по племенитости душе ваше.{S} Ово је равна година како се над богатом масом  
 пријатељу, ја нећу друкчије, већ да од вашег детета чујем, да хоће да пође за мога Млађу, за м 
Он се данас у два маха у колу хватао до вашег детета, а моје, ако Бог да, снахе.“</p> <p>„Ене,  
 ову пресуду, као ђенерални пуномоћници ваши и судом потврдили.{S} Ви је можете и не примити, а 
то се данас десило <pb n="48" /> у кући вашој, дешава се од кад је света и века...{S} Мртви иду 
ина, као да су на њему свиње своје зубе вежбале.{S} Сицеви попрскани, а оздо избили читави сноп 
му га је Иконија дала да га у закошарак веже, — дотле се она праштала са својом заовицом Анђели 
отомци везани ближим и даљим породичним везама, и које се могу од распада сачувати једино, где  
које могу састављати само мушки потомци везани ближим и даљим породичним везама, и које се могу 
пирке.{S} Једна таква препирка има јаке везе са овом нашом причом.{S} Тако, једнога дана, у ово 
и они тужни дани, што су је за овај дом везивали.{S} У тај баш мах пред њом се обре Анђелија.{S 
и лепо обучени момак, што је кочијашио, везивао један мали свежњић, што му га је Иконија дала д 
, ред, да видим човека, с којим ми ваља век вековати; јер се, поочиме, право да ти кажем, бојим 
ију свог, да видим човека с ким ми ваља век вековати.“</p> <p>„И ти га још ниси видела.“</p> <p 
рог Мићу, који је у кући Угљешиној свој век провео, и сву му децу на својим рукама одгајио, — т 
кући вашој, дешава се од кад је света и века...{S} Мртви иду мртвима, а живи живим!{S} Хоћеш ли 
д, да видим човека, с којим ми ваља век вековати; јер се, поочиме, право да ти кажем, бојим, да 
свог, да видим човека с ким ми ваља век вековати.“</p> <p>„И ти га још ниси видела.“</p> <p>„А  
 он да буде светац сад у — деветнаестом веку; а и онај сметењак, онај Максим Ћук, прави је луда 
м очима, што их беше ружно замутила ова велика жалост њена.{S} Погледа га па ће му шапатом рећи 
бдиле, док су их подигле, оснажиле и за велика дела спремиле...{S} Још од нас нико живи није ни 
е твоја велика, као што је милост Божја велика, а твоје је срце пуно благости, пуно небесне доб 
р као добар у години дан, душа је твоја велика, као што је милост Божја велика, а твоје је срце 
свекар лепе Анђелије Угљешине..{S} Маса велика, богата; интереси изукрштани; за паре да учиниш  
нову кућу и остало намешће.{S} И одиста велика и пространа кућа, па штала за коње, па шупе за к 
уке моје.{S} Ова моја пупила постала је велика пробирачица: она је до сад одбила равно тридесет 
 горе код великог дрвљаника наложена је велика ватра.{S} И стари чича-Мића чисто се подмладио.{ 
ам то упалити неће.{S} На ме је и онако велика повика, да тргујем с богатим <pb n="59" /> масам 
пло; али нисам знала да ти је душа тако велика!...{S} И то ја да сазнам од другога!“ И онда га  
е стране раштркано, па је и одговорност велика, а он није рад, да му образ црвени и пред влашћу 
занимљивога, поучнога без ових светских великана?{S} Ништа; а од тих великана, од тих сунаца у  
х светских великана?{S} Ништа; а од тих великана, од тих сунаца у пучини живота људскога, не би 
у је у један ћошак од подрума, иза неке велике буради, склонио још стари Угљеша Пивљак.{S} Био  
оња, ни пара.{S} Довео је два лекара из Велике Митровице и Гродера из Шапца, те су држали конси 
/> <p>Одмах сутра-дан одјурили су преко велике Митровице и Руме за Земун, а одатле за Београд и 
говори Ћата... „Ту су радиле паре, и то велике паре!“ додаде он, после малог ћутања.</p> <p>„Е, 
сим Ћук, трговац из Шапца, за кога се у велике говорило, да не зна шта има и да је „похарао" це 
<milestone unit="*" /> <p>Већ се беше у велике навукао мрак, кад пред совљачку механу стадоше ј 
<milestone unit="*" /> <p>Већ се беше у велике ухватио мрак.{S} На небо се навукли црни и густи 
о да из собе не излази, а већ је било у велике свануло, онда Марта Јездина прва оде у собу да в 
у Обрада Кустуре из Заблаћа, могле су у велике минути јације, кад први петли запеваше код Марич 
светљавају, као каква небесна светлила, велики умови свију народа и времена као што су:{S} Конф 
заједно с домазлуком, сувати у Лешници, велики чаир у Липници долазе на један део; забрани више 
д радости:</p> <p>„0, Боже, ала си ти и велики и добар и милостив!...{S} Ти не даде, да се душм 
рат браће Поповића, човек веома мудар и велики чиновник у Београду, па је ту службу оставио и д 
ило је на хиљаду минаца; па онда његови велики сувати код Лешнице, па забрани више Чокешине, па 
ајрони, Шекспири, Гетеи, Његуши и други велики људи...{S} И шта би управо у животу читавога чов 
је морало бити, па да се дочека, да нас велики Бог обаспе својом милошћу и својим благословом,“ 
исто трже.{S} Погледа Рајка оним својим великим, као угљен црним, очима, па ће онда рећи — више 
сто трже.{S} Погледа у Ћату оним својим великим и паметним очима, што их беше ружно замутила ов 
> <p>Шљивак ковача Среје сучељавао је с великим воћњаком покојног Угљеше Пивљака.{S} Ту, одмах  
аших присних пријатеља, кад читамо дела великих људи, кад слушамо мудре беседе и поуке њихове;  
т, што је народ има у колективној снази великих задруга, које могу састављати само мушки потомц 
осећамо поносни кад се нађемо у друштву великих и по пород људски заслужних мужева...{S} Зар ис 
едузима.{S} И једва је израдио, и то на велико наваљивање неких Угљешиних пријатеља, да се сав  
 помоћног стараоца, јер је, рече, имање велико, а на све стране раштркано, па је и одговорност  
алило, као анђелска појава једне, већ у велико одрасле, девојчице.{S} Она им је и вратнице отво 
ат Јовић.</p> <p>„И за мене је ствар од великог интереса“ учини адвокат Радић.</p> <p>„Ама, па  
а бирташица и Марта Јездина; а горе код великог дрвљаника наложена је велика ватра.{S} И стари  
један хитац грома тресну тамо негде око великог тополика.{S} После је грунула киша, какву најст 
те ви тамо?“</p> <p>„Ми смо ти 'вамо на великој муци.{S} Сима Ћата и Максим Ћук умуасерили нас, 
бринуо.{S} Није дао да буде сама у оној великој кућурини, већ је узео Фему Митровчанку и Марту  
pter" n="7"> <head>VII</head> <p>У оној великој забуни, која је настала у кући Угљешиној ненадн 
 па их царски угостио и провео по своме великом имању, да виде све, шта има њихов пријатељ Угље 
сле, пројурио је на своме интову, све у великом касу: оде Преким Шором, а отале окренуо лево —  
о у Совљаку и у околини, за тим су се у великом касу одвезли преко Бадовинаца и Новог Села на У 
 своме другу.{S} За тим појаше коње и у великом касу одоше пут Црне Баре, а отале на Карантин Р 
абрани више Чокешине, па „дуге њиве“ у „Великом Кључу“ на реци Јадру, па његови чаири испод Лип 
лепше половине.{S} И сад, помислите, ту велику добротворку рода људског, ту мајку и одгајиљу љу 
аскида; али ето, <pb n="68" /> тако, ја велим није било суђено; а најпосле, ко зна — шта још од 
 Пав’о Агић.</p> <p>„Море, опет ја вама велим, оставите ви Ћату.{S} Зна он шта ради: опазио он  
 твога одобрења, господине."</p> <p>„Не велим ја то, човече, за те.{S} То се односи на Анђелијн 
и место оца и мајке...{S} Зато, опет ти велим, иди ти Сими Ћати.{S} То је његов посао, а оно шт 
ш за Анђелију покојног Угљеше?"</p> <p>„Велим за Анђелију покојног Угљеше...{S} Мени се чини, д 
а покојног Угљеше Пивљака већ по својој величини сама собом на се навлачи сумњу, па, онда, да с 
ица опријатељити.“</p> <p>„Ти то, онај, велиш за Анђелију покојног Угљеше?"</p> <p>„Велим за Ан 
чви.</p> <milestone unit="*" /> <p>„Шта велиш, госпођа-Јецо, за ону цуру, што се до ње ухватио  
 пође за сина Угљеше Пивљака....{S} Кад велиш да нам мо’ш са сином доћи, да ти се надамо, прија 
, да тражиш од мртве кобиле плоче, а не велиш, да ти је у плану Совљак и Сима Ћата, главни стар 
во се може десити тим пре, што, како ти велиш, девојка одбија све просиоце <pb n="69" /> редом. 
Бога и у те, Радојло...{S} Него шта нам велиш да радимо?{S} Ћата нас наговара да на суду криво  
, Радојло, да си нам по Богу брат, како велиш да радимо?“</p> <p>„Сведочите оно и онако како је 
ко моја мојих младих дана,</l> <l>„Болу вељи мојих тешких рана,</l> <l>„Куд то пр'ну голубице б 
>Штампарија Светозара Николића Обилићев Венац бр. 2.</p> <p>1905</p> <milestone unit="-" /> <p> 
 <head>XII</head> <p>Гостионица „Зелени Венац“ била је од вајкада средиште, где се скупљала нај 
дала, да јој њена перуника с дана у дан вене, као покошен цветак на меком ливадском откосу.{S}  
“</title> напамет, и из <title>„Горског Венца“</title> могао је читаве стране одекламовати.{S}  
а обичаја, свратио је у кафану „Зеленог Венца,“ па је изазвао на страну Јашу Јарића, ухватио га 
estone unit="*" /> <p>У кафану „Зеленог Венца“ долазе људи сабаиле на кафу.{S} Ту се обично пре 
кога другог: камџија, што би у „Зеленом Венцу“ фијукнула, многоме <pb n="93" /> се неваљалцу ок 
епа и примамљива, и духовита и поносна, веома добра срца и племените душе, али све то онај рој  
опарање да уши пробије.{S} Једно старо, веома мршаво дуговрато, а високо кљусе беше упрегнуто.{ 
прими обележје, Иконија?!" рече тужно и веома потресено један мушки глас?!</p> <p>„Тако ти оног 
ић, најмлађи брат браће Поповића, човек веома мудар и велики чиновник у Београду, па је ту служ 
га сина Рају; а томе је послу приступио веома опрезно и већ с напред скројеним планом.{S} Најпр 
били адвокати?{S} Најпосле, ово је дело веома деликатне природе, те вам ни ми не можемо дати ка 
ати и кћи...{S} За колима су, у касу, у веома живом касу, касала два коњаника, оба на добрим ко 
аш за све трошак платити.“ И то је Ћату веома забринуло и — сневесило.</p> </div> <pb n="56" /> 
сместа одвоји по два три чопора маторих вепрова и отера <pb n="4" /> у жир; а кад се угоје, он  
од Радичева гроба...“</p> <p>„Оне су ти верне?“</p> <p>„Као земља. “</p> <p>„И ти си ме звала.“ 
..{S} Ја сам знала да ти је срце добро, верно, топло; али нисам знала да ти је душа тако велика 
да згледаше.{S} Готово нико од њих није веровао, да ће то бити истина; али ће на то рећи Стеван 
 Максима Ћука, а цео је свет и мислио и веровао, да је то племенито дело мога свекра Угљеше Пив 
>„А кад вам кажем коју узима, нећете ми веровати,“ учини опет Славко Смољинац.</p> <p>Људи се с 
на то рећи Стеван Рубибраза:</p> <p>„А, веруј, веруј!...{S} Кад год видите Максима Ћука, да на  
 бити срећна и задовољна...{S} Теби ће, веруј матери својој, сва Мачва завидети!...</p> <p>На с 
ећи Стеван Рубибраза:</p> <p>„А, веруј, веруј!...{S} Кад год видите Максима Ћука, да на своме и 
не онако — без мотике.</p> <p>„А, знам, верујем, имаћеш ти богме тек од сад од њих муке.{S} Нећ 
разговор водио:</p> <p>„Људи, ја још не верујем да то може бити...{S} Кад овако раде власти, он 
ица из кавеза не прне... <pb n="111" /> Весела Анђелија, баш је права мученица: мучила се за жи 
претходна договарања, искупила по каква весела дружиница младих шабачких трговаца, затурила би  
ко је више није видео насмејану, а њена весела и звонка песма, што се јутром и вечером мешала с 
коњушници дадоше <pb n="130" /> од себе весела гласа.{S} У два три маха чуо се жесток њисак.{S} 
„Кола!“</p> <p>И ма да се ишло галопом, весели отац, мало мало, па би повикао:</p> <p>Брже!...{ 
сорту грмића до један Марко Поповић.{S} Весели Марко; он <pb n="115" /> и не зна шта има.{S} Ов 
а се још и сад опомињем да се због тога весели Ћук много једио, и то би било увек кад би стао к 
 ни да улази у собу, где је лежао његов весели унук.{S} Он је само испред куће одао и — хукао.< 
она вижља, што не хтеде причекати да се весели Млађо у гробу охлади, већ се, штоно кажу, одмах  
Анђелијну, и ова је та, што се радује и весели, што је тако суд нашао да је право и да је по за 
а, па ме другоме даје!...{S} А онај мој весели свекар!{S} На шта му је било толико земаљско бла 
ме Ботура.</p> <p>„О, да је ово доживео весели Угљеша, и његово би се срце раскравило, и његове 
муке мало умину, оно прогледа, прогледа веселије, па се чак и насмеши.{S} И тад се сви обрадују 
аква промена настала, промена на боље и веселије дане.{S} Они просто ни на ког не налајаше, сем 
то надајући се, да ће нам синути бољи и веселији дани.</p> <p>Тако је и с газда-Угљешом било... 
мала дружиница шабачких младих трговаца веселила пред совљачком механом.{S} И то је весеље текл 
окојног Угљеше Пивљака играло, певало и веселило, дотле се у гостинској соби извршило нешто, шт 
ве.{S} То беху одблесци туге и радости, веселих и тужних дана, слатких и горких успомена.{S} И  
 пријатних јесењих дана, јер је то доба веселих песама и правога поклича народнога: то је доба  
а, а опет ретко кад да је имао у животу веселих дана.{S} Од четири сина, као четири златне јабу 
Цвеће росно јутром узабрато," — овај ти веселник дочепа оканицу с вином, па њим о земљу, и она  
Доста, смири се!...{S} Иди и гледај оно весело детешце!...{S} Ти си му сад све — и отац и мајка 
ју.“</p> <p>И онда капетан стаде мерити веселог Обрада <pb n="21" /> Кустуру, који се беше загл 
ву.{S} Ово се могло приметити и на дому веселог Угљеше Пивљака: таман почну да му се замлађују  
 се у човеку крв следи; полети и својој веселој тетки падне на груди.{S} Једном је, колико га г 
његова нејака унука, — највише се нашао веселој Анђелији на помоћи Сима Ћата, који је и иначе с 
варић, што је својим песмама овековечио веселу дружбу шабачких младих трговаца:{S} Топузовића,  
као бујна река.{S} И усред тога мора од весеља, тамо од совљачке механе, зајеча једно ћемане и  
у за свога сина Рају.</p> <p>И, одиста, весеље је текло — као бујна река.{S} И усред тога мора  
лила пред совљачком механом.{S} И то је весеље текло као бујна река: ређале су се севдалије за  
="*" /> <p>После је опет настала игра и весеље и то сад живље и бујније.{S} У коло се хватало и 
 шабачких трговаца, затурила би ајнак и весеље, које би често до сванућа трајало.{S} Ту је Бего 
ти врисак!“</p> <p>А кад у сам расвитак весеље стаде улазити у једну фазу, кад и чича-Матош Пор 
ја, па ни оним — „мрсним.“ И док је ово весеље текло, Фема <pb n="129" /> Митровчанка спремала  
 <milestone unit="*" /> <p>И док је ово весеље овако бујно текло; док су Божја и људска правда  
S} И они су видели да се некакво големо весеље спрема...{S} Па и сами коњи у коњушници дадоше < 
е, оне свирке, оне поскочице, оно бујно весеље све совљачке омладине, мучиле су га, гушиле су г 
Цицварић, па макар и пред зору на овоме весељу нађе, то наша прича не зна, само се зна то, да с 
ткања и наговарања.{S} Тој части и томе весељу није било краја.{S} Три су трпезе постављане и д 
вој свадби све живо пливало у џумбусу и весељу, дотле се једна мала дружиница шабачких младих т 
света!{S} Ви као да сте и једно и друго весници онога доброг, онога племенитог, онога милосрдно 
вога путаља, па иди кући, да ту радосну вест кажеш и твојој Јели.{S} Њу ће то, болан, обрадоват 
.</p> <p>После се све ућута.{S} Само је ветар још јаче шуштао кроз густе Угљешине вотњаке.{S} У 
м свету!...“</p> <p>То је рекао, па као ветар отишао кући, и, мало после, пројурио је на своме  
два зеленка — своја два ждрала — па као ветар одјури у Богатић.{S} Ту се састаде с капетаном, т 
лна кола.{S} И онда је сео у кола и као ветар одјурио у Шабац, а шта је тамо радио, то у нашу п 
>После неколико тренутака летеле су као ветар оне господске кочије.{S} Летеле су друмом што вод 
Врбовца из Миокуса; а још мање за онога ветропира, унука Павла Вртирепа из Добрића; а и они ост 
Зар историју, не само појединих народа, већ и читавога човечанства, не осветљавају, као каква н 
е по срцу и правди какву народ замишља, већ но закону и правди, коју земаљски закони признају.“ 
е може бити наследница имања свога оца, већ њена снаха Иконија.{S} О томе се дуго и дуго по сво 
ме, овде не чиним ником никакве услуге, већ само вршим своју дужност, јер <pb n="60" /> сам пос 
ћном оцу и мајци ништа друго не остаје, већ да скачу у мутну Добраву....{S} Ми Икониних свата н 
 знаш шта, пријатељу, ја нећу друкчије, већ да од вашег детета чујем, да хоће да пође за мога М 
ико је њих облетало, не око твоје руке, већ око овога богатог мираза твог, и ти си их све редом 
и разгалило, као анђелска појава једне, већ у велико одрасле, девојчице.{S} Она им је и вратниц 
гу добро платим, и то не из своје кесе, већ из онога, што ми та услуга доноси.{S} Тако сам ради 
ником не продајем ни губере ни бакраче, већ само своје тражим.{S} Истина је и то, да ја радим и 
руги.</p> <p>Гродер опет ништа не рече, већ сам спреми лек.{S} У оној ватри лекари су морали са 
е ко ће наследити имање старога Угљеше, већ ко ће наследити имање младога Угљеше, унука старога 
мзили за големим имањем старога Угљеше, већ што сте морали — да покажете овоме халапљивом свету 
ли преча снаха или кћер старога Угљеше, већ је ли преча тетка или мајка малога Угљеше.{S} И сви 
, није твоје очинство, није твој мираз, већ једнога са свим другог лица, лица о коме нико живи  
је ли то Клисарин Радојло или ко други, већ је питање, хоће ли Ћуку упалити оно, што је накасти 
кати да се весели Млађо у гробу охлади, већ се, штоно кажу, одмах сутрадан, преудаде за некога  
али, не облећу око мене моје руке ради, већ ради овога проклетог мираза мог, ватра га, да Бог д 
5" /> траже њену руку њене лепоте ради, већ ради њенога богатог мираза...“</p> <p>И онда свој п 
 да зајажава ненаситост неваљалих људи, већ да се њим притиче у помоћ бедним и невољним...“</p> 
о Ћуковом сину ни о Угљешиној Анђелији, већ о њеном богатом миразу,“ учини опет Петроније Певац 
из дана у дан бивали не само досаднији, већ и одвратнији.{S} Једном је самом Ћати рекла:</p> <p 
о да буде сама у оној великој кућурини, већ је узео Фему Митровчанку и Марту Јездину, своју кум 
 да глас и углед Угљешина дома потамни, већ хоћу да је виђен и признат, као што је био и за жив 
"</p> <p>Ћата на ово ништа не одговори, већ само рече:</p> <p>„Лепо је то од тебе, газда-Максим 
сам дошао да чујем шта ће девојка рећи, већ шта ће њен старалац казати.</p> <p>Ћата мапо поћута 
, оставите ви и свекра и његов пун дом, већ она остави своје нејако чедо, ону златну јабуку, ос 
 пуче глас по селу, да дете није умрло, већ сам Угљеша, ђед његов, сваки се живи зачудио и — пр 
е одиста у њима нашао не само пенџерић, већ читаву капију, кроз коју се могло изаћи на чистину. 
 човечанство само на мушкоме потомству, већ и на женском.{S} Остави ти на страну и кућно слеме, 
ше говорити.{S} Они не траже моју руку, већ овај мој мираз, ово моје очинство.“</p> <p>А Феми М 
 лепу руку.“</p> <p>„Не њену лепу руку, већ њен богати мираз, несита хало!...{S} Теби би било м 
 у кући опазило да из собе не излази, а већ је било у велике свануло, онда Марта Јездина прва о 
У собу не пуштај никог за живу главу; а већ ти знаш Максима Ћука, да он, кад плаћа — добро и бо 
но се носи идејом, да наши закони треба већ једном да изравнају женску децу са мушком при насле 
ојите, ми онда, ја и мој колега, као да већ гледамо, како <pb n="135" /> ће се милосрђе и добра 
 масама, а маса покојног Угљеше Пивљака већ по својој величини сама собом на се навлачи сумњу,  
 катанца, и то не због стида и понижења већ због материјалне штете, која би га постигла, кад би 
ну свога зечка, и за непуно пола сахата већ је био у Совљаку.{S} Кола и коња остави да их млађи 
о не устаје, а кад тамо, сиромах Угљеша већ се и охладио.{S} Поред њега се отег’о читав поток у 
жене о њеном оцу говоре.</p> <p>Али кад већ поче и свитати, а оца јој још нема, она замоли Март 
старалац Анђелијн.</p> <p>„А, па она је већ ту, да буде пунолетна, с тога с њеном прошевином не 
 у преговоре — дубље или краће, како је већ који својом озбиљношћу заслуживао, а ове друге умео 
а.“</p> <p>„Па добро, поочиме — како је већ звала Ћату, од кад јој је постао тутор — хвала ти н 
, како се ви тамо наредите, ја ћу после већ видети.{S} Само утуви газда-Максо, ако ја чујем, да 
на прелу, знај да је ту и он.{S} О томе већ говоре и деца по сокаку.{S} Чувај оно дете, док на  
и Марта Јездина.</p> <p>И Анђелија беше већ клонула.{S} Наслонила се на јастук па и заспала; а  
задржа у вароши.{S} Његова Иконија беше већ постала нестрпљива.{S} Излазила је двапут три на ка 
томе је послу приступио веома опрезно и већ с напред скројеним планом.{S} Најпре је за тај поса 
Обрада:</p> <p>„Ене, Кустуре!{S} Зар си већ дошао?!{S} Ја сам мислио, да се још частиш по Мачви 
сао, а оно што се мене тиче — ја сам ти већ казао,“ рече му масални, а преко чела му прну чудан 
збиљи.</p> <p>Наравно, то је Максим Ћук већ разумео, шта му то значи, зато је и рекао:</p> <p>„ 
ас за ме срећан, пресрећан да се једном већ и ми познамо," одговори Радојло и рукова се с Рајко 
с капетаном, те га замоли, да му једном већ изврши неке <pb n="61" /> наплате од његових дужник 
мало и озбиља, пожали масалном, како му већ почињу досађивати Анђелијни просиоци.{S} И то су, р 
у је крај живота ту...</p> <p>И жене су већ понеле да се немо погледају.{S} Пела бирташица само 
да у механску авлију уђе, а вратнице су већ широм биле отворене.{S} С прага механскога гледао и 
и мелем натиштеним ранама овога жалошћу већ погрбљеног и оседелог старца</p> <pb n="33" /> <p>И 
д коња!..</p> <milestone unit="*" /> <p>Већ се беше у велике навукао мрак, кад пред совљачку ме 
тина је!“</p> <milestone unit="*" /> <p>Већ се беше у велике ухватио мрак.{S} На небо се навукл 
жио, кад му је год била у изгледу каква већа добит.{S} Тако он је још истога дана, после онога  
вота његова — жена.. ..{S} Њена је туга већа него наша; њено је осећање нежније, дирљивије него 
pb n="110" /> лисја личио је на поноћна већа подземних духова.</p> <p>Шљивак ковача Среје сучељ 
о: што се у ноћ више улазило, све су га веће муке спопадале.{S} Видело се, да му је крај живота 
наследнице оца јој Угљеше.</p> <p>На то веће Рајко беше позвао два три своја познаника и пријат 
проста злоба и пакост, то је било нешто веће и од једнога и од другога.{S} И у тој бесаници, он 
а четири сина, а некаква их зла коб још већма разгребе и позледи.{S} Тако, једнога дана, лицем  
stone unit="*" /> <p>Тај дан, пред само вече, испустио је душу и мали Угљеша, а сутра-дан саран 
ече, одавно пред њим стоји; а пред само вече састаде се и с писарима у механи Јосе Куртовића, п 
отменија шабачка публика.{S} Ту би се у вече, онако без икаква претходна договарања, искупила п 
бленуо у њега.{S} Ове му мисли до овога вечера нигда нису ни падале на ум; а видео је и разумео 
.</p> <milestone unit="*" /> <p>Једнога вечера, пошто је последња пресуда по овоме интересантно 
 га, сумње нема, отворио још онда онога вечера, кад је Максим Ћук долазио да проси Анђелију за  
="*" /> <p>Одмах сутра-дан, после онога вечера, кад је Максим Ћук испросио Анђелију за свога си 
да се ником живом не казује, да се тога вечера Максим Ђук у совљачкој механи састајао са <pb n= 
</p> <milestone unit="*" /> <p>Још тога вечера газда Угљеша дао је обележје Обрадовој Иконији — 
, а и ономе млађем подај нека он обашка вечера.{S} У собу не пуштај никог за живу главу; а већ  
 и мало мезета; „то ће ми, рече, бити и вечера, јер морам отићи мало и до Раче...{S} Овај Панта 
ead> <p>Пошто су Максим Ћук и Сима Ћата вечерали, а Пела им беше, истина на брзу руку, али опет 
у собу доведеш самога Ћату — да заједно вечерамо, а и ономе млађем подај нека он обашка вечера. 
да Максим Ћук, да је у совљачкој механи вечерао са Симом Ћатом и ту се бавио до после пола ноћи 
<pb n="70" /> Симом Ћатом и да је с њим вечерао.{S} Они зовнуше и Пелу механџику, те и њој то и 
ме удавиш?!...{S} Шта је теби, Иконија, вечерас?"</p> <p>„И ти мени, за толико време, да не каж 
још нигда ниси одоцнио; а ја сам те баш вечерас погледала да ми час пре дођеш, да те видим, да  
е.{S} Неће ти дати с миром ни ручати ни вечерати.{S} И то ће бити све саме шићарџије.{S} Они и  
ни нису ту.{S} Они ће, видећеш, и нашој вечери наћи ману,“ шануће Фема Митровчанка Пели бирташи 
 весела и звонка песма, што се јутром и вечером мешала с песмама славујевим, за свагда је умукл 
ар изгрће под пециво што се спремало за вечеру Анђелијних просилаца и других њених гостију и пр 
lestone unit="*" /> <p>После се село за вечеру, за богату господску вечеру.{S} У горње чело пос 
а на брзу руку, али опет лепу господску вечеру спремила, која никако није могла бити без младих 
 се село за вечеру, за богату господску вечеру.{S} У горње чело посадише Матоша Порабу, а њему  
"129" /> Митровчанка спремала је богату вечеру.{S} Њој су помагале Пела бирташица и Марта Језди 
 Отвори нам крајњу собу и спреми богату вечеру.{S} Употреби сву своју мајсторију, да ми у собу  
ем кити зелене хумке, <pb n="IV" /> ова вечита боравишта мртвих ....{S} Жена је божанствена спо 
{S} И ми га за то увек трпљиво сносимо, вечито надајући се, да ће нам синути бољи и веселији да 
 нека врста тица, што живе тамо негде у вечитом снегу и леду,“ одговори Ћук, као из рукава.</p> 
сва кандила и оба полелеја; а до њихове вечне куће испратила су их сва три разреда ђака и силан 
ла, па му, најпосле и очи склопила и до вечне куће испратила, а гроб његов, место мајке његове, 
 својој заови, погледа је оним тужним и вечно сетним погледом..{S} Хтела је да јој још нешто ка 
о је пирушио вијугавом долином тихе али вечно мутне Добраве...{S} Месец се спремаше да зађе, а  
<p>„И то оде за онога, који је Ћати био вечно трн у оку, као да му се, Бог с нама био, предсказ 
м шта треба, да ти оца спремимо његовој вечној кући — онако, како то доликује и имену његову и  
 данашњег грешног и грамзивог света!{S} Ви као да сте и једно и друго весници онога доброг, оно 
и толико памети колико какав брав?!.{S} Ви још не познајете Анђелију.{S} Она је мудрија од свиј 
 пуномоћници ваши и судом потврдили.{S} Ви је можете и не примити, али би се огрешили и о људск 
 ова ствар, ради које сам вас и звао, а ви имали доброту да се моме позиву одазовете, а то је:  
ине — да је разнесу, да је рашчупају, а ви је се, добри људи, — и једно и друго,- одричете, јер 
у наше интересе, моје и моје Иконије; а ви знате, да кад се нешто тиче наше кесе и наших интере 
 каже наш народ: „Сила Бога не моли;“ а ви бисте хтели, да ја и људе молим.{S} Не ја, Бога ми!“ 
/p> <p>„Мени су рекли, да вам кажем, да ви ову квиту дате газда Обраду, а мени дајте парче цеду 
му добио а ко изгубио.</p> <p>„Ништа се ви не брините за Ранисава Мрава, тај и кад прода ниже н 
е Игња Мутап.</p> <p>„Море, оставите се ви празна разговора; није <pb n="72" /> ту реч ни о Ћук 
.{S} Он је главни старалац, па, како се ви тамо наредите, ја ћу после већ видети.{S} Само утуви 
лану, остави...“</p> <p>„Море, оставите ви и свекра и његов пун дом, већ она остави своје нејак 
 <p>„Море, опет ја вама велим, оставите ви Ћату.{S} Зна он шта ради: опазио он да чича Мића неш 
и, а само не пробирачица...{S} Оставите ви мене мојој срећи и мојој судбини, па како ми буде, н 
да тај ретко кад губи.</p> <p>„Оставите ви, људи, Мрава!..{S} Него, знате ли ви да Максим Ђук ж 
ла младожењу — давно и давно, и утувите ви ово људи, што ће вам сад чича-Мића казати!{S} Или ће 
p> <p>„Јесам... “</p> <p>„Па шта радите ви тамо?“</p> <p>„Ми смо ти 'вамо на великој муци.{S} С 
вој и на Анђелији Радојловој.</p> <p>„И ви нисте водили парницу једно против другога, што сте х 
те ви, људи, Мрава!..{S} Него, знате ли ви да Максим Ђук жени свога сина?“ — рећи ће Славко Смо 
можете јој не дати наслеђе, али ако јој ви то не дате, даће јој суд.“</p> <p>И док је ово Макси 
аксиму Ћуку и Управи Фондова.{S} И, док ви све троје не пристанете да се продаја одложи, ја нем 
ати позната чајковачка песма:</p> <l>„О ви моји били гроши,</l> <l>„Што вас строши по вароши;</ 
е Пела механџика...</p> <p>„Ама, па зар ви мислите да ће то тако остати?..{S} Ћук ће земљу прев 
љеше Пивљака.{S} Ту, одмах иза Срејиног вигња, има и један мали прелаз преко кога ковачева чеља 
лађи из куће Угљешине туда иду Срејином вигњу, кад што имају да наде или каку сломљену алатку,  
купоценим амовима и сребрним кључевима, вид’ло се, да их је дубока кеса купила.{S} И док је она 
 је чак и у Лешницу на своје сувате, да виде где тови џелеп крава и џелеп волова, па их је онда 
 би да непрестано по масама риштају, да виде, колико која маса има у готову и како би се то мог 
тио и провео по своме великом имању, да виде све, шта има њихов пријатељ Угљеша Пивљак, те да с 
ио.{S} Многи полетеше Угљешиној кући да виде, је ли то истина!?</p> <p>И то је била истина.{S}  
>„Па пријатељу, деца треба да се најпре виде; али ја опет стојим за моју Иконију добар: да јој  
> отворена, али деца треба најпре да се виде, па да чујемо шта ће и девојка рећи...“</p> <p>„То 
иде на Илијин студенац по воду, лепо се виде две људске прилике: једно мушко, а једно женско.{S 
ају слику разривеног броћишта.{S} Ту се виде и два кокошја гнезда, у којима баба Џавине кокоши  
зауставе, али се он оте, улети у собу и виде мртва сина где лежи на својој самртној постељи.</p 
е напасти одбраним?...{S} Знаш ли, очни виде мој, да сам ја опкољена, да сам сужањ заробљени, а 
и, и ти би онда, слатка моја тета-Фемо, видела, како би ови моји просци прсли — куд који.“</p>  
вика Јела Кустурина.</p> <p>„Јеси ли га видела, пријо?“ упаде јој у реч газда Угљеша, па се чис 
љусе беше упрегнуто.{S} Она му се ребра видела као да су од лескова прућа.{S} Сувача одједном н 
 послушам; али, ево, ја до сад нисам ни видела тога мога, ако буде Божја воља, будућег младожењ 
/p> <p>„Дете моје, сиротице моја, ти си видела, колико је њих облетало, не око твоје руке, већ  
век вековати.“</p> <p>„И ти га још ниси видела.“</p> <p>„А где ћу га видети, кад сам непрестано 
 ово чудо од девојке још у своме животу видела нисам,“ додала је Фема Митровчанка.</p> <p>Ћата  
 се клали прасци и јагањци.{S} И они су видели да се некакво големо весеље спрема...{S} Па и са 
свога друга дешњака; а онај само њисне: видело се, да је то била крупна шала...{S} Зато сам Мак 
ка особита радост и душевна доброта.{S} Видело се лепо, да он има нешто да саопшти своме Кустур 
зило, све су га веће муке спопадале.{S} Видело се, да му је крај живота ту...</p> <p>И жене су  
ачву, а једном сам га, ако се не варам, видео где оде у друштву са Симом Ћатом и Обрадом Чавком 
е у овоме детешцету видео милост Божју, видео мушку главу, која ће прихватити и одржати слеме к 
у, да јој на далеко равне било није.{S} Видео је код накучанске цркве, па је сместа помислио:</ 
га вечера нигда нису ни падале на ум; а видео је и разумео, да то све може бити пре но што се и 
угује Максиму Ћуку, и кад је он из акта видео колики је дуг, да му је наш Љубинко до паре измир 
“</p> <p>„Они кажу да је Угљеша, кад је видео да му унук умре, писнуо да у човеку срце препукне 
јецање.{S} Од то доба нико је више није видео насмејану, а њена весела и звонка песма, што се ј 
а то Сава Прекошорац рећи.</p> <p>„Море видео сам ја њега где ту неки дан много нешто чепа око  
S} Пандур окрете онај позив — као да би видео, ко је Кустуру звао, па ће онда рећи:</p> <p>„Кап 
 праву радост; јер је у овоме детешцету видео милост Божју, видео мушку главу, која ће прихвати 
ећи се додао је:</p> <p>„Али ћеш, Ћато, видети: какве ћу ја на томе имању реформе завести!..{S} 
а још ниси видела.“</p> <p>„А где ћу га видети, кад сам непрестано у овој мојој тамници, под ја 
он плаћа парама из моје масе; али ћу га видети довече, и, онда, ако сви на ме гракну, да примим 
 а кад сам их стао сећи, а оно имам шта видети: унутра — и срце и око срца за читав палац — све 
0" /> жена и људи.{S} Нисам је могао ни видети.{S} Сима Ћата и Максим Ћук тамо заповедају и ко  
ко се ви тамо наредите, ја ћу после већ видети.{S} Само утуви газда-Максо, ако ја чујем, да је  
S} Ко ће кога надмудрити — и преварити, видећемо,“ рекао је Игња Мутап.</p> <p>„Не бојим се ја  
додаде Фема Митровчанка.</p> <p>„Е ова, видећеш, оставља и свога свекра, и своје дете, и један  
о бих волела да они нису ту.{S} Они ће, видећеш, и нашој вечери наћи ману,“ шануће Фема Митровч 
ишљењу!...“</p> <p>„Браво Рајко Перићу! види се да си човек од новог света и од нових идеја,“ у 
о је доживео, да се Ћати освети — да га види избачена из ове њему драге куће, из куће Угљеше Пи 
атио; а кад је Марта Јездина отишла, да види шта ради, а он, сав у крви, изгубио аваз, а опет с 
петан пита, зато је и погледао у те, да види шта ћеш ти рећи, а кад ти ућута, он се окрете, при 
 још нема, она замоли Марту Јездину, да види шта је <pb n="44" /> с њим, те из своје собе још н 
змеђу тога обојега.</p> <p>И ко хоће да види бујност живота нашега народа, нека тражи у доба ти 
, онда Марта Јездина прва оде у собу да види што не устаје, а кад тамо, сиромах Угљеша већ се и 
шине ће се кости у гробу превртати, кад види, шта се ради од његова имања; како му рођену кћер  
 унук; јер се то из протокола умрлих не види.{S} Тамо стоји и у једном и у другом изводу само:< 
мању реформе завести!..{S} Хоћу да свет види, да је Сима Ћата, старалац поверене му масе, био с 
да видим тога будућег ђувегију свог, да видим човека с ким ми ваља век вековати.“</p> <p>„И ти  
дућег младожењу, па је, мислим, ред, да видим човека, с којим ми ваља век вековати; јер се, поо 
ао за ово, кад смо сад у Шапцу били, да видим шта је то тако хитно?!{S} Није ми толико што ћу с 
е:</p> <p>— Капетане, ја сам послат, да видим шта и колико дугује Обрад Кустура из Заблаћа Макс 
 ће опет додати:</p> <p>„Тражила сам да видим тога будућег ђувегију свог, да видим човека с ким 
почнемо!...{S} Ја сам чисто радознао да видим: ко би ту био пречи наследник имања покојног <pb  
p>„А мени је сад тек срце на месту, кад видим, где се ово двоје узимају, не због пустог блага,  
p> <p>„Не бој се, драги Кустуро!{S} Сад видим да о свему ни ти ништа не знаш; не бој се, и благ 
ас погледала да ми час пре дођеш, да те видим, да те овако загрлим и изљубим?{S} И онда му стад 
Циганина.{S} Звао ме толико пута, да му видим нову кућу и остало намешће.{S} И одиста велика и  
т Јовић.</p> <p>„Бога ми, г. Јовићу, да видимо!..{S} Ово питање мало задире у наше интересе, мо 
 а ти девојку на удају, па сам дошао да видимо, можемо ли се нас двојица опријатељити.“</p> <p> 
тије Певац.</p> <p>„Вала људи, кад опет видимо, да на Угљешину дому почива некакво проклетство; 
</p> <p>„А, веруј, веруј!...{S} Кад год видите Максима Ћука, да на своме интову некуд одлази ил 
 кад се девојка прстенује...{S} Ето, да видиш, да Ћук није као остали просци, који оног што обе 
си ти отишао с твојом Јелом у Мачву, да видиш дом свога пријатеља, а мени пријавише једно момче 
и ђед и све...{S} Буди јунак!{S} Зар не видиш да те је сам Бог одредио да понесеш једно тешко б 
рече, знати, како ће то признање и мало видније изразити но што су голе речи, а смешећи се дода 
оре смо у Срему...{S} Ох, Иконија, очни виду мој, нашој срећи под небом равне бити неће...{S} Ш 
дину сестрицу....{S} Не тужи тако, очни виду, твога оца и твоје матере!{S} Ти још и не знаш как 
д Угљешина дома потамни, већ хоћу да је виђен и признат, као што је био и за живота његова.“</p 
 и желео, а особито кад је дајем у тако виђен и чувен дом, као што је твој дом, пријатељу."</p> 
и, потражити каквог ђувегију из добра и виђена дома...{S} Док ја овде седим, Ћато, не дам ја, д 
је му било равна ни по богатству, ни по виђености у свој богатој Мачви.{S} Само оно његово имањ 
крв?!“</p> <p>А други:</p> <p>„И то она вижља, што не хтеде причекати да се весели Млађо у гроб 
љака, оца Анђелијна, а свекра Иконијна, вију гладне орлушине — да је разнесу, да је рашчупају,  
 доносио свеж поветарац, што је пирушио вијугавом долином тихе али вечно мутне Добраве...{S} Ме 
S} Матош Пораба само је климао главом и викао:</p> <p>„Јес’, јес’: ја његов поочим, он мени луч 
а крупна шала...{S} Зато сам Максим Ћук викне:</p> <p>„Ждрале!...{S} Миран!!{S} И ждрал се одис 
рште у стотину комада.{S} После скочи и викну:</p> <p>„Коње!...{S} Побратиме плати ово што се п 
био интов, или она два зеленка, као две виле — нека племенита крв.{S} Пругасти, високи, повијен 
о посматрати.{S} Доња му <pb n="143" /> вилица окембешена, и с ње се цеди некакав отегљив слуз. 
них младих трговаца дочепа пуну оканицу вина, што је пред њим па столу стајала, па је, гоњен не 
беше им изнела и оно старо фрушкогорско вино, познати и на далеко разглашени сремски „пиштинац, 
о," — овај ти веселник дочепа оканицу с вином, па њим о земљу, и она прште у стотину комада!" — 
о казивању самога чича-Мићана, овоме је вину било више од осам година.{S} То беше једна осмакињ 
 неку зелено-вугасту боју.{S} Овде онде висе читави паламари подеротина, као да су на њему свињ 
ише, и на вратима се указа једно момче, висока раста, а мудра погледа, а прашњав као да долази  
виле — нека племенита крв.{S} Пругасти, високи, повијених вратова, малених змијастих глава, а г 
 Једно старо, веома мршаво дуговрато, а високо кљусе беше упрегнуто.{S} Она му се ребра видела  
{S} Али је млада својом лепотом, својим витким стасом и нешто сетним лицем и погледом одиста од 
 што су, и по лепоти и по <pb n="18" /> витом девојачком стасу, биле као једна расечена јабука! 
и девојка рећи...“</p> <p>„То су стари „вицеви“ пријатељу, који за ме немају никакве вредности. 
14"> <head>XIV</head> <p>Свршило се!{S} Више не подлежи никаквој сумњи.{S} Сви земаљски судови  
о угљен црним, очима, па ће онда рећи — више у себи него своме Рајку.</p> <p>„Јест, то си ти би 
ента сину Максима Ћука.</p> <p>„Од тога више ништа бити не може, јер је Радојица Лекић испросио 
даје, свака ока показује неколико драма више, а кад купује, онда неколико драма мање.{S} То је  
руку, а не њен богати мираз: јер га она више ни имала није.{S} Отели су јој га земаљски судови; 
 толико, заслуживали њену пажњу.{S} Шта више, они су јој из дана у дан бивали не само досаднији 
 рекла:</p> <p>„Немојте ми о њима ништа више говорити.{S} Они не траже моју руку, већ овај мој  
?!{S} Оне ти могу само завидети и ништа више,“ узвикну Фема Митровчанка.</p> <p>„Само се једном 
„Шта ли ће ово сад бити?“ рећи ће Обрад више у себи... „О, да сам знао за ово, кад смо сад у Ша 
 <p>А други:</p> <pb n="40" /> <p>„Овде више наша мајсторија не помаже.“</p> <p>Др. Гродер пред 
 у плач и јецање.{S} Од то доба нико је више није видео насмејану, а њена весела и звонка песма 
, ћутиш и ништа не говориш!...{S} Ти ме више не волиш — као што си ме негда волео, ти, једина н 
ти је најмилије, Рајко, немој ме о томе више питати.{S} Примила сам.{S} Морала сам.{S} Тако је  
Угљешине сувате код Лешнице и у забране више Чокешине.{S} И једно и друго било је самим палисад 
 у чантру Ћатину једном падне, то из ње више не излази!...“</p> <p>Тако Сима Ћата; а Максим Ћук 
 брини, газда, ти знаш да се ја за коње више старам, но и за себе сама,“ одговори <pb n="64" /> 
о прилегне.{S} И како је легао, није се више ни пробудио; а кад се у кући опазило да из собе не 
еше ушла ала за богатством.{S} И што се више богатио, све је постајао гладнији и жеднији — среб 
ма нешто важно да ти каже.{S} Чекаће те више наше куће.“</p> <p>И Радојло часа није часио.{S} С 
му.</p> <p>„И капетан онда ућута, па ће више за себе рећи:</p> <p>— „Е, онда, то је.{S} Нисам с 
 како вам завидим!{S} Ово је тридесет и више година како се ломим и бијем као ала с берићетом с 
ету има још добрих људи.{S} Ти оној рђи више ништа не дугујеш...{S} Ево ти ове хартије, на, па  
 у Липници долазе на један део; забрани више Чокешине, „Дуге Њиве“ на реци Јадру, два мала чаир 
и велики сувати код Лешнице, па забрани више Чокешине, па „дуге њиве“ у „Великом Кључу“ на реци 
{S} Хајде тако како стојиш.{S} Ништа ти више не треба.{S} Кад се вратимо и кућа ће нам бити гот 
ој Јели.{S} Њу ће то, болан, обрадовати више него што је обрадовало и тебе самог.“</p> <p>„0, г 
ао.{S} Можда је и заспао.{S} Он те ноћи више из своје собе ни излазио није.</p> <p>Дете се посл 
е их бич Господњи тако растерати, да им више трага трагу бити неће. “</p> <p>„И то ће бити?“</p 
о је, да је свака нада изгубљена.{S} Он више није смео ни да улази у собу, где је лежао његов в 
<p>Једна опет примети, да се деца много више муче но људи.</p> <p>„Хе, моја друго, младост се о 
 сад постао ђогат; али како га сад нико више не тимари, то се по њему направиле читаве мапе.</p 
 самога чича-Мићана, овоме је вину било више од осам година.{S} То беше једна осмакиња.{S} Њу ј 
али то је за мало трајало: што се у ноћ више улазило, све су га веће муке спопадале.{S} Видело  
па ће му рећи:</p> <p>„Бабо, ја не могу више остати у овој кући.{S} Хоћу да идем своме оцу и св 
 ово објашњење београдских адвоката још више збунило и Симу Ћату и Максима Ћука.</p> <p>„Е, па  
су они обоје једно за другим почели још више марити па чак и чезнути.</p> <milestone unit="*" / 
мртвој тишини, која је у целом дворишту владала, познао, да није добро.</p> <p>Он само учини:</ 
жени боље и богатије, него да ми је сам владика на конак дошао,“ одговори Пела механџика, па ка 
ом упознао, док је још са службом био у Владимирцима, у питомој Посаво-Тамнави шабачкој.</p> <p 
е двапут три на капију и погледала доле владичином конаку, откуд је он обично долазио.{S} Њој с 
 Јовића и Радића, па капетана поцерског Влајка Кумрића и свога побратима Перу Крунића.</p> <p>„ 
 ово наш Љубинко говорио, капетан га је Влајко посматрао, па ће му рећи:</p> <p>— „Стани-дер, м 
 ти си то чула од?“</p> <p>„Казао ми је Влајко капетан.“</p> <p>„А откуд он то зна?“</p> <p>„Па 
е два адвоката само згледаше; а капетан Влајко чисто уздахну па рече:</p> <p>„Ах, што му сад ни 
...{S} Нисам се преварио,“ рече капетан Влајко, и стаде посматрати час домаћина, а час домаћицу 
то је дато подушје и ђеду и унуку, дође власт, пописа свеколико имање покојнога Угљеше и образо 
есио и кад је Угљеша издахнуо, и кад је власт чинила попис.{S} У осталом, њега је суд после пос 
 опет чисто буде мило, што је ово овако власт наредила...{S} Опет, опет, Бог зна шта ради,“ при 
ико ме мучи, што не знам што ме сад баш власт зове...{S} Него, станиде; знам шта је.{S} Она рђа 
за све, што је ружно, па долазило то од власти или кога другог: камџија, што би у „Зеленом Венц 
ем да то може бити...{S} Кад овако раде власти, онда шта је остало за оне, који не знају ни за  
ј кући, тамо су затекли позив од среске власти, у коме стоји, да Обрад Кустура сместа дође срес 
вече доћи, можда и сам масални, а ја се власти плашим као живе ватре, па сам те звала, да ме на 
> <p>„Па добро, бабо, ја и немам силе и власти да га од његовог ђеда и његове куће одвајам, а и 
 се продаја одложи, ја немам ни силе ни власти да то сам учиним.{S} Таки је закон; а закон је с 
ко се не стара, да ту силу има у својој власти...{S} Добро каже наш народ: „Сила Бога не моли;“ 
а радим, и само гледам да се не замерим власти и закону, а друго ми је све равно, равно до — Ко 
 смо, ево, дошли, да, с пристанком моје властодавке и њенога мужа Рајка, ову законску неправду  
спор расправио и пресудио у корист моје властодавке Иконије, и она је то, што није с таком прес 
 он није рад, да му образ црвени и пред влашћу и пред људима.</p> <p>„Па добро, брате,“ рече му 
љешином дому: сви ће те држати као мало воде на длану; а у кући није какве глоте: <pb n="11" /> 
3" /> свекра, који ју је чувао као мало воде на длану, остави...“</p> <p>„Море, оставите ви и с 
ама, забранима; о воденицама на Дрини и воденицама на Сави; о кошевима и наслонима и о другим с 
 његовим ливадама, њивама, забранима; о воденицама на Дрини и воденицама на Сави; о кошевима и  
ливаде, њиве, пашњаци, кошеви, станови, воденице на Дрини и воденице на Сави, долазе на други д 
гледа, а прашњав као да долази из какве воденице.{S} Сви који су у соби били упреше своје погле 
и, кошеви, станови, воденице на Дрини и воденице на Сави, долазе на други део.{S} Стара и нова  
Недић, који у тај мах беше пошао својој воденици на Дрину...</p> <p>Али кад пуче глас по селу,  
преврнути, док воду не наврати на своју воденицу“ — рећи ће Среја Ковач.</p> <p>„А шта још паре 
Ову је тишину прекидало монотоно хукање воденичне бране на Добрави, што га је доносио свеж пове 
pb n="23" /> <p>После овога, друмом што води из Шапца за Поцерину, живо је касао један коњаник. 
сподске кочије.{S} Летеле су друмом што води за Шабац.{S} У њима су седеле две жене:{S} Иконија 
ога дана, у овој адвокатској пушионици, водила се између ондашњих шабачких адвоката жива дебата 
Анђелији Радојловој.</p> <p>„И ви нисте водили парницу једно против другога, што сте хтели и шт 
тива судбина, а у којој јој беше једина водиља милостива рука њене добре заовице Анђелије.</p>  
ог бола изведе из ове проклете собе.{S} Водио је преко дворишта, а и сам није знао куд.{S} Он ј 
нца дали своју кћер, своју јединицу.{S} Водио их је чак и у Лешницу на своје сувате, да виде гд 
иног заволео као свога сина и што га је водио чак у Ђур.</p> <p>Радојло га је морао опазити кро 
совљачкој механи о томе овакав разговор водио:</p> <p>„Људи, ја још не верујем да то може бити. 
 не помаже.“</p> <p>Др. Гродер предложи воду за „испирање“ — сваких пет минута.{S} То и она дво 
стати?..{S} Ћук ће земљу преврнути, док воду не наврати на своју воденицу“ — рећи ће Среја Кова 
а кућна чељад иде на Илијин студенац по воду, лепо се виде две људске прилике: једно мушко, а ј 
а моју Иконију добар: да јој речем да у воду скочи, послушала би, а то ли да пође за сина Угљеш 
, до сад мислила нисам.{S} Ја бих пре у воду скочила, него што бих ма што на жао учинила Анђели 
ика кад су у овој адвокатској пушионици вођене читаве, често <pb n="85" /> академске, расправе  
 и његов син, куд год иду, на интову се возе,“ рекла је Пела механџика и значајно погледала у Ф 
/p> <p>„Није.{S} Па њу тамо дува читава војска — <pb n="100" /> жена и људи.{S} Нисам је могао  
уно горчине рекла:</p> <p>„Ништа не бих волела, него да ово моје очинство каква Божја сила у ди 
ојим да они нешто не покваре; нешто бих волела да они нису ту.{S} Они ће, видећеш, и нашој вече 
ћеретају — о чему било.{S} Најпре су се волели као брат и сестра, а после? — као јаран и јарани 
пријавим г. Тоши писару?...“</p> <p>„Е, волео бих да је капетан ту; али кад није, онда ме јави  
 ме више не волиш — као што си ме негда волео, ти, једина надо моја, <pb n="81" /> једино добро 
адвокат Кузман, за кога се знало, да је волео да заступа замршеније спорове него чисте и јасне. 
лостив Бог.{S} Она ћете, душо материна, волети и чувати, као што сестра чува и милује своју јед 
b n="11" /> твој ђувегија, твој свекар, волеће те и миловати, као што јутрења роса љуби и милуј 
и ништа не говориш!...{S} Ти ме више не волиш — као што си ме негда волео, ти, једина надо моја 
се могло да утови до близу стотину грла волова.{S} И ово је било све у прошцу — као од сира сре 
p> <p>Тако исто није хтео да прода плуг волова <pb n="53" /> — све самих јунаца, два пара коња  
> <p>Газда Угљеша се тих дана десио код волова на својим суватима у Лешници; а кад му тај црни  
е, да виде где тови џелеп крава и џелеп волова, па их је онда испратио до Шапца, а узгред сврат 
сам ни видела тога мога, ако буде Божја воља, будућег младожењу, па је, мислим, ред, да видим ч 
 жалоснице моја!..{S} Шта ћеш, Божја је воља, а што је од Бога, слађе је од меда!{S} Доста, сми 
нека дођу — па ако буде судбине и Божје воље, ја ћу своје пријатеље послушати.“</p> <p>Ћатиним  
а ружна и неприкладна реч.{S} Њихово је вољење било право, чисто анђелско вољење, али у које је 
во је вољење било право, чисто анђелско вољење, али у које је опет несретни <pb n="27" /> Симо  
справимо, <pb n="134" /> и да, с другом вољом, место овакве судске пресуде, донесемо праведнију 
> и какав богослов.{S} Он је с особитом вољом читао и остале „мирске“ књиге, песме и приповетке 
едну фазу, кад и чича-Матош Пораба доби вољу, да и он што отпева, онда се стаде по Совљаку и ок 
ст, <pb n="136" /> дренов штап, жут као восак.{S} Он скочи с кола, приђе капији, па оним штапом 
<p>На самом прелазу горњега Кустурићева вотњака, преко кога кућна чељад иде на Илијин студенац  
тар још јаче шуштао кроз густе Угљешине вотњаке.{S} У тај баш мах севнуше муње и дубоко запараш 
вак ковача Среје сучељавао је с великим воћњаком покојног Угљеше Пивљака.{S} Ту, одмах иза Среј 
у, кад још није куцнуо нас, кад ће наши врази прснути — куд који, јер ће их бич Господњи тако р 
сална кола, да се у њих упрегну она два врана „гаврана,“ како их је сам Ћата назвао кад је први 
, господине, и на ме је зинула и хала и врана; и за ме свет говори, да сиротињи продајем бакрач 
о, да се око њега купе гладне орлушине, врани и гаврани, као и на сваку другу стрв!..“</p> <p>Н 
унаца, два пара коња — два кулаша и два вранца, и нова кола.</p> <p>„Не дам ја, рекао је, да гл 
рима, упрегнутим било бесним и немирним вранцима, или змијоглавим и поносним кулашима, — он је  
у, па, онда, да се то све свали мени за врат...{S} То не дам, газда-Максиме, и нека ти је то јо 
едњом ногом, а мало мало, па жестоко за врат уједе свога друга дешњака; а онај само њисне: виде 
И таман они у тој речи, а капетан те на врата.{S} И чим уђе у ходник он смотри Обрада:</p> <p>„ 
, а кад ти ућута, он се окрете, прилупи врата за собом, и оде.</p> <pb n="119" /> <p>„А кад те  
, па се окрете — оде и за собом затвори врата.</p> <p>Капетан се окрете домаћину:</p> <pb n="10 
 али у тај мах судски послужитељ отвори врата на адвокатској пушионици и повика:</p> <p>„Господ 
га где ту неки дан много нешто чепа око врата масалног судије; а кад га пустише, остао је код њ 
 оздравило.{S} Она једном сави руке око врата своме баби и стаде га молити да учини абер детињо 
а против тога ништа немам: девојачка су врата сваком момку <pb n="67" /> отворена, али деца тре 
S} Не ја, Бога ми!“</p> <p>У тај се мах врата на соби отворише, и на вратима се указа једно мом 
 ће рећи Феми Митровчанки:</p> <p>„Иди, врати се!{S} Нађи Радојла и упитај: шта да радим кукави 
ре измири, узе квиту, прочита, па ми је врати:</p> <p>„Мени су рекли, да вам кажем, да ви ову к 
а и оде.{S} Не би је позадуго; а кад се врати, била је бледа као смрт.{S} Она се саже, те нешто 
иси ономад приметио, кад се наш Љубинко врати из Совљака, па нам каза, да се кући Угљеше Пивљак 
ну каже Анђелијну поруку; а кад се отуд вратила, она приђе Анђелији, па јој рече: „пристани на  
"116" /> поносну држању.{S} После би се вратила у кућу и отишла у собу, стала би код прозора и  
стром Босном поносном; а кад су се отуд вратили, то нико опазио није, то је морало бити онда, к 
тај се мах врата на соби отворише, и на вратима се указа једно момче, висока раста, а мудра пог 
самој богатој Мачви.{S} На механским се вратима указа једна женска прилика.{S} То је била Пела  
ш.{S} Ништа ти више не треба.{S} Кад се вратимо и кућа ће нам бити готова.{S} У преком шору угл 
Лазе Галовића?!{S} С тим сам се мислима вратио кући.</p> </div> <trailer>КРАЈ</trailer> </body> 
отину дуката обележја, он је свој интов вратио у Шабац...</p> <p>„Немој тако, пријатељу, повика 
о у своју собу, и да се до сванућа није вратио; а кад је Марта Јездина отишла, да види шта ради 
ла ноћи, па после он сео у свој интов и вратио се у Шабац, а Ћата својој кући.</p> <p>„Е, ту је 
 је била истина.{S} Један је пред самим вратницама покојног Угљеше овако причао:</p> <p>„Синоћ  
етати кола, да у механску авлију уђе, а вратнице су већ широм биле отворене.{S} С прага механск 
ле једнога сахата стадоше пред Угљешине вратнице једва господска кола — кочије на федер и са си 
лико одрасле, девојчице.{S} Она им је и вратнице отворила, а једва се кретала под накитом од ор 
ита крв.{S} Пругасти, високи, повијених вратова, малених змијастих глава, а грива као четири пу 
д орлаша и крсташа талира и три ниске о врату дуката, што су пламтели као жива жеравица.{S} На  
<milestone unit="*" /> <pb n="82" /> <p>Враћајући се кући, Анђелија ће рећи Феми Митровчанки:</ 
 <pb n="15" /> <p>То се са својим сином враћао кући газда Угљеша Пивљак, певајући и пушке мећућ 
{S} Није ми толико што ћу се сад поново враћати у Шабац, колико ме мучи, што не знам што ме сад 
 очима само је сијао, треперио и на њих врашки намигивао, њен богати мираз.</p> <p>Ово као да ј 
 бих дао за онога смољу — сина Петрушка Врбовца из Миокуса; а још мање за онога ветропира, унук 
асити, да код Ћука не могу проћи ничије врдаламе, и којекаква заоколишења.{S} И онда мало поћут 
ћи: „а, богме, Ћато, ако ми и ти станеш врдати, онда знај, да ћеш ти баш за све трошак платити. 
 се све утаја, само што се чула жестока врева паса далеко тамо на другом крају села.{S} Нема су 
 за њ рекао: „овај вам млад човек злата вреди.{S} То ће вам бити један по један трговац: поштен 
окине механе, идући из Штитара у Шабац, вредило је на хиљаду минаца; па онда његови велики сува 
 човека истина имањем отањег, али иначе вредна и послушна.{S} И то је све одобрио и масални.</p 
јих ни наш живот апсолутно нема никакве вредности; <pb n="87" /> је ли право да жену, овога пра 
и“ пријатељу, који за ме немају никакве вредности.{S} Ја и нисам дошао да чујем шта ће девојка  
тила, а гроб његов, место мајке његове, врелим сузама заливала, — зар би ти, дане мој, сунце мо 
ри Иконија и стаде свога мужа обасипати врелим пољупцима.</p> <p>„Доста о томе, моја голубице б 
олико да је конац жалости дугачак, њега време, мало по мало, ушије.{S} Он се с радошћу упоредо  
и до речи, испричао, како му је у своје време Љубинко дошао и питао: колико мој отац дугује Мак 
 вечерас?"</p> <p>„И ти мени, за толико време, да не кажеш, да си ти оно био, ти, анђеле мој, ж 
estone unit="*" /> <p>Кад сам пре неког времена био у Обреновцу, ја посетим мога негдашњег кард 
а светлила, велики умови свију народа и времена као што су:{S} Конфучије, Сократи, Аристотели,  
јешта друго, што ме подсећа, да је било времена, кад ти ниси била моја, — мути ову нашу данашњу 
а прискочи Икониној мајци, притиште јој врео пољубац у руку, па јој љупким девојачким гласом ре 
ојим богатим пупилама крпе туђе продрте вреће.“</p> <p> Ово као да се Ћати није допало, а учини 
, а учини му се, као да се оно „продрте вреће“ на њега односи, па мало заћута, али се, најпосле 
ко ни партисале нису.{S} Сам кум дао је врећу барута, а стари сват две.{S} Чауши су читав један 
неке раздраганости, удари у један општи врисак!“</p> <p>А кад у сам расвитак весеље стаде улази 
али то буде све.{S} Оно, сироче, скочи, врисне, да се у човеку крв следи; полети и својој весел 
на јастук па и заспала; а кад дете опет врисну, она се трже, па није ни чула шта жене о њеном о 
док не разгледамо сама акта.{S} Тамо се врло лако може наћи какав пенџерић, кроз који се може и 
судио.{S} По кашто би се ту долазило до врло живе правне препирке.{S} Једна таква препирка има  
о било је самим палисадом ограђено, и у врло добром стању одржавато.</p> <p>„Ја боље не бих одр 
лашени сремски „пиштинац,“ због кога су врло често и Шапчани правили излет од Шапца до Совљака, 
 у Китогу и нека нас ту чека!.“</p> <p>„Врло добро, пријатељу.{S} Тако нека и буде,“ рече Макси 
““</p> <p>„А, „лаици“?...{S} То је нека врста тица, што живе тамо негде у вечитом снегу и леду, 
 за око пријатнију, боју.{S} То је нека врста модрикастог зеленила, што прелива из зелена на зл 
ош мање за онога ветропира, унука Павла Вртирепа из Добрића; а и они остали мало су што бољи од 
ао је увек обичај да гвожђе кује док је вруће, па је ту методу и овом приликом усвојио, ма да м 
 до осам година!...{S} А кад је била на врхунцу свога беснила, она је онда покосила и млађани ж 
не чиним ником никакве услуге, већ само вршим своју дужност, јер <pb n="60" /> сам постављен да 
рна кожа на кошу, добила је неку зелено-вугасту боју.{S} Овде онде висе читави паламари подерот 
е поред самих кућа да мине какав гладан вук, јер су баш те ноћи поклане овце Јанка Субашића.</p 
 гракнуо на овога човека, као на гладна вука.{S} Нема право...{S} Па ипак, ипак, мене је нешто  
="38" /> где је њено женско срце одавно вуне!“ — рече Пела бирташица.</p> <p>„Па ’коће, кумо, п 
 ово, око чега се данас кољу ови гладни вуци, није твоје очинство, није твој мираз, већ једнога 
 његовим богатим пупилама играју гладни вуци: ето, шта је њих облетало око богате наследнице по 
миловања, па оде куд је њена женска жуд вуче“ додали би четврти.</p> <milestone unit="*" /> <p> 
S} Ћата се само осмехну, и повуче један вучљај бурмута и нешто кроза зубе прошапта, што Ћук ник 
рста — палца и кажипута — два позамашна вучљаја бурмута, па шмркну!{S} И не прође много, па три 
је обрадовало и тебе самог.“</p> <p>„0, г. капетане, ти обрадовао нас, а тебе Господ Бог!“ пови 
ећи се, адвокат Јовић.</p> <p>„Бога ми, г. Јовићу, да видимо!..{S} Ово питање мало задире у наш 
овика Максим Ћук. „Таку ми ракију пеци, г. адвокате!{S} Имам сведока на сваки овај мој прст, ак 
остити.{S} Него, да си ми по Богу брат, г. капетане, учини ти шта знаш и како умеш, да ме то зл 
</p> <p>„Капетан није ту.{S} Одазвао га г. начелник.{S} Бог зна хоће ли до мрака и долазити.{S} 
е приче беше тек постао-кућни старешина г. Марко Поповић, најмлађи брат браће Поповића, човек в 
зити.{S} Он се обично подуже забави код г. начелника; него да те пријавим г. Тоши писару?...“</ 
 капетан ту; али кад није, онда ме јави г. Тоши.{S} Можда ће ми и он казати, рашта сам зват. “< 
одложи.“</p> <p>„Е, онда је то зло, мој г. капетане: онда ја немам куд кући својој.{S} Ако то б 
и код г. начелника; него да те пријавим г. Тоши писару?...“</p> <p>„Е, волео бих да је капетан  
аво као неки — сељак философ.{S} С тога га сељаци узеше за општинског писара, али ту није дуго  
уд долази, оно би му пружило ручице, да га узме.{S} И он би га узео и ваздан му којешта тепао.{ 
де позив Толи пандуру, па га замоли, да га пријави капетану.{S} Пандур окрете онај позив — као  
осматрати, и, о чуда, мени се учини, да га познајем: у десну стражњу и у леву предњу ногу путон 
а тим ће тише — ама као да се бојао, да га ко не чује:</p> <p>„И све би то друкчије било, да је 
Угљеша Пивљак.{S} Био га је наменио, да га отвори, кад стане да жени свога унука, па? — Ето!{S} 
 што је доживео, да се Ћати освети — да га види избачена из ове њему драге куће, из куће Угљеше 
и свежњић, што му га је Иконија дала да га у закошарак веже, — дотле се она праштала са својом  
, али га није разумела.{S} Она хтеде да га још нешто запита, али у тај мах долети Фема Митровча 
 онда полети у кућу.{S} Људи хтедоше да га зауставе, али се он оте, улети у собу и виде мртва с 
41" /> се смилује на тешког боника и да га спасе од ове страшне бољке.{S} Она је неколико пута  
обро, бабо, ја и немам силе и власти да га од његовог ђеда и његове куће одвајам, а и да имам,  
ео је и да се суши.{S} Не може човек да га позна.{S} И кад гледа ружно гледа, и кад што прогово 
тила ова велика жалост њена.{S} Погледа га па ће му шапатом рећи:</p> <p>„Ћато, како те Бог учи 
какав ружан глас; а кад се изнесе, онда га није ласно изгладити.</p> <p>Од то доба Радојло није 
} И то ја да сазнам од другога!“ И онда га оде поново љубити и нешто у себи шапорити.</p> <p>„Т 
раво.{S} Радојло је само суво злато; ја га од малена знам, кућа смо до куће,“ — примети Среја к 
енити говор свога доброга мужа, слушала га је и гушила се у плачу и јецању.{S} Она своју лепу г 
воме ће оцу, ако има онога света, а има га, безбели, бити мило и драго, што се његово име и њег 
у пошао то ишло од пола муке.{S} Милина га је било слушати кад чита апостол и кад својим звонки 
о?{S} Да је она марила за ово дете, она га не би могла ни оставити,“ рече ђед детињи с неком оч 
апијом.{S} Отвори је, приђе му руци, па га после одведе у гостинску собу и представи га свима к 
еларији, он даде позив Толи пандуру, па га замоли, да га пријави капетану.{S} Пандур окрете она 
 ради овога проклетог мираза мог, ватра га, да Бог да, спржила!...{S} Реци <pb n="77" /> им нек 
p>А друга:</p> <p>„Данас јесте, а сутра га нема!...{S} Роди се, само да се мучи.“</p> <p>Једна  
о чепа око врата масалног судије; а кад га пустише, остао је код њега скоро читав сахат: мора д 
ла испрегоше, црче — прште као срче кад га о студен камен ударимо!...</p> <p>Али која вајда, ка 
 да жени свога унука, па? — Ето!{S} Сад га се сетио чича-Мића, а да тога није било, Бог зна оно 
 давио Поцерину и Посаво-Тамнаву, а сад га, ево, да придави и Мачву!...“</p> </div> <pb n="84"  
а десна рука у сваком послу мом.{S} Куд га ја пошаљем, он ми изврши посао боље него да сам сам  
ој, животе мој!" повика Иконија и стаде га поново обасипати ватреним пољупцима.</p> <p>„Ја те н 
 сави руке око врата своме баби и стаде га молити да учини абер детињој мајци, да јој је син на 
гатић.{S} Ту се састаде с капетаном, те га замоли, да му једном већ изврши неке <pb n="61" /> н 
писара, али ту није дуго остао: истиште га Симо Ћата, који га, из просте зависти, није могао оч 
 онамо где му је оно момче рекло, да ће га чекати Фема Митровчанка.</p> <p>А кад тамо, како се  
еше своје погледе на њега; а домаћин ће га упитати:</p> <p>„Шта би?{S} Зар није могла доћи?“</p 
а нешто да саопшти своме Кустури што ће га обрадовати.{S} И он устаде са свога места.{S} Приђе  
..{S} Месец се спремаше да зађе, а беше га заклонио дугачак и у пола провидан облачни појас, шт 
обично долазио.{S} Њој се чинило, да би га и у мраку познала, — познала би га и по ходу и по ње 
ења већ због материјалне штете, која би га постигла, кад би се у каквој кривици ухватио.{S} И о 
а би га и у мраку познала, — познала би га и по ходу и по његову <pb n="116" /> поносну држању. 
то је у два маха слазио у подрум, он би га, сумње нема, отворио још онда онога вечера, кад је М 
 пружило ручице, да га узме.{S} И он би га узео и ваздан му којешта тепао.{S} И ово је био живо 
— приђе му његова снаха Иконија, пољуби га у руку, па ће му рећи:</p> <p>„Бабо, ја не могу више 
сле одведе у гостинску собу и представи га свима као свога поочима и знаменита трговца, што у С 
 нејако чедо, ону златну јабуку, остави га без мајчине неге и миловања, па оде куд је њена женс 
 дуго остао: истиште га Симо Ћата, који га, из просте зависти, није могао очима да гледа.{S} Он 
 повика Јела Кустурина.</p> <p>„Јеси ли га видела, пријо?“ упаде јој у реч газда Угљеша, па се  
е, да нема бољке од које лека нема, али га, пусто, људи не знају, а доктори још мање; а Дивна П 
на је само бленула у свога драгана, али га није разумела.{S} Она хтеде да га још нешто запита,  
а дете скочи и појми да некуд бежи, али га Анђелија узе у наручје, па му оде говорити:</p> <p>„ 
био горак, ипак има неке дражи.{S} И ми га за то увек трпљиво сносимо, вечито надајући се, да ћ 
ким ми ваља век вековати.“</p> <p>„И ти га још ниси видела.“</p> <p>„А где ћу га видети, кад са 
ега са собом поведем; а доводила бих ти га сваке друге...“</p> <p>Али јој свекар не даде ни изд 
ли је тако, ваљда, хтео Бог...{S} Чувај га и, место његове жалосне матере, негуј, храни, и обас 
и од сад бити и тетка и мајка.{S} Чувај га и негуј, тако ти Бог за то платио и милостивим те ок 
она више ни имала није.{S} Отели су јој га земаљски судови; а још је само имала права, да се из 
ме интову одлетао у Мачву, а једном сам га, ако се не варам, видео где оде у друштву са Симом Ћ 
ов несрећног Максима Ћука.{S} Купио сам га на добош за дванаест плета; а у њему има сама гвожђа 
ва неко чудновато сажаљавање.{S} Станем га боље посматрати, и, о чуда, мени се учини, да га поз 
рих пет сахати.{S} За то му дешњак, чим га из кола испрегоше, црче — прште као срче кад га о ст 
јла траже.{S} Стари Митош Пораба једном га одведе и у Ђур.{S} Он је за њ рекао: „овај вам млад  
док је ово наш Љубинко говорио, капетан га је Влајко посматрао, па ће му рећи:</p> <p>— „Стани- 
ћи:</p> <p>„Капетан није ту.{S} Одазвао га г. начелник.{S} Бог зна хоће ли до мрака и долазити. 
р ни једно једино добро да учини — него га је оставио, да се око њега купе гладне орлушине, вра 
 свој поглед упиљи у Симу Ћату.{S} Дуго га је тако нешто посматрао, па ће му, смешећи се, рећи: 
склонио још стари Угљеша Пивљак.{S} Био га је наменио, да га отвори, кад стане да жени свога ун 
 изазвао на страну Јашу Јарића, ухватио га за руку, као гвозденим клештима, па му почео да шапћ 
о му дам Анђелију, превариће ме; а, ако га одбијем, може ми грдно наудити!..{S} У памет се Ћато 
длаку, па је сад постао ђогат; али како га сад нико више не тимари, то се по њему направиле чит 
ки падне на груди.{S} Једном је, колико га грло доноси повикало:</p> <pb n="42" /> <p>„Ђеди, хо 
о га је водио чак у Ђур.</p> <p>Радојло га је морао опазити кроз прозор, јер се одмах нашао пре 
обори главу па поче да куња.{S} Жалосно га је било посматрати.{S} Доња му <pb n="143" /> вилица 
ина сина Петроније Певац.</p> <p>„Добро га је оценио Матош Пораба.{S} Такав је Радојло Клисарин 
 ће чича-Мића, онај исти чича-Мића, што га је Ћата отпустио из куће покојног Угљеше.{S} И онда  
ик, Саватије Ребрин, онај Саватије, што га је Ћата узео на место чича-Миће, старога момка покој 
 хукање воденичне бране на Добрави, што га је доносио свеж поветарац, што је пирушио вијугавом  
 чупа срце из недара,“ повика онај, што га Иконија зове Рајком, повика гласом и решеношћу, која 
бинко се на то осмехну, сетио се за што га капетан пита, зато је и погледао у те, да види шта ћ 
Клисариног заволео као свога сина и што га је водио чак у Ђур.</p> <p>Радојло га је морао опази 
и њену руку, а не њен богати мираз: јер га она више ни имала није.{S} Отели су јој га земаљски  
аду Кустури, смерно се поклони и у руку га пољуби, па онда прискочи Икониној мајци, притиште јо 
шио, везивао један мали свежњић, што му га је Иконија дала да га у закошарак веже, — дотле се о 
јало: што се у ноћ више улазило, све су га веће муке спопадале.{S} Видело се, да му је крај жив 
и сортира, то се сви чуде.{S} И чаје су га бегенисале.{S} Чим дођу, они Радојла траже.{S} Стари 
, мучиле су га, гушиле су га, мориле су га!...{S} Оно што је душу његову највише пекло и срце р 
весеље све совљачке омладине, мучиле су га, гушиле су га, мориле су га!...{S} Оно што је душу њ 
љачке омладине, мучиле су га, гушиле су га, мориле су га!...{S} Оно што је душу његову највише  
метио памећу,“ говорили су они, који су га изближе познавали...</p> <p>Па ипак, кад би му се гд 
и га још ниси видела.“</p> <p>„А где ћу га видети, кад сам непрестано у овој мојој тамници, под 
је он плаћа парама из моје масе; али ћу га видети довече, и, онда, ако сви на ме гракну, да при 
ола, да се у њих упрегну она два врана „гаврана,“ како их је сам Ћата назвао кад је први пут се 
 око њега купе гладне орлушине, врани и гаврани, као и на сваку другу стрв!..“</p> <p>На ове ре 
 — бурунџук кошуљу..."</l> <p>И озго од Гавранове Греде као да неко припева:</p> <l>„А куму — б 
о четири пуна свилена повесма, мрка као гагат.{S} Онај левак немиран, копа час левом час десном 
ам се, опет кајати нећу!“</p> <p>„А ја, газда-Максиме, овде не чиним ником никакве услуге, већ  
 само рече:</p> <p>„Лепо је то од тебе, газда-Максиме.{S} Ја против тога ништа немам: девојачка 
ав блажен, Максим Ћук.</p> <p>„Тако је, газда-Максиме," одговори Сима Ћата, па у два маха шмркн 
 не код нашег масалног.</p> <p>„Не, не, газда Саво има право; наш масални не да да се с његовим 
а кад му овај рече:</p> <p>„То до мене, газда-Максиме, није.{S} Иди ти Сими Ћати.{S} Он је глав 
си ли разумео?“</p> <p>„Ништа не брини, газда, ти знаш да се ја за коње више старам, но и за се 
а Ћука:</p> <pb n="108" /> <p>„Бога ти, газда-Максиме, шта му то значи: „лаици?““</p> <p>„А, „л 
све свали мени за врат...{S} То не дам, газда-Максиме, и нека ти је то још сад знано,“ — он се  
ilestone unit="*" /> <p>Још тога вечера газда Угљеша дао је обележје Обрадовој Иконији — најлеп 
stone unit="*" /> <p>Онога дана, кад је газда Угљеша за свога сина испросио и даривао лепу Икон 
а бирташица приметити.</p> <p>„А где је газда Угљеша.{S} Њега још од синоћ нема?!"</p> <p>„Отиш 
во није сва срећа на овоме свету, то је газда Угљеша Пивљак најбоље осетио.{S} Богат, штоно каж 
је Ђукова каса мало подубља него што је газда Рајка Перића,“ рећи ће с неким поносом Максим Ћук 
кли, да вам кажем, да ви ову квиту дате газда Обраду, а мени дајте парче цедуље, како сам ја ов 
ујдурме Максима Ћука.“</p> <p>И то је и газда Максима мало бацало у бригу, исто као оно пре и С 
еца.“ У ову кућу беше свратио у госте и газда Угљеша Пивљак, марвени трговац из Совљака у Мачви 
, ја ћу после већ видети.{S} Само утуви газда-Максо, ако ја чујем, да је ту какво мито имало по 
ули газда.“ Па он је и био одиста трули газда.</p> <p>Кад је умро, његово огромно имање дошло ј 
<p>Угљешу су у свој Мачви звали: „трули газда.“ Па он је и био одиста трули газда.</p> <p>Кад ј 
/> <p>То се са својим сином враћао кући газда Угљеша Пивљак, певајући и пушке мећући.{S} Њега с 
 синоћ на своме интову долазио у Совљак газда Максим Ћук, да је у совљачкој механи вечерао са С 
ио с тако чувеним домом, као што је дом газда Угљеше Пивљака?..</p> <p>Њему само што девојачки  
<head>I</head> <p>Један је по један био газда Угљеша Пивљак.{S} Није му било равна ни по богатс 
шу у славу Божју.</p> <p>Тако је мислио газда Угљеша Пивљак; али у књизи судбине било је са сви 
оликих сватова, као што их беше покупио газда Угљеша Пивљак, кад је женио свога сина Млађу, Мач 
о наручише онај богат ручак, кад је оно газда Угљеша женио свога сина с овом истом младицом, шт 
ј Боже и света Богородице!“ учини на то газда Угљеша Пивљак.{S} Него, знаш шта, пријатељу, ја н 
ter" n="3"> <head>III</head> <p>Кад што газда Угљеша ради, он брзо ради.{S} На Малу Госпођу исп 
се пакосно писар Јеша Савчић, који се с газда-Максимом Ћуком упознао, док је још са службом био 
ољи и веселији дани.</p> <p>Тако је и с газда-Угљешом било...{S} Жалио је и жалио свога јединца 
p>Од то доба само се још једном на кућу газда-Угљешину права радост осмехнула.{S} То је било он 
и ли га видела, пријо?“ упаде јој у реч газда Угљеша, па се чисто устури од неког поноса.</p> < 
у Ћату...</p> <milestone unit="*" /> <p>Газда-Максим Ћук имао је увек обичај да гвожђе кује док 
а и толике домове у црно завила.</p> <p>Газда Угљеша се тих дана десио код волова на својим сув 
м и самом Угљеши у уши дотурио:</p> <p>„Газда Угљеша, припази-дер ти на ово клисарово штене!{S} 
 каквим богатством поимило.{S} Ја сам о газдалуку Угљешину данас први пут чула, па ми је оно цр 
а главу, а језика нема.“</p> <p>„А сад, газдарице, дај шта смо дужни, и кажи момку нека преже!“ 
а: одсекао их је у забрану свога бившег газде.{S} И ко би други могао имати ову сорту грмића до 
том рене:</p> <p>„Кажи ти, жи’ми, своме газди Рајку Перићу, нека он ради онако, како му је писа 
екао, да окреће у Обреновцу сувачу Лазе Галовића?!{S} С тим сам се мислима вратио кући.</p> </d 
 ја посетим мога негдашњег кардаша Лазу Галовића.{S} Он ме одведе да ми покаже некакав свој про 
:</p> <p>„Кола!“</p> <p>И ма да се ишло галопом, весели отац, мало мало, па би повикао:</p> <p> 
знати, да ме је нешто ово бедно живинче гануло.{S} Оно у мени изазва неко чудновато сажаљавање. 
дих трговаца:{S} Топузовића, Куртовића, Гашића, Тркића, Ајдарића, Нешића, Лелековића, Бојића и  
ош за дванаест плета; а у њему има сама гвожђа за двадесет и четири“, одговори ми Смајо Циганин 
Газда-Максим Ћук имао је увек обичај да гвожђе кује док је вруће, па је ту методу и овом прилик 
ну Јашу Јарића, ухватио га за руку, као гвозденим клештима, па му почео да шапће:</p> <p>„Чуј,  
а тако исто <pb n="141" /> има прилика, где су и животиње неталичне — исто као и људи.</p> <p>Ј 
 Ћука!“ помислим: <pb n="144" /> „Боже, где ли му је друг — дешњак?...“ И ја и сад не знам шта  
а могу у целини одржавати, и, најпосле, где се могу...“</p> <p>Али ће му упасти у реч адвокат Ј 
нице те обишли и чувене чаире Угљешине, где се могло да утови до близу стотину грла волова.{S}  
ени Венац“ била је од вајкада средиште, где се скупљала најотменија шабачка публика.{S} Ту би с 
ни је сад тек срце на месту, кад видим, где се ово двоје узимају, не због пустог блага, него шт 
 признају.“</p> <p>Сима Ћата, међу тим, где стане каже:</p> <p>„Издадоше нас сведоци!...“</p> < 
не и сатанског заједања.{S} Он би за њ, где би стао, по нешто ружно рекао.{S} Једном је прилико 
pb n="107" /> аустријског закона, тамо, где је и код нас прописан ред о наслеђу...“</p> <p>Па и 
Бару Циганку: они су се сви нашли тамо, где су се клали прасци и јагањци.{S} И они су видели да 
оје се могу од распада сачувати једино, где се непокретна имања могу у целини одржавати, и, нај 
} Он више није смео ни да улази у собу, где је лежао његов весели унук.{S} Он је само испред ку 
авља све то, па оде тамо, <pb n="38" /> где је њено женско срце одавно вуне!“ — рече Пела бирта 
ечи биле:</p> <p>„Где је Иконија?...{S} Где је дете, мој Угљеша?{S} Нека с њим бежи из ове неср 
 се милосрђе и добра дела ваша ширити — где станете и где се појавите!..“</p> <p>После је наста 
 ће Пела бирташица приметити.</p> <p>„А где је газда Угљеша.{S} Њега још од синоћ нема?!"</p> < 
<p>„И ти га још ниси видела.“</p> <p>„А где ћу га видети, кад сам непрестано у овој мојој тамни 
ац рећи.</p> <p>„Море видео сам ја њега где ту неки дан много нешто чепа око врата масалног суд 
 он оте, улети у собу и виде мртва сина где лежи на својој самртној постељи.</p> <p>Он само што 
 Ћата, и она рђа над рђама, она несрећа где стане и где пане, онај Максим Ђук, додаде чича-Мића 
ак и у Лешницу на своје сувате, да виде где тови џелеп крава и џелеп волова, па их је онда испр 
знавали...</p> <p>Па ипак, кад би му се где указала прилика, да се што позамашно ућари, он би с 
ита <pb n="29" /> Дрина утиче у Саву, и где се Србија грли са питомим Сремом и својом сестром Б 
 рђа над рђама, она несрећа где стане и где пане, онај Максим Ђук, додаде чича-Мића, стари слуг 
 добра дела ваша ширити — где станете и где се појавите!..“</p> <p>После је настало опште љубље 
 кола.{S} Она стаде разгледати, неће ли где угледати своју заову Анђелију.{S} Њеним лицем беше  
у....{S} Ми Икониних свата нећемо имати где дочекати ни су чим угостити.{S} Него, да си ми по Б 
 то буде, онда је зло.{S} Ја нећу имати где дочекати Иконине сватове, дочекати нити су чим угос 
а једном сам га, ако се не варам, видео где оде у друштву са Симом Ћатом и Обрадом Чавком, а то 
 <p>У нас могу да буду јесени што ретко где на нашем крају света.{S} Оне буду често и лепше и п 
он се упути право ковачевој кући, онамо где му је оно момче рекло, да ће га чекати Фема Митровч 
не Баре, а отале на Карантин Рачу, тамо где валовита <pb n="29" /> Дрина утиче у Саву, и где се 
сим Ћук — шта је с њим?</p> <p>Њега ено где још непрестано облеће око Марка Поповића из Синошев 
а свога оца и мајку, оставља своју кућу где је угледало света па иде у туђ дом, прима туђе име  
им телом њиховим.</p> <pb n="79" /> <p>„Где је Фема?“ упита он, а лепо је осетио, како му срце  
о к себи, прве су му речи биле:</p> <p>„Где је Иконија?...{S} Где је дете, мој Угљеша?{S} Нека  
је добро.</p> <p>Он само учини:</p> <p>„Где је мој Млађо?!“</p> <p>И онда полети у кућу.{S} Људ 
Цицерони, Коперници, Бајрони, Шекспири, Гетеи, Његуши и други велики људи...{S} И шта би управо 
и, повијених вратова, малених змијастих глава, а грива као четири пуна свилена повесма, мрка ка 
, тим пре, што су обе наследнице женске главе.{S} И да не би било какве пометње, ми смо ово има 
лико богаство, па му дом оста без мушке главе!...{S} Нека још и он склопи очи, па онда у овоме  
одлази и од некуд долази — као мува без главе.{S} Почео је и да се суши.{S} Не може човек да га 
и су дотурали његови људи, али он на то главе окретао није.{S} И онда би неки рекли:</p> <p>„Мо 
ињи продајем бакраче по кући и губере с главе, па шта ћу му ја?..{S} Ја, господине, ником не пр 
 човек, у плавим чошним хаљинама.{S} На глави је имао мек црн шешир са доста малим ободом, а у  
то ћара; а овако, задужио се и косом на глави: пао је у канџе несретном Максиму Ћуку, па му нећ 
не јабуке, па му кућа остаде на женској глави.{S} Само је дочекао да ожени најмлађега сина, а б 
аду његову, а кућу му остави на женској глави, — онда што људи граде од зла горе?!{S} Угљешине  
обра срца, две узвишене душе, два ока у глави — моју Иконију са твојом Анђелијом?...</p> <p>Рад 
ју; а не да злу и пакости, да два ока у глави завађају, и да по народу снују зло, како би њихов 
 ове хартије, на, па је чувај као очи у глави.{S} То је квита, да си Максима Ћука до паре измир 
ш, да ти је у плану Совљак и Сима Ћата, главни старалац масе покојног Угљеше Пивљака...{S} Ала, 
и сковати један Максим Ћук и Сима Ћата, главни старалац Угљешине масе.“ Други би опет додали:</ 
н човек.{S} То је био главом Сима Ћата, главни старалац масе покојног Угљеше Пивљака.</p> <p>„А 
p> <p>„А сад, драги Ћато, да пређемо на главни посао, на посао, због кога је Максим Ћук потруди 
ме, није.{S} Иди ти Сими Ћати.{S} Он је главни старалац, па, како се ви тамо наредите, ја ћу по 
 <pb n="22" /> колико свега дугујеш — с главним, с интересом и судским трошковима, и скупа је и 
Кузман примио тек као аконто унапред, а главно има да се да, кад се мало дубље у спор уђе.</p>  
Совљак, а до свога пријатеља Симе Ћате, главног стараоца масе покојног Угљеше Пивљака, а оца ле 
 покојнога Угљеше и образова масу, а за главнога стараоца постави Симу Ћату, као човека, који н 
сталом, њега је суд после поставио и за главнога стараоца.{S} И онда се све ућутало....</p> <pb 
е погодише:</p> <p>„Да Ћук да Ћати, као главном стараоцу, 200 дуката, масалном толико исто; све 
своје дете?!...{S} Ту опет мора да игра главну улогу какав масан мираз..."</p> <p>„А кад вам ка 
Ћуку, па му неће остати ни она кућа над главом..."</p> <p>Угљешу су у свој Мачви звали: „трули  
ум.{S} Па? — Сва тројица само одмахнуше главом.{S} Један од њих рече:</p> <p>„Доцкан...“</p> <p 
а у Ђур.{S} Матош Пораба само је климао главом и викао:</p> <p>„Јес’, јес’: ја његов поочим, он 
 гледао их је један човек.{S} То је био главом Сима Ћата, главни старалац масе покојног Угљеше  
 моме позиву одазовете, а то је: чекамо главом Анђелију кћер покојног Угљеше Пивљака а заову мо 
<p>И оно се кљусе чисто трже.{S} Климну главом, па је опет окембеси — као да је хтео рећи:</p>  
едају.{S} Пела бирташица само што махну главом; а Фема Митровчанка руком.{S} То им је био знак, 
.</p> <p>„Ништа не брините!{S} Пела има главу, а језика нема; што се у њеној механи догоди, то  
ивши. гласом нарочито на оно: „Пела има главу, а језика нема.“</p> <p>„А сад, газдарице, дај шт 
да то једва дочека.{S} Оно сирото обори главу па поче да куња.{S} Жалосно га је било посматрати 
 ја и како добијам, а још мање да лупам главу како други губи.“</p> <p>А једном другом приликом 
.</p> <p>У целој кући све беше изгубило главу.{S} Нико није умео казати, шта треба чинити а шта 
ке.“</p> <p>Ово некако није могло ући у главу ни Сими Ћати ни Максиму Ћуку; али су им адвокати  
чера.{S} У собу не пуштај никог за живу главу; а већ ти знаш Максима Ћука, да он, кад плаћа — д 
чуне гледам; а свету остављам, да своју главу лупа претресајући туђе рачуне,“ рекао би у прилиц 
оче само задрхта, затури своју анђелску главу и — као чивит помодри.{S} Сви су помислили да мре 
тешцету видео милост Божју, видео мушку главу, која ће прихватити и одржати слеме кућно и на ог 
ока спасе свога унука, једину још мушку главу дома свога, — па ништа.{S} Није штедео ни труда,  
 се у плачу и јецању.{S} Она своју лепу главу беше наслонила на његове груди, а њене су мисли б 
морао је поред самих кућа да мине какав гладан вук, јер су баш те ноћи поклане овце Јанка Субаш 
свет је гракнуо на овога човека, као на гладна вука.{S} Нема право...{S} Па ипак, ипак, мене је 
него га је оставио, да се око њега купе гладне орлушине, врани и гаврани, као и на сваку другу  
 оца Анђелијна, а свекра Иконијна, вију гладне орлушине — да је разнесу, да је рашчупају, а ви  
екну да ово, око чега се данас кољу ови гладни вуци, није твоје очинство, није твој мираз, већ  
да се с његовим богатим пупилама играју гладни вуци: ето, шта је њих облетало око богате наслед 
 И што се више богатио, све је постајао гладнији и жеднији — сребра и злата.{S} Путове, којима  
а кола.</p> <p>„Не дам ја, рекао је, да глас и углед Угљешина дома потамни, већ хоћу да је виђе 
оденици на Дрину...</p> <p>Али кад пуче глас по селу, да дете није умрло, већ сам Угљеша, ђед њ 
="*" /> <p>Сутрадан пуче по целој Мачви глас, да је Максим Ћук за свога сина Среју испросио кће 
о Угљешино!" упаде јој у реч онај мушки глас.</p> <p>„Рајко, не греши душе!{S} Моје срце нигда  
и ти то Фемо?“ упита један крепак мушки глас.</p> <p>„Ја сам, Радојло.“</p> <p>„Ти си ми поручи 
ече тужно и веома потресено један мушки глас?!</p> <p>„Тако ти онога, што ти је најмилије, Рајк 
оје стране није се <pb n="12" /> чуо ни глас људи, ни јав животиња.{S} Све је спавало мртвим сн 
 браће Ђенадића; а један мушки и звонак глас стаде изводити познату песму:</p> <l>„Спремала Јан 
ш још од гостију ?“ упита из кола један глас.{S} И то је био глас Максима Ћука.</p> <p>„Само је 
о дете, док на њ није изнет какав ружан глас; а кад се изнесе, онда га није ласно изгладити.</p 
Пивљака разлегати запевка.{S} То је био глас Анђелије кћери Угљешине.</p> <p>„Смирило се! курта 
пита из кола један глас.{S} И то је био глас Максима Ћука.</p> <p>„Само је ту Сима Ћата и онај  
 Пивљака.</p> <milestone unit="*" /> <p>Глас, да се Анђелија Угљешина испросила за Радојла Клис 
ци дадоше <pb n="130" /> од себе весела гласа.{S} У два три маха чуо се жесток њисак.{S} Мора д 
новим.</p> <p>„Звао сам те, да ти рђаве гласе кажем: она рђа, она каишарчина, не да ни доћи, да 
веднију пресуду.“ —</p> <p>И та пресуда гласи:</p> <p>„Целокупно имање старога Угљеше Пивљака н 
ви казали су своју последњу реч.{S} Она гласи:</p> <p>„Прече мајци него тетки.“</p> <p>О томе с 
а се нешто загледа у овога домаћиновога гласника, и онда му одједном рече:</p> <p>„Стани-дер мо 
т и четири“, одговори ми Смајо Циганин, гласом, којим је хтео рећи: „ето, шта би од онога пусто 
акопано,“ одговорила је Пела, ударивши. гласом нарочито на оно: „Пела има главу, а језика нема. 
нај, што га Иконија зове Рајком, повика гласом и решеношћу, која је на све готова.</p> <p>Икони 
емо драги пријатељу,“ рећи ће Сима Ћата гласом, који је сам собом наглашавао, да Ћата и сам уви 
 у ваљевској Колубари," рече Максим Ћук гласом, којим је хтео Ћати нагласити, да код Ћука не мо 
ољубац у руку, па јој љупким девојачким гласом рече: „добро нам дошли!... шта ради моја мила сн 
стол и кад својим звонким и симпатичним гласом одговара на јектенија. <title>Типик</title> је з 
 из просте зависти, није могао очима да гледа.{S} Он је Угљешиној Анђелији у неку руку био као  
г једна оличена пакост, која не може да гледа трајнију срећу човекову.{S} Ово се могло приметит 
, јер сместа оде из собе: није могао да гледа самртне муке детиње.{S} Он оде у своју собу и пад 
{S} Не може човек да га позна.{S} И кад гледа ружно гледа, и кад што проговори ружно проговори. 
арио. —</p> <p>„После је стао да најпре гледа у тебе, па онда у мене, као да је хтео да докучи, 
човек да га позна.{S} И кад гледа ружно гледа, и кад што проговори ружно проговори.{S} Ту неки  
ситија, или је поноснија!...{S} Гледај, гледај мога Млађе, како је испод ока погледа!...{S} Так 
и је стаситија, или је поноснија!...{S} Гледај, гледај мога Млађе, како је испод ока погледа!.. 
д меда!{S} Доста, смири се!...{S} Иди и гледај оно весело детешце!...{S} Ти си му сад све — и о 
енско.{S} Узеле се за руке, на преда се гледају и ништа не говоре.</p> <p>„И ти баш прими обеле 
аци стали су па с неким дубоким учешћем гледају ова два анђела како се душе њихове саме грле и  
едово име, како с дана у дан напредује, гледајући у њему живу слику свога сина Млађе, она је жа 
кравило, и његове би се ране замладиле, гледајући, како сам Бог спаја срца и душе што се љубе и 
{S} Тако нека и буде,“ рече Максим Ћук, гледајући у свога момка, дајући му знак, да тако и урад 
Ишао је као какав одбегли сужањ.{S} Али гледајући свога унука, малога Угљешу, коме је кум на кр 
дети!...</p> <p>На све ово лепа Иконија гледала је преда се а њене мисли као да су лутале по не 
Иконија је на ове свекрове прекоре само гледала преда се и — ћутала...</p> <milestone unit="*"  
га ћара дошао: „моје је да своје рачуне гледам; а свету остављам, да своју главу лупа претресај 
} И мени је сад, као да у њиховој срећи гледам своју срећу,“ повика Фема Митровчанка.</p> <p>„А 
им и да без хасне нећу да радим, и само гледам да се не замерим власти и закону, а друго ми је  
е, ми онда, ја и мој колега, као да већ гледамо, како <pb n="135" /> ће се милосрђе и добра дел 
ко детету што буде, без материне неге и гледања!..."</p> <milestone unit="*" /> <p>Детету, међу 
 детету нешто буде, без материне неге и гледања..."</p> <p>„Али ће то, снахо, бити и на твоју д 
 заоколишења.{S} И онда мало поћута.{S} Гледао је Ћати право у очи, па ће му смешећи се рећи:</ 
тога одвраћа.</p> <p>Он мало поћута.{S} Гледао је преда се, и као да је смишљао шта да јој рекн 
ом биле отворене.{S} С прага механскога гледао их је један човек.{S} То је био главом Сима Ћата 
суд расправљао питање са тачке правнога гледишта, не ко ће наследити имање старога Угљеше, већ  
/p> <p>„А не да ти лепота труне у овоме глибу и да изуваш обућу овим нашим каљогажама," додаде  
о муња пролетао је и кроз Совљак и кроз Глоговац и кроз Црну Бару.{S} И што је год било момака  
дојлу јединцу сину Бранка клисара цркве Глоговачке.</p> <p>Па и Радојло беше кршан момак, мушко 
чају и закону чича-Бранко клисара цркве глоговачке, а за свога сина Радојла.{S} То беше њен три 
 се тамо амо налазе по атару совљачком, глоговачком и Црнобарског Салаша.{S} За њ се знало, да  
и разреда ђака и силан свет из Совљака, Глоговца, Црне Баре, Салаша Црнобарског, Клења, Бадовин 
t="*" /> <p>Сутра-дан, у целом Совљаку, Глоговцу, Црној Бари, брујало је, како је синоћ на свом 
мало воде на длану; а у кући није какве глоте: <pb n="11" /> твој ђувегија, твој свекар, волеће 
г броћишта.{S} Ту се виде и два кокошја гнезда, у којима баба Џавине кокоши носе јаја и легу св 
мрло пре свога ђеда.{S} Бираћемо их као гњиле крушке, — је ли тако Ћато?“ повика, сав блажен, М 
>Иконија је немо слушала овај племенити говор свога доброга мужа, слушала га је и гушила се у п 
за руке, на преда се гледају и ништа не говоре.</p> <p>„И ти баш прими обележје, Иконија?!" реч 
у, па своју куму Марту Јездину — да јој говоре.{S} И оне су све три у небо дизале доброту, бога 
релу, знај да је ту и он.{S} О томе већ говоре и деца по сокаку.{S} Чувај оно дете, док на њ ни 
е, па није ни чула шта жене о њеном оцу говоре.</p> <p>Али кад већ поче и свитати, а оца јој јо 
о Перић, онако шалећи се, а мало истину говорећи.</p> <p>„Ти мене ту, Рајко, немој мешати...{S} 
 је зинула и хала и врана; и за ме свет говори, да сиротињи продајем бакраче по кући и губере с 
нђелијом.{S} Она јој је са сузним очима говорила:</p> <p>„Чувај ми сина, слатка моја сејо!...{S 
ли би се убио или би пореметио памећу,“ говорили су они, који су га изближе познавали...</p> <p 
го сумњало на Пелу бирташицу, а неки су говорили, да су по Бегу нарочита кола послата.{S} Али к 
, трговац из Шапца, за кога се у велике говорило, да не зна шта има и да је „похарао" цео свет, 
ти?“ учини Игњо Мутап...</p> <p>Тако се говорило у народу, кад се чуло, да је суд пресудио, да  
{S} О томе се дуго и дуго по свој Мачви говорило.{S} Једни би рекли:</p> <p>„Ко је још чуо да ј 
ој шабачкој нахији.{S} И још се једнако говорило: „куд се деде његова готовина?{S}" Много се су 
, пород срца свога, остављаш, а да и не говорим о кући мојој, о кући твојој, која ти, од кад си 
његови чаири испод Липнице, — а да и не говоримо о његовим ливадама, њивама, забранима; о воден 
ој суд.“</p> <p>И док је ово Максим Ћук говорио, Ћата је просто бленуо у њега.{S} Ове му мисли  
> <p>Ћата је опет са своје стране овако говорио:</p> <p>„Дете моје, сиротице моја, ти си видела 
ксима Ћука.{S} И док је ово наш Љубинко говорио, капетан га је Влајко посматрао, па ће му рећи: 
ли га Анђелија узе у наручје, па му оде говорити:</p> <p>„Не бој се, кућо моја, ево твоје тетки 
а:</p> <p>„Немојте ми о њима ништа више говорити.{S} Они не траже моју руку, већ овај мој мираз 
сунце моје, небо моје, ћутиш и ништа не говориш!...{S} Ти ме више не волиш — као што си ме негд 
аза:</p> <p>„А, веруј, веруј!...{S} Кад год видите Максима Ћука, да на своме интову некуд одлаз 
ивот Максима Ћука: „Он и његов син, куд год иду, на интову се возе,“ рекла је Пела механџика и  
 Глоговац и кроз Црну Бару.{S} И што је год било момака и девојака у сва три ова села, све се т 
кошћу, с којом се Ћук служио, кад му је год била у изгледу каква већа добит.{S} Тако он је још  
еко <pb n="73" /> тражити.{S} Каквог се год посла прихвати, цвета му.{S} Он ће зарадити пару и  
бледила.{S} А оно Божје анђелче, кад би год свога ђеда опазило да од куд долази, оно би му пруж 
 самог Ћату понели збуњивати.{S} Кад би год куда пошао, а особито на оним лепим и скупоценим ма 
у руку био као неки мали учитељ: што би год данас прочитао, он би то њој све дословце испричао, 
 пред Спасов дан, таман кад се навршила година дана, од кад је саранио последњега сина свог, —  
племенитости душе ваше.{S} Ово је равна година како се над богатом масом покојног Угљеше Пивљак 
 вам завидим!{S} Ово је тридесет и више година како се ломим и бијем као ала с берићетом с људс 
унесреће...{S} Збиља, колико њој сад би година?“ упитаће одједном масални.</p> <p>„До њеног пун 
хладни гроб свој.</p> <p>Није прошла ни година и по, а његов син Млађо први у Совљаку паде од ј 
Мићана, овоме је вину било више од осам година.{S} То беше једна осмакиња.{S} Њу је у један ћош 
во цео један појас деце, од две до осам година!...{S} А кад је била на врхунцу свога беснила, о 
</p> <p>„До њеног пунолетства треба још година, седам месеца и 23 дана,“ одговори старалац Анђе 
ете, ова моја још једина утеха у старим годинама мојим, из куће одведе.“</p> <p>Иконија му на т 
та, дуката здравих и нових — све од ове године.{S} Оно остало, кад чему буде ред.{S} Последња р 
 једна опаснија — за децу.{S} Она је те године уморила готово цео један појас деце, од две до о 
иста било грехота распродати.“ Он је те године и сам на свом имању установио ову „швајцарску и  
 А ти си Рајко добар, добар као добар у години дан, душа је твоја велика, као што је милост Бож 
="chapter" n="6"> <head>VI</head> <p>На годину дана после оне опасне морије, што је грозно десе 
лио је и жалио свога јединца.{S} Читаву годину нити се бријао нити шишао.{S} Ишао је као какав  
било, Бог зна оно би ту остало још коју годину недирнуто; али да је на њ натрапао Сима Ћата, ка 
очима и знаменита трговца, што у Србији годишње одваја необично много свиња и отера у Ђур.{S} М 
знање и мало видније изразити но што су голе речи, а смешећи се додао је:</p> <p>„Али ћеш, Ћато 
Угљеши овако свадбовати: дубока кеса, а големи амбари...{S} Има су чим и дочекати и испратити;  
га, што сте хтели и што сте грамзили за големим имањем старога Угљеше, већ што сте морали — да  
е мислиш и шта намеравамо радити с овим големим имањем, које си овом парницом добила?{S} И зар  
гањци.{S} И они су видели да се некакво големо весеље спрема...{S} Па и сами коњи у коњушници д 
еправедан, и да је ту играло мито, и то големо мито.{S} Један је ту неки дан, не познавајући ме 
м пољупцима.</p> <p>„Доста о томе, моја голубице бела!...{S} Немој ме подсећати на оне по нас о 
мојих тешких рана,</l> <l>„Куд то пр'ну голубице бела?...</l> <l>„Срце си ми у незнан однела!“< 
то је пред њим па столу стајала, па је, гоњен неком унутрашњом сетом, баци преко тарабе у шљива 
а, — дотле је Сима Ћата по својој соби, гоњен завишћу и злобом, ходао доле горе.{S} И просто св 
ова.{S} С тога наш живот, ма колико био горак, ипак има неке дражи.{S} И ми га за то увек трпљи 
агале Пела бирташица и Марта Јездина; а горе код великог дрвљаника наложена је велика ватра.{S} 
кој глави, — онда што људи граде од зла горе?!{S} Угљешине ће се кости у гробу превртати, кад в 
а.</p> <p>У тај баш мах припуцаше пушке горе код кућа браће Ђенадића; а један мушки и звонак гл 
оби, гоњен завишћу и злобом, ходао доле горе.{S} И просто сву драгу ноћ не може око на око свес 
} А, најпосле, може се десити још нешто горе.{S} У Мачви је обичај да девојке саме одбегну за м 
 ту, у тој кафани, често чула и по која горка осуда за све, што је ружно, па долазило то од вла 
дости, веселих и тужних дана, слатких и горких успомена.{S} И то се све једно у друго сливало,  
ечеру, за богату господску вечеру.{S} У горње чело посадише Матоша Порабу, а њему с десна седе  
 и око Заблаћа.</p> <p>На самом прелазу горњега Кустурићева вотњака, преко кога кућна чељад иде 
>„Бранка“</title> напамет, и из <title>„Горског Венца“</title> могао је читаве стране одекламов 
 <pb n="27" /> Симо Ћата почео да уноси горчине и сатанског заједања.{S} Он би за њ, где би ста 
 <p>А Феми Митровчанки једном је с пуно горчине рекла:</p> <p>„Ништа не бих волела, него да ово 
, г. капетане, ти обрадовао нас, а тебе Господ Бог!“ повика Обрад Кустура, а очи му беху пуне с 
 дани дођу, изићи чисте душе пред самог Господа Бога.“</p> <p>Тако ћемо и да урадимо, па макар  
адвокатској пушионици и повика:</p> <p>„Господа браниоци оптужених Мартића нека изволе заузети  
дања, има једна собица, која је за доба господара Јеврема Обреновића служила као „мала оџаклија 
твари умеју да причају уду срећу својих господара, а тако исто <pb n="141" /> има прилика, где  
 Њега је све село и сва околина звала, „господин Марко,“ а његову госпођу — „госпођа Јеца.“ У о 
бере с главе, па шта ћу му ја?..{S} Ја, господине, ником не продајем ни губере ни бакраче, већ  
си нећу предузимати без твога одобрења, господине."</p> <p>„Не велим ја то, човече, за те.{S} Т 
 то значи, зато је и рекао:</p> <p>„Па, господине, и на ме је зинула и хала и врана; и за ме св 
у своје пилиће.</p> <p>„Де, чик погоди, господине, чиј је ово интов?“ упитаће ме Смајо Циганин. 
вно до — Косова...</p> <p>„И још нешто, господине, ја сам себи поставио за правило, да свачију  
врази прснути — куд који, јер ће их бич Господњи тако растерати, да им више трага трагу бити не 
ко бранио:</p> <p>„На мушком потомству, господо моја, кућа остаје, крсно име остаје; а женско п 
анским друмом, јурила четвора кола, два господска интова, и двоја кола са федерима и сицевима.{ 
та стадоше пред Угљешине вратнице једва господска кола — кочије на федер и са сицевима — у која 
пред совљачку механу стадоше једна лепа господска кола.{S} То је онда била реткост и у самој бо 
е пред механу.{S} То беху одиста богата господска кола, не зна се: или је богатији био интов, и 
олико тренутака летеле су као ветар оне господске кочије.{S} Летеле су друмом што води за Шабац 
небо дизале доброту, богатство, па леп, господски, живот Максима Ћука: „Он и његов син, куд год 
 с овом истом младицом, што седи у овим господским кочијама, —“ одговори Фема Митровчанка; а на 
 смотрио неку олупину од некаквог негда господског интова.{S} На њему као да кокоши ноћивају.{S 
 два коњаника, оба на добрим коњима и у господском варошком руху.{S} Једно беше Рајко Перић, а  
еше, истина на брзу руку, али опет лепу господску вечеру спремила, која никако није могла бити  
> <p>После се село за вечеру, за богату господску вечеру.{S} У горње чело посадише Матоша Пораб 
 због кога је Максим Ћук потрудио своје господство, да из Шапца дође у Совљак, а до свога прија 
илији околиша нема.{S} Чије је то дете, госпођа-Јецо?“</p> <p>„А, наш пријатељ Угљеша има добро 
> <milestone unit="*" /> <p>„Шта велиш, госпођа-Јецо, за ону цуру, што се до ње ухватио мој Мла 
тетовао на дебелим свињама..." одговори госпођа Јеца.</p> <p>„То је кћер Обрада Кустуре?!“ запи 
, „господин Марко,“ а његову госпођу — „госпођа Јеца.“ У ову кућу беше свратио у госте и газда  
дна судница — једно све.</p> <p>О Малој Госпођи слави накучанска црква, и ту буде света из Поце 
олина звала, „господин Марко,“ а његову госпођу — „госпођа Јеца.“ У ову кућу беше свратио у гос 
а Угљеша ради, он брзо ради.{S} На Малу Госпођу испросио и даривао за сина девојку, а у недељу  
оспођа Јеца.“ У ову кућу беше свратио у госте и газда Угљеша Пивљак, марвени трговац из Совљака 
ба села није било куће, која није имала гостију са стране.{S} И кући браће Поповића беху сврати 
pb n="63" /> <p>„Пело, кога имаш још од гостију ?“ упита из кола један глас.{S} И то је био гла 
неколике кочије, а тако исто и неколико гостију на коњима.{S} У осталом, кућа браће Поповића и  
еру Анђелијних просилаца и других њених гостију и пријатеља...{S} Његово је срце просто пливало 
а играло, певало и веселило, дотле се у гостинској соби извршило нешто, што је права круна овој 
ти.{S} Анђелија је двапут-три улазила у гостинску собу, стала би пред икону свете Богородице, п 
је, приђе му руци, па га после одведе у гостинску собу и представи га свима као свога поочима и 
e="chapter" n="12"> <head>XII</head> <p>Гостионица „Зелени Венац“ била је од вајкада средиште,  
 неког неспоразума између домаћинских и гостионичких коња.{S} Има прилика кад се и коњи око неч 
 им је ближе кући, а други Анђелија.{S} Готов новац у суду деле по пола.{S} Ми смо ову пресуду, 
и да се пред масалним покаже послушан и готов да сваку његову примедбу прими и послуша.{S} И то 
поче развлачити некака детиња срдитост, готова да у плач удари; али се то све одједном претвори 
вика гласом и решеношћу, која је на све готова.</p> <p>Иконија мало поћута, па се одједном испр 
а.{S} Кад се вратимо и кућа ће нам бити готова.{S} У преком шору угледније и лепше бити неће; а 
е једнако говорило: „куд се деде његова готовина?{S}" Много се сумњало у Симу Ћату, који се ту  
ци.{S} И то су, рече, све они што траже готовине онако — без мотике.</p> <p>„А, знам, верујем,  
а недра, а масални нека се наплаћује из готовине што је у маси у суду.“</p> <p>„А јесу ли тебе  
{S} За њ се знало, да нигда није ни без готових новаца: чим роди жир, он сместа одвоји по два т 
 и сам није знао куд.{S} Он ју је само, готово нечујно, тешио:</p> <p>„Умири се, дођи мало себи 
..“</p> <p>Људи се од чуда згледаше.{S} Готово нико од њих није веровао, да ће то бити истина;  
 — за децу.{S} Она је те године уморила готово цео један појас деце, од две до осам година!...{ 
<p>„То је кћер Обрада Кустуре?!“ запита готово зачуђено Угљеша Пивљак, а преко његова лица прел 
„Е, онда, Иконија, да бежимо.{S} Све је готово.{S} До зоре смо у Срему...{S} Ох, Иконија, очни  
иштају, да виде, колико која маса има у готову и како би се то могло здипити.{S} А око твоје Ан 
стави на женској глави, — онда што људи граде од зла горе?!{S} Угљешине ће се кости у гробу пре 
тиковао и сам суд, што је овај или онај грађански спор, или какво кривично дело овако или онако 
 свету, па су ту неправду унели и у сам грађански закон.</p> <p>Овоје назоре Радић је овако бра 
, слаже и с римским правом и с прописом грађанскога <pb n="107" /> аустријског закона, тамо, гд 
 је у нас сад — то је аномалија у нашем грађанском закону, које час пре треба да нестане,“ дода 
а видети довече, и, онда, ако сви на ме гракну, да примим обележје, шта онда да радим?{S} Шта ј 
га, одиста, завојица нема.{S} И свет је гракнуо на овога човека, као на гладна вука.{S} Нема пр 
 двоје порекла овога данашњег грешног и грамзивог света!{S} Ви као да сте и једно и друго весни 
против другога, што сте хтели и што сте грамзили за големим имањем старога Угљеше, већ што сте  
ги Кустуро, сад си слободан као тица на грани; а, сад, јаши твога путаља, па иди кући, да ту ра 
ревариће ме; а, ако га одбијем, може ми грдно наудити!..{S} У памет се Ћато!{S} Овде ти сад ваљ 
акво проклетство; кад погледамо, да оно грдно богатство Угљешино одлази у руке Максима Ђука, ме 
к кошуљу..."</l> <p>И озго од Гавранове Греде као да неко припева:</p> <l>„А куму — бурунџук ко 
чинила не бих; али, бабо, на твоју душу грех, ако детету нешто буде, без материне неге и гледањ 
 речи:</p> <p>„Али, бабо, на твоју душу грех, ако детету што буде, без материне неге и гледања! 
ликом рекао:</p> <p>„Ово би заиста било грехота распродати.“ Он је те године и сам на свом имањ 
 реч онај мушки глас.</p> <p>„Рајко, не греши душе!{S} Моје срце нигда није ни за каквим богатс 
, ти — мој рај, мој Бог!...“</p> <p>„Не греши душе, анђеле мој.{S} Ја ни о чем другом и не мисл 
лико добродушности и племенитости према грешницима и покајницима, — каи што то може да покаже с 
да сте вас двоје порекла овога данашњег грешног и грамзивог света!{S} Ви као да сте и једно и д 
них вратова, малених змијастих глава, а грива као четири пуна свилена повесма, мрка као гагат.{ 
 где се могло да утови до близу стотину грла волова.{S} И ово је било све у прошцу — као од сир 
ова два анђела како се душе њихове саме грле и милују.</p> <p>Поред њих су стајала два млада, д 
 /> Дрина утиче у Саву, и где се Србија грли са питомим Сремом и својом сестром Босном поносном 
 другој падоше у наручја, па се стадоше грлити и љубити, а очи им беху пуне суза.</p> <p>Обрад  
падне на груди.{S} Једном је, колико га грло доноси повикало:</p> <pb n="42" /> <p>„Ђеди, хоћу  
/p> <p>После је настало опште љубљење и грљење, а нико међу њима није остао, коме се у очима ни 
{S} И ко би други могао имати ову сорту грмића до један Марко Поповић.{S} Весели Марко; он <pb  
и склопила и до вечне куће испратила, а гроб његов, место мајке његове, врелим сузама заливала, 
} Њих људи обично односе собом у хладни гроб свој.</p> <p>Није прошла ни година и по, а његов с 
нак, кад се они помоле оздо од Радичева гроба...“</p> <p>„Оне су ти верне?“</p> <p>„Као земља.  
 је то, што потоцима суза залева хладне гробове наших драгих покојника: она је то, што мирисним 
од зла горе?!{S} Угљешине ће се кости у гробу превртати, кад види, шта се ради од његова имања; 
не хтеде причекати да се весели Млађо у гробу охлади, већ се, штоно кажу, одмах сутрадан, преуд 
 наша мајсторија не помаже.“</p> <p>Др. Гродер предложи воду за „испирање“ — сваких пет минута. 
А ни помоћи,“ додаде онај други.</p> <p>Гродер опет ништа не рече, већ сам спреми лек.{S} У оно 
вео је два лекара из Велике Митровице и Гродера из Шапца, те су држали консилиум.{S} Па? — Сва  
ну дана после оне опасне морије, што је грозно десетковала људе и жене, девојке и момчадију, —  
 ону црну облачну утробу; а један хитац грома тресну тамо негде око великог тополика.{S} После  
х и Сима Ћата и Максим Ћук просто су се грохотом насмејали, кад су прочитали тужбу адвоката Рад 
а, и скупа је изнело:{S} 242 дуката, 14 гроша и 20 пара.{S} И, Бога ми, оно ми момче све до пар 
ајковачка песма:</p> <l>„О ви моји били гроши,</l> <l>„Што вас строши по вароши;</l> <l>„А са м 
 полети и својој веселој тетки падне на груди.{S} Једном је, колико га грло доноси повикало:</p 
анемео.{S} Он своју Иконију притиште на груди, па ће је, нечујно, запитати:</p> <p>„А ко ти је  
оју лепу главу беше наслонила на његове груди, а њене су мисли блудиле по једној мрачној пустињ 
та он, а лепо је осетио, како му срце у грудима лупа.{S} То је и она осетила.</p> <p>„Чува стра 
негде око великог тополика.{S} После је грунула киша, какву најстарији људи у Совљаку утувили н 
елија.{S} Раширила руке, а из очију јој грунуше сузе радости, помешане с неком жалошћу, којој н 
 да сиротињи продајем бакраче по кући и губере с главе, па шта ћу му ја?..{S} Ја, господине, ни 
{S} Ја, господине, ником не продајем ни губере ни бакраче, већ само своје тражим.{S} Истина је  
се о Мраву повела реч, да тај ретко кад губи.</p> <p>„Оставите ви, људи, Мрава!..{S} Него, знат 
м, а још мање да лупам главу како други губи.“</p> <p>А једном другом приликом рекао је:</p> <p 
им каљогажама," додаде Марта Јездина, а гурну лактом Фему Митровчанку, а ова би очима жмирнула, 
.{S} Само је ветар још јаче шуштао кроз густе Угљешине вотњаке.{S} У тај баш мах севнуше муње и 
атио мрак.{S} На небо се навукли црни и густи облаци; а некаква загушљива јара није дала човеку 
а јој још нешто каже, али јој се речи у гуши следише.{S} И она онда немо паде у загрљај својој  
вор свога доброга мужа, слушала га је и гушила се у плачу и јецању.{S} Она своју лепу главу беш 
ље све совљачке омладине, мучиле су га, гушиле су га, мориле су га!...{S} Оно што је душу његов 
уго загрљене остале, ћутале су и обе се гушиле у плачу и јецању.....</p> <milestone unit="*" /> 
анђелски осмех.</p> <p>Иконија се стаде гушити у јецању; али се брзо стеже, окрете се својој за 
 паде ничице у свој кревет, па се стаде гушити у јецању.{S} После се ућутао.{S} Можда је и засп 
ш ли ми допустити, да учиним шта треба, да ти оца спремимо његовој вечној кући — онако, како то 
љски судови; а још је само имала права, да се из очине куће изведе.{S} И она је тај дан са нест 
у Преком Шору, има ли законског основа, да се поведе спор о пречем наслеђу целокупног имања пок 
и овога проклетог мираза мог, ватра га, да Бог да, спржила!...{S} Реци <pb n="77" /> им нека до 
обијеш, онда нека ти је последња брига, да ли ће ту неко други штетовати...{S} Чувај се прве шт 
живота људскога, не би било ни једнога, да их њихове мајке нису с толико муке, с толико бриге и 
ма собом на се навлачи сумњу, па, онда, да се то све свали мени за врат...{S} То не дам, газда- 
 Љубинко врати из Совљака, па нам каза, да се кући Угљеше Пивљака ни приступити не може, и да У 
{S} Док ја овде седим, Ћато, не дам ја, да се мојим богатим пупилама крпе туђе продрте вреће.“< 
ила и ту оставила траг ружног обележја, да се многи после узимао у памет, кад би нешто неупутно 
ћу разорило.“</p> <p>„Е, онда, Иконија, да бежимо.{S} Све је готово.{S} До зоре смо у Срему...{ 
ти ће је бити...{S} Немој, душице моја, да ти свет рекне:</p> <p>— Ала је ова Угљешина наследни 
>„Тако је морало бити, па да се дочека, да нас велики Бог обаспе својом милошћу и својим благос 
еће.{S} На ме је и онако велика повика, да тргујем с богатим <pb n="59" /> масама, а маса покој 
ипак, кад би му се где указала прилика, да се што позамашно ућари, он би се ту сав заложио, и н 
: </p> <p>Поручила ти Фема Митровчанка, да овога часа идеш у Совљак.{S} Има нешто важно да ти к 
руј!...{S} Кад год видите Максима Ћука, да на своме интову некуд одлази или од некуд долази, он 
живу главу; а већ ти знаш Максима Ћука, да он, кад плаћа — добро и богато плаћа.“</p> <p>„А, би 
плашим као живе ватре, па сам те звала, да ме научиш, како да се од ове напасти одбраним?...{S} 
ко туговати, па твоја мајка не би дала, да јој њена перуника с дана у дан вене, као покошен цве 
све познаје, и кад нам је Марта казала, да је и <pb n="112" /> сиромах Угљеша па умору, ми, ја  
лац, али просилац за кога је она знала, да тражи њену руку, а не њен богати мираз: јер га она в 
ио млађим, да спреме нова масална кола, да се у њих упрегну она два врана „гаврана,“ како их је 
има Ћука, па полако поче окретати кола, да у механску авлију уђе, а вратнице су већ широм биле  
е отац убио, а мајка од туге пресвисла, да ја то учиним.“ И она заусти да још нешто каже, али с 
 вратио; а кад је Марта Јездина отишла, да види шта ради, а он, сав у крви, изгубио аваз, а опе 
није остала жива душа, која није дошла, да се нагледа овога одиста чуда од сватова.</p> <p>Али  
о наваљивање неких Угљешиних пријатеља, да се сав живи мал распрода.{S} И Ћато и капетан, а и н 
S} Понекад се у њој толико напуни дима, да се човек од човека није могао распознати.{S} У овој  
олега, али ти не треба да смећеш с ума, да...“</p> <p>„Шта да не смеће с ума? упаде му у реч је 
 ли, очни виде мој, да сам ја опкољена, да сам сужањ заробљени, а ни с које стране помоћи...{S} 
<head>II</head> <p>Истина, и то се зна, да се девојка нешто много устезала, али је укућани најп 
нђелијом.{S} Ја знам, а и цео свет зна, да је она рођена кћер мога бившег свекра, покојног Угље 
b n="31" /> по сахата, и ако се рачуна, да од Совљака до Лешнице има добрих пет сахати.{S} За т 
 на овоме свету; луд је ко се не стара, да ту силу има у својој власти...{S} Добро каже наш нар 
е поплашио: бојим се, мене страх хвата, да он нашу срећу не засени.{S} То је овај неочекивани с 
 чувај као очи у глави.{S} То је квита, да си Максима Ћука до паре измирио.</p> <p>Обрад Кустур 
Смаја Циганина.{S} Звао ме толико пута, да му видим нову кућу и остало намешће.{S} И одиста вел 
 и много којешта друго, што ме подсећа, да је било времена, кад ти ниси била моја, — мути ову н 
блеће око Марка Поповића из Синошевића, да од њега купи његов „златан“ забран!...</p> <mileston 
ли?{S} Хоћеш на Рачу до старога Ковића, да тражиш од мртве кобиле плоче, а не велиш, да ти је у 
апетана, а после би одсинуо и до Шапца, да се јави масалном, те да му каже, шта је све за масу  
ам да видим тога будућег ђувегију свог, да видим човека с ким ми ваља век вековати.“</p> <p>„И  
 кад је он из акта видео колики је дуг, да му је наш Љубинко до паре измирио цео дуг с интересо 
је и одговорност велика, а он није рад, да му образ црвени и пред влашћу и пред људима.</p> <p> 
 будућег младожењу, па је, мислим, ред, да видим човека, с којим ми ваља век вековати; јер се,  
и и добар и милостив!...{S} Ти не даде, да се душманска испуни!" повикала је Стојна Драгојлова. 
рућа.{S} Сувача одједном нешто застаде, да ли што ово бедно живинче није имало снаге да је даље 
 на закону; јер, рекоше, ако се докаже, да је унук надживео свога ђеда, онда је са свим тачно,  
наследнике, а Јован Јовић доказивао је, да су то старе предрасуде нашега друштва, које је од ис 
нова кола.</p> <p>„Не дам ја, рекао је, да глас и углед Угљешина дома потамни, већ хоћу да је в 
м Угљеша, по самим лекарима, познао је, да је свака нада изгубљена.{S} Он више није смео ни да  
а јуначки и дочекивао.{S} Изгледало је, да је рођен за тај посао.{S} Некако је одмах умео да оф 
и се кунем с оним, што ми је најмилије, да се нигда покајати нећеш.“</p> <p>После је Ћата устао 
адоше реч, да се ником живом не казује, да се тога вечера Максим Ђук у совљачкој механи састаја 
е жене, које се беху искупиле, тврдиле, да доктори ништа не знају, и да је све у Божјој руци.{S 
с?"</p> <p>„И ти мени, за толико време, да не кажеш, да си ти оно био, ти, анђеле мој, животе м 
ам шта је.{S} Она рђа неће да пристане, да ми се одложи продаја.{S} То је и ништа друго.{S} Ако 
ратио на своје имање код Сокине механе, да им покаже свој домазлук швајцарских крава и ону дивн 
, које би било у стању, да вас покрене, да једно друго увреди, да једно другом на жао учини, да 
ге умео је тако да <pb n="57" /> љокне, да су сместа окретали леђа и одлазили без обзира.</p> < 
умре, писнуо да у човеку срце препукне, да је отишао у своју собу, и да се до сванућа није врат 
уде све.{S} Оно, сироче, скочи, врисне, да се у човеку крв следи; полети и својој веселој тетки 
ка, жена и деце, око младе и младожење, да се надиве колико лепоти и стаситости, толико и богат 
ћа Максиму Ћуку.{S} Ево донео сам паре, да тај дуг измирим.{S} И ја сместа нађем акта о твоме д 
х, нека неразговетна слутња: бојала се, да му се што није десило.{S} Она опет скочи.{S} Полети  
ек трпљиво сносимо, вечито надајући се, да ће нам синути бољи и веселији дани.</p> <p>Тако је и 
добра снајка Иконија.{S} Чинило јој се, да би дете сместа оздравило.{S} Она једном сави руке ок 
мовима и сребрним кључевима, вид’ло се, да их је дубока кеса купила.{S} И док је онај млади и л 
 дешњака; а онај само њисне: видело се, да је то била крупна шала...{S} Зато сам Максим Ћук вик 
у га веће муке спопадале.{S} Видело се, да му је крај живота ту...</p> <p>И жене су већ понеле  
јемом капетановим.</p> <p>„Звао сам те, да ти рђаве гласе кажем: она рђа, она каишарчина, не да 
 капетан пита, зато је и погледао у те, да види шта ћеш ти рећи, а кад ти ућута, он се окрете,  
 их је чак и у Лешницу на своје сувате, да виде где тови џелеп крава и џелеп волова, па их је о 
ересе, моје и моје Иконије; а ви знате, да кад се нешто тиче наше кесе и наших интереса, онда т 
ају девојку и дају јој потребне савете, да да по 25 дуката, и, најпосле, би уговорено и то, да  
 да радим кукавица сива, ако ме салете, да примим обележје од сина Максима Ћука?" —</p> <p>„Кук 
длази или од некуд долази, онда знајте, да ту није било без добра и богата лова..{S} Ту неки да 
д куд долази, оно би му пружило ручице, да га узме.{S} И он би га узео и ваздан му којешта тепа 
р би ти, цвете мој мирисни, имала срце, да је једнога дана истераш из <pb n="121" /> куће њеног 
и мати и какво је то твоје камено срце, да свога нејака сина, пород срца свога, остављаш, а да  
} Баба Стана, мати Јове четовође, рече, да нема бољке од које лека нема, али га, пусто, људи не 
тори још мање; а Дивна Петришкова рече, да је све у Бога и да се на њ ваља до последњег часа ос 
Распитам одакле је сељак, па ми казаше, да је из Синошевића, бивши слуга Марка Поповића.{S} Дрв 
 да вас покрене, да једно друго увреди, да једно другом на жао учини, да једно друго оштети," п 
еформе завести!..{S} Хоћу да свет види, да је Сима Ћата, старалац поверене му масе, био срећне  
а коме он одлучи свиње, тај се не боји, да ће му оне остати непродате.{S} Како их састави и сор 
и позив од среске власти, у коме стоји, да Обрад Кустура сместа дође среској канцеларији ради н 
 је мимогред дао знак Феми Митровчанки, да за њим изађе у двориште.{S} И онда јој нешто полако  
p>Брже!...{S} Шта их штедиш, покрепали, да Бог да!...{S} И они стигоше у Совљак за непуна два и 
/p> <p>Па и сами пси као да су осећали, да је у кући Угљешиној некаква промена настала, промена 
 „Сила Бога не моли;“ а ви бисте хтели, да ја и људе молим.{S} Не ја, Бога ми!“</p> <milestone  
 знао за ово, кад смо сад у Шапцу били, да видим шта је то тако хитно?!{S} Није ми толико што ћ 
 на Пелу бирташицу, а неки су говорили, да су по Бегу нарочита кола послата.{S} Али кад он уђе  
 па ми је врати:</p> <p>„Мени су рекли, да вам кажем, да ви ову квиту дате газда Обраду, а мени 
 даде позив Толи пандуру, па га замоли, да га пријави капетану.{S} Пандур окрете онај позив — к 
у се састаде с капетаном, те га замоли, да му једном већ изврши неке <pb n="61" /> наплате од њ 
у нашу корист; али за њ цео свет мисли, да је неправедан, и да је ту играло мито, и то големо м 
 удомљење...{S} И зато смо, ево, дошли, да, с пристанком моје властодавке и њенога мужа Рајка,  
} С тога се у памет <pb n="54" /> узми, да ти не подвале и — девојку унесреће...{S} Збиља, коли 
ију покојног Угљеше...{S} Мени се чини, да ти и немаш женске деце?“</p> <p>„Немам.“</p> <p>„Па, 
е посматрати, и, о чуда, мени се учини, да га познајем: у десну стражњу и у леву предњу ногу пу 
о увреди, да једно другом на жао учини, да једно друго оштети," повика адвокат Радић, а његови  
/> <p>Има прилика, кад се човеку учини, да је и сам Бог једна оличена пакост, која не може да г 
ла и хала и врана; и за ме свет говори, да сиротињи продајем бакраче по кући и губере с главе,  
и то би било увек кад би стао казивати, да су се оба његова лепа зеленка код њега ождребила, и  
и прво, драги пријатељу, ваља ти знати, да у Ћука завојица нема.{S} У њега је увек било — што н 
иле читаве мапе.</p> <p>Морам признати, да ме је нешто ово бедно живинче гануло.{S} Оно у мени  
 јер ће их бич Господњи тако растерати, да им више трага трагу бити неће. “</p> <p>„И то ће бит 
а будем питала, ја нигда нећу пристати, да се судим с мојом заовом Анђелијом.{S} Ја знам, а и ц 
да се мучи.“</p> <p>Једна опет примети, да се деца много више муче но људи.</p> <p>„Хе, моја др 
тога одбацује.{S} Не, не; не може бити, да сте вас двоје порекла овога данашњег грешног и грамз 
, жмиркао и смешио се.{S} Не може бити, да му та особина његове пупиле није ишла у рачун.</p> < 
n="36" /> дубоком сну.{S} Не може бити, да у тај мах није нешто ружно сањао, јер му се на ружич 
к гласом, којим је хтео Ћати нагласити, да код Ћука не могу проћи ничије врдаламе, и којекаква  
добила?{S} И зар би ти могла допустити, да твоја заова Анђелија, коју и ти и твоја мајка зовете 
а живи живим!{S} Хоћеш ли ми допустити, да учиним шта треба, да ти оца спремимо његовој вечној  
е љубе и милују; а не да злу и пакости, да два ока у глави завађају, и да по народу снују зло,  
лица, лица о коме нико живи и не слути, да је оно једини наследник богате масе покојног Угљеше  
она рђа, она каишарчина, не да ни доћи, да ти се продаја одложи.“</p> <p>„Е, онда је то зло, мо 
S} Кад велиш да нам мо’ш са сином доћи, да ти се надамо, пријатељу ?“</p> <p>„Па мој је син ту, 
а, сад, јаши твога путаља, па иди кући, да ту радосну вест кажеш и твојој Јели.{S} Њу ће то, бо 
 га молити да учини абер детињој мајци, да јој је син на умору, и она ће доћи, па може Бог дати 
м златом свакога, ко би им био на руци, да се дочепају богатог мираза њеног, и постављаше дупле 
е ту какво мито имало посла, онда знај, да вам то упалити неће.{S} На ме је и онако велика пови 
, ако ми и ти станеш врдати, онда знај, да ћеш ти баш за све трошак платити.“ И то је Ћату веом 
одбраним?...{S} Знаш ли, очни виде мој, да сам ја опкољена, да сам сужањ заробљени, а ни с које 
остало!“</p> <p>„А ти знаш, анђеле мој, да тај спор ни ја ни ти тражили нисмо, нити нам треба и 
о, да од своје пупиле добије пристанак, да пође за сина Максима Ћука.{S} Најпре је пустио жене  
итровчанка руком.{S} То им је био знак, да је дете било и прошло.</p> <pb n="43" /> <p>Једна ће 
ледајући у свога момка, дајући му знак, да тако и уради.{S} За тим је сео са Симом Ћатом на нов 
 масални није био онако „згодан“ човек, да му све одобри, што је он хтео по маси да предузима.{ 
 који је опет био добар сремски певчик, да иде у цркву и научио се црквеном појању, те му је по 
тову долазио у Совљак газда Максим Ћук, да је у совљачкој механи вечерао са Симом Ћатом и ту се 
:</p> <p>„А ја своје мишљење задржавам, да чујем и противну страну.{S} Ту имају да даду своју р 
 натрапа на каку несрећу.{S} Ја не дам, да нам се каже: „продадоше је!...“ У осталом и ја сам т 
У осталом и ја сам ту.{S} Ни ја не дам, да ми ова маса оде на ђавоље мекиње.{S} Ми ћемо нашој п 
 своје рачуне гледам; а свету остављам, да своју главу лупа претресајући туђе рачуне,“ рекао би 
већу радост моју, али ти унапред кажем, да је не могу спремити онако, како бих хтео и желео, а  
И ти си ме звала.“</p> <p>„Да ти кажем, да се довече решава наша судбина, или боље рећи моја су 
и:</p> <p>„Мени су рекли, да вам кажем, да ви ову квиту дате газда Обраду, а мени дајте парче ц 
} Само утуви газда-Максо, ако ја чујем, да је ту какво мито имало посла, онда знај, да вам то у 
друкчије, већ да од вашег детета чујем, да хоће да пође за мога Млађу, за моју једину наду и ра 
едала да ми час пре дођеш, да те видим, да те овако загрлим и изљубим?{S} И онда му стаде прити 
{S} Мало, мало, па би заповедио млађим, да спреме нова масална кола, да се у њих упрегну она дв 
 се, поочиме, право да ти кажем, бојим, да и они, као и сви остали, не облећу око мене моје рук 
рити, а што ми овде уредимо, ја мислим, да то неће ни масални макарити.“</p> <p>И Ћата је изабр 
ми тога тешког посла, али под погодбом, да му даду још једнога помоћног стараоца, јер је, рече, 
, адвокат Јовић, одавно се носи идејом, да наши закони треба већ једном да изравнају женску дец 
ља изравнати; али сам бар овде сигуран, да ће уза ме бити и наш домаћин Рајко," — примети, као  
ради моја мила снајка Иконија?...{S} О, да вам је знати, како се моја душа радује ономе сретном 
бити?“ рећи ће Обрад више у себи... „О, да сам знао за ово, кад смо сад у Шапцу били, да видим  
дала је Јеринка Томе Ботура.</p> <p>„О, да је ово доживео весели Угљеша, и његово би се срце ра 
а гласом, који је сам собом наглашавао, да Ћата и сам увиђа важност посла, рад кога се Максим Ћ 
ше.{S} Готово нико од њих није веровао, да ће то бити истина; али ће на то рећи Стеван Рубибраз 
Ћука, а цео је свет и мислио и веровао, да је то племенито дело мога свекра Угљеше Пивљака...“< 
ратића и све је чинила што је ко казао, да би и то добро било, а особито, што су све жене, које 
p>За тим ће тише — ама као да се бојао, да га ко не чује:</p> <p>„И све би то друкчије било, да 
ога негдашњег отмена положаја, дочекао, да окреће у Обреновцу сувачу Лазе Галовића?!{S} С тим с 
итровчанка.</p> <p>„А ја сам опет знао, да ће тако најпосле бити, па сам само сеирио, како се о 
ја је у целом дворишту владала, познао, да није добро.</p> <p>Он само учини:</p> <p>„Где је мој 
ог?!“.</p> <p>„Па ја сам мислила, бабо, да и њега са собом поведем; а доводила бих ти га сваке  
 срце, па се запитајмо, да ли је право, да ми нашу женску децу, коју смо на овај свет довели бе 
а стојим уз његово мишљење: није право, да Иконија, као наследница свога сина, нејака Угљеше, н 
церину и Посаво-Тамнаву, а сад га, ево, да придави и Мачву!...“</p> </div> <pb n="84" /> <div t 
е Максим Ћук потрудио своје господство, да из Шапца дође у Совљак, а до свога пријатеља Симе Ћа 
е дочекати ни су чим угостити.{S} Него, да си ми по Богу брат, г. капетане, учини ти шта знаш и 
младио.{S} Он је срећан што је доживео, да се Ћати освети — да га види избачена из ове њему дра 
еношћу, да је њен свекар сместа увидео, да би му узаман било, да је од тога одвраћа.</p> <p>Он  
 ни падале на ум; а видео је и разумео, да то све може бити пре но што се ико томе буде и надао 
но добро да учини — него га је оставио, да се око њега купе гладне орлушине, врани и гаврани, к 
ароду, кад се чуло, да је суд пресудио, да Угљешину масу наследи његова снаха Иконија, а његова 
head> <p>Сима Ћата сав се беше заложио, да од своје пупиле добије пристанак, да пође за сина Ма 
мао право, кад се оно масалном пожалио, да му просци Анђелијни почињу досађивати.{S} Њихов се б 
S} Зар си већ дошао?!{S} Ја сам мислио, да се још частиш по Мачви са твојим пријатељем Угљешом. 
у срећу, — па сам се толико пута канио, да те питам, шта ти о томе мислиш и шта намеравамо ради 
ри Угљеша Пивљак.{S} Био га је наменио, да га отвори, кад стане да жени свога унука, па? — Ето! 
љака.{S} Шта сиромах Угљеша није чинио, да од овога неумитног дечјег крволока спасе свога унука 
 у овај народ.{S} Овај се свет искупио, да се њих нагледа,“ рећи ће Марта Јездина, а на то ће ј 
, кад се чуло, да је шабачки суд решио, да Анђелија, рођена кћер покојног Угљеше Пивљака, не мо 
 Ово је њих једно другом зближило тако, да су једва чекали да се састану и једно с другим ћерет 
, несита хало!...{S} Теби би било мало, да се дочепаш <pb n="62" /> „Крезовог блага!““ не даде  
ио је адвокат Кузман, за кога се знало, да је волео да заступа замршеније спорове него чисте и  
и Црнобарског Салаша.{S} За њ се знало, да нигда није ни без готових новаца: чим роди жир, он с 
па то опет као да додирује моје начело, да женску деду са мушком при наслеђу ваља изравнати; ал 
ује:</p> <p>„И све би то друкчије било, да је она рђа, онај масални био на своме месту.{S} С њи 
ар сместа увидео, да би му узаман било, да је од тога одвраћа.</p> <p>Он мало поћута.{S} Гледао 
одине, ја сам себи поставио за правило, да свачију услугу добро платим, и то не из своје кесе,  
је он обично долазио.{S} Њој се чинило, да би га и у мраку познала, — познала би га и по ходу и 
и и разговарати; али то је баш учинило, да су они обоје једно за другим почели још више марити  
из Шапца, за кога се у велике говорило, да не зна шта има и да је „похарао" цео свет, док је то 
 што им то треба.“</p> <p>„Па, Радојло, да си нам по Богу брат, како велиш да радимо?“</p> <p>„ 
 кући, онамо где му је оно момче рекло, да ће га чекати Фема Митровчанка.</p> <p>А кад тамо, ка 
ге Цицварића.{S} Чије је то било масло, да се и Бего Цицварић, па макар и пред зору на овоме ве 
доба сва Мачва ишчуђавала, кад се чуло, да је шабачки суд решио, да Анђелија, рођена кћер покој 
Тако се говорило у народу, кад се чуло, да је суд пресудио, да Угљешину масу наследи његова сна 
ива некакво проклетство; кад погледамо, да оно грдно богатство Угљешино одлази у руке Максима Ђ 
даље.“</p> <pb n="66" /> <p>„Да чујемо, да чујемо драги пријатељу,“ рећи ће Сима Ћата гласом, к 
ац.</p> <p>„Вала људи, кад опет видимо, да на Угљешину дому почива некакво проклетство; кад пог 
 Метнимо руку на срце, па се запитајмо, да ли је право, да ми нашу женску децу, коју смо на ова 
сте и јасне.</p> <p>И тако би одлучено, да сам Кузман оде у Шабац и да у суду размотри акта по  
ивео свога ђеда, онда је са свим тачно, да је „мати преча од тетке.“</p> <p>Ово некако није мог 
т и душевна доброта.{S} Видело се лепо, да он има нешто да саопшти своме Кустури што ће га обра 
, то наша прича не зна, само се зна то, да се онда много сумњало на Пелу бирташицу, а неки су г 
ћ само своје тражим.{S} Истина је и то, да ја радим и да без хасне нећу да радим, и само гледам 
p>„Све ја то знам, пријатељу, као и то, да си јој и ти саветовао да их одбије.{S} Тако бих и ја 
дуката, и, најпосле, би уговорено и то, да се масени рачуни приме и одобре онако, како их буде  
нашу причу не улази.{S} Зна се само то, да су пред сам мрак из Шапца, мачванским друмом, јурила 
вако почети:</p> <p>„А сад, драги Ћато, да пређемо на главни посао, на посао, због кога је Макс 
ена кад се девојка прстенује...{S} Ето, да видиш, да Ћук није као остали просци, који оног што  
, јер ће појести и себе и тебе.{S} Ето, да је Обрад Кустура своје свиње продао чим је с њима до 
Угљеше, а Анђелија, његова рођена кћер, да добије само једио просто сеоско удомљење...{S} И зат 
> <p>Сутрадан пуче по целој Мачви глас, да је Максим Ћук за свога сина Среју испросио кћер и је 
ка.</p> <milestone unit="*" /> <p>Глас, да се Анђелија Угљешина испросила за Радојла Клисарина  
рече:</p> <p>— Капетане, ја сам послат, да видим шта и колико дугује Обрад Кустура из Заблаћа М 
. <title>Типик</title> је знао напамет, да би му у томе позавидео <pb n="26" /> и какав богосло 
:</p> <p>„Синоћ је отишао у своју собу, да мало прилегне.{S} И како је легао, није се више ни п 
ан си ти отишао с твојом Јелом у Мачву, да видиш дом свога пријатеља, а мени пријавише једно мо 
вљака.{S} И сад је он на се узео бригу, да ватру чарка и да жар изгрће под пециво што се спрема 
аш заовицу, лепу Анђелију, сви ми кажу, да је то прави анђео Божји, што је с неба слетео на зем 
тња: ту жене, ту људи... сви они знају, да је дете умрло пре свога ђеда.{S} Бираћемо их као гњи 
ели би да непрестано по масама риштају, да виде, колико која маса има у готову и како би се то  
черу.{S} Употреби сву своју мајсторију, да ми у собу доведеш самога Ћату — да заједно вечерамо, 
ката, масалном толико исто; свештенику, да им буде на руку, 50; споредном стараоцу толико исто; 
м колима у Шабац, да јави Максиму Ћуку, да је њихова ствар зрела, Радојло, син Бранка клисаре,  
ну...</p> <p>Али кад пуче глас по селу, да дете није умрло, већ сам Угљеша, ђед његов, сваки се 
о Божји, што је с неба слетео на земљу, да људима каже, како је добар и милостив Бог.{S} Она ће 
азу, кад и чича-Матош Пораба доби вољу, да и он што отпева, онда се стаде по Совљаку и околини  
итровчанку и Марту Јездину, своју куму, да се увек уз Анђелију нађу...</p> <milestone unit="*"  
механџика, па као срна одлети у механу, да све изврши што јој је наручено.</p> <p>„Окрећи кола  
каза јој да јој пошаље и Марту Јездину, да и њој каже шта има да ради.{S} И дуго је с Мартом ра 
јој још нема, она замоли Марту Јездину, да види шта је <pb n="44" /> с њим, те из своје собе јо 
 па трипут, једно за другим, тако кину, да му сузе на очи ударише; а после му лицем плину неко  
 довече, и, онда, ако сви на ме гракну, да примим обележје, шта онда да радим?{S} Шта ја знам к 
гостио и провео по своме великом имању, да виде све, шта има њихов пријатељ Угљеша Пивљак, те д 
 нема тога блага, које би било у стању, да вас покрене, да једно друго увреди, да једно другом  
 и неки други Ћатини људи, налазили су, да је масални мало тврдоглав, и да би добро било да се  
n="106" /> адвокати изразили, нашли су, да је судска пресуда основана на закону; јер, рекоше, а 
, вију гладне орлушине — да је разнесу, да је рашчупају, а ви је се, добри људи, — и једно и др 
имање ипак није пусто и да оно није ту, да зајажава ненаситост неваљалих људи, већ да се њим пр 
 Анђелијн.</p> <p>„А, па она је већ ту, да буде пунолетна, с тога с њеном прошевином немој хита 
и — да покажете овоме халапљивом свету, да то имање ипак није пусто и да оно није ту, да зајажа 
окат Јовић.</p> <p>„Бога ми, г. Јовићу, да видимо!..{S} Ово питање мало задире у наше интересе, 
<p>Ово је она рекла с таквом решеношћу, да је њен свекар сместа увидео, да би му узаман било, д 
лађега сина, а беше му нашао и младицу, да јој на далеко равне било није.{S} Видео је код накуч 
ин Бранка клисаре, беше отишао на Рачу, да се ту нађе, док се свиње Матоша Порабе претуре на он 
Ћата отишао на масалним колима у Шабац, да јави Максиму Ћуку, да је њихова ствар зрела, Радојло 
окат Јовић:</p> <p>„Стани мало, братац, да се и наша чује!...{S} Не стоји породица, друштво, чо 
али Стевица, кад се о Мраву повела реч, да тај ретко кад губи.</p> <p>„Оставите ви, људи, Мрава 
тељем Ћатом; а један другом дадоше реч, да се ником живом не казује, да се тога вечера Максим Ђ 
 вечерас погледала да ми час пре дођеш, да те видим, да те овако загрлим и изљубим?{S} И онда м 
 ти мени, за толико време, да не кажеш, да си ти оно био, ти, анђеле мој, животе мој!" повика И 
апетане, учини ти шта знаш и како умеш, да ме то зло сад мимоиђе, па после, пошто ни дете одвед 
 девојка прстенује...{S} Ето, да видиш, да Ћук није као остали просци, који оног што обећају да 
ажиш од мртве кобиле плоче, а не велиш, да ти је у плану Совљак и Сима Ћата, главни старалац ма 
 може ни одредити ни ко кога наслеђује: да ли Анђелија свога оца Угљешу, или Иконија свога сина 
и ја опет стојим за моју Иконију добар: да јој речем да у воду скочи, послушала би, а то ли да  
нама био, предсказивало, <pb n="125" /> да ће му Радојло Клисарин све планове побркати,“ додаде 
пише апелату.{S} Она је била кратка.{S} Да наведемо сам пасаж због кога је апелациони суд обори 
„Доцкан, сине; а, најпосле, и зашто?{S} Да је она марила за ово дете, она га не би могла ни ост 
и</hi> Угљеша, а не стоји који Угљеша — да ли Угљеша Пивљак ђед, или Угљеша Пивљаков унук; а до 
свекра Иконијна, вију гладне орлушине — да је разнесу, да је рашчупају, а ви је се, добри људи, 
ем старога Угљеше, већ што сте морали — да покажете овоме халапљивом свету, да то имање ипак ни 
ћан што је доживео, да се Ћати освети — да га види избачена из ове њему драге куће, из куће Угљ 
 сведоцима, било којим другим начином — да је пре Угљеше ђеда, макар за један сахат, умро Угљеш 
 наредио да се извиди: ко је пре умро — да ли Угљеша ђед, или Угљеша унук; јер се то из протоко 
ирташицу, па своју куму Марту Јездину — да јој говоре.{S} И оне су све три у небо дизале доброт 
ију, да ми у собу доведеш самога Ћату — да заједно вечерамо, а и ономе млађем подај нека он оба 
 — Ето!{S} Сад га се сетио чича-Мића, а да тога није било, Бог зна оно би ту остало још коју го 
н буде у другу недељу по Крстову-дне, а да са сватовима по девојку дође у недељу пред свету Пар 
ака сина, пород срца свога, остављаш, а да и не говорим о кући мојој, о кући твојој, која ти, о 
дру, па његови чаири испод Липнице, — а да и не говоримо о његовим ливадама, њивама, забранима; 
вету.“</p> <p>„Па пријатељу, деца треба да се најпре виде; али ја опет стојим за моју Иконију д 
ић има право; женска и мушка деца треба да су и пред законом <pb n="89" /> и пред људима у свем 
 <p>„Знам, знам колега, али ти не треба да смећеш с ума, да...“</p> <p>„Шта да не смеће с ума?  
м грађанском закону, које час пре треба да нестане,“ додаде Станоје Лучић четврти адвокат, који 
звлачити некака детиња срдитост, готова да у плач удари; али се то све одједном претвори у једа 
 девојку и дају јој потребне савете, да да по 25 дуката, и, најпосле, би уговорено и то, да се  
газда Саво има право; наш масални не да да се с његовим богатим пупилама играју гладни вуци: ет 
ме гракну, да примим обележје, шта онда да радим?{S} Шта ја знам ко ће с њима довече доћи, можд 
ајка!...{S} Што нам, сине, онда не каза да ћеш тако туговати, па твоја мајка не би дала, да јој 
јпосле, и својој пупили, онда хоћу и ја да знам коме ћу моћи оволики масени мал на чување повер 
бина: довече има да се реши, хоћу ли ја да живим, или ћу ићи да скачем у Дрину.{S} Трећега нема 
а ти је душа тако велика!...{S} И то ја да сазнам од другога!“ И онда га оде поново љубити и не 
имати посла и они из Београда, и зар ја да изигравам мамлаза?{S} И зар адвокат Радић да своју з 
 масом тековина њенога оца.{S} И зар ја да јој њену очевину отимам?{S} То не би било ни <pb n=" 
а снаха Иконија, а његова кћер Анђелија да добије само — „пристојну спрему!...“</p> <milestone  
мали свежњић, што му га је Иконија дала да га у закошарак веже, — дотле се она праштала са свој 
цнио; а ја сам те баш вечерас погледала да ми час пре дођеш, да те видим, да те овако загрлим и 
 разумем, поносе мој...{S} Ја сам знала да ти је срце добро, верно, топло; али нисам знала да т 
це добро, верно, топло; али нисам знала да ти је душа тако велика!...{S} И то ја да сазнам од д 
 отишла у Цигане, него што бих пристала да живим под једним кровом с Максимом Ћуком.“</p> <p>То 
 они нешто не покваре; нешто бих волела да они нису ту.{S} Они ће, видећеш, и нашој вечери наћи 
кону свете Богородице, па јој се молила да <pb n="41" /> се смилује на тешког боника и да га сп 
ам, Радојло.“</p> <p>„Ти си ми поручила да те овде сачекам?...“</p> <p>„Јесам... “</p> <p>„Па ш 
е ту методу и овом приликом усвојио, ма да му се нешто, пред његове намере, испречио масални; а 
само повика:</p> <p>„Кола!“</p> <p>И ма да се ишло галопом, весели отац, мало мало, па би повик 
 и Марту Јездину, да и њој каже шта има да ради.{S} И дуго је с Мартом разговарао, — све док мо 
 или боље рећи моја судбина: довече има да се реши, хоћу ли ја да живим, или ћу ићи да скачем у 
ио тек као аконто унапред, а главно има да се да, кад се мало дубље у спор уђе.</p> <milestone  
ашњих младих трговаца, којима Шабац има да благодари за свој развитак и у својој лепоти и у сво 
га, из просте зависти, није могао очима да гледа.{S} Он је Угљешиној Анђелији у неку руку био к 
; а Анђелија сад никуд маћи не може, на да крила има.{S} Њен свекар сад заповеда кад ће ко у Со 
е и лакше споразумео, како за мога сина да добијем њену лепу руку.“</p> <p>„Не њену лепу руку,  
ац.</p> <p>„Који, зар Анђелија Угљешина да пође за Ћукова сина, за ону кривоврату згебицу, што  
Обраде, она ће моме дому бити драга, па да је спремиш с даровима, колико она може под пазухом п 
а оне, којима се по нешто дати мора, па да се овај посао час пре сврши; јер, како ја знам, још  
а, али деца треба најпре да се виде, па да чујемо шта ће и девојка рећи...“</p> <p>„То су стари 
дног света, какав би требао да буде, па да се и на овоме свету заснује права људска, али Богом  
први устане да се умије и Богу моли, па да после по кући све избуди.</p> <p>И Марта Јездина уст 
 лицем:</p> <p>„Тако је морало бити, па да се дочека, да нас велики Бог обаспе својом милошћу и 
 у суду размотри акта по овоме делу, па да према томе и напише апелату.{S} Тако је и урађено.{S 
ти,“ одговориће Рајко Перић.</p> <p>„Па да почнемо!...{S} Ја сам чисто радознао да видим: ко би 
м велиш да радимо?{S} Ћата нас наговара да на суду криво сведочимо.“</p> <p>„А како и шта да св 
тао је код њега скоро читав сахат: мора да је извукао жестоку фуру: кад је изишао био је у лицу 
а три маха чуо се жесток њисак.{S} Мора да је било неког неспоразума између домаћинских и гости 
ама био, прегрижен...{S} Ово кљусе мора да је негда имало зелену длаку, па је сад постао ђогат; 
мбе дао своје дете?!...{S} Ту опет мора да игра главну улогу какав масан мираз..."</p> <p>„А ка 
врати се!{S} Нађи Радојла и упитај: шта да радим кукавица сива, ако ме салете, да примим обележ 
 криво сведочимо.“</p> <p>„А како и шта да сведочите?“</p> <p>„Да је покојни Угљеша умро после  
ао је преда се, и као да је смишљао шта да јој рекне.</p> <p>„Хајде, снахо, што ти је наша кућа 
еба да смећеш с ума, да...“</p> <p>„Шта да не смеће с ума? упаде му у реч један млад трговац... 
} Нема сумње, морао је поред самих кућа да мине какав гладан вук, јер су баш те ноћи поклане ов 
е пред масалним покаже послушан и готов да сваку његову примедбу прими и послуша.{S} И тога се  
рило се! курталисало се мука!...{S} Бог да му душу прости!“ рекоше они који поред Угљешине куће 
 проклетог мираза мог, ватра га, да Бог да, спржила!...{S} Реци <pb n="77" /> им нека дођу — па 
...{S} Шта их штедиш, покрепали, да Бог да!...{S} И они стигоше у Совљак за непуна два и <pb n= 
/p> <p>„Кад покојном Угљеши не даде Бог да му живе синови, кад му узе и оно детенце, живу слику 
хватао до вашег детета, а моје, ако Бог да, снахе.“</p> <p>„Ене, благо мени, оно је ваш син?!“  
штоно кажу, као земља, а опет ретко кад да је имао у животу веселих дана.{S} Од четири сина, ка 
и оно отац и братанац умреше, па је ред да твоје савете послушам; али, ево, ја до сад нисам ни  
 што ово бедно живинче није имало снаге да је даље окреће, или се нешто на овој Лазиној направи 
у душе своје блажи муке и даје му снаге да се у нов живот поврати ....{S} Жена је то, што потоц 
 кардаша Лазу Галовића.{S} Он ме одведе да ми покаже некакав свој проналазак, као нешто што ће  
ана, али га није разумела.{S} Она хтеде да га још нешто запита, али у тај мах долети Фема Митро 
ом.“</p> <p>То рече, па се окрете и оде да нађе клисариног сина и да ну каже Анђелијну поруку;  
је и од самога пролећа.{S} Тада не може да буде ни оне досадне жеге, ни оне загушљиве запаре, п 
 Бог једна оличена пакост, која не може да гледа трајнију срећу човекову.{S} Ово се могло приме 
ницима и покајницима, — каи што то може да покаже сапутница живота његова — жена.. ..{S} Њена ј 
м и вечно сетним погледом..{S} Хтела је да јој још нешто каже, али јој се речи у гуши следише.{ 
како је он до тога ћара дошао: „моје је да своје рачуне гледам; а свету остављам, да своју глав 
з своје собе још не излази, а његово је да први устане да се умије и Богу моли, па да после по  
г:{S} М. Ђ. Ово последње писме хтело је да буде почетно слово у презимену Максима Ћука, па се о 
е његове коже и његове кесе, — кадар је да окрене тумбе цео свет...{S} Ту ће имати посла и они  
во; зар покојни Угљеша бирао себи момке да му мал чувају, и био с њима задовољан, а Ћата их сад 
ивота ту...</p> <p>И жене су већ понеле да се немо погледају.{S} Пела бирташица само што махну  
и си оно био што си ми писао и молио ме да завадимо два добра срца, две узвишене душе, два ока  
ласе кажем: она рђа, она каишарчина, не да ни доћи, да ти се продаја одложи.“</p> <p>„Е, онда ј 
 девојку, а за се добре пријатеље, а не да мени чупа срце из недара,“ повика онај, што га Икони 
 срца и душе што се љубе и милују; а не да злу и пакости, да два ока у глави завађају, и да по  
пека неразговетна сумња...</p> <p>„А не да ти лепота труне у овоме глибу и да изуваш обућу овим 
ћо моја, ево твоје теткице, она тебе не да!“</p> <p>И оно сироче само задрхта, затури своју анђ 
е, газда Саво има право; наш масални не да да се с његовим богатим пупилама играју гладни вуци: 
 га је наменио, да га отвори, кад стане да жени свога унука, па? — Ето!{S} Сад га се сетио чича 
ш не излази, а његово је да први устане да се умије и Богу моли, па да после по кући све избуди 
p> <p>„А, каишарчино једна, мислиш мене да забуниш, је ли?{S} Хоћеш на Рачу до старога Ковића,  
рећи, кад ја и како добијам, а још мање да лупам главу како други губи.“</p> <p>А једном другом 
ача је радила.{S} Оно страшно клопарање да уши пробије.{S} Једно старо, веома мршаво дуговрато, 
" /> и туђу славу.{S} И зар то створење да изравнамо с мушким потомством, на коме остаје слеме  
а, богата; интереси изукрштани; за паре да учиниш шта хоћеш; а Максим Ћук, кад се само тиче њег 
де паре!...{S} Оне су једине биле кадре да кажу: преча је снаха него рођена кћи!...“</p> <p>А љ 
"67" /> отворена, али деца треба најпре да се виде, па да чујемо шта ће и девојка рећи...“</p>  
 као аконто унапред, а главно има да се да, кад се мало дубље у спор уђе.</p> <milestone unit=" 
<p>„А шта им то треба?“</p> <p>„Боје се да им тица из кавеза не прне... <pb n="111" /> Весела А 
..“</p> <p>„Браво Рајко Перићу! види се да си човек од новог света и од нових идеја,“ учини Дра 
ова.</p> <p>„А она нема своје мајке, те да се и њено срце испуни срећом деце своје,“ додала је  
та има њихов пријатељ Угљеша Пивљак, те да се не кају за чијег су јединца дали своју кћер, свој 
нуо и до Шапца, да се јави масалном, те да му каже, шта је све за масу урадио.{S} Истина, било  
а.{S} И, док ви све троје не пристанете да се продаја одложи, ја немам ни силе ни власти да то  
нџика...</p> <p>„Ама, па зар ви мислите да ће то тако остати?..{S} Ћук ће земљу преврнути, док  
 ја ни за једног ни за другог.{S} Ту ће да плати трошкове богата маса покојног Угљеше," рекао ј 
, станиде; знам шта је.{S} Она рђа неће да пристане, да ми се одложи продаја.{S} То је и ништа  
, онај Максим Ћук, прави је лудак, хоће да је он од целога света најпаметнији.{S} Све он зна бо 
Хе, моја друго, младост се отима — хоће да живи,“ — додаде Фема Митровчанка.</p> <milestone uni 
, већ да од вашег детета чујем, да хоће да пође за мога Млађу, за моју једину наду и радост на  
а између тога обојега.</p> <p>И ко хоће да види бујност живота нашега народа, нека тражи у доба 
чека.{S} Оно сирото обори главу па поче да куња.{S} Жалосно га је било посматрати.{S} Доња му < 
; али њега дуго не би.</p> <p>И њу поче да хвата неки страх, нека неразговетна слутња: бојала с 
о мутне Добраве...{S} Месец се спремаше да зађе, а беше га заклонио дугачак и у пола провидан о 
 да дише.{S} Крупне капљице кише почеше да пропрскују, а шум тополова <pb n="110" /> лисја личи 
p>И онда полети у кућу.{S} Људи хтедоше да га зауставе, али се он оте, улети у собу и виде мртв 
ма нам дадоше по десет дуката, а рекоше да ће нам дати још по десет, кад на суду сведочимо онак 
вшег свекра, покојног Угљеше Пивљака, и да је целокупно имање, што је сад под масом тековина ње 
гова лепа зеленка код њега ождребила, и да им је он и имена наденуо: дешњаку „Крсташ,“ а леваку 
или су, да је масални мало тврдоглав, и да би добро било да се на његово место постави мало зго 
Угљеше Пивљака ни приступити не може, и да Угљешину Анђелију чувају дупле страже, стража Симе Ћ 
а њ цео свет мисли, да је неправедан, и да је ту играло мито, и то големо мито.{S} Један је ту  
 препукне, да је отишао у своју собу, и да се до сванућа није вратио; а кад је Марта Јездина от 
пакости, да два ока у глави завађају, и да по народу снују зло, како би њихове црне душе ликова 
, тврдиле, да доктори ништа не знају, и да је све у Божјој руци.{S} Баба Стана, мати Јове четов 
ку неправду исправимо, <pb n="134" /> и да, с другом вољом, место овакве судске пресуде, донесе 
то су обе наследнице женске главе.{S} И да не би било какве пометње, ми смо ово имање поделили  
његовог ђеда и његове куће одвајам, а и да имам, то чинила не бих; али, бабо, на твоју душу гре 
вна Петришкова рече, да је све у Бога и да се на њ ваља до последњег часа ослањати.{S} Анђелија 
n="41" /> се смилује на тешког боника и да га спасе од ове страшне бољке.{S} Она је неколико пу 
е он на се узео бригу, да ватру чарка и да жар изгрће под пециво што се спремало за вечеру Анђе 
 у велике говорило, да не зна шта има и да је „похарао" цео свет, док је то своје благо нагомил 
 окрете и оде да нађе клисариног сина и да ну каже Анђелијну поруку; а кад се отуд вратила, она 
ази — као мува без главе.{S} Почео је и да се суши.{S} Не може човек да га позна.{S} И кад глед 
дому неће имати ко да слави крсно име и да диже чашу у славу Божју!“ рекао је стари <pb n="45"  
ражим.{S} Истина је и то, да ја радим и да без хасне нећу да радим, и само гледам да се не заме 
састајао са <pb n="70" /> Симом Ћатом и да је с њим вечерао.{S} Они зовнуше и Пелу механџику, т 
ли, што је тако суд нашао да је право и да је по закону; <pb n="133" /> суд је овај спор распра 
а дрвету и на камену.{S} Сад је почео и да калаузи; а коме он одлучи свиње, тај се не боји, да  
самог Господа Бога.“</p> <p>Тако ћемо и да урадимо, па макар и Ћата и Максим Ћук пресвисли од д 
сметало да се један другом приближимо и да један другог боље познамо...{S} Ти си оно био што си 
ом свету, да то имање ипак није пусто и да оно није ту, да зајажава ненаситост неваљалих људи,  
А не да ти лепота труне у овоме глибу и да изуваш обућу овим нашим каљогажама," додаде Марта Је 
и одлучено, да сам Кузман оде у Шабац и да у суду размотри акта по овоме делу, па да према томе 
унука.“</p> <p>„Ене, ене!...“</p> <p>„И да се на то закунемо!..{S} И свима нам дадоше по десет  
Они и мени сваки дан досађују: хтели би да непрестано по масама риштају, да виде, колико која м 
p>Људи се стадоше згледати.{S} Хтели би да погоде, на коју је Ћук око бацио, док ће на то Сава  
ви, људи, Мрава!..{S} Него, знате ли ви да Максим Ђук жени свога сина?“ — рећи ће Славко Смољин 
је био у Совљаку.{S} Кола и коња остави да их млађи брат испрегне, а он се упути право ковачево 
из Шапца, којом <pb n="105" /> се тражи да суд огласи Иконију за једину наследницу целокупног и 
 да у воду скочи, послушала би, а то ли да пође за сина Угљеше Пивљака....{S} Кад велиш да нам  
у остало још коју годину недирнуто; али да је на њ натрапао Сима Ћата, као што је у два маха сл 
и човек; али су Ћати ипак препоручивали да се пред масалним покаже послушан и готов да сваку ње 
ругом зближило тако, да су једва чекали да се састану и једно с другим ћеретају — о чему било.{ 
ли прасци и јагањци.{S} И они су видели да се некакво големо весеље спрема...{S} Па и сами коњи 
 као чивит помодри.{S} Сви су помислили да мре.{S} То је мислио и његов ђед, јер сместа оде из  
у буђеновачких свиња; а ту су уговорили да прстен буде у другу недељу по Крстову-дне, а да са с 
нта Ковић, кад се коме задужи, не мисли да плати...“</p> <p>„А, каишарчино једна, мислиш мене д 
ек што у собу уђе, а дете скочи и појми да некуд бежи, али га Анђелија узе у наручје, па му оде 
нада изгубљена.{S} Он више није смео ни да улази у собу, где је лежао његов весели унук.{S} Он  
 што му је у животу пријатно и што чини да се он осећа срећан, има у првоме реду да благодари н 
а му све одобри, што је он хтео по маси да предузима.{S} И једва је израдио, и то на велико нав 
а, нека сама себи срећу бира, а ја и ти да не будемо одговорни, ако уместо на срећу натрапа на  
ист дукат ћара?!{S} Кад имаш начисто ти да добијеш, онда нека ти је последња брига, да ли ће ту 
 умору, и она ће доћи, па може Бог дати да детету буде боље.</p> <p>„Доцкан, сине; а, најпосле, 
„И то она вижља, што не хтеде причекати да се весели Млађо у гробу охлади, већ се, штоно кажу,  
а.{S} Опа приђе колима.{S} Не може бити да их није познала чија су.</p> <pb n="63" /> <p>„Пело, 
 око врата своме баби и стаде га молити да учини абер детињој мајци, да јој је син на умору, и  
а добро, бабо, ја и немам силе и власти да га од његовог ђеда и његове куће одвајам, а и да има 
даја одложи, ја немам ни силе ни власти да то сам учиним.{S} Таки је закон; а закон је старији  
"71" /> и бистрини, па оној отворености да се човек диви.{S} У њега, одиста, завојица нема.{S}  
есвисла, да ја то учиним.“ И она заусти да још нешто каже, али се, у тај мах, међу њима обре је 
е реши, хоћу ли ја да живим, или ћу ићи да скачем у Дрину.{S} Трећега нема! ..{S} Максим Ћук тр 
рстио.{S} Многи полетеше Угљешиној кући да виде, је ли то истина!?</p> <p>И то је била истина.{ 
у, па је ту службу оставио и дошао кући да се бави пољским радом.{S} Њега је све село и сва око 
колу, ако је на с лу или на прелу, знај да је ту и он.{S} О томе већ говоре и деца по сокаку.{S 
ти још нешто горе.{S} У Мачви је обичај да девојке саме одбегну за момке у које су се загледале 
<p>Газда-Максим Ћук имао је увек обичај да гвожђе кује док је вруће, па је ту методу и овом при 
нда јој нешто полако наручи; а каза јој да јој пошаље и Марту Јездину, да и њој каже шта има да 
ручи пиво за све, а нареди Маци Јовиној да спреми и мало мезета; „то ће ми, рече, бити и вечера 
Почео је и да се суши.{S} Не може човек да га позна.{S} И кад гледа ружно гледа, и кад што прог 
 без пола муке погодише:</p> <p>„Да Ћук да Ћати, као главном стараоцу, 200 дуката, масалном тол 
и мичем и једним прстом овим, ја не дам да ми се дете, ова моја још једина утеха у старим годин 
 без хасне нећу да радим, и само гледам да се не замерим власти и закону, а друго ми је све рав 
говорим му.</p> <pb n="142" /> <p>„Знам да не знаш.{S} Зато те и питам.{S} То је интов несрећно 
али ће опет додати:</p> <p>„Тражила сам да видим тога будућег ђувегију свог, да видим човека с  
 водио:</p> <p>„Људи, ја још не верујем да то може бити...{S} Кад овако раде власти, онда шта ј 
ретворило у Ђ. Ја се још и сад опомињем да се због тога весели Ћук много једио, и то би било ув 
јим за моју Иконију добар: да јој речем да у воду скочи, послушала би, а то ли да пође за сина  
„Не бој се, драги Кустуро!{S} Сад видим да о свему ни ти ништа не знаш; не бој се, и благодари  
вих проклетих адвоката.{S} Све се бојим да они нешто не покваре; нешто бих волела да они нису т 
о сад, па се нисам кајао, а тако мислим да радим и од сад, па се, надам се, опет кајати нећу!“< 
идејом, да наши закони треба већ једном да изравнају женску децу са мушком при наслеђу њихова о 
куцнуо час, час за ме срећан, пресрећан да се једном већ и ми познамо," одговори Радојло и руко 
ужност, јер <pb n="60" /> сам постављен да будем сиротињи место оца и мајке...{S} Зато, опет ти 
 почети ни шта довршити.{S} Нашао се он да буде светац сад у — деветнаестом веку; а и онај смет 
 ви Ћату.{S} Зна он шта ради: опазио он да чича Мића нешто <pb n="51" /> много шурује с Радојло 
онога милосрдног света, какав би требао да буде, па да се и на овоме свету заснује права људска 
ељу, као и то, да си јој и ти саветовао да их одбије.{S} Тако бих и ја радио.{S} Ја своју слушк 
ђед, јер сместа оде из собе: није могао да гледа самртне муке детиње.{S} Он оде у своју собу и  
лији он се очински -бринуо.{S} Није дао да буде сама у оној великој кућурини, већ је узео Фему  
усвојите, ми онда, ја и мој колега, као да већ гледамо, како <pb n="135" /> ће се милосрђе и до 
 страни жвала избацио нешто језика, као да је, Бог с нама био, прегрижен...{S} Ово кљусе мора д 
де висе читави паламари подеротина, као да су на њему свиње своје зубе вежбале.{S} Сицеви попрс 
 не могу да живе.{S} И мени је сад, као да у њиховој срећи гледам своју срећу,“ повика Фема Мит 
ајпре гледа у тебе, па онда у мене, као да је хтео да докучи, знамо ли ми за шта он пита нашега 
се Ћати није допало, а учини му се, као да се оно „продрте вреће“ на њега односи, па мало заћут 
егов је отац тако омрзнут у народу, као да је по свету све саме цркве палио...{S} Не, не; ја би 
, који је Ћати био вечно трн у оку, као да му се, Бог с нама био, предсказивало, <pb n="125" /> 
тану.{S} Пандур окрете онај позив — као да би видео, ко је Кустуру звао, па ће онда рећи:</p> < 
лимну главом, па је опет окембеси — као да је хтео рећи:</p> <p>„Какав ждрал?!...{S} Он је био  
бу Сима Ћата.{S} Стаде као укопан — као да је и њега потресла ова ненадна несрећа што је ову ку 
 мало се размимоиђосмо, а и девојка као да није била с раскида; али ето, <pb n="68" /> тако, ја 
прегнуто.{S} Она му се ребра видела као да су од лескова прућа.{S} Сувача одједном нешто застад 
 зеленка, оба поносног држања — ама као да их је једна мајка ождребила.{S} По скупоценим амовим 
сам...“</p> <p>За тим ће тише — ама као да се бојао, да га ко не чује:</p> <p>„И све би то друк 
м унутрашњом радошћу; а његова уста као да сама за себе прошапташе:</p> <p>„И боље!“</p> <p>Шта 
а раста, а мудра погледа, а прашњав као да долази из какве воденице.{S} Сви који су у соби били 
."</l> <p>И озго од Гавранове Греде као да неко припева:</p> <l>„А куму — бурунџук кошуљу!"</l> 
ло поћута.{S} Гледао је преда се, и као да је смишљао шта да јој рекне.</p> <p>„Хајде, снахо, ш 
ли он ипак продужи са свим хладно и као да ништа ни опазио није:</p> <p>„Прво и прво, драги при 
ег грешног и грамзивог света!{S} Ви као да сте и једно и друго весници онога доброг, онога плем 
ја гледала је преда се а њене мисли као да су лутале по неким нама непознатим рајским крајевима 
а пок. Угљеше.</p> <p>Па и сами пси као да су осећали, да је у кући Угљешиној некаква промена н 
еко чела му прну чудан осмех.{S} Он као да је хтео рећи: „све, све, али овде код мене неће моћи 
пе туђе продрте вреће.“</p> <p> Ово као да се Ћати није допало, а учини му се, као да се оно „п 
то се ни данас не зна.{S} Кљусе ово као да то једва дочека.{S} Оно сирото обори главу па поче д 
гивао, њен богати мираз.</p> <p>Ово као да је опазила и сама Анђелија, с тога је постала хладна 
ог Угљеше Пивљака...{S} Ала, ти оно као да имаш и сина за женидбу?“ зацерека се пакосно писар Ј 
> <p>Анђелија се осмехну.{S} Њој то као да беше мило; али ће опет додати:</p> <p>„Тражила сам д 
окат Радић.</p> <p>„Ама, па то опет као да додирује моје начело, да женску деду са мушком при н 
негда господског интова.{S} На њему као да кокоши ноћивају.{S} Стражња осовина пребијена, једно 
де на женској глави.{S} Само је дочекао да ожени најмлађега сина, а беше му нашао и младицу, да 
 обарен рак. <pb n="96" /> Он није знао да се његова свуд самлети може, а само не код нашег мас 
да почнемо!...{S} Ја сам чисто радознао да видим: ко би ту био пречи наследник имања покојног < 
ам се преварио. —</p> <p>„После је стао да најпре гледа у тебе, па онда у мене, као да је хтео  
 радује и весели, што је тако суд нашао да је право и да је по закону; <pb n="133" /> суд је ов 
> <p>И, после, кад је ко устао и отишао да мало прилегне, то, сутра-дан, нико није умео да каже 
бу, а ти девојку на удају, па сам дошао да видимо, можемо ли се нас двојица опријатељити.“</p>  
 никакве вредности.{S} Ја и нисам дошао да чујем шта ће девојка рећи, већ шта ће њен старалац к 
вао кад је први пут сео на кола и пошао да обиђе огромно имање Угљешино.{S} Он би сваком прилик 
ља век вековати; јер се, поочиме, право да ти кажем, бојим, да и они, као и сви остали, не обле 
ве вредности; <pb n="87" /> је ли право да жену, овога правог мученика, ову мајку, ову дадиљу ч 
екла:</p> <p>„Ништа не бих волела, него да ово моје очинство каква Божја сила у дим претвори, и 
 бићете послужени боље и богатије, него да ми је сам владика на конак дошао,“ одговори Пела мех 
но подуже забави код г. начелника; него да те пријавим г. Тоши писару?...“</p> <p>„Е, волео бих 
а пошаљем, он ми изврши посао боље него да сам сам отишао“</p> <p>„Е, онда, то је он...{S} Ниса 
просто пливало у радости што је доживео да кућа старога Угљеше Пивљака опет оживи својим старим 
<p>„Они кажу да је Угљеша, кад је видео да му унук умре, писнуо да у човеку срце препукне, да ј 
т Кузман, за кога се знало, да је волео да заступа замршеније спорове него чисте и јасне.</p> < 
прилегне, то, сутра-дан, нико није умео да каже.</p> <milestone unit="*" /> <p>И док је ово вес 
н за тај посао.{S} Некако је одмах умео да оферчи, који је просилац озбиљан, а који је — лака р 
ису паре за будалу!{S} И он би сад хтео да ја то све надокнадим.{S} Нека благодари Богу што му  
 у тебе, па онда у мене, као да је хтео да докучи, знамо ли ми за шта он пита нашега Љубинка.{S 
е му писар Јеша ни издушити шта је хтео да каже. — — — — —</p> <p>У том и момак истера интов из 
сам изразио.</p> <p>Тако исто није хтео да прода плуг волова <pb n="53" /> — све самих јунаца,  
мао у памет, кад би нешто неупутно хтео да уради, па било то у корист своју или некога другог.< 
 несретни <pb n="27" /> Симо Ћата почео да уноси горчине и сатанског заједања.{S} Он би за њ, г 
ку, као гвозденим клештима, па му почео да шапће:</p> <p>„Чуј, овога сам часа купио кола дрва,  
ио пресуду првостепенога суда и наредио да се извиди: ко је пре умро — да ли Угљеша ђед, или Уг 
} Зар не видиш да те је сам Бог одредио да понесеш једно тешко бреме туге и жалости, под којим  
 посла, рад кога се Максим Ћук потрудио да до Совљака на своме интову дође.</p> <p>На овај овак 
ра и злата.{S} Путове, којима се служио да се обогати, није бирао.{S} Само се брижљиво клонио с 
онога вечера, кад је Максим Ћук долазио да проси Анђелију за свога сина Рају.</p> <p>И, одиста, 
очи, па онда у овоме дому неће имати ко да слави крсно име и да диже чашу у славу Божју!“ рекао 
аксима Ћука?" —</p> <p>„Куку мени, како да примим?!.{S} Ја бих пре седе косе плела, него што би 
ре, па сам те звала, да ме научиш, како да се од ове напасти одбраним?...{S} Знаш ли, очни виде 
ћу заслуживао, а ове друге умео је тако да <pb n="57" /> љокне, да су сместа окретали леђа и од 
/p> <milestone unit="*" /> <p>Ма колико да је конац жалости дугачак, њега време, мало по мало,  
<p>„Било је нечега што нам је и сметало да се један другом приближимо и да један другог боље по 
и и чувене чаире Угљешине, где се могло да утови до близу стотину грла волова.{S} И ово је било 
а они раде тамо у соби?{S} Боље би било да мало изиђу у овај народ.{S} Овај се свет искупио, да 
ални мало тврдоглав, и да би добро било да се на његово место постави мало згоднији човек; али  
 анђелче, кад би год свога ђеда опазило да од куд долази, оно би му пружило ручице, да га узме. 
ше ни пробудио; а кад се у кући опазило да из собе не излази, а већ је било у велике свануло, о 
е, а сутра га нема!...{S} Роди се, само да се мучи.“</p> <p>Једна опет примети, да се деца мног 
 часа идеш у Совљак.{S} Има нешто важно да ти каже.{S} Чекаће те више наше куће.“</p> <p>И Радо 
им није био кадар ни једно једино добро да учини — него га је оставио, да се око њега купе глад 
то призор био!...{S} Слабо је наше перо да му похвата све нијансе његове.{S} То беху одблесци т 
 баци један.{S} Ту немој тврдовати: што да изгубиш твој чист дукат ћара?!{S} Кад имаш начисто т 
ота.{S} Видело се лепо, да он има нешто да саопшти своме Кустури што ће га обрадовати.{S} И он  
а, кад је видео да му унук умре, писнуо да у човеку срце препукне, да је отишао у своју собу, и 
} Једни би рекли:</p> <p>„Ко је још чуо да је преча снаха него рођена кћи, него своја кост, сво 
 оцу и мајци ништа друго не остаје, већ да скачу у мутну Добраву....{S} Ми Икониних свата нећем 
ш шта, пријатељу, ја нећу друкчије, већ да од вашег детета чујем, да хоће да пође за мога Млађу 
зајажава ненаситост неваљалих људи, већ да се њим притиче у помоћ бедним и невољним...“</p> <mi 
игравам мамлаза?{S} И зар адвокат Радић да своју зараду упушта другом?!..{S} Не ја, Бога ми!“</ 
уло, онда Марта Јездина прва оде у собу да види што не устаје, а кад тамо, сиромах Угљеша већ с 
 нема?!"</p> <p>„Отишао је у своју собу да мало прилегне.{S} Ово је друга ноћ како, сиромах, ок 
го што једно без другога просто не могу да живе.{S} И мени је сад, као да у њиховој срећи гледа 
" n="15"> <head>XV</head> <p>У нас могу да буду јесени што ретко где на нашем крају света.{S} О 
загледале, а за које им старији не даду да пођу.{S} То се може десити и с твојом пупилом, лепом 
а се он осећа срећан, има у првоме реду да благодари нашој лепшој половини.{S} Ми уживамо кад с 
 <p>„А како они кажу?“</p> <p>„Они кажу да је Угљеша, кад је видео да му унук умре, писнуо да у 
 туда иду Срејином вигњу, кад што имају да наде или каку сломљену алатку, плуг ја мотику да зав 
да чујем и противну страну.{S} Ту имају да даду своју реч и — Сима Ћата, масални судија, а богм 
<p>Има прилика кад и мртве ствари умеју да причају уду срећу својих господара, а тако исто <pb  
некаква загушљива јара није дала човеку да дише.{S} Крупне капљице кише почеше да пропрскују, а 
ли каку сломљену алатку, плуг ја мотику да заваре и кавраишу.</p> <p>И ту се баш чуше тихи и ла 
ме мој, онда, кад земаљски судови рекну да ово, око чега се данас кољу ови гладни вуци, није тв 
ому веселог Угљеше Пивљака: таман почну да му се замлађују тешке и дубоке ране, што су му их за 
ве три речи:</p> <p>„Ето шта су у стању да ураде паре!...{S} Оне су једине биле кадре да кажу:  
ону, а судови су <pb n="114" /> зато ту да суде, не по срцу и правди какву народ замишља, већ н 
n="0"> <p>Човек никада не може у животу да покаже толико милоште, толико милосрђа према бедном  
које сам вас и звао, а ви имали доброту да се моме позиву одазовете, а то је: чекамо главом Анђ 
е и то, да ја радим и да без хасне нећу да радим, и само гледам да се не замерим власти и закон 
а томе имању реформе завести!..{S} Хоћу да свет види, да је Сима Ћата, старалац поверене му мас 
е могу више остати у овој кући.{S} Хоћу да идем своме оцу и својој мајци.{S} Опрости ми, ако са 
и углед Угљешина дома потамни, већ хоћу да је виђен и признат, као што је био и за живота његов 
. Тоши писару?...“</p> <p>„Е, волео бих да је капетан ту; али кад није, онда ме јави г. Тоши.{S 
</p> <p>„Ништа не брини, газда, ти знаш да се ја за коње више старам, но и за себе сама,“ одгов 
уно небесне доброте, — па како ти нађеш да је добро, онако нека и буде!...“ И у тај мах њихова  
аша кућа постала тешка; али, како можеш да се раставиш са својим <pb n="34" /> дететом, са неја 
.</p> <p>„Доста, доста!...{S} Зар хоћеш да ме удавиш?!...{S} Шта је теби, Иконија, вечерас?"</p 
и све...{S} Буди јунак!{S} Зар не видиш да те је сам Бог одредио да понесеш једно тешко бреме т 
за сина Угљеше Пивљака....{S} Кад велиш да нам мо’ш са сином доћи, да ти се надамо, пријатељу ? 
 у те, Радојло...{S} Него шта нам велиш да радимо?{S} Ћата нас наговара да на суду криво сведоч 
јло, да си нам по Богу брат, како велиш да радимо?“</p> <p>„Сведочите оно и онако како је било  
 се све ућутало....</p> <pb n="5" /> <p>Да богатство није сва срећа на овоме свету, то је газда 
ију чиста ћара.{S} Он је једном рекао: „Да би добио два дуката, слободно баци један.{S} Ту немо 
а мало и подаље.“</p> <pb n="66" /> <p>„Да чујемо, да чујемо драги пријатељу,“ рећи ће Сима Ћат 
 Они се без пола муке погодише:</p> <p>„Да Ћук да Ћати, као главном стараоцу, 200 дуката, масал 
а. “</p> <p>„И ти си ме звала.“</p> <p>„Да ти кажем, да се довече решава наша судбина, или боље 
<p>„А како и шта да сведочите?“</p> <p>„Да је покојни Угљеша умро после свога унука.“</p> <p>„Е 
ет додали:</p> <p>„До сад је Максим Ћук давио Поцерину и Посаво-Тамнаву, а сад га, ево, да прид 
 знам, она је себи изабрала младожењу — давно и давно, и утувите ви ово људи, што ће вам сад чи 
рајевима, које су њено срце и њена душа давно и давно нашли и замиловали.</p> <milestone unit=" 
на је себи изабрала младожењу — давно и давно, и утувите ви ово људи, што ће вам сад чича-Мића  
, које су њено срце и њена душа давно и давно нашли и замиловали.</p> <milestone unit="*" /> <p 
паш <pb n="62" /> „Крезовог блага!““ не даде му писар Јеша ни издушити шта је хтео да каже. — — 
 велики и добар и милостив!...{S} Ти не даде, да се душманска испуни!" повикала је Стојна Драго 
’о Агић.</p> <p>„Кад покојном Угљеши не даде Бог да му живе синови, кад му узе и оно детенце, ж 
ваке друге...“</p> <p>Али јој свекар не даде ни издушити шта је хтела рећи.{S} Он скочи, а лице 
<p>Кад је дошао среској канцеларији, он даде позив Толи пандуру, па га замоли, да га пријави ка 
, овога правог мученика, ову мајку, ову дадиљу читавога човечанства, лишимо свију права и свију 
дана поиска од оца и мајке, и они му је дадоше: та ко се не би опријатељио с тако чувеним домом 
спрема...{S} Па и сами коњи у коњушници дадоше <pb n="130" /> од себе весела гласа.{S} У два тр 
 да се на то закунемо!..{S} И свима нам дадоше по десет дуката, а рекоше да ће нам дати још по  
својим пријатељем Ћатом; а један другом дадоше реч, да се ником живом не казује, да се тога веч 
чујем и противну страну.{S} Ту имају да даду своју реч и — Сима Ћата, масални судија, а богме и 
у се загледале, а за које им старији не даду да пођу.{S} То се може десити и с твојом пупилом,  
а тешког посла, али под погодбом, да му даду још једнога помоћног стараоца, јер је, рече, имање 
језика нема.“</p> <p>„А сад, газдарице, дај шта смо дужни, и кажи момку нека преже!“ рече Макси 
кад устајати, а то ли у кући његове, не дај Боже, снахе Анђелије.“</p> <p>Она се два адвоката с 
ловом!“ додаде девојачка мајка.</p> <p>„Дај Боже и света Богородице!“ учини на то газда Угљеша  
ц отрже из наручја твога, па ме другоме даје!...{S} А онај мој весели свекар!{S} На шта му је б 
 и племенитошћу душе своје блажи муке и даје му снаге да се у нов живот поврати ....{S} Жена је 
како бих хтео и желео, а особито кад је дајем у тако виђен и чувен дом, као што је твој дом, пр 
 што девојачки отац рече:</p> <p>„Ја ти дајем моју Иконију, понос дома мога, највећу радост мој 
 ви ову квиту дате газда Обраду, а мени дајте парче цедуље, како сам ја овај новац вама положио 
али просци, који оног што обећају дати, дају тек пошто масу приме!“</p> <p>Ћата је пред Ћуком с 
а оздо избили читави снопови федера, те дају слику разривеног броћишта.{S} Ту се виде и два кок 
и Марти Јездиној, које чувају девојку и дају јој потребне савете, да да по 25 дуката, и, најпос 
че Максим Ћук, гледајући у свога момка, дајући му знак, да тако и уради.{S} За тим је сео са Си 
едан мали свежњић, што му га је Иконија дала да га у закошарак веже, — дотле се она праштала са 
у свој Поцерини.{S} Она <pb n="6" /> је дала неколико свештеника, па се с тога и зову Поповићи, 
и облаци; а некаква загушљива јара није дала човеку да дише.{S} Крупне капљице кише почеше да п 
ћеш тако туговати, па твоја мајка не би дала, да јој њена перуника с дана у дан вене, као покош 
одавно је мучила душу његову, и није му дала мира ни дању ни ноћу.</p> <p>Кад је дошао среској  
е.{S} Оне бистрине и оне памети ваља на далеко <pb n="73" /> тражити.{S} Каквог се год посла пр 
о старо фрушкогорско вино, познати и на далеко разглашени сремски „пиштинац,“ због кога су врло 
а, а беше му нашао и младицу, да јој на далеко равне било није.{S} Видео је код накучанске цркв 
ја, само што се чула жестока врева паса далеко тамо на другом крају села.{S} Нема сумње, морао  
:</p> <p>— „Нека су пола Угљешина имања дали, опет је и њима доста остало!“</p> <p>„А ти знаш,  
к, те да се не кају за чијег су јединца дали своју кћер, своју јединицу.{S} Водио их је чак и у 
во бедно живинче није имало снаге да је даље окреће, или се нешто на овој Лазиној направи поква 
љати само мушки потомци везани ближим и даљим породичним везама, и које се могу од распада сачу 
о-Тамнаве, Мачве, Јадра, а и других још даљих крајева, и у оба села није било куће, која није и 
 дома...{S} Док ја овде седим, Ћато, не дам ја, да се мојим богатим пупилама крпе туђе продрте  
жив и мичем и једним прстом овим, ја не дам да ми се дете, ова моја још једина утеха у старим г 
срећу натрапа на каку несрећу.{S} Ја не дам, да нам се каже: „продадоше је!...“ У осталом и ја  
...“ У осталом и ја сам ту.{S} Ни ја не дам, да ми ова маса оде на ђавоље мекиње.{S} Ми ћемо на 
е то све свали мени за врат...{S} То не дам, газда-Максиме, и нека ти је то још сад знано,“ — о 
а и два вранца, и нова кола.</p> <p>„Не дам ја, рекао је, да глас и углед Угљешина дома потамни 
о овде ми се ваља у памет узети: ако му дам Анђелију, превариће ме; а, ако га одбијем, може ми  
има, над животом њиховим, <pb n="88" /> дан и ноћ бдиле, док су их подигле, оснажиле и за велик 
 дана, лицем у свету недељу пред Спасов дан, таман кад се навршила година дана, од кад је саран 
све саме шићарџије.{S} Они и мени сваки дан досађују: хтели би да непрестано по масама риштају, 
ло без добра и богата лова..{S} Ту неки дан Ћук је у два маха на своме интову одлетао у Мачву,  
о проговори ружно проговори.{S} Ту неки дан, преко свога обичаја, свратио је у кафану „Зеленог  
 <p>„Море видео сам ја њега где ту неки дан много нешто чепа око врата масалног судије; а кад г 
, и то големо мито.{S} Један је ту неки дан, не познавајући ме, преда мном рекао:</p> <p>— „Нек 
и Рајко добар, добар као добар у години дан, душа је твоја велика, као што је милост Божја вели 
е из очине куће изведе.{S} И она је тај дан са нестрпљењем чекала; јер јој је он имао донети пр 
веће.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тај дан, пред само вече, испустио је душу и мали Угљеша, а  
стари сват две.{S} Чауши су читав један дан приказивали свадбене части и дарове!...</p> <pb n=" 
ажњу.{S} Шта више, они су јој из дана у дан бивали не само досаднији, већ и одвратнији.{S} Једн 
 досађивати.{S} Њихов се број из дана у дан множио, док најпосле није узео размере, који су и с 
ога сина Млађе, она је жалост, с дана у дан, бледила.{S} А оно Божје анђелче, кад би год свога  
 би дала, да јој њена перуника с дана у дан вене, као покошен цветак на меком ливадском откосу. 
а крштењу дао ђедово име, како с дана у дан напредује, гледајући у њему живу слику свога сина М 
ао и отишао да мало прилегне, то, сутра-дан, нико није умео да каже.</p> <milestone unit="*" /> 
испустио је душу и мали Угљеша, а сутра-дан саранили су и ђеда и унука — једног до другога.</p> 
, зато су конаковали у Лешници, а сутра-дан зором продужили <pb n="91" /> пут за Шабац, наравно 
> <milestone unit="*" /> <p>Одмах сутра-дан одјурили су преко велике Митровице и Руме за Земун, 
> <milestone unit="*" /> <p>Одмах сутра-дан, после онога вечера, кад је Максим Ћук испросио Анђ 
..“</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутра-дан, у целом Совљаку, Глоговцу, Црној Бари, брујало је, 
тва треба још година, седам месеца и 23 дана,“ одговори старалац Анђелијн.</p> <p>„А, па она је 
ilestone unit="*" /> <p>И док је првога дана на овој свадби све живо пливало у џумбусу и весељу 
ма разгребе и позледи.{S} Тако, једнога дана, лицем у свету недељу пред Спасов дан, таман кад с 
 са овом нашом причом.{S} Тако, једнога дана, у овој адвокатској пушионици, водила се између он 
 мој мирисни, имала срце, да је једнога дана истераш из <pb n="121" /> куће њенога рођеног ода, 
о било — даћу што ми поиште.{S} И онога дана, кад се тапија на суду на ме пренесе, постаћу мили 
"78" /> <milestone unit="*" /> <p>Онога дана, кад је Сима Ћата отишао на масалним колима у Шаба 
ли.</p> <milestone unit="*" /> <p>Онога дана, кад је газда Угљеша за свога сина испросио и дари 
анас нико не зна.</p> <p>Он је још тога дана поиска од оца и мајке, и они му је дадоше: та ко с 
ва већа добит.{S} Тако он је још истога дана, после онога разговора с масалним, сео у свој „инт 
пасов дан, таман кад се навршила година дана, од кад је саранио последњега сина свог, — приђе м 
ично претресу све новости од јучерашњег дана: ухвати се рачун ко је шта јуче продао и ко купио; 
е њихове...</p> <p>И једнога тако лепог дана јесењег била је прошевина Анђелије кћери покојног  
</p> <p>„Ја тако и урадим; а тога истог дана зовнем Максима Ћука, и положим му за твој рачун св 
ти...“</p> <p>И Обрад Кустура још истог дана уседе на свога путаља и живо откаса у Шабац; оде п 
milestone unit="*" /> <p>Тих од прилике дана саветовало се у кући Рајка Перића у Преком Шору, и 
 њену пажњу.{S} Шта више, они су јој из дана у дан бивали не само досаднији, већ и одвратнији.{ 
 почињу досађивати.{S} Њихов се број из дана у дан множио, док најпосле није узео размере, који 
nit="*" /> <pb n="49" /> <p>После седам дана, пошто је дато подушје и ђеду и унуку, дође власт, 
лику свога сина Млађе, она је жалост, с дана у дан, бледила.{S} А оно Божје анђелче, кад би год 
ајка не би дала, да јој њена перуника с дана у дан вене, као покошен цветак на меком ливадском  
е кум на крштењу дао ђедово име, како с дана у дан напредује, гледајући у њему живу слику свога 
 повела реч.</p> <p>Ту се читаву недељу дана свадбовало; а совре се нису дизале од ранога јутра 
er" n="6"> <head>VI</head> <p>На годину дана после оне опасне морије, што је грозно десетковала 
забрато,</l> <l>„Дико моја мојих младих дана,</l> <l>„Болу вељи мојих тешких рана,</l> <l>„Куд  
т ретко кад да је имао у животу веселих дана.{S} Од четири сина, као четири златне јабуке, па м 
блесци туге и радости, веселих и тужних дана, слатких и горких успомена.{S} И то се све једно у 
жи у доба тих лепих и пријатних јесењих дана, јер је то доба веселих песама и правога поклича н 
црно завила.</p> <p>Газда Угљеша се тих дана десио код волова на својим суватима у Лешници; а к 
ог Угљеше Пивљака, а оца лепе Анђелије, данас најбогатије удаваче у свој шабачкој нахији, а мож 
ку био као неки мали учитељ: што би год данас прочитао, он би то њој све дословце испричао, а ч 
маљски судови рекну да ово, око чега се данас кољу ови гладни вуци, није твоје очинство, није т 
>„Па мој је син ту, пријатељу.{S} Он се данас у два маха у колу хватао до вашег детета, а моје, 
} Ти си паметна девојка.{S} Ово, што се данас десило <pb n="48" /> у кући вашој, дешава се од к 
ter" n="13"> <head>XIII</head> <p>Има и данас још живих људи у Мачви, који би вам умели причати 
ма.{S} У осталом, кућа браће Поповића и данас је најчувенија и највиђенија у свој Поцерини.{S}  
 <p>Шта му је то „и боље“ значило, то и данас нико не зна.</p> <p>Он је још тога дана поиска од 
, мој пријатељ Угљеша.{S} А ко би други данас и могао за ме положити толике паре?...{S} Он и ни 
вој Лазиној направи покварило, то се ни данас не зна.{S} Кљусе ово као да то једва дочека.{S} О 
поимило.{S} Ја сам о газдалуку Угљешину данас први пут чула, па ми је оно црно пред онима: оно  
а ти је човек!“</p> <p>А друга:</p> <p>„Данас јесте, а сутра га нема!...{S} Роди се, само да се 
же бити, да сте вас двоје порекла овога данашњег грешног и грамзивог света!{S} Ви као да сте и  
е мислим, него о теби, о твојим и мојим данашњим мукама; али шта ћу, кад још није куцнуо нас, к 
 кад ти ниси била моја, — мути ову нашу данашњу срећу, — па сам се толико пута канио, да те пит 
е, врелим сузама заливала, — зар би ти, дане мој, сунце моје огрејано, могла ту анђелску душу,  
ена настала, промена на боље и веселије дане.{S} Они просто ни на ког не налајаше, сем једино н 
 ме подсећати на оне по нас обоје мутне дане.{S} То је било и прошло.{S} Семе, које је онда бач 
ћи се, да ће нам синути бољи и веселији дани.</p> <p>Тако је и с газда-Угљешом било...{S} Жалио 
е заклети и су чим ћете, кад вам суђени дани дођу, изићи чисте душе пред самог Господа Бога.“</ 
испред њених очију минуше сви они тужни дани, што су је за овај дом везивали.{S} У тај баш мах  
, дирљивије него наше; — она је то, што даноноћно бди поред тешког болника; она је то, што му д 
 како се моја душа радује ономе сретном дану, кад ћемо једна другој пасти у наручја! ...{S} Ја  
ила душу његову, и није му дала мира ни дању ни ноћу.</p> <p>Кад је дошао среској канцеларији,  
че масални.{S} Они ми неће дати мира ни дању ни ноћу.{S} Него овде ми се ваља у памет узети: ак 
јлом сином нашега клисаре, па му сместа дао пут,“ рећи ће опет Игња Мутап.</p> <p>„А, Бога ми,  
="*" /> <p>Још тога вечера газда Угљеша дао је обележје Обрадовој Иконији — најлепшем цвету у с 
стао и изашао у авлију, али је мимогред дао знак Феми Митровчанки, да за њим изађе у двориште.{ 
а Лелековић... „Ко би још за оно шкембе дао своје дете?!...{S} Ту опет мора да игра главну улог 
сам задржо и оних сто дуката, што их је дао као обележје Анђелији, несуђеној заручници онога кр 
Анђелији он се очински -бринуо.{S} Није дао да буде сама у оној великој кућурини, већ је узео Ф 
м Ћук испросио Анђелију за свога сина и дао јој стотину дуката обележја, он је свој интов врати 
гова.{S} Па луд сам био што сам му их и дао!{S} Дати су ми у четири ока: колико је њихово јес,  
ке никако ни партисале нису.{S} Сам кум дао је врећу барута, а стари сват две.{S} Чауши су чита 
 сувим златом.{S} Само је Ћати до синоћ дао 400 дуката — пола Ћати, а пола масалном; али како ј 
, малога Угљешу, коме је кум на крштењу дао ђедово име, како с дана у дан напредује, гледајући  
 <p>„Има једног смољицу; ја за њ не бих дао ни моје слушче,“ рећи ће Игња Мутап.</p> <p>„Море,  
и ја радио.{S} Ја своју слушкињу не бих дао за онога смољу — сина Петрушка Врбовца из Миокуса;  
рић показао своју духовитост и песнички дар: он је ту, пред самом совљачком механом, срочио и у 
је Бего Цицварић и развио свој песнички дар: он је ту срочио знамениту песму:</p> <p>„Уродила р 
е газда Угљеша за свога сина испросио и даривао лепу Иконију Обрада Кустуре из Заблаћа, могле с 
рзо ради.{S} На Малу Госпођу испросио и даривао за сина девојку, а у недељу по Крстову-дне доче 
ти познату песму:</p> <l>„Спремала Јана дарове,</l> <l>„За своје свате кићене;</l> <l>„Свакоме  
 један дан приказивали свадбене части и дарове!...</p> <pb n="25" /> <p>Из ближих околних села  
оме дому бити драга, па да је спремиш с даровима, колико она може под пазухом понети..."</p> <p 
ј не дати наслеђе, али ако јој ви то не дате, даће јој суд.“</p> <p>И док је ово Максим Ћук гов 
су рекли, да вам кажем, да ви ову квиту дате газда Обраду, а мени дајте парче цедуље, како сам  
 Па луд сам био што сам му их и дао!{S} Дати су ми у четири ока: колико је њихово јес, толико ј 
ин на умору, и она ће доћи, па може Бог дати да детету буде боље.</p> <p>„Доцкан, сине; а, најп 
 стати не може.{S} Једино можете јој не дати наслеђе, али ако јој ви то не дате, даће јој суд.“ 
какав свој проналазак, као нешто што ће дати нашој целокупној привреди са свим нов преображај.{ 
} Добро ми рече масални.{S} Они ми неће дати мира ни дању ни ноћу.{S} Него овде ми се ваља у па 
у, а она на другу страну.{S} Пела ће ми дати знак, кад се они помоле оздо од Радичева гроба...“ 
огме тек од сад од њих муке.{S} Неће ти дати с миром ни ручати ни вечерати.{S} И то ће бити све 
оше по десет дуката, а рекоше да ће нам дати још по десет, кад на суду сведочимо онако, како он 
ликатне природе, те вам ни ми не можемо дати категоричан одговор, док не разгледамо сама акта.{ 
за се, а шта за оне, којима се по нешто дати мора, па да се овај посао час пре сврши; јер, како 
ао остали просци, који оног што обећају дати, дају тек пошто масу приме!“</p> <p>Ћата је пред Ћ 
n="49" /> <p>После седам дана, пошто је дато подушје и ђеду и унуку, дође власт, пописа свеколи 
ати наслеђе, али ако јој ви то не дате, даће јој суд.“</p> <p>И док је ово Максим Ћук говорио,  
ћ.{S} Купићу тај забран — по што било — даћу што ми поиште.{S} И онога дана, кад се тапија на с 
</p> <p>Поред њих су стајала два млада, два чила, два стасита човека, један у варошком а један  
ред њих су стајала два млада, два чила, два стасита човека, један у варошком а један у мачванск 
мачванским друмом, јурила четвора кола, два господска интова, и двоја кола са федерима и сицеви 
олова <pb n="53" /> — све самих јунаца, два пара коња — два кулаша и два вранца, и нова кола.</ 
димо два добра срца, две узвишене душе, два ока у глави — моју Иконију са твојом Анђелијом?...< 
ше Чокешине, „Дуге Њиве“ на реци Јадру, два мала чаира у Липници, и све ливаде, њиве, пашњаци,  
акона.{S} Међу овима ваља нам поменути: два шабачка адвоката:{S} Јовића и Радића, па капетана п 
 /> — све самих јунаца, два пара коња — два кулаша и два вранца, и нова кола.</p> <p>„Не дам ја 
но“ међу два прста — палца и кажипута — два позамашна вучљаја бурмута, па шмркну!{S} И не прође 
 па с неким дубоким учешћем гледају ова два анђела како се душе њихове саме грле и милују.</p>  
убе и милују; а не да злу и пакости, да два ока у глави завађају, и да по народу снују зло, как 
воје ластавице, она два зеленка — своја два ждрала — па као ветар одјури у Богатић.{S} Ту се са 
е и милују.</p> <p>Поред њих су стајала два млада, два чила, два стасита човека, један у варошк 
 су, у касу, у веома живом касу, касала два коњаника, оба на добрим коњима и у господском варош 
и беше упрегао две своје ластавице, она два зеленка — своја два ждрала — па као ветар одјури у  
очитој жељи Максима Ћука, упрегнута она два бесна змијоглава кулаша, па су обишли целокупно <pb 
е бити, па сам само сеирио, како се она два лудака млате, онај дин-душман куће Угљешине, онај С 
 се: или је богатији био интов, или она два зеленка, као две виле — нека племенита крв.{S} Пруг 
а масална кола, да се у њих упрегну она два врана „гаврана,“ како их је сам Ћата назвао кад је  
...{S} И они стигоше у Совљак за непуна два и <pb n="31" /> по сахата, и ако се рачуна, да од С 
у, то је за сад само капара!...{S} У та два фишека има равно 200 дуката, дуката здравих и нових 
ну дирљиву успомену, успомену из живота два добра срца, две пламените душе.</p> <p>И сав онај с 
р и са сицевима — у која беху упрегнута два, као трава, зеленка, оба поносног држања — ама као  
 на завршетку дебате прилазио једном од два мишљења.</p> <p>„Тако је.{S} Наш колега Јован Јовић 
ни труда, ни коња, ни пара.{S} Довео је два лекара из Велике Митровице и Гродера из Шапца, те с 
ај Боже, снахе Анђелије.“</p> <p>Она се два адвоката само згледаше; а капетан Влајко чисто узда 
опет отвори и — прилупи, и у кућу уђоше два човека: једно је био адвокат Радић ђенерални заступ 
их јунаца, два пара коња — два кулаша и два вранца, и нова кола.</p> <p>„Не дам ја, рекао је, д 
ку разривеног броћишта.{S} Ту се виде и два кокошја гнезда, у којима баба Џавине кокоши носе ја 
: она је до сад одбила равно тридесет и два просца, те каква просца!..{S} Ти си јој тридесет тр 
у кожну торбу, отвори је и из ње извади два фишека, те их оба пружи Ћати, па му смешећи се рече 
ше.</p> <p>На то веће Рајко беше позвао два три своја познаника и пријатеља, људе од знања и за 
ра.{S} Он је једном рекао: „Да би добио два дуката, слободно баци један.{S} Ту немој тврдовати: 
 што си ми писао и молио ме да завадимо два добра срца, две узвишене душе, два ока у глави — мо 
ваца: чим роди жир, он сместа одвоји по два три чопора маторих вепрова и отера <pb n="4" /> у ж 
b n="130" /> од себе весела гласа.{S} У два три маха чуо се жесток њисак.{S} Мора да је било не 
азда-Максиме," одговори Сима Ћата, па у два маха шмркну из своје бурмутице, а одмах за тим кину 
и богата лова..{S} Ту неки дан Ћук је у два маха на своме интову одлетао у Мачву, а једном сам  
е на њ натрапао Сима Ћата, као што је у два маха слазио у подрум, он би га, сумње нема, отворио 
 је син ту, пријатељу.{S} Он се данас у два маха у колу хватао до вашег детета, а моје, ако Бог 
а своју бурмутицу, узе „елегантно“ међу два прста — палца и кажипута — два позамашна вучљаја бу 
аест плета; а у њему има сама гвожђа за двадесет и четири“, одговори ми Смајо Циганин, гласом,  
ксима Ћука.{S} Купио сам га на добош за дванаест плета; а у њему има сама гвожђа за двадесет и  
последњег часа ослањати.{S} Анђелија је двапут-три улазила у гостинску собу, стала би пред икон 
 већ постала нестрпљива.{S} Излазила је двапут три на капију и погледала доле владичином конаку 
ња.{S} Ово: ради хитног саопштења, беше двапут црвеним плајвазом подвучено.</p> <p>„Шта ли ће о 
ену, успомену из живота два добра срца, две пламените душе.</p> <p>И сав онај свет, момци и дев 
 и молио ме да завадимо два добра срца, две узвишене душе, два ока у глави — моју Иконију са тв 
уморила готово цео један појас деце, од две до осам година!...{S} А кад је била на врхунцу свог 
го.</p> <p>Оно у народу своди се на ове две три речи:</p> <p>„Ето шта су у стању да ураде паре! 
а Илијин студенац по воду, лепо се виде две људске прилике: једно мушко, а једно женско.{S} Узе 
 што води за Шабац.{S} У њима су седеле две жене:{S} Иконија снаха Угљеше Пивљака и Јела Обрада 
сео у свој „интов,“ у који беше упрегао две своје ластавице, она два зеленка — своја два ждрала 
ији био интов, или она два зеленка, као две виле — нека племенита крв.{S} Пругасти, високи, пов 
чка са свим нема, а у једног имају само две шпице.{S} Она негда сјајна и црна кожа на кошу, доб 
м кум дао је врећу барута, а стари сват две.{S} Чауши су читав један дан приказивали свадбене ч 
— — — — — — — —</p> <p>И у том звркнуше двоја кола и зауставише се пред капијом куће Угљешине,  
а четвора кола, два господска интова, и двоја кола са федерима и сицевима.{S} Напред,је у интов 
ек срце на месту, кад видим, где се ово двоје узимају, не због пустог блага, него што једно без 
 благословом,“ рече он и погледа на оно двоје загрљено — на своју Анђелију и на Рајкову Иконију 
је.{S} Не, не; не може бити, да сте вас двоје порекла овога данашњег грешног и грамзивог света! 
 је било пуно, па се рано разиђе; а ова двојица обично остану мало дуље,“ одговори Пела механџи 
ирање“ — сваких пет минута.{S} То и она двојица усвојише.</p> <p>„Шкодити неће,“ рече онај први 
јло заручник Анђелијн...</p> <p>„Нас се двојица не познајемо?" рећи ће Рајко и пружи руку Радој 
их свију.{S} И ја се чудим, како се вас двојица удесили нисте."</p> <p>„Ама пријатељу, за мало  
а сам дошао да видимо, можемо ли се нас двојица опријатељити.“</p> <p>„Ти то, онај, велиш за Ан 
 а и они остали мало су што бољи од ове двојице.{S} Једини Радојица Лекић из Обреновца у свему  
 огрејати сунце...{S} А Угљеша и његови двори?{S} Њему је пространа шабачка нахија, а отворена  
из ове проклете собе.{S} Водио је преко дворишта, а и сам није знао куд.{S} Он ју је само, гото 
стали свет, што се беше искупио у и око дворишта пок. Угљеше.</p> <p>Па и сами пси као да су ос 
уче у свечано руво и искупи у пространо двориште покојног Угљеше Пивљака.{S} Ту се одједном три 
нак Феми Митровчанки, да за њим изађе у двориште.{S} И онда јој нешто полако наручи; а каза јој 
очита кола послата.{S} Али кад он уђе у двориште и његово ћемане зајеча, а његова омиљена песма 
 по оној мртвој тишини, која је у целом дворишту владала, познао, да није добро.</p> <p>Он само 
e unit="*" /> <p>Мало после, стаде се у дворишту Угљеше Пивљака разлегати запевка.{S} То је био 
r" n="16"> <head>XVI</head> <p>Док се у дворишту куће покојног Угљеше Пивљака играло, певало и  
 носе јаја и легу своје пилиће.</p> <p>„Де, чик погоди, господине, чиј је ово интов?“ упитаће м 
 између ондашњих шабачких адвоката жива дебата о томе, како су наши закони неправедни, што нису 
ћа у препирци, али је ипак на завршетку дебате прилазио једном од два мишљења.</p> <p>„Тако је. 
Ту недавно, много је, кажу, штетовао на дебелим свињама..." одговори госпођа Јеца.</p> <p>„То ј 
н шешир са доста малим ободом, а у руци дебео, кукаст, <pb n="136" /> дренов штап, жут као воса 
.{S} Нашао се он да буде светац сад у — деветнаестом веку; а и онај сметењак, онај Максим Ћук,  
. „ћук“ Максима Ћука не би се чуо ни на деветом брду, а то ли у питомој и богатој Мачви.“ То ре 
рну Бару.{S} И што је год било момака и девојака у сва три ова села, све се то, за тили час, об 
p> <p>Али што се беше искупило момака и девојака, жена и деце, око младе и младожење, да се над 
Максиме.{S} Ја против тога ништа немам: девојачка су врата сваком момку <pb n="67" /> отворена, 
са.</p> <p>„Јабуко моја златна!“ повика девојачка мајка. „Оно је кршан момак, нека је своме оцу 
нека буде с Божјим благословом!“ додаде девојачка мајка.</p> <p>„Дај Боже и света Богородице!“  
 Угљеше Пивљака?..</p> <p>Њему само што девојачки отац рече:</p> <p>„Ја ти дајем моју Иконију,  
 јој врео пољубац у руку, па јој љупким девојачким гласом рече: „добро нам дошли!... шта ради м 
 дочекао у своме дому своје пријатеље — девојачког оца и мајку, па их царски угостио и провео п 
у, и по лепоти и по <pb n="18" /> витом девојачком стасу, биле као једна расечена јабука!</p> < 
n="126" /> су редом у небо дизале љубав девојачку и понос момачки.{S} Старице, које беху дошле  
оже десити тим пре, што, како ти велиш, девојка одбија све просиоце <pb n="69" /> редом.{S} И а 
 Угљеша има добро око!{S} То је паметна девојка; не зна се: или је срцем питомија, или је душом 
} Смири се, дођи себи!{S} Ти си паметна девојка.{S} Ово, што се данас десило <pb n="48" /> у ку 
се до ње ухватио мој Млађо?...{S} Кршна девојка: не зна се или је лепша или је стаситија, или ј 
II</head> <p>Истина, и то се зна, да се девојка нешто много устезала, али је укућани најпосле с 
{S} Последња рата, биће измирена кад се девојка прстенује...{S} Ето, да видиш, да Ћук није као  
врши; јер, како ја знам, још мало па ће девојка постати пунолетна, па је онда нећеш питати ни т 
ти.{S} Ја и нисам дошао да чујем шта ће девојка рећи, већ шта ће њен старалац казати.</p> <p>Ћа 
ријатељу, за мало се размимоиђосмо, а и девојка као да није била с раскида; али ето, <pb n="68" 
ајпре да се виде, па да чујемо шта ће и девојка рећи...“</p> <p>„То су стари „вицеви“ пријатељу 
 што је грозно десетковала људе и жене, девојке и момчадију, — дошла је једна опаснија — за дец 
још нешто горе.{S} У Мачви је обичај да девојке саме одбегну за момке у које су се загледале, а 
и ћело с њом муку имати: ја ово чудо од девојке још у своме животу видела нисам,“ додала је Фем 
е душе.</p> <p>И сав онај свет, момци и девојке, људи и жене, деца и дечаци стали су па с неким 
pb n="54" /> узми, да ти не подвале и — девојку унесреће...{S} Збиља, колико њој сад би година? 
је и цела Србија, па нека тражи за сина девојку, а за се добре пријатеље, а не да мени чупа срц 
Малу Госпођу испросио и даривао за сина девојку, а у недељу по Крстову-дне дочекао у своме дому 
</p> <p>„Хе, камо тај Радојло?{S} Проси девојку — а?...{S} Не може то бити без његова поочима!. 
уму...{S} Ја имам сина на женидбу, а ти девојку на удају, па сам дошао да видимо, можемо ли се  
љу по Крстову-дне, а да са сватовима по девојку дође у недељу пред свету Параскеву....</p> <pb  
тровчанки и Марти Јездиној, које чувају девојку и дају јој потребне савете, да да по 25 дуката, 
днога тако још младог, а тако паметног, девојчета, као што беше Анђелија, мезимица његова прија 
ска појава једне, већ у велико одрасле, девојчице.{S} Она им је и вратнице отворила, а једва се 
ога побратима Перу Крунића.</p> <p>„Па, деде, домаћине, што си нас звао?...{S} Што се не почиње 
.{S} И још се једнако говорило: „куд се деде његова готовина?{S}" Много се сумњало у Симу Ћату, 
 као да додирује моје начело, да женску деду са мушком при наслеђу ваља изравнати; али сам бар  
док су их подигле, оснажиле и за велика дела спремиле...{S} Још од нас нико живи није ни помишљ 
о <pb n="135" /> ће се милосрђе и добра дела ваша ширити — где станете и где се појавите!..“</p 
ини наших присних пријатеља, кад читамо дела великих људи, кад слушамо мудре беседе и поуке њих 
а други Анђелија.{S} Готов новац у суду деле по пола.{S} Ми смо ову пресуду, као ђенерални пуно 
двокати?{S} Најпосле, ово је дело веома деликатне природе, те вам ни ми не можемо дати категори 
>И после дужег проучавања, овога одиста деликатнога правног питања, како су се београдски <pb n 
еђу њихова очинства.{S} Ја до сад нисам делио те идеје, а сад, у овој прилици, ја стојим уз њег 
 Лучић четврти адвокат, који је редовно делио мишљење адвоката Јовића; али у тај мах судски пос 
о ми били адвокати?{S} Најпосле, ово је дело веома деликатне природе, те вам ни ми не можемо да 
 наших жена — писац посвећује ово своје дело...</p> </div> <pb n="3" /> <div type="chapter" n=" 
онај грађански спор, или какво кривично дело овако или онако расправио и пресудио.{S} По кашто  
 и мислио и веровао, да је то племенито дело мога свекра Угљеше Пивљака...“</p> <p>„И ти си то  
абац и да у суду размотри акта по овоме делу, па да према томе и напише апелату.{S} Тако је и у 
ле зграде, падају на други део.{S} Први део узима себи Иконија, јер им је ближе кући, а други А 
ини и воденице на Сави, долазе на други део.{S} Стара и нова кућа и све остале зграде, падају н 
ћа и све остале зграде, падају на други део.{S} Први део узима себи Иконија, јер им је ближе ку 
, велики чаир у Липници долазе на један део; забрани више Чокешине, „Дуге Њиве“ на реци Јадру,  
 дотурио:</p> <p>„Газда Угљеша, припази-дер ти на ово клисарово штене!{S} Он нешто много обија  
сматрао, па ће му рећи:</p> <p>— „Стани-дер, момче! јеси ли ти то, или ме моје очи варају?</p>  
 и онда му одједном рече:</p> <p>„Стани-дер момче!...{S} Јеси ли ти то, или ме моје очи варају? 
 макар и Ћата и Максим Ћук пресвисли од дерта,“ одговори Фема Митровчанка.</p> <p>После се све  
а на сваки овај мој прст, ако хоћеш, по десет.{S} Читава је то пратња: ту жене, ту људи... сви  
то закунемо!..{S} И свима нам дадоше по десет дуката, а рекоше да ће нам дати још по десет, кад 
 дуката, а рекоше да ће нам дати још по десет, кад на суду сведочимо онако, како они кажу.“</p> 
 после оне опасне морије, што је грозно десетковала људе и жене, девојке и момчадију, — дошла ј 
на слутња: бојала се, да му се што није десило.{S} Она опет скочи.{S} Полети у авлију, и таман  
и паметна девојка.{S} Ово, што се данас десило <pb n="48" /> у кући вашој, дешава се од кад је  
завила.</p> <p>Газда Угљеша се тих дана десио код волова на својим суватима у Лешници; а кад му 
ного се сумњало у Симу Ћату, који се ту десио и кад је Угљеша издахнуо, и кад је власт чинила п 
пом Анђелијом Угљешином.{S} Ово се може десити тим пре, што, како ти велиш, девојка одбија све  
 старији не даду да пођу.{S} То се може десити и с твојом пупилом, лепом Анђелијом Угљешином.{S 
, а најмање ја.{S} А, најпосле, може се десити још нешто горе.{S} У Мачви је обичај да девојке  
p>— „То је, капетане, мој синовац, моја десна рука у свачему.</p> <p>„И капетан онда ућута, па  
То је, капетане, мој синовац...{S} Моја десна рука у сваком послу мом.{S} Куд га ја пошаљем, он 
е чело посадише Матоша Порабу, а њему с десна седе адвокат Радић, а с лева адвокат Јовић, до Јо 
чви.{S} Само оно његово имање у Китогу, десно од Сокине механе, идући из Штитара у Шабац, вреди 
 ње се цеди некакав отегљив слуз.{S} На десној страни жвала избацио нешто језика, као да је, Бо 
су му та места жутнула.{S} Сем тога, на десном боку једва се познаје жиг:{S} М. Ђ. Ово последње 
 Онај левак немиран, копа час левом час десном предњом ногом, а мало мало, па жестоко за врат у 
 чуда, мени се учини, да га познајем: у десну стражњу и у леву предњу ногу путоногаст.{S} То му 
Он на то само рече:</p> <p>„Тако, тако, дете моје; послушај ти мене, а ја ти се кунем с оним, ш 
e unit="*" /> <p>Кад би пред саму зору, дете се као мало смири.{S} И онда ће Пела бирташица при 
.{S} Он дође; али тек што у собу уђе, а дете скочи и појми да некуд бежи, али га Анђелија узе у 
..</p> <p>Али кад пуче глас по селу, да дете није умрло, већ сам Угљеша, ђед његов, сваки се жи 
лонила се на јастук па и заспала; а кад дете опет врисну, она се трже, па није ни чула шта жене 
анка руком.{S} То им је био знак, да је дете било и прошло.</p> <pb n="43" /> <p>Једна ће тек р 
у жене, ту људи... сви они знају, да је дете умрло пре свога ђеда.{S} Бираћемо их као гњиле кру 
е:</p> <p>„Где је Иконија?...{S} Где је дете, мој Угљеша?{S} Нека с њим бежи из ове несретне ку 
идећеш, оставља и свога свекра, и своје дете, и један богат дом пун свакога добра као кошница м 
ћ... „Ко би још за оно шкембе дао своје дете?!...{S} Ту опет мора да игра главну улогу какав ма 
 једним прстом овим, ја не дам да ми се дете, ова моја још једина утеха у старим годинама мојим 
снајка Иконија.{S} Чинило јој се, да би дете сместа оздравило.{S} Она једном сави руке око врат 
 то зло сад мимоиђе, па после, пошто ни дете одведу, могу слободно узети угарак, па све у дим п 
ле, и зашто?{S} Да је она марила за ово дете, она га не би могла ни оставити,“ рече ђед детињи  
 дочекати и испратити; а то једно мушко дете“, рекли би људи, кад се о томе повела реч.</p> <p> 
ћ говоре и деца по сокаку.{S} Чувај оно дете, док на њ није изнет какав ружан глас; а кад се из 
ој фамилији околиша нема.{S} Чије је то дете, госпођа-Јецо?“</p> <p>„А, наш пријатељ Угљеша има 
е из своје собе ни излазио није.</p> <p>Дете се после опет мало повратило ; али то је за мало т 
 са своје стране овако говорио:</p> <p>„Дете моје, сиротице моја, ти си видела, колико је њих о 
Бог да му живе синови, кад му узе и оно детенце, живу слику његова сина Млађе, — кад му узе пос 
тељу, ја нећу друкчије, већ да од вашег детета чујем, да хоће да пође за мога Млађу, за моју је 
данас у два маха у колу хватао до вашег детета, а моје, ако Бог да, снахе.“</p> <p>„Ене, благо  
лија то ни опазила није Беше пала поред детета и — заспала.</p> <milestone unit="*" /> <p>Мало  
аше куће, Рајко!{S} Немој убијати срећу детета мога, нити рушити мир нашега дома, који ти ништа 
 да се раставиш са својим <pb n="34" /> дететом, са нејаким Угљешом, са још једином радошћу нес 
" /> <p>„Пријатељу, твоја се кућа нашим дететом постидети неће; а оно спреме, што буде са собом 
ору, и она ће доћи, па може Бог дати да детету буде боље.</p> <p>„Доцкан, сине; а, најпосле, и  
бих; али, бабо, на твоју душу грех, ако детету нешто буде, без материне неге и гледања..."</p>  
 <p>„Али, бабо, на твоју душу грех, ако детету што буде, без материне неге и гледања!..."</p> < 
дања!..."</p> <milestone unit="*" /> <p>Детету, међу тим, по некад као буде и лакше.{S} Оне мук 
смири се!...{S} Иди и гледај оно весело детешце!...{S} Ти си му сад све — и отац и мајка и ђед  
до, ђедову праву радост; јер је у овоме детешцету видео милост Божју, видео мушку главу, која ћ 
ужичастим уснама поче развлачити некака детиња срдитост, готова да у плач удари; али се то све  
олико пута уздахнула, што ту бар није и детиња мајка, њена добра снајка Иконија.{S} Чинило јој  
 собе: није могао да гледа самртне муке детиње.{S} Он оде у своју собу и паде ничице у свој кре 
а га не би могла ни оставити,“ рече ђед детињи с неком очевидном срџбом, која му је из саме душ 
ме баби и стаде га молити да учини абер детињој мајци, да јој је син на умору, и она ће доћи, п 
 свакога осваја.{S} Он је још из ранога детињства почео уз оца, који је опет био добар сремски  
S} Или ће она поћи за онога, кога је од детињства заволела, или ће плести седе косе.“</p> <p>„Т 
</p> <p>Једном сам свратио кући мога из детињства друга Смаја Циганина.{S} Звао ме толико пута, 
нај свет, момци и девојке, људи и жене, деца и дечаци стали су па с неким дубоким учешћем гледа 
 на овоме свету.“</p> <p>„Па пријатељу, деца треба да се најпре виде; али ја опет стојим за мој 
а и свију користи које имају наша мушка деца...{S} Јер сваки од нас, за све што му је у животу  
а Јован Јовић има право; женска и мушка деца треба да су и пред законом <pb n="89" /> и пред љу 
мучи.“</p> <p>Једна опет примети, да се деца много више муче но људи.</p> <p>„Хе, моја друго, м 
ј да је ту и он.{S} О томе већ говоре и деца по сокаку.{S} Чувај оно дете, док на њ није изнет  
ваком момку <pb n="67" /> отворена, али деца треба најпре да се виде, па да чујемо шта ће и дев 
.{S} Мени се чини, да ти и немаш женске деце?“</p> <p>„Немам.“</p> <p>„Па, онда, што питаш: је  
у ред, тако рећи, бесправне — ванбрачне деце!...“</p> <p>„Знам, знам колега, али ти не треба да 
ба поноса старих родитеља, а доба среће деце њихове...</p> <p>И једнога тако лепог дана јесењег 
беше искупило момака и девојака, жена и деце, око младе и младожење, да се надиве колико лепоти 
јке, те да се и њено срце испуни срећом деце своје,“ додала је Јеринка Томе Ботура.</p> <p>„О,  
е године уморила готово цео један појас деце, од две до осам година!...{S} А кад је била на врх 
мчадију, — дошла је једна опаснија — за децу.{S} Она је те године уморила готово цео један поја 
при одређивању наслеђа изравнали женску децу са мушком.</p> <p>Адвокат Радић одсудно је заступа 
ни треба већ једном да изравнају женску децу са мушком при наслеђу њихова очинства.{S} Ја до са 
ајмо, да ли је право, да ми нашу женску децу, коју смо на овај свет довели без њиховог питања,  
ући Угљешиној свој век провео, и сву му децу на својим рукама одгајио, — то му нико живи одобри 
т, момци и девојке, људи и жене, деца и дечаци стали су па с неким дубоким учешћем гледају ова  
гљеша није чинио, да од овога неумитног дечјег крволока спасе свога унука, једину још мушку гла 
анас десило <pb n="48" /> у кући вашој, дешава се од кад је света и века...{S} Мртви иду мртвим 
b n="144" /> „Боже, где ли му је друг — дешњак?...“ И ја и сад не знам шта ми би, те повиках: „ 
нице има добрих пет сахати.{S} За то му дешњак, чим га из кола испрегоше, црче — прште као срче 
о, па жестоко за врат уједе свога друга дешњака; а онај само њисне: видело се, да је то била кр 
дребила, и да им је он и имена наденуо: дешњаку „Крсташ,“ а леваку „ждрал.“</p> <p>„А, па ово ј 
а.</p> <p>Обрад Кустура беше стао па се диви овој одиста реткој доброти душе једнога тако још м 
стрини, па оној отворености да се човек диви.{S} У њега, одиста, завојица нема.{S} И свет је гр 
о, људи не знају, а доктори још мање; а Дивна Петришкова рече, да је све у Бога и да се на њ ва 
у, те су ту прегледали познати домазлук дивних швајцарских крава и пасмину буђеновачких свиња.< 
 сетан и невесео, док су његови другови дивно изводили песме севдалије.“</p> <p>„А кад оно неср 
е свој домазлук швајцарских крава и ону дивну пасмину буђеновачких свиња; а ту су уговорили да  
ћу снашла.</p> <p>Он приђе Анђелији.{S} Диже је, па је полако и с пуно неког бола изведе из ове 
у неће имати ко да слави крсно име и да диже чашу у славу Божју!“ рекао је стари <pb n="45" />  
 јој говоре.{S} И оне су све три у небо дизале доброту, богатство, па леп, господски, живот Мак 
м, а све <pb n="126" /> су редом у небо дизале љубав девојачку и понос момачки.{S} Старице, кој 
недељу дана свадбовало; а совре се нису дизале од ранога јутра па до неко доба ноћи.{S} Избачен 
ло краја.{S} Три су трпезе постављане и дизате.{S} Ту нико дошао није, док се није лепо заложио 
ложити божићне бадњаке и о крсном имену дизати чашу у славу Божју.</p> <p>Тако је мислио газда  
душу огрешио, кад ти не бих рекао: „хе, дијете, ово је твоја прилика!“ Твоме ће оцу, ако има он 
би је мајка тешила:</p> <p>„Немој тако, дико материна, немој бацати у бригу своју мајку и свога 
>„Росно цвеће, јутрос узабрато,</l> <l>„Дико моја мојих младих дана,</l> <l>„Болу вељи мојих те 
рав и <pb n="9" /> жив, а свима нама на дику и понос, додаде Јела Обрадова.</p> <milestone unit 
да ово моје очинство каква Божја сила у дим претвори, и ти би онда, слатка моја тета-Фемо, виде 
у, могу слободно узети угарак, па све у дим претворити..."</p> <p>„Богме, Обраде, ја ти ту ништ 
ница.{S} Понекад се у њој толико напуни дима, да се човек од човека није могао распознати.{S} У 
рио, како се она два лудака млате, онај дин-душман куће Угљешине, онај Сима Ћата, и она рђа над 
05</p> <milestone unit="-" /> <p>Цена 1 динар</p> </div> </front> <body> <pb n="II" /> <pb n="I 
е једна другој падоше- у наручја.{S} А, дирљив је то призор био!...{S} Слабо је наше перо да му 
ећа него наша; њено је осећање нежније, дирљивије него наше; — она је то, што даноноћно бди пор 
дно у друго сливало, сливало се у једну дирљиву успомену, успомену из живота два добра срца, дв 
аква загушљива јара није дала човеку да дише.{S} Крупне капљице кише почеше да пропрскују, а шу 
Ово кљусе мора да је негда имало зелену длаку, па је сад постао ђогат; али како га сад нико виш 
дому: сви ће те држати као мало воде на длану; а у кући није какве глоте: <pb n="11" /> твој ђу 
екра, који ју је чувао као мало воде на длану, остави...“</p> <p>„Море, оставите ви и свекра и  
 за сина девојку, а у недељу по Крстову-дне дочекао у своме дому своје пријатеље — девојачког о 
а прстен буде у другу недељу по Крстову-дне, а да са сватовима по девојку дође у недељу пред св 
о томе, Рајко, Рајко — небо моје плаво, до сад мислила нисам.{S} Ја бих пре у воду скочила, нег 
 адвокат Радић, а с лева адвокат Јовић, до Јовића Рајко Перић, а до Радића Бранко <pb n="137" / 
конија, да бежимо.{S} Све је готово.{S} До зоре смо у Срему...{S} Ох, Иконија, очни виду мој, н 
pb n="137" /> клисара, отац Радојлов, а до њих редом људи: како је ко прилазио он је седао — бе 
осподство, да из Шапца дође у Совљак, а до свога пријатеља Симе Ћате, главног стараоца масе пок 
адвокат Јовић, до Јовића Рајко Перић, а до Радића Бранко <pb n="137" /> клисара, отац Радојлов, 
у упаљена сва кандила и оба полелеја; а до њихове вечне куће испратила су их сва три разреда ђа 
сла, рад кога се Максим Ћук потрудио да до Совљака на своме интову дође.</p> <p>На овај овакав  
 да твоје савете послушам; али, ево, ја до сад нисам ни видела тога мога, ако буде Божја воља,  
шком при наслеђу њихова очинства.{S} Ја до сад нисам делио те идеје, а сад, у овој прилици, ја  
 сахата, и ако се рачуна, да од Совљака до Лешнице има добрих пет сахати.{S} За то му дешњак, ч 
ави.{S} То је квита, да си Максима Ћука до паре измирио.</p> <p>Обрад Кустура само је бленуо у  
ече, да је све у Бога и да се на њ ваља до последњег часа ослањати.{S} Анђелија је двапут-три у 
ћи и пушке мећући.{S} Њега су на коњима до Шапца отпратила браћа Ђенадићи — његови калаузи у За 
совре се нису дизале од ранога јутра па до неко доба ноћи.{S} Избачено је преко пет стотина пра 
о би други могао имати ову сорту грмића до један Марко Поповић.{S} Весели Марко; он <pb n="115" 
 често и Шапчани правили излет од Шапца до Совљака, — онда ће Максим Ћук овако почети:</p> <p>„ 
дан саранили су и ђеда и унука — једног до другога.</p> </div> <pb n="46" /> <div type="chapter 
ила готово цео један појас деце, од две до осам година!...{S} А кад је била на врхунцу свога бе 
0 пара.{S} И, Бога ми, оно ми момче све до паре измири, узе квиту, прочита, па ми је врати:</p> 
ма Ћука, и положим му за твој рачун све до паре.{S} На! ово је његова квита.{S} Ја сам је, боље 
а постала је велика пробирачица: она је до сад одбила равно тридесет и два просца, те каква про 
, после малог ћутања.</p> <p>„Е, ако је до пара, онда је Ђукова каса мало подубља него што је г 
кне, да је отишао у своју собу, и да се до сванућа није вратио; а кад је Марта Јездина отишла,  
елиш, госпођа-Јецо, за ону цуру, што се до ње ухватио мој Млађо?...{S} Кршна девојка: не зна се 
овела, па му, најпосле и очи склопила и до вечне куће испратила, а гроб његов, место мајке њего 
, бити и вечера, јер морам отићи мало и до Раче...{S} Овај Панта Ковић, кад се коме задужи, не  
гатић до капетана, а после би одсинуо и до Шапца, да се јави масалном, те да му каже, шта је св 
е чаире Угљешине, где се могло да утови до близу стотину грла волова.{S} И ово је било све у пр 
звао га г. начелник.{S} Бог зна хоће ли до мрака и долазити.{S} Он се обично подуже забави код  
рене му масе.</p> <p>За тим су откасали до на Јадар те обишли и „Дуге Њиве,“ овај прави Мисир у 
е просто бленуо у њега.{S} Ове му мисли до овога вечера нигда нису ни падале на ум; а видео је  
а, залива сувим златом.{S} Само је Ћати до синоћ дао 400 дуката — пола Ћати, а пола масалном; а 
инка.{S} И он ми је јутрос све, од речи до речи, испричао, како му је у своје време Љубинко дош 
ао шта ће свет рећи о начину како је он до тога ћара дошао: „моје је да своје рачуне гледам; а  
S} Он се данас у два маха у колу хватао до вашег детета, а моје, ако Бог да, снахе.“</p> <p>„Ен 
ни вечерао са Симом Ћатом и ту се бавио до после пола ноћи, па после он сео у свој интов и врат 
 ми та услуга доноси.{S} Тако сам радио до сад, па се нисам кајао, а тако мислим да радим и од  
 и џелеп волова, па их је онда испратио до Шапца, а узгред свратио на своје имање код Сокине ме 
део колики је дуг, да му је наш Љубинко до паре измирио цео дуг с интересом и парничним трошков 
пресудио.{S} По кашто би се ту долазило до врло живе правне препирке.{S} Једна таква препирка и 
о злато; ја га од малена знам, кућа смо до куће,“ — примети Среја ковач.</p> <p>Ове ове замерке 
 закону, а друго ми је све равно, равно до — Косова...</p> <p>„И још нешто, господине, ја сам с 
дњу реч; а кад му овај рече:</p> <p>„То до мене, газда-Максиме, није.{S} Иди ти Сими Ћати.{S} О 
турила би ајнак и весеље, које би често до сванућа трајало.{S} Ту је Бего Цицварић и развио сво 
у реке Јадра.{S} После су продужили пут до Липнице те обишли и чувене чаире Угљешине, где се мо 
ном.{S} Најпре је за тај посао утро пут до масалног, који за то има последњу реч; а кад му овај 
Он би сваком приликом свратио у Богатић до капетана, а после би одсинуо и до Шапца, да се јави  
ене да забуниш, је ли?{S} Хоћеш на Рачу до старога Ковића, да тражиш од мртве кобиле плоче, а н 
ина?“ упитаће одједном масални.</p> <p>„До њеног пунолетства треба још година, седам месеца и 2 
не масе.“ Други би опет додали:</p> <p>„До сад је Максим Ћук давио Поцерину и Посаво-Тамнаву, а 
е доба женидбе и <pb n="124" /> удадбе, доба поноса старих родитеља, а доба среће деце њихове.. 
 удадбе, доба поноса старих родитеља, а доба среће деце њихове...</p> <p>И једнога тако лепог д 
 заседања, има једна собица, која је за доба господара Јеврема Обреновића служила као „мала оџа 
сама и правога поклича народнога: то је доба женидбе и <pb n="124" /> удадбе, доба поноса стари 
 рече: „Шта ћеш ти овде, Иконија, у ово доба ноћи?!“ и онда се окрете ономе момку:</p> <p>„Одми 
...{S} Што се не почиње?{S} Ово је неко доба ноћи...{S} Кога ми ово још чекамо?“ упитаће адвока 
 нису дизале од ранога јутра па до неко доба ноћи.{S} Избачено је преко пет стотина прангија, а 
оји би вам умели причати, како се у оно доба сва Мачва ишчуђавала, кад се чуло, да је шабачки с 
та она бризну у плач и јецање.{S} Од то доба нико је више није видео насмејану, а њена весела и 
ло.</p> <milestone unit="*" /> <p>Од то доба само се још једном на кућу газда-Угљешину права ра 
а га није ласно изгладити.</p> <p>Од то доба Радојло није смео кући Угљешиној доћи, нити се с А 
пих и пријатних јесењих дана, јер је то доба веселих песама и правога поклича народнога: то је  
ника, па се с тога и зову Поповићи, а у доба наше приче беше тек постао-кућни старешина г. Марк 
ност живота нашега народа, нека тражи у доба тих лепих и пријатних јесењих дана, јер је то доба 
нђелу Божјем...{S} А ти си Рајко добар, добар као добар у години дан, душа је твоја велика, као 
летео на земљу, да људима каже, како је добар и милостив Бог.{S} Она ћете, душо материна, волет 
:</p> <p>„0, Боже, ала си ти и велики и добар и милостив!...{S} Ти не даде, да се душманска исп 
здан, мудар и паметан, а после писмен и добар рачунџија; а то све једном трговцу треба,“ — рећи 
ем...{S} А ти си Рајко добар, добар као добар у години дан, душа је твоја велика, као што је ми 
етињства почео уз оца, који је опет био добар сремски певчик, да иде у цркву и научио се црквен 
авоме анђелу Божјем...{S} А ти си Рајко добар, добар као добар у години дан, душа је твоја вели 
иде; али ја опет стојим за моју Иконију добар: да јој речем да у воду скочи, послушала би, а то 
и у једну фазу, кад и чича-Матош Пораба доби вољу, да и он што отпева, онда се стаде по Совљаку 
ошло је под масу.{S} А само за живи мал добивено је па 1500 дуката.{S} То је била најјача маса  
е брига шта ће свет рећи, кад ја и како добијам, а још мање да лупам главу како други губи.“</p 
еше, а Анђелија, његова рођена кћер, да добије само једио просто сеоско удомљење...{S} И зато с 
наха Иконија, а његова кћер Анђелија да добије само — „пристојну спрему!...“</p> <milestone uni 
сав се беше заложио, да од своје пупиле добије пристанак, да пође за сина Максима Ћука.{S} Најп 
 лакше споразумео, како за мога сина да добијем њену лепу руку.“</p> <p>„Не њену лепу руку, већ 
 дукат ћара?!{S} Кад имаш начисто ти да добијеш, онда нека ти је последња брига, да ли ће ту не 
бујних киша и мочари.{S} Шуме и шумарци добију неку другу, за око пријатнију, боју.{S} То је не 
} Она негда сјајна и црна кожа на кошу, добила је неку зелено-вугасту боју.{S} Овде онде висе ч 
м големим имањем, које си овом парницом добила?{S} И зар би ти могла допустити, да твоја заова  
ста ћара.{S} Он је једном рекао: „Да би добио два дуката, слободно баци један.{S} Ту немој тврд 
а јуче продао и ко купио; ко је на чему добио а ко изгубио.</p> <p>„Ништа се ви не брините за Р 
кад му је год била у изгледу каква већа добит.{S} Тако он је још истога дана, после онога разго 
“</p> <pb n="109" /> <p>„Парницу можете добити;“ рекао је Кузман адвокат, „ако докажете — било  
рећног Максима Ћука.{S} Купио сам га на добош за дванаест плета; а у њему има сама гвожђа за дв 
ирљиву успомену, успомену из живота два добра срца, две пламените душе.</p> <p>И сав онај свет, 
 си ми писао и молио ме да завадимо два добра срца, две узвишене душе, два ока у глави — моју И 
оје дете, и један богат дом пун свакога добра као кошница меда, оставља све то, па оде тамо, <p 
примамљива, и духовита и поносна, веома добра срца и племените душе, али све то онај рој њених  
а, што ту бар није и детиња мајка, њена добра снајка Иконија.{S} Чинило јој се, да би дете смес 
олази, онда знајте, да ту није било без добра и богата лова..{S} Ту неки дан Ћук је у два маха  
 Анђелији, потражити каквог ђувегију из добра и виђена дома...{S} Док ја овде седим, Ћато, не д 
о, како <pb n="135" /> ће се милосрђе и добра дела ваша ширити — где станете и где се појавите! 
 вијугавом долином тихе али вечно мутне Добраве...{S} Месец се спремаше да зађе, а беше га закл 
дало монотоно хукање воденичне бране на Добрави, што га је доносио свеж поветарац, што је пируш 
а друго не остаје, већ да скачу у мутну Добраву....{S} Ми Икониних свата нећемо имати где дочек 
 беше једина водиља милостива рука њене добре заовице Анђелије.</p> <p>И после малог ћутања она 
 па нека тражи за сина девојку, а за се добре пријатеље, а не да мени чупа срце из недара,“ пов 
е разнесу, да је рашчупају, а ви је се, добри људи, — и једно и друго,- одричете, јер нема тога 
и њих; они знају шта раде.{S} Све су то добри људи.“</p> <p>„И ја тако мислим, друго, само се н 
живом касу, касала два коњаника, оба на добрим коњима и у господском варошком руху.{S} Једно бе 
нога ветропира, унука Павла Вртирепа из Добрића; а и они остали мало су што бољи од ове двојице 
се рачуна, да од Совљака до Лешнице има добрих пет сахати.{S} За то му дешњак, чим га из кола и 
агодари Богу, што у овоме свету има још добрих људи.{S} Ти оној рђи више ништа не дугујеш...{S} 
 Пивљака.</p> <p>„А, ево још једног!{S} Добро ми рече масални.{S} Они ми неће дати мира ни дању 
а, да ту силу има у својој власти...{S} Добро каже наш народ: „Сила Бога не моли;“ а ви бисте х 
и знаш Максима Ћука, да он, кад плаћа — добро и богато плаћа.“</p> <p>„А, бићете послужени боље 
цо?“</p> <p>„А, наш пријатељ Угљеша има добро око!{S} То је паметна девојка; не зна се: или је  
и чу се једна звонка песма, песма свима добро позната:</p> <p>„Уродила рана крушка под Милошиће 
и пред влашћу и пред људима.</p> <p>„Па добро, брате,“ рече му општински председник, „избери ти 
 то са свим хладно одговори:</p> <p>„Па добро, бабо, ја и немам силе и власти да га од његовог  
 једна твоја друга са села.“</p> <p>„Па добро, поочиме — како је већ звала Ћату, од кад јој је  
бесне доброте, — па како ти нађеш да је добро, онако нека и буде!...“ И у тај мах њихова се кап 
целом дворишту владала, познао, да није добро.</p> <p>Он само учини:</p> <p>„Где је мој Млађо?! 
p> <p>„Окрећи кола у авлију!...{S} Коње добро проводај, па их после намири.{S} Кола под шупу, и 
косу.{S} После, благо материно, теби ће добро бити у Угљешином дому: сви ће те држати као мало  
се мој...{S} Ја сам знала да ти је срце добро, верно, топло; али нисам знала да ти је душа тако 
, да је масални мало тврдоглав, и да би добро било да се на његово место постави мало згоднији  
Сима Ћата, који је и иначе с њеним оцем добро живео.{S} Он је први од људи из села дотрчао оног 
тогу и нека нас ту чека!.“</p> <p>„Врло добро, пријатељу.{S} Тако нека и буде,“ рече Максим Ћук 
 једина надо моја, <pb n="81" /> једино добро моје, учитељу мој, ти — мој рај, мој Бог!...“</p> 
 кад њим није био кадар ни једно једино добро да учини — него га је оставио, да се око њега куп 
е је чинила што је ко казао, да би и то добро било, а особито, што су све жене, које се беху ис 
 поставио за правило, да свачију услугу добро платим, и то не из своје кесе, већ из онога, што  
овори Пела механџика.</p> <p>„То је баш добро; ама као поручено.{S} Отвори нам крајњу собу и сп 
 па јој љупким девојачким гласом рече: „добро нам дошли!... шта ради моја мила снајка Иконија?. 
Клисарина сина Петроније Певац.</p> <p>„Добро га је оценио Матош Пораба.{S} Такав је Радојло Кл 
емој бацати у бригу своју мајку и свога доброг бабајка!...{S} Што нам, сине, онда не каза да ће 
е јединица кћер Обрада Кустуре, једнога доброг и поштеног домаћина и марвеног трговца... <pb n= 
ао да сте и једно и друго весници онога доброг, онога племенитог, онога милосрдног света, какав 
немо слушала овај племенити говор свога доброга мужа, слушала га је и гушила се у плачу и јецањ 
а патњама и болу својих ближњих; толико добродушности и племенитости према грешницима и покајни 
} И она онда немо паде у загрљај својој доброј заовици.{S} Оне су тако дуго загрљене остале, ћу 
о је самим палисадом ограђено, и у врло добром стању одржавато.</p> <p>„Ја боље не бих одржавао 
.{S} На њеном се лицу беше извајала сва доброта срца и душе једнога правог анђела Божјег.{S} Он 
е плинула нека особита радост и душевна доброта.{S} Видело се лепо, да он има нешто да саопшти  
оловине.{S} И сад, помислите, ту велику добротворку рода људског, ту мајку и одгајиљу људи, нар 
оје је срце пуно благости, пуно небесне доброте, — па како ти нађеш да је добро, онако нека и б 
беше стао па се диви овој одиста реткој доброти душе једнога тако још младог, а тако паметног,  
еђу овога и онога света!..</p> <p>И тој доброти срца, тој племенитости душе, томе узвишеном мил 
 благом, и ја вам не нађох равних ни по доброти срца <pb n="132" /> ни по племенитости душе ваш 
поред тешког болника; она је то, што му добротом срца свога и племенитошћу душе своје блажи мук 
воре.{S} И оне су све три у небо дизале доброту, богатство, па леп, господски, живот Максима Ћу 
р, ради које сам вас и звао, а ви имали доброту да се моме позиву одазовете, а то је: чекамо гл 
 ако пођеш за сина Максима Ћука, за оно доброћудно и смирено момче, уз кога ћеш поживети срећно 
огрејано, могла ту анђелску душу, твоју добру заовицу избацити на сокак као какво сироче без иг 
није и лепше бити неће; а кад тебе у њу доведем, онда ће је огрејати сунце...{S} А Угљеша и њег 
 о кући твојој, која ти, од кад си у њу доведена, никад ништа на жао учинила није.“</p> <pb n=" 
реби сву своју мајсторију, да ми у собу доведеш самога Ћату — да заједно вечерамо, а и ономе мл 
 куће, у коју си се ти, ране моје љуте, довела, а она те у свој сестрински загрљај примила, тво 
нашу женску децу, коју смо на овај свет довели без њиховог питања, лишавамо свију материјалних  
е штедео ни труда, ни коња, ни пара.{S} Довео је два лекара из Велике Митровице и Гродера из Ша 
ша судбина, или боље рећи моја судбина: довече има да се реши, хоћу ли ја да живим, или ћу ићи  
а да радим?{S} Шта ја знам ко ће с њима довече доћи, можда и сам масални, а ја се власти плашим 
и ме звала.“</p> <p>„Да ти кажем, да се довече решава наша судбина, или боље рећи моја судбина: 
а парама из моје масе; али ћу га видети довече, и, онда, ако сви на ме гракну, да примим обележ 
мохрано сироче, а у <pb n="104" /> кућу доводе туђинку, што му, штоно кажу, није ни род ни помо 
ла, бабо, да и њега са собом поведем; а доводила бих ти га сваке друге...“</p> <p>Али јој свека 
140" /> није могло ни шта почети ни шта довршити.{S} Нашао се он да буде светац сад у — деветна 
и се у вече, онако без икаква претходна договарања, искупила по каква весела дружиница младих ш 
у, а језика нема; што се у њеној механи догоди, то ту остаје — као закопано,“ одговорила је Пел 
да изуваш обућу овим нашим каљогажама," додаде Марта Јездина, а гурну лактом Фему Митровчанку,  
 где стане и где пане, онај Максим Ђук, додаде чича-Мића, стари слуга покојног Угљеше Пивљака.< 
" /> жив, а свима нама на дику и понос, додаде Јела Обрадова.</p> <milestone unit="*" /> <p>Још 
земљу, и она прште у стотину комада!" — додаде Фема Митровчанка.</p> <p>„Е ова, видећеш, остављ 
го, младост се отима — хоће да живи,“ — додаде Фема Митровчанка.</p> <milestone unit="*" /> <p> 
 „Ту су радиле паре, и то велике паре!“ додаде он, после малог ћутања.</p> <p>„Е, ако је до пар 
онела, нека буде с Божјим благословом!“ додаде девојачка мајка.</p> <p>„Дај Боже и света Богоро 
закону, које час пре треба да нестане,“ додаде Станоје Лучић четврти адвокат, који је редовно д 
Радојло Клисарин све планове побркати,“ додаде Марта Јездина.</p> <p>„А мени је сад тек срце на 
 рече онај први.</p> <p>,,А ни помоћи,“ додаде онај други.</p> <p>Гродер опет ништа не рече, ве 
 Пораба.{S} Такав је Радојло Клисарин,“ додаде Среја ковач.</p> </div> <pb n="74" /> <div type= 
оји поред Угљешине куће минуше; а један додаде:</p> <p>„Ето, сад, сиромах Угљеша!{S} Угаси му с 
 и њено срце испуни срећом деце своје,“ додала је Јеринка Томе Ботура.</p> <p>„О, да је ово дож 
војке још у своме животу видела нисам,“ додала је Фема Митровчанка.</p> <p>Ћата је само ћутао,  
 <p>„Живећеш, кумо, као бубрег у лоју,“ додала је Марта Јездина, и кресну оком на Пелу бирташиц 
ња, па оде куд је њена женска жуд вуче“ додали би четврти.</p> <milestone unit="*" /> <p>Једном 
га старог јарана свог.“</p> <p>Трећи би додали:</p> <p>„Остави онако богат и чувен дом, остави  
 старалац Угљешине масе.“ Други би опет додали:</p> <p>„До сад је Максим Ћук давио Поцерину и П 
азити но што су голе речи, а смешећи се додао је:</p> <p>„Али ћеш, Ћато, видети: какве ћу ја на 
 Митровчанка; а на то ће Пела бирташица додати:</p> <p>„А онај на оном златногривом кулашу, то  
о из куће покојног Угљеше.{S} И онда ће додати:</p> <p>„А колико ја знам, она је себи изабрала  
S} Њој то као да беше мило; али ће опет додати:</p> <p>„Тражила сам да видим тога будућег ђувег 
 се он уздао у своју одлучност, која се додиривала чак с извесном дрскошћу, с којом се Ћук служ 
т Радић.</p> <p>„Ама, па то опет као да додирује моје начело, да женску деду са мушком при насл 
, пошто је дато подушје и ђеду и унуку, дође власт, пописа свеколико имање покојнога Угљеше и о 
, у коме стоји, да Обрад Кустура сместа дође среској канцеларији ради некога хитног саопштења.{ 
 потрудио своје господство, да из Шапца дође у Совљак, а до свога пријатеља Симе Ћате, главног  
> <p>И зовнуше му несрећног ђеда.{S} Он дође; али тек што у собу уђе, а дете скочи и појми да н 
 потрудио да до Совљака на своме интову дође.</p> <p>На овај овакав „тон“ Симе Ћате, Ћуку се ма 
стову-дне, а да са сватовима по девојку дође у недељу пред свету Параскеву....</p> <pb n="17" / 
 те баш вечерас погледала да ми час пре дођеш, да те видим, да те овако загрлим и изљубим?{S} И 
однети, а посрнути не сме.{S} Смири се, дођи себи!{S} Ти си паметна девојка.{S} Ово, што се дан 
отово нечујно, тешио:</p> <p>„Умири се, дођи мало себи — жалоснице моја!..{S} Шта ћеш, Божја је 
80" /> <p>„Па...{S} Рекла сам му — нека дођу.“</p> <p>Радојло пребледи — као смрт.</p> <p>Анђел 
ржила!...{S} Реци <pb n="77" /> им нека дођу — па ако буде судбине и Божје воље, ја ћу своје пр 
лети и су чим ћете, кад вам суђени дани дођу, изићи чисте душе пред самог Господа Бога.“</p> <p 
уде.{S} И чаје су га бегенисале.{S} Чим дођу, они Радојла траже.{S} Стари Митош Пораба једном г 
је срце просто пливало у радости што је доживео да кућа старога Угљеше Пивљака опет оживи своји 
то се подмладио.{S} Он је срећан што је доживео, да се Ћати освети — да га види избачена из ове 
ринка Томе Ботура.</p> <p>„О, да је ово доживео весели Угљеша, и његово би се срце раскравило,  
>„А, то ли ти мислиш; а, снахо Иконија, док сам ја жив и мичем и једним прстом овим, ја не дам  
ре, беше отишао на Рачу, да се ту нађе, док се свиње Матоша Порабе претуре на ону страну у срем 
 отад није затек'о жива сина.{S} Он је, док је с кола скочио, по људима, по снуждену лицу њихов 
ављане и дизате.{S} Ту нико дошао није, док се није лепо заложио и залио старим сремачким шилер 
њиховим, <pb n="88" /> дан и ноћ бдиле, док су их подигле, оснажиле и за велика дела спремиле.. 
ре и деца по сокаку.{S} Чувај оно дете, док на њ није изнет какав ружан глас; а кад се изнесе,  
 и Максиму Ћуку и Управи Фондова.{S} И, док ви све троје не пристанете да се продаја одложи, ја 
ко остати?..{S} Ћук ће земљу преврнути, док воду не наврати на своју воденицу“ — рећи ће Среја  
о ни у кућу ући, нити ко из куће изаћи, док не удари на дупле страже Ћатине и Ћукове!..."</p> < 
који се с газда-Максимом Ћуком упознао, док је још са службом био у Владимирцима, у питомој Пос 
 што је онда био онако сетан и невесео, док су његови другови дивно изводили песме севдалије.“< 
{S} Њихов се број из дана у дан множио, док најпосле није узео размере, који су и самог Ћату по 
би да погоде, на коју је Ћук око бацио, док ће на то Сава Прекошорац рећи.</p> <p>„Море видео с 
 ми не можемо дати категоричан одговор, док не разгледамо сама акта.{S} Тамо се врло лако може  
зна шта има и да је „похарао" цео свет, док је то своје благо нагомилао.{S} Он је тражио руку А 
м, те на земљу бацио своју тамну сенку, док су месечеви зраци, овде онде, продирали, те обасјав 
>И док је ово весеље овако бујно текло; док су Божја и људска правда овако славили своју победу 
г ђувегију из добра и виђена дома...{S} Док ја овде седим, Ћато, не дам ја, да се мојим богатим 
рошао овај негда поносни Ћуков ждрал, — док је, од свога негдашњег отмена положаја, дочекао, да 
о заповедају и ко ће доћи и ко отићи; а док сам у совљачкој механи мало одморио коње, изазва ме 
Пивљак ђед, или Угљеша Пивљаков унук; а док се то не зна, онда се не може ни одредити ни ко ког 
S} И дуго је с Мартом разговарао, — све док момак није упрегао нова масална кола.{S} И онда је  
 Ћук имао је увек обичај да гвожђе кује док је вруће, па је ту методу и овом приликом усвојио,  
а Симе Ћате и стража Максима Ћука.{S} И док је ово наш Љубинко говорио, капетан га је Влајко по 
о се, да их је дубока кеса купила.{S} И док је онај млади и лепо обучени момак, што је кочијаши 
је било краја, па ни оним — „мрсним.“ И док је ово весеље текло, Фема <pb n="129" /> Митровчанк 
а каже.</p> <milestone unit="*" /> <p>И док је ово весеље овако бујно текло; док су Божја и људ 
езнути.</p> <milestone unit="*" /> <p>И док је првога дана на овој свадби све живо пливало у џу 
 ви то не дате, даће јој суд.“</p> <p>И док је ово Максим Ћук говорио, Ћата је просто бленуо у  
e="chapter" n="16"> <head>XVI</head> <p>Док се у дворишту куће покојног Угљеше Пивљака играло,  
основана на закону; јер, рекоше, ако се докаже, да је унук надживео свога ђеда, онда је са свим 
 добити;“ рекао је Кузман адвокат, „ако докажете — било сведоцима, било којим другим начином —  
аступао мушке наследнике, а Јован Јовић доказивао је, да су то старе предрасуде нашега друштва, 
а нема, али га, пусто, људи не знају, а доктори још мање; а Дивна Петришкова рече, да је све у  
ене, које се беху искупиле, тврдиле, да доктори ништа не знају, и да је све у Божјој руци.{S} Б 
тебе, па онда у мене, као да је хтео да докучи, знамо ли ми за шта он пита нашега Љубинка.{S} И 
, воденице на Дрини и воденице на Сави, долазе на други део.{S} Стара и нова кућа и све остале  
unit="*" /> <p>У кафану „Зеленог Венца“ долазе људи сабаиле на кафу.{S} Ту се обично претресу с 
махну на њих руком и повика: .</p> <p>„ Долазе!“</p> <milestone unit="*" /> <pb n="82" /> <p>Вр 
сувати у Лешници, велики чаир у Липници долазе на један део; забрани више Чокешине, „Дуге Њиве“ 
аста, а мудра погледа, а прашњав као да долази из какве воденице.{S} Сви који су у соби били уп 
кад би год свога ђеда опазило да од куд долази, оно би му пружило ручице, да га узме.{S} И он б 
 не каже.{S} Он некуд одлази и од некуд долази — као мува без главе.{S} Почео је и да се суши.{ 
 своме интову некуд одлази или од некуд долази, онда знајте, да ту није било без добра и богата 
"5"> <head>V</head> <p>Несрећа никад не долази сама.{S} Она је увек у друштву.{S} Она човека и  
ја горка осуда за све, што је ружно, па долазило то од власти или кога другог: камџија, што би  
правио и пресудио.{S} По кашто би се ту долазило до врло живе правне препирке.{S} Једна таква п 
ош онда онога вечера, кад је Максим Ћук долазио да проси Анђелију за свога сина Рају.</p> <p>И, 
е владичином конаку, откуд је он обично долазио.{S} Њој се чинило, да би га и у мраку познала,  
ујало је, како је синоћ на своме интову долазио у Совљак газда Максим Ћук, да је у совљачкој ме 
начелник.{S} Бог зна хоће ли до мрака и долазити.{S} Он се обично подуже забави код г. начелник 
ила је двапут три на капију и погледала доле владичином конаку, откуд је он обично долазио.{S}  
јој соби, гоњен завишћу и злобом, ходао доле горе.{S} И просто сву драгу ноћ не може око на око 
е да га још нешто запита, али у тај мах долети Фема Митровчанка, махну на њих руком и повика: . 
мо његовој вечној кући — онако, како то доликује и имену његову и дому његову?"</p> <p>На ове р 
веж поветарац, што је пирушио вијугавом долином тихе али вечно мутне Добраве...{S} Месец се спр 
дирали, те обасјавали поједине окосине, доље и дубраве, куће и кућерке у Заблаћу и око Заблаћа. 
мило и драго, што се његово име и његов дом неће понизити, ако пођеш за сина Максима Ћука, за о 
кућу где је угледало света па иде у туђ дом, прима туђе име <pb n="86" /> и туђу славу.{S} И за 
атељио с тако чувеним домом, као што је дом газда Угљеше Пивљака?..</p> <p>Њему само што девоја 
е сви они тужни дани, што су је за овај дом везивали.{S} У тај баш мах пред њом се обре Анђелиј 
тако виђен и чувен дом, као што је твој дом, пријатељу."</p> <p>„Пријатељу Обраде, она ће моме  
обито кад је дајем у тако виђен и чувен дом, као што је твој дом, пријатељу."</p> <p>„Пријатељу 
али:</p> <p>„Остави онако богат и чувен дом, остави старога <pb n="103" /> свекра, који ју је ч 
„Море, оставите ви и свекра и његов пун дом, већ она остави своје нејако чедо, ону златну јабук 
ога свекра, и своје дете, и један богат дом пун свакога добра као кошница меда, оставља све то, 
толики живи мал, толико богаство, па му дом оста без мушке главе!...{S} Нека још и он склопи оч 
отишао с твојом Јелом у Мачву, да видиш дом свога пријатеља, а мени пријавише једно момче.{S} О 
ећу детета мога, нити рушити мир нашега дома, који ти ништа дужан није.“</p> <p>То је била Икон 
ажити каквог ђувегију из добра и виђена дома...{S} Док ја овде седим, Ћато, не дам ја, да се мо 
 ја, рекао је, да глас и углед Угљешина дома потамни, већ хоћу да је виђен и признат, као што ј 
/p> <p>„Ја ти дајем моју Иконију, понос дома мога, највећу радост моју, али ти унапред кажем, д 
асе свога унука, једину још мушку главу дома свога, — па ништа.{S} Није штедео ни труда, ни коњ 
е у Китогу, те су ту прегледали познати домазлук дивних швајцарских крава и пасмину буђеновачки 
ње код Сокине механе, да им покаже свој домазлук швајцарских крава и ону дивну пасмину буђенова 
салног мала продати, он се заустави код домазлука оних лепих швајцарских крава и оне питоме пас 
овако:</p> <p>„Имање у Китогу заједно с домазлуком, сувати у Лешници, велики чаир у Липници дол 
би били упреше своје погледе на њега; а домаћин ће га упитати:</p> <p>„Шта би?{S} Зар није могл 
р овде сигуран, да ће уза ме бити и наш домаћин Рајко," — примети, као шалећи се, адвокат Јовић 
рада Кустуре, једнога доброг и поштеног домаћина и марвеног трговца... <pb n="7" /> Али је штет 
 капетан Влајко, и стаде посматрати час домаћина, а час домаћицу.</p> </div> <pb n="102" /> <di 
?..“</p> <p>Момак се осмехну, погледа у домаћина, па се окрете — оде и за собом затвори врата.< 
братима Перу Крунића.</p> <p>„Па, деде, домаћине, што си нас звао?...{S} Што се не почиње?{S} О 
ни Богу драго,“ учиниће Иконија супруга домаћинова.</p> <p>„Браво домаћице Иконија!...{S} Ево м 
.“ То рече, па се нешто загледа у овога домаћиновога гласника, и онда му одједном рече:</p> <p> 
ора да је било неког неспоразума између домаћинских и гостионичких коња.{S} Има прилика кад се  
затвори врата.</p> <p>Капетан се окрете домаћину:</p> <pb n="101" /> <p>„Је ли ово твој момак?“ 
онија супруга домаћинова.</p> <p>„Браво домаћице Иконија!...{S} Ево мени још једнога савезника! 
 и стаде посматрати час домаћина, а час домаћицу.</p> </div> <pb n="102" /> <div type="chapter" 
1866 по свој Србији размахнула и толике домове у црно завила.</p> <p>Газда Угљеша се тих дана д 
 ко се не би опријатељио с тако чувеним домом, као што је дом газда Угљеше Пивљака?..</p> <p>Ње 
овекову.{S} Ово се могло приметити и на дому веселог Угљеше Пивљака: таман почну да му се замла 
омислио:</p> <p>„Ево мени снахе. поноса дому моме, а моме сину Млађи згодне младице!</p> <miles 
ка још и он склопи очи, па онда у овоме дому неће имати ко да слави крсно име и да диже чашу у  
у недељу по Крстову-дне дочекао у своме дому своје пријатеље — девојачког оца и мајку, па их ца 
"</p> <p>„Пријатељу Обраде, она ће моме дому бити драга, па да је спремиш с даровима, колико он 
нако, како то доликује и имену његову и дому његову?"</p> <p>На ове речи Анђелија се чисто трже 
атерино, теби ће добро бити у Угљешином дому: сви ће те држати као мало воде на длану; а у кући 
а људи, кад опет видимо, да на Угљешину дому почива некакво проклетство; кад погледамо, да оно  
S} Ти још и не знаш како ћеш у Угљешину дому бити срећна и задовољна...{S} Теби ће, веруј матер 
Кустура из Заблаћа Максиму Ћуку.{S} Ево донео сам паре, да тај дуг измирим.{S} И ја сместа нађе 
нука покојног свекра њеног; али кад суд донесе своју пресуду онако како је и сама тужба тражила 
гом вољом, место овакве судске пресуде, донесемо праведнију пресуду.“ —</p> <p>И та пресуда гла 
 нестрпљењем чекала; јер јој је он имао донети праву срећу њену.</p> <p>„Боже мој, ако игде има 
је кесе, већ из онога, што ми та услуга доноси.{S} Тако сам радио до сад, па се нисам кајао, а  
 на груди.{S} Једном је, колико га грло доноси повикало:</p> <pb n="42" /> <p>„Ђеди, хоћу ђеди! 
е воденичне бране на Добрави, што га је доносио свеж поветарац, што је пирушио вијугавом долино 
а.{S} Жалосно га је било посматрати.{S} Доња му <pb n="143" /> вилица окембешена, и с ње се цед 
ке и једног настојника, који му се нису допали, па је на њихова места узео друге, „поузданије." 
вреће.“</p> <p> Ово као да се Ћати није допало, а учини му се, као да се оно „продрте вреће“ на 
м парницом добила?{S} И зар би ти могла допустити, да твоја заова Анђелија, коју и ти и твоја м 
у мртвима, а живи живим!{S} Хоћеш ли ми допустити, да учиним шта треба, да ти оца спремимо њего 
пролећа.{S} Тада не може да буде ни оне досадне жеге, ни оне загушљиве запаре, па ни оних бујни 
они су јој из дана у дан бивали не само досаднији, већ и одвратнији.{S} Једном је самом Ћати ре 
 пожалио, да му просци Анђелијни почињу досађивати.{S} Њихов се број из дана у дан множио, док  
ља, пожали масалном, како му већ почињу досађивати Анђелијни просиоци.{S} И то су, рече, све он 
саме шићарџије.{S} Они и мени сваки дан досађују: хтели би да непрестано по масама риштају, да  
itle>; <title>„Езопове Басне“</title> и Доситејева нравоученија, тако исто.{S} Он је у народу в 
би год данас прочитао, он би то њој све дословце испричао, а често би јој читао и какве лепе пе 
чело,- у косу, у уста...</p> <p>„Доста, доста!...{S} Зар хоћеш да ме удавиш?!...{S} Шта је теби 
 а што је од Бога, слађе је од меда!{S} Доста, смири се!...{S} Иди и гледај оно весело детешце! 
ола Угљешина имања дали, опет је и њима доста остало!“</p> <p>„А ти знаш, анђеле мој, да тај сп 
а.{S} На глави је имао мек црн шешир са доста малим ободом, а у руци дебео, кукаст, <pb n="136" 
 агу очима столицу.{S} Обрад седе, седе доста ослобођен лепим пријемом капетановим.</p> <p>„Зва 
раз, у чело,- у косу, у уста...</p> <p>„Доста, доста!...{S} Зар хоћеш да ме удавиш?!...{S} Шта  
ужа обасипати врелим пољупцима.</p> <p>„Доста о томе, моја голубице бела!...{S} Немој ме подсећ 
љеше Пивљака играло, певало и веселило, дотле се у гостинској соби извршило нешто, што је права 
би све живо пливало у џумбусу и весељу, дотле се једна мала дружиница шабачких младих трговаца  
у, над мржњом себичњака и неваљалаца, — дотле је Сима Ћата по својој соби, гоњен завишћу и злоб 
 Иконија дала да га у закошарак веже, — дотле се она праштала са својом заовицом Анђелијом.{S}  
ро живео.{S} Он је први од људи из села дотрчао онога јутра, кад су Угљешу нашли мртва у његово 
а ковач.</p> <p>Ове ове замерке Ћати су дотурали његови људи, али он на то главе окретао није.{ 
Једном је приликом и самом Угљеши у уши дотурио:</p> <p>„Газда Угљеша, припази-дер ти на ово кл 
тати:</p> <p>„Шта би?{S} Зар није могла доћи?“</p> <p>„Није.{S} Па њу тамо дува читава војска — 
мајци, да јој је син на умору, и она ће доћи, па може Бог дати да детету буде боље.</p> <p>„Доц 
та и Максим Ћук тамо заповедају и ко ће доћи и ко отићи; а док сам у совљачкој механи мало одмо 
дим?{S} Шта ја знам ко ће с њима довече доћи, можда и сам масални, а ја се власти плашим као жи 
ажем: она рђа, она каишарчина, не да ни доћи, да ти се продаја одложи.“</p> <p>„Е, онда је то з 
о доба Радојло није смео кући Угљешиној доћи, нити се с Анђелијом састати и разговарати; али то 
а....{S} Кад велиш да нам мо’ш са сином доћи, да ти се надамо, пријатељу ?“</p> <p>„Па мој је с 
е Бог дати да детету буде боље.</p> <p>„Доцкан, сине; а, најпосле, и зашто?{S} Да је она марила 
е главом.{S} Један од њих рече:</p> <p>„Доцкан...“</p> <p>А други:</p> <pb n="40" /> <p>„Овде в 
а служила као „мала оџаклија,“ а кад се доцније у ову кућу уселио суд и окружно начелство, онда 
а пушионица за судске званичнике, а још доцније: соба за адвокате.{S} И за то је, ваљада, и про 
ас не зна.{S} Кљусе ово као да то једва дочека.{S} Оно сирото обори главу па поче да куња.{S} Ж 
:</p> <p>„Тако је морало бити, па да се дочека, да нас велики Бог обаспе својом милошћу и своји 
је, од свога негдашњег отмена положаја, дочекао, да окреће у Обреновцу сувачу Лазе Галовића?!{S 
ућа остаде на женској глави.{S} Само је дочекао да ожени најмлађега сина, а беше му нашао и мла 
сина девојку, а у недељу по Крстову-дне дочекао у своме дому своје пријатеље — девојачког оца и 
ећу имати где дочекати Иконине сватове, дочекати нити су чим угостити...“</p> <p>И Обрад Кустур 
.{S} Ми Икониних свата нећемо имати где дочекати ни су чим угостити.{S} Него, да си ми по Богу  
буде, онда је зло.{S} Ја нећу имати где дочекати Иконине сватове, дочекати нити су чим угостити 
еса, а големи амбари...{S} Има су чим и дочекати и испратити; а то једно мушко дете“, рекли би  
силаца.</p> <p>Али их је Ћата јуначки и дочекивао.{S} Изгледало је, да је рођен за тај посао.{S 
љака опет оживи својим старим животом и дочеком...{S} И то није осећао само стари чича-Мића, то 
128" /> <p>Радојло дочепа руку Рајкову, дочепа је и ватрено стеже.</p> <p>„Како је срцу моме др 
 њима обре једна женска прилика.{S} Она дочепа Иконију за руку, па јој прекорно рече: „Шта ћеш  
Цицварић, један од оних младих трговаца дочепа пуну оканицу вина, што је пред њим па столу стај 
ле сломише.{S} Она пристаде; али чим се дочепа вајата она бризну у плач и јецање.{S} Од то доба 
но јутром узабрато," — овај ти веселник дочепа оканицу с вином, па њим о земљу, и она прште у с 
лисарину.</p> <pb n="128" /> <p>Радојло дочепа руку Рајкову, дочепа је и ватрено стеже.</p> <p> 
ом свакога, ко би им био на руци, да се дочепају богатог мираза њеног, и постављаше дупле страж 
та хало!...{S} Теби би било мало, да се дочепаш <pb n="62" /> „Крезовог блага!““ не даде му пис 
устура своје свиње продао чим је с њима дошао у Митровицу, могао је имати и нешто ћара; а овако 
т рећи о начину како је он до тога ћара дошао: „моје је да своје рачуне гледам; а свету оставља 
ала мира ни дању ни ноћу.</p> <p>Кад је дошао среској канцеларији, он даде позив Толи пандуру,  
к у Београду, па је ту службу оставио и дошао кући да се бави пољским радом.{S} Њега је све сел 
ије, него да ми је сам владика на конак дошао,“ одговори Пела механџика, па као срна одлети у м 
 женидбу, а ти девојку на удају, па сам дошао да видимо, можемо ли се нас двојица опријатељити. 
немају никакве вредности.{S} Ја и нисам дошао да чујем шта ће девојка рећи, већ шта ће њен стар 
 трпезе постављане и дизате.{S} Ту нико дошао није, док се није лепо заложио и залио старим сре 
ричао, како му је у своје време Љубинко дошао и питао: колико мој отац дугује Максиму Ћуку, и к 
тре по своме мртвом сину; а кад је мало дошао к себи, прве су му речи биле:</p> <p>„Где је Икон 
да:</p> <p>„Ене, Кустуре!{S} Зар си већ дошао?!{S} Ја сам мислио, да се још частиш по Мачви са  
ала људе и жене, девојке и момчадију, — дошла је једна опаснија — за децу.{S} Она је те године  
х села није остала жива душа, која није дошла, да се нагледа овога одиста чуда од сватова.</p>  
 и понос момачки.{S} Старице, које беху дошле са својим ћерима и унукама, плакале су од радости 
 сеоско удомљење...{S} И зато смо, ево, дошли, да, с пристанком моје властодавке и њенога мужа  
it="*" /> <p>Кад су Обрад и његова Јела дошли својој кући, тамо су затекли позив од среске влас 
пким девојачким гласом рече: „добро нам дошли!... шта ради моја мила снајка Иконија?...{S} О, д 
p> <p>Кад је умро, његово огромно имање дошло је под масу.{S} А само за живи мал добивено је па 
више наша мајсторија не помаже.“</p> <p>Др. Гродер предложи воду за „испирање“ — сваких пет мин 
Пријатељу Обраде, она ће моме дому бити драга, па да је спремиш с даровима, колико она може под 
од чуда.{S} Она је само бленула у свога драгана, али га није разумела.{S} Она хтеде да га још н 
свети — да га види избачена из ове њему драге куће, из куће Угљеше Пивљака.{S} И сад је он на с 
Максим Ћук овако почети:</p> <p>„А сад, драги Ћато, да пређемо на главни посао, на посао, због  
у, смешећи се, рече:</p> <p>„Не бој се, драги Кустуро!{S} Сад видим да о свему ни ти ништа не з 
та ни опазио није:</p> <p>„Прво и прво, драги пријатељу, ваља ти знати, да у Ћука завојица нема 
 на актима записао!...</p> <p>„Ето, мој драги Кустуро, сад си слободан као тица на грани; а, са 
 <pb n="66" /> <p>„Да чујемо, да чујемо драги пријатељу,“ рећи ће Сима Ћата гласом, који је сам 
тоцима суза залева хладне гробове наших драгих покојника: она је то, што мирисним цвећем кити з 
атрено стеже.</p> <p>„Како је срцу моме драго, што је куцнуо час, час за ме срећан, пресрећан д 
а света, а има га, безбели, бити мило и драго, што се његово име и његов дом неће понизити, ако 
 је срећа оно, што је нашем срцу мило и драго, а не пусто земаљско благо,“ одговори Фема Митров 
од новог света и од нових идеја,“ учини Драго Рајичић, онај трећи адвокат, што је ретко узимао  
 би било ни <pb n="99" /> право ни Богу драго,“ учиниће Иконија супруга домаћинова.</p> <p>„Бра 
е душманска испуни!" повикала је Стојна Драгојлова.</p> <p>„А она нема своје мајке, те да се и  
лобом, ходао доле горе.{S} И просто сву драгу ноћ не може око на око свести; оне песме, оне сви 
вот, ма колико био горак, ипак има неке дражи.{S} И ми га за то увек трпљиво сносимо, вечито на 
драма више, а кад купује, онда неколико драма мање.{S} То је узус при његовоме мерењу; а кад му 
то продаје, свака ока показује неколико драма више, а кад купује, онда неколико драма мање.{S}  
ошевића, бивши слуга Марка Поповића.{S} Дрва су, бити не може, крадена: одсекао их је у забрану 
о ливено злато!...</p> <p>И тако су сва дрва.{S} Распитам одакле је сељак, па ми казаше, да је  
</p> <p>„Чуј, овога сам часа купио кола дрва, све саме церове облице, а кад сам их стао сећи, а 
, цвета му.{S} Он ће зарадити пару и на дрвету и на камену.{S} Сад је почео и да калаузи; а ком 
ица и Марта Јездина; а горе код великог дрвљаника наложена је велика ватра.{S} И стари чича-Мић 
ати, — ама као и сваки човек, кад му се дрема..{S} Кроз какве ли је мене живота свога прошао ов 
 а у руци дебео, кукаст, <pb n="136" /> дренов штап, жут као восак.{S} Он скочи с кола, приђе к 
ични живот, који је опет основа здравом државном животу, друштву па и читавом човечанству.{S} М 
ике Митровице и Гродера из Шапца, те су држали консилиум.{S} Па? — Сва тројица само одмахнуше г 
а Београд и Ћата и Максим Ћук.{S} Ту су држали малу конференцију с неким београдским адвокатима 
а два, као трава, зеленка, оба поносног држања — ама као да их је једна мајка ождребила.{S} По  
ходу и по његову <pb n="116" /> поносну држању.{S} После би се вратила у кућу и отишла у собу,  
 добро бити у Угљешином дому: сви ће те држати као мало воде на длану; а у кући није какве глот 
года укаже, онда се он ни тога узуса не држи,“ рекао је мали Стевица, кад се о Мраву повела реч 
је и моје — није...{S} Ама што се ја не држим свога правила: што у чантру Ћатину једном падне,  
н Рачу, тамо где валовита <pb n="29" /> Дрина утиче у Саву, и где се Србија грли са питомим Сре 
ама, њивама, забранима; о воденицама на Дрини и воденицама на Сави; о кошевима и наслонима и о  
, пашњаци, кошеви, станови, воденице на Дрини и воденице на Сави, долазе на други део.{S} Стара 
у тај мах беше пошао својој воденици на Дрину...</p> <p>Али кад пуче глас по селу, да дете није 
 ли ја да живим, или ћу ићи да скачем у Дрину.{S} Трећега нема! ..{S} Максим Ћук тражи моју рук 
ност, која се додиривала чак с извесном дрскошћу, с којом се Ћук служио, кад му је год била у и 
лим: <pb n="144" /> „Боже, где ли му је друг — дешњак?...“ И ја и сад не знам шта ми би, те пов 
ећи:</p> <p>„Шта ти је човек!“</p> <p>А друга:</p> <p>„Данас јесте, а сутра га нема!...{S} Роди 
дном сам свратио кући мога из детињства друга Смаја Циганина.{S} Звао ме толико пута, да му вид 
ло мало, па жестоко за врат уједе свога друга дешњака; а онај само њисне: видело се, да је то б 
адовољно, поживети, како ни једна твоја друга са села.“</p> <p>„Па добро, поочиме — како је већ 
 своју собу да мало прилегне.{S} Ово је друга ноћ како, сиромах, око на око свео није,“ одговор 
оји својом озбиљношћу заслуживао, а ове друге умео је тако да <pb n="57" /> љокне, да су сместа 
бом поведем; а доводила бих ти га сваке друге...“</p> <p>Али јој свекар не даде ни издушити шта 
нису допали, па је на њихова места узео друге, „поузданије."</p> <p>„Кад сам ја, брате, за све  
вољан, а Ћата их сад не бегенише!...{S} Други су то рачуни, браћо,“ одговори на то Игња Мутап.< 
а Ћата, главни старалац Угљешине масе.“ Други би опет додали:</p> <p>„До сад је Максим Ћук дави 
а себи Иконија, јер им је ближе кући, а други Анђелија.{S} Готов новац у суду деле по пола.{S}  
ће им то, кад су оба умрли, један пре а други после, тек сад су они оба пред лицем Божјим!...“< 
 него своја кост, своја крв?!“</p> <p>А други:</p> <p>„И то она вижља, што не хтеде причекати д 
д њих рече:</p> <p>„Доцкан...“</p> <p>А други:</p> <pb n="40" /> <p>„Овде више наша мајсторија  
 на Дрини и воденице на Сави, долазе на други део.{S} Стара и нова кућа и све остале зграде, па 
ова кућа и све остале зграде, падају на други део.{S} Први део узима себи Иконија, јер им је бл 
ици, Бајрони, Шекспири, Гетеи, Његуши и други велики људи...{S} И шта би управо у животу читаво 
 је он, мој пријатељ Угљеша.{S} А ко би други данас и могао за ме положити толике паре?...{S} О 
 забрану свога бившег газде.{S} И ко би други могао имати ову сорту грмића до један Марко Попов 
распрода.{S} И Ћато и капетан, а и неки други Ћатини људи, налазили су, да је масални мало тврд 
рви.</p> <p>,,А ни помоћи,“ додаде онај други.</p> <p>Гродер опет ништа не рече, већ сам спреми 
итање, је ли то Клисарин Радојло или ко други, већ је питање, хоће ли Ћуку упалити оно, што је  
добијам, а још мање да лупам главу како други губи.“</p> <p>А једном другом приликом рекао је:< 
 ти је последња брига, да ли ће ту неко други штетовати...{S} Чувај се прве штете; јер она ника 
е положити толике паре?...{S} Он и нико други!...“</p> </div> <pb n="24" /> <div type="chapter" 
к, је при растанку са Симом Ћатом, и по други пут изјавио своју захвалност на савесном старању  
} И не прође много, па трипут, једно за другим, тако кину, да му сузе на очи ударише; а после м 
е баш учинило, да су они обоје једно за другим почели још више марити па чак и чезнути.</p> <mi 
о докажете — било сведоцима, било којим другим начином — да је пре Угљеше ђеда, макар за један  
ама на Сави; о кошевима и наслонима и о другим ситнијим парчетима, што се тамо амо налазе по ат 
су једва чекали да се састану и једно с другим ћеретају — о чему било.{S} Најпре су се волели к 
ла Иконија Рајкова и адвокат Јовић, а у другим Рајко и адвокат Радић.{S} Иконија је прва скочил 
рине, Посаво-Тамнаве, Мачве, Јадра, а и других још даљих крајева, и у оба села није било куће,  
 Ајдарића, Нешића, Лелековића, Бојића и других.</p> <p>И овога је пута Бего Цицварић показао св 
ремало за вечеру Анђелијних просилаца и других њених гостију и пријатеља...{S} Његово је срце п 
Салаша Црнобарског, Клења, Бадовинаца и других околних села.</p> <milestone unit="*" /> <pb n=" 
 добри људи.“</p> <p>„И ја тако мислим, друго, само се нешто плашим ових проклетих адвоката.{S} 
рални заступник Иконије Рајка Перића, а друго Јован Јовић адвокат и ђенерални заступник Анђелиј 
шком руху.{S} Једно беше Рајко Перић, а друго његов побратим Пера Крунин...</p> <pb n="37" /> < 
дам да се не замерим власти и закону, а друго ми је све равно, равно до — Косова...</p> <p>„И ј 
ого више муче но људи.</p> <p>„Хе, моја друго, младост се отима — хоће да живи,“ — додаде Фема  
оду једно мишљење, а код људи од закона друго.</p> <p>Оно у народу своди се на ове две три речи 
Угљеше.{S} Напротив, то и много којешта друго, што ме подсећа, да је било времена, кад ти ниси  
 ми се одложи продаја.{S} То је и ништа друго.{S} Ако то буде, онда је зло.{S} Ја нећу имати гд 
 може: онда несрећном оцу и мајци ништа друго не остаје, већ да скачу у мутну Добраву....{S} Ми 
и у забране више Чокешине.{S} И једно и друго било је самим палисадом ограђено, и у врло добром 
ју, а ви је се, добри људи, — и једно и друго,- одричете, јер нема тога блага, које би било у с 
зивог света!{S} Ви као да сте и једно и друго весници онога доброг, онога племенитог, онога мил 
 било у стању, да вас покрене, да једно друго увреди, да једно другом на жао учини, да једно др 
 да једно другом на жао учини, да једно друго оштети," повика адвокат Радић, а његови се поглед 
горких успомена.{S} И то се све једно у друго сливало, сливало се у једну дирљиву успомену, усп 
ио онако сетан и невесео, док су његови другови дивно изводили песме севдалије.“</p> <p>„А кад  
ужно, па долазило то од власти или кога другог: камџија, што би у „Зеленом Венцу“ фијукнула, мн 
и, па било то у корист своју или некога другог.</p> <p>Само је један једини човек у Шапцу био,  
> <p>„Не бојим се ја ни за једног ни за другог.{S} Ту ће да плати трошкове богата маса покојног 
о, није твој мираз, већ једнога са свим другог лица, лица о коме нико живи и не слути, да је он 
а се један другом приближимо и да један другог боље познамо...{S} Ти си оно био што си ми писао 
то, она им опет прну из кавеза и оде за другога,“ — учини Пела бирташица.</p> <p>„И то оде за о 
„И ви нисте водили парницу једно против другога, што сте хтели и што сте грамзили за големим им 
ета најпаметнији.{S} Све он зна боље од другога; а сад? — Ето му!..{S} Нису паре за будалу!{S}  
то је било нешто веће и од једнога и од другога.{S} И у тој бесаници, он, онако сам за себе, по 
тако велика!...{S} И то ја да сазнам од другога!“ И онда га оде поново љубити и нешто у себи ша 
е због пустог блага, него што једно без другога просто не могу да живе.{S} И мени је сад, као д 
 саранили су и ђеда и унука — једног до другога.</p> </div> <pb n="46" /> <div type="chapter" n 
и мени и снајка и сеја...“ И онда једна другој падоше у наручја, па се стадоше грлити и љубити, 
 није знала право порекло.{S} Оне једна другој падоше- у наручја.{S} А, дирљив је то призор био 
дује ономе сретном дану, кад ћемо једна другој пасти у наручја! ...{S} Ја немам ни мајке ни сес 
Песме и поскочице низале су се једне за другом, а све <pb n="126" /> су редом у небо дизале љуб 
 чула жестока врева паса далеко тамо на другом крају села.{S} Нема сумње, морао је поред самих  
ар адвокат Радић да своју зараду упушта другом?!..{S} Не ја, Бога ми!“</p> <p>У тај се мах врат 
 греши душе, анђеле мој.{S} Ја ни о чем другом и не мислим, него о теби, о твојим и мојим данаш 
главу како други губи.“</p> <p>А једном другом приликом рекао је:</p> <p>„Новац је највећа сила 
би, са својим пријатељем Ћатом; а један другом дадоше реч, да се ником живом не казује, да се т 
нечега што нам је и сметало да се један другом приближимо и да један другог боље познамо...{S}  
окрене, да једно друго увреди, да једно другом на жао учини, да једно друго оштети," повика адв 
у.{S} То је био сам Рајко.{S} Они једно другом падоше у загрљај.</p> <p>„Боже, Рајко, како си м 
песме и приповетке.{S} Ово је њих једно другом зближило тако, да су једва чекали да се састану  
равду исправимо, <pb n="134" /> и да, с другом вољом, место овакве судске пресуде, донесемо пра 
х не види.{S} Тамо стоји и у једном и у другом изводу само:</p> <p>„И престависја <hi>раб Божји 
 мој отац отрже из наручја твога, па ме другоме даје!...{S} А онај мој весели свекар!{S} На шта 
 и шалећи се. „Марта на једну, а она на другу страну.{S} Пела ће ми дати знак, кад се они помол 
се потрошило!“ — окрете се једном своме другу.{S} За тим појаше коње и у великом касу одоше пут 
иња; а ту су уговорили да прстен буде у другу недељу по Крстову-дне, а да са сватовима по девој 
лушине, врани и гаврани, као и на сваку другу стрв!..“</p> <p>На ове речи Рајко беше просто зан 
и мочари.{S} Шуме и шумарци добију неку другу, за око пријатнију, боју.{S} То је нека врста мод 
што је својим песмама овековечио веселу дружбу шабачких младих трговаца:{S} Топузовића, Куртови 
у џумбусу и весељу, дотле се једна мала дружиница шабачких младих трговаца веселила пред совљач 
на договарања, искупила по каква весела дружиница младих шабачких трговаца, затурила би ајнак и 
зеленило Па и само се небо обоји некако друкчије.{S} То није оно обично плаветнило неба; али то 
, да га ко не чује:</p> <p>„И све би то друкчије било, да је она рђа, онај масални био на своме 
.{S} Него, знаш шта, пријатељу, ја нећу друкчије, већ да од вашег детета чујем, да хоће да пође 
it="*" /> <pb n="23" /> <p>После овога, друмом што води из Шапца за Поцерину, живо је касао јед 
а су пред сам мрак из Шапца, мачванским друмом, јурила четвора кола, два господска интова, и дв 
етар оне господске кочије.{S} Летеле су друмом што води за Шабац.{S} У њима су седеле две жене: 
њега је увек било — што на уму, то и на друму...{S} Ја имам сина на женидбу, а ти девојку на уд 
ао је, да су то старе предрасуде нашега друштва, које је од искони нашу лепшу половину сматрало 
е и наша чује!...{S} Не стоји породица, друштво, човечанство само на мушкоме потомству, већ и н 
м Ћатом и Обрадом Чавком, а то је таман друштво згодно за Ћукове послове и планове...“</p> <pb  
је опет основа здравом државном животу, друштву па и читавом човечанству.{S} Метнимо руку на ср 
ам га, ако се не варам, видео где оде у друштву са Симом Ћатом и Обрадом Чавком, а то је таман  
 никад не долази сама.{S} Она је увек у друштву.{S} Она човека и стиже и срета.{S} Ране, што их 
— ми се осећамо поносни кад се нађемо у друштву великих и по пород људски заслужних мужева...{S 
оба.{S} С првим је улазио у преговоре — дубље или краће, како је већ који својом озбиљношћу зас 
ред, а главно има да се да, кад се мало дубље у спор уђе.</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад су  
>„Хе, ласно је Угљеши овако свадбовати: дубока кеса, а големи амбари...{S} Има су чим и дочекат 
 лицем беше <pb n="127" /> плинула нека дубока туга, а испред њених очију минуше сви они тужни  
сребрним кључевима, вид’ло се, да их је дубока кеса купила.{S} И док је онај млади и лепо обуче 
 таман почну да му се замлађују тешке и дубоке ране, што су му их задале четири црне смрти њего 
жене, деца и дечаци стали су па с неким дубоким учешћем гледају ова два анђела како се душе њих 
ку извуче из руку свога јарана, па му с дубоким болом рече:</p> <p>Не, Рајко, то бити не може.{ 
отњаке.{S} У тај баш мах севнуше муње и дубоко запараше у ону црну облачну утробу; а један хита 
ало боље у ово питање, које засеца тако дубоко у наш породични живот, који је опет основа здрав 
алог Угљешу.{S} Он беше у <pb n="36" /> дубоком сну.{S} Не може бити, да у тај мах није нешто р 
ју руку за свога сина, па одрешио своју дубоку кесу и сваког, ко му смета, залива сувим златом. 
 те обасјавали поједине окосине, доље и дубраве, куће и кућерке у Заблаћу и око Заблаћа.</p> <p 
огла доћи?“</p> <p>„Није.{S} Па њу тамо дува читава војска — <pb n="100" /> жена и људи.{S} Нис 
ку, и кад је он из акта видео колики је дуг, да му је наш Љубинко до паре измирио цео дуг с инт 
иму Ћуку.{S} Ево донео сам паре, да тај дуг измирим.{S} И ја сместа нађем акта о твоме дуговању 
а му је наш Љубинко до паре измирио цео дуг с интересом и парничним трошковима.{S} И тако је сп 
"*" /> <p>Ма колико да је конац жалости дугачак, њега време, мало по мало, ушије.{S} Он се с ра 
се спремаше да зађе, а беше га заклонио дугачак и у пола провидан облачни појас, што се беше по 
е,“ овај прави Мисир у једном широком и дугачком кључу реке Јадра.{S} После су продужили пут до 
е на један део; забрани више Чокешине, „Дуге Њиве“ на реци Јадру, два мала чаира у Липници, и с 
 Лешнице, па забрани више Чокешине, па „дуге њиве“ у „Великом Кључу“ на реци Јадру, па његови ч 
им су откасали до на Јадар те обишли и „Дуге Њиве,“ овај прави Мисир у једном широком и дугачко 
 онда свој поглед упиљи у Симу Ћату.{S} Дуго га је тако нешто посматрао, па ће му, смешећи се,  
 кад ће се чути његови кораци; али њега дуго не би.</p> <p>И њу поче да хвата неки страх, нека  
узеше за општинског писара, али ту није дуго остао: истиште га Симо Ћата, који га, из просте за 
а, већ њена снаха Иконија.{S} О томе се дуго и дуго по свој Мачви говорило.{S} Једни би рекли:< 
постала и извршна, Рајко Перић нешто се дуго и преко свога обичаја задржа у вароши.{S} Његова И 
и."</p> <p>„Нека се притрпи.{S} То неће дуго трајати.“</p> <p>„Чуо те Бог и Богородица, пријате 
ну, да и њој каже шта има да ради.{S} И дуго је с Мартом разговарао, — све док момак није упрег 
њена снаха Иконија.{S} О томе се дуго и дуго по свој Мачви говорило.{S} Једни би рекли:</p> <p> 
ј својој доброј заовици.{S} Оне су тако дуго загрљене остале, ћутале су и обе се гушиле у плачу 
ирим.{S} И ја сместа нађем акта о твоме дуговању.{S} Срачунам <pb n="22" /> колико свега дугује 
и пробије.{S} Једно старо, веома мршаво дуговрато, а високо кљусе беше упрегнуто.{S} Она му се  
е, ја сам послат, да видим шта и колико дугује Обрад Кустура из Заблаћа Максиму Ћуку.{S} Ево до 
 Љубинко дошао и питао: колико мој отац дугује Максиму Ћуку, и кад је он из акта видео колики ј 
{S} Срачунам <pb n="22" /> колико свега дугујеш — с главним, с интересом и судским трошковима,  
брих људи.{S} Ти оној рђи више ништа не дугујеш...{S} Ево ти ове хартије, на, па је чувај као о 
и рушити мир нашега дома, који ти ништа дужан није.“</p> <p>То је била Иконијина мајка.</p> <p> 
 београдским адвокатима.</p> <p>И после дужег проучавања, овога одиста деликатнога правног пита 
“</p> <p>„А сад, газдарице, дај шта смо дужни, и кажи момку нека преже!“ рече Максим Ђук; а кад 
и неке <pb n="61" /> наплате од његових дужника, а то рече, одавно пред њим стоји; а пред само  
ом никакве услуге, већ само вршим своју дужност, јер <pb n="60" /> сам постављен да будем сирот 
мој тврдовати: што да изгубиш твој чист дукат ћара?!{S} Кад имаш начисто ти да добијеш, онда не 
} У та два фишека има равно 200 дуката, дуката здравих и нових — све од ове године.{S} Оно оста 
 Ћук да Ћати, као главном стараоцу, 200 дуката, масалном толико исто; свештенику, да им буде на 
ра!...{S} У та два фишека има равно 200 дуката, дуката здравих и нових — све од ове године.{S}  
латом.{S} Само је Ћати до синоћ дао 400 дуката — пола Ћати, а пола масалном; али како ја знам,  
 А само за живи мал добивено је па 1500 дуката.{S} То је била најјача маса у свој шабачкој нахи 
м трошковима, и скупа је изнело:{S} 242 дуката, 14 гроша и 20 пара.{S} И, Бога ми, оно ми момче 
и дају јој потребне савете, да да по 25 дуката, и, најпосле, би уговорено и то, да се масени ра 
ђено.{S} И овде се Ћук изуо са неких 25 дуката.{S} И то је Кузман примио тек као аконто унапред 
S} Он је једном рекао: „Да би добио два дуката, слободно баци један.{S} Ту немој тврдовати: што 
ари Богу што му нисам задржо и оних сто дуката, што их је дао као обележје Анђелији, несуђеној  
унемо!..{S} И свима нам дадоше по десет дуката, а рекоше да ће нам дати још по десет, кад на су 
нђелију за свога сина и дао јој стотину дуката обележја, он је свој интов вратио у Шабац...</p> 
ша и крсташа талира и три ниске о врату дуката, што су пламтели као жива жеравица.{S} На њеном  
ак; али у књизи судбине било је са свим дукчије записано...</p> </div> <pb n="30" /> <div type= 
азиђе; а ова двојица обично остану мало дуље,“ одговори Пела механџика.</p> <p>„То је баш добро 
 нити ко из куће изаћи, док не удари на дупле страже Ћатине и Ћукове!..."</p> <p>„А шта им то т 
пају богатог мираза њеног, и постављаше дупле страже око њене куће, па, ето, она им опет прну и 
 не може, и да Угљешину Анђелију чувају дупле страже, стража Симе Ћате и стража Максима Ћука.{S 
исја личио је на поноћна већа подземних духова.</p> <p>Шљивак ковача Среје сучељавао је с велик 
Анђелија је била и лепа и примамљива, и духовита и поносна, веома добра срца и племените душе,  
 /> севдалијама, а свирао им је млади и духовити свирач Бего Цицварић, онај Цицварић, што је св 
ога је пута Бего Цицварић показао своју духовитост и песнички дар: он је ту, пред самом совљачк 
ко добар, добар као добар у години дан, душа је твоја велика, као што је милост Божја велика, а 
Из ближих околних села није остала жива душа, која није дошла, да се нагледа овога одиста чуда  
...{S} О, да вам је знати, како се моја душа радује ономе сретном дану, кад ћемо једна другој п 
ким крајевима, које су њено срце и њена душа давно и давно нашли и замиловали.</p> <milestone u 
 верно, топло; али нисам знала да ти је душа тако велика!...{S} И то ја да сазнам од другога!“  
ш, цвете живота мога?!...{S} О, како је душа твоја племенита, и како смо ми сви пред тобом мали 
ом очевидном срџбом, која му је из саме душе потицала; јер су сад и њега мучиле оне Иконијине р 
а завадимо два добра срца, две узвишене душе, два ока у глави — моју Иконију са твојом Анђелијо 
о народу снују зло, како би њихове црне душе ликовале над туђом несрећом,“ рекла је Јанока Петр 
 учешћем гледају ова два анђела како се душе њихове саме грле и милују.</p> <p>Поред њих су ста 
из живота два добра срца, две пламените душе.</p> <p>И сав онај свет, момци и девојке, људи и ж 
и поносна, веома добра срца и племените душе, али све то онај рој њених просилаца није опазио.{ 
, кад вам суђени дани дођу, изићи чисте душе пред самог Господа Бога.“</p> <p>Тако ћемо и да ур 
момак, мушкога стаса и поноса, а срца и душе што свакога осваја.{S} Он је још из ранога детињст 
е, гледајући, како сам Бог спаја срца и душе што се љубе и милују; а не да злу и пакости, да дв 
е лицу беше извајала сва доброта срца и душе једнога правог анђела Божјег.{S} Она прво приђе Об 
о па се диви овој одиста реткој доброти душе једнога тако још младог, а тако паметног, девојчет 
<p>И тој доброти срца, тој племенитости душе, томе узвишеном милосрђу наших жена — писац посвећ 
 срца <pb n="132" /> ни по племенитости душе ваше.{S} Ово је равна година како се над богатом м 
нај мушки глас.</p> <p>„Рајко, не греши душе!{S} Моје срце нигда није ни за каквим богатством п 
 мој рај, мој Бог!...“</p> <p>„Не греши душе, анђеле мој.{S} Ја ни о чем другом и не мислим, не 
о му добротом срца свога и племенитошћу душе своје блажи муке и даје му снаге да се у нов живот 
лица беше плинула нека особита радост и душевна доброта.{S} Видело се лепо, да он има нешто да  
ше; а после му лицем плину неко особито душевно расположење.{S} И онда ће тек рећи:</p> <p>„Ста 
било боље, нити ће је бити...{S} Немој, душице моја, да ти свет рекне:</p> <p>— Ала је ова Угље 
 како се она два лудака млате, онај дин-душман куће Угљешине, онај Сима Ћата, и она рђа над рђа 
бар и милостив!...{S} Ти не даде, да се душманска испуни!" повикала је Стојна Драгојлова.</p> < 
о је добар и милостив Бог.{S} Она ћете, душо материна, волети и чувати, као што сестра чува и м 
е зна се: или је срцем питомија, или је душом племенитија.{S} Иста њена мајка!{S} Она је једини 
т Јовић има право...{S} Ја се и срцем и душом придружујем његову мишљењу!...“</p> <p>„Браво Рај 
мудрија од свију нас.{S} Знам ја, људи, душу њену.{S} Ја сам њу одржао на овим мојим рукама, “  
/> неразговетна слутња одавно је мучила душу његову, и није му дала мира ни дању ни ноћу.</p> < 
<p>Тај дан, пред само вече, испустио је душу и мали Угљеша, а сутра-дан саранили су и ђеда и ун 
е су га, мориле су га!...{S} Оно што је душу његову највише пекло и срце растрзало, то није бил 
ји трговац у Шапцу, — ја бих се о своју душу огрешио, кад ти не бих рекао: „хе, дијете, ово је  
, то чинила не бих; али, бабо, на твоју душу грех, ако детету нешто буде, без материне неге и г 
ијине речи:</p> <p>„Али, бабо, на твоју душу грех, ако детету што буде, без материне неге и гле 
> <p>„Али ће то, снахо, бити и на твоју душу: каква си ти мати и какво је то твоје камено срце, 
 сунце моје огрејано, могла ту анђелску душу, твоју добру заовицу избацити на сокак као какво с 
е! курталисало се мука!...{S} Бог да му душу прости!“ рекоше они који поред Угљешине куће минуш 
десном боку једва се познаје жиг:{S} М. Ђ. Ово последње писме хтело је да буде почетно слово у  
па се омашком свога аутора претворило у Ђ. Ја се још и сад опомињем да се због тога весели Ћук  
{S} Ни ја не дам, да ми ова маса оде на ђавоље мекиње.{S} Ми ћемо нашој пупили, нашој лепој Анђ 
не куће испратила су их сва три разреда ђака и силан свет из Совљака, Глоговца, Црне Баре, Сала 
 чинодејствовало пет свештеника и један ђакон; у цркви беху упаљена сва кандила и оба полелеја; 
јаснили:</p> <p>„Ако је покојни Угљеша, ђед малога Угљеше, — умро пре свога унука, па макар за  
лу, да дете није умрло, већ сам Угљеша, ђед његов, сваки се живи зачудио и — прекрстио.{S} Мног 
е извиди: ко је пре умро — да ли Угљеша ђед, или Угљеша унук; јер се то из протокола умрлих не  
а унук, па тек после овога Угљеша његов ђед, односно отац Анђелијн.“</p> <p>„А, сад се ич не бр 
мислили да мре.{S} То је мислио и његов ђед, јер сместа оде из собе: није могао да гледа самртн 
, она га не би могла ни оставити,“ рече ђед детињи с неком очевидном срџбом, која му је из саме 
{S} Ти си му сад све — и отац и мајка и ђед и све...{S} Буди јунак!{S} Зар не видиш да те је са 
стоји који Угљеша — да ли Угљеша Пивљак ђед, или Угљеша Пивљаков унук; а док се то не зна, онда 
} А оно Божје анђелче, кад би год свога ђеда опазило да од куд долази, оно би му пружило ручице 
и они знају, да је дете умрло пре свога ђеда.{S} Бираћемо их као гњиле крушке, — је ли тако Ћат 
ко се докаже, да је унук надживео свога ђеда, онда је са свим тачно, да је „мати преча од тетке 
 и немам силе и власти да га од његовог ђеда и његове куће одвајам, а и да имам, то чинила не б 
ћу ђеди!“</p> <p>И зовнуше му несрећног ђеда.{S} Он дође; али тек што у собу уђе, а дете скочи  
којим другим начином — да је пре Угљеше ђеда, макар за један сахат, умро Угљеша унук, па тек по 
 мали Угљеша, а сутра-дан саранили су и ђеда и унука — једног до другога.</p> </div> <pb n="46" 
икало:</p> <pb n="42" /> <p>„Ђеди, хоћу ђеди!“</p> <p>И зовнуше му несрећног ђеда.{S} Он дође;  
 доноси повикало:</p> <pb n="42" /> <p>„Ђеди, хоћу ђеди!“</p> <p>И зовнуше му несрећног ђеда.{S 
лога Угљешу, коме је кум на крштењу дао ђедово име, како с дана у дан напредује, гледајући у ње 
д му је снаха родила унука, мушко чедо, ђедову праву радост; јер је у овоме детешцету видео мил 
сле седам дана, пошто је дато подушје и ђеду и унуку, дође власт, пописа свеколико имање покојн 
мах припуцаше пушке горе код кућа браће Ђенадића; а један мушки и звонак глас стаде изводити по 
а су на коњима до Шапца отпратила браћа Ђенадићи — његови калаузи у Заблаћу и околним селима.</ 
а Перића, а друго Јован Јовић адвокат и ђенерални заступник Анђелије, кћери покојнога Угљеше Пи 
еле по пола.{S} Ми смо ову пресуду, као ђенерални пуномоћници ваши и судом потврдили.{S} Ви је  
ални заступник Иконијн, и адвокат Јовић ђенерални заступник Анђелијн.</p> <p>Беше настао један  
адојлов, и оба адвоката — адвокат Радић ђенерални заступник Иконијн, и адвокат Јовић ђенерални  
 два човека: једно је био адвокат Радић ђенерални заступник Иконије Рајка Перића, а друго Јован 
кад су прочитали тужбу адвоката Радића, ђенералног пуномоћника Иконије, супруге Рајка Перића тр 
да имало зелену длаку, па је сад постао ђогат; али како га сад нико више не тимари, то се по ње 
ћи није какве глоте: <pb n="11" /> твој ђувегија, твој свекар, волеће те и миловати, као што ју 
> <p>„Тражила сам да видим тога будућег ђувегију свог, да видим човека с ким ми ваља век векова 
 нашој лепој Анђелији, потражити каквог ђувегију из добра и виђена дома...{S} Док ја овде седим 
Мрава!..{S} Него, знате ли ви да Максим Ђук жени свога сина?“ — рећи ће Славко Смољинац.</p> <p 
вом не казује, да се тога вечера Максим Ђук у совљачкој механи састајао са <pb n="70" /> Симом  
, и кажи момку нека преже!“ рече Максим Ђук; а кад Пела изиђе, он узе своју кожну торбу, отвори 
срећа где стане и где пане, онај Максим Ђук, додаде чича-Мића, стари слуга покојног Угљеше Пивљ 
огатство Угљешино одлази у руке Максима Ђука, мени опет чисто буде мило, што је ово овако власт 
ања.</p> <p>„Е, ако је до пара, онда је Ђукова каса мало подубља него што је газда Рајка Перића 
томе буде и надао.</p> <p>Зато он према Ђуку постаде и мекши и поверљивији.{S} Они се без пола  
е одваја необично много свиња и отера у Ђур.{S} Матош Пораба само је климао главом и викао:</p> 
Стари Митош Пораба једном га одведе и у Ђур.{S} Он је за њ рекао: „овај вам млад човек злата вр 
 као свога сина и што га је водио чак у Ђур.</p> <p>Радојло га је морао опазити кроз прозор, је 
ута, па ће више за себе рећи:</p> <p>— „Е, онда, то је.{S} Нисам се преварио. —</p> <p>„После ј 
да!" — додаде Фема Митровчанка.</p> <p>„Е ова, видећеш, оставља и свога свекра, и своје дете, и 
ило и Симу Ћату и Максима Ћука.</p> <p>„Е, па кад би то и лаици могли разумети, онда на што бис 
 додаде он, после малог ћутања.</p> <p>„Е, ако је до пара, онда је Ђукова каса мало подубља нег 
се у Шабац, а Ћата својој кући.</p> <p>„Е, ту је сад ударио тук на лук:{S} Максим Ћук на Симу Ћ 
дио,“ рекао је Петроније Певац.</p> <p>„Е, има право; зар покојни Угљеша бирао себи момке да му 
те пријавим г. Тоши писару?...“</p> <p>„Е, волео бих да је капетан ту; али кад није, онда ме ја 
доћи, да ти се продаја одложи.“</p> <p>„Е, онда је то зло, мој г. капетане: онда ја немам куд к 
а: оно је моју срећу разорило.“</p> <p>„Е, онда, Иконија, да бежимо.{S} Све је готово.{S} До зо 
ао боље него да сам сам отишао“</p> <p>„Е, онда, то је он...{S} Нисам се преварио,“ рече капета 
асе покојног Угљеше Пивљака.</p> <p>„А, ево још једног!{S} Добро ми рече масални.{S} Они ми нећ 
ио Поцерину и Посаво-Тамнаву, а сад га, ево, да придави и Мачву!...“</p> </div> <pb n="84" /> < 
говорити:</p> <p>„Не бој се, кућо моја, ево твоје теткице, она тебе не да!“</p> <p>И оно сироче 
а је ред да твоје савете послушам; али, ево, ја до сад нисам ни видела тога мога, ако буде Божј 
росто сеоско удомљење...{S} И зато смо, ево, дошли, да, с пристанком моје властодавке и њенога  
.</p> <p>„Браво домаћице Иконија!...{S} Ево мени још једнога савезника!..“ повика адвокат Јовић 
Ти оној рђи више ништа не дугујеш...{S} Ево ти ове хартије, на, па је чувај као очи у глави.{S} 
рад Кустура из Заблаћа Максиму Ћуку.{S} Ево донео сам паре, да тај дуг измирим.{S} И ја сместа  
жи Ћати, па му смешећи се рече:</p> <p>„Ево, на, пријатељу, то је за сад само капара!...{S} У т 
е цркве, па је сместа помислио:</p> <p>„Ево мени снахе. поноса дому моме, а моме сину Млађи зго 
<title>„Касију Царицу“</title>; <title>„Езопове Басне“</title> и Доситејева нравоученија, тако  
ио ову „швајцарску и буђеновачку сточну економију,“ како се о томе једном сам изразио.</p> <p>Т 
ме кућно, име породице, а у првоме реду економска корист, што је народ има у колективној снази  
на страну и кућно слеме, и крсно име, и економске користи, које одржавају у целини наше задруге 
извади иза појаса своју бурмутицу, узе „елегантно“ међу два прста — палца и кажипута — два поза 
а умро после свога унука.“</p> <p>„Ене, ене!...“</p> <p>„И да се на то закунемо!..{S} И свима н 
 уђе у ходник он смотри Обрада:</p> <p>„Ене, Кустуре!{S} Зар си већ дошао?!{S} Ја сам мислио, д 
Угљеша умро после свога унука.“</p> <p>„Ене, ене!...“</p> <p>„И да се на то закунемо!..{S} И св 
та, а моје, ако Бог да, снахе.“</p> <p>„Ене, благо мени, оно је ваш син?!“ повика Јела Кустурин 
 несрећну Анђелију твоју!...{S} Устани; ено, зове те нејаки Угљеша, слатки унук твој!...{S} Кук 
 Максим Ћук — шта је с њим?</p> <p>Њега ено где још непрестано облеће око Марка Поповића из Син 
 а кад се ствар сврши, онда можеш изаћи ено онде на пијац, па казати целом свету!...“</p> <p>То 
тављаше дупле страже око њене куће, па, ето, она им опет прну из кавеза и оде за другога,“ — уч 
им богатим пупилама играју гладни вуци: ето, шта је њих облетало око богате наследнице покојног 
измирена кад се девојка прстенује...{S} Ето, да видиш, да Ћук није као остали просци, који оног 
 брже, јер ће појести и себе и тебе.{S} Ето, да је Обрад Кустура своје свиње продао чим је с њи 
и, кад стане да жени свога унука, па? — Ето!{S} Сад га се сетио чича-Мића, а да тога није било, 
S} Све он зна боље од другога; а сад? — Ето му!..{S} Нису паре за будалу!{S} И он би сад хтео д 
p>„Боже мој, ако игде има судбине, онда ето то је.{S} Овај наш Ћата и проклети Максим Ћук и чув 
девојка као да није била с раскида; али ето, <pb n="68" /> тако, ја велим није било суђено; а н 
о Циганин, гласом, којим је хтео рећи: „ето, шта би од онога пустога богатства несрећног Максим 
то исто и на актима записао!...</p> <p>„Ето, мој драги Кустуро, сад си слободан као тица на гра 
не куће минуше; а један додаде:</p> <p>„Ето, сад, сиромах Угљеша!{S} Угаси му се и последња над 
у своди се на ове две три речи:</p> <p>„Ето шта су у стању да ураде паре!...{S} Оне су једине б 
<p>Тако је и с газда-Угљешом било...{S} Жалио је и жалио свога јединца.{S} Читаву годину нити с 
и с газда-Угљешом било...{S} Жалио је и жалио свога јединца.{S} Читаву годину нити се бријао ни 
хтео Бог...{S} Чувај га и, место његове жалосне матере, негуј, храни, и обасипај пољупцима; јер 
шио:</p> <p>„Умири се, дођи мало себи — жалоснице моја!..{S} Шта ћеш, Божја је воља, а што је о 
 сирото обори главу па поче да куња.{S} Жалосно га је било посматрати.{S} Доња му <pb n="143" / 
, што их беше ружно замутила ова велика жалост њена.{S} Погледа га па ће му шапатом рећи:</p> < 
ему живу слику свога сина Млађе, она је жалост, с дана у дан, бледила.{S} А оно Божје анђелче,  
мишљао на то, како би нам наш живот био жалостан и мрачан без наше лепше половине.{S} И сад, по 
дио да понесеш једно тешко бреме туге и жалости, под којим би пали и најјачи људи?!...{S} Анђел 
ne unit="*" /> <p>Ма колико да је конац жалости дугачак, њега време, мало по мало, ушије.{S} Он 
ивотворни мелем натиштеним ранама овога жалошћу већ погрбљеног и оседелог старца</p> <pb n="33" 
 грунуше сузе радости, помешане с неком жалошћу, којој ни она није знала право порекло.{S} Оне  
од кад си у њу доведена, никад ништа на жао учинила није.“</p> <pb n="35" /> <p>Иконија је на о 
 једно друго увреди, да једно другом на жао учини, да једно друго оштети," повика адвокат Радић 
 у воду скочила, него што бих ма што на жао учинила Анђелији, <pb n="122" /> ономе одиста право 
н на се узео бригу, да ватру чарка и да жар изгрће под пециво што се спремало за вечеру Анђелиј 
какав отегљив слуз.{S} На десној страни жвала избацио нешто језика, као да је, Бог с нама био,  
си — као да је хтео рећи:</p> <p>„Какав ждрал?!...{S} Он је био и прошао.{S} Ја сам само његова 
а свога прошао овај негда поносни Ћуков ждрал, — док је, од свога негдашњег отмена положаја, до 
кне:</p> <p>„Ждрале!...{S} Миран!!{S} И ждрал се одиста смири; али је цептио — као прут.{S} Сил 
а леваку „ждрал.“</p> <p>„А, па ово је „ждрал“ Максима Ћука!“ помислим: <pb n="144" /> „Боже, г 
на наденуо: дешњаку „Крсташ,“ а леваку „ждрал.“</p> <p>„А, па ово је „ждрал“ Максима Ћука!“ пом 
 ластавице, она два зеленка — своја два ждрала — па као ветар одјури у Богатић.{S} Ту се састад 
а и сад не знам шта ми би, те повиках: „Ждрале!“</p> <p>И оно се кљусе чисто трже.{S} Климну гл 
.{S} Зато сам Максим Ћук викне:</p> <p>„Ждрале!...{S} Миран!!{S} И ждрал се одиста смири; али ј 
{S} Тада не може да буде ни оне досадне жеге, ни оне загушљиве запаре, па ни оних бујних киша и 
ише богатио, све је постајао гладнији и жеднији — сребра и злата.{S} Путове, којима се служио д 
не могу спремити онако, како бих хтео и желео, а особито кад је дајем у тако виђен и чувен дом, 
масална кола, у која беху, по нарочитој жељи Максима Ћука, упрегнута она два бесна змијоглава к 
што се беше искупило момака и девојака, жена и деце, око младе и младожење, да се надиве колико 
амо дува читава војска — <pb n="100" /> жена и људи.{S} Нисам је могао ни видети.{S} Сима Ћата  
снаге да се у нов живот поврати ....{S} Жена је то, што потоцима суза залева хладне гробове наш 
 /> ова вечита боравишта мртвих ....{S} Жена је божанствена спона између неба и земље, између о 
оже да покаже сапутница живота његова — жена.. ..{S} Њена је туга већа него наша; њено је осећа 
сти душе, томе узвишеном милосрђу наших жена — писац посвећује ово своје дело...</p> </div> <pb 
рисну, она се трже, па није ни чула шта жене о њеном оцу говоре.</p> <p>Али кад већ поче и свит 
 води за Шабац.{S} У њима су седеле две жене:{S} Иконија снаха Угљеше Пивљака и Јела Обрада Кус 
 и то добро било, а особито, што су све жене, које се беху искупиле, тврдиле, да доктори ништа  
орије, што је грозно десетковала људе и жене, девојке и момчадију, — дошла је једна опаснија —  
 сав онај свет, момци и девојке, људи и жене, деца и дечаци стали су па с неким дубоким учешћем 
се, да му је крај живота ту...</p> <p>И жене су већ понеле да се немо погледају.{S} Пела бирташ 
 сина Максима Ћука.{S} Најпре је пустио жене — Фему Митровчанку, па Пелу совљачку бирташицу, па 
ш, по десет.{S} Читава је то пратња: ту жене, ту људи... сви они знају, да је дете умрло пре св 
 је наменио, да га отвори, кад стане да жени свога унука, па? — Ето!{S} Сад га се сетио чича-Ми 
а!..{S} Него, знате ли ви да Максим Ђук жени свога сина?“ — рећи ће Славко Смољинац.</p> <p>„Он 
и правога поклича народнога: то је доба женидбе и <pb n="124" /> удадбе, доба поноса старих род 
ац.</p> <p>„Ама, па зар Ћук има сина за женидбу?“ упита ће Среја ковач.</p> <p>„Има једног смољ 
..{S} Ала, ти оно као да имаш и сина за женидбу?“ зацерека се пакосно писар Јеша Савчић, који с 
му, то и на друму...{S} Ја имам сина на женидбу, а ти девојку на удају, па сам дошао да видимо, 
ај богат ручак, кад је оно газда Угљеша женио свога сина с овом истом младицом, што седи у овим 
еше покупио газда Угљеша Пивљак, кад је женио свога сина Млађу, Мачва, ни пре ни после, утувила 
е.{S} Наш колега Јован Јовић има право; женска и мушка деца треба да су и пред законом <pb n="8 
{S} На механским се вратима указа једна женска прилика.{S} То је била Пела механџика.{S} Опа пр 
али се, у тај мах, међу њима обре једна женска прилика.{S} Она дочепа Иконију за руку, па јој п 
ине неге и миловања, па оде куд је њена женска жуд вуче“ додали би четврти.</p> <milestone unit 
 Угљеше, тим пре, што су обе наследнице женске главе.{S} И да не би било какве пометње, ми смо  
гљеше...{S} Мени се чини, да ти и немаш женске деце?“</p> <p>„Немам.“</p> <p>„Па, онда, што пит 
 моја, кућа остаје, крсно име остаје; а женско потомство оставља свога оца и мајку, оставља сво 
ве људске прилике: једно мушко, а једно женско.{S} Узеле се за руке, на преда се гледају и ништ 
 па оде тамо, <pb n="38" /> где је њено женско срце одавно вуне!“ — рече Пела бирташица.</p> <p 
ири златне јабуке, па му кућа остаде на женској глави.{S} Само је дочекао да ожени најмлађега с 
следњу наду његову, а кућу му остави на женској глави, — онда што људи граде од зла горе?!{S} У 
тво само на мушкоме потомству, већ и на женском.{S} Остави ти на страну и кућно слеме, и крсно  
то опет као да додирује моје начело, да женску деду са мушком при наслеђу ваља изравнати; али с 
о нису при одређивању наслеђа изравнали женску децу са мушком.</p> <p>Адвокат Радић одсудно је  
ши закони треба већ једном да изравнају женску децу са мушком при наслеђу њихова очинства.{S} Ј 
е запитајмо, да ли је право, да ми нашу женску децу, коју смо на овај свет довели без њиховог п 
вредности; <pb n="87" /> је ли право да жену, овога правог мученика, ову мајку, ову дадиљу чита 
 врату дуката, што су пламтели као жива жеравица.{S} На њеном се лицу беше извајала сва доброта 
 весела гласа.{S} У два три маха чуо се жесток њисак.{S} Мора да је било неког неспоразума изме 
p>За тим се све утаја, само што се чула жестока врева паса далеко тамо на другом крају села.{S} 
с десном предњом ногом, а мало мало, па жестоко за врат уједе свога друга дешњака; а онај само  
а скоро читав сахат: мора да је извукао жестоку фуру: кад је изишао био је у лицу црвен — као о 
а, па ми шапатом рене:</p> <p>„Кажи ти, жи’ми, своме газди Рајку Перићу, нека он ради онако, ка 
 нека је своме оцу здрав и <pb n="9" /> жив, а свима нама на дику и понос, додаде Јела Обрадова 
ти мислиш; а, снахо Иконија, док сам ја жив и мичем и једним прстом овим, ја не дам да ми се де 
> <p>Из ближих околних села није остала жива душа, која није дошла, да се нагледа овога одиста  
ла се између ондашњих шабачких адвоката жива дебата о томе, како су наши закони неправедни, што 
а, који најбоље зна све, шта од имања и жива мала има покојни Угљеша, као и то, с ким је имао к 
а вајда, кад несрећни отад није затек'о жива сина.{S} Он је, док је с кола скочио, по људима, п 
ске о врату дуката, што су пламтели као жива жеравица.{S} На њеном се лицу беше извајала сва до 
што једно без другога просто не могу да живе.{S} И мени је сад, као да у њиховој срећи гледам с 
 сам масални, а ја се власти плашим као живе ватре, па сам те звала, да ме научиш, како да се о 
.{S} По кашто би се ту долазило до врло живе правне препирке.{S} Једна таква препирка има јаке  
аици“?...{S} То је нека врста тица, што живе тамо негде у вечитом снегу и леду,“ одговори Ћук,  
>„Кад покојном Угљеши не даде Бог да му живе синови, кад му узе и оно детенце, живу слику његов 
ата, који је и иначе с њеним оцем добро живео.{S} Он је први од људи из села дотрчао онога јутр 
о погледала у Фему Митровчанку.</p> <p>„Живећеш, кумо, као бубрег у лоју,“ додала је Марта Језд 
света и века...{S} Мртви иду мртвима, а живи живим!{S} Хоћеш ли ми допустити, да учиним шта тре 
 моја друго, младост се отима — хоће да живи,“ — додаде Фема Митровчанка.</p> <milestone unit=" 
о имање дошло је под масу.{S} А само за живи мал добивено је па 1500 дуката.{S} То је била најј 
ње неких Угљешиних пријатеља, да се сав живи мал распрода.{S} И Ћато и капетан, а и неки други  
ло, већ сам Угљеша, ђед његов, сваки се живи зачудио и — прекрстио.{S} Многи полетеше Угљешиној 
ња нада његова.{S} Толико имање, толики живи мал, толико богаство, па му дом оста без мушке гла 
ема Митровчанка.</p> <p>„Само се једном живи на овоме свету,“ учини <pb n="75" /> Пела бирташиц 
а са свим другог лица, лица о коме нико живи и не слути, да је оно једини наследник богате масе 
ика дела спремиле...{S} Још од нас нико живи није ни помишљао на то, како би нам наш живот био  
 на својим рукама одгајио, — то му нико живи одобрити неће,“ учиниће Пав’о Агић.</p> <p>„Море,  
а: довече има да се реши, хоћу ли ја да живим, или ћу ићи да скачем у Дрину.{S} Трећега нема! . 
ишла у Цигане, него што бих пристала да живим под једним кровом с Максимом Ћуком.“</p> <p>То ре 
 и века...{S} Мртви иду мртвима, а живи живим!{S} Хоћеш ли ми допустити, да учиним шта треба, д 
дном нешто застаде, да ли што ово бедно живинче није имало снаге да је даље окреће, или се нешт 
орам признати, да ме је нешто ово бедно живинче гануло.{S} Оно у мени изазва неко чудновато саж 
"> <head>XIII</head> <p>Има и данас још живих људи у Мачви, који би вам умели причати, како се  
 је опет настала игра и весеље и то сад живље и бујније.{S} У коло се хватало и старо и младо.{ 
, друмом што води из Шапца за Поцерину, живо је касао један коњаник.{S} По лицу његову беше пли 
И док је првога дана на овој свадби све живо пливало у џумбусу и весељу, дотле се једна мала др 
 још истог дана уседе на свога путаља и живо откаса у Шабац; оде право среској канцеларији, оде 
ио.{S} А кад је Ћата одвајао, шта ће од живога масалног мала продати, он се заустави код домазл 
 нешто у себи шапорити.</p> <p>„Тако ти живога Бога, Иконија, кажи ми, објасни ми, шта ти ово с 
кћи...{S} За колима су, у касу, у веома живом касу, касала два коњаника, оба на добрим коњима и 
 а један другом дадоше реч, да се ником живом не казује, да се тога вечера Максим Ђук у совљачк 
 доброту, богатство, па леп, господски, живот Максима Ћука: „Он и његов син, куд год иду, на ин 
 блажи муке и даје му снаге да се у нов живот поврати ....{S} Жена је то, што потоцима суза зал 
беснила, она је онда покосила и млађани живот унука несрећног Угљеше Пивљака.{S} Шта сиромах Уг 
које засеца тако дубоко у наш породични живот, који је опет основа здравом државном животу, дру 
у платно живота човекова.{S} С тога наш живот, ма колико био горак, ипак има неке дражи.{S} И м 
алних права и користи, без којих ни наш живот апсолутно нема никакве вредности; <pb n="87" /> ј 
није ни помишљао на то, како би нам наш живот био жалостан и мрачан без наше лепше половине.{S} 
ја, баш је права мученица: мучила се за живота очина, па се мучи и после смрти његове.{S} Она ј 
је виђен и признат, као што је био и за живота његова.“</p> <p>Па и о наследници Анђелији он се 
, — каи што то може да покаже сапутница живота његова — жена.. ..{S} Њена је туга већа него наш 
 му се дрема..{S} Кроз какве ли је мене живота свога прошао овај негда поносни Ћуков ждрал, — д 
начи?“</p> <p>„И ти ме још питаш, цвете живота мога?!...{S} О, како је душа твоја племенита, и  
е у једну дирљиву успомену, успомену из живота два добра срца, две пламените душе.</p> <p>И сав 
од тих великана, од тих сунаца у пучини живота људскога, не би било ни једнога, да их њихове ма 
 спопадале.{S} Видело се, да му је крај живота ту...</p> <p>И жене су већ понеле да се немо пог 
 <p>„А ко ти је то казао, сјајна звездо живота мога?“</p> <pb n="118" /> <p>Иконија се чисто тр 
Он се с радошћу упоредо уткива у платно живота човекова.{S} С тога наш живот, ма колико био гор 
ојега.</p> <p>И ко хоће да види бујност живота нашега народа, нека тражи у доба тих лепих и при 
аздан му којешта тепао.{S} И ово је био животворни мелем натиштеним ранама овога жалошћу већ по 
ажеш, да си ти оно био, ти, анђеле мој, животе мој!" повика Иконија и стаде га поново обасипати 
као прободен брав:</p> <p>„Сине, Млађо, животе мој, зар баш тако?!“ И онда се несрећни отац про 
ете мој миљени?...“</p> <p>„Срећни смо, животе мој!"</p> <pb n="120" /> <p>„Али се на небу наше 
рирода и код људи и код — „бесловесних“ животиња.</p> </div> <pb n="131" /> <div type="chapter" 
 <pb n="12" /> чуо ни глас људи, ни јав животиња.{S} Све је спавало мртвим сном.{S} Ову је тиши 
то <pb n="141" /> има прилика, где су и животиње неталичне — исто као и људи.</p> <p>Једном сам 
риге и бесанице неговале, над њима, над животом њиховим, <pb n="88" /> дан и ноћ бдиле, док су  
Угљеше Пивљака опет оживи својим старим животом и дочеком...{S} И то није осећао само стари чич 
ати: ја ово чудо од девојке још у своме животу видела нисам,“ додала је Фема Митровчанка.</p> < 
т, који је опет основа здравом државном животу, друштву па и читавом човечанству.{S} Метнимо ру 
apter" n="0"> <p>Човек никада не може у животу да покаже толико милоште, толико милосрђа према  
S} Јер сваки од нас, за све што му је у животу пријатно и што чини да се он осећа срећан, има у 
а коње, па шупе за кола.{S} Још му је у животу и стара шупа кровињара.{S} Зачудио сам се кад са 
ао земља, а опет ретко кад да је имао у животу веселих дана.{S} Од четири сина, као четири злат 
уги велики људи...{S} И шта би управо у животу читавога човечанства било занимљивога, поучнога  
 живе синови, кад му узе и оно детенце, живу слику његова сина Млађе, — кад му узе последњу над 
ка вечера.{S} У собу не пуштај никог за живу главу; а већ ти знаш Максима Ћука, да он, кад плаћ 
 дана у дан напредује, гледајући у њему живу слику свога сина Млађе, она је жалост, с дана у да 
м тога, на десном боку једва се познаје жиг:{S} М. Ђ. Ово последње писме хтело је да буде почет 
да није ни без готових новаца: чим роди жир, он сместа одвоји по два три чопора маторих вепрова 
 маторих вепрова и отера <pb n="4" /> у жир; а кад се угоје, он их још мало кукурузом прирани,  
Митровчанка.</p> <p>Ћата је само ћутао, жмиркао и смешио се.{S} Не може бити, да му та особина  
лактом Фему Митровчанку, а ова би очима жмирнула, па би опет рекла:</p> <p>„Од ове прилике нити 
косе плела, него што бих пошла за онога жољу; а, после, његов је отац тако омрзнут у народу, ка 
е и миловања, па оде куд је њена женска жуд вуче“ додали би четврти.</p> <milestone unit="*" /> 
ео, кукаст, <pb n="136" /> дренов штап, жут као восак.{S} Он скочи с кола, приђе капији, па они 
 се познаје по томе, што су му та места жутнула.{S} Сем тога, на десном боку једва се познаје ж 
низити, ако пођеш за сина Максима Ћука, за оно доброћудно и смирено момче, уз кога ћеш поживети 
ђелија Угљешина да пође за Ћукова сина, за ону кривоврату згебицу, што нема ни толико памети ко 
их био је Максим Ћук, трговац из Шапца, за кога се у велике говорило, да не зна шта има и да је 
поузданије."</p> <p>„Кад сам ја, брате, за све одговоран — и Богу и суду и, најпосле, и својој  
ли сад, кућо моја, кад твоју руку иште, за свога јединог сина, један Максим Ћук, најбогатији и  
одине."</p> <p>„Не велим ја то, човече, за те.{S} То се односи на Анђелијне просце, а особито н 
, Иконија, вечерас?"</p> <p>„И ти мени, за толико време, да не кажеш, да си ти оно био, ти, анђ 
а.{S} Најпре оно у Совљаку и у околини, за тим су се у великом касу одвезли преко Бадовинаца и  
 и вечером мешала с песмама славујевим, за свагда је умукла...</p> <p>Њена би је мајка тешила:< 
а чистину,“ приметио је адвокат Кузман, за кога се знало, да је волео да заступа замршеније спо 
девојака у сва три ова села, све се то, за тили час, обуче у свечано руво и искупи у пространо  
nit="*" /> <p>„Шта велиш, госпођа-Јецо, за ону цуру, што се до ње ухватио мој Млађо?...{S} Кршн 
наша мушка деца...{S} Јер сваки од нас, за све што му је у животу пријатно и што чини да се он  
и.{S} Шуме и шумарци добију неку другу, за око пријатнију, боју.{S} То је нека врста модрикасто 
а чујем, да хоће да пође за мога Млађу, за моју једину наду и радост на овоме свету.“</p> <p>„П 
 удесили нисте."</p> <p>„Ама пријатељу, за мало се размимоиђосмо, а и девојка као да није била  
unit="*" /> <p>После се село за вечеру, за богату господску вечеру.{S} У горње чело посадише Ма 
са велика, богата; интереси изукрштани; за паре да учиниш шта хоћеш; а Максим Ћук, кад се само  
 Кустуре. — То је била мати и кћи...{S} За колима су, у касу, у веома живом касу, касала два ко 
м, глоговачком и Црнобарског Салаша.{S} За њ се знало, да нигда није ни без готових новаца: чим 
ка, дајући му знак, да тако и уради.{S} За тим је сео са Симом Ћатом на нова масална кола, у ко 
ка до Лешнице има добрих пет сахати.{S} За то му дешњак, чим га из кола испрегоше, црче — прште 
ло!“ — окрете се једном своме другу.{S} За тим појаше коње и у великом касу одоше пут Црне Баре 
 момчадију, — дошла је једна опаснија — за децу.{S} Она је те године уморила готово цео један п 
чича-Бранко клисара цркве глоговачке, а за свога сина Радојла.{S} То беше њен тридесет четврти  
егну за момке у које су се загледале, а за које им старији не даду да пођу.{S} То се може десит 
рбија, па нека тражи за сина девојку, а за се добре пријатеље, а не да мени чупа срце из недара 
ање покојнога Угљеше и образова масу, а за главнога стараоца постави Симу Ћату, као човека, кој 
 судске званичнике, а још доцније: соба за адвокате.{S} И за то је, ваљада, и прозвата „адвокат 
 горак, ипак има неке дражи.{S} И ми га за то увек трпљиво сносимо, вечито надајући се, да ће н 
азвао на страну Јашу Јарића, ухватио га за руку, као гвозденим клештима, па му почео да шапће:< 
 мимогред дао знак Феми Митровчанки, да за њим изађе у двориште.{S} И онда јој нешто полако нар 
афани, често чула и по која горка осуда за све, што је ружно, па долазило то од власти или кога 
ванаест плета; а у њему има сама гвожђа за двадесет и четири“, одговори ми Смајо Циганин, гласо 
а ковач.</p> <p>„Има једног смољицу; ја за њ не бих дао ни моје слушче,“ рећи ће Игња Мутап.</p 
Ништа не брини, газда, ти знаш да се ја за коње више старам, но и за себе сама,“ одговори <pb n 
је био Максим Ћук.{S} У њ беше ушла ала за богатством.{S} И што се више богатио, све је постаја 
диста велика и пространа кућа, па штала за коње, па шупе за кола.{S} Још му је у животу и стара 
 најпосле, и зашто?{S} Да је она марила за ово дете, она га не би могла ни оставити,“ рече ђед  
Глас, да се Анђелија Угљешина испросила за Радојла Клисарина сина, као муња пролетао је и кроз  
пре седе косе плела, него што бих пошла за онога жољу; а, после, његов је отац тако омрзнут у н 
шњом радошћу; а његова уста као да сама за себе прошапташе:</p> <p>„И боље!“</p> <p>Шта му је т 
 кад је кући пошао, његова су уста сама за себе шапорила:</p> <p>„Чудан човек овај Максим Ћук!{ 
Певац.</p> <p>„Ама, па зар Ћук има сина за женидбу?“ упита ће Среја ковач.</p> <p>„Има једног с 
ка...{S} Ала, ти оно као да имаш и сина за женидбу?“ зацерека се пакосно писар Јеша Савчић, кој 
д ти ућута, он се окрете, прилупи врата за собом, и оде.</p> <pb n="119" /> <p>„А кад те капета 
ка, шта ти, братац, тражиш за се, а шта за оне, којима се по нешто дати мора, па да се овај пос 
ство, онда је та соба постала пушионица за судске званичнике, а још доцније: соба за адвокате.{ 
p>После овога, друмом што води из Шапца за Поцерину, живо је касао један коњаник.{S} По лицу ње 
 шта видети: унутра — и срце и око срца за читав палац — све само суво ливено злато!...</p> <p> 
им нов преображај.{S} То је нека сувача за једнога коња.{S} Сувача је радила.{S} Оно страшно кл 
" /> <p>Онога дана, кад је газда Угљеша за свога сина испросио и даривао лепу Иконију Обрада Ку 
мајка.{S} Чувај га и негуј, тако ти Бог за то платио и милостивим те оком поглед’о!..“ И онда с 
башка вечера.{S} У собу не пуштај никог за живу главу; а већ ти знаш Максима Ћука, да он, кад п 
ави масалном, те да му каже, шта је све за масу урадио.{S} Истина, било му је <pb n="52" /> мал 
е, штоно кажу, одмах сутрадан, преудаде за некога старог јарана свог.“</p> <p>Трећи би додали:< 
, ето, она им опет прну из кавеза и оде за другога,“ — учини Пела бирташица.</p> <p>„И то оде з 
 учини Пела бирташица.</p> <p>„И то оде за онога, који је Ћати био вечно трн у оку, као да му с 
 своје пупиле добије пристанак, да пође за сина Максима Ћука.{S} Најпре је пустио жене — Фему М 
<p>„Који, зар Анђелија Угљешина да пође за Ћукова сина, за ону кривоврату згебицу, што нема ни  
 од вашег детета чујем, да хоће да пође за мога Млађу, за моју једину наду и радост на овоме св 
ду скочи, послушала би, а то ли да пође за сина Угљеше Пивљака....{S} Кад велиш да нам мо’ш са  
оћу заседања, има једна собица, која је за доба господара Јеврема Обреновића служила као „мала  
ића, пржених на младом кајмаку, које је за Ћату била права посластица, а беше им изнела и оно с 
с напред скројеним планом.{S} Најпре је за тај посао утро пут до масалног, који за то има после 
раба једном га одведе и у Ђур.{S} Он је за њ рекао: „овај вам млад човек злата вреди.{S} То ће  
рече:</p> <p>„Ево, на, пријатељу, то је за сад само капара!...{S} У та два фишека има равно 200 
е после опет мало повратило ; али то је за мало трајало: што се у ноћ више улазило, све су га в 
ју минуше сви они тужни дани, што су је за овај дом везивали.{S} У тај баш мах пред њом се обре 
 као бујна река: ређале су се севдалије за <pb n="28" /> севдалијама, а свирао им је млади и ду 
ике Митровице и Руме за Земун, а одатле за Београд и Ћата и Максим Ћук.{S} Ту су држали малу ко 
јурили су преко велике Митровице и Руме за Земун, а одатле за Београд и Ћата и Максим Ћук.{S} Т 
S} Песме и поскочице низале су се једне за другом, а све <pb n="126" /> су редом у небо дизале  
Петрушка Врбовца из Миокуса; а још мање за онога ветропира, унука Павла Вртирепа из Добрића; а  
острана кућа, па штала за коње, па шупе за кола.{S} Још му је у животу и стара шупа кровињара.{ 
ругога; а сад? — Ето му!..{S} Нису паре за будалу!{S} И он би сад хтео да ја то све надокнадим. 
елија, баш је права мученица: мучила се за живота очина, па се мучи и после смрти његове.{S} Он 
едно мушко, а једно женско.{S} Узеле се за руке, на преда се гледају и ништа не говоре.</p> <p> 
 <p>„Љубинко се на то осмехну, сетио се за што га капетан пита, зато је и погледао у те, да вид 
изгубио.</p> <p>„Ништа се ви не брините за Ранисава Мрава, тај и кад прода ниже но што је купио 
то све једном трговцу треба,“ — рећи ће за Клисарина сина Петроније Певац.</p> <p>„Добро га је  
ељак философ.{S} С тога га сељаци узеше за општинског писара, али ту није дуго остао: истиште г 
p> <p>„И капетан онда ућута, па ће више за себе рећи:</p> <p>— „Е, онда, то је.{S} Нисам се пре 
де у своје таљиге, ошину свога зечка, и за непуно пола сахата већ је био у Совљаку.{S} Кола и к 
не, и на ме је зинула и хала и врана; и за ме свет говори, да сиротињи продајем бакраче по кући 
, а још доцније: соба за адвокате.{S} И за то је, ваљада, и прозвата „адвокатска пушионица.“ И  
огледа у домаћина, па се окрете — оде и за собом затвори врата.</p> <p>Капетан се окрете домаћи 
оћ бдиле, док су их подигле, оснажиле и за велика дела спремиле...{S} Још од нас нико живи није 
да је виђен и признат, као што је био и за живота његова.“</p> <p>Па и о наследници Анђелији он 
У осталом, њега је суд после поставио и за главнога стараоца.{S} И онда се све ућутало....</p>  
знаш да се ја за коње више старам, но и за себе сама,“ одговори <pb n="64" /> момак Максима Ћук 
е, а то се питање своди на ово просто и за свакога разумљиво питање:</p> <p>„Је ли преча мајка  
ва нема?“ рече адвокат Јовић.</p> <p>„И за мене је ствар од великог интереса“ учини адвокат Рад 
 горчине и сатанског заједања.{S} Он би за њ, где би стао, по нешто ружно рекао.{S} Једном је п 
ке кочије.{S} Летеле су друмом што води за Шабац.{S} У њима су седеле две жене:{S} Иконија снах 
рена му је и цела Србија, па нека тражи за сина девојку, а за се добре пријатеље, а не да мени  
за тај посао утро пут до масалног, који за то има последњу реч; а кад му овај рече:</p> <p>„То  
p>„То су стари „вицеви“ пријатељу, који за ме немају никакве вредности.{S} Ја и нисам дошао да  
Он је истина окончан у нашу корист; али за њ цео свет мисли, да је неправедан, и да је ту играл 
угога, што сте хтели и што сте грамзили за големим имањем старога Угљеше, већ што сте морали —  
, као да је хтео да докучи, знамо ли ми за шта он пита нашега Љубинка.{S} И он ми је јутрос све 
ало за оне, који не знају ни за Бога ни за правду Божју'?“ повикао је Пав’о Агић.</p> <p>„Кад п 
е Игња Мутап.</p> <p>„Не бојим се ја ни за једног ни за другог.{S} Ту ће да плати трошкове бога 
</p> <p>„Не бојим се ја ни за једног ни за другог.{S} Ту ће да плати трошкове богата маса покој 
 греши душе!{S} Моје срце нигда није ни за каквим богатством поимило.{S} Ја сам о газдалуку Угљ 
 шта је остало за оне, који не знају ни за Бога ни за правду Божју'?“ повикао је Пав’о Агић.</p 
умњу, па, онда, да се то све свали мени за врат...{S} То не дам, газда-Максиме, и нека ти је то 
трговаца, којима Шабац има да благодари за свој развитак и у својој лепоти и у своме трговачком 
ад чича-Мића казати!{S} Или ће она поћи за онога, кога је од детињства заволела, или ће плести  
да Бог да!...{S} И они стигоше у Совљак за непуна два и <pb n="31" /> по сахата, и ако се рачун 
 свршити...{S} А ти, Јешо, чујеш, језик за зубе!{S} О томе ником ништа, а кад се ствар сврши, о 
е по целој Мачви глас, да је Максим Ћук за свога сина Среју испросио кћер и једину наследницу п 
ога.{S} И у тој бесаници, он, онако сам за себе, повика:</p> <p>„Издадоше ме моји рођени!...{S} 
а да се најпре виде; али ја опет стојим за моју Иконију добар: да јој речем да у воду скочи, по 
нђелију покојног Угљеше?"</p> <p>„Велим за Анђелију покојног Угљеше...{S} Мени се чини, да ти и 
дочекивао.{S} Изгледало је, да је рођен за тај посао.{S} Некако је одмах умео да оферчи, који ј 
ао, али само не Максима Ћука; јер је он за свога сина Рају синоћ испросио лепу Анђелију, једину 
.{S} На Малу Госпођу испросио и даривао за сина девојку, а у недељу по Крстову-дне дочекао у св 
 Угљеша.{S} А ко би други данас и могао за ме положити толике паре?...{S} Он и нико други!...“< 
 радио.{S} Ја своју слушкињу не бих дао за онога смољу — сина Петрушка Врбовца из Миокуса; а јо 
ће Обрад више у себи... „О, да сам знао за ово, кад смо сад у Шапцу били, да видим шта је то та 
ма у механи Јосе Куртовића, поручи пиво за све, а нареди Маци Јовиној да спреми и мало мезета;  
 нешто, господине, ја сам себи поставио за правило, да свачију услугу добро платим, и то не из  
с тобом и брже и лакше споразумео, како за мога сина да добијем њену лепу руку.“</p> <p>„Не њен 
 предњом ногом, а мало мало, па жестоко за врат уједе свога друга дешњака; а онај само њисне: в 
а жар изгрће под пециво што се спремало за вечеру Анђелијних просилаца и других њених гостију и 
д овако раде власти, онда шта је остало за оне, који не знају ни за Бога ни за правду Божју'?“  
<milestone unit="*" /> <p>После се село за вечеру, за богату господску вечеру.{S} У горње чело  
омно имање дошло је под масу.{S} А само за живи мал добивено је па 1500 дуката.{S} То је била н 
!{S} И не прође много, па трипут, једно за другим, тако кину, да му сузе на очи ударише; а посл 
о је баш учинило, да су они обоје једно за другим почели још више марити па чак и чезнути.</p>  
ом Чавком, а то је таман друштво згодно за Ћукове послове и планове...“</p> <pb n="97" /> <mile 
“</p> <p>„Па, онда, што питаш: је ли то за Угљешину Анђелију?"</p> <p>Ћата на ово ништа не одго 
 начином — да је пре Угљеше ђеда, макар за један сахат, умро Угљеша унук, па тек после овога Уг 
гљеше, — умро пре свога унука, па макар за један сахат, онда је самом том смрћу целокупно имање 
срцу моме драго, што је куцнуо час, час за ме срећан, пресрећан да се једном већ и ми познамо," 
а-дан зором продужили <pb n="91" /> пут за Шабац, наравно свративши најпре на масено имање у Ки 
омаже.“</p> <p>Др. Гродер предложи воду за „испирање“ — сваких пет минута.{S} То и она двојица  
ријатељ Угљеша Пивљак, те да се не кају за чијег су јединца дали своју кћер, своју јединицу.{S} 
је Максим Ћук долазио да проси Анђелију за свога сина Рају.</p> <p>И, одиста, весеље је текло — 
ра, кад је Максим Ћук испросио Анђелију за свога сина и дао јој стотину дуката обележја, он је  
а женска прилика.{S} Она дочепа Иконију за руку, па јој прекорно рече: „Шта ћеш ти овде, Икониј 
"105" /> се тражи да суд огласи Иконију за једину наследницу целокупног имања покојног Угљеше П 
 нема! ..{S} Максим Ћук тражи моју руку за свога сина, па одрешио своју дубоку кесу и сваког, к 
 дана зовнем Максима Ћука, и положим му за твој рачун све до паре.{S} На! ово је његова квита.{ 
Мачви је обичај да девојке саме одбегну за момке у које су се загледале, а за које им старији н 
гомилао.{S} Он је тражио руку Анђелијну за свога сина Рају; а томе је послу приступио веома опр 
етом с људском себичношћу, халапљивошћу за пустим земаљским благом, и ја вам не нађох равних ни 
маха шмркну из своје бурмутице, а одмах за тим кину, кину иза раменица, па рече:</p> <p>„Тако ј 
S} И онда му стаде притискивати пољубац за пољупцем — у образ, у чело,- у косу, у уста...</p> < 
тридесет четврти просилац, али просилац за кога је она знала, да тражи њену руку, а не њен бога 
станеш врдати, онда знај, да ћеш ти баш за све трошак платити.“ И то је Ћату веома забринуло и  
ме и његов дом неће понизити, ако пођеш за сина Максима Ћука, за оно доброћудно и смирено момче 
о, у четири ока, шта ти, братац, тражиш за се, а шта за оне, којима се по нешто дати мора, па д 
ријатељити.“</p> <p>„Ти то, онај, велиш за Анђелију покојног Угљеше?"</p> <p>„Велим за Анђелију 
 Максима Ћука.{S} Купио сам га на добош за дванаест плета; а у њему има сама гвожђа за двадесет 
повика Радојица Лелековић... „Ко би још за оно шкембе дао своје дете?!...{S} Ту опет мора да иг 
аузи у Заблаћу и околним селима.</p> <p>За тим се све утаја, само што се чула жестока врева пас 
њу и одржавању поверене му масе.</p> <p>За тим су откасали до на Јадар те обишли и „Дуге Њиве,“ 
или ја нећу бити ово што сам...“</p> <p>За тим ће тише — ама као да се бојао, да га ко не чује: 
:</p> <l>„Спремала Јана дарове,</l> <l>„За своје свате кићене;</l> <l>„Свакоме свату по јаглук, 
рака и долазити.{S} Он се обично подуже забави код г. начелника; него да те пријавим г. Тоши пи 
им шта и колико дугује Обрад Кустура из Заблаћа Максиму Ћуку.{S} Ево донео сам паре, да тај дуг 
 даривао лепу Иконију Обрада Кустуре из Заблаћа, могле су у велике минути јације, кад први петл 
дубраве, куће и кућерке у Заблаћу и око Заблаћа.</p> <p>На самом прелазу горњега Кустурићева во 
 младице!</p> <milestone unit="*" /> <p>Заблаће и Синошевић једна су општина: једна им је црква 
осине, доље и дубраве, куће и кућерке у Заблаћу и око Заблаћа.</p> <p>На самом прелазу горњега  
атила браћа Ђенадићи — његови калаузи у Заблаћу и околним селима.</p> <p>За тим се све утаја, с 
у њима није остао, коме се у очима нису заблистале сузе, сузе радости и сузе правога човекољубљ 
ошевића, да од њега купи његов „златан“ забран!...</p> <milestone unit="*" /> <p>Има прилика ка 
га часа идем у Синошевић.{S} Купићу тај забран — по што било — даћу што ми поиште.{S} И онога д 
Села на Угљешине сувате код Лешнице и у забране више Чокешине.{S} И једно и друго било је самим 
ики чаир у Липници долазе на један део; забрани више Чокешине, „Дуге Њиве“ на реци Јадру, два м 
да његови велики сувати код Лешнице, па забрани више Чокешине, па „дуге њиве“ у „Великом Кључу“ 
не говоримо о његовим ливадама, њивама, забранима; о воденицама на Дрини и воденицама на Сави;  
 бити не може, крадена: одсекао их је у забрану свога бившег газде.{S} И ко би други могао имат 
све трошак платити.“ И то је Ћату веома забринуло и — сневесило.</p> </div> <pb n="56" /> <div  
"7"> <head>VII</head> <p>У оној великој забуни, која је настала у кући Угљешиној ненадном смрћу 
<p>„А, каишарчино једна, мислиш мене да забуниш, је ли?{S} Хоћеш на Рачу до старога Ковића, да  
S} Има прилика кад се и коњи око нечега заваде — и ако су им пуне јасле и зобнице.{S} Таква је  
и оно био што си ми писао и молио ме да завадимо два добра срца, две узвишене душе, два ока у г 
не да злу и пакости, да два ока у глави завађају, и да по народу снују зло, како би њихове црне 
каку сломљену алатку, плуг ја мотику да заваре и кавраишу.</p> <p>И ту се баш чуше тихи и лаган 
дети: какве ћу ја на томе имању реформе завести!..{S} Хоћу да свет види, да је Сима Ћата, стара 
Теби ће, веруј матери својој, сва Мачва завидети!...</p> <p>На све ово лепа Иконија гледала је  
а и началниковица?!{S} Оне ти могу само завидети и ништа више,“ узвикну Фема Митровчанка.</p> < 
p>„О, срећни и племенити људи, како вам завидим!{S} Ово је тридесет и више година како се ломим 
рбији размахнула и толике домове у црно завила.</p> <p>Газда Угљеша се тих дана десио код волов 
стиште га Симо Ћата, који га, из просте зависти, није могао очима да гледа.{S} Он је Угљешиној  
а правда овако славили своју победу над завишћу, над мржњом себичњака и неваљалаца, — дотле је  
отле је Сима Ћата по својој соби, гоњен завишћу и злобом, ходао доле горе.{S} И просто сву драг 
ти да се човек диви.{S} У њега, одиста, завојица нема.{S} И свет је гракнуо на овога човека, ка 
аги пријатељу, ваља ти знати, да у Ћука завојица нема.{S} У њега је увек било — што на уму, то  
она поћи за онога, кога је од детињства заволела, или ће плести седе косе.“</p> <p>„Ти то мисли 
Шопрона, онај што је Радојла Клисариног заволео као свога сина и што га је водио чак у Ђур.</p> 
зимао учешћа у препирци, али је ипак на завршетку дебате прилазио једном од два мишљења.</p> <p 
 и богатој Мачви.“ То рече, па се нешто загледа у овога домаћиновога гласника, и онда му одједн 
оје одржавају у целини наше задруге, па загледај мало боље у ово питање, које засеца тако дубок 
ојке саме одбегну за момке у које су се загледале, а за које им старији не даду да пођу.{S} То  
ада <pb n="21" /> Кустуру, који се беше загледао у нешто, што му се у тај мах пред очима свијал 
час пре дођеш, да те видим, да те овако загрлим и изљубим?{S} И онда му стаде притискивати пољу 
уте, довела, а она те у свој сестрински загрљај примила, твога нејака сина на својим рукама одн 
гуши следише.{S} И она онда немо паде у загрљај својој доброј заовици.{S} Оне су тако дуго загр 
сам Рајко.{S} Они једно другом падоше у загрљај.</p> <p>„Боже, Рајко, како си ме поплашио!...{S 
јој доброј заовици.{S} Оне су тако дуго загрљене остале, ћутале су и обе се гушиле у плачу и је 
словом,“ рече он и погледа на оно двоје загрљено — на своју Анђелију и на Рајкову Иконију.</p>  
 навукли црни и густи облаци; а некаква загушљива јара није дала човеку да дише.{S} Крупне капљ 
оже да буде ни оне досадне жеге, ни оне загушљиве запаре, па ни оних бујних киша и мочари.{S} Ш 
ка и стиже и срета.{S} Ране, што их она задаје, тешке су и непреболиве.{S} Њих људи обично одно 
ађују тешке и дубоке ране, што су му их задале четири црне смрти његова четири сина, а некаква  
Јовићу, да видимо!..{S} Ово питање мало задире у наше интересе, моје и моје Иконије; а ви знате 
би момке да му мал чувају, и био с њима задовољан, а Ћата их сад не бегенише!...{S} Други су то 
 како ћеш у Угљешину дому бити срећна и задовољна...{S} Теби ће, веруј матери својој, сва Мачва 
 и она је то, што није с таком пресудом задовољна, те је с тога одбацује.{S} Не, не; не може би 
но момче, уз кога ћеш поживети срећно и задовољно, поживети, како ни једна твоја друга са села. 
ним лицем плину нека унутрашња радост и задовољство.{S} Он на то само рече:</p> <p>„Тако, тако, 
рић нешто се дуго и преко свога обичаја задржа у вароши.{S} Његова Иконија беше већ постала нес 
 Радић рећи:</p> <p>„А ја своје мишљење задржавам, да чујем и противну страну.{S} Ту имају да д 
им.{S} Нека благодари Богу што му нисам задржо и оних сто дуката, што их је дао као обележје Ан 
е народ има у колективној снази великих задруга, које могу састављати само мушки потомци везани 
е користи, које одржавају у целини наше задруге, па загледај мало боље у ово питање, које засец 
а тебе не да!“</p> <p>И оно сироче само задрхта, затури своју анђелску главу и — као чивит помо 
пружи му руку.{S} Он је узе: и обе руке задрхташе, а некаква чудна струја пролазила је целим те 
/> <div type="titlepage"> <p>108 ИЗДАЊЕ ЗАДУЖБИНЕ ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА 108</p> <p>ПРОСИОЦИ</p> <p>Р 
аче...{S} Овај Панта Ковић, кад се коме задужи, не мисли да плати...“</p> <p>„А, каишарчино јед 
, могао је имати и нешто ћара; а овако, задужио се и косом на глави: пао је у канџе несретном М 
утне Добраве...{S} Месец се спремаше да зађе, а беше га заклонио дугачак и у пола провидан обла 
а је том приликом рекао:</p> <p>„Ово би заиста било грехота распродати.“ Он је те године и сам  
ње ипак није пусто и да оно није ту, да зајажава ненаситост неваљалих људи, већ да се њим прити 
Ћата почео да уноси горчине и сатанског заједања.{S} Он би за њ, где би стао, по нешто ружно ре 
, да ми у собу доведеш самога Ћату — да заједно вечерамо, а и ономе млађем подај нека он обашка 
 поделили овако:</p> <p>„Имање у Китогу заједно с домазлуком, сувати у Лешници, велики чаир у Л 
ора од весеља, тамо од совљачке механе, зајеча једно ћемане и чу се једна звонка песма, песма с 
и кад он уђе у двориште и његово ћемане зајеча, а његова омиљена песма —</p> <l>„Иконија моје с 
 слатки <pb n="47" /> бабо мој, ти мене закла?!{S} Бабо, шта ћу ја сад на овоме свету без тебе, 
 и онако како је било и нашта се можете заклети и су чим ћете, кад вам суђени дани дођу, изићи  
S} Месец се спремаше да зађе, а беше га заклонио дугачак и у пола провидан облачни појас, што с 
и да то сам учиним.{S} Таки је закон; а закон је старији од нас свију.“</p> <p>И онда капетан с 
 ни власти да то сам учиним.{S} Таки је закон; а закон је старији од нас свију.“</p> <p>И онда  
 су ту неправду унели и у сам грађански закон.</p> <p>Овоје назоре Радић је овако бранио:</p> < 
 грађанскога <pb n="107" /> аустријског закона, тамо, где је и код нас прописан ред о наслеђу.. 
а него рођена кћи!...“</p> <p>А људи од закона:</p> <p>„На судовима није ни расправљано питање: 
е у народу једно мишљење, а код људи од закона друго.</p> <p>Оно у народу своди се на ове две т 
 познаника и пријатеља, људе од знања и закона.{S} Међу овима ваља нам поменути: два шабачка ад 
, већ но закону и правди, коју земаљски закони признају.“</p> <p>Сима Ћата, међу тим, где стане 
т Јовић, одавно се носи идејом, да наши закони треба већ једном да изравнају женску децу са муш 
воката жива дебата о томе, како су наши закони неправедни, што нису при одређивању наслеђа изра 
 женска и мушка деца треба да су и пред законом <pb n="89" /> и пред људима у свему равноправна 
кући Рајка Перића у Преком Шору, има ли законског основа, да се поведе спор о пречем наслеђу це 
је властодавке и њенога мужа Рајка, ову законску неправду исправимо, <pb n="134" /> и да, с дру 
ли су, да је судска пресуда основана на закону; јер, рекоше, ако се докаже, да је унук надживео 
и само гледам да се не замерим власти и закону, а друго ми је све равно, равно до — Косова...</ 
у је руку потражио по српском обичају и закону чича-Бранко клисара цркве глоговачке, а за свога 
ад — то је аномалија у нашем грађанском закону, које час пре треба да нестане,“ додаде Станоје  
цу и правди какву народ замишља, већ но закону и правди, коју земаљски закони признају.“</p> <p 
е тако суд нашао да је право и да је по закону; <pb n="133" /> суд је овај спор расправио и пре 
.{S} И то је у овоме случају са свим по закону, а судови су <pb n="114" /> зато ту да суде, не  
њеној механи догоди, то ту остаје — као закопано,“ одговорила је Пела, ударивши. гласом нарочит 
жњић, што му га је Иконија дала да га у закошарак веже, — дотле се она праштала са својом заови 
<p>„Ене, ене!...“</p> <p>„И да се на то закунемо!..{S} И свима нам дадоше по десет дуката, а ре 
и ....{S} Жена је то, што потоцима суза залева хладне гробове наших драгих покојника: она је то 
воју дубоку кесу и сваког, ко му смета, залива сувим златом.{S} Само је Ћати до синоћ дао 400 д 
егов, место мајке његове, врелим сузама заливала, — зар би ти, дане мој, сунце моје огрејано, м 
 дошао није, док се није лепо заложио и залио старим сремачким шилерцем.{S} По казивању самога  
се што позамашно ућари, он би се ту сав заложио, и не би се много обзирао шта ће свет рећи о на 
<head>X</head> <p>Сима Ћата сав се беше заложио, да од своје пупиле добије пристанак, да пође з 
S} Ту нико дошао није, док се није лепо заложио и залио старим сремачким шилерцем.{S} По казива 
е нећу да радим, и само гледам да се не замерим власти и закону, а друго ми је све равно, равно 
м <pb n="76" /> одбијала, а ја ти нисам замерио; али сад, кућо моја, кад твоју руку иште, за св 
“ — примети Среја ковач.</p> <p>Ове ове замерке Ћати су дотурали његови људи, али он на то глав 
 срце и њена душа давно и давно нашли и замиловали.</p> <milestone unit="*" /> <p>Онога дана, к 
а суде, не по срцу и правди какву народ замишља, већ но закону и правди, коју земаљски закони п 
се срце раскравило, и његове би се ране замладиле, гледајући, како сам Бог спаја срца и душе шт 
ог Угљеше Пивљака: таман почну да му се замлађују тешке и дубоке ране, што су му их задале чети 
рији, он даде позив Толи пандуру, па га замоли, да га пријави капетану.{S} Пандур окрете онај п 
ић.{S} Ту се састаде с капетаном, те га замоли, да му једном већ изврши неке <pb n="61" /> напл 
поче и свитати, а оца јој још нема, она замоли Марту Јездину, да види шта је <pb n="44" /> с њи 
х био тужан.{S} У лицу бледа, а погледа заморена Она му приђе и пружи му руку.{S} Он је узе: и  
а кога се знало, да је волео да заступа замршеније спорове него чисте и јасне.</p> <p>И тако би 
ким и паметним очима, што их беше ружно замутила ова велика жалост њена.{S} Погледа га па ће му 
 анђелским погледом многоме момку памет занела, али ником тако као Радојлу јединцу сину Бранка  
.“</p> <p>На ове речи Рајко беше просто занемео.{S} Он своју Иконију притиште на груди, па ће ј 
раво у животу читавога човечанства било занимљивога, поучнога без ових светских великана?{S} Ни 
ја, мезимица његова пријатеља Угљеше, а заова његове кћери Иконије, што су, и по лепоти и по <p 
} И зар би ти могла допустити, да твоја заова Анђелија, коју и ти и твоја мајка зовете анђелом  
њу; али се брзо стеже, окрете се својој заови, погледа је оним тужним и вечно сетним погледом.. 
p>Од Иконије се није одвајала њена лепа заовица Анђелија.{S} Она је опет својом лепотом, својим 
једина водиља милостива рука њене добре заовице Анђелије.</p> <p>И после малог ћутања она ће ре 
 онда немо паде у загрљај својој доброј заовици.{S} Оне су тако дуго загрљене остале, ћутале су 
веже, — дотле се она праштала са својом заовицом Анђелијом.{S} Она јој је са сузним очима говор 
но, могла ту анђелску душу, твоју добру заовицу избацити на сокак као какво сироче без игде ико 
мирисно пролетње цвеће...{S} А што имаш заовицу, лепу Анђелију, сви ми кажу, да је то прави анђ 
игда нећу пристати, да се судим с мојом заовом Анђелијом.{S} Ја знам, а и цео свет зна, да је о 
Анђелију кћер покојног Угљеше Пивљака а заову моје Иконије.{S} Она само што није ту; а ми бисмо 
 разгледати, неће ли где угледати своју заову Анђелију.{S} Њеним лицем беше <pb n="127" /> плин 
могу проћи ничије врдаламе, и којекаква заоколишења.{S} И онда мало поћута.{S} Гледао је Ћати п 
блачни појас, што се беше повукао целим западним хоризонтом, те на земљу бацио своју тамну сенк 
{S} У тај баш мах севнуше муње и дубоко запараше у ону црну облачну утробу; а један хитац грома 
е ни оне досадне жеге, ни оне загушљиве запаре, па ни оних бујних киша и мочари.{S} Шуме и шума 
p> <p>„А кад оно несрећни Бего Цицварић запева:</p> <p>„Иконија, моје суво злато,</p> <p>„Цвеће 
 у велике минути јације, кад први петли запеваше код Маричића кућа, а њима се одазваше они са с 
 се у дворишту Угљеше Пивљака разлегати запевка.{S} То је био глас Анђелије кћери Угљешине.</p> 
у књизи судбине било је са свим дукчије записано...</p> </div> <pb n="30" /> <div type="chapter 
е ради, и оверио, а то исто и на актима записао!...</p> <p>„Ето, мој драги Кустуро, сад си слоб 
а.</p> <p>„То је кћер Обрада Кустуре?!“ запита готово зачуђено Угљеша Пивљак, а преко његова ли 
 разумела.{S} Она хтеде да га још нешто запита, али у тај мах долети Фема Митровчанка, махну на 
чанству.{S} Метнимо руку на срце, па се запитајмо, да ли је право, да ми нашу женску децу, коју 
у притиште на груди, па ће је, нечујно, запитати:</p> <p>„А ко ти је то казао, сјајна звездо жи 
оже, на да крила има.{S} Њен свекар сад заповеда кад ће ко у Совљаку легати и кад устајати, а т 
 видети.{S} Сима Ћата и Максим Ћук тамо заповедају и ко ће доћи и ко отићи; а док сам у совљачк 
ове Угљешине масе.{S} Мало, мало, па би заповедио млађим, да спреме нова масална кола, да се у  
је посртала.{S} Она није кукала, она је запомагала:</p> <p>„Куку мене, шта је ово?{S} Куку мени 
ини опет Петроније Певац.</p> <p>„Који, зар Анђелија Угљешина да пође за Ћукова сина, за ону кр 
 брав:</p> <p>„Сине, Млађо, животе мој, зар баш тако?!“ И онда се несрећни отац простре по свом 
 и твоја мајка зовете анђелом небесним, зар би ти, цвете мој мирисни, имала срце, да је једнога 
 Петроније Певац.</p> <p>„Е, има право; зар покојни Угљеша бирао себи момке да му мал чувају, и 
смотри Обрада:</p> <p>„Ене, Кустуре!{S} Зар си већ дошао?!{S} Ја сам мислио, да се још частиш п 
 мајка и ђед и све...{S} Буди јунак!{S} Зар не видиш да те је сам Бог одредио да понесеш једно  
, у уста...</p> <p>„Доста, доста!...{S} Зар хоћеш да ме удавиш?!...{S} Шта је теби, Иконија, ве 
 по пород људски заслужних мужева...{S} Зар историју, не само појединих народа, већ и читавога  
маћин ће га упитати:</p> <p>„Шта би?{S} Зар није могла доћи?“</p> <p>„Није.{S} Па њу тамо дува  
мајке његове, врелим сузама заливала, — зар би ти, дане мој, сунце моје огрејано, могла ту анђе 
ла је Пела механџика...</p> <p>„Ама, па зар ви мислите да ће то тако остати?..{S} Ћук ће земљу  
као је Петроније Певац.</p> <p>„Ама, па зар Ћук има сина за женидбу?“ упита ће Среја ковач.</p> 
</p> <p>„А откуд он то зна?“</p> <p>„Па зар ниси ономад приметио, кад се наш Љубинко врати из С 
 Ту ће имати посла и они из Београда, и зар ја да изигравам мамлаза?{S} И зар адвокат Радић да  
сад под масом тековина њенога оца.{S} И зар ја да јој њену очевину отимам?{S} То не би било ни  
ђе име <pb n="86" /> и туђу славу.{S} И зар то створење да изравнамо с мушким потомством, на ко 
да, и зар ја да изигравам мамлаза?{S} И зар адвокат Радић да своју зараду упушта другом?!..{S}  
њем, које си овом парницом добила?{S} И зар би ти могла допустити, да твоја заова Анђелија, кој 
 год посла прихвати, цвета му.{S} Он ће зарадити пару и на дрвету и на камену.{S} Сад је почео  
амлаза?{S} И зар адвокат Радић да своју зараду упушта другом?!..{S} Не ја, Бога ми!“</p> <p>У т 
после смрти његове.{S} Она је сад сужањ заробљени."</p> <p>„Нека се притрпи.{S} То неће дуго тр 
е мој, да сам ја опкољена, да сам сужањ заробљени, а ни с које стране помоћи...{S} Али, што мом 
трало као бесправне личности, као робље заробљено, као лица без свакога права на овоме свету, п 
.{S} То су били — Рајко Перић и Радојло заручник Анђелијн...</p> <p>„Нас се двојица не познајем 
је дао као обележје Анђелији, несуђеној заручници онога кривовратог сина његова.{S} Па луд сам  
>У окружном суду шабачком, одмах спроћу заседања, има једна собица, која је за доба господара Ј 
им кулашима, — он је наилазио на читаве заседе Анђелијних просилаца.</p> <p>Али их је Ћата јуна 
, мене страх хвата, да он нашу срећу не засени.{S} То је овај неочекивани спор.{S} Он је истина 
а загледај мало боље у ово питање, које засеца тако дубоко у наш породични живот, који је опет  
та и проклети Максим Ћук и чуваше је, и засипаше сувим златом свакога, ко би им био на руци, да 
 и према онима, који би, колико толико, заслуживали њену пажњу.{S} Шта више, они су јој из дана 
аће, како је већ који својом озбиљношћу заслуживао, а ове друге умео је тако да <pb n="57" /> љ 
емо у друштву великих и по пород људски заслужних мужева...{S} Зар историју, не само појединих  
ебао да буде, па да се и на овоме свету заснује права људска, али Богом благословена срећа! —</ 
опазила није Беше пала поред детета и — заспала.</p> <milestone unit="*" /> <p>Мало после, стад 
клонула.{S} Наслонила се на јастук па и заспала; а кад дете опет врисну, она се трже, па није н 
цању.{S} После се ућутао.{S} Можда је и заспао.{S} Он те ноћи више из своје собе ни излазио ниј 
лескова прућа.{S} Сувача одједном нешто застаде, да ли што ово бедно живинче није имало снаге д 
узман, за кога се знало, да је волео да заступа замршеније спорове него чисте и јасне.</p> <p>И 
мушком.</p> <p>Адвокат Радић одсудно је заступао мушке наследнике, а Јован Јовић доказивао је,  
а друго Јован Јовић адвокат и ђенерални заступник Анђелије, кћери покојнога Угљеше Пивљака.</p> 
пник Иконијн, и адвокат Јовић ђенерални заступник Анђелијн.</p> <p>Беше настао један свечан тре 
 оба адвоката — адвокат Радић ђенерални заступник Иконијн, и адвокат Јовић ђенерални заступник  
а: једно је био адвокат Радић ђенерални заступник Иконије Рајка Перића, а друго Јован Јовић адв 
домаћина, па се окрете — оде и за собом затвори врата.</p> <p>Капетан се окрете домаћину:</p> < 
>Али која вајда, кад несрећни отад није затек'о жива сина.{S} Он је, док је с кола скочио, по љ 
 његова Јела дошли својој кући, тамо су затекли позив од среске власти, у коме стоји, да Обрад  
 тамо, како се изненади, кад место Феме затече Анђелију Угљешину.{S} Ода се смешила, али је тај 
мехну, сетио се за што га капетан пита, зато је и погледао у те, да види шта ћеш ти рећи, а кад 
е примети.{S} Ту се почело и смркавати, зато су конаковали у Лешници, а сутра-дан зором продужи 
аксим Ћук већ разумео, шта му то значи, зато је и рекао:</p> <p>„Па, господине, и на ме је зину 
м по закону, а судови су <pb n="114" /> зато ту да суде, не по срцу и правди какву народ замишљ 
ело се, да је то била крупна шала...{S} Зато сам Максим Ћук викне:</p> <p>„Ждрале!...{S} Миран! 
 будем сиротињи место оца и мајке...{S} Зато, опет ти велим, иди ти Сими Ћати.{S} То је његов п 
 <pb n="142" /> <p>„Знам да не знаш.{S} Зато те и питам.{S} То је интов несрећног Максима Ћука. 
мо једио просто сеоско удомљење...{S} И зато смо, ево, дошли, да, с пристанком моје властодавке 
но што се ико томе буде и надао.</p> <p>Зато он према Ђуку постаде и мекши и поверљивији.{S} Он 
 да!“</p> <p>И оно сироче само задрхта, затури своју анђелску главу и — као чивит помодри.{S} С 
ела дружиница младих шабачких трговаца, затурила би ајнак и весеље, које би често до сванућа тр 
„продрте вреће“ на њега односи, па мало заћута, али се, најпосле, прибра, па рече:</p> <p>„Ништ 
 браниоци оптужених Мартића нека изволе заузети своја места!...{S} Претрес почиње!...“</p> <mil 
да полети у кућу.{S} Људи хтедоше да га зауставе, али се он оте, улети у собу и виде мртва сина 
 од живога масалног мала продати, он се заустави код домазлука оних лепих швајцарских крава и о 
адвокат Радић, а његови се погледи беху зауставили на Иконији Рајковој и на Анђелији Радојловој 
и бирташици.</p> <p>У том се једна кола зауставише пред капијом.{S} У колима је седео један под 
 —</p> <p>И у том звркнуше двоја кола и зауставише се пред капијом куће Угљешине, У првим је ко 
туге пресвисла, да ја то учиним.“ И она заусти да још нешто каже, али се, у тај мах, међу њима  
ата, кад му је Максим Ћук изјавио своју захвалност на савесном старању и одржавању поверене му  
мом Ћатом, и по други пут изјавио своју захвалност на савесном старању око унапређења поверене  
 ти оно као да имаш и сина за женидбу?“ зацерека се пакосно писар Јеша Савчић, који се с газда- 
 је у животу и стара шупа кровињара.{S} Зачудио сам се кад сам у једном буџаку те старе шупе см 
ећ сам Угљеша, ђед његов, сваки се живи зачудио и — прекрстио.{S} Многи полетеше Угљешиној кући 
тражила, онда се Сима Ћата и Максим Ћук зачуђено згледаше.</p> <p>„А, па међер се овде није шал 
је кћер Обрада Кустуре?!“ запита готово зачуђено Угљеша Пивљак, а преко његова лица прелети јед 
е.</p> <p>„Доцкан, сине; а, најпосле, и зашто?{S} Да је она марила за ово дете, она га не би мо 
и не подвале и — девојку унесреће...{S} Збиља, колико њој сад би година?“ упитаће одједном маса 
 приповетке.{S} Ово је њих једно другом зближило тако, да су једва чекали да се састану и једно 
, да пређемо на главни посао, на посао, због кога је Максим Ћук потрудио своје господство, да и 
а далеко разглашени сремски „пиштинац,“ због кога су врло често и Шапчани правили излет од Шапц 
кад видим, где се ово двоје узимају, не због пустог блага, него што једно без другога просто не 
ижљиво клонио судскога катанца, и то не због стида и понижења већ због материјалне штете, која  
ило у Ђ. Ја се још и сад опомињем да се због тога весели Ћук много једио, и то би било увек кад 
е била кратка.{S} Да наведемо сам пасаж због кога је апелациони суд оборио пресуду првостепеног 
анца, и то не због стида и понижења већ због материјалне штете, која би га постигла, кад би се  
по поћута, или, боље рећи, он се мало и збуни, али ће опет окренути:</p> <p>„Ама, пријатељу, ти 
објашњење београдских адвоката још више збунило и Симу Ћату и Максима Ћука.</p> <p>„Е, па кад б 
ео размере, који су и самог Ћату понели збуњивати.{S} Кад би год куда пошао, а особито на оним  
адом.{S} Њега је све село и сва околина звала, „господин Марко,“ а његову госпођу — „госпођа Је 
/p> <p>„Као земља. “</p> <p>„И ти си ме звала.“</p> <p>„Да ти кажем, да се довече решава наша с 
власти плашим као живе ватре, па сам те звала, да ме научиш, како да се од ове напасти одбраним 
/p> <p>„Па добро, поочиме — како је већ звала Ћату, од кад јој је постао тутор — хвала ти на тв 
лавом..."</p> <p>Угљешу су у свој Мачви звали: „трули газда.“ Па он је и био одиста трули газда 
 је та соба постала пушионица за судске званичнике, а још доцније: соба за адвокате.{S} И за то 
а из детињства друга Смаја Циганина.{S} Звао ме толико пута, да му видим нову кућу и остало нам 
е и тиче ова ствар, ради које сам вас и звао, а ви имали доброту да се моме позиву одазовете, а 
</p> <p>„Па, деде, домаћине, што си нас звао?...{S} Што се не почиње?{S} Ово је неко доба ноћи. 
 позив — као да би видео, ко је Кустуру звао, па ће онда рећи:</p> <p>„Капетан није ту.{S} Одаз 
ђен лепим пријемом капетановим.</p> <p>„Звао сам те, да ти рђаве гласе кажем: она рђа, она каиш 
.{S} Можда ће ми и он казати, рашта сам зват. “</p> <p>И таман они у тој речи, а капетан те на  
ти:</p> <p>„А ко ти је то казао, сјајна звездо живота мога?“</p> <pb n="118" /> <p>Иконија се ч 
би у прилици...{S} Не, озбиља, чудна је зверка био <pb n="94" /> овај Максим Ћук.{S} Он је имао 
од кућа браће Ђенадића; а један мушки и звонак глас стаде изводити познату песму:</p> <l>„Спрем 
хане, зајеча једно ћемане и чу се једна звонка песма, песма свима добро позната:</p> <p>„Уродил 
е није видео насмејану, а њена весела и звонка песма, што се јутром и вечером мешала с песмама  
о слушати кад чита апостол и кад својим звонким и симпатичним гласом одговара на јектенија. <ti 
а. — — — — — — — — — — —</p> <p>И у том звркнуше двоја кола и зауставише се пред капијом куће У 
 пође за Ћукова сина, за ону кривоврату згебицу, што нема ни толико памети колико какав брав?!. 
Славко Смољинац.</p> <p>Људи се стадоше згледати.{S} Хтели би да погоде, на коју је Ћук око бац 
се Угљешине!...“</p> <p>Људи се од чуда згледаше.{S} Готово нико од њих није веровао, да ће то  
елије.“</p> <p>Она се два адвоката само згледаше; а капетан Влајко чисто уздахну па рече:</p> < 
онда се Сима Ћата и Максим Ћук зачуђено згледаше.</p> <p>„А, па међер се овде није шалити, приј 
е узус при његовоме мерењу; а кад му се згода укаже, онда се он ни тога узуса не држи,“ рекао ј 
о незгодно, што масални није био онако „згодан“ човек, да му све одобри, што је он хтео по маси 
хе. поноса дому моме, а моме сину Млађи згодне младице!</p> <milestone unit="*" /> <p>Заблаће и 
било да се на његово место постави мало згоднији човек; али су Ћати ипак препоручивали да се пр 
и Обрадом Чавком, а то је таман друштво згодно за Ћукове послове и планове...“</p> <pb n="97" / 
 део.{S} Стара и нова кућа и све остале зграде, падају на други део.{S} Први део узима себи Ико 
маса има у готову и како би се то могло здипити.{S} А око твоје Анђелије биће лома.{S} С тога с 
 „Оно је кршан момак, нека је своме оцу здрав и <pb n="9" /> жив, а свима нама на дику и понос, 
два фишека има равно 200 дуката, дуката здравих и нових — све од ове године.{S} Оно остало, кад 
аш породични живот, који је опет основа здравом државном животу, друштву па и читавом човечанст 
та модрикастог зеленила, што прелива из зелена на златно румено — зеленило Па и само се небо об 
ка: она је то, што мирисним цвећем кити зелене хумке, <pb n="IV" /> ова вечита боравишта мртвих 
n="12"> <head>XII</head> <p>Гостионица „Зелени Венац“ била је од вајкада средиште, где се скупљ 
, боју.{S} То је нека врста модрикастог зеленила, што прелива из зелена на златно румено — зеле 
то прелива из зелена на златно румено — зеленило Па и само се небо обоји некако друкчије.{S} То 
— у која беху упрегнута два, као трава, зеленка, оба поносног држања — ама као да их је једна м 
ше упрегао две своје ластавице, она два зеленка — своја два ждрала — па као ветар одјури у Бога 
 или је богатији био интов, или она два зеленка, као две виле — нека племенита крв.{S} Пругасти 
стао казивати, да су се оба његова лепа зеленка код њега ождребила, и да им је он и имена наден 
ветнило неба; али то није ни онај чисто зеленкасти азур, то је нека средина између тога обојега 
јна и црна кожа на кошу, добила је неку зелено-вугасту боју.{S} Овде онде висе читави паламари  
еко свога обичаја, свратио је у кафану „Зеленог Венца,“ па је изазвао на страну Јашу Јарића, ух 
/p> <milestone unit="*" /> <p>У кафану „Зеленог Венца“ долазе људи сабаиле на кафу.{S} Ту се об 
сти или кога другог: камџија, што би у „Зеленом Венцу“ фијукнула, многоме <pb n="93" /> се нева 
...{S} Ово кљусе мора да је негда имало зелену длаку, па је сад постао ђогат; али како га сад н 
у и одгајиљу људи, народа, човечанства, земаљски судови лишавају најсветијих права људских, лиш 
 више ни имала није.{S} Отели су јој га земаљски судови; а још је само имала права, да се из оч 
 бити, злато моје, алеме мој, онда, кад земаљски судови рекну да ово, око чега се данас кољу ов 
 Више не подлежи никаквој сумњи.{S} Сви земаљски судови казали су своју последњу реч.{S} Она гл 
д замишља, већ но закону и правди, коју земаљски закони признају.“</p> <p>Сима Ћата, међу тим,  
ском себичношћу, халапљивошћу за пустим земаљским благом, и ја вам не нађох равних ни по доброт 
ели свекар!{S} На шта му је било толико земаљско благо, кад њим није био кадар ни једно једино  
 је нашем срцу мило и драго, а не пусто земаљско благо,“ одговори Фема Митровчанка.</p> </div>  
јбоље осетио.{S} Богат, штоно кажу, као земља, а опет ретко кад да је имао у животу веселих дан 
“</p> <p>„Оне су ти верне?“</p> <p>„Као земља. “</p> <p>„И ти си ме звала.“</p> <p>„Да ти кажем 
Жена је божанствена спона између неба и земље, између овога и онога света!..</p> <p>И тој добро 
прошло.{S} Семе, које је онда бачено на земљиште наше љубави, уродило је богатим плодом.{S} И м 
овукао целим западним хоризонтом, те на земљу бацио своју тамну сенку, док су месечеви зраци, о 
ви анђео Божји, што је с неба слетео на земљу, да људима каже, како је добар и милостив Бог.{S} 
слите да ће то тако остати?..{S} Ћук ће земљу преврнути, док воду не наврати на своју воденицу“ 
селник дочепа оканицу с вином, па њим о земљу, и она прште у стотину комада!" — додаде Фема Мит 
или су преко велике Митровице и Руме за Земун, а одатле за Београд и Ћата и Максим Ћук.{S} Ту с 
ио.{S} Седе у своје таљиге, ошину свога зечка, и за непуно пола сахата већ је био у Совљаку.{S} 
екао:</p> <p>„Па, господине, и на ме је зинула и хала и врана; и за ме свет говори, да сиротињи 
г Угљеше Пивљака."</p> <p>Анђелија беше зинула од чуда.{S} Она је само бленула у свога драгана, 
женској глави, — онда што људи граде од зла горе?!{S} Угљешине ће се кости у гробу превртати, к 
 смрти његова четири сина, а некаква их зла коб још већма разгребе и позледи.{S} Тако, једнога  
 постајао гладнији и жеднији — сребра и злата.{S} Путове, којима се служио да се обогати, није  
 Он је за њ рекао: „овај вам млад човек злата вреди.{S} То ће вам бити један по један трговац:  
а из Синошевића, да од њега купи његов „златан“ забран!...</p> <milestone unit="*" /> <p>Има пр 
ри од неког поноса.</p> <p>„Јабуко моја златна!“ повика девојачка мајка. „Оно је кршан момак, н 
лих дана.{S} Од четири сина, као четири златне јабуке, па му кућа остаде на женској глави.{S} С 
стог зеленила, што прелива из зелена на златно румено — зеленило Па и само се небо обоји некако 
ирташица додати:</p> <p>„А онај на оном златногривом кулашу, то је онај, што је онда био онако  
, већ она остави своје нејако чедо, ону златну јабуку, остави га без мајчине неге и миловања, п 
 <p>„И то ће бити?“</p> <p>„То ће бити, злато моје, алеме мој, онда, кад земаљски судови рекну  
знату песму:</p> <l>„Иконија, моје суво злато,</l> <l>„Росно цвеће, јутрос узабрато,</l> <l>„Ди 
арић запева:</p> <p>„Иконија, моје суво злато,</p> <p>„Цвеће росно јутром узабрато," — овај ти  
иљена песма —</p> <l>„Иконија моје суво злато,</l> <l>„Росно цвеће јутром узабрато,“</l> <p>ста 
ми, нема право.{S} Радојло је само суво злато; ја га од малена знам, кућа смо до куће,“ — приме 
а за читав палац — све само суво ливено злато!...</p> <p>И тако су сва дрва.{S} Распитам одакле 
есу и сваког, ко му смета, залива сувим златом.{S} Само је Ћати до синоћ дао 400 дуката — пола  
аксим Ћук и чуваше је, и засипаше сувим златом свакога, ко би им био на руци, да се дочепају бо 
 и ништа друго.{S} Ако то буде, онда је зло.{S} Ја нећу имати где дочекати Иконине сватове, доч 
 продаја одложи.“</p> <p>„Е, онда је то зло, мој г. капетане: онда ја немам куд кући својој.{S} 
учини ти шта знаш и како умеш, да ме то зло сад мимоиђе, па после, пошто ни дете одведу, могу с 
 у глави завађају, и да по народу снују зло, како би њихове црне душе ликовале над туђом несрећ 
о и срце растрзало, то није била проста злоба и пакост, то је било нешто веће и од једнога и од 
ма Ћата по својој соби, гоњен завишћу и злобом, ходао доле горе.{S} И просто сву драгу ноћ не м 
ца и душе што се љубе и милују; а не да злу и пакости, да два ока у глави завађају, и да по нар 
сти, високи, повијених вратова, малених змијастих глава, а грива као четири пуна свилена повесм 
и Максима Ћука, упрегнута она два бесна змијоглава кулаша, па су обишли целокупно <pb n="90" /> 
им било бесним и немирним вранцима, или змијоглавим и поносним кулашима, — он је наилазио на чи 
амо радио, то у нашу причу не улази.{S} Зна се само то, да су пред сам мрак из Шапца, мачвански 
пет ја вама велим, оставите ви Ћату.{S} Зна он шта ради: опазио он да чича Мића нешто <pb n="51 
тио чича-Мића, а да тога није било, Бог зна оно би ту остало још коју годину недирнуто; али да  
ко власт наредила...{S} Опет, опет, Бог зна шта ради,“ приметила је Пела механџика...</p> <p>„А 
е ту.{S} Одазвао га г. начелник.{S} Бог зна хоће ли до мрака и долазити.{S} Он се обично подуже 
ави Симу Ћату, као човека, који најбоље зна све, шта од имања и жива мала има покојни Угљеша, к 
о беху одиста богата господска кола, не зна се: или је богатији био интов, или она два зеленка, 
атио мој Млађо?...{S} Кршна девојка: не зна се или је лепша или је стаситија, или је поноснија! 
добро око!{S} То је паметна девојка; не зна се: или је срцем питомија, или је душом племенитија 
ца, за кога се у велике говорило, да не зна шта има и да је „похарао" цео свет, док је то своје 
 на овоме весељу нађе, то наша прича не зна, само се зна то, да се онда много сумњало на Пелу б 
S} Весели Марко; он <pb n="115" /> и не зна шта има.{S} Овога часа идем у Синошевић.{S} Купићу  
то „и боље“ значило, то и данас нико не зна.</p> <p>Он је још тога дана поиска од оца и мајке,  
ли Угљеша Пивљаков унук; а док се то не зна, онда се не може ни одредити ни ко кога наслеђује:  
ој направи покварило, то се ни данас не зна.{S} Кљусе ово као да то једва дочека.{S} Оно сирото 
ељу нађе, то наша прича не зна, само се зна то, да се онда много сумњало на Пелу бирташицу, а н 
"2"> <head>II</head> <p>Истина, и то се зна, да се девојка нешто много устезала, али је укућани 
од целога света најпаметнији.{S} Све он зна боље од другога; а сад? — Ето му!..{S} Нису паре за 
 велим није било суђено; а најпосле, ко зна — шта још од тога може бити.“ Ово последње Ћата је  
рачуна ни хватао није.{S} Једно се само зна, а то је, кад су први свати улазили у Богатић, посл 
 Влајко капетан.“</p> <p>„А откуд он то зна?“</p> <p>„Па зар ниси ономад приметио, кад се наш Љ 
вом Анђелијом.{S} Ја знам, а и цео свет зна, да је она рођена кћер мога бившег свекра, покојног 
ицем Божјим!...“</p> <p>„Хе, моја Фемо, знаду они лепо што им то треба.“</p> <p>„Па, Радојло, д 
ја у колу, ако је на с лу или на прелу, знај да је ту и он.{S} О томе већ говоре и деца по сока 
, да је ту какво мито имало посла, онда знај, да вам то упалити неће.{S} На ме је и онако велик 
, Ћато, ако ми и ти станеш врдати, онда знај, да ћеш ти баш за све трошак платити.“ И то је Ћат 
 некуд одлази или од некуд долази, онда знајте, да ту није било без добра и богата лова..{S} Ту 
 искупиле, тврдиле, да доктори ништа не знају, и да је све у Божјој руци.{S} Баба Стана, мати Ј 
 које лека нема, али га, пусто, људи не знају, а доктори још мање; а Дивна Петришкова рече, да  
сти, онда шта је остало за оне, који не знају ни за Бога ни за правду Божју'?“ повикао је Пав’о 
ханџика одговорити: „Остави ти њих; они знају шта раде.{S} Све су то добри људи.“</p> <p>„И ја  
 то пратња: ту жене, ту људи... сви они знају, да је дете умрло пре свога ђеда.{S} Бираћемо их  
она на другу страну.{S} Пела ће ми дати знак, кад се они помоле оздо од Радичева гроба...“</p>  
 и изашао у авлију, али је мимогред дао знак Феми Митровчанки, да за њим изађе у двориште.{S} И 
Фема Митровчанка руком.{S} То им је био знак, да је дете било и прошло.</p> <pb n="43" /> <p>Је 
Ћук, гледајући у свога момка, дајући му знак, да тако и уради.{S} За тим је сео са Симом Ћатом  
и просилац, али просилац за кога је она знала, да тражи њену руку, а не њен богати мираз: јер г 
шане с неком жалошћу, којој ни она није знала право порекло.{S} Оне једна другој падоше- у нару 
а тебе разумем, поносе мој...{S} Ја сам знала да ти је срце добро, верно, топло; али нисам знал 
 је срце добро, верно, топло; али нисам знала да ти је душа тако велика!...{S} И то ја да сазна 
 приметио је адвокат Кузман, за кога се знало, да је волео да заступа замршеније спорове него ч 
вачком и Црнобарског Салаша.{S} За њ се знало, да нигда није ни без готових новаца: чим роди жи 
готовине онако — без мотике.</p> <p>„А, знам, верујем, имаћеш ти богме тек од сад од њих муке.{ 
вне — ванбрачне деце!...“</p> <p>„Знам, знам колега, али ти не треба да смећеш с ума, да...“</p 
сад баш власт зове...{S} Него, станиде; знам шта је.{S} Она рђа неће да пристане, да ми се одло 
ију.{S} Она је мудрија од свију нас.{S} Знам ја, људи, душу њену.{S} Ја сам њу одржао на овим м 
сле, и својој пупили, онда хоћу и ја да знам коме ћу моћи оволики масени мал на чување поверити 
е судим с мојом заовом Анђелијом.{S} Ја знам, а и цео свет зна, да је она рођена кћер мога бивш 
 обележје, шта онда да радим?{S} Шта ја знам ко ће с њима довече доћи, можда и сам масални, а ј 
 овај посао час пре сврши; јер, како ја знам, још мало па ће девојка постати пунолетна, па је о 
пола Ћати, а пола масалном; али како ја знам, то ће све мој тутор стрпати у своја недра, а маса 
} И онда ће додати:</p> <p>„А колико ја знам, она је себи изабрала младожењу — давно и давно, и 
јло је само суво злато; ја га од малена знам, кућа смо до куће,“ — примети Среја ковач.</p> <p> 
то, како те Бог учи!{S} Ја сад ништа не знам, ни шта ћу ни како ћу.{S} Како ти наредиш онако и  
 му је друг — дешњак?...“ И ја и сад не знам шта ми би, те повиках: „Ждрале!“</p> <p>И оно се к 
враћати у Шабац, колико ме мучи, што не знам што ме сад баш власт зове...{S} Него, станиде; зна 
 јој тридесет трећи."</p> <p>„Све ја то знам, пријатељу, као и то, да си јој и ти саветовао да  
 “ одговорим му.</p> <pb n="142" /> <p>„Знам да не знаш.{S} Зато те и питам.{S} То је интов нес 
 његова уста једном прошапташе:</p> <p>„Знам сад ко је.{S} То је он, мој пријатељ Угљеша.{S} А  
бесправне — ванбрачне деце!...“</p> <p>„Знам, знам колега, али ти не треба да смећеш с ума, да. 
 представи га свима као свога поочима и знаменита трговца, што у Србији годишње одваја необично 
звио свој песнички дар: он је ту срочио знамениту песму:</p> <p>„Уродила рана крушка под Милоши 
 онда у мене, као да је хтео да докучи, знамо ли ми за шта он пита нашега Љубинка.{S} И он ми ј 
 газда-Максиме, и нека ти је то још сад знано,“ — он се мало уозбиљи.</p> <p>Наравно, то је Мак 
ри своја познаника и пријатеља, људе од знања и закона.{S} Међу овима ваља нам поменути: два ша 
 „мирске“ књиге, песме и приповетке.{S} Знао је <title>„Бранка“</title> напамет, и из <title>„Г 
а на јектенија. <title>Типик</title> је знао напамет, да би му у томе позавидео <pb n="26" /> и 
} Водио је преко дворишта, а и сам није знао куд.{S} Он ју је само, готово нечујно, тешио:</p>  
— као обарен рак. <pb n="96" /> Он није знао да се његова свуд самлети може, а само не код наше 
рећи ће Обрад више у себи... „О, да сам знао за ово, кад смо сад у Шапцу били, да видим шта је  
Фема Митровчанка.</p> <p>„А ја сам опет знао, да ће тако најпосле бити, па сам само сеирио, как 
p>„Оставите ви, људи, Мрава!..{S} Него, знате ли ви да Максим Ђук жени свога сина?“ — рећи ће С 
аше интересе, моје и моје Иконије; а ви знате, да кад се нешто тиче наше кесе и наших интереса, 
ређења поверене му масе; а он ће, рече, знати, како ће то признање и мало видније изразити но ш 
мила снајка Иконија?...{S} О, да вам је знати, како се моја душа радује ономе сретном дану, кад 
>„Прво и прво, драги пријатељу, ваља ти знати, да у Ћука завојица нема.{S} У њега је увек било  
Смајо Циганин.</p> <p>„А ко би то могао знати, Смајо, “ одговорим му.</p> <pb n="142" /> <p>„Зн 
ову се возе,“ рекла је Пела механџика и значајно погледала у Фему Митровчанку.</p> <p>„Живећеш, 
ја, кажи ми, објасни ми, шта ти ово све значи?“</p> <p>„И ти ме још питаш, цвете живота мога?!. 
> <p>„Бога ти, газда-Максиме, шта му то значи: „лаици?““</p> <p>„А, „лаици“?...{S} То је нека в 
то је Максим Ћук већ разумео, шта му то значи, зато је и рекао:</p> <p>„Па, господине, и на ме  
>„И боље!“</p> <p>Шта му је то „и боље“ значило, то и данас нико не зна.</p> <p>Он је још тога  
ини на то газда Угљеша Пивљак.{S} Него, знаш шта, пријатељу, ја нећу друкчије, већ да од вашег  
ко да се од ове напасти одбраним?...{S} Знаш ли, очни виде мој, да сам ја опкољена, да сам сужа 
по Богу брат, г. капетане, учини ти шта знаш и како умеш, да ме то зло сад мимоиђе, па после, п 
м му.</p> <pb n="142" /> <p>„Знам да не знаш.{S} Зато те и питам.{S} То је интов несрећног Макс 
{S} Сад видим да о свему ни ти ништа не знаш; не бој се, и благодари Богу, што у овоме свету им 
вога оца и твоје матере!{S} Ти још и не знаш како ћеш у Угљешину дому бити срећна и задовољна.. 
окренути:</p> <p>„Ама, пријатељу, ти не знаш муке моје.{S} Ова моја пупила постала је велика пр 
мео?“</p> <p>„Ништа не брини, газда, ти знаш да се ја за коње више старам, но и за себе сама,“  
т је и њима доста остало!“</p> <p>„А ти знаш, анђеле мој, да тај спор ни ја ни ти тражили нисмо 
не пуштај никог за живу главу; а већ ти знаш Максима Ћука, да он, кад плаћа — добро и богато пл 
ечега заваде — и ако су им пуне јасле и зобнице.{S} Таква је природа и код људи и код — „беслов 
ећну Анђелију твоју!...{S} Устани; ено, зове те нејаки Угљеша, слатки унук твој!...{S} Куку баб 
из недара,“ повика онај, што га Иконија зове Рајком, повика гласом и решеношћу, која је на све  
 мучи, што не знам што ме сад баш власт зове...{S} Него, станиде; знам шта је.{S} Она рђа неће  
заова Анђелија, коју и ти и твоја мајка зовете анђелом небесним, зар би ти, цвете мој мирисни,  
<p>„Ја тако и урадим; а тога истог дана зовнем Максима Ћука, и положим му за твој рачун све до  
="42" /> <p>„Ђеди, хоћу ђеди!“</p> <p>И зовнуше му несрећног ђеда.{S} Он дође; али тек што у со 
мом Ћатом и да је с њим вечерао.{S} Они зовнуше и Пелу механџику, те и њој то исто препоручише. 
ала неколико свештеника, па се с тога и зову Поповићи, а у доба наше приче беше тек постао-кућн 
ија, да бежимо.{S} Све је готово.{S} До зоре смо у Срему...{S} Ох, Иконија, очни виду мој, нашо 
то су конаковали у Лешници, а сутра-дан зором продужили <pb n="91" /> пут за Шабац, наравно свр 
 да се и Бего Цицварић, па макар и пред зору на овоме весељу нађе, то наша прича не зна, само с 
lestone unit="*" /> <p>Кад би пред саму зору, дете се као мало смири.{S} И онда ће Пела бирташи 
ацио своју тамну сенку, док су месечеви зраци, овде онде, продирали, те обасјавали поједине око 
а јави Максиму Ћуку, да је њихова ствар зрела, Радојло, син Бранка клисаре, беше отишао на Рачу 
ршити...{S} А ти, Јешо, чујеш, језик за зубе!{S} О томе ником ништа, а кад се ствар сврши, онда 
пит полагати," промрмља Сима Ћата кроза зубе.</p> </div> <pb n="65" /> <div type="chapter" n="9 
вуче један вучљај бурмута и нешто кроза зубе прошапта, што Ћук никако и не примети.{S} Ту се по 
деротина, као да су на њему свиње своје зубе вежбале.{S} Сицеви попрскани, а оздо избили читави 
рошао.{S} Ја сам само његова сенка.{S}" И онда опет оде куњати, — ама као и сваки човек, кад му 
о.{S} Ту је метана на решето и „кривда" и „правда.“ Било је прилика кад су у овој адвокатској п 
е, Јадра, а и других још даљих крајева, и у оба села није било куће, која није имала гостију са 
, Анђелија је била и лепа и примамљива, и духовита и поносна, веома добра срца и племените душе 
О Малој Госпођи слави накучанска црква, и ту буде света из Поцерине, Посаво-Тамнаве, Мачве, Јад 
леђују:{S} Анђелија рођена кћер његова, и Иконија његова снаха, а мајка покојног Угљеше, унука  
ила четвора кола, два господска интова, и двоја кола са федерима и сицевима.{S} Напред,је у инт 
оба за адвокате.{S} И за то је, ваљада, и прозвата „адвокатска пушионица.“ И она је, одиста, и  
S} Ту ће имати посла и они из Београда, и зар ја да изигравам мамлаза?{S} И зар адвокат Радић д 
а га позна.{S} И кад гледа ружно гледа, и кад што проговори ружно проговори.{S} Ту неки дан, пр 
бившег свекра, покојног Угљеше Пивљака, и да је целокупно имање, што је сад под масом тековина  
 загледа у овога домаћиновога гласника, и онда му одједном рече:</p> <p>„Стани-дер момче!...{S} 
канџи онога катила, онога Максима Ћука, и то онда, кад ме мој отац отрже из наручја твога, па м 
 а тога истог дана зовнем Максима Ћука, и положим му за твој рачун све до паре.{S} На! ово је њ 
Седе у своје таљиге, ошину свога зечка, и за непуно пола сахата већ је био у Совљаку.{S} Кола и 
ејака сина на својим рукама однеговала, и толико ноћи над њим и над његовим тешким мукама прове 
његова лепа зеленка код њега ождребила, и да им је он и имена наденуо: дешњаку „Крсташ,“ а лева 
езани ближим и даљим породичним везама, и које се могу од распада сачувати једино, где се непок 
вним, с интересом и судским трошковима, и скупа је изнело:{S} 242 дуката, 14 гроша и 20 пара.{S 
ња му <pb n="143" /> вилица окембешена, и с ње се цеди некакав отегљив слуз.{S} На десној стран 
убрег у лоју,“ додала је Марта Јездина, и кресну оком на Пелу бирташицу.</p> <p>„Шта капетаница 
pter" n="2"> <head>II</head> <p>Истина, и то се зна, да се девојка нешто много устезала, али је 
Е ова, видећеш, оставља и свога свекра, и своје дете, и један богат дом пун свакога добра као к 
ој потребне савете, да да по 25 дуката, и, најпосле, би уговорено и то, да се масени рачуни при 
н-душман куће Угљешине, онај Сима Ћата, и она рђа над рђама, она несрећа где стане и где пане,  
а непуна два и <pb n="31" /> по сахата, и ако се рачуна, да од Совљака до Лешнице има добрих пе 
...{S} О, како је душа твоја племенита, и како смо ми сви пред тобом мали, мајушни!...{S} Ти ку 
двокатска пушионица.“ И она је, одиста, и била права пушионица.{S} Понекад се у њој толико напу 
ва пара коња — два кулаша и два вранца, и нова кола.</p> <p>„Не дам ја, рекао је, да глас и угл 
мо се брижљиво клонио судскога катанца, и то не због стида и понижења већ због материјалне штет 
<p>„О, да је ово доживео весели Угљеша, и његово би се срце раскравило, и његове би се ране зам 
азили су, да је масални мало тврдоглав, и да би добро било да се на његово место постави мало з 
 Радојло, Бранко клисар, отац Радојлов, и оба адвоката — адвокат Радић ђенерални заступник Икон 
уке, већ око овога богатог мираза твог, и ти си их све редом <pb n="76" /> одбијала, а ја ти ни 
и, да се дочепају богатог мираза њеног, и постављаше дупле страже око њене куће, па, ето, она и 
и Угљеше Пивљака ни приступити не може, и да Угљешину Анђелију чувају дупле страже, стража Симе 
Ћата и проклети Максим Ћук и чуваше је, и засипаше сувим златом свакога, ко би им био на руци,  
крви, изгубио аваз, а опет све познаје, и кад нам је Марта казала, да је и <pb n="112" /> сиром 
удио у корист моје властодавке Иконије, и она је то, што није с таком пресудом задовољна, те је 
сина његова сина Млађе и снахе Иконије, и по томе је суд расправљао питање са тачке правнога гл 
је још тога дана поиска од оца и мајке, и они му је дадоше: та ко се не би опријатељио с тако ч 
оље.</p> <p>„Доцкан, сине; а, најпосле, и зашто?{S} Да је она марила за ово дете, она га не би  
 одговоран — и Богу и суду и, најпосле, и својој пупили, онда хоћу и ја да знам коме ћу моћи ов 
само што није ту; а ми бисмо, најпосле, и без ње могли почети,“ одговориће Рајко Перић.</p> <p> 
код Ћука не могу проћи ничије врдаламе, и којекаква заоколишења.{S} И онда мало поћута.{S} Глед 
.{S} Остави ти на страну и кућно слеме, и крсно име, и економске користи, које одржавају у цели 
и на страну и кућно слеме, и крсно име, и економске користи, које одржавају у целини наше задру 
за врат...{S} То не дам, газда-Максиме, и нека ти је то још сад знано,“ — он се мало уозбиљи.</ 
зато је и рекао:</p> <p>„Па, господине, и на ме је зинула и хала и врана; и за ме свет говори,  
,“ одговори Ћата... „Ту су радиле паре, и то велике паре!“ додаде он, после малог ћутања.</p> < 
>Он мало поћута.{S} Гледао је преда се, и као да је смишљао шта да јој рекне.</p> <p>„Хајде, сн 
о свему ни ти ништа не знаш; не бој се, и благодари Богу, што у овоме свету има још добрих људи 
, оставља и свога свекра, и своје дете, и један богат дом пун свакога добра као кошница меда, о 
 из моје масе; али ћу га видети довече, и, онда, ако сви на ме гракну, да примим обележје, шта  
<p>У тај се мах врата на соби отворише, и на вратима се указа једно момче, висока раста, а мудр 
о утаначило, онда се Максим Ћук пољуби, и то трипут се пољуби, са својим пријатељем Ћатом; а је 
а квита.{S} Ја сам је, боље тврђе ради, и оверио, а то исто и на актима записао!...</p> <p>„Ето 
то његове жалосне матере, негуј, храни, и обасипај пољупцима; јер ћеш му ти од сад бити и тетка 
p>„А сад, газдарице, дај шта смо дужни, и кажи момку нека преже!“ рече Максим Ђук; а кад Пела и 
хова се капија опет отвори и — прилупи, и у кућу уђоше два човека: једно је био адвокат Радић ђ 
инство каква Божја сила у дим претвори, и ти би онда, слатка моја тета-Фемо, видела, како би ов 
покретна имања могу у целини одржавати, и, најпосле, где се могу...“</p> <p>Али ће му упасти у  
жаљавање.{S} Станем га боље посматрати, и, о чуда, мени се учини, да га познајем: у десну страж 
>То је рекао, па као ветар отишао кући, и, мало после, пројурио је на своме интову, све у велик 
а реци Јадру, два мала чаира у Липници, и све ливаде, њиве, пашњаци, кошеви, станови, воденице  
 ја радим и да без хасне нећу да радим, и само гледам да се не замерим власти и закону, а друго 
равило, да свачију услугу добро платим, и то не из своје кесе, већ из онога, што ми та услуга д 
, он се окрете, прилупи врата за собом, и оде.</p> <pb n="119" /> <p>„А кад те капетан упита:</ 
алапљивошћу за пустим земаљским благом, и ја вам не нађох равних ни по доброти срца <pb n="132" 
им Ћук, је при растанку са Симом Ћатом, и по други пут изјавио своју захвалност на савесном ста 
 за њ цео свет мисли, да је неправедан, и да је ту играло мито, и то големо мито.{S} Један је т 
 <pb n="20" /> <p>„Седи!“ рече капетан, и показа агу очима столицу.{S} Обрад седе, седе доста о 
окат Радић ђенерални заступник Иконијн, и адвокат Јовић ђенерални заступник Анђелијн.</p> <p>Бе 
вела реч.</p> <p>„Богме Ћата има право, и ја бих тако радио,“ рекао је Петроније Певац.</p> <p> 
unit="*" /> <p>Па Ћата, ако ћете право, и јест се много старао око унапређења ове Угљешине масе 
ји је у кући Угљешиној свој век провео, и сву му децу на својим рукама одгајио, — то му нико жи 
си да предузима.{S} И једва је израдио, и то на велико наваљивање неких Угљешиних пријатеља, да 
да се због тога весели Ћук много једио, и то би било увек кад би стао казивати, да су се оба ње 
замашно ућари, он би се ту сав заложио, и не би се много обзирао шта ће свет рећи о начину како 
исам се преварио,“ рече капетан Влајко, и стаде посматрати час домаћина, а час домаћицу.</p> </ 
Угљеша, и његово би се срце раскравило, и његове би се ране замладиле, гледајући, како сам Бог  
еби изабрала младожењу — давно и давно, и утувите ви ово људи, што ће вам сад чича-Мића казати! 
друго било је самим палисадом ограђено, и у врло добром стању одржавато.</p> <p>„Ја боље не бих 
 је неправедан, и да је ту играло мито, и то големо мито.{S} Један је ту неки дан, не познавају 
и се ту десио и кад је Угљеша издахнуо, и кад је власт чинила попис.{S} У осталом, њега је суд  
нао је <title>„Бранка“</title> напамет, и из <title>„Горског Венца“</title> могао је читаве стр 
це препукне, да је отишао у своју собу, и да се до сванућа није вратио; а кад је Марта Јездина  
овита <pb n="29" /> Дрина утиче у Саву, и где се Србија грли са питомим Сремом и својом сестром 
на слутња одавно је мучила душу његову, и није му дала мира ни дању ни ноћу.</p> <p>Кад је доша 
љеша бирао себи момке да му мал чувају, и био с њима задовољан, а Ћата их сад не бегенише!...{S 
и пакости, да два ока у глави завађају, и да по народу снују зло, како би њихове црне душе лико 
ле, тврдиле, да доктори ништа не знају, и да је све у Божјој руци.{S} Баба Стана, мати Јове чет 
{S} Она опет скочи.{S} Полети у авлију, и таман она изађе на кућни праг, а капија се широм отво 
о: колико мој отац дугује Максиму Ћуку, и кад је он из акта видео колики је дуг, да му је наш Љ 
дочепа оканицу с вином, па њим о земљу, и она прште у стотину комада!" — додаде Фема Митровчанк 
 овај спор пресудио на штету Анђелијну, и ова је та, што се радује и весели, што је тако суд на 
ој рече: „пристани на све што ти рекну, и ништа не брини."</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутрад 
та му не рече.{S} Ћата се само осмехну, и повуче један вучљај бурмута и нешто кроза зубе прошап 
, па их после намири.{S} Кола под шупу, и — од коња не одмичи!...{S} Је си ли разумео?“</p> <p> 
 детињој мајци, да јој је син на умору, и она ће доћи, па може Бог дати да детету буде боље.</p 
, а заова његове кћери Иконије, што су, и по лепоти и по <pb n="18" /> витом девојачком стасу,  
м прирани, па после с њима у Митровицу, и сместа их теслимљује.{S} Он би у прилици рекао: „трго 
е претуре на ону страну у сремску Рачу, и кад се последња скела отисла од обаде, Радојлу приђе  
ела да они нису ту.{S} Они ће, видећеш, и нашој вечери наћи ману,“ шануће Фема Митровчанка Пели 
му приђе и пружи му руку.{S} Он је узе: и обе руке задрхташе, а некаква чудна струја пролазила  
дине, и на ме је зинула и хала и врана; и за ме свет говори, да сиротињи продајем бакраче по ку 
им Ћук!{S} Његовој памети <pb n="71" /> и бистрини, па оној отворености да се човек диви.{S} У  
нску неправду исправимо, <pb n="134" /> и да, с другом вољом, место овакве судске пресуде, доне 
вић.{S} Весели Марко; он <pb n="115" /> и не зна шта има.{S} Овога часа идем у Синошевић.{S} Ку 
да би му у томе позавидео <pb n="26" /> и какав богослов.{S} Он је с особитом вољом читао и ост 
у туђ дом, прима туђе име <pb n="86" /> и туђу славу.{S} И зар то створење да изравнамо с мушки 
реба да су и пред законом <pb n="89" /> и пред људима у свему равноправна; а ово како је у нас  
/title>; <title>„Езопове Басне“</title> и Доситејева нравоученија, тако исто.{S} Он је у народу 
викне:</p> <p>„Ждрале!...{S} Миран!!{S} И ждрал се одиста смири; али је цептио — као прут.{S} С 
 — Ето му!..{S} Нису паре за будалу!{S} И он би сад хтео да ја то све надокнадим.{S} Нека благо 
озамашна вучљаја бурмута, па шмркну!{S} И не прође много, па трипут, једно за другим, тако кину 
.“</p> <p>„И да се на то закунемо!..{S} И свима нам дадоше по десет дуката, а рекоше да ће нам  
 их штедиш, покрепали, да Бог да!...{S} И они стигоше у Совљак за непуна два и <pb n="31" /> по 
 знала да ти је душа тако велика!...{S} И то ја да сазнам од другога!“ И онда га оде поново љуб 
само једио просто сеоско удомљење...{S} И зато смо, ево, дошли, да, с пристанком моје властодав 
Гетеи, Његуши и други велики људи...{S} И шта би управо у животу читавога човечанства било зани 
и својим старим животом и дочеком...{S} И то није осећао само стари чича-Мића, то је осећао и с 
еби и Максиму Ћуку и Управи Фондова.{S} И, док ви све троје не пристанете да се продаја одложи, 
 утови до близу стотину грла волова.{S} И ово је било све у прошцу — као од сира срезану, а поп 
ешто веће и од једнога и од другога.{S} И у тој бесаници, он, онако сам за себе, повика:</p> <p 
јатеља, да се сав живи мал распрода.{S} И Ћато и капетан, а и неки други Ћатини људи, налазили  
 наследницу покојног Угљеше Пивљака.{S} И томе се цео свет чудио; а неки би само рекли:</p> <pb 
 драге куће, из куће Угљеше Пивљака.{S} И сад је он на се узео бригу, да ватру чарка и да жар и 
а, весеље је текло — као бујна река.{S} И усред тога мора од весеља, тамо од совљачке механе, з 
ли ми за шта он пита нашега Љубинка.{S} И он ми је јутрос све, од речи до речи, испричао, како  
и казали: преча је мајка него тетка.{S} И то је у овоме случају са свим по закону, а судови су  
ажа Симе Ћате и стража Максима Ћука.{S} И док је ово наш Љубинко говорио, капетан га је Влајко  
’ло се, да их је дубока кеса купила.{S} И док је онај млади и лепо обучени момак, што је кочија 
омак није упрегао нова масална кола.{S} И онда је сео у кола и као ветар одјурио у Шабац, а шта 
и.{S} У њега, одиста, завојица нема.{S} И свет је гракнуо на овога човека, као на гладна вука.{ 
 с интересом и парничним трошковима.{S} И тако је спречена продаја имања мога оца“, одговори Ик 
што је он хтео по маси да предузима.{S} И једва је израдио, и то на велико наваљивање неких Угљ 
них дана, слатких и горких успомена.{S} И то се све једно у друго сливало, сливало се у једну д 
 суши.{S} Не може човек да га позна.{S} И кад гледа ружно гледа, и кад што проговори ружно прог 
отањег, али иначе вредна и послушна.{S} И то је све одобрио и масални.</p> <milestone unit="*"  
е врдаламе, и којекаква заоколишења.{S} И онда мало поћута.{S} Гледао је Ћати право у очи, па ћ 
:{S} 242 дуката, 14 гроша и 20 пара.{S} И, Бога ми, оно ми момче све до паре измири, узе квиту, 
 дрвљаника наложена је велика ватра.{S} И стари чича-Мића чисто се подмладио.{S} Он је срећан ш 
овде се Ћук изуо са неких 25 дуката.{S} И то је Кузман примио тек као аконто унапред, а главно  
и у тој речи, а капетан те на врата.{S} И чим уђе у ходник он смотри Обрада:</p> <p>„Ене, Кусту 
е сад под масом тековина њенога оца.{S} И зар ја да јој њену очевину отимам?{S} То не би било н 
сле поставио и за главнога стараоца.{S} И онда се све ућутало....</p> <pb n="5" /> <p>Да богатс 
аку његову примедбу прими и послуша.{S} И тога се Ћата строго придржавао, па му је ипак масални 
 што су обе наследнице женске главе.{S} И да не би било какве пометње, ми смо ово имање поделил 
 без другога просто не могу да живе.{S} И мени је сад, као да у њиховој срећи гледам своју срећ 
а права, да се из очине куће изведе.{S} И она је тај дан са нестрпљењем чекала; јер јој је он и 
 их је у забрану свога бившег газде.{S} И ко би други могао имати ову сорту грмића до један Мар 
х састави и сортира, то се сви чуде.{S} И чаје су га бегенисале.{S} Чим дођу, они Радојла траже 
ди, али он на то главе окретао није.{S} И онда би неки рекли:</p> <p>„Море, Ћати не може нико н 
но би му пружило ручице, да га узме.{S} И он би га узео и ваздан му којешта тепао.{S} И ово је  
, која није имала гостију са стране.{S} И кући браће Поповића беху свратиле неколике кочије, а  
ишао у своју собу, да мало прилегне.{S} И како је легао, није се више ни пробудио; а кад се у к 
ан и мрачан без наше лепше половине.{S} И сад, помислите, ту велику добротворку рода људског, т 
д Лешнице и у забране више Чокешине.{S} И једно и друго било је самим палисадом ограђено, и у в 
ну неко особито душевно расположење.{S} И онда ће тек рећи:</p> <p>„Старали смо се колико смо м 
 куму Марту Јездину — да јој говоре.{S} И оне су све три у небо дизале доброту, богатство, па л 
н завишћу и злобом, ходао доле горе.{S} И просто сву драгу ноћ не може око на око свести; оне п 
ке, а још доцније: соба за адвокате.{S} И за то је, ваљада, и прозвата „адвокатска пушионица.“  
 — по што било — даћу што ми поиште.{S} И онога дана, кад се тапија на суду на ме пренесе, пост 
овчанки, да за њим изађе у двориште.{S} И онда јој нешто полако наручи; а каза јој да јој пошаљ 
му видим нову кућу и остало намешће.{S} И одиста велика и пространа кућа, па штала за коње, па  
преча тетка или мајка малога Угљеше.{S} И сви су судови казали: преча је мајка него тетка.{S} И 
та отпустио из куће покојног Угљеше.{S} И онда ће додати:</p> <p>„А колико ја знам, она је себи 
аже, али јој се речи у гуши следише.{S} И она онда немо паде у загрљај својој доброј заовици.{S 
дину, да и њој каже шта има да ради.{S} И дуго је с Мартом разговарао, — све док момак није упр 
лико био горак, ипак има неке дражи.{S} И ми га за то увек трпљиво сносимо, вечито надајући се, 
најјача маса у свој шабачкој нахији.{S} И још се једнако говорило: „куд се деде његова готовина 
д саму зору, дете се као мало смири.{S} И онда ће Пела бирташица приметити.</p> <p>„А где је га 
 своме Кустури што ће га обрадовати.{S} И он устаде са свога места.{S} Приђе Обраду, метну му р 
 дати с миром ни ручати ни вечерати.{S} И то ће бити све саме шићарџије.{S} Они и мени сваки да 
о, где су се клали прасци и јагањци.{S} И они су видели да се некакво големо весеље спрема...{S 
очињу досађивати Анђелијни просиоци.{S} И то су, рече, све они што траже готовине онако — без м 
гледа веселије, па се чак и насмеши.{S} И тад се сви обрадују; али то буде све.{S} Оно, сироче, 
p>Беше настао један свечан тренутак.{S} И онда узе рен адвокат Радић.</p> <p>„О, срећни и племе 
но и неопажено, један таман облачак.{S} И он је мене поплашио: бојим се, мене страх хвата, да о 
 донео сам паре, да тај дуг измирим.{S} И ја сместа нађем акта о твоме дуговању.{S} Срачунам <p 
{S} У њ беше ушла ала за богатством.{S} И што се више богатио, све је постајао гладнији и жедни 
ја све просиоце <pb n="69" /> редом.{S} И ако то буде, онда јој нико на пут стати не може.{S} Ј 
е љубави, уродило је богатим плодом.{S} И ми смо сад срећни...{S} Је ли, цвете мој миљени?...“< 
аца веселила пред совљачком механом.{S} И то је весеље текло као бујна река: ређале су се севда 
и га узео и ваздан му којешта тепао.{S} И ово је био животворни мелем натиштеним ранама овога ж 
 кад би се у каквој кривици ухватио.{S} И он то одиста не би могао издржати: „или би се убио ил 
апише апелату.{S} Тако је и урађено.{S} И овде се Ћук изуо са неких 25 дуката.{S} И то је Кузма 
гостију ?“ упита из кола један глас.{S} И то је био глас Максима Ћука.</p> <p>„Само је ту Сима  
туђе име <pb n="86" /> и туђу славу.{S} И зар то створење да изравнамо с мушким потомством, на  
еновца у свему издваја од њих свију.{S} И ја се чудим, како се вас двојица удесили нисте."</p>  
кроз коју се могло изаћи на чистину.{S} И он напише апелату.{S} Она је била кратка.{S} Да навед 
ак и кроз Глоговац и кроз Црну Бару.{S} И што је год било момака и девојака у сва три ова села, 
рада, и зар ја да изигравам мамлаза?{S} И зар адвокат Радић да своју зараду упушта другом?!..{S 
мањем, које си овом парницом добила?{S} И зар би ти могла допустити, да твоја заова Анђелија, к 
идим, да те овако загрлим и изљубим?{S} И онда му стаде притискивати пољубац за пољупцем — у об 
је рашчупају, а ви је се, добри људи, — и једно и друго,- одричете, јер нема тога блага, које б 
о сећи, а оно имам шта видети: унутра — и срце и око срца за читав палац — све само суво ливено 
есело детешце!...{S} Ти си му сад све — и отац и мајка и ђед и све...{S} Буди јунак!{S} Зар не  
илика кад се и коњи око нечега заваде — и ако су им пуне јасле и зобнице.{S} Таква је природа и 
а Симу Ћату.{S} Ко ће кога надмудрити — и преварити, видећемо,“ рекао је Игња Мутап.</p> <p>„Не 
>„Кад сам ја, брате, за све одговоран — и Богу и суду и, најпосле, и својој пупили, онда хоћу и 
еш ти овде, Иконија, у ово доба ноћи?!“ и онда се окрете ономе момку:</p> <p>„Одмичи ти од наше 
ине, Млађо, животе мој, зар баш тако?!“ И онда се несрећни отац простре по своме мртвом сину; а 
а!...{S} И то ја да сазнам од другога!“ И онда га оде поново љубити и нешто у себи шапорити.</p 
латио и милостивим те оком поглед’о!..“ И онда се наднесе над малог Угљешу.{S} Он беше у <pb n= 
ђеш да је добро, онако нека и буде!...“ И у тај мах њихова се капија опет отвори и — прилупи, и 
 слатки унук твој!...{S} Куку бабо!...“ И она се простре по мртвом оцу свом.</p> <p>И у тај мах 
 „Боже, где ли му је друг — дешњак?...“ И ја и сад не знам шта ми би, те повиках: „Ждрале!“</p> 
S} Она ће бити мени и снајка и сеја...“ И онда једна другој падоше у наручја, па се стадоше грл 
ада, и прозвата „адвокатска пушионица.“ И она је, одиста, и била права пушионица.{S} Понекад се 
, да ћеш ти баш за све трошак платити.“ И то је Ћату веома забринуло и — сневесило.</p> </div>  
ка од туге пресвисла, да ја то учиним.“ И она заусти да још нешто каже, али се, у тај мах, међу 
није било краја, па ни оним — „мрсним.“ И док је ово весеље текло, Фема <pb n="129" /> Митровча 
церине, Посаво-Тамнаве, Мачве, Јадра, а и других још даљих крајева, и у оба села није било куће 
ете собе.{S} Водио је преко дворишта, а и сам није знао куд.{S} Он ју је само, готово нечујно,  
д његовог ђеда и његове куће одвајам, а и да имам, то чинила не бих; али, бабо, на твоју душу г 
с мојом заовом Анђелијом.{S} Ја знам, а и цео свет зна, да је она рођена кћер мога бившег свекр 
ви мал распрода.{S} И Ћато и капетан, а и неки други Ћатини људи, налазили су, да је масални ма 
еш самога Ћату — да заједно вечерамо, а и ономе млађем подај нека он обашка вечера.{S} У собу н 
 пријатељу, за мало се размимоиђосмо, а и девојка као да није била с раскида; али ето, <pb n="6 
ира, унука Павла Вртирепа из Добрића; а и они остали мало су што бољи од ове двојице.{S} Једини 
уде светац сад у — деветнаестом веку; а и онај сметењак, онај Максим Ћук, прави је лудак, хоће  
} Жена је божанствена спона између неба и земље, између овога и онога света!..</p> <p>И тој доб 
це растрзало, то није била проста злоба и пакост, то је било нешто веће и од једнога и од друго 
је сувате, да виде где тови џелеп крава и џелеп волова, па их је онда испратио до Шапца, а узгр 
 покаже свој домазлук швајцарских крава и ону дивну пасмину буђеновачких свиња; а ту су уговори 
знати домазлук дивних швајцарских крава и пасмину буђеновачких свиња.</p> <p>Максим Ћук, је при 
 домазлука оних лепих швајцарских крава и оне питоме пасмине буђеновачких свиња у Китогу, па је 
итавога човечанства, лишимо свију права и свију користи које имају наша мушка деца...{S} Јер св 
тања, лишавамо свију материјалних права и користи, без којих ни наш живот апсолутно нема никакв 
S} И они стигоше у Совљак за непуна два и <pb n="31" /> по сахата, и ако се рачуна, да од Совља 
 првим је колима седела Иконија Рајкова и адвокат Јовић, а у другим Рајко и адвокат Радић.{S} И 
двоји по два три чопора маторих вепрова и отера <pb n="4" /> у жир; а кад се угоје, он их још м 
а, волети и чувати, као што сестра чува и милује своју једину сестрицу....{S} Не тужи тако, очн 
чно долазио.{S} Њој се чинило, да би га и у мраку познала, — познала би га и по ходу и по његов 
и га и у мраку познала, — познала би га и по ходу и по његову <pb n="116" /> поносну држању.{S} 
је тако, ваљда, хтео Бог...{S} Чувај га и, место његове жалосне матере, негуј, храни, и обасипа 
д сад бити и тетка и мајка.{S} Чувај га и негуј, тако ти Бог за то платио и милостивим те оком  
пријатељу!...{S} Она се још узда у Бога и у те, Радојло...{S} Него шта нам велиш да радимо?{S}  
Дивна Петришкова рече, да је све у Бога и да се на њ ваља до последњег часа ослањати.{S} Анђели 
спона између неба и земље, између овога и онога света!..</p> <p>И тој доброти срца, тој племени 
; она је то, што му добротом срца свога и племенитошћу душе своје блажи муке и даје му снаге да 
ост, то је било нешто веће и од једнога и од другога.{S} И у тој бесаници, он, онако сам за себ 
 дала неколико свештеника, па се с тога и зову Поповићи, а у доба наше приче беше тек постао-ку 
, поочиме, право да ти кажем, бојим, да и они, као и сви остали, не облећу око мене моје руке р 
!“.</p> <p>„Па ја сам мислила, бабо, да и њега са собом поведем; а доводила бих ти га сваке дру 
, кад и чича-Матош Пораба доби вољу, да и он што отпева, онда се стаде по Совљаку и околини раз 
а јој да јој пошаље и Марту Јездину, да и њој каже шта има да ради.{S} И дуго је с Мартом разго 
 сина, пород срца свога, остављаш, а да и не говорим о кући мојој, о кући твојој, која ти, од к 
, па његови чаири испод Липнице, — а да и не говоримо о његовим ливадама, њивама, забранима; о  
мам силе и власти да га од његовог ђеда и његове куће одвајам, а и да имам, то чинила не бих; а 
 Угљеша, а сутра-дан саранили су и ђеда и унука — једног до другога.</p> </div> <pb n="46" /> < 
ја знам ко ће с њима довече доћи, можда и сам масални, а ја се власти плашим као живе ватре, па 
ио судскога катанца, и то не због стида и понижења већ због материјалне штете, која би га пости 
сна светлила, велики умови свију народа и времена као што су:{S} Конфучије, Сократи, Аристотели 
не јасле и зобнице.{S} Таква је природа и код људи и код — „бесловесних“ животиња.</p> </div> < 
и суд оборио пресуду првостепенога суда и наредио да се извиди: ко је пре умро — да ли Угљеша ђ 
7" /> љокне, да су сместа окретали леђа и одлазили без обзира.</p> <p>Истина, Анђелија је била  
ће, па, ето, она им опет прну из кавеза и оде за другога,“ — учини Пела бирташица.</p> <p>„И то 
 ако је примите и усвојите, ми онда, ја и мој колега, као да већ гледамо, како <pb n="135" /> ћ 
112" /> сиромах Угљеша па умору, ми, ја и бирташица Пела одемо у његову собу, а он издише.{S} М 
но одговори:</p> <p>„Па добро, бабо, ја и немам силе и власти да га од његовог ђеда и његове ку 
и за ме немају никакве вредности.{S} Ја и нисам дошао да чујем шта ће девојка рећи, већ шта ће  
олетна, нека сама себи срећу бира, а ја и ти да не будемо одговорни, ако уместо на срећу натрап 
 Бога не моли;“ а ви бисте хтели, да ја и људе молим.{S} Не ја, Бога ми!“</p> <milestone unit=" 
ња ми је брига шта ће свет рећи, кад ја и како добијам, а још мање да лупам главу како други гу 
е, где ли му је друг — дешњак?...“ И ја и сад не знам шта ми би, те повиках: „Ждрале!“</p> <p>И 
, у којима баба Џавине кокоши носе јаја и легу своје пилиће.</p> <p>„Де, чик погоди, господине, 
 весеље овако бујно текло; док су Божја и људска правда овако славили своју победу над завишћу, 
упили:{S} Иконија и њен Рајко, Анђелија и њен Радојло, Бранко клисар, отац Радојлов, и оба адво 
а браће Поповића и данас је најчувенија и највиђенија у свој Поцерини.{S} Она <pb n="6" /> је д 
>У ту се собу беху искупили:{S} Иконија и њен Рајко, Анђелија и њен Радојло, Бранко клисар, ота 
анђеле мој, животе мој!" повика Иконија и стаде га поново обасипати ватреним пољупцима.</p> <p> 
одаја имања мога оца“, одговори Иконија и стаде свога мужа обасипати врелим пољупцима.</p> <p>„ 
ће испратила су их сва три разреда ђака и силан свет из Совљака, Глоговца, Црне Баре, Салаша Цр 
е жене:{S} Иконија снаха Угљеше Пивљака и Јела Обрада Кустуре. — То је била мати и кћи...{S} За 
 Црну Бару.{S} И што је год било момака и девојака у сва три ова села, све се то, за тили час,  
</p> <p>Али што се беше искупило момака и девојака, жена и деце, око младе и младожење, да се н 
обеду над завишћу, над мржњом себичњака и неваљалаца, — дотле је Сима Ћата по својој соби, гоње 
. начелник.{S} Бог зна хоће ли до мрака и долазити.{S} Он се обично подуже забави код г. начелн 
S} Она је увек у друштву.{S} Она човека и стиже и срета.{S} Ране, што их она задаје, тешке су и 
а како ти нађеш да је добро, онако нека и буде!...“ И у тај мах њихова се капија опет отвори и  
<p>„Врло добро, пријатељу.{S} Тако нека и буде,“ рече Максим Ћук, гледајући у свога момка, дају 
ћу и остало намешће.{S} И одиста велика и пространа кућа, па штала за коње, па шупе за кола.{S} 
јко беше позвао два три своја познаника и пријатеља, људе од знања и закона.{S} Међу овима ваља 
опелу је чинодејствовало пет свештеника и један ђакон; у цркви беху упаљена сва кандила и оба п 
b n="41" /> се смилује на тешког боника и да га спасе од ове страшне бољке.{S} Она је неколико  
нтову се возе,“ рекла је Пела механџика и значајно погледала у Фему Митровчанку.</p> <p>„Живеће 
..{S} Ти си му сад све — и отац и мајка и ђед и све...{S} Буди јунак!{S} Зар не видиш да те је  
ни сестре.{S} Она ће бити мени и снајка и сеја...“ И онда једна другој падоше у наручја, па се  
 је он на се узео бригу, да ватру чарка и да жар изгрће под пециво што се спремало за вечеру Ан 
аш колега Јован Јовић има право; женска и мушка деца треба да су и пред законом <pb n="89" /> и 
цима; јер ћеш му ти од сад бити и тетка и мајка.{S} Чувај га и негуј, тако ти Бог за то платио  
да по овоме интересантном спору постала и извршна, Рајко Перић нешто се дуго и преко свога обич 
Па, господине, и на ме је зинула и хала и врана; и за ме свет говори, да сиротињи продајем бакр 
била права посластица, а беше им изнела и оно старо фрушкогорско вино, познати и на далеко разг 
ише није видео насмејану, а њена весела и звонка песма, што се јутром и вечером мешала с песмам 
обзира.</p> <p>Истина, Анђелија је била и лепа и примамљива, и духовита и поносна, веома добра  
="93" /> се неваљалцу око ушију обавила и ту оставила траг ружног обележја, да се многи после у 
ђакон; у цркви беху упаљена сва кандила и оба полелеја; а до њихове вечне куће испратила су их  
 рођеног ода, из куће у којој се родила и одрасла, из куће, у коју си се ти, ране моје љуте, до 
ати мираз.</p> <p>Ово као да је опазила и сама Анђелија, с тога је постала хладна и равнодушна  
провела, па му, најпосле и очи склопила и до вечне куће испратила, а гроб његов, место мајке ње 
 шану Пели бирташици.{S} То је смотрила и Фема Митровчанка.{S} Оне све три, полако, на прстима, 
нцу свога беснила, она је онда покосила и млађани живот унука несрећног Угљеше Пивљака.{S} Шта  
</p> <p>„Иди, врати се!{S} Нађи Радојла и упитај: шта да радим кукавица сива, ако ме салете, да 
ла сахата већ је био у Совљаку.{S} Кола и коња остави да их млађи брат испрегне, а он се упути  
 — —</p> <p>И у том звркнуше двоја кола и зауставише се пред капијом куће Угљешине, У првим је  
Ћата назвао кад је први пут сео на кола и пошао да обиђе огромно имање Угљешино.{S} Он би свако 
а масална кола.{S} И онда је сео у кола и као ветар одјурио у Шабац, а шта је тамо радио, то у  
ша, као и то, с ким је имао каква посла и рачуна.</p> <p>Ћата се прими тога тешког посла, али п 
 тумбе цео свет...{S} Ту ће имати посла и они из Београда, и зар ја да изигравам мамлаза?{S} И  
p> <p>„Па, господине, и на ме је зинула и хала и врана; и за ме свет говори, да сиротињи продај 
а колера 1866 по свој Србији размахнула и толике домове у црно завила.</p> <p>Газда Угљеша се т 
Хе, али се ту, у тој кафани, често чула и по која горка осуда за све, што је ружно, па долазило 
ра још истог дана уседе на свога путаља и живо откаса у Шабац; оде право среској канцеларији, о 
вчанка.</p> <p>„Е ова, видећеш, оставља и свога свекра, и своје дете, и један богат дом пун сва 
ко саучешћа и болећивости према патњама и болу својих ближњих; толико добродушности и племенито 
њих дана, јер је то доба веселих песама и правога поклича народнога: то је доба женидбе и <pb n 
а.{S} Ту, одмах иза Срејиног вигња, има и један мали прелаз преко кога ковачева чељад прелазе т 
се у велике говорило, да не зна шта има и да је „похарао" цео свет, док је то своје благо нагом 
apter" n="13"> <head>XIII</head> <p>Има и данас још живих људи у Мачви, који би вам умели прича 
 скупоценим масалним колима са сицевима и федерима, упрегнутим било бесним и немирним вранцима, 
 Дрини и воденицама на Сави; о кошевима и наслонима и о другим ситнијим парчетима, што се тамо  
јка ождребила.{S} По скупоценим амовима и сребрним кључевима, вид’ло се, да их је дубока кеса к 
еницама на Сави; о кошевима и наслонима и о другим ситнијим парчетима, што се тамо амо налазе п 
сала два коњаника, оба на добрим коњима и у господском варошком руху.{S} Једно беше Рајко Перић 
подска интова, и двоја кола са федерима и сицевима.{S} Напред,је у интову био, са својим сином  
арице, које беху дошле са својим ћерима и унукама, плакале су од радости:</p> <p>„0, Боже, ала  
ушности и племенитости према грешницима и покајницима, — каи што то може да покаже сапутница жи 
 и представи га свима као свога поочима и знаменита трговца, што у Србији годишње одваја необич 
сама Анђелија, с тога је постала хладна и равнодушна према свима својим просцима, па чак и прем 
 истина имањем отањег, али иначе вредна и послушна.{S} И то је све одобрио и масални.</p> <mile 
е беше искупило момака и девојака, жена и деце, око младе и младожење, да се надиве колико лепо 
ува читава војска — <pb n="100" /> жена и људи.{S} Нисам је могао ни видети.{S} Сима Ћата и Мак 
помоћи не могу.{S} Продаја је саопштена и теби и Максиму Ћуку и Управи Фондова.{S} И, док ви св 
г језика нигда није склизла каква ружна и неприкладна реч.{S} Њихово је вољење било право, чист 
гроб свој.</p> <p>Није прошла ни година и по, а његов син Млађо први у Совљаку паде од језовите 
сим Ћук испросио Анђелију за свога сина и дао јој стотину дуката обележја, он је свој интов вра 
дојла Клисариног заволео као свога сина и што га је водио чак у Ђур.</p> <p>Радојло га је морао 
се окрете и оде да нађе клисариног сина и да ну каже Анђелијну поруку; а кад се отуд вратила, о 
уре, једнога доброг и поштеног домаћина и марвеног трговца... <pb n="7" /> Али је штета...{S} Т 
ају само две шпице.{S} Она негда сјајна и црна кожа на кошу, добила је неку зелено-вугасту боју 
аш како ћеш у Угљешину дому бити срећна и задовољна...{S} Теби ће, веруј матери својој, сва Мач 
е ко прилазио он је седао — без нуткања и наговарања.{S} Тој части и томе весељу није било крај 
ека, који најбоље зна све, шта од имања и жива мала има покојни Угљеша, као и то, с ким је имао 
ја познаника и пријатеља, људе од знања и закона.{S} Међу овима ваља нам поменути: два шабачка  
ији годишње одваја необично много свиња и отера у Ђур.{S} Матош Пораба само је климао главом и  
е некакво големо весеље спрема...{S} Па и сами коњи у коњушници дадоше <pb n="130" /> од себе в 
ћ клонула.{S} Наслонила се на јастук па и заспала; а кад дете опет врисну, она се трже, па није 
з зелена на златно румено — зеленило Па и само се небо обоји некако друкчије.{S} То није оно об 
ова здравом државном животу, друштву па и читавом човечанству.{S} Метнимо руку на срце, па се з 
нка клисара цркве Глоговачке.</p> <p>Па и Радојло беше кршан момак, мушкога стаса и поноса, а с 
у и око дворишта пок. Угљеше.</p> <p>Па и сами пси као да су осећали, да је у кући Угљешиној не 
о је био и за живота његова.“</p> <p>Па и о наследници Анђелији он се очински -бринуо.{S} Није  
</p> <p>Истина, Анђелија је била и лепа и примамљива, и духовита и поносна, веома добра срца и  
 на Сави, долазе на други део.{S} Стара и нова кућа и све остале зграде, падају на други део.{S 
је постајао гладнији и жеднији — сребра и злата.{S} Путове, којима се служио да се обогати, ниј 
 онда знајте, да ту није било без добра и богата лова..{S} Ту неки дан Ћук је у два маха на сво 
ији, потражити каквог ђувегију из добра и виђена дома...{S} Док ја овде седим, Ћато, не дам ја, 
it="*" /> <p>После је опет настала игра и весеље и то сад живље и бујније.{S} У коло се хватало 
 под накитом од орлаша и крсташа талира и три ниске о врату дуката, што су пламтели као жива же 
...“</p> <p>„Море, оставите ви и свекра и његов пун дом, већ она остави своје нејако чедо, ону  
у и отишла у собу, стала би код прозора и ту ослушкивала кад ће се чути његови кораци; али њега 
Радојло беше кршан момак, мушкога стаса и поноса, а срца и душе што свакога осваја.{S} Он је јо 
, који је сам собом наглашавао, да Ћата и сам увиђа важност посла, рад кога се Максим Ћук потру 
 Нисам је могао ни видети.{S} Сима Ћата и Максим Ћук тамо заповедају и ко ће доћи и ко отићи; а 
 ти 'вамо на великој муци.{S} Сима Ћата и Максим Ћук умуасерили нас, па нико ни у кућу ући, нит 
и сама тужба тражила, онда се Сима Ћата и Максим Ћук зачуђено згледаше.</p> <p>„А, па међер се  
e unit="*" /> <p>У први мах и Сима Ћата и Максим Ћук просто су се грохотом насмејали, кад су пр 
сима Ћука.</p> <p>„Само је ту Сима Ћата и онај млађи тутор — неки Ранкић Томин. света је било п 
ме за Земун, а одатле за Београд и Ћата и Максим Ћук.{S} Ту су држали малу конференцију с неким 
Тако ћемо и да урадимо, па макар и Ћата и Максим Ћук пресвисли од дерта,“ одговори Фема Митровч 
дбине, онда ето то је.{S} Овај наш Ћата и проклети Максим Ћук и чуваше је, и засипаше сувим зла 
ићу! види се да си човек од новог света и од нових идеја,“ учини Драго Рајичић, онај трећи адво 
у кући вашој, дешава се од кад је света и века...{S} Мртви иду мртвима, а живи живим!{S} Хоћеш  
 ни опазила није Беше пала поред детета и — заспала.</p> <milestone unit="*" /> <p>Мало после,  
је била и лепа и примамљива, и духовита и поносна, веома добра срца и племените душе, али све т 
све избуди.</p> <p>И Марта Јездина уста и оде.{S} Не би је позадуго; а кад се врати, била је бл 
 осмехну, и повуче један вучљај бурмута и нешто кроза зубе прошапта, што Ћук никако и не примет 
— Капетане, ја сам послат, да видим шта и колико дугује Обрад Кустура из Заблаћа Максиму Ћуку.{ 
менути: два шабачка адвоката:{S} Јовића и Радића, па капетана поцерског Влајка Кумрића и свога  
њима.{S} У осталом, кућа браће Поповића и данас је најчувенија и највиђенија у свој Поцерини.{S 
а, Ајдарића, Нешића, Лелековића, Бојића и других.</p> <p>И овога је пута Бего Цицварић показао  
а, па капетана поцерског Влајка Кумрића и свога побратима Перу Крунића.</p> <p>„Па, деде, домаћ 
Анђелија није одмицала од свога братића и све је чинила што је ко казао, да би и то добро било, 
лазе на други део.{S} Стара и нова кућа и све остале зграде, падају на други део.{S} Први део у 
рема бедном и невољном; толико саучешћа и болећивости према патњама и болу својих ближњих; толи 
салаша браће Поповића.{S} Ноћ беше тиха и нема.{S} Ни с које стране није се <pb n="12" /> чуо н 
спремало за вечеру Анђелијних просилаца и других њених гостију и пријатеља...{S} Његово је срце 
, Салаша Црнобарског, Клења, Бадовинаца и других околних села.</p> <milestone unit="*" /> <pb n 
у великом касу одвезли преко Бадовинаца и Новог Села на Угљешине сувате код Лешнице и у забране 
вет, момци и девојке, људи и жене, деца и дечаци стали су па с неким дубоким учешћем гледају ов 
олетства треба још година, седам месеца и 23 дана,“ одговори старалац Анђелијн.</p> <p>„А, па о 
 Пелу бирташицу.</p> <p>„Шта капетаница и началниковица?!{S} Оне ти могу само завидети и ништа  
черу.{S} Њој су помагале Пела бирташица и Марта Јездина; а горе код великог дрвљаника наложена  
 узе „елегантно“ међу два прста — палца и кажипута — два позамашна вучљаја бурмута, па шмркну!{ 
е; а женско потомство оставља свога оца и мајку, оставља своју кућу где је угледало света па ид 
.{S} Не тужи тако, очни виду, твога оца и твоје матере!{S} Ти још и не знаш како ћеш у Угљешину 
е дому своје пријатеље — девојачког оца и мајку, па их царски угостио и провео по своме великом 
p> <p>Он је још тога дана поиска од оца и мајке, и они му је дадоше: та ко се не би опријатељио 
м постављен да будем сиротињи место оца и мајке...{S} Зато, опет ти велим, иди ти Сими Ћати.{S} 
н момак, мушкога стаса и поноса, а срца и душе што свакога осваја.{S} Он је још из ранога детињ 
иле, гледајући, како сам Бог спаја срца и душе што се љубе и милују; а не да злу и пакости, да  
 и духовита и поносна, веома добра срца и племените душе, али све то онај рој њених просилаца н 
 се лицу беше извајала сва доброта срца и душе једнога правог анђела Божјег.{S} Она прво приђе  
 једва се кретала под накитом од орлаша и крсташа талира и три ниске о врату дуката, што су пла 
амих јунаца, два пара коња — два кулаша и два вранца, и нова кола.</p> <p>„Не дам ја, рекао је, 
нда ће је огрејати сунце...{S} А Угљеша и његови двори?{S} Њему је пространа шабачка нахија, а  
 небом равне бити неће...{S} Шта Угљеша и његово благо?!...{S} Хајде тако како стојиш.{S} Ништа 
агушљиве запаре, па ни оних бујних киша и мочари.{S} Шуме и шумарци добију неку другу, за око п 
купа је изнело:{S} 242 дуката, 14 гроша и 20 пара.{S} И, Бога ми, оно ми момче све до паре изми 
је кршан момак, нека је своме оцу здрав и <pb n="9" /> жив, а свима нама на дику и понос, додад 
ислиш; а, снахо Иконија, док сам ја жив и мичем и једним прстом овим, ја не дам да ми се дете,  
пола ноћи, па после он сео у свој интов и вратио се у Шабац, а Ћата својој кући.</p> <p>„Е, ту  
 неће дуго трајати.“</p> <p>„Чуо те Бог и Богородица, пријатељу!...{S} Она се још узда у Бога и 
сам.{S} Морала сам.{S} Тако је хтео Бог и мој отац и моја мајка; а <pb n="13" /> ја се ни једно 
ним ранама овога жалошћу већ погрбљеног и оседелог старца</p> <pb n="33" /> <p>Има прилика, кад 
ас двоје порекла овога данашњег грешног и грамзивог света!{S} Ви као да сте и једно и друго вес 
ица кћер Обрада Кустуре, једнога доброг и поштеног домаћина и марвеног трговца... <pb n="7" />  
 весеље стаде улазити у једну фазу, кад и чича-Матош Пораба доби вољу, да и он што отпева, онда 
ilestone unit="*" /> <p>Има прилика кад и мртве ствари умеју да причају уду срећу својих господ 
 <milestone unit="*" /> <p>Кад су Обрад и његова Јела дошли својој кући, тамо су затекли позив  
це и Руме за Земун, а одатле за Београд и Ћата и Максим Ћук.{S} Ту су држали малу конференцију  
му је из саме душе потицала; јер су сад и њега мучиле оне Иконијине речи:</p> <p>„Али, бабо, на 
Ти си му сад све — и отац и мајка и ђед и све...{S} Буди јунак!{S} Зар не видиш да те је сам Бо 
 а кад се доцније у ову кућу уселио суд и окружно начелство, онда је та соба постала пушионица  
а поклича народнога: то је доба женидбе и <pb n="124" /> удадбе, доба поноса старих родитеља, а 
а некаква их зла коб још већма разгребе и позледи.{S} Тако, једнога дана, лицем у свету недељу  
продаји што брже, јер ће појести и себе и тебе.{S} Ето, да је Обрад Кустура своје свиње продао  
о сам Бог спаја срца и душе што се љубе и милују; а не да злу и пакости, да два ока у глави зав 
 таман друштво згодно за Ћукове послове и планове...“</p> <pb n="97" /> <milestone unit="*" />  
 ако детету што буде, без материне неге и гледања!..."</p> <milestone unit="*" /> <p>Детету, ме 
ко детету нешто буде, без материне неге и гледања..."</p> <p>„Али ће то, снахо, бити и на твоју 
атну јабуку, остави га без мајчине неге и миловања, па оде куд је њена женска жуд вуче“ додали  
ајке нису с толико муке, с толико бриге и бесанице неговале, над њима, над животом њиховим, <pb 
редио да понесеш једно тешко бреме туге и жалости, под којим би пали и најјачи људи?!...{S} Анђ 
ијансе његове.{S} То беху одблесци туге и радости, веселих и тужних дана, слатких и горких успо 
мака и девојака, жена и деце, око младе и младожење, да се надиве колико лепоти и стаситости, т 
адао.</p> <p>Зато он према Ђуку постаде и мекши и поверљивији.{S} Они се без пола муке погодише 
{S} Стари Митош Пораба једном га одведе и у Ђур.{S} Он је за њ рекао: „овај вам млад човек злат 
 великих људи, кад слушамо мудре беседе и поуке њихове; — ми се осећамо поносни кад се нађемо у 
лику разривеног броћишта.{S} Ту се виде и два кокошја гнезда, у којима баба Џавине кокоши носе  
 погледа у домаћина, па се окрете — оде и за собом затвори врата.</p> <p>Капетан се окрете дома 
е може бити пре но што се ико томе буде и надао.</p> <p>Зато он према Ђуку постаде и мекши и по 
 <p>Детету, међу тим, по некад као буде и лакше.{S} Оне муке мало умину, оно прогледа, прогледа 
 морије, што је грозно десетковала људе и жене, девојке и момчадију, — дошла је једна опаснија  
ђе његова унука, сина његова сина Млађе и снахе Иконије, и по томе је суд расправљао питање са  
 бледа, а погледа заморена Она му приђе и пружи му руку.{S} Он је узе: и обе руке задрхташе, а  
амо, како <pb n="135" /> ће се милосрђе и добра дела ваша ширити — где станете и где се појавит 
ти него тетка;“ а ово се, рекоше, слаже и с римским правом и с прописом грађанскога <pb n="107" 
е увек у друштву.{S} Она човека и стиже и срета.{S} Ране, што их она задаје, тешке су и непребо 
одаде девојачка мајка.</p> <p>„Дај Боже и света Богородице!“ учини на то газда Угљеша Пивљак.{S 
аксим Ћук, кад се само тиче његове коже и његове кесе, — кадар је да окрене тумбе цео свет...{S 
лепој Анђелији, те би се с тобом и брже и лакше споразумео, како за мога сина да добијем њену л 
 даде Бог да му живе синови, кад му узе и оно детенце, живу слику његова сина Млађе, — кад му у 
говор свога доброга мужа, слушала га је и гушила се у плачу и јецању.{S} Она своју лепу главу б 
знаје, и кад нам је Марта казала, да је и <pb n="112" /> сиромах Угљеша па умору, ми, ја и бирт 
Има прилика, кад се човеку учини, да је и сам Бог једна оличена пакост, која не може да гледа т 
а Ћата.{S} Стаде као укопан — као да је и њега потресла ова ненадна несрећа што је ову кућу сна 
јецању.{S} После се ућутао.{S} Можда је и заспао.{S} Он те ноћи више из своје собе ни излазио н 
че, већ само своје тражим.{S} Истина је и то, да ја радим и да без хасне нећу да радим, и само  
елико, а на све стране раштркано, па је и одговорност велика, а он није рад, да му образ црвени 
>Радојло дочепа руку Рајкову, дочепа је и ватрено стеже.</p> <p>„Како је срцу моме драго, што ј 
07" /> аустријског закона, тамо, где је и код нас прописан ред о наслеђу...“</p> <p>Па ипак је  
ај, да вам то упалити неће.{S} На ме је и онако велика повика, да тргујем с богатим <pb n="59"  
ј Анђелији на помоћи Сима Ћата, који је и иначе с њеним оцем добро живео.{S} Он је први од људи 
ђе, он узе своју кожну торбу, отвори је и из ње извади два фишека, те их оба пружи Ћати, па му  
јком.</p> <p>„Било је нечега што нам је и сметало да се један другом приближимо и да један друг 
велико одрасле, девојчице.{S} Она им је и вратнице отворила, а једва се кретала под накитом од  
ој Мачви звали: „трули газда.“ Па он је и био одиста трули газда.</p> <p>Кад је умро, његово ог 
ла Клисарина сина, као муња пролетао је и кроз Совљак и кроз Глоговац и кроз Црну Бару.{S} И шт 
 нигда нису ни падале на ум; а видео је и разумео, да то све може бити пре но што се ико томе б 
олази — као мува без главе.{S} Почео је и да се суши.{S} Не може човек да га позна.{S} И кад гл 
е и с газда-Угљешом било...{S} Жалио је и жалио свога јединца.{S} Читаву годину нити се бријао  
 суд донесе своју пресуду онако како је и сама тужба тражила, онда се Сима Ћата и Максим Ћук за 
према томе и напише апелату.{S} Тако је и урађено.{S} И овде се Ћук изуо са неких 25 дуката.{S} 
ти бољи и веселији дани.</p> <p>Тако је и с газда-Угљешом било...{S} Жалио је и жалио свога јед 
ри ока: колико је њихово јес, толико је и моје — није...{S} Ама што се ја не држим свога правил 
тане, да ми се одложи продаја.{S} То је и ништа друго.{S} Ако то буде, онда је зло.{S} Ја нећу  
, како му срце у грудима лупа.{S} То је и она осетила.</p> <p>„Чува стражу,“ одговори она, као  
и ујдурме Максима Ћука.“</p> <p>И то је и газда Максима мало бацало у бригу, исто као оно пре и 
етио се за што га капетан пита, зато је и погледао у те, да види шта ћеш ти рећи, а кад ти ућут 
к већ разумео, шта му то значи, зато је и рекао:</p> <p>„Па, господине, и на ме је зинула и хал 
ка су пола Угљешина имања дали, опет је и њима доста остало!“</p> <p>„А ти знаш, анђеле мој, да 
страна шабачка нахија, а отворена му је и цела Србија, па нека тражи за сина девојку, а за се д 
<p>У том и момак истера интов из авлије и стаде пред механу.{S} То беху одиста богата господска 
 а његово је да први устане да се умије и Богу моли, па да после по кући све избуди.</p> <p>И М 
еколико пута уздахнула, што ту бар није и детиња мајка, њена добра снајка Иконија.{S} Чинило јо 
бити готова.{S} У преком шору угледније и лепше бити неће; а кад тебе у њу доведем, онда ће је  
{S} Оне буду често и лепше и пријатније и од самога пролећа.{S} Тада не може да буде ни оне дос 
итање мало задире у наше интересе, моје и моје Иконије; а ви знате, да кад се нешто тиче наше к 
у Анђелијну, и ова је та, што се радује и весели, што је тако суд нашао да је право и да је по  
ј вечној кући — онако, како то доликује и имену његову и дому његову?"</p> <p>На ове речи Анђел 
После седам дана, пошто је дато подушје и ђеду и унуку, дође власт, пописа свеколико имање поко 
ћно и на огњишту ложити божићне бадњаке и о крсном имену дизати чашу у славу Божју.</p> <p>Тако 
ошли, да, с пристанком моје властодавке и њенога мужа Рајка, ову законску неправду исправимо, < 
грозно десетковала људе и жене, девојке и момчадију, — дошла је једна опаснија — за децу.{S} Он 
 најпре је отпустио неке Угљешине момке и једног настојника, који му се нису допали, па је на њ 
га и племенитошћу душе своје блажи муке и даје му снаге да се у нов живот поврати ....{S} Жена  
а: таман почну да му се замлађују тешке и дубоке ране, што су му их задале четири црне смрти ње 
ет <pb n="54" /> узми, да ти не подвале и — девојку унесреће...{S} Збиља, колико њој сад би год 
 ноћ бдиле, док су их подигле, оснажиле и за велика дела спремиле...{S} Још од нас нико живи ни 
/p> <p>„Па добро, бабо, ја и немам силе и власти да га од његовог ђеда и његове куће одвајам, а 
ва анђела како се душе њихове саме грле и милују.</p> <p>Поред њих су стајала два млада, два чи 
 нечега заваде — и ако су им пуне јасле и зобнице.{S} Таква је природа и код људи и код — „бесл 
“</p> <pb n="58" /> <p>То је Фема после и Ћати казала.</p> <p>„Ми ћело с њом муку имати: ја ово 
 тешким мукама провела, па му, најпосле и очи склопила и до вечне куће испратила, а гроб његов, 
полако наручи; а каза јој да јој пошаље и Марту Јездину, да и њој каже шта има да ради.{S} И ду 
ет настала игра и весеље и то сад живље и бујније.{S} У коло се хватало и старо и младо.{S} Пос 
 <p>После је опет настала игра и весеље и то сад живље и бујније.{S} У коло се хватало и старо  
екаква промена настала, промена на боље и веселије дане.{S} Они просто ни на ког не налајаше, с 
лаћа.“</p> <p>„А, бићете послужени боље и богатије, него да ми је сам владика на конак дошао,“  
и, те обасјавали поједине окосине, доље и дубраве, куће и кућерке у Заблаћу и око Заблаћа.</p>  
 и — Сима Ћата, масални судија, а богме и Максим Ћук, свекар лепе Анђелије Угљешине..{S} Маса в 
и, бити мило и драго, што се његово име и његов дом неће понизити, ако пођеш за сина Максима Ћу 
е дому неће имати ко да слави крсно име и да диже чашу у славу Божју!“ рекао је стари <pb n="45 
оворено и то, да се масени рачуни приме и одобре онако, како их буде Ћата старатељском судији п 
ри акта по овоме делу, па да према томе и напише апелату.{S} Тако је и урађено.{S} И овде се Ћу 
ом читао и остале „мирске“ књиге, песме и приповетке.{S} Знао је <title>„Бранка“</title> напаме 
се одједном три кола ухватише.{S} Песме и поскочице низале су се једне за другом, а све <pb n=" 
а често би јој читао и какве лепе песме и приповетке.{S} Ово је њих једно другом зближило тако, 
а ни оних бујних киша и мочари.{S} Шуме и шумарци добију неку другу, за око пријатнију, боју.{S 
било краја.{S} Три су трпезе постављане и дизате.{S} Ту нико дошао није, док се није лепо залож 
/p> <pb n="138" /> <p>То је било ћемане и песма Беге Цицварића.{S} Чије је то било масло, да се 
од совљачке механе, зајеча једно ћемане и чу се једна звонка песма, песма свима добро позната:< 
на рђа над рђама, она несрећа где стане и где пане, онај Максим Ђук, додаде чича-Мића, стари сл 
" /> им нека дођу — па ако буде судбине и Божје воље, ја ћу своје пријатеље послушати.“</p> <p> 
ло грехота распродати.“ Он је те године и сам на свом имању установио ову „швајцарску и буђенов 
и јесте отресито момче.{S} Оне бистрине и оне памети ваља на далеко <pb n="73" /> тражити.{S} К 
ћи, док не удари на дупле страже Ћатине и Ћукове!..."</p> <p>„А шта им то треба?“</p> <p>„Боје  
27" /> Симо Ћата почео да уноси горчине и сатанског заједања.{S} Он би за њ, где би стао, по не 
он ће, рече, знати, како ће то признање и мало видније изразити но што су голе речи, а смешећи  
“</p> <p>После је настало опште љубљење и грљење, а нико међу њима није остао, коме се у очима  
дном своме другу.{S} За тим појаше коње и у великом касу одоше пут Црне Баре, а отале на Карант 
 вотњаке.{S} У тај баш мах севнуше муње и дубоко запараше у ону црну облачну утробу; а један хи 
омљену алатку, плуг ја мотику да заваре и кавраишу.</p> <p>И ту се баш чуше тихи и лагани корац 
нај да је ту и он.{S} О томе већ говоре и деца по сокаку.{S} Чувај оно дете, док на њ није изне 
а мало бацало у бригу, исто као оно пре и Симу Ћату...</p> <milestone unit="*" /> <p>Газда-Макс 
одмах приступио уређењу масе.{S} Најпре и најпре је отпустио неке Угљешине момке и једног насто 
дић.</p> <p>„Чекамо једно лице, кога се и тиче ова ствар, ради које сам вас и звао, а ви имали  
варића.{S} Чије је то било масло, да се и Бего Цицварић, па макар и пред зору на овоме весељу н 
овић:</p> <p>„Стани мало, братац, да се и наша чује!...{S} Не стоји породица, друштво, човечанс 
вета, какав би требао да буде, па да се и на овоме свету заснује права људска, али Богом благос 
p> <p>„А она нема своје мајке, те да се и њено срце испуни срећом деце своје,“ додала је Јеринк 
 свекрове прекоре само гледала преда се и — ћутала...</p> <milestone unit="*" /> <p>После једно 
.. „Адвокат Јовић има право...{S} Ја се и срцем и душом придружујем његову мишљењу!...“</p> <p> 
остионичких коња.{S} Има прилика кад се и коњи око нечега заваде — и ако су им пуне јасле и зоб 
 њим стоји; а пред само вече састаде се и с писарима у механи Јосе Куртовића, поручи пиво за св 
имати и нешто ћара; а овако, задужио се и косом на глави: пао је у канџе несретном Максиму Ћуку 
таје, а кад тамо, сиромах Угљеша већ се и охладио.{S} Поред њега се отег’о читав поток усирене  
то, сад, сиромах Угљеша!{S} Угаси му се и последња нада његова.{S} Толико имање, толики живи ма 
и знате, да кад се нешто тиче наше кесе и наших интереса, онда ту престају сви обзири и сва нач 
ао.{S} Они зовнуше и Пелу механџику, те и њој то исто препоручише.</p> <p>„Ништа не брините!{S} 
> твој ђувегија, твој свекар, волеће те и миловати, као што јутрења роса љуби и милује мирисно  
142" /> <p>„Знам да не знаш.{S} Зато те и питам.{S} То је интов несрећног Максима Ћука.{S} Купи 
у чувају дупле страже, стража Симе Ћате и стража Максима Ћука.{S} И док је ово наш Љубинко гово 
ваши и судом потврдили.{S} Ви је можете и не примити, али би се огрешили и о људску и Божју пра 
 и добра дела ваша ширити — где станете и где се појавите!..“</p> <p>После је настало опште љуб 
ом Ћуком.“</p> <p>То рече, па се окрете и оде да нађе клисариног сина и да ну каже Анђелијну по 
људску и Божју правду; а ако је примите и усвојите, ми онда, ја и мој колега, као да већ гледам 
ног и грамзивог света!{S} Ви као да сте и једно и друго весници онога доброг, онога племенитог, 
а заступа замршеније спорове него чисте и јасне.</p> <p>И тако би одлучено, да сам Кузман оде у 
 Јеца.“ У ову кућу беше свратио у госте и газда Угљеша Пивљак, марвени трговац из Совљака у Мач 
а послата.{S} Али кад он уђе у двориште и његово ћемане зајеча, а његова омиљена песма —</p> <l 
 најпре да се виде, па да чујемо шта ће и девојка рећи...“</p> <p>„То су стари „вицеви“ пријате 
!</p> <milestone unit="*" /> <p>Заблаће и Синошевић једна су општина: једна им је црква, једна  
а злоба и пакост, то је било нешто веће и од једнога и од другога.{S} И у тој бесаници, он, она 
 поједине окосине, доље и дубраве, куће и кућерке у Заблаћу и око Заблаћа.</p> <p>На самом прел 
Довео је два лекара из Велике Митровице и Гродера из Шапца, те су држали консилиум.{S} Па? — Св 
-дан одјурили су преко велике Митровице и Руме за Земун, а одатле за Београд и Ћата и Максим Ћу 
вог Села на Угљешине сувате код Лешнице и у забране више Чокешине.{S} И једно и друго било је с 
 а оно имам шта видети: унутра — и срце и око срца за читав палац — све само суво ливено злато! 
им рајским крајевима, које су њено срце и њена душа давно и давно нашли и замиловали.</p> <mile 
ном оцу говоре.</p> <p>Али кад већ поче и свитати, а оца јој још нема, она замоли Марту Јездину 
пописа свеколико имање покојнога Угљеше и образова масу, а за главнога стараоца постави Симу Ћа 
чинио све, те је пратња покојног Угљеше и његова унука била, какву ни пре ни после Мачва утувил 
 крају света.{S} Оне буду често и лепше и пријатније и од самога пролећа.{S} Тада не може да бу 
м и да је с њим вечерао.{S} Они зовнуше и Пелу механџику, те и њој то исто препоручише.</p> <p> 
рођени!...{S} О, ала је овај свет скроз и скроз неваљао!“</p> <p>И онда:</p> <p>„А она моја кум 
 и све је чинила што је ко казао, да би и то добро било, а особито, што су све жене, које се бе 
а једном сави руке око врата своме баби и стаде га молити да учини абер детињој мајци, да јој ј 
не могу.{S} Продаја је саопштена и теби и Максиму Ћуку и Управи Фондова.{S} И, док ви све троје 
е и миловати, као што јутрења роса љуби и милује мирисно пролетње цвеће...{S} А што имаш заовиц 
у, остави...“</p> <p>„Море, оставите ви и свекра и његов пун дом, већ она остави своје нејако ч 
саво-Тамнаву, а сад га, ево, да придави и Мачву!...“</p> </div> <pb n="84" /> <div type="chapte 
не остати непродате.{S} Како их састави и сортира, то се сви чуде.{S} И чаје су га бегенисале.{ 
свим другог лица, лица о коме нико живи и не слути, да је оно једини наследник богате масе поко 
8" /> севдалијама, а свирао им је млади и духовити свирач Бего Цицварић, онај Цицварић, што је  
ока кеса купила.{S} И док је онај млади и лепо обучени момак, што је кочијашио, везивао један м 
 од меда!{S} Доста, смири се!...{S} Иди и гледај оно весело детешце!...{S} Ти си му сад све — и 
>И сав онај свет, момци и девојке, људи и жене, деца и дечаци стали су па с неким дубоким учешћ 
зобнице.{S} Таква је природа и код људи и код — „бесловесних“ животиња.</p> </div> <pb n="131"  
м Ћук ништа не каже.{S} Он некуд одлази и од некуд долази — као мува без главе.{S} Почео је и д 
утор — хвала ти на твојој толикој бризи и старању!...{S} Ти си мени много ваљао у оној мојој не 
 више богатио, све је постајао гладнији и жеднији — сребра и злата.{S} Путове, којима се служио 
ме пренесе, постаћу милијунар, богатији и од самога бечког ћесара.{S} Ту ми бар не треба ништа  
ног сина, један Максим Ћук, најбогатији и највиђенији трговац у Шапцу, — ја бих се о своју душу 
протокола умрлих не види.{S} Тамо стоји и у једном и у другом изводу само:</p> <p>„И престависј 
ти:</p> <p>„0, Боже, ала си ти и велики и добар и милостив!...{S} Ти не даде, да се душманска и 
 стараоцу толико исто; Феми Митровчанки и Марти Јездиној, које чувају девојку и дају јој потреб 
росилаца.</p> <p>Али их је Ћата јуначки и дочекивао.{S} Изгледало је, да је рођен за тај посао. 
 код кућа браће Ђенадића; а један мушки и звонак глас стаде изводити познату песму:</p> <l>„Спр 
бреме туге и жалости, под којим би пали и најјачи људи?!...{S} Анђелија, кћи Угљеше Пивљака, св 
/p> <p>„Старали смо се колико смо могли и — умели!"</p> </div> <pb n="92" /> <div type="chapter 
на овоме свету, па су ту неправду унели и у сам грађански закон.</p> <p>Овоје назоре Радић је о 
ицу једно против другога, што сте хтели и што сте грамзили за големим имањем старога Угљеше, ве 
можете и не примити, али би се огрешили и о људску и Божју правду; а ако је примите и усвојите, 
но срце и њена душа давно и давно нашли и замиловали.</p> <milestone unit="*" /> <p>Онога дана, 
е су продужили пут до Липнице те обишли и чувене чаире Угљешине, где се могло да утови до близу 
а тим су откасали до на Јадар те обишли и „Дуге Њиве,“ овај прави Мисир у једном широком и дуга 
чито надајући се, да ће нам синути бољи и веселији дани.</p> <p>Тако је и с газда-Угљешом било. 
е, онда ме јави г. Тоши.{S} Можда ће ми и он казати, рашта сам зват. “</p> <p>И таман они у тој 
ешећи се, рећи: „а, богме, Ћато, ако ми и ти станеш врдати, онда знај, да ћеш ти баш за све тро 
за све, а нареди Маци Јовиној да спреми и мало мезета; „то ће ми, рече, бити и вечера, јер мора 
 и готов да сваку његову примедбу прими и послуша.{S} И тога се Ћата строго придржавао, па му ј 
ат Радић настави:</p> <p>„Мој поштовани и много уважени колега, адвокат Јовић, одавно се носи и 
се око њега купе гладне орлушине, врани и гаврани, као и на сваку другу стрв!..“</p> <p>На ове  
лика, а он није рад, да му образ црвени и пред влашћу и пред људима.</p> <p>„Па добро, брате,“  
ни мајке ни сестре.{S} Она ће бити мени и снајка и сеја...“ И онда једна другој падоше у наручј 
ивама, забранима; о воденицама на Дрини и воденицама на Сави; о кошевима и наслонима и о другим 
аци, кошеви, станови, воденице на Дрини и воденице на Сави, долазе на други део.{S} Стара и нов 
И то ће бити све саме шићарџије.{S} Они и мени сваки дан досађују: хтели би да непрестано по ма 
приђе Обраду Кустури, смерно се поклони и у руку га пољуби, па онда прискочи Икониној мајци, пр 
хватио мрак.{S} На небо се навукли црни и густи облаци; а некаква загушљива јара није дала чове 
зе рен адвокат Радић.</p> <p>„О, срећни и племенити људи, како вам завидим!{S} Ово је тридесет  
х интереса, онда ту престају сви обзири и сва начела,“ ређи ће Рајко Перић, онако шалећи се, а  
на кућни праг, а капија се широм отвори и једна људска прилика уђе у авлију.{S} То је био сам Р 
 у тај мах њихова се капија опет отвори и — прилупи, и у кућу уђоше два човека: једно је био ад 
којног Угљеше...{S} Мени се чини, да ти и немаш женске деце?“</p> <p>„Немам.“</p> <p>„Па, онда, 
ити, да твоја заова Анђелија, коју и ти и твоја мајка зовете анђелом небесним, зар би ти, цвете 
 од радости:</p> <p>„0, Боже, ала си ти и велики и добар и милостив!...{S} Ти не даде, да се ду 
сад заповеда кад ће ко у Совљаку легати и кад устајати, а то ли у кући његове, не дај Боже, сна 
леми амбари...{S} Има су чим и дочекати и испратити; а то једно мушко дете“, рекли би људи, кад 
 Јела Обрада Кустуре. — То је била мати и кћи...{S} За колима су, у касу, у веома живом касу, к 
 бити и на твоју душу: каква си ти мати и какво је то твоје камено срце, да свога нејака сина,  
 њима дошао у Митровицу, могао је имати и нешто ћара; а овако, задужио се и косом на глави: пао 
 и оно старо фрушкогорско вино, познати и на далеко разглашени сремски „пиштинац,“ због кога су 
шиној доћи, нити се с Анђелијом састати и разговарати; али то је баш учинило, да су они обоје ј 
никовица?!{S} Оне ти могу само завидети и ништа више,“ узвикну Фема Митровчанка.</p> <p>„Само с 
 како је било и нашта се можете заклети и су чим ћете, кад вам суђени дани дођу, изићи чисте ду 
Бог.{S} Она ћете, душо материна, волети и чувати, као што сестра чува и милује своју једину сес 
рисне, да се у човеку крв следи; полети и својој веселој тетки падне на груди.{S} Једном је, ко 
ми и мало мезета; „то ће ми, рече, бити и вечера, јер морам отићи мало и до Раче...{S} Овај Пан 
дања..."</p> <p>„Али ће то, снахо, бити и на твоју душу: каква си ти мати и какво је то твоје к 
ај пољупцима; јер ћеш му ти од сад бити и тетка и мајка.{S} Чувај га и негуј, тако ти Бог за то 
сам бар овде сигуран, да ће уза ме бити и наш домаћин Рајко," — примети, као шалећи се, адвокат 
д другога!“ И онда га оде поново љубити и нешто у себи шапорити.</p> <p>„Тако ти живога Бога, И 
> ја се ни једном нисам смела противити и рећи: нећу, не могу!..“</p> <p>„Боље реци, понесе ме  
 падоше у наручја, па се стадоше грлити и љубити, а очи им беху пуне суза.</p> <p>Обрад Кустура 
и не даду да пођу.{S} То се може десити и с твојом пупилом, лепом Анђелијом Угљешином.{S} Ово с 
, видео мушку главу, која ће прихватити и одржати слеме кућно и на огњишту ложити божићне бадња 
ећу човекову.{S} Ово се могло приметити и на дому веселог Угљеше Пивљака: таман почну да му се  
дари за свој развитак и у својој лепоти и у своме трговачком полету...{S} Хе, али се ту, у тој  
и младожење, да се надиве колико лепоти и стаситости, толико и богатом руху њихову!...{S} Али ј 
гове кћери Иконије, што су, и по лепоти и по <pb n="18" /> витом девојачком стасу, биле као јед 
, и само гледам да се не замерим власти и закону, а друго ми је све равно, равно до — Косова... 
ав један дан приказивали свадбене части и дарове!...</p> <pb n="25" /> <p>Из ближих околних сел 
 без нуткања и наговарања.{S} Тој части и томе весељу није било краја.{S} Три су трпезе постављ 
одаји, продаји што брже, јер ће појести и себе и тебе.{S} Ето, да је Обрад Кустура своје свиње  
чима нису заблистале сузе, сузе радости и сузе правога човекољубља.</p> <milestone unit="*" />  
лу својих ближњих; толико добродушности и племенитости према грешницима и покајницима, — каи шт 
чица...{S} Оставите ви мене мојој срећи и мојој судбини, па како ми буде, нека ми буде!“</p> <p 
Максим Ћук тамо заповедају и ко ће доћи и ко отићи; а док сам у совљачкој механи мало одморио к 
аћао кући газда Угљеша Пивљак, певајући и пушке мећући.{S} Њега су на коњима до Шапца отпратила 
и, да сиротињи продајем бакраче по кући и губере с главе, па шта ћу му ја?..{S} Ја, господине,  
 кавраишу.</p> <p>И ту се баш чуше тихи и лагани кораци.</p> <p>„Јеси ли ти то Фемо?“ упита јед 
љ отвори врата на адвокатској пушионици и повика:</p> <p>„Господа браниоци оптужених Мартића не 
ите душе.</p> <p>И сав онај свет, момци и девојке, људи и жене, деца и дечаци стали су па с нек 
 сви нашли тамо, где су се клали прасци и јагањци.{S} И они су видели да се некакво големо весе 
 прште у стотину комада.{S} После скочи и викну:</p> <p>„Коње!...{S} Побратиме плати ово што се 
е; али тек што у собу уђе, а дете скочи и појми да некуд бежи, али га Анђелија узе у наручје, п 
: мучила се за живота очина, па се мучи и после смрти његове.{S} Она је сад сужањ заробљени."</ 
пресуду, као ђенерални пуномоћници ваши и судом потврдили.{S} Ви је можете и не примити, али би 
> <p>Зато он према Ђуку постаде и мекши и поверљивији.{S} Они се без пола муке погодише:</p> <p 
рници, Бајрони, Шекспири, Гетеи, Његуши и други велики људи...{S} И шта би управо у животу чита 
се ви не брините за Ранисава Мрава, тај и кад прода ниже но што је купио, он је опет <pb n="95" 
еди беху зауставили на Иконији Рајковој и на Анђелији Радојловој.</p> <p>„И ви нисте водили пар 
то знам, пријатељу, као и то, да си јој и ти саветовао да их одбије.{S} Тако бих и ја радио.{S} 
о ни на деветом брду, а то ли у питомој и богатој Мачви.“ То рече, па се нешто загледа у овога  
ашњом сетом, баци преко тарабе у шљивак и она прште у стотину комада.{S} После скочи и викну:</ 
ина, као муња пролетао је и кроз Совљак и кроз Глоговац и кроз Црну Бару.{S} И што је год било  
че, а не велиш, да ти је у плану Совљак и Сима Ћата, главни старалац масе покојног Угљеше Пивља 
их шабачких трговаца, затурила би ајнак и весеље, које би често до сванућа трајало.{S} Ту је Бе 
Шабац има да благодари за свој развитак и у својој лепоти и у своме трговачком полету...{S} Хе, 
шна према свима својим просцима, па чак и према онима, који би, колико толико, заслуживали њену 
за другим почели још више марити па чак и чезнути.</p> <milestone unit="*" /> <p>И док је првог 
ћер, своју јединицу.{S} Водио их је чак и у Лешницу на своје сувате, да виде где тови џелеп кра 
 прогледа, прогледа веселије, па се чак и насмеши.{S} И тад се сви обрадују; али то буде све.{S 
аше да зађе, а беше га заклонио дугачак и у пола провидан облачни појас, што се беше повукао це 
{S} Овај наш Ћата и проклети Максим Ћук и чуваше је, и засипаше сувим златом свакога, ко би им  
 су само могли сковати један Максим Ћук и Сима Ћата, главни старалац Угљешине масе.“ Други би о 
 <head>IX</head> <p>Пошто су Максим Ћук и Сима Ћата вечерали, а Пела им беше, истина на брзу ру 
ина га је било слушати кад чита апостол и кад својим звонким и симпатичним гласом одговара на ј 
„А ја своје мишљење задржавам, да чујем и противну страну.{S} Ту имају да даду своју реч и — Си 
ојим витким стасом и нешто сетним лицем и погледом одиста одвајала од осталих мачванских лепоти 
кат Јовић има право...{S} Ја се и срцем и душом придружујем његову мишљењу!...“</p> <p>„Браво Р 
, снахо Иконија, док сам ја жив и мичем и једним прстом овим, ја не дам да ми се дете, ова моја 
им и немирним вранцима, или змијоглавим и поносним кулашима, — он је наилазио на читаве заседе  
 се нисам кајао, а тако мислим да радим и од сад, па се, надам се, опет кајати нећу!“</p> <p>„А 
 тражим.{S} Истина је и то, да ја радим и да без хасне нећу да радим, и само гледам да се не за 
ављати само мушки потомци везани ближим и даљим породичним везама, и које се могу од распада са 
угом и не мислим, него о теби, о твојим и мојим данашњим мукама; али шта ћу, кад још није куцну 
.{S} Погледа у Ћату оним својим великим и паметним очима, што их беше ружно замутила ова велика 
и кад чита апостол и кад својим звонким и симпатичним гласом одговара на јектенија. <title>Типи 
дођеш, да те видим, да те овако загрлим и изљубим?{S} И онда му стаде притискивати пољубац за п 
је тридесет и више година како се ломим и бијем као ала с берићетом с људском себичношћу, халап 
и, већ да се њим притиче у помоћ бедним и невољним...“</p> <milestone unit="*" /> <p>„Суд је ов 
се својој заови, погледа је оним тужним и вечно сетним погледом..{S} Хтела је да јој још нешто  
вима и федерима, упрегнутим било бесним и немирним вранцима, или змијоглавим и поносним кулашим 
укама однеговала, и толико ноћи над њим и над његовим тешким мукама провела, па му, најпосле и  
год куда пошао, а особито на оним лепим и скупоценим масалним колима са сицевима и федерима, уп 
 кеса, а големи амбари...{S} Има су чим и дочекати и испратити; а то једно мушко дете“, рекли б 
аралац лепој Анђелији, те би се с тобом и брже и лакше споразумео, како за мога сина да добијем 
.{S} Матош Пораба само је климао главом и викао:</p> <p>„Јес’, јес’: ја његов поочим, он мени л 
во се, рекоше, слаже и с римским правом и с прописом грађанскога <pb n="107" /> аустријског зак 
у кући Угљешиној ненадном смрћу његовом и његова нејака унука, — највише се нашао веселој Анђел 
душе, анђеле мој.{S} Ја ни о чем другом и не мислим, него о теби, о твојим и мојим данашњим мук 
ешто ружно рекао.{S} Једном је приликом и самом Угљеши у уши дотурио:</p> <p>„Газда Угљеша, при 
иве,“ овај прави Мисир у једном широком и дугачком кључу реке Јадра.{S} После су продужили пут  
ти Фема Митровчанка, махну на њих руком и повика: .</p> <p>„ Долазе!“</p> <milestone unit="*" / 
 налазе по атару совљачком, глоговачком и Црнобарског Салаша.{S} За њ се знало, да нигда није н 
м се каже: „продадоше је!...“ У осталом и ја сам ту.{S} Ни ја не дам, да ми ова маса оде на ђав 
 и где се Србија грли са питомим Сремом и својом сестром Босном поносном; а кад су се отуд врат 
о милоште, толико милосрђа према бедном и невољном; толико саучешћа и болећивости према патњама 
мрлих не види.{S} Тамо стоји и у једном и у другом изводу само:</p> <p>„И престависја <hi>раб Б 
на весела и звонка песма, што се јутром и вечером мешала с песмама славујевим, за свагда је уму 
о га Иконија зове Рајком, повика гласом и решеношћу, која је на све готова.</p> <p>Иконија мало 
да својом лепотом, својим витким стасом и нешто сетним лицем и погледом одиста одвајала од оста 
 свега дугујеш — с главним, с интересом и судским трошковима, и скупа је изнело:{S} 242 дуката, 
нко до паре измирио цео дуг с интересом и парничним трошковима.{S} И тако је спречена продаја и 
је хтео да каже. — — — — —</p> <p>У том и момак истера интов из авлије и стаде пред механу.{S}  
и састајао са <pb n="70" /> Симом Ћатом и да је с њим вечерао.{S} Они зовнуше и Пелу механџику, 
совљачкој механи вечерао са Симом Ћатом и ту се бавио до после пола ноћи, па после он сео у сво 
 видео где оде у друштву са Симом Ћатом и Обрадом Чавком, а то је таман друштво згодно за Ћуков 
ивљака опет оживи својим старим животом и дочеком...{S} И то није осећао само стари чича-Мића,  
 над животом њиховим, <pb n="88" /> дан и ноћ бдиле, док су их подигле, оснажиле и за велика де 
као брат и сестра, а после? — као јаран и јараница; али преко њиховог језика нигда није склизла 
де право среској канцеларији, оде сетан и невесео.{S} Нека <pb n="19" /> неразговетна слутња од 
то је онај, што је онда био онако сетан и невесео, док су његови другови дивно изводили песме с 
 то, како би нам наш живот био жалостан и мрачан без наше лепше половине.{S} И сад, помислите,  
али да се пред масалним покаже послушан и готов да сваку његову примедбу прими и послуша.{S} И  
шина дома потамни, већ хоћу да је виђен и признат, као што је био и за живота његова.“</p> <p>П 
ео, а особито кад је дајем у тако виђен и чувен дом, као што је твој дом, пријатељу."</p> <p>„П 
оуздан, мудар и паметан, а после писмен и добар рачунџија; а то све једном трговцу треба,“ — ре 
ича-Мића.</p> <p>„Море, па Клисарин син и јесте отресито момче.{S} Оне бистрине и оне памети ва 
ао за ме положити толике паре?...{S} Он и нико други!...“</p> </div> <pb n="24" /> <div type="c 
ленка код њега ождребила, и да им је он и имена наденуо: дешњаку „Крсташ,“ а леваку „ждрал.“</p 
 милошћу и својим благословом,“ рече он и погледа на оно двоје загрљено — на своју Анђелију и н 
леп, господски, живот Максима Ћука: „Он и његов син, куд год иду, на интову се возе,“ рекла је  
м правним питањима.{S} Ту се критиковао и сам суд, што је овај или онај грађански спор, или как 
ли унук.{S} Он је само испред куће одао и — хукао.</p> <p>Анђелија није одмицала од свога брати 
: ухвати се рачун ко је шта јуче продао и ко купио; ко је на чему добио а ко изгубио.</p> <p>„Н 
ања и жива мала има покојни Угљеша, као и то, с ким је имао каква посла и рачуна.</p> <p>Ћата с 
е гладне орлушине, врани и гаврани, као и на сваку другу стрв!..“</p> <p>На ове речи Рајко беше 
право да ти кажем, бојим, да и они, као и сви остали, не облећу око мене моје руке ради, већ ра 
 собици претресале шабачке новости, као и оно, што се из Београда чуло.{S} Ту је метана на реше 
</p> <p>„Све ја то знам, пријатељу, као и то, да си јој и ти саветовао да их одбије.{S} Тако би 
.{S}" И онда опет оде куњати, — ама као и сваки човек, кад му се дрема..{S} Кроз какве ли је ме 
 где су и животиње неталичне — исто као и људи.</p> <p>Једном сам свратио кући мога из детињств 
нка.</p> <p>Ћата је само ћутао, жмиркао и смешио се.{S} Не може бити, да му та особина његове п 
="94" /> овај Максим Ћук.{S} Он је имао и своју нарочиту философију, философију чиста ћара.{S}  
амо...{S} Ти си оно био што си ми писао и молио ме да завадимо два добра срца, две узвишене душ 
дословце испричао, а често би јој читао и какве лепе песме и приповетке.{S} Ово је њих једно др 
гослов.{S} Он је с особитом вољом читао и остале „мирске“ књиге, песме и приповетке.{S} Знао је 
јати нећеш.“</p> <p>После је Ћата устао и изашао у авлију, али је мимогред дао знак Феми Митров 
роши!"</l> <p>И, после, кад је ко устао и отишао да мало прилегне, то, сутра-дан, нико није уме 
ећао само стари чича-Мића, то је осећао и сав онај остали свет, што се беше искупио у и око дво 
 ожени најмлађега сина, а беше му нашао и младицу, да јој на далеко равне било није.{S} Видео ј 
 како му је у своје време Љубинко дошао и питао: колико мој отац дугује Максиму Ћуку, и кад је  
сели, што је тако суд нашао да је право и да је по закону; <pb n="133" /> суд је овај спор расп 
о да ништа ни опазио није:</p> <p>„Прво и прво, драги пријатељу, ваља ти знати, да у Ћука завој 
е то, за тили час, обуче у свечано руво и искупи у пространо двориште покојног Угљеше Пивљака.{ 
ћ њена снаха Иконија.{S} О томе се дуго и дуго по свој Мачви говорило.{S} Једни би рекли:</p> < 
ла и извршна, Рајко Перић нешто се дуго и преко свога обичаја задржа у вароши.{S} Његова Икониј 
 ручице, да га узме.{S} И он би га узео и ваздан му којешта тепао.{S} И ово је био животворни м 
е не могу спремити онако, како бих хтео и желео, а особито кад је дајем у тако виђен и чувен до 
 на дрвету и на камену.{S} Сад је почео и да калаузи; а коме он одлучи свиње, тај се не боји, д 
Нека благодари Богу што му нисам задржо и оних сто дуката, што их је дао као обележје Анђелији, 
:</p> <p>„Какав ждрал?!...{S} Он је био и прошао.{S} Ја сам само његова сенка.{S}" И онда опет  
у да је виђен и признат, као што је био и за живота његова.“</p> <p>Па и о наследници Анђелији  
кривично дело овако или онако расправио и пресудио.{S} По кашто би се ту долазило до врло живе  
b n="133" /> суд је овај спор расправио и пресудио у корист моје властодавке Иконије, и она је  
ник у Београду, па је ту службу оставио и дошао кући да се бави пољским радом.{S} Њега је све с 
} У осталом, њега је суд после поставио и за главнога стараоца.{S} И онда се све ућутало....</p 
гљеша, ђед његов, сваки се живи зачудио и — прекрстио.{S} Многи полетеше Угљешиној кући да виде 
ко дошао није, док се није лепо заложио и залио старим сремачким шилерцем.{S} По казивању самог 
ви су помислили да мре.{S} То је мислио и његов ђед, јер сместа оде из собе: није могао да глед 
од Максима Ћука, а цео је свет и мислио и веровао, да је то племенито дело мога свекра Угљеше П 
една и послушна.{S} И то је све одобрио и масални.</p> <milestone unit="*" /> <pb n="50" /> <p> 
д њиховим очима само је сијао, треперио и на њих врашки намигивао, њен богати мираз.</p> <p>Ово 
е сумњало у Симу Ћату, који се ту десио и кад је Угљеша издахнуо, и кад је власт чинила попис.{ 
 је газда Угљеша за свога сина испросио и даривао лепу Иконију Обрада Кустуре из Заблаћа, могле 
не може, јер је Радојица Лекић испросио и прстеновао цуру од фамилије браће Лаловића у ваљевско 
 брзо ради.{S} На Малу Госпођу испросио и даривао за сина девојку, а у недељу по Крстову-дне до 
ај га и негуј, тако ти Бог за то платио и милостивим те оком поглед’о!..“ И онда се наднесе над 
ачког оца и мајку, па их царски угостио и провео по своме великом имању, да виде све, шта има њ 
у, пред самом совљачком механом, срочио и уз ћемане отпевао познату песму:</p> <l>„Иконија, мој 
а суду криво сведочимо.“</p> <p>„А како и шта да сведочите?“</p> <p>„Да је покојни Угљеша умро  
што кроза зубе прошапта, што Ћук никако и не примети.{S} Ту се почело и смркавати, зато су кона 
риђе Анђелији.{S} Диже је, па је полако и с пуно неког бола изведе из ове проклете собе.{S} Вод 
ћу ни како ћу.{S} Како ти наредиш онако и нека буде!...“</p> <p>И Ћата је одиста учинио све, те 
 у свога момка, дајући му знак, да тако и уради.{S} За тим је сео са Симом Ћатом на нова масалн 
ај новац вама положио."</p> <p>„Ја тако и урадим; а тога истог дана зовнем Максима Ћука, и поло 
диве колико лепоти и стаситости, толико и богатом руху њихову!...{S} Али је млада својом лепото 
се двојица не познајемо?" рећи ће Рајко и пружи руку Радојлу сину Клисарину.</p> <pb n="128" /> 
јкова и адвокат Јовић, а у другим Рајко и адвокат Радић.{S} Иконија је прва скочила с кола.{S}  
 покојног Угљеше Пивљака играло, певало и веселило, дотле се у гостинској соби извршило нешто,  
 обрадовати више него што је обрадовало и тебе самог.“</p> <p>„0, г. капетане, ти обрадовао нас 
елу Обрадову ништа тако није обрадовало и разгалило, као анђелска појава једне, већ у велико од 
једном приликом, као мало у шали а мало и озбиља, пожали масалном, како му већ почињу досађиват 
че у свој шабачкој нахији, а можда мало и подаље.“</p> <pb n="66" /> <p>„Да чујемо, да чујемо д 
мапо поћута, или, боље рећи, он се мало и збуни, али ће опет окренути:</p> <p>„Ама, пријатељу,  
че, бити и вечера, јер морам отићи мало и до Раче...{S} Овај Панта Ковић, кад се коме задужи, н 
p>„Чува стражу,“ одговори она, као мало и шалећи се. „Марта на једну, а она на другу страну.{S} 
д живље и бујније.{S} У коло се хватало и старо и младо.{S} Поскочицама није било краја, па ни  
бави пољским радом.{S} Њега је све село и сва околина звала, „господин Марко,“ а његову госпођу 
ук никако и не примети.{S} Ту се почело и смркавати, зато су конаковали у Лешници, а сутра-дан  
 <p>„Сведочите оно и онако како је било и нашта се можете заклети и су чим ћете, кад вам суђени 
 по нас обоје мутне дане.{S} То је било и прошло.{S} Семе, које је онда бачено на земљиште наше 
.{S} То им је био знак, да је дете било и прошло.</p> <pb n="43" /> <p>Једна ће тек рећи:</p> < 
ога света, а има га, безбели, бити мило и драго, што се његово име и његов дом неће понизити, а 
ва је срећа оно, што је нашем срцу мило и драго, а не пусто земаљско благо,“ одговори Фема Митр 
е београдских адвоката још више збунило и Симу Ћату и Максима Ћука.</p> <p>„Е, па кад би то и л 
ном већ и ми познамо," одговори Радојло и рукова се с Рајком.</p> <p>„Било је нечега што нам је 
S} Оно што је душу његову највише пекло и срце растрзало, то није била проста злоба и пакост, т 
 платити.“ И то је Ћату веома забринуло и — сневесило.</p> </div> <pb n="56" /> <div type="chap 
д самог Господа Бога.“</p> <p>Тако ћемо и да урадимо, па макар и Ћата и Максим Ћук пресвисли од 
и сметало да се један другом приближимо и да један другог боље познамо...{S} Ти си оно био што  
шта ти више не треба.{S} Кад се вратимо и кућа ће нам бити готова.{S} У преком шору угледније и 
и знаш да се ја за коње више старам, но и за себе сама,“ одговори <pb n="64" /> момак Максима Ћ 
 она је себи изабрала младожењу — давно и давно, и утувите ви ово људи, што ће вам сад чича-Мић 
ма, које су њено срце и њена душа давно и давно нашли и замиловали.</p> <milestone unit="*" />  
ело, али он ипак продужи са свим хладно и као да ништа ни опазио није:</p> <p>„Прво и прво, дра 
 се на небу наше среће појавио, ненадно и неопажено, један таман облачак.{S} И он је мене попла 
е и у забране више Чокешине.{S} И једно и друго било је самим палисадом ограђено, и у врло добр 
пају, а ви је се, добри људи, — и једно и друго,- одричете, јер нема тога блага, које би било у 
амзивог света!{S} Ви као да сте и једно и друго весници онога доброг, онога племенитог, онога м 
за сина Максима Ћука, за оно доброћудно и смирено момче, уз кога ћеш поживети срећно и задовољн 
по 25 дуката, и, најпосле, би уговорено и то, да се масени рачуни приме и одобре онако, како их 
ш прими обележје, Иконија?!" рече тужно и веома потресено један мушки глас?!</p> <p>„Тако ти он 
а томе је послу приступио веома опрезно и већ с напред скројеним планом.{S} Најпре је за тај по 
велиш да радимо?“</p> <p>„Сведочите оно и онако како је било и нашта се можете заклети и су чим 
нас, за све што му је у животу пријатно и што чини да се он осећа срећан, има у првоме реду да  
рено момче, уз кога ћеш поживети срећно и задовољно, поживети, како ни једна твоја друга са сел 
оја ће прихватити и одржати слеме кућно и на огњишту ложити божићне бадњаке и о крсном имену ди 
и бујније.{S} У коло се хватало и старо и младо.{S} Поскочицама није било краја, па ни оним — „ 
 Максима Ћука, да он, кад плаћа — добро и богато плаћа.“</p> <p>„А, бићете послужени боље и бог 
га сина нејаког Угљеше.{S} Напротив, то и много којешта друго, што ме подсећа, да је било време 
p> <p>Шта му је то „и боље“ значило, то и данас нико не зна.</p> <p>Он је још тога дана поиска  
S} У њега је увек било — што на уму, то и на друму...{S} Ја имам сина на женидбу, а ти девојку  
а „испирање“ — сваких пет минута.{S} То и она двојица усвојише.</p> <p>„Шкодити неће,“ рече она 
и Максима Ћука.</p> <p>„Е, па кад би то и лаици могли разумети, онда на што бисмо ми били адвок 
р не треба ништа Сима Ћата.{S} Ја ћу то и без њега свршити...{S} А ти, Јешо, чујеш, језик за зу 
 да се сав живи мал распрода.{S} И Ћато и капетан, а и неки други Ћатини људи, налазили су, да  
еограда чуло.{S} Ту је метана на решето и „кривда" и „правда.“ Било је прилика кад су у овој ад 
ски „пиштинац,“ због кога су врло често и Шапчани правили излет од Шапца до Совљака, — онда ће  
на нашем крају света.{S} Оне буду често и лепше и пријатније и од самога пролећа.{S} Тада не мо 
у свратиле неколике кочије, а тако исто и неколико гостију на коњима.{S} У осталом, кућа браће  
лазе те иду кући Угљешиној, а тако исто и млађи из куће Угљешине туда иду Срејином вигњу, кад ш 
е, боље тврђе ради, и оверио, а то исто и на актима записао!...</p> <p>„Ето, мој драги Кустуро, 
еше, а то се питање своди на ово просто и за свакога разумљиво питање:</p> <p>„Је ли преча мајк 
ивом свету, да то имање ипак није пусто и да оно није ту, да зајажава ненаситост неваљалих људи 
Богатић до капетана, а после би одсинуо и до Шапца, да се јави масалном, те да му каже, шта је  
на земљу, да људима каже, како је добар и милостив Бог.{S} Она ћете, душо материна, волети и чу 
<p>„0, Боже, ала си ти и велики и добар и милостив!...{S} Ти не даде, да се душманска испуни!"  
о један трговац: поштен, поуздан, мудар и паметан, а после писмен и добар рачунџија; а то све ј 
 брат браће Поповића, човек веома мудар и велики чиновник у Београду, па је ту службу оставио и 
/p> <p>Тако ћемо и да урадимо, па макар и Ћата и Максим Ћук пресвисли од дерта,“ одговори Фема  
 масло, да се и Бего Цицварић, па макар и пред зору на овоме весељу нађе, то наша прича не зна, 
 једва господска кола — кочије на федер и са сицевима — у која беху упрегнута два, као трава, з 
м Ћук за свога сина Среју испросио кћер и једину наследницу покојног Угљеше Пивљака.{S} И томе  
 се и тиче ова ствар, ради које сам вас и звао, а ви имали доброту да се моме позиву одазовете, 
а.</p> <p>„Не дам ја, рекао је, да глас и углед Угљешина дома потамни, већ хоћу да је виђен и п 
пријатељ Угљеша.{S} А ко би други данас и могао за ме положити толике паре?...{S} Он и нико дру 
и би додали:</p> <p>„Остави онако богат и чувен дом, остави старога <pb n="103" /> свекра, који 
јка Перића, а друго Јован Јовић адвокат и ђенерални заступник Анђелије, кћери покојнога Угљеше  
у било.{S} Најпре су се волели као брат и сестра, а после? — као јаран и јараница; али преко њи 
 откупио од Максима Ћука, а цео је свет и мислио и веровао, да је то племенито дело мога свекра 
а; а у њему има сама гвожђа за двадесет и четири“, одговори ми Смајо Циганин, гласом, којим је  
и, како вам завидим!{S} Ово је тридесет и више година како се ломим и бијем као ала с берићетом 
ца: она је до сад одбила равно тридесет и два просца, те каква просца!..{S} Ти си јој тридесет  
тиним лицем плину нека унутрашња радост и задовољство.{S} Он на то само рече:</p> <p>„Тако, так 
а лица беше плинула нека особита радост и душевна доброта.{S} Видело се лепо, да он има нешто д 
подска кола.{S} То је онда била реткост и у самој богатој Мачви.{S} На механским се вратима ука 
 Бего Цицварић показао своју духовитост и песнички дар: он је ту, пред самом совљачком механом, 
историју, не само појединих народа, већ и читавога човечанства, не осветљавају, као каква небес 
ана у дан бивали не само досаднији, већ и одвратнији.{S} Једном је самом Ћати рекла:</p> <p>„Не 
ечанство само на мушкоме потомству, већ и на женском.{S} Остави ти на страну и кућно слеме, и к 
а ме срећан, пресрећан да се једном већ и ми познамо," одговори Радојло и рукова се с Рајком.</ 
сванућа трајало.{S} Ту је Бего Цицварић и развио свој песнички дар: он је ту срочио знамениту п 
нском руву.{S} То су били — Рајко Перић и Радојло заручник Анђелијн...</p> <p>„Нас се двојица н 
онај остали свет, што се беше искупио у и око дворишта пок. Угљеше.</p> <p>Па и сами пси као да 
>„А не да ти лепота труне у овоме глибу и да изуваш обућу овим нашим каљогажама," додаде Марта  
а зауставе, али се он оте, улети у собу и виде мртва сина где лежи на својој самртној постељи.< 
тне муке детиње.{S} Он оде у своју собу и паде ничице у свој кревет, па се стаде гушити у јецањ 
ци, па га после одведе у гостинску собу и представи га свима као свога поочима и знаменита трго 
као поручено.{S} Отвори нам крајњу собу и спреми богату вечеру.{S} Употреби сву своју мајсториј 
мо задрхта, затури своју анђелску главу и — као чивит помодри.{S} Сви су помислили да мре.{S} Т 
ио добар сремски певчик, да иде у цркву и научио се црквеном појању, те му је после кад је у шк 
 онако, како то доликује и имену његову и дому његову?"</p> <p>На ове речи Анђелија се чисто тр 
 да виде, колико која маса има у готову и како би се то могло здипити.{S} А око твоје Анђелије  
чио, по људима, по снуждену лицу њихову и по оној мртвој тишини, која је у целом дворишту влада 
ца, што живе тамо негде у вечитом снегу и леду,“ одговори Ћук, као из рукава.</p> <milestone un 
ам ја, брате, за све одговоран — и Богу и суду и, најпосле, и својој пупили, онда хоћу и ја да  
к с колима сврне на наше имање у Китогу и нека нас ту чека!.“</p> <p>„Врло добро, пријатељу.{S} 
пође за мога Млађу, за моју једину наду и радост на овоме свету.“</p> <p>„Па пријатељу, деца тр 
едам дана, пошто је дато подушје и ђеду и унуку, дође власт, пописа свеколико имање покојнога У 
ожђе кује док је вруће, па је ту методу и овом приликом усвојио, ма да му се нешто, пред његове 
раку познала, — познала би га и по ходу и по његову <pb n="116" /> поносну држању.{S} После би  
брате, за све одговоран — и Богу и суду и, најпосле, и својој пупили, онда хоћу и ја да знам ко 
 Сима Ћата и Максим Ћук тамо заповедају и ко ће доћи и ко отићи; а док сам у совљачкој механи м 
} Узеле се за руке, на преда се гледају и ништа не говоре.</p> <p>„И ти баш прими обележје, Ико 
ену је руку потражио по српском обичају и закону чича-Бранко клисара цркве глоговачке, а за сво 
 оно двоје загрљено — на своју Анђелију и на Рајкову Иконију.</p> <milestone unit="*" /> <p>Пос 
ва.{S} Излазила је двапут три на капију и погледала доле владичином конаку, откуд је он обично  
лијних просилаца и других њених гостију и пријатеља...{S} Његово је срце просто пливало у радос 
опустити, да твоја заова Анђелија, коју и ти и твоја мајка зовете анђелом небесним, зар би ти,  
он што отпева, онда се стаде по Совљаку и околини разлегати позната чајковачка песма:</p> <l>„О 
Угљеше Пивљака.{S} Најпре оно у Совљаку и у околини, за тим су се у великом касу одвезли преко  
 <pb n="9" /> жив, а свима нама на дику и понос, додаде Јела Обрадова.</p> <milestone unit="*"  
ерина, немој бацати у бригу своју мајку и свога доброг бабајка!...{S} Што нам, сине, онда не ка 
лику добротворку рода људског, ту мајку и одгајиљу људи, народа, човечанства, земаљски судови л 
и и Марти Јездиној, које чувају девојку и дају јој потребне савете, да да по 25 дуката, и, најп 
 кућурини, већ је узео Фему Митровчанку и Марту Јездину, своју куму, да се увек уз Анђелију нађ 
 примити, али би се огрешили и о људску и Божју правду; а ако је примите и усвојите, ми онда, ј 
на свом имању установио ову „швајцарску и буђеновачку сточну економију,“ како се о томе једном  
даја је саопштена и теби и Максиму Ћуку и Управи Фондова.{S} И, док ви све троје не пристанете  
 су редом у небо дизале љубав девојачку и понос момачки.{S} Старице, које беху дошле са својим  
 душе што се љубе и милују; а не да злу и пакости, да два ока у глави завађају, и да по народу  
ећ и на женском.{S} Остави ти на страну и кућно слеме, и крсно име, и економске користи, које о 
 тако, да су једва чекали да се састану и једно с другим ћеретају — о чему било.{S} Најпре су с 
<p>„До сад је Максим Ћук давио Поцерину и Посаво-Тамнаву, а сад га, ево, да придави и Мачву!... 
авди какву народ замишља, већ но закону и правди, коју земаљски закони признају.“</p> <p>Сима Ћ 
ио своју захвалност на савесном старању и одржавању поверене му масе.</p> <p>За тим су откасали 
 учини, да га познајем: у десну стражњу и у леву предњу ногу путоногаст.{S} То му се познаје по 
хвати, цвета му.{S} Он ће зарадити пару и на дрвету и на камену.{S} Сад је почео и да калаузи;  
 право; женска и мушка деца треба да су и пред законом <pb n="89" /> и пред људима у свему равн 
исто <pb n="141" /> има прилика, где су и животиње неталичне — исто као и људи.</p> <p>Једном с 
а.{S} Ране, што их она задаје, тешке су и непреболиве.{S} Њих људи обично односе собом у хладни 
су тако дуго загрљене остале, ћутале су и обе се гушиле у плачу и јецању.....</p> <milestone un 
док најпосле није узео размере, који су и самог Ћату понели збуњивати.{S} Кад би год куда пошао 
 и мали Угљеша, а сутра-дан саранили су и ђеда и унука — једног до другога.</p> </div> <pb n="4 
вога сина, па одрешио своју дубоку кесу и сваког, ко му смета, залива сувим златом.{S} Само је  
 овој свадби све живо пливало у џумбусу и весељу, дотле се једна мала дружиница шабачких младих 
 је на с лу или на прелу, знај да је ту и он.{S} О томе већ говоре и деца по сокаку.{S} Чувај о 
х адвоката још више збунило и Симу Ћату и Максима Ћука.</p> <p>„Е, па кад би то и лаици могли р 
 му.{S} Он ће зарадити пару и на дрвету и на камену.{S} Сад је почео и да калаузи; а коме он од 
 па шупе за кола.{S} Још му је у животу и стара шупа кровињара.{S} Зачудио сам се кад сам у јед 
оље и дубраве, куће и кућерке у Заблаћу и око Заблаћа.</p> <p>На самом прелазу горњега Кустурић 
аћа Ђенадићи — његови калаузи у Заблаћу и околним селима.</p> <p>За тим се све утаја, само што  
и, најпосле, и својој пупили, онда хоћу и ја да знам коме ћу моћи оволики масени мал на чување  
у држању.{S} После би се вратила у кућу и отишла у собу, стала би код прозора и ту ослушкивала  
о ме толико пута, да му видим нову кућу и остало намешће.{S} И одиста велика и пространа кућа,  
е рад, да му образ црвени и пред влашћу и пред људима.</p> <p>„Па добро, брате,“ рече му општин 
Сима Ћата по својој соби, гоњен завишћу и злобом, ходао доле горе.{S} И просто сву драгу ноћ не 
да нас велики Бог обаспе својом милошћу и својим благословом,“ рече он и погледа на оно двоје з 
 у овој кући.{S} Хоћу да идем своме оцу и својој мајци.{S} Опрости ми, ако сам те што увредила. 
 ништа бити не може: онда несрећном оцу и мајци ништа друго не остаје, већ да скачу у мутну Доб 
 n="114" /> зато ту да суде, не по срцу и правди какву народ замишља, већ но закону и правди, к 
тале, ћутале су и обе се гушиле у плачу и јецању.....</p> <milestone unit="*" /> <p>После некол 
мужа, слушала га је и гушила се у плачу и јецању.{S} Она своју лепу главу беше наслонила на њег 
ј дан, пред само вече, испустио је душу и мали Угљеша, а сутра-дан саранили су и ђеда и унука — 
p> <milestone unit="*" /> <p>У први мах и Сима Ћата и Максим Ћук просто су се грохотом насмејал 
његова.{S} Па луд сам био што сам му их и дао!{S} Дати су ми у четири ока: колико је њихово јес 
 ти саветовао да их одбије.{S} Тако бих и ја радио.{S} Ја своју слушкињу не бих дао за онога см 
ка има равно 200 дуката, дуката здравих и нових — све од ове године.{S} Оно остало, кад чему бу 
поносни кад се нађемо у друштву великих и по пород људски заслужних мужева...{S} Зар историју,  
ло неког неспоразума између домаћинских и гостионичких коња.{S} Има прилика кад се и коњи око н 
радости, веселих и тужних дана, слатких и горких успомена.{S} И то се све једно у друго сливало 
о беху одблесци туге и радости, веселих и тужних дана, слатких и горких успомена.{S} И то се св 
chapter" n="4"> <head>IV</head> <p>Оних и оноликих сватова, као што их беше покупио газда Угљеш 
ега народа, нека тражи у доба тих лепих и пријатних јесењих дана, јер је то доба веселих песама 
 би одлучено, да сам Кузман оде у Шабац и да у суду размотри акта по овоме делу, па да према то 
олетао је и кроз Совљак и кроз Глоговац и кроз Црну Бару.{S} И што је год било момака и девојак 
етешце!...{S} Ти си му сад све — и отац и мајка и ђед и све...{S} Буди јунак!{S} Зар не видиш д 
ала сам.{S} Тако је хтео Бог и мој отац и моја мајка; а <pb n="13" /> ја се ни једном нисам сме 
о у оној мојој несрећи, кад ми оно отац и братанац умреше, па је ред да твоје савете послушам;  
 чим се дочепа вајата она бризну у плач и јецање.{S} Од то доба нико је више није видео насмеја 
у страну.{S} Ту имају да даду своју реч и — Сима Ћата, масални судија, а богме и Максим Ћук, св 
е Пивљака...{S} Ала, ти оно као да имаш и сина за женидбу?“ зацерека се пакосно писар Јеша Савч 
гу брат, г. капетане, учини ти шта знаш и како умеш, да ме то зло сад мимоиђе, па после, пошто  
, па иди кући, да ту радосну вест кажеш и твојој Јели.{S} Њу ће то, болан, обрадовати више него 
ински председник, „избери ти кога хоћеш и на кога се најбоље ослонити можеш, па ћемо ти ми то о 
анио, да те питам, шта ти о томе мислиш и шта намеравамо радити с овим големим имањем, које си  
е, што ти, сунце моје, небо моје, ћутиш и ништа не говориш!...{S} Ти ме више не волиш — као што 
ом оста без мушке главе!...{S} Нека још и он склопи очи, па онда у овоме дому неће имати ко да  
 свога аутора претворило у Ђ. Ја се још и сад опомињем да се због тога весели Ћук много једио,  
ду, твога оца и твоје матере!{S} Ти још и не знаш како ћеш у Угљешину дому бити срећна и задово 
 да каже.</p> <milestone unit="*" /> <p>И док је ово весеље овако бујно текло; док су Божја и љ 
 чезнути.</p> <milestone unit="*" /> <p>И док је првога дана на овој свадби све живо пливало у  
ши;</l> <l>„А са моји товароши!"</l> <p>И, после, кад је ко устао и отишао да мало прилегне, то 
<l>„А куму — бурунџук кошуљу..."</l> <p>И озго од Гавранове Греде као да неко припева:</p> <l>„ 
е, између овога и онога света!..</p> <p>И тој доброти срца, тој племенитости душе, томе узвишен 
— све само суво ливено злато!...</p> <p>И тако су сва дрва.{S} Распитам одакле је сељак, па ми  
еља, а доба среће деце њихове...</p> <p>И једнога тако лепог дана јесењег била је прошевина Анђ 
о се, да му је крај живота ту...</p> <p>И жене су већ понеле да се немо погледају.{S} Пела бирт 
ека средина између тога обојега.</p> <p>И ко хоће да види бујност живота нашега народа, нека тр 
 с неким београдским адвокатима.</p> <p>И после дужег проучавања, овога одиста деликатнога прав 
о није,“ одговори Марта Јездина.</p> <p>И Анђелија беше већ клонула.{S} Наслонила се на јастук  
ука њене добре заовице Анђелије.</p> <p>И после малог ћутања она ће рећи:</p> <p>„Ја о томе, Ра 
није спорове него чисте и јасне.</p> <p>И тако би одлучено, да сам Кузман оде у Шабац и да у су 
 добра срца, две пламените душе.</p> <p>И сав онај свет, момци и девојке, људи и жене, деца и д 
ови кораци; али њега дуго не би.</p> <p>И њу поче да хвата неки страх, нека неразговетна слутња 
 па да после по кући све избуди.</p> <p>И Марта Јездина уста и оде.{S} Не би је позадуго; а кад 
 кад буду овако у народ позвати.</p> <p>И сам Угљеша, по самим лекарима, познао је, да је свака 
а се простре по мртвом оцу свом.</p> <p>И у тај мах улети у собу Сима Ћата.{S} Стаде као укопан 
оси Анђелију за свога сина Рају.</p> <p>И, одиста, весеље је текло — као бујна река.{S} И усред 
 ја мотику да заваре и кавраишу.</p> <p>И ту се баш чуше тихи и лагани кораци.</p> <p>„Јеси ли  
ћа, Лелековића, Бојића и других.</p> <p>И овога је пута Бего Цицварић показао своју духовитост  
 кући да виде, је ли то истина!?</p> <p>И то је била истина.{S} Један је пред самим вратницама  
Петрићева. — — — — — — — — — — —</p> <p>И у том звркнуше двоја кола и зауставише се пред капијо 
 донесемо праведнију пресуду.“ —</p> <p>И та пресуда гласи:</p> <p>„Целокупно имање старога Угљ 
и и он казати, рашта сам зват. “</p> <p>И таман они у тој речи, а капетан те на врата.{S} И чим 
ини:</p> <p>„Где је мој Млађо?!“</p> <p>И онда полети у кућу.{S} Људи хтедоше да га зауставе, а 
 твоје теткице, она тебе не да!“</p> <p>И оно сироче само задрхта, затури своју анђелску главу  
, па само повика:</p> <p>„Кола!“</p> <p>И ма да се ишло галопом, весели отац, мало мало, па би  
шта ми би, те повиках: „Ждрале!“</p> <p>И оно се кљусе чисто трже.{S} Климну главом, па је опет 
 n="42" /> <p>„Ђеди, хоћу ђеди!“</p> <p>И зовнуше му несрећног ђеда.{S} Он дође; али тек што у  
вај свет скроз и скроз неваљао!“</p> <p>И онда:</p> <p>„А она моја кума, она Марта Јездина, пла 
и наредиш онако и нека буде!...“</p> <p>И Ћата је одиста учинио све, те је пратња покојног Угље 
 наслањаш...{S} Хајде 'вамо!...“</p> <p>И они оба уђоше у канцеларију.</p> <milestone unit="*"  
ћ ради њенога богатог мираза...“</p> <p>И онда свој поглед упиљи у Симу Ћату.{S} Дуго га је так 
очекати нити су чим угостити...“</p> <p>И Обрад Кустура још истог дана уседе на свога путаља и  
оћи проћи ујдурме Максима Ћука.“</p> <p>И то је и газда Максима мало бацало у бригу, исто као о 
су леђа, на која се он наслања.“</p> <p>И то је била истина.</p> <milestone unit="*" /> <p>Па Ћ 
ој ви то не дате, даће јој суд.“</p> <p>И док је ово Максим Ћук говорио, Ћата је просто бленуо  
е.{S} Чекаће те више наше куће.“</p> <p>И Радојло часа није часио.{S} Седе у своје таљиге, ошин 
да то неће ни масални макарити.“</p> <p>И Ћата је изабрао Ранкића Томиног, човека истина имањем 
 закон је старији од нас свију.“</p> <p>И онда капетан стаде мерити веселог Обрада <pb n="21" / 
p>„Је ли преча мајка или тетка?“</p> <p>И онда је суд са свим ово питање правилно расправио, ка 
:</p> <p>„И боље!“</p> <p>Шта му је то „и боље“ значило, то и данас нико не зна.</p> <p>Он је ј 
Шта је теби, Иконија, вечерас?"</p> <p>„И ти мени, за толико време, да не кажеш, да си ти оно б 
све равно, равно до — Косова...</p> <p>„И још нешто, господине, ја сам себи поставио за правило 
угога,“ — учини Пела бирташица.</p> <p>„И то оде за онога, који је Ћати био вечно трн у оку, ка 
а се гледају и ништа не говоре.</p> <p>„И ти баш прими обележје, Иконија?!" рече тужно и веома  
ковој и на Анђелији Радојловој.</p> <p>„И ви нисте водили парницу једно против другога, што сте 
ства нема?“ рече адвокат Јовић.</p> <p>„И за мене је ствар од великог интереса“ учини адвокат Р 
вац, моја десна рука у свачему.</p> <p>„И капетан онда ућута, па ће више за себе рећи:</p> <p>— 
 да се бојао, да га ко не чује:</p> <p>„И све би то друкчије било, да је она рђа, онај масални  
као да сама за себе прошапташе:</p> <p>„И боље!“</p> <p>Шта му је то „и боље“ значило, то и дан 
т, своја крв?!“</p> <p>А други:</p> <p>„И то она вижља, што не хтеде причекати да се весели Мла 
 једном и у другом изводу само:</p> <p>„И престависја <hi>раб Божји</hi> Угљеша, а не стоји кој 
ти верне?“</p> <p>„Као земља. “</p> <p>„И ти си ме звала.“</p> <p>„Да ти кажем, да се довече ре 
м више трага трагу бити неће. “</p> <p>„И то ће бити?“</p> <p>„То ће бити, злато моје, алеме мо 
а унука.“</p> <p>„Ене, ене!...“</p> <p>„И да се на то закунемо!..{S} И свима нам дадоше по десе 
 мога свекра Угљеше Пивљака...“</p> <p>„И ти си то чула од?“</p> <p>„Казао ми је Влајко капетан 
раде.{S} Све су то добри људи.“</p> <p>„И ја тако мислим, друго, само се нешто плашим ових прок 
ка с ким ми ваља век вековати.“</p> <p>„И ти га још ниси видела.“</p> <p>„А где ћу га видети, к 
асни ми, шта ти ово све значи?“</p> <p>„И ти ме још питаш, цвете живота мога?!...{S} О, како је 
 избацити на сокак као какво сироче без игде икога свога?!“</p> <p>Иконија је немо слушала овај 
праву срећу њену.</p> <p>„Боже мој, ако игде има судбине, онда ето то је.{S} Овај наш Ћата и пр 
рити — и преварити, видећемо,“ рекао је Игња Мутап.</p> <p>„Не бојим се ја ни за једног ни за д 
а њ не бих дао ни моје слушче,“ рећи ће Игња Мутап.</p> <p>„Море, оставите се ви празна разгово 
ги су то рачуни, браћо,“ одговори на то Игња Мутап.</p> <p>„Вала, све му се може опростити, али 
ре, па му сместа дао пут,“ рећи ће опет Игња Мутап.</p> <p>„А, Бога ми, нема право.{S} Радојло  
шта још паре нису кадре учинити?“ учини Игњо Мутап...</p> <p>Тако се говорило у народу, кад се  
 дао своје дете?!...{S} Ту опет мора да игра главну улогу какав масан мираз..."</p> <p>„А кад в 
ne unit="*" /> <p>После је опет настала игра и весеље и то сад живље и бујније.{S} У коло се хв 
 не да да се с његовим богатим пупилама играју гладни вуци: ето, шта је њих облетало око богате 
у дворишту куће покојног Угљеше Пивљака играло, певало и веселило, дотле се у гостинској соби и 
вет мисли, да је неправедан, и да је ту играло мито, и то големо мито.{S} Један је ту неки дан, 
ји је опет био добар сремски певчик, да иде у цркву и научио се црквеном појању, те му је после 
вља своју кућу где је угледало света па иде у туђ дом, прима туђе име <pb n="86" /> и туђу слав 
урићева вотњака, преко кога кућна чељад иде на Илијин студенац по воду, лепо се виде две људске 
потпуна, кад не бисмо испричали ово што иде:</p> <p>У окружном суду шабачком, одмах спроћу засе 
е да си човек од новог света и од нових идеја,“ учини Драго Рајичић, онај трећи адвокат, што је 
а очинства.{S} Ја до сад нисам делио те идеје, а сад, у овој прилици, ја стојим уз његово мишље 
и колега, адвокат Јовић, одавно се носи идејом, да наши закони треба већ једном да изравнају же 
огу више остати у овој кући.{S} Хоћу да идем своме оцу и својој мајци.{S} Опрости ми, ако сам т 
115" /> и не зна шта има.{S} Овога часа идем у Синошевић.{S} Купићу тај забран — по што било —  
чила ти Фема Митровчанка, да овога часа идеш у Совљак.{S} Има нешто важно да ти каже.{S} Чекаће 
 оца и мајке...{S} Зато, опет ти велим, иди ти Сими Ћати.{S} То је његов посао, а оно што се ме 
е је од меда!{S} Доста, смири се!...{S} Иди и гледај оно весело детешце!...{S} Ти си му сад све 
<p>„То до мене, газда-Максиме, није.{S} Иди ти Сими Ћати.{S} Он је главни старалац, па, како се 
на грани; а, сад, јаши твога путаља, па иди кући, да ту радосну вест кажеш и твојој Јели.{S} Њу 
елија ће рећи Феми Митровчанки:</p> <p>„Иди, врати се!{S} Нађи Радојла и упитај: шта да радим к 
тако исто и млађи из куће Угљешине туда иду Срејином вигњу, кад што имају да наде или каку слом 
 Максима Ћука: „Он и његов син, куд год иду, на интову се возе,“ рекла је Пела механџика и знач 
аз преко кога ковачева чељад прелазе те иду кући Угљешиној, а тако исто и млађи из куће Угљешин 
а се од кад је света и века...{S} Мртви иду мртвима, а живи живим!{S} Хоћеш ли ми допустити, да 
имање у Китогу, десно од Сокине механе, идући из Штитара у Шабац, вредило је на хиљаду минаца;  
о остао: истиште га Симо Ћата, који га, из просте зависти, није могао очима да гледа.{S} Он је  
<pb n="121" /> куће њенога рођеног ода, из куће у којој се родила и одрасла, из куће, у коју си 
а, из куће у којој се родила и одрасла, из куће, у коју си се ти, ране моје љуте, довела, а она 
а види избачена из ове њему драге куће, из куће Угљеше Пивљака.{S} И сад је он на се узео бригу 
ш једина утеха у старим годинама мојим, из куће одведе.“</p> <p>Иконија му на то са свим хладно 
м се обре Анђелија.{S} Раширила руке, а из очију јој грунуше сузе радости, помешане с неком жал 
врста модрикастог зеленила, што прелива из зелена на златно румено — зеленило Па и само се небо 
 пет сахати.{S} За то му дешњак, чим га из кола испрегоше, црче — прште као срче кад га о студе 
мајушни!...{S} Ти курталисаваш оца мога из канџи онога катила, онога Максима Ћука, и то онда, к 
ди.</p> <p>Једном сам свратио кући мога из детињства друга Смаја Циганина.{S} Звао ме толико пу 
аксим Ћук потрудио своје господство, да из Шапца дође у Совљак, а до свога пријатеља Симе Ћате, 
ни пробудио; а кад се у кући опазило да из собе не излази, а већ је било у велике свануло, онда 
Ћатиних најемника, које он плаћа парама из моје масе; али ћу га видети довече, и, онда, ако сви 
да се Ћати освети — да га види избачена из ове њему драге куће, из куће Угљеше Пивљака.{S} И са 
а онога ветропира, унука Павла Вртирепа из Добрића; а и они остали мало су што бољи од ове двој 
и коња, ни пара.{S} Довео је два лекара из Велике Митровице и Гродера из Шапца, те су држали ко 
ва лекара из Велике Митровице и Гродера из Шапца, те су држали консилиум.{S} Па? — Сва тројица  
видим шта и колико дугује Обрад Кустура из Заблаћа Максиму Ћуку.{S} Ево донео сам паре, да тај  
слави накучанска црква, и ту буде света из Поцерине, Посаво-Тамнаве, Мачве, Јадра, а и других ј 
Пело, кога имаш још од гостију ?“ упита из кола један глас.{S} И то је био глас Максима Ћука.</ 
ош непрестано облеће око Марка Поповића из Синошевића, да од њега купи његов „златан“ забран!.. 
 за онога смољу — сина Петрушка Врбовца из Миокуса; а још мање за онога ветропира, унука Павла  
а Иконије, супруге Рајка Перића трговца из Шапца, којом <pb n="105" /> се тражи да суд огласи И 
м то треба?“</p> <p>„Боје се да им тица из кавеза не прне... <pb n="111" /> Весела Анђелија, ба 
— — —</p> <p>У том и момак истера интов из авлије и стаде пред механу.{S} То беху одиста богата 
па је полако и с пуно неког бола изведе из ове проклете собе.{S} Водио је преко дворишта, а и с 
о је мислио и његов ђед, јер сместа оде из собе: није могао да гледа самртне муке детиње.{S} Он 
 наћи какав пенџерић, кроз који се може из ове неизвесности изаћи на чистину,“ приметио је адво 
 Ћука, и то онда, кад ме мој отац отрже из наручја твога, па ме другоме даје!...{S} А онај мој  
ам одакле је сељак, па ми казаше, да је из Синошевића, бивши слуга Марка Поповића.{S} Дрва су,  
њи с неком очевидном срџбом, која му је из саме душе потицала; јер су сад и њега мучиле оне Ико 
воја недра, а масални нека се наплаћује из готовине што је у маси у суду.“</p> <p>„А јесу ли те 
да свачију услугу добро платим, и то не из своје кесе, већ из онога, што ми та услуга доноси.{S 
о и даривао лепу Иконију Обрада Кустуре из Заблаћа, могле су у велике минути јације, кад први п 
удови; а још је само имала права, да се из очине куће изведе.{S} И она је тај дан са нестрпљење 
сале шабачке новости, као и оно, што се из Београда чуло.{S} Ту је метана на решето и „кривда"  
 да види шта је <pb n="44" /> с њим, те из своје собе још не излази, а његово је да први устане 
добре пријатеље, а не да мени чупа срце из недара,“ повика онај, што га Иконија зове Рајком, по 
ом исправи, <pb n="14" /> а руку извуче из руку свога јарана, па му с дубоким болом рече:</p> < 
} Можда је и заспао.{S} Он те ноћи више из своје собе ни излазио није.</p> <p>Дете се после опе 
не све три, полако, на прстима, изађоше из собе.{S} Анђелија то ни опазила није Беше пала поред 
о је <title>„Бранка“</title> напамет, и из <title>„Горског Венца“</title> могао је читаве стран 
, он узе своју кожну торбу, отвори је и из ње извади два фишека, те их оба пружи Ћати, па му см 
"23" /> <p>После овога, друмом што води из Шапца за Поцерину, живо је касао један коњаник.{S} П 
оцем добро живео.{S} Он је први од људи из села дотрчао онога јутра, кад су Угљешу нашли мртва  
иду кући Угљешиној, а тако исто и млађи из куће Угљешине туда иду Срејином вигњу, кад што имају 
је дете, мој Угљеша?{S} Нека с њим бежи из ове несретне куће, нека бежи куд било!..."</p> <p>Бо 
 мудра погледа, а прашњав као да долази из какве воденице.{S} Сви који су у соби били упреше св 
 цео свет...{S} Ту ће имати посла и они из Београда, и зар ја да изигравам мамлаза?{S} И зар ад 
омад приметио, кад се наш Љубинко врати из Совљака, па нам каза, да се кући Угљеше Пивљака ни п 
у Китогу, десно од Сокине механе, идући из Штитара у Шабац, вредило је на хиљаду минаца; па онд 
али њену пажњу.{S} Шта више, они су јој из дана у дан бивали не само досаднији, већ и одвратниј 
јни почињу досађивати.{S} Њихов се број из дана у дан множио, док најпосле није узео размере, к 
{S} Зна се само то, да су пред сам мрак из Шапца, мачванским друмом, јурила четвора кола, два г 
ј отац дугује Максиму Ћуку, и кад је он из акта видео колики је дуг, да му је наш Љубинко до па 
ечитом снегу и леду,“ одговори Ћук, као из рукава.</p> <milestone unit="*" /> <p>Пошто је адвок 
исти чича-Мића, што га је Ћата отпустио из куће покојног Угљеше.{S} И онда ће додати:</p> <p>„А 
 је све наш масални стрмоглавце избацио из своје канцеларије,“ приметио је Радојица Лелековић.< 
или нас, па нико ни у кућу ући, нити ко из куће изаћи, док не удари на дупле страже Ћатине и Ћу 
а: што у чантру Ћатину једном падне, то из ње више не излази!...“</p> <p>Тако Сима Ћата; а Макс 
 Угљеша ђед, или Угљеша унук; јер се то из протокола умрлих не види.{S} Тамо стоји и у једном и 
су их сва три разреда ђака и силан свет из Совљака, Глоговца, Црне Баре, Салаша Црнобарског, Кл 
обро платим, и то не из своје кесе, већ из онога, што ми та услуга доноси.{S} Тако сам радио до 
д ове двојице.{S} Једини Радојица Лекић из Обреновца у свему издваја од њих свију.{S} И ја се ч 
егова имања; како му рођену кћер његову из куће избацују као какво самохрано сироче, а у <pb n= 
пој Анђелији, потражити каквог ђувегију из добра и виђена дома...{S} Док ја овде седим, Ћато, н 
о се у једну дирљиву успомену, успомену из живота два добра срца, две пламените душе.</p> <p>И  
дговори Сима Ћата, па у два маха шмркну из своје бурмутице, а одмах за тим кину, кину иза рамен 
ко њене куће, па, ето, она им опет прну из кавеза и оде за другога,“ — учини Пела бирташица.</p 
зили у Богатић, последњи се још не беху из Совљака кренули.</p> <p>„Хе, ласно је Угљеши овако с 
а Анђелијних био је Максим Ћук, трговац из Шапца, за кога се у велике говорило, да не зна шта и 
 и газда Угљеша Пивљак, марвени трговац из Совљака у Мачви.</p> <milestone unit="*" /> <p>„Шта  
 имала срце, да је једнога дана истераш из <pb n="121" /> куће њенога рођеног ода, из куће у ко 
и душе што свакога осваја.{S} Он је још из ранога детињства почео уз оца, који је опет био доба 
части и дарове!...</p> <pb n="25" /> <p>Из ближих околних села није остала жива душа, која није 
иња.{S} Њу је у један ћошак од подрума, иза неке велике буради, склонио још стари Угљеша Пивљак 
им просцима.“ На ово Ћата поново извади иза појаса своју бурмутицу, узе „елегантно“ међу два пр 
је бурмутице, а одмах за тим кину, кину иза раменица, па рече:</p> <p>„Тако је...{S} Истина је! 
м покојног Угљеше Пивљака.{S} Ту, одмах иза Срејиног вигња, има и један мали прелаз преко кога  
:</p> <p>„А колико ја знам, она је себи изабрала младожењу — давно и давно, и утувите ви ово љу 
 ни масални макарити.“</p> <p>И Ћата је изабрао Ранкића Томиног, човека истина имањем отањег, а 
 скочи.{S} Полети у авлију, и таман она изађе на кућни праг, а капија се широм отвори и једна љ 
ед дао знак Феми Митровчанки, да за њим изађе у двориште.{S} И онда јој нешто полако наручи; а  
ка.{S} Оне све три, полако, на прстима, изађоше из собе.{S} Анђелија то ни опазила није Беше па 
м у совљачкој механи мало одморио коње, изазва ме на страну бирташица Пела, па ми шапатом рене: 
ово бедно живинче гануло.{S} Оно у мени изазва неко чудновато сажаљавање.{S} Станем га боље пос 
атио је у кафану „Зеленог Венца,“ па је изазвао на страну Јашу Јарића, ухватио га за руку, као  
 па нико ни у кућу ући, нити ко из куће изаћи, док не удари на дупле страже Ћатине и Ћукове!... 
, кроз који се може из ове неизвесности изаћи на чистину,“ приметио је адвокат Кузман, за кога  
, већ читаву капију, кроз коју се могло изаћи на чистину.{S} И он напише апелату.{S} Она је бил 
ништа, а кад се ствар сврши, онда можеш изаћи ено онде на пијац, па казати целом свету!...“</p> 
ти нећеш.“</p> <p>После је Ћата устао и изашао у авлију, али је мимогред дао знак Феми Митровча 
отегљив слуз.{S} На десној страни жвала избацио нешто језика, као да је, Бог с нама био, прегри 
а, па их је све наш масални стрмоглавце избацио из своје канцеларије,“ приметио је Радојица Лел 
а ту анђелску душу, твоју добру заовицу избацити на сокак као какво сироче без игде икога свога 
ања; како му рођену кћер његову из куће избацују као какво самохрано сироче, а у <pb n="104" /> 
доживео, да се Ћати освети — да га види избачена из ове њему драге куће, из куће Угљеше Пивљака 
д ранога јутра па до неко доба ноћи.{S} Избачено је преко пет стотина прангија, а пушке никако  
 брате,“ рече му општински председник, „избери ти кога хоћеш и на кога се најбоље ослонити може 
бе вежбале.{S} Сицеви попрскани, а оздо избили читави снопови федера, те дају слику разривеног  
ио памећу,“ говорили су они, који су га изближе познавали...</p> <p>Па ипак, кад би му се где у 
ц поверене му масе, био срећне руке при избору Анђелијнога младожење међу толиким просцима.“ На 
је и Богу моли, па да после по кући све избуди.</p> <p>И Марта Јездина уста и оде.{S} Не би је  
зе своју кожну торбу, отвори је и из ње извади два фишека, те их оба пружи Ћати, па му смешећи  
у толиким просцима.“ На ово Ћата поново извади иза појаса своју бурмутицу, узе „елегантно“ међу 
жива жеравица.{S} На њеном се лицу беше извајала сва доброта срца и душе једнога правог анђела  
 не треба.{S} Кукавна Анђелија беше као изван себе.{S} Летела је час у собу мртвоме оцу, а час  
же је, па је полако и с пуно неког бола изведе из ове проклете собе.{S} Водио је преко дворишта 
е само имала права, да се из очине куће изведе.{S} И она је тај дан са нестрпљењем чекала; јер  
оју одлучност, која се додиривала чак с извесном дрскошћу, с којом се Ћук служио, кад му је год 
суду првостепенога суда и наредио да се извиди: ко је пре умро — да ли Угљеша ђед, или Угљеша у 
 и невесео, док су његови другови дивно изводили песме севдалије.“</p> <p>„А кад оно несрећни Б 
дића; а један мушки и звонак глас стаде изводити познату песму:</p> <l>„Спремала Јана дарове,</ 
ди.{S} Тамо стоји и у једном и у другом изводу само:</p> <p>„И престависја <hi>раб Божји</hi> У 
Господа браниоци оптужених Мартића нека изволе заузети своја места!...{S} Претрес почиње!...“</ 
ка, па као срна одлети у механу, да све изврши што јој је наручено.</p> <p>„Окрећи кола у авлиј 
 послу мом.{S} Куд га ја пошаљем, он ми изврши посао боље него да сам сам отишао“</p> <p>„Е, он 
петаном, те га замоли, да му једном већ изврши неке <pb n="61" /> наплате од његових дужника, а 
 и веселило, дотле се у гостинској соби извршило нешто, што је права круна овој нашој приповедц 
 по овоме интересантном спору постала и извршна, Рајко Перић нешто се дуго и преко свога обичај 
 код њега скоро читав сахат: мора да је извукао жестоку фуру: кад је изишао био је у лицу црвен 
 одједном исправи, <pb n="14" /> а руку извуче из руку свога јарана, па му с дубоким болом рече 
ас; а кад се изнесе, онда га није ласно изгладити.</p> <p>Од то доба Радојло није смео кући Угљ 
>Али их је Ћата јуначки и дочекивао.{S} Изгледало је, да је рођен за тај посао.{S} Некако је од 
јом се Ћук служио, кад му је год била у изгледу каква већа добит.{S} Тако он је још истога дана 
 се узео бригу, да ватру чарка и да жар изгрће под пециво што се спремало за вечеру Анђелијних  
овој соби.</p> <p>У целој кући све беше изгубило главу.{S} Нико није умео казати, шта треба чин 
ла, да види шта ради, а он, сав у крви, изгубио аваз, а опет све познаје, и кад нам је Марта ка 
ао и ко купио; ко је на чему добио а ко изгубио.</p> <p>„Ништа се ви не брините за Ранисава Мра 
ци један.{S} Ту немој тврдовати: што да изгубиш твој чист дукат ћара?!{S} Кад имаш начисто ти д 
м лекарима, познао је, да је свака нада изгубљена.{S} Он више није смео ни да улази у собу, где 
 он, онако сам за себе, повика:</p> <p>„Издадоше ме моји рођени!...{S} О, ала је овај свет скро 
Ћата, међу тим, где стане каже:</p> <p>„Издадоше нас сведоци!...“</p> <p>Само Максим Ћук ништа  
 n="I" /> <div type="titlepage"> <p>108 ИЗДАЊЕ ЗАДУЖБИНЕ ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА 108</p> <p>ПРОСИОЦИ</ 
 Ћату, који се ту десио и кад је Угљеша издахнуо, и кад је власт чинила попис.{S} У осталом, ње 
ини Радојица Лекић из Обреновца у свему издваја од њих свију.{S} И ја се чудим, како се вас дво 
ирташица Пела одемо у његову собу, а он издише.{S} Ми потрчимо по свећу, али он — умре без свећ 
 ухватио.{S} И он то одиста не би могао издржати: „или би се убио или би пореметио памећу,“ гов 
зовог блага!““ не даде му писар Јеша ни издушити шта је хтео да каже. — — — — —</p> <p>У том и  
ге...“</p> <p>Али јој свекар не даде ни издушити шта је хтела рећи.{S} Он скочи, а лице му се ч 
ти посла и они из Београда, и зар ја да изигравам мамлаза?{S} И зар адвокат Радић да своју зара 
ека преже!“ рече Максим Ђук; а кад Пела изиђе, он узе своју кожну торбу, отвори је и из ње изва 
де тамо у соби?{S} Боље би било да мало изиђу у овај народ.{S} Овај се свет искупио, да се њих  
 су чим ћете, кад вам суђени дани дођу, изићи чисте душе пред самог Господа Бога.“</p> <p>Тако  
мора да је извукао жестоку фуру: кад је изишао био је у лицу црвен — као обарен рак. <pb n="96" 
етио је Сима Ћата, кад му је Максим Ћук изјавио своју захвалност на савесном старању и одржавањ 
растанку са Симом Ћатом, и по други пут изјавио своју захвалност на савесном старању око унапре 
; а кад се у кући опазило да из собе не излази, а већ је било у велике свануло, онда Марта Језд 
у Ћатину једном падне, то из ње више не излази!...“</p> <p>Тако Сима Ћата; а Максим Ћук — шта ј 
="44" /> с њим, те из своје собе још не излази, а његово је да први устане да се умије и Богу м 
Иконија беше већ постала нестрпљива.{S} Излазила је двапут три на капију и погледала доле влади 
ао.{S} Он те ноћи више из своје собе ни излазио није.</p> <p>Дете се после опет мало повратило  
ог кога су врло често и Шапчани правили излет од Шапца до Совљака, — онда ће Максим Ћук овако п 
ђеш, да те видим, да те овако загрлим и изљубим?{S} И онда му стаде притискивати пољубац за пољ 
 божанствена спона између неба и земље, између овога и онога света!..</p> <p>И тој доброти срца 
к.{S} Мора да је било неког неспоразума између домаћинских и гостионичких коња.{S} Има прилика  
сто зеленкасти азур, то је нека средина између тога обојега.</p> <p>И ко хоће да види бујност ж 
ртвих ....{S} Жена је божанствена спона између неба и земље, између овога и онога света!..</p>  
у овој адвокатској пушионици, водила се између ондашњих шабачких адвоката жива дебата о томе, к 
д чему буде ред.{S} Последња рата, биће измирена кад се девојка прстенује...{S} Ето, да видиш,  
S} И, Бога ми, оно ми момче све до паре измири, узе квиту, прочита, па ми је врати:</p> <p>„Мен 
Ћуку.{S} Ево донео сам паре, да тај дуг измирим.{S} И ја сместа нађем акта о твоме дуговању.{S} 
То је квита, да си Максима Ћука до паре измирио.</p> <p>Обрад Кустура само је бленуо у капетана 
ки је дуг, да му је наш Љубинко до паре измирио цео дуг с интересом и парничним трошковима.{S}  
а Ћату била права посластица, а беше им изнела и оно старо фрушкогорско вино, познати и на дале 
ересом и судским трошковима, и скупа је изнело:{S} 242 дуката, 14 гроша и 20 пара.{S} И, Бога м 
Митровчанка.</p> <p>А кад тамо, како се изненади, кад место Феме затече Анђелију Угљешину.{S} О 
њ није изнет какав ружан глас; а кад се изнесе, онда га није ласно изгладити.</p> <p>Од то доба 
окаку.{S} Чувај оно дете, док на њ није изнет какав ружан глас; а кад се изнесе, онда га није л 
јом, да наши закони треба већ једном да изравнају женску децу са мушком при наслеђу њихова очин 
аведни, што нису при одређивању наслеђа изравнали женску децу са мушком.</p> <p>Адвокат Радић о 
> и туђу славу.{S} И зар то створење да изравнамо с мушким потомством, на коме остаје слеме кућ 
 женску деду са мушком при наслеђу ваља изравнати; али сам бар овде сигуран, да ће уза ме бити  
тео по маси да предузима.{S} И једва је израдио, и то на велико наваљивање неких Угљешиних приј 
у се београдски <pb n="106" /> адвокати изразили, нашли су, да је судска пресуда основана на за 
у економију,“ како се о томе једном сам изразио.</p> <p>Тако исто није хтео да прода плуг волов 
ати, како ће то признање и мало видније изразити но што су голе речи, а смешећи се додао је:</p 
е да ти лепота труне у овоме глибу и да изуваш обућу овим нашим каљогажама," додаде Марта Језди 
шине..{S} Маса велика, богата; интереси изукрштани; за паре да учиниш шта хоћеш; а Максим Ћук,  
{S} Тако је и урађено.{S} И овде се Ћук изуо са неких 25 дуката.{S} И то је Кузман примио тек к 
 публика.{S} Ту би се у вече, онако без икаква претходна договарања, искупила по каква весела д 
умео, да то све може бити пре но што се ико томе буде и надао.</p> <p>Зато он према Ђуку постад 
цити на сокак као какво сироче без игде икога свога?!“</p> <p>Иконија је немо слушала овај плем 
 шапорити.</p> <p>„Тако ти живога Бога, Иконија, кажи ми, објасни ми, шта ти ово све значи?“</p 
 моју срећу разорило.“</p> <p>„Е, онда, Иконија, да бежимо.{S} Све је готово.{S} До зоре смо у  
па јој прекорно рече: „Шта ћеш ти овде, Иконија, у ово доба ноћи?!“ и онда се окрете ономе момк 
оворе.</p> <p>„И ти баш прими обележје, Иконија?!" рече тужно и веома потресено један мушки гла 
хоћеш да ме удавиш?!...{S} Шта је теби, Иконија, вечерас?"</p> <p>„И ти мени, за толико време,  
отово.{S} До зоре смо у Срему...{S} Ох, Иконија, очни виду мој, нашој срећи под небом равне бит 
ћ, а у другим Рајко и адвокат Радић.{S} Иконија је прва скочила с кола.{S} Она стаде разгледати 
Шабац.{S} У њима су седеле две жене:{S} Иконија снаха Угљеше Пивљака и Јела Обрада Кустуре. — Т 
.</p> <p>У ту се собу беху искупили:{S} Иконија и њен Рајко, Анђелија и њен Радојло, Бранко кли 
вога обичаја задржа у вароши.{S} Његова Иконија беше већ постала нестрпљива.{S} Излазила је два 
па срце из недара,“ повика онај, што га Иконија зове Рајком, повика гласом и решеношћу, која је 
тојим уз његово мишљење: није право, да Иконија, као наследница свога сина, нејака Угљеше, насл 
ио, ти, анђеле мој, животе мој!" повика Иконија и стаде га поново обасипати ватреним пољупцима. 
нам дошли!... шта ради моја мила снајка Иконија?...{S} О, да вам је знати, како се моја душа ра 
 није и детиња мајка, њена добра снајка Иконија.{S} Чинило јој се, да би дете сместа оздравило. 
куће Угљешине, У првим је колима седела Иконија Рајкова и адвокат Јовић, а у другим Рајко и адв 
чва завидети!...</p> <p>На све ово лепа Иконија гледала је преда се а њене мисли као да су лута 
, да Угљешину масу наследи његова снаха Иконија, а његова кћер Анђелија да добије само — „прист 
њега сина свог, — приђе му његова снаха Иконија, пољуби га у руку, па ће му рећи:</p> <p>„Бабо, 
ледница имања свога оца, већ њена снаха Иконија.{S} О томе се дуго и дуго по свој Мачви говорил 
езивао један мали свежњић, што му га је Иконија дала да га у закошарак веже, — дотле се она пра 
и, прве су му речи биле:</p> <p>„Где је Иконија?...{S} Где је дете, мој Угљеша?{S} Нека с њим б 
n="99" /> право ни Богу драго,“ учиниће Иконија супруга домаћинова.</p> <p>„Браво домаћице Икон 
руга домаћинова.</p> <p>„Браво домаћице Иконија!...{S} Ево мени још једнога савезника!..“ повик 
ђују:{S} Анђелија рођена кћер његова, и Иконија његова снаха, а мајка покојног Угљеше, унука ст 
ју на други део.{S} Први део узима себи Иконија, јер им је ближе кући, а други Анђелија.{S} Гот 
е: да ли Анђелија свога оца Угљешу, или Иконија свога сина Угљешу...“</p> <pb n="109" /> <p>„Па 
ечена продаја имања мога оца“, одговори Иконија и стаде свога мужа обасипати врелим пољупцима.< 
е:</p> <p>„А, то ли ти мислиш; а, снахо Иконија, док сам ја жив и мичем и једним прстом овим, ј 
жао учинила није.“</p> <pb n="35" /> <p>Иконија је на ове свекрове прекоре само гледала преда с 
здо живота мога?“</p> <pb n="118" /> <p>Иконија се чисто трже.{S} Погледа Рајка оним својим вел 
ешеношћу, која је на све готова.</p> <p>Иконија мало поћута, па се одједном исправи, <pb n="14" 
и у један блажен анђелски осмех.</p> <p>Иконија се стаде гушити у јецању; али се брзо стеже, ок 
о сироче без игде икога свога?!“</p> <p>Иконија је немо слушала овај племенити говор свога добр 
годинама мојим, из куће одведе.“</p> <p>Иконија му на то са свим хладно одговори:</p> <p>„Па до 
з ћемане отпевао познату песму:</p> <l>„Иконија, моје суво злато,</l> <l>„Росно цвеће, јутрос у 
ајеча, а његова омиљена песма —</p> <l>„Иконија моје суво злато,</l> <l>„Росно цвеће јутром уза 
 несрећни Бего Цицварић запева:</p> <p>„Иконија, моје суво злато,</p> <p>„Цвеће росно јутром уз 
адвоката Радића, ђенералног пуномоћника Иконије, супруге Рајка Перића трговца из Шапца, којом < 
 осталих мачванских лепотица.</p> <p>Од Иконије се није одвајала њена лепа заовица Анђелија.{S} 
ој.{S} Ако то буде, онда од свадбе моје Иконије ништа бити не може: онда несрећном оцу и мајци  
ало задире у наше интересе, моје и моје Иконије; а ви знате, да кад се нешто тиче наше кесе и н 
ер покојног Угљеше Пивљака а заову моје Иконије.{S} Она само што није ту; а ми бисмо, најпосле, 
ио и пресудио у корист моје властодавке Иконије, и она је то, што није с таком пресудом задовољ 
а унука, сина његова сина Млађе и снахе Иконије, и по томе је суд расправљао питање са тачке пр 
 пријатеља Угљеше, а заова његове кћери Иконије, што су, и по лепоти и по <pb n="18" /> витом д 
е био адвокат Радић ђенерални заступник Иконије Рајка Перића, а друго Јован Јовић адвокат и ђен 
 а његови се погледи беху зауставили на Иконији Рајковој и на Анђелији Радојловој.</p> <p>„И ви 
 газда Угљеша дао је обележје Обрадовој Иконији — најлепшем цвету у свој поносној Поцерини....< 
ти ништа дужан није.“</p> <p>То је била Иконијина мајка.</p> <p>У тај баш мах припуцаше пушке г 
 потицала; јер су сад и њега мучиле оне Иконијине речи:</p> <p>„Али, бабо, на твоју душу грех,  
ата — адвокат Радић ђенерални заступник Иконијн, и адвокат Јовић ђенерални заступник Анђелијн.< 
Угљеше Пивљака, оца Анђелијна, а свекра Иконијна, вију гладне орлушине — да је разнесу, да је р 
бре једна женска прилика.{S} Она дочепа Иконију за руку, па јој прекорно рече: „Шта ћеш ти овде 
м <pb n="105" /> се тражи да суд огласи Иконију за једину наследницу целокупног имања покојног  
грљено — на своју Анђелију и на Рајкову Иконију.</p> <milestone unit="*" /> <p>После је опет на 
 Рајко беше просто занемео.{S} Он своју Иконију притиште на груди, па ће је, нечујно, запитати: 
е узвишене душе, два ока у глави — моју Иконију са твојом Анђелијом?...</p> <p>Радојло се само  
најпре виде; али ја опет стојим за моју Иконију добар: да јој речем да у воду скочи, послушала  
чки отац рече:</p> <p>„Ја ти дајем моју Иконију, понос дома мога, највећу радост моју, али ти у 
а за свога сина испросио и даривао лепу Иконију Обрада Кустуре из Заблаћа, могле су у велике ми 
а је зло.{S} Ја нећу имати где дочекати Иконине сватове, дочекати нити су чим угостити...“</p>  
 већ да скачу у мутну Добраву....{S} Ми Икониних свата нећемо имати где дочекати ни су чим угос 
ни и у руку га пољуби, па онда прискочи Икониној мајци, притиште јој врео пољубац у руку, па јо 
улазила у гостинску собу, стала би пред икону свете Богородице, па јој се молила да <pb n="41"  
ојка; не зна се: или је срцем питомија, или је душом племенитија.{S} Иста њена мајка!{S} Она је 
е зна се или је лепша или је стаситија, или је поноснија!...{S} Гледај, гледај мога Млађе, како 
а онога, кога је од детињства заволела, или ће плести седе косе.“</p> <p>„Ти то мислиш на Радој 
гнутим било бесним и немирним вранцима, или змијоглавим и поносним кулашима, — он је наилазио н 
ажем, да се довече решава наша судбина, или боље рећи моја судбина: довече има да се реши, хоћу 
аралац казати.</p> <p>Ћата мапо поћута, или, боље рећи, он се мало и збуни, али ће опет окренут 
, не зна се: или је богатији био интов, или она два зеленка, као две виле — нека племенита крв. 
иди: ко је пре умро — да ли Угљеша ђед, или Угљеша унук; јер се то из протокола умрлих не види. 
 који Угљеша — да ли Угљеша Пивљак ђед, или Угљеша Пивљаков унук; а док се то не зна, онда се н 
нче није имало снаге да је даље окреће, или се нешто на овој Лазиној направи покварило, то се н 
че има да се реши, хоћу ли ја да живим, или ћу ићи да скачем у Дрину.{S} Трећега нема! ..{S} Ма 
 <p>— „Стани-дер, момче! јеси ли ти то, или ме моје очи варају?</p> <p>„Љубинко се на то осмехн 
>„Стани-дер момче!...{S} Јеси ли ти то, или ме моје очи варају?..“</p> <p>Момак се осмехну, пог 
д, што је овај или онај грађански спор, или какво кривично дело овако или онако расправио и пре 
 кад тад: а Фему Митровчанку протераћу, или ја нећу бити ово што сам...“</p> <p>За тим ће тише  
еђује: да ли Анђелија свога оца Угљешу, или Иконија свога сина Угљешу...“</p> <pb n="109" /> <p 
диста богата господска кола, не зна се: или је богатији био интов, или она два зеленка, као две 
о!{S} То је паметна девојка; не зна се: или је срцем питомија, или је душом племенитија.{S} Ист 
ди, што ће вам сад чича-Мића казати!{S} Или ће она поћи за онога, кога је од детињства заволела 
мљиво питање:</p> <p>„Је ли преча мајка или тетка?“</p> <p>И онда је суд са свим ово питање пра 
р старога Угљеше, већ је ли преча тетка или мајка малога Угљеше.{S} И сви су судови казали: пре 
и расправљано питање: је ли преча снаха или кћер старога Угљеше, већ је ли преча тетка или мајк 
} Кршна девојка: не зна се или је лепша или је стаситија, или је поноснија!...{S} Гледај, гледа 
у Срејином вигњу, кад што имају да наде или каку сломљену алатку, плуг ја мотику да заваре и ка 
} С првим је улазио у преговоре — дубље или краће, како је већ који својом озбиљношћу заслужива 
ј Млађо?...{S} Кршна девојка: не зна се или је лепша или је стаситија, или је поноснија!...{S}  
а Ћука, да на своме интову некуд одлази или од некуд долази, онда знајте, да ту није било без д 
 што је ружно, па долазило то од власти или кога другог: камџија, што би у „Зеленом Венцу“ фију 
Ту се критиковао и сам суд, што је овај или онај грађански спор, или какво кривично дело овако  
а не би могао издржати: „или би се убио или би пореметио памећу,“ говорили су они, који су га и 
ски спор, или какво кривично дело овако или онако расправио и пресудио.{S} По кашто би се ту до 
у сад питање, је ли то Клисарин Радојло или ко други, већ је питање, хоће ли Ћуку упалити оно,  
тео да уради, па било то у корист своју или некога другог.</p> <p>Само је један једини човек у  
е твоја Анђелија у колу, ако је на с лу или на прелу, знај да је ту и он.{S} О томе већ говоре  
} И он то одиста не би могао издржати: „или би се убио или би пореметио памећу,“ говорили су он 
pe="titlepage"> <p>108 ИЗДАЊЕ ЗАДУЖБИНЕ ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА 108</p> <p>ПРОСИОЦИ</p> <p>РОМАН.</p>  
 вотњака, преко кога кућна чељад иде на Илијин студенац по воду, лепо се виде две људске прилик 
г да, спржила!...{S} Реци <pb n="77" /> им нека дођу — па ако буде судбине и Божје воље, ја ћу  
ио на своје имање код Сокине механе, да им покаже свој домазлук швајцарских крава и ону дивну п 
р ће их бич Господњи тако растерати, да им више трага трагу бити неће. “</p> <p>„И то ће бити?“ 
а, масалном толико исто; свештенику, да им буде на руку, 50; споредном стараоцу толико исто; Фе 
„А шта им то треба?“</p> <p>„Боје се да им тица из кавеза не прне... <pb n="111" /> Весела Анђе 
а лепа зеленка код њега ождребила, и да им је он и имена наденуо: дешњаку „Крсташ,“ а леваку „ж 
Максим Ћук и Сима Ћата вечерали, а Пела им беше, истина на брзу руку, али опет лепу господску в 
аће и Синошевић једна су општина: једна им је црква, једна школа, једна судница — једно све.</p 
упле страже око њене куће, па, ето, она им опет прну из кавеза и оде за другога,“ — учини Пела  
већ у велико одрасле, девојчице.{S} Она им је и вратнице отворила, а једва се кретала под накит 
раже Ћатине и Ћукове!..."</p> <p>„А шта им то треба?“</p> <p>„Боје се да им тица из кавеза не п 
момке у које су се загледале, а за које им старији не даду да пођу.{S} То се може десити и с тв 
без свеће...{S} Сад Бог их убио, шта ће им то, кад су оба умрли, један пре а други после, тек с 
е за Ћату била права посластица, а беше им изнела и оно старо фрушкогорско вино, познати и на д 
 и засипаше сувим златом свакога, ко би им био на руци, да се дочепају богатог мираза њеног, и  
а, па се стадоше грлити и љубити, а очи им беху пуне суза.</p> <p>Обрад Кустура беше стао па се 
 за <pb n="28" /> севдалијама, а свирао им је млади и духовити свирач Бего Цицварић, онај Цицва 
главом; а Фема Митровчанка руком.{S} То им је био знак, да је дете било и прошло.</p> <pb n="43 
> <p>„Хе, моја Фемо, знаду они лепо што им то треба.“</p> <p>„Па, Радојло, да си нам по Богу бр 
ео.{S} Први део узима себи Иконија, јер им је ближе кући, а други Анђелија.{S} Готов новац у су 
ву ни Сими Ћати ни Максиму Ћуку; али су им адвокати ту ствар овако објаснили:</p> <p>„Ако је по 
 се и коњи око нечега заваде — и ако су им пуне јасле и зобнице.{S} Таква је природа и код људи 
м суду шабачком, одмах спроћу заседања, има једна собица, која је за доба господара Јеврема Обр 
вљака.{S} Ту, одмах иза Срејиног вигња, има и један мали прелаз преко кога ковачева чељад прела 
,“ рекао је Петроније Певац.</p> <p>„Е, има право; зар покојни Угљеша бирао себи момке да му ма 
јатно и што чини да се он осећа срећан, има у првоме реду да благодари нашој лепшој половини.{S 
о се у кући Рајка Перића у Преком Шору, има ли законског основа, да се поведе спор о пречем нас 
х господара, а тако исто <pb n="141" /> има прилика, где су и животиње неталичне — исто као и љ 
ати: дубока кеса, а големи амбари...{S} Има су чим и дочекати и испратити; а то једно мушко дет 
еђу домаћинских и гостионичких коња.{S} Има прилика кад се и коњи око нечега заваде — и ако су  
вчанка, да овога часа идеш у Совљак.{S} Има нешто важно да ти каже.{S} Чекаће те више наше куће 
!“ Твоме ће оцу, ако има онога света, а има га, безбели, бити мило и драго, што се његово име и 
 сад само капара!...{S} У та два фишека има равно 200 дуката, дуката здравих и нових — све од о 
равне препирке.{S} Једна таква препирка има јаке везе са овом нашом причом.{S} Тако, једнога да 
јбоље зна све, шта од имања и жива мала има покојни Угљеша, као и то, с ким је имао каква посла 
чише.</p> <p>„Ништа не брините!{S} Пела има главу, а језика нема; што се у њеној механи догоди, 
ударивши. гласом нарочито на оно: „Пела има главу, а језика нема.“</p> <p>„А сад, газдарице, да 
ија сад никуд маћи не може, на да крила има.{S} Њен свекар сад заповеда кад ће ко у Совљаку лег 
сама риштају, да виде, колико која маса има у готову и како би се то могло здипити.{S} А око тв 
е о томе повела реч.</p> <p>„Богме Ћата има право, и ја бих тако радио,“ рекао је Петроније Пев 
о своме великом имању, да виде све, шта има њихов пријатељ Угљеша Пивљак, те да се не кају за ч 
ога се у велике говорило, да не зна шта има и да је „похарао" цео свет, док је то своје благо н 
и Марко; он <pb n="115" /> и не зна шта има.{S} Овога часа идем у Синошевић.{S} Купићу тај забр 
шаље и Марту Јездину, да и њој каже шта има да ради.{S} И дуго је с Мартом разговарао, — све до 
а-Јецо?“</p> <p>„А, наш пријатељ Угљеша има добро око!{S} То је паметна девојка; не зна се: или 
оме реду економска корист, што је народ има у колективној снази великих задруга, које могу саст 
 срећу њену.</p> <p>„Боже мој, ако игде има судбине, онда ето то је.{S} Овај наш Ћата и проклет 
ако се рачуна, да од Совљака до Лешнице има добрих пет сахати.{S} За то му дешњак, чим га из ко 
ина, или боље рећи моја судбина: довече има да се реши, хоћу ли ја да живим, или ћу ићи да скач 
га наш живот, ма колико био горак, ипак има неке дражи.{S} И ми га за то увек трпљиво сносимо,  
етроније Певац.</p> <p>„Ама, па зар Ћук има сина за женидбу?“ упита ће Среја ковач.</p> <p>„Има 
шевна доброта.{S} Видело се лепо, да он има нешто да саопшти своме Кустури што ће га обрадовати 
ег масалног.</p> <p>„Не, не, газда Саво има право; наш масални не да да се с његовим богатим пу 
во је твоја прилика!“ Твоме ће оцу, ако има онога света, а има га, безбели, бити мило и драго,  
примио тек као аконто унапред, а главно има да се да, кад се мало дубље у спор уђе.</p> <milest 
 посао утро пут до масалног, који за то има последњу реч; а кад му овај рече:</p> <p>„То до мен 
 <p>„Тако је.{S} Наш колега Јован Јовић има право; женска и мушка деца треба да су и пред закон 
еч један млад трговац... „Адвокат Јовић има право...{S} Ја се и срцем и душом придружујем његов 
вету; луд је ко се не стара, да ту силу има у својој власти...{S} Добро каже наш народ: „Сила Б 
га на добош за дванаест плета; а у њему има сама гвожђа за двадесет и четири“, одговори ми Смај 
се, и благодари Богу, што у овоме свету има још добрих људи.{S} Ти оној рђи више ништа не дугуј 
 ондашњих младих трговаца, којима Шабац има да благодари за свој развитак и у својој лепоти и у 
абран!...</p> <milestone unit="*" /> <p>Има прилика кад и мртве ствари умеју да причају уду сре 
 и оседелог старца</p> <pb n="33" /> <p>Има прилика, кад се човеку учини, да је и сам Бог једна 
="chapter" n="13"> <head>XIII</head> <p>Има и данас још живих људи у Мачви, који би вам умели п 
женидбу?“ упита ће Среја ковач.</p> <p>„Има једног смољицу; ја за њ не бих дао ни моје слушче,“ 
, једног точка са свим нема, а у једног имају само две шпице.{S} Она негда сјајна и црна кожа н 
лишимо свију права и свију користи које имају наша мушка деца...{S} Јер сваки од нас, за све шт 
љешине туда иду Срејином вигњу, кад што имају да наде или каку сломљену алатку, плуг ја мотику  
авам, да чујем и противну страну.{S} Ту имају да даду своју реч и — Сима Ћата, масални судија,  
небесним, зар би ти, цвете мој мирисни, имала срце, да је једнога дана истераш из <pb n="121" / 
 и у оба села није било куће, која није имала гостију са стране.{S} И кући браће Поповића беху  
не њен богати мираз: јер га она више ни имала није.{S} Отели су јој га земаљски судови; а још ј 
у јој га земаљски судови; а још је само имала права, да се из очине куће изведе.{S} И она је та 
а ствар, ради које сам вас и звао, а ви имали доброту да се моме позиву одазовете, а то је: чек 
грижен...{S} Ово кљусе мора да је негда имало зелену длаку, па је сад постао ђогат; али како га 
стаде, да ли што ово бедно живинче није имало снаге да је даље окреће, или се нешто на овој Лаз 
аксо, ако ја чујем, да је ту какво мито имало посла, онда знај, да вам то упалити неће.{S} На м 
. „Таку ми ракију пеци, г. адвокате!{S} Имам сведока на сваки овај мој прст, ако хоћеш, по десе 
овог ђеда и његове куће одвајам, а и да имам, то чинила не бих; али, бабо, на твоју душу грех,  
ло — што на уму, то и на друму...{S} Ја имам сина на женидбу, а ти девојку на удају, па сам дош 
е облице, а кад сам их стао сећи, а оно имам шта видети: унутра — и срце и око срца за читав па 
вртати, кад види, шта се ради од његова имања; како му рођену кћер његову из куће избацују као  
ошковима.{S} И тако је спречена продаја имања мога оца“, одговори Иконија и стаде свога мужа об 
 рекао:</p> <p>— „Нека су пола Угљешина имања дали, опет је и њима доста остало!“</p> <p>„А ти  
пада сачувати једино, где се непокретна имања могу у целини одржавати, и, најпосле, где се могу 
Угљеше Пивљака, не може бити наследница имања свога оца, већ њена снаха Иконија.{S} О томе се д 
поведе спор о пречем наслеђу целокупног имања покојног Угљеше Пивљака против Анђелије једине на 
Иконију за једину наследницу целокупног имања покојног Угљеше Пивљака, које је смрћу Угљешином  
ао човека, који најбоље зна све, шта од имања и жива мала има покојни Угљеша, као и то, с ким ј 
 да видим: ко би ту био пречи наследник имања покојног <pb n="98" /> Угљеше Пивљака од рођене к 
еднога помоћног стараоца, јер је, рече, имање велико, а на све стране раштркано, па је и одгово 
а, па су обишли целокупно <pb n="90" /> имање покојног Угљеше Пивљака.{S} Најпре оно у Совљаку  
 ја ни ти тражили нисмо, нити нам треба имање твога покојног свекра, односно његова унука, а тв 
тио до Шапца, а узгред свратио на своје имање код Сокине механе, да им покаже свој домазлук шва 
а.{S} Нека момак с колима сврне на наше имање у Китогу и нека нас ту чека!.“</p> <p>„Врло добро 
е правнога гледишта, не ко ће наследити имање старога Угљеше, већ ко ће наследити имање младога 
ање старога Угљеше, већ ко ће наследити имање младога Угљеше, унука старога Угљеше, а то се пит 
да не би било какве пометње, ми смо ово имање поделили овако:</p> <p>„Имање у Китогу заједно с  
 свој богатој Мачви.{S} Само оно његово имање у Китогу, десно од Сокине механе, идући из Штитар 
у и унуку, дође власт, пописа свеколико имање покојнога Угљеше и образова масу, а за главнога с 
му се и последња нада његова.{S} Толико имање, толики живи мал, толико богаство, па му дом оста 
бац, наравно свративши најпре на масено имање у Китогу, те су ту прегледали познати домазлук ди 
ут сео на кола и пошао да обиђе огромно имање Угљешино.{S} Он би сваком приликом свратио у Бога 
зда.</p> <p>Кад је умро, његово огромно имање дошло је под масу.{S} А само за живи мал добивено 
ојног Угљеше Пивљака, и да је целокупно имање, што је сад под масом тековина њенога оца.{S} И з 
 сина, нејака Угљеше, наследи целокупно имање свога свекра Угљеше, а Анђелија, његова рођена кћ 
ахат, онда је самом том смрћу целокупно имање његово прешло у наслеђе његова унука, сина његова 
p>И та пресуда гласи:</p> <p>„Целокупно имање старога Угљеше Пивљака наслеђују:{S} Анђелија рођ 
 покажете овоме халапљивом свету, да то имање ипак није пусто и да оно није ту, да зајажава нен 
и смо ово имање поделили овако:</p> <p>„Имање у Китогу заједно с домазлуком, сувати у Лешници,  
 изабрао Ранкића Томиног, човека истина имањем отањег, али иначе вредна и послушна.{S} И то је  
сте хтели и што сте грамзили за големим имањем старога Угљеше, већ што сте морали — да покажете 
 и шта намеравамо радити с овим големим имањем, које си овом парницом добила?{S} И зар би ти мо 
 ћеш, Ћато, видети: какве ћу ја на томе имању реформе завести!..{S} Хоћу да свет види, да је Си 
продати.“ Он је те године и сам на свом имању установио ову „швајцарску и буђеновачку сточну ек 
арски угостио и провео по своме великом имању, да виде све, шта има њихов пријатељ Угљеша Пивља 
> <head>VIII</head> <p>Ћата је, одиста, имао право, кад се оно масалном пожалио, да му просци А 
кажу, као земља, а опет ретко кад да је имао у животу веселих дана.{S} Од четири сина, као чети 
 плавим чошним хаљинама.{S} На глави је имао мек црн шешир са доста малим ободом, а у руци дебе 
 има покојни Угљеша, као и то, с ким је имао каква посла и рачуна.</p> <p>Ћата се прими тога те 
<pb n="94" /> овај Максим Ћук.{S} Он је имао и своју нарочиту философију, философију чиста ћара 
lestone unit="*" /> <p>Газда-Максим Ћук имао је увек обичај да гвожђе кује док је вруће, па је  
ан са нестрпљењем чекала; јер јој је он имао донети праву срећу њену.</p> <p>„Боже мој, ако игд 
м је с њима дошао у Митровицу, могао је имати и нешто ћара; а овако, задужио се и косом на глав 
је да окрене тумбе цео свет...{S} Ту ће имати посла и они из Београда, и зар ја да изигравам ма 
н склопи очи, па онда у овоме дому неће имати ко да слави крсно име и да диже чашу у славу Божј 
га бившег газде.{S} И ко би други могао имати ову сорту грмића до један Марко Поповић.{S} Весел 
Добраву....{S} Ми Икониних свата нећемо имати где дочекати ни су чим угостити.{S} Него, да си м 
Ћати казала.</p> <p>„Ми ћело с њом муку имати: ја ово чудо од девојке још у своме животу видела 
S} Ако то буде, онда је зло.{S} Ја нећу имати где дочекати Иконине сватове, дочекати нити су чи 
— без мотике.</p> <p>„А, знам, верујем, имаћеш ти богме тек од сад од њих муке.{S} Неће ти дати 
ја су.</p> <pb n="63" /> <p>„Пело, кога имаш још од гостију ?“ упита из кола један глас.{S} И т 
Угљеше Пивљака...{S} Ала, ти оно као да имаш и сина за женидбу?“ зацерека се пакосно писар Јеша 
а изгубиш твој чист дукат ћара?!{S} Кад имаш начисто ти да добијеш, онда нека ти је последња бр 
лује мирисно пролетње цвеће...{S} А што имаш заовицу, лепу Анђелију, сви ми кажу, да је то прав 
потомством, на коме остаје слеме кућно, име породице, а у првоме реду економска корист, што је  
дало света па иде у туђ дом, прима туђе име <pb n="86" /> и туђу славу.{S} И зар то створење да 
збели, бити мило и драго, што се његово име и његов дом неће понизити, ако пођеш за сина Максим 
љешу, коме је кум на крштењу дао ђедово име, како с дана у дан напредује, гледајући у њему живу 
мству, господо моја, кућа остаје, крсно име остаје; а женско потомство оставља свога оца и мајк 
ави ти на страну и кућно слеме, и крсно име, и економске користи, које одржавају у целини наше  
овоме дому неће имати ко да слави крсно име и да диже чашу у славу Божју!“ рекао је стари <pb n 
лошићем!“</p> <p>Ту су обесмрћена многа имена ондашњих младих трговаца, којима Шабац има да бла 
нка код њега ождребила, и да им је он и имена наденуо: дешњаку „Крсташ,“ а леваку „ждрал.“</p>  
вечној кући — онако, како то доликује и имену његову и дому његову?"</p> <p>На ове речи Анђелиј 
њишту ложити божићне бадњаке и о крсном имену дизати чашу у славу Божју.</p> <p>Тако је мислио  
Анђелији на помоћи Сима Ћата, који је и иначе с њеним оцем добро живео.{S} Он је први од људи и 
миног, човека истина имањем отањег, али иначе вредна и послушна.{S} И то је све одобрио и масал 
.</p> <p>„И за мене је ствар од великог интереса“ учини адвокат Радић.</p> <p>„Ама, па то опет  
 да кад се нешто тиче наше кесе и наших интереса, онда ту престају сви обзири и сва начела,“ ре 
ера, пошто је последња пресуда по овоме интересантном спору постала и извршна, Рајко Перић нешт 
имо!..{S} Ово питање мало задире у наше интересе, моје и моје Иконије; а ви знате, да кад се не 
лије Угљешине..{S} Маса велика, богата; интереси изукрштани; за паре да учиниш шта хоћеш; а Мак 
 /> колико свега дугујеш — с главним, с интересом и судским трошковима, и скупа је изнело:{S} 2 
е наш Љубинко до паре измирио цео дуг с интересом и парничним трошковима.{S} И тако је спречена 
. — — — — —</p> <p>У том и момак истера интов из авлије и стаде пред механу.{S} То беху одиста  
а не знаш.{S} Зато те и питам.{S} То је интов несрећног Максима Ћука.{S} Купио сам га на добош  
јој стотину дуката обележја, он је свој интов вратио у Шабац...</p> <p>„Немој тако, пријатељу,  
после пола ноћи, па после он сео у свој интов и вратио се у Шабац, а Ћата својој кући.</p> <p>„ 
>„Де, чик погоди, господине, чиј је ово интов?“ упитаће ме Смајо Циганин.</p> <p>„А ко би то мо 
ка кола, не зна се: или је богатији био интов, или она два зеленка, као две виле — нека племени 
онога разговора с масалним, сео у свој „интов,“ у који беше упрегао две своје ластавице, она дв 
мом, јурила четвора кола, два господска интова, и двоја кола са федерима и сицевима.{S} Напред, 
ку олупину од некаквог негда господског интова.{S} На њему као да кокоши ноћивају.{S} Стражња о 
 Ћука: „Он и његов син, куд год иду, на интову се возе,“ рекла је Пела механџика и значајно пог 
ад год видите Максима Ћука, да на своме интову некуд одлази или од некуд долази, онда знајте, д 
сим Ћук потрудио да до Совљака на своме интову дође.</p> <p>На овај овакав „тон“ Симе Ћате, Ћук 
 Ту неки дан Ћук је у два маха на своме интову одлетао у Мачву, а једном сам га, ако се не вара 
ћи, и, мало после, пројурио је на своме интову, све у великом касу: оде Преким Шором, а отале о 
ари, брујало је, како је синоћ на своме интову долазио у Совљак газда Максим Ћук, да је у совља 
 са федерима и сицевима.{S} Напред,је у интову био, са својим сином Срејом, Максим Ћук, а остра 
адна вука.{S} Нема право...{S} Па ипак, ипак, мене је нешто од овога човека страх!...“</p> <mil 
 С тога наш живот, ма колико био горак, ипак има неке дражи.{S} И ми га за то увек трпљиво снос 
 на гладна вука.{S} Нема право...{S} Па ипак, ипак, мене је нешто од овога човека страх!...“</p 
ји су га изближе познавали...</p> <p>Па ипак, кад би му се где указала прилика, да се што позам 
ас прописан ред о наслеђу...“</p> <p>Па ипак је ово објашњење београдских адвоката још више збу 
 ретко узимао учешћа у препирци, али је ипак на завршетку дебате прилазио једном од два мишљења 
ога се Ћата строго придржавао, па му је ипак масални неколико његових планова покварио.{S} А ка 
ете овоме халапљивом свету, да то имање ипак није пусто и да оно није ту, да зајажава ненаситос 
остави мало згоднији човек; али су Ћати ипак препоручивали да се пред масалним покаже послушан  
е Ћате, Ћуку се мало набра чело, али он ипак продужи са свим хладно и као да ништа ни опазио ни 
е предрасуде нашега друштва, које је од искони нашу лепшу половину сматрало као бесправне лично 
то, за тили час, обуче у свечано руво и искупи у пространо двориште покојног Угљеше Пивљака.{S} 
 онако без икаква претходна договарања, искупила по каква весела дружиница младих шабачких трго 
 особито, што су све жене, које се беху искупиле, тврдиле, да доктори ништа не знају, и да је с 
ој приповедци.</p> <p>У ту се собу беху искупили:{S} Иконија и њен Рајко, Анђелија и њен Радојл 
чуда од сватова.</p> <p>Али што се беше искупило момака и девојака, жена и деце, око младе и мл 
ћао и сав онај остали свет, што се беше искупио у и око дворишта пок. Угљеше.</p> <p>Па и сами  
ало изиђу у овај народ.{S} Овај се свет искупио, да се њих нагледа,“ рећи ће Марта Јездина, а н 
е.“</p> <p>Др. Гродер предложи воду за „испирање“ — сваких пет минута.{S} То и она двојица усво 
S} У памет се Ћато!{S} Овде ти сад ваља испит полагати," промрмља Сима Ћата кроза зубе.</p> </d 
.{S} Гледај, гледај мога Млађе, како је испод ока погледа!...{S} Тако је, у мојој фамилији окол 
м Кључу“ на реци Јадру, па његови чаири испод Липнице, — а да и не говоримо о његовим ливадама, 
 <p>Иконија мало поћута, па се одједном исправи, <pb n="14" /> а руку извуче из руку свога јара 
енога мужа Рајка, ову законску неправду исправимо, <pb n="134" /> и да, с другом вољом, место о 
 и оба полелеја; а до њихове вечне куће испратила су их сва три разреда ђака и силан свет из Со 
најпосле и очи склопила и до вечне куће испратила, а гроб његов, место мајке његове, врелим суз 
леп крава и џелеп волова, па их је онда испратио до Шапца, а узгред свратио на своје имање код  
ми амбари...{S} Има су чим и дочекати и испратити; а то једно мушко дете“, рекли би људи, кад с 
{S} Кола и коња остави да их млађи брат испрегне, а он се упути право ковачевој кући, онамо где 
ати.{S} За то му дешњак, чим га из кола испрегоше, црче — прште као срче кад га о студен камен  
 n="127" /> плинула нека дубока туга, а испред њених очију минуше сви они тужни дани, што су је 
 лежао његов весели унук.{S} Он је само испред куће одао и — хукао.</p> <p>Анђелија није одмица 
а Лелековић.</p> <p>„Јест, све их је он испретурао, али само не Максима Ћука; јер је он за свог 
 ма да му се нешто, пред његове намере, испречио масални; али се он уздао у своју одлучност, ко 
оветка не би била потпуна, кад не бисмо испричали ово што иде:</p> <p>У окружном суду шабачком, 
И он ми је јутрос све, од речи до речи, испричао, како му је у своје време Љубинко дошао и пита 
нас прочитао, он би то њој све дословце испричао, а често би јој читао и какве лепе песме и при 
и.{S} Он вам је могао, с краја на крај, испричати <title>„Сироту Босиљку“</title>, <title>„Алпи 
"*" /> <p>Глас, да се Анђелија Угљешина испросила за Радојла Клисарина сина, као муња пролетао  
дана, кад је газда Угљеша за свога сина испросио и даривао лепу Иконију Обрада Кустуре из Забла 
, после онога вечера, кад је Максим Ћук испросио Анђелију за свога сина и дао јој стотину дукат 
шта бити не може, јер је Радојица Лекић испросио и прстеновао цуру од фамилије браће Лаловића у 
ука; јер је он за свога сина Рају синоћ испросио лепу Анђелију, једину наследницу богате масе У 
 ради, он брзо ради.{S} На Малу Госпођу испросио и даривао за сина девојку, а у недељу по Крсто 
с, да је Максим Ћук за свога сина Среју испросио кћер и једину наследницу покојног Угљеше Пивља 
стив!...{S} Ти не даде, да се душманска испуни!" повикала је Стојна Драгојлова.</p> <p>„А она н 
 нема своје мајке, те да се и њено срце испуни срећом деце своје,“ додала је Јеринка Томе Ботур 
unit="*" /> <p>Тај дан, пред само вече, испустио је душу и мали Угљеша, а сутра-дан саранили су 
 питомија, или је душом племенитија.{S} Иста њена мајка!{S} Она је јединица кћер Обрада Кустуре 
же бити.“ Ово последње Ћата је очевидно иставио као озбиљнога конкурента сину Максима Ћука.</p> 
да каже. — — — — —</p> <p>У том и момак истера интов из авлије и стаде пред механу.{S} То беху  
мирисни, имала срце, да је једнога дана истераш из <pb n="121" /> куће њенога рођеног ода, из к 
мојим рукама, “ рећи ће чича-Мића, онај исти чича-Мића, што га је Ћата отпустио из куће покојно 
к и Сима Ћата вечерали, а Пела им беше, истина на брзу руку, али опет лепу господску вечеру спр 
аменица, па рече:</p> <p>„Тако је...{S} Истина је!“</p> <milestone unit="*" /> <p>Већ се беше у 
е ни бакраче, већ само своје тражим.{S} Истина је и то, да ја радим и да без хасне нећу да ради 
 му каже, шта је све за масу урадио.{S} Истина, било му је <pb n="52" /> мало незгодно, што мас 
Ћата је изабрао Ранкића Томиног, човека истина имањем отањег, али иначе вредна и послушна.{S} И 
, је ли то истина!?</p> <p>И то је била истина.{S} Један је пред самим вратницама покојног Угље 
оја се он наслања.“</p> <p>И то је била истина.</p> <milestone unit="*" /> <p>Па Ћата, ако ћете 
} То је овај неочекивани спор.{S} Он је истина окончан у нашу корист; али за њ цео свет мисли,  
нико од њих није веровао, да ће то бити истина; али ће на то рећи Стеван Рубибраза:</p> <p>„А,  
летеше Угљешиној кући да виде, је ли то истина!?</p> <p>И то је била истина.{S} Један је пред с 
ype="chapter" n="2"> <head>II</head> <p>Истина, и то се зна, да се девојка нешто много устезала 
тали леђа и одлазили без обзира.</p> <p>Истина, Анђелија је била и лепа и примамљива, и духовит 
ће Рајко Перић, онако шалећи се, а мало истину говорећи.</p> <p>„Ти мене ту, Рајко, немој мешат 
тинског писара, али ту није дуго остао: истиште га Симо Ћата, који га, из просте зависти, није  
је и газда Максима мало бацало у бригу, исто као оно пре и Симу Ћату...</p> <milestone unit="*" 
 прилика, где су и животиње неталичне — исто као и људи.</p> <p>Једном сам свратио кући мога из 
/title> и Доситејева нравоученија, тако исто.{S} Он је у народу важио као нека ретка појава од  
чају уду срећу својих господара, а тако исто <pb n="141" /> има прилика, где су и животиње нета 
а беху свратиле неколике кочије, а тако исто и неколико гостију на коњима.{S} У осталом, кућа б 
д прелазе те иду кући Угљешиној, а тако исто и млађи из куће Угљешине туда иду Срејином вигњу,  
 о томе једном сам изразио.</p> <p>Тако исто није хтео да прода плуг волова <pb n="53" /> — све 
м стараоцу, 200 дуката, масалном толико исто; свештенику, да им буде на руку, 50; споредном ста 
 на руку, 50; споредном стараоцу толико исто; Феми Митровчанки и Марти Јездиној, које чувају де 
сам је, боље тврђе ради, и оверио, а то исто и на актима записао!...</p> <p>„Ето, мој драги Кус 
и зовнуше и Пелу механџику, те и њој то исто препоручише.</p> <p>„Ништа не брините!{S} Пела има 
ожио."</p> <p>„Ја тако и урадим; а тога истог дана зовнем Максима Ћука, и положим му за твој ра 
угостити...“</p> <p>И Обрад Кустура још истог дана уседе на свога путаља и живо откаса у Шабац; 
еду каква већа добит.{S} Тако он је још истога дана, после онога разговора с масалним, сео у св 
но газда Угљеша женио свога сина с овом истом младицом, што седи у овим господским кочијама, —“ 
пород људски заслужних мужева...{S} Зар историју, не само појединих народа, већ и читавога чове 
да се реши, хоћу ли ја да живим, или ћу ићи да скачем у Дрину.{S} Трећега нема! ..{S} Максим Ћу 
рне смрти његова четири сина, а некаква их зла коб још већма разгребе и позледи.{S} Тако, једно 
ота људскога, не би било ни једнога, да их њихове мајке нису с толико муке, с толико бриге и бе 
има и сребрним кључевима, вид’ло се, да их је дубока кеса купила.{S} И док је онај млади и лепо 
био у Совљаку.{S} Кола и коња остави да их млађи брат испрегне, а он се упути право ковачевој к 
S} Опа приђе колима.{S} Не може бити да их није познала чија су.</p> <pb n="63" /> <p>„Пело, ко 
, као и то, да си јој и ти саветовао да их одбије.{S} Тако бих и ја радио.{S} Ја своју слушкињу 
ленка, оба поносног држања — ама као да их је једна мајка ождребила.{S} По скупоценим амовима и 
где тови џелеп крава и џелеп волова, па их је онда испратио до Шапца, а узгред свратио на своје 
 наследнице покојног Угљеше Пивљака, па их је све наш масални стрмоглавце избацио из своје канц 
у авлију!...{S} Коње добро проводај, па их после намири.{S} Кола под шупу, и — од коња не одмич 
 пријатеље — девојачког оца и мајку, па их царски угостио и провео по своме великом имању, да в 
 чувају, и био с њима задовољан, а Ћата их сад не бегенише!...{S} Други су то рачуни, браћо,“ о 
, па после с њима у Митровицу, и сместа их теслимљује.{S} Он би у прилици рекао: „трговину што  
, па би повикао:</p> <p>Брже!...{S} Шта их штедиш, покрепали, да Бог да!...{S} И они стигоше у  
, али он — умре без свеће...{S} Сад Бог их убио, шта ће им то, кад су оба умрли, један пре а др 
е Радојица Лелековић.</p> <p>„Јест, све их је он испретурао, али само не Максима Ћука; јер је о 
отвори је и из ње извади два фишека, те их оба пружи Ћати, па му смешећи се рече:</p> <p>„Ево,  
е наши врази прснути — куд који, јер ће их бич Господњи тако растерати, да им више трага трагу  
" /> <milestone unit="*" /> <p>„Јеси ли их познала, кумо?“ упита Пела бирташица у совљачкој мех 
, људи беже од смрти; <pb n="32" /> али их она нађе, па ма побегли на крај бела света.{S} Отуд  
заседе Анђелијних просилаца.</p> <p>Али их је Ћата јуначки и дочекивао.{S} Изгледало је, да је  
 око овога богатог мираза твог, и ти си их све редом <pb n="76" /> одбијала, а ја ти нисам заме 
дрва, све саме церове облице, а кад сам их стао сећи, а оно имам шта видети: унутра — и срце и  
 <pb n="4" /> у жир; а кад се угоје, он их још мало кукурузом прирани, па после с њима у Митров 
 отворене.{S} С прага механскога гледао их је један човек.{S} То је био главом Сима Ћата, главн 
Дрва су, бити не може, крадена: одсекао их је у забрану свога бившег газде.{S} И ко би други мо 
ли своју кћер, своју јединицу.{S} Водио их је чак и у Лешницу на своје сувате, да виде где тови 
асени рачуни приме и одобре онако, како их буде Ћата старатељском судији поднео.“</p> <p>Кад се 
 да ће му оне остати непродате.{S} Како их састави и сортира, то се сви чуде.{S} И чаје су га б 
х упрегну она два врана „гаврана,“ како их је сам Ћата назвао кад је први пут сео на кола и пош 
 дете умрло пре свога ђеда.{S} Бираћемо их као гњиле крушке, — је ли тако Ћато?“ повика, сав бл 
им својим великим и паметним очима, што их беше ружно замутила ова велика жалост њена.{S} Погле 
 му нисам задржо и оних сто дуката, што их је дао као обележје Анђелији, несуђеној заручници он 
на човека и стиже и срета.{S} Ране, што их она задаје, тешке су и непреболиве.{S} Њих људи обич 
ad> <p>Оних и оноликих сватова, као што их беше покупио газда Угљеша Пивљак, кад је женио свога 
на његова.{S} Па луд сам био што сам му их и дао!{S} Дати су ми у четири ока: колико је њихово  
амлађују тешке и дубоке ране, што су му их задале четири црне смрти његова четири сина, а некак 
ја; а до њихове вечне куће испратила су их сва три разреда ђака и силан свет из Совљака, Глогов 
, <pb n="88" /> дан и ноћ бдиле, док су их подигле, оснажиле и за велика дела спремиле...{S} Јо 
носно отац Анђелијн.“</p> <p>„А, сад се ич не бринем!" повика Максим Ћук. „Таку ми ракију пеци, 
ву годину нити се бријао нити шишао.{S} Ишао је као какав одбегли сужањ.{S} Али гледајући свога 
анцу, који је био на умору.{S} Она није ишла, она је посртала.{S} Она није кукала, она је запом 
ти, да му та особина његове пупиле није ишла у рачун.</p> <milestone unit="*" /> <p>Један од на 
овика:</p> <p>„Кола!“</p> <p>И ма да се ишло галопом, весели отац, мало мало, па би повикао:</p 
 те му је после кад је у школу пошао то ишло од пола муке.{S} Милина га је било слушати кад чит 
рио; али сад, кућо моја, кад твоју руку иште, за свога јединог сина, један Максим Ћук, најбогат 
и причати, како се у оно доба сва Мачва ишчуђавала, кад се чуло, да је шабачки суд решио, да Ан 
 поочим, он мени лучи свиње...{S} Јес’, ја његов поочим!“</p> <milestone unit="*" /> <p>После с 
; а ако је примите и усвојите, ми онда, ја и мој колега, као да већ гледамо, како <pb n="135" / 
ој мешати...{S} Ако се ја будем питала, ја нигда нећу пристати, да се судим с мојом заовом Анђе 
м претворити..."</p> <p>„Богме, Обраде, ја ти ту ништа помоћи не могу.{S} Продаја је саопштена  
ођу — па ако буде судбине и Божје воље, ја ћу своје пријатеље послушати.“</p> <p>Ћатиним лицем  
мче.{S} Оно ми рече:</p> <p>— Капетане, ја сам послат, да видим шта и колико дугује Обрад Кусту 
сова...</p> <p>„И још нешто, господине, ја сам себи поставио за правило, да свачију услугу добр 
старалац, па, како се ви тамо наредите, ја ћу после већ видети.{S} Само утуви газда-Максо, ако  
ме овакав разговор водио:</p> <p>„Људи, ја још не верујем да то може бити...{S} Кад овако раде  
оје не пристанете да се продаја одложи, ја немам ни силе ни власти да то сам учиним.{S} Таки је 
n="112" /> сиромах Угљеша па умору, ми, ја и бирташица Пела одемо у његову собу, а он издише.{S 
 делио те идеје, а сад, у овој прилици, ја стојим уз његово мишљење: није право, да Иконија, ка 
ам ја жив и мичем и једним прстом овим, ја не дам да ми се дете, ова моја још једина утеха у ст 
ладно одговори:</p> <p>„Па добро, бабо, ја и немам силе и власти да га од његовог ђеда и његове 
га у руку, па ће му рећи:</p> <p>„Бабо, ја не могу више остати у овој кући.{S} Хоћу да идем сво 
ред да твоје савете послушам; али, ево, ја до сад нисам ни видела тога мога, ако буде Божја вољ 
с раскида; али ето, <pb n="68" /> тако, ја велим није било суђено; а најпосле, ко зна — шта још 
 ми то одобрити, а што ми овде уредимо, ја мислим, да то неће ни масални макарити.“</p> <p>И Ћа 
а Пивљак.{S} Него, знаш шта, пријатељу, ја нећу друкчије, већ да од вашег детета чујем, да хоће 
 сам пре неког времена био у Обреновцу, ја посетим мога негдашњег кардаша Лазу Галовића.{S} Он  
се омашком свога аутора претворило у Ђ. Ја се још и сад опомињем да се због тога весели Ћук мно 
мао главом и викао:</p> <p>„Јес’, јес’: ја његов поочим, он мени лучи свиње...{S} Јес’, ја њего 
зала.</p> <p>„Ми ћело с њом муку имати: ја ово чудо од девојке још у своме животу видела нисам, 
вету све саме цркве палио...{S} Не, не; ја бих пре отишла у Цигане, него што бих пристала да жи 
а право.{S} Радојло је само суво злато; ја га од малена знам, кућа смо до куће,“ — примети Среј 
реја ковач.</p> <p>„Има једног смољицу; ја за њ не бих дао ни моје слушче,“ рећи ће Игња Мутап. 
 мој отац и моја мајка; а <pb n="13" /> ја се ни једном нисам смела противити и рећи: нећу, не  
„Ене, Кустуре!{S} Зар си већ дошао?!{S} Ја сам мислио, да се још частиш по Мачви са твојим приј 
рећи:</p> <p>„Ћато, како те Бог учи!{S} Ја сад ништа не знам, ни шта ћу ни како ћу.{S} Како ти  
/p> <p>„Куку мени, како да примим?!.{S} Ја бих пре седе косе плела, него што бих пошла за онога 
мо једна другој пасти у наручја! ...{S} Ја немам ни мајке ни сестре.{S} Она ће бити мени и снај 
„Чувај ми сина, слатка моја сејо!...{S} Ја ни ово нисам хтела, али је тако, ваљда, хтео Бог...{ 
јко Перић.</p> <p>„Па да почнемо!...{S} Ја сам чисто радознао да видим: ко би ту био пречи насл 
<p>„А ја тебе разумем, поносе мој...{S} Ја сам знала да ти је срце добро, верно, топло; али нис 
говац... „Адвокат Јовић има право...{S} Ја се и срцем и душом придружујем његову мишљењу!...“</ 
 било — што на уму, то и на друму...{S} Ја имам сина на женидбу, а ти девојку на удају, па сам  
и губере с главе, па шта ћу му ја?..{S} Ја, господине, ником не продајем ни губере ни бакраче,  
 мушком при наслеђу њихова очинства.{S} Ја до сад нисам делио те идеје, а сад, у овој прилици,  
 Ту ми бар не треба ништа Сима Ћата.{S} Ја ћу то и без њега свршити...{S} А ти, Јешо, чујеш, је 
до паре.{S} На! ово је његова квита.{S} Ја сам је, боље тврђе ради, и оверио, а то исто и на ак 
>„Лепо је то од тебе, газда-Максиме.{S} Ја против тога ништа немам: девојачка су врата сваком м 
који за ме немају никакве вредности.{S} Ја и нисам дошао да чујем шта ће девојка рећи, већ шта  
“</p> <p>„Не греши душе, анђеле мој.{S} Ја ни о чем другом и не мислим, него о теби, о твојим и 
бо моје плаво, до сад мислила нисам.{S} Ја бих пре у воду скочила, него што бих ма што на жао у 
а се судим с мојом заовом Анђелијом.{S} Ја знам, а и цео свет зна, да је она рођена кћер мога б 
ав ждрал?!...{S} Он је био и прошао.{S} Ја сам само његова сенка.{S}" И онда опет оде куњати, — 
а их одбије.{S} Тако бих и ја радио.{S} Ја своју слушкињу не бих дао за онога смољу — сина Петр 
 друго.{S} Ако то буде, онда је зло.{S} Ја нећу имати где дочекати Иконине сватове, дочекати ни 
ије ни за каквим богатством поимило.{S} Ја сам о газдалуку Угљешину данас први пут чула, па ми  
ју нас.{S} Знам ја, људи, душу њену.{S} Ја сам њу одржао на овим мојим рукама, “ рећи ће чича-М 
то на срећу натрапа на каку несрећу.{S} Ја не дам, да нам се каже: „продадоше је!...“ У осталом 
гатији и највиђенији трговац у Шапцу, — ја бих се о своју душу огрешио, кад ти не бих рекао: „х 
е његов посао, а оно што се мене тиче — ја сам ти већ казао,“ рече му масални, а преко чела му  
 их све редом <pb n="76" /> одбијала, а ја ти нисам замерио; али сад, кућо моја, кад твоју руку 
пунолетна, нека сама себи срећу бира, а ја и ти да не будемо одговорни, ако уместо на срећу нат 
о, тако, дете моје; послушај ти мене, а ја ти се кунем с оним, што ми је најмилије, да се нигда 
има довече доћи, можда и сам масални, а ја се власти плашим као живе ватре, па сам те звала, да 
..{S} Ти тако још нигда ниси одоцнио; а ја сам те баш вечерас погледала да ми час пре дођеш, да 
унце моје?...“</p> <pb n="117" /> <p>„А ја тебе разумем, поносе мој...{S} Ја сам знала да ти је 
ћу,“ повика Фема Митровчанка.</p> <p>„А ја сам опет знао, да ће тако најпосле бити, па сам само 
 на то ће адвокат Радић рећи:</p> <p>„А ја своје мишљење задржавам, да чујем и противну страну. 
 надам се, опет кајати нећу!“</p> <p>„А ја, газда-Максиме, овде не чиним ником никакве услуге,  
есна рука у сваком послу мом.{S} Куд га ја пошаљем, он ми изврши посао боље него да сам сам оти 
тац убио, а мајка од туге пресвисла, да ја то учиним.“ И она заусти да још нешто каже, али се,  
ила Бога не моли;“ а ви бисте хтели, да ја и људе молим.{S} Не ја, Бога ми!“</p> <milestone uni 
амо своје тражим.{S} Истина је и то, да ја радим и да без хасне нећу да радим, и само гледам да 
 паре за будалу!{S} И он би сад хтео да ја то све надокнадим.{S} Нека благодари Богу што му нис 
, онда је то зло, мој г. капетане: онда ја немам куд кући својој.{S} Ако то буде, онда од свадб 
у несрећнога свекра твог?!“.</p> <p>„Па ја сам мислила, бабо, да и њега са собом поведем; а дов 
мим обележје, шта онда да радим?{S} Шта ја знам ко ће с њима довече доћи, можда и сам масални,  
ајпосле, прибра, па рече:</p> <p>„Ништа ја по овој маси нећу предузимати без твога одобрења, го 
 да наде или каку сломљену алатку, плуг ја мотику да заваре и кавраишу.</p> <p>И ту се баш чуше 
ледња ми је брига шта ће свет рећи, кад ја и како добијам, а још мање да лупам главу како други 
 Ти си јој тридесет трећи."</p> <p>„Све ја то знам, пријатељу, као и то, да си јој и ти саветов 
да своју зараду упушта другом?!..{S} Не ја, Бога ми!“</p> <p>У тај се мах врата на соби отвориш 
 бисте хтели, да ја и људе молим.{S} Не ја, Бога ми!“</p> <milestone unit="*" /> <p>У кафану „З 
ећеш питати ни ти ни масални, а најмање ја.{S} А, најпосле, може се десити још нешто горе.{S} У 
p>„Ништа не брини, газда, ти знаш да се ја за коње више старам, но и за себе сама,“ одговори <p 
екао је Игња Мутап.</p> <p>„Не бојим се ја ни за једног ни за другог.{S} Ту ће да плати трошков 
не ту, Рајко, немој мешати...{S} Ако се ја будем питала, ја нигда нећу пристати, да се судим с  
олико је и моје — није...{S} Ама што се ја не држим свога правила: што у чантру Ћатину једном п 
апљивошћу за пустим земаљским благом, и ја вам не нађох равних ни по доброти срца <pb n="132" / 
ла реч.</p> <p>„Богме Ћата има право, и ја бих тако радио,“ рекао је Петроније Певац.</p> <p>„Е 
онео сам паре, да тај дуг измирим.{S} И ја сместа нађем акта о твоме дуговању.{S} Срачунам <pb  
овца у свему издваја од њих свију.{S} И ја се чудим, како се вас двојица удесили нисте."</p> <p 
Боже, где ли му је друг — дешњак?...“ И ја и сад не знам шта ми би, те повиках: „Ждрале!“</p> < 
се каже: „продадоше је!...“ У осталом и ја сам ту.{S} Ни ја не дам, да ми ова маса оде на ђавољ 
 најпосле, и својој пупили, онда хоћу и ја да знам коме ћу моћи оволики масени мал на чување по 
и саветовао да их одбије.{S} Тако бих и ја радио.{S} Ја своју слушкињу не бих дао за онога смољ 
де.{S} Све су то добри људи.“</p> <p>„И ја тако мислим, друго, само се нешто плашим ових прокле 
судбина: довече има да се реши, хоћу ли ја да живим, или ћу ићи да скачем у Дрину.{S} Трећега н 
тељу, деца треба да се најпре виде; али ја опет стојим за моју Иконију добар: да јој речем да у 
 тад: а Фему Митровчанку протераћу, или ја нећу бити ово што сам...“</p> <p>За тим ће тише — ам 
ше је!...“ У осталом и ја сам ту.{S} Ни ја не дам, да ми ова маса оде на ђавоље мекиње.{S} Ми ћ 
>„А ти знаш, анђеле мој, да тај спор ни ја ни ти тражили нисмо, нити нам треба имање твога поко 
вегију из добра и виђена дома...{S} Док ја овде седим, Ћато, не дам ја, да се мојим богатим пуп 
а...{S} Док ја овде седим, Ћато, не дам ја, да се мојим богатим пупилама крпе туђе продрте врећ 
два вранца, и нова кола.</p> <p>„Не дам ја, рекао је, да глас и углед Угљешина дома потамни, ве 
S} Она је мудрија од свију нас.{S} Знам ја, људи, душу њену.{S} Ја сам њу одржао на овим мојим  
м?...{S} Знаш ли, очни виде мој, да сам ја опкољена, да сам сужањ заробљени, а ни с које стране 
ео друге, „поузданије."</p> <p>„Кад сам ја, брате, за све одговоран — и Богу и суду и, најпосле 
ли ти мислиш; а, снахо Иконија, док сам ја жив и мичем и једним прстом овим, ја не дам да ми се 
Прекошорац рећи.</p> <p>„Море видео сам ја њега где ту неки дан много нешто чепа око врата маса 
ду, а мени дајте парче цедуље, како сам ја овај новац вама положио."</p> <p>„Ја тако и урадим;  
у па рече:</p> <p>„Ах, што му сад нисам ја капетан у Мачви?!.. „ћук“ Максима Ћука не би се чуо  
 одобрења, господине."</p> <p>„Не велим ја то, човече, за те.{S} То се односи на Анђелијне прос 
 видети.{S} Само утуви газда-Максо, ако ја чујем, да је ту какво мито имало посла, онда знај, д 
 се овај посао час пре сврши; јер, како ја знам, још мало па ће девојка постати пунолетна, па ј 
 — пола Ћати, а пола масалном; али како ја знам, то ће све мој тутор стрпати у своја недра, а м 
.{S} И онда ће додати:</p> <p>„А колико ја знам, она је себи изабрала младожењу — давно и давно 
а да ти је душа тако велика!...{S} И то ја да сазнам од другога!“ И онда га оде поново љубити и 
ће имати посла и они из Београда, и зар ја да изигравам мамлаза?{S} И зар адвокат Радић да свој 
под масом тековина њенога оца.{S} И зар ја да јој њену очевину отимам?{S} То не би било ни <pb  
 учиниће Пав’о Агић.</p> <p>„Море, опет ја вама велим, оставите ви Ћату.{S} Зна он шта ради: оп 
 по кући и губере с главе, па шта ћу му ја?..{S} Ја, господине, ником не продајем ни губере ни  
 је ово?{S} Куку мени ојађеници, шта ћу ја сад?...{S} Бабо, слатки бабо — шта ти то учини од се 
бо мој, ти мене закла?!{S} Бабо, шта ћу ја сад на овоме свету без тебе, без своје мајке, без бр 
/p> <p>„Али ћеш, Ћато, видети: какве ћу ја на томе имању реформе завести!..{S} Хоћу да свет вид 
ам ја овај новац вама положио."</p> <p>„Ја тако и урадим; а тога истог дана зовнем Максима Ћука 
о обасипати ватреним пољупцима.</p> <p>„Ја те не разумем, сунце моје?...“</p> <pb n="117" /> <p 
 у врло добром стању одржавато.</p> <p>„Ја боље не бих одржавао ни своје рођено,“ приметио је С 
 упита један крепак мушки глас.</p> <p>„Ја сам, Радојло.“</p> <p>„Ти си ми поручила да те овде  
у само што девојачки отац рече:</p> <p>„Ја ти дајем моју Иконију, понос дома мога, највећу радо 
после малог ћутања она ће рећи:</p> <p>„Ја о томе, Рајко, Рајко — небо моје плаво, до сад мисли 
војачком стасу, биле као једна расечена јабука!</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад су Обрад и ње 
а.{S} Од четири сина, као четири златне јабуке, па му кућа остаде на женској глави.{S} Само је  
е чисто устури од неког поноса.</p> <p>„Јабуко моја златна!“ повика девојачка мајка. „Оно је кр 
на остави своје нејако чедо, ону златну јабуку, остави га без мајчине неге и миловања, па оде к 
е се <pb n="12" /> чуо ни глас људи, ни јав животиња.{S} Све је спавало мртвим сном.{S} Ову је  
а отишао на масалним колима у Шабац, да јави Максиму Ћуку, да је њихова ствар зрела, Радојло, с 
да је капетан ту; али кад није, онда ме јави г. Тоши.{S} Можда ће ми и он казати, рашта сам зва 
а, а после би одсинуо и до Шапца, да се јави масалном, те да му каже, шта је све за масу урадио 
ви нашли тамо, где су се клали прасци и јагањци.{S} И они су видели да се некакво големо весеље 
 свате кићене;</l> <l>„Свакоме свату по јаглук,</l> <l>„А куму — бурунџук кошуљу..."</l> <p>И о 
у масе.</p> <p>За тим су откасали до на Јадар те обишли и „Дуге Њиве,“ овај прави Мисир у једно 
 је час у собу мртвоме оцу, а час своме јадном братанцу, који је био на умору.{S} Она није ишла 
ета из Поцерине, Посаво-Тамнаве, Мачве, Јадра, а и других још даљих крајева, и у оба села није  
 у једном широком и дугачком кључу реке Јадра.{S} После су продужили пут до Липнице те обишли и 
рани више Чокешине, „Дуге Њиве“ на реци Јадру, два мала чаира у Липници, и све ливаде, њиве, па 
а „дуге њиве“ у „Великом Кључу“ на реци Јадру, па његови чаири испод Липнице, — а да и не говор 
незда, у којима баба Џавине кокоши носе јаја и легу своје пилиће.</p> <p>„Де, чик погоди, госпо 
> <p>„Море, Ћати не може нико ништа.{S} Јака су леђа, на која се он наслања.“</p> <p>И то је би 
е препирке.{S} Једна таква препирка има јаке везе са овом нашом причом.{S} Тако, једнога дана,  
ам непрестано у овој мојој тамници, под јаком стражом Ћатиних најемника, које он плаћа парама и 
зводити познату песму:</p> <l>„Спремала Јана дарове,</l> <l>„За своје свате кићене;</l> <l>„Сва 
ан вук, јер су баш те ноћи поклане овце Јанка Субашића.</p> </div> <pb n="16" /> <div type="cha 
 ликовале над туђом несрећом,“ рекла је Јанока Петрићева. — — — — — — — — — — —</p> <p>И у том  
рни и густи облаци; а некаква загушљива јара није дала човеку да дише.{S} Крупне капљице кише п 
олели као брат и сестра, а после? — као јаран и јараница; али преко њиховог језика нигда није с 
b n="14" /> а руку извуче из руку свога јарана, па му с дубоким болом рече:</p> <p>Не, Рајко, т 
мах сутрадан, преудаде за некога старог јарана свог.“</p> <p>Трећи би додали:</p> <p>„Остави он 
о брат и сестра, а после? — као јаран и јараница; али преко њиховог језика нигда није склизла к 
ог Венца,“ па је изазвао на страну Јашу Јарића, ухватио га за руку, као гвозденим клештима, па  
њи око нечега заваде — и ако су им пуне јасле и зобнице.{S} Таква је природа и код људи и код — 
заступа замршеније спорове него чисте и јасне.</p> <p>И тако би одлучено, да сам Кузман оде у Ш 
ја беше већ клонула.{S} Наслонила се на јастук па и заспала; а кад дете опет врисну, она се трж 
ре из Заблаћа, могле су у велике минути јације, кад први петли запеваше код Маричића кућа, а њи 
осле се све ућута.{S} Само је ветар још јаче шуштао кроз густе Угљешине вотњаке.{S} У тај баш м 
 си слободан као тица на грани; а, сад, јаши твога путаља, па иди кући, да ту радосну вест каже 
Зеленог Венца,“ па је изазвао на страну Јашу Јарића, ухватио га за руку, као гвозденим клештима 
 Многи полетеше Угљешиној кући да виде, је ли то истина!?</p> <p>И то је била истина.{S} Један  
Пав’о Агић.</p> <p>„Није ту сад питање, је ли то Клисарин Радојло или ко други, већ је питање,  
 буђеновачких свиња.</p> <p>Максим Ћук, је при растанку са Симом Ћатом, и по други пут изјавио  
ишарчино једна, мислиш мене да забуниш, је ли?{S} Хоћеш на Рачу до старога Ковића, да тражиш од 
На судовима није ни расправљано питање: је ли преча снаха или кћер старога Угљеше, већ је ли пр 
p>„Немам.“</p> <p>„Па, онда, што питаш: је ли то за Угљешину Анђелију?"</p> <p>Ћата на ово ништ 
ја у свој Поцерини.{S} Она <pb n="6" /> је дала неколико свештеника, па се с тога и зову Попови 
о нема никакве вредности; <pb n="87" /> је ли право да жену, овога правог мученика, ову мајку,  
вара на јектенија. <title>Типик</title> је знао напамет, да би му у томе позавидео <pb n="26" / 
 под шупу, и — од коња не одмичи!...{S} Је си ли разумео?“</p> <p>„Ништа не брини, газда, ти зн 
им плодом.{S} И ми смо сад срећни...{S} Је ли, цвете мој миљени?...“</p> <p>„Срећни смо, животе 
еда.{S} Бираћемо их као гњиле крушке, — је ли тако Ћато?“ повика, сав блажен, Максим Ћук.</p> < 
ирташица.</p> <p>„Па ’коће, кумо, права је срећа оно, што је нашем срцу мило и драго, а не пуст 
ој прст, ако хоћеш, по десет.{S} Читава је то пратња: ту жене, ту људи... сви они знају, да је  
н хтео по маси да предузима.{S} И једва је израдио, и то на велико наваљивање неких Угљешиних п 
ко су им пуне јасле и зобнице.{S} Таква је природа и код људи и код — „бесловесних“ животиња.</ 
спор пресудио на штету Анђелијну, и ова је та, што се радује и весели, што је тако суд нашао да 
ти говор свога доброга мужа, слушала га је и гушила се у плачу и јецању.{S} Она своју лепу глав 
ошао то ишло од пола муке.{S} Милина га је било слушати кад чита апостол и кад својим звонким и 
 је ово наш Љубинко говорио, капетан га је Влајко посматрао, па ће му рећи:</p> <p>— „Стани-дер 
и једно једино добро да учини — него га је оставио, да се око њега купе гладне орлушине, врани  
ој поглед упиљи у Симу Ћату.{S} Дуго га је тако нешто посматрао, па ће му, смешећи се, рећи: „а 
онио још стари Угљеша Пивљак.{S} Био га је наменио, да га отвори, кад стане да жени свога унука 
а је водио чак у Ђур.</p> <p>Радојло га је морао опазити кроз прозор, јер се одмах нашао пред к 
ри главу па поче да куња.{S} Жалосно га је било посматрати.{S} Доња му <pb n="143" /> вилица ок 
 сина Петроније Певац.</p> <p>„Добро га је оценио Матош Пораба.{S} Такав је Радојло Клисарин,“  
 чича-Мића, онај исти чича-Мића, што га је Ћата отпустио из куће покојног Угљеше.{S} И онда ће  
 Саватије Ребрин, онај Саватије, што га је Ћата узео на место чича-Миће, старога момка покојног 
кање воденичне бране на Добрави, што га је доносио свеж поветарац, што је пирушио вијугавом дол 
сариног заволео као свога сина и што га је водио чак у Ђур.</p> <p>Радојло га је морао опазити  
, везивао један мали свежњић, што му га је Иконија дала да га у закошарак веже, — дотле се она  
 власт чинила попис.{S} У осталом, њега је суд после поставио и за главнога стараоца.{S} И онда 
 кући да се бави пољским радом.{S} Њега је све село и сва околина звала, „господин Марко,“ а ње 
ати, да у Ћука завојица нема.{S} У њега је увек било — што на уму, то и на друму...{S} Ја имам  
ковића, Бојића и других.</p> <p>И овога је пута Бего Цицварић показао своју духовитост и песнич 
зати!{S} Или ће она поћи за онога, кога је од детињства заволела, или ће плести седе косе.“</p> 
 четврти просилац, али просилац за кога је она знала, да тражи њену руку, а не њен богати мираз 
мо на главни посао, на посао, због кога је Максим Ћук потрудио своје господство, да из Шапца до 
тка.{S} Да наведемо сам пасаж због кога је апелациони суд оборио пресуду првостепенога суда и н 
о да је опазила и сама Анђелија, с тога је постала хладна и равнодушна према свима својим просц 
 познаје, и кад нам је Марта казала, да је и <pb n="112" /> сиромах Угљеша па умору, ми, ја и б 
лијом.{S} Ја знам, а и цео свет зна, да је она рођена кћер мога бившег свекра, покојног Угљеше  
много којешта друго, што ме подсећа, да је било времена, кад ти ниси била моја, — мути ову нашу 
 закону; јер, рекоше, ако се докаже, да је унук надживео свога ђеда, онда је са свим тачно, да  
гљеша, по самим лекарима, познао је, да је свака нада изгубљена.{S} Он више није смео ни да ула 
уначки и дочекивао.{S} Изгледало је, да је рођен за тај посао.{S} Некако је одмах умео да оферч 
е, писнуо да у човеку срце препукне, да је отишао у своју собу, и да се до сванућа није вратио; 
шњака; а онај само њисне: видело се, да је то била крупна шала...{S} Зато сам Максим Ћук викне: 
и ти, цвете мој мирисни, имала срце, да је једнога дана истераш из <pb n="121" /> куће њенога р 
и још мање; а Дивна Петришкова рече, да је све у Бога и да се на њ ваља до последњег часа ослањ 
питам одакле је сељак, па ми казаше, да је из Синошевића, бивши слуга Марка Поповића.{S} Дрва с 
рме завести!..{S} Хоћу да свет види, да је Сима Ћата, старалац поверене му масе, био срећне рук 
 <p>Па и сами пси као да су осећали, да је у кући Угљешиној некаква промена настала, промена на 
ашу корист; али за њ цео свет мисли, да је неправедан, и да је ту играло мито, и то големо мито 
<p>Има прилика, кад се човеку учини, да је и сам Бог једна оличена пакост, која не може да глед 
а, лица о коме нико живи и не слути, да је оно једини наследник богате масе покојног Угљеше Пив 
овчанка руком.{S} То им је био знак, да је дете било и прошло.</p> <pb n="43" /> <p>Једна ће те 
у долазио у Совљак газда Максим Ћук, да је у совљачкој механи вечерао са Симом Ћатом и ту се ба 
у радост моју, али ти унапред кажем, да је не могу спремити онако, како бих хтео и желео, а осо 
амо утуви газда-Максо, ако ја чујем, да је ту какво мито имало посла, онда знај, да вам то упал 
а је Јеринка Томе Ботура.</p> <p>„О, да је ово доживео весели Угљеша, и његово би се срце раскр 
а, а цео је свет и мислио и веровао, да је то племенито дело мога свекра Угљеше Пивљака...“</p> 
је адвокат Кузман, за кога се знало, да је волео да заступа замршеније спорове него чисте и јас 
:</p> <p>„И све би то друкчије било, да је она рђа, онај масални био на своме месту.{S} С њим с 
сместа увидео, да би му узаман било, да је од тога одвраћа.</p> <p>Он мало поћута.{S} Гледао је 
а сва Мачва ишчуђавала, кад се чуло, да је шабачки суд решио, да Анђелија, рођена кћер покојног 
о се говорило у народу, кад се чуло, да је суд пресудио, да Угљешину масу наследи његова снаха  
о свога ђеда, онда је са свим тачно, да је „мати преча од тетке.“</p> <p>Ово некако није могло  
ер ће појести и себе и тебе.{S} Ето, да је Обрад Кустура своје свиње продао чим је с њима дошао 
p>Сутрадан пуче по целој Мачви глас, да је Максим Ћук за свога сина Среју испросио кћер и једин 
заовицу, лепу Анђелију, сви ми кажу, да је то прави анђео Божји, што је с неба слетео на земљу, 
: ту жене, ту људи... сви они знају, да је дете умрло пре свога ђеда.{S} Бираћемо их као гњиле  
олима у Шабац, да јави Максиму Ћуку, да је њихова ствар зрела, Радојло, син Бранка клисаре, беш 
неки други Ћатини људи, налазили су, да је масални мало тврдоглав, и да би добро било да се на  
106" /> адвокати изразили, нашли су, да је судска пресуда основана на закону; јер, рекоше, ако  
ију гладне орлушине — да је разнесу, да је рашчупају, а ви је се, добри људи, — и једно и друго 
Ово је она рекла с таквом решеношћу, да је њен свекар сместа увидео, да би му узаман било, да ј 
цкан, сине; а, најпосле, и зашто?{S} Да је она марила за ово дете, она га не би могла ни остави 
кра Иконијна, вију гладне орлушине — да је разнесу, да је рашчупају, а ви је се, добри људи, —  
едоцима, било којим другим начином — да је пре Угљеше ђеда, макар за један сахат, умро Угљеша у 
аде, она ће моме дому бити драга, па да је спремиш с даровима, колико она може под пазухом поне 
 је код њега скоро читав сахат: мора да је извукао жестоку фуру: кад је изишао био је у лицу цр 
ри маха чуо се жесток њисак.{S} Мора да је било неког неспоразума између домаћинских и гостиони 
 био, прегрижен...{S} Ово кљусе мора да је негда имало зелену длаку, па је сад постао ђогат; ал 
но кажу, као земља, а опет ретко кад да је имао у животу веселих дана.{S} Од четири сина, као ч 
о ово бедно живинче није имало снаге да је даље окреће, или се нешто на овој Лазиној направи по 
нај Максим Ћук, прави је лудак, хоће да је он од целога света најпаметнији.{S} Све он зна боље  
г свекра, покојног Угљеше Пивљака, и да је целокупно имање, што је сад под масом тековина њеног 
 цео свет мисли, да је неправедан, и да је ту играло мито, и то големо мито.{S} Један је ту нек 
врдиле, да доктори ништа не знају, и да је све у Божјој руци.{S} Баба Стана, мати Јове четовође 
велике говорило, да не зна шта има и да је „похарао" цео свет, док је то своје благо нагомилао. 
тајао са <pb n="70" /> Симом Ћатом и да је с њим вечерао.{S} Они зовнуше и Пелу механџику, те и 
 што је тако суд нашао да је право и да је по закону; <pb n="133" /> суд је овај спор расправио 
стало још коју годину недирнуто; али да је на њ натрапао Сима Ћата, као што је у два маха слази 
у, ако је на с лу или на прелу, знај да је ту и он.{S} О томе већ говоре и деца по сокаку.{S} Ч 
рани жвала избацио нешто језика, као да је, Бог с нама био, прегрижен...{S} Ово кљусе мора да ј 
ре гледа у тебе, па онда у мене, као да је хтео да докучи, знамо ли ми за шта он пита нашега Љу 
в је отац тако омрзнут у народу, као да је по свету све саме цркве палио...{S} Не, не; ја бих п 
ну главом, па је опет окембеси — као да је хтео рећи:</p> <p>„Какав ждрал?!...{S} Он је био и п 
Сима Ћата.{S} Стаде као укопан — као да је и њега потресла ова ненадна несрећа што је ову кућу  
поћута.{S} Гледао је преда се, и као да је смишљао шта да јој рекне.</p> <p>„Хајде, снахо, што  
 чела му прну чудан осмех.{S} Он као да је хтео рећи: „све, све, али овде код мене неће моћи пр 
ао, њен богати мираз.</p> <p>Ово као да је опазила и сама Анђелија, с тога је постала хладна и  
дује и весели, што је тако суд нашао да је право и да је по закону; <pb n="133" /> суд је овај  
 <milestone unit="*" /> <p>Ма колико да је конац жалости дугачак, њега време, мало по мало, уши 
едни би рекли:</p> <p>„Ко је још чуо да је преча снаха него рођена кћи, него своја кост, своја  
>„А како они кажу?“</p> <p>„Они кажу да је Угљеша, кад је видео да му унук умре, писнуо да у чо 
глед Угљешина дома потамни, већ хоћу да је виђен и признат, као што је био и за живота његова.“ 
оши писару?...“</p> <p>„Е, волео бих да је капетан ту; али кад није, онда ме јави г. Тоши.{S} М 
 небесне доброте, — па како ти нађеш да је добро, онако нека и буде!...“ И у тај мах њихова се  
„А како и шта да сведочите?“</p> <p>„Да је покојни Угљеша умро после свога унука.“</p> <p>„Ене, 
 мешала с песмама славујевим, за свагда је умукла...</p> <p>Њена би је мајка тешила:</p> <p>„Не 
 стеже, окрете се својој заови, погледа је оним тужним и вечно сетним погледом..{S} Хтела је да 
 у јецању.{S} После се ућутао.{S} Можда је и заспао.{S} Он те ноћи више из своје собе ни излази 
е, да је унук надживео свога ђеда, онда је са свим тачно, да је „мати преча од тетке.“</p> <p>О 
ћутања.</p> <p>„Е, ако је до пара, онда је Ђукова каса мало подубља него што је газда Рајка Пер 
 ти се продаја одложи.“</p> <p>„Е, онда је то зло, мој г. капетане: онда ја немам куд кући свој 
 је и ништа друго.{S} Ако то буде, онда је зло.{S} Ја нећу имати где дочекати Иконине сватове,  
ћу уселио суд и окружно начелство, онда је та соба постала пушионица за судске званичнике, а јо 
га унука, па макар за један сахат, онда је самом том смрћу целокупно имање његово прешло у насл 
је упрегао нова масална кола.{S} И онда је сео у кола и као ветар одјурио у Шабац, а шта је там 
и преча мајка или тетка?“</p> <p>И онда је суд са свим ово питање правилно расправио, кад је ре 
блудиле по једној мрачној пустињи, куда је беше бацила њена немилостива судбина, а у којој јој  
 ти ту ништа помоћи не могу.{S} Продаја је саопштена и теби и Максиму Ћуку и Управи Фондова.{S} 
и — жалоснице моја!..{S} Шта ћеш, Божја је воља, а што је од Бога, слађе је од меда!{S} Доста,  
или без обзира.</p> <p>Истина, Анђелија је била и лепа и примамљива, и духовита и поносна, веом 
до последњег часа ослањати.{S} Анђелија је двапут-три улазила у гостинску собу, стала би пред и 
ругим Рајко и адвокат Радић.{S} Иконија је прва скочила с кола.{S} Она стаде разгледати, неће л 
ила није.“</p> <pb n="35" /> <p>Иконија је на ове свекрове прекоре само гледала преда се и — ћу 
 без игде икога свога?!“</p> <p>Иконија је немо слушала овај племенити говор свога доброга мужа 
спроћу заседања, има једна собица, која је за доба господара Јеврема Обреновића служила као „ма 
цу њихову и по оној мртвој тишини, која је у целом дворишту владала, познао, да није добро.</p> 
I</head> <p>У оној великој забуни, која је настала у кући Угљешиној ненадном смрћу његовом и ње 
Рајком, повика гласом и решеношћу, која је на све готова.</p> <p>Иконија мало поћута, па се одј 
ојачка мајка. „Оно је кршан момак, нека је своме оцу здрав и <pb n="9" /> жив, а свима нама на  
>„Издадоше ме моји рођени!...{S} О, ала је овај свет скроз и скроз неваљао!“</p> <p>И онда:</p> 
це моја, да ти свет рекне:</p> <p>— Ала је ова Угљешина наследница постала нека пробирачица!"</ 
</p> <p>На све ово лепа Иконија гледала је преда се а њене мисли као да су лутале по неким нама 
 срце испуни срећом деце своје,“ додала је Јеринка Томе Ботура.</p> <p>„О, да је ово доживео ве 
ош у своме животу видела нисам,“ додала је Фема Митровчанка.</p> <p>Ћата је само ћутао, жмиркао 
већеш, кумо, као бубрег у лоју,“ додала је Марта Јездина, и кресну оком на Пелу бирташицу.</p>  
даде, да се душманска испуни!" повикала је Стојна Драгојлова.</p> <p>„А она нема своје мајке, т 
ема <pb n="129" /> Митровчанка спремала је богату вечеру.{S} Њој су помагале Пела бирташица и М 
ш муке моје.{S} Ова моја пупила постала је велика пробирачица: она је до сад одбила равно триде 
Анђелија беше као изван себе.{S} Летела је час у собу мртвоме оцу, а час своме јадном братанцу, 
жним и вечно сетним погледом..{S} Хтела је да јој још нешто каже, али јој се речи у гуши следиш 
Не би је позадуго; а кад се врати, била је бледа као смрт.{S} Она се саже, те нешто шану Пели б 
head> <p>Гостионица „Зелени Венац“ била је од вајкада средиште, где се скупљала најотменија шаб 
>И једнога тако лепог дана јесењег била је прошевина Анђелије кћери покојног Угљеше Пивљака.{S} 
егда сјајна и црна кожа на кошу, добила је неку зелено-вугасту боју.{S} Овде онде висе читави п 
еше већ постала нестрпљива.{S} Излазила је двапут три на капију и погледала доле владичином кон 
хташе, а некаква чудна струја пролазила је целим телом њиховим.</p> <pb n="79" /> <p>„Где је Фе 
о ту остаје — као закопано,“ одговорила је Пела, ударивши. гласом нарочито на оно: „Пела има гл 
пет, опет, Бог зна шта ради,“ приметила је Пела механџика...</p> <p>„Ама, па зар ви мислите да  
 куд год иду, на интову се возе,“ рекла је Пела механџика и значајно погледала у Фему Митровчан 
уше ликовале над туђом несрећом,“ рекла је Јанока Петрићева. — — — — — — — — — — —</p> <p>И у т 
де и жене, девојке и момчадију, — дошла је једна опаснија — за децу.{S} Она је те године уморил 
ла зауставише пред капијом.{S} У колима је седео један подежмекаст човек, у плавим чошним хаљин 
ао би у прилици...{S} Не, озбиља, чудна је зверка био <pb n="94" /> овај Максим Ћук.{S} Он је и 
 да се у нов живот поврати ....{S} Жена је то, што потоцима суза залева хладне гробове наших др 
ва вечита боравишта мртвих ....{S} Жена је божанствена спона између неба и земље, између овога  
; а горе код великог дрвљаника наложена је велика ватра.{S} И стари чича-Мића чисто се подмлади 
тница живота његова — жена.. ..{S} Њена је туга већа него наша; њено је осећање нежније, дирљив 
, па рече:</p> <p>„Тако је...{S} Истина је!“</p> <milestone unit="*" /> <p>Већ се беше у велике 
краче, већ само своје тражим.{S} Истина је и то, да ја радим и да без хасне нећу да радим, и са 
на је посртала.{S} Она није кукала, она је запомагала:</p> <p>„Куку мене, шта је ово?{S} Куку м 
д је била на врхунцу свога беснила, она је онда покосила и млађани живот унука несрећног Угљеше 
 је био на умору.{S} Она није ишла, она је посртала.{S} Она није кукала, она је запомагала:</p> 
у њему живу слику свога сина Млађе, она је жалост, с дана у дан, бледила.{S} А оно Божје анђелч 
е додати:</p> <p>„А колико ја знам, она је себи изабрала младожењу — давно и давно, и утувите в 
дне гробове наших драгих покојника: она је то, што мирисним цвећем кити зелене хумке, <pb n="IV 
пила постала је велика пробирачица: она је до сад одбила равно тридесет и два просца, те каква  
даноноћно бди поред тешког болника; она је то, што му добротом срца свога и племенитошћу душе с 
племенитија.{S} Иста њена мајка!{S} Она је јединица кћер Обрада Кустуре, једнога доброг и поште 
<p>Анђелија беше зинула од чуда.{S} Она је само бленула у свога драгана, али га није разумела.{ 
јала њена лепа заовица Анђелија.{S} Она је опет својом лепотом, својим анђелским погледом много 
<p>Несрећа никад не долази сама.{S} Она је увек у друштву.{S} Она човека и стиже и срета.{S} Ра 
па се мучи и после смрти његове.{S} Она је сад сужањ заробљени."</p> <p>„Нека се притрпи.{S} То 
а га спасе од ове страшне бољке.{S} Она је неколико пута уздахнула, што ту бар није и детиња ма 
S} Ви још не познајете Анђелију.{S} Она је мудрија од свију нас.{S} Знам ја, људи, душу њену.{S 
чистину.{S} И он напише апелату.{S} Она је била кратка.{S} Да наведемо сам пасаж због кога је а 
шла је једна опаснија — за децу.{S} Она је те године уморила готово цео један појас деце, од дв 
ање нежније, дирљивије него наше; — она је то, што даноноћно бди поред тешког болника; она је т 
ри старалац Анђелијн.</p> <p>„А, па она је већ ту, да буде пунолетна, с тога с њеном прошевином 
 корист моје властодавке Иконије, и она је то, што није с таком пресудом задовољна, те је с тог 
а, да се из очине куће изведе.{S} И она је тај дан са нестрпљењем чекала; јер јој је он имао до 
 прозвата „адвокатска пушионица.“ И она је, одиста, и била права пушионица.{S} Понекад се у њој 
а, што је пред њим па столу стајала, па је, гоњен неком унутрашњом сетом, баци преко тарабе у ш 
угујеш...{S} Ево ти ове хартије, на, па је чувај као очи у глави.{S} То је квита, да си Максима 
ало па ће девојка постати пунолетна, па је онда нећеш питати ни ти ни масални, а најмање ја.{S} 
е.{S} Видео је код накучанске цркве, па је сместа помислио:</p> <p>„Ево мени снахе. поноса дому 
p> <p>Он приђе Анђелији.{S} Диже је, па је полако и с пуно неког бола изведе из ове проклете со 
 обичај да гвожђе кује док је вруће, па је ту методу и овом приликом усвојио, ма да му се нешто 
, кад ми оно отац и братанац умреше, па је ред да твоје савете послушам; али, ево, ја до сад ни 
 настојника, који му се нису допали, па је на њихова места узео друге, „поузданије."</p> <p>„Ка 
 кљусе чисто трже.{S} Климну главом, па је опет окембеси — као да је хтео рећи:</p> <p>„Какав ж 
е велико, а на све стране раштркано, па је и одговорност велика, а он није рад, да му образ црв 
пасмине буђеновачких свиња у Китогу, па је том приликом рекао:</p> <p>„Ово би заиста било грехо 
 мудар и велики чиновник у Београду, па је ту службу оставио и дошао кући да се бави пољским ра 
мора да је негда имало зелену длаку, па је сад постао ђогат; али како га сад нико више не тимар 
 буде Божја воља, будућег младожењу, па је, мислим, ред, да видим човека, с којим ми ваља век в 
свратио је у кафану „Зеленог Венца,“ па је изазвао на страну Јашу Јарића, ухватио га за руку, к 
 <p>Радојло дочепа руку Рајкову, дочепа је и ватрено стеже.</p> <p>„Како је срцу моме драго, шт 
интересом и судским трошковима, и скупа је изнело:{S} 242 дуката, 14 гроша и 20 пара.{S} И, Бог 
p>И док је ово Максим Ћук говорио, Ћата је просто бленуо у њега.{S} Ове му мисли до овога вечер 
ш од тога може бити.“ Ово последње Ћата је очевидно иставио као озбиљнога конкурента сину Макси 
иш онако и нека буде!...“</p> <p>И Ћата је одиста учинио све, те је пратња покојног Угљеше и ње 
еће ни масални макарити.“</p> <p>И Ћата је изабрао Ранкића Томиног, човека истина имањем отањег 
ака.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ћата је опет са своје стране овако говорио:</p> <p>„Дете мој 
stone unit="*" /> <pb n="50" /> <p>Ћата је одмах приступио уређењу масе.{S} Најпре и најпре је  
apter" n="8"> <head>VIII</head> <p>Ћата је, одиста, имао право, кад се оно масалном пожалио, да 
додала је Фема Митровчанка.</p> <p>Ћата је само ћутао, жмиркао и смешио се.{S} Не може бити, да 
дају тек пошто масу приме!“</p> <p>Ћата је пред Ћуком стајао као обенђијан; а кад је кући пошао 
 млађи тутор — неки Ранкић Томин. света је било пуно, па се рано разиђе; а ова двојица обично о 
да се јави масалном, те да му каже, шта је све за масу урадио.{S} Истина, било му је <pb n="52" 
а је запомагала:</p> <p>„Куку мене, шта је ово?{S} Куку мени ојађеници, шта ћу ја сад?...{S} Ба 
м пупилама играју гладни вуци: ето, шта је њих облетало око богате наследнице покојног Угљеше П 
.{S} Зар хоћеш да ме удавиш?!...{S} Шта је теби, Иконија, вечерас?"</p> <p>„И ти мени, за толик 
> <p>Тако Сима Ћата; а Максим Ћук — шта је с њим?</p> <p>Њега ено где још непрестано облеће око 
кола и као ветар одјурио у Шабац, а шта је тамо радио, то у нашу причу не улази.{S} Зна се само 
и...{S} Кад овако раде власти, онда шта је остало за оне, који не знају ни за Бога ни за правду 
, она замоли Марту Јездину, да види шта је <pb n="44" /> с њим, те из своје собе још не излази, 
“ не даде му писар Јеша ни издушити шта је хтео да каже. — — — — —</p> <p>У том и момак истера  
>Али јој свекар не даде ни издушити шта је хтела рећи.{S} Он скочи, а лице му се чисто развуче: 
ласт зове...{S} Него, станиде; знам шта је.{S} Она рђа неће да пристане, да ми се одложи продај 
 кад смо сад у Шапцу били, да видим шта је то тако хитно?!{S} Није ми толико што ћу се сад поно 
 нека сувача за једнога коња.{S} Сувача је радила.{S} Оно страшно клопарање да уши пробије.{S}  
гљеше.{S} И сви су судови казали: преча је мајка него тетка.{S} И то је у овоме случају са свим 
Оне су једине биле кадре да кажу: преча је снаха него рођена кћи!...“</p> <p>А људи од закона:< 
 расправио, кад је рекао:</p> <p>„Преча је мати него тетка;“ а ово се, рекоше, слаже и с римски 
бар, добар као добар у години дан, душа је твоја велика, као што је милост Божја велика, а твој 
бро га је оценио Матош Пораба.{S} Такав је Радојло Клисарин,“ додаде Среја ковач.</p> </div> <p 
 другој падоше- у наручја.{S} А, дирљив је то призор био!...{S} Слабо је наше перо да му похват 
их пошла за онога жољу; а, после, његов је отац тако омрзнут у народу, као да је по свету све с 
пазио није, то је морало бити онда, кад је све мртвим сном спавало.</p> <milestone unit="*" />  
ilestone unit="*" /> <p>Онога дана, кад је газда Угљеша за свога сина испросио и даривао лепу И 
ilestone unit="*" /> <p>Онога дана, кад је Сима Ћата отишао на масалним колима у Шабац, да јави 
ема, отворио још онда онога вечера, кад је Максим Ћук долазио да проси Анђелију за свога сина Р 
дмах сутра-дан, после онога вечера, кад је Максим Ћук испросио Анђелију за свога сина и дао јој 
жу?“</p> <p>„Они кажу да је Угљеша, кад је видео да му унук умре, писнуо да у човеку срце препу 
са моји товароши!"</l> <p>И, после, кад је ко устао и отишао да мало прилегне, то, сутра-дан, н 
х беше покупио газда Угљеша Пивљак, кад је женио свога сина Млађу, Мачва, ни пре ни после, утув 
оно, што наручише онај богат ручак, кад је оно газда Угљеша женио свога сина с овом истом млади 
свим ово питање правилно расправио, кад је рекао:</p> <p>„Преча је мати него тетка;“ а ово се,  
т: мора да је извукао жестоку фуру: кад је изишао био је у лицу црвен — као обарен рак. <pb n=" 
 пред Ћуком стајао као обенђијан; а кад је кући пошао, његова су уста сама за себе шапорила:</p 
, и да се до сванућа није вратио; а кад је Марта Јездина отишла, да види шта ради, а он, сав у  
тац простре по своме мртвом сину; а кад је мало дошао к себи, прве су му речи биле:</p> <p>„Где 
еце, од две до осам година!...{S} А кад је била на врхунцу свога беснила, она је онда покосила  
лико његових планова покварио.{S} А кад је Ћата одвајао, шта ће од живога масалног мала продати 
ман кад се навршила година дана, од кад је саранио последњега сина свог, — приђе му његова снах 
 бежи куд било!..."</p> <p>Боже, од кад је света, људи беже од смрти; <pb n="32" /> али их она  
="48" /> у кући вашој, дешава се од кад је света и века...{S} Мртви иду мртвима, а живи живим!{ 
 се црквеном појању, те му је после кад је у школу пошао то ишло од пола муке.{S} Милина га је  
у десио и кад је Угљеша издахнуо, и кад је власт чинила попис.{S} У осталом, њега је суд после  
ико мој отац дугује Максиму Ћуку, и кад је он из акта видео колики је дуг, да му је наш Љубинко 
ало у Симу Ћату, који се ту десио и кад је Угљеша издахнуо, и кад је власт чинила попис.{S} У о 
аврана,“ како их је сам Ћата назвао кад је први пут сео на кола и пошао да обиђе огромно имање  
о, како бих хтео и желео, а особито кад је дајем у тако виђен и чувен дом, као што је твој дом, 
Срце си ми у незнан однела!“</l> <p>Кад је ово отпевао Цицварић, један од оних младих трговаца  
је и био одиста трули газда.</p> <p>Кад је умро, његово огромно имање дошло је под масу.{S} А с 
у дала мира ни дању ни ноћу.</p> <p>Кад је дошао среској канцеларији, он даде позив Толи пандур 
ти пару и на дрвету и на камену.{S} Сад је почео и да калаузи; а коме он одлучи свиње, тај се н 
 куће, из куће Угљеше Пивљака.{S} И сад је он на се узео бригу, да ватру чарка и да жар изгрће  
.“ Други би опет додали:</p> <p>„До сад је Максим Ћук давио Поцерину и Посаво-Тамнаву, а сад га 
без мајчине неге и миловања, па оде куд је њена женска жуд вуче“ додали би четврти.</p> <milest 
погледала доле владичином конаку, откуд је он обично долазио.{S} Њој се чинило, да би га и у мр 
вац је највећа сила на овоме свету; луд је ко се не стара, да ту силу има у својој власти...{S} 
о и да је по закону; <pb n="133" /> суд је овај спор расправио и пресудио у корист моје властод 
...“</p> <milestone unit="*" /> <p>„Суд је овај спор пресудио на штету Анђелијну, и ова је та,  
гатством.{S} И што се више богатио, све је постајао гладнији и жеднији — сребра и злата.{S} Пут 
о ни глас људи, ни јав животиња.{S} Све је спавало мртвим сном.{S} Ову је тишину прекидало моно 
<p>„Е, онда, Иконија, да бежимо.{S} Све је готово.{S} До зоре смо у Срему...{S} Ох, Иконија, оч 
ја није одмицала од свога братића и све је чинила што је ко казао, да би и то добро било, а осо 
="107" /> аустријског закона, тамо, где је и код нас прописан ред о наслеђу...“</p> <p>Па ипак  
 више није смео ни да улази у собу, где је лежао његов весели унук.{S} Он је само испред куће о 
 све то, па оде тамо, <pb n="38" /> где је њено женско срце одавно вуне!“ — рече Пела бирташица 
биле:</p> <p>„Где је Иконија?...{S} Где је дете, мој Угљеша?{S} Нека с њим бежи из ове несретне 
Пела бирташица приметити.</p> <p>„А где је газда Угљеша.{S} Њега још од синоћ нема?!"</p> <p>„О 
ога оца и мајку, оставља своју кућу где је угледало света па иде у туђ дом, прима туђе име <pb  
елом њиховим.</p> <pb n="79" /> <p>„Где је Фема?“ упита он, а лепо је осетио, како му срце у гр 
себи, прве су му речи биле:</p> <p>„Где је Иконија?...{S} Где је дете, мој Угљеша?{S} Нека с њи 
обро.</p> <p>Он само учини:</p> <p>„Где је мој Млађо?!“</p> <p>И онда полети у кућу.{S} Људи хт 
 Божја је воља, а што је од Бога, слађе је од меда!{S} Доста, смири се!...{S} Иди и гледај оно  
ашла.</p> <p>Он приђе Анђелији.{S} Диже је, па је полако и с пуно неког бола изведе из ове прок 
 у мојој фамилији околиша нема.{S} Чије је то дете, госпођа-Јецо?“</p> <p>„А, наш пријатељ Угље 
 ћемане и песма Беге Цицварића.{S} Чије је то било масло, да се и Бего Цицварић, па макар и пре 
као што је милост Божја велика, а твоје је срце пуно благости, пуно небесне доброте, — па како  
о старе предрасуде нашега друштва, које је од искони нашу лепшу половину сматрало као бесправне 
ног имања покојног Угљеше Пивљака, које је смрћу Угљешином прешло на њенога сина нејаког Угљешу 
.{S} То је било и прошло.{S} Семе, које је онда бачено на земљиште наше љубави, уродило је бога 
пилића, пржених на младом кајмаку, које је за Ћату била права посластица, а беше им изнела и он 
раво, чисто анђелско вољење, али у које је опет несретни <pb n="27" /> Симо Ћата почео да уноси 
ну како је он до тога ћара дошао: „моје је да своје рачуне гледам; а свету остављам, да своју г 
>И тако су сва дрва.{S} Распитам одакле је сељак, па ми казаше, да је из Синошевића, бивши слуг 
мо негде око великог тополика.{S} После је грунула киша, какву најстарији људи у Совљаку утувил 
ју.</p> <milestone unit="*" /> <p>После је опет настала игра и весеље и то сад живље и бујније. 
нете и где се појавите!..“</p> <p>После је настало опште љубљење и грљење, а нико међу њима ниј 
 се нигда покајати нећеш.“</p> <p>После је Ћата устао и изашао у авлију, али је мимогред дао зн 
.{S} Нисам се преварио. —</p> <p>„После је стао да најпре гледа у тебе, па онда у мене, као да  
 мржњом себичњака и неваљалаца, — дотле је Сима Ћата по својој соби, гоњен завишћу и злобом, хо 
ога сина Рају.</p> <p>И, одиста, весеље је текло — као бујна река.{S} И усред тога мора од весе 
таве мапе.</p> <p>Морам признати, да ме је нешто ово бедно живинче гануло.{S} Оно у мени изазва 
 знај, да вам то упалити неће.{S} На ме је и онако велика повика, да тргујем с богатим <pb n="5 
и рекао:</p> <p>„Па, господине, и на ме је зинула и хала и врана; и за ме свет говори, да сирот 
питали, пристајеш ли?“</p> <p>„Питао ме је мој тутор.“</p> <p>„Па?“</p> <pb n="80" /> <p>„Па... 
} По казивању самога чича-Мићана, овоме је вину било више од осам година.{S} То беше једна осма 
дајући свога унука, малога Угљешу, коме је кум на крштењу дао ђедово име, како с дана у дан нап 
ку Анђелијну за свога сина Рају; а томе је послу приступио веома опрезно и већ с напред скројен 
а сина Млађе и снахе Иконије, и по томе је суд расправљао питање са тачке правнога гледишта, не 
S} Нема право...{S} Па ипак, ипак, мене је нешто од овога човека страх!...“</p> <milestone unit 
“ рече адвокат Јовић.</p> <p>„И за мене је ствар од великог интереса“ учини адвокат Радић.</p>  
да пође за сина Максима Ћука.{S} Најпре је пустио жене — Фему Митровчанку, па Пелу совљачку бир 
ећ с напред скројеним планом.{S} Најпре је за тај посао утро пут до масалног, који за то има по 
ступио уређењу масе.{S} Најпре и најпре је отпустио неке Угљешине момке и једног настојника, ко 
што није с таком пресудом задовољна, те је с тога одбацује.{S} Не, не; не може бити, да сте вас 
</p> <p>И Ћата је одиста учинио све, те је пратња покојног Угљеше и његова унука била, какву ни 
..{S} Буди јунак!{S} Зар не видиш да те је сам Бог одредио да понесеш једно тешко бреме туге и  
 неће; а кад тебе у њу доведем, онда ће је огрејати сунце...{S} А Угљеша и његови двори?{S} Њем 
 своју Иконију притиште на груди, па ће је, нечујно, запитати:</p> <p>„А ко ти је то казао, сја 
 ове прилике нити је било боље, нити ће је бити...{S} Немој, душице моја, да ти свет рекне:</p> 
наш Ћата и проклети Максим Ћук и чуваше је, и засипаше сувим златом свакога, ко би им био на ру 
} Ја не дам, да нам се каже: „продадоше је!...“ У осталом и ја сам ту.{S} Ни ја не дам, да ми о 
, за свагда је умукла...</p> <p>Њена би је мајка тешила:</p> <p>„Немој тако, дико материна, нем 
<p>И Марта Јездина уста и оде.{S} Не би је позадуго; а кад се врати, била је бледа као смрт.{S} 
номоћници ваши и судом потврдили.{S} Ви је можете и не примити, али би се огрешили и о људску и 
 — да је разнесу, да је рашчупају, а ви је се, добри људи, — и једно и друго,- одричете, јер не 
, у плавим чошним хаљинама.{S} На глави је имао мек црн шешир са доста малим ободом, а у руци д 
и онај сметењак, онај Максим Ћук, прави је лудак, хоће да је он од целога света најпаметнији.{S 
же се десити још нешто горе.{S} У Мачви је обичај да девојке саме одбегну за момке у које су се 
ташица.</p> <p>„И то оде за онога, који је Ћати био вечно трн у оку, као да му се, Бог с нама б 
елој Анђелији на помоћи Сима Ћата, који је и иначе с њеним оцем добро живео.{S} Он је први од љ 
 из ранога детињства почео уз оца, који је опет био добар сремски певчик, да иде у цркву и науч 
S} Некако је одмах умео да оферчи, који је просилац озбиљан, а који је — лака роба.{S} С првим  
јатељу,“ рећи ће Сима Ћата гласом, који је сам собом наглашавао, да Ћата и сам увиђа важност по 
аде Станоје Лучић четврти адвокат, који је редовно делио мишљење адвоката Јовића; али у тај мах 
тако дубоко у наш породични живот, који је опет основа здравом државном животу, друштву па и чи 
тити, али што отпусти старог Мићу, који је у кући Угљешиној свој век провео, и сву му децу на с 
 оцу, а час своме јадном братанцу, који је био на умору.{S} Она није ишла, она је посртала.{S}  
ферчи, који је просилац озбиљан, а који је — лака роба.{S} С првим је улазио у преговоре — дубљ 
иле ни власти да то сам учиним.{S} Таки је закон; а закон је старији од нас свију.“</p> <p>И он 
 Ћуку, и кад је он из акта видео колики је дуг, да му је наш Љубинко до паре измирио цео дуг с  
мо руку на срце, па се запитајмо, да ли је право, да ми нашу женску децу, коју смо на овај свет 
век, кад му се дрема..{S} Кроз какве ли је мене живота свога прошао овај негда поносни Ћуков жд 
да се девојка нешто много устезала, али је укућани најпосле сломише.{S} Она пристаде; али чим с 
 сејо!...{S} Ја ни ово нисам хтела, али је тако, ваљда, хтео Бог...{S} Чувај га и, место његове 
ђелију Угљешину.{S} Ода се смешила, али је тај осмех био тужан.{S} У лицу бледа, а погледа замо 
 је ретко узимао учешћа у препирци, али је ипак на завршетку дебате прилазио једном од два мишљ 
ле је Ћата устао и изашао у авлију, али је мимогред дао знак Феми Митровчанки, да за њим изађе  
Миран!!{S} И ждрал се одиста смири; али је цептио — као прут.{S} Сила од коња!..</p> <milestone 
 и марвеног трговца... <pb n="7" /> Али је штета...{S} Ту недавно, много је, кажу, штетовао на  
толико и богатом руху њихову!...{S} Али је млада својом лепотом, својим витким стасом и нешто с 
; не зна се: или је срцем питомија, или је душом племенитија.{S} Иста њена мајка!{S} Она је јед 
а се или је лепша или је стаситија, или је поноснија!...{S} Гледај, гледај мога Млађе, како је  
а богата господска кола, не зна се: или је богатији био интов, или она два зеленка, као две вил 
} То је паметна девојка; не зна се: или је срцем питомија, или је душом племенитија.{S} Иста ње 
шна девојка: не зна се или је лепша или је стаситија, или је поноснија!...{S} Гледај, гледај мо 
ађо?...{S} Кршна девојка: не зна се или је лепша или је стаситија, или је поноснија!...{S} Глед 
е послужени боље и богатије, него да ми је сам владика на конак дошао,“ одговори Пела механџика 
р она никад није сама...{S} Последња ми је брига шта ће свет рећи, кад ја и како добијам, а још 
уку Угљешину данас први пут чула, па ми је оно црно пред онима: оно је моју срећу разорило.“</p 
 паре измири, узе квиту, прочита, па ми је врати:</p> <p>„Мени су рекли, да вам кажем, да ви ов 
 шта он пита нашега Љубинка.{S} И он ми је јутрос све, од речи до речи, испричао, како му је у  
>„И ти си то чула од?“</p> <p>„Казао ми је Влајко капетан.“</p> <p>„А откуд он то зна?“</p> <p> 
 не замерим власти и закону, а друго ми је све равно, равно до — Косова...</p> <p>„И још нешто, 
и мене, а ја ти се кунем с оним, што ми је најмилије, да се нигда покајати нећеш.“</p> <p>После 
,“ додаде Марта Јездина.</p> <p>„А мени је сад тек срце на месту, кад видим, где се ово двоје у 
угога просто не могу да живе.{S} И мени је сад, као да у њиховој срећи гледам своју срећу,“ пов 
авају је равноправности у породици: они је мећу у ред, тако рећи, бесправне — ванбрачне деце!.. 
изиђе, он узе своју кожну торбу, отвори је и из ње извади два фишека, те их оба пружи Ћати, па  
 се одмах нашао пред капијом.{S} Отвори је, приђе му руци, па га после одведе у гостинску собу  
д мртве кобиле плоче, а не велиш, да ти је у плану Совљак и Сима Ћата, главни старалац масе пок 
ем, поносе мој...{S} Ја сам знала да ти је срце добро, верно, топло; али нисам знала да ти је д 
ро, верно, топло; али нисам знала да ти је душа тако велика!...{S} И то ја да сазнам од другога 
маш начисто ти да добијеш, онда нека ти је последња брига, да ли ће ту неко други штетовати...{ 
{S} То не дам, газда-Максиме, и нека ти је то још сад знано,“ — он се мало уозбиљи.</p> <p>Нара 
/> <p>Једна ће тек рећи:</p> <p>„Шта ти је човек!“</p> <p>А друга:</p> <p>„Данас јесте, а сутра 
 је, нечујно, запитати:</p> <p>„А ко ти је то казао, сјајна звездо живота мога?“</p> <pb n="118 
А кад те капетан упита:</p> <p>— „Ко ти је ово? ти си му одговорио:</p> <p>— „То је, капетане,  
ки глас?!</p> <p>„Тако ти онога, што ти је најмилије, Рајко, немој ме о томе више питати.{S} Пр 
јој рекне.</p> <p>„Хајде, снахо, што ти је наша кућа постала тешка; али, како можеш да се раста 
опет рекла:</p> <p>„Од ове прилике нити је било боље, нити ће је бити...{S} Немој, душице моја, 
</p> <p>„Де, чик погоди, господине, чиј је ово интов?“ упитаће ме Смајо Циганин.</p> <p>„А ко б 
ити да учини абер детињој мајци, да јој је син на умору, и она ће доћи, па може Бог дати да дет 
а својом заовицом Анђелијом.{S} Она јој је са сузним очима говорила:</p> <p>„Чувај ми сина, сла 
ме — како је већ звала Ћату, од кад јој је постао тутор — хвала ти на твојој толикој бризи и ст 
 одлети у механу, да све изврши што јој је наручено.</p> <p>„Окрећи кола у авлију!...{S} Коње д 
 тај дан са нестрпљењем чекала; јер јој је он имао донети праву срећу њену.</p> <p>„Боже мој, а 
 се надамо, пријатељу ?“</p> <p>„Па мој је син ту, пријатељу.{S} Он се данас у два маха у колу  
описан ред о наслеђу...“</p> <p>Па ипак је ово објашњење београдских адвоката још више збунило  
д није затек'о жива сина.{S} Он је, док је с кола скочио, по људима, по снуждену лицу њихову и  
 се с газда-Максимом Ћуком упознао, док је још са службом био у Владимирцима, у питомој Посаво- 
шта има и да је „похарао" цео свет, док је то своје благо нагомилао.{S} Он је тражио руку Анђел 
о овај негда поносни Ћуков ждрал, — док је, од свога негдашњег отмена положаја, дочекао, да окр 
 имао је увек обичај да гвожђе кује док је вруће, па је ту методу и овом приликом усвојио, ма д 
ме Ћате и стража Максима Ћука.{S} И док је ово наш Љубинко говорио, капетан га је Влајко посмат 
, да их је дубока кеса купила.{S} И док је онај млади и лепо обучени момак, што је кочијашио, в 
ило краја, па ни оним — „мрсним.“ И док је ово весеље текло, Фема <pb n="129" /> Митровчанка сп 
же.</p> <milestone unit="*" /> <p>И док је ово весеље овако бујно текло; док су Божја и људска  
ти.</p> <milestone unit="*" /> <p>И док је првога дана на овој свадби све живо пливало у џумбус 
то не дате, даће јој суд.“</p> <p>И док је ово Максим Ћук говорио, Ћата је просто бленуо у њега 
обра и богата лова..{S} Ту неки дан Ћук је у два маха на своме интову одлетао у Мачву, а једном 
ја мила снајка Иконија?...{S} О, да вам је знати, како се моја душа радује ономе сретном дану,  
е читаве стране одекламовати.{S} Он вам је могао, с краја на крај, испричати <title>„Сироту Бос 
био аваз, а опет све познаје, и кад нам је Марта казала, да је и <pb n="112" /> сиромах Угљеша  
 Рајком.</p> <p>„Било је нечега што нам је и сметало да се један другом приближимо и да један д 
.{S} На! ово је његова квита.{S} Ја сам је, боље тврђе ради, и оверио, а то исто и на актима за 
 — <pb n="100" /> жена и људи.{S} Нисам је могао ни видети.{S} Сима Ћата и Максим Ћук тамо запо 
епа зеленка код њега ождребила, и да им је он и имена наденуо: дешњаку „Крсташ,“ а леваку „ждра 
 и Синошевић једна су општина: једна им је црква, једна школа, једна судница — једно све.</p> < 
 у велико одрасле, девојчице.{S} Она им је и вратнице отворила, а једва се кретала под накитом  
 <pb n="28" /> севдалијама, а свирао им је млади и духовити свирач Бего Цицварић, онај Цицварић 
вом; а Фема Митровчанка руком.{S} То им је био знак, да је дете било и прошло.</p> <pb n="43" / 
{S} Први део узима себи Иконија, јер им је ближе кући, а други Анђелија.{S} Готов новац у суду  
иљан, а који је — лака роба.{S} С првим је улазио у преговоре — дубље или краће, како је већ ко 
 се пред капијом куће Угљешине, У првим је колима седела Иконија Рајкова и адвокат Јовић, а у д 
дговори ми Смајо Циганин, гласом, којим је хтео рећи: „ето, шта би од онога пустога богатства н 
олубари," рече Максим Ћук гласом, којим је хтео Ћати нагласити, да код Ћука не могу проћи ничиј 
ала има покојни Угљеша, као и то, с ким је имао каква посла и рачуна.</p> <p>Ћата се прими тога 
ући му знак, да тако и уради.{S} За тим је сео са Симом Ћатом на нова масална кола, у која беху 
је Обрад Кустура своје свиње продао чим је с њима дошао у Митровицу, могао је имати и нешто ћар 
веселој тетки падне на груди.{S} Једном је, колико га грло доноси повикало:</p> <pb n="42" /> < 
 досаднији, већ и одвратнији.{S} Једном је самом Ћати рекла:</p> <p>„Немојте ми о њима ништа ви 
и стао, по нешто ружно рекао.{S} Једном је приликом и самом Угљеши у уши дотурио:</p> <p>„Газда 
ство.“</p> <p>А Феми Митровчанки једном је с пуно горчине рекла:</p> <p>„Ништа не бих волела, н 
!?</p> <p>И то је била истина.{S} Један је пред самим вратницама покојног Угљеше овако причао:< 
играло мито, и то големо мито.{S} Један је ту неки дан, не познавајући ме, преда мном рекао:</p 
chapter" n="1"> <head>I</head> <p>Један је по један био газда Угљеша Пивљак.{S} Није му било ра 
а и дао јој стотину дуката обележја, он је свој интов вратио у Шабац...</p> <p>„Немој тако, при 
ај и кад прода ниже но што је купио, он је опет <pb n="95" /> у ћару.{S} Његов талисман, то је  
узман разгледао акта по овоме спору, он је одиста у њима нашао не само пенџерић, већ читаву кап 
зао своју духовитост и песнички дар: он је ту, пред самом совљачком механом, срочио и уз ћемане 
Цицварић и развио свој песнички дар: он је ту срочио знамениту песму:</p> <p>„Уродила рана круш 
ео рећи:</p> <p>„Какав ждрал?!...{S} Он је био и прошао.{S} Ја сам само његова сенка.{S}" И онд 
висти, није могао очима да гледа.{S} Он је Угљешиној Анђелији у неку руку био као неки мали учи 
а срца и душе што свакога осваја.{S} Он је још из ранога детињства почео уз оца, који је опет б 
ећни отад није затек'о жива сина.{S} Он је, док је с кола скочио, по људима, по снуждену лицу њ 
илософију, философију чиста ћара.{S} Он је једном рекао: „Да би добио два дуката, слободно баци 
о <pb n="26" /> и какав богослов.{S} Он је с особитом вољом читао и остале „мирске“ књиге, песм 
ксиме, није.{S} Иди ти Сими Ћати.{S} Он је главни старалац, па, како се ви тамо наредите, ја ћу 
, где је лежао његов весели унук.{S} Он је само испред куће одао и — хукао.</p> <p>Анђелија ниј 
ио <pb n="94" /> овај Максим Ћук.{S} Он је имао и своју нарочиту философију, философију чиста ћ 
 док је то своје благо нагомилао.{S} Он је тражио руку Анђелијну за свога сина Рају; а томе је  
и иначе с њеним оцем добро живео.{S} Он је први од људи из села дотрчао онога јутра, кад су Угљ 
ари чича-Мића чисто се подмладио.{S} Он је срећан што је доживео, да се Ћати освети — да га вид 
ситејева нравоученија, тако исто.{S} Он је у народу важио као нека ретка појава од бистрине, уп 
.{S} То је овај неочекивани спор.{S} Он је истина окончан у нашу корист; али за њ цео свет мисл 
 Пораба једном га одведе и у Ђур.{S} Он је за њ рекао: „овај вам млад човек злата вреди.{S} То  
ена Она му приђе и пружи му руку.{S} Он је узе: и обе руке задрхташе, а некаква чудна струја пр 
и змијоглавим и поносним кулашима, — он је наилазио на читаве заседе Анђелијних просилаца.</p>  
 би заиста било грехота распродати.“ Он је те године и сам на свом имању установио ову „швајцар 
 свој Мачви звали: „трули газда.“ Па он је и био одиста трули газда.</p> <p>Кад је умро, његово 
неопажено, један таман облачак.{S} И он је мене поплашио: бојим се, мене страх хвата, да он наш 
 њих редом људи: како је ко прилазио он је седао — без нуткања и наговарања.{S} Тој части и том 
 у изгледу каква већа добит.{S} Тако он је још истога дана, после онога разговора с масалним, с 
чило, то и данас нико не зна.</p> <p>Он је још тога дана поиска од оца и мајке, и они му је дад 
о сам учиним.{S} Таки је закон; а закон је старији од нас свију.“</p> <p>И онда капетан стаде м 
а.</p> <p>Шљивак ковача Среје сучељавао је с великим воћњаком покојног Угљеше Пивљака.{S} Ту, о 
шке наследнике, а Јован Јовић доказивао је, да су то старе предрасуде нашега друштва, које је о 
 чим је с њима дошао у Митровицу, могао је имати и нешто ћара; а овако, задужио се и косом на г 
из <title>„Горског Венца“</title> могао је читаве стране одекламовати.{S} Он вам је могао, с кр 
 /> <p>Још тога вечера газда Угљеша дао је обележје Обрадовој Иконији — најлепшем цвету у свој  
икако ни партисале нису.{S} Сам кум дао је врећу барута, а стари сват две.{S} Чауши су читав је 
ишења.{S} И онда мало поћута.{S} Гледао је Ћати право у очи, па ће му смешећи се рећи:</p> <p>„ 
враћа.</p> <p>Он мало поћута.{S} Гледао је преда се, и као да је смишљао шта да јој рекне.</p>  
но што су голе речи, а смешећи се додао је:</p> <p>„Али ћеш, Ћато, видети: какве ћу ја на томе  
ове богата маса покојног Угљеше," рекао је Петроније Певац.</p> <p>„Ама, па зар Ћук има сина за 
и масени мал на чување поверити," рекао је једном приликом, кад се о томе повела реч.</p> <p>„Б 
, и нова кола.</p> <p>„Не дам ја, рекао је, да глас и углед Угљешина дома потамни, већ хоћу да  
ме и да диже чашу у славу Божју!“ рекао је стари <pb n="45" /> Јеротије Недић, који у тај мах б 
нда се он ни тога узуса не држи,“ рекао је мали Стевица, кад се о Мраву повела реч, да тај ретк 
 има право, и ја бих тако радио,“ рекао је Петроније Певац.</p> <p>„Е, има право; зар покојни У 
мудрити — и преварити, видећемо,“ рекао је Игња Мутап.</p> <p>„Не бојим се ја ни за једног ни з 
9" /> <p>„Парницу можете добити;“ рекао је Кузман адвокат, „ако докажете — било сведоцима, било 
“</p> <p>А једном другом приликом рекао је:</p> <p>„Новац је највећа сила на овоме свету; луд ј 
жу, није ни род ни помози Бог!“ повикао је Саватије Певац.</p> <p>„Вала људи, кад опет видимо,  
и за Бога ни за правду Божју'?“ повикао је Пав’о Агић.</p> <p>„Кад покојном Угљеши не даде Бог  
ne unit="*" /> <p>Газда-Максим Ћук имао је увек обичај да гвожђе кује док је вруће, па је ту ме 
ске“ књиге, песме и приповетке.{S} Знао је <title>„Бранка“</title> напамет, и из <title>„Горско 
И сам Угљеша, по самим лекарима, познао је, да је свака нада изгубљена.{S} Он више није смео ни 
овако, задужио се и косом на глави: пао је у канџе несретном Максиму Ћуку, па му неће остати ни 
другом крају села.{S} Нема сумње, морао је поред самих кућа да мине какав гладан вук, јер су ба 
дојла Клисарина сина, као муња пролетао је и кроз Совљак и кроз Глоговац и кроз Црну Бару.{S} И 
асалног судије; а кад га пустише, остао је код њега скоро читав сахат: мора да је извукао жесто 
дину нити се бријао нити шишао.{S} Ишао је као какав одбегли сужањ.{S} Али гледајући свога унук 
ега још од синоћ нема?!"</p> <p>„Отишао је у своју собу да мало прилегне.{S} Ово је друга ноћ к 
А, дирљив је то призор био!...{S} Слабо је наше перо да му похвата све нијансе његове.{S} То бе 
мом што води из Шапца за Поцерину, живо је касао један коњаник.{S} По лицу његову беше плинула  
на твоју душу: каква си ти мати и какво је то твоје камено срце, да свога нејака сина, пород ср 
у за твој рачун све до паре.{S} На! ово је његова квита.{S} Ја сам је, боље тврђе ради, и овери 
исмо ми били адвокати?{S} Најпосле, ово је дело веома деликатне природе, те вам ни ми не можемо 
, кад ти не бих рекао: „хе, дијете, ово је твоја прилика!“ Твоме ће оцу, ако има онога света, а 
леменити људи, како вам завидим!{S} Ово је тридесет и више година како се ломим и бијем као ала 
и какве лепе песме и приповетке.{S} Ово је њих једно другом зближило тако, да су једва чекали д 
е у своју собу да мало прилегне.{S} Ово је друга ноћ како, сиромах, око на око свео није,“ одго 
/> ни по племенитости душе ваше.{S} Ово је равна година како се над богатом масом покојног Угље 
ас звао?...{S} Што се не почиње?{S} Ово је неко доба ноћи...{S} Кога ми ово још чекамо?“ упитаћ 
ш,“ а леваку „ждрал.“</p> <p>„А, па ово је „ждрал“ Максима Ћука!“ помислим: <pb n="144" /> „Бож 
 до близу стотину грла волова.{S} И ово је било све у прошцу — као од сира срезану, а поплетену 
зео и ваздан му којешта тепао.{S} И ово је био животворни мелем натиштеним ранама овога жалошћу 
како ми буде, нека ми буде!“</p> <p>Ово је све слушао Ћатин повереник, Саватије Ребрин, онај Са 
и, ако сам те што увредила.“</p> <p>Ово је она рекла с таквом решеношћу, да је њен свекар смест 
 њених гостију и пријатеља...{S} Његово је срце просто пливало у радости што је доживео да кућа 
е из своје собе још не излази, а његово је да први устане да се умије и Богу моли, па да после  
аква ружна и неприкладна реч.{S} Њихово је вољење било право, чисто анђелско вољење, али у које 
/> Али је штета...{S} Ту недавно, много је, кажу, штетовао на дебелим свињама..." одговори госп 
а и њој каже шта има да ради.{S} И дуго је с Мартом разговарао, — све док момак није упрегао но 
ео ни труда, ни коња, ни пара.{S} Довео је два лекара из Велике Митровице и Гродера из Шапца, т 
јој на далеко равне било није.{S} Видео је код накучанске цркве, па је сместа помислио:</p> <p> 
ера нигда нису ни падале на ум; а видео је и разумео, да то све може бити пре но што се ико том 
озбиљношћу заслуживао, а ове друге умео је тако да <pb n="57" /> љокне, да су сместа окретали л 
мога оца откупио од Максима Ћука, а цео је свет и мислио и веровао, да је то племенито дело мог 
д долази — као мува без главе.{S} Почео је и да се суши.{S} Не може човек да га позна.{S} И кад 
извукао жестоку фуру: кад је изишао био је у лицу црвен — као обарен рак. <pb n="96" /> Он није 
 најозбиљнијих просилаца Анђелијних био је Максим Ћук, трговац из Шапца, за кога се у велике го 
а изведе из ове проклете собе.{S} Водио је преко дворишта, а и сам није знао куд.{S} Он ју је с 
о је и с газда-Угљешом било...{S} Жалио је и жалио свога јединца.{S} Читаву годину нити се бриј 
ар отишао кући, и, мало после, пројурио је на своме интову, све у великом касу: оде Преким Шоро 
 неки дан, преко свога обичаја, свратио је у кафану „Зеленог Венца,“ па је изазвао на страну Ја 
избацио из своје канцеларије,“ приметио је Радојица Лелековић.</p> <p>„Јест, све их је он испре 
бих одржавао ни своје рођено,“ приметио је Сима Ћата, кад му је Максим Ћук изјавио своју захвал 
еизвесности изаћи на чистину,“ приметио је адвокат Кузман, за кога се знало, да је волео да зас 
/> <p>Тај дан, пред само вече, испустио је душу и мали Угљеша, а сутра-дан саранили су и ђеда и 
шум тополова <pb n="110" /> лисја личио је на поноћна већа подземних духова.</p> <p>Шљивак кова 
окрете онај позив — као да би видео, ко је Кустуру звао, па ће онда рећи:</p> <p>„Капетан није  
епенога суда и наредио да се извиди: ко је пре умро — да ли Угљеша ђед, или Угљеша унук; јер се 
ун ко је шта јуче продао и ко купио; ко је на чему добио а ко изгубио.</p> <p>„Ништа се ви не б 
 једном прошапташе:</p> <p>„Знам сад ко је.{S} То је он, мој пријатељ Угљеша.{S} А ко би други  
 од јучерашњег дана: ухвати се рачун ко је шта јуче продао и ко купио; ко је на чему добио а ко 
говорило.{S} Једни би рекли:</p> <p>„Ко је још чуо да је преча снаха него рођена кћи, него свој 
 он, после малог ћутања.</p> <p>„Е, ако је до пара, онда је Ђукова каса мало подубља него што ј 
е.{S} Ако је твоја Анђелија у колу, ако је на с лу или на прелу, знај да је ту и он.{S} О томе  
ешто много обија око твоје куће.{S} Ако је твоја Анђелија у колу, ако је на с лу или на прелу,  
решили и о људску и Божју правду; а ако је примите и усвојите, ми онда, ја и мој колега, као да 
и ту ствар овако објаснили:</p> <p>„Ако је покојни Угљеша, ђед малога Угљеше, — умро пре свога  
!...{S} Гледај, гледај мога Млађе, како је испод ока погледа!...{S} Тако је, у мојој фамилији о 
а слетео на земљу, да људима каже, како је добар и милостив Бог.{S} Она ћете, душо материна, во 
 Глоговцу, Црној Бари, брујало је, како је синоћ на своме интову долазио у Совљак газда Максим  
зио у преговоре — дубље или краће, како је већ који својом озбиљношћу заслуживао, а ове друге у 
иташ, цвете живота мога?!...{S} О, како је душа твоја племенита, и како смо ми сви пред тобом м 
тац Радојлов, а до њих редом људи: како је ко прилазио он је седао — без нуткања и наговарања.{ 
села.“</p> <p>„Па добро, поочиме — како је већ звала Ћату, од кад јој је постао тутор — хвала т 
своју собу, да мало прилегне.{S} И како је легао, није се више ни пробудио; а кад се у кући опа 
 људима у свему равноправна; а ово како је у нас сад — то је аномалија у нашем грађанском закон 
мо?“</p> <p>„Сведочите оно и онако како је било и нашта се можете заклети и су чим ћете, кад ва 
кад суд донесе своју пресуду онако како је и сама тужба тражила, онда се Сима Ћата и Максим Ћук 
 обзирао шта ће свет рећи о начину како је он до тога ћара дошао: „моје је да своје рачуне глед 
дочепа је и ватрено стеже.</p> <p>„Како је срцу моме драго, што је куцнуо час, час за ме срећан 
је, да је рођен за тај посао.{S} Некако је одмах умео да оферчи, који је просилац озбиљан, а ко 
, како је испод ока погледа!...{S} Тако је, у мојој фамилији околиша нема.{S} Чије је то дете,  
{S} Примила сам.{S} Морала сам.{S} Тако је хтео Бог и мој отац и моја мајка; а <pb n="13" /> ја 
да према томе и напише апелату.{S} Тако је и урађено.{S} И овде се Ћук изуо са неких 25 дуката. 
ресом и парничним трошковима.{S} И тако је спречена продаја имања мога оца“, одговори Иконија и 
инути бољи и веселији дани.</p> <p>Тако је и с газда-Угљешом било...{S} Жалио је и жалио свога  
 дизати чашу у славу Божју.</p> <p>Тако је мислио газда Угљеша Пивљак; али у књизи судбине било 
зио једном од два мишљења.</p> <p>„Тако је.{S} Наш колега Јован Јовић има право; женска и мушка 
а, сав блажен, Максим Ћук.</p> <p>„Тако је, газда-Максиме," одговори Сима Ћата, па у два маха ш 
ину иза раменица, па рече:</p> <p>„Тако је...{S} Истина је!“</p> <milestone unit="*" /> <p>Већ  
 стида прну његовим лицем:</p> <p>„Тако је морало бити, па да се дочека, да нас велики Бог обас 
је, сиротице моја, ти си видела, колико је њих облетало, не око твоје руке, већ око овога богат 
дао!{S} Дати су ми у четири ока: колико је њихово јес, толико је и моје — није...{S} Ама што се 
етири ока: колико је њихово јес, толико је и моје — није...{S} Ама што се ја не држим свога пра 
зну у плач и јецање.{S} Од то доба нико је више није видео насмејану, а њена весела и звонка пе 
 Ћата јуначки и дочекивао.{S} Изгледало је, да је рођен за тај посао.{S} Некако је одмах умео д 
 Совљаку, Глоговцу, Црној Бари, брујало је, како је синоћ на своме интову долазио у Совљак газд 
 жиг:{S} М. Ђ. Ово последње писме хтело је да буде почетно слово у презимену Максима Ћука, па с 
а на решето и „кривда" и „правда.“ Било је прилика кад су у овој адвокатској пушионици вођене ч 
сле, утувила није.{S} Самих кочија било је преко шесет, а о коњицима нико рачуна ни хватао није 
Угљеша Пивљак; али у књизи судбине било је са свим дукчије записано...</p> </div> <pb n="30" /> 
 више Чокешине.{S} И једно и друго било је самим палисадом ограђено, и у врло добром стању одрж 
ојло и рукова се с Рајком.</p> <p>„Било је нечега што нам је и сметало да се један другом прибл 
хане, идући из Штитара у Шабац, вредило је на хиљаду минаца; па онда његови велики сувати код Л 
бачено на земљиште наше љубави, уродило је богатим плодом.{S} И ми смо сад срећни...{S} Је ли,  
 <p>„А, Бога ми, нема право.{S} Радојло је само суво злато; ја га од малена знам, кућа смо до к 
Кад је умро, његово огромно имање дошло је под масу.{S} А само за живи мал добивено је па 1500  
нка.</p> <p>После се све ућута.{S} Само је ветар још јаче шуштао кроз густе Угљешине вотњаке.{S 
у кућа остаде на женској глави.{S} Само је дочекао да ожени најмлађега сина, а беше му нашао и  
 му смета, залива сувим златом.{S} Само је Ћати до синоћ дао 400 дуката — пола Ћати, а пола мас 
иња и отера у Ђур.{S} Матош Пораба само је климао главом и викао:</p> <p>„Јес’, јес’: ја његов  
није опазио.{S} Пред њиховим очима само је сијао, треперио и на њих врашки намигивао, њен богат 
паре измирио.</p> <p>Обрад Кустура само је бленуо у капетана.{S} Он од свега ни речи није разум 
ст своју или некога другог.</p> <p>Само је један једини човек у Шапцу био, који ни од тога бича 
 је био глас Максима Ћука.</p> <p>„Само је ту Сима Ћата и онај млађи тутор — неки Ранкић Томин. 
pb n="19" /> неразговетна слутња одавно је мучила душу његову, и није му дала мира ни дању ни н 
илупи, и у кућу уђоше два човека: једно је био адвокат Радић ђенерални заступник Иконије Рајка  
са мушком.</p> <p>Адвокат Радић одсудно је заступао мушке наследнике, а Јован Јовић доказивао ј 
од масу.{S} А само за живи мал добивено је па 1500 дуката.{S} То је била најјача маса у свој ша 
..{S} Њена је туга већа него наша; њено је осећање нежније, дирљивије него наше; — она је то, ш 
јутра па до неко доба ноћи.{S} Избачено је преко пет стотина прангија, а пушке никако ни партис 
а, снахе.“</p> <p>„Ене, благо мени, оно је ваш син?!“ повика Јела Кустурина.</p> <p>„Јеси ли га 
чула, па ми је оно црно пред онима: оно је моју срећу разорило.“</p> <p>„Е, онда, Иконија, да б 
а златна!“ повика девојачка мајка. „Оно је кршан момак, нека је своме оцу здрав и <pb n="9" />  
у из Совљака кренули.</p> <p>„Хе, ласно је Угљеши овако свадбовати: дубока кеса, а големи амбар 
" /> <p>„Где је Фема?“ упита он, а лепо је осетио, како му срце у грудима лупа.{S} То је и она  
е одговори, већ само рече:</p> <p>„Лепо је то од тебе, газда-Максиме.{S} Ја против тога ништа н 
итав поток усирене крви...“</p> <p>Умро је без свеће.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тај дан, пр 
{S} Али, што моме срцу најтеже пада, то је, што ти, сунце моје, небо моје, ћутиш и ништа не гов 
ише за себе рећи:</p> <p>— „Е, онда, то је.{S} Нисам се преварио. —</p> <p>„После је стао да на 
 да сам сам отишао“</p> <p>„Е, онда, то је он...{S} Нисам се преварио,“ рече капетан Влајко, и  
то није осећао само стари чича-Мића, то је осећао и сав онај остали свет, што се беше искупио у 
е отуд вратили, то нико опазио није, то је морало бити онда, кад је све мртвим сном спавало.</p 
n="95" /> у ћару.{S} Његов талисман, то је његов кантар, на коме, кад што продаје, свака ока по 
 он се мало уозбиљи.</p> <p>Наравно, то је Максим Ћук већ разумео, шта му то значи, зато је и р 
 није ни онај чисто зеленкасти азур, то је нека средина између тога обојега.</p> <p>И ко хоће д 
 то није била проста злоба и пакост, то је било нешто веће и од једнога и од другога.{S} И у то 
се рече:</p> <p>„Ево, на, пријатељу, то је за сад само капара!...{S} У та два фишека има равно  
тство није сва срећа на овоме свету, то је газда Угљеша Пивљак најбоље осетио.{S} Богат, штоно  
„А онај на оном златногривом кулашу, то је онај, што је онда био онако сетан и невесео, док су  
 песама и правога поклича народнога: то је доба женидбе и <pb n="124" /> удадбе, доба поноса ст 
аш пријатељ Угљеша има добро око!{S} То је паметна девојка; не зна се: или је срцем питомија, и 
 „лаици?““</p> <p>„А, „лаици“?...{S} То је нека врста тица, што живе тамо негде у вечитом снегу 
ристане, да ми се одложи продаја.{S} То је и ништа друго.{S} Ако то буде, онда је зло.{S} Ја не 
Угљеше Пивљака разлегати запевка.{S} То је био глас Анђелије кћери Угљешине.</p> <p>„Смирило се 
атима указа једна женска прилика.{S} То је била Пела механџика.{S} Опа приђе колима.{S} Не може 
тадоше једна лепа господска кола.{S} То је онда била реткост и у самој богатој Мачви.{S} На мех 
-Угљешину права радост осмехнула.{S} То је било онда, кад му је снаха родила унука, мушко чедо, 
тио, како му срце у грудима лупа.{S} То је и она осетила.</p> <p>„Чува стражу,“ одговори она, к 
и мал добивено је па 1500 дуката.{S} То је била најјача маса у свој шабачкој нахији.{S} И још с 
ошапташе:</p> <p>„Знам сад ко је.{S} То је он, мој пријатељ Угљеша.{S} А ко би други данас и мо 
који ни од тога бича презао није.{S} То је био Максим Ћук.{S} У њ беше ушла ала за богатством.{ 
и на оне по нас обоје мутне дане.{S} То је било и прошло.{S} Семе, које је онда бачено на земљи 
купује, онда неколико драма мање.{S} То је узус при његовоме мерењу; а кад му се згода укаже, о 
одри.{S} Сви су помислили да мре.{S} То је мислио и његов ђед, јер сместа оде из собе: није мог 
 на, па је чувај као очи у глави.{S} То је квита, да си Максима Ћука до паре измирио.</p> <p>Об 
вата, да он нашу срећу не засени.{S} То је овај неочекивани спор.{S} Он је истина окончан у наш 
 опет ти велим, иди ти Сими Ћати.{S} То је његов посао, а оно што се мене тиче — ја сам ти већ  
же, те нешто шану Пели бирташици.{S} То је смотрила и Фема Митровчанка.{S} Оне све три, полако, 
 привреди са свим нов преображај.{S} То је нека сувача за једнога коња.{S} Сувача је радила.{S} 
анскога гледао их је један човек.{S} То је био главом Сима Ћата, главни старалац масе покојног  
м да не знаш.{S} Зато те и питам.{S} То је интов несрећног Максима Ћука.{S} Купио сам га на доб 
една људска прилика уђе у авлију.{S} То је био сам Рајко.{S} Они једно другом падоше у загрљај. 
у другу, за око пријатнију, боју.{S} То је нека врста модрикастог зеленила, што прелива из зеле 
еше Пивљака и Јела Обрада Кустуре. — То је била мати и кћи...{S} За колима су, у касу, у веома  
вноправна; а ово како је у нас сад — то је аномалија у нашем грађанском закону, које час пре тр 
хватао није.{S} Једно се само зна, а то је, кад су први свати улазили у Богатић, последњи се јо 
броту да се моме позиву одазовете, а то је: чекамо главом Анђелију кћер покојног Угљеше Пивљака 
у са Симом Ћатом и Обрадом Чавком, а то је таман друштво згодно за Ћукове послове и планове...“ 
ш доцније: соба за адвокате.{S} И за то је, ваљада, и прозвата „адвокатска пушионица.“ И она је 
али: преча је мајка него тетка.{S} И то је у овоме случају са свим по закону, а судови су <pb n 
г, али иначе вредна и послушна.{S} И то је све одобрио и масални.</p> <milestone unit="*" /> <p 
се Ћук изуо са неких 25 дуката.{S} И то је Кузман примио тек као аконто унапред, а главно има д 
еселила пред совљачком механом.{S} И то је весеље текло као бујна река: ређале су се севдалије  
ју ?“ упита из кола један глас.{S} И то је био глас Максима Ћука.</p> <p>„Само је ту Сима Ћата  
ћеш ти баш за све трошак платити.“ И то је Ћату веома забринуло и — сневесило.</p> </div> <pb n 
 да виде, је ли то истина!?</p> <p>И то је била истина.{S} Један је пред самим вратницама покој 
роћи ујдурме Максима Ћука.“</p> <p>И то је и газда Максима мало бацало у бригу, исто као оно пр 
ђа, на која се он наслања.“</p> <p>И то је била истина.</p> <milestone unit="*" /> <p>Па Ћата,  
е се после опет мало повратило ; али то је за мало трајало: што се у ноћ више улазило, све су г 
Анђелијом састати и разговарати; али то је баш учинило, да су они обоје једно за другим почели  
 мој, ако игде има судбине, онда ето то је.{S} Овај наш Ћата и проклети Максим Ћук и чуваше је, 
од Милошићем!"</p> <pb n="138" /> <p>То је било ћемане и песма Беге Цицварића.{S} Чије је то би 
ли — куд који.“</p> <pb n="58" /> <p>То је Фема после и Ћати казала.</p> <p>„Ми ћело с њом муку 
 поочима!...{S} Радојло!!...“</p> <p>То је био Матош Пораба, један од Чаја, свињарских трговаца 
ц, па казати целом свету!...“</p> <p>То је рекао, па као ветар отишао кући, и, мало после, прој 
а, који ти ништа дужан није.“</p> <p>То је била Иконијина мајка.</p> <p>У тај баш мах припуцаше 
е ово? ти си му одговорио:</p> <p>— „То је, капетане, мој синовац, моја десна рука у свачему.</ 
е,“ одговори Пела механџика.</p> <p>„То је баш добро; ама као поручено.{S} Отвори нам крајњу со 
а..." одговори госпођа Јеца.</p> <p>„То је кћер Обрада Кустуре?!“ запита готово зачуђено Угљеша 
> <p>„Је ли ово твој момак?“</p> <p>„То је, капетане, мој синовац...{S} Моја десна рука у свако 
, сетио се за што га капетан пита, зато је и погледао у те, да види шта ћеш ти рећи, а кад ти у 
 Ћук већ разумео, шта му то значи, зато је и рекао:</p> <p>„Па, господине, и на ме је зинула и  
 трговаца дочепа пуну оканицу вина, што је пред њим па столу стајала, па је, гоњен неком унутра 
има.{S} Ту се критиковао и сам суд, што је овај или онај грађански спор, или какво кривично дел 
 чула и по која горка осуда за све, што је ружно, па долазило то од власти или кога другог: кам 
одину дана после оне опасне морије, што је грозно десетковала људе и жене, девојке и момчадију, 
е Пивљака, и да је целокупно имање, што је сад под масом тековина њенога оца.{S} И зар ја да јо 
и кажу, да је то прави анђео Божји, што је с неба слетео на земљу, да људима каже, како је доба 
 ова је та, што се радује и весели, што је тако суд нашао да је право и да је по закону; <pb n= 
о „згодан“ човек, да му све одобри, што је он хтео по маси да предузима.{S} И једва је израдио, 
ом златногривом кулашу, то је онај, што је онда био онако сетан и невесео, док су његови другов 
је онај млади и лепо обучени момак, што је кочијашио, везивао један мали свежњић, што му га је  
е.</p> <p>„Како је срцу моме драго, што је куцнуо час, час за ме срећан, пресрећан да се једном 
ма Ђука, мени опет чисто буде мило, што је ово овако власт наредила...{S} Опет, опет, Бог зна ш 
Па ’коће, кумо, права је срећа оно, што је нашем срцу мило и драго, а не пусто земаљско благо,“ 
е питање, хоће ли Ћуку упалити оно, што је накастио,“ одговори чича-Мића.</p> <p>„Море, па Клис 
е у гостинској соби извршило нешто, што је права круна овој нашој приповедци.</p> <p>У ту се со 
 Драго Рајичић, онај трећи адвокат, што је ретко узимао учешћа у препирци, али је ипак на заврш 
, а у првоме реду економска корист, што је народ има у колективној снази великих задруга, које  
вирач Бего Цицварић, онај Цицварић, што је својим песмама овековечио веселу дружбу шабачких мла 
, што га је доносио свеж поветарац, што је пирушио вијугавом долином тихе али вечно мутне Добра 
оја!..{S} Шта ћеш, Божја је воља, а што је од Бога, слађе је од меда!{S} Доста, смири се!...{S} 
ла од свога братића и све је чинила што је ко казао, да би и то добро било, а особито, што су с 
и њега потресла ова ненадна несрећа што је ову кућу снашла.</p> <p>Он приђе Анђелији.{S} Диже ј 
сални нека се наплаћује из готовине што је у маси у суду.“</p> <p>„А јесу ли тебе питали, прист 
роз Глоговац и кроз Црну Бару.{S} И што је год било момака и девојака у сва три ова села, све с 
во је срце просто пливало у радости што је доживео да кућа старога Угљеше Пивљака опет оживи св 
вињарских трговаца од Шопрона, онај што је Радојла Клисариног заволео као свога сина и што га ј 
чисто се подмладио.{S} Он је срећан што је доживео, да се Ћати освети — да га види избачена из  
дини дан, душа је твоја велика, као што је милост Божја велика, а твоје је срце пуно благости,  
 да је на њ натрапао Сима Ћата, као што је у два маха слазио у подрум, он би га, сумње нема, от 
дајем у тако виђен и чувен дом, као што је твој дом, пријатељу."</p> <p>„Пријатељу Обраде, она  
ријатељио с тако чувеним домом, као што је дом газда Угљеше Пивљака?..</p> <p>Њему само што дев 
већ хоћу да је виђен и признат, као што је био и за живота његова.“</p> <p>Па и о наследници Ан 
да је Ђукова каса мало подубља него што је газда Рајка Перића,“ рећи ће с неким поносом Максим  
 ће то, болан, обрадовати више него што је обрадовало и тебе самог.“</p> <p>„0, г. капетане, ти 
сава Мрава, тај и кад прода ниже но што је купио, он је опет <pb n="95" /> у ћару.{S} Његов тал 
шиле су га, мориле су га!...{S} Оно што је душу његову највише пекло и срце растрзало, то није  
pb n="49" /> <p>После седам дана, пошто је дато подушје и ђеду и унуку, дође власт, пописа свек 
ne unit="*" /> <p>Једнога вечера, пошто је последња пресуда по овоме интересантном спору постал 
ва.</p> <milestone unit="*" /> <p>Пошто је адвокат Кузман разгледао акта по овоме спору, он је  
тиче његове коже и његове кесе, — кадар је да окрене тумбе цео свет...{S} Ту ће имати посла и о 
тих лепих и пријатних јесењих дана, јер је то доба веселих песама и правога поклича народнога:  
даду још једнога помоћног стараоца, јер је, рече, имање велико, а на све стране раштркано, па ј 
p>„Од тога више ништа бити не може, јер је Радојица Лекић испросио и прстеновао цуру од фамилиј 
претурао, али само не Максима Ћука; јер је он за свога сина Рају синоћ испросио лепу Анђелију,  
а, мушко чедо, ђедову праву радост; јер је у овоме детешцету видео милост Божју, видео мушку гл 
 У осталом, кућа браће Поповића и данас је најчувенија и највиђенија у свој Поцерини.{S} Она <p 
 њега, одиста, завојица нема.{S} И свет је гракнуо на овога човека, као на гладна вука.{S} Нема 
„Нека су пола Угљешина имања дали, опет је и њима доста остало!“</p> <p>„А ти знаш, анђеле мој, 
реча снаха или кћер старога Угљеше, већ је ли преча тетка или мајка малога Угљеше.{S} И сви су  
и то Клисарин Радојло или ко други, већ је питање, хоће ли Ћуку упалити оно, што је накастио,“  
 буде сама у оној великој кућурини, већ је узео Фему Митровчанку и Марту Јездину, своју куму, д 
ући опазило да из собе не излази, а већ је било у велике свануло, онда Марта Јездина прва оде у 
вога зечка, и за непуно пола сахата већ је био у Совљаку.{S} Кола и коња остави да их млађи бра 
ђански закон.</p> <p>Овоје назоре Радић је овако бранио:</p> <p>„На мушком потомству, господо м 
јног Угљеше овако причао:</p> <p>„Синоћ је отишао у своју собу, да мало прилегне.{S} И како је  
.{S} Све је спавало мртвим сном.{S} Ову је тишину прекидало монотоно хукање воденичне бране на  
 старога <pb n="103" /> свекра, који ју је чувао као мало воде на длану, остави...“</p> <p>„Мор 
оришта, а и сам није знао куд.{S} Он ју је само, готово нечујно, тешио:</p> <p>„Умири се, дођи  
ају најсветијих права људских, лишавају је равноправности у породици: они је мећу у ред, тако р 
гледати.{S} Хтели би да погоде, на коју је Ћук око бацио, док ће на то Сава Прекошорац рећи.</p 
и после Мачва утувила није.{S} На опелу је чинодејствовало пет свештеника и један ђакон; у цркв 
е он из акта видео колики је дуг, да му је наш Љубинко до паре измирио цео дуг с интересом и па 
еће муке спопадале.{S} Видело се, да му је крај живота ту...</p> <p>И жене су већ понеле да се  
етињи с неком очевидном срџбом, која му је из саме душе потицала; јер су сад и њега мучиле оне  
пространа шабачка нахија, а отворена му је и цела Србија, па нека тражи за сина девојку, а за с 
И тога се Ћата строго придржавао, па му је ипак масални неколико његових планова покварио.{S} А 
 А онај мој весели свекар!{S} На шта му је било толико земаљско благо, кад њим није био кадар н 
шапташе:</p> <p>„И боље!“</p> <p>Шта му је то „и боље“ значило, то и данас нико не зна.</p> <p> 
т осмехнула.{S} То је било онда, кад му је снаха родила унука, мушко чедо, ђедову праву радост; 
 рођено,“ приметио је Сима Ћата, кад му је Максим Ћук изјавио своју захвалност на савесном стар 
дрскошћу, с којом се Ћук служио, кад му је год била у изгледу каква већа добит.{S} Тако он је ј 
пути право ковачевој кући, онамо где му је оно момче рекло, да ће га чекати Фема Митровчанка.</ 
ркву и научио се црквеном појању, те му је после кад је у школу пошао то ишло од пола муке.{S}  
мислим: <pb n="144" /> „Боже, где ли му је друг — дешњак?...“ И ја и сад не знам шта ми би, те  
га дана поиска од оца и мајке, и они му је дадоше: та ко се не би опријатељио с тако чувеним до 
све, од речи до речи, испричао, како му је у своје време Љубинко дошао и питао: колико мој отац 
јку Перићу, нека он ради онако, како му је писато; а Анђелија сад никуд маћи не може, на да кри 
 све за масу урадио.{S} Истина, било му је <pb n="52" /> мало незгодно, што масални није био он 
а...{S} Јер сваки од нас, за све што му је у животу пријатно и што чини да се он осећа срећан,  
ала за коње, па шупе за кола.{S} Још му је у животу и стара шупа кровињара.{S} Зачудио сам се к 
...{S} А Угљеша и његови двори?{S} Њему је пространа шабачка нахија, а отворена му је и цела Ср 
 кћери покојног Угљеше Пивљака.{S} Њену је руку потражио по српском обичају и закону чича-Бранк 
одина.{S} То беше једна осмакиња.{S} Њу је у један ћошак од подрума, иза неке велике буради, ск 
очију минуше сви они тужни дани, што су је за овај дом везивали.{S} У тај баш мах пред њом се о 
абац, а Ћата својој кући.</p> <p>„Е, ту је сад ударио тук на лук:{S} Максим Ћук на Симу Ћату.{S 
које би често до сванућа трајало.{S} Ту је Бего Цицварић и развио свој песнички дар: он је ту с 
о и оно, што се из Београда чуло.{S} Ту је метана на решето и „кривда" и „правда.“ Било је прил 
 и сребрним кључевима, вид’ло се, да их је дубока кеса купила.{S} И док је онај млади и лепо об 
ка, оба поносног држања — ама као да их је једна мајка ождребила.{S} По скупоценим амовима и ср 
 тови џелеп крава и џелеп волова, па их је онда испратио до Шапца, а узгред свратио на своје им 
следнице покојног Угљеше Пивљака, па их је све наш масални стрмоглавце избацио из своје канцела 
адојица Лелековић.</p> <p>„Јест, све их је он испретурао, али само не Максима Ћука; јер је он з 
еде Анђелијних просилаца.</p> <p>Али их је Ћата јуначки и дочекивао.{S} Изгледало је, да је рођ 
ворене.{S} С прага механскога гледао их је један човек.{S} То је био главом Сима Ћата, главни с 
а су, бити не може, крадена: одсекао их је у забрану свога бившег газде.{S} И ко би други могао 
своју кћер, своју јединицу.{S} Водио их је чак и у Лешницу на своје сувате, да виде где тови џе 
прегну она два врана „гаврана,“ како их је сам Ћата назвао кад је први пут сео на кола и пошао  
 нисам задржо и оних сто дуката, што их је дао као обележје Анђелији, несуђеној заручници онога 
другом приликом рекао је:</p> <p>„Новац је највећа сила на овоме свету; луд је ко се не стара,  
... <pb n="111" /> Весела Анђелија, баш је права мученица: мучила се за живота очина, па се муч 
 Отели су јој га земаљски судови; а још је само имала права, да се из очине куће изведе.{S} И о 
 кола са федерима и сицевима.{S} Напред,је у интову био, са својим сином Срејом, Максим Ћук, а  
окрете домаћину:</p> <pb n="101" /> <p>„Је ли ово твој момак?“</p> <p>„То је, капетане, мој син 
 и за свакога разумљиво питање:</p> <p>„Је ли преча мајка или тетка?“</p> <p>И онда је суд са с 
једна собица, која је за доба господара Јеврема Обреновића служила као „мала оџаклија,“ а кад с 
ло!!...“</p> <p>То је био Матош Пораба, један од Чаја, свињарских трговаца од Шопрона, онај што 
ва млада, два чила, два стасита човека, један у варошком а један у мачванском руву.{S} То су би 
твоју руку иште, за свога јединог сина, један Максим Ћук, најбогатији и највиђенији трговац у Ш 
х убио, шта ће им то, кад су оба умрли, један пре а други после, тек сад су они оба пред лицем  
аше среће појавио, ненадно и неопажено, један таман облачак.{S} И он је мене поплашио: бојим се 
а!“</l> <p>Кад је ово отпевао Цицварић, један од оних младих трговаца дочепа пуну оканицу вина, 
истина!?</p> <p>И то је била истина.{S} Један је пред самим вратницама покојног Угљеше овако пр 
— Сва тројица само одмахнуше главом.{S} Један од њих рече:</p> <p>„Доцкан...“</p> <p>А други:</ 
је ту играло мито, и то големо мито.{S} Један је ту неки дан, не познавајући ме, преда мном рек 
е пушке горе код кућа браће Ђенадића; а један мушки и звонак глас стаде изводити познату песму: 
 они који поред Угљешине куће минуше; а један додаде:</p> <p>„Ето, сад, сиромах Угљеша!{S} Угас 
е пољуби, са својим пријатељем Ћатом; а један другом дадоше реч, да се ником живом не казује, д 
о запараше у ону црну облачну утробу; а један хитац грома тресну тамо негде око великог тополик 
 два стасита човека, један у варошком а један у мачванском руву.{S} То су били — Рајко Перић и  
тало да се један другом приближимо и да један другог боље познамо...{S} Ти си оно био што си ми 
чином — да је пре Угљеше ђеда, макар за један сахат, умро Угљеша унук, па тек после овога Угљеш 
ше, — умро пре свога унука, па макар за један сахат, онда је самом том смрћу целокупно имање ње 
га имаш још од гостију ?“ упита из кола један глас.{S} И то је био глас Максима Ћука.</p> <p>„С 
ешници, велики чаир у Липници долазе на један део; забрани више Чокешине, „Дуге Њиве“ на реци Ј 
аци.</p> <p>„Јеси ли ти то Фемо?“ упита један крепак мушки глас.</p> <p>„Ја сам, Радојло.“</p>  
та, а стари сват две.{S} Чауши су читав један дан приказивали свадбене части и дарове!...</p> < 
своју или некога другог.</p> <p>Само је један једини човек у Шапцу био, који ни од тога бича пр 
ене.{S} С прага механскога гледао их је један човек.{S} То је био главом Сима Ћата, главни стар 
ло је нечега што нам је и сметало да се један другом приближимо и да један другог боље познамо. 
рече.{S} Ћата се само осмехну, и повуче један вучљај бурмута и нешто кроза зубе прошапта, што Ћ 
оставља и свога свекра, и своје дете, и један богат дом пун свакога добра као кошница меда, ост 
елу је чинодејствовало пет свештеника и један ђакон; у цркви беху упаљена сва кандила и оба пол 
{S} Ту, одмах иза Срејиног вигња, има и један мали прелаз преко кога ковачева чељад прелазе те  
 n="83" /> <p>„То су само могли сковати један Максим Ћук и Сима Ћата, главни старалац Угљешине  
еша Пивљак, а преко његова лица прелети један танан облачак; али му брзо лице сину неком унутра 
ад човек злата вреди.{S} То ће вам бити један по један трговац: поштен, поуздан, мудар и памета 
 „Да би добио два дуката, слободно баци један.{S} Ту немој тврдовати: што да изгубиш твој чист  
бучени момак, што је кочијашио, везивао један мали свежњић, што му га је Иконија дала да га у з 
оди из Шапца за Поцерину, живо је касао један коњаник.{S} По лицу његову беше плинула неописана 
 заступник Анђелијн.</p> <p>Беше настао један свечан тренутак.{S} И онда узе рен адвокат Радић. 
и други могао имати ову сорту грмића до један Марко Поповић.{S} Весели Марко; он <pb n="115" /> 
више пред капијом.{S} У колима је седео један подежмекаст човек, у плавим чошним хаљинама.{S} Н 
{S} Она је те године уморила готово цео један појас деце, од две до осам година!...{S} А кад је 
Иконија?!" рече тужно и веома потресено један мушки глас?!</p> <p>„Тако ти онога, што ти је нај 
r" n="1"> <head>I</head> <p>Један је по један био газда Угљеша Пивљак.{S} Није му било равна ни 
злата вреди.{S} То ће вам бити један по један трговац: поштен, поуздан, мудар и паметан, а посл 
.{S} То беше једна осмакиња.{S} Њу је у један ћошак од подрума, иза неке велике буради, склонио 
ај свет, од неке раздраганости, удари у један општи врисак!“</p> <p>А кад у сам расвитак весеље 
дари; али се то све одједном претвори у један блажен анђелски осмех.</p> <p>Иконија се стаде гу 
>„Шта да не смеће с ума? упаде му у реч један млад трговац... „Адвокат Јовић има право...{S} Ја 
 у рачун.</p> <milestone unit="*" /> <p>Један од најозбиљнијих просилаца Анђелијних био је Макс 
type="chapter" n="1"> <head>I</head> <p>Један је по један био газда Угљеша Пивљак.{S} Није му б 
це.{S} Она им је и вратнице отворила, а једва се кретала под накитом од орлаша и крсташа талира 
а сахата стадоше пред Угљешине вратнице једва господска кола — кочије на федер и са сицевима —  
о је он хтео по маси да предузима.{S} И једва је израдио, и то на велико наваљивање неких Угљеш 
ни данас не зна.{S} Кљусе ово као да то једва дочека.{S} Оно сирото обори главу па поче да куња 
та жутнула.{S} Сем тога, на десном боку једва се познаје жиг:{S} М. Ђ. Ово последње писме хтело 
е њих једно другом зближило тако, да су једва чекали да се састану и једно с другим ћеретају —  
S} Он би у прилици рекао: „трговину што једе продаји, продаји што брже, јер ће појести и себе и 
 волиш — као што си ме негда волео, ти, једина надо моја, <pb n="81" /> једино добро моје, учит 
немилостива судбина, а у којој јој беше једина водиља милостива рука њене добре заовице Анђелиј 
, ја не дам да ми се дете, ова моја још једина утеха у старим годинама мојим, из куће одведе.“< 
покојног Угљеше Пивљака против Анђелије једине наследнице оца јој Угљеше.</p> <p>На то веће Рај 
 су у стању да ураде паре!...{S} Оне су једине биле кадре да кажу: преча је снаха него рођена к 
али мало су што бољи од ове двојице.{S} Једини Радојица Лекић из Обреновца у свему издваја од њ 
или некога другог.</p> <p>Само је један једини човек у Шапцу био, који ни од тога бича презао н 
 о коме нико живи и не слути, да је оно једини наследник богате масе покојног Угљеше Пивљака."< 
менитија.{S} Иста њена мајка!{S} Она је јединица кћер Обрада Кустуре, једнога доброг и поштеног 
чијег су јединца дали своју кћер, своју јединицу.{S} Водио их је чак и у Лешницу на своје суват 
ео, ти, једина надо моја, <pb n="81" /> једино добро моје, учитељу мој, ти — мој рај, мој Бог!. 
 онда јој нико на пут стати не може.{S} Једино можете јој не дати наслеђе, али ако јој ви то не 
ама, и које се могу од распада сачувати једино, где се непокретна имања могу у целини одржавати 
} Они просто ни на ког не налајаше, сем једино на стару Бару Циганку: они су се сви нашли тамо, 
 благо, кад њим није био кадар ни једно једино добро да учини — него га је оставио, да се око њ 
ућо моја, кад твоју руку иште, за свога јединог сина, један Максим Ћук, најбогатији и највиђени 
 /> дететом, са нејаким Угљешом, са још једином радошћу несрећнога свекра твог?!“.</p> <p>„Па ј 
тног дечјег крволока спасе свога унука, једину још мушку главу дома свога, — па ништа.{S} Није  
сина Рају синоћ испросио лепу Анђелију, једину наследницу богате масе Угљешине!...“</p> <p>Људи 
5" /> се тражи да суд огласи Иконију за једину наследницу целокупног имања покојног Угљеше Пивљ 
Ћук за свога сина Среју испросио кћер и једину наследницу покојног Угљеше Пивљака.{S} И томе се 
ати, као што сестра чува и милује своју једину сестрицу....{S} Не тужи тако, очни виду, твога о 
 да хоће да пође за мога Млађу, за моју једину наду и радост на овоме свету.“</p> <p>„Па пријат 
љешом било...{S} Жалио је и жалио свога јединца.{S} Читаву годину нити се бријао нити шишао.{S} 
ша Пивљак, те да се не кају за чијег су јединца дали своју кћер, своју јединицу.{S} Водио их је 
амет занела, али ником тако као Радојлу јединцу сину Бранка клисара цркве Глоговачке.</p> <p>Па 
омињем да се због тога весели Ћук много једио, и то би било увек кад би стао казивати, да су се 
ија, његова рођена кћер, да добије само једио просто сеоско удомљење...{S} И зато смо, ево, дош 
ић једна су општина: једна им је црква, једна школа, једна судница — једно све.</p> <p>О Малој  
пштина: једна им је црква, једна школа, једна судница — једно све.</p> <p>О Малој Госпођи слави 
p>Заблаће и Синошевић једна су општина: једна им је црква, једна школа, једна судница — једно с 
лазило до врло живе правне препирке.{S} Једна таква препирка има јаке везе са овом нашом причом 
ће бити мени и снајка и сеја...“ И онда једна другој падоше у наручја, па се стадоше грлити и љ 
Мачви.{S} На механским се вратима указа једна женска прилика.{S} То је била Пела механџика.{S}  
ду шабачком, одмах спроћу заседања, има једна собица, која је за доба господара Јеврема Обренов 
а, кад се човеку учини, да је и сам Бог једна оличена пакост, која не може да гледа трајнију ср 
и жене, девојке и момчадију, — дошла је једна опаснија — за децу.{S} Она је те године уморила г 
 оба поносног држања — ама као да их је једна мајка ождребила.{S} По скупоценим амовима и сребр 
ни она није знала право порекло.{S} Оне једна другој падоше- у наручја.{S} А, дирљив је то приз 
каже, али се, у тај мах, међу њима обре једна женска прилика.{S} Она дочепа Иконију за руку, па 
во пливало у џумбусу и весељу, дотле се једна мала дружиница шабачких младих трговаца веселила  
овчанка Пели бирташици.</p> <p>У том се једна кола зауставише пред капијом.{S} У колима је седе 
чке механе, зајеча једно ћемане и чу се једна звонка песма, песма свима добро позната:</p> <p>„ 
ну било више од осам година.{S} То беше једна осмакиња.{S} Њу је у један ћошак од подрума, иза  
 мрак, кад пред совљачку механу стадоше једна лепа господска кола.{S} То је онда била реткост и 
 кућни праг, а капија се широм отвори и једна људска прилика уђе у авлију.{S} То је био сам Рај 
и срећно и задовољно, поживети, како ни једна твоја друга са села.“</p> <p>„Па добро, поочиме — 
18" /> витом девојачком стасу, биле као једна расечена јабука!</p> <milestone unit="*" /> <p>Ка 
ј Посаво-Тамнави шабачкој.</p> <p>„Лоло једна, чудо те ти ниси старалац лепој Анђелији, те би с 
уша радује ономе сретном дану, кад ћемо једна другој пасти у наручја! ...{S} Ја немам ни мајке  
исли да плати...“</p> <p>„А, каишарчино једна, мислиш мене да забуниш, је ли?{S} Хоћеш на Рачу  
tone unit="*" /> <p>Заблаће и Синошевић једна су општина: једна им је црква, једна школа, једна 
ете било и прошло.</p> <pb n="43" /> <p>Једна ће тек рећи:</p> <p>„Шта ти је човек!“</p> <p>А д 
..{S} Роди се, само да се мучи.“</p> <p>Једна опет примети, да се деца много више муче но људи. 
аса у свој шабачкој нахији.{S} И још се једнако говорило: „куд се деде његова готовина?{S}" Мно 
довало и разгалило, као анђелска појава једне, већ у велико одрасле, девојчице.{S} Она им је и  
тише.{S} Песме и поскочице низале су се једне за другом, а све <pb n="126" /> су редом у небо д 
 дуго и дуго по свој Мачви говорило.{S} Једни би рекли:</p> <p>„Ко је још чуо да је преча снаха 
ане, него што бих пристала да живим под једним кровом с Максимом Ћуком.“</p> <p>То рече, па се  
снахо Иконија, док сам ја жив и мичем и једним прстом овим, ја не дам да ми се дете, ова моја ј 
шмркну!{S} И не прође много, па трипут, једно за другим, тако кину, да му сузе на очи ударише;  
и — прилупи, и у кућу уђоше два човека: једно је био адвокат Радић ђенерални заступник Иконије  
 воду, лепо се виде две људске прилике: једно мушко, а једно женско.{S} Узеле се за руке, на пр 
но страшно клопарање да уши пробије.{S} Једно старо, веома мршаво дуговрато, а високо кљусе беш 
коњицима нико рачуна ни хватао није.{S} Једно се само зна, а то је, кад су први свати улазили у 
коњима и у господском варошком руху.{S} Једно беше Рајко Перић, а друго његов побратим Пера Кру 
 је црква, једна школа, једна судница — једно све.</p> <p>О Малој Госпођи слави накучанска цркв 
виде две људске прилике: једно мушко, а једно женско.{S} Узеле се за руке, на преда се гледају  
оје би било у стању, да вас покрене, да једно друго увреди, да једно другом на жао учини, да је 
 вас покрене, да једно друго увреди, да једно другом на жао учини, да једно друго оштети," пови 
вреди, да једно другом на жао учини, да једно друго оштети," повика адвокат Радић, а његови се  
на соби отворише, и на вратима се указа једно момче, висока раста, а мудра погледа, а прашњав к 
весеља, тамо од совљачке механе, зајеча једно ћемане и чу се једна звонка песма, песма свима до 
атких и горких успомена.{S} И то се све једно у друго сливало, сливало се у једну дирљиву успом 
ња скела отисла од обаде, Радојлу приђе једно момче, па му полако рече: </p> <p>Поручила ти Фем 
 али то је баш учинило, да су они обоје једно за другим почели још више марити па чак и чезнути 
ш дом свога пријатеља, а мени пријавише једно момче.{S} Оно ми рече:</p> <p>— Капетане, ја сам  
Лешнице и у забране више Чокешине.{S} И једно и друго било је самим палисадом ограђено, и у врл 
 рашчупају, а ви је се, добри људи, — и једно и друго,- одричете, јер нема тога блага, које би  
г и грамзивог света!{S} Ви као да сте и једно и друго весници онога доброг, онога племенитог, о 
ако, да су једва чекали да се састану и једно с другим ћеретају — о чему било.{S} Најпре су се  
маљско благо, кад њим није био кадар ни једно једино добро да учини — него га је оставио, да се 
 авлију.{S} То је био сам Рајко.{S} Они једно другом падоше у загрљај.</p> <p>„Боже, Рајко, как 
“ упитаће адвокат Радић.</p> <p>„Чекамо једно лице, кога се и тиче ова ствар, ради које сам вас 
Има су чим и дочекати и испратити; а то једно мушко дете“, рекли би људи, кад се о томе повела  
узимају, не због пустог блага, него што једно без другога просто не могу да живе.{S} И мени је  
p> <p>О томе спору створило се у народу једно мишљење, а код људи од закона друго.</p> <p>Оно у 
овој.</p> <p>„И ви нисте водили парницу једно против другога, што сте хтели и што сте грамзили  
 лепе песме и приповетке.{S} Ово је њих једно другом зближило тако, да су једва чекали да се са 
диш да те је сам Бог одредио да понесеш једно тешко бреме туге и жалости, под којим би пали и н 
ноћивају.{S} Стражња осовина пребијена, једног точка са свим нема, а у једног имају само две шп 
 сутра-дан саранили су и ђеда и унука — једног до другога.</p> </div> <pb n="46" /> <div type=" 
гња Мутап.</p> <p>„Не бојим се ја ни за једног ни за другог.{S} Ту ће да плати трошкове богата  
дбу?“ упита ће Среја ковач.</p> <p>„Има једног смољицу; ја за њ не бих дао ни моје слушче,“ рећ 
ајпре је отпустио неке Угљешине момке и једног настојника, који му се нису допали, па је на њих 
ебијена, једног точка са свим нема, а у једног имају само две шпице.{S} Она негда сјајна и црна 
јног Угљеше Пивљака.</p> <p>„А, ево још једног!{S} Добро ми рече масални.{S} Они ми неће дати м 
S} Она је јединица кћер Обрада Кустуре, једнога доброг и поштеног домаћина и марвеног трговца.. 
 још већма разгребе и позледи.{S} Тако, једнога дана, лицем у свету недељу пред Спасов дан, там 
аке везе са овом нашом причом.{S} Тако, једнога дана, у овој адвокатској пушионици, водила се и 
нов преображај.{S} То је нека сувача за једнога коња.{S} Сувача је радила.{S} Оно страшно клопа 
ба и пакост, то је било нешто веће и од једнога и од другога.{S} И у тој бесаници, он, онако са 
и, цвете мој мирисни, имала срце, да је једнога дана истераш из <pb n="121" /> куће њенога рође 
...</p> <milestone unit="*" /> <p>После једнога сахата стадоше пред Угљешине вратнице једва гос 
у беше извајала сва доброта срца и душе једнога правог анђела Божјег.{S} Она прво приђе Обраду  
се диви овој одиста реткој доброти душе једнога тако још младог, а тако паметног, девојчета, ка 
а, а доба среће деце њихове...</p> <p>И једнога тако лепог дана јесењег била је прошевина Анђел 
у пучини живота људскога, не би било ни једнога, да их њихове мајке нису с толико муке, с толик 
је твоје очинство, није твој мираз, већ једнога са свим другог лица, лица о коме нико живи и не 
во домаћице Иконија!...{S} Ево мени још једнога савезника!..“ повика адвокат Јовић; а на то ће  
посла, али под погодбом, да му даду још једнога помоћног стараоца, јер је, рече, имање велико,  
иношевић.</p> <milestone unit="*" /> <p>Једнога вечера, пошто је последња пресуда по овоме инте 
егове груди, а њене су мисли блудиле по једној мрачној пустињи, куда је беше бацила њена немило 
својој веселој тетки падне на груди.{S} Једном је, колико га грло доноси повикало:</p> <pb n="4 
не само досаднији, већ и одвратнији.{S} Једном је самом Ћати рекла:</p> <p>„Немојте ми о њима н 
, где би стао, по нешто ружно рекао.{S} Једном је приликом и самом Угљеши у уши дотурио:</p> <p 
маха на своме интову одлетао у Мачву, а једном сам га, ако се не варам, видео где оде у друштву 
 лупам главу како други губи.“</p> <p>А једном другом приликом рекао је:</p> <p>„Новац је најве 
ни Радојла траже.{S} Стари Митош Пораба једном га одведе и у Ђур.{S} Он је за њ рекао: „овај ва 
се, да би дете сместа оздравило.{S} Она једном сави руке око врата своме баби и стаде га молити 
плинула неописана радост; а његова уста једном прошапташе:</p> <p>„Знам сад ко је.{S} То је он, 
осле писмен и добар рачунџија; а то све једном трговцу треба,“ — рећи ће за Клисарина сина Петр 
софију, философију чиста ћара.{S} Он је једном рекао: „Да би добио два дуката, слободно баци је 
асени мал на чување поверити," рекао је једном приликом, кад се о томе повела реч.</p> <p>„Богм 
вачку сточну економију,“ како се о томе једном сам изразио.</p> <p>Тако исто није хтео да прода 
 час, час за ме срећан, пресрећан да се једном већ и ми познамо," одговори Радојло и рукова се  
.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ћата се једном приликом, као мало у шали а мало и озбиља, пожал 
лати ово што се потрошило!“ — окрете се једном своме другу.{S} За тим појаше коње и у великом к 
викну Фема Митровчанка.</p> <p>„Само се једном живи на овоме свету,“ учини <pb n="75" /> Пела б 
је очинство.“</p> <p>А Феми Митровчанки једном је с пуно горчине рекла:</p> <p>„Ништа не бих во 
 и моја мајка; а <pb n="13" /> ја се ни једном нисам смела противити и рећи: нећу, не могу!..“< 
ли је ипак на завршетку дебате прилазио једном од два мишљења.</p> <p>„Тако је.{S} Наш колега Ј 
е носи идејом, да наши закони треба већ једном да изравнају женску децу са мушком при наслеђу њ 
окола умрлих не види.{S} Тамо стоји и у једном и у другом изводу само:</p> <p>„И престависја <h 
 кровињара.{S} Зачудио сам се кад сам у једном буџаку те старе шупе смотрио неку олупину од нек 
бишли и „Дуге Њиве,“ овај прави Мисир у једном широком и дугачком кључу реке Јадра.{S} После су 
астаде с капетаном, те га замоли, да му једном већ изврши неке <pb n="61" /> наплате од његових 
ржим свога правила: што у чантру Ћатину једном падне, то из ње више не излази!...“</p> <p>Тако  
e unit="*" /> <p>Од то доба само се још једном на кућу газда-Угљешину права радост осмехнула.{S 
 четврти.</p> <milestone unit="*" /> <p>Једном се у совљачкој механи о томе овакав разговор вод 
иње неталичне — исто као и људи.</p> <p>Једном сам свратио кући мога из детињства друга Смаја Ц 
ри она, као мало и шалећи се. „Марта на једну, а она на другу страну.{S} Пела ће ми дати знак,  
све једно у друго сливало, сливало се у једну дирљиву успомену, успомену из живота два добра ср 
д у сам расвитак весеље стаде улазити у једну фазу, кад и чича-Матош Пораба доби вољу, да и он  
ећ је било у велике свануло, онда Марта Јездина прва оде у собу да види што не устаје, а кад та 
нда:</p> <p>„А она моја кума, она Марта Јездина, платиће ми — кад тад: а Фему Митровчанку проте 
ћу овим нашим каљогажама," додаде Марта Јездина, а гурну лактом Фему Митровчанку, а ова би очим 
рин све планове побркати,“ додаде Марта Јездина.</p> <p>„А мени је сад тек срце на месту, кад в 
мо, као бубрег у лоју,“ додала је Марта Јездина, и кресну оком на Пелу бирташицу.</p> <p>„Шта к 
 до сванућа није вратио; а кад је Марта Јездина отишла, да види шта ради, а он, сав у крви, изг 
упио, да се њих нагледа,“ рећи ће Марта Јездина, а на то ће јој Пела механџика одговорити: „Ост 
 Њој су помагале Пела бирташица и Марта Јездина; а горе код великог дрвљаника наложена је велик 
осле по кући све избуди.</p> <p>И Марта Јездина уста и оде.{S} Не би је позадуго; а кад се врат 
, око на око свео није,“ одговори Марта Јездина.</p> <p>И Анђелија беше већ клонула.{S} Наслони 
у толико исто; Феми Митровчанки и Марти Јездиној, које чувају девојку и дају јој потребне савет 
аручи; а каза јој да јој пошаље и Марту Јездину, да и њој каже шта има да ради.{S} И дуго је с  
и, већ је узео Фему Митровчанку и Марту Јездину, своју куму, да се увек уз Анђелију нађу...</p> 
и, а оца јој још нема, она замоли Марту Јездину, да види шта је <pb n="44" /> с њим, те из свој 
совљачку бирташицу, па своју куму Марту Јездину — да јој говоре.{S} И оне су све три у небо диз 
з њега свршити...{S} А ти, Јешо, чујеш, језик за зубе!{S} О томе ником ништа, а кад се ствар св 
„Ништа не брините!{S} Пела има главу, а језика нема; што се у њеној механи догоди, то ту остаје 
сом нарочито на оно: „Пела има главу, а језика нема.“</p> <p>„А сад, газдарице, дај шта смо дуж 
као јаран и јараница; али преко њиховог језика нигда није склизла каква ружна и неприкладна реч 
S} На десној страни жвала избацио нешто језика, као да је, Бог с нама био, прегрижен...{S} Ово  
 његов син Млађо први у Совљаку паде од језовите косе смрти, коју беше несретна колера 1866 по  
вонким и симпатичним гласом одговара на јектенија. <title>Типик</title> је знао напамет, да би  
ne unit="*" /> <p>Кад су Обрад и његова Јела дошли својој кући, тамо су затекли позив од среске 
е, благо мени, оно је ваш син?!“ повика Јела Кустурина.</p> <p>„Јеси ли га видела, пријо?“ упад 
в, а свима нама на дику и понос, додаде Јела Обрадова.</p> <milestone unit="*" /> <p>Још тога в 
жене:{S} Иконија снаха Угљеше Пивљака и Јела Обрада Кустуре. — То је била мати и кћи...{S} За к 
кући, да ту радосну вест кажеш и твојој Јели.{S} Њу ће то, болан, обрадовати више него што је о 
ти:</p> <p>„Таман си ти отишао с твојом Јелом у Мачву, да видиш дом свога пријатеља, а мени при 
вету Параскеву....</p> <pb n="17" /> <p>Јелу Обрадову ништа тако није обрадовало и разгалило, к 
ги део.{S} Први део узима себи Иконија, јер им је ближе кући, а други Анђелија.{S} Готов новац  
оба тих лепих и пријатних јесењих дана, јер је то доба веселих песама и правога поклича народно 
мезета; „то ће ми, рече, бити и вечера, јер морам отићи мало и до Раче...{S} Овај Панта Ковић,  
 му даду још једнога помоћног стараоца, јер је, рече, имање велико, а на све стране раштркано,  
ли да мре.{S} То је мислио и његов ђед, јер сместа оде из собе: није могао да гледа самртне мук 
p> <p>„Од тога више ништа бити не може, јер је Радојица Лекић испросио и прстеновао цуру од фам 
ину што једе продаји, продаји што брже, јер ће појести и себе и тебе.{S} Ето, да је Обрад Кусту 
бри људи, — и једно и друго,- одричете, јер нема тога блага, које би било у стању, да вас покре 
, кад ће наши врази прснути — куд који, јер ће их бич Господњи тако растерати, да им више трага 
ед самих кућа да мине какав гладан вук, јер су баш те ноћи поклане овце Јанка Субашића.</p> </d 
и, да у тај мах није нешто ружно сањао, јер му се на ружичастим уснама поче развлачити некака д 
адојло га је морао опазити кроз прозор, јер се одмах нашао пред капијом.{S} Отвори је, приђе му 
е услуге, већ само вршим своју дужност, јер <pb n="60" /> сам постављен да будем сиротињи место 
тражи њену руку, а не њен богати мираз: јер га она више ни имала није.{S} Отели су јој га земаљ 
н испретурао, али само не Максима Ћука; јер је он за свога сина Рају синоћ испросио лепу Анђели 
И она је тај дан са нестрпљењем чекала; јер јој је он имао донети праву срећу њену.</p> <p>„Бож 
џбом, која му је из саме душе потицала; јер су сад и њега мучиле оне Иконијине речи:</p> <p>„Ал 
ре, негуј, храни, и обасипај пољупцима; јер ћеш му ти од сад бити и тетка и мајка.{S} Чувај га  
ги штетовати...{S} Чувај се прве штете; јер она никад није сама...{S} Последња ми је брига шта  
м човека, с којим ми ваља век вековати; јер се, поочиме, право да ти кажем, бојим, да и они, ка 
ора, па да се овај посао час пре сврши; јер, како ја знам, још мало па ће девојка постати пунол 
ро — да ли Угљеша ђед, или Угљеша унук; јер се то из протокола умрлих не види.{S} Тамо стоји и  
унука, мушко чедо, ђедову праву радост; јер је у овоме детешцету видео милост Божју, видео мушк 
а је судска пресуда основана на закону; јер, рекоше, ако се докаже, да је унук надживео свога ђ 
ористи које имају наша мушка деца...{S} Јер сваки од нас, за све што му је у животу пријатно и  
це испуни срећом деце своје,“ додала је Јеринка Томе Ботура.</p> <p>„О, да је ово доживео весел 
ву Божју!“ рекао је стари <pb n="45" /> Јеротије Недић, који у тај мах беше пошао својој водени 
је климао главом и викао:</p> <p>„Јес’, јес’: ја његов поочим, он мени лучи свиње...{S} Јес’, ј 
 његов поочим, он мени лучи свиње...{S} Јес’, ја његов поочим!“</p> <milestone unit="*" /> <p>П 
ти су ми у четири ока: колико је њихово јес, толико је и моје — није...{S} Ама што се ја не држ 
 само је климао главом и викао:</p> <p>„Јес’, јес’: ја његов поочим, он мени лучи свиње...{S} Ј 
оручила да те овде сачекам?...“</p> <p>„Јесам... “</p> <p>„Па шта радите ви тамо?“</p> <p>„Ми с 
> <head>XV</head> <p>У нас могу да буду јесени што ретко где на нашем крају света.{S} Оне буду  
ове...</p> <p>И једнога тако лепог дана јесењег била је прошевина Анђелије кћери покојног Угљеш 
нека тражи у доба тих лепих и пријатних јесењих дана, јер је то доба веселих песама и правога п 
/l> <p>стаде се разлегати по оној тихој јесењој ноћи, — цео онај свет, од неке раздраганости, у 
ће му рећи:</p> <p>— „Стани-дер, момче! јеси ли ти то, или ме моје очи варају?</p> <p>„Љубинко  
ом рече:</p> <p>„Стани-дер момче!...{S} Јеси ли ти то, или ме моје очи варају?..“</p> <p>Момак  
pb n="37" /> <milestone unit="*" /> <p>„Јеси ли их познала, кумо?“ упита Пела бирташица у совља 
ш син?!“ повика Јела Кустурина.</p> <p>„Јеси ли га видела, пријо?“ упаде јој у реч газда Угљеша 
 баш чуше тихи и лагани кораци.</p> <p>„Јеси ли ти то Фемо?“ упита један крепак мушки глас.</p> 
it="*" /> <p>Па Ћата, ако ћете право, и јест се много старао око унапређења ове Угљешине масе.{ 
приметио је Радојица Лелековић.</p> <p>„Јест, све их је он испретурао, али само не Максима Ћука 
— више у себи него своме Рајку.</p> <p>„Јест, то си ти био, који си мога оца откупио од Максима 
а-Мића.</p> <p>„Море, па Клисарин син и јесте отресито момче.{S} Оне бистрине и оне памети ваља 
е човек!“</p> <p>А друга:</p> <p>„Данас јесте, а сутра га нема!...{S} Роди се, само да се мучи. 
товине што је у маси у суду.“</p> <p>„А јесу ли тебе питали, пристајеш ли?“</p> <p>„Питао ме је 
на дебелим свињама..." одговори госпођа Јеца.</p> <p>„То је кћер Обрада Кустуре?!“ запита готов 
дин Марко,“ а његову госпођу — „госпођа Јеца.“ У ову кућу беше свратио у госте и газда Угљеша П 
им се дочепа вајата она бризну у плач и јецање.{S} Од то доба нико је више није видео насмејану 
ле, ћутале су и обе се гушиле у плачу и јецању.....</p> <milestone unit="*" /> <p>После неколик 
жа, слушала га је и гушила се у плачу и јецању.{S} Она своју лепу главу беше наслонила на његов 
осмех.</p> <p>Иконија се стаде гушити у јецању; али се брзо стеже, окрете се својој заови, погл 
ице у свој кревет, па се стаде гушити у јецању.{S} После се ућутао.{S} Можда је и заспао.{S} Он 
олиша нема.{S} Чије је то дете, госпођа-Јецо?“</p> <p>„А, наш пријатељ Угљеша има добро око!{S} 
tone unit="*" /> <p>„Шта велиш, госпођа-Јецо, за ону цуру, што се до ње ухватио мој Млађо?...{S 
 за женидбу?“ зацерека се пакосно писар Јеша Савчић, који се с газда-Максимом Ћуком упознао, до 
 /> „Крезовог блага!““ не даде му писар Јеша ни издушити шта је хтео да каже. — — — — —</p> <p> 
Ја ћу то и без њега свршити...{S} А ти, Јешо, чујеш, језик за зубе!{S} О томе ником ништа, а ка 
одсудно је заступао мушке наследнике, а Јован Јовић доказивао је, да су то старе предрасуде наш 
мишљења.</p> <p>„Тако је.{S} Наш колега Јован Јовић има право; женска и мушка деца треба да су  
заступник Иконије Рајка Перића, а друго Јован Јовић адвокат и ђенерални заступник Анђелије, кће 
 све у Божјој руци.{S} Баба Стана, мати Јове четовође, рече, да нема бољке од које лека нема, а 
вића, поручи пиво за све, а нареди Маци Јовиној да спреми и мало мезета; „то ће ми, рече, бити  
о је заступао мушке наследнике, а Јован Јовић доказивао је, да су то старе предрасуде нашега др 
а.</p> <p>„Тако је.{S} Наш колега Јован Јовић има право; женска и мушка деца треба да су и пред 
ник Иконије Рајка Перића, а друго Јован Јовић адвокат и ђенерални заступник Анђелије, кћери пок 
штовани и много уважени колега, адвокат Јовић, одавно се носи идејом, да наши закони треба већ  
јко," — примети, као шалећи се, адвокат Јовић.</p> <p>„Бога ми, г. Јовићу, да видимо!..{S} Ово  
на седе адвокат Радић, а с лева адвокат Јовић, до Јовића Рајко Перић, а до Радића Бранко <pb n= 
ош једнога савезника!..“ повика адвокат Јовић; а на то ће адвокат Радић рећи:</p> <p>„А ја свој 
д мушкога потомства нема?“ рече адвокат Јовић.</p> <p>„И за мене је ствар од великог интереса“  
 ђенерални заступник Иконијн, и адвокат Јовић ђенерални заступник Анђелијн.</p> <p>Беше настао  
колима седела Иконија Рајкова и адвокат Јовић, а у другим Рајко и адвокат Радић.{S} Иконија је  
“</p> <p>Али ће му упасти у реч адвокат Јовић:</p> <p>„Стани мало, братац, да се и наша чује!.. 
му у реч један млад трговац... „Адвокат Јовић има право...{S} Ја се и срцем и душом придружујем 
 нам поменути: два шабачка адвоката:{S} Јовића и Радића, па капетана поцерског Влајка Кумрића и 
 који је редовно делио мишљење адвоката Јовића; али у тај мах судски послужитељ отвори врата на 
вокат Радић, а с лева адвокат Јовић, до Јовића Рајко Перић, а до Радића Бранко <pb n="137" /> к 
 се, адвокат Јовић.</p> <p>„Бога ми, г. Јовићу, да видимо!..{S} Ово питање мало задире у наше и 
туговати, па твоја мајка не би дала, да јој њена перуника с дана у дан вене, као покошен цветак 
 молити да учини абер детињој мајци, да јој је син на умору, и она ће доћи, па може Бог дати да 
ега сина, а беше му нашао и младицу, да јој на далеко равне било није.{S} Видео је код накучанс 
а опет стојим за моју Иконију добар: да јој речем да у воду скочи, послушала би, а то ли да пођ 
ашицу, па своју куму Марту Јездину — да јој говоре.{S} И оне су све три у небо дизале доброту,  
сом тековина њенога оца.{S} И зар ја да јој њену очевину отимам?{S} То не би било ни <pb n="99" 
је преда се, и као да је смишљао шта да јој рекне.</p> <p>„Хајде, снахо, што ти је наша кућа по 
 вечно сетним погледом..{S} Хтела је да јој још нешто каже, али јој се речи у гуши следише.{S}  
 јој нешто полако наручи; а каза јој да јој пошаље и Марту Јездину, да и њој каже шта има да ра 
n="69" /> редом.{S} И ако то буде, онда јој нико на пут стати не може.{S} Једино можете јој не  
, да за њим изађе у двориште.{S} И онда јој нешто полако наручи; а каза јој да јој пошаље и Мар 
 И онда јој нешто полако наручи; а каза јој да јој пошаље и Марту Јездину, да и њој каже шта им 
ла са својом заовицом Анђелијом.{S} Она јој је са сузним очима говорила:</p> <p>„Чувај ми сина, 
тала би пред икону свете Богородице, па јој се молила да <pb n="41" /> се смилује на тешког бон 
се отуд вратила, она приђе Анђелији, па јој рече: „пристани на све што ти рекну, и ништа не бри 
лика.{S} Она дочепа Иконију за руку, па јој прекорно рече: „Шта ћеш ти овде, Иконија, у ово доб 
и, притиште јој врео пољубац у руку, па јој љупким девојачким гласом рече: „добро нам дошли!... 
 n="75" /> Пела бирташица, а преко уста јој прну пека неразговетна сумња...</p> <p>„А не да ти  
p> <p>Али кад већ поче и свитати, а оца јој још нема, она замоли Марту Јездину, да види шта је  
а против Анђелије једине наследнице оца јој Угљеше.</p> <p>На то веће Рајко беше позвао два три 
оочиме — како је већ звала Ћату, од кад јој је постао тутор — хвала ти на твојој толикој бризи  
и, понесе ме богатство Угљешино!" упаде јој у реч онај мушки глас.</p> <p>„Рајко, не греши душе 
p> <p>„Јеси ли га видела, пријо?“ упаде јој у реч газда Угљеша, па се чисто устури од неког пон 
 на пут стати не може.{S} Једино можете јој не дати наслеђе, али ако јој ви то не дате, даће јо 
 онда прискочи Икониној мајци, притиште јој врео пољубац у руку, па јој љупким девојачким гласо 
еда,“ рећи ће Марта Јездина, а на то ће јој Пела механџика одговорити: „Остави ти њих; они знај 
аслеђе, али ако јој ви то не дате, даће јој суд.“</p> <p>И док је ово Максим Ћук говорио, Ћата  
о њој све дословце испричао, а често би јој читао и какве лепе песме и приповетке.{S} Ово је њи 
{S} Хтела је да јој још нешто каже, али јој се речи у гуши следише.{S} И она онда немо паде у з 
ла бих ти га сваке друге...“</p> <p>Али јој свекар не даде ни издушити шта је хтела рећи.{S} Он 
 ја то знам, пријатељу, као и то, да си јој и ти саветовао да их одбије.{S} Тако бих и ја радио 
два просца, те каква просца!..{S} Ти си јој тридесет трећи."</p> <p>„Све ја то знам, пријатељу, 
ила њена немилостива судбина, а у којој јој беше једина водиља милостива рука њене добре заовиц 
к испросио Анђелију за свога сина и дао јој стотину дуката обележја, он је свој интов вратио у  
ино можете јој не дати наслеђе, али ако јој ви то не дате, даће јој суд.“</p> <p>И док је ово М 
а, њена добра снајка Иконија.{S} Чинило јој се, да би дете сместа оздравило.{S} Она једном сави 
срна одлети у механу, да све изврши што јој је наручено.</p> <p>„Окрећи кола у авлију!...{S} Ко 
а је тај дан са нестрпљењем чекала; јер јој је он имао донети праву срећу њену.</p> <p>„Боже мо 
ти Јездиној, које чувају девојку и дају јој потребне савете, да да по 25 дуката, и, најпосле, б 
 Анђелија.{S} Раширила руке, а из очију јој грунуше сузе радости, помешане с неком жалошћу, кој 
 га она више ни имала није.{S} Отели су јој га земаљски судови; а још је само имала права, да с 
уживали њену пажњу.{S} Шта више, они су јој из дана у дан бивали не само досаднији, већ и одвра 
о вече састаде се и с писарима у механи Јосе Куртовића, поручи пиво за све, а нареди Маци Јовин 
посао час пре сврши; јер, како ја знам, још мало па ће девојка постати пунолетна, па је онда не 
снажиле и за велика дела спремиле...{S} Још од нас нико живи није ни помишљао на то, како би на 
, па штала за коње, па шупе за кола.{S} Још му је у животу и стара шупа кровињара.{S} Зачудио с 
стала пушионица за судске званичнике, а још доцније: соба за адвокате.{S} И за то је, ваљада, и 
 ће свет рећи, кад ја и како добијам, а још мање да лупам главу како други губи.“</p> <p>А једн 
у — сина Петрушка Врбовца из Миокуса; а још мање за онога ветропира, унука Павла Вртирепа из До 
.{S} Отели су јој га земаљски судови; а још је само имала права, да се из очине куће изведе.{S} 
лни.</p> <p>„До њеног пунолетства треба још година, седам месеца и 23 дана,“ одговори старалац  
ли га није разумела.{S} Она хтеде да га још нешто запита, али у тај мах долети Фема Митровчанка 
 ми ваља век вековати.“</p> <p>„И ти га још ниси видела.“</p> <p>„А где ћу га видети, кад сам н 
</p> <p>„А где је газда Угљеша.{S} Њега још од синоћ нема?!"</p> <p>„Отишао је у своју собу да  
исла, да ја то учиним.“ И она заусти да још нешто каже, али се, у тај мах, међу њима обре једна 
овакав разговор водио:</p> <p>„Људи, ја још не верујем да то може бити...{S} Кад овако раде вла 
овим, ја не дам да ми се дете, ова моја још једина утеха у старим годинама мојим, из куће одвед 
му дом оста без мушке главе!...{S} Нека још и он склопи очи, па онда у овоме дому неће имати ко 
и благодари Богу, што у овоме свету има још добрих људи.{S} Ти оној рђи више ништа не дугујеш.. 
чим угостити...“</p> <p>И Обрад Кустура још истог дана уседе на свога путаља и живо откаса у Ша 
"34" /> дететом, са нејаким Угљешом, са још једином радошћу несрећнога свекра твог?!“.</p> <p>„ 
к је ово објашњење београдских адвоката још више збунило и Симу Ћату и Максима Ћука.</p> <p>„Е, 
е било суђено; а најпосле, ко зна — шта још од тога може бити.“ Ово последње Ћата је очевидно и 
у“ — рећи ће Среја Ковач.</p> <p>„А шта још паре нису кадре учинити?“ учини Игњо Мутап...</p> < 
егова четири сина, а некаква их зла коб још већма разгребе и позледи.{S} Тако, једнога дана, ли 
 мојим данашњим мукама; али шта ћу, кад још није куцнуо нас, кад ће наши врази прснути — куд ко 
е <pb n="44" /> с њим, те из своје собе још не излази, а његово је да први устане да се умије и 
Ћук — шта је с њим?</p> <p>Њега ено где још непрестано облеће око Марка Поповића из Синошевића, 
 с газда-Максимом Ћуком упознао, док је још са службом био у Владимирцима, у питомој Посаво-Там 
рца и душе што свакога осваја.{S} Он је још из ранога детињства почео уз оца, који је опет био  
изгледу каква већа добит.{S} Тако он је још истога дана, после онога разговора с масалним, сео  
о, то и данас нико не зна.</p> <p>Он је још тога дана поиска од оца и мајке, и они му је дадоше 
орило.{S} Једни би рекли:</p> <p>„Ко је још чуо да је преча снаха него рођена кћи, него своја к 
 њом муку имати: ја ово чудо од девојке још у своме животу видела нисам,“ додала је Фема Митров 
 шта ти ово све значи?“</p> <p>„И ти ме још питаш, цвете живота мога?!...{S} О, како је душа тв 
 си већ дошао?!{S} Ја сам мислио, да се још частиш по Мачви са твојим пријатељем Угљешом...{S}  
шком свога аутора претворило у Ђ. Ја се још и сад опомињем да се због тога весели Ћук много јед 
г и Богородица, пријатељу!...{S} Она се још узда у Бога и у те, Радојло...{S} Него шта нам вели 
ви свати улазили у Богатић, последњи се још не беху из Совљака кренули.</p> <p>„Хе, ласно је Уг 
stone unit="*" /> <p>Од то доба само се још једном на кућу газда-Угљешину права радост осмехнул 
јјача маса у свој шабачкој нахији.{S} И још се једнако говорило: „куд се деде његова готовина?{ 
е равно, равно до — Косова...</p> <p>„И још нешто, господине, ја сам себи поставио за правило,  
у?“ повика Радојица Лелековић... „Ко би још за оно шкембе дао своје дете?!...{S} Ту опет мора д 
олико памети колико какав брав?!.{S} Ви још не познајете Анђелију.{S} Она је мудрија од свију н 
 да су они обоје једно за другим почели још више марити па чак и чезнути.</p> <milestone unit=" 
„Браво домаћице Иконија!...{S} Ево мени још једнога савезника!..“ повика адвокат Јовић; а на то 
али га, пусто, људи не знају, а доктори још мање; а Дивна Петришкова рече, да је све у Бога и д 
и виду, твога оца и твоје матере!{S} Ти још и не знаш како ћеш у Угљешину дому бити срећна и за 
о десет дуката, а рекоше да ће нам дати још по десет, кад на суду сведочимо онако, како они каж 
мање ја.{S} А, најпосле, може се десити још нешто горе.{S} У Мачви је обичај да девојке саме од 
но сетним погледом..{S} Хтела је да јој још нешто каже, али јој се речи у гуши следише.{S} И он 
p>Али кад већ поче и свитати, а оца јој још нема, она замоли Марту Јездину, да види шта је <pb  
покојног Угљеше Пивљака.</p> <p>„А, ево још једног!{S} Добро ми рече масални.{S} Они ми неће да 
Ово је неко доба ноћи...{S} Кога ми ово још чекамо?“ упитаће адвокат Радић.</p> <p>„Чекамо једн 
одрума, иза неке велике буради, склонио још стари Угљеша Пивљак.{S} Био га је наменио, да га от 
у подрум, он би га, сумње нема, отворио још онда онога вечера, кад је Максим Ћук долазио да про 
одиста реткој доброти душе једнога тако још младог, а тако паметног, девојчета, као што беше Ан 
јко, како си ме поплашио!...{S} Ти тако још нигда ниси одоцнио; а ја сам те баш вечерас погледа 
ога није било, Бог зна оно би ту остало још коју годину недирнуто; али да је на њ натрапао Сима 
 не дам, газда-Максиме, и нека ти је то још сад знано,“ — он се мало уозбиљи.</p> <p>Наравно, т 
<p>После се све ућута.{S} Само је ветар још јаче шуштао кроз густе Угљешине вотњаке.{S} У тај б 
="13"> <head>XIII</head> <p>Има и данас још живих људи у Мачви, који би вам умели причати, како 
ког посла, али под погодбом, да му даду још једнога помоћног стараоца, јер је, рече, имање вели 
чјег крволока спасе свога унука, једину још мушку главу дома свога, — па ништа.{S} Није штедео  
b n="4" /> у жир; а кад се угоје, он их још мало кукурузом прирани, па после с њима у Митровицу 
осаво-Тамнаве, Мачве, Јадра, а и других још даљих крајева, и у оба села није било куће, која ни 
.</p> <pb n="63" /> <p>„Пело, кога имаш још од гостију ?“ упита из кола један глас.{S} И то је  
Обрадова.</p> <milestone unit="*" /> <p>Још тога вечера газда Угљеша дао је обележје Обрадовој  
ави старога <pb n="103" /> свекра, који ју је чувао као мало воде на длану, остави...“</p> <p>„ 
 дворишта, а и сам није знао куд.{S} Он ју је само, готово нечујно, тешио:</p> <p>„Умири се, до 
— и отац и мајка и ђед и све...{S} Буди јунак!{S} Зар не видиш да те је сам Бог одредио да поне 
а плуг волова <pb n="53" /> — све самих јунаца, два пара коња — два кулаша и два вранца, и нова 
лијних просилаца.</p> <p>Али их је Ћата јуначки и дочекивао.{S} Изгледало је, да је рођен за та 
д сам мрак из Шапца, мачванским друмом, јурила четвора кола, два господска интова, и двоја кола 
овало; а совре се нису дизале од ранога јутра па до неко доба ноћи.{S} Избачено је преко пет ст 
н је први од људи из села дотрчао онога јутра, кад су Угљешу нашли мртва у његовој соби.</p> <p 
ј свекар, волеће те и миловати, као што јутрења роса љуби и милује мирисно пролетње цвеће...{S} 
у, а њена весела и звонка песма, што се јутром и вечером мешала с песмама славујевим, за свагда 
ја моје суво злато,</l> <l>„Росно цвеће јутром узабрато,“</l> <p>стаде се разлегати по оној тих 
а, моје суво злато,</p> <p>„Цвеће росно јутром узабрато," — овај ти веселник дочепа оканицу с в 
, моје суво злато,</l> <l>„Росно цвеће, јутрос узабрато,</l> <l>„Дико моја мојих младих дана,</ 
а он пита нашега Љубинка.{S} И он ми је јутрос све, од речи до речи, испричао, како му је у сво 
ерашњег дана: ухвати се рачун ко је шта јуче продао и ко купио; ко је на чему добио а ко изгуби 
S} Ту се обично претресу све новости од јучерашњег дана: ухвати се рачун ко је шта јуче продао  
 своме мртвом сину; а кад је мало дошао к себи, прве су му речи биле:</p> <p>„Где је Иконија?.. 
о треба?“</p> <p>„Боје се да им тица из кавеза не прне... <pb n="111" /> Весела Анђелија, баш ј 
њене куће, па, ето, она им опет прну из кавеза и оде за другога,“ — учини Пела бирташица.</p> < 
љену алатку, плуг ја мотику да заваре и кавраишу.</p> <p>И ту се баш чуше тихи и лагани кораци. 
у морали са собом носити све што треба, кад буду овако у народ позвати.</p> <p>И сам Угљеша, по 
 аконто унапред, а главно има да се да, кад се мало дубље у спор уђе.</p> <milestone unit="*" / 
амен ударимо!...</p> <p>Али која вајда, кад несрећни отад није затек'о жива сина.{S} Он је, док 
о ће бити, злато моје, алеме мој, онда, кад земаљски судови рекну да ово, око чега се данас кољ 
ко опазио није, то је морало бити онда, кад је све мртвим сном спавало.</p> <milestone unit="*" 
а радост осмехнула.{S} То је било онда, кад му је снаха родила унука, мушко чедо, ђедову праву  
 катила, онога Максима Ћука, и то онда, кад ме мој отац отрже из наручја твога, па ме другоме д 
а ти нисам замерио; али сад, кућо моја, кад твоју руку иште, за свога јединог сина, један Макси 
тарца</p> <pb n="33" /> <p>Има прилика, кад се човеку учини, да је и сам Бог једна оличена пако 
ако се у оно доба сва Мачва ишчуђавала, кад се чуло, да је шабачки суд решио, да Анђелија, рође 
материјалне штете, која би га постигла, кад би се у каквој кривици ухватио.{S} И он то одиста н 
ђемо у средини наших присних пријатеља, кад читамо дела великих људи, кад слушамо мудре беседе  
 — даћу што ми поиште.{S} И онога дана, кад се тапија на суду на ме пренесе, постаћу милијунар, 
> <milestone unit="*" /> <p>Онога дана, кад је газда Угљеша за свога сина испросио и даривао ле 
> <milestone unit="*" /> <p>Онога дана, кад је Сима Ћата отишао на масалним колима у Шабац, да  
го, што ме подсећа, да је било времена, кад ти ниси била моја, — мути ову нашу данашњу срећу, — 
 <p>Наша приповетка не би била потпуна, кад не бисмо испричали ово што иде:</p> <p>У окружном с 
ње нема, отворио још онда онога вечера, кад је Максим Ћук долазио да проси Анђелију за свога си 
<p>Одмах сутра-дан, после онога вечера, кад је Максим Ћук испросио Анђелију за свога сина и дао 
ви од људи из села дотрчао онога јутра, кад су Угљешу нашли мртва у његовој соби.</p> <p>У цело 
и своје рођено,“ приметио је Сима Ћата, кад му је Максим Ћук изјавио своју захвалност на савесн 
 узуса не држи,“ рекао је мали Стевица, кад се о Мраву повела реч, да тај ретко кад губи.</p> < 
и кажу?“</p> <p>„Они кажу да је Угљеша, кад је видео да му унук умре, писнуо да у човеку срце п 
 Угљеше Пивљака од рођене кћери његове, кад мушкога потомства нема?“ рече адвокат Јовић.</p> <p 
ао није.{S} Једно се само зна, а то је, кад су први свати улазили у Богатић, последњи се још не 
блаћа, могле су у велике минути јације, кад први петли запеваше код Маричића кућа, а њима се од 
>„А са моји товароши!"</l> <p>И, после, кад је ко устао и отишао да мало прилегне, то, сутра-да 
 талисман, то је његов кантар, на коме, кад што продаје, свака ока показује неколико драма више 
 нашта се можете заклети и су чим ћете, кад вам суђени дани дођу, изићи чисте душе пред самог Г 
у дан, бледила.{S} А оно Божје анђелче, кад би год свога ђеда опазило да од куд долази, оно би  
м Угљеши не даде Бог да му живе синови, кад му узе и оно детенце, живу слику његова сина Млађе, 
а.</p> <p>А кад тамо, како се изненади, кад место Феме затече Анђелију Угљешину.{S} Ода се смеш 
о је Саватије Певац.</p> <p>„Вала људи, кад опет видимо, да на Угљешину дому почива некакво про 
 а то једно мушко дете“, рекли би људи, кад се о томе повела реч.</p> <p>Ту се читаву недељу да 
ријатеља, кад читамо дела великих људи, кад слушамо мудре беседе и поуке њихове; — ми се осећам 
им Ћук просто су се грохотом насмејали, кад су прочитали тужбу адвоката Радића, ђенералног пуно 
ак.{S} Био га је наменио, да га отвори, кад стане да жени свога унука, па? — Ето!{S} Сад га се  
Угљешине ће се кости у гробу превртати, кад види, шта се ради од његова имања; како му рођену к 
си видела.“</p> <p>„А где ћу га видети, кад сам непрестано у овој мојој тамници, под јаком стра 
 Последња ми је брига шта ће свет рећи, кад ја и како добијам, а још мање да лупам главу како д 
 мени много ваљао у оној мојој несрећи, кад ми оно отац и братанац умреше, па је ред да твоје с 
то их беше покупио газда Угљеша Пивљак, кад је женио свога сина Млађу, Мачва, ни пре ни после,  
 другу страну.{S} Пела ће ми дати знак, кад се они помоле оздо од Радичева гроба...“</p> <p>„Он 
га изближе познавали...</p> <p>Па ипак, кад би му се где указала прилика, да се што позамашно у 
> <p>Већ се беше у велике навукао мрак, кад пред совљачку механу стадоше једна лепа господска к 
или оно, што наручише онај богат ручак, кад је оно газда Угљеша женио свога сина с овом истом м 
ет оде куњати, — ама као и сваки човек, кад му се дрема..{S} Кроз какве ли је мене живота свога 
паре да учиниш шта хоћеш; а Максим Ћук, кад се само тиче његове коже и његове кесе, — кадар је  
ње поверити," рекао је једном приликом, кад се о томе повела реч.</p> <p>„Богме Ћата има право, 
аву; а већ ти знаш Максима Ћука, да он, кад плаћа — добро и богато плаћа.“</p> <p>„А, бићете по 
</head> <p>Ћата је, одиста, имао право, кад се оно масалном пожалио, да му просци Анђелијни поч 
 више у себи... „О, да сам знао за ово, кад смо сад у Шапцу били, да видим шта је то тако хитно 
а шта му је било толико земаљско благо, кад њим није био кадар ни једно једино добро да учини — 
 са свим ово питање правилно расправио, кад је рекао:</p> <p>„Преча је мати него тетка;“ а ово  
весном дрскошћу, с којом се Ћук служио, кад му је год била у изгледу каква већа добит.{S} Тако  
?“</p> <p>„Па зар ниси ономад приметио, кад се наш Љубинко врати из Совљака, па нам каза, да се 
апцу, — ја бих се о своју душу огрешио, кад ти не бих рекао: „хе, дијете, ово је твоја прилика! 
вих — све од ове године.{S} Оно остало, кад чему буде ред.{S} Последња рата, биће измирена кад  
ће...{S} Сад Бог их убио, шта ће им то, кад су оба умрли, један пре а други после, тек сад су о 
а; али шта ћу, кад још није куцнуо нас, кад ће наши врази прснути — куд који, јер ће их бич Гос 
ежја, да се многи после узимао у памет, кад би нешто неупутно хтео да уради, па било то у корис 
, а рекоше да ће нам дати још по десет, кад на суду сведочимо онако, како они кажу.“</p> <p>„А  
 мало и до Раче...{S} Овај Панта Ковић, кад се коме задужи, не мисли да плати...“</p> <p>„А, ка 
ап...</p> <p>Тако се говорило у народу, кад се чуло, да је суд пресудио, да Угљешину масу насле 
итак весеље стаде улазити у једну фазу, кад и чича-Матош Пораба доби вољу, да и он што отпева,  
се моја душа радује ономе сретном дану, кад ћемо једна другој пасти у наручја! ...{S} Ја немам  
 куће Угљешине туда иду Срејином вигњу, кад што имају да наде или каку сломљену алатку, плуг ја 
p> <p>„А мени је сад тек срце на месту, кад видим, где се ово двоје узимају, не због пустог бла 
им и мојим данашњим мукама; али шта ћу, кад још није куцнуо нас, кад ће наши врази прснути — ку 
сахат: мора да је извукао жестоку фуру: кад је изишао био је у лицу црвен — као обарен рак. <pb 
љешину дому почива некакво проклетство; кад погледамо, да оно грдно богатство Угљешино одлази у 
то да изгубиш твој чист дукат ћара?!{S} Кад имаш начисто ти да добијеш, онда нека ти је последњ 
бибраза:</p> <p>„А, веруј, веруј!...{S} Кад год видите Максима Ћука, да на своме интову некуд о 
и да пође за сина Угљеше Пивљака....{S} Кад велиш да нам мо’ш са сином доћи, да ти се надамо, п 
ја још не верујем да то може бити...{S} Кад овако раде власти, онда шта је остало за оне, који  
о стојиш.{S} Ништа ти више не треба.{S} Кад се вратимо и кућа ће нам бити готова.{S} У преком ш 
ји су и самог Ћату понели збуњивати.{S} Кад би год куда пошао, а особито на оним лепим и скупоц 
ога с њеном прошевином немој хитати.{S} Кад постане пунолетна, нека сама себи срећу бира, а ја  
етенце, живу слику његова сина Млађе, — кад му узе последњу наду његову, а кућу му остави на же 
а кума, она Марта Јездина, платиће ми — кад тад: а Фему Митровчанку протераћу, или ја нећу бити 
језик за зубе!{S} О томе ником ништа, а кад се ствар сврши, онда можеш изаћи ено онде на пијац, 
рва оде у собу да види што не устаје, а кад тамо, сиромах Угљеша већ се и охладио.{S} Поред њег 
ио кола дрва, све саме церове облице, а кад сам их стао сећи, а оно имам шта видети: унутра — и 
ака ока показује неколико драма више, а кад купује, онда неколико драма мање.{S} То је узус при 
гледао у те, да види шта ћеш ти рећи, а кад ти ућута, он се окрете, прилупи врата за собом, и о 
 Наслонила се на јастук па и заспала; а кад дете опет врисну, она се трже, па није ни чула шта  
нешто чепа око врата масалног судије; а кад га пустише, остао је код њега скоро читав сахат: мо 
ком шору угледније и лепше бити неће; а кад тебе у њу доведем, онда ће је огрејати сунце...{S}  
 волова на својим суватима у Лешници; а кад му тај црни абер стиже, он пребледи као смрт, па са 
и момку нека преже!“ рече Максим Ђук; а кад Пела изиђе, он узе своју кожну торбу, отвори је и и 
мом и својом сестром Босном поносном; а кад су се отуд вратили, то нико опазио није, то је мора 
а је пред Ћуком стајао као обенђијан; а кад је кући пошао, његова су уста сама за себе шапорила 
ина уста и оде.{S} Не би је позадуго; а кад се врати, била је бледа као смрт.{S} Она се саже, т 
о је легао, није се више ни пробудио; а кад се у кући опазило да из собе не излази, а већ је би 
собу, и да се до сванућа није вратио; а кад је Марта Јездина отишла, да види шта ради, а он, са 
х вепрова и отера <pb n="4" /> у жир; а кад се угоје, он их још мало кукурузом прирани, па посл 
док на њ није изнет какав ружан глас; а кад се изнесе, онда га није ласно изгладити.</p> <p>Од  
г сина и да ну каже Анђелијну поруку; а кад се отуд вратила, она приђе Анђелији, па јој рече: „ 
ни отац простре по своме мртвом сину; а кад је мало дошао к себи, прве су му речи биле:</p> <p> 
е.{S} То је узус при његовоме мерењу; а кад му се згода укаже, онда се он ни тога узуса не држи 
асалног, који за то има последњу реч; а кад му овај рече:</p> <p>„То до мене, газда-Максиме, ни 
ас деце, од две до осам година!...{S} А кад је била на врхунцу свога беснила, она је онда покос 
неколико његових планова покварио.{S} А кад је Ћата одвајао, шта ће од живога масалног мала про 
реновића служила као „мала оџаклија,“ а кад се доцније у ову кућу уселио суд и окружно начелств 
ће га чекати Фема Митровчанка.</p> <p>А кад тамо, како се изненади, кад место Феме затече Анђел 
, удари у један општи врисак!“</p> <p>А кад у сам расвитак весеље стаде улазити у једну фазу, к 
 собом, и оде.</p> <pb n="119" /> <p>„А кад те капетан упита:</p> <p>— „Ко ти је ово? ти си му  
у улогу какав масан мираз..."</p> <p>„А кад вам кажем коју узима, нећете ми веровати,“ учини оп 
но изводили песме севдалије.“</p> <p>„А кад оно несрећни Бего Цицварић запева:</p> <p>„Иконија, 
се, моје и моје Иконије; а ви знате, да кад се нешто тиче наше кесе и наших интереса, онда ту п 
а крила има.{S} Њен свекар сад заповеда кад ће ко у Совљаку легати и кад устајати, а то ли у ку 
ких и гостионичких коња.{S} Има прилика кад се и коњи око нечега заваде — и ако су им пуне јасл 
> <milestone unit="*" /> <p>Има прилика кад и мртве ствари умеју да причају уду срећу својих го 
 и „кривда" и „правда.“ Било је прилика кад су у овој адвокатској пушионици вођене читаве, чест 
, стала би код прозора и ту ослушкивала кад ће се чути његови кораци; али њега дуго не би.</p>  
де ред.{S} Последња рата, биће измирена кад се девојка прстенује...{S} Ето, да видиш, да Ћук ни 
Симу Ћату и Максима Ћука.</p> <p>„Е, па кад би то и лаици могли разумети, онда на што бисмо ми  
, таман кад се навршила година дана, од кад је саранио последњега сина свог, — приђе му његова  
нека бежи куд било!..."</p> <p>Боже, од кад је света, људи беже од смрти; <pb n="32" /> али их  
 кући мојој, о кући твојој, која ти, од кад си у њу доведена, никад ништа на жао учинила није.“ 
о, поочиме — како је већ звала Ћату, од кад јој је постао тутор — хвала ти на твојој толикој бр 
pb n="48" /> у кући вашој, дешава се од кад је света и века...{S} Мртви иду мртвима, а живи жив 
учио се црквеном појању, те му је после кад је у школу пошао то ишло од пола муке.{S} Милина га 
стара шупа кровињара.{S} Зачудио сам се кад сам у једном буџаку те старе шупе смотрио неку олуп 
з кола испрегоше, црче — прште као срче кад га о студен камен ударимо!...</p> <p>Али која вајда 
га позна.{S} И кад гледа ружно гледа, и кад што проговори ружно проговори.{S} Ту неки дан, прек 
ви, изгубио аваз, а опет све познаје, и кад нам је Марта казала, да је и <pb n="112" /> сиромах 
се ту десио и кад је Угљеша издахнуо, и кад је власт чинила попис.{S} У осталом, њега је суд по 
 колико мој отац дугује Максиму Ћуку, и кад је он из акта видео колики је дуг, да му је наш Љуб 
претуре на ону страну у сремску Рачу, и кад се последња скела отисла од обаде, Радојлу приђе је 
уши.{S} Не може човек да га позна.{S} И кад гледа ружно гледа, и кад што проговори ружно прогов 
д заповеда кад ће ко у Совљаку легати и кад устајати, а то ли у кући његове, не дај Боже, снахе 
 ви не брините за Ранисава Мрава, тај и кад прода ниже но што је купио, он је опет <pb n="95" / 
а га је било слушати кад чита апостол и кад својим звонким и симпатичним гласом одговара на јек 
сумњало у Симу Ћату, који се ту десио и кад је Угљеша издахнуо, и кад је власт чинила попис.{S} 
ешу, а унука покојног свекра њеног; али кад суд донесе своју пресуду онако како је и сама тужба 
 <p>„Е, волео бих да је капетан ту; али кад није, онда ме јави г. Тоши.{S} Можда ће ми и он каз 
у по Бегу нарочита кола послата.{S} Али кад он уђе у двориште и његово ћемане зајеча, а његова  
 својој воденици на Дрину...</p> <p>Али кад пуче глас по селу, да дете није умрло, већ сам Угље 
шта жене о њеном оцу говоре.</p> <p>Али кад већ поче и свитати, а оца јој још нема, она замоли  
и поуке њихове; — ми се осећамо поносни кад се нађемо у друштву великих и по пород људски заслу 
пола муке.{S} Милина га је било слушати кад чита апостол и кад својим звонким и симпатичним гла 
сели Ћук много једио, и то би било увек кад би стао казивати, да су се оба његова лепа зеленка  
м у свету недељу пред Спасов дан, таман кад се навршила година дана, од кад је саранио последње 
а „гаврана,“ како их је сам Ћата назвао кад је први пут сео на кола и пошао да обиђе огромно им 
кад се о Мраву повела реч, да тај ретко кад губи.</p> <p>„Оставите ви, људи, Мрава!..{S} Него,  
ат, штоно кажу, као земља, а опет ретко кад да је имао у животу веселих дана.{S} Од четири сина 
ри нашој лепшој половини.{S} Ми уживамо кад се нађемо у средини наших присних пријатеља, кад чи 
онако, како бих хтео и желео, а особито кад је дајем у тако виђен и чувен дом, као што је твој  
а јабука!</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад су Обрад и његова Јела дошли својој кући, тамо су з 
ровчанка.</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад би пред саму зору, дете се као мало смири.{S} И онд 
спор уђе.</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад су се с београдским адвокатима растали, онда ће Сим 
Ћука!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад сам пре неког времена био у Обреновцу, ја посетим м 
pe="chapter" n="3"> <head>III</head> <p>Кад што газда Угљеша ради, он брзо ради.{S} На Малу Гос 
<l>„Срце си ми у незнан однела!“</l> <p>Кад је ово отпевао Цицварић, један од оних младих тргов 
 он је и био одиста трули газда.</p> <p>Кад је умро, његово огромно имање дошло је под масу.{S} 
је му дала мира ни дању ни ноћу.</p> <p>Кад је дошао среској канцеларији, он даде позив Толи па 
ата старатељском судији поднео.“</p> <p>Кад се све то тако лепо утаначило, онда се Максим Ћук п 
места узео друге, „поузданије."</p> <p>„Кад сам ја, брате, за све одговоран — и Богу и суду и,  
Божју'?“ повикао је Пав’о Агић.</p> <p>„Кад покојном Угљеши не даде Бог да му живе синови, кад  
 само тиче његове коже и његове кесе, — кадар је да окрене тумбе цео свет...{S} Ту ће имати пос 
толико земаљско благо, кад њим није био кадар ни једно једино добро да учини — него га је остав 
да ураде паре!...{S} Оне су једине биле кадре да кажу: преча је снаха него рођена кћи!...“</p>  
реја Ковач.</p> <p>„А шта још паре нису кадре учинити?“ учини Игњо Мутап...</p> <p>Тако се гово 
легне, то, сутра-дан, нико није умео да каже.</p> <milestone unit="*" /> <p>И док је ово весеље 
у писар Јеша ни издушити шта је хтео да каже. — — — — —</p> <p>У том и момак истера интов из ав 
то је с неба слетео на земљу, да људима каже, како је добар и милостив Бог.{S} Она ћете, душо м 
ци!...“</p> <p>Само Максим Ћук ништа не каже.{S} Он некуд одлази и од некуд долази — као мува б 
“</p> <p>Сима Ћата, међу тим, где стане каже:</p> <p>„Издадоше нас сведоци!...“</p> <p>Само Мак 
а каку несрећу.{S} Ја не дам, да нам се каже: „продадоше је!...“ У осталом и ја сам ту.{S} Ни ј 
идеш у Совљак.{S} Има нешто важно да ти каже.{S} Чекаће те више наше куће.“</p> <p>И Радојло ча 
да јој пошаље и Марту Јездину, да и њој каже шта има да ради.{S} И дуго је с Мартом разговарао, 
ту силу има у својој власти...{S} Добро каже наш народ: „Сила Бога не моли;“ а ви бисте хтели,  
а то учиним.“ И она заусти да још нешто каже, али се, у тај мах, међу њима обре једна женска пр 
погледом..{S} Хтела је да јој још нешто каже, али јој се речи у гуши следише.{S} И она онда нем 
до Шапца, да се јави масалном, те да му каже, шта је све за масу урадио.{S} Истина, било му је  
е и оде да нађе клисариног сина и да ну каже Анђелијну поруку; а кад се отуд вратила, она приђе 
га, највећу радост моју, али ти унапред кажем, да је не могу спремити онако, како бих хтео и же 
</p> <p>„Звао сам те, да ти рђаве гласе кажем: она рђа, она каишарчина, не да ни доћи, да ти се 
 вековати; јер се, поочиме, право да ти кажем, бојим, да и они, као и сви остали, не облећу око 
p> <p>„И ти си ме звала.“</p> <p>„Да ти кажем, да се довече решава наша судбина, или боље рећи  
је врати:</p> <p>„Мени су рекли, да вам кажем, да ви ову квиту дате газда Обраду, а мени дајте  
какав масан мираз..."</p> <p>„А кад вам кажем коју узима, нећете ми веровати,“ учини опет Славк 
> <p>„И ти мени, за толико време, да не кажеш, да си ти оно био, ти, анђеле мој, животе мој!" п 
путаља, па иди кући, да ту радосну вест кажеш и твојој Јели.{S} Њу ће то, болан, обрадовати виш 
.</p> <p>„Тако ти живога Бога, Иконија, кажи ми, објасни ми, шта ти ово све значи?“</p> <p>„И т 
„А сад, газдарице, дај шта смо дужни, и кажи момку нека преже!“ рече Максим Ђук; а кад Пела изи 
ашица Пела, па ми шапатом рене:</p> <p>„Кажи ти, жи’ми, своме газди Рајку Перићу, нека он ради  
 очи, па ће му смешећи се рећи:</p> <p>„Кажи ти мени овде, Ћато, у четири ока, шта ти, братац,  
зе „елегантно“ међу два прста — палца и кажипута — два позамашна вучљаја бурмута, па шмркну!{S} 
ли је штета...{S} Ту недавно, много је, кажу, штетовао на дебелим свињама..." одговори госпођа  
паре!...{S} Оне су једине биле кадре да кажу: преча је снаха него рођена кћи!...“</p> <p>А људи 
што имаш заовицу, лепу Анђелију, сви ми кажу, да је то прави анђео Божји, што је с неба слетео  
, кад на суду сведочимо онако, како они кажу.“</p> <p>„А како они кажу?“</p> <p>„Они кажу да је 
ако, како они кажу.“</p> <p>„А како они кажу?“</p> <p>„Они кажу да је Угљеша, кад је видео да м 
“</p> <p>„А како они кажу?“</p> <p>„Они кажу да је Угљеша, кад је видео да му унук умре, писнуо 
ели Млађо у гробу охлади, већ се, штоно кажу, одмах сутрадан, преудаде за некога старог јарана  
 Пивљак најбоље осетио.{S} Богат, штоно кажу, као земља, а опет ретко кад да је имао у животу в 
" /> кућу доводе туђинку, што му, штоно кажу, није ни род ни помози Бог!“ повикао је Саватије П 
е.{S} И онда јој нешто полако наручи; а каза јој да јој пошаље и Марту Јездину, да и њој каже ш 
г бабајка!...{S} Што нам, сине, онда не каза да ћеш тако туговати, па твоја мајка не би дала, д 
се наш Љубинко врати из Совљака, па нам каза, да се кући Угљеше Пивљака ни приступити не може,  
 а опет све познаје, и кад нам је Марта казала, да је и <pb n="112" /> сиромах Угљеша па умору, 
pb n="58" /> <p>То је Фема после и Ћати казала.</p> <p>„Ми ћело с њом муку имати: ја ово чудо о 
 никаквој сумњи.{S} Сви земаљски судови казали су своју последњу реч.{S} Она гласи:</p> <p>„Пре 
мајка малога Угљеше.{S} И сви су судови казали: преча је мајка него тетка.{S} И то је у овоме с 
свога братића и све је чинила што је ко казао, да би и то добро било, а особито, што су све жен 
ечујно, запитати:</p> <p>„А ко ти је то казао, сјајна звездо живота мога?“</p> <pb n="118" /> < 
 а оно што се мене тиче — ја сам ти већ казао,“ рече му масални, а преко чела му прну чудан осм 
.“</p> <p>„И ти си то чула од?“</p> <p>„Казао ми је Влајко капетан.“</p> <p>„А откуд он то зна? 
 онда можеш изаћи ено онде на пијац, па казати целом свету!...“</p> <p>То је рекао, па као вета 
е ви ово људи, што ће вам сад чича-Мића казати!{S} Или ће она поћи за онога, кога је од детињст 
да ме јави г. Тоши.{S} Можда ће ми и он казати, рашта сам зват. “</p> <p>И таман они у тој речи 
 беше изгубило главу.{S} Нико није умео казати, шта треба чинити а шта не треба.{S} Кукавна Анђ 
е девојка рећи, већ шта ће њен старалац казати.</p> <p>Ћата мапо поћута, или, боље рећи, он се  
рва.{S} Распитам одакле је сељак, па ми казаше, да је из Синошевића, бивши слуга Марка Поповића 
 залио старим сремачким шилерцем.{S} По казивању самога чича-Мићана, овоме је вину било више од 
го једио, и то би било увек кад би стао казивати, да су се оба његова лепа зеленка код њега ожд 
другом дадоше реч, да се ником живом не казује, да се тога вечера Максим Ђук у совљачкој механи 
тости према грешницима и покајницима, — каи што то може да покаже сапутница живота његова — жен 
, да ти рђаве гласе кажем: она рђа, она каишарчина, не да ни доћи, да ти се продаја одложи.“</p 
адужи, не мисли да плати...“</p> <p>„А, каишарчино једна, мислиш мене да забуниш, је ли?{S} Хоћ 
.{S} Тако сам радио до сад, па се нисам кајао, а тако мислим да радим и од сад, па се, надам се 
а радим и од сад, па се, надам се, опет кајати нећу!“</p> <p>„А ја, газда-Максиме, овде не чини 
ти без младих пилића, пржених на младом кајмаку, које је за Ћату била права посластица, а беше  
хов пријатељ Угљеша Пивљак, те да се не кају за чијег су јединца дали своју кћер, своју јединиц 
ога племенитог, онога милосрдног света, какав би требао да буде, па да се и на овоме свету засн 
умње, морао је поред самих кућа да мине какав гладан вук, јер су баш те ноћи поклане овце Јанка 
 би му у томе позавидео <pb n="26" /> и какав богослов.{S} Он је с особитом вољом читао и остал 
ма акта.{S} Тамо се врло лако може наћи какав пенџерић, кроз који се може из ове неизвесности и 
ти се бријао нити шишао.{S} Ишао је као какав одбегли сужањ.{S} Али гледајући свога унука, мало 
ебицу, што нема ни толико памети колико какав брав?!.{S} Ви још не познајете Анђелију.{S} Она ј 
{S} Чувај оно дете, док на њ није изнет какав ружан глас; а кад се изнесе, онда га није ласно и 
..{S} Ту опет мора да игра главну улогу какав масан мираз..."</p> <p>„А кад вам кажем коју узим 
окембеси — као да је хтео рећи:</p> <p>„Какав ждрал?!...{S} Он је био и прошао.{S} Ја сам само  
Али ће то, снахо, бити и на твоју душу: каква си ти мати и какво је то твоје камено срце, да св 
преко њиховог језика нигда није склизла каква ружна и неприкладна реч.{S} Њихово је вољење било 
 одбила равно тридесет и два просца, те каква просца!..{S} Ти си јој тридесет трећи."</p> <p>„С 
тавога човечанства, не осветљавају, као каква небесна светлила, велики умови свију народа и вре 
покојни Угљеша, као и то, с ким је имао каква посла и рачуна.</p> <p>Ћата се прими тога тешког  
е бих волела, него да ово моје очинство каква Божја сила у дим претвори, и ти би онда, слатка м 
каква претходна договарања, искупила по каква весела дружиница младих шабачких трговаца, затури 
ук служио, кад му је год била у изгледу каква већа добит.{S} Тако он је још истога дана, после  
одао је:</p> <p>„Али ћеш, Ћато, видети: какве ћу ја на томе имању реформе завести!..{S} Хоћу да 
и као мало воде на длану; а у кући није какве глоте: <pb n="11" /> твој ђувегија, твој свекар,  
дра погледа, а прашњав као да долази из какве воденице.{S} Сви који су у соби били упреше своје 
 сваки човек, кад му се дрема..{S} Кроз какве ли је мене живота свога прошао овај негда поносни 
словце испричао, а често би јој читао и какве лепе песме и приповетке.{S} Ово је њих једно друг 
еднице женске главе.{S} И да не би било какве пометње, ми смо ово имање поделили овако:</p> <p> 
еши душе!{S} Моје срце нигда није ни за каквим богатством поимило.{S} Ја сам о газдалуку Угљеши 
ити и на твоју душу: каква си ти мати и какво је то твоје камено срце, да свога нејака сина, по 
то је овај или онај грађански спор, или какво кривично дело овако или онако расправио и пресуди 
оју добру заовицу избацити на сокак као какво сироче без игде икога свога?!“</p> <p>Иконија је  
рођену кћер његову из куће избацују као какво самохрано сироче, а у <pb n="104" /> кућу доводе  
уви газда-Максо, ако ја чујем, да је ту какво мито имало посла, онда знај, да вам то упалити не 
аља на далеко <pb n="73" /> тражити.{S} Каквог се год посла прихвати, цвета му.{S} Он ће заради 
пупили, нашој лепој Анђелији, потражити каквог ђувегију из добра и виђена дома...{S} Док ја овд 
штете, која би га постигла, кад би се у каквој кривици ухватио.{S} И он то одиста не би могао и 
ња покојног Угљеше и његова унука била, какву ни пре ни после Мачва утувила није.{S} На опелу ј 
ког тополика.{S} После је грунула киша, какву најстарији људи у Совљаку утувили нису.</p> </div 
/> зато ту да суде, не по срцу и правди какву народ замишља, већ но закону и правди, коју земаљ 
куму Фему Митровчанку.</p> <p>„Познала, како нисам.{S} Они су били оно, што наручише онај богат 
би онда, слатка моја тета-Фемо, видела, како би ови моји просци прсли — куд који.“</p> <pb n="5 
вога одиста деликатнога правног питања, како су се београдски <pb n="106" /> адвокати изразили, 
ими Ћати.{S} Он је главни старалац, па, како се ви тамо наредите, ја ћу после већ видети.{S} Са 
снија!...{S} Гледај, гледај мога Млађе, како је испод ока погледа!...{S} Тако је, у мојој фамил 
с неба слетео на земљу, да људима каже, како је добар и милостив Бог.{S} Она ћете, душо материн 
љаку, Глоговцу, Црној Бари, брујало је, како је синоћ на своме интову долазио у Совљак газда Ма 
азда Обраду, а мени дајте парче цедуље, како сам ја овај новац вама положио."</p> <p>„Ја тако и 
 коме је кум на крштењу дао ђедово име, како с дана у дан напредује, гледајући у њему живу слик 
х шабачких адвоката жива дебата о томе, како су наши закони неправедни, што нису при одређивању 
е улазио у преговоре — дубље или краће, како је већ који својом озбиљношћу заслуживао, а ове др 
ић.</p> <p>„О, срећни и племенити људи, како вам завидим!{S} Ово је тридесет и више година како 
што ти је наша кућа постала тешка; али, како можеш да се раставиш са својим <pb n="34" /> детет 
ина Максима Ћука?" —</p> <p>„Куку мени, како да примим?!.{S} Ја бих пре седе косе плела, него ш 
поверене му масе; а он ће, рече, знати, како ће то признање и мало видније изразити но што су г 
ајка Иконија?...{S} О, да вам је знати, како се моја душа радује ономе сретном дану, кад ћемо ј 
уди у Мачви, који би вам умели причати, како се у оно доба сва Мачва ишчуђавала, кад се чуло, д 
 поживети срећно и задовољно, поживети, како ни једна твоја друга са села.“</p> <p>„Па добро, п 
његове би се ране замладиле, гледајући, како сам Бог спаја срца и душе што се љубе и милују; а  
издваја од њих свију.{S} И ја се чудим, како се вас двојица удесили нисте."</p> <p>„Ама пријате 
 шали а мало и озбиља, пожали масалном, како му већ почињу досађивати Анђелијни просиоци.{S} И  
још питаш, цвете живота мога?!...{S} О, како је душа твоја племенита, и како смо ми сви пред то 
 јутрос све, од речи до речи, испричао, како му је у своје време Љубинко дошао и питао: колико  
и се с тобом и брже и лакше споразумео, како за мога сина да добијем њену лепу руку.“</p> <p>„Н 
тако најпосле бити, па сам само сеирио, како се она два лудака млате, онај дин-душман куће Угље 
е је Фема?“ упита он, а лепо је осетио, како му срце у грудима лупа.{S} То је и она осетила.</p 
а спремимо његовој вечној кући — онако, како то доликује и имену његову и дому његову?"</p> <p> 
 се масени рачуни приме и одобре онако, како их буде Ћата старатељском судији поднео.“</p> <p>К 
газди Рајку Перићу, нека он ради онако, како му је писато; а Анђелија сад никуд маћи не може, н 
ед кажем, да је не могу спремити онако, како бих хтео и желео, а особито кад је дајем у тако ви 
 по десет, кад на суду сведочимо онако, како они кажу.“</p> <p>„А како они кажу?“</p> <p>„Они к 
 падоше у загрљај.</p> <p>„Боже, Рајко, како си ме поплашио!...{S} Ти тако још нигда ниси одоцн 
ави завађају, и да по народу снују зло, како би њихове црне душе ликовале над туђом несрећом,“  
а, ја и мој колега, као да већ гледамо, како <pb n="135" /> ће се милосрђе и добра дела ваша ши 
ти Фема Митровчанка.</p> <p>А кад тамо, како се изненади, кад место Феме затече Анђелију Угљеши 
д нас нико живи није ни помишљао на то, како би нам наш живот био жалостан и мрачан без наше ле 
га па ће му шапатом рећи:</p> <p>„Ћато, како те Бог учи!{S} Ја сад ништа не знам, ни шта ћу ни  
ом.{S} Ово се може десити тим пре, што, како ти велиш, девојка одбија све просиоце <pb n="69" / 
па да се овај посао час пре сврши; јер, како ја знам, још мало па ће девојка постати пунолетна, 
p>„Па, Радојло, да си нам по Богу брат, како велиш да радимо?“</p> <p>„Сведочите оно и онако ка 
е ватре, па сам те звала, да ме научиш, како да се од ове напасти одбраним?...{S} Знаш ли, очни 
ра, отац Радојлов, а до њих редом људи: како је ко прилазио он је седао — без нуткања и наговар 
 кад види, шта се ради од његова имања; како му рођену кћер његову из куће избацују као какво с 
боји, да ће му оне остати непродате.{S} Како их састави и сортира, то се сви чуде.{S} И чаје су 
ништа не знам, ни шта ћу ни како ћу.{S} Како ти наредиш онако и нека буде!...“</p> <p>И Ћата је 
а са села.“</p> <p>„Па добро, поочиме — како је већ звала Ћату, од кад јој је постао тутор — хв 
 у њих упрегну она два врана „гаврана,“ како их је сам Ћата назвао кад је први пут сео на кола  
царску и буђеновачку сточну економију,“ како се о томе једном сам изразио.</p> <p>Тако исто ниј 
 да на суду криво сведочимо.“</p> <p>„А како и шта да сведочите?“</p> <p>„Да је покојни Угљеша  
дочимо онако, како они кажу.“</p> <p>„А како они кажу?“</p> <p>„Они кажу да је Угљеша, кад је в 
 дубоким учешћем гледају ова два анђела како се душе њихове саме грле и милују.</p> <p>Поред њи 
тости душе ваше.{S} Ово је равна година како се над богатом масом покојног Угљеше Пивљака, оца  
видим!{S} Ово је тридесет и више година како се ломим и бијем као ала с берићетом с људском себ 
ви мене мојој срећи и мојој судбини, па како ми буде, нека ми буде!“</p> <p>Ово је све слушао Ћ 
но благости, пуно небесне доброте, — па како ти нађеш да је добро, онако нека и буде!...“ И у т 
.{S} О, како је душа твоја племенита, и како смо ми сви пред тобом мали, мајушни!...{S} Ти курт 
ао у своју собу, да мало прилегне.{S} И како је легао, није се више ни пробудио; а кад се у кућ 
 ми је брига шта ће свет рећи, кад ја и како добијам, а још мање да лупам главу како други губи 
а виде, колико која маса има у готову и како би се то могло здипити.{S} А око твоје Анђелије би 
 брат, г. капетане, учини ти шта знаш и како умеш, да ме то зло сад мимоиђе, па после, пошто ни 
уката — пола Ћати, а пола масалном; али како ја знам, то ће све мој тутор стрпати у своја недра 
лену длаку, па је сад постао ђогат; али како га сад нико више не тимари, то се по њему направил 
!{S} Ја сад ништа не знам, ни шта ћу ни како ћу.{S} Како ти наредиш онако и нека буде!...“</p>  
 пред људима у свему равноправна; а ово како је у нас сад — то је аномалија у нашем грађанском  
 радимо?“</p> <p>„Сведочите оно и онако како је било и нашта се можете заклети и су чим ћете, к 
 али кад суд донесе своју пресуду онако како је и сама тужба тражила, онда се Сима Ћата и Макси 
гљеша и његово благо?!...{S} Хајде тако како стојиш.{S} Ништа ти више не треба.{S} Кад се врати 
у да мало прилегне.{S} Ово је друга ноћ како, сиромах, око на око свео није,“ одговори Марта Је 
како добијам, а још мање да лупам главу како други губи.“</p> <p>А једном другом приликом рекао 
много обзирао шта ће свет рећи о начину како је он до тога ћара дошао: „моје је да своје рачуне 
оца и твоје матере!{S} Ти још и не знаш како ћеш у Угљешину дому бити срећна и задовољна...{S}  
ову, дочепа је и ватрено стеже.</p> <p>„Како је срцу моме драго, што је куцнуо час, час за ме с 
говорни, ако уместо на срећу натрапа на каку несрећу.{S} Ја не дам, да нам се каже: „продадоше  
ејином вигњу, кад што имају да наде или каку сломљену алатку, плуг ја мотику да заваре и кавраи 
рвету и на камену.{S} Сад је почео и да калаузи; а коме он одлучи свиње, тај се не боји, да ће  
Шапца отпратила браћа Ђенадићи — његови калаузи у Заблаћу и околним селима.</p> <p>За тим се св 
воме глибу и да изуваш обућу овим нашим каљогажама," додаде Марта Јездина, а гурну лактом Фему  
, црче — прште као срче кад га о студен камен ударимо!...</p> <p>Али која вајда, кад несрећни о 
у: каква си ти мати и какво је то твоје камено срце, да свога нејака сина, пород срца свога, ос 
S} Он ће зарадити пару и на дрвету и на камену.{S} Сад је почео и да калаузи; а коме он одлучи  
а оним штапом стаде лупати:</p> <p>„Хе, камо тај Радојло?{S} Проси девојку — а?...{S} Не може т 
 долазило то од власти или кога другог: камџија, што би у „Зеленом Венцу“ фијукнула, многоме <p 
и један ђакон; у цркви беху упаљена сва кандила и оба полелеја; а до њихове вечне куће испратил 
 данашњу срећу, — па сам се толико пута канио, да те питам, шта ти о томе мислиш и шта намерава 
 у ћару.{S} Његов талисман, то је његов кантар, на коме, кад што продаје, свака ока показује не 
аш масални стрмоглавце избацио из своје канцеларије,“ приметио је Радојица Лелековић.</p> <p>„Ј 
и, да Обрад Кустура сместа дође среској канцеларији ради некога хитног саопштења.{S} Ово: ради  
њу ни ноћу.</p> <p>Кад је дошао среској канцеларији, он даде позив Толи пандуру, па га замоли,  
 живо откаса у Шабац; оде право среској канцеларији, оде сетан и невесео.{S} Нека <pb n="19" /> 
јде 'вамо!...“</p> <p>И они оба уђоше у канцеларију.</p> <milestone unit="*" /> <pb n="20" /> < 
, задужио се и косом на глави: пао је у канџе несретном Максиму Ћуку, па му неће остати ни она  
ушни!...{S} Ти курталисаваш оца мога из канџи онога катила, онога Максима Ћука, и то онда, кад  
а сицевима — у која беху упрегнута два, као трава, зеленка, оба поносног држања — ама као да их 
d>IV</head> <p>Оних и оноликих сватова, као што их беше покупио газда Угљеша Пивљак, кад је жен 
е и усвојите, ми онда, ја и мој колега, као да већ гледамо, како <pb n="135" /> ће се милосрђе  
његово мишљење: није право, да Иконија, као наследница свога сина, нејака Угљеше, наследи целок 
.{S} И свет је гракнуо на овога човека, као на гладна вука.{S} Нема право...{S} Па ипак, ипак,  
сној страни жвала избацио нешто језика, као да је, Бог с нама био, прегрижен...{S} Ово кљусе мо 
бар у години дан, душа је твоја велика, као што је милост Божја велика, а твоје је срце пуно бл 
огатији био интов, или она два зеленка, као две виле — нека племенита крв.{S} Пругасти, високи, 
на испросила за Радојла Клисарина сина, као муња пролетао је и кроз Совљак и кроз Глоговац и кр 
животу веселих дана.{S} Од четири сина, као четири златне јабуке, па му кућа остаде на женској  
е онде висе читави паламари подеротина, као да су на њему свиње своје зубе вежбале.{S} Сицеви п 
ла.</p> <p>„Чува стражу,“ одговори она, као мало и шалећи се. „Марта на једну, а она на другу с 
уто; али да је на њ натрапао Сима Ћата, као што је у два маха слазио у подрум, он би га, сумње  
још младог, а тако паметног, девојчета, као што беше Анђелија, мезимица његова пријатеља Угљеше 
д имања и жива мала има покојни Угљеша, као и то, с ким је имао каква посла и рачуна.</p> <p>Ћа 
осто не могу да живе.{S} И мени је сад, као да у њиховој срећи гледам своју срећу,“ повика Фема 
да јој њена перуника с дана у дан вене, као покошен цветак на меком ливадском откосу.{S} После, 
да најпре гледа у тебе, па онда у мене, као да је хтео да докучи, знамо ли ми за шта он пита на 
 да се Ћати није допало, а учини му се, као да се оно „продрте вреће“ на њега односи, па мало з 
 купе гладне орлушине, врани и гаврани, као и на сваку другу стрв!..“</p> <p>На ове речи Рајко  
ме, право да ти кажем, бојим, да и они, као и сви остали, не облећу око мене моје руке ради, ве 
ија, твој свекар, волеће те и миловати, као што јутрења роса љуби и милује мирисно пролетње цве 
а ћете, душо материна, волети и чувати, као што сестра чува и милује своју једину сестрицу....{ 
 муке погодише:</p> <p>„Да Ћук да Ћати, као главном стараоцу, 200 дуката, масалном толико исто; 
е бити и наш домаћин Рајко," — примети, као шалећи се, адвокат Јовић.</p> <p>„Бога ми, г. Јовић 
у се собици претресале шабачке новости, као и оно, што се из Београда чуло.{S} Ту је метана на  
ловину сматрало као бесправне личности, као робље заробљено, као лица без свакога права на овом 
е да ми покаже некакав свој проналазак, као нешто што ће дати нашој целокупној привреди са свим 
 у вечитом снегу и леду,“ одговори Ћук, као из рукава.</p> <milestone unit="*" /> <p>Пошто је а 
.{S} Погледа Рајка оним својим великим, као угљен црним, очима, па ће онда рећи — више у себи н 
 кад је дајем у тако виђен и чувен дом, као што је твој дом, пријатељу."</p> <p>„Пријатељу Обра 
unit="*" /> <p>Ћата се једном приликом, као мало у шали а мало и озбиља, пожали масалном, како  
не би опријатељио с тако чувеним домом, као што је дом газда Угљеше Пивљака?..</p> <p>Њему само 
ништа тако није обрадовало и разгалило, као анђелска појава једне, већ у велико одрасле, девојч 
ему Митровчанку.</p> <p>„Живећеш, кумо, као бубрег у лоју,“ додала је Марта Јездина, и кресну о 
есправне личности, као робље заробљено, као лица без свакога права на овоме свету, па су ту неп 
отамни, већ хоћу да је виђен и признат, као што је био и за живота његова.“</p> <p>Па и о насле 
е, његов је отац тако омрзнут у народу, као да је по свету све саме цркве палио...{S} Не, не; ј 
ду деле по пола.{S} Ми смо ову пресуду, као ђенерални пуномоћници ваши и судом потврдили.{S} Ви 
к најбоље осетио.{S} Богат, штоно кажу, као земља, а опет ретко кад да је имао у животу веселих 
и читавога човечанства, не осветљавају, као каква небесна светлила, велики умови свију народа и 
нога, који је Ћати био вечно трн у оку, као да му се, Бог с нама био, предсказивало, <pb n="125 
страну Јашу Јарића, ухватио га за руку, као гвозденим клештима, па му почео да шапће:</p> <p>„Ч 
ћи."</p> <p>„Све ја то знам, пријатељу, као и то, да си јој и ти саветовао да их одбије.{S} Так 
за главнога стараоца постави Симу Ћату, као човека, који најбоље зна све, шта од имања и жива м 
се волели као брат и сестра, а после? — као јаран и јараница; али преко њиховог језика нигда ни 
капетану.{S} Пандур окрете онај позив — као да би видео, ко је Кустуру звао, па ће онда рећи:</ 
е у њеној механи догоди, то ту остаје — као закопано,“ одговорила је Пела, ударивши. гласом нар 
адрхта, затури своју анђелску главу и — као чивит помодри.{S} Сви су помислили да мре.{S} То је 
— нека дођу.“</p> <p>Радојло пребледи — као смрт.</p> <p>Анђелија се осмехну.{S} Њој то као да  
{S} Он некуд одлази и од некуд долази — као мува без главе.{S} Почео је и да се суши.{S} Не мож 
S} Климну главом, па је опет окембеси — као да је хтео рећи:</p> <p>„Какав ждрал?!...{S} Он је  
у собу Сима Ћата.{S} Стаде као укопан — као да је и њега потресла ова ненадна несрећа што је ов 
ру: кад је изишао био је у лицу црвен — као обарен рак. <pb n="96" /> Он није знао да се његова 
 ждрал се одиста смири; али је цептио — као прут.{S} Сила од коња!..</p> <milestone unit="*" /> 
ју.</p> <p>И, одиста, весеље је текло — као бујна река.{S} И усред тога мора од весеља, тамо од 
волова.{S} И ово је било све у прошцу — као од сира срезану, а поплетену самим ракитовим прутом 
не говориш!...{S} Ти ме више не волиш — као што си ме негда волео, ти, једина надо моја, <pb n= 
атова, малених змијастих глава, а грива као четири пуна свилена повесма, мрка као гагат.{S} Она 
позадуго; а кад се врати, била је бледа као смрт.{S} Она се саже, те нешто шану Пели бирташици. 
, за мало се размимоиђосмо, а и девојка као да није била с раскида; али ето, <pb n="68" /> тако 
а као четири пуна свилена повесма, мрка као гагат.{S} Онај левак немиран, копа час левом час де 
ше упрегнуто.{S} Она му се ребра видела као да су од лескова прућа.{S} Сувача одједном нешто за 
ба господара Јеврема Обреновића служила као „мала оџаклија,“ а кад се доцније у ову кућу уселио 
механџика.</p> <p>„То је баш добро; ама као поручено.{S} Отвори нам крајњу собу и спреми богату 
енка.{S}" И онда опет оде куњати, — ама као и сваки човек, кад му се дрема..{S} Кроз какве ли ј 
ава, зеленка, оба поносног држања — ама као да их је једна мајка ождребила.{S} По скупоценим ам 
што сам...“</p> <p>За тим ће тише — ама као да се бојао, да га ко не чује:</p> <p>„И све би то  
е у гостинску собу и представи га свима као свога поочима и знаменита трговца, што у Србији год 
ла, велики умови свију народа и времена као што су:{S} Конфучије, Сократи, Аристотели, Аристиди 
нак дошао,“ одговори Пела механџика, па као срна одлети у механу, да све изврши што јој је нару 
целом свету!...“</p> <p>То је рекао, па као ветар отишао кући, и, мало после, пројурио је на св 
она два зеленка — своја два ждрала — па као ветар одјури у Богатић.{S} Ту се састаде с капетано 
те, и један богат дом пун свакога добра као кошница меда, оставља све то, па оде тамо, <pb n="3 
неком унутрашњом радошћу; а његова уста као да сама за себе прошапташе:</p> <p>„И боље!“</p> <p 
исока раста, а мудра погледа, а прашњав као да долази из какве воденице.{S} Сви који су у соби  
it="*" /> <p>Детету, међу тим, по некад као буде и лакше.{S} Оне муке мало умину, оно прогледа, 
ај мах улети у собу Сима Ћата.{S} Стаде као укопан — као да је и њега потресла ова ненадна неср 
љу..."</l> <p>И озго од Гавранове Греде као да неко припева:</p> <l>„А куму — бурунџук кошуљу!" 
у нити се бријао нити шишао.{S} Ишао је као какав одбегли сужањ.{S} Али гледајући свога унука,  
тенује...{S} Ето, да видиш, да Ћук није као остали просци, који оног што обећају дати, дају тек 
 n="18" /> витом девојачком стасу, биле као једна расечена јабука!</p> <milestone unit="*" /> < 
*" /> <p>Кад би пред саму зору, дете се као мало смири.{S} И онда ће Пела бирташица приметити.< 
 чим га из кола испрегоше, црче — прште као срче кад га о студен камен ударимо!...</p> <p>Али к 
 шта не треба.{S} Кукавна Анђелија беше као изван себе.{S} Летела је час у собу мртвоме оцу, а  
н мало поћута.{S} Гледао је преда се, и као да је смишљао шта да јој рекне.</p> <p>„Хајде, снах 
масална кола.{S} И онда је сео у кола и као ветар одјурио у Шабац, а шта је тамо радио, то у на 
о, али он ипак продужи са свим хладно и као да ништа ни опазио није:</p> <p>„Прво и прво, драги 
нашњег грешног и грамзивог света!{S} Ви као да сте и једно и друго весници онога доброг, онога  
кад му тај црни абер стиже, он пребледи као смрт, па само повика:</p> <p>„Кола!“</p> <p>И ма да 
у — о чему било.{S} Најпре су се волели као брат и сестра, а после? — као јаран и јараница; али 
и ниске о врату дуката, што су пламтели као жива жеравица.{S} На њеном се лицу беше извајала св 
конија гледала је преда се а њене мисли као да су лутале по неким нама непознатим рајским краје 
ришта пок. Угљеше.</p> <p>Па и сами пси као да су осећали, да је у кући Угљешиној некаква проме 
бити у Угљешином дому: сви ће те држати као мало воде на длану; а у кући није какве глоте: <pb  
{S} Ево ти ове хартије, на, па је чувај као очи у глави.{S} То је квита, да си Максима Ћука до  
, твоју добру заовицу избацити на сокак као какво сироче без игде икога свога?!“</p> <p>Иконија 
25 дуката.{S} И то је Кузман примио тек као аконто унапред, а главно има да се да, кад се мало  
сет и више година како се ломим и бијем као ала с берићетом с људском себичношћу, халапљивошћу  
да и сам масални, а ја се власти плашим као живе ватре, па сам те звала, да ме научиш, како да  
Ето, мој драги Кустуро, сад си слободан као тица на грани; а, сад, јаши твога путаља, па иди ку 
а преко чела му прну чудан осмех.{S} Он као да је хтео рећи: „све, све, али овде код мене неће  
<pb n="103" /> свекра, који ју је чувао као мало воде на длану, остави...“</p> <p>„Море, остави 
задржо и оних сто дуката, што их је дао као обележје Анђелији, несуђеној заручници онога кривов 
риме!“</p> <p>Ћата је пред Ћуком стајао као обенђијан; а кад је кући пошао, његова су уста сама 
о нека ретка појава од бистрине, управо као неки — сељак философ.{S} С тога га сељаци узеше за  
а крпе туђе продрте вреће.“</p> <p> Ово као да се Ћати није допало, а учини му се, као да се он 
ло, то се ни данас не зна.{S} Кљусе ово као да то једва дочека.{S} Оно сирото обори главу па по 
намигивао, њен богати мираз.</p> <p>Ово као да је опазила и сама Анђелија, с тога је постала хл 
 онај што је Радојла Клисариног заволео као свога сина и што га је водио чак у Ђур.</p> <p>Радо 
н је Угљешиној Анђелији у неку руку био као неки мали учитељ: што би год данас прочитао, он би  
“ Ово последње Ћата је очевидно иставио као озбиљнога конкурента сину Максима Ћука.</p> <p>„Од  
ија, тако исто.{S} Он је у народу важио као нека ретка појава од бистрине, управо као неки — се 
гоме момку памет занела, али ником тако као Радојлу јединцу сину Бранка клисара цркве Глоговачк 
 од искони нашу лепшу половину сматрало као бесправне личности, као робље заробљено, као лица б 
љачком механом.{S} И то је весеље текло као бујна река: ређале су се севдалије за <pb n="28" /> 
којног Угљеше Пивљака...{S} Ала, ти оно као да имаш и сина за женидбу?“ зацерека се пакосно пис 
.</p> <p>Анђелија се осмехну.{S} Њој то као да беше мило; али ће опет додати:</p> <p>„Тражила с 
газда Максима мало бацало у бригу, исто као оно пре и Симу Ћату...</p> <milestone unit="*" /> < 
ика, где су и животиње неталичне — исто као и људи.</p> <p>Једном сам свратио кући мога из дети 
Божјем...{S} А ти си Рајко добар, добар као добар у години дан, душа је твоја велика, као што ј 
 адвокат Радић.</p> <p>„Ама, па то опет као да додирује моје начело, да женску деду са мушком п 
кукаст, <pb n="136" /> дренов штап, жут као восак.{S} Он скочи с кола, приђе капији, па оним шт 
 му рођену кћер његову из куће избацују као какво самохрано сироче, а у <pb n="104" /> кућу дов 
вог негда господског интова.{S} На њему као да кокоши ноћивају.{S} Стражња осовина пребијена, ј 
ртној постељи.</p> <p>Он само што рикну као прободен брав:</p> <p>„Сине, Млађо, животе мој, зар 
> <p>После неколико тренутака летеле су као ветар оне господске кочије.{S} Летеле су друмом што 
те умрло пре свога ђеда.{S} Бираћемо их као гњиле крушке, — је ли тако Ћато?“ повика, сав блаже 
а...“</p> <p>„Оне су ти верне?“</p> <p>„Као земља. “</p> <p>„И ти си ме звала.“</p> <p>„Да ти к 
>„Ево, на, пријатељу, то је за сад само капара!...{S} У та два фишека има равно 200 дуката, дук 
а.{S} И док је ово наш Љубинко говорио, капетан га је Влајко посматрао, па ће му рећи:</p> <p>— 
ват. “</p> <p>И таман они у тој речи, а капетан те на врата.{S} И чим уђе у ходник он смотри Об 
<p>Она се два адвоката само згледаше; а капетан Влајко чисто уздахну па рече:</p> <p>„Ах, што м 
{S} Он од свега ни речи није разумео; а капетан ће наставити:</p> <p>„Таман си ти отишао с твој 
ко се на то осмехну, сетио се за што га капетан пита, зато је и погледао у те, да види шта ћеш  
је старији од нас свију.“</p> <p>И онда капетан стаде мерити веселог Обрада <pb n="21" /> Кусту 
а рече:</p> <p>„Ах, што му сад нисам ја капетан у Мачви?!.. „ћук“ Максима Ћука не би се чуо ни  
 писару?...“</p> <p>„Е, волео бих да је капетан ту; али кад није, онда ме јави г. Тоши.{S} Можд 
 и оде.</p> <pb n="119" /> <p>„А кад те капетан упита:</p> <p>— „Ко ти је ово? ти си му одговор 
it="*" /> <pb n="20" /> <p>„Седи!“ рече капетан, и показа агу очима столицу.{S} Обрад седе, сед 
то је он...{S} Нисам се преварио,“ рече капетан Влајко, и стаде посматрати час домаћина, а час  
а се сав живи мал распрода.{S} И Ћато и капетан, а и неки други Ћатини људи, налазили су, да је 
ц, моја десна рука у свачему.</p> <p>„И капетан онда ућута, па ће више за себе рећи:</p> <p>— „ 
то чула од?“</p> <p>„Казао ми је Влајко капетан.“</p> <p>„А откуд он то зна?“</p> <p>„Па зар ни 
 — оде и за собом затвори врата.</p> <p>Капетан се окрете домаћину:</p> <pb n="101" /> <p>„Је л 
 Кустуру звао, па ће онда рећи:</p> <p>„Капетан није ту.{S} Одазвао га г. начелник.{S} Бог зна  
абачка адвоката:{S} Јовића и Радића, па капетана поцерског Влајка Кумрића и свога побратима Пер 
би сваком приликом свратио у Богатић до капетана, а после би одсинуо и до Шапца, да се јави мас 
.</p> <p>Обрад Кустура само је бленуо у капетана.{S} Он од свега ни речи није разумео; а капета 
о? ти си му одговорио:</p> <p>— „То је, капетане, мој синовац, моја десна рука у свачему.</p> < 
>„Је ли ово твој момак?“</p> <p>„То је, капетане, мој синовац...{S} Моја десна рука у сваком по 
обрадовало и тебе самог.“</p> <p>„0, г. капетане, ти обрадовао нас, а тебе Господ Бог!“ повика  
ити.{S} Него, да си ми по Богу брат, г. капетане, учини ти шта знаш и како умеш, да ме то зло с 
ожи.“</p> <p>„Е, онда је то зло, мој г. капетане: онда ја немам куд кући својој.{S} Ако то буде 
е једно момче.{S} Оно ми рече:</p> <p>— Капетане, ја сам послат, да видим шта и колико дугује О 
сну оком на Пелу бирташицу.</p> <p>„Шта капетаница и началниковица?!{S} Оне ти могу само завиде 
 у тај мах пред очима свијало.{S} Преко капетанова лица беше плинула нека особита радост и душе 
де, седе доста ослобођен лепим пријемом капетановим.</p> <p>„Звао сам те, да ти рђаве гласе каж 
ар одјури у Богатић.{S} Ту се састаде с капетаном, те га замоли, да му једном већ изврши неке < 
ли пандуру, па га замоли, да га пријави капетану.{S} Пандур окрете онај позив — као да би видео 
ију, и таман она изађе на кућни праг, а капија се широм отвори и једна људска прилика уђе у авл 
 нека и буде!...“ И у тај мах њихова се капија опет отвори и — прилупи, и у кућу уђоше два чове 
ут као восак.{S} Он скочи с кола, приђе капији, па оним штапом стаде лупати:</p> <p>„Хе, камо т 
вркнуше двоја кола и зауставише се пред капијом куће Угљешине, У првим је колима седела Иконија 
 <p>У том се једна кола зауставише пред капијом.{S} У колима је седео један подежмекаст човек,  
ти кроз прозор, јер се одмах нашао пред капијом.{S} Отвори је, приђе му руци, па га после одвед 
естрпљива.{S} Излазила је двапут три на капију и погледала доле владичином конаку, откуд је он  
њима нашао не само пенџерић, већ читаву капију, кроз коју се могло изаћи на чистину.{S} И он на 
ара није дала човеку да дише.{S} Крупне капљице кише почеше да пропрскују, а шум тополова <pb n 
ом касу одоше пут Црне Баре, а отале на Карантин Рачу, тамо где валовита <pb n="29" /> Дрина ут 
 у Обреновцу, ја посетим мога негдашњег кардаша Лазу Галовића.{S} Он ме одведе да ми покаже нек 
> <p>„Е, ако је до пара, онда је Ђукова каса мало подубља него што је газда Рајка Перића,“ рећи 
 колима су, у касу, у веома живом касу, касала два коњаника, оба на добрим коњима и у господско 
 што води из Шапца за Поцерину, живо је касао један коњаник.{S} По лицу његову беше плинула нео 
tle>„Алписку Пастирку“</title>, <title>„Касију Царицу“</title>; <title>„Езопове Басне“</title>  
{S} За колима су, у касу, у веома живом касу, касала два коњаника, оба на добрим коњима и у гос 
јурио је на своме интову, све у великом касу: оде Преким Шором, а отале окренуо лево — право у  
аку и у околини, за тим су се у великом касу одвезли преко Бадовинаца и Новог Села на Угљешине  
ругу.{S} За тим појаше коње и у великом касу одоше пут Црне Баре, а отале на Карантин Рачу, там 
е била мати и кћи...{S} За колима су, у касу, у веома живом касу, касала два коњаника, оба на д 
ао.{S} Само се брижљиво клонио судскога катанца, и то не због стида и понижења већ због материј 
не природе, те вам ни ми не можемо дати категоричан одговор, док не разгледамо сама акта.{S} Та 
Ти курталисаваш оца мога из канџи онога катила, онога Максима Ћука, и то онда, кад ме мој отац  
ачком полету...{S} Хе, али се ту, у тој кафани, често чула и по која горка осуда за све, што је 
 дан, преко свога обичаја, свратио је у кафану „Зеленог Венца,“ па је изазвао на страну Јашу Ја 
га ми!“</p> <milestone unit="*" /> <p>У кафану „Зеленог Венца“ долазе људи сабаиле на кафу.{S}  
 „Зеленог Венца“ долазе људи сабаиле на кафу.{S} Ту се обично претресу све новости од јучерашње 
о или онако расправио и пресудио.{S} По кашто би се ту долазило до врло живе правне препирке.{S 
рачун све до паре.{S} На! ово је његова квита.{S} Ја сам је, боље тврђе ради, и оверио, а то ис 
, па је чувај као очи у глави.{S} То је квита, да си Максима Ћука до паре измирио.</p> <p>Обрад 
и, оно ми момче све до паре измири, узе квиту, прочита, па ми је врати:</p> <p>„Мени су рекли,  
„Мени су рекли, да вам кажем, да ви ову квиту дате газда Обраду, а мени дајте парче цедуље, как 
асно је Угљеши овако свадбовати: дубока кеса, а големи амбари...{S} Има су чим и дочекати и исп 
м кључевима, вид’ло се, да их је дубока кеса купила.{S} И док је онај млади и лепо обучени мома 
, кад се само тиче његове коже и његове кесе, — кадар је да окрене тумбе цео свет...{S} Ту ће и 
у услугу добро платим, и то не из своје кесе, већ из онога, што ми та услуга доноси.{S} Тако са 
; а ви знате, да кад се нешто тиче наше кесе и наших интереса, онда ту престају сви обзири и св 
 за свога сина, па одрешио своју дубоку кесу и сваког, ко му смета, залива сувим златом.{S} Сам 
ва мала има покојни Угљеша, као и то, с ким је имао каква посла и рачуна.</p> <p>Ћата се прими  
удућег ђувегију свог, да видим човека с ким ми ваља век вековати.“</p> <p>„И ти га још ниси вид 
з своје бурмутице, а одмах за тим кину, кину иза раменица, па рече:</p> <p>„Тако је...{S} Истин 
ркну из своје бурмутице, а одмах за тим кину, кину иза раменица, па рече:</p> <p>„Тако је...{S} 
много, па трипут, једно за другим, тако кину, да му сузе на очи ударише; а после му лицем плину 
којника: она је то, што мирисним цвећем кити зелене хумке, <pb n="IV" /> ова вечита боравишта м 
оне питоме пасмине буђеновачких свиња у Китогу, па је том приликом рекао:</p> <p>„Ово би заиста 
ка момак с колима сврне на наше имање у Китогу и нека нас ту чека!.“</p> <p>„Врло добро, пријат 
гатој Мачви.{S} Само оно његово имање у Китогу, десно од Сокине механе, идући из Штитара у Шаба 
авно свративши најпре на масено имање у Китогу, те су ту прегледали познати домазлук дивних шва 
о имање поделили овако:</p> <p>„Имање у Китогу заједно с домазлуком, сувати у Лешници, велики ч 
ала Јана дарове,</l> <l>„За своје свате кићене;</l> <l>„Свакоме свату по јаглук,</l> <l>„А куму 
о великог тополика.{S} После је грунула киша, какву најстарији људи у Совљаку утувили нису.</p> 
оне загушљиве запаре, па ни оних бујних киша и мочари.{S} Шуме и шумарци добију неку другу, за  
 дала човеку да дише.{S} Крупне капљице кише почеше да пропрскују, а шум тополова <pb n="110" / 
ку: они су се сви нашли тамо, где су се клали прасци и јагањци.{S} И они су видели да се некакв 
логовца, Црне Баре, Салаша Црнобарског, Клења, Бадовинаца и других околних села.</p> <milestone 
рића, ухватио га за руку, као гвозденим клештима, па му почео да шапће:</p> <p>„Чуј, овога сам  
 и отера у Ђур.{S} Матош Пораба само је климао главом и викао:</p> <p>„Јес’, јес’: ја његов поо 
!“</p> <p>И оно се кљусе чисто трже.{S} Климну главом, па је опет окембеси — као да је хтео рећ 
н Рајко, Анђелија и њен Радојло, Бранко клисар, отац Радојлов, и оба адвоката — адвокат Радић ђ 
ерић, а до Радића Бранко <pb n="137" /> клисара, отац Радојлов, а до њих редом људи: како је ко 
ом тако као Радојлу јединцу сину Бранка клисара цркве Глоговачке.</p> <p>Па и Радојло беше крша 
по српском обичају и закону чича-Бранко клисара цркве глоговачке, а за свога сина Радојла.{S} Т 
/> много шурује с Радојлом сином нашега клисаре, па му сместа дао пут,“ рећи ће опет Игња Мутап 
њихова ствар зрела, Радојло, син Бранка клисаре, беше отишао на Рачу, да се ту нађе, док се сви 
,“ одговори чича-Мића.</p> <p>„Море, па Клисарин син и јесте отресито момче.{S} Оне бистрине и  
ценио Матош Пораба.{S} Такав је Радојло Клисарин,“ додаде Среја ковач.</p> </div> <pb n="74" /> 
зивало, <pb n="125" /> да ће му Радојло Клисарин све планове побркати,“ додаде Марта Јездина.</ 
ћ.</p> <p>„Није ту сад питање, је ли то Клисарин Радојло или ко други, већ је питање, хоће ли Ћ 
све једном трговцу треба,“ — рећи ће за Клисарина сина Петроније Певац.</p> <p>„Добро га је оце 
 Анђелија Угљешина испросила за Радојла Клисарина сина, као муња пролетао је и кроз Совљак и кр 
рговаца од Шопрона, онај што је Радојла Клисариног заволео као свога сина и што га је водио чак 
.“</p> <p>„Ти то мислиш на Радојла сина Клисариног?“ упита Пав’о Агић.</p> <p>„Није ту сад пита 
 <p>То рече, па се окрете и оде да нађе клисариног сина и да ну каже Анђелијну поруку; а кад се 
рећи ће Рајко и пружи руку Радојлу сину Клисарину.</p> <pb n="128" /> <p>Радојло дочепа руку Ра 
<p>„Газда Угљеша, припази-дер ти на ово клисарово штене!{S} Он нешто много обија око твоје куће 
богати, није бирао.{S} Само се брижљиво клонио судскога катанца, и то не због стида и понижења  
рта Јездина.</p> <p>И Анђелија беше већ клонула.{S} Наслонила се на јастук па и заспала; а кад  
ња.{S} Сувача је радила.{S} Оно страшно клопарање да уши пробије.{S} Једно старо, веома мршаво  
ви покварило, то се ни данас не зна.{S} Кљусе ово као да то једва дочека.{S} Оно сирото обори г 
, те повиках: „Ждрале!“</p> <p>И оно се кљусе чисто трже.{S} Климну главом, па је опет окембеси 
је, Бог с нама био, прегрижен...{S} Ово кљусе мора да је негда имало зелену длаку, па је сад по 
старо, веома мршаво дуговрато, а високо кљусе беше упрегнуто.{S} Она му се ребра видела као да  
ла.{S} По скупоценим амовима и сребрним кључевима, вид’ло се, да их је дубока кеса купила.{S} И 
ише Чокешине, па „дуге њиве“ у „Великом Кључу“ на реци Јадру, па његови чаири испод Липнице, —  
прави Мисир у једном широком и дугачком кључу реке Јадра.{S} После су продужили пут до Липнице  
 особитом вољом читао и остале „мирске“ књиге, песме и приповетке.{S} Знао је <title>„Бранка“</ 
ко је мислио газда Угљеша Пивљак; али у књизи судбине било је са свим дукчије записано...</p> < 
ше је, и засипаше сувим златом свакога, ко би им био на руци, да се дочепају богатог мираза њен 
 па одрешио своју дубоку кесу и сваког, ко му смета, залива сувим златом.{S} Само је Ћати до си 
 ја велим није било суђено; а најпосле, ко зна — шта још од тога може бити.“ Ово последње Ћата  
 са твојим пријатељем Угљешом...{S} Хе, ко ће сад с тобом?{S} Широка су леђа на која се сад нас 
ур окрете онај позив — као да би видео, ко је Кустуру звао, па ће онда рећи:</p> <p>„Капетан ни 
остепенога суда и наредио да се извиди: ко је пре умро — да ли Угљеша ђед, или Угљеша унук; јер 
!...{S} Ја сам чисто радознао да видим: ко би ту био пречи наследник имања покојног <pb n="98"  
рачун ко је шта јуче продао и ко купио; ко је на чему добио а ко изгубио.</p> <p>„Ништа се ви н 
 на лук:{S} Максим Ћук на Симу Ћату.{S} Ко ће кога надмудрити — и преварити, видећемо,“ рекао ј 
{S} То је он, мој пријатељ Угљеша.{S} А ко би други данас и могао за ме положити толике паре?.. 
родао и ко купио; ко је на чему добио а ко изгубио.</p> <p>„Ништа се ви не брините за Ранисава  
в?“ упитаће ме Смајо Циганин.</p> <p>„А ко би то могао знати, Смајо, “ одговорим му.</p> <pb n= 
 па ће је, нечујно, запитати:</p> <p>„А ко ти је то казао, сјајна звездо живота мога?“</p> <pb  
им ће тише — ама као да се бојао, да га ко не чује:</p> <p>„И све би то друкчије било, да је он 
 од оца и мајке, и они му је дадоше: та ко се не би опријатељио с тако чувеним домом, као што ј 
ста једном прошапташе:</p> <p>„Знам сад ко је.{S} То је он, мој пријатељ Угљеша.{S} А ко би дру 
моји товароши!"</l> <p>И, после, кад је ко устао и отишао да мало прилегне, то, сутра-дан, нико 
 је највећа сила на овоме свету; луд је ко се не стара, да ту силу има у својој власти...{S} До 
 Радојлов, а до њих редом људи: како је ко прилазио он је седао — без нуткања и наговарања.{S}  
од свога братића и све је чинила што је ко казао, да би и то добро било, а особито, што су све  
о питање са тачке правнога гледишта, не ко ће наследити имање старога Угљеше, већ ко ће наследи 
 има.{S} Њен свекар сад заповеда кад ће ко у Совљаку легати и кад устајати, а то ли у кући њего 
х је у забрану свога бившег газде.{S} И ко би други могао имати ову сорту грмића до један Марко 
ксим Ћук тамо заповедају и ко ће доћи и ко отићи; а док сам у совљачкој механи мало одморио коњ 
ухвати се рачун ко је шта јуче продао и ко купио; ко је на чему добио а ко изгубио.</p> <p>„Ниш 
има Ћата и Максим Ћук тамо заповедају и ко ће доћи и ко отићи; а док сам у совљачкој механи мал 
а средина између тога обојега.</p> <p>И ко хоће да види бујност живота нашега народа, нека траж 
д питање, је ли то Клисарин Радојло или ко други, већ је питање, хоће ли Ћуку упалити оно, што  
 не зна, онда се не може ни одредити ни ко кога наслеђује: да ли Анђелија свога оца Угљешу, или 
пи очи, па онда у овоме дому неће имати ко да слави крсно име и да диже чашу у славу Божју!“ ре 
серили нас, па нико ни у кућу ући, нити ко из куће изаћи, док не удари на дупле страже Ћатине и 
ежје, шта онда да радим?{S} Шта ја знам ко ће с њима довече доћи, можда и сам масални, а ја се  
сти од јучерашњег дана: ухвати се рачун ко је шта јуче продао и ко купио; ко је на чему добио а 
 ће наследити имање старога Угљеше, већ ко ће наследити имање младога Угљеше, унука старога Угљ 
 шоњицу?“ повика Радојица Лелековић... „Ко би још за оно шкембе дао своје дете?!...{S} Ту опет  
> <p>„А кад те капетан упита:</p> <p>— „Ко ти је ово? ти си му одговорио:</p> <p>— „То је, капе 
ви говорило.{S} Једни би рекли:</p> <p>„Ко је још чуо да је преча снаха него рођена кћи, него с 
ти његова четири сина, а некаква их зла коб још већма разгребе и позледи.{S} Тако, једнога дана 
у до старога Ковића, да тражиш од мртве кобиле плоче, а не велиш, да ти је у плану Совљак и Сим 
акав је Радојло Клисарин,“ додаде Среја ковач.</p> </div> <pb n="74" /> <div type="chapter" n=" 
ук има сина за женидбу?“ упита ће Среја ковач.</p> <p>„Има једног смољицу; ја за њ не бих дао н 
рати на своју воденицу“ — рећи ће Среја Ковач.</p> <p>„А шта још паре нису кадре учинити?“ учин 
нам, кућа смо до куће,“ — примети Среја ковач.</p> <p>Ове ове замерке Ћати су дотурали његови љ 
на већа подземних духова.</p> <p>Шљивак ковача Среје сучељавао је с великим воћњаком покојног У 
гња, има и један мали прелаз преко кога ковачева чељад прелазе те иду кући Угљешиној, а тако ис 
лађи брат испрегне, а он се упути право ковачевој кући, онамо где му је оно момче рекло, да ће  
м отићи мало и до Раче...{S} Овај Панта Ковић, кад се коме задужи, не мисли да плати...“</p> <p 
ниш, је ли?{S} Хоћеш на Рачу до старога Ковића, да тражиш од мртве кобиле плоче, а не велиш, да 
ље и веселије дане.{S} Они просто ни на ког не налајаше, сем једино на стару Бару Циганку: они  
ћа казати!{S} Или ће она поћи за онога, кога је од детињства заволела, или ће плести седе косе. 
вокат Радић.</p> <p>„Чекамо једно лице, кога се и тиче ова ствар, ради које сам вас и звао, а в 
ла чија су.</p> <pb n="63" /> <p>„Пело, кога имаш још од гостију ?“ упита из кола један глас.{S 
 почиње?{S} Ово је неко доба ноћи...{S} Кога ми ово још чекамо?“ упитаће адвокат Радић.</p> <p> 
био је Максим Ћук, трговац из Шапца, за кога се у велике говорило, да не зна шта има и да је „п 
истину,“ приметио је адвокат Кузман, за кога се знало, да је волео да заступа замршеније споров 
десет четврти просилац, али просилац за кога је она знала, да тражи њену руку, а не њен богати  
 председник, „избери ти кога хоћеш и на кога се најбоље ослонити можеш, па ћемо ти ми то одобри 
пређемо на главни посао, на посао, због кога је Максим Ћук потрудио своје господство, да из Шап 
еко разглашени сремски „пиштинац,“ због кога су врло често и Шапчани правили излет од Шапца до  
а кратка.{S} Да наведемо сам пасаж због кога је апелациони суд оборио пресуду првостепенога суд 
 да Ћата и сам увиђа важност посла, рад кога се Максим Ћук потрудио да до Совљака на своме инто 
к:{S} Максим Ћук на Симу Ћату.{S} Ко ће кога надмудрити — и преварити, видећемо,“ рекао је Игња 
, за оно доброћудно и смирено момче, уз кога ћеш поживети срећно и задовољно, поживети, како ни 
 је ружно, па долазило то од власти или кога другог: камџија, што би у „Зеленом Венцу“ фијукнул 
ече му општински председник, „избери ти кога хоћеш и на кога се најбоље ослонити можеш, па ћемо 
 зна, онда се не може ни одредити ни ко кога наслеђује: да ли Анђелија свога оца Угљешу, или Ик 
лазу горњега Кустурићева вотњака, преко кога кућна чељад иде на Илијин студенац по воду, лепо с 
ог вигња, има и један мали прелаз преко кога ковачева чељад прелазе те иду кући Угљешиној, а та 
у створило се у народу једно мишљење, а код људи од закона друго.</p> <p>Оно у народу своди се  
ласом, којим је хтео Ћати нагласити, да код Ћука не могу проћи ничије врдаламе, и којекаква зао 
ивати, да су се оба његова лепа зеленка код њега ождребила, и да им је он и имена наденуо: дешњ 
ао да је хтео рећи: „све, све, али овде код мене неће моћи проћи ујдурме Максима Ћука.“</p> <p> 
лног судије; а кад га пустише, остао је код њега скоро читав сахат: мора да је извукао жестоку  
 на далеко равне било није.{S} Видео је код накучанске цркве, па је сместа помислио:</p> <p>„Ев 
 се његова свуд самлети може, а само не код нашег масалног.</p> <p>„Не, не, газда Саво има прав 
 Шапца, а узгред свратио на своје имање код Сокине механе, да им покаже свој домазлук швајцарск 
 Пела бирташица и Марта Јездина; а горе код великог дрвљаника наложена је велика ватра.{S} И ст 
> <p>У тај баш мах припуцаше пушке горе код кућа браће Ђенадића; а један мушки и звонак глас ст 
овинаца и Новог Села на Угљешине сувате код Лешнице и у забране више Чокешине.{S} И једно и дру 
 минути јације, кад први петли запеваше код Маричића кућа, а њима се одазваше они са салаша бра 
 јасле и зобнице.{S} Таква је природа и код људи и код — „бесловесних“ животиња.</p> </div> <pb 
" /> аустријског закона, тамо, где је и код нас прописан ред о наслеђу...“</p> <p>Па ипак је ов 
бнице.{S} Таква је природа и код људи и код — „бесловесних“ животиња.</p> </div> <pb n="131" /> 
ратила у кућу и отишла у собу, стала би код прозора и ту ослушкивала кад ће се чути његови кора 
долазити.{S} Он се обично подуже забави код г. начелника; него да те пријавим г. Тоши писару?.. 
а масалног мала продати, он се заустави код домазлука оних лепих швајцарских крава и оне питоме 
ду минаца; па онда његови велики сувати код Лешнице, па забрани више Чокешине, па „дуге њиве“ у 
.</p> <p>Газда Угљеша се тих дана десио код волова на својим суватима у Лешници; а кад му тај ц 
о две шпице.{S} Она негда сјајна и црна кожа на кошу, добила је неку зелено-вугасту боју.{S} Ов 
; а Максим Ћук, кад се само тиче његове коже и његове кесе, — кадар је да окрене тумбе цео свет 
сим Ђук; а кад Пела изиђе, он узе своју кожну торбу, отвори је и из ње извади два фишека, те их 
ли опет лепу господску вечеру спремила, која никако није могла бити без младих пилића, пржених  
дмах спроћу заседања, има једна собица, која је за доба господара Јеврема Обреновића служила ка 
жих околних села није остала жива душа, која није дошла, да се нагледа овога одиста чуда од сва 
 и понижења већ због материјалне штете, која би га постигла, кад би се у каквој кривици ухватио 
х крајева, и у оба села није било куће, која није имала гостију са стране.{S} И кући браће Попо 
ну лицу њихову и по оној мртвој тишини, која је у целом дворишту владала, познао, да није добро 
ad>VII</head> <p>У оној великој забуни, која је настала у кући Угљешиној ненадном смрћу његовом 
не говорим о кући мојој, о кући твојој, која ти, од кад си у њу доведена, никад ништа на жао уч 
че ђед детињи с неком очевидном срџбом, која му је из саме душе потицала; јер су сад и њега муч 
, да је и сам Бог једна оличена пакост, која не може да гледа трајнију срећу човекову.{S} Ово с 
лни; али се он уздао у своју одлучност, која се додиривала чак с извесном дрскошћу, с којом се  
 видео милост Божју, видео мушку главу, која ће прихватити и одржати слеме кућно и на огњишту л 
зове Рајком, повика гласом и решеношћу, која је на све готова.</p> <p>Иконија мало поћута, па с 
не може нико ништа.{S} Јака су леђа, на која се он наслања.“</p> <p>И то је била истина.</p> <m 
ко ће сад с тобом?{S} Широка су леђа на која се сад наслањаш...{S} Хајде 'вамо!...“</p> <p>И он 
а о студен камен ударимо!...</p> <p>Али која вајда, кад несрећни отад није затек'о жива сина.{S 
тано по масама риштају, да виде, колико која маса има у готову и како би се то могло здипити.{S 
ли се ту, у тој кафани, често чула и по која горка осуда за све, што је ружно, па долазило то о 
 са Симом Ћатом на нова масална кола, у која беху, по нарочитој жељи Максима Ћука, упрегнута он 
ола — кочије на федер и са сицевима — у која беху упрегнута два, као трава, зеленка, оба поносн 
 су то старе предрасуде нашега друштва, које је од искони нашу лепшу половину сматрало као бесп 
 друго,- одричете, јер нема тога блага, које би било у стању, да вас покрене, да једно друго ув 
ма у колективној снази великих задруга, које могу састављати само мушки потомци везани ближим и 
локупног имања покојног Угљеше Пивљака, које је смрћу Угљешином прешло на њенога сина нејаког У 
и, под јаком стражом Ћатиних најемника, које он плаћа парама из моје масе; али ћу га видети дов 
еким нама непознатим рајским крајевима, које су њено срце и њена душа давно и давно нашли и зам 
х трговаца, затурила би ајнак и весеље, које би често до сванућа трајало.{S} Ту је Бего Цицвари 
 дане.{S} То је било и прошло.{S} Семе, које је онда бачено на земљиште наше љубави, уродило је 
добро било, а особито, што су све жене, које се беху искупиле, тврдиле, да доктори ништа не зна 
ге, па загледај мало боље у ово питање, које засеца тако дубоко у наш породични живот, који је  
 девојачку и понос момачки.{S} Старице, које беху дошле са својим ћерима и унукама, плакале су  
леме, и крсно име, и економске користи, које одржавају у целини наше задруге, па загледај мало  
сто; Феми Митровчанки и Марти Јездиној, које чувају девојку и дају јој потребне савете, да да п 
амеравамо радити с овим големим имањем, које си овом парницом добила?{S} И зар би ти могла допу 
адих пилића, пржених на младом кајмаку, које је за Ћату била права посластица, а беше им изнела 
је аномалија у нашем грађанском закону, које час пре треба да нестане,“ додаде Станоје Лучић че 
у за момке у које су се загледале, а за које им старији не даду да пођу.{S} То се може десити и 
и Јове четовође, рече, да нема бољке од које лека нема, али га, пусто, људи не знају, а доктори 
ани ближим и даљим породичним везама, и које се могу од распада сачувати једино, где се непокре 
но лице, кога се и тиче ова ствар, ради које сам вас и звао, а ви имали доброту да се моме пози 
тва, лишимо свију права и свију користи које имају наша мушка деца...{S} Јер сваки од нас, за с 
овића.{S} Ноћ беше тиха и нема.{S} Ни с које стране није се <pb n="12" /> чуо ни глас људи, ни  
пкољена, да сам сужањ заробљени, а ни с које стране помоћи...{S} Али, што моме срцу најтеже пад 
ичај да девојке саме одбегну за момке у које су се загледале, а за које им старији не даду да п 
ило право, чисто анђелско вољење, али у које је опет несретни <pb n="27" /> Симо Ћата почео да  
д Ћука не могу проћи ничије врдаламе, и којекаква заоколишења.{S} И онда мало поћута.{S} Гледао 
нејаког Угљеше.{S} Напротив, то и много којешта друго, што ме подсећа, да је било времена, кад  
га узме.{S} И он би га узео и ваздан му којешта тепао.{S} И ово је био животворни мелем натиште 
а бирташица.</p> <p>„И то оде за онога, који је Ћати био вечно трн у оку, као да му се, Бог с н 
стараоца постави Симу Ћату, као човека, који најбоље зна све, шта од имања и жива мала има поко 
еке Угљешине момке и једног настојника, који му се нису допали, па је на њихова места узео друг 
 својим просцима, па чак и према онима, који би, колико толико, заслуживали њену пажњу.{S} Шта  
тета мога, нити рушити мир нашега дома, који ти ништа дужан није.“</p> <p>То је била Иконијина  
, остави старога <pb n="103" /> свекра, који ју је чувао као мало воде на длану, остави...“</p> 
о веселој Анђелији на помоћи Сима Ћата, који је и иначе с њеним оцем добро живео.{S} Он је први 
 није дуго остао: истиште га Симо Ћата, који га, из просте зависти, није могао очима да гледа.{ 
е још из ранога детињства почео уз оца, који је опет био добар сремски певчик, да иде у цркву и 
е је за тај посао утро пут до масалног, који за то има последњу реч; а кад му овај рече:</p> <p 
раде власти, онда шта је остало за оне, који не знају ни за Бога ни за правду Божју'?“ повикао  
 на Анђелијне просце, а особито на оне, који не <pb n="55" /> траже њену руку њене лепоте ради, 
множио, док најпосле није узео размере, који су и самог Ћату понели збуњивати.{S} Кад би год ку 
 <p>Има и данас још живих људи у Мачви, који би вам умели причати, како се у оно доба сва Мачва 
 би пореметио памећу,“ говорили су они, који су га изближе познавали...</p> <p>Па ипак, кад би  
а видиш, да Ћук није као остали просци, који оног што обећају дати, дају тек пошто масу приме!“ 
сао.{S} Некако је одмах умео да оферчи, који је просилац озбиљан, а који је — лака роба.{S} С п 
и пријатељу,“ рећи ће Сима Ћата гласом, који је сам собом наглашавао, да Ћата и сам увиђа важно 
воме Рајку.</p> <p>„Јест, то си ти био, који си мога оца откупио од Максима Ћука, а цео је свет 
Само је један једини човек у Шапцу био, који ни од тога бича презао није.{S} То је био Максим Ћ 
“ додаде Станоје Лучић четврти адвокат, који је редовно делио мишљење адвоката Јовића; али у та 
сеца тако дубоко у наш породични живот, који је опет основа здравом државном животу, друштву па 
 је стари <pb n="45" /> Јеротије Недић, који у тај мах беше пошао својој воденици на Дрину...</ 
 зацерека се пакосно писар Јеша Савчић, који се с газда-Максимом Ћуком упознао, док је још са с 
/p> <p>„То су стари „вицеви“ пријатељу, који за ме немају никакве вредности.{S} Ја и нисам доша 
и веселог Обрада <pb n="21" /> Кустуру, који се беше загледао у нешто, што му се у тај мах пред 
вина?{S}" Много се сумњало у Симу Ћату, који се ту десио и кад је Угљеша издахнуо, и кад је вла 
опростити, али што отпусти старог Мићу, који је у кући Угљешиној свој век провео, и сву му децу 
твоме оцу, а час своме јадном братанцу, који је био на умору.{S} Она није ишла, она је посртала 
 да оферчи, који је просилац озбиљан, а који је — лака роба.{S} С првим је улазио у преговоре — 
ла, како би ови моји просци прсли — куд који.“</p> <pb n="58" /> <p>То је Фема после и Ћати каз 
уо нас, кад ће наши врази прснути — куд који, јер ће их бич Господњи тако растерати, да им више 
рло лако може наћи какав пенџерић, кроз који се може из ове неизвесности изаћи на чистину,“ при 
као да долази из какве воденице.{S} Сви који су у соби били упреше своје погледе на њега; а дом 
а <hi>раб Божји</hi> Угљеша, а не стоји који Угљеша — да ли Угљеша Пивљак ђед, или Угљеша Пивља 
.{S} Бог да му душу прости!“ рекоше они који поред Угљешине куће минуше; а један додаде:</p> <p 
реговоре — дубље или краће, како је већ који својом озбиљношћу заслуживао, а ове друге умео је  
овора с масалним, сео у свој „интов,“ у који беше упрегао две своје ластавице, она два зеленка  
у,“ учини опет Петроније Певац.</p> <p>„Који, зар Анђелија Угљешина да пође за Ћукова сина, за  
ри“, одговори ми Смајо Циганин, гласом, којим је хтео рећи: „ето, шта би од онога пустога богат 
ској Колубари," рече Максим Ћук гласом, којим је хтео Ћати нагласити, да код Ћука не могу проћи 
ш једно тешко бреме туге и жалости, под којим би пали и најјачи људи?!...{S} Анђелија, кћи Угље 
т, „ако докажете — било сведоцима, било којим другим начином — да је пре Угљеше ђеда, макар за  
 па је, мислим, ред, да видим човека, с којим ми ваља век вековати; јер се, поочиме, право да т 
а многа имена ондашњих младих трговаца, којима Шабац има да благодари за свој развитак и у свој 
 и жеднији — сребра и злата.{S} Путове, којима се служио да се обогати, није бирао.{S} Само се  
ти, братац, тражиш за се, а шта за оне, којима се по нешто дати мора, па да се овај посао час п 
.{S} Ту се виде и два кокошја гнезда, у којима баба Џавине кокоши носе јаја и легу своје пилиће 
свију материјалних права и користи, без којих ни наш живот апсолутно нема никакве вредности; <p 
сузе радости, помешане с неком жалошћу, којој ни она није знала право порекло.{S} Оне једна дру 
ше бацила њена немилостива судбина, а у којој јој беше једина водиља милостива рука њене добре  
" /> куће њенога рођеног ода, из куће у којој се родила и одрасла, из куће, у коју си се ти, ра 
 супруге Рајка Перића трговца из Шапца, којом <pb n="105" /> се тражи да суд огласи Иконију за  
е додиривала чак с извесном дрскошћу, с којом се Ћук служио, кад му је год била у изгледу каква 
гла допустити, да твоја заова Анђелија, коју и ти и твоја мајка зовете анђелом небесним, зар би 
 народ замишља, већ но закону и правди, коју земаљски закони признају.“</p> <p>Сима Ћата, међу  
 у Совљаку паде од језовите косе смрти, коју беше несретна колера 1866 по свој Србији размахнул 
да ли је право, да ми нашу женску децу, коју смо на овај свет довели без њиховог питања, лишава 
оше згледати.{S} Хтели би да погоде, на коју је Ћук око бацио, док ће на то Сава Прекошорац рећ 
 само пенџерић, већ читаву капију, кроз коју се могло изаћи на чистину.{S} И он напише апелату. 
масан мираз..."</p> <p>„А кад вам кажем коју узима, нећете ми веровати,“ учини опет Славко Смољ 
у којој се родила и одрасла, из куће, у коју си се ти, ране моје љуте, довела, а она те у свој  
није било, Бог зна оно би ту остало још коју годину недирнуто; али да је на њ натрапао Сима Ћат 
да господског интова.{S} На њему као да кокоши ноћивају.{S} Стражња осовина пребијена, једног т 
ва кокошја гнезда, у којима баба Џавине кокоши носе јаја и легу своје пилиће.</p> <p>„Де, чик п 
азривеног броћишта.{S} Ту се виде и два кокошја гнезда, у којима баба Џавине кокоши носе јаја и 
 добро проводај, па их после намири.{S} Кола под шупу, и — од коња не одмичи!...{S} Је си ли ра 
но пола сахата већ је био у Совљаку.{S} Кола и коња остави да их млађи брат испрегне, а он се у 
 коња — два кулаша и два вранца, и нова кола.</p> <p>„Не дам ја, рекао је, да глас и углед Угље 
рана кућа, па штала за коње, па шупе за кола.{S} Још му је у животу и стара шупа кровињара.{S}  
— — — — —</p> <p>И у том звркнуше двоја кола и зауставише се пред капијом куће Угљешине, У први 
ора кола, два господска интова, и двоја кола са федерима и сицевима.{S} Напред,је у интову био, 
 пред Угљешине вратнице једва господска кола — кочије на федер и са сицевима — у која беху упре 
чку механу стадоше једна лепа господска кола.{S} То је онда била реткост и у самој богатој Мачв 
ану.{S} То беху одиста богата господска кола, не зна се: или је богатији био интов, или она два 
 сам Ћата назвао кад је први пут сео на кола и пошао да обиђе огромно имање Угљешино.{S} Он би  
а Пели бирташици.</p> <p>У том се једна кола зауставише пред капијом.{S} У колима је седео једа 
м је сео са Симом Ћатом на нова масална кола, у која беху, по нарочитој жељи Максима Ћука, упре 
аповедио млађим, да спреме нова масална кола, да се у њих упрегну она два врана „гаврана,“ како 
све док момак није упрегао нова масална кола.{S} И онда је сео у кола и као ветар одјурио у Шаб 
апца, мачванским друмом, јурила четвора кола, два господска интова, и двоја кола са федерима и  
еки су говорили, да су по Бегу нарочита кола послата.{S} Али кад он уђе у двориште и његово ћем 
т сахати.{S} За то му дешњак, чим га из кола испрегоше, црче — прште као срче кад га о студен к 
о, кога имаш још од гостију ?“ упита из кола један глас.{S} И то је био глас Максима Ћука.</p>  
г Угљеше Пивљака.{S} Ту се одједном три кола ухватише.{S} Песме и поскочице низале су се једне  
к Максима Ћука, па полако поче окретати кола, да у механску авлију уђе, а вратнице су већ широм 
рши што јој је наручено.</p> <p>„Окрећи кола у авлију!...{S} Коње добро проводај, па их после н 
апће:</p> <p>„Чуј, овога сам часа купио кола дрва, све саме церове облице, а кад сам их стао се 
кат Радић.{S} Иконија је прва скочила с кола.{S} Она стаде разгледати, неће ли где угледати сво 
е затек'о жива сина.{S} Он је, док је с кола скочио, по људима, по снуждену лицу њихову и по он 
енов штап, жут као восак.{S} Он скочи с кола, приђе капији, па оним штапом стаде лупати:</p> <p 
о нова масална кола.{S} И онда је сео у кола и као ветар одјурио у Шабац, а шта је тамо радио,  
бледи као смрт, па само повика:</p> <p>„Кола!“</p> <p>И ма да се ишло галопом, весели отац, мал 
page"> <p>108 ИЗДАЊЕ ЗАДУЖБИНЕ ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА 108</p> <p>ПРОСИОЦИ</p> <p>РОМАН.</p> <p>НАПИСА 
:</p> <p>„Мој поштовани и много уважени колега, адвокат Јовић, одавно се носи идејом, да наши з 
е примите и усвојите, ми онда, ја и мој колега, као да већ гледамо, како <pb n="135" /> ће се м 
 ванбрачне деце!...“</p> <p>„Знам, знам колега, али ти не треба да смећеш с ума, да...“</p> <p> 
од два мишљења.</p> <p>„Тако је.{S} Наш колега Јован Јовић има право; женска и мушка деца треба 
ду економска корист, што је народ има у колективној снази великих задруга, које могу састављати 
језовите косе смрти, коју беше несретна колера 1866 по свој Србији размахнула и толике домове у 
Максиму Ћуку, и кад је он из акта видео колики је дуг, да му је наш Љубинко до паре измирио цео 
Дете моје, сиротице моја, ти си видела, колико је њих облетало, не око твоје руке, већ око овог 
двале и — девојку унесреће...{S} Збиља, колико њој сад би година?“ упитаће одједном масални.</p 
ити драга, па да је спремиш с даровима, колико она може под пазухом понети..."</p> <pb n="8" /> 
 непрестано по масама риштају, да виде, колико која маса има у готову и како би се то могло зди 
лој тетки падне на груди.{S} Једном је, колико га грло доноси повикало:</p> <pb n="42" /> <p>„Ђ 
росцима, па чак и према онима, који би, колико толико, заслуживали њену пажњу.{S} Шта више, они 
о што ћу се сад поново враћати у Шабац, колико ме мучи, што не знам што ме сад баш власт зове.. 
у их и дао!{S} Дати су ми у четири ока: колико је њихово јес, толико је и моје — није...{S} Ама 
је у своје време Љубинко дошао и питао: колико мој отац дугује Максиму Ћуку, и кад је он из акт 
оме дуговању.{S} Срачунам <pb n="22" /> колико свега дугујеш — с главним, с интересом и судским 
 Угљеше.{S} И онда ће додати:</p> <p>„А колико ја знам, она је себи изабрала младожењу — давно  
ивота човекова.{S} С тога наш живот, ма колико био горак, ипак има неке дражи.{S} И ми га за то 
може.“</p> <milestone unit="*" /> <p>Ма колико да је конац жалости дугачак, њега време, мало по 
це, око младе и младожење, да се надиве колико лепоти и стаситости, толико и богатом руху њихов 
нда ће тек рећи:</p> <p>„Старали смо се колико смо могли и — умели!"</p> </div> <pb n="92" /> < 
Капетане, ја сам послат, да видим шта и колико дугује Обрад Кустура из Заблаћа Максиму Ћуку.{S} 
рату згебицу, што нема ни толико памети колико какав брав?!.{S} Ви још не познајете Анђелију.{S 
стуре. — То је била мати и кћи...{S} За колима су, у касу, у веома живом касу, касала два коњан 
То је била Пела механџика.{S} Опа приђе колима.{S} Не може бити да их није познала чија су.</p> 
 пред капијом куће Угљешине, У првим је колима седела Иконија Рајкова и адвокат Јовић, а у друг 
рејом, Максим Ћук, а остраг на масалним колима Сима Ћата са својим побратимом Обрадом Чавком.{S 
на, кад је Сима Ћата отишао на масалним колима у Шабац, да јави Максиму Ћуку, да је њихова ства 
ито на оним лепим и скупоценим масалним колима са сицевима и федерима, упрегнутим било бесним и 
тељу, повика Сима Ћата.{S} Нека момак с колима сврне на наше имање у Китогу и нека нас ту чека! 
една кола зауставише пред капијом.{S} У колима је седео један подежмекаст човек, у плавим чошни 
и весеље и то сад живље и бујније.{S} У коло се хватало и старо и младо.{S} Поскочицама није би 
 твоје куће.{S} Ако је твоја Анђелија у колу, ако је на с лу или на прелу, знај да је ту и он.{ 
 пријатељу.{S} Он се данас у два маха у колу хватао до вашег детета, а моје, ако Бог да, снахе. 
 од фамилије браће Лаловића у ваљевској Колубари," рече Максим Ћук гласом, којим је хтео Ћати н 
 судови рекну да ово, око чега се данас кољу ови гладни вуци, није твоје очинство, није твој ми 
, па њим о земљу, и она прште у стотину комада!" — додаде Фема Митровчанка.</p> <p>„Е ова, виде 
о тарабе у шљивак и она прште у стотину комада.{S} После скочи и викну:</p> <p>„Коње!...{S} Поб 
</p> <p>РОМАН.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> <gap unit="graphic" /> <p>БЕОГРАД</p> <p>Ш 
 и грљење, а нико међу њима није остао, коме се у очима нису заблистале сузе, сузе радости и су 
и гледајући свога унука, малога Угљешу, коме је кум на крштењу дао ђедово име, како с дана у да 
камену.{S} Сад је почео и да калаузи; а коме он одлучи свиње, тај се не боји, да ће му оне оста 
ње да изравнамо с мушким потомством, на коме остаје слеме кућно, име породице, а у првоме реду  
 Његов талисман, то је његов кантар, на коме, кад што продаје, свака ока показује неколико драм 
 до Раче...{S} Овај Панта Ковић, кад се коме задужи, не мисли да плати...“</p> <p>„А, каишарчин 
и својој пупили, онда хоћу и ја да знам коме ћу моћи оволики масени мал на чување поверити," ре 
већ једнога са свим другог лица, лица о коме нико живи и не слути, да је оно једини наследник б 
мо су затекли позив од среске власти, у коме стоји, да Обрад Кустура сместа дође среској канцел 
 богатије, него да ми је сам владика на конак дошао,“ одговори Пела механџика, па као срна одле 
и.{S} Ту се почело и смркавати, зато су конаковали у Лешници, а сутра-дан зором продужили <pb n 
и на капију и погледала доле владичином конаку, откуд је он обично долазио.{S} Њој се чинило, д 
ilestone unit="*" /> <p>Ма колико да је конац жалости дугачак, њега време, мало по мало, ушије. 
 Ћата је очевидно иставио као озбиљнога конкурента сину Максима Ћука.</p> <p>„Од тога више ништ 
ровице и Гродера из Шапца, те су држали консилиум.{S} Па? — Сва тројица само одмахнуше главом.{ 
Ћата и Максим Ћук.{S} Ту су држали малу конференцију с неким београдским адвокатима.</p> <p>И п 
и свију народа и времена као што су:{S} Конфучије, Сократи, Аристотели, Аристиди, Питагоре, Циц 
бражај.{S} То је нека сувача за једнога коња.{S} Сувача је радила.{S} Оно страшно клопарање да  
 n="53" /> — све самих јунаца, два пара коња — два кулаша и два вранца, и нова кола.</p> <p>„Не 
 после намири.{S} Кола под шупу, и — од коња не одмичи!...{S} Је си ли разумео?“</p> <p>„Ништа  
и; али је цептио — као прут.{S} Сила од коња!..</p> <milestone unit="*" /> <p>Већ се беше у вел 
 сахата већ је био у Совљаку.{S} Кола и коња остави да их млађи брат испрегне, а он се упути пр 
— па ништа.{S} Није штедео ни труда, ни коња, ни пара.{S} Довео је два лекара из Велике Митрови 
азума између домаћинских и гостионичких коња.{S} Има прилика кад се и коњи око нечега заваде —  
 Шапца за Поцерину, живо је касао један коњаник.{S} По лицу његову беше плинула неописана радос 
 у касу, у веома живом касу, касала два коњаника, оба на добрим коњима и у господском варошком  
но.</p> <p>„Окрећи кола у авлију!...{S} Коње добро проводај, па их после намири.{S} Кола под шу 
та не брини, газда, ти знаш да се ја за коње више старам, но и за себе сама,“ одговори <pb n="6 
та велика и пространа кућа, па штала за коње, па шупе за кола.{S} Још му је у животу и стара шу 
се једном своме другу.{S} За тим појаше коње и у великом касу одоше пут Црне Баре, а отале на К 
док сам у совљачкој механи мало одморио коње, изазва ме на страну бирташица Пела, па ми шапатом 
комада.{S} После скочи и викну:</p> <p>„Коње!...{S} Побратиме плати ово што се потрошило!“ — ок 
тионичких коња.{S} Има прилика кад се и коњи око нечега заваде — и ако су им пуне јасле и зобни 
во големо весеље спрема...{S} Па и сами коњи у коњушници дадоше <pb n="130" /> од себе весела г 
чије, а тако исто и неколико гостију на коњима.{S} У осталом, кућа браће Поповића и данас је на 
 певајући и пушке мећући.{S} Њега су на коњима до Шапца отпратила браћа Ђенадићи — његови калау 
асу, касала два коњаника, оба на добрим коњима и у господском варошком руху.{S} Једно беше Рајк 
} Самих кочија било је преко шесет, а о коњицима нико рачуна ни хватао није.{S} Једно се само з 
мо весеље спрема...{S} Па и сами коњи у коњушници дадоше <pb n="130" /> од себе весела гласа.{S 
 мрка као гагат.{S} Онај левак немиран, копа час левом час десном предњом ногом, а мало мало, п 
истотели, Аристиди, Питагоре, Цицерони, Коперници, Бајрони, Шекспири, Гетеи, Његуши и други вел 
 и ту ослушкивала кад ће се чути његови кораци; али њега дуго не би.</p> <p>И њу поче да хвата  
.</p> <p>И ту се баш чуше тихи и лагани кораци.</p> <p>„Јеси ли ти то Фемо?“ упита један крепак 
име породице, а у првоме реду економска корист, што је народ има у колективној снази великих за 
суд је овај спор расправио и пресудио у корист моје властодавке Иконије, и она је то, што није  
то неупутно хтео да уради, па било то у корист своју или некога другог.</p> <p>Само је један је 
ни спор.{S} Он је истина окончан у нашу корист; али за њ цео свет мисли, да је неправедан, и да 
и кућно слеме, и крсно име, и економске користи, које одржавају у целини наше задруге, па загле 
ња, лишавамо свију материјалних права и користи, без којих ни наш живот апсолутно нема никакве  
човечанства, лишимо свију права и свију користи које имају наша мушка деца...{S} Јер сваки од н 
и, како да примим?!.{S} Ја бих пре седе косе плела, него што бих пошла за онога жољу; а, после, 
 детињства заволела, или ће плести седе косе.“</p> <p>„Ти то мислиш на Радојла сина Клисариног? 
н Млађо први у Совљаку паде од језовите косе смрти, коју беше несретна колера 1866 по свој Срби 
ну, а друго ми је све равно, равно до — Косова...</p> <p>„И још нешто, господине, ја сам себи п 
ати и нешто ћара; а овако, задужио се и косом на глави: пао је у канџе несретном Максиму Ћуку,  
преча снаха него рођена кћи, него своја кост, своја крв?!“</p> <p>А други:</p> <p>„И то она виж 
и граде од зла горе?!{S} Угљешине ће се кости у гробу превртати, кад види, шта се ради од његов 
љубац за пољупцем — у образ, у чело,- у косу, у уста...</p> <p>„Доста, доста!...{S} Зар хоћеш д 
не!“ — рече Пела бирташица.</p> <p>„Па ’коће, кумо, права је срећа оно, што је нашем срцу мило  
ни пре ни после, утувила није.{S} Самих кочија било је преко шесет, а о коњицима нико рачуна ни 
ом младицом, што седи у овим господским кочијама, —“ одговори Фема Митровчанка; а на то ће Пела 
онај млади и лепо обучени момак, што је кочијашио, везивао један мали свежњић, што му га је Ико 
гљешине вратнице једва господска кола — кочије на федер и са сицевима — у која беху упрегнута д 
и браће Поповића беху свратиле неколике кочије, а тако исто и неколико гостију на коњима.{S} У  
утака летеле су као ветар оне господске кочије.{S} Летеле су друмом што води за Шабац.{S} У њим 
у Липници, и све ливаде, њиве, пашњаци, кошеви, станови, воденице на Дрини и воденице на Сави,  
ницама на Дрини и воденицама на Сави; о кошевима и наслонима и о другим ситнијим парчетима, што 
и један богат дом пун свакога добра као кошница меда, оставља све то, па оде тамо, <pb n="38" / 
ице.{S} Она негда сјајна и црна кожа на кошу, добила је неку зелено-вугасту боју.{S} Овде онде  
ту по јаглук,</l> <l>„А куму — бурунџук кошуљу..."</l> <p>И озго од Гавранове Греде као да неко 
неко припева:</p> <l>„А куму — бурунџук кошуљу!"</l> <pb n="15" /> <p>То се са својим сином вра 
на своје сувате, да виде где тови џелеп крава и џелеп волова, па их је онда испратио до Шапца,  
 да им покаже свој домазлук швајцарских крава и ону дивну пасмину буђеновачких свиња; а ту су у 
али познати домазлук дивних швајцарских крава и пасмину буђеновачких свиња.</p> <p>Максим Ћук,  
ви код домазлука оних лепих швајцарских крава и оне питоме пасмине буђеновачких свиња у Китогу, 
рка Поповића.{S} Дрва су, бити не може, крадена: одсекао их је у забрану свога бившег газде.{S} 
амовати.{S} Он вам је могао, с краја на крај, испричати <title>„Сироту Босиљку“</title>, <title 
2" /> али их она нађе, па ма побегли на крај бела света.{S} Отуд оно народно:</p> <p>„Од смрти  
 муке спопадале.{S} Видело се, да му је крај живота ту...</p> <p>И жене су већ понеле да се нем 
ислима вратио кући.</p> </div> <trailer>КРАЈ</trailer> </body> </text> </TEI> 
старо и младо.{S} Поскочицама није било краја, па ни оним — „мрсним.“ И док је ово весеље текло 
а.{S} Тој части и томе весељу није било краја.{S} Три су трпезе постављане и дизате.{S} Ту нико 
ане одекламовати.{S} Он вам је могао, с краја на крај, испричати <title>„Сироту Босиљку“</title 
аве, Мачве, Јадра, а и других још даљих крајева, и у оба села није било куће, која није имала г 
лутале по неким нама непознатим рајским крајевима, које су њено срце и њена душа давно и давно  
 добро; ама као поручено.{S} Отвори нам крајњу собу и спреми богату вечеру.{S} Употреби сву сво 
у да буду јесени што ретко где на нашем крају света.{S} Оне буду често и лепше и пријатније и о 
естока врева паса далеко тамо на другом крају села.{S} Нема сумње, морао је поред самих кућа да 
{S} И он напише апелату.{S} Она је била кратка.{S} Да наведемо сам пасаж због кога је апелацион 
првим је улазио у преговоре — дубље или краће, како је већ који својом озбиљношћу заслуживао, а 
него рођена кћи, него своја кост, своја крв?!“</p> <p>А други:</p> <p>„И то она вижља, што не х 
 зеленка, као две виле — нека племенита крв.{S} Пругасти, високи, повијених вратова, малених зм 
, сироче, скочи, врисне, да се у човеку крв следи; полети и својој веселој тетки падне на груди 
оред њега се отег’о читав поток усирене крви...“</p> <p>Умро је без свеће.</p> <milestone unit= 
а отишла, да види шта ради, а он, сав у крви, изгубио аваз, а опет све познаје, и кад нам је Ма 
ије чинио, да од овога неумитног дечјег крволока спасе свога унука, једину још мушку главу дома 
н оде у своју собу и паде ничице у свој кревет, па се стаде гушити у јецању.{S} После се ућутао 
било мало, да се дочепаш <pb n="62" /> „Крезовог блага!““ не даде му писар Јеша ни издушити шта 
тић, последњи се још не беху из Совљака кренули.</p> <p>„Хе, ласно је Угљеши овако свадбовати:  
p> <p>„Јеси ли ти то Фемо?“ упита један крепак мушки глас.</p> <p>„Ја сам, Радојло.“</p> <p>„Ти 
рег у лоју,“ додала је Марта Јездина, и кресну оком на Пелу бирташицу.</p> <p>„Шта капетаница и 
а им је и вратнице отворила, а једва се кретала под накитом од орлаша и крсташа талира и три ни 
рада чуло.{S} Ту је метана на решето и „кривда" и „правда.“ Било је прилика кад су у овој адвок 
која би га постигла, кад би се у каквој кривици ухватио.{S} И он то одиста не би могао издржати 
овај или онај грађански спор, или какво кривично дело овако или онако расправио и пресудио.{S}  
радимо?{S} Ћата нас наговара да на суду криво сведочимо.“</p> <p>„А како и шта да сведочите?“</ 
жје Анђелији, несуђеној заручници онога кривовратог сина његова.{S} Па луд сам био што сам му и 
Угљешина да пође за Ћукова сина, за ону кривоврату згебицу, што нема ни толико памети колико ка 
 Анђелија сад никуд маћи не може, на да крила има.{S} Њен свекар сад заповеда кад ће ко у Совља 
 о појединим правним питањима.{S} Ту се критиковао и сам суд, што је овај или онај грађански сп 
ола.{S} Још му је у животу и стара шупа кровињара.{S} Зачудио сам се кад сам у једном буџаку те 
го што бих пристала да живим под једним кровом с Максимом Ћуком.“</p> <p>То рече, па се окрете  
 се врло лако може наћи какав пенџерић, кроз који се може из ове неизвесности изаћи на чистину, 
ао не само пенџерић, већ читаву капију, кроз коју се могло изаћи на чистину.{S} И он напише апе 
као и сваки човек, кад му се дрема..{S} Кроз какве ли је мене живота свога прошао овај негда по 
 Клисарина сина, као муња пролетао је и кроз Совљак и кроз Глоговац и кроз Црну Бару.{S} И што  
а, као муња пролетао је и кроз Совљак и кроз Глоговац и кроз Црну Бару.{S} И што је год било мо 
етао је и кроз Совљак и кроз Глоговац и кроз Црну Бару.{S} И што је год било момака и девојака  
Ђур.</p> <p>Радојло га је морао опазити кроз прозор, јер се одмах нашао пред капијом.{S} Отвори 
ућута.{S} Само је ветар још јаче шуштао кроз густе Угљешине вотњаке.{S} У тај баш мах севнуше м 
аља испит полагати," промрмља Сима Ћата кроза зубе.</p> </div> <pb n="65" /> <div type="chapter 
, и повуче један вучљај бурмута и нешто кроза зубе прошапта, што Ћук никако и не примети.{S} Ту 
не дам ја, да се мојим богатим пупилама крпе туђе продрте вреће.“</p> <p> Ово као да се Ћати ни 
м потомству, господо моја, кућа остаје, крсно име остаје; а женско потомство оставља свога оца  
S} Остави ти на страну и кућно слеме, и крсно име, и економске користи, које одржавају у целини 
нда у овоме дому неће имати ко да слави крсно име и да диже чашу у славу Божју!“ рекао је стари 
и на огњишту ложити божићне бадњаке и о крсном имену дизати чашу у славу Божју.</p> <p>Тако је  
и да им је он и имена наденуо: дешњаку „Крсташ,“ а леваку „ждрал.“</p> <p>„А, па ово је „ждрал“ 
едва се кретала под накитом од орлаша и крсташа талира и три ниске о врату дуката, што су пламт 
 даривао за сина девојку, а у недељу по Крстову-дне дочекао у своме дому своје пријатеље — дево 
ворили да прстен буде у другу недељу по Крстову-дне, а да са сватовима по девојку дође у недељу 
нској соби извршило нешто, што је права круна овој нашој приповедци.</p> <p>У ту се собу беху и 
ајко Перић, а друго његов побратим Пера Крунин...</p> <pb n="37" /> <milestone unit="*" /> <p>„ 
г Влајка Кумрића и свога побратима Перу Крунића.</p> <p>„Па, деде, домаћине, што си нас звао?.. 
ај само њисне: видело се, да је то била крупна шала...{S} Зато сам Максим Ћук викне:</p> <p>„Жд 
шљива јара није дала човеку да дише.{S} Крупне капљице кише почеше да пропрскују, а шум тополов 
има добро позната:</p> <p>„Уродила рана крушка под Милошићем!"</p> <pb n="138" /> <p>То је било 
о знамениту песму:</p> <p>„Уродила рана крушка под Милошићем!“</p> <p>Ту су обесмрћена многа им 
ре свога ђеда.{S} Бираћемо их као гњиле крушке, — је ли тако Ћато?“ повика, сав блажен, Максим  
латна!“ повика девојачка мајка. „Оно је кршан момак, нека је своме оцу здрав и <pb n="9" /> жив 
ве Глоговачке.</p> <p>Па и Радојло беше кршан момак, мушкога стаса и поноса, а срца и душе што  
, што се до ње ухватио мој Млађо?...{S} Кршна девојка: не зна се или је лепша или је стаситија, 
га унука, малога Угљешу, коме је кум на крштењу дао ђедово име, како с дана у дан напредује, гл 
 наследи његова снаха Иконија, а његова кћер Анђелија да добије само — „пристојну спрему!...“</ 
 шабачки суд решио, да Анђелија, рођена кћер покојног Угљеше Пивљака, не може бити наследница и 
векра Угљеше, а Анђелија, његова рођена кћер, да добије само једио просто сеоско удомљење...{S} 
е Пивљака наслеђују:{S} Анђелија рођена кћер његова, и Иконија његова снаха, а мајка покојног У 
нам, а и цео свет зна, да је она рођена кћер мога бившег свекра, покојног Угљеше Пивљака, и да  
{S} Иста њена мајка!{S} Она је јединица кћер Обрада Кустуре, једнога доброг и поштеног домаћина 
." одговори госпођа Јеца.</p> <p>„То је кћер Обрада Кустуре?!“ запита готово зачуђено Угљеша Пи 
справљано питање: је ли преча снаха или кћер старога Угљеше, већ је ли преча тетка или мајка ма 
Максим Ћук за свога сина Среју испросио кћер и једину наследницу покојног Угљеше Пивљака.{S} И  
зовете, а то је: чекамо главом Анђелију кћер покојног Угљеше Пивљака а заову моје Иконије.{S} О 
 не кају за чијег су јединца дали своју кћер, своју јединицу.{S} Водио их је чак и у Лешницу на 
се ради од његова имања; како му рођену кћер његову из куће избацују као какво самохрано сироче 
адвокат и ђенерални заступник Анђелије, кћери покојнога Угљеше Пивљака.</p> </div> <pb n="123"  
његова пријатеља Угљеше, а заова његове кћери Иконије, што су, и по лепоти и по <pb n="18" /> в 
дана јесењег била је прошевина Анђелије кћери покојног Угљеше Пивљака.{S} Њену је руку потражио 
ати запевка.{S} То је био глас Анђелије кћери Угљешине.</p> <p>„Смирило се! курталисало се мука 
 <pb n="98" /> Угљеше Пивљака од рођене кћери његове, кад мушкога потомства нема?“ рече адвокат 
и пали и најјачи људи?!...{S} Анђелија, кћи Угљеше Пивљака, све ће то поднети, а посрнути не см 
е још чуо да је преча снаха него рођена кћи, него своја кост, своја крв?!“</p> <p>А други:</p>  
дре да кажу: преча је снаха него рођена кћи!...“</p> <p>А људи од закона:</p> <p>„На судовима н 
ела Обрада Кустуре. — То је била мати и кћи...{S} За колима су, у касу, у веома живом касу, кас 
и, живот Максима Ћука: „Он и његов син, куд год иду, на интову се возе,“ рекла је Пела механџик 
 Моја десна рука у сваком послу мом.{S} Куд га ја пошаљем, он ми изврши посао боље него да сам  
видела, како би ови моји просци прсли — куд који.“</p> <pb n="58" /> <p>То је Фема после и Ћати 
куцнуо нас, кад ће наши врази прснути — куд који, јер ће их бич Господњи тако растерати, да им  
че, кад би год свога ђеда опазило да од куд долази, оно би му пружило ручице, да га узме.{S} И  
 га без мајчине неге и миловања, па оде куд је њена женска жуд вуче“ додали би четврти.</p> <mi 
им бежи из ове несретне куће, нека бежи куд било!..."</p> <p>Боже, од кад је света, људи беже о 
 то зло, мој г. капетане: онда ја немам куд кући својој.{S} Ако то буде, онда од свадбе моје Ик 
ио је преко дворишта, а и сам није знао куд.{S} Он ју је само, готово нечујно, тешио:</p> <p>„У 
 нахији.{S} И још се једнако говорило: „куд се деде његова готовина?{S}" Много се сумњало у Сим 
l>„Болу вељи мојих тешких рана,</l> <l>„Куд то пр'ну голубице бела?...</l> <l>„Срце си ми у нез 
исли блудиле по једној мрачној пустињи, куда је беше бацила њена немилостива судбина, а у којој 
ог Ћату понели збуњивати.{S} Кад би год куда пошао, а особито на оним лепим и скупоценим масалн 
/> <p>„Парницу можете добити;“ рекао је Кузман адвокат, „ако докажете — било сведоцима, било ко 
Ћук изуо са неких 25 дуката.{S} И то је Кузман примио тек као аконто унапред, а главно има да с 
асне.</p> <p>И тако би одлучено, да сам Кузман оде у Шабац и да у суду размотри акта по овоме д 
 изаћи на чистину,“ приметио је адвокат Кузман, за кога се знало, да је волео да заступа замрше 
lestone unit="*" /> <p>Пошто је адвокат Кузман разгледао акта по овоме спору, он је одиста у њи 
аксим Ћук имао је увек обичај да гвожђе кује док је вруће, па је ту методу и овом приликом усво 
{S} Нађи Радојла и упитај: шта да радим кукавица сива, ако ме салете, да примим обележје од син 
ти, шта треба чинити а шта не треба.{S} Кукавна Анђелија беше као изван себе.{S} Летела је час  
није ишла, она је посртала.{S} Она није кукала, она је запомагала:</p> <p>„Куку мене, шта је ов 
 са доста малим ободом, а у руци дебео, кукаст, <pb n="136" /> дренов штап, жут као восак.{S} О 
 нејаки Угљеша, слатки унук твој!...{S} Куку бабо!...“ И она се простре по мртвом оцу свом.</p> 
гала:</p> <p>„Куку мене, шта је ово?{S} Куку мени ојађеници, шта ћу ја сад?...{S} Бабо, слатки  
није кукала, она је запомагала:</p> <p>„Куку мене, шта је ово?{S} Куку мени ојађеници, шта ћу ј 
ележје од сина Максима Ћука?" —</p> <p>„Куку мени, како да примим?!.{S} Ја бих пре седе косе пл 
> у жир; а кад се угоје, он их још мало кукурузом прирани, па после с њима у Митровицу, и смест 
ука, упрегнута она два бесна змијоглава кулаша, па су обишли целокупно <pb n="90" /> имање поко 
— све самих јунаца, два пара коња — два кулаша и два вранца, и нова кола.</p> <p>„Не дам ја, ре 
им вранцима, или змијоглавим и поносним кулашима, — он је наилазио на читаве заседе Анђелијних  
ти:</p> <p>„А онај на оном златногривом кулашу, то је онај, што је онда био онако сетан и невес 
ући свога унука, малога Угљешу, коме је кум на крштењу дао ђедово име, како с дана у дан напред 
 пушке никако ни партисале нису.{S} Сам кум дао је врећу барута, а стари сват две.{S} Чауши су  
љао!“</p> <p>И онда:</p> <p>„А она моја кума, она Марта Јездина, платиће ми — кад тад: а Фему М 
one unit="*" /> <p>„Јеси ли их познала, кумо?“ упита Пела бирташица у совљачкој механи своју ку 
 рече Пела бирташица.</p> <p>„Па ’коће, кумо, права је срећа оно, што је нашем срцу мило и драг 
ла у Фему Митровчанку.</p> <p>„Живећеш, кумо, као бубрег у лоју,“ додала је Марта Јездина, и кр 
 и Радића, па капетана поцерског Влајка Кумрића и свога побратима Перу Крунића.</p> <p>„Па, дед 
 <l>„Свакоме свату по јаглук,</l> <l>„А куму — бурунџук кошуљу..."</l> <p>И озго од Гавранове Г 
ве Греде као да неко припева:</p> <l>„А куму — бурунџук кошуљу!"</l> <pb n="15" /> <p>То се са  
Фему Митровчанку и Марту Јездину, своју куму, да се увек уз Анђелију нађу...</p> <milestone uni 
у, па Пелу совљачку бирташицу, па своју куму Марту Јездину — да јој говоре.{S} И оне су све три 
Пела бирташица у совљачкој механи своју куму Фему Митровчанку.</p> <p>„Познала, како нисам.{S}  
дете моје; послушај ти мене, а ја ти се кунем с оним, што ми је најмилије, да се нигда покајати 
а.{S} Оно сирото обори главу па поче да куња.{S} Жалосно га је било посматрати.{S} Доња му <pb  
 само његова сенка.{S}" И онда опет оде куњати, — ама као и сваки човек, кад му се дрема..{S} К 
ни — него га је оставио, да се око њега купе гладне орлушине, врани и гаврани, као и на сваку д 
арка Поповића из Синошевића, да од њега купи његов „златан“ забран!...</p> <milestone unit="*"  
чевима, вид’ло се, да их је дубока кеса купила.{S} И док је онај млади и лепо обучени момак, шт 
 То је интов несрећног Максима Ћука.{S} Купио сам га на добош за дванаест плета; а у њему има с 
о да шапће:</p> <p>„Чуј, овога сам часа купио кола дрва, све саме церове облице, а кад сам их с 
а Мрава, тај и кад прода ниже но што је купио, он је опет <pb n="95" /> у ћару.{S} Његов талисм 
ати се рачун ко је шта јуче продао и ко купио; ко је на чему добио а ко изгубио.</p> <p>„Ништа  
има.{S} Овога часа идем у Синошевић.{S} Купићу тај забран — по што било — даћу што ми поиште.{S 
ока показује неколико драма више, а кад купује, онда неколико драма мање.{S} То је узус при њег 
 сви пред тобом мали, мајушни!...{S} Ти курталисаваш оца мога из канџи онога катила, онога Макс 
ије кћери Угљешине.</p> <p>„Смирило се! курталисало се мука!...{S} Бог да му душу прости!“ реко 
абачких младих трговаца:{S} Топузовића, Куртовића, Гашића, Тркића, Ајдарића, Нешића, Лелековића 
е састаде се и с писарима у механи Јосе Куртовића, поручи пиво за све, а нареди Маци Јовиној да 
д среске власти, у коме стоји, да Обрад Кустура сместа дође среској канцеларији ради некога хит 
о нас, а тебе Господ Бог!“ повика Обрад Кустура, а очи му беху пуне суза.</p> <milestone unit=" 
ести и себе и тебе.{S} Ето, да је Обрад Кустура своје свиње продао чим је с њима дошао у Митров 
лат, да видим шта и колико дугује Обрад Кустура из Заблаћа Максиму Ћуку.{S} Ево донео сам паре, 
нити су чим угостити...“</p> <p>И Обрад Кустура још истог дана уседе на свога путаља и живо отк 
, а очи им беху пуне суза.</p> <p>Обрад Кустура беше стао па се диви овој одиста реткој доброти 
сима Ћука до паре измирио.</p> <p>Обрад Кустура само је бленуо у капетана.{S} Он од свега ни ре 
у ходник он смотри Обрада:</p> <p>„Ене, Кустуре!{S} Зар си већ дошао?!{S} Ја сам мислио, да се  
нија снаха Угљеше Пивљака и Јела Обрада Кустуре. — То је била мати и кћи...{S} За колима су, у  
а мајка!{S} Она је јединица кћер Обрада Кустуре, једнога доброг и поштеног домаћина и марвеног  
госпођа Јеца.</p> <p>„То је кћер Обрада Кустуре?!“ запита готово зачуђено Угљеша Пивљак, а прек 
 испросио и даривао лепу Иконију Обрада Кустуре из Заблаћа, могле су у велике минути јације, ка 
 лепо, да он има нешто да саопшти своме Кустури што ће га обрадовати.{S} И он устаде са свога м 
анђела Божјег.{S} Она прво приђе Обраду Кустури, смерно се поклони и у руку га пољуби, па онда  
аго мени, оно је ваш син?!“ повика Јела Кустурина.</p> <p>„Јеси ли га видела, пријо?“ упаде јој 
аблаћа.</p> <p>На самом прелазу горњега Кустурићева вотњака, преко кога кућна чељад иде на Илиј 
шећи се, рече:</p> <p>„Не бој се, драги Кустуро!{S} Сад видим да о свему ни ти ништа не знаш; н 
тима записао!...</p> <p>„Ето, мој драги Кустуро, сад си слободан као тица на грани; а, сад, јаш 
аде мерити веселог Обрада <pb n="21" /> Кустуру, који се беше загледао у нешто, што му се у тај 
ете онај позив — као да би видео, ко је Кустуру звао, па ће онда рећи:</p> <p>„Капетан није ту. 
 <p>„На мушком потомству, господо моја, кућа остаје, крсно име остаје; а женско потомство остав 
 само суво злато; ја га од малена знам, кућа смо до куће,“ — примети Среја ковач.</p> <p>Ове ов 
колико гостију на коњима.{S} У осталом, кућа браће Поповића и данас је најчувенија и највиђениј 
и, долазе на други део.{S} Стара и нова кућа и све остале зграде, падају на други део.{S} Први  
сто пливало у радости што је доживео да кућа старога Угљеше Пивљака опет оживи својим старим жи 
намешће.{S} И одиста велика и пространа кућа, па штала за коње, па шупе за кола.{S} Још му је у 
 Максиму Ћуку, па му неће остати ни она кућа над главом..."</p> <p>Угљешу су у свој Мачви звали 
е, кад први петли запеваше код Маричића кућа, а њима се одазваше они са салаша браће Поповића.{ 
е.</p> <p>„Хајде, снахо, што ти је наша кућа постала тешка; али, како можеш да се раставиш са с 
>У тај баш мах припуцаше пушке горе код кућа браће Ђенадића; а један мушки и звонак глас стаде  
p> <pb n="8" /> <p>„Пријатељу, твоја се кућа нашим дететом постидети неће; а оно спреме, што бу 
а ти више не треба.{S} Кад се вратимо и кућа ће нам бити готова.{S} У преком шору угледније и л 
и сина, као четири златне јабуке, па му кућа остаде на женској глави.{S} Само је дочекао да оже 
ла.{S} Нема сумње, морао је поред самих кућа да мине какав гладан вук, јер су баш те ноћи покла 
авали поједине окосине, доље и дубраве, куће и кућерке у Заблаћу и око Заблаћа.</p> <p>На самом 
 једнога дана истераш из <pb n="121" /> куће њенога рођеног ода, из куће у којој се родила и од 
његов весели унук.{S} Он је само испред куће одао и — хукао.</p> <p>Анђелија није одмицала од с 
и власти да га од његовог ђеда и његове куће одвајам, а и да имам, то чинила не бих; али, бабо, 
— да га види избачена из ове њему драге куће, из куће Угљеше Пивљака.{S} И сад је он на се узео 
тене!{S} Он нешто много обија око твоје куће.{S} Ако је твоја Анђелија у колу, ако је на с лу и 
ног, и постављаше дупле страже око њене куће, па, ето, она им опет прну из кавеза и оде за друг 
још је само имала права, да се из очине куће изведе.{S} И она је тај дан са нестрпљењем чекала; 
прости!“ рекоше они који поред Угљешине куће минуше; а један додаде:</p> <p>„Ето, сад, сиромах  
еша?{S} Нека с њим бежи из ове несретне куће, нека бежи куд било!..."</p> <p>Боже, од кад је св 
ндила и оба полелеја; а до њихове вечне куће испратила су их сва три разреда ђака и силан свет  
 му, најпосле и очи склопила и до вечне куће испратила, а гроб његов, место мајке његове, врели 
 ономе момку:</p> <p>„Одмичи ти од наше куће, Рајко!{S} Немој убијати срећу детета мога, нити р 
ажно да ти каже.{S} Чекаће те више наше куће.“</p> <p>И Радојло часа није часио.{S} Седе у свој 
 n="121" /> куће њенога рођеног ода, из куће у којој се родила и одрасла, из куће, у коју си се 
из куће у којој се родила и одрасла, из куће, у коју си се ти, ране моје љуте, довела, а она те 
иди избачена из ове њему драге куће, из куће Угљеше Пивљака.{S} И сад је он на се узео бригу, д 
едина утеха у старим годинама мојим, из куће одведе.“</p> <p>Иконија му на то са свим хладно од 
 кући Угљешиној, а тако исто и млађи из куће Угљешине туда иду Срејином вигњу, кад што имају да 
и чича-Мића, што га је Ћата отпустио из куће покојног Угљеше.{S} И онда ће додати:</p> <p>„А ко 
 нас, па нико ни у кућу ући, нити ко из куће изаћи, док не удари на дупле страже Ћатине и Ћуков 
ва имања; како му рођену кћер његову из куће избацују као какво самохрано сироче, а у <pb n="10 
двоја кола и зауставише се пред капијом куће Угљешине, У првим је колима седела Иконија Рајкова 
е она два лудака млате, онај дин-душман куће Угљешине, онај Сима Ћата, и она рђа над рђама, она 
лато; ја га од малена знам, кућа смо до куће,“ — примети Среја ковач.</p> <p>Ове ове замерке Ћа 
ш даљих крајева, и у оба села није било куће, која није имала гостију са стране.{S} И кући браћ 
> <head>XVI</head> <p>Док се у дворишту куће покојног Угљеше Пивљака играло, певало и веселило, 
оједине окосине, доље и дубраве, куће и кућерке у Заблаћу и око Заблаћа.</p> <p>На самом прелаз 
зло, мој г. капетане: онда ја немам куд кући својој.{S} Ако то буде, онда од свадбе моје Икониј 
део узима себи Иконија, јер им је ближе кући, а други Анђелија.{S} Готов новац у суду деле по п 
ед Ћуком стајао као обенђијан; а кад је кући пошао, његова су уста сама за себе шапорила:</p> < 
ко врати из Совљака, па нам каза, да се кући Угљеше Пивљака ни приступити не може, и да Угљешин 
it="*" /> <pb n="82" /> <p>Враћајући се кући, Анђелија ће рећи Феми Митровчанки:</p> <p>„Иди, в 
која није имала гостију са стране.{S} И кући браће Поповића беху свратиле неколике кочије, а та 
рани; а, сад, јаши твога путаља, па иди кући, да ту радосну вест кажеш и твојој Јели.{S} Њу ће  
испрегне, а он се упути право ковачевој кући, онамо где му је оно момче рекло, да ће га чекати  
<p>„Бабо, ја не могу више остати у овој кући.{S} Хоћу да идем своме оцу и својој мајци.{S} Опро 
нтов и вратио се у Шабац, а Ћата својој кући.</p> <p>„Е, ту је сад ударио тук на лук:{S} Максим 
Кад су Обрад и његова Јела дошли својој кући, тамо су затекли позив од среске власти, у коме ст 
ли мртва у његовој соби.</p> <p>У целој кући све беше изгубило главу.{S} Нико није умео казати, 
 прекрстио.{S} Многи полетеше Угљешиној кући да виде, је ли то истина!?</p> <p>И то је била ист 
реба, да ти оца спремимо његовој вечној кући — онако, како то доликује и имену његову и дому ње 
вљаш, а да и не говорим о кући мојој, о кући твојој, која ти, од кад си у њу доведена, никад ни 
ца свога, остављаш, а да и не говорим о кући мојој, о кући твојој, која ти, од кад си у њу дове 
"15" /> <p>То се са својим сином враћао кући газда Угљеша Пивљак, певајући и пушке мећући.{S} Њ 
/p> <p>То је рекао, па као ветар отишао кући, и, мало после, пројурио је на своме интову, све у 
ограду, па је ту службу оставио и дошао кући да се бави пољским радом.{S} Њега је све село и св 
ти.</p> <p>Од то доба Радојло није смео кући Угљешиној доћи, нити се с Анђелијом састати и разг 
ловића?!{S} С тим сам се мислима вратио кући.</p> </div> <trailer>КРАЈ</trailer> </body> </text 
о као и људи.</p> <p>Једном сам свратио кући мога из детињства друга Смаја Циганина.{S} Звао ме 
да се умије и Богу моли, па да после по кући све избуди.</p> <p>И Марта Јездина уста и оде.{S}  
говори, да сиротињи продајем бакраче по кући и губере с главе, па шта ћу му ја?..{S} Ја, господ 
во, што се данас десило <pb n="48" /> у кући вашој, дешава се од кад је света и века...{S} Мртв 
е те држати као мало воде на длану; а у кући није какве глоте: <pb n="11" /> твој ђувегија, тво 
 оној великој забуни, која је настала у кући Угљешиној ненадном смрћу његовом и његова нејака у 
а и сами пси као да су осећали, да је у кући Угљешиној некаква промена настала, промена на боље 
 али што отпусти старог Мићу, који је у кући Угљешиној свој век провео, и сву му децу на својим 
о, није се више ни пробудио; а кад се у кући опазило да из собе не излази, а већ је било у вели 
 <p>Тих од прилике дана саветовало се у кући Рајка Перића у Преком Шору, има ли законског основ 
овљаку легати и кад устајати, а то ли у кући његове, не дај Боже, снахе Анђелије.“</p> <p>Она с 
реко кога ковачева чељад прелазе те иду кући Угљешиној, а тако исто и млађи из куће Угљешине ту 
горњега Кустурићева вотњака, преко кога кућна чељад иде на Илијин студенац по воду, лепо се вид 
} Полети у авлију, и таман она изађе на кућни праг, а капија се широм отвори и једна људска при 
ћи, а у доба наше приче беше тек постао-кућни старешина г. Марко Поповић, најмлађи брат браће П 
мушким потомством, на коме остаје слеме кућно, име породице, а у првоме реду економска корист,  
аву, која ће прихватити и одржати слеме кућно и на огњишту ложити божићне бадњаке и о крсном им 
 и на женском.{S} Остави ти на страну и кућно слеме, и крсно име, и економске користи, које одр 
бијала, а ја ти нисам замерио; али сад, кућо моја, кад твоју руку иште, за свога јединог сина,  
 па му оде говорити:</p> <p>„Не бој се, кућо моја, ево твоје теткице, она тебе не да!“</p> <p>И 
во самохрано сироче, а у <pb n="104" /> кућу доводе туђинку, што му, штоно кажу, није ни род ни 
е, — кад му узе последњу наду његову, а кућу му остави на женској глави, — онда што људи граде  
 /> <p>Од то доба само се још једном на кућу газда-Угљешину права радост осмехнула.{S} То је би 
оносну држању.{S} После би се вратила у кућу и отишла у собу, стала би код прозора и ту ослушки 
 се капија опет отвори и — прилупи, и у кућу уђоше два човека: једно је био адвокат Радић ђенер 
Максим Ћук умуасерили нас, па нико ни у кућу ући, нити ко из куће изаћи, док не удари на дупле  
 је мој Млађо?!“</p> <p>И онда полети у кућу.{S} Људи хтедоше да га зауставе, али се он оте, ул 
потресла ова ненадна несрећа што је ову кућу снашла.</p> <p>Он приђе Анђелији.{S} Диже је, па ј 
 његову госпођу — „госпођа Јеца.“ У ову кућу беше свратио у госте и газда Угљеша Пивљак, марвен 
„мала оџаклија,“ а кад се доцније у ову кућу уселио суд и окружно начелство, онда је та соба по 
} Звао ме толико пута, да му видим нову кућу и остало намешће.{S} И одиста велика и пространа к 
ставља свога оца и мајку, оставља своју кућу где је угледало света па иде у туђ дом, прима туђе 
S} Није дао да буде сама у оној великој кућурини, већ је узео Фему Митровчанку и Марту Јездину, 
/p> <p>„Како је срцу моме драго, што је куцнуо час, час за ме срећан, пресрећан да се једном ве 
нашњим мукама; али шта ћу, кад још није куцнуо нас, кад ће наши врази прснути — куд који, јер ћ 
ОЦИ</p> <p>РОМАН.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> <gap unit="graphic" /> <p>БЕОГРАД</p> < 
авраишу.</p> <p>И ту се баш чуше тихи и лагани кораци.</p> <p>„Јеси ли ти то Фемо?“ упита један 
, дочекао, да окреће у Обреновцу сувачу Лазе Галовића?!{S} С тим сам се мислима вратио кући.</p 
да је даље окреће, или се нешто на овој Лазиној направи покварило, то се ни данас не зна.{S} Кљ 
овцу, ја посетим мога негдашњег кардаша Лазу Галовића.{S} Он ме одведе да ми покаже некакав сво 
Максима Ћука.</p> <p>„Е, па кад би то и лаици могли разумети, онда на што бисмо ми били адвокат 
 шта му то значи: „лаици?““</p> <p>„А, „лаици“?...{S} То је нека врста тица, што живе тамо негд 
га ти, газда-Максиме, шта му то значи: „лаици?““</p> <p>„А, „лаици“?...{S} То је нека врста тиц 
, који је просилац озбиљан, а који је — лака роба.{S} С првим је улазио у преговоре — дубље или 
е разгледамо сама акта.{S} Тамо се врло лако може наћи какав пенџерић, кроз који се може из ове 
огажама," додаде Марта Јездина, а гурну лактом Фему Митровчанку, а ова би очима жмирнула, па би 
p>Детету, међу тим, по некад као буде и лакше.{S} Оне муке мало умину, оно прогледа, прогледа в 
пој Анђелији, те би се с тобом и брже и лакше споразумео, како за мога сина да добијем њену леп 
сио и прстеновао цуру од фамилије браће Лаловића у ваљевској Колубари," рече Максим Ћук гласом, 
не беху из Совљака кренули.</p> <p>„Хе, ласно је Угљеши овако свадбовати: дубока кеса, а големи 
жан глас; а кад се изнесе, онда га није ласно изгладити.</p> <p>Од то доба Радојло није смео ку 
 „интов,“ у који беше упрегао две своје ластавице, она два зеленка — своја два ждрала — па као  
 а њему с десна седе адвокат Радић, а с лева адвокат Јовић, до Јовића Рајко Перић, а до Радића  
вилена повесма, мрка као гагат.{S} Онај левак немиран, копа час левом час десном предњом ногом, 
он и имена наденуо: дешњаку „Крсташ,“ а леваку „ждрал.“</p> <p>„А, па ово је „ждрал“ Максима Ћу 
касу: оде Преким Шором, а отале окренуо лево — право у Синошевић.</p> <milestone unit="*" /> <p 
 гагат.{S} Онај левак немиран, копа час левом час десном предњом ногом, а мало мало, па жестоко 
ни, да га познајем: у десну стражњу и у леву предњу ногу путоногаст.{S} То му се познаје по том 
ју собу, да мало прилегне.{S} И како је легао, није се више ни пробудио; а кад се у кући опазил 
свекар сад заповеда кад ће ко у Совљаку легати и кад устајати, а то ли у кући његове, не дај Бо 
у којима баба Џавине кокоши носе јаја и легу своје пилиће.</p> <p>„Де, чик погоди, господине, ч 
, што живе тамо негде у вечитом снегу и леду,“ одговори Ћук, као из рукава.</p> <milestone unit 
 n="57" /> љокне, да су сместа окретали леђа и одлазили без обзира.</p> <p>Истина, Анђелија је  
ре, Ћати не може нико ништа.{S} Јака су леђа, на која се он наслања.“</p> <p>И то је била истин 
{S} Хе, ко ће сад с тобом?{S} Широка су леђа на која се сад наслањаш...{S} Хајде 'вамо!...“</p> 
ше није смео ни да улази у собу, где је лежао његов весели унук.{S} Он је само испред куће одао 
оте, улети у собу и виде мртва сина где лежи на својој самртној постељи.</p> <p>Он само што рик 
одер опет ништа не рече, већ сам спреми лек.{S} У оној ватри лекари су морали са собом носити с 
е четовође, рече, да нема бољке од које лека нема, али га, пусто, људи не знају, а доктори још  
руда, ни коња, ни пара.{S} Довео је два лекара из Велике Митровице и Гродера из Шапца, те су др 
че, већ сам спреми лек.{S} У оној ватри лекари су морали са собом носити све што треба, кад буд 
 позвати.</p> <p>И сам Угљеша, по самим лекарима, познао је, да је свака нада изгубљена.{S} Он  
ише ништа бити не може, јер је Радојица Лекић испросио и прстеновао цуру од фамилије браће Лало 
бољи од ове двојице.{S} Једини Радојица Лекић из Обреновца у свему издваја од њих свију.{S} И ј 
</p> <p>„Онога шоњицу?“ повика Радојица Лелековић... „Ко би још за оно шкембе дао своје дете?!. 
воје канцеларије,“ приметио је Радојица Лелековић.</p> <p>„Јест, све их је он испретурао, али с 
вића, Гашића, Тркића, Ајдарића, Нешића, Лелековића, Бојића и других.</p> <p>И овога је пута Бег 
ри у небо дизале доброту, богатство, па леп, господски, живот Максима Ћука: „Он и његов син, ку 
д би стао казивати, да су се оба његова лепа зеленка код њега ождребила, и да им је он и имена  
 кад пред совљачку механу стадоше једна лепа господска кола.{S} То је онда била реткост и у сам 
/p> <p>Од Иконије се није одвајала њена лепа заовица Анђелија.{S} Она је опет својом лепотом, с 
зира.</p> <p>Истина, Анђелија је била и лепа и примамљива, и духовита и поносна, веома добра ср 
ва Мачва завидети!...</p> <p>На све ово лепа Иконија гледала је преда се а њене мисли као да су 
оца масе покојног Угљеше Пивљака, а оца лепе Анђелије, данас најбогатије удаваче у свој шабачко 
 испричао, а често би јој читао и какве лепе песме и приповетке.{S} Ово је њих једно другом збл 
ом Обрадом Чавком.{S} То су били просци лепе Анђелије, богате наследнице покојнога Угљеше Пивља 
ни судија, а богме и Максим Ћук, свекар лепе Анђелије Угљешине..{S} Маса велика, богата; интере 
ад би год куда пошао, а особито на оним лепим и скупоценим масалним колима са сицевима и федери 
цу.{S} Обрад седе, седе доста ослобођен лепим пријемом капетановим.</p> <p>„Звао сам те, да ти  
дати, он се заустави код домазлука оних лепих швајцарских крава и оне питоме пасмине буђеновачк 
та нашега народа, нека тражи у доба тих лепих и пријатних јесењих дана, јер је то доба веселих  
а чељад иде на Илијин студенац по воду, лепо се виде две људске прилике: једно мушко, а једно ж 
n="79" /> <p>„Где је Фема?“ упита он, а лепо је осетио, како му срце у грудима лупа.{S} То је и 
ате.{S} Ту нико дошао није, док се није лепо заложио и залио старим сремачким шилерцем.{S} По к 
 радост и душевна доброта.{S} Видело се лепо, да он има нешто да саопшти своме Кустури што ће г 
а кеса купила.{S} И док је онај млади и лепо обучени момак, што је кочијашио, везивао један мал 
м!...“</p> <p>„Хе, моја Фемо, знаду они лепо што им то треба.“</p> <p>„Па, Радојло, да си нам п 
дији поднео.“</p> <p>Кад се све то тако лепо утаначило, онда се Максим Ћук пољуби, и то трипут  
шта не одговори, већ само рече:</p> <p>„Лепо је то од тебе, газда-Максиме.{S} Ја против тога ни 
ће деце њихове...</p> <p>И једнога тако лепог дана јесењег била је прошевина Анђелије кћери пок 
 мекиње.{S} Ми ћемо нашој пупили, нашој лепој Анђелији, потражити каквог ђувегију из добра и ви 
p>„Лоло једна, чудо те ти ниси старалац лепој Анђелији, те би се с тобом и брже и лакше споразу 
} То се може десити и с твојом пупилом, лепом Анђелијом Угљешином.{S} Ово се може десити тим пр 
еразговетна сумња...</p> <p>„А не да ти лепота труне у овоме глибу и да изуваш обућу овим нашим 
и не <pb n="55" /> траже њену руку њене лепоте ради, већ ради њенога богатог мираза...“</p> <p> 
а благодари за свој развитак и у својој лепоти и у своме трговачком полету...{S} Хе, али се ту, 
 младе и младожење, да се надиве колико лепоти и стаситости, толико и богатом руху њихову!...{S 
аова његове кћери Иконије, што су, и по лепоти и по <pb n="18" /> витом девојачком стасу, биле  
м одиста одвајала од осталих мачванских лепотица.</p> <p>Од Иконије се није одвајала њена лепа  
 руху њихову!...{S} Али је млада својом лепотом, својим витким стасом и нешто сетним лицем и по 
заовица Анђелија.{S} Она је опет својом лепотом, својим анђелским погледом многоме момку памет  
ролетње цвеће...{S} А што имаш заовицу, лепу Анђелију, сви ми кажу, да је то прави анђео Божји, 
Угљеша за свога сина испросио и даривао лепу Иконију Обрада Кустуре из Заблаћа, могле су у вели 
је он за свога сина Рају синоћ испросио лепу Анђелију, једину наследницу богате масе Угљешине!. 
 им беше, истина на брзу руку, али опет лепу господску вечеру спремила, која никако није могла  
ушила се у плачу и јецању.{S} Она своју лепу главу беше наслонила на његове груди, а њене су ми 
обијем њену лепу руку.“</p> <p>„Не њену лепу руку, већ њен богати мираз, несита хало!...{S} Теб 
умео, како за мога сина да добијем њену лепу руку.“</p> <p>„Не њену лепу руку, већ њен богати м 
?...{S} Кршна девојка: не зна се или је лепша или је стаситија, или је поноснија!...{S} Гледај, 
аш живот био жалостан и мрачан без наше лепше половине.{S} И сад, помислите, ту велику добротво 
ти готова.{S} У преком шору угледније и лепше бити неће; а кад тебе у њу доведем, онда ће је ог 
 нашем крају света.{S} Оне буду често и лепше и пријатније и од самога пролећа.{S} Тада не може 
н, има у првоме реду да благодари нашој лепшој половини.{S} Ми уживамо кад се нађемо у средини  
 нашега друштва, које је од искони нашу лепшу половину сматрало као бесправне личности, као роб 
{S} Она му се ребра видела као да су од лескова прућа.{S} Сувача одједном нешто застаде, да ли  
укавна Анђелија беше као изван себе.{S} Летела је час у собу мртвоме оцу, а час своме јадном бр 
е су као ветар оне господске кочије.{S} Летеле су друмом што води за Шабац.{S} У њима су седеле 
unit="*" /> <p>После неколико тренутака летеле су као ветар оне господске кочије.{S} Летеле су  
аца и Новог Села на Угљешине сувате код Лешнице и у забране више Чокешине.{S} И једно и друго б 
инаца; па онда његови велики сувати код Лешнице, па забрани више Чокешине, па „дуге њиве“ у „Ве 
хата, и ако се рачуна, да од Совљака до Лешнице има добрих пет сахати.{S} За то му дешњак, чим  
а десио код волова на својим суватима у Лешници; а кад му тај црни абер стиже, он пребледи као  
очело и смркавати, зато су конаковали у Лешници, а сутра-дан зором продужили <pb n="91" /> пут  
у Китогу заједно с домазлуком, сувати у Лешници, велики чаир у Липници долазе на један део; заб 
 своју јединицу.{S} Водио их је чак и у Лешницу на своје сувате, да виде где тови џелеп крава и 
јеш, онда нека ти је последња брига, да ли ће ту неко други штетовати...{S} Чувај се прве штете 
а.{S} Сувача одједном нешто застаде, да ли што ово бедно живинче није имало снаге да је даље ок 
тнимо руку на срце, па се запитајмо, да ли је право, да ми нашу женску децу, коју смо на овај с 
же ни одредити ни ко кога наслеђује: да ли Анђелија свога оца Угљешу, или Иконија свога сина Уг 
hi> Угљеша, а не стоји који Угљеша — да ли Угљеша Пивљак ђед, или Угљеша Пивљаков унук; а док с 
редио да се извиди: ко је пре умро — да ли Угљеша ђед, или Угљеша унук; јер се то из протокола  
 у кући Рајка Перића у Преком Шору, има ли законског основа, да се поведе спор о пречем наслеђу 
рвеним плајвазом подвучено.</p> <p>„Шта ли ће ово сад бити?“ рећи ће Обрад више у себи... „О, д 
 човек, кад му се дрема..{S} Кроз какве ли је мене живота свога прошао овај негда поносни Ћуков 
а!“ помислим: <pb n="144" /> „Боже, где ли му је друг — дешњак?...“ И ја и сад не знам шта ми б 
оги полетеше Угљешиној кући да виде, је ли то истина!?</p> <p>И то је била истина.{S} Један је  
’о Агић.</p> <p>„Није ту сад питање, је ли то Клисарин Радојло или ко други, већ је питање, хоћ 
рчино једна, мислиш мене да забуниш, је ли?{S} Хоћеш на Рачу до старога Ковића, да тражиш од мр 
судовима није ни расправљано питање: је ли преча снаха или кћер старога Угљеше, већ је ли преча 
Немам.“</p> <p>„Па, онда, што питаш: је ли то за Угљешину Анђелију?"</p> <p>Ћата на ово ништа н 
ема никакве вредности; <pb n="87" /> је ли право да жену, овога правог мученика, ову мајку, ову 
плодом.{S} И ми смо сад срећни...{S} Је ли, цвете мој миљени?...“</p> <p>„Срећни смо, животе мо 
.{S} Бираћемо их као гњиле крушке, — је ли тако Ћато?“ повика, сав блажен, Максим Ћук.</p> <p>„ 
а снаха или кћер старога Угљеше, већ је ли преча тетка или мајка малога Угљеше.{S} И сви су суд 
ете домаћину:</p> <pb n="101" /> <p>„Је ли ово твој момак?“</p> <p>„То је, капетане, мој синова 
за свакога разумљиво питање:</p> <p>„Је ли преча мајка или тетка?“</p> <p>И онда је суд са свим 
авите ви, људи, Мрава!..{S} Него, знате ли ви да Максим Ђук жени свога сина?“ — рећи ће Славко  
а с кола.{S} Она стаде разгледати, неће ли где угледати своју заову Анђелију.{S} Њеним лицем бе 
дојло или ко други, већ је питање, хоће ли Ћуку упалити оно, што је накастио,“ одговори чича-Ми 
Одазвао га г. начелник.{S} Бог зна хоће ли до мрака и долазити.{S} Он се обично подуже забави к 
упу, и — од коња не одмичи!...{S} Је си ли разумео?“</p> <p>„Ништа не брини, газда, ти знаш да  
 рећи:</p> <p>— „Стани-дер, момче! јеси ли ти то, или ме моје очи варају?</p> <p>„Љубинко се на 
че:</p> <p>„Стани-дер момче!...{S} Јеси ли ти то, или ме моје очи варају?..“</p> <p>Момак се ос 
"37" /> <milestone unit="*" /> <p>„Јеси ли их познала, кумо?“ упита Пела бирташица у совљачкој  
?!“ повика Јела Кустурина.</p> <p>„Јеси ли га видела, пријо?“ упаде јој у реч газда Угљеша, па  
чуше тихи и лагани кораци.</p> <p>„Јеси ли ти то Фемо?“ упита један крепак мушки глас.</p> <p>„ 
у мене, као да је хтео да докучи, знамо ли ми за шта он пита нашега Љубинка.{S} И он ми је јутр 
а удају, па сам дошао да видимо, можемо ли се нас двојица опријатељити.“</p> <p>„Ти то, онај, в 
лице му се чисто развуче:</p> <p>„А, то ли ти мислиш; а, снахо Иконија, док сам ја жив и мичем  
чем да у воду скочи, послушала би, а то ли да пође за сина Угљеше Пивљака....{S} Кад велиш да н 
о у Совљаку легати и кад устајати, а то ли у кући његове, не дај Боже, снахе Анђелије.“</p> <p> 
а не би се чуо ни на деветом брду, а то ли у питомој и богатој Мачви.“ То рече, па се нешто заг 
е што је у маси у суду.“</p> <p>„А јесу ли тебе питали, пристајеш ли?“</p> <p>„Питао ме је мој  
ја судбина: довече има да се реши, хоћу ли ја да живим, или ћу ићи да скачем у Дрину.{S} Трећег 
 се од ове напасти одбраним?...{S} Знаш ли, очни виде мој, да сам ја опкољена, да сам сужањ зар 
p> <p>„А јесу ли тебе питали, пристајеш ли?“</p> <p>„Питао ме је мој тутор.“</p> <p>„Па?“</p> < 
тви иду мртвима, а живи живим!{S} Хоћеш ли ми допустити, да учиним шта треба, да ти оца спремим 
Липнице, — а да и не говоримо о његовим ливадама, њивама, забранима; о воденицама на Дрини и во 
 Јадру, два мала чаира у Липници, и све ливаде, њиве, пашњаци, кошеви, станови, воденице на Дри 
у дан вене, као покошен цветак на меком ливадском откосу.{S} После, благо материно, теби ће доб 
око срца за читав палац — све само суво ливено злато!...</p> <p>И тако су сва дрва.{S} Распитам 
оду снују зло, како би њихове црне душе ликовале над туђом несрећом,“ рекла је Јанока Петрићева 
у“ на реци Јадру, па његови чаири испод Липнице, — а да и не говоримо о његовим ливадама, њивам 
еке Јадра.{S} После су продужили пут до Липнице те обишли и чувене чаире Угљешине, где се могло 
е Њиве“ на реци Јадру, два мала чаира у Липници, и све ливаде, њиве, пашњаци, кошеви, станови,  
злуком, сувати у Лешници, велики чаир у Липници долазе на један део; забрани више Чокешине, „Ду 
опрскују, а шум тополова <pb n="110" /> лисја личио је на поноћна већа подземних духова.</p> <p 
мираз, већ једнога са свим другог лица, лица о коме нико живи и не слути, да је оно једини насл 
 зачуђено Угљеша Пивљак, а преко његова лица прелети један танан облачак; али му брзо лице сину 
пред очима свијало.{S} Преко капетанова лица беше плинула нека особита радост и душевна доброта 
 твој мираз, већ једнога са свим другог лица, лица о коме нико живи и не слути, да је оно једин 
авне личности, као робље заробљено, као лица без свакога права на овоме свету, па су ту неправд 
ушити шта је хтела рећи.{S} Он скочи, а лице му се чисто развуче:</p> <p>„А, то ли ти мислиш; а 
релети један танан облачак; али му брзо лице сину неком унутрашњом радошћу; а његова уста као д 
аће адвокат Радић.</p> <p>„Чекамо једно лице, кога се и тиче ова ствар, ради које сам вас и зва 
гребе и позледи.{S} Тако, једнога дана, лицем у свету недељу пред Спасов дан, таман кад се навр 
 а други после, тек сад су они оба пред лицем Божјим!...“</p> <p>„Хе, моја Фемо, знаду они лепо 
, а нека блага сенка стида прну његовим лицем:</p> <p>„Тако је морало бити, па да се дочека, да 
угледати своју заову Анђелију.{S} Њеним лицем беше <pb n="127" /> плинула нека дубока туга, а и 
је пријатеље послушати.“</p> <p>Ћатиним лицем плину нека унутрашња радост и задовољство.{S} Он  
ом, својим витким стасом и нешто сетним лицем и погледом одиста одвајала од осталих мачванских  
, да му сузе на очи ударише; а после му лицем плину неко особито душевно расположење.{S} И онда 
мтели као жива жеравица.{S} На њеном се лицу беше извајала сва доброта срца и душе једнога прав 
ину, живо је касао један коњаник.{S} По лицу његову беше плинула неописана радост; а његова уст 
ешила, али је тај осмех био тужан.{S} У лицу бледа, а погледа заморена Она му приђе и пружи му  
ао жестоку фуру: кад је изишао био је у лицу црвен — као обарен рак. <pb n="96" /> Он није знао 
е с кола скочио, по људима, по снуждену лицу њихову и по оној мртвој тишини, која је у целом дв 
ју, а шум тополова <pb n="110" /> лисја личио је на поноћна већа подземних духова.</p> <p>Шљива 
у лепшу половину сматрало као бесправне личности, као робље заробљено, као лица без свакога пра 
ови лишавају најсветијих права људских, лишавају је равноправности у породици: они је мећу у ре 
и, народа, човечанства, земаљски судови лишавају најсветијих права људских, лишавају је равнопр 
на овај свет довели без њиховог питања, лишавамо свију материјалних права и користи, без којих  
мајку, ову дадиљу читавога човечанства, лишимо свију права и свију користи које имају наша мушк 
ценим амовима и сребрним кључевима, вид’ло се, да их је дубока кеса купила.{S} И док је онај мл 
јте, да ту није било без добра и богата лова..{S} Ту неки дан Ћук је у два маха на своме интову 
тити и одржати слеме кућно и на огњишту ложити божићне бадњаке и о крсном имену дизати чашу у с 
ку.</p> <p>„Живећеш, кумо, као бубрег у лоју,“ додала је Марта Јездина, и кресну оком на Пелу б 
итомој Посаво-Тамнави шабачкој.</p> <p>„Лоло једна, чудо те ти ниси старалац лепој Анђелији, те 
о здипити.{S} А око твоје Анђелије биће лома.{S} С тога се у памет <pb n="54" /> узми, да ти не 
} Ово је тридесет и више година како се ломим и бијем као ала с берићетом с људском себичношћу, 
о је твоја Анђелија у колу, ако је на с лу или на прелу, знај да је ту и он.{S} О томе већ гово 
>„Новац је највећа сила на овоме свету; луд је ко се не стара, да ту силу има у својој власти.. 
ци онога кривовратог сина његова.{S} Па луд сам био што сам му их и дао!{S} Дати су ми у четири 
нај сметењак, онај Максим Ћук, прави је лудак, хоће да је он од целога света најпаметнији.{S} С 
ти, па сам само сеирио, како се она два лудака млате, онај дин-душман куће Угљешине, онај Сима  
ући.</p> <p>„Е, ту је сад ударио тук на лук:{S} Максим Ћук на Симу Ћату.{S} Ко ће кога надмудри 
 лепо је осетио, како му срце у грудима лупа.{S} То је и она осетила.</p> <p>„Чува стражу,“ одг 
ледам; а свету остављам, да своју главу лупа претресајући туђе рачуне,“ рекао би у прилици...{S 
и, кад ја и како добијам, а још мање да лупам главу како други губи.“</p> <p>А једном другом пр 
ола, приђе капији, па оним штапом стаде лупати:</p> <p>„Хе, камо тај Радојло?{S} Проси девојку  
дала је преда се а њене мисли као да су лутале по неким нама непознатим рајским крајевима, које 
p>„Јес’, јес’: ја његов поочим, он мени лучи свиње...{S} Јес’, ја његов поочим!“</p> <milestone 
с пре треба да нестане,“ додаде Станоје Лучић четврти адвокат, који је редовно делио мишљење ад 
ове друге умео је тако да <pb n="57" /> љокне, да су сместа окретали леђа и одлазили без обзира 
е <pb n="126" /> су редом у небо дизале љубав девојачку и понос момачки.{S} Старице, које беху  
е, које је онда бачено на земљиште наше љубави, уродило је богатим плодом.{S} И ми смо сад срећ 
, како сам Бог спаја срца и душе што се љубе и милују; а не да злу и пакости, да два ока у глав 
еће те и миловати, као што јутрења роса љуби и милује мирисно пролетње цвеће...{S} А што имаш з 
кучи, знамо ли ми за шта он пита нашега Љубинка.{S} И он ми је јутрос све, од речи до речи, исп 
ечи, испричао, како му је у своје време Љубинко дошао и питао: колико мој отац дугује Максиму Ћ 
 акта видео колики је дуг, да му је наш Љубинко до паре измирио цео дуг с интересом и парничним 
Па зар ниси ономад приметио, кад се наш Љубинко врати из Совљака, па нам каза, да се кући Угљеш 
тража Максима Ћука.{S} И док је ово наш Љубинко говорио, капетан га је Влајко посматрао, па ће  
 ти то, или ме моје очи варају?</p> <p>„Љубинко се на то осмехну, сетио се за што га капетан пи 
адоше у наручја, па се стадоше грлити и љубити, а очи им беху пуне суза.</p> <p>Обрад Кустура б 
азнам од другога!“ И онда га оде поново љубити и нешто у себи шапорити.</p> <p>„Тако ти живога  
авите!..“</p> <p>После је настало опште љубљење и грљење, а нико међу њима није остао, коме се  
ао два три своја познаника и пријатеља, људе од знања и закона.{S} Међу овима ваља нам поменути 
пасне морије, што је грозно десетковала људе и жене, девојке и момчадију, — дошла је једна опас 
ога не моли;“ а ви бисте хтели, да ја и људе молим.{S} Не ја, Бога ми!“</p> <milestone unit="*" 
на је мудрија од свију нас.{S} Знам ја, људи, душу њену.{S} Ја сам њу одржао на овим мојим рука 
било!..."</p> <p>Боже, од кад је света, људи беже од смрти; <pb n="32" /> али их она нађе, па м 
p> <p>И сав онај свет, момци и девојке, људи и жене, деца и дечаци стали су па с неким дубоким  
ај ретко кад губи.</p> <p>„Оставите ви, људи, Мрава!..{S} Него, знате ли ви да Максим Ђук жени  
бољке од које лека нема, али га, пусто, људи не знају, а доктори још мање; а Дивна Петришкова р 
лађо?!“</p> <p>И онда полети у кућу.{S} Људи хтедоше да га зауставе, али се он оте, улети у соб 
 је снаха него рођена кћи!...“</p> <p>А људи од закона:</p> <p>„На судовима није ни расправљано 
повикао је Саватије Певац.</p> <p>„Вала људи, кад опет видимо, да на Угљешину дому почива некак 
еним оцем добро живео.{S} Он је први од људи из села дотрчао онога јутра, кад су Угљешу нашли м 
ворило се у народу једно мишљење, а код људи од закона друго.</p> <p>Оно у народу своди се на о 
ле и зобнице.{S} Таква је природа и код људи и код — „бесловесних“ животиња.</p> </div> <pb n=" 
" /> <p>У кафану „Зеленог Венца“ долазе људи сабаиле на кафу.{S} Ту се обично претресу све ново 
а читава војска — <pb n="100" /> жена и људи.{S} Нисам је могао ни видети.{S} Сима Ћата и Макси 
де су и животиње неталичне — исто као и људи.</p> <p>Једном сам свратио кући мога из детињства  
атити; а то једно мушко дете“, рекли би људи, кад се о томе повела реч.</p> <p>Ту се читаву нед 
Ове ове замерке Ћати су дотурали његови људи, али он на то главе окретао није.{S} И онда би нек 
После је грунула киша, какву најстарији људи у Совљаку утувили нису.</p> </div> <pb n="113" />  
 Шекспири, Гетеи, Његуши и други велики људи...{S} И шта би управо у животу читавога човечанств 
И Ћато и капетан, а и неки други Ћатини људи, налазили су, да је масални мало тврдоглав, и да б 
есу, да је рашчупају, а ви је се, добри људи, — и једно и друго,- одричете, јер нема тога блага 
 они знају шта раде.{S} Све су то добри људи.“</p> <p>„И ја тако мислим, друго, само се нешто п 
ат Радић.</p> <p>„О, срећни и племенити људи, како вам завидим!{S} Ово је тридесет и више годин 
 и жалости, под којим би пали и најјачи људи?!...{S} Анђелија, кћи Угљеше Пивљака, све ће то по 
 клисара, отац Радојлов, а до њих редом људи: како је ко прилазио он је седао — без нуткања и н 
ожењу — давно и давно, и утувите ви ово људи, што ће вам сад чича-Мића казати!{S} Или ће она по 
 примети, да се деца много више муче но људи.</p> <p>„Хе, моја друго, младост се отима — хоће д 
 му остави на женској глави, — онда што људи граде од зла горе?!{S} Угљешине ће се кости у гроб 
тране није се <pb n="12" /> чуо ни глас људи, ни јав животиња.{S} Све је спавало мртвим сном.{S 
ворку рода људског, ту мајку и одгајиљу људи, народа, човечанства, земаљски судови лишавају нај 
ет.{S} Читава је то пратња: ту жене, ту људи... сви они знају, да је дете умрло пре свога ђеда. 
ad>XIII</head> <p>Има и данас још живих људи у Мачви, који би вам умели причати, како се у оно  
сних пријатеља, кад читамо дела великих људи, кад слушамо мудре беседе и поуке њихове; — ми се  
је ту, да зајажава ненаситост неваљалих људи, већ да се њим притиче у помоћ бедним и невољним.. 
 задаје, тешке су и непреболиве.{S} Њих људи обично односе собом у хладни гроб свој.</p> <p>Ниј 
 Богу, што у овоме свету има још добрих људи.{S} Ти оној рђи више ништа не дугујеш...{S} Ево ти 
ти,“ учини опет Славко Смољинац.</p> <p>Људи се стадоше згледати.{S} Хтели би да погоде, на кој 
едницу богате масе Угљешине!...“</p> <p>Људи се од чуда згледаше.{S} Готово нико од њих није ве 
и о томе овакав разговор водио:</p> <p>„Људи, ја још не верујем да то може бити...{S} Кад овако 
ожји, што је с неба слетео на земљу, да људима каже, како је добар и милостив Бог.{S} Она ћете, 
 су и пред законом <pb n="89" /> и пред људима у свему равноправна; а ово како је у нас сад — т 
да му образ црвени и пред влашћу и пред људима.</p> <p>„Па добро, брате,“ рече му општински пре 
ина.{S} Он је, док је с кола скочио, по људима, по снуждену лицу њихову и по оној мртвој тишини 
па да се и на овоме свету заснује права људска, али Богом благословена срећа! —</p> <p>После ма 
 праг, а капија се широм отвори и једна људска прилика уђе у авлију.{S} То је био сам Рајко.{S} 
есеље овако бујно текло; док су Божја и људска правда овако славили своју победу над завишћу, н 
ијин студенац по воду, лепо се виде две људске прилике: једно мушко, а једно женско.{S} Узеле с 
 се нађемо у друштву великих и по пород људски заслужних мужева...{S} Зар историју, не само пој 
аљски судови лишавају најсветијих права људских, лишавају је равноправности у породици: они је  
, помислите, ту велику добротворку рода људског, ту мајку и одгајиљу људи, народа, човечанства, 
великана, од тих сунаца у пучини живота људскога, не би било ни једнога, да их њихове мајке нис 
 се ломим и бијем као ала с берићетом с људском себичношћу, халапљивошћу за пустим земаљским бл 
те и не примити, али би се огрешили и о људску и Божју правду; а ако је примите и усвојите, ми  
ритиште јој врео пољубац у руку, па јој љупким девојачким гласом рече: „добро нам дошли!... шта 
ла, из куће, у коју си се ти, ране моје љуте, довела, а она те у свој сестрински загрљај примил 
на десном боку једва се познаје жиг:{S} М. Ђ. Ово последње писме хтело је да буде почетно слово 
tlepage"> <p>108 ИЗДАЊЕ ЗАДУЖБИНЕ ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА 108</p> <p>ПРОСИОЦИ</p> <p>РОМАН.</p> <p>НАП 
а је ту методу и овом приликом усвојио, ма да му се нешто, пред његове намере, испречио масални 
о живота човекова.{S} С тога наш живот, ма колико био горак, ипак има неке дражи.{S} И ми га за 
мрти; <pb n="32" /> али их она нађе, па ма побегли на крај бела света.{S} Отуд оно народно:</p> 
па само повика:</p> <p>„Кола!“</p> <p>И ма да се ишло галопом, весели отац, мало мало, па би по 
Ја бих пре у воду скочила, него што бих ма што на жао учинила Анђелији, <pb n="122" /> ономе од 
не може.“</p> <milestone unit="*" /> <p>Ма колико да је конац жалости дугачак, њега време, мало 
 кћер његова, и Иконија његова снаха, а мајка покојног Угљеше, унука старога Угљеше, тим пре, ш 
бити не може.{S} Мој би се отац убио, а мајка од туге пресвисла, да ја то учиним.“ И она заусти 
 не каза да ћеш тако туговати, па твоја мајка не би дала, да јој њена перуника с дана у дан вен 
твоја заова Анђелија, коју и ти и твоја мајка зовете анђелом небесним, зар би ти, цвете мој мир 
.{S} Тако је хтео Бог и мој отац и моја мајка; а <pb n="13" /> ја се ни једном нисам смела прот 
>„Јабуко моја златна!“ повика девојачка мајка. „Оно је кршан момак, нека је своме оцу здрав и < 
с Божјим благословом!“ додаде девојачка мајка.</p> <p>„Дај Боже и света Богородице!“ учини на т 
оносног држања — ама као да их је једна мајка ождребила.{S} По скупоценим амовима и сребрним кљ 
 или је душом племенитија.{S} Иста њена мајка!{S} Она је јединица кћер Обрада Кустуре, једнога  
ужан није.“</p> <p>То је била Иконијина мајка.</p> <p>У тај баш мах припуцаше пушке горе код ку 
ута уздахнула, што ту бар није и детиња мајка, њена добра снајка Иконија.{S} Чинило јој се, да  
а разумљиво питање:</p> <p>„Је ли преча мајка или тетка?“</p> <p>И онда је суд са свим ово пита 
ше.{S} И сви су судови казали: преча је мајка него тетка.{S} И то је у овоме случају са свим по 
а свагда је умукла...</p> <p>Њена би је мајка тешила:</p> <p>„Немој тако, дико материна, немој  
ма; јер ћеш му ти од сад бити и тетка и мајка.{S} Чувај га и негуј, тако ти Бог за то платио и  
ешце!...{S} Ти си му сад све — и отац и мајка и ђед и све...{S} Буди јунак!{S} Зар не видиш да  
арога Угљеше, већ је ли преча тетка или мајка малога Угљеше.{S} И сви су судови казали: преча ј 
га, не би било ни једнога, да их њихове мајке нису с толико муке, с толико бриге и бесанице нег 
на Драгојлова.</p> <p>„А она нема своје мајке, те да се и њено срце испуни срећом деце своје,“  
 сад на овоме свету без тебе, без своје мајке, без браће своје?!{S} Бабо, прогледај, устани; по 
 <p>Он је још тога дана поиска од оца и мајке, и они му је дадоше: та ко се не би опријатељио с 
постављен да будем сиротињи место оца и мајке...{S} Зато, опет ти велим, иди ти Сими Ћати.{S} Т 
гој пасти у наручја! ...{S} Ја немам ни мајке ни сестре.{S} Она ће бити мени и снајка и сеја... 
чне куће испратила, а гроб његов, место мајке његове, врелим сузама заливала, — зар би ти, дане 
 а женско потомство оставља свога оца и мајку, оставља своју кућу где је угледало света па иде  
дому своје пријатеље — девојачког оца и мајку, па их царски угостио и провео по своме великом и 
аво да жену, овога правог мученика, ову мајку, ову дадиљу читавога човечанства, лишимо свију пр 
ко материна, немој бацати у бригу своју мајку и свога доброг бабајка!...{S} Што нам, сине, онда 
 ту велику добротворку рода људског, ту мајку и одгајиљу људи, народа, човечанства, земаљски су 
и:</p> <pb n="40" /> <p>„Овде више наша мајсторија не помаже.“</p> <p>Др. Гродер предложи воду  
ми богату вечеру.{S} Употреби сву своју мајсторију, да ми у собу доведеш самога Ћату — да зајед 
ита, и како смо ми сви пред тобом мали, мајушни!...{S} Ти курталисаваш оца мога из канџи онога  
следњу реч.{S} Она гласи:</p> <p>„Прече мајци него тетки.“</p> <p>О томе спору створило се у на 
ишта бити не може: онда несрећном оцу и мајци ништа друго не остаје, већ да скачу у мутну Добра 
ући.{S} Хоћу да идем своме оцу и својој мајци.{S} Опрости ми, ако сам те што увредила.“</p> <p> 
ку га пољуби, па онда прискочи Икониној мајци, притиште јој врео пољубац у руку, па јој љупким  
и стаде га молити да учини абер детињој мајци, да јој је син на умору, и она ће доћи, па може Б 
 чедо, ону златну јабуку, остави га без мајчине неге и миловања, па оде куд је њена женска жуд  
другим начином — да је пре Угљеше ђеда, макар за један сахат, умро Угљеша унук, па тек после ов 
лога Угљеше, — умро пре свога унука, па макар за један сахат, онда је самом том смрћу целокупно 
ога.“</p> <p>Тако ћемо и да урадимо, па макар и Ћата и Максим Ћук пресвисли од дерта,“ одговори 
о било масло, да се и Бего Цицварић, па макар и пред зору на овоме весељу нађе, то наша прича н 
едимо, ја мислим, да то неће ни масални макарити.“</p> <p>И Ћата је изабрао Ранкића Томиног, чо 
е у интову био, са својим сином Срејом, Максим Ћук, а остраг на масалним колима Сима Ћата са св 
— је ли тако Ћато?“ повика, сав блажен, Максим Ћук.</p> <p>„Тако је, газда-Максиме," одговори С 
 скачем у Дрину.{S} Трећега нема! ..{S} Максим Ћук тражи моју руку за свога сина, па одрешио св 
 а поплетену самим ракитовим прутом.{S} Максим Ћук удари руком по плећима Симу Ћату — благодарн 
 <p>„Е, ту је сад ударио тук на лук:{S} Максим Ћук на Симу Ћату.{S} Ко ће кога надмудрити — и п 
не излази!...“</p> <p>Тако Сима Ћата; а Максим Ћук — шта је с њим?</p> <p>Њега ено где још непр 
крштани; за паре да учиниш шта хоћеш; а Максим Ћук, кад се само тиче његове коже и његове кесе, 
 људи, Мрава!..{S} Него, знате ли ви да Максим Ђук жени свога сина?“ — рећи ће Славко Смољинац. 
 на своме интову долазио у Совљак газда Максим Ћук, да је у совљачкој механи вечерао са Симом Ћ 
/p> <p>„А, сад се ич не бринем!" повика Максим Ћук. „Таку ми ракију пеци, г. адвокате!{S} Имам  
иком живом не казује, да се тога вечера Максим Ђук у совљачкој механи састајао са <pb n="70" /> 
на главни посао, на посао, због кога је Максим Ћук потрудио своје господство, да из Шапца дође  
утрадан пуче по целој Мачви глас, да је Максим Ћук за свога сина Среју испросио кћер и једину н 
, отворио још онда онога вечера, кад је Максим Ћук долазио да проси Анђелију за свога сина Рају 
х сутра-дан, после онога вечера, кад је Максим Ћук испросио Анђелију за свога сина и дао јој ст 
Други би опет додали:</p> <p>„До сад је Максим Ћук давио Поцерину и Посаво-Тамнаву, а сад га, е 
јозбиљнијих просилаца Анђелијних био је Максим Ћук, трговац из Шапца, за кога се у велике говор 
 се мало уозбиљи.</p> <p>Наравно, то је Максим Ћук већ разумео, шта му то значи, зато је и река 
ђено,“ приметио је Сима Ћата, кад му је Максим Ћук изјавио своју захвалност на савесном старању 
 и сам увиђа важност посла, рад кога се Максим Ћук потрудио да до Совљака на своме интову дође. 
 се све то тако лепо утаначило, онда се Максим Ћук пољуби, и то трипут се пољуби, са својим при 
ли излет од Шапца до Совљака, — онда ће Максим Ћук овако почети:</p> <p>„А сад, драги Ћато, да  
ће Лаловића у ваљевској Колубари," рече Максим Ћук гласом, којим је хтео Ћати нагласити, да код 
о дужни, и кажи момку нека преже!“ рече Максим Ђук; а кад Пела изиђе, он узе своју кожну торбу, 
, пријатељу.{S} Тако нека и буде,“ рече Максим Ћук, гледајући у свога момка, дајући му знак, да 
исам је могао ни видети.{S} Сима Ћата и Максим Ћук тамо заповедају и ко ће доћи и ко отићи; а д 
и 'вамо на великој муци.{S} Сима Ћата и Максим Ћук умуасерили нас, па нико ни у кућу ући, нити  
сама тужба тражила, онда се Сима Ћата и Максим Ћук зачуђено згледаше.</p> <p>„А, па међер се ов 
unit="*" /> <p>У први мах и Сима Ћата и Максим Ћук просто су се грохотом насмејали, кад су проч 
 за Земун, а одатле за Београд и Ћата и Максим Ћук.{S} Ту су држали малу конференцију с неким б 
ко ћемо и да урадимо, па макар и Ћата и Максим Ћук пресвисли од дерта,“ одговори Фема Митровчан 
 — Сима Ћата, масални судија, а богме и Максим Ћук, свекар лепе Анђелије Угљешине..{S} Маса вел 
 ето то је.{S} Овај наш Ћата и проклети Максим Ћук и чуваше је, и засипаше сувим златом свакога 
 чудна је зверка био <pb n="94" /> овај Максим Ћук.{S} Он је имао и своју нарочиту философију,  
себе шапорила:</p> <p>„Чудан човек овај Максим Ћук!{S} Његовој памети <pb n="71" /> и бистрини, 
 она несрећа где стане и где пане, онај Максим Ђук, додаде чича-Мића, стари слуга покојног Угље 
етнаестом веку; а и онај сметењак, онај Максим Ћук, прави је лудак, хоће да је он од целога све 
а је то била крупна шала...{S} Зато сам Максим Ћук викне:</p> <p>„Ждрале!...{S} Миран!!{S} И жд 
 Рајка Перића,“ рећи ће с неким поносом Максим Ћук.</p> <milestone unit="*" /> <p>Одмах сутра-д 
руку иште, за свога јединог сина, један Максим Ћук, најбогатији и највиђенији трговац у Шапцу,  
" /> <p>„То су само могли сковати један Максим Ћук и Сима Ћата, главни старалац Угљешине масе.“ 
ате, даће јој суд.“</p> <p>И док је ово Максим Ћук говорио, Ћата је просто бленуо у њега.{S} Ов 
 од тога бича презао није.{S} То је био Максим Ћук.{S} У њ беше ушла ала за богатством.{S} И шт 
>„Издадоше нас сведоци!...“</p> <p>Само Максим Ћук ништа не каже.{S} Он некуд одлази и од некуд 
ter" n="9"> <head>IX</head> <p>Пошто су Максим Ћук и Сима Ћата вечерали, а Пела им беше, истина 
...</p> <milestone unit="*" /> <p>Газда-Максим Ћук имао је увек обичај да гвожђе кује док је вр 
ва и пасмину буђеновачких свиња.</p> <p>Максим Ћук, је при растанку са Симом Ћатом, и по други  
 сад нисам ја капетан у Мачви?!.. „ћук“ Максима Ћука не би се чуо ни на деветом брду, а то ли у 
у „ждрал.“</p> <p>„А, па ово је „ждрал“ Максима Ћука!“ помислим: <pb n="144" /> „Боже, где ли м 
ш оца мога из канџи онога катила, онога Максима Ћука, и то онда, кад ме мој отац отрже из наруч 
е Максима Ћука.“</p> <p>И то је и газда Максима мало бацало у бригу, исто као оно пре и Симу Ћа 
дупле страже, стража Симе Ћате и стража Максима Ћука.{S} И док је ово наш Љубинко говорио, капе 
упиле добије пристанак, да пође за сина Максима Ћука.{S} Најпре је пустио жене — Фему Митровчан 
ов дом неће понизити, ако пођеш за сина Максима Ћука, за оно доброћудно и смирено момче, уз ког 
о ме салете, да примим обележје од сина Максима Ћука?" —</p> <p>„Куку мени, како да примим?!.{S 
би од онога пустога богатства несрећног Максима Ћука!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад сам 
то те и питам.{S} То је интов несрећног Максима Ћука.{S} Купио сам га на добош за дванаест плет 
 си ти био, који си мога оца откупио од Максима Ћука, а цео је свет и мислио и веровао, да је т 
 грдно богатство Угљешино одлази у руке Максима Ђука, мени опет чисто буде мило, што је ово ова 
и овде код мене неће моћи проћи ујдурме Максима Ћука.“</p> <p>И то је и газда Максима мало баца 
т, све их је он испретурао, али само не Максима Ћука; јер је он за свога сина Рају синоћ испрос 
>„А, веруј, веруј!...{S} Кад год видите Максима Ћука, да на своме интову некуд одлази или од не 
адвоката још више збунило и Симу Ћату и Максима Ћука.</p> <p>„Е, па кад би то и лаици могли раз 
на кола, у која беху, по нарочитој жељи Максима Ћука, упрегнута она два бесна змијоглава кулаша 
 као очи у глави.{S} То је квита, да си Максима Ћука до паре измирио.</p> <p>Обрад Кустура само 
тима растали, онда ће Сима Ћата упитати Максима Ћука:</p> <pb n="108" /> <p>„Бога ти, газда-Мак 
ебе сама,“ одговори <pb n="64" /> момак Максима Ћука, па полако поче окретати кола, да у механс 
тако и урадим; а тога истог дана зовнем Максима Ћука, и положим му за твој рачун све до паре.{S 
из кола један глас.{S} И то је био глас Максима Ћука.</p> <p>„Само је ту Сима Ћата и онај млађи 
ту, богатство, па леп, господски, живот Максима Ћука: „Он и његов син, куд год иду, на интову с 
ло је да буде почетно слово у презимену Максима Ћука, па се омашком свога аутора претворило у Ђ 
о иставио као озбиљнога конкурента сину Максима Ћука.</p> <p>„Од тога више ништа бити не може,  
штај никог за живу главу; а већ ти знаш Максима Ћука, да он, кад плаћа — добро и богато плаћа.“ 
 опет кајати нећу!“</p> <p>„А ја, газда-Максиме, овде не чиним ником никакве услуге, већ само в 
рече:</p> <p>„Лепо је то од тебе, газда-Максиме.{S} Ја против тога ништа немам: девојачка су вр 
жен, Максим Ћук.</p> <p>„Тако је, газда-Максиме," одговори Сима Ћата, па у два маха шмркну из с 
му овај рече:</p> <p>„То до мене, газда-Максиме, није.{S} Иди ти Сими Ћати.{S} Он је главни ста 
:</p> <pb n="108" /> <p>„Бога ти, газда-Максиме, шта му то значи: „лаици?““</p> <p>„А, „лаици“? 
али мени за врат...{S} То не дам, газда-Максиме, и нека ти је то још сад знано,“ — он се мало у 
х пристала да живим под једним кровом с Максимом Ћуком.“</p> <p>То рече, па се окрете и оде да  
осно писар Јеша Савчић, који се с газда-Максимом Ћуком упознао, док је још са службом био у Вла 
 колико дугује Обрад Кустура из Заблаћа Максиму Ћуку.{S} Ево донео сам паре, да тај дуг измирим 
о дошао и питао: колико мој отац дугује Максиму Ћуку, и кад је он из акта видео колики је дуг,  
 могу.{S} Продаја је саопштена и теби и Максиму Ћуку и Управи Фондова.{S} И, док ви све троје н 
шао на масалним колима у Шабац, да јави Максиму Ћуку, да је њихова ствар зрела, Радојло, син Бр 
 није могло ући у главу ни Сими Ћати ни Максиму Ћуку; али су им адвокати ту ствар овако објасни 
осом на глави: пао је у канџе несретном Максиму Ћуку, па му неће остати ни она кућа над главом. 
у после већ видети.{S} Само утуви газда-Максо, ако ја чујем, да је ту какво мито имало посла, о 
ње дошло је под масу.{S} А само за живи мал добивено је па 1500 дуката.{S} То је била најјача м 
ких Угљешиних пријатеља, да се сав живи мал распрода.{S} И Ћато и капетан, а и неки други Ћатин 
да његова.{S} Толико имање, толики живи мал, толико богаство, па му дом оста без мушке главе!.. 
 ја да знам коме ћу моћи оволики масени мал на чување поверити," рекао је једном приликом, кад  
р покојни Угљеша бирао себи момке да му мал чувају, и био с њима задовољан, а Ћата их сад не бе 
окешине, „Дуге Њиве“ на реци Јадру, два мала чаира у Липници, и све ливаде, њиве, пашњаци, коше 
ји најбоље зна све, шта од имања и жива мала има покојни Угљеша, као и то, с ким је имао каква  
вало у џумбусу и весељу, дотле се једна мала дружиница шабачких младих трговаца веселила пред с 
Ћата одвајао, шта ће од живога масалног мала продати, он се заустави код домазлука оних лепих ш 
сподара Јеврема Обреновића служила као „мала оџаклија,“ а кад се доцније у ову кућу уселио суд  
огом благословена срећа! —</p> <p>После мале паузе, адвокат Радић настави:</p> <p>„Мој поштован 
S} Радојло је само суво злато; ја га од малена знам, кућа смо до куће,“ — примети Среја ковач.< 
S} Пругасти, високи, повијених вратова, малених змијастих глава, а грива као четири пуна свилен 
 се он ни тога узуса не држи,“ рекао је мали Стевица, кад се о Мраву повела реч, да тај ретко к 
дан, пред само вече, испустио је душу и мали Угљеша, а сутра-дан саранили су и ђеда и унука — ј 
шиној Анђелији у неку руку био као неки мали учитељ: што би год данас прочитао, он би то њој св 
племенита, и како смо ми сви пред тобом мали, мајушни!...{S} Ти курталисаваш оца мога из канџи  
, одмах иза Срејиног вигња, има и један мали прелаз преко кога ковачева чељад прелазе те иду ку 
 момак, што је кочијашио, везивао један мали свежњић, што му га је Иконија дала да га у закошар 
На глави је имао мек црн шешир са доста малим ободом, а у руци дебео, кукаст, <pb n="136" /> др 
а је конац жалости дугачак, њега време, мало по мало, ушије.{S} Он се с радошћу упоредо уткива  
 је рекао, па као ветар отишао кући, и, мало после, пројурио је на своме интову, све у великом  
 унапређења ове Угљешине масе.{S} Мало, мало, па би заповедио млађим, да спреме нова масална ко 
p>И ма да се ишло галопом, весели отац, мало мало, па би повикао:</p> <p>Брже!...{S} Шта их ште 
ио.{S} Истина, било му је <pb n="52" /> мало незгодно, што масални није био онако „згодан“ чове 
ао око унапређења ове Угљешине масе.{S} Мало, мало, па би заповедио млађим, да спреме нова маса 
ређи ће Рајко Перић, онако шалећи се, а мало истину говорећи.</p> <p>„Ти мене ту, Рајко, немој  
а час левом час десном предњом ногом, а мало мало, па жестоко за врат уједе свога друга дешњака 
а се једном приликом, као мало у шали а мало и озбиља, пожали масалном, како му већ почињу доса 
p> <p>„Синоћ је отишао у своју собу, да мало прилегне.{S} И како је легао, није се више ни проб 
p>И, после, кад је ко устао и отишао да мало прилегне, то, сутра-дан, нико није умео да каже.</ 
ни раде тамо у соби?{S} Боље би било да мало изиђу у овај народ.{S} Овај се свет искупио, да се 
ма?!"</p> <p>„Отишао је у своју собу да мало прилегне.{S} Ово је друга ноћ како, сиромах, око н 
удаваче у свој шабачкој нахији, а можда мало и подаље.“</p> <pb n="66" /> <p>„Да чујемо, да чуј 
аме, и којекаква заоколишења.{S} И онда мало поћута.{S} Гледао је Ћати право у очи, па ће му см 
есили нисте."</p> <p>„Ама пријатељу, за мало се размимоиђосмо, а и девојка као да није била с р 
осле опет мало повратило ; али то је за мало трајало: што се у ноћ више улазило, све су га веће 
, која је на све готова.</p> <p>Иконија мало поћута, па се одједном исправи, <pb n="14" /> а ру 
а Ћука.“</p> <p>И то је и газда Максима мало бацало у бригу, исто као оно пре и Симу Ћату...</p 
 оно „продрте вреће“ на њега односи, па мало заћута, али се, најпосле, прибра, па рече:</p> <p> 
„Е, ако је до пара, онда је Ђукова каса мало подубља него што је газда Рајка Перића,“ рећи ће с 
 простре по своме мртвом сину; а кад је мало дошао к себи, прве су му речи биле:</p> <p>„Где је 
 по некад као буде и лакше.{S} Оне муке мало умину, оно прогледа, прогледа веселије, па се чак  
, г. Јовићу, да видимо!..{S} Ово питање мало задире у наше интересе, моје и моје Иконије; а ви  
 унапред, а главно има да се да, кад се мало дубље у спор уђе.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ка 
Ћата мапо поћута, или, боље рећи, он се мало и збуни, али ће опет окренути:</p> <p>„Ама, пријат 
и нека ти је то још сад знано,“ — он се мало уозбиљи.</p> <p>Наравно, то је Максим Ћук већ разу 
На овај овакав „тон“ Симе Ћате, Ћуку се мало набра чело, али он ипак продужи са свим хладно и к 
 ће, рече, знати, како ће то признање и мало видније изразити но што су голе речи, а смешећи се 
 све, а нареди Маци Јовиној да спреми и мало мезета; „то ће ми, рече, бити и вечера, јер морам  
обро било да се на његово место постави мало згоднији човек; али су Ћати ипак препоручивали да  
 нечујно, тешио:</p> <p>„Умири се, дођи мало себи — жалоснице моја!..{S} Шта ћеш, Божја је воља 
вла Вртирепа из Добрића; а и они остали мало су што бољи од ове двојице.{S} Једини Радојица Лек 
асти у реч адвокат Јовић:</p> <p>„Стани мало, братац, да се и наша чује!...{S} Не стоји породиц 
 ко отићи; а док сам у совљачкој механи мало одморио коње, изазва ме на страну бирташица Пела,  
Ћатини људи, налазили су, да је масални мало тврдоглав, и да би добро било да се на његово мест 
и, рече, бити и вечера, јер морам отићи мало и до Раче...{S} Овај Панта Ковић, кад се коме заду 
вају у целини наше задруге, па загледај мало боље у ово питање, које засеца тако дубоко у наш п 
 било, да је од тога одвраћа.</p> <p>Он мало поћута.{S} Гледао је преда се, и као да је смишљао 
/p> <p>„Чува стражу,“ одговори она, као мало и шалећи се. „Марта на једну, а она на другу стран 
="*" /> <p>Ћата се једном приликом, као мало у шали а мало и озбиља, пожали масалном, како му в 
> <p>Кад би пред саму зору, дете се као мало смири.{S} И онда ће Пела бирташица приметити.</p>  
 у Угљешином дому: сви ће те држати као мало воде на длану; а у кући није какве глоте: <pb n="1 
n="103" /> свекра, који ју је чувао као мало воде на длану, остави...“</p> <p>„Море, оставите в 
а да се ишло галопом, весели отац, мало мало, па би повикао:</p> <p>Брже!...{S} Шта их штедиш,  
 левом час десном предњом ногом, а мало мало, па жестоко за врат уједе свога друга дешњака; а о 
 мираз, несита хало!...{S} Теби би било мало, да се дочепаш <pb n="62" /> „Крезовог блага!““ не 
ац жалости дугачак, њега време, мало по мало, ушије.{S} Он се с радошћу упоредо уткива у платно 
излазио није.</p> <p>Дете се после опет мало повратило ; али то је за мало трајало: што се у но 
ано разиђе; а ова двојица обично остану мало дуље,“ одговори Пела механџика.</p> <p>„То је баш  
о час пре сврши; јер, како ја знам, још мало па ће девојка постати пунолетна, па је онда нећеш  
"4" /> у жир; а кад се угоје, он их још мало кукурузом прирани, па после с њима у Митровицу, и  
 заспала.</p> <milestone unit="*" /> <p>Мало после, стаде се у дворишту Угљеше Пивљака разлегат 
оком поглед’о!..“ И онда се наднесе над малог Угљешу.{S} Он беше у <pb n="36" /> дубоком сну.{S 
ре, и то велике паре!“ додаде он, после малог ћутања.</p> <p>„Е, ако је до пара, онда је Ђукова 
 добре заовице Анђелије.</p> <p>И после малог ћутања она ће рећи:</p> <p>„Ја о томе, Рајко, Рај 
ли сужањ.{S} Али гледајући свога унука, малога Угљешу, коме је кум на крштењу дао ђедово име, к 
Угљеше, већ је ли преча тетка или мајка малога Угљеше.{S} И сви су судови казали: преча је мајк 
или:</p> <p>„Ако је покојни Угљеша, ђед малога Угљеше, — умро пре свога унука, па макар за једа 
ла, једна судница — једно све.</p> <p>О Малој Госпођи слави накучанска црква, и ту буде света и 
 газда Угљеша ради, он брзо ради.{S} На Малу Госпођу испросио и даривао за сина девојку, а у не 
ад и Ћата и Максим Ћук.{S} Ту су држали малу конференцију с неким београдским адвокатима.</p> < 
 они из Београда, и зар ја да изигравам мамлаза?{S} И зар адвокат Радић да своју зараду упушта  
S} Они ће, видећеш, и нашој вечери наћи ману,“ шануће Фема Митровчанка Пели бирташици.</p> <p>У 
више, а кад купује, онда неколико драма мање.{S} То је узус при његовоме мерењу; а кад му се зг 
свет рећи, кад ја и како добијам, а још мање да лупам главу како други губи.“</p> <p>А једном д 
сина Петрушка Врбовца из Миокуса; а још мање за онога ветропира, унука Павла Вртирепа из Добрић 
га, пусто, људи не знају, а доктори још мање; а Дивна Петришкова рече, да је све у Бога и да се 
 тимари, то се по њему направиле читаве мапе.</p> <p>Морам признати, да ме је нешто ово бедно ж 
шта ће њен старалац казати.</p> <p>Ћата мапо поћута, или, боље рећи, он се мало и збуни, али ће 
 свратио у госте и газда Угљеша Пивљак, марвени трговац из Совљака у Мачви.</p> <milestone unit 
е, једнога доброг и поштеног домаћина и марвеног трговца... <pb n="7" /> Али је штета...{S} Ту  
ине; а, најпосле, и зашто?{S} Да је она марила за ово дете, она га не би могла ни оставити,“ ре 
и обоје једно за другим почели још више марити па чак и чезнути.</p> <milestone unit="*" /> <p> 
ути јације, кад први петли запеваше код Маричића кућа, а њима се одазваше они са салаша браће П 
азаше, да је из Синошевића, бивши слуга Марка Поповића.{S} Дрва су, бити не може, крадена: одсе 
>Њега ено где још непрестано облеће око Марка Поповића из Синошевића, да од њега купи његов „зл 
риче беше тек постао-кућни старешина г. Марко Поповић, најмлађи брат браће Поповића, човек веом 
рмића до један Марко Поповић.{S} Весели Марко; он <pb n="115" /> и не зна шта има.{S} Овога час 
и могао имати ову сорту грмића до један Марко Поповић.{S} Весели Марко; он <pb n="115" /> и не  
све село и сва околина звала, „господин Марко,“ а његову госпођу — „госпођа Јеца.“ У ову кућу б 
и, а већ је било у велике свануло, онда Марта Јездина прва оде у собу да види што не устаје, а  
<p>И онда:</p> <p>„А она моја кума, она Марта Јездина, платиће ми — кад тад: а Фему Митровчанку 
аш обућу овим нашим каљогажама," додаде Марта Јездина, а гурну лактом Фему Митровчанку, а ова б 
 Клисарин све планове побркати,“ додаде Марта Јездина.</p> <p>„А мени је сад тек срце на месту, 
еш, кумо, као бубрег у лоју,“ додала је Марта Јездина, и кресну оком на Пелу бирташицу.</p> <p> 
 да се до сванућа није вратио; а кад је Марта Јездина отишла, да види шта ради, а он, сав у крв 
 аваз, а опет све познаје, и кад нам је Марта казала, да је и <pb n="112" /> сиромах Угљеша па  
ет искупио, да се њих нагледа,“ рећи ће Марта Јездина, а на то ће јој Пела механџика одговорити 
ру.{S} Њој су помагале Пела бирташица и Марта Јездина; а горе код великог дрвљаника наложена је 
а да после по кући све избуди.</p> <p>И Марта Јездина уста и оде.{S} Не би је позадуго; а кад с 
иромах, око на око свео није,“ одговори Марта Јездина.</p> <p>И Анђелија беше већ клонула.{S} Н 
,“ одговори она, као мало и шалећи се. „Марта на једну, а она на другу страну.{S} Пела ће ми да 
тараоцу толико исто; Феми Митровчанки и Марти Јездиној, које чувају девојку и дају јој потребне 
ика:</p> <p>„Господа браниоци оптужених Мартића нека изволе заузети своја места!...{S} Претрес  
ој каже шта има да ради.{S} И дуго је с Мартом разговарао, — све док момак није упрегао нова ма 
лако наручи; а каза јој да јој пошаље и Марту Јездину, да и њој каже шта има да ради.{S} И дуго 
ућурини, већ је узео Фему Митровчанку и Марту Јездину, своју куму, да се увек уз Анђелију нађу. 
свитати, а оца јој још нема, она замоли Марту Јездину, да види шта је <pb n="44" /> с њим, те и 
 Пелу совљачку бирташицу, па своју куму Марту Јездину — да јој говоре.{S} И оне су све три у не 
Ћук, свекар лепе Анђелије Угљешине..{S} Маса велика, богата; интереси изукрштани; за паре да уч 
гујем с богатим <pb n="59" /> масама, а маса покојног Угљеше Пивљака већ по својој величини сам 
и ја сам ту.{S} Ни ја не дам, да ми ова маса оде на ђавоље мекиње.{S} Ми ћемо нашој пупили, наш 
по масама риштају, да виде, колико која маса има у готову и како би се то могло здипити.{S} А о 
угог.{S} Ту ће да плати трошкове богата маса покојног Угљеше," рекао је Петроније Певац.</p> <p 
е па 1500 дуката.{S} То је била најјача маса у свој шабачкој нахији.{S} И још се једнако говори 
S} За тим је сео са Симом Ћатом на нова масална кола, у која беху, по нарочитој жељи Максима Ћу 
 па би заповедио млађим, да спреме нова масална кола, да се у њих упрегну она два врана „гавран 
арао, — све док момак није упрегао нова масална кола.{S} И онда је сео у кола и као ветар одјур 
 имају да даду своју реч и — Сима Ћата, масални судија, а богме и Максим Ћук, свекар лепе Анђел 
 све мој тутор стрпати у своја недра, а масални нека се наплаћује из готовине што је у маси у с 
и други Ћатини људи, налазили су, да је масални мало тврдоглав, и да би добро било да се на њег 
<p>„А, ево још једног!{S} Добро ми рече масални.{S} Они ми неће дати мира ни дању ни ноћу.{S} Н 
на и послушна.{S} И то је све одобрио и масални.</p> <milestone unit="*" /> <pb n="50" /> <p>Ћа 
 овде уредимо, ја мислим, да то неће ни масални макарити.“</p> <p>И Ћата је изабрао Ранкића Том 
летна, па је онда нећеш питати ни ти ни масални, а најмање ја.{S} А, најпосле, може се десити ј 
и то друкчије било, да је она рђа, онај масални био на своме месту.{S} С њим се просто <pb n="1 
е Ћата строго придржавао, па му је ипак масални неколико његових планова покварио.{S} А кад је  
м ко ће с њима довече доћи, можда и сам масални, а ја се власти плашим као живе ватре, па сам т 
ко њој сад би година?“ упитаће одједном масални.</p> <p>„До њеног пунолетства треба још година, 
 се нешто, пред његове намере, испречио масални; али се он уздао у своју одлучност, која се дод 
 му је <pb n="52" /> мало незгодно, што масални није био онако „згодан“ човек, да му све одобри 
не тиче — ја сам ти већ казао,“ рече му масални, а преко чела му прну чудан осмех.{S} Он као да 
> <p>„Не, не, газда Саво има право; наш масални не да да се с његовим богатим пупилама играју г 
којног Угљеше Пивљака, па их је све наш масални стрмоглавце избацио из своје канцеларије,“ прим 
м сином Срејом, Максим Ћук, а остраг на масалним колима Сима Ћата са својим побратимом Обрадом  
>Онога дана, кад је Сима Ћата отишао на масалним колима у Шабац, да јави Максиму Ћуку, да је њи 
и су Ћати ипак препоручивали да се пред масалним покаже послушан и готов да сваку његову примед 
о, а особито на оним лепим и скупоценим масалним колима са сицевима и федерима, упрегнутим било 
ош истога дана, после онога разговора с масалним, сео у свој „интов,“ у који беше упрегао две с 
А кад је Ћата одвајао, шта ће од живога масалног мала продати, он се заустави код домазлука они 
 ту неки дан много нешто чепа око врата масалног судије; а кад га пустише, остао је код њега ск 
 свуд самлети може, а само не код нашег масалног.</p> <p>„Не, не, газда Саво има право; наш мас 
.{S} Најпре је за тај посао утро пут до масалног, који за то има последњу реч; а кад му овај ре 
Ћати, као главном стараоцу, 200 дуката, масалном толико исто; свештенику, да им буде на руку, 5 
иноћ дао 400 дуката — пола Ћати, а пола масалном; али како ја знам, то ће све мој тутор стрпати 
после би одсинуо и до Шапца, да се јави масалном, те да му каже, шта је све за масу урадио.{S}  
као мало у шали а мало и озбиља, пожали масалном, како му већ почињу досађивати Анђелијни проси 
Ћата је, одиста, имао право, кад се оно масалном пожалио, да му просци Анђелијни почињу досађив 
ика, да тргујем с богатим <pb n="59" /> масама, а маса покојног Угљеше Пивљака већ по својој ве 
дан досађују: хтели би да непрестано по масама риштају, да виде, колико која маса има у готову  
Ту опет мора да игра главну улогу какав масан мираз..."</p> <p>„А кад вам кажем коју узима, нећ 
а пријатеља Симе Ћате, главног стараоца масе покојног Угљеше Пивљака, а оца лепе Анђелије, дана 
најемника, које он плаћа парама из моје масе; али ћу га видети довече, и, онда, ако сви на ме г 
ного старао око унапређења ове Угљешине масе.{S} Мало, мало, па би заповедио млађим, да спреме  
к и Сима Ћата, главни старалац Угљешине масе.“ Други би опет додали:</p> <p>„До сад је Максим Ћ 
лути, да је оно једини наследник богате масе покојног Угљеше Пивљака."</p> <p>Анђелија беше зин 
лепу Анђелију, једину наследницу богате масе Угљешине!...“</p> <p>Људи се од чуда згледаше.{S}  
сном старању око унапређења поверене му масе; а он ће, рече, знати, како ће то признање и мало  
авесном старању и одржавању поверене му масе.</p> <p>За тим су откасали до на Јадар те обишли и 
, да је Сима Ћата, старалац поверене му масе, био срећне руке при избору Анђелијнога младожење  
" /> <p>Ћата је одмах приступио уређењу масе.{S} Најпре и најпре је отпустио неке Угљешине момк 
ану Совљак и Сима Ћата, главни старалац масе покојног Угљеше Пивљака...{S} Ала, ти оно као да и 
е био главом Сима Ћата, главни старалац масе покојног Угљеше Пивљака.</p> <p>„А, ево још једног 
, и, најпосле, би уговорено и то, да се масени рачуни приме и одобре онако, како их буде Ћата с 
 хоћу и ја да знам коме ћу моћи оволики масени мал на чување поверити," рекао је једном прилико 
т за Шабац, наравно свративши најпре на масено имање у Китогу, те су ту прегледали познати дома 
ибра, па рече:</p> <p>„Ништа ја по овој маси нећу предузимати без твога одобрења, господине."</ 
ек, да му све одобри, што је он хтео по маси да предузима.{S} И једва је израдио, и то на велик 
 нека се наплаћује из готовине што је у маси у суду.“</p> <p>„А јесу ли тебе питали, пристајеш  
есма Беге Цицварића.{S} Чије је то било масло, да се и Бего Цицварић, па макар и пред зору на о 
и да је целокупно имање, што је сад под масом тековина њенога оца.{S} И зар ја да јој њену очев 
Ово је равна година како се над богатом масом покојног Угљеше Пивљака, оца Анђелијна, а свекра  
олико имање покојнога Угљеше и образова масу, а за главнога стараоца постави Симу Ћату, као чов 
 масалном, те да му каже, шта је све за масу урадио.{S} Истина, било му је <pb n="52" /> мало н 
умро, његово огромно имање дошло је под масу.{S} А само за живи мал добивено је па 1500 дуката. 
и оног што обећају дати, дају тек пошто масу приме!“</p> <p>Ћата је пред Ћуком стајао као обенђ 
е чуло, да је суд пресудио, да Угљешину масу наследи његова снаха Иконија, а његова кћер Анђели 
тужи тако, очни виду, твога оца и твоје матере!{S} Ти још и не знаш како ћеш у Угљешину дому би 
...{S} Чувај га и, место његове жалосне матере, негуј, храни, и обасипај пољупцима; јер ћеш му  
срећна и задовољна...{S} Теби ће, веруј матери својој, сва Мачва завидети!...</p> <p>На све ово 
 и то не због стида и понижења већ због материјалне штете, која би га постигла, кад би се у как 
вели без њиховог питања, лишавамо свију материјалних права и користи, без којих ни наш живот ап 
 мајка тешила:</p> <p>„Немој тако, дико материна, немој бацати у бригу своју мајку и свога добр 
добар и милостив Бог.{S} Она ћете, душо материна, волети и чувати, као што сестра чува и милује 
оју душу грех, ако детету што буде, без материне неге и гледања!..."</p> <milestone unit="*" /> 
у душу грех, ако детету нешто буде, без материне неге и гледања..."</p> <p>„Али ће то, снахо, б 
меком ливадском откосу.{S} После, благо материно, теби ће добро бити у Угљешином дому: сви ће т 
да је све у Божјој руци.{S} Баба Стана, мати Јове четовође, рече, да нема бољке од које лека не 
ака и Јела Обрада Кустуре. — То је била мати и кћи...{S} За колима су, у касу, у веома живом ка 
справио, кад је рекао:</p> <p>„Преча је мати него тетка;“ а ово се, рекоше, слаже и с римским п 
нахо, бити и на твоју душу: каква си ти мати и какво је то твоје камено срце, да свога нејака с 
ога ђеда, онда је са свим тачно, да је „мати преча од тетке.“</p> <p>Ово некако није могло ући  
жир, он сместа одвоји по два три чопора маторих вепрова и отера <pb n="4" /> у жир; а кад се уг 
 необично много свиња и отера у Ђур.{S} Матош Пораба само је климао главом и викао:</p> <p>„Јес 
а!...{S} Радојло!!...“</p> <p>То је био Матош Пораба, један од Чаја, свињарских трговаца од Шоп 
оније Певац.</p> <p>„Добро га је оценио Матош Пораба.{S} Такав је Радојло Клисарин,“ додаде Сре 
 стаде улазити у једну фазу, кад и чича-Матош Пораба доби вољу, да и он што отпева, онда се ста 
ао на Рачу, да се ту нађе, док се свиње Матоша Порабе претуре на ону страну у сремску Рачу, и к 
подску вечеру.{S} У горње чело посадише Матоша Порабу, а њему с десна седе адвокат Радић, а с л 
како му је писато; а Анђелија сад никуд маћи не може, на да крила има.{S} Њен свекар сад запове 
!..{S} Не ја, Бога ми!“</p> <p>У тај се мах врата на соби отворише, и на вратима се указа једно 
.“</p> <milestone unit="*" /> <p>У први мах и Сима Ћата и Максим Ћук просто су се грохотом насм 
заусти да још нешто каже, али се, у тај мах, међу њима обре једна женска прилика.{S} Она дочепа 
 дубоком сну.{S} Не може бити, да у тај мах није нешто ружно сањао, јер му се на ружичастим усн 
 беше загледао у нешто, што му се у тај мах пред очима свијало.{S} Преко капетанова лица беше п 
е добро, онако нека и буде!...“ И у тај мах њихова се капија опет отвори и — прилупи, и у кућу  
стре по мртвом оцу свом.</p> <p>И у тај мах улети у собу Сима Ћата.{S} Стаде као укопан — као д 
pb n="45" /> Јеротије Недић, који у тај мах беше пошао својој воденици на Дрину...</p> <p>Али к 
хтеде да га још нешто запита, али у тај мах долети Фема Митровчанка, махну на њих руком и повик 
елио мишљење адвоката Јовића; али у тај мах судски послужитељ отвори врата на адвокатској пушио 
оз густе Угљешине вотњаке.{S} У тај баш мах севнуше муње и дубоко запараше у ону црну облачну у 
у је за овај дом везивали.{S} У тај баш мах пред њом се обре Анђелија.{S} Раширила руке, а из о 
 била Иконијина мајка.</p> <p>У тај баш мах припуцаше пушке горе код кућа браће Ђенадића; а јед 
-Максиме," одговори Сима Ћата, па у два маха шмркну из своје бурмутице, а одмах за тим кину, ки 
гата лова..{S} Ту неки дан Ћук је у два маха на своме интову одлетао у Мачву, а једном сам га,  
 њ натрапао Сима Ћата, као што је у два маха слазио у подрум, он би га, сумње нема, отворио још 
син ту, пријатељу.{S} Он се данас у два маха у колу хватао до вашег детета, а моје, ако Бог да, 
" /> од себе весела гласа.{S} У два три маха чуо се жесток њисак.{S} Мора да је било неког несп 
 али у тај мах долети Фема Митровчанка, махну на њих руком и повика: .</p> <p>„ Долазе!“</p> <m 
о погледају.{S} Пела бирташица само што махну главом; а Фема Митровчанка руком.{S} То им је био 
Куртовића, поручи пиво за све, а нареди Маци Јовиној да спреми и мало мезета; „то ће ми, рече,  
 Пивљак, кад је женио свога сина Млађу, Мачва, ни пре ни после, утувила није.{S} Самих кочија б 
..{S} Теби ће, веруј матери својој, сва Мачва завидети!...</p> <p>На све ово лепа Иконија гледа 
м умели причати, како се у оно доба сва Мачва ишчуђавала, кад се чуло, да је шабачки суд решио, 
егова унука била, какву ни пре ни после Мачва утувила није.{S} На опелу је чинодејствовало пет  
 само то, да су пред сам мрак из Шапца, мачванским друмом, јурила четвора кола, два господска и 
м и погледом одиста одвајала од осталих мачванских лепотица.</p> <p>Од Иконије се није одвајала 
сита човека, један у варошком а један у мачванском руву.{S} То су били — Рајко Перић и Радојло  
буде света из Поцерине, Посаво-Тамнаве, Мачве, Јадра, а и других још даљих крајева, и у оба сел 
онија.{S} О томе се дуго и дуго по свој Мачви говорило.{S} Једни би рекли:</p> <p>„Ко је још чу 
 над главом..."</p> <p>Угљешу су у свој Мачви звали: „трули газда.“ Па он је и био одиста трули 
e unit="*" /> <p>Сутрадан пуче по целој Мачви глас, да је Максим Ћук за свога сина Среју испрос 
ветом брду, а то ли у питомој и богатој Мачви.“ То рече, па се нешто загледа у овога домаћиново 
гатству, ни по виђености у свој богатој Мачви.{S} Само оно његово имање у Китогу, десно од Соки 
 је онда била реткост и у самој богатој Мачви.{S} На механским се вратима указа једна женска пр 
!{S} Ја сам мислио, да се још частиш по Мачви са твојим пријатељем Угљешом...{S} Хе, ко ће сад  
ле, може се десити још нешто горе.{S} У Мачви је обичај да девојке саме одбегну за момке у које 
ша Пивљак, марвени трговац из Совљака у Мачви.</p> <milestone unit="*" /> <p>„Шта велиш, госпођ 
</head> <p>Има и данас још живих људи у Мачви, који би вам умели причати, како се у оно доба св 
> <p>„Ах, што му сад нисам ја капетан у Мачви?!.. „ћук“ Максима Ћука не би се чуо ни на деветом 
во-Тамнаву, а сад га, ево, да придави и Мачву!...“</p> </div> <pb n="84" /> <div type="chapter" 
<p>„Таман си ти отишао с твојом Јелом у Мачву, да видиш дом свога пријатеља, а мени пријавише ј 
је у два маха на своме интову одлетао у Мачву, а једном сам га, ако се не варам, видео где оде  
љачкој механи мало одморио коње, изазва ме на страну бирташица Пела, па ми шапатом рене:</p> <p 
шим као живе ватре, па сам те звала, да ме научиш, како да се од ове напасти одбраним?...{S} Зн 
 читаве мапе.</p> <p>Морам признати, да ме је нешто ово бедно живинче гануло.{S} Оно у мени иза 
тане, учини ти шта знаш и како умеш, да ме то зло сад мимоиђе, па после, пошто ни дете одведу,  
p> <p>„Доста, доста!...{S} Зар хоћеш да ме удавиш?!...{S} Шта је теби, Иконија, вечерас?"</p> < 
их да је капетан ту; али кад није, онда ме јави г. Тоши.{S} Можда ће ми и он казати, рашта сам  
 и на ме је зинула и хала и врана; и за ме свет говори, да сиротињи продајем бакраче по кући и  
То су стари „вицеви“ пријатељу, који за ме немају никакве вредности.{S} Ја и нисам дошао да чуј 
љеша.{S} А ко би други данас и могао за ме положити толике паре?...{S} Он и нико други!...“</p> 
у моме драго, што је куцнуо час, час за ме срећан, пресрећан да се једном већ и ми познамо," од 
ти; али сам бар овде сигуран, да ће уза ме бити и наш домаћин Рајко," — примети, као шалећи се, 
нда знај, да вам то упалити неће.{S} На ме је и онако велика повика, да тргујем с богатим <pb n 
је и рекао:</p> <p>„Па, господине, и на ме је зинула и хала и врана; и за ме свет говори, да си 
у га видети довече, и, онда, ако сви на ме гракну, да примим обележје, шта онда да радим?{S} Шт 
 И онога дана, кад се тапија на суду на ме пренесе, постаћу милијунар, богатији и од самога беч 
 ме мој отац отрже из наручја твога, па ме другоме даје!...{S} А онај мој весели свекар!{S} На  
ила, онога Максима Ћука, и то онда, кад ме мој отац отрже из наручја твога, па ме другоме даје! 
, не могу!..“</p> <p>„Боље реци, понесе ме богатство Угљешино!" упаде јој у реч онај мушки глас 
, господине, чиј је ово интов?“ упитаће ме Смајо Циганин.</p> <p>„А ко би то могао знати, Смајо 
т узети: ако му дам Анђелију, превариће ме; а, ако га одбијем, може ми грдно наудити!..{S} У па 
о сам за себе, повика:</p> <p>„Издадоше ме моји рођени!...{S} О, ала је овај свет скроз и скроз 
— „Стани-дер, момче! јеси ли ти то, или ме моје очи варају?</p> <p>„Љубинко се на то осмехну, с 
ани-дер момче!...{S} Јеси ли ти то, или ме моје очи варају?..“</p> <p>Момак се осмехну, погледа 
?“</p> <p>„Као земља. “</p> <p>„И ти си ме звала.“</p> <p>„Да ти кажем, да се довече решава наш 
у загрљај.</p> <p>„Боже, Рајко, како си ме поплашио!...{S} Ти тако још нигда ниси одоцнио; а ја 
...{S} Ти ме више не волиш — као што си ме негда волео, ти, једина надо моја, <pb n="81" /> јед 
оје, ћутиш и ништа не говориш!...{S} Ти ме више не волиш — као што си ме негда волео, ти, једин 
ми, шта ти ово све значи?“</p> <p>„И ти ме још питаш, цвете живота мога?!...{S} О, како је душа 
S} Један је ту неки дан, не познавајући ме, преда мном рекао:</p> <p>— „Нека су пола Угљешина и 
нога, што ти је најмилије, Рајко, немој ме о томе више питати.{S} Примила сам.{S} Морала сам.{S 
о томе, моја голубице бела!...{S} Немој ме подсећати на оне по нас обоје мутне дане.{S} То је б 
 негдашњег кардаша Лазу Галовића.{S} Он ме одведе да ми покаже некакав свој проналазак, као неш 
детињства друга Смаја Циганина.{S} Звао ме толико пута, да му видим нову кућу и остало намешће. 
бе питали, пристајеш ли?“</p> <p>„Питао ме је мој тутор.“</p> <p>„Па?“</p> <pb n="80" /> <p>„Па 
} Ти си оно био што си ми писао и молио ме да завадимо два добра срца, две узвишене душе, два о 
упитај: шта да радим кукавица сива, ако ме салете, да примим обележје од сина Максима Ћука?" —< 
у се сад поново враћати у Шабац, колико ме мучи, што не знам што ме сад баш власт зове...{S} Не 
Напротив, то и много којешта друго, што ме подсећа, да је било времена, кад ти ниси била моја,  
 Шабац, колико ме мучи, што не знам што ме сад баш власт зове...{S} Него, станиде; знам шта је. 
богат дом пун свакога добра као кошница меда, оставља све то, па оде тамо, <pb n="38" /> где је 
 је воља, а што је од Бога, слађе је од меда!{S} Доста, смири се!...{S} Иди и гледај оно весело 
им Ћук зачуђено згледаше.</p> <p>„А, па међер се овде није шалити, пријатељу,“ рећи ће Ћук Сими 
ски закони признају.“</p> <p>Сима Ћата, међу тим, где стане каже:</p> <p>„Издадоше нас сведоци! 
"</p> <milestone unit="*" /> <p>Детету, међу тим, по некад као буде и лакше.{S} Оне муке мало у 
и да још нешто каже, али се, у тај мах, међу њима обре једна женска прилика.{S} Она дочепа Икон 
и пријатеља, људе од знања и закона.{S} Међу овима ваља нам поменути: два шабачка адвоката:{S}  
појаса своју бурмутицу, узе „елегантно“ међу два прста — палца и кажипута — два позамашна вучља 
е руке при избору Анђелијнога младожење међу толиким просцима.“ На ово Ћата поново извади иза п 
 настало опште љубљење и грљење, а нико међу њима није остао, коме се у очима нису заблистале с 
 а нареди Маци Јовиној да спреми и мало мезета; „то ће ми, рече, бити и вечера, јер морам отићи 
тног, девојчета, као што беше Анђелија, мезимица његова пријатеља Угљеше, а заова његове кћери  
им чошним хаљинама.{S} На глави је имао мек црн шешир са доста малим ободом, а у руци дебео, ку 
ја не дам, да ми ова маса оде на ђавоље мекиње.{S} Ми ћемо нашој пупили, нашој лепој Анђелији,  
 дана у дан вене, као покошен цветак на меком ливадском откосу.{S} После, благо материно, теби  
ао.</p> <p>Зато он према Ђуку постаде и мекши и поверљивији.{S} Они се без пола муке погодише:< 
јешта тепао.{S} И ово је био животворни мелем натиштеним ранама овога жалошћу већ погрбљеног и  
ак.{S} И он је мене поплашио: бојим се, мене страх хвата, да он нашу срећу не засени.{S} То је  
ука.{S} Нема право...{S} Па ипак, ипак, мене је нешто од овога човека страх!...“</p> <milestone 
нема?“ рече адвокат Јовић.</p> <p>„И за мене је ствар од великог интереса“ учини адвокат Радић. 
або — шта ти то учини од себе, а шта од мене?!...{S} Бабо, слатки <pb n="47" /> бабо мој, ти ме 
а је хтео рећи: „све, све, али овде код мене неће моћи проћи ујдурме Максима Ћука.“</p> <p>И то 
, кад му се дрема..{S} Кроз какве ли је мене живота свога прошао овај негда поносни Ћуков ждрал 
пажено, један таман облачак.{S} И он је мене поплашио: бојим се, мене страх хвата, да он нашу с 
ати.{S} То је његов посао, а оно што се мене тиче — ја сам ти већ казао,“ рече му масални, а пр 
а само не пробирачица...{S} Оставите ви мене мојој срећи и мојој судбини, па како ми буде, нека 
Бабо, слатки <pb n="47" /> бабо мој, ти мене закла?!{S} Бабо, шта ћу ја сад на овоме свету без  
 <p>„Тако, тако, дете моје; послушај ти мене, а ја ти се кунем с оним, што ми је најмилије, да  
 се, а мало истину говорећи.</p> <p>„Ти мене ту, Рајко, немој мешати...{S} Ако се ја будем пита 
 реч; а кад му овај рече:</p> <p>„То до мене, газда-Максиме, није.{S} Иди ти Сими Ћати.{S} Он ј 
 и они, као и сви остали, не облећу око мене моје руке ради, већ ради овога проклетог мираза мо 
 стао да најпре гледа у тебе, па онда у мене, као да је хтео да докучи, знамо ли ми за шта он п 
кукала, она је запомагала:</p> <p>„Куку мене, шта је ово?{S} Куку мени ојађеници, шта ћу ја сад 
..“</p> <p>„А, каишарчино једна, мислиш мене да забуниш, је ли?{S} Хоћеш на Рачу до старога Ков 
} Станем га боље посматрати, и, о чуда, мени се учини, да га познајем: у десну стражњу и у леву 
во Угљешино одлази у руке Максима Ђука, мени опет чисто буде мило, што је ово овако власт наред 
Велим за Анђелију покојног Угљеше...{S} Мени се чини, да ти и немаш женске деце?“</p> <p>„Немам 
 Мачву, да видиш дом свога пријатеља, а мени пријавише једно момче.{S} Оно ми рече:</p> <p>— Ка 
м, да ви ову квиту дате газда Обраду, а мени дајте парче цедуље, како сам ја овај новац вама по 
ркати,“ додаде Марта Јездина.</p> <p>„А мени је сад тек срце на месту, кад видим, где се ово дв 
војку, а за се добре пријатеље, а не да мени чупа срце из недара,“ повика онај, што га Иконија  
ез другога просто не могу да живе.{S} И мени је сад, као да у њиховој срећи гледам своју срећу, 
то ће бити све саме шићарџије.{S} Они и мени сваки дан досађују: хтели би да непрестано по маса 
ачи сумњу, па, онда, да се то све свали мени за врат...{S} То не дам, газда-Максиме, и нека ти  
ој толикој бризи и старању!...{S} Ти си мени много ваљао у оној мојој несрећи, кад ми оно отац  
е теби, Иконија, вечерас?"</p> <p>„И ти мени, за толико време, да не кажеш, да си ти оно био, т 
 ће му смешећи се рећи:</p> <p>„Кажи ти мени овде, Ћато, у четири ока, шта ти, братац, тражиш з 
емам ни мајке ни сестре.{S} Она ће бити мени и снајка и сеја...“ И онда једна другој падоше у н 
/p> <p>„Јес’, јес’: ја његов поочим, он мени лучи свиње...{S} Јес’, ја његов поочим!“</p> <mile 
> <p>„Браво домаћице Иконија!...{S} Ево мени још једнога савезника!..“ повика адвокат Јовић; а  
кве, па је сместа помислио:</p> <p>„Ево мени снахе. поноса дому моме, а моме сину Млађи згодне  
 ако Бог да, снахе.“</p> <p>„Ене, благо мени, оно је ваш син?!“ повика Јела Кустурина.</p> <p>„ 
ешто ово бедно живинче гануло.{S} Оно у мени изазва неко чудновато сажаљавање.{S} Станем га бољ 
</p> <p>„Куку мене, шта је ово?{S} Куку мени ојађеници, шта ћу ја сад?...{S} Бабо, слатки бабо  
е од сина Максима Ћука?" —</p> <p>„Куку мени, како да примим?!.{S} Ја бих пре седе косе плела,  
квиту, прочита, па ми је врати:</p> <p>„Мени су рекли, да вам кажем, да ви ову квиту дате газда 
 драма мање.{S} То је узус при његовоме мерењу; а кад му се згода укаже, онда се он ни тога узу 
нас свију.“</p> <p>И онда капетан стаде мерити веселог Обрада <pb n="21" /> Кустуру, који се бе 
ином тихе али вечно мутне Добраве...{S} Месец се спремаше да зађе, а беше га заклонио дугачак и 
ног пунолетства треба још година, седам месеца и 23 дана,“ одговори старалац Анђелијн.</p> <p>„ 
а земљу бацио своју тамну сенку, док су месечеви зраци, овде онде, продирали, те обасјавали пој 
који му се нису допали, па је на њихова места узео друге, „поузданије."</p> <p>„Кад сам ја, бра 
 га обрадовати.{S} И он устаде са свога места.{S} Приђе Обраду, метну му руку на раме, па му, с 
жених Мартића нека изволе заузети своја места!...{S} Претрес почиње!...“</p> <milestone unit="* 
 То му се познаје по томе, што су му та места жутнула.{S} Сем тога, на десном боку једва се поз 
 до вечне куће испратила, а гроб његов, место мајке његове, врелим сузама заливала, — зар би ти 
тако, ваљда, хтео Бог...{S} Чувај га и, место његове жалосне матере, негуј, храни, и обасипај п 
о, <pb n="134" /> и да, с другом вољом, место овакве судске пресуде, донесемо праведнију пресуд 
, онај Саватије, што га је Ћата узео на место чича-Миће, старога момка покојнога Угљеше Пивљака 
p> <p>А кад тамо, како се изненади, кад место Феме затече Анђелију Угљешину.{S} Ода се смешила, 
"60" /> сам постављен да будем сиротињи место оца и мајке...{S} Зато, опет ти велим, иди ти Сим 
лав, и да би добро било да се на његово место постави мало згоднији човек; али су Ћати ипак пре 
дина.</p> <p>„А мени је сад тек срце на месту, кад видим, где се ово двоје узимају, не због пус 
а је она рђа, онај масални био на своме месту.{S} С њим се просто <pb n="140" /> није могло ни  
 оно, што се из Београда чуло.{S} Ту је метана на решето и „кривда" и „правда.“ Било је прилика 
у, друштву па и читавом човечанству.{S} Метнимо руку на срце, па се запитајмо, да ли је право,  
устаде са свога места.{S} Приђе Обраду, метну му руку на раме, па му, смешећи се, рече:</p> <p> 
ј да гвожђе кује док је вруће, па је ту методу и овом приликом усвојио, ма да му се нешто, пред 
ју је равноправности у породици: они је мећу у ред, тако рећи, бесправне — ванбрачне деце!...“< 
и газда Угљеша Пивљак, певајући и пушке мећући.{S} Њега су на коњима до Шапца отпратила браћа Ђ 
д тога мора од весеља, тамо од совљачке механе, зајеча једно ћемане и чу се једна звонка песма, 
 његово имање у Китогу, десно од Сокине механе, идући из Штитара у Шабац, вредило је на хиљаду  
згред свратио на своје имање код Сокине механе, да им покаже свој домазлук швајцарских крава и  
кумо?“ упита Пела бирташица у совљачкој механи своју куму Фему Митровчанку.</p> <p>„Познала, ка 
љак газда Максим Ћук, да је у совљачкој механи вечерао са Симом Ћатом и ту се бавио до после по 
ne unit="*" /> <p>Једном се у совљачкој механи о томе овакав разговор водио:</p> <p>„Људи, ја ј 
а се тога вечера Максим Ђук у совљачкој механи састајао са <pb n="70" /> Симом Ћатом и да је с  
 доћи и ко отићи; а док сам у совљачкој механи мало одморио коње, изазва ме на страну бирташица 
ма главу, а језика нема; што се у њеној механи догоди, то ту остаје — као закопано,“ одговорила 
ред само вече састаде се и с писарима у механи Јосе Куртовића, поручи пиво за све, а нареди Мац 
младих трговаца веселила пред совљачком механом.{S} И то је весеље текло као бујна река: ређале 
чки дар: он је ту, пред самом совљачком механом, срочио и уз ћемане отпевао познату песму:</p>  
 реткост и у самој богатој Мачви.{S} На механским се вратима указа једна женска прилика.{S} То  
 су већ широм биле отворене.{S} С прага механскога гледао их је један човек.{S} То је био главо 
ука, па полако поче окретати кола, да у механску авлију уђе, а вратнице су већ широм биле отвор 
мак истера интов из авлије и стаде пред механу.{S} То беху одиста богата господска кола, не зна 
ри Пела механџика, па као срна одлети у механу, да све изврши што јој је наручено.</p> <p>„Окре 
 велике навукао мрак, кад пред совљачку механу стадоше једна лепа господска кола.{S} То је онда 
една женска прилика.{S} То је била Пела механџика.{S} Опа приђе колима.{S} Не може бити да их н 
т, Бог зна шта ради,“ приметила је Пела механџика...</p> <p>„Ама, па зар ви мислите да ће то та 
 иду, на интову се возе,“ рекла је Пела механџика и значајно погледала у Фему Митровчанку.</p>  
обично остану мало дуље,“ одговори Пела механџика.</p> <p>„То је баш добро; ама као поручено.{S 
 владика на конак дошао,“ одговори Пела механџика, па као срна одлети у механу, да све изврши ш 
и ће Марта Јездина, а на то ће јој Пела механџика одговорити: „Остави ти њих; они знају шта рад 
је с њим вечерао.{S} Они зовнуше и Пелу механџику, те и њој то исто препоручише.</p> <p>„Ништа  
и звонка песма, што се јутром и вечером мешала с песмама славујевим, за свагда је умукла...</p> 
орећи.</p> <p>„Ти мене ту, Рајко, немој мешати...{S} Ако се ја будем питала, ја нигда нећу прис 
лаве.{S} И да не би било какве пометње, ми смо ово имање поделили овако:</p> <p>„Имање у Китогу 
ју правду; а ако је примите и усвојите, ми онда, ја и мој колега, као да већ гледамо, како <pb  
<pb n="112" /> сиромах Угљеша па умору, ми, ја и бирташица Пела одемо у његову собу, а он издиш 
је, већ да скачу у мутну Добраву....{S} Ми Икониних свата нећемо имати где дочекати ни су чим у 
{S} Готов новац у суду деле по пола.{S} Ми смо ову пресуду, као ђенерални пуномоћници ваши и су 
да ми ова маса оде на ђавоље мекиње.{S} Ми ћемо нашој пупили, нашој лепој Анђелији, потражити к 
ла одемо у његову собу, а он издише.{S} Ми потрчимо по свећу, али он — умре без свеће...{S} Сад 
 да благодари нашој лепшој половини.{S} Ми уживамо кад се нађемо у средини наших присних пријат 
 слушамо мудре беседе и поуке њихове; — ми се осећамо поносни кад се нађемо у друштву великих и 
оје Иконије.{S} Она само што није ту; а ми бисмо, најпосле, и без ње могли почети,“ одговориће  
ећи ће опет Игња Мутап.</p> <p>„А, Бога ми, нема право.{S} Радојло је само суво злато; ја га од 
зараду упушта другом?!..{S} Не ја, Бога ми!“</p> <p>У тај се мах врата на соби отворише, и на в 
ели, да ја и људе молим.{S} Не ја, Бога ми!“</p> <milestone unit="*" /> <p>У кафану „Зеленог Ве 
 дуката, 14 гроша и 20 пара.{S} И, Бога ми, оно ми момче све до паре измири, узе квиту, прочита 
 шалећи се, адвокат Јовић.</p> <p>„Бога ми, г. Јовићу, да видимо!..{S} Ово питање мало задире у 
ње?{S} Ово је неко доба ноћи...{S} Кога ми ово још чекамо?“ упитаће адвокат Радић.</p> <p>„Чека 
шта је.{S} Она рђа неће да пристане, да ми се одложи продаја.{S} То је и ништа друго.{S} Ако то 
сталом и ја сам ту.{S} Ни ја не дам, да ми ова маса оде на ђавоље мекиње.{S} Ми ћемо нашој пупи 
це, па се запитајмо, да ли је право, да ми нашу женску децу, коју смо на овај свет довели без њ 
у.{S} Употреби сву своју мајсторију, да ми у собу доведеш самога Ћату — да заједно вечерамо, а  
о; а ја сам те баш вечерас погледала да ми час пре дођеш, да те видим, да те овако загрлим и из 
рдаша Лазу Галовића.{S} Он ме одведе да ми покаже некакав свој проналазак, као нешто што ће дат 
ичем и једним прстом овим, ја не дам да ми се дете, ова моја још једина утеха у старим годинама 
ћете послужени боље и богатије, него да ми је сам владика на конак дошао,“ одговори Пела механџ 
 и мојој судбини, па како ми буде, нека ми буде!“</p> <p>Ово је све слушао Ћатин повереник, Сав 
 јер она никад није сама...{S} Последња ми је брига шта ће свет рећи, кад ја и како добијам, а  
 изазва ме на страну бирташица Пела, па ми шапатом рене:</p> <p>„Кажи ти, жи’ми, своме газди Ра 
далуку Угљешину данас први пут чула, па ми је оно црно пред онима: оно је моју срећу разорило.“ 
 до паре измири, узе квиту, прочита, па ми је врати:</p> <p>„Мени су рекли, да вам кажем, да ви 
а дрва.{S} Распитам одакле је сељак, па ми казаше, да је из Синошевића, бивши слуга Марка Попов 
уг — дешњак?...“ И ја и сад не знам шта ми би, те повиках: „Ждрале!“</p> <p>И оно се кљусе чист 
и много ваљао у оној мојој несрећи, кад ми оно отац и братанац умреше, па је ред да твоје савет 
дати мира ни дању ни ноћу.{S} Него овде ми се ваља у памет узети: ако му дам Анђелију, преварић 
, превариће ме; а, ако га одбијем, може ми грдно наудити!..{S} У памет се Ћато!{S} Овде ти сад  
да видим шта је то тако хитно?!{S} Није ми толико што ћу се сад поново враћати у Шабац, колико  
 <p>„А кад вам кажем коју узима, нећете ми веровати,“ учини опет Славко Смољинац.</p> <p>Људи с 
ом је самом Ћати рекла:</p> <p>„Немојте ми о њима ништа више говорити.{S} Они не траже моју рук 
није, онда ме јави г. Тоши.{S} Можда ће ми и он казати, рашта сам зват. “</p> <p>И таман они у  
едну, а она на другу страну.{S} Пела ће ми дати знак, кад се они помоле оздо од Радичева гроба. 
Јовиној да спреми и мало мезета; „то ће ми, рече, бити и вечера, јер морам отићи мало и до Раче 
а моја кума, она Марта Јездина, платиће ми — кад тад: а Фему Митровчанку протераћу, или ја нећу 
ко био горак, ипак има неке дражи.{S} И ми га за то увек трпљиво сносимо, вечито надајући се, д 
љубави, уродило је богатим плодом.{S} И ми смо сад срећни...{S} Је ли, цвете мој миљени?...“</p 
ме срећан, пресрећан да се једном већ и ми познамо," одговори Радојло и рукова се с Рајком.</p> 
 А што имаш заовицу, лепу Анђелију, сви ми кажу, да је то прави анђео Божји, што је с неба слет 
 <p>„Тако ти живога Бога, Иконија, кажи ми, објасни ми, шта ти ово све значи?“</p> <p>„И ти ме  
ене, као да је хтео да докучи, знамо ли ми за шта он пита нашега Љубинка.{S} И он ми је јутрос  
 иду мртвима, а живи живим!{S} Хоћеш ли ми допустити, да учиним шта треба, да ти оца спремимо њ 
дело веома деликатне природе, те вам ни ми не можемо дати категоричан одговор, док не разгледам 
едног!{S} Добро ми рече масални.{S} Они ми неће дати мира ни дању ни ноћу.{S} Него овде ми се в 
 живога Бога, Иконија, кажи ми, објасни ми, шта ти ово све значи?“</p> <p>„И ти ме још питаш, ц 
 гвожђа за двадесет и четири“, одговори ми Смајо Циганин, гласом, којим је хтео рећи: „ето, шта 
кати ни су чим угостити.{S} Него, да си ми по Богу брат, г. капетане, учини ти шта знаш и како  
пр'ну голубице бела?...</l> <l>„Срце си ми у незнан однела!“</l> <p>Кад је ово отпевао Цицварић 
/p> <p>„Ја сам, Радојло.“</p> <p>„Ти си ми поручила да те овде сачекам?...“</p> <p>„Јесам... “< 
боље познамо...{S} Ти си оно био што си ми писао и молио ме да завадимо два добра срца, две узв 
а се најбоље ослонити можеш, па ћемо ти ми то одобрити, а што ми овде уредимо, ја мислим, да то 
ем своме оцу и својој мајци.{S} Опрости ми, ако сам те што увредила.“</p> <p>Ово је она рекла с 
са сузним очима говорила:</p> <p>„Чувај ми сина, слатка моја сејо!...{S} Ја ни ово нисам хтела, 
, мислим, ред, да видим човека, с којим ми ваља век вековати; јер се, поочиме, право да ти каже 
ег ђувегију свог, да видим човека с ким ми ваља век вековати.“</p> <p>„И ти га још ниси видела. 
ком послу мом.{S} Куд га ја пошаљем, он ми изврши посао боље него да сам сам отишао“</p> <p>„Е, 
 за шта он пита нашега Љубинка.{S} И он ми је јутрос све, од речи до речи, испричао, како му је 
 <p>„И ти си то чула од?“</p> <p>„Казао ми је Влајко капетан.“</p> <p>„А откуд он то зна?“</p>  
 се не замерим власти и закону, а друго ми је све равно, равно до — Косова...</p> <p>„И још неш 
 смешећи се, рећи: „а, богме, Ћато, ако ми и ти станеш врдати, онда знај, да ћеш ти баш за све  
не мојој срећи и мојој судбини, па како ми буде, нека ми буде!“</p> <p>Ово је све слушао Ћатин  
ако је душа твоја племенита, и како смо ми сви пред тобом мали, мајушни!...{S} Ти курталисаваш  
лаици могли разумети, онда на што бисмо ми били адвокати?{S} Најпосле, ово је дело веома делика 
 14 гроша и 20 пара.{S} И, Бога ми, оно ми момче све до паре измири, узе квиту, прочита, па ми  
а, а мени пријавише једно момче.{S} Оно ми рече:</p> <p>— Капетане, ја сам послат, да видим шта 
ка.</p> <p>„А, ево још једног!{S} Добро ми рече масални.{S} Они ми неће дати мира ни дању ни но 
 то не из своје кесе, већ из онога, што ми та услуга доноси.{S} Тако сам радио до сад, па се ни 
ј ти мене, а ја ти се кунем с оним, што ми је најмилије, да се нигда покајати нећеш.“</p> <p>По 
можеш, па ћемо ти ми то одобрити, а што ми овде уредимо, ја мислим, да то неће ни масални макар 
ићу тај забран — по што било — даћу што ми поиште.{S} И онога дана, кад се тапија на суду на ме 
ич не бринем!" повика Максим Ћук. „Таку ми ракију пеци, г. адвокате!{S} Имам сведока на сваки о 
сам био што сам му их и дао!{S} Дати су ми у четири ока: колико је њихово јес, толико је и моје 
гатији и од самога бечког ћесара.{S} Ту ми бар не треба ништа Сима Ћата.{S} Ја ћу то и без њега 
па ми шапатом рене:</p> <p>„Кажи ти, жи’ми, своме газди Рајку Перићу, нека он ради онако, како  
То је Фема после и Ћати казала.</p> <p>„Ми ћело с њом муку имати: ја ово чудо од девојке још у  
/p> <p>„Па шта радите ви тамо?“</p> <p>„Ми смо ти 'вамо на великој муци.{S} Сима Ћата и Максим  
ече: „добро нам дошли!... шта ради моја мила снајка Иконија?...{S} О, да вам је знати, како се  
е тапија на суду на ме пренесе, постаћу милијунар, богатији и од самога бечког ћесара.{S} Ту ми 
 у школу пошао то ишло од пола муке.{S} Милина га је било слушати кад чита апостол и кад својим 
руке Максима Ђука, мени опет чисто буде мило, што је ово овако власт наредила...{S} Опет, опет, 
елија се осмехну.{S} Њој то као да беше мило; али ће опет додати:</p> <p>„Тражила сам да видим  
ма онога света, а има га, безбели, бити мило и драго, што се његово име и његов дом неће понизи 
, права је срећа оно, што је нашем срцу мило и драго, а не пусто земаљско благо,“ одговори Фема 
ну јабуку, остави га без мајчине неге и миловања, па оде куд је њена женска жуд вуче“ додали би 
твој ђувегија, твој свекар, волеће те и миловати, као што јутрења роса љуби и милује мирисно пр 
и онога доброг, онога племенитог, онога милосрдног света, какав би требао да буде, па да се и н 
животу да покаже толико милоште, толико милосрђа према бедном и невољном; толико саучешћа и бол 
 већ гледамо, како <pb n="135" /> ће се милосрђе и добра дела ваша ширити — где станете и где с 
, тој племенитости душе, томе узвишеном милосрђу наших жена — писац посвећује ово своје дело... 
и дан, душа је твоја велика, као што је милост Божја велика, а твоје је срце пуно благости, пун 
 радост; јер је у овоме детешцету видео милост Божју, видео мушку главу, која ће прихватити и о 
 земљу, да људима каже, како је добар и милостив Бог.{S} Она ћете, душо материна, волети и чува 
>„0, Боже, ала си ти и велики и добар и милостив!...{S} Ти не даде, да се душманска испуни!" по 
дбина, а у којој јој беше једина водиља милостива рука њене добре заовице Анђелије.</p> <p>И по 
 га и негуј, тако ти Бог за то платио и милостивим те оком поглед’о!..“ И онда се наднесе над м 
озната:</p> <p>„Уродила рана крушка под Милошићем!"</p> <pb n="138" /> <p>То је било ћемане и п 
 песму:</p> <p>„Уродила рана крушка под Милошићем!“</p> <p>Ту су обесмрћена многа имена ондашњи 
икада не може у животу да покаже толико милоште, толико милосрђа према бедном и невољном; толик 
дочека, да нас велики Бог обаспе својом милошћу и својим благословом,“ рече он и погледа на оно 
 волети и чувати, као што сестра чува и милује своју једину сестрицу....{S} Не тужи тако, очни  
и миловати, као што јутрења роса љуби и милује мирисно пролетње цвеће...{S} А што имаш заовицу, 
сам Бог спаја срца и душе што се љубе и милују; а не да злу и пакости, да два ока у глави завађ 
 анђела како се душе њихове саме грле и милују.</p> <p>Поред њих су стајала два млада, два чила 
и смо сад срећни...{S} Је ли, цвете мој миљени?...“</p> <p>„Срећни смо, животе мој!"</p> <pb n= 
је Ћата устао и изашао у авлију, али је мимогред дао знак Феми Митровчанки, да за њим изађе у д 
 шта знаш и како умеш, да ме то зло сад мимоиђе, па после, пошто ни дете одведу, могу слободно  
з Штитара у Шабац, вредило је на хиљаду минаца; па онда његови велики сувати код Лешнице, па за 
ема сумње, морао је поред самих кућа да мине какав гладан вук, јер су баш те ноћи поклане овце  
редложи воду за „испирање“ — сваких пет минута.{S} То и она двојица усвојише.</p> <p>„Шкодити н 
а Кустуре из Заблаћа, могле су у велике минути јације, кад први петли запеваше код Маричића кућ 
и!“ рекоше они који поред Угљешине куће минуше; а један додаде:</p> <p>„Ето, сад, сиромах Угљеш 
 нека дубока туга, а испред њених очију минуше сви они тужни дани, што су је за овај дом везива 
 онога смољу — сина Петрушка Врбовца из Миокуса; а још мање за онога ветропира, унука Павла Врт 
 убијати срећу детета мога, нити рушити мир нашега дома, који ти ништа дужан није.“</p> <p>То ј 
о је мучила душу његову, и није му дала мира ни дању ни ноћу.</p> <p>Кад је дошао среској канце 
ро ми рече масални.{S} Они ми неће дати мира ни дању ни ноћу.{S} Него овде ми се ваља у памет у 
о и на њих врашки намигивао, њен богати мираз.</p> <p>Ово као да је опазила и сама Анђелија, с  
ла, да тражи њену руку, а не њен богати мираз: јер га она више ни имала није.{S} Отели су јој г 
> <p>„Не њену лепу руку, већ њен богати мираз, несита хало!...{S} Теби би било мало, да се доче 
ни вуци, није твоје очинство, није твој мираз, већ једнога са свим другог лица, лица о коме ник 
S} Они не траже моју руку, већ овај мој мираз, ово моје очинство.“</p> <p>А Феми Митровчанки је 
т мора да игра главну улогу какав масан мираз..."</p> <p>„А кад вам кажем коју узима, нећете ми 
е око твоје руке, већ око овога богатог мираза твог, и ти си их све редом <pb n="76" /> одбијал 
не лепоте ради, већ ради њенога богатог мираза...“</p> <p>И онда свој поглед упиљи у Симу Ћату. 
 им био на руци, да се дочепају богатог мираза њеног, и постављаше дупле страже око њене куће,  
оје руке ради, већ ради овога проклетог мираза мог, ватра га, да Бог да, спржила!...{S} Реци <p 
Угљешиној Анђелији, већ о њеном богатом миразу,“ учини опет Петроније Певац.</p> <p>„Који, зар  
Максим Ћук викне:</p> <p>„Ждрале!...{S} Миран!!{S} И ждрал се одиста смири; али је цептио — као 
 анђелом небесним, зар би ти, цвете мој мирисни, имала срце, да је једнога дана истераш из <pb  
 наших драгих покојника: она је то, што мирисним цвећем кити зелене хумке, <pb n="IV" /> ова ве 
ати, као што јутрења роса љуби и милује мирисно пролетње цвеће...{S} А што имаш заовицу, лепу А 
к од сад од њих муке.{S} Неће ти дати с миром ни ручати ни вечерати.{S} И то ће бити све саме ш 
 Он је с особитом вољом читао и остале „мирске“ књиге, песме и приповетке.{S} Знао је <title>„Б 
дар те обишли и „Дуге Њиве,“ овај прави Мисир у једном широком и дугачком кључу реке Јадра.{S}  
вај Панта Ковић, кад се коме задужи, не мисли да плати...“</p> <p>„А, каишарчино једна, мислиш  
лепа Иконија гледала је преда се а њене мисли као да су лутале по неким нама непознатим рајским 
кончан у нашу корист; али за њ цео свет мисли, да је неправедан, и да је ту играло мито, и то г 
Ћата је просто бленуо у њега.{S} Ове му мисли до овога вечера нигда нису ни падале на ум; а вид 
ше наслонила на његове груди, а њене су мисли блудиле по једној мрачној пустињи, куда је беше б 
 Рајко, Рајко — небо моје плаво, до сад мислила нисам.{S} Ја бих пре у воду скочила, него што б 
ћнога свекра твог?!“.</p> <p>„Па ја сам мислила, бабо, да и њега са собом поведем; а доводила б 
е Божја воља, будућег младожењу, па је, мислим, ред, да видим човека, с којим ми ваља век веков 
 то одобрити, а што ми овде уредимо, ја мислим, да то неће ни масални макарити.“</p> <p>И Ћата  
 анђеле мој.{S} Ја ни о чем другом и не мислим, него о теби, о твојим и мојим данашњим мукама;  
радио до сад, па се нисам кајао, а тако мислим да радим и од сад, па се, надам се, опет кајати  
ве су то добри људи.“</p> <p>„И ја тако мислим, друго, само се нешто плашим ових проклетих адво 
 сувачу Лазе Галовића?!{S} С тим сам се мислима вратио кући.</p> </div> <trailer>КРАЈ</trailer> 
зати чашу у славу Божју.</p> <p>Тако је мислио газда Угљеша Пивљак; али у књизи судбине било је 
и.{S} Сви су помислили да мре.{S} То је мислио и његов ђед, јер сместа оде из собе: није могао  
ткупио од Максима Ћука, а цео је свет и мислио и веровао, да је то племенито дело мога свекра У 
устуре!{S} Зар си већ дошао?!{S} Ја сам мислио, да се још частиш по Мачви са твојим пријатељем  
ела механџика...</p> <p>„Ама, па зар ви мислите да ће то тако остати?..{S} Ћук ће земљу преврну 
 плати...“</p> <p>„А, каишарчино једна, мислиш мене да забуниш, је ли?{S} Хоћеш на Рачу до стар 
 пута канио, да те питам, шта ти о томе мислиш и шта намеравамо радити с овим големим имањем, к 
у се чисто развуче:</p> <p>„А, то ли ти мислиш; а, снахо Иконија, док сам ја жив и мичем и једн 
или ће плести седе косе.“</p> <p>„Ти то мислиш на Радојла сина Клисариног?“ упита Пав’о Агић.</ 
зда-Максо, ако ја чујем, да је ту какво мито имало посла, онда знај, да вам то упалити неће.{S} 
ли, да је неправедан, и да је ту играло мито, и то големо мито.{S} Један је ту неки дан, не поз 
ан, и да је ту играло мито, и то големо мито.{S} Један је ту неки дан, не познавајући ме, преда 
} Чим дођу, они Радојла траже.{S} Стари Митош Пораба једном га одведе и у Ђур.{S} Он је за њ ре 
 пара.{S} Довео је два лекара из Велике Митровице и Гродера из Шапца, те су држали консилиум.{S 
дмах сутра-дан одјурили су преко велике Митровице и Руме за Земун, а одатле за Београд и Ћата и 
ло кукурузом прирани, па после с њима у Митровицу, и сместа их теслимљује.{S} Он би у прилици р 
воје свиње продао чим је с њима дошао у Митровицу, могао је имати и нешто ћара; а овако, задужи 
е ово весеље текло, Фема <pb n="129" /> Митровчанка спремала је богату вечеру.{S} Њој су помага 
бирташица само што махну главом; а Фема Митровчанка руком.{S} То им је био знак, да је дете бил 
 срећи гледам своју срећу,“ повика Фема Митровчанка.</p> <p>„А ја сам опет знао, да ће тако нај 
 прште у стотину комада!" — додаде Фема Митровчанка.</p> <p>„Е ова, видећеш, оставља и свога св 
се отима — хоће да живи,“ — додаде Фема Митровчанка.</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад би пред  
ме животу видела нисам,“ додала је Фема Митровчанка.</p> <p>Ћата је само ћутао, жмиркао и смеши 
 и нашој вечери наћи ману,“ шануће Фема Митровчанка Пели бирташици.</p> <p>У том се једна кола  
ели бирташици.{S} То је смотрила и Фема Митровчанка.{S} Оне све три, полако, на прстима, изађош 
 Ћук пресвисли од дерта,“ одговори Фема Митровчанка.</p> <p>После се све ућута.{S} Само је вета 
не пусто земаљско благо,“ одговори Фема Митровчанка.</p> </div> <pb n="39" /> <div type="chapte 
м господским кочијама, —“ одговори Фема Митровчанка; а на то ће Пела бирташица додати:</p> <p>„ 
у полако рече: </p> <p>Поручила ти Фема Митровчанка, да овога часа идеш у Совљак.{S} Има нешто  
е оно момче рекло, да ће га чекати Фема Митровчанка.</p> <p>А кад тамо, како се изненади, кад м 
нешто запита, али у тај мах долети Фема Митровчанка, махну на њих руком и повика: .</p> <p>„ До 
мо завидети и ништа више,“ узвикну Фема Митровчанка.</p> <p>„Само се једном живи на овоме свету 
0; споредном стараоцу толико исто; Феми Митровчанки и Марти Јездиној, које чувају девојку и дај 
ираз, ово моје очинство.“</p> <p>А Феми Митровчанки једном је с пуно горчине рекла:</p> <p>„Ниш 
раћајући се кући, Анђелија ће рећи Феми Митровчанки:</p> <p>„Иди, врати се!{S} Нађи Радојла и у 
у авлију, али је мимогред дао знак Феми Митровчанки, да за њим изађе у двориште.{S} И онда јој  
а Ћука.{S} Најпре је пустио жене — Фему Митровчанку, па Пелу совљачку бирташицу, па своју куму  
а Јездина, платиће ми — кад тад: а Фему Митровчанку протераћу, или ја нећу бити ово што сам...“ 
даде Марта Јездина, а гурну лактом Фему Митровчанку, а ова би очима жмирнула, па би опет рекла: 
оној великој кућурини, већ је узео Фему Митровчанку и Марту Јездину, своју куму, да се увек уз  
а механџика и значајно погледала у Фему Митровчанку.</p> <p>„Живећеш, кумо, као бубрег у лоју,“ 
шица у совљачкој механи своју куму Фему Митровчанку.</p> <p>„Познала, како нисам.{S} Они су бил 
.{S} Зна он шта ради: опазио он да чича Мића нешто <pb n="51" /> много шурује с Радојлом сином  
тувите ви ово људи, што ће вам сад чича-Мића казати!{S} Или ће она поћи за онога, кога је од де 
 где пане, онај Максим Ђук, додаде чича-Мића, стари слуга покојног Угљеше Пивљака.</p> <milesto 
ао на овим мојим рукама, “ рећи ће чича-Мића, онај исти чича-Мића, што га је Ћата отпустио из к 
ложена је велика ватра.{S} И стари чича-Мића чисто се подмладио.{S} Он је срећан што је доживео 
...{S} И то није осећао само стари чича-Мића, то је осећао и сав онај остали свет, што се беше  
ти оно, што је накастио,“ одговори чича-Мића.</p> <p>„Море, па Клисарин син и јесте отресито мо 
ма, “ рећи ће чича-Мића, онај исти чича-Мића, што га је Ћата отпустио из куће покојног Угљеше.{ 
ука, па? — Ето!{S} Сад га се сетио чича-Мића, а да тога није било, Бог зна оно би ту остало још 
им шилерцем.{S} По казивању самога чича-Мићана, овоме је вину било више од осам година.{S} То б 
тије, што га је Ћата узео на место чича-Миће, старога момка покојнога Угљеше Пивљака.</p> <mile 
 може опростити, али што отпусти старог Мићу, који је у кући Угљешиној свој век провео, и сву м 
лиш; а, снахо Иконија, док сам ја жив и мичем и једним прстом овим, ја не дам да ми се дете, ов 
завршетку дебате прилазио једном од два мишљења.</p> <p>„Тако је.{S} Наш колега Јован Јовић има 
 адвокат Радић рећи:</p> <p>„А ја своје мишљење задржавам, да чујем и противну страну.{S} Ту им 
ад, у овој прилици, ја стојим уз његово мишљење: није право, да Иконија, као наследница свога с 
 четврти адвокат, који је редовно делио мишљење адвоката Јовића; али у тај мах судски послужите 
О томе спору створило се у народу једно мишљење, а код људи од закона друго.</p> <p>Оно у народ 
а се и срцем и душом придружујем његову мишљењу!...“</p> <p>„Браво Рајко Перићу! види се да си  
и у Ђур.{S} Он је за њ рекао: „овај вам млад човек злата вреди.{S} То ће вам бити један по једа 
да не смеће с ума? упаде му у реч један млад трговац... „Адвокат Јовић има право...{S} Ја се и  
милују.</p> <p>Поред њих су стајала два млада, два чила, два стасита човека, један у варошком а 
ико и богатом руху њихову!...{S} Али је млада својом лепотом, својим витким стасом и нешто сетн 
ило момака и девојака, жена и деце, око младе и младожење, да се надиве колико лепоти и стасито 
b n="28" /> севдалијама, а свирао им је млади и духовити свирач Бего Цицварић, онај Цицварић, ш 
је дубока кеса купила.{S} И док је онај млади и лепо обучени момак, што је кочијашио, везивао ј 
ања, искупила по каква весела дружиница младих шабачких трговаца, затурила би ајнак и весеље, к 
ремила, која никако није могла бити без младих пилића, пржених на младом кајмаку, које је за Ћа 
утрос узабрато,</l> <l>„Дико моја мојих младих дана,</l> <l>„Болу вељи мојих тешких рана,</l> < 
 дотле се једна мала дружиница шабачких младих трговаца веселила пред совљачком механом.{S} И т 
смама овековечио веселу дружбу шабачких младих трговаца:{S} Топузовића, Куртовића, Гашића, Трки 
 је ово отпевао Цицварић, један од оних младих трговаца дочепа пуну оканицу вина, што је пред њ 
p>Ту су обесмрћена многа имена ондашњих младих трговаца, којима Шабац има да благодари за свој  
оса дому моме, а моме сину Млађи згодне младице!</p> <milestone unit="*" /> <p>Заблаће и Синоше 
да Угљеша женио свога сина с овом истом младицом, што седи у овим господским кочијама, —“ одгов 
жени најмлађега сина, а беше му нашао и младицу, да јој на далеко равне било није.{S} Видео је  
бујније.{S} У коло се хватало и старо и младо.{S} Поскочицама није било краја, па ни оним — „мр 
та реткој доброти душе једнога тако још младог, а тако паметног, девојчета, као што беше Анђели 
арога Угљеше, већ ко ће наследити имање младога Угљеше, унука старога Угљеше, а то се питање св 
 био срећне руке при избору Анђелијнога младожење међу толиким просцима.“ На ово Ћата поново из 
ка и девојака, жена и деце, око младе и младожење, да се надиве колико лепоти и стаситости, тол 
„А колико ја знам, она је себи изабрала младожењу — давно и давно, и утувите ви ово људи, што ћ 
тога мога, ако буде Божја воља, будућег младожењу, па је, мислим, ред, да видим човека, с којим 
огла бити без младих пилића, пржених на младом кајмаку, које је за Ћату била права посластица,  
е муче но људи.</p> <p>„Хе, моја друго, младост се отима — хоће да живи,“ — додаде Фема Митровч 
у свога беснила, она је онда покосила и млађани живот унука несрећног Угљеше Пивљака.{S} Шта си 
је поноснија!...{S} Гледај, гледај мога Млађе, како је испод ока погледа!...{S} Тако је, у мојо 
 наслеђе његова унука, сина његова сина Млађе и снахе Иконије, и по томе је суд расправљао пита 
е и оно детенце, живу слику његова сина Млађе, — кад му узе последњу наду његову, а кућу му ост 
 гледајући у њему живу слику свога сина Млађе, она је жалост, с дана у дан, бледила.{S} А оно Б 
а Ћату — да заједно вечерамо, а и ономе млађем подај нека он обашка вечера.{S} У собу не пуштај 
зе те иду кући Угљешиној, а тако исто и млађи из куће Угљешине туда иду Срејином вигњу, кад што 
ка.</p> <p>„Само је ту Сима Ћата и онај млађи тутор — неки Ранкић Томин. света је било пуно, па 
ни снахе. поноса дому моме, а моме сину Млађи згодне младице!</p> <milestone unit="*" /> <p>Заб 
 у Совљаку.{S} Кола и коња остави да их млађи брат испрегне, а он се упути право ковачевој кући 
не масе.{S} Мало, мало, па би заповедио млађим, да спреме нова масална кола, да се у њих упрегн 
 рикну као прободен брав:</p> <p>„Сине, Млађо, животе мој, зар баш тако?!“ И онда се несрећни о 
ља, што не хтеде причекати да се весели Млађо у гробу охлади, већ се, штоно кажу, одмах сутрада 
p> <p>Он само учини:</p> <p>„Где је мој Млађо?!“</p> <p>И онда полети у кућу.{S} Људи хтедоше д 
, за ону цуру, што се до ње ухватио мој Млађо?...{S} Кршна девојка: не зна се или је лепша или  
Није прошла ни година и по, а његов син Млађо први у Совљаку паде од језовите косе смрти, коју  
г детета чујем, да хоће да пође за мога Млађу, за моју једину наду и радост на овоме свету.“</p 
 Угљеша Пивљак, кад је женио свога сина Млађу, Мачва, ни пре ни после, утувила није.{S} Самих к 
сам само сеирио, како се она два лудака млате, онај дин-душман куће Угљешине, онај Сима Ћата, и 
под Милошићем!“</p> <p>Ту су обесмрћена многа имена ондашњих младих трговаца, којима Шабац има  
сваки се живи зачудио и — прекрстио.{S} Многи полетеше Угљешиној кући да виде, је ли то истина! 
ту оставила траг ружног обележја, да се многи после узимао у памет, кад би нешто неупутно хтео  
рило: „куд се деде његова готовина?{S}" Много се сумњало у Симу Ћату, који се ту десио и кад је 
n="7" /> Али је штета...{S} Ту недавно, много је, кажу, штетовао на дебелим свињама..." одговор 
зио он да чича Мића нешто <pb n="51" /> много шурује с Радојлом сином нашега клисаре, па му сме 
рича не зна, само се зна то, да се онда много сумњало на Пелу бирташицу, а неки су говорили, да 
“</p> <p>Једна опет примети, да се деца много више муче но људи.</p> <p>„Хе, моја друго, младос 
чљаја бурмута, па шмркну!{S} И не прође много, па трипут, једно за другим, тако кину, да му суз 
ри, он би се ту сав заложио, и не би се много обзирао шта ће свет рећи о начину како је он до т 
> <p>Па Ћата, ако ћете право, и јест се много старао око унапређења ове Угљешине масе.{S} Мало, 
 Радић настави:</p> <p>„Мој поштовани и много уважени колега, адвокат Јовић, одавно се носи иде 
 сина нејаког Угљеше.{S} Напротив, то и много којешта друго, што ме подсећа, да је било времена 
ликој бризи и старању!...{S} Ти си мени много ваљао у оној мојој несрећи, кад ми оно отац и бра 
сад опомињем да се због тога весели Ћук много једио, и то би било увек кад би стао казивати, да 
„Море видео сам ја њега где ту неки дан много нешто чепа око врата масалног судије; а кад га пу 
а, што у Србији годишње одваја необично много свиња и отера у Ђур.{S} Матош Пораба само је клим 
стина, и то се зна, да се девојка нешто много устезала, али је укућани најпосле сломише.{S} Она 
 ти на ово клисарово штене!{S} Он нешто много обија око твоје куће.{S} Ако је твоја Анђелија у  
ја, што би у „Зеленом Венцу“ фијукнула, многоме <pb n="93" /> се неваљалцу око ушију обавила и  
ојом лепотом, својим анђелским погледом многоме момку памет занела, али ником тако као Радојлу  
ађивати.{S} Њихов се број из дана у дан множио, док најпосле није узео размере, који су и самог 
е ту неки дан, не познавајући ме, преда мном рекао:</p> <p>— „Нека су пола Угљешина имања дали, 
 Угљеше Пивљака....{S} Кад велиш да нам мо’ш са сином доћи, да ти се надамо, пријатељу ?“</p> < 
е ради, већ ради овога проклетог мираза мог, ватра га, да Бог да, спржила!...{S} Реци <pb n="77 
ли, ево, ја до сад нисам ни видела тога мога, ако буде Божја воља, будућег младожењу, па је, ми 
 вашег детета чујем, да хоће да пође за мога Млађу, за моју једину наду и радост на овоме свету 
обом и брже и лакше споразумео, како за мога сина да добијем њену лепу руку.“</p> <p>„Не њену л 
p>„Ја ти дајем моју Иконију, понос дома мога, највећу радост моју, али ти унапред кажем, да је  
ма.{S} И тако је спречена продаја имања мога оца“, одговори Иконија и стаде свога мужа обасипат 
е, Рајко!{S} Немој убијати срећу детета мога, нити рушити мир нашега дома, који ти ништа дужан  
/p> <p>„И ти ме још питаш, цвете живота мога?!...{S} О, како је душа твоја племенита, и како см 
ко ти је то казао, сјајна звездо живота мога?“</p> <pb n="118" /> <p>Иконија се чисто трже.{S}  
али, мајушни!...{S} Ти курталисаваш оца мога из канџи онога катила, онога Максима Ћука, и то он 
ку.</p> <p>„Јест, то си ти био, који си мога оца откупио од Максима Ћука, а цео је свет и мисли 
 и људи.</p> <p>Једном сам свратио кући мога из детињства друга Смаја Циганина.{S} Звао ме толи 
 или је поноснија!...{S} Гледај, гледај мога Млађе, како је испод ока погледа!...{S} Тако је, у 
ког времена био у Обреновцу, ја посетим мога негдашњег кардаша Лазу Галовића.{S} Он ме одведе д 
слио и веровао, да је то племенито дело мога свекра Угљеше Пивљака...“</p> <p>„И ти си то чула  
а и цео свет зна, да је она рођена кћер мога бившег свекра, покојног Угљеше Пивљака, и да је це 
продао чим је с њима дошао у Митровицу, могао је имати и нешто ћара; а овако, задужио се и косо 
ет, и из <title>„Горског Венца“</title> могао је читаве стране одекламовати.{S} Он вам је могао 
итаве стране одекламовати.{S} Он вам је могао, с краја на крај, испричати <title>„Сироту Босиљк 
<pb n="100" /> жена и људи.{S} Нисам је могао ни видети.{S} Сима Ћата и Максим Ћук тамо заповед 
 Ћата, који га, из просте зависти, није могао очима да гледа.{S} Он је Угљешиној Анђелији у нек 
његов ђед, јер сместа оде из собе: није могао да гледа самртне муке детиње.{S} Он оде у своју с 
напуни дима, да се човек од човека није могао распознати.{S} У овој су се собици претресале шаб 
ијатељ Угљеша.{S} А ко би други данас и могао за ме положити толике паре?...{S} Он и нико други 
ривици ухватио.{S} И он то одиста не би могао издржати: „или би се убио или би пореметио памећу 
ну свога бившег газде.{S} И ко би други могао имати ову сорту грмића до један Марко Поповић.{S} 
ће ме Смајо Циганин.</p> <p>„А ко би то могао знати, Смајо, “ одговорим му.</p> <pb n="142" />  
р би ти, дане мој, сунце моје огрејано, могла ту анђелску душу, твоју добру заовицу избацити на 
одску вечеру спремила, која никако није могла бити без младих пилића, пржених на младом кајмаку 
га упитати:</p> <p>„Шта би?{S} Зар није могла доћи?“</p> <p>„Није.{S} Па њу тамо дува читава во 
је она марила за ово дете, она га не би могла ни оставити,“ рече ђед детињи с неком очевидном с 
си овом парницом добила?{S} И зар би ти могла допустити, да твоја заова Анђелија, коју и ти и т 
лепу Иконију Обрада Кустуре из Заблаћа, могле су у велике минути јације, кад први петли запеваш 
није ту; а ми бисмо, најпосле, и без ње могли почети,“ одговориће Рајко Перић.</p> <p>„Па да по 
а Ћука.</p> <p>„Е, па кад би то и лаици могли разумети, онда на што бисмо ми били адвокати?{S}  
рекли:</p> <pb n="83" /> <p>„То су само могли сковати један Максим Ћук и Сима Ћата, главни стар 
рећи:</p> <p>„Старали смо се колико смо могли и — умели!"</p> </div> <pb n="92" /> <div type="c 
{S} С њим се просто <pb n="140" /> није могло ни шта почети ни шта довршити.{S} Нашао се он да  
преча од тетке.“</p> <p>Ово некако није могло ући у главу ни Сими Ћати ни Максиму Ћуку; али су  
 обишли и чувене чаире Угљешине, где се могло да утови до близу стотину грла волова.{S} И ово ј 
леда трајнију срећу човекову.{S} Ово се могло приметити и на дому веселог Угљеше Пивљака: таман 
нџерић, већ читаву капију, кроз коју се могло изаћи на чистину.{S} И он напише апелату.{S} Она  
 која маса има у готову и како би се то могло здипити.{S} А око твоје Анђелије биће лома.{S} С  
имоиђе, па после, пошто ни дете одведу, могу слободно узети угарак, па све у дим претворити..." 
ачувати једино, где се непокретна имања могу у целини одржавати, и, најпосле, где се могу...“</ 
е Анђелија осмехну па рече:</p> <p>„Све могу бити, а само не пробирачица...{S} Оставите ви мене 
колективној снази великих задруга, које могу састављати само мушки потомци везани ближим и даљи 
 нисам смела противити и рећи: нећу, не могу!..“</p> <p>„Боље реци, понесе ме богатство Угљешин 
уку, па ће му рећи:</p> <p>„Бабо, ја не могу више остати у овој кући.{S} Хоћу да идем своме оцу 
 је хтео Ћати нагласити, да код Ћука не могу проћи ничије врдаламе, и којекаква заоколишења.{S} 
ст моју, али ти унапред кажем, да је не могу спремити онако, како бих хтео и желео, а особито к 
Богме, Обраде, ја ти ту ништа помоћи не могу.{S} Продаја је саопштена и теби и Максиму Ћуку и У 
а, него што једно без другога просто не могу да живе.{S} И мени је сад, као да у њиховој срећи  
у целини одржавати, и, најпосле, где се могу...“</p> <p>Али ће му упасти у реч адвокат Јовић:</ 
им и даљим породичним везама, и које се могу од распада сачувати једино, где се непокретна имањ 
 капетаница и началниковица?!{S} Оне ти могу само завидети и ништа више,“ узвикну Фема Митровча 
apter" n="15"> <head>XV</head> <p>У нас могу да буду јесени што ретко где на нашем крају света. 
о пријатнију, боју.{S} То је нека врста модрикастог зеленила, што прелива из зелена на златно р 
} Шта ја знам ко ће с њима довече доћи, можда и сам масални, а ја се власти плашим као живе ват 
 али кад није, онда ме јави г. Тоши.{S} Можда ће ми и он казати, рашта сам зват. “</p> <p>И там 
гушити у јецању.{S} После се ућутао.{S} Можда је и заспао.{S} Он те ноћи више из своје собе ни  
атије удаваче у свој шабачкој нахији, а можда мало и подаље.“</p> <pb n="66" /> <p>„Да чујемо,  
 масални, а најмање ја.{S} А, најпосле, може се десити још нешто горе.{S} У Мачви је обичај да  
елију, превариће ме; а, ако га одбијем, може ми грдно наудити!..{S} У памет се Ћато!{S} Овде ти 
о; а најпосле, ко зна — шта још од тога може бити.“ Ово последње Ћата је очевидно иставио као о 
па да је спремиш с даровима, колико она може под пазухом понети..."</p> <pb n="8" /> <p>„Пријат 
 јој је син на умору, и она ће доћи, па може Бог дати да детету буде боље.</p> <p>„Доцкан, сине 
 на ум; а видео је и разумео, да то све може бити пре но што се ико томе буде и надао.</p> <p>З 
рођена кћер покојног Угљеше Пивљака, не може бити наследница имања свога оца, већ њена снаха Ик 
а, те је с тога одбацује.{S} Не, не; не може бити, да сте вас двоје порекла овога данашњег греш 
Радојло?{S} Проси девојку — а?...{S} Не може то бити без његова поочима!...{S} Радојло!!...“</p 
а механџика.{S} Опа приђе колима.{S} Не може бити да их није познала чија су.</p> <pb n="63" /> 
 само ћутао, жмиркао и смешио се.{S} Не може бити, да му та особина његове пупиле није ишла у р 
 главе.{S} Почео је и да се суши.{S} Не може човек да га позна.{S} И кад гледа ружно гледа, и к 
беше у <pb n="36" /> дубоком сну.{S} Не може бити, да у тај мах није нешто ружно сањао, јер му  
ype="chapter" n="0"> <p>Човек никада не може у животу да покаже толико милоште, толико милосрђа 
јатније и од самога пролећа.{S} Тада не може да буде ни оне досадне жеге, ни оне загушљиве запа 
и сам Бог једна оличена пакост, која не може да гледа трајнију срећу човекову.{S} Ово се могло  
ов унук; а док се то не зна, онда се не може ни одредити ни ко кога наслеђује: да ли Анђелија с 
 то буде, онда јој нико на пут стати не може.{S} Једино можете јој не дати наслеђе, али ако јој 
да би неки рекли:</p> <p>„Море, Ћати не може нико ништа.{S} Јака су леђа, на која се он наслања 
уга Марка Поповића.{S} Дрва су, бити не може, крадена: одсекао их је у забрану свога бившег газ 
да од свадбе моје Иконије ништа бити не може: онда несрећном оцу и мајци ништа друго не остаје, 
ука.</p> <p>„Од тога више ништа бити не може, јер је Радојица Лекић испросио и прстеновао цуру  
олом рече:</p> <p>Не, Рајко, то бити не може.{S} Мој би се отац убио, а мајка од туге пресвисла 
се кући Угљеше Пивљака ни приступити не може, и да Угљешину Анђелију чувају дупле страже, страж 
је писато; а Анђелија сад никуд маћи не може, на да крила има.{S} Њен свекар сад заповеда кад ћ 
 народно:</p> <p>„Од смрти се побећи не може.“</p> <milestone unit="*" /> <p>Ма колико да је ко 
доле горе.{S} И просто сву драгу ноћ не може око на око свести; оне песме, оне свирке, оне поск 
 може наћи какав пенџерић, кроз који се може из ове неизвесности изаћи на чистину,“ приметио је 
м, лепом Анђелијом Угљешином.{S} Ово се може десити тим пре, што, како ти велиш, девојка одбија 
је им старији не даду да пођу.{S} То се може десити и с твојом пупилом, лепом Анђелијом Угљешин 
 то Игња Мутап.</p> <p>„Вала, све му се може опростити, али што отпусти старог Мићу, који је у  
 Он није знао да се његова свуд самлети може, а само не код нашег масалног.</p> <p>„Не, не, газ 
гледамо сама акта.{S} Тамо се врло лако може наћи какав пенџерић, кроз који се може из ове неиз 
:</p> <p>„Људи, ја још не верујем да то може бити...{S} Кад овако раде власти, онда шта је оста 
 грешницима и покајницима, — каи што то може да покаже сапутница живота његова — жена.. ..{S} Њ 
војку на удају, па сам дошао да видимо, можемо ли се нас двојица опријатељити.“</p> <p>„Ти то,  
еома деликатне природе, те вам ни ми не можемо дати категоричан одговор, док не разгледамо сама 
оћници ваши и судом потврдили.{S} Ви је можете и не примити, али би се огрешили и о људску и Бо 
ите оно и онако како је било и нашта се можете заклети и су чим ћете, кад вам суђени дани дођу, 
ој нико на пут стати не може.{S} Једино можете јој не дати наслеђе, али ако јој ви то не дате,  
љешу...“</p> <pb n="109" /> <p>„Парницу можете добити;“ рекао је Кузман адвокат, „ако докажете  
ником ништа, а кад се ствар сврши, онда можеш изаћи ено онде на пијац, па казати целом свету!.. 
ога хоћеш и на кога се најбоље ослонити можеш, па ћемо ти ми то одобрити, а што ми овде уредимо 
и је наша кућа постала тешка; али, како можеш да се раставиш са својим <pb n="34" /> дететом, с 
у одговорио:</p> <p>— „То је, капетане, мој синовац, моја десна рука у свачему.</p> <p>„И капет 
о твој момак?“</p> <p>„То је, капетане, мој синовац...{S} Моја десна рука у сваком послу мом.{S 
 <p>„Где је Иконија?...{S} Где је дете, мој Угљеша?{S} Нека с њим бежи из ове несретне куће, не 
 добро моје, учитељу мој, ти — мој рај, мој Бог!...“</p> <p>„Не греши душе, анђеле мој.{S} Ја н 
е:</p> <p>„Знам сад ко је.{S} То је он, мој пријатељ Угљеша.{S} А ко би други данас и могао за  
аја одложи.“</p> <p>„Е, онда је то зло, мој г. капетане: онда ја немам куд кући својој.{S} Ако  
то и на актима записао!...</p> <p>„Ето, мој драги Кустуро, сад си слободан као тица на грани; а 
:</p> <p>Не, Рајко, то бити не може.{S} Мој би се отац убио, а мајка од туге пресвисла, да ја т 
/> једино добро моје, учитељу мој, ти — мој рај, мој Бог!...“</p> <p>„Не греши душе, анђеле мој 
а ти се надамо, пријатељу ?“</p> <p>„Па мој је син ту, пријатељу.{S} Он се данас у два маха у к 
а масалном; али како ја знам, то ће све мој тутор стрпати у своја недра, а масални нека се напл 
асти одбраним?...{S} Знаш ли, очни виде мој, да сам ја опкољена, да сам сужањ заробљени, а ни с 
о донети праву срећу њену.</p> <p>„Боже мој, ако игде има судбине, онда ето то је.{S} Овај наш  
о.</p> <p>Он само учини:</p> <p>„Где је мој Млађо?!“</p> <p>И онда полети у кућу.{S} Људи хтедо 
али, пристајеш ли?“</p> <p>„Питао ме је мој тутор.“</p> <p>„Па?“</p> <pb n="80" /> <p>„Па...{S} 
 Бог!...“</p> <p>„Не греши душе, анђеле мој.{S} Ја ни о чем другом и не мислим, него о теби, о  
 не кажеш, да си ти оно био, ти, анђеле мој, животе мој!" повика Иконија и стаде га поново обас 
оста остало!“</p> <p>„А ти знаш, анђеле мој, да тај спор ни ја ни ти тражили нисмо, нити нам тр 
, онога Максима Ћука, и то онда, кад ме мој отац отрже из наручја твога, па ме другоме даје!... 
“</p> <p>„То ће бити, злато моје, алеме мој, онда, кад земаљски судови рекну да ово, око чега с 
елим сузама заливала, — зар би ти, дане мој, сунце моје огрејано, могла ту анђелску душу, твоју 
="117" /> <p>„А ја тебе разумем, поносе мој...{S} Ја сам знала да ти је срце добро, верно, топл 
 И ми смо сад срећни...{S} Је ли, цвете мој миљени?...“</p> <p>„Срећни смо, животе мој!"</p> <p 
вете анђелом небесним, зар би ти, цвете мој мирисни, имала срце, да је једнога дана истераш из  
а си ти оно био, ти, анђеле мој, животе мој!" повика Иконија и стаде га поново обасипати ватрен 
боден брав:</p> <p>„Сине, Млађо, животе мој, зар баш тако?!“ И онда се несрећни отац простре по 
 миљени?...“</p> <p>„Срећни смо, животе мој!"</p> <pb n="120" /> <p>„Али се на небу наше среће  
ко је примите и усвојите, ми онда, ја и мој колега, као да већ гледамо, како <pb n="135" /> ће  
м.{S} Морала сам.{S} Тако је хтео Бог и мој отац и моја мајка; а <pb n="13" /> ја се ни једном  
адвокате!{S} Имам сведока на сваки овај мој прст, ако хоћеш, по десет.{S} Читава је то пратња:  
ти.{S} Они не траже моју руку, већ овај мој мираз, ово моје очинство.“</p> <p>А Феми Митровчанк 
твога, па ме другоме даје!...{S} А онај мој весели свекар!{S} На шта му је било толико земаљско 
!...{S} Бабо, слатки <pb n="47" /> бабо мој, ти мене закла?!{S} Бабо, шта ћу ја сад на овоме св 
Јецо, за ону цуру, што се до ње ухватио мој Млађо?...{S} Кршна девојка: не зна се или је лепша  
оје време Љубинко дошао и питао: колико мој отац дугује Максиму Ћуку, и кад је он из акта видео 
мо у Срему...{S} Ох, Иконија, очни виду мој, нашој срећи под небом равне бити неће...{S} Шта Уг 
pb n="81" /> једино добро моје, учитељу мој, ти — мој рај, мој Бог!...“</p> <p>„Не греши душе,  
е паузе, адвокат Радић настави:</p> <p>„Мој поштовани и много уважени колега, адвокат Јовић, од 
врелим пољупцима.</p> <p>„Доста о томе, моја голубице бела!...{S} Немој ме подсећати на оне по  
ца много више муче но људи.</p> <p>„Хе, моја друго, младост се отима — хоће да живи,“ — додаде  
 оба пред лицем Божјим!...“</p> <p>„Хе, моја Фемо, знаду они лепо што им то треба.“</p> <p>„Па, 
/p> <p>— „То је, капетане, мој синовац, моја десна рука у свачему.</p> <p>„И капетан онда ућута 
 <p>„То је, капетане, мој синовац...{S} Моја десна рука у сваком послу мом.{S} Куд га ја пошаље 
стом овим, ја не дам да ми се дете, ова моја још једина утеха у старим годинама мојим, из куће  
пријатељу, ти не знаш муке моје.{S} Ова моја пупила постала је велика пробирачица: она је до са 
ла у дим претвори, и ти би онда, слатка моја тета-Фемо, видела, како би ови моји просци прсли — 
говорила:</p> <p>„Чувај ми сина, слатка моја сејо!...{S} Ја ни ово нисам хтела, али је тако, ва 
а, да је било времена, кад ти ниси била моја, — мути ову нашу данашњу срећу, — па сам се толико 
 неваљао!“</p> <p>И онда:</p> <p>„А она моја кума, она Марта Јездина, платиће ми — кад тад: а Ф 
нија?...{S} О, да вам је знати, како се моја душа радује ономе сретном дану, кад ћемо једна дру 
p>„Умири се, дођи мало себи — жалоснице моја!..{S} Шта ћеш, Божја је воља, а што је од Бога, сл 
ко говорио:</p> <p>„Дете моје, сиротице моја, ти си видела, колико је њих облетало, не око твој 
ље, нити ће је бити...{S} Немој, душице моја, да ти свет рекне:</p> <p>— Ала је ова Угљешина на 
а сам.{S} Тако је хтео Бог и мој отац и моја мајка; а <pb n="13" /> ја се ни једном нисам смела 
сом рече: „добро нам дошли!... шта ради моја мила снајка Иконија?...{S} О, да вам је знати, как 
вече решава наша судбина, или боље рећи моја судбина: довече има да се реши, хоћу ли ја да живи 
 што си ме негда волео, ти, једина надо моја, <pb n="81" /> једино добро моје, учитељу мој, ти  
о:</p> <p>„На мушком потомству, господо моја, кућа остаје, крсно име остаје; а женско потомство 
но цвеће, јутрос узабрато,</l> <l>„Дико моја мојих младих дана,</l> <l>„Болу вељи мојих тешких  
 устури од неког поноса.</p> <p>„Јабуко моја златна!“ повика девојачка мајка. „Оно је кршан мом 
а, а ја ти нисам замерио; али сад, кућо моја, кад твоју руку иште, за свога јединог сина, један 
у оде говорити:</p> <p>„Не бој се, кућо моја, ево твоје теткице, она тебе не да!“</p> <p>И оно  
отпевао познату песму:</p> <l>„Иконија, моје суво злато,</l> <l>„Росно цвеће, јутрос узабрато,< 
 Бего Цицварић запева:</p> <p>„Иконија, моје суво злато,</p> <p>„Цвеће росно јутром узабрато,"  
Ово питање мало задире у наше интересе, моје и моје Иконије; а ви знате, да кад се нешто тиче н 
 глас.</p> <p>„Рајко, не греши душе!{S} Моје срце нигда није ни за каквим богатством поимило.{S 
а маха у колу хватао до вашег детета, а моје, ако Бог да, снахе.“</p> <p>„Ене, благо мени, оно  
 његова омиљена песма —</p> <l>„Иконија моје суво злато,</l> <l>„Росно цвеће јутром узабрато,“< 
 својој.{S} Ако то буде, онда од свадбе моје Иконије ништа бити не може: онда несрећном оцу и м 
/p> <p>„Ама, па то опет као да додирује моје начело, да женску деду са мушком при наслеђу ваља  
/p> <p>„Ама, пријатељу, ти не знаш муке моје.{S} Ова моја пупила постала је велика пробирачица: 
Стани-дер, момче! јеси ли ти то, или ме моје очи варају?</p> <p>„Љубинко се на то осмехну, сети 
-дер момче!...{S} Јеси ли ти то, или ме моје очи варају?..“</p> <p>Момак се осмехну, погледа у  
одрасла, из куће, у коју си се ти, ране моје љуте, довела, а она те у свој сестрински загрљај п 
и, као и сви остали, не облећу око мене моје руке ради, већ ради овога проклетог мираза мог, ва 
 то само рече:</p> <p>„Тако, тако, дете моје; послушај ти мене, а ја ти се кунем с оним, што ми 
воје стране овако говорио:</p> <p>„Дете моје, сиротице моја, ти си видела, колико је њих облета 
срцу најтеже пада, то је, што ти, сунце моје, небо моје, ћутиш и ништа не говориш!...{S} Ти ме  
 заливала, — зар би ти, дане мој, сунце моје огрејано, могла ту анђелску душу, твоју добру заов 
упцима.</p> <p>„Ја те не разумем, сунце моје?...“</p> <pb n="117" /> <p>„А ја тебе разумем, пон 
иних најемника, које он плаћа парама из моје масе; али ћу га видети довече, и, онда, ако сви на 
 ока: колико је њихово јес, толико је и моје — није...{S} Ама што се ја не држим свога правила: 
ање мало задире у наше интересе, моје и моје Иконије; а ви знате, да кад се нешто тиче наше кес 
а једног смољицу; ја за њ не бих дао ни моје слушче,“ рећи ће Игња Мутап.</p> <p>„Море, оставит 
 зато смо, ево, дошли, да, с пристанком моје властодавке и њенога мужа Рајка, ову законску непр 
е пада, то је, што ти, сунце моје, небо моје, ћутиш и ништа не говориш!...{S} Ти ме више не вол 
</p> <p>„Ја о томе, Рајко, Рајко — небо моје плаво, до сад мислила нисам.{S} Ја бих пре у воду  
раже моју руку, већ овај мој мираз, ово моје очинство.“</p> <p>А Феми Митровчанки једном је с п 
p> <p>„Ништа не бих волела, него да ово моје очинство каква Божја сила у дим претвори, и ти би  
а надо моја, <pb n="81" /> једино добро моје, учитељу мој, ти — мој рај, мој Бог!...“</p> <p>„Н 
 то ће бити?“</p> <p>„То ће бити, злато моје, алеме мој, онда, кад земаљски судови рекну да ово 
овај спор расправио и пресудио у корист моје властодавке Иконије, и она је то, што није с таком 
ју кћер покојног Угљеше Пивљака а заову моје Иконије.{S} Она само што није ту; а ми бисмо, најп 
 начину како је он до тога ћара дошао: „моје је да своје рачуне гледам; а свету остављам, да св 
„Што вас строши по вароши;</l> <l>„А са моји товароши!"</l> <p>И, после, кад је ко устао и отиш 
ам за себе, повика:</p> <p>„Издадоше ме моји рођени!...{S} О, ала је овај свет скроз и скроз не 
 позната чајковачка песма:</p> <l>„О ви моји били гроши,</l> <l>„Што вас строши по вароши;</l>  
тка моја тета-Фемо, видела, како би ови моји просци прсли — куд који.“</p> <pb n="58" /> <p>То  
моја још једина утеха у старим годинама мојим, из куће одведе.“</p> <p>Иконија му на то са свим 
к ја овде седим, Ћато, не дам ја, да се мојим богатим пупилама крпе туђе продрте вреће.“</p> <p 
ом и не мислим, него о теби, о твојим и мојим данашњим мукама; али шта ћу, кад још није куцнуо  
 душу њену.{S} Ја сам њу одржао на овим мојим рукама, “ рећи ће чича-Мића, онај исти чича-Мића, 
еће, јутрос узабрато,</l> <l>„Дико моја мојих младих дана,</l> <l>„Болу вељи мојих тешких рана, 
ја мојих младих дана,</l> <l>„Болу вељи мојих тешких рана,</l> <l>„Куд то пр'ну голубице бела?. 
о не пробирачица...{S} Оставите ви мене мојој срећи и мојој судбини, па како ми буде, нека ми б 
ца...{S} Оставите ви мене мојој срећи и мојој судбини, па како ми буде, нека ми буде!“</p> <p>О 
ога, остављаш, а да и не говорим о кући мојој, о кући твојој, која ти, од кад си у њу доведена, 
ћу га видети, кад сам непрестано у овој мојој тамници, под јаком стражом Ћатиних најемника, кој 
њу!...{S} Ти си мени много ваљао у оној мојој несрећи, кад ми оно отац и братанац умреше, па је 
 је испод ока погледа!...{S} Тако је, у мојој фамилији околиша нема.{S} Чије је то дете, госпођ 
, ја нигда нећу пристати, да се судим с мојом заовом Анђелијом.{S} Ја знам, а и цео свет зна, д 
а, две узвишене душе, два ока у глави — моју Иконију са твојом Анђелијом?...</p> <p>Радојло се  
ујем, да хоће да пође за мога Млађу, за моју једину наду и радост на овоме свету.“</p> <p>„Па п 
а се најпре виде; али ја опет стојим за моју Иконију добар: да јој речем да у воду скочи, послу 
ма ништа више говорити.{S} Они не траже моју руку, већ овај мој мираз, ово моје очинство.“</p>  
а, па ми је оно црно пред онима: оно је моју срећу разорило.“</p> <p>„Е, онда, Иконија, да бежи 
S} Трећега нема! ..{S} Максим Ћук тражи моју руку за свога сина, па одрешио своју дубоку кесу и 
евојачки отац рече:</p> <p>„Ја ти дајем моју Иконију, понос дома мога, највећу радост моју, али 
конију, понос дома мога, највећу радост моју, али ти унапред кажем, да је не могу спремити онак 
{S} Добро каже наш народ: „Сила Бога не моли;“ а ви бисте хтели, да ја и људе молим.{S} Не ја,  
во је да први устане да се умије и Богу моли, па да после по кући све избуди.</p> <p>И Марта Је 
 пред икону свете Богородице, па јој се молила да <pb n="41" /> се смилује на тешког боника и д 
е моли;“ а ви бисте хтели, да ја и људе молим.{S} Не ја, Бога ми!“</p> <milestone unit="*" /> < 
о...{S} Ти си оно био што си ми писао и молио ме да завадимо два добра срца, две узвишене душе, 
ви руке око врата своме баби и стаде га молити да учини абер детињој мајци, да јој је син на ум 
ац...{S} Моја десна рука у сваком послу мом.{S} Куд га ја пошаљем, он ми изврши посао боље него 
и за себе сама,“ одговори <pb n="64" /> момак Максима Ћука, па полако поче окретати кола, да у  
о, пријатељу, повика Сима Ћата.{S} Нека момак с колима сврне на наше имање у Китогу и нека нас  
 хтео да каже. — — — — —</p> <p>У том и момак истера интов из авлије и стаде пред механу.{S} То 
.{S} И док је онај млади и лепо обучени момак, што је кочијашио, везивао један мали свежњић, шт 
:</p> <pb n="101" /> <p>„Је ли ово твој момак?“</p> <p>„То је, капетане, мој синовац...{S} Моја 
 дуго је с Мартом разговарао, — све док момак није упрегао нова масална кола.{S} И онда је сео  
“ повика девојачка мајка. „Оно је кршан момак, нека је своме оцу здрав и <pb n="9" /> жив, а св 
говачке.</p> <p>Па и Радојло беше кршан момак, мушкога стаса и поноса, а срца и душе што сваког 
и то, или ме моје очи варају?..“</p> <p>Момак се осмехну, погледа у домаћина, па се окрете — од 
 и кроз Црну Бару.{S} И што је год било момака и девојака у сва три ова села, све се то, за тил 
ватова.</p> <p>Али што се беше искупило момака и девојака, жена и деце, око младе и младожење,  
м у небо дизале љубав девојачку и понос момачки.{S} Старице, које беху дошле са својим ћерима и 
<p>„Ево мени снахе. поноса дому моме, а моме сину Млађи згодне младице!</p> <milestone unit="*" 
ам вас и звао, а ви имали доброту да се моме позиву одазовете, а то је: чекамо главом Анђелију  
тељу."</p> <p>„Пријатељу Обраде, она ће моме дому бити драга, па да је спремиш с даровима, коли 
 ни с које стране помоћи...{S} Али, што моме срцу најтеже пада, то је, што ти, сунце моје, небо 
ио:</p> <p>„Ево мени снахе. поноса дому моме, а моме сину Млађи згодне младице!</p> <milestone  
е и ватрено стеже.</p> <p>„Како је срцу моме драго, што је куцнуо час, час за ме срећан, пресре 
де,“ рече Максим Ћук, гледајући у свога момка, дајући му знак, да тако и уради.{S} За тим је се 
е Ћата узео на место чича-Миће, старога момка покојнога Угљеше Пивљака.</p> <milestone unit="*" 
ви је обичај да девојке саме одбегну за момке у које су се загледале, а за које им старији не д 
јпре и најпре је отпустио неке Угљешине момке и једног настојника, који му се нису допали, па ј 
ма право; зар покојни Угљеша бирао себи момке да му мал чувају, и био с њима задовољан, а Ћата  
отом, својим анђелским погледом многоме момку памет занела, али ником тако као Радојлу јединцу  
ово доба ноћи?!“ и онда се окрете ономе момку:</p> <p>„Одмичи ти од наше куће, Рајко!{S} Немој  
д, газдарице, дај шта смо дужни, и кажи момку нека преже!“ рече Максим Ђук; а кад Пела изиђе, о 
 ништа немам: девојачка су врата сваком момку <pb n="67" /> отворена, али деца треба најпре да  
пламените душе.</p> <p>И сав онај свет, момци и девојке, људи и жене, деца и дечаци стали су па 
озно десетковала људе и жене, девојке и момчадију, — дошла је једна опаснија — за децу.{S} Она  
ао, па ће му рећи:</p> <p>— „Стани-дер, момче! јеси ли ти то, или ме моје очи варају?</p> <p>„Љ 
 гроша и 20 пара.{S} И, Бога ми, оно ми момче све до паре измири, узе квиту, прочита, па ми је  
и отворише, и на вратима се указа једно момче, висока раста, а мудра погледа, а прашњав као да  
ла отисла од обаде, Радојлу приђе једно момче, па му полако рече: </p> <p>Поручила ти Фема Митр 
свога пријатеља, а мени пријавише једно момче.{S} Оно ми рече:</p> <p>— Капетане, ја сам послат 
ксима Ћука, за оно доброћудно и смирено момче, уз кога ћеш поживети срећно и задовољно, поживет 
аво ковачевој кући, онамо где му је оно момче рекло, да ће га чекати Фема Митровчанка.</p> <p>А 
„Море, па Клисарин син и јесте отресито момче.{S} Оне бистрине и оне памети ваља на далеко <pb  
нда му одједном рече:</p> <p>„Стани-дер момче!...{S} Јеси ли ти то, или ме моје очи варају?..“< 
мртвим сном.{S} Ову је тишину прекидало монотоно хукање воденичне бране на Добрави, што га је д 
е, остао је код њега скоро читав сахат: мора да је извукао жестоку фуру: кад је изишао био је у 
 У два три маха чуо се жесток њисак.{S} Мора да је било неког неспоразума између домаћинских и  
текло — као бујна река.{S} И усред тога мора од весеља, тамо од совљачке механе, зајеча једно ћ 
г с нама био, прегрижен...{S} Ово кљусе мора да је негда имало зелену длаку, па је сад постао ђ 
, а шта за оне, којима се по нешто дати мора, па да се овај посао час пре сврши; јер, како ја з 
о шкембе дао своје дете?!...{S} Ту опет мора да игра главну улогу какав масан мираз..."</p> <p> 
 о томе више питати.{S} Примила сам.{S} Морала сам.{S} Тако је хтео Бог и мој отац и моја мајка 
емим имањем старога Угљеше, већ што сте морали — да покажете овоме халапљивом свету, да то имањ 
м спреми лек.{S} У оној ватри лекари су морали са собом носити све што треба, кад буду овако у  
ида прну његовим лицем:</p> <p>„Тако је морало бити, па да се дочека, да нас велики Бог обаспе  
туд вратили, то нико опазио није, то је морало бити онда, кад је све мртвим сном спавало.</p> < 
та; „то ће ми, рече, бити и вечера, јер морам отићи мало и до Раче...{S} Овај Панта Ковић, кад  
е по њему направиле читаве мапе.</p> <p>Морам признати, да ме је нешто ово бедно живинче гануло 
мо на другом крају села.{S} Нема сумње, морао је поред самих кућа да мине какав гладан вук, јер 
е водио чак у Ђур.</p> <p>Радојло га је морао опазити кроз прозор, јер се одмах нашао пред капи 
 накастио,“ одговори чича-Мића.</p> <p>„Море, па Клисарин син и јесте отресито момче.{S} Оне би 
 ће на то Сава Прекошорац рећи.</p> <p>„Море видео сам ја њега где ту неки дан много нешто чепа 
је слушче,“ рећи ће Игња Мутап.</p> <p>„Море, оставите се ви празна разговора; није <pb n="72"  
рити неће,“ учиниће Пав’о Агић.</p> <p>„Море, опет ја вама велим, оставите ви Ћату.{S} Зна он ш 
 није.{S} И онда би неки рекли:</p> <p>„Море, Ћати не може нико ништа.{S} Јака су леђа, на која 
 мало воде на длану, остави...“</p> <p>„Море, оставите ви и свекра и његов пун дом, већ она ост 
ead> <p>На годину дана после оне опасне морије, што је грозно десетковала људе и жене, девојке  
е омладине, мучиле су га, гушиле су га, мориле су га!...{S} Оно што је душу његову највише пекл 
 све они што траже готовине онако — без мотике.</p> <p>„А, знам, верујем, имаћеш ти богме тек о 
 наде или каку сломљену алатку, плуг ја мотику да заваре и кавраишу.</p> <p>И ту се баш чуше ти 
рећи: „све, све, али овде код мене неће моћи проћи ујдурме Максима Ћука.“</p> <p>И то је и газд 
 пупили, онда хоћу и ја да знам коме ћу моћи оволики масени мал на чување поверити," рекао је ј 
ушљиве запаре, па ни оних бујних киша и мочари.{S} Шуме и шумарци добију неку другу, за око при 
ко кад губи.</p> <p>„Оставите ви, људи, Мрава!..{S} Него, знате ли ви да Максим Ђук жени свога  
 <p>„Ништа се ви не брините за Ранисава Мрава, тај и кад прода ниже но што је купио, он је опет 
 држи,“ рекао је мали Стевица, кад се о Мраву повела реч, да тај ретко кад губи.</p> <p>„Остави 
лази.{S} Зна се само то, да су пред сам мрак из Шапца, мачванским друмом, јурила четвора кола,  
="*" /> <p>Већ се беше у велике навукао мрак, кад пред совљачку механу стадоше једна лепа госпо 
="*" /> <p>Већ се беше у велике ухватио мрак.{S} На небо се навукли црни и густи облаци; а нека 
о га г. начелник.{S} Бог зна хоће ли до мрака и долазити.{S} Он се обично подуже забави код г.  
долазио.{S} Њој се чинило, да би га и у мраку познала, — познала би га и по ходу и по његову <p 
о, како би нам наш живот био жалостан и мрачан без наше лепше половине.{S} И сад, помислите, ту 
руди, а њене су мисли блудиле по једној мрачној пустињи, куда је беше бацила њена немилостива с 
о чивит помодри.{S} Сви су помислили да мре.{S} То је мислио и његов ђед, јер сместа оде из соб 
о славили своју победу над завишћу, над мржњом себичњака и неваљалаца, — дотле је Сима Ћата по  
 грива као четири пуна свилена повесма, мрка као гагат.{S} Онај левак немиран, копа час левом ч 
кочицама није било краја, па ни оним — „мрсним.“ И док је ово весеље текло, Фема <pb n="129" /> 
аве, али се он оте, улети у собу и виде мртва сина где лежи на својој самртној постељи.</p> <p> 
отрчао онога јутра, кад су Угљешу нашли мртва у његовој соби.</p> <p>У целој кући све беше изгу 
на Рачу до старога Ковића, да тражиш од мртве кобиле плоче, а не велиш, да ти је у плану Совљак 
estone unit="*" /> <p>Има прилика кад и мртве ствари умеју да причају уду срећу својих господар 
 дешава се од кад је света и века...{S} Мртви иду мртвима, а живи живим!{S} Хоћеш ли ми допусти 
ије, то је морало бити онда, кад је све мртвим сном спавало.</p> <milestone unit="*" /> <p>Од т 
уди, ни јав животиња.{S} Све је спавало мртвим сном.{S} Ову је тишину прекидало монотоно хукање 
 од кад је света и века...{S} Мртви иду мртвима, а живи живим!{S} Хоћеш ли ми допустити, да учи 
мке, <pb n="IV" /> ова вечита боравишта мртвих ....{S} Жена је божанствена спона између неба и  
дима, по снуждену лицу њихову и по оној мртвој тишини, која је у целом дворишту владала, познао 
 онда се несрећни отац простре по своме мртвом сину; а кад је мало дошао к себи, прве су му реч 
.{S} Куку бабо!...“ И она се простре по мртвом оцу свом.</p> <p>И у тај мах улети у собу Сима Ћ 
као изван себе.{S} Летела је час у собу мртвоме оцу, а час своме јадном братанцу, који је био н 
е да уши пробије.{S} Једно старо, веома мршаво дуговрато, а високо кљусе беше упрегнуто.{S} Она 
ја Циганина.{S} Звао ме толико пута, да му видим нову кућу и остало намешће.{S} И одиста велика 
д је он из акта видео колики је дуг, да му је наш Љубинко до паре измирио цео дуг с интересом и 
и одговорност велика, а он није рад, да му образ црвени и пред влашћу и пред људима.</p> <p>„Па 
нека неразговетна слутња: бојала се, да му се што није десило.{S} Она опет скочи.{S} Полети у а 
а веће муке спопадале.{S} Видело се, да му је крај живота ту...</p> <p>И жене су већ понеле да  
е састаде с капетаном, те га замоли, да му једном већ изврши неке <pb n="61" /> наплате од њего 
миркао и смешио се.{S} Не може бити, да му та особина његове пупиле није ишла у рачун.</p> <mil 
сални није био онако „згодан“ човек, да му све одобри, што је он хтео по маси да предузима.{S}  
тога тешког посла, али под погодбом, да му даду још једнога помоћног стараоца, јер је, рече, им 
 право, кад се оно масалном пожалио, да му просци Анђелијни почињу досађивати.{S} Њихов се број 
 трипут, једно за другим, тако кину, да му сузе на очи ударише; а после му лицем плину неко осо 
у методу и овом приликом усвојио, ма да му се нешто, пред његове намере, испречио масални; али  
о се! курталисало се мука!...{S} Бог да му душу прости!“ рекоше они који поред Угљешине куће ми 
 <p>„Кад покојном Угљеши не даде Бог да му живе синови, кад му узе и оно детенце, живу слику ње 
 зар покојни Угљеша бирао себи момке да му мал чувају, и био с њима задовољан, а Ћата их сад не 
 и до Шапца, да се јави масалном, те да му каже, шта је све за масу урадио.{S} Истина, било му  
оји је Ћати био вечно трн у оку, као да му се, Бог с нама био, предсказивало, <pb n="125" /> да 
„Они кажу да је Угљеша, кад је видео да му унук умре, писнуо да у човеку срце препукне, да је о 
призор био!...{S} Слабо је наше перо да му похвата све нијансе његове.{S} То беху одблесци туге 
 веселог Угљеше Пивљака: таман почну да му се замлађују тешке и дубоке ране, што су му их задал 
а у овога домаћиновога гласника, и онда му одједном рече:</p> <p>„Стани-дер момче!...{S} Јеси л 
а те овако загрлим и изљубим?{S} И онда му стаде притискивати пољубац за пољупцем — у образ, у  
 мојим, из куће одведе.“</p> <p>Иконија му на то са свим хладно одговори:</p> <p>„Па добро, баб 
д детињи с неком очевидном срџбом, која му је из саме душе потицала; јер су сад и њега мучиле о 
ћ казао,“ рече му масални, а преко чела му прну чудан осмех.{S} Он као да је хтео рећи: „све, с 
је пространа шабачка нахија, а отворена му је и цела Србија, па нека тражи за сина девојку, а з 
, а високо кљусе беше упрегнуто.{S} Она му се ребра видела као да су од лескова прућа.{S} Сувач 
S} У лицу бледа, а погледа заморена Она му приђе и пружи му руку.{S} Он је узе: и обе руке задр 
 Жалосно га је било посматрати.{S} Доња му <pb n="143" /> вилица окембешена, и с ње се цеди нек 
и над његовим тешким мукама провела, па му, најпосле и очи склопила и до вечне куће испратила,  
 га за руку, као гвозденим клештима, па му почео да шапће:</p> <p>„Чуј, овога сам часа купио ко 
 а руку извуче из руку свога јарана, па му с дубоким болом рече:</p> <p>Не, Рајко, то бити не м 
бежи, али га Анђелија узе у наручје, па му оде говорити:</p> <p>„Не бој се, кућо моја, ево твој 
тири сина, као четири златне јабуке, па му кућа остаде на женској глави.{S} Само је дочекао да  
Приђе Обраду, метну му руку на раме, па му, смешећи се, рече:</p> <p>„Не бој се, драги Кустуро! 
ује с Радојлом сином нашега клисаре, па му сместа дао пут,“ рећи ће опет Игња Мутап.</p> <p>„А, 
од обаде, Радојлу приђе једно момче, па му полако рече: </p> <p>Поручила ти Фема Митровчанка, д 
ди два фишека, те их оба пружи Ћати, па му смешећи се рече:</p> <p>„Ево, на, пријатељу, то је з 
S} И тога се Ћата строго придржавао, па му је ипак масални неколико његових планова покварио.{S 
е, толики живи мал, толико богаство, па му дом оста без мушке главе!...{S} Нека још и он склопи 
о је у канџе несретном Максиму Ћуку, па му неће остати ни она кућа над главом..."</p> <p>Угљешу 
{S} Каквог се год посла прихвати, цвета му.{S} Он ће зарадити пару и на дрвету и на камену.{S}  
108" /> <p>„Бога ти, газда-Максиме, шта му то значи: „лаици?““</p> <p>„А, „лаици“?...{S} То је  
авно, то је Максим Ћук већ разумео, шта му то значи, зато је и рекао:</p> <p>„Па, господине, и  
{S} А онај мој весели свекар!{S} На шта му је било толико земаљско благо, кад њим није био када 
прошапташе:</p> <p>„И боље!“</p> <p>Шта му је то „и боље“ значило, то и данас нико не зна.</p>  
Симу Ћату — благодарности ради, а ништа му не рече.{S} Ћата се само осмехну, и повуче један вуч 
дост осмехнула.{S} То је било онда, кад му је снаха родила унука, мушко чедо, ђедову праву радо 
оје рођено,“ приметио је Сима Ћата, кад му је Максим Ћук изјавио своју захвалност на савесном с 
љеши не даде Бог да му живе синови, кад му узе и оно детенце, живу слику његова сина Млађе, — к 
де куњати, — ама као и сваки човек, кад му се дрема..{S} Кроз какве ли је мене живота свога про 
ом дрскошћу, с којом се Ћук служио, кад му је год била у изгледу каква већа добит.{S} Тако он ј 
це, живу слику његова сина Млађе, — кад му узе последњу наду његову, а кућу му остави на женско 
ова на својим суватима у Лешници; а кад му тај црни абер стиже, он пребледи као смрт, па само п 
} То је узус при његовоме мерењу; а кад му се згода укаже, онда се он ни тога узуса не држи,“ р 
ног, који за то има последњу реч; а кад му овај рече:</p> <p>„То до мене, газда-Максиме, није.{ 
о, Ћата је просто бленуо у њега.{S} Ове му мисли до овога вечера нигда нису ни падале на ум; а  
ори на то Игња Мутап.</p> <p>„Вала, све му се може опростити, али што отпусти старог Мићу, који 
pb n="62" /> „Крезовог блага!““ не даде му писар Јеша ни издушити шта је хтео да каже. — — — —  
.“</p> <p>„Шта да не смеће с ума? упаде му у реч један млад трговац... „Адвокат Јовић има право 
е упути право ковачевој кући, онамо где му је оно момче рекло, да ће га чекати Фема Митровчанка 
нашао пред капијом.{S} Отвори је, приђе му руци, па га после одведе у гостинску собу и представ 
е саранио последњега сина свог, — приђе му његова снаха Иконија, пољуби га у руку, па ће му рећ 
еменитошћу душе своје блажи муке и даје му снаге да се у нов живот поврати ....{S} Жена је то,  
 један био газда Угљеша Пивљак.{S} Није му било равна ни по богатству, ни по виђености у свој б 
ња одавно је мучила душу његову, и није му дала мира ни дању ни ноћу.</p> <p>Кад је дошао среск 
ину, да му сузе на очи ударише; а после му лицем плину неко особито душевно расположење.{S} И о 
авесном старању око унапређења поверене му масе; а он ће, рече, знати, како ће то признање и ма 
а савесном старању и одржавању поверене му масе.</p> <p>За тим су откасали до на Јадар те обишл 
иди, да је Сима Ћата, старалац поверене му масе, био срећне руке при избору Анђелијнога младоже 
у цркву и научио се црквеном појању, те му је после кад је у школу пошао то ишло од пола муке.{ 
 он одлучи свиње, тај се не боји, да ће му оне остати непродате.{S} Како их састави и сортира,  
ио, предсказивало, <pb n="125" /> да ће му Радојло Клисарин све планове побркати,“ додаде Марта 
а.{S} Гледао је Ћати право у очи, па ће му смешећи се рећи:</p> <p>„Кажи ти мени овде, Ћато, у  
, капетан га је Влајко посматрао, па ће му рећи:</p> <p>— „Стани-дер, момче! јеси ли ти то, или 
 Дуго га је тако нешто посматрао, па ће му, смешећи се, рећи: „а, богме, Ћато, ако ми и ти стан 
 снаха Иконија, пољуби га у руку, па ће му рећи:</p> <p>„Бабо, ја не могу више остати у овој ку 
велика жалост њена.{S} Погледа га па ће му шапатом рећи:</p> <p>„Ћато, како те Бог учи!{S} Ја с 
најпосле, где се могу...“</p> <p>Али ће му упасти у реч адвокат Јовић:</p> <p>„Стани мало, брат 
 шта је хтела рећи.{S} Он скочи, а лице му се чисто развуче:</p> <p>„А, то ли ти мислиш; а, сна 
 људима.</p> <p>„Па добро, брате,“ рече му општински председник, „избери ти кога хоћеш и на ког 
 мене тиче — ја сам ти већ казао,“ рече му масални, а преко чела му прну чудан осмех.{S} Он као 
очекао да ожени најмлађега сина, а беше му нашао и младицу, да јој на далеко равне било није.{S 
 <p>„Ђеди, хоћу ђеди!“</p> <p>И зовнуше му несрећног ђеда.{S} Он дође; али тек што у собу уђе,  
, да је њен свекар сместа увидео, да би му узаман било, да је од тога одвраћа.</p> <p>Он мало п 
le>Типик</title> је знао напамет, да би му у томе позавидео <pb n="26" /> и какав богослов.{S}  
иже познавали...</p> <p>Па ипак, кад би му се где указала прилика, да се што позамашно ућари, о 
а ђеда опазило да од куд долази, оно би му пружило ручице, да га узме.{S} И он би га узео и ваз 
а погледа заморена Она му приђе и пружи му руку.{S} Он је узе: и обе руке задрхташе, а некаква  
гљешине момке и једног настојника, који му се нису допали, па је на њихова места узео друге, „п 
 помислим: <pb n="144" /> „Боже, где ли му је друг — дешњак?...“ И ја и сад не знам шта ми би,  
а лица прелети један танан облачак; али му брзо лице сину неком унутрашњом радошћу; а његова ус 
Ово као да се Ћати није допало, а учини му се, као да се оно „продрте вреће“ на њега односи, па 
 тога дана поиска од оца и мајке, и они му је дадоше: та ко се не би опријатељио с тако чувеним 
ан упита:</p> <p>— „Ко ти је ово? ти си му одговорио:</p> <p>— „То је, капетане, мој синовац, м 
 гледај оно весело детешце!...{S} Ти си му сад све — и отац и мајка и ђед и све...{S} Буди јуна 
 <p>„Ето, сад, сиромах Угљеша!{S} Угаси му се и последња нада његова.{S} Толико имање, толики ж 
им Ћук, гледајући у свога момка, дајући му знак, да тако и уради.{S} За тим је сео са Симом Ћат 
оспод Бог!“ повика Обрад Кустура, а очи му беху пуне суза.</p> <milestone unit="*" /> <pb n="23 
p> <pb n="80" /> <p>„Па...{S} Рекла сам му — нека дођу.“</p> <p>Радојло пребледи — као смрт.</p 
 сина његова.{S} Па луд сам био што сам му их и дао!{S} Дати су ми у четири ока: колико је њихо 
тог дана зовнем Максима Ћука, и положим му за твој рачун све до паре.{S} На! ово је његова квит 
о би то могао знати, Смајо, “ одговорим му.</p> <pb n="142" /> <p>„Знам да не знаш.{S} Зато те  
да га узме.{S} И он би га узео и ваздан му којешта тепао.{S} И ово је био животворни мелем нати 
 одрешио своју дубоку кесу и сваког, ко му смета, залива сувим златом.{S} Само је Ћати до синоћ 
Него овде ми се ваља у памет узети: ако му дам Анђелију, превариће ме; а, ако га одбијем, може  
 а мало и озбиља, пожали масалном, како му већ почињу досађивати Анђелијни просиоци.{S} И то су 
ос све, од речи до речи, испричао, како му је у своје време Љубинко дошао и питао: колико мој о 
Фема?“ упита он, а лепо је осетио, како му срце у грудима лупа.{S} То је и она осетила.</p> <p> 
 Рајку Перићу, нека он ради онако, како му је писато; а Анђелија сад никуд маћи не може, на да  
види, шта се ради од његова имања; како му рођену кћер његову из куће избацују као какво самохр 
 је све за масу урадио.{S} Истина, било му је <pb n="52" /> мало незгодно, што масални није био 
 и у леву предњу ногу путоногаст.{S} То му се познаје по томе, што су му та места жутнула.{S} С 
 му децу на својим рукама одгајио, — то му нико живи одобрити неће,“ учиниће Пав’о Агић.</p> <p 
Лешнице има добрих пет сахати.{S} За то му дешњак, чим га из кола испрегоше, црче — прште као с 
ве он зна боље од другога; а сад? — Ето му!..{S} Нису паре за будалу!{S} И он би сад хтео да ја 
ди поред тешког болника; она је то, што му добротом срца свога и племенитошћу душе своје блажи  
уру, који се беше загледао у нешто, што му се у тај мах пред очима свијало.{S} Преко капетанова 
ијашио, везивао један мали свежњић, што му га је Иконија дала да га у закошарак веже, — дотле с 
<pb n="104" /> кућу доводе туђинку, што му, штоно кажу, није ни род ни помози Бог!“ повикао је  
 чисто уздахну па рече:</p> <p>„Ах, што му сад нисам ја капетан у Мачви?!.. „ћук“ Максима Ћука  
деца...{S} Јер сваки од нас, за све што му је у животу пријатно и што чини да се он осећа срећа 
 надокнадим.{S} Нека благодари Богу што му нисам задржо и оних сто дуката, што их је дао као об 
а у тај мах није нешто ружно сањао, јер му се на ружичастим уснама поче развлачити некака детињ 
у кући Угљешиној свој век провео, и сву му децу на својим рукама одгајио, — то му нико живи одо 
 са свога места.{S} Приђе Обраду, метну му руку на раме, па му, смешећи се, рече:</p> <p>„Не бо 
ну; а кад је мало дошао к себи, прве су му речи биле:</p> <p>„Где је Иконија?...{S} Где је дете 
ст.{S} То му се познаје по томе, што су му та места жутнула.{S} Сем тога, на десном боку једва  
е замлађују тешке и дубоке ране, што су му их задале четири црне смрти његова четири сина, а не 
аче по кући и губере с главе, па шта ћу му ја?..{S} Ја, господине, ником не продајем ни губере  
кад му узе последњу наду његову, а кућу му остави на женској глави, — онда што људи граде од зл 
ј, храни, и обасипај пољупцима; јер ћеш му ти од сад бити и тетка и мајка.{S} Чувај га и негуј, 
 штала за коње, па шупе за кола.{S} Још му је у животу и стара шупа кровињара.{S} Зачудио сам с 
Он некуд одлази и од некуд долази — као мува без главе.{S} Почео је и да се суши.{S} Не може чо 
едан по један трговац: поштен, поуздан, мудар и паметан, а после писмен и добар рачунџија; а то 
јмлађи брат браће Поповића, човек веома мудар и велики чиновник у Београду, па је ту службу ост 
а се указа једно момче, висока раста, а мудра погледа, а прашњав као да долази из какве водениц 
д читамо дела великих људи, кад слушамо мудре беседе и поуке њихове; — ми се осећамо поносни ка 
Ви још не познајете Анђелију.{S} Она је мудрија од свију нас.{S} Знам ја, људи, душу њену.{S} Ј 
га оца“, одговори Иконија и стаде свога мужа обасипати врелим пољупцима.</p> <p>„Доста о томе,  
 с пристанком моје властодавке и њенога мужа Рајка, ову законску неправду исправимо, <pb n="134 
шала овај племенити говор свога доброга мужа, слушала га је и гушила се у плачу и јецању.{S} Он 
тву великих и по пород људски заслужних мужева...{S} Зар историју, не само појединих народа, ве 
ине.</p> <p>„Смирило се! курталисало се мука!...{S} Бог да му душу прости!“ рекоше они који пор 
олико ноћи над њим и над његовим тешким мукама провела, па му, најпосле и очи склопила и до веч 
 него о теби, о твојим и мојим данашњим мукама; али шта ћу, кад још није куцнуо нас, кад ће наш 
ле кад је у школу пошао то ишло од пола муке.{S} Милина га је било слушати кад чита апостол и к 
мекши и поверљивији.{S} Они се без пола муке погодише:</p> <p>„Да Ћук да Ћати, као главном стар 
 тим, по некад као буде и лакше.{S} Оне муке мало умину, оно прогледа, прогледа веселије, па се 
де из собе: није могао да гледа самртне муке детиње.{S} Он оде у своју собу и паде ничице у сво 
о се у ноћ више улазило, све су га веће муке спопадале.{S} Видело се, да му је крај живота ту.. 
а свога и племенитошћу душе своје блажи муке и даје му снаге да се у нов живот поврати ....{S}  
днога, да их њихове мајке нису с толико муке, с толико бриге и бесанице неговале, над њима, над 
ујем, имаћеш ти богме тек од сад од њих муке.{S} Неће ти дати с миром ни ручати ни вечерати.{S} 
ути:</p> <p>„Ама, пријатељу, ти не знаш муке моје.{S} Ова моја пупила постала је велика пробира 
ле и Ћати казала.</p> <p>„Ми ћело с њом муку имати: ја ово чудо од девојке још у своме животу в 
спросила за Радојла Клисарина сина, као муња пролетао је и кроз Совљак и кроз Глоговац и кроз Ц 
ешине вотњаке.{S} У тај баш мах севнуше муње и дубоко запараше у ону црну облачну утробу; а јед 
— и преварити, видећемо,“ рекао је Игња Мутап.</p> <p>„Не бојим се ја ни за једног ни за другог 
е бих дао ни моје слушче,“ рећи ће Игња Мутап.</p> <p>„Море, оставите се ви празна разговора; н 
 то рачуни, браћо,“ одговори на то Игња Мутап.</p> <p>„Вала, све му се може опростити, али што  
а му сместа дао пут,“ рећи ће опет Игња Мутап.</p> <p>„А, Бога ми, нема право.{S} Радојло је са 
ош паре нису кадре учинити?“ учини Игњо Мутап...</p> <p>Тако се говорило у народу, кад се чуло, 
 било времена, кад ти ниси била моја, — мути ову нашу данашњу срећу, — па сам се толико пута ка 
 Немој ме подсећати на оне по нас обоје мутне дане.{S} То је било и прошло.{S} Семе, које је он 
ирушио вијугавом долином тихе али вечно мутне Добраве...{S} Месец се спремаше да зађе, а беше г 
и ништа друго не остаје, већ да скачу у мутну Добраву....{S} Ми Икониних свата нећемо имати где 
мо?“</p> <p>„Ми смо ти 'вамо на великој муци.{S} Сима Ћата и Максим Ћук умуасерили нас, па нико 
дна опет примети, да се деца много више муче но људи.</p> <p>„Хе, моја друго, младост се отима  
7" /> је ли право да жену, овога правог мученика, ову мајку, ову дадиљу читавога човечанства, л 
="111" /> Весела Анђелија, баш је права мученица: мучила се за живота очина, па се мучи и после 
е сад поново враћати у Шабац, колико ме мучи, што не знам што ме сад баш власт зове...{S} Него, 
утра га нема!...{S} Роди се, само да се мучи.“</p> <p>Једна опет примети, да се деца много више 
еница: мучила се за живота очина, па се мучи и после смрти његове.{S} Она је сад сужањ заробљен 
Весела Анђелија, баш је права мученица: мучила се за живота очина, па се мучи и после смрти њег 
n="19" /> неразговетна слутња одавно је мучила душу његову, и није му дала мира ни дању ни ноћу 
оно бујно весеље све совљачке омладине, мучиле су га, гушиле су га, мориле су га!...{S} Оно што 
з саме душе потицала; јер су сад и њега мучиле оне Иконијине речи:</p> <p>„Али, бабо, на твоју  
у права и свију користи које имају наша мушка деца...{S} Јер сваки од нас, за све што му је у ж 
 колега Јован Јовић има право; женска и мушка деца треба да су и пред законом <pb n="89" /> и п 
ал, толико богаство, па му дом оста без мушке главе!...{S} Нека још и он склопи очи, па онда у  
p> <p>Адвокат Радић одсудно је заступао мушке наследнике, а Јован Јовић доказивао је, да су то  
гатство Угљешино!" упаде јој у реч онај мушки глас.</p> <p>„Рајко, не греши душе!{S} Моје срце  
Јеси ли ти то Фемо?“ упита један крепак мушки глас.</p> <p>„Ја сам, Радојло.“</p> <p>„Ти си ми  
е горе код кућа браће Ђенадића; а један мушки и звонак глас стаде изводити познату песму:</p> < 
а?!" рече тужно и веома потресено један мушки глас?!</p> <p>„Тако ти онога, што ти је најмилије 
иких задруга, које могу састављати само мушки потомци везани ближим и даљим породичним везама,  
ву.{S} И зар то створење да изравнамо с мушким потомством, на коме остаје слеме кућно, име поро 
ило онда, кад му је снаха родила унука, мушко чедо, ђедову праву радост; јер је у овоме детешце 
 лепо се виде две људске прилике: једно мушко, а једно женско.{S} Узеле се за руке, на преда се 
 чим и дочекати и испратити; а то једно мушко дете“, рекли би људи, кад се о томе повела реч.</ 
.</p> <p>Па и Радојло беше кршан момак, мушкога стаса и поноса, а срца и душе што свакога освај 
еше Пивљака од рођене кћери његове, кад мушкога потомства нема?“ рече адвокат Јовић.</p> <p>„И  
азоре Радић је овако бранио:</p> <p>„На мушком потомству, господо моја, кућа остаје, крсно име  
додирује моје начело, да женску деду са мушком при наслеђу ваља изравнати; али сам бар овде сиг 
ђивању наслеђа изравнали женску децу са мушком.</p> <p>Адвокат Радић одсудно је заступао мушке  
 већ једном да изравнају женску децу са мушком при наслеђу њихова очинства.{S} Ја до сад нисам  
 породица, друштво, човечанство само на мушкоме потомству, већ и на женском.{S} Остави ти на ст 
оме детешцету видео милост Божју, видео мушку главу, која ће прихватити и одржати слеме кућно и 
 крволока спасе свога унука, једину још мушку главу дома свога, — па ништа.{S} Није штедео ни т 
то су му та места жутнула.{S} Сем тога, на десном боку једва се познаје жиг:{S} М. Ђ. Ово после 
ти не може нико ништа.{S} Јака су леђа, на која се он наслања.“</p> <p>И то је била истина.</p> 
тадоше згледати.{S} Хтели би да погоде, на коју је Ћук око бацио, док ће на то Сава Прекошорац  
ато; а Анђелија сад никуд маћи не може, на да крила има.{S} Њен свекар сад заповеда кад ће ко у 
та не дугујеш...{S} Ево ти ове хартије, на, па је чувај као очи у глави.{S} То је квита, да си  
о, а једно женско.{S} Узеле се за руке, на преда се гледају и ништа не говоре.</p> <p>„И ти баш 
орење да изравнамо с мушким потомством, на коме остаје слеме кућно, име породице, а у првоме ре 
драги Ћато, да пређемо на главни посао, на посао, због кога је Максим Ћук потрудио своје господ 
и да имам, то чинила не бих; али, бабо, на твоју душу грех, ако детету нешто буде, без материне 
 оне Иконијине речи:</p> <p>„Али, бабо, на твоју душу грех, ако детету што буде, без материне н 
ти, па му смешећи се рече:</p> <p>„Ево, на, пријатељу, то је за сад само капара!...{S} У та два 
ма Митровчанка.{S} Оне све три, полако, на прстима, изађоше из собе.{S} Анђелија то ни опазила  
{S} Његов талисман, то је његов кантар, на коме, кад што продаје, свака ока показује неколико д 
има Ћука: „Он и његов син, куд год иду, на интову се возе,“ рекла је Пела механџика и значајно  
аје!...{S} А онај мој весели свекар!{S} На шта му је било толико земаљско благо, кад њим није б 
од некаквог негда господског интова.{S} На њему као да кокоши ноћивају.{S} Стражња осовина преб 
аст човек, у плавим чошним хаљинама.{S} На глави је имао мек црн шешир са доста малим ободом, а 
, што су пламтели као жива жеравица.{S} На њеном се лицу беше извајала сва доброта срца и душе  
 ни пре ни после Мачва утувила није.{S} На опелу је чинодејствовало пет свештеника и један ђако 
оложим му за твој рачун све до паре.{S} На! ово је његова квита.{S} Ја сам је, боље тврђе ради, 
, онда знај, да вам то упалити неће.{S} На ме је и онако велика повика, да тргујем с богатим <p 
и с ње се цеди некакав отегљив слуз.{S} На десној страни жвала избацио нешто језика, као да је, 
ила реткост и у самој богатој Мачви.{S} На механским се вратима указа једна женска прилика.{S}  
што газда Угљеша ради, он брзо ради.{S} На Малу Госпођу испросио и даривао за сина девојку, а у 
p>Већ се беше у велике ухватио мрак.{S} На небо се навукли црни и густи облаци; а некаква загуш 
че он и погледа на оно двоје загрљено — на своју Анђелију и на Рајкову Иконију.</p> <milestone  
јнога младожење међу толиким просцима.“ На ово Ћата поново извади иза појаса своју бурмутицу, у 
део; забрани више Чокешине, „Дуге Њиве“ на реци Јадру, два мала чаира у Липници, и све ливаде,  
ни му се, као да се оно „продрте вреће“ на њега односи, па мало заћута, али се, најпосле, прибр 
ешине, па „дуге њиве“ у „Великом Кључу“ на реци Јадру, па његови чаири испод Липнице, — а да и  
 њих нагледа,“ рећи ће Марта Јездина, а на то ће јој Пела механџика одговорити: „Остави ти њих; 
стараоца, јер је, рече, имање велико, а на све стране раштркано, па је и одговорност велика, а  
чијама, —“ одговори Фема Митровчанка; а на то ће Пела бирташица додати:</p> <p>„А онај на оном  
а савезника!..“ повика адвокат Јовић; а на то ће адвокат Радић рећи:</p> <p>„А ја своје мишљење 
ма живом касу, касала два коњаника, оба на добрим коњима и у господском варошком руху.{S} Једно 
е заробљено, као лица без свакога права на овоме свету, па су ту неправду унели и у сам грађанс 
зда Угљеша се тих дана десио код волова на својим суватима у Лешници; а кад му тај црни абер ст 
несрећног Максима Ћука.{S} Купио сам га на добош за дванаест плета; а у њему има сама гвожђа за 
!...{S} Кад год видите Максима Ћука, да на своме интову некуд одлази или од некуд долази, онда  
</p> <p>„Вала људи, кад опет видимо, да на Угљешину дому почива некакво проклетство; кад поглед 
елиш да радимо?{S} Ћата нас наговара да на суду криво сведочимо.“</p> <p>„А како и шта да сведо 
 својим благословом,“ рече он и погледа на оно двоје загрљено — на своју Анђелију и на Рајкову  
 кад би то и лаици могли разумети, онда на што бисмо ми били адвокати?{S} Најпосле, ово је дело 
е, ко ће сад с тобом?{S} Широка су леђа на која се сад наслањаш...{S} Хајде 'вамо!...“</p> <p>И 
 шпице.{S} Она негда сјајна и црна кожа на кошу, добила је неку зелено-вугасту боју.{S} Овде он 
 <p>„Али ћеш, Ћато, видети: какве ћу ја на томе имању реформе завести!..{S} Хоћу да свет види,  
екламовати.{S} Он вам је могао, с краја на крај, испричати <title>„Сироту Босиљку“</title>, <ti 
 поиште.{S} И онога дана, кад се тапија на суду на ме пренесе, постаћу милијунар, богатији и од 
га се Максим Ћук потрудио да до Совљака на своме интову дође.</p> <p>На овај овакав „тон“ Симе  
е и богатије, него да ми је сам владика на конак дошао,“ одговори Пела механџика, па као срна о 
кију пеци, г. адвокате!{S} Имам сведока на сваки овај мој прст, ако хоћеш, по десет.{S} Читава  
у одвезли преко Бадовинаца и Новог Села на Угљешине сувате код Лешнице и у забране више Чокешин 
две до осам година!...{S} А кад је била на врхунцу свога беснила, она је онда покосила и млађан 
{S} Она своју лепу главу беше наслонила на његове груди, а њене су мисли блудиле по једној мрач 
рекао је:</p> <p>„Новац је највећа сила на овоме свету; луд је ко се не стара, да ту силу има у 
омче.{S} Оне бистрине и оне памети ваља на далеко <pb n="73" /> тражити.{S} Каквог се год посла 
 здрав и <pb n="9" /> жив, а свима нама на дику и понос, додаде Јела Обрадова.</p> <milestone u 
има; о воденицама на Дрини и воденицама на Сави; о кошевима и наслонима и о другим ситнијим пар 
вадама, њивама, забранима; о воденицама на Дрини и воденицама на Сави; о кошевима и наслонима и 
нашли су, да је судска пресуда основана на закону; јер, рекоше, ако се докаже, да је унук наджи 
one unit="*" /> <p>И док је првога дана на овој свадби све живо пливало у џумбусу и весељу, дот 
то се из Београда чуло.{S} Ту је метана на решето и „кривда" и „правда.“ Било је прилика кад су 
икастог зеленила, што прелива из зелена на златно румено — зеленило Па и само се небо обоји нек 
ешиној некаква промена настала, промена на боље и веселије дане.{S} Они просто ни на ког не нал 
нски загрљај примила, твога нејака сина на својим рукама однеговала, и толико ноћи над њим и на 
а уму, то и на друму...{S} Ја имам сина на женидбу, а ти девојку на удају, па сам дошао да види 
а Ћата вечерали, а Пела им беше, истина на брзу руку, али опет лепу господску вечеру спремила,  
ало и шалећи се. „Марта на једну, а она на другу страну.{S} Пела ће ми дати знак, кад се они по 
 одговорни, ако уместо на срећу натрапа на каку несрећу.{S} Ја не дам, да нам се каже: „продадо 
м звонким и симпатичним гласом одговара на јектенија. <title>Типик</title> је знао напамет, да  
 тај мах судски послужитељ отвори врата на адвокатској пушионици и повика:</p> <p>„Господа бран 
ја, Бога ми!“</p> <p>У тај се мах врата на соби отворише, и на вратима се указа једно момче, ви 
и то за Угљешину Анђелију?"</p> <p>Ћата на ово ништа не одговори, већ само рече:</p> <p>„Лепо ј 
овори она, као мало и шалећи се. „Марта на једну, а она на другу страну.{S} Пела ће ми дати зна 
и, од кад си у њу доведена, никад ништа на жао учинила није.“</p> <pb n="35" /> <p>Иконија је н 
n="5" /> <p>Да богатство није сва срећа на овоме свету, то је газда Угљеша Пивљак најбоље осети 
лова..{S} Ту неки дан Ћук је у два маха на своме интову одлетао у Мачву, а једном сам га, ако с 
драги Кустуро, сад си слободан као тица на грани; а, сад, јаши твога путаља, па иди кући, да ту 
ојим сином Срејом, Максим Ћук, а остраг на масалним колима Сима Ћата са својим побратимом Обрад 
рекоше да ће нам дати још по десет, кад на суду сведочимо онако, како они кажу.“</p> <p>„А како 
 ти мене закла?!{S} Бабо, шта ћу ја сад на овоме свету без тебе, без своје мајке, без браће сво 
четири златне јабуке, па му кућа остаде на женској глави.{S} Само је дочекао да ожени најмлађег 
У нас могу да буду јесени што ретко где на нашем крају света.{S} Оне буду често и лепше и прија 
оји су у соби били упреше своје погледе на њега; а домаћин ће га упитати:</p> <p>„Шта би?{S} За 
<p>И Обрад Кустура још истог дана уседе на свога путаља и живо откаса у Шабац; оде право среско 
ева вотњака, преко кога кућна чељад иде на Илијин студенац по воду, лепо се виде две људске при 
 ствар сврши, онда можеш изаћи ено онде на пијац, па казати целом свету!...“</p> <p>То је рекао 
ту.{S} Ни ја не дам, да ми ова маса оде на ђавоље мекиње.{S} Ми ћемо нашој пупили, нашој лепој  
ом дому: сви ће те држати као мало воде на длану; а у кући није какве глоте: <pb n="11" /> твој 
 свекра, који ју је чувао као мало воде на длану, остави...“</p> <p>„Море, оставите ви и свекра 
ном толико исто; свештенику, да им буде на руку, 50; споредном стараоцу толико исто; Феми Митро 
.{S} Полети у авлију, и таман она изађе на кућни праг, а капија се широм отвори и једна људска  
ице на Дрини и воденице на Сави, долазе на други део.{S} Стара и нова кућа и све остале зграде, 
у Лешници, велики чаир у Липници долазе на један део; забрани више Чокешине, „Дуге Њиве“ на рец 
 једно за другим, тако кину, да му сузе на очи ударише; а после му лицем плину неко особито душ 
ло још коју годину недирнуто; али да је на њ натрапао Сима Ћата, као што је у два маха слазио у 
 није.“</p> <pb n="35" /> <p>Иконија је на ове свекрове прекоре само гледала преда се и — ћутал 
ком, повика гласом и решеношћу, која је на све готова.</p> <p>Иконија мало поћута, па се одједн 
стојника, који му се нису допали, па је на њихова места узео друге, „поузданије."</p> <p>„Кад с 
отишао кући, и, мало после, пројурио је на своме интову, све у великом касу: оде Преким Шором,  
 тополова <pb n="110" /> лисја личио је на поноћна већа подземних духова.</p> <p>Шљивак ковача  
ко је шта јуче продао и ко купио; ко је на чему добио а ко изгубио.</p> <p>„Ништа се ви не брин 
S} Ако је твоја Анђелија у колу, ако је на с лу или на прелу, знај да је ту и он.{S} О томе већ 
е, идући из Штитара у Шабац, вредило је на хиљаду минаца; па онда његови велики сувати код Лешн 
 вратнице једва господска кола — кочије на федер и са сицевима — у која беху упрегнута два, као 
ј се молила да <pb n="41" /> се смилује на тешког боника и да га спасе од ове страшне бољке.{S} 
ли до овога вечера нигда нису ни падале на ум; а видео је и разумео, да то све може бити пре но 
ликом касу одоше пут Црне Баре, а отале на Карантин Рачу, тамо где валовита <pb n="29" /> Дрина 
ану „Зеленог Венца“ долазе људи сабаиле на кафу.{S} Ту се обично претресу све новости од јучера 
кој механи мало одморио коње, изазва ме на страну бирташица Пела, па ми шапатом рене:</p> <p>„К 
екидало монотоно хукање воденичне бране на Добрави, што га је доносио свеж поветарац, што је пи 
ди; полети и својој веселој тетки падне на груди.{S} Једном је, колико га грло доноси повикало: 
Сима Ћата.{S} Нека момак с колима сврне на наше имање у Китогу и нека нас ту чека!.“</p> <p>„Вр 
 пут за Шабац, наравно свративши најпре на масено имање у Китогу, те су ту прегледали познати д 
ађе, док се свиње Матоша Порабе претуре на ону страну у сремску Рачу, и кад се последња скела о 
тришкова рече, да је све у Бога и да се на њ ваља до последњег часа ослањати.{S} Анђелија је дв 
“</p> <p>„Ене, ене!...“</p> <p>„И да се на то закунемо!..{S} И свима нам дадоше по десет дуката 
ало тврдоглав, и да би добро било да се на његово место постави мало згоднији човек; али су Ћат 
елија беше већ клонула.{S} Наслонила се на јастук па и заспала; а кад дете опет врисну, она се  
она друго.</p> <p>Оно у народу своди се на ове две три речи:</p> <p>„Ето шта су у стању да урад 
оте мој!"</p> <pb n="120" /> <p>„Али се на небу наше среће појавио, ненадно и неопажено, један  
 ме моје очи варају?</p> <p>„Љубинко се на то осмехну, сетио се за што га капетан пита, зато је 
ј мах није нешто ружно сањао, јер му се на ружичастим уснама поче развлачити некака детиња срди 
е повукао целим западним хоризонтом, те на земљу бацио своју тамну сенку, док су месечеви зраци 
<p>И таман они у тој речи, а капетан те на врата.{S} И чим уђе у ходник он смотри Обрада:</p> < 
о занемео.{S} Он своју Иконију притиште на груди, па ће је, нечујно, запитати:</p> <p>„А ко ти  
е веровао, да ће то бити истина; али ће на то рећи Стеван Рубибраза:</p> <p>„А, веруј, веруј!.. 
огоде, на коју је Ћук око бацио, док ће на то Сава Прекошорац рећи.</p> <p>„Море видео сам ја њ 
иве, пашњаци, кошеви, станови, воденице на Дрини и воденице на Сави, долазе на други део.{S} Ст 
, станови, воденице на Дрини и воденице на Сави, долазе на други део.{S} Стара и нова кућа и св 
Јездина.</p> <p>„А мени је сад тек срце на месту, кад видим, где се ово двоје узимају, не због  
то је и рекао:</p> <p>„Па, господине, и на ме је зинула и хала и врана; и за ме свет говори, да 
>У тај се мах врата на соби отворише, и на вратима се указа једно момче, висока раста, а мудра  
та, какав би требао да буде, па да се и на овоме свету заснује права људска, али Богом благосло 
 оно старо фрушкогорско вино, познати и на далеко разглашени сремски „пиштинац,“ због кога су в 
ња..."</p> <p>„Али ће то, снахо, бити и на твоју душу: каква си ти мати и какво је то твоје кам 
у човекову.{S} Ово се могло приметити и на дому веселог Угљеше Пивљака: таман почну да му се за 
и беху зауставили на Иконији Рајковој и на Анђелији Радојловој.</p> <p>„И ви нисте водили парни 
гладне орлушине, врани и гаврани, као и на сваку другу стрв!..“</p> <p>На ове речи Рајко беше п 
њиховим очима само је сијао, треперио и на њих врашки намигивао, њен богати мираз.</p> <p>Ово к 
а ће прихватити и одржати слеме кућно и на огњишту ложити божићне бадњаке и о крсном имену диза 
 У њега је увек било — што на уму, то и на друму...{S} Ја имам сина на женидбу, а ти девојку на 
 боље тврђе ради, и оверио, а то исто и на актима записао!...</p> <p>„Ето, мој драги Кустуро, с 
анство само на мушкоме потомству, већ и на женском.{S} Остави ти на страну и кућно слеме, и крс 
но двоје загрљено — на своју Анђелију и на Рајкову Иконију.</p> <milestone unit="*" /> <p>После 
ати, цвета му.{S} Он ће зарадити пару и на дрвету и на камену.{S} Сад је почео и да калаузи; а  
у.{S} Он ће зарадити пару и на дрвету и на камену.{S} Сад је почео и да калаузи; а коме он одлу 
ски председник, „избери ти кога хоћеш и на кога се најбоље ослонити можеш, па ћемо ти ми то одо 
 последњу наду његову, а кућу му остави на женској глави, — онда што људи граде од зла горе?!{S 
итровчанка.</p> <p>„Само се једном живи на овоме свету,“ учини <pb n="75" /> Пела бирташица, а  
и ћу га видети довече, и, онда, ако сви на ме гракну, да примим обележје, шта онда да радим?{S} 
ка старога Угљеше, а то се питање своди на ово просто и за свакога разумљиво питање:</p> <p>„Је 
улети у собу и виде мртва сина где лежи на својој самртној постељи.</p> <p>Он само што рикну ка 
ка, — највише се нашао веселој Анђелији на помоћи Сима Ћата, који је и иначе с њеним оцем добро 
="32" /> али их она нађе, па ма побегли на крај бела света.{S} Отуд оно народно:</p> <p>„Од смр 
оја Анђелија у колу, ако је на с лу или на прелу, знај да је ту и он.{S} О томе већ говоре и де 
ић, а његови се погледи беху зауставили на Иконији Рајковој и на Анђелији Радојловој.</p> <p>„И 
 боље и веселије дане.{S} Они просто ни на ког не налајаше, сем једино на стару Бару Циганку: о 
?!.. „ћук“ Максима Ћука не би се чуо ни на деветом брду, а то ли у питомој и богатој Мачви.“ То 
 приђе Анђелији, па јој рече: „пристани на све што ти рекну, и ништа не брини."</p> <milestone  
<p>„Дај Боже и света Богородице!“ учини на то газда Угљеша Пивљак.{S} Него, знаш шта, пријатељу 
ћи, нити ко из куће изаћи, док не удари на дупле страже Ћатине и Ћукове!..."</p> <p>„А шта им т 
S} Други су то рачуни, браћо,“ одговори на то Игња Мутап.</p> <p>„Вала, све му се може опростит 
а нестрпљива.{S} Излазила је двапут три на капију и погледала доле владичином конаку, откуд је  
м ја то, човече, за те.{S} То се односи на Анђелијне просце, а особито на оне, који не <pb n="5 
, од кад јој је постао тутор — хвала ти на твојој толикој бризи и старању!...{S} Ти си мени мно 
томству, већ и на женском.{S} Остави ти на страну и кућно слеме, и крсно име, и економске корис 
о:</p> <p>„Газда Угљеша, припази-дер ти на ово клисарово штене!{S} Он нешто много обија око тво 
ће земљу преврнути, док воду не наврати на своју воденицу“ — рећи ће Среја Ковач.</p> <p>„А шта 
голубице бела!...{S} Немој ме подсећати на оне по нас обоје мутне дане.{S} То је било и прошло. 
лску душу, твоју добру заовицу избацити на сокак као какво сироче без игде икога свога?!“</p> < 
 који се може из ове неизвесности изаћи на чистину,“ приметио је адвокат Кузман, за кога се зна 
читаву капију, кроз коју се могло изаћи на чистину.{S} И он напише апелату.{S} Она је била крат 
ји у тај мах беше пошао својој воденици на Дрину...</p> <p>Али кад пуче глас по селу, да дете н 
е Пела бирташица додати:</p> <p>„А онај на оном златногривом кулашу, то је онај, што је онда би 
сина, а беше му нашао и младицу, да јој на далеко равне било није.{S} Видео је код накучанске ц 
о узимао учешћа у препирци, али је ипак на завршетку дебате прилазио једном од два мишљења.</p> 
а с дана у дан вене, као покошен цветак на меком ливадском откосу.{S} После, благо материно, те 
 деца по сокаку.{S} Чувај оно дете, док на њ није изнет какав ружан глас; а кад се изнесе, онда 
ј кући.</p> <p>„Е, ту је сад ударио тук на лук:{S} Максим Ћук на Симу Ћату.{S} Ко ће кога надму 
је сад ударио тук на лук:{S} Максим Ћук на Симу Ћату.{S} Ко ће кога надмудрити — и преварити, в 
да знам коме ћу моћи оволики масени мал на чување поверити," рекао је једном приликом, кад се о 
хота распродати.“ Он је те године и сам на свом имању установио ову „швајцарску и буђеновачку с 
вљака већ по својој величини сама собом на се навлачи сумњу, па, онда, да се то све свали мени  
 да једно друго увреди, да једно другом на жао учини, да једно друго оштети," повика адвокат Ра 
 додала је Марта Јездина, и кресну оком на Пелу бирташицу.</p> <p>„Шта капетаница и началникови 
"*" /> <p>Од то доба само се још једном на кућу газда-Угљешину права радост осмехнула.{S} То је 
нешто ћара; а овако, задужио се и косом на глави: пао је у канџе несретном Максиму Ћуку, па му  
 уради.{S} За тим је сео са Симом Ћатом на нова масална кола, у која беху, по нарочитој жељи Ма 
свога унука, малога Угљешу, коме је кум на крштењу дао ђедово име, како с дана у дан напредује, 
учини абер детињој мајци, да јој је син на умору, и она ће доћи, па може Бог дати да детету буд 
а унутрашња радост и задовољство.{S} Он на то само рече:</p> <p>„Тако, тако, дете моје; послуша 
 из куће Угљеше Пивљака.{S} И сад је он на се узео бригу, да ватру чарка и да жар изгрће под пе 
ке Ћати су дотурали његови људи, али он на то главе окретао није.{S} И онда би неки рекли:</p>  
у кафану „Зеленог Венца,“ па је изазвао на страну Јашу Јарића, ухватио га за руку, као гвоздени 
S} Ту недавно, много је, кажу, штетовао на дебелим свињама..." одговори госпођа Јеца.</p> <p>„Т 
а, људи, душу њену.{S} Ја сам њу одржао на овим мојим рукама, “ рећи ће чича-Мића, онај исти чи 
 И свет је гракнуо на овога човека, као на гладна вука.{S} Нема право...{S} Па ипак, ипак, мене 
} Још од нас нико живи није ни помишљао на то, како би нам наш живот био жалостан и мрачан без  
 <p>Онога дана, кад је Сима Ћата отишао на масалним колима у Шабац, да јави Максиму Ћуку, да је 
адојло, син Бранка клисаре, беше отишао на Рачу, да се ту нађе, док се свиње Матоша Порабе прет 
е му масе.</p> <p>За тим су откасали до на Јадар те обишли и „Дуге Њиве,“ овај прави Мисир у је 
рин, онај Саватије, што га је Ћата узео на место чича-Миће, старога момка покојнога Угљеше Пивљ 
 је сам Ћата назвао кад је први пут сео на кола и пошао да обиђе огромно имање Угљешино.{S} Он  
прави анђео Божји, што је с неба слетео на земљу, да људима каже, како је добар и милостив Бог. 
 час своме јадном братанцу, који је био на умору.{S} Она није ишла, она је посртала.{S} Она ниј 
е било, да је она рђа, онај масални био на своме месту.{S} С њим се просто <pb n="140" /> није  
паше сувим златом свакога, ко би им био на руци, да се дочепају богатог мираза њеног, и постављ 
it="*" /> <p>„Суд је овај спор пресудио на штету Анђелијну, и ова је та, што се радује и весели 
м и поносним кулашима, — он је наилазио на читаве заседе Анђелијних просилаца.</p> <p>Али их је 
нда испратио до Шапца, а узгред свратио на своје имање код Сокине механе, да им покаже свој дом 
 редом.{S} И ако то буде, онда јој нико на пут стати не може.{S} Једино можете јој не дати насл 
{S} Ово је друга ноћ како, сиромах, око на око свео није,“ одговори Марта Јездина.</p> <p>И Анђ 
.{S} И просто сву драгу ноћ не може око на око свести; оне песме, оне свирке, оне поскочице, он 
амо се зна то, да се онда много сумњало на Пелу бирташицу, а неки су говорили, да су по Бегу на 
Пивљака, које је смрћу Угљешином прешло на њенога сина нејаког Угљешу, а унука покојног свекра  
адите ви тамо?“</p> <p>„Ми смо ти 'вамо на великој муци.{S} Сима Ћата и Максим Ћук умуасерили н 
оји породица, друштво, човечанство само на мушкоме потомству, већ и на женском.{S} Остави ти на 
 се чула жестока врева паса далеко тамо на другом крају села.{S} Нема сумње, морао је поред сам 
:</p> <p>„А сад, драги Ћато, да пређемо на главни посао, на посао, због кога је Максим Ћук потр 
право, да ми нашу женску децу, коју смо на овај свет довели без њиховог питања, лишавамо свију  
 и прошло.{S} Семе, које је онда бачено на земљиште наше љубави, уродило је богатим плодом.{S}  
росто ни на ког не налајаше, сем једино на стару Бару Циганку: они су се сви нашли тамо, где су 
 предузима.{S} И једва је израдио, и то на велико наваљивање неких Угљешиних пријатеља, да се с 
е односи на Анђелијне просце, а особито на оне, који не <pb n="55" /> траже њену руку њене лепо 
ти.{S} Кад би год куда пошао, а особито на оним лепим и скупоценим масалним колима са сицевима  
рила је Пела, ударивши. гласом нарочито на оно: „Пела има главу, а језика нема.“</p> <p>„А сад, 
и ти да не будемо одговорни, ако уместо на срећу натрапа на каку несрећу.{S} Ја не дам, да нам  
јица нема.{S} У њега је увек било — што на уму, то и на друму...{S} Ја имам сина на женидбу, а  
пре у воду скочила, него што бих ма што на жао учинила Анђелији, <pb n="122" /> ономе одиста пр 
о снаге да је даље окреће, или се нешто на овој Лазиној направи покварило, то се ни данас не зн 
та, завојица нема.{S} И свет је гракнуо на овога човека, као на гладна вука.{S} Нема право...{S 
ога Млађу, за моју једину наду и радост на овоме свету.“</p> <p>„Па пријатељу, деца треба да се 
 је Максим Ћук изјавио своју захвалност на савесном старању и одржавању поверене му масе.</p> < 
и по други пут изјавио своју захвалност на савесном старању око унапређења поверене му масе; а  
, Црној Бари, брујало је, како је синоћ на своме интову долазио у Совљак газда Максим Ћук, да ј 
{S} И онога дана, кад се тапија на суду на ме пренесе, постаћу милијунар, богатији и од самога  
и нова кућа и све остале зграде, падају на други део.{S} Први део узима себи Иконија, јер им је 
 кочије, а тако исто и неколико гостију на коњима.{S} У осталом, кућа браће Поповића и данас је 
} Ја имам сина на женидбу, а ти девојку на удају, па сам дошао да видимо, можемо ли се нас двој 
 и читавом човечанству.{S} Метнимо руку на срце, па се запитајмо, да ли је право, да ми нашу же 
а места.{S} Приђе Обраду, метну му руку на раме, па му, смешећи се, рече:</p> <p>„Не бој се, др 
јим, из куће одведе.“</p> <p>Иконија му на то са свим хладно одговори:</p> <p>„Па добро, бабо,  
 тај мах долети Фема Митровчанка, махну на њих руком и повика: .</p> <p>„ Долазе!“</p> <milesto 
е и Бего Цицварић, па макар и пред зору на овоме весељу нађе, то наша прича не зна, само се зна 
ак, певајући и пушке мећући.{S} Њега су на коњима до Шапца отпратила браћа Ђенадићи — његови ка 
е читави паламари подеротина, као да су на њему свиње своје зубе вежбале.{S} Сицеви попрскани,  
гљешиној свој век провео, и сву му децу на својим рукама одгајио, — то му нико живи одобрити не 
единицу.{S} Водио их је чак и у Лешницу на своје сувате, да виде где тови џелеп крава и џелеп в 
е могла бити без младих пилића, пржених на младом кајмаку, које је за Ћату била права посластиц 
мислиш мене да забуниш, је ли?{S} Хоћеш на Рачу до старога Ковића, да тражиш од мртве кобиле пл 
плести седе косе.“</p> <p>„Ти то мислиш на Радојла сина Клисариног?“ упита Пав’о Агић.</p> <p>„ 
ype="chapter" n="6"> <head>VI</head> <p>На годину дана после оне опасне морије, што је грозно д 
дница постала нека пробирачица!"</p> <p>На ово се Анђелија осмехну па рече:</p> <p>„Све могу би 
е и имену његову и дому његову?"</p> <p>На ове речи Анђелија се чисто трже.{S} Погледа у Ћату о 
и својој, сва Мачва завидети!...</p> <p>На све ово лепа Иконија гледала је преда се а њене мисл 
кућерке у Заблаћу и око Заблаћа.</p> <p>На самом прелазу горњега Кустурићева вотњака, преко ког 
до Совљака на своме интову дође.</p> <p>На овај овакав „тон“ Симе Ћате, Ћуку се мало набра чело 
едине наследнице оца јој Угљеше.</p> <p>На то веће Рајко беше позвао два три своја познаника и  
и, као и на сваку другу стрв!..“</p> <p>На ове речи Рајко беше просто занемео.{S} Он своју Икон 
и!...“</p> <p>А људи од закона:</p> <p>„На судовима није ни расправљано питање: је ли преча сна 
е назоре Радић је овако бранио:</p> <p>„На мушком потомству, господо моја, кућа остаје, крсно и 
ај овакав „тон“ Симе Ћате, Ћуку се мало набра чело, али он ипак продужи са свим хладно и као да 
.{S} И једва је израдио, и то на велико наваљивање неких Угљешиних пријатеља, да се сав живи ма 
е апелату.{S} Она је била кратка.{S} Да наведемо сам пасаж због кога је апелациони суд оборио п 
већ по својој величини сама собом на се навлачи сумњу, па, онда, да се то све свали мени за вра 
{S} Ћук ће земљу преврнути, док воду не наврати на своју воденицу“ — рећи ће Среја Ковач.</p> < 
ту недељу пред Спасов дан, таман кад се навршила година дана, од кад је саранио последњега сина 
one unit="*" /> <p>Већ се беше у велике навукао мрак, кад пред совљачку механу стадоше једна ле 
ше у велике ухватио мрак.{S} На небо се навукли црни и густи облаци; а некаква загушљива јара н 
е Максим Ћук гласом, којим је хтео Ћати нагласити, да код Ћука не могу проћи ничије врдаламе, и 
 ће Сима Ћата гласом, који је сам собом наглашавао, да Ћата и сам увиђа важност посла, рад кога 
стала жива душа, која није дошла, да се нагледа овога одиста чуда од сватова.</p> <p>Али што се 
род.{S} Овај се свет искупио, да се њих нагледа,“ рећи ће Марта Јездина, а на то ће јој Пела ме 
го шта нам велиш да радимо?{S} Ћата нас наговара да на суду криво сведочимо.“</p> <p>„А како и  
ко прилазио он је седао — без нуткања и наговарања.{S} Тој части и томе весељу није било краја. 
охарао" цео свет, док је то своје благо нагомилао.{S} Он је тражио руку Анђелијну за свога сина 
ко бриге и бесанице неговале, над њима, над животом њиховим, <pb n="88" /> дан и ноћ бдиле, док 
ке, с толико бриге и бесанице неговале, над њима, над животом њиховим, <pb n="88" /> дан и ноћ  
овако славили своју победу над завишћу, над мржњом себичњака и неваљалаца, — дотле је Сима Ћата 
уће Угљешине, онај Сима Ћата, и она рђа над рђама, она несрећа где стане и где пане, онај Макси 
иму Ћуку, па му неће остати ни она кућа над главом..."</p> <p>Угљешу су у свој Мачви звали: „тр 
 зло, како би њихове црне душе ликовале над туђом несрећом,“ рекла је Јанока Петрићева. — — — — 
ше ваше.{S} Ово је равна година како се над богатом масом покојног Угљеше Пивљака, оца Анђелијн 
 те оком поглед’о!..“ И онда се наднесе над малог Угљешу.{S} Он беше у <pb n="36" /> дубоком сн 
ама однеговала, и толико ноћи над њим и над његовим тешким мукама провела, па му, најпосле и оч 
својим рукама однеговала, и толико ноћи над њим и над његовим тешким мукама провела, па му, нај 
удска правда овако славили своју победу над завишћу, над мржњом себичњака и неваљалаца, — дотле 
 самим лекарима, познао је, да је свака нада изгубљена.{S} Он више није смео ни да улази у собу 
ромах Угљеша!{S} Угаси му се и последња нада његова.{S} Толико имање, толики живи мал, толико б 
и га за то увек трпљиво сносимо, вечито надајући се, да ће нам синути бољи и веселији дани.</p> 
а тако мислим да радим и од сад, па се, надам се, опет кајати нећу!“</p> <p>„А ја, газда-Максим 
лиш да нам мо’ш са сином доћи, да ти се надамо, пријатељу ?“</p> <p>„Па мој је син ту, пријатељ 
може бити пре но што се ико томе буде и надао.</p> <p>Зато он према Ђуку постаде и мекши и пове 
да иду Срејином вигњу, кад што имају да наде или каку сломљену алатку, плуг ја мотику да заваре 
д њега ождребила, и да им је он и имена наденуо: дешњаку „Крсташ,“ а леваку „ждрал.“</p> <p>„А, 
 јер, рекоше, ако се докаже, да је унук надживео свога ђеда, онда је са свим тачно, да је „мати 
на и деце, око младе и младожење, да се надиве колико лепоти и стаситости, толико и богатом рух 
 Максим Ћук на Симу Ћату.{S} Ко ће кога надмудрити — и преварити, видећемо,“ рекао је Игња Мута 
лостивим те оком поглед’о!..“ И онда се наднесе над малог Угљешу.{S} Он беше у <pb n="36" /> ду 
— као што си ме негда волео, ти, једина надо моја, <pb n="81" /> једино добро моје, учитељу мој 
удалу!{S} И он би сад хтео да ја то све надокнадим.{S} Нека благодари Богу што му нисам задржо  
е да пође за мога Млађу, за моју једину наду и радост на овоме свету.“</p> <p>„Па пријатељу, де 
егова сина Млађе, — кад му узе последњу наду његову, а кућу му остави на женској глави, — онда  
“</p> <p>То рече, па се окрете и оде да нађе клисариног сина и да ну каже Анђелијну поруку; а к 
беже од смрти; <pb n="32" /> али их она нађе, па ма побегли на крај бела света.{S} Отуд оно нар 
ћ, па макар и пред зору на овоме весељу нађе, то наша прича не зна, само се зна то, да се онда  
 клисаре, беше отишао на Рачу, да се ту нађе, док се свиње Матоша Порабе претуре на ону страну  
аре, да тај дуг измирим.{S} И ја сместа нађем акта о твоме дуговању.{S} Срачунам <pb n="22" />  
 њихове; — ми се осећамо поносни кад се нађемо у друштву великих и по пород људски заслужних му 
ј лепшој половини.{S} Ми уживамо кад се нађемо у средини наших присних пријатеља, кад читамо де 
сти, пуно небесне доброте, — па како ти нађеш да је добро, онако нека и буде!...“ И у тај мах њ 
 Митровчанки:</p> <p>„Иди, врати се!{S} Нађи Радојла и упитај: шта да радим кукавица сива, ако  
за пустим земаљским благом, и ја вам не нађох равних ни по доброти срца <pb n="132" /> ни по пл 
ину, своју куму, да се увек уз Анђелију нађу...</p> <milestone unit="*" /> <p>Ћата се једном пр 
ва врана „гаврана,“ како их је сам Ћата назвао кад је први пут сео на кола и пошао да обиђе огр 
и и у сам грађански закон.</p> <p>Овоје назоре Радић је овако бранио:</p> <p>„На мушком потомст 
мијоглавим и поносним кулашима, — он је наилазио на читаве заседе Анђелијних просилаца.</p> <p> 
еше Пивљака, а оца лепе Анђелије, данас најбогатије удаваче у свој шабачкој нахији, а можда мал 
а свога јединог сина, један Максим Ћук, најбогатији и највиђенији трговац у Шапцу, — ја бих се  
ник, „избери ти кога хоћеш и на кога се најбоље ослонити можеш, па ћемо ти ми то одобрити, а шт 
оца постави Симу Ћату, као човека, који најбоље зна све, шта од имања и жива мала има покојни У 
 овоме свету, то је газда Угљеша Пивљак најбоље осетио.{S} Богат, штоно кажу, као земља, а опет 
гом приликом рекао је:</p> <p>„Новац је највећа сила на овоме свету; луд је ко се не стара, да  
ти дајем моју Иконију, понос дома мога, највећу радост моју, али ти унапред кажем, да је не мог 
браће Поповића и данас је најчувенија и највиђенија у свој Поцерини.{S} Она <pb n="6" /> је дал 
г сина, један Максим Ћук, најбогатији и највиђенији трговац у Шапцу, — ја бих се о своју душу о 
 смрћу његовом и његова нејака унука, — највише се нашао веселој Анђелији на помоћи Сима Ћата,  
иле су га!...{S} Оно што је душу његову највише пекло и срце растрзало, то није била проста зло 
ојој тамници, под јаком стражом Ћатиних најемника, које он плаћа парама из моје масе; али ћу га 
бивено је па 1500 дуката.{S} То је била најјача маса у свој шабачкој нахији.{S} И још се једнак 
еме туге и жалости, под којим би пали и најјачи људи?!...{S} Анђелија, кћи Угљеше Пивљака, све  
еша дао је обележје Обрадовој Иконији — најлепшем цвету у свој поносној Поцерини....</p> </div> 
е онда нећеш питати ни ти ни масални, а најмање ја.{S} А, најпосле, може се десити још нешто го 
ене, а ја ти се кунем с оним, што ми је најмилије, да се нигда покајати нећеш.“</p> <p>После је 
глас?!</p> <p>„Тако ти онога, што ти је најмилије, Рајко, немој ме о томе више питати.{S} Прими 
ској глави.{S} Само је дочекао да ожени најмлађега сина, а беше му нашао и младицу, да јој на д 
остао-кућни старешина г. Марко Поповић, најмлађи брат браће Поповића, човек веома мудар и велик 
</p> <milestone unit="*" /> <p>Један од најозбиљнијих просилаца Анђелијних био је Максим Ћук, т 
је од вајкада средиште, где се скупљала најотменија шабачка публика.{S} Ту би се у вече, онако  
је лудак, хоће да је он од целога света најпаметнији.{S} Све он зна боље од другога; а сад? — Е 
ету буде боље.</p> <p>„Доцкан, сине; а, најпосле, и зашто?{S} Да је она марила за ово дете, она 
и ни ти ни масални, а најмање ја.{S} А, најпосле, може се десити још нешто горе.{S} У Мачви је  
на њега односи, па мало заћута, али се, најпосле, прибра, па рече:</p> <p>„Ништа ја по овој мас 
потребне савете, да да по 25 дуката, и, најпосле, би уговорено и то, да се масени рачуни приме  
ретна имања могу у целини одржавати, и, најпосле, где се могу...“</p> <p>Али ће му упасти у реч 
те, за све одговоран — и Богу и суду и, најпосле, и својој пупили, онда хоћу и ја да знам коме  
е.{S} Она само што није ту; а ми бисмо, најпосле, и без ње могли почети,“ одговориће Рајко Пери 
д његовим тешким мукама провела, па му, најпосле и очи склопила и до вечне куће испратила, а гр 
 онда на што бисмо ми били адвокати?{S} Најпосле, ово је дело веома деликатне природе, те вам н 
" /> тако, ја велим није било суђено; а најпосле, ко зна — шта још од тога може бити.“ Ово посл 
ка нешто много устезала, али је укућани најпосле сломише.{S} Она пристаде; али чим се дочепа ва 
Њихов се број из дана у дан множио, док најпосле није узео размере, који су и самог Ћату понели 
</p> <p>„А ја сам опет знао, да ће тако најпосле бити, па сам само сеирио, како се она два луда 
0" /> имање покојног Угљеше Пивљака.{S} Најпре оно у Совљаку и у околини, за тим су се у велико 
танак, да пође за сина Максима Ћука.{S} Најпре је пустио жене — Фему Митровчанку, па Пелу совља 
ата је одмах приступио уређењу масе.{S} Најпре и најпре је отпустио неке Угљешине момке и једно 
зно и већ с напред скројеним планом.{S} Најпре је за тај посао утро пут до масалног, који за то 
дно с другим ћеретају — о чему било.{S} Најпре су се волели као брат и сестра, а после? — као ј 
 <pb n="67" /> отворена, али деца треба најпре да се виде, па да чујемо шта ће и девојка рећи.. 
се преварио. —</p> <p>„После је стао да најпре гледа у тебе, па онда у мене, као да је хтео да  
</p> <p>„Па пријатељу, деца треба да се најпре виде; али ја опет стојим за моју Иконију добар:  
мах приступио уређењу масе.{S} Најпре и најпре је отпустио неке Угљешине момке и једног настојн 
"91" /> пут за Шабац, наравно свративши најпре на масено имање у Китогу, те су ту прегледали по 
, човечанства, земаљски судови лишавају најсветијих права људских, лишавају је равноправности у 
полика.{S} После је грунула киша, какву најстарији људи у Совљаку утувили нису.</p> </div> <pb  
 стране помоћи...{S} Али, што моме срцу најтеже пада, то је, што ти, сунце моје, небо моје, ћут 
осталом, кућа браће Поповића и данас је најчувенија и највиђенија у свој Поцерини.{S} Она <pb n 
итање, хоће ли Ћуку упалити оно, што је накастио,“ одговори чича-Мића.</p> <p>„Море, па Клисари 
атнице отворила, а једва се кретала под накитом од орлаша и крсташа талира и три ниске о врату  
једно све.</p> <p>О Малој Госпођи слави накучанска црква, и ту буде света из Поцерине, Посаво-Т 
далеко равне било није.{S} Видео је код накучанске цркве, па је сместа помислио:</p> <p>„Ево ме 
гим ситнијим парчетима, што се тамо амо налазе по атару совљачком, глоговачком и Црнобарског Са 
 и капетан, а и неки други Ћатини људи, налазили су, да је масални мало тврдоглав, и да би добр 
селије дане.{S} Они просто ни на ког не налајаше, сем једино на стару Бару Циганку: они су се с 
а Јездина; а горе код великог дрвљаника наложена је велика ватра.{S} И стари чича-Мића чисто се 
трапа на каку несрећу.{S} Ја не дам, да нам се каже: „продадоше је!...“ У осталом и ја сам ту.{ 
сина Угљеше Пивљака....{S} Кад велиш да нам мо’ш са сином доћи, да ти се надамо, пријатељу ?“</ 
е од знања и закона.{S} Међу овима ваља нам поменути: два шабачка адвоката:{S} Јовића и Радића, 
p>„И да се на то закунемо!..{S} И свима нам дадоше по десет дуката, а рекоше да ће нам дати још 
кад се наш Љубинко врати из Совљака, па нам каза, да се кући Угљеше Пивљака ни приступити не мо 
а у Бога и у те, Радојло...{S} Него шта нам велиш да радимо?{S} Ћата нас наговара да на суду кр 
изгубио аваз, а опет све познаје, и кад нам је Марта казала, да је и <pb n="112" /> сиромах Угљ 
љиво сносимо, вечито надајући се, да ће нам синути бољи и веселији дани.</p> <p>Тако је и с газ 
 дадоше по десет дуката, а рекоше да ће нам дати још по десет, кад на суду сведочимо онако, как 
е не треба.{S} Кад се вратимо и кућа ће нам бити готова.{S} У преком шору угледније и лепше бит 
ко живи није ни помишљао на то, како би нам наш живот био жалостан и мрачан без наше лепше поло 
 баш добро; ама као поручено.{S} Отвори нам крајњу собу и спреми богату вечеру.{S} Употреби сву 
м то треба.“</p> <p>„Па, Радојло, да си нам по Богу брат, како велиш да радимо?“</p> <p>„Сведоч 
ај спор ни ја ни ти тражили нисмо, нити нам треба имање твога покојног свекра, односно његова у 
ј љупким девојачким гласом рече: „добро нам дошли!... шта ради моја мила снајка Иконија?...{S}  
мајку и свога доброг бабајка!...{S} Што нам, сине, онда не каза да ћеш тако туговати, па твоја  
се с Рајком.</p> <p>„Било је нечега што нам је и сметало да се један другом приближимо и да јед 
е оцу здрав и <pb n="9" /> жив, а свима нама на дику и понос, додаде Јела Обрадова.</p> <milest 
 а њене мисли као да су лутале по неким нама непознатим рајским крајевима, које су њено срце и  
 избацио нешто језика, као да је, Бог с нама био, прегрижен...{S} Ово кљусе мора да је негда им 
ио вечно трн у оку, као да му се, Бог с нама био, предсказивало, <pb n="125" /> да ће му Радојл 
о још стари Угљеша Пивљак.{S} Био га је наменио, да га отвори, кад стане да жени свога унука, п 
да те питам, шта ти о томе мислиш и шта намеравамо радити с овим големим имањем, које си овом п 
усвојио, ма да му се нешто, пред његове намере, испречио масални; али се он уздао у своју одлуч 
ко пута, да му видим нову кућу и остало намешће.{S} И одиста велика и пространа кућа, па штала  
само је сијао, треперио и на њих врашки намигивао, њен богати мираз.</p> <p>Ово као да је опази 
...{S} Коње добро проводај, па их после намири.{S} Кола под шупу, и — од коња не одмичи!...{S}  
тке.{S} Знао је <title>„Бранка“</title> напамет, и из <title>„Горског Венца“</title> могао је ч 
јектенија. <title>Типик</title> је знао напамет, да би му у томе позавидео <pb n="26" /> и кака 
 звала, да ме научиш, како да се од ове напасти одбраним?...{S} Знаш ли, очни виде мој, да сам  
08</p> <p>ПРОСИОЦИ</p> <p>РОМАН.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> <gap unit="graphic" /> < 
 акта по овоме делу, па да према томе и напише апелату.{S} Тако је и урађено.{S} И овде се Ћук  
коју се могло изаћи на чистину.{S} И он напише апелату.{S} Она је била кратка.{S} Да наведемо с 
му једном већ изврши неке <pb n="61" /> наплате од његових дужника, а то рече, одавно пред њим  
трпати у своја недра, а масални нека се наплаћује из готовине што је у маси у суду.“</p> <p>„А  
ље окреће, или се нешто на овој Лазиној направи покварило, то се ни данас не зна.{S} Кљусе ово  
 сад нико више не тимари, то се по њему направиле читаве мапе.</p> <p>Морам признати, да ме је  
и двоја кола са федерима и сицевима.{S} Напред,је у интову био, са својим сином Срејом, Максим  
е послу приступио веома опрезно и већ с напред скројеним планом.{S} Најпре је за тај посао утро 
штењу дао ђедово име, како с дана у дан напредује, гледајући у њему живу слику свога сина Млађе 
 унука, а твога сина нејаког Угљеше.{S} Напротив, то и много којешта друго, што ме подсећа, да  
а пушионица.{S} Понекад се у њој толико напуни дима, да се човек од човека није могао распознат 
м продужили <pb n="91" /> пут за Шабац, наравно свративши најпре на масено имање у Китогу, те с 
ад знано,“ — он се мало уозбиљи.</p> <p>Наравно, то је Максим Ћук већ разумео, шта му то значи, 
и Јосе Куртовића, поручи пиво за све, а нареди Маци Јовиној да спреми и мало мезета; „то ће ми, 
чисто буде мило, што је ово овако власт наредила...{S} Опет, опет, Бог зна шта ради,“ приметила 
суд оборио пресуду првостепенога суда и наредио да се извиди: ко је пре умро — да ли Угљеша ђед 
је главни старалац, па, како се ви тамо наредите, ја ћу после већ видети.{S} Само утуви газда-М 
 знам, ни шта ћу ни како ћу.{S} Како ти наредиш онако и нека буде!...“</p> <p>И Ћата је одиста  
 у првоме реду економска корист, што је народ има у колективној снази великих задруга, које мог 
и?{S} Боље би било да мало изиђу у овај народ.{S} Овај се свет искупио, да се њих нагледа,“ рећ 
 носити све што треба, кад буду овако у народ позвати.</p> <p>И сам Угљеша, по самим лекарима,  
о ту да суде, не по срцу и правди какву народ замишља, већ но закону и правди, коју земаљски за 
ма у својој власти...{S} Добро каже наш народ: „Сила Бога не моли;“ а ви бисте хтели, да ја и љ 
рода људског, ту мајку и одгајиљу људи, народа, човечанства, земаљски судови лишавају најсветиј 
И ко хоће да види бујност живота нашега народа, нека тражи у доба тих лепих и пријатних јесењих 
ва небесна светлила, велики умови свију народа и времена као што су:{S} Конфучије, Сократи, Ари 
а...{S} Зар историју, не само појединих народа, већ и читавога човечанства, не осветљавају, као 
побегли на крај бела света.{S} Отуд оно народно:</p> <p>„Од смрти се побећи не може.“</p> <mile 
о доба веселих песама и правога поклича народнога: то је доба женидбе и <pb n="124" /> удадбе,  
и, да два ока у глави завађају, и да по народу снују зло, како би њихове црне душе ликовале над 
ева нравоученија, тако исто.{S} Он је у народу важио као нека ретка појава од бистрине, управо  
тки.“</p> <p>О томе спору створило се у народу једно мишљење, а код људи од закона друго.</p> < 
Игњо Мутап...</p> <p>Тако се говорило у народу, кад се чуло, да је суд пресудио, да Угљешину ма 
 код људи од закона друго.</p> <p>Оно у народу своди се на ове две три речи:</p> <p>„Ето шта су 
 а, после, његов је отац тако омрзнут у народу, као да је по свету све саме цркве палио...{S} Н 
шицу, а неки су говорили, да су по Бегу нарочита кола послата.{S} Али кад он уђе у двориште и њ 
,“ одговорила је Пела, ударивши. гласом нарочито на оно: „Пела има главу, а језика нема.“</p> < 
м на нова масална кола, у која беху, по нарочитој жељи Максима Ћука, упрегнута она два бесна зм 
 овај Максим Ћук.{S} Он је имао и своју нарочиту философију, философију чиста ћара.{S} Он је је 
лети у механу, да све изврши што јој је наручено.</p> <p>„Окрећи кола у авлију!...{S} Коње добр 
 у двориште.{S} И онда јој нешто полако наручи; а каза јој да јој пошаље и Марту Јездину, да и  
ла, како нисам.{S} Они су били оно, што наручише онај богат ручак, кад је оно газда Угљеша жени 
ка, и то онда, кад ме мој отац отрже из наручја твога, па ме другоме даје!...{S} А онај мој вес 
 порекло.{S} Оне једна другој падоше- у наручја.{S} А, дирљив је то призор био!...{S} Слабо је  
и сеја...“ И онда једна другој падоше у наручја, па се стадоше грлити и љубити, а очи им беху п 
ном дану, кад ћемо једна другој пасти у наручја! ...{S} Ја немам ни мајке ни сестре.{S} Она ће  
ми да некуд бежи, али га Анђелија узе у наручје, па му оде говорити:</p> <p>„Не бој се, кућо мо 
ако је морало бити, па да се дочека, да нас велики Бог обаспе својом милошћу и својим благослов 
има сврне на наше имање у Китогу и нека нас ту чека!.“</p> <p>„Врло добро, пријатељу.{S} Тако н 
} Него шта нам велиш да радимо?{S} Ћата нас наговара да на суду криво сведочимо.“</p> <p>„А как 
S} Таки је закон; а закон је старији од нас свију.“</p> <p>И онда капетан стаде мерити веселог  
мају наша мушка деца...{S} Јер сваки од нас, за све што му је у животу пријатно и што чини да с 
 и за велика дела спремиле...{S} Још од нас нико живи није ни помишљао на то, како би нам наш ж 
 аустријског закона, тамо, где је и код нас прописан ред о наслеђу...“</p> <p>Па ипак је ово об 
у, па сам дошао да видимо, можемо ли се нас двојица опријатељити.“</p> <p>„Ти то, онај, велиш з 
у тим, где стане каже:</p> <p>„Издадоше нас сведоци!...“</p> <p>Само Максим Ћук ништа не каже.{ 
и.{S} Сима Ћата и Максим Ћук умуасерили нас, па нико ни у кућу ући, нити ко из куће изаћи, док  
ића.</p> <p>„Па, деде, домаћине, што си нас звао?...{S} Што се не почиње?{S} Ово је неко доба н 
.“</p> <p>„0, г. капетане, ти обрадовао нас, а тебе Господ Бог!“ повика Обрад Кустура, а очи му 
ела!...{S} Немој ме подсећати на оне по нас обоје мутне дане.{S} То је било и прошло.{S} Семе,  
мукама; али шта ћу, кад још није куцнуо нас, кад ће наши врази прснути — куд који, јер ће их би 
ма у свему равноправна; а ово како је у нас сад — то је аномалија у нашем грађанском закону, ко 
="chapter" n="15"> <head>XV</head> <p>У нас могу да буду јесени што ретко где на нашем крају св 
те Анђелију.{S} Она је мудрија од свију нас.{S} Знам ја, људи, душу њену.{S} Ја сам њу одржао н 
 и Радојло заручник Анђелијн...</p> <p>„Нас се двојица не познајемо?" рећи ће Рајко и пружи рук 
о ништа.{S} Јака су леђа, на која се он наслања.“</p> <p>И то је била истина.</p> <milestone un 
тобом?{S} Широка су леђа на која се сад наслањаш...{S} Хајде 'вамо!...“</p> <p>И они оба уђоше  
о наследница свога сина, нејака Угљеше, наследи целокупно имање свога свекра Угљеше, а Анђелија 
о, да је суд пресудио, да Угљешину масу наследи његова снаха Иконија, а његова кћер Анђелија да 
ње са тачке правнога гледишта, не ко ће наследити имање старога Угљеше, већ ко ће наследити има 
следити имање старога Угљеше, већ ко ће наследити имање младога Угљеше, унука старога Угљеше, а 
 нико живи и не слути, да је оно једини наследник богате масе покојног Угљеше Пивљака."</p> <p> 
о радознао да видим: ко би ту био пречи наследник имања покојног <pb n="98" /> Угљеше Пивљака о 
Адвокат Радић одсудно је заступао мушке наследнике, а Јован Јовић доказивао је, да су то старе  
вет рекне:</p> <p>— Ала је ова Угљешина наследница постала нека пробирачица!"</p> <p>На ово се  
р покојног Угљеше Пивљака, не може бити наследница имања свога оца, већ њена снаха Иконија.{S}  
во мишљење: није право, да Иконија, као наследница свога сина, нејака Угљеше, наследи целокупно 
ука старога Угљеше, тим пре, што су обе наследнице женске главе.{S} И да не би било какве помет 
г Угљеше Пивљака против Анђелије једине наследнице оца јој Угљеше.</p> <p>На то веће Рајко беше 
То су били просци лепе Анђелије, богате наследнице покојнога Угљеше Пивљака.</p> <pb n="78" />  
ци: ето, шта је њих облетало око богате наследнице покојног Угљеше Пивљака, па их је све наш ма 
 био и за живота његова.“</p> <p>Па и о наследници Анђелији он се очински -бринуо.{S} Није дао  
ју синоћ испросио лепу Анђелију, једину наследницу богате масе Угљешине!...“</p> <p>Људи се од  
е тражи да суд огласи Иконију за једину наследницу целокупног имања покојног Угљеше Пивљака, ко 
свога сина Среју испросио кћер и једину наследницу покојног Угљеше Пивљака.{S} И томе се цео св 
они неправедни, што нису при одређивању наслеђа изравнали женску децу са мушком.</p> <p>Адвокат 
и не може.{S} Једино можете јој не дати наслеђе, али ако јој ви то не дате, даће јој суд.“</p>  
м смрћу целокупно имање његово прешло у наслеђе његова унука, сина његова сина Млађе и снахе Ик 
је начело, да женску деду са мушком при наслеђу ваља изравнати; али сам бар овде сигуран, да ће 
 да изравнају женску децу са мушком при наслеђу њихова очинства.{S} Ја до сад нисам делио те ид 
ског основа, да се поведе спор о пречем наслеђу целокупног имања покојног Угљеше Пивљака против 
, тамо, где је и код нас прописан ред о наслеђу...“</p> <p>Па ипак је ово објашњење београдских 
 онда се не може ни одредити ни ко кога наслеђује: да ли Анђелија свога оца Угљешу, или Иконија 
„Целокупно имање старога Угљеше Пивљака наслеђују:{S} Анђелија рођена кћер његова, и Иконија ње 
</p> <p>И Анђелија беше већ клонула.{S} Наслонила се на јастук па и заспала; а кад дете опет вр 
 и јецању.{S} Она своју лепу главу беше наслонила на његове груди, а њене су мисли блудиле по ј 
рини и воденицама на Сави; о кошевима и наслонима и о другим ситнијим парчетима, што се тамо ам 
Ћата и Максим Ћук просто су се грохотом насмејали, кад су прочитали тужбу адвоката Радића, ђене 
.{S} Од то доба нико је више није видео насмејану, а њена весела и звонка песма, што се јутром  
рогледа, прогледа веселије, па се чак и насмеши.{S} И тад се сви обрадују; али то буде све.{S}  
</p> <p>После мале паузе, адвокат Радић настави:</p> <p>„Мој поштовани и много уважени колега,  
вега ни речи није разумео; а капетан ће наставити:</p> <p>„Таман си ти отишао с твојом Јелом у  
 да је у кући Угљешиној некаква промена настала, промена на боље и веселије дане.{S} Они просто 
head> <p>У оној великој забуни, која је настала у кући Угљешиној ненадном смрћу његовом и његов 
<milestone unit="*" /> <p>После је опет настала игра и весеље и то сад живље и бујније.{S} У ко 
е и где се појавите!..“</p> <p>После је настало опште љубљење и грљење, а нико међу њима није о 
нерални заступник Анђелијн.</p> <p>Беше настао један свечан тренутак.{S} И онда узе рен адвокат 
е отпустио неке Угљешине момке и једног настојника, који му се нису допали, па је на њихова мес 
тепао.{S} И ово је био животворни мелем натиштеним ранама овога жалошћу већ погрбљеног и оседел 
е будемо одговорни, ако уместо на срећу натрапа на каку несрећу.{S} Ја не дам, да нам се каже:  
ш коју годину недирнуто; али да је на њ натрапао Сима Ћата, као што је у два маха слазио у подр 
мо сама акта.{S} Тамо се врло лако може наћи какав пенџерић, кроз који се може из ове неизвесно 
 ту.{S} Они ће, видећеш, и нашој вечери наћи ману,“ шануће Фема Митровчанка Пели бирташици.</p> 
ће ме; а, ако га одбијем, може ми грдно наудити!..{S} У памет се Ћато!{S} Овде ти сад ваља испи 
 добар сремски певчик, да иде у цркву и научио се црквеном појању, те му је после кад је у школ 
 као живе ватре, па сам те звала, да ме научиш, како да се од ове напасти одбраним?...{S} Знаш  
ови двори?{S} Њему је пространа шабачка нахија, а отворена му је и цела Србија, па нека тражи з 
То је била најјача маса у свој шабачкој нахији.{S} И још се једнако говорило: „куд се деде њего 
нас најбогатије удаваче у свој шабачкој нахији, а можда мало и подаље.“</p> <pb n="66" /> <p>„Д 
елу бирташицу.</p> <p>„Шта капетаница и началниковица?!{S} Оне ти могу само завидети и ништа ви 
реса, онда ту престају сви обзири и сва начела,“ ређи ће Рајко Перић, онако шалећи се, а мало и 
> <p>„Капетан није ту.{S} Одазвао га г. начелник.{S} Бог зна хоће ли до мрака и долазити.{S} Он 
и.{S} Он се обично подуже забави код г. начелника; него да те пријавим г. Тоши писару?...“</p>  
p>„Ама, па то опет као да додирује моје начело, да женску деду са мушком при наслеђу ваља израв 
доцније у ову кућу уселио суд и окружно начелство, онда је та соба постала пушионица за судске  
ете — било сведоцима, било којим другим начином — да је пре Угљеше ђеда, макар за један сахат,  
 би се много обзирао шта ће свет рећи о начину како је он до тога ћара дошао: „моје је да своје 
убиш твој чист дукат ћара?!{S} Кад имаш начисто ти да добијеш, онда нека ти је последња брига,  
е је то дете, госпођа-Јецо?“</p> <p>„А, наш пријатељ Угљеша има добро око!{S} То је паметна дев 
.</p> <p>„Не, не, газда Саво има право; наш масални не да да се с његовим богатим пупилама игра 
ном од два мишљења.</p> <p>„Тако је.{S} Наш колега Јован Јовић има право; женска и мушка деца т 
ива у платно живота човекова.{S} С тога наш живот, ма колико био горак, ипак има неке дражи.{S} 
е покојног Угљеше Пивљака, па их је све наш масални стрмоглавце избацио из своје канцеларије,“  
лу има у својој власти...{S} Добро каже наш народ: „Сила Бога не моли;“ а ви бисте хтели, да ја 
н из акта видео колики је дуг, да му је наш Љубинко до паре измирио цео дуг с интересом и парни 
<p>„Па зар ниси ономад приметио, кад се наш Љубинко врати из Совљака, па нам каза, да се кући У 
м бар овде сигуран, да ће уза ме бити и наш домаћин Рајко," — примети, као шалећи се, адвокат Ј 
еријалних права и користи, без којих ни наш живот апсолутно нема никакве вредности; <pb n="87"  
де има судбине, онда ето то је.{S} Овај наш Ћата и проклети Максим Ћук и чуваше је, и засипаше  
иви није ни помишљао на то, како би нам наш живот био жалостан и мрачан без наше лепше половине 
 и стража Максима Ћука.{S} И док је ово наш Љубинко говорио, капетан га је Влајко посматрао, па 
у ово питање, које засеца тако дубоко у наш породични живот, који је опет основа здравом државн 
p> <p>„Да ти кажем, да се довече решава наша судбина, или боље рећи моја судбина: довече има да 
 рекне.</p> <p>„Хајде, снахо, што ти је наша кућа постала тешка; али, како можеш да се раставиш 
 други:</p> <pb n="40" /> <p>„Овде више наша мајсторија не помаже.“</p> <p>Др. Гродер предложи  
ић:</p> <p>„Стани мало, братац, да се и наша чује!...{S} Не стоји породица, друштво, човечанств 
а — жена.. ..{S} Њена је туга већа него наша; њено је осећање нежније, дирљивије него наше; — о 
ар и пред зору на овоме весељу нађе, то наша прича не зна, само се зна то, да се онда много сум 
 свију права и свију користи које имају наша мушка деца...{S} Јер сваки од нас, за све што му ј 
pe="chapter" n="11"> <head>XI</head> <p>Наша приповетка не би била потпуна, кад не бисмо исприч 
могло ни шта почети ни шта довршити.{S} Нашао се он да буде светац сад у — деветнаестом веку; а 
кта по овоме спору, он је одиста у њима нашао не само пенџерић, већ читаву капију, кроз коју се 
што се радује и весели, што је тако суд нашао да је право и да је по закону; <pb n="133" /> суд 
вом и његова нејака унука, — највише се нашао веселој Анђелији на помоћи Сима Ћата, који је и и 
као да ожени најмлађега сина, а беше му нашао и младицу, да јој на далеко равне било није.{S} В 
морао опазити кроз прозор, јер се одмах нашао пред капијом.{S} Отвори је, приђе му руци, па га  
 па се с тога и зову Поповићи, а у доба наше приче беше тек постао-кућни старешина г. Марко Поп 
а Ћата.{S} Нека момак с колима сврне на наше имање у Китогу и нека нас ту чека!.“</p> <p>„Врло  
крете ономе момку:</p> <p>„Одмичи ти од наше куће, Рајко!{S} Немој убијати срећу детета мога, н 
дирљив је то призор био!...{S} Слабо је наше перо да му похвата све нијансе његове.{S} То беху  
} Семе, које је онда бачено на земљиште наше љубави, уродило је богатим плодом.{S} И ми смо сад 
оније; а ви знате, да кад се нешто тиче наше кесе и наших интереса, онда ту престају сви обзири 
што важно да ти каже.{S} Чекаће те више наше куће.“</p> <p>И Радојло часа није часио.{S} Седе у 
нам наш живот био жалостан и мрачан без наше лепше половине.{S} И сад, помислите, ту велику доб 
номске користи, које одржавају у целини наше задруге, па загледај мало боље у ово питање, које  
њено је осећање нежније, дирљивије него наше; — она је то, што даноноћно бди поред тешког болни 
а видимо!..{S} Ово питање мало задире у наше интересе, моје и моје Иконије; а ви знате, да кад  
"</p> <pb n="120" /> <p>„Али се на небу наше среће појавио, ненадно и неопажено, један таман об 
његова свуд самлети може, а само не код нашег масалног.</p> <p>„Не, не, газда Саво има право; н 
о да докучи, знамо ли ми за шта он пита нашега Љубинка.{S} И он ми је јутрос све, од речи до ре 
/p> <p>И ко хоће да види бујност живота нашега народа, нека тражи у доба тих лепих и пријатних  
доказивао је, да су то старе предрасуде нашега друштва, које је од искони нашу лепшу половину с 
n="51" /> много шурује с Радојлом сином нашега клисаре, па му сместа дао пут,“ рећи ће опет Игњ 
јати срећу детета мога, нити рушити мир нашега дома, који ти ништа дужан није.“</p> <p>То је би 
ас могу да буду јесени што ретко где на нашем крају света.{S} Оне буду често и лепше и пријатни 
’коће, кумо, права је срећа оно, што је нашем срцу мило и драго, а не пусто земаљско благо,“ од 
о како је у нас сад — то је аномалија у нашем грађанском закону, које час пре треба да нестане, 
двокат Јовић, одавно се носи идејом, да наши закони треба већ једном да изравнају женску децу с 
шта ћу, кад још није куцнуо нас, кад ће наши врази прснути — куд који, јер ће их бич Господњи т 
их адвоката жива дебата о томе, како су наши закони неправедни, што нису при одређивању наслеђа 
b n="8" /> <p>„Пријатељу, твоја се кућа нашим дететом постидети неће; а оно спреме, што буде са 
не у овоме глибу и да изуваш обућу овим нашим каљогажама," додаде Марта Јездина, а гурну лактом 
што потоцима суза залева хладне гробове наших драгих покојника: она је то, што мирисним цвећем  
знате, да кад се нешто тиче наше кесе и наших интереса, онда ту престају сви обзири и сва начел 
.{S} Ми уживамо кад се нађемо у средини наших присних пријатеља, кад читамо дела великих људи,  
менитости душе, томе узвишеном милосрђу наших жена — писац посвећује ово своје дело...</p> </di 
адски <pb n="106" /> адвокати изразили, нашли су, да је судска пресуда основана на закону; јер, 
но на стару Бару Циганку: они су се сви нашли тамо, где су се клали прасци и јагањци.{S} И они  
 су њено срце и њена душа давно и давно нашли и замиловали.</p> <milestone unit="*" /> <p>Онога 
села дотрчао онога јутра, кад су Угљешу нашли мртва у његовој соби.</p> <p>У целој кући све беш 
ђавоље мекиње.{S} Ми ћемо нашој пупили, нашој лепој Анђелији, потражити каквог ђувегију из добр 
Срему...{S} Ох, Иконија, очни виду мој, нашој срећи под небом равне бити неће...{S} Шта Угљеша  
а да они нису ту.{S} Они ће, видећеш, и нашој вечери наћи ману,“ шануће Фема Митровчанка Пели б 
 срећан, има у првоме реду да благодари нашој лепшој половини.{S} Ми уживамо кад се нађемо у ср 
 свој проналазак, као нешто што ће дати нашој целокупној привреди са свим нов преображај.{S} То 
извршило нешто, што је права круна овој нашој приповедци.</p> <p>У ту се собу беху искупили:{S} 
а маса оде на ђавоље мекиње.{S} Ми ћемо нашој пупили, нашој лепој Анђелији, потражити каквог ђу 
на таква препирка има јаке везе са овом нашом причом.{S} Тако, једнога дана, у овој адвокатској 
p>„Сведочите оно и онако како је било и нашта се можете заклети и су чим ћете, кад вам суђени д 
 па се запитајмо, да ли је право, да ми нашу женску децу, коју смо на овај свет довели без њихо 
асуде нашега друштва, које је од искони нашу лепшу половину сматрало као бесправне личности, ка 
ашио: бојим се, мене страх хвата, да он нашу срећу не засени.{S} То је овај неочекивани спор.{S 
екивани спор.{S} Он је истина окончан у нашу корист; али за њ цео свет мисли, да је неправедан, 
урио у Шабац, а шта је тамо радио, то у нашу причу не улази.{S} Зна се само то, да су пред сам  
мена, кад ти ниси била моја, — мути ову нашу данашњу срећу, — па сам се толико пута канио, да т 
них народа, већ и читавога човечанства, не осветљавају, као каква небесна светлила, велики умов 
од тих сунаца у пучини живота људскога, не би било ни једнога, да их њихове мајке нису с толико 
а, рођена кћер покојног Угљеше Пивљака, не може бити наследница имања свога оца, већ њена снаха 
} То беху одиста богата господска кола, не зна се: или је богатији био интов, или она два зелен 
е гласе кажем: она рђа, она каишарчина, не да ни доћи, да ти се продаја одложи.“</p> <p>„Е, онд 
вљао питање са тачке правнога гледишта, не ко ће наследити имање старога Угљеше, већ ко ће насл 
 и кад устајати, а то ли у кући његове, не дај Боже, снахе Анђелије.“</p> <p>Она се два адвокат 
дови су <pb n="114" /> зато ту да суде, не по срцу и правди какву народ замишља, већ но закону  
по свету све саме цркве палио...{S} Не, не; ја бих пре отишла у Цигане, него што бих пристала д 
адовољна, те је с тога одбацује.{S} Не, не; не може бити, да сте вас двоје порекла овога данашњ 
само не код нашег масалног.</p> <p>„Не, не, газда Саво има право; наш масални не да да се с њег 
} Овај Панта Ковић, кад се коме задужи, не мисли да плати...“</p> <p>„А, каишарчино једна, мисл 
жем, бојим, да и они, као и сви остали, не облећу око мене моје руке ради, већ ради овога прокл 
о големо мито.{S} Један је ту неки дан, не познавајући ме, преда мном рекао:</p> <p>— „Нека су  
ј у реч онај мушки глас.</p> <p>„Рајко, не греши душе!{S} Моје срце нигда није ни за каквим бог 
, ти си видела, колико је њих облетало, не око твоје руке, већ око овога богатог мираза твог, и 
ена дома...{S} Док ја овде седим, Ћато, не дам ја, да се мојим богатим пупилама крпе туђе продр 
у, кад видим, где се ово двоје узимају, не због пустог блага, него што једно без другога просто 
ки заслужних мужева...{S} Зар историју, не само појединих народа, већ и читавога човечанства, н 
ном нисам смела противити и рећи: нећу, не могу!..“</p> <p>„Боље реци, понесе ме богатство Угље 
ухватио мој Млађо?...{S} Кршна девојка: не зна се или је лепша или је стаситија, или је поносни 
ма добро око!{S} То је паметна девојка; не зна се: или је срцем питомија, или је душом племенит 
ољна, те је с тога одбацује.{S} Не, не; не може бити, да сте вас двоје порекла овога данашњег г 
д видим да о свему ни ти ништа не знаш; не бој се, и благодари Богу, што у овоме свету има још  
ић да своју зараду упушта другом?!..{S} Не ја, Бога ми!“</p> <p>У тај се мах врата на соби отво 
 мало, братац, да се и наша чује!...{S} Не стоји породица, друштво, човечанство само на мушкоме 
а и милује своју једину сестрицу....{S} Не тужи тако, очни виду, твога оца и твоје матере!{S} Т 
ај Радојло?{S} Проси девојку — а?...{S} Не може то бити без његова поочима!...{S} Радојло!!...“ 
 туђе рачуне,“ рекао би у прилици...{S} Не, озбиља, чудна је зверка био <pb n="94" /> овај Макс 
 је по свету све саме цркве палио...{S} Не, не; ја бих пре отишла у Цигане, него што бих приста 
Пела механџика.{S} Опа приђе колима.{S} Не може бити да их није познала чија су.</p> <pb n="63" 
.</p> <p>И Марта Јездина уста и оде.{S} Не би је позадуго; а кад се врати, била је бледа као см 
ом задовољна, те је с тога одбацује.{S} Не, не; не може бити, да сте вас двоје порекла овога да 
 је само ћутао, жмиркао и смешио се.{S} Не може бити, да му та особина његове пупиле није ишла  
без главе.{S} Почео је и да се суши.{S} Не може човек да га позна.{S} И кад гледа ружно гледа,  
 ви бисте хтели, да ја и људе молим.{S} Не ја, Бога ми!“</p> <milestone unit="*" /> <p>У кафану 
Он беше у <pb n="36" /> дубоком сну.{S} Не може бити, да у тај мах није нешто ружно сањао, јер  
очепаш <pb n="62" /> „Крезовог блага!““ не даде му писар Јеша ни издушити шта је хтео да каже.  
рестависја <hi>раб Божји</hi> Угљеша, а не стоји који Угљеша — да ли Угљеша Пивљак ђед, или Угљ 
ина девојку, а за се добре пријатеље, а не да мени чупа срце из недара,“ повика онај, што га Ик 
ића, да тражиш од мртве кобиле плоче, а не велиш, да ти је у плану Совљак и Сима Ћата, главни с 
 оно, што је нашем срцу мило и драго, а не пусто земаљско благо,“ одговори Фема Митровчанка.</p 
ога је она знала, да тражи њену руку, а не њен богати мираз: јер га она више ни имала није.{S}  
аја срца и душе што се љубе и милују; а не да злу и пакости, да два ока у глави завађају, и да  
ну пека неразговетна сумња...</p> <p>„А не да ти лепота труне у овоме глибу и да изуваш обућу о 
S} Да је она марила за ово дете, она га не би могла ни оставити,“ рече ђед детињи с неком очеви 
...{S} Добро каже наш народ: „Сила Бога не моли;“ а ви бисте хтели, да ја и људе молим.{S} Не ј 
</p> <p>„И ти мени, за толико време, да не кажеш, да си ти оно био, ти, анђеле мој, животе мој! 
Шапца, за кога се у велике говорило, да не зна шта има и да је „похарао" цео свет, док је то св 
 да смећеш с ума, да...“</p> <p>„Шта да не смеће с ума? упаде му у реч један млад трговац... „А 
су обе наследнице женске главе.{S} И да не би било какве пометње, ми смо ово имање поделили ова 
нека сама себи срећу бира, а ја и ти да не будемо одговорни, ако уместо на срећу натрапа на как 
орим му.</p> <pb n="142" /> <p>„Знам да не знаш.{S} Зато те и питам.{S} То је интов несрећног М 
v type="chapter" n="0"> <p>Човек никада не може у животу да покаже толико милоште, толико милос 
пријатније и од самога пролећа.{S} Тада не може да буде ни оне досадне жеге, ни оне загушљиве з 
брог бабајка!...{S} Што нам, сине, онда не каза да ћеш тако туговати, па твоја мајка не би дала 
?“</p> <p>„Боје се да им тица из кавеза не прне... <pb n="111" /> Весела Анђелија, баш је права 
ја жив и мичем и једним прстом овим, ја не дам да ми се дете, ова моја још једина утеха у стари 
у руку, па ће му рећи:</p> <p>„Бабо, ја не могу више остати у овој кући.{S} Хоћу да идем своме  
на срећу натрапа на каку несрећу.{S} Ја не дам, да нам се каже: „продадоше је!...“ У осталом и  
ко је и моје — није...{S} Ама што се ја не држим свога правила: што у чантру Ћатину једном падн 
је!...“ У осталом и ја сам ту.{S} Ни ја не дам, да ми ова маса оде на ђавоље мекиње.{S} Ми ћемо 
n="40" /> <p>„Овде више наша мајсторија не помаже.“</p> <p>Др. Гродер предложи воду за „испирањ 
је и сам Бог једна оличена пакост, која не може да гледа трајнију срећу човекову.{S} Ово се мог 
за да ћеш тако туговати, па твоја мајка не би дала, да јој њена перуника с дана у дан вене, као 
11"> <head>XI</head> <p>Наша приповетка не би била потпуна, кад не бисмо испричали ово што иде: 
 капетан у Мачви?!.. „ћук“ Максима Ћука не би се чуо ни на деветом брду, а то ли у питомој и бо 
јим је хтео Ћати нагласити, да код Ћука не могу проћи ничије врдаламе, и којекаква заоколишења. 
ве куће одвајам, а и да имам, то чинила не бих; али, бабо, на твоју душу грех, ако детету нешто 
е намири.{S} Кола под шупу, и — од коња не одмичи!...{S} Је си ли разумео?“</p> <p>„Ништа не бр 
е згода укаже, онда се он ни тога узуса не држи,“ рекао је мали Стевица, кад се о Мраву повела  
квој кривици ухватио.{S} И он то одиста не би могао издржати: „или би се убио или би пореметио  
ије умео казати, шта треба чинити а шта не треба.{S} Кукавна Анђелија беше као изван себе.{S} Л 
„Ћато, како те Бог учи!{S} Ја сад ништа не знам, ни шта ћу ни како ћу.{S} Како ти наредиш онако 
 добрих људи.{S} Ти оној рђи више ништа не дугујеш...{S} Ево ти ове хартије, на, па је чувај ка 
 „пристани на све што ти рекну, и ништа не брини."</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутрадан пуче  
се за руке, на преда се гледају и ништа не говоре.</p> <p>„И ти баш прими обележје, Иконија?!"  
и, сунце моје, небо моје, ћутиш и ништа не говориш!...{S} Ти ме више не волиш — као што си ме н 
еху искупиле, тврдиле, да доктори ништа не знају, и да је све у Божјој руци.{S} Баба Стана, мат 
ро!{S} Сад видим да о свему ни ти ништа не знаш; не бој се, и благодари Богу, што у овоме свету 
едоци!...“</p> <p>Само Максим Ћук ништа не каже.{S} Он некуд одлази и од некуд долази — као мув 
ину Анђелију?"</p> <p>Ћата на ово ништа не одговори, већ само рече:</p> <p>„Лепо је то од тебе, 
де онај други.</p> <p>Гродер опет ништа не рече, већ сам спреми лек.{S} У оној ватри лекари су  
 њој то исто препоручише.</p> <p>„Ништа не брините!{S} Пела има главу, а језика нема; што се у  
 је с пуно горчине рекла:</p> <p>„Ништа не бих волела, него да ово моје очинство каква Божја си 
...{S} Је си ли разумео?“</p> <p>„Ништа не брини, газда, ти знаш да се ја за коње више старам,  
чник Анђелијн...</p> <p>„Нас се двојица не познајемо?" рећи ће Рајко и пружи руку Радојлу сину  
ору на овоме весељу нађе, то наша прича не зна, само се зна то, да се онда много сумњало на Пел 
 веселије дане.{S} Они просто ни на ког не налајаше, сем једино на стару Бару Циганку: они су с 
Наша приповетка не би била потпуна, кад не бисмо испричали ово што иде:</p> <p>У окружном суду  
 n="5"> <head>V</head> <p>Несрећа никад не долази сама.{S} Она је увек у друштву.{S} Она човека 
 ли му је друг — дешњак?...“ И ја и сад не знам шта ми би, те повиках: „Ждрале!“</p> <p>И оно с 
, и био с њима задовољан, а Ћата их сад не бегенише!...{S} Други су то рачуни, браћо,“ одговори 
 кућо моја, ево твоје теткице, она тебе не да!“</p> <p>И оно сироче само задрхта, затури своју  
дио; а кад се у кући опазило да из собе не излази, а већ је било у велике свануло, онда Марта Ј 
ећу!“</p> <p>„А ја, газда-Максиме, овде не чиним ником никакве услуге, већ само вршим своју дуж 
адост моју, али ти унапред кажем, да је не могу спремити онако, како бих хтео и желео, а особит 
 Управи Фондова.{S} И, док ви све троје не пристанете да се продаја одложи, ја немам ни силе ни 
добром стању одржавато.</p> <p>„Ја боље не бих одржавао ни своје рођено,“ приметио је Сима Ћата 
 њихов пријатељ Угљеша Пивљак, те да се не кају за чијег су јединца дали своју кћер, своју једи 
асне нећу да радим, и само гледам да се не замерим власти и закону, а друго ми је све равно, ра 
љаков унук; а док се то не зна, онда се не може ни одредити ни ко кога наслеђује: да ли Анђелиј 
калаузи; а коме он одлучи свиње, тај се не боји, да ће му оне остати непродате.{S} Како их саст 
а и мајке, и они му је дадоше: та ко се не би опријатељио с тако чувеним домом, као што је дом  
јвећа сила на овоме свету; луд је ко се не стара, да ту силу има у својој власти...{S} Добро ка 
длетао у Мачву, а једном сам га, ако се не варам, видео где оде у друштву са Симом Ћатом и Обра 
домаћине, што си нас звао?...{S} Што се не почиње?{S} Ово је неко доба ноћи...{S} Кога ми ово ј 
ипати ватреним пољупцима.</p> <p>„Ја те не разумем, сунце моје?...“</p> <pb n="117" /> <p>„А ја 
<head>XIV</head> <p>Свршило се!{S} Више не подлежи никаквој сумњи.{S} Сви земаљски судови казал 
иш и ништа не говориш!...{S} Ти ме више не волиш — као што си ме негда волео, ти, једина надо м 
нтру Ћатину једном падне, то из ње више не излази!...“</p> <p>Тако Сима Ћата; а Максим Ћук — шт 
ајде тако како стојиш.{S} Ништа ти више не треба.{S} Кад се вратимо и кућа ће нам бити готова.{ 
постао ђогат; али како га сад нико више не тимари, то се по њему направиле читаве мапе.</p> <p> 
машно ућари, он би се ту сав заложио, и не би се много обзирао шта ће свет рећи о начину како ј 
ћ.{S} Весели Марко; он <pb n="115" /> и не зна шта има.{S} Овога часа идем у Синошевић.{S} Купи 
амашна вучљаја бурмута, па шмркну!{S} И не прође много, па трипут, једно за другим, тако кину,  
ина, пород срца свога, остављаш, а да и не говорим о кући мојој, о кући твојој, која ти, од кад 
па његови чаири испод Липнице, — а да и не говоримо о његовим ливадама, њивама, забранима; о во 
ши и судом потврдили.{S} Ви је можете и не примити, али би се огрешили и о људску и Божју правд 
им другог лица, лица о коме нико живи и не слути, да је оно једини наследник богате масе покојн 
ше, анђеле мој.{S} Ја ни о чем другом и не мислим, него о теби, о твојим и мојим данашњим мукам 
о кроза зубе прошапта, што Ћук никако и не примети.{S} Ту се почело и смркавати, зато су конако 
, твога оца и твоје матере!{S} Ти још и не знаш како ћеш у Угљешину дому бити срећна и задовољн 
добио а ко изгубио.</p> <p>„Ништа се ви не брините за Ранисава Мрава, тај и кад прода ниже но ш 
 од које лека нема, али га, пусто, људи не знају, а доктори још мање; а Дивна Петришкова рече,  
е су се загледале, а за које им старији не даду да пођу.{S} То се може десити и с твојом пупило 
власти, онда шта је остало за оне, који не знају ни за Бога ни за правду Божју'?“ повикао је Па 
нђелијне просце, а особито на оне, који не <pb n="55" /> траже њену руку њене лепоте ради, већ  
а више, они су јој из дана у дан бивали не само досаднији, већ и одвратнији.{S} Једном је самом 
о веома деликатне природе, те вам ни ми не можемо дати категоричан одговор, док не разгледамо с 
, не, газда Саво има право; наш масални не да да се с његовим богатим пупилама играју гладни ву 
е ми о њима ништа више говорити.{S} Они не траже моју руку, већ овај мој мираз, ово моје очинст 
ет окренути:</p> <p>„Ама, пријатељу, ти не знаш муке моје.{S} Ова моја пупила постала је велика 
и и велики и добар и милостив!...{S} Ти не даде, да се душманска испуни!" повикала је Стојна Др 
га се у памет <pb n="54" /> узми, да ти не подвале и — девојку унесреће...{S} Збиља, колико њој 
 ја бих се о своју душу огрешио, кад ти не бих рекао: „хе, дијете, ово је твоја прилика!“ Твоме 
!...“</p> <p>„Знам, знам колега, али ти не треба да смећеш с ума, да...“</p> <p>„Шта да не смећ 
ако то буде, онда јој нико на пут стати не може.{S} Једино можете јој не дати наслеђе, али ако  
 онда би неки рекли:</p> <p>„Море, Ћати не може нико ништа.{S} Јака су леђа, на која се он насл 
 слуга Марка Поповића.{S} Дрва су, бити не може, крадена: одсекао их је у забрану свога бившег  
 онда од свадбе моје Иконије ништа бити не може: онда несрећном оцу и мајци ништа друго не оста 
а Ћука.</p> <p>„Од тога више ништа бити не може, јер је Радојица Лекић испросио и прстеновао цу 
м болом рече:</p> <p>Не, Рајко, то бити не може.{S} Мој би се отац убио, а мајка од туге пресви 
да се кући Угљеше Пивљака ни приступити не може, и да Угљешину Анђелију чувају дупле страже, ст 
 Пивљака, све ће то поднети, а посрнути не сме.{S} Смири се, дођи себи!{S} Ти си паметна девојк 
му је писато; а Анђелија сад никуд маћи не може, на да крила има.{S} Њен свекар сад заповеда ка 
оно народно:</p> <p>„Од смрти се побећи не може.“</p> <milestone unit="*" /> <p>Ма колико да је 
p>„Богме, Обраде, ја ти ту ништа помоћи не могу.{S} Продаја је саопштена и теби и Максиму Ћуку  
Пав’о Агић.</p> <p>„Кад покојном Угљеши не даде Бог да му живе синови, кад му узе и оно детенце 
пут стати не може.{S} Једино можете јој не дати наслеђе, али ако јој ви то не дате, даће јој су 
 у кућу ући, нити ко из куће изаћи, док не удари на дупле страже Ћатине и Ћукове!..."</p> <p>„А 
не можемо дати категоричан одговор, док не разгледамо сама акта.{S} Тамо се врло лако може наћи 
ћу за пустим земаљским благом, и ја вам не нађох равних ни по доброти срца <pb n="132" /> ни по 
ан другом дадоше реч, да се ником живом не казује, да се тога вечера Максим Ђук у совљачкој мех 
шта ћу му ја?..{S} Ја, господине, ником не продајем ни губере ни бакраче, већ само своје тражим 
ач.</p> <p>„Има једног смољицу; ја за њ не бих дао ни моје слушче,“ рећи ће Игња Мутап.</p> <p> 
 овоме спору, он је одиста у њима нашао не само пенџерић, већ читаву капију, кроз коју се могло 
ће се чути његови кораци; али њега дуго не би.</p> <p>И њу поче да хвата неки страх, нека нераз 
 онда несрећном оцу и мајци ништа друго не остаје, већ да скачу у мутну Добраву....{S} Ми Икони 
ће тише — ама као да се бојао, да га ко не чује:</p> <p>„И све би то друкчије било, да је она р 
је то „и боље“ значило, то и данас нико не зна.</p> <p>Он је још тога дана поиска од оца и мајк 
 да се његова свуд самлети може, а само не код нашег масалног.</p> <p>„Не, не, газда Саво има п 
 па рече:</p> <p>„Све могу бити, а само не пробирачица...{S} Оставите ви мене мојој срећи и мој 
Јест, све их је он испретурао, али само не Максима Ћука; јер је он за свога сина Рају синоћ исп 
а се то све свали мени за врат...{S} То не дам, газда-Максиме, и нека ти је то још сад знано,“  
ар ја да јој њену очевину отимам?{S} То не би било ни <pb n="99" /> право ни Богу драго,“ учини 
, или Угљеша Пивљаков унук; а док се то не зна, онда се не може ни одредити ни ко кога наслеђуј 
 брижљиво клонио судскога катанца, и то не због стида и понижења већ због материјалне штете, ко 
о, да свачију услугу добро платим, и то не из своје кесе, већ из онога, што ми та услуга доноси 
 јој не дати наслеђе, али ако јој ви то не дате, даће јој суд.“</p> <p>И док је ово Максим Ћук  
лага, него што једно без другога просто не могу да живе.{S} И мени је сад, као да у њиховој сре 
<p>А други:</p> <p>„И то она вижља, што не хтеде причекати да се весели Млађо у гробу охлади, в 
во враћати у Шабац, колико ме мучи, што не знам што ме сад баш власт зове...{S} Него, станиде;  
рта Јездина прва оде у собу да види што не устаје, а кад тамо, сиромах Угљеша већ се и охладио. 
 адвоката.{S} Све се бојим да они нешто не покваре; нешто бих волела да они нису ту.{S} Они ће, 
и од самога бечког ћесара.{S} Ту ми бар не треба ништа Сима Ћата.{S} Ја ћу то и без њега свршит 
ка и ђед и све...{S} Буди јунак!{S} Зар не видиш да те је сам Бог одредио да понесеш једно тешк 
а сваке друге...“</p> <p>Али јој свекар не даде ни издушити шта је хтела рећи.{S} Он скочи, а л 
зиној направи покварило, то се ни данас не зна.{S} Кљусе ово као да то једва дочека.{S} Оно сир 
ао доле горе.{S} И просто сву драгу ноћ не може око на око свести; оне песме, оне свирке, оне п 
 подај нека он обашка вечера.{S} У собу не пуштај никог за живу главу; а већ ти знаш Максима Ћу 
?..{S} Ћук ће земљу преврнути, док воду не наврати на своју воденицу“ — рећи ће Среја Ковач.</p 
у Ћату — благодарности ради, а ништа му не рече.{S} Ћата се само осмехну, и повуче један вучљај 
ко бих и ја радио.{S} Ја своју слушкињу не бих дао за онога смољу — сина Петрушка Врбовца из Ми 
 се, мене страх хвата, да он нашу срећу не засени.{S} То је овај неочекивани спор.{S} Он је ист 
ц, а шта је тамо радио, то у нашу причу не улази.{S} Зна се само то, да су пред сам мрак из Шап 
еша унук; јер се то из протокола умрлих не види.{S} Тамо стоји и у једном и у другом изводу сам 
но отац Анђелијн.“</p> <p>„А, сад се ич не бринем!" повика Максим Ћук. „Таку ми ракију пеци, г. 
ав разговор водио:</p> <p>„Људи, ја још не верујем да то може бити...{S} Кад овако раде власти, 
b n="44" /> с њим, те из своје собе још не излази, а његово је да први устане да се умије и Бог 
вати улазили у Богатић, последњи се још не беху из Совљака кренули.</p> <p>„Хе, ласно је Угљеши 
о памети колико какав брав?!.{S} Ви још не познајете Анђелију.{S} Она је мудрија од свију нас.{ 
ана, па му с дубоким болом рече:</p> <p>Не, Рајко, то бити не може.{S} Мој би се отац убио, а м 
без твога одобрења, господине."</p> <p>„Не велим ја то, човече, за те.{S} То се односи на Анђел 
лаша и два вранца, и нова кола.</p> <p>„Не дам ја, рекао је, да глас и углед Угљешина дома пота 
, а само не код нашег масалног.</p> <p>„Не, не, газда Саво има право; наш масални не да да се с 
видећемо,“ рекао је Игња Мутап.</p> <p>„Не бојим се ја ни за једног ни за другог.{S} Ту ће да п 
 раме, па му, смешећи се, рече:</p> <p>„Не бој се, драги Кустуро!{S} Сад видим да о свему ни ти 
 у наручје, па му оде говорити:</p> <p>„Не бој се, кућо моја, ево твоје теткице, она тебе не да 
мој, ти — мој рај, мој Бог!...“</p> <p>„Не греши душе, анђеле мој.{S} Ја ни о чем другом и не м 
ина да добијем њену лепу руку.“</p> <p>„Не њену лепу руку, већ њен богати мираз, несита хало!.. 
кчије.{S} То није оно обично плаветнило неба; али то није ни онај чисто зеленкасти азур, то је  
у, да је то прави анђео Божји, што је с неба слетео на земљу, да људима каже, како је добар и м 
...{S} Жена је божанствена спона између неба и земље, између овога и онога света!..</p> <p>И то 
 човечанства, не осветљавају, као каква небесна светлила, велики умови свију народа и времена к 
ка, а твоје је срце пуно благости, пуно небесне доброте, — па како ти нађеш да је добро, онако  
 коју и ти и твоја мајка зовете анђелом небесним, зар би ти, цвете мој мирисни, имала срце, да  
ајтеже пада, то је, што ти, сунце моје, небо моје, ћутиш и ништа не говориш!...{S} Ти ме више н 
рећи:</p> <p>„Ја о томе, Рајко, Рајко — небо моје плаво, до сад мислила нисам.{S} Ја бих пре у  
ећ се беше у велике ухватио мрак.{S} На небо се навукли црни и густи облаци; а некаква загушљив 
а златно румено — зеленило Па и само се небо обоји некако друкчије.{S} То није оно обично плаве 
 — да јој говоре.{S} И оне су све три у небо дизале доброту, богатство, па леп, господски, живо 
другом, а све <pb n="126" /> су редом у небо дизале љубав девојачку и понос момачки.{S} Старице 
Иконија, очни виду мој, нашој срећи под небом равне бити неће...{S} Шта Угљеша и његово благо?! 
 мој!"</p> <pb n="120" /> <p>„Али се на небу наше среће појавио, ненадно и неопажено, један там 
еду над завишћу, над мржњом себичњака и неваљалаца, — дотле је Сима Ћата по својој соби, гоњен  
 да оно није ту, да зајажава ненаситост неваљалих људи, већ да се њим притиче у помоћ бедним и  
цу“ фијукнула, многоме <pb n="93" /> се неваљалцу око ушију обавила и ту оставила траг ружног о 
..{S} О, ала је овај свет скроз и скроз неваљао!“</p> <p>И онда:</p> <p>„А она моја кума, она М 
 право среској канцеларији, оде сетан и невесео.{S} Нека <pb n="19" /> неразговетна слутња одав 
 је онај, што је онда био онако сетан и невесео, док су његови другови дивно изводили песме сев 
 већ да се њим притиче у помоћ бедним и невољним...“</p> <milestone unit="*" /> <p>„Суд је овај 
милоште, толико милосрђа према бедном и невољном; толико саучешћа и болећивости према патњама и 
а у једног имају само две шпице.{S} Она негда сјајна и црна кожа на кошу, добила је неку зелено 
е шупе смотрио неку олупину од некаквог негда господског интова.{S} На њему као да кокоши ноћив 
о, прегрижен...{S} Ово кљусе мора да је негда имало зелену длаку, па је сад постао ђогат; али к 
{S} Ти ме више не волиш — као што си ме негда волео, ти, једина надо моја, <pb n="81" /> једино 
кве ли је мене живота свога прошао овај негда поносни Ћуков ждрал, — док је, од свога негдашњег 
поносни Ћуков ждрал, — док је, од свога негдашњег отмена положаја, дочекао, да окреће у Обренов 
ремена био у Обреновцу, ја посетим мога негдашњег кардаша Лазу Галовића.{S} Он ме одведе да ми  
S} То је нека врста тица, што живе тамо негде у вечитом снегу и леду,“ одговори Ћук, као из рук 
утробу; а један хитац грома тресну тамо негде око великог тополика.{S} После је грунула киша, к 
грех, ако детету што буде, без материне неге и гледања!..."</p> <milestone unit="*" /> <p>Детет 
ех, ако детету нешто буде, без материне неге и гледања..."</p> <p>„Али ће то, снахо, бити и на  
ну златну јабуку, остави га без мајчине неге и миловања, па оде куд је њена женска жуд вуче“ до 
во двоје узимају, не због пустог блага, него што једно без другога просто не могу да живе.{S} И 
ине рекла:</p> <p>„Ништа не бих волела, него да ово моје очинство каква Божја сила у дим претво 
римим?!.{S} Ја бих пре седе косе плела, него што бих пошла за онога жољу; а, после, његов је от 
ла нисам.{S} Ја бих пре у воду скочила, него што бих ма што на жао учинила Анђелији, <pb n="122 
p>„А, бићете послужени боље и богатије, него да ми је сам владика на конак дошао,“ одговори Пел 
{S} Не, не; ја бих пре отишла у Цигане, него што бих пристала да живим под једним кровом с Макс 
 чуо да је преча снаха него рођена кћи, него своја кост, своја крв?!“</p> <p>А други:</p> <p>„И 
мој.{S} Ја ни о чем другом и не мислим, него о теби, о твојим и мојим данашњим мукама; али шта  
 обично подуже забави код г. начелника; него да те пријавим г. Тоши писару?...“</p> <p>„Е, воле 
</p> <p>„Оставите ви, људи, Мрава!..{S} Него, знате ли ви да Максим Ђук жени свога сина?“ — рећ 
не знам што ме сад баш власт зове...{S} Него, станиде; знам шта је.{S} Она рђа неће да пристане 
е још узда у Бога и у те, Радојло...{S} Него шта нам велиш да радимо?{S} Ћата нас наговара да н 
ати где дочекати ни су чим угостити.{S} Него, да си ми по Богу брат, г. капетане, учини ти шта  
е!“ учини на то газда Угљеша Пивљак.{S} Него, знаш шта, пријатељу, ја нећу друкчије, већ да од  
и ми неће дати мира ни дању ни ноћу.{S} Него овде ми се ваља у памет узети: ако му дам Анђелију 
 кадар ни једно једино добро да учини — него га је оставио, да се око њега купе гладне орлушине 
 И сви су судови казали: преча је мајка него тетка.{S} И то је у овоме случају са свим по закон 
 пара, онда је Ђукова каса мало подубља него што је газда Рајка Перића,“ рећи ће с неким поносо 
његова — жена.. ..{S} Њена је туга већа него наша; њено је осећање нежније, дирљивије него наше 
/p> <p>„Ко је још чуо да је преча снаха него рођена кћи, него своја кост, своја крв?!“</p> <p>А 
дине биле кадре да кажу: преча је снаха него рођена кћи!...“</p> <p>А људи од закона:</p> <p>„Н 
 је волео да заступа замршеније спорове него чисте и јасне.</p> <p>И тако би одлучено, да сам К 
аша; њено је осећање нежније, дирљивије него наше; — она је то, што даноноћно бди поред тешког  
 га ја пошаљем, он ми изврши посао боље него да сам сам отишао“</p> <p>„Е, онда, то је он...{S} 
ли.{S} Њу ће то, болан, обрадовати више него што је обрадовало и тебе самог.“</p> <p>„0, г. кап 
м, очима, па ће онда рећи — више у себи него своме Рајку.</p> <p>„Јест, то си ти био, који си м 
ио, кад је рекао:</p> <p>„Преча је мати него тетка;“ а ово се, рекоше, слаже и с римским правом 
 реч.{S} Она гласи:</p> <p>„Прече мајци него тетки.“</p> <p>О томе спору створило се у народу ј 
 толико муке, с толико бриге и бесанице неговале, над њима, над животом њиховим, <pb n="88" />  
увај га и, место његове жалосне матере, негуј, храни, и обасипај пољупцима; јер ћеш му ти од са 
сад бити и тетка и мајка.{S} Чувај га и негуј, тако ти Бог за то платио и милостивим те оком по 
а... <pb n="7" /> Али је штета...{S} Ту недавно, много је, кажу, штетовао на дебелим свињама... 
ре пријатеље, а не да мени чупа срце из недара,“ повика онај, што га Иконија зове Рајком, повик 
испросио и даривао за сина девојку, а у недељу по Крстову-дне дочекао у своме дому своје пријат 
не, а да са сватовима по девојку дође у недељу пред свету Параскеву....</p> <pb n="17" /> <p>Је 
 о томе повела реч.</p> <p>Ту се читаву недељу дана свадбовало; а совре се нису дизале од раног 
 ту су уговорили да прстен буде у другу недељу по Крстову-дне, а да са сватовима по девојку дођ 
и.{S} Тако, једнога дана, лицем у свету недељу пред Спасов дан, таман кад се навршила година да 
ог зна оно би ту остало још коју годину недирнуто; али да је на њ натрапао Сима Ћата, као што ј 
“ рекао је стари <pb n="45" /> Јеротије Недић, који у тај мах беше пошао својој воденици на Дри 
ам, то ће све мој тутор стрпати у своја недра, а масални нека се наплаћује из готовине што је у 
је туга већа него наша; њено је осећање нежније, дирљивије него наше; — она је то, што даноноћн 
} Истина, било му је <pb n="52" /> мало незгодно, што масални није био онако „згодан“ човек, да 
 голубице бела?...</l> <l>„Срце си ми у незнан однела!“</l> <p>Кад је ово отпевао Цицварић, јед 
акав пенџерић, кроз који се може из ове неизвесности изаћи на чистину,“ приметио је адвокат Куз 
 да Иконија, као наследница свога сина, нејака Угљеше, наследи целокупно имање свога свекра Угљ 
љешиној ненадном смрћу његовом и његова нејака унука, — највише се нашао веселој Анђелији на по 
какво је то твоје камено срце, да свога нејака сина, пород срца свога, остављаш, а да и не гово 
 свој сестрински загрљај примила, твога нејака сина на својим рукама однеговала, и толико ноћи  
елију твоју!...{S} Устани; ено, зове те нејаки Угљеша, слатки унук твој!...{S} Куку бабо!...“ И 
виш са својим <pb n="34" /> дететом, са нејаким Угљешом, са још једином радошћу несрећнога свек 
а и његов пун дом, већ она остави своје нејако чедо, ону златну јабуку, остави га без мајчине н 
кра, односно његова унука, а твога сина нејаког Угљеше.{S} Напротив, то и много којешта друго,  
е смрћу Угљешином прешло на њенога сина нејаког Угљешу, а унука покојног свекра њеног; али кад  
е да види бујност живота нашега народа, нека тражи у доба тих лепих и пријатних јесењих дана, ј 
а оно спреме, што буде са собом понела, нека буде с Божјим благословом!“ додаде девојачка мајка 
немој хитати.{S} Кад постане пунолетна, нека сама себи срећу бира, а ја и ти да не будемо одгов 
срећи и мојој судбини, па како ми буде, нека ми буде!“</p> <p>Ово је све слушао Ћатин повереник 
} Нека с њим бежи из ове несретне куће, нека бежи куд било!..."</p> <p>Боже, од кад је света, љ 
а девојачка мајка. „Оно је кршан момак, нека је своме оцу здрав и <pb n="9" /> жив, а свима нам 
жи ти, жи’ми, своме газди Рајку Перићу, нека он ради онако, како му је писато; а Анђелија сад н 
.</p> <p>И њу поче да хвата неки страх, нека неразговетна слутња: бојала се, да му се што није  
, па му дом оста без мушке главе!...{S} Нека још и он склопи очи, па онда у овоме дому неће има 
ј тако, пријатељу, повика Сима Ћата.{S} Нека момак с колима сврне на наше имање у Китогу и нека 
би сад хтео да ја то све надокнадим.{S} Нека благодари Богу што му нисам задржо и оних сто дука 
ој канцеларији, оде сетан и невесео.{S} Нека <pb n="19" /> неразговетна слутња одавно је мучила 
нија?...{S} Где је дете, мој Угљеша?{S} Нека с њим бежи из ове несретне куће, нека бежи куд бил 
ов, или она два зеленка, као две виле — нека племенита крв.{S} Пругасти, високи, повијених врат 
b n="80" /> <p>„Па...{S} Рекла сам му — нека дођу.“</p> <p>Радојло пребледи — као смрт.</p> <p> 
м?...</p> <p>Радојло се само осмехну, а нека блага сенка стида прну његовим лицем:</p> <p>„Тако 
S} Кад имаш начисто ти да добијеш, онда нека ти је последња брига, да ли ће ту неко други штето 
 Ала је ова Угљешина наследница постала нека пробирачица!"</p> <p>На ово се Анђелија осмехну па 
Њеним лицем беше <pb n="127" /> плинула нека дубока туга, а испред њених очију минуше сви они т 
.{S} Преко капетанова лица беше плинула нека особита радост и душевна доброта.{S} Видело се леп 
ија, а отворена му је и цела Србија, па нека тражи за сина девојку, а за се добре пријатеље, а  
 <p>„Господа браниоци оптужених Мартића нека изволе заузети своја места!...{S} Претрес почиње!. 
је ни онај чисто зеленкасти азур, то је нека средина између тога обојега.</p> <p>И ко хоће да в 
аици?““</p> <p>„А, „лаици“?...{S} То је нека врста тица, што живе тамо негде у вечитом снегу и  
ивреди са свим нов преображај.{S} То је нека сувача за једнога коња.{S} Сувача је радила.{S} Он 
ругу, за око пријатнију, боју.{S} То је нека врста модрикастог зеленила, што прелива из зелена  
 врат...{S} То не дам, газда-Максиме, и нека ти је то још сад знано,“ — он се мало уозбиљи.</p> 
 ни како ћу.{S} Како ти наредиш онако и нека буде!...“</p> <p>И Ћата је одиста учинио све, те ј 
с колима сврне на наше имање у Китогу и нека нас ту чека!.“</p> <p>„Врло добро, пријатељу.{S} Т 
 тутор стрпати у своја недра, а масални нека се наплаћује из готовине што је у маси у суду.“</p 
аједно вечерамо, а и ономе млађем подај нека он обашка вечера.{S} У собу не пуштај никог за жив 
а, спржила!...{S} Реци <pb n="77" /> им нека дођу — па ако буде судбине и Божје воље, ја ћу сво 
 тако исто.{S} Он је у народу важио као нека ретка појава од бистрине, управо као неки — сељак  
, — па како ти нађеш да је добро, онако нека и буде!...“ И у тај мах њихова се капија опет отво 
</p> <p>„Врло добро, пријатељу.{S} Тако нека и буде,“ рече Максим Ћук, гледајући у свога момка, 
дарице, дај шта смо дужни, и кажи момку нека преже!“ рече Максим Ђук; а кад Пела изиђе, он узе  
 послушати.“</p> <p>Ћатиним лицем плину нека унутрашња радост и задовољство.{S} Он на то само р 
авајући ме, преда мном рекао:</p> <p>— „Нека су пола Угљешина имања дали, опет је и њима доста  
S} Она је сад сужањ заробљени."</p> <p>„Нека се притрпи.{S} То неће дуго трајати.“</p> <p>„Чуо  
one unit="*" /> <p>Детету, међу тим, по некад као буде и лакше.{S} Оне муке мало умину, оно про 
се на ружичастим уснама поче развлачити некака детиња срдитост, готова да у плач удари; али се  
 Галовића.{S} Он ме одведе да ми покаже некакав свој проналазак, као нешто што ће дати нашој це 
3" /> вилица окембешена, и с ње се цеди некакав отегљив слуз.{S} На десној страни жвала избацио 
четири црне смрти његова четири сина, а некаква их зла коб још већма разгребе и позледи.{S} Так 
.{S} Он је узе: и обе руке задрхташе, а некаква чудна струја пролазила је целим телом њиховим.< 
 небо се навукли црни и густи облаци; а некаква загушљива јара није дала човеку да дише.{S} Кру 
о да су осећали, да је у кући Угљешиној некаква промена настала, промена на боље и веселије дан 
опет видимо, да на Угљешину дому почива некакво проклетство; кад погледамо, да оно грдно богатс 
сци и јагањци.{S} И они су видели да се некакво големо весеље спрема...{S} Па и сами коњи у коњ 
у те старе шупе смотрио неку олупину од некаквог негда господског интова.{S} На њему као да кок 
ледало је, да је рођен за тај посао.{S} Некако је одмах умео да оферчи, који је просилац озбиља 
мено — зеленило Па и само се небо обоји некако друкчије.{S} То није оно обично плаветнило неба; 
да је „мати преча од тетке.“</p> <p>Ово некако није могло ући у главу ни Сими Ћати ни Максиму Ћ 
{S} Њу је у један ћошак од подрума, иза неке велике буради, склонио још стари Угљеша Пивљак.{S} 
аш живот, ма колико био горак, ипак има неке дражи.{S} И ми га за то увек трпљиво сносимо, вечи 
тихој јесењој ноћи, — цео онај свет, од неке раздраганости, удари у један општи врисак!“</p> <p 
, те га замоли, да му једном већ изврши неке <pb n="61" /> наплате од његових дужника, а то реч 
њу масе.{S} Најпре и најпре је отпустио неке Угљешине момке и једног настојника, који му се нис 
мо је ту Сима Ћата и онај млађи тутор — неки Ранкић Томин. света је било пуно, па се рано разиђ 
онда много сумњало на Пелу бирташицу, а неки су говорили, да су по Бегу нарочита кола послата.{ 
Пивљака.{S} И томе се цео свет чудио; а неки би само рекли:</p> <pb n="83" /> <p>„То су само мо 
а дуго не би.</p> <p>И њу поче да хвата неки страх, нека неразговетна слутња: бојала се, да му  
 мал распрода.{S} И Ћато и капетан, а и неки други Ћатини људи, налазили су, да је масални мало 
 на то главе окретао није.{S} И онда би неки рекли:</p> <p>„Море, Ћати не може нико ништа.{S} Ј 
ка ретка појава од бистрине, управо као неки — сељак философ.{S} С тога га сељаци узеше за општ 
 Угљешиној Анђелији у неку руку био као неки мали учитељ: што би год данас прочитао, он би то њ 
је било без добра и богата лова..{S} Ту неки дан Ћук је у два маха на своме интову одлетао у Ма 
ад што проговори ружно проговори.{S} Ту неки дан, преко свога обичаја, свратио је у кафану „Зел 
.</p> <p>„Море видео сам ја њега где ту неки дан много нешто чепа око врата масалног судије; а  
 мито, и то големо мито.{S} Један је ту неки дан, не познавајући ме, преда мном рекао:</p> <p>— 
еда се а њене мисли као да су лутале по неким нама непознатим рајским крајевима, које су њено с 
уди и жене, деца и дечаци стали су па с неким дубоким учешћем гледају ова два анђела како се ду 
о што је газда Рајка Перића,“ рећи ће с неким поносом Максим Ћук.</p> <milestone unit="*" /> <p 
ук.{S} Ту су држали малу конференцију с неким београдским адвокатима.</p> <p>И после дужег проу 
 је и урађено.{S} И овде се Ћук изуо са неких 25 дуката.{S} И то је Кузман примио тек као аконт 
а је израдио, и то на велико наваљивање неких Угљешиних пријатеља, да се сав живи мал распрода. 
но живинче гануло.{S} Оно у мени изазва неко чудновато сажаљавање.{S} Станем га боље посматрати 
/l> <p>И озго од Гавранове Греде као да неко припева:</p> <l>„А куму — бурунџук кошуљу!"</l> <p 
звао?...{S} Што се не почиње?{S} Ово је неко доба ноћи...{S} Кога ми ово још чекамо?“ упитаће а 
ре се нису дизале од ранога јутра па до неко доба ноћи.{S} Избачено је преко пет стотина пранги 
 на очи ударише; а после му лицем плину неко особито душевно расположење.{S} И онда ће тек рећи 
 нека ти је последња брига, да ли ће ту неко други штетовати...{S} Чувај се прве штете; јер она 
реч газда Угљеша, па се чисто устури од неког поноса.</p> <p>„Јабуко моја златна!“ повика девој 
> <milestone unit="*" /> <p>Кад сам пре неког времена био у Обреновцу, ја посетим мога негдашње 
чуо се жесток њисак.{S} Мора да је било неког неспоразума између домаћинских и гостионичких коњ 
лији.{S} Диже је, па је полако и с пуно неког бола изведе из ове проклете собе.{S} Водио је пре 
штоно кажу, одмах сутрадан, преудаде за некога старог јарана свог.“</p> <p>Трећи би додали:</p> 
ра сместа дође среској канцеларији ради некога хитног саопштења.{S} Ово: ради хитног саопштења, 
да уради, па било то у корист своју или некога другог.</p> <p>Само је један једини човек у Шапц 
{S} И кући браће Поповића беху свратиле неколике кочије, а тако исто и неколико гостију на коњи 
неколико драма више, а кад купује, онда неколико драма мање.{S} То је узус при његовоме мерењу; 
ј Поцерини.{S} Она <pb n="6" /> је дала неколико свештеника, па се с тога и зову Поповићи, а у  
а спасе од ове страшне бољке.{S} Она је неколико пута уздахнула, што ту бар није и детиња мајка 
ме, кад што продаје, свака ока показује неколико драма више, а кад купује, онда неколико драма  
...</p> <milestone unit="*" /> <p>После неколико тренутака летеле су као ветар оне господске ко 
свратиле неколике кочије, а тако исто и неколико гостију на коњима.{S} У осталом, кућа браће По 
трого придржавао, па му је ипак масални неколико његових планова покварио.{S} А кад је Ћата одв 
пред њим па столу стајала, па је, гоњен неком унутрашњом сетом, баци преко тарабе у шљивак и он 
ју јој грунуше сузе радости, помешане с неком жалошћу, којој ни она није знала право порекло.{S 
и могла ни оставити,“ рече ђед детињи с неком очевидном срџбом, која му је из саме душе потицал 
ан танан облачак; али му брзо лице сину неком унутрашњом радошћу; а његова уста као да сама за  
а сјајна и црна кожа на кошу, добила је неку зелено-вугасту боју.{S} Овде онде висе читави пала 
м у једном буџаку те старе шупе смотрио неку олупину од некаквог негда господског интова.{S} На 
да гледа.{S} Он је Угљешиној Анђелији у неку руку био као неки мали учитељ: што би год данас пр 
киша и мочари.{S} Шуме и шумарци добију неку другу, за око пријатнију, боју.{S} То је нека врст 
што у собу уђе, а дете скочи и појми да некуд бежи, али га Анђелија узе у наручје, па му оде го 
 ништа не каже.{S} Он некуд одлази и од некуд долази — као мува без главе.{S} Почео је и да се  
 да на своме интову некуд одлази или од некуд долази, онда знајте, да ту није било без добра и  
<p>Само Максим Ћук ништа не каже.{S} Он некуд одлази и од некуд долази — као мува без главе.{S} 
видите Максима Ћука, да на своме интову некуд одлази или од некуд долази, онда знајте, да ту ни 
ће опет Игња Мутап.</p> <p>„А, Бога ми, нема право.{S} Радојло је само суво злато; ја га од мал 
на овога човека, као на гладна вука.{S} Нема право...{S} Па ипак, ипак, мене је нешто од овога  
са далеко тамо на другом крају села.{S} Нема сумње, морао је поред самих кућа да мине какав гла 
ене кћери његове, кад мушкога потомства нема?“ рече адвокат Јовић.</p> <p>„И за мене је ствар о 
 друга:</p> <p>„Данас јесте, а сутра га нема!...{S} Роди се, само да се мучи.“</p> <p>Једна опе 
ли ћу ићи да скачем у Дрину.{S} Трећега нема! ..{S} Максим Ћук тражи моју руку за свога сина, п 
аба Стана, мати Јове четовође, рече, да нема бољке од које лека нема, али га, пусто, људи не зн 
овође, рече, да нема бољке од које лека нема, али га, пусто, људи не знају, а доктори још мање; 
не брините!{S} Пела има главу, а језика нема; што се у њеној механи догоди, то ту остаје — као  
очито на оно: „Пела има главу, а језика нема.“</p> <p>„А сад, газдарице, дај шта смо дужни, и к 
ала је Стојна Драгојлова.</p> <p>„А она нема своје мајке, те да се и њено срце испуни срећом де 
човек диви.{S} У њега, одиста, завојица нема.{S} И свет је гракнуо на овога човека, као на глад 
тељу, ваља ти знати, да у Ћука завојица нема.{S} У њега је увек било — што на уму, то и на друм 
..{S} Тако је, у мојој фамилији околиша нема.{S} Чије је то дете, госпођа-Јецо?“</p> <p>„А, наш 
а маха слазио у подрум, он би га, сумње нема, отворио још онда онога вечера, кад је Максим Ћук  
лаша браће Поповића.{S} Ноћ беше тиха и нема.{S} Ни с које стране није се <pb n="12" /> чуо ни  
осовина пребијена, једног точка са свим нема, а у једног имају само две шпице.{S} Она негда сја 
ристи, без којих ни наш живот апсолутно нема никакве вредности; <pb n="87" /> је ли право да же 
ва сина, за ону кривоврату згебицу, што нема ни толико памети колико какав брав?!.{S} Ви још не 
људи, — и једно и друго,- одричете, јер нема тога блага, које би било у стању, да вас покрене,  
е је газда Угљеша.{S} Њега још од синоћ нема?!"</p> <p>„Отишао је у своју собу да мало прилегне 
и кад већ поче и свитати, а оца јој још нема, она замоли Марту Јездину, да види шта је <pb n="4 
су стари „вицеви“ пријатељу, који за ме немају никакве вредности.{S} Ја и нисам дошао да чујем  
 не пристанете да се продаја одложи, ја немам ни силе ни власти да то сам учиним.{S} Таки је за 
једна другој пасти у наручја! ...{S} Ја немам ни мајке ни сестре.{S} Она ће бити мени и снајка  
нда је то зло, мој г. капетане: онда ја немам куд кући својој.{S} Ако то буде, онда од свадбе м 
 газда-Максиме.{S} Ја против тога ништа немам: девојачка су врата сваком момку <pb n="67" /> от 
 одговори:</p> <p>„Па добро, бабо, ја и немам силе и власти да га од његовог ђеда и његове куће 
ни, да ти и немаш женске деце?“</p> <p>„Немам.“</p> <p>„Па, онда, што питаш: је ли то за Угљеши 
јног Угљеше...{S} Мени се чини, да ти и немаш женске деце?“</p> <p>„Немам.“</p> <p>„Па, онда, ш 
ачној пустињи, куда је беше бацила њена немилостива судбина, а у којој јој беше једина водиља м 
 повесма, мрка као гагат.{S} Онај левак немиран, копа час левом час десном предњом ногом, а мал 
ма и федерима, упрегнутим било бесним и немирним вранцима, или змијоглавим и поносним кулашима, 
ј се речи у гуши следише.{S} И она онда немо паде у загрљај својој доброј заовици.{S} Оне су та 
з игде икога свога?!“</p> <p>Иконија је немо слушала овај племенити говор свога доброга мужа, с 
ту...</p> <p>И жене су већ понеле да се немо погледају.{S} Пела бирташица само што махну главом 
ила:</p> <p>„Немој тако, дико материна, немој бацати у бригу своју мајку и свога доброг бабајка 
о ти онога, што ти је најмилије, Рајко, немој ме о томе више питати.{S} Примила сам.{S} Морала  
ну говорећи.</p> <p>„Ти мене ту, Рајко, немој мешати...{S} Ако се ја будем питала, ја нигда нећ 
> <p>„Одмичи ти од наше куће, Рајко!{S} Немој убијати срећу детета мога, нити рушити мир нашега 
Доста о томе, моја голубице бела!...{S} Немој ме подсећати на оне по нас обоје мутне дане.{S} Т 
ити је било боље, нити ће је бити...{S} Немој, душице моја, да ти свет рекне:</p> <p>— Ала је о 
де пунолетна, с тога с њеном прошевином немој хитати.{S} Кад постане пунолетна, нека сама себи  
 два дуката, слободно баци један.{S} Ту немој тврдовати: што да изгубиш твој чист дукат ћара?!{ 
је свој интов вратио у Шабац...</p> <p>„Немој тако, пријатељу, повика Сима Ћата.{S} Нека момак  
/p> <p>Њена би је мајка тешила:</p> <p>„Немој тако, дико материна, немој бацати у бригу своју м 
{S} Једном је самом Ћати рекла:</p> <p>„Немојте ми о њима ништа више говорити.{S} Они не траже  
 укопан — као да је и њега потресла ова ненадна несрећа што је ову кућу снашла.</p> <p>Он приђе 
 <p>„Али се на небу наше среће појавио, ненадно и неопажено, један таман облачак.{S} И он је ме 
абуни, која је настала у кући Угљешиној ненадном смрћу његовом и његова нејака унука, — највише 
ије пусто и да оно није ту, да зајажава ненаситост неваљалих људи, већ да се њим притиче у помо 
та трговца, што у Србији годишње одваја необично много свиња и отера у Ђур.{S} Матош Пораба сам 
е на небу наше среће појавио, ненадно и неопажено, један таман облачак.{S} И он је мене поплаши 
коњаник.{S} По лицу његову беше плинула неописана радост; а његова уста једном прошапташе:</p>  
 он нашу срећу не засени.{S} То је овај неочекивани спор.{S} Он је истина окончан у нашу корист 
не мисли као да су лутале по неким нама непознатим рајским крајевима, које су њено срце и њена  
могу од распада сачувати једино, где се непокретна имања могу у целини одржавати, и, најпосле,  
давке и њенога мужа Рајка, ову законску неправду исправимо, <pb n="134" /> и да, с другом вољом 
 свакога права на овоме свету, па су ту неправду унели и у сам грађански закон.</p> <p>Овоје на 
 корист; али за њ цео свет мисли, да је неправедан, и да је ту играло мито, и то големо мито.{S 
жива дебата о томе, како су наши закони неправедни, што нису при одређивању наслеђа изравнали ж 
{S} Ране, што их она задаје, тешке су и непреболиве.{S} Њих људи обично односе собом у хладни г 
 и мени сваки дан досађују: хтели би да непрестано по масама риштају, да виде, колико која маса 
а.“</p> <p>„А где ћу га видети, кад сам непрестано у овој мојој тамници, под јаком стражом Ћати 
— шта је с њим?</p> <p>Њега ено где још непрестано облеће око Марка Поповића из Синошевића, да  
језика нигда није склизла каква ружна и неприкладна реч.{S} Њихово је вољење било право, чисто  
ње, тај се не боји, да ће му оне остати непродате.{S} Како их састави и сортира, то се сви чуде 
Бог да!...{S} И они стигоше у Совљак за непуна два и <pb n="31" /> по сахата, и ако се рачуна,  
у своје таљиге, ошину свога зечка, и за непуно пола сахата већ је био у Совљаку.{S} Кола и коња 
 сетан и невесео.{S} Нека <pb n="19" /> неразговетна слутња одавно је мучила душу његову, и ниј 
 <p>И њу поче да хвата неки страх, нека неразговетна слутња: бојала се, да му се што није десил 
а бирташица, а преко уста јој прну пека неразговетна сумња...</p> <p>„А не да ти лепота труне у 
е њену лепу руку, већ њен богати мираз, несита хало!...{S} Теби би било мало, да се дочепаш <pb 
 жесток њисак.{S} Мора да је било неког неспоразума између домаћинских и гостионичких коња.{S}  
 паде од језовите косе смрти, коју беше несретна колера 1866 по свој Србији размахнула и толике 
, мој Угљеша?{S} Нека с њим бежи из ове несретне куће, нека бежи куд било!..."</p> <p>Боже, од  
сто анђелско вољење, али у које је опет несретни <pb n="27" /> Симо Ћата почео да уноси горчине 
жио се и косом на глави: пао је у канџе несретном Максиму Ћуку, па му неће остати ни она кућа н 
— као да је и њега потресла ова ненадна несрећа што је ову кућу снашла.</p> <p>Он приђе Анђелиј 
нај Сима Ћата, и она рђа над рђама, она несрећа где стане и где пане, онај Максим Ђук, додаде ч 
type="chapter" n="5"> <head>V</head> <p>Несрећа никад не долази сама.{S} Она је увек у друштву. 
{S} Ти си мени много ваљао у оној мојој несрећи, кад ми оно отац и братанац умреше, па је ред д 
 ударимо!...</p> <p>Али која вајда, кад несрећни отад није затек'о жива сина.{S} Он је, док је  
, животе мој, зар баш тако?!“ И онда се несрећни отац простре по своме мртвом сину; а кад је ма 
или песме севдалије.“</p> <p>„А кад оно несрећни Бего Цицварић запева:</p> <p>„Иконија, моје су 
„ето, шта би од онога пустога богатства несрећног Максима Ћука!...“</p> <milestone unit="*" />  
 је онда покосила и млађани живот унука несрећног Угљеше Пивљака.{S} Шта сиромах Угљеша није чи 
наш.{S} Зато те и питам.{S} То је интов несрећног Максима Ћука.{S} Купио сам га на добош за два 
>„Ђеди, хоћу ђеди!“</p> <p>И зовнуше му несрећног ђеда.{S} Он дође; али тек што у собу уђе, а д 
нејаким Угљешом, са још једином радошћу несрећнога свекра твог?!“.</p> <p>„Па ја сам мислила, б 
е моје Иконије ништа бити не може: онда несрећном оцу и мајци ништа друго не остаје, већ да ска 
?!{S} Бабо, прогледај, устани; погледај несрећну Анђелију твоју!...{S} Устани; ено, зове те неј 
 би њихове црне душе ликовале над туђом несрећом,“ рекла је Јанока Петрићева. — — — — — — — — — 
ни, ако уместо на срећу натрапа на каку несрећу.{S} Ја не дам, да нам се каже: „продадоше је!.. 
рађанском закону, које час пре треба да нестане,“ додаде Станоје Лучић четврти адвокат, који је 
ине куће изведе.{S} И она је тај дан са нестрпљењем чекала; јер јој је он имао донети праву сре 
оши.{S} Његова Иконија беше већ постала нестрпљива.{S} Излазила је двапут три на капију и погле 
а, што их је дао као обележје Анђелији, несуђеној заручници онога кривовратог сина његова.{S} П 
"141" /> има прилика, где су и животиње неталичне — исто као и људи.</p> <p>Једном сам свратио  
кочила с кола.{S} Она стаде разгледати, неће ли где угледати своју заову Анђелију.{S} Њеним лиц 
ћеш ти богме тек од сад од њих муке.{S} Неће ти дати с миром ни ручати ни вечерати.{S} И то ће  
 Него, станиде; знам шта је.{S} Она рђа неће да пристане, да ми се одложи продаја.{S} То је и н 
хтео рећи: „све, све, али овде код мене неће моћи проћи ујдурме Максима Ћука.“</p> <p>И то је и 
ог!{S} Добро ми рече масални.{S} Они ми неће дати мира ни дању ни ноћу.{S} Него овде ми се ваља 
, твоја се кућа нашим дететом постидети неће; а оно спреме, што буде са собом понела, нека буде 
у мој, нашој срећи под небом равне бити неће...{S} Шта Угљеша и његово благо?!...{S} Хајде тако 
S} У преком шору угледније и лепше бити неће; а кад тебе у њу доведем, онда ће је огрејати сунц 
 растерати, да им више трага трагу бити неће. “</p> <p>„И то ће бити?“</p> <p>„То ће бити, злат 
и она двојица усвојише.</p> <p>„Шкодити неће,“ рече онај први.</p> <p>,,А ни помоћи,“ додаде он 
ало посла, онда знај, да вам то упалити неће.{S} На ме је и онако велика повика, да тргујем с б 
ама одгајио, — то му нико живи одобрити неће,“ учиниће Пав’о Агић.</p> <p>„Море, опет ја вама в 
 и драго, што се његово име и његов дом неће понизити, ако пођеш за сина Максима Ћука, за оно д 
обљени."</p> <p>„Нека се притрпи.{S} То неће дуго трајати.“</p> <p>„Чуо те Бог и Богородица, пр 
а што ми овде уредимо, ја мислим, да то неће ни масални макарити.“</p> <p>И Ћата је изабрао Ран 
е у канџе несретном Максиму Ћуку, па му неће остати ни она кућа над главом..."</p> <p>Угљешу су 
ш и он склопи очи, па онда у овоме дому неће имати ко да слави крсно име и да диже чашу у славу 
 мутну Добраву....{S} Ми Икониних свата нећемо имати где дочекати ни су чим угостити.{S} Него,  
.."</p> <p>„А кад вам кажем коју узима, нећете ми веровати,“ учини опет Славко Смољинац.</p> <p 
е девојка постати пунолетна, па је онда нећеш питати ни ти ни масални, а најмање ја.{S} А, најп 
о ми је најмилије, да се нигда покајати нећеш.“</p> <p>После је Ћата устао и изашао у авлију, а 
ни једном нисам смела противити и рећи: нећу, не могу!..“</p> <p>„Боље реци, понесе ме богатств 
...{S} Ако се ја будем питала, ја нигда нећу пристати, да се судим с мојом заовом Анђелијом.{S} 
ивљак.{S} Него, знаш шта, пријатељу, ја нећу друкчије, већ да од вашег детета чујем, да хоће да 
уго.{S} Ако то буде, онда је зло.{S} Ја нећу имати где дочекати Иконине сватове, дочекати нити  
д: а Фему Митровчанку протераћу, или ја нећу бити ово што сам...“</p> <p>За тим ће тише — ама к 
ина је и то, да ја радим и да без хасне нећу да радим, и само гледам да се не замерим власти и  
 па рече:</p> <p>„Ништа ја по овој маси нећу предузимати без твога одобрења, господине."</p> <p 
 и од сад, па се, надам се, опет кајати нећу!“</p> <p>„А ја, газда-Максиме, овде не чиним ником 
 сиромах Угљеша није чинио, да од овога неумитног дечјег крволока спасе свога унука, једину још 
ноги после узимао у памет, кад би нешто неупутно хтео да уради, па било то у корист своју или н 
о и рукова се с Рајком.</p> <p>„Било је нечега што нам је и сметало да се један другом приближи 
 коња.{S} Има прилика кад се и коњи око нечега заваде — и ако су им пуне јасле и зобнице.{S} Та 
ју Иконију притиште на груди, па ће је, нечујно, запитати:</p> <p>„А ко ти је то казао, сјајна  
није знао куд.{S} Он ју је само, готово нечујно, тешио:</p> <p>„Умири се, дођи мало себи — жало 
а, Куртовића, Гашића, Тркића, Ајдарића, Нешића, Лелековића, Бојића и других.</p> <p>И овога је  
} Све се бојим да они нешто не покваре; нешто бих волела да они нису ту.{S} Они ће, видећеш, и  
> <p>Истина, и то се зна, да се девојка нешто много устезала, али је укућани најпосле сломише.{ 
ка, да овога часа идеш у Совљак.{S} Има нешто важно да ти каже.{S} Чекаће те више наше куће.“</ 
а доброта.{S} Видело се лепо, да он има нешто да саопшти своме Кустури што ће га обрадовати.{S} 
Зна он шта ради: опазио он да чича Мића нешто <pb n="51" /> много шурује с Радојлом сином нашег 
е мапе.</p> <p>Морам признати, да ме је нешто ово бедно живинче гануло.{S} Оно у мени изазва не 
Нема право...{S} Па ипак, ипак, мене је нешто од овога човека страх!...“</p> <milestone unit="* 
сну.{S} Не може бити, да у тај мах није нешто ружно сањао, јер му се на ружичастим уснама поче  
итомој и богатој Мачви.“ То рече, па се нешто загледа у овога домаћиновога гласника, и онда му  
е и моје Иконије; а ви знате, да кад се нешто тиче наше кесе и наших интереса, онда ту престају 
е имало снаге да је даље окреће, или се нешто на овој Лазиној направи покварило, то се ни данас 
p> <p>„И ја тако мислим, друго, само се нешто плашим ових проклетих адвоката.{S} Све се бојим д 
ду и овом приликом усвојио, ма да му се нешто, пред његове намере, испречио масални; али се он  
а је бледа као смрт.{S} Она се саже, те нешто шану Пели бирташици.{S} То је смотрила и Фема Мит 
смехну, и повуче један вучљај бурмута и нешто кроза зубе прошапта, што Ћук никако и не примети. 
има дошао у Митровицу, могао је имати и нешто ћара; а овако, задужио се и косом на глави: пао ј 
другога!“ И онда га оде поново љубити и нешто у себи шапорити.</p> <p>„Тако ти живога Бога, Ико 
 својом лепотом, својим витким стасом и нешто сетним лицем и погледом одиста одвајала од остали 
а се многи после узимао у памет, кад би нешто неупутно хтео да уради, па било то у корист своју 
клетих адвоката.{S} Све се бојим да они нешто не покваре; нешто бих волела да они нису ту.{S} О 
 за њим изађе у двориште.{S} И онда јој нешто полако наручи; а каза јој да јој пошаље и Марту Ј 
су од лескова прућа.{S} Сувача одједном нешто застаде, да ли што ово бедно живинче није имало с 
зи-дер ти на ово клисарово штене!{S} Он нешто много обија око твоје куће.{S} Ако је твоја Анђел 
 ми покаже некакав свој проналазак, као нешто што ће дати нашој целокупној привреди са свим нов 
видео сам ја њега где ту неки дан много нешто чепа око врата масалног судије; а кад га пустише, 
слуз.{S} На десној страни жвала избацио нешто језика, као да је, Бог с нама био, прегрижен...{S 
д упиљи у Симу Ћату.{S} Дуго га је тако нешто посматрао, па ће му, смешећи се, рећи: „а, богме, 
 била проста злоба и пакост, то је било нешто веће и од једнога и од другога.{S} И у тој бесани 
ло, дотле се у гостинској соби извршило нешто, што је права круна овој нашој приповедци.</p> <p 
аједања.{S} Он би за њ, где би стао, по нешто ружно рекао.{S} Једном је приликом и самом Угљеши 
ражиш за се, а шта за оне, којима се по нешто дати мора, па да се овај посао час пре сврши; јер 
ом спору постала и извршна, Рајко Перић нешто се дуго и преко свога обичаја задржа у вароши.{S} 
21" /> Кустуру, који се беше загледао у нешто, што му се у тај мах пред очима свијало.{S} Преко 
и, бабо, на твоју душу грех, ако детету нешто буде, без материне неге и гледања..."</p> <p>„Али 
а није разумела.{S} Она хтеде да га још нешто запита, али у тај мах долети Фема Митровчанка, ма 
, да ја то учиним.“ И она заусти да још нешто каже, али се, у тај мах, међу њима обре једна жен 
вно, равно до — Косова...</p> <p>„И још нешто, господине, ја сам себи поставио за правило, да с 
 ја.{S} А, најпосле, може се десити још нешто горе.{S} У Мачви је обичај да девојке саме одбегн 
етним погледом..{S} Хтела је да јој још нешто каже, али јој се речи у гуши следише.{S} И она он 
, кад је женио свога сина Млађу, Мачва, ни пре ни после, утувила није.{S} Самих кочија било је  
а, — па ништа.{S} Није штедео ни труда, ни коња, ни пара.{S} Довео је два лекара из Велике Митр 
ишта.{S} Није штедео ни труда, ни коња, ни пара.{S} Довео је два лекара из Велике Митровице и Г 
да не може да буде ни оне досадне жеге, ни оне загушљиве запаре, па ни оних бујних киша и мочар 
није се <pb n="12" /> чуо ни глас људи, ни јав животиња.{S} Све је спавало мртвим сном.{S} Ову  
ко те Бог учи!{S} Ја сад ништа не знам, ни шта ћу ни како ћу.{S} Како ти наредиш онако и нека б 
{S} Није му било равна ни по богатству, ни по виђености у свој богатој Мачви.{S} Само оно његов 
авних ни по доброти срца <pb n="132" /> ни по племенитости душе ваше.{S} Ово је равна година ка 
е Поповића.{S} Ноћ беше тиха и нема.{S} Ни с које стране није се <pb n="12" /> чуо ни глас људи 
адоше је!...“ У осталом и ја сам ту.{S} Ни ја не дам, да ми ова маса оде на ђавоље мекиње.{S} М 
 ја опкољена, да сам сужањ заробљени, а ни с које стране помоћи...{S} Али, што моме срцу најтеж 
одити неће,“ рече онај први.</p> <p>,,А ни помоћи,“ додаде онај други.</p> <p>Гродер опет ништа 
мо је бленуо у капетана.{S} Он од свега ни речи није разумео; а капетан ће наставити:</p> <p>„Т 
остало за оне, који не знају ни за Бога ни за правду Божју'?“ повикао је Пав’о Агић.</p> <p>„Ка 
е кажем: она рђа, она каишарчина, не да ни доћи, да ти се продаја одложи.“</p> <p>„Е, онда је т 
вај ми сина, слатка моја сејо!...{S} Ја ни ово нисам хтела, али је тако, ваљда, хтео Бог...{S}  
p> <p>„Не греши душе, анђеле мој.{S} Ја ни о чем другом и не мислим, него о теби, о твојим и мо 
о је Игња Мутап.</p> <p>„Не бојим се ја ни за једног ни за другог.{S} Ту ће да плати трошкове б 
 ти знаш, анђеле мој, да тај спор ни ја ни ти тражили нисмо, нити нам треба имање твога покојно 
 па нам каза, да се кући Угљеше Пивљака ни приступити не може, и да Угљешину Анђелију чувају ду 
 марила за ово дете, она га не би могла ни оставити,“ рече ђед детињи с неком очевидном срџбом, 
 у хладни гроб свој.</p> <p>Није прошла ни година и по, а његов син Млађо први у Совљаку паде о 
на, за ону кривоврату згебицу, што нема ни толико памети колико какав брав?!.{S} Ви још не позн 
да Угљеша Пивљак.{S} Није му било равна ни по богатству, ни по виђености у свој богатој Мачви.{ 
е преко шесет, а о коњицима нико рачуна ни хватао није.{S} Једно се само зна, а то је, кад су п 
адо.{S} Поскочицама није било краја, па ни оним — „мрсним.“ И док је ово весеље текло, Фема <pb 
садне жеге, ни оне загушљиве запаре, па ни оних бујних киша и мочари.{S} Шуме и шумарци добију  
мучила душу његову, и није му дала мира ни дању ни ноћу.</p> <p>Кад је дошао среској канцелариј 
 рече масални.{S} Они ми неће дати мира ни дању ни ноћу.{S} Него овде ми се ваља у памет узети: 
к продужи са свим хладно и као да ништа ни опазио није:</p> <p>„Прво и прво, драги пријатељу, в 
Крезовог блага!““ не даде му писар Јеша ни издушити шта је хтео да каже. — — — — —</p> <p>У том 
ап.</p> <p>„Не бојим се ја ни за једног ни за другог.{S} Ту ће да плати трошкове богата маса по 
уђинку, што му, штоно кажу, није ни род ни помози Бог!“ повикао је Саватије Певац.</p> <p>„Вала 
аспао.{S} Он те ноћи више из своје собе ни излазио није.</p> <p>Дете се после опет мало поврати 
друге...“</p> <p>Али јој свекар не даде ни издушити шта је хтела рећи.{S} Он скочи, а лице му с 
самога пролећа.{S} Тада не може да буде ни оне досадне жеге, ни оне загушљиве запаре, па ни они 
ук; а док се то не зна, онда се не може ни одредити ни ко кога наслеђује: да ли Анђелија свога  
оводе туђинку, што му, штоно кажу, није ни род ни помози Бог!“ повикао је Саватије Певац.</p> < 
Салаша.{S} За њ се знало, да нигда није ни без готових новаца: чим роди жир, он сместа одвоји п 
 не греши душе!{S} Моје срце нигда није ни за каквим богатством поимило.{S} Ја сам о газдалуку  
уди од закона:</p> <p>„На судовима није ни расправљано питање: је ли преча снаха или кћер старо 
 дете опет врисну, она се трже, па није ни чула шта жене о њеном оцу говоре.</p> <p>Али кад већ 
премиле...{S} Још од нас нико живи није ни помишљао на то, како би нам наш живот био жалостан и 
оно обично плаветнило неба; али то није ни онај чисто зеленкасти азур, то је нека средина измеђ 
сти у наручја! ...{S} Ја немам ни мајке ни сестре.{S} Она ће бити мени и снајка и сеја...“ И он 
 да се продаја одложи, ја немам ни силе ни власти да то сам учиним.{S} Таки је закон; а закон ј 
 господине, ником не продајем ни губере ни бакраче, већ само своје тражим.{S} Истина је и то, д 
е женио свога сина Млађу, Мачва, ни пре ни после, утувила није.{S} Самих кочија било је преко ш 
гљеше и његова унука била, какву ни пре ни после Мачва утувила није.{S} На опелу је чинодејство 
тац и моја мајка; а <pb n="13" /> ја се ни једном нисам смела противити и рећи: нећу, не могу!. 
а овој Лазиној направи покварило, то се ни данас не зна.{S} Кљусе ово као да то једва дочека.{S 
 ми овде уредимо, ја мислим, да то неће ни масални макарити.“</p> <p>И Ћата је изабрао Ранкића  
 а не њен богати мираз: јер га она више ни имала није.{S} Отели су јој га земаљски судови; а јо 
легне.{S} И како је легао, није се више ни пробудио; а кад се у кући опазило да из собе не изла 
је један једини човек у Шапцу био, који ни од тога бича презао није.{S} То је био Максим Ћук.{S 
унолетна, па је онда нећеш питати ни ти ни масални, а најмање ја.{S} А, најпосле, може се десит 
кониних свата нећемо имати где дочекати ни су чим угостити.{S} Него, да си ми по Богу брат, г.  
тати пунолетна, па је онда нећеш питати ни ти ни масални, а најмање ја.{S} А, најпосле, може се 
сретном Максиму Ћуку, па му неће остати ни она кућа над главом..."</p> <p>Угљешу су у свој Мачв 
ако није могло ући у главу ни Сими Ћати ни Максиму Ћуку; али су им адвокати ту ствар овако обја 
муке.{S} Неће ти дати с миром ни ручати ни вечерати.{S} И то ће бити све саме шићарџије.{S} Они 
<pb n="140" /> није могло ни шта почети ни шта довршити.{S} Нашао се он да буде светац сад у —  
 то не зна, онда се не може ни одредити ни ко кога наслеђује: да ли Анђелија свога оца Угљешу,  
адости, помешане с неком жалошћу, којој ни она није знала право порекло.{S} Оне једна другој па 
је дело веома деликатне природе, те вам ни ми не можемо дати категоричан одговор, док не разгле 
истанете да се продаја одложи, ја немам ни силе ни власти да то сам учиним.{S} Таки је закон; а 
другој пасти у наручја! ...{S} Ја немам ни мајке ни сестре.{S} Она ће бити мени и снајка и сеја 
ете послушам; али, ево, ја до сад нисам ни видела тога мога, ако буде Божја воља, будућег младо 
?..{S} Ја, господине, ником не продајем ни губере ни бакраче, већ само своје тражим.{S} Истина  
ад од њих муке.{S} Неће ти дати с миром ни ручати ни вечерати.{S} И то ће бити све саме шићарџи 
њу; а кад му се згода укаже, онда се он ни тога узуса не држи,“ рекао је мали Стевица, кад се о 
жавато.</p> <p>„Ја боље не бих одржавао ни своје рођено,“ приметио је Сима Ћата, кад му је Макс 
"100" /> жена и људи.{S} Нисам је могао ни видети.{S} Сима Ћата и Максим Ћук тамо заповедају и  
„Има једног смољицу; ја за њ не бих дао ни моје слушче,“ рећи ће Игња Мутап.</p> <p>„Море, оста 
S} То не би било ни <pb n="99" /> право ни Богу драго,“ учиниће Иконија супруга домаћинова.</p> 
 дома свога, — па ништа.{S} Није штедео ни труда, ни коња, ни пара.{S} Довео је два лекара из В 
ка нада изгубљена.{S} Он више није смео ни да улази у собу, где је лежао његов весели унук.{S}  
вети срећно и задовољно, поживети, како ни једна твоја друга са села.“</p> <p>„Па добро, поочим 
ко пет стотина прангија, а пушке никако ни партисале нису.{S} Сам кум дао је врећу барута, а ст 
та и Максим Ћук умуасерили нас, па нико ни у кућу ући, нити ко из куће изаћи, док не удари на д 
њим се просто <pb n="140" /> није могло ни шта почети ни шта довршити.{S} Нашао се он да буде с 
ца у пучини живота људскога, не би било ни једнога, да их њихове мајке нису с толико муке, с то 
ј њену очевину отимам?{S} То не би било ни <pb n="99" /> право ни Богу драго,“ учиниће Иконија  
рстима, изађоше из собе.{S} Анђелија то ни опазила није Беше пала поред детета и — заспала.</p> 
 на боље и веселије дане.{S} Они просто ни на ког не налајаше, сем једино на стару Бару Циганку 
 ме то зло сад мимоиђе, па после, пошто ни дете одведу, могу слободно узети угарак, па све у ди 
с које стране није се <pb n="12" /> чуо ни глас људи, ни јав животиња.{S} Све је спавало мртвим 
чви?!.. „ћук“ Максима Ћука не би се чуо ни на деветом брду, а то ли у питомој и богатој Мачви.“ 
 земаљско благо, кад њим није био кадар ни једно једино добро да учини — него га је оставио, да 
 <p>„А ти знаш, анђеле мој, да тај спор ни ја ни ти тражили нисмо, нити нам треба имање твога п 
p> <p>Ово некако није могло ући у главу ни Сими Ћати ни Максиму Ћуку; али су им адвокати ту ств 
ојног Угљеше и његова унука била, какву ни пре ни после Мачва утувила није.{S} На опелу је чино 
нда шта је остало за оне, који не знају ни за Бога ни за правду Божју'?“ повикао је Пав’о Агић. 
 драги Кустуро!{S} Сад видим да о свему ни ти ништа не знаш; не бој се, и благодари Богу, што у 
 <pb n="72" /> ту реч ни о Ћуковом сину ни о Угљешиној Анђелији, већ о њеном богатом миразу,“ у 
ушу његову, и није му дала мира ни дању ни ноћу.</p> <p>Кад је дошао среској канцеларији, он да 
сални.{S} Они ми неће дати мира ни дању ни ноћу.{S} Него овде ми се ваља у памет узети: ако му  
Ове му мисли до овога вечера нигда нису ни падале на ум; а видео је и разумео, да то све може б 
учи!{S} Ја сад ништа не знам, ни шта ћу ни како ћу.{S} Како ти наредиш онако и нека буде!...“</ 
материјалних права и користи, без којих ни наш живот апсолутно нема никакве вредности; <pb n="8 
аљским благом, и ја вам не нађох равних ни по доброти срца <pb n="132" /> ни по племенитости ду 
на разговора; није <pb n="72" /> ту реч ни о Ћуковом сину ни о Угљешиној Анђелији, већ о њеном  
рнобарског Салаша.{S} За њ се знало, да нигда није ни без готових новаца: чим роди жир, он смес 
мешати...{S} Ако се ја будем питала, ја нигда нећу пристати, да се судим с мојом заовом Анђелиј 
ан и јараница; али преко њиховог језика нигда није склизла каква ружна и неприкладна реч.{S} Њи 
у њега.{S} Ове му мисли до овога вечера нигда нису ни падале на ум; а видео је и разумео, да то 
унем с оним, што ми је најмилије, да се нигда покајати нећеш.“</p> <p>После је Ћата устао и иза 
 <p>„Рајко, не греши душе!{S} Моје срце нигда није ни за каквим богатством поимило.{S} Ја сам о 
 како си ме поплашио!...{S} Ти тако још нигда ниси одоцнио; а ја сам те баш вечерас погледала д 
ните за Ранисава Мрава, тај и кад прода ниже но што је купио, он је опет <pb n="95" /> у ћару.{ 
три кола ухватише.{S} Песме и поскочице низале су се једне за другом, а све <pb n="126" /> су р 
S} Слабо је наше перо да му похвата све нијансе његове.{S} То беху одблесци туге и радости, вес 
ече:</p> <p>„То до мене, газда-Максиме, није.{S} Иди ти Сими Ћати.{S} Он је главни старалац, па 
Путове, којима се служио да се обогати, није бирао.{S} Само се брижљиво клонио судскога катанца 
 Симо Ћата, који га, из просте зависти, није могао очима да гледа.{S} Он је Угљешиној Анђелији  
око чега се данас кољу ови гладни вуци, није твоје очинство, није твој мираз, већ једнога са св 
, да мало прилегне.{S} И како је легао, није се више ни пробудио; а кад се у кући опазило да из 
у ови гладни вуци, није твоје очинство, није твој мираз, већ једнога са свим другог лица, лица  
ућу доводе туђинку, што му, штоно кажу, није ни род ни помози Бог!“ повикао је Саватије Певац.< 
ио и његов ђед, јер сместа оде из собе: није могао да гледа самртне муке детиње.{S} Он оде у св 
ј прилици, ја стојим уз његово мишљење: није право, да Иконија, као наследница свога сина, неја 
„Море, оставите се ви празна разговора; није <pb n="72" /> ту реч ни о Ћуковом сину ни о Угљеши 
есту.{S} С њим се просто <pb n="140" /> није могло ни шта почети ни шта довршити.{S} Нашао се о 
или, да видим шта је то тако хитно?!{S} Није ми толико што ћу се сад поново враћати у Шабац, ко 
 мушку главу дома свога, — па ништа.{S} Није штедео ни труда, ни коња, ни пара.{S} Довео је два 
је по један био газда Угљеша Пивљак.{S} Није му било равна ни по богатству, ни по виђености у с 
ници Анђелији он се очински -бринуо.{S} Није дао да буде сама у оној великој кућурини, већ је у 
олико је њихово јес, толико је и моје — није...{S} Ама што се ја не држим свога правила: што у  
ав ружан глас; а кад се изнесе, онда га није ласно изгладити.</p> <p>Од то доба Радојло није см 
је само бленула у свога драгана, али га није разумела.{S} Она хтеде да га још нешто запита, али 
S} Сад га се сетио чича-Мића, а да тога није било, Бог зна оно би ту остало још коју годину нед 
је у целом дворишту владала, познао, да није добро.</p> <p>Он само учини:</p> <p>„Где је мој Мл 
ло се размимоиђосмо, а и девојка као да није била с раскида; али ето, <pb n="68" /> тако, ја ве 
ског Салаша.{S} За њ се знало, да нигда није ни без готових новаца: чим роди жир, он сместа одв 
араница; али преко њиховог језика нигда није склизла каква ружна и неприкладна реч.{S} Њихово ј 
ајко, не греши душе!{S} Моје срце нигда није ни за каквим богатством поимило.{S} Ја сам о газда 
ед куће одао и — хукао.</p> <p>Анђелија није одмицала од свога братића и све је чинила што је к 
колних села није остала жива душа, која није дошла, да се нагледа овога одиста чуда од сватова. 
јева, и у оба села није било куће, која није имала гостију са стране.{S} И кући браће Поповића  
лико напуни дима, да се човек од човека није могао распознати.{S} У овој су се собици претресал 
 богати мираз: јер га она више ни имала није.{S} Отели су јој га земаљски судови; а још је само 
 других још даљих крајева, и у оба села није било куће, која није имала гостију са стране.{S} И 
<pb n="25" /> <p>Из ближих околних села није остала жива душа, која није дошла, да се нагледа о 
 Млађу, Мачва, ни пре ни после, утувила није.{S} Самих кочија било је преко шесет, а о коњицима 
ла, какву ни пре ни после Мачва утувила није.{S} На опелу је чинодејствовало пет свештеника и ј 
ђоше из собе.{S} Анђелија то ни опазила није Беше пала поред детета и — заспала.</p> <milestone 
њу доведена, никад ништа на жао учинила није.“</p> <pb n="35" /> <p>Иконија је на ове свекрове  
хватало и старо и младо.{S} Поскочицама није било краја, па ни оним — „мрсним.“ И док је ово ве 
p>А људи од закона:</p> <p>„На судовима није ни расправљано питање: је ли преча снаха или кћер  
пште љубљење и грљење, а нико међу њима није остао, коме се у очима нису заблистале сузе, сузе  
 Она није ишла, она је посртала.{S} Она није кукала, она је запомагала:</p> <p>„Куку мене, шта  
 братанцу, који је био на умору.{S} Она није ишла, она је посртала.{S} Она није кукала, она је  
 помешане с неком жалошћу, којој ни она није знала право порекло.{S} Оне једна другој падоше- у 
а кад дете опет врисну, она се трже, па није ни чула шта жене о њеном оцу говоре.</p> <p>Али ка 
 густи облаци; а некаква загушљива јара није дала човеку да дише.{S} Крупне капљице кише почеше 
 више наше куће.“</p> <p>И Радојло часа није часио.{S} Седе у своје таљиге, ошину свога зечка,  
отишао у своју собу, и да се до сванућа није вратио; а кад је Марта Јездина отишла, да види шта 
ше, али све то онај рој њених просилаца није опазио.{S} Пред њиховим очима само је сијао, трепе 
г Угљеше Пивљака.{S} Шта сиромах Угљеша није чинио, да од овога неумитног дечјег крволока спасе 
„Е, волео бих да је капетан ту; али кад није, онда ме јави г. Тоши.{S} Можда ће ми и он казати, 
.{S} Чувај се прве штете; јер она никад није сама...{S} Последња ми је брига шта ће свет рећи,  
p> <p>Али која вајда, кад несрећни отад није затек'о жива сина.{S} Он је, док је с кола скочио, 
о згледаше.</p> <p>„А, па међер се овде није шалити, пријатељу,“ рећи ће Ћук Сими Ћати.</p> <p> 
же бити, да му та особина његове пупиле није ишла у рачун.</p> <milestone unit="*" /> <p>Један  
број из дана у дан множио, док најпосле није узео размере, који су и самог Ћату понели збуњиват 
,“ рећи ће Ћук Сими Ћати.</p> <p>„Богме није,“ одговори Ћата... „Ту су радиле паре, и то велике 
ћ беше тиха и нема.{S} Ни с које стране није се <pb n="12" /> чуо ни глас људи, ни јав животиња 
чванских лепотица.</p> <p>Од Иконије се није одвајала њена лепа заовица Анђелија.{S} Она је опе 
и дизате.{S} Ту нико дошао није, док се није лепо заложио и залио старим сремачким шилерцем.{S} 
> <p>Али кад пуче глас по селу, да дете није умрло, већ сам Угљеша, ђед његов, сваки се живи за 
то застаде, да ли што ово бедно живинче није имало снаге да је даље окреће, или се нешто на ово 
ач и јецање.{S} Од то доба нико је више није видео насмејану, а њена весела и звонка песма, што 
 да је свака нада изгубљена.{S} Он више није смео ни да улази у собу, где је лежао његов весели 
 слутња одавно је мучила душу његову, и није му дала мира ни дању ни ноћу.</p> <p>Кад је дошао  
ела спремиле...{S} Још од нас нико живи није ни помишљао на то, како би нам наш живот био жалос 
pb n="52" /> мало незгодно, што масални није био онако „згодан“ човек, да му све одобри, што је 
дрте вреће.“</p> <p> Ово као да се Ћати није допало, а учини му се, као да се оно „продрте врећ 
држати као мало воде на длану; а у кући није какве глоте: <pb n="11" /> твој ђувегија, твој све 
енуо у капетана.{S} Он од свега ни речи није разумео; а капетан ће наставити:</p> <p>„Таман си  
је с Мартом разговарао, — све док момак није упрегао нова масална кола.{S} И онда је сео у кола 
воме халапљивом свету, да то имање ипак није пусто и да оно није ту, да зајажава ненаситост нев 
а прстенује...{S} Ето, да видиш, да Ћук није као остали просци, који оног што обећају дати, дај 
бе.{S} Водио је преко дворишта, а и сам није знао куд.{S} Он ју је само, готово нечујно, тешио: 
; али ето, <pb n="68" /> тако, ја велим није било суђено; а најпосле, ко зна — шта још од тога  
 је било толико земаљско благо, кад њим није био кадар ни једно једино добро да учини — него га 
ти мир нашега дома, који ти ништа дужан није.“</p> <p>То је била Иконијина мајка.</p> <p>У тај  
 звао, па ће онда рећи:</p> <p>„Капетан није ту.{S} Одазвао га г. начелник.{S} Бог зна хоће ли  
рвен — као обарен рак. <pb n="96" /> Он није знао да се његова свуд самлети може, а само не код 
ркано, па је и одговорност велика, а он није рад, да му образ црвени и пред влашћу и пред људим 
 по сокаку.{S} Чувај оно дете, док на њ није изнет какав ружан глас; а кад се изнесе, онда га н 
 Шапцу био, који ни од тога бича презао није.{S} То је био Максим Ћук.{S} У њ беше ушла ала за  
сет, а о коњицима нико рачуна ни хватао није.{S} Једно се само зна, а то је, кад су први свати  
његови људи, али он на то главе окретао није.{S} И онда би неки рекли:</p> <p>„Море, Ћати не мо 
е постављане и дизате.{S} Ту нико дошао није, док се није лепо заложио и залио старим сремачким 
ло....</p> <pb n="5" /> <p>Да богатство није сва срећа на овоме свету, то је газда Угљеша Пивља 
руга ноћ како, сиромах, око на око свео није,“ одговори Марта Јездина.</p> <p>И Анђелија беше в 
н те ноћи више из своје собе ни излазио није.</p> <p>Дете се после опет мало повратило ; али то 
са свим хладно и као да ништа ни опазио није:</p> <p>„Прво и прво, драги пријатељу, ваља ти зна 
 кад су се отуд вратили, то нико опазио није, то је морало бити онда, кад је све мртвим сном сп 
мати преча од тетке.“</p> <p>Ово некако није могло ући у главу ни Сими Ћати ни Максиму Ћуку; ал 
 господску вечеру спремила, која никако није могла бити без младих пилића, пржених на младом ка 
b n="17" /> <p>Јелу Обрадову ништа тако није обрадовало и разгалило, као анђелска појава једне, 
о да мало прилегне, то, сутра-дан, нико није умео да каже.</p> <milestone unit="*" /> <p>И док  
ј кући све беше изгубило главу.{S} Нико није умео казати, шта треба чинити а шта не треба.{S} К 
 и младицу, да јој на далеко равне било није.{S} Видео је код накучанске цркве, па је сместа по 
но изгладити.</p> <p>Од то доба Радојло није смео кући Угљешиној доћи, нити се с Анђелијом саст 
у, да то имање ипак није пусто и да оно није ту, да зајажава ненаситост неваљалих људи, већ да  
гову највише пекло и срце растрзало, то није била проста злоба и пакост, то је било нешто веће  
мо се небо обоји некако друкчије.{S} То није оно обично плаветнило неба; али то није ни онај чи 
јим старим животом и дочеком...{S} И то није осећао само стари чича-Мића, то је осећао и сав он 
није оно обично плаветнило неба; али то није ни онај чисто зеленкасти азур, то је нека средина  
ме једном сам изразио.</p> <p>Тако исто није хтео да прода плуг волова <pb n="53" /> — све сами 
е властодавке Иконије, и она је то, што није с таком пресудом задовољна, те је с тога одбацује. 
говетна слутња: бојала се, да му се што није десило.{S} Она опет скочи.{S} Полети у авлију, и т 
а а заову моје Иконије.{S} Она само што није ту; а ми бисмо, најпосле, и без ње могли почети,“  
 је неколико пута уздахнула, што ту бар није и детиња мајка, њена добра снајка Иконија.{S} Чини 
н ће га упитати:</p> <p>„Шта би?{S} Зар није могла доћи?“</p> <p>„Није.{S} Па њу тамо дува чита 
 наговарања.{S} Тој части и томе весељу није било краја.{S} Три су трпезе постављане и дизате.{ 
или од некуд долази, онда знајте, да ту није било без добра и богата лова..{S} Ту неки дан Ћук  
љаци узеше за општинског писара, али ту није дуго остао: истиште га Симо Ћата, који га, из прос 
оком сну.{S} Не може бити, да у тај мах није нешто ружно сањао, јер му се на ружичастим уснама  
Опа приђе колима.{S} Не може бити да их није познала чија су.</p> <pb n="63" /> <p>„Пело, кога  
од чуда згледаше.{S} Готово нико од њих није веровао, да ће то бити истина; али ће на то рећи С 
им данашњим мукама; али шта ћу, кад још није куцнуо нас, кад ће наши врази прснути — куд који,  
односе собом у хладни гроб свој.</p> <p>Није прошла ни година и по, а његов син Млађо први у Со 
 Клисариног?“ упита Пав’о Агић.</p> <p>„Није ту сад питање, је ли то Клисарин Радојло или ко др 
та би?{S} Зар није могла доћи?“</p> <p>„Није.{S} Па њу тамо дува читава војска — <pb n="100" /> 
ојој, која ти, од кад си у њу доведена, никад ништа на жао учинила није.“</p> <pb n="35" /> <p> 
вати...{S} Чувај се прве штете; јер она никад није сама...{S} Последња ми је брига шта ће свет  
apter" n="5"> <head>V</head> <p>Несрећа никад не долази сама.{S} Она је увек у друштву.{S} Она  
 /> <div type="chapter" n="0"> <p>Човек никада не може у животу да покаже толико милоште, толик 
, без којих ни наш живот апсолутно нема никакве вредности; <pb n="87" /> је ли право да жену, о 
 ја, газда-Максиме, овде не чиним ником никакве услуге, већ само вршим своју дужност, јер <pb n 
и „вицеви“ пријатељу, који за ме немају никакве вредности.{S} Ја и нисам дошао да чујем шта ће  
head> <p>Свршило се!{S} Више не подлежи никаквој сумњи.{S} Сви земаљски судови казали су своју  
ет лепу господску вечеру спремила, која никако није могла бити без младих пилића, пржених на мл 
 је преко пет стотина прангија, а пушке никако ни партисале нису.{S} Сам кум дао је врећу барут 
та и нешто кроза зубе прошапта, што Ћук никако и не примети.{S} Ту се почело и смркавати, зато  
отишао да мало прилегне, то, сутра-дан, нико није умео да каже.</p> <milestone unit="*" /> <p>И 
 целој кући све беше изгубило главу.{S} Нико није умео казати, шта треба чинити а шта не треба. 
ле је настало опште љубљење и грљење, а нико међу њима није остао, коме се у очима нису заблист 
а бризну у плач и јецање.{S} Од то доба нико је више није видео насмејану, а њена весела и звон 
очија било је преко шесет, а о коњицима нико рачуна ни хватао није.{S} Једно се само зна, а то  
ма Ћата и Максим Ћук умуасерили нас, па нико ни у кућу ући, нити ко из куће изаћи, док не удари 
па је сад постао ђогат; али како га сад нико више не тимари, то се по њему направиле читаве мап 
 неки рекли:</p> <p>„Море, Ћати не може нико ништа.{S} Јака су леђа, на која се он наслања.“</p 
еднога са свим другог лица, лица о коме нико живи и не слути, да је оно једини наследник богате 
 за ме положити толике паре?...{S} Он и нико други!...“</p> </div> <pb n="24" /> <div type="cha 
9" /> редом.{S} И ако то буде, онда јој нико на пут стати не може.{S} Једино можете јој не дати 
 <p>Људи се од чуда згледаше.{S} Готово нико од њих није веровао, да ће то бити истина; али ће  
 поносном; а кад су се отуд вратили, то нико опазио није, то је морало бити онда, кад је све мр 
а велика дела спремиле...{S} Још од нас нико живи није ни помишљао на то, како би нам наш живот 
а му је то „и боље“ значило, то и данас нико не зна.</p> <p>Он је још тога дана поиска од оца и 
 децу на својим рукама одгајио, — то му нико живи одобрити неће,“ учиниће Пав’о Агић.</p> <p>„М 
ри су трпезе постављане и дизате.{S} Ту нико дошао није, док се није лепо заложио и залио стари 
а он обашка вечера.{S} У собу не пуштај никог за живу главу; а већ ти знаш Максима Ћука, да он, 
 <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампарија Светозара Николића Обилићев Венац бр. 2.</p> <p>1905</p> <milesto 
е, па шта ћу му ја?..{S} Ја, господине, ником не продајем ни губере ни бакраче, већ само своје  
, Јешо, чујеш, језик за зубе!{S} О томе ником ништа, а кад се ствар сврши, онда можеш изаћи ено 
Ћатом; а један другом дадоше реч, да се ником живом не казује, да се тога вечера Максим Ђук у с 
огледом многоме момку памет занела, али ником тако као Радојлу јединцу сину Бранка клисара цркв 
 <p>„А ја, газда-Максиме, овде не чиним ником никакве услуге, већ само вршим своју дужност, јер 
нако, како му је писато; а Анђелија сад никуд маћи не може, на да крила има.{S} Њен свекар сад  
отишао“</p> <p>„Е, онда, то је он...{S} Нисам се преварио,“ рече капетан Влајко, и стаде посмат 
себе рећи:</p> <p>— „Е, онда, то је.{S} Нисам се преварио. —</p> <p>„После је стао да најпре гл 
војска — <pb n="100" /> жена и људи.{S} Нисам је могао ни видети.{S} Сима Ћата и Максим Ћук там 
до од девојке још у своме животу видела нисам,“ додала је Фема Митровчанка.</p> <p>Ћата је само 
Рајко — небо моје плаво, до сад мислила нисам.{S} Ја бих пре у воду скочила, него што бих ма шт 
је савете послушам; али, ево, ја до сад нисам ни видела тога мога, ако буде Божја воља, будућег 
и наслеђу њихова очинства.{S} Ја до сад нисам делио те идеје, а сад, у овој прилици, ја стојим  
уздахну па рече:</p> <p>„Ах, што му сад нисам ја капетан у Мачви?!.. „ћук“ Максима Ћука не би с 
доноси.{S} Тако сам радио до сад, па се нисам кајао, а тако мислим да радим и од сад, па се, на 
за ме немају никакве вредности.{S} Ја и нисам дошао да чујем шта ће девојка рећи, већ шта ће ње 
 да ти је срце добро, верно, топло; али нисам знала да ти је душа тако велика!...{S} И то ја да 
е редом <pb n="76" /> одбијала, а ја ти нисам замерио; али сад, кућо моја, кад твоју руку иште, 
 мајка; а <pb n="13" /> ја се ни једном нисам смела противити и рећи: нећу, не могу!..“</p> <p> 
сина, слатка моја сејо!...{S} Ја ни ово нисам хтела, али је тако, ваљда, хтео Бог...{S} Чувај г 
Фему Митровчанку.</p> <p>„Познала, како нисам.{S} Они су били оно, што наручише онај богат руча 
докнадим.{S} Нека благодари Богу што му нисам задржо и оних сто дуката, што их је дао као обеле 
си ме поплашио!...{S} Ти тако још нигда ниси одоцнио; а ја сам те баш вечерас погледала да ми ч 
 ме подсећа, да је било времена, кад ти ниси била моја, — мути ову нашу данашњу срећу, — па сам 
абачкој.</p> <p>„Лоло једна, чудо те ти ниси старалац лепој Анђелији, те би се с тобом и брже и 
 <p>„А откуд он то зна?“</p> <p>„Па зар ниси ономад приметио, кад се наш Љубинко врати из Совља 
ваља век вековати.“</p> <p>„И ти га још ниси видела.“</p> <p>„А где ћу га видети, кад сам непре 
акитом од орлаша и крсташа талира и три ниске о врату дуката, што су пламтели као жива жеравица 
ле мој, да тај спор ни ја ни ти тражили нисмо, нити нам треба имање твога покојног свекра, одно 
 и на Анђелији Радојловој.</p> <p>„И ви нисте водили парницу једно против другога, што сте хтел 
а се чудим, како се вас двојица удесили нисте."</p> <p>„Ама пријатељу, за мало се размимоиђосмо 
 боље од другога; а сад? — Ето му!..{S} Нису паре за будалу!{S} И он би сад хтео да ја то све н 
.{S} Ове му мисли до овога вечера нигда нису ни падале на ум; а видео је и разумео, да то све м 
о међу њима није остао, коме се у очима нису заблистале сузе, сузе радости и сузе правога човек 
 би било ни једнога, да их њихове мајке нису с толико муке, с толико бриге и бесанице неговале, 
а прангија, а пушке никако ни партисале нису.{S} Сам кум дао је врећу барута, а стари сват две. 
 ће Среја Ковач.</p> <p>„А шта још паре нису кадре учинити?“ учини Игњо Мутап...</p> <p>Тако се 
таву недељу дана свадбовало; а совре се нису дизале од ранога јутра па до неко доба ноћи.{S} Из 
е момке и једног настојника, који му се нису допали, па је на њихова места узео друге, „поуздан 
какву најстарији људи у Совљаку утувили нису.</p> </div> <pb n="113" /> <div type="chapter" n=" 
што не покваре; нешто бих волела да они нису ту.{S} Они ће, видећеш, и нашој вечери наћи ману,“ 
ме, како су наши закони неправедни, што нису при одређивању наслеђа изравнали женску децу са му 
ко!{S} Немој убијати срећу детета мога, нити рушити мир нашега дома, који ти ништа дужан није.“ 
> <p>„Од ове прилике нити је било боље, нити ће је бити...{S} Немој, душице моја, да ти свет ре 
 Радојло није смео кући Угљешиној доћи, нити се с Анђелијом састати и разговарати; али то је ба 
 умуасерили нас, па нико ни у кућу ући, нити ко из куће изаћи, док не удари на дупле страже Ћат 
 да тај спор ни ја ни ти тражили нисмо, нити нам треба имање твога покојног свекра, односно њег 
а би опет рекла:</p> <p>„Од ове прилике нити је било боље, нити ће је бити...{S} Немој, душице  
 где дочекати Иконине сватове, дочекати нити су чим угостити...“</p> <p>И Обрад Кустура још ист 
единца.{S} Читаву годину нити се бријао нити шишао.{S} Ишао је као какав одбегли сужањ.{S} Али  
и жалио свога јединца.{S} Читаву годину нити се бријао нити шишао.{S} Ишао је као какав одбегли 
ти нагласити, да код Ћука не могу проћи ничије врдаламе, и којекаква заоколишења.{S} И онда мал 
е детиње.{S} Он оде у своју собу и паде ничице у свој кревет, па се стаде гушити у јецању.{S} П 
лаго?!...{S} Хајде тако како стојиш.{S} Ништа ти више не треба.{S} Кад се вратимо и кућа ће нам 
поучнога без ових светских великана?{S} Ништа; а од тих великана, од тих сунаца у пучини живота 
ећима Симу Ћату — благодарности ради, а ништа му не рече.{S} Ћата се само осмехну, и повуче јед 
га бечког ћесара.{S} Ту ми бар не треба ништа Сима Ћата.{S} Ја ћу то и без њега свршити...{S} А 
 тебе, газда-Максиме.{S} Ја против тога ништа немам: девојачка су врата сваком момку <pb n="67" 
он ипак продужи са свим хладно и као да ништа ни опазио није:</p> <p>„Прво и прво, драги пријат 
м Ћати рекла:</p> <p>„Немојте ми о њима ништа више говорити.{S} Они не траже моју руку, већ ова 
једину још мушку главу дома свога, — па ништа.{S} Није штедео ни труда, ни коња, ни пара.{S} До 
која ти, од кад си у њу доведена, никад ништа на жао учинила није.“</p> <pb n="35" /> <p>Икониј 
p> <p>„Ћато, како те Бог учи!{S} Ја сад ништа не знам, ни шта ћу ни како ћу.{S} Како ти наредиш 
ко то буде, онда од свадбе моје Иконије ништа бити не може: онда несрећном оцу и мајци ништа др 
сину Максима Ћука.</p> <p>„Од тога више ништа бити не може, јер је Радојица Лекић испросио и пр 
ма још добрих људи.{S} Ти оној рђи више ништа не дугујеш...{S} Ево ти ове хартије, на, па је чу 
 рече: „пристани на све што ти рекну, и ништа не брини."</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутрадан 
не, да ми се одложи продаја.{S} То је и ништа друго.{S} Ако то буде, онда је зло.{S} Ја нећу им 
ковица?!{S} Оне ти могу само завидети и ништа више,“ узвикну Фема Митровчанка.</p> <p>„Само се  
Узеле се за руке, на преда се гледају и ништа не говоре.</p> <p>„И ти баш прими обележје, Икони 
 што ти, сунце моје, небо моје, ћутиш и ништа не говориш!...{S} Ти ме више не волиш — као што с 
е се беху искупиле, тврдиле, да доктори ништа не знају, и да је све у Божјој руци.{S} Баба Стан 
а, нити рушити мир нашега дома, који ти ништа дужан није.“</p> <p>То је била Иконијина мајка.</ 
 Кустуро!{S} Сад видим да о свему ни ти ништа не знаш; не бој се, и благодари Богу, што у овоме 
ити не може: онда несрећном оцу и мајци ништа друго не остаје, већ да скачу у мутну Добраву.... 
нас сведоци!...“</p> <p>Само Максим Ћук ништа не каже.{S} Он некуд одлази и од некуд долази — к 
, чујеш, језик за зубе!{S} О томе ником ништа, а кад се ствар сврши, онда можеш изаћи ено онде  
 Угљешину Анђелију?"</p> <p>Ћата на ово ништа не одговори, већ само рече:</p> <p>„Лепо је то од 
 рекли:</p> <p>„Море, Ћати не може нико ништа.{S} Јака су леђа, на која се он наслања.“</p> <p> 
“ додаде онај други.</p> <p>Гродер опет ништа не рече, већ сам спреми лек.{S} У оној ватри лека 
....</p> <pb n="17" /> <p>Јелу Обрадову ништа тако није обрадовало и разгалило, као анђелска по 
ити..."</p> <p>„Богме, Обраде, ја ти ту ништа помоћи не могу.{S} Продаја је саопштена и теби и  
, те и њој то исто препоручише.</p> <p>„Ништа не брините!{S} Пела има главу, а језика нема; што 
 је на чему добио а ко изгубио.</p> <p>„Ништа се ви не брините за Ранисава Мрава, тај и кад про 
једном је с пуно горчине рекла:</p> <p>„Ништа не бих волела, него да ово моје очинство каква Бо 
 се, најпосле, прибра, па рече:</p> <p>„Ништа ја по овој маси нећу предузимати без твога одобре 
дмичи!...{S} Је си ли разумео?“</p> <p>„Ништа не брини, газда, ти знаш да се ја за коње више ст 
, ти знаш да се ја за коње више старам, но и за себе сама,“ одговори <pb n="64" /> момак Максим 
за Ранисава Мрава, тај и кад прода ниже но што је купио, он је опет <pb n="95" /> у ћару.{S} Ње 
о је и разумео, да то све може бити пре но што се ико томе буде и надао.</p> <p>Зато он према Ђ 
пет примети, да се деца много више муче но људи.</p> <p>„Хе, моја друго, младост се отима — хоћ 
 ће то признање и мало видније изразити но што су голе речи, а смешећи се додао је:</p> <p>„Али 
 срцу и правди какву народ замишља, већ но закону и правди, коју земаљски закони признају.“</p> 
 дати нашој целокупној привреди са свим нов преображај.{S} То је нека сувача за једнога коња.{S 
воје блажи муке и даје му снаге да се у нов живот поврати ....{S} Жена је то, што потоцима суза 
ади.{S} За тим је сео са Симом Ћатом на нова масална кола, у која беху, по нарочитој жељи Макси 
мало, па би заповедио млађим, да спреме нова масална кола, да се у њих упрегну она два врана „г 
 пара коња — два кулаша и два вранца, и нова кола.</p> <p>„Не дам ја, рекао је, да глас и углед 
а Сави, долазе на други део.{S} Стара и нова кућа и све остале зграде, падају на други део.{S}  
азговарао, — све док момак није упрегао нова масална кола.{S} И онда је сео у кола и као ветар  
 ближе кући, а други Анђелија.{S} Готов новац у суду деле по пола.{S} Ми смо ову пресуду, као ђ 
ни дајте парче цедуље, како сам ја овај новац вама положио."</p> <p>„Ја тако и урадим; а тога и 
едном другом приликом рекао је:</p> <p>„Новац је највећа сила на овоме свету; луд је ко се не с 
 се знало, да нигда није ни без готових новаца: чим роди жир, он сместа одвоји по два три чопор 
види се да си човек од новог света и од нових идеја,“ учини Драго Рајичић, онај трећи адвокат,  
 има равно 200 дуката, дуката здравих и нових — све од ове године.{S} Оно остало, кад чему буде 
во Рајко Перићу! види се да си човек од новог света и од нових идеја,“ учини Драго Рајичић, она 
великом касу одвезли преко Бадовинаца и Новог Села на Угљешине сувате код Лешнице и у забране в 
е на кафу.{S} Ту се обично претресу све новости од јучерашњег дана: ухвати се рачун ко је шта ј 
 У овој су се собици претресале шабачке новости, као и оно, што се из Београда чуло.{S} Ту је м 
на.{S} Звао ме толико пута, да му видим нову кућу и остало намешће.{S} И одиста велика и простр 
иран, копа час левом час десном предњом ногом, а мало мало, па жестоко за врат уједе свога друг 
знајем: у десну стражњу и у леву предњу ногу путоногаст.{S} То му се познаје по томе, што су му 
шја гнезда, у којима баба Џавине кокоши носе јаја и легу своје пилиће.</p> <p>„Де, чик погоди,  
важени колега, адвокат Јовић, одавно се носи идејом, да наши закони треба већ једном да изравна 
 У оној ватри лекари су морали са собом носити све што треба, кад буду овако у народ позвати.</ 
азваше они са салаша браће Поповића.{S} Ноћ беше тиха и нема.{S} Ни с које стране није се <pb n 
 собу да мало прилегне.{S} Ово је друга ноћ како, сиромах, око на око свео није,“ одговори Март 
ад животом њиховим, <pb n="88" /> дан и ноћ бдиле, док су их подигле, оснажиле и за велика дела 
о ; али то је за мало трајало: што се у ноћ више улазило, све су га веће муке спопадале.{S} Вид 
 ходао доле горе.{S} И просто сву драгу ноћ не може око на око свести; оне песме, оне свирке, о 
: „Шта ћеш ти овде, Иконија, у ово доба ноћи?!“ и онда се окрете ономе момку:</p> <p>„Одмичи ти 
} Што се не почиње?{S} Ово је неко доба ноћи...{S} Кога ми ово још чекамо?“ упитаће адвокат Рад 
 дизале од ранога јутра па до неко доба ноћи.{S} Избачено је преко пет стотина прангија, а пушк 
Симом Ћатом и ту се бавио до после пола ноћи, па после он сео у свој интов и вратио се у Шабац, 
 ућутао.{S} Можда је и заспао.{S} Он те ноћи више из своје собе ни излазио није.</p> <p>Дете се 
да мине какав гладан вук, јер су баш те ноћи поклане овце Јанка Субашића.</p> </div> <pb n="16" 
таде се разлегати по оној тихој јесењој ноћи, — цео онај свет, од неке раздраганости, удари у ј 
а на својим рукама однеговала, и толико ноћи над њим и над његовим тешким мукама провела, па му 
одског интова.{S} На њему као да кокоши ноћивају.{S} Стражња осовина пребијена, једног точка са 
 његову, и није му дала мира ни дању ни ноћу.</p> <p>Кад је дошао среској канцеларији, он даде  
ни.{S} Они ми неће дати мира ни дању ни ноћу.{S} Него овде ми се ваља у памет узети: ако му дам 
le>„Езопове Басне“</title> и Доситејева нравоученија, тако исто.{S} Он је у народу важио као не 
рете и оде да нађе клисариног сина и да ну каже Анђелијну поруку; а кад се отуд вратила, она пр 
љи мојих тешких рана,</l> <l>„Куд то пр'ну голубице бела?...</l> <l>„Срце си ми у незнан однела 
: како је ко прилазио он је седао — без нуткања и наговарања.{S} Тој части и томе весељу није б 
глоговачком и Црнобарског Салаша.{S} За њ се знало, да нигда није ни без готових новаца: чим ро 
овач.</p> <p>„Има једног смољицу; ја за њ не бих дао ни моје слушче,“ рећи ће Игња Мутап.</p> < 
а једном га одведе и у Ђур.{S} Он је за њ рекао: „овај вам млад човек злата вреди.{S} То ће вам 
рчине и сатанског заједања.{S} Он би за њ, где би стао, по нешто ружно рекао.{S} Једном је прил 
је истина окончан у нашу корист; али за њ цео свет мисли, да је неправедан, и да је ту играло м 
још коју годину недирнуто; али да је на њ натрапао Сима Ћата, као што је у два маха слазио у по 
шкова рече, да је све у Бога и да се на њ ваља до последњег часа ослањати.{S} Анђелија је двапу 
ца по сокаку.{S} Чувај оно дете, док на њ није изнет какав ружан глас; а кад се изнесе, онда га 
зао није.{S} То је био Максим Ћук.{S} У њ беше ушла ала за богатством.{S} И што се више богатио 
то није ту; а ми бисмо, најпосле, и без ње могли почети,“ одговориће Рајко Перић.</p> <p>„Па да 
н узе своју кожну торбу, отвори је и из ње извади два фишека, те их оба пружи Ћати, па му смеше 
што у чантру Ћатину једном падне, то из ње више не излази!...“</p> <p>Тако Сима Ћата; а Максим  
ш, госпођа-Јецо, за ону цуру, што се до ње ухватио мој Млађо?...{S} Кршна девојка: не зна се ил 
у <pb n="143" /> вилица окембешена, и с ње се цеди некакав отегљив слуз.{S} На десној страни жв 
>Ма колико да је конац жалости дугачак, њега време, мало по мало, ушије.{S} Он се с радошћу упо 
ад је власт чинила попис.{S} У осталом, њега је суд после поставио и за главнога стараоца.{S} И 
тити.</p> <p>„А где је газда Угљеша.{S} Њега још од синоћ нема?!"</p> <p>„Отишао је у своју соб 
еша Пивљак, певајући и пушке мећући.{S} Њега су на коњима до Шапца отпратила браћа Ђенадићи — њ 
дошао кући да се бави пољским радом.{S} Њега је све село и сва околина звала, „господин Марко,“ 
кошорац рећи.</p> <p>„Море видео сам ја њега где ту неки дан много нешто чепа око врата масално 
му се, као да се оно „продрте вреће“ на њега односи, па мало заћута, али се, најпосле, прибра,  
 су у соби били упреше своје погледе на њега; а домаћин ће га упитати:</p> <p>„Шта би?{S} Зар н 
ромах Угљеша већ се и охладио.{S} Поред њега се отег’о читав поток усирене крви...“</p> <p>Умро 
око Марка Поповића из Синошевића, да од њега купи његов „златан“ забран!...</p> <milestone unit 
и, да су се оба његова лепа зеленка код њега ождребила, и да им је он и имена наденуо: дешњаку  
 судије; а кад га пустише, остао је код њега скоро читав сахат: мора да је извукао жестоку фуру 
реба ништа Сима Ћата.{S} Ја ћу то и без њега свршити...{S} А ти, Јешо, чујеш, језик за зубе!{S} 
.</p> <p>„Па ја сам мислила, бабо, да и њега са собом поведем; а доводила бих ти га сваке друге 
 је из саме душе потицала; јер су сад и њега мучиле оне Иконијине речи:</p> <p>„Али, бабо, на т 
Ћата.{S} Стаде као укопан — као да је и њега потресла ова ненадна несрећа што је ову кућу снашл 
ивала кад ће се чути његови кораци; али њега дуго не би.</p> <p>И њу поче да хвата неки страх,  
а учини — него га је оставио, да се око њега купе гладне орлушине, врани и гаврани, као и на св 
ти знати, да у Ћука завојица нема.{S} У њега је увек било — што на уму, то и на друму...{S} Ја  
оној отворености да се човек диви.{S} У њега, одиста, завојица нема.{S} И свет је гракнуо на ов 
им Ћук говорио, Ћата је просто бленуо у њега.{S} Ове му мисли до овога вечера нигда нису ни пад 
та; а Максим Ћук — шта је с њим?</p> <p>Њега ено где још непрестано облеће око Марка Поповића и 
 што бих пошла за онога жољу; а, после, његов је отац тако омрзнут у народу, као да је по свету 
ио, он је опет <pb n="95" /> у ћару.{S} Његов талисман, то је његов кантар, на коме, кад што пр 
ј.</p> <p>Није прошла ни година и по, а његов син Млађо први у Совљаку паде од језовите косе см 
очим, он мени лучи свиње...{S} Јес’, ја његов поочим!“</p> <milestone unit="*" /> <p>После се с 
 главом и викао:</p> <p>„Јес’, јес’: ја његов поочим, он мени лучи свиње...{S} Јес’, ја његов п 
 Угљеша унук, па тек после овога Угљеша његов ђед, односно отац Анђелијн.“</p> <p>„А, сад се ич 
опила и до вечне куће испратила, а гроб његов, место мајке његове, врелим сузама заливала, — за 
да дете није умрло, већ сам Угљеша, ђед његов, сваки се живи зачудио и — прекрстио.{S} Многи по 
95" /> у ћару.{S} Његов талисман, то је његов кантар, на коме, кад што продаје, свака ока показ 
ет ти велим, иди ти Сими Ћати.{S} То је његов посао, а оно што се мене тиче — ја сам ти већ каз 
.“</p> <p>„Море, оставите ви и свекра и његов пун дом, већ она остави своје нејако чедо, ону зл 
 бити мило и драго, што се његово име и његов дом неће понизити, ако пођеш за сина Максима Ћука 
п, господски, живот Максима Ћука: „Он и његов син, куд год иду, на интову се возе,“ рекла је Пе 
 су помислили да мре.{S} То је мислио и његов ђед, јер сместа оде из собе: није могао да гледа  
Поповића из Синошевића, да од њега купи његов „златан“ забран!...</p> <milestone unit="*" /> <p 
е смео ни да улази у собу, где је лежао његов весели унук.{S} Он је само испред куће одао и — х 
уху.{S} Једно беше Рајко Перић, а друго његов побратим Пера Крунин...</p> <pb n="37" /> <milest 
 имање свога свекра Угљеше, а Анђелија, његова рођена кћер, да добије само једио просто сеоско  
јао као обенђијан; а кад је кући пошао, његова су уста сама за себе шапорила:</p> <p>„Чудан чов 
преко свога обичаја задржа у вароши.{S} Његова Иконија беше већ постала нестрпљива.{S} Излазила 
ну масу наследи његова снаха Иконија, а његова кћер Анђелија да добије само — „пристојну спрему 
ђе у двориште и његово ћемане зајеча, а његова омиљена песма —</p> <l>„Иконија моје суво злато, 
његову беше плинула неописана радост; а његова уста једном прошапташе:</p> <p>„Знам сад ко је.{ 
о лице сину неком унутрашњом радошћу; а његова уста као да сама за себе прошапташе:</p> <p>„И б 
увек кад би стао казивати, да су се оба његова лепа зеленка код њега ождребила, и да им је он и 
 Угљеша!{S} Угаси му се и последња нада његова.{S} Толико имање, толики живи мал, толико богаст 
 Анђелија рођена кћер његова, и Иконија његова снаха, а мајка покојног Угљеше, унука старога Уг 
ово прешло у наслеђе његова унука, сина његова сина Млађе и снахе Иконије, и по томе је суд рас 
уђеној заручници онога кривовратог сина његова.{S} Па луд сам био што сам му их и дао!{S} Дати  
н и признат, као што је био и за живота његова.“</p> <p>Па и о наследници Анђелији он се очинск 
 што то може да покаже сапутница живота његова — жена.. ..{S} Њена је туга већа него наша; њено 
ојчета, као што беше Анђелија, мезимица његова пријатеља Угљеше, а заова његове кћери Иконије,  
обу превртати, кад види, шта се ради од његова имања; како му рођену кћер његову из куће избацу 
И још се једнако говорило: „куд се деде његова готовина?{S}" Много се сумњало у Симу Ћату, који 
целокупно имање његово прешло у наслеђе његова унука, сина његова сина Млађе и снахе Иконије, и 
а твој рачун све до паре.{S} На! ово је његова квита.{S} Ја сам је, боље тврђе ради, и оверио,  
н рак. <pb n="96" /> Он није знао да се његова свуд самлети може, а само не код нашег масалног. 
 девојку — а?...{S} Не може то бити без његова поочима!...{S} Радојло!!...“</p> <p>То је био Ма 
milestone unit="*" /> <p>Кад су Обрад и његова Јела дошли својој кући, тамо су затекли позив од 
нио све, те је пратња покојног Угљеше и његова унука била, какву ни пре ни после Мачва утувила  
кући Угљешиној ненадном смрћу његовом и његова нејака унука, — највише се нашао веселој Анђелиј 
 суд пресудио, да Угљешину масу наследи његова снаха Иконија, а његова кћер Анђелија да добије  
, што су му их задале четири црне смрти његова четири сина, а некаква их зла коб још већма разг 
 готово зачуђено Угљеша Пивљак, а преко његова лица прелети један танан облачак; али му брзо ли 
.{S} Он је био и прошао.{S} Ја сам само његова сенка.{S}" И онда опет оде куњати, — ама као и с 
ба имање твога покојног свекра, односно његова унука, а твога сина нејаког Угљеше.{S} Напротив, 
љака наслеђују:{S} Анђелија рођена кћер његова, и Иконија његова снаха, а мајка покојног Угљеше 
и, кад му узе и оно детенце, живу слику његова сина Млађе, — кад му узе последњу наду његову, а 
аранио последњега сина свог, — приђе му његова снаха Иконија, пољуби га у руку, па ће му рећи:< 
зимица његова пријатеља Угљеше, а заова његове кћери Иконије, што су, и по лепоти и по <pb n="1 
 Она своју лепу главу беше наслонила на његове груди, а њене су мисли блудиле по једној мрачној 
о се.{S} Не може бити, да му та особина његове пупиле није ишла у рачун.</p> <milestone unit="* 
иликом усвојио, ма да му се нешто, пред његове намере, испречио масални; али се он уздао у свој 
ће испратила, а гроб његов, место мајке његове, врелим сузама заливала, — зар би ти, дане мој,  
 је наше перо да му похвата све нијансе његове.{S} То беху одблесци туге и радости, веселих и т 
а хоћеш; а Максим Ћук, кад се само тиче његове коже и његове кесе, — кадар је да окрене тумбе ц 
љеша, и његово би се срце раскравило, и његове би се ране замладиле, гледајући, како сам Бог сп 
м силе и власти да га од његовог ђеда и његове куће одвајам, а и да имам, то чинила не бих; али 
сим Ћук, кад се само тиче његове коже и његове кесе, — кадар је да окрене тумбе цео свет...{S}  
="98" /> Угљеше Пивљака од рођене кћери његове, кад мушкога потомства нема?“ рече адвокат Јовић 
 живота очина, па се мучи и после смрти његове.{S} Она је сад сужањ заробљени."</p> <p>„Нека се 
у легати и кад устајати, а то ли у кући његове, не дај Боже, снахе Анђелије.“</p> <p>Она се два 
ваљда, хтео Бог...{S} Чувај га и, место његове жалосне матере, негуј, храни, и обасипај пољупци 
има до Шапца отпратила браћа Ђенадићи — његови калаузи у Заблаћу и околним селима.</p> <p>За ти 
 друго оштети," повика адвокат Радић, а његови се погледи беху зауставили на Иконији Рајковој и 
ц, вредило је на хиљаду минаца; па онда његови велики сувати код Лешнице, па забрани више Чокеш 
ве“ у „Великом Кључу“ на реци Јадру, па његови чаири испод Липнице, — а да и не говоримо о њего 
а ће је огрејати сунце...{S} А Угљеша и његови двори?{S} Њему је пространа шабачка нахија, а от 
/p> <p>Ове ове замерке Ћати су дотурали његови људи, али он на то главе окретао није.{S} И онда 
прозора и ту ослушкивала кад ће се чути његови кораци; али њега дуго не би.</p> <p>И њу поче да 
 онда био онако сетан и невесео, док су његови другови дивно изводили песме севдалије.“</p> <p> 
однеговала, и толико ноћи над њим и над његовим тешким мукама провела, па му, најпосле и очи ск 
и испод Липнице, — а да и не говоримо о његовим ливадама, њивама, забранима; о воденицама на Др 
во има право; наш масални не да да се с његовим богатим пупилама играју гладни вуци: ето, шта ј 
 осмехну, а нека блага сенка стида прну његовим лицем:</p> <p>„Тако је морало бити, па да се до 
ећ изврши неке <pb n="61" /> наплате од његових дужника, а то рече, одавно пред њим стоји; а пр 
државао, па му је ипак масални неколико његових планова покварио.{S} А кад је Ћата одвајао, шта 
одиста трули газда.</p> <p>Кад је умро, његово огромно имање дошло је под масу.{S} А само за жи 
 других њених гостију и пријатеља...{S} Његово је срце просто пливало у радости што је доживео  
 њим, те из своје собе још не излази, а његово је да први устане да се умије и Богу моли, па да 
 тврдоглав, и да би добро било да се на његово место постави мало згоднији човек; али су Ћати и 
онда је самом том смрћу целокупно имање његово прешло у наслеђе његова унука, сина његова сина  
 га, безбели, бити мило и драго, што се његово име и његов дом неће понизити, ако пођеш за сина 
је, а сад, у овој прилици, ја стојим уз његово мишљење: није право, да Иконија, као наследница  
>„О, да је ово доживео весели Угљеша, и његово би се срце раскравило, и његове би се ране замла 
ебом равне бити неће...{S} Шта Угљеша и његово благо?!...{S} Хајде тако како стојиш.{S} Ништа т 
послата.{S} Али кад он уђе у двориште и његово ћемане зајеча, а његова омиљена песма —</p> <l>„ 
ности у свој богатој Мачви.{S} Само оно његово имање у Китогу, десно од Сокине механе, идући из 
бабо, ја и немам силе и власти да га од његовог ђеда и његове куће одвајам, а и да имам, то чин 
/p> <p>„Чудан човек овај Максим Ћук!{S} Његовој памети <pb n="71" /> и бистрини, па оној отворе 
да учиним шта треба, да ти оца спремимо његовој вечној кући — онако, како то доликује и имену њ 
нога јутра, кад су Угљешу нашли мртва у његовој соби.</p> <p>У целој кући све беше изгубило гла 
настала у кући Угљешиној ненадном смрћу његовом и његова нејака унука, — највише се нашао весел 
 неколико драма мање.{S} То је узус при његовоме мерењу; а кад му се згода укаже, онда се он ни 
 сва околина звала, „господин Марко,“ а његову госпођу — „госпођа Јеца.“ У ову кућу беше сврати 
..{S} Ја се и срцем и душом придружујем његову мишљењу!...“</p> <p>„Браво Рајко Перићу! види се 
познала, — познала би га и по ходу и по његову <pb n="116" /> поносну држању.{S} После би се вр 
ди од његова имања; како му рођену кћер његову из куће избацују као какво самохрано сироче, а у 
 умору, ми, ја и бирташица Пела одемо у његову собу, а он издише.{S} Ми потрчимо по свећу, али  
 сина Млађе, — кад му узе последњу наду његову, а кућу му остави на женској глави, — онда што љ 
салним покаже послушан и готов да сваку његову примедбу прими и послуша.{S} И тога се Ћата стро 
 како то доликује и имену његову и дому његову?"</p> <p>На ове речи Анђелија се чисто трже.{S}  
 кући — онако, како то доликује и имену његову и дому његову?"</p> <p>На ове речи Анђелија се ч 
живо је касао један коњаник.{S} По лицу његову беше плинула неописана радост; а његова уста јед 
разговетна слутња одавно је мучила душу његову, и није му дала мира ни дању ни ноћу.</p> <p>Кад 
га, мориле су га!...{S} Оно што је душу његову највише пекло и срце растрзало, то није била про 
и, Коперници, Бајрони, Шекспири, Гетеи, Његуши и други велики људи...{S} И шта би управо у живо 
сунце...{S} А Угљеша и његови двори?{S} Њему је пространа шабачка нахија, а отворена му је и це 
 У горње чело посадише Матоша Порабу, а њему с десна седе адвокат Радић, а с лева адвокат Јовић 
некаквог негда господског интова.{S} На њему као да кокоши ноћивају.{S} Стражња осовина пребије 
итави паламари подеротина, као да су на њему свиње своје зубе вежбале.{S} Сицеви попрскани, а о 
ати освети — да га види избачена из ове њему драге куће, из куће Угљеше Пивљака.{S} И сад је он 
ко га сад нико више не тимари, то се по њему направиле читаве мапе.</p> <p>Морам признати, да м 
 сам га на добош за дванаест плета; а у њему има сама гвожђа за двадесет и четири“, одговори ми 
ако с дана у дан напредује, гледајући у њему живу слику свога сина Млађе, она је жалост, с дана 
о је дом газда Угљеше Пивљака?..</p> <p>Њему само што девојачки отац рече:</p> <p>„Ја ти дајем  
ао, треперио и на њих врашки намигивао, њен богати мираз.</p> <p>Ово као да је опазила и сама А 
никуд маћи не може, на да крила има.{S} Њен свекар сад заповеда кад ће ко у Совљаку легати и ка 
 је она рекла с таквом решеношћу, да је њен свекар сместа увидео, да би му узаман било, да је о 
 је она знала, да тражи њену руку, а не њен богати мираз: јер га она више ни имала није.{S} Оте 
а чујем шта ће девојка рећи, већ шта ће њен старалац казати.</p> <p>Ћата мапо поћута, или, боље 
ке, а за свога сина Радојла.{S} То беше њен тридесет четврти просилац, али просилац за кога је  
или:{S} Иконија и њен Рајко, Анђелија и њен Радојло, Бранко клисар, отац Радојлов, и оба адвока 
 ту се собу беху искупили:{S} Иконија и њен Рајко, Анђелија и њен Радојло, Бранко клисар, отац  
у руку.“</p> <p>„Не њену лепу руку, већ њен богати мираз, несита хало!...{S} Теби би било мало, 
ахнула, што ту бар није и детиња мајка, њена добра снајка Иконија.{S} Чинило јој се, да би дете 
 сапутница живота његова — жена.. ..{S} Њена је туга већа него наша; њено је осећање нежније, д 
ба нико је више није видео насмејану, а њена весела и звонка песма, што се јутром и вечером меш 
ица.</p> <p>Од Иконије се није одвајала њена лепа заовица Анђелија.{S} Она је опет својом лепот 
ој мрачној пустињи, куда је беше бацила њена немилостива судбина, а у којој јој беше једина вод 
мија, или је душом племенитија.{S} Иста њена мајка!{S} Она је јединица кћер Обрада Кустуре, јед 
 мајчине неге и миловања, па оде куд је њена женска жуд вуче“ додали би четврти.</p> <milestone 
 рајским крајевима, које су њено срце и њена душа давно и давно нашли и замиловали.</p> <milest 
вати, па твоја мајка не би дала, да јој њена перуника с дана у дан вене, као покошен цветак на  
х беше ружно замутила ова велика жалост њена.{S} Погледа га па ће му шапатом рећи:</p> <p>„Ћато 
же бити наследница имања свога оца, већ њена снаха Иконија.{S} О томе се дуго и дуго по свој Ма 
авујевим, за свагда је умукла...</p> <p>Њена би је мајка тешила:</p> <p>„Немој тако, дико матер 
главу беше наслонила на његове груди, а њене су мисли блудиле по једној мрачној пустињи, куда ј 
 ово лепа Иконија гледала је преда се а њене мисли као да су лутале по неким нама непознатим ра 
ј јој беше једина водиља милостива рука њене добре заовице Анђелије.</p> <p>И после малог ћутањ 
за њеног, и постављаше дупле страже око њене куће, па, ето, она им опет прну из кавеза и оде за 
, који не <pb n="55" /> траже њену руку њене лепоте ради, већ ради њенога богатог мираза...“</p 
и где угледати своју заову Анђелију.{S} Њеним лицем беше <pb n="127" /> плинула нека дубока туг 
 на помоћи Сима Ћата, који је и иначе с њеним оцем добро живео.{S} Он је први од људи из села д 
" /> плинула нека дубока туга, а испред њених очију минуше сви они тужни дани, што су је за ова 
а и племените душе, али све то онај рој њених просилаца није опазио.{S} Пред њиховим очима само 
за вечеру Анђелијних просилаца и других њених гостију и пријатеља...{S} Његово је срце просто п 
на.. ..{S} Њена је туга већа него наша; њено је осећање нежније, дирљивије него наше; — она је  
е то, па оде тамо, <pb n="38" /> где је њено женско срце одавно вуне!“ — рече Пела бирташица.</ 
 <p>„А она нема своје мајке, те да се и њено срце испуни срећом деце своје,“ додала је Јеринка  
а непознатим рајским крајевима, које су њено срце и њена душа давно и давно нашли и замиловали. 
 на руци, да се дочепају богатог мираза њеног, и постављаше дупле страже око њене куће, па, ето 
нејаког Угљешу, а унука покојног свекра њеног; али кад суд донесе своју пресуду онако како је и 
?“ упитаће одједном масални.</p> <p>„До њеног пунолетства треба још година, седам месеца и 23 д 
љака, које је смрћу Угљешином прешло на њенога сина нејаког Угљешу, а унука покојног свекра њен 
но имање, што је сад под масом тековина њенога оца.{S} И зар ја да јој њену очевину отимам?{S}  
ога дана истераш из <pb n="121" /> куће њенога рођеног ода, из куће у којој се родила и одрасла 
ли, да, с пристанком моје властодавке и њенога мужа Рајка, ову законску неправду исправимо, <pb 
же њену руку њене лепоте ради, већ ради њенога богатог мираза...“</p> <p>И онда свој поглед упи 
Пела има главу, а језика нема; што се у њеној механи догоди, то ту остаје — као закопано,“ одго 
то су пламтели као жива жеравица.{S} На њеном се лицу беше извајала сва доброта срца и душе јед 
она се трже, па није ни чула шта жене о њеном оцу говоре.</p> <p>Али кад већ поче и свитати, а  
вом сину ни о Угљешиној Анђелији, већ о њеном богатом миразу,“ учини опет Петроније Певац.</p>  
 је већ ту, да буде пунолетна, с тога с њеном прошевином немој хитати.{S} Кад постане пунолетна 
елије кћери покојног Угљеше Пивљака.{S} Њену је руку потражио по српском обичају и закону чича- 
ито на оне, који не <pb n="55" /> траже њену руку њене лепоте ради, већ ради њенога богатог мир 
 да добијем њену лепу руку.“</p> <p>„Не њену лепу руку, већ њен богати мираз, несита хало!...{S 
просилац за кога је она знала, да тражи њену руку, а не њен богати мираз: јер га она више ни им 
ма, који би, колико толико, заслуживали њену пажњу.{S} Шта више, они су јој из дана у дан бивал 
тековина њенога оца.{S} И зар ја да јој њену очевину отимам?{S} То не би било ни <pb n="99" />  
поразумео, како за мога сина да добијем њену лепу руку.“</p> <p>„Не њену лепу руку, већ њен бог 
; јер јој је он имао донети праву срећу њену.</p> <p>„Боже мој, ако игде има судбине, онда ето  
ја од свију нас.{S} Знам ја, људи, душу њену.{S} Ја сам њу одржао на овим мојим рукама, “ рећи  
 а да и не говоримо о његовим ливадама, њивама, забранима; о воденицама на Дрини и воденицама н 
два мала чаира у Липници, и све ливаде, њиве, пашњаци, кошеви, станови, воденице на Дрини и вод 
један део; забрани више Чокешине, „Дуге Њиве“ на реци Јадру, два мала чаира у Липници, и све ли 
ице, па забрани више Чокешине, па „дуге њиве“ у „Великом Кључу“ на реци Јадру, па његови чаири  
 откасали до на Јадар те обишли и „Дуге Њиве,“ овај прави Мисир у једном широком и дугачком кљу 
могред дао знак Феми Митровчанки, да за њим изађе у двориште.{S} И онда јој нешто полако наручи 
 ти веселник дочепа оканицу с вином, па њим о земљу, и она прште у стотину комада!" — додаде Фе 
а му је било толико земаљско благо, кад њим није био кадар ни једно једино добро да учини — нег 
им рукама однеговала, и толико ноћи над њим и над његовим тешким мукама провела, па му, најпосл 
а дочепа пуну оканицу вина, што је пред њим па столу стајала, па је, гоњен неком унутрашњом сет 
његових дужника, а то рече, одавно пред њим стоји; а пред само вече састаде се и с писарима у м 
ва ненаситост неваљалих људи, већ да се њим притиче у помоћ бедним и невољним...“</p> <mileston 
Јездину, да види шта је <pb n="44" /> с њим, те из своје собе још не излази, а његово је да прв 
, онај масални био на своме месту.{S} С њим се просто <pb n="140" /> није могло ни шта почети н 
.{S} Где је дете, мој Угљеша?{S} Нека с њим бежи из ове несретне куће, нека бежи куд било!..."< 
 са <pb n="70" /> Симом Ћатом и да је с њим вечерао.{S} Они зовнуше и Пелу механџику, те и њој  
Тако Сима Ћата; а Максим Ћук — шта је с њим?</p> <p>Њега ено где још непрестано облеће око Марк 
рви петли запеваше код Маричића кућа, а њима се одазваше они са салаша браће Поповића.{S} Ноћ б 
с толико бриге и бесанице неговале, над њима, над животом њиховим, <pb n="88" /> дан и ноћ бдил 
 су пола Угљешина имања дали, опет је и њима доста остало!“</p> <p>„А ти знаш, анђеле мој, да т 
 самом Ћати рекла:</p> <p>„Немојте ми о њима ништа више говорити.{S} Они не траже моју руку, ве 
рад Кустура своје свиње продао чим је с њима дошао у Митровицу, могао је имати и нешто ћара; а  
 још мало кукурузом прирани, па после с њима у Митровицу, и сместа их теслимљује.{S} Он би у пр 
а онда да радим?{S} Шта ја знам ко ће с њима довече доћи, можда и сам масални, а ја се власти п 
ао себи момке да му мал чувају, и био с њима задовољан, а Ћата их сад не бегенише!...{S} Други  
етеле су друмом што води за Шабац.{S} У њима су седеле две жене:{S} Иконија снаха Угљеше Пивљак 
дао акта по овоме спору, он је одиста у њима нашао не само пенџерић, већ читаву капију, кроз ко 
још нешто каже, али се, у тај мах, међу њима обре једна женска прилика.{S} Она дочепа Иконију з 
ало опште љубљење и грљење, а нико међу њима није остао, коме се у очима нису заблистале сузе,  
 гласа.{S} У два три маха чуо се жесток њисак.{S} Мора да је било неког неспоразума између дома 
 уједе свога друга дешњака; а онај само њисне: видело се, да је то била крупна шала...{S} Зато  
 она задаје, тешке су и непреболиве.{S} Њих људи обично односе собом у хладни гроб свој.</p> <p 
овим очима само је сијао, треперио и на њих врашки намигивао, њен богати мираз.</p> <p>Ово као  
ј мах долети Фема Митровчанка, махну на њих руком и повика: .</p> <p>„ Долазе!“</p> <milestone  
њихове саме грле и милују.</p> <p>Поред њих су стајала два млада, два чила, два стасита човека, 
а Лекић из Обреновца у свему издваја од њих свију.{S} И ја се чудим, како се вас двојица удесил 
 верујем, имаћеш ти богме тек од сад од њих муке.{S} Неће ти дати с миром ни ручати ни вечерати 
јица само одмахнуше главом.{S} Један од њих рече:</p> <p>„Доцкан...“</p> <p>А други:</p> <pb n= 
 се од чуда згледаше.{S} Готово нико од њих није веровао, да ће то бити истина; али ће на то ре 
упилама играју гладни вуци: ето, шта је њих облетало око богате наследнице покојног Угљеше Пивљ 
акве лепе песме и приповетке.{S} Ово је њих једно другом зближило тако, да су једва чекали да с 
 сиротице моја, ти си видела, колико је њих облетало, не око твоје руке, већ око овога богатог  
ј народ.{S} Овај се свет искупио, да се њих нагледа,“ рећи ће Марта Јездина, а на то ће јој Пел 
ј Пела механџика одговорити: „Остави ти њих; они знају шта раде.{S} Све су то добри људи.“</p>  
n="137" /> клисара, отац Радојлов, а до њих редом људи: како је ко прилазио он је седао — без н 
м, да спреме нова масална кола, да се у њих упрегну она два врана „гаврана,“ како их је сам Ћат 
 просци Анђелијни почињу досађивати.{S} Њихов се број из дана у дан множио, док најпосле није у 
оме великом имању, да виде све, шта има њихов пријатељ Угљеша Пивљак, те да се не кају за чијег 
јника, који му се нису допали, па је на њихова места узео друге, „поузданије."</p> <p>„Кад сам  
ма у Шабац, да јави Максиму Ћуку, да је њихова ствар зрела, Радојло, син Бранка клисаре, беше о 
внају женску децу са мушком при наслеђу њихова очинства.{S} Ја до сад нисам делио те идеје, а с 
бро, онако нека и буде!...“ И у тај мах њихова се капија опет отвори и — прилупи, и у кућу уђош 
 људи, кад слушамо мудре беседе и поуке њихове; — ми се осећамо поносни кад се нађемо у друштву 
носа старих родитеља, а доба среће деце њихове...</p> <p>И једнога тако лепог дана јесењег била 
ћем гледају ова два анђела како се душе њихове саме грле и милују.</p> <p>Поред њих су стајала  
ђају, и да по народу снују зло, како би њихове црне душе ликовале над туђом несрећом,“ рекла је 
паљена сва кандила и оба полелеја; а до њихове вечне куће испратила су их сва три разреда ђака  
 људскога, не би било ни једнога, да их њихове мајке нису с толико муке, с толико бриге и бесан 
ој њених просилаца није опазио.{S} Пред њиховим очима само је сијао, треперио и на њих врашки н 
а чудна струја пролазила је целим телом њиховим.</p> <pb n="79" /> <p>„Где је Фема?“ упита он,  
есанице неговале, над њима, над животом њиховим, <pb n="88" /> дан и ноћ бдиле, док су их подиг 
лизла каква ружна и неприкладна реч.{S} Њихово је вољење било право, чисто анђелско вољење, али 
!{S} Дати су ми у четири ока: колико је њихово јес, толико је и моје — није...{S} Ама што се ја 
 децу, коју смо на овај свет довели без њиховог питања, лишавамо свију материјалних права и кор 
осле? — као јаран и јараница; али преко њиховог језика нигда није склизла каква ружна и неприкл 
огу да живе.{S} И мени је сад, као да у њиховој срећи гледам своју срећу,“ повика Фема Митровча 
оти и стаситости, толико и богатом руху њихову!...{S} Али је млада својом лепотом, својим витки 
ола скочио, по људима, по снуждену лицу њихову и по оној мртвој тишини, која је у целом дворишт 
 конаку, откуд је он обично долазио.{S} Њој се чинило, да би га и у мраку познала, — познала би 
ао смрт.</p> <p>Анђелија се осмехну.{S} Њој то као да беше мило; али ће опет додати:</p> <p>„Тр 
тровчанка спремала је богату вечеру.{S} Њој су помагале Пела бирташица и Марта Јездина; а горе  
јој да јој пошаље и Марту Јездину, да и њој каже шта има да ради.{S} И дуго је с Мартом разгова 
.{S} Они зовнуше и Пелу механџику, те и њој то исто препоручише.</p> <p>„Ништа не брините!{S} П 
 — девојку унесреће...{S} Збиља, колико њој сад би година?“ упитаће одједном масални.</p> <p>„Д 
ељ: што би год данас прочитао, он би то њој све дословце испричао, а често би јој читао и какве 
и била права пушионица.{S} Понекад се у њој толико напуни дима, да се човек од човека није мога 
вај дом везивали.{S} У тај баш мах пред њом се обре Анђелија.{S} Раширила руке, а из очију јој  
 после и Ћати казала.</p> <p>„Ми ћело с њом муку имати: ја ово чудо од девојке још у своме живо 
м година.{S} То беше једна осмакиња.{S} Њу је у један ћошак од подрума, иза неке велике буради, 
ту радосну вест кажеш и твојој Јели.{S} Њу ће то, болан, обрадовати више него што је обрадовало 
р није могла доћи?“</p> <p>„Није.{S} Па њу тамо дува читава војска — <pb n="100" /> жена и људи 
и кораци; али њега дуго не би.</p> <p>И њу поче да хвата неки страх, нека неразговетна слутња:  
{S} Знам ја, људи, душу њену.{S} Ја сам њу одржао на овим мојим рукама, “ рећи ће чича-Мића, он 
ледније и лепше бити неће; а кад тебе у њу доведем, онда ће је огрејати сунце...{S} А Угљеша и  
ој, о кући твојој, која ти, од кад си у њу доведена, никад ништа на жао учинила није.“</p> <pb  
авање.{S} Станем га боље посматрати, и, о чуда, мени се учини, да га познајем: у десну стражњу  
 о чем другом и не мислим, него о теби, о твојим и мојим данашњим мукама; али шта ћу, кад још н 
тављаш, а да и не говорим о кући мојој, о кући твојој, која ти, од кад си у њу доведена, никад  
 о његовим ливадама, њивама, забранима; о воденицама на Дрини и воденицама на Сави; о кошевима  
деницама на Дрини и воденицама на Сави; о кошевима и наслонима и о другим ситнијим парчетима, ш 
S} А ти, Јешо, чујеш, језик за зубе!{S} О томе ником ништа, а кад се ствар сврши, онда можеш из 
ме још питаш, цвете живота мога?!...{S} О, како је душа твоја племенита, и како смо ми сви пред 
</p> <p>„Издадоше ме моји рођени!...{S} О, ала је овај свет скроз и скроз неваљао!“</p> <p>И он 
та ради моја мила снајка Иконија?...{S} О, да вам је знати, како се моја душа радује ономе срет 
а свога оца, већ њена снаха Иконија.{S} О томе се дуго и дуго по свој Мачви говорило.{S} Једни  
лу или на прелу, знај да је ту и он.{S} О томе већ говоре и деца по сокаку.{S} Чувај оно дете,  
 се састану и једно с другим ћеретају — о чему било.{S} Најпре су се волели као брат и сестра,  
{S} Самих кочија било је преко шесет, а о коњицима нико рачуна ни хватао није.{S} Једно се само 
испрегоше, црче — прште као срче кад га о студен камен ударимо!...</p> <p>Али која вајда, кад н 
 бој се, драги Кустуро!{S} Сад видим да о свему ни ти ништа не знаш; не бој се, и благодари Бог 
ле малог ћутања она ће рећи:</p> <p>„Ја о томе, Рајко, Рајко — небо моје плаво, до сад мислила  
 ондашњих шабачких адвоката жива дебата о томе, како су наши закони неправедни, што нису при од 
 дуг измирим.{S} И ја сместа нађем акта о твоме дуговању.{S} Срачунам <pb n="22" /> колико свег 
асипати врелим пољупцима.</p> <p>„Доста о томе, моја голубице бела!...{S} Немој ме подсећати на 
, већ једнога са свим другог лица, лица о коме нико живи и не слути, да је оно једини наследник 
на, тамо, где је и код нас прописан ред о наслеђу...“</p> <p>Па ипак је ово објашњење београдск 
често <pb n="85" /> академске, расправе о појединим правним питањима.{S} Ту се критиковао и сам 
 од орлаша и крсташа талира и три ниске о врату дуката, што су пламтели као жива жеравица.{S} Н 
а, што ти је најмилије, Рајко, немој ме о томе више питати.{S} Примила сам.{S} Морала сам.{S} Т 
, она се трже, па није ни чула шта жене о њеном оцу говоре.</p> <p>Али кад већ поче и свитати,  
не држи,“ рекао је мали Стевица, кад се о Мраву повела реч, да тај ретко кад губи.</p> <p>„Оста 
едно мушко дете“, рекли би људи, кад се о томе повела реч.</p> <p>Ту се читаву недељу дана свад 
рити," рекао је једном приликом, кад се о томе повела реч.</p> <p>„Богме Ћата има право, и ја б 
 буђеновачку сточну економију,“ како се о томе једном сам изразио.</p> <p>Тако исто није хтео д 
ајвиђенији трговац у Шапцу, — ја бих се о своју душу огрешио, кад ти не бих рекао: „хе, дијете, 
ицама на Сави; о кошевима и наслонима и о другим ситнијим парчетима, што се тамо амо налазе по  
је био и за живота његова.“</p> <p>Па и о наследници Анђелији он се очински -бринуо.{S} Није да 
о и на огњишту ложити божићне бадњаке и о крсном имену дизати чашу у славу Божју.</p> <p>Тако ј 
жете и не примити, али би се огрешили и о људску и Божју правду; а ако је примите и усвојите, м 
је самом Ћати рекла:</p> <p>„Немојте ми о њима ништа више говорити.{S} Они не траже моју руку,  
<p>„Не греши душе, анђеле мој.{S} Ја ни о чем другом и не мислим, него о теби, о твојим и мојим 
b n="72" /> ту реч ни о Ћуковом сину ни о Угљешиној Анђелији, већ о њеном богатом миразу,“ учин 
разговора; није <pb n="72" /> ту реч ни о Ћуковом сину ни о Угљешиној Анђелији, већ о њеном бог 
="*" /> <p>Једном се у совљачкој механи о томе овакав разговор водио:</p> <p>„Људи, ја још не в 
 толико пута канио, да те питам, шта ти о томе мислиш и шта намеравамо радити с овим големим им 
не би се много обзирао шта ће свет рећи о начину како је он до тога ћара дошао: „моје је да сво 
за каквим богатством поимило.{S} Ја сам о газдалуку Угљешину данас први пут чула, па ми је оно  
веселник дочепа оканицу с вином, па њим о земљу, и она прште у стотину комада!" — додаде Фема М 
срца свога, остављаш, а да и не говорим о кући мојој, о кући твојој, која ти, од кад си у њу до 
S} Ја ни о чем другом и не мислим, него о теби, о твојим и мојим данашњим мукама; али шта ћу, к 
ири испод Липнице, — а да и не говоримо о његовим ливадама, њивама, забранима; о воденицама на  
 ли законског основа, да се поведе спор о пречем наслеђу целокупног имања покојног Угљеше Пивља 
ковом сину ни о Угљешиној Анђелији, већ о њеном богатом миразу,“ учини опет Петроније Певац.</p 
оја вајда, кад несрећни отад није затек'о жива сина.{S} Он је, док је с кола скочио, по људима, 
кола, једна судница — једно све.</p> <p>О Малој Госпођи слави накучанска црква, и ту буде света 
/p> <p>„Прече мајци него тетки.“</p> <p>О томе спору створило се у народу једно мишљење, а код  
 на Радојла сина Клисариног?“ упита Пав’о Агић.</p> <p>„Није ту сад питање, је ли то Клисарин Р 
га ни за правду Божју'?“ повикао је Пав’о Агић.</p> <p>„Кад покојном Угљеши не даде Бог да му ж 
у нико живи одобрити неће,“ учиниће Пав’о Агић.</p> <p>„Море, опет ја вама велим, оставите ви Ћ 
већ се и охладио.{S} Поред њега се отег’о читав поток усирене крви...“</p> <p>Умро је без свеће 
а то платио и милостивим те оком поглед’о!..“ И онда се наднесе над малог Угљешу.{S} Он беше у  
ад бити?“ рећи ће Обрад више у себи... „О, да сам знао за ово, кад смо сад у Шапцу били, да вид 
егати позната чајковачка песма:</p> <l>„О ви моји били гроши,</l> <l>„Што вас строши по вароши; 
 додала је Јеринка Томе Ботура.</p> <p>„О, да је ово доживео весели Угљеша, и његово би се срце 
} И онда узе рен адвокат Радић.</p> <p>„О, срећни и племенити људи, како вам завидим!{S} Ово је 
 веома живом касу, касала два коњаника, оба на добрим коњима и у господском варошком руху.{S} Ј 
беху упрегнута два, као трава, зеленка, оба поносног држања — ама као да их је једна мајка ождр 
ило увек кад би стао казивати, да су се оба његова лепа зеленка код њега ождребила, и да им је  
адојло, Бранко клисар, отац Радојлов, и оба адвоката — адвокат Радић ђенерални заступник Икониј 
кон; у цркви беху упаљена сва кандила и оба полелеја; а до њихове вечне куће испратила су их св 
њаш...{S} Хајде 'вамо!...“</p> <p>И они оба уђоше у канцеларију.</p> <milestone unit="*" /> <pb 
један пре а други после, тек сад су они оба пред лицем Божјим!...“</p> <p>„Хе, моја Фемо, знаду 
адра, а и других још даљих крајева, и у оба села није било куће, која није имала гостију са стр 
} Сад Бог их убио, шта ће им то, кад су оба умрли, један пре а други после, тек сад су они оба  
ори је и из ње извади два фишека, те их оба пружи Ћати, па му смешећи се рече:</p> <p>„Ево, на, 
ме <pb n="93" /> се неваљалцу око ушију обавила и ту оставила траг ружног обележја, да се многи 
Рачу, и кад се последња скела отисла од обаде, Радојлу приђе једно момче, па му полако рече: </ 
кад је изишао био је у лицу црвен — као обарен рак. <pb n="96" /> Он није знао да се његова сву 
 његове жалосне матере, негуј, храни, и обасипај пољупцима; јер ћеш му ти од сад бити и тетка и 
а“, одговори Иконија и стаде свога мужа обасипати врелим пољупцима.</p> <p>„Доста о томе, моја  
 мој!" повика Иконија и стаде га поново обасипати ватреним пољупцима.</p> <p>„Ја те не разумем, 
есечеви зраци, овде онде, продирали, те обасјавали поједине окосине, доље и дубраве, куће и кућ 
ити, па да се дочека, да нас велики Бог обаспе својом милошћу и својим благословом,“ рече он и  
ечерамо, а и ономе млађем подај нека он обашка вечера.{S} У собу не пуштај никог за живу главу; 
 приђе и пружи му руку.{S} Он је узе: и обе руке задрхташе, а некаква чудна струја пролазила је 
 тако дуго загрљене остале, ћутале су и обе се гушиле у плачу и јецању.....</p> <milestone unit 
, унука старога Угљеше, тим пре, што су обе наследнице женске главе.{S} И да не би било какве п 
 за свога сина и дао јој стотину дуката обележја, он је свој интов вратио у Шабац...</p> <p>„Не 
ушију обавила и ту оставила траг ружног обележја, да се многи после узимао у памет, кад би нешт 
 <p>Још тога вечера газда Угљеша дао је обележје Обрадовој Иконији — најлепшем цвету у свој пон 
ништа не говоре.</p> <p>„И ти баш прими обележје, Иконија?!" рече тужно и веома потресено један 
кукавица сива, ако ме салете, да примим обележје од сина Максима Ћука?" —</p> <p>„Куку мени, ка 
, онда, ако сви на ме гракну, да примим обележје, шта онда да радим?{S} Шта ја знам ко ће с њим 
жо и оних сто дуката, што их је дао као обележје Анђелији, несуђеној заручници онога кривоврато 
!“</p> <p>Ћата је пред Ћуком стајао као обенђијан; а кад је кући пошао, његова су уста сама за  
ана крушка под Милошићем!“</p> <p>Ту су обесмрћена многа имена ондашњих младих трговаца, којима 
к није као остали просци, који оног што обећају дати, дају тек пошто масу приме!“</p> <p>Ћата ј 
 су сместа окретали леђа и одлазили без обзира.</p> <p>Истина, Анђелија је била и лепа и примам 
 би се ту сав заложио, и не би се много обзирао шта ће свет рећи о начину како је он до тога ћа 
 и наших интереса, онда ту престају сви обзири и сва начела,“ ређи ће Рајко Перић, онако шалећи 
 кад је први пут сео на кола и пошао да обиђе огромно имање Угљешино.{S} Он би сваком приликом  
 ово клисарово штене!{S} Он нешто много обија око твоје куће.{S} Ако је твоја Анђелија у колу,  
АД</p> <p>Штампарија Светозара Николића Обилићев Венац бр. 2.</p> <p>1905</p> <milestone unit=" 
се десити још нешто горе.{S} У Мачви је обичај да девојке саме одбегну за момке у које су се за 
"*" /> <p>Газда-Максим Ћук имао је увек обичај да гвожђе кује док је вруће, па је ту методу и о 
 проговори.{S} Ту неки дан, преко свога обичаја, свратио је у кафану „Зеленог Венца,“ па је иза 
Рајко Перић нешто се дуго и преко свога обичаја задржа у вароши.{S} Његова Иконија беше већ пос 
ка.{S} Њену је руку потражио по српском обичају и закону чича-Бранко клисара цркве глоговачке,  
 пуно, па се рано разиђе; а ова двојица обично остану мало дуље,“ одговори Пела механџика.</p>  
а хоће ли до мрака и долазити.{S} Он се обично подуже забави код г. начелника; него да те прија 
“ долазе људи сабаиле на кафу.{S} Ту се обично претресу све новости од јучерашњег дана: ухвати  
је, тешке су и непреболиве.{S} Њих људи обично односе собом у хладни гроб свој.</p> <p>Није про 
ала доле владичином конаку, откуд је он обично долазио.{S} Њој се чинило, да би га и у мраку по 
о обоји некако друкчије.{S} То није оно обично плаветнило неба; али то није ни онај чисто зелен 
S} После су продужили пут до Липнице те обишли и чувене чаире Угљешине, где се могло да утови д 
p> <p>За тим су откасали до на Јадар те обишли и „Дуге Њиве,“ овај прави Мисир у једном широком 
 она два бесна змијоглава кулаша, па су обишли целокупно <pb n="90" /> имање покојног Угљеше Пи 
„Тако ти живога Бога, Иконија, кажи ми, објасни ми, шта ти ово све значи?“</p> <p>„И ти ме још  
Ћуку; али су им адвокати ту ствар овако објаснили:</p> <p>„Ако је покојни Угљеша, ђед малога Уг 
ред о наслеђу...“</p> <p>Па ипак је ово објашњење београдских адвоката још више збунило и Симу  
рак.{S} На небо се навукли црни и густи облаци; а некаква загушљива јара није дала човеку да ди 
јавио, ненадно и неопажено, један таман облачак.{S} И он је мене поплашио: бојим се, мене страх 
а преко његова лица прелети један танан облачак; али му брзо лице сину неком унутрашњом радошћу 
е га заклонио дугачак и у пола провидан облачни појас, што се беше повукао целим западним хориз 
внуше муње и дубоко запараше у ону црну облачну утробу; а један хитац грома тресну тамо негде о 
ама играју гладни вуци: ето, шта је њих облетало око богате наследнице покојног Угљеше Пивљака, 
отице моја, ти си видела, колико је њих облетало, не око твоје руке, већ око овога богатог мира 
њим?</p> <p>Њега ено где још непрестано облеће око Марка Поповића из Синошевића, да од њега куп 
, бојим, да и они, као и сви остали, не облећу око мене моје руке ради, већ ради овога проклето 
м часа купио кола дрва, све саме церове облице, а кад сам их стао сећи, а оно имам шта видети:  
лата.{S} Путове, којима се служио да се обогати, није бирао.{S} Само се брижљиво клонио судског 
ви је имао мек црн шешир са доста малим ободом, а у руци дебео, кукаст, <pb n="136" /> дренов ш 
арати; али то је баш учинило, да су они обоје једно за другим почели још више марити па чак и ч 
...{S} Немој ме подсећати на оне по нас обоје мутне дане.{S} То је било и прошло.{S} Семе, које 
ти азур, то је нека средина између тога обојега.</p> <p>И ко хоће да види бујност живота нашега 
тно румено — зеленило Па и само се небо обоји некако друкчије.{S} То није оно обично плаветнило 
о као да то једва дочека.{S} Оно сирото обори главу па поче да куња.{S} Жалосно га је било посм 
о сам пасаж због кога је апелациони суд оборио пресуду првостепенога суда и наредио да се извид 
капетан, и показа агу очима столицу.{S} Обрад седе, седе доста ослобођен лепим пријемом капетан 
озив од среске власти, у коме стоји, да Обрад Кустура сместа дође среској канцеларији ради неко 
радовао нас, а тебе Господ Бог!“ повика Обрад Кустура, а очи му беху пуне суза.</p> <milestone  
ће појести и себе и тебе.{S} Ето, да је Обрад Кустура своје свиње продао чим је с њима дошао у  
ам послат, да видим шта и колико дугује Обрад Кустура из Заблаћа Максиму Ћуку.{S} Ево донео сам 
p> <p>„Шта ли ће ово сад бити?“ рећи ће Обрад више у себи... „О, да сам знао за ово, кад смо са 
екати нити су чим угостити...“</p> <p>И Обрад Кустура још истог дана уседе на свога путаља и жи 
а!</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад су Обрад и његова Јела дошли својој кући, тамо су затекли  
љубити, а очи им беху пуне суза.</p> <p>Обрад Кустура беше стао па се диви овој одиста реткој д 
си Максима Ћука до паре измирио.</p> <p>Обрад Кустура само је бленуо у капетана.{S} Он од свега 
{S} Иконија снаха Угљеше Пивљака и Јела Обрада Кустуре. — То је била мати и кћи...{S} За колима 
 <p>И онда капетан стаде мерити веселог Обрада <pb n="21" /> Кустуру, који се беше загледао у н 
 врата.{S} И чим уђе у ходник он смотри Обрада:</p> <p>„Ене, Кустуре!{S} Зар си већ дошао?!{S}  
ста њена мајка!{S} Она је јединица кћер Обрада Кустуре, једнога доброг и поштеног домаћина и ма 
говори госпођа Јеца.</p> <p>„То је кћер Обрада Кустуре?!“ запита готово зачуђено Угљеша Пивљак, 
га сина испросио и даривао лепу Иконију Обрада Кустуре из Заблаћа, могле су у велике минути јац 
све у дим претворити..."</p> <p>„Богме, Обраде, ја ти ту ништа помоћи не могу.{S} Продаја је са 
твој дом, пријатељу."</p> <p>„Пријатељу Обраде, она ће моме дому бити драга, па да је спремиш с 
свима нама на дику и понос, додаде Јела Обрадова.</p> <milestone unit="*" /> <p>Још тога вечера 
 то, болан, обрадовати више него што је обрадовало и тебе самог.“</p> <p>„0, г. капетане, ти об 
17" /> <p>Јелу Обрадову ништа тако није обрадовало и разгалило, као анђелска појава једне, већ  
тебе самог.“</p> <p>„0, г. капетане, ти обрадовао нас, а тебе Господ Бог!“ повика Обрад Кустура 
ажеш и твојој Јели.{S} Њу ће то, болан, обрадовати више него што је обрадовало и тебе самог.“</ 
ешто да саопшти своме Кустури што ће га обрадовати.{S} И он устаде са свога места.{S} Приђе Обр 
ога вечера газда Угљеша дао је обележје Обрадовој Иконији — најлепшем цвету у свој поносној Поц 
Параскеву....</p> <pb n="17" /> <p>Јелу Обрадову ништа тако није обрадовало и разгалило, као ан 
идео где оде у друштву са Симом Ћатом и Обрадом Чавком, а то је таман друштво згодно за Ћукове  
м колима Сима Ћата са својим побратимом Обрадом Чавком.{S} То су били просци лепе Анђелије, бог 
а вам кажем, да ви ову квиту дате газда Обраду, а мени дајте парче цедуље, како сам ја овај нов 
S} И он устаде са свога места.{S} Приђе Обраду, метну му руку на раме, па му, смешећи се, рече: 
правог анђела Божјег.{S} Она прво приђе Обраду Кустури, смерно се поклони и у руку га пољуби, п 
е, па се чак и насмеши.{S} И тад се сви обрадују; али то буде све.{S} Оно, сироче, скочи, врисн 
де притискивати пољубац за пољупцем — у образ, у чело,- у косу, у уста...</p> <p>„Доста, доста! 
дговорност велика, а он није рад, да му образ црвени и пред влашћу и пред људима.</p> <p>„Па до 
писа свеколико имање покојнога Угљеше и образова масу, а за главнога стараоца постави Симу Ћату 
ешто каже, али се, у тај мах, међу њима обре једна женска прилика.{S} Она дочепа Иконију за рук 
 везивали.{S} У тај баш мах пред њом се обре Анђелија.{S} Раширила руке, а из очију јој грунуше 
бица, која је за доба господара Јеврема Обреновића служила као „мала оџаклија,“ а кад се доцниј 
ве двојице.{S} Једини Радојица Лекић из Обреновца у свему издваја од њих свију.{S} И ја се чуди 
г отмена положаја, дочекао, да окреће у Обреновцу сувачу Лазе Галовића?!{S} С тим сам се мислим 
" /> <p>Кад сам пре неког времена био у Обреновцу, ја посетим мога негдашњег кардаша Лазу Галов 
 лепота труне у овоме глибу и да изуваш обућу овим нашим каљогажама," додаде Марта Јездина, а г 
а три ова села, све се то, за тили час, обуче у свечано руво и искупи у пространо двориште поко 
а купила.{S} И док је онај млади и лепо обучени момак, што је кочијашио, везивао један мали све 
м прстом овим, ја не дам да ми се дете, ова моја још једина утеха у старим годинама мојим, из к 
цвећем кити зелене хумке, <pb n="IV" /> ова вечита боравишта мртвих ....{S} Жена је божанствена 
ма, пријатељу, ти не знаш муке моје.{S} Ова моја пупила постала је велика пробирачица: она је д 
ина, а гурну лактом Фему Митровчанку, а ова би очима жмирнула, па би опет рекла:</p> <p>„Од ове 
вета је било пуно, па се рано разиђе; а ова двојица обично остану мало дуље,“ одговори Пела мех 
етним очима, што их беше ружно замутила ова велика жалост њена.{S} Погледа га па ће му шапатом  
 као укопан — као да је и њега потресла ова ненадна несрећа што је ову кућу снашла.</p> <p>Он п 
!" — додаде Фема Митровчанка.</p> <p>„Е ова, видећеш, оставља и свога свекра, и своје дете, и ј 
моја, да ти свет рекне:</p> <p>— Ала је ова Угљешина наследница постала нека пробирачица!"</p>  
> <p>„Чекамо једно лице, кога се и тиче ова ствар, ради које сам вас и звао, а ви имали доброту 
вај спор пресудио на штету Анђелијну, и ова је та, што се радује и весели, што је тако суд наша 
лом и ја сам ту.{S} Ни ја не дам, да ми ова маса оде на ђавоље мекиње.{S} Ми ћемо нашој пупили, 
је год било момака и девојака у сва три ова села, све се то, за тили час, обуче у свечано руво  
и су па с неким дубоким учешћем гледају ова два анђела како се душе њихове саме грле и милују.< 
биља, чудна је зверка био <pb n="94" /> овај Максим Ћук.{S} Он је имао и своју нарочиту философ 
а, јер морам отићи мало и до Раче...{S} Овај Панта Ковић, кад се коме задужи, не мисли да плати 
 би било да мало изиђу у овај народ.{S} Овај се свет искупио, да се њих нагледа,“ рећи ће Марта 
ко игде има судбине, онда ето то је.{S} Овај наш Ћата и проклети Максим Ћук и чуваше је, и заси 
/p> <p>„Цвеће росно јутром узабрато," — овај ти веселник дочепа оканицу с вином, па њим о земљу 
ли до на Јадар те обишли и „Дуге Њиве,“ овај прави Мисир у једном широком и дугачком кључу реке 
минуше сви они тужни дани, што су је за овај дом везивали.{S} У тај баш мах пред њом се обре Ан 
 а мени дајте парче цедуље, како сам ја овај новац вама положио."</p> <p>„Ја тако и урадим; а т 
свога?!“</p> <p>Иконија је немо слушала овај племенити говор свога доброга мужа, слушала га је  
во, да ми нашу женску децу, коју смо на овај свет довели без њиховог питања, лишавамо свију мат 
Совљака на своме интову дође.</p> <p>На овај овакав „тон“ Симе Ћате, Ћуку се мало набра чело, а 
здадоше ме моји рођени!...{S} О, ала је овај свет скроз и скроз неваљао!“</p> <p>И онда:</p> <p 
 да је по закону; <pb n="133" /> суд је овај спор расправио и пресудио у корист моје властодавк 
“</p> <milestone unit="*" /> <p>„Суд је овај спор пресудио на штету Анђелијну, и ова је та, што 
а, да он нашу срећу не засени.{S} То је овај неочекивани спор.{S} Он је истина окончан у нашу к 
.{S} Ту се критиковао и сам суд, што је овај или онај грађански спор, или какво кривично дело о 
 којима се по нешто дати мора, па да се овај посао час пре сврши; јер, како ја знам, још мало п 
, г. адвокате!{S} Имам сведока на сваки овај мој прст, ако хоћеш, по десет.{S} Читава је то пра 
а за себе шапорила:</p> <p>„Чудан човек овај Максим Ћук!{S} Његовој памети <pb n="71" /> и бист 
оз какве ли је мене живота свога прошао овај негда поносни Ћуков ждрал, — док је, од свога негд 
оворити.{S} Они не траже моју руку, већ овај мој мираз, ово моје очинство.“</p> <p>А Феми Митро 
у соби?{S} Боље би било да мало изиђу у овај народ.{S} Овај се свет искупио, да се њих нагледа, 
, који за то има последњу реч; а кад му овај рече:</p> <p>„То до мене, газда-Максиме, није.{S}  
а одведе и у Ђур.{S} Он је за њ рекао: „овај вам млад човек злата вреди.{S} То ће вам бити једа 
 <p>Једном се у совљачкој механи о томе овакав разговор водио:</p> <p>„Људи, ја још не верујем  
ка на своме интову дође.</p> <p>На овај овакав „тон“ Симе Ћате, Ћуку се мало набра чело, али он 
 n="134" /> и да, с другом вољом, место овакве судске пресуде, донесемо праведнију пресуду.“ —< 
тровицу, могао је имати и нешто ћара; а овако, задужио се и косом на глави: пао је у канџе неср 
јно текло; док су Божја и људска правда овако славили своју победу над завишћу, над мржњом себи 
ош не верујем да то може бити...{S} Кад овако раде власти, онда шта је остало за оне, који не з 
ски закон.</p> <p>Овоје назоре Радић је овако бранио:</p> <p>„На мушком потомству, господо моја 
tone unit="*" /> <p>И док је ово весеље овако бујно текло; док су Божја и људска правда овако с 
="*" /> <p>Ћата је опет са своје стране овако говорио:</p> <p>„Дете моје, сиротице моја, ти си  
да ми час пре дођеш, да те видим, да те овако загрлим и изљубим?{S} И онда му стаде притискиват 
е пред самим вратницама покојног Угљеше овако причао:</p> <p>„Синоћ је отишао у своју собу, да  
акве пометње, ми смо ово имање поделили овако:</p> <p>„Имање у Китогу заједно с домазлуком, сув 
ка кренули.</p> <p>„Хе, ласно је Угљеши овако свадбовати: дубока кеса, а големи амбари...{S} Им 
 Шапца до Совљака, — онда ће Максим Ћук овако почети:</p> <p>„А сад, драги Ћато, да пређемо на  
, мени опет чисто буде мило, што је ово овако власт наредила...{S} Опет, опет, Бог зна шта ради 
грађански спор, или какво кривично дело овако или онако расправио и пресудио.{S} По кашто би се 
ксиму Ћуку; али су им адвокати ту ствар овако објаснили:</p> <p>„Ако је покојни Угљеша, ђед мал 
са собом носити све што треба, кад буду овако у народ позвати.</p> <p>И сам Угљеша, по самим ле 
ати нећу!“</p> <p>„А ја, газда-Максиме, овде не чиним ником никакве услуге, већ само вршим свој 
оју тамну сенку, док су месечеви зраци, овде онде, продирали, те обасјавали поједине окосине, д 
грдно наудити!..{S} У памет се Ћато!{S} Овде ти сад ваља испит полагати," промрмља Сима Ћата кр 
 добила је неку зелено-вугасту боју.{S} Овде онде висе читави паламари подеротина, као да су на 
ију из добра и виђена дома...{S} Док ја овде седим, Ћато, не дам ја, да се мојим богатим пупила 
чуђено згледаше.</p> <p>„А, па међер се овде није шалити, пријатељу,“ рећи ће Ћук Сими Ћати.</p 
дојло.“</p> <p>„Ти си ми поручила да те овде сачекам?...“</p> <p>„Јесам... “</p> <p>„Па шта рад 
ише апелату.{S} Тако је и урађено.{S} И овде се Ћук изуо са неких 25 дуката.{S} И то је Кузман  
 Он као да је хтео рећи: „све, све, али овде код мене неће моћи проћи ујдурме Максима Ћука.“</p 
еш, па ћемо ти ми то одобрити, а што ми овде уредимо, ја мислим, да то неће ни масални макарити 
у смешећи се рећи:</p> <p>„Кажи ти мени овде, Ћато, у четири ока, шта ти, братац, тражиш за се, 
руку, па јој прекорно рече: „Шта ћеш ти овде, Иконија, у ово доба ноћи?!“ и онда се окрете оном 
неће дати мира ни дању ни ноћу.{S} Него овде ми се ваља у памет узети: ако му дам Анђелију, пре 
при наслеђу ваља изравнати; али сам бар овде сигуран, да ће уза ме бити и наш домаћин Рајко," — 
“</p> <p>А други:</p> <pb n="40" /> <p>„Овде више наша мајсторија не помаже.“</p> <p>Др. Гродер 
ворио, Ћата је просто бленуо у њега.{S} Ове му мисли до овога вечера нигда нису ни падале на ум 
ећ који својом озбиљношћу заслуживао, а ове друге умео је тако да <pb n="57" /> љокне, да су см 
је.“</p> <pb n="35" /> <p>Иконија је на ове свекрове прекоре само гледала преда се и — ћутала.. 
 друго.</p> <p>Оно у народу своди се на ове две три речи:</p> <p>„Ето шта су у стању да ураде п 
 имену његову и дому његову?"</p> <p>На ове речи Анђелија се чисто трже.{S} Погледа у Ћату оним 
као и на сваку другу стрв!..“</p> <p>На ове речи Рајко беше просто занемео.{S} Он своју Иконију 
, и јест се много старао око унапређења ове Угљешине масе.{S} Мало, мало, па би заповедио млађи 
дуката, дуката здравих и нових — све од ове године.{S} Оно остало, кад чему буде ред.{S} Послед 
м те звала, да ме научиш, како да се од ове напасти одбраним?...{S} Знаш ли, очни виде мој, да  
илује на тешког боника и да га спасе од ове страшне бољке.{S} Она је неколико пута уздахнула, ш 
ића; а и они остали мало су што бољи од ове двојице.{S} Једини Радојица Лекић из Обреновца у св 
 жмирнула, па би опет рекла:</p> <p>„Од ове прилике нити је било боље, нити ће је бити...{S} Не 
уће,“ — примети Среја ковач.</p> <p>Ове ове замерке Ћати су дотурали његови људи, али он на то  
се Ћати освети — да га види избачена из ове њему драге куће, из куће Угљеше Пивљака.{S} И сад ј 
је полако и с пуно неког бола изведе из ове проклете собе.{S} Водио је преко дворишта, а и сам  
ћи какав пенџерић, кроз који се може из ове неизвесности изаћи на чистину,“ приметио је адвокат 
дете, мој Угљеша?{S} Нека с њим бежи из ове несретне куће, нека бежи куд било!..."</p> <p>Боже, 
 рђи више ништа не дугујеш...{S} Ево ти ове хартије, на, па је чувај као очи у глави.{S} То је  
до куће,“ — примети Среја ковач.</p> <p>Ове ове замерке Ћати су дотурали његови људи, али он на 
ћ, онај Цицварић, што је својим песмама овековечио веселу дружбу шабачких младих трговаца:{S} Т 
квита.{S} Ја сам је, боље тврђе ради, и оверио, а то исто и на актима записао!...</p> <p>„Ето,  
 слатка моја тета-Фемо, видела, како би ови моји просци прсли — куд који.“</p> <pb n="58" /> <p 
ви рекну да ово, око чега се данас кољу ови гладни вуци, није твоје очинство, није твој мираз,  
људи, душу њену.{S} Ја сам њу одржао на овим мојим рукама, “ рећи ће чича-Мића, онај исти чича- 
 док сам ја жив и мичем и једним прстом овим, ја не дам да ми се дете, ова моја још једина утех 
о томе мислиш и шта намеравамо радити с овим големим имањем, које си овом парницом добила?{S} И 
 сина с овом истом младицом, што седи у овим господским кочијама, —“ одговори Фема Митровчанка; 
а труне у овоме глибу и да изуваш обућу овим нашим каљогажама," додаде Марта Јездина, а гурну л 
јатеља, људе од знања и закона.{S} Међу овима ваља нам поменути: два шабачка адвоката:{S} Јовић 
ечанства било занимљивога, поучнога без ових светских великана?{S} Ништа; а од тих великана, од 
ако мислим, друго, само се нешто плашим ових проклетих адвоката.{S} Све се бојим да они нешто н 
им му за твој рачун све до паре.{S} На! ово је његова квита.{S} Ја сам је, боље тврђе ради, и о 
то бисмо ми били адвокати?{S} Најпосле, ово је дело веома деликатне природе, те вам ни ми не мо 
ешио, кад ти не бих рекао: „хе, дијете, ово је твоја прилика!“ Твоме ће оцу, ако има онога свет 
не траже моју руку, већ овај мој мираз, ово моје очинство.“</p> <p>А Феми Митровчанки једном је 
ном боку једва се познаје жиг:{S} М. Ђ. Ово последње писме хтело је да буде почетно слово у пре 
илама крпе туђе продрте вреће.“</p> <p> Ово као да се Ћати није допало, а учини му се, као да с 
 и племенити људи, како вам завидим!{S} Ово је тридесет и више година како се ломим и бијем као 
<p>„Бога ми, г. Јовићу, да видимо!..{S} Ово питање мало задире у наше интересе, моје и моје Ико 
 да је, Бог с нама био, прегрижен...{S} Ово кљусе мора да је негда имало зелену длаку, па је са 
дођи себи!{S} Ти си паметна девојка.{S} Ово, што се данас десило <pb n="48" /> у кући вашој, де 
ларији ради некога хитног саопштења.{S} Ово: ради хитног саопштења, беше двапут црвеним плајваз 
тао и какве лепе песме и приповетке.{S} Ово је њих једно другом зближило тако, да су једва чека 
ао је у своју собу да мало прилегне.{S} Ово је друга ноћ како, сиромах, око на око свео није,“  
32" /> ни по племенитости душе ваше.{S} Ово је равна година како се над богатом масом покојног  
 пупилом, лепом Анђелијом Угљешином.{S} Ово се може десити тим пре, што, како ти велиш, девојка 
же да гледа трајнију срећу човекову.{S} Ово се могло приметити и на дому веселог Угљеше Пивљака 
си нас звао?...{S} Што се не почиње?{S} Ово је неко доба ноћи...{S} Кога ми ово још чекамо?“ уп 
е, ко зна — шта још од тога може бити.“ Ово последње Ћата је очевидно иставио као озбиљнога кон 
/> и пред људима у свему равноправна; а ово како је у нас сад — то је аномалија у нашем грађанс 
о:</p> <p>„Преча је мати него тетка;“ а ово се, рекоше, слаже и с римским правом и с прописом г 
а:</p> <p>„Ништа не бих волела, него да ово моје очинство каква Божја сила у дим претвори, и ти 
мој, онда, кад земаљски судови рекну да ово, око чега се данас кољу ови гладни вуци, није твоје 
јпосле, и зашто?{S} Да је она марила за ово дете, она га не би могла ни оставити,“ рече ђед дет 
Обрад више у себи... „О, да сам знао за ово, кад смо сад у Шапцу били, да видим шта је то тако  
а.</p> <p>„Ми ћело с њом муку имати: ја ово чудо од девојке још у своме животу видела нисам,“ д 
га младожење међу толиким просцима.“ На ово Ћата поново извади иза појаса своју бурмутицу, узе  
о за Угљешину Анђелију?"</p> <p>Ћата на ово ништа не одговори, већ само рече:</p> <p>„Лепо је т 
старога Угљеше, а то се питање своди на ово просто и за свакога разумљиво питање:</p> <p>„Је ли 
/p> <p>„Газда Угљеша, припази-дер ти на ово клисарово штене!{S} Он нешто много обија око твоје  
ца постала нека пробирачица!"</p> <p>На ово се Анђелија осмехну па рече:</p> <p>„Све могу бити, 
рсташ,“ а леваку „ждрал.“</p> <p>„А, па ово је „ждрал“ Максима Ћука!“ помислим: <pb n="144" />  
ј, сва Мачва завидети!...</p> <p>На све ово лепа Иконија гледала је преда се а њене мисли као д 
е Јеринка Томе Ботура.</p> <p>„О, да је ово доживео весели Угљеша, и његово би се срце раскрави 
е запомагала:</p> <p>„Куку мене, шта је ово?{S} Куку мени ојађеници, шта ћу ја сад?...{S} Бабо, 
е си ми у незнан однела!“</l> <p>Кад је ово отпевао Цицварић, један од оних младих трговаца доч 
ад те капетан упита:</p> <p>— „Ко ти је ово? ти си му одговорио:</p> <p>— „То је, капетане, мој 
> <p>„Де, чик погоди, господине, чиј је ово интов?“ упитаће ме Смајо Циганин.</p> <p>„А ко би т 
сан ред о наслеђу...“</p> <p>Па ипак је ово објашњење београдских адвоката још више збунило и С 
Ћате и стража Максима Ћука.{S} И док је ово наш Љубинко говорио, капетан га је Влајко посматрао 
 краја, па ни оним — „мрсним.“ И док је ово весеље текло, Фема <pb n="129" /> Митровчанка спрем 
</p> <milestone unit="*" /> <p>И док је ово весеље овако бујно текло; док су Божја и људска пра 
не дате, даће јој суд.“</p> <p>И док је ово Максим Ћук говорио, Ћата је просто бленуо у њега.{S 
Ђука, мени опет чисто буде мило, што је ово овако власт наредила...{S} Опет, опет, Бог зна шта  
м милосрђу наших жена — писац посвећује ово своје дело...</p> </div> <pb n="3" /> <div type="ch 
ад тек срце на месту, кад видим, где се ово двоје узимају, не због пустог блага, него што једно 
варило, то се ни данас не зна.{S} Кљусе ово као да то једва дочека.{S} Оно сирото обори главу п 
 плајвазом подвучено.</p> <p>„Шта ли ће ово сад бити?“ рећи ће Обрад више у себи... „О, да сам  
тови до близу стотину грла волова.{S} И ово је било све у прошцу — као од сира срезану, а попле 
га узео и ваздан му којешта тепао.{S} И ово је био животворни мелем натиштеним ранама овога жал 
младожењу — давно и давно, и утувите ви ово људи, што ће вам сад чича-Мића казати!{S} Или ће он 
 домаћину:</p> <pb n="101" /> <p>„Је ли ово твој момак?“</p> <p>„То је, капетане, мој синовац.. 
би била потпуна, кад не бисмо испричали ово што иде:</p> <p>У окружном суду шабачком, одмах спр 
{S} Ово је неко доба ноћи...{S} Кога ми ово још чекамо?“ упитаће адвокат Радић.</p> <p>„Чекамо  
 ми сина, слатка моја сејо!...{S} Ја ни ово нисам хтела, али је тако, ваљда, хтео Бог...{S} Чув 
а, Иконија, кажи ми, објасни ми, шта ти ово све значи?“</p> <p>„И ти ме још питаш, цвете живота 
ну:</p> <p>„Коње!...{S} Побратиме плати ово што се потрошило!“ — окрете се једном своме другу.{ 
Митровчанку протераћу, или ја нећу бити ово што сам...“</p> <p>За тим ће тише — ама као да се б 
ли тетка?“</p> <p>И онда је суд са свим ово питање правилно расправио, кад је рекао:</p> <p>„Пр 
} И да не би било какве пометње, ми смо ово имање поделили овако:</p> <p>„Имање у Китогу заједн 
увача одједном нешто застаде, да ли што ово бедно живинче није имало снаге да је даље окреће, и 
.</p> <p>Морам признати, да ме је нешто ово бедно живинче гануло.{S} Оно у мени изазва неко чуд 
орно рече: „Шта ћеш ти овде, Иконија, у ово доба ноћи?!“ и онда се окрете ономе момку:</p> <p>„ 
и наше задруге, па загледај мало боље у ово питање, које засеца тако дубоко у наш породични жив 
шки намигивао, њен богати мираз.</p> <p>Ово као да је опазила и сама Анђелија, с тога је постал 
 па како ми буде, нека ми буде!“</p> <p>Ово је све слушао Ћатин повереник, Саватије Ребрин, она 
ти ми, ако сам те што увредила.“</p> <p>Ово је она рекла с таквом решеношћу, да је њен свекар с 
но, да је „мати преча од тетке.“</p> <p>Ово некако није могло ући у главу ни Сими Ћати ни Макси 
тогу, па је том приликом рекао:</p> <p>„Ово би заиста било грехота распродати.“ Он је те године 
атима.</p> <p>И после дужег проучавања, овога одиста деликатнога правног питања, како су се бео 
има, па му почео да шапће:</p> <p>„Чуј, овога сам часа купио кола дрва, све саме церове облице, 
сти; <pb n="87" /> је ли право да жену, овога правог мученика, ову мајку, ову дадиљу читавога ч 
 он <pb n="115" /> и не зна шта има.{S} Овога часа идем у Синошевић.{S} Купићу тај забран — по  
/p> <p>Поручила ти Фема Митровчанка, да овога часа идеш у Совљак.{S} Има нешто важно да ти каже 
ва душа, која није дошла, да се нагледа овога одиста чуда од сватова.</p> <p>Али што се беше ис 
 не може бити, да сте вас двоје порекла овога данашњег грешног и грамзивог света!{S} Ви као да  
 био животворни мелем натиштеним ранама овога жалошћу већ погрбљеног и оседелог старца</p> <pb  
 завојица нема.{S} И свет је гракнуо на овога човека, као на гладна вука.{S} Нема право...{S} П 
S} Шта сиромах Угљеша није чинио, да од овога неумитног дечјег крволока спасе свога унука, једи 
о...{S} Па ипак, ипак, мене је нешто од овога човека страх!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>С 
н сахат, умро Угљеша унук, па тек после овога Угљеша његов ђед, односно отац Анђелијн.“</p> <p> 
tone unit="*" /> <pb n="23" /> <p>После овога, друмом што води из Шапца за Поцерину, живо је ка 
, Лелековића, Бојића и других.</p> <p>И овога је пута Бего Цицварић показао своју духовитост и  
блећу око мене моје руке ради, већ ради овога проклетог мираза мог, ватра га, да Бог да, спржил 
росто бленуо у њега.{S} Ове му мисли до овога вечера нигда нису ни падале на ум; а видео је и р 
их облетало, не око твоје руке, већ око овога богатог мираза твог, и ти си их све редом <pb n=" 
 Мачви.“ То рече, па се нешто загледа у овога домаћиновога гласника, и онда му одједном рече:</ 
твена спона између неба и земље, између овога и онога света!..</p> <p>И тој доброти срца, тој п 
 unit="*" /> <p>И док је првога дана на овој свадби све живо пливало у џумбусу и весељу, дотле  
наге да је даље окреће, или се нешто на овој Лазиној направи покварило, то се ни данас не зна.{ 
соби извршило нешто, што је права круна овој нашој приповедци.</p> <p>У ту се собу беху искупил 
> <p>Обрад Кустура беше стао па се диви овој одиста реткој доброти душе једнога тако још младог 
е, прибра, па рече:</p> <p>„Ништа ја по овој маси нећу предузимати без твога одобрења, господин 
 нашом причом.{S} Тако, једнога дана, у овој адвокатској пушионици, водила се између ондашњих ш 
а до сад нисам делио те идеје, а сад, у овој прилици, ја стојим уз његово мишљење: није право,  
к од човека није могао распознати.{S} У овој су се собици претресале шабачке новости, као и оно 
</p> <p>„Бабо, ја не могу више остати у овој кући.{S} Хоћу да идем своме оцу и својој мајци.{S} 
 где ћу га видети, кад сам непрестано у овој мојој тамници, под јаком стражом Ћатиних најемника 
а" и „правда.“ Било је прилика кад су у овој адвокатској пушионици вођене читаве, често <pb n=" 
у унели и у сам грађански закон.</p> <p>Овоје назоре Радић је овако бранио:</p> <p>„На мушком п 
ли, онда хоћу и ја да знам коме ћу моћи оволики масени мал на чување поверити," рекао је једном 
} Једна таква препирка има јаке везе са овом нашом причом.{S} Тако, једнога дана, у овој адвока 
ђе кује док је вруће, па је ту методу и овом приликом усвојио, ма да му се нешто, пред његове н 
о радити с овим големим имањем, које си овом парницом добила?{S} И зар би ти могла допустити, д 
 је оно газда Угљеша женио свога сина с овом истом младицом, што седи у овим господским кочијам 
цем.{S} По казивању самога чича-Мићана, овоме је вину било више од осам година.{S} То беше једн 
аробљено, као лица без свакога права на овоме свету, па су ту неправду унели и у сам грађански  
ао је:</p> <p>„Новац је највећа сила на овоме свету; луд је ко се не стара, да ту силу има у св 
5" /> <p>Да богатство није сва срећа на овоме свету, то је газда Угљеша Пивљак најбоље осетио.{ 
 мене закла?!{S} Бабо, шта ћу ја сад на овоме свету без тебе, без своје мајке, без браће своје? 
 какав би требао да буде, па да се и на овоме свету заснује права људска, али Богом благословен 
овчанка.</p> <p>„Само се једном живи на овоме свету,“ учини <pb n="75" /> Пела бирташица, а пре 
 Млађу, за моју једину наду и радост на овоме свету.“</p> <p>„Па пријатељу, деца треба да се на 
 Бего Цицварић, па макар и пред зору на овоме весељу нађе, то наша прича не зна, само се зна то 
гљеше, већ што сте морали — да покажете овоме халапљивом свету, да то имање ипак није пусто и д 
га вечера, пошто је последња пресуда по овоме интересантном спору постала и извршна, Рајко Пери 
де у Шабац и да у суду размотри акта по овоме делу, па да према томе и напише апелату.{S} Тако  
што је адвокат Кузман разгледао акта по овоме спору, он је одиста у њима нашао не само пенџерић 
{S} Нека још и он склопи очи, па онда у овоме дому неће имати ко да слави крсно име и да диже ч 
преча је мајка него тетка.{S} И то је у овоме случају са свим по закону, а судови су <pb n="114 
шко чедо, ђедову праву радост; јер је у овоме детешцету видео милост Божју, видео мушку главу,  
ња...</p> <p>„А не да ти лепота труне у овоме глибу и да изуваш обућу овим нашим каљогажама," д 
наш; не бој се, и благодари Богу, што у овоме свету има још добрих људи.{S} Ти оној рђи више ни 
и право да жену, овога правог мученика, ову мајку, ову дадиљу читавога човечанства, лишимо свиј 
м моје властодавке и њенога мужа Рајка, ову законску неправду исправимо, <pb n="134" /> и да, с 
жену, овога правог мученика, ову мајку, ову дадиљу читавога човечанства, лишимо свију права и с 
тиња.{S} Све је спавало мртвим сном.{S} Ову је тишину прекидало монотоно хукање воденичне бране 
ега потресла ова ненадна несрећа што је ову кућу снашла.</p> <p>Он приђе Анђелији.{S} Диже је,  
 <p>„Мени су рекли, да вам кажем, да ви ову квиту дате газда Обраду, а мени дајте парче цедуље, 
шег газде.{S} И ко би други могао имати ову сорту грмића до један Марко Поповић.{S} Весели Марк 
 времена, кад ти ниси била моја, — мути ову нашу данашњу срећу, — па сам се толико пута канио,  
те године и сам на свом имању установио ову „швајцарску и буђеновачку сточну економију,“ како с 
ов новац у суду деле по пола.{S} Ми смо ову пресуду, као ђенерални пуномоћници ваши и судом пот 
,“ а његову госпођу — „госпођа Јеца.“ У ову кућу беше свратио у госте и газда Угљеша Пивљак, ма 
као „мала оџаклија,“ а кад се доцније у ову кућу уселио суд и окружно начелство, онда је та соб 
 гладан вук, јер су баш те ноћи поклане овце Јанка Субашића.</p> </div> <pb n="16" /> <div type 
а, којом <pb n="105" /> се тражи да суд огласи Иконију за једину наследницу целокупног имања по 
е прихватити и одржати слеме кућно и на огњишту ложити божићне бадњаке и о крсном имену дизати  
И једно и друго било је самим палисадом ограђено, и у врло добром стању одржавато.</p> <p>„Ја б 
вала, — зар би ти, дане мој, сунце моје огрејано, могла ту анђелску душу, твоју добру заовицу и 
ће; а кад тебе у њу доведем, онда ће је огрејати сунце...{S} А Угљеша и његови двори?{S} Њему ј 
S} Ви је можете и не примити, али би се огрешили и о људску и Божју правду; а ако је примите и  
говац у Шапцу, — ја бих се о своју душу огрешио, кад ти не бих рекао: „хе, дијете, ово је твоја 
е први пут сео на кола и пошао да обиђе огромно имање Угљешино.{S} Он би сваком приликом сврати 
трули газда.</p> <p>Кад је умро, његово огромно имање дошло је под масу.{S} А само за живи мал  
дан, таман кад се навршила година дана, од кад је саранио последњега сина свог, — приђе му њего 
 великана?{S} Ништа; а од тих великана, од тих сунаца у пучини живота људскога, не би било ни ј 
шега Љубинка.{S} И он ми је јутрос све, од речи до речи, испричао, како му је у своје време Љуб 
е, нека бежи куд било!..."</p> <p>Боже, од кад је света, људи беже од смрти; <pb n="32" /> али  
ај негда поносни Ћуков ждрал, — док је, од свога негдашњег отмена положаја, дочекао, да окреће  
не уморила готово цео један појас деце, од две до осам година!...{S} А кад је била на врхунцу с 
м о кући мојој, о кући твојој, која ти, од кад си у њу доведена, никад ништа на жао учинила ниј 
ој тихој јесењој ноћи, — цео онај свет, од неке раздраганости, удари у један општи врисак!“</p> 
обро, поочиме — како је већ звала Ћату, од кад јој је постао тутор — хвала ти на твојој толикој 
 коњи у коњушници дадоше <pb n="130" /> од себе весела гласа.{S} У два три маха чуо се жесток њ 
ад да је имао у животу веселих дана.{S} Од четири сина, као четири златне јабуке, па му кућа ос 
а вајата она бризну у плач и јецање.{S} Од то доба нико је више није видео насмејану, а њена ве 
 их после намири.{S} Кола под шупу, и — од коња не одмичи!...{S} Је си ли разумео?“</p> <p>„Ниш 
без ових светских великана?{S} Ништа; а од тих великана, од тих сунаца у пучини живота људскога 
је у народу важио као нека ретка појава од бистрине, управо као неки — сељак философ.{S} С тога 
о, бабо, ја и немам силе и власти да га од његовог ђеда и његове куће одвајам, а и да имам, то  
о.{S} Радојло је само суво злато; ја га од малена знам, кућа смо до куће,“ — примети Среја кова 
="31" /> по сахата, и ако се рачуна, да од Совљака до Лешнице има добрих пет сахати.{S} За то м 
ће око Марка Поповића из Синошевића, да од њега купи његов „златан“ забран!...</p> <milestone u 
d> <p>Сима Ћата сав се беше заложио, да од своје пупиле добије пристанак, да пође за сина Макси 
а.{S} Шта сиромах Угљеша није чинио, да од овога неумитног дечјег крволока спасе свога унука, ј 
ђелче, кад би год свога ђеда опазило да од куд долази, оно би му пружило ручице, да га узме.{S} 
та, пријатељу, ја нећу друкчије, већ да од вашег детета чујем, да хоће да пође за мога Млађу, з 
м куд кући својој.{S} Ако то буде, онда од свадбе моје Иконије ништа бити не може: онда несрећн 
 дошла, да се нагледа овога одиста чуда од сватова.</p> <p>Али што се беше искупило момака и де 
јица Лекић из Обреновца у свему издваја од њих свију.{S} И ја се чудим, како се вас двојица уде 
е познајете Анђелију.{S} Она је мудрија од свију нас.{S} Знам ја, људи, душу њену.{S} Ја сам њу 
а покојног <pb n="98" /> Угљеше Пивљака од рођене кћери његове, кад мушкога потомства нема?“ ре 
е може.{S} Мој би се отац убио, а мајка од туге пресвисла, да ја то учиним.“ И она заусти да јо 
 зна.</p> <p>Он је још тога дана поиска од оца и мајке, и они му је дадоше: та ко се не би опри 
сетним лицем и погледом одиста одвајала од осталих мачванских лепотица.</p> <p>Од Иконије се ни 
 — хукао.</p> <p>Анђелија није одмицала од свога братића и све је чинила што је ко казао, да би 
мири; али је цептио — као прут.{S} Сила од коња!..</p> <milestone unit="*" /> <p>Већ се беше у  
ку Рачу, и кад се последња скела отисла од обаде, Радојлу приђе једно момче, па му полако рече: 
е Пивљака."</p> <p>Анђелија беше зинула од чуда.{S} Она је само бленула у свога драгана, али га 
еше Пивљака...“</p> <p>„И ти си то чула од?“</p> <p>„Казао ми је Влајко капетан.“</p> <p>„А отк 
 — као бујна река.{S} И усред тога мора од весеља, тамо од совљачке механе, зајеча једно ћемане 
, као човека, који најбоље зна све, шта од имања и жива мала има покојни Угљеша, као и то, с ки 
и бабо — шта ти то учини од себе, а шта од мене?!...{S} Бабо, слатки <pb n="47" /> бабо мој, ти 
аба, један од Чаја, свињарских трговаца од Шопрона, онај што је Радојла Клисариног заволео као  
нда је са свим тачно, да је „мати преча од тетке.“</p> <p>Ово некако није могло ући у главу ни  
ошли својој кући, тамо су затекли позив од среске власти, у коме стоји, да Обрад Кустура сместа 
ам, верујем, имаћеш ти богме тек од сад од њих муке.{S} Неће ти дати с миром ни ручати ни вечер 
00 дуката, дуката здравих и нових — све од ове године.{S} Оно остало, кад чему буде ред.{S} Пос 
, а његов син Млађо први у Совљаку паде од језовите косе смрти, коју беше несретна колера 1866  
на женској глави, — онда што људи граде од зла горе?!{S} Угљешине ће се кости у гробу превртати 
а три своја познаника и пријатеља, људе од знања и закона.{S} Међу овима ваља нам поменути: два 
/p> <p>Боже, од кад је света, људи беже од смрти; <pb n="32" /> али их она нађе, па ма побегли  
и!{S} Или ће она поћи за онога, кога је од детињства заволела, или ће плести седе косе.“</p> <p 
ста увидео, да би му узаман било, да је од тога одвраћа.</p> <p>Он мало поћута.{S} Гледао је пр 
d> <p>Гостионица „Зелени Венац“ била је од вајкада средиште, где се скупљала најотменија шабачк 
жја је воља, а што је од Бога, слађе је од меда!{S} Доста, смири се!...{S} Иди и гледај оно вес 
таре предрасуде нашега друштва, које је од искони нашу лепшу половину сматрало као бесправне ли 
!..{S} Шта ћеш, Божја је воља, а што је од Бога, слађе је од меда!{S} Доста, смири се!...{S} Ид 
сива, ако ме салете, да примим обележје од сина Максима Ћука?" —</p> <p>„Куку мени, како да при 
мати Јове четовође, рече, да нема бољке од које лека нема, али га, пусто, људи не знају, а докт 
дана свадбовало; а совре се нису дизале од ранога јутра па до неко доба ноћи.{S} Избачено је пр 
 света најпаметнији.{S} Све он зна боље од другога; а сад? — Ето му!..{S} Нису паре за будалу!{ 
о <pb n="48" /> у кући вашој, дешава се од кад је света и века...{S} Мртви иду мртвима, а живи  
 сам те звала, да ме научиш, како да се од ове напасти одбраним?...{S} Знаш ли, очни виде мој,  
огате масе Угљешине!...“</p> <p>Људи се од чуда згледаше.{S} Готово нико од њих није веровао, д 
 смилује на тешког боника и да га спасе од ове страшне бољке.{S} Она је неколико пута уздахнула 
м већ изврши неке <pb n="61" /> наплате од његових дужника, а то рече, одавно пред њим стоји; а 
варио.{S} А кад је Ћата одвајао, шта ће од живога масалног мала продати, он се заустави код дом 
га чича-Мићана, овоме је вину било више од осам година.{S} То беше једна осмакиња.{S} Њу је у ј 
т, то је било нешто веће и од једнога и од другога.{S} И у тој бесаници, он, онако сам за себе, 
у! види се да си човек од новог света и од нових идеја,“ учини Драго Рајичић, онај трећи адвока 
} Оне буду често и лепше и пријатније и од самога пролећа.{S} Тада не може да буде ни оне досад 
злоба и пакост, то је било нешто веће и од једнога и од другога.{S} И у тој бесаници, он, онако 
Ћук ништа не каже.{S} Он некуд одлази и од некуд долази — као мува без главе.{S} Почео је и да  
 пренесе, постаћу милијунар, богатији и од самога бечког ћесара.{S} Ту ми бар не треба ништа Си 
е нисам кајао, а тако мислим да радим и од сад, па се, надам се, опет кајати нећу!“</p> <p>„А ј 
ласом, којим је хтео рећи: „ето, шта би од онога пустога богатства несрећног Максима Ћука!...“< 
с њеним оцем добро живео.{S} Он је први од људи из села дотрчао онога јутра, кад су Угљешу нашл 
 гробу превртати, кад види, шта се ради од његова имања; како му рођену кћер његову из куће изб 
наха него рођена кћи!...“</p> <p>А људи од закона:</p> <p>„На судовима није ни расправљано пита 
о се у народу једно мишљење, а код људи од закона друго.</p> <p>Оно у народу своди се на ове дв 
м.{S} Таки је закон; а закон је старији од нас свију.“</p> <p>И онда капетан стаде мерити весел 
е имају наша мушка деца...{S} Јер сваки од нас, за све што му је у животу пријатно и што чини д 
ка, да на своме интову некуд одлази или од некуд долази, онда знајте, да ту није било без добра 
 па макар и Ћата и Максим Ћук пресвисли од дерта,“ одговори Фема Митровчанка.</p> <p>После се с 
обрића; а и они остали мало су што бољи од ове двојице.{S} Једини Радојица Лекић из Обреновца у 
један једини човек у Шапцу био, који ни од тога бича презао није.{S} То је био Максим Ћук.{S} У 
{S} Бабо, слатки бабо — шта ти то учини од себе, а шта од мене?!...{S} Бабо, слатки <pb n="47"  
 у реч газда Угљеша, па се чисто устури од неког поноса.</p> <p>„Јабуко моја златна!“ повика де 
е окрете ономе момку:</p> <p>„Одмичи ти од наше куће, Рајко!{S} Немој убијати срећу детета мога 
ни, и обасипај пољупцима; јер ћеш му ти од сад бити и тетка и мајка.{S} Чувај га и негуј, тако  
у.{S} Ту се обично претресу све новости од јучерашњег дана: ухвати се рачун ко је шта јуче прод 
 једна осмакиња.{S} Њу је у један ћошак од подрума, иза неке велике буради, склонио још стари У 
е у њој толико напуни дима, да се човек од човека није могао распознати.{S} У овој су се собици 
Браво Рајко Перићу! види се да си човек од новог света и од нових идеја,“ учини Драго Рајичић,  
>„А, знам, верујем, имаћеш ти богме тек од сад од њих муке.{S} Неће ти дати с миром ни ручати н 
ша тако велика!...{S} И то ја да сазнам од другога!“ И онда га оде поново љубити и нешто у себи 
пак на завршетку дебате прилазио једном од два мишљења.</p> <p>„Тако је.{S} Наш колега Јован Јо 
творила, а једва се кретала под накитом од орлаша и крсташа талира и три ниске о врату дуката,  
.“</p> <p>То је био Матош Пораба, један од Чаја, свињарских трговаца од Шопрона, онај што је Ра 
> <p>Кад је ово отпевао Цицварић, један од оних младих трговаца дочепа пуну оканицу вина, што ј 
тројица само одмахнуше главом.{S} Један од њих рече:</p> <p>„Доцкан...“</p> <p>А други:</p> <pb 
ун.</p> <milestone unit="*" /> <p>Један од најозбиљнијих просилаца Анђелијних био је Максим Ћук 
устура само је бленуо у капетана.{S} Он од свега ни речи није разумео; а капетан ће наставити:< 
ксим Ћук, прави је лудак, хоће да је он од целога света најпаметнији.{S} Све он зна боље од дру 
ва.{S} И ово је било све у прошцу — као од сира срезану, а поплетену самим ракитовим прутом.{S} 
уму — бурунџук кошуљу..."</l> <p>И озго од Гавранове Греде као да неко припева:</p> <l>„А куму  
ће ми дати знак, кад се они помоле оздо од Радичева гроба...“</p> <p>„Оне су ти верне?“</p> <p> 
>„Ми ћело с њом муку имати: ја ово чудо од девојке још у своме животу видела нисам,“ додала је  
 то си ти био, који си мога оца откупио од Максима Ћука, а цео је свет и мислио и веровао, да ј 
уди се од чуда згледаше.{S} Готово нико од њих није веровао, да ће то бити истина; али ће на то 
у је после кад је у школу пошао то ишло од пола муке.{S} Милина га је било слушати кад чита апо 
а.{S} И усред тога мора од весеља, тамо од совљачке механе, зајеча једно ћемане и чу се једна з 
} Само оно његово имање у Китогу, десно од Сокине механе, идући из Штитара у Шабац, вредило је  
вори, већ само рече:</p> <p>„Лепо је то од тебе, газда-Максиме.{S} Ја против тога ништа немам:  
да за све, што је ружно, па долазило то од власти или кога другог: камџија, што би у „Зеленом В 
раво...{S} Па ипак, ипак, мене је нешто од овога човека страх!...“</p> <milestone unit="*" /> < 
вокат Јовић.</p> <p>„И за мене је ствар од великог интереса“ учини адвокат Радић.</p> <p>„Ама,  
а су врло често и Шапчани правили излет од Шапца до Совљака, — онда ће Максим Ћук овако почети: 
даљим породичним везама, и које се могу од распада сачувати једино, где се непокретна имања мог 
џаку те старе шупе смотрио неку олупину од некаквог негда господског интова.{S} На њему као да  
дојица Лекић испросио и прстеновао цуру од фамилије браће Лаловића у ваљевској Колубари," рече  
то.{S} Она му се ребра видела као да су од лескова прућа.{S} Сувача одједном нешто застаде, да  
 са својим ћерима и унукама, плакале су од радости:</p> <p>„0, Боже, ала си ти и велики и добар 
n="97" /> <milestone unit="*" /> <p>Тих од прилике дана саветовало се у кући Рајка Перића у Пре 
еш на Рачу до старога Ковића, да тражиш од мртве кобиле плоче, а не велиш, да ти је у плану Сов 
иле и за велика дела спремиле...{S} Још од нас нико живи није ни помишљао на то, како би нам на 
 <p>„А где је газда Угљеша.{S} Њега још од синоћ нема?!"</p> <p>„Отишао је у своју собу да мало 
ло суђено; а најпосле, ко зна — шта још од тога може бити.“ Ово последње Ћата је очевидно истав 
> <pb n="63" /> <p>„Пело, кога имаш још од гостију ?“ упита из кола један глас.{S} И то је био  
 спавало.</p> <milestone unit="*" /> <p>Од то доба само се још једном на кућу газда-Угљешину пр 
 од осталих мачванских лепотица.</p> <p>Од Иконије се није одвајала њена лепа заовица Анђелија. 
е, онда га није ласно изгладити.</p> <p>Од то доба Радојло није смео кући Угљешиној доћи, нити  
а конкурента сину Максима Ћука.</p> <p>„Од тога више ништа бити не може, јер је Радојица Лекић  
има жмирнула, па би опет рекла:</p> <p>„Од ове прилике нити је било боље, нити ће је бити...{S} 
ела света.{S} Отуд оно народно:</p> <p>„Од смрти се побећи не може.“</p> <milestone unit="*" /> 
место Феме затече Анђелију Угљешину.{S} Ода се смешила, али је тај осмех био тужан.{S} У лицу б 
ш из <pb n="121" /> куће њенога рођеног ода, из куће у којој се родила и одрасла, из куће, у ко 
 наплате од његових дужника, а то рече, одавно пред њим стоји; а пред само вече састаде се и с  
 и много уважени колега, адвокат Јовић, одавно се носи идејом, да наши закони треба већ једном  
 Нека <pb n="19" /> неразговетна слутња одавно је мучила душу његову, и није му дала мира ни да 
, <pb n="38" /> где је њено женско срце одавно вуне!“ — рече Пела бирташица.</p> <p>„Па ’коће,  
 онда рећи:</p> <p>„Капетан није ту.{S} Одазвао га г. начелник.{S} Бог зна хоће ли до мрака и д 
и запеваше код Маричића кућа, а њима се одазваше они са салаша браће Поповића.{S} Ноћ беше тиха 
о, а ви имали доброту да се моме позиву одазовете, а то је: чекамо главом Анђелију кћер покојно 
</p> <p>И тако су сва дрва.{S} Распитам одакле је сељак, па ми казаше, да је из Синошевића, бив 
 весели унук.{S} Он је само испред куће одао и — хукао.</p> <p>Анђелија није одмицала од свога  
еко велике Митровице и Руме за Земун, а одатле за Београд и Ћата и Максим Ћук.{S} Ту су држали  
 таком пресудом задовољна, те је с тога одбацује.{S} Не, не; не може бити, да сте вас двоје пор 
бријао нити шишао.{S} Ишао је као какав одбегли сужањ.{S} Али гледајући свога унука, малога Угљ 
е.{S} У Мачви је обичај да девојке саме одбегну за момке у које су се загледале, а за које им с 
ти тим пре, што, како ти велиш, девојка одбија све просиоце <pb n="69" /> редом.{S} И ако то бу 
вог, и ти си их све редом <pb n="76" /> одбијала, а ја ти нисам замерио; али сад, кућо моја, ка 
ао и то, да си јој и ти саветовао да их одбије.{S} Тако бих и ја радио.{S} Ја своју слушкињу не 
у дам Анђелију, превариће ме; а, ако га одбијем, може ми грдно наудити!..{S} У памет се Ћато!{S 
ла је велика пробирачица: она је до сад одбила равно тридесет и два просца, те каква просца!..{ 
 похвата све нијансе његове.{S} То беху одблесци туге и радости, веселих и тужних дана, слатких 
да ме научиш, како да се од ове напасти одбраним?...{S} Знаш ли, очни виде мој, да сам ја опкољ 
знаменита трговца, што у Србији годишње одваја необично много свиња и отера у Ђур.{S} Матош Пор 
 и нешто сетним лицем и погледом одиста одвајала од осталих мачванских лепотица.</p> <p>Од Икон 
ких лепотица.</p> <p>Од Иконије се није одвајала њена лепа заовица Анђелија.{S} Она је опет сво 
сти да га од његовог ђеда и његове куће одвајам, а и да имам, то чинила не бих; али, бабо, на т 
ових планова покварио.{S} А кад је Ћата одвајао, шта ће од живога масалног мала продати, он се  
 траже.{S} Стари Митош Пораба једном га одведе и у Ђур.{S} Он је за њ рекао: „овај вам млад чов 
} Отвори је, приђе му руци, па га после одведе у гостинску собу и представи га свима као свога  
гдашњег кардаша Лазу Галовића.{S} Он ме одведе да ми покаже некакав свој проналазак, као нешто  
 утеха у старим годинама мојим, из куће одведе.“</p> <p>Иконија му на то са свим хладно одговор 
ло сад мимоиђе, па после, пошто ни дете одведу, могу слободно узети угарак, па све у дим претво 
 у околини, за тим су се у великом касу одвезли преко Бадовинаца и Новог Села на Угљешине суват 
готових новаца: чим роди жир, он сместа одвоји по два три чопора маторих вепрова и отера <pb n= 
а у дан бивали не само досаднији, већ и одвратнији.{S} Једном је самом Ћати рекла:</p> <p>„Немо 
ео, да би му узаман било, да је од тога одвраћа.</p> <p>Он мало поћута.{S} Гледао је преда се,  
ку добротворку рода људског, ту мајку и одгајиљу људи, народа, човечанства, земаљски судови лиш 
 провео, и сву му децу на својим рукама одгајио, — то му нико живи одобрити неће,“ учиниће Пав’ 
кад својим звонким и симпатичним гласом одговара на јектенија. <title>Типик</title> је знао нап 
те вам ни ми не можемо дати категоричан одговор, док не разгледамо сама акта.{S} Тамо се врло л 
ије."</p> <p>„Кад сам ја, брате, за све одговоран — и Богу и суду и, најпосле, и својој пупили, 
м Ћук.</p> <p>„Тако је, газда-Максиме," одговори Сима Ћата, па у два маха шмркну из своје бурму 
есрећан да се једном већ и ми познамо," одговори Радојло и рукова се с Рајком.</p> <p>„Било је  
, кажу, штетовао на дебелим свињама..." одговори госпођа Јеца.</p> <p>„То је кћер Обрада Кустур 
ко је спречена продаја имања мога оца“, одговори Иконија и стаде свога мужа обасипати врелим по 
 има сама гвожђа за двадесет и четири“, одговори ми Смајо Циганин, гласом, којим је хтео рећи:  
а коње више старам, но и за себе сама,“ одговори <pb n="64" /> момак Максима Ћука, па полако по 
ба још година, седам месеца и 23 дана,“ одговори старалац Анђелијн.</p> <p>„А, па она је већ ту 
 Ћата и Максим Ћук пресвисли од дерта,“ одговори Фема Митровчанка.</p> <p>После се све ућута.{S 
 ће Ћук Сими Ћати.</p> <p>„Богме није,“ одговори Ћата... „Ту су радиле паре, и то велике паре!“ 
ћ како, сиромах, око на око свео није,“ одговори Марта Јездина.</p> <p>И Анђелија беше већ клон 
а ова двојица обично остану мало дуље,“ одговори Пела механџика.</p> <p>„То је баш добро; ама к 
о да ми је сам владика на конак дошао,“ одговори Пела механџика, па као срна одлети у механу, д 
ло и драго, а не пусто земаљско благо,“ одговори Фема Митровчанка.</p> </div> <pb n="39" /> <di 
 ли Ћуку упалити оно, што је накастио,“ одговори чича-Мића.</p> <p>„Море, па Клисарин син и јес 
нише!...{S} Други су то рачуни, браћо,“ одговори на то Игња Мутап.</p> <p>„Вала, све му се може 
иве тамо негде у вечитом снегу и леду,“ одговори Ћук, као из рукава.</p> <milestone unit="*" /> 
је и она осетила.</p> <p>„Чува стражу,“ одговори она, као мало и шалећи се. „Марта на једну, а  
што седи у овим господским кочијама, —“ одговори Фема Митровчанка; а на то ће Пела бирташица до 
 Анђелију?"</p> <p>Ћата на ово ништа не одговори, већ само рече:</p> <p>„Лепо је то од тебе, га 
</p> <p>Иконија му на то са свим хладно одговори:</p> <p>„Па добро, бабо, ја и немам силе и вла 
и догоди, то ту остаје — као закопано,“ одговорила је Пела, ударивши. гласом нарочито на оно: „ 
p> <p>„А ко би то могао знати, Смајо, “ одговорим му.</p> <pb n="142" /> <p>„Знам да не знаш.{S 
упита:</p> <p>— „Ко ти је ово? ти си му одговорио:</p> <p>— „То је, капетане, мој синовац, моја 
 Јездина, а на то ће јој Пела механџика одговорити: „Остави ти њих; они знају шта раде.{S} Све  
исмо, најпосле, и без ње могли почети,“ одговориће Рајко Перић.</p> <p>„Па да почнемо!...{S} Ја 
себи срећу бира, а ја и ти да не будемо одговорни, ако уместо на срећу натрапа на каку несрећу. 
ико, а на све стране раштркано, па је и одговорност велика, а он није рад, да му образ црвени и 
у Шабац; оде право среској канцеларији, оде сетан и невесео.{S} Нека <pb n="19" /> неразговетна 
је на своме интову, све у великом касу: оде Преким Шором, а отале окренуо лево — право у Синоше 
 на свога путаља и живо откаса у Шабац; оде право среској канцеларији, оде сетан и невесео.{S}  
хну, погледа у домаћина, па се окрете — оде и за собом затвори врата.</p> <p>Капетан се окрете  
велике свануло, онда Марта Јездина прва оде у собу да види што не устаје, а кад тамо, сиромах У 
 то ја да сазнам од другога!“ И онда га оде поново љубити и нешто у себи шапорити.</p> <p>„Тако 
тави га без мајчине неге и миловања, па оде куд је њена женска жуд вуче“ додали би четврти.</p> 
ра као кошница меда, оставља све то, па оде тамо, <pb n="38" /> где је њено женско срце одавно  
сам ту.{S} Ни ја не дам, да ми ова маса оде на ђавоље мекиње.{S} Ми ћемо нашој пупили, нашој ле 
S} То је мислио и његов ђед, јер сместа оде из собе: није могао да гледа самртне муке детиње.{S 
дном сам га, ако се не варам, видео где оде у друштву са Симом Ћатом и Обрадом Чавком, а то је  
он се окрете, прилупи врата за собом, и оде.</p> <pb n="119" /> <p>„А кад те капетан упита:</p> 
, па, ето, она им опет прну из кавеза и оде за другога,“ — учини Пела бирташица.</p> <p>„И то о 
е избуди.</p> <p>И Марта Јездина уста и оде.{S} Не би је позадуго; а кад се врати, била је блед 
 Ћуком.“</p> <p>То рече, па се окрете и оде да нађе клисариног сина и да ну каже Анђелијну пору 
p> <p>И тако би одлучено, да сам Кузман оде у Шабац и да у суду размотри акта по овоме делу, па 
гао да гледа самртне муке детиње.{S} Он оде у своју собу и паде ничице у свој кревет, па се ста 
,“ — учини Пела бирташица.</p> <p>„И то оде за онога, који је Ћати био вечно трн у оку, као да  
 сам само његова сенка.{S}" И онда опет оде куњати, — ама као и сваки човек, кад му се дрема..{ 
и, али га Анђелија узе у наручје, па му оде говорити:</p> <p>„Не бој се, кућо моја, ево твоје т 
г Венца“</title> могао је читаве стране одекламовати.{S} Он вам је могао, с краја на крај, испр 
гљеша па умору, ми, ја и бирташица Пела одемо у његову собу, а он издише.{S} Ми потрчимо по све 
творености да се човек диви.{S} У њега, одиста, завојица нема.{S} И свет је гракнуо на овога чо 
звата „адвокатска пушионица.“ И она је, одиста, и била права пушионица.{S} Понекад се у њој тол 
r" n="8"> <head>VIII</head> <p>Ћата је, одиста, имао право, кад се оно масалном пожалио, да му  
 Анђелију за свога сина Рају.</p> <p>И, одиста, весеље је текло — као бујна река.{S} И усред то 
</p> <p>И после дужег проучавања, овога одиста деликатнога правног питања, како су се београдск 
а, која није дошла, да се нагледа овога одиста чуда од сватова.</p> <p>Али што се беше искупило 
онако и нека буде!...“</p> <p>И Ћата је одиста учинио све, те је пратња покојног Угљеше и његов 
ан разгледао акта по овоме спору, он је одиста у њима нашао не само пенџерић, већ читаву капију 
 учинила Анђелији, <pb n="122" /> ономе одиста правоме анђелу Божјем...{S} А ти си Рајко добар, 
<p>„Ждрале!...{S} Миран!!{S} И ждрал се одиста смири; али је цептио — као прут.{S} Сила од коња 
 видим нову кућу и остало намешће.{S} И одиста велика и пространа кућа, па штала за коње, па шу 
Обрад Кустура беше стао па се диви овој одиста реткој доброти душе једнога тако још младог, а т 
 стасом и нешто сетним лицем и погледом одиста одвајала од осталих мачванских лепотица.</p> <p> 
ви звали: „трули газда.“ Па он је и био одиста трули газда.</p> <p>Кад је умро, његово огромно  
се у каквој кривици ухватио.{S} И он то одиста не би могао издржати: „или би се убио или би пор 
 авлије и стаде пред механу.{S} То беху одиста богата господска кола, не зна се: или је богатиј 
а као да су од лескова прућа.{S} Сувача одједном нешто застаде, да ли што ово бедно живинче ниј 
, готова да у плач удари; али се то све одједном претвори у један блажен анђелски осмех.</p> <p 
това.</p> <p>Иконија мало поћута, па се одједном исправи, <pb n="14" /> а руку извуче из руку с 
риште покојног Угљеше Пивљака.{S} Ту се одједном три кола ухватише.{S} Песме и поскочице низале 
иља, колико њој сад би година?“ упитаће одједном масални.</p> <p>„До њеног пунолетства треба јо 
 овога домаћиновога гласника, и онда му одједном рече:</p> <p>„Стани-дер момче!...{S} Јеси ли т 
ленка — своја два ждрала — па као ветар одјури у Богатић.{S} Ту се састаде с капетаном, те га з 
ilestone unit="*" /> <p>Одмах сутра-дан одјурили су преко велике Митровице и Руме за Земун, а о 
ла.{S} И онда је сео у кола и као ветар одјурио у Шабац, а шта је тамо радио, то у нашу причу н 
о Максим Ћук ништа не каже.{S} Он некуд одлази и од некуд долази — као мува без главе.{S} Почео 
 Максима Ћука, да на своме интову некуд одлази или од некуд долази, онда знајте, да ту није бил 
ледамо, да оно грдно богатство Угљешино одлази у руке Максима Ђука, мени опет чисто буде мило,  
 /> љокне, да су сместа окретали леђа и одлазили без обзира.</p> <p>Истина, Анђелија је била и  
и дан Ћук је у два маха на своме интову одлетао у Мачву, а једном сам га, ако се не варам, виде 
,“ одговори Пела механџика, па као срна одлети у механу, да све изврши што јој је наручено.</p> 
и све троје не пристанете да се продаја одложи, ја немам ни силе ни власти да то сам учиним.{S} 
арчина, не да ни доћи, да ти се продаја одложи.“</p> <p>„Е, онда је то зло, мој г. капетане: он 
.{S} Она рђа неће да пристане, да ми се одложи продаја.{S} То је и ништа друго.{S} Ако то буде, 
ве него чисте и јасне.</p> <p>И тако би одлучено, да сам Кузман оде у Шабац и да у суду размотр 
S} Сад је почео и да калаузи; а коме он одлучи свиње, тај се не боји, да ће му оне остати непро 
пречио масални; али се он уздао у своју одлучност, која се додиривала чак с извесном дрскошћу,  
о иде:</p> <p>У окружном суду шабачком, одмах спроћу заседања, има једна собица, која је за доб 
ађо у гробу охлади, већ се, штоно кажу, одмах сутрадан, преудаде за некога старог јарана свог.“ 
оћњаком покојног Угљеше Пивљака.{S} Ту, одмах иза Срејиног вигња, има и један мали прелаз преко 
у два маха шмркну из своје бурмутице, а одмах за тим кину, кину иза раменица, па рече:</p> <p>„ 
ne unit="*" /> <pb n="50" /> <p>Ћата је одмах приступио уређењу масе.{S} Најпре и најпре је отп 
 да је рођен за тај посао.{S} Некако је одмах умео да оферчи, који је просилац озбиљан, а који  
га је морао опазити кроз прозор, јер се одмах нашао пред капијом.{S} Отвори је, приђе му руци,  
ксим Ћук.</p> <milestone unit="*" /> <p>Одмах сутра-дан одјурили су преко велике Митровице и Ру 
чиње!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>Одмах сутра-дан, после онога вечера, кад је Максим Ћук  
ли консилиум.{S} Па? — Сва тројица само одмахнуше главом.{S} Један од њих рече:</p> <p>„Доцкан. 
ће одао и — хукао.</p> <p>Анђелија није одмицала од свога братића и све је чинила што је ко каз 
амири.{S} Кола под шупу, и — од коња не одмичи!...{S} Је си ли разумео?“</p> <p>„Ништа не брини 
“ и онда се окрете ономе момку:</p> <p>„Одмичи ти од наше куће, Рајко!{S} Немој убијати срећу д 
тићи; а док сам у совљачкој механи мало одморио коње, изазва ме на страну бирташица Пела, па ми 
ила, твога нејака сина на својим рукама однеговала, и толико ноћи над њим и над његовим тешким  
це бела?...</l> <l>„Срце си ми у незнан однела!“</l> <p>Кад је ово отпевао Цицварић, један од о 
ке су и непреболиве.{S} Њих људи обично односе собом у хладни гроб свој.</p> <p>Није прошла ни  
, као да се оно „продрте вреће“ на њега односи, па мало заћута, али се, најпосле, прибра, па ре 
Не велим ја то, човече, за те.{S} То се односи на Анђелијне просце, а особито на оне, који не < 
 нам треба имање твога покојног свекра, односно његова унука, а твога сина нејаког Угљеше.{S} Н 
к, па тек после овога Угљеша његов ђед, односно отац Анђелијн.“</p> <p>„А, сад се ич не бринем! 
орено и то, да се масени рачуни приме и одобре онако, како их буде Ћата старатељском судији под 
по овој маси нећу предузимати без твога одобрења, господине."</p> <p>„Не велим ја то, човече, з 
ије био онако „згодан“ човек, да му све одобри, што је он хтео по маси да предузима.{S} И једва 
иначе вредна и послушна.{S} И то је све одобрио и масални.</p> <milestone unit="*" /> <pb n="50 
војим рукама одгајио, — то му нико живи одобрити неће,“ учиниће Пав’о Агић.</p> <p>„Море, опет  
ајбоље ослонити можеш, па ћемо ти ми то одобрити, а што ми овде уредимо, ја мислим, да то неће  
 поплашио!...{S} Ти тако још нигда ниси одоцнио; а ја сам те баш вечерас погледала да ми час пр 
{S} За тим појаше коње и у великом касу одоше пут Црне Баре, а отале на Карантин Рачу, тамо где 
ођеног ода, из куће у којој се родила и одрасла, из куће, у коју си се ти, ране моје љуте, дове 
као анђелска појава једне, већ у велико одрасле, девојчице.{S} Она им је и вратнице отворила, а 
јунак!{S} Зар не видиш да те је сам Бог одредио да понесеш једно тешко бреме туге и жалости, по 
 а док се то не зна, онда се не може ни одредити ни ко кога наслеђује: да ли Анђелија свога оца 
су наши закони неправедни, што нису при одређивању наслеђа изравнали женску децу са мушком.</p> 
м Ћук тражи моју руку за свога сина, па одрешио своју дубоку кесу и сваког, ко му смета, залива 
 и крсно име, и економске користи, које одржавају у целини наше задруге, па загледај мало боље  
 своју захвалност на савесном старању и одржавању поверене му масе.</p> <p>За тим су откасали д 
стању одржавато.</p> <p>„Ја боље не бих одржавао ни своје рођено,“ приметио је Сима Ћата, кад м 
, где се непокретна имања могу у целини одржавати, и, најпосле, где се могу...“</p> <p>Али ће м 
лисадом ограђено, и у врло добром стању одржавато.</p> <p>„Ја боље не бих одржавао ни своје рођ 
 Знам ја, људи, душу њену.{S} Ја сам њу одржао на овим мојим рукама, “ рећи ће чича-Мића, онај  
видео мушку главу, која ће прихватити и одржати слеме кућно и на огњишту ложити божићне бадњаке 
 је се, добри људи, — и једно и друго,- одричете, јер нема тога блага, које би било у стању, да 
ића.{S} Дрва су, бити не може, крадена: одсекао их је у забрану свога бившег газде.{S} И ко би  
ратио у Богатић до капетана, а после би одсинуо и до Шапца, да се јави масалном, те да му каже, 
ку децу са мушком.</p> <p>Адвокат Радић одсудно је заступао мушке наследнике, а Јован Јовић док 
 су се оба његова лепа зеленка код њега ождребила, и да им је он и имена наденуо: дешњаку „Крст 
г држања — ама као да их је једна мајка ождребила.{S} По скупоценим амовима и сребрним кључевим 
на женској глави.{S} Само је дочекао да ожени најмлађега сина, а беше му нашао и младицу, да јо 
вео да кућа старога Угљеше Пивљака опет оживи својим старим животом и дочеком...{S} И то није о 
е рачуне,“ рекао би у прилици...{S} Не, озбиља, чудна је зверка био <pb n="94" /> овај Максим Ћ 
дном приликом, као мало у шали а мало и озбиља, пожали масалном, како му већ почињу досађивати  
 одмах умео да оферчи, који је просилац озбиљан, а који је — лака роба.{S} С првим је улазио у  
о последње Ћата је очевидно иставио као озбиљнога конкурента сину Максима Ћука.</p> <p>„Од тога 
убље или краће, како је већ који својом озбиљношћу заслуживао, а ове друге умео је тако да <pb  
>„А куму — бурунџук кошуљу..."</l> <p>И озго од Гавранове Греде као да неко припева:</p> <l>„А  
је зубе вежбале.{S} Сицеви попрскани, а оздо избили читави снопови федера, те дају слику разрив 
Пела ће ми дати знак, кад се они помоле оздо од Радичева гроба...“</p> <p>„Оне су ти верне?“</p 
ја.{S} Чинило јој се, да би дете сместа оздравило.{S} Она једном сави руке око врата своме баби 
<p>„Куку мене, шта је ово?{S} Куку мени ојађеници, шта ћу ја сад?...{S} Бабо, слатки бабо — шта 
 два добра срца, две узвишене душе, два ока у глави — моју Иконију са твојом Анђелијом?...</p>  
и милују; а не да злу и пакости, да два ока у глави завађају, и да по народу снују зло, како би 
кантар, на коме, кад што продаје, свака ока показује неколико драма више, а кад купује, онда не 
ледај, гледај мога Млађе, како је испод ока погледа!...{S} Тако је, у мојој фамилији околиша не 
> <p>„Кажи ти мени овде, Ћато, у четири ока, шта ти, братац, тражиш за се, а шта за оне, којима 
сам му их и дао!{S} Дати су ми у четири ока: колико је њихово јес, толико је и моје — није...{S 
ом узабрато," — овај ти веселник дочепа оканицу с вином, па њим о земљу, и она прште у стотину  
дан од оних младих трговаца дочепа пуну оканицу вина, што је пред њим па столу стајала, па је,  
исто трже.{S} Климну главом, па је опет окембеси — као да је хтео рећи:</p> <p>„Какав ждрал?!.. 
трати.{S} Доња му <pb n="143" /> вилица окембешена, и с ње се цеди некакав отегљив слуз.{S} На  
скупило момака и девојака, жена и деце, око младе и младожење, да се надиве колико лепоти и ста 
онда, кад земаљски судови рекну да ово, око чега се данас кољу ови гладни вуци, није твоје очин 
гне.{S} Ово је друга ноћ како, сиромах, око на око свео није,“ одговори Марта Јездина.</p> <p>И 
ову и како би се то могло здипити.{S} А око твоје Анђелије биће лома.{S} С тога се у памет <pb  
S} Шуме и шумарци добију неку другу, за око пријатнију, боју.{S} То је нека врста модрикастог з 
лисарово штене!{S} Он нешто много обија око твоје куће.{S} Ако је твоја Анђелија у колу, ако је 
 Ово је друга ноћ како, сиромах, око на око свео није,“ одговори Марта Јездина.</p> <p>И Анђели 
} И просто сву драгу ноћ не може око на око свести; оне песме, оне свирке, оне поскочице, оно б 
а њега где ту неки дан много нешто чепа око врата масалног судије; а кад га пустише, остао је к 
; а један хитац грома тресну тамо негде око великог тополика.{S} После је грунула киша, какву н 
мираза њеног, и постављаше дупле страже око њене куће, па, ето, она им опет прну из кавеза и од 
горе.{S} И просто сву драгу ноћ не може око на око свести; оне песме, оне свирке, оне поскочице 
еста оздравило.{S} Она једном сави руке око врата своме баби и стаде га молити да учини абер де 
и си видела, колико је њих облетало, не око твоје руке, већ око овога богатог мираза твог, и ти 
ро да учини — него га је оставио, да се око њега купе гладне орлушине, врани и гаврани, као и н 
> <p>Њега ено где још непрестано облеће око Марка Поповића из Синошевића, да од њега купи његов 
 оно имам шта видети: унутра — и срце и око срца за читав палац — све само суво ливено злато!.. 
ај остали свет, што се беше искупио у и око дворишта пок. Угљеше.</p> <p>Па и сами пси као да с 
е и дубраве, куће и кућерке у Заблаћу и око Заблаћа.</p> <p>На самом прелазу горњега Кустурићев 
чких коња.{S} Има прилика кад се и коњи око нечега заваде — и ако су им пуне јасле и зобнице.{S 
.{S} Хтели би да погоде, на коју је Ћук око бацио, док ће на то Сава Прекошорац рећи.</p> <p>„М 
 ако ћете право, и јест се много старао око унапређења ове Угљешине масе.{S} Мало, мало, па би  
у гладни вуци: ето, шта је њих облетало око богате наследнице покојног Угљеше Пивљака, па их је 
p> <p>„А, наш пријатељ Угљеша има добро око!{S} То је паметна девојка; не зна се: или је срцем  
је њих облетало, не око твоје руке, већ око овога богатог мираза твог, и ти си их све редом <pb 
ио своју захвалност на савесном старању око унапређења поверене му масе; а он ће, рече, знати,  
, да и они, као и сви остали, не облећу око мене моје руке ради, већ ради овога проклетог мираз 
ула, многоме <pb n="93" /> се неваљалцу око ушију обавила и ту оставила траг ружног обележја, д 
ољским радом.{S} Њега је све село и сва околина звала, „господин Марко,“ а његову госпођу — „го 
 што отпева, онда се стаде по Совљаку и околини разлегати позната чајковачка песма:</p> <l>„О в 
ше Пивљака.{S} Најпре оно у Совљаку и у околини, за тим су се у великом касу одвезли преко Бадо 
огледа!...{S} Тако је, у мојој фамилији околиша нема.{S} Чије је то дете, госпођа-Јецо?“</p> <p 
а Ђенадићи — његови калаузи у Заблаћу и околним селима.</p> <p>За тим се све утаја, само што се 
Црнобарског, Клења, Бадовинаца и других околних села.</p> <milestone unit="*" /> <pb n="49" />  
рове!...</p> <pb n="25" /> <p>Из ближих околних села није остала жива душа, која није дошла, да 
ако ти Бог за то платио и милостивим те оком поглед’о!..“ И онда се наднесе над малог Угљешу.{S 
оју,“ додала је Марта Јездина, и кресну оком на Пелу бирташицу.</p> <p>„Шта капетаница и началн 
 овај неочекивани спор.{S} Он је истина окончан у нашу корист; али за њ цео свет мисли, да је н 
онде, продирали, те обасјавали поједине окосине, доље и дубраве, куће и кућерке у Заблаћу и око 
егове коже и његове кесе, — кадар је да окрене тумбе цео свет...{S} Ту ће имати посла и они из  
великом касу: оде Преким Шором, а отале окренуо лево — право у Синошевић.</p> <milestone unit=" 
е рећи, он се мало и збуни, али ће опет окренути:</p> <p>„Ама, пријатељу, ти не знаш муке моје. 
ко да <pb n="57" /> љокне, да су сместа окретали леђа и одлазили без обзира.</p> <p>Истина, Анђ 
отурали његови људи, али он на то главе окретао није.{S} И онда би неки рекли:</p> <p>„Море, Ћа 
" /> момак Максима Ћука, па полако поче окретати кола, да у механску авлију уђе, а вратнице су  
аде гушити у јецању; али се брзо стеже, окрете се својој заови, погледа је оним тужним и вечно  
обратиме плати ово што се потрошило!“ — окрете се једном своме другу.{S} За тим појаше коње и у 
, Иконија, у ово доба ноћи?!“ и онда се окрете ономе момку:</p> <p>„Одмичи ти од наше куће, Рај 
к се осмехну, погледа у домаћина, па се окрете — оде и за собом затвори врата.</p> <p>Капетан с 
 Максимом Ћуком.“</p> <p>То рече, па се окрете и оде да нађе клисариног сина и да ну каже Анђел 
 собом затвори врата.</p> <p>Капетан се окрете домаћину:</p> <pb n="101" /> <p>„Је ли ово твој  
 шта ћеш ти рећи, а кад ти ућута, он се окрете, прилупи врата за собом, и оде.</p> <pb n="119"  
моли, да га пријави капетану.{S} Пандур окрете онај позив — као да би видео, ко је Кустуру звао 
 негдашњег отмена положаја, дочекао, да окреће у Обреновцу сувачу Лазе Галовића?!{S} С тим сам  
дно живинче није имало снаге да је даље окреће, или се нешто на овој Лазиној направи покварило, 
све изврши што јој је наручено.</p> <p>„Окрећи кола у авлију!...{S} Коње добро проводај, па их  
 кад се доцније у ову кућу уселио суд и окружно начелство, онда је та соба постала пушионица за 
е бисмо испричали ово што иде:</p> <p>У окружном суду шабачком, одмах спроћу заседања, има једн 
 за онога, који је Ћати био вечно трн у оку, као да му се, Бог с нама био, предсказивало, <pb n 
 се човеку учини, да је и сам Бог једна оличена пакост, која не може да гледа трајнију срећу чо 
едном буџаку те старе шупе смотрио неку олупину од некаквог негда господског интова.{S} На њему 
о слово у презимену Максима Ћука, па се омашком свога аутора претворило у Ђ. Ја се још и сад оп 
ориште и његово ћемане зајеча, а његова омиљена песма —</p> <l>„Иконија моје суво злато,</l> <l 
оскочице, оно бујно весеље све совљачке омладине, мучиле су га, гушиле су га, мориле су га!...{ 
нога жољу; а, после, његов је отац тако омрзнут у народу, као да је по свету све саме цркве пал 
сина и дао јој стотину дуката обележја, он је свој интов вратио у Шабац...</p> <p>„Немој тако,  
а види шта ћеш ти рећи, а кад ти ућута, он се окрете, прилупи врата за собом, и оде.</p> <pb n= 
же!“ рече Максим Ђук; а кад Пела изиђе, он узе своју кожну торбу, отвори је и из ње извади два  
 Лешници; а кад му тај црни абер стиже, он пребледи као смрт, па само повика:</p> <p>„Кола!“</p 
ера <pb n="4" /> у жир; а кад се угоје, он их још мало кукурузом прирани, па после с њима у Мит 
II</head> <p>Кад што газда Угљеша ради, он брзо ради.{S} На Малу Госпођу испросио и даривао за  
p> <p>Кад је дошао среској канцеларији, он даде позив Толи пандуру, па га замоли, да га пријави 
ала прилика, да се што позамашно ућари, он би се ту сав заложио, и не би се много обзирао шта ћ 
шта ће од живога масалног мала продати, он се заустави код домазлука оних лепих швајцарских кра 
p> <p>Ћата мапо поћута, или, боље рећи, он се мало и збуни, али ће опет окренути:</p> <p>„Ама,  
нога и од другога.{S} И у тој бесаници, он, онако сам за себе, повика:</p> <p>„Издадоше ме моји 
сваком послу мом.{S} Куд га ја пошаљем, он ми изврши посао боље него да сам сам отишао“</p> <p> 
о:</p> <p>„Јес’, јес’: ја његов поочим, он мени лучи свиње...{S} Јес’, ја његов поочим!“</p> <m 
 као што је у два маха слазио у подрум, он би га, сумње нема, отворио још онда онога вечера, ка 
мали учитељ: што би год данас прочитао, он би то њој све дословце испричао, а често би јој чита 
, тај и кад прода ниже но што је купио, он је опет <pb n="95" /> у ћару.{S} Његов талисман, то  
је ни без готових новаца: чим роди жир, он сместа одвоји по два три чопора маторих вепрова и от 
т Кузман разгледао акта по овоме спору, он је одиста у њима нашао не само пенџерић, већ читаву  
оказао своју духовитост и песнички дар: он је ту, пред самом совљачком механом, срочио и уз ћем 
го Цицварић и развио свој песнички дар: он је ту срочио знамениту песму:</p> <p>„Уродила рана к 
о један Марко Поповић.{S} Весели Марко; он <pb n="115" /> и не зна шта има.{S} Овога часа идем  
у црвен — као обарен рак. <pb n="96" /> Он није знао да се његова свуд самлети може, а само не  
ипази-дер ти на ово клисарово штене!{S} Он нешто много обија око твоје куће.{S} Ако је твоја Ан 
 хтео рећи:</p> <p>„Какав ждрал?!...{S} Он је био и прошао.{S} Ја сам само његова сенка.{S}" И  
могао за ме положити толике паре?...{S} Он и нико други!...“</p> </div> <pb n="24" /> <div type 
</p> <p>И зовнуше му несрећног ђеда.{S} Он дође; али тек што у собу уђе, а дете скочи и појми д 
 зависти, није могао очима да гледа.{S} Он је Угљешиној Анђелији у неку руку био као неки мали  
а, а срца и душе што свакога осваја.{S} Он је још из ранога детињства почео уз оца, који је опе 
д Кустура само је бленуо у капетана.{S} Он од свега ни речи није разумео; а капетан ће наставит 
знао је, да је свака нада изгубљена.{S} Он више није смео ни да улази у собу, где је лежао њего 
есрећни отад није затек'о жива сина.{S} Он је, док је с кола скочио, по људима, по снуждену лиц 
 уноси горчине и сатанског заједања.{S} Он би за њ, где би стао, по нешто ружно рекао.{S} Једно 
у философију, философију чиста ћара.{S} Он је једном рекао: „Да би добио два дуката, слободно б 
ога негдашњег кардаша Лазу Галовића.{S} Он ме одведе да ми покаже некакав свој проналазак, као  
идео <pb n="26" /> и какав богослов.{S} Он је с особитом вољом читао и остале „мирске“ књиге, п 
еко дворишта, а и сам није знао куд.{S} Он ју је само, готово нечујно, тешио:</p> <p>„Умири се, 
p> <p>Само Максим Ћук ништа не каже.{S} Он некуд одлази и од некуд долази — као мува без главе. 
ак, њега време, мало по мало, ушије.{S} Он се с радошћу упоредо уткива у платно живота човекова 
у Митровицу, и сместа их теслимљује.{S} Он би у прилици рекао: „трговину што једе продаји, прод 
 могао да гледа самртне муке детиње.{S} Он оде у своју собу и паде ничице у свој кревет, па се  
могао је читаве стране одекламовати.{S} Он вам је могао, с краја на крај, испричати <title>„Сир 
-Максиме, није.{S} Иди ти Сими Ћати.{S} Он је главни старалац, па, како се ви тамо наредите, ја 
Бог зна хоће ли до мрака и долазити.{S} Он се обично подуже забави код г. начелника; него да те 
 даде ни издушити шта је хтела рећи.{S} Он скочи, а лице му се чисто развуче:</p> <p>„А, то ли  
"136" /> дренов штап, жут као восак.{S} Он скочи с кола, приђе капији, па оним штапом стаде луп 
обу, где је лежао његов весели унук.{S} Он је само испред куће одао и — хукао.</p> <p>Анђелија  
а био <pb n="94" /> овај Максим Ћук.{S} Он је имао и своју нарочиту философију, философију чист 
ет, док је то своје благо нагомилао.{S} Он је тражио руку Анђелијну за свога сина Рају; а томе  
сле се ућутао.{S} Можда је и заспао.{S} Он те ноћи више из своје собе ни излазио није.</p> <p>Д 
нека унутрашња радост и задовољство.{S} Он на то само рече:</p> <p>„Тако, тако, дете моје; посл 
је и иначе с њеним оцем добро живео.{S} Он је први од људи из села дотрчао онога јутра, кад су  
 ове речи Рајко беше просто занемео.{S} Он своју Иконију притиште на груди, па ће је, нечујно,  
 стари чича-Мића чисто се подмладио.{S} Он је срећан што је доживео, да се Ћати освети — да га  
шао да обиђе огромно имање Угљешино.{S} Он би сваком приликом свратио у Богатић до капетана, а  
 Доситејева нравоученија, тако исто.{S} Он је у народу важио као нека ретка појава од бистрине, 
ени.{S} То је овај неочекивани спор.{S} Он је истина окончан у нашу корист; али за њ цео свет м 
тош Пораба једном га одведе и у Ђур.{S} Он је за њ рекао: „овај вам млад човек злата вреди.{S}  
морена Она му приђе и пружи му руку.{S} Он је узе: и обе руке задрхташе, а некаква чудна струја 
/p> <p>„Па мој је син ту, пријатељу.{S} Он се данас у два маха у колу хватао до вашег детета, а 
вог се год посла прихвати, цвета му.{S} Он ће зарадити пару и на дрвету и на камену.{S} Сад је  
 И онда се наднесе над малог Угљешу.{S} Он беше у <pb n="36" /> дубоком сну.{S} Не може бити, д 
и, а преко чела му прну чудан осмех.{S} Он као да је хтео рећи: „све, све, али овде код мене не 
 или змијоглавим и поносним кулашима, — он је наилазио на читаве заседе Анђелијних просилаца.</ 
симе, и нека ти је то још сад знано,“ — он се мало уозбиљи.</p> <p>Наравно, то је Максим Ћук ве 
Ово би заиста било грехота распродати.“ Он је те године и сам на свом имању установио ову „швај 
аштркано, па је и одговорност велика, а он није рад, да му образ црвени и пред влашћу и пред љу 
оња остави да их млађи брат испрегне, а он се упути право ковачевој кући, онамо где му је оно м 
рта Јездина отишла, да види шта ради, а он, сав у крви, изгубио аваз, а опет све познаје, и кад 
и бирташица Пела одемо у његову собу, а он издише.{S} Ми потрчимо по свећу, али он — умре без с 
рању око унапређења поверене му масе; а он ће, рече, знати, како ће то признање и мало видније  
у главу; а већ ти знаш Максима Ћука, да он, кад плаћа — добро и богато плаћа.“</p> <p>„А, бићет 
оплашио: бојим се, мене страх хвата, да он нашу срећу не засени.{S} То је овај неочекивани спор 
 душевна доброта.{S} Видело се лепо, да он има нешто да саопшти своме Кустури што ће га обрадов 
, жи’ми, своме газди Рајку Перићу, нека он ради онако, како му је писато; а Анђелија сад никуд  
о вечерамо, а и ономе млађем подај нека он обашка вечера.{S} У собу не пуштај никог за живу гла 
ја вама велим, оставите ви Ћату.{S} Зна он шта ради: опазио он да чича Мића нешто <pb n="51" /> 
у у свој Мачви звали: „трули газда.“ Па он је и био одиста трули газда.</p> <p>Кад је умро, њег 
> <pb n="79" /> <p>„Где је Фема?“ упита он, а лепо је осетио, како му срце у грудима лупа.{S} Т 
а је хтео да докучи, знамо ли ми за шта он пита нашега Љубинка.{S} И он ми је јутрос све, од ре 
 Бегу нарочита кола послата.{S} Али кад он уђе у двориште и његово ћемане зајеча, а његова омиљ 
 ми је Влајко капетан.“</p> <p>„А откуд он то зна?“</p> <p>„Па зар ниси ономад приметио, кад се 
он од целога света најпаметнији.{S} Све он зна боље од другога; а сад? — Ето му!..{S} Нису паре 
 радиле паре, и то велике паре!“ додаде он, после малог ћутања.</p> <p>„Е, ако је до пара, онда 
 Максим Ћук, прави је лудак, хоће да је он од целога света најпаметнији.{S} Све он зна боље од  
 мој отац дугује Максиму Ћуку, и кад је он из акта видео колики је дуг, да му је наш Љубинко до 
ће, из куће Угљеше Пивљака.{S} И сад је он на се узео бригу, да ватру чарка и да жар изгрће под 
ледала доле владичином конаку, откуд је он обично долазио.{S} Њој се чинило, да би га и у мраку 
ј дан са нестрпљењем чекала; јер јој је он имао донети праву срећу њену.</p> <p>„Боже мој, ако  
 зеленка код њега ождребила, и да им је он и имена наденуо: дешњаку „Крсташ,“ а леваку „ждрал.“ 
зирао шта ће свет рећи о начину како је он до тога ћара дошао: „моје је да своје рачуне гледам; 
 сам сам отишао“</p> <p>„Е, онда, то је он...{S} Нисам се преварио,“ рече капетан Влајко, и ста 
пташе:</p> <p>„Знам сад ко је.{S} То је он, мој пријатељ Угљеша.{S} А ко би други данас и могао 
згодан“ човек, да му све одобри, што је он хтео по маси да предузима.{S} И једва је израдио, и  
турао, али само не Максима Ћука; јер је он за свога сина Рају синоћ испросио лепу Анђелију, јед 
јица Лелековић.</p> <p>„Јест, све их је он испретурао, али само не Максима Ћука; јер је он за с 
д јаком стражом Ћатиних најемника, које он плаћа парама из моје масе; али ћу га видети довече,  
у се бавио до после пола ноћи, па после он сео у свој интов и вратио се у Шабац, а Ћата својој  
у.{S} Сад је почео и да калаузи; а коме он одлучи свиње, тај се не боји, да ће му оне остати не 
у је у животу пријатно и што чини да се он осећа срећан, има у првоме реду да благодари нашој л 
ерењу; а кад му се згода укаже, онда се он ни тога узуса не држи,“ рекао је мали Стевица, кад с 
нико ништа.{S} Јака су леђа, на која се он наслања.“</p> <p>И то је била истина.</p> <milestone 
{S} Људи хтедоше да га зауставе, али се он оте, улети у собу и виде мртва сина где лежи на свој 
његове намере, испречио масални; али се он уздао у своју одлучност, која се додиривала чак с из 
шта почети ни шта довршити.{S} Нашао се он да буде светац сад у — деветнаестом веку; а и онај с 
јом милошћу и својим благословом,“ рече он и погледа на оно двоје загрљено — на своју Анђелију  
 Ето му!..{S} Нису паре за будалу!{S} И он би сад хтео да ја то све надокнадим.{S} Нека благода 
 ми за шта он пита нашега Љубинка.{S} И он ми је јутрос све, од речи до речи, испричао, како му 
 би му пружило ручице, да га узме.{S} И он би га узео и ваздан му којешта тепао.{S} И ово је би 
воме Кустури што ће га обрадовати.{S} И он устаде са свога места.{S} Приђе Обраду, метну му рук 
 и неопажено, један таман облачак.{S} И он је мене поплашио: бојим се, мене страх хвата, да он  
ад би се у каквој кривици ухватио.{S} И он то одиста не би могао издржати: „или би се убио или  
оз коју се могло изаћи на чистину.{S} И он напише апелату.{S} Она је била кратка.{S} Да наведем 
кад и чича-Матош Пораба доби вољу, да и он што отпева, онда се стаде по Совљаку и околини разле 
 онда ме јави г. Тоши.{S} Можда ће ми и он казати, рашта сам зват. “</p> <p>И таман они у тој р 
е на с лу или на прелу, знај да је ту и он.{S} О томе већ говоре и деца по сокаку.{S} Чувај оно 
 оста без мушке главе!...{S} Нека још и он склопи очи, па онда у овоме дому неће имати ко да сл 
ова.“</p> <p>Па и о наследници Анђелији он се очински -бринуо.{S} Није дао да буде сама у оној  
мерке Ћати су дотурали његови људи, али он на то главе окретао није.{S} И онда би неки рекли:</ 
Симе Ћате, Ћуку се мало набра чело, али он ипак продужи са свим хладно и као да ништа ни опазио 
он издише.{S} Ми потрчимо по свећу, али он — умре без свеће...{S} Сад Бог их убио, шта ће им то 
етан те на врата.{S} И чим уђе у ходник он смотри Обрада:</p> <p>„Ене, Кустуре!{S} Зар си већ д 
 до њих редом људи: како је ко прилазио он је седао — без нуткања и наговарања.{S} Тој части и  
ите ви Ћату.{S} Зна он шта ради: опазио он да чича Мића нешто <pb n="51" /> много шурује с Радо 
ила у изгледу каква већа добит.{S} Тако он је још истога дана, после онога разговора с масалним 
о се ико томе буде и надао.</p> <p>Зато он према Ђуку постаде и мекши и поверљивији.{S} Они се  
 несрећа што је ову кућу снашла.</p> <p>Он приђе Анђелији.{S} Диже је, па је полако и с пуно не 
значило, то и данас нико не зна.</p> <p>Он је још тога дана поиска од оца и мајке, и они му је  
ман било, да је од тога одвраћа.</p> <p>Он мало поћута.{S} Гледао је преда се, и као да је смиш 
лежи на својој самртној постељи.</p> <p>Он само што рикну као прободен брав:</p> <p>„Сине, Млађ 
 владала, познао, да није добро.</p> <p>Он само учини:</p> <p>„Где је мој Млађо?!“</p> <p>И онд 
па леп, господски, живот Максима Ћука: „Он и његов син, куд год иду, на интову се возе,“ рекла  
м те, да ти рђаве гласе кажем: она рђа, она каишарчина, не да ни доћи, да ти се продаја одложи. 
а, она је посртала.{S} Она није кукала, она је запомагала:</p> <p>„Куку мене, шта је ово?{S} Ку 
А кад је била на врхунцу свога беснила, она је онда покосила и млађани живот унука несрећног Уг 
нђелијну поруку; а кад се отуд вратила, она приђе Анђелији, па јој рече: „пристани на све што т 
који је био на умору.{S} Она није ишла, она је посртала.{S} Она није кукала, она је запомагала: 
е, онај Сима Ћата, и она рђа над рђама, она несрећа где стане и где пане, онај Максим Ђук, дода 
већ поче и свитати, а оца јој још нема, она замоли Марту Јездину, да види шта је <pb n="44" />  
/p> <p>И онда:</p> <p>„А она моја кума, она Марта Јездина, платиће ми — кад тад: а Фему Митровч 
, пријатељу."</p> <p>„Пријатељу Обраде, она ће моме дому бити драга, па да је спремиш с даровим 
ући у њему живу слику свога сина Млађе, она је жалост, с дана у дан, бледила.{S} А оно Божје ан 
зашто?{S} Да је она марила за ово дете, она га не би могла ни оставити,“ рече ђед детињи с неко 
 који беше упрегао две своје ластавице, она два зеленка — своја два ждрала — па као ветар одјур 
е бој се, кућо моја, ево твоје теткице, она тебе не да!“</p> <p>И оно сироче само задрхта, зату 
да ће додати:</p> <p>„А колико ја знам, она је себи изабрала младожењу — давно и давно, и утуви 
ше дупле страже око њене куће, па, ето, она им опет прну из кавеза и оде за другога,“ — учини П 
к па и заспала; а кад дете опет врисну, она се трже, па није ни чула шта жене о њеном оцу говор 
 хладне гробове наших драгих покојника: она је то, што мирисним цвећем кити зелене хумке, <pb n 
а пупила постала је велика пробирачица: она је до сад одбила равно тридесет и два просца, те ка 
>„Звао сам те, да ти рђаве гласе кажем: она рђа, она каишарчина, не да ни доћи, да ти се продај 
што даноноћно бди поред тешког болника; она је то, што му добротом срца свога и племенитошћу ду 
шом племенитија.{S} Иста њена мајка!{S} Она је јединица кћер Обрада Кустуре, једнога доброг и п 
о те Бог и Богородица, пријатељу!...{S} Она се још узда у Бога и у те, Радојло...{S} Него шта н 
/p> <p>Анђелија беше зинула од чуда.{S} Она је само бленула у свога драгана, али га није разуме 
одвајала њена лепа заовица Анђелија.{S} Она је опет својом лепотом, својим анђелским погледом м 
међу њима обре једна женска прилика.{S} Она дочепа Иконију за руку, па јој прекорно рече: „Шта  
.{S} Она није ишла, она је посртала.{S} Она није кукала, она је запомагала:</p> <p>„Куку мене,  
свога драгана, али га није разумела.{S} Она хтеде да га још нешто запита, али у тај мах долети  
.{S} Иконија је прва скочила с кола.{S} Она стаде разгледати, неће ли где угледати своју заову  
ad> <p>Несрећа никад не долази сама.{S} Она је увек у друштву.{S} Она човека и стиже и срета.{S 
и душе једнога правог анђела Божјег.{S} Она прво приђе Обраду Кустури, смерно се поклони и у ру 
 каже, како је добар и милостив Бог.{S} Она ћете, душо материна, волети и чувати, као што сестр 
на, па се мучи и после смрти његове.{S} Она је сад сужањ заробљени."</p> <p>„Нека се притрпи.{S 
ве...{S} Него, станиде; знам шта је.{S} Она рђа неће да пристане, да ми се одложи продаја.{S} Т 
Угљеше Пивљака а заову моје Иконије.{S} Она само што није ту; а ми бисмо, најпосле, и без ње мо 
 и да га спасе од ове страшне бољке.{S} Она је неколико пута уздахнула, што ту бар није и детињ 
 ...{S} Ја немам ни мајке ни сестре.{S} Она ће бити мени и снајка и сеја...“ И онда једна друго 
ма, а у једног имају само две шпице.{S} Она негда сјајна и црна кожа на кошу, добила је неку зе 
не, већ у велико одрасле, девојчице.{S} Она им је и вратнице отворила, а једва се кретала под н 
ла, али је укућани најпосле сломише.{S} Она пристаде; али чим се дочепа вајата она бризну у пла 
енија и највиђенија у свој Поцерини.{S} Она <pb n="6" /> је дала неколико свештеника, па се с т 
аштала са својом заовицом Анђелијом.{S} Она јој је са сузним очима говорила:</p> <p>„Чувај ми с 
јој се, да би дете сместа оздравило.{S} Она једном сави руке око врата своме баби и стаде га мо 
бојала се, да му се што није десило.{S} Она опет скочи.{S} Полети у авлију, и таман она изађе н 
рато, а високо кљусе беше упрегнуто.{S} Она му се ребра видела као да су од лескова прућа.{S} С 
ад се врати, била је бледа као смрт.{S} Она се саже, те нешто шану Пели бирташици.{S} То је смо 
лази сама.{S} Она је увек у друштву.{S} Она човека и стиже и срета.{S} Ране, што их она задаје, 
?!.{S} Ви још не познајете Анђелију.{S} Она је мудрија од свију нас.{S} Знам ја, људи, душу њен 
 га је и гушила се у плачу и јецању.{S} Она своју лепу главу беше наслонила на његове груди, а  
дном братанцу, који је био на умору.{S} Она није ишла, она је посртала.{S} Она није кукала, она 
 на чистину.{S} И он напише апелату.{S} Она је била кратка.{S} Да наведемо сам пасаж због кога  
— дошла је једна опаснија — за децу.{S} Она је те године уморила готово цео један појас деце, о 
судови казали су своју последњу реч.{S} Она гласи:</p> <p>„Прече мајци него тетки.“</p> <p>О то 
осећање нежније, дирљивије него наше; — она је то, што даноноћно бди поред тешког болника; она  
оју си се ти, ране моје љуте, довела, а она те у свој сестрински загрљај примила, твога нејака  
ао мало и шалећи се. „Марта на једну, а она на другу страну.{S} Пела ће ми дати знак, кад се он 
овикала је Стојна Драгојлова.</p> <p>„А она нема своје мајке, те да се и њено срце испуни срећо 
кроз неваљао!“</p> <p>И онда:</p> <p>„А она моја кума, она Марта Јездина, платиће ми — кад тад: 
ену руку, а не њен богати мираз: јер га она више ни имала није.{S} Отели су јој га земаљски суд 
ан.{S} У лицу бледа, а погледа заморена Она му приђе и пружи му руку.{S} Он је узе: и обе руке  
е Анђелије.</p> <p>И после малог ћутања она ће рећи:</p> <p>„Ја о томе, Рајко, Рајко — небо мој 
говори старалац Анђелијн.</p> <p>„А, па она је већ ту, да буде пунолетна, с тога с њеном прошев 
 Она пристаде; али чим се дочепа вајата она бризну у плач и јецање.{S} Од то доба нико је више  
 нарочитој жељи Максима Ћука, упрегнута она два бесна змијоглава кулаша, па су обишли целокупно 
тврти просилац, али просилац за кога је она знала, да тражи њену руку, а не њен богати мираз: ј 
ом.{S} Ја знам, а и цео свет зна, да је она рођена кћер мога бившег свекра, покојног Угљеше Пив 
p> <p>„И све би то друкчије било, да је она рђа, онај масални био на своме месту.{S} С њим се п 
н, сине; а, најпосле, и зашто?{S} Да је она марила за ово дете, она га не би могла ни оставити, 
ако сам те што увредила.“</p> <p>Ово је она рекла с таквом решеношћу, да је њен свекар сместа у 
дала да га у закошарак веже, — дотле се она праштала са својом заовицом Анђелијом.{S} Она јој ј 
после бити, па сам само сеирио, како се она два лудака млате, онај дин-душман куће Угљешине, он 
 ће вам сад чича-Мића казати!{S} Или ће она поћи за онога, кога је од детињства заволела, или ћ 
душман куће Угљешине, онај Сима Ћата, и она рђа над рђама, она несрећа где стане и где пане, он 
ио у корист моје властодавке Иконије, и она је то, што није с таком пресудом задовољна, те је с 
чепа оканицу с вином, па њим о земљу, и она прште у стотину комада!" — додаде Фема Митровчанка. 
етињој мајци, да јој је син на умору, и она ће доћи, па може Бог дати да детету буде боље.</p>  
права, да се из очине куће изведе.{S} И она је тај дан са нестрпљењем чекала; јер јој је он има 
е, али јој се речи у гуши следише.{S} И она онда немо паде у загрљај својој доброј заовици.{S}  
латки унук твој!...{S} Куку бабо!...“ И она се простре по мртвом оцу свом.</p> <p>И у тај мах у 
а, и прозвата „адвокатска пушионица.“ И она је, одиста, и била права пушионица.{S} Понекад се у 
 од туге пресвисла, да ја то учиним.“ И она заусти да још нешто каже, али се, у тај мах, међу њ 
како му срце у грудима лупа.{S} То је и она осетила.</p> <p>„Чува стражу,“ одговори она, као ма 
њом сетом, баци преко тарабе у шљивак и она прште у стотину комада.{S} После скочи и викну:</p> 
„испирање“ — сваких пет минута.{S} То и она двојица усвојише.</p> <p>„Шкодити неће,“ рече онај  
 зна се: или је богатији био интов, или она два зеленка, као две виле — нека племенита крв.{S}  
тном Максиму Ћуку, па му неће остати ни она кућа над главом..."</p> <p>Угљешу су у свој Мачви з 
сти, помешане с неком жалошћу, којој ни она није знала право порекло.{S} Оне једна другој падош 
осетила.</p> <p>„Чува стражу,“ одговори она, као мало и шалећи се. „Марта на једну, а она на др 
опет скочи.{S} Полети у авлију, и таман она изађе на кућни праг, а капија се широм отвори и јед 
га, па да је спремиш с даровима, колико она може под пазухом понети..."</p> <pb n="8" /> <p>„Пр 
оја крв?!“</p> <p>А други:</p> <p>„И то она вижља, што не хтеде причекати да се весели Млађо у  
тетовати...{S} Чувај се прве штете; јер она никад није сама...{S} Последња ми је брига шта ће с 
тавите ви и свекра и његов пун дом, већ она остави своје нејако чедо, ону златну јабуку, остави 
 нова масална кола, да се у њих упрегну она два врана „гаврана,“ како их је сам Ћата назвао кад 
уди беже од смрти; <pb n="32" /> али их она нађе, па ма побегли на крај бела света.{S} Отуд оно 
човека и стиже и срета.{S} Ране, што их она задаје, тешке су и непреболиве.{S} Њих људи обично  
е, не дај Боже, снахе Анђелије.“</p> <p>Она се два адвоката само згледаше; а капетан Влајко чис 
све би то друкчије било, да је она рђа, онај масални био на своме месту.{S} С њим се просто <pb 
д Чаја, свињарских трговаца од Шопрона, онај што је Радојла Клисариног заволео као свога сина и 
овим мојим рукама, “ рећи ће чича-Мића, онај исти чича-Мића, што га је Ћата отпустио из куће по 
ђама, она несрећа где стане и где пане, онај Максим Ђук, додаде чича-Мића, стари слуга покојног 
а млате, онај дин-душман куће Угљешине, онај Сима Ћата, и она рђа над рђама, она несрећа где ст 
о сеирио, како се она два лудака млате, онај дин-душман куће Угљешине, онај Сима Ћата, и она рђ 
— деветнаестом веку; а и онај сметењак, онај Максим Ћук, прави је лудак, хоће да је он од целог 
лушао Ћатин повереник, Саватије Ребрин, онај Саватије, што га је Ћата узео на место чича-Миће,  
с двојица опријатељити.“</p> <p>„Ти то, онај, велиш за Анђелију покојног Угљеше?"</p> <p>„Велим 
 млади и духовити свирач Бего Цицварић, онај Цицварић, што је својим песмама овековечио веселу  
и од нових идеја,“ учини Драго Рајичић, онај трећи адвокат, што је ретко узимао учешћа у препир 
уна свилена повесма, мрка као гагат.{S} Онај левак немиран, копа час левом час десном предњом н 
ко за врат уједе свога друга дешњака; а онај само њисне: видело се, да је то била крупна шала.. 
учја твога, па ме другоме даје!...{S} А онај мој весели свекар!{S} На шта му је било толико зем 
 то ће Пела бирташица додати:</p> <p>„А онај на оном златногривом кулашу, то је онај, што је он 
не да мени чупа срце из недара,“ повика онај, што га Иконија зове Рајком, повика гласом и решен 
амо стари чича-Мића, то је осећао и сав онај остали свет, што се беше искупио у и око дворишта  
 срца, две пламените душе.</p> <p>И сав онај свет, момци и девојке, људи и жене, деца и дечаци  
нај први.</p> <p>,,А ни помоћи,“ додаде онај други.</p> <p>Гродер опет ништа не рече, већ сам с 
а их је дубока кеса купила.{S} И док је онај млади и лепо обучени момак, што је кочијашио, вези 
онај на оном златногривом кулашу, то је онај, што је онда био онако сетан и невесео, док су њег 
а га пријави капетану.{S} Пандур окрете онај позив — као да би видео, ко је Кустуру звао, па ће 
а усвојише.</p> <p>„Шкодити неће,“ рече онај први.</p> <p>,,А ни помоћи,“ додаде онај други.</p 
нисам.{S} Они су били оно, што наручише онај богат ручак, кад је оно газда Угљеша женио свога с 
е светац сад у — деветнаестом веку; а и онај сметењак, онај Максим Ћук, прави је лудак, хоће да 
ма Ћука.</p> <p>„Само је ту Сима Ћата и онај млађи тутор — неки Ранкић Томин. света је било пун 
е критиковао и сам суд, што је овај или онај грађански спор, или какво кривично дело овако или  
 обично плаветнило неба; али то није ни онај чисто зеленкасти азур, то је нека средина између т 
егати по оној тихој јесењој ноћи, — цео онај свет, од неке раздраганости, удари у један општи в 
добра срца и племените душе, али све то онај рој њених просилаца није опазио.{S} Пред њиховим о 
ме богатство Угљешино!" упаде јој у реч онај мушки глас.</p> <p>„Рајко, не греши душе!{S} Моје  
ја шабачка публика.{S} Ту би се у вече, онако без икаква претходна договарања, искупила по какв 
 и од другога.{S} И у тој бесаници, он, онако сам за себе, повика:</p> <p>„Издадоше ме моји рођ 
оброте, — па како ти нађеш да је добро, онако нека и буде!...“ И у тај мах њихова се капија опе 
ири и сва начела,“ ређи ће Рајко Перић, онако шалећи се, а мало истину говорећи.</p> <p>„Ти мен 
а ти оца спремимо његовој вечној кући — онако, како то доликује и имену његову и дому његову?"< 
то су, рече, све они што траже готовине онако — без мотике.</p> <p>„А, знам, верујем, имаћеш ти 
 то, да се масени рачуни приме и одобре онако, како их буде Ћата старатељском судији поднео.“</ 
, да вам то упалити неће.{S} На ме је и онако велика повика, да тргујем с богатим <pb n="59" /> 
лиш да радимо?“</p> <p>„Сведочите оно и онако како је било и нашта се можете заклети и су чим ћ 
</p> <p>Трећи би додали:</p> <p>„Остави онако богат и чувен дом, остави старога <pb n="103" />  
 своме газди Рајку Перићу, нека он ради онако, како му је писато; а Анђелија сад никуд маћи не  
спор, или какво кривично дело овако или онако расправио и пресудио.{S} По кашто би се ту долази 
и унапред кажем, да је не могу спремити онако, како бих хтео и желео, а особито кад је дајем у  
вом кулашу, то је онај, што је онда био онако сетан и невесео, док су његови другови дивно изво 
 /> мало незгодно, што масални није био онако „згодан“ човек, да му све одобри, што је он хтео  
ати још по десет, кад на суду сведочимо онако, како они кажу.“</p> <p>„А како они кажу?“</p> <p 
њеног; али кад суд донесе своју пресуду онако како је и сама тужба тражила, онда се Сима Ћата и 
и шта ћу ни како ћу.{S} Како ти наредиш онако и нека буде!...“</p> <p>И Ћата је одиста учинио с 
не, а он се упути право ковачевој кући, онамо где му је оно момче рекло, да ће га чекати Фема М 
ш Пораба доби вољу, да и он што отпева, онда се стаде по Совљаку и околини разлегати позната ча 
докаже, да је унук надживео свога ђеда, онда је са свим тачно, да је „мати преча од тетке.“</p> 
уду онако како је и сама тужба тражила, онда се Сима Ћата и Максим Ћук зачуђено згледаше.</p> < 
чујем, да је ту какво мито имало посла, онда знај, да вам то упалити неће.{S} На ме је и онако  
љеша Пивљаков унук; а док се то не зна, онда се не може ни одредити ни ко кога наслеђује: да ли 
ини сама собом на се навлачи сумњу, па, онда, да се то све свали мени за врат...{S} То не дам,  
нске деце?“</p> <p>„Немам.“</p> <p>„Па, онда, што питаш: је ли то за Угљешину Анђелију?"</p> <p 
алог ћутања.</p> <p>„Е, ако је до пара, онда је Ђукова каса мало подубља него што је газда Рајк 
 нешто тиче наше кесе и наших интереса, онда ту престају сви обзири и сва начела,“ ређи ће Рајк 
, па ће више за себе рећи:</p> <p>— „Е, онда, то је.{S} Нисам се преварио. —</p> <p>„После је с 
и, да ти се продаја одложи.“</p> <p>„Е, онда је то зло, мој г. капетане: онда ја немам куд кући 
оно је моју срећу разорило.“</p> <p>„Е, онда, Иконија, да бежимо.{S} Све је готово.{S} До зоре  
боље него да сам сам отишао“</p> <p>„Е, онда, то је он...{S} Нисам се преварио,“ рече капетан В 
 немам куд кући својој.{S} Ако то буде, онда од свадбе моје Иконије ништа бити не може: онда не 
S} То је и ништа друго.{S} Ако то буде, онда је зло.{S} Ја нећу имати где дочекати Иконине сват 
 <pb n="69" /> редом.{S} И ако то буде, онда јој нико на пут стати не може.{S} Једино можете јо 
говоме мерењу; а кад му се згода укаже, онда се он ни тога узуса не држи,“ рекао је мали Стевиц 
лео бих да је капетан ту; али кад није, онда ме јави г. Тоши.{S} Можда ће ми и он казати, рашта 
зује неколико драма више, а кад купује, онда неколико драма мање.{S} То је узус при његовоме ме 
/p> <p>„Боже мој, ако игде има судбине, онда ето то је.{S} Овај наш Ћата и проклети Максим Ћук  
га доброг бабајка!...{S} Што нам, сине, онда не каза да ћеш тако туговати, па твоја мајка не би 
знет какав ружан глас; а кад се изнесе, онда га није ласно изгладити.</p> <p>Од то доба Радојло 
 моје масе; али ћу га видети довече, и, онда, ако сви на ме гракну, да примим обележје, шта онд 
нтову некуд одлази или од некуд долази, онда знајте, да ту није било без добра и богата лова..{ 
су се с београдским адвокатима растали, онда ће Сима Ћата упитати Максима Ћука:</p> <pb n="108" 
гу и суду и, најпосле, и својој пупили, онда хоћу и ја да знам коме ћу моћи оволики масени мал  
богме, Ћато, ако ми и ти станеш врдати, онда знај, да ћеш ти баш за све трошак платити.“ И то ј 
Е, па кад би то и лаици могли разумети, онда на што бисмо ми били адвокати?{S} Најпосле, ово је 
 може бити...{S} Кад овако раде власти, онда шта је остало за оне, који не знају ни за Бога ни  
томе ником ништа, а кад се ствар сврши, онда можеш изаћи ено онде на пијац, па казати целом све 
 <p>„То ће бити, злато моје, алеме мој, онда, кад земаљски судови рекну да ово, око чега се дан 
пше бити неће; а кад тебе у њу доведем, онда ће је огрејати сунце...{S} А Угљеша и његови двори 
ву кућу уселио суд и окружно начелство, онда је та соба постала пушионица за судске званичнике, 
> <p>Кад се све то тако лепо утаначило, онда се Максим Ћук пољуби, и то трипут се пољуби, са св 
излази, а већ је било у велике свануло, онда Марта Јездина прва оде у собу да види што не устај 
е свога унука, па макар за један сахат, онда је самом том смрћу целокупно имање његово прешло у 
ра?!{S} Кад имаш начисто ти да добијеш, онда нека ти је последња брига, да ли ће ту неко други  
свадбе моје Иконије ништа бити не може: онда несрећном оцу и мајци ништа друго не остаје, већ д 
<p>„Е, онда је то зло, мој г. капетане: онда ја немам куд кући својој.{S} Ако то буде, онда од  
ни правили излет од Шапца до Совљака, — онда ће Максим Ћук овако почети:</p> <p>„А сад, драги Ћ 
у, а кућу му остави на женској глави, — онда што људи граде од зла горе?!{S} Угљешине ће се кос 
ли јој се речи у гуши следише.{S} И она онда немо паде у загрљај својој доброј заовици.{S} Оне  
осле је стао да најпре гледа у тебе, па онда у мене, као да је хтео да докучи, знамо ли ми за ш 
мерно се поклони и у руку га пољуби, па онда прискочи Икониној мајци, притиште јој врео пољубац 
аве!...{S} Нека још и он склопи очи, па онда у овоме дому неће имати ко да слави крсно име и да 
 Шабац, вредило је на хиљаду минаца; па онда његови велики сувати код Лешнице, па забрани више  
и на ме гракну, да примим обележје, шта онда да радим?{S} Шта ја знам ко ће с њима довече доћи, 
е била на врхунцу свога беснила, она је онда покосила и млађани живот унука несрећног Угљеше Пи 
 па ће девојка постати пунолетна, па је онда нећеш питати ни ти ни масални, а најмање ја.{S} А, 
} То је било и прошло.{S} Семе, које је онда бачено на земљиште наше љубави, уродило је богатим 
оше једна лепа господска кола.{S} То је онда била реткост и у самој богатој Мачви.{S} На механс 
златногривом кулашу, то је онај, што је онда био онако сетан и невесео, док су његови другови д 
ви џелеп крава и џелеп волова, па их је онда испратио до Шапца, а узгред свратио на своје имање 
аша прича не зна, само се зна то, да се онда много сумњало на Пелу бирташицу, а неки су говорил 
 великим, као угљен црним, очима, па ће онда рећи — више у себи него своме Рајку.</p> <p>„Јест, 
 да би видео, ко је Кустуру звао, па ће онда рећи:</p> <p>„Капетан није ту.{S} Одазвао га г. на 
шао.{S} Ја сам само његова сенка.{S}" И онда опет оде куњати, — ама као и сваки човек, кад му с 
агледа у овога домаћиновога гласника, и онда му одједном рече:</p> <p>„Стани-дер момче!...{S} Ј 
ак није упрегао нова масална кола.{S} И онда је сео у кола и као ветар одјурио у Шабац, а шта ј 
врдаламе, и којекаква заоколишења.{S} И онда мало поћута.{S} Гледао је Ћати право у очи, па ће  
е поставио и за главнога стараоца.{S} И онда се све ућутало....</p> <pb n="5" /> <p>Да богатств 
, али он на то главе окретао није.{S} И онда би неки рекли:</p> <p>„Море, Ћати не може нико ниш 
 неко особито душевно расположење.{S} И онда ће тек рећи:</p> <p>„Старали смо се колико смо мог 
чанки, да за њим изађе у двориште.{S} И онда јој нешто полако наручи; а каза јој да јој пошаље  
 отпустио из куће покојног Угљеше.{S} И онда ће додати:</p> <p>„А колико ја знам, она је себи и 
саму зору, дете се као мало смири.{S} И онда ће Пела бирташица приметити.</p> <p>„А где је газд 
Беше настао један свечан тренутак.{S} И онда узе рен адвокат Радић.</p> <p>„О, срећни и племени 
им, да те овако загрлим и изљубим?{S} И онда му стаде притискивати пољубац за пољупцем — у обра 
 ти овде, Иконија, у ово доба ноћи?!“ и онда се окрете ономе момку:</p> <p>„Одмичи ти од наше к 
е, Млађо, животе мој, зар баш тако?!“ И онда се несрећни отац простре по своме мртвом сину; а к 
...{S} И то ја да сазнам од другога!“ И онда га оде поново љубити и нешто у себи шапорити.</p>  
тио и милостивим те оком поглед’о!..“ И онда се наднесе над малог Угљешу.{S} Он беше у <pb n="3 
 Она ће бити мени и снајка и сеја...“ И онда једна другој падоше у наручја, па се стадоше грлит 
и:</p> <p>„Где је мој Млађо?!“</p> <p>И онда полети у кућу.{S} Људи хтедоше да га зауставе, али 
ј свет скроз и скроз неваљао!“</p> <p>И онда:</p> <p>„А она моја кума, она Марта Јездина, плати 
ради њенога богатог мираза...“</p> <p>И онда свој поглед упиљи у Симу Ћату.{S} Дуго га је тако  
акон је старији од нас свију.“</p> <p>И онда капетан стаде мерити веселог Обрада <pb n="21" />  
„Је ли преча мајка или тетка?“</p> <p>И онда је суд са свим ово питање правилно расправио, кад  
аква Божја сила у дим претвори, и ти би онда, слатка моја тета-Фемо, видела, како би ови моји п 
правду; а ако је примите и усвојите, ми онда, ја и мој колега, као да већ гледамо, како <pb n=" 
 то нико опазио није, то је морало бити онда, кад је све мртвим сном спавало.</p> <milestone un 
десна рука у свачему.</p> <p>„И капетан онда ућута, па ће више за себе рећи:</p> <p>— „Е, онда, 
у права радост осмехнула.{S} То је било онда, кад му је снаха родила унука, мушко чедо, ђедову  
 онога катила, онога Максима Ћука, и то онда, кад ме мој отац отрже из наручја твога, па ме дру 
друм, он би га, сумње нема, отворио још онда онога вечера, кад је Максим Ћук долазио да проси А 
м!“</p> <p>Ту су обесмрћена многа имена ондашњих младих трговаца, којима Шабац има да благодари 
адвокатској пушионици, водила се између ондашњих шабачких адвоката жива дебата о томе, како су  
амну сенку, док су месечеви зраци, овде онде, продирали, те обасјавали поједине окосине, доље и 
ла је неку зелено-вугасту боју.{S} Овде онде висе читави паламари подеротина, као да су на њему 
ад се ствар сврши, онда можеш изаћи ено онде на пијац, па казати целом свету!...“</p> <p>То је  
о на око свести; оне песме, оне свирке, оне поскочице, оно бујно весеље све совљачке омладине,  
ћ не може око на око свести; оне песме, оне свирке, оне поскочице, оно бујно весеље све совљачк 
ву драгу ноћ не може око на око свести; оне песме, оне свирке, оне поскочице, оно бујно весеље  
<p>„Шта капетаница и началниковица?!{S} Оне ти могу само завидети и ништа више,“ узвикну Фема М 
Ето шта су у стању да ураде паре!...{S} Оне су једине биле кадре да кажу: преча је снаха него р 
} То је смотрила и Фема Митровчанка.{S} Оне све три, полако, на прстима, изађоше из собе.{S} Ан 
 што ретко где на нашем крају света.{S} Оне буду често и лепше и пријатније и од самога пролећа 
Клисарин син и јесте отресито момче.{S} Оне бистрине и оне памети ваља на далеко <pb n="73" />  
међу тим, по некад као буде и лакше.{S} Оне муке мало умину, оно прогледа, прогледа веселије, п 
аде у загрљај својој доброј заовици.{S} Оне су тако дуго загрљене остале, ћутале су и обе се гу 
јој ни она није знала право порекло.{S} Оне једна другој падоше- у наручја.{S} А, дирљив је то  
 шта ти, братац, тражиш за се, а шта за оне, којима се по нешто дати мора, па да се овај посао  
вако раде власти, онда шта је остало за оне, који не знају ни за Бога ни за правду Божју'?“ пов 
убице бела!...{S} Немој ме подсећати на оне по нас обоје мутне дане.{S} То је било и прошло.{S} 
дноси на Анђелијне просце, а особито на оне, који не <pb n="55" /> траже њену руку њене лепоте  
душе потицала; јер су сад и њега мучиле оне Иконијине речи:</p> <p>„Али, бабо, на твоју душу гр 
<head>VI</head> <p>На годину дана после оне опасне морије, што је грозно десетковала људе и жен 
уму Марту Јездину — да јој говоре.{S} И оне су све три у небо дизале доброту, богатство, па леп 
омазлука оних лепих швајцарских крава и оне питоме пасмине буђеновачких свиња у Китогу, па је т 
јесте отресито момче.{S} Оне бистрине и оне памети ваља на далеко <pb n="73" /> тражити.{S} Как 
не може да буде ни оне досадне жеге, ни оне загушљиве запаре, па ни оних бујних киша и мочари.{ 
ога пролећа.{S} Тада не може да буде ни оне досадне жеге, ни оне загушљиве запаре, па ни оних б 
 неколико тренутака летеле су као ветар оне господске кочије.{S} Летеле су друмом што води за Ш 
 одлучи свиње, тај се не боји, да ће му оне остати непродате.{S} Како их састави и сортира, то  
моле оздо од Радичева гроба...“</p> <p>„Оне су ти верне?“</p> <p>„Као земља. “</p> <p>„И ти си  
о, заслуживали њену пажњу.{S} Шта више, они су јој из дана у дан бивали не само досаднији, већ  
} И чаје су га бегенисале.{S} Чим дођу, они Радојла траже.{S} Стари Митош Пораба једном га одве 
 лишавају је равноправности у породици: они је мећу у ред, тако рећи, бесправне — ванбрачне дец 
јаше, сем једино на стару Бару Циганку: они су се сви нашли тамо, где су се клали прасци и јага 
а механџика одговорити: „Остави ти њих; они знају шта раде.{S} Све су то добри људи.“</p> <p>„И 
{S} И то ће бити све саме шићарџије.{S} Они и мени сваки дан досађују: хтели би да непрестано п 
ла, промена на боље и веселије дане.{S} Они просто ни на ког не налајаше, сем једино на стару Б 
 Ђуку постаде и мекши и поверљивији.{S} Они се без пола муке погодише:</p> <p>„Да Ћук да Ћати,  
ош једног!{S} Добро ми рече масални.{S} Они ми неће дати мира ни дању ни ноћу.{S} Него овде ми  
мојте ми о њима ништа више говорити.{S} Они не траже моју руку, већ овај мој мираз, ово моје оч 
вчанку.</p> <p>„Познала, како нисам.{S} Они су били оно, што наручише онај богат ручак, кад је  
> Симом Ћатом и да је с њим вечерао.{S} Они зовнуше и Пелу механџику, те и њој то исто препоруч 
ђе у авлију.{S} То је био сам Рајко.{S} Они једно другом падоше у загрљај.</p> <p>„Боже, Рајко, 
ре; нешто бих волела да они нису ту.{S} Они ће, видећеш, и нашој вечери наћи ману,“ шануће Фема 
и нешто не покваре; нешто бих волела да они нису ту.{S} Они ће, видећеш, и нашој вечери наћи ма 
 проклетих адвоката.{S} Све се бојим да они нешто не покваре; нешто бих волела да они нису ту.{ 
/p> <milestone unit="*" /> <p>„Ама, шта они раде тамо у соби?{S} Боље би било да мало изиђу у о 
ђелијни просиоци.{S} И то су, рече, све они што траже готовине онако — без мотике.</p> <p>„А, з 
страну.{S} Пела ће ми дати знак, кад се они помоле оздо од Радичева гроба...“</p> <p>„Оне су ти 
е код Маричића кућа, а њима се одазваше они са салаша браће Поповића.{S} Ноћ беше тиха и нема.{ 
а!...{S} Бог да му душу прости!“ рекоше они који поред Угљешине куће минуше; а један додаде:</p 
 још тога дана поиска од оца и мајке, и они му је дадоше: та ко се не би опријатељио с тако чув 
х штедиш, покрепали, да Бог да!...{S} И они стигоше у Совљак за непуна два и <pb n="31" /> по с 
 где су се клали прасци и јагањци.{S} И они су видели да се некакво големо весеље спрема...{S}  
а, унука Павла Вртирепа из Добрића; а и они остали мало су што бољи од ове двојице.{S} Једини Р 
поочиме, право да ти кажем, бојим, да и они, као и сви остали, не облећу око мене моје руке рад 
умбе цео свет...{S} Ту ће имати посла и они из Београда, и зар ја да изигравам мамлаза?{S} И за 
аслањаш...{S} Хајде 'вамо!...“</p> <p>И они оба уђоше у канцеларију.</p> <milestone unit="*" /> 
а је то пратња: ту жене, ту људи... сви они знају, да је дете умрло пре свога ђеда.{S} Бираћемо 
а туга, а испред њених очију минуше сви они тужни дани, што су је за овај дом везивали.{S} У та 
азати, рашта сам зват. “</p> <p>И таман они у тој речи, а капетан те на врата.{S} И чим уђе у х 
есет, кад на суду сведочимо онако, како они кажу.“</p> <p>„А како они кажу?“</p> <p>„Они кажу д 
о онако, како они кажу.“</p> <p>„А како они кажу?“</p> <p>„Они кажу да је Угљеша, кад је видео  
ожјим!...“</p> <p>„Хе, моја Фемо, знаду они лепо што им то треба.“</p> <p>„Па, Радојло, да си н 
зговарати; али то је баш учинило, да су они обоје једно за другим почели још више марити па чак 
ли, један пре а други после, тек сад су они оба пред лицем Божјим!...“</p> <p>„Хе, моја Фемо, з 
о или би пореметио памећу,“ говорили су они, који су га изближе познавали...</p> <p>Па ипак, ка 
ажу.“</p> <p>„А како они кажу?“</p> <p>„Они кажу да је Угљеша, кад је видео да му унук умре, пи 
Иконија се чисто трже.{S} Погледа Рајка оним својим великим, као угљен црним, очима, па ће онда 
{S} Кад би год куда пошао, а особито на оним лепим и скупоценим масалним колима са сицевима и ф 
к.{S} Он скочи с кола, приђе капији, па оним штапом стаде лупати:</p> <p>„Хе, камо тај Радојло? 
еже, окрете се својој заови, погледа је оним тужним и вечно сетним погледом..{S} Хтела је да јо 
.{S} Поскочицама није било краја, па ни оним — „мрсним.“ И док је ово весеље текло, Фема <pb n= 
е; послушај ти мене, а ја ти се кунем с оним, што ми је најмилије, да се нигда покајати нећеш.“ 
ђелија се чисто трже.{S} Погледа у Ћату оним својим великим и паметним очима, што их беше ружно 
а свима својим просцима, па чак и према онима, који би, колико толико, заслуживали њену пажњу.{ 
с први пут чула, па ми је оно црно пред онима: оно је моју срећу разорило.“</p> <p>„Е, онда, Ик 
а продати, он се заустави код домазлука оних лепих швајцарских крава и оне питоме пасмине буђен 
p>Кад је ово отпевао Цицварић, један од оних младих трговаца дочепа пуну оканицу вина, што је п 
ка благодари Богу што му нисам задржо и оних сто дуката, што их је дао као обележје Анђелији, н 
не жеге, ни оне загушљиве запаре, па ни оних бујних киша и мочари.{S} Шуме и шумарци добију нек 
ype="chapter" n="4"> <head>IV</head> <p>Оних и оноликих сватова, као што их беше покупио газда  
; оне песме, оне свирке, оне поскочице, оно бујно весеље све совљачке омладине, мучиле су га, г 
од свога ђеда опазило да од куд долази, оно би му пружило ручице, да га узме.{S} И он би га узе 
ата, 14 гроша и 20 пара.{S} И, Бога ми, оно ми момче све до паре измири, узе квиту, прочита, па 
ог да, снахе.“</p> <p>„Ене, благо мени, оно је ваш син?!“ повика Јела Кустурина.</p> <p>„Јеси л 
о буде и лакше.{S} Оне муке мало умину, оно прогледа, прогледа веселије, па се чак и насмеши.{S 
пут чула, па ми је оно црно пред онима: оно је моју срећу разорило.“</p> <p>„Е, онда, Иконија,  
у га, гушиле су га, мориле су га!...{S} Оно што је душу његову највише пекло и срце растрзало,  
S} Кљусе ово као да то једва дочека.{S} Оно сирото обори главу па поче да куња.{S} Жалосно га ј 
а једнога коња.{S} Сувача је радила.{S} Оно страшно клопарање да уши пробије.{S} Једно старо, в 
ад се сви обрадују; али то буде све.{S} Оно, сироче, скочи, врисне, да се у човеку крв следи; п 
здравих и нових — све од ове године.{S} Оно остало, кад чему буде ред.{S} Последња рата, биће и 
атеља, а мени пријавише једно момче.{S} Оно ми рече:</p> <p>— Капетане, ја сам послат, да видим 
е је нешто ово бедно живинче гануло.{S} Оно у мени изазва неко чудновато сажаљавање.{S} Станем  
ерове облице, а кад сам их стао сећи, а оно имам шта видети: унутра — и срце и око срца за чита 
и ти Сими Ћати.{S} То је његов посао, а оно што се мене тиче — ја сам ти већ казао,“ рече му ма 
се кућа нашим дететом постидети неће; а оно спреме, што буде са собом понела, нека буде с Божји 
 је жалост, с дана у дан, бледила.{S} А оно Божје анђелче, кад би год свога ђеда опазило да од  
 некакво проклетство; кад погледамо, да оно грдно богатство Угљешино одлази у руке Максима Ђука 
свету, да то имање ипак није пусто и да оно није ту, да зајажава ненаситост неваљалих људи, већ 
ити, ако пођеш за сина Максима Ћука, за оно доброћудно и смирено момче, уз кога ћеш поживети ср 
ика Радојица Лелековић... „Ко би још за оно шкембе дао своје дете?!...{S} Ту опет мора да игра  
ојим благословом,“ рече он и погледа на оно двоје загрљено — на своју Анђелију и на Рајкову Ико 
а је Пела, ударивши. гласом нарочито на оно: „Пела има главу, а језика нема.“</p> <p>„А сад, га 
чича-Мића, а да тога није било, Бог зна оно би ту остало још коју годину недирнуто; али да је н 
</p> <p>„Па ’коће, кумо, права је срећа оно, што је нашем срцу мило и драго, а не пусто земаљск 
зводили песме севдалије.“</p> <p>„А кад оно несрећни Бего Цицварић запева:</p> <p>„Иконија, мој 
 ма побегли на крај бела света.{S} Отуд оно народно:</p> <p>„Од смрти се побећи не може.“</p> < 
лица о коме нико живи и не слути, да је оно једини наследник богате масе покојног Угљеше Пивљак 
, што наручише онај богат ручак, кад је оно газда Угљеша женио свога сина с овом истом младицом 
 Угљешину данас први пут чула, па ми је оно црно пред онима: оно је моју срећу разорило.“</p> < 
и право ковачевој кући, онамо где му је оно момче рекло, да ће га чекати Фема Митровчанка.</p>  
 небо обоји некако друкчије.{S} То није оно обично плаветнило неба; али то није ни онај чисто з 
мање покојног Угљеше Пивљака.{S} Најпре оно у Совљаку и у околини, за тим су се у великом касу  
и није допало, а учини му се, као да се оно „продрте вреће“ на њега односи, па мало заћута, али 
 <p>Ћата је, одиста, имао право, кад се оно масалном пожалио, да му просци Анђелијни почињу дос 
ако велиш да радимо?“</p> <p>„Сведочите оно и онако како је било и нашта се можете заклети и су 
ла права посластица, а беше им изнела и оно старо фрушкогорско вино, познати и на далеко разгла 
аде Бог да му живе синови, кад му узе и оно детенце, живу слику његова сина Млађе, — кад му узе 
обици претресале шабачке новости, као и оно, што се из Београда чуло.{S} Ту је метана на решето 
воје теткице, она тебе не да!“</p> <p>И оно сироче само задрхта, затури своју анђелску главу и  
а ми би, те повиках: „Ждрале!“</p> <p>И оно се кљусе чисто трже.{S} Климну главом, па је опет о 
<p>„Познала, како нисам.{S} Они су били оно, што наручише онај богат ручак, кад је оно газда Уг 
ного ваљао у оној мојој несрећи, кад ми оно отац и братанац умреше, па је ред да твоје савете п 
а један другог боље познамо...{S} Ти си оно био што си ми писао и молио ме да завадимо два добр 
е покојног Угљеше Пивљака...{S} Ала, ти оно као да имаш и сина за женидбу?“ зацерека се пакосно 
 за толико време, да не кажеш, да си ти оно био, ти, анђеле мој, животе мој!" повика Иконија и  
ги, већ је питање, хоће ли Ћуку упалити оно, што је накастио,“ одговори чича-Мића.</p> <p>„Море 
е већ говоре и деца по сокаку.{S} Чувај оно дете, док на њ није изнет какав ружан глас; а кад с 
{S} Доста, смири се!...{S} Иди и гледај оно весело детешце!...{S} Ти си му сад све — и отац и м 
а Максима мало бацало у бригу, исто као оно пре и Симу Ћату...</p> <milestone unit="*" /> <p>Га 
виђености у свој богатој Мачви.{S} Само оно његово имање у Китогу, десно од Сокине механе, идућ 
и, који би вам умели причати, како се у оно доба сва Мачва ишчуђавала, кад се чуло, да је шабач 
ење, а код људи од закона друго.</p> <p>Оно у народу своди се на ове две три речи:</p> <p>„Ето  
 моја златна!“ повика девојачка мајка. „Оно је кршан момак, нека је своме оцу здрав и <pb n="9" 
иш, да Ћук није као остали просци, који оног што обећају дати, дају тек пошто масу приме!“</p>  
лисаваш оца мога из канџи онога катила, онога Максима Ћука, и то онда, кад ме мој отац отрже из 
е и једно и друго весници онога доброг, онога племенитог, онога милосрдног света, какав би треб 
весници онога доброг, онога племенитог, онога милосрдног света, какав би требао да буде, па да  
 он би га, сумње нема, отворио још онда онога вечера, кад је Максим Ћук долазио да проси Анђели 
 седе косе плела, него што бих пошла за онога жољу; а, после, његов је отац тако омрзнут у наро 
ини Пела бирташица.</p> <p>„И то оде за онога, који је Ћати био вечно трн у оку, као да му се,  
рушка Врбовца из Миокуса; а још мање за онога ветропира, унука Павла Вртирепа из Добрића; а и о 
чича-Мића казати!{S} Или ће она поћи за онога, кога је од детињства заволела, или ће плести сед 
дио.{S} Ја своју слушкињу не бих дао за онога смољу — сина Петрушка Врбовца из Миокуса; а још м 
е твоја прилика!“ Твоме ће оцу, ако има онога света, а има га, безбели, бити мило и драго, што  
ом, којим је хтео рећи: „ето, шта би од онога пустога богатства несрећног Максима Ћука!...“</p> 
т.{S} Тако он је још истога дана, после онога разговора с масалним, сео у свој „интов,“ у који  
e unit="*" /> <p>Одмах сутра-дан, после онога вечера, кад је Максим Ћук испросио Анђелију за св 
о платим, и то не из своје кесе, већ из онога, што ми та услуга доноси.{S} Тако сам радио до са 
 по што било — даћу што ми поиште.{S} И онога дана, кад се тапија на суду на ме пренесе, постаћ 
она између неба и земље, између овога и онога света!..</p> <p>И тој доброти срца, тој племенито 
сено један мушки глас?!</p> <p>„Тако ти онога, што ти је најмилије, Рајко, немој ме о томе више 
} Ви као да сте и једно и друго весници онога доброг, онога племенитог, онога милосрдног света, 
 обележје Анђелији, несуђеној заручници онога кривовратог сина његова.{S} Па луд сам био што са 
..{S} Ти курталисаваш оца мога из канџи онога катила, онога Максима Ћука, и то онда, кад ме мој 
.{S} Он је први од људи из села дотрчао онога јутра, кад су Угљешу нашли мртва у његовој соби.< 
<pb n="78" /> <milestone unit="*" /> <p>Онога дана, кад је Сима Ћата отишао на масалним колима  
миловали.</p> <milestone unit="*" /> <p>Онога дана, кад је газда Угљеша за свога сина испросио  
на?“ — рећи ће Славко Смољинац.</p> <p>„Онога шоњицу?“ повика Радојица Лелековић... „Ко би још  
вој памети <pb n="71" /> и бистрини, па оној отворености да се човек диви.{S} У њега, одиста, з 
 овоме свету има још добрих људи.{S} Ти оној рђи више ништа не дугујеш...{S} Ево ти ове хартије 
по људима, по снуждену лицу њихову и по оној мртвој тишини, која је у целом дворишту владала, п 
узабрато,“</l> <p>стаде се разлегати по оној тихој јесењој ноћи, — цео онај свет, од неке раздр 
ништа не рече, већ сам спреми лек.{S} У оној ватри лекари су морали са собом носити све што тре 
ски -бринуо.{S} Није дао да буде сама у оној великој кућурини, већ је узео Фему Митровчанку и М 
старању!...{S} Ти си мени много ваљао у оној мојој несрећи, кад ми оно отац и братанац умреше,  
="chapter" n="7"> <head>VII</head> <p>У оној великој забуни, која је настала у кући Угљешиној н 
apter" n="4"> <head>IV</head> <p>Оних и оноликих сватова, као што их беше покупио газда Угљеша  
ела бирташица додати:</p> <p>„А онај на оном златногривом кулашу, то је онај, што је онда био о 
А откуд он то зна?“</p> <p>„Па зар ниси ономад приметио, кад се наш Љубинко врати из Совљака, п 
на жао учинила Анђелији, <pb n="122" /> ономе одиста правоме анђелу Божјем...{S} А ти си Рајко  
 вам је знати, како се моја душа радује ономе сретном дану, кад ћемо једна другој пасти у наруч 
ја, у ово доба ноћи?!“ и онда се окрете ономе момку:</p> <p>„Одмичи ти од наше куће, Рајко!{S}  
 самога Ћату — да заједно вечерамо, а и ономе млађем подај нека он обашка вечера.{S} У собу не  
 дом, већ она остави своје нејако чедо, ону златну јабуку, остави га без мајчине неге и миловањ 
ија Угљешина да пође за Ћукова сина, за ону кривоврату згебицу, што нема ни толико памети колик 
="*" /> <p>„Шта велиш, госпођа-Јецо, за ону цуру, што се до ње ухватио мој Млађо?...{S} Кршна д 
, док се свиње Матоша Порабе претуре на ону страну у сремску Рачу, и кад се последња скела отис 
окаже свој домазлук швајцарских крава и ону дивну пасмину буђеновачких свиња; а ту су уговорили 
аш мах севнуше муње и дубоко запараше у ону црну облачну утробу; а један хитац грома тресну там 
илика.{S} То је била Пела механџика.{S} Опа приђе колима.{S} Не може бити да их није познала чи 
 њен богати мираз.</p> <p>Ово као да је опазила и сама Анђелија, с тога је постала хладна и рав 
има, изађоше из собе.{S} Анђелија то ни опазила није Беше пала поред детета и — заспала.</p> <m 
но Божје анђелче, кад би год свога ђеда опазило да од куд долази, оно би му пружило ручице, да  
је се више ни пробудио; а кад се у кући опазило да из собе не излази, а већ је било у велике св 
, оставите ви Ћату.{S} Зна он шта ради: опазио он да чича Мића нешто <pb n="51" /> много шурује 
ли све то онај рој њених просилаца није опазио.{S} Пред њиховим очима само је сијао, треперио и 
родужи са свим хладно и као да ништа ни опазио није:</p> <p>„Прво и прво, драги пријатељу, ваља 
сном; а кад су се отуд вратили, то нико опазио није, то је морало бити онда, кад је све мртвим  
о чак у Ђур.</p> <p>Радојло га је морао опазити кроз прозор, јер се одмах нашао пред капијом.{S 
d>VI</head> <p>На годину дана после оне опасне морије, што је грозно десетковала људе и жене, д 
, девојке и момчадију, — дошла је једна опаснија — за децу.{S} Она је те године уморила готово  
 пре ни после Мачва утувила није.{S} На опелу је чинодејствовало пет свештеника и један ђакон;  
еће,“ учиниће Пав’о Агић.</p> <p>„Море, опет ја вама велим, оставите ви Ћату.{S} Зна он шта рад 
лим да радим и од сад, па се, надам се, опет кајати нећу!“</p> <p>„А ја, газда-Максиме, овде не 
<p>— „Нека су пола Угљешина имања дали, опет је и њима доста остало!“</p> <p>„А ти знаш, анђеле 
 сиротињи место оца и мајке...{S} Зато, опет ти велим, иди ти Сими Ћати.{S} То је његов посао,  
је ово овако власт наредила...{S} Опет, опет, Бог зна шта ради,“ приметила је Пела механџика... 
, што је ово овако власт наредила...{S} Опет, опет, Бог зна шта ради,“ приметила је Пела механџ 
тио.{S} Богат, штоно кажу, као земља, а опет ретко кад да је имао у животу веселих дана.{S} Од  
ради, а он, сав у крви, изгубио аваз, а опет све познаје, и кад нам је Марта казала, да је и <p 
S} Ја сам само његова сенка.{S}" И онда опет оде куњати, — ама као и сваки човек, кад му се дре 
у, деца треба да се најпре виде; али ја опет стојим за моју Иконију добар: да јој речем да у во 
 буде!...“ И у тај мах њихова се капија опет отвори и — прилупи, и у кућу уђоше два човека: јед 
 доживео да кућа старога Угљеше Пивљака опет оживи својим старим животом и дочеком...{S} И то н 
Роди се, само да се мучи.“</p> <p>Једна опет примети, да се деца много више муче но људи.</p> < 
ла се, да му се што није десило.{S} Она опет скочи.{S} Полети у авлију, и таман она изађе на ку 
 Саватије Певац.</p> <p>„Вала људи, кад опет видимо, да на Угљешину дому почива некакво проклет 
а њена лепа заовица Анђелија.{S} Она је опет својом лепотом, својим анђелским погледом многоме  
усе чисто трже.{S} Климну главом, па је опет окембеси — као да је хтео рећи:</p> <p>„Какав ждра 
.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ћата је опет са своје стране овако говорио:</p> <p>„Дете моје,  
о, чисто анђелско вољење, али у које је опет несретни <pb n="27" /> Симо Ћата почео да уноси го 
</p> <milestone unit="*" /> <p>После је опет настала игра и весеље и то сад живље и бујније.{S} 
 ранога детињства почео уз оца, који је опет био добар сремски певчик, да иде у цркву и научио  
о дубоко у наш породични живот, који је опет основа здравом државном животу, друштву па и читав 
и кад прода ниже но што је купио, он је опет <pb n="95" /> у ћару.{S} Његов талисман, то је њег 
е ни излазио није.</p> <p>Дете се после опет мало повратило ; али то је за мало трајало: што се 
а се на јастук па и заспала; а кад дете опет врисну, она се трже, па није ни чула шта жене о ње 
, боље рећи, он се мало и збуни, али ће опет окренути:</p> <p>„Ама, пријатељу, ти не знаш муке  
хну.{S} Њој то као да беше мило; али ће опет додати:</p> <p>„Тражила сам да видим тога будућег  
клисаре, па му сместа дао пут,“ рећи ће опет Игња Мутап.</p> <p>„А, Бога ми, нема право.{S} Рад 
овчанку, а ова би очима жмирнула, па би опет рекла:</p> <p>„Од ове прилике нити је било боље, н 
лавни старалац Угљешине масе.“ Други би опет додали:</p> <p>„До сад је Максим Ћук давио Поцерин 
 Пела им беше, истина на брзу руку, али опет лепу господску вечеру спремила, која никако није м 
љешино одлази у руке Максима Ђука, мени опет чисто буде мило, што је ово овако власт наредила.. 
 коју узима, нећете ми веровати,“ учини опет Славко Смољинац.</p> <p>Људи се стадоше згледати.{ 
ији, већ о њеном богатом миразу,“ учини опет Петроније Певац.</p> <p>„Који, зар Анђелија Угљеши 
вика Фема Митровчанка.</p> <p>„А ја сам опет знао, да ће тако најпосле бити, па сам само сеирио 
е страже око њене куће, па, ето, она им опет прну из кавеза и оде за другога,“ — учини Пела бир 
учини адвокат Радић.</p> <p>„Ама, па то опет као да додирује моје начело, да женску деду са муш 
моћи,“ додаде онај други.</p> <p>Гродер опет ништа не рече, већ сам спреми лек.{S} У оној ватри 
за оно шкембе дао своје дете?!...{S} Ту опет мора да игра главну улогу какав масан мираз..."</p 
..{S} Знаш ли, очни виде мој, да сам ја опкољена, да сам сужањ заробљени, а ни с које стране по 
 аутора претворило у Ђ. Ја се још и сад опомињем да се због тога весели Ћук много једио, и то б 
а Рају; а томе је послу приступио веома опрезно и већ с напред скројеним планом.{S} Најпре је з 
јке, и они му је дадоше: та ко се не би опријатељио с тако чувеним домом, као што је дом газда  
шао да видимо, можемо ли се нас двојица опријатељити.“</p> <p>„Ти то, онај, велиш за Анђелију п 
ћу да идем своме оцу и својој мајци.{S} Опрости ми, ако сам те што увредила.“</p> <p>Ово је она 
гња Мутап.</p> <p>„Вала, све му се може опростити, али што отпусти старог Мићу, који је у кући  
ници и повика:</p> <p>„Господа браниоци оптужених Мартића нека изволе заузети своја места!...{S 
се појавите!..“</p> <p>После је настало опште љубљење и грљење, а нико међу њима није остао, ко 
т, од неке раздраганости, удари у један општи врисак!“</p> <p>А кад у сам расвитак весеље стаде 
="*" /> <p>Заблаће и Синошевић једна су општина: једна им је црква, једна школа, једна судница  
дима.</p> <p>„Па добро, брате,“ рече му општински председник, „избери ти кога хоћеш и на кога с 
к философ.{S} С тога га сељаци узеше за општинског писара, али ту није дуго остао: истиште га С 
рила, а једва се кретала под накитом од орлаша и крсташа талира и три ниске о врату дуката, што 
 је оставио, да се око њега купе гладне орлушине, врани и гаврани, као и на сваку другу стрв!.. 
ђелијна, а свекра Иконијна, вију гладне орлушине — да је разнесу, да је рашчупају, а ви је се,  
чича-Мићана, овоме је вину било више од осам година.{S} То беше једна осмакиња.{S} Њу је у једа 
 готово цео један појас деце, од две до осам година!...{S} А кад је била на врхунцу свога бесни 
аса и поноса, а срца и душе што свакога осваја.{S} Он је још из ранога детињства почео уз оца,  
Он је срећан што је доживео, да се Ћати освети — да га види избачена из ове њему драге куће, из 
 народа, већ и читавога човечанства, не осветљавају, као каква небесна светлила, велики умови с 
м ранама овога жалошћу већ погрбљеног и оседелог старца</p> <pb n="33" /> <p>Има прилика, кад с 
 му срце у грудима лупа.{S} То је и она осетила.</p> <p>„Чува стражу,“ одговори она, као мало и 
> <p>„Где је Фема?“ упита он, а лепо је осетио, како му срце у грудима лупа.{S} То је и она осе 
вету, то је газда Угљеша Пивљак најбоље осетио.{S} Богат, штоно кажу, као земља, а опет ретко к 
е у животу пријатно и што чини да се он осећа срећан, има у првоме реду да благодари нашој лепш 
 Угљеше.</p> <p>Па и сами пси као да су осећали, да је у кући Угљешиној некаква промена настала 
мо мудре беседе и поуке њихове; — ми се осећамо поносни кад се нађемо у друштву великих и по по 
S} Њена је туга већа него наша; њено је осећање нежније, дирљивије него наше; — она је то, што  
није осећао само стари чича-Мића, то је осећао и сав онај остали свет, што се беше искупио у и  
тарим животом и дочеком...{S} И то није осећао само стари чича-Мића, то је осећао и сав онај ос 
ога и да се на њ ваља до последњег часа ослањати.{S} Анђелија је двапут-три улазила у гостинску 
чима столицу.{S} Обрад седе, седе доста ослобођен лепим пријемом капетановим.</p> <p>„Звао сам  
бери ти кога хоћеш и на кога се најбоље ослонити можеш, па ћемо ти ми то одобрити, а што ми овд 
тишла у собу, стала би код прозора и ту ослушкивала кад ће се чути његови кораци; али њега дуго 
о више од осам година.{S} То беше једна осмакиња.{S} Њу је у један ћошак од подрума, иза неке в 
једном претвори у један блажен анђелски осмех.</p> <p>Иконија се стаде гушити у јецању; али се  
Угљешину.{S} Ода се смешила, али је тај осмех био тужан.{S} У лицу бледа, а погледа заморена Он 
 му масални, а преко чела му прну чудан осмех.{S} Он као да је хтео рећи: „све, све, али овде к 
пробирачица!"</p> <p>На ово се Анђелија осмехну па рече:</p> <p>„Све могу бити, а само не проби 
пребледи — као смрт.</p> <p>Анђелија се осмехну.{S} Њој то као да беше мило; али ће опет додати 
 ме моје очи варају?..“</p> <p>Момак се осмехну, погледа у домаћина, па се окрете — оде и за со 
ди, а ништа му не рече.{S} Ћата се само осмехну, и повуче један вучљај бурмута и нешто кроза зу 
ом Анђелијом?...</p> <p>Радојло се само осмехну, а нека блага сенка стида прну његовим лицем:</ 
је очи варају?</p> <p>„Љубинко се на то осмехну, сетио се за што га капетан пита, зато је и пог 
ном на кућу газда-Угљешину права радост осмехнула.{S} То је било онда, кад му је снаха родила у 
 /> дан и ноћ бдиле, док су их подигле, оснажиле и за велика дела спремиле...{S} Још од нас ник 
 Перића у Преком Шору, има ли законског основа, да се поведе спор о пречем наслеђу целокупног и 
око у наш породични живот, који је опет основа здравом државном животу, друштву па и читавом чо 
зразили, нашли су, да је судска пресуда основана на закону; јер, рекоше, ако се докаже, да је у 
 и смешио се.{S} Не може бити, да му та особина његове пупиле није ишла у рачун.</p> <milestone 
Преко капетанова лица беше плинула нека особита радост и душевна доброта.{S} Видело се лепо, да 
{S} То се односи на Анђелијне просце, а особито на оне, који не <pb n="55" /> траже њену руку њ 
 збуњивати.{S} Кад би год куда пошао, а особито на оним лепим и скупоценим масалним колима са с 
премити онако, како бих хтео и желео, а особито кад је дајем у тако виђен и чувен дом, као што  
о је ко казао, да би и то добро било, а особито, што су све жене, које се беху искупиле, тврдил 
чи ударише; а после му лицем плину неко особито душевно расположење.{S} И онда ће тек рећи:</p> 
 n="26" /> и какав богослов.{S} Он је с особитом вољом читао и остале „мирске“ књиге, песме и п 
њему као да кокоши ноћивају.{S} Стражња осовина пребијена, једног точка са свим нема, а у једно 
ки живи мал, толико богаство, па му дом оста без мушке главе!...{S} Нека још и он склопи очи, п 
/p> <p>„Остави онако богат и чувен дом, остави старога <pb n="103" /> свекра, који ју је чувао  
и своје нејако чедо, ону златну јабуку, остави га без мајчине неге и миловања, па оде куд је ње 
оји ју је чувао као мало воде на длану, остави...“</p> <p>„Море, оставите ви и свекра и његов п 
мушкоме потомству, већ и на женском.{S} Остави ти на страну и кућно слеме, и крсно име, и еконо 
те ви и свекра и његов пун дом, већ она остави своје нејако чедо, ону златну јабуку, остави га  
та већ је био у Совљаку.{S} Кола и коња остави да их млађи брат испрегне, а он се упути право к 
 му узе последњу наду његову, а кућу му остави на женској глави, — онда што људи граде од зла г 
а то ће јој Пела механџика одговорити: „Остави ти њих; они знају шта раде.{S} Све су то добри љ 
 свог.“</p> <p>Трећи би додали:</p> <p>„Остави онако богат и чувен дом, остави старога <pb n="1 
 /> се неваљалцу око ушију обавила и ту оставила траг ружног обележја, да се многи после узимао 
едно једино добро да учини — него га је оставио, да се око њега купе гладне орлушине, врани и г 
ки чиновник у Београду, па је ту службу оставио и дошао кући да се бави пољским радом.{S} Њега  
шче,“ рећи ће Игња Мутап.</p> <p>„Море, оставите се ви празна разговора; није <pb n="72" /> ту  
воде на длану, остави...“</p> <p>„Море, оставите ви и свекра и његов пун дом, већ она остави св 
Агић.</p> <p>„Море, опет ја вама велим, оставите ви Ћату.{S} Зна он шта ради: опазио он да чича 
 могу бити, а само не пробирачица...{S} Оставите ви мене мојој срећи и мојој судбини, па како м 
ела реч, да тај ретко кад губи.</p> <p>„Оставите ви, људи, Мрава!..{S} Него, знате ли ви да Мак 
рила за ово дете, она га не би могла ни оставити,“ рече ђед детињи с неком очевидном срџбом, ко 
дом пун свакога добра као кошница меда, оставља све то, па оде тамо, <pb n="38" /> где је њено  
ко потомство оставља свога оца и мајку, оставља своју кућу где је угледало света па иде у туђ д 
ма Митровчанка.</p> <p>„Е ова, видећеш, оставља и свога свекра, и своје дете, и један богат дом 
е, крсно име остаје; а женско потомство оставља свога оца и мајку, оставља своју кућу где је уг 
моје је да своје рачуне гледам; а свету остављам, да своју главу лупа претресајући туђе рачуне, 
да свога нејака сина, пород срца свога, остављаш, а да и не говорим о кући мојој, о кући твојој 
а, као четири златне јабуке, па му кућа остаде на женској глави.{S} Само је дочекао да ожени на 
На мушком потомству, господо моја, кућа остаје, крсно име остаје; а женско потомство оставља св 
у, господо моја, кућа остаје, крсно име остаје; а женско потомство оставља свога оца и мајку, о 
 изравнамо с мушким потомством, на коме остаје слеме кућно, име породице, а у првоме реду еконо 
да несрећном оцу и мајци ништа друго не остаје, већ да скачу у мутну Добраву....{S} Ми Икониних 
ма; што се у њеној механи догоди, то ту остаје — као закопано,“ одговорила је Пела, ударивши. г 
="25" /> <p>Из ближих околних села није остала жива душа, која није дошла, да се нагледа овога  
а други део.{S} Стара и нова кућа и све остале зграде, падају на други део.{S} Први део узима с 
ј заовици.{S} Оне су тако дуго загрљене остале, ћутале су и обе се гушиле у плачу и јецању..... 
слов.{S} Он је с особитом вољом читао и остале „мирске“ књиге, песме и приповетке.{S} Знао је < 
да ти кажем, бојим, да и они, као и сви остали, не облећу око мене моје руке ради, већ ради ово 
нука Павла Вртирепа из Добрића; а и они остали мало су што бољи од ове двојице.{S} Једини Радој 
тари чича-Мића, то је осећао и сав онај остали свет, што се беше искупио у и око дворишта пок.  
је...{S} Ето, да видиш, да Ћук није као остали просци, који оног што обећају дати, дају тек пош 
ним лицем и погледом одиста одвајала од осталих мачванских лепотица.</p> <p>Од Иконије се није  
љешина имања дали, опет је и њима доста остало!“</p> <p>„А ти знаш, анђеле мој, да тај спор ни  
.{S} Кад овако раде власти, онда шта је остало за оне, који не знају ни за Бога ни за правду Бо 
ме толико пута, да му видим нову кућу и остало намешће.{S} И одиста велика и пространа кућа, па 
вих и нових — све од ове године.{S} Оно остало, кад чему буде ред.{S} Последња рата, биће измир 
 а да тога није било, Бог зна оно би ту остало још коју годину недирнуто; али да је на њ натрап 
исто и неколико гостију на коњима.{S} У осталом, кућа браће Поповића и данас је најчувенија и н 
хнуо, и кад је власт чинила попис.{S} У осталом, њега је суд после поставио и за главнога стара 
м, да нам се каже: „продадоше је!...“ У осталом и ја сам ту.{S} Ни ја не дам, да ми ова маса од 
па се рано разиђе; а ова двојица обично остану мало дуље,“ одговори Пела механџика.</p> <p>„То  
рата масалног судије; а кад га пустише, остао је код њега скоро читав сахат: мора да је извукао 
љубљење и грљење, а нико међу њима није остао, коме се у очима нису заблистале сузе, сузе радос 
 за општинског писара, али ту није дуго остао: истиште га Симо Ћата, који га, из просте зависти 
учи свиње, тај се не боји, да ће му оне остати непродате.{S} Како их састави и сортира, то се с 
анџе несретном Максиму Ћуку, па му неће остати ни она кућа над главом..."</p> <p>Угљешу су у св 
 му рећи:</p> <p>„Бабо, ја не могу више остати у овој кући.{S} Хоћу да идем своме оцу и својој  
p>„Ама, па зар ви мислите да ће то тако остати?..{S} Ћук ће земљу преврнути, док воду не наврат 
, са својим сином Срејом, Максим Ћук, а остраг на масалним колима Сима Ћата са својим побратимо 
 тој кафани, често чула и по која горка осуда за све, што је ружно, па долазило то од власти ил 
...</p> <p>Али која вајда, кад несрећни отад није затек'о жива сина.{S} Он је, док је с кола ск 
и у великом касу одоше пут Црне Баре, а отале на Карантин Рачу, тамо где валовита <pb n="29" /> 
све у великом касу: оде Преким Шором, а отале окренуо лево — право у Синошевић.</p> <milestone  
о Ранкића Томиног, човека истина имањем отањег, али иначе вредна и послушна.{S} И то је све одо 
о Радића Бранко <pb n="137" /> клисара, отац Радојлов, а до њих редом људи: како је ко прилазио 
 Анђелија и њен Радојло, Бранко клисар, отац Радојлов, и оба адвоката — адвокат Радић ђенерални 
пошла за онога жољу; а, после, његов је отац тако омрзнут у народу, као да је по свету све саме 
е, Рајко, то бити не може.{S} Мој би се отац убио, а мајка од туге пресвисла, да ја то учиним.“ 
ело детешце!...{S} Ти си му сад све — и отац и мајка и ђед и све...{S} Буди јунак!{S} Зар не ви 
вљака?..</p> <p>Њему само што девојачки отац рече:</p> <p>„Ја ти дајем моју Иконију, понос дома 
</p> <p>И ма да се ишло галопом, весели отац, мало мало, па би повикао:</p> <p>Брже!...{S} Шта  
мој, зар баш тако?!“ И онда се несрећни отац простре по своме мртвом сину; а кад је мало дошао  
ога Максима Ћука, и то онда, кад ме мој отац отрже из наручја твога, па ме другоме даје!...{S}  
} Морала сам.{S} Тако је хтео Бог и мој отац и моја мајка; а <pb n="13" /> ја се ни једном ниса 
време Љубинко дошао и питао: колико мој отац дугује Максиму Ћуку, и кад је он из акта видео кол 
 ваљао у оној мојој несрећи, кад ми оно отац и братанац умреше, па је ред да твоје савете послу 
к после овога Угљеша његов ђед, односно отац Анђелијн.“</p> <p>„А, сад се ич не бринем!" повика 
чка су врата сваком момку <pb n="67" /> отворена, али деца треба најпре да се виде, па да чујем 
{S} Њему је пространа шабачка нахија, а отворена му је и цела Србија, па нека тражи за сина дев 
влију уђе, а вратнице су већ широм биле отворене.{S} С прага механскога гледао их је један чове 
амети <pb n="71" /> и бистрини, па оној отворености да се човек диви.{S} У њега, одиста, завоји 
д Пела изиђе, он узе своју кожну торбу, отвори је и из ње извади два фишека, те их оба пружи Ћа 
ор, јер се одмах нашао пред капијом.{S} Отвори је, приђе му руци, па га после одведе у гостинск 
>„То је баш добро; ама као поручено.{S} Отвори нам крајњу собу и спреми богату вечеру.{S} Употр 
еша Пивљак.{S} Био га је наменио, да га отвори, кад стане да жени свога унука, па? — Ето!{S} Са 
Јовића; али у тај мах судски послужитељ отвори врата на адвокатској пушионици и повика:</p> <p> 
 изађе на кућни праг, а капија се широм отвори и једна људска прилика уђе у авлију.{S} То је би 
!...“ И у тај мах њихова се капија опет отвори и — прилупи, и у кућу уђоше два човека: једно је 
сле, девојчице.{S} Она им је и вратнице отворила, а једва се кретала под накитом од орлаша и кр 
 слазио у подрум, он би га, сумње нема, отворио још онда онога вечера, кад је Максим Ћук долази 
 ми!“</p> <p>У тај се мах врата на соби отворише, и на вратима се указа једно момче, висока рас 
 Људи хтедоше да га зауставе, али се он оте, улети у собу и виде мртва сина где лежи на својој  
љеша већ се и охладио.{S} Поред њега се отег’о читав поток усирене крви...“</p> <p>Умро је без  
лица окембешена, и с ње се цеди некакав отегљив слуз.{S} На десној страни жвала избацио нешто ј 
ираз: јер га она више ни имала није.{S} Отели су јој га земаљски судови; а још је само имала пр 
оји по два три чопора маторих вепрова и отера <pb n="4" /> у жир; а кад се угоје, он их још мал 
и годишње одваја необично много свиња и отера у Ђур.{S} Матош Пораба само је климао главом и ви 
уди.</p> <p>„Хе, моја друго, младост се отима — хоће да живи,“ — додаде Фема Митровчанка.</p> < 
га оца.{S} И зар ја да јој њену очевину отимам?{S} То не би било ни <pb n="99" /> право ни Богу 
у сремску Рачу, и кад се последња скела отисла од обаде, Радојлу приђе једно момче, па му полак 
о ће ми, рече, бити и вечера, јер морам отићи мало и до Раче...{S} Овај Панта Ковић, кад се ком 
м Ћук тамо заповедају и ко ће доћи и ко отићи; а док сам у совљачкој механи мало одморио коње,  
="*" /> <p>Онога дана, кад је Сима Ћата отишао на масалним колима у Шабац, да јави Максиму Ћуку 
писнуо да у човеку срце препукне, да је отишао у своју собу, и да се до сванућа није вратио; а  
г Угљеше овако причао:</p> <p>„Синоћ је отишао у своју собу, да мало прилегне.{S} И како је лег 
рела, Радојло, син Бранка клисаре, беше отишао на Рачу, да се ту нађе, док се свиње Матоша Пора 
ши!"</l> <p>И, после, кад је ко устао и отишао да мало прилегне, то, сутра-дан, нико није умео  
петан ће наставити:</p> <p>„Таман си ти отишао с твојом Јелом у Мачву, да видиш дом свога прија 
он ми изврши посао боље него да сам сам отишао“</p> <p>„Е, онда, то је он...{S} Нисам се превар 
у!...“</p> <p>То је рекао, па као ветар отишао кући, и, мало после, пројурио је на своме интову 
а.{S} Њега још од синоћ нема?!"</p> <p>„Отишао је у своју собу да мало прилегне.{S} Ово је друг 
ућа није вратио; а кад је Марта Јездина отишла, да види шта ради, а он, сав у крви, изгубио ава 
ме цркве палио...{S} Не, не; ја бих пре отишла у Цигане, него што бих пристала да живим под јед 
држању.{S} После би се вратила у кућу и отишла у собу, стала би код прозора и ту ослушкивала ка 
истог дана уседе на свога путаља и живо откаса у Шабац; оде право среској канцеларији, оде сета 
вању поверене му масе.</p> <p>За тим су откасали до на Јадар те обишли и „Дуге Њиве,“ овај прав 
, као покошен цветак на меком ливадском откосу.{S} После, благо материно, теби ће добро бити у  
ију и погледала доле владичином конаку, откуд је он обично долазио.{S} Њој се чинило, да би га  
„Казао ми је Влајко капетан.“</p> <p>„А откуд он то зна?“</p> <p>„Па зар ниси ономад приметио,  
p>„Јест, то си ти био, који си мога оца откупио од Максима Ћука, а цео је свет и мислио и веров 
ков ждрал, — док је, од свога негдашњег отмена положаја, дочекао, да окреће у Обреновцу сувачу  
ича-Матош Пораба доби вољу, да и он што отпева, онда се стаде по Совљаку и околини разлегати по 
м совљачком механом, срочио и уз ћемане отпевао познату песму:</p> <l>„Иконија, моје суво злато 
 ми у незнан однела!“</l> <p>Кад је ово отпевао Цицварић, један од оних младих трговаца дочепа  
е мећући.{S} Њега су на коњима до Шапца отпратила браћа Ђенадићи — његови калаузи у Заблаћу и о 
Вала, све му се може опростити, али што отпусти старог Мићу, који је у кући Угљешиној свој век  
ћа, онај исти чича-Мића, што га је Ћата отпустио из куће покојног Угљеше.{S} И онда ће додати:< 
пио уређењу масе.{S} Најпре и најпре је отпустио неке Угљешине момке и једног настојника, који  
.</p> <p>„Море, па Клисарин син и јесте отресито момче.{S} Оне бистрине и оне памети ваља на да 
аксима Ћука, и то онда, кад ме мој отац отрже из наручја твога, па ме другоме даје!...{S} А она 
е, па ма побегли на крај бела света.{S} Отуд оно народно:</p> <p>„Од смрти се побећи не може.“< 
и да ну каже Анђелијну поруку; а кад се отуд вратила, она приђе Анђелији, па јој рече: „пристан 
ом сестром Босном поносном; а кад су се отуд вратили, то нико опазио није, то је морало бити он 
а тај посао.{S} Некако је одмах умео да оферчи, који је просилац озбиљан, а који је — лака роба 
је готово.{S} До зоре смо у Срему...{S} Ох, Иконија, очни виду мој, нашој срећи под небом равне 
де причекати да се весели Млађо у гробу охлади, већ се, штоно кажу, одмах сутрадан, преудаде за 
је, а кад тамо, сиромах Угљеша већ се и охладио.{S} Поред њега се отег’о читав поток усирене кр 
 богатом масом покојног Угљеше Пивљака, оца Анђелијна, а свекра Иконијна, вију гладне орлушине  
тараоца масе покојног Угљеше Пивљака, а оца лепе Анђелије, данас најбогатије удаваче у свој шаб 
е.</p> <p>Али кад већ поче и свитати, а оца јој још нема, она замоли Марту Јездину, да види шта 
ко кога наслеђује: да ли Анђелија свога оца Угљешу, или Иконија свога сина Угљешу...“</p> <pb n 
стаје; а женско потомство оставља свога оца и мајку, оставља своју кућу где је угледало света п 
ка, не може бити наследница имања свога оца, већ њена снаха Иконија.{S} О томе се дуго и дуго п 
у....{S} Не тужи тако, очни виду, твога оца и твоје матере!{S} Ти још и не знаш како ћеш у Угље 
} И тако је спречена продаја имања мога оца“, одговори Иконија и стаде свога мужа обасипати вре 
p> <p>„Јест, то си ти био, који си мога оца откупио од Максима Ћука, а цео је свет и мислио и в 
е, што је сад под масом тековина њенога оца.{S} И зар ја да јој њену очевину отимам?{S} То не б 
своме дому своје пријатеље — девојачког оца и мајку, па их царски угостио и провео по своме вел 
а.</p> <p>Он је још тога дана поиска од оца и мајке, и они му је дадоше: та ко се не би опријат 
вљака против Анђелије једине наследнице оца јој Угљеше.</p> <p>На то веће Рајко беше позвао два 
 Он је још из ранога детињства почео уз оца, који је опет био добар сремски певчик, да иде у цр 
и допустити, да учиним шта треба, да ти оца спремимо његовој вечној кући — онако, како то долик 
> сам постављен да будем сиротињи место оца и мајке...{S} Зато, опет ти велим, иди ти Сими Ћати 
ом мали, мајушни!...{S} Ти курталисаваш оца мога из канџи онога катила, онога Максима Ћука, и т 
моћи Сима Ћата, који је и иначе с њеним оцем добро живео.{S} Он је први од људи из села дотрчао 
на Петроније Певац.</p> <p>„Добро га је оценио Матош Пораба.{S} Такав је Радојло Клисарин,“ дод 
јка. „Оно је кршан момак, нека је своме оцу здрав и <pb n="9" /> жив, а свима нама на дику и по 
тати у овој кући.{S} Хоћу да идем своме оцу и својој мајци.{S} Опрости ми, ако сам те што увред 
н себе.{S} Летела је час у собу мртвоме оцу, а час своме јадном братанцу, који је био на умору. 
дијете, ово је твоја прилика!“ Твоме ће оцу, ако има онога света, а има га, безбели, бити мило  
ку бабо!...“ И она се простре по мртвом оцу свом.</p> <p>И у тај мах улети у собу Сима Ћата.{S} 
 трже, па није ни чула шта жене о њеном оцу говоре.</p> <p>Али кад већ поче и свитати, а оца јо 
није ништа бити не може: онда несрећном оцу и мајци ништа друго не остаје, већ да скачу у мутну 
д тога може бити.“ Ово последње Ћата је очевидно иставио као озбиљнога конкурента сину Максима  
а ни оставити,“ рече ђед детињи с неком очевидном срџбом, која му је из саме душе потицала; јер 
ина њенога оца.{S} И зар ја да јој њену очевину отимам?{S} То не би било ни <pb n="99" /> право 
бе Господ Бог!“ повика Обрад Кустура, а очи му беху пуне суза.</p> <milestone unit="*" /> <pb n 
ручја, па се стадоше грлити и љубити, а очи им беху пуне суза.</p> <p>Обрад Кустура беше стао п 
дно за другим, тако кину, да му сузе на очи ударише; а после му лицем плину неко особито душевн 
-дер, момче! јеси ли ти то, или ме моје очи варају?</p> <p>„Љубинко се на то осмехну, сетио се  
момче!...{S} Јеси ли ти то, или ме моје очи варају?..“</p> <p>Момак се осмехну, погледа у домаћ 
ешким мукама провела, па му, најпосле и очи склопила и до вечне куће испратила, а гроб његов, м 
мушке главе!...{S} Нека још и он склопи очи, па онда у овоме дому неће имати ко да слави крсно  
Ево ти ове хартије, на, па је чувај као очи у глави.{S} То је квита, да си Максима Ћука до паре 
 мало поћута.{S} Гледао је Ћати право у очи, па ће му смешећи се рећи:</p> <p>„Кажи ти мени овд 
е обре Анђелија.{S} Раширила руке, а из очију јој грунуше сузе радости, помешане с неком жалошћ 
линула нека дубока туга, а испред њених очију минуше сви они тужни дани, што су је за овај дом  
а оним својим великим, као угљен црним, очима, па ће онда рећи — више у себи него своме Рајку.< 
ледао у нешто, што му се у тај мах пред очима свијало.{S} Преко капетанова лица беше плинула не 
гурну лактом Фему Митровчанку, а ова би очима жмирнула, па би опет рекла:</p> <p>„Од ове прилик 
 просилаца није опазио.{S} Пред њиховим очима само је сијао, треперио и на њих врашки намигивао 
ицом Анђелијом.{S} Она јој је са сузним очима говорила:</p> <p>„Чувај ми сина, слатка моја сејо 
а у Ћату оним својим великим и паметним очима, што их беше ружно замутила ова велика жалост њен 
 који га, из просте зависти, није могао очима да гледа.{S} Он је Угљешиној Анђелији у неку руку 
 а нико међу њима није остао, коме се у очима нису заблистале сузе, сузе радости и сузе правога 
> <p>„Седи!“ рече капетан, и показа агу очима столицу.{S} Обрад седе, седе доста ослобођен лепи 
 је права мученица: мучила се за живота очина, па се мучи и после смрти његове.{S} Она је сад с 
ви; а још је само имала права, да се из очине куће изведе.{S} И она је тај дан са нестрпљењем ч 
/p> <p>Па и о наследници Анђелији он се очински -бринуо.{S} Није дао да буде сама у оној велико 
енску децу са мушком при наслеђу њихова очинства.{S} Ја до сад нисам делио те идеје, а сад, у о 
 данас кољу ови гладни вуци, није твоје очинство, није твој мираз, већ једнога са свим другог л 
моју руку, већ овај мој мираз, ово моје очинство.“</p> <p>А Феми Митровчанки једном је с пуно г 
>„Ништа не бих волела, него да ово моје очинство каква Божја сила у дим претвори, и ти би онда, 
 До зоре смо у Срему...{S} Ох, Иконија, очни виду мој, нашој срећи под небом равне бити неће... 
од ове напасти одбраним?...{S} Знаш ли, очни виде мој, да сам ја опкољена, да сам сужањ заробље 
ју једину сестрицу....{S} Не тужи тако, очни виду, твога оца и твоје матере!{S} Ти још и не зна 
ра Јеврема Обреновића служила као „мала оџаклија,“ а кад се доцније у ову кућу уселио суд и окр 
аса није часио.{S} Седе у своје таљиге, ошину свога зечка, и за непуно пола сахата већ је био у 
дно другом на жао учини, да једно друго оштети," повика адвокат Радић, а његови се погледи беху 
аксим Ћук зачуђено згледаше.</p> <p>„А, па међер се овде није шалити, пријатељу,“ рећи ће Ћук С 
 одговори старалац Анђелијн.</p> <p>„А, па она је већ ту, да буде пунолетна, с тога с њеном про 
 „Крсташ,“ а леваку „ждрал.“</p> <p>„А, па ово је „ждрал“ Максима Ћука!“ помислим: <pb n="144"  
де где тови џелеп крава и џелеп волова, па их је онда испратио до Шапца, а узгред свратио на св 
љу Обраде, она ће моме дому бити драга, па да је спремиш с даровима, колико она може под пазухо 
кад ме мој отац отрже из наручја твога, па ме другоме даје!...{S} А онај мој весели свекар!{S}  
 младо.{S} Поскочицама није било краја, па ни оним — „мрсним.“ И док је ово весеље текло, Фема  
нахија, а отворена му је и цела Србија, па нека тражи за сина девојку, а за се добре пријатеље, 
“ И онда једна другој падоше у наручја, па се стадоше грлити и љубити, а очи им беху пуне суза. 
ате наследнице покојног Угљеше Пивљака, па их је све наш масални стрмоглавце избацио из своје к 
о, кад се наш Љубинко врати из Совљака, па нам каза, да се кући Угљеше Пивљака ни приступити не 
b n="6" /> је дала неколико свештеника, па се с тога и зову Поповићи, а у доба наше приче беше  
 конак дошао,“ одговори Пела механџика, па као срна одлети у механу, да све изврши што јој је н 
 малога Угљеше, — умро пре свога унука, па макар за један сахат, онда је самом том смрћу целоку 
 отвори, кад стане да жени свога унука, па? — Ето!{S} Сад га се сетио чича-Мића, а да тога није 
овори <pb n="64" /> момак Максима Ћука, па полако поче окретати кола, да у механску авлију уђе, 
почетно слово у презимену Максима Ћука, па се омашком свога аутора претворило у Ђ. Ја се још и  
вина, што је пред њим па столу стајала, па је, гоњен неком унутрашњом сетом, баци преко тарабе  
им и над његовим тешким мукама провела, па му, најпосле и очи склопила и до вечне куће испратил 
ње, изазва ме на страну бирташица Пела, па ми шапатом рене:</p> <p>„Кажи ти, жи’ми, своме газди 
у Митровчанку, а ова би очима жмирнула, па би опет рекла:</p> <p>„Од ове прилике нити је било б 
газдалуку Угљешину данас први пут чула, па ми је оно црно пред онима: оно је моју срећу разорил 
ца на грани; а, сад, јаши твога путаља, па иди кући, да ту радосну вест кажеш и твојој Јели.{S} 
етила је Пела механџика...</p> <p>„Ама, па зар ви мислите да ће то тако остати?..{S} Ћук ће зем 
реса“ учини адвокат Радић.</p> <p>„Ама, па то опет као да додирује моје начело, да женску деду  
 рекао је Петроније Певац.</p> <p>„Ама, па зар Ћук има сина за женидбу?“ упита ће Среја ковач.< 
тио га за руку, као гвозденим клештима, па му почео да шапће:</p> <p>„Чуј, овога сам часа купио 
равнодушна према свима својим просцима, па чак и према онима, који би, колико толико, заслужива 
својим великим, као угљен црним, очима, па ће онда рећи — више у себи него своме Рајку.</p> <p> 
е дугујеш...{S} Ево ти ове хартије, на, па је чувај као очи у глави.{S} То је квита, да си Макс 
 /> а руку извуче из руку свога јарана, па му с дубоким болом рече:</p> <p>Не, Рајко, то бити н 
ксим Ћук тражи моју руку за свога сина, па одрешио своју дубоку кесу и сваког, ко му смета, зал 
p>Момак се осмехну, погледа у домаћина, па се окрете — оде и за собом затвори врата.</p> <p>Кап 
ва мученица: мучила се за живота очина, па се мучи и после смрти његове.{S} Она је сад сужањ за 
ш мало па ће девојка постати пунолетна, па је онда нећеш питати ни ти ни масални, а најмање ја. 
 остави га без мајчине неге и миловања, па оде куд је њена женска жуд вуче“ додали би четврти.< 
 мало заћута, али се, најпосле, прибра, па рече:</p> <p>„Ништа ја по овој маси нећу предузимати 
а за оне, којима се по нешто дати мора, па да се овај посао час пре сврши; јер, како ја знам, ј 
је, газда-Максиме," одговори Сима Ћата, па у два маха шмркну из своје бурмутице, а одмах за тим 
све до паре измири, узе квиту, прочита, па ми је врати:</p> <p>„Мени су рекли, да вам кажем, да 
жипута — два позамашна вучљаја бурмута, па шмркну!{S} И не прође много, па трипут, једно за дру 
све готова.</p> <p>Иконија мало поћута, па се одједном исправи, <pb n="14" /> а руку извуче из  
 свачему.</p> <p>„И капетан онда ућута, па ће више за себе рећи:</p> <p>— „Е, онда, то је.{S} Н 
а шабачка адвоката:{S} Јовића и Радића, па капетана поцерског Влајка Кумрића и свога побратима  
е.{S} И одиста велика и пространа кућа, па штала за коње, па шупе за кола.{S} Још му је у живот 
а одмах за тим кину, кину иза раменица, па рече:</p> <p>„Тако је...{S} Истина је!“</p> <milesto 
егнута она два бесна змијоглава кулаша, па су обишли целокупно <pb n="90" /> имање покојног Угљ 
, пријо?“ упаде јој у реч газда Угљеша, па се чисто устури од неког поноса.</p> <p>„Јабуко моја 
кајао, а тако мислим да радим и од сад, па се, надам се, опет кајати нећу!“</p> <p>„А ја, газда 
слуга доноси.{S} Тако сам радио до сад, па се нисам кајао, а тако мислим да радим и од сад, па  
 и Симу Ћату и Максима Ћука.</p> <p>„Е, па кад би то и лаици могли разумети, онда на што бисмо  
>„После је стао да најпре гледа у тебе, па онда у мене, као да је хтео да докучи, знамо ли ми з 
дајем бакраче по кући и губере с главе, па шта ћу му ја?..{S} Ја, господине, ником не продајем  
није.{S} Видео је код накучанске цркве, па је сместа помислио:</p> <p>„Ево мени снахе. поноса д 
, које одржавају у целини наше задруге, па загледај мало боље у ово питање, које засеца тако ду 
рена, али деца треба најпре да се виде, па да чујемо шта ће и девојка рећи...“</p> <p>„То су ст 
осрдног света, какав би требао да буде, па да се и на овоме свету заснује права људска, али Бог 
д смрти; <pb n="32" /> али их она нађе, па ма побегли на крај бела света.{S} Отуд оно народно:< 
 и како умеш, да ме то зло сад мимоиђе, па после, пошто ни дете одведу, могу слободно узети уга 
а; а кад дете опет врисну, она се трже, па није ни чула шта жене о њеном оцу говоре.</p> <p>Али 
.</p> <p>Он приђе Анђелији.{S} Диже је, па је полако и с пуно неког бола изведе из ове проклете 
умину, оно прогледа, прогледа веселије, па се чак и насмеши.{S} И тад се сви обрадују; али то б 
уд бежи, али га Анђелија узе у наручје, па му оде говорити:</p> <p>„Не бој се, кућо моја, ево т 
 четири сина, као четири златне јабуке, па му кућа остаде на женској глави.{S} Само је дочекао  
S} Приђе Обраду, метну му руку на раме, па му, смешећи се, рече:</p> <p>„Не бој се, драги Кусту 
 код Лешнице, па забрани више Чокешине, па „дуге њиве“ у „Великом Кључу“ на реци Јадру, па њего 
ика и пространа кућа, па штала за коње, па шупе за кола.{S} Још му је у животу и стара шупа кро 
 досадне жеге, ни оне загушљиве запаре, па ни оних бујних киша и мочари.{S} Шуме и шумарци доби 
шурује с Радојлом сином нашега клисаре, па му сместа дао пут,“ рећи ће опет Игња Мутап.</p> <p> 
тио,“ одговори чича-Мића.</p> <p>„Море, па Клисарин син и јесте отресито момче.{S} Оне бистрине 
, а ја се власти плашим као живе ватре, па сам те звала, да ме научиш, како да се од ове напаст 
 постављаше дупле страже око њене куће, па, ето, она им опет прну из кавеза и оде за другога,“  
век обичај да гвожђе кује док је вруће, па је ту методу и овом приликом усвојио, ма да му се не 
, стала би пред икону свете Богородице, па јој се молила да <pb n="41" /> се смилује на тешког  
 онда његови велики сувати код Лешнице, па забрани више Чокешине, па „дуге њиве“ у „Великом Кљу 
м човечанству.{S} Метнимо руку на срце, па се запитајмо, да ли је право, да ми нашу женску децу 
ли у питомој и богатој Мачви.“ То рече, па се нешто загледа у овога домаћиновога гласника, и он 
овом с Максимом Ћуком.“</p> <p>То рече, па се окрете и оде да нађе клисариног сина и да ну каже 
ла од обаде, Радојлу приђе једно момче, па му полако рече: </p> <p>Поручила ти Фема Митровчанка 
ећи, кад ми оно отац и братанац умреше, па је ред да твоје савете послушам; али, ево, ја до сад 
, смерно се поклони и у руку га пољуби, па онда прискочи Икониној мајци, притиште јој врео пољу 
т, кад би нешто неупутно хтео да уради, па било то у корист своју или некога другог.</p> <p>Сам 
{S} Он своју Иконију притиште на груди, па ће је, нечујно, запитати:</p> <p>„А ко ти је то каза 
ад се отуд вратила, она приђе Анђелији, па јој рече: „пристани на све што ти рекну, и ништа не  
осак.{S} Он скочи с кола, приђе капији, па оним штапом стаде лупати:</p> <p>„Хе, камо тај Радој 
ног настојника, који му се нису допали, па је на њихова места узео друге, „поузданије."</p> <p> 
да први устане да се умије и Богу моли, па да после по кући све избуди.</p> <p>И Марта Јездина  
гоје, он их још мало кукурузом прирани, па после с њима у Митровицу, и сместа их теслимљује.{S} 
те ви мене мојој срећи и мојој судбини, па како ми буде, нека ми буде!“</p> <p>Ово је све слуша 
еговој памети <pb n="71" /> и бистрини, па оној отворености да се човек диви.{S} У њега, одиста 
 се оно „продрте вреће“ на њега односи, па мало заћута, али се, најпосле, прибра, па рече:</p>  
ине, онда не каза да ћеш тако туговати, па твоја мајка не би дала, да јој њена перуника с дана  
звади два фишека, те их оба пружи Ћати, па му смешећи се рече:</p> <p>„Ево, на, пријатељу, то ј 
ам опет знао, да ће тако најпосле бити, па сам само сеирио, како се она два лудака млате, онај  
вим лицем:</p> <p>„Тако је морало бити, па да се дочека, да нас велики Бог обаспе својом милошћ 
 да јој је син на умору, и она ће доћи, па може Бог дати да детету буде боље.</p> <p>„Доцкан, с 
Ћатом и ту се бавио до после пола ноћи, па после он сео у свој интов и вратио се у Шабац, а Ћат 
д капијом.{S} Отвори је, приђе му руци, па га после одведе у гостинску собу и представи га свим 
 главе!...{S} Нека још и он склопи очи, па онда у овоме дому неће имати ко да слави крсно име и 
 поћута.{S} Гледао је Ћати право у очи, па ће му смешећи се рећи:</p> <p>„Кажи ти мени овде, Ћа 
ла у авлију!...{S} Коње добро проводај, па их после намири.{S} Кола под шупу, и — од коња не од 
 сва дрва.{S} Распитам одакле је сељак, па ми казаше, да је из Синошевића, бивши слуга Марка По 
ете одведу, могу слободно узети угарак, па све у дим претворити..."</p> <p>„Богме, Обраде, ја т 
макар за један сахат, умро Угљеша унук, па тек после овога Угљеша његов ђед, односно отац Анђел 
 се кљусе чисто трже.{S} Климну главом, па је опет окембеси — као да је хтео рећи:</p> <p>„Кака 
вај ти веселник дочепа оканицу с вином, па њим о земљу, и она прште у стотину комада!" — додаде 
а.{S} И тога се Ћата строго придржавао, па му је ипак масални неколико његових планова покварио 
 — као да би видео, ко је Кустуру звао, па ће онда рећи:</p> <p>„Капетан није ту.{S} Одазвао га 
ти целом свету!...“</p> <p>То је рекао, па као ветар отишао кући, и, мало после, пројурио је на 
оворио, капетан га је Влајко посматрао, па ће му рећи:</p> <p>— „Стани-дер, момче! јеси ли ти т 
ту.{S} Дуго га је тако нешто посматрао, па ће му, смешећи се, рећи: „а, богме, Ћато, ако ми и т 
мање, толики живи мал, толико богаство, па му дом оста без мушке главе!...{S} Нека још и он скл 
е три у небо дизале доброту, богатство, па леп, господски, живот Максима Ћука: „Он и његов син, 
урмута, па шмркну!{S} И не прође много, па трипут, једно за другим, тако кину, да му сузе на оч 
еђења ове Угљешине масе.{S} Мало, мало, па би заповедио млађим, да спреме нова масална кола, да 
е ишло галопом, весели отац, мало мало, па би повикао:</p> <p>Брже!...{S} Шта их штедиш, покреп 
 час десном предњом ногом, а мало мало, па жестоко за врат уједе свога друга дешњака; а онај са 
а Бога.“</p> <p>Тако ћемо и да урадимо, па макар и Ћата и Максим Ћук пресвисли од дерта,“ одгов 
мање велико, а на све стране раштркано, па је и одговорност велика, а он није рад, да му образ  
 која горка осуда за све, што је ружно, па долазило то од власти или кога другог: камџија, што  
 неки Ранкић Томин. света је било пуно, па се рано разиђе; а ова двојица обично остану мало дуљ 
добра као кошница меда, оставља све то, па оде тамо, <pb n="38" /> где је њено женско срце одав 
 Сима Ћата и Максим Ћук умуасерили нас, па нико ни у кућу ући, нити ко из куће изаћи, док не уд 
своју собу и паде ничице у свој кревет, па се стаде гушити у јецању.{S} После се ућутао.{S} Мож 
 црни абер стиже, он пребледи као смрт, па само повика:</p> <p>„Кола!“</p> <p>И ма да се ишло г 
е то било масло, да се и Бего Цицварић, па макар и пред зору на овоме весељу нађе, то наша прич 
ме пасмине буђеновачких свиња у Китогу, па је том приликом рекао:</p> <p>„Ово би заиста било гр 
ома мудар и велики чиновник у Београду, па је ту службу оставио и дошао кући да се бави пољским 
сина на женидбу, а ти девојку на удају, па сам дошао да видимо, можемо ли се нас двојица оприја 
се мора да је негда имало зелену длаку, па је сад постао ђогат; али како га сад нико више не ти 
оје пријатеље — девојачког оца и мајку, па их царски угостио и провео по своме великом имању, д 
јпре је пустио жене — Фему Митровчанку, па Пелу совљачку бирташицу, па своју куму Марту Јездину 
прилика.{S} Она дочепа Иконију за руку, па јој прекорно рече: „Шта ћеш ти овде, Иконија, у ово  
његова снаха Иконија, пољуби га у руку, па ће му рећи:</p> <p>„Бабо, ја не могу више остати у о 
ајци, притиште јој врео пољубац у руку, па јој љупким девојачким гласом рече: „добро нам дошли! 
 пао је у канџе несретном Максиму Ћуку, па му неће остати ни она кућа над главом..."</p> <p>Угљ 
 да у суду размотри акта по овоме делу, па да према томе и напише апелату.{S} Тако је и урађено 
ако буде Божја воља, будућег младожењу, па је, мислим, ред, да видим човека, с којим ми ваља ве 
еличини сама собом на се навлачи сумњу, па, онда, да се то све свали мени за врат...{S} То не д 
 њиве“ у „Великом Кључу“ на реци Јадру, па његови чаири испод Липнице, — а да и не говоримо о њ 
анцеларији, он даде позив Толи пандуру, па га замоли, да га пријави капетану.{S} Пандур окрете  
 лица без свакога права на овоме свету, па су ту неправду унели и у сам грађански закон.</p> <p 
итровчанку, па Пелу совљачку бирташицу, па своју куму Марту Јездину — да јој говоре.{S} И оне с 
ши, онда можеш изаћи ено онде на пијац, па казати целом свету!...“</p> <p>То је рекао, па као в 
ти Сими Ћати.{S} Он је главни старалац, па, како се ви тамо наредите, ја ћу после већ видети.{S 
еш и на кога се најбоље ослонити можеш, па ћемо ти ми то одобрити, а што ми овде уредимо, ја ми 
а у Шабац, вредило је на хиљаду минаца; па онда његови велики сувати код Лешнице, па забрани ви 
а се некакво големо весеље спрема...{S} Па и сами коњи у коњушници дадоше <pb n="130" /> од себ 
као на гладна вука.{S} Нема право...{S} Па ипак, ипак, мене је нешто од овога човека страх!...“ 
чници онога кривовратог сина његова.{S} Па луд сам био што сам му их и дао!{S} Дати су ми у чет 
 Зар није могла доћи?“</p> <p>„Није.{S} Па њу тамо дува читава војска — <pb n="100" /> жена и љ 
ра из Шапца, те су држали консилиум.{S} Па? — Сва тројица само одмахнуше главом.{S} Један од њи 
а, једину још мушку главу дома свога, — па ништа.{S} Није штедео ни труда, ни коња, ни пара.{S} 
 пуно благости, пуно небесне доброте, — па како ти нађеш да је добро, онако нека и буде!...“ И  
 моја, — мути ову нашу данашњу срећу, — па сам се толико пута канио, да те питам, шта ти о томе 
е, она два зеленка — своја два ждрала — па као ветар одјури у Богатић.{S} Ту се састаде с капет 
..{S} Реци <pb n="77" /> им нека дођу — па ако буде судбине и Божје воље, ја ћу своје пријатеље 
а, свратио је у кафану „Зеленог Венца,“ па је изазвао на страну Јашу Јарића, ухватио га за руку 
у су у свој Мачви звали: „трули газда.“ Па он је и био одиста трули газда.</p> <p>Кад је умро,  
а ова велика жалост њена.{S} Погледа га па ће му шапатом рећи:</p> <p>„Ћато, како те Бог учи!{S 
 а совре се нису дизале од ранога јутра па до неко доба ноћи.{S} Избачено је преко пет стотина  
ставља своју кућу где је угледало света па иде у туђ дом, прима туђе име <pb n="86" /> и туђу с 
, да је и <pb n="112" /> сиромах Угљеша па умору, ми, ја и бирташица Пела одемо у његову собу,  
масу.{S} А само за живи мал добивено је па 1500 дуката.{S} То је била најјача маса у свој шабач 
 једно за другим почели још више марити па чак и чезнути.</p> <milestone unit="*" /> <p>И док ј 
 већ клонула.{S} Наслонила се на јастук па и заспала; а кад дете опет врисну, она се трже, па н 
чепа пуну оканицу вина, што је пред њим па столу стајала, па је, гоњен неком унутрашњом сетом,  
не суза.</p> <p>Обрад Кустура беше стао па се диви овој одиста реткој доброти душе једнога тако 
 пре сврши; јер, како ја знам, још мало па ће девојка постати пунолетна, па је онда нећеш питат 
а из зелена на златно румено — зеленило Па и само се небо обоји некако друкчије.{S} То није оно 
једва дочека.{S} Оно сирото обори главу па поче да куња.{S} Жалосно га је било посматрати.{S} Д 
основа здравом државном животу, друштву па и читавом човечанству.{S} Метнимо руку на срце, па с 
гледаше; а капетан Влајко чисто уздахну па рече:</p> <p>„Ах, што му сад нисам ја капетан у Мачв 
ица!"</p> <p>На ово се Анђелија осмехну па рече:</p> <p>„Све могу бити, а само не пробирачица.. 
ке, људи и жене, деца и дечаци стали су па с неким дубоким учешћем гледају ова два анђела како  
а истина.</p> <milestone unit="*" /> <p>Па Ћата, ако ћете право, и јест се много старао око уна 
 који су га изближе познавали...</p> <p>Па ипак, кад би му се где указала прилика, да се што по 
Бранка клисара цркве Глоговачке.</p> <p>Па и Радојло беше кршан момак, мушкога стаса и поноса,  
ио у и око дворишта пок. Угљеше.</p> <p>Па и сами пси као да су осећали, да је у кући Угљешиној 
д нас прописан ред о наслеђу...“</p> <p>Па ипак је ово објашњење београдских адвоката још више  
 што је био и за живота његова.“</p> <p>Па и о наследници Анђелији он се очински -бринуо.{S} Ни 
ор.“</p> <p>„Па?“</p> <pb n="80" /> <p>„Па...{S} Рекла сам му — нека дођу.“</p> <p>Радојло преб 
ошћу несрећнога свекра твог?!“.</p> <p>„Па ја сам мислила, бабо, да и њега са собом поведем; а  
ни и пред влашћу и пред људима.</p> <p>„Па добро, брате,“ рече му општински председник, „избери 
и свога побратима Перу Крунића.</p> <p>„Па, деде, домаћине, што си нас звао?...{S} Што се не по 
о вуне!“ — рече Пела бирташица.</p> <p>„Па ’коће, кумо, права је срећа оно, што је нашем срцу м 
очети,“ одговориће Рајко Перић.</p> <p>„Па да почнемо!...{S} Ја сам чисто радознао да видим: ко 
 на то са свим хладно одговори:</p> <p>„Па добро, бабо, ја и немам силе и власти да га од његов 
а му то значи, зато је и рекао:</p> <p>„Па, господине, и на ме је зинула и хала и врана; и за м 
сачекам?...“</p> <p>„Јесам... “</p> <p>„Па шта радите ви тамо?“</p> <p>„Ми смо ти 'вамо на вели 
наду они лепо што им то треба.“</p> <p>„Па, Радојло, да си нам по Богу брат, како велиш да ради 
 ни једна твоја друга са села.“</p> <p>„Па добро, поочиме — како је већ звала Ћату, од кад јој  
ш женске деце?“</p> <p>„Немам.“</p> <p>„Па, онда, што питаш: је ли то за Угљешину Анђелију?"</p 
/p> <p>„Питао ме је мој тутор.“</p> <p>„Па?“</p> <pb n="80" /> <p>„Па...{S} Рекла сам му — нека 
 наду и радост на овоме свету.“</p> <p>„Па пријатељу, деца треба да се најпре виде; али ја опет 
, да ти се надамо, пријатељу ?“</p> <p>„Па мој је син ту, пријатељу.{S} Он се данас у два маха  
н.“</p> <p>„А откуд он то зна?“</p> <p>„Па зар ниси ономад приметио, кад се наш Љубинко врати и 
слиш на Радојла сина Клисариног?“ упита Пав’о Агић.</p> <p>„Није ту сад питање, је ли то Клисар 
а Бога ни за правду Божју'?“ повикао је Пав’о Агић.</p> <p>„Кад покојном Угљеши не даде Бог да  
то му нико живи одобрити неће,“ учиниће Пав’о Агић.</p> <p>„Море, опет ја вама велим, оставите  
а; а још мање за онога ветропира, унука Павла Вртирепа из Добрића; а и они остали мало су што б 
помоћи...{S} Али, што моме срцу најтеже пада, то је, што ти, сунце моје, небо моје, ћутиш и ниш 
 Стара и нова кућа и све остале зграде, падају на други део.{S} Први део узима себи Иконија, је 
 му мисли до овога вечера нигда нису ни падале на ум; а видео је и разумео, да то све може бити 
е муке детиње.{S} Он оде у своју собу и паде ничице у свој кревет, па се стаде гушити у јецању. 
речи у гуши следише.{S} И она онда немо паде у загрљај својој доброј заовици.{S} Оне су тако ду 
 и по, а његов син Млађо први у Совљаку паде од језовите косе смрти, коју беше несретна колера  
рв следи; полети и својој веселој тетки падне на груди.{S} Једном је, колико га грло доноси пов 
ога правила: што у чантру Ћатину једном падне, то из ње више не излази!...“</p> <p>Тако Сима Ћа 
и снајка и сеја...“ И онда једна другој падоше у наручја, па се стадоше грлити и љубити, а очи  
нала право порекло.{S} Оне једна другој падоше- у наручја.{S} А, дирљив је то призор био!...{S} 
о је био сам Рајко.{S} Они једно другом падоше у загрљај.</p> <p>„Боже, Рајко, како си ме попла 
оји би, колико толико, заслуживали њену пажњу.{S} Шта више, они су јој из дана у дан бивали не  
спремиш с даровима, колико она може под пазухом понети..."</p> <pb n="8" /> <p>„Пријатељу, твој 
да имаш и сина за женидбу?“ зацерека се пакосно писар Јеша Савчић, који се с газда-Максимом Ћук 
ку учини, да је и сам Бог једна оличена пакост, која не може да гледа трајнију срећу човекову.{ 
 растрзало, то није била проста злоба и пакост, то је било нешто веће и од једнога и од другога 
уше што се љубе и милују; а не да злу и пакости, да два ока у глави завађају, и да по народу сн 
бе.{S} Анђелија то ни опазила није Беше пала поред детета и — заспала.</p> <milestone unit="*"  
-вугасту боју.{S} Овде онде висе читави паламари подеротина, као да су на њему свиње своје зубе 
ти: унутра — и срце и око срца за читав палац — све само суво ливено злато!...</p> <p>И тако су 
ешко бреме туге и жалости, под којим би пали и најјачи људи?!...{S} Анђелија, кћи Угљеше Пивљак 
роду, као да је по свету све саме цркве палио...{S} Не, не; ја бих пре отишла у Цигане, него шт 
ешине.{S} И једно и друго било је самим палисадом ограђено, и у врло добром стању одржавато.</p 
утицу, узе „елегантно“ међу два прста — палца и кажипута — два позамашна вучљаја бурмута, па шм 
 одбијем, може ми грдно наудити!..{S} У памет се Ћато!{S} Овде ти сад ваља испит полагати," про 
дању ни ноћу.{S} Него овде ми се ваља у памет узети: ако му дам Анђелију, превариће ме; а, ако  
воје Анђелије биће лома.{S} С тога се у памет <pb n="54" /> узми, да ти не подвале и — девојку  
ог обележја, да се многи после узимао у памет, кад би нешто неупутно хтео да уради, па било то  
својим анђелским погледом многоме момку памет занела, али ником тако као Радојлу јединцу сину Б 
један трговац: поштен, поуздан, мудар и паметан, а после писмен и добар рачунџија; а то све јед 
е отресито момче.{S} Оне бистрине и оне памети ваља на далеко <pb n="73" /> тражити.{S} Каквог  
Чудан човек овај Максим Ћук!{S} Његовој памети <pb n="71" /> и бистрини, па оној отворености да 
 кривоврату згебицу, што нема ни толико памети колико какав брав?!.{S} Ви још не познајете Анђе 
пријатељ Угљеша има добро око!{S} То је паметна девојка; не зна се: или је срцем питомија, или  
е сме.{S} Смири се, дођи себи!{S} Ти си паметна девојка.{S} Ово, што се данас десило <pb n="48" 
S} Погледа у Ћату оним својим великим и паметним очима, што их беше ружно замутила ова велика ж 
ти душе једнога тако још младог, а тако паметног, девојчета, као што беше Анђелија, мезимица ње 
ржати: „или би се убио или би пореметио памећу,“ говорили су они, који су га изближе познавали. 
а га замоли, да га пријави капетану.{S} Пандур окрете онај позив — као да би видео, ко је Кусту 
среској канцеларији, он даде позив Толи пандуру, па га замоли, да га пријави капетану.{S} Панду 
 над рђама, она несрећа где стане и где пане, онај Максим Ђук, додаде чича-Мића, стари слуга по 
р морам отићи мало и до Раче...{S} Овај Панта Ковић, кад се коме задужи, не мисли да плати...“< 
; а овако, задужио се и косом на глави: пао је у канџе несретном Максиму Ћуку, па му неће остат 
је изнело:{S} 242 дуката, 14 гроша и 20 пара.{S} И, Бога ми, оно ми момче све до паре измири, у 
а <pb n="53" /> — све самих јунаца, два пара коња — два кулаша и два вранца, и нова кола.</p> < 
а.{S} Није штедео ни труда, ни коња, ни пара.{S} Довео је два лекара из Велике Митровице и Грод 
осле малог ћутања.</p> <p>„Е, ако је до пара, онда је Ђукова каса мало подубља него што је газд 
тражом Ћатиних најемника, које он плаћа парама из моје масе; али ћу га видети довече, и, онда,  
има по девојку дође у недељу пред свету Параскеву....</p> <pb n="17" /> <p>Јелу Обрадову ништа  
велика, богата; интереси изукрштани; за паре да учиниш шта хоћеш; а Максим Ћук, кад се само тич 
чи:</p> <p>„Ето шта су у стању да ураде паре!...{S} Оне су једине биле кадре да кажу: преча је  
Ћата... „Ту су радиле паре, и то велике паре!“ додаде он, после малог ћутања.</p> <p>„Е, ако је 
уги данас и могао за ме положити толике паре?...{S} Он и нико други!...“</p> </div> <pb n="24"  
е није,“ одговори Ћата... „Ту су радиле паре, и то велике паре!“ додаде он, после малог ћутања. 
 Заблаћа Максиму Ћуку.{S} Ево донео сам паре, да тај дуг измирим.{S} И ја сместа нађем акта о т 
.{S} То је квита, да си Максима Ћука до паре измирио.</p> <p>Обрад Кустура само је бленуо у кап 
ара.{S} И, Бога ми, оно ми момче све до паре измири, узе квиту, прочита, па ми је врати:</p> <p 
Ћука, и положим му за твој рачун све до паре.{S} На! ово је његова квита.{S} Ја сам је, боље тв 
 колики је дуг, да му је наш Љубинко до паре измирио цео дуг с интересом и парничним трошковима 
 од другога; а сад? — Ето му!..{S} Нису паре за будалу!{S} И он би сад хтео да ја то све надокн 
 рећи ће Среја Ковач.</p> <p>„А шта још паре нису кадре учинити?“ учини Игњо Мутап...</p> <p>Та 
ити с овим големим имањем, које си овом парницом добила?{S} И зар би ти могла допустити, да тво 
и Радојловој.</p> <p>„И ви нисте водили парницу једно против другога, што сте хтели и што сте г 
 сина Угљешу...“</p> <pb n="109" /> <p>„Парницу можете добити;“ рекао је Кузман адвокат, „ако д 
о до паре измирио цео дуг с интересом и парничним трошковима.{S} И тако је спречена продаја има 
пет стотина прангија, а пушке никако ни партисале нису.{S} Сам кум дао је врећу барута, а стари 
а прихвати, цвета му.{S} Он ће зарадити пару и на дрвету и на камену.{S} Сад је почео и да кала 
у квиту дате газда Обраду, а мени дајте парче цедуље, како сам ја овај новац вама положио."</p> 
ошевима и наслонима и о другим ситнијим парчетима, што се тамо амо налазе по атару совљачком, г 
е утаја, само што се чула жестока врева паса далеко тамо на другом крају села.{S} Нема сумње, м 
 Она је била кратка.{S} Да наведемо сам пасаж због кога је апелациони суд оборио пресуду првост 
их лепих швајцарских крава и оне питоме пасмине буђеновачких свиња у Китогу, па је том приликом 
ати домазлук дивних швајцарских крава и пасмину буђеновачких свиња.</p> <p>Максим Ћук, је при р 
 домазлук швајцарских крава и ону дивну пасмину буђеновачких свиња; а ту су уговорили да прстен 
оме сретном дану, кад ћемо једна другој пасти у наручја! ...{S} Ја немам ни мајке ни сестре.{S} 
ироту Босиљку“</title>, <title>„Алписку Пастирку“</title>, <title>„Касију Царицу“</title>; <tit 
ом; толико саучешћа и болећивости према патњама и болу својих ближњих; толико добродушности и п 
благословена срећа! —</p> <p>После мале паузе, адвокат Радић настави:</p> <p>„Мој поштовани и м 
ла чаира у Липници, и све ливаде, њиве, пашњаци, кошеви, станови, воденице на Дрини и воденице  
 сином враћао кући газда Угљеша Пивљак, певајући и пушке мећући.{S} Њега су на коњима до Шапца  
ту куће покојног Угљеше Пивљака играло, певало и веселило, дотле се у гостинској соби извршило  
“ — рећи ће за Клисарина сина Петроније Певац.</p> <p>„Добро га је оценио Матош Пораба.{S} Така 
са покојног Угљеше," рекао је Петроније Певац.</p> <p>„Ама, па зар Ћук има сина за женидбу?“ уп 
 ја бих тако радио,“ рекао је Петроније Певац.</p> <p>„Е, има право; зар покојни Угљеша бирао с 
м богатом миразу,“ учини опет Петроније Певац.</p> <p>„Који, зар Анђелија Угљешина да пође за Ћ 
род ни помози Бог!“ повикао је Саватије Певац.</p> <p>„Вала људи, кад опет видимо, да на Угљеши 
 уз оца, који је опет био добар сремски певчик, да иде у цркву и научио се црквеном појању, те  
> Пела бирташица, а преко уста јој прну пека неразговетна сумња...</p> <p>„А не да ти лепота тр 
а!...{S} Оно што је душу његову највише пекло и срце растрзало, то није била проста злоба и пак 
ви на овоме свету,“ учини <pb n="75" /> Пела бирташица, а преко уста јој прну пека неразговетна 
епоручише.</p> <p>„Ништа не брините!{S} Пела има главу, а језика нема; што се у њеној механи до 
 су већ понеле да се немо погледају.{S} Пела бирташица само што махну главом; а Фема Митровчанк 
рта на једну, а она на другу страну.{S} Пела ће ми дати знак, кад се они помоле оздо од Радичев 
о су Максим Ћук и Сима Ћата вечерали, а Пела им беше, истина на брзу руку, али опет лепу господ 
аза једна женска прилика.{S} То је била Пела механџика.{S} Опа приђе колима.{S} Не може бити да 
/> <p>„Јеси ли их познала, кумо?“ упита Пела бирташица у совљачкој механи своју куму Фему Митро 
мах Угљеша па умору, ми, ја и бирташица Пела одемо у његову собу, а он издише.{S} Ми потрчимо п 
рио коње, изазва ме на страну бирташица Пела, па ми шапатом рене:</p> <p>„Кажи ти, жи’ми, своме 
мку нека преже!“ рече Максим Ђук; а кад Пела изиђе, он узе своју кожну торбу, отвори је и из ње 
у остаје — као закопано,“ одговорила је Пела, ударивши. гласом нарочито на оно: „Пела има главу 
, опет, Бог зна шта ради,“ приметила је Пела механџика...</p> <p>„Ама, па зар ви мислите да ће  
д год иду, на интову се возе,“ рекла је Пела механџика и значајно погледала у Фему Митровчанку. 
ла је богату вечеру.{S} Њој су помагале Пела бирташица и Марта Јездина; а горе код великог дрвљ 
у, дете се као мало смири.{S} И онда ће Пела бирташица приметити.</p> <p>„А где је газда Угљеша 
“ одговори Фема Митровчанка; а на то ће Пела бирташица додати:</p> <p>„А онај на оном златногри 
е њено женско срце одавно вуне!“ — рече Пела бирташица.</p> <p>„Па ’коће, кумо, права је срећа  
ну из кавеза и оде за другога,“ — учини Пела бирташица.</p> <p>„И то оде за онога, који је Ћати 
јица обично остану мало дуље,“ одговори Пела механџика.</p> <p>„То је баш добро; ама као поруче 
е сам владика на конак дошао,“ одговори Пела механџика, па као срна одлети у механу, да све изв 
“ рећи ће Марта Јездина, а на то ће јој Пела механџика одговорити: „Остави ти њих; они знају шт 
ела, ударивши. гласом нарочито на оно: „Пела има главу, а језика нема.“</p> <p>„А сад, газдариц 
ери наћи ману,“ шануће Фема Митровчанка Пели бирташици.</p> <p>У том се једна кола зауставише п 
као смрт.{S} Она се саже, те нешто шану Пели бирташици.{S} То је смотрила и Фема Митровчанка.{S 
 познала чија су.</p> <pb n="63" /> <p>„Пело, кога имаш још од гостију ?“ упита из кола један г 
дала је Марта Јездина, и кресну оком на Пелу бирташицу.</p> <p>„Шта капетаница и началниковица? 
 се зна то, да се онда много сумњало на Пелу бирташицу, а неки су говорили, да су по Бегу нароч 
е је пустио жене — Фему Митровчанку, па Пелу совљачку бирташицу, па своју куму Марту Јездину —  
и да је с њим вечерао.{S} Они зовнуше и Пелу механџику, те и њој то исто препоручише.</p> <p>„Н 
а.{S} Тамо се врло лако може наћи какав пенџерић, кроз који се може из ове неизвесности изаћи н 
пору, он је одиста у њима нашао не само пенџерић, већ читаву капију, кроз коју се могло изаћи н 
еше Рајко Перић, а друго његов побратим Пера Крунин...</p> <pb n="37" /> <milestone unit="*" /> 
есантном спору постала и извршна, Рајко Перић нешто се дуго и преко свога обичаја задржа у варо 
 мачванском руву.{S} То су били — Рајко Перић и Радојло заручник Анђелијн...</p> <p>„Нас се дво 
а с лева адвокат Јовић, до Јовића Рајко Перић, а до Радића Бранко <pb n="137" /> клисара, отац  
сви обзири и сва начела,“ ређи ће Рајко Перић, онако шалећи се, а мало истину говорећи.</p> <p> 
 без ње могли почети,“ одговориће Рајко Перић.</p> <p>„Па да почнемо!...{S} Ја сам чисто радозн 
ском варошком руху.{S} Једно беше Рајко Перић, а друго његов побратим Пера Крунин...</p> <pb n= 
са мало подубља него што је газда Рајка Перића,“ рећи ће с неким поносом Максим Ћук.</p> <miles 
лног пуномоћника Иконије, супруге Рајка Перића трговца из Шапца, којом <pb n="105" /> се тражи  
Радић ђенерални заступник Иконије Рајка Перића, а друго Јован Јовић адвокат и ђенерални заступн 
прилике дана саветовало се у кући Рајка Перића у Преком Шору, има ли законског основа, да се по 
његову мишљењу!...“</p> <p>„Браво Рајко Перићу! види се да си човек од новог света и од нових и 
> <p>„Кажи ти, жи’ми, своме газди Рајку Перићу, нека он ради онако, како му је писато; а Анђели 
в је то призор био!...{S} Слабо је наше перо да му похвата све нијансе његове.{S} То беху одбле 
ерског Влајка Кумрића и свога побратима Перу Крунића.</p> <p>„Па, деде, домаћине, што си нас зв 
 па твоја мајка не би дала, да јој њена перуника с дана у дан вене, као покошен цветак на меком 
их јесењих дана, јер је то доба веселих песама и правога поклича народнога: то је доба женидбе  
едно ћемане и чу се једна звонка песма, песма свима добро позната:</p> <p>„Уродила рана крушка  
ајеча једно ћемане и чу се једна звонка песма, песма свима добро позната:</p> <p>„Уродила рана  
видео насмејану, а њена весела и звонка песма, што се јутром и вечером мешала с песмама славује 
 и околини разлегати позната чајковачка песма:</p> <l>„О ви моји били гроши,</l> <l>„Што вас ст 
 његово ћемане зајеча, а његова омиљена песма —</p> <l>„Иконија моје суво злато,</l> <l>„Росно  
> <pb n="138" /> <p>То је било ћемане и песма Беге Цицварића.{S} Чије је то било масло, да се и 
 Цицварић, онај Цицварић, што је својим песмама овековечио веселу дружбу шабачких младих тргова 
песма, што се јутром и вечером мешала с песмама славујевим, за свагда је умукла...</p> <p>Њена  
ом вољом читао и остале „мирске“ књиге, песме и приповетке.{S} Знао је <title>„Бранка“</title>  
S} Ту се одједном три кола ухватише.{S} Песме и поскочице низале су се једне за другом, а све < 
рагу ноћ не може око на око свести; оне песме, оне свирке, оне поскочице, оно бујно весеље све  
ичао, а често би јој читао и какве лепе песме и приповетке.{S} Ово је њих једно другом зближило 
о, док су његови другови дивно изводили песме севдалије.“</p> <p>„А кад оно несрећни Бего Цицва 
ки и звонак глас стаде изводити познату песму:</p> <l>„Спремала Јана дарове,</l> <l>„За своје с 
ном, срочио и уз ћемане отпевао познату песму:</p> <l>„Иконија, моје суво злато,</l> <l>„Росно  
песнички дар: он је ту срочио знамениту песму:</p> <p>„Уродила рана крушка под Милошићем!“</p>  
его Цицварић показао своју духовитост и песнички дар: он је ту, пред самом совљачком механом, с 
о.{S} Ту је Бего Цицварић и развио свој песнички дар: он је ту срочио знамениту песму:</p> <p>„ 
до неко доба ноћи.{S} Избачено је преко пет стотина прангија, а пушке никако ни партисале нису. 
ла није.{S} На опелу је чинодејствовало пет свештеника и један ђакон; у цркви беху упаљена сва  
ер предложи воду за „испирање“ — сваких пет минута.{S} То и она двојица усвојише.</p> <p>„Шкоди 
на, да од Совљака до Лешнице има добрих пет сахати.{S} За то му дешњак, чим га из кола испрегош 
гле су у велике минути јације, кад први петли запеваше код Маричића кућа, а њима се одазваше он 
ле над туђом несрећом,“ рекла је Јанока Петрићева. — — — — — — — — — — —</p> <p>И у том звркнуш 
и не знају, а доктори још мање; а Дивна Петришкова рече, да је све у Бога и да се на њ ваља до  
вцу треба,“ — рећи ће за Клисарина сина Петроније Певац.</p> <p>„Добро га је оценио Матош Пораб 
 богата маса покојног Угљеше," рекао је Петроније Певац.</p> <p>„Ама, па зар Ћук има сина за же 
а право, и ја бих тако радио,“ рекао је Петроније Певац.</p> <p>„Е, има право; зар покојни Угље 
већ о њеном богатом миразу,“ учини опет Петроније Певац.</p> <p>„Који, зар Анђелија Угљешина да 
ушкињу не бих дао за онога смољу — сина Петрушка Врбовца из Миокуса; а још мање за онога ветроп 
ем!" повика Максим Ћук. „Таку ми ракију пеци, г. адвокате!{S} Имам сведока на сваки овај мој пр 
игу, да ватру чарка и да жар изгрће под пециво што се спремало за вечеру Анђелијних просилаца и 
рећа на овоме свету, то је газда Угљеша Пивљак најбоље осетио.{S} Богат, штоно кажу, као земља, 
ућу беше свратио у госте и газда Угљеша Пивљак, марвени трговац из Совљака у Мачви.</p> <milest 
а својим сином враћао кући газда Угљеша Пивљак, певајући и пушке мећући.{S} Њега су на коњима д 
> <p>Један је по један био газда Угљеша Пивљак.{S} Није му било равна ни по богатству, ни по ви 
жју.</p> <p>Тако је мислио газда Угљеша Пивљак; али у књизи судбине било је са свим дукчије зап 
а, као што их беше покупио газда Угљеша Пивљак, кад је женио свога сина Млађу, Мачва, ни пре ни 
а Богородице!“ учини на то газда Угљеша Пивљак.{S} Него, знаш шта, пријатељу, ја нећу друкчије, 
, а не стоји који Угљеша — да ли Угљеша Пивљак ђед, или Угљеша Пивљаков унук; а док се то не зн 
велике буради, склонио још стари Угљеша Пивљак.{S} Био га је наменио, да га отвори, кад стане д 
виде све, шта има њихов пријатељ Угљеша Пивљак, те да се не кају за чијег су јединца дали своју 
устуре?!“ запита готово зачуђено Угљеша Пивљак, а преко његова лица прелети један танан облачак 
ник имања покојног <pb n="98" /> Угљеше Пивљака од рођене кћери његове, кад мушкога потомства н 
ча-Миће, старога момка покојнога Угљеше Пивљака.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ћата је опет са  
ије, богате наследнице покојнога Угљеше Пивљака.</p> <pb n="78" /> <milestone unit="*" /> <p>Он 
тупник Анђелије, кћери покојнога Угљеше Пивљака.</p> </div> <pb n="123" /> <div type="chapter"  
и што је доживео да кућа старога Угљеше Пивљака опет оживи својим старим животом и дочеком...{S 
</p> <p>„Целокупно имање старога Угљеше Пивљака наслеђују:{S} Анђелија рођена кћер његова, и Ик 
еним домом, као што је дом газда Угљеше Пивљака?..</p> <p>Њему само што девојачки отац рече:</p 
шала би, а то ли да пође за сина Угљеше Пивљака....{S} Кад велиш да нам мо’ш са сином доћи, да  
је то племенито дело мога свекра Угљеше Пивљака...“</p> <p>„И ти си то чула од?“</p> <p>„Казао  
еделе две жене:{S} Иконија снаха Угљеше Пивљака и Јела Обрада Кустуре. — То је била мати и кћи. 
огло приметити и на дому веселог Угљеше Пивљака: таман почну да му се замлађују тешке и дубоке  
ћер мога бившег свекра, покојног Угљеше Пивљака, и да је целокупно имање, што је сад под масом  
 чича-Мића, стари слуга покојног Угљеше Пивљака.</p> <milestone unit="*" /> <p>Глас, да се Анђе 
аслеђу целокупног имања покојног Угљеше Пивљака против Анђелије једине наследнице оца јој Угљеш 
едницу целокупног имања покојног Угљеше Пивљака, које је смрћу Угљешином прешло на њенога сина  
="59" /> масама, а маса покојног Угљеше Пивљака већ по својој величини сама собом на се навлачи 
пно <pb n="90" /> имање покојног Угљеше Пивљака.{S} Најпре оно у Совљаку и у околини, за тим су 
, главног стараоца масе покојног Угљеше Пивљака, а оца лепе Анђелије, данас најбогатије удаваче 
и наследник богате масе покојног Угљеше Пивљака."</p> <p>Анђелија беше зинула од чуда.{S} Она ј 
а, главни старалац масе покојног Угљеше Пивљака...{S} Ала, ти оно као да имаш и сина за женидбу 
а, главни старалац масе покојног Угљеше Пивљака.</p> <p>„А, ево још једног!{S} Добро ми рече ма 
пи у пространо двориште покојног Угљеше Пивљака.{S} Ту се одједном три кола ухватише.{S} Песме  
>Док се у дворишту куће покојног Угљеше Пивљака играло, певало и веселило, дотле се у гостинско 
о око богате наследнице покојног Угљеше Пивљака, па их је све наш масални стрмоглавце избацио и 
рошевина Анђелије кћери покојног Угљеше Пивљака.{S} Њену је руку потражио по српском обичају и  
о је с великим воћњаком покојног Угљеше Пивљака.{S} Ту, одмах иза Срејиног вигња, има и један м 
ко се над богатом масом покојног Угљеше Пивљака, оца Анђелијна, а свекра Иконијна, вију гладне  
а Анђелија, рођена кћер покојног Угљеше Пивљака, не може бити наследница имања свога оца, већ њ 
мо главом Анђелију кћер покојног Угљеше Пивљака а заову моје Иконије.{S} Она само што није ту;  
ћер и једину наследницу покојног Угљеше Пивљака.{S} И томе се цео свет чудио; а неки би само ре 
 и млађани живот унука несрећног Угљеше Пивљака.{S} Шта сиромах Угљеша није чинио, да од овога  
 из ове њему драге куће, из куће Угљеше Пивљака.{S} И сад је он на се узео бригу, да ватру чарк 
јјачи људи?!...{S} Анђелија, кћи Угљеше Пивљака, све ће то поднети, а посрнути не сме.{S} Смири 
Совљака, па нам каза, да се кући Угљеше Пивљака ни приступити не може, и да Угљешину Анђелију ч 
>Мало после, стаде се у дворишту Угљеше Пивљака разлегати запевка.{S} То је био глас Анђелије к 
а — да ли Угљеша Пивљак ђед, или Угљеша Пивљаков унук; а док се то не зна, онда се не може ни о 
исарима у механи Јосе Куртовића, поручи пиво за све, а нареди Маци Јовиној да спреми и мало мез 
вар сврши, онда можеш изаћи ено онде на пијац, па казати целом свету!...“</p> <p>То је рекао, п 
 која никако није могла бити без младих пилића, пржених на младом кајмаку, које је за Ћату била 
ба Џавине кокоши носе јаја и легу своје пилиће.</p> <p>„Де, чик погоди, господине, чиј је ово и 
то га је доносио свеж поветарац, што је пирушио вијугавом долином тихе али вечно мутне Добраве. 
е познамо...{S} Ти си оно био што си ми писао и молио ме да завадимо два добра срца, две узвише 
и сина за женидбу?“ зацерека се пакосно писар Јеша Савчић, који се с газда-Максимом Ћуком упозн 
n="62" /> „Крезовог блага!““ не даде му писар Јеша ни издушити шта је хтео да каже. — — — — —</ 
S} С тога га сељаци узеше за општинског писара, али ту није дуго остао: истиште га Симо Ћата, к 
 стоји; а пред само вече састаде се и с писарима у механи Јосе Куртовића, поручи пиво за све, а 
 начелника; него да те пријавим г. Тоши писару?...“</p> <p>„Е, волео бих да је капетан ту; али  
 Перићу, нека он ради онако, како му је писато; а Анђелија сад никуд маћи не може, на да крила  
е, томе узвишеном милосрђу наших жена — писац посвећује ово своје дело...</p> </div> <pb n="3"  
а се познаје жиг:{S} М. Ђ. Ово последње писме хтело је да буде почетно слово у презимену Максим 
штен, поуздан, мудар и паметан, а после писмен и добар рачунџија; а то све једном трговцу треба 
е Угљеша, кад је видео да му унук умре, писнуо да у човеку срце препукне, да је отишао у своју  
 то осмехну, сетио се за што га капетан пита, зато је и погледао у те, да види шта ћеш ти рећи, 
е хтео да докучи, знамо ли ми за шта он пита нашега Љубинка.{S} И он ми је јутрос све, од речи  
нфучије, Сократи, Аристотели, Аристиди, Питагоре, Цицерони, Коперници, Бајрони, Шекспири, Гетеи 
јко, немој мешати...{S} Ако се ја будем питала, ја нигда нећу пристати, да се судим с мојом зао 
 у маси у суду.“</p> <p>„А јесу ли тебе питали, пристајеш ли?“</p> <p>„Питао ме је мој тутор.“< 
у, — па сам се толико пута канио, да те питам, шта ти о томе мислиш и шта намеравамо радити с о 
2" /> <p>„Знам да не знаш.{S} Зато те и питам.{S} То је интов несрећног Максима Ћука.{S} Купио  
оју смо на овај свет довели без њиховог питања, лишавамо свију материјалних права и користи, бе 
авања, овога одиста деликатнога правног питања, како су се београдски <pb n="106" /> адвокати и 
“ упита Пав’о Агић.</p> <p>„Није ту сад питање, је ли то Клисарин Радојло или ко други, већ је  
о Клисарин Радојло или ко други, већ је питање, хоће ли Ћуку упалити оно, што је накастио,“ одг 
а Угљеше, унука старога Угљеше, а то се питање своди на ово просто и за свакога разумљиво питањ 
хе Иконије, и по томе је суд расправљао питање са тачке правнога гледишта, не ко ће наследити и 
ди на ово просто и за свакога разумљиво питање:</p> <p>„Је ли преча мајка или тетка?“</p> <p>И  
Бога ми, г. Јовићу, да видимо!..{S} Ово питање мало задире у наше интересе, моје и моје Иконије 
етка?“</p> <p>И онда је суд са свим ово питање правилно расправио, кад је рекао:</p> <p>„Преча  
ше задруге, па загледај мало боље у ово питање, које засеца тако дубоко у наш породични живот,  
/p> <p>„На судовима није ни расправљано питање: је ли преча снаха или кћер старога Угљеше, већ  
академске, расправе о појединим правним питањима.{S} Ту се критиковао и сам суд, што је овај ил 
ако му је у своје време Љубинко дошао и питао: колико мој отац дугује Максиму Ћуку, и кад је он 
 ли тебе питали, пристајеш ли?“</p> <p>„Питао ме је мој тутор.“</p> <p>„Па?“</p> <pb n="80" />  
 најмилије, Рајко, немој ме о томе више питати.{S} Примила сам.{S} Морала сам.{S} Тако је хтео  
јка постати пунолетна, па је онда нећеш питати ни ти ни масални, а најмање ја.{S} А, најпосле,  
“</p> <p>„Немам.“</p> <p>„Па, онда, што питаш: је ли то за Угљешину Анђелију?"</p> <p>Ћата на о 
 ти ово све значи?“</p> <p>„И ти ме још питаш, цвете живота мога?!...{S} О, како је душа твоја  
лука оних лепих швајцарских крава и оне питоме пасмине буђеновачких свиња у Китогу, па је том п 
аметна девојка; не зна се: или је срцем питомија, или је душом племенитија.{S} Иста њена мајка! 
а утиче у Саву, и где се Србија грли са питомим Сремом и својом сестром Босном поносном; а кад  
је још са службом био у Владимирцима, у питомој Посаво-Тамнави шабачкој.</p> <p>„Лоло једна, чу 
би се чуо ни на деветом брду, а то ли у питомој и богатој Мачви.“ То рече, па се нешто загледа  
познати и на далеко разглашени сремски „пиштинац,“ због кога су врло често и Шапчани правили из 
 некако друкчије.{S} То није оно обично плаветнило неба; али то није ни онај чисто зеленкасти а 
има је седео један подежмекаст човек, у плавим чошним хаљинама.{S} На глави је имао мек црн шеш 
<p>„Ја о томе, Рајко, Рајко — небо моје плаво, до сад мислила нисам.{S} Ја бих пре у воду скочи 
и хитног саопштења, беше двапут црвеним плајвазом подвучено.</p> <p>„Шта ли ће ово сад бити?“ р 
 беху дошле са својим ћерима и унукама, плакале су од радости:</p> <p>„0, Боже, ала си ти и вел 
 успомену из живота два добра срца, две пламените душе.</p> <p>И сав онај свет, момци и девојке 
лира и три ниске о врату дуката, што су пламтели као жива жеравица.{S} На њеном се лицу беше из 
 па му је ипак масални неколико његових планова покварио.{S} А кад је Ћата одвајао, шта ће од ж 
="125" /> да ће му Радојло Клисарин све планове побркати,“ додаде Марта Јездина.</p> <p>„А мени 
аман друштво згодно за Ћукове послове и планове...“</p> <pb n="97" /> <milestone unit="*" /> <p 
 веома опрезно и већ с напред скројеним планом.{S} Најпре је за тај посао утро пут до масалног, 
ве кобиле плоче, а не велиш, да ти је у плану Совљак и Сима Ћата, главни старалац масе покојног 
 ни за једног ни за другог.{S} Ту ће да плати трошкове богата маса покојног Угљеше," рекао је П 
 Ковић, кад се коме задужи, не мисли да плати...“</p> <p>„А, каишарчино једна, мислиш мене да з 
 и викну:</p> <p>„Коње!...{S} Побратиме плати ово што се потрошило!“ — окрете се једном своме д 
вио за правило, да свачију услугу добро платим, и то не из своје кесе, већ из онога, што ми та  
{S} Чувај га и негуј, тако ти Бог за то платио и милостивим те оком поглед’о!..“ И онда се надн 
 онда знај, да ћеш ти баш за све трошак платити.“ И то је Ћату веома забринуло и — сневесило.</ 
<p>„А она моја кума, она Марта Јездина, платиће ми — кад тад: а Фему Митровчанку протераћу, или 
је.{S} Он се с радошћу упоредо уткива у платно живота човекова.{S} С тога наш живот, ма колико  
 а већ ти знаш Максима Ћука, да он, кад плаћа — добро и богато плаћа.“</p> <p>„А, бићете послуж 
аком стражом Ћатиних најемника, које он плаћа парама из моје масе; али ћу га видети довече, и,  
Ћука, да он, кад плаћа — добро и богато плаћа.“</p> <p>„А, бићете послужени боље и богатије, не 
ити некака детиња срдитост, готова да у плач удари; али се то све одједном претвори у један бла 
; али чим се дочепа вајата она бризну у плач и јецање.{S} Од то доба нико је више није видео на 
ене остале, ћутале су и обе се гушиле у плачу и јецању.....</p> <milestone unit="*" /> <p>После 
брога мужа, слушала га је и гушила се у плачу и јецању.{S} Она своју лепу главу беше наслонила  
ћи, можда и сам масални, а ја се власти плашим као живе ватре, па сам те звала, да ме научиш, к 
„И ја тако мислим, друго, само се нешто плашим ових проклетих адвоката.{S} Све се бојим да они  
ко да примим?!.{S} Ја бих пре седе косе плела, него што бих пошла за онога жољу; а, после, њего 
вота мога?!...{S} О, како је душа твоја племенита, и како смо ми сви пред тобом мали, мајушни!. 
ли она два зеленка, као две виле — нека племенита крв.{S} Пругасти, високи, повијених вратова,  
 духовита и поносна, веома добра срца и племените душе, али све то онај рој њених просилаца ниј 
 рен адвокат Радић.</p> <p>„О, срећни и племенити људи, како вам завидим!{S} Ово је тридесет и  
?!“</p> <p>Иконија је немо слушала овај племенити говор свога доброга мужа, слушала га је и гуш 
се: или је срцем питомија, или је душом племенитија.{S} Иста њена мајка!{S} Она је јединица кће 
ео је свет и мислио и веровао, да је то племенито дело мога свекра Угљеше Пивљака...“</p> <p>„И 
дно и друго весници онога доброг, онога племенитог, онога милосрдног света, какав би требао да  
 својих ближњих; толико добродушности и племенитости према грешницима и покајницима, — каи што  
света!..</p> <p>И тој доброти срца, тој племенитости душе, томе узвишеном милосрђу наших жена — 
ни по доброти срца <pb n="132" /> ни по племенитости душе ваше.{S} Ово је равна година како се  
она је то, што му добротом срца свога и племенитошћу душе своје блажи муке и даје му снаге да с 
, кога је од детињства заволела, или ће плести седе косе.“</p> <p>„Ти то мислиш на Радојла сина 
а.{S} Купио сам га на добош за дванаест плета; а у њему има сама гвожђа за двадесет и четири“,  
им прутом.{S} Максим Ћук удари руком по плећима Симу Ћату — благодарности ради, а ништа му не р 
 је првога дана на овој свадби све живо пливало у џумбусу и весељу, дотле се једна мала дружини 
и пријатеља...{S} Његово је срце просто пливало у радости што је доживео да кућа старога Угљеше 
јатеље послушати.“</p> <p>Ћатиним лицем плину нека унутрашња радост и задовољство.{S} Он на то  
у сузе на очи ударише; а после му лицем плину неко особито душевно расположење.{S} И онда ће те 
ију.{S} Њеним лицем беше <pb n="127" /> плинула нека дубока туга, а испред њених очију минуше с 
 свијало.{S} Преко капетанова лица беше плинула нека особита радост и душевна доброта.{S} Видел 
о један коњаник.{S} По лицу његову беше плинула неописана радост; а његова уста једном прошапта 
емљиште наше љубави, уродило је богатим плодом.{S} И ми смо сад срећни...{S} Је ли, цвете мој м 
арога Ковића, да тражиш од мртве кобиле плоче, а не велиш, да ти је у плану Совљак и Сима Ћата, 
имају да наде или каку сломљену алатку, плуг ја мотику да заваре и кавраишу.</p> <p>И ту се баш 
ио.</p> <p>Тако исто није хтео да прода плуг волова <pb n="53" /> — све самих јунаца, два пара  
Он је, док је с кола скочио, по људима, по снуждену лицу њихову и по оној мртвој тишини, која ј 
о у народ позвати.</p> <p>И сам Угљеша, по самим лекарима, познао је, да је свака нада изгубљен 
estone unit="*" /> <p>Детету, међу тим, по некад као буде и лакше.{S} Оне муке мало умину, оно  
г заједања.{S} Он би за њ, где би стао, по нешто ружно рекао.{S} Једном је приликом и самом Угљ 
а сина.{S} Он је, док је с кола скочио, по људима, по снуждену лицу њихову и по оној мртвој тиш 
атом на нова масална кола, у која беху, по нарочитој жељи Максима Ћука, упрегнута она два бесна 
дока на сваки овај мој прст, ако хоћеш, по десет.{S} Читава је то пратња: ту жене, ту људи... с 
е смрти, коју беше несретна колера 1866 по свој Србији размахнула и толике домове у црно завила 
 у Совљак за непуна два и <pb n="31" /> по сахата, и ако се рачуна, да од Совљака до Лешнице им 
 као да их је једна мајка ождребила.{S} По скупоценим амовима и сребрним кључевима, вид’ло се,  
церину, живо је касао један коњаник.{S} По лицу његову беше плинула неописана радост; а његова  
о и залио старим сремачким шилерцем.{S} По казивању самога чича-Мићана, овоме је вину било више 
вако или онако расправио и пресудио.{S} По кашто би се ту долазило до врло живе правне препирке 
дем у Синошевић.{S} Купићу тај забран — по што било — даћу што ми поиште.{S} И онога дана, кад  
војку и дају јој потребне савете, да да по 25 дуката, и, најпосле, би уговорено и то, да се мас 
ости, да два ока у глави завађају, и да по народу снују зло, како би њихове црне душе ликовале  
днога вечера, пошто је последња пресуда по овоме интересантном спору постала и извршна, Рајко П 
осле, прибра, па рече:</p> <p>„Ништа ја по овој маси нећу предузимати без твога одобрења, госпо 
з икаква претходна договарања, искупила по каква весела дружиница младих шабачких трговаца, зат 
едељу по Крстову-дне, а да са сватовима по девојку дође у недељу пред свету Параскеву....</p> < 
њака и неваљалаца, — дотле је Сима Ћата по својој соби, гоњен завишћу и злобом, ходао доле горе 
н оде у Шабац и да у суду размотри акта по овоме делу, па да према томе и напише апелату.{S} Та 
>Пошто је адвокат Кузман разгледао акта по овоме спору, он је одиста у њима нашао не само пенџе 
је ту и он.{S} О томе већ говоре и деца по сокаку.{S} Чувај оно дете, док на њ није изнет какав 
вољу, да и он што отпева, онда се стаде по Совљаку и околини разлегати позната чајковачка песма 
нијим парчетима, што се тамо амо налазе по атару совљачком, глоговачком и Црнобарског Салаша.{S 
о је тако суд нашао да је право и да је по закону; <pb n="133" /> суд је овај спор расправио и  
е отац тако омрзнут у народу, као да је по свету све саме цркве палио...{S} Не, не; ја бих пре  
pter" n="1"> <head>I</head> <p>Један је по један био газда Угљеша Пивљак.{S} Није му било равна 
њу ногу путоногаст.{S} То му се познаје по томе, што су му та места жутнула.{S} Сем тога, на де 
 преда се а њене мисли као да су лутале по неким нама непознатим рајским крајевима, које су њен 
ги Анђелија.{S} Готов новац у суду деле по пола.{S} Ми смо ову пресуду, као ђенерални пуномоћни 
а његове груди, а њене су мисли блудиле по једној мрачној пустињи, куда је беше бацила њена нем 
не да се умије и Богу моли, па да после по кући све избуди.</p> <p>И Марта Јездина уста и оде.{ 
и су <pb n="114" /> зато ту да суде, не по срцу и правди какву народ замишља, већ но закону и п 
е бела!...{S} Немој ме подсећати на оне по нас обоје мутне дане.{S} То је било и прошло.{S} Сем 
!...{S} Куку бабо!...“ И она се простре по мртвом оцу свом.</p> <p>И у тај мах улети у собу Сим 
тако?!“ И онда се несрећни отац простре по своме мртвом сину; а кад је мало дошао к себи, прве  
, тражиш за се, а шта за оне, којима се по нешто дати мора, па да се овај посао час пре сврши;  
 како га сад нико више не тимари, то се по њему направиле читаве мапе.</p> <p>Морам признати, д 
ет говори, да сиротињи продајем бакраче по кући и губере с главе, па шта ћу му ја?..{S} Ја, гос 
<milestone unit="*" /> <p>Сутрадан пуче по целој Мачви глас, да је Максим Ћук за свога сина Сре 
на то закунемо!..{S} И свима нам дадоше по десет дуката, а рекоше да ће нам дати још по десет,  
на његова сина Млађе и снахе Иконије, и по томе је суд расправљао питање са тачке правнога глед 
 Ћук, је при растанку са Симом Ћатом, и по други пут изјавио своју захвалност на савесном стара 
а заова његове кћери Иконије, што су, и по лепоти и по <pb n="18" /> витом девојачком стасу, би 
га и у мраку познала, — познала би га и по ходу и по његову <pb n="116" /> поносну држању.{S} П 
, али се ту, у тој кафани, често чула и по која горка осуда за све, што је ружно, па долазило т 
об свој.</p> <p>Није прошла ни година и по, а његов син Млађо први у Совљаку паде од језовите к 
ве кћери Иконије, што су, и по лепоти и по <pb n="18" /> витом девојачком стасу, биле као једна 
о, по људима, по снуждену лицу њихову и по оној мртвој тишини, која је у целом дворишту владала 
ку познала, — познала би га и по ходу и по његову <pb n="116" /> поносну држању.{S} После би се 
носни кад се нађемо у друштву великих и по пород људски заслужних мужева...{S} Зар историју, не 
 новаца: чим роди жир, он сместа одвоји по два три чопора маторих вепрова и отера <pb n="4" />  
и ни су чим угостити.{S} Него, да си ми по Богу брат, г. капетане, учини ти шта знаш и како уме 
 Није му било равна ни по богатству, ни по виђености у свој богатој Мачви.{S} Само оно његово и 
их ни по доброти срца <pb n="132" /> ни по племенитости душе ваше.{S} Ово је равна година како  
Угљеша Пивљак.{S} Није му било равна ни по богатству, ни по виђености у свој богатој Мачви.{S}  
ким благом, и ја вам не нађох равних ни по доброти срца <pb n="132" /> ни по племенитости душе  
ом узабрато,“</l> <p>стаде се разлегати по оној тихој јесењој ноћи, — цео онај свет, од неке ра 
моји били гроши,</l> <l>„Што вас строши по вароши;</l> <l>„А са моји товароши!"</l> <p>И, после 
 треба.“</p> <p>„Па, Радојло, да си нам по Богу брат, како велиш да радимо?“</p> <p>„Сведочите  
тка.{S} И то је у овоме случају са свим по закону, а судови су <pb n="114" /> зато ту да суде,  
товим прутом.{S} Максим Ћук удари руком по плећима Симу Ћату — благодарности ради, а ништа му н 
ек злата вреди.{S} То ће вам бити један по један трговац: поштен, поуздан, мудар и паметан, а п 
снаха Иконија.{S} О томе се дуго и дуго по свој Мачви говорило.{S} Једни би рекли:</p> <p>„Ко ј 
 и мајку, па их царски угостио и провео по своме великом имању, да виде све, шта има њихов приј 
човек, да му све одобри, што је он хтео по маси да предузима.{S} И једва је израдио, и то на ве 
гљеше Пивљака.{S} Њену је руку потражио по српском обичају и закону чича-Бранко клисара цркве г 
конац жалости дугачак, њега време, мало по мало, ушије.{S} Он се с радошћу упоредо уткива у пла 
егову собу, а он издише.{S} Ми потрчимо по свећу, али он — умре без свеће...{S} Сад Бог их убио 
ки дан досађују: хтели би да непрестано по масама риштају, да виде, колико која маса има у гото 
ци на Дрину...</p> <p>Али кад пуче глас по селу, да дете није умрло, већ сам Угљеша, ђед његов, 
ама, а маса покојног Угљеше Пивљака већ по својој величини сама собом на се навлачи сумњу, па,  
о и даривао за сина девојку, а у недељу по Крстову-дне дочекао у своме дому своје пријатеље — д 
уговорили да прстен буде у другу недељу по Крстову-дне, а да са сватовима по девојку дође у нед 
лу бирташицу, а неки су говорили, да су по Бегу нарочита кола послата.{S} Али кад он уђе у двор 
оје свате кићене;</l> <l>„Свакоме свату по јаглук,</l> <l>„А куму — бурунџук кошуљу..."</l> <p> 
кога кућна чељад иде на Илијин студенац по воду, лепо се виде две људске прилике: једно мушко,  
ао?!{S} Ја сам мислио, да се још частиш по Мачви са твојим пријатељем Угљешом...{S} Хе, ко ће с 
сет дуката, а рекоше да ће нам дати још по десет, кад на суду сведочимо онако, како они кажу.“< 
и; <pb n="32" /> али их она нађе, па ма побегли на крај бела света.{S} Отуд оно народно:</p> <p 
жја и људска правда овако славили своју победу над завишћу, над мржњом себичњака и неваљалаца,  
} Отуд оно народно:</p> <p>„Од смрти се побећи не може.“</p> <milestone unit="*" /> <p>Ма колик 
} Једно беше Рајко Перић, а друго његов побратим Пера Крунин...</p> <pb n="37" /> <milestone un 
петана поцерског Влајка Кумрића и свога побратима Перу Крунића.</p> <p>„Па, деде, домаћине, што 
осле скочи и викну:</p> <p>„Коње!...{S} Побратиме плати ово што се потрошило!“ — окрете се једн 
 на масалним колима Сима Ћата са својим побратимом Обрадом Чавком.{S} То су били просци лепе Ан 
> да ће му Радојло Клисарин све планове побркати,“ додаде Марта Јездина.</p> <p>„А мени је сад  
ом Шору, има ли законског основа, да се поведе спор о пречем наслеђу целокупног имања покојног  
а сам мислила, бабо, да и њега са собом поведем; а доводила бих ти га сваке друге...“</p> <p>Ал 
шко дете“, рекли би људи, кад се о томе повела реч.</p> <p>Ту се читаву недељу дана свадбовало; 
рекао је једном приликом, кад се о томе повела реч.</p> <p>„Богме Ћата има право, и ја бих тако 
“ рекао је мали Стевица, кад се о Мраву повела реч, да тај ретко кад губи.</p> <p>„Оставите ви, 
ност на савесном старању око унапређења поверене му масе; а он ће, рече, знати, како ће то приз 
валност на савесном старању и одржавању поверене му масе.</p> <p>За тим су откасали до на Јадар 
да свет види, да је Сима Ћата, старалац поверене му масе, био срећне руке при избору Анђелијног 
и буде!“</p> <p>Ово је све слушао Ћатин повереник, Саватије Ребрин, онај Саватије, што га је Ћа 
ме ћу моћи оволики масени мал на чување поверити," рекао је једном приликом, кад се о томе пове 
<p>Зато он према Ђуку постаде и мекши и поверљивији.{S} Они се без пола муке погодише:</p> <p>„ 
 глава, а грива као четири пуна свилена повесма, мрка као гагат.{S} Онај левак немиран, копа ча 
ране на Добрави, што га је доносио свеж поветарац, што је пирушио вијугавом долином тихе али ве 
ека племенита крв.{S} Пругасти, високи, повијених вратова, малених змијастих глава, а грива као 
и оно био, ти, анђеле мој, животе мој!" повика Иконија и стаде га поново обасипати ватреним пољ 
лијн.“</p> <p>„А, сад се ич не бринем!" повика Максим Ћук. „Таку ми ракију пеци, г. адвокате!{S 
м на жао учини, да једно друго оштети," повика адвокат Радић, а његови се погледи беху заустави 
 у тој бесаници, он, онако сам за себе, повика:</p> <p>„Издадоше ме моји рођени!...{S} О, ала ј 
овика онај, што га Иконија зове Рајком, повика гласом и решеношћу, која је на све готова.</p> < 
Шабац...</p> <p>„Немој тако, пријатељу, повика Сима Ћата.{S} Нека момак с колима сврне на наше  
 <p>„Ене, благо мени, оно је ваш син?!“ повика Јела Кустурина.</p> <p>„Јеси ли га видела, пријо 
ог поноса.</p> <p>„Јабуко моја златна!“ повика девојачка мајка. „Оно је кршан момак, нека је св 
, ти обрадовао нас, а тебе Господ Бог!“ повика Обрад Кустура, а очи му беху пуне суза.</p> <mil 
еље, а не да мени чупа срце из недара,“ повика онај, што га Иконија зове Рајком, повика гласом  
да у њиховој срећи гледам своју срећу,“ повика Фема Митровчанка.</p> <p>„А ја сам опет знао, да 
.{S} Ево мени још једнога савезника!..“ повика адвокат Јовић; а на то ће адвокат Радић рећи:</p 
х као гњиле крушке, — је ли тако Ћато?“ повика, сав блажен, Максим Ћук.</p> <p>„Тако је, газда- 
Славко Смољинац.</p> <p>„Онога шоњицу?“ повика Радојица Лелековић... „Ко би још за оно шкембе д 
палити неће.{S} На ме је и онако велика повика, да тргујем с богатим <pb n="59" /> масама, а ма 
отвори врата на адвокатској пушионици и повика:</p> <p>„Господа браниоци оптужених Мартића нека 
 Фема Митровчанка, махну на њих руком и повика: .</p> <p>„ Долазе!“</p> <milestone unit="*" />  
ер стиже, он пребледи као смрт, па само повика:</p> <p>„Кола!“</p> <p>И ма да се ишло галопом,  
S} Ти не даде, да се душманска испуни!" повикала је Стојна Драгојлова.</p> <p>„А она нема своје 
ди.{S} Једном је, колико га грло доноси повикало:</p> <pb n="42" /> <p>„Ђеди, хоћу ђеди!“</p> < 
штоно кажу, није ни род ни помози Бог!“ повикао је Саватије Певац.</p> <p>„Вала људи, кад опет  
 знају ни за Бога ни за правду Божју'?“ повикао је Пав’о Агић.</p> <p>„Кад покојном Угљеши не д 
 галопом, весели отац, мало мало, па би повикао:</p> <p>Брже!...{S} Шта их штедиш, покрепали, д 
к?...“ И ја и сад не знам шта ми би, те повиках: „Ждрале!“</p> <p>И оно се кљусе чисто трже.{S} 
 муке и даје му снаге да се у нов живот поврати ....{S} Жена је то, што потоцима суза залева хл 
ио није.</p> <p>Дете се после опет мало повратило ; али то је за мало трајало: што се у ноћ виш 
ола провидан облачни појас, што се беше повукао целим западним хоризонтом, те на земљу бацио св 
 му не рече.{S} Ћата се само осмехну, и повуче један вучљај бурмута и нешто кроза зубе прошапта 
а богатог мираза...“</p> <p>И онда свој поглед упиљи у Симу Ћату.{S} Дуго га је тако нешто посм 
и Бог за то платио и милостивим те оком поглед’о!..“ И онда се наднесе над малог Угљешу.{S} Он  
 се брзо стеже, окрете се својој заови, погледа је оним тужним и вечно сетним погледом..{S} Хте 
очи варају?..“</p> <p>Момак се осмехну, погледа у домаћина, па се окрете — оде и за собом затво 
жно замутила ова велика жалост њена.{S} Погледа га па ће му шапатом рећи:</p> <p>„Ћато, како те 
>На ове речи Анђелија се чисто трже.{S} Погледа у Ћату оним својим великим и паметним очима, шт 
n="118" /> <p>Иконија се чисто трже.{S} Погледа Рајка оним својим великим, као угљен црним, очи 
тај осмех био тужан.{S} У лицу бледа, а погледа заморена Она му приђе и пружи му руку.{S} Он је 
ј, гледај мога Млађе, како је испод ока погледа!...{S} Тако је, у мојој фамилији околиша нема.{ 
каза једно момче, висока раста, а мудра погледа, а прашњав као да долази из какве воденице.{S}  
илошћу и својим благословом,“ рече он и погледа на оно двоје загрљено — на своју Анђелију и на  
аће своје?!{S} Бабо, прогледај, устани; погледај несрећну Анђелију твоју!...{S} Устани; ено, зо 
</p> <p>И жене су већ понеле да се немо погледају.{S} Пела бирташица само што махну главом; а Ф 
.{S} Излазила је двапут три на капију и погледала доле владичином конаку, откуд је он обично до 
зе,“ рекла је Пела механџика и значајно погледала у Фему Митровчанку.</p> <p>„Живећеш, кумо, ка 
а ниси одоцнио; а ја сам те баш вечерас погледала да ми час пре дођеш, да те видим, да те овако 
ну дому почива некакво проклетство; кад погледамо, да оно грдно богатство Угљешино одлази у рук 
ио се за што га капетан пита, зато је и погледао у те, да види шта ћеш ти рећи, а кад ти ућута, 
S} Сви који су у соби били упреше своје погледе на њега; а домаћин ће га упитати:</p> <p>„Шта б 
ети," повика адвокат Радић, а његови се погледи беху зауставили на Иконији Рајковој и на Анђели 
им витким стасом и нешто сетним лицем и погледом одиста одвајала од осталих мачванских лепотица 
е опет својом лепотом, својим анђелским погледом многоме момку памет занела, али ником тако као 
, погледа је оним тужним и вечно сетним погледом..{S} Хтела је да јој још нешто каже, али јој с 
ата се прими тога тешког посла, али под погодбом, да му даду још једнога помоћног стараоца, јер 
уди се стадоше згледати.{S} Хтели би да погоде, на коју је Ћук око бацио, док ће на то Сава Пре 
ја и легу своје пилиће.</p> <p>„Де, чик погоди, господине, чиј је ово интов?“ упитаће ме Смајо  
 и поверљивији.{S} Они се без пола муке погодише:</p> <p>„Да Ћук да Ћати, као главном стараоцу, 
лем натиштеним ранама овога жалошћу већ погрбљеног и оседелог старца</p> <pb n="33" /> <p>Има п 
несеш једно тешко бреме туге и жалости, под којим би пали и најјачи људи?!...{S} Анђелија, кћи  
ад сам непрестано у овој мојој тамници, под јаком стражом Ћатиних најемника, које он плаћа пара 
ро позната:</p> <p>„Уродила рана крушка под Милошићем!"</p> <pb n="138" /> <p>То је било ћемане 
ниту песму:</p> <p>„Уродила рана крушка под Милошићем!“</p> <p>Ту су обесмрћена многа имена онд 
и вратнице отворила, а једва се кретала под накитом од орлаша и крсташа талира и три ниске о вр 
о проводај, па их после намири.{S} Кола под шупу, и — од коња не одмичи!...{S} Је си ли разумео 
ка, и да је целокупно имање, што је сад под масом тековина њенога оца.{S} И зар ја да јој њену  
 је спремиш с даровима, колико она може под пазухом понети..."</p> <pb n="8" /> <p>„Пријатељу,  
 је умро, његово огромно имање дошло је под масу.{S} А само за живи мал добивено је па 1500 дук 
о бригу, да ватру чарка и да жар изгрће под пециво што се спремало за вечеру Анђелијних просила 
<p>Ћата се прими тога тешког посла, али под погодбом, да му даду још једнога помоћног стараоца, 
Ох, Иконија, очни виду мој, нашој срећи под небом равне бити неће...{S} Шта Угљеша и његово бла 
 Цигане, него што бих пристала да живим под једним кровом с Максимом Ћуком.“</p> <p>То рече, па 
— да заједно вечерамо, а и ономе млађем подај нека он обашка вечера.{S} У собу не пуштај никог  
 у свој шабачкој нахији, а можда мало и подаље.“</p> <pb n="66" /> <p>„Да чујемо, да чујемо дра 
се у памет <pb n="54" /> узми, да ти не подвале и — девојку унесреће...{S} Збиља, колико њој са 
аопштења, беше двапут црвеним плајвазом подвучено.</p> <p>„Шта ли ће ово сад бити?“ рећи ће Обр 
ред капијом.{S} У колима је седео један подежмекаст човек, у плавим чошним хаљинама.{S} На глав 
би било какве пометње, ми смо ово имање поделили овако:</p> <p>„Имање у Китогу заједно с домазл 
боју.{S} Овде онде висе читави паламари подеротина, као да су на њему свиње своје зубе вежбале. 
"110" /> лисја личио је на поноћна већа подземних духова.</p> <p>Шљивак ковача Среје сучељавао  
pb n="88" /> дан и ноћ бдиле, док су их подигле, оснажиле и за велика дела спремиле...{S} Још о 
ad>XIV</head> <p>Свршило се!{S} Више не подлежи никаквој сумњи.{S} Сви земаљски судови казали с 
ка ватра.{S} И стари чича-Мића чисто се подмладио.{S} Он је срећан што је доживео, да се Ћати о 
, како их буде Ћата старатељском судији поднео.“</p> <p>Кад се све то тако лепо утаначило, онда 
Анђелија, кћи Угљеше Пивљака, све ће то поднети, а посрнути не сме.{S} Смири се, дођи себи!{S}  
ма Ћата, као што је у два маха слазио у подрум, он би га, сумње нема, отворио још онда онога ве 
дна осмакиња.{S} Њу је у један ћошак од подрума, иза неке велике буради, склонио још стари Угље 
ротив, то и много којешта друго, што ме подсећа, да је било времена, кад ти ниси била моја, — м 
оме, моја голубице бела!...{S} Немој ме подсећати на оне по нас обоје мутне дане.{S} То је било 
ко је до пара, онда је Ђукова каса мало подубља него што је газда Рајка Перића,“ рећи ће с неки 
ли до мрака и долазити.{S} Он се обично подуже забави код г. начелника; него да те пријавим г.  
" /> <p>После седам дана, пошто је дато подушје и ђеду и унуку, дође власт, пописа свеколико им 
да од своје пупиле добије пристанак, да пође за сина Максима Ћука.{S} Најпре је пустио жене — Ф 
</p> <p>„Који, зар Анђелија Угљешина да пође за Ћукова сина, за ону кривоврату згебицу, што нем 
ећ да од вашег детета чујем, да хоће да пође за мога Млађу, за моју једину наду и радост на ово 
 у воду скочи, послушала би, а то ли да пође за сина Угљеше Пивљака....{S} Кад велиш да нам мо’ 
гово име и његов дом неће понизити, ако пођеш за сина Максима Ћука, за оно доброћудно и смирено 
ледале, а за које им старији не даду да пођу.{S} То се може десити и с твојом пупилом, лепом Ан 
ликом, као мало у шали а мало и озбиља, пожали масалном, како му већ почињу досађивати Анђелијн 
одиста, имао право, кад се оно масалном пожалио, да му просци Анђелијни почињу досађивати.{S} Њ 
з кога ћеш поживети срећно и задовољно, поживети, како ни једна твоја друга са села.“</p> <p>„П 
доброћудно и смирено момче, уз кога ћеш поживети срећно и задовољно, поживети, како ни једна тв 
title> је знао напамет, да би му у томе позавидео <pb n="26" /> и какав богослов.{S} Он је с ос 
И Марта Јездина уста и оде.{S} Не би је позадуго; а кад се врати, била је бледа као смрт.{S} Он 
међу два прста — палца и кажипута — два позамашна вучљаја бурмута, па шмркну!{S} И не прође мно 
би му се где указала прилика, да се што позамашно ућари, он би се ту сав заложио, и не би се мн 
ој Угљеше.</p> <p>На то веће Рајко беше позвао два три своја познаника и пријатеља, људе од зна 
и све што треба, кад буду овако у народ позвати.</p> <p>И сам Угљеша, по самим лекарима, познао 
д је дошао среској канцеларији, он даде позив Толи пандуру, па га замоли, да га пријави капетан 
Јела дошли својој кући, тамо су затекли позив од среске власти, у коме стоји, да Обрад Кустура  
пријави капетану.{S} Пандур окрете онај позив — као да би видео, ко је Кустуру звао, па ће онда 
с и звао, а ви имали доброту да се моме позиву одазовете, а то је: чекамо главом Анђелију кћер  
некаква их зла коб још већма разгребе и позледи.{S} Тако, једнога дана, лицем у свету недељу пр 
је и да се суши.{S} Не може човек да га позна.{S} И кад гледа ружно гледа, и кад што проговори  
олемо мито.{S} Један је ту неки дан, не познавајући ме, преда мном рекао:</p> <p>— „Нека су пол 
у,“ говорили су они, који су га изближе познавали...</p> <p>Па ипак, кад би му се где указала п 
н, сав у крви, изгубио аваз, а опет све познаје, и кад нам је Марта казала, да је и <pb n="112" 
а.{S} Сем тога, на десном боку једва се познаје жиг:{S} М. Ђ. Ово последње писме хтело је да бу 
еву предњу ногу путоногаст.{S} То му се познаје по томе, што су му та места жутнула.{S} Сем тог 
атрати, и, о чуда, мени се учини, да га познајем: у десну стражњу и у леву предњу ногу путонога 
к Анђелијн...</p> <p>„Нас се двојица не познајемо?" рећи ће Рајко и пружи руку Радојлу сину Кли 
амети колико какав брав?!.{S} Ви још не познајете Анђелију.{S} Она је мудрија од свију нас.{S}  
е чинило, да би га и у мраку познала, — познала би га и по ходу и по његову <pb n="116" /> поно 
риђе колима.{S} Не може бити да их није познала чија су.</p> <pb n="63" /> <p>„Пело, кога имаш  
о.{S} Њој се чинило, да би га и у мраку познала, — познала би га и по ходу и по његову <pb n="1 
> <milestone unit="*" /> <p>„Јеси ли их познала, кумо?“ упита Пела бирташица у совљачкој механи 
ни своју куму Фему Митровчанку.</p> <p>„Познала, како нисам.{S} Они су били оно, што наручише о 
ругом приближимо и да један другог боље познамо...{S} Ти си оно био што си ми писао и молио ме  
срећан, пресрећан да се једном већ и ми познамо," одговори Радојло и рукова се с Рајком.</p> <p 
то веће Рајко беше позвао два три своја познаника и пријатеља, људе од знања и закона.{S} Међу  
шини, која је у целом дворишту владала, познао, да није добро.</p> <p>Он само учини:</p> <p>„Гд 
/p> <p>И сам Угљеша, по самим лекарима, познао је, да је свака нада изгубљена.{S} Он више није  
се стаде по Совљаку и околини разлегати позната чајковачка песма:</p> <l>„О ви моји били гроши, 
е једна звонка песма, песма свима добро позната:</p> <p>„Уродила рана крушка под Милошићем!"</p 
м изнела и оно старо фрушкогорско вино, познати и на далеко разглашени сремски „пиштинац,“ због 
ено имање у Китогу, те су ту прегледали познати домазлук дивних швајцарских крава и пасмину буђ 
едан мушки и звонак глас стаде изводити познату песму:</p> <l>„Спремала Јана дарове,</l> <l>„За 
ком механом, срочио и уз ћемане отпевао познату песму:</p> <l>„Иконија, моје суво злато,</l> <l 
срце нигда није ни за каквим богатством поимило.{S} Ја сам о газдалуку Угљешину данас први пут  
нико не зна.</p> <p>Он је још тога дана поиска од оца и мајке, и они му је дадоше: та ко се не  
 тај забран — по што било — даћу што ми поиште.{S} И онога дана, кад се тапија на суду на ме пр 
је обрадовало и разгалило, као анђелска појава једне, већ у велико одрасле, девојчице.{S} Она и 
{S} Он је у народу важио као нека ретка појава од бистрине, управо као неки — сељак философ.{S} 
="120" /> <p>„Али се на небу наше среће појавио, ненадно и неопажено, један таман облачак.{S} И 
дела ваша ширити — где станете и где се појавите!..“</p> <p>После је настало опште љубљење и гр 
ик, да иде у цркву и научио се црквеном појању, те му је после кад је у школу пошао то ишло од  
лонио дугачак и у пола провидан облачни појас, што се беше повукао целим западним хоризонтом, т 
а је те године уморила готово цео један појас деце, од две до осам година!...{S} А кад је била  
росцима.“ На ово Ћата поново извади иза појаса своју бурмутицу, узе „елегантно“ међу два прста  
окрете се једном своме другу.{S} За тим појаше коње и у великом касу одоше пут Црне Баре, а ота 
ци, овде онде, продирали, те обасјавали поједине окосине, доље и дубраве, куће и кућерке у Забл 
сто <pb n="85" /> академске, расправе о појединим правним питањима.{S} Ту се критиковао и сам с 
жних мужева...{S} Зар историју, не само појединих народа, већ и читавога човечанства, не осветљ 
 једе продаји, продаји што брже, јер ће појести и себе и тебе.{S} Ето, да је Обрад Кустура свој 
 али тек што у собу уђе, а дете скочи и појми да некуд бежи, али га Анђелија узе у наручје, па  
т, што се беше искупио у и око дворишта пок. Угљеше.</p> <p>Па и сами пси као да су осећали, да 
има и покајницима, — каи што то може да покаже сапутница живота његова — жена.. ..{S} Њена је т 
0"> <p>Човек никада не може у животу да покаже толико милоште, толико милосрђа према бедном и н 
ша Лазу Галовића.{S} Он ме одведе да ми покаже некакав свој проналазак, као нешто што ће дати н 
на своје имање код Сокине механе, да им покаже свој домазлук швајцарских крава и ону дивну пасм 
 ипак препоручивали да се пред масалним покаже послушан и готов да сваку његову примедбу прими  
старога Угљеше, већ што сте морали — да покажете овоме халапљивом свету, да то имање ипак није  
pb n="20" /> <p>„Седи!“ рече капетан, и показа агу очима столицу.{S} Обрад седе, седе доста осл 
х.</p> <p>И овога је пута Бего Цицварић показао своју духовитост и песнички дар: он је ту, пред 
ар, на коме, кад што продаје, свака ока показује неколико драма више, а кад купује, онда неколи 
 оним, што ми је најмилије, да се нигда покајати нећеш.“</p> <p>После је Ћата устао и изашао у  
ности и племенитости према грешницима и покајницима, — каи што то може да покаже сапутница живо 
воката.{S} Све се бојим да они нешто не покваре; нешто бих волела да они нису ту.{S} Они ће, ви 
е, или се нешто на овој Лазиној направи покварило, то се ни данас не зна.{S} Кљусе ово као да т 
е ипак масални неколико његових планова покварио.{S} А кад је Ћата одвајао, шта ће од живога ма 
не какав гладан вук, јер су баш те ноћи поклане овце Јанка Субашића.</p> </div> <pb n="16" /> < 
јер је то доба веселих песама и правога поклича народнога: то је доба женидбе и <pb n="124" />  
на прво приђе Обраду Кустури, смерно се поклони и у руку га пољуби, па онда прискочи Икониној м 
е зна све, шта од имања и жива мала има покојни Угљеша, као и то, с ким је имао каква посла и р 
како и шта да сведочите?“</p> <p>„Да је покојни Угљеша умро после свога унука.“</p> <p>„Ене, ен 
у ствар овако објаснили:</p> <p>„Ако је покојни Угљеша, ђед малога Угљеше, — умро пре свога уну 
роније Певац.</p> <p>„Е, има право; зар покојни Угљеша бирао себи момке да му мал чувају, и био 
суза залева хладне гробове наших драгих покојника: она је то, што мирисним цвећем кити зелене х 
 је она рођена кћер мога бившег свекра, покојног Угљеше Пивљака, и да је целокупно имање, што ј 
ажили нисмо, нити нам треба имање твога покојног свекра, односно његова унука, а твога сина неј 
ксим Ђук, додаде чича-Мића, стари слуга покојног Угљеше Пивљака.</p> <milestone unit="*" /> <p> 
његова, и Иконија његова снаха, а мајка покојног Угљеше, унука старога Угљеше, тим пре, што су  
 на њенога сина нејаког Угљешу, а унука покојног свекра њеног; али кад суд донесе своју пресуду 
тина.{S} Један је пред самим вратницама покојног Угљеше овако причао:</p> <p>„Синоћ је отишао у 
 спор о пречем наслеђу целокупног имања покојног Угљеше Пивљака против Анђелије једине наследни 
у за једину наследницу целокупног имања покојног Угљеше Пивљака, које је смрћу Угљешином прешло 
дим: ко би ту био пречи наследник имања покојног <pb n="98" /> Угљеше Пивљака од рођене кћери њ 
Ћата је одиста учинио све, те је пратња покојног Угљеше и његова унука била, какву ни пре ни по 
 с богатим <pb n="59" /> масама, а маса покојног Угљеше Пивљака већ по својој величини сама соб 
{S} Ту ће да плати трошкове богата маса покојног Угљеше," рекао је Петроније Певац.</p> <p>„Ама 
су обишли целокупно <pb n="90" /> имање покојног Угљеше Пивљака.{S} Најпре оно у Совљаку и у ок 
јатеља Симе Ћате, главног стараоца масе покојног Угљеше Пивљака, а оца лепе Анђелије, данас нај 
 да је оно једини наследник богате масе покојног Угљеше Пивљака."</p> <p>Анђелија беше зинула о 
овљак и Сима Ћата, главни старалац масе покојног Угљеше Пивљака...{S} Ала, ти оно као да имаш и 
 главом Сима Ћата, главни старалац масе покојног Угљеше Пивљака.</p> <p>„А, ево још једног!{S}  
чано руво и искупи у пространо двориште покојног Угљеше Пивљака.{S} Ту се одједном три кола ухв 
а-Мића, што га је Ћата отпустио из куће покојног Угљеше.{S} И онда ће додати:</p> <p>„А колико  
ad>XVI</head> <p>Док се у дворишту куће покојног Угљеше Пивљака играло, певало и веселило, дотл 
а је њих облетало око богате наследнице покојног Угљеше Пивљака, па их је све наш масални стрмо 
есењег била је прошевина Анђелије кћери покојног Угљеше Пивљака.{S} Њену је руку потражио по ср 
а Среје сучељавао је с великим воћњаком покојног Угљеше Пивљака.{S} Ту, одмах иза Срејиног вигњ 
 равна година како се над богатом масом покојног Угљеше Пивљака, оца Анђелијна, а свекра Икониј 
чки суд решио, да Анђелија, рођена кћер покојног Угљеше Пивљака, не може бити наследница имања  
е, а то је: чекамо главом Анђелију кћер покојног Угљеше Пивљака а заову моје Иконије.{S} Она са 
јног Угљеше?"</p> <p>„Велим за Анђелију покојног Угљеше...{S} Мени се чини, да ти и немаш женск 
</p> <p>„Ти то, онај, велиш за Анђелију покојног Угљеше?"</p> <p>„Велим за Анђелију покојног Уг 
Среју испросио кћер и једину наследницу покојног Угљеше Пивљака.{S} И томе се цео свет чудио; а 
 узео на место чича-Миће, старога момка покојнога Угљеше Пивљака.</p> <milestone unit="*" /> <p 
уку, дође власт, пописа свеколико имање покојнога Угљеше и образова масу, а за главнога стараоц 
просци лепе Анђелије, богате наследнице покојнога Угљеше Пивљака.</p> <pb n="78" /> <milestone  
т и ђенерални заступник Анђелије, кћери покојнога Угљеше Пивљака.</p> </div> <pb n="123" /> <di 
у'?“ повикао је Пав’о Агић.</p> <p>„Кад покојном Угљеши не даде Бог да му живе синови, кад му у 
а на врхунцу свога беснила, она је онда покосила и млађани живот унука несрећног Угљеше Пивљака 
ој њена перуника с дана у дан вене, као покошен цветак на меком ливадском откосу.{S} После, бла 
ога блага, које би било у стању, да вас покрене, да једно друго увреди, да једно другом на жао  
икао:</p> <p>Брже!...{S} Шта их штедиш, покрепали, да Бог да!...{S} И они стигоше у Совљак за н 
них и оноликих сватова, као што их беше покупио газда Угљеша Пивљак, кад је женио свога сина Мл 
 Само је Ћати до синоћ дао 400 дуката — пола Ћати, а пола масалном; али како ја знам, то ће све 
 до синоћ дао 400 дуката — пола Ћати, а пола масалном; али како ја знам, то ће све мој тутор ст 
е после кад је у школу пошао то ишло од пола муке.{S} Милина га је било слушати кад чита апосто 
о са Симом Ћатом и ту се бавио до после пола ноћи, па после он сео у свој интов и вратио се у Ш 
де и мекши и поверљивији.{S} Они се без пола муке погодише:</p> <p>„Да Ћук да Ћати, као главном 
 таљиге, ошину свога зечка, и за непуно пола сахата већ је био у Совљаку.{S} Кола и коња остави 
Анђелија.{S} Готов новац у суду деле по пола.{S} Ми смо ову пресуду, као ђенерални пуномоћници  
да зађе, а беше га заклонио дугачак и у пола провидан облачни појас, што се беше повукао целим  
ме, преда мном рекао:</p> <p>— „Нека су пола Угљешина имања дали, опет је и њима доста остало!“ 
амет се Ћато!{S} Овде ти сад ваља испит полагати," промрмља Сима Ћата кроза зубе.</p> </div> <p 
ила и Фема Митровчанка.{S} Оне све три, полако, на прстима, изађоше из собе.{S} Анђелија то ни  
ри <pb n="64" /> момак Максима Ћука, па полако поче окретати кола, да у механску авлију уђе, а  
<p>Он приђе Анђелији.{S} Диже је, па је полако и с пуно неког бола изведе из ове проклете собе. 
м изађе у двориште.{S} И онда јој нешто полако наручи; а каза јој да јој пошаље и Марту Јездину 
обаде, Радојлу приђе једно момче, па му полако рече: </p> <p>Поручила ти Фема Митровчанка, да о 
 у цркви беху упаљена сва кандила и оба полелеја; а до њихове вечне куће испратила су их сва тр 
се живи зачудио и — прекрстио.{S} Многи полетеше Угљешиној кући да виде, је ли то истина!?</p>  
кочи, врисне, да се у човеку крв следи; полети и својој веселој тетки падне на груди.{S} Једном 
 што није десило.{S} Она опет скочи.{S} Полети у авлију, и таман она изађе на кућни праг, а кап 
> <p>„Где је мој Млађо?!“</p> <p>И онда полети у кућу.{S} Људи хтедоше да га зауставе, али се о 
 и у својој лепоти и у своме трговачком полету...{S} Хе, али се ту, у тој кафани, често чула и  
от био жалостан и мрачан без наше лепше половине.{S} И сад, помислите, ту велику добротворку ро 
у првоме реду да благодари нашој лепшој половини.{S} Ми уживамо кад се нађемо у средини наших п 
а друштва, које је од искони нашу лепшу половину сматрало као бесправне личности, као робље зар 
ал, — док је, од свога негдашњег отмена положаја, дочекао, да окреће у Обреновцу сувачу Лазе Га 
 тога истог дана зовнем Максима Ћука, и положим му за твој рачун све до паре.{S} На! ово је њег 
рче цедуље, како сам ја овај новац вама положио."</p> <p>„Ја тако и урадим; а тога истог дана з 
а.{S} А ко би други данас и могао за ме положити толике паре?...{S} Он и нико други!...“</p> </ 
 службу оставио и дошао кући да се бави пољским радом.{S} Њега је све село и сва околина звала, 
зљубим?{S} И онда му стаде притискивати пољубац за пољупцем — у образ, у чело,- у косу, у уста. 
скочи Икониној мајци, притиште јој врео пољубац у руку, па јој љупким девојачким гласом рече: „ 
 свог, — приђе му његова снаха Иконија, пољуби га у руку, па ће му рећи:</p> <p>„Бабо, ја не мо 
 Кустури, смерно се поклони и у руку га пољуби, па онда прискочи Икониној мајци, притиште јој в 
да се Максим Ћук пољуби, и то трипут се пољуби, са својим пријатељем Ћатом; а један другом дадо 
тако лепо утаначило, онда се Максим Ћук пољуби, и то трипут се пољуби, са својим пријатељем Ћат 
И онда му стаде притискивати пољубац за пољупцем — у образ, у чело,- у косу, у уста...</p> <p>„ 
алосне матере, негуј, храни, и обасипај пољупцима; јер ћеш му ти од сад бити и тетка и мајка.{S 
ија и стаде свога мужа обасипати врелим пољупцима.</p> <p>„Доста о томе, моја голубице бела!... 
ја и стаде га поново обасипати ватреним пољупцима.</p> <p>„Ја те не разумем, сунце моје?...“</p 
ка спремала је богату вечеру.{S} Њој су помагале Пела бирташица и Марта Јездина; а горе код вел 
40" /> <p>„Овде више наша мајсторија не помаже.“</p> <p>Др. Гродер предложи воду за „испирање“  
 знања и закона.{S} Међу овима ваља нам поменути: два шабачка адвоката:{S} Јовића и Радића, па  
 женске главе.{S} И да не би било какве пометње, ми смо ово имање поделили овако:</p> <p>„Имање 
е, а из очију јој грунуше сузе радости, помешане с неком жалошћу, којој ни она није знала право 
 главу и — као чивит помодри.{S} Сви су помислили да мре.{S} То је мислио и његов ђед, јер смес 
<p>„А, па ово је „ждрал“ Максима Ћука!“ помислим: <pb n="144" /> „Боже, где ли му је друг — деш 
о је код накучанске цркве, па је сместа помислио:</p> <p>„Ево мени снахе. поноса дому моме, а м 
ачан без наше лепше половине.{S} И сад, помислите, ту велику добротворку рода људског, ту мајку 
миле...{S} Још од нас нико живи није ни помишљао на то, како би нам наш живот био жалостан и мр 
тури своју анђелску главу и — као чивит помодри.{S} Сви су помислили да мре.{S} То је мислио и  
нку, што му, штоно кажу, није ни род ни помози Бог!“ повикао је Саватије Певац.</p> <p>„Вала љу 
ну.{S} Пела ће ми дати знак, кад се они помоле оздо од Радичева гроба...“</p> <p>„Оне су ти вер 
неваљалих људи, већ да се њим притиче у помоћ бедним и невољним...“</p> <milestone unit="*" />  
 — највише се нашао веселој Анђелији на помоћи Сима Ћата, који је и иначе с њеним оцем добро жи 
"</p> <p>„Богме, Обраде, ја ти ту ништа помоћи не могу.{S} Продаја је саопштена и теби и Максим 
сам сужањ заробљени, а ни с које стране помоћи...{S} Али, што моме срцу најтеже пада, то је, шт 
ти неће,“ рече онај први.</p> <p>,,А ни помоћи,“ додаде онај други.</p> <p>Гродер опет ништа не 
ли под погодбом, да му даду још једнога помоћног стараоца, јер је, рече, имање велико, а на све 
 је, одиста, и била права пушионица.{S} Понекад се у њој толико напуни дима, да се човек од чов 
и неће; а оно спреме, што буде са собом понела, нека буде с Божјим благословом!“ додаде девојач 
 крај живота ту...</p> <p>И жене су већ понеле да се немо погледају.{S} Пела бирташица само што 
није узео размере, који су и самог Ћату понели збуњивати.{S} Кад би год куда пошао, а особито н 
и: нећу, не могу!..“</p> <p>„Боље реци, понесе ме богатство Угљешино!" упаде јој у реч онај муш 
ар не видиш да те је сам Бог одредио да понесеш једно тешко бреме туге и жалости, под којим би  
с даровима, колико она може под пазухом понети..."</p> <pb n="8" /> <p>„Пријатељу, твоја се кућ 
 судскога катанца, и то не због стида и понижења већ због материјалне штете, која би га постигл 
аго, што се његово име и његов дом неће понизити, ако пођеш за сина Максима Ћука, за оно доброћ 
 животе мој!" повика Иконија и стаде га поново обасипати ватреним пољупцима.</p> <p>„Ја те не р 
ење међу толиким просцима.“ На ово Ћата поново извади иза појаса своју бурмутицу, узе „елегантн 
хитно?!{S} Није ми толико што ћу се сад поново враћати у Шабац, колико ме мучи, што не знам што 
ја да сазнам од другога!“ И онда га оде поново љубити и нешто у себи шапорити.</p> <p>„Тако ти  
рече:</p> <p>„Ја ти дајем моју Иконију, понос дома мога, највећу радост моју, али ти унапред ка 
pb n="9" /> жив, а свима нама на дику и понос, додаде Јела Обрадова.</p> <milestone unit="*" /> 
у редом у небо дизале љубав девојачку и понос момачки.{S} Старице, које беху дошле са својим ће 
места помислио:</p> <p>„Ево мени снахе. поноса дому моме, а моме сину Млађи згодне младице!</p> 
а женидбе и <pb n="124" /> удадбе, доба поноса старих родитеља, а доба среће деце њихове...</p> 
зда Угљеша, па се чисто устури од неког поноса.</p> <p>„Јабуко моја златна!“ повика девојачка м 
дојло беше кршан момак, мушкога стаса и поноса, а срца и душе што свакога осваја.{S} Он је још  
> <pb n="117" /> <p>„А ја тебе разумем, поносе мој...{S} Ја сам знала да ти је срце добро, верн 
 била и лепа и примамљива, и духовита и поносна, веома добра срца и племените душе, али све то  
 је мене живота свога прошао овај негда поносни Ћуков ждрал, — док је, од свога негдашњег отмен 
 беседе и поуке њихове; — ми се осећамо поносни кад се нађемо у друштву великих и по пород људс 
е или је лепша или је стаситија, или је поноснија!...{S} Гледај, гледај мога Млађе, како је исп 
 и немирним вранцима, или змијоглавим и поносним кулашима, — он је наилазио на читаве заседе Ан 
 упрегнута два, као трава, зеленка, оба поносног држања — ама као да их је једна мајка ождребил 
адовој Иконији — најлепшем цвету у свој поносној Поцерини....</p> </div> <pb n="10" /> <div typ 
 питомим Сремом и својом сестром Босном поносном; а кад су се отуд вратили, то нико опазио није 
га и по ходу и по његову <pb n="116" /> поносну држању.{S} После би се вратила у кућу и отишла  
је газда Рајка Перића,“ рећи ће с неким поносом Максим Ћук.</p> <milestone unit="*" /> <p>Одмах 
полова <pb n="110" /> лисја личио је на поноћна већа подземних духова.</p> <p>Шљивак ковача Сре 
он мени лучи свиње...{S} Јес’, ја његов поочим!“</p> <milestone unit="*" /> <p>После се село за 
м и викао:</p> <p>„Јес’, јес’: ја његов поочим, он мени лучи свиње...{S} Јес’, ја његов поочим! 
у — а?...{S} Не може то бити без његова поочима!...{S} Радојло!!...“</p> <p>То је био Матош Пор 
ску собу и представи га свима као свога поочима и знаменита трговца, што у Србији годишње одвај 
, с којим ми ваља век вековати; јер се, поочиме, право да ти кажем, бојим, да и они, као и сви  
твоја друга са села.“</p> <p>„Па добро, поочиме — како је већ звала Ћату, од кад јој је постао  
 Угљеша издахнуо, и кад је власт чинила попис.{S} У осталом, њега је суд после поставио и за гл 
ато подушје и ђеду и унуку, дође власт, пописа свеколико имање покојнога Угљеше и образова масу 
агрљај.</p> <p>„Боже, Рајко, како си ме поплашио!...{S} Ти тако још нигда ниси одоцнио; а ја са 
о, један таман облачак.{S} И он је мене поплашио: бојим се, мене страх хвата, да он нашу срећу  
о све у прошцу — као од сира срезану, а поплетену самим ракитовим прутом.{S} Максим Ћук удари р 
еше тек постао-кућни старешина г. Марко Поповић, најмлађи брат браће Поповића, човек веома муда 
о имати ову сорту грмића до један Марко Поповић.{S} Весели Марко; он <pb n="115" /> и не зна шт 
 да је из Синошевића, бивши слуга Марка Поповића.{S} Дрва су, бити не може, крадена: одсекао их 
ено где још непрестано облеће око Марка Поповића из Синошевића, да од њега купи његов „златан“  
ију на коњима.{S} У осталом, кућа браће Поповића и данас је најчувенија и највиђенија у свој По 
 а њима се одазваше они са салаша браће Поповића.{S} Ноћ беше тиха и нема.{S} Ни с које стране  
мала гостију са стране.{S} И кући браће Поповића беху свратиле неколике кочије, а тако исто и н 
а г. Марко Поповић, најмлађи брат браће Поповића, човек веома мудар и велики чиновник у Београд 
еколико свештеника, па се с тога и зову Поповићи, а у доба наше приче беше тек постао-кућни ста 
ему свиње своје зубе вежбале.{S} Сицеви попрскани, а оздо избили читави снопови федера, те дају 
чно много свиња и отера у Ђур.{S} Матош Пораба само је климао главом и викао:</p> <p>„Јес’, јес 
S} Радојло!!...“</p> <p>То је био Матош Пораба, један од Чаја, свињарских трговаца од Шопрона,  
Певац.</p> <p>„Добро га је оценио Матош Пораба.{S} Такав је Радојло Клисарин,“ додаде Среја ков 
 улазити у једну фазу, кад и чича-Матош Пораба доби вољу, да и он што отпева, онда се стаде по  
дођу, они Радојла траже.{S} Стари Митош Пораба једном га одведе и у Ђур.{S} Он је за њ рекао: „ 
ачу, да се ту нађе, док се свиње Матоша Порабе претуре на ону страну у сремску Рачу, и кад се п 
вечеру.{S} У горње чело посадише Матоша Порабу, а њему с десна седе адвокат Радић, а с лева адв 
мо, сиромах Угљеша већ се и охладио.{S} Поред њега се отег’о читав поток усирене крви...“</p> < 
} Анђелија то ни опазила није Беше пала поред детета и — заспала.</p> <milestone unit="*" /> <p 
гом крају села.{S} Нема сумње, морао је поред самих кућа да мине какав гладан вук, јер су баш т 
го наше; — она је то, што даноноћно бди поред тешког болника; она је то, што му добротом срца с 
Бог да му душу прости!“ рекоше они који поред Угљешине куће минуше; а један додаде:</p> <p>„Ето 
 душе њихове саме грле и милују.</p> <p>Поред њих су стајала два млада, два чила, два стасита ч 
 Не, не; не може бити, да сте вас двоје порекла овога данашњег грешног и грамзивог света!{S} Ви 
 жалошћу, којој ни она није знала право порекло.{S} Оне једна другој падоше- у наручја.{S} А, д 
 могао издржати: „или би се убио или би пореметио памећу,“ говорили су они, који су га изближе  
воје камено срце, да свога нејака сина, пород срца свога, остављаш, а да и не говорим о кући мо 
ни кад се нађемо у друштву великих и по пород људски заслужних мужева...{S} Зар историју, не са 
атац, да се и наша чује!...{S} Не стоји породица, друштво, човечанство само на мушкоме потомств 
мством, на коме остаје слеме кућно, име породице, а у првоме реду економска корист, што је наро 
а људских, лишавају је равноправности у породици: они је мећу у ред, тако рећи, бесправне — ван 
о питање, које засеца тако дубоко у наш породични живот, који је опет основа здравом државном ж 
амо мушки потомци везани ближим и даљим породичним везама, и које се могу од распада сачувати ј 
 клисариног сина и да ну каже Анђелијну поруку; а кад се отуд вратила, она приђе Анђелији, па ј 
нџика.</p> <p>„То је баш добро; ама као поручено.{S} Отвори нам крајњу собу и спреми богату веч 
е и с писарима у механи Јосе Куртовића, поручи пиво за све, а нареди Маци Јовиној да спреми и м 
 <p>„Ја сам, Радојло.“</p> <p>„Ти си ми поручила да те овде сачекам?...“</p> <p>„Јесам... “</p> 
једно момче, па му полако рече: </p> <p>Поручила ти Фема Митровчанка, да овога часа идеш у Совљ 
ска црква, и ту буде света из Поцерине, Посаво-Тамнаве, Мачве, Јадра, а и других још даљих крај 
>„До сад је Максим Ћук давио Поцерину и Посаво-Тамнаву, а сад га, ево, да придави и Мачву!...“< 
а службом био у Владимирцима, у питомој Посаво-Тамнави шабачкој.</p> <p>„Лоло једна, чудо те ти 
огату господску вечеру.{S} У горње чело посадише Матоша Порабу, а њему с десна седе адвокат Рад 
ги Ћато, да пређемо на главни посао, на посао, због кога је Максим Ћук потрудио своје господств 
велим, иди ти Сими Ћати.{S} То је његов посао, а оно што се мене тиче — ја сам ти већ казао,“ р 
А сад, драги Ћато, да пређемо на главни посао, на посао, због кога је Максим Ћук потрудио своје 
мом.{S} Куд га ја пошаљем, он ми изврши посао боље него да сам сам отишао“</p> <p>„Е, онда, то  
ма се по нешто дати мора, па да се овај посао час пре сврши; јер, како ја знам, још мало па ће  
д скројеним планом.{S} Најпре је за тај посао утро пут до масалног, који за то има последњу реч 
ао.{S} Изгледало је, да је рођен за тај посао.{S} Некако је одмах умео да оферчи, који је проси 
е узвишеном милосрђу наших жена — писац посвећује ово своје дело...</p> </div> <pb n="3" /> <di 
м пре неког времена био у Обреновцу, ја посетим мога негдашњег кардаша Лазу Галовића.{S} Он ме  
} У коло се хватало и старо и младо.{S} Поскочицама није било краја, па ни оним — „мрсним.“ И д 
 око свести; оне песме, оне свирке, оне поскочице, оно бујно весеље све совљачке омладине, мучи 
 одједном три кола ухватише.{S} Песме и поскочице низале су се једне за другом, а све <pb n="12 
и Угљеша, као и то, с ким је имао каква посла и рачуна.</p> <p>Ћата се прими тога тешког посла, 
ачуна.</p> <p>Ћата се прими тога тешког посла, али под погодбом, да му даду још једнога помоћно 
<pb n="73" /> тражити.{S} Каквог се год посла прихвати, цвета му.{S} Он ће зарадити пару и на д 
окрене тумбе цео свет...{S} Ту ће имати посла и они из Београда, и зар ја да изигравам мамлаза? 
ако ја чујем, да је ту какво мито имало посла, онда знај, да вам то упалити неће.{S} На ме је и 
наглашавао, да Ћата и сам увиђа важност посла, рад кога се Максим Ћук потрудио да до Совљака на 
дом кајмаку, које је за Ћату била права посластица, а беше им изнела и оно старо фрушкогорско в 
 Оно ми рече:</p> <p>— Капетане, ја сам послат, да видим шта и колико дугује Обрад Кустура из З 
у говорили, да су по Бегу нарочита кола послата.{S} Али кад он уђе у двориште и његово ћемане з 
а, него што бих пошла за онога жољу; а, после, његов је отац тако омрзнут у народу, као да је п 
а добит.{S} Тако он је још истога дана, после онога разговора с масалним, сео у свој „интов,“ у 
</l> <l>„А са моји товароши!"</l> <p>И, после, кад је ко устао и отишао да мало прилегне, то, с 
lestone unit="*" /> <p>Одмах сутра-дан, после онога вечера, кад је Максим Ћук испросио Анђелију 
иле паре, и то велике паре!“ додаде он, после малог ћутања.</p> <p>„Е, ако је до пара, онда је  
шљивак и она прште у стотину комада.{S} После скочи и викну:</p> <p>„Коње!...{S} Побратиме плат 
сну тамо негде око великог тополика.{S} После је грунула киша, какву најстарији људи у Совљаку  
широком и дугачком кључу реке Јадра.{S} После су продужили пут до Липнице те обишли и чувене ча 
егову <pb n="116" /> поносну држању.{S} После би се вратила у кућу и отишла у собу, стала би ко 
кревет, па се стаде гушити у јецању.{S} После се ућутао.{S} Можда је и заспао.{S} Он те ноћи ви 
ен цветак на меком ливадском откосу.{S} После, благо материно, теби ће добро бити у Угљешином д 
иликом свратио у Богатић до капетана, а после би одсинуо и до Шапца, да се јави масалном, те да 
ајпре су се волели као брат и сестра, а после? — као јаран и јараница; али преко њиховог језика 
ац: поштен, поуздан, мудар и паметан, а после писмен и добар рачунџија; а то све једном трговцу 
тако кину, да му сузе на очи ударише; а после му лицем плину неко особито душевно расположење.{ 
јом.{S} Отвори је, приђе му руци, па га после одведе у гостинску собу и представи га свима као  
и устане да се умије и Богу моли, па да после по кући све избуди.</p> <p>И Марта Јездина уста и 
 који.“</p> <pb n="58" /> <p>То је Фема после и Ћати казала.</p> <p>„Ми ћело с њом муку имати:  
="6"> <head>VI</head> <p>На годину дана после оне опасне морије, што је грозно десетковала људе 
како умеш, да ме то зло сад мимоиђе, па после, пошто ни дете одведу, могу слободно узети угарак 
е, он их још мало кукурузом прирани, па после с њима у Митровицу, и сместа их теслимљује.{S} Он 
ом и ту се бавио до после пола ноћи, па после он сео у свој интов и вратио се у Шабац, а Ћата с 
чинила попис.{S} У осталом, њега је суд после поставио и за главнога стараоца.{S} И онда се све 
у и научио се црквеном појању, те му је после кад је у школу пошао то ишло од пола муке.{S} Мил 
је собе ни излазио није.</p> <p>Дете се после опет мало повратило ; али то је за мало трајало:  
мучила се за живота очина, па се мучи и после смрти његове.{S} Она је сад сужањ заробљени."</p> 
 неким београдским адвокатима.</p> <p>И после дужег проучавања, овога одиста деликатнога правно 
а њене добре заовице Анђелије.</p> <p>И после малог ћутања она ће рећи:</p> <p>„Ја о томе, Рајк 
авила траг ружног обележја, да се многи после узимао у памет, кад би нешто неупутно хтео да ура 
то, кад су оба умрли, један пре а други после, тек сад су они оба пред лицем Божјим!...“</p> <p 
енио свога сина Млађу, Мачва, ни пре ни после, утувила није.{S} Самих кочија било је преко шесе 
ше и његова унука била, какву ни пре ни после Мачва утувила није.{S} На опелу је чинодејствовал 
а један сахат, умро Угљеша унук, па тек после овога Угљеша његов ђед, односно отац Анђелијн.“</ 
вечерао са Симом Ћатом и ту се бавио до после пола ноћи, па после он сео у свој интов и вратио  
екао, па као ветар отишао кући, и, мало после, пројурио је на своме интову, све у великом касу: 
ала.</p> <milestone unit="*" /> <p>Мало после, стаде се у дворишту Угљеше Пивљака разлегати зап 
ите?“</p> <p>„Да је покојни Угљеша умро после свога унука.“</p> <p>„Ене, ене!...“</p> <p>„И да  
ац, па, како се ви тамо наредите, ја ћу после већ видети.{S} Само утуви газда-Максо, ако ја чуј 
влију!...{S} Коње добро проводај, па их после намири.{S} Кола под шупу, и — од коња не одмичи!. 
цању.....</p> <milestone unit="*" /> <p>После неколико тренутака летеле су као ветар оне господ 
ћутала...</p> <milestone unit="*" /> <p>После једнога сахата стадоше пред Угљешине вратнице јед 
 Иконију.</p> <milestone unit="*" /> <p>После је опет настала игра и весеље и то сад живље и бу 
 поочим!“</p> <milestone unit="*" /> <p>После се село за вечеру, за богату господску вечеру.{S} 
<milestone unit="*" /> <pb n="23" /> <p>После овога, друмом што води из Шапца за Поцерину, живо 
<milestone unit="*" /> <pb n="49" /> <p>После седам дана, пошто је дато подушје и ђеду и унуку, 
рта,“ одговори Фема Митровчанка.</p> <p>После се све ућута.{S} Само је ветар још јаче шуштао кр 
 али Богом благословена срећа! —</p> <p>После мале паузе, адвокат Радић настави:</p> <p>„Мој по 
де станете и где се појавите!..“</p> <p>После је настало опште љубљење и грљење, а нико међу њи 
је, да се нигда покајати нећеш.“</p> <p>После је Ћата устао и изашао у авлију, али је мимогред  
 то је.{S} Нисам се преварио. —</p> <p>„После је стао да најпре гледа у тебе, па онда у мене, к 
ве штете; јер она никад није сама...{S} Последња ми је брига шта ће свет рећи, кад ја и како до 
е.{S} Оно остало, кад чему буде ред.{S} Последња рата, биће измирена кад се девојка прстенује.. 
 начисто ти да добијеш, онда нека ти је последња брига, да ли ће ту неко други штетовати...{S}  
unit="*" /> <p>Једнога вечера, пошто је последња пресуда по овоме интересантном спору постала и 
 на ону страну у сремску Рачу, и кад се последња скела отисла од обаде, Радојлу приђе једно мом 
, сад, сиромах Угљеша!{S} Угаси му се и последња нада његова.{S} Толико имање, толики живи мал, 
боку једва се познаје жиг:{S} М. Ђ. Ово последње писме хтело је да буде почетно слово у презиме 
о зна — шта још од тога може бити.“ Ово последње Ћата је очевидно иставио као озбиљнога конкуре 
, да је све у Бога и да се на њ ваља до последњег часа ослањати.{S} Анђелија је двапут-три улаз 
навршила година дана, од кад је саранио последњега сина свог, — приђе му његова снаха Иконија,  
е, кад су први свати улазили у Богатић, последњи се још не беху из Совљака кренули.</p> <p>„Хе, 
ао утро пут до масалног, који за то има последњу реч; а кад му овај рече:</p> <p>„То до мене, г 
у слику његова сина Млађе, — кад му узе последњу наду његову, а кућу му остави на женској глави 
{S} Сви земаљски судови казали су своју последњу реч.{S} Она гласи:</p> <p>„Прече мајци него те 
 а то је таман друштво згодно за Ћукове послове и планове...“</p> <pb n="97" /> <milestone unit 
Анђелијну за свога сина Рају; а томе је послу приступио веома опрезно и већ с напред скројеним  
 синовац...{S} Моја десна рука у сваком послу мом.{S} Куд га ја пошаљем, он ми изврши посао бољ 
обро и богато плаћа.“</p> <p>„А, бићете послужени боље и богатије, него да ми је сам владика на 
е адвоката Јовића; али у тај мах судски послужитељ отвори врата на адвокатској пушионици и пови 
 готов да сваку његову примедбу прими и послуша.{S} И тога се Ћата строго придржавао, па му је  
мо рече:</p> <p>„Тако, тако, дете моје; послушај ти мене, а ја ти се кунем с оним, што ми је на 
ју добар: да јој речем да у воду скочи, послушала би, а то ли да пође за сина Угљеше Пивљака... 
танац умреше, па је ред да твоје савете послушам; али, ево, ја до сад нисам ни видела тога мога 
репоручивали да се пред масалним покаже послушан и готов да сваку његову примедбу прими и послу 
ине и Божје воље, ја ћу своје пријатеље послушати.“</p> <p>Ћатиним лицем плину нека унутрашња р 
стина имањем отањег, али иначе вредна и послушна.{S} И то је све одобрио и масални.</p> <milest 
ш Љубинко говорио, капетан га је Влајко посматрао, па ће му рећи:</p> <p>— „Стани-дер, момче! ј 
и у Симу Ћату.{S} Дуго га је тако нешто посматрао, па ће му, смешећи се, рећи: „а, богме, Ћато, 
преварио,“ рече капетан Влајко, и стаде посматрати час домаћина, а час домаћицу.</p> </div> <pb 
чудновато сажаљавање.{S} Станем га боље посматрати, и, о чуда, мени се учини, да га познајем: у 
 па поче да куња.{S} Жалосно га је било посматрати.{S} Доња му <pb n="143" /> вилица окембешена 
ћи Угљеше Пивљака, све ће то поднети, а посрнути не сме.{S} Смири се, дођи себи!{S} Ти си памет 
 био на умору.{S} Она није ишла, она је посртала.{S} Она није кукала, она је запомагала:</p> <p 
и образова масу, а за главнога стараоца постави Симу Ћату, као човека, који најбоље зна све, шт 
 да би добро било да се на његово место постави мало згоднији човек; али су Ћати ипак препоручи 
 попис.{S} У осталом, њега је суд после поставио и за главнога стараоца.{S} И онда се све ућута 
<p>„И још нешто, господине, ја сам себи поставио за правило, да свачију услугу добро платим, и  
есељу није било краја.{S} Три су трпезе постављане и дизате.{S} Ту нико дошао није, док се није 
 да се дочепају богатог мираза њеног, и постављаше дупле страже око њене куће, па, ето, она им  
им своју дужност, јер <pb n="60" /> сам постављен да будем сиротињи место оца и мајке...{S} Зат 
буде и надао.</p> <p>Зато он према Ђуку постаде и мекши и поверљивији.{S} Они се без пола муке  
ством.{S} И што се више богатио, све је постајао гладнији и жеднији — сребра и злата.{S} Путове 
уд и окружно начелство, онда је та соба постала пушионица за судске званичнике, а још доцније:  
и не знаш муке моје.{S} Ова моја пупила постала је велика пробирачица: она је до сад одбила рав 
> <p>„Хајде, снахо, што ти је наша кућа постала тешка; али, како можеш да се раставиш са својим 
/p> <p>— Ала је ова Угљешина наследница постала нека пробирачица!"</p> <p>На ово се Анђелија ос 
а је опазила и сама Анђелија, с тога је постала хладна и равнодушна према свима својим просцима 
жа у вароши.{S} Његова Иконија беше већ постала нестрпљива.{S} Излазила је двапут три на капију 
ња пресуда по овоме интересантном спору постала и извршна, Рајко Перић нешто се дуго и преко св 
с њеном прошевином немој хитати.{S} Кад постане пунолетна, нека сама себи срећу бира, а ја и ти 
 је негда имало зелену длаку, па је сад постао ђогат; али како га сад нико више не тимари, то с 
— како је већ звала Ћату, од кад јој је постао тутор — хвала ти на твојој толикој бризи и стара 
 Поповићи, а у доба наше приче беше тек постао-кућни старешина г. Марко Поповић, најмлађи брат  
р, како ја знам, још мало па ће девојка постати пунолетна, па је онда нећеш питати ни ти ни мас 
а, кад се тапија на суду на ме пренесе, постаћу милијунар, богатији и од самога бечког ћесара.{ 
 мртва сина где лежи на својој самртној постељи.</p> <p>Он само што рикну као прободен брав:</p 
 већ због материјалне штете, која би га постигла, кад би се у каквој кривици ухватио.{S} И он т 
„Пријатељу, твоја се кућа нашим дететом постидети неће; а оно спреме, што буде са собом понела, 
рекао је, да глас и углед Угљешина дома потамни, већ хоћу да је виђен и признат, као што је био 
 као ђенерални пуномоћници ваши и судом потврдили.{S} Ви је можете и не примити, али би се огре 
евидном срџбом, која му је из саме душе потицала; јер су сад и њега мучиле оне Иконијине речи:< 
 охладио.{S} Поред њега се отег’о читав поток усирене крви...“</p> <p>Умро је без свеће.</p> <m 
ака од рођене кћери његове, кад мушкога потомства нема?“ рече адвокат Јовић.</p> <p>„И за мене  
кућа остаје, крсно име остаје; а женско потомство оставља свога оца и мајку, оставља своју кућу 
И зар то створење да изравнамо с мушким потомством, на коме остаје слеме кућно, име породице, а 
а, друштво, човечанство само на мушкоме потомству, већ и на женском.{S} Остави ти на страну и к 
адић је овако бранио:</p> <p>„На мушком потомству, господо моја, кућа остаје, крсно име остаје; 
адруга, које могу састављати само мушки потомци везани ближим и даљим породичним везама, и које 
в живот поврати ....{S} Жена је то, што потоцима суза залева хладне гробове наших драгих покојн 
XI</head> <p>Наша приповетка не би била потпуна, кад не бисмо испричали ово што иде:</p> <p>У о 
окојног Угљеше Пивљака.{S} Њену је руку потражио по српском обичају и закону чича-Бранко клисар 
емо нашој пупили, нашој лепој Анђелији, потражити каквог ђувегију из добра и виђена дома...{S}  
ездиној, које чувају девојку и дају јој потребне савете, да да по 25 дуката, и, најпосле, би уг 
обележје, Иконија?!" рече тужно и веома потресено један мушки глас?!</p> <p>„Тако ти онога, што 
{S} Стаде као укопан — као да је и њега потресла ова ненадна несрећа што је ову кућу снашла.</p 
„Коње!...{S} Побратиме плати ово што се потрошило!“ — окрете се једном своме другу.{S} За тим п 
осао, на посао, због кога је Максим Ћук потрудио своје господство, да из Шапца дође у Совљак, а 
а важност посла, рад кога се Максим Ћук потрудио да до Совљака на своме интову дође.</p> <p>На  
одемо у његову собу, а он издише.{S} Ми потрчимо по свећу, али он — умре без свеће...{S} Сад Бо 
вам сад чича-Мића казати!{S} Или ће она поћи за онога, кога је од детињства заволела, или ће пл 
и којекаква заоколишења.{S} И онда мало поћута.{S} Гледао је Ћати право у очи, па ће му смешећи 
а је на све готова.</p> <p>Иконија мало поћута, па се одједном исправи, <pb n="14" /> а руку из 
, да је од тога одвраћа.</p> <p>Он мало поћута.{S} Гледао је преда се, и као да је смишљао шта  
е њен старалац казати.</p> <p>Ћата мапо поћута, или, боље рећи, он се мало и збуни, али ће опет 
ам бити један по један трговац: поштен, поуздан, мудар и паметан, а после писмен и добар рачунџ 
али, па је на њихова места узео друге, „поузданије."</p> <p>„Кад сам ја, брате, за све одговора 
еликих људи, кад слушамо мудре беседе и поуке њихове; — ми се осећамо поносни кад се нађемо у д 
 читавога човечанства било занимљивога, поучнога без ових светских великана?{S} Ништа; а од тих 
ке говорило, да не зна шта има и да је „похарао" цео свет, док је то своје благо нагомилао.{S}  
зор био!...{S} Слабо је наше перо да му похвата све нијансе његове.{S} То беху одблесци туге и  
ви накучанска црква, и ту буде света из Поцерине, Посаво-Тамнаве, Мачве, Јадра, а и других још  
нас је најчувенија и највиђенија у свој Поцерини.{S} Она <pb n="6" /> је дала неколико свештени 
онији — најлепшем цвету у свој поносној Поцерини....</p> </div> <pb n="10" /> <div type="chapte 
осле овога, друмом што води из Шапца за Поцерину, живо је касао један коњаник.{S} По лицу његов 
али:</p> <p>„До сад је Максим Ћук давио Поцерину и Посаво-Тамнаву, а сад га, ево, да придави и  
воката:{S} Јовића и Радића, па капетана поцерског Влајка Кумрића и свога побратима Перу Крунића 
о сањао, јер му се на ружичастим уснама поче развлачити некака детиња срдитост, готова да у пла 
ва дочека.{S} Оно сирото обори главу па поче да куња.{S} Жалосно га је било посматрати.{S} Доња 
n="64" /> момак Максима Ћука, па полако поче окретати кола, да у механску авлију уђе, а вратниц 
 о њеном оцу говоре.</p> <p>Али кад већ поче и свитати, а оца јој још нема, она замоли Марту Је 
ораци; али њега дуго не би.</p> <p>И њу поче да хвата неки страх, нека неразговетна слутња: бој 
чинило, да су они обоје једно за другим почели још више марити па чак и чезнути.</p> <milestone 
, што Ћук никако и не примети.{S} Ту се почело и смркавати, зато су конаковали у Лешници, а сут 
д некуд долази — као мува без главе.{S} Почео је и да се суши.{S} Не може човек да га позна.{S} 
сваја.{S} Он је још из ранога детињства почео уз оца, који је опет био добар сремски певчик, да 
е опет несретни <pb n="27" /> Симо Ћата почео да уноси горчине и сатанског заједања.{S} Он би з 
пару и на дрвету и на камену.{S} Сад је почео и да калаузи; а коме он одлучи свиње, тај се не б 
 за руку, као гвозденим клештима, па му почео да шапће:</p> <p>„Чуј, овога сам часа купио кола  
просто <pb n="140" /> није могло ни шта почети ни шта довршити.{S} Нашао се он да буде светац с 
у; а ми бисмо, најпосле, и без ње могли почети,“ одговориће Рајко Перић.</p> <p>„Па да почнемо! 
 до Совљака, — онда ће Максим Ћук овако почети:</p> <p>„А сад, драги Ћато, да пређемо на главни 
 Ђ. Ово последње писме хтело је да буде почетно слово у презимену Максима Ћука, па се омашком с 
 човеку да дише.{S} Крупне капљице кише почеше да пропрскују, а шум тополова <pb n="110" /> лис 
и, кад опет видимо, да на Угљешину дому почива некакво проклетство; кад погледамо, да оно грдно 
аћине, што си нас звао?...{S} Што се не почиње?{S} Ово је неко доба ноћи...{S} Кога ми ово још  
воле заузети своја места!...{S} Претрес почиње!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>Одмах сутра-д 
асалном пожалио, да му просци Анђелијни почињу досађивати.{S} Њихов се број из дана у дан множи 
 и озбиља, пожали масалном, како му већ почињу досађивати Анђелијни просиоци.{S} И то су, рече, 
“ одговориће Рајко Перић.</p> <p>„Па да почнемо!...{S} Ја сам чисто радознао да видим: ко би ту 
и на дому веселог Угљеше Пивљака: таман почну да му се замлађују тешке и дубоке ране, што су му 
 нешто полако наручи; а каза јој да јој пошаље и Марту Јездину, да и њој каже шта има да ради.{ 
а рука у сваком послу мом.{S} Куд га ја пошаљем, он ми изврши посао боље него да сам сам отишао 
ту понели збуњивати.{S} Кад би год куда пошао, а особито на оним лепим и скупоценим масалним ко 
 /> Јеротије Недић, који у тај мах беше пошао својој воденици на Дрину...</p> <p>Али кад пуче г 
та назвао кад је први пут сео на кола и пошао да обиђе огромно имање Угљешино.{S} Он би сваком  
ком стајао као обенђијан; а кад је кући пошао, његова су уста сама за себе шапорила:</p> <p>„Чу 
м појању, те му је после кад је у школу пошао то ишло од пола муке.{S} Милина га је било слушат 
а бих пре седе косе плела, него што бих пошла за онога жољу; а, после, његов је отац тако омрзн 
 То ће вам бити један по један трговац: поштен, поуздан, мудар и паметан, а после писмен и доба 
а кћер Обрада Кустуре, једнога доброг и поштеног домаћина и марвеног трговца... <pb n="7" /> Ал 
" /> <pb n="49" /> <p>После седам дана, пошто је дато подушје и ђеду и унуку, дође власт, попис 
ilestone unit="*" /> <p>Једнога вечера, пошто је последња пресуда по овоме интересантном спору  
еш, да ме то зло сад мимоиђе, па после, пошто ни дете одведу, могу слободно узети угарак, па св 
и, који оног што обећају дати, дају тек пошто масу приме!“</p> <p>Ћата је пред Ћуком стајао као 
з рукава.</p> <milestone unit="*" /> <p>Пошто је адвокат Кузман разгледао акта по овоме спору,  
ype="chapter" n="9"> <head>IX</head> <p>Пошто су Максим Ћук и Сима Ћата вечерали, а Пела им беш 
узе, адвокат Радић настави:</p> <p>„Мој поштовани и много уважени колега, адвокат Јовић, одавно 
 вељи мојих тешких рана,</l> <l>„Куд то пр'ну голубице бела?...</l> <l>„Срце си ми у незнан одн 
Пела бирташица.</p> <p>„Па ’коће, кумо, права је срећа оно, што је нашем срцу мило и драго, а н 
о робље заробљено, као лица без свакога права на овоме свету, па су ту неправду унели и у сам г 
га земаљски судови; а још је само имала права, да се из очине куће изведе.{S} И она је тај дан  
ка пушионица.“ И она је, одиста, и била права пушионица.{S} Понекад се у њој толико напуни дима 
на младом кајмаку, које је за Ћату била права посластица, а беше им изнела и оно старо фрушкого 
 гостинској соби извршило нешто, што је права круна овој нашој приповедци.</p> <p>У ту се собу  
 <pb n="111" /> Весела Анђелија, баш је права мученица: мучила се за живота очина, па се мучи и 
буде, па да се и на овоме свету заснује права људска, али Богом благословена срећа! —</p> <p>По 
диљу читавога човечанства, лишимо свију права и свију користи које имају наша мушка деца...{S}  
мо се још једном на кућу газда-Угљешину права радост осмехнула.{S} То је било онда, кад му је с 
а, земаљски судови лишавају најсветијих права људских, лишавају је равноправности у породици: о 
вог питања, лишавамо свију материјалних права и користи, без којих ни наш живот апсолутно нема  
вако бујно текло; док су Божја и људска правда овако славили своју победу над завишћу, над мржњ 
S} Ту је метана на решето и „кривда" и „правда.“ Било је прилика кад су у овој адвокатској пуши 
ди какву народ замишља, већ но закону и правди, коју земаљски закони признају.“</p> <p>Сима Ћат 
="114" /> зато ту да суде, не по срцу и правди какву народ замишља, већ но закону и правди, кој 
 за оне, који не знају ни за Бога ни за правду Божју'?“ повикао је Пав’о Агић.</p> <p>„Кад поко 
, али би се огрешили и о људску и Божју правду; а ако је примите и усвојите, ми онда, ја и мој  
, место овакве судске пресуде, донесемо праведнију пресуду.“ —</p> <p>И та пресуда гласи:</p> < 
ку; а и онај сметењак, онај Максим Ћук, прави је лудак, хоће да је он од целога света најпаметн 
 на Јадар те обишли и „Дуге Њиве,“ овај прави Мисир у једном широком и дугачком кључу реке Јадр 
у, лепу Анђелију, сви ми кажу, да је то прави анђео Божји, што је с неба слетео на земљу, да љу 
није...{S} Ама што се ја не држим свога правила: што у чантру Ћатину једном падне, то из ње виш 
нац,“ због кога су врло често и Шапчани правили излет од Шапца до Совљака, — онда ће Максим Ћук 
/p> <p>И онда је суд са свим ово питање правилно расправио, кад је рекао:</p> <p>„Преча је мати 
што, господине, ја сам себи поставио за правило, да свачију услугу добро платим, и то не из сво 
По кашто би се ту долазило до врло живе правне препирке.{S} Једна таква препирка има јаке везе  
"85" /> академске, расправе о појединим правним питањима.{S} Ту се критиковао и сам суд, што је 
ег проучавања, овога одиста деликатнога правног питања, како су се београдски <pb n="106" /> ад 
 томе је суд расправљао питање са тачке правнога гледишта, не ко ће наследити имање старога Угљ 
 ми ваља век вековати; јер се, поочиме, право да ти кажем, бојим, да и они, као и сви остали, н 
имам?{S} То не би било ни <pb n="99" /> право ни Богу драго,“ учиниће Иконија супруга домаћинов 
де Преким Шором, а отале окренуо лево — право у Синошевић.</p> <milestone unit="*" /> <p>Једног 
 неком жалошћу, којој ни она није знала право порекло.{S} Оне једна другој падоше- у наручја.{S 
ет Игња Мутап.</p> <p>„А, Бога ми, нема право.{S} Радојло је само суво злато; ја га од малена з 
ога човека, као на гладна вука.{S} Нема право...{S} Па ипак, ипак, мене је нешто од овога човек 
екао је Петроније Певац.</p> <p>„Е, има право; зар покојни Угљеша бирао себи момке да му мал чу 
томе повела реч.</p> <p>„Богме Ћата има право, и ја бих тако радио,“ рекао је Петроније Певац.< 
асалног.</p> <p>„Не, не, газда Саво има право; наш масални не да да се с његовим богатим пупила 
„Тако је.{S} Наш колега Јован Јовић има право; женска и мушка деца треба да су и пред законом < 
едан млад трговац... „Адвокат Јовић има право...{S} Ја се и срцем и душом придружујем његову ми 
свога путаља и живо откаса у Шабац; оде право среској канцеларији, оде сетан и невесео.{S} Нека 
е и весели, што је тако суд нашао да је право и да је по закону; <pb n="133" /> суд је овај спо 
руку на срце, па се запитајмо, да ли је право, да ми нашу женску децу, коју смо на овај свет до 
лици, ја стојим уз његово мишљење: није право, да Иконија, као наследница свога сина, нејака Уг 
estone unit="*" /> <p>Па Ћата, ако ћете право, и јест се много старао око унапређења ове Угљеши 
 никакве вредности; <pb n="87" /> је ли право да жену, овога правог мученика, ову мајку, ову да 
} И онда мало поћута.{S} Гледао је Ћати право у очи, па ће му смешећи се рећи:</p> <p>„Кажи ти  
а их млађи брат испрегне, а он се упути право ковачевој кући, онамо где му је оно момче рекло,  
ad>VIII</head> <p>Ћата је, одиста, имао право, кад се оно масалном пожалио, да му просци Анђели 
прикладна реч.{S} Њихово је вољење било право, чисто анђелско вољење, али у које је опет несрет 
pb n="87" /> је ли право да жену, овога правог мученика, ову мајку, ову дадиљу читавога човечан 
звајала сва доброта срца и душе једнога правог анђела Божјег.{S} Она прво приђе Обраду Кустури, 
су заблистале сузе, сузе радости и сузе правога човекољубља.</p> <milestone unit="*" /> <p>„Ама 
х дана, јер је то доба веселих песама и правога поклича народнога: то је доба женидбе и <pb n=" 
а;“ а ово се, рекоше, слаже и с римским правом и с прописом грађанскога <pb n="107" /> аустријс 
а Анђелији, <pb n="122" /> ономе одиста правоме анђелу Божјем...{S} А ти си Рајко добар, добар  
љењем чекала; јер јој је он имао донети праву срећу њену.</p> <p>„Боже мој, ако игде има судбин 
 снаха родила унука, мушко чедо, ђедову праву радост; јер је у овоме детешцету видео милост Бож 
ти у авлију, и таман она изађе на кућни праг, а капија се широм отвори и једна људска прилика у 
атнице су већ широм биле отворене.{S} С прага механскога гледао их је један човек.{S} То је био 
гња Мутап.</p> <p>„Море, оставите се ви празна разговора; није <pb n="72" /> ту реч ни о Ћуково 
 ноћи.{S} Избачено је преко пет стотина прангија, а пушке никако ни партисале нису.{S} Сам кум  
и су се сви нашли тамо, где су се клали прасци и јагањци.{S} И они су видели да се некакво голе 
> <p>И Ћата је одиста учинио све, те је пратња покојног Угљеше и његова унука била, какву ни пр 
т, ако хоћеш, по десет.{S} Читава је то пратња: ту жене, ту људи... сви они знају, да је дете у 
момче, висока раста, а мудра погледа, а прашњав као да долази из какве воденице.{S} Сви који су 
 да га у закошарак веже, — дотле се она праштала са својом заовицом Анђелијом.{S} Она јој је са 
ло у велике свануло, онда Марта Јездина прва оде у собу да види што не устаје, а кад тамо, сиро 
им Рајко и адвокат Радић.{S} Иконија је прва скочила с кола.{S} Она стаде разгледати, неће ли г 
ртвом сину; а кад је мало дошао к себи, прве су му речи биле:</p> <p>„Где је Иконија?...{S} Где 
 ту неко други штетовати...{S} Чувај се прве штете; јер она никад није сама...{S} Последња ми ј 
 остале зграде, падају на други део.{S} Први део узима себи Иконија, јер им је ближе кући, а др 
воје собе још не излази, а његово је да први устане да се умије и Богу моли, па да после по кућ 
а, могле су у велике минути јације, кад први петли запеваше код Маричића кућа, а њима се одазва 
ана,“ како их је сам Ћата назвао кад је први пут сео на кола и пошао да обиђе огромно имање Угљ 
наче с њеним оцем добро живео.{S} Он је први од људи из села дотрчао онога јутра, кад су Угљешу 
ојише.</p> <p>„Шкодити неће,“ рече онај први.</p> <p>,,А ни помоћи,“ додаде онај други.</p> <p> 
рошла ни година и по, а његов син Млађо први у Совљаку паде од језовите косе смрти, коју беше н 
о.{S} Ја сам о газдалуку Угљешину данас први пут чула, па ми је оно црно пред онима: оно је мој 
му!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>У први мах и Сима Ћата и Максим Ћук просто су се грохотом 
.{S} Једно се само зна, а то је, кад су први свати улазили у Богатић, последњи се још не беху и 
ац озбиљан, а који је — лака роба.{S} С првим је улазио у преговоре — дубље или краће, како је  
тавише се пред капијом куће Угљешине, У првим је колима седела Иконија Рајкова и адвокат Јовић, 
ше једнога правог анђела Божјег.{S} Она прво приђе Обраду Кустури, смерно се поклони и у руку г 
да ништа ни опазио није:</p> <p>„Прво и прво, драги пријатељу, ваља ти знати, да у Ћука завојиц 
 и као да ништа ни опазио није:</p> <p>„Прво и прво, драги пријатељу, ваља ти знати, да у Ћука  
</p> <milestone unit="*" /> <p>И док је првога дана на овој свадби све живо пливало у џумбусу и 
е остаје слеме кућно, име породице, а у првоме реду економска корист, што је народ има у колект 
и што чини да се он осећа срећан, има у првоме реду да благодари нашој лепшој половини.{S} Ми у 
г кога је апелациони суд оборио пресуду првостепенога суда и наредио да се извиди: ко је пре ум 
цима, било којим другим начином — да је пре Угљеше ђеда, макар за један сахат, умро Угљеша унук 
нога суда и наредио да се извиди: ко је пре умро — да ли Угљеша ђед, или Угљеша унук; јер се то 
ад је женио свога сина Млађу, Мачва, ни пре ни после, утувила није.{S} Самих кочија било је пре 
ог Угљеше и његова унука била, какву ни пре ни после Мачва утувила није.{S} На опелу је чинодеј 
видео је и разумео, да то све може бити пре но што се ико томе буде и надао.</p> <p>Зато он пре 
“</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад сам пре неког времена био у Обреновцу, ја посетим мога негд 
ојног Угљеше, унука старога Угљеше, тим пре, што су обе наследнице женске главе.{S} И да не би  
ом Угљешином.{S} Ово се може десити тим пре, што, како ти велиш, девојка одбија све просиоце <p 
, шта ће им то, кад су оба умрли, један пре а други после, тек сад су они оба пред лицем Божјим 
људи... сви они знају, да је дете умрло пре свога ђеда.{S} Бираћемо их као гњиле крушке, — је л 
ксима мало бацало у бригу, исто као оно пре и Симу Ћату...</p> <milestone unit="*" /> <p>Газда- 
којни Угљеша, ђед малога Угљеше, — умро пре свога унука, па макар за један сахат, онда је самом 
ија у нашем грађанском закону, које час пре треба да нестане,“ додаде Станоје Лучић четврти адв 
 сам те баш вечерас погледала да ми час пре дођеш, да те видим, да те овако загрлим и изљубим?{ 
ешто дати мора, па да се овај посао час пре сврши; јер, како ја знам, још мало па ће девојка по 
е саме цркве палио...{S} Не, не; ја бих пре отишла у Цигане, него што бих пристала да живим под 
„Куку мени, како да примим?!.{S} Ја бих пре седе косе плела, него што бих пошла за онога жољу;  
 плаво, до сад мислила нисам.{S} Ја бих пре у воду скочила, него што бих ма што на жао учинила  
 да кокоши ноћивају.{S} Стражња осовина пребијена, једног точка са свим нема, а у једног имају  
шници; а кад му тај црни абер стиже, он пребледи као смрт, па само повика:</p> <p>„Кола!“</p> < 
кла сам му — нека дођу.“</p> <p>Радојло пребледи — као смрт.</p> <p>Анђелија се осмехну.{S} Њој 
p> <p>„Е, онда, то је он...{S} Нисам се преварио,“ рече капетан Влајко, и стаде посматрати час  
:</p> <p>— „Е, онда, то је.{S} Нисам се преварио. —</p> <p>„После је стао да најпре гледа у теб 
Симу Ћату.{S} Ко ће кога надмудрити — и преварити, видећемо,“ рекао је Игња Мутап.</p> <p>„Не б 
аља у памет узети: ако му дам Анђелију, превариће ме; а, ако га одбијем, може ми грдно наудити! 
да ће то тако остати?..{S} Ћук ће земљу преврнути, док воду не наврати на своју воденицу“ — рећ 
 горе?!{S} Угљешине ће се кости у гробу превртати, кад види, шта се ради од његова имања; како  
јпре на масено имање у Китогу, те су ту прегледали познати домазлук дивних швајцарских крава и  
 је — лака роба.{S} С првим је улазио у преговоре — дубље или краће, како је већ који својом оз 
ешто језика, као да је, Бог с нама био, прегрижен...{S} Ово кљусе мора да је негда имало зелену 
</p> <milestone unit="*" /> <p>Тај дан, пред само вече, испустио је душу и мали Угљеша, а сутра 
ом приликом усвојио, ма да му се нешто, пред његове намере, испречио масални; али се он уздао у 
ју духовитост и песнички дар: он је ту, пред самом совљачком механом, срочио и уз ћемане отпева 
нај рој њених просилаца није опазио.{S} Пред њиховим очима само је сијао, треперио и на њих вра 
ка, а то рече, одавно пред њим стоји; а пред само вече састаде се и с писарима у механи Јосе Ку 
н пре а други после, тек сад су они оба пред лицем Божјим!...“</p> <p>„Хе, моја Фемо, знаду они 
иница шабачких младих трговаца веселила пред совљачком механом.{S} И то је весеље текло као буј 
>Већ се беше у велике навукао мрак, кад пред совљачку механу стадоше једна лепа господска кола. 
 и момак истера интов из авлије и стаде пред механу.{S} То беху одиста богата господска кола, н 
у тек пошто масу приме!“</p> <p>Ћата је пред Ћуком стајао као обенђијан; а кад је кући пошао, њ 
/p> <p>И то је била истина.{S} Један је пред самим вратницама покојног Угљеше овако причао:</p> 
говаца дочепа пуну оканицу вина, што је пред њим па столу стајала, па је, гоњен неком унутрашњо 
к; али су Ћати ипак препоручивали да се пред масалним покаже послушан и готов да сваку његову п 
том звркнуше двоја кола и зауставише се пред капијом куће Угљешине, У првим је колима седела Ик 
.</p> <p>У том се једна кола зауставише пред капијом.{S} У колима је седео један подежмекаст чо 
="*" /> <p>После једнога сахата стадоше пред Угљешине вратнице једва господска кола — кочије на 
 вам суђени дани дођу, изићи чисте душе пред самог Господа Бога.“</p> <p>Тако ћемо и да урадимо 
ба да су и пред законом <pb n="89" /> и пред људима у свему равноправна; а ово како је у нас са 
ка, а он није рад, да му образ црвени и пред влашћу и пред људима.</p> <p>„Па добро, брате,“ ре 
асло, да се и Бего Цицварић, па макар и пред зору на овоме весељу нађе, то наша прича не зна, с 
раво; женска и мушка деца треба да су и пред законом <pb n="89" /> и пред људима у свему равноп 
рад, да му образ црвени и пред влашћу и пред људима.</p> <p>„Па добро, брате,“ рече му општинск 
-три улазила у гостинску собу, стала би пред икону свете Богородице, па јој се молила да <pb n= 
а.</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад би пред саму зору, дете се као мало смири.{S} И онда ће Пе 
душа твоја племенита, и како смо ми сви пред тобом мали, мајушни!...{S} Ти курталисаваш оца мог 
опазити кроз прозор, јер се одмах нашао пред капијом.{S} Отвори је, приђе му руци, па га после  
е од његових дужника, а то рече, одавно пред њим стоји; а пред само вече састаде се и с писарим 
 данас први пут чула, па ми је оно црно пред онима: оно је моју срећу разорило.“</p> <p>„Е, онд 
а са сватовима по девојку дође у недељу пред свету Параскеву....</p> <pb n="17" /> <p>Јелу Обра 
ако, једнога дана, лицем у свету недељу пред Спасов дан, таман кад се навршила година дана, од  
ричу не улази.{S} Зна се само то, да су пред сам мрак из Шапца, мачванским друмом, јурила четво 
е загледао у нешто, што му се у тај мах пред очима свијало.{S} Преко капетанова лица беше плину 
 за овај дом везивали.{S} У тај баш мах пред њом се обре Анђелија.{S} Раширила руке, а из очију 
едан је ту неки дан, не познавајући ме, преда мном рекао:</p> <p>— „Нека су пола Угљешина имања 
је на ове свекрове прекоре само гледала преда се и — ћутала...</p> <milestone unit="*" /> <p>По 
а једно женско.{S} Узеле се за руке, на преда се гледају и ништа не говоре.</p> <p>„И ти баш пр 
> <p>На све ово лепа Иконија гледала је преда се а њене мисли као да су лутале по неким нама не 
ћа.</p> <p>Он мало поћута.{S} Гледао је преда се, и као да је смишљао шта да јој рекне.</p> <p> 
ајсторија не помаже.“</p> <p>Др. Гродер предложи воду за „испирање“ — сваких пет минута.{S} То  
евак немиран, копа час левом час десном предњом ногом, а мало мало, па жестоко за врат уједе св 
а га познајем: у десну стражњу и у леву предњу ногу путоногаст.{S} То му се познаје по томе, шт 
ован Јовић доказивао је, да су то старе предрасуде нашега друштва, које је од искони нашу лепшу 
<p>„Па добро, брате,“ рече му општински председник, „избери ти кога хоћеш и на кога се најбоље  
рн у оку, као да му се, Бог с нама био, предсказивало, <pb n="125" /> да ће му Радојло Клисарин 
, па га после одведе у гостинску собу и представи га свима као свога поочима и знаменита трговц 
у све одобри, што је он хтео по маси да предузима.{S} И једва је израдио, и то на велико наваљи 
ече:</p> <p>„Ништа ја по овој маси нећу предузимати без твога одобрења, господине."</p> <p>„Не  
о почети:</p> <p>„А сад, драги Ћато, да пређемо на главни посао, на посао, због кога је Максим  
е, дај шта смо дужни, и кажи момку нека преже!“ рече Максим Ђук; а кад Пела изиђе, он узе своју 
човек у Шапцу био, који ни од тога бича презао није.{S} То је био Максим Ћук.{S} У њ беше ушла  
 писме хтело је да буде почетно слово у презимену Максима Ћука, па се омашком свога аутора прет 
е спавало мртвим сном.{S} Ову је тишину прекидало монотоно хукање воденичне бране на Добрави, ш 
а своме интову, све у великом касу: оде Преким Шором, а отале окренуо лево — право у Синошевић. 
ом прелазу горњега Кустурићева вотњака, преко кога кућна чељад иде на Илијин студенац по воду,  
говори ружно проговори.{S} Ту неки дан, преко свога обичаја, свратио је у кафану „Зеленог Венца 
 му се у тај мах пред очима свијало.{S} Преко капетанова лица беше плинула нека особита радост  
“ учини <pb n="75" /> Пела бирташица, а преко уста јој прну пека неразговетна сумња...</p> <p>„ 
а сам ти већ казао,“ рече му масални, а преко чела му прну чудан осмех.{S} Он као да је хтео ре 
запита готово зачуђено Угљеша Пивљак, а преко његова лица прелети један танан облачак; али му б 
зведе из ове проклете собе.{S} Водио је преко дворишта, а и сам није знао куд.{S} Он ју је само 
, утувила није.{S} Самих кочија било је преко шесет, а о коњицима нико рачуна ни хватао није.{S 
ра па до неко доба ноћи.{S} Избачено је преко пет стотина прангија, а пушке никако ни партисале 
Срејиног вигња, има и један мали прелаз преко кога ковачева чељад прелазе те иду кући Угљешиној 
 и извршна, Рајко Перић нешто се дуго и преко свога обичаја задржа у вароши.{S} Његова Иконија  
а, а после? — као јаран и јараница; али преко њиховог језика нигда није склизла каква ружна и н 
ни, за тим су се у великом касу одвезли преко Бадовинаца и Новог Села на Угљешине сувате код Ле 
 је, гоњен неком унутрашњом сетом, баци преко тарабе у шљивак и она прште у стотину комада.{S}  
t="*" /> <p>Одмах сутра-дан одјурили су преко велике Митровице и Руме за Земун, а одатле за Бео 
вратимо и кућа ће нам бити готова.{S} У преком шору угледније и лепше бити неће; а кад тебе у њ 
ана саветовало се у кући Рајка Перића у Преком Шору, има ли законског основа, да се поведе спор 
n="35" /> <p>Иконија је на ове свекрове прекоре само гледала преда се и — ћутала...</p> <milest 
.{S} Она дочепа Иконију за руку, па јој прекорно рече: „Шта ћеш ти овде, Иконија, у ово доба но 
оју је Ћук око бацио, док ће на то Сава Прекошорац рећи.</p> <p>„Море видео сам ја њега где ту  
а, ђед његов, сваки се живи зачудио и — прекрстио.{S} Многи полетеше Угљешиној кући да виде, је 
ах иза Срејиног вигња, има и један мали прелаз преко кога ковачева чељад прелазе те иду кући Уг 
н мали прелаз преко кога ковачева чељад прелазе те иду кући Угљешиној, а тако исто и млађи из к 
 Заблаћу и око Заблаћа.</p> <p>На самом прелазу горњега Кустурићева вотњака, преко кога кућна ч 
ђено Угљеша Пивљак, а преко његова лица прелети један танан облачак; али му брзо лице сину неко 
је нека врста модрикастог зеленила, што прелива из зелена на златно румено — зеленило Па и само 
 Анђелија у колу, ако је на с лу или на прелу, знај да је ту и он.{S} О томе већ говоре и деца  
суду размотри акта по овоме делу, па да према томе и напише апелату.{S} Тако је и урађено.{S} И 
 покаже толико милоште, толико милосрђа према бедном и невољном; толико саучешћа и болећивости  
, с тога је постала хладна и равнодушна према свима својим просцима, па чак и према онима, који 
а према свима својим просцима, па чак и према онима, који би, колико толико, заслуживали њену п 
невољном; толико саучешћа и болећивости према патњама и болу својих ближњих; толико добродушнос 
их; толико добродушности и племенитости према грешницима и покајницима, — каи што то може да по 
е ико томе буде и надао.</p> <p>Зато он према Ђуку постаде и мекши и поверљивији.{S} Они се без 
онога дана, кад се тапија на суду на ме пренесе, постаћу милијунар, богатији и од самога бечког 
и нашој целокупној привреди са свим нов преображај.{S} То је нека сувача за једнога коња.{S} Су 
ло живе правне препирке.{S} Једна таква препирка има јаке везе са овом нашом причом.{S} Тако, ј 
о би се ту долазило до врло живе правне препирке.{S} Једна таква препирка има јаке везе са овом 
и адвокат, што је ретко узимао учешћа у препирци, али је ипак на завршетку дебате прилазио једн 
и мало згоднији човек; али су Ћати ипак препоручивали да се пред масалним покаже послушан и гот 
нуше и Пелу механџику, те и њој то исто препоручише.</p> <p>„Ништа не брините!{S} Пела има глав 
а му унук умре, писнуо да у човеку срце препукне, да је отишао у своју собу, и да се до сванућа 
S} Мој би се отац убио, а мајка од туге пресвисла, да ја то учиним.“ И она заусти да још нешто  
а урадимо, па макар и Ћата и Максим Ћук пресвисли од дерта,“ одговори Фема Митровчанка.</p> <p> 
о, што је куцнуо час, час за ме срећан, пресрећан да се једном већ и ми познамо," одговори Радо 
едном и у другом изводу само:</p> <p>„И престависја <hi>раб Божји</hi> Угљеша, а не стоји који  
иче наше кесе и наших интереса, онда ту престају сви обзири и сва начела,“ ређи ће Рајко Перић, 
вокати изразили, нашли су, да је судска пресуда основана на закону; јер, рекоше, ако се докаже, 
/> <p>Једнога вечера, пошто је последња пресуда по овоме интересантном спору постала и извршна, 
семо праведнију пресуду.“ —</p> <p>И та пресуда гласи:</p> <p>„Целокупно имање старога Угљеше П 
да, с другом вољом, место овакве судске пресуде, донесемо праведнију пресуду.“ —</p> <p>И та пр 
ворило у народу, кад се чуло, да је суд пресудио, да Угљешину масу наследи његова снаха Иконија 
ивично дело овако или онако расправио и пресудио.{S} По кашто би се ту долазило до врло живе пр 
n="133" /> суд је овај спор расправио и пресудио у корист моје властодавке Иконије, и она је то 
estone unit="*" /> <p>„Суд је овај спор пресудио на штету Анђелијну, и ова је та, што се радује 
 Иконије, и она је то, што није с таком пресудом задовољна, те је с тога одбацује.{S} Не, не; н 
асаж због кога је апелациони суд оборио пресуду првостепенога суда и наредио да се извиди: ко ј 
овац у суду деле по пола.{S} Ми смо ову пресуду, као ђенерални пуномоћници ваши и судом потврди 
кве судске пресуде, донесемо праведнију пресуду.“ —</p> <p>И та пресуда гласи:</p> <p>„Целокупн 
 свекра њеног; али кад суд донесе своју пресуду онако како је и сама тужба тражила, онда се Сим 
во моје очинство каква Божја сила у дим претвори, и ти би онда, слатка моја тета-Фемо, видела,  
да у плач удари; али се то све одједном претвори у један блажен анђелски осмех.</p> <p>Иконија  
аксима Ћука, па се омашком свога аутора претворило у Ђ. Ја се још и сад опомињем да се због тог 
огу слободно узети угарак, па све у дим претворити..."</p> <p>„Богме, Обраде, ја ти ту ништа по 
 нека изволе заузети своја места!...{S} Претрес почиње!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>Одмах 
; а свету остављам, да своју главу лупа претресајући туђе рачуне,“ рекао би у прилици...{S} Не, 
огао распознати.{S} У овој су се собици претресале шабачке новости, као и оно, што се из Београ 
е људи сабаиле на кафу.{S} Ту се обично претресу све новости од јучерашњег дана: ухвати се рачу 
 се ту нађе, док се свиње Матоша Порабе претуре на ону страну у сремску Рачу, и кад се последња 
а.{S} Ту би се у вече, онако без икаква претходна договарања, искупила по каква весела дружиниц 
ди, већ се, штоно кажу, одмах сутрадан, преудаде за некога старог јарана свог.“</p> <p>Трећи би 
лога Угљеше.{S} И сви су судови казали: преча је мајка него тетка.{S} И то је у овоме случају с 
..{S} Оне су једине биле кадре да кажу: преча је снаха него рођена кћи!...“</p> <p>А људи од за 
и би рекли:</p> <p>„Ко је још чуо да је преча снаха него рођена кћи, него своја кост, своја крв 
овима није ни расправљано питање: је ли преча снаха или кћер старога Угљеше, већ је ли преча те 
наха или кћер старога Угљеше, већ је ли преча тетка или мајка малога Угљеше.{S} И сви су судови 
свакога разумљиво питање:</p> <p>„Је ли преча мајка или тетка?“</p> <p>И онда је суд са свим ов 
еда, онда је са свим тачно, да је „мати преча од тетке.“</p> <p>Ово некако није могло ући у гла 
авилно расправио, кад је рекао:</p> <p>„Преча је мати него тетка;“ а ово се, рекоше, слаже и с  
оју последњу реч.{S} Она гласи:</p> <p>„Прече мајци него тетки.“</p> <p>О томе спору створило с 
и законског основа, да се поведе спор о пречем наслеђу целокупног имања покојног Угљеше Пивљака 
м чисто радознао да видим: ко би ту био пречи наследник имања покојног <pb n="98" /> Угљеше Пив 
Угљеше Пивљака, које је смрћу Угљешином прешло на њенога сина нејаког Угљешу, а унука покојног  
 самом том смрћу целокупно имање његово прешло у наслеђе његова унука, сина његова сина Млађе и 
како није могла бити без младих пилића, пржених на младом кајмаку, које је за Ћату била права п 
ђеновачких свиња.</p> <p>Максим Ћук, је при растанку са Симом Ћатом, и по други пут изјавио сво 
ралац поверене му масе, био срећне руке при избору Анђелијнога младожење међу толиким просцима. 
е моје начело, да женску деду са мушком при наслеђу ваља изравнати; али сам бар овде сигуран, д 
дном да изравнају женску децу са мушком при наслеђу њихова очинства.{S} Ја до сад нисам делио т 
онда неколико драма мање.{S} То је узус при његовоме мерењу; а кад му се згода укаже, онда се о 
ако су наши закони неправедни, што нису при одређивању наслеђа изравнали женску децу са мушком. 
што нам је и сметало да се један другом приближимо и да један другог боље познамо...{S} Ти си о 
носи, па мало заћута, али се, најпосле, прибра, па рече:</p> <p>„Ништа ја по овој маси нећу пре 
 као нешто што ће дати нашој целокупној привреди са свим нов преображај.{S} То је нека сувача з 
ину и Посаво-Тамнаву, а сад га, ево, да придави и Мачву!...“</p> </div> <pb n="84" /> <div type 
ими и послуша.{S} И тога се Ћата строго придржавао, па му је ипак масални неколико његових план 
ћ има право...{S} Ја се и срцем и душом придружујем његову мишљењу!...“</p> <p>„Браво Рајко Пер 
тап, жут као восак.{S} Он скочи с кола, приђе капији, па оним штапом стаде лупати:</p> <p>„Хе,  
одмах нашао пред капијом.{S} Отвори је, приђе му руци, па га после одведе у гостинску собу и пр 
вати.{S} И он устаде са свога места.{S} Приђе Обраду, метну му руку на раме, па му, смешећи се, 
 кад је саранио последњега сина свог, — приђе му његова снаха Иконија, пољуби га у руку, па ће  
ијну поруку; а кад се отуд вратила, она приђе Анђелији, па јој рече: „пристани на све што ти ре 
а.{S} То је била Пела механџика.{S} Опа приђе колима.{S} Не може бити да их није познала чија с 
срећа што је ову кућу снашла.</p> <p>Он приђе Анђелији.{S} Диже је, па је полако и с пуно неког 
днога правог анђела Божјег.{S} Она прво приђе Обраду Кустури, смерно се поклони и у руку га пољ 
последња скела отисла од обаде, Радојлу приђе једно момче, па му полако рече: </p> <p>Поручила  
У лицу бледа, а погледа заморена Она му приђе и пружи му руку.{S} Он је узе: и обе руке задрхта 
о закону и правди, коју земаљски закони признају.“</p> <p>Сима Ћата, међу тим, где стане каже:< 
 масе; а он ће, рече, знати, како ће то признање и мало видније изразити но што су голе речи, а 
на дома потамни, већ хоћу да је виђен и признат, као што је био и за живота његова.“</p> <p>Па  
ему направиле читаве мапе.</p> <p>Морам признати, да ме је нешто ово бедно живинче гануло.{S} О 
ј падоше- у наручја.{S} А, дирљив је то призор био!...{S} Слабо је наше перо да му похвата све  
позив Толи пандуру, па га замоли, да га пријави капетану.{S} Пандур окрете онај позив — као да  
уже забави код г. начелника; него да те пријавим г. Тоши писару?...“</p> <p>„Е, волео бих да је 
у, да видиш дом свога пријатеља, а мени пријавише једно момче.{S} Оно ми рече:</p> <p>— Капетан 
ликом имању, да виде све, шта има њихов пријатељ Угљеша Пивљак, те да се не кају за чијег су је 
p> <p>„Знам сад ко је.{S} То је он, мој пријатељ Угљеша.{S} А ко би други данас и могао за ме п 
 то дете, госпођа-Јецо?“</p> <p>„А, наш пријатељ Угљеша има добро око!{S} То је паметна девојка 
 као што беше Анђелија, мезимица његова пријатеља Угљеше, а заова његове кћери Иконије, што су, 
војом Јелом у Мачву, да видиш дом свога пријатеља, а мени пријавише једно момче.{S} Оно ми рече 
, да из Шапца дође у Совљак, а до свога пријатеља Симе Ћате, главног стараоца масе покојног Угљ 
о беше позвао два три своја познаника и пријатеља, људе од знања и закона.{S} Међу овима ваља н 
јних просилаца и других њених гостију и пријатеља...{S} Његово је срце просто пливало у радости 
то на велико наваљивање неких Угљешиних пријатеља, да се сав живи мал распрода.{S} И Ћато и кап 
о кад се нађемо у средини наших присних пријатеља, кад читамо дела великих људи, кад слушамо му 
 Крстову-дне дочекао у своме дому своје пријатеље — девојачког оца и мајку, па их царски угости 
 буде судбине и Божје воље, ја ћу своје пријатеље послушати.“</p> <p>Ћатиним лицем плину нека у 
ка тражи за сина девојку, а за се добре пријатеље, а не да мени чупа срце из недара,“ повика он 
ољуби, и то трипут се пољуби, са својим пријатељем Ћатом; а један другом дадоше реч, да се нико 
ио, да се још частиш по Мачви са твојим пријатељем Угљешом...{S} Хе, ко ће сад с тобом?{S} Широ 
уни, али ће опет окренути:</p> <p>„Ама, пријатељу, ти не знаш муке моје.{S} Ова моја пупила пос 
па му смешећи се рече:</p> <p>„Ево, на, пријатељу, то је за сад само капара!...{S} У та два фиш 
газда Угљеша Пивљак.{S} Него, знаш шта, пријатељу, ја нећу друкчије, већ да од вашег детета чуј 
јати.“</p> <p>„Чуо те Бог и Богородица, пријатељу!...{S} Она се још узда у Бога и у те, Радојло 
p> <p>„А, па међер се овде није шалити, пријатељу,“ рећи ће Ћук Сими Ћати.</p> <p>„Богме није,“ 
ридесет трећи."</p> <p>„Све ја то знам, пријатељу, као и то, да си јој и ти саветовао да их одб 
виђен и чувен дом, као што је твој дом, пријатељу."</p> <p>„Пријатељу Обраде, она ће моме дому  
в вратио у Шабац...</p> <p>„Немој тако, пријатељу, повика Сима Ћата.{S} Нека момак с колима свр 
ам мо’ш са сином доћи, да ти се надамо, пријатељу ?“</p> <p>„Па мој је син ту, пријатељу.{S} Он 
нека нас ту чека!.“</p> <p>„Врло добро, пријатељу.{S} Тако нека и буде,“ рече Максим Ћук, гледа 
 пријатељу ?“</p> <p>„Па мој је син ту, пријатељу.{S} Он се данас у два маха у колу хватао до в 
а рећи...“</p> <p>„То су стари „вицеви“ пријатељу, који за ме немају никакве вредности.{S} Ја и 
вас двојица удесили нисте."</p> <p>„Ама пријатељу, за мало се размимоиђосмо, а и девојка као да 
ду и радост на овоме свету.“</p> <p>„Па пријатељу, деца треба да се најпре виде; али ја опет ст 
опазио није:</p> <p>„Прво и прво, драги пријатељу, ваља ти знати, да у Ћука завојица нема.{S} У 
="66" /> <p>„Да чујемо, да чујемо драги пријатељу,“ рећи ће Сима Ћата гласом, који је сам собом 
пазухом понети..."</p> <pb n="8" /> <p>„Пријатељу, твоја се кућа нашим дететом постидети неће;  
ао што је твој дом, пријатељу."</p> <p>„Пријатељу Обраде, она ће моме дому бити драга, па да је 
рају света.{S} Оне буду често и лепше и пријатније и од самога пролећа.{S} Тада не може да буде 
уме и шумарци добију неку другу, за око пријатнију, боју.{S} То је нека врста модрикастог зелен 
а народа, нека тражи у доба тих лепих и пријатних јесењих дана, јер је то доба веселих песама и 
сваки од нас, за све што му је у животу пријатно и што чини да се он осећа срећан, има у првоме 
 Обрад седе, седе доста ослобођен лепим пријемом капетановим.</p> <p>„Звао сам те, да ти рђаве  
а Кустурина.</p> <p>„Јеси ли га видела, пријо?“ упаде јој у реч газда Угљеша, па се чисто устур 
и сват две.{S} Чауши су читав један дан приказивали свадбене части и дарове!...</p> <pb n="25"  
епирци, али је ипак на завршетку дебате прилазио једном од два мишљења.</p> <p>„Тако је.{S} Наш 
дојлов, а до њих редом људи: како је ко прилазио он је седао — без нуткања и наговарања.{S} Тој 
>„Синоћ је отишао у своју собу, да мало прилегне.{S} И како је легао, није се више ни пробудио; 
после, кад је ко устао и отишао да мало прилегне, то, сутра-дан, нико није умео да каже.</p> <m 
</p> <p>„Отишао је у своју собу да мало прилегне.{S} Ово је друга ноћ како, сиромах, око на око 
не бих рекао: „хе, дијете, ово је твоја прилика!“ Твоме ће оцу, ако има онога света, а има га,  
а капија се широм отвори и једна људска прилика уђе у авлију.{S} То је био сам Рајко.{S} Они је 
механским се вратима указа једна женска прилика.{S} То је била Пела механџика.{S} Опа приђе кол 
 у тај мах, међу њима обре једна женска прилика.{S} Она дочепа Иконију за руку, па јој прекорно 
p> <p>Па ипак, кад би му се где указала прилика, да се што позамашно ућари, он би се ту сав зал 
сподара, а тако исто <pb n="141" /> има прилика, где су и животиње неталичне — исто као и људи. 
домаћинских и гостионичких коња.{S} Има прилика кад се и коњи око нечега заваде — и ако су им п 
н!...</p> <milestone unit="*" /> <p>Има прилика кад и мртве ствари умеју да причају уду срећу с 
седелог старца</p> <pb n="33" /> <p>Има прилика, кад се човеку учини, да је и сам Бог једна оли 
а решето и „кривда" и „правда.“ Било је прилика кад су у овој адвокатској пушионици вођене чита 
97" /> <milestone unit="*" /> <p>Тих од прилике дана саветовало се у кући Рајка Перића у Преком 
рнула, па би опет рекла:</p> <p>„Од ове прилике нити је било боље, нити ће је бити...{S} Немој, 
уденац по воду, лепо се виде две људске прилике: једно мушко, а једно женско.{S} Узеле се за ру 
тао, по нешто ружно рекао.{S} Једном је приликом и самом Угљеши у уши дотурио:</p> <p>„Газда Уг 
је док је вруће, па је ту методу и овом приликом усвојио, ма да му се нешто, пред његове намере 
ако други губи.“</p> <p>А једном другом приликом рекао је:</p> <p>„Новац је највећа сила на ово 
огромно имање Угљешино.{S} Он би сваком приликом свратио у Богатић до капетана, а после би одси 
ал на чување поверити," рекао је једном приликом, кад се о томе повела реч.</p> <p>„Богме Ћата  
milestone unit="*" /> <p>Ћата се једном приликом, као мало у шали а мало и озбиља, пожали масал 
 буђеновачких свиња у Китогу, па је том приликом рекао:</p> <p>„Ово би заиста било грехота расп 
сад нисам делио те идеје, а сад, у овој прилици, ја стојим уз његово мишљење: није право, да Ик 
ицу, и сместа их теслимљује.{S} Он би у прилици рекао: „трговину што једе продаји, продаји што  
а претресајући туђе рачуне,“ рекао би у прилици...{S} Не, озбиља, чудна је зверка био <pb n="94 
 ти рећи, а кад ти ућута, он се окрете, прилупи врата за собом, и оде.</p> <pb n="119" /> <p>„А 
ај мах њихова се капија опет отвори и — прилупи, и у кућу уђоше два човека: једно је био адвока 
где је угледало света па иде у туђ дом, прима туђе име <pb n="86" /> и туђу славу.{S} И зар то  
p> <p>Истина, Анђелија је била и лепа и примамљива, и духовита и поносна, веома добра срца и пл 
 би уговорено и то, да се масени рачуни приме и одобре онако, како их буде Ћата старатељском су 
г што обећају дати, дају тек пошто масу приме!“</p> <p>Ћата је пред Ћуком стајао као обенђијан; 
покаже послушан и готов да сваку његову примедбу прими и послуша.{S} И тога се Ћата строго прид 
 ће уза ме бити и наш домаћин Рајко," — примети, као шалећи се, адвокат Јовић.</p> <p>„Бога ми, 
га од малена знам, кућа смо до куће,“ — примети Среја ковач.</p> <p>Ове ове замерке Ћати су дот 
роза зубе прошапта, што Ћук никако и не примети.{S} Ту се почело и смркавати, зато су конаковал 
се, само да се мучи.“</p> <p>Једна опет примети, да се деца много више муче но људи.</p> <p>„Хе 
ла...{S} Опет, опет, Бог зна шта ради,“ приметила је Пела механџика...</p> <p>„Ама, па зар ви м 
моглавце избацио из своје канцеларије,“ приметио је Радојица Лелековић.</p> <p>„Јест, све их је 
 боље не бих одржавао ни своје рођено,“ приметио је Сима Ћата, кад му је Максим Ћук изјавио сво 
 из ове неизвесности изаћи на чистину,“ приметио је адвокат Кузман, за кога се знало, да је вол 
 он то зна?“</p> <p>„Па зар ниси ономад приметио, кад се наш Љубинко врати из Совљака, па нам к 
мало смири.{S} И онда ће Пела бирташица приметити.</p> <p>„А где је газда Угљеша.{S} Њега још о 
рајнију срећу човекову.{S} Ово се могло приметити и на дому веселог Угљеше Пивљака: таман почну 
ао каква посла и рачуна.</p> <p>Ћата се прими тога тешког посла, али под погодбом, да му даду ј 
слушан и готов да сваку његову примедбу прими и послуша.{S} И тога се Ћата строго придржавао, п 
ају и ништа не говоре.</p> <p>„И ти баш прими обележје, Иконија?!" рече тужно и веома потресено 
 Рајко, немој ме о томе више питати.{S} Примила сам.{S} Морала сам.{S} Тако је хтео Бог и мој о 
ела, а она те у свој сестрински загрљај примила, твога нејака сина на својим рукама однеговала, 
 радим кукавица сива, ако ме салете, да примим обележје од сина Максима Ћука?" —</p> <p>„Куку м 
вече, и, онда, ако сви на ме гракну, да примим обележје, шта онда да радим?{S} Шта ја знам ко ћ 
има Ћука?" —</p> <p>„Куку мени, како да примим?!.{S} Ја бих пре седе косе плела, него што бих п 
о са неких 25 дуката.{S} И то је Кузман примио тек као аконто унапред, а главно има да се да, к 
или и о људску и Божју правду; а ако је примите и усвојите, ми онда, ја и мој колега, као да ве 
и судом потврдили.{S} Ви је можете и не примити, али би се огрешили и о људску и Божју правду;  
ши у уши дотурио:</p> <p>„Газда Угљеша, припази-дер ти на ово клисарово штене!{S} Он нешто мног 
p>И озго од Гавранове Греде као да неко припева:</p> <l>„А куму — бурунџук кошуљу!"</l> <pb n=" 
ло нешто, што је права круна овој нашој приповедци.</p> <p>У ту се собу беху искупили:{S} Икони 
hapter" n="11"> <head>XI</head> <p>Наша приповетка не би била потпуна, кад не бисмо испричали о 
 читао и остале „мирске“ књиге, песме и приповетке.{S} Знао је <title>„Бранка“</title> напамет, 
често би јој читао и какве лепе песме и приповетке.{S} Ово је њих једно другом зближило тако, д 
а Иконијина мајка.</p> <p>У тај баш мах припуцаше пушке горе код кућа браће Ђенадића; а један м 
 кад се угоје, он их још мало кукурузом прирани, па после с њима у Митровицу, и сместа их тесли 
су им пуне јасле и зобнице.{S} Таква је природа и код људи и код — „бесловесних“ животиња.</p>  
} Најпосле, ово је дело веома деликатне природе, те вам ни ми не можемо дати категоричан одгово 
 се поклони и у руку га пољуби, па онда прискочи Икониној мајци, притиште јој врео пољубац у ру 
и уживамо кад се нађемо у средини наших присних пријатеља, кад читамо дела великих људи, кад сл 
али је укућани најпосле сломише.{S} Она пристаде; али чим се дочепа вајата она бризну у плач и  
у суду.“</p> <p>„А јесу ли тебе питали, пристајеш ли?“</p> <p>„Питао ме је мој тутор.“</p> <p>„ 
а бих пре отишла у Цигане, него што бих пристала да живим под једним кровом с Максимом Ћуком.“< 
беше заложио, да од своје пупиле добије пристанак, да пође за сина Максима Ћука.{S} Најпре је п 
таниде; знам шта је.{S} Она рђа неће да пристане, да ми се одложи продаја.{S} То је и ништа дру 
рави Фондова.{S} И, док ви све троје не пристанете да се продаја одложи, ја немам ни силе ни вл 
тила, она приђе Анђелији, па јој рече: „пристани на све што ти рекну, и ништа не брини."</p> <m 
ење...{S} И зато смо, ево, дошли, да, с пристанком моје властодавке и њенога мужа Рајка, ову за 
} Ако се ја будем питала, ја нигда нећу пристати, да се судим с мојом заовом Анђелијом.{S} Ја з 
 његова кћер Анђелија да добије само — „пристојну спрему!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>У п 
јну за свога сина Рају; а томе је послу приступио веома опрезно и већ с напред скројеним планом 
t="*" /> <pb n="50" /> <p>Ћата је одмах приступио уређењу масе.{S} Најпре и најпре је отпустио  
 нам каза, да се кући Угљеше Пивљака ни приступити не може, и да Угљешину Анђелију чувају дупле 
о загрлим и изљубим?{S} И онда му стаде притискивати пољубац за пољупцем — у образ, у чело,- у  
енаситост неваљалих људи, већ да се њим притиче у помоћ бедним и невољним...“</p> <milestone un 
ољуби, па онда прискочи Икониној мајци, притиште јој врео пољубац у руку, па јој љупким девојач 
еше просто занемео.{S} Он своју Иконију притиште на груди, па ће је, нечујно, запитати:</p> <p> 
е сад сужањ заробљени."</p> <p>„Нека се притрпи.{S} То неће дуго трајати.“</p> <p>„Чуо те Бог и 
"73" /> тражити.{S} Каквог се год посла прихвати, цвета му.{S} Он ће зарадити пару и на дрвету  
илост Божју, видео мушку главу, која ће прихватити и одржати слеме кућно и на огњишту ложити бо 
пред зору на овоме весељу нађе, то наша прича не зна, само се зна то, да се онда много сумњало  
Има прилика кад и мртве ствари умеју да причају уду срећу својих господара, а тако исто <pb n=" 
 самим вратницама покојног Угљеше овако причао:</p> <p>„Синоћ је отишао у своју собу, да мало п 
ш живих људи у Мачви, који би вам умели причати, како се у оно доба сва Мачва ишчуђавала, кад с 
е с тога и зову Поповићи, а у доба наше приче беше тек постао-кућни старешина г. Марко Поповић, 
и:</p> <p>„И то она вижља, што не хтеде причекати да се весели Млађо у гробу охлади, већ се, шт 
ва препирка има јаке везе са овом нашом причом.{S} Тако, једнога дана, у овој адвокатској пушио 
у Шабац, а шта је тамо радио, то у нашу причу не улази.{S} Зна се само то, да су пред сам мрак  
/p> <p>„Боје се да им тица из кавеза не прне... <pb n="111" /> Весела Анђелија, баш је права му 
 само осмехну, а нека блага сенка стида прну његовим лицем:</p> <p>„Тако је морало бити, па да  
75" /> Пела бирташица, а преко уста јој прну пека неразговетна сумња...</p> <p>„А не да ти лепо 
аже око њене куће, па, ето, она им опет прну из кавеза и оде за другога,“ — учини Пела бирташиц 
азао,“ рече му масални, а преко чела му прну чудан осмех.{S} Он као да је хтео рећи: „све, све, 
радила.{S} Оно страшно клопарање да уши пробије.{S} Једно старо, веома мршаво дуговрато, а висо 
је ова Угљешина наследница постала нека пробирачица!"</p> <p>На ово се Анђелија осмехну па рече 
е.{S} Ова моја пупила постала је велика пробирачица: она је до сад одбила равно тридесет и два  
 рече:</p> <p>„Све могу бити, а само не пробирачица...{S} Оставите ви мене мојој срећи и мојој  
ј постељи.</p> <p>Он само што рикну као прободен брав:</p> <p>„Сине, Млађо, животе мој, зар баш 
не.{S} И како је легао, није се више ни пробудио; а кад се у кући опазило да из собе не излази, 
оћи над њим и над његовим тешким мукама провела, па му, најпосле и очи склопила и до вечне куће 
ког оца и мајку, па их царски угостио и провео по своме великом имању, да виде све, шта има њих 
Мићу, који је у кући Угљешиној свој век провео, и сву му децу на својим рукама одгајио, — то му 
ђе, а беше га заклонио дугачак и у пола провидан облачни појас, што се беше повукао целим запад 
„Окрећи кола у авлију!...{S} Коње добро проводај, па их после намири.{S} Кола под шупу, и — од  
.{S} Оне муке мало умину, оно прогледа, прогледа веселије, па се чак и насмеши.{S} И тад се сви 
де и лакше.{S} Оне муке мало умину, оно прогледа, прогледа веселије, па се чак и насмеши.{S} И  
своје мајке, без браће своје?!{S} Бабо, прогледај, устани; погледај несрећну Анђелију твоју!... 
 ружно гледа, и кад што проговори ружно проговори.{S} Ту неки дан, преко свога обичаја, свратио 
.{S} И кад гледа ружно гледа, и кад што проговори ружно проговори.{S} Ту неки дан, преко свога  
 изразио.</p> <p>Тако исто није хтео да прода плуг волова <pb n="53" /> — све самих јунаца, два 
не брините за Ранисава Мрава, тај и кад прода ниже но што је купио, он је опет <pb n="95" /> у  
несрећу.{S} Ја не дам, да нам се каже: „продадоше је!...“ У осталом и ја сам ту.{S} Ни ја не да 
раде, ја ти ту ништа помоћи не могу.{S} Продаја је саопштена и теби и Максиму Ћуку и Управи Фон 
ичним трошковима.{S} И тако је спречена продаја имања мога оца“, одговори Иконија и стаде свога 
И, док ви све троје не пристанете да се продаја одложи, ја немам ни силе ни власти да то сам уч 
она каишарчина, не да ни доћи, да ти се продаја одложи.“</p> <p>„Е, онда је то зло, мој г. капе 
а рђа неће да пристане, да ми се одложи продаја.{S} То је и ништа друго.{S} Ако то буде, онда ј 
н, то је његов кантар, на коме, кад што продаје, свака ока показује неколико драма више, а кад  
 ћу му ја?..{S} Ја, господине, ником не продајем ни губере ни бакраче, већ само своје тражим.{S 
врана; и за ме свет говори, да сиротињи продајем бакраче по кући и губере с главе, па шта ћу му 
лици рекао: „трговину што једе продаји, продаји што брже, јер ће појести и себе и тебе.{S} Ето, 
 би у прилици рекао: „трговину што једе продаји, продаји што брже, јер ће појести и себе и тебе 
S} Ето, да је Обрад Кустура своје свиње продао чим је с њима дошао у Митровицу, могао је имати  
ег дана: ухвати се рачун ко је шта јуче продао и ко купио; ко је на чему добио а ко изгубио.</p 
одвајао, шта ће од живога масалног мала продати, он се заустави код домазлука оних лепих швајца 
енку, док су месечеви зраци, овде онде, продирали, те обасјавали поједине окосине, доље и дубра 
 да се мојим богатим пупилама крпе туђе продрте вреће.“</p> <p> Ово као да се Ћати није допало, 
е допало, а учини му се, као да се оно „продрте вреће“ на њега односи, па мало заћута, али се,  
е, Ћуку се мало набра чело, али он ипак продужи са свим хладно и као да ништа ни опазио није:</ 
конаковали у Лешници, а сутра-дан зором продужили <pb n="91" /> пут за Шабац, наравно свративши 
 дугачком кључу реке Јадра.{S} После су продужили пут до Липнице те обишли и чувене чаире Угљеш 
шна вучљаја бурмута, па шмркну!{S} И не прође много, па трипут, једно за другим, тако кину, да  
а за адвокате.{S} И за то је, ваљада, и прозвата „адвокатска пушионица.“ И она је, одиста, и би 
/p> <p>Радојло га је морао опазити кроз прозор, јер се одмах нашао пред капијом.{S} Отвори је,  
ла у кућу и отишла у собу, стала би код прозора и ту ослушкивала кад ће се чути његови кораци;  
а као ветар отишао кући, и, мало после, пројурио је на своме интову, све у великом касу: оде Пр 
олако и с пуно неког бола изведе из ове проклете собе.{S} Водио је преко дворишта, а и сам није 
ине, онда ето то је.{S} Овај наш Ћата и проклети Максим Ћук и чуваше је, и засипаше сувим злато 
ислим, друго, само се нешто плашим ових проклетих адвоката.{S} Све се бојим да они нешто не пок 
око мене моје руке ради, већ ради овога проклетог мираза мог, ватра га, да Бог да, спржила!...{ 
имо, да на Угљешину дому почива некакво проклетство; кад погледамо, да оно грдно богатство Угље 
 руке задрхташе, а некаква чудна струја пролазила је целим телом њиховим.</p> <pb n="79" /> <p> 
ила за Радојла Клисарина сина, као муња пролетао је и кроз Совљак и кроз Глоговац и кроз Црну Б 
 што јутрења роса љуби и милује мирисно пролетње цвеће...{S} А што имаш заовицу, лепу Анђелију, 
 често и лепше и пријатније и од самога пролећа.{S} Тада не може да буде ни оне досадне жеге, н 
кући Угљешиној некаква промена настала, промена на боље и веселије дане.{S} Они просто ни на ко 
осећали, да је у кући Угљешиној некаква промена настала, промена на боље и веселије дане.{S} Он 
о!{S} Овде ти сад ваља испит полагати," промрмља Сима Ћата кроза зубе.</p> </div> <pb n="65" /> 
 Он ме одведе да ми покаже некакав свој проналазак, као нешто што ће дати нашој целокупној прив 
тријског закона, тамо, где је и код нас прописан ред о наслеђу...“</p> <p>Па ипак је ово објашњ 
е, рекоше, слаже и с римским правом и с прописом грађанскога <pb n="107" /> аустријског закона, 
 дише.{S} Крупне капљице кише почеше да пропрскују, а шум тополова <pb n="110" /> лисја личио ј 
упати:</p> <p>„Хе, камо тај Радојло?{S} Проси девојку — а?...{S} Не може то бити без његова поо 
га вечера, кад је Максим Ћук долазио да проси Анђелију за свога сина Рају.</p> <p>И, одиста, ве 
Некако је одмах умео да оферчи, који је просилац озбиљан, а који је — лака роба.{S} С првим је  
беше њен тридесет четврти просилац, али просилац за кога је она знала, да тражи њену руку, а не 
адојла.{S} То беше њен тридесет четврти просилац, али просилац за кога је она знала, да тражи њ 
e unit="*" /> <p>Један од најозбиљнијих просилаца Анђелијних био је Максим Ћук, трговац из Шапц 
емените душе, али све то онај рој њених просилаца није опазио.{S} Пред њиховим очима само је си 
је наилазио на читаве заседе Анђелијних просилаца.</p> <p>Али их је Ћата јуначки и дочекивао.{S 
во што се спремало за вечеру Анђелијних просилаца и других њених гостију и пријатеља...{S} Њего 
 што, како ти велиш, девојка одбија све просиоце <pb n="69" /> редом.{S} И ако то буде, онда јо 
како му већ почињу досађивати Анђелијни просиоци.{S} И то су, рече, све они што траже готовине  
Е ЗАДУЖБИНЕ ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА 108</p> <p>ПРОСИОЦИ</p> <p>РОМАН.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИ 
ше пекло и срце растрзало, то није била проста злоба и пакост, то је било нешто веће и од једно 
стао: истиште га Симо Ћата, који га, из просте зависти, није могао очима да гледа.{S} Он је Угљ 
рталисало се мука!...{S} Бог да му душу прости!“ рекоше они који поред Угљешине куће минуше; а  
устог блага, него што једно без другога просто не могу да живе.{S} И мени је сад, као да у њихо 
 док је ово Максим Ћук говорио, Ћата је просто бленуо у њега.{S} Ове му мисли до овога вечера н 
масални био на своме месту.{S} С њим се просто <pb n="140" /> није могло ни шта почети ни шта д 
остију и пријатеља...{S} Његово је срце просто пливало у радости што је доживео да кућа старога 
 стрв!..“</p> <p>На ове речи Рајко беше просто занемео.{S} Он своју Иконију притиште на груди,  
завишћу и злобом, ходао доле горе.{S} И просто сву драгу ноћ не може око на око свести; оне пес 
промена на боље и веселије дане.{S} Они просто ни на ког не налајаше, сем једино на стару Бару  
 <p>У први мах и Сима Ћата и Максим Ћук просто су се грохотом насмејали, кад су прочитали тужбу 
ога Угљеше, а то се питање своди на ово просто и за свакога разумљиво питање:</p> <p>„Је ли пре 
егова рођена кћер, да добије само једио просто сеоско удомљење...{S} И зато смо, ево, дошли, да 
{S} А Угљеша и његови двори?{S} Њему је пространа шабачка нахија, а отворена му је и цела Србиј 
 и остало намешће.{S} И одиста велика и пространа кућа, па штала за коње, па шупе за кола.{S} Ј 
ли час, обуче у свечано руво и искупи у пространо двориште покојног Угљеше Пивљака.{S} Ту се од 
нук твој!...{S} Куку бабо!...“ И она се простре по мртвом оцу свом.</p> <p>И у тај мах улети у  
зар баш тако?!“ И онда се несрећни отац простре по своме мртвом сину; а кад је мало дошао к себ 
а је до сад одбила равно тридесет и два просца, те каква просца!..{S} Ти си јој тридесет трећи. 
а равно тридесет и два просца, те каква просца!..{S} Ти си јој тридесет трећи."</p> <p>„Све ја  
че, за те.{S} То се односи на Анђелијне просце, а особито на оне, који не <pb n="55" /> траже њ 
оја тета-Фемо, видела, како би ови моји просци прсли — куд који.“</p> <pb n="58" /> <p>То је Фе 
} Ето, да видиш, да Ћук није као остали просци, који оног што обећају дати, дају тек пошто масу 
обратимом Обрадом Чавком.{S} То су били просци лепе Анђелије, богате наследнице покојнога Угљеш 
аво, кад се оно масалном пожалио, да му просци Анђелијни почињу досађивати.{S} Њихов се број из 
 хладна и равнодушна према свима својим просцима, па чак и према онима, који би, колико толико, 
бору Анђелијнога младожење међу толиким просцима.“ На ово Ћата поново извади иза појаса своју б 
латиће ми — кад тад: а Фему Митровчанку протераћу, или ја нећу бити ово што сам...“</p> <p>За т 
епо је то од тебе, газда-Максиме.{S} Ја против тога ништа немам: девојачка су врата сваком момк 
елокупног имања покојног Угљеше Пивљака против Анђелије једине наследнице оца јој Угљеше.</p> < 
/p> <p>„И ви нисте водили парницу једно против другога, што сте хтели и што сте грамзили за гол 
b n="13" /> ја се ни једном нисам смела противити и рећи: нећу, не могу!..“</p> <p>„Боље реци,  
 ја своје мишљење задржавам, да чујем и противну страну.{S} Ту имају да даду своју реч и — Сима 
љеша ђед, или Угљеша унук; јер се то из протокола умрлих не види.{S} Тамо стоји и у једном и у  
 „све, све, али овде код мене неће моћи проћи ујдурме Максима Ћука.“</p> <p>И то је и газда Мак 
тео Ћати нагласити, да код Ћука не могу проћи ничије врдаламе, и којекаква заоколишења.{S} И он 
адским адвокатима.</p> <p>И после дужег проучавања, овога одиста деликатнога правног питања, ка 
ми момче све до паре измири, узе квиту, прочита, па ми је врати:</p> <p>„Мени су рекли, да вам  
просто су се грохотом насмејали, кад су прочитали тужбу адвоката Радића, ђенералног пуномоћника 
 као неки мали учитељ: што би год данас прочитао, он би то њој све дословце испричао, а често б 
.{S} Кроз какве ли је мене живота свога прошао овај негда поносни Ћуков ждрал, — док је, од сво 
/p> <p>„Какав ждрал?!...{S} Он је био и прошао.{S} Ја сам само његова сенка.{S}" И онда опет од 
један вучљај бурмута и нешто кроза зубе прошапта, што Ћук никако и не примети.{S} Ту се почело  
ошћу; а његова уста као да сама за себе прошапташе:</p> <p>„И боље!“</p> <p>Шта му је то „и бољ 
 неописана радост; а његова уста једном прошапташе:</p> <p>„Знам сад ко је.{S} То је он, мој пр 
једнога тако лепог дана јесењег била је прошевина Анђелије кћери покојног Угљеше Пивљака.{S} Ње 
ћ ту, да буде пунолетна, с тога с њеном прошевином немој хитати.{S} Кад постане пунолетна, нека 
е собом у хладни гроб свој.</p> <p>Није прошла ни година и по, а његов син Млађо први у Совљаку 
о нас обоје мутне дане.{S} То је било и прошло.{S} Семе, које је онда бачено на земљиште наше љ 
S} То им је био знак, да је дете било и прошло.</p> <pb n="43" /> <p>Једна ће тек рећи:</p> <p> 
ину грла волова.{S} И ово је било све у прошцу — као од сира срезану, а поплетену самим ракитов 
а-Фемо, видела, како би ови моји просци прсли — куд који.“</p> <pb n="58" /> <p>То је Фема посл 
 још није куцнуо нас, кад ће наши врази прснути — куд који, јер ће их бич Господњи тако растера 
кате!{S} Имам сведока на сваки овај мој прст, ако хоћеш, по десет.{S} Читава је то пратња: ту ж 
оју бурмутицу, узе „елегантно“ међу два прста — палца и кажипута — два позамашна вучљаја бурмут 
уђеновачких свиња; а ту су уговорили да прстен буде у другу недељу по Крстову-дне, а да са сват 
 може, јер је Радојица Лекић испросио и прстеновао цуру од фамилије браће Лаловића у ваљевској  
едња рата, биће измирена кад се девојка прстенује...{S} Ето, да видиш, да Ћук није као остали п 
Митровчанка.{S} Оне све три, полако, на прстима, изађоше из собе.{S} Анђелија то ни опазила ниј 
конија, док сам ја жив и мичем и једним прстом овим, ја не дам да ми се дете, ова моја још једи 
, као две виле — нека племенита крв.{S} Пругасти, високи, повијених вратова, малених змијастих  
је и из ње извади два фишека, те их оба пружи Ћати, па му смешећи се рече:</p> <p>„Ево, на, при 
леда, а погледа заморена Она му приђе и пружи му руку.{S} Он је узе: и обе руке задрхташе, а не 
 двојица не познајемо?" рећи ће Рајко и пружи руку Радојлу сину Клисарину.</p> <pb n="128" /> < 
еда опазило да од куд долази, оно би му пружило ручице, да га узме.{S} И он би га узео и ваздан 
ал се одиста смири; али је цептио — као прут.{S} Сила од коња!..</p> <milestone unit="*" /> <p> 
ра срезану, а поплетену самим ракитовим прутом.{S} Максим Ћук удари руком по плећима Симу Ћату  
му се ребра видела као да су од лескова прућа.{S} Сувача одједном нешто застаде, да ли што ово  
ешњак, чим га из кола испрегоше, црче — прште као срче кад га о студен камен ударимо!...</p> <p 
 оканицу с вином, па њим о земљу, и она прште у стотину комада!" — додаде Фема Митровчанка.</p> 
сетом, баци преко тарабе у шљивак и она прште у стотину комада.{S} После скочи и викну:</p> <p> 
 дворишта пок. Угљеше.</p> <p>Па и сами пси као да су осећали, да је у кући Угљешиној некаква п 
те, где се скупљала најотменија шабачка публика.{S} Ту би се у вече, онако без икаква претходна 
 <p>„Море, оставите ви и свекра и његов пун дом, већ она остави своје нејако чедо, ону златну ј 
свекра, и своје дете, и један богат дом пун свакога добра као кошница меда, оставља све то, па  
них змијастих глава, а грива као четири пуна свилена повесма, мрка као гагат.{S} Онај левак нем 
 и коњи око нечега заваде — и ако су им пуне јасле и зобнице.{S} Таква је природа и код људи и  
 стадоше грлити и љубити, а очи им беху пуне суза.</p> <p>Обрад Кустура беше стао па се диви ов 
г!“ повика Обрад Кустура, а очи му беху пуне суза.</p> <milestone unit="*" /> <pb n="23" /> <p> 
 велика, а твоје је срце пуно благости, пуно небесне доброте, — па како ти нађеш да је добро, о 
је милост Божја велика, а твоје је срце пуно благости, пуно небесне доброте, — па како ти нађеш 
утор — неки Ранкић Томин. света је било пуно, па се рано разиђе; а ова двојица обично остану ма 
“</p> <p>А Феми Митровчанки једном је с пуно горчине рекла:</p> <p>„Ништа не бих волела, него д 
 Анђелији.{S} Диже је, па је полако и с пуно неког бола изведе из ове проклете собе.{S} Водио ј 
н.</p> <p>„А, па она је већ ту, да буде пунолетна, с тога с њеном прошевином немој хитати.{S} К 
прошевином немој хитати.{S} Кад постане пунолетна, нека сама себи срећу бира, а ја и ти да не б 
ја знам, још мало па ће девојка постати пунолетна, па је онда нећеш питати ни ти ни масални, а  
таће одједном масални.</p> <p>„До њеног пунолетства треба још година, седам месеца и 23 дана,“  
итали тужбу адвоката Радића, ђенералног пуномоћника Иконије, супруге Рајка Перића трговца из Ша 
а.{S} Ми смо ову пресуду, као ђенерални пуномоћници ваши и судом потврдили.{S} Ви је можете и н 
ћ, један од оних младих трговаца дочепа пуну оканицу вина, што је пред њим па столу стајала, па 
тељу, ти не знаш муке моје.{S} Ова моја пупила постала је велика пробирачица: она је до сад одб 
ш масални не да да се с његовим богатим пупилама играју гладни вуци: ето, шта је њих облетало о 
м, Ћато, не дам ја, да се мојим богатим пупилама крпе туђе продрте вреће.“</p> <p> Ово као да с 
} Не може бити, да му та особина његове пупиле није ишла у рачун.</p> <milestone unit="*" /> <p 
а Ћата сав се беше заложио, да од своје пупиле добије пристанак, да пође за сина Максима Ћука.{ 
н — и Богу и суду и, најпосле, и својој пупили, онда хоћу и ја да знам коме ћу моћи оволики мас 
 оде на ђавоље мекиње.{S} Ми ћемо нашој пупили, нашој лепој Анђелији, потражити каквог ђувегију 
а пођу.{S} То се може десити и с твојом пупилом, лепом Анђелијом Угљешином.{S} Ово се може деси 
м с људском себичношћу, халапљивошћу за пустим земаљским благом, и ја вам не нађох равних ни по 
њене су мисли блудиле по једној мрачној пустињи, куда је беше бацила њена немилостива судбина,  
пође за сина Максима Ћука.{S} Најпре је пустио жене — Фему Митровчанку, па Пелу совљачку бирташ 
епа око врата масалног судије; а кад га пустише, остао је код њега скоро читав сахат: мора да ј 
а нема бољке од које лека нема, али га, пусто, људи не знају, а доктори још мање; а Дивна Петри 
халапљивом свету, да то имање ипак није пусто и да оно није ту, да зајажава ненаситост неваљали 
о, што је нашем срцу мило и драго, а не пусто земаљско благо,“ одговори Фема Митровчанка.</p> < 
идим, где се ово двоје узимају, не због пустог блага, него што једно без другога просто не могу 
јим је хтео рећи: „ето, шта би од онога пустога богатства несрећног Максима Ћука!...“</p> <mile 
сутра-дан зором продужили <pb n="91" /> пут за Шабац, наравно свративши најпре на масено имање  
дом.{S} И ако то буде, онда јој нико на пут стати не може.{S} Једино можете јој не дати наслеђе 
 тим појаше коње и у великом касу одоше пут Црне Баре, а отале на Карантин Рачу, тамо где валов 
 како их је сам Ћата назвао кад је први пут сео на кола и пошао да обиђе огромно имање Угљешино 
 Ја сам о газдалуку Угљешину данас први пут чула, па ми је оно црно пред онима: оно је моју сре 
при растанку са Симом Ћатом, и по други пут изјавио своју захвалност на савесном старању око ун 
кључу реке Јадра.{S} После су продужили пут до Липнице те обишли и чувене чаире Угљешине, где с 
 сином нашега клисаре, па му сместа дао пут,“ рећи ће опет Игња Мутап.</p> <p>„А, Бога ми, нема 
 планом.{S} Најпре је за тај посао утро пут до масалног, који за то има последњу реч; а кад му  
ића, Бојића и других.</p> <p>И овога је пута Бего Цицварић показао своју духовитост и песнички  
д ове страшне бољке.{S} Она је неколико пута уздахнула, што ту бар није и детиња мајка, њена до 
друга Смаја Циганина.{S} Звао ме толико пута, да му видим нову кућу и остало намешће.{S} И одис 
 нашу данашњу срећу, — па сам се толико пута канио, да те питам, шта ти о томе мислиш и шта нам 
д Кустура још истог дана уседе на свога путаља и живо откаса у Шабац; оде право среској канцела 
н као тица на грани; а, сад, јаши твога путаља, па иди кући, да ту радосну вест кажеш и твојој  
гладнији и жеднији — сребра и злата.{S} Путове, којима се служио да се обогати, није бирао.{S}  
м: у десну стражњу и у леву предњу ногу путоногаст.{S} То му се познаје по томе, што су му та м 
јој воденици на Дрину...</p> <p>Али кад пуче глас по селу, да дете није умрло, већ сам Угљеша,  
</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутрадан пуче по целој Мачви глас, да је Максим Ћук за свога син 
шта; а од тих великана, од тих сунаца у пучини живота људскога, не би било ни једнога, да их њи 
ионица.“ И она је, одиста, и била права пушионица.{S} Понекад се у њој толико напуни дима, да с 
а то је, ваљада, и прозвата „адвокатска пушионица.“ И она је, одиста, и била права пушионица.{S 
ужно начелство, онда је та соба постала пушионица за судске званичнике, а још доцније: соба за  
 послужитељ отвори врата на адвокатској пушионици и повика:</p> <p>„Господа браниоци оптужених  
 Тако, једнога дана, у овој адвокатској пушионици, водила се између ондашњих шабачких адвоката  
ло је прилика кад су у овој адвокатској пушионици вођене читаве, често <pb n="85" /> академске, 
бачено је преко пет стотина прангија, а пушке никако ни партисале нису.{S} Сам кум дао је врећу 
а мајка.</p> <p>У тај баш мах припуцаше пушке горе код кућа браће Ђенадића; а један мушки и зво 
ао кући газда Угљеша Пивљак, певајући и пушке мећући.{S} Њега су на коњима до Шапца отпратила б 
дај нека он обашка вечера.{S} У собу не пуштај никог за живу главу; а већ ти знаш Максима Ћука, 
 изводу само:</p> <p>„И престависја <hi>раб Божји</hi> Угљеша, а не стоји који Угљеша — да ли У 
ни по племенитости душе ваше.{S} Ово је равна година како се над богатом масом покојног Угљеше  
ио газда Угљеша Пивљак.{S} Није му било равна ни по богатству, ни по виђености у свој богатој М 
а, очни виду мој, нашој срећи под небом равне бити неће...{S} Шта Угљеша и његово благо?!...{S} 
ше му нашао и младицу, да јој на далеко равне било није.{S} Видео је код накучанске цркве, па ј 
тим земаљским благом, и ја вам не нађох равних ни по доброти срца <pb n="132" /> ни по племенит 
асти и закону, а друго ми је све равно, равно до — Косова...</p> <p>„И још нешто, господине, ја 
елика пробирачица: она је до сад одбила равно тридесет и два просца, те каква просца!..{S} Ти с 
 само капара!...{S} У та два фишека има равно 200 дуката, дуката здравих и нових — све од ове г 
ерим власти и закону, а друго ми је све равно, равно до — Косова...</p> <p>„И још нешто, господ 
ма Анђелија, с тога је постала хладна и равнодушна према свима својим просцима, па чак и према  
ном <pb n="89" /> и пред људима у свему равноправна; а ово како је у нас сад — то је аномалија  
 најсветијих права људских, лишавају је равноправности у породици: они је мећу у ред, тако рећи 
вао, да Ћата и сам увиђа важност посла, рад кога се Максим Ћук потрудио да до Совљака на своме  
, па је и одговорност велика, а он није рад, да му образ црвени и пред влашћу и пред људима.</p 
говорити: „Остави ти њих; они знају шта раде.{S} Све су то добри људи.“</p> <p>„И ја тако мисли 
<milestone unit="*" /> <p>„Ама, шта они раде тамо у соби?{S} Боље би било да мало изиђу у овај  
верујем да то може бити...{S} Кад овако раде власти, онда шта је остало за оне, који не знају н 
о једно лице, кога се и тиче ова ствар, ради које сам вас и звао, а ви имали доброту да се моме 
и ради некога хитног саопштења.{S} Ово: ради хитног саопштења, беше двапут црвеним плајвазом по 
Марту Јездину, да и њој каже шта има да ради.{S} И дуго је с Мартом разговарао, — све док момак 
м гласом рече: „добро нам дошли!... шта ради моја мила снајка Иконија?...{S} О, да вам је знати 
 наредила...{S} Опет, опет, Бог зна шта ради,“ приметила је Пела механџика...</p> <p>„Ама, па з 
ад је Марта Јездина отишла, да види шта ради, а он, сав у крви, изгубио аваз, а опет све познај 
 велим, оставите ви Ћату.{S} Зна он шта ради: опазио он да чича Мића нешто <pb n="51" /> много  
head>III</head> <p>Кад што газда Угљеша ради, он брзо ради.{S} На Малу Госпођу испросио и дарив 
 његова квита.{S} Ја сам је, боље тврђе ради, и оверио, а то исто и на актима записао!...</p> < 
ви остали, не облећу око мене моје руке ради, већ ради овога проклетог мираза мог, ватра га, да 
сти у гробу превртати, кад види, шта се ради од његова имања; како му рођену кћер његову из кућ 
b n="55" /> траже њену руку њене лепоте ради, већ ради њенога богатог мираза...“</p> <p>И онда  
Кустура сместа дође среској канцеларији ради некога хитног саопштења.{S} Ово: ради хитног саопш 
ом по плећима Симу Ћату — благодарности ради, а ништа му не рече.{S} Ћата се само осмехну, и по 
и’ми, своме газди Рајку Перићу, нека он ради онако, како му је писато; а Анђелија сад никуд маћ 
> <p>Кад што газда Угљеша ради, он брзо ради.{S} На Малу Госпођу испросио и даривао за сина дев 
 не облећу око мене моје руке ради, већ ради овога проклетог мираза мог, ватра га, да Бог да, с 
> траже њену руку њене лепоте ради, већ ради њенога богатог мираза...“</p> <p>И онда свој погле 
ка сувача за једнога коња.{S} Сувача је радила.{S} Оно страшно клопарање да уши пробије.{S} Јед 
p>„Богме није,“ одговори Ћата... „Ту су радиле паре, и то велике паре!“ додаде он, после малог  
гракну, да примим обележје, шта онда да радим?{S} Шта ја знам ко ће с њима довече доћи, можда и 
ти се!{S} Нађи Радојла и упитај: шта да радим кукавица сива, ако ме салете, да примим обележје  
ад, па се нисам кајао, а тако мислим да радим и од сад, па се, надам се, опет кајати нећу!“</p> 
 то, да ја радим и да без хасне нећу да радим, и само гледам да се не замерим власти и закону,  
 своје тражим.{S} Истина је и то, да ја радим и да без хасне нећу да радим, и само гледам да се 
те, Радојло...{S} Него шта нам велиш да радимо?{S} Ћата нас наговара да на суду криво сведочимо 
, да си нам по Богу брат, како велиш да радимо?“</p> <p>„Сведочите оно и онако како је било и н 
аветовао да их одбије.{S} Тако бих и ја радио.{S} Ја своју слушкињу не бих дао за онога смољу — 
а, што ми та услуга доноси.{S} Тако сам радио до сад, па се нисам кајао, а тако мислим да радим 
<p>„Богме Ћата има право, и ја бих тако радио,“ рекао је Петроније Певац.</p> <p>„Е, има право; 
ао ветар одјурио у Шабац, а шта је тамо радио, то у нашу причу не улази.{S} Зна се само то, да  
?...“</p> <p>„Јесам... “</p> <p>„Па шта радите ви тамо?“</p> <p>„Ми смо ти 'вамо на великој муц 
, шта ти о томе мислиш и шта намеравамо радити с овим големим имањем, које си овом парницом доб 
ам грађански закон.</p> <p>Овоје назоре Радић је овако бранио:</p> <p>„На мушком потомству, гос 
ећа! —</p> <p>После мале паузе, адвокат Радић настави:</p> <p>„Мој поштовани и много уважени ко 
отац Радојлов, и оба адвоката — адвокат Радић ђенерални заступник Иконијн, и адвокат Јовић ђене 
 да једно друго оштети," повика адвокат Радић, а његови се погледи беху зауставили на Иконији Р 
оша Порабу, а њему с десна седе адвокат Радић, а с лева адвокат Јовић, до Јовића Рајко Перић, а 
овика адвокат Јовић; а на то ће адвокат Радић рећи:</p> <p>„А ја своје мишљење задржавам, да чу 
ога ми ово још чекамо?“ упитаће адвокат Радић.</p> <p>„Чекамо једно лице, кога се и тиче ова ст 
вокат Јовић, а у другим Рајко и адвокат Радић.{S} Иконија је прва скочила с кола.{S} Она стаде  
твар од великог интереса“ учини адвокат Радић.</p> <p>„Ама, па то опет као да додирује моје нач 
чан тренутак.{S} И онда узе рен адвокат Радић.</p> <p>„О, срећни и племенити људи, како вам зав 
 уђоше два човека: једно је био адвокат Радић ђенерални заступник Иконије Рајка Перића, а друго 
 да изигравам мамлаза?{S} И зар адвокат Радић да своју зараду упушта другом?!..{S} Не ја, Бога  
и женску децу са мушком.</p> <p>Адвокат Радић одсудно је заступао мушке наследнике, а Јован Јов 
мејали, кад су прочитали тужбу адвоката Радића, ђенералног пуномоћника Иконије, супруге Рајка П 
нути: два шабачка адвоката:{S} Јовића и Радића, па капетана поцерског Влајка Кумрића и свога по 
окат Јовић, до Јовића Рајко Перић, а до Радића Бранко <pb n="137" /> клисара, отац Радојлов, а  
ми дати знак, кад се они помоле оздо од Радичева гроба...“</p> <p>„Оне су ти верне?“</p> <p>„Ка 
> <p>„Па да почнемо!...{S} Ја сам чисто радознао да видим: ко би ту био пречи наследник имања п 
Смољинац.</p> <p>„Онога шоњицу?“ повика Радојица Лелековић... „Ко би још за оно шкембе дао свој 
ацио из своје канцеларије,“ приметио је Радојица Лелековић.</p> <p>„Јест, све их је он испретур 
Од тога више ништа бити не може, јер је Радојица Лекић испросио и прстеновао цуру од фамилије б 
о су што бољи од ове двојице.{S} Једини Радојица Лекић из Обреновца у свему издваја од њих свиј 
с, да се Анђелија Угљешина испросила за Радојла Клисарина сина, као муња пролетао је и кроз Сов 
сти седе косе.“</p> <p>„Ти то мислиш на Радојла сина Клисариног?“ упита Пав’о Агић.</p> <p>„Ниј 
исара цркве глоговачке, а за свога сина Радојла.{S} То беше њен тридесет четврти просилац, али  
арских трговаца од Шопрона, онај што је Радојла Клисариног заволео као свога сина и што га је в 
овчанки:</p> <p>„Иди, врати се!{S} Нађи Радојла и упитај: шта да радим кукавица сива, ако ме са 
чаје су га бегенисале.{S} Чим дођу, они Радојла траже.{S} Стари Митош Пораба једном га одведе и 
Максиму Ћуку, да је њихова ствар зрела, Радојло, син Бранка клисаре, беше отишао на Рачу, да се 
 они лепо што им то треба.“</p> <p>„Па, Радојло, да си нам по Богу брат, како велиш да радимо?“ 
у!...{S} Она се још узда у Бога и у те, Радојло...{S} Него шта нам велиш да радимо?{S} Ћата нас 
едан крепак мушки глас.</p> <p>„Ја сам, Радојло.“</p> <p>„Ти си ми поручила да те овде сачекам? 
 може то бити без његова поочима!...{S} Радојло!!...“</p> <p>То је био Матош Пораба, један од Ч 
тап.</p> <p>„А, Бога ми, нема право.{S} Радојло је само суво злато; ја га од малена знам, кућа  
није ласно изгладити.</p> <p>Од то доба Радојло није смео кући Угљешиној доћи, нити се с Анђели 
 га је оценио Матош Пораба.{S} Такав је Радојло Клисарин,“ додаде Среја ковач.</p> </div> <pb n 
а клисара цркве Глоговачке.</p> <p>Па и Радојло беше кршан момак, мушкога стаса и поноса, а срц 
ком руву.{S} То су били — Рајко Перић и Радојло заручник Анђелијн...</p> <p>„Нас се двојица не  
{S} Чекаће те више наше куће.“</p> <p>И Радојло часа није часио.{S} Седе у своје таљиге, ошину  
а се једном већ и ми познамо," одговори Радојло и рукова се с Рајком.</p> <p>„Било је нечега шт 
апом стаде лупати:</p> <p>„Хе, камо тај Радојло?{S} Проси девојку — а?...{S} Не може то бити бе 
{S} Иконија и њен Рајко, Анђелија и њен Радојло, Бранко клисар, отац Радојлов, и оба адвоката — 
>„Није ту сад питање, је ли то Клисарин Радојло или ко други, већ је питање, хоће ли Ћуку упали 
 предсказивало, <pb n="125" /> да ће му Радојло Клисарин све планове побркати,“ додаде Марта Је 
у сину Клисарину.</p> <pb n="128" /> <p>Радојло дочепа руку Рајкову, дочепа је и ватрено стеже. 
 Иконију са твојом Анђелијом?...</p> <p>Радојло се само осмехну, а нека блага сенка стида прну  
ина и што га је водио чак у Ђур.</p> <p>Радојло га је морао опазити кроз прозор, јер се одмах н 
..{S} Рекла сам му — нека дођу.“</p> <p>Радојло пребледи — као смрт.</p> <p>Анђелија се осмехну 
ића Бранко <pb n="137" /> клисара, отац Радојлов, а до њих редом људи: како је ко прилазио он ј 
лија и њен Радојло, Бранко клисар, отац Радојлов, и оба адвоката — адвокат Радић ђенерални заст 
авили на Иконији Рајковој и на Анђелији Радојловој.</p> <p>„И ви нисте водили парницу једно про 
Мића нешто <pb n="51" /> много шурује с Радојлом сином нашега клисаре, па му сместа дао пут,“ р 
 кад се последња скела отисла од обаде, Радојлу приђе једно момче, па му полако рече: </p> <p>П 
 момку памет занела, али ником тако као Радојлу јединцу сину Бранка клисара цркве Глоговачке.</ 
 познајемо?" рећи ће Рајко и пружи руку Радојлу сину Клисарину.</p> <pb n="128" /> <p>Радојло д 
оставио и дошао кући да се бави пољским радом.{S} Њега је све село и сва околина звала, „господ 
, јаши твога путаља, па иди кући, да ту радосну вест кажеш и твојој Јели.{S} Њу ће то, болан, о 
још једном на кућу газда-Угљешину права радост осмехнула.{S} То је било онда, кад му је снаха р 
} По лицу његову беше плинула неописана радост; а његова уста једном прошапташе:</p> <p>„Знам с 
> <p>Ћатиним лицем плину нека унутрашња радост и задовољство.{S} Он на то само рече:</p> <p>„Та 
петанова лица беше плинула нека особита радост и душевна доброта.{S} Видело се лепо, да он има  
ђе за мога Млађу, за моју једину наду и радост на овоме свету.“</p> <p>„Па пријатељу, деца треб 
 родила унука, мушко чедо, ђедову праву радост; јер је у овоме детешцету видео милост Божју, ви 
 моју Иконију, понос дома мога, највећу радост моју, али ти унапред кажем, да је не могу спреми 
 својим ћерима и унукама, плакале су од радости:</p> <p>„0, Боже, ала си ти и велики и добар и  
е се у очима нису заблистале сузе, сузе радости и сузе правога човекољубља.</p> <milestone unit 
ирила руке, а из очију јој грунуше сузе радости, помешане с неком жалошћу, којој ни она није зн 
ансе његове.{S} То беху одблесци туге и радости, веселих и тужних дана, слатких и горких успоме 
а...{S} Његово је срце просто пливало у радости што је доживео да кућа старога Угљеше Пивљака о 
том, са нејаким Угљешом, са још једином радошћу несрећнога свекра твог?!“.</p> <p>„Па ја сам ми 
 али му брзо лице сину неком унутрашњом радошћу; а његова уста као да сама за себе прошапташе:< 
 време, мало по мало, ушије.{S} Он се с радошћу упоредо уткива у платно живота човекова.{S} С т 
} О, да вам је знати, како се моја душа радује ономе сретном дану, кад ћемо једна другој пасти  
на штету Анђелијну, и ова је та, што се радује и весели, што је тако суд нашао да је право и да 
анућа трајало.{S} Ту је Бего Цицварић и развио свој песнички дар: он је ту срочио знамениту пес 
, којима Шабац има да благодари за свој развитак и у својој лепоти и у своме трговачком полету. 
ао, јер му се на ружичастим уснама поче развлачити некака детиња срдитост, готова да у плач уда 
а рећи.{S} Он скочи, а лице му се чисто развуче:</p> <p>„А, то ли ти мислиш; а, снахо Иконија,  
у Обрадову ништа тако није обрадовало и разгалило, као анђелска појава једне, већ у велико одра 
 фрушкогорско вино, познати и на далеко разглашени сремски „пиштинац,“ због кога су врло често  
можемо дати категоричан одговор, док не разгледамо сама акта.{S} Тамо се врло лако може наћи ка 
 unit="*" /> <p>Пошто је адвокат Кузман разгледао акта по овоме спору, он је одиста у њима наша 
ја је прва скочила с кола.{S} Она стаде разгледати, неће ли где угледати своју заову Анђелију.{ 
 шта има да ради.{S} И дуго је с Мартом разговарао, — све док момак није упрегао нова масална к 
ној доћи, нити се с Анђелијом састати и разговарати; али то је баш учинило, да су они обоје јед 
ном се у совљачкој механи о томе овакав разговор водио:</p> <p>„Људи, ја још не верујем да то м 
Тако он је још истога дана, после онога разговора с масалним, сео у свој „интов,“ у који беше у 
ап.</p> <p>„Море, оставите се ви празна разговора; није <pb n="72" /> ту реч ни о Ћуковом сину  
ри сина, а некаква их зла коб још већма разгребе и позледи.{S} Тако, једнога дана, лицем у свет 
 јесењој ноћи, — цео онај свет, од неке раздраганости, удари у један општи врисак!“</p> <p>А ка 
ћ Томин. света је било пуно, па се рано разиђе; а ова двојица обично остану мало дуље,“ одговор 
сле, стаде се у дворишту Угљеше Пивљака разлегати запевка.{S} То је био глас Анђелије кћери Угљ 
цвеће јутром узабрато,“</l> <p>стаде се разлегати по оној тихој јесењој ноћи, — цео онај свет,  
ева, онда се стаде по Совљаку и околини разлегати позната чајковачка песма:</p> <l>„О ви моји б 
еше несретна колера 1866 по свој Србији размахнула и толике домове у црно завила.</p> <p>Газда  
на у дан множио, док најпосле није узео размере, који су и самог Ћату понели збуњивати.{S} Кад  
сте."</p> <p>„Ама пријатељу, за мало се размимоиђосмо, а и девојка као да није била с раскида;  
, да сам Кузман оде у Шабац и да у суду размотри акта по овоме делу, па да према томе и напише  
 Иконијна, вију гладне орлушине — да је разнесу, да је рашчупају, а ви је се, добри људи, — и ј 
 оно црно пред онима: оно је моју срећу разорило.“</p> <p>„Е, онда, Иконија, да бежимо.{S} Све  
хове вечне куће испратила су их сва три разреда ђака и силан свет из Совљака, Глоговца, Црне Ба 
ли читави снопови федера, те дају слику разривеног броћишта.{S} Ту се виде и два кокошја гнезда 
мо бленула у свога драгана, али га није разумела.{S} Она хтеде да га још нешто запита, али у та 
е?...“</p> <pb n="117" /> <p>„А ја тебе разумем, поносе мој...{S} Ја сам знала да ти је срце до 
ти ватреним пољупцима.</p> <p>„Ја те не разумем, сунце моје?...“</p> <pb n="117" /> <p>„А ја те 
у капетана.{S} Он од свега ни речи није разумео; а капетан ће наставити:</p> <p>„Таман си ти от 
игда нису ни падале на ум; а видео је и разумео, да то све може бити пре но што се ико томе буд 
, и — од коња не одмичи!...{S} Је си ли разумео?“</p> <p>„Ништа не брини, газда, ти знаш да се  
и.</p> <p>Наравно, то је Максим Ћук већ разумео, шта му то значи, зато је и рекао:</p> <p>„Па,  
.</p> <p>„Е, па кад би то и лаици могли разумети, онда на што бисмо ми били адвокати?{S} Најпос 
питање своди на ово просто и за свакога разумљиво питање:</p> <p>„Је ли преча мајка или тетка?“ 
едино добро моје, учитељу мој, ти — мој рај, мој Бог!...“</p> <p>„Не греши душе, анђеле мој.{S} 
ог света и од нових идеја,“ учини Драго Рајичић, онај трећи адвокат, што је ретко узимао учешћа 
/> <p>Иконија се чисто трже.{S} Погледа Рајка оним својим великим, као угљен црним, очима, па ћ 
ова каса мало подубља него што је газда Рајка Перића,“ рећи ће с неким поносом Максим Ћук.</p>  
истанком моје властодавке и њенога мужа Рајка, ову законску неправду исправимо, <pb n="134" />  
ђенералног пуномоћника Иконије, супруге Рајка Перића трговца из Шапца, којом <pb n="105" /> се  
вокат Радић ђенерални заступник Иконије Рајка Перића, а друго Јован Јовић адвокат и ђенерални з 
их од прилике дана саветовало се у кући Рајка Перића у Преком Шору, има ли законског основа, да 
 интересантном спору постала и извршна, Рајко Перић нешто се дуго и преко свога обичаја задржа  
 другом падоше у загрљај.</p> <p>„Боже, Рајко, како си ме поплашио!...{S} Ти тако још нигда нис 
<p>„Тако ти онога, што ти је најмилије, Рајко, немој ме о томе више питати.{S} Примила сам.{S}  
 ћутања она ће рећи:</p> <p>„Ја о томе, Рајко, Рајко — небо моје плаво, до сад мислила нисам.{S 
 па му с дубоким болом рече:</p> <p>Не, Рајко, то бити не може.{S} Мој би се отац убио, а мајка 
 момку:</p> <p>„Одмичи ти од наше куће, Рајко!{S} Немој убијати срећу детета мога, нити рушити  
 она ће рећи:</p> <p>„Ја о томе, Рајко, Рајко — небо моје плаво, до сад мислила нисам.{S} Ја би 
ло истину говорећи.</p> <p>„Ти мене ту, Рајко, немој мешати...{S} Ако се ја будем питала, ја ни 
едан у мачванском руву.{S} То су били — Рајко Перић и Радојло заручник Анђелијн...</p> <p>„Нас  
адић, а с лева адвокат Јовић, до Јовића Рајко Перић, а до Радића Бранко <pb n="137" /> клисара, 
стају сви обзири и сва начела,“ ређи ће Рајко Перић, онако шалећи се, а мало истину говорећи.</ 
>„Нас се двојица не познајемо?" рећи ће Рајко и пружи руку Радојлу сину Клисарину.</p> <pb n="1 
днице оца јој Угљеше.</p> <p>На то веће Рајко беше позвао два три своја познаника и пријатеља,  
сле, и без ње могли почети,“ одговориће Рајко Перић.</p> <p>„Па да почнемо!...{S} Ја сам чисто  
господском варошком руху.{S} Једно беше Рајко Перић, а друго његов побратим Пера Крунин...</p>  
ста правоме анђелу Божјем...{S} А ти си Рајко добар, добар као добар у години дан, душа је твој 
сваку другу стрв!..“</p> <p>На ове речи Рајко беше просто занемео.{S} Он своју Иконију притиште 
 прилика уђе у авлију.{S} То је био сам Рајко.{S} Они једно другом падоше у загрљај.</p> <p>„Бо 
ија Рајкова и адвокат Јовић, а у другим Рајко и адвокат Радић.{S} Иконија је прва скочила с кол 
се собу беху искупили:{S} Иконија и њен Рајко, Анђелија и њен Радојло, Бранко клисар, отац Радо 
игуран, да ће уза ме бити и наш домаћин Рајко," — примети, као шалећи се, адвокат Јовић.</p> <p 
жујем његову мишљењу!...“</p> <p>„Браво Рајко Перићу! види се да си човек од новог света и од н 
паде јој у реч онај мушки глас.</p> <p>„Рајко, не греши душе!{S} Моје срце нигда није ни за как 
ешине, У првим је колима седела Иконија Рајкова и адвокат Јовић, а у другим Рајко и адвокат Рад 
и се погледи беху зауставили на Иконији Рајковој и на Анђелији Радојловој.</p> <p>„И ви нисте в 
двоје загрљено — на своју Анђелију и на Рајкову Иконију.</p> <milestone unit="*" /> <p>После је 
> <pb n="128" /> <p>Радојло дочепа руку Рајкову, дочепа је и ватрено стеже.</p> <p>„Како је срц 
дара,“ повика онај, што га Иконија зове Рајком, повика гласом и решеношћу, која је на све готов 
ознамо," одговори Радојло и рукова се с Рајком.</p> <p>„Било је нечега што нам је и сметало да  
а ће онда рећи — више у себи него своме Рајку.</p> <p>„Јест, то си ти био, који си мога оца отк 
не:</p> <p>„Кажи ти, жи’ми, своме газди Рајку Перићу, нека он ради онако, како му је писато; а  
о да су лутале по неким нама непознатим рајским крајевима, које су њено срце и њена душа давно  
е Максима Ћука; јер је он за свога сина Рају синоћ испросио лепу Анђелију, једину наследницу бо 
долазио да проси Анђелију за свога сина Рају.</p> <p>И, одиста, весеље је текло — као бујна рек 
 је тражио руку Анђелијну за свога сина Рају; а томе је послу приступио веома опрезно и већ с н 
изишао био је у лицу црвен — као обарен рак. <pb n="96" /> Он није знао да се његова свуд самле 
не бринем!" повика Максим Ћук. „Таку ми ракију пеци, г. адвокате!{S} Имам сведока на сваки овај 
 као од сира срезану, а поплетену самим ракитовим прутом.{S} Максим Ћук удари руком по плећима  
еста.{S} Приђе Обраду, метну му руку на раме, па му, смешећи се, рече:</p> <p>„Не бој се, драги 
урмутице, а одмах за тим кину, кину иза раменица, па рече:</p> <p>„Тако је...{S} Истина је!“</p 
ма свима добро позната:</p> <p>„Уродила рана крушка под Милошићем!"</p> <pb n="138" /> <p>То је 
срочио знамениту песму:</p> <p>„Уродила рана крушка под Милошићем!“</p> <p>Ту су обесмрћена мно 
их дана,</l> <l>„Болу вељи мојих тешких рана,</l> <l>„Куд то пр'ну голубице бела?...</l> <l>„Ср 
 ово је био животворни мелем натиштеним ранама овога жалошћу већ погрбљеног и оседелог старца</ 
ла и одрасла, из куће, у коју си се ти, ране моје љуте, довела, а она те у свој сестрински загр 
штву.{S} Она човека и стиже и срета.{S} Ране, што их она задаје, тешке су и непреболиве.{S} Њих 
почну да му се замлађују тешке и дубоке ране, што су му их задале четири црне смрти његова чети 
о би се срце раскравило, и његове би се ране замладиле, гледајући, како сам Бог спаја срца и ду 
убио.</p> <p>„Ништа се ви не брините за Ранисава Мрава, тај и кад прода ниже но што је купио, о 
 ту Сима Ћата и онај млађи тутор — неки Ранкић Томин. света је било пуно, па се рано разиђе; а  
лни макарити.“</p> <p>И Ћата је изабрао Ранкића Томиног, човека истина имањем отањег, али иначе 
Ранкић Томин. света је било пуно, па се рано разиђе; а ова двојица обично остану мало дуље,“ од 
а свадбовало; а совре се нису дизале од ранога јутра па до неко доба ноћи.{S} Избачено је преко 
уше што свакога осваја.{S} Он је још из ранога детињства почео уз оца, који је опет био добар с 
један општи врисак!“</p> <p>А кад у сам расвитак весеље стаде улазити у једну фазу, кад и чича- 
 витом девојачком стасу, биле као једна расечена јабука!</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад су О 
оиђосмо, а и девојка као да није била с раскида; али ето, <pb n="68" /> тако, ја велим није бил 
ивео весели Угљеша, и његово би се срце раскравило, и његове би се ране замладиле, гледајући, к 
им породичним везама, и које се могу од распада сачувати једино, где се непокретна имања могу у 
злато!...</p> <p>И тако су сва дрва.{S} Распитам одакле је сељак, па ми казаше, да је из Синоше 
 дима, да се човек од човека није могао распознати.{S} У овој су се собици претресале шабачке н 
сле му лицем плину неко особито душевно расположење.{S} И онда ће тек рећи:</p> <p>„Старали смо 
 читаве, често <pb n="85" /> академске, расправе о појединим правним питањима.{S} Ту се критико 
или какво кривично дело овако или онако расправио и пресудио.{S} По кашто би се ту долазило до  
онда је суд са свим ово питање правилно расправио, кад је рекао:</p> <p>„Преча је мати него тет 
закону; <pb n="133" /> суд је овај спор расправио и пресудио у корист моје властодавке Иконије, 
 од закона:</p> <p>„На судовима није ни расправљано питање: је ли преча снаха или кћер старога  
Млађе и снахе Иконије, и по томе је суд расправљао питање са тачке правнога гледишта, не ко ће  
Угљешиних пријатеља, да се сав живи мал распрода.{S} И Ћато и капетан, а и неки други Ћатини љу 
као:</p> <p>„Ово би заиста било грехота распродати.“ Он је те године и сам на свом имању устано 
на вратима се указа једно момче, висока раста, а мудра погледа, а прашњав као да долази из какв 
ћа постала тешка; али, како можеш да се раставиш са својим <pb n="34" /> дететом, са нејаким Уг 
> <p>Кад су се с београдским адвокатима растали, онда ће Сима Ћата упитати Максима Ћука:</p> <p 
вачких свиња.</p> <p>Максим Ћук, је при растанку са Симом Ћатом, и по други пут изјавио своју з 
— куд који, јер ће их бич Господњи тако растерати, да им више трага трагу бити неће. “</p> <p>„ 
што је душу његову највише пекло и срце растрзало, то није била проста злоба и пакост, то је би 
 остало, кад чему буде ред.{S} Последња рата, биће измирена кад се девојка прстенује...{S} Ето, 
ити и вечера, јер морам отићи мало и до Раче...{S} Овај Панта Ковић, кад се коме задужи, не мис 
јло, син Бранка клисаре, беше отишао на Рачу, да се ту нађе, док се свиње Матоша Порабе претуре 
лиш мене да забуниш, је ли?{S} Хоћеш на Рачу до старога Ковића, да тражиш од мртве кобиле плоче 
доше пут Црне Баре, а отале на Карантин Рачу, тамо где валовита <pb n="29" /> Дрина утиче у Сав 
 Порабе претуре на ону страну у сремску Рачу, и кад се последња скела отисла од обаде, Радојлу  
е новости од јучерашњег дана: ухвати се рачун ко је шта јуче продао и ко купио; ко је на чему д 
внем Максима Ћука, и положим му за твој рачун све до паре.{S} На! ово је његова квита.{S} Ја са 
му та особина његове пупиле није ишла у рачун.</p> <milestone unit="*" /> <p>Један од најозбиљн 
два и <pb n="31" /> по сахата, и ако се рачуна, да од Совљака до Лешнице има добрих пет сахати. 
, као и то, с ким је имао каква посла и рачуна.</p> <p>Ћата се прими тога тешког посла, али под 
 било је преко шесет, а о коњицима нико рачуна ни хватао није.{S} Једно се само зна, а то је, к 
, да своју главу лупа претресајући туђе рачуне,“ рекао би у прилици...{S} Не, озбиља, чудна је  
н до тога ћара дошао: „моје је да своје рачуне гледам; а свету остављам, да своју главу лупа пр 
јпосле, би уговорено и то, да се масени рачуни приме и одобре онако, како их буде Ћата старатељ 
а их сад не бегенише!...{S} Други су то рачуни, браћо,“ одговори на то Игња Мутап.</p> <p>„Вала 
мудар и паметан, а после писмен и добар рачунџија; а то све једном трговцу треба,“ — рећи ће за 
ј баш мах пред њом се обре Анђелија.{S} Раширила руке, а из очију јој грунуше сузе радости, пом 
ви г. Тоши.{S} Можда ће ми и он казати, рашта сам зват. “</p> <p>И таман они у тој речи, а капе 
је, рече, имање велико, а на све стране раштркано, па је и одговорност велика, а он није рад, д 
 гладне орлушине — да је разнесу, да је рашчупају, а ви је се, добри људи, — и једно и друго,-  
ао сам те, да ти рђаве гласе кажем: она рђа, она каишарчина, не да ни доћи, да ти се продаја од 
.{S} Него, станиде; знам шта је.{S} Она рђа неће да пристане, да ми се одложи продаја.{S} То је 
p>„И све би то друкчије било, да је она рђа, онај масални био на своме месту.{S} С њим се прост 
ан куће Угљешине, онај Сима Ћата, и она рђа над рђама, она несрећа где стане и где пане, онај М 
капетановим.</p> <p>„Звао сам те, да ти рђаве гласе кажем: она рђа, она каишарчина, не да ни до 
Угљешине, онај Сима Ћата, и она рђа над рђама, она несрећа где стане и где пане, онај Максим Ђу 
е свету има још добрих људи.{S} Ти оној рђи више ништа не дугујеш...{S} Ево ти ове хартије, на, 
соко кљусе беше упрегнуто.{S} Она му се ребра видела као да су од лескова прућа.{S} Сувача одје 
је све слушао Ћатин повереник, Саватије Ребрин, онај Саватије, што га је Ћата узео на место чич 
воља, будућег младожењу, па је, мислим, ред, да видим човека, с којим ми ваља век вековати; јер 
ве године.{S} Оно остало, кад чему буде ред.{S} Последња рата, биће измирена кад се девојка прс 
ад ми оно отац и братанац умреше, па је ред да твоје савете послушам; али, ево, ја до сад нисам 
закона, тамо, где је и код нас прописан ред о наслеђу...“</p> <p>Па ипак је ово објашњење беогр 
авноправности у породици: они је мећу у ред, тако рећи, бесправне — ванбрачне деце!...“</p> <p> 
 Станоје Лучић четврти адвокат, који је редовно делио мишљење адвоката Јовића; али у тај мах су 
војка одбија све просиоце <pb n="69" /> редом.{S} И ако то буде, онда јој нико на пут стати не  
ога богатог мираза твог, и ти си их све редом <pb n="76" /> одбијала, а ја ти нисам замерио; ал 
едне за другом, а све <pb n="126" /> су редом у небо дизале љубав девојачку и понос момачки.{S} 
37" /> клисара, отац Радојлов, а до њих редом људи: како је ко прилазио он је седао — без нутка 
е слеме кућно, име породице, а у првоме реду економска корист, што је народ има у колективној с 
ини да се он осећа срећан, има у првоме реду да благодари нашој лепшој половини.{S} Ми уживамо  
S} И то је весеље текло као бујна река: ређале су се севдалије за <pb n="28" /> севдалијама, а  
а ту престају сви обзири и сва начела,“ ређи ће Рајко Перић, онако шалећи се, а мало истину гов 
>И, одиста, весеље је текло — као бујна река.{S} И усред тога мора од весеља, тамо од совљачке  
аном.{S} И то је весеље текло као бујна река: ређале су се севдалије за <pb n="28" /> севдалија 
 трошкове богата маса покојног Угљеше," рекао је Петроније Певац.</p> <p>„Ама, па зар Ћук има с 
оволики масени мал на чување поверити," рекао је једном приликом, кад се о томе повела реч.</p> 
вранца, и нова кола.</p> <p>„Не дам ја, рекао је, да глас и углед Угљешина дома потамни, већ хо 
рсно име и да диже чашу у славу Божју!“ рекао је стари <pb n="45" /> Јеротије Недић, који у тај 
у главу лупа претресајући туђе рачуне,“ рекао би у прилици...{S} Не, озбиља, чудна је зверка би 
аже, онда се он ни тога узуса не држи,“ рекао је мали Стевица, кад се о Мраву повела реч, да та 
е Ћата има право, и ја бих тако радио,“ рекао је Петроније Певац.</p> <p>„Е, има право; зар пок 
га надмудрити — и преварити, видећемо,“ рекао је Игња Мутап.</p> <p>„Не бојим се ја ни за једно 
 n="109" /> <p>„Парницу можете добити;“ рекао је Кузман адвокат, „ако докажете — било сведоцима 
м ово питање правилно расправио, кад је рекао:</p> <p>„Преча је мати него тетка;“ а ово се, рек 
па казати целом свету!...“</p> <p>То је рекао, па као ветар отишао кући, и, мало после, пројури 
већ разумео, шта му то значи, зато је и рекао:</p> <p>„Па, господине, и на ме је зинула и хала  
места их теслимљује.{S} Он би у прилици рекао: „трговину што једе продаји, продаји што брже, је 
 губи.“</p> <p>А једном другом приликом рекао је:</p> <p>„Новац је највећа сила на овоме свету; 
чких свиња у Китогу, па је том приликом рекао:</p> <p>„Ово би заиста било грехота распродати.“  
 философију чиста ћара.{S} Он је једном рекао: „Да би добио два дуката, слободно баци један.{S} 
неки дан, не познавајући ме, преда мном рекао:</p> <p>— „Нека су пола Угљешина имања дали, опет 
једном га одведе и у Ђур.{S} Он је за њ рекао: „овај вам млад човек злата вреди.{S} То ће вам б 
Он би за њ, где би стао, по нешто ружно рекао.{S} Једном је приликом и самом Угљеши у уши дотур 
 се о своју душу огрешио, кад ти не бих рекао: „хе, дијете, ово је твоја прилика!“ Твоме ће оцу 
Мисир у једном широком и дугачком кључу реке Јадра.{S} После су продужили пут до Липнице те оби 
<p>„Па?“</p> <pb n="80" /> <p>„Па...{S} Рекла сам му — нека дођу.“</p> <p>Радојло пребледи — ка 
в син, куд год иду, на интову се возе,“ рекла је Пела механџика и значајно погледала у Фему Мит 
црне душе ликовале над туђом несрећом,“ рекла је Јанока Петрићева. — — — — — — — — — — —</p> <p 
сам те што увредила.“</p> <p>Ово је она рекла с таквом решеношћу, да је њен свекар сместа увиде 
ми Митровчанки једном је с пуно горчине рекла:</p> <p>„Ништа не бих волела, него да ово моје оч 
ћ и одвратнији.{S} Једном је самом Ћати рекла:</p> <p>„Немојте ми о њима ништа више говорити.{S 
ку, а ова би очима жмирнула, па би опет рекла:</p> <p>„Од ове прилике нити је било боље, нити ћ 
ти и испратити; а то једно мушко дете“, рекли би људи, кад се о томе повела реч.</p> <p>Ту се ч 
уго по свој Мачви говорило.{S} Једни би рекли:</p> <p>„Ко је још чуо да је преча снаха него рођ 
о главе окретао није.{S} И онда би неки рекли:</p> <p>„Море, Ћати не може нико ништа.{S} Јака с 
 томе се цео свет чудио; а неки би само рекли:</p> <pb n="83" /> <p>„То су само могли сковати ј 
рочита, па ми је врати:</p> <p>„Мени су рекли, да вам кажем, да ви ову квиту дате газда Обраду, 
вачевој кући, онамо где му је оно момче рекло, да ће га чекати Фема Митровчанка.</p> <p>А кад т 
реда се, и као да је смишљао шта да јој рекне.</p> <p>„Хајде, снахо, што ти је наша кућа постал 
ти...{S} Немој, душице моја, да ти свет рекне:</p> <p>— Ала је ова Угљешина наследница постала  
е, алеме мој, онда, кад земаљски судови рекну да ово, око чега се данас кољу ови гладни вуци, н 
и, па јој рече: „пристани на све што ти рекну, и ништа не брини."</p> <milestone unit="*" /> <p 
p>„Преча је мати него тетка;“ а ово се, рекоше, слаже и с римским правом и с прописом грађанско 
судска пресуда основана на закону; јер, рекоше, ако се докаже, да је унук надживео свога ђеда,  
 се мука!...{S} Бог да му душу прости!“ рекоше они који поред Угљешине куће минуше; а један дод 
} И свима нам дадоше по десет дуката, а рекоше да ће нам дати још по десет, кад на суду сведочи 
ао један свечан тренутак.{S} И онда узе рен адвокат Радић.</p> <p>„О, срећни и племенити људи,  
на страну бирташица Пела, па ми шапатом рене:</p> <p>„Кажи ти, жи’ми, своме газди Рајку Перићу, 
 исто.{S} Он је у народу важио као нека ретка појава од бистрине, управо као неки — сељак филос 
аго Рајичић, онај трећи адвокат, што је ретко узимао учешћа у препирци, али је ипак на завршетк 
вица, кад се о Мраву повела реч, да тај ретко кад губи.</p> <p>„Оставите ви, људи, Мрава!..{S}  
/head> <p>У нас могу да буду јесени што ретко где на нашем крају света.{S} Оне буду често и леп 
S} Богат, штоно кажу, као земља, а опет ретко кад да је имао у животу веселих дана.{S} Од четир 
устура беше стао па се диви овој одиста реткој доброти душе једнога тако још младог, а тако пам 
лепа господска кола.{S} То је онда била реткост и у самој богатој Мачви.{S} На механским се вра 
.</p> <p>„Нас се двојица не познајемо?" рећи ће Рајко и пружи руку Радојлу сину Клисарину.</p>  
 нешто посматрао, па ће му, смешећи се, рећи: „а, богме, Ћато, ако ми и ти станеш врдати, онда  
џија; а то све једном трговцу треба,“ — рећи ће за Клисарина сина Петроније Певац.</p> <p>„Добр 
ли ви да Максим Ђук жени свога сина?“ — рећи ће Славко Смољинац.</p> <p>„Онога шоњицу?“ повика  
ок воду не наврати на своју воденицу“ — рећи ће Среја Ковач.</p> <p>„А шта још паре нису кадре  
а сам њу одржао на овим мојим рукама, “ рећи ће чича-Мића, онај исти чича-Мића, што га је Ћата  
ај се свет искупио, да се њих нагледа,“ рећи ће Марта Јездина, а на то ће јој Пела механџика од 
одубља него што је газда Рајка Перића,“ рећи ће с неким поносом Максим Ћук.</p> <milestone unit 
цу; ја за њ не бих дао ни моје слушче,“ рећи ће Игња Мутап.</p> <p>„Море, оставите се ви празна 
 нашега клисаре, па му сместа дао пут,“ рећи ће опет Игња Мутап.</p> <p>„А, Бога ми, нема право 
 међер се овде није шалити, пријатељу,“ рећи ће Ћук Сими Ћати.</p> <p>„Богме није,“ одговори Ћа 
„Да чујемо, да чујемо драги пријатељу,“ рећи ће Сима Ћата гласом, који је сам собом наглашавао, 
учено.</p> <p>„Шта ли ће ово сад бити?“ рећи ће Обрад више у себи... „О, да сам знао за ово, ка 
ким, као угљен црним, очима, па ће онда рећи — више у себи него своме Рајку.</p> <p>„Јест, то с 
и видео, ко је Кустуру звао, па ће онда рећи:</p> <p>„Капетан није ту.{S} Одазвао га г. начелни 
а и нисам дошао да чујем шта ће девојка рећи, већ шта ће њен старалац казати.</p> <p>Ћата мапо  
 се виде, па да чујемо шта ће и девојка рећи...“</p> <p>„То су стари „вицеви“ пријатељу, који з 
свекар не даде ни издушити шта је хтела рећи.{S} Он скочи, а лице му се чисто развуче:</p> <p>„ 
 капетан онда ућута, па ће више за себе рећи:</p> <p>— „Е, онда, то је.{S} Нисам се преварио. — 
ати.</p> <p>Ћата мапо поћута, или, боље рећи, он се мало и збуни, али ће опет окренути:</p> <p> 
се довече решава наша судбина, или боље рећи моја судбина: довече има да се реши, хоћу ли ја да 
е Ћати право у очи, па ће му смешећи се рећи:</p> <p>„Кажи ти мени овде, Ћато, у четири ока, шт 
2" /> <p>Враћајући се кући, Анђелија ће рећи Феми Митровчанки:</p> <p>„Иди, врати се!{S} Нађи Р 
ије.</p> <p>И после малог ћутања она ће рећи:</p> <p>„Ја о томе, Рајко, Рајко — небо моје плаво 
ја се ни једном нисам смела противити и рећи: нећу, не могу!..“</p> <p>„Боље реци, понесе ме бо 
 је и погледао у те, да види шта ћеш ти рећи, а кад ти ућута, он се окрете, прилупи врата за со 
о душевно расположење.{S} И онда ће тек рећи:</p> <p>„Старали смо се колико смо могли и — умели 
ошло.</p> <pb n="43" /> <p>Једна ће тек рећи:</p> <p>„Шта ти је човек!“</p> <p>А друга:</p> <p> 
ст њена.{S} Погледа га па ће му шапатом рећи:</p> <p>„Ћато, како те Бог учи!{S} Ја сад ништа не 
м, па је опет окембеси — као да је хтео рећи:</p> <p>„Какав ждрал?!...{S} Он је био и прошао.{S 
 прну чудан осмех.{S} Он као да је хтео рећи: „све, све, али овде код мене неће моћи проћи ујду 
ми Смајо Циганин, гласом, којим је хтео рећи: „ето, шта би од онога пустога богатства несрећног 
сти у породици: они је мећу у ред, тако рећи, бесправне — ванбрачне деце!...“</p> <p>„Знам, зна 
вао, да ће то бити истина; али ће на то рећи Стеван Рубибраза:</p> <p>„А, веруј, веруј!...{S} К 
...{S} Последња ми је брига шта ће свет рећи, кад ја и како добијам, а још мање да лупам главу  
о, и не би се много обзирао шта ће свет рећи о начину како је он до тога ћара дошао: „моје је д 
адвокат Јовић; а на то ће адвокат Радић рећи:</p> <p>„А ја своје мишљење задржавам, да чујем и  
апетан га је Влајко посматрао, па ће му рећи:</p> <p>— „Стани-дер, момче! јеси ли ти то, или ме 
аха Иконија, пољуби га у руку, па ће му рећи:</p> <p>„Бабо, ја не могу више остати у овој кући. 
око бацио, док ће на то Сава Прекошорац рећи.</p> <p>„Море видео сам ја њега где ту неки дан мн 
Ћато, видети: какве ћу ја на томе имању реформе завести!..{S} Хоћу да свет види, да је Сима Ћат 
ог, ватра га, да Бог да, спржила!...{S} Реци <pb n="77" /> им нека дођу — па ако буде судбине и 
; забрани више Чокешине, „Дуге Њиве“ на реци Јадру, два мала чаира у Липници, и све ливаде, њив 
не, па „дуге њиве“ у „Великом Кључу“ на реци Јадру, па његови чаири испод Липнице, — а да и не  
 и рећи: нећу, не могу!..“</p> <p>„Боље реци, понесе ме богатство Угљешино!" упаде јој у реч он 
е“, рекли би људи, кад се о томе повела реч.</p> <p>Ту се читаву недељу дана свадбовало; а совр 
е једном приликом, кад се о томе повела реч.</p> <p>„Богме Ћата има право, и ја бих тако радио, 
 је мали Стевица, кад се о Мраву повела реч, да тај ретко кад губи.</p> <p>„Оставите ви, људи,  
 није склизла каква ружна и неприкладна реч.{S} Њихово је вољење било право, чисто анђелско вољ 
пријатељем Ћатом; а један другом дадоше реч, да се ником живом не казује, да се тога вечера Мак 
е се могу...“</p> <p>Али ће му упасти у реч адвокат Јовић:</p> <p>„Стани мало, братац, да се и  
есе ме богатство Угљешино!" упаде јој у реч онај мушки глас.</p> <p>„Рајко, не греши душе!{S} М 
„Јеси ли га видела, пријо?“ упаде јој у реч газда Угљеша, па се чисто устури од неког поноса.</ 
> <p>„Шта да не смеће с ума? упаде му у реч један млад трговац... „Адвокат Јовић има право...{S 
тивну страну.{S} Ту имају да даду своју реч и — Сима Ћата, масални судија, а богме и Максим Ћук 
ут до масалног, који за то има последњу реч; а кад му овај рече:</p> <p>„То до мене, газда-Макс 
емаљски судови казали су своју последњу реч.{S} Она гласи:</p> <p>„Прече мајци него тетки.“</p> 
празна разговора; није <pb n="72" /> ту реч ни о Ћуковом сину ни о Угљешиној Анђелији, већ о ње 
<p>„И ти баш прими обележје, Иконија?!" рече тужно и веома потресено један мушки глас?!</p> <p> 
е браће Лаловића у ваљевској Колубари," рече Максим Ћук гласом, којим је хтео Ћати нагласити, д 
уци.{S} Баба Стана, мати Јове четовође, рече, да нема бољке од које лека нема, али га, пусто, љ 
 још једнога помоћног стараоца, јер је, рече, имање велико, а на све стране раштркано, па је и  
тну му руку на раме, па му, смешећи се, рече:</p> <p>„Не бој се, драги Кустуро!{S} Сад видим да 
о унапређења поверене му масе; а он ће, рече, знати, како ће то признање и мало видније изразит 
ној да спреми и мало мезета; „то ће ми, рече, бити и вечера, јер морам отићи мало и до Раче...{ 
ађивати Анђелијни просиоци.{S} И то су, рече, све они што траже готовине онако — без мотике.</p 
где је њено женско срце одавно вуне!“ — рече Пела бирташица.</p> <p>„Па ’коће, кумо, права је с 
та смо дужни, и кажи момку нека преже!“ рече Максим Ђук; а кад Пела изиђе, он узе своју кожну т 
ne unit="*" /> <pb n="20" /> <p>„Седи!“ рече капетан, и показа агу очима столицу.{S} Обрад седе 
добро, пријатељу.{S} Тако нека и буде,“ рече Максим Ћук, гледајући у свога момка, дајући му зна 
 пред људима.</p> <p>„Па добро, брате,“ рече му општински председник, „избери ти кога хоћеш и н 
војица усвојише.</p> <p>„Шкодити неће,“ рече онај први.</p> <p>,,А ни помоћи,“ додаде онај друг 
 дете, она га не би могла ни оставити,“ рече ђед детињи с неком очевидном срџбом, која му је из 
е својом милошћу и својим благословом,“ рече он и погледа на оно двоје загрљено — на своју Анђе 
то се мене тиче — ја сам ти већ казао,“ рече му масални, а преко чела му прну чудан осмех.{S} О 
нда, то је он...{S} Нисам се преварио,“ рече капетан Влајко, и стаде посматрати час домаћина, а 
ри његове, кад мушкога потомства нема?“ рече адвокат Јовић.</p> <p>„И за мене је ствар од велик 
 а доктори још мање; а Дивна Петришкова рече, да је све у Бога и да се на њ ваља до последњег ч 
ло заћута, али се, најпосле, прибра, па рече:</p> <p>„Ништа ја по овој маси нећу предузимати бе 
дмах за тим кину, кину иза раменица, па рече:</p> <p>„Тако је...{S} Истина је!“</p> <milestone  
даше; а капетан Влајко чисто уздахну па рече:</p> <p>„Ах, што му сад нисам ја капетан у Мачви?! 
!"</p> <p>На ово се Анђелија осмехну па рече:</p> <p>„Све могу бити, а само не пробирачица...{S 
онај други.</p> <p>Гродер опет ништа не рече, већ сам спреми лек.{S} У оној ватри лекари су мор 
ату — благодарности ради, а ништа му не рече.{S} Ћата се само осмехну, и повуче један вучљај бу 
 те их оба пружи Ћати, па му смешећи се рече:</p> <p>„Ево, на, пријатељу, то је за сад само кап 
а мени пријавише једно момче.{S} Оно ми рече:</p> <p>— Капетане, ја сам послат, да видим шта и  
</p> <p>„А, ево још једног!{S} Добро ми рече масални.{S} Они ми неће дати мира ни дању ни ноћу. 
и за то има последњу реч; а кад му овај рече:</p> <p>„То до мене, газда-Максиме, није.{S} Иди т 
туд вратила, она приђе Анђелији, па јој рече: „пристани на све што ти рекну, и ништа не брини." 
уку свога јарана, па му с дубоким болом рече:</p> <p>Не, Рајко, то бити не може.{S} Мој би се о 
маћиновога гласника, и онда му одједном рече:</p> <p>„Стани-дер момче!...{S} Јеси ли ти то, или 
у руку, па јој љупким девојачким гласом рече: „добро нам дошли!... шта ради моја мила снајка Ик 
Радојлу приђе једно момче, па му полако рече: </p> <p>Поручила ти Фема Митровчанка, да овога ча 
 радост и задовољство.{S} Он на то само рече:</p> <p>„Тако, тако, дете моје; послушај ти мене,  
Ћата на ово ништа не одговори, већ само рече:</p> <p>„Лепо је то од тебе, газда-Максиме.{S} Ја  
дочепа Иконију за руку, па јој прекорно рече: „Шта ћеш ти овде, Иконија, у ово доба ноћи?!“ и о 
 а то ли у питомој и богатој Мачви.“ То рече, па се нешто загледа у овога домаћиновога гласника 
61" /> наплате од његових дужника, а то рече, одавно пред њим стоји; а пред само вече састаде с 
ним кровом с Максимом Ћуком.“</p> <p>То рече, па се окрете и оде да нађе клисариног сина и да н 
 само одмахнуше главом.{S} Један од њих рече:</p> <p>„Доцкан...“</p> <p>А други:</p> <pb n="40" 
?..</p> <p>Њему само што девојачки отац рече:</p> <p>„Ја ти дајем моју Иконију, понос дома мога 
ет стојим за моју Иконију добар: да јој речем да у воду скочи, послушала би, а то ли да пође за 
а Љубинка.{S} И он ми је јутрос све, од речи до речи, испричао, како му је у своје време Љубинк 
ну његову и дому његову?"</p> <p>На ове речи Анђелија се чисто трже.{S} Погледа у Ћату оним сво 
и на сваку другу стрв!..“</p> <p>На ове речи Рајко беше просто занемео.{S} Он своју Иконију при 
 и мало видније изразити но што су голе речи, а смешећи се додао је:</p> <p>„Али ћеш, Ћато, вид 
 јер су сад и њега мучиле оне Иконијине речи:</p> <p>„Али, бабо, на твоју душу грех, ако детету 
ла је да јој још нешто каже, али јој се речи у гуши следише.{S} И она онда немо паде у загрљај  
је бленуо у капетана.{S} Он од свега ни речи није разумео; а капетан ће наставити:</p> <p>„Тама 
<p>Оно у народу своди се на ове две три речи:</p> <p>„Ето шта су у стању да ураде паре!...{S} О 
та сам зват. “</p> <p>И таман они у тој речи, а капетан те на врата.{S} И чим уђе у ходник он с 
а.{S} И он ми је јутрос све, од речи до речи, испричао, како му је у своје време Љубинко дошао  
 а кад је мало дошао к себи, прве су му речи биле:</p> <p>„Где је Иконија?...{S} Где је дете, м 
ала.“</p> <p>„Да ти кажем, да се довече решава наша судбина, или боље рећи моја судбина: довече 
га Иконија зове Рајком, повика гласом и решеношћу, која је на све готова.</p> <p>Иконија мало п 
дила.“</p> <p>Ово је она рекла с таквом решеношћу, да је њен свекар сместа увидео, да би му уза 
се из Београда чуло.{S} Ту је метана на решето и „кривда" и „правда.“ Било је прилика кад су у  
оље рећи моја судбина: довече има да се реши, хоћу ли ја да живим, или ћу ићи да скачем у Дрину 
уђавала, кад се чуло, да је шабачки суд решио, да Анђелија, рођена кћер покојног Угљеше Пивљака 
ој самртној постељи.</p> <p>Он само што рикну као прободен брав:</p> <p>„Сине, Млађо, животе мо 
его тетка;“ а ово се, рекоше, слаже и с римским правом и с прописом грађанскога <pb n="107" />  
ађују: хтели би да непрестано по масама риштају, да виде, колико која маса има у готову и како  
и је просилац озбиљан, а који је — лака роба.{S} С првим је улазио у преговоре — дубље или краћ 
ну сматрало као бесправне личности, као робље заробљено, као лица без свакога права на овоме св 
де туђинку, што му, штоно кажу, није ни род ни помози Бог!“ повикао је Саватије Певац.</p> <p>„ 
И сад, помислите, ту велику добротворку рода људског, ту мајку и одгајиљу људи, народа, човечан 
<p>„Данас јесте, а сутра га нема!...{S} Роди се, само да се мучи.“</p> <p>Једна опет примети, д 
а нигда није ни без готових новаца: чим роди жир, он сместа одвоји по два три чопора маторих ве 
ла.{S} То је било онда, кад му је снаха родила унука, мушко чедо, ђедову праву радост; јер је у 
 њенога рођеног ода, из куће у којој се родила и одрасла, из куће, у коју си се ти, ране моје љ 
b n="124" /> удадбе, доба поноса старих родитеља, а доба среће деце њихове...</p> <p>И једнога  
чки и дочекивао.{S} Изгледало је, да је рођен за тај посао.{S} Некако је одмах умео да оферчи,  
, да је шабачки суд решио, да Анђелија, рођена кћер покојног Угљеше Пивљака, не може бити насле 
свога свекра Угљеше, а Анђелија, његова рођена кћер, да добије само једио просто сеоско удомљењ 
а Угљеше Пивљака наслеђују:{S} Анђелија рођена кћер његова, и Иконија његова снаха, а мајка пок 
S} Ја знам, а и цео свет зна, да је она рођена кћер мога бившег свекра, покојног Угљеше Пивљака 
p>„Ко је још чуо да је преча снаха него рођена кћи, него своја кост, своја крв?!“</p> <p>А друг 
биле кадре да кажу: преча је снаха него рођена кћи!...“</p> <p>А људи од закона:</p> <p>„На суд 
окојног <pb n="98" /> Угљеше Пивљака од рођене кћери његове, кад мушкога потомства нема?“ рече  
 себе, повика:</p> <p>„Издадоше ме моји рођени!...{S} О, ала је овај свет скроз и скроз неваљао 
p> <p>„Ја боље не бих одржавао ни своје рођено,“ приметио је Сима Ћата, кад му је Максим Ћук из 
а истераш из <pb n="121" /> куће њенога рођеног ода, из куће у којој се родила и одрасла, из ку 
и, шта се ради од његова имања; како му рођену кћер његову из куће избацују као какво самохрано 
 срца и племените душе, али све то онај рој њених просилаца није опазио.{S} Пред њиховим очима  
Е М. КОЛАРЦА 108</p> <p>ПРОСИОЦИ</p> <p>РОМАН.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Л. КОМАРЧИЋ</p> <gap unit= 
, волеће те и миловати, као што јутрења роса љуби и милује мирисно пролетње цвеће...{S} А што и 
Иконија, моје суво злато,</p> <p>„Цвеће росно јутром узабрато," — овај ти веселник дочепа окани 
> <l>„Иконија, моје суво злато,</l> <l>„Росно цвеће, јутрос узабрато,</l> <l>„Дико моја мојих м 
p> <l>„Иконија моје суво злато,</l> <l>„Росно цвеће јутром узабрато,“</l> <p>стаде се разлегати 
о бити истина; али ће на то рећи Стеван Рубибраза:</p> <p>„А, веруј, веруј!...{S} Кад год видит 
све се то, за тили час, обуче у свечано руво и искупи у пространо двориште покојног Угљеше Пивљ 
, један у варошком а један у мачванском руву.{S} То су били — Рајко Перић и Радојло заручник Ан 
вај оно дете, док на њ није изнет какав ружан глас; а кад се изнесе, онда га није ласно изглади 
ах није нешто ружно сањао, јер му се на ружичастим уснама поче развлачити некака детиња срдитос 
њиховог језика нигда није склизла каква ружна и неприкладна реч.{S} Њихово је вољење било право 
 може човек да га позна.{S} И кад гледа ружно гледа, и кад што проговори ружно проговори.{S} Ту 
ла и по која горка осуда за све, што је ружно, па долазило то од власти или кога другог: камџиј 
м великим и паметним очима, што их беше ружно замутила ова велика жалост њена.{S} Погледа га па 
 гледа ружно гледа, и кад што проговори ружно проговори.{S} Ту неки дан, преко свога обичаја, с 
} Не може бити, да у тај мах није нешто ружно сањао, јер му се на ружичастим уснама поче развла 
а.{S} Он би за њ, где би стао, по нешто ружно рекао.{S} Једном је приликом и самом Угљеши у уши 
цу око ушију обавила и ту оставила траг ружног обележја, да се многи после узимао у памет, кад  
 којој јој беше једина водиља милостива рука њене добре заовице Анђелије.</p> <p>И после малог  
о је, капетане, мој синовац, моја десна рука у свачему.</p> <p>„И капетан онда ућута, па ће виш 
 капетане, мој синовац...{S} Моја десна рука у сваком послу мом.{S} Куд га ја пошаљем, он ми из 
том снегу и леду,“ одговори Ћук, као из рукава.</p> <milestone unit="*" /> <p>Пошто је адвокат  
ај примила, твога нејака сина на својим рукама однеговала, и толико ноћи над њим и над његовим  
вој век провео, и сву му децу на својим рукама одгајио, — то му нико живи одобрити неће,“ учини 
њену.{S} Ја сам њу одржао на овим мојим рукама, “ рећи ће чича-Мића, онај исти чича-Мића, што г 
о мушко, а једно женско.{S} Узеле се за руке, на преда се гледају и ништа не говоре.</p> <p>„И  
 пред њом се обре Анђелија.{S} Раширила руке, а из очију јој грунуше сузе радости, помешане с н 
ђе и пружи му руку.{S} Он је узе: и обе руке задрхташе, а некаква чудна струја пролазила је цел 
а, колико је њих облетало, не око твоје руке, већ око овога богатог мираза твог, и ти си их све 
о и сви остали, не облећу око мене моје руке ради, већ ради овога проклетог мираза мог, ватра г 
, старалац поверене му масе, био срећне руке при избору Анђелијнога младожење међу толиким прос 
те сместа оздравило.{S} Она једном сави руке око врата своме баби и стаде га молити да учини аб 
а оно грдно богатство Угљешино одлази у руке Максима Ђука, мени опет чисто буде мило, што је ов 
м већ и ми познамо," одговори Радојло и рукова се с Рајком.</p> <p>„Било је нечега што нам је и 
мо што махну главом; а Фема Митровчанка руком.{S} То им је био знак, да је дете било и прошло.< 
м ракитовим прутом.{S} Максим Ћук удари руком по плећима Симу Ћату — благодарности ради, а ништ 
х долети Фема Митровчанка, махну на њих руком и повика: .</p> <p>„ Долазе!“</p> <milestone unit 
па се одједном исправи, <pb n="14" /> а руку извуче из руку свога јарана, па му с дубоким болом 
ао на страну Јашу Јарића, ухватио га за руку, као гвозденим клештима, па му почео да шапће:</p> 
енска прилика.{S} Она дочепа Иконију за руку, па јој прекорно рече: „Шта ћеш ти овде, Иконија,  
 толико исто; свештенику, да им буде на руку, 50; споредном стараоцу толико исто; Феми Митровча 
у.</p> <pb n="128" /> <p>Радојло дочепа руку Рајкову, дочепа је и ватрено стеже.</p> <p>„Како ј 
ери покојног Угљеше Пивљака.{S} Њену је руку потражио по српском обичају и закону чича-Бранко к 
исправи, <pb n="14" /> а руку извуче из руку свога јарана, па му с дубоким болом рече:</p> <p>Н 
ца не познајемо?" рећи ће Рајко и пружи руку Радојлу сину Клисарину.</p> <pb n="128" /> <p>Радо 
 своје благо нагомилао.{S} Он је тражио руку Анђелијну за свога сина Рају; а томе је послу прис 
ву па и читавом човечанству.{S} Метнимо руку на срце, па се запитајмо, да ли је право, да ми на 
ђе му његова снаха Иконија, пољуби га у руку, па ће му рећи:</p> <p>„Бабо, ја не могу више оста 
е Обраду Кустури, смерно се поклони и у руку га пољуби, па онда прискочи Икониној мајци, притиш 
иној мајци, притиште јој врео пољубац у руку, па јој љупким девојачким гласом рече: „добро нам  
ечерали, а Пела им беше, истина на брзу руку, али опет лепу господску вечеру спремила, која ник 
 замерио; али сад, кућо моја, кад твоју руку иште, за свога јединог сина, један Максим Ћук, нај 
шта више говорити.{S} Они не траже моју руку, већ овај мој мираз, ово моје очинство.“</p> <p>А  
ећега нема! ..{S} Максим Ћук тражи моју руку за свога сина, па одрешио своју дубоку кесу и свак 
еда.{S} Он је Угљешиној Анђелији у неку руку био као неки мали учитељ: што би год данас прочита 
огледа заморена Она му приђе и пружи му руку.{S} Он је узе: и обе руке задрхташе, а некаква чуд 
 свога места.{S} Приђе Обраду, метну му руку на раме, па му, смешећи се, рече:</p> <p>„Не бој с 
а оне, који не <pb n="55" /> траже њену руку њене лепоте ради, већ ради њенога богатог мираза.. 
лац за кога је она знала, да тражи њену руку, а не њен богати мираз: јер га она више ни имала н 
м њену лепу руку.“</p> <p>„Не њену лепу руку, већ њен богати мираз, несита хало!...{S} Теби би  
 како за мога сина да добијем њену лепу руку.“</p> <p>„Не њену лепу руку, већ њен богати мираз, 
ан одјурили су преко велике Митровице и Руме за Земун, а одатле за Београд и Ћата и Максим Ћук. 
ленила, што прелива из зелена на златно румено — зеленило Па и само се небо обоји некако друкчи 
а добрим коњима и у господском варошком руху.{S} Једно беше Рајко Перић, а друго његов побратим 
о лепоти и стаситости, толико и богатом руху њихову!...{S} Али је млада својом лепотом, својим  
е сувим златом свакога, ко би им био на руци, да се дочепају богатог мираза њеног, и постављаше 
ри ништа не знају, и да је све у Божјој руци.{S} Баба Стана, мати Јове четовође, рече, да нема  
ек црн шешир са доста малим ободом, а у руци дебео, кукаст, <pb n="136" /> дренов штап, жут као 
ао пред капијом.{S} Отвори је, приђе му руци, па га после одведе у гостинску собу и представи г 
ни су били оно, што наручише онај богат ручак, кад је оно газда Угљеша женио свога сина с овом  
од њих муке.{S} Неће ти дати с миром ни ручати ни вечерати.{S} И то ће бити све саме шићарџије. 
ило да од куд долази, оно би му пружило ручице, да га узме.{S} И он би га узео и ваздан му које 
} Немој убијати срећу детета мога, нити рушити мир нашега дома, који ти ништа дужан није.“</p>  
мљење...{S} И зато смо, ево, дошли, да, с пристанком моје властодавке и њенога мужа Рајка, ову  
еправду исправимо, <pb n="134" /> и да, с другом вољом, место овакве судске пресуде, донесемо п 
>Ово као да је опазила и сама Анђелија, с тога је постала хладна и равнодушна према свима своји 
у, па је, мислим, ред, да видим човека, с којим ми ваља век вековати; јер се, поочиме, право да 
А, па она је већ ту, да буде пунолетна, с тога с њеном прошевином немој хитати.{S} Кад постане  
 да их њихове мајке нису с толико муке, с толико бриге и бесанице неговале, над њима, над живот 
2" /> колико свега дугујеш — с главним, с интересом и судским трошковима, и скупа је изнело:{S} 
тране одекламовати.{S} Он вам је могао, с краја на крај, испричати <title>„Сироту Босиљку“</tit 
жива мала има покојни Угљеша, као и то, с ким је имао каква посла и рачуна.</p> <p>Ћата се прим 
 слику свога сина Млађе, она је жалост, с дана у дан, бледила.{S} А оно Божје анђелче, кад би г 
 се додиривала чак с извесном дрскошћу, с којом се Ћук служио, кад му је год била у изгледу как 
у Јездину, да види шта је <pb n="44" /> с њим, те из своје собе још не излази, а његово је да п 
е у Обреновцу сувачу Лазе Галовића?!{S} С тим сам се мислима вратио кући.</p> </div> <trailer>К 
илац озбиљан, а који је — лака роба.{S} С првим је улазио у преговоре — дубље или краће, како ј 
едо уткива у платно живота човекова.{S} С тога наш живот, ма колико био горак, ипак има неке др 
.{S} А око твоје Анђелије биће лома.{S} С тога се у памет <pb n="54" /> узми, да ти не подвале  
вратнице су већ широм биле отворене.{S} С прага механскога гледао их је један човек.{S} То је б 
ђа, онај масални био на своме месту.{S} С њим се просто <pb n="140" /> није могло ни шта почети 
не, управо као неки — сељак философ.{S} С тога га сељаци узеше за општинског писара, али ту ниј 
ам <pb n="22" /> колико свега дугујеш — с главним, с интересом и судским трошковима, и скупа је 
у, а њему с десна седе адвокат Радић, а с лева адвокат Јовић, до Јовића Рајко Перић, а до Радић 
на је већ ту, да буде пунолетна, с тога с њеном прошевином немој хитати.{S} Кад постане пунолет 
 будућег ђувегију свог, да видим човека с ким ми ваља век вековати.“</p> <p>„И ти га још ниси в 
...{S} Где је дете, мој Угљеша?{S} Нека с њим бежи из ове несретне куће, нека бежи куд било!... 
 мајка не би дала, да јој њена перуника с дана у дан вене, као покошен цветак на меком ливадско 
ше година како се ломим и бијем као ала с берићетом с људском себичношћу, халапљивошћу за пусти 
а песма, што се јутром и вечером мешала с песмама славујевим, за свагда је умукла...</p> <p>Њен 
имоиђосмо, а и девојка као да није била с раскида; али ето, <pb n="68" /> тако, ја велим није б 
вокат Радић.{S} Иконија је прва скочила с кола.{S} Она стаде разгледати, неће ли где угледати с 
 што увредила.“</p> <p>Ово је она рекла с таквом решеношћу, да је њен свекар сместа увидео, да  
Ако је твоја Анђелија у колу, ако је на с лу или на прелу, знај да је ту и он.{S} О томе већ го 
ад је оно газда Угљеша женио свога сина с овом истом младицом, што седи у овим господским кочиј 
 људи и жене, деца и дечаци стали су па с неким дубоким учешћем гледају ова два анђела како се  
 још истога дана, после онога разговора с масалним, сео у свој „интов,“ у који беше упрегао две 
ла избацио нешто језика, као да је, Бог с нама био, прегрижен...{S} Ово кљусе мора да је негда  
 био вечно трн у оку, као да му се, Бог с нама био, предсказивало, <pb n="125" /> да ће му Радо 
 је наш Љубинко до паре измирио цео дуг с интересом и парничним трошковима.{S} И тако је спрече 
 пријатељем Угљешом...{S} Хе, ко ће сад с тобом?{S} Широка су леђа на која се сад наслањаш...{S 
етар одјури у Богатић.{S} Ту се састаде с капетаном, те га замоли, да му једном већ изврши неке 
ме, што буде са собом понела, нека буде с Божјим благословом!“ додаде девојачка мајка.</p> <p>„ 
ао са <pb n="70" /> Симом Ћатом и да је с њим вечерао.{S} Они зовнуше и Пелу механџику, те и њо 
p>Тако Сима Ћата; а Максим Ћук — шта је с њим?</p> <p>Њега ено где још непрестано облеће око Ма 
 није с таком пресудом задовољна, те је с тога одбацује.{S} Не, не; не може бити, да сте вас дв 
ије затек'о жива сина.{S} Он је, док је с кола скочио, по људима, по снуждену лицу њихову и по  
Обрад Кустура своје свиње продао чим је с њима дошао у Митровицу, могао је имати и нешто ћара;  
о.“</p> <p>А Феми Митровчанки једном је с пуно горчине рекла:</p> <p>„Ништа не бих волела, него 
pb n="26" /> и какав богослов.{S} Он је с особитом вољом читао и остале „мирске“ књиге, песме и 
/p> <p>Шљивак ковача Среје сучељавао је с великим воћњаком покојног Угљеше Пивљака.{S} Ту, одма 
 њој каже шта има да ради.{S} И дуго је с Мартом разговарао, — све док момак није упрегао нова  
ажу, да је то прави анђео Божји, што је с неба слетео на земљу, да људима каже, како је добар и 
стодавке Иконије, и она је то, што није с таком пресудом задовољна, те је с тога одбацује.{S} Н 
а Мића нешто <pb n="51" /> много шурује с Радојлом сином нашега клисаре, па му сместа дао пут,“ 
их још мало кукурузом прирани, па после с њима у Митровицу, и сместа их теслимљује.{S} Он би у  
чију јој грунуше сузе радости, помешане с неком жалошћу, којој ни она није знала право порекло. 
отињи продајем бакраче по кући и губере с главе, па шта ћу му ја?..{S} Ја, господине, ником не  
 познамо," одговори Радојло и рукова се с Рајком.</p> <p>„Било је нечега што нам је и сметало д 
Саво има право; наш масални не да да се с његовим богатим пупилама играју гладни вуци: ето, шта 
" /> је дала неколико свештеника, па се с тога и зову Поповићи, а у доба наше приче беше тек по 
 ниси старалац лепој Анђелији, те би се с тобом и брже и лакше споразумео, како за мога сина да 
а се пакосно писар Јеша Савчић, који се с газда-Максимом Ћуком упознао, док је још са службом б 
 није смео кући Угљешиној доћи, нити се с Анђелијом састати и разговарати; али то је баш учинил 
га време, мало по мало, ушије.{S} Он се с радошћу упоредо уткива у платно живота човекова.{S} С 
/p> <milestone unit="*" /> <p>Кад су се с београдским адвокатима растали, онда ће Сима Ћата упи 
его што је газда Рајка Перића,“ рећи ће с неким поносом Максим Ћук.</p> <milestone unit="*" />  
шта онда да радим?{S} Шта ја знам ко ће с њима довече доћи, можда и сам масални, а ја се власти 
ш с ума, да...“</p> <p>„Шта да не смеће с ума? упаде му у реч један млад трговац... „Адвокат Јо 
ји на помоћи Сима Ћата, који је и иначе с њеним оцем добро живео.{S} Он је први од људи из села 
 му <pb n="143" /> вилица окембешена, и с ње се цеди некакав отегљив слуз.{S} На десној страни  
 него тетка;“ а ово се, рекоше, слаже и с римским правом и с прописом грађанскога <pb n="107" / 
 бољи и веселији дани.</p> <p>Тако је и с газда-Угљешом било...{S} Жалио је и жалио свога једин 
им стоји; а пред само вече састаде се и с писарима у механи Јосе Куртовића, поручи пиво за све, 
не даду да пођу.{S} То се може десити и с твојом пупилом, лепом Анђелијом Угљешином.{S} Ово се  
 се, рекоше, слаже и с римским правом и с прописом грађанскога <pb n="107" /> аустријског закон 
ђе Анђелији.{S} Диже је, па је полако и с пуно неког бола изведе из ове проклете собе.{S} Водио 
оповића.{S} Ноћ беше тиха и нема.{S} Ни с које стране није се <pb n="12" /> чуо ни глас људи, н 
 опкољена, да сам сужањ заробљени, а ни с које стране помоћи...{S} Али, што моме срцу најтеже п 
 би могла ни оставити,“ рече ђед детињи с неком очевидном срџбом, која му је из саме душе потиц 
тек од сад од њих муке.{S} Неће ти дати с миром ни ручати ни вечерати.{S} И то ће бити све саме 
и о томе мислиш и шта намеравамо радити с овим големим имањем, које си овом парницом добила?{S} 
дренов штап, жут као восак.{S} Он скочи с кола, приђе капији, па оним штапом стаде лупати:</p>  
јатељу, повика Сима Ћата.{S} Нека момак с колима сврне на наше имање у Китогу и нека нас ту чек 
своју одлучност, која се додиривала чак с извесном дрскошћу, с којом се Ћук служио, кад му је г 
ме је и онако велика повика, да тргујем с богатим <pb n="59" /> масама, а маса покојног Угљеше  
оје; послушај ти мене, а ја ти се кунем с оним, што ми је најмилије, да се нигда покајати нећеш 
ла, ја нигда нећу пристати, да се судим с мојом заовом Анђелијом.{S} Ја знам, а и цео свет зна, 
бих пристала да живим под једним кровом с Максимом Ћуком.“</p> <p>То рече, па се окрете и оде д 
ко се ломим и бијем као ала с берићетом с људском себичношћу, халапљивошћу за пустим земаљским  
е наставити:</p> <p>„Таман си ти отишао с твојом Јелом у Мачву, да видиш дом свога пријатеља, а 
ирао себи момке да му мал чувају, и био с њима задовољан, а Ћата их сад не бегенише!...{S} Друг 
у је дадоше: та ко се не би опријатељио с тако чувеним домом, као што је дом газда Угљеше Пивља 
 је кум на крштењу дао ђедово име, како с дана у дан напредује, гледајући у њему живу слику сво 
ма после и Ћати казала.</p> <p>„Ми ћело с њом муку имати: ја ово чудо од девојке још у своме жи 
лаву.{S} И зар то створење да изравнамо с мушким потомством, на коме остаје слеме кућно, име по 
а су једва чекали да се састану и једно с другим ћеретају — о чему било.{S} Најпре су се волели 
и овако:</p> <p>„Имање у Китогу заједно с домазлуком, сувати у Лешници, велики чаир у Липници д 
 је послу приступио веома опрезно и већ с напред скројеним планом.{S} Најпре је за тај посао ут 
 Ћук.{S} Ту су држали малу конференцију с неким београдским адвокатима.</p> <p>И после дужег пр 
руку извуче из руку свога јарана, па му с дубоким болом рече:</p> <p>Не, Рајко, то бити не може 
рње чело посадише Матоша Порабу, а њему с десна седе адвокат Радић, а с лева адвокат Јовић, до  
ило ни једнога, да их њихове мајке нису с толико муке, с толико бриге и бесанице неговале, над  
ато," — овај ти веселник дочепа оканицу с вином, па њим о земљу, и она прште у стотину комада!" 
 знам колега, али ти не треба да смећеш с ума, да...“</p> <p>„Шта да не смеће с ума? упаде му у 
 моме дому бити драга, па да је спремиш с даровима, колико она може под пазухом понети..."</p>  
ксим Ћук пољуби, и то трипут се пољуби, са својим пријатељем Ћатом; а један другом дадоше реч,  
ставиш са својим <pb n="34" /> дететом, са нејаким Угљешом, са још једином радошћу несрећнога с 
 n="34" /> дететом, са нејаким Угљешом, са још једином радошћу несрећнога свекра твог?!“.</p> < 
 и сицевима.{S} Напред,је у интову био, са својим сином Срејом, Максим Ћук, а остраг на масални 
<l>„Што вас строши по вароши;</l> <l>„А са моји товароши!"</l> <p>И, после, кад је ко устао и о 
 <p>„Па ја сам мислила, бабо, да и њега са собом поведем; а доводила бих ти га сваке друге...“< 
 очинство, није твој мираз, већ једнога са свим другог лица, лица о коме нико живи и не слути,  
но, поживети, како ни једна твоја друга са села.“</p> <p>„Па добро, поочиме — како је већ звала 
уде у другу недељу по Крстову-дне, а да са сватовима по девојку дође у недељу пред свету Параск 
Стражња осовина пребијена, једног точка са свим нема, а у једног имају само две шпице.{S} Она н 
закошарак веже, — дотле се она праштала са својом заовицом Анђелијом.{S} Она јој је са сузним о 
ола, два господска интова, и двоја кола са федерима и сицевима.{S} Напред,је у интову био, са с 
оним лепим и скупоценим масалним колима са сицевима и федерима, упрегнутим било бесним и немирн 
, а остраг на масалним колима Сима Ћата са својим побратимом Обрадом Чавком.{S} То су били прос 
 мајка или тетка?“</p> <p>И онда је суд са свим ово питање правилно расправио, кад је рекао:</p 
ри што ће га обрадовати.{S} И он устаде са свога места.{S} Приђе Обраду, метну му руку на раме, 
 постидети неће; а оно спреме, што буде са собом понела, нека буде с Божјим благословом!“ додад 
.{S} Једна таква препирка има јаке везе са овом нашом причом.{S} Тако, једнога дана, у овој адв 
да је унук надживео свога ђеда, онда је са свим тачно, да је „мати преча од тетке.“</p> <p>Ово  
војом заовицом Анђелијом.{S} Она јој је са сузним очима говорила:</p> <p>„Чувај ми сина, слатка 
еша Пивљак; али у књизи судбине било је са свим дукчије записано...</p> </div> <pb n="30" /> <d 
ос момачки.{S} Старице, које беху дошле са својим ћерима и унукама, плакале су од радости:</p>  
ије, и по томе је суд расправљао питање са тачке правнога гледишта, не ко ће наследити имање ст 
џук кошуљу!"</l> <pb n="15" /> <p>То се са својим сином враћао кући газда Угљеша Пивљак, певају 
едва господска кола — кочије на федер и са сицевима — у која беху упрегнута два, као трава, зел 
а сам мислио, да се још частиш по Мачви са твојим пријатељем Угљешом...{S} Хе, ко ће сад с тобо 
о што ће дати нашој целокупној привреди са свим нов преображај.{S} То је нека сувача за једнога 
се мало набра чело, али он ипак продужи са свим хладно и као да ништа ни опазио није:</p> <p>„П 
и лек.{S} У оној ватри лекари су морали са собом носити све што треба, кад буду овако у народ п 
рина утиче у Саву, и где се Србија грли са питомим Сремом и својом сестром Босном поносном; а к 
д Маричића кућа, а њима се одазваше они са салаша браће Поповића.{S} Ноћ беше тиха и нема.{S} Н 
 очине куће изведе.{S} И она је тај дан са нестрпљењем чекала; јер јој је он имао донети праву  
 Максим Ђук у совљачкој механи састајао са <pb n="70" /> Симом Ћатом и да је с њим вечерао.{S}  
м Ћук, да је у совљачкој механи вечерао са Симом Ћатом и ту се бавио до после пола ноћи, па пос 
знак, да тако и уради.{S} За тим је сео са Симом Ћатом на нова масална кола, у која беху, по на 
з куће одведе.“</p> <p>Иконија му на то са свим хладно одговори:</p> <p>„Па добро, бабо, ја и н 
ако је и урађено.{S} И овде се Ћук изуо са неких 25 дуката.{S} И то је Кузман примио тек као ак 
нама.{S} На глави је имао мек црн шешир са доста малим ободом, а у руци дебео, кукаст, <pb n="1 
 <milestone unit="*" /> <p>Ћата је опет са своје стране овако говорио:</p> <p>„Дете моје, сирот 
ко се не варам, видео где оде у друштву са Симом Ћатом и Обрадом Чавком, а то је таман друштво  
да додирује моје начело, да женску деду са мушком при наслеђу ваља изравнати; али сам бар овде  
 него тетка.{S} И то је у овоме случају са свим по закону, а судови су <pb n="114" /> зато ту д 
не душе, два ока у глави — моју Иконију са твојом Анђелијом?...</p> <p>Радојло се само осмехну, 
није било куће, која није имала гостију са стране.{S} И кући браће Поповића беху свратиле некол 
иња.</p> <p>Максим Ћук, је при растанку са Симом Ћатом, и по други пут изјавио своју захвалност 
дређивању наслеђа изравнали женску децу са мушком.</p> <p>Адвокат Радић одсудно је заступао муш 
еба већ једном да изравнају женску децу са мушком при наслеђу њихова очинства.{S} Ја до сад нис 
ше Пивљака....{S} Кад велиш да нам мо’ш са сином доћи, да ти се надамо, пријатељу ?“</p> <p>„Па 
а тешка; али, како можеш да се раставиш са својим <pb n="34" /> дететом, са нејаким Угљешом, са 
азда-Максимом Ћуком упознао, док је још са службом био у Владимирцима, у питомој Посаво-Тамнави 
<p>У кафану „Зеленог Венца“ долазе људи сабаиле на кафу.{S} Ту се обично претресу све новости о 
иле крушке, — је ли тако Ћато?“ повика, сав блажен, Максим Ћук.</p> <p>„Тако је, газда-Максиме, 
Јездина отишла, да види шта ради, а он, сав у крви, изгубио аваз, а опет све познаје, и кад нам 
er" n="10"> <head>X</head> <p>Сима Ћата сав се беше заложио, да од своје пупиле добије пристана 
љивање неких Угљешиних пријатеља, да се сав живи мал распрода.{S} И Ћато и капетан, а и неки др 
ао само стари чича-Мића, то је осећао и сав онај остали свет, што се беше искупио у и око двори 
обра срца, две пламените душе.</p> <p>И сав онај свет, момци и девојке, људи и жене, деца и деч 
 да се што позамашно ућари, он би се ту сав заложио, и не би се много обзирао шта ће свет рећи  
 на коју је Ћук око бацио, док ће на то Сава Прекошорац рећи.</p> <p>„Море видео сам ја њега гд 
> <p>Ово је све слушао Ћатин повереник, Саватије Ребрин, онај Саватије, што га је Ћата узео на  
 није ни род ни помози Бог!“ повикао је Саватије Певац.</p> <p>„Вала људи, кад опет видимо, да  
 Ћатин повереник, Саватије Ребрин, онај Саватије, што га је Ћата узео на место чича-Миће, старо 
ице Иконија!...{S} Ево мени још једнога савезника!..“ повика адвокат Јовић; а на то ће адвокат  
 Максим Ћук изјавио своју захвалност на савесном старању и одржавању поверене му масе.</p> <p>З 
о други пут изјавио своју захвалност на савесном старању око унапређења поверене му масе; а он  
ц и братанац умреше, па је ред да твоје савете послушам; али, ево, ја до сад нисам ни видела то 
које чувају девојку и дају јој потребне савете, да да по 25 дуката, и, најпосле, би уговорено и 
tone unit="*" /> <p>Тих од прилике дана саветовало се у кући Рајка Перића у Преком Шору, има ли 
ам, пријатељу, као и то, да си јој и ти саветовао да их одбије.{S} Тако бих и ја радио.{S} Ја с 
; о воденицама на Дрини и воденицама на Сави; о кошевима и наслонима и о другим ситнијим парчет 
танови, воденице на Дрини и воденице на Сави, долазе на други део.{S} Стара и нова кућа и све о 
би дете сместа оздравило.{S} Она једном сави руке око врата своме баби и стаде га молити да учи 
д нашег масалног.</p> <p>„Не, не, газда Саво има право; наш масални не да да се с његовим богат 
де валовита <pb n="29" /> Дрина утиче у Саву, и где се Србија грли са питомим Сремом и својом с 
енидбу?“ зацерека се пакосно писар Јеша Савчић, који се с газда-Максимом Ћуком упознао, док је  
, сад си слободан као тица на грани; а, сад, јаши твога путаља, па иди кући, да ту радосну вест 
ђед, односно отац Анђелијн.“</p> <p>„А, сад се ич не бринем!" повика Максим Ћук. „Таку ми ракиј 
сао!...</p> <p>„Ето, мој драги Кустуро, сад си слободан као тица на грани; а, сад, јаши твога п 
ће минуше; а један додаде:</p> <p>„Ето, сад, сиромах Угљеша!{S} Угаси му се и последња нада њег 
е:</p> <p>„Не бој се, драги Кустуро!{S} Сад видим да о свему ни ти ништа не знаш; не бој се, и  
тане да жени свога унука, па? — Ето!{S} Сад га се сетио чича-Мића, а да тога није било, Бог зна 
по свећу, али он — умре без свеће...{S} Сад Бог их убио, шта ће им то, кад су оба умрли, један  
радити пару и на дрвету и на камену.{S} Сад је почео и да калаузи; а коме он одлучи свиње, тај  
а.{S} Ја до сад нисам делио те идеје, а сад, у овој прилици, ја стојим уз његово мишљење: није  
 Ћук давио Поцерину и Посаво-Тамнаву, а сад га, ево, да придави и Мачву!...“</p> </div> <pb n=" 
тнији.{S} Све он зна боље од другога; а сад? — Ето му!..{S} Нису паре за будалу!{S} И он би сад 
а ће Максим Ћук овако почети:</p> <p>„А сад, драги Ћато, да пређемо на главни посао, на посао,  
ла има главу, а језика нема.“</p> <p>„А сад, газдарице, дај шта смо дужни, и кажи момку нека пр 
ку, па је сад постао ђогат; али како га сад нико више не тимари, то се по њему направиле читаве 
е:</p> <p>„Ево, на, пријатељу, то је за сад само капара!...{S} У та два фишека има равно 200 ду 
и:</p> <p>„Ћато, како те Бог учи!{S} Ја сад ништа не знам, ни шта ћу ни како ћу.{S} Како ти нар 
 ово?{S} Куку мени ојађеници, шта ћу ја сад?...{S} Бабо, слатки бабо — шта ти то учини од себе, 
мој, ти мене закла?!{S} Бабо, шта ћу ја сад на овоме свету без тебе, без своје мајке, без браће 
ди онако, како му је писато; а Анђелија сад никуд маћи не може, на да крила има.{S} Њен свекар  
исам кајао, а тако мислим да радим и од сад, па се, надам се, опет кајати нећу!“</p> <p>„А ја,  
 и обасипај пољупцима; јер ћеш му ти од сад бити и тетка и мајка.{S} Чувај га и негуј, тако ти  
, знам, верујем, имаћеш ти богме тек од сад од њих муке.{S} Неће ти дати с миром ни ручати ни в 
се мучи и после смрти његове.{S} Она је сад сужањ заробљени."</p> <p>„Нека се притрпи.{S} То не 
а да је негда имало зелену длаку, па је сад постао ђогат; али како га сад нико више не тимари,  
додаде Марта Јездина.</p> <p>„А мени је сад тек срце на месту, кад видим, где се ово двоје узим 
га просто не могу да живе.{S} И мени је сад, као да у њиховој срећи гледам своју срећу,“ повика 
ивљака, и да је целокупно имање, што је сад под масом тековина њенога оца.{S} И зар ја да јој њ 
ц, а Ћата својој кући.</p> <p>„Е, ту је сад ударио тук на лук:{S} Максим Ћук на Симу Ћату.{S} К 
бац, колико ме мучи, што не знам што ме сад баш власт зове...{S} Него, станиде; знам шта је.{S} 
д с тобом?{S} Широка су леђа на која се сад наслањаш...{S} Хајде 'вамо!...“</p> <p>И они оба уђ 
ако хитно?!{S} Није ми толико што ћу се сад поново враћати у Шабац, колико ме мучи, што не знам 
ојим пријатељем Угљешом...{S} Хе, ко ће сад с тобом?{S} Широка су леђа на која се сад наслањаш. 
раге куће, из куће Угљеше Пивљака.{S} И сад је он на се узео бригу, да ватру чарка и да жар изг 
 и мрачан без наше лепше половине.{S} И сад, помислите, ту велику добротворку рода људског, ту  
 где ли му је друг — дешњак?...“ И ја и сад не знам шта ми би, те повиках: „Ждрале!“</p> <p>И о 
вога аутора претворило у Ђ. Ја се још и сад опомињем да се због тога весели Ћук много једио, и  
у!..{S} Нису паре за будалу!{S} И он би сад хтео да ја то све надокнадим.{S} Нека благодари Бог 
/> одбијала, а ја ти нисам замерио; али сад, кућо моја, кад твоју руку иште, за свога јединог с 
удити!..{S} У памет се Ћато!{S} Овде ти сад ваља испит полагати," промрмља Сима Ћата кроза зубе 
евојку унесреће...{S} Збиља, колико њој сад би година?“ упитаће одједном масални.</p> <p>„До ње 
оба умрли, један пре а други после, тек сад су они оба пред лицем Божјим!...“</p> <p>„Хе, моја  
авно, и утувите ви ово људи, што ће вам сад чича-Мића казати!{S} Или ће она поћи за онога, кога 
ва уста једном прошапташе:</p> <p>„Знам сад ко је.{S} То је он, мој пријатељ Угљеша.{S} А ко би 
јвазом подвучено.</p> <p>„Шта ли ће ово сад бити?“ рећи ће Обрад више у себи... „О, да сам знао 
оме, Рајко, Рајко — небо моје плаво, до сад мислила нисам.{S} Ја бих пре у воду скочила, него ш 
 твоје савете послушам; али, ево, ја до сад нисам ни видела тога мога, ако буде Божја воља, буд 
м при наслеђу њихова очинства.{S} Ја до сад нисам делио те идеје, а сад, у овој прилици, ја сто 
остала је велика пробирачица: она је до сад одбила равно тридесет и два просца, те каква просца 
 та услуга доноси.{S} Тако сам радио до сад, па се нисам кајао, а тако мислим да радим и од сад 
масе.“ Други би опет додали:</p> <p>„До сад је Максим Ћук давио Поцерину и Посаво-Тамнаву, а са 
и ти шта знаш и како умеш, да ме то зло сад мимоиђе, па после, пошто ни дете одведу, могу слобо 
себи... „О, да сам знао за ово, кад смо сад у Шапцу били, да видим шта је то тако хитно?!{S} Ни 
 уродило је богатим плодом.{S} И ми смо сад срећни...{S} Је ли, цвете мој миљени?...“</p> <p>„С 
осле је опет настала игра и весеље и то сад живље и бујније.{S} У коло се хватало и старо и мла 
не може, на да крила има.{S} Њен свекар сад заповеда кад ће ко у Совљаку легати и кад устајати, 
 свему равноправна; а ово како је у нас сад — то је аномалија у нашем грађанском закону, које ч 
едај оно весело детешце!...{S} Ти си му сад све — и отац и мајка и ђед и све...{S} Буди јунак!{ 
сто уздахну па рече:</p> <p>„Ах, што му сад нисам ја капетан у Мачви?!.. „ћук“ Максима Ћука не  
оја му је из саме душе потицала; јер су сад и њега мучиле оне Иконијине речи:</p> <p>„Али, бабо 
ног?“ упита Пав’о Агић.</p> <p>„Није ту сад питање, је ли то Клисарин Радојло или ко други, већ 
вају, и био с њима задовољан, а Ћата их сад не бегенише!...{S} Други су то рачуни, браћо,“ одго 
довршити.{S} Нашао се он да буде светац сад у — деветнаестом веку; а и онај сметењак, онај Макс 
дам, газда-Максиме, и нека ти је то још сад знано,“ — он се мало уозбиљи.</p> <p>Наравно, то је 
ло.{S} Оно у мени изазва неко чудновато сажаљавање.{S} Станем га боље посматрати, и, о чуда, ме 
рати, била је бледа као смрт.{S} Она се саже, те нешто шану Пели бирташици.{S} То је смотрила и 
и је душа тако велика!...{S} И то ја да сазнам од другога!“ И онда га оде поново љубити и нешто 
н свет из Совљака, Глоговца, Црне Баре, Салаша Црнобарског, Клења, Бадовинаца и других околних  
аричића кућа, а њима се одазваше они са салаша браће Поповића.{S} Ноћ беше тиха и нема.{S} Ни с 
ру совљачком, глоговачком и Црнобарског Салаша.{S} За њ се знало, да нигда није ни без готових  
тај: шта да радим кукавица сива, ако ме салете, да примим обележје од сина Максима Ћука?" —</p> 
 вршим своју дужност, јер <pb n="60" /> сам постављен да будем сиротињи место оца и мајке...{S} 
а, а пушке никако ни партисале нису.{S} Сам кум дао је врећу барута, а стари сват две.{S} Чауши 
а му почео да шапће:</p> <p>„Чуј, овога сам часа купио кола дрва, све саме церове облице, а кад 
, очни виде мој, да сам ја опкољена, да сам сужањ заробљени, а ни с које стране помоћи...{S} Ал 
раним?...{S} Знаш ли, очни виде мој, да сам ја опкољена, да сам сужањ заробљени, а ни с које ст 
и?“ рећи ће Обрад више у себи... „О, да сам знао за ово, кад смо сад у Шапцу били, да видим шта 
 и јасне.</p> <p>И тако би одлучено, да сам Кузман оде у Шабац и да у суду размотри акта по ово 
ошаљем, он ми изврши посао боље него да сам сам отишао“</p> <p>„Е, онда, то је он...{S} Нисам с 
.{S} Оно ми рече:</p> <p>— Капетане, ја сам послат, да видим шта и колико дугује Обрад Кустура  
а...</p> <p>„И још нешто, господине, ја сам себи поставио за правило, да свачију услугу добро п 
е, Кустуре!{S} Зар си већ дошао?!{S} Ја сам мислио, да се још частиш по Мачви са твојим пријате 
 Перић.</p> <p>„Па да почнемо!...{S} Ја сам чисто радознао да видим: ко би ту био пречи наследн 
„А ја тебе разумем, поносе мој...{S} Ја сам знала да ти је срце добро, верно, топло; али нисам  
паре.{S} На! ово је његова квита.{S} Ја сам је, боље тврђе ради, и оверио, а то исто и на актим 
ждрал?!...{S} Он је био и прошао.{S} Ја сам само његова сенка.{S}" И онда опет оде куњати, — ам 
 ни за каквим богатством поимило.{S} Ја сам о газдалуку Угљешину данас први пут чула, па ми је  
нас.{S} Знам ја, људи, душу њену.{S} Ја сам њу одржао на овим мојим рукама, “ рећи ће чича-Мића 
егов посао, а оно што се мене тиче — ја сам ти већ казао,“ рече му масални, а преко чела му прн 
S} Ти тако још нигда ниси одоцнио; а ја сам те баш вечерас погледала да ми час пре дођеш, да те 
“ повика Фема Митровчанка.</p> <p>„А ја сам опет знао, да ће тако најпосле бити, па сам само се 
есрећнога свекра твог?!“.</p> <p>„Па ја сам мислила, бабо, да и њега са собом поведем; а доводи 
каже: „продадоше је!...“ У осталом и ја сам ту.{S} Ни ја не дам, да ми ова маса оде на ђавоље м 
ита један крепак мушки глас.</p> <p>„Ја сам, Радојло.“</p> <p>„Ти си ми поручила да те овде сач 
 више питати.{S} Примила сам.{S} Морала сам.{S} Тако је хтео Бог и мој отац и моја мајка; а <pb 
ло; али ће опет додати:</p> <p>„Тражила сам да видим тога будућег ђувегију свог, да видим човек 
немој ме о томе више питати.{S} Примила сам.{S} Морала сам.{S} Тако је хтео Бог и мој отац и мо 
?“</p> <pb n="80" /> <p>„Па...{S} Рекла сам му — нека дођу.“</p> <p>Радојло пребледи — као смрт 
 ја се власти плашим као живе ватре, па сам те звала, да ме научиш, како да се од ове напасти о 
опет знао, да ће тако најпосле бити, па сам само сеирио, како се она два лудака млате, онај дин 
а на женидбу, а ти девојку на удају, па сам дошао да видимо, можемо ли се нас двојица опријатељ 
ја, — мути ову нашу данашњу срећу, — па сам се толико пута канио, да те питам, шта ти о томе ми 
Тоши.{S} Можда ће ми и он казати, рашта сам зват. “</p> <p>И таман они у тој речи, а капетан те 
идела.“</p> <p>„А где ћу га видети, кад сам непрестано у овој мојој тамници, под јаком стражом  
ола дрва, све саме церове облице, а кад сам их стао сећи, а оно имам шта видети: унутра — и срц 
а шупа кровињара.{S} Зачудио сам се кад сам у једном буџаку те старе шупе смотрио неку олупину  
!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад сам пре неког времена био у Обреновцу, ја посетим мога  
а узео друге, „поузданије."</p> <p>„Кад сам ја, брате, за све одговоран — и Богу и суду и, најп 
не улази.{S} Зна се само то, да су пред сам мрак из Шапца, мачванским друмом, јурила четвора ко 
нога кривовратог сина његова.{S} Па луд сам био што сам му их и дао!{S} Дати су ми у четири ока 
S} Буди јунак!{S} Зар не видиш да те је сам Бог одредио да понесеш једно тешко бреме туге и жал 
ељу,“ рећи ће Сима Ћата гласом, који је сам собом наглашавао, да Ћата и сам увиђа важност посла 
ослужени боље и богатије, него да ми је сам владика на конак дошао,“ одговори Пела механџика, п 
гну она два врана „гаврана,“ како их је сам Ћата назвао кад је први пут сео на кола и пошао да  
це, кога се и тиче ова ствар, ради које сам вас и звао, а ви имали доброту да се моме позиву од 
е собе.{S} Водио је преко дворишта, а и сам није знао куд.{S} Он ју је само, готово нечујно, те 
 знам ко ће с њима довече доћи, можда и сам масални, а ја се власти плашим као живе ватре, па с 
који је сам собом наглашавао, да Ћата и сам увиђа важност посла, рад кога се Максим Ћук потруди 
а прилика, кад се човеку учини, да је и сам Бог једна оличена пакост, која не може да гледа тра 
 грехота распродати.“ Он је те године и сам на свом имању установио ову „швајцарску и буђеновач 
правним питањима.{S} Ту се критиковао и сам суд, што је овај или онај грађански спор, или какво 
ад буду овако у народ позвати.</p> <p>И сам Угљеша, по самим лекарима, познао је, да је свака н 
 мушком при наслеђу ваља изравнати; али сам бар овде сигуран, да ће уза ме бити и наш домаћин Р 
 то ли ти мислиш; а, снахо Иконија, док сам ја жив и мичем и једним прстом овим, ја не дам да м 
поведају и ко ће доћи и ко отићи; а док сам у совљачкој механи мало одморио коње, изазва ме на  
ем, он ми изврши посао боље него да сам сам отишао“</p> <p>„Е, онда, то је он...{S} Нисам се пр 
реновцу сувачу Лазе Галовића?!{S} С тим сам се мислима вратио кући.</p> </div> <trailer>КРАЈ</t 
 своме интову одлетао у Мачву, а једном сам га, ако се не варам, видео где оде у друштву са Сим 
точну економију,“ како се о томе једном сам изразио.</p> <p>Тако исто није хтео да прода плуг в 
аличне — исто као и људи.</p> <p>Једном сам свратио кући мога из детињства друга Смаја Циганина 
епим пријемом капетановим.</p> <p>„Звао сам те, да ти рђаве гласе кажем: она рђа, она каишарчин 
ава Прекошорац рећи.</p> <p>„Море видео сам ја њега где ту неки дан много нешто чепа око врата  
а из Заблаћа Максиму Ћуку.{S} Ево донео сам паре, да тај дуг измирим.{S} И ја сместа нађем акта 
дска прилика уђе у авлију.{S} То је био сам Рајко.{S} Они једно другом падоше у загрљај.</p> <p 
воту и стара шупа кровињара.{S} Зачудио сам се кад сам у једном буџаку те старе шупе смотрио не 
 интов несрећног Максима Ћука.{S} Купио сам га на добош за дванаест плета; а у њему има сама гв 
 оцу и својој мајци.{S} Опрости ми, ако сам те што увредила.“</p> <p>Ово је она рекла с таквом  
Обраду, а мени дајте парче цедуље, како сам ја овај новац вама положио."</p> <p>„Ја тако и урад 
е би се ране замладиле, гледајући, како сам Бог спаја срца и душе што се љубе и милују; а не да 
другога.{S} И у тој бесаници, он, онако сам за себе, повика:</p> <p>„Издадоше ме моји рођени!.. 
онога, што ми та услуга доноси.{S} Тако сам радио до сад, па се нисам кајао, а тако мислим да р 
.{S} Она је била кратка.{S} Да наведемо сам пасаж због кога је апелациони суд оборио пресуду пр 
дложи, ја немам ни силе ни власти да то сам учиним.{S} Таки је закон; а закон је старији од нас 
е, да је то била крупна шала...{S} Зато сам Максим Ћук викне:</p> <p>„Ждрале!...{S} Миран!!{S}  
нку протераћу, или ја нећу бити ово што сам...“</p> <p>За тим ће тише — ама као да се бојао, да 
атог сина његова.{S} Па луд сам био што сам му их и дао!{S} Дати су ми у четири ока: колико је  
.</p> <p>Гродер опет ништа не рече, већ сам спреми лек.{S} У оној ватри лекари су морали са соб 
е глас по селу, да дете није умрло, већ сам Угљеша, ђед његов, сваки се живи зачудио и — прекрс 
и у један општи врисак!“</p> <p>А кад у сам расвитак весеље стаде улазити у једну фазу, кад и ч 
воме свету, па су ту неправду унели и у сам грађански закон.</p> <p>Овоје назоре Радић је овако 
нутрашњом радошћу; а његова уста као да сама за себе прошапташе:</p> <p>„И боље!“</p> <p>Шта му 
 хитати.{S} Кад постане пунолетна, нека сама себи срећу бира, а ја и ти да не будемо одговорни, 
а добош за дванаест плета; а у њему има сама гвожђа за двадесет и четири“, одговори ми Смајо Ци 
ан; а кад је кући пошао, његова су уста сама за себе шапорила:</p> <p>„Чудан човек овај Максим  
се ја за коње више старам, но и за себе сама,“ одговори <pb n="64" /> момак Максима Ћука, па по 
се очински -бринуо.{S} Није дао да буде сама у оној великој кућурини, већ је узео Фему Митровча 
Чувај се прве штете; јер она никад није сама...{S} Последња ми је брига шта ће свет рећи, кад ј 
и мираз.</p> <p>Ово као да је опазила и сама Анђелија, с тога је постала хладна и равнодушна пр 
уд донесе своју пресуду онако како је и сама тужба тражила, онда се Сима Ћата и Максим Ћук зачу 
ead>V</head> <p>Несрећа никад не долази сама.{S} Она је увек у друштву.{S} Она човека и стиже и 
г Угљеше Пивљака већ по својој величини сама собом на се навлачи сумњу, па, онда, да се то све  
 категоричан одговор, док не разгледамо сама акта.{S} Тамо се врло лако може наћи какав пенџери 
дају ова два анђела како се душе њихове саме грле и милују.</p> <p>Поред њих су стајала два мла 
уј, овога сам часа купио кола дрва, све саме церове облице, а кад сам их стао сећи, а оно имам  
ручати ни вечерати.{S} И то ће бити све саме шићарџије.{S} Они и мени сваки дан досађују: хтели 
мрзнут у народу, као да је по свету све саме цркве палио...{S} Не, не; ја бих пре отишла у Цига 
о горе.{S} У Мачви је обичај да девојке саме одбегну за момке у које су се загледале, а за које 
с неком очевидном срџбом, која му је из саме душе потицала; јер су сад и њега мучиле оне Икониј 
некакво големо весеље спрема...{S} Па и сами коњи у коњушници дадоше <pb n="130" /> од себе вес 
и око дворишта пок. Угљеше.</p> <p>Па и сами пси као да су осећали, да је у кући Угљешиној нека 
p>И то је била истина.{S} Један је пред самим вратницама покојног Угљеше овако причао:</p> <p>„ 
ше Чокешине.{S} И једно и друго било је самим палисадом ограђено, и у врло добром стању одржава 
 народ позвати.</p> <p>И сам Угљеша, по самим лекарима, познао је, да је свака нада изгубљена.{ 
ошцу — као од сира срезану, а поплетену самим ракитовим прутом.{S} Максим Ћук удари руком по пл 
ачва, ни пре ни после, утувила није.{S} Самих кочија било је преко шесет, а о коњицима нико рач 
ају села.{S} Нема сумње, морао је поред самих кућа да мине какав гладан вук, јер су баш те ноћи 
а прода плуг волова <pb n="53" /> — све самих јунаца, два пара коња — два кулаша и два вранца,  
="96" /> Он није знао да се његова свуд самлети може, а само не код нашег масалног.</p> <p>„Не, 
ним селима.</p> <p>За тим се све утаја, само што се чула жестока врева паса далеко тамо на друг 
воме весељу нађе, то наша прича не зна, само се зна то, да се онда много сумњало на Пелу бирташ 
 јесте, а сутра га нема!...{S} Роди се, само да се мучи.“</p> <p>Једна опет примети, да се деца 
људи.“</p> <p>„И ја тако мислим, друго, само се нешто плашим ових проклетих адвоката.{S} Све се 
ровчанка.</p> <p>После се све ућута.{S} Само је ветар још јаче шуштао кроз густе Угљешине вотња 
 па му кућа остаде на женској глави.{S} Само је дочекао да ожени најмлађега сина, а беше му наш 
и по виђености у свој богатој Мачви.{S} Само оно његово имање у Китогу, десно од Сокине механе, 
мо наредите, ја ћу после већ видети.{S} Само утуви газда-Максо, ако ја чујем, да је ту какво ми 
г, ко му смета, залива сувим златом.{S} Само је Ћати до синоћ дао 400 дуката — пола Ћати, а пол 
се служио да се обогати, није бирао.{S} Само се брижљиво клонио судскога катанца, и то не због  
 знао да се његова свуд самлети може, а само не код нашег масалног.</p> <p>„Не, не, газда Саво  
мехну па рече:</p> <p>„Све могу бити, а само не пробирачица...{S} Оставите ви мене мојој срећи  
о огромно имање дошло је под масу.{S} А само за живи мал добивено је па 1500 дуката.{S} То је б 
го свиња и отера у Ђур.{S} Матош Пораба само је климао главом и викао:</p> <p>„Јес’, јес’: ја њ 
p> <milestone unit="*" /> <p>Од то доба само се још једном на кућу газда-Угљешину права радост  
лаца није опазио.{S} Пред њиховим очима само је сијао, треперио и на њих врашки намигивао, њен  
ше Пивљака а заову моје Иконије.{S} Она само што није ту; а ми бисмо, најпосле, и без ње могли  
ни абер стиже, он пребледи као смрт, па само повика:</p> <p>„Кола!“</p> <p>И ма да се ишло гало 
а до паре измирио.</p> <p>Обрад Кустура само је бленуо у капетана.{S} Он од свега ни речи није  
е Анђелије.“</p> <p>Она се два адвоката само згледаше; а капетан Влајко чисто уздахну па рече:< 
 држали консилиум.{S} Па? — Сва тројица само одмахнуше главом.{S} Један од њих рече:</p> <p>„До 
да се немо погледају.{S} Пела бирташица само што махну главом; а Фема Митровчанка руком.{S} То  
p> <p>„Ево, на, пријатељу, то је за сад само капара!...{S} У та два фишека има равно 200 дуката 
<milestone unit="*" /> <p>Тај дан, пред само вече, испустио је душу и мали Угљеша, а сутра-дан  
 то рече, одавно пред њим стоји; а пред само вече састаде се и с писарима у механи Јосе Куртови 
 и срце и око срца за читав палац — све само суво ливено злато!...</p> <p>И тако су сва дрва.{S 
Анђелија беше зинула од чуда.{S} Она је само бленула у свога драгана, али га није разумела.{S}  
ала је Фема Митровчанка.</p> <p>Ћата је само ћутао, жмиркао и смешио се.{S} Не може бити, да му 
де је лежао његов весели унук.{S} Он је само испред куће одао и — хукао.</p> <p>Анђелија није о 
>„А, Бога ми, нема право.{S} Радојло је само суво злато; ја га од малена знам, кућа смо до куће 
шта, а и сам није знао куд.{S} Он ју је само, готово нечујно, тешио:</p> <p>„Умири се, дођи мал 
ели су јој га земаљски судови; а још је само имала права, да се из очине куће изведе.{S} И она  
Анђелија, његова рођена кћер, да добије само једио просто сеоско удомљење...{S} И зато смо, ево 
онија, а његова кћер Анђелија да добије само — „пристојну спрему!...“</p> <milestone unit="*" / 
заслужних мужева...{S} Зар историју, не само појединих народа, већ и читавога човечанства, не о 
ише, они су јој из дана у дан бивали не само досаднији, већ и одвратнији.{S} Једном је самом Ћа 
оме спору, он је одиста у њима нашао не само пенџерић, већ читаву капију, кроз коју се могло из 
> <p>Иконија је на ове свекрове прекоре само гледала преда се и — ћутала...</p> <milestone unit 
ио, то у нашу причу не улази.{S} Зна се само то, да су пред сам мрак из Шапца, мачванским друмо 
ти ради, а ништа му не рече.{S} Ћата се само осмехну, и повуче један вучљај бурмута и нешто кро 
 учиниш шта хоћеш; а Максим Ћук, кад се само тиче његове коже и његове кесе, — кадар је да окре 
 твојом Анђелијом?...</p> <p>Радојло се само осмехну, а нека блага сенка стида прну његовим лиц 
нико рачуна ни хватао није.{S} Једно се само зна, а то је, кад су први свати улазили у Богатић, 
е, она тебе не да!“</p> <p>И оно сироче само задрхта, затури своју анђелску главу и — као чивит 
а радим и да без хасне нећу да радим, и само гледам да се не замерим власти и закону, а друго м 
зелена на златно румено — зеленило Па и само се небо обоји некако друкчије.{S} То није оно обич 
{S} И томе се цео свет чудио; а неки би само рекли:</p> <pb n="83" /> <p>„То су само могли сков 
 <p>„Јест, све их је он испретурао, али само не Максима Ћука; јер је он за свога сина Рају сино 
и великих задруга, које могу састављати само мушки потомци везани ближим и даљим породичним вез 
 врат уједе свога друга дешњака; а онај само њисне: видело се, да је то била крупна шала...{S}  
л?!...{S} Он је био и прошао.{S} Ја сам само његова сенка.{S}" И онда опет оде куњати, — ама ка 
 знао, да ће тако најпосле бити, па сам само сеирио, како се она два лудака млате, онај дин-душ 
и на својој самртној постељи.</p> <p>Он само што рикну као прободен брав:</p> <p>„Сине, Млађо,  
адала, познао, да није добро.</p> <p>Он само учини:</p> <p>„Где је мој Млађо?!“</p> <p>И онда п 
ивотом и дочеком...{S} И то није осећао само стари чича-Мића, то је осећао и сав онај остали св 
Не стоји породица, друштво, човечанство само на мушкоме потомству, већ и на женском.{S} Остави  
рашња радост и задовољство.{S} Он на то само рече:</p> <p>„Тако, тако, дете моје; послушај ти м 
овде не чиним ником никакве услуге, већ само вршим своју дужност, јер <pb n="60" /> сам постављ 
м не продајем ни губере ни бакраче, већ само своје тражим.{S} Истина је и то, да ја радим и да  
> <p>Ћата на ово ништа не одговори, већ само рече:</p> <p>„Лепо је то од тебе, газда-Максиме.{S 
таница и началниковица?!{S} Оне ти могу само завидети и ништа више,“ узвикну Фема Митровчанка.< 
Тамо стоји и у једном и у другом изводу само:</p> <p>„И престависја <hi>раб Божји</hi> Угљеша,  
ог точка са свим нема, а у једног имају само две шпице.{S} Она негда сјајна и црна кожа на кошу 
дом газда Угљеше Пивљака?..</p> <p>Њему само што девојачки отац рече:</p> <p>„Ја ти дајем моју  
само рекли:</p> <pb n="83" /> <p>„То су само могли сковати један Максим Ћук и Сима Ћата, главни 
 корист своју или некога другог.</p> <p>Само је један једини човек у Шапцу био, који ни од тога 
p> <p>„Издадоше нас сведоци!...“</p> <p>Само Максим Ћук ништа не каже.{S} Он некуд одлази и од  
ише,“ узвикну Фема Митровчанка.</p> <p>„Само се једном живи на овоме свету,“ учини <pb n="75" / 
 И то је био глас Максима Ћука.</p> <p>„Само је ту Сима Ћата и онај млађи тутор — неки Ранкић Т 
суђени дани дођу, изићи чисте душе пред самог Господа Бога.“</p> <p>Тако ћемо и да урадимо, па  
вати више него што је обрадовало и тебе самог.“</p> <p>„0, г. капетане, ти обрадовао нас, а теб 
к најпосле није узео размере, који су и самог Ћату понели збуњивати.{S} Кад би год куда пошао,  
не буду често и лепше и пријатније и од самога пролећа.{S} Тада не може да буде ни оне досадне  
енесе, постаћу милијунар, богатији и од самога бечког ћесара.{S} Ту ми бар не треба ништа Сима  
арим сремачким шилерцем.{S} По казивању самога чича-Мићана, овоме је вину било више од осам год 
 своју мајсторију, да ми у собу доведеш самога Ћату — да заједно вечерамо, а и ономе млађем под 
ка кола.{S} То је онда била реткост и у самој богатој Мачви.{S} На механским се вратима указа ј 
ерке у Заблаћу и око Заблаћа.</p> <p>На самом прелазу горњега Кустурићева вотњака, преко кога к 
ховитост и песнички дар: он је ту, пред самом совљачком механом, срочио и уз ћемане отпевао поз 
унука, па макар за један сахат, онда је самом том смрћу целокупно имање његово прешло у наслеђе 
саднији, већ и одвратнији.{S} Једном је самом Ћати рекла:</p> <p>„Немојте ми о њима ништа више  
то ружно рекао.{S} Једном је приликом и самом Угљеши у уши дотурио:</p> <p>„Газда Угљеша, припа 
 кћер његову из куће избацују као какво самохрано сироче, а у <pb n="104" /> кућу доводе туђинк 
сместа оде из собе: није могао да гледа самртне муке детиње.{S} Он оде у своју собу и паде ничи 
бу и виде мртва сина где лежи на својој самртној постељи.</p> <p>Он само што рикну као прободен 
> <milestone unit="*" /> <p>Кад би пред саму зору, дете се као мало смири.{S} И онда ће Пела би 
оже бити, да у тај мах није нешто ружно сањао, јер му се на ружичастим уснама поче развлачити н 
 ту ништа помоћи не могу.{S} Продаја је саопштена и теби и Максиму Ћуку и Управи Фондова.{S} И, 
 среској канцеларији ради некога хитног саопштења.{S} Ово: ради хитног саопштења, беше двапут ц 
а хитног саопштења.{S} Ово: ради хитног саопштења, беше двапут црвеним плајвазом подвучено.</p> 
.{S} Видело се лепо, да он има нешто да саопшти своме Кустури што ће га обрадовати.{S} И он уст 
окајницима, — каи што то може да покаже сапутница живота његова — жена.. ..{S} Њена је туга већ 
стио је душу и мали Угљеша, а сутра-дан саранили су и ђеда и унука — једног до другога.</p> </d 
 кад се навршила година дана, од кад је саранио последњега сина свог, — приђе му његова снаха И 
 ће му оне остати непродате.{S} Како их састави и сортира, то се сви чуде.{S} И чаје су га беге 
тивној снази великих задруга, које могу састављати само мушки потомци везани ближим и даљим пор 
па као ветар одјури у Богатић.{S} Ту се састаде с капетаном, те га замоли, да му једном већ изв 
одавно пред њим стоји; а пред само вече састаде се и с писарима у механи Јосе Куртовића, поручи 
га вечера Максим Ђук у совљачкој механи састајао са <pb n="70" /> Симом Ћатом и да је с њим веч 
зближило тако, да су једва чекали да се састану и једно с другим ћеретају — о чему било.{S} Нај 
ући Угљешиној доћи, нити се с Анђелијом састати и разговарати; али то је баш учинило, да су они 
" /> Симо Ћата почео да уноси горчине и сатанског заједања.{S} Он би за њ, где би стао, по нешт 
илосрђа према бедном и невољном; толико саучешћа и болећивости према патњама и болу својих ближ 
 пустише, остао је код њега скоро читав сахат: мора да је извукао жестоку фуру: кад је изишао б 
— да је пре Угљеше ђеда, макар за један сахат, умро Угљеша унук, па тек после овога Угљеша њего 
умро пре свога унука, па макар за један сахат, онда је самом том смрћу целокупно имање његово п 
<milestone unit="*" /> <p>После једнога сахата стадоше пред Угљешине вратнице једва господска к 
ге, ошину свога зечка, и за непуно пола сахата већ је био у Совљаку.{S} Кола и коња остави да и 
Совљак за непуна два и <pb n="31" /> по сахата, и ако се рачуна, да од Совљака до Лешнице има д 
да од Совљака до Лешнице има добрих пет сахати.{S} За то му дешњак, чим га из кола испрегоше, ц 
.“</p> <p>„Ти си ми поручила да те овде сачекам?...“</p> <p>„Јесам... “</p> <p>„Па шта радите в 
ичним везама, и које се могу од распада сачувати једино, где се непокретна имања могу у целини  
љна...{S} Теби ће, веруј матери својој, сва Мачва завидети!...</p> <p>На све ово лепа Иконија г 
Шапца, те су држали консилиум.{S} Па? — Сва тројица само одмахнуше главом.{S} Један од њих рече 
и вам умели причати, како се у оно доба сва Мачва ишчуђавала, кад се чуло, да је шабачки суд ре 
вица.{S} На њеном се лицу беше извајала сва доброта срца и душе једнога правог анђела Божјег.{S 
ика и један ђакон; у цркви беху упаљена сва кандила и оба полелеја; а до њихове вечне куће испр 
.</p> <pb n="5" /> <p>Да богатство није сва срећа на овоме свету, то је газда Угљеша Пивљак нај 
интереса, онда ту престају сви обзири и сва начела,“ ређи ће Рајко Перић, онако шалећи се, а ма 
ви пољским радом.{S} Њега је све село и сва околина звала, „господин Марко,“ а његову госпођу — 
} И што је год било момака и девојака у сва три ова села, све се то, за тили час, обуче у свеча 
 суво ливено злато!...</p> <p>И тако су сва дрва.{S} Распитам одакле је сељак, па ми казаше, да 
 а до њихове вечне куће испратила су их сва три разреда ђака и силан свет из Совљака, Глоговца, 
вечером мешала с песмама славујевим, за свагда је умукла...</p> <p>Њена би је мајка тешила:</p> 
уд кући својој.{S} Ако то буде, онда од свадбе моје Иконије ништа бити не може: онда несрећном  
S} Чауши су читав један дан приказивали свадбене части и дарове!...</p> <pb n="25" /> <p>Из бли 
="*" /> <p>И док је првога дана на овој свадби све живо пливало у џумбусу и весељу, дотле се је 
ла реч.</p> <p>Ту се читаву недељу дана свадбовало; а совре се нису дизале од ранога јутра па д 
нули.</p> <p>„Хе, ласно је Угљеши овако свадбовати: дубока кеса, а големи амбари...{S} Има су ч 
његов кантар, на коме, кад што продаје, свака ока показује неколико драма више, а кад купује, о 
ша, по самим лекарима, познао је, да је свака нада изгубљена.{S} Он више није смео ни да улази  
 са собом поведем; а доводила бих ти га сваке друге...“</p> <p>Али јој свекар не даде ни издуши 
 није умрло, већ сам Угљеша, ђед његов, сваки се живи зачудио и — прекрстио.{S} Многи полетеше  
у пеци, г. адвокате!{S} Имам сведока на сваки овај мој прст, ако хоћеш, по десет.{S} Читава је  
S}" И онда опет оде куњати, — ама као и сваки човек, кад му се дрема..{S} Кроз какве ли је мене 
 бити све саме шићарџије.{S} Они и мени сваки дан досађују: хтели би да непрестано по масама ри 
ти које имају наша мушка деца...{S} Јер сваки од нас, за све што му је у животу пријатно и што  
р. Гродер предложи воду за „испирање“ — сваких пет минута.{S} То и она двојица усвојише.</p> <p 
га сина, па одрешио своју дубоку кесу и сваког, ко му смета, залива сувим златом.{S} Само је Ћа 
а то се питање своди на ово просто и за свакога разумљиво питање:</p> <p>„Је ли преча мајка или 
ости, као робље заробљено, као лица без свакога права на овоме свету, па су ту неправду унели и 
ук и чуваше је, и засипаше сувим златом свакога, ко би им био на руци, да се дочепају богатог м 
ра, и своје дете, и један богат дом пун свакога добра као кошница меда, оставља све то, па оде  
шкога стаса и поноса, а срца и душе што свакога осваја.{S} Он је још из ранога детињства почео  
ив тога ништа немам: девојачка су врата сваком момку <pb n="67" /> отворена, али деца треба нај 
 обиђе огромно имање Угљешино.{S} Он би сваком приликом свратио у Богатић до капетана, а после  
не, мој синовац...{S} Моја десна рука у сваком послу мом.{S} Куд га ја пошаљем, он ми изврши по 
</l> <l>„За своје свате кићене;</l> <l>„Свакоме свату по јаглук,</l> <l>„А куму — бурунџук кошу 
ред масалним покаже послушан и готов да сваку његову примедбу прими и послуша.{S} И тога се Ћат 
дне орлушине, врани и гаврани, као и на сваку другу стрв!..“</p> <p>На ове речи Рајко беше прос 
е навлачи сумњу, па, онда, да се то све свали мени за врат...{S} То не дам, газда-Максиме, и не 
 собе не излази, а већ је било у велике свануло, онда Марта Јездина прва оде у собу да види што 
, да је отишао у своју собу, и да се до сванућа није вратио; а кад је Марта Јездина отишла, да  
ила би ајнак и весеље, које би често до сванућа трајало.{S} Ту је Бего Цицварић и развио свој п 
S} Сам кум дао је врећу барута, а стари сват две.{S} Чауши су читав један дан приказивали свадб 
качу у мутну Добраву....{S} Ми Икониних свата нећемо имати где дочекати ни су чим угостити.{S}  
„Спремала Јана дарове,</l> <l>„За своје свате кићене;</l> <l>„Свакоме свату по јаглук,</l> <l>„ 
Једно се само зна, а то је, кад су први свати улазили у Богатић, последњи се још не беху из Сов 
шла, да се нагледа овога одиста чуда од сватова.</p> <p>Али што се беше искупило момака и девој 
"4"> <head>IV</head> <p>Оних и оноликих сватова, као што их беше покупио газда Угљеша Пивљак, к 
.{S} Ја нећу имати где дочекати Иконине сватове, дочекати нити су чим угостити...“</p> <p>И Обр 
 у другу недељу по Крстову-дне, а да са сватовима по девојку дође у недељу пред свету Параскеву 
„За своје свате кићене;</l> <l>„Свакоме свату по јаглук,</l> <l>„А куму — бурунџук кошуљу..."</ 
апетане, мој синовац, моја десна рука у свачему.</p> <p>„И капетан онда ућута, па ће више за се 
не, ја сам себи поставио за правило, да свачију услугу добро платим, и то не из своје кесе, већ 
p>„Чуј, овога сам часа купио кола дрва, све саме церове облице, а кад сам их стао сећи, а оно и 
и?!...{S} Анђелија, кћи Угљеше Пивљака, све ће то поднети, а посрнути не сме.{S} Смири се, дођи 
дговори на то Игња Мутап.</p> <p>„Вала, све му се може опростити, али што отпусти старог Мићу,  
о момака и девојака у сва три ова села, све се то, за тили час, обуче у свечано руво и искупи у 
осмех.{S} Он као да је хтео рећи: „све, све, али овде код мене неће моћи проћи ујдурме Максима  
и Анђелијни просиоци.{S} И то су, рече, све они што траже готовине онако — без мотике.</p> <p>„ 
а богатством.{S} И што се више богатио, све је постајао гладнији и жеднији — сребра и злата.{S} 
ало трајало: што се у ноћ више улазило, све су га веће муке спопадале.{S} Видело се, да му је к 
ио је Радојица Лелековић.</p> <p>„Јест, све их је он испретурао, али само не Максима Ћука; јер  
ало после, пројурио је на своме интову, све у великом касу: оде Преким Шором, а отале окренуо л 
> чуо ни глас људи, ни јав животиња.{S} Све је спавало мртвим сном.{S} Ову је тишину прекидало  
ешто плашим ових проклетих адвоката.{S} Све се бојим да они нешто не покваре; нешто бих волела  
 „Остави ти њих; они знају шта раде.{S} Све су то добри људи.“</p> <p>„И ја тако мислим, друго, 
 је он од целога света најпаметнији.{S} Све он зна боље од другога; а сад? — Ето му!..{S} Нису  
/p> <p>„Е, онда, Иконија, да бежимо.{S} Све је готово.{S} До зоре смо у Срему...{S} Ох, Иконија 
ди.{S} И дуго је с Мартом разговарао, — све док момак није упрегао нова масална кола.{S} И онда 
ео да прода плуг волова <pb n="53" /> — све самих јунаца, два пара коња — два кулаша и два вран 
но 200 дуката, дуката здравих и нових — све од ове године.{S} Оно остало, кад чему буде ред.{S} 
ра — и срце и око срца за читав палац — све само суво ливено злато!...</p> <p>И тако су сва дрв 
скочице низале су се једне за другом, а све <pb n="126" /> су редом у небо дизале љубав девојач 
анџика, па као срна одлети у механу, да све изврши што јој је наручено.</p> <p>„Окрећи кола у а 
зданије."</p> <p>„Кад сам ја, брате, за све одговоран — и Богу и суду и, најпосле, и својој пуп 
а мушка деца...{S} Јер сваки од нас, за све што му је у животу пријатно и што чини да се он осе 
ни, често чула и по која горка осуда за све, што је ружно, па долазило то од власти или кога др 
у механи Јосе Куртовића, поручи пиво за све, а нареди Маци Јовиној да спреми и мало мезета; „то 
неш врдати, онда знај, да ћеш ти баш за све трошак платити.“ И то је Ћату веома забринуло и — с 
пре, што, како ти велиш, девојка одбија све просиоце <pb n="69" /> редом.{S} И ако то буде, онд 
свакога добра као кошница меда, оставља све то, па оде тамо, <pb n="38" /> где је њено женско с 
раоца, јер је, рече, имање велико, а на све стране раштркано, па је и одговорност велика, а он  
, повика гласом и решеношћу, која је на све готова.</p> <p>Иконија мало поћута, па се одједном  
иђе Анђелији, па јој рече: „пристани на све што ти рекну, и ништа не брини."</p> <milestone uni 
војој, сва Мачва завидети!...</p> <p>На све ово лепа Иконија гледала је преда се а њене мисли к 
Симу Ћату, као човека, који најбоље зна све, шта од имања и жива мала има покојни Угљеша, као и 
 одведу, могу слободно узети угарак, па све у дим претворити..."</p> <p>„Богме, Обраде, ја ти т 
...{S} Слабо је наше перо да му похвата све нијансе његове.{S} То беху одблесци туге и радости, 
 оно весело детешце!...{S} Ти си му сад све — и отац и мајка и ђед и све...{S} Буди јунак!{S} З 
 провео по своме великом имању, да виде све, шта има њихов пријатељ Угљеша Пивљак, те да се не  
.{S} И тад се сви обрадују; али то буде све.{S} Оно, сироче, скочи, врисне, да се у човеку крв  
ћи да се бави пољским радом.{S} Њега је све село и сва околина звала, „господин Марко,“ а његов 
ош мање; а Дивна Петришкова рече, да је све у Бога и да се на њ ваља до последњег часа ослањати 
иле, да доктори ништа не знају, и да је све у Божјој руци.{S} Баба Стана, мати Јове четовође, р 
се јави масалном, те да му каже, шта је све за масу урадио.{S} Истина, било му је <pb n="52" /> 
ио није, то је морало бити онда, кад је све мртвим сном спавало.</p> <milestone unit="*" /> <p> 
 замерим власти и закону, а друго ми је све равно, равно до — Косова...</p> <p>„И још нешто, го 
о ми буде, нека ми буде!“</p> <p>Ово је све слушао Ћатин повереник, Саватије Ребрин, онај Сават 
али иначе вредна и послушна.{S} И то је све одобрио и масални.</p> <milestone unit="*" /> <pb n 
днице покојног Угљеше Пивљака, па их је све наш масални стрмоглавце избацио из своје канцелариј 
свирке, оне поскочице, оно бујно весеље све совљачке омладине, мучиле су га, гушиле су га, мори 
 је смотрила и Фема Митровчанка.{S} Оне све три, полако, на прстима, изађоше из собе.{S} Анђели 
ио и за главнога стараоца.{S} И онда се све ућутало....</p> <pb n="5" /> <p>Да богатство није с 
ратељском судији поднео.“</p> <p>Кад се све то тако лепо утаначило, онда се Максим Ћук пољуби,  
овори Фема Митровчанка.</p> <p>После се све ућута.{S} Само је ветар још јаче шуштао кроз густе  
лаћу и околним селима.</p> <p>За тим се све утаја, само што се чула жестока врева паса далеко т 
, слатких и горких успомена.{S} И то се све једно у друго сливало, сливало се у једну дирљиву у 
 пола масалном; али како ја знам, то ће све мој тутор стрпати у своја недра, а масални нека се  
 и 20 пара.{S} И, Бога ми, оно ми момче све до паре измири, узе квиту, прочита, па ми је врати: 
реци Јадру, два мала чаира у Липници, и све ливаде, њиве, пашњаци, кошеви, станови, воденице на 
ђелија није одмицала од свога братића и све је чинила што је ко казао, да би и то добро било, а 
зе на други део.{S} Стара и нова кућа и све остале зграде, падају на други део.{S} Први део узи 
 си му сад све — и отац и мајка и ђед и све...{S} Буди јунак!{S} Зар не видиш да те је сам Бог  
а се бојао, да га ко не чује:</p> <p>„И све би то друкчије било, да је она рђа, онај масални би 
 <p>И док је првога дана на овој свадби све живо пливало у џумбусу и весељу, дотле се једна мал 
иму Ћуку и Управи Фондова.{S} И, док ви све троје не пристанете да се продаја одложи, ја немам  
 веома добра срца и племените душе, али све то онај рој њених просилаца није опазио.{S} Пред њи 
 ни ручати ни вечерати.{S} И то ће бити све саме шићарџије.{S} Они и мени сваки дан досађују: х 
 ватри лекари су морали са собом носити све што треба, кад буду овако у народ позвати.</p> <p>И 
тва у његовој соби.</p> <p>У целој кући све беше изгубило главу.{S} Нико није умео казати, шта  
 умије и Богу моли, па да после по кући све избуди.</p> <p>И Марта Јездина уста и оде.{S} Не би 
што би год данас прочитао, он би то њој све дословце испричао, а често би јој читао и какве леп 
pb n="125" /> да ће му Радојло Клисарин све планове побркати,“ додаде Марта Јездина.</p> <p>„А  
аксима Ћука, и положим му за твој рачун све до паре.{S} На! ово је његова квита.{S} Ја сам је,  
конија, кажи ми, објасни ми, шта ти ово све значи?“</p> <p>„И ти ме још питаш, цвете живота мог 
уде!...“</p> <p>И Ћата је одиста учинио све, те је пратња покојног Угљеше и његова унука била,  
у стотину грла волова.{S} И ово је било све у прошцу — као од сира срезану, а поплетену самим р 
ква, једна школа, једна судница — једно све.</p> <p>О Малој Госпођи слави накучанска црква, и т 
 а после писмен и добар рачунџија; а то све једном трговцу треба,“ — рећи ће за Клисарина сина  
дале на ум; а видео је и разумео, да то све може бити пре но што се ико томе буде и надао.</p>  
за будалу!{S} И он би сад хтео да ја то све надокнадим.{S} Нека благодари Богу што му нисам зад 
на се навлачи сумњу, па, онда, да се то све свали мени за врат...{S} То не дам, газда-Максиме,  
тост, готова да у плач удари; али се то све одједном претвори у један блажен анђелски осмех.</p 
та нашега Љубинка.{S} И он ми је јутрос све, од речи до речи, испричао, како му је у своје врем 
 а он, сав у крви, изгубио аваз, а опет све познаје, и кад нам је Марта казала, да је и <pb n=" 
ни није био онако „згодан“ човек, да му све одобри, што је он хтео по маси да предузима.{S} И ј 
ту Јездину — да јој говоре.{S} И оне су све три у небо дизале доброту, богатство, па леп, госпо 
а би и то добро било, а особито, што су све жене, које се беху искупиле, тврдиле, да доктори ни 
баиле на кафу.{S} Ту се обично претресу све новости од јучерашњег дана: ухвати се рачун ко је ш 
ко омрзнут у народу, као да је по свету све саме цркве палио...{S} Не, не; ја бих пре отишла у  
о овога богатог мираза твог, и ти си их све редом <pb n="76" /> одбијала, а ја ти нисам замерио 
удан осмех.{S} Он као да је хтео рећи: „све, све, али овде код мене неће моћи проћи ујдурме Мак 
.{S} Ти си јој тридесет трећи."</p> <p>„Све ја то знам, пријатељу, као и то, да си јој и ти сав 
во се Анђелија осмехну па рече:</p> <p>„Све могу бити, а само не пробирачица...{S} Оставите ви  
ура само је бленуо у капетана.{S} Он од свега ни речи није разумео; а капетан ће наставити:</p> 
овању.{S} Срачунам <pb n="22" /> колико свега дугујеш — с главним, с интересом и судским трошко 
ку ми ракију пеци, г. адвокате!{S} Имам сведока на сваки овај мој прст, ако хоћеш, по десет.{S} 
м, где стане каже:</p> <p>„Издадоше нас сведоци!...“</p> <p>Само Максим Ћук ништа не каже.{S} О 
је Кузман адвокат, „ако докажете — било сведоцима, било којим другим начином — да је пре Угљеше 
?{S} Ћата нас наговара да на суду криво сведочимо.“</p> <p>„А како и шта да сведочите?“</p> <p> 
а ће нам дати још по десет, кад на суду сведочимо онако, како они кажу.“</p> <p>„А како они каж 
иво сведочимо.“</p> <p>„А како и шта да сведочите?“</p> <p>„Да је покојни Угљеша умро после сво 
гу брат, како велиш да радимо?“</p> <p>„Сведочите оно и онако како је било и нашта се можете за 
чне бране на Добрави, што га је доносио свеж поветарац, што је пирушио вијугавом долином тихе а 
к, што је кочијашио, везивао један мали свежњић, што му га је Иконија дала да га у закошарак ве 
, масални судија, а богме и Максим Ћук, свекар лепе Анђелије Угљешине..{S} Маса велика, богата; 
е другоме даје!...{S} А онај мој весели свекар!{S} На шта му је било толико земаљско благо, кад 
лоте: <pb n="11" /> твој ђувегија, твој свекар, волеће те и миловати, као што јутрења роса љуби 
их ти га сваке друге...“</p> <p>Али јој свекар не даде ни издушити шта је хтела рећи.{S} Он ско 
д маћи не може, на да крила има.{S} Њен свекар сад заповеда кад ће ко у Совљаку легати и кад ус 
она рекла с таквом решеношћу, да је њен свекар сместа увидео, да би му узаман било, да је од то 
ушје и ђеду и унуку, дође власт, пописа свеколико имање покојнога Угљеше и образова масу, а за  
увен дом, остави старога <pb n="103" /> свекра, који ју је чувао као мало воде на длану, остави 
којног Угљеше Пивљака, оца Анђелијна, а свекра Иконијна, вију гладне орлушине — да је разнесу,  
а Угљеше, наследи целокупно имање свога свекра Угљеше, а Анђелија, његова рођена кћер, да добиј 
/p> <p>„Е ова, видећеш, оставља и свога свекра, и своје дете, и један богат дом пун свакога доб 
и веровао, да је то племенито дело мога свекра Угљеше Пивљака...“</p> <p>„И ти си то чула од?“< 
ешом, са још једином радошћу несрећнога свекра твог?!“.</p> <p>„Па ја сам мислила, бабо, да и њ 
 зна, да је она рођена кћер мога бившег свекра, покојног Угљеше Пивљака, и да је целокупно имањ 
мо, нити нам треба имање твога покојног свекра, односно његова унука, а твога сина нејаког Угље 
а сина нејаког Угљешу, а унука покојног свекра њеног; али кад суд донесе своју пресуду онако ка 
 остави...“</p> <p>„Море, оставите ви и свекра и његов пун дом, већ она остави своје нејако чед 
</p> <pb n="35" /> <p>Иконија је на ове свекрове прекоре само гледала преда се и — ћутала...</p 
ој се, драги Кустуро!{S} Сад видим да о свему ни ти ништа не знаш; не бој се, и благодари Богу, 
д законом <pb n="89" /> и пред људима у свему равноправна; а ово како је у нас сад — то је аном 
S} Једини Радојица Лекић из Обреновца у свему издваја од њих свију.{S} И ја се чудим, како се в 
 је друга ноћ како, сиромах, око на око свео није,“ одговори Марта Јездина.</p> <p>И Анђелија б 
просто сву драгу ноћ не може око на око свести; оне песме, оне свирке, оне поскочице, оно бујно 
оме имању реформе завести!..{S} Хоћу да свет види, да је Сима Ћата, старалац поверене му масе,  
а оца откупио од Максима Ћука, а цео је свет и мислио и веровао, да је то племенито дело мога с 
на ме је зинула и хала и врана; и за ме свет говори, да сиротињи продајем бакраче по кући и губ 
 да мало изиђу у овај народ.{S} Овај се свет искупио, да се њих нагледа,“ рећи ће Марта Јездина 
 сама...{S} Последња ми је брига шта ће свет рећи, кад ја и како добијам, а још мање да лупам г 
аложио, и не би се много обзирао шта ће свет рећи о начину како је он до тога ћара дошао: „моје 
{S} У њега, одиста, завојица нема.{S} И свет је гракнуо на овога човека, као на гладна вука.{S} 
ча-Мића, то је осећао и сав онај остали свет, што се беше искупио у и око дворишта пок. Угљеше. 
је бити...{S} Немој, душице моја, да ти свет рекне:</p> <p>— Ала је ова Угљешина наследница пос 
а ми нашу женску децу, коју смо на овај свет довели без њиховог питања, лишавамо свију материја 
ше ме моји рођени!...{S} О, ала је овај свет скроз и скроз неваљао!“</p> <p>И онда:</p> <p>„А о 
, две пламените душе.</p> <p>И сав онај свет, момци и девојке, људи и жене, деца и дечаци стали 
 по оној тихој јесењој ноћи, — цео онај свет, од неке раздраганости, удари у један општи врисак 
тила су их сва три разреда ђака и силан свет из Совљака, Глоговца, Црне Баре, Салаша Црнобарско 
да не зна шта има и да је „похарао" цео свет, док је то своје благо нагомилао.{S} Он је тражио  
ве кесе, — кадар је да окрене тумбе цео свет...{S} Ту ће имати посла и они из Београда, и зар ј 
којног Угљеше Пивљака.{S} И томе се цео свет чудио; а неки би само рекли:</p> <pb n="83" /> <p> 
м заовом Анђелијом.{S} Ја знам, а и цео свет зна, да је она рођена кћер мога бившег свекра, пок 
ина окончан у нашу корист; али за њ цео свет мисли, да је неправедан, и да је ту играло мито, и 
и онај млађи тутор — неки Ранкић Томин. света је било пуно, па се рано разиђе; а ова двојица об 
прави је лудак, хоће да је он од целога света најпаметнији.{S} Све он зна боље од другога; а са 
а прилика!“ Твоме ће оцу, ако има онога света, а има га, безбели, бити мило и драго, што се њег 
међу неба и земље, између овога и онога света!..</p> <p>И тој доброти срца, тој племенитости ду 
их она нађе, па ма побегли на крај бела света.{S} Отуд оно народно:</p> <p>„Од смрти се побећи  
екла овога данашњег грешног и грамзивог света!{S} Ви као да сте и једно и друго весници онога д 
ко Перићу! види се да си човек од новог света и од нових идеја,“ учини Драго Рајичић, онај трећ 
рог, онога племенитог, онога милосрдног света, какав би требао да буде, па да се и на овоме све 
спођи слави накучанска црква, и ту буде света из Поцерине, Посаво-Тамнаве, Мачве, Јадра, а и др 
жи куд било!..."</p> <p>Боже, од кад је света, људи беже од смрти; <pb n="32" /> али их она нађ 
8" /> у кући вашој, дешава се од кад је света и века...{S} Мртви иду мртвима, а живи живим!{S}  
аде девојачка мајка.</p> <p>„Дај Боже и света Богородице!“ учини на то газда Угљеша Пивљак.{S}  
јку, оставља своју кућу где је угледало света па иде у туђ дом, прима туђе име <pb n="86" /> и  
уду јесени што ретко где на нашем крају света.{S} Оне буду често и лепше и пријатније и од само 
ни шта довршити.{S} Нашао се он да буде светац сад у — деветнаестом веку; а и онај сметењак, он 
а у гостинску собу, стала би пред икону свете Богородице, па јој се молила да <pb n="41" /> се  
ства, не осветљавају, као каква небесна светлила, велики умови свију народа и времена као што с 
raphic" /> <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампарија Светозара Николића Обилићев Венац бр. 2.</p> <p>1905</p 
тва било занимљивога, поучнога без ових светских великана?{S} Ништа; а од тих великана, од тих  
шао: „моје је да своје рачуне гледам; а свету остављам, да своју главу лупа претресајући туђе р 
сватовима по девојку дође у недељу пред свету Параскеву....</p> <pb n="17" /> <p>Јелу Обрадову  
но, као лица без свакога права на овоме свету, па су ту неправду унели и у сам грађански закон. 
</p> <p>„Новац је највећа сила на овоме свету; луд је ко се не стара, да ту силу има у својој в 
<p>Да богатство није сва срећа на овоме свету, то је газда Угљеша Пивљак најбоље осетио.{S} Бог 
закла?!{S} Бабо, шта ћу ја сад на овоме свету без тебе, без своје мајке, без браће своје?!{S} Б 
 би требао да буде, па да се и на овоме свету заснује права људска, али Богом благословена срећ 
а.</p> <p>„Само се једном живи на овоме свету,“ учини <pb n="75" /> Пела бирташица, а преко уст 
, за моју једину наду и радост на овоме свету.“</p> <p>„Па пријатељу, деца треба да се најпре в 
е бој се, и благодари Богу, што у овоме свету има још добрих људи.{S} Ти оној рђи више ништа не 
е морали — да покажете овоме халапљивом свету, да то имање ипак није пусто и да оно није ту, да 
заћи ено онде на пијац, па казати целом свету!...“</p> <p>То је рекао, па као ветар отишао кући 
тац тако омрзнут у народу, као да је по свету све саме цркве палио...{S} Не, не; ја бих пре оти 
позледи.{S} Тако, једнога дана, лицем у свету недељу пред Спасов дан, таман кад се навршила год 
ток усирене крви...“</p> <p>Умро је без свеће.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тај дан, пред само 
Ми потрчимо по свећу, али он — умре без свеће...{S} Сад Бог их убио, шта ће им то, кад су оба у 
ву собу, а он издише.{S} Ми потрчимо по свећу, али он — умре без свеће...{S} Сад Бог их убио, ш 
пник Анђелијн.</p> <p>Беше настао један свечан тренутак.{S} И онда узе рен адвокат Радић.</p> < 
а села, све се то, за тили час, обуче у свечано руво и искупи у пространо двориште покојног Угљ 
и.{S} Она <pb n="6" /> је дала неколико свештеника, па се с тога и зову Поповићи, а у доба наше 
ије.{S} На опелу је чинодејствовало пет свештеника и један ђакон; у цркви беху упаљена сва канд 
аоцу, 200 дуката, масалном толико исто; свештенику, да им буде на руку, 50; споредном стараоцу  
.{S} А што имаш заовицу, лепу Анђелију, сви ми кажу, да је то прави анђео Божји, што је с неба  
итава је то пратња: ту жене, ту људи... сви они знају, да је дете умрло пре свога ђеда.{S} Бира 
о, теби ће добро бити у Угљешином дому: сви ће те држати као мало воде на длану; а у кући није  
њав као да долази из какве воденице.{S} Сви који су у соби били упреше своје погледе на њега; а 
!{S} Више не подлежи никаквој сумњи.{S} Сви земаљски судови казали су своју последњу реч.{S} Он 
нђелску главу и — као чивит помодри.{S} Сви су помислили да мре.{S} То је мислио и његов ђед, ј 
елије, па се чак и насмеши.{S} И тад се сви обрадују; али то буде све.{S} Оно, сироче, скочи, в 
те.{S} Како их састави и сортира, то се сви чуде.{S} И чаје су га бегенисале.{S} Чим дођу, они  
једино на стару Бару Циганку: они су се сви нашли тамо, где су се клали прасци и јагањци.{S} И  
убока туга, а испред њених очију минуше сви они тужни дани, што су је за овај дом везивали.{S}  
еча тетка или мајка малога Угљеше.{S} И сви су судови казали: преча је мајка него тетка.{S} И т 
аво да ти кажем, бојим, да и они, као и сви остали, не облећу око мене моје руке ради, већ ради 
 је душа твоја племенита, и како смо ми сви пред тобом мали, мајушни!...{S} Ти курталисаваш оца 
; али ћу га видети довече, и, онда, ако сви на ме гракну, да примим обележје, шта онда да радим 
кесе и наших интереса, онда ту престају сви обзири и сва начела,“ ређи ће Рајко Перић, онако ша 
у нешто, што му се у тај мах пред очима свијало.{S} Преко капетанова лица беше плинула нека осо 
ознајете Анђелију.{S} Она је мудрија од свију нас.{S} Знам ја, људи, душу њену.{S} Ја сам њу од 
авога човечанства, лишимо свију права и свију користи које имају наша мушка деца...{S} Јер свак 
ао каква небесна светлила, велики умови свију народа и времена као што су:{S} Конфучије, Сократ 
вет довели без њиховог питања, лишавамо свију материјалних права и користи, без којих ни наш жи 
ову дадиљу читавога човечанства, лишимо свију права и свију користи које имају наша мушка деца. 
аки је закон; а закон је старији од нас свију.“</p> <p>И онда капетан стаде мерити веселог Обра 
кић из Обреновца у свему издваја од њих свију.{S} И ја се чудим, како се вас двојица удесили ни 
мијастих глава, а грива као четири пуна свилена повесма, мрка као гагат.{S} Онај левак немиран, 
инство, није твој мираз, већ једнога са свим другог лица, лица о коме нико живи и не слути, да  
ажња осовина пребијена, једног точка са свим нема, а у једног имају само две шпице.{S} Она негд 
јка или тетка?“</p> <p>И онда је суд са свим ово питање правилно расправио, кад је рекао:</p> < 
је унук надживео свога ђеда, онда је са свим тачно, да је „мати преча од тетке.“</p> <p>Ово нек 
 Пивљак; али у књизи судбине било је са свим дукчије записано...</p> </div> <pb n="30" /> <div  
то ће дати нашој целокупној привреди са свим нов преображај.{S} То је нека сувача за једнога ко 
мало набра чело, али он ипак продужи са свим хладно и као да ништа ни опазио није:</p> <p>„Прво 
уће одведе.“</p> <p>Иконија му на то са свим хладно одговори:</p> <p>„Па добро, бабо, ја и нема 
го тетка.{S} И то је у овоме случају са свим по закону, а судови су <pb n="114" /> зато ту да с 
е своме оцу здрав и <pb n="9" /> жив, а свима нама на дику и понос, додаде Јела Обрадова.</p> < 
 одведе у гостинску собу и представи га свима као свога поочима и знаменита трговца, што у Срби 
га је постала хладна и равнодушна према свима својим просцима, па чак и према онима, који би, к 
емане и чу се једна звонка песма, песма свима добро позната:</p> <p>„Уродила рана крушка под Ми 
</p> <p>„И да се на то закунемо!..{S} И свима нам дадоше по десет дуката, а рекоше да ће нам да 
 у Србији годишње одваја необично много свиња и отера у Ђур.{S} Матош Пораба само је климао гла 
крава и оне питоме пасмине буђеновачких свиња у Китогу, па је том приликом рекао:</p> <p>„Ово б 
вајцарских крава и пасмину буђеновачких свиња.</p> <p>Максим Ћук, је при растанку са Симом Ћато 
 крава и ону дивну пасмину буђеновачких свиња; а ту су уговорили да прстен буде у другу недељу  
но, много је, кажу, штетовао на дебелим свињама..." одговори госпођа Јеца.</p> <p>„То је кћер О 
>То је био Матош Пораба, један од Чаја, свињарских трговаца од Шопрона, онај што је Радојла Кли 
тебе.{S} Ето, да је Обрад Кустура своје свиње продао чим је с њима дошао у Митровицу, могао је  
е отишао на Рачу, да се ту нађе, док се свиње Матоша Порабе претуре на ону страну у сремску Рач 
с’, јес’: ја његов поочим, он мени лучи свиње...{S} Јес’, ја његов поочим!“</p> <milestone unit 
је почео и да калаузи; а коме он одлучи свиње, тај се не боји, да ће му оне остати непродате.{S 
 паламари подеротина, као да су на њему свиње своје зубе вежбале.{S} Сицеви попрскани, а оздо и 
вдалије за <pb n="28" /> севдалијама, а свирао им је млади и духовити свирач Бего Цицварић, она 
лијама, а свирао им је млади и духовити свирач Бего Цицварић, онај Цицварић, што је својим песм 
 може око на око свести; оне песме, оне свирке, оне поскочице, оно бујно весеље све совљачке ом 
м оцу говоре.</p> <p>Али кад већ поче и свитати, а оца јој још нема, она замоли Марту Јездину,  
радан, преудаде за некога старог јарана свог.“</p> <p>Трећи би додали:</p> <p>„Остави онако бог 
дана, од кад је саранио последњега сина свог, — приђе му његова снаха Иконија, пољуби га у руку 
жила сам да видим тога будућег ђувегију свог, да видим човека с ким ми ваља век вековати.“</p>  
а сокак као какво сироче без игде икога свога?!“</p> <p>Иконија је немо слушала овај племенити  
ати и какво је то твоје камено срце, да свога нејака сина, пород срца свога, остављаш, а да и н 
сад, кућо моја, кад твоју руку иште, за свога јединог сина, један Максим Ћук, најбогатији и нај 
а-Бранко клисара цркве глоговачке, а за свога сина Радојла.{S} То беше њен тридесет четврти про 
> <p>Онога дана, кад је газда Угљеша за свога сина испросио и даривао лепу Иконију Обрада Кусту 
о целој Мачви глас, да је Максим Ћук за свога сина Среју испросио кћер и једину наследницу поко 
 али само не Максима Ћука; јер је он за свога сина Рају синоћ испросио лепу Анђелију, једину на 
Максим Ћук долазио да проси Анђелију за свога сина Рају.</p> <p>И, одиста, весеље је текло — ка 
 кад је Максим Ћук испросио Анђелију за свога сина и дао јој стотину дуката обележја, он је сво 
ма! ..{S} Максим Ћук тражи моју руку за свога сина, па одрешио своју дубоку кесу и сваког, ко м 
илао.{S} Он је тражио руку Анђелијну за свога сина Рају; а томе је послу приступио веома опрезн 
ти ни ко кога наслеђује: да ли Анђелија свога оца Угљешу, или Иконија свога сина Угљешу...“</p> 
 Анђелија свога оца Угљешу, или Иконија свога сина Угљешу...“</p> <pb n="109" /> <p>„Парницу мо 
 име остаје; а женско потомство оставља свога оца и мајку, оставља своју кућу где је угледало с 
вога унука, једину још мушку главу дома свога, — па ништа.{S} Није штедео ни труда, ни коња, ни 
И Обрад Кустура још истог дана уседе на свога путаља и живо откаса у Шабац; оде право среској к 
 Пивљака, не може бити наследница имања свога оца, већ њена снаха Иконија.{S} О томе се дуго и  
што ће га обрадовати.{S} И он устаде са свога места.{S} Приђе Обраду, метну му руку на раме, па 
дрема..{S} Кроз какве ли је мене живота свога прошао овај негда поносни Ћуков ждрал, — док је,  
 није право, да Иконија, као наследница свога сина, нејака Угљеше, наследи целокупно имање свог 
 срце, да свога нејака сина, пород срца свога, остављаш, а да и не говорим о кући мојој, о кући 
олника; она је то, што му добротом срца свога и племенитошћу душе своје блажи муке и даје му сн 
негда поносни Ћуков ждрал, — док је, од свога негдашњег отмена положаја, дочекао, да окреће у О 
хукао.</p> <p>Анђелија није одмицала од свога братића и све је чинила што је ко казао, да би и  
ила.{S} А оно Божје анђелче, кад би год свога ђеда опазило да од куд долази, оно би му пружило  
ања мога оца“, одговори Иконија и стаде свога мужа обасипати врелим пољупцима.</p> <p>„Доста о  
, а мало мало, па жестоко за врат уједе свога друга дешњака; а онај само њисне: видело се, да ј 
/p> <p>„Да је покојни Угљеша умро после свога унука.“</p> <p>„Ене, ене!...“</p> <p>„И да се на  
 нејака Угљеше, наследи целокупно имање свога свекра Угљеше, а Анђелија, његова рођена кћер, да 
... сви они знају, да је дете умрло пре свога ђеда.{S} Бираћемо их као гњиле крушке, — је ли та 
и Угљеша, ђед малога Угљеше, — умро пре свога унука, па макар за један сахат, онда је самом том 
д овога неумитног дечјег крволока спасе свога унука, једину још мушку главу дома свога, — па ни 
анка.</p> <p>„Е ова, видећеш, оставља и свога свекра, и своје дете, и један богат дом пун свако 
 па капетана поцерског Влајка Кумрића и свога побратима Перу Крунића.</p> <p>„Па, деде, домаћин 
ина, немој бацати у бригу своју мајку и свога доброг бабајка!...{S} Што нам, сине, онда не каза 
аменио, да га отвори, кад стане да жени свога унука, па? — Ето!{S} Сад га се сетио чича-Мића, а 
S} Него, знате ли ви да Максим Ђук жени свога сина?“ — рећи ће Славко Смољинац.</p> <p>„Онога ш 
о какав одбегли сужањ.{S} Али гледајући свога унука, малога Угљешу, коме је кум на крштењу дао  
оје — није...{S} Ама што се ја не држим свога правила: што у чантру Ћатину једном падне, то из  
ао с твојом Јелом у Мачву, да видиш дом свога пријатеља, а мени пријавише једно момче.{S} Оно м 
у презимену Максима Ћука, па се омашком свога аутора претворило у Ђ. Ја се још и сад опомињем д 
гостинску собу и представи га свима као свога поочима и знаменита трговца, што у Србији годишње 
ј што је Радојла Клисариног заволео као свога сина и што га је водио чак у Ђур.</p> <p>Радојло  
одство, да из Шапца дође у Совљак, а до свога пријатеља Симе Ћате, главног стараоца масе покојн 
оше, ако се докаже, да је унук надживео свога ђеда, онда је са свим тачно, да је „мати преча од 
зда-Угљешом било...{S} Жалио је и жалио свога јединца.{S} Читаву годину нити се бријао нити шиш 
ат ручак, кад је оно газда Угљеша женио свога сина с овом истом младицом, што седи у овим госпо 
купио газда Угљеша Пивљак, кад је женио свога сина Млађу, Мачва, ни пре ни после, утувила није. 
 ружно проговори.{S} Ту неки дан, преко свога обичаја, свратио је у кафану „Зеленог Венца,“ па  
ршна, Рајко Перић нешто се дуго и преко свога обичаја задржа у вароши.{S} Његова Иконија беше в 
ја је немо слушала овај племенити говор свога доброга мужа, слушала га је и гушила се у плачу и 
инула од чуда.{S} Она је само бленула у свога драгана, али га није разумела.{S} Она хтеде да га 
а и буде,“ рече Максим Ћук, гледајући у свога момка, дајући му знак, да тако и уради.{S} За тим 
 напредује, гледајући у њему живу слику свога сина Млађе, она је жалост, с дана у дан, бледила. 
ви, <pb n="14" /> а руку извуче из руку свога јарана, па му с дубоким болом рече:</p> <p>Не, Ра 
 може, крадена: одсекао их је у забрану свога бившег газде.{S} И ко би други могао имати ову со 
је часио.{S} Седе у своје таљиге, ошину свога зечка, и за непуно пола сахата већ је био у Совља 
 година!...{S} А кад је била на врхунцу свога беснила, она је онда покосила и млађани живот уну 
е, унука старога Угљеше, а то се питање своди на ово просто и за свакога разумљиво питање:</p>  
ди од закона друго.</p> <p>Оно у народу своди се на ове две три речи:</p> <p>„Ето шта су у стањ 
њенога богатог мираза...“</p> <p>И онда свој поглед упиљи у Симу Ћату.{S} Дуго га је тако нешто 
оваца, којима Шабац има да благодари за свој развитак и у својој лепоти и у своме трговачком по 
 људи обично односе собом у хладни гроб свој.</p> <p>Није прошла ни година и по, а његов син Мл 
а.{S} Он ме одведе да ми покаже некакав свој проналазак, као нешто што ће дати нашој целокупној 
е имање код Сокине механе, да им покаже свој домазлук швајцарских крава и ону дивну пасмину буђ 
 дао јој стотину дуката обележја, он је свој интов вратио у Шабац...</p> <p>„Немој тако, пријат 
и старог Мићу, који је у кући Угљешиној свој век провео, и сву му децу на својим рукама одгајио 
рајало.{S} Ту је Бего Цицварић и развио свој песнички дар: он је ту срочио знамениту песму:</p> 
мрти, коју беше несретна колера 1866 по свој Србији размахнула и толике домове у црно завила.</ 
ха Иконија.{S} О томе се дуго и дуго по свој Мачви говорило.{S} Једни би рекли:</p> <p>„Ко је ј 
 и данас је најчувенија и највиђенија у свој Поцерини.{S} Она <pb n="6" /> је дала неколико све 
00 дуката.{S} То је била најјача маса у свој шабачкој нахији.{S} И још се једнако говорило: „ку 
 ти, ране моје љуте, довела, а она те у свој сестрински загрљај примила, твога нејака сина на с 
{S} Он оде у своју собу и паде ничице у свој кревет, па се стаде гушити у јецању.{S} После се у 
е Анђелије, данас најбогатије удаваче у свој шабачкој нахији, а можда мало и подаље.“</p> <pb n 
авна ни по богатству, ни по виђености у свој богатој Мачви.{S} Само оно његово имање у Китогу,  
после онога разговора с масалним, сео у свој „интов,“ у који беше упрегао две своје ластавице,  
о до после пола ноћи, па после он сео у свој интов и вратио се у Шабац, а Ћата својој кући.</p> 
 кућа над главом..."</p> <p>Угљешу су у свој Мачви звали: „трули газда.“ Па он је и био одиста  
е Обрадовој Иконији — најлепшем цвету у свој поносној Поцерини....</p> </div> <pb n="10" /> <di 
снаха него рођена кћи, него своја кост, своја крв?!“</p> <p>А други:</p> <p>„И то она вижља, шт 
 две своје ластавице, она два зеленка — своја два ждрала — па као ветар одјури у Богатић.{S} Ту 
<p>На то веће Рајко беше позвао два три своја познаника и пријатеља, људе од знања и закона.{S} 
и оптужених Мартића нека изволе заузети своја места!...{S} Претрес почиње!...“</p> <milestone u 
да је преча снаха него рођена кћи, него своја кост, своја крв?!“</p> <p>А други:</p> <p>„И то о 
 ја знам, то ће све мој тутор стрпати у своја недра, а масални нека се наплаћује из готовине шт 
о је он до тога ћара дошао: „моје је да своје рачуне гледам; а свету остављам, да своју главу л 
p> <l>„Спремала Јана дарове,</l> <l>„За своје свате кићене;</l> <l>„Свакоме свату по јаглук,</l 
 то ће адвокат Радић рећи:</p> <p>„А ја своје мишљење задржавам, да чујем и противну страну.{S} 
е Стојна Драгојлова.</p> <p>„А она нема своје мајке, те да се и њено срце испуни срећом деце св 
 испратио до Шапца, а узгред свратио на своје имање код Сокине механе, да им покаже свој домазл 
ницу.{S} Водио их је чак и у Лешницу на своје сувате, да виде где тови џелеп крава и џелеп воло 
ебе и тебе.{S} Ето, да је Обрад Кустура своје свиње продао чим је с њима дошао у Митровицу, мог 
ilestone unit="*" /> <p>Ћата је опет са своје стране овако говорио:</p> <p>„Дете моје, сиротице 
<p>Сима Ћата сав се беше заложио, да од своје пупиле добије пристанак, да пође за сина Максима  
у свој „интов,“ у који беше упрегао две своје ластавице, она два зеленка — своја два ждрала — п 
ари подеротина, као да су на њему свиње своје зубе вежбале.{S} Сицеви попрскани, а оздо избили  
ту без тебе, без своје мајке, без браће своје?!{S} Бабо, прогледај, устани; погледај несрећну А 
те да се и њено срце испуни срећом деце своје,“ додала је Јеринка Томе Ботура.</p> <p>„О, да је 
нице.{S} Сви који су у соби били упреше своје погледе на њега; а домаћин ће га упитати:</p> <p> 
добротом срца свога и племенитошћу душе своје блажи муке и даје му снаге да се у нов живот повр 
 ћу ја сад на овоме свету без тебе, без своје мајке, без браће своје?!{S} Бабо, прогледај, уста 
свачију услугу добро платим, и то не из своје кесе, већ из онога, што ми та услуга доноси.{S} Т 
 види шта је <pb n="44" /> с њим, те из своје собе још не излази, а његово је да први устане да 
ожда је и заспао.{S} Он те ноћи више из своје собе ни излазио није.</p> <p>Дете се после опет м 
 све наш масални стрмоглавце избацио из своје канцеларије,“ приметио је Радојица Лелековић.</p> 
вори Сима Ћата, па у два маха шмркну из своје бурмутице, а одмах за тим кину, кину иза раменица 
ова, видећеш, оставља и свога свекра, и своје дете, и један богат дом пун свакога добра као кош 
 свекра и његов пун дом, већ она остави своје нејако чедо, ону златну јабуку, остави га без мај 
ато.</p> <p>„Ја боље не бих одржавао ни своје рођено,“ приметио је Сима Ћата, кад му је Максим  
лековић... „Ко би још за оно шкембе дао своје дете?!...{S} Ту опет мора да игра главну улогу ка 
лосрђу наших жена — писац посвећује ово своје дело...</p> </div> <pb n="3" /> <div type="chapte 
посао, због кога је Максим Ћук потрудио своје господство, да из Шапца дође у Совљак, а до свога 
продајем ни губере ни бакраче, већ само своје тражим.{S} Истина је и то, да ја радим и да без х 
а и да је „похарао" цео свет, док је то своје благо нагомилао.{S} Он је тражио руку Анђелијну з 
<p>И Радојло часа није часио.{S} Седе у своје таљиге, ошину свога зечка, и за непуно пола сахат 
од речи до речи, испричао, како му је у своје време Љубинко дошао и питао: колико мој отац дугу 
има баба Џавине кокоши носе јаја и легу своје пилиће.</p> <p>„Де, чик погоди, господине, чиј је 
ељу по Крстову-дне дочекао у своме дому своје пријатеље — девојачког оца и мајку, па их царски  
па ако буде судбине и Божје воље, ја ћу своје пријатеље послушати.“</p> <p>Ћатиним лицем плину  
ову!...{S} Али је млада својом лепотом, својим витким стасом и нешто сетним лицем и погледом од 
нђелија.{S} Она је опет својом лепотом, својим анђелским погледом многоме момку памет занела, а 
постала хладна и равнодушна према свима својим просцима, па чак и према онима, који би, колико  
 Угљеша се тих дана десио код волова на својим суватима у Лешници; а кад му тај црни абер стиже 
и загрљај примила, твога нејака сина на својим рукама однеговала, и толико ноћи над њим и над њ 
шиној свој век провео, и сву му децу на својим рукама одгајио, — то му нико живи одобрити неће, 
м Ћук пољуби, и то трипут се пољуби, са својим пријатељем Ћатом; а један другом дадоше реч, да  
сицевима.{S} Напред,је у интову био, са својим сином Срејом, Максим Ћук, а остраг на масалним к 
 остраг на масалним колима Сима Ћата са својим побратимом Обрадом Чавком.{S} То су били просци  
момачки.{S} Старице, које беху дошле са својим ћерима и унукама, плакале су од радости:</p> <p> 
 кошуљу!"</l> <pb n="15" /> <p>То се са својим сином враћао кући газда Угљеша Пивљак, певајући  
ешка; али, како можеш да се раставиш са својим <pb n="34" /> дететом, са нејаким Угљешом, са јо 
 је било слушати кад чита апостол и кад својим звонким и симпатичним гласом одговара на јектени 
ач Бего Цицварић, онај Цицварић, што је својим песмама овековечио веселу дружбу шабачких младих 
 нас велики Бог обаспе својом милошћу и својим благословом,“ рече он и погледа на оно двоје заг 
 кућа старога Угљеше Пивљака опет оживи својим старим животом и дочеком...{S} И то није осећао  
ја се чисто трже.{S} Погледа Рајка оним својим великим, као угљен црним, очима, па ће онда рећи 
а се чисто трже.{S} Погледа у Ћату оним својим великим и паметним очима, што их беше ружно заму 
ешћа и болећивости према патњама и болу својих ближњих; толико добродушности и племенитости пре 
мртве ствари умеју да причају уду срећу својих господара, а тако исто <pb n="141" /> има прилик 
ти у собу и виде мртва сина где лежи на својој самртној постељи.</p> <p>Он само што рикну као п 
 свој интов и вратио се у Шабац, а Ћата својој кући.</p> <p>„Е, ту је сад ударио тук на лук:{S} 
 у јецању; али се брзо стеже, окрете се својој заови, погледа је оним тужним и вечно сетним пог 
дговоран — и Богу и суду и, најпосле, и својој пупили, онда хоћу и ја да знам коме ћу моћи овол 
сне, да се у човеку крв следи; полети и својој веселој тетки падне на груди.{S} Једном је, коли 
 овој кући.{S} Хоћу да идем своме оцу и својој мајци.{S} Опрости ми, ако сам те што увредила.“< 
 /> <p>Кад су Обрад и његова Јела дошли својој кући, тамо су затекли позив од среске власти, у  
и задовољна...{S} Теби ће, веруј матери својој, сва Мачва завидети!...</p> <p>На све ово лепа И 
мој г. капетане: онда ја немам куд кући својој.{S} Ако то буде, онда од свадбе моје Иконије ниш 
дише.{S} И она онда немо паде у загрљај својој доброј заовици.{S} Оне су тако дуго загрљене ост 
ротије Недић, који у тај мах беше пошао својој воденици на Дрину...</p> <p>Али кад пуче глас по 
а и неваљалаца, — дотле је Сима Ћата по својој соби, гоњен завишћу и злобом, ходао доле горе.{S 
, а маса покојног Угљеше Пивљака већ по својој величини сама собом на се навлачи сумњу, па, онд 
луд је ко се не стара, да ту силу има у својој власти...{S} Добро каже наш народ: „Сила Бога не 
ц има да благодари за свој развитак и у својој лепоти и у своме трговачком полету...{S} Хе, али 
богатом руху њихову!...{S} Али је млада својом лепотом, својим витким стасом и нешто сетним лиц 
ошарак веже, — дотле се она праштала са својом заовицом Анђелијом.{S} Она јој је са сузним очим 
 да се дочека, да нас велики Бог обаспе својом милошћу и својим благословом,“ рече он и погледа 
 где се Србија грли са питомим Сремом и својом сестром Босном поносном; а кад су се отуд вратил 
оре — дубље или краће, како је већ који својом озбиљношћу заслуживао, а ове друге умео је тако  
а лепа заовица Анђелија.{S} Она је опет својом лепотом, својим анђелским погледом многоме момку 
ју за чијег су јединца дали своју кћер, своју јединицу.{S} Водио их је чак и у Лешницу на своје 
 узео Фему Митровчанку и Марту Јездину, своју куму, да се увек уз Анђелију нађу...</p> <milesto 
оје рачуне гледам; а свету остављам, да своју главу лупа претресајући туђе рачуне,“ рекао би у  
авам мамлаза?{S} И зар адвокат Радић да своју зараду упушта другом?!..{S} Не ја, Бога ми!“</p>  
х одбије.{S} Тако бих и ја радио.{S} Ја своју слушкињу не бих дао за онога смољу — сина Петрушк 
ство оставља свога оца и мајку, оставља своју кућу где је угледало света па иде у туђ дом, прим 
он и погледа на оно двоје загрљено — на своју Анђелију и на Рајкову Иконију.</p> <milestone uni 
земљу преврнути, док воду не наврати на своју воденицу“ — рећи ће Среја Ковач.</p> <p>„А шта јо 
је и гушила се у плачу и јецању.{S} Она своју лепу главу беше наслонила на његове груди, а њене 
овчанку, па Пелу совљачку бирташицу, па своју куму Марту Јездину — да јој говоре.{S} И оне су с 
.“ На ово Ћата поново извади иза појаса своју бурмутицу, узе „елегантно“ међу два прста — палца 
че Максим Ђук; а кад Пела изиђе, он узе своју кожну торбу, отвори је и из ње извади два фишека, 
 и чувати, као што сестра чува и милује своју једину сестрицу....{S} Не тужи тако, очни виду, т 
којног свекра њеног; али кад суд донесе своју пресуду онако како је и сама тужба тражила, онда  
94" /> овај Максим Ћук.{S} Он је имао и своју нарочиту философију, философију чиста ћара.{S} Он 
 да се не кају за чијег су јединца дали своју кћер, своју јединицу.{S} Водио их је чак и у Лешн 
 су Божја и људска правда овако славили своју победу над завишћу, над мржњом себичњака и неваља 
упита Пела бирташица у совљачкој механи своју куму Фему Митровчанку.</p> <p>„Познала, како ниса 
p> <p>И оно сироче само задрхта, затури своју анђелску главу и — као чивит помодри.{S} Сви су п 
 стаде разгледати, неће ли где угледати своју заову Анђелију.{S} Њеним лицем беше <pb n="127" / 
и је сад, као да у њиховој срећи гледам своју срећу,“ повика Фема Митровчанка.</p> <p>„А ја сам 
им ником никакве услуге, већ само вршим своју дужност, јер <pb n="60" /> сам постављен да будем 
е речи Рајко беше просто занемео.{S} Он своју Иконију притиште на груди, па ће је, нечујно, зап 
виђенији трговац у Шапцу, — ја бих се о своју душу огрешио, кад ти не бих рекао: „хе, дијете, о 
p>И овога је пута Бего Цицварић показао своју духовитост и песнички дар: он је ту, пред самом с 
Сима Ћата, кад му је Максим Ћук изјавио своју захвалност на савесном старању и одржавању повере 
 са Симом Ћатом, и по други пут изјавио своју захвалност на савесном старању око унапређења пов 
 западним хоризонтом, те на земљу бацио своју тамну сенку, док су месечеви зраци, овде онде, пр 
ажи моју руку за свога сина, па одрешио своју дубоку кесу и сваког, ко му смета, залива сувим з 
утно хтео да уради, па било то у корист своју или некога другог.</p> <p>Само је један једини чо 
 гледа самртне муке детиње.{S} Он оде у своју собу и паде ничице у свој кревет, па се стаде гуш 
ош од синоћ нема?!"</p> <p>„Отишао је у своју собу да мало прилегне.{S} Ово је друга ноћ како,  
ре, испречио масални; али се он уздао у своју одлучност, која се додиривала чак с извесном дрск 
 у човеку срце препукне, да је отишао у своју собу, и да се до сванућа није вратио; а кад је Ма 
овако причао:</p> <p>„Синоћ је отишао у своју собу, да мало прилегне.{S} И како је легао, није  
и спреми богату вечеру.{S} Употреби сву своју мајсторију, да ми у собу доведеш самога Ћату — да 
ко, дико материна, немој бацати у бригу своју мајку и свога доброг бабајка!...{S} Што нам, сине 
 и противну страну.{S} Ту имају да даду своју реч и — Сима Ћата, масални судија, а богме и Макс 
сумњи.{S} Сви земаљски судови казали су своју последњу реч.{S} Она гласи:</p> <p>„Прече мајци н 
а распродати.“ Он је те године и сам на свом имању установио ову „швајцарску и буђеновачку сточ 
або!...“ И она се простре по мртвом оцу свом.</p> <p>И у тај мах улети у собу Сима Ћата.{S} Ста 
и шапатом рене:</p> <p>„Кажи ти, жи’ми, своме газди Рајку Перићу, нека он ради онако, како му ј 
.{S} Кад год видите Максима Ћука, да на своме интову некуд одлази или од некуд долази, онда зна 
се Максим Ћук потрудио да до Совљака на своме интову дође.</p> <p>На овај овакав „тон“ Симе Ћат 
а..{S} Ту неки дан Ћук је у два маха на своме интову одлетао у Мачву, а једном сам га, ако се н 
шао кући, и, мало после, пројурио је на своме интову, све у великом касу: оде Преким Шором, а о 
ило, да је она рђа, онај масални био на своме месту.{S} С њим се просто <pb n="140" /> није мог 
рној Бари, брујало је, како је синоћ на своме интову долазио у Совљак газда Максим Ћук, да је у 
вило.{S} Она једном сави руке око врата своме баби и стаде га молити да учини абер детињој мајц 
чка мајка. „Оно је кршан момак, нека је своме оцу здрав и <pb n="9" /> жив, а свима нама на дик 
ело се лепо, да он има нешто да саопшти своме Кустури што ће га обрадовати.{S} И он устаде са с 
ише остати у овој кући.{S} Хоћу да идем своме оцу и својој мајци.{S} Опрости ми, ако сам те што 
о што се потрошило!“ — окрете се једном своме другу.{S} За тим појаше коње и у великом касу одо 
има, па ће онда рећи — више у себи него своме Рајку.</p> <p>„Јест, то си ти био, који си мога о 
о?!“ И онда се несрећни отац простре по своме мртвом сину; а кад је мало дошао к себи, прве су  
мајку, па их царски угостио и провео по своме великом имању, да виде све, шта има њихов пријате 
Летела је час у собу мртвоме оцу, а час своме јадном братанцу, који је био на умору.{S} Она ниј 
 за свој развитак и у својој лепоти и у своме трговачком полету...{S} Хе, али се ту, у тој кафа 
ку, а у недељу по Крстову-дне дочекао у своме дому своје пријатеље — девојачког оца и мајку, па 
уку имати: ја ово чудо од девојке још у своме животу видела нисам,“ додала је Фема Митровчанка. 
или <pb n="91" /> пут за Шабац, наравно свративши најпре на масено имање у Китогу, те су ту пре 
а стране.{S} И кући браће Поповића беху свратиле неколике кочије, а тако исто и неколико гостиј 
и.{S} Ту неки дан, преко свога обичаја, свратио је у кафану „Зеленог Венца,“ па је изазвао на с 
 их је онда испратио до Шапца, а узгред свратио на своје имање код Сокине механе, да им покаже  
спођу — „госпођа Јеца.“ У ову кућу беше свратио у госте и газда Угљеша Пивљак, марвени трговац  
не — исто као и људи.</p> <p>Једном сам свратио кући мога из детињства друга Смаја Циганина.{S} 
мање Угљешино.{S} Он би сваком приликом свратио у Богатић до капетана, а после би одсинуо и до  
овика Сима Ћата.{S} Нека момак с колима сврне на наше имање у Китогу и нека нас ту чека!.“</p>  
 дати мора, па да се овај посао час пре сврши; јер, како ја знам, још мало па ће девојка постат 
!{S} О томе ником ништа, а кад се ствар сврши, онда можеш изаћи ено онде на пијац, па казати це 
e="chapter" n="14"> <head>XIV</head> <p>Свршило се!{S} Више не подлежи никаквој сумњи.{S} Сви з 
ништа Сима Ћата.{S} Ја ћу то и без њега свршити...{S} А ти, Јешо, чујеш, језик за зубе!{S} О то 
 је у кући Угљешиној свој век провео, и сву му децу на својим рукама одгајио, — то му нико живи 
обу и спреми богату вечеру.{S} Употреби сву своју мајсторију, да ми у собу доведеш самога Ћату  
 и злобом, ходао доле горе.{S} И просто сву драгу ноћ не може око на око свести; оне песме, оне 
<pb n="96" /> Он није знао да се његова свуд самлети може, а само не код нашег масалног.</p> <p 
дице, па јој се молила да <pb n="41" /> се смилује на тешког боника и да га спасе од ове страшн 
Венцу“ фијукнула, многоме <pb n="93" /> се неваљалцу око ушију обавила и ту оставила траг ружно 
 трговца из Шапца, којом <pb n="105" /> се тражи да суд огласи Иконију за једину наследницу цел 
сило <pb n="48" /> у кући вашој, дешава се од кад је света и века...{S} Мртви иду мртвима, а жи 
 Она им је и вратнице отворила, а једва се кретала под накитом од орлаша и крсташа талира и три 
нула.{S} Сем тога, на десном боку једва се познаје жиг:{S} М. Ђ. Ово последње писме хтело је да 
 ми познамо," одговори Радојло и рукова се с Рајком.</p> <p>„Било је нечега што нам је и сметал 
ако нека и буде!...“ И у тај мах њихова се капија опет отвори и — прилупи, и у кућу уђоше два ч 
 жени свога унука, па? — Ето!{S} Сад га се сетио чича-Мића, а да тога није било, Бог зна оно би 
 Угљеша већ се и охладио.{S} Поред њега се отег’о читав поток усирене крви...“</p> <p>Умро је б 
 земаљски судови рекну да ово, око чега се данас кољу ови гладни вуци, није твоје очинство, ниј 
 Радић.</p> <p>„Чекамо једно лице, кога се и тиче ова ствар, ради које сам вас и звао, а ви има 
е Максим Ћук, трговац из Шапца, за кога се у велике говорило, да не зна шта има и да је „похара 
у,“ приметио је адвокат Кузман, за кога се знало, да је волео да заступа замршеније спорове нег 
седник, „избери ти кога хоћеш и на кога се најбоље ослонити можеш, па ћемо ти ми то одобрити, а 
ата и сам увиђа важност посла, рад кога се Максим Ћук потрудио да до Совљака на своме интову до 
ову примедбу прими и послуша.{S} И тога се Ћата строго придржавао, па му је ипак масални неколи 
око твоје Анђелије биће лома.{S} С тога се у памет <pb n="54" /> узми, да ти не подвале и — дев 
и судови; а још је само имала права, да се из очине куће изведе.{S} И она је тај дан са нестрпљ 
реком Шору, има ли законског основа, да се поведе спор о пречем наслеђу целокупног имања покојн 
собом на се навлачи сумњу, па, онда, да се то све свали мени за врат...{S} То не дам, газда-Мак 
бинко врати из Совљака, па нам каза, да се кући Угљеше Пивљака ни приступити не може, и да Угље 
 Док ја овде седим, Ћато, не дам ја, да се мојим богатим пупилама крпе туђе продрте вреће.“</p> 
 и ту оставила траг ружног обележја, да се многи после узимао у памет, кад би нешто неупутно хт 
к, кад би му се где указала прилика, да се што позамашно ућари, он би се ту сав заложио, и не б 
млађим, да спреме нова масална кола, да се у њих упрегну она два врана „гаврана,“ како их је са 
е остала жива душа, која није дошла, да се нагледа овога одиста чуда од сватова.</p> <p>Али што 
аваљивање неких Угљешиних пријатеља, да се сав живи мал распрода.{S} И Ћато и капетан, а и неки 
Понекад се у њој толико напуни дима, да се човек од човека није могао распознати.{S} У овој су  
ad>II</head> <p>Истина, и то се зна, да се девојка нешто много устезала, али је укућани најпосл 
тана, а после би одсинуо и до Шапца, да се јави масалном, те да му каже, шта је све за масу ура 
 добар и милостив!...{S} Ти не даде, да се душманска испуни!" повикала је Стојна Драгојлова.</p 
е кунем с оним, што ми је најмилије, да се нигда покајати нећеш.“</p> <p>После је Ћата устао и  
ше реч, да се ником живом не казује, да се тога вечера Максим Ђук у совљачкој механи састајао с 
 све.{S} Оно, сироче, скочи, врисне, да се у човеку крв следи; полети и својој веселој тетки па 
 жена и деце, око младе и младожење, да се надиве колико лепоти и стаситости, толико и богатом  
удем питала, ја нигда нећу пристати, да се судим с мојом заовом Анђелијом.{S} Ја знам, а и цео  
се мучи.“</p> <p>Једна опет примети, да се деца много више муче но људи.</p> <p>„Хе, моја друго 
латом свакога, ко би им био на руци, да се дочепају богатог мираза њеног, и постављаше дупле ст 
и си ме звала.“</p> <p>„Да ти кажем, да се довече решава наша судбина, или боље рећи моја судби 
дио.{S} Он је срећан што је доживео, да се Ћати освети — да га види избачена из ове њему драге  
добро да учини — него га је оставио, да се око њега купе гладне орлушине, врани и гаврани, као  
Зар си већ дошао?!{S} Ја сам мислио, да се још частиш по Мачви са твојим пријатељем Угљешом...{ 
овај народ.{S} Овај се свет искупио, да се њих нагледа,“ рећи ће Марта Јездина, а на то ће јој  
есита хало!...{S} Теби би било мало, да се дочепаш <pb n="62" /> „Крезовог блага!““ не даде му  
Цицварића.{S} Чије је то било масло, да се и Бего Цицварић, па макар и пред зору на овоме весељ 
о наша прича не зна, само се зна то, да се онда много сумњало на Пелу бирташицу, а неки су гово 
ата, и, најпосле, би уговорено и то, да се масени рачуни приме и одобре онако, како их буде Ћат 
</p> <milestone unit="*" /> <p>Глас, да се Анђелија Угљешина испросила за Радојла Клисарина син 
овчанку и Марту Јездину, своју куму, да се увек уз Анђелију нађу...</p> <milestone unit="*" />  
Бранка клисаре, беше отишао на Рачу, да се ту нађе, док се свиње Матоша Порабе претуре на ону с 
т Јовић:</p> <p>„Стани мало, братац, да се и наша чује!...{S} Не стоји породица, друштво, човеч 
ем Ћатом; а један другом дадоше реч, да се ником живом не казује, да се тога вечера Максим Ђук  
у.“</p> <p>„Па пријатељу, деца треба да се најпре виде; али ја опет стојим за моју Иконију доба 
да Саво има право; наш масални не да да се с његовим богатим пупилама играју гладни вуци: ето,  
о повика:</p> <p>„Кола!“</p> <p>И ма да се ишло галопом, весели отац, мало мало, па би повикао: 
и боље рећи моја судбина: довече има да се реши, хоћу ли ја да живим, или ћу ићи да скачем у Др 
тек као аконто унапред, а главно има да се да, кад се мало дубље у спор уђе.</p> <milestone uni 
не, којима се по нешто дати мора, па да се овај посао час пре сврши; јер, како ја знам, још мал 
г света, какав би требао да буде, па да се и на овоме свету заснује права људска, али Богом бла 
цем:</p> <p>„Тако је морало бити, па да се дочека, да нас велики Бог обаспе својом милошћу и св 
уше своје блажи муке и даје му снаге да се у нов живот поврати ....{S} Жена је то, што потоцима 
та ту...</p> <p>И жене су већ понеле да се немо погледају.{S} Пела бирташица само што махну гла 
е излази, а његово је да први устане да се умије и Богу моли, па да после по кући све избуди.</ 
" /> отворена, али деца треба најпре да се виде, па да чујемо шта ће и девојка рећи...“</p> <p> 
.</p> <p>„А она нема своје мајке, те да се и њено срце испуни срећом деце своје,“ додала је Јер 
има њихов пријатељ Угљеша Пивљак, те да се не кају за чијег су јединца дали своју кћер, своју ј 
S} И, док ви све троје не пристанете да се продаја одложи, ја немам ни силе ни власти да то сам 
епукне, да је отишао у своју собу, и да се до сванућа није вратио; а кад је Марта Јездина отишл 
 Петришкова рече, да је све у Бога и да се на њ ваља до последњег часа ослањати.{S} Анђелија је 
 — као мува без главе.{S} Почео је и да се суши.{S} Не може човек да га позна.{S} И кад гледа р 
ка.“</p> <p>„Ене, ене!...“</p> <p>„И да се на то закунемо!..{S} И свима нам дадоше по десет дук 
овек; али су Ћати ипак препоручивали да се пред масалним покаже послушан и готов да сваку његов 
ом зближило тако, да су једва чекали да се састану и једно с другим ћеретају — о чему било.{S}  
прасци и јагањци.{S} И они су видели да се некакво големо весеље спрема...{S} Па и сами коњи у  
о му је у животу пријатно и што чини да се он осећа срећан, има у првоме реду да благодари нашо 
то она вижља, што не хтеде причекати да се весели Млађо у гробу охлади, већ се, штоно кажу, одм 
" /> и бистрини, па оној отворености да се човек диви.{S} У њега, одиста, завојица нема.{S} И с 
па је ту службу оставио и дошао кући да се бави пољским радом.{S} Њега је све село и сва околин 
з хасне нећу да радим, и само гледам да се не замерим власти и закону, а друго ми је све равно, 
ворило у Ђ. Ја се још и сад опомињем да се због тога весели Ћук много једио, и то би било увек  
нуо час, час за ме срећан, пресрећан да се једном већ и ми познамо," одговори Радојло и рукова  
Ћати није допало, а учини му се, као да се оно „продрте вреће“ на њега односи, па мало заћута,  
...“</p> <p>За тим ће тише — ама као да се бојао, да га ко не чује:</p> <p>„И све би то друкчиј 
туђе продрте вреће.“</p> <p> Ово као да се Ћати није допало, а учини му се, као да се оно „прод 
арен рак. <pb n="96" /> Он није знао да се његова свуд самлети може, а само не код нашег масалн 
пресуду првостепенога суда и наредио да се извиди: ко је пре умро — да ли Угљеша ђед, или Угљеш 
и злата.{S} Путове, којима се служио да се обогати, није бирао.{S} Само се брижљиво клонио судс 
 па сам те звала, да ме научиш, како да се од ове напасти одбраним?...{S} Знаш ли, очни виде мо 
„Било је нечега што нам је и сметало да се један другом приближимо и да један другог боље позна 
и мало тврдоглав, и да би добро било да се на његово место постави мало згоднији човек; али су  
а сутра га нема!...{S} Роди се, само да се мучи.“</p> <p>Једна опет примети, да се деца много в 
ажава ненаситост неваљалих људи, већ да се њим притиче у помоћ бедним и невољним...“</p> <miles 
е сам вас и звао, а ви имали доброту да се моме позиву одазовете, а то је: чекамо главом Анђели 
> <p>„Ништа не брини, газда, ти знаш да се ја за коње више старам, но и за себе сама,“ одговори 
 кућа постала тешка; али, како можеш да се раставиш са својим <pb n="34" /> дететом, са нејаким 
ове свекрове прекоре само гледала преда се и — ћутала...</p> <milestone unit="*" /> <p>После је 
о женско.{S} Узеле се за руке, на преда се гледају и ништа не говоре.</p> <p>„И ти баш прими об 
а све ово лепа Иконија гледала је преда се а њене мисли као да су лутале по неким нама непознат 
> <p>Он мало поћута.{S} Гледао је преда се, и као да је смишљао шта да јој рекне.</p> <p>„Хајде 
аба доби вољу, да и он што отпева, онда се стаде по Совљаку и околини разлегати позната чајкова 
нако како је и сама тужба тражила, онда се Сима Ћата и Максим Ћук зачуђено згледаше.</p> <p>„А, 
Пивљаков унук; а док се то не зна, онда се не може ни одредити ни ко кога наслеђује: да ли Анђе 
е мерењу; а кад му се згода укаже, онда се он ни тога узуса не држи,“ рекао је мали Стевица, ка 
Кад се све то тако лепо утаначило, онда се Максим Ћук пољуби, и то трипут се пољуби, са својим  
тавио и за главнога стараоца.{S} И онда се све ућутало....</p> <pb n="5" /> <p>Да богатство ниј 
вде, Иконија, у ово доба ноћи?!“ и онда се окрете ономе момку:</p> <p>„Одмичи ти од наше куће,  
ађо, животе мој, зар баш тако?!“ И онда се несрећни отац простре по своме мртвом сину; а кад је 
 милостивим те оком поглед’о!..“ И онда се наднесе над малог Угљешу.{S} Он беше у <pb n="36" /> 
о Феме затече Анђелију Угљешину.{S} Ода се смешила, али је тај осмех био тужан.{S} У лицу бледа 
ја, па нека тражи за сина девојку, а за се добре пријатеље, а не да мени чупа срце из недара,“  
у четири ока, шта ти, братац, тражиш за се, а шта за оне, којима се по нешто дати мора, па да с 
омашком свога аутора претворило у Ђ. Ја се још и сад опомињем да се због тога весели Ћук много  
ј отац и моја мајка; а <pb n="13" /> ја се ни једном нисам смела противити и рећи: нећу, не мог 
ац... „Адвокат Јовић има право...{S} Ја се и срцем и душом придружујем његову мишљењу!...“</p>  
 довече доћи, можда и сам масални, а ја се власти плашим као живе ватре, па сам те звала, да ме 
а у свему издваја од њих свију.{S} И ја се чудим, како се вас двојица удесили нисте."</p> <p>„А 
му његову?"</p> <p>На ове речи Анђелија се чисто трже.{S} Погледа у Ћату оним својим великим и  
ло пребледи — као смрт.</p> <p>Анђелија се осмехну.{S} Њој то као да беше мило; али ће опет дод 
та мога?“</p> <pb n="118" /> <p>Иконија се чисто трже.{S} Погледа Рајка оним својим великим, ка 
н блажен анђелски осмех.</p> <p>Иконија се стаде гушити у јецању; али се брзо стеже, окрете се  
таман она изађе на кућни праг, а капија се широм отвори и једна људска прилика уђе у авлију.{S} 
"</p> <pb n="8" /> <p>„Пријатељу, твоја се кућа нашим дететом постидети неће; а оно спреме, што 
али се он уздао у своју одлучност, која се додиривала чак с извесном дрскошћу, с којом се Ћук с 
же нико ништа.{S} Јака су леђа, на која се он наслања.“</p> <p>И то је била истина.</p> <milest 
 сад с тобом?{S} Широка су леђа на која се сад наслањаш...{S} Хајде 'вамо!...“</p> <p>И они оба 
р стрпати у своја недра, а масални нека се наплаћује из готовине што је у маси у суду.“</p> <p> 
а је сад сужањ заробљени."</p> <p>„Нека се притрпи.{S} То неће дуго трајати.“</p> <p>„Чуо те Бо 
ао да имаш и сина за женидбу?“ зацерека се пакосно писар Јеша Савчић, који се с газда-Максимом  
страх, нека неразговетна слутња: бојала се, да му се што није десило.{S} Она опет скочи.{S} Пол 
а, у овој адвокатској пушионици, водила се између ондашњих шабачких адвоката жива дебата о томе 
Анђелија беше већ клонула.{S} Наслонила се на јастук па и заспала; а кад дете опет врисну, она  
Анђелија, баш је права мученица: мучила се за живота очина, па се мучи и после смрти његове.{S} 
га доброга мужа, слушала га је и гушила се у плачу и јецању.{S} Она своју лепу главу беше насло 
ији — сребра и злата.{S} Путове, којима се служио да се обогати, није бирао.{S} Само се брижљив 
тац, тражиш за се, а шта за оне, којима се по нешто дати мора, па да се овај посао час пре сврш 
етли запеваше код Маричића кућа, а њима се одазваше они са салаша браће Поповића.{S} Ноћ беше т 
ах врата на соби отворише, и на вратима се указа једно момче, висока раста, а мудра погледа, а  
ка већ по својој величини сама собом на се навлачи сумњу, па, онда, да се то све свали мени за  
 куће Угљеше Пивљака.{S} И сад је он на се узео бригу, да ватру чарка и да жар изгрће под пецив 
радио, то у нашу причу не улази.{S} Зна се само то, да су пред сам мрак из Шапца, мачванским др 
ху одиста богата господска кола, не зна се: или је богатији био интов, или она два зеленка, као 
 мој Млађо?...{S} Кршна девојка: не зна се или је лепша или је стаситија, или је поноснија!...{ 
о око!{S} То је паметна девојка; не зна се: или је срцем питомија, или је душом племенитија.{S} 
 и заспала; а кад дете опет врисну, она се трже, па није ни чула шта жене о њеном оцу говоре.</ 
 Бог и Богородица, пријатељу!...{S} Она се још узда у Бога и у те, Радојло...{S} Него шта нам в 
е врати, била је бледа као смрт.{S} Она се саже, те нешто шану Пели бирташици.{S} То је смотрил 
и унук твој!...{S} Куку бабо!...“ И она се простре по мртвом оцу свом.</p> <p>И у тај мах улети 
е дај Боже, снахе Анђелије.“</p> <p>Она се два адвоката само згледаше; а капетан Влајко чисто у 
 онда једна другој падоше у наручја, па се стадоше грлити и љубити, а очи им беху пуне суза.</p 
="6" /> је дала неколико свештеника, па се с тога и зову Поповићи, а у доба наше приче беше тек 
етно слово у презимену Максима Ћука, па се омашком свога аутора претворило у Ђ. Ја се још и сад 
омак се осмехну, погледа у домаћина, па се окрете — оде и за собом затвори врата.</p> <p>Капета 
мученица: мучила се за живота очина, па се мучи и после смрти његове.{S} Она је сад сужањ зароб 
 готова.</p> <p>Иконија мало поћута, па се одједном исправи, <pb n="14" /> а руку извуче из рук 
ријо?“ упаде јој у реч газда Угљеша, па се чисто устури од неког поноса.</p> <p>„Јабуко моја зл 
ао, а тако мислим да радим и од сад, па се, надам се, опет кајати нећу!“</p> <p>„А ја, газда-Ма 
га доноси.{S} Тако сам радио до сад, па се нисам кајао, а тако мислим да радим и од сад, па се, 
ну, оно прогледа, прогледа веселије, па се чак и насмеши.{S} И тад се сви обрадују; али то буде 
овечанству.{S} Метнимо руку на срце, па се запитајмо, да ли је право, да ми нашу женску децу, к 
у питомој и богатој Мачви.“ То рече, па се нешто загледа у овога домаћиновога гласника, и онда  
м с Максимом Ћуком.“</p> <p>То рече, па се окрете и оде да нађе клисариног сина и да ну каже Ан 
ки Ранкић Томин. света је било пуно, па се рано разиђе; а ова двојица обично остану мало дуље,“ 
ју собу и паде ничице у свој кревет, па се стаде гушити у јецању.{S} После се ућутао.{S} Можда  
суза.</p> <p>Обрад Кустура беше стао па се диви овој одиста реткој доброти душе једнога тако јо 
ности ради, а ништа му не рече.{S} Ћата се само осмехну, и повуче један вучљај бурмута и нешто  
у...</p> <milestone unit="*" /> <p>Ћата се једном приликом, као мало у шали а мало и озбиља, по 
 имао каква посла и рачуна.</p> <p>Ћата се прими тога тешког посла, али под погодбом, да му дад 
 кости у гробу превртати, кад види, шта се ради од његова имања; како му рођену кћер његову из  
дочите оно и онако како је било и нашта се можете заклети и су чим ћете, кад вам суђени дани до 
 чему добио а ко изгубио.</p> <p>„Ништа се ви не брините за Ранисава Мрава, тај и кад прода ниж 
мове у црно завила.</p> <p>Газда Угљеша се тих дана десио код волова на својим суватима у Лешни 
n="10"> <head>X</head> <p>Сима Ћата сав се беше заложио, да од своје пупиле добије пристанак, д 
и Анђелијни почињу досађивати.{S} Њихов се број из дана у дан множио, док најпосле није узео ра 
далеко <pb n="73" /> тражити.{S} Каквог се год посла прихвати, цвета му.{S} Он ће зарадити пару 
нто унапред, а главно има да се да, кад се мало дубље у спор уђе.</p> <milestone unit="*" /> <p 
а</p> <pb n="33" /> <p>Има прилика, кад се човеку учини, да је и сам Бог једна оличена пакост,  
се у оно доба сва Мачва ишчуђавала, кад се чуло, да је шабачки суд решио, да Анђелија, рођена к 
аћу што ми поиште.{S} И онога дана, кад се тапија на суду на ме пренесе, постаћу милијунар, бог 
са не држи,“ рекао је мали Стевица, кад се о Мраву повела реч, да тај ретко кад губи.</p> <p>„О 
о једно мушко дете“, рекли би људи, кад се о томе повела реч.</p> <p>Ту се читаву недељу дана с 
гу страну.{S} Пела ће ми дати знак, кад се они помоле оздо од Радичева гроба...“</p> <p>„Оне су 
 да учиниш шта хоћеш; а Максим Ћук, кад се само тиче његове коже и његове кесе, — кадар је да о 
оверити," рекао је једном приликом, кад се о томе повела реч.</p> <p>„Богме Ћата има право, и ј 
ad> <p>Ћата је, одиста, имао право, кад се оно масалном пожалио, да му просци Анђелијни почињу  
p> <p>„Па зар ниси ономад приметио, кад се наш Љубинко врати из Совљака, па нам каза, да се кућ 
о и до Раче...{S} Овај Панта Ковић, кад се коме задужи, не мисли да плати...“</p> <p>„А, каишар 
.</p> <p>Тако се говорило у народу, кад се чуло, да је суд пресудио, да Угљешину масу наследи њ 
ојиш.{S} Ништа ти више не треба.{S} Кад се вратимо и кућа ће нам бити готова.{S} У преком шору  
к за зубе!{S} О томе ником ништа, а кад се ствар сврши, онда можеш изаћи ено онде на пијац, па  
уста и оде.{S} Не би је позадуго; а кад се врати, била је бледа као смрт.{S} Она се саже, те не 
 легао, није се више ни пробудио; а кад се у кући опазило да из собе не излази, а већ је било у 
прова и отера <pb n="4" /> у жир; а кад се угоје, он их још мало кукурузом прирани, па после с  
на њ није изнет какав ружан глас; а кад се изнесе, онда га није ласно изгладити.</p> <p>Од то д 
на и да ну каже Анђелијну поруку; а кад се отуд вратила, она приђе Анђелији, па јој рече: „прис 
вића служила као „мала оџаклија,“ а кад се доцније у ову кућу уселио суд и окружно начелство, о 
моје и моје Иконије; а ви знате, да кад се нешто тиче наше кесе и наших интереса, онда ту прест 
и гостионичких коња.{S} Има прилика кад се и коњи око нечега заваде — и ако су им пуне јасле и  
ед.{S} Последња рата, биће измирена кад се девојка прстенује...{S} Ето, да видиш, да Ћук није к 
уре на ону страну у сремску Рачу, и кад се последња скела отисла од обаде, Радојлу приђе једно  
уке њихове; — ми се осећамо поносни кад се нађемо у друштву великих и по пород људски заслужних 
свету недељу пред Спасов дан, таман кад се навршила година дана, од кад је саранио последњега с 
ашој лепшој половини.{S} Ми уживамо кад се нађемо у средини наших присних пријатеља, кад читамо 
старатељском судији поднео.“</p> <p>Кад се све то тако лепо утаначило, онда се Максим Ћук пољуб 
ста, и била права пушионица.{S} Понекад се у њој толико напуни дима, да се човек од човека није 
 односно отац Анђелијн.“</p> <p>„А, сад се ич не бринем!" повика Максим Ћук. „Таку ми ракију пе 
веселије, па се чак и насмеши.{S} И тад се сви обрадују; али то буде све.{S} Оно, сироче, скочи 
ији.{S} И још се једнако говорило: „куд се деде његова готовина?{S}" Много се сумњало у Симу Ћа 
о дуго загрљене остале, ћутале су и обе се гушиле у плачу и јецању.....</p> <milestone unit="*" 
мака и девојака у сва три ова села, све се то, за тили час, обуче у свечано руво и искупи у про 
 плашим ових проклетих адвоката.{S} Све се бојим да они нешто не покваре; нешто бих волела да о 
estone unit="*" /> <p>Мало после, стаде се у дворишту Угљеше Пивљака разлегати запевка.{S} То ј 
но цвеће јутром узабрато,“</l> <p>стаде се разлегати по оној тихој јесењој ноћи, — цео онај све 
ред њим стоји; а пред само вече састаде се и с писарима у механи Јосе Куртовића, поручи пиво за 
пелату.{S} Тако је и урађено.{S} И овде се Ћук изуо са неких 25 дуката.{S} И то је Кузман прими 
гу у целини одржавати, и, најпосле, где се могу...“</p> <p>Али ће му упасти у реч адвокат Јовић 
 те обишли и чувене чаире Угљешине, где се могло да утови до близу стотину грла волова.{S} И ов 
Венац“ била је од вајкада средиште, где се скупљала најотменија шабачка публика.{S} Ту би се у  
е сад тек срце на месту, кад видим, где се ово двоје узимају, не због пустог блага, него што је 
се могу од распада сачувати једино, где се непокретна имања могу у целини одржавати, и, најпосл 
<pb n="29" /> Дрина утиче у Саву, и где се Србија грли са питомим Сремом и својом сестром Босно 
ра дела ваша ширити — где станете и где се појавите!..“</p> <p>После је настало опште љубљење и 
лни, а најмање ја.{S} А, најпосле, може се десити још нешто горе.{S} У Мачви је обичај да девој 
да је разнесу, да је рашчупају, а ви је се, добри људи, — и једно и друго,- одричете, јер нема  
мало прилегне.{S} И како је легао, није се више ни пробудио; а кад се у кући опазило да из собе 
е тиха и нема.{S} Ни с које стране није се <pb n="12" /> чуо ни глас људи, ни јав животиња.{S}  
 мачванских лепотица.</p> <p>Од Иконије се није одвајала њена лепа заовица Анђелија.{S} Она је  
p> <p>„А шта им то треба?“</p> <p>„Боје се да им тица из кавеза не прне... <pb n="111" /> Весел 
 било, а особито, што су све жене, које се беху искупиле, тврдиле, да доктори ништа не знају, и 
лижим и даљим породичним везама, и које се могу од распада сачувати једино, где се непокретна и 
: једно мушко, а једно женско.{S} Узеле се за руке, на преда се гледају и ништа не говоре.</p>  
, па се стаде гушити у јецању.{S} После се ућутао.{S} Можда је и заспао.{S} Он те ноћи више из  
м!“</p> <milestone unit="*" /> <p>После се село за вечеру, за богату господску вечеру.{S} У гор 
одговори Фема Митровчанка.</p> <p>После се све ућута.{S} Само је ветар још јаче шуштао кроз гус 
ивљака играло, певало и веселило, дотле се у гостинској соби извршило нешто, што је права круна 
 живо пливало у џумбусу и весељу, дотле се једна мала дружиница шабачких младих трговаца весели 
ја дала да га у закошарак веже, — дотле се она праштала са својом заовицом Анђелијом.{S} Она јо 
љење, а нико међу њима није остао, коме се у очима нису заблистале сузе, сузе радости и сузе пр 
ницу покојног Угљеше Пивљака.{S} И томе се цео свет чудио; а неки би само рекли:</p> <pb n="83" 
 оца, већ њена снаха Иконија.{S} О томе се дуго и дуго по свој Мачви говорило.{S} Једни би рекл 
pb n="143" /> вилица окембешена, и с ње се цеди некакав отегљив слуз.{S} На десној страни жвала 
 читаву недељу дана свадбовало; а совре се нису дизале од ранога јутра па до неко доба ноћи.{S} 
t="*" /> <p>Кад би пред саму зору, дете се као мало смири.{S} И онда ће Пела бирташица приметит 
своје собе ни излазио није.</p> <p>Дете се после опет мало повратило ; али то је за мало трајал 
ити у јецању; али се брзо стеже, окрете се својој заови, погледа је оним тужним и вечно сетним  
е плати ово што се потрошило!“ — окрете се једном своме другу.{S} За тим појаше коње и у велико 
и ће Игња Мутап.</p> <p>„Море, оставите се ви празна разговора; није <pb n="72" /> ту реч ни о  
 да већ гледамо, како <pb n="135" /> ће се милосрђе и добра дела ваша ширити — где станете и гд 
 би код прозора и ту ослушкивала кад ће се чути његови кораци; али њега дуго не би.</p> <p>И њу 
људи граде од зла горе?!{S} Угљешине ће се кости у гробу превртати, кад види, шта се ради од ње 
 у том звркнуше двоја кола и зауставише се пред капијом куће Угљешине, У првим је колима седела 
еговом и његова нејака унука, — највише се нашао веселој Анђелији на помоћи Сима Ћата, који је  
алне штете, која би га постигла, кад би се у каквој кривици ухватио.{S} И он то одиста не би мо 
гово би се срце раскравило, и његове би се ране замладиле, гледајући, како сам Бог спаја срца и 
 n="116" /> поносну држању.{S} После би се вратила у кућу и отишла у собу, стала би код прозора 
ан у Мачви?!.. „ћук“ Максима Ћука не би се чуо ни на деветом брду, а то ли у питомој и богатој  
ућари, он би се ту сав заложио, и не би се много обзирао шта ће свет рећи о начину како је он д 
 ти ниси старалац лепој Анђелији, те би се с тобом и брже и лакше споразумео, како за мога сина 
и.{S} Ви је можете и не примити, али би се огрешили и о људску и Божју правду; а ако је примите 
то одиста не би могао издржати: „или би се убио или би пореметио памећу,“ говорили су они, који 
p>Не, Рајко, то бити не може.{S} Мој би се отац убио, а мајка од туге пресвисла, да ја то учини 
илика, да се што позамашно ућари, он би се ту сав заложио, и не би се много обзирао шта ће свет 
 ово доживео весели Угљеша, и његово би се срце раскравило, и његове би се ране замладиле, глед 
колико која маса има у готову и како би се то могло здипити.{S} А око твоје Анђелије биће лома. 
ко расправио и пресудио.{S} По кашто би се ту долазило до врло живе правне препирке.{S} Једна т 
а најотменија шабачка публика.{S} Ту би се у вече, онако без икаква претходна договарања, искуп 
оштети," повика адвокат Радић, а његови се погледи беху зауставили на Иконији Рајковој и на Анђ 
у!...“</p> <p>„Браво Рајко Перићу! види се да си човек од новог света и од нових идеја,“ учини  
закона друго.</p> <p>Оно у народу своди се на ове две три речи:</p> <p>„Ето шта су у стању да у 
анас јесте, а сутра га нема!...{S} Роди се, само да се мучи.“</p> <p>Једна опет примети, да се  
учини опет Славко Смољинац.</p> <p>Људи се стадоше згледати.{S} Хтели би да погоде, на коју је  
у богате масе Угљешине!...“</p> <p>Људи се од чуда згледаше.{S} Готово нико од њих није веровао 
река се пакосно писар Јеша Савчић, који се с газда-Максимом Ћуком упознао, док је још са службо 
елог Обрада <pb n="21" /> Кустуру, који се беше загледао у нешто, што му се у тај мах пред очим 
{S}" Много се сумњало у Симу Ћату, који се ту десио и кад је Угљеша издахнуо, и кад је власт чи 
ако може наћи какав пенџерић, кроз који се може из ове неизвесности изаћи на чистину,“ приметио 
умрло, већ сам Угљеша, ђед његов, сваки се живи зачудио и — прекрстио.{S} Многи полетеше Угљеши 
дају, па сам дошао да видимо, можемо ли се нас двојица опријатељити.“</p> <p>„Ти то, онај, вели 
ће“ на њега односи, па мало заћута, али се, најпосле, прибра, па рече:</p> <p>„Ништа ја по овој 
ћу.{S} Људи хтедоше да га зауставе, али се он оте, улети у собу и виде мртва сина где лежи на с 
м.“ И она заусти да још нешто каже, али се, у тај мах, међу њима обре једна женска прилика.{S}  
у своме трговачком полету...{S} Хе, али се ту, у тој кафани, често чула и по која горка осуда з 
ед његове намере, испречио масални; али се он уздао у своју одлучност, која се додиривала чак с 
а срдитост, готова да у плач удари; али се то све одједном претвори у један блажен анђелски осм 
p>Иконија се стаде гушити у јецању; али се брзо стеже, окрете се својој заови, погледа је оним  
животе мој!"</p> <pb n="120" /> <p>„Али се на небу наше среће појавио, ненадно и неопажено, јед 
није имало снаге да је даље окреће, или се нешто на овој Лазиној направи покварило, то се ни да 
ушамо мудре беседе и поуке њихове; — ми се осећамо поносни кад се нађемо у друштву великих и по 
 је.{S} Она рђа неће да пристане, да ми се одложи продаја.{S} То је и ништа друго.{S} Ако то бу 
м и једним прстом овим, ја не дам да ми се дете, ова моја још једина утеха у старим годинама мо 
и мира ни дању ни ноћу.{S} Него овде ми се ваља у памет узети: ако му дам Анђелију, превариће м 
нем га боље посматрати, и, о чуда, мени се учини, да га познајем: у десну стражњу и у леву пред 
 за Анђелију покојног Угљеше...{S} Мени се чини, да ти и немаш женске деце?“</p> <p>„Немам.“</p 
у постаде и мекши и поверљивији.{S} Они се без пола муке погодише:</p> <p>„Да Ћук да Ћати, као  
 први свати улазили у Богатић, последњи се још не беху из Совљака кренули.</p> <p>„Хе, ласно је 
Бога, слађе је од меда!{S} Доста, смири се!...{S} Иди и гледај оно весело детешце!...{S} Ти си  
то поднети, а посрнути не сме.{S} Смири се, дођи себи!{S} Ти си паметна девојка.{S} Ово, што се 
о, готово нечујно, тешио:</p> <p>„Умири се, дођи мало себи — жалоснице моја!..{S} Шта ћеш, Божј 
се родила и одрасла, из куће, у коју си се ти, ране моје љуте, довела, а она те у свој сестринс 
а, она каишарчина, не да ни доћи, да ти се продаја одложи.“</p> <p>„Е, онда је то зло, мој г. к 
 велиш да нам мо’ш са сином доћи, да ти се надамо, пријатељу ?“</p> <p>„Па мој је син ту, прија 
о, дете моје; послушај ти мене, а ја ти се кунем с оним, што ми је најмилије, да се нигда покај 
 све новости од јучерашњег дана: ухвати се рачун ко је шта јуче продао и ко купио; ко је на чем 
ћи Феми Митровчанки:</p> <p>„Иди, врати се!{S} Нађи Радојла и упитај: шта да радим кукавица сив 
јло није смео кући Угљешиној доћи, нити се с Анђелијом састати и разговарати; али то је баш учи 
ио свога јединца.{S} Читаву годину нити се бријао нити шишао.{S} Ишао је као какав одбегли сужа 
.{S} Отуд оно народно:</p> <p>„Од смрти се побећи не може.“</p> <milestone unit="*" /> <p>Ма ко 
тражу,“ одговори она, као мало и шалећи се. „Марта на једну, а она на другу страну.{S} Пела ће  
ш домаћин Рајко," — примети, као шалећи се, адвокат Јовић.</p> <p>„Бога ми, г. Јовићу, да видим 
ела,“ ређи ће Рајко Перић, онако шалећи се, а мало истину говорећи.</p> <p>„Ти мене ту, Рајко,  
, метну му руку на раме, па му, смешећи се, рече:</p> <p>„Не бој се, драги Кустуро!{S} Сад види 
тако нешто посматрао, па ће му, смешећи се, рећи: „а, богме, Ћато, ако ми и ти станеш врдати, о 
изразити но што су голе речи, а смешећи се додао је:</p> <p>„Али ћеш, Ћато, видети: какве ћу ја 
ка, те их оба пружи Ћати, па му смешећи се рече:</p> <p>„Ево, на, пријатељу, то је за сад само  
о је Ћати право у очи, па ће му смешећи се рећи:</p> <p>„Кажи ти мени овде, Ћато, у четири ока, 
о увек трпљиво сносимо, вечито надајући се, да ће нам синути бољи и веселији дани.</p> <p>Тако  
 unit="*" /> <pb n="82" /> <p>Враћајући се кући, Анђелија ће рећи Феми Митровчанки:</p> <p>„Иди 
ило да мало изиђу у овај народ.{S} Овај се свет искупио, да се њих нагледа,“ рећи ће Марта Језд 
 ће ту неко други штетовати...{S} Чувај се прве штете; јер она никад није сама...{S} Последња м 
да калаузи; а коме он одлучи свиње, тај се не боји, да ће му оне остати непродате.{S} Како их с 
ом?!..{S} Не ја, Бога ми!“</p> <p>У тај се мах врата на соби отворише, и на вратима се указа је 
 да о свему ни ти ништа не знаш; не бој се, и благодари Богу, што у овоме свету има још добрих  
па му, смешећи се, рече:</p> <p>„Не бој се, драги Кустуро!{S} Сад видим да о свему ни ти ништа  
чје, па му оде говорити:</p> <p>„Не бој се, кућо моја, ево твоје теткице, она тебе не да!“</p>  
 би пред икону свете Богородице, па јој се молила да <pb n="41" /> се смилује на тешког боника  
Хтела је да јој још нешто каже, али јој се речи у гуши следише.{S} И она онда немо паде у загрљ 
ена добра снајка Иконија.{S} Чинило јој се, да би дете сместа оздравило.{S} Она једном сави рук 
уће њенога рођеног ода, из куће у којој се родила и одрасла, из куће, у коју си се ти, ране мој 
аку, откуд је он обично долазио.{S} Њој се чинило, да би га и у мраку познала, — познала би га  
или ме моје очи варају?..“</p> <p>Момак се осмехну, погледа у домаћина, па се окрете — оде и за 
беше отишао на Рачу, да се ту нађе, док се свиње Матоша Порабе претуре на ону страну у сремску  
не и дизате.{S} Ту нико дошао није, док се није лепо заложио и залио старим сремачким шилерцем. 
ак ђед, или Угљеша Пивљаков унук; а док се то не зна, онда се не може ни одредити ни ко кога на 
hapter" n="16"> <head>XVI</head> <p>Док се у дворишту куће покојног Угљеше Пивљака играло, пева 
p> <p>„Ждрале!...{S} Миран!!{S} И ждрал се одиста смири; али је цептио — као прут.{S} Сила од к 
 мислим да радим и од сад, па се, надам се, опет кајати нећу!“</p> <p>„А ја, газда-Максиме, овд 
а на каку несрећу.{S} Ја не дам, да нам се каже: „продадоше је!...“ У осталом и ја сам ту.{S} Н 
— мути ову нашу данашњу срећу, — па сам се толико пута канио, да те питам, шта ти о томе мислиш 
вцу сувачу Лазе Галовића?!{S} С тим сам се мислима вратио кући.</p> </div> <trailer>КРАЈ</trail 
 и стара шупа кровињара.{S} Зачудио сам се кад сам у једном буџаку те старе шупе смотрио неку о 
“</p> <p>„Е, онда, то је он...{S} Нисам се преварио,“ рече капетан Влајко, и стаде посматрати ч 
ећи:</p> <p>— „Е, онда, то је.{S} Нисам се преварио. —</p> <p>„После је стао да најпре гледа у  
блачак.{S} И он је мене поплашио: бојим се, мене страх хвата, да он нашу срећу не засени.{S} То 
“ рекао је Игња Мутап.</p> <p>„Не бојим се ја ни за једног ни за другог.{S} Ту ће да плати трош 
 у самој богатој Мачви.{S} На механским се вратима указа једна женска прилика.{S} То је била Пе 
ај масални био на своме месту.{S} С њим се просто <pb n="140" /> није могло ни шта почети ни шт 
Заблаћу и околним селима.</p> <p>За тим се све утаја, само што се чула жестока врева паса далек 
после сломише.{S} Она пристаде; али чим се дочепа вајата она бризну у плач и јецање.{S} Од то д 
ривала чак с извесном дрскошћу, с којом се Ћук служио, кад му је год била у изгледу каква већа  
и.</p> <milestone unit="*" /> <p>Једном се у совљачкој механи о томе овакав разговор водио:</p> 
пламтели као жива жеравица.{S} На њеном се лицу беше извајала сва доброта срца и душе једнога п 
дом везивали.{S} У тај баш мах пред њом се обре Анђелија.{S} Раширила руке, а из очију јој грун 
итровчанка Пели бирташици.</p> <p>У том се једна кола зауставише пред капијом.{S} У колима је с 
 за собом затвори врата.</p> <p>Капетан се окрете домаћину:</p> <pb n="101" /> <p>„Је ли ово тв 
иди шта ћеш ти рећи, а кад ти ућута, он се окрете, прилупи врата за собом, и оде.</p> <pb n="11 
 ће од живога масалног мала продати, он се заустави код домазлука оних лепих швајцарских крава  
<p>Ћата мапо поћута, или, боље рећи, он се мало и збуни, али ће опет окренути:</p> <p>„Ама, при 
 њега време, мало по мало, ушије.{S} Он се с радошћу упоредо уткива у платно живота човекова.{S 
 зна хоће ли до мрака и долазити.{S} Он се обично подуже забави код г. начелника; него да те пр 
 <p>„Па мој је син ту, пријатељу.{S} Он се данас у два маха у колу хватао до вашег детета, а мо 
е, и нека ти је то још сад знано,“ — он се мало уозбиљи.</p> <p>Наравно, то је Максим Ћук већ р 
 остави да их млађи брат испрегне, а он се упути право ковачевој кући, онамо где му је оно момч 
.“</p> <p>Па и о наследници Анђелији он се очински -бринуо.{S} Није дао да буде сама у оној вел 
оговачком и Црнобарског Салаша.{S} За њ се знало, да нигда није ни без готових новаца: чим роди 
ни шта почети ни шта довршити.{S} Нашао се он да буде светац сад у — деветнаестом веку; а и она 
 беше у велике ухватио мрак.{S} На небо се навукли црни и густи облаци; а некаква загушљива јар 
илом, лепом Анђелијом Угљешином.{S} Ово се може десити тим пре, што, како ти велиш, девојка одб 
а гледа трајнију срећу човекову.{S} Ово се могло приметити и на дому веселог Угљеше Пивљака: та 
p> <p>„Преча је мати него тетка;“ а ово се, рекоше, слаже и с римским правом и с прописом грађа 
остала нека пробирачица!"</p> <p>На ово се Анђелија осмехну па рече:</p> <p>„Све могу бити, а с 
„куд се деде његова готовина?{S}" Много се сумњало у Симу Ћату, који се ту десио и кад је Угљеш 
је имати и нешто ћара; а овако, задужио се и косом на глави: пао је у канџе несретном Максиму Ћ 
, па после он сео у свој интов и вратио се у Шабац, а Ћата својој кући.</p> <p>„Е, ту је сад уд 
/p> <p>„Љубинко се на то осмехну, сетио се за што га капетан пита, зато је и погледао у те, да  
сремски певчик, да иде у цркву и научио се црквеном појању, те му је после кад је у школу пошао 
<p>Ћата је само ћутао, жмиркао и смешио се.{S} Не може бити, да му та особина његове пупиле ниј 
 оца и мајке, и они му је дадоше: та ко се не би опријатељио с тако чувеним домом, као што је д 
 највећа сила на овоме свету; луд је ко се не стара, да ту силу има у својој власти...{S} Добро 
у одлетао у Мачву, а једном сам га, ако се не варам, видео где оде у друштву са Симом Ћатом и О 
да основана на закону; јер, рекоше, ако се докаже, да је унук надживео свога ђеда, онда је са с 
 мене ту, Рајко, немој мешати...{S} Ако се ја будем питала, ја нигда нећу пристати, да се судим 
на два и <pb n="31" /> по сахата, и ако се рачуна, да од Совљака до Лешнице има добрих пет саха 
ати.{S} Он је главни старалац, па, како се ви тамо наредите, ја ћу после већ видети.{S} Само ут 
Иконија?...{S} О, да вам је знати, како се моја душа радује ономе сретном дану, кад ћемо једна  
 Мачви, који би вам умели причати, како се у оно доба сва Мачва ишчуђавала, кад се чуло, да је  
ја од њих свију.{S} И ја се чудим, како се вас двојица удесили нисте."</p> <p>„Ама пријатељу, з 
најпосле бити, па сам само сеирио, како се она два лудака млате, онај дин-душман куће Угљешине, 
ма Митровчанка.</p> <p>А кад тамо, како се изненади, кад место Феме затече Анђелију Угљешину.{S 
у и буђеновачку сточну економију,“ како се о томе једном сам изразио.</p> <p>Тако исто није хте 
ким учешћем гледају ова два анђела како се душе њихове саме грле и милују.</p> <p>Поред њих су  
 душе ваше.{S} Ово је равна година како се над богатом масом покојног Угљеше Пивљака, оца Анђел 
!{S} Ово је тридесет и више година како се ломим и бијем као ала с берићетом с људском себичнош 
инити?“ учини Игњо Мутап...</p> <p>Тако се говорило у народу, кад се чуло, да је суд пресудио,  
или ме моје очи варају?</p> <p>„Љубинко се на то осмехну, сетио се за што га капетан пита, зато 
им амовима и сребрним кључевима, вид’ло се, да их је дубока кеса купила.{S} И док је онај млади 
о се све једно у друго сливало, сливало се у једну дирљиву успомену, успомену из живота два доб 
*" /> <p>Тих од прилике дана саветовало се у кући Рајка Перића у Преком Шору, има ли законског  
 нисте."</p> <p>„Ама пријатељу, за мало се размимоиђосмо, а и девојка као да није била с раскид 
љешине.</p> <p>„Смирило се! курталисало се мука!...{S} Бог да му душу прости!“ рекоше они који  
руга дешњака; а онај само њисне: видело се, да је то била крупна шала...{S} Зато сам Максим Ћук 
ита радост и душевна доброта.{S} Видело се лепо, да он има нешто да саопшти своме Кустури што ћ 
ве су га веће муке спопадале.{S} Видело се, да му је крај живота ту...</p> <p>И жене су већ пон 
нђелије кћери Угљешине.</p> <p>„Смирило се! курталисало се мука!...{S} Бог да му душу прости!“  
го тетки.“</p> <p>О томе спору створило се у народу једно мишљење, а код људи од закона друго.< 
er" n="14"> <head>XIV</head> <p>Свршило се!{S} Више не подлежи никаквој сумњи.{S} Сви земаљски  
 са твојом Анђелијом?...</p> <p>Радојло се само осмехну, а нека блага сенка стида прну његовим  
еље и то сад живље и бујније.{S} У коло се хватало и старо и младо.{S} Поскочицама није било кр 
весељу нађе, то наша прича не зна, само се зна то, да се онда много сумњало на Пелу бирташицу,  
“</p> <p>„И ја тако мислим, друго, само се нешто плашим ових проклетих адвоката.{S} Све се боји 
ужио да се обогати, није бирао.{S} Само се брижљиво клонио судскога катанца, и то не због стида 
ilestone unit="*" /> <p>Од то доба само се још једном на кућу газда-Угљешину права радост осмех 
а на златно румено — зеленило Па и само се небо обоји некако друкчије.{S} То није оно обично пл 
 узвикну Фема Митровчанка.</p> <p>„Само се једном живи на овоме свету,“ учини <pb n="75" /> Пел 
р, док не разгледамо сама акта.{S} Тамо се врло лако може наћи какав пенџерић, кроз који се мож 
И онда ће тек рећи:</p> <p>„Старали смо се колико смо могли и — умели!"</p> </div> <pb n="92" / 
о уважени колега, адвокат Јовић, одавно се носи идејом, да наши закони треба већ једном да изра 
ма нико рачуна ни хватао није.{S} Једно се само зна, а то је, кад су први свати улазили у Богат 
 би, те повиках: „Ждрале!“</p> <p>И оно се кљусе чисто трже.{S} Климну главом, па је опет окемб 
} Она прво приђе Обраду Кустури, смерно се поклони и у руку га пољуби, па онда прискочи Иконино 
ад иде на Илијин студенац по воду, лепо се виде две људске прилике: једно мушко, а једно женско 
одате.{S} Како их састави и сортира, то се сви чуде.{S} И чаје су га бегенисале.{S} Чим дођу, о 
али како га сад нико више не тимари, то се по њему направиле читаве мапе.</p> <p>Морам признати 
о на овој Лазиној направи покварило, то се ни данас не зна.{S} Кљусе ово као да то једва дочека 
p>„Не велим ја то, човече, за те.{S} То се односи на Анђелијне просце, а особито на оне, који н 
 које им старији не даду да пођу.{S} То се може десити и с твојом пупилом, лепом Анђелијом Угље 
дога Угљеше, унука старога Угљеше, а то се питање своди на ово просто и за свакога разумљиво пи 
 n="2"> <head>II</head> <p>Истина, и то се зна, да се девојка нешто много устезала, али је укућ 
ана, слатких и горких успомена.{S} И то се све једно у друго сливало, сливало се у једну дирљив 
рунџук кошуљу!"</l> <pb n="15" /> <p>То се са својим сином враћао кући газда Угљеша Пивљак, пев 
елика ватра.{S} И стари чича-Мића чисто се подмладио.{S} Он је срећан што је доживео, да се Ћат 
нима и о другим ситнијим парчетима, што се тамо амо налазе по атару совљачком, глоговачком и Цр 
јану, а њена весела и звонка песма, што се јутром и вечером мешала с песмама славујевим, за сва 
ио на штету Анђелијну, и ова је та, што се радује и весели, што је тако суд нашао да је право и 
!{S} Ти си паметна девојка.{S} Ово, што се данас десило <pb n="48" /> у кући вашој, дешава се о 
има га, безбели, бити мило и драго, што се његово име и његов дом неће понизити, ако пођеш за с 
тресале шабачке новости, као и оно, што се из Београда чуло.{S} Ту је метана на решето и „кривд 
ак и у пола провидан облачни појас, што се беше повукао целим западним хоризонтом, те на земљу  
о је осећао и сав онај остали свет, што се беше искупио у и око дворишта пок. Угљеше.</p> <p>Па 
а велиш, госпођа-Јецо, за ону цуру, што се до ње ухватио мој Млађо?...{S} Кршна девојка: не зна 
ратило ; али то је за мало трајало: што се у ноћ више улазило, све су га веће муке спопадале.{S 
!{S} Пела има главу, а језика нема; што се у њеној механи догоди, то ту остаје — као закопано,“ 
е, домаћине, што си нас звао?...{S} Што се не почиње?{S} Ово је неко доба ноћи...{S} Кога ми ов 
, толико је и моје — није...{S} Ама што се ја не држим свога правила: што у чантру Ћатину једно 
ући, како сам Бог спаја срца и душе што се љубе и милују; а не да злу и пакости, да два ока у г 
њ беше ушла ала за богатством.{S} И што се више богатио, све је постајао гладнији и жеднији — с 
 одиста чуда од сватова.</p> <p>Али што се беше искупило момака и девојака, жена и деце, око мл 
ру чарка и да жар изгрће под пециво што се спремало за вечеру Анђелијних просилаца и других њен 
<p>„Коње!...{S} Побратиме плати ово што се потрошило!“ — окрете се једном своме другу.{S} За ти 
а.</p> <p>За тим се све утаја, само што се чула жестока врева паса далеко тамо на другом крају  
разумео, да то све може бити пре но што се ико томе буде и надао.</p> <p>Зато он према Ђуку пос 
и Ћати.{S} То је његов посао, а оно што се мене тиче — ја сам ти већ казао,“ рече му масални, а 
ру постала и извршна, Рајко Перић нешто се дуго и преко свога обичаја задржа у вароши.{S} Његов 
ебе весела гласа.{S} У два три маха чуо се жесток њисак.{S} Мора да је било неког неспоразума и 
 зачуђено згледаше.</p> <p>„А, па међер се овде није шалити, пријатељу,“ рећи ће Ћук Сими Ћати. 
ло га је морао опазити кроз прозор, јер се одмах нашао пред капијом.{S} Отвори је, приђе му руц 
века, с којим ми ваља век вековати; јер се, поочиме, право да ти кажем, бојим, да и они, као и  
 да ли Угљеша ђед, или Угљеша унук; јер се то из протокола умрлих не види.{S} Тамо стоји и у је 
адојло заручник Анђелијн...</p> <p>„Нас се двојица не познајемо?" рећи ће Рајко и пружи руку Ра 
ем, може ми грдно наудити!..{S} У памет се Ћато!{S} Овде ти сад ваља испит полагати," промрмља  
" /> <p>Па Ћата, ако ћете право, и јест се много старао око унапређења ове Угљешине масе.{S} Ма 
о људи.</p> <p>„Хе, моја друго, младост се отима — хоће да живи,“ — додаде Фема Митровчанка.</p 
 онда се Максим Ћук пољуби, и то трипут се пољуби, са својим пријатељем Ћатом; а један другом д 
 да се весели Млађо у гробу охлади, већ се, штоно кажу, одмах сутрадан, преудаде за некога стар 
 устаје, а кад тамо, сиромах Угљеша већ се и охладио.{S} Поред њега се отег’о читав поток усире 
ња!..</p> <milestone unit="*" /> <p>Већ се беше у велике навукао мрак, кад пред совљачку механу 
 је!“</p> <milestone unit="*" /> <p>Већ се беше у велике ухватио мрак.{S} На небо се навукли цр 
„Он и његов син, куд год иду, на интову се возе,“ рекла је Пела механџика и значајно погледала  
 пенџерић, већ читаву капију, кроз коју се могло изаћи на чистину.{S} И он напише апелату.{S} О 
<p>На овај овакав „тон“ Симе Ћате, Ћуку се мало набра чело, али он ипак продужи са свим хладно  
а неразговетна слутња: бојала се, да му се што није десило.{S} Она опет скочи.{S} Полети у авли 
етоду и овом приликом усвојио, ма да му се нешто, пред његове намере, испречио масални; али се  
 је Ћати био вечно трн у оку, као да му се, Бог с нама био, предсказивало, <pb n="125" /> да ће 
селог Угљеше Пивљака: таман почну да му се замлађују тешке и дубоке ране, што су му их задале ч 
 високо кљусе беше упрегнуто.{S} Она му се ребра видела као да су од лескова прућа.{S} Сувача о 
куњати, — ама као и сваки човек, кад му се дрема..{S} Кроз какве ли је мене живота свога прошао 
о је узус при његовоме мерењу; а кад му се згода укаже, онда се он ни тога узуса не држи,“ река 
 на то Игња Мутап.</p> <p>„Вала, све му се може опростити, али што отпусти старог Мићу, који је 
а је хтела рећи.{S} Он скочи, а лице му се чисто развуче:</p> <p>„А, то ли ти мислиш; а, снахо  
 познавали...</p> <p>Па ипак, кад би му се где указала прилика, да се што позамашно ућари, он б 
шине момке и једног настојника, који му се нису допали, па је на њихова места узео друге, „поуз 
 као да се Ћати није допало, а учини му се, као да се оно „продрте вреће“ на њега односи, па ма 
>„Ето, сад, сиромах Угљеша!{S} Угаси му се и последња нада његова.{S} Толико имање, толики живи 
у леву предњу ногу путоногаст.{S} То му се познаје по томе, што су му та места жутнула.{S} Сем  
, који се беше загледао у нешто, што му се у тај мах пред очима свијало.{S} Преко капетанова ли 
 тај мах није нешто ружно сањао, јер му се на ружичастим уснама поче развлачити некака детиња с 
и било увек кад би стао казивати, да су се оба његова лепа зеленка код њега ождребила, и да им  
војом сестром Босном поносном; а кад су се отуд вратили, то нико опазио није, то је морало бити 
е.</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад су се с београдским адвокатима растали, онда ће Сима Ћата  
ганку: они су се сви нашли тамо, где су се клали прасци и јагањци.{S} И они су видели да се нек 
девојке саме одбегну за момке у које су се загледале, а за које им старији не даду да пођу.{S}  
 весеље текло као бујна река: ређале су се севдалије за <pb n="28" /> севдалијама, а свирао им  
хватише.{S} Песме и поскочице низале су се једне за другом, а све <pb n="126" /> су редом у неб 
им ћеретају — о чему било.{S} Најпре су се волели као брат и сестра, а после? — као јаран и јар 
ем једино на стару Бару Циганку: они су се сви нашли тамо, где су се клали прасци и јагањци.{S} 
ека није могао распознати.{S} У овој су се собици претресале шабачке новости, као и оно, што се 
ре оно у Совљаку и у околини, за тим су се у великом касу одвезли преко Бадовинаца и Новог Села 
ста деликатнога правног питања, како су се београдски <pb n="106" /> адвокати изразили, нашли с 
 мах и Сима Ћата и Максим Ћук просто су се грохотом насмејали, кад су прочитали тужбу адвоката  
двориште покојног Угљеше Пивљака.{S} Ту се одједном три кола ухватише.{S} Песме и поскочице низ 
аве о појединим правним питањима.{S} Ту се критиковао и сам суд, што је овај или онај грађански 
е дају слику разривеног броћишта.{S} Ту се виде и два кокошја гнезда, у којима баба Џавине коко 
пта, што Ћук никако и не примети.{S} Ту се почело и смркавати, зато су конаковали у Лешници, а  
 — па као ветар одјури у Богатић.{S} Ту се састаде с капетаном, те га замоли, да му једном већ  
нца“ долазе људи сабаиле на кафу.{S} Ту се обично претресу све новости од јучерашњег дана: ухва 
чкој механи вечерао са Симом Ћатом и ту се бавио до после пола ноћи, па после он сео у свој инт 
отику да заваре и кавраишу.</p> <p>И ту се баш чуше тихи и лагани кораци.</p> <p>„Јеси ли ти то 
руна овој нашој приповедци.</p> <p>У ту се собу беху искупили:{S} Иконија и њен Рајко, Анђелија 
ди, кад се о томе повела реч.</p> <p>Ту се читаву недељу дана свадбовало; а совре се нису дизал 
о тако хитно?!{S} Није ми толико што ћу се сад поново враћати у Шабац, колико ме мучи, што не з 
вљачке механе, зајеча једно ћемане и чу се једна звонка песма, песма свима добро позната:</p> < 
и највиђенији трговац у Шапцу, — ја бих се о своју душу огрешио, кад ти не бих рекао: „хе, дије 
ихе али вечно мутне Добраве...{S} Месец се спремаше да зађе, а беше га заклонио дугачак и у пол 
а маса у свој шабачкој нахији.{S} И још се једнако говорило: „куд се деде његова готовина?{S}"  
м радошћу; а његова уста као да сама за себе прошапташе:</p> <p>„И боље!“</p> <p>Шта му је то „ 
д је кући пошао, његова су уста сама за себе шапорила:</p> <p>„Чудан човек овај Максим Ћук!{S}  
<p>„И капетан онда ућута, па ће више за себе рећи:</p> <p>— „Е, онда, то је.{S} Нисам се превар 
ш да се ја за коње више старам, но и за себе сама,“ одговори <pb n="64" /> момак Максима Ћука,  
.{S} И у тој бесаници, он, онако сам за себе, повика:</p> <p>„Издадоше ме моји рођени!...{S} О, 
њи у коњушници дадоше <pb n="130" /> од себе весела гласа.{S} У два три маха чуо се жесток њиса 
 Бабо, слатки бабо — шта ти то учини од себе, а шта од мене?!...{S} Бабо, слатки <pb n="47" />  
аји, продаји што брже, јер ће појести и себе и тебе.{S} Ето, да је Обрад Кустура своје свиње пр 
еба.{S} Кукавна Анђелија беше као изван себе.{S} Летела је час у собу мртвоме оцу, а час своме  
ти.{S} Кад постане пунолетна, нека сама себи срећу бира, а ја и ти да не будемо одговорни, ако  
 падају на други део.{S} Први део узима себи Иконија, јер им је ближе кући, а други Анђелија.{S 
одати:</p> <p>„А колико ја знам, она је себи изабрала младожењу — давно и давно, и утувите ви о 
и, а посрнути не сме.{S} Смири се, дођи себи!{S} Ти си паметна девојка.{S} Ово, што се данас де 
воме мртвом сину; а кад је мало дошао к себи, прве су му речи биле:</p> <p>„Где је Иконија?...{ 
</p> <p>„И још нешто, господине, ја сам себи поставио за правило, да свачију услугу добро плати 
„Е, има право; зар покојни Угљеша бирао себи момке да му мал чувају, и био с њима задовољан, а  
јно, тешио:</p> <p>„Умири се, дођи мало себи — жалоснице моја!..{S} Шта ћеш, Божја је воља, а ш 
 црним, очима, па ће онда рећи — више у себи него своме Рајку.</p> <p>„Јест, то си ти био, који 
 ће ово сад бити?“ рећи ће Обрад више у себи... „О, да сам знао за ово, кад смо сад у Шапцу бил 
“ И онда га оде поново љубити и нешто у себи шапорити.</p> <p>„Тако ти живога Бога, Иконија, ка 
м и бијем као ала с берићетом с људском себичношћу, халапљивошћу за пустим земаљским благом, и  
ли своју победу над завишћу, над мржњом себичњака и неваљалаца, — дотле је Сима Ћата по својој  
ређале су се севдалије за <pb n="28" /> севдалијама, а свирао им је млади и духовити свирач Бег 
 су његови другови дивно изводили песме севдалије.“</p> <p>„А кад оно несрећни Бего Цицварић за 
сеље текло као бујна река: ређале су се севдалије за <pb n="28" /> севдалијама, а свирао им је  
усте Угљешине вотњаке.{S} У тај баш мах севнуше муње и дубоко запараше у ону црну облачну утроб 
„До њеног пунолетства треба још година, седам месеца и 23 дана,“ одговори старалац Анђелијн.</p 
tone unit="*" /> <pb n="49" /> <p>После седам дана, пошто је дато подушје и ђеду и унуку, дође  
х редом људи: како је ко прилазио он је седао — без нуткања и наговарања.{S} Тој части и томе в 
оказа агу очима столицу.{S} Обрад седе, седе доста ослобођен лепим пријемом капетановим.</p> <p 
.“</p> <p>И Радојло часа није часио.{S} Седе у своје таљиге, ошину свога зечка, и за непуно пол 
 посадише Матоша Порабу, а њему с десна седе адвокат Радић, а с лева адвокат Јовић, до Јовића Р 
н, и показа агу очима столицу.{S} Обрад седе, седе доста ослобођен лепим пријемом капетановим.< 
у мени, како да примим?!.{S} Ја бих пре седе косе плела, него што бих пошла за онога жољу; а, п 
је од детињства заволела, или ће плести седе косе.“</p> <p>„Ти то мислиш на Радојла сина Клисар 
апијом куће Угљешине, У првим је колима седела Иконија Рајкова и адвокат Јовић, а у другим Рајк 
 друмом што води за Шабац.{S} У њима су седеле две жене:{S} Иконија снаха Угљеше Пивљака и Јела 
зауставише пред капијом.{S} У колима је седео један подежмекаст човек, у плавим чошним хаљинама 
о свога сина с овом истом младицом, што седи у овим господским кочијама, —“ одговори Фема Митро 
milestone unit="*" /> <pb n="20" /> <p>„Седи!“ рече капетан, и показа агу очима столицу.{S} Обр 
з добра и виђена дома...{S} Док ја овде седим, Ћато, не дам ја, да се мојим богатим пупилама кр 
, да ће тако најпосле бити, па сам само сеирио, како се она два лудака млате, онај дин-душман к 
 сестре.{S} Она ће бити мени и снајка и сеја...“ И онда једна другој падоше у наручја, па се ст 
ила:</p> <p>„Чувај ми сина, слатка моја сејо!...{S} Ја ни ово нисам хтела, али је тако, ваљда,  
, а и других још даљих крајева, и у оба села није било куће, која није имала гостију са стране. 
од било момака и девојака у сва три ова села, све се то, за тили час, обуче у свечано руво и ис 
 поживети, како ни једна твоја друга са села.“</p> <p>„Па добро, поочиме — како је већ звала Ћа 
м касу одвезли преко Бадовинаца и Новог Села на Угљешине сувате код Лешнице и у забране више Чо 
м добро живео.{S} Он је први од људи из села дотрчао онога јутра, кад су Угљешу нашли мртва у њ 
 врева паса далеко тамо на другом крају села.{S} Нема сумње, морао је поред самих кућа да мине  
ког, Клења, Бадовинаца и других околних села.</p> <milestone unit="*" /> <pb n="49" /> <p>После 
</p> <pb n="25" /> <p>Из ближих околних села није остала жива душа, која није дошла, да се нагл 
ћи — његови калаузи у Заблаћу и околним селима.</p> <p>За тим се све утаја, само што се чула же 
а се бави пољским радом.{S} Њега је све село и сва околина звала, „господин Марко,“ а његову го 
</p> <milestone unit="*" /> <p>После се село за вечеру, за богату господску вечеру.{S} У горње  
на Дрину...</p> <p>Али кад пуче глас по селу, да дете није умрло, већ сам Угљеша, ђед његов, св 
а појава од бистрине, управо као неки — сељак философ.{S} С тога га сељаци узеше за општинског  
тако су сва дрва.{S} Распитам одакле је сељак, па ми казаше, да је из Синошевића, бивши слуга М 
 као неки — сељак философ.{S} С тога га сељаци узеше за општинског писара, али ту није дуго ост 
е.{S} Они просто ни на ког не налајаше, сем једино на стару Бару Циганку: они су се сви нашли т 
по томе, што су му та места жутнула.{S} Сем тога, на десном боку једва се познаје жиг:{S} М. Ђ. 
 мутне дане.{S} То је било и прошло.{S} Семе, које је онда бачено на земљиште наше љубави, урод 
 је био и прошао.{S} Ја сам само његова сенка.{S}" И онда опет оде куњати, — ама као и сваки чо 
p>Радојло се само осмехну, а нека блага сенка стида прну његовим лицем:</p> <p>„Тако је морало  
ризонтом, те на земљу бацио своју тамну сенку, док су месечеви зраци, овде онде, продирали, те  
дана, после онога разговора с масалним, сео у свој „интов,“ у који беше упрегао две своје ласта 
упрегао нова масална кола.{S} И онда је сео у кола и као ветар одјурио у Шабац, а шта је тамо р 
 му знак, да тако и уради.{S} За тим је сео са Симом Ћатом на нова масална кола, у која беху, п 
е бавио до после пола ноћи, па после он сео у свој интов и вратио се у Шабац, а Ћата својој кућ 
о их је сам Ћата назвао кад је први пут сео на кола и пошао да обиђе огромно имање Угљешино.{S} 
ођена кћер, да добије само једио просто сеоско удомљење...{S} И зато смо, ево, дошли, да, с при 
било.{S} Најпре су се волели као брат и сестра, а после? — као јаран и јараница; али преко њихо 
душо материна, волети и чувати, као што сестра чува и милује своју једину сестрицу....{S} Не ту 
 у наручја! ...{S} Ја немам ни мајке ни сестре.{S} Она ће бити мени и снајка и сеја...“ И онда  
ране моје љуте, довела, а она те у свој сестрински загрљај примила, твога нејака сина на својим 
о што сестра чува и милује своју једину сестрицу....{S} Не тужи тако, очни виду, твога оца и тв 
 Србија грли са питомим Сремом и својом сестром Босном поносном; а кад су се отуд вратили, то н 
бац; оде право среској канцеларији, оде сетан и невесео.{S} Нека <pb n="19" /> неразговетна слу 
лашу, то је онај, што је онда био онако сетан и невесео, док су његови другови дивно изводили п 
рају?</p> <p>„Љубинко се на то осмехну, сетио се за што га капетан пита, зато је и погледао у т 
ни свога унука, па? — Ето!{S} Сад га се сетио чича-Мића, а да тога није било, Бог зна оно би ту 
ј заови, погледа је оним тужним и вечно сетним погледом..{S} Хтела је да јој још нешто каже, ал 
м лепотом, својим витким стасом и нешто сетним лицем и погледом одиста одвајала од осталих мачв 
 стајала, па је, гоњен неком унутрашњом сетом, баци преко тарабе у шљивак и она прште у стотину 
е саме церове облице, а кад сам их стао сећи, а оно имам шта видети: унутра — и срце и око срца 
 то, снахо, бити и на твоју душу: каква си ти мати и какво је то твоје камено срце, да свога не 
вај као очи у глави.{S} То је квита, да си Максима Ћука до паре измирио.</p> <p>Обрад Кустура с 
очекати ни су чим угостити.{S} Него, да си ми по Богу брат, г. капетане, учини ти шта знаш и ка 
о им то треба.“</p> <p>„Па, Радојло, да си нам по Богу брат, како велиш да радимо?“</p> <p>„Све 
Све ја то знам, пријатељу, као и то, да си јој и ти саветовао да их одбије.{S} Тако бих и ја ра 
 мени, за толико време, да не кажеш, да си ти оно био, ти, анђеле мој, животе мој!" повика Икон 
</p> <p>„Браво Рајко Перићу! види се да си човек од новог света и од нових идеја,“ учини Драго  
але су од радости:</p> <p>„0, Боже, ала си ти и велики и добар и милостив!...{S} Ти не даде, да 
и мојој, о кући твојој, која ти, од кад си у њу доведена, никад ништа на жао учинила није.“</p> 
...</p> <p>„Ето, мој драги Кустуро, сад си слободан као тица на грани; а, сад, јаши твога путаљ 
д шупу, и — од коња не одмичи!...{S} Је си ли разумео?“</p> <p>„Ништа не брини, газда, ти знаш  
вамо радити с овим големим имањем, које си овом парницом добила?{S} И зар би ти могла допустити 
то пр'ну голубице бела?...</l> <l>„Срце си ми у незнан однела!“</l> <p>Кад је ово отпевао Цицва 
Рајку.</p> <p>„Јест, то си ти био, који си мога оца откупио од Максима Ћука, а цео је свет и ми 
о:</p> <p>„Дете моје, сиротице моја, ти си видела, колико је њих облетало, не око твоје руке, в 
петан упита:</p> <p>— „Ко ти је ово? ти си му одговорио:</p> <p>— „То је, капетане, мој синовац 
и не сме.{S} Смири се, дођи себи!{S} Ти си паметна девојка.{S} Ово, што се данас десило <pb n=" 
 и два просца, те каква просца!..{S} Ти си јој тридесет трећи."</p> <p>„Све ја то знам, пријате 
и и гледај оно весело детешце!...{S} Ти си му сад све — и отац и мајка и ђед и све...{S} Буди ј 
војој толикој бризи и старању!...{S} Ти си мени много ваљао у оној мојој несрећи, кад ми оно от 
и да један другог боље познамо...{S} Ти си оно био што си ми писао и молио ме да завадимо два д 
одиста правоме анђелу Божјем...{S} А ти си Рајко добар, добар као добар у години дан, душа је т 
већ око овога богатог мираза твог, и ти си их све редом <pb n="76" /> одбијала, а ја ти нисам з 
рне?“</p> <p>„Као земља. “</p> <p>„И ти си ме звала.“</p> <p>„Да ти кажем, да се довече решава  
 свекра Угљеше Пивљака...“</p> <p>„И ти си то чула од?“</p> <p>„Казао ми је Влајко капетан.“</p 
с.</p> <p>„Ја сам, Радојло.“</p> <p>„Ти си ми поручила да те овде сачекам?...“</p> <p>„Јесам... 
; а капетан ће наставити:</p> <p>„Таман си ти отишао с твојом Јелом у Мачву, да видиш дом свога 
ше у загрљај.</p> <p>„Боже, Рајко, како си ме поплашио!...{S} Ти тако још нигда ниси одоцнио; а 
себи него своме Рајку.</p> <p>„Јест, то си ти био, који си мога оца откупио од Максима Ћука, а  
рунића.</p> <p>„Па, деде, домаћине, што си нас звао?...{S} Што се не почиње?{S} Ово је неко доб 
иш!...{S} Ти ме више не волиш — као што си ме негда волео, ти, једина надо моја, <pb n="81" />  
ог боље познамо...{S} Ти си оно био што си ми писао и молио ме да завадимо два добра срца, две  
ри Обрада:</p> <p>„Ене, Кустуре!{S} Зар си већ дошао?!{S} Ја сам мислио, да се још частиш по Ма 
ој се родила и одрасла, из куће, у коју си се ти, ране моје љуте, довела, а она те у свој сестр 
Радојла и упитај: шта да радим кукавица сива, ако ме салете, да примим обележје од сина Максима 
аслеђу ваља изравнати; али сам бар овде сигуран, да ће уза ме бити и наш домаћин Рајко," — прим 
е опазио.{S} Пред њиховим очима само је сијао, треперио и на њих врашки намигивао, њен богати м 
ста смири; али је цептио — као прут.{S} Сила од коња!..</p> <milestone unit="*" /> <p>Већ се бе 
, него да ово моје очинство каква Божја сила у дим претвори, и ти би онда, слатка моја тета-Фем 
иком рекао је:</p> <p>„Новац је највећа сила на овоме свету; луд је ко се не стара, да ту силу  
јој власти...{S} Добро каже наш народ: „Сила Бога не моли;“ а ви бисте хтели, да ја и људе моли 
 испратила су их сва три разреда ђака и силан свет из Совљака, Глоговца, Црне Баре, Салаша Црно 
анете да се продаја одложи, ја немам ни силе ни власти да то сам учиним.{S} Таки је закон; а за 
ори:</p> <p>„Па добро, бабо, ја и немам силе и власти да га од његовог ђеда и његове куће одвај 
оме свету; луд је ко се не стара, да ту силу има у својој власти...{S} Добро каже наш народ: „С 
и људи.{S} Нисам је могао ни видети.{S} Сима Ћата и Максим Ћук тамо заповедају и ко ће доћи и к 
<p>„Ми смо ти 'вамо на великој муци.{S} Сима Ћата и Максим Ћук умуасерили нас, па нико ни у кућ 
рану.{S} Ту имају да даду своју реч и — Сима Ћата, масални судија, а богме и Максим Ћук, свекар 
.</p> <p>„Немој тако, пријатељу, повика Сима Ћата.{S} Нека момак с колима сврне на наше имање у 
е ти сад ваља испит полагати," промрмља Сима Ћата кроза зубе.</p> </div> <pb n="65" /> <div typ 
Максим Ћук, а остраг на масалним колима Сима Ћата са својим побратимом Обрадом Чавком.{S} То су 
ког ћесара.{S} Ту ми бар не треба ништа Сима Ћата.{S} Ја ћу то и без њега свршити...{S} А ти, Ј 
 завести!..{S} Хоћу да свет види, да је Сима Ћата, старалац поверене му масе, био срећне руке п 
stone unit="*" /> <p>Онога дана, кад је Сима Ћата отишао на масалним колима у Шабац, да јави Ма 
жњом себичњака и неваљалаца, — дотле је Сима Ћата по својој соби, гоњен завишћу и злобом, ходао 
 одржавао ни своје рођено,“ приметио је Сима Ћата, кад му је Максим Ћук изјавио своју захвалнос 
о како је и сама тужба тражила, онда се Сима Ћата и Максим Ћук зачуђено згледаше.</p> <p>„А, па 
београдским адвокатима растали, онда ће Сима Ћата упитати Максима Ћука:</p> <pb n="108" /> <p>„ 
мо, да чујемо драги пријатељу,“ рећи ће Сима Ћата гласом, који је сам собом наглашавао, да Ћата 
, а не велиш, да ти је у плану Совљак и Сима Ћата, главни старалац масе покојног Угљеше Пивљака 
у само могли сковати један Максим Ћук и Сима Ћата, главни старалац Угљешине масе.“ Други би опе 
head>IX</head> <p>Пошто су Максим Ћук и Сима Ћата вечерали, а Пела им беше, истина на брзу руку 
 <milestone unit="*" /> <p>У први мах и Сима Ћата и Максим Ћук просто су се грохотом насмејали, 
> <p>„Тако је, газда-Максиме," одговори Сима Ћата, па у два маха шмркну из своје бурмутице, а о 
ише се нашао веселој Анђелији на помоћи Сима Ћата, који је и иначе с њеним оцем добро живео.{S} 
те, онај дин-душман куће Угљешине, онај Сима Ћата, и она рђа над рђама, она несрећа где стане и 
 их је један човек.{S} То је био главом Сима Ћата, главни старалац масе покојног Угљеше Пивљака 
дину недирнуто; али да је на њ натрапао Сима Ћата, као што је у два маха слазио у подрум, он би 
о из ње више не излази!...“</p> <p>Тако Сима Ћата; а Максим Ћук — шта је с њим?</p> <p>Њега ено 
у свом.</p> <p>И у тај мах улети у собу Сима Ћата.{S} Стаде као укопан — као да је и њега потре 
о глас Максима Ћука.</p> <p>„Само је ту Сима Ћата и онај млађи тутор — неки Ранкић Томин. света 
ype="chapter" n="10"> <head>X</head> <p>Сима Ћата сав се беше заложио, да од своје пупиле добиј 
 коју земаљски закони признају.“</p> <p>Сима Ћата, међу тим, где стане каже:</p> <p>„Издадоше н 
нтову дође.</p> <p>На овај овакав „тон“ Симе Ћате, Ћуку се мало набра чело, али он ипак продужи 
ну Анђелију чувају дупле страже, стража Симе Ћате и стража Максима Ћука.{S} И док је ово наш Љу 
пца дође у Совљак, а до свога пријатеља Симе Ћате, главног стараоца масе покојног Угљеше Пивљак 
<p>Ово некако није могло ући у главу ни Сими Ћати ни Максиму Ћуку; али су им адвокати ту ствар  
мајке...{S} Зато, опет ти велим, иди ти Сими Ћати.{S} То је његов посао, а оно што се мене тиче 
до мене, газда-Максиме, није.{S} Иди ти Сими Ћати.{S} Он је главни старалац, па, како се ви там 
де није шалити, пријатељу,“ рећи ће Ћук Сими Ћати.</p> <p>„Богме није,“ одговори Ћата... „Ту су 
и у које је опет несретни <pb n="27" /> Симо Ћата почео да уноси горчине и сатанског заједања.{ 
ара, али ту није дуго остао: истиште га Симо Ћата, који га, из просте зависти, није могао очима 
љачкој механи састајао са <pb n="70" /> Симом Ћатом и да је с њим вечерао.{S} Они зовнуше и Пел 
ук, да је у совљачкој механи вечерао са Симом Ћатом и ту се бавио до после пола ноћи, па после  
к, да тако и уради.{S} За тим је сео са Симом Ћатом на нова масална кола, у која беху, по нароч 
се не варам, видео где оде у друштву са Симом Ћатом и Обрадом Чавком, а то је таман друштво зго 
.</p> <p>Максим Ћук, је при растанку са Симом Ћатом, и по други пут изјавио своју захвалност на 
кад чита апостол и кад својим звонким и симпатичним гласом одговара на јектенија. <title>Типик< 
м.{S} Максим Ћук удари руком по плећима Симу Ћату — благодарности ради, а ништа му не рече.{S}  
сад ударио тук на лук:{S} Максим Ћук на Симу Ћату.{S} Ко ће кога надмудрити — и преварити, виде 
мало бацало у бригу, исто као оно пре и Симу Ћату...</p> <milestone unit="*" /> <p>Газда-Максим 
београдских адвоката још више збунило и Симу Ћату и Максима Ћука.</p> <p>„Е, па кад би то и лаи 
ва масу, а за главнога стараоца постави Симу Ћату, као човека, који најбоље зна све, шта од има 
а...“</p> <p>И онда свој поглед упиљи у Симу Ћату.{S} Дуго га је тако нешто посматрао, па ће му 
његова готовина?{S}" Много се сумњало у Симу Ћату, који се ту десио и кад је Угљеша издахнуо, и 
уку, да је њихова ствар зрела, Радојло, син Бранка клисаре, беше отишао на Рачу, да се ту нађе, 
 <p>Није прошла ни година и по, а његов син Млађо први у Совљаку паде од језовите косе смрти, к 
подски, живот Максима Ћука: „Он и његов син, куд год иду, на интову се возе,“ рекла је Пела мех 
 да учини абер детињој мајци, да јој је син на умору, и она ће доћи, па може Бог дати да детету 
 надамо, пријатељу ?“</p> <p>„Па мој је син ту, пријатељу.{S} Он се данас у два маха у колу хва 
ри чича-Мића.</p> <p>„Море, па Клисарин син и јесте отресито момче.{S} Оне бистрине и оне памет 
е.“</p> <p>„Ене, благо мени, оно је ваш син?!“ повика Јела Кустурина.</p> <p>„Јеси ли га видела 
е његово прешло у наслеђе његова унука, сина његова сина Млађе и снахе Иконије, и по томе је су 
ју слушкињу не бих дао за онога смољу — сина Петрушка Врбовца из Миокуса; а још мање за онога в 
да, кад несрећни отад није затек'о жива сина.{S} Он је, док је с кола скочио, по људима, по сну 
шло у наслеђе његова унука, сина његова сина Млађе и снахе Иконије, и по томе је суд расправљао 
му узе и оно детенце, живу слику његова сина Млађе, — кад му узе последњу наду његову, а кућу м 
зар Анђелија Угљешина да пође за Ћукова сина, за ону кривоврату згебицу, што нема ни толико пам 
ли се он оте, улети у собу и виде мртва сина где лежи на својој самртној постељи.</p> <p>Он сам 
{S} Само је дочекао да ожени најмлађега сина, а беше му нашао и младицу, да јој на далеко равне 
дина дана, од кад је саранио последњега сина свог, — приђе му његова снаха Иконија, пољуби га у 
ко клисара цркве глоговачке, а за свога сина Радојла.{S} То беше њен тридесет четврти просилац, 
нога дана, кад је газда Угљеша за свога сина испросио и даривао лепу Иконију Обрада Кустуре из  
ј Мачви глас, да је Максим Ћук за свога сина Среју испросио кћер и једину наследницу покојног У 
амо не Максима Ћука; јер је он за свога сина Рају синоћ испросио лепу Анђелију, једину наследни 
 Ћук долазио да проси Анђелију за свога сина Рају.</p> <p>И, одиста, весеље је текло — као бујн 
е Максим Ћук испросио Анђелију за свога сина и дао јој стотину дуката обележја, он је свој инто 
{S} Максим Ћук тражи моју руку за свога сина, па одрешио своју дубоку кесу и сваког, ко му смет 
S} Он је тражио руку Анђелијну за свога сина Рају; а томе је послу приступио веома опрезно и ве 
ија свога оца Угљешу, или Иконија свога сина Угљешу...“</p> <pb n="109" /> <p>„Парницу можете д 
право, да Иконија, као наследница свога сина, нејака Угљеше, наследи целокупно имање свога свек 
о, знате ли ви да Максим Ђук жени свога сина?“ — рећи ће Славко Смољинац.</p> <p>„Онога шоњицу? 
је Радојла Клисариног заволео као свога сина и што га је водио чак у Ђур.</p> <p>Радојло га је  
ак, кад је оно газда Угљеша женио свога сина с овом истом младицом, што седи у овим господским  
газда Угљеша Пивљак, кад је женио свога сина Млађу, Мачва, ни пре ни после, утувила није.{S} Са 
дује, гледајући у њему живу слику свога сина Млађе, она је жалост, с дана у дан, бледила.{S} А  
г свекра, односно његова унука, а твога сина нејаког Угљеше.{S} Напротив, то и много којешта др 
и брже и лакше споразумео, како за мога сина да добијем њену лепу руку.“</p> <p>„Не њену лепу р 
оје је смрћу Угљешином прешло на њенога сина нејаког Угљешу, а унука покојног свекра њеног; али 
оје пупиле добије пристанак, да пође за сина Максима Ћука.{S} Најпре је пустио жене — Фему Митр 
скочи, послушала би, а то ли да пође за сина Угљеше Пивљака....{S} Кад велиш да нам мо’ш са син 
а му је и цела Србија, па нека тражи за сина девојку, а за се добре пријатеље, а не да мени чуп 
} На Малу Госпођу испросио и даривао за сина девојку, а у недељу по Крстову-дне дочекао у своме 
и његов дом неће понизити, ако пођеш за сина Максима Ћука, за оно доброћудно и смирено момче, у 
е то твоје камено срце, да свога нејака сина, пород срца свога, остављаш, а да и не говорим о к 
естрински загрљај примила, твога нејака сина на својим рукама однеговала, и толико ноћи над њим 
 косе.“</p> <p>„Ти то мислиш на Радојла сина Клисариног?“ упита Пав’о Агић.</p> <p>„Није ту сад 
није Певац.</p> <p>„Ама, па зар Ћук има сина за женидбу?“ упита ће Среја ковач.</p> <p>„Има јед 
 трговцу треба,“ — рећи ће за Клисарина сина Петроније Певац.</p> <p>„Добро га је оценио Матош  
Угљешина испросила за Радојла Клисарина сина, као муња пролетао је и кроз Совљак и кроз Глогова 
, кад твоју руку иште, за свога јединог сина, један Максим Ћук, најбогатији и највиђенији тргов 
, па се окрете и оде да нађе клисариног сина и да ну каже Анђелијну поруку; а кад се отуд врати 
, несуђеној заручници онога кривовратог сина његова.{S} Па луд сам био што сам му их и дао!{S}  
а, ако ме салете, да примим обележје од сина Максима Ћука?" —</p> <p>„Куку мени, како да примим 
Пивљака...{S} Ала, ти оно као да имаш и сина за женидбу?“ зацерека се пакосно писар Јеша Савчић 
сузним очима говорила:</p> <p>„Чувај ми сина, слатка моја сејо!...{S} Ја ни ово нисам хтела, ал 
 задале четири црне смрти његова четири сина, а некаква их зла коб још већма разгребе и позледи 
мао у животу веселих дана.{S} Од четири сина, као четири златне јабуке, па му кућа остаде на же 
што на уму, то и на друму...{S} Ја имам сина на женидбу, а ти девојку на удају, па сам дошао да 
 и свога доброг бабајка!...{S} Што нам, сине, онда не каза да ћеш тако туговати, па твоја мајка 
ти да детету буде боље.</p> <p>„Доцкан, сине; а, најпосле, и зашто?{S} Да је она марила за ово  
мо што рикну као прободен брав:</p> <p>„Сине, Млађо, животе мој, зар баш тако?!“ И онда се неср 
говорио:</p> <p>— „То је, капетане, мој синовац, моја десна рука у свачему.</p> <p>„И капетан о 
ој момак?“</p> <p>„То је, капетане, мој синовац...{S} Моја десна рука у сваком послу мом.{S} Ку 
 покојном Угљеши не даде Бог да му живе синови, кад му узе и оно детенце, живу слику његова син 
Пивљака....{S} Кад велиш да нам мо’ш са сином доћи, да ти се надамо, пријатељу ?“</p> <p>„Па мо 
а.{S} Напред,је у интову био, са својим сином Срејом, Максим Ћук, а остраг на масалним колима С 
!"</l> <pb n="15" /> <p>То се са својим сином враћао кући газда Угљеша Пивљак, певајући и пушке 
о <pb n="51" /> много шурује с Радојлом сином нашега клисаре, па му сместа дао пут,“ рећи ће оп 
>„А где је газда Угљеша.{S} Њега још од синоћ нема?!"</p> <p>„Отишао је у своју собу да мало пр 
оговцу, Црној Бари, брујало је, како је синоћ на своме интову долазио у Совљак газда Максим Ћук 
залива сувим златом.{S} Само је Ћати до синоћ дао 400 дуката — пола Ћати, а пола масалном; али  
сима Ћука; јер је он за свога сина Рају синоћ испросио лепу Анђелију, једину наследницу богате  
а покојног Угљеше овако причао:</p> <p>„Синоћ је отишао у своју собу, да мало прилегне.{S} И ка 
/p> <milestone unit="*" /> <p>Заблаће и Синошевић једна су општина: једна им је црква, једна шк 
 и не зна шта има.{S} Овога часа идем у Синошевић.{S} Купићу тај забран — по што било — даћу шт 
м Шором, а отале окренуо лево — право у Синошевић.</p> <milestone unit="*" /> <p>Једнога вечера 
непрестано облеће око Марка Поповића из Синошевића, да од њега купи његов „златан“ забран!...</ 
одакле је сељак, па ми казаше, да је из Синошевића, бивши слуга Марка Поповића.{S} Дрва су, бит 
евидно иставио као озбиљнога конкурента сину Максима Ћука.</p> <p>„Од тога више ништа бити не м 
во мени снахе. поноса дому моме, а моме сину Млађи згодне младице!</p> <milestone unit="*" /> < 
и један танан облачак; али му брзо лице сину неком унутрашњом радошћу; а његова уста као да сам 
 није <pb n="72" /> ту реч ни о Ћуковом сину ни о Угљешиној Анђелији, већ о њеном богатом мираз 
е несрећни отац простре по своме мртвом сину; а кад је мало дошао к себи, прве су му речи биле: 
мо?" рећи ће Рајко и пружи руку Радојлу сину Клисарину.</p> <pb n="128" /> <p>Радојло дочепа ру 
ела, али ником тако као Радојлу јединцу сину Бранка клисара цркве Глоговачке.</p> <p>Па и Радој 
 сносимо, вечито надајући се, да ће нам синути бољи и веселији дани.</p> <p>Тако је и с газда-У 
{S} И ово је било све у прошцу — као од сира срезану, а поплетену самим ракитовим прутом.{S} Ма 
нуше; а један додаде:</p> <p>„Ето, сад, сиромах Угљеша!{S} Угаси му се и последња нада његова.{ 
ало прилегне.{S} Ово је друга ноћ како, сиромах, око на око свео није,“ одговори Марта Јездина. 
собу да види што не устаје, а кад тамо, сиромах Угљеша већ се и охладио.{S} Поред њега се отег’ 
је Марта казала, да је и <pb n="112" /> сиромах Угљеша па умору, ми, ја и бирташица Пела одемо  
 унука несрећног Угљеше Пивљака.{S} Шта сиромах Угљеша није чинио, да од овога неумитног дечјег 
и хала и врана; и за ме свет говори, да сиротињи продајем бакраче по кући и губере с главе, па  
ер <pb n="60" /> сам постављен да будем сиротињи место оца и мајке...{S} Зато, опет ти велим, и 
тране овако говорио:</p> <p>„Дете моје, сиротице моја, ти си видела, колико је њих облетало, не 
љусе ово као да то једва дочека.{S} Оно сирото обори главу па поче да куња.{S} Жалосно га је би 
гао, с краја на крај, испричати <title>„Сироту Босиљку“</title>, <title>„Алписку Пастирку“</tit 
 сви обрадују; али то буде све.{S} Оно, сироче, скочи, врисне, да се у човеку крв следи; полети 
бру заовицу избацити на сокак као какво сироче без игде икога свога?!“</p> <p>Иконија је немо с 
ву из куће избацују као какво самохрано сироче, а у <pb n="104" /> кућу доводе туђинку, што му, 
 теткице, она тебе не да!“</p> <p>И оно сироче само задрхта, затури своју анђелску главу и — ка 
Сави; о кошевима и наслонима и о другим ситнијим парчетима, што се тамо амо налазе по атару сов 
су на њему свиње своје зубе вежбале.{S} Сицеви попрскани, а оздо избили читави снопови федера,  
м лепим и скупоценим масалним колима са сицевима и федерима, упрегнутим било бесним и немирним  
а господска кола — кочије на федер и са сицевима — у која беху упрегнута два, као трава, зеленк 
дска интова, и двоја кола са федерима и сицевима.{S} Напред,је у интову био, са својим сином Ср 
 запитати:</p> <p>„А ко ти је то казао, сјајна звездо живота мога?“</p> <pb n="118" /> <p>Икони 
дног имају само две шпице.{S} Она негда сјајна и црна кожа на кошу, добила је неку зелено-вугас 
еши, хоћу ли ја да живим, или ћу ићи да скачем у Дрину.{S} Трећега нема! ..{S} Максим Ћук тражи 
у и мајци ништа друго не остаје, већ да скачу у мутну Добраву....{S} Ми Икониних свата нећемо и 
трану у сремску Рачу, и кад се последња скела отисла од обаде, Радојлу приђе једно момче, па му 
ца; али преко њиховог језика нигда није склизла каква ружна и неприкладна реч.{S} Њихово је вољ 
шак од подрума, иза неке велике буради, склонио још стари Угљеша Пивљак.{S} Био га је наменио,  
та без мушке главе!...{S} Нека још и он склопи очи, па онда у овоме дому неће имати ко да слави 
м мукама провела, па му, најпосле и очи склопила и до вечне куће испратила, а гроб његов, место 
</p> <pb n="83" /> <p>„То су само могли сковати један Максим Ћук и Сима Ћата, главни старалац У 
је; а кад га пустише, остао је код њега скоро читав сахат: мора да је извукао жестоку фуру: кад 
адују; али то буде све.{S} Оно, сироче, скочи, врисне, да се у човеку крв следи; полети и својо 
 и она прште у стотину комада.{S} После скочи и викну:</p> <p>„Коње!...{S} Побратиме плати ово  
Он дође; али тек што у собу уђе, а дете скочи и појми да некуд бежи, али га Анђелија узе у нару 
де ни издушити шта је хтела рећи.{S} Он скочи, а лице му се чисто развуче:</p> <p>„А, то ли ти  
6" /> дренов штап, жут као восак.{S} Он скочи с кола, приђе капији, па оним штапом стаде лупати 
, да му се што није десило.{S} Она опет скочи.{S} Полети у авлију, и таман она изађе на кућни п 
у Иконију добар: да јој речем да у воду скочи, послушала би, а то ли да пође за сина Угљеше Пив 
јко и адвокат Радић.{S} Иконија је прва скочила с кола.{S} Она стаде разгледати, неће ли где уг 
сад мислила нисам.{S} Ја бих пре у воду скочила, него што бих ма што на жао учинила Анђелији, < 
ек'о жива сина.{S} Он је, док је с кола скочио, по људима, по снуждену лицу њихову и по оној мр 
ђени!...{S} О, ала је овај свет скроз и скроз неваљао!“</p> <p>И онда:</p> <p>„А она моја кума, 
 моји рођени!...{S} О, ала је овај свет скроз и скроз неваљао!“</p> <p>И онда:</p> <p>„А она мо 
 приступио веома опрезно и већ с напред скројеним планом.{S} Најпре је за тај посао утро пут до 
им, с интересом и судским трошковима, и скупа је изнело:{S} 242 дуката, 14 гроша и 20 пара.{S}  
ац“ била је од вајкада средиште, где се скупљала најотменија шабачка публика.{S} Ту би се у веч 
д куда пошао, а особито на оним лепим и скупоценим масалним колима са сицевима и федерима, упре 
о да их је једна мајка ождребила.{S} По скупоценим амовима и сребрним кључевима, вид’ло се, да  
а.{S} А, дирљив је то призор био!...{S} Слабо је наше перо да му похвата све нијансе његове.{S} 
, па онда у овоме дому неће имати ко да слави крсно име и да диже чашу у славу Божју!“ рекао је 
ица — једно све.</p> <p>О Малој Госпођи слави накучанска црква, и ту буде света из Поцерине, По 
кло; док су Божја и људска правда овако славили своју победу над завишћу, над мржњом себичњака  
 Максим Ђук жени свога сина?“ — рећи ће Славко Смољинац.</p> <p>„Онога шоњицу?“ повика Радојица 
 узима, нећете ми веровати,“ учини опет Славко Смољинац.</p> <p>Људи се стадоше згледати.{S} Хт 
 ко да слави крсно име и да диже чашу у славу Божју!“ рекао је стари <pb n="45" /> Јеротије Нед 
 бадњаке и о крсном имену дизати чашу у славу Божју.</p> <p>Тако је мислио газда Угљеша Пивљак; 
ом, прима туђе име <pb n="86" /> и туђу славу.{S} И зар то створење да изравнамо с мушким потом 
то се јутром и вечером мешала с песмама славујевим, за свагда је умукла...</p> <p>Њена би је ма 
а ћеш, Божја је воља, а што је од Бога, слађе је од меда!{S} Доста, смири се!...{S} Иди и гледа 
 је мати него тетка;“ а ово се, рекоше, слаже и с римским правом и с прописом грађанскога <pb n 
трапао Сима Ћата, као што је у два маха слазио у подрум, он би га, сумње нема, отворио још онда 
ожја сила у дим претвори, и ти би онда, слатка моја тета-Фемо, видела, како би ови моји просци  
 очима говорила:</p> <p>„Чувај ми сина, слатка моја сејо!...{S} Ја ни ово нисам хтела, али је т 
{S} Устани; ено, зове те нејаки Угљеша, слатки унук твој!...{S} Куку бабо!...“ И она се простре 
ни од себе, а шта од мене?!...{S} Бабо, слатки <pb n="47" /> бабо мој, ти мене закла?!{S} Бабо, 
и ојађеници, шта ћу ја сад?...{S} Бабо, слатки бабо — шта ти то учини од себе, а шта од мене?!. 
 туге и радости, веселих и тужних дана, слатких и горких успомена.{S} И то се све једно у друго 
роче, скочи, врисне, да се у човеку крв следи; полети и својој веселој тетки падне на груди.{S} 
 још нешто каже, али јој се речи у гуши следише.{S} И она онда немо паде у загрљај својој добро 
амо с мушким потомством, на коме остаје слеме кућно, име породице, а у првоме реду економска ко 
шку главу, која ће прихватити и одржати слеме кућно и на огњишту ложити божићне бадњаке и о крс 
женском.{S} Остави ти на страну и кућно слеме, и крсно име, и економске користи, које одржавају 
 је то прави анђео Божји, што је с неба слетео на земљу, да људима каже, како је добар и милост 
.{S} И то се све једно у друго сливало, сливало се у једну дирљиву успомену, успомену из живота 
 успомена.{S} И то се све једно у друго сливало, сливало се у једну дирљиву успомену, успомену  
 синови, кад му узе и оно детенце, живу слику његова сина Млађе, — кад му узе последњу наду њег 
 у дан напредује, гледајући у њему живу слику свога сина Млађе, она је жалост, с дана у дан, бл 
о избили читави снопови федера, те дају слику разривеног броћишта.{S} Ту се виде и два кокошја  
</p> <p>„Ето, мој драги Кустуро, сад си слободан као тица на грани; а, сад, јаши твога путаља,  
 једном рекао: „Да би добио два дуката, слободно баци један.{S} Ту немој тврдовати: што да изгу 
е, па после, пошто ни дете одведу, могу слободно узети угарак, па све у дим претворити..."</p>  
последње писме хтело је да буде почетно слово у презимену Максима Ћука, па се омашком свога аут 
много устезала, али је укућани најпосле сломише.{S} Она пристаде; али чим се дочепа вајата она  
м вигњу, кад што имају да наде или каку сломљену алатку, плуг ја мотику да заваре и кавраишу.</ 
нај Максим Ђук, додаде чича-Мића, стари слуга покојног Угљеше Пивљака.</p> <milestone unit="*"  
а ми казаше, да је из Синошевића, бивши слуга Марка Поповића.{S} Дрва су, бити не може, крадена 
а-Максимом Ћуком упознао, док је још са службом био у Владимирцима, у питомој Посаво-Тамнави ша 
 и велики чиновник у Београду, па је ту службу оставио и дошао кући да се бави пољским радом.{S 
је за доба господара Јеврема Обреновића служила као „мала оџаклија,“ а кад се доцније у ову кућ 
 — сребра и злата.{S} Путове, којима се служио да се обогати, није бирао.{S} Само се брижљиво к 
чак с извесном дрскошћу, с којом се Ћук служио, кад му је год била у изгледу каква већа добит.{ 
мбешена, и с ње се цеди некакав отегљив слуз.{S} На десној страни жвала избацио нешто језика, к 
другог лица, лица о коме нико живи и не слути, да је оно једини наследник богате масе покојног  
сео.{S} Нека <pb n="19" /> неразговетна слутња одавно је мучила душу његову, и није му дала мир 
 да хвата неки страх, нека неразговетна слутња: бојала се, да му се што није десило.{S} Она опе 
је мајка него тетка.{S} И то је у овоме случају са свим по закону, а судови су <pb n="114" /> з 
вај племенити говор свога доброга мужа, слушала га је и гушила се у плачу и јецању.{S} Она свој 
е икога свога?!“</p> <p>Иконија је немо слушала овај племенити говор свога доброга мужа, слушал 
теља, кад читамо дела великих људи, кад слушамо мудре беседе и поуке њихове; — ми се осећамо по 
 буде, нека ми буде!“</p> <p>Ово је све слушао Ћатин повереник, Саватије Ребрин, онај Саватије, 
ишло од пола муке.{S} Милина га је било слушати кад чита апостол и кад својим звонким и симпати 
је.{S} Тако бих и ја радио.{S} Ја своју слушкињу не бих дао за онога смољу — сина Петрушка Врбо 
ног смољицу; ја за њ не бих дао ни моје слушче,“ рећи ће Игња Мутап.</p> <p>„Море, оставите се  
ам свратио кући мога из детињства друга Смаја Циганина.{S} Звао ме толико пута, да му видим нов 
иганин.</p> <p>„А ко би то могао знати, Смајо, “ одговорим му.</p> <pb n="142" /> <p>„Знам да н 
осподине, чиј је ово интов?“ упитаће ме Смајо Циганин.</p> <p>„А ко би то могао знати, Смајо, “ 
ожђа за двадесет и четири“, одговори ми Смајо Циганин, гласом, којим је хтео рећи: „ето, шта би 
, које је од искони нашу лепшу половину сматрало као бесправне личности, као робље заробљено, к 
вљака, све ће то поднети, а посрнути не сме.{S} Смири се, дођи себи!{S} Ти си паметна девојка.{ 
; а <pb n="13" /> ја се ни једном нисам смела противити и рећи: нећу, не могу!..“</p> <p>„Боље  
е свака нада изгубљена.{S} Он више није смео ни да улази у собу, где је лежао његов весели унук 
гладити.</p> <p>Од то доба Радојло није смео кући Угљешиној доћи, нити се с Анђелијом састати и 
жјег.{S} Она прво приђе Обраду Кустури, смерно се поклони и у руку га пољуби, па онда прискочи  
о сам паре, да тај дуг измирим.{S} И ја сместа нађем акта о твоме дуговању.{S} Срачунам <pb n=" 
 власти, у коме стоји, да Обрад Кустура сместа дође среској канцеларији ради некога хитног саоп 
S} Видео је код накучанске цркве, па је сместа помислио:</p> <p>„Ево мени снахе. поноса дому мо 
а Иконија.{S} Чинило јој се, да би дете сместа оздравило.{S} Она једном сави руке око врата сво 
прирани, па после с њима у Митровицу, и сместа их теслимљује.{S} Он би у прилици рекао: „тргови 
ни без готових новаца: чим роди жир, он сместа одвоји по два три чопора маторих вепрова и отера 
ла с таквом решеношћу, да је њен свекар сместа увидео, да би му узаман било, да је од тога одвр 
а мре.{S} То је мислио и његов ђед, јер сместа оде из собе: није могао да гледа самртне муке де 
 с Радојлом сином нашега клисаре, па му сместа дао пут,“ рећи ће опет Игња Мутап.</p> <p>„А, Бо 
о је тако да <pb n="57" /> љокне, да су сместа окретали леђа и одлазили без обзира.</p> <p>Исти 
решио своју дубоку кесу и сваког, ко му смета, залива сувим златом.{S} Само је Ћати до синоћ да 
ом.</p> <p>„Било је нечега што нам је и сметало да се један другом приближимо и да један другог 
тац сад у — деветнаестом веку; а и онај сметењак, онај Максим Ћук, прави је лудак, хоће да је о 
 смећеш с ума, да...“</p> <p>„Шта да не смеће с ума? упаде му у реч један млад трговац... „Адво 
>„Знам, знам колега, али ти не треба да смећеш с ума, да...“</p> <p>„Шта да не смеће с ума? упа 
е Обраду, метну му руку на раме, па му, смешећи се, рече:</p> <p>„Не бој се, драги Кустуро!{S}  
о га је тако нешто посматрао, па ће му, смешећи се, рећи: „а, богме, Ћато, ако ми и ти станеш в 
видније изразити но што су голе речи, а смешећи се додао је:</p> <p>„Али ћеш, Ћато, видети: как 
два фишека, те их оба пружи Ћати, па му смешећи се рече:</p> <p>„Ево, на, пријатељу, то је за с 
S} Гледао је Ћати право у очи, па ће му смешећи се рећи:</p> <p>„Кажи ти мени овде, Ћато, у чет 
еме затече Анђелију Угљешину.{S} Ода се смешила, али је тај осмех био тужан.{S} У лицу бледа, а 
а.</p> <p>Ћата је само ћутао, жмиркао и смешио се.{S} Не може бити, да му та особина његове пуп 
е, па јој се молила да <pb n="41" /> се смилује на тешког боника и да га спасе од ове страшне б 
 сина Максима Ћука, за оно доброћудно и смирено момче, уз кога ћеш поживети срећно и задовољно, 
је од Бога, слађе је од меда!{S} Доста, смири се!...{S} Иди и гледај оно весело детешце!...{S}  
ве ће то поднети, а посрнути не сме.{S} Смири се, дођи себи!{S} Ти си паметна девојка.{S} Ово,  
але!...{S} Миран!!{S} И ждрал се одиста смири; али је цептио — као прут.{S} Сила од коња!..</p> 
Кад би пред саму зору, дете се као мало смири.{S} И онда ће Пела бирташица приметити.</p> <p>„А 
о глас Анђелије кћери Угљешине.</p> <p>„Смирило се! курталисало се мука!...{S} Бог да му душу п 
ута.{S} Гледао је преда се, и као да је смишљао шта да јој рекне.</p> <p>„Хајде, снахо, што ти  
ема.“</p> <p>„А сад, газдарице, дај шта смо дужни, и кажи момку нека преже!“ рече Максим Ђук; а 
 суво злато; ја га од малена знам, кућа смо до куће,“ — примети Среја ковач.</p> <p>Ове ове зам 
е у себи... „О, да сам знао за ово, кад смо сад у Шапцу били, да видим шта је то тако хитно?!{S 
да бежимо.{S} Све је готово.{S} До зоре смо у Срему...{S} Ох, Иконија, очни виду мој, нашој сре 
{S} И онда ће тек рећи:</p> <p>„Старали смо се колико смо могли и — умели!"</p> </div> <pb n="9 
е.{S} И да не би било какве пометње, ми смо ово имање поделили овако:</p> <p>„Имање у Китогу за 
 Готов новац у суду деле по пола.{S} Ми смо ову пресуду, као ђенерални пуномоћници ваши и судом 
ави, уродило је богатим плодом.{S} И ми смо сад срећни...{S} Је ли, цвете мој миљени?...“</p> < 
 <p>„Па шта радите ви тамо?“</p> <p>„Ми смо ти 'вамо на великој муци.{S} Сима Ћата и Максим Ћук 
и, цвете мој миљени?...“</p> <p>„Срећни смо, животе мој!"</p> <pb n="120" /> <p>„Али се на небу 
О, како је душа твоја племенита, и како смо ми сви пред тобом мали, мајушни!...{S} Ти курталиса 
тек рећи:</p> <p>„Старали смо се колико смо могли и — умели!"</p> </div> <pb n="92" /> <div typ 
дио просто сеоско удомљење...{S} И зато смо, ево, дошли, да, с пристанком моје властодавке и ње 
 је право, да ми нашу женску децу, коју смо на овај свет довели без њиховог питања, лишавамо св 
 Ђук жени свога сина?“ — рећи ће Славко Смољинац.</p> <p>„Онога шоњицу?“ повика Радојица Лелеко 
 нећете ми веровати,“ учини опет Славко Смољинац.</p> <p>Људи се стадоше згледати.{S} Хтели би  
пита ће Среја ковач.</p> <p>„Има једног смољицу; ја за њ не бих дао ни моје слушче,“ рећи ће Иг 
} Ја своју слушкињу не бих дао за онога смољу — сина Петрушка Врбовца из Миокуса; а још мање за 
н те на врата.{S} И чим уђе у ходник он смотри Обрада:</p> <p>„Ене, Кустуре!{S} Зар си већ доша 
 те нешто шану Пели бирташици.{S} То је смотрила и Фема Митровчанка.{S} Оне све три, полако, на 
е кад сам у једном буџаку те старе шупе смотрио неку олупину од некаквог негда господског интов 
 никако и не примети.{S} Ту се почело и смркавати, зато су конаковали у Лешници, а сутра-дан зо 
ка дођу.“</p> <p>Радојло пребледи — као смрт.</p> <p>Анђелија се осмехну.{S} Њој то као да беше 
дуго; а кад се врати, била је бледа као смрт.{S} Она се саже, те нешто шану Пели бирташици.{S}  
му тај црни абер стиже, он пребледи као смрт, па само повика:</p> <p>„Кола!“</p> <p>И ма да се  
 <p>Боже, од кад је света, људи беже од смрти; <pb n="32" /> али их она нађе, па ма побегли на  
 света.{S} Отуд оно народно:</p> <p>„Од смрти се побећи не може.“</p> <milestone unit="*" /> <p 
 се за живота очина, па се мучи и после смрти његове.{S} Она је сад сужањ заробљени."</p> <p>„Н 
е ране, што су му их задале четири црне смрти његова четири сина, а некаква их зла коб још већм 
ђо први у Совљаку паде од језовите косе смрти, коју беше несретна колера 1866 по свој Србији ра 
 имања покојног Угљеше Пивљака, које је смрћу Угљешином прешло на њенога сина нејаког Угљешу, а 
ја је настала у кући Угљешиној ненадном смрћу његовом и његова нејака унука, — највише се нашао 
макар за један сахат, онда је самом том смрћу целокупно имање његово прешло у наслеђе његова ун 
 да ли што ово бедно живинче није имало снаге да је даље окреће, или се нешто на овој Лазиној н 
нитошћу душе своје блажи муке и даје му снаге да се у нов живот поврати ....{S} Жена је то, што 
 корист, што је народ има у колективној снази великих задруга, које могу састављати само мушки  
„добро нам дошли!... шта ради моја мила снајка Иконија?...{S} О, да вам је знати, како се моја  
 ту бар није и детиња мајка, њена добра снајка Иконија.{S} Чинило јој се, да би дете сместа озд 
 мајке ни сестре.{S} Она ће бити мени и снајка и сеја...“ И онда једна другој падоше у наручја, 
ја рођена кћер његова, и Иконија његова снаха, а мајка покојног Угљеше, унука старога Угљеше, т 
есудио, да Угљешину масу наследи његова снаха Иконија, а његова кћер Анђелија да добије само —  
последњега сина свог, — приђе му његова снаха Иконија, пољуби га у руку, па ће му рећи:</p> <p> 
} У њима су седеле две жене:{S} Иконија снаха Угљеше Пивљака и Јела Обрада Кустуре. — То је бил 
ти наследница имања свога оца, већ њена снаха Иконија.{S} О томе се дуго и дуго по свој Мачви г 
екли:</p> <p>„Ко је још чуо да је преча снаха него рођена кћи, него своја кост, своја крв?!“</p 
није ни расправљано питање: је ли преча снаха или кћер старога Угљеше, већ је ли преча тетка ил 
 су једине биле кадре да кажу: преча је снаха него рођена кћи!...“</p> <p>А људи од закона:</p> 
смехнула.{S} То је било онда, кад му је снаха родила унука, мушко чедо, ђедову праву радост; је 
ао до вашег детета, а моје, ако Бог да, снахе.“</p> <p>„Ене, благо мени, оно је ваш син?!“ пови 
ти, а то ли у кући његове, не дај Боже, снахе Анђелије.“</p> <p>Она се два адвоката само згледа 
 његова унука, сина његова сина Млађе и снахе Иконије, и по томе је суд расправљао питање са та 
па је сместа помислио:</p> <p>„Ево мени снахе. поноса дому моме, а моме сину Млађи згодне млади 
развуче:</p> <p>„А, то ли ти мислиш; а, снахо Иконија, док сам ја жив и мичем и једним прстом о 
мишљао шта да јој рекне.</p> <p>„Хајде, снахо, што ти је наша кућа постала тешка; али, како мож 
е неге и гледања..."</p> <p>„Али ће то, снахо, бити и на твоју душу: каква си ти мати и какво ј 
сла ова ненадна несрећа што је ову кућу снашла.</p> <p>Он приђе Анђелији.{S} Диже је, па је пол 
тити.“ И то је Ћату веома забринуло и — сневесило.</p> </div> <pb n="56" /> <div type="chapter" 
ста тица, што живе тамо негде у вечитом снегу и леду,“ одговори Ћук, као из рукава.</p> <milest 
 је морало бити онда, кад је све мртвим сном спавало.</p> <milestone unit="*" /> <p>Од то доба  
 јав животиња.{S} Све је спавало мртвим сном.{S} Ову је тишину прекидало монотоно хукање водени 
 Сицеви попрскани, а оздо избили читави снопови федера, те дају слику разривеног броћишта.{S} Т 
ке дражи.{S} И ми га за то увек трпљиво сносимо, вечито надајући се, да ће нам синути бољи и ве 
ешу.{S} Он беше у <pb n="36" /> дубоком сну.{S} Не може бити, да у тај мах није нешто ружно сањ 
је, док је с кола скочио, по људима, по снуждену лицу њихову и по оној мртвој тишини, која је у 
ва ока у глави завађају, и да по народу снују зло, како би њихове црне душе ликовале над туђом  
ца за судске званичнике, а још доцније: соба за адвокате.{S} И за то је, ваљада, и прозвата „ад 
лио суд и окружно начелство, онда је та соба постала пушионица за судске званичнике, а још доцн 
шта је <pb n="44" /> с њим, те из своје собе још не излази, а његово је да први устане да се ум 
е и заспао.{S} Он те ноћи више из своје собе ни излазио није.</p> <p>Дете се после опет мало по 
 пуно неког бола изведе из ове проклете собе.{S} Водио је преко дворишта, а и сам није знао куд 
пробудио; а кад се у кући опазило да из собе не излази, а већ је било у велике свануло, онда Ма 
е мислио и његов ђед, јер сместа оде из собе: није могао да гледа самртне муке детиње.{S} Он од 
све три, полако, на прстима, изађоше из собе.{S} Анђелија то ни опазила није Беше пала поред де 
 Бога ми!“</p> <p>У тај се мах врата на соби отворише, и на вратима се указа једно момче, висок 
ра, кад су Угљешу нашли мртва у његовој соби.</p> <p>У целој кући све беше изгубило главу.{S} Н 
аљалаца, — дотле је Сима Ћата по својој соби, гоњен завишћу и злобом, ходао доле горе.{S} И про 
евало и веселило, дотле се у гостинској соби извршило нешто, што је права круна овој нашој прип 
nit="*" /> <p>„Ама, шта они раде тамо у соби?{S} Боље би било да мало изиђу у овај народ.{S} Ов 
ази из какве воденице.{S} Сви који су у соби били упреше своје погледе на њега; а домаћин ће га 
ачком, одмах спроћу заседања, има једна собица, која је за доба господара Јеврема Обреновића сл 
 није могао распознати.{S} У овој су се собици претресале шабачке новости, као и оно, што се из 
и ућута, он се окрете, прилупи врата за собом, и оде.</p> <pb n="119" /> <p>„А кад те капетан у 
еда у домаћина, па се окрете — оде и за собом затвори врата.</p> <p>Капетан се окрете домаћину: 
еше Пивљака већ по својој величини сама собом на се навлачи сумњу, па, онда, да се то све свали 
>„Па ја сам мислила, бабо, да и њега са собом поведем; а доводила бих ти га сваке друге...“</p> 
стидети неће; а оно спреме, што буде са собом понела, нека буде с Божјим благословом!“ додаде д 
ек.{S} У оној ватри лекари су морали са собом носити све што треба, кад буду овако у народ позв 
 непреболиве.{S} Њих људи обично односе собом у хладни гроб свој.</p> <p>Није прошла ни година  
“ рећи ће Сима Ћата гласом, који је сам собом наглашавао, да Ћата и сам увиђа важност посла, ра 
а овој нашој приповедци.</p> <p>У ту се собу беху искупили:{S} Иконија и њен Рајко, Анђелија и  
лађем подај нека он обашка вечера.{S} У собу не пуштај никог за живу главу; а већ ти знаш Макси 
} После би се вратила у кућу и отишла у собу, стала би код прозора и ту ослушкивала кад ће се ч 
 свануло, онда Марта Јездина прва оде у собу да види што не устаје, а кад тамо, сиромах Угљеша  
ена.{S} Он више није смео ни да улази у собу, где је лежао његов весели унук.{S} Он је само исп 
 Употреби сву своју мајсторију, да ми у собу доведеш самога Ћату — да заједно вечерамо, а и оно 
 да га зауставе, али се он оте, улети у собу и виде мртва сина где лежи на својој самртној пост 
ом оцу свом.</p> <p>И у тај мах улети у собу Сима Ћата.{S} Стаде као укопан — као да је и њега  
срећног ђеда.{S} Он дође; али тек што у собу уђе, а дете скочи и појми да некуд бежи, али га Ан 
беше као изван себе.{S} Летела је час у собу мртвоме оцу, а час своме јадном братанцу, који је  
 ми, ја и бирташица Пела одемо у његову собу, а он издише.{S} Ми потрчимо по свећу, али он — ум 
 самртне муке детиње.{S} Он оде у своју собу и паде ничице у свој кревет, па се стаде гушити у  
синоћ нема?!"</p> <p>„Отишао је у своју собу да мало прилегне.{S} Ово је друга ноћ како, сирома 
еку срце препукне, да је отишао у своју собу, и да се до сванућа није вратио; а кад је Марта Је 
причао:</p> <p>„Синоћ је отишао у своју собу, да мало прилегне.{S} И како је легао, није се виш 
елија је двапут-три улазила у гостинску собу, стала би пред икону свете Богородице, па јој се м 
му руци, па га после одведе у гостинску собу и представи га свима као свога поочима и знаменита 
 ама као поручено.{S} Отвори нам крајњу собу и спреми богату вечеру.{S} Употреби сву своју мајс 
арина сина, као муња пролетао је и кроз Совљак и кроз Глоговац и кроз Црну Бару.{S} И што је го 
ио своје господство, да из Шапца дође у Совљак, а до свога пријатеља Симе Ћате, главног стараоц 
епали, да Бог да!...{S} И они стигоше у Совљак за непуна два и <pb n="31" /> по сахата, и ако с 
како је синоћ на своме интову долазио у Совљак газда Максим Ћук, да је у совљачкој механи вечер 
 Фема Митровчанка, да овога часа идеш у Совљак.{S} Има нешто важно да ти каже.{S} Чекаће те виш 
иле плоче, а не велиш, да ти је у плану Совљак и Сима Ћата, главни старалац масе покојног Угљеш 
1" /> по сахата, и ако се рачуна, да од Совљака до Лешнице има добрих пет сахати.{S} За то му д 
д приметио, кад се наш Љубинко врати из Совљака, па нам каза, да се кући Угљеше Пивљака ни прис 
их сва три разреда ђака и силан свет из Совљака, Глоговца, Црне Баре, Салаша Црнобарског, Клења 
и у Богатић, последњи се још не беху из Совљака кренули.</p> <p>„Хе, ласно је Угљеши овако свад 
газда Угљеша Пивљак, марвени трговац из Совљака у Мачви.</p> <milestone unit="*" /> <p>„Шта вел 
, рад кога се Максим Ћук потрудио да до Совљака на своме интову дође.</p> <p>На овај овакав „то 
сто и Шапчани правили излет од Шапца до Совљака, — онда ће Максим Ћук овако почети:</p> <p>„А с 
stone unit="*" /> <p>Сутра-дан, у целом Совљаку, Глоговцу, Црној Бари, брујало је, како је сино 
у, да и он што отпева, онда се стаде по Совљаку и околини разлегати позната чајковачка песма:</ 
и година и по, а његов син Млађо први у Совљаку паде од језовите косе смрти, коју беше несретна 
е грунула киша, какву најстарији људи у Совљаку утувили нису.</p> </div> <pb n="113" /> <div ty 
а, и за непуно пола сахата већ је био у Совљаку.{S} Кола и коња остави да их млађи брат испрегн 
{S} Њен свекар сад заповеда кад ће ко у Совљаку легати и кад устајати, а то ли у кући његове, н 
окојног Угљеше Пивљака.{S} Најпре оно у Совљаку и у околини, за тим су се у великом касу одвезл 
S} И усред тога мора од весеља, тамо од совљачке механе, зајеча једно ћемане и чу се једна звон 
ке, оне поскочице, оно бујно весеље све совљачке омладине, мучиле су га, гушиле су га, мориле с 
 познала, кумо?“ упита Пела бирташица у совљачкој механи своју куму Фему Митровчанку.</p> <p>„П 
азио у Совљак газда Максим Ћук, да је у совљачкој механи вечерао са Симом Ћатом и ту се бавио д 
> <milestone unit="*" /> <p>Једном се у совљачкој механи о томе овакав разговор водио:</p> <p>„ 
 казује, да се тога вечера Максим Ђук у совљачкој механи састајао са <pb n="70" /> Симом Ћатом  
ју и ко ће доћи и ко отићи; а док сам у совљачкој механи мало одморио коње, изазва ме на страну 
 шабачких младих трговаца веселила пред совљачком механом.{S} И то је весеље текло као бујна ре 
ст и песнички дар: он је ту, пред самом совљачком механом, срочио и уз ћемане отпевао познату п 
четима, што се тамо амо налазе по атару совљачком, глоговачком и Црнобарског Салаша.{S} За њ се 
се беше у велике навукао мрак, кад пред совљачку механу стадоше једна лепа господска кола.{S} Т 
пустио жене — Фему Митровчанку, па Пелу совљачку бирташицу, па своју куму Марту Јездину — да јо 
>Ту се читаву недељу дана свадбовало; а совре се нису дизале од ранога јутра па до неко доба но 
у душу, твоју добру заовицу избацити на сокак као какво сироче без игде икога свога?!“</p> <p>И 
ту и он.{S} О томе већ говоре и деца по сокаку.{S} Чувај оно дете, док на њ није изнет какав ру 
амо оно његово имање у Китогу, десно од Сокине механе, идући из Штитара у Шабац, вредило је на  
ца, а узгред свратио на своје имање код Сокине механе, да им покаже свој домазлук швајцарских к 
ода и времена као што су:{S} Конфучије, Сократи, Аристотели, Аристиди, Питагоре, Цицерони, Копе 
 остати непродате.{S} Како их састави и сортира, то се сви чуде.{S} И чаје су га бегенисале.{S} 
газде.{S} И ко би други могао имати ову сорту грмића до један Марко Поповић.{S} Весели Марко; о 
и глас људи, ни јав животиња.{S} Све је спавало мртвим сном.{S} Ову је тишину прекидало монотон 
орало бити онда, кад је све мртвим сном спавало.</p> <milestone unit="*" /> <p>Од то доба само  
ране замладиле, гледајући, како сам Бог спаја срца и душе што се љубе и милују; а не да злу и п 
 /> се смилује на тешког боника и да га спасе од ове страшне бољке.{S} Она је неколико пута узд 
, да од овога неумитног дечјег крволока спасе свога унука, једину још мушку главу дома свога, — 
једнога дана, лицем у свету недељу пред Спасов дан, таман кад се навршила година дана, од кад ј 
ишта мртвих ....{S} Жена је божанствена спона између неба и земље, између овога и онога света!. 
у ноћ више улазило, све су га веће муке спопадале.{S} Видело се, да му је крај живота ту...</p> 
, има ли законског основа, да се поведе спор о пречем наслеђу целокупног имања покојног Угљеше  
сам суд, што је овај или онај грађански спор, или какво кривично дело овако или онако расправио 
ћу не засени.{S} То је овај неочекивани спор.{S} Он је истина окончан у нашу корист; али за њ ц 
е по закону; <pb n="133" /> суд је овај спор расправио и пресудио у корист моје властодавке Ико 
 <milestone unit="*" /> <p>„Суд је овај спор пресудио на штету Анђелијну, и ова је та, што се р 
“</p> <p>„А ти знаш, анђеле мој, да тај спор ни ја ни ти тражили нисмо, нити нам треба имање тв 
лавно има да се да, кад се мало дубље у спор уђе.</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад су се с бео 
ђелији, те би се с тобом и брже и лакше споразумео, како за мога сина да добијем њену лепу руку 
то; свештенику, да им буде на руку, 50; споредном стараоцу толико исто; Феми Митровчанки и Март 
нало, да је волео да заступа замршеније спорове него чисте и јасне.</p> <p>И тако би одлучено,  
 адвокат Кузман разгледао акта по овоме спору, он је одиста у њима нашао не само пенџерић, већ  
„Прече мајци него тетки.“</p> <p>О томе спору створило се у народу једно мишљење, а код људи од 
последња пресуда по овоме интересантном спору постала и извршна, Рајко Перић нешто се дуго и пр 
и су видели да се некакво големо весеље спрема...{S} Па и сами коњи у коњушници дадоше <pb n="1 
 текло, Фема <pb n="129" /> Митровчанка спремала је богату вечеру.{S} Њој су помагале Пела бирт 
с стаде изводити познату песму:</p> <l>„Спремала Јана дарове,</l> <l>„За своје свате кићене;</l 
чарка и да жар изгрће под пециво што се спремало за вечеру Анђелијних просилаца и других њених  
 али вечно мутне Добраве...{S} Месец се спремаше да зађе, а беше га заклонио дугачак и у пола п 
 Мало, мало, па би заповедио млађим, да спреме нова масална кола, да се у њих упрегну она два в 
ућа нашим дететом постидети неће; а оно спреме, што буде са собом понела, нека буде с Божјим бл 
и пиво за све, а нареди Маци Јовиној да спреми и мало мезета; „то ће ми, рече, бити и вечера, ј 
о поручено.{S} Отвори нам крајњу собу и спреми богату вечеру.{S} Употреби сву своју мајсторију, 
> <p>Гродер опет ништа не рече, већ сам спреми лек.{S} У оној ватри лекари су морали са собом н 
зу руку, али опет лепу господску вечеру спремила, која никако није могла бити без младих пилића 
у их подигле, оснажиле и за велика дела спремиле...{S} Још од нас нико живи није ни помишљао на 
пустити, да учиним шта треба, да ти оца спремимо његовој вечној кући — онако, како то доликује  
ју, али ти унапред кажем, да је не могу спремити онако, како бих хтео и желео, а особито кад је 
, она ће моме дому бити драга, па да је спремиш с даровима, колико она може под пазухом понети. 
ер Анђелија да добије само — „пристојну спрему!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>У први мах и  
ом и парничним трошковима.{S} И тако је спречена продаја имања мога оца“, одговори Иконија и ст 
клетог мираза мог, ватра га, да Бог да, спржила!...{S} Реци <pb n="77" /> им нека дођу — па ако 
</p> <p>У окружном суду шабачком, одмах спроћу заседања, има једна собица, која је за доба госп 
 сместа нађем акта о твоме дуговању.{S} Срачунам <pb n="22" /> колико свега дугујеш — с главним 
шабачка нахија, а отворена му је и цела Србија, па нека тражи за сина девојку, а за се добре пр 
 n="29" /> Дрина утиче у Саву, и где се Србија грли са питомим Сремом и својом сестром Босном п 
 коју беше несретна колера 1866 по свој Србији размахнула и толике домове у црно завила.</p> <p 
вога поочима и знаменита трговца, што у Србији годишње одваја необично много свиња и отера у Ђу 
им уснама поче развлачити некака детиња срдитост, готова да у плач удари; али се то све одједно 
о, све је постајао гладнији и жеднији — сребра и злата.{S} Путове, којима се служио да се обога 
а ождребила.{S} По скупоценим амовима и сребрним кључевима, вид’ло се, да их је дубока кеса куп 
 онај чисто зеленкасти азур, то је нека средина између тога обојега.</p> <p>И ко хоће да види б 
половини.{S} Ми уживамо кад се нађемо у средини наших присних пријатеља, кад читамо дела велики 
оница „Зелени Венац“ била је од вајкада средиште, где се скупљала најотменија шабачка публика.{ 
 ово је било све у прошцу — као од сира срезану, а поплетену самим ракитовим прутом.{S} Максим  
.{S} Такав је Радојло Клисарин,“ додаде Среја ковач.</p> </div> <pb n="74" /> <div type="chapte 
 зар Ћук има сина за женидбу?“ упита ће Среја ковач.</p> <p>„Има једног смољицу; ја за њ не бих 
не наврати на своју воденицу“ — рећи ће Среја Ковач.</p> <p>„А шта још паре нису кадре учинити? 
лена знам, кућа смо до куће,“ — примети Среја ковач.</p> <p>Ове ове замерке Ћати су дотурали ње 
 подземних духова.</p> <p>Шљивак ковача Среје сучељавао је с великим воћњаком покојног Угљеше П 
којног Угљеше Пивљака.{S} Ту, одмах иза Срејиног вигња, има и један мали прелаз преко кога кова 
 исто и млађи из куће Угљешине туда иду Срејином вигњу, кад што имају да наде или каку сломљену 
Напред,је у интову био, са својим сином Срејом, Максим Ћук, а остраг на масалним колима Сима Ћа 
ви глас, да је Максим Ћук за свога сина Среју испросио кћер и једину наследницу покојног Угљеше 
док се није лепо заложио и залио старим сремачким шилерцем.{S} По казивању самога чича-Мићана,  
у Саву, и где се Србија грли са питомим Сремом и својом сестром Босном поносном; а кад су се от 
ко вино, познати и на далеко разглашени сремски „пиштинац,“ због кога су врло често и Шапчани п 
ва почео уз оца, који је опет био добар сремски певчик, да иде у цркву и научио се црквеном пој 
е Матоша Порабе претуре на ону страну у сремску Рачу, и кад се последња скела отисла од обаде,  
имо.{S} Све је готово.{S} До зоре смо у Срему...{S} Ох, Иконија, очни виду мој, нашој срећи под 
и својој кући, тамо су затекли позив од среске власти, у коме стоји, да Обрад Кустура сместа до 
оме стоји, да Обрад Кустура сместа дође среској канцеларији ради некога хитног саопштења.{S} Ов 
ра ни дању ни ноћу.</p> <p>Кад је дошао среској канцеларији, он даде позив Толи пандуру, па га  
путаља и живо откаса у Шабац; оде право среској канцеларији, оде сетан и невесео.{S} Нека <pb n 
увек у друштву.{S} Она човека и стиже и срета.{S} Ране, што их она задаје, тешке су и непреболи 
е знати, како се моја душа радује ономе сретном дану, кад ћемо једна другој пасти у наручја! .. 
> <pb n="5" /> <p>Да богатство није сва срећа на овоме свету, то је газда Угљеша Пивљак најбоље 
је права људска, али Богом благословена срећа! —</p> <p>После мале паузе, адвокат Радић настави 
ашица.</p> <p>„Па ’коће, кумо, права је срећа оно, што је нашем срцу мило и драго, а не пусто з 
воту пријатно и што чини да се он осећа срећан, има у првоме реду да благодари нашој лепшој пол 
 чича-Мића чисто се подмладио.{S} Он је срећан што је доживео, да се Ћати освети — да га види и 
оме драго, што је куцнуо час, час за ме срећан, пресрећан да се једном већ и ми познамо," одгов 
бе, доба поноса старих родитеља, а доба среће деце њихове...</p> <p>И једнога тако лепог дана ј 
 <pb n="120" /> <p>„Али се на небу наше среће појавио, ненадно и неопажено, један таман облачак 
иве.{S} И мени је сад, као да у њиховој срећи гледам своју срећу,“ повика Фема Митровчанка.</p> 
робирачица...{S} Оставите ви мене мојој срећи и мојој судбини, па како ми буде, нека ми буде!“< 
..{S} Ох, Иконија, очни виду мој, нашој срећи под небом равне бити неће...{S} Шта Угљеша и њего 
и не знаш како ћеш у Угљешину дому бити срећна и задовољна...{S} Теби ће, веруј матери својој,  
ма Ћата, старалац поверене му масе, био срећне руке при избору Анђелијнога младожење међу толик 
 онда узе рен адвокат Радић.</p> <p>„О, срећни и племенити људи, како вам завидим!{S} Ово је тр 
дило је богатим плодом.{S} И ми смо сад срећни...{S} Је ли, цвете мој миљени?...“</p> <p>„Срећн 
S} Је ли, цвете мој миљени?...“</p> <p>„Срећни смо, животе мој!"</p> <pb n="120" /> <p>„Али се  
о и смирено момче, уз кога ћеш поживети срећно и задовољно, поживети, како ни једна твоја друга 
воје мајке, те да се и њено срце испуни срећом деце своје,“ додала је Јеринка Томе Ботура.</p>  
и да не будемо одговорни, ако уместо на срећу натрапа на каку несрећу.{S} Ја не дам, да нам се  
} Кад постане пунолетна, нека сама себи срећу бира, а ја и ти да не будемо одговорни, ако умест 
и од наше куће, Рајко!{S} Немој убијати срећу детета мога, нити рушити мир нашега дома, који ти 
чекала; јер јој је он имао донети праву срећу њену.</p> <p>„Боже мој, ако игде има судбине, онд 
кад и мртве ствари умеју да причају уду срећу својих господара, а тако исто <pb n="141" /> има  
 пакост, која не може да гледа трајнију срећу човекову.{S} Ово се могло приметити и на дому вес 
ад, као да у њиховој срећи гледам своју срећу,“ повика Фема Митровчанка.</p> <p>„А ја сам опет  
 ми је оно црно пред онима: оно је моју срећу разорило.“</p> <p>„Е, онда, Иконија, да бежимо.{S 
ниси била моја, — мути ову нашу данашњу срећу, — па сам се толико пута канио, да те питам, шта  
 бојим се, мене страх хвата, да он нашу срећу не засени.{S} То је овај неочекивани спор.{S} Он  
дошао,“ одговори Пела механџика, па као срна одлети у механу, да све изврши што јој је наручено 
он је ту, пред самом совљачком механом, срочио и уз ћемане отпевао познату песму:</p> <l>„Икони 
ић и развио свој песнички дар: он је ту срочио знамениту песму:</p> <p>„Уродила рана крушка под 
ше Пивљака.{S} Њену је руку потражио по српском обичају и закону чича-Бранко клисара цркве глог 
 кршан момак, мушкога стаса и поноса, а срца и душе што свакога осваја.{S} Он је још из ранога  
амладиле, гледајући, како сам Бог спаја срца и душе што се љубе и милују; а не да злу и пакости 
 успомену, успомену из живота два добра срца, две пламените душе.</p> <p>И сав онај свет, момци 
 писао и молио ме да завадимо два добра срца, две узвишене душе, два ока у глави — моју Иконију 
љива, и духовита и поносна, веома добра срца и племените душе, али све то онај рој њених просил 
њеном се лицу беше извајала сва доброта срца и душе једнога правог анђела Божјег.{S} Она прво п 
амено срце, да свога нејака сина, пород срца свога, остављаш, а да и не говорим о кући мојој, о 
а и онога света!..</p> <p>И тој доброти срца, тој племенитости душе, томе узвишеном милосрђу на 
 и ја вам не нађох равних ни по доброти срца <pb n="132" /> ни по племенитости душе ваше.{S} Ов 
ког болника; она је то, што му добротом срца свога и племенитошћу душе своје блажи муке и даје  
 имам шта видети: унутра — и срце и око срца за читав палац — све само суво ливено злато!...</p 
им, зар би ти, цвете мој мирисни, имала срце, да је једнога дана истераш из <pb n="121" /> куће 
читавом човечанству.{S} Метнимо руку на срце, па се запитајмо, да ли је право, да ми нашу женск 
а се добре пријатеље, а не да мени чупа срце из недара,“ повика онај, што га Иконија зове Рајко 
 што је милост Божја велика, а твоје је срце пуно благости, пуно небесне доброте, — па како ти  
 поносе мој...{S} Ја сам знала да ти је срце добро, верно, топло; али нисам знала да ти је душа 
них гостију и пријатеља...{S} Његово је срце просто пливало у радости што је доживео да кућа ст 
.</p> <p>„Рајко, не греши душе!{S} Моје срце нигда није ни за каквим богатством поимило.{S} Ја  
о доживео весели Угљеша, и његово би се срце раскравило, и његове би се ране замладиле, гледају 
сећи, а оно имам шта видети: унутра — и срце и око срца за читав палац — све само суво ливено з 
 Оно што је душу његову највише пекло и срце растрзало, то није била проста злоба и пакост, то  
арта Јездина.</p> <p>„А мени је сад тек срце на месту, кад видим, где се ово двоје узимају, не  
 тамо, <pb n="38" /> где је њено женско срце одавно вуне!“ — рече Пела бирташица.</p> <p>„Па ’к 
а си ти мати и какво је то твоје камено срце, да свога нејака сина, пород срца свога, остављаш, 
А она нема своје мајке, те да се и њено срце испуни срећом деце своје,“ додала је Јеринка Томе  
ознатим рајским крајевима, које су њено срце и њена душа давно и давно нашли и замиловали.</p>  
део да му унук умре, писнуо да у човеку срце препукне, да је отишао у своју собу, и да се до св 
а?“ упита он, а лепо је осетио, како му срце у грудима лупа.{S} То је и она осетила.</p> <p>„Чу 
„Куд то пр'ну голубице бела?...</l> <l>„Срце си ми у незнан однела!“</l> <p>Кад је ово отпевао  
о је паметна девојка; не зна се: или је срцем питомија, или је душом племенитија.{S} Иста њена  
 „Адвокат Јовић има право...{S} Ја се и срцем и душом придружујем његову мишљењу!...“</p> <p>„Б 
епа је и ватрено стеже.</p> <p>„Како је срцу моме драго, што је куцнуо час, час за ме срећан, п 
 које стране помоћи...{S} Али, што моме срцу најтеже пада, то је, што ти, сунце моје, небо моје 
 кумо, права је срећа оно, што је нашем срцу мило и драго, а не пусто земаљско благо,“ одговори 
у <pb n="114" /> зато ту да суде, не по срцу и правди какву народ замишља, већ но закону и прав 
 га из кола испрегоше, црче — прште као срче кад га о студен камен ударимо!...</p> <p>Али која  
ити,“ рече ђед детињи с неком очевидном срџбом, која му је из саме душе потицала; јер су сад и  
> <milestone unit="*" /> <p>Мало после, стаде се у дворишту Угљеше Пивљака разлегати запевка.{S 
>И у тај мах улети у собу Сима Ћата.{S} Стаде као укопан — као да је и њега потресла ова ненадн 
 Иконија је прва скочила с кола.{S} Она стаде разгледати, неће ли где угледати своју заову Анђе 
ак!“</p> <p>А кад у сам расвитак весеље стаде улазити у једну фазу, кад и чича-Матош Пораба доб 
 доби вољу, да и он што отпева, онда се стаде по Совљаку и околини разлегати позната чајковачка 
лажен анђелски осмех.</p> <p>Иконија се стаде гушити у јецању; али се брзо стеже, окрете се сво 
собу и паде ничице у свој кревет, па се стаде гушити у јецању.{S} После се ућутао.{S} Можда је  
ам се преварио,“ рече капетан Влајко, и стаде посматрати час домаћина, а час домаћицу.</p> </di 
ђеле мој, животе мој!" повика Иконија и стаде га поново обасипати ватреним пољупцима.</p> <p>„Ј 
аја имања мога оца“, одговори Иконија и стаде свога мужа обасипати врелим пољупцима.</p> <p>„До 
>У том и момак истера интов из авлије и стаде пред механу.{S} То беху одиста богата господска к 
једном сави руке око врата своме баби и стаде га молити да учини абер детињој мајци, да јој је  
чи с кола, приђе капији, па оним штапом стаде лупати:</p> <p>„Хе, камо тај Радојло?{S} Проси де 
ји од нас свију.“</p> <p>И онда капетан стаде мерити веселог Обрада <pb n="21" /> Кустуру, који 
е Ђенадића; а један мушки и звонак глас стаде изводити познату песму:</p> <l>„Спремала Јана дар 
е овако загрлим и изљубим?{S} И онда му стаде притискивати пољубац за пољупцем — у образ, у чел 
l>„Росно цвеће јутром узабрато,“</l> <p>стаде се разлегати по оној тихој јесењој ноћи, — цео он 
one unit="*" /> <p>После једнога сахата стадоше пред Угљешине вратнице једва господска кола — к 
да једна другој падоше у наручја, па се стадоше грлити и љубити, а очи им беху пуне суза.</p> < 
ни опет Славко Смољинац.</p> <p>Људи се стадоше згледати.{S} Хтели би да погоде, на коју је Ћук 
 навукао мрак, кад пред совљачку механу стадоше једна лепа господска кола.{S} То је онда била р 
 оканицу вина, што је пред њим па столу стајала, па је, гоњен неком унутрашњом сетом, баци прек 
саме грле и милују.</p> <p>Поред њих су стајала два млада, два чила, два стасита човека, један  
 масу приме!“</p> <p>Ћата је пред Ћуком стајао као обенђијан; а кад је кући пошао, његова су ус 
е би се вратила у кућу и отишла у собу, стала би код прозора и ту ослушкивала кад ће се чути ње 
је двапут-три улазила у гостинску собу, стала би пред икону свете Богородице, па јој се молила  
и и девојке, људи и жене, деца и дечаци стали су па с неким дубоким учешћем гледају ова два анђ 
ају, и да је све у Божјој руци.{S} Баба Стана, мати Јове четовође, рече, да нема бољке од које  
S} Био га је наменио, да га отвори, кад стане да жени свога унука, па? — Ето!{S} Сад га се сети 
знају.“</p> <p>Сима Ћата, међу тим, где стане каже:</p> <p>„Издадоше нас сведоци!...“</p> <p>Са 
а, и она рђа над рђама, она несрећа где стане и где пане, онај Максим Ђук, додаде чича-Мића, ст 
ни изазва неко чудновато сажаљавање.{S} Станем га боље посматрати, и, о чуда, мени се учини, да 
милосрђе и добра дела ваша ширити — где станете и где се појавите!..“</p> <p>После је настало о 
 се, рећи: „а, богме, Ћато, ако ми и ти станеш врдати, онда знај, да ћеш ти баш за све трошак п 
јко посматрао, па ће му рећи:</p> <p>— „Стани-дер, момче! јеси ли ти то, или ме моје очи варају 
сника, и онда му одједном рече:</p> <p>„Стани-дер момче!...{S} Јеси ли ти то, или ме моје очи в 
 му упасти у реч адвокат Јовић:</p> <p>„Стани мало, братац, да се и наша чује!...{S} Не стоји п 
м што ме сад баш власт зове...{S} Него, станиде; знам шта је.{S} Она рђа неће да пристане, да м 
и, и све ливаде, њиве, пашњаци, кошеви, станови, воденице на Дрини и воденице на Сави, долазе н 
 које час пре треба да нестане,“ додаде Станоје Лучић четврти адвокат, који је редовно делио ми 
мим палисадом ограђено, и у врло добром стању одржавато.</p> <p>„Ја боље не бих одржавао ни сво 
те, јер нема тога блага, које би било у стању, да вас покрене, да једно друго увреди, да једно  
 ове две три речи:</p> <p>„Ето шта су у стању да ураде паре!...{S} Оне су једине биле кадре да  
} Нисам се преварио. —</p> <p>„После је стао да најпре гледа у тебе, па онда у мене, као да је  
ху пуне суза.</p> <p>Обрад Кустура беше стао па се диви овој одиста реткој доброти душе једнога 
к много једио, и то би било увек кад би стао казивати, да су се оба његова лепа зеленка код њег 
танског заједања.{S} Он би за њ, где би стао, по нешто ружно рекао.{S} Једном је приликом и сам 
а, све саме церове облице, а кад сам их стао сећи, а оно имам шта видети: унутра — и срце и око 
денице на Сави, долазе на други део.{S} Стара и нова кућа и све остале зграде, падају на други  
ћа сила на овоме свету; луд је ко се не стара, да ту силу има у својој власти...{S} Добро каже  
а шупе за кола.{S} Још му је у животу и стара шупа кровињара.{S} Зачудио сам се кад сам у једно 
{S} Хоћу да свет види, да је Сима Ћата, старалац поверене му масе, био срећне руке при избору А 
и је у плану Совљак и Сима Ћата, главни старалац масе покојног Угљеше Пивљака...{S} Ала, ти оно 
ти један Максим Ћук и Сима Ћата, главни старалац Угљешине масе.“ Други би опет додали:</p> <p>„ 
.{S} То је био главом Сима Ћата, главни старалац масе покојног Угљеше Пивљака.</p> <p>„А, ево ј 
е.{S} Иди ти Сими Ћати.{S} Он је главни старалац, па, како се ви тамо наредите, ја ћу после већ 
дина, седам месеца и 23 дана,“ одговори старалац Анђелијн.</p> <p>„А, па она је већ ту, да буде 
ој.</p> <p>„Лоло једна, чудо те ти ниси старалац лепој Анђелији, те би се с тобом и брже и лакш 
јем шта ће девојка рећи, већ шта ће њен старалац казати.</p> <p>Ћата мапо поћута, или, боље рећ 
оложење.{S} И онда ће тек рећи:</p> <p>„Старали смо се колико смо могли и — умели!"</p> </div>  
и, газда, ти знаш да се ја за коње више старам, но и за себе сама,“ одговори <pb n="64" /> мома 
ор — хвала ти на твојој толикој бризи и старању!...{S} Ти си мени много ваљао у оној мојој неср 
ук изјавио своју захвалност на савесном старању и одржавању поверене му масе.</p> <p>За тим су  
ут изјавио своју захвалност на савесном старању око унапређења поверене му масе; а он ће, рече, 
а Ћата, ако ћете право, и јест се много старао око унапређења ове Угљешине масе.{S} Мало, мало, 
а Угљеше и образова масу, а за главнога стараоца постави Симу Ћату, као човека, који најбоље зн 
ега је суд после поставио и за главнога стараоца.{S} И онда се све ућутало....</p> <pb n="5" /> 
а до свога пријатеља Симе Ћате, главног стараоца масе покојног Угљеше Пивљака, а оца лепе Анђел 
годбом, да му даду још једнога помоћног стараоца, јер је, рече, имање велико, а на све стране р 
ше:</p> <p>„Да Ћук да Ћати, као главном стараоцу, 200 дуката, масалном толико исто; свештенику, 
нику, да им буде на руку, 50; споредном стараоцу толико исто; Феми Митровчанки и Марти Јездиној 
приме и одобре онако, како их буде Ћата старатељском судији поднео.“</p> <p>Кад се све то тако  
чудио сам се кад сам у једном буџаку те старе шупе смотрио неку олупину од некаквог негда госпо 
е, а Јован Јовић доказивао је, да су то старе предрасуде нашега друштва, које је од искони нашу 
у доба наше приче беше тек постао-кућни старешина г. Марко Поповић, најмлађи брат браће Поповић 
ане, онај Максим Ђук, додаде чича-Мића, стари слуга покојног Угљеше Пивљака.</p> <milestone uni 
але.{S} Чим дођу, они Радојла траже.{S} Стари Митош Пораба једном га одведе и у Ђур.{S} Он је з 
нису.{S} Сам кум дао је врећу барута, а стари сват две.{S} Чауши су читав један дан приказивали 
и да диже чашу у славу Божју!“ рекао је стари <pb n="45" /> Јеротије Недић, који у тај мах беше 
рвљаника наложена је велика ватра.{S} И стари чича-Мића чисто се подмладио.{S} Он је срећан што 
м и дочеком...{S} И то није осећао само стари чича-Мића, то је осећао и сав онај остали свет, ш 
шта ће и девојка рећи...“</p> <p>„То су стари „вицеви“ пријатељу, који за ме немају никакве вре 
ма, иза неке велике буради, склонио још стари Угљеша Пивљак.{S} Био га је наменио, да га отвори 
ам учиним.{S} Таки је закон; а закон је старији од нас свију.“</p> <p>И онда капетан стаде мери 
ке у које су се загледале, а за које им старији не даду да пођу.{S} То се може десити и с твојо 
тарога Угљеше Пивљака опет оживи својим старим животом и дочеком...{S} И то није осећао само ст 
 није, док се није лепо заложио и залио старим сремачким шилерцем.{S} По казивању самога чича-М 
ми се дете, ова моја још једина утеха у старим годинама мојим, из куће одведе.“</p> <p>Иконија  
бе и <pb n="124" /> удадбе, доба поноса старих родитеља, а доба среће деце њихове...</p> <p>И ј 
але љубав девојачку и понос момачки.{S} Старице, које беху дошле са својим ћерима и унукама, пл 
живље и бујније.{S} У коло се хватало и старо и младо.{S} Поскочицама није било краја, па ни он 
ашно клопарање да уши пробије.{S} Једно старо, веома мршаво дуговрато, а високо кљусе беше упре 
рава посластица, а беше им изнела и оно старо фрушкогорско вино, познати и на далеко разглашени 
ажу, одмах сутрадан, преудаде за некога старог јарана свог.“</p> <p>Трећи би додали:</p> <p>„Ос 
е му се може опростити, али што отпусти старог Мићу, који је у кући Угљешиној свој век провео,  
што га је Ћата узео на место чича-Миће, старога момка покојнога Угљеше Пивљака.</p> <milestone  
е наследити имање младога Угљеше, унука старога Угљеше, а то се питање своди на ово просто и за 
а снаха, а мајка покојног Угљеше, унука старога Угљеше, тим пре, што су обе наследнице женске г 
ливало у радости што је доживео да кућа старога Угљеше Пивљака опет оживи својим старим животом 
нога гледишта, не ко ће наследити имање старога Угљеше, већ ко ће наследити имање младога Угљеш 
 пресуда гласи:</p> <p>„Целокупно имање старога Угљеше Пивљака наслеђују:{S} Анђелија рођена кћ 
„Остави онако богат и чувен дом, остави старога <pb n="103" /> свекра, који ју је чувао као мал 
ли и што сте грамзили за големим имањем старога Угљеше, већ што сте морали — да покажете овоме  
 да забуниш, је ли?{S} Хоћеш на Рачу до старога Ковића, да тражиш од мртве кобиле плоче, а не в 
љано питање: је ли преча снаха или кћер старога Угљеше, већ је ли преча тетка или мајка малога  
то ни на ког не налајаше, сем једино на стару Бару Циганку: они су се сви нашли тамо, где су се 
овога жалошћу већ погрбљеног и оседелог старца</p> <pb n="33" /> <p>Има прилика, кад се човеку  
>Па и Радојло беше кршан момак, мушкога стаса и поноса, а срца и душе што свакога осваја.{S} Он 
њих су стајала два млада, два чила, два стасита човека, један у варошком а један у мачванском р 
 девојка: не зна се или је лепша или је стаситија, или је поноснија!...{S} Гледај, гледај мога  
младожење, да се надиве колико лепоти и стаситости, толико и богатом руху њихову!...{S} Али је  
 је млада својом лепотом, својим витким стасом и нешто сетним лицем и погледом одиста одвајала  
оти и по <pb n="18" /> витом девојачком стасу, биле као једна расечена јабука!</p> <milestone u 
{S} И ако то буде, онда јој нико на пут стати не може.{S} Једино можете јој не дати наслеђе, ал 
>„Чекамо једно лице, кога се и тиче ова ствар, ради које сам вас и звао, а ви имали доброту да  
бац, да јави Максиму Ћуку, да је њихова ствар зрела, Радојло, син Бранка клисаре, беше отишао н 
ече адвокат Јовић.</p> <p>„И за мене је ствар од великог интереса“ учини адвокат Радић.</p> <p> 
а зубе!{S} О томе ником ништа, а кад се ствар сврши, онда можеш изаћи ено онде на пијац, па каз 
 ни Максиму Ћуку; али су им адвокати ту ствар овако објаснили:</p> <p>„Ако је покојни Угљеша, ђ 
 unit="*" /> <p>Има прилика кад и мртве ствари умеју да причају уду срећу својих господара, а т 
<pb n="86" /> и туђу славу.{S} И зар то створење да изравнамо с мушким потомством, на коме оста 
 мајци него тетки.“</p> <p>О томе спору створило се у народу једно мишљење, а код људи од закон 
а одбацује.{S} Не, не; не може бити, да сте вас двоје порекла овога данашњег грешног и грамзиво 
грешног и грамзивог света!{S} Ви као да сте и једно и друго весници онога доброг, онога племени 
одили парницу једно против другога, што сте хтели и што сте грамзили за големим имањем старога  
дно против другога, што сте хтели и што сте грамзили за големим имањем старога Угљеше, већ што  
 големим имањем старога Угљеше, већ што сте морали — да покажете овоме халапљивом свету, да то  
да ће то бити истина; али ће на то рећи Стеван Рубибраза:</p> <p>„А, веруј, веруј!...{S} Кад го 
н ни тога узуса не држи,“ рекао је мали Стевица, кад се о Мраву повела реч, да тај ретко кад гу 
а се стаде гушити у јецању; али се брзо стеже, окрете се својој заови, погледа је оним тужним и 
очепа руку Рајкову, дочепа је и ватрено стеже.</p> <p>„Како је срцу моме драго, што је куцнуо ч 
едиш, покрепали, да Бог да!...{S} И они стигоше у Совљак за непуна два и <pb n="31" /> по сахат 
јло се само осмехну, а нека блага сенка стида прну његовим лицем:</p> <p>„Тако је морало бити,  
о клонио судскога катанца, и то не због стида и понижења већ због материјалне штете, која би га 
 Она је увек у друштву.{S} Она човека и стиже и срета.{S} Ране, што их она задаје, тешке су и н 
атима у Лешници; а кад му тај црни абер стиже, он пребледи као смрт, па само повика:</p> <p>„Ко 
агодари Богу што му нисам задржо и оних сто дуката, што их је дао као обележје Анђелији, несуђе 
 затекли позив од среске власти, у коме стоји, да Обрад Кустура сместа дође среској канцеларији 
ло, братац, да се и наша чује!...{S} Не стоји породица, друштво, човечанство само на мушкоме по 
тависја <hi>раб Божји</hi> Угљеша, а не стоји који Угљеша — да ли Угљеша Пивљак ђед, или Угљеша 
вих дужника, а то рече, одавно пред њим стоји; а пред само вече састаде се и с писарима у механ 
то из протокола умрлих не види.{S} Тамо стоји и у једном и у другом изводу само:</p> <p>„И прес 
лио те идеје, а сад, у овој прилици, ја стојим уз његово мишљење: није право, да Иконија, као н 
ца треба да се најпре виде; али ја опет стојим за моју Иконију добар: да јој речем да у воду ск 
 и његово благо?!...{S} Хајде тако како стојиш.{S} Ништа ти више не треба.{S} Кад се вратимо и  
е, да се душманска испуни!" повикала је Стојна Драгојлова.</p> <p>„А она нема своје мајке, те д 
Седи!“ рече капетан, и показа агу очима столицу.{S} Обрад седе, седе доста ослобођен лепим приј 
а пуну оканицу вина, што је пред њим па столу стајала, па је, гоњен неком унутрашњом сетом, бац 
еко доба ноћи.{S} Избачено је преко пет стотина прангија, а пушке никако ни партисале нису.{S}  
просио Анђелију за свога сина и дао јој стотину дуката обележја, он је свој интов вратио у Шаба 
 с вином, па њим о земљу, и она прште у стотину комада!" — додаде Фема Митровчанка.</p> <p>„Е о 
аци преко тарабе у шљивак и она прште у стотину комада.{S} После скочи и викну:</p> <p>„Коње!.. 
гљешине, где се могло да утови до близу стотину грла волова.{S} И ово је било све у прошцу — ка 
установио ову „швајцарску и буђеновачку сточну економију,“ како се о томе једном сам изразио.</ 
 Угљешину Анђелију чувају дупле страже, стража Симе Ћате и стража Максима Ћука.{S} И док је ово 
чувају дупле страже, стража Симе Ћате и стража Максима Ћука.{S} И док је ово наш Љубинко говори 
ко из куће изаћи, док не удари на дупле страже Ћатине и Ћукове!..."</p> <p>„А шта им то треба?“ 
огатог мираза њеног, и постављаше дупле страже око њене куће, па, ето, она им опет прну из каве 
же, и да Угљешину Анђелију чувају дупле страже, стража Симе Ћате и стража Максима Ћука.{S} И до 
.{S} На њему као да кокоши ноћивају.{S} Стражња осовина пребијена, једног точка са свим нема, а 
 мени се учини, да га познајем: у десну стражњу и у леву предњу ногу путоногаст.{S} То му се по 
рестано у овој мојој тамници, под јаком стражом Ћатиних најемника, које он плаћа парама из моје 
а.{S} То је и она осетила.</p> <p>„Чува стражу,“ одговори она, као мало и шалећи се. „Марта на  
е било куће, која није имала гостију са стране.{S} И кући браће Поповића беху свратиле неколике 
„Горског Венца“</title> могао је читаве стране одекламовати.{S} Он вам је могао, с краја на кра 
а, јер је, рече, имање велико, а на све стране раштркано, па је и одговорност велика, а он није 
ne unit="*" /> <p>Ћата је опет са своје стране овако говорио:</p> <p>„Дете моје, сиротице моја, 
.{S} Ноћ беше тиха и нема.{S} Ни с које стране није се <pb n="12" /> чуо ни глас људи, ни јав ж 
на, да сам сужањ заробљени, а ни с које стране помоћи...{S} Али, што моме срцу најтеже пада, то 
цеди некакав отегљив слуз.{S} На десној страни жвала избацио нешто језика, као да је, Бог с нам 
 механи мало одморио коње, изазва ме на страну бирташица Пела, па ми шапатом рене:</p> <p>„Кажи 
ству, већ и на женском.{S} Остави ти на страну и кућно слеме, и крсно име, и економске користи, 
афану „Зеленог Венца,“ па је изазвао на страну Јашу Јарића, ухватио га за руку, као гвозденим к 
ећи се. „Марта на једну, а она на другу страну.{S} Пела ће ми дати знак, кад се они помоле оздо 
 мишљење задржавам, да чујем и противну страну.{S} Ту имају да даду своју реч и — Сима Ћата, ма 
к се свиње Матоша Порабе претуре на ону страну у сремску Рачу, и кад се последња скела отисла о 
ак, ипак, мене је нешто од овога човека страх!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутра-дан, у ц 
} И он је мене поплашио: бојим се, мене страх хвата, да он нашу срећу не засени.{S} То је овај  
о не би.</p> <p>И њу поче да хвата неки страх, нека неразговетна слутња: бојала се, да му се шт 
е на тешког боника и да га спасе од ове страшне бољке.{S} Она је неколико пута уздахнула, што т 
днога коња.{S} Сувача је радила.{S} Оно страшно клопарање да уши пробије.{S} Једно старо, веома 
, врани и гаврани, као и на сваку другу стрв!..“</p> <p>На ове речи Рајко беше просто занемео.{ 
гљеше Пивљака, па их је све наш масални стрмоглавце избацио из своје канцеларије,“ приметио је  
едбу прими и послуша.{S} И тога се Ћата строго придржавао, па му је ипак масални неколико његов 
>„О ви моји били гроши,</l> <l>„Што вас строши по вароши;</l> <l>„А са моји товароши!"</l> <p>И 
; али како ја знам, то ће све мој тутор стрпати у своја недра, а масални нека се наплаћује из г 
: и обе руке задрхташе, а некаква чудна струја пролазила је целим телом њиховим.</p> <pb n="79" 
прегоше, црче — прште као срче кад га о студен камен ударимо!...</p> <p>Али која вајда, кад нес 
а, преко кога кућна чељад иде на Илијин студенац по воду, лепо се виде две људске прилике: једн 
е једне за другом, а све <pb n="126" /> су редом у небо дизале љубав девојачку и понос момачки. 
 обенђијан; а кад је кући пошао, његова су уста сама за себе шапорила:</p> <p>„Чудан човек овај 
ћа, бивши слуга Марка Поповића.{S} Дрва су, бити не може, крадена: одсекао их је у забрану свог 
ивљак, певајући и пушке мећући.{S} Њега су на коњима до Шапца отпратила браћа Ђенадићи — његови 
азглашени сремски „пиштинац,“ због кога су врло често и Шапчани правили излет од Шапца до Совља 
леднике, а Јован Јовић доказивао је, да су то старе предрасуде нашега друштва, које је од искон 
умео је тако да <pb n="57" /> љокне, да су сместа окретали леђа и одлазили без обзира.</p> <p>И 
 Пелу бирташицу, а неки су говорили, да су по Бегу нарочита кола послата.{S} Али кад он уђе у д 
о би било увек кад би стао казивати, да су се оба његова лепа зеленка код њега ождребила, и да  
о је њих једно другом зближило тако, да су једва чекали да се састану и једно с другим ћеретају 
 разговарати; али то је баш учинило, да су они обоје једно за другим почели још више марити па  
у причу не улази.{S} Зна се само то, да су пред сам мрак из Шапца, мачванским друмом, јурила че 
има право; женска и мушка деца треба да су и пред законом <pb n="89" /> и пред људима у свему р 
висе читави паламари подеротина, као да су на њему свиње своје зубе вежбале.{S} Сицеви попрскан 
гнуто.{S} Она му се ребра видела као да су од лескова прућа.{S} Сувача одједном нешто застаде,  
гледала је преда се а њене мисли као да су лутале по неким нама непознатим рајским крајевима, к 
ок. Угљеше.</p> <p>Па и сами пси као да су осећали, да је у кући Угљешиној некаква промена наст 
S} Не може бити да их није познала чија су.</p> <pb n="63" /> <p>„Пело, кога имаш још од гостиј 
„Море, Ћати не може нико ништа.{S} Јака су леђа, на која се он наслања.“</p> <p>И то је била ис 
ћи ме, преда мном рекао:</p> <p>— „Нека су пола Угљешина имања дали, опет је и њима доста остал 
...{S} Хе, ко ће сад с тобом?{S} Широка су леђа на која се сад наслањаш...{S} Хајде 'вамо!...“< 
} Ја против тога ништа немам: девојачка су врата сваком момку <pb n="67" /> отворена, али деца  
елеја; а до њихове вечне куће испратила су их сва три разреда ђака и силан свет из Совљака, Гло 
 дубока кеса, а големи амбари...{S} Има су чим и дочекати и испратити; а то једно мушко дете“,  
— То је била мати и кћи...{S} За колима су, у касу, у веома живом касу, касала два коњаника, об 
 су друмом што води за Шабац.{S} У њима су седеле две жене:{S} Иконија снаха Угљеше Пивљака и Ј 
nit="*" /> <p>Заблаће и Синошевић једна су општина: једна им је црква, једна школа, једна судни 
ута она два бесна змијоглава кулаша, па су обишли целокупно <pb n="90" /> имање покојног Угљеше 
ца без свакога права на овоме свету, па су ту неправду унели и у сам грађански закон.</p> <p>Ов 
се на ове две три речи:</p> <p>„Ето шта су у стању да ураде паре!...{S} Оне су једине биле кадр 
гљеша Пивљак, те да се не кају за чијег су јединца дали своју кћер, своју јединицу.{S} Водио их 
д људи из села дотрчао онога јутра, кад су Угљешу нашли мртва у његовој соби.</p> <p>У целој ку 
ије.{S} Једно се само зна, а то је, кад су први свати улазили у Богатић, последњи се још не бех 
ук просто су се грохотом насмејали, кад су прочитали тужбу адвоката Радића, ђенералног пуномоћн 
.{S} Сад Бог их убио, шта ће им то, кад су оба умрли, један пре а други после, тек сад су они о 
и својом сестром Босном поносном; а кад су се отуд вратили, то нико опазио није, то је морало б 
кривда" и „правда.“ Било је прилика кад су у овој адвокатској пушионици вођене читаве, често <p 
бука!</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад су Обрад и његова Јела дошли својој кући, тамо су затек 
 уђе.</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад су се с београдским адвокатима растали, онда ће Сима Ћа 
умрли, један пре а други после, тек сад су они оба пред лицем Божјим!...“</p> <p>„Хе, моја Фемо 
 сину; а кад је мало дошао к себи, прве су му речи биле:</p> <p>„Где је Иконија?...{S} Где је д 
трајало: што се у ноћ више улазило, све су га веће муке спопадале.{S} Видело се, да му је крај  
тави ти њих; они знају шта раде.{S} Све су то добри људи.“</p> <p>„И ја тако мислим, друго, сам 
ко исто <pb n="141" /> има прилика, где су и животиње неталичне — исто као и људи.</p> <p>Једно 
 Циганку: они су се сви нашли тамо, где су се клали прасци и јагањци.{S} И они су видели да се  
ви и сортира, то се сви чуде.{S} И чаје су га бегенисале.{S} Чим дођу, они Радојла траже.{S} Ст 
нама непознатим рајским крајевима, које су њено срце и њена душа давно и давно нашли и замилова 
да девојке саме одбегну за момке у које су се загледале, а за које им старији не даду да пођу.{ 
рета.{S} Ране, што их она задаје, тешке су и непреболиве.{S} Њих људи обично односе собом у хла 
 је весеље текло као бујна река: ређале су се севдалије за <pb n="28" /> севдалијама, а свирао  
а ухватише.{S} Песме и поскочице низале су се једне за другом, а све <pb n="126" /> су редом у  
шле са својим ћерима и унукама, плакале су од радости:</p> <p>„0, Боже, ала си ти и велики и до 
не су тако дуго загрљене остале, ћутале су и обе се гушиле у плачу и јецању.....</p> <milestone 
конију Обрада Кустуре из Заблаћа, могле су у велике минути јације, кад први петли запеваше код  
о ветар оне господске кочије.{S} Летеле су друмом што води за Шабац.{S} У њима су седеле две же 
" /> <p>После неколико тренутака летеле су као ветар оне господске кочије.{S} Летеле су друмом  
ине, мучиле су га, гушиле су га, мориле су га!...{S} Оно што је душу његову највише пекло и срц 
но весеље све совљачке омладине, мучиле су га, гушиле су га, мориле су га!...{S} Оно што је душ 
совљачке омладине, мучиле су га, гушиле су га, мориле су га!...{S} Оно што је душу његову најви 
м и дугачком кључу реке Јадра.{S} После су продужили пут до Липнице те обишли и чувене чаире Уг 
а му је крај живота ту...</p> <p>И жене су већ понеле да се немо погледају.{S} Пела бирташица с 
 беше наслонила на његове груди, а њене су мисли блудиле по једној мрачној пустињи, куда је беш 
шта су у стању да ураде паре!...{S} Оне су једине биле кадре да кажу: преча је снаха него рођен 
у загрљај својој доброј заовици.{S} Оне су тако дуго загрљене остале, ћутале су и обе се гушиле 
Марту Јездину — да јој говоре.{S} И оне су све три у небо дизале доброту, богатство, па леп, го 
 оздо од Радичева гроба...“</p> <p>„Оне су ти верне?“</p> <p>„Као земља. “</p> <p>„И ти си ме з 
ругим ћеретају — о чему било.{S} Најпре су се волели као брат и сестра, а после? — као јаран и  
Велике Митровице и Гродера из Шапца, те су држали консилиум.{S} Па? — Сва тројица само одмахнуш 
вши најпре на масено имање у Китогу, те су ту прегледали познати домазлук дивних швајцарских кр 
а, да у механску авлију уђе, а вратнице су већ широм биле отворене.{S} С прага механскога гледа 
ако је било и нашта се можете заклети и су чим ћете, кад вам суђени дани дођу, изићи чисте душе 
оме случају са свим по закону, а судови су <pb n="114" /> зато ту да суде, не по срцу и правди  
ску главу и — као чивит помодри.{S} Сви су помислили да мре.{S} То је мислио и његов ђед, јер с 
тетка или мајка малога Угљеше.{S} И сви су судови казали: преча је мајка него тетка.{S} И то је 
 а Ћата их сад не бегенише!...{S} Други су то рачуни, браћо,“ одговори на то Игња Мутап.</p> <p 
о, док најпосле није узео размере, који су и самог Ћату понели збуњивати.{S} Кад би год куда по 
ореметио памећу,“ говорили су они, који су га изближе познавали...</p> <p>Па ипак, кад би му се 
а долази из какве воденице.{S} Сви који су у соби били упреше своје погледе на њега; а домаћин  
много сумњало на Пелу бирташицу, а неки су говорили, да су по Бегу нарочита кола послата.{S} Ал 
 место постави мало згоднији човек; али су Ћати ипак препоручивали да се пред масалним покаже п 
главу ни Сими Ћати ни Максиму Ћуку; али су им адвокати ту ствар овако објаснили:</p> <p>„Ако је 
ој сумњи.{S} Сви земаљски судови казали су своју последњу реч.{S} Она гласи:</p> <p>„Прече мајц 
војке, људи и жене, деца и дечаци стали су па с неким дубоким учешћем гледају ова два анђела ка 
јер га она више ни имала није.{S} Отели су јој га земаљски судови; а још је само имала права, д 
н, а и неки други Ћатини људи, налазили су, да је масални мало тврдоглав, и да би добро било да 
ушу и мали Угљеша, а сутра-дан саранили су и ђеда и унука — једног до другога.</p> </div> <pb n 
убио или би пореметио памећу,“ говорили су они, који су га изближе познавали...</p> <p>Па ипак, 
unit="*" /> <p>Одмах сутра-дан одјурили су преко велике Митровице и Руме за Земун, а одатле за  
<pb n="106" /> адвокати изразили, нашли су, да је судска пресуда основана на закону; јер, рекош 
иних свата нећемо имати где дочекати ни су чим угостити.{S} Него, да си ми по Богу брат, г. кап 
, прочита, па ми је врати:</p> <p>„Мени су рекли, да вам кажем, да ви ову квиту дате газда Обра 
аслуживали њену пажњу.{S} Шта више, они су јој из дана у дан бивали не само досаднији, већ и од 
, сем једино на стару Бару Циганку: они су се сви нашли тамо, где су се клали прасци и јагањци. 
ку.</p> <p>„Познала, како нисам.{S} Они су били оно, што наручише онај богат ручак, кад је оно  
 су се клали прасци и јагањци.{S} И они су видели да се некакво големо весеље спрема...{S} Па и 
 сам спреми лек.{S} У оној ватри лекари су морали са собом носити све што треба, кад буду овако 
и и томе весељу није било краја.{S} Три су трпезе постављане и дизате.{S} Ту нико дошао није, д 
уд сам био што сам му их и дао!{S} Дати су ми у четири ока: колико је њихово јес, толико је и м 
реја ковач.</p> <p>Ове ове замерке Ћати су дотурали његови људи, али он на то главе окретао ниј 
дочекати Иконине сватове, дочекати нити су чим угостити...“</p> <p>И Обрад Кустура још истог да 
рећу барута, а стари сват две.{S} Чауши су читав један дан приказивали свадбене части и дарове! 
човека није могао распознати.{S} У овој су се собици претресале шабачке новости, као и оно, што 
чанка спремала је богату вечеру.{S} Њој су помагале Пела бирташица и Марта Јездина; а горе код  
вим, <pb n="88" /> дан и ноћ бдиле, док су их подигле, оснажиле и за велика дела спремиле...{S} 
 је онда био онако сетан и невесео, док су његови другови дивно изводили песме севдалије.“</p>  
е на земљу бацио своју тамну сенку, док су месечеви зраци, овде онде, продирали, те обасјавали  
ок је ово весеље овако бујно текло; док су Божја и људска правда овако славили своју победу над 
ајпре оно у Совљаку и у околини, за тим су се у великом касу одвезли преко Бадовинаца и Новог С 
ржавању поверене му масе.</p> <p>За тим су откасали до на Јадар те обишли и „Дуге Њиве,“ овај п 
кад се и коњи око нечега заваде — и ако су им пуне јасле и зобнице.{S} Таква је природа и код љ 
одиста деликатнога правног питања, како су се београдски <pb n="106" /> адвокати изразили, нашл 
ачких адвоката жива дебата о томе, како су наши закони неправедни, што нису при одређивању насл 
амо суво ливено злато!...</p> <p>И тако су сва дрва.{S} Распитам одакле је сељак, па ми казаше, 
ртирепа из Добрића; а и они остали мало су што бољи од ове двојице.{S} Једини Радојица Лекић из 
д и његова Јела дошли својој кући, тамо су затекли позив од среске власти, у коме стоји, да Обр 
својим побратимом Обрадом Чавком.{S} То су били просци лепе Анђелије, богате наследнице покојно 
рошком а један у мачванском руву.{S} То су били — Рајко Перић и Радојло заручник Анђелијн...</p 
 досађивати Анђелијни просиоци.{S} И то су, рече, све они што траже готовине онако — без мотике 
би само рекли:</p> <pb n="83" /> <p>„То су само могли сковати један Максим Ћук и Сима Ћата, гла 
мо шта ће и девојка рећи...“</p> <p>„То су стари „вицеви“ пријатељу, који за ме немају никакве  
мети.{S} Ту се почело и смркавати, зато су конаковали у Лешници, а сутра-дан зором продужили <p 
рви мах и Сима Ћата и Максим Ћук просто су се грохотом насмејали, кад су прочитали тужбу адвока 
 талира и три ниске о врату дуката, што су пламтели као жива жеравица.{S} На њеном се лицу беше 
љеше, а заова његове кћери Иконије, што су, и по лепоти и по <pb n="18" /> витом девојачком ста 
огаст.{S} То му се познаје по томе, што су му та места жутнула.{S} Сем тога, на десном боку јед 
у се замлађују тешке и дубоке ране, што су му их задале четири црне смрти његова четири сина, а 
еше, унука старога Угљеше, тим пре, што су обе наследнице женске главе.{S} И да не би било какв 
их очију минуше сви они тужни дани, што су је за овај дом везивали.{S} У тај баш мах пред њом с 
, да би и то добро било, а особито, што су све жене, које се беху искупиле, тврдиле, да доктори 
ки умови свију народа и времена као што су:{S} Конфучије, Сократи, Аристотели, Аристиди, Питаго 
признање и мало видније изразити но што су голе речи, а смешећи се додао је:</p> <p>„Али ћеш, Ћ 
hapter" n="9"> <head>IX</head> <p>Пошто су Максим Ћук и Сима Ћата вечерали, а Пела им беше, ист 
амих кућа да мине какав гладан вук, јер су баш те ноћи поклане овце Јанка Субашића.</p> </div>  
, која му је из саме душе потицала; јер су сад и њега мучиле оне Иконијине речи:</p> <p>„Али, б 
е за Београд и Ћата и Максим Ћук.{S} Ту су држали малу конференцију с неким београдским адвокат 
 дивну пасмину буђеновачких свиња; а ту су уговорили да прстен буде у другу недељу по Крстову-д 
а рана крушка под Милошићем!“</p> <p>Ту су обесмрћена многа имена ондашњих младих трговаца, кој 
> <p>„Богме није,“ одговори Ћата... „Ту су радиле паре, и то велике паре!“ додаде он, после мал 
и она кућа над главом..."</p> <p>Угљешу су у свој Мачви звали: „трули газда.“ Па он је и био од 
ве саме грле и милују.</p> <p>Поред њих су стајала два млада, два чила, два стасита човека, јед 
, јер су баш те ноћи поклане овце Јанка Субашића.</p> </div> <pb n="16" /> <div type="chapter"  
S} Водио их је чак и у Лешницу на своје сувате, да виде где тови џелеп крава и џелеп волова, па 
еко Бадовинаца и Новог Села на Угљешине сувате код Лешнице и у забране више Чокешине.{S} И једн 
p>„Имање у Китогу заједно с домазлуком, сувати у Лешници, велики чаир у Липници долазе на један 
на хиљаду минаца; па онда његови велики сувати код Лешнице, па забрани више Чокешине, па „дуге  
 се тих дана десио код волова на својим суватима у Лешници; а кад му тај црни абер стиже, он пр 
} То је нека сувача за једнога коња.{S} Сувача је радила.{S} Оно страшно клопарање да уши проби 
а видела као да су од лескова прућа.{S} Сувача одједном нешто застаде, да ли што ово бедно живи 
и са свим нов преображај.{S} То је нека сувача за једнога коња.{S} Сувача је радила.{S} Оно стр 
оложаја, дочекао, да окреће у Обреновцу сувачу Лазе Галовића?!{S} С тим сам се мислима вратио к 
боку кесу и сваког, ко му смета, залива сувим златом.{S} Само је Ћати до синоћ дао 400 дуката — 
лети Максим Ћук и чуваше је, и засипаше сувим златом свакога, ко би им био на руци, да се дочеп 
ао познату песму:</p> <l>„Иконија, моје суво злато,</l> <l>„Росно цвеће, јутрос узабрато,</l> < 
 Цицварић запева:</p> <p>„Иконија, моје суво злато,</p> <p>„Цвеће росно јутром узабрато," — ова 
ва омиљена песма —</p> <l>„Иконија моје суво злато,</l> <l>„Росно цвеће јутром узабрато,“</l> < 
це и око срца за читав палац — све само суво ливено злато!...</p> <p>И тако су сва дрва.{S} Рас 
Бога ми, нема право.{S} Радојло је само суво злато; ја га од малена знам, кућа смо до куће,“ —  
право и да је по закону; <pb n="133" /> суд је овај спор расправио и пресудио у корист моје вла 
Шапца, којом <pb n="105" /> се тражи да суд огласи Иконију за једину наследницу целокупног имањ 
 а унука покојног свекра њеног; али кад суд донесе своју пресуду онако како је и сама тужба тра 
аст чинила попис.{S} У осталом, њега је суд после поставио и за главнога стараоца.{S} И онда се 
е говорило у народу, кад се чуло, да је суд пресудио, да Угљешину масу наследи његова снаха Ико 
реча мајка или тетка?“</p> <p>И онда је суд са свим ово питање правилно расправио, кад је рекао 
ина Млађе и снахе Иконије, и по томе је суд расправљао питање са тачке правнога гледишта, не ко 
 ишчуђавала, кад се чуло, да је шабачки суд решио, да Анђелија, рођена кћер покојног Угљеше Пив 
едемо сам пасаж због кога је апелациони суд оборио пресуду првостепенога суда и наредио да се и 
ђе, али ако јој ви то не дате, даће јој суд.“</p> <p>И док је ово Максим Ћук говорио, Ћата је п 
ним питањима.{S} Ту се критиковао и сам суд, што је овај или онај грађански спор, или какво кри 
ја,“ а кад се доцније у ову кућу уселио суд и окружно начелство, онда је та соба постала пушион 
та, што се радује и весели, што је тако суд нашао да је право и да је по закону; <pb n="133" /> 
љним...“</p> <milestone unit="*" /> <p>„Суд је овај спор пресудио на штету Анђелијну, и ова је  
ациони суд оборио пресуду првостепенога суда и наредио да се извиди: ко је пре умро — да ли Угљ 
и, куда је беше бацила њена немилостива судбина, а у којој јој беше једина водиља милостива рук 
решава наша судбина, или боље рећи моја судбина: довече има да се реши, хоћу ли ја да живим, ил 
>„Да ти кажем, да се довече решава наша судбина, или боље рећи моја судбина: довече има да се р 
ћу њену.</p> <p>„Боже мој, ако игде има судбине, онда ето то је.{S} Овај наш Ћата и проклети Ма 
pb n="77" /> им нека дођу — па ако буде судбине и Божје воље, ја ћу своје пријатеље послушати.“ 
мислио газда Угљеша Пивљак; али у књизи судбине било је са свим дукчије записано...</p> </div>  
S} Оставите ви мене мојој срећи и мојој судбини, па како ми буде, нека ми буде!“</p> <p>Ово је  
, а судови су <pb n="114" /> зато ту да суде, не по срцу и правди какву народ замишља, већ но з 
а даду своју реч и — Сима Ћата, масални судија, а богме и Максим Ћук, свекар лепе Анђелије Угље 
дан много нешто чепа око врата масалног судије; а кад га пустише, остао је код њега скоро читав 
е онако, како их буде Ћата старатељском судији поднео.“</p> <p>Кад се све то тако лепо утаначил 
м питала, ја нигда нећу пристати, да се судим с мојом заовом Анђелијом.{S} Ја знам, а и цео све 
: једна им је црква, једна школа, једна судница — једно све.</p> <p>О Малој Госпођи слави накуч 
је у овоме случају са свим по закону, а судови су <pb n="114" /> зато ту да суде, не по срцу и  
иљу људи, народа, човечанства, земаљски судови лишавају најсветијих права људских, лишавају је  
имала није.{S} Отели су јој га земаљски судови; а још је само имала права, да се из очине куће  
ато моје, алеме мој, онда, кад земаљски судови рекну да ово, око чега се данас кољу ови гладни  
подлежи никаквој сумњи.{S} Сви земаљски судови казали су своју последњу реч.{S} Она гласи:</p>  
ка или мајка малога Угљеше.{S} И сви су судови казали: преча је мајка него тетка.{S} И то је у  
..“</p> <p>А људи од закона:</p> <p>„На судовима није ни расправљано питање: је ли преча снаха  
есуду, као ђенерални пуномоћници ваши и судом потврдили.{S} Ви је можете и не примити, али би с 
" /> адвокати изразили, нашли су, да је судска пресуда основана на закону; јер, рекоше, ако се  
о, онда је та соба постала пушионица за судске званичнике, а још доцније: соба за адвокате.{S}  
" /> и да, с другом вољом, место овакве судске пресуде, донесемо праведнију пресуду.“ —</p> <p> 
 мишљење адвоката Јовића; али у тај мах судски послужитељ отвори врата на адвокатској пушионици 
вега дугујеш — с главним, с интересом и судским трошковима, и скупа је изнело:{S} 242 дуката, 1 
 није бирао.{S} Само се брижљиво клонио судскога катанца, и то не због стида и понижења већ збо 
ш да радимо?{S} Ћата нас наговара да на суду криво сведочимо.“</p> <p>„А како и шта да сведочит 
иште.{S} И онога дана, кад се тапија на суду на ме пренесе, постаћу милијунар, богатији и од са 
оше да ће нам дати још по десет, кад на суду сведочимо онако, како они кажу.“</p> <p>„А како он 
 ја, брате, за све одговоран — и Богу и суду и, најпосле, и својој пупили, онда хоћу и ја да зн 
спричали ово што иде:</p> <p>У окружном суду шабачком, одмах спроћу заседања, има једна собица, 
учено, да сам Кузман оде у Шабац и да у суду размотри акта по овоме делу, па да према томе и на 
е наплаћује из готовине што је у маси у суду.“</p> <p>„А јесу ли тебе питали, пристајеш ли?“</p 
ући, а други Анђелија.{S} Готов новац у суду деле по пола.{S} Ми смо ову пресуду, као ђенерални 
е можете заклети и су чим ћете, кад вам суђени дани дођу, изићи чисте душе пред самог Господа Б 
 <pb n="68" /> тако, ја велим није било суђено; а најпосле, ко зна — шта још од тога може бити. 
учи и после смрти његове.{S} Она је сад сужањ заробљени."</p> <p>„Нека се притрпи.{S} То неће д 
ити шишао.{S} Ишао је као какав одбегли сужањ.{S} Али гледајући свога унука, малога Угљешу, ком 
ни виде мој, да сам ја опкољена, да сам сужањ заробљени, а ни с које стране помоћи...{S} Али, ш 
оврати ....{S} Жена је то, што потоцима суза залева хладне гробове наших драгих покојника: она  
оше грлити и љубити, а очи им беху пуне суза.</p> <p>Обрад Кустура беше стао па се диви овој од 
овика Обрад Кустура, а очи му беху пуне суза.</p> <milestone unit="*" /> <pb n="23" /> <p>После 
 гроб његов, место мајке његове, врелим сузама заливала, — зар би ти, дане мој, сунце моје огре 
, коме се у очима нису заблистале сузе, сузе радости и сузе правога човекољубља.</p> <milestone 
 остао, коме се у очима нису заблистале сузе, сузе радости и сузе правога човекољубља.</p> <mil 
} Раширила руке, а из очију јој грунуше сузе радости, помешане с неком жалошћу, којој ни она ни 
ма нису заблистале сузе, сузе радости и сузе правога човекољубља.</p> <milestone unit="*" /> <p 
ипут, једно за другим, тако кину, да му сузе на очи ударише; а после му лицем плину неко особит 
ом заовицом Анђелијом.{S} Она јој је са сузним очима говорила:</p> <p>„Чувај ми сина, слатка мо 
а преко уста јој прну пека неразговетна сумња...</p> <p>„А не да ти лепота труне у овоме глибу  
д се деде његова готовина?{S}" Много се сумњало у Симу Ћату, који се ту десио и кад је Угљеша и 
е зна, само се зна то, да се онда много сумњало на Пелу бирташицу, а неки су говорили, да су по 
е у два маха слазио у подрум, он би га, сумње нема, отворио још онда онога вечера, кад је Макси 
леко тамо на другом крају села.{S} Нема сумње, морао је поред самих кућа да мине какав гладан в 
Свршило се!{S} Више не подлежи никаквој сумњи.{S} Сви земаљски судови казали су своју последњу  
војој величини сама собом на се навлачи сумњу, па, онда, да се то све свали мени за врат...{S}  
на?{S} Ништа; а од тих великана, од тих сунаца у пучини живота људскога, не би било ни једнога, 
 моме срцу најтеже пада, то је, што ти, сунце моје, небо моје, ћутиш и ништа не говориш!...{S}  
сузама заливала, — зар би ти, дане мој, сунце моје огрејано, могла ту анђелску душу, твоју добр 
им пољупцима.</p> <p>„Ја те не разумем, сунце моје?...“</p> <pb n="117" /> <p>„А ја тебе разуме 
 тебе у њу доведем, онда ће је огрејати сунце...{S} А Угљеша и његови двори?{S} Њему је простра 
> право ни Богу драго,“ учиниће Иконија супруга домаћинова.</p> <p>„Браво домаћице Иконија!...{ 
Радића, ђенералног пуномоћника Иконије, супруге Рајка Перића трговца из Шапца, којом <pb n="105 
ко устао и отишао да мало прилегне, то, сутра-дан, нико није умео да каже.</p> <milestone unit= 
вече, испустио је душу и мали Угљеша, а сутра-дан саранили су и ђеда и унука — једног до другог 
</p> <p>А друга:</p> <p>„Данас јесте, а сутра га нема!...{S} Роди се, само да се мучи.“</p> <p> 
кавати, зато су конаковали у Лешници, а сутра-дан зором продужили <pb n="91" /> пут за Шабац, н 
ук.</p> <milestone unit="*" /> <p>Одмах сутра-дан одјурили су преко велике Митровице и Руме за  
..“</p> <milestone unit="*" /> <p>Одмах сутра-дан, после онога вечера, кад је Максим Ћук испрос 
трах!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутра-дан, у целом Совљаку, Глоговцу, Црној Бари, бруја 
гробу охлади, већ се, штоно кажу, одмах сутрадан, преудаде за некога старог јарана свог.“</p> < 
е брини."</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутрадан пуче по целој Мачви глас, да је Максим Ћук за  
мних духова.</p> <p>Шљивак ковача Среје сучељавао је с великим воћњаком покојног Угљеше Пивљака 
као мува без главе.{S} Почео је и да се суши.{S} Не може човек да га позна.{S} И кад гледа ружн 
ска од оца и мајке, и они му је дадоше: та ко се не би опријатељио с тако чувеним домом, као шт 
р пресудио на штету Анђелијну, и ова је та, што се радује и весели, што је тако суд нашао да је 
уселио суд и окружно начелство, онда је та соба постала пушионица за судске званичнике, а још д 
онесемо праведнију пресуду.“ —</p> <p>И та пресуда гласи:</p> <p>„Целокупно имање старога Угљеш 
 не из своје кесе, већ из онога, што ми та услуга доноси.{S} Тако сам радио до сад, па се нисам 
тељу, то је за сад само капара!...{S} У та два фишека има равно 200 дуката, дуката здравих и но 
као и смешио се.{S} Не може бити, да му та особина његове пупиле није ишла у рачун.</p> <milest 
{S} То му се познаје по томе, што су му та места жутнула.{S} Сем тога, на десном боку једва се  
ма, она Марта Јездина, платиће ми — кад тад: а Фему Митровчанку протераћу, или ја нећу бити ово 
еда веселије, па се чак и насмеши.{S} И тад се сви обрадују; али то буде све.{S} Оно, сироче, с 
ше и пријатније и од самога пролећа.{S} Тада не може да буде ни оне досадне жеге, ни оне загушљ 
шта се ви не брините за Ранисава Мрава, тај и кад прода ниже но што је купио, он је опет <pb n= 
о и да калаузи; а коме он одлучи свиње, тај се не боји, да ће му оне остати непродате.{S} Како  
Максиму Ћуку.{S} Ево донео сам паре, да тај дуг измирим.{S} И ја сместа нађем акта о твоме дуго 
ало!“</p> <p>„А ти знаш, анђеле мој, да тај спор ни ја ни ти тражили нисмо, нити нам треба имањ 
 Стевица, кад се о Мраву повела реч, да тај ретко кад губи.</p> <p>„Оставите ви, људи, Мрава!.. 
апред скројеним планом.{S} Најпре је за тај посао утро пут до масалног, који за то има последњу 
екивао.{S} Изгледало је, да је рођен за тај посао.{S} Некако је одмах умео да оферчи, који је п 
да се из очине куће изведе.{S} И она је тај дан са нестрпљењем чекала; јер јој је он имао донет 
ију Угљешину.{S} Ода се смешила, али је тај осмех био тужан.{S} У лицу бледа, а погледа заморен 
м штапом стаде лупати:</p> <p>„Хе, камо тај Радојло?{S} Проси девојку — а?...{S} Не може то бит 
она заусти да још нешто каже, али се, у тај мах, међу њима обре једна женска прилика.{S} Она до 
уштао кроз густе Угљешине вотњаке.{S} У тај баш мах севнуше муње и дубоко запараше у ону црну о 
и, што су је за овај дом везивали.{S} У тај баш мах пред њом се обре Анђелија.{S} Раширила руке 
" /> дубоком сну.{S} Не може бити, да у тај мах није нешто ружно сањао, јер му се на ружичастим 
и се беше загледао у нешто, што му се у тај мах пред очима свијало.{S} Преко капетанова лица бе 
да је добро, онако нека и буде!...“ И у тај мах њихова се капија опет отвори и — прилупи, и у к 
 простре по мртвом оцу свом.</p> <p>И у тај мах улети у собу Сима Ћата.{S} Стаде као укопан — к 
ри <pb n="45" /> Јеротије Недић, који у тај мах беше пошао својој воденици на Дрину...</p> <p>А 
Она хтеде да га још нешто запита, али у тај мах долети Фема Митровчанка, махну на њих руком и п 
но делио мишљење адвоката Јовића; али у тај мах судски послужитељ отвори врата на адвокатској п 
<p>То је била Иконијина мајка.</p> <p>У тај баш мах припуцаше пушке горе код кућа браће Ђенадић 
другом?!..{S} Не ја, Бога ми!“</p> <p>У тај се мах врата на соби отворише, и на вратима се указ 
 на својим суватима у Лешници; а кад му тај црни абер стиже, он пребледи као смрт, па само пови 
 Овога часа идем у Синошевић.{S} Купићу тај забран — по што било — даћу што ми поиште.{S} И оно 
ез свеће.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тај дан, пред само вече, испустио је душу и мали Угљеша 
<p>„Добро га је оценио Матош Пораба.{S} Такав је Радојло Клисарин,“ додаде Среја ковач.</p> </d 
 — и ако су им пуне јасле и зобнице.{S} Таква је природа и код људи и код — „бесловесних“ живот 
 до врло живе правне препирке.{S} Једна таква препирка има јаке везе са овом нашом причом.{S} Т 
то увредила.“</p> <p>Ово је она рекла с таквом решеношћу, да је њен свекар сместа увидео, да би 
 ни силе ни власти да то сам учиним.{S} Таки је закон; а закон је старији од нас свију.“</p> <p 
сне“</title> и Доситејева нравоученија, тако исто.{S} Он је у народу важио као нека ретка појав 
равности у породици: они је мећу у ред, тако рећи, бесправне — ванбрачне деце!...“</p> <p>„Знам 
и и тетка и мајка.{S} Чувај га и негуј, тако ти Бог за то платио и милостивим те оком поглед’о! 
рође много, па трипут, једно за другим, тако кину, да му сузе на очи ударише; а после му лицем  
о.{S} Он на то само рече:</p> <p>„Тако, тако, дете моје; послушај ти мене, а ја ти се кунем с о 
 била с раскида; али ето, <pb n="68" /> тако, ја велим није било суђено; а најпосле, ко зна — ш 
Млађе, како је испод ока погледа!...{S} Тако је, у мојој фамилији околиша нема.{S} Чије је то д 
 си јој и ти саветовао да их одбије.{S} Тако бих и ја радио.{S} Ја своју слушкињу не бих дао за 
ла коб још већма разгребе и позледи.{S} Тако, једнога дана, лицем у свету недељу пред Спасов да 
ћ из онога, што ми та услуга доноси.{S} Тако сам радио до сад, па се нисам кајао, а тако мислим 
тати.{S} Примила сам.{S} Морала сам.{S} Тако је хтео Бог и мој отац и моја мајка; а <pb n="13"  
 има јаке везе са овом нашом причом.{S} Тако, једнога дана, у овој адвокатској пушионици, водил 
год била у изгледу каква већа добит.{S} Тако он је још истога дана, после онога разговора с мас 
ка!.“</p> <p>„Врло добро, пријатељу.{S} Тако нека и буде,“ рече Максим Ћук, гледајући у свога м 
, па да према томе и напише апелату.{S} Тако је и урађено.{S} И овде се Ћук изуо са неких 25 ду 
а причају уду срећу својих господара, а тако исто <pb n="141" /> има прилика, где су и животиње 
доброти душе једнога тако још младог, а тако паметног, девојчета, као што беше Анђелија, мезими 
повића беху свратиле неколике кочије, а тако исто и неколико гостију на коњима.{S} У осталом, к 
 чељад прелазе те иду кући Угљешиној, а тако исто и млађи из куће Угљешине туда иду Срејином ви 
 сам радио до сад, па се нисам кајао, а тако мислим да радим и од сад, па се, надам се, опет ка 
овој одиста реткој доброти душе једнога тако још младог, а тако паметног, девојчета, као што бе 
а среће деце њихове...</p> <p>И једнога тако лепог дана јесењег била је прошевина Анђелије кћер 
ајући у свога момка, дајући му знак, да тако и уради.{S} За тим је сео са Симом Ћатом на нова м 
{S} Све су то добри људи.“</p> <p>„И ја тако мислим, друго, само се нешто плашим ових проклетих 
ја овај новац вама положио."</p> <p>„Ја тако и урадим; а тога истог дана зовнем Максима Ћука, и 
p> <pb n="17" /> <p>Јелу Обрадову ништа тако није обрадовало и разгалило, као анђелска појава ј 
дај мало боље у ово питање, које засеца тако дубоко у наш породични живот, који је опет основа  
о, топло; али нисам знала да ти је душа тако велика!...{S} И то ја да сазнам од другога!“ И онд 
Шта Угљеша и његово благо?!...{S} Хајде тако како стојиш.{S} Ништа ти више не треба.{S} Кад се  
поглед упиљи у Симу Ћату.{S} Дуго га је тако нешто посматрао, па ће му, смешећи се, рећи: „а, б 
јо!...{S} Ја ни ово нисам хтела, али је тако, ваљда, хтео Бог...{S} Чувај га и, место његове жа 
иљношћу заслуживао, а ове друге умео је тако да <pb n="57" /> љокне, да су сместа окретали леђа 
а је та, што се радује и весели, што је тако суд нашао да је право и да је по закону; <pb n="13 
анка.</p> <p>„А ја сам опет знао, да ће тако најпосле бити, па сам само сеирио, како се она два 
 интересом и парничним трошковима.{S} И тако је спречена продаја имања мога оца“, одговори Икон 
све само суво ливено злато!...</p> <p>И тако су сва дрва.{S} Распитам одакле је сељак, па ми ка 
је спорове него чисте и јасне.</p> <p>И тако би одлучено, да сам Кузман оде у Шабац и да у суду 
је своју једину сестрицу....{S} Не тужи тако, очни виду, твога оца и твоје матере!{S} Ти још и  
} Бираћемо их као гњиле крушке, — је ли тако Ћато?“ повика, сав блажен, Максим Ћук.</p> <p>„Так 
нути — куд који, јер ће их бич Господњи тако растерати, да им више трага трагу бити неће. “</p> 
е, Рајко, како си ме поплашио!...{S} Ти тако још нигда ниси одоцнио; а ја сам те баш вечерас по 
ј интов вратио у Шабац...</p> <p>„Немој тако, пријатељу, повика Сима Ћата.{S} Нека момак с коли 
>Њена би је мајка тешила:</p> <p>„Немој тако, дико материна, немој бацати у бригу своју мајку и 
м многоме момку памет занела, али ником тако као Радојлу јединцу сину Бранка клисара цркве Глог 
ке.{S} Ово је њих једно другом зближило тако, да су једва чекали да се састану и једно с другим 
ом судији поднео.“</p> <p>Кад се све то тако лепо утаначило, онда се Максим Ћук пољуби, и то тр 
мо сад у Шапцу били, да видим шта је то тако хитно?!{S} Није ми толико што ћу се сад поново вра 
/p> <p>„Ама, па зар ви мислите да ће то тако остати?..{S} Ћук ће земљу преврнути, док воду не н 
је дадоше: та ко се не би опријатељио с тако чувеним домом, као што је дом газда Угљеше Пивљака 
 хтео и желео, а особито кад је дајем у тако виђен и чувен дом, као што је твој дом, пријатељу. 
агрљај својој доброј заовици.{S} Оне су тако дуго загрљене остале, ћутале су и обе се гушиле у  
</p> <p>„Богме Ћата има право, и ја бих тако радио,“ рекао је Петроније Певац.</p> <p>„Е, има п 
 за онога жољу; а, после, његов је отац тако омрзнут у народу, као да је по свету све саме цркв 
p> <p>„Сине, Млађо, животе мој, зар баш тако?!“ И онда се несрећни отац простре по своме мртвом 
.{S} Што нам, сине, онда не каза да ћеш тако туговати, па твоја мајка не би дала, да јој њена п 
ре учинити?“ учини Игњо Мутап...</p> <p>Тако се говорило у народу, кад се чуло, да је суд пресу 
нам синути бољи и веселији дани.</p> <p>Тако је и с газда-Угљешом било...{S} Жалио је и жалио с 
ко се о томе једном сам изразио.</p> <p>Тако исто није хтео да прода плуг волова <pb n="53" />  
имену дизати чашу у славу Божју.</p> <p>Тако је мислио газда Угљеша Пивљак; али у књизи судбине 
не, то из ње више не излази!...“</p> <p>Тако Сима Ћата; а Максим Ћук — шта је с њим?</p> <p>Њег 
е душе пред самог Господа Бога.“</p> <p>Тако ћемо и да урадимо, па макар и Ћата и Максим Ћук пр 
ма потресено један мушки глас?!</p> <p>„Тако ти онога, што ти је најмилије, Рајко, немој ме о т 
прилазио једном од два мишљења.</p> <p>„Тако је.{S} Наш колега Јован Јовић има право; женска и  
љубити и нешто у себи шапорити.</p> <p>„Тако ти живога Бога, Иконија, кажи ми, објасни ми, шта  
повика, сав блажен, Максим Ћук.</p> <p>„Тако је, газда-Максиме," одговори Сима Ћата, па у два м 
ну, кину иза раменица, па рече:</p> <p>„Тако је...{S} Истина је!“</p> <milestone unit="*" /> <p 
вољство.{S} Он на то само рече:</p> <p>„Тако, тако, дете моје; послушај ти мене, а ја ти се кун 
сенка стида прну његовим лицем:</p> <p>„Тако је морало бити, па да се дочека, да нас велики Бог 
одавке Иконије, и она је то, што није с таком пресудом задовољна, те је с тога одбацује.{S} Не, 
д се ич не бринем!" повика Максим Ћук. „Таку ми ракију пеци, г. адвокате!{S} Имам сведока на св 
кретала под накитом од орлаша и крсташа талира и три ниске о врату дуката, што су пламтели као  
 је опет <pb n="95" /> у ћару.{S} Његов талисман, то је његов кантар, на коме, кад што продаје, 
адојло часа није часио.{S} Седе у своје таљиге, ошину свога зечка, и за непуно пола сахата већ  
, лицем у свету недељу пред Спасов дан, таман кад се навршила година дана, од кад је саранио по 
етити и на дому веселог Угљеше Пивљака: таман почну да му се замлађују тешке и дубоке ране, што 
а Симом Ћатом и Обрадом Чавком, а то је таман друштво згодно за Ћукове послове и планове...“</p 
} Она опет скочи.{S} Полети у авлију, и таман она изађе на кућни праг, а капија се широм отвори 
и он казати, рашта сам зват. “</p> <p>И таман они у тој речи, а капетан те на врата.{S} И чим у 
еће појавио, ненадно и неопажено, један таман облачак.{S} И он је мене поплашио: бојим се, мене 
азумео; а капетан ће наставити:</p> <p>„Таман си ти отишао с твојом Јелом у Мачву, да видиш дом 
ва, и ту буде света из Поцерине, Посаво-Тамнаве, Мачве, Јадра, а и других још даљих крајева, и  
ом био у Владимирцима, у питомој Посаво-Тамнави шабачкој.</p> <p>„Лоло једна, чудо те ти ниси с 
д је Максим Ћук давио Поцерину и Посаво-Тамнаву, а сад га, ево, да придави и Мачву!...“</p> </d 
видети, кад сам непрестано у овој мојој тамници, под јаком стражом Ћатиних најемника, које он п 
ним хоризонтом, те на земљу бацио своју тамну сенку, док су месечеви зраци, овде онде, продирал 
а река.{S} И усред тога мора од весеља, тамо од совљачке механе, зајеча једно ћемане и чу се је 
кога <pb n="107" /> аустријског закона, тамо, где је и код нас прописан ред о наслеђу...“</p> < 
 Обрад и његова Јела дошли својој кући, тамо су затекли позив од среске власти, у коме стоји, д 
ут Црне Баре, а отале на Карантин Рачу, тамо где валовита <pb n="29" /> Дрина утиче у Саву, и г 
дговор, док не разгледамо сама акта.{S} Тамо се врло лако може наћи какав пенџерић, кроз који с 
р се то из протокола умрлих не види.{S} Тамо стоји и у једном и у другом изводу само:</p> <p>„И 
оде у собу да види што не устаје, а кад тамо, сиромах Угљеша већ се и охладио.{S} Поред њега се 
а чекати Фема Митровчанка.</p> <p>А кад тамо, како се изненади, кад место Феме затече Анђелију  
?...{S} То је нека врста тица, што живе тамо негде у вечитом снегу и леду,“ одговори Ћук, као и 
stone unit="*" /> <p>„Ама, шта они раде тамо у соби?{S} Боље би било да мало изиђу у овај народ 
ао кошница меда, оставља све то, па оде тамо, <pb n="38" /> где је њено женско срце одавно вуне 
а и као ветар одјурио у Шабац, а шта је тамо радио, то у нашу причу не улази.{S} Зна се само то 
а и о другим ситнијим парчетима, што се тамо амо налазе по атару совљачком, глоговачком и Црноб 
} Он је главни старалац, па, како се ви тамо наредите, ја ћу после већ видети.{S} Само утуви га 
<p>„Јесам... “</p> <p>„Па шта радите ви тамо?“</p> <p>„Ми смо ти 'вамо на великој муци.{S} Сима 
стару Бару Циганку: они су се сви нашли тамо, где су се клали прасци и јагањци.{S} И они су вид 
ао ни видети.{S} Сима Ћата и Максим Ћук тамо заповедају и ко ће доћи и ко отићи; а док сам у со 
о што се чула жестока врева паса далеко тамо на другом крају села.{S} Нема сумње, морао је поре 
ачну утробу; а један хитац грома тресну тамо негде око великог тополика.{S} После је грунула ки 
ије могла доћи?“</p> <p>„Није.{S} Па њу тамо дува читава војска — <pb n="100" /> жена и људи.{S 
вљак, а преко његова лица прелети један танан облачак; али му брзо лице сину неком унутрашњом р 
 што ми поиште.{S} И онога дана, кад се тапија на суду на ме пренесе, постаћу милијунар, богати 
оњен неком унутрашњом сетом, баци преко тарабе у шљивак и она прште у стотину комада.{S} После  
, и по томе је суд расправљао питање са тачке правнога гледишта, не ко ће наследити имање старо 
ук надживео свога ђеда, онда је са свим тачно, да је „мати преча од тетке.“</p> <p>Ово некако н 
воје руке, већ око овога богатог мираза твог, и ти си их све редом <pb n="76" /> одбијала, а ја 
а још једином радошћу несрећнога свекра твог?!“.</p> <p>„Па ја сам мислила, бабо, да и њега са  
а те у свој сестрински загрљај примила, твога нејака сина на својим рукама однеговала, и толико 
естрицу....{S} Не тужи тако, очни виду, твога оца и твоје матере!{S} Ти још и не знаш како ћеш  
окојног свекра, односно његова унука, а твога сина нејаког Угљеше.{S} Напротив, то и много које 
 онда, кад ме мој отац отрже из наручја твога, па ме другоме даје!...{S} А онај мој весели свек 
 ти тражили нисмо, нити нам треба имање твога покојног свекра, односно његова унука, а твога си 
та ја по овој маси нећу предузимати без твога одобрења, господине."</p> <p>„Не велим ја то, чов 
лободан као тица на грани; а, сад, јаши твога путаља, па иди кући, да ту радосну вест кажеш и т 
кве глоте: <pb n="11" /> твој ђувегија, твој свекар, волеће те и миловати, као што јутрења роса 
 у кући није какве глоте: <pb n="11" /> твој ђувегија, твој свекар, волеће те и миловати, као ш 
на зовнем Максима Ћука, и положим му за твој рачун све до паре.{S} На! ово је његова квита.{S}  
ем у тако виђен и чувен дом, као што је твој дом, пријатељу."</p> <p>„Пријатељу Обраде, она ће  
 гладни вуци, није твоје очинство, није твој мираз, већ једнога са свим другог лица, лица о ком 
ено, зове те нејаки Угљеша, слатки унук твој!...{S} Куку бабо!...“ И она се простре по мртвом о 
аћину:</p> <pb n="101" /> <p>„Је ли ово твој момак?“</p> <p>„То је, капетане, мој синовац...{S} 
.{S} Ту немој тврдовати: што да изгубиш твој чист дукат ћара?!{S} Кад имаш начисто ти да добије 
ети..."</p> <pb n="8" /> <p>„Пријатељу, твоја се кућа нашим дететом постидети неће; а оно спрем 
ила?{S} И зар би ти могла допустити, да твоја заова Анђелија, коју и ти и твоја мајка зовете ан 
но и задовољно, поживети, како ни једна твоја друга са села.“</p> <p>„Па добро, поочиме — како  
, онда не каза да ћеш тако туговати, па твоја мајка не би дала, да јој њена перуника с дана у д 
ете живота мога?!...{S} О, како је душа твоја племенита, и како смо ми сви пред тобом мали, мај 
, добар као добар у години дан, душа је твоја велика, као што је милост Божја велика, а твоје ј 
ад ти не бих рекао: „хе, дијете, ово је твоја прилика!“ Твоме ће оцу, ако има онога света, а им 
о много обија око твоје куће.{S} Ако је твоја Анђелија у колу, ако је на с лу или на прелу, зна 
и, да твоја заова Анђелија, коју и ти и твоја мајка зовете анђелом небесним, зар би ти, цвете м 
лика, као што је милост Божја велика, а твоје је срце пуно благости, пуно небесне доброте, — па 
но отац и братанац умреше, па је ред да твоје савете послушам; али, ево, ја до сад нисам ни вид 
ега се данас кољу ови гладни вуци, није твоје очинство, није твој мираз, већ једнога са свим др 
S} Не тужи тако, очни виду, твога оца и твоје матере!{S} Ти још и не знаш како ћеш у Угљешину д 
рити:</p> <p>„Не бој се, кућо моја, ево твоје теткице, она тебе не да!“</p> <p>И оно сироче сам 
и како би се то могло здипити.{S} А око твоје Анђелије биће лома.{S} С тога се у памет <pb n="5 
рово штене!{S} Он нешто много обија око твоје куће.{S} Ако је твоја Анђелија у колу, ако је на  
 видела, колико је њих облетало, не око твоје руке, већ око овога богатог мираза твог, и ти си  
ју душу: каква си ти мати и какво је то твоје камено срце, да свога нејака сина, пород срца сво 
ам мислио, да се још частиш по Мачви са твојим пријатељем Угљешом...{S} Хе, ко ће сад с тобом?{ 
 чем другом и не мислим, него о теби, о твојим и мојим данашњим мукама; али шта ћу, кад још ниј 
д кад јој је постао тутор — хвала ти на твојој толикој бризи и старању!...{S} Ти си мени много  
па иди кући, да ту радосну вест кажеш и твојој Јели.{S} Њу ће то, болан, обрадовати више него ш 
 а да и не говорим о кући мојој, о кући твојој, која ти, од кад си у њу доведена, никад ништа н 
душе, два ока у глави — моју Иконију са твојом Анђелијом?...</p> <p>Радојло се само осмехну, а  
 даду да пођу.{S} То се може десити и с твојом пупилом, лепом Анђелијом Угљешином.{S} Ово се мо 
наставити:</p> <p>„Таман си ти отишао с твојом Јелом у Мачву, да видиш дом свога пријатеља, а м 
 моје огрејано, могла ту анђелску душу, твоју добру заовицу избацити на сокак као какво сироче  
а имам, то чинила не бих; али, бабо, на твоју душу грех, ако детету нешто буде, без материне не 
е Иконијине речи:</p> <p>„Али, бабо, на твоју душу грех, ако детету што буде, без материне неге 
.."</p> <p>„Али ће то, снахо, бити и на твоју душу: каква си ти мати и какво је то твоје камено 
 нисам замерио; али сад, кућо моја, кад твоју руку иште, за свога јединог сина, један Максим Ћу 
дај, устани; погледај несрећну Анђелију твоју!...{S} Устани; ено, зове те нејаки Угљеша, слатки 
ао: „хе, дијете, ово је твоја прилика!“ Твоме ће оцу, ако има онога света, а има га, безбели, б 
уг измирим.{S} И ја сместа нађем акта о твоме дуговању.{S} Срачунам <pb n="22" /> колико свега  
што су све жене, које се беху искупиле, тврдиле, да доктори ништа не знају, и да је све у Божјо 
уката, слободно баци један.{S} Ту немој тврдовати: што да изгубиш твој чист дукат ћара?!{S} Кад 
и људи, налазили су, да је масални мало тврдоглав, и да би добро било да се на његово место пос 
ово је његова квита.{S} Ја сам је, боље тврђе ради, и оверио, а то исто и на актима записао!... 
у, отвори је и из ње извади два фишека, те их оба пружи Ћати, па му смешећи се рече:</p> <p>„Ев 
о, што није с таком пресудом задовољна, те је с тога одбацује.{S} Не, не; не може бити, да сте  
и, а оздо избили читави снопови федера, те дају слику разривеног броћишта.{S} Ту се виде и два  
из Велике Митровице и Гродера из Шапца, те су држали консилиум.{S} Па? — Сва тројица само одмах 
сад одбила равно тридесет и два просца, те каква просца!..{S} Ти си јој тридесет трећи."</p> <p 
..“</p> <p>И Ћата је одиста учинио све, те је пратња покојног Угљеше и његова унука била, какву 
е, ово је дело веома деликатне природе, те вам ни ми не можемо дати категоричан одговор, док не 
била је бледа као смрт.{S} Она се саже, те нешто шану Пели бирташици.{S} То је смотрила и Фема  
ојлова.</p> <p>„А она нема своје мајке, те да се и њено срце испуни срећом деце своје,“ додала  
шњак?...“ И ја и сад не знам шта ми би, те повиках: „Ждрале!“</p> <p>И оно се кљусе чисто трже. 
удо те ти ниси старалац лепој Анђелији, те би се с тобом и брже и лакше споразумео, како за мог 
у месечеви зраци, овде онде, продирали, те обасјавали поједине окосине, доље и дубраве, куће и  
, шта има њихов пријатељ Угљеша Пивљак, те да се не кају за чијег су јединца дали своју кћер, с 
ну, да види шта је <pb n="44" /> с њим, те из своје собе још не излази, а његово је да први уст 
 Богатић.{S} Ту се састаде с капетаном, те га замоли, да му једном већ изврши неке <pb n="61" / 
дсинуо и до Шапца, да се јави масалном, те да му каже, шта је све за масу урадио.{S} Истина, би 
беше повукао целим западним хоризонтом, те на земљу бацио своју тамну сенку, док су месечеви зр 
ативши најпре на масено имање у Китогу, те су ту прегледали познати домазлук дивних швајцарских 
черао.{S} Они зовнуше и Пелу механџику, те и њој то исто препоручише.</p> <p>„Ништа не брините! 
де у цркву и научио се црквеном појању, те му је после кад је у школу пошао то ишло од пола мук 
ла да ми час пре дођеш, да те видим, да те овако загрлим и изљубим?{S} И онда му стаде притиски 
рећу, — па сам се толико пута канио, да те питам, шта ти о томе мислиш и шта намеравамо радити  
черас погледала да ми час пре дођеш, да те видим, да те овако загрлим и изљубим?{S} И онда му с 
 Радојло.“</p> <p>„Ти си ми поручила да те овде сачекам?...“</p> <p>„Јесам... “</p> <p>„Па шта  
подуже забави код г. начелника; него да те пријавим г. Тоши писару?...“</p> <p>„Е, волео бих да 
ве...{S} Буди јунак!{S} Зар не видиш да те је сам Бог одредио да понесеш једно тешко бреме туге 
не."</p> <p>„Не велим ја то, човече, за те.{S} То се односи на Анђелијне просце, а особито на о 
басипати ватреним пољупцима.</p> <p>„Ја те не разумем, сунце моје?...“</p> <pb n="117" /> <p>„А 
си се ти, ране моје љуте, довела, а она те у свој сестрински загрљај примила, твога нејака сина 
ом, и оде.</p> <pb n="119" /> <p>„А кад те капетан упита:</p> <p>— „Ко ти је ово? ти си му одго 
Анђелију твоју!...{S} Устани; ено, зове те нејаки Угљеша, слатки унук твој!...{S} Куку бабо!... 
релаз преко кога ковачева чељад прелазе те иду кући Угљешиној, а тако исто и млађи из куће Угље 
 је једна опаснија — за децу.{S} Она је те године уморила готово цео један појас деце, од две д 
 заиста било грехота распродати.“ Он је те године и сам на свом имању установио ову „швајцарску 
 ће добро бити у Угљешином дому: сви ће те држати као мало воде на длану; а у кући није какве г 
} Има нешто важно да ти каже.{S} Чекаће те више наше куће.“</p> <p>И Радојло часа није часио.{S 
" /> твој ђувегија, твој свекар, волеће те и миловати, као што јутрења роса љуби и милује мирис 
а.{S} После су продужили пут до Липнице те обишли и чувене чаире Угљешине, где се могло да утов 
и тако још нигда ниси одоцнио; а ја сам те баш вечерас погледала да ми час пре дођеш, да те вид 
се власти плашим као живе ватре, па сам те звала, да ме научиш, како да се од ове напасти одбра 
 пријемом капетановим.</p> <p>„Звао сам те, да ти рђаве гласе кажем: она рђа, она каишарчина, н 
 и својој мајци.{S} Опрости ми, ако сам те што увредила.“</p> <p>Ово је она рекла с таквом реше 
, тако ти Бог за то платио и милостивим те оком поглед’о!..“ И онда се наднесе над малог Угљешу 
p> <p>И таман они у тој речи, а капетан те на врата.{S} И чим уђе у ходник он смотри Обрада:</p 
 се ућутао.{S} Можда је и заспао.{S} Он те ноћи више из своје собе ни излазио није.</p> <p>Дете 
нави шабачкој.</p> <p>„Лоло једна, чудо те ти ниси старалац лепој Анђелији, те би се с тобом и  
хова очинства.{S} Ја до сад нисам делио те идеје, а сад, у овој прилици, ја стојим уз његово ми 
 ће му шапатом рећи:</p> <p>„Ћато, како те Бог учи!{S} Ја сад ништа не знам, ни шта ћу ни како  
n="142" /> <p>„Знам да не знаш.{S} Зато те и питам.{S} То је интов несрећног Максима Ћука.{S} К 
.{S} То неће дуго трајати.“</p> <p>„Чуо те Бог и Богородица, пријатељу!...{S} Она се још узда у 
.</p> <p>За тим су откасали до на Јадар те обишли и „Дуге Њиве,“ овај прави Мисир у једном широ 
атељу!...{S} Она се још узда у Бога и у те, Радојло...{S} Него шта нам велиш да радимо?{S} Ћата 
о га капетан пита, зато је и погледао у те, да види шта ћеш ти рећи, а кад ти ућута, он се окре 
 Зачудио сам се кад сам у једном буџаку те старе шупе смотрио неку олупину од некаквог негда го 
ћа да мине какав гладан вук, јер су баш те ноћи поклане овце Јанка Субашића.</p> </div> <pb n=" 
<p>„0, г. капетане, ти обрадовао нас, а тебе Господ Бог!“ повика Обрад Кустура, а очи му беху п 
е моје?...“</p> <pb n="117" /> <p>„А ја тебе разумем, поносе мој...{S} Ја сам знала да ти је ср 
ј се, кућо моја, ево твоје теткице, она тебе не да!“</p> <p>И оно сироче само задрхта, затури с 
шору угледније и лепше бити неће; а кад тебе у њу доведем, онда ће је огрејати сунце...{S} А Уг 
и, већ само рече:</p> <p>„Лепо је то од тебе, газда-Максиме.{S} Ја против тога ништа немам: дев 
 Бабо, шта ћу ја сад на овоме свету без тебе, без своје мајке, без браће своје?!{S} Бабо, прогл 
одаји што брже, јер ће појести и себе и тебе.{S} Ето, да је Обрад Кустура своје свиње продао чи 
брадовати више него што је обрадовало и тебе самог.“</p> <p>„0, г. капетане, ти обрадовао нас,  
то је у маси у суду.“</p> <p>„А јесу ли тебе питали, пристајеш ли?“</p> <p>„Питао ме је мој тут 
/p> <p>„После је стао да најпре гледа у тебе, па онда у мене, као да је хтео да докучи, знамо л 
дском откосу.{S} После, благо материно, теби ће добро бити у Угљешином дому: сви ће те држати к 
ећ њен богати мираз, несита хало!...{S} Теби би било мало, да се дочепаш <pb n="62" /> „Крезово 
шину дому бити срећна и задовољна...{S} Теби ће, веруј матери својој, сва Мачва завидети!...</p 
} Зар хоћеш да ме удавиш?!...{S} Шта је теби, Иконија, вечерас?"</p> <p>„И ти мени, за толико в 
моћи не могу.{S} Продаја је саопштена и теби и Максиму Ћуку и Управи Фондова.{S} И, док ви све  
 Ја ни о чем другом и не мислим, него о теби, о твојим и мојим данашњим мукама; али шта ћу, кад 
 су оба умрли, један пре а други после, тек сад су они оба пред лицем Божјим!...“</p> <p>„Хе, м 
ар за један сахат, умро Угљеша унук, па тек после овога Угљеша његов ђед, односно отац Анђелијн 
де Марта Јездина.</p> <p>„А мени је сад тек срце на месту, кад видим, где се ово двоје узимају, 
> <p>„А, знам, верујем, имаћеш ти богме тек од сад од њих муке.{S} Неће ти дати с миром ни руча 
обито душевно расположење.{S} И онда ће тек рећи:</p> <p>„Старали смо се колико смо могли и — у 
и прошло.</p> <pb n="43" /> <p>Једна ће тек рећи:</p> <p>„Шта ти је човек!“</p> <p>А друга:</p> 
зову Поповићи, а у доба наше приче беше тек постао-кућни старешина г. Марко Поповић, најмлађи б 
нуше му несрећног ђеда.{S} Он дође; али тек што у собу уђе, а дете скочи и појми да некуд бежи, 
ких 25 дуката.{S} И то је Кузман примио тек као аконто унапред, а главно има да се да, кад се м 
росци, који оног што обећају дати, дају тек пошто масу приме!“</p> <p>Ћата је пред Ћуком стајао 
 сина Рају.</p> <p>И, одиста, весеље је текло — као бујна река.{S} И усред тога мора од весеља, 
ед совљачком механом.{S} И то је весеље текло као бујна река: ређале су се севдалије за <pb n=" 
ни оним — „мрсним.“ И док је ово весеље текло, Фема <pb n="129" /> Митровчанка спремала је бога 
" /> <p>И док је ово весеље овако бујно текло; док су Божја и људска правда овако славили своју 
е целокупно имање, што је сад под масом тековина њенога оца.{S} И зар ја да јој њену очевину от 
некаква чудна струја пролазила је целим телом њиховим.</p> <pb n="79" /> <p>„Где је Фема?“ упит 
{S} И он би га узео и ваздан му којешта тепао.{S} И ово је био животворни мелем натиштеним рана 
а после с њима у Митровицу, и сместа их теслимљује.{S} Он би у прилици рекао: „трговину што јед 
дим претвори, и ти би онда, слатка моја тета-Фемо, видела, како би ови моји просци прсли — куд  
ли кћер старога Угљеше, већ је ли преча тетка или мајка малога Угљеше.{S} И сви су судови казал 
 пољупцима; јер ћеш му ти од сад бити и тетка и мајка.{S} Чувај га и негуј, тако ти Бог за то п 
о питање:</p> <p>„Је ли преча мајка или тетка?“</p> <p>И онда је суд са свим ово питање правилн 
и су судови казали: преча је мајка него тетка.{S} И то је у овоме случају са свим по закону, а  
ад је рекао:</p> <p>„Преча је мати него тетка;“ а ово се, рекоше, слаже и с римским правом и с  
 је са свим тачно, да је „мати преча од тетке.“</p> <p>Ово некако није могло ући у главу ни Сим 
веку крв следи; полети и својој веселој тетки падне на груди.{S} Једном је, колико га грло доно 
{S} Она гласи:</p> <p>„Прече мајци него тетки.“</p> <p>О томе спору створило се у народу једно  
/p> <p>„Не бој се, кућо моја, ево твоје теткице, она тебе не да!“</p> <p>И оно сироче само задр 
да је умукла...</p> <p>Њена би је мајка тешила:</p> <p>„Немој тако, дико материна, немој бацати 
 куд.{S} Он ју је само, готово нечујно, тешио:</p> <p>„Умири се, дођи мало себи — жалоснице мој 
јде, снахо, што ти је наша кућа постала тешка; али, како можеш да се раставиш са својим <pb n=" 
же и срета.{S} Ране, што их она задаје, тешке су и непреболиве.{S} Њих људи обично односе собом 
Пивљака: таман почну да му се замлађују тешке и дубоке ране, што су му их задале четири црне см 
ла, и толико ноћи над њим и над његовим тешким мукама провела, па му, најпосле и очи склопила и 
их младих дана,</l> <l>„Болу вељи мојих тешких рана,</l> <l>„Куд то пр'ну голубице бела?...</l> 
 те је сам Бог одредио да понесеш једно тешко бреме туге и жалости, под којим би пали и најјачи 
сла и рачуна.</p> <p>Ћата се прими тога тешког посла, али под погодбом, да му даду још једнога  
е молила да <pb n="41" /> се смилује на тешког боника и да га спасе од ове страшне бољке.{S} Он 
е; — она је то, што даноноћно бди поред тешког болника; она је то, што му добротом срца свога и 
азумео?“</p> <p>„Ништа не брини, газда, ти знаш да се ја за коње више старам, но и за себе сама 
орио:</p> <p>„Дете моје, сиротице моја, ти си видела, колико је њих облетало, не око твоје руке 
масе покојног Угљеше Пивљака...{S} Ала, ти оно као да имаш и сина за женидбу?“ зацерека се пако 
 и тебе самог.“</p> <p>„0, г. капетане, ти обрадовао нас, а тебе Господ Бог!“ повика Обрад Куст 
S} Бабо, слатки <pb n="47" /> бабо мој, ти мене закла?!{S} Бабо, шта ћу ја сад на овоме свету б 
"81" /> једино добро моје, учитељу мој, ти — мој рај, мој Бог!...“</p> <p>„Не греши душе, анђел 
е не волиш — као што си ме негда волео, ти, једина надо моја, <pb n="81" /> једино добро моје,  
о време, да не кажеш, да си ти оно био, ти, анђеле мој, животе мој!" повика Иконија и стаде га  
 опет окренути:</p> <p>„Ама, пријатељу, ти не знаш муке моје.{S} Ова моја пупила постала је вел 
 капетан упита:</p> <p>— „Ко ти је ово? ти си му одговорио:</p> <p>— „То је, капетане, мој сино 
очни виду, твога оца и твоје матере!{S} Ти још и не знаш како ћеш у Угљешину дому бити срећна и 
нути не сме.{S} Смири се, дођи себи!{S} Ти си паметна девојка.{S} Ово, што се данас десило <pb  
сет и два просца, те каква просца!..{S} Ти си јој тридесет трећи."</p> <p>„Све ја то знам, приј 
и ти и велики и добар и милостив!...{S} Ти не даде, да се душманска испуни!" повикала је Стојна 
 Иди и гледај оно весело детешце!...{S} Ти си му сад све — и отац и мајка и ђед и све...{S} Буд 
 ми сви пред тобом мали, мајушни!...{S} Ти курталисаваш оца мога из канџи онога катила, онога М 
Боже, Рајко, како си ме поплашио!...{S} Ти тако још нигда ниси одоцнио; а ја сам те баш вечерас 
а твојој толикој бризи и старању!...{S} Ти си мени много ваљао у оној мојој несрећи, кад ми оно 
о моје, ћутиш и ништа не говориш!...{S} Ти ме више не волиш — као што си ме негда волео, ти, је 
мо и да један другог боље познамо...{S} Ти си оно био што си ми писао и молио ме да завадимо дв 
о у овоме свету има још добрих људи.{S} Ти оној рђи више ништа не дугујеш...{S} Ево ти ове харт 
 друму...{S} Ја имам сина на женидбу, а ти девојку на удају, па сам дошао да видимо, можемо ли  
{S} Ја ћу то и без њега свршити...{S} А ти, Јешо, чујеш, језик за зубе!{S} О томе ником ништа,  
ме одиста правоме анђелу Божјем...{S} А ти си Рајко добар, добар као добар у години дан, душа ј 
опет је и њима доста остало!“</p> <p>„А ти знаш, анђеле мој, да тај спор ни ја ни ти тражили ни 
ксима Ћука:</p> <pb n="108" /> <p>„Бога ти, газда-Максиме, шта му то значи: „лаици?““</p> <p>„А 
и ми допустити, да учиним шта треба, да ти оца спремимо његовој вечној кући — онако, како то до 
ће је бити...{S} Немој, душице моја, да ти свет рекне:</p> <p>— Ала је ова Угљешина наследница  
ом капетановим.</p> <p>„Звао сам те, да ти рђаве гласе кажем: она рђа, она каишарчина, не да ни 
 тога се у памет <pb n="54" /> узми, да ти не подвале и — девојку унесреће...{S} Збиља, колико  
 покојног Угљеше...{S} Мени се чини, да ти и немаш женске деце?“</p> <p>„Немам.“</p> <p>„Па, он 
 рђа, она каишарчина, не да ни доћи, да ти се продаја одложи.“</p> <p>„Е, онда је то зло, мој г 
Кад велиш да нам мо’ш са сином доћи, да ти се надамо, пријатељу ?“</p> <p>„Па мој је син ту, пр 
ш од мртве кобиле плоче, а не велиш, да ти је у плану Совљак и Сима Ћата, главни старалац масе  
зумем, поносе мој...{S} Ја сам знала да ти је срце добро, верно, топло; али нисам знала да ти ј 
добро, верно, топло; али нисам знала да ти је душа тако велика!...{S} И то ја да сазнам од друг 
а неразговетна сумња...</p> <p>„А не да ти лепота труне у овоме глибу и да изуваш обућу овим на 
век вековати; јер се, поочиме, право да ти кажем, бојим, да и они, као и сви остали, не облећу  
са идеш у Совљак.{S} Има нешто важно да ти каже.{S} Чекаће те више наше куће.“</p> <p>И Радојло 
“</p> <p>„И ти си ме звала.“</p> <p>„Да ти кажем, да се довече решава наша судбина, или боље ре 
ретворити..."</p> <p>„Богме, Обраде, ја ти ту ништа помоћи не могу.{S} Продаја је саопштена и т 
 све редом <pb n="76" /> одбијала, а ја ти нисам замерио; али сад, кућо моја, кад твоју руку иш 
тако, дете моје; послушај ти мене, а ја ти се кунем с оним, што ми је најмилије, да се нигда по 
амо што девојачки отац рече:</p> <p>„Ја ти дајем моју Иконију, понос дома мога, највећу радост  
ворим о кући мојој, о кући твојој, која ти, од кад си у њу доведена, никад ништа на жао учинила 
д имаш начисто ти да добијеш, онда нека ти је последња брига, да ли ће ту неко други штетовати. 
...{S} То не дам, газда-Максиме, и нека ти је то још сад знано,“ — он се мало уозбиљи.</p> <p>Н 
ату, од кад јој је постао тутор — хвала ти на твојој толикој бризи и старању!...{S} Ти си мени  
че, па му полако рече: </p> <p>Поручила ти Фема Митровчанка, да овога часа идеш у Совљак.{S} Им 
 <p>„Прво и прво, драги пријатељу, ваља ти знати, да у Ћука завојица нема.{S} У њега је увек би 
и ти мени овде, Ћато, у четири ока, шта ти, братац, тражиш за се, а шта за оне, којима се по не 
Бога, Иконија, кажи ми, објасни ми, шта ти ово све значи?“</p> <p>„И ти ме још питаш, цвете жив 
 се толико пута канио, да те питам, шта ти о томе мислиш и шта намеравамо радити с овим големим 
у ја сад?...{S} Бабо, слатки бабо — шта ти то учини од себе, а шта од мене?!...{S} Бабо, слатки 
3" /> <p>Једна ће тек рећи:</p> <p>„Шта ти је човек!“</p> <p>А друга:</p> <p>„Данас јесте, а су 
...{S} Хајде тако како стојиш.{S} Ништа ти више не треба.{S} Кад се вратимо и кућа ће нам бити  
што ме подсећа, да је било времена, кад ти ниси била моја, — мути ову нашу данашњу срећу, — па  
, — ја бих се о своју душу огрешио, кад ти не бих рекао: „хе, дијете, ово је твоја прилика!“ Тв 
ао у те, да види шта ћеш ти рећи, а кад ти ућута, он се окрете, прилупи врата за собом, и оде.< 
 наудити!..{S} У памет се Ћато!{S} Овде ти сад ваља испит полагати," промрмља Сима Ћата кроза з 
Шта капетаница и началниковица?!{S} Оне ти могу само завидети и ништа више,“ узвикну Фема Митро 
родила и одрасла, из куће, у коју си се ти, ране моје љуте, довела, а она те у свој сестрински  
и шабачкој.</p> <p>„Лоло једна, чудо те ти ниси старалац лепој Анђелији, те би се с тобом и брж 
и богме тек од сад од њих муке.{S} Неће ти дати с миром ни ручати ни вечерати.{S} И то ће бити  
е, већ око овога богатог мираза твог, и ти си их све редом <pb n="76" /> одбијала, а ја ти ниса 
ство каква Божја сила у дим претвори, и ти би онда, слатка моја тета-Фемо, видела, како би ови  
етна, нека сама себи срећу бира, а ја и ти да не будемо одговорни, ако уместо на срећу натрапа  
ећи се, рећи: „а, богме, Ћато, ако ми и ти станеш врдати, онда знај, да ћеш ти баш за све троша 
 знам, пријатељу, као и то, да си јој и ти саветовао да их одбије.{S} Тако бих и ја радио.{S} Ј 
устити, да твоја заова Анђелија, коју и ти и твоја мајка зовете анђелом небесним, зар би ти, цв 
а је теби, Иконија, вечерас?"</p> <p>„И ти мени, за толико време, да не кажеш, да си ти оно био 
се гледају и ништа не говоре.</p> <p>„И ти баш прими обележје, Иконија?!" рече тужно и веома по 
 верне?“</p> <p>„Као земља. “</p> <p>„И ти си ме звала.“</p> <p>„Да ти кажем, да се довече реша 
ога свекра Угљеше Пивљака...“</p> <p>„И ти си то чула од?“</p> <p>„Казао ми је Влајко капетан.“ 
 с ким ми ваља век вековати.“</p> <p>„И ти га још ниси видела.“</p> <p>„А где ћу га видети, кад 
ни ми, шта ти ово све значи?“</p> <p>„И ти ме још питаш, цвете живота мога?!...{S} О, како је д 
а мајка зовете анђелом небесним, зар би ти, цвете мој мирисни, имала срце, да је једнога дана и 
егове, врелим сузама заливала, — зар би ти, дане мој, сунце моје огрејано, могла ту анђелску ду 
је си овом парницом добила?{S} И зар би ти могла допустити, да твоја заова Анђелија, коју и ти  
 потомству, већ и на женском.{S} Остави ти на страну и кућно слеме, и крсно име, и економске ко 
 јој Пела механџика одговорити: „Остави ти њих; они знају шта раде.{S} Све су то добри људи.“</ 
 и мајке...{S} Зато, опет ти велим, иди ти Сими Ћати.{S} То је његов посао, а оно што се мене т 
То до мене, газда-Максиме, није.{S} Иди ти Сими Ћати.{S} Он је главни старалац, па, како се ви  
 Пела, па ми шапатом рене:</p> <p>„Кажи ти, жи’ми, своме газди Рајку Перићу, нека он ради онако 
 па ће му смешећи се рећи:</p> <p>„Кажи ти мени овде, Ћато, у четири ока, шта ти, братац, тражи 
мога, нити рушити мир нашега дома, који ти ништа дужан није.“</p> <p>То је била Иконијина мајка 
ћи:</p> <p>— „Стани-дер, момче! јеси ли ти то, или ме моје очи варају?</p> <p>„Љубинко се на то 
</p> <p>„Стани-дер момче!...{S} Јеси ли ти то, или ме моје очи варају?..“</p> <p>Момак се осмех 
е тихи и лагани кораци.</p> <p>„Јеси ли ти то Фемо?“ упита један крепак мушки глас.</p> <p>„Ја  
е му се чисто развуче:</p> <p>„А, то ли ти мислиш; а, снахо Иконија, док сам ја жив и мичем и ј 
еце!...“</p> <p>„Знам, знам колега, али ти не треба да смећеш с ума, да...“</p> <p>„Шта да не с 
нос дома мога, највећу радост моју, али ти унапред кажем, да је не могу спремити онако, како би 
 знаш, анђеле мој, да тај спор ни ја ни ти тражили нисмо, нити нам треба имање твога покојног с 
и пунолетна, па је онда нећеш питати ни ти ни масални, а најмање ја.{S} А, најпосле, може се де 
аги Кустуро!{S} Сад видим да о свему ни ти ништа не знаш; не бој се, и благодари Богу, што у ов 
 си ми по Богу брат, г. капетане, учини ти шта знаш и како умеш, да ме то зло сад мимоиђе, па п 
“ рече му општински председник, „избери ти кога хоћеш и на кога се најбоље ослонити можеш, па ћ 
, снахо, бити и на твоју душу: каква си ти мати и какво је то твоје камено срце, да свога нејак 
ни, за толико време, да не кажеш, да си ти оно био, ти, анђеле мој, животе мој!" повика Иконија 
 су од радости:</p> <p>„0, Боже, ала си ти и велики и добар и милостив!...{S} Ти не даде, да се 
 капетан ће наставити:</p> <p>„Таман си ти отишао с твојом Јелом у Мачву, да видиш дом свога пр 
и него своме Рајку.</p> <p>„Јест, то си ти био, који си мога оца откупио од Максима Ћука, а цео 
а се окрете ономе момку:</p> <p>„Одмичи ти од наше куће, Рајко!{S} Немој убијати срећу детета м 
p>„Цвеће росно јутром узабрато," — овај ти веселник дочепа оканицу с вином, па њим о земљу, и о 
/p> <p>„Тако, тако, дете моје; послушај ти мене, а ја ти се кунем с оним, што ми је најмилије,  
 посао, а оно што се мене тиче — ја сам ти већ казао,“ рече му масални, а преко чела му прну чу 
ној рђи више ништа не дугујеш...{S} Ево ти ове хартије, на, па је чувај као очи у глави.{S} То  
 ће је, нечујно, запитати:</p> <p>„А ко ти је то казао, сјајна звездо живота мога?“</p> <pb n=" 
p>„А кад те капетан упита:</p> <p>— „Ко ти је ово? ти си му одговорио:</p> <p>— „То је, капетан 
} Ово се може десити тим пре, што, како ти велиш, девојка одбија све просиоце <pb n="69" /> ред 
 не знам, ни шта ћу ни како ћу.{S} Како ти наредиш онако и нека буде!...“</p> <p>И Ћата је одис 
агости, пуно небесне доброте, — па како ти нађеш да је добро, онако нека и буде!...“ И у тај ма 
етка и мајка.{S} Чувај га и негуј, тако ти Бог за то платио и милостивим те оком поглед’о!..“ И 
тресено један мушки глас?!</p> <p>„Тако ти онога, што ти је најмилије, Рајко, немој ме о томе в 
и и нешто у себи шапорити.</p> <p>„Тако ти живога Бога, Иконија, кажи ми, објасни ми, шта ти ов 
кога се најбоље ослонити можеш, па ћемо ти ми то одобрити, а што ми овде уредимо, ја мислим, да 
„Па шта радите ви тамо?“</p> <p>„Ми смо ти 'вамо на великој муци.{S} Сима Ћата и Максим Ћук уму 
ј чист дукат ћара?!{S} Кад имаш начисто ти да добијеш, онда нека ти је последња брига, да ли ће 
мушки глас?!</p> <p>„Тако ти онога, што ти је најмилије, Рајко, немој ме о томе више питати.{S} 
 што моме срцу најтеже пада, то је, што ти, сунце моје, небо моје, ћутиш и ништа не говориш!... 
да јој рекне.</p> <p>„Хајде, снахо, што ти је наша кућа постала тешка; али, како можеш да се ра 
лији, па јој рече: „пристани на све што ти рекну, и ништа не брини."</p> <milestone unit="*" /> 
урио:</p> <p>„Газда Угљеша, припази-дер ти на ово клисарово штене!{S} Он нешто много обија око  
тињи место оца и мајке...{S} Зато, опет ти велим, иди ти Сими Ћати.{S} То је његов посао, а оно 
бу не пуштај никог за живу главу; а већ ти знаш Максима Ћука, да он, кад плаћа — добро и богато 
храни, и обасипај пољупцима; јер ћеш му ти од сад бити и тетка и мајка.{S} Чувај га и негуј, та 
до од Радичева гроба...“</p> <p>„Оне су ти верне?“</p> <p>„Као земља. “</p> <p>„И ти си ме звал 
и њега са собом поведем; а доводила бих ти га сваке друге...“</p> <p>Али јој свекар не даде ни  
и и ти станеш врдати, онда знај, да ћеш ти баш за све трошак платити.“ И то је Ћату веома забри 
ато је и погледао у те, да види шта ћеш ти рећи, а кад ти ућута, он се окрете, прилупи врата за 
за руку, па јој прекорно рече: „Шта ћеш ти овде, Иконија, у ово доба ноћи?!“ и онда се окрете о 
отике.</p> <p>„А, знам, верујем, имаћеш ти богме тек од сад од њих муке.{S} Неће ти дати с миро 
ећи се, а мало истину говорећи.</p> <p>„Ти мене ту, Рајко, немој мешати...{S} Ако се ја будем п 
лела, или ће плести седе косе.“</p> <p>„Ти то мислиш на Радојла сина Клисариног?“ упита Пав’о А 
и се нас двојица опријатељити.“</p> <p>„Ти то, онај, велиш за Анђелију покојног Угљеше?"</p> <p 
глас.</p> <p>„Ја сам, Радојло.“</p> <p>„Ти си ми поручила да те овде сачекам?...“</p> <p>„Јесам 
ојака у сва три ова села, све се то, за тили час, обуче у свечано руво и искупи у пространо дво 
 покојног Угљеше, унука старога Угљеше, тим пре, што су обе наследнице женске главе.{S} И да не 
S} Најпре оно у Совљаку и у околини, за тим су се у великом касу одвезли преко Бадовинаца и Нов 
 дајући му знак, да тако и уради.{S} За тим је сео са Симом Ћатом на нова масална кола, у која  
“ — окрете се једном своме другу.{S} За тим појаше коње и у великом касу одоше пут Црне Баре, а 
а шмркну из своје бурмутице, а одмах за тим кину, кину иза раменица, па рече:</p> <p>„Тако је.. 
и у Заблаћу и околним селима.</p> <p>За тим се све утаја, само што се чула жестока врева паса д 
и одржавању поверене му масе.</p> <p>За тим су откасали до на Јадар те обишли и „Дуге Њиве,“ ов 
 ја нећу бити ово што сам...“</p> <p>За тим ће тише — ама као да се бојао, да га ко не чује:</p 
елијом Угљешином.{S} Ово се може десити тим пре, што, како ти велиш, девојка одбија све просиоц 
у Обреновцу сувачу Лазе Галовића?!{S} С тим сам се мислима вратио кући.</p> </div> <trailer>КРА 
акони признају.“</p> <p>Сима Ћата, међу тим, где стане каже:</p> <p>„Издадоше нас сведоци!...“< 
 <milestone unit="*" /> <p>Детету, међу тим, по некад као буде и лакше.{S} Оне муке мало умину, 
тао ђогат; али како га сад нико више не тимари, то се по њему направиле читаве мапе.</p> <p>Мор 
им гласом одговара на јектенија. <title>Типик</title> је знао напамет, да би му у томе позавиде 
живота нашега народа, нека тражи у доба тих лепих и пријатних јесењих дана, јер је то доба весе 
ликана?{S} Ништа; а од тих великана, од тих сунаца у пучини живота људскога, не би било ни једн 
 ових светских великана?{S} Ништа; а од тих великана, од тих сунаца у пучини живота људскога, н 
е у црно завила.</p> <p>Газда Угљеша се тих дана десио код волова на својим суватима у Лешници; 
<pb n="97" /> <milestone unit="*" /> <p>Тих од прилике дана саветовало се у кући Рајка Перића у 
и са салаша браће Поповића.{S} Ноћ беше тиха и нема.{S} Ни с које стране није се <pb n="12" />  
тарац, што је пирушио вијугавом долином тихе али вечно мутне Добраве...{S} Месец се спремаше да 
аре и кавраишу.</p> <p>И ту се баш чуше тихи и лагани кораци.</p> <p>„Јеси ли ти то Фемо?“ упит 
ато,“</l> <p>стаде се разлегати по оној тихој јесењој ноћи, — цео онај свет, од неке раздрагано 
 <p>„А, „лаици“?...{S} То је нека врста тица, што живе тамо негде у вечитом снегу и леду,“ одго 
шта им то треба?“</p> <p>„Боје се да им тица из кавеза не прне... <pb n="111" /> Весела Анђелиј 
 мој драги Кустуро, сад си слободан као тица на грани; а, сад, јаши твога путаља, па иди кући,  
S} То је његов посао, а оно што се мене тиче — ја сам ти већ казао,“ рече му масални, а преко ч 
ћ.</p> <p>„Чекамо једно лице, кога се и тиче ова ствар, ради које сам вас и звао, а ви имали до 
иш шта хоћеш; а Максим Ћук, кад се само тиче његове коже и његове кесе, — кадар је да окрене ту 
је Иконије; а ви знате, да кад се нешто тиче наше кесе и наших интереса, онда ту престају сви о 
у бити ово што сам...“</p> <p>За тим ће тише — ама као да се бојао, да га ко не чује:</p> <p>„И 
о снуждену лицу њихову и по оној мртвој тишини, која је у целом дворишту владала, познао, да ни 
} Све је спавало мртвим сном.{S} Ову је тишину прекидало монотоно хукање воденичне бране на Доб 
 а лице му се чисто развуче:</p> <p>„А, то ли ти мислиш; а, снахо Иконија, док сам ја жив и мич 
...{S} Али, што моме срцу најтеже пада, то је, што ти, сунце моје, небо моје, ћутиш и ништа не  
е више за себе рећи:</p> <p>— „Е, онда, то је.{S} Нисам се преварио. —</p> <p>„После је стао да 
его да сам сам отишао“</p> <p>„Е, онда, то је он...{S} Нисам се преварио,“ рече капетан Влајко, 
епродате.{S} Како их састави и сортира, то се сви чуде.{S} И чаје су га бегенисале.{S} Чим дођу 
 И то није осећао само стари чича-Мића, то је осећао и сав онај остали свет, што се беше искупи 
твога сина нејаког Угљеше.{S} Напротив, то и много којешта друго, што ме подсећа, да је било вр 
макар и пред зору на овоме весељу нађе, то наша прича не зна, само се зна то, да се онда много  
у се отуд вратили, то нико опазио није, то је морало бити онда, кад је све мртвим сном спавало. 
 је ко устао и отишао да мало прилегне, то, сутра-дан, нико није умео да каже.</p> <milestone u 
вила: што у чантру Ћатину једном падне, то из ње више не излази!...“</p> <p>Тако Сима Ћата; а М 
ика нема; што се у њеној механи догоди, то ту остаје — као закопано,“ одговорила је Пела, удари 
ном поносном; а кад су се отуд вратили, то нико опазио није, то је морало бити онда, кад је све 
т; али како га сад нико више не тимари, то се по њему направиле читаве мапе.</p> <p>Морам призн 
еда и његове куће одвајам, а и да имам, то чинила не бих; али, бабо, на твоју душу грех, ако де 
ати, а пола масалном; али како ја знам, то ће све мој тутор стрпати у своја недра, а масални не 
pb n="95" /> у ћару.{S} Његов талисман, то је његов кантар, на коме, кад што продаје, свака ока 
р одјурио у Шабац, а шта је тамо радио, то у нашу причу не улази.{S} Зна се само то, да су пред 
с дубоким болом рече:</p> <p>Не, Рајко, то бити не може.{S} Мој би се отац убио, а мајка од туг 
 његову највише пекло и срце растрзало, то није била проста злоба и пакост, то је било нешто ве 
ешто на овој Лазиној направи покварило, то се ни данас не зна.{S} Кљусе ово као да то једва доч 
“</p> <p>Шта му је то „и боље“ значило, то и данас нико не зна.</p> <p>Он је још тога дана поис 
“ — он се мало уозбиљи.</p> <p>Наравно, то је Максим Ћук већ разумео, шта му то значи, зато је  
 то није ни онај чисто зеленкасти азур, то је нека средина између тога обојега.</p> <p>И ко хоћ 
 у себи него своме Рајку.</p> <p>„Јест, то си ти био, који си мога оца откупио од Максима Ћука, 
ло, то није била проста злоба и пакост, то је било нешто веће и од једнога и од другога.{S} И у 
ћи се рече:</p> <p>„Ево, на, пријатељу, то је за сад само капара!...{S} У та два фишека има рав 
а.{S} У њега је увек било — што на уму, то и на друму...{S} Ја имам сина на женидбу, а ти девој 
огатство није сва срећа на овоме свету, то је газда Угљеша Пивљак најбоље осетио.{S} Богат, што 
<p>„А онај на оном златногривом кулашу, то је онај, што је онда био онако сетан и невесео, док  
лих песама и правога поклича народнога: то је доба женидбе и <pb n="124" /> удадбе, доба поноса 
, наш пријатељ Угљеша има добро око!{S} То је паметна девојка; не зна се: или је срцем питомија 
чи: „лаици?““</p> <p>„А, „лаици“?...{S} То је нека врста тица, што живе тамо негде у вечитом сн 
, да се то све свали мени за врат...{S} То не дам, газда-Максиме, и нека ти је то још сад знано 
а пристане, да ми се одложи продаја.{S} То је и ништа друго.{S} Ако то буде, онда је зло.{S} Ја 
ту Угљеше Пивљака разлегати запевка.{S} То је био глас Анђелије кћери Угљешине.</p> <p>„Смирило 
 вратима указа једна женска прилика.{S} То је била Пела механџика.{S} Опа приђе колима.{S} Не м 
глоговачке, а за свога сина Радојла.{S} То беше њен тридесет четврти просилац, али просилац за  
у стадоше једна лепа господска кола.{S} То је онда била реткост и у самој богатој Мачви.{S} На  
зда-Угљешину права радост осмехнула.{S} То је било онда, кад му је снаха родила унука, мушко че 
ме је вину било више од осам година.{S} То беше једна осмакиња.{S} Њу је у један ћошак од подру 
осетио, како му срце у грудима лупа.{S} То је и она осетила.</p> <p>„Чува стражу,“ одговори она 
живи мал добивено је па 1500 дуката.{S} То је била најјача маса у свој шабачкој нахији.{S} И јо 
у за „испирање“ — сваких пет минута.{S} То и она двојица усвојише.</p> <p>„Шкодити неће,“ рече  
ро да му похвата све нијансе његове.{S} То беху одблесци туге и радости, веселих и тужних дана, 
 прошапташе:</p> <p>„Знам сад ко је.{S} То је он, мој пријатељ Угљеша.{S} А ко би други данас и 
о, који ни од тога бича презао није.{S} То је био Максим Ћук.{S} У њ беше ушла ала за богатство 
 само се небо обоји некако друкчије.{S} То није оно обично плаветнило неба; али то није ни онај 
ћати на оне по нас обоје мутне дане.{S} То је било и прошло.{S} Семе, које је онда бачено на зе 
ад купује, онда неколико драма мање.{S} То је узус при његовоме мерењу; а кад му се згода укаже 
помодри.{S} Сви су помислили да мре.{S} То је мислио и његов ђед, јер сместа оде из собе: није  
> <p>„Не велим ја то, човече, за те.{S} То се односи на Анђелијне просце, а особито на оне, кој 
је, на, па је чувај као очи у глави.{S} То је квита, да си Максима Ћука до паре измирио.</p> <p 
о: „овај вам млад човек злата вреди.{S} То ће вам бити један по један трговац: поштен, поуздан, 
х хвата, да он нашу срећу не засени.{S} То је овај неочекивани спор.{S} Он је истина окончан у  
заробљени."</p> <p>„Нека се притрпи.{S} То неће дуго трајати.“</p> <p>„Чуо те Бог и Богородица, 
то, опет ти велим, иди ти Сими Ћати.{S} То је његов посао, а оно што се мене тиче — ја сам ти в 
 саже, те нешто шану Пели бирташици.{S} То је смотрила и Фема Митровчанка.{S} Оне све три, пола 
ној привреди са свим нов преображај.{S} То је нека сувача за једнога коња.{S} Сувача је радила. 
механскога гледао их је један човек.{S} То је био главом Сима Ћата, главни старалац масе покојн 
Знам да не знаш.{S} Зато те и питам.{S} То је интов несрећног Максима Ћука.{S} Купио сам га на  
са својим побратимом Обрадом Чавком.{S} То су били просци лепе Анђелије, богате наследнице поко 
ну главом; а Фема Митровчанка руком.{S} То им је био знак, да је дете било и прошло.</p> <pb n= 
жњу и у леву предњу ногу путоногаст.{S} То му се познаје по томе, што су му та места жутнула.{S 
 варошком а један у мачванском руву.{S} То су били — Рајко Перић и Радојло заручник Анђелијн... 
 за које им старији не даду да пођу.{S} То се може десити и с твојом пупилом, лепом Анђелијом У 
и једна људска прилика уђе у авлију.{S} То је био сам Рајко.{S} Они једно другом падоше у загрљ 
неку другу, за око пријатнију, боју.{S} То је нека врста модрикастог зеленила, што прелива из з 
интов из авлије и стаде пред механу.{S} То беху одиста богата господска кола, не зна се: или је 
И зар ја да јој њену очевину отимам?{S} То не би било ни <pb n="99" /> право ни Богу драго,“ уч 
сву му децу на својим рукама одгајио, — то му нико живи одобрити неће,“ учиниће Пав’о Агић.</p> 
Угљеше Пивљака и Јела Обрада Кустуре. — То је била мати и кћи...{S} За колима су, у касу, у вео 
 равноправна; а ово како је у нас сад — то је аномалија у нашем грађанском закону, које час пре 
ду, а то ли у питомој и богатој Мачви.“ То рече, па се нешто загледа у овога домаћиновога гласн 
n="61" /> наплате од његових дужника, а то рече, одавно пред њим стоји; а пред само вече састад 
ни хватао није.{S} Једно се само зна, а то је, кад су први свати улазили у Богатић, последњи се 
 доброту да се моме позиву одазовете, а то је: чекамо главом Анђелију кћер покојног Угљеше Пивљ 
младога Угљеше, унука старога Угљеше, а то се питање своди на ово просто и за свакога разумљиво 
 речем да у воду скочи, послушала би, а то ли да пође за сина Угљеше Пивљака....{S} Кад велиш д 
е ко у Совљаку легати и кад устајати, а то ли у кући његове, не дај Боже, снахе Анђелије.“</p>  
штву са Симом Ћатом и Обрадом Чавком, а то је таман друштво згодно за Ћукове послове и планове. 
Ја сам је, боље тврђе ради, и оверио, а то исто и на актима записао!...</p> <p>„Ето, мој драги  
Ћука не би се чуо ни на деветом брду, а то ли у питомој и богатој Мачви.“ То рече, па се нешто  
ан, а после писмен и добар рачунџија; а то све једном трговцу треба,“ — рећи ће за Клисарина си 
S} Има су чим и дочекати и испратити; а то једно мушко дете“, рекли би људи, кад се о томе пове 
и, а што ми овде уредимо, ја мислим, да то неће ни масални макарити.“</p> <p>И Ћата је изабрао  
 падале на ум; а видео је и разумео, да то све може бити пре но што се ико томе буде и надао.</ 
 да покажете овоме халапљивом свету, да то имање ипак није пусто и да оно није ту, да зајажава  
а одложи, ја немам ни силе ни власти да то сам учиним.{S} Таки је закон; а закон је старији од  
дио:</p> <p>„Људи, ја још не верујем да то може бити...{S} Кад овако раде власти, онда шта је о 
се ни данас не зна.{S} Кљусе ово као да то једва дочека.{S} Оно сирото обори главу па поче да к 
до Лешнице има добрих пет сахати.{S} За то му дешњак, чим га из кола испрегоше, црче — прште ка 
рак, ипак има неке дражи.{S} И ми га за то увек трпљиво сносимо, вечито надајући се, да ће нам  
ка.{S} Чувај га и негуј, тако ти Бог за то платио и милостивим те оком поглед’о!..“ И онда се н 
 још доцније: соба за адвокате.{S} И за то је, ваљада, и прозвата „адвокатска пушионица.“ И она 
тај посао утро пут до масалног, који за то има последњу реч; а кад му овај рече:</p> <p>„То до  
 убио, а мајка од туге пресвисла, да ја то учиним.“ И она заусти да још нешто каже, али се, у т 
ре за будалу!{S} И он би сад хтео да ја то све надокнадим.{S} Нека благодари Богу што му нисам  
 си јој тридесет трећи."</p> <p>„Све ја то знам, пријатељу, као и то, да си јој и ти саветовао  
обрења, господине."</p> <p>„Не велим ја то, човече, за те.{S} То се односи на Анђелијне просце, 
а прстима, изађоше из собе.{S} Анђелија то ни опазила није Беше пала поред детета и — заспала.< 
х нагледа,“ рећи ће Марта Јездина, а на то ће јој Пела механџика одговорити: „Остави ти њих; он 
ама, —“ одговори Фема Митровчанка; а на то ће Пела бирташица додати:</p> <p>„А онај на оном зла 
авезника!..“ повика адвокат Јовић; а на то ће адвокат Радић рећи:</p> <p>„А ја своје мишљење за 
p> <p>„Ене, ене!...“</p> <p>„И да се на то закунемо!..{S} И свима нам дадоше по десет дуката, а 
 моје очи варају?</p> <p>„Љубинко се на то осмехну, сетио се за што га капетан пита, зато је и  
еровао, да ће то бити истина; али ће на то рећи Стеван Рубибраза:</p> <p>„А, веруј, веруј!...{S 
де, на коју је Ћук око бацио, док ће на то Сава Прекошорац рећи.</p> <p>„Море видео сам ја њега 
„Дај Боже и света Богородице!“ учини на то газда Угљеша Пивљак.{S} Него, знаш шта, пријатељу, ј 
Други су то рачуни, браћо,“ одговори на то Игња Мутап.</p> <p>„Вала, све му се може опростити,  
нутрашња радост и задовољство.{S} Он на то само рече:</p> <p>„Тако, тако, дете моје; послушај т 
Ћати су дотурали његови људи, али он на то главе окретао није.{S} И онда би неки рекли:</p> <p> 
ош од нас нико живи није ни помишљао на то, како би нам наш живот био жалостан и мрачан без наш 
, из куће одведе.“</p> <p>Иконија му на то са свим хладно одговори:</p> <p>„Па добро, бабо, ја  
не наследнице оца јој Угљеше.</p> <p>На то веће Рајко беше позвао два три своја познаника и при 
нађе, то наша прича не зна, само се зна то, да се онда много сумњало на Пелу бирташицу, а неки  
а“ учини адвокат Радић.</p> <p>„Ама, па то опет као да додирује моје начело, да женску деду са  
ајата она бризну у плач и јецање.{S} Од то доба нико је више није видео насмејану, а њена весел 
авало.</p> <milestone unit="*" /> <p>Од то доба само се још једном на кућу газда-Угљешину права 
онда га није ласно изгладити.</p> <p>Од то доба Радојло није смео кући Угљешиној доћи, нити се  
олу вељи мојих тешких рана,</l> <l>„Куд то пр'ну голубице бела?...</l> <l>„Срце си ми у незнан  
ога добра као кошница меда, оставља све то, па оде тамо, <pb n="38" /> где је њено женско срце  
љском судији поднео.“</p> <p>Кад се све то тако лепо утаначило, онда се Максим Ћук пољуби, и то 
ма добра срца и племените душе, али све то онај рој њених просилаца није опазио.{S} Пред њихови 
ло?{S} Проси девојку — а?...{S} Не може то бити без његова поочима!...{S} Радојло!!...“</p> <p> 
прст, ако хоћеш, по десет.{S} Читава је то пратња: ту жене, ту људи... сви они знају, да је дет 
ка; а онај само њисне: видело се, да је то била крупна шала...{S} Зато сам Максим Ћук викне:</p 
а цео је свет и мислио и веровао, да је то племенито дело мога свекра Угљеше Пивљака...“</p> <p 
вицу, лепу Анђелију, сви ми кажу, да је то прави анђео Божји, што је с неба слетео на земљу, да 
 се продаја одложи.“</p> <p>„Е, онда је то зло, мој г. капетане: онда ја немам куд кући својој. 
 се у нов живот поврати ....{S} Жена је то, што потоцима суза залева хладне гробове наших драги 
 гробове наших драгих покојника: она је то, што мирисним цвећем кити зелене хумке, <pb n="IV" / 
оноћно бди поред тешког болника; она је то, што му добротом срца свога и племенитошћу душе свој 
 нежније, дирљивије него наше; — она је то, што даноноћно бди поред тешког болника; она је то,  
рист моје властодавке Иконије, и она је то, што није с таком пресудом задовољна, те је с тога о 
д смо сад у Шапцу били, да видим шта је то тако хитно?!{S} Није ми толико што ћу се сад поново  
угој падоше- у наручја.{S} А, дирљив је то призор био!...{S} Слабо је наше перо да му похвата с 
мојој фамилији околиша нема.{S} Чије је то дете, госпођа-Јецо?“</p> <p>„А, наш пријатељ Угљеша  
мане и песма Беге Цицварића.{S} Чије је то било масло, да се и Бего Цицварић, па макар и пред з 
 То не дам, газда-Максиме, и нека ти је то још сад знано,“ — он се мало уозбиљи.</p> <p>Наравно 
, нечујно, запитати:</p> <p>„А ко ти је то казао, сјајна звездо живота мога?“</p> <pb n="118" / 
 има и да је „похарао" цео свет, док је то своје благо нагомилао.{S} Он је тражио руку Анђелијн 
твоју душу: каква си ти мати и какво је то твоје камено срце, да свога нејака сина, пород срца  
дговори, већ само рече:</p> <p>„Лепо је то од тебе, газда-Максиме.{S} Ја против тога ништа нема 
 лепих и пријатних јесењих дана, јер је то доба веселих песама и правога поклича народнога: то  
таше:</p> <p>„И боље!“</p> <p>Шта му је то „и боље“ значило, то и данас нико не зна.</p> <p>Он  
е, учини ти шта знаш и како умеш, да ме то зло сад мимоиђе, па после, пошто ни дете одведу, мог 
ом на се навлачи сумњу, па, онда, да се то све свали мени за врат...{S} То не дам, газда-Максим 
а и девојака у сва три ова села, све се то, за тили час, обуче у свечано руво и искупи у простр 
ико која маса има у готову и како би се то могло здипити.{S} А око твоје Анђелије биће лома.{S} 
рдитост, готова да у плач удари; али се то све одједном претвори у један блажен анђелски осмех. 
ђед, или Угљеша Пивљаков унук; а док се то не зна, онда се не може ни одредити ни ко кога насле 
 ли Угљеша ђед, или Угљеша унук; јер се то из протокола умрлих не види.{S} Тамо стоји и у једно 
 Готово нико од њих није веровао, да ће то бити истина; али ће на то рећи Стеван Рубибраза:</p> 
..</p> <p>„Ама, па зар ви мислите да ће то тако остати?..{S} Ћук ће земљу преврнути, док воду н 
S} Анђелија, кћи Угљеше Пивљака, све ће то поднети, а посрнути не сме.{S} Смири се, дођи себи!{ 
ерине неге и гледања..."</p> <p>„Али ће то, снахо, бити и на твоју душу: каква си ти мати и как 
 му масе; а он ће, рече, знати, како ће то признање и мало видније изразити но што су голе речи 
осну вест кажеш и твојој Јели.{S} Њу ће то, болан, обрадовати више него што је обрадовало и теб 
нџи онога катила, онога Максима Ћука, и то онда, кад ме мој отац отрже из наручја твога, па ме  
er" n="2"> <head>II</head> <p>Истина, и то се зна, да се девојка нешто много устезала, али је у 
 се брижљиво клонио судскога катанца, и то не због стида и понижења већ због материјалне штете, 
 одговори Ћата... „Ту су радиле паре, и то велике паре!“ додаде он, после малог ћутања.</p> <p> 
утаначило, онда се Максим Ћук пољуби, и то трипут се пољуби, са својим пријатељем Ћатом; а једа 
вило, да свачију услугу добро платим, и то не из своје кесе, већ из онога, што ми та услуга дон 
 да предузима.{S} И једва је израдио, и то на велико наваљивање неких Угљешиних пријатеља, да с 
 се због тога весели Ћук много једио, и то би било увек кад би стао казивати, да су се оба њего 
е неправедан, и да је ту играло мито, и то големо мито.{S} Један је ту неки дан, не познавајући 
нала да ти је душа тако велика!...{S} И то ја да сазнам од другога!“ И онда га оде поново љубит 
својим старим животом и дочеком...{S} И то није осећао само стари чича-Мића, то је осећао и сав 
казали: преча је мајка него тетка.{S} И то је у овоме случају са свим по закону, а судови су <p 
х дана, слатких и горких успомена.{S} И то се све једно у друго сливало, сливало се у једну дир 
ањег, али иначе вредна и послушна.{S} И то је све одобрио и масални.</p> <milestone unit="*" /> 
де се Ћук изуо са неких 25 дуката.{S} И то је Кузман примио тек као аконто унапред, а главно им 
ати с миром ни ручати ни вечерати.{S} И то ће бити све саме шићарџије.{S} Они и мени сваки дан  
ињу досађивати Анђелијни просиоци.{S} И то су, рече, све они што траже готовине онако — без мот 
а веселила пред совљачком механом.{S} И то је весеље текло као бујна река: ређале су се севдали 
стију ?“ упита из кола један глас.{S} И то је био глас Максима Ћука.</p> <p>„Само је ту Сима Ћа 
да ћеш ти баш за све трошак платити.“ И то је Ћату веома забринуло и — сневесило.</p> </div> <p 
, већ само своје тражим.{S} Истина је и то, да ја радим и да без хасне нећу да радим, и само гл 
p>После је опет настала игра и весеље и то сад живље и бујније.{S} У коло се хватало и старо и  
 све је чинила што је ко казао, да би и то добро било, а особито, што су све жене, које се беху 
а и жива мала има покојни Угљеша, као и то, с ким је имао каква посла и рачуна.</p> <p>Ћата се  
p> <p>„Све ја то знам, пријатељу, као и то, да си јој и ти саветовао да их одбије.{S} Тако бих  
 25 дуката, и, најпосле, би уговорено и то, да се масени рачуни приме и одобре онако, како их б 
ући да виде, је ли то истина!?</p> <p>И то је била истина.{S} Један је пред самим вратницама по 
и проћи ујдурме Максима Ћука.“</p> <p>И то је и газда Максима мало бацало у бригу, исто као оно 
 леђа, на која се он наслања.“</p> <p>И то је била истина.</p> <milestone unit="*" /> <p>Па Ћат 
ога,“ — учини Пела бирташица.</p> <p>„И то оде за онога, који је Ћати био вечно трн у оку, као  
 своја крв?!“</p> <p>А други:</p> <p>„И то она вижља, што не хтеде причекати да се весели Млађо 
више трага трагу бити неће. “</p> <p>„И то ће бити?“</p> <p>„То ће бити, злато моје, алеме мој, 
ту и Максима Ћука.</p> <p>„Е, па кад би то и лаици могли разумети, онда на што бисмо ми били ад 
јао, да га ко не чује:</p> <p>„И све би то друкчије било, да је она рђа, онај масални био на св 
читељ: што би год данас прочитао, он би то њој све дословце испричао, а често би јој читао и ка 
итаће ме Смајо Циганин.</p> <p>„А ко би то могао знати, Смајо, “ одговорим му.</p> <pb n="142"  
ете јој не дати наслеђе, али ако јој ви то не дате, даће јој суд.“</p> <p>И док је ово Максим Ћ 
 полетеше Угљешиној кући да виде, је ли то истина!?</p> <p>И то је била истина.{S} Један је пре 
Агић.</p> <p>„Није ту сад питање, је ли то Клисарин Радојло или ко други, већ је питање, хоће л 
ам.“</p> <p>„Па, онда, што питаш: је ли то за Угљешину Анђелију?"</p> <p>Ћата на ово ништа не о 
Дете се после опет мало повратило ; али то је за мало трајало: што се у ноћ више улазило, све с 
То није оно обично плаветнило неба; али то није ни онај чисто зеленкасти азур, то је нека среди 
 с Анђелијом састати и разговарати; али то је баш учинило, да су они обоје једно за другим поче 
 насмеши.{S} И тад се сви обрадују; али то буде све.{S} Оно, сироче, скочи, врисне, да се у чов 
е најбоље ослонити можеш, па ћемо ти ми то одобрити, а што ми овде уредимо, ја мислим, да то не 
екра Угљеше Пивљака...“</p> <p>„И ти си то чула од?“</p> <p>„Казао ми је Влајко капетан.“</p> < 
а сад?...{S} Бабо, слатки бабо — шта ти то учини од себе, а шта од мене?!...{S} Бабо, слатки <p 
</p> <p>— „Стани-дер, момче! јеси ли ти то, или ме моје очи варају?</p> <p>„Љубинко се на то ос 
> <p>„Стани-дер момче!...{S} Јеси ли ти то, или ме моје очи варају?..“</p> <p>Момак се осмехну, 
ихи и лагани кораци.</p> <p>„Јеси ли ти то Фемо?“ упита један крепак мушки глас.</p> <p>„Ја сам 
а, или ће плести седе косе.“</p> <p>„Ти то мислиш на Радојла сина Клисариног?“ упита Пав’о Агић 
е нас двојица опријатељити.“</p> <p>„Ти то, онај, велиш за Анђелију покојног Угљеше?"</p> <p>„В 
мрт.</p> <p>Анђелија се осмехну.{S} Њој то као да беше мило; али ће опет додати:</p> <p>„Тражил 
 Они зовнуше и Пелу механџику, те и њој то исто препоручише.</p> <p>„Ништа не брините!{S} Пела  
кво мито имало посла, онда знај, да вам то упалити неће.{S} На ме је и онако велика повика, да  
е Ћатине и Ћукове!..."</p> <p>„А шта им то треба?“</p> <p>„Боје се да им тица из кавеза не прне 
 свеће...{S} Сад Бог их убио, шта ће им то, кад су оба умрли, један пре а други после, тек сад  
p>„Хе, моја Фемо, знаду они лепо што им то треба.“</p> <p>„Па, Радојло, да си нам по Богу брат, 
 је Влајко капетан.“</p> <p>„А откуд он то зна?“</p> <p>„Па зар ниси ономад приметио, кад се на 
би се у каквој кривици ухватио.{S} И он то одиста не би могао издржати: „или би се убио или би  
њу, те му је после кад је у школу пошао то ишло од пола муке.{S} Милина га је било слушати кад  
: онда ја немам куд кући својој.{S} Ако то буде, онда од свадбе моје Иконије ништа бити не може 
продаја.{S} То је и ништа друго.{S} Ако то буде, онда је зло.{S} Ја нећу имати где дочекати Ико 
 просиоце <pb n="69" /> редом.{S} И ако то буде, онда јој нико на пут стати не може.{S} Једино  
емимо његовој вечној кући — онако, како то доликује и имену његову и дому његову?"</p> <p>На ов 
и нешто неупутно хтео да уради, па било то у корист своју или некога другог.</p> <p>Само је јед 
осуда за све, што је ружно, па долазило то од власти или кога другог: камџија, што би у „Зелено 
о у нашу причу не улази.{S} Зна се само то, да су пред сам мрак из Шапца, мачванским друмом, ју 
оже мој, ако игде има судбине, онда ето то је.{S} Овај наш Ћата и проклети Максим Ћук и чуваше  
ема грешницима и покајницима, — каи што то може да покаже сапутница живота његова — жена.. ..{S 
ме <pb n="86" /> и туђу славу.{S} И зар то створење да изравнамо с мушким потомством, на коме о 
" /> <p>„Бога ти, газда-Максиме, шта му то значи: „лаици?““</p> <p>„А, „лаици“?...{S} То је нек 
о, то је Максим Ћук већ разумео, шта му то значи, зато је и рекао:</p> <p>„Па, господине, и на  
нике, а Јован Јовић доказивао је, да су то старе предрасуде нашега друштва, које је од искони н 
и ти њих; они знају шта раде.{S} Све су то добри људи.“</p> <p>„И ја тако мислим, друго, само с 
Ћата их сад не бегенише!...{S} Други су то рачуни, браћо,“ одговори на то Игња Мутап.</p> <p>„В 
 бар не треба ништа Сима Ћата.{S} Ја ћу то и без њега свршити...{S} А ти, Јешо, чујеш, језик за 
 бурунџук кошуљу!"</l> <pb n="15" /> <p>То се са својим сином враћао кући газда Угљеша Пивљак,  
а под Милошићем!"</p> <pb n="138" /> <p>То је било ћемане и песма Беге Цицварића.{S} Чије је то 
прсли — куд који.“</p> <pb n="58" /> <p>То је Фема после и Ћати казала.</p> <p>„Ми ћело с њом м 
ова поочима!...{S} Радојло!!...“</p> <p>То је био Матош Пораба, један од Чаја, свињарских тргов 
ијац, па казати целом свету!...“</p> <p>То је рекао, па као ветар отишао кући, и, мало после, п 
дома, који ти ништа дужан није.“</p> <p>То је била Иконијина мајка.</p> <p>У тај баш мах припуц 
једним кровом с Максимом Ћуком.“</p> <p>То рече, па се окрете и оде да нађе клисариног сина и д 
 Маци Јовиној да спреми и мало мезета; „то ће ми, рече, бити и вечера, јер морам отићи мало и д 
и је ово? ти си му одговорио:</p> <p>— „То је, капетане, мој синовац, моја десна рука у свачему 
ки би само рекли:</p> <pb n="83" /> <p>„То су само могли сковати један Максим Ћук и Сима Ћата,  
дуље,“ одговори Пела механџика.</p> <p>„То је баш добро; ама као поручено.{S} Отвори нам крајњу 
њама..." одговори госпођа Јеца.</p> <p>„То је кћер Обрада Кустуре?!“ запита готово зачуђено Угљ 
следњу реч; а кад му овај рече:</p> <p>„То до мене, газда-Максиме, није.{S} Иди ти Сими Ћати.{S 
ујемо шта ће и девојка рећи...“</p> <p>„То су стари „вицеви“ пријатељу, који за ме немају никак 
 неће. “</p> <p>„И то ће бити?“</p> <p>„То ће бити, злато моје, алеме мој, онда, кад земаљски с 
" /> <p>„Је ли ово твој момак?“</p> <p>„То је, капетане, мој синовац...{S} Моја десна рука у св 
твоја племенита, и како смо ми сви пред тобом мали, мајушни!...{S} Ти курталисаваш оца мога из  
ријатељем Угљешом...{S} Хе, ко ће сад с тобом?{S} Широка су леђа на која се сад наслањаш...{S}  
иси старалац лепој Анђелији, те би се с тобом и брже и лакше споразумео, како за мога сина да д 
вас строши по вароши;</l> <l>„А са моји товароши!"</l> <p>И, после, кад је ко устао и отишао да 
 у Лешницу на своје сувате, да виде где тови џелеп крава и џелеп волова, па их је онда испратио 
а положио."</p> <p>„Ја тако и урадим; а тога истог дана зовнем Максима Ћука, и положим му за тв 
Ето!{S} Сад га се сетио чича-Мића, а да тога није било, Бог зна оно би ту остало још коју годин 
ам; али, ево, ја до сад нисам ни видела тога мога, ако буде Божја воља, будућег младожењу, па ј 
 — и једно и друго,- одричете, јер нема тога блага, које би било у стању, да вас покрене, да је 
то од тебе, газда-Максиме.{S} Ја против тога ништа немам: девојачка су врата сваком момку <pb n 
 Ђ. Ја се још и сад опомињем да се због тога весели Ћук много једио, и то би било увек кад би с 
е је текло — као бујна река.{S} И усред тога мора од весеља, тамо од совљачке механе, зајеча је 
 увидео, да би му узаман било, да је од тога одвраћа.</p> <p>Он мало поћута.{S} Гледао је преда 
ан једини човек у Шапцу био, који ни од тога бича презао није.{S} То је био Максим Ћук.{S} У њ  
суђено; а најпосле, ко зна — шта још од тога може бити.“ Ово последње Ћата је очевидно иставио  
онкурента сину Максима Ћука.</p> <p>„Од тога више ништа бити не може, јер је Радојица Лекић исп 
реч, да се ником живом не казује, да се тога вечера Максим Ђук у совљачкој механи састајао са < 
у његову примедбу прими и послуша.{S} И тога се Ћата строго придржавао, па му је ипак масални н 
ва посла и рачуна.</p> <p>Ћата се прими тога тешког посла, али под погодбом, да му даду још јед 
 а кад му се згода укаже, онда се он ни тога узуса не држи,“ рекао је мали Стевица, кад се о Мр 
оме, што су му та места жутнула.{S} Сем тога, на десном боку једва се познаје жиг:{S} М. Ђ. Ово 
ет додати:</p> <p>„Тражила сам да видим тога будућег ђувегију свог, да видим човека с ким ми ва 
шта ће свет рећи о начину како је он до тога ћара дошао: „моје је да своје рачуне гледам; а све 
во као да је опазила и сама Анђелија, с тога је постала хладна и равнодушна према свима својим  
 па она је већ ту, да буде пунолетна, с тога с њеном прошевином немој хитати.{S} Кад постане пу 
о уткива у платно живота човекова.{S} С тога наш живот, ма колико био горак, ипак има неке драж 
S} А око твоје Анђелије биће лома.{S} С тога се у памет <pb n="54" /> узми, да ти не подвале и  
, управо као неки — сељак философ.{S} С тога га сељаци узеше за општинског писара, али ту није  
ије с таком пресудом задовољна, те је с тога одбацује.{S} Не, не; не може бити, да сте вас двој 
/> је дала неколико свештеника, па се с тога и зову Поповићи, а у доба наше приче беше тек пост 
енкасти азур, то је нека средина између тога обојега.</p> <p>И ко хоће да види бујност живота н 
о и данас нико не зна.</p> <p>Он је још тога дана поиска од оца и мајке, и они му је дадоше: та 
дова.</p> <milestone unit="*" /> <p>Још тога вечера газда Угљеша дао је обележје Обрадовој Икон 
ога света!..</p> <p>И тој доброти срца, тој племенитости душе, томе узвишеном милосрђу наших же 
је седао — без нуткања и наговарања.{S} Тој части и томе весељу није било краја.{S} Три су трпе 
 између овога и онога света!..</p> <p>И тој доброти срца, тој племенитости душе, томе узвишеном 
рговачком полету...{S} Хе, али се ту, у тој кафани, често чула и по која горка осуда за све, шт 
 веће и од једнога и од другога.{S} И у тој бесаници, он, онако сам за себе, повика:</p> <p>„Из 
 рашта сам зват. “</p> <p>И таман они у тој речи, а капетан те на врата.{S} И чим уђе у ходник  
ошао среској канцеларији, он даде позив Толи пандуру, па га замоли, да га пријави капетану.{S}  
колера 1866 по свој Србији размахнула и толике домове у црно завила.</p> <p>Газда Угљеша се тих 
о би други данас и могао за ме положити толике паре?...{S} Он и нико други!...“</p> </div> <pb  
 последња нада његова.{S} Толико имање, толики живи мал, толико богаство, па му дом оста без му 
е при избору Анђелијнога младожење међу толиким просцима.“ На ово Ћата поново извади иза појаса 
може у животу да покаже толико милоште, толико милосрђа према бедном и невољном; толико саучешћ 
а се надиве колико лепоти и стаситости, толико и богатом руху њихову!...{S} Али је млада својом 
гова.{S} Толико имање, толики живи мал, толико богаство, па му дом оста без мушке главе!...{S}  
 ми у четири ока: колико је њихово јес, толико је и моје — није...{S} Ама што се ја не држим св 
олико милосрђа према бедном и невољном; толико саучешћа и болећивости према патњама и болу свој 
ти према патњама и болу својих ближњих; толико добродушности и племенитости према грешницима и  
 Угаси му се и последња нада његова.{S} Толико имање, толики живи мал, толико богаство, па му д 
конија, вечерас?"</p> <p>„И ти мени, за толико време, да не кажеш, да си ти оно био, ти, анђеле 
Човек никада не може у животу да покаже толико милоште, толико милосрђа према бедном и невољном 
ињства друга Смаја Циганина.{S} Звао ме толико пута, да му видим нову кућу и остало намешће.{S} 
ути ову нашу данашњу срећу, — па сам се толико пута канио, да те питам, шта ти о томе мислиш и  
ака сина на својим рукама однеговала, и толико ноћи над њим и над његовим тешким мукама провела 
видим шта је то тако хитно?!{S} Није ми толико што ћу се сад поново враћати у Шабац, колико ме  
 за ону кривоврату згебицу, што нема ни толико памети колико какав брав?!.{S} Ви још не познаје 
ла права пушионица.{S} Понекад се у њој толико напуни дима, да се човек од човека није могао ра 
 главном стараоцу, 200 дуката, масалном толико исто; свештенику, да им буде на руку, 50; според 
, па чак и према онима, који би, колико толико, заслуживали њену пажњу.{S} Шта више, они су јој 
мој весели свекар!{S} На шта му је било толико земаљско благо, кад њим није био кадар ни једно  
а их њихове мајке нису с толико муке, с толико бриге и бесанице неговале, над њима, над животом 
о ни једнога, да их њихове мајке нису с толико муке, с толико бриге и бесанице неговале, над њи 
им буде на руку, 50; споредном стараоцу толико исто; Феми Митровчанки и Марти Јездиној, које чу 
ој је постао тутор — хвала ти на твојој толикој бризи и старању!...{S} Ти си мени много ваљао у 
мине буђеновачких свиња у Китогу, па је том приликом рекао:</p> <p>„Ово би заиста било грехота  
 па макар за један сахат, онда је самом том смрћу целокупно имање његово прешло у наслеђе његов 
ићева. — — — — — — — — — — —</p> <p>И у том звркнуше двоја кола и зауставише се пред капијом ку 
ма Митровчанка Пели бирташици.</p> <p>У том се једна кола зауставише пред капијом.{S} У колима  
шта је хтео да каже. — — — — —</p> <p>У том и момак истера интов из авлије и стаде пред механу. 
ој доброти срца, тој племенитости душе, томе узвишеном милосрђу наших жена — писац посвећује ов 
ио руку Анђелијну за свога сина Рају; а томе је послу приступио веома опрезно и већ с напред ск 
и срећом деце своје,“ додала је Јеринка Томе Ботура.</p> <p>„О, да је ово доживео весели Угљеша 
азмотри акта по овоме делу, па да према томе и напише апелату.{S} Тако је и урађено.{S} И овде  
>„Али ћеш, Ћато, видети: какве ћу ја на томе имању реформе завести!..{S} Хоћу да свет види, да  
аследницу покојног Угљеше Пивљака.{S} И томе се цео свет чудио; а неки би само рекли:</p> <pb n 
ез нуткања и наговарања.{S} Тој части и томе весељу није било краја.{S} Три су трпезе постављан 
 А ти, Јешо, чујеш, језик за зубе!{S} О томе ником ништа, а кад се ствар сврши, онда можеш изаћ 
свога оца, већ њена снаха Иконија.{S} О томе се дуго и дуго по свој Мачви говорило.{S} Једни би 
 или на прелу, знај да је ту и он.{S} О томе већ говоре и деца по сокаку.{S} Чувај оно дете, до 
 малог ћутања она ће рећи:</p> <p>„Ја о томе, Рајко, Рајко — небо моје плаво, до сад мислила ни 
ндашњих шабачких адвоката жива дебата о томе, како су наши закони неправедни, што нису при одре 
ипати врелим пољупцима.</p> <p>„Доста о томе, моја голубице бела!...{S} Немој ме подсећати на о 
 што ти је најмилије, Рајко, немој ме о томе више питати.{S} Примила сам.{S} Морала сам.{S} Так 
но мушко дете“, рекли би људи, кад се о томе повела реч.</p> <p>Ту се читаву недељу дана свадбо 
ти," рекао је једном приликом, кад се о томе повела реч.</p> <p>„Богме Ћата има право, и ја бих 
уђеновачку сточну економију,“ како се о томе једном сам изразио.</p> <p>Тако исто није хтео да  
*" /> <p>Једном се у совљачкој механи о томе овакав разговор водио:</p> <p>„Људи, ја још не вер 
олико пута канио, да те питам, шта ти о томе мислиш и шта намеравамо радити с овим големим имањ 
> <p>„Прече мајци него тетки.“</p> <p>О томе спору створило се у народу једно мишљење, а код љу 
, да то све може бити пре но што се ико томе буде и надао.</p> <p>Зато он према Ђуку постаде и  
ногу путоногаст.{S} То му се познаје по томе, што су му та места жутнула.{S} Сем тога, на десно 
његова сина Млађе и снахе Иконије, и по томе је суд расправљао питање са тачке правнога гледишт 
пик</title> је знао напамет, да би му у томе позавидео <pb n="26" /> и какав богослов.{S} Он је 
а Ћата и онај млађи тутор — неки Ранкић Томин. света је било пуно, па се рано разиђе; а ова дво 
рити.“</p> <p>И Ћата је изабрао Ранкића Томиног, човека истина имањем отањег, али иначе вредна  
оме интову дође.</p> <p>На овај овакав „тон“ Симе Ћате, Ћуку се мало набра чело, али он ипак пр 
а сам знала да ти је срце добро, верно, топло; али нисам знала да ти је душа тако велика!...{S} 
тац грома тресну тамо негде око великог тополика.{S} После је грунула киша, какву најстарији љу 
апљице кише почеше да пропрскују, а шум тополова <pb n="110" /> лисја личио је на поноћна већа  
елу дружбу шабачких младих трговаца:{S} Топузовића, Куртовића, Гашића, Тркића, Ајдарића, Нешића 
к; а кад Пела изиђе, он узе своју кожну торбу, отвори је и из ње извади два фишека, те их оба п 
у.{S} Стражња осовина пребијена, једног точка са свим нема, а у једног имају само две шпице.{S} 
петан ту; али кад није, онда ме јави г. Тоши.{S} Можда ће ми и он казати, рашта сам зват. “</p> 
од г. начелника; него да те пријавим г. Тоши писару?...“</p> <p>„Е, волео бих да је капетан ту; 
цевима — у која беху упрегнута два, као трава, зеленка, оба поносног држања — ама као да их је  
ваљалцу око ушију обавила и ту оставила траг ружног обележја, да се многи после узимао у памет, 
бич Господњи тако растерати, да им више трага трагу бити неће. “</p> <p>„И то ће бити?“</p> <p> 
сподњи тако растерати, да им више трага трагу бити неће. “</p> <p>„И то ће бити?“</p> <p>„То ће 
а особито на оне, који не <pb n="55" /> траже њену руку њене лепоте ради, већ ради њенога богат 
га бегенисале.{S} Чим дођу, они Радојла траже.{S} Стари Митош Пораба једном га одведе и у Ђур.{ 
и о њима ништа више говорити.{S} Они не траже моју руку, већ овај мој мираз, ово моје очинство. 
просиоци.{S} И то су, рече, све они што траже готовине онако — без мотике.</p> <p>„А, знам, вер 
, али просилац за кога је она знала, да тражи њену руку, а не њен богати мираз: јер га она више 
види бујност живота нашега народа, нека тражи у доба тих лепих и пријатних јесењих дана, јер је 
а отворена му је и цела Србија, па нека тражи за сина девојку, а за се добре пријатеље, а не да 
говца из Шапца, којом <pb n="105" /> се тражи да суд огласи Иконију за једину наследницу целоку 
рину.{S} Трећега нема! ..{S} Максим Ћук тражи моју руку за свога сина, па одрешио своју дубоку  
воју пресуду онако како је и сама тужба тражила, онда се Сима Ћата и Максим Ћук зачуђено згледа 
 беше мило; али ће опет додати:</p> <p>„Тражила сам да видим тога будућег ђувегију свог, да вид 
аш, анђеле мој, да тај спор ни ја ни ти тражили нисмо, нити нам треба имање твога покојног свек 
ем ни губере ни бакраче, већ само своје тражим.{S} Истина је и то, да ја радим и да без хасне н 
к је то своје благо нагомилао.{S} Он је тражио руку Анђелијну за свога сина Рају; а томе је пос 
оне памети ваља на далеко <pb n="73" /> тражити.{S} Каквог се год посла прихвати, цвета му.{S}  
де, Ћато, у четири ока, шта ти, братац, тражиш за се, а шта за оне, којима се по нешто дати мор 
{S} Хоћеш на Рачу до старога Ковића, да тражиш од мртве кобиле плоче, а не велиш, да ти је у пл 
јнак и весеље, које би често до сванућа трајало.{S} Ту је Бего Цицварић и развио свој песнички  
опет мало повратило ; али то је за мало трајало: што се у ноћ више улазило, све су га веће муке 
p> <p>„Нека се притрпи.{S} То неће дуго трајати.“</p> <p>„Чуо те Бог и Богородица, пријатељу!.. 
а оличена пакост, која не може да гледа трајнију срећу човекову.{S} Ово се могло приметити и на 
просилаца Анђелијних био је Максим Ћук, трговац из Шапца, за кога се у велике говорило, да не з 
 смеће с ума? упаде му у реч један млад трговац... „Адвокат Јовић има право...{S} Ја се и срцем 
н Максим Ћук, најбогатији и највиђенији трговац у Шапцу, — ја бих се о своју душу огрешио, кад  
 у госте и газда Угљеша Пивљак, марвени трговац из Совљака у Мачви.</p> <milestone unit="*" />  
вреди.{S} То ће вам бити један по један трговац: поштен, поуздан, мудар и паметан, а после писм 
се једна мала дружиница шабачких младих трговаца веселила пред совљачком механом.{S} И то је ве 
вековечио веселу дружбу шабачких младих трговаца:{S} Топузовића, Куртовића, Гашића, Тркића, Ајд 
 отпевао Цицварић, један од оних младих трговаца дочепа пуну оканицу вина, што је пред њим па с 
 обесмрћена многа имена ондашњих младих трговаца, којима Шабац има да благодари за свој развита 
Матош Пораба, један од Чаја, свињарских трговаца од Шопрона, онај што је Радојла Клисариног зав 
 каква весела дружиница младих шабачких трговаца, затурила би ајнак и весеље, које би често до  
ој развитак и у својој лепоти и у своме трговачком полету...{S} Хе, али се ту, у тој кафани, че 
 теслимљује.{S} Он би у прилици рекао: „трговину што једе продаји, продаји што брже, јер ће пој 
 га свима као свога поочима и знаменита трговца, што у Србији годишње одваја необично много сви 
номоћника Иконије, супруге Рајка Перића трговца из Шапца, којом <pb n="105" /> се тражи да суд  
а доброг и поштеног домаћина и марвеног трговца... <pb n="7" /> Али је штета...{S} Ту недавно,  
смен и добар рачунџија; а то све једном трговцу треба,“ — рећи ће за Клисарина сина Петроније П 
.{S} На ме је и онако велика повика, да тргујем с богатим <pb n="59" /> масама, а маса покојног 
м масални.</p> <p>„До њеног пунолетства треба још година, седам месеца и 23 дана,“ одговори ста 
ло главу.{S} Нико није умео казати, шта треба чинити а шта не треба.{S} Кукавна Анђелија беше к 
S} Хоћеш ли ми допустити, да учиним шта треба, да ти оца спремимо његовој вечној кући — онако,  
воме свету.“</p> <p>„Па пријатељу, деца треба да се најпре виде; али ја опет стојим за моју Ико 
ан Јовић има право; женска и мушка деца треба да су и пред законом <pb n="89" /> и пред људима  
 момку <pb n="67" /> отворена, али деца треба најпре да се виде, па да чујемо шта ће и девојка  
 умео казати, шта треба чинити а шта не треба.{S} Кукавна Анђелија беше као изван себе.{S} Лете 
е тако како стојиш.{S} Ништа ти више не треба.{S} Кад се вратимо и кућа ће нам бити готова.{S}  
.“</p> <p>„Знам, знам колега, али ти не треба да смећеш с ума, да...“</p> <p>„Шта да не смеће с 
д самога бечког ћесара.{S} Ту ми бар не треба ништа Сима Ћата.{S} Ја ћу то и без њега свршити.. 
у нашем грађанском закону, које час пре треба да нестане,“ додаде Станоје Лучић четврти адвокат 
, одавно се носи идејом, да наши закони треба већ једном да изравнају женску децу са мушком при 
пор ни ја ни ти тражили нисмо, нити нам треба имање твога покојног свекра, односно његова унука 
атине и Ћукове!..."</p> <p>„А шта им то треба?“</p> <p>„Боје се да им тица из кавеза не прне... 
Хе, моја Фемо, знаду они лепо што им то треба.“</p> <p>„Па, Радојло, да си нам по Богу брат, ка 
екари су морали са собом носити све што треба, кад буду овако у народ позвати.</p> <p>И сам Угљ 
обар рачунџија; а то све једном трговцу треба,“ — рећи ће за Клисарина сина Петроније Певац.</p 
нитог, онога милосрдног света, какав би требао да буде, па да се и на овоме свету заснује права 
ђелијн.</p> <p>Беше настао један свечан тренутак.{S} И онда узе рен адвокат Радић.</p> <p>„О, с 
milestone unit="*" /> <p>После неколико тренутака летеле су као ветар оне господске кочије.{S}  
о.{S} Пред њиховим очима само је сијао, треперио и на њих врашки намигивао, њен богати мираз.</ 
рну облачну утробу; а један хитац грома тресну тамо негде око великог тополика.{S} После је гру 
живим, или ћу ићи да скачем у Дрину.{S} Трећега нема! ..{S} Максим Ћук тражи моју руку за свога 
нових идеја,“ учини Драго Рајичић, онај трећи адвокат, што је ретко узимао учешћа у препирци, а 
е каква просца!..{S} Ти си јој тридесет трећи."</p> <p>„Све ја то знам, пријатељу, као и то, да 
е за некога старог јарана свог.“</p> <p>Трећи би додали:</p> <p>„Остави онако богат и чувен дом 
заспала; а кад дете опет врисну, она се трже, па није ни чула шта жене о њеном оцу говоре.</p>  
?"</p> <p>На ове речи Анђелија се чисто трже.{S} Погледа у Ћату оним својим великим и паметним  
</p> <pb n="118" /> <p>Иконија се чисто трже.{S} Погледа Рајка оним својим великим, као угљен ц 
: „Ждрале!“</p> <p>И оно се кљусе чисто трже.{S} Климну главом, па је опет окембеси — као да је 
части и томе весељу није било краја.{S} Три су трпезе постављане и дизате.{S} Ту нико дошао ниј 
/p> <p>На то веће Рајко беше позвао два три своја познаника и пријатеља, људе од знања и закона 
: чим роди жир, он сместа одвоји по два три чопора маторих вепрова и отера <pb n="4" /> у жир;  
"130" /> од себе весела гласа.{S} У два три маха чуо се жесток њисак.{S} Мора да је било неког  
што је год било момака и девојака у сва три ова села, све се то, за тили час, обуче у свечано р 
о њихове вечне куће испратила су их сва три разреда ђака и силан свет из Совљака, Глоговца, Црн 
/p> <p>Оно у народу своди се на ове две три речи:</p> <p>„Ето шта су у стању да ураде паре!...{ 
смотрила и Фема Митровчанка.{S} Оне све три, полако, на прстима, изађоше из собе.{S} Анђелија т 
ездину — да јој говоре.{S} И оне су све три у небо дизале доброту, богатство, па леп, господски 
од накитом од орлаша и крсташа талира и три ниске о врату дуката, што су пламтели као жива жера 
ојног Угљеше Пивљака.{S} Ту се одједном три кола ухватише.{S} Песме и поскочице низале су се је 
стала нестрпљива.{S} Излазила је двапут три на капију и погледала доле владичином конаку, откуд 
ег часа ослањати.{S} Анђелија је двапут-три улазила у гостинску собу, стала би пред икону свете 
енити људи, како вам завидим!{S} Ово је тридесет и више година како се ломим и бијем као ала с  
просца, те каква просца!..{S} Ти си јој тридесет трећи."</p> <p>„Све ја то знам, пријатељу, као 
а за свога сина Радојла.{S} То беше њен тридесет четврти просилац, али просилац за кога је она  
пробирачица: она је до сад одбила равно тридесет и два просца, те каква просца!..{S} Ти си јој  
ута, па шмркну!{S} И не прође много, па трипут, једно за другим, тако кину, да му сузе на очи у 
начило, онда се Максим Ћук пољуби, и то трипут се пољуби, са својим пријатељем Ћатом; а један д 
ваца:{S} Топузовића, Куртовића, Гашића, Тркића, Ајдарића, Нешића, Лелековића, Бојића и других.< 
то оде за онога, који је Ћати био вечно трн у оку, као да му се, Бог с нама био, предсказивало, 
Ћуку и Управи Фондова.{S} И, док ви све троје не пристанете да се продаја одложи, ја немам ни с 
а, те су држали консилиум.{S} Па? — Сва тројица само одмахнуше главом.{S} Један од њих рече:</p 
врдати, онда знај, да ћеш ти баш за све трошак платити.“ И то је Ћату веома забринуло и — сневе 
 једног ни за другог.{S} Ту ће да плати трошкове богата маса покојног Угљеше," рекао је Петрони 
ујеш — с главним, с интересом и судским трошковима, и скупа је изнело:{S} 242 дуката, 14 гроша  
измирио цео дуг с интересом и парничним трошковима.{S} И тако је спречена продаја имања мога оц 
 томе весељу није било краја.{S} Три су трпезе постављане и дизате.{S} Ту нико дошао није, док  
к има неке дражи.{S} И ми га за то увек трпљиво сносимо, вечито надајући се, да ће нам синути б 
ма свога, — па ништа.{S} Није штедео ни труда, ни коња, ни пара.{S} Довео је два лекара из Вели 
и: „трули газда.“ Па он је и био одиста трули газда.</p> <p>Кад је умро, његово огромно имање д 
"</p> <p>Угљешу су у свој Мачви звали: „трули газда.“ Па он је и био одиста трули газда.</p> <p 
етна сумња...</p> <p>„А не да ти лепота труне у овоме глибу и да изуваш обућу овим нашим каљога 
те, ту велику добротворку рода људског, ту мајку и одгајиљу људи, народа, човечанства, земаљски 
у Шабац, а Ћата својој кући.</p> <p>„Е, ту је сад ударио тук на лук:{S} Максим Ћук на Симу Ћату 
десет.{S} Читава је то пратња: ту жене, ту људи... сви они знају, да је дете умрло пре свога ђе 
ше лепше половине.{S} И сад, помислите, ту велику добротворку рода људског, ту мајку и одгајиљу 
оћеш, по десет.{S} Читава је то пратња: ту жене, ту људи... сви они знају, да је дете умрло пре 
ви празна разговора; није <pb n="72" /> ту реч ни о Ћуковом сину ни о Угљешиној Анђелији, већ о 
ош за оно шкембе дао своје дете?!...{S} Ту опет мора да игра главну улогу какав масан мираз..." 
овца... <pb n="7" /> Али је штета...{S} Ту недавно, много је, кажу, штетовао на дебелим свињама 
кадар је да окрене тумбе цео свет...{S} Ту ће имати посла и они из Београда, и зар ја да изигра 
 није било без добра и богата лова..{S} Ту неки дан Ћук је у два маха на своме интову одлетао у 
но двориште покојног Угљеше Пивљака.{S} Ту се одједном три кола ухватише.{S} Песме и поскочице  
им воћњаком покојног Угљеше Пивљака.{S} Ту, одмах иза Срејиног вигња, има и један мали прелаз п 
купљала најотменија шабачка публика.{S} Ту би се у вече, онако без икаква претходна договарања, 
справе о појединим правним питањима.{S} Ту се критиковао и сам суд, што је овај или онај грађан 
 богатији и од самога бечког ћесара.{S} Ту ми бар не треба ништа Сима Ћата.{S} Ја ћу то и без њ 
, те дају слику разривеног броћишта.{S} Ту се виде и два кокошја гнезда, у којима баба Џавине к 
јим се ја ни за једног ни за другог.{S} Ту ће да плати трошкове богата маса покојног Угљеше," р 
} Три су трпезе постављане и дизате.{S} Ту нико дошао није, док се није лепо заложио и залио ст 
и кад што проговори ружно проговори.{S} Ту неки дан, преко свога обичаја, свратио је у кафану „ 
ошапта, што Ћук никако и не примети.{S} Ту се почело и смркавати, зато су конаковали у Лешници, 
атле за Београд и Ћата и Максим Ћук.{S} Ту су држали малу конференцију с неким београдским адво 
био два дуката, слободно баци један.{S} Ту немој тврдовати: што да изгубиш твој чист дукат ћара 
е, које би често до сванућа трајало.{S} Ту је Бего Цицварић и развио свој песнички дар: он је т 
 као и оно, што се из Београда чуло.{S} Ту је метана на решето и „кривда" и „правда.“ Било је п 
ала — па као ветар одјури у Богатић.{S} Ту се састаде с капетаном, те га замоли, да му једном в 
државам, да чујем и противну страну.{S} Ту имају да даду своју реч и — Сима Ћата, масални судиј 
 Венца“ долазе људи сабаиле на кафу.{S} Ту се обично претресу све новости од јучерашњег дана: у 
ону дивну пасмину буђеновачких свиња; а ту су уговорили да прстен буде у другу недељу по Крстов 
 овоме свету; луд је ко се не стара, да ту силу има у својој власти...{S} Добро каже наш народ: 
зи или од некуд долази, онда знајте, да ту није било без добра и богата лова..{S} Ту неки дан Ћ 
сад, јаши твога путаља, па иди кући, да ту радосну вест кажеш и твојој Јели.{S} Њу ће то, болан 
о тиче наше кесе и наших интереса, онда ту престају сви обзири и сва начела,“ ређи ће Рајко Пер 
и, дане мој, сунце моје огрејано, могла ту анђелску душу, твоју добру заовицу избацити на сокак 
але.{S} Видело се, да му је крај живота ту...</p> <p>И жене су већ понеле да се немо погледају. 
ећи.</p> <p>„Море видео сам ја њега где ту неки дан много нешто чепа око врата масалног судије; 
 утуви газда-Максо, ако ја чујем, да је ту какво мито имало посла, онда знај, да вам то упалити 
о свет мисли, да је неправедан, и да је ту играло мито, и то големо мито.{S} Један је ту неки д 
ако је на с лу или на прелу, знај да је ту и он.{S} О томе већ говоре и деца по сокаку.{S} Чува 
ичај да гвожђе кује док је вруће, па је ту методу и овом приликом усвојио, ма да му се нешто, п 
дар и велики чиновник у Београду, па је ту службу оставио и дошао кући да се бави пољским радом 
ало мито, и то големо мито.{S} Један је ту неки дан, не познавајући ме, преда мном рекао:</p> < 
 своју духовитост и песнички дар: он је ту, пред самом совљачком механом, срочио и уз ћемане от 
варић и развио свој песнички дар: он је ту срочио знамениту песму:</p> <p>„Уродила рана крушка  
 био глас Максима Ћука.</p> <p>„Само је ту Сима Ћата и онај млађи тутор — неки Ранкић Томин. св 
, па ће онда рећи:</p> <p>„Капетан није ту.{S} Одазвао га г. начелник.{S} Бог зна хоће ли до мр 
 то имање ипак није пусто и да оно није ту, да зајажава ненаситост неваљалих људи, већ да се њи 
аову моје Иконије.{S} Она само што није ту; а ми бисмо, најпосле, и без ње могли почети,“ одгов 
ариног?“ упита Пав’о Агић.</p> <p>„Није ту сад питање, је ли то Клисарин Радојло или ко други,  
а мало истину говорећи.</p> <p>„Ти мене ту, Рајко, немој мешати...{S} Ако се ја будем питала, ј 
нка клисаре, беше отишао на Рачу, да се ту нађе, док се свиње Матоша Порабе претуре на ону стра 
ка, да се што позамашно ућари, он би се ту сав заложио, и не би се много обзирао шта ће свет ре 
расправио и пресудио.{S} По кашто би се ту долазило до врло живе правне препирке.{S} Једна такв 
" Много се сумњало у Симу Ћату, који се ту десио и кад је Угљеша издахнуо, и кад је власт чинил 
воме трговачком полету...{S} Хе, али се ту, у тој кафани, често чула и по која горка осуда за с 
нда нека ти је последња брига, да ли ће ту неко други штетовати...{S} Чувај се прве штете; јер  
Малој Госпођи слави накучанска црква, и ту буде света из Поцерине, Посаво-Тамнаве, Мачве, Јадра 
93" /> се неваљалцу око ушију обавила и ту оставила траг ружног обележја, да се многи после узи 
и отишла у собу, стала би код прозора и ту ослушкивала кад ће се чути његови кораци; али њега д 
вљачкој механи вечерао са Симом Ћатом и ту се бавио до после пола ноћи, па после он сео у свој  
а мотику да заваре и кавраишу.</p> <p>И ту се баш чуше тихи и лагани кораци.</p> <p>„Јеси ли ти 
} Ја сам чисто радознао да видим: ко би ту био пречи наследник имања покојног <pb n="98" /> Угљ 
ћа, а да тога није било, Бог зна оно би ту остало још коју годину недирнуто; али да је на њ нат 
 сељаци узеше за општинског писара, али ту није дуго остао: истиште га Симо Ћата, који га, из п 
ворити..."</p> <p>„Богме, Обраде, ја ти ту ништа помоћи не могу.{S} Продаја је саопштена и теби 
ати ни Максиму Ћуку; али су им адвокати ту ствар овако објаснили:</p> <p>„Ако је покојни Угљеша 
: „продадоше је!...“ У осталом и ја сам ту.{S} Ни ја не дам, да ми ова маса оде на ђавоље мекињ 
...“</p> <p>„Е, волео бих да је капетан ту; али кад није, онда ме јави г. Тоши.{S} Можда ће ми  
амо, пријатељу ?“</p> <p>„Па мој је син ту, пријатељу.{S} Он се данас у два маха у колу хватао  
 нема; што се у њеној механи догоди, то ту остаје — као закопано,“ одговорила је Пела, ударивши 
закону, а судови су <pb n="114" /> зато ту да суде, не по срцу и правди какву народ замишља, ве 
{S} Она је неколико пута уздахнула, што ту бар није и детиња мајка, њена добра снајка Иконија.{ 
сврне на наше имање у Китогу и нека нас ту чека!.“</p> <p>„Врло добро, пријатељу.{S} Тако нека  
алац Анђелијн.</p> <p>„А, па она је већ ту, да буде пунолетна, с тога с њеном прошевином немој  
а круна овој нашој приповедци.</p> <p>У ту се собу беху искупили:{S} Иконија и њен Рајко, Анђел 
без свакога права на овоме свету, па су ту неправду унели и у сам грађански закон.</p> <p>Овоје 
 најпре на масено имање у Китогу, те су ту прегледали познати домазлук дивних швајцарских крава 
е покваре; нешто бих волела да они нису ту.{S} Они ће, видећеш, и нашој вечери наћи ману,“ шану 
 људи, кад се о томе повела реч.</p> <p>Ту се читаву недељу дана свадбовало; а совре се нису ди 
дила рана крушка под Милошићем!“</p> <p>Ту су обесмрћена многа имена ондашњих младих трговаца,  
</p> <p>„Богме није,“ одговори Ћата... „Ту су радиле паре, и то велике паре!“ додаде он, после  
беше <pb n="127" /> плинула нека дубока туга, а испред њених очију минуше сви они тужни дани, ш 
ца живота његова — жена.. ..{S} Њена је туга већа него наша; њено је осећање нежније, дирљивије 
оже.{S} Мој би се отац убио, а мајка од туге пресвисла, да ја то учиним.“ И она заусти да још н 
ог одредио да понесеш једно тешко бреме туге и жалости, под којим би пали и најјачи људи?!...{S 
све нијансе његове.{S} То беху одблесци туге и радости, веселих и тужних дана, слатких и горких 
Што нам, сине, онда не каза да ћеш тако туговати, па твоја мајка не би дала, да јој њена перуни 
ј, а тако исто и млађи из куће Угљешине туда иду Срејином вигњу, кад што имају да наде или каку 
оју кућу где је угледало света па иде у туђ дом, прима туђе име <pb n="86" /> и туђу славу.{S}  
 угледало света па иде у туђ дом, прима туђе име <pb n="86" /> и туђу славу.{S} И зар то створе 
м ја, да се мојим богатим пупилама крпе туђе продрте вреће.“</p> <p> Ово као да се Ћати није до 
ављам, да своју главу лупа претресајући туђе рачуне,“ рекао би у прилици...{S} Не, озбиља, чудн 
 сироче, а у <pb n="104" /> кућу доводе туђинку, што му, штоно кажу, није ни род ни помози Бог! 
, како би њихове црне душе ликовале над туђом несрећом,“ рекла је Јанока Петрићева. — — — — — — 
туђ дом, прима туђе име <pb n="86" /> и туђу славу.{S} И зар то створење да изравнамо с мушким  
S} Ода се смешила, али је тај осмех био тужан.{S} У лицу бледа, а погледа заморена Она му приђе 
несе своју пресуду онако како је и сама тужба тражила, онда се Сима Ћата и Максим Ћук зачуђено  
се грохотом насмејали, кад су прочитали тужбу адвоката Радића, ђенералног пуномоћника Иконије,  
 милује своју једину сестрицу....{S} Не тужи тако, очни виду, твога оца и твоје матере!{S} Ти ј 
га, а испред њених очију минуше сви они тужни дани, што су је за овај дом везивали.{S} У тај ба 
окрете се својој заови, погледа је оним тужним и вечно сетним погледом..{S} Хтела је да јој још 
беху одблесци туге и радости, веселих и тужних дана, слатких и горких успомена.{S} И то се све  
 ти баш прими обележје, Иконија?!" рече тужно и веома потресено један мушки глас?!</p> <p>„Тако 
војој кући.</p> <p>„Е, ту је сад ударио тук на лук:{S} Максим Ћук на Симу Ћату.{S} Ко ће кога н 
оже и његове кесе, — кадар је да окрене тумбе цео свет...{S} Ту ће имати посла и они из Београд 
> <p>„Само је ту Сима Ћата и онај млађи тутор — неки Ранкић Томин. света је било пуно, па се ра 
салном; али како ја знам, то ће све мој тутор стрпати у своја недра, а масални нека се наплаћуј 
 пристајеш ли?“</p> <p>„Питао ме је мој тутор.“</p> <p>„Па?“</p> <pb n="80" /> <p>„Па...{S} Рек 
је већ звала Ћату, од кад јој је постао тутор — хвала ти на твојој толикој бризи и старању!...{ 
е свет рећи о начину како је он до тога ћара дошао: „моје је да своје рачуне гледам; а свету ос 
у нарочиту философију, философију чиста ћара.{S} Он је једном рекао: „Да би добио два дуката, с 
шао у Митровицу, могао је имати и нешто ћара; а овако, задужио се и косом на глави: пао је у ка 
рдовати: што да изгубиш твој чист дукат ћара?!{S} Кад имаш начисто ти да добијеш, онда нека ти  
то је купио, он је опет <pb n="95" /> у ћару.{S} Његов талисман, то је његов кантар, на коме, к 
/p> <p>И док је ово Максим Ћук говорио, Ћата је просто бленуо у њега.{S} Ове му мисли до овога  
годарности ради, а ништа му не рече.{S} Ћата се само осмехну, и повуче један вучљај бурмута и н 
...{S} Него шта нам велиш да радимо?{S} Ћата нас наговара да на суду криво сведочимо.“</p> <p>„ 
у мал чувају, и био с њима задовољан, а Ћата их сад не бегенише!...{S} Други су то рачуни, браћ 
сео у свој интов и вратио се у Шабац, а Ћата својој кући.</p> <p>„Е, ту је сад ударио тук на лу 
ласом, који је сам собом наглашавао, да Ћата и сам увиђа важност посла, рад кога се Максим Ћук  
и.{S} Нисам је могао ни видети.{S} Сима Ћата и Максим Ћук тамо заповедају и ко ће доћи и ко оти 
и смо ти 'вамо на великој муци.{S} Сима Ћата и Максим Ћук умуасерили нас, па нико ни у кућу ући 
{S} Ту имају да даду своју реч и — Сима Ћата, масални судија, а богме и Максим Ћук, свекар лепе 
 <p>„Немој тако, пријатељу, повика Сима Ћата.{S} Нека момак с колима сврне на наше имање у Кито 
сад ваља испит полагати," промрмља Сима Ћата кроза зубе.</p> </div> <pb n="65" /> <div type="ch 
м Ћук, а остраг на масалним колима Сима Ћата са својим побратимом Обрадом Чавком.{S} То су били 
есара.{S} Ту ми бар не треба ништа Сима Ћата.{S} Ја ћу то и без њега свршити...{S} А ти, Јешо,  
сти!..{S} Хоћу да свет види, да је Сима Ћата, старалац поверене му масе, био срећне руке при из 
 unit="*" /> <p>Онога дана, кад је Сима Ћата отишао на масалним колима у Шабац, да јави Максиму 
себичњака и неваљалаца, — дотле је Сима Ћата по својој соби, гоњен завишћу и злобом, ходао доле 
авао ни своје рођено,“ приметио је Сима Ћата, кад му је Максим Ћук изјавио своју захвалност на  
о је и сама тужба тражила, онда се Сима Ћата и Максим Ћук зачуђено згледаше.</p> <p>„А, па међе 
адским адвокатима растали, онда ће Сима Ћата упитати Максима Ћука:</p> <pb n="108" /> <p>„Бога  
а чујемо драги пријатељу,“ рећи ће Сима Ћата гласом, који је сам собом наглашавао, да Ћата и са 
е велиш, да ти је у плану Совљак и Сима Ћата, главни старалац масе покојног Угљеше Пивљака...{S 
о могли сковати један Максим Ћук и Сима Ћата, главни старалац Угљешине масе.“ Други би опет дод 
IX</head> <p>Пошто су Максим Ћук и Сима Ћата вечерали, а Пела им беше, истина на брзу руку, али 
estone unit="*" /> <p>У први мах и Сима Ћата и Максим Ћук просто су се грохотом насмејали, кад  
„Тако је, газда-Максиме," одговори Сима Ћата, па у два маха шмркну из своје бурмутице, а одмах  
е нашао веселој Анђелији на помоћи Сима Ћата, који је и иначе с њеним оцем добро живео.{S} Он ј 
нај дин-душман куће Угљешине, онај Сима Ћата, и она рђа над рђама, она несрећа где стане и где  
е један човек.{S} То је био главом Сима Ћата, главни старалац масе покојног Угљеше Пивљака.</p> 
недирнуто; али да је на њ натрапао Сима Ћата, као што је у два маха слазио у подрум, он би га,  
ње више не излази!...“</p> <p>Тако Сима Ћата; а Максим Ћук — шта је с њим?</p> <p>Њега ено где  
м.</p> <p>И у тај мах улети у собу Сима Ћата.{S} Стаде као укопан — као да је и њега потресла о 
с Максима Ћука.</p> <p>„Само је ту Сима Ћата и онај млађи тутор — неки Ранкић Томин. света је б 
chapter" n="10"> <head>X</head> <p>Сима Ћата сав се беше заложио, да од своје пупиле добије при 
 земаљски закони признају.“</p> <p>Сима Ћата, међу тим, где стане каже:</p> <p>„Издадоше нас св 
стина.</p> <milestone unit="*" /> <p>Па Ћата, ако ћете право, и јест се много старао око унапре 
чуни приме и одобре онако, како их буде Ћата старатељском судији поднео.“</p> <p>Кад се све то  
ча-Мића, онај исти чича-Мића, што га је Ћата отпустио из куће покојног Угљеше.{S} И онда ће дод 
ватије Ребрин, онај Саватије, што га је Ћата узео на место чича-Миће, старога момка покојнога У 
о његових планова покварио.{S} А кад је Ћата одвајао, шта ће од живога масалног мала продати, о 
 нигда покајати нећеш.“</p> <p>После је Ћата устао и изашао у авлију, али је мимогред дао знак  
 Анђелијних просилаца.</p> <p>Али их је Ћата јуначки и дочекивао.{S} Изгледало је, да је рођен  
кад се о томе повела реч.</p> <p>„Богме Ћата има право, и ја бих тако радио,“ рекао је Петрониј 
та још од тога може бити.“ Ово последње Ћата је очевидно иставио као озбиљнога конкурента сину  
 примедбу прими и послуша.{S} И тога се Ћата строго придржавао, па му је ипак масални неколико  
 и Руме за Земун, а одатле за Београд и Ћата и Максим Ћук.{S} Ту су држали малу конференцију с  
> <p>Тако ћемо и да урадимо, па макар и Ћата и Максим Ћук пресвисли од дерта,“ одговори Фема Ми 
наредиш онако и нека буде!...“</p> <p>И Ћата је одиста учинио све, те је пратња покојног Угљеше 
 то неће ни масални макарити.“</p> <p>И Ћата је изабрао Ранкића Томиног, човека истина имањем о 
ими Ћати.</p> <p>„Богме није,“ одговори Ћата... „Ту су радиле паре, и то велике паре!“ додаде о 
она два врана „гаврана,“ како их је сам Ћата назвао кад је први пут сео на кола и пошао да обиђ 
ладожење међу толиким просцима.“ На ово Ћата поново извади иза појаса своју бурмутицу, узе „еле 
оје је опет несретни <pb n="27" /> Симо Ћата почео да уноси горчине и сатанског заједања.{S} Он 
али ту није дуго остао: истиште га Симо Ћата, који га, из просте зависти, није могао очима да г 
ма судбине, онда ето то је.{S} Овај наш Ћата и проклети Максим Ћук и чуваше је, и засипаше суви 
у нађу...</p> <milestone unit="*" /> <p>Ћата се једном приликом, као мало у шали а мало и озбиљ 
 Пивљака.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ћата је опет са своје стране овако говорио:</p> <p>„Дет 
<milestone unit="*" /> <pb n="50" /> <p>Ћата је одмах приступио уређењу масе.{S} Најпре и најпр 
e="chapter" n="8"> <head>VIII</head> <p>Ћата је, одиста, имао право, кад се оно масалном пожали 
 је ли то за Угљешину Анђелију?"</p> <p>Ћата на ово ништа не одговори, већ само рече:</p> <p>„Л 
ам,“ додала је Фема Митровчанка.</p> <p>Ћата је само ћутао, жмиркао и смешио се.{S} Не може бит 
им је имао каква посла и рачуна.</p> <p>Ћата се прими тога тешког посла, али под погодбом, да м 
 већ шта ће њен старалац казати.</p> <p>Ћата мапо поћута, или, боље рећи, он се мало и збуни, а 
ати, дају тек пошто масу приме!“</p> <p>Ћата је пред Ћуком стајао као обенђијан; а кад је кући  
 дође.</p> <p>На овај овакав „тон“ Симе Ћате, Ћуку се мало набра чело, али он ипак продужи са с 
ђелију чувају дупле страже, стража Симе Ћате и стража Максима Ћука.{S} И док је ово наш Љубинко 
ође у Совљак, а до свога пријатеља Симе Ћате, главног стараоца масе покојног Угљеше Пивљака, а  
{S} И онда би неки рекли:</p> <p>„Море, Ћати не може нико ништа.{S} Јака су леђа, на која се он 
з пола муке погодише:</p> <p>„Да Ћук да Ћати, као главном стараоцу, 200 дуката, масалном толико 
 је Ћати до синоћ дао 400 дуката — пола Ћати, а пола масалном; али како ја знам, то ће све мој  
ица.</p> <p>„И то оде за онога, који је Ћати био вечно трн у оку, као да му се, Бог с нама био, 
ња.{S} И онда мало поћута.{S} Гледао је Ћати право у очи, па ће му смешећи се рећи:</p> <p>„Каж 
 смета, залива сувим златом.{S} Само је Ћати до синоћ дао 400 дуката — пола Ћати, а пола масалн 
ети Среја ковач.</p> <p>Ове ове замерке Ћати су дотурали његови људи, али он на то главе окрета 
.{S} Он је срећан што је доживео, да се Ћати освети — да га види избачена из ове њему драге кућ 
е продрте вреће.“</p> <p> Ово као да се Ћати није допало, а учини му се, као да се оно „продрте 
/p> <pb n="58" /> <p>То је Фема после и Ћати казала.</p> <p>„Ми ћело с њом муку имати: ја ово ч 
з ње извади два фишека, те их оба пружи Ћати, па му смешећи се рече:</p> <p>„Ево, на, пријатељу 
о некако није могло ући у главу ни Сими Ћати ни Максиму Ћуку; али су им адвокати ту ствар овако 
...{S} Зато, опет ти велим, иди ти Сими Ћати.{S} То је његов посао, а оно што се мене тиче — ја 
не, газда-Максиме, није.{S} Иди ти Сими Ћати.{S} Он је главни старалац, па, како се ви тамо нар 
је шалити, пријатељу,“ рећи ће Ћук Сими Ћати.</p> <p>„Богме није,“ одговори Ћата... „Ту су ради 
и, већ и одвратнији.{S} Једном је самом Ћати рекла:</p> <p>„Немојте ми о њима ништа више говори 
" рече Максим Ћук гласом, којим је хтео Ћати нагласити, да код Ћука не могу проћи ничије врдала 
сто постави мало згоднији човек; али су Ћати ипак препоручивали да се пред масалним покаже посл 
нека ми буде!“</p> <p>Ово је све слушао Ћатин повереник, Саватије Ребрин, онај Саватије, што га 
уће изаћи, док не удари на дупле страже Ћатине и Ћукове!..."</p> <p>„А шта им то треба?“</p> <p 
да.{S} И Ћато и капетан, а и неки други Ћатини људи, налазили су, да је масални мало тврдоглав, 
а ћу своје пријатеље послушати.“</p> <p>Ћатиним лицем плину нека унутрашња радост и задовољство 
у овој мојој тамници, под јаком стражом Ћатиних најемника, које он плаћа парама из моје масе; а 
ја не држим свога правила: што у чантру Ћатину једном падне, то из ње више не излази!...“</p> < 
ећи се рећи:</p> <p>„Кажи ти мени овде, Ћато, у четири ока, шта ти, братац, тражиш за се, а шта 
 па ће му, смешећи се, рећи: „а, богме, Ћато, ако ми и ти станеш врдати, онда знај, да ћеш ти б 
 и виђена дома...{S} Док ја овде седим, Ћато, не дам ја, да се мојим богатим пупилама крпе туђе 
а смешећи се додао је:</p> <p>„Али ћеш, Ћато, видети: какве ћу ја на томе имању реформе завести 
 може ми грдно наудити!..{S} У памет се Ћато!{S} Овде ти сад ваља испит полагати," промрмља Сим 
теља, да се сав живи мал распрода.{S} И Ћато и капетан, а и неки други Ћатини људи, налазили су 
 Ћук овако почети:</p> <p>„А сад, драги Ћато, да пређемо на главни посао, на посао, због кога ј 
аћемо их као гњиле крушке, — је ли тако Ћато?“ повика, сав блажен, Максим Ћук.</p> <p>„Тако је, 
гледа га па ће му шапатом рећи:</p> <p>„Ћато, како те Бог учи!{S} Ја сад ништа не знам, ни шта  
 трипут се пољуби, са својим пријатељем Ћатом; а један другом дадоше реч, да се ником живом не  
 механи састајао са <pb n="70" /> Симом Ћатом и да је с њим вечерао.{S} Они зовнуше и Пелу меха 
 је у совљачкој механи вечерао са Симом Ћатом и ту се бавио до после пола ноћи, па после он сео 
тако и уради.{S} За тим је сео са Симом Ћатом на нова масална кола, у која беху, по нарочитој ж 
варам, видео где оде у друштву са Симом Ћатом и Обрадом Чавком, а то је таман друштво згодно за 
<p>Максим Ћук, је при растанку са Симом Ћатом, и по други пут изјавио своју захвалност на савес 
мајсторију, да ми у собу доведеш самога Ћату — да заједно вечерамо, а и ономе млађем подај нека 
, пржених на младом кајмаку, које је за Ћату била права посластица, а беше им изнела и оно стар 
>„Па добро, поочиме — како је већ звала Ћату, од кад јој је постао тутор — хвала ти на твојој т 
осле није узео размере, који су и самог Ћату понели збуњивати.{S} Кад би год куда пошао, а особ 
 ти баш за све трошак платити.“ И то је Ћату веома забринуло и — сневесило.</p> </div> <pb n="5 
>„Море, опет ја вама велим, оставите ви Ћату.{S} Зна он шта ради: опазио он да чича Мића нешто  
чи Анђелија се чисто трже.{S} Погледа у Ћату оним својим великим и паметним очима, што их беше  
 Максим Ћук удари руком по плећима Симу Ћату — благодарности ради, а ништа му не рече.{S} Ћата  
дарио тук на лук:{S} Максим Ћук на Симу Ћату.{S} Ко ће кога надмудрити — и преварити, видећемо, 
бацало у бригу, исто као оно пре и Симу Ћату...</p> <milestone unit="*" /> <p>Газда-Максим Ћук  
адских адвоката још више збунило и Симу Ћату и Максима Ћука.</p> <p>„Е, па кад би то и лаици мо 
су, а за главнога стараоца постави Симу Ћату, као човека, који најбоље зна све, шта од имања и  
</p> <p>И онда свој поглед упиљи у Симу Ћату.{S} Дуго га је тако нешто посматрао, па ће му, сме 
а готовина?{S}" Много се сумњало у Симу Ћату, који се ту десио и кад је Угљеша издахнуо, и кад  
као да већ гледамо, како <pb n="135" /> ће се милосрђе и добра дела ваша ширити — где станете и 
трпљиво сносимо, вечито надајући се, да ће нам синути бољи и веселији дани.</p> <p>Тако је и с  
оме он одлучи свиње, тај се не боји, да ће му оне остати непродате.{S} Како их састави и сортир 
изравнати; али сам бар овде сигуран, да ће уза ме бити и наш домаћин Рајко," — примети, као шал 
{S} Готово нико од њих није веровао, да ће то бити истина; али ће на то рећи Стеван Рубибраза:< 
овчанка.</p> <p>„А ја сам опет знао, да ће тако најпосле бити, па сам само сеирио, како се она  
ћи, онамо где му је оно момче рекло, да ће га чекати Фема Митровчанка.</p> <p>А кад тамо, како  
а био, предсказивало, <pb n="125" /> да ће му Радојло Клисарин све планове побркати,“ додаде Ма 
ка...</p> <p>„Ама, па зар ви мислите да ће то тако остати?..{S} Ћук ће земљу преврнути, док вод 
нам дадоше по десет дуката, а рекоше да ће нам дати још по десет, кад на суду сведочимо онако,  
ад није, онда ме јави г. Тоши.{S} Можда ће ми и он казати, рашта сам зват. “</p> <p>И таман они 
 с београдским адвокатима растали, онда ће Сима Ћата упитати Максима Ћука:</p> <pb n="108" /> < 
ити неће; а кад тебе у њу доведем, онда ће је огрејати сунце...{S} А Угљеша и његови двори?{S}  
авили излет од Шапца до Совљака, — онда ће Максим Ћук овако почети:</p> <p>„А сад, драги Ћато,  
 особито душевно расположење.{S} И онда ће тек рећи:</p> <p>„Старали смо се колико смо могли и  
стио из куће покојног Угљеше.{S} И онда ће додати:</p> <p>„А колико ја знам, она је себи изабра 
зору, дете се као мало смири.{S} И онда ће Пела бирташица приметити.</p> <p>„А где је газда Угљ 
="82" /> <p>Враћајући се кући, Анђелија ће рећи Феми Митровчанки:</p> <p>„Иди, врати се!{S} Нађ 
о милост Божју, видео мушку главу, која ће прихватити и одржати слеме кућно и на огњишту ложити 
а једну, а она на другу страну.{S} Пела ће ми дати знак, кад се они помоле оздо од Радичева гро 
ло и прошло.</p> <pb n="43" /> <p>Једна ће тек рећи:</p> <p>„Шта ти је човек!“</p> <p>А друга:< 
ијатељу."</p> <p>„Пријатељу Обраде, она ће моме дому бити драга, па да је спремиш с даровима, к 
{S} Ја немам ни мајке ни сестре.{S} Она ће бити мени и снајка и сеја...“ И онда једна другој па 
ђелије.</p> <p>И после малог ћутања она ће рећи:</p> <p>„Ја о томе, Рајко, Рајко — небо моје пл 
ој мајци, да јој је син на умору, и она ће доћи, па може Бог дати да детету буде боље.</p> <p>„ 
јим великим, као угљен црним, очима, па ће онда рећи — више у себи него своме Рајку.</p> <p>„Је 
ачему.</p> <p>„И капетан онда ућута, па ће више за себе рећи:</p> <p>— „Е, онда, то је.{S} Ниса 
 Он своју Иконију притиште на груди, па ће је, нечујно, запитати:</p> <p>„А ко ти је то казао,  
ћута.{S} Гледао је Ћати право у очи, па ће му смешећи се рећи:</p> <p>„Кажи ти мени овде, Ћато, 
као да би видео, ко је Кустуру звао, па ће онда рећи:</p> <p>„Капетан није ту.{S} Одазвао га г. 
рио, капетан га је Влајко посматрао, па ће му рећи:</p> <p>— „Стани-дер, момче! јеси ли ти то,  
{S} Дуго га је тако нешто посматрао, па ће му, смешећи се, рећи: „а, богме, Ћато, ако ми и ти с 
ова снаха Иконија, пољуби га у руку, па ће му рећи:</p> <p>„Бабо, ја не могу више остати у овој 
ва велика жалост њена.{S} Погледа га па ће му шапатом рећи:</p> <p>„Ћато, како те Бог учи!{S} Ј 
е сврши; јер, како ја знам, још мало па ће девојка постати пунолетна, па је онда нећеш питати н 
 па зар Ћук има сина за женидбу?“ упита ће Среја ковач.</p> <p>„Има једног смољицу; ја за њ не  
покварио.{S} А кад је Ћата одвајао, шта ће од живога масалног мала продати, он се заустави код  
ре без свеће...{S} Сад Бог их убио, шта ће им то, кад су оба умрли, један пре а други после, те 
ије сама...{S} Последња ми је брига шта ће свет рећи, кад ја и како добијам, а још мање да лупа 
ности.{S} Ја и нисам дошао да чујем шта ће девојка рећи, већ шта ће њен старалац казати.</p> <p 
в заложио, и не би се много обзирао шта ће свет рећи о начину како је он до тога ћара дошао: „м 
еба најпре да се виде, па да чујемо шта ће и девојка рећи...“</p> <p>„То су стари „вицеви“ приј 
о да чујем шта ће девојка рећи, већ шта ће њен старалац казати.</p> <p>Ћата мапо поћута, или, б 
више не треба.{S} Кад се вратимо и кућа ће нам бити готова.{S} У преком шору угледније и лепше  
ли шта ћу, кад још није куцнуо нас, кад ће наши врази прснути — куд који, јер ће их бич Господњ 
ила има.{S} Њен свекар сад заповеда кад ће ко у Совљаку легати и кад устајати, а то ли у кући њ 
ала би код прозора и ту ослушкивала кад ће се чути његови кораци; али њега дуго не би.</p> <p>И 
..{S} Анђелија, кћи Угљеше Пивљака, све ће то поднети, а посрнути не сме.{S} Смири се, дођи себ 
е, дијете, ово је твоја прилика!“ Твоме ће оцу, ако има онога света, а има га, безбели, бити ми 
то људи граде од зла горе?!{S} Угљешине ће се кости у гробу превртати, кад види, шта се ради од 
 откосу.{S} После, благо материно, теби ће добро бити у Угљешином дому: сви ће те држати као ма 
дому бити срећна и задовољна...{S} Теби ће, веруј матери својој, сва Мачва завидети!...</p> <p> 
еби ће добро бити у Угљешином дому: сви ће те држати као мало воде на длану; а у кући није какв 
престају сви обзири и сва начела,“ ређи ће Рајко Перић, онако шалећи се, а мало истину говорећи 
, онда нека ти је последња брига, да ли ће ту неко други штетовати...{S} Чувај се прве штете; ј 
ним плајвазом подвучено.</p> <p>„Шта ли ће ово сад бити?“ рећи ће Обрад више у себи... „О, да с 
или, боље рећи, он се мало и збуни, али ће опет окренути:</p> <p>„Ама, пријатељу, ти не знаш му 
није веровао, да ће то бити истина; али ће на то рећи Стеван Рубибраза:</p> <p>„А, веруј, веруј 
смехну.{S} Њој то као да беше мило; али ће опет додати:</p> <p>„Тражила сам да видим тога будућ 
и, најпосле, где се могу...“</p> <p>Али ће му упасти у реч адвокат Јовић:</p> <p>„Стани мало, б 
материне неге и гледања..."</p> <p>„Али ће то, снахо, бити и на твоју душу: каква си ти мати и  
ога, кога је од детињства заволела, или ће плести седе косе.“</p> <p>„Ти то мислиш на Радојла с 
што ће вам сад чича-Мића казати!{S} Или ће она поћи за онога, кога је од детињства заволела, ил 
нешто бих волела да они нису ту.{S} Они ће, видећеш, и нашој вечери наћи ману,“ шануће Фема Мит 
„Од ове прилике нити је било боље, нити ће је бити...{S} Немој, душице моја, да ти свет рекне:< 
 <p>„Нас се двојица не познајемо?" рећи ће Рајко и пружи руку Радојлу сину Клисарину.</p> <pb n 
 а то све једном трговцу треба,“ — рећи ће за Клисарина сина Петроније Певац.</p> <p>„Добро га  
 да Максим Ђук жени свога сина?“ — рећи ће Славко Смољинац.</p> <p>„Онога шоњицу?“ повика Радој 
ду не наврати на своју воденицу“ — рећи ће Среја Ковач.</p> <p>„А шта још паре нису кадре учини 
 њу одржао на овим мојим рукама, “ рећи ће чича-Мића, онај исти чича-Мића, што га је Ћата отпус 
 свет искупио, да се њих нагледа,“ рећи ће Марта Јездина, а на то ће јој Пела механџика одговор 
а него што је газда Рајка Перића,“ рећи ће с неким поносом Максим Ћук.</p> <milestone unit="*"  
а за њ не бих дао ни моје слушче,“ рећи ће Игња Мутап.</p> <p>„Море, оставите се ви празна разг 
га клисаре, па му сместа дао пут,“ рећи ће опет Игња Мутап.</p> <p>„А, Бога ми, нема право.{S}  
р се овде није шалити, пријатељу,“ рећи ће Ћук Сими Ћати.</p> <p>„Богме није,“ одговори Ћата... 
ујемо, да чујемо драги пријатељу,“ рећи ће Сима Ћата гласом, који је сам собом наглашавао, да Ћ 
.</p> <p>„Шта ли ће ово сад бити?“ рећи ће Обрад више у себи... „О, да сам знао за ово, кад смо 
а погоде, на коју је Ћук око бацио, док ће на то Сава Прекошорац рећи.</p> <p>„Море видео сам ј 
 мислите да ће то тако остати?..{S} Ћук ће земљу преврнути, док воду не наврати на своју водени 
нећу бити ово што сам...“</p> <p>За тим ће тише — ама као да се бојао, да га ко не чује:</p> <p 
д свега ни речи није разумео; а капетан ће наставити:</p> <p>„Таман си ти отишао с твојом Јелом 
упреше своје погледе на њега; а домаћин ће га упитати:</p> <p>„Шта би?{S} Зар није могла доћи?“ 
 се год посла прихвати, цвета му.{S} Он ће зарадити пару и на дрвету и на камену.{S} Сад је поч 
у око унапређења поверене му масе; а он ће, рече, знати, како ће то признање и мало видније изр 
 твојим пријатељем Угљешом...{S} Хе, ко ће сад с тобом?{S} Широка су леђа на која се сад наслањ 
 лук:{S} Максим Ћук на Симу Ћату.{S} Ко ће кога надмудрити — и преварити, видећемо,“ рекао је И 
итање са тачке правнога гледишта, не ко ће наследити имање старога Угљеше, већ ко ће наследити  
 Ћата и Максим Ћук тамо заповедају и ко ће доћи и ко отићи; а док сам у совљачкој механи мало о 
е, шта онда да радим?{S} Шта ја знам ко ће с њима довече доћи, можда и сам масални, а ја се вла 
 наследити имање старога Угљеше, већ ко ће наследити имање младога Угљеше, унука старога Угљеше 
ене му масе; а он ће, рече, знати, како ће то признање и мало видније изразити но што су голе р 
, а пола масалном; али како ја знам, то ће све мој тутор стрпати у своја недра, а масални нека  
„овај вам млад човек злата вреди.{S} То ће вам бити један по један трговац: поштен, поуздан, му 
агледа,“ рећи ће Марта Јездина, а на то ће јој Пела механџика одговорити: „Остави ти њих; они з 
, —“ одговори Фема Митровчанка; а на то ће Пела бирташица додати:</p> <p>„А онај на оном златно 
зника!..“ повика адвокат Јовић; а на то ће адвокат Радић рећи:</p> <p>„А ја своје мишљење задрж 
 с миром ни ручати ни вечерати.{S} И то ће бити све саме шићарџије.{S} Они и мени сваки дан дос 
е трага трагу бити неће. “</p> <p>„И то ће бити?“</p> <p>„То ће бити, злато моје, алеме мој, он 
ци Јовиној да спреми и мало мезета; „то ће ми, рече, бити и вечера, јер морам отићи мало и до Р 
ће. “</p> <p>„И то ће бити?“</p> <p>„То ће бити, злато моје, алеме мој, онда, кад земаљски судо 
вно и давно, и утувите ви ово људи, што ће вам сад чича-Мића казати!{S} Или ће она поћи за оног 
 има нешто да саопшти своме Кустури што ће га обрадовати.{S} И он устаде са свога места.{S} При 
 некакав свој проналазак, као нешто што ће дати нашој целокупној привреди са свим нов преобража 
што једе продаји, продаји што брже, јер ће појести и себе и тебе.{S} Ето, да је Обрад Кустура с 
д ће наши врази прснути — куд који, јер ће их бич Господњи тако растерати, да им више трага тра 
радосну вест кажеш и твојој Јели.{S} Њу ће то, болан, обрадовати више него што је обрадовало и  
ар је да окрене тумбе цео свет...{S} Ту ће имати посла и они из Београда, и зар ја да изигравам 
 се ја ни за једног ни за другог.{S} Ту ће да плати трошкове богата маса покојног Угљеше," река 
је Фема после и Ћати казала.</p> <p>„Ми ћело с њом муку имати: ја ово чудо од девојке још у сво 
ед самом совљачком механом, срочио и уз ћемане отпевао познату песму:</p> <l>„Иконија, моје сув 
.{S} Али кад он уђе у двориште и његово ћемане зајеча, а његова омиљена песма —</p> <l>„Иконија 
ићем!"</p> <pb n="138" /> <p>То је било ћемане и песма Беге Цицварића.{S} Чије је то било масло 
, тамо од совљачке механе, зајеча једно ћемане и чу се једна звонка песма, песма свима добро по 
и на кога се најбоље ослонити можеш, па ћемо ти ми то одобрити, а што ми овде уредимо, ја мисли 
оја душа радује ономе сретном дану, кад ћемо једна другој пасти у наручја! ...{S} Ја немам ни м 
ми ова маса оде на ђавоље мекиње.{S} Ми ћемо нашој пупили, нашој лепој Анђелији, потражити какв 
е пред самог Господа Бога.“</p> <p>Тако ћемо и да урадимо, па макар и Ћата и Максим Ћук пресвис 
а чекали да се састану и једно с другим ћеретају — о чему било.{S} Најпре су се волели као брат 
.{S} Старице, које беху дошле са својим ћерима и унукама, плакале су од радости:</p> <p>„0, Бож 
 милијунар, богатији и од самога бечког ћесара.{S} Ту ми бар не треба ништа Сима Ћата.{S} Ја ћу 
е, како је добар и милостив Бог.{S} Она ћете, душо материна, волети и чувати, као што сестра чу 
било и нашта се можете заклети и су чим ћете, кад вам суђени дани дођу, изићи чисте душе пред с 
 <milestone unit="*" /> <p>Па Ћата, ако ћете право, и јест се много старао око унапређења ове У 
оно доброћудно и смирено момче, уз кога ћеш поживети срећно и задовољно, поживети, како ни једн 
ко ми и ти станеш врдати, онда знај, да ћеш ти баш за све трошак платити.“ И то је Ћату веома з 
а!...{S} Што нам, сине, онда не каза да ћеш тако туговати, па твоја мајка не би дала, да јој ње 
ђи мало себи — жалоснице моја!..{S} Шта ћеш, Божја је воља, а што је од Бога, слађе је од меда! 
а, зато је и погледао у те, да види шта ћеш ти рећи, а кад ти ућута, он се окрете, прилупи врат 
ију за руку, па јој прекорно рече: „Шта ћеш ти овде, Иконија, у ово доба ноћи?!“ и онда се окре 
ечи, а смешећи се додао је:</p> <p>„Али ћеш, Ћато, видети: какве ћу ја на томе имању реформе за 
 твоје матере!{S} Ти још и не знаш како ћеш у Угљешину дому бити срећна и задовољна...{S} Теби  
негуј, храни, и обасипај пољупцима; јер ћеш му ти од сад бити и тетка и мајка.{S} Чувај га и не 
о беше једна осмакиња.{S} Њу је у један ћошак од подрума, иза неке велике буради, склонио још с 
 — па ако буде судбине и Божје воље, ја ћу своје пријатеље послушати.“</p> <p>Ћатиним лицем пли 
ралац, па, како се ви тамо наредите, ја ћу после већ видети.{S} Само утуви газда-Максо, ако ја  
 ми бар не треба ништа Сима Ћата.{S} Ја ћу то и без њега свршити...{S} А ти, Јешо, чујеш, језик 
шта је ово?{S} Куку мени ојађеници, шта ћу ја сад?...{S} Бабо, слатки бабо — шта ти то учини од 
 бабо мој, ти мене закла?!{S} Бабо, шта ћу ја сад на овоме свету без тебе, без своје мајке, без 
акраче по кући и губере с главе, па шта ћу му ја?..{S} Ја, господине, ником не продајем ни губе 
твојим и мојим данашњим мукама; али шта ћу, кад још није куцнуо нас, кад ће наши врази прснути  
ог учи!{S} Ја сад ништа не знам, ни шта ћу ни како ћу.{S} Како ти наредиш онако и нека буде!... 
е:</p> <p>„Али ћеш, Ћато, видети: какве ћу ја на томе имању реформе завести!..{S} Хоћу да свет  
И ти га још ниси видела.“</p> <p>„А где ћу га видети, кад сам непрестано у овој мојој тамници,  
јој пупили, онда хоћу и ја да знам коме ћу моћи оволики масени мал на чување поверити," рекао ј 
 које он плаћа парама из моје масе; али ћу га видети довече, и, онда, ако сви на ме гракну, да  
ма да се реши, хоћу ли ја да живим, или ћу ићи да скачем у Дрину.{S} Трећега нема! ..{S} Максим 
Ја сад ништа не знам, ни шта ћу ни како ћу.{S} Како ти наредиш онако и нека буде!...“</p> <p>И  
е то тако хитно?!{S} Није ми толико што ћу се сад поново враћати у Шабац, колико ме мучи, што н 
р ви мислите да ће то тако остати?..{S} Ћук ће земљу преврнути, док воду не наврати на своју во 
војка прстенује...{S} Ето, да видиш, да Ћук није као остали просци, који оног што обећају дати, 
и се без пола муке погодише:</p> <p>„Да Ћук да Ћати, као главном стараоцу, 200 дуката, масалном 
дати.{S} Хтели би да погоде, на коју је Ћук око бацио, док ће на то Сава Прекошорац рећи.</p> < 
ату.{S} Тако је и урађено.{S} И овде се Ћук изуо са неких 25 дуката.{S} И то је Кузман примио т 
ала чак с извесном дрскошћу, с којом се Ћук служио, кад му је год била у изгледу каква већа доб 
е овде није шалити, пријатељу,“ рећи ће Ћук Сими Ћати.</p> <p>„Богме није,“ одговори Ћата... „Т 
ш и сад опомињем да се због тога весели Ћук много једио, и то би било увек кад би стао казивати 
негде у вечитом снегу и леду,“ одговори Ћук, као из рукава.</p> <milestone unit="*" /> <p>Пошто 
ову био, са својим сином Срејом, Максим Ћук, а остраг на масалним колима Сима Ћата са својим по 
 тако Ћато?“ повика, сав блажен, Максим Ћук.</p> <p>„Тако је, газда-Максиме," одговори Сима Ћат 
 у Дрину.{S} Трећега нема! ..{S} Максим Ћук тражи моју руку за свога сина, па одрешио своју дуб 
етену самим ракитовим прутом.{S} Максим Ћук удари руком по плећима Симу Ћату — благодарности ра 
 ту је сад ударио тук на лук:{S} Максим Ћук на Симу Ћату.{S} Ко ће кога надмудрити — и преварит 
зи!...“</p> <p>Тако Сима Ћата; а Максим Ћук — шта је с њим?</p> <p>Њега ено где још непрестано  
; за паре да учиниш шта хоћеш; а Максим Ћук, кад се само тиче његове коже и његове кесе, — када 
ме интову долазио у Совљак газда Максим Ћук, да је у совљачкој механи вечерао са Симом Ћатом и  
„А, сад се ич не бринем!" повика Максим Ћук. „Таку ми ракију пеци, г. адвокате!{S} Имам сведока 
ни посао, на посао, због кога је Максим Ћук потрудио своје господство, да из Шапца дође у Совља 
 пуче по целој Мачви глас, да је Максим Ћук за свога сина Среју испросио кћер и једину наследни 
ио још онда онога вечера, кад је Максим Ћук долазио да проси Анђелију за свога сина Рају.</p> < 
-дан, после онога вечера, кад је Максим Ћук испросио Анђелију за свога сина и дао јој стотину д 
и опет додали:</p> <p>„До сад је Максим Ћук давио Поцерину и Посаво-Тамнаву, а сад га, ево, да  
ијих просилаца Анђелијних био је Максим Ћук, трговац из Шапца, за кога се у велике говорило, да 
о уозбиљи.</p> <p>Наравно, то је Максим Ћук већ разумео, шта му то значи, зато је и рекао:</p>  
приметио је Сима Ћата, кад му је Максим Ћук изјавио своју захвалност на савесном старању и одрж 
увиђа важност посла, рад кога се Максим Ћук потрудио да до Совљака на своме интову дође.</p> <p 
 то тако лепо утаначило, онда се Максим Ћук пољуби, и то трипут се пољуби, са својим пријатељем 
т од Шапца до Совљака, — онда ће Максим Ћук овако почети:</p> <p>„А сад, драги Ћато, да пређемо 
вића у ваљевској Колубари," рече Максим Ћук гласом, којим је хтео Ћати нагласити, да код Ћука н 
тељу.{S} Тако нека и буде,“ рече Максим Ћук, гледајући у свога момка, дајући му знак, да тако и 
 могао ни видети.{S} Сима Ћата и Максим Ћук тамо заповедају и ко ће доћи и ко отићи; а док сам  
 на великој муци.{S} Сима Ћата и Максим Ћук умуасерили нас, па нико ни у кућу ући, нити ко из к 
жба тражила, онда се Сима Ћата и Максим Ћук зачуђено згледаше.</p> <p>„А, па међер се овде није 
" /> <p>У први мах и Сима Ћата и Максим Ћук просто су се грохотом насмејали, кад су прочитали т 
ун, а одатле за Београд и Ћата и Максим Ћук.{S} Ту су држали малу конференцију с неким београдс 
 и да урадимо, па макар и Ћата и Максим Ћук пресвисли од дерта,“ одговори Фема Митровчанка.</p> 
 Ћата, масални судија, а богме и Максим Ћук, свекар лепе Анђелије Угљешине..{S} Маса велика, бо 
 је.{S} Овај наш Ћата и проклети Максим Ћук и чуваше је, и засипаше сувим златом свакога, ко би 
је зверка био <pb n="94" /> овај Максим Ћук.{S} Он је имао и своју нарочиту философију, философ 
порила:</p> <p>„Чудан човек овај Максим Ћук!{S} Његовој памети <pb n="71" /> и бистрини, па оно 
ом веку; а и онај сметењак, онај Максим Ћук, прави је лудак, хоће да је он од целога света најп 
 била крупна шала...{S} Зато сам Максим Ћук викне:</p> <p>„Ждрале!...{S} Миран!!{S} И ждрал се  
Перића,“ рећи ће с неким поносом Максим Ћук.</p> <milestone unit="*" /> <p>Одмах сутра-дан одју 
те, за свога јединог сина, један Максим Ћук, најбогатији и највиђенији трговац у Шапцу, — ја би 
>„То су само могли сковати један Максим Ћук и Сима Ћата, главни старалац Угљешине масе.“ Други  
ће јој суд.“</p> <p>И док је ово Максим Ћук говорио, Ћата је просто бленуо у њега.{S} Ове му ми 
а бича презао није.{S} То је био Максим Ћук.{S} У њ беше ушла ала за богатством.{S} И што се ви 
оше нас сведоци!...“</p> <p>Само Максим Ћук ништа не каже.{S} Он некуд одлази и од некуд долази 
"9"> <head>IX</head> <p>Пошто су Максим Ћук и Сима Ћата вечерали, а Пела им беше, истина на брз 
 <milestone unit="*" /> <p>Газда-Максим Ћук имао је увек обичај да гвожђе кује док је вруће, па 
смину буђеновачких свиња.</p> <p>Максим Ћук, је при растанку са Симом Ћатом, и по други пут изј 
ез добра и богата лова..{S} Ту неки дан Ћук је у два маха на своме интову одлетао у Мачву, а је 
урмута и нешто кроза зубе прошапта, што Ћук никако и не примети.{S} Ту се почело и смркавати, з 
је Петроније Певац.</p> <p>„Ама, па зар Ћук има сина за женидбу?“ упита ће Среја ковач.</p> <p> 
то му сад нисам ја капетан у Мачви?!.. „ћук“ Максима Ћука не би се чуо ни на деветом брду, а то 
ам ја капетан у Мачви?!.. „ћук“ Максима Ћука не би се чуо ни на деветом брду, а то ли у питомој 
.“</p> <p>„А, па ово је „ждрал“ Максима Ћука!“ помислим: <pb n="144" /> „Боже, где ли му је дру 
га из канџи онога катила, онога Максима Ћука, и то онда, кад ме мој отац отрже из наручја твога 
раже, стража Симе Ћате и стража Максима Ћука.{S} И док је ово наш Љубинко говорио, капетан га ј 
бије пристанак, да пође за сина Максима Ћука.{S} Најпре је пустио жене — Фему Митровчанку, па П 
еће понизити, ако пођеш за сина Максима Ћука, за оно доброћудно и смирено момче, уз кога ћеш по 
ете, да примим обележје од сина Максима Ћука?" —</p> <p>„Куку мени, како да примим?!.{S} Ја бих 
ога пустога богатства несрећног Максима Ћука!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад сам пре нек 
питам.{S} То је интов несрећног Максима Ћука.{S} Купио сам га на добош за дванаест плета; а у њ 
ио, који си мога оца откупио од Максима Ћука, а цео је свет и мислио и веровао, да је то племен 
од мене неће моћи проћи ујдурме Максима Ћука.“</p> <p>И то је и газда Максима мало бацало у бри 
х је он испретурао, али само не Максима Ћука; јер је он за свога сина Рају синоћ испросио лепу  
уј, веруј!...{S} Кад год видите Максима Ћука, да на своме интову некуд одлази или од некуд дола 
 још више збунило и Симу Ћату и Максима Ћука.</p> <p>„Е, па кад би то и лаици могли разумети, о 
 у која беху, по нарочитој жељи Максима Ћука, упрегнута она два бесна змијоглава кулаша, па су  
 у глави.{S} То је квита, да си Максима Ћука до паре измирио.</p> <p>Обрад Кустура само је блен 
тали, онда ће Сима Ћата упитати Максима Ћука:</p> <pb n="108" /> <p>„Бога ти, газда-Максиме, шт 
,“ одговори <pb n="64" /> момак Максима Ћука, па полако поче окретати кола, да у механску авлиј 
радим; а тога истог дана зовнем Максима Ћука, и положим му за твој рачун све до паре.{S} На! ов 
један глас.{S} И то је био глас Максима Ћука.</p> <p>„Само је ту Сима Ћата и онај млађи тутор — 
тство, па леп, господски, живот Максима Ћука: „Он и његов син, куд год иду, на интову се возе,“ 
 буде почетно слово у презимену Максима Ћука, па се омашком свога аутора претворило у Ђ. Ја се  
о као озбиљнога конкурента сину Максима Ћука.</p> <p>„Од тога више ништа бити не може, јер је Р 
ог за живу главу; а већ ти знаш Максима Ћука, да он, кад плаћа — добро и богато плаћа.“</p> <p> 
м, којим је хтео Ћати нагласити, да код Ћука не могу проћи ничије врдаламе, и којекаква заоколи 
о, драги пријатељу, ваља ти знати, да у Ћука завојица нема.{S} У њега је увек било — што на уму 
 живота свога прошао овај негда поносни Ћуков ждрал, — док је, од свога негдашњег отмена положа 
„Који, зар Анђелија Угљешина да пође за Ћукова сина, за ону кривоврату згебицу, што нема ни тол 
Чавком, а то је таман друштво згодно за Ћукове послове и планове...“</p> <pb n="97" /> <milesto 
, док не удари на дупле страже Ћатине и Ћукове!..."</p> <p>„А шта им то треба?“</p> <p>„Боје се 
зговора; није <pb n="72" /> ту реч ни о Ћуковом сину ни о Угљешиној Анђелији, већ о њеном богат 
 пошто масу приме!“</p> <p>Ћата је пред Ћуком стајао као обенђијан; а кад је кући пошао, његова 
а да живим под једним кровом с Максимом Ћуком.“</p> <p>То рече, па се окрете и оде да нађе клис 
р Јеша Савчић, који се с газда-Максимом Ћуком упознао, док је још са службом био у Владимирцима 
</p> <p>На овај овакав „тон“ Симе Ћате, Ћуку се мало набра чело, али он ипак продужи са свим хл 
ло или ко други, већ је питање, хоће ли Ћуку упалити оно, што је накастио,“ одговори чича-Мића. 
дугује Обрад Кустура из Заблаћа Максиму Ћуку.{S} Ево донео сам паре, да тај дуг измирим.{S} И ј 
и питао: колико мој отац дугује Максиму Ћуку, и кад је он из акта видео колики је дуг, да му је 
} Продаја је саопштена и теби и Максиму Ћуку и Управи Фондова.{S} И, док ви све троје не приста 
асалним колима у Шабац, да јави Максиму Ћуку, да је њихова ствар зрела, Радојло, син Бранка кли 
гло ући у главу ни Сими Ћати ни Максиму Ћуку; али су им адвокати ту ствар овако објаснили:</p>  
глави: пао је у канџе несретном Максиму Ћуку, па му неће остати ни она кућа над главом..."</p>  
крове прекоре само гледала преда се и — ћутала...</p> <milestone unit="*" /> <p>После једнога с 
и.{S} Оне су тако дуго загрљене остале, ћутале су и обе се гушиле у плачу и јецању.....</p> <mi 
то велике паре!“ додаде он, после малог ћутања.</p> <p>„Е, ако је до пара, онда је Ђукова каса  
 заовице Анђелије.</p> <p>И после малог ћутања она ће рећи:</p> <p>„Ја о томе, Рајко, Рајко — н 
е Фема Митровчанка.</p> <p>Ћата је само ћутао, жмиркао и смешио се.{S} Не може бити, да му та о 
, то је, што ти, сунце моје, небо моје, ћутиш и ништа не говориш!...{S} Ти ме више не волиш — к 
та.{S} Ту се виде и два кокошја гнезда, у којима баба Џавине кокоши носе јаја и легу своје пили 
екорно рече: „Шта ћеш ти овде, Иконија, у ово доба ноћи?!“ и онда се окрете ономе момку:</p> <p 
ео са Симом Ћатом на нова масална кола, у која беху, по нарочитој жељи Максима Ћука, упрегнута  
к је још са службом био у Владимирцима, у питомој Посаво-Тамнави шабачкој.</p> <p>„Лоло једна,  
ом нашом причом.{S} Тако, једнога дана, у овој адвокатској пушионици, водила се између ондашњих 
 Ја до сад нисам делио те идеје, а сад, у овој прилици, ја стојим уз његово мишљење: није право 
ко је испод ока погледа!...{S} Тако је, у мојој фамилији околиша нема.{S} Чије је то дете, госп 
уставише се пред капијом куће Угљешине, У првим је колима седела Иконија Рајкова и адвокат Јови 
И она заусти да још нешто каже, али се, у тај мах, међу њима обре једна женска прилика.{S} Она  
е у којој се родила и одрасла, из куће, у коју си се ти, ране моје љуте, довела, а она те у сво 
искивати пољубац за пољупцем — у образ, у чело,- у косу, у уста...</p> <p>„Доста, доста!...{S}  
тамо су затекли позив од среске власти, у коме стоји, да Обрад Кустура сместа дође среској канц 
олима је седео један подежмекаст човек, у плавим чошним хаљинама.{S} На глави је имао мек црн ш 
p> <milestone unit="*" /> <p>Сутра-дан, у целом Совљаку, Глоговцу, Црној Бари, брујало је, како 
 рећи:</p> <p>„Кажи ти мени овде, Ћато, у четири ока, шта ти, братац, тражиш за се, а шта за он 
 је била мати и кћи...{S} За колима су, у касу, у веома живом касу, касала два коњаника, оба на 
 мати и кћи...{S} За колима су, у касу, у веома живом касу, касала два коњаника, оба на добрим  
за пољупцем — у образ, у чело,- у косу, у уста...</p> <p>„Доста, доста!...{S} Зар хоћеш да ме у 
 трговачком полету...{S} Хе, али се ту, у тој кафани, често чула и по која горка осуда за све,  
пољубац за пољупцем — у образ, у чело,- у косу, у уста...</p> <p>„Доста, доста!...{S} Зар хоћеш 
во порекло.{S} Оне једна другој падоше- у наручја.{S} А, дирљив је то призор био!...{S} Слабо ј 
 о чуда, мени се учини, да га познајем: у десну стражњу и у леву предњу ногу путоногаст.{S} То  
јствовало пет свештеника и један ђакон; у цркви беху упаљена сва кандила и оба полелеја; а до њ 
ра маторих вепрова и отера <pb n="4" /> у жир; а кад се угоје, он их још мало кукурузом прирани 
 што је купио, он је опет <pb n="95" /> у ћару.{S} Његов талисман, то је његов кантар, на коме, 
 Ово, што се данас десило <pb n="48" /> у кући вашој, дешава се од кад је света и века...{S} Мр 
га одбијем, може ми грдно наудити!..{S} У памет се Ћато!{S} Овде ти сад ваља испит полагати," п 
јатељу, то је за сад само капара!...{S} У та два фишека има равно 200 дуката, дуката здравих и  
е вратимо и кућа ће нам бити готова.{S} У преком шору угледније и лепше бити неће; а кад тебе у 
а ти знати, да у Ћука завојица нема.{S} У њега је увек било — што на уму, то и на друму...{S} Ј 
о исто и неколико гостију на коњима.{S} У осталом, кућа браће Поповића и данас је најчувенија и 
 млађем подај нека он обашка вечера.{S} У собу не пуштај никог за живу главу; а већ ти знаш Мак 
<pb n="130" /> од себе весела гласа.{S} У два три маха чуо се жесток њисак.{S} Мора да је било  
а и весеље и то сад живље и бујније.{S} У коло се хватало и старо и младо.{S} Поскочицама није  
 шуштао кроз густе Угљешине вотњаке.{S} У тај баш мах севнуше муње и дубоко запараше у ону црну 
осле, може се десити још нешто горе.{S} У Мачви је обичај да девојке саме одбегну за момке у ко 
а оној отворености да се човек диви.{S} У њега, одиста, завојица нема.{S} И свет је гракнуо на  
ани, што су је за овај дом везивали.{S} У тај баш мах пред њом се обре Анђелија.{S} Раширила ру 
век од човека није могао распознати.{S} У овој су се собици претресале шабачке новости, као и о 
т ништа не рече, већ сам спреми лек.{S} У оној ватри лекари су морали са собом носити све што т 
резао није.{S} То је био Максим Ћук.{S} У њ беше ушла ала за богатством.{S} И што се више богат 
 једна кола зауставише пред капијом.{S} У колима је седео један подежмекаст човек, у плавим чош 
смешила, али је тај осмех био тужан.{S} У лицу бледа, а погледа заморена Она му приђе и пружи м 
дахнуо, и кад је власт чинила попис.{S} У осталом, њега је суд после поставио и за главнога ста 
 вечеру, за богату господску вечеру.{S} У горње чело посадише Матоша Порабу, а њему с десна сед 
 Летеле су друмом што води за Шабац.{S} У њима су седеле две жене:{S} Иконија снаха Угљеше Пивљ 
 кола — кочије на федер и са сицевима — у која беху упрегнута два, као трава, зеленка, оба поно 
таде притискивати пољубац за пољупцем — у образ, у чело,- у косу, у уста...</p> <p>„Доста, дост 
зговора с масалним, сео у свој „интов,“ у који беше упрегао две своје ластавице, она два зеленк 
дам, да нам се каже: „продадоше је!...“ У осталом и ја сам ту.{S} Ни ја не дам, да ми ова маса  
ко,“ а његову госпођу — „госпођа Јеца.“ У ову кућу беше свратио у госте и газда Угљеша Пивљак,  
а забрани више Чокешине, па „дуге њиве“ у „Великом Кључу“ на реци Јадру, па његови чаири испод  
пребијена, једног точка са свим нема, а у једног имају само две шпице.{S} Она негда сјајна и цр 
беше бацила њена немилостива судбина, а у којој јој беше једина водиља милостива рука њене добр 
оме остаје слеме кућно, име породице, а у првоме реду економска корист, што је народ има у коле 
 избацују као какво самохрано сироче, а у <pb n="104" /> кућу доводе туђинку, што му, штоно каж 
теника, па се с тога и зову Поповићи, а у доба наше приче беше тек постао-кућни старешина г. Ма 
 мек црн шешир са доста малим ободом, а у руци дебео, кукаст, <pb n="136" /> дренов штап, жут к 
дела Иконија Рајкова и адвокат Јовић, а у другим Рајко и адвокат Радић.{S} Иконија је прва скоч 
у испросио и даривао за сина девојку, а у недељу по Крстову-дне дочекао у своме дому своје приј 
ио сам га на добош за дванаест плета; а у њему има сама гвожђа за двадесет и четири“, одговори  
 ће те држати као мало воде на длану; а у кући није какве глоте: <pb n="11" /> твој ђувегија, т 
шије.{S} Он се с радошћу упоредо уткива у платно живота човекова.{S} С тога наш живот, ма колик 
 онога јутра, кад су Угљешу нашли мртва у његовој соби.</p> <p>У целој кући све беше изгубило г 
вежњић, што му га је Иконија дала да га у закошарак веже, — дотле се она праштала са својом зао 
риђе му његова снаха Иконија, пољуби га у руку, па ће му рећи:</p> <p>„Бабо, ја не могу више ос 
 Ћука, па полако поче окретати кола, да у механску авлију уђе, а вратнице су већ широм биле отв 
рво, драги пријатељу, ваља ти знати, да у Ћука завојица нема.{S} У њега је увек било — што на у 
36" /> дубоком сну.{S} Не може бити, да у тај мах није нешто ружно сањао, јер му се на ружичаст 
ачити некака детиња срдитост, готова да у плач удари; али се то све одједном претвори у један б 
длучено, да сам Кузман оде у Шабац и да у суду размотри акта по овоме делу, па да према томе и  
 за моју Иконију добар: да јој речем да у воду скочи, послушала би, а то ли да пође за сина Угљ 
 могу да живе.{S} И мени је сад, као да у њиховој срећи гледам своју срећу,“ повика Фема Митров 
кад је видео да му унук умре, писнуо да у човеку срце препукне, да је отишао у своју собу, и да 
—</p> <p>„После је стао да најпре гледа у тебе, па онда у мене, као да је хтео да докучи, знамо 
ој Мачви.“ То рече, па се нешто загледа у овога домаћиновога гласника, и онда му одједном рече: 
ју?..“</p> <p>Момак се осмехну, погледа у домаћина, па се окрете — оде и за собом затвори врата 
речи Анђелија се чисто трже.{S} Погледа у Ћату оним својим великим и паметним очима, што их беш 
одица, пријатељу!...{S} Она се још узда у Бога и у те, Радојло...{S} Него шта нам велиш да ради 
је стао да најпре гледа у тебе, па онда у мене, као да је хтео да докучи, знамо ли ми за шта он 
..{S} Нека још и он склопи очи, па онда у овоме дому неће имати ко да слави крсно име и да диже 
то се дуго и преко свога обичаја задржа у вароши.{S} Његова Иконија беше већ постала нестрпљива 
ово како је у нас сад — то је аномалија у нашем грађанском закону, које час пре треба да нестан 
ко твоје куће.{S} Ако је твоја Анђелија у колу, ако је на с лу или на прелу, знај да је ту и он 
ћа и данас је најчувенија и највиђенија у свој Поцерини.{S} Она <pb n="6" /> је дала неколико с 
{S} И што је год било момака и девојака у сва три ова села, све се то, за тили час, обуче у све 
љеша Пивљак, марвени трговац из Совљака у Мачви.</p> <milestone unit="*" /> <p>„Шта велиш, госп 
 добра срца, две узвишене душе, два ока у глави — моју Иконију са твојом Анђелијом?...</p> <p>Р 
лују; а не да злу и пакости, да два ока у глави завађају, и да по народу снују зло, како би њих 
 капетане, мој синовац, моја десна рука у свачему.</p> <p>„И капетан онда ућута, па ће више за  
тане, мој синовац...{S} Моја десна рука у сваком послу мом.{S} Куд га ја пошаљем, он ми изврши  
 је Пела механџика и значајно погледала у Фему Митровчанку.</p> <p>„Живећеш, кумо, као бубрег у 
>У оној великој забуни, која је настала у кући Угљешиној ненадном смрћу његовом и његова нејака 
којом се Ћук служио, кад му је год била у изгледу каква већа добит.{S} Тако он је још истога да 
њати.{S} Анђелија је двапут-три улазила у гостинску собу, стала би пред икону свете Богородице, 
о да ово моје очинство каква Божја сила у дим претвори, и ти би онда, слатка моја тета-Фемо, ви 
 поносну држању.{S} После би се вратила у кућу и отишла у собу, стала би код прозора и ту ослуш 
то јој је наручено.</p> <p>„Окрећи кола у авлију!...{S} Коње добро проводај, па их после намири 
 зинула од чуда.{S} Она је само бленула у свога драгана, али га није разумела.{S} Она хтеде да  
а му та особина његове пупиле није ишла у рачун.</p> <milestone unit="*" /> <p>Један од најозби 
е палио...{S} Не, не; ја бих пре отишла у Цигане, него што бих пристала да живим под једним кро 
{S} После би се вратила у кућу и отишла у собу, стала би код прозора и ту ослушкивала кад ће се 
и дању ни ноћу.{S} Него овде ми се ваља у памет узети: ако му дам Анђелију, превариће ме; а, ак 
ински -бринуо.{S} Није дао да буде сама у оној великој кућурини, већ је узео Фему Митровчанку и 
о и што чини да се он осећа срећан, има у првоме реду да благодари нашој лепшој половини.{S} Ми 
 риштају, да виде, колико која маса има у готову и како би се то могло здипити.{S} А око твоје  
реду економска корист, што је народ има у колективној снази великих задруга, које могу саставља 
; луд је ко се не стара, да ту силу има у својој власти...{S} Добро каже наш народ: „Сила Бога  
ред законом <pb n="89" /> и пред људима у свему равноправна; а ово како је у нас сад — то је ан 
 је Сима Ћата отишао на масалним колима у Шабац, да јави Максиму Ћуку, да је њихова ствар зрела 
мало кукурузом прирани, па после с њима у Митровицу, и сместа их теслимљује.{S} Он би у прилици 
 пред само вече састаде се и с писарима у механи Јосе Куртовића, поручи пиво за све, а нареди М 
ана десио код волова на својим суватима у Лешници; а кад му тај црни абер стиже, он пребледи ка 
 пажњу.{S} Шта више, они су јој из дана у дан бивали не само досаднији, већ и одвратнији.{S} Је 
њу досађивати.{S} Њихов се број из дана у дан множио, док најпосле није узео размере, који су и 
свога сина Млађе, она је жалост, с дана у дан, бледила.{S} А оно Божје анђелче, кад би год свог 
не би дала, да јој њена перуника с дана у дан вене, као покошен цветак на меком ливадском откос 
 на крштењу дао ђедово име, како с дана у дан напредује, гледајући у њему живу слику свога сина 
и оне питоме пасмине буђеновачких свиња у Китогу, па је том приликом рекао:</p> <p>„Ово би заис 
 газда-Максиме," одговори Сима Ћата, па у два маха шмркну из своје бурмутице, а одмах за тим ки 
есно од Сокине механе, идући из Штитара у Шабац, вредило је на хиљаду минаца; па онда његови ве 
шње одваја необично много свиња и отера у Ђур.{S} Матош Пораба само је климао главом и викао:</ 
уге Њиве“ на реци Јадру, два мала чаира у Липници, и све ливаде, њиве, пашњаци, кошеви, станови 
ана уседе на свога путаља и живо откаса у Шабац; оде право среској канцеларији, оде сетан и нев 
1500 дуката.{S} То је била најјача маса у свој шабачкој нахији.{S} И још се једнако говорило: „ 
ледао акта по овоме спору, он је одиста у њима нашао не само пенџерић, већ читаву капију, кроз  
теновао цуру од фамилије браће Лаловића у ваљевској Колубари," рече Максим Ћук гласом, којим је 
 дана саветовало се у кући Рајка Перића у Преком Шору, има ли законског основа, да се поведе сп 
ећи адвокат, што је ретко узимао учешћа у препирци, али је ипак на завршетку дебате прилазио је 
у, пријатељу.{S} Он се данас у два маха у колу хватао до вашег детета, а моје, ако Бог да, снах 
а ми се дете, ова моја још једина утеха у старим годинама мојим, из куће одведе.“</p> <p>Икониј 
Ништа; а од тих великана, од тих сунаца у пучини живота људскога, не би било ни једнога, да их  
.{S} Једини Радојица Лекић из Обреновца у свему издваја од њих свију.{S} И ја се чудим, како се 
их познала, кумо?“ упита Пела бирташица у совљачкој механи своју куму Фему Митровчанку.</p> <p> 
ина отишла, да види шта ради, а он, сав у крви, изгубио аваз, а опет све познаје, и кад нам је  
анку.</p> <p>„Живећеш, кумо, као бубрег у лоју,“ додала је Марта Јездина, и кресну оком на Пелу 
ари у један општи врисак!“</p> <p>А кад у сам расвитак весеље стаде улазити у једну фазу, кад и 
... „О, да сам знао за ово, кад смо сад у Шапцу били, да видим шта је то тако хитно?!{S} Није м 
шити.{S} Нашао се он да буде светац сад у — деветнаестом веку; а и онај сметењак, онај Максим Ћ 
ком унутрашњом сетом, баци преко тарабе у шљивак и она прште у стотину комада.{S} После скочи и 
угледније и лепше бити неће; а кад тебе у њу доведем, онда ће је огрејати сунце...{S} А Угљеша  
 свој Србији размахнула и толике домове у црно завила.</p> <p>Газда Угљеша се тих дана десио ко 
после, пројурио је на своме интову, све у великом касу: оде Преким Шором, а отале окренуо лево  
еду, могу слободно узети угарак, па све у дим претворити..."</p> <p>„Богме, Обраде, ја ти ту ни 
ање; а Дивна Петришкова рече, да је све у Бога и да се на њ ваља до последњег часа ослањати.{S} 
 да доктори ништа не знају, и да је све у Божјој руци.{S} Баба Стана, мати Јове четовође, рече, 
отину грла волова.{S} И ово је било све у прошцу — као од сира срезану, а поплетену самим ракит 
у гуши следише.{S} И она онда немо паде у загрљај својој доброј заовици.{S} Оне су тако дуго за 
је нека врста тица, што живе тамо негде у вечитом снегу и леду,“ одговори Ћук, као из рукава.</ 
и је, приђе му руци, па га после одведе у гостинску собу и представи га свима као свога поочима 
> <p>И Радојло часа није часио.{S} Седе у своје таљиге, ошину свога зечка, и за непуно пола сах 
е опет био добар сремски певчик, да иде у цркву и научио се црквеном појању, те му је после кад 
своју кућу где је угледало света па иде у туђ дом, прима туђе име <pb n="86" /> и туђу славу.{S 
ке свануло, онда Марта Јездина прва оде у собу да види што не устаје, а кад тамо, сиромах Угљеш 
 сам га, ако се не варам, видео где оде у друштву са Симом Ћатом и Обрадом Чавком, а то је тама 
p>И тако би одлучено, да сам Кузман оде у Шабац и да у суду размотри акта по овоме делу, па да  
да гледа самртне муке детиње.{S} Он оде у своју собу и паде ничице у свој кревет, па се стаде г 
свиња; а ту су уговорили да прстен буде у другу недељу по Крстову-дне, а да са сватовима по дев 
 знак Феми Митровчанки, да за њим изађе у двориште.{S} И онда јој нешто полако наручи; а каза ј 
удио своје господство, да из Шапца дође у Совљак, а до свога пријатеља Симе Ћате, главног стара 
-дне, а да са сватовима по девојку дође у недељу пред свету Параскеву....</p> <pb n="17" /> <p> 
широм отвори и једна људска прилика уђе у авлију.{S} То је био сам Рајко.{S} Они једно другом п 
чи, а капетан те на врата.{S} И чим уђе у ходник он смотри Обрада:</p> <p>„Ене, Кустуре!{S} Зар 
арочита кола послата.{S} Али кад он уђе у двориште и његово ћемане зајеча, а његова омиљена пес 
chapter" n="0"> <p>Човек никада не може у животу да покаже толико милоште, толико милосрђа прем 
ојми да некуд бежи, али га Анђелија узе у наручје, па му оде говорити:</p> <p>„Не бој се, кућо  
>Па и сами пси као да су осећали, да је у кући Угљешиној некаква промена настала, промена на бо 
олазио у Совљак газда Максим Ћук, да је у совљачкој механи вечерао са Симом Ћатом и ту се бавио 
њихову и по оној мртвој тишини, која је у целом дворишту владала, познао, да није добро.</p> <p 
 црквеном појању, те му је после кад је у школу пошао то ишло од пола муке.{S} Милина га је бил 
и, али што отпусти старог Мићу, који је у кући Угљешиној свој век провео, и сву му децу на свој 
ртве кобиле плоче, а не велиш, да ти је у плану Совљак и Сима Ћата, главни старалац масе покојн 
а и богата лова..{S} Ту неки дан Ћук је у два маха на своме интову одлетао у Мачву, а једном са 
ејева нравоученија, тако исто.{S} Он је у народу важио као нека ретка појава од бистрине, управ 
ко, задужио се и косом на глави: пао је у канџе несретном Максиму Ћуку, па му неће остати ни он 
 још од синоћ нема?!"</p> <p>„Отишао је у своју собу да мало прилегне.{S} Ово је друга ноћ како 
укао жестоку фуру: кад је изишао био је у лицу црвен — као обарен рак. <pb n="96" /> Он није зн 
ки дан, преко свога обичаја, свратио је у кафану „Зеленог Венца,“ па је изазвао на страну Јашу  
дима у свему равноправна; а ово како је у нас сад — то је аномалија у нашем грађанском закону,  
: преча је мајка него тетка.{S} И то је у овоме случају са свим по закону, а судови су <pb n="1 
ни нека се наплаћује из готовине што је у маси у суду.“</p> <p>„А јесу ли тебе питали, пристаје 
 је на њ натрапао Сима Ћата, као што је у два маха слазио у подрум, он би га, сумње нема, отвор 
мушко чедо, ђедову праву радост; јер је у овоме детешцету видео милост Божју, видео мушку главу 
, од речи до речи, испричао, како му је у своје време Љубинко дошао и питао: колико мој отац ду 
.{S} Јер сваки од нас, за све што му је у животу пријатно и што чини да се он осећа срећан, има 
 за коње, па шупе за кола.{S} Још му је у животу и стара шупа кровињара.{S} Зачудио сам се кад  
на.{S} То беше једна осмакиња.{S} Њу је у један ћошак од подрума, иза неке велике буради, склон 
у, бити не може, крадена: одсекао их је у забрану свога бившег газде.{S} И ко би други могао им 
ла са федерима и сицевима.{S} Напред,је у интову био, са својим сином Срејом, Максим Ћук, а ост 
а као „мала оџаклија,“ а кад се доцније у ову кућу уселио суд и окружно начелство, онда је та с 
обичај да девојке саме одбегну за момке у које су се загледале, а за које им старији не даду да 
окосине, доље и дубраве, куће и кућерке у Заблаћу и око Заблаћа.</p> <p>На самом прелазу горњег 
рљене остале, ћутале су и обе се гушиле у плачу и јецању.....</p> <milestone unit="*" /> <p>Пос 
 главно има да се да, кад се мало дубље у спор уђе.</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад су се с б 
ини наше задруге, па загледај мало боље у ово питање, које засеца тако дубоко у наш породични ж 
умња...</p> <p>„А не да ти лепота труне у овоме глибу и да изуваш обућу овим нашим каљогажама," 
Нека момак с колима сврне на наше имање у Китогу и нека нас ту чека!.“</p> <p>„Врло добро, приј 
богатој Мачви.{S} Само оно његово имање у Китогу, десно од Сокине механе, идући из Штитара у Ша 
аравно свративши најпре на масено имање у Китогу, те су ту прегледали познати домазлук дивних ш 
ово имање поделили овако:</p> <p>„Имање у Китогу заједно с домазлуком, сувати у Лешници, велики 
 да видимо!..{S} Ово питање мало задире у наше интересе, моје и моје Иконије; а ви знате, да ка 
во, до сад мислила нисам.{S} Ја бих пре у воду скочила, него што бих ма што на жао учинила Анђе 
аксим Ћук, трговац из Шапца, за кога се у велике говорило, да не зна шта има и да је „похарао"  
 твоје Анђелије биће лома.{S} С тога се у памет <pb n="54" /> узми, да ти не подвале и — девојк 
ђим, да спреме нова масална кола, да се у њих упрегну она два врана „гаврана,“ како их је сам Ћ 
е.{S} Оно, сироче, скочи, врисне, да се у човеку крв следи; полети и својој веселој тетки падне 
 своје блажи муке и даје му снаге да се у нов живот поврати ....{S} Жена је то, што потоцима су 
доброга мужа, слушала га је и гушила се у плачу и јецању.{S} Она своју лепу главу беше наслонил 
гао, није се више ни пробудио; а кад се у кући опазило да из собе не излази, а већ је било у ве 
, и била права пушионица.{S} Понекад се у њој толико напуни дима, да се човек од човека није мо 
one unit="*" /> <p>Мало после, стаде се у дворишту Угљеше Пивљака разлегати запевка.{S} То је б 
ака играло, певало и веселило, дотле се у гостинској соби извршило нешто, што је права круна ов 
е, а нико међу њима није остао, коме се у очима нису заблистале сузе, сузе радости и сузе право 
е штете, која би га постигла, кад би се у каквој кривици ухватио.{S} И он то одиста не би могао 
ајотменија шабачка публика.{S} Ту би се у вече, онако без икаква претходна договарања, искупила 
ter" n="16"> <head>XVI</head> <p>Док се у дворишту куће покојног Угљеше Пивљака играло, певало  
/p> <milestone unit="*" /> <p>Једном се у совљачкој механи о томе овакав разговор водио:</p> <p 
а после он сео у свој интов и вратио се у Шабац, а Ћата својој кући.</p> <p>„Е, ту је сад удари 
чви, који би вам умели причати, како се у оно доба сва Мачва ишчуђавала, кад се чуло, да је шаб 
е све једно у друго сливало, сливало се у једну дирљиву успомену, успомену из живота два добра  
/> <p>Тих од прилике дана саветовало се у кући Рајка Перића у Преком Шору, има ли законског осн 
тетки.“</p> <p>О томе спору створило се у народу једно мишљење, а код људи од закона друго.</p> 
ило ; али то је за мало трајало: што се у ноћ више улазило, све су га веће муке спопадале.{S} В 
} Пела има главу, а језика нема; што се у њеној механи догоди, то ту остаје — као закопано,“ од 
оји се беше загледао у нешто, што му се у тај мах пред очима свијало.{S} Преко капетанова лица  
оно у Совљаку и у околини, за тим су се у великом касу одвезли преко Бадовинаца и Новог Села на 
се ти, ране моје љуте, довела, а она те у свој сестрински загрљај примила, твога нејака сина на 
цу с вином, па њим о земљу, и она прште у стотину комада!" — додаде Фема Митровчанка.</p> <p>„Е 
 баци преко тарабе у шљивак и она прште у стотину комада.{S} После скочи и викну:</p> <p>„Коње! 
њег отмена положаја, дочекао, да окреће у Обреновцу сувачу Лазе Галовића?!{S} С тим сам се мисл 
21" /> куће њенога рођеног ода, из куће у којој се родила и одрасла, из куће, у коју си се ти,  
е.{S} Он оде у своју собу и паде ничице у свој кревет, па се стаде гушити у јецању.{S} После се 
пита он, а лепо је осетио, како му срце у грудима лупа.{S} То је и она осетила.</p> <p>„Чува ст 
епе Анђелије, данас најбогатије удаваче у свој шабачкој нахији, а можда мало и подаље.“</p> <pb 
т неваљалих људи, већ да се њим притиче у помоћ бедним и невољним...“</p> <milestone unit="*" / 
 где валовита <pb n="29" /> Дрина утиче у Саву, и где се Србија грли са питомим Сремом и својом 
ова села, све се то, за тили час, обуче у свечано руво и искупи у пространо двориште покојног У 
 баш мах севнуше муње и дубоко запараше у ону црну облачну утробу; а један хитац грома тресну т 
> <milestone unit="*" /> <p>Већ се беше у велике навукао мрак, кад пред совљачку механу стадоше 
> <milestone unit="*" /> <p>Већ се беше у велике ухватио мрак.{S} На небо се навукли црни и гус 
се наднесе над малог Угљешу.{S} Он беше у <pb n="36" /> дубоком сну.{S} Не може бити, да у тај  
ен црним, очима, па ће онда рећи — више у себи него своме Рајку.</p> <p>„Јест, то си ти био, ко 
ли ће ово сад бити?“ рећи ће Обрад више у себи... „О, да сам знао за ово, кад смо сад у Шапцу б 
крепали, да Бог да!...{S} И они стигоше у Совљак за непуна два и <pb n="31" /> по сахата, и ако 
а и сеја...“ И онда једна другој падоше у наручја, па се стадоше грлити и љубити, а очи им беху 
о сам Рајко.{S} Они једно другом падоше у загрљај.</p> <p>„Боже, Рајко, како си ме поплашио!... 
Хајде 'вамо!...“</p> <p>И они оба уђоше у канцеларију.</p> <milestone unit="*" /> <pb n="20" /> 
 Јадра, а и других још даљих крајева, и у оба села није било куће, која није имала гостију са с 
ва се капија опет отвори и — прилупи, и у кућу уђоше два човека: једно је био адвокат Радић ђен 
уго било је самим палисадом ограђено, и у врло добром стању одржавато.</p> <p>„Ја боље не бих о 
то веће и од једнога и од другога.{S} И у тој бесаници, он, онако сам за себе, повика:</p> <p>„ 
ш да је добро, онако нека и буде!...“ И у тај мах њихова се капија опет отвори и — прилупи, и у 
о долазио.{S} Њој се чинило, да би га и у мраку познала, — познала би га и по ходу и по његову  
ијатељу!...{S} Она се још узда у Бога и у те, Радојло...{S} Него шта нам велиш да радимо?{S} Ћа 
ла два коњаника, оба на добрим коњима и у господском варошком руху.{S} Једно беше Рајко Перић,  
} Стари Митош Пораба једном га одведе и у Ђур.{S} Он је за њ рекао: „овај вам млад човек злата  
ом своме другу.{S} За тим појаше коње и у великом касу одоше пут Црне Баре, а отале на Карантин 
г Села на Угљешине сувате код Лешнице и у забране више Чокешине.{S} И једно и друго било је сам 
отокола умрлих не види.{S} Тамо стоји и у једном и у другом изводу само:</p> <p>„И престависја  
 овоме свету, па су ту неправду унели и у сам грађански закон.</p> <p>Овоје назоре Радић је ова 
иђе Обраду Кустури, смерно се поклони и у руку га пољуби, па онда прискочи Икониној мајци, прит 
ри за свој развитак и у својој лепоти и у своме трговачком полету...{S} Хе, али се ту, у тој ка 
бац има да благодари за свој развитак и у својој лепоти и у своме трговачком полету...{S} Хе, а 
р, своју јединицу.{S} Водио их је чак и у Лешницу на своје сувате, да виде где тови џелеп крава 
е да зађе, а беше га заклонио дугачак и у пола провидан облачни појас, што се беше повукао цели 
лих не види.{S} Тамо стоји и у једном и у другом изводу само:</p> <p>„И престависја <hi>раб Бож 
дска кола.{S} То је онда била реткост и у самој богатој Мачви.{S} На механским се вратима указа 
љеше Пивљака.{S} Најпре оно у Совљаку и у околини, за тим су се у великом касу одвезли преко Ба 
чини, да га познајем: у десну стражњу и у леву предњу ногу путоногаст.{S} То му се познаје по т 
се простре по мртвом оцу свом.</p> <p>И у тај мах улети у собу Сима Ћата.{S} Стаде као укопан — 
трићева. — — — — — — — — — — —</p> <p>И у том звркнуше двоја кола и зауставише се пред капијом  
овицу, и сместа их теслимљује.{S} Он би у прилици рекао: „трговину што једе продаји, продаји шт 
упа претресајући туђе рачуне,“ рекао би у прилици...{S} Не, озбиља, чудна је зверка био <pb n=" 
власти или кога другог: камџија, што би у „Зеленом Венцу“ фијукнула, многоме <pb n="93" /> се н 
 ни година и по, а његов син Млађо први у Совљаку паде од језовите косе смрти, коју беше несрет 
га сина с овом истом младицом, што седи у овим господским кочијама, —“ одговори Фема Митровчанк 
 је грунула киша, какву најстарији људи у Совљаку утувили нису.</p> </div> <pb n="113" /> <div  
II</head> <p>Има и данас још живих људи у Мачви, који би вам умели причати, како се у оно доба  
ујност живота нашега народа, нека тражи у доба тих лепих и пријатних јесењих дана, јер је то до 
 да оно грдно богатство Угљешино одлази у руке Максима Ђука, мени опет чисто буде мило, што је  
бљена.{S} Он више није смео ни да улази у собу, где је лежао његов весели унук.{S} Он је само и 
пратила браћа Ђенадићи — његови калаузи у Заблаћу и околним селима.</p> <p>За тим се све утаја, 
а да гледа.{S} Он је Угљешиној Анђелији у неку руку био као неки мали учитељ: што би год данас  
тари <pb n="45" /> Јеротије Недић, који у тај мах беше пошао својој воденици на Дрину...</p> <p 
 Совљаку легати и кад устајати, а то ли у кући његове, не дај Боже, снахе Анђелије.“</p> <p>Она 
е би се чуо ни на деветом брду, а то ли у питомој и богатој Мачви.“ То рече, па се нешто заглед 
} Она хтеде да га још нешто запита, али у тај мах долети Фема Митровчанка, махну на њих руком и 
 било право, чисто анђелско вољење, али у које је опет несретни <pb n="27" /> Симо Ћата почео д 
овно делио мишљење адвоката Јовића; али у тај мах судски послужитељ отвори врата на адвокатској 
Тако је мислио газда Угљеша Пивљак; али у књизи судбине било је са свим дукчије записано...</p> 
 почело и смркавати, зато су конаковали у Лешници, а сутра-дан зором продужили <pb n="91" /> пу 
зна, а то је, кад су први свати улазили у Богатић, последњи се још не беху из Совљака кренули.< 
аза...“</p> <p>И онда свој поглед упиљи у Симу Ћату.{S} Дуго га је тако нешто посматрао, па ће  
S} Употреби сву своју мајсторију, да ми у собу доведеш самога Ћату — да заједно вечерамо, а и о 
ну голубице бела?...</l> <l>„Срце си ми у незнан однела!“</l> <p>Кад је ово отпевао Цицварић, ј 
 био што сам му их и дао!{S} Дати су ми у четири ока: колико је њихово јес, толико је и моје —  
и Максим Ћук умуасерили нас, па нико ни у кућу ући, нити ко из куће изаћи, док не удари на дупл 
и, рашта сам зват. “</p> <p>И таман они у тој речи, а капетан те на врата.{S} И чим уђе у ходни 
лемо весеље спрема...{S} Па и сами коњи у коњушници дадоше <pb n="130" /> од себе весела гласа. 
тили час, обуче у свечано руво и искупи у пространо двориште покојног Угљеше Пивљака.{S} Ту се  
онај свет, од неке раздраганости, удари у један општи врисак!“</p> <p>А кад у сам расвитак весе 
 удари; али се то све одједном претвори у један блажен анђелски осмех.</p> <p>Иконија се стаде  
ну — да јој говоре.{S} И оне су све три у небо дизале доброту, богатство, па леп, господски, жи 
 своја два ждрала — па као ветар одјури у Богатић.{S} Ту се састаде с капетаном, те га замоли,  
ојој, о кући твојој, која ти, од кад си у њу доведена, никад ништа на жао учинила није.“</p> <p 
 се наплаћује из готовине што је у маси у суду.“</p> <p>„А јесу ли тебе питали, пристајеш ли?“< 
е у Китогу заједно с домазлуком, сувати у Лешници, велики чаир у Липници долазе на један део; з 
ко ја знам, то ће све мој тутор стрпати у своја недра, а масални нека се наплаћује из готовине  
и:</p> <p>„Бабо, ја не могу више остати у овој кући.{S} Хоћу да идем своме оцу и својој мајци.{ 
 ми толико што ћу се сад поново враћати у Шабац, колико ме мучи, што не знам што ме сад баш вла 
Немој тако, дико материна, немој бацати у бригу своју мајку и свога доброг бабајка!...{S} Што н 
вори Пела механџика, па као срна одлети у механу, да све изврши што јој је наручено.</p> <p>„Ок 
је десило.{S} Она опет скочи.{S} Полети у авлију, и таман она изађе на кућни праг, а капија се  
де је мој Млађо?!“</p> <p>И онда полети у кућу.{S} Људи хтедоше да га зауставе, али се он оте,  
ше да га зауставе, али се он оте, улети у собу и виде мртва сина где лежи на својој самртној по 
твом оцу свом.</p> <p>И у тај мах улети у собу Сима Ћата.{S} Стаде као укопан — као да је и њег 
сле, благо материно, теби ће добро бити у Угљешином дому: сви ће те држати као мало воде на дла 
кад у сам расвитак весеље стаде улазити у једну фазу, кад и чича-Матош Пораба доби вољу, да и о 
и осмех.</p> <p>Иконија се стаде гушити у јецању; али се брзо стеже, окрете се својој заови, по 
ичице у свој кревет, па се стаде гушити у јецању.{S} После се ућутао.{S} Можда је и заспао.{S}  
етном дану, кад ћемо једна другој пасти у наручја! ...{S} Ја немам ни мајке ни сестре.{S} Она ћ 
где се могу...“</p> <p>Али ће му упасти у реч адвокат Јовић:</p> <p>„Стани мало, братац, да се  
е од зла горе?!{S} Угљешине ће се кости у гробу превртати, кад види, шта се ради од његова имањ 
ава људских, лишавају је равноправности у породици: они је мећу у ред, тако рећи, бесправне — в 
 равна ни по богатству, ни по виђености у свој богатој Мачви.{S} Само оно његово имање у Китогу 
етке.“</p> <p>Ово некако није могло ући у главу ни Сими Ћати ни Максиму Ћуку; али су им адвокат 
 како с дана у дан напредује, гледајући у њему живу слику свога сина Млађе, она је жалост, с да 
ека и буде,“ рече Максим Ћук, гледајући у свога момка, дајући му знак, да тако и уради.{S} За т 
 да јој још нешто каже, али јој се речи у гуши следише.{S} И она онда немо паде у загрљај својо 
ти ове хартије, на, па је чувај као очи у глави.{S} То је квита, да си Максима Ћука до паре изм 
о.{S} Једном је приликом и самом Угљеши у уши дотурио:</p> <p>„Газда Угљеша, припази-дер ти на  
онесе ме богатство Угљешино!" упаде јој у реч онај мушки глас.</p> <p>„Рајко, не греши душе!{S} 
p>„Јеси ли га видела, пријо?“ упаде јој у реч газда Угљеша, па се чисто устури од неког поноса. 
ео као свога сина и што га је водио чак у Ђур.</p> <p>Радојло га је морао опазити кроз прозор,  
угог.</p> <p>Само је један једини човек у Шапцу био, који ни од тога бича презао није.{S} То је 
ћа никад не долази сама.{S} Она је увек у друштву.{S} Она човека и стиже и срета.{S} Ране, што  
ћа, човек веома мудар и велики чиновник у Београду, па је ту службу оставио и дошао кући да се  
не казује, да се тога вечера Максим Ђук у совљачкој механи састајао са <pb n="70" /> Симом Ћато 
па кровињара.{S} Зачудио сам се кад сам у једном буџаку те старе шупе смотрио неку олупину од н 
дају и ко ће доћи и ко отићи; а док сам у совљачкој механи мало одморио коње, изазва ме на стра 
/> и не зна шта има.{S} Овога часа идем у Синошевић.{S} Купићу тај забран — по што било — даћу  
их хтео и желео, а особито кад је дајем у тако виђен и чувен дом, као што је твој дом, пријатељ 
и позледи.{S} Тако, једнога дана, лицем у свету недељу пред Спасов дан, таман кад се навршила г 
ћу ли ја да живим, или ћу ићи да скачем у Дрину.{S} Трећега нема! ..{S} Максим Ћук тражи моју р 
боливе.{S} Њих људи обично односе собом у хладни гроб свој.</p> <p>Није прошла ни година и по,  
а другом, а све <pb n="126" /> су редом у небо дизале љубав девојачку и понос момачки.{S} Стари 
> <p>„Таман си ти отишао с твојом Јелом у Мачву, да видиш дом свога пријатеља, а мени пријавише 
да, два чила, два стасита човека, један у варошком а један у мачванском руву.{S} То су били — Р 
тасита човека, један у варошком а један у мачванском руву.{S} То су били — Рајко Перић и Радојл 
/p> <p>„Ах, што му сад нисам ја капетан у Мачви?!.. „ћук“ Максима Ћука не би се чуо ни на девет 
очекивани спор.{S} Он је истина окончан у нашу корист; али за њ цео свет мисли, да је неправеда 
де за онога, који је Ћати био вечно трн у оку, као да му се, Бог с нама био, предсказивало, <pb 
="21" /> Кустуру, који се беше загледао у нешто, што му се у тај мах пред очима свијало.{S} Пре 
што га капетан пита, зато је и погледао у те, да види шта ћеш ти рећи, а кад ти ућута, он се ок 
мере, испречио масални; али се он уздао у своју одлучност, која се додиривала чак с извесном др 
ојку, а у недељу по Крстову-дне дочекао у своме дому своје пријатеље — девојачког оца и мајку,  
и старању!...{S} Ти си мени много ваљао у оној мојој несрећи, кад ми оно отац и братанац умреше 
 као земља, а опет ретко кад да је имао у животу веселих дана.{S} Од четири сина, као четири зл 
жног обележја, да се многи после узимао у памет, кад би нешто неупутно хтео да уради, па било т 
к је у два маха на своме интову одлетао у Мачву, а једном сам га, ако се не варам, видео где од 
ш.“</p> <p>После је Ћата устао и изашао у авлију, али је мимогред дао знак Феми Митровчанки, да 
да у човеку срце препукне, да је отишао у своју собу, и да се до сванућа није вратио; а кад је  
е овако причао:</p> <p>„Синоћ је отишао у своју собу, да мало прилегне.{S} И како је легао, ниј 
 своје свиње продао чим је с њима дошао у Митровицу, могао је имати и нешто ћара; а овако, заду 
ким Шором, а отале окренуо лево — право у Синошевић.</p> <milestone unit="*" /> <p>Једнога вече 
да мало поћута.{S} Гледао је Ћати право у очи, па ће му смешећи се рећи:</p> <p>„Кажи ти мени о 
други велики људи...{S} И шта би управо у животу читавога човечанства било занимљивога, поучног 
ње писме хтело је да буде почетно слово у презимену Максима Ћука, па се омашком свога аутора пр 
о не хтеде причекати да се весели Млађо у гробу охлади, већ се, штоно кажу, одмах сутрадан, пре 
, после онога разговора с масалним, сео у свој „интов,“ у који беше упрегао две своје ластавице 
гао нова масална кола.{S} И онда је сео у кола и као ветар одјурио у Шабац, а шта је тамо радио 
вио до после пола ноћи, па после он сео у свој интов и вратио се у Шабац, а Ћата својој кући.</ 
"*" /> <p>Кад сам пре неког времена био у Обреновцу, ја посетим мога негдашњег кардаша Лазу Гал 
чка, и за непуно пола сахата већ је био у Совљаку.{S} Кола и коња остави да их млађи брат испре 
уком упознао, док је још са службом био у Владимирцима, у питомој Посаво-Тамнави шабачкој.</p>  
> суд је овај спор расправио и пресудио у корист моје властодавке Иконије, и она је то, што ниј 
, како је синоћ на своме интову долазио у Совљак газда Максим Ћук, да је у совљачкој механи веч 
Сима Ћата, као што је у два маха слазио у подрум, он би га, сумње нема, отворио још онда онога  
ји је — лака роба.{S} С првим је улазио у преговоре — дубље или краће, како је већ који својом  
в онај остали свет, што се беше искупио у и око дворишта пок. Угљеше.</p> <p>Па и сами пси као  
 онда је сео у кола и као ветар одјурио у Шабац, а шта је тамо радио, то у нашу причу не улази. 
уката обележја, он је свој интов вратио у Шабац...</p> <p>„Немој тако, пријатељу, повика Сима Ћ 
„госпођа Јеца.“ У ову кућу беше свратио у госте и газда Угљеша Пивљак, марвени трговац из Совља 
ешино.{S} Он би сваком приликом свратио у Богатић до капетана, а после би одсинуо и до Шапца, д 
а.{S} Њен свекар сад заповеда кад ће ко у Совљаку легати и кад устајати, а то ли у кући његове, 
ом носити све што треба, кад буду овако у народ позвати.</p> <p>И сам Угљеша, по самим лекарима 
е у ово питање, које засеца тако дубоко у наш породични живот, који је опет основа здравом држа 
га дана на овој свадби све живо пливало у џумбусу и весељу, дотле се једна мала дружиница шабач 
еља...{S} Његово је срце просто пливало у радости што је доживео да кућа старога Угљеше Пивљака 
/> <p>Ћата се једном приликом, као мало у шали а мало и озбиља, пожали масалном, како му већ по 
е његова готовина?{S}" Много се сумњало у Симу Ћату, који се ту десио и кад је Угљеша издахнуо, 
 <p>И то је и газда Максима мало бацало у бригу, исто као оно пре и Симу Ћату...</p> <milestone 
ило да из собе не излази, а већ је било у велике свануло, онда Марта Јездина прва оде у собу да 
чете, јер нема тога блага, које би било у стању, да вас покрене, да једно друго увреди, да једн 
и Игњо Мутап...</p> <p>Тако се говорило у народу, кад се чуло, да је суд пресудио, да Угљешину  
, па се омашком свога аутора претворило у Ђ. Ја се још и сад опомињем да се због тога весели Ћу 
том смрћу целокупно имање његово прешло у наслеђе његова унука, сина његова сина Млађе и снахе  
 unit="*" /> <p>„Ама, шта они раде тамо у соби?{S} Боље би било да мало изиђу у овај народ.{S}  
па умору, ми, ја и бирташица Пела одемо у његову собу, а он издише.{S} Ми потрчимо по свећу, ал 
; — ми се осећамо поносни кад се нађемо у друштву великих и по пород људски заслужних мужева... 
ј половини.{S} Ми уживамо кад се нађемо у средини наших присних пријатеља, кад читамо дела вели 
ежимо.{S} Све је готово.{S} До зоре смо у Срему...{S} Ох, Иконија, очни виду мој, нашој срећи п 
„А где ћу га видети, кад сам непрестано у овој мојој тамници, под јаком стражом Ћатиних најемни 
и горких успомена.{S} И то се све једно у друго сливало, сливало се у једну дирљиву успомену, у 
 нешто ово бедно живинче гануло.{S} Оно у мени изазва неко чудновато сажаљавање.{S} Станем га б 
 покојног Угљеше Пивљака.{S} Најпре оно у Совљаку и у околини, за тим су се у великом касу одве 
 а код људи од закона друго.</p> <p>Оно у народу своди се на ове две три речи:</p> <p>„Ето шта  
дјурио у Шабац, а шта је тамо радио, то у нашу причу не улази.{S} Зна се само то, да су пред са 
ешто неупутно хтео да уради, па било то у корист своју или некога другог.</p> <p>Само је један  
 свога поочима и знаменита трговца, што у Србији годишње одваја необично много свиња и отера у  
 знаш; не бој се, и благодари Богу, што у овоме свету има још добрих људи.{S} Ти оној рђи више  
а што се ја не држим свога правила: што у чантру Ћатину једном падне, то из ње више не излази!. 
несрећног ђеда.{S} Он дође; али тек што у собу уђе, а дете скочи и појми да некуд бежи, али га  
а!“ И онда га оде поново љубити и нешто у себи шапорити.</p> <p>„Тако ти живога Бога, Иконија,  
ио.</p> <p>Обрад Кустура само је бленуо у капетана.{S} Он од свега ни речи није разумео; а капе 
ксим Ћук говорио, Ћата је просто бленуо у њега.{S} Ове му мисли до овога вечера нигда нису ни п 
S} А ти си Рајко добар, добар као добар у години дан, душа је твоја велика, као што је милост Б 
мазлуком, сувати у Лешници, велики чаир у Липници долазе на један део; забрани више Чокешине, „ 
 обишли и „Дуге Њиве,“ овај прави Мисир у једном широком и дугачком кључу реке Јадра.{S} После  
ој је син ту, пријатељу.{S} Он се данас у два маха у колу хватао до вашег детета, а моје, ако Б 
а беше као изван себе.{S} Летела је час у собу мртвоме оцу, а час своме јадном братанцу, који ј 
у; а, после, његов је отац тако омрзнут у народу, као да је по свету све саме цркве палио...{S} 
згалило, као анђелска појава једне, већ у велико одрасле, девојчице.{S} Она им је и вратнице от 
ти једино, где се непокретна имања могу у целини одржавати, и, најпосле, где се могу...“</p> <p 
о у соби?{S} Боље би било да мало изиђу у овај народ.{S} Овај се свет искупио, да се њих наглед 
ме, и економске користи, које одржавају у целини наше задруге, па загледај мало боље у ово пита 
/p> <p>„Шта да не смеће с ума? упаде му у реч један млад трговац... „Адвокат Јовић има право... 
Типик</title> је знао напамет, да би му у томе позавидео <pb n="26" /> и какав богослов.{S} Он  
иње Матоша Порабе претуре на ону страну у сремску Рачу, и кад се последња скела отисла од обаде 
де; али чим се дочепа вајата она бризну у плач и јецање.{S} Од то доба нико је више није видео  
на ове две три речи:</p> <p>„Ето шта су у стању да ураде паре!...{S} Оне су једине биле кадре д 
вда" и „правда.“ Било је прилика кад су у овој адвокатској пушионици вођене читаве, често <pb n 
ију Обрада Кустуре из Заблаћа, могле су у велике минути јације, кад први петли запеваше код Мар 
олази из какве воденице.{S} Сви који су у соби били упреше своје погледе на њега; а домаћин ће  
на кућа над главом..."</p> <p>Угљешу су у свој Мачви звали: „трули газда.“ Па он је и био одист 
жје Обрадовој Иконији — најлепшем цвету у свој поносној Поцерини....</p> </div> <pb n="10" /> < 
 равноправности у породици: они је мећу у ред, тако рећи, бесправне — ванбрачне деце!...“</p> < 
јци ништа друго не остаје, већ да скачу у мутну Добраву....{S} Ми Икониних свата нећемо имати г 
ти ко да слави крсно име и да диже чашу у славу Божју!“ рекао је стари <pb n="45" /> Јеротије Н 
не бадњаке и о крсном имену дизати чашу у славу Божју.</p> <p>Тако је мислио газда Угљеша Пивља 
ониној мајци, притиште јој врео пољубац у руку, па јој љупким девојачким гласом рече: „добро на 
 Ћук, најбогатији и највиђенији трговац у Шапцу, — ја бих се о своју душу огрешио, кад ти не би 
 кући, а други Анђелија.{S} Готов новац у суду деле по пола.{S} Ми смо ову пресуду, као ђенерал 
ти Фема Митровчанка, да овога часа идеш у Совљак.{S} Има нешто важно да ти каже.{S} Чекаће те в 
је матере!{S} Ти још и не знаш како ћеш у Угљешину дому бити срећна и задовољна...{S} Теби ће,  
 муку имати: ја ово чудо од девојке још у своме животу видела нисам,“ додала је Фема Митровчанк 
Бога ми!“</p> <milestone unit="*" /> <p>У кафану „Зеленог Венца“ долазе људи сабаиле на кафу.{S 
рему!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>У први мах и Сима Ћата и Максим Ћук просто су се грохот 
pe="chapter" n="7"> <head>VII</head> <p>У оној великој забуни, која је настала у кући Угљешиној 
pe="chapter" n="15"> <head>XV</head> <p>У нас могу да буду јесени што ретко где на нашем крају  
> <p>То је била Иконијина мајка.</p> <p>У тај баш мах припуцаше пушке горе код кућа браће Ђенад 
љешу нашли мртва у његовој соби.</p> <p>У целој кући све беше изгубило главу.{S} Нико није умео 
ава круна овој нашој приповедци.</p> <p>У ту се собу беху искупили:{S} Иконија и њен Рајко, Анђ 
Фема Митровчанка Пели бирташици.</p> <p>У том се једна кола зауставише пред капијом.{S} У колим 
 не бисмо испричали ово што иде:</p> <p>У окружном суду шабачком, одмах спроћу заседања, има је 
и шта је хтео да каже. — — — — —</p> <p>У том и момак истера интов из авлије и стаде пред механ 
а другом?!..{S} Не ја, Бога ми!“</p> <p>У тај се мах врата на соби отворише, и на вратима се ук 
Одмичи ти од наше куће, Рајко!{S} Немој убијати срећу детета мога, нити рушити мир нашега дома, 
одиста не би могао издржати: „или би се убио или би пореметио памећу,“ говорили су они, који су 
ли он — умре без свеће...{S} Сад Бог их убио, шта ће им то, кад су оба умрли, један пре а други 
јко, то бити не може.{S} Мој би се отац убио, а мајка од туге пресвисла, да ја то учиним.“ И он 
 настави:</p> <p>„Мој поштовани и много уважени колега, адвокат Јовић, одавно се носи идејом, д 
, да у Ћука завојица нема.{S} У њега је увек било — што на уму, то и на друму...{S} Ја имам син 
Несрећа никад не долази сама.{S} Она је увек у друштву.{S} Она човека и стиже и срета.{S} Ране, 
unit="*" /> <p>Газда-Максим Ћук имао је увек обичај да гвожђе кује док је вруће, па је ту метод 
анку и Марту Јездину, своју куму, да се увек уз Анђелију нађу...</p> <milestone unit="*" /> <p> 
га весели Ћук много једио, и то би било увек кад би стао казивати, да су се оба његова лепа зел 
, ипак има неке дражи.{S} И ми га за то увек трпљиво сносимо, вечито надајући се, да ће нам син 
квом решеношћу, да је њен свекар сместа увидео, да би му узаман било, да је од тога одвраћа.</p 
 је сам собом наглашавао, да Ћата и сам увиђа важност посла, рад кога се Максим Ћук потрудио да 
у стању, да вас покрене, да једно друго увреди, да једно другом на жао учини, да једно друго ош 
ој мајци.{S} Опрости ми, ако сам те што увредила.“</p> <p>Ово је она рекла с таквом решеношћу,  
што ни дете одведу, могу слободно узети угарак, па све у дим претворити..."</p> <p>„Богме, Обра 
е:</p> <p>„Ето, сад, сиромах Угљеша!{S} Угаси му се и последња нада његова.{S} Толико имање, то 
</p> <p>„Не дам ја, рекао је, да глас и углед Угљешина дома потамни, већ хоћу да је виђен и при 
 оца и мајку, оставља своју кућу где је угледало света па иде у туђ дом, прима туђе име <pb n=" 
а.{S} Она стаде разгледати, неће ли где угледати своју заову Анђелију.{S} Њеним лицем беше <pb  
ћа ће нам бити готова.{S} У преком шору угледније и лепше бити неће; а кад тебе у њу доведем, о 
 Погледа Рајка оним својим великим, као угљен црним, очима, па ће онда рећи — више у себи него  
p> <p>„И престависја <hi>раб Божји</hi> Угљеша, а не стоји који Угљеша — да ли Угљеша Пивљак ђе 
едем, онда ће је огрејати сунце...{S} А Угљеша и његови двори?{S} Њему је пространа шабачка нах 
т, умро Угљеша унук, па тек после овога Угљеша његов ђед, односно отац Анђелијн.“</p> <p>„А, са 
ne unit="*" /> <p>Још тога вечера газда Угљеша дао је обележје Обрадовој Иконији — најлепшем цв 
unit="*" /> <p>Онога дана, кад је газда Угљеша за свога сина испросио и даривао лепу Иконију Об 
ашица приметити.</p> <p>„А где је газда Угљеша.{S} Њега још од синоћ нема?!"</p> <p>„Отишао је  
е сва срећа на овоме свету, то је газда Угљеша Пивљак најбоље осетио.{S} Богат, штоно кажу, као 
У ову кућу беше свратио у госте и газда Угљеша Пивљак, марвени трговац из Совљака у Мачви.</p>  
То се са својим сином враћао кући газда Угљеша Пивљак, певајући и пушке мећући.{S} Њега су на к 
I</head> <p>Један је по један био газда Угљеша Пивљак.{S} Није му било равна ни по богатству, н 
лаву Божју.</p> <p>Тако је мислио газда Угљеша Пивљак; али у књизи судбине било је са свим дукч 
 сватова, као што их беше покупио газда Угљеша Пивљак, кад је женио свога сина Млађу, Мачва, ни 
чише онај богат ручак, кад је оно газда Угљеша женио свога сина с овом истом младицом, што седи 
 и света Богородице!“ учини на то газда Угљеша Пивљак.{S} Него, знаш шта, пријатељу, ја нећу др 
="3"> <head>III</head> <p>Кад што газда Угљеша ради, он брзо ради.{S} На Малу Госпођу испросио  
а видела, пријо?“ упаде јој у реч газда Угљеша, па се чисто устури од неког поноса.</p> <p>„Јаб 
лике домове у црно завила.</p> <p>Газда Угљеша се тих дана десио код волова на својим суватима  
мом Угљеши у уши дотурио:</p> <p>„Газда Угљеша, припази-дер ти на ово клисарово штене!{S} Он не 
ећи под небом равне бити неће...{S} Шта Угљеша и његово благо?!...{S} Хајде тако како стојиш.{S 
 како они кажу?“</p> <p>„Они кажу да је Угљеша, кад је видео да му унук умре, писнуо да у човек 
 у Симу Ћату, који се ту десио и кад је Угљеша издахнуо, и кад је власт чинила попис.{S} У оста 
>раб Божји</hi> Угљеша, а не стоји који Угљеша — да ли Угљеша Пивљак ђед, или Угљеша Пивљаков у 
воју!...{S} Устани; ено, зове те нејаки Угљеша, слатки унук твој!...{S} Куку бабо!...“ И она се 
 Угљеша, а не стоји који Угљеша — да ли Угљеша Пивљак ђед, или Угљеша Пивљаков унук; а док се т 
ио да се извиди: ко је пре умро — да ли Угљеша ђед, или Угљеша унук; јер се то из протокола умр 
пред само вече, испустио је душу и мали Угљеша, а сутра-дан саранили су и ђеда и унука — једног 
ра.</p> <p>„О, да је ово доживео весели Угљеша, и његово би се срце раскравило, и његове би се  
 ко је пре умро — да ли Угљеша ђед, или Угљеша унук; јер се то из протокола умрлих не види.{S}  
и Угљеша — да ли Угљеша Пивљак ђед, или Угљеша Пивљаков унук; а док се то не зна, онда се не мо 
е, шта од имања и жива мала има покојни Угљеша, као и то, с ким је имао каква посла и рачуна.</ 
та да сведочите?“</p> <p>„Да је покојни Угљеша умро после свога унука.“</p> <p>„Ене, ене!...“</ 
овако објаснили:</p> <p>„Ако је покојни Угљеша, ђед малога Угљеше, — умро пре свога унука, па м 
евац.</p> <p>„Е, има право; зар покојни Угљеша бирао себи момке да му мал чувају, и био с њима  
а неке велике буради, склонио још стари Угљеша Пивљак.{S} Био га је наменио, да га отвори, кад  
„Где је Иконија?...{S} Где је дете, мој Угљеша?{S} Нека с њим бежи из ове несретне куће, нека б 
њу, да виде све, шта има њихов пријатељ Угљеша Пивљак, те да се не кају за чијег су јединца дал 
ам сад ко је.{S} То је он, мој пријатељ Угљеша.{S} А ко би други данас и могао за ме положити т 
 госпођа-Јецо?“</p> <p>„А, наш пријатељ Угљеша има добро око!{S} То је паметна девојка; не зна  
уду овако у народ позвати.</p> <p>И сам Угљеша, по самим лекарима, познао је, да је свака нада  
ас по селу, да дете није умрло, већ сам Угљеша, ђед његов, сваки се живи зачудио и — прекрстио. 
брада Кустуре?!“ запита готово зачуђено Угљеша Пивљак, а преко његова лица прелети један танан  
Угљеше ђеда, макар за један сахат, умро Угљеша унук, па тек после овога Угљеша његов ђед, однос 
један додаде:</p> <p>„Ето, сад, сиромах Угљеша!{S} Угаси му се и последња нада његова.{S} Толик 
види што не устаје, а кад тамо, сиромах Угљеша већ се и охладио.{S} Поред њега се отег’о читав  
 казала, да је и <pb n="112" /> сиромах Угљеша па умору, ми, ја и бирташица Пела одемо у његову 
есрећног Угљеше Пивљака.{S} Шта сиромах Угљеша није чинио, да од овога неумитног дечјег крволок 
о се беше искупио у и око дворишта пок. Угљеше.</p> <p>Па и сами пси као да су осећали, да је у 
 наследник имања покојног <pb n="98" /> Угљеше Пивљака од рођене кћери његове, кад мушкога пото 
љеше, већ ко ће наследити имање младога Угљеше, унука старога Угљеше, а то се питање своди на о 
 већ је ли преча тетка или мајка малога Угљеше.{S} И сви су судови казали: преча је мајка него  
> <p>„Ако је покојни Угљеша, ђед малога Угљеше, — умро пре свога унука, па макар за један сахат 
есто чича-Миће, старога момка покојнога Угљеше Пивљака.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ћата је о 
власт, пописа свеколико имање покојнога Угљеше и образова масу, а за главнога стараоца постави  
е Анђелије, богате наследнице покојнога Угљеше Пивљака.</p> <pb n="78" /> <milestone unit="*" / 
лни заступник Анђелије, кћери покојнога Угљеше Пивљака.</p> </div> <pb n="123" /> <div type="ch 
ити имање младога Угљеше, унука старога Угљеше, а то се питање своди на ово просто и за свакога 
 а мајка покојног Угљеше, унука старога Угљеше, тим пре, што су обе наследнице женске главе.{S} 
 радости што је доживео да кућа старога Угљеше Пивљака опет оживи својим старим животом и дочек 
дишта, не ко ће наследити имање старога Угљеше, већ ко ће наследити имање младога Угљеше, унука 
 гласи:</p> <p>„Целокупно имање старога Угљеше Пивљака наслеђују:{S} Анђелија рођена кћер његов 
 сте грамзили за големим имањем старога Угљеше, већ што сте морали — да покажете овоме халапљив 
ање: је ли преча снаха или кћер старога Угљеше, већ је ли преча тетка или мајка малога Угљеше.{ 
ако чувеним домом, као што је дом газда Угљеше Пивљака?..</p> <p>Њему само што девојачки отац р 
нија, као наследница свога сина, нејака Угљеше, наследи целокупно имање свога свекра Угљеше, а  
еше Анђелија, мезимица његова пријатеља Угљеше, а заова његове кћери Иконије, што су, и по лепо 
, послушала би, а то ли да пође за сина Угљеше Пивљака....{S} Кад велиш да нам мо’ш са сином до 
е, наследи целокупно имање свога свекра Угљеше, а Анђелија, његова рођена кћер, да добије само  
ао, да је то племенито дело мога свекра Угљеше Пивљака...“</p> <p>„И ти си то чула од?“</p> <p> 
ма су седеле две жене:{S} Иконија снаха Угљеше Пивљака и Јела Обрада Кустуре. — То је била мати 
осно његова унука, а твога сина нејаког Угљеше.{S} Напротив, то и много којешта друго, што ме п 
во се могло приметити и на дому веселог Угљеше Пивљака: таман почну да му се замлађују тешке и  
ођена кћер мога бившег свекра, покојног Угљеше Пивљака, и да је целокупно имање, што је сад под 
 додаде чича-Мића, стари слуга покојног Угљеше Пивљака.</p> <milestone unit="*" /> <p>Глас, да  
 Иконија његова снаха, а мајка покојног Угљеше, унука старога Угљеше, тим пре, што су обе насле 
Један је пред самим вратницама покојног Угљеше овако причао:</p> <p>„Синоћ је отишао у своју со 
речем наслеђу целокупног имања покојног Угљеше Пивљака против Анђелије једине наследнице оца јо 
ну наследницу целокупног имања покојног Угљеше Пивљака, које је смрћу Угљешином прешло на њеног 
диста учинио све, те је пратња покојног Угљеше и његова унука била, какву ни пре ни после Мачва 
м <pb n="59" /> масама, а маса покојног Угљеше Пивљака већ по својој величини сама собом на се  
 да плати трошкове богата маса покојног Угљеше," рекао је Петроније Певац.</p> <p>„Ама, па зар  
 целокупно <pb n="90" /> имање покојног Угљеше Пивљака.{S} Најпре оно у Совљаку и у околини, за 
ме Ћате, главног стараоца масе покојног Угљеше Пивљака, а оца лепе Анђелије, данас најбогатије  
о једини наследник богате масе покојног Угљеше Пивљака."</p> <p>Анђелија беше зинула од чуда.{S 
има Ћата, главни старалац масе покојног Угљеше Пивљака...{S} Ала, ти оно као да имаш и сина за  
има Ћата, главни старалац масе покојног Угљеше Пивљака.</p> <p>„А, ево још једног!{S} Добро ми  
 и искупи у пространо двориште покојног Угљеше Пивљака.{S} Ту се одједном три кола ухватише.{S} 
то га је Ћата отпустио из куће покојног Угљеше.{S} И онда ће додати:</p> <p>„А колико ја знам,  
ead> <p>Док се у дворишту куће покојног Угљеше Пивљака играло, певало и веселило, дотле се у го 
облетало око богате наследнице покојног Угљеше Пивљака, па их је све наш масални стрмоглавце из 
ла је прошевина Анђелије кћери покојног Угљеше Пивљака.{S} Њену је руку потражио по српском оби 
учељавао је с великим воћњаком покојног Угљеше Пивљака.{S} Ту, одмах иза Срејиног вигња, има и  
дина како се над богатом масом покојног Угљеше Пивљака, оца Анђелијна, а свекра Иконијна, вију  
ешио, да Анђелија, рођена кћер покојног Угљеше Пивљака, не може бити наследница имања свога оца 
е: чекамо главом Анђелију кћер покојног Угљеше Пивљака а заову моје Иконије.{S} Она само што ни 
ше?"</p> <p>„Велим за Анђелију покојног Угљеше...{S} Мени се чини, да ти и немаш женске деце?“< 
Ти то, онај, велиш за Анђелију покојног Угљеше?"</p> <p>„Велим за Анђелију покојног Угљеше...{S 
росио кћер и једину наследницу покојног Угљеше Пивљака.{S} И томе се цео свет чудио; а неки би  
окосила и млађани живот унука несрећног Угљеше Пивљака.{S} Шта сиромах Угљеша није чинио, да од 
, било којим другим начином — да је пре Угљеше ђеда, макар за један сахат, умро Угљеша унук, па 
збачена из ове њему драге куће, из куће Угљеше Пивљака.{S} И сад је он на се узео бригу, да ват 
ли и најјачи људи?!...{S} Анђелија, кћи Угљеше Пивљака, све ће то поднети, а посрнути не сме.{S 
ати из Совљака, па нам каза, да се кући Угљеше Пивљака ни приступити не може, и да Угљешину Анђ 
отив Анђелије једине наследнице оца јој Угљеше.</p> <p>На то веће Рајко беше позвао два три сво 
" /> <p>Мало после, стаде се у дворишту Угљеше Пивљака разлегати запевка.{S} То је био глас Анђ 
з Совљака кренули.</p> <p>„Хе, ласно је Угљеши овако свадбовати: дубока кеса, а големи амбари.. 
но рекао.{S} Једном је приликом и самом Угљеши у уши дотурио:</p> <p>„Газда Угљеша, припази-дер 
као је Пав’о Агић.</p> <p>„Кад покојном Угљеши не даде Бог да му живе синови, кад му узе и оно  
, да ти свет рекне:</p> <p>— Ала је ова Угљешина наследница постала нека пробирачица!"</p> <p>Н 
one unit="*" /> <p>Глас, да се Анђелија Угљешина испросила за Радојла Клисарина сина, као муња  
оније Певац.</p> <p>„Који, зар Анђелија Угљешина да пође за Ћукова сина, за ону кривоврату згеб 
реда мном рекао:</p> <p>— „Нека су пола Угљешина имања дали, опет је и њима доста остало!“</p>  
p>„Не дам ја, рекао је, да глас и углед Угљешина дома потамни, већ хоћу да је виђен и признат,  
 — онда што људи граде од зла горе?!{S} Угљешине ће се кости у гробу превртати, кад види, шта с 
двезли преко Бадовинаца и Новог Села на Угљешине сувате код Лешнице и у забране више Чокешине.{ 
 му душу прости!“ рекоше они који поред Угљешине куће минуше; а један додаде:</p> <p>„Ето, сад, 
/> <p>После једнога сахата стадоше пред Угљешине вратнице једва господска кола — кочије на феде 
јест се много старао око унапређења ове Угљешине масе.{S} Мало, мало, па би заповедио млађим, д 
огме и Максим Ћук, свекар лепе Анђелије Угљешине..{S} Маса велика, богата; интереси изукрштани; 
се.{S} Најпре и најпре је отпустио неке Угљешине момке и једног настојника, који му се нису доп 
пут до Липнице те обишли и чувене чаире Угљешине, где се могло да утови до близу стотину грла в 
Анђелију, једину наследницу богате масе Угљешине!...“</p> <p>Људи се од чуда згледаше.{S} Готов 
амо је ветар још јаче шуштао кроз густе Угљешине вотњаке.{S} У тај баш мах севнуше муње и дубок 
 Угљешиној, а тако исто и млађи из куће Угљешине туда иду Срејином вигњу, кад што имају да наде 
 кола и зауставише се пред капијом куће Угљешине, У првим је колима седела Иконија Рајкова и ад 
 два лудака млате, онај дин-душман куће Угљешине, онај Сима Ћата, и она рђа над рђама, она неср 
певка.{S} То је био глас Анђелије кћери Угљешине.</p> <p>„Смирило се! курталисало се мука!...{S 
Максим Ћук и Сима Ћата, главни старалац Угљешине масе.“ Други би опет додали:</p> <p>„До сад је 
зрадио, и то на велико наваљивање неких Угљешиних пријатеља, да се сав живи мал распрода.{S} И  
 на кола и пошао да обиђе огромно имање Угљешино.{S} Он би сваком приликом свратио у Богатић до 
</p> <p>„Боље реци, понесе ме богатство Угљешино!" упаде јој у реч онај мушки глас.</p> <p>„Рај 
; кад погледамо, да оно грдно богатство Угљешино одлази у руке Максима Ђука, мени опет чисто бу 
ти, није могао очима да гледа.{S} Он је Угљешиној Анђелији у неку руку био као неки мали учитељ 
ачудио и — прекрстио.{S} Многи полетеше Угљешиној кући да виде, је ли то истина!?</p> <p>И то ј 
p> <p>Од то доба Радојло није смео кући Угљешиној доћи, нити се с Анђелијом састати и разговара 
 великој забуни, која је настала у кући Угљешиној ненадном смрћу његовом и његова нејака унука, 
ами пси као да су осећали, да је у кући Угљешиној некаква промена настала, промена на боље и ве 
што отпусти старог Мићу, који је у кући Угљешиној свој век провео, и сву му децу на својим рука 
кога ковачева чељад прелазе те иду кући Угљешиној, а тако исто и млађи из куће Угљешине туда ид 
n="72" /> ту реч ни о Ћуковом сину ни о Угљешиној Анђелији, већ о њеном богатом миразу,“ учини  
ити и с твојом пупилом, лепом Анђелијом Угљешином.{S} Ово се може десити тим пре, што, како ти  
е, благо материно, теби ће добро бити у Угљешином дому: сви ће те држати као мало воде на длану 
 покојног Угљеше Пивљака, које је смрћу Угљешином прешло на њенога сина нејаког Угљешу, а унука 
ду, кад се чуло, да је суд пресудио, да Угљешину масу наследи његова снаха Иконија, а његова кћ 
еше Пивљака ни приступити не може, и да Угљешину Анђелију чувају дупле страже, стража Симе Ћате 
p> <p>„Па, онда, што питаш: је ли то за Угљешину Анђелију?"</p> <p>Ћата на ово ништа не одговор 
> <p>„Вала људи, кад опет видимо, да на Угљешину дому почива некакво проклетство; кад погледамо 
 матере!{S} Ти још и не знаш како ћеш у Угљешину дому бити срећна и задовољна...{S} Теби ће, ве 
зненади, кад место Феме затече Анђелију Угљешину.{S} Ода се смешила, али је тај осмех био тужан 
гатством поимило.{S} Ја сам о газдалуку Угљешину данас први пут чула, па ми је оно црно пред он 
о доба само се још једном на кућу газда-Угљешину права радост осмехнула.{S} То је било онда, ка 
ош частиш по Мачви са твојим пријатељем Угљешом...{S} Хе, ко ће сад с тобом?{S} Широка су леђа  
војим <pb n="34" /> дететом, са нејаким Угљешом, са још једином радошћу несрећнога свекра твог? 
веселији дани.</p> <p>Тако је и с газда-Угљешом било...{S} Жалио је и жалио свога јединца.{S} Ч 
њ.{S} Али гледајући свога унука, малога Угљешу, коме је кум на крштењу дао ђедово име, како с д 
вога оца Угљешу, или Иконија свога сина Угљешу...“</p> <pb n="109" /> <p>„Парницу можете добити 
ога наслеђује: да ли Анђелија свога оца Угљешу, или Иконија свога сина Угљешу...“</p> <pb n="10 
Угљешином прешло на њенога сина нејаког Угљешу, а унука покојног свекра њеног; али кад суд доне 
оглед’о!..“ И онда се наднесе над малог Угљешу.{S} Он беше у <pb n="36" /> дубоком сну.{S} Не м 
уди из села дотрчао онога јутра, кад су Угљешу нашли мртва у његовој соби.</p> <p>У целој кући  
стати ни она кућа над главом..."</p> <p>Угљешу су у свој Мачви звали: „трули газда.“ Па он је и 
те, да да по 25 дуката, и, најпосле, би уговорено и то, да се масени рачуни приме и одобре онак 
вну пасмину буђеновачких свиња; а ту су уговорили да прстен буде у другу недељу по Крстову-дне, 
ва и отера <pb n="4" /> у жир; а кад се угоје, он их још мало кукурузом прирани, па после с њим 
 — девојачког оца и мајку, па их царски угостио и провео по своме великом имању, да виде све, ш 
ата нећемо имати где дочекати ни су чим угостити.{S} Него, да си ми по Богу брат, г. капетане,  
и Иконине сватове, дочекати нити су чим угостити...“</p> <p>И Обрад Кустура још истог дана усед 
 а оца лепе Анђелије, данас најбогатије удаваче у свој шабачкој нахији, а можда мало и подаље.“ 
<p>„Доста, доста!...{S} Зар хоћеш да ме удавиш?!...{S} Шта је теби, Иконија, вечерас?"</p> <p>„ 
га: то је доба женидбе и <pb n="124" /> удадбе, доба поноса старих родитеља, а доба среће деце  
а имам сина на женидбу, а ти девојку на удају, па сам дошао да видимо, можемо ли се нас двојица 
— цео онај свет, од неке раздраганости, удари у један општи врисак!“</p> <p>А кад у сам расвита 
кућу ући, нити ко из куће изаћи, док не удари на дупле страже Ћатине и Ћукове!..."</p> <p>„А шт 
у самим ракитовим прутом.{S} Максим Ћук удари руком по плећима Симу Ћату — благодарности ради,  
екака детиња срдитост, готова да у плач удари; али се то све одједном претвори у један блажен а 
је — као закопано,“ одговорила је Пела, ударивши. гласом нарочито на оно: „Пела има главу, а је 
 — прште као срче кад га о студен камен ударимо!...</p> <p>Али која вајда, кад несрећни отад ни 
 Ћата својој кући.</p> <p>„Е, ту је сад ударио тук на лук:{S} Максим Ћук на Симу Ћату.{S} Ко ће 
за другим, тако кину, да му сузе на очи ударише; а после му лицем плину неко особито душевно ра 
.{S} И ја се чудим, како се вас двојица удесили нисте."</p> <p>„Ама пријатељу, за мало се разми 
ћер, да добије само једио просто сеоско удомљење...{S} И зато смо, ево, дошли, да, с пристанком 
ика кад и мртве ствари умеју да причају уду срећу својих господара, а тако исто <pb n="141" />  
 се широм отвори и једна људска прилика уђе у авлију.{S} То је био сам Рајко.{S} Они једно друг 
ј речи, а капетан те на врата.{S} И чим уђе у ходник он смотри Обрада:</p> <p>„Ене, Кустуре!{S} 
гу нарочита кола послата.{S} Али кад он уђе у двориште и његово ћемане зајеча, а његова омиљена 
 има да се да, кад се мало дубље у спор уђе.</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад су се с београдс 
ог ђеда.{S} Он дође; али тек што у собу уђе, а дете скочи и појми да некуд бежи, али га Анђелиј 
оче окретати кола, да у механску авлију уђе, а вратнице су већ широм биле отворене.{S} С прага  
..{S} Хајде 'вамо!...“</p> <p>И они оба уђоше у канцеларију.</p> <milestone unit="*" /> <pb n=" 
апија опет отвори и — прилупи, и у кућу уђоше два човека: једно је био адвокат Радић ђенерални  
 благодари нашој лепшој половини.{S} Ми уживамо кад се нађемо у средини наших присних пријатеља 
ука, за оно доброћудно и смирено момче, уз кога ћеш поживети срећно и задовољно, поживети, како 
 пред самом совљачком механом, срочио и уз ћемане отпевао познату песму:</p> <l>„Иконија, моје  
и Марту Јездину, своју куму, да се увек уз Анђелију нађу...</p> <milestone unit="*" /> <p>Ћата  
идеје, а сад, у овој прилици, ја стојим уз његово мишљење: није право, да Иконија, као наследни 
{S} Он је још из ранога детињства почео уз оца, који је опет био добар сремски певчик, да иде у 
авнати; али сам бар овде сигуран, да ће уза ме бити и наш домаћин Рајко," — примети, као шалећи 
 суво злато,</l> <l>„Росно цвеће јутром узабрато,“</l> <p>стаде се разлегати по оној тихој јесе 
 суво злато,</p> <p>„Цвеће росно јутром узабрато," — овај ти веселник дочепа оканицу с вином, п 
суво злато,</l> <l>„Росно цвеће, јутрос узабрато,</l> <l>„Дико моја мојих младих дана,</l> <l>„ 
а је њен свекар сместа увидео, да би му узаман било, да је од тога одвраћа.</p> <p>Он мало поћу 
не ти могу само завидети и ништа више,“ узвикну Фема Митровчанка.</p> <p>„Само се једном живи н 
олио ме да завадимо два добра срца, две узвишене душе, два ока у глави — моју Иконију са твојом 
броти срца, тој племенитости душе, томе узвишеном милосрђу наших жена — писац посвећује ово сво 
ова, па их је онда испратио до Шапца, а узгред свратио на своје имање код Сокине механе, да им  
Богородица, пријатељу!...{S} Она се још узда у Бога и у те, Радојло...{S} Него шта нам велиш да 
ове намере, испречио масални; али се он уздао у своју одлучност, која се додиривала чак с извес 
а само згледаше; а капетан Влајко чисто уздахну па рече:</p> <p>„Ах, што му сад нисам ја капета 
 страшне бољке.{S} Она је неколико пута уздахнула, што ту бар није и детиња мајка, њена добра с 
га ми, оно ми момче све до паре измири, узе квиту, прочита, па ми је врати:</p> <p>„Мени су рек 
ново извади иза појаса своју бурмутицу, узе „елегантно“ међу два прста — палца и кажипута — два 
настао један свечан тренутак.{S} И онда узе рен адвокат Радић.</p> <p>„О, срећни и племенити љу 
 и појми да некуд бежи, али га Анђелија узе у наручје, па му оде говорити:</p> <p>„Не бој се, к 
 Она му приђе и пружи му руку.{S} Он је узе: и обе руке задрхташе, а некаква чудна струја прола 
“ рече Максим Ђук; а кад Пела изиђе, он узе своју кожну торбу, отвори је и из ње извади два фиш 
и не даде Бог да му живе синови, кад му узе и оно детенце, живу слику његова сина Млађе, — кад  
 живу слику његова сина Млађе, — кад му узе последњу наду његову, а кућу му остави на женској г 
рилике: једно мушко, а једно женско.{S} Узеле се за руке, на преда се гледају и ништа не говоре 
ужило ручице, да га узме.{S} И он би га узео и ваздан му којешта тепао.{S} И ово је био животво 
е Ребрин, онај Саватије, што га је Ћата узео на место чича-Миће, старога момка покојнога Угљеше 
у се нису допали, па је на њихова места узео друге, „поузданије."</p> <p>„Кад сам ја, брате, за 
де сама у оној великој кућурини, већ је узео Фему Митровчанку и Марту Јездину, своју куму, да с 
из дана у дан множио, док најпосле није узео размере, који су и самог Ћату понели збуњивати.{S} 
ће Угљеше Пивљака.{S} И сад је он на се узео бригу, да ватру чарка и да жар изгрће под пециво ш 
ле, пошто ни дете одведу, могу слободно узети угарак, па све у дим претворити..."</p> <p>„Богме 
и ноћу.{S} Него овде ми се ваља у памет узети: ако му дам Анђелију, превариће ме; а, ако га одб 
ки — сељак философ.{S} С тога га сељаци узеше за општинског писара, али ту није дуго остао: ист 
граде, падају на други део.{S} Први део узима себи Иконија, јер им је ближе кући, а други Анђел 
 мираз..."</p> <p>„А кад вам кажем коју узима, нећете ми веровати,“ учини опет Славко Смољинац. 
е на месту, кад видим, где се ово двоје узимају, не због пустог блага, него што једно без друго 
траг ружног обележја, да се многи после узимао у памет, кад би нешто неупутно хтео да уради, па 
јичић, онај трећи адвокат, што је ретко узимао учешћа у препирци, али је ипак на завршетку деба 
долази, оно би му пружило ручице, да га узме.{S} И он би га узео и ваздан му којешта тепао.{S}  
ома.{S} С тога се у памет <pb n="54" /> узми, да ти не подвале и — девојку унесреће...{S} Збиља 
ује, онда неколико драма мање.{S} То је узус при његовоме мерењу; а кад му се згода укаже, онда 
д му се згода укаже, онда се он ни тога узуса не држи,“ рекао је мали Стевица, кад се о Мраву п 
 све, али овде код мене неће моћи проћи ујдурме Максима Ћука.“</p> <p>И то је и газда Максима м 
 ногом, а мало мало, па жестоко за врат уједе свога друга дешњака; а онај само њисне: видело се 
 при његовоме мерењу; а кад му се згода укаже, онда се он ни тога узуса не држи,“ рекао је мали 
гатој Мачви.{S} На механским се вратима указа једна женска прилика.{S} То је била Пела механџик 
врата на соби отворише, и на вратима се указа једно момче, висока раста, а мудра погледа, а пра 
али...</p> <p>Па ипак, кад би му се где указала прилика, да се што позамашно ућари, он би се ту 
ах улети у собу Сима Ћата.{S} Стаде као укопан — као да је и њега потресла ова ненадна несрећа  
се девојка нешто много устезала, али је укућани најпосле сломише.{S} Она пристаде; али чим се д 
а изгубљена.{S} Он више није смео ни да улази у собу, где је лежао његов весели унук.{S} Он је  
а шта је тамо радио, то у нашу причу не улази.{S} Зна се само то, да су пред сам мрак из Шапца, 
аса ослањати.{S} Анђелија је двапут-три улазила у гостинску собу, стала би пред икону свете Бог 
се само зна, а то је, кад су први свати улазили у Богатић, последњи се још не беху из Совљака к 
о је за мало трајало: што се у ноћ више улазило, све су га веће муке спопадале.{S} Видело се, д 
н, а који је — лака роба.{S} С првим је улазио у преговоре — дубље или краће, како је већ који  
p> <p>А кад у сам расвитак весеље стаде улазити у једну фазу, кад и чича-Матош Пораба доби вољу 
 хтедоше да га зауставе, али се он оте, улети у собу и виде мртва сина где лежи на својој самрт 
 по мртвом оцу свом.</p> <p>И у тај мах улети у собу Сима Ћата.{S} Стаде као укопан — као да је 
ете?!...{S} Ту опет мора да игра главну улогу какав масан мираз..."</p> <p>„А кад вам кажем кој 
до овога вечера нигда нису ни падале на ум; а видео је и разумео, да то све може бити пре но шт 
с ума, да...“</p> <p>„Шта да не смеће с ума? упаде му у реч један млад трговац... „Адвокат Јови 
нам колега, али ти не треба да смећеш с ума, да...“</p> <p>„Шта да не смеће с ума? упаде му у р 
*" /> <p>Има прилика кад и мртве ствари умеју да причају уду срећу својих господара, а тако ист 
<p>„Старали смо се колико смо могли и — умели!"</p> </div> <pb n="92" /> <div type="chapter" n= 
нас још живих људи у Мачви, који би вам умели причати, како се у оно доба сва Мачва ишчуђавала, 
ојом озбиљношћу заслуживао, а ове друге умео је тако да <pb n="57" /> љокне, да су сместа окрет 
мало прилегне, то, сутра-дан, нико није умео да каже.</p> <milestone unit="*" /> <p>И док је ов 
и све беше изгубило главу.{S} Нико није умео казати, шта треба чинити а шта не треба.{S} Кукавн 
 рођен за тај посао.{S} Некако је одмах умео да оферчи, који је просилац озбиљан, а који је — л 
, а ја и ти да не будемо одговорни, ако уместо на срећу натрапа на каку несрећу.{S} Ја не дам,  
, г. капетане, учини ти шта знаш и како умеш, да ме то зло сад мимоиђе, па после, пошто ни дете 
злази, а његово је да први устане да се умије и Богу моли, па да после по кући све избуди.</p>  
екад као буде и лакше.{S} Оне муке мало умину, оно прогледа, прогледа веселије, па се чак и нас 
је само, готово нечујно, тешио:</p> <p>„Умири се, дођи мало себи — жалоснице моја!..{S} Шта ћеш 
ају, као каква небесна светлила, велики умови свију народа и времена као што су:{S} Конфучије,  
опаснија — за децу.{S} Она је те године уморила готово цео један појас деце, од две до осам год 
ни абер детињој мајци, да јој је син на умору, и она ће доћи, па може Бог дати да детету буде б 
с своме јадном братанцу, који је био на умору.{S} Она није ишла, она је посртала.{S} Она није к 
а је и <pb n="112" /> сиромах Угљеша па умору, ми, ја и бирташица Пела одемо у његову собу, а о 
дише.{S} Ми потрчимо по свећу, али он — умре без свеће...{S} Сад Бог их убио, шта ће им то, кад 
у да је Угљеша, кад је видео да му унук умре, писнуо да у човеку срце препукне, да је отишао у  
јој несрећи, кад ми оно отац и братанац умреше, па је ред да твоје савете послушам; али, ево, ј 
д Бог их убио, шта ће им то, кад су оба умрли, један пре а други после, тек сад су они оба пред 
или Угљеша унук; јер се то из протокола умрлих не види.{S} Тамо стоји и у једном и у другом изв 
Али кад пуче глас по селу, да дете није умрло, већ сам Угљеша, ђед његов, сваки се живи зачудио 
е, ту људи... сви они знају, да је дете умрло пре свога ђеда.{S} Бираћемо их као гњиле крушке,  
 пре Угљеше ђеда, макар за један сахат, умро Угљеша унук, па тек после овога Угљеша његов ђед,  
је покојни Угљеша, ђед малога Угљеше, — умро пре свога унука, па макар за један сахат, онда је  
ведочите?“</p> <p>„Да је покојни Угљеша умро после свога унука.“</p> <p>„Ене, ене!...“</p> <p>„ 
и био одиста трули газда.</p> <p>Кад је умро, његово огромно имање дошло је под масу.{S} А само 
 суда и наредио да се извиди: ко је пре умро — да ли Угљеша ђед, или Угљеша унук; јер се то из  
г’о читав поток усирене крви...“</p> <p>Умро је без свеће.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тај да 
а нема.{S} У њега је увек било — што на уму, то и на друму...{S} Ја имам сина на женидбу, а ти  
великој муци.{S} Сима Ћата и Максим Ћук умуасерили нас, па нико ни у кућу ући, нити ко из куће  
шала с песмама славујевим, за свагда је умукла...</p> <p>Њена би је мајка тешила:</p> <p>„Немој 
 дома мога, највећу радост моју, али ти унапред кажем, да је не могу спремити онако, како бих х 
S} И то је Кузман примио тек као аконто унапред, а главно има да се да, кад се мало дубље у спо 
 ћете право, и јест се много старао око унапређења ове Угљешине масе.{S} Мало, мало, па би запо 
воју захвалност на савесном старању око унапређења поверене му масе; а он ће, рече, знати, како 
права на овоме свету, па су ту неправду унели и у сам грађански закон.</p> <p>Овоје назоре Ради 
" /> узми, да ти не подвале и — девојку унесреће...{S} Збиља, колико њој сад би година?“ упитаћ 
сретни <pb n="27" /> Симо Ћата почео да уноси горчине и сатанског заједања.{S} Он би за њ, где  
пре умро — да ли Угљеша ђед, или Угљеша унук; јер се то из протокола умрлих не види.{S} Тамо ст 
ђеда, макар за један сахат, умро Угљеша унук, па тек после овога Угљеша његов ђед, односно отац 
 Угљеша Пивљак ђед, или Угљеша Пивљаков унук; а док се то не зна, онда се не може ни одредити н 
кону; јер, рекоше, ако се докаже, да је унук надживео свога ђеда, онда је са свим тачно, да је  
ани; ено, зове те нејаки Угљеша, слатки унук твој!...{S} Куку бабо!...“ И она се простре по мрт 
улази у собу, где је лежао његов весели унук.{S} Он је само испред куће одао и — хукао.</p> <p> 
и кажу да је Угљеша, кад је видео да му унук умре, писнуо да у човеку срце препукне, да је отиш 
Миокуса; а још мање за онога ветропира, унука Павла Вртирепа из Добрића; а и они остали мало су 
ћ ко ће наследити имање младога Угљеше, унука старога Угљеше, а то се питање своди на ово прост 
 његова снаха, а мајка покојног Угљеше, унука старога Угљеше, тим пре, што су обе наследнице же 
прешло на њенога сина нејаког Угљешу, а унука покојног свекра њеног; али кад суд донесе своју п 
но имање његово прешло у наслеђе његова унука, сина његова сина Млађе и снахе Иконије, и по том 
, те је пратња покојног Угљеше и његова унука била, какву ни пре ни после Мачва утувила није.{S 
е твога покојног свекра, односно његова унука, а твога сина нејаког Угљеше.{S} Напротив, то и м 
>„Да је покојни Угљеша умро после свога унука.“</p> <p>„Ене, ене!...“</p> <p>„И да се на то зак 
ша, ђед малога Угљеше, — умро пре свога унука, па макар за један сахат, онда је самом том смрћу 
а неумитног дечјег крволока спасе свога унука, једину још мушку главу дома свога, — па ништа.{S 
, да га отвори, кад стане да жени свога унука, па? — Ето!{S} Сад га се сетио чича-Мића, а да то 
в одбегли сужањ.{S} Али гледајући свога унука, малога Угљешу, коме је кум на крштењу дао ђедово 
 ненадном смрћу његовом и његова нејака унука, — највише се нашао веселој Анђелији на помоћи Си 
То је било онда, кад му је снаха родила унука, мушко чедо, ђедову праву радост; јер је у овоме  
гљеша, а сутра-дан саранили су и ђеда и унука — једног до другога.</p> </div> <pb n="46" /> <di 
а, она је онда покосила и млађани живот унука несрећног Угљеше Пивљака.{S} Шта сиромах Угљеша н 
ице, које беху дошле са својим ћерима и унукама, плакале су од радости:</p> <p>„0, Боже, ала си 
ам дана, пошто је дато подушје и ђеду и унуку, дође власт, пописа свеколико имање покојнога Угљ 
ам их стао сећи, а оно имам шта видети: унутра — и срце и око срца за читав палац — све само су 
ушати.“</p> <p>Ћатиним лицем плину нека унутрашња радост и задовољство.{S} Он на то само рече:< 
им па столу стајала, па је, гоњен неком унутрашњом сетом, баци преко тарабе у шљивак и она пршт 
ан облачак; али му брзо лице сину неком унутрашњом радошћу; а његова уста као да сама за себе п 
а ти је то још сад знано,“ — он се мало уозбиљи.</p> <p>Наравно, то је Максим Ћук већ разумео,  
ље реци, понесе ме богатство Угљешино!" упаде јој у реч онај мушки глас.</p> <p>„Рајко, не греш 
, да...“</p> <p>„Шта да не смеће с ума? упаде му у реч један млад трговац... „Адвокат Јовић има 
ина.</p> <p>„Јеси ли га видела, пријо?“ упаде јој у реч газда Угљеша, па се чисто устури од нек 
 мито имало посла, онда знај, да вам то упалити неће.{S} На ме је и онако велика повика, да трг 
и ко други, већ је питање, хоће ли Ћуку упалити оно, што је накастио,“ одговори чича-Мића.</p>  
 свештеника и један ђакон; у цркви беху упаљена сва кандила и оба полелеја; а до њихове вечне к 
после, где се могу...“</p> <p>Али ће му упасти у реч адвокат Јовић:</p> <p>„Стани мало, братац, 
ог мираза...“</p> <p>И онда свој поглед упиљи у Симу Ћату.{S} Дуго га је тако нешто посматрао,  
> <p>„Пело, кога имаш још од гостију ?“ упита из кола један глас.{S} И то је био глас Максима Ћ 
им.</p> <pb n="79" /> <p>„Где је Фема?“ упита он, а лепо је осетио, како му срце у грудима лупа 
 то мислиш на Радојла сина Клисариног?“ упита Пав’о Агић.</p> <p>„Није ту сад питање, је ли то  
ни кораци.</p> <p>„Јеси ли ти то Фемо?“ упита један крепак мушки глас.</p> <p>„Ја сам, Радојло. 
t="*" /> <p>„Јеси ли их познала, кумо?“ упита Пела бирташица у совљачкој механи своју куму Фему 
>„Ама, па зар Ћук има сина за женидбу?“ упита ће Среја ковач.</p> <p>„Има једног смољицу; ја за 
/p> <pb n="119" /> <p>„А кад те капетан упита:</p> <p>— „Ко ти је ово? ти си му одговорио:</p>  
p> <p>„Иди, врати се!{S} Нађи Радојла и упитај: шта да радим кукавица сива, ако ме салете, да п 
 своје погледе на њега; а домаћин ће га упитати:</p> <p>„Шта би?{S} Зар није могла доћи?“</p> < 
м адвокатима растали, онда ће Сима Ћата упитати Максима Ћука:</p> <pb n="108" /> <p>„Бога ти, г 
..{S} Збиља, колико њој сад би година?“ упитаће одједном масални.</p> <p>„До њеног пунолетства  
к погоди, господине, чиј је ово интов?“ упитаће ме Смајо Циганин.</p> <p>„А ко би то могао знат 
оба ноћи...{S} Кога ми ово још чекамо?“ упитаће адвокат Радић.</p> <p>„Чекамо једно лице, кога  
 Савчић, који се с газда-Максимом Ћуком упознао, док је још са службом био у Владимирцима, у пи 
мало по мало, ушије.{S} Он се с радошћу упоредо уткива у платно живота човекова.{S} С тога наш  
 крајњу собу и спреми богату вечеру.{S} Употреби сву своју мајсторију, да ми у собу доведеш сам 
ја је саопштена и теби и Максиму Ћуку и Управи Фондова.{S} И, док ви све троје не пристанете да 
ажио као нека ретка појава од бистрине, управо као неки — сељак философ.{S} С тога га сељаци уз 
гуши и други велики људи...{S} И шта би управо у животу читавога човечанства било занимљивога,  
Мартом разговарао, — све док момак није упрегао нова масална кола.{S} И онда је сео у кола и ка 
салним, сео у свој „интов,“ у који беше упрегао две своје ластавице, она два зеленка — своја дв 
а спреме нова масална кола, да се у њих упрегну она два врана „гаврана,“ како их је сам Ћата на 
а беху, по нарочитој жељи Максима Ћука, упрегнута она два бесна змијоглава кулаша, па су обишли 
је на федер и са сицевима — у која беху упрегнута два, као трава, зеленка, оба поносног држања  
масалним колима са сицевима и федерима, упрегнутим било бесним и немирним вранцима, или змијогл 
а мршаво дуговрато, а високо кљусе беше упрегнуто.{S} Она му се ребра видела као да су од леско 
ве воденице.{S} Сви који су у соби били упреше своје погледе на њега; а домаћин ће га упитати:< 
тави да их млађи брат испрегне, а он се упути право ковачевој кући, онамо где му је оно момче р 
{S} И зар адвокат Радић да своју зараду упушта другом?!..{S} Не ја, Бога ми!“</p> <p>У тај се м 
три речи:</p> <p>„Ето шта су у стању да ураде паре!...{S} Оне су једине биле кадре да кажу: пре 
 у памет, кад би нешто неупутно хтео да уради, па било то у корист своју или некога другог.</p> 
 свога момка, дајући му знак, да тако и уради.{S} За тим је сео са Симом Ћатом на нова масална  
 новац вама положио."</p> <p>„Ја тако и урадим; а тога истог дана зовнем Максима Ћука, и положи 
ог Господа Бога.“</p> <p>Тако ћемо и да урадимо, па макар и Ћата и Максим Ћук пресвисли од дерт 
лном, те да му каже, шта је све за масу урадио.{S} Истина, било му је <pb n="52" /> мало незгод 
ема томе и напише апелату.{S} Тако је и урађено.{S} И овде се Ћук изуо са неких 25 дуката.{S} И 
а ћемо ти ми то одобрити, а што ми овде уредимо, ја мислим, да то неће ни масални макарити.“</p 
pb n="50" /> <p>Ћата је одмах приступио уређењу масе.{S} Најпре и најпре је отпустио неке Угљеш 
сма, песма свима добро позната:</p> <p>„Уродила рана крушка под Милошићем!"</p> <pb n="138" />  
н је ту срочио знамениту песму:</p> <p>„Уродила рана крушка под Милошићем!“</p> <p>Ту су обесмр 
је онда бачено на земљиште наше љубави, уродило је богатим плодом.{S} И ми смо сад срећни...{S} 
 вруће, па је ту методу и овом приликом усвојио, ма да му се нешто, пред његове намере, испречи 
дску и Божју правду; а ако је примите и усвојите, ми онда, ја и мој колега, као да већ гледамо, 
 сваких пет минута.{S} То и она двојица усвојише.</p> <p>„Шкодити неће,“ рече онај први.</p> <p 
“</p> <p>И Обрад Кустура још истог дана уседе на свога путаља и живо откаса у Шабац; оде право  
 оџаклија,“ а кад се доцније у ову кућу уселио суд и окружно начелство, онда је та соба постала 
ио.{S} Поред њега се отег’о читав поток усирене крви...“</p> <p>Умро је без свеће.</p> <milesto 
 из своје кесе, већ из онога, што ми та услуга доноси.{S} Тако сам радио до сад, па се нисам ка 
да-Максиме, овде не чиним ником никакве услуге, већ само вршим своју дужност, јер <pb n="60" /> 
ам себи поставио за правило, да свачију услугу добро платим, и то не из своје кесе, већ из оног 
то ружно сањао, јер му се на ружичастим уснама поче развлачити некака детиња срдитост, готова д 
веселих и тужних дана, слатких и горких успомена.{S} И то се све једно у друго сливало, сливало 
о, сливало се у једну дирљиву успомену, успомену из живота два добра срца, две пламените душе.< 
уго сливало, сливало се у једну дирљиву успомену, успомену из живота два добра срца, две пламен 
 весеље је текло — као бујна река.{S} И усред тога мора од весеља, тамо од совљачке механе, зај 
беше плинула неописана радост; а његова уста једном прошапташе:</p> <p>„Знам сад ко је.{S} То ј 
сину неком унутрашњом радошћу; а његова уста као да сама за себе прошапташе:</p> <p>„И боље!“</ 
кући све избуди.</p> <p>И Марта Јездина уста и оде.{S} Не би је позадуго; а кад се врати, била  
и <pb n="75" /> Пела бирташица, а преко уста јој прну пека неразговетна сумња...</p> <p>„А не д 
 пољупцем — у образ, у чело,- у косу, у уста...</p> <p>„Доста, доста!...{S} Зар хоћеш да ме уда 
енђијан; а кад је кући пошао, његова су уста сама за себе шапорила:</p> <p>„Чудан човек овај Ма 
е Кустури што ће га обрадовати.{S} И он устаде са свога места.{S} Приђе Обраду, метну му руку н 
поведа кад ће ко у Совљаку легати и кад устајати, а то ли у кући његове, не дај Боже, снахе Анђ 
 Јездина прва оде у собу да види што не устаје, а кад тамо, сиромах Угљеша већ се и охладио.{S} 
собе још не излази, а његово је да први устане да се умије и Богу моли, па да после по кући све 
, без браће своје?!{S} Бабо, прогледај, устани; погледај несрећну Анђелију твоју!...{S} Устани; 
погледај несрећну Анђелију твоју!...{S} Устани; ено, зове те нејаки Угљеша, слатки унук твој!.. 
и.“ Он је те године и сам на свом имању установио ову „швајцарску и буђеновачку сточну економиј 
а покајати нећеш.“</p> <p>После је Ћата устао и изашао у авлију, али је мимогред дао знак Феми  
и товароши!"</l> <p>И, после, кад је ко устао и отишао да мало прилегне, то, сутра-дан, нико ни 
 и то се зна, да се девојка нешто много устезала, али је укућани најпосле сломише.{S} Она прист 
аде јој у реч газда Угљеша, па се чисто устури од неког поноса.</p> <p>„Јабуко моја златна!“ по 
 и околним селима.</p> <p>За тим се све утаја, само што се чула жестока врева паса далеко тамо  
поднео.“</p> <p>Кад се све то тако лепо утаначило, онда се Максим Ћук пољуби, и то трипут се по 
 дам да ми се дете, ова моја још једина утеха у старим годинама мојим, из куће одведе.“</p> <p> 
, тамо где валовита <pb n="29" /> Дрина утиче у Саву, и где се Србија грли са питомим Сремом и  
мало, ушије.{S} Он се с радошћу упоредо уткива у платно живота човекова.{S} С тога наш живот, м 
 чувене чаире Угљешине, где се могло да утови до близу стотину грла волова.{S} И ово је било св 
јеним планом.{S} Најпре је за тај посао утро пут до масалног, који за то има последњу реч; а ка 
ње и дубоко запараше у ону црну облачну утробу; а један хитац грома тресну тамо негде око велик 
редите, ја ћу после већ видети.{S} Само утуви газда-Максо, ако ја чујем, да је ту какво мито им 
ога сина Млађу, Мачва, ни пре ни после, утувила није.{S} Самих кочија било је преко шесет, а о  
унука била, какву ни пре ни после Мачва утувила није.{S} На опелу је чинодејствовало пет свеште 
а киша, какву најстарији људи у Совљаку утувили нису.</p> </div> <pb n="113" /> <div type="chap 
и изабрала младожењу — давно и давно, и утувите ви ово људи, што ће вам сад чича-Мића казати!{S 
де указала прилика, да се што позамашно ућари, он би се ту сав заложио, и не би се много обзира 
од тетке.“</p> <p>Ово некако није могло ући у главу ни Сими Ћати ни Максиму Ћуку; али су им адв 
м Ћук умуасерили нас, па нико ни у кућу ући, нити ко из куће изаћи, док не удари на дупле страж 
 рука у свачему.</p> <p>„И капетан онда ућута, па ће више за себе рећи:</p> <p>— „Е, онда, то ј 
и Фема Митровчанка.</p> <p>После се све ућута.{S} Само је ветар још јаче шуштао кроз густе Угље 
у те, да види шта ћеш ти рећи, а кад ти ућута, он се окрете, прилупи врата за собом, и оде.</p> 
 за главнога стараоца.{S} И онда се све ућутало....</p> <pb n="5" /> <p>Да богатство није сва с 
а се стаде гушити у јецању.{S} После се ућутао.{S} Можда је и заспао.{S} Он те ноћи више из сво 
ретресу све новости од јучерашњег дана: ухвати се рачун ко је шта јуче продао и ко купио; ко је 
,“ па је изазвао на страну Јашу Јарића, ухватио га за руку, као гвозденим клештима, па му почео 
one unit="*" /> <p>Већ се беше у велике ухватио мрак.{S} На небо се навукли црни и густи облаци 
госпођа-Јецо, за ону цуру, што се до ње ухватио мој Млађо?...{S} Кршна девојка: не зна се или ј 
га постигла, кад би се у каквој кривици ухватио.{S} И он то одиста не би могао издржати: „или б 
еше Пивљака.{S} Ту се одједном три кола ухватише.{S} Песме и поскочице низале су се једне за др 
онај трећи адвокат, што је ретко узимао учешћа у препирци, али је ипак на завршетку дебате прил 
ца и дечаци стали су па с неким дубоким учешћем гледају ова два анђела како се душе њихове саме 
шапатом рећи:</p> <p>„Ћато, како те Бог учи!{S} Ја сад ништа не знам, ни шта ћу ни како ћу.{S}  
го, да си ми по Богу брат, г. капетане, учини ти шта знаш и како умеш, да ме то зло сад мимоиђе 
пет прну из кавеза и оде за другога,“ — учини Пела бирташица.</p> <p>„И то оде за онога, који ј 
.</p> <p>„Дај Боже и света Богородице!“ учини на то газда Угљеша Пивљак.{S} Него, знаш шта, при 
човек од новог света и од нових идеја,“ учини Драго Рајичић, онај трећи адвокат, што је ретко у 
 кажем коју узима, нећете ми веровати,“ учини опет Славко Смољинац.</p> <p>Људи се стадоше згле 
 Анђелији, већ о њеном богатом миразу,“ учини опет Петроније Певац.</p> <p>„Који, зар Анђелија  
p>„Само се једном живи на овоме свету,“ учини <pb n="75" /> Пела бирташица, а преко уста јој пр 
<p>„А шта још паре нису кадре учинити?“ учини Игњо Мутап...</p> <p>Тако се говорило у народу, к 
И за мене је ствар од великог интереса“ учини адвокат Радић.</p> <p>„Ама, па то опет као да дод 
> <p> Ово као да се Ћати није допало, а учини му се, као да се оно „продрте вреће“ на њега одно 
о врата своме баби и стаде га молити да учини абер детињој мајци, да јој је син на умору, и она 
није био кадар ни једно једино добро да учини — него га је оставио, да се око њега купе гладне  
 га боље посматрати, и, о чуда, мени се учини, да га познајем: у десну стражњу и у леву предњу  
но друго увреди, да једно другом на жао учини, да једно друго оштети," повика адвокат Радић, а  
, познао, да није добро.</p> <p>Он само учини:</p> <p>„Где је мој Млађо?!“</p> <p>И онда полети 
ад?...{S} Бабо, слатки бабо — шта ти то учини од себе, а шта од мене?!...{S} Бабо, слатки <pb n 
n="33" /> <p>Има прилика, кад се човеку учини, да је и сам Бог једна оличена пакост, која не мо 
ад си у њу доведена, никад ништа на жао учинила није.“</p> <pb n="35" /> <p>Иконија је на ове с 
оду скочила, него што бих ма што на жао учинила Анђелији, <pb n="122" /> ономе одиста правоме а 
ом састати и разговарати; али то је баш учинило, да су они обоје једно за другим почели још виш 
иви живим!{S} Хоћеш ли ми допустити, да учиним шта треба, да ти оца спремимо његовој вечној кућ 
и, ја немам ни силе ни власти да то сам учиним.{S} Таки је закон; а закон је старији од нас сви 
ио, а мајка од туге пресвисла, да ја то учиним.“ И она заусти да још нешто каже, али се, у тај  
 нека буде!...“</p> <p>И Ћата је одиста учинио све, те је пратња покојног Угљеше и његова унука 
овач.</p> <p>„А шта још паре нису кадре учинити?“ учини Игњо Мутап...</p> <p>Тако се говорило у 
ајио, — то му нико живи одобрити неће,“ учиниће Пав’о Агић.</p> <p>„Море, опет ја вама велим, о 
 ни <pb n="99" /> право ни Богу драго,“ учиниће Иконија супруга домаћинова.</p> <p>„Браво домаћ 
богата; интереси изукрштани; за паре да учиниш шта хоћеш; а Максим Ћук, кад се само тиче његове 
 Анђелији у неку руку био као неки мали учитељ: што би год данас прочитао, он би то њој све дос 
 моја, <pb n="81" /> једино добро моје, учитељу мој, ти — мој рај, мој Бог!...“</p> <p>„Не греш 
 је радила.{S} Оно страшно клопарање да уши пробије.{S} Једно старо, веома мршаво дуговрато, а  
{S} Једном је приликом и самом Угљеши у уши дотурио:</p> <p>„Газда Угљеша, припази-дер ти на ов 
ости дугачак, њега време, мало по мало, ушије.{S} Он се с радошћу упоредо уткива у платно живот 
 многоме <pb n="93" /> се неваљалцу око ушију обавила и ту оставила траг ружног обележја, да се 
е.{S} То је био Максим Ћук.{S} У њ беше ушла ала за богатством.{S} И што се више богатио, све ј 
м расвитак весеље стаде улазити у једну фазу, кад и чича-Матош Пораба доби вољу, да и он што от 
ица Лекић испросио и прстеновао цуру од фамилије браће Лаловића у ваљевској Колубари," рече Мак 
под ока погледа!...{S} Тако је, у мојој фамилији околиша нема.{S} Чије је то дете, госпођа-Јецо 
атнице једва господска кола — кочије на федер и са сицевима — у која беху упрегнута два, као тр 
попрскани, а оздо избили читави снопови федера, те дају слику разривеног броћишта.{S} Ту се вид 
, два господска интова, и двоја кола са федерима и сицевима.{S} Напред,је у интову био, са свој 
купоценим масалним колима са сицевима и федерима, упрегнутим било бесним и немирним вранцима, и 
 — „мрсним.“ И док је ово весеље текло, Фема <pb n="129" /> Митровчанка спремала је богату вече 
Пела бирташица само што махну главом; а Фема Митровчанка руком.{S} То им је био знак, да је дет 
ховој срећи гледам своју срећу,“ повика Фема Митровчанка.</p> <p>„А ја сам опет знао, да ће так 
и она прште у стотину комада!" — додаде Фема Митровчанка.</p> <p>„Е ова, видећеш, оставља и сво 
дост се отима — хоће да живи,“ — додаде Фема Митровчанка.</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад би  
у своме животу видела нисам,“ додала је Фема Митровчанка.</p> <p>Ћата је само ћутао, жмиркао и  
м њиховим.</p> <pb n="79" /> <p>„Где је Фема?“ упита он, а лепо је осетио, како му срце у груди 
— куд који.“</p> <pb n="58" /> <p>То је Фема после и Ћати казала.</p> <p>„Ми ћело с њом муку им 
ећеш, и нашој вечери наћи ману,“ шануће Фема Митровчанка Пели бирташици.</p> <p>У том се једна  
ану Пели бирташици.{S} То је смотрила и Фема Митровчанка.{S} Оне све три, полако, на прстима, и 
аксим Ћук пресвисли од дерта,“ одговори Фема Митровчанка.</p> <p>После се све ућута.{S} Само је 
о, а не пусто земаљско благо,“ одговори Фема Митровчанка.</p> </div> <pb n="39" /> <div type="c 
у овим господским кочијама, —“ одговори Фема Митровчанка; а на то ће Пела бирташица додати:</p> 
 па му полако рече: </p> <p>Поручила ти Фема Митровчанка, да овога часа идеш у Совљак.{S} Има н 
 му је оно момче рекло, да ће га чекати Фема Митровчанка.</p> <p>А кад тамо, како се изненади,  
 још нешто запита, али у тај мах долети Фема Митровчанка, махну на њих руком и повика: .</p> <p 
гу само завидети и ништа више,“ узвикну Фема Митровчанка.</p> <p>„Само се једном живи на овоме  
А кад тамо, како се изненади, кад место Феме затече Анђелију Угљешину.{S} Ода се смешила, али ј 
ку, 50; споредном стараоцу толико исто; Феми Митровчанки и Марти Јездиној, које чувају девојку  
мој мираз, ово моје очинство.“</p> <p>А Феми Митровчанки једном је с пуно горчине рекла:</p> <p 
 <p>Враћајући се кући, Анђелија ће рећи Феми Митровчанки:</p> <p>„Иди, врати се!{S} Нађи Радојл 
ашао у авлију, али је мимогред дао знак Феми Митровчанки, да за њим изађе у двориште.{S} И онда 
пред лицем Божјим!...“</p> <p>„Хе, моја Фемо, знаду они лепо што им то треба.“</p> <p>„Па, Радо 
 и лагани кораци.</p> <p>„Јеси ли ти то Фемо?“ упита један крепак мушки глас.</p> <p>„Ја сам, Р 
ретвори, и ти би онда, слатка моја тета-Фемо, видела, како би ови моји просци прсли — куд који. 
аксима Ћука.{S} Најпре је пустио жене — Фему Митровчанку, па Пелу совљачку бирташицу, па своју  
 Марта Јездина, платиће ми — кад тад: а Фему Митровчанку протераћу, или ја нећу бити ово што са 
," додаде Марта Јездина, а гурну лактом Фему Митровчанку, а ова би очима жмирнула, па би опет р 
ма у оној великој кућурини, већ је узео Фему Митровчанку и Марту Јездину, своју куму, да се уве 
е Пела механџика и значајно погледала у Фему Митровчанку.</p> <p>„Живећеш, кумо, као бубрег у л 
бирташица у совљачкој механи своју куму Фему Митровчанку.</p> <p>„Познала, како нисам.{S} Они с 
угог: камџија, што би у „Зеленом Венцу“ фијукнула, многоме <pb n="93" /> се неваљалцу око ушију 
ва од бистрине, управо као неки — сељак философ.{S} С тога га сељаци узеше за општинског писара 
Он је имао и своју нарочиту философију, философију чиста ћара.{S} Он је једном рекао: „Да би до 
сим Ћук.{S} Он је имао и своју нарочиту философију, философију чиста ћара.{S} Он је једном река 
о је за сад само капара!...{S} У та два фишека има равно 200 дуката, дуката здравих и нових — с 
жну торбу, отвори је и из ње извади два фишека, те их оба пружи Ћати, па му смешећи се рече:</p 
аопштена и теби и Максиму Ћуку и Управи Фондова.{S} И, док ви све троје не пристанете да се про 
осластица, а беше им изнела и оно старо фрушкогорско вино, познати и на далеко разглашени сремс 
читав сахат: мора да је извукао жестоку фуру: кад је изишао био је у лицу црвен — као обарен ра 
..{S} Шта Угљеша и његово благо?!...{S} Хајде тако како стојиш.{S} Ништа ти више не треба.{S} К 
а су леђа на која се сад наслањаш...{S} Хајде 'вамо!...“</p> <p>И они оба уђоше у канцеларију.< 
да је смишљао шта да јој рекне.</p> <p>„Хајде, снахо, што ти је наша кућа постала тешка; али, к 
 <p>„Па, господине, и на ме је зинула и хала и врана; и за ме свет говори, да сиротињи продајем 
 већ што сте морали — да покажете овоме халапљивом свету, да то имање ипак није пусто и да оно  
о ала с берићетом с људском себичношћу, халапљивошћу за пустим земаљским благом, и ја вам не на 
лепу руку, већ њен богати мираз, несита хало!...{S} Теби би било мало, да се дочепаш <pb n="62" 
едан подежмекаст човек, у плавим чошним хаљинама.{S} На глави је имао мек црн шешир са доста ма 
 више ништа не дугујеш...{S} Ево ти ове хартије, на, па је чувај као очи у глави.{S} То је квит 
S} Истина је и то, да ја радим и да без хасне нећу да радим, и само гледам да се не замерим вла 
вала Ћату, од кад јој је постао тутор — хвала ти на твојој толикој бризи и старању!...{S} Ти си 
ли њега дуго не би.</p> <p>И њу поче да хвата неки страх, нека неразговетна слутња: бојала се,  
 је мене поплашио: бојим се, мене страх хвата, да он нашу срећу не засени.{S} То је овај неочек 
 и то сад живље и бујније.{S} У коло се хватало и старо и младо.{S} Поскочицама није било краја 
реко шесет, а о коњицима нико рачуна ни хватао није.{S} Једно се само зна, а то је, кад су први 
атељу.{S} Он се данас у два маха у колу хватао до вашег детета, а моје, ако Бог да, снахе.“</p> 
ачви са твојим пријатељем Угљешом...{S} Хе, ко ће сад с тобом?{S} Широка су леђа на која се сад 
епоти и у своме трговачком полету...{S} Хе, али се ту, у тој кафани, често чула и по која горка 
оју душу огрешио, кад ти не бих рекао: „хе, дијете, ово је твоја прилика!“ Твоме ће оцу, ако им 
е деца много више муче но људи.</p> <p>„Хе, моја друго, младост се отима — хоће да живи,“ — дод 
још не беху из Совљака кренули.</p> <p>„Хе, ласно је Угљеши овако свадбовати: дубока кеса, а го 
и, па оним штапом стаде лупати:</p> <p>„Хе, камо тај Радојло?{S} Проси девојку — а?...{S} Не мо 
 они оба пред лицем Божјим!...“</p> <p>„Хе, моја Фемо, знаду они лепо што им то треба.“</p> <p> 
идући из Штитара у Шабац, вредило је на хиљаду минаца; па онда његови велики сувати код Лешнице 
олетна, с тога с њеном прошевином немој хитати.{S} Кад постане пунолетна, нека сама себи срећу  
раше у ону црну облачну утробу; а један хитац грома тресну тамо негде око великог тополика.{S}  
д у Шапцу били, да видим шта је то тако хитно?!{S} Није ми толико што ћу се сад поново враћати  
та дође среској канцеларији ради некога хитног саопштења.{S} Ово: ради хитног саопштења, беше д 
и некога хитног саопштења.{S} Ово: ради хитног саопштења, беше двапут црвеним плајвазом подвуче 
зила и сама Анђелија, с тога је постала хладна и равнодушна према свима својим просцима, па чак 
S} Жена је то, што потоцима суза залева хладне гробове наших драгих покојника: она је то, што м 
ливе.{S} Њих људи обично односе собом у хладни гроб свој.</p> <p>Није прошла ни година и по, а  
набра чело, али он ипак продужи са свим хладно и као да ништа ни опазио није:</p> <p>„Прво и пр 
дведе.“</p> <p>Иконија му на то са свим хладно одговори:</p> <p>„Па добро, бабо, ја и немам сил 
по својој соби, гоњен завишћу и злобом, ходао доле горе.{S} И просто сву драгу ноћ не може око  
, а капетан те на врата.{S} И чим уђе у ходник он смотри Обрада:</p> <p>„Ене, Кустуре!{S} Зар с 
и у мраку познала, — познала би га и по ходу и по његову <pb n="116" /> поносну држању.{S} Посл 
јас, што се беше повукао целим западним хоризонтом, те на земљу бацио своју тамну сенку, док су 
ин Радојло или ко други, већ је питање, хоће ли Ћуку упалити оно, што је накастио,“ одговори чи 
тењак, онај Максим Ћук, прави је лудак, хоће да је он од целога света најпаметнији.{S} Све он з 
 <p>„Хе, моја друго, младост се отима — хоће да живи,“ — додаде Фема Митровчанка.</p> <mileston 
кчије, већ да од вашег детета чујем, да хоће да пође за мога Млађу, за моју једину наду и радос 
.{S} Одазвао га г. начелник.{S} Бог зна хоће ли до мрака и долазити.{S} Он се обично подуже заб 
редина између тога обојега.</p> <p>И ко хоће да види бујност живота нашега народа, нека тражи у 
{S} Мртви иду мртвима, а живи живим!{S} Хоћеш ли ми допустити, да учиним шта треба, да ти оца с 
една, мислиш мене да забуниш, је ли?{S} Хоћеш на Рачу до старога Ковића, да тражиш од мртве коб 
у општински председник, „избери ти кога хоћеш и на кога се најбоље ослонити можеш, па ћемо ти м 
ереси изукрштани; за паре да учиниш шта хоћеш; а Максим Ћук, кад се само тиче његове коже и њег 
мам сведока на сваки овај мој прст, ако хоћеш, по десет.{S} Читава је то пратња: ту жене, ту љу 
уста...</p> <p>„Доста, доста!...{S} Зар хоћеш да ме удавиш?!...{S} Шта је теби, Иконија, вечера 
и повикало:</p> <pb n="42" /> <p>„Ђеди, хоћу ђеди!“</p> <p>И зовнуше му несрећног ђеда.{S} Он д 
ћи моја судбина: довече има да се реши, хоћу ли ја да живим, или ћу ићи да скачем у Дрину.{S} Т 
 ја на томе имању реформе завести!..{S} Хоћу да свет види, да је Сима Ћата, старалац поверене м 
 ја не могу више остати у овој кући.{S} Хоћу да идем своме оцу и својој мајци.{S} Опрости ми, а 
суду и, најпосле, и својој пупили, онда хоћу и ја да знам коме ћу моћи оволики масени мал на чу 
глас и углед Угљешина дома потамни, већ хоћу да је виђен и признат, као што је био и за живота  
 и, место његове жалосне матере, негуј, храни, и обасипај пољупцима; јер ћеш му ти од сад бити  
а драгана, али га није разумела.{S} Она хтеде да га још нешто запита, али у тај мах долети Фема 
А други:</p> <p>„И то она вижља, што не хтеде причекати да се весели Млађо у гробу охлади, већ  
!“</p> <p>И онда полети у кућу.{S} Људи хтедоше да га зауставе, али се он оте, улети у собу и в 
ним тужним и вечно сетним погледом..{S} Хтела је да јој још нешто каже, али јој се речи у гуши  
и јој свекар не даде ни издушити шта је хтела рећи.{S} Он скочи, а лице му се чисто развуче:</p 
слатка моја сејо!...{S} Ја ни ово нисам хтела, али је тако, ваљда, хтео Бог...{S} Чувај га и, м 
џије.{S} Они и мени сваки дан досађују: хтели би да непрестано по масама риштају, да виде, коли 
ац.</p> <p>Људи се стадоше згледати.{S} Хтели би да погоде, на коју је Ћук око бацио, док ће на 
и парницу једно против другога, што сте хтели и што сте грамзили за големим имањем старога Угље 
 народ: „Сила Бога не моли;“ а ви бисте хтели, да ја и људе молим.{S} Не ја, Бога ми!“</p> <mil 
ознаје жиг:{S} М. Ђ. Ово последње писме хтело је да буде почетно слово у презимену Максима Ћука 
ни ово нисам хтела, али је тако, ваљда, хтео Бог...{S} Чувај га и, место његове жалосне матере, 
{S} Нису паре за будалу!{S} И он би сад хтео да ја то све надокнадим.{S} Нека благодари Богу шт 
гледа у тебе, па онда у мене, као да је хтео да докучи, знамо ли ми за шта он пита нашега Љубин 
главом, па је опет окембеси — као да је хтео рећи:</p> <p>„Какав ждрал?!...{S} Он је био и прош 
ла му прну чудан осмех.{S} Он као да је хтео рећи: „све, све, али овде код мене неће моћи проћи 
е даде му писар Јеша ни издушити шта је хтео да каже. — — — — —</p> <p>У том и момак истера инт 
вори ми Смајо Циганин, гласом, којим је хтео рећи: „ето, шта би од онога пустога богатства неср 
бари," рече Максим Ћук гласом, којим је хтео Ћати нагласити, да код Ћука не могу проћи ничије в 
 Примила сам.{S} Морала сам.{S} Тако је хтео Бог и мој отац и моја мајка; а <pb n="13" /> ја се 
дном сам изразио.</p> <p>Тако исто није хтео да прода плуг волова <pb n="53" /> — све самих јун 
дан“ човек, да му све одобри, што је он хтео по маси да предузима.{S} И једва је израдио, и то  
е узимао у памет, кад би нешто неупутно хтео да уради, па било то у корист своју или некога дру 
 да је не могу спремити онако, како бих хтео и желео, а особито кад је дајем у тако виђен и чув 
ом.{S} Ову је тишину прекидало монотоно хукање воденичне бране на Добрави, што га је доносио св 
нук.{S} Он је само испред куће одао и — хукао.</p> <p>Анђелија није одмицала од свога братића и 
 је то, што мирисним цвећем кити зелене хумке, <pb n="IV" /> ова вечита боравишта мртвих ....{S 
писку Пастирку“</title>, <title>„Касију Царицу“</title>; <title>„Езопове Басне“</title> и Досит 
ијатеље — девојачког оца и мајку, па их царски угостио и провео по своме великом имању, да виде 
ажити.{S} Каквог се год посла прихвати, цвета му.{S} Он ће зарадити пару и на дрвету и на камен 
перуника с дана у дан вене, као покошен цветак на меком ливадском откосу.{S} После, благо матер 
ом.{S} И ми смо сад срећни...{S} Је ли, цвете мој миљени?...“</p> <p>„Срећни смо, животе мој!"< 
јка зовете анђелом небесним, зар би ти, цвете мој мирисни, имала срце, да је једнога дана истер 
 све значи?“</p> <p>„И ти ме још питаш, цвете живота мога?!...{S} О, како је душа твоја племени 
 обележје Обрадовој Иконији — најлепшем цвету у свој поносној Поцерини....</p> </div> <pb n="10 
ења роса љуби и милује мирисно пролетње цвеће...{S} А што имаш заовицу, лепу Анђелију, сви ми к 
Иконија, моје суво злато,</l> <l>„Росно цвеће, јутрос узабрато,</l> <l>„Дико моја мојих младих  
„Иконија моје суво злато,</l> <l>„Росно цвеће јутром узабрато,“</l> <p>стаде се разлегати по он 
> <p>„Иконија, моје суво злато,</p> <p>„Цвеће росно јутром узабрато," — овај ти веселник дочепа 
агих покојника: она је то, што мирисним цвећем кити зелене хумке, <pb n="IV" /> ова вечита бора 
n="143" /> вилица окембешена, и с ње се цеди некакав отегљив слуз.{S} На десној страни жвала из 
у дате газда Обраду, а мени дајте парче цедуље, како сам ја овај новац вама положио."</p> <p>„Ј 
рана шабачка нахија, а отворена му је и цела Србија, па нека тражи за сина девојку, а за се доб 
ше, а некаква чудна струја пролазила је целим телом њиховим.</p> <pb n="79" /> <p>„Где је Фема? 
идан облачни појас, што се беше повукао целим западним хоризонтом, те на земљу бацио своју тамн 
 једино, где се непокретна имања могу у целини одржавати, и, најпосле, где се могу...“</p> <p>А 
, и економске користи, које одржавају у целини наше задруге, па загледај мало боље у ово питање 
м Ћук, прави је лудак, хоће да је он од целога света најпаметнији.{S} Све он зна боље од другог 
lestone unit="*" /> <p>Сутрадан пуче по целој Мачви глас, да је Максим Ћук за свога сина Среју  
шу нашли мртва у његовој соби.</p> <p>У целој кући све беше изгубило главу.{S} Нико није умео к 
векра, покојног Угљеше Пивљака, и да је целокупно имање, што је сад под масом тековина њенога о 
ница свога сина, нејака Угљеше, наследи целокупно имање свога свекра Угљеше, а Анђелија, његова 
а бесна змијоглава кулаша, па су обишли целокупно <pb n="90" /> имање покојног Угљеше Пивљака.{ 
за један сахат, онда је самом том смрћу целокупно имање његово прешло у наслеђе његова унука, с 
.“ —</p> <p>И та пресуда гласи:</p> <p>„Целокупно имање старога Угљеше Пивљака наслеђују:{S} Ан 
ова, да се поведе спор о пречем наслеђу целокупног имања покојног Угљеше Пивљака против Анђелиј 
суд огласи Иконију за једину наследницу целокупног имања покојног Угљеше Пивљака, које је смрћу 
проналазак, као нешто што ће дати нашој целокупној привреди са свим нов преображај.{S} То је не 
ожеш изаћи ено онде на пијац, па казати целом свету!...“</p> <p>То је рекао, па као ветар отиша 
 <milestone unit="*" /> <p>Сутра-дан, у целом Совљаку, Глоговцу, Црној Бари, брујало је, како ј 
хову и по оној мртвој тишини, која је у целом дворишту владала, познао, да није добро.</p> <p>О 
> <p>1905</p> <milestone unit="-" /> <p>Цена 1 динар</p> </div> </front> <body> <pb n="II" /> < 
ло, да не зна шта има и да је „похарао" цео свет, док је то своје благо нагомилао.{S} Он је тра 
разлегати по оној тихој јесењој ноћи, — цео онај свет, од неке раздраганости, удари у један опш 
 си мога оца откупио од Максима Ћука, а цео је свет и мислио и веровао, да је то племенито дело 
његове кесе, — кадар је да окрене тумбе цео свет...{S} Ту ће имати посла и они из Београда, и з 
у покојног Угљеше Пивљака.{S} И томе се цео свет чудио; а неки би само рекли:</p> <pb n="83" /> 
мојом заовом Анђелијом.{S} Ја знам, а и цео свет зна, да је она рођена кћер мога бившег свекра, 
 истина окончан у нашу корист; али за њ цео свет мисли, да је неправедан, и да је ту играло мит 
ецу.{S} Она је те године уморила готово цео један појас деце, од две до осам година!...{S} А ка 
г, да му је наш Љубинко до паре измирио цео дуг с интересом и парничним трошковима.{S} И тако ј 
ан!!{S} И ждрал се одиста смири; али је цептио — као прут.{S} Сила од коња!..</p> <milestone un 
вога сам часа купио кола дрва, све саме церове облице, а кад сам их стао сећи, а оно имам шта в 
палио...{S} Не, не; ја бих пре отишла у Цигане, него што бих пристала да живим под једним крово 
не, чиј је ово интов?“ упитаће ме Смајо Циганин.</p> <p>„А ко би то могао знати, Смајо, “ одгов 
а двадесет и четири“, одговори ми Смајо Циганин, гласом, којим је хтео рећи: „ето, шта би од он 
атио кући мога из детињства друга Смаја Циганина.{S} Звао ме толико пута, да му видим нову кућу 
г не налајаше, сем једино на стару Бару Циганку: они су се сви нашли тамо, где су се клали прас 
и и духовити свирач Бего Цицварић, онај Цицварић, што је својим песмама овековечио веселу дружб 
знан однела!“</l> <p>Кад је ово отпевао Цицварић, један од оних младих трговаца дочепа пуну ока 
а и других.</p> <p>И овога је пута Бего Цицварић показао своју духовитост и песнички дар: он је 
често до сванућа трајало.{S} Ту је Бего Цицварић и развио свој песнички дар: он је ту срочио зн 
{S} Чије је то било масло, да се и Бего Цицварић, па макар и пред зору на овоме весељу нађе, то 
алије.“</p> <p>„А кад оно несрећни Бего Цицварић запева:</p> <p>„Иконија, моје суво злато,</p>  
ирао им је млади и духовити свирач Бего Цицварић, онај Цицварић, што је својим песмама овековеч 
8" /> <p>То је било ћемане и песма Беге Цицварића.{S} Чије је то било масло, да се и Бего Цицва 
ократи, Аристотели, Аристиди, Питагоре, Цицерони, Коперници, Бајрони, Шекспири, Гетеи, Његуши и 
стоку фуру: кад је изишао био је у лицу црвен — као обарен рак. <pb n="96" /> Он није знао да с 
ност велика, а он није рад, да му образ црвени и пред влашћу и пред људима.</p> <p>„Па добро, б 
Ово: ради хитног саопштења, беше двапут црвеним плајвазом подвучено.</p> <p>„Шта ли ће ово сад  
/p> <p>О Малој Госпођи слави накучанска црква, и ту буде света из Поцерине, Посаво-Тамнаве, Мач 
Синошевић једна су општина: једна им је црква, једна школа, једна судница — једно све.</p> <p>О 
као Радојлу јединцу сину Бранка клисара цркве Глоговачке.</p> <p>Па и Радојло беше кршан момак, 
ом обичају и закону чича-Бранко клисара цркве глоговачке, а за свога сина Радојла.{S} То беше њ 
е било није.{S} Видео је код накучанске цркве, па је сместа помислио:</p> <p>„Ево мени снахе. п 
т у народу, као да је по свету све саме цркве палио...{S} Не, не; ја бих пре отишла у Цигане, н 
мски певчик, да иде у цркву и научио се црквеном појању, те му је после кад је у школу пошао то 
твовало пет свештеника и један ђакон; у цркви беху упаљена сва кандила и оба полелеја; а до њих 
опет био добар сремски певчик, да иде у цркву и научио се црквеном појању, те му је после кад ј 
ошним хаљинама.{S} На глави је имао мек црн шешир са доста малим ободом, а у руци дебео, кукаст 
у само две шпице.{S} Она негда сјајна и црна кожа на кошу, добила је неку зелено-вугасту боју.{ 
ђака и силан свет из Совљака, Глоговца, Црне Баре, Салаша Црнобарског, Клења, Бадовинаца и друг 
 да по народу снују зло, како би њихове црне душе ликовале над туђом несрећом,“ рекла је Јанока 
дубоке ране, што су му их задале четири црне смрти његова четири сина, а некаква их зла коб још 
 појаше коње и у великом касу одоше пут Црне Баре, а отале на Карантин Рачу, тамо где валовита  
ике ухватио мрак.{S} На небо се навукли црни и густи облаци; а некаква загушљива јара није дала 
својим суватима у Лешници; а кад му тај црни абер стиже, он пребледи као смрт, па само повика:< 
да Рајка оним својим великим, као угљен црним, очима, па ће онда рећи — више у себи него своме  
ешину данас први пут чула, па ми је оно црно пред онима: оно је моју срећу разорило.“</p> <p>„Е 
вој Србији размахнула и толике домове у црно завила.</p> <p>Газда Угљеша се тих дана десио код  
из Совљака, Глоговца, Црне Баре, Салаша Црнобарског, Клења, Бадовинаца и других околних села.</ 
алазе по атару совљачком, глоговачком и Црнобарског Салаша.{S} За њ се знало, да нигда није ни  
p>Сутра-дан, у целом Совљаку, Глоговцу, Црној Бари, брујало је, како је синоћ на своме интову д 
је и кроз Совљак и кроз Глоговац и кроз Црну Бару.{S} И што је год било момака и девојака у сва 
ах севнуше муње и дубоко запараше у ону црну облачну утробу; а један хитац грома тресну тамо не 
то му дешњак, чим га из кола испрегоше, црче — прште као срче кад га о студен камен ударимо!... 
је Радојица Лекић испросио и прстеновао цуру од фамилије браће Лаловића у ваљевској Колубари,"  
 /> <p>„Шта велиш, госпођа-Јецо, за ону цуру, што се до ње ухватио мој Млађо?...{S} Кршна девој 
 оде у друштву са Симом Ћатом и Обрадом Чавком, а то је таман друштво згодно за Ћукове послове  
 Сима Ћата са својим побратимом Обрадом Чавком.{S} То су били просци лепе Анђелије, богате насл 
 с домазлуком, сувати у Лешници, велики чаир у Липници долазе на један део; забрани више Чокеши 
не, „Дуге Њиве“ на реци Јадру, два мала чаира у Липници, и све ливаде, њиве, пашњаци, кошеви, с 
ужили пут до Липнице те обишли и чувене чаире Угљешине, где се могло да утови до близу стотину  
Великом Кључу“ на реци Јадру, па његови чаири испод Липнице, — а да и не говоримо о његовим лив 
/p> <p>То је био Матош Пораба, један од Чаја, свињарских трговаца од Шопрона, онај што је Радој 
састави и сортира, то се сви чуде.{S} И чаје су га бегенисале.{S} Чим дођу, они Радојла траже.{ 
 по Совљаку и околини разлегати позната чајковачка песма:</p> <l>„О ви моји били гроши,</l> <l> 
о у своју одлучност, која се додиривала чак с извесном дрскошћу, с којом се Ћук служио, кад му  
нодушна према свима својим просцима, па чак и према онима, који би, колико толико, заслуживали  
дно за другим почели још више марити па чак и чезнути.</p> <milestone unit="*" /> <p>И док је п 
ју кћер, своју јединицу.{S} Водио их је чак и у Лешницу на своје сувате, да виде где тови џелеп 
 оно прогледа, прогледа веселије, па се чак и насмеши.{S} И тад се сви обрадују; али то буде св 
аволео као свога сина и што га је водио чак у Ђур.</p> <p>Радојло га је морао опазити кроз проз 
што се ја не држим свога правила: што у чантру Ћатину једном падне, то из ње више не излази!... 
 И сад је он на се узео бригу, да ватру чарка и да жар изгрће под пециво што се спремало за веч 
 је срцу моме драго, што је куцнуо час, час за ме срећан, пресрећан да се једном већ и ми позна 
јко, и стаде посматрати час домаћина, а час домаћицу.</p> </div> <pb n="102" /> <div type="chap 
{S} Летела је час у собу мртвоме оцу, а час своме јадном братанцу, који је био на умору.{S} Она 
 као гагат.{S} Онај левак немиран, копа час левом час десном предњом ногом, а мало мало, па жес 
елија беше као изван себе.{S} Летела је час у собу мртвоме оцу, а час своме јадном братанцу, ко 
омалија у нашем грађанском закону, које час пре треба да нестане,“ додаде Станоје Лучић четврти 
 у сва три ова села, све се то, за тили час, обуче у свечано руво и искупи у пространо двориште 
а ја сам те баш вечерас погледала да ми час пре дођеш, да те видим, да те овако загрлим и изљуб 
рече капетан Влајко, и стаде посматрати час домаћина, а час домаћицу.</p> </div> <pb n="102" /> 
.{S} Онај левак немиран, копа час левом час десном предњом ногом, а мало мало, па жестоко за вр 
по нешто дати мора, па да се овај посао час пре сврши; јер, како ја знам, још мало па ће девојк 
„Како је срцу моме драго, што је куцнуо час, час за ме срећан, пресрећан да се једном већ и ми  
b n="115" /> и не зна шта има.{S} Овога часа идем у Синошевић.{S} Купићу тај забран — по што би 
>Поручила ти Фема Митровчанка, да овога часа идеш у Совљак.{S} Има нешто важно да ти каже.{S} Ч 
е у Бога и да се на њ ваља до последњег часа ослањати.{S} Анђелија је двапут-три улазила у гост 
 почео да шапће:</p> <p>„Чуј, овога сам часа купио кола дрва, све саме церове облице, а кад сам 
ће те више наше куће.“</p> <p>И Радојло часа није часио.{S} Седе у своје таљиге, ошину свога зе 
 наше куће.“</p> <p>И Радојло часа није часио.{S} Седе у своје таљиге, ошину свога зечка, и за  
су читав један дан приказивали свадбене части и дарове!...</p> <pb n="25" /> <p>Из ближих околн 
едао — без нуткања и наговарања.{S} Тој части и томе весељу није било краја.{S} Три су трпезе п 
већ дошао?!{S} Ја сам мислио, да се још частиш по Мачви са твојим пријатељем Угљешом...{S} Хе,  
о је врећу барута, а стари сват две.{S} Чауши су читав један дан приказивали свадбене части и д 
е имати ко да слави крсно име и да диже чашу у славу Божју!“ рекао је стари <pb n="45" /> Јерот 
божићне бадњаке и о крсном имену дизати чашу у славу Божју.</p> <p>Тако је мислио газда Угљеша  
, кад земаљски судови рекну да ово, око чега се данас кољу ови гладни вуци, није твоје очинство 
ов пун дом, већ она остави своје нејако чедо, ону златну јабуку, остави га без мајчине неге и м 
да, кад му је снаха родила унука, мушко чедо, ђедову праву радост; јер је у овоме детешцету вид 
 другим почели још више марити па чак и чезнути.</p> <milestone unit="*" /> <p>И док је првога  
не на наше имање у Китогу и нека нас ту чека!.“</p> <p>„Врло добро, пријатељу.{S} Тако нека и б 
еде.{S} И она је тај дан са нестрпљењем чекала; јер јој је он имао донети праву срећу њену.</p> 
једно другом зближило тако, да су једва чекали да се састану и једно с другим ћеретају — о чему 
у да се моме позиву одазовете, а то је: чекамо главом Анђелију кћер покојног Угљеше Пивљака а з 
је неко доба ноћи...{S} Кога ми ово још чекамо?“ упитаће адвокат Радић.</p> <p>„Чекамо једно ли 
чекамо?“ упитаће адвокат Радић.</p> <p>„Чекамо једно лице, кога се и тиче ова ствар, ради које  
амо где му је оно момче рекло, да ће га чекати Фема Митровчанка.</p> <p>А кад тамо, како се изн 
вљак.{S} Има нешто важно да ти каже.{S} Чекаће те више наше куће.“</p> <p>И Радојло часа није ч 
ти већ казао,“ рече му масални, а преко чела му прну чудан осмех.{S} Он као да је хтео рећи: „с 
кав „тон“ Симе Ћате, Ћуку се мало набра чело, али он ипак продужи са свим хладно и као да ништа 
 за богату господску вечеру.{S} У горње чело посадише Матоша Порабу, а њему с десна седе адвока 
кивати пољубац за пољупцем — у образ, у чело,- у косу, у уста...</p> <p>„Доста, доста!...{S} За 
и један мали прелаз преко кога ковачева чељад прелазе те иду кући Угљешиној, а тако исто и млађ 
а Кустурићева вотњака, преко кога кућна чељад иде на Илијин студенац по воду, лепо се виде две  
>„Не греши душе, анђеле мој.{S} Ја ни о чем другом и не мислим, него о теби, о твојим и мојим д 
је шта јуче продао и ко купио; ко је на чему добио а ко изгубио.</p> <p>„Ништа се ви не брините 
— све од ове године.{S} Оно остало, кад чему буде ред.{S} Последња рата, биће измирена кад се д 
е састану и једно с другим ћеретају — о чему било.{S} Најпре су се волели као брат и сестра, а  
сам ја њега где ту неки дан много нешто чепа око врата масалног судије; а кад га пустише, остао 
ој адвокатској пушионици вођене читаве, често <pb n="85" /> академске, расправе о појединим пра 
лету...{S} Хе, али се ту, у тој кафани, често чула и по која горка осуда за све, што је ружно,  
, он би то њој све дословце испричао, а често би јој читао и какве лепе песме и приповетке.{S}  
ца, затурила би ајнак и весеље, које би често до сванућа трајало.{S} Ту је Бего Цицварић и разв 
и сремски „пиштинац,“ због кога су врло често и Шапчани правили излет од Шапца до Совљака, — он 
о где на нашем крају света.{S} Оне буду често и лепше и пријатније и од самога пролећа.{S} Тада 
рак из Шапца, мачванским друмом, јурила четвора кола, два господска интова, и двоја кола са фед 
 куд је њена женска жуд вуче“ додали би четврти.</p> <milestone unit="*" /> <p>Једном се у совљ 
а сина Радојла.{S} То беше њен тридесет четврти просилац, али просилац за кога је она знала, да 
треба да нестане,“ додаде Станоје Лучић четврти адвокат, који је редовно делио мишљење адвоката 
у му их задале четири црне смрти његова четири сина, а некаква их зла коб још већма разгребе и  
да је имао у животу веселих дана.{S} Од четири сина, као четири златне јабуке, па му кућа остад 
ешке и дубоке ране, што су му их задале четири црне смрти његова четири сина, а некаква их зла  
 а у њему има сама гвожђа за двадесет и четири“, одговори ми Смајо Циганин, гласом, којим је хт 
ту веселих дана.{S} Од четири сина, као четири златне јабуке, па му кућа остаде на женској глав 
а, малених змијастих глава, а грива као четири пуна свилена повесма, мрка као гагат.{S} Онај ле 
ећи:</p> <p>„Кажи ти мени овде, Ћато, у четири ока, шта ти, братац, тражиш за се, а шта за оне, 
ио што сам му их и дао!{S} Дати су ми у четири ока: колико је њихово јес, толико је и моје — ни 
у Божјој руци.{S} Баба Стана, мати Јове четовође, рече, да нема бољке од које лека нема, али га 
та, затури своју анђелску главу и — као чивит помодри.{S} Сви су помислили да мре.{S} То је мис 
иће.</p> <p>„Де, чик погоди, господине, чиј је ово интов?“ упитаће ме Смајо Циганин.</p> <p>„А  
има.{S} Не може бити да их није познала чија су.</p> <pb n="63" /> <p>„Пело, кога имаш још од г 
о је, у мојој фамилији околиша нема.{S} Чије је то дете, госпођа-Јецо?“</p> <p>„А, наш пријатељ 
 било ћемане и песма Беге Цицварића.{S} Чије је то било масло, да се и Бего Цицварић, па макар  
атељ Угљеша Пивљак, те да се не кају за чијег су јединца дали своју кћер, своју јединицу.{S} Во 
е јаја и легу своје пилиће.</p> <p>„Де, чик погоди, господине, чиј је ово интов?“ упитаће ме См 
 <p>Поред њих су стајала два млада, два чила, два стасита човека, један у варошком а један у ма 
 добрих пет сахати.{S} За то му дешњак, чим га из кола испрегоше, црче — прште као срче кад га  
о, да нигда није ни без готових новаца: чим роди жир, он сместа одвоји по два три чопора матори 
ви чуде.{S} И чаје су га бегенисале.{S} Чим дођу, они Радојла траже.{S} Стари Митош Пораба једн 
у тој речи, а капетан те на врата.{S} И чим уђе у ходник он смотри Обрада:</p> <p>„Ене, Кустуре 
 најпосле сломише.{S} Она пристаде; али чим се дочепа вајата она бризну у плач и јецање.{S} Од  
 да је Обрад Кустура своје свиње продао чим је с њима дошао у Митровицу, могао је имати и нешто 
бока кеса, а големи амбари...{S} Има су чим и дочекати и испратити; а то једно мушко дете“, рек 
 је било и нашта се можете заклети и су чим ћете, кад вам суђени дани дођу, изићи чисте душе пр 
х свата нећемо имати где дочекати ни су чим угостити.{S} Него, да си ми по Богу брат, г. капета 
екати Иконине сватове, дочекати нити су чим угостити...“</p> <p>И Обрад Кустура још истог дана  
 Анђелију покојног Угљеше...{S} Мени се чини, да ти и немаш женске деце?“</p> <p>„Немам.“</p> < 
а све што му је у животу пријатно и што чини да се он осећа срећан, има у првоме реду да благод 
није одмицала од свога братића и све је чинила што је ко казао, да би и то добро било, а особит 
 и његове куће одвајам, а и да имам, то чинила не бих; али, бабо, на твоју душу грех, ако детет 
 кад је Угљеша издахнуо, и кад је власт чинила попис.{S} У осталом, њега је суд после поставио  
ња мајка, њена добра снајка Иконија.{S} Чинило јој се, да би дете сместа оздравило.{S} Она једн 
, откуд је он обично долазио.{S} Њој се чинило, да би га и у мраку познала, — познала би га и п 
!“</p> <p>„А ја, газда-Максиме, овде не чиним ником никакве услуге, већ само вршим своју дужнос 
еше Пивљака.{S} Шта сиромах Угљеша није чинио, да од овога неумитног дечјег крволока спасе свог 
ву.{S} Нико није умео казати, шта треба чинити а шта не треба.{S} Кукавна Анђелија беше као изв 
ће Поповића, човек веома мудар и велики чиновник у Београду, па је ту службу оставио и дошао ку 
осле Мачва утувила није.{S} На опелу је чинодејствовало пет свештеника и један ђакон; у цркви б 
Ту немој тврдовати: што да изгубиш твој чист дукат ћара?!{S} Кад имаш начисто ти да добијеш, он 
и своју нарочиту философију, философију чиста ћара.{S} Он је једном рекао: „Да би добио два дук 
м ћете, кад вам суђени дани дођу, изићи чисте душе пред самог Господа Бога.“</p> <p>Тако ћемо и 
олео да заступа замршеније спорове него чисте и јасне.</p> <p>И тако би одлучено, да сам Кузман 
ји се може из ове неизвесности изаћи на чистину,“ приметио је адвокат Кузман, за кога се знало, 
аву капију, кроз коју се могло изаћи на чистину.{S} И он напише апелату.{S} Она је била кратка. 
на реч.{S} Њихово је вољење било право, чисто анђелско вољење, али у које је опет несретни <pb  
а је велика ватра.{S} И стари чича-Мића чисто се подмладио.{S} Он је срећан што је доживео, да  
његову?"</p> <p>На ове речи Анђелија се чисто трже.{S} Погледа у Ћату оним својим великим и пам 
мога?“</p> <pb n="118" /> <p>Иконија се чисто трже.{S} Погледа Рајка оним својим великим, као у 
о?“ упаде јој у реч газда Угљеша, па се чисто устури од неког поноса.</p> <p>„Јабуко моја златн 
е хтела рећи.{S} Он скочи, а лице му се чисто развуче:</p> <p>„А, то ли ти мислиш; а, снахо Ико 
овиках: „Ждрале!“</p> <p>И оно се кљусе чисто трже.{S} Климну главом, па је опет окембеси — као 
но плаветнило неба; али то није ни онај чисто зеленкасти азур, то је нека средина између тога о 
ић.</p> <p>„Па да почнемо!...{S} Ја сам чисто радознао да видим: ко би ту био пречи наследник и 
двоката само згледаше; а капетан Влајко чисто уздахну па рече:</p> <p>„Ах, што му сад нисам ја  
о одлази у руке Максима Ђука, мени опет чисто буде мило, што је ово овако власт наредила...{S}  
 муке.{S} Милина га је било слушати кад чита апостол и кад својим звонким и симпатичним гласом  
а видети: унутра — и срце и око срца за читав палац — све само суво ливено злато!...</p> <p>И т 
ћ се и охладио.{S} Поред њега се отег’о читав поток усирене крви...“</p> <p>Умро је без свеће.< 
кад га пустише, остао је код њега скоро читав сахат: мора да је извукао жестоку фуру: кад је из 
у барута, а стари сват две.{S} Чауши су читав један дан приказивали свадбене части и дарове!... 
 овај мој прст, ако хоћеш, по десет.{S} Читава је то пратња: ту жене, ту људи... сви они знају, 
доћи?“</p> <p>„Није.{S} Па њу тамо дува читава војска — <pb n="100" /> жена и људи.{S} Нисам је 
 поносним кулашима, — он је наилазио на читаве заседе Анђелијних просилаца.</p> <p>Али их је Ћа 
<title>„Горског Венца“</title> могао је читаве стране одекламовати.{S} Он вам је могао, с краја 
више не тимари, то се по њему направиле читаве мапе.</p> <p>Морам признати, да ме је нешто ово  
 су у овој адвокатској пушионици вођене читаве, често <pb n="85" /> академске, расправе о појед 
 зелено-вугасту боју.{S} Овде онде висе читави паламари подеротина, као да су на њему свиње сво 
але.{S} Сицеви попрскани, а оздо избили читави снопови федера, те дају слику разривеног броћишт 
торију, не само појединих народа, већ и читавога човечанства, не осветљавају, као каква небесна 
 правог мученика, ову мајку, ову дадиљу читавога човечанства, лишимо свију права и свију корист 
ики људи...{S} И шта би управо у животу читавога човечанства било занимљивога, поучнога без ови 
а здравом државном животу, друштву па и читавом човечанству.{S} Метнимо руку на срце, па се зап 
.{S} Жалио је и жалио свога јединца.{S} Читаву годину нити се бријао нити шишао.{S} Ишао је као 
 кад се о томе повела реч.</p> <p>Ту се читаву недељу дана свадбовало; а совре се нису дизале о 
иста у њима нашао не само пенџерић, већ читаву капију, кроз коју се могло изаћи на чистину.{S}  
 у средини наших присних пријатеља, кад читамо дела великих људи, кад слушамо мудре беседе и по 
ј све дословце испричао, а често би јој читао и какве лепе песме и приповетке.{S} Ово је њих је 
кав богослов.{S} Он је с особитом вољом читао и остале „мирске“ књиге, песме и приповетке.{S} З 
емачким шилерцем.{S} По казивању самога чича-Мићана, овоме је вину било више од осам година.{S} 
 Ћату.{S} Зна он шта ради: опазио он да чича Мића нешто <pb n="51" /> много шурује с Радојлом с 
, и утувите ви ово људи, што ће вам сад чича-Мића казати!{S} Или ће она поћи за онога, кога је  
ане и где пане, онај Максим Ђук, додаде чича-Мића, стари слуга покојног Угљеше Пивљака.</p> <mi 
 одржао на овим мојим рукама, “ рећи ће чича-Мића, онај исти чича-Мића, што га је Ћата отпустио 
есеље стаде улазити у једну фазу, кад и чича-Матош Пораба доби вољу, да и он што отпева, онда с 
ка наложена је велика ватра.{S} И стари чича-Мића чисто се подмладио.{S} Он је срећан што је до 
чеком...{S} И то није осећао само стари чича-Мића, то је осећао и сав онај остали свет, што се  
упалити оно, што је накастио,“ одговори чича-Мића.</p> <p>„Море, па Клисарин син и јесте отреси 
 рукама, “ рећи ће чича-Мића, онај исти чича-Мића, што га је Ћата отпустио из куће покојног Угљ 
га унука, па? — Ето!{S} Сад га се сетио чича-Мића, а да тога није било, Бог зна оно би ту остал 
 Саватије, што га је Ћата узео на место чича-Миће, старога момка покојнога Угљеше Пивљака.</p>  
ку потражио по српском обичају и закону чича-Бранко клисара цркве глоговачке, а за свога сина Р 
 Поповић, најмлађи брат браће Поповића, човек веома мудар и велики чиновник у Београду, па је т 
но, што масални није био онако „згодан“ човек, да му све одобри, што је он хтео по маси да пред 
ур.{S} Он је за њ рекао: „овај вам млад човек злата вреди.{S} То ће вам бити један по један трг 
е.{S} Почео је и да се суши.{S} Не може човек да га позна.{S} И кад гледа ружно гледа, и кад шт 
<p>Једна ће тек рећи:</p> <p>„Шта ти је човек!“</p> <p>А друга:</p> <p>„Данас јесте, а сутра га 
екад се у њој толико напуни дима, да се човек од човека није могао распознати.{S} У овој су се  
> и бистрини, па оној отворености да се човек диви.{S} У њега, одиста, завојица нема.{S} И свет 
е на његово место постави мало згоднији човек; али су Ћати ипак препоручивали да се пред масалн 
онда опет оде куњати, — ама као и сваки човек, кад му се дрема..{S} Кроз какве ли је мене живот 
ога другог.</p> <p>Само је један једини човек у Шапцу био, који ни од тога бича презао није.{S} 
> <p>„Браво Рајко Перићу! види се да си човек од новог света и од нових идеја,“ учини Драго Рај 
} С прага механскога гледао их је један човек.{S} То је био главом Сима Ћата, главни старалац м 
та сама за себе шапорила:</p> <p>„Чудан човек овај Максим Ћук!{S} Његовој памети <pb n="71" />  
{S} У колима је седео један подежмекаст човек, у плавим чошним хаљинама.{S} На глави је имао ме 
="III" /> <div type="chapter" n="0"> <p>Човек никада не може у животу да покаже толико милоште, 
> <p>И Ћата је изабрао Ранкића Томиног, човека истина имањем отањег, али иначе вредна и послушн 
 отвори и — прилупи, и у кућу уђоше два човека: једно је био адвокат Радић ђенерални заступник  
ица нема.{S} И свет је гракнуо на овога човека, као на гладна вука.{S} Нема право...{S} Па ипак 
} Па ипак, ипак, мене је нешто од овога човека страх!...“</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутра-д 
 сама.{S} Она је увек у друштву.{S} Она човека и стиже и срета.{S} Ране, што их она задаје, теш 
тајала два млада, два чила, два стасита човека, један у варошком а један у мачванском руву.{S}  
 њој толико напуни дима, да се човек од човека није могао распознати.{S} У овој су се собици пр 
им тога будућег ђувегију свог, да видим човека с ким ми ваља век вековати.“</p> <p>„И ти га још 
младожењу, па је, мислим, ред, да видим човека, с којим ми ваља век вековати; јер се, поочиме,  
лавнога стараоца постави Симу Ћату, као човека, који најбоље зна све, шта од имања и жива мала  
 радошћу упоредо уткива у платно живота човекова.{S} С тога наш живот, ма колико био горак, ипа 
т, која не може да гледа трајнију срећу човекову.{S} Ово се могло приметити и на дому веселог У 
стале сузе, сузе радости и сузе правога човекољубља.</p> <milestone unit="*" /> <p>„Ама, шта он 
аци; а некаква загушљива јара није дала човеку да дише.{S} Крупне капљице кише почеше да пропрс 
p> <pb n="33" /> <p>Има прилика, кад се човеку учини, да је и сам Бог једна оличена пакост, кој 
д је видео да му унук умре, писнуо да у човеку срце препукне, да је отишао у своју собу, и да с 
{S} Оно, сироче, скочи, врисне, да се у човеку крв следи; полети и својој веселој тетки падне н 
ског, ту мајку и одгајиљу људи, народа, човечанства, земаљски судови лишавају најсветијих права 
е само појединих народа, већ и читавога човечанства, не осветљавају, као каква небесна светлила 
ученика, ову мајку, ову дадиљу читавога човечанства, лишимо свију права и свију користи које им 
..{S} И шта би управо у животу читавога човечанства било занимљивога, поучнога без ових светски 
чује!...{S} Не стоји породица, друштво, човечанство само на мушкоме потомству, већ и на женском 
м државном животу, друштву па и читавом човечанству.{S} Метнимо руку на срце, па се запитајмо,  
ња, господине."</p> <p>„Не велим ја то, човече, за те.{S} То се односи на Анђелијне просце, а о 
ине сувате код Лешнице и у забране више Чокешине.{S} И једно и друго било је самим палисадом ог 
пници долазе на један део; забрани више Чокешине, „Дуге Њиве“ на реци Јадру, два мала чаира у Л 
ики сувати код Лешнице, па забрани више Чокешине, па „дуге њиве“ у „Великом Кључу“ на реци Јадр 
м роди жир, он сместа одвоји по два три чопора маторих вепрова и отера <pb n="4" /> у жир; а ка 
седео један подежмекаст човек, у плавим чошним хаљинама.{S} На глави је имао мек црн шешир са д 
 совљачке механе, зајеча једно ћемане и чу се једна звонка песма, песма свима добро позната:</p 
терина, волети и чувати, као што сестра чува и милује своју једину сестрицу....{S} Не тужи тако 
а лупа.{S} То је и она осетила.</p> <p>„Чува стражу,“ одговори она, као мало и шалећи се. „Март 
ела, али је тако, ваљда, хтео Бог...{S} Чувај га и, место његове жалосне матере, негуј, храни,  
 да ли ће ту неко други штетовати...{S} Чувај се прве штете; јер она никад није сама...{S} Посл 
ш му ти од сад бити и тетка и мајка.{S} Чувај га и негуј, тако ти Бог за то платио и милостивим 
 О томе већ говоре и деца по сокаку.{S} Чувај оно дете, док на њ није изнет какав ружан глас; а 
јеш...{S} Ево ти ове хартије, на, па је чувај као очи у глави.{S} То је квита, да си Максима Ћу 
ој је са сузним очима говорила:</p> <p>„Чувај ми сина, слатка моја сејо!...{S} Ја ни ово нисам  
Феми Митровчанки и Марти Јездиној, које чувају девојку и дају јој потребне савете, да да по 25  
којни Угљеша бирао себи момке да му мал чувају, и био с њима задовољан, а Ћата их сад не бегени 
ступити не може, и да Угљешину Анђелију чувају дупле страже, стража Симе Ћате и стража Максима  
знам коме ћу моћи оволики масени мал на чување поверити," рекао је једном приликом, кад се о то 
арога <pb n="103" /> свекра, који ју је чувао као мало воде на длану, остави...“</p> <p>„Море,  
г.{S} Она ћете, душо материна, волети и чувати, као што сестра чува и милује своју једину сестр 
} Овај наш Ћата и проклети Максим Ћук и чуваше је, и засипаше сувим златом свакога, ко би им би 
, а особито кад је дајем у тако виђен и чувен дом, као што је твој дом, пријатељу."</p> <p>„При 
би додали:</p> <p>„Остави онако богат и чувен дом, остави старога <pb n="103" /> свекра, који ј 
су продужили пут до Липнице те обишли и чувене чаире Угљешине, где се могло да утови до близу с 
доше: та ко се не би опријатељио с тако чувеним домом, као што је дом газда Угљеше Пивљака?..</ 
 није дошла, да се нагледа овога одиста чуда од сватова.</p> <p>Али што се беше искупило момака 
ивљака."</p> <p>Анђелија беше зинула од чуда.{S} Она је само бленула у свога драгана, али га ни 
те масе Угљешине!...“</p> <p>Људи се од чуда згледаше.{S} Готово нико од њих није веровао, да ћ 
ање.{S} Станем га боље посматрати, и, о чуда, мени се учини, да га познајем: у десну стражњу и  
“ рече му масални, а преко чела му прну чудан осмех.{S} Он као да је хтео рећи: „све, све, али  
 су уста сама за себе шапорила:</p> <p>„Чудан човек овај Максим Ћук!{S} Његовој памети <pb n="7 
S} Како их састави и сортира, то се сви чуде.{S} И чаје су га бегенисале.{S} Чим дођу, они Радо 
 свему издваја од њих свију.{S} И ја се чудим, како се вас двојица удесили нисте."</p> <p>„Ама  
г Угљеше Пивљака.{S} И томе се цео свет чудио; а неки би само рекли:</p> <pb n="83" /> <p>„То с 
,“ рекао би у прилици...{S} Не, озбиља, чудна је зверка био <pb n="94" /> овај Максим Ћук.{S} О 
је узе: и обе руке задрхташе, а некаква чудна струја пролазила је целим телом њиховим.</p> <pb  
винче гануло.{S} Оно у мени изазва неко чудновато сажаљавање.{S} Станем га боље посматрати, и,  
о-Тамнави шабачкој.</p> <p>„Лоло једна, чудо те ти ниси старалац лепој Анђелији, те би се с тоб 
p> <p>„Ми ћело с њом муку имати: ја ово чудо од девојке још у своме животу видела нисам,“ додал 
клештима, па му почео да шапће:</p> <p>„Чуј, овога сам часа купио кола дрва, све саме церове об 
p> <p>„Стани мало, братац, да се и наша чује!...{S} Не стоји породица, друштво, човечанство сам 
тише — ама као да се бојао, да га ко не чује:</p> <p>„И све би то друкчије било, да је она рђа, 
p> <p>„А ја своје мишљење задржавам, да чујем и противну страну.{S} Ту имају да даду своју реч  
какве вредности.{S} Ја и нисам дошао да чујем шта ће девојка рећи, већ шта ће њен старалац каза 
дети.{S} Само утуви газда-Максо, ако ја чујем, да је ту какво мито имало посла, онда знај, да в 
а нећу друкчије, већ да од вашег детета чујем, да хоће да пође за мога Млађу, за моју једину на 
е.“</p> <pb n="66" /> <p>„Да чујемо, да чујемо драги пријатељу,“ рећи ће Сима Ћата гласом, који 
али деца треба најпре да се виде, па да чујемо шта ће и девојка рећи...“</p> <p>„То су стари „в 
ало и подаље.“</p> <pb n="66" /> <p>„Да чујемо, да чујемо драги пријатељу,“ рећи ће Сима Ћата г 
то и без њега свршити...{S} А ти, Јешо, чујеш, језик за зубе!{S} О томе ником ништа, а кад се с 
/p> <p>За тим се све утаја, само што се чула жестока врева паса далеко тамо на другом крају сел 
те опет врисну, она се трже, па није ни чула шта жене о њеном оцу говоре.</p> <p>Али кад већ по 
а Угљеше Пивљака...“</p> <p>„И ти си то чула од?“</p> <p>„Казао ми је Влајко капетан.“</p> <p>„ 
.{S} Хе, али се ту, у тој кафани, често чула и по која горка осуда за све, што је ружно, па дол 
сам о газдалуку Угљешину данас први пут чула, па ми је оно црно пред онима: оно је моју срећу р 
 новости, као и оно, што се из Београда чуло.{S} Ту је метана на решето и „кривда" и „правда.“  
у оно доба сва Мачва ишчуђавала, кад се чуло, да је шабачки суд решио, да Анђелија, рођена кћер 
p> <p>Тако се говорило у народу, кад се чуло, да је суд пресудио, да Угљешину масу наследи њего 
 Ни с које стране није се <pb n="12" /> чуо ни глас људи, ни јав животиња.{S} Све је спавало мр 
од себе весела гласа.{S} У два три маха чуо се жесток њисак.{S} Мора да је било неког неспоразу 
у Мачви?!.. „ћук“ Максима Ћука не би се чуо ни на деветом брду, а то ли у питомој и богатој Мач 
о.{S} Једни би рекли:</p> <p>„Ко је још чуо да је преча снаха него рођена кћи, него своја кост, 
трпи.{S} То неће дуго трајати.“</p> <p>„Чуо те Бог и Богородица, пријатељу!...{S} Она се још уз 
, а за се добре пријатеље, а не да мени чупа срце из недара,“ повика онај, што га Иконија зове  
 код прозора и ту ослушкивала кад ће се чути његови кораци; али њега дуго не би.</p> <p>И њу по 
а заваре и кавраишу.</p> <p>И ту се баш чуше тихи и лагани кораци.</p> <p>„Јеси ли ти то Фемо?“ 
иде и два кокошја гнезда, у којима баба Џавине кокоши носе јаја и легу своје пилиће.</p> <p>„Де 
 сувате, да виде где тови џелеп крава и џелеп волова, па их је онда испратио до Шапца, а узгред 
шницу на своје сувате, да виде где тови џелеп крава и џелеп волова, па их је онда испратио до Ш 
 дана на овој свадби све живо пливало у џумбусу и весељу, дотле се једна мала дружиница шабачки 
љеше Пивљака....{S} Кад велиш да нам мо’ш са сином доћи, да ти се надамо, пријатељу ?“</p> <p>„ 
кочије.{S} Летеле су друмом што води за Шабац.{S} У њима су седеле две жене:{S} Иконија снаха У 
ан зором продужили <pb n="91" /> пут за Шабац, наравно свративши најпре на масено имање у Китог 
 имена ондашњих младих трговаца, којима Шабац има да благодари за свој развитак и у својој лепо 
е Сима Ћата отишао на масалним колима у Шабац, да јави Максиму Ћуку, да је њихова ствар зрела,  
но од Сокине механе, идући из Штитара у Шабац, вредило је на хиљаду минаца; па онда његови вели 
а уседе на свога путаља и живо откаса у Шабац; оде право среској канцеларији, оде сетан и невес 
И тако би одлучено, да сам Кузман оде у Шабац и да у суду размотри акта по овоме делу, па да пр 
после он сео у свој интов и вратио се у Шабац, а Ћата својој кући.</p> <p>„Е, ту је сад ударио  
и толико што ћу се сад поново враћати у Шабац, колико ме мучи, што не знам што ме сад баш власт 
нда је сео у кола и као ветар одјурио у Шабац, а шта је тамо радио, то у нашу причу не улази.{S 
ата обележја, он је свој интов вратио у Шабац...</p> <p>„Немој тако, пријатељу, повика Сима Ћат 
а.{S} Међу овима ваља нам поменути: два шабачка адвоката:{S} Јовића и Радића, па капетана поцер 
а средиште, где се скупљала најотменија шабачка публика.{S} Ту би се у вече, онако без икаква п 
ша и његови двори?{S} Њему је пространа шабачка нахија, а отворена му је и цела Србија, па нека 
нати.{S} У овој су се собици претресале шабачке новости, као и оно, што се из Београда чуло.{S} 
ва Мачва ишчуђавала, кад се чуло, да је шабачки суд решио, да Анђелија, рођена кћер покојног Уг 
и весељу, дотле се једна мала дружиница шабачких младих трговаца веселила пред совљачком механо 
својим песмама овековечио веселу дружбу шабачких младих трговаца:{S} Топузовића, Куртовића, Гаш 
купила по каква весела дружиница младих шабачких трговаца, затурила би ајнак и весеље, које би  
ој пушионици, водила се између ондашњих шабачких адвоката жива дебата о томе, како су наши зако 
 Владимирцима, у питомој Посаво-Тамнави шабачкој.</p> <p>„Лоло једна, чудо те ти ниси старалац  
ката.{S} То је била најјача маса у свој шабачкој нахији.{S} И још се једнако говорило: „куд се  
елије, данас најбогатије удаваче у свој шабачкој нахији, а можда мало и подаље.“</p> <pb n="66" 
али ово што иде:</p> <p>У окружном суду шабачком, одмах спроћу заседања, има једна собица, која 
 њисне: видело се, да је то била крупна шала...{S} Зато сам Максим Ћук викне:</p> <p>„Ждрале!.. 
„Чува стражу,“ одговори она, као мало и шалећи се. „Марта на једну, а она на другу страну.{S} П 
ти и наш домаћин Рајко," — примети, као шалећи се, адвокат Јовић.</p> <p>„Бога ми, г. Јовићу, д 
сва начела,“ ређи ће Рајко Перић, онако шалећи се, а мало истину говорећи.</p> <p>„Ти мене ту,  
 <p>Ћата се једном приликом, као мало у шали а мало и озбиља, пожали масалном, како му већ почи 
едаше.</p> <p>„А, па међер се овде није шалити, пријатељу,“ рећи ће Ћук Сими Ћати.</p> <p>„Богм 
леда као смрт.{S} Она се саже, те нешто шану Пели бирташици.{S} То је смотрила и Фема Митровчан 
ће, видећеш, и нашој вечери наћи ману,“ шануће Фема Митровчанка Пели бирташици.</p> <p>У том се 
азва ме на страну бирташица Пела, па ми шапатом рене:</p> <p>„Кажи ти, жи’ми, своме газди Рајку 
ика жалост њена.{S} Погледа га па ће му шапатом рећи:</p> <p>„Ћато, како те Бог учи!{S} Ја сад  
кући пошао, његова су уста сама за себе шапорила:</p> <p>„Чудан човек овај Максим Ћук!{S} Његов 
нда га оде поново љубити и нешто у себи шапорити.</p> <p>„Тако ти живога Бога, Иконија, кажи ми 
 као гвозденим клештима, па му почео да шапће:</p> <p>„Чуј, овога сам часа купио кола дрва, све 
у врло често и Шапчани правили излет од Шапца до Совљака, — онда ће Максим Ћук овако почети:</p 
им Ћук потрудио своје господство, да из Шапца дође у Совљак, а до свога пријатеља Симе Ћате, гл 
лекара из Велике Митровице и Гродера из Шапца, те су држали консилиум.{S} Па? — Сва тројица сам 
коније, супруге Рајка Перића трговца из Шапца, којом <pb n="105" /> се тражи да суд огласи Икон 
" /> <p>После овога, друмом што води из Шапца за Поцерину, живо је касао један коњаник.{S} По л 
 Зна се само то, да су пред сам мрак из Шапца, мачванским друмом, јурила четвора кола, два госп 
нђелијних био је Максим Ћук, трговац из Шапца, за кога се у велике говорило, да не зна шта има  
и пушке мећући.{S} Њега су на коњима до Шапца отпратила браћа Ђенадићи — његови калаузи у Забла 
ић до капетана, а после би одсинуо и до Шапца, да се јави масалном, те да му каже, шта је све з 
џелеп волова, па их је онда испратио до Шапца, а узгред свратио на своје имање код Сокине механ 
. „О, да сам знао за ово, кад смо сад у Шапцу били, да видим шта је то тако хитно?!{S} Није ми  
ог.</p> <p>Само је један једини човек у Шапцу био, који ни од тога бича презао није.{S} То је б 
ук, најбогатији и највиђенији трговац у Шапцу, — ја бих се о своју душу огрешио, кад ти не бих  
и „пиштинац,“ због кога су врло често и Шапчани правили излет од Шапца до Совљака, — онда ће Ма 
кине механе, да им покаже свој домазлук швајцарских крава и ону дивну пасмину буђеновачких свињ 
у ту прегледали познати домазлук дивних швајцарских крава и пасмину буђеновачких свиња.</p> <p> 
он се заустави код домазлука оних лепих швајцарских крава и оне питоме пасмине буђеновачких сви 
дине и сам на свом имању установио ову „швајцарску и буђеновачку сточну економију,“ како се о т 
Питагоре, Цицерони, Коперници, Бајрони, Шекспири, Гетеи, Његуши и други велики људи...{S} И шта 
ила није.{S} Самих кочија било је преко шесет, а о коњицима нико рачуна ни хватао није.{S} Једн 
м хаљинама.{S} На глави је имао мек црн шешир са доста малим ободом, а у руци дебео, кукаст, <p 
е лепо заложио и залио старим сремачким шилерцем.{S} По казивању самога чича-Мићана, овоме је в 
35" /> ће се милосрђе и добра дела ваша ширити — где станете и где се појавите!..“</p> <p>После 
Угљешом...{S} Хе, ко ће сад с тобом?{S} Широка су леђа на која се сад наслањаш...{S} Хајде 'вам 
 „Дуге Њиве,“ овај прави Мисир у једном широком и дугачком кључу реке Јадра.{S} После су продуж 
ан она изађе на кућни праг, а капија се широм отвори и једна људска прилика уђе у авлију.{S} То 
 механску авлију уђе, а вратнице су већ широм биле отворене.{S} С прага механскога гледао их је 
и ни вечерати.{S} И то ће бити све саме шићарџије.{S} Они и мени сваки дан досађују: хтели би д 
а.{S} Читаву годину нити се бријао нити шишао.{S} Ишао је као какав одбегли сужањ.{S} Али гледа 
Радојица Лелековић... „Ко би још за оно шкембе дао своје дете?!...{S} Ту опет мора да игра глав 
.{S} То и она двојица усвојише.</p> <p>„Шкодити неће,“ рече онај први.</p> <p>,,А ни помоћи,“ д 
на су општина: једна им је црква, једна школа, једна судница — једно све.</p> <p>О Малој Госпођ 
рквеном појању, те му је после кад је у школу пошао то ишло од пола муке.{S} Милина га је било  
м унутрашњом сетом, баци преко тарабе у шљивак и она прште у стотину комада.{S} После скочи и в 
а поноћна већа подземних духова.</p> <p>Шљивак ковача Среје сучељавао је с великим воћњаком пок 
ута — два позамашна вучљаја бурмута, па шмркну!{S} И не прође много, па трипут, једно за другим 
име," одговори Сима Ћата, па у два маха шмркну из своје бурмутице, а одмах за тим кину, кину из 
 рећи ће Славко Смољинац.</p> <p>„Онога шоњицу?“ повика Радојица Лелековић... „Ко би још за оно 
, један од Чаја, свињарских трговаца од Шопрона, онај што је Радојла Клисариног заволео као сво 
 интову, све у великом касу: оде Преким Шором, а отале окренуо лево — право у Синошевић.</p> <m 
 и кућа ће нам бити готова.{S} У преком шору угледније и лепше бити неће; а кад тебе у њу довед 
етовало се у кући Рајка Перића у Преком Шору, има ли законског основа, да се поведе спор о преч 
са свим нема, а у једног имају само две шпице.{S} Она негда сјајна и црна кожа на кошу, добила  
„Кажи ти мени овде, Ћато, у четири ока, шта ти, братац, тражиш за се, а шта за оне, којима се п 
ља.</p> <milestone unit="*" /> <p>„Ама, шта они раде тамо у соби?{S} Боље би било да мало изиђу 
Ћату, као човека, који најбоље зна све, шта од имања и жива мала има покојни Угљеша, као и то,  
ео по своме великом имању, да виде све, шта има њихов пријатељ Угљеша Пивљак, те да се не кају  
ца, да се јави масалном, те да му каже, шта је све за масу урадио.{S} Истина, било му је <pb n= 
о сви на ме гракну, да примим обележје, шта онда да радим?{S} Шта ја знам ко ће с њима довече д 
 n="108" /> <p>„Бога ти, газда-Максиме, шта му то значи: „лаици?““</p> <p>„А, „лаици“?...{S} То 
, она је запомагала:</p> <p>„Куку мене, шта је ово?{S} Куку мени ојађеници, шта ћу ја сад?...{S 
е се кости у гробу превртати, кад види, шта се ради од његова имања; како му рођену кћер његову 
ога Бога, Иконија, кажи ми, објасни ми, шта ти ово све значи?“</p> <p>„И ти ме још питаш, цвете 
губило главу.{S} Нико није умео казати, шта треба чинити а шта не треба.{S} Кукавна Анђелија бе 
не, шта је ово?{S} Куку мени ојађеници, шта ћу ја сад?...{S} Бабо, слатки бабо — шта ти то учин 
 сам се толико пута канио, да те питам, шта ти о томе мислиш и шта намеравамо радити с овим гол 
ова покварио.{S} А кад је Ћата одвајао, шта ће од живога масалног мала продати, он се заустави  
" /> бабо мој, ти мене закла?!{S} Бабо, шта ћу ја сад на овоме свету без тебе, без своје мајке, 
>Наравно, то је Максим Ћук већ разумео, шта му то значи, зато је и рекао:</p> <p>„Па, господине 
— умре без свеће...{S} Сад Бог их убио, шта ће им то, кад су оба умрли, један пре а други после 
гатим пупилама играју гладни вуци: ето, шта је њих облетало око богате наследнице покојног Угље 
анин, гласом, којим је хтео рећи: „ето, шта би од онога пустога богатства несрећног Максима Ћук 
ачким гласом рече: „добро нам дошли!... шта ради моја мила снајка Иконија?...{S} О, да вам је з 
ди, врати се!{S} Нађи Радојла и упитај: шта да радим кукавица сива, ако ме салете, да примим об 
, дођи мало себи — жалоснице моја!..{S} Шта ћеш, Божја је воља, а што је од Бога, слађе је од м 
а!...{S} Зар хоћеш да ме удавиш?!...{S} Шта је теби, Иконија, вечерас?"</p> <p>„И ти мени, за т 
мало, па би повикао:</p> <p>Брже!...{S} Шта их штедиш, покрепали, да Бог да!...{S} И они стигош 
ј срећи под небом равне бити неће...{S} Шта Угљеша и његово благо?!...{S} Хајде тако како стоји 
ивот унука несрећног Угљеше Пивљака.{S} Шта сиромах Угљеша није чинио, да од овога неумитног де 
лико толико, заслуживали њену пажњу.{S} Шта више, они су јој из дана у дан бивали не само досад 
 примим обележје, шта онда да радим?{S} Шта ја знам ко ће с њима довече доћи, можда и сам масал 
 није било суђено; а најпосле, ко зна — шта још од тога може бити.“ Ово последње Ћата је очевид 
“</p> <p>Тако Сима Ћата; а Максим Ћук — шта је с њим?</p> <p>Њега ено где још непрестано облеће 
та ћу ја сад?...{S} Бабо, слатки бабо — шта ти то учини од себе, а шта од мене?!...{S} Бабо, сл 
латки бабо — шта ти то учини од себе, а шта од мене?!...{S} Бабо, слатки <pb n="47" /> бабо мој 
ри ока, шта ти, братац, тражиш за се, а шта за оне, којима се по нешто дати мора, па да се овај 
о у кола и као ветар одјурио у Шабац, а шта је тамо радио, то у нашу причу не улази.{S} Зна се  
ко није умео казати, шта треба чинити а шта не треба.{S} Кукавна Анђелија беше као изван себе.{ 
е страже Ћатине и Ћукове!..."</p> <p>„А шта им то треба?“</p> <p>„Боје се да им тица из кавеза  
еницу“ — рећи ће Среја Ковач.</p> <p>„А шта још паре нису кадре учинити?“ учини Игњо Мутап...</ 
ад није сама...{S} Последња ми је брига шта ће свет рећи, кад ја и како добијам, а још мање да  
 бити...{S} Кад овако раде власти, онда шта је остало за оне, који не знају ни за Бога ни за пр 
ао да је хтео да докучи, знамо ли ми за шта он пита нашега Љубинка.{S} И он ми је јутрос све, о 
ет врисну, она се трже, па није ни чула шта жене о њеном оцу говоре.</p> <p>Али кад већ поче и  
!...{S} А онај мој весели свекар!{S} На шта му је било толико земаљско благо, кад њим није био  
ласт наредила...{S} Опет, опет, Бог зна шта ради,“ приметила је Пела механџика...</p> <p>„Ама,  
за кога се у велике говорило, да не зна шта има и да је „похарао" цео свет, док је то своје бла 
есели Марко; он <pb n="115" /> и не зна шта има.{S} Овога часа идем у Синошевић.{S} Купићу тај  
ем бакраче по кући и губере с главе, па шта ћу му ја?..{S} Ја, господине, ником не продајем ни  
екам?...“</p> <p>„Јесам... “</p> <p>„Па шта радите ви тамо?“</p> <p>„Ми смо ти 'вамо на великој 
ј пошаље и Марту Јездину, да и њој каже шта има да ради.{S} И дуго је с Мартом разговарао, — св 
 јучерашњег дана: ухвати се рачун ко је шта јуче продао и ко купио; ко је на чему добио а ко из 
теи, Његуши и други велики људи...{S} И шта би управо у животу читавога човечанства било занимљ 
суду криво сведочимо.“</p> <p>„А како и шта да сведочите?“</p> <p>„Да је покојни Угљеша умро по 
ио, да те питам, шта ти о томе мислиш и шта намеравамо радити с овим големим имањем, које си ов 
 а кад је Марта Јездина отишла, да види шта ради, а он, сав у крви, изгубио аваз, а опет све по 
 пита, зато је и погледао у те, да види шта ћеш ти рећи, а кад ти ућута, он се окрете, прилупи  
нема, она замоли Марту Јездину, да види шта је <pb n="44" /> с њим, те из своје собе још не изл 
, о твојим и мојим данашњим мукама; али шта ћу, кад још није куцнуо нас, кад ће наши врази прсн 
те Бог учи!{S} Ја сад ништа не знам, ни шта ћу ни како ћу.{S} Како ти наредиш онако и нека буде 
 n="140" /> није могло ни шта почети ни шта довршити.{S} Нашао се он да буде светац сад у — дев 
 се просто <pb n="140" /> није могло ни шта почети ни шта довршити.{S} Нашао се он да буде свет 
 ми по Богу брат, г. капетане, учини ти шта знаш и како умеш, да ме то зло сад мимоиђе, па посл 
га!““ не даде му писар Јеша ни издушити шта је хтео да каже. — — — — —</p> <p>У том и момак ист 
> <p>Али јој свекар не даде ни издушити шта је хтела рећи.{S} Он скочи, а лице му се чисто разв 
ка нема.“</p> <p>„А сад, газдарице, дај шта смо дужни, и кажи момку нека преже!“ рече Максим Ђу 
ице, а кад сам их стао сећи, а оно имам шта видети: унутра — и срце и око срца за читав палац — 
аш власт зове...{S} Него, станиде; знам шта је.{S} Она рђа неће да пристане, да ми се одложи пр 
е друг — дешњак?...“ И ја и сад не знам шта ми би, те повиках: „Ждрале!“</p> <p>И оно се кљусе  
вредности.{S} Ја и нисам дошао да чујем шта ће девојка рећи, већ шта ће њен старалац казати.</p 
ово, кад смо сад у Шапцу били, да видим шта је то тако хитно?!{S} Није ми толико што ћу се сад  
 <p>— Капетане, ја сам послат, да видим шта и колико дугује Обрад Кустура из Заблаћа Максиму Ћу 
им!{S} Хоћеш ли ми допустити, да учиним шта треба, да ти оца спремимо његовој вечној кући — она 
вама велим, оставите ви Ћату.{S} Зна он шта ради: опазио он да чича Мића нешто <pb n="51" /> мн 
Гледао је преда се, и као да је смишљао шта да јој рекне.</p> <p>„Хајде, снахо, што ти је наша  
у сав заложио, и не би се много обзирао шта ће свет рећи о начину како је он до тога ћара дошао 
 узда у Бога и у те, Радојло...{S} Него шта нам велиш да радимо?{S} Ћата нас наговара да на суд 
а треба најпре да се виде, па да чујемо шта ће и девојка рећи...“</p> <p>„То су стари „вицеви“  
оди се на ове две три речи:</p> <p>„Ето шта су у стању да ураде паре!...{S} Оне су једине биле  
дошао да чујем шта ће девојка рећи, већ шта ће њен старалац казати.</p> <p>Ћата мапо поћута, ил 
а одговорити: „Остави ти њих; они знају шта раде.{S} Све су то добри људи.“</p> <p>„И ја тако м 
а то газда Угљеша Пивљак.{S} Него, знаш шта, пријатељу, ја нећу друкчије, већ да од вашег детет 
 интереси изукрштани; за паре да учиниш шта хоћеш; а Максим Ћук, кад се само тиче његове коже и 
ебе прошапташе:</p> <p>„И боље!“</p> <p>Шта му је то „и боље“ значило, то и данас нико не зна.< 
Иконију за руку, па јој прекорно рече: „Шта ћеш ти овде, Иконија, у ово доба ноћи?!“ и онда се  
у Мачви.</p> <milestone unit="*" /> <p>„Шта велиш, госпођа-Јецо, за ону цуру, што се до ње ухва 
ут црвеним плајвазом подвучено.</p> <p>„Шта ли ће ово сад бити?“ рећи ће Обрад више у себи... „ 
 кресну оком на Пелу бирташицу.</p> <p>„Шта капетаница и началниковица?!{S} Оне ти могу само за 
 њега; а домаћин ће га упитати:</p> <p>„Шта би?{S} Зар није могла доћи?“</p> <p>„Није.{S} Па њу 
n="43" /> <p>Једна ће тек рећи:</p> <p>„Шта ти је човек!“</p> <p>А друга:</p> <p>„Данас јесте,  
е треба да смећеш с ума, да...“</p> <p>„Шта да не смеће с ума? упаде му у реч један млад тргова 
S} И одиста велика и пространа кућа, па штала за коње, па шупе за кола.{S} Још му је у животу и 
gap unit="graphic" /> <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампарија Светозара Николића Обилићев Венац бр. 2.</p> 
ци дебео, кукаст, <pb n="136" /> дренов штап, жут као восак.{S} Он скочи с кола, приђе капији,  
 Он скочи с кола, приђе капији, па оним штапом стаде лупати:</p> <p>„Хе, камо тај Радојло?{S} П 
у главу дома свога, — па ништа.{S} Није штедео ни труда, ни коња, ни пара.{S} Довео је два лека 
а би повикао:</p> <p>Брже!...{S} Шта их штедиш, покрепали, да Бог да!...{S} И они стигоше у Сов 
Угљеша, припази-дер ти на ово клисарово штене!{S} Он нешто много обија око твоје куће.{S} Ако ј 
марвеног трговца... <pb n="7" /> Али је штета...{S} Ту недавно, много је, кажу, штетовао на деб 
еко други штетовати...{S} Чувај се прве штете; јер она никад није сама...{S} Последња ми је бри 
г стида и понижења већ због материјалне штете, која би га постигла, кад би се у каквој кривици  
штета...{S} Ту недавно, много је, кажу, штетовао на дебелим свињама..." одговори госпођа Јеца.< 
 последња брига, да ли ће ту неко други штетовати...{S} Чувај се прве штете; јер она никад није 
"*" /> <p>„Суд је овај спор пресудио на штету Анђелијну, и ова је та, што се радује и весели, ш 
итогу, десно од Сокине механе, идући из Штитара у Шабац, вредило је на хиљаду минаца; па онда њ 
те водили парницу једно против другога, што сте хтели и што сте грамзили за големим имањем стар 
м, и то не из своје кесе, већ из онога, што ми та услуга доноси.{S} Тако сам радио до сад, па с 
дан мушки глас?!</p> <p>„Тако ти онога, што ти је најмилије, Рајко, немој ме о томе више питати 
еце?“</p> <p>„Немам.“</p> <p>„Па, онда, што питаш: је ли то за Угљешину Анђелију?"</p> <p>Ћата  
 то од власти или кога другог: камџија, што би у „Зеленом Венцу“ фијукнула, многоме <pb n="93"  
 То је нека врста модрикастог зеленила, што прелива из зелена на златно румено — зеленило Па и  
љке.{S} Она је неколико пута уздахнула, што ту бар није и детиња мајка, њена добра снајка Икони 
/p> <p>А други:</p> <p>„И то она вижља, што не хтеде причекати да се весели Млађо у гробу охлад 
аслонима и о другим ситнијим парчетима, што се тамо амо налазе по атару совљачком, глоговачком  
у оним својим великим и паметним очима, што их беше ружно замутила ова велика жалост њена.{S} П 
асмејану, а њена весела и звонка песма, што се јутром и вечером мешала с песмама славујевим, за 
адих трговаца дочепа пуну оканицу вина, што је пред њим па столу стајала, па је, гоњен неком ун 
есудио на штету Анђелијну, и ова је та, што се радује и весели, што је тако суд нашао да је пра 
 што му нисам задржо и оних сто дуката, што их је дао као обележје Анђелији, несуђеној заручниц 
таша талира и три ниске о врату дуката, што су пламтели као жива жеравица.{S} На њеном се лицу  
ај бурмута и нешто кроза зубе прошапта, што Ћук никако и не примети.{S} Ту се почело и смркават 
рећи ће чича-Мића, онај исти чича-Мића, што га је Ћата отпустио из куће покојног Угљеше.{S} И о 
 као свога поочима и знаменита трговца, што у Србији годишње одваја необично много свиња и отер 
, „лаици“?...{S} То је нека врста тица, што живе тамо негде у вечитом снегу и леду,“ одговори Ћ 
итањима.{S} Ту се критиковао и сам суд, што је овај или онај грађански спор, или какво кривично 
есто чула и по која горка осуда за све, што је ружно, па долазило то од власти или кога другог: 
Али, што моме срцу најтеже пада, то је, што ти, сунце моје, небо моје, ћутиш и ништа не говориш 
а Угљеше, а заова његове кћери Иконије, што су, и по лепоти и по <pb n="18" /> витом девојачком 
На годину дана после оне опасне морије, што је грозно десетковала људе и жене, девојке и момчад 
ереник, Саватије Ребрин, онај Саватије, што га је Ћата узео на место чича-Миће, старога момка п 
м дететом постидети неће; а оно спреме, што буде са собом понела, нека буде с Божјим благослово 
утоногаст.{S} То му се познаје по томе, што су му та места жутнула.{S} Сем тога, на десном боку 
S} Она човека и стиже и срета.{S} Ране, што их она задаје, тешке су и непреболиве.{S} Њих људи  
да му се замлађују тешке и дубоке ране, што су му их задале четири црне смрти његова четири син 
ру Крунића.</p> <p>„Па, деде, домаћине, што си нас звао?...{S} Што се не почиње?{S} Ово је неко 
гљеше Пивљака, и да је целокупно имање, што је сад под масом тековина њенога оца.{S} И зар ја д 
 Угљеше, унука старога Угљеше, тим пре, што су обе наследнице женске главе.{S} И да не би било  
љешином.{S} Ово се може десити тим пре, што, како ти велиш, девојка одбија све просиоце <pb n=" 
тоно хукање воденичне бране на Добрави, што га је доносио свеж поветарац, што је пирушио вијуга 
— давно и давно, и утувите ви ово људи, што ће вам сад чича-Мића казати!{S} Или ће она поћи за  
ви ми кажу, да је то прави анђео Божји, што је с неба слетео на земљу, да људима каже, како је  
и, а ни с које стране помоћи...{S} Али, што моме срцу најтеже пада, то је, што ти, сунце моје,  
у, и ова је та, што се радује и весели, што је тако суд нашао да је право и да је по закону; <p 
 њених очију минуше сви они тужни дани, што су је за овај дом везивали.{S} У тај баш мах пред њ 
о томе, како су наши закони неправедни, што нису при одређивању наслеђа изравнали женску децу с 
онако „згодан“ човек, да му све одобри, што је он хтео по маси да предузима.{S} И једва је изра 
поново враћати у Шабац, колико ме мучи, што не знам што ме сад баш власт зове...{S} Него, стани 
мени чупа срце из недара,“ повика онај, што га Иконија зове Рајком, повика гласом и решеношћу,  
а оном златногривом кулашу, то је онај, што је онда био онако сетан и невесео, док су његови др 
док је онај млади и лепо обучени момак, што је кочијашио, везивао један мали свежњић, што му га 
лушај ти мене, а ја ти се кунем с оним, што ми је најмилије, да се нигда покајати нећеш.“</p> < 
женио свога сина с овом истом младицом, што седи у овим господским кочијама, —“ одговори Фема М 
себи!{S} Ти си паметна девојка.{S} Ово, што се данас десило <pb n="48" /> у кући вашој, дешава  
стеже.</p> <p>„Како је срцу моме драго, што је куцнуо час, час за ме срећан, пресрећан да се је 
, а има га, безбели, бити мило и драго, што се његово име и његов дом неће понизити, ако пођеш  
{S} Напротив, то и много којешта друго, што ме подсећа, да је било времена, кад ти ниси била мо 
аксима Ђука, мени опет чисто буде мило, што је ово овако власт наредила...{S} Опет, опет, Бог з 
било му је <pb n="52" /> мало незгодно, што масални није био онако „згодан“ човек, да му све од 
<p>„Па ’коће, кумо, права је срећа оно, што је нашем срцу мило и драго, а не пусто земаљско бла 
 претресале шабачке новости, као и оно, што се из Београда чуло.{S} Ту је метана на решето и „к 
ознала, како нисам.{S} Они су били оно, што наручише онај богат ручак, кад је оно газда Угљеша  
ећ је питање, хоће ли Ћуку упалити оно, што је накастио,“ одговори чича-Мића.</p> <p>„Море, па  
у нов живот поврати ....{S} Жена је то, што потоцима суза залева хладне гробове наших драгих по 
бове наших драгих покојника: она је то, што мирисним цвећем кити зелене хумке, <pb n="IV" /> ов 
но бди поред тешког болника; она је то, што му добротом срца свога и племенитошћу душе своје бл 
није, дирљивије него наше; — она је то, што даноноћно бди поред тешког болника; она је то, што  
 моје властодавке Иконије, и она је то, што није с таком пресудом задовољна, те је с тога одбац 
азао, да би и то добро било, а особито, што су све жене, које се беху искупиле, тврдиле, да док 
ле се у гостинској соби извршило нешто, што је права круна овој нашој приповедци.</p> <p>У ту с 
Кустуру, који се беше загледао у нешто, што му се у тај мах пред очима свијало.{S} Преко капета 
шта да јој рекне.</p> <p>„Хајде, снахо, што ти је наша кућа постала тешка; али, како можеш да с 
угачак и у пола провидан облачни појас, што се беше повукао целим западним хоризонтом, те на зе 
чини Драго Рајичић, онај трећи адвокат, што је ретко узимао учешћа у препирци, али је ипак на з 
а, то је осећао и сав онај остали свет, што се беше искупио у и око дворишта пок. Угљеше.</p> < 
дице, а у првоме реду економска корист, што је народ има у колективној снази великих задруга, к 
 кочијашио, везивао један мали свежњић, што му га је Иконија дала да га у закошарак веже, — дот 
ти свирач Бего Цицварић, онај Цицварић, што је својим песмама овековечио веселу дружбу шабачких 
а не знаш; не бој се, и благодари Богу, што у овоме свету има још добрих људи.{S} Ти оној рђи в 
а у <pb n="104" /> кућу доводе туђинку, што му, штоно кажу, није ни род ни помози Бог!“ повикао 
>„Шта велиш, госпођа-Јецо, за ону цуру, што се до ње ухватио мој Млађо?...{S} Кршна девојка: не 
Ћукова сина, за ону кривоврату згебицу, што нема ни толико памети колико какав брав?!.{S} Ви јо 
ајко чисто уздахну па рече:</p> <p>„Ах, што му сад нисам ја капетан у Мачви?!.. „ћук“ Максима Ћ 
рави, што га је доносио свеж поветарац, што је пирушио вијугавом долином тихе али вечно мутне Д 
} Ама што се ја не држим свога правила: што у чантру Ћатину једном падне, то из ње више не изла 
одно баци један.{S} Ту немој тврдовати: што да изгубиш твој чист дукат ћара?!{S} Кад имаш начис 
и у неку руку био као неки мали учитељ: што би год данас прочитао, он би то њој све дословце ис 
 повратило ; али то је за мало трајало: што се у ноћ више улазило, све су га веће муке спопадал 
ните!{S} Пела има главу, а језика нема; што се у њеној механи догоди, то ту остаје — као закопа 
оју мајку и свога доброг бабајка!...{S} Што нам, сине, онда не каза да ћеш тако туговати, па тв 
 деде, домаћине, што си нас звао?...{S} Што се не почиње?{S} Ово је неко доба ноћи...{S} Кога м 
завојица нема.{S} У њега је увек било — што на уму, то и на друму...{S} Ја имам сина на женидбу 
це моја!..{S} Шта ћеш, Божја је воља, а што је од Бога, слађе је од меда!{S} Доста, смири се!.. 
ити можеш, па ћемо ти ми то одобрити, а што ми овде уредимо, ја мислим, да то неће ни масални м 
и милује мирисно пролетње цвеће...{S} А што имаш заовицу, лепу Анђелију, сви ми кажу, да је то  
ова се с Рајком.</p> <p>„Било је нечега што нам је и сметало да се један другом приближимо и да 
кућу му остави на женској глави, — онда што људи граде од зла горе?!{S} Угљешине ће се кости у  
>„Љубинко се на то осмехну, сетио се за што га капетан пита, зато је и погледао у те, да види ш 
мицала од свога братића и све је чинила што је ко казао, да би и то добро било, а особито, што  
бих пре у воду скочила, него што бих ма што на жао учинила Анђелији, <pb n="122" /> ономе одист 
 јес, толико је и моје — није...{S} Ама што се ја не држим свога правила: што у чантру Ћатину ј 
д би то и лаици могли разумети, онда на што бисмо ми били адвокати?{S} Најпосле, ово је дело ве 
 је и њега потресла ова ненадна несрећа што је ову кућу снашла.</p> <p>Он приђе Анђелији.{S} Ди 
а Ћук није као остали просци, који оног што обећају дати, дају тек пошто масу приме!“</p> <p>Ћа 
исман, то је његов кантар, на коме, кад што продаје, свака ока показује неколико драма више, а  
е Угљешине туда иду Срејином вигњу, кад што имају да наде или каку сломљену алатку, плуг ја мот 
озна.{S} И кад гледа ружно гледа, и кад што проговори ружно проговори.{S} Ту неки дан, преко св 
chapter" n="3"> <head>III</head> <p>Кад што газда Угљеша ради, он брзо ради.{S} На Малу Госпођу 
шка деца...{S} Јер сваки од нас, за све што му је у животу пријатно и што чини да се он осећа с 
Анђелији, па јој рече: „пристани на све што ти рекну, и ништа не брини."</p> <milestone unit="* 
ри лекари су морали са собом носити све што треба, кад буду овако у народ позвати.</p> <p>И сам 
а масални нека се наплаћује из готовине што је у маси у суду.“</p> <p>„А јесу ли тебе питали, п 
кад би му се где указала прилика, да се што позамашно ућари, он би се ту сав заложио, и не би с 
еразговетна слутња: бојала се, да му се што није десило.{S} Она опет скочи.{S} Полети у авлију, 
својој мајци.{S} Опрости ми, ако сам те што увредила.“</p> <p>Ово је она рекла с таквом решенош 
, мушкога стаса и поноса, а срца и душе што свакога осваја.{S} Он је још из ранога детињства по 
едајући, како сам Бог спаја срца и душе што се љубе и милују; а не да злу и пакости, да два ока 
} У њ беше ушла ала за богатством.{S} И што се више богатио, све је постајао гладнији и жеднији 
 и кроз Глоговац и кроз Црну Бару.{S} И што је год било момака и девојака у сва три ова села, с 
јла Клисариног заволео као свога сина и што га је водио чак у Ђур.</p> <p>Радојло га је морао о 
у једно против другога, што сте хтели и што сте грамзили за големим имањем старога Угљеше, већ  
с, за све што му је у животу пријатно и што чини да се он осећа срећан, има у првоме реду да бл 
и према грешницима и покајницима, — каи што то може да покаже сапутница живота његова — жена..  
а Марта Јездина прва оде у собу да види што не устаје, а кад тамо, сиромах Угљеша већ се и охла 
ао: „трговину што једе продаји, продаји што брже, јер ће појести и себе и тебе.{S} Ето, да је О 
S} Сувача одједном нешто застаде, да ли што ово бедно живинче није имало снаге да је даље окрећ 
<p>„Вала, све му се може опростити, али што отпусти старог Мићу, који је у кући Угљешиној свој  
вога одиста чуда од сватова.</p> <p>Али што се беше искупило момака и девојака, жена и деце, ок 
>XV</head> <p>У нас могу да буду јесени што ретко где на нашем крају света.{S} Оне буду често и 
јни просиоци.{S} И то су, рече, све они што траже готовине онако — без мотике.</p> <p>„А, знам, 
а он има нешто да саопшти своме Кустури што ће га обрадовати.{S} И он устаде са свога места.{S} 
Његово је срце просто пливало у радости што је доживео да кућа старога Угљеше Пивљака опет ожив 
као срна одлети у механу, да све изврши што јој је наручено.</p> <p>„Окрећи кола у авлију!...{S 
а, свињарских трговаца од Шопрона, онај што је Радојла Клисариног заволео као свога сина и што  
 му несрећног ђеда.{S} Он дође; али тек што у собу уђе, а дете скочи и појми да некуд бежи, али 
ти у Шабац, колико ме мучи, што не знам што ме сад баш власт зове...{S} Него, станиде; знам шта 
/> <pb n="23" /> <p>После овога, друмом што води из Шапца за Поцерину, живо је касао један коња 
е господске кочије.{S} Летеле су друмом што води за Шабац.{S} У њима су седеле две жене:{S} Ико 
ића чисто се подмладио.{S} Он је срећан што је доживео, да се Ћати освети — да га види избачена 
 и чича-Матош Пораба доби вољу, да и он што отпева, онда се стаде по Совљаку и околини разлегат 
</head> <p>Оних и оноликих сватова, као што их беше покупио газда Угљеша Пивљак, кад је женио с 
у години дан, душа је твоја велика, као што је милост Божја велика, а твоје је срце пуно благос 
 али да је на њ натрапао Сима Ћата, као што је у два маха слазио у подрум, он би га, сумње нема 
младог, а тако паметног, девојчета, као што беше Анђелија, мезимица његова пријатеља Угљеше, а  
 твој свекар, волеће те и миловати, као што јутрења роса љуби и милује мирисно пролетње цвеће.. 
те, душо материна, волети и чувати, као што сестра чува и милује своју једину сестрицу....{S} Н 
 је дајем у тако виђен и чувен дом, као што је твој дом, пријатељу."</p> <p>„Пријатељу Обраде,  
и опријатељио с тако чувеним домом, као што је дом газда Угљеше Пивљака?..</p> <p>Њему само што 
ни, већ хоћу да је виђен и признат, као што је био и за живота његова.“</p> <p>Па и о наследниц 
овориш!...{S} Ти ме више не волиш — као што си ме негда волео, ти, једина надо моја, <pb n="81" 
велики умови свију народа и времена као што су:{S} Конфучије, Сократи, Аристотели, Аристиди, Пи 
 ватру чарка и да жар изгрће под пециво што се спремало за вечеру Анђелијних просилаца и других 
ила потпуна, кад не бисмо испричали ово што иде:</p> <p>У окружном суду шабачком, одмах спроћу  
/p> <p>„Коње!...{S} Побратиме плати ово што се потрошило!“ — окрете се једном своме другу.{S} З 
овчанку протераћу, или ја нећу бити ово што сам...“</p> <p>За тим ће тише — ама као да се бојао 
оје узимају, не због пустог блага, него што једно без другога просто не могу да живе.{S} И мени 
?!.{S} Ја бих пре седе косе плела, него што бих пошла за онога жољу; а, после, његов је отац та 
сам.{S} Ја бих пре у воду скочила, него што бих ма што на жао учинила Анђелији, <pb n="122" />  
е, не; ја бих пре отишла у Цигане, него што бих пристала да живим под једним кровом с Максимом  
, онда је Ђукова каса мало подубља него што је газда Рајка Перића,“ рећи ће с неким поносом Мак 
} Њу ће то, болан, обрадовати више него што је обрадовало и тебе самог.“</p> <p>„0, г. капетане 
вовратог сина његова.{S} Па луд сам био што сам му их и дао!{S} Дати су ми у четири ока: колико 
другог боље познамо...{S} Ти си оно био што си ми писао и молио ме да завадимо два добра срца,  
та је то тако хитно?!{S} Није ми толико што ћу се сад поново враћати у Шабац, колико ме мучи, ш 
елима.</p> <p>За тим се све утаја, само што се чула жестока врева паса далеко тамо на другом кр 
вљака а заову моје Иконије.{S} Она само што није ту; а ми бисмо, најпосле, и без ње могли почет 
 немо погледају.{S} Пела бирташица само што махну главом; а Фема Митровчанка руком.{S} То им је 
својој самртној постељи.</p> <p>Он само што рикну као прободен брав:</p> <p>„Сине, Млађо, живот 
азда Угљеше Пивљака?..</p> <p>Њему само што девојачки отац рече:</p> <p>„Ја ти дајем моју Икони 
Ранисава Мрава, тај и кад прода ниже но што је купио, он је опет <pb n="95" /> у ћару.{S} Његов 
е и разумео, да то све може бити пре но што се ико томе буде и надао.</p> <p>Зато он према Ђуку 
 то признање и мало видније изразити но што су голе речи, а смешећи се додао је:</p> <p>„Али ће 
, гушиле су га, мориле су га!...{S} Оно што је душу његову највише пекло и срце растрзало, то н 
 Сими Ћати.{S} То је његов посао, а оно што се мене тиче — ја сам ти већ казао,“ рече му масалн 
 у Синошевић.{S} Купићу тај забран — по што било — даћу што ми поиште.{S} И онога дана, кад се  
“</p> <p>„Хе, моја Фемо, знаду они лепо што им то треба.“</p> <p>„Па, Радојло, да си нам по Бог 
каже некакав свој проналазак, као нешто што ће дати нашој целокупној привреди са свим нов преоб 
и за големим имањем старога Угљеше, већ што сте морали — да покажете овоме халапљивом свету, да 
 све надокнадим.{S} Нека благодари Богу што му нисам задржо и оних сто дуката, што их је дао ка 
је.{S} Он би у прилици рекао: „трговину што једе продаји, продаји што брже, јер ће појести и се 
репа из Добрића; а и они остали мало су што бољи од ове двојице.{S} Једини Радојица Лекић из Об 
и, бабо, на твоју душу грех, ако детету што буде, без материне неге и гледања!..."</p> <milesto 
 Купићу тај забран — по што било — даћу што ми поиште.{S} И онога дана, кад се тапија на суду н 
:</p> <l>„О ви моји били гроши,</l> <l>„Што вас строши по вароши;</l> <l>„А са моји товароши!"< 
се весели Млађо у гробу охлади, већ се, штоно кажу, одмах сутрадан, преудаде за некога старог ј 
Угљеша Пивљак најбоље осетио.{S} Богат, штоно кажу, као земља, а опет ретко кад да је имао у жи 
n="104" /> кућу доводе туђинку, што му, штоно кажу, није ни род ни помози Бог!“ повикао је Сава 
не капљице кише почеше да пропрскују, а шум тополова <pb n="110" /> лисја личио је на поноћна в 
ни оних бујних киша и мочари.{S} Шуме и шумарци добију неку другу, за око пријатнију, боју.{S}  
ре, па ни оних бујних киша и мочари.{S} Шуме и шумарци добију неку другу, за око пријатнију, бо 
 за кола.{S} Још му је у животу и стара шупа кровињара.{S} Зачудио сам се кад сам у једном буџа 
 и пространа кућа, па штала за коње, па шупе за кола.{S} Још му је у животу и стара шупа кровињ 
сам се кад сам у једном буџаку те старе шупе смотрио неку олупину од некаквог негда господског  
оводај, па их после намири.{S} Кола под шупу, и — од коња не одмичи!...{S} Је си ли разумео?“</ 
 да чича Мића нешто <pb n="51" /> много шурује с Радојлом сином нашега клисаре, па му сместа да 
се све ућута.{S} Само је ветар још јаче шуштао кроз густе Угљешине вотњаке.{S} У тај баш мах се