• oчекује 1
  • pа 1
  • quote 6
  • А 177
  • а 556
  • Авај 1
  • авдес 2
  • авдеса 1
  • аветињску 1
  • авлији 1
  • авлију 1
  • Ага 16
  • ага 160
  • агама 4
  • аге 17
  • Аги 1
  • аги 20
  • агин 2
  • агина 6
  • агини 1
  • агиним 2
  • агиних 1
  • агино 1
  • агиној 1
  • агинских 1
  • агом 10
  • Агу 1
  • агу 15
  • аждаје 1
  • Азне 1
  • Азни 3
  • Азну 1
  • Ако 14
  • ако 72
  • алакање 1
  • Алах 6
  • Алаха 1
  • алев 1
  • Алекса 11
  • Алексе 2
  • Алексину 1
  • Алексом 1
  • Алексу 2
  • али 158
  • Али 96
  • алком 1
  • Ама 22
  • ама 6
  • Аман 10
  • амана 2
  • аманет 1
  • амбиз 1
  • амбиси 1
  • амин 1
  • Амин 1
  • амо 23
  • амодете 1
  • ана 2
  • Анђа 39
  • анђела 1
  • анђео 1
  • Анђина 1
  • Анђо 2
  • Анђом 1
  • Анђу 4
  • апсанџија 1
  • апсанџије 1
  • апсанџији 1
  • аргатовали 1
  • арију 1
  • арр 1
  • Арханђела 2
  • атар 1
  • атара 1
  • атари 1
  • атару 7
  • атеш 1
  • Атеш 1
  • аустријским 1
  • аустријског 1
  • Аустрију 1
  • Ах 1
  • Аха 2
  • ахара 1
  • ахаре 2
  • Ач 1
  • Баба 2
  • баба 4
  • бавио 1
  • багрила 1
  • бајалица 1
  • бакарна 1
  • балије 1
  • банак 1
  • бану 3
  • бануше 2
  • Бар 2
  • бар 28
  • барјам 1
  • бат 1
  • Батали 1
  • бато 3
  • бауљати 1
  • бацају 1
  • бацали 1
  • бацало 1
  • бацао 1
  • баци 4
  • бацили 1
  • бацио 3
  • бацити 2
  • бацише 1
  • баџа 1
  • Баш 12
  • баш 59
  • баше 2
  • баши 1
  • башка 1
  • башта 1
  • баште 1
  • башти 2
  • башту 1
  • бдиш 1
  • бе 1
  • бега 4
  • бегао 2
  • бегати 1
  • бегови 1
  • Бегунце 1
  • бегунце 2
  • бегунци 1
  • бегунцима 1
  • беда 1
  • беде 3
  • бедема 3
  • бедеми 1
  • беду 2
  • бежати 2
  • без 31
  • безбрижно 1
  • бејаху 1
  • бела 3
  • белаја 1
  • беласкала 1
  • беласкати 1
  • беле 2
  • бели 5
  • белим 2
  • белина 1
  • белини 4
  • белином 3
  • белину 1
  • белих 1
  • беличаста 1
  • беличасте 1
  • беличастоме 1
  • белом 1
  • беломе 1
  • белу 1
  • бео 1
  • Београд 1
  • БЕОГРАД 1
  • Београда 2
  • београдске 1
  • београдским 1
  • Београдскога 1
  • београдскога 2
  • београдском 1
  • Београду 4
  • беочузи 1
  • бер 1
  • бес 1
  • бесвесно 1
  • бесмо 1
  • беснело 1
  • беснео 2
  • бесни 1
  • беснила 1
  • беснило 2
  • бесно 2
  • беспослен 1
  • беута 1
  • беуту 2
  • беху 10
  • Беч 1
  • Беше 1
  • беше 30
  • би 196
  • Би 2
  • бива 32
  • бивало 2
  • бивао 2
  • бивати 5
  • бије 1
  • Бик 1
  • биком 1
  • Била 2
  • била 53
  • биле 5
  • били 19
  • Било 1
  • било 77
  • Био 5
  • био 62
  • Биоград 1
  • Биограду 3
  • бирај 1
  • Бирај 1
  • бирања 1
  • биров 1
  • бирова 1
  • Бирчанин 6
  • Бирчанина 3
  • Бирчанинову 1
  • Бирчанином 1
  • бисага 1
  • бисазима 1
  • бисмо 3
  • бистра 1
  • бистре 1
  • Бистре 1
  • бистри 1
  • бистрило 1
  • бит 2
  • бити 25
  • битисало 1
  • битци 1
  • Биће 3
  • биће 6
  • Бићеш 2
  • бих 19
  • бичева 1
  • благо 5
  • благом 1
  • благослов 2
  • благословена 1
  • благословено 1
  • Благослови 5
  • благослови 7
  • благословио 4
  • благословити 1
  • благост 1
  • блаже 1
  • блаженство 1
  • блажила 1
  • блату 1
  • Блед 1
  • блед 2
  • Бледа 1
  • бледа 2
  • бледео 1
  • бледи 1
  • бледило 2
  • бледо 1
  • бледу 1
  • блеђе 2
  • блене 3
  • бленеш 1
  • блену 1
  • бленула 1
  • бленуо 5
  • блеском 1
  • блесну 2
  • блеснуше 2
  • блештала 1
  • блешти 1
  • ближе 4
  • ближи 2
  • ближила 1
  • ближиле 1
  • ближили 1
  • ближио 3
  • ближњима 1
  • близини 5
  • близину 1
  • близу 3
  • блиста 2
  • блистаху 1
  • бљуну 1
  • Бог 43
  • Бога 21
  • богата 1
  • богато 2
  • Боговађе 3
  • Боговађи 1
  • Богом 2
  • богомоље 1
  • богоради 1
  • Богу 17
  • Боже 6
  • Божја 1
  • Божје 6
  • Божјег 1
  • Божјега 1
  • Божји 1
  • Божјим 1
  • Божјих 1
  • Бој 5
  • бој 9
  • бојажљиво 4
  • Бојала 1
  • бојашљиво 1
  • боје 1
  • бојева 2
  • бојите 1
  • боју 1
  • Бок 1
  • бол 5
  • бола 4
  • Болан 1
  • болан 9
  • болели 1
  • болесна 1
  • болесница 2
  • болеснице 1
  • болесници 1
  • болесницу 1
  • болесну 1
  • болестан 1
  • боли 2
  • болно 3
  • болова 2
  • болове 1
  • боловима 1
  • болом 1
  • боље 18
  • Боље 4
  • боно 1
  • борачкога 2
  • борбе 3
  • борби 1
  • борећи 1
  • борила 2
  • борили 1
  • борити 1
  • борме 1
  • босански 1
  • Боца 8
  • Боцу 1
  • бочи 1
  • брава 2
  • брада 1
  • Брада 1
  • браде 2
  • брадом 4
  • браду 5
  • брани 2
  • браник 1
  • бранила 1
  • бранимо 2
  • браниоца 1
  • бранити 2
  • Бранчића 1
  • брањаше 2
  • брат 11
  • брата 24
  • брате 3
  • братњево 1
  • брато 1
  • братовљев 1
  • братовљеве 2
  • братовљеву 1
  • братом 1
  • братске 3
  • братски 1
  • братској 1
  • братском 2
  • братску 1
  • брату 3
  • браћа 7
  • браће 6
  • браћи 3
  • браћо 7
  • браћу 7
  • брвана 1
  • брвна 1
  • брда 1
  • брдима 2
  • брдо 1
  • бре 8
  • брежуљак 1
  • брежуљка 1
  • бреста 1
  • бржи 1
  • брзајући 1
  • Брзим 1
  • брзини 1
  • брзином 2
  • брзо 19
  • Брзо 6
  • брзу 1
  • Брига 1
  • брижан 2
  • брижни 1
  • брижно 3
  • бризну 1
  • брине 1
  • брини 6
  • брисаше 1
  • брк 1
  • брка 1
  • бркова 1
  • брковима 1
  • брком 1
  • бродове 1
  • Број 3
  • бројаница 1
  • брујало 1
  • брујање 1
  • брујао 1
  • Брука 1
  • бруке 2
  • бруку 1
  • брцима 1
  • бубњало 1
  • буд 1
  • будало 1
  • буде 5
  • Буди 1
  • будило 1
  • будни 1
  • будноћи 1
  • буду 1
  • будуће 2
  • бујала 1
  • бујао 1
  • бујица 5
  • бујице 1
  • бујна 1
  • Бујна 2
  • бујне 1
  • бујни 1
  • бујности 1
  • букну 3
  • букнула 2
  • букнути 1
  • буктиња 1
  • буле 1
  • буљук 1
  • бунар 1
  • буни 2
  • бунили 1
  • бунило 2
  • буним 1
  • буниш 1
  • Буниш 1
  • бунован 1
  • буновна 1
  • бунтовничког 1
  • бунцање 1
  • бунџија 1
  • Бура 1
  • бурно 1
  • Бурно 1
  • буром 1
  • буру 2
  • буса 1
  • бусена 1
  • бусену 1
  • бучала 1
  • вадао 1
  • ваздух 4
  • ваздуха 3
  • ваздуху 2
  • ваздушаста 1
  • Вајат 1
  • вајат 13
  • вајата 8
  • вајату 7
  • вајкања 1
  • вал 1
  • Вала 5
  • вала 6
  • валах 1
  • ваља 19
  • Ваља 3
  • Ваљада 1
  • ваљада 2
  • ваљају 1
  • ваљале 1
  • Ваљало 1
  • ваљало 8
  • ваљати 1
  • Ваљда 2
  • Ваљева 3
  • Ваљево 6
  • ваљевски 2
  • Ваљеву 8
  • ваљкаста 1
  • вам 36
  • вама 2
  • ван 6
  • вапијућега 1
  • варница 2
  • Вас 1
  • вас 14
  • ватара 1
  • Ватра 1
  • ватра 9
  • ватрама 1
  • ватре 9
  • ватрени 1
  • ватреним 1
  • ватри 5
  • ватрица 1
  • ватрици 1
  • ватром 3
  • Ватру 1
  • ватру 5
  • ватруштина 1
  • ватруштине 1
  • ваша 5
  • ваше 2
  • вашем 2
  • вашу 1
  • ведра 2
  • ведријим 1
  • ведрим 1
  • ведрина 5
  • ведрином 1
  • ведро 4
  • ведром 1
  • веђама 1
  • веже 1
  • вежу 1
  • веза 1
  • Везана 2
  • везана 9
  • везане 3
  • везани 1
  • везаним 1
  • везаних 2
  • везаноме 1
  • везаше 3
  • везе 1
  • везене 1
  • везену 1
  • везира 2
  • везла 1
  • везовима 1
  • Везујте 2
  • везују 1
  • вејавице 1
  • вејавици 3
  • вејавицу 3
  • вејао 1
  • веје 3
  • веју 1
  • века 2
  • вековати 1
  • веку 1
  • веле 2
  • Веле 2
  • вели 12
  • Вели 6
  • велика 5
  • велике 3
  • великим 1
  • велико 9
  • Великомучениче 1
  • велику 1
  • Велим 1
  • велим 11
  • Велимо 1
  • величао 1
  • величини 1
  • велиш 13
  • Велиш 2
  • венча 1
  • вео 2
  • вера 2
  • веран 1
  • вере 2
  • веригама 1
  • верне 1
  • вернијега 1
  • веровала 2
  • веровао 5
  • веровати 1
  • веру 5
  • веруј 1
  • верује 2
  • Веселнице 1
  • Веселниче 1
  • весело 7
  • веселог 1
  • веселом 1
  • весеља 4
  • весеље 6
  • весео 1
  • Весео 1
  • вест 1
  • Ветар 1
  • ветар 2
  • ветра 1
  • ветрић 5
  • ветрова 1
  • ветру 1
  • већ 121
  • Већ 4
  • већа 1
  • већи 7
  • већих 1
  • већма 12
  • вече 4
  • вечер 2
  • вечера 3
  • вечерају 1
  • вечерас 1
  • вечерати 1
  • вечере 2
  • вечери 4
  • вечерњу 1
  • Вечерњу 1
  • вечеру 1
  • вечито 1
  • Вечнаја 1
  • вечне 1
  • вечност 2
  • вечности 1
  • вешају 1
  • вешала 3
  • Ви 1
  • ви 17
  • вид 1
  • видају 1
  • виде 6
  • видела 3
  • видело 1
  • видео 14
  • Видео 2
  • Видети 1
  • видети 6
  • видеће 1
  • види 13
  • видим 4
  • видите 1
  • Видиш 1
  • видиш 8
  • видовне 1
  • Видојевици 1
  • виду 1
  • виђао 1
  • виђена 2
  • виђене 1
  • виђеније 2
  • виђенијег 1
  • виђенијих 3
  • виђенију 1
  • Виђећеш 1
  • вијају 1
  • вијао 1
  • вијем 1
  • викао 1
  • викати 1
  • викне 2
  • викну 43
  • викнуо 1
  • викнуше 1
  • вилајету 2
  • вилица 2
  • вилице 2
  • вина 2
  • вино 1
  • винову 1
  • винску 1
  • вину 1
  • винула 2
  • вири 2
  • вис 2
  • висе 1
  • висећи 4
  • виси 3
  • висила 2
  • висим 1
  • висина 1
  • Висина 1
  • висине 3
  • висином 1
  • висину 3
  • висио 2
  • Висока 1
  • висока 3
  • високе 1
  • Високи 1
  • високи 3
  • високим 3
  • високих 2
  • Високо 1
  • високо 6
  • високу 2
  • вису 1
  • вита 4
  • Витаваре 1
  • витез 1
  • Витез 1
  • витеза 3
  • витих 1
  • Витковића 3
  • витла 2
  • витлају 1
  • вихар 2
  • вихор 2
  • виче 1
  • вичи 1
  • виш 1
  • вишаше 1
  • Више 1
  • више 146
  • Вишњега 2
  • вјера 1
  • вјере 3
  • Вјечнаја 1
  • влаге 1
  • влагом 1
  • влагу 1
  • влада 1
  • владала 5
  • владати 1
  • владом 1
  • влажан 2
  • влажна 1
  • влажним 1
  • влажно 1
  • влажној 1
  • влажну 1
  • влас 1
  • власт 3
  • властеле 1
  • власти 2
  • Влахињице 1
  • Влаше 1
  • влаше 4
  • влашка 3
  • влашки 1
  • Вога 1
  • воде 6
  • воденица 1
  • води 6
  • водила 1
  • водио 4
  • Водите 1
  • водом 2
  • вођа 2
  • вођевина 1
  • вођевину 1
  • вођице 2
  • војвода 1
  • војводе 1
  • војводом 1
  • војводу 1
  • Војковац 1
  • Војковаца 1
  • војна 1
  • војске 1
  • војском 1
  • вола 1
  • волела 3
  • волели 1
  • волео 2
  • воља 4
  • вољан 1
  • воље 3
  • вољи 1
  • вољу 3
  • восак 1
  • воску 2
  • вочића 1
  • вочиће 2
  • вочићу 1
  • воштанице 1
  • воштаници 2
  • воштану 1
  • враголасто 1
  • вране 1
  • Вранића 1
  • врану 1
  • врат 7
  • Врата 2
  • врата 32
  • вратаоца 2
  • Врати 1
  • врати 16
  • вратила 1
  • вратима 18
  • вратио 5
  • вратити 7
  • вратиш 1
  • вратише 1
  • вратне 1
  • вратница 1
  • вратницама 2
  • вратове 1
  • врату 2
  • враћа 1
  • Враћајте 1
  • враћала 1
  • враћали 2
  • Враћао 1
  • враћао 4
  • враћати 2
  • вредело 1
  • вреди 2
  • вређати 1
  • врела 3
  • вреле 1
  • врелина 1
  • врелину 1
  • врелом 1
  • врелу 2
  • време 29
  • Времена 1
  • времена 16
  • времену 3
  • врзао 1
  • врзле 2
  • ври 1
  • вријеме 2
  • врило 1
  • Врисак 1
  • врисак 3
  • врисну 10
  • вриснула 1
  • вриснуше 1
  • врло 20
  • вртлоге 2
  • вртоглавицом 1
  • врх 4
  • врхове 2
  • врхови 2
  • врховима 2
  • врху 1
  • врхунца 3
  • вршио 1
  • вршњаке 1
  • Вука 1
  • вукао 2
  • вукла 1
  • вукле 1
  • вукло 1
  • вукова 1
  • вукове 1
  • вуку 1
  • вући 2
  • Вуци 1
  • вуци 6
  • Вуците 1
  • вучицу 1
  • вучје 1
  • вучјих 1
  • вучке 1
  • га 452
  • гаваза 4
  • гавазе 1
  • гаврани 1
  • гавранима 1
  • гавранова 1
  • Гагић 30
  • Гагића 32
  • Гагиће 4
  • Гагићев 2
  • Гагићева 9
  • Гагићеве 6
  • Гагићеви 1
  • Гагићевих 3
  • Гагићеву 9
  • Гагићем 2
  • Гагићи 12
  • Гагићима 10
  • Гагићка 14
  • Гагићком 1
  • Гагићку 7
  • Гагићу 11
  • гадно 1
  • газе 1
  • газећи 1
  • гази 1
  • газија 1
  • газила 1
  • газимо 2
  • газио 1
  • гаје 1
  • гајтаном 1
  • гамиже 1
  • гањан 1
  • гаси 2
  • гвоздена 1
  • гвоздене 1
  • гвоздени 1
  • гвозденим 2
  • Где 11
  • где 90
  • гдегде 1
  • гдегод 3
  • Гдје 2
  • гелди 1
  • гибају 1
  • гибало 1
  • гиздаваца 1
  • Глава 1
  • глава 24
  • главама 8
  • главе 36
  • глави 15
  • главицом 1
  • главицу 1
  • главна 1
  • Главно 1
  • главо 1
  • главом 23
  • главу 62
  • гламња 1
  • гламње 1
  • Глас 1
  • глас 29
  • гласа 8
  • гласак 1
  • гласније 2
  • гласно 4
  • гласова 3
  • гласове 3
  • Гласови 1
  • гласови 7
  • гласом 19
  • гласу 1
  • гле 1
  • гледа 31
  • гледај 1
  • гледају 6
  • Гледајући 1
  • гледајући 16
  • гледала 7
  • гледале 1
  • гледали 1
  • гледам 2
  • гледамо 1
  • Гледао 1
  • гледао 20
  • гледате 1
  • Гледате 1
  • гледати 7
  • гледаш 3
  • гледаше 3
  • глоба 1
  • глобаџија 1
  • глобе 12
  • глобити 1
  • глобу 6
  • гложе 2
  • гложити 1
  • глуха 1
  • гнев 5
  • гнева 4
  • Гневним 1
  • гневно 4
  • гнездо 1
  • гнецавој 1
  • гнијездо 1
  • гнусни 1
  • гнушање 2
  • гнушањем 2
  • гњечи 2
  • го 2
  • говор 2
  • говоре 2
  • говорећи 1
  • Говори 1
  • говори 3
  • говорила 1
  • говорили 1
  • говорило 2
  • говорим 1
  • говорио 11
  • говориш 2
  • год 24
  • годила 1
  • годиле 1
  • годило 2
  • година 20
  • годинама 3
  • године 4
  • гођ 2
  • голе 1
  • големом 1
  • голи 1
  • голим 2
  • гологлав 2
  • гологлава 1
  • Гологлави 1
  • гологлавих 1
  • голом 1
  • Гомила 4
  • гомила 7
  • гомилале 1
  • гомилао 1
  • гомиле 8
  • гомили 2
  • гомилица 2
  • гомилицама 1
  • гомилице 1
  • гомилицом 1
  • гомилицу 4
  • гомилу 12
  • гоне 4
  • гонила 2
  • гонилаца 1
  • гониоци 1
  • гора 12
  • горама 7
  • горе 23
  • горела 1
  • гореле 1
  • горело 2
  • Гори 4
  • гори 7
  • гориш 1
  • горке 1
  • Горко 1
  • горко 2
  • горком 1
  • горку 1
  • горњи 1
  • горовити 1
  • горостас 1
  • горостаси 1
  • горостасно 1
  • горостасног 1
  • горска 1
  • горске 1
  • горским 1
  • горских 2
  • горскога 1
  • горској 1
  • гору 5
  • горука 1
  • горчина 2
  • Господ 1
  • Господа 3
  • господар 2
  • господара 1
  • господарем 1
  • господари 2
  • господе 1
  • Господе 6
  • господством 1
  • госте 6
  • Гости 1
  • гости 2
  • гостију 1
  • гостима 2
  • гостинске 1
  • гостинској 1
  • гостинску 2
  • готова 1
  • готово 10
  • грабила 2
  • град 2
  • града 1
  • граде 1
  • градили 1
  • градић 2
  • градића 1
  • градићу 1
  • граду 1
  • граја 3
  • Граја 3
  • гракнуше 1
  • грана 1
  • гранала 1
  • гране 1
  • граница 1
  • грану 2
  • гранчица 2
  • гранчице 2
  • гранчицу 1
  • грања 2
  • грање 7
  • грању 1
  • Грахова 2
  • грахорасте 1
  • Граца 1
  • грашке 2
  • грбине 1
  • грдне 1
  • грђи 1
  • гредици 1
  • грејали 1
  • греју 1
  • грепсти 1
  • грех 3
  • грехота 2
  • Грехота 2
  • греху 1
  • греши 2
  • грешно 4
  • гриве 1
  • гризао 1
  • гризе 1
  • гризла 2
  • гризло 1
  • грла 7
  • грлећи 1
  • грли 2
  • грло 6
  • грлу 5
  • грмљавину 1
  • грмну 5
  • грмова 3
  • грмове 2
  • гроб 6
  • гроба 4
  • гробља 1
  • Гробна 1
  • гробница 4
  • гробнице 1
  • гробници 2
  • гробницу 1
  • гробова 2
  • гробове 3
  • гробови 1
  • гробом 2
  • гробу 2
  • грозница 1
  • грозници 6
  • грозничавији 1
  • грозничаво 3
  • грозничавој 1
  • грозничавом 1
  • грозоте 1
  • гром 3
  • громовит 1
  • Громовит 1
  • громовити 1
  • громом 1
  • гротлом 1
  • гроша 1
  • грубих 1
  • грубо 1
  • грубом 1
  • грудвом 1
  • груди 18
  • грудима 15
  • груну 3
  • грунуше 7
  • грца 1
  • грцаше 1
  • губер 3
  • губером 2
  • губи 6
  • губили 2
  • губимо 1
  • губио 1
  • губиш 1
  • гуди 1
  • гудио 1
  • гужвом 1
  • гужву 1
  • гуја 1
  • Гукош 1
  • Гукоша 2
  • Гукошу 1
  • гунђати 1
  • гуњац 1
  • гуњеви 1
  • гуњић 2
  • гуњића 1
  • гурбетлук 1
  • гурбетлуку 1
  • гурну 1
  • гурнуше 1
  • гусала 2
  • гуслају 1
  • гуслама 2
  • гуслара 1
  • гуслари 2
  • гусле 2
  • Густ 1
  • густ 4
  • густа 3
  • Густа 3
  • густе 11
  • густи 2
  • густим 4
  • густих 6
  • Густиш 1
  • густиша 1
  • густишу 1
  • густо 5
  • густој 2
  • густу 3
  • гутала 1
  • гуши 2
  • гушила 1
  • гушиле 1
  • гушило 1
  • гушио 2
  • гушити 2
  • гушу 2
  • Д 1
  • да 1312
  • Да 44
  • давали 1
  • давало 5
  • Давидовој 1
  • давимо 1
  • давио 2
  • давите 1
  • давнина 1
  • давно 2
  • даде 9
  • дажда 2
  • дај 1
  • Дај 2
  • Дајдер 1
  • Дакле 4
  • дакле 8
  • дала 2
  • Далек 1
  • далеких 1
  • далеко 13
  • даље 8
  • даљем 1
  • даљи 1
  • даљине 3
  • даљину 2
  • дам 1
  • Дамљан 15
  • Дамљана 5
  • Дамљанових 1
  • Дамљаном 2
  • Дан 3
  • дан 31
  • дана 45
  • данас 18
  • Данас 2
  • данашње 1
  • данашњих 1
  • дане 2
  • Дани 1
  • дани 4
  • данима 1
  • дањи 1
  • дао 5
  • дара 1
  • Даргелди 1
  • дарова 1
  • дати 4
  • Даћа 1
  • даће 1
  • даћи 1
  • даћу 4
  • дах 2
  • дахија 2
  • дахијама 1
  • Дахије 1
  • дахије 11
  • дахијом 1
  • дахијске 1
  • Дахијски 1
  • дахијски 5
  • дахијског 1
  • дахилуком 1
  • дахне 1
  • дахнути 3
  • дахом 3
  • два 36
  • Два 6
  • Двадесет 1
  • двадесет 4
  • дваестак 1
  • дванаестину 1
  • две 13
  • Две 3
  • двеју 1
  • двема 1
  • двери 4
  • дверима 2
  • двије 1
  • дводневног 1
  • двоје 7
  • двојином 1
  • двојица 3
  • двојице 2
  • двојици 1
  • двојицу 2
  • двојно 1
  • двори 1
  • дворишта 3
  • двориште 11
  • дворишту 4
  • двоспратни 1
  • двоумећи 1
  • де 6
  • дебела 1
  • дебеле 1
  • дебелим 1
  • дебелих 3
  • дебеломе 1
  • дебелу 1
  • девер 1
  • девера 1
  • деверовој 1
  • деверу 1
  • деветнаест 2
  • деветнаесте 1
  • деветнаестог 1
  • деветнаестогодишњи 1
  • девојака 8
  • девојачким 1
  • девојачко 1
  • девојачког 1
  • Девојка 5
  • девојка 8
  • девојке 9
  • девојком 4
  • девојку 13
  • девојци 3
  • девојче 17
  • Девојче 6
  • девојчета 3
  • девојчетом 1
  • девојчету 1
  • девојчина 1
  • девојчине 1
  • девојчуру 2
  • деда 1
  • деде 1
  • Деде 3
  • дедер 1
  • Дедер 3
  • дедова 1
  • дедовима 1
  • дела 2
  • дели 2
  • Дели 2
  • делима 1
  • делић 1
  • дело 5
  • делу 2
  • део 2
  • деран 1
  • дерао 1
  • дервиш 2
  • дервиша 3
  • дервишу 7
  • дере 1
  • дереш 1
  • десет 1
  • Десет 2
  • десети 1
  • десетину 1
  • Десетину 1
  • десило 3
  • десио 1
  • десити 6
  • Десна 1
  • десна 2
  • десним 1
  • десницом 1
  • десницу 1
  • Десно 1
  • десно 5
  • десном 1
  • дете 8
  • детету 3
  • детиње 1
  • детињске 1
  • детињскога 1
  • деца 5
  • деце 4
  • децо 4
  • децу 4
  • дечака 1
  • дечицу 1
  • дешава 1
  • дешавало 3
  • див 1
  • дивљачка 1
  • дивљачки 1
  • дивље 1
  • дивљом 1
  • дивна 1
  • Дивно 1
  • дивно 4
  • дивном 1
  • дивну 1
  • дивокоза 1
  • дигла 2
  • дигне 3
  • дигоше 1
  • диже 16
  • дижи 1
  • Дижи 1
  • дижу 3
  • дижући 3
  • дизала 2
  • дизао 1
  • дизати 2
  • дизгинима 1
  • дика 1
  • дику 1
  • дим 7
  • дима 2
  • дими 2
  • димили 1
  • Димитрије 2
  • Димитријевића 1
  • димњак 2
  • димњака 1
  • димова 5
  • димове 7
  • димом 1
  • Дина 2
  • дина 3
  • дирај 1
  • дирала 1
  • дирнуле 1
  • дисај 1
  • дисања 1
  • дисање 1
  • дисао 3
  • Дић 12
  • Дића 4
  • Дићани 3
  • Дићанима 3
  • дићки 1
  • дићког 1
  • дићском 1
  • Дићу 8
  • Дише 1
  • дише 3
  • Дишери 1
  • дишући 1
  • дјевојка 1
  • дјевојку 1
  • длан 6
  • дланове 2
  • длановима 1
  • дланом 1
  • дна 1
  • дне 1
  • дно 3
  • до 109
  • До 9
  • доба 11
  • добаве 1
  • добар 6
  • добивати 1
  • добиваше 1
  • добивеним 1
  • добио 2
  • добише 1
  • Добра 1
  • добра 3
  • добри 3
  • добријех 1
  • добрим 1
  • добрима 1
  • добрих 2
  • добро 33
  • Добро 9
  • добром 1
  • довде 3
  • доведе 7
  • доведоше 3
  • доведу 3
  • довела 1
  • довели 3
  • довео 2
  • довикала 1
  • довикну 2
  • довољан 2
  • довољна 1
  • довољни 1
  • довољно 8
  • довратак 1
  • довратницу 1
  • довршивао 1
  • довршила 1
  • довршио 1
  • довукли 1
  • довуче 2
  • догађа 2
  • догађај 6
  • догађаја 5
  • догађаје 1
  • догађаји 1
  • Догађаји 1
  • догађајима 1
  • догађало 1
  • договарају 1
  • договарао 1
  • договор 2
  • догоди 2
  • догодило 8
  • догодити 2
  • догоревала 1
  • дограби 1
  • догрдело 1
  • догрдили 1
  • додавши 1
  • додаде 5
  • додворио 1
  • Додијало 1
  • додијало 2
  • додијао 1
  • додир 1
  • додуше 3
  • Дође 2
  • дође 27
  • дођем 2
  • дођеш 1
  • дођи 2
  • дођох 2
  • Дођох 2
  • дођу 3
  • доживим 1
  • доживљавао 1
  • доживљаја 1
  • дозвах 1
  • дозна 1
  • дознао 6
  • дознати 1
  • дозовем 1
  • доима 1
  • доимала 2
  • дојури 1
  • док 15
  • Док 6
  • доказати 1
  • докаса 2
  • Докле 20
  • докле 64
  • докопа 2
  • докопаше 1
  • докотура 1
  • докрада 1
  • доксата 1
  • доксатом 1
  • долажаше 1
  • долаже 1
  • долазак 3
  • долазе 1
  • долази 6
  • долазили 1
  • долазило 2
  • Долазим 1
  • долазио 5
  • долазите 2
  • доласка 2
  • Доле 2
  • доле 5
  • долетаху 1
  • доликовало 1
  • доликује 2
  • долина 2
  • долинама 2
  • долине 6
  • долини 1
  • долину 4
  • долова 1
  • дољи 1
  • домак 2
  • домаку 1
  • домами 1
  • домаћа 1
  • домаћин 2
  • домаћине 6
  • домаћини 1
  • домаћинова 1
  • домаћином 1
  • домаћину 2
  • Домаћица 1
  • домишљао 1
  • домуз 2
  • домузи 1
  • донекле 3
  • донела 2
  • донели 1
  • донео 3
  • донесе 6
  • донесеш 1
  • Донесеш 1
  • донеше 1
  • доноси 2
  • доносим 1
  • доносити 1
  • доносиш 1
  • доњи 1
  • допаде 1
  • допадох 2
  • допала 1
  • допао 1
  • допираше 1
  • допире 2
  • допиру 1
  • Досада 4
  • досада 6
  • досаде 1
  • досежу 1
  • досезала 1
  • досле 2
  • доспело 1
  • доспео 2
  • доспеше 1
  • доста 10
  • Доста 3
  • дотакне 2
  • дотаче 1
  • дотерују 1
  • дотетурала 1
  • дотицаше 1
  • дотиче 2
  • дотле 16
  • дотрчаше 2
  • дотурише 1
  • Доћи 1
  • доћи 11
  • дохвати 14
  • дохватио 1
  • дохватити 1
  • дохватише 1
  • доцкан 4
  • доцније 2
  • дочека 6
  • дочекала 2
  • дочекали 2
  • дочекамо 2
  • дочекао 3
  • дочекати 2
  • дочекаће 1
  • дочекаше 1
  • Дочекивала 1
  • дочекивао 1
  • дочекујем 1
  • дочекујеш 1
  • дочепа 4
  • дочепали 1
  • дочух 2
  • дошао 17
  • Дошао 2
  • дошаптавали 2
  • дошла 4
  • дошли 2
  • дошло 5
  • драго 6
  • Драгутин 1
  • Драм 1
  • дрвена 1
  • дрвене 3
  • дрвени 2
  • дрвенога 1
  • дрвеном 2
  • дрвену 1
  • дрвету 1
  • дрвље 1
  • дрво 2
  • дрекну 12
  • дрема 1
  • дреновим 1
  • држале 1
  • држали 1
  • држања 1
  • држање 2
  • држао 1
  • Држао 1
  • држаше 2
  • држе 1
  • Држећи 1
  • држећи 3
  • држи 6
  • Дрину 1
  • дрмање 1
  • дрмати 1
  • дробили 1
  • дрске 1
  • дрско 1
  • дрскошћу 1
  • дрску 1
  • друг 1
  • друга 8
  • друге 15
  • Други 2
  • други 28
  • другијех 1
  • другим 4
  • другима 3
  • других 2
  • Друго 1
  • друго 15
  • друговима 2
  • другог 1
  • другога 9
  • другој 2
  • другом 14
  • другоме 6
  • другу 3
  • дружином 1
  • дружину 3
  • друкчије 5
  • друкчији 2
  • друм 2
  • друма 1
  • друмовима 1
  • друмом 1
  • дрхтавим 1
  • дрхтавица 1
  • дрхтала 4
  • дрхтало 1
  • дрхтати 1
  • дрхташе 5
  • дрхти 3
  • дрхће 1
  • дрхћеш 1
  • дршћући 2
  • дубина 1
  • дубине 2
  • дубини 2
  • дубину 2
  • дубље 10
  • дубљих 1
  • дубодолинама 1
  • дубодолине 1
  • дубодолину 2
  • Дубок 1
  • Дубока 1
  • дубока 2
  • дубоке 2
  • Дубоки 1
  • дубоки 5
  • Дубоко 1
  • дубоко 22
  • дувана 1
  • дуванкесе 1
  • дуг 2
  • дуга 3
  • дугачак 1
  • дугачка 1
  • дугачким 1
  • дугим 2
  • дуго 14
  • дугог 1
  • дугом 2
  • дугуљасто 1
  • дуж 1
  • дужа 1
  • дужан 1
  • дуже 1
  • дупље 1
  • Дур 2
  • дух 8
  • духа 1
  • духнуло 1
  • духовати 1
  • духовник 14
  • Духовник 3
  • духовника 8
  • духовнику 3
  • Духовниче 1
  • духовниче 19
  • духом 1
  • Душа 1
  • душа 16
  • Душе 1
  • душе 27
  • душевна 1
  • души 16
  • душу 32
  • ђе 5
  • Ђе 6
  • ђенералима 1
  • ЂЕРА 1
  • Ђера 123
  • Ђере 1
  • Ђери 14
  • Ђерин 2
  • Ђериним 1
  • Ђерино 1
  • Ђерину 3
  • Ђером 1
  • Ђеру 8
  • ђипи 1
  • Ђит 1
  • ђоновима 1
  • Ђорђа 1
  • Ђорђе 5
  • Ђорђем 1
  • Ђорђу 4
  • ђувегијом 1
  • Ђура 11
  • Ђуро 1
  • Ђуром 1
  • е 17
  • Е 25
  • Евала 1
  • ево 14
  • Ево 7
  • Еј 1
  • Ен 1
  • ен 4
  • Ене 1
  • Енеде 1
  • ено 1
  • Ено 6
  • еп 1
  • епитимије 1
  • епитимију 1
  • епитрахиљ 1
  • епитрахиљем 1
  • епитрахиљу 3
  • есапи 1
  • ето 23
  • Ето 31
  • Ех 8
  • жали 1
  • Жалимо 1
  • жалити 1
  • жалоснику 1
  • жалосним 1
  • жалосно 1
  • жалост 3
  • жар 1
  • жарио 1
  • жаркасте 1
  • жаркасто 1
  • жаркастоме 1
  • жаром 1
  • жвале 1
  • Жедан 1
  • жежену 1
  • желели 1
  • Желео 2
  • желео 3
  • жели 2
  • Жеља 1
  • жеља 4
  • жељама 1
  • жеље 1
  • жељи 1
  • жељни 1
  • жељно 1
  • жељом 1
  • Жена 1
  • жена 17
  • женама 2
  • Жене 2
  • жене 9
  • жени 1
  • женом 2
  • женска 4
  • женске 2
  • женски 1
  • женскиње 2
  • женско 4
  • женску 1
  • жену 8
  • жепа 1
  • жеравица 1
  • жеравице 4
  • жеравицом 1
  • жеравицу 1
  • жестина 1
  • жестином 1
  • жив 7
  • жива 7
  • живахан 1
  • живахна 1
  • живе 5
  • живела 1
  • живео 2
  • живети 2
  • живи 2
  • живим 1
  • живите 1
  • живиш 1
  • живљи 3
  • живо 4
  • живога 1
  • живот 13
  • живота 7
  • живу 2
  • жиг 1
  • Жижак 1
  • жила 1
  • жиле 1
  • жилица 1
  • жилице 1
  • жилицу 1
  • Житија 1
  • жицама 1
  • жице 2
  • жишка 1
  • жмиркају 1
  • жмирне 1
  • жмурило 1
  • жрвња 1
  • жртва 1
  • жртве 2
  • жртвом 1
  • жртву 5
  • жуборе 1
  • жуборити 1
  • жудно 3
  • жудња 1
  • жудњом 1
  • жури 1
  • журио 1
  • журиш 1
  • журише 1
  • журнија 1
  • журније 1
  • журно 3
  • Жута 1
  • жуте 1
  • з 1
  • за 288
  • За 32
  • забатрга 1
  • забаци 1
  • забаченији 1
  • Забезекнута 1
  • забезекнути 1
  • Забезекнуто 1
  • забезекнуто 3
  • заби 1
  • забио 1
  • заблену 2
  • забленуто 2
  • заболети 1
  • заболи 2
  • заборави 4
  • Заборавиће 1
  • заборавља 1
  • заборављао 2
  • забран 2
  • забрана 2
  • забраном 1
  • забрану 2
  • забрањује 1
  • забринуле 1
  • забринута 1
  • забринуто 3
  • забуне 1
  • забуну 3
  • завада 1
  • заваде 1
  • завади 3
  • завадили 1
  • Завадили 1
  • завадише 1
  • заваду 3
  • завађам 1
  • Завађате 1
  • завађена 2
  • завађене 2
  • завађени 1
  • завађеним 1
  • завађених 3
  • завађену 1
  • завали 1
  • заваљена 1
  • заваљени 1
  • завапи 3
  • завапише 1
  • заватине 1
  • заведе 1
  • завејаним 1
  • завејаној 1
  • завет 1
  • завидети 1
  • завијање 1
  • завијати 1
  • завио 1
  • завиривали 1
  • зависи 1
  • завитла 1
  • завлада 1
  • завладаше 1
  • завлачити 1
  • заволео 1
  • заврже 1
  • завршивао 1
  • завуче 1
  • загази 1
  • загледа 10
  • загледала 1
  • загледаше 2
  • загонетки 1
  • загонетно 1
  • заграјала 1
  • загрева 1
  • загревало 1
  • загреја 1
  • загрејане 1
  • загрли 11
  • загрливши 2
  • загрлила 1
  • загрлио 1
  • загрљај 1
  • загрљаја 5
  • загрљају 2
  • загрме 2
  • загуди 1
  • загушен 1
  • загушеним 4
  • загуши 1
  • загушити 1
  • загушише 2
  • загушљив 1
  • зададоше 1
  • задајем 1
  • задах 2
  • задаха 1
  • заде 1
  • задевицу 1
  • задену 3
  • заденута 1
  • задими 1
  • задимљени 1
  • задиханости 1
  • задобије 1
  • задовољство 2
  • задржа 5
  • задржали 1
  • задржао 1
  • задржати 1
  • задржаше 1
  • ЗАДРУГА 1
  • задруге 1
  • задрхта 7
  • задрхти 1
  • задубљен 1
  • задубљени 1
  • задубљеним 1
  • задуго 1
  • задужи 1
  • задужио 1
  • зађе 1
  • зажелели 1
  • зажелео 1
  • Зажелео 1
  • зажмури 3
  • зажубори 1
  • зазвеча 1
  • зазвони 2
  • зазвонише 1
  • зазидан 2
  • зазидани 1
  • зазирали 1
  • зазирао 1
  • зазире 1
  • зазиру 2
  • зазнала 1
  • зазора 2
  • заигра 1
  • заиска 1
  • зајапарило 1
  • зајаука 1
  • заједничкој 1
  • заједно 6
  • зајеца 11
  • зајеча 2
  • заказао 1
  • заклањао 1
  • заклањаше 1
  • заклапају 1
  • заклапало 1
  • заклаше 1
  • закле 1
  • заклетву 2
  • заклети 1
  • заклијети 1
  • заклињао 2
  • заклиње 1
  • Заклињем 2
  • заклоне 1
  • заклони 3
  • заклонио 2
  • заклонити 3
  • Заклониће 1
  • заклоњена 1
  • заклопи 2
  • закључана 1
  • Закон 1
  • закон 6
  • закона 4
  • законик 1
  • законоша 1
  • законоше 1
  • законоши 1
  • законошу 1
  • закопао 1
  • закрвавио 1
  • закрвавише 2
  • Закрвављен 1
  • закрвављене 2
  • закрвављених 1
  • закрви 1
  • закрвили 1
  • Закрвљена 1
  • закрвљена 2
  • закрвљених 1
  • закрива 2
  • закривала 1
  • закрпа 1
  • закунете 1
  • закуца 2
  • закуцаше 1
  • залаже 1
  • залази 1
  • залазило 2
  • залајаше 1
  • заласка 1
  • залегла 1
  • залегло 1
  • Залегло 1
  • залелека 1
  • залелуја 1
  • залепрша 1
  • залетала 1
  • залете 2
  • заливен 4
  • заливена 1
  • заливени 2
  • заложи 1
  • залудна 1
  • залупа 1
  • замагли 1
  • замаглише 2
  • замагљен 1
  • замакло 1
  • замало 3
  • Замало 3
  • замандаљена 1
  • замаче 10
  • заменити 1
  • замењује 1
  • замерити 1
  • заметаху 1
  • заметну 1
  • замисли 3
  • замислити 1
  • замичу 1
  • замишљано 1
  • Замишљао 1
  • замишљаше 1
  • замишљен 5
  • замишљени 1
  • Замишљени 1
  • замишљено 13
  • замишљености 1
  • замке 2
  • замку 2
  • замоли 1
  • замолим 1
  • замота 1
  • замрачени 1
  • замрежила 1
  • замрзле 1
  • замрзли 1
  • замрзлим 1
  • замрсио 1
  • замршаје 1
  • замућен 1
  • занавек 4
  • занела 3
  • занеме 2
  • Занемио 1
  • занесе 6
  • занесен 1
  • Занесен 1
  • занета 1
  • занети 1
  • занеше 1
  • занија 1
  • занијала 1
  • заниха 2
  • занихане 1
  • занихаше 1
  • Занос 1
  • заноса 1
  • заноси 1
  • заносио 1
  • заносу 4
  • заноћи 1
  • заноћимо 1
  • заноћио 1
  • заноћити 1
  • заноћише 1
  • заошија 2
  • западној 1
  • западу 2
  • запали 3
  • запалили 2
  • запалио 2
  • запалити 1
  • запалиће 1
  • запаљеној 1
  • запамти 1
  • запањени 1
  • запањено 1
  • запао 1
  • запахну 1
  • запе 2
  • запева 2
  • запевале 1
  • запевка 3
  • запевке 1
  • запевку 5
  • запело 1
  • запенуши 1
  • запиње 1
  • запита 59
  • запитају 1
  • запитати 2
  • запитах 1
  • запиткивали 1
  • запишта 1
  • заплака 1
  • заплакале 1
  • заплакао 1
  • заплакати 1
  • запламтелих 1
  • запламти 1
  • заплаче 2
  • заплашена 1
  • заплашити 1
  • заплетао 1
  • заплете 1
  • Заплете 1
  • заплетенија 1
  • заплива 1
  • запливати 1
  • запљускивала 1
  • запљускивали 1
  • запљускивало 1
  • запљусну 3
  • заповедник 1
  • заповедником 1
  • заповест 4
  • заповести 1
  • запојио 1
  • запомагала 1
  • запомаже 1
  • запомажу 1
  • започе 4
  • започели 3
  • започео 1
  • започети 1
  • започне 4
  • запрашћено 1
  • запрепастио 1
  • запрепашћена 1
  • Запрепашћена 1
  • запрепашћено 2
  • запрепашћења 1
  • запрети 1
  • запречио 1
  • запрли 1
  • зар 34
  • Зар 46
  • зарана 1
  • заранака 1
  • зарасти 1
  • зареди 1
  • заређала 1
  • зареже 1
  • зарекао 1
  • зари 1
  • зарише 1
  • заробљен 1
  • зародила 1
  • зарони 7
  • заронила 1
  • заронио 1
  • зарумене 1
  • заруменела 1
  • зарумени 1
  • засвођени 1
  • засвођеној 1
  • заседа 1
  • заседе 1
  • заседу 4
  • засејано 1
  • заселак 1
  • заселака 3
  • засени 2
  • засенка 1
  • засењаваше 1
  • засеоке 1
  • засјаше 1
  • заслепео 1
  • заслужим 1
  • заслужио 1
  • засмеја 1
  • Засмеја 1
  • заспа 1
  • заспати 1
  • заспаше 1
  • заста 15
  • застаде 7
  • застајала 1
  • застаје 1
  • застала 1
  • застао 1
  • застати 1
  • засташе 2
  • застења 2
  • застидео 1
  • застиђен 1
  • застиђено 1
  • застиђео 1
  • застирала 1
  • застраше 1
  • застрашени 1
  • застраши 1
  • засуканим 1
  • засуле 1
  • засуо 1
  • затаја 1
  • заталаса 7
  • заталасале 1
  • заталасало 1
  • заталасана 1
  • заталасао 1
  • заталасаше 1
  • затварати 1
  • затворен 1
  • затворене 1
  • затворенике 1
  • затвори 1
  • затворио 1
  • затворити 1
  • затвориш 1
  • затегнути 1
  • затекао 1
  • затекла 1
  • затекох 2
  • затећи 2
  • Затим 1
  • затим 3
  • затискује 1
  • затисну 1
  • зато 18
  • Зато 6
  • заточеник 1
  • заточенички 1
  • затрепери 3
  • затрепта 7
  • затрептало 1
  • затресе 1
  • затрешташе 1
  • затро 1
  • затрпати 1
  • затрти 1
  • заћута 2
  • заудара 1
  • заузданом 1
  • заузеше 1
  • заузме 2
  • заустави 4
  • зауставила 1
  • зауставити 2
  • зауставише 2
  • заустављаше 1
  • Заустио 1
  • Захвали 1
  • Захвалимо 2
  • Захвалите 1
  • захвалности 1
  • захвата 1
  • захватала 4
  • захватати 1
  • захвати 2
  • захватише 1
  • захода 1
  • заходила 1
  • заходу 1
  • захори 1
  • захтева 1
  • захтевао 4
  • захукта 1
  • зацакаше 1
  • зацело 6
  • заценише 1
  • зацерека 1
  • заципљен 2
  • Заципљена 1
  • заципљено 2
  • зацрвене 1
  • зацрне 1
  • заче 1
  • зачу 14
  • зачуђен 1
  • зачуђено 6
  • зачује 1
  • зачуше 3
  • зашкрипа 4
  • зашкрипаше 1
  • зашкрипну 1
  • зашта 1
  • заштите 5
  • заштити 3
  • заштитио 2
  • заштитник 2
  • заштиту 3
  • Зашто 10
  • зашто 9
  • зашуме 3
  • зашуми 1
  • зашушта 2
  • збацила 1
  • збег 3
  • збегове 1
  • збијену 2
  • збили 1
  • збиља 2
  • збирати 1
  • Због 1
  • због 23
  • Збогом 1
  • збогом 4
  • збратио 1
  • збрисати 1
  • збуни 6
  • збунила 1
  • збунио 1
  • Збуњен 2
  • збуњен 6
  • збуњена 1
  • збуњени 1
  • Збуњени 1
  • збуњено 10
  • збуњивали 1
  • збуњивао 1
  • збуњује 1
  • звала 1
  • звали 1
  • званице 3
  • Звао 1
  • звао 6
  • звати 1
  • звезда 1
  • звездама 1
  • звездани 1
  • звездано 1
  • звезде 1
  • звезди 1
  • звездица 1
  • звека 1
  • звер 2
  • звера 1
  • зверају 1
  • зверале 1
  • зверао 2
  • зверати 2
  • звизну 1
  • звизнуше 1
  • звона 1
  • звони 1
  • звонио 2
  • звоњаше 1
  • Зворник 1
  • звук 1
  • звука 1
  • звуке 1
  • Звуци 1
  • звуци 3
  • згаришта 2
  • згариште 3
  • згаришту 4
  • згледаше 2
  • згнушала 1
  • згода 1
  • згодих 1
  • згоднија 1
  • згодно 3
  • згодноме 1
  • згодну 4
  • Зграби 1
  • зграби 3
  • зграбише 1
  • зграде 2
  • згрешила 1
  • згрешио 1
  • згрте 1
  • згрудва 1
  • згужвао 1
  • зделица 1
  • здрав 1
  • здрава 1
  • здраве 1
  • здравио 1
  • здравља 1
  • Здраво 1
  • Зеба 1
  • зебе 1
  • зебица 1
  • зебла 1
  • зебњом 1
  • зебу 1
  • зејтињасте 1
  • зелена 1
  • зеленео 1
  • зеленим 1
  • земља 3
  • земљана 1
  • земље 4
  • земљи 12
  • земљица 1
  • земљицом 1
  • земљом 2
  • Земљу 1
  • земљу 12
  • Земун 1
  • земуница 1
  • зенице 1
  • зену 1
  • Зеоке 2
  • зепсти 1
  • Зид 1
  • зид 11
  • зида 8
  • зидинама 1
  • зидине 1
  • зидова 3
  • зидове 4
  • зидови 3
  • зидовима 1
  • зидом 1
  • зиду 3
  • зија 1
  • зијана 2
  • зима 3
  • зиме 5
  • зимовнике 1
  • зимско 1
  • зимског 1
  • Зини 1
  • зјапе 3
  • зјапи 1
  • зјапила 2
  • зјапом 1
  • зла 6
  • злата 1
  • златан 1
  • златним 1
  • златних 1
  • златну 3
  • златом 2
  • злату 1
  • злаћано 1
  • злехуда 1
  • зликовца 2
  • злих 1
  • Зло 2
  • зло 8
  • зловољно 1
  • злопате 1
  • злотвора 1
  • злотвори 1
  • злотвору 1
  • злурадим 1
  • змија 1
  • Зна 1
  • зна 35
  • Знадем 1
  • знадох 1
  • знај 2
  • знају 1
  • Знају 2
  • знајући 2
  • знак 8
  • знака 1
  • знала 2
  • знали 3
  • знало 2
  • Знам 2
  • знам 21
  • знаменијем 1
  • знамење 1
  • знамењем 2
  • Знамо 1
  • знамо 2
  • знања 1
  • Знао 2
  • знао 23
  • Знате 2
  • знате 5
  • знати 6
  • знатно 1
  • знаћеш 1
  • Знаћеш 1
  • значај 1
  • значајним 1
  • значи 1
  • значило 2
  • знаш 17
  • Знаш 5
  • зној 1
  • Зној 1
  • зноја 2
  • зове 1
  • зовем 2
  • зовемо 1
  • Зовемо 1
  • зовете 1
  • зовеш 1
  • зовнем 2
  • Зора 1
  • зоре 4
  • зорина 2
  • зорино 3
  • зором 3
  • зору 4
  • зраке 2
  • зраку 1
  • зраци 2
  • Зрачак 1
  • зрачак 6
  • зреле 1
  • зрна 2
  • зрно 4
  • зуба 4
  • зубе 2
  • зуби 1
  • Зубима 1
  • зубима 17
  • зубљом 1
  • зубун 1
  • зујало 2
  • зуји 1
  • зулум 1
  • зулума 2
  • зулумћар 1
  • зумбуле 1
  • зуцка 1
  • И 103
  • и 2007
  • ибрике 1
  • Ивановца 1
  • ивице 1
  • ивичи 1
  • игра 1
  • Играј 1
  • играју 2
  • играло 2
  • играчица 1
  • играчка 1
  • игрукала 1
  • Игуман 29
  • игуман 88
  • Игумана 1
  • игумана 31
  • игумане 10
  • Игуманов 1
  • игуманов 2
  • игуманова 6
  • игуманове 6
  • игумановим 2
  • игуманових 3
  • Игуманово 1
  • игуманово 6
  • игумановој 6
  • игумановом 1
  • игуманову 6
  • игуманом 7
  • Игуману 1
  • игуману 9
  • иде 9
  • идем 2
  • Идем 5
  • идемо 2
  • идете 1
  • Идеш 1
  • идеш 3
  • иди 4
  • Иди 7
  • Идите 1
  • идите 2
  • иду 3
  • иђаше 1
  • Иекајмбер 1
  • Иекајмбера 1
  • ижљубе 1
  • ижљубише 1
  • Из 14
  • из 200
  • Иза 1
  • иза 11
  • изађе 31
  • изађи 1
  • изађох 1
  • изађоше 7
  • изазва 2
  • изазвао 1
  • изашао 3
  • изашла 2
  • изашле 1
  • изашли 1
  • избави 2
  • избавило 1
  • избавим 1
  • избавио 6
  • избавитељу 1
  • избавити 2
  • избавиш 1
  • избавља 3
  • избављање 1
  • избављао 1
  • избегавала 1
  • избегавања 1
  • избегавати 2
  • избегаваху 1
  • избезумио 2
  • избезумљена 1
  • изби 1
  • избива 1
  • избија 2
  • избијала 2
  • избијали 1
  • избијао 2
  • избијаху 1
  • избијаше 3
  • избрежак 2
  • избрешка 3
  • избрешку 4
  • избријани 1
  • избријано 1
  • Извади 1
  • извади 3
  • извадио 3
  • изваљен 1
  • изваљени 1
  • изван 1
  • изведе 2
  • изведоше 1
  • извезен 1
  • извели 1
  • изви 9
  • извија 4
  • извијале 1
  • извијали 1
  • извијао 1
  • извијати 1
  • извије 2
  • извила 1
  • извило 1
  • извири 2
  • извиривале 1
  • извиривао 1
  • извирује 1
  • извлачити 1
  • изводи 1
  • Изволевај 1
  • изврше 1
  • изврши 6
  • извршио 2
  • извукао 2
  • извукли 1
  • извукоше 1
  • извуку 2
  • Извуче 1
  • извуче 3
  • изгибе 1
  • изгинути 1
  • изглед 1
  • изгледа 2
  • изгледају 2
  • изгледала 7
  • изгледали 2
  • изгледало 7
  • изгледао 3
  • изгледаше 4
  • изговараху 1
  • изговори 1
  • Изгорећу 1
  • изгори 1
  • изгрева 1
  • изгубе 1
  • изгуби 10
  • изгубила 1
  • изгубили 1
  • изгубим 1
  • изгубио 4
  • изгубиш 1
  • изгубише 5
  • изгубљеним 1
  • изгубљеном 1
  • издаде 3
  • издаје 1
  • издајемо 1
  • издаји 1
  • издајника 1
  • издала 2
  • издале 1
  • издалека 1
  • издвајало 1
  • издвоји 2
  • издвојише 1
  • издера 2
  • издиже 1
  • издири 1
  • издишу 1
  • издржати 5
  • издржи 1
  • изедоше 1
  • изерио 1
  • изиђе 2
  • изиђоше 1
  • изишао 1
  • изјадати 1
  • изјалови 1
  • излаз 2
  • излаза 1
  • излазак 1
  • излазећи 1
  • излази 2
  • излазим 1
  • излазио 1
  • излазу 1
  • излетао 1
  • излете 2
  • излетети 1
  • излетеше 2
  • изли 1
  • излива 1
  • излуде 1
  • измакао 2
  • измакла 1
  • измакли 1
  • измакоше 1
  • измаћи 2
  • измаче 3
  • између 32
  • Између 4
  • измет 2
  • измећарити 1
  • измећариш 1
  • измећу 1
  • измешаше 1
  • измире 1
  • измирени 1
  • измиреној 1
  • измирену 1
  • измирење 1
  • измирењу 1
  • измири 13
  • измирим 1
  • измирио 1
  • измирите 2
  • измирити 6
  • измислио 1
  • измицала 1
  • измицао 1
  • измиче 1
  • измишљотину 1
  • измучена 1
  • измучили 1
  • изнад 5
  • изневери 1
  • изнемогла 1
  • изнемоглости 1
  • изнеможе 1
  • изненада 5
  • изненадан 1
  • изненадио 1
  • изненадише 1
  • изненадна 3
  • Изненадни 3
  • изненадним 1
  • изненађени 1
  • изненађено 1
  • изненађења 4
  • изнеше 1
  • износила 1
  • износити 1
  • изнутра 1
  • изнутрица 1
  • изражавале 1
  • Израз 1
  • израз 9
  • израза 3
  • изразити 1
  • изразито 1
  • изразу 1
  • израније 1
  • изрешетана 1
  • изродиће 1
  • изузимајући 2
  • изузме 1
  • изукрштан 1
  • изуме 1
  • изусти 3
  • изустити 1
  • изуше 1
  • изхерио 1
  • икаква 2
  • икакве 2
  • икаквога 1
  • икако 1
  • ико 5
  • икоме 1
  • икона 1
  • иконе 1
  • икони 3
  • иконици 1
  • иконом 5
  • икону 1
  • ил 2
  • Или 5
  • или 54
  • Илија 1
  • Илије 1
  • Илић 1
  • им 64
  • има 17
  • Има 2
  • имаде 1
  • имађаше 3
  • имају 1
  • имала 13
  • имали 1
  • имао 16
  • имати 1
  • имаћеш 1
  • имаш 1
  • име 15
  • имену 2
  • инако 1
  • Иначе 2
  • иночица 1
  • инстинктивно 1
  • интересе 1
  • Инџебели 1
  • иње 1
  • иоле 1
  • ипак 38
  • Иса 1
  • Исе 1
  • исекли 1
  • Исећи 1
  • исече 1
  • исечен 1
  • искаже 1
  • искалиће 1
  • искобељати 1
  • исколачене 1
  • исколаченим 2
  • исколачи 1
  • исколачише 1
  • ископа 1
  • ископаној 1
  • ископати 1
  • ископаше 1
  • ископча 1
  • искочи 2
  • искочити 2
  • искрвави 1
  • искрве 1
  • Искрвисте 1
  • искрено 1
  • искрећу 1
  • искрсавати 1
  • искрсну 2
  • искупи 1
  • искупила 1
  • искупише 3
  • искупљали 1
  • искупљени 1
  • искупљеноме 1
  • искушеник 6
  • искушеника 1
  • искушеником 1
  • искушења 2
  • испаде 5
  • испадоше 1
  • испали 1
  • испаљене 1
  • испаштања 1
  • испаштао 1
  • испаштаћемо 1
  • испијајући 1
  • испијена 1
  • испили 1
  • испише 1
  • испне 1
  • исповест 1
  • исповести 1
  • испод 35
  • испословасмо 1
  • исправи 1
  • исправља 1
  • испрати 4
  • испратили 1
  • испратио 1
  • испратише 1
  • испраћа 1
  • испребијао 1
  • испред 11
  • испредале 1
  • испрекидано 1
  • испреплетани 1
  • испреплетен 1
  • испреплетене 1
  • испречи 2
  • испречило 1
  • испречио 2
  • исприповедао 1
  • исприча 2
  • испричај 1
  • испричала 1
  • испричао 2
  • испродајем 1
  • испросио 1
  • испружити 1
  • испунила 1
  • испуњавала 1
  • испупчене 1
  • испусти 1
  • испустио 2
  • иста 2
  • иставили 1
  • Истамболда 1
  • истеже 1
  • истекла 1
  • истесана 2
  • исти 8
  • истим 2
  • Истина 1
  • истина 6
  • истини 3
  • Истину 1
  • истину 4
  • истицала 2
  • истицаху 1
  • исто 13
  • истога 2
  • исток 2
  • истока 1
  • истоку 2
  • истом 5
  • истоме 4
  • источног 1
  • источној 1
  • источном 1
  • истраге 1
  • истраје 1
  • истргне 2
  • истргнути 1
  • истресати 1
  • истрже 3
  • истрча 1
  • истрчи 1
  • истуреним 1
  • исука 1
  • исцели 1
  • ићи 3
  • Их 1
  • их 129
  • ич 2
  • ичијег 1
  • Ишао 1
  • ишао 7
  • ишла 2
  • ишли 1
  • ишло 2
  • ишта 1
  • ишту 1
  • ишчезава 2
  • ишчезавају 1
  • ишчезавале 1
  • ишчезавало 1
  • ишчезао 1
  • ишчезе 5
  • ишчезла 1
  • ишчезнуо 1
  • ишчезоше 4
  • ишчекивани 1
  • ишчупа 1
  • ишчупају 1
  • ишчупати 1
  • Ј 1
  • Ја 33
  • ја 56
  • јабука 3
  • јабуке 1
  • јабуку 3
  • јабуци 1
  • јаваш 1
  • Јаваш 1
  • јаве 3
  • јави 3
  • јавила 1
  • Јавила 1
  • јавим 1
  • јавио 4
  • јавити 1
  • јавише 1
  • јавља 1
  • Јављали 1
  • јављао 1
  • јавно 3
  • јаврум 2
  • јагањаца 2
  • јаглук 1
  • јаглуком 1
  • јагње 1
  • јагодице 1
  • Јад 1
  • јада 3
  • јадали 2
  • јадања 1
  • јадати 1
  • јаде 1
  • јади 2
  • јадика 1
  • јадиковање 1
  • јадикује 1
  • Јадна 1
  • јадна 3
  • јадница 1
  • јадницу 1
  • Јадно 1
  • јаз 1
  • јазбину 1
  • Јазук 2
  • Јакако 1
  • Јама 2
  • јама 3
  • јаме 1
  • Јами 4
  • јамицама 1
  • јамом 1
  • јаму 3
  • јаничара 1
  • јаничаре 2
  • јаничару 1
  • јање 1
  • Јаох 11
  • јаох 2
  • јапунџета 1
  • јара 1
  • јарам 2
  • јасан 1
  • Јасенице 1
  • Јасеници 1
  • јасика 1
  • јасиков 1
  • јаслима 2
  • јасна 1
  • јасније 1
  • јаснији 1
  • јасним 1
  • јасно 10
  • јасној 2
  • јастреба 1
  • јастуке 1
  • јата 1
  • јатаган 2
  • јатагана 1
  • јатак 3
  • јатака 4
  • јатаке 1
  • јатаковао 2
  • јатаци 2
  • Јатићи 1
  • јаук 6
  • јаука 1
  • јаукне 1
  • јаукну 8
  • јаукнувши 1
  • јаукнула 1
  • јаукнуо 1
  • јаукнуше 1
  • јауком 1
  • јауче 1
  • јахао 2
  • јахача 1
  • јахаче 1
  • јахачима 1
  • јахаше 1
  • јача 1
  • јаче 8
  • јачега 1
  • јачи 1
  • јачим 1
  • јашмак 1
  • јашу 1
  • је 1787
  • Је 8
  • Јевђенија 1
  • Јевтић 1
  • јед 4
  • једа 1
  • Једак 1
  • Један 10
  • један 84
  • једанпут 1
  • једаред 14
  • Једва 1
  • једва 21
  • једем 1
  • једене 1
  • једина 4
  • Једини 1
  • једини 9
  • једино 3
  • Једино 3
  • јединог 2
  • једину 1
  • Једна 2
  • једна 30
  • једнако 13
  • једнакоме 1
  • једне 14
  • Једни 1
  • једним 3
  • Једно 1
  • једно 15
  • једног 15
  • Једнога 2
  • једнога 22
  • једној 6
  • једном 16
  • Једном 2
  • једноме 7
  • једноока 1
  • једну 15
  • Једра 1
  • Језа 1
  • језа 3
  • језива 1
  • језик 2
  • језиком 1
  • језици 1
  • јекну 14
  • јекнула 1
  • јекнуо 1
  • јеку 1
  • јела 3
  • јелече 1
  • јелечића 1
  • јелом 1
  • јемек 1
  • јему 1
  • Јер 3
  • јер 33
  • Јесам 2
  • јеси 1
  • Јеси 7
  • Јесмо 2
  • јест 1
  • Јест 2
  • јесте 1
  • Јесте 7
  • јестива 1
  • јесу 1
  • јетким 1
  • јефтиније 1
  • Јефту 1
  • јеца 2
  • јецајући 1
  • јецала 6
  • јецања 2
  • јецање 3
  • јецао 1
  • јецати 3
  • јеци 1
  • јечала 1
  • јечао 1
  • Јован 10
  • Јована 11
  • Јоване 1
  • Јованом 1
  • јој 123
  • Јок 3
  • јолдаш 1
  • јолдаше 1
  • Још 13
  • још 178
  • ју 4
  • југовна 1
  • јунак 2
  • јуначе 3
  • јуначкој 2
  • јунаштва 1
  • јунаштву 1
  • јуре 1
  • јури 1
  • јурио 2
  • јурне 1
  • јутара 1
  • јутарња 1
  • јутарње 3
  • јутарњи 1
  • Јутарњу 1
  • јутра 2
  • Јутрењу 1
  • Јутро 1
  • јутро 5
  • Јутрос 1
  • јутрос 3
  • јуче 9
  • јучерањега 1
  • јучерањем 1
  • јучерањи 1
  • јучерашњицу 1
  • К 3
  • к 8
  • ка 1
  • кабајет 1
  • кабаницом 1
  • кабаницу 1
  • кавгу 1
  • кавезу 1
  • каву 2
  • кад 238
  • Кад 49
  • када 29
  • Када 3
  • кадар 1
  • кадгод 1
  • кадији 1
  • кадијом 1
  • кадра 1
  • каже 6
  • кажем 5
  • кажеш 1
  • Кажи 1
  • кажи 3
  • кажите 1
  • каза 2
  • казала 1
  • казали 1
  • казало 1
  • казао 9
  • казати 4
  • казах 1
  • казивала 1
  • казивао 1
  • казиваше 1
  • казним 1
  • казнити 1
  • казује 1
  • кајиши 2
  • какав 9
  • Каква 1
  • каква 4
  • Какве 1
  • каквих 1
  • какво 1
  • каквог 1
  • Какву 1
  • какву 3
  • Како 16
  • како 197
  • какова 1
  • кале 1
  • калуђер 22
  • Калуђер 5
  • калуђера 12
  • калуђере 1
  • калуђереве 1
  • калуђерево 1
  • калуђери 4
  • калуђерово 1
  • калуђером 1
  • калуђеру 7
  • каљате 1
  • камен 8
  • камена 4
  • камени 1
  • каменим 2
  • каменита 1
  • камених 1
  • каменој 1
  • каменом 2
  • камену 5
  • камење 2
  • камилавку 2
  • камо 14
  • Камо 3
  • кандила 1
  • кандило 4
  • кандиоце 1
  • кандиоцету 1
  • канџама 1
  • Као 25
  • као 364
  • кап 1
  • капа 1
  • капале 2
  • капаху 2
  • капе 1
  • Капе 2
  • капи 2
  • капија 1
  • капије 3
  • капији 2
  • капију 2
  • капљицу 2
  • капљу 1
  • Карађорђа 2
  • Карађорђе 1
  • Караул 1
  • карли 1
  • касаби 2
  • касају 1
  • касали 1
  • Касно 1
  • касом 1
  • кастиле 2
  • касу 2
  • Катић 1
  • Катића 3
  • кафе 1
  • кафом 1
  • кафу 11
  • кахву 1
  • кашиком 1
  • каштигујеш 1
  • керови 1
  • Кесеџијом 1
  • кестењасте 1
  • кесу 1
  • кида 2
  • кидала 2
  • кидисала 1
  • ким 2
  • кипариса 1
  • кипело 1
  • кипео 1
  • кипети 1
  • кипи 1
  • кладенца 1
  • клала 1
  • клања 1
  • клањати 1
  • класје 1
  • клати 3
  • клео 1
  • клепала 2
  • клепетала 1
  • клетва 1
  • клетви 1
  • клетву 3
  • клеца 1
  • клецају 1
  • клецајући 1
  • Клецајући 1
  • клечао 1
  • клече 3
  • клизи 1
  • клизну 1
  • кликну 4
  • кликнуше 1
  • климањем 1
  • клин 1
  • клинчић 1
  • клице 1
  • кличе 2
  • клоне 2
  • клонила 1
  • клонили 2
  • клонити 3
  • Клониш 1
  • клону 4
  • клонула 1
  • Клонула 1
  • клонуле 1
  • клонули 1
  • клонуло 1
  • клонуломе 1
  • клонулост 4
  • клонуо 1
  • клопара 1
  • клупче 1
  • кљунић 2
  • кљуном 1
  • кључ 1
  • кметова 1
  • кметови 1
  • Кметови 2
  • кнеже 12
  • кнежева 1
  • кнежине 1
  • кнежини 1
  • кнежину 1
  • Кнез 1
  • кнез 11
  • кнеза 13
  • кнезова 9
  • кнезовати 1
  • кнезове 4
  • Кнезови 2
  • кнезови 7
  • кнезовима 2
  • кнезу 3
  • кнезује 1
  • књига 1
  • књиге 2
  • књигу 2
  • КЊИЖЕВНА 1
  • Ко 29
  • ко 68
  • коби 3
  • кобне 2
  • кобноме 1
  • кога 52
  • Кога 7
  • когод 5
  • Код 1
  • код 18
  • кожа 1
  • кожна 1
  • Козења 1
  • која 89
  • Које 2
  • које 97
  • којекуда 1
  • којешта 1
  • који 193
  • Који 3
  • којим 12
  • којима 25
  • којих 13
  • којој 18
  • којом 10
  • Коју 1
  • коју 25
  • кола 5
  • колан 1
  • колебало 1
  • колебица 1
  • колевком 1
  • Колена 1
  • колена 18
  • коленима 3
  • колено 2
  • колену 4
  • Колико 4
  • колико 43
  • коло 11
  • колу 1
  • Колубаре 1
  • Колубари 1
  • Колубару 1
  • колут 1
  • колута 1
  • коље 1
  • Коље 1
  • кољемо 1
  • кољена 1
  • кољете 4
  • кољу 2
  • комад 1
  • комаде 1
  • Коме 1
  • коме 48
  • комеша 1
  • комешали 1
  • комешање 2
  • комшије 1
  • комшилук 1
  • комшилука 1
  • конак 2
  • конаке 1
  • конаковао 1
  • конаком 1
  • конаку 1
  • конац 2
  • конђицу 1
  • конопцима 2
  • конца 1
  • коњ 1
  • коња 18
  • Коњаник 1
  • коњаник 2
  • коњаника 4
  • Коњанику 1
  • Коњаници 1
  • коњаници 2
  • Коњанички 1
  • Коње 1
  • коње 2
  • коњи 2
  • коњима 1
  • коњићу 2
  • коњски 1
  • коњскоме 1
  • коњу 2
  • коњушницу 1
  • копа 1
  • копита 1
  • копље 1
  • копљем 1
  • копњења 1
  • копоран 1
  • кора 1
  • корак 1
  • корака 4
  • кораке 2
  • коракну 1
  • кораци 2
  • корацима 4
  • корачаја 4
  • корачаји 1
  • корачање 1
  • корачаше 1
  • корачи 1
  • корачити 1
  • корена 1
  • корео 1
  • корист 2
  • користи 2
  • користило 2
  • кором 1
  • кору 2
  • коса 3
  • косе 3
  • коси 2
  • космата 2
  • космати 1
  • косну 1
  • косо 1
  • косовске 1
  • Косову 1
  • косој 1
  • кост 1
  • кости 1
  • костију 4
  • косу 1
  • котао 1
  • котлине 1
  • котрљао 1
  • коцем 2
  • коцка 1
  • коцкасти 1
  • кошпици 1
  • крај 13
  • краја 2
  • крајевима 2
  • крајем 1
  • крајњи 1
  • крају 3
  • красника 1
  • кратки 1
  • кратким 1
  • кратко 1
  • кратком 3
  • краткоме 1
  • кратку 1
  • краћи 1
  • Крв 1
  • крв 22
  • крвава 1
  • крвавим 1
  • крваво 2
  • крваву 2
  • крве 1
  • крви 14
  • Крвите 1
  • крвити 1
  • крвиће 1
  • крвљу 2
  • Крвна 2
  • крвна 3
  • крвник 1
  • крвника 3
  • крвнике 3
  • крвникове 1
  • крвником 1
  • крвнику 2
  • крвнине 2
  • крвнину 1
  • крвници 1
  • Крвници 2
  • крвницима 1
  • Крвничка 1
  • крвничке 1
  • крвнички 3
  • крвној 1
  • крвном 1
  • крвну 3
  • крвопије 1
  • кревет 3
  • кревета 1
  • кревету 2
  • крене 1
  • крену 1
  • кренути 1
  • крепила 1
  • крепости 1
  • кресну 2
  • кретоше 1
  • крив 9
  • Крива 1
  • крива 4
  • кривац 1
  • криве 1
  • криви 5
  • кривицу 2
  • криво 1
  • криву 1
  • кривуда 1
  • кривудало 1
  • кривца 1
  • кривцу 1
  • кријеш 1
  • крила 2
  • крило 3
  • крио 2
  • криоцима 1
  • кристали 1
  • кришом 5
  • крмак 1
  • крмка 3
  • крмку 4
  • крмци 4
  • кров 5
  • крова 3
  • кровињара 1
  • кровова 2
  • крововима 2
  • кровом 4
  • крову 1
  • Кроз 1
  • кроз 59
  • кроза 6
  • крочи 3
  • крпа 1
  • крпама 1
  • крсно 1
  • крст 10
  • крста 3
  • крстаре 1
  • крстари 1
  • крстарио 1
  • крстача 1
  • крстачом 1
  • крстачу 3
  • крсте 1
  • крсти 1
  • крстимо 1
  • крстио 1
  • крстић 2
  • крстова 1
  • крстови 1
  • крстом 4
  • крсту 3
  • круг 1
  • крунама 1
  • крунила 1
  • крупан 2
  • крупица 1
  • Крупне 1
  • крупне 5
  • Крупним 1
  • крупним 2
  • крчаг 1
  • крчага 1
  • крчеником 2
  • кршева 1
  • кршио 1
  • кршна 2
  • кршни 1
  • кршним 1
  • крштене 1
  • крштени 1
  • крштену 1
  • кћер 3
  • кћери 9
  • кћерин 1
  • кћерина 1
  • кћерину 1
  • кћи 2
  • кубурњак 13
  • кубурњака 6
  • кубурњаке 2
  • кубурњаком 1
  • кубурњаку 1
  • кубуру 2
  • Куд 1
  • куд 3
  • куда 10
  • Куда 9
  • кудгод 1
  • кузун 2
  • Куја 1
  • кују 1
  • кук 1
  • кука 1
  • Кукавица 1
  • кукавици 5
  • кукала 1
  • кукамо 1
  • кукање 1
  • кукастим 1
  • Куку 5
  • кукурекање 1
  • кула 4
  • кулама 1
  • куле 7
  • кули 6
  • кулом 3
  • кулу 4
  • кулук 2
  • кум 5
  • кума 6
  • куме 17
  • кумим 1
  • кумићу 1
  • Кумријо 1
  • кумство 2
  • куму 4
  • кумче 2
  • кундаком 1
  • Куп 1
  • купају 1
  • купи 2
  • купило 1
  • купите 1
  • купити 1
  • курјук 1
  • курјуке 1
  • курталишем 1
  • курталиши 1
  • куршумима 1
  • кут 3
  • кута 1
  • кутак 2
  • кутић 2
  • кутићу 1
  • Кутишанац 1
  • кутњој 1
  • кутовима 1
  • куту 2
  • Кућа 1
  • кућа 13
  • кућама 1
  • куће 34
  • Кући 1
  • кући 25
  • кућице 1
  • кућишта 1
  • кућко 1
  • кућку 1
  • кућни 1
  • кућним 1
  • кућном 1
  • кућо 1
  • Кућо 1
  • кућом 3
  • кућу 41
  • куца 1
  • куцало 5
  • куцање 1
  • куцати 1
  • куцкање 1
  • л 1
  • лабудастоме 1
  • лавеж 2
  • лавежом 1
  • лавинама 1
  • лавине 1
  • лаганим 2
  • лагано 14
  • Лагано 2
  • лаж 2
  • лаже 1
  • лажем 3
  • Лажеш 4
  • лажи 1
  • лажу 1
  • Лажу 2
  • Лазар 1
  • лазурно 1
  • лак 2
  • Лак 3
  • Лака 1
  • лакат 1
  • лаки 1
  • Лаки 1
  • лакну 2
  • лакнуло 3
  • лакнуће 1
  • Лако 6
  • лако 8
  • лакота 1
  • лактова 1
  • лактове 1
  • Лактови 1
  • лактовима 1
  • лактом 1
  • лаку 1
  • Лаку 4
  • лакше 4
  • ланаца 1
  • ланцима 1
  • ласно 2
  • латио 1
  • лебдела 2
  • лебделе 1
  • лебдео 1
  • лебди 1
  • леви 1
  • лево 4
  • левој 1
  • левом 1
  • леву 1
  • легала 1
  • легле 1
  • легло 1
  • легне 1
  • легну 1
  • лед 1
  • ледена 1
  • Ледена 2
  • ледене 1
  • леденица 1
  • леденице 1
  • ледену 1
  • ледину 1
  • ледну 1
  • леђа 6
  • леђима 1
  • лежала 4
  • лежало 1
  • лежао 3
  • лежи 4
  • лежући 1
  • Лези 1
  • лек 1
  • лека 1
  • лелече 1
  • лелечући 1
  • лелуја 2
  • леп 1
  • лепа 4
  • лепих 1
  • лепо 13
  • Лепо 2
  • лепог 1
  • лепоте 2
  • лепотицом 1
  • лепотицу 2
  • лепоту 2
  • лепрша 1
  • лепршања 1
  • лептирасте 1
  • лептирићи 1
  • лепчићем 1
  • лепша 1
  • лепше 1
  • леси 1
  • леске 1
  • лески 1
  • Лескова 1
  • лесковом 1
  • леску 2
  • лесу 4
  • лете 1
  • Летела 1
  • летеле 1
  • летело 1
  • летеше 1
  • лети 1
  • летка 1
  • лету 1
  • леш 1
  • лешеве 1
  • лешина 1
  • лешине 2
  • лешину 3
  • ли 147
  • ливаде 1
  • ливади 2
  • лиже 1
  • лижу 2
  • лизали 2
  • лијепа 1
  • лијепи 1
  • Лијепо 2
  • лијепо 3
  • ликовао 1
  • ликовати 1
  • ликове 1
  • ликовима 1
  • линуше 1
  • Липња 1
  • липовим 1
  • лист 1
  • листа 2
  • листак 1
  • листова 1
  • листовима 1
  • листом 5
  • литица 1
  • литре 1
  • лица 19
  • Лице 1
  • лице 60
  • лицем 3
  • лицу 23
  • личаше 2
  • личе 1
  • личила 1
  • Личила 1
  • личио 1
  • личну 2
  • ловачки 1
  • ловци 1
  • ложу 1
  • лозу 1
  • ломећи 1
  • ломи 4
  • ломила 2
  • ломим 1
  • ломио 1
  • ломише 1
  • лопила 1
  • лубњача 1
  • луговима 1
  • луда 2
  • луде 2
  • лудовати 1
  • лудорију 1
  • лукава 1
  • лукавим 1
  • луле 1
  • лулу 3
  • лупа 4
  • лупало 3
  • лупао 1
  • лупи 1
  • лута 1
  • лутала 2
  • луталичка 1
  • лутао 2
  • лутати 1
  • луташе 1
  • луч 1
  • лучастим 1
  • љевше 1
  • Љиг 3
  • Љига 3
  • Љигу 4
  • љишку 1
  • љубав 4
  • љубави 3
  • љубављу 1
  • љуби 3
  • љубити 2
  • љубу 1
  • људе 12
  • Људи 3
  • људи 32
  • људима 6
  • људма 1
  • људске 2
  • људски 1
  • љуља 1
  • љуљајући 1
  • љутим 1
  • љутина 1
  • љутине 2
  • љутито 1
  • Љутну 1
  • љуто 1
  • љутој 1
  • љућих 1
  • Ма 11
  • ма 51
  • магла 2
  • маглене 1
  • магли 1
  • маглице 1
  • магличасти 1
  • магловити 1
  • магловиту 1
  • маглу 1
  • Мада 1
  • мазбате 1
  • мазгалама 1
  • мајали 1
  • мајка 17
  • Мајка 2
  • мајкама 1
  • мајке 7
  • Мајкина 1
  • мајко 1
  • мајком 2
  • мајку 9
  • мајору 1
  • мајци 2
  • мајчин 2
  • Мајчина 1
  • мајчина 4
  • мајчини 1
  • мајчиним 1
  • мајчино 2
  • мајчиној 1
  • мајчину 4
  • мак 1
  • макао 2
  • макар 6
  • макне 1
  • макова 1
  • макоше 1
  • мала 1
  • малакса 1
  • малаксавати 1
  • малаксала 1
  • малаксалост 4
  • малаксао 2
  • мале 1
  • Малена 1
  • малене 1
  • малени 4
  • маленом 2
  • малену 1
  • малим 1
  • Мало 10
  • мало 137
  • малом 1
  • малопређашње 1
  • малопређашњи 1
  • малу 1
  • маље 2
  • мами 1
  • мамуран 1
  • Манастир 1
  • манастир 13
  • манастира 13
  • манастирима 1
  • манастиром 3
  • манастирске 5
  • Манастирски 1
  • манастирски 7
  • манастирским 5
  • манастирских 3
  • манастирско 5
  • манастирског 2
  • манастирскога 3
  • манастирској 1
  • манастирском 2
  • манастирскоме 1
  • манастирску 1
  • Манастиру 1
  • манастиру 15
  • мангалу 2
  • мантије 2
  • мантијом 1
  • Мањ 1
  • мањ 2
  • мања 2
  • мање 2
  • Мар 1
  • мараму 1
  • марвинче 1
  • мари 1
  • марим 1
  • марио 4
  • Марка 1
  • Марко 5
  • Марков 1
  • Марком 1
  • марно 1
  • масти 2
  • материна 1
  • материно 1
  • материнска 1
  • материнско 1
  • мати 17
  • Мати 4
  • мах 22
  • маха 2
  • махни 1
  • Махни 2
  • махнита 2
  • махнито 1
  • махнуо 1
  • махом 3
  • маче 1
  • мачка 1
  • Машала 1
  • машалах 1
  • Машалах 1
  • маши 2
  • машицама 3
  • машице 2
  • машта 3
  • маште 1
  • машти 2
  • маштом 1
  • машући 1
  • ме 40
  • Медведник 2
  • Медведника 2
  • меди 1
  • медним 1
  • међ 1
  • Међу 4
  • међу 40
  • међусобно 1
  • Међутим 16
  • Меки 2
  • мекота 1
  • мекуштво 1
  • мелодија 1
  • мелодије 1
  • мелодију 1
  • мелодично 1
  • мемла 2
  • мемли 1
  • мемљив 2
  • мемљивим 1
  • Мене 1
  • мене 7
  • мени 18
  • Мени 2
  • мењала 1
  • мењаше 1
  • мерак 1
  • мери 4
  • мерио 1
  • мерка 1
  • меркали 1
  • меркао 2
  • меру 2
  • мерџан 1
  • меса 1
  • месец 1
  • месеца 2
  • месечево 2
  • месечина 2
  • месечини 2
  • месечином 1
  • места 14
  • местанцета 1
  • местима 1
  • место 26
  • Место 3
  • месту 17
  • метак 1
  • метаниса 2
  • метати 1
  • мети 1
  • метну 4
  • метнувши 1
  • метнуо 1
  • метнуше 1
  • меће 1
  • мећете 1
  • мећући 1
  • Мехмед 3
  • мечју 1
  • меша 1
  • мешало 1
  • ми 109
  • Ми 2
  • миг 3
  • мигну 1
  • Милан 7
  • Милана 14
  • Миланов 3
  • Миланова 1
  • Миланове 1
  • Миланово 1
  • Милановој 1
  • миле 1
  • Миле 4
  • Милетин 1
  • Милетина 1
  • милије 2
  • милији 1
  • милина 1
  • милине 1
  • мило 2
  • миловати 1
  • Милоја 30
  • Милоје 107
  • Милојев 2
  • Милојева 5
  • Милојеве 1
  • Милојевих 1
  • Милојево 1
  • Милојеву 2
  • Милојем 3
  • Милоју 14
  • милост 1
  • милости 3
  • Милостивоме 1
  • милошта 1
  • милоште 1
  • милује 1
  • Милутиновић 2
  • мимо 4
  • минарета 3
  • миндерлука 1
  • миндерлуку 2
  • миндерлуцима 1
  • мину 1
  • мио 2
  • мир 2
  • Мир 4
  • Мира 1
  • мира 3
  • миран 1
  • мире 1
  • мирење 2
  • мирећи 1
  • мири 6
  • мирим 1
  • миримо 1
  • мирио 1
  • мирити 1
  • мириш 1
  • мирна 3
  • мирне 1
  • мирни 2
  • мирних 1
  • Мирно 1
  • мирно 11
  • мировати 1
  • миром 3
  • миру 2
  • мирује 1
  • мисао 15
  • мисле 1
  • мислећи 2
  • Мисли 1
  • мисли 25
  • мислила 1
  • Мислила 2
  • мислим 1
  • мислима 12
  • мислио 10
  • Мислио 2
  • мислите 1
  • мислити 6
  • Мислиш 2
  • мислиш 5
  • Митезеру 1
  • Митерезу 1
  • мицао 1
  • мицати 1
  • миче 6
  • мичем 1
  • мичу 2
  • мишице 1
  • мишици 1
  • мишицом 1
  • мишје 1
  • мишке 1
  • Мишљах 1
  • мишљењу 1
  • мишљу 2
  • мјесту 1
  • млавио 1
  • млад 2
  • млада 2
  • Младен 1
  • младенац 1
  • младина 1
  • младић 3
  • младићеве 1
  • младићем 1
  • младићске 1
  • младих 1
  • младица 3
  • младице 2
  • младицу 3
  • млађега 1
  • Млађи 1
  • млаза 1
  • млазева 1
  • млеко 1
  • многе 2
  • многи 1
  • Многи 2
  • многим 2
  • Многима 1
  • многих 1
  • много 23
  • Много 3
  • мном 3
  • мо 2
  • моба 1
  • мога 10
  • Могао 1
  • могао 52
  • могах 1
  • могаху 2
  • могла 8
  • могле 2
  • могли 4
  • могло 16
  • могоше 2
  • могу 8
  • могуће 1
  • модар 3
  • модрим 1
  • можда 13
  • Можда 4
  • Може 1
  • може 32
  • можемо 1
  • можете 1
  • Можете 1
  • Можеш 1
  • можеш 4
  • Мој 1
  • мој 13
  • Моја 1
  • моја 11
  • моје 8
  • мојих 1
  • мојој 2
  • моју 1
  • мокар 1
  • молбе 1
  • моли 3
  • молила 1
  • Молила 1
  • молим 5
  • молимо 3
  • молио 4
  • Молитва 1
  • молитва 9
  • молитве 3
  • молитви 3
  • молитвом 1
  • молитву 12
  • мољаше 1
  • момак 5
  • Момак 7
  • момака 5
  • момачких 1
  • моме 2
  • момка 3
  • момком 1
  • момку 1
  • момци 8
  • момцима 2
  • момче 2
  • мора 13
  • Мора 4
  • Мораваца 4
  • моравачке 2
  • моравачки 3
  • моравачким 1
  • моравачких 1
  • моравачког 1
  • моравачкога 1
  • моравачкој 2
  • моравачкоме 1
  • Моравћане 1
  • Моравце 4
  • Моравцима 14
  • Моравчана 1
  • Моравчане 1
  • Моравчани 6
  • Моравчанима 6
  • Моравчанин 1
  • мораде 1
  • морадох 1
  • морају 1
  • морала 7
  • морале 1
  • морали 1
  • морало 1
  • морам 2
  • морамо 2
  • морао 7
  • морати 1
  • мораће 1
  • Мораће 1
  • мораш 5
  • море 14
  • Море 8
  • моремо 1
  • морила 1
  • мост 2
  • моста 1
  • мотика 1
  • мотки 1
  • мотку 2
  • мотрио 1
  • моћ 1
  • моћи 4
  • мравци 1
  • мраза 1
  • мразних 1
  • мрак 12
  • Мрак 2
  • мрака 1
  • мраку 3
  • мраморну 1
  • Мратић 39
  • Мратића 3
  • Мратићеве 1
  • Мратићевој 1
  • Мратићевом 1
  • Мратићу 2
  • Мрачан 1
  • мрачан 4
  • мрачна 3
  • мрачне 2
  • мрачни 1
  • мрачније 1
  • мрачним 1
  • мрачних 1
  • мрачно 3
  • мргодно 1
  • мрднуо 1
  • мрднути 1
  • мрднуше 1
  • мрети 2
  • мржња 11
  • мржње 3
  • мржњи 3
  • мржњом 2
  • мржњу 1
  • мрзе 1
  • мрзео 1
  • Мрзео 2
  • мрзети 1
  • мрзи 2
  • мрзне 1
  • мрк 1
  • мрка 1
  • Мрка 1
  • мрке 1
  • мрким 2
  • мрко 12
  • мрси 1
  • мрсити 1
  • мрски 1
  • Мртва 1
  • мртва 4
  • мртваца 2
  • мртвачки 2
  • мртвијем 1
  • мртвим 1
  • мрче 1
  • мршава 1
  • му 373
  • мудар 1
  • мудрији 1
  • муж 2
  • мужа 2
  • мужем 1
  • мујезин 2
  • мујезинова 1
  • мујезиново 1
  • мука 1
  • мукама 3
  • муке 9
  • муком 3
  • мумлао 1
  • муња 5
  • Муњевит 1
  • муњевитим 1
  • муњевито 1
  • муњом 1
  • Мус 2
  • муселим 4
  • муселима 2
  • муселимова 1
  • муселимову 1
  • муселиму 1
  • Мустај 2
  • Мустафа 5
  • Мустафи 1
  • Мустафу 1
  • мутан 1
  • мутесарифова 1
  • мути 1
  • мутила 1
  • мутити 1
  • мутна 2
  • Мутно 1
  • муцајући 1
  • мучаљиви 2
  • мучаљиво 1
  • Мучан 1
  • Мучен 1
  • мученик 2
  • мученице 1
  • мученичком 1
  • мученичку 1
  • мучеништвом 1
  • мучеништву 1
  • мучење 1
  • Мучи 2
  • мучи 3
  • мучила 5
  • мучило 1
  • мучио 3
  • мучитељем 1
  • мучити 1
  • мучне 1
  • мучније 1
  • мучној 1
  • мушкарце 2
  • Мушко 1
  • мушком 1
  • мушку 1
  • На 60
  • на 601
  • набаса 1
  • Набаса 1
  • набасају 1
  • набасали 1
  • набија 1
  • набијену 1
  • набили 1
  • набрајала 1
  • набрекоше 1
  • набујали 2
  • набусито 1
  • навала 2
  • навале 2
  • навали 4
  • навалише 1
  • навалу 1
  • наваљена 1
  • наваљују 1
  • навејаним 1
  • навек 1
  • навикава 1
  • навикао 1
  • навикли 1
  • навикло 1
  • навиком 1
  • навикоше 1
  • навлачи 2
  • навлачиш 1
  • наводнише 3
  • наврати 1
  • навратити 1
  • навраћао 1
  • наврела 1
  • навреше 1
  • навукао 1
  • навући 1
  • навуче 5
  • нагађали 1
  • нагађало 1
  • нагађања 1
  • нагло 6
  • Наговарао 1
  • наговори 1
  • наговорим 1
  • наговорио 3
  • наговорити 2
  • наговору 1
  • наградити 1
  • нагу 1
  • Над 5
  • над 53
  • нада 6
  • надај 1
  • надалеко 1
  • надали 2
  • надање 1
  • надао 4
  • надати 2
  • надвијају 3
  • надгриза 1
  • наде 4
  • нади 1
  • надмашавао 1
  • надмашило 1
  • надметали 1
  • надмећу 1
  • надне 1
  • наднели 1
  • наднело 1
  • наднео 2
  • наднесе 3
  • надносе 1
  • надом 1
  • надстрешницом 1
  • наду 2
  • нађе 11
  • нађем 1
  • нађемо 1
  • нађен 2
  • нађеш 1
  • Нађите 1
  • нађоше 6
  • нађу 4
  • наже 5
  • назад 2
  • назва 1
  • назвавши 1
  • назваше 1
  • називају 1
  • називао 1
  • назире 1
  • назове 1
  • наиђе 5
  • наиђосте 1
  • наилазио 1
  • Наиме 1
  • наићи 3
  • наишао 1
  • најбешњих 1
  • најближе 1
  • најближи 1
  • Најбоље 1
  • најбоље 3
  • најбољи 2
  • најбољих 1
  • највернијих 1
  • највеселију 1
  • највећи 3
  • највећим 1
  • највећма 1
  • највећом 1
  • највећу 1
  • највидније 1
  • највиђеније 2
  • највише 5
  • најглавнијих 1
  • најгоре 1
  • најдаље 1
  • наједанпут 1
  • Наједаред 1
  • најжешће 1
  • најзад 14
  • Најзад 5
  • најзгодније 2
  • најлепше 1
  • најљепши 1
  • најмање 3
  • најмањим 1
  • најмањој 1
  • најмилије 1
  • најмлађи 1
  • Најо 1
  • најо 14
  • најодабраније 1
  • најопасније 1
  • Најпосле 2
  • најпосле 5
  • најпре 2
  • најситнију 1
  • најсмелија 1
  • најстаријег 1
  • најстарији 2
  • најстрашније 1
  • најтврђе 1
  • најтеже 1
  • најтежи 1
  • најтежим 1
  • нају 1
  • најужасније 1
  • најцрње 1
  • најцрњи 1
  • наки 2
  • нако 2
  • наку 1
  • налазе 1
  • налази 5
  • налазили 1
  • налазио 1
  • Налазио 1
  • налазиш 1
  • налакти 1
  • налбантин 1
  • налбантина 1
  • налбантином 1
  • налете 3
  • налетела 1
  • налетело 1
  • налетети 1
  • наложили 1
  • нам 36
  • Нама 2
  • нама 4
  • намах 1
  • намењен 1
  • намере 1
  • намеру 2
  • наместио 2
  • намет 1
  • намета 2
  • наметало 1
  • намете 2
  • наметнуте 1
  • намештаја 1
  • намештајући 1
  • Намешташ 1
  • намигну 1
  • намијенио 1
  • намирило 1
  • намножили 1
  • намргоди 1
  • намрштено 1
  • намршти 1
  • наново 16
  • наносе 1
  • Наопако 2
  • наопако 3
  • наоружа 1
  • наоружана 3
  • наоружаних 2
  • наочита 1
  • нападом 1
  • напакости 1
  • напао 1
  • напасти 3
  • наперен 1
  • наперене 2
  • наперено 1
  • напијем 1
  • напипа 4
  • напипаше 1
  • НАПИСАО 1
  • Наплатићемо 1
  • наплаћивали 1
  • напоље 13
  • напољу 9
  • напоменуо 1
  • Напомињали 1
  • напомињао 1
  • напомињати 1
  • напомињаше 1
  • напомиње 3
  • напора 1
  • напорна 1
  • напорни 1
  • напослетку 1
  • направе 1
  • напрасна 1
  • напрегнути 1
  • напрегнуто 1
  • напрегоше 1
  • Напред 1
  • напред 5
  • напреже 3
  • напрезања 2
  • напрезао 2
  • Напротив 1
  • напуни 3
  • напунити 1
  • напусти 1
  • напушта 1
  • нарав 2
  • нарави 1
  • Наргелди 1
  • Нареди 1
  • нареди 3
  • наредила 1
  • Наредили 1
  • наредио 3
  • наредити 1
  • наредно 1
  • наређује 1
  • нарицала 1
  • нарицања 1
  • нарицање 1
  • нарицати 4
  • нариче 3
  • наричући 1
  • народ 34
  • Народ 6
  • народа 3
  • народе 2
  • народне 1
  • народни 1
  • народом 5
  • народу 16
  • нарочито 7
  • нас 38
  • насадише 1
  • насатке 1
  • насекоше 1
  • Насиб 1
  • насилнику 1
  • насилницима 1
  • насилно 1
  • насиља 4
  • насиље 1
  • наскоро 1
  • Наскоро 2
  • наслагао 1
  • насладом 1
  • наслања 1
  • Наслони 1
  • наслони 5
  • наслонила 1
  • наслонио 1
  • наслужи 1
  • наслуживао 1
  • насмеја 2
  • насмејане 1
  • насмејано 1
  • насмеши 5
  • наспрам 1
  • насред 7
  • насрте 1
  • насртљивост 1
  • насртљивости 1
  • Наста 1
  • наста 2
  • настала 1
  • настало 1
  • Настао 1
  • настао 2
  • насташе 2
  • насумце 1
  • натапају 1
  • натоварена 1
  • натоварише 1
  • наточ 1
  • Натраг 1
  • натраг 2
  • натрља 1
  • натрунити 1
  • натуштен 2
  • натуштено 1
  • натуштеног 1
  • натуштенога 1
  • Наћи 1
  • наћи 11
  • науживају 1
  • наумила 2
  • науснице 1
  • научи 1
  • научила 1
  • научио 1
  • нафору 2
  • нахватала 1
  • нахије 1
  • нахуди 2
  • начин 1
  • начина 1
  • начини 1
  • начинила 1
  • начинимо 1
  • начинио 1
  • начинише 1
  • начисто 1
  • наш 1
  • Наш 2
  • наша 1
  • нашао 4
  • наше 2
  • нашијех 1
  • нашли 4
  • нашло 1
  • нашој 1
  • Нашто 1
  • нашу 4
  • не 489
  • Не 53
  • неба 2
  • небесна 1
  • небесне 1
  • небесно 2
  • небо 12
  • небојша 1
  • небратска 3
  • небројени 1
  • небу 3
  • невесео 1
  • невеста 4
  • невесте 1
  • невестинске 1
  • невестом 1
  • невесту 1
  • невешт 2
  • невидовна 1
  • невидовни 1
  • невин 1
  • невина 4
  • невине 3
  • невиним 1
  • невино 1
  • невиној 1
  • невином 1
  • невину 3
  • невјеста 1
  • Невоља 1
  • невоља 2
  • невољама 1
  • невоље 4
  • невољи 1
  • невољу 3
  • негде 1
  • него 81
  • Него 9
  • недара 7
  • недаћа 1
  • недаће 1
  • недело 1
  • недеља 2
  • недељу 1
  • Недића 4
  • Недићеву 1
  • Недићима 1
  • недогледне 1
  • недогледној 1
  • недостајало 1
  • недоумица 1
  • недра 9
  • недрага 1
  • недрима 3
  • неђе 1
  • нежност 2
  • нежношћу 2
  • незадовољство 1
  • незване 1
  • незгодно 1
  • незгоду 1
  • незевенк 1
  • незнан 1
  • незнани 1
  • неизвесне 1
  • неизвесности 1
  • неизмерној 1
  • неискрпљено 1
  • нејасан 2
  • Нејасна 1
  • нејасна 2
  • нејасне 1
  • нејасних 1
  • Нејасно 1
  • нејасно 3
  • нејасном 1
  • нејасну 1
  • нек 1
  • Нека 18
  • нека 39
  • некадање 1
  • некадањег 1
  • некадањи 1
  • некадањих 1
  • некадањој 1
  • некакав 3
  • некаква 3
  • некаквим 1
  • некаквих 1
  • некаквог 1
  • некаквој 1
  • некакву 1
  • Некако 1
  • некако 4
  • неке 5
  • Неки 1
  • неки 11
  • неким 1
  • неких 1
  • неко 19
  • Неко 2
  • неког 4
  • некога 1
  • Неколико 11
  • неколико 55
  • Неколицина 1
  • неколицина 3
  • неколицини 1
  • неколицином 1
  • неколицину 2
  • неком 8
  • некрста 1
  • некрсти 1
  • некрсту 1
  • неку 8
  • некуд 1
  • некуда 1
  • Нелагодно 1
  • Нем 1
  • нем 2
  • нема 49
  • Нема 9
  • немаде 2
  • немам 1
  • Немам 1
  • немарно 2
  • Немаш 1
  • немаш 2
  • неме 1
  • неменљивошћу 1
  • неми 1
  • Неми 1
  • немила 2
  • немиле 1
  • немилих 1
  • немило 1
  • немилој 1
  • немилост 1
  • немир 1
  • немирна 1
  • немирно 1
  • немирноме 1
  • немо 7
  • Немој 5
  • немој 7
  • Немојте 1
  • Немоћ 1
  • немоћ 3
  • немоћан 1
  • немоћи 2
  • немоћна 1
  • немоћно 1
  • немоћну 2
  • ненадко 1
  • Ненадна 1
  • ненадна 3
  • ненадне 2
  • ненадни 2
  • ненадним 2
  • ненадно 4
  • необичан 3
  • Необична 3
  • необична 8
  • необичне 3
  • необични 1
  • необичним 2
  • необично 3
  • необичној 1
  • необичном 8
  • необичну 4
  • необуздана 1
  • неодољиво 1
  • неочекивано 1
  • неповерљиво 1
  • непознатога 1
  • непознату 1
  • непојамна 1
  • непојамнога 1
  • непокошене 1
  • непомично 2
  • непомичну 1
  • непосредној 1
  • непоуздано 1
  • неправда 2
  • Непрестана 1
  • непрестано 3
  • непријатан 1
  • непријатеља 1
  • непријатељи 1
  • Непријатељи 1
  • непријатељу 1
  • непријатна 1
  • Непријатно 1
  • непријатно 2
  • неприлици 1
  • неприличан 1
  • неприлична 1
  • неприлично 1
  • неприличност 1
  • неприметно 1
  • непробојна 1
  • непрозирној 1
  • непромишљено 1
  • непуних 1
  • нерадо 1
  • нервозно 1
  • нереду 2
  • нерешљива 1
  • нерешљиво 3
  • несанице 2
  • несвесно 5
  • несвест 1
  • несвести 2
  • несвестице 1
  • неслога 2
  • неслоге 2
  • несмислено 1
  • несносна 2
  • несносни 1
  • несноснија 1
  • несносно 2
  • несретници 1
  • несреће 1
  • несрећна 1
  • несрећни 1
  • Несрећни 1
  • несрећника 1
  • несрећнику 1
  • несрећници 1
  • несрећницу 1
  • несрећниче 1
  • Несрећниче 1
  • несрећног 1
  • несрећну 2
  • несрећом 1
  • несрећу 4
  • неста 1
  • нестаје 1
  • нестају 1
  • несталним 1
  • нестално 2
  • несталном 1
  • нестало 2
  • нестанак 1
  • нестане 2
  • нестрпељив 1
  • Нестрпељивији 1
  • нестрпељиво 7
  • нестрпљење 1
  • Нестрпљење 1
  • нете 1
  • Нетренимице 1
  • нетрпељивост 1
  • нећака 6
  • нећаку 2
  • нећаче 1
  • неће 32
  • Неће 5
  • нећемо 4
  • Нећеш 1
  • нећеш 7
  • нећу 11
  • Нећу 2
  • неузбунљива 1
  • неуспели 1
  • нехотице 3
  • нехотично 1
  • нехристијанима 1
  • нечег 1
  • нечега 1
  • нечему 1
  • нечије 1
  • нечијег 1
  • нечим 1
  • нечиста 1
  • нечисти 1
  • нечујно 3
  • Нешто 3
  • нешто 46
  • ни 198
  • Ни 9
  • нигде 1
  • Нигде 1
  • ниже 1
  • нижи 2
  • низ 10
  • низа 1
  • Није 19
  • није 242
  • Ниједан 1
  • ниједаред 1
  • ниједно 1
  • нијесам 1
  • нијесу 1
  • никад 2
  • Никада 1
  • никада 9
  • никаква 4
  • никакве 2
  • никаквим 1
  • никако 12
  • Нико 2
  • нико 23
  • никога 12
  • Никола 2
  • Николина 1
  • Николу 1
  • ником 2
  • Никоме 1
  • никоме 2
  • никуд 1
  • никуда 1
  • нимало 2
  • нисам 14
  • Нисам 3
  • ниси 10
  • ниски 1
  • ниских 1
  • ниско 2
  • нискоме 1
  • нисмо 3
  • Нисте 2
  • нису 28
  • Нису 4
  • Нити 3
  • нити 9
  • ниха 1
  • нихају 1
  • нихала 1
  • нихали 1
  • нихало 1
  • нихати 1
  • ницале 1
  • ничега 3
  • Ништа 4
  • ништа 53
  • ништавна 1
  • Но 1
  • но 4
  • нов 1
  • нова 1
  • новаца 1
  • нове 1
  • новембра 1
  • нови 1
  • новим 1
  • ново 2
  • новом 1
  • нову 1
  • новце 1
  • новцем 1
  • ногама 6
  • ноге 8
  • ногом 1
  • Ногу 1
  • ногу 12
  • нож 2
  • ножевима 1
  • ножем 1
  • ножи 1
  • ножићем 1
  • ножнице 1
  • ноктима 4
  • нос 1
  • носа 1
  • носе 2
  • носећи 2
  • носи 6
  • носио 1
  • Носиоци 1
  • носити 1
  • носићем 1
  • носише 1
  • носом 3
  • ноћ 17
  • ноћас 3
  • ноћашњег 1
  • ноћи 10
  • ноћишта 1
  • ноћној 1
  • нукао 1
  • нурија 1
  • нуто 2
  • Нуто 2
  • њ 6
  • ње 7
  • њега 78
  • његов 19
  • Његов 2
  • његова 22
  • Његова 3
  • његове 19
  • Његови 1
  • његови 3
  • његовим 14
  • његових 9
  • његово 10
  • Његово 3
  • његовој 6
  • његовом 6
  • његову 11
  • њезин 4
  • Њезина 1
  • њезина 11
  • њезине 3
  • њезиним 3
  • њезиних 4
  • њезино 2
  • њезиној 1
  • њезину 7
  • њему 44
  • Њему 8
  • њен 1
  • Њена 1
  • њена 2
  • њене 2
  • њеним 2
  • њено 4
  • њеном 2
  • њиве 2
  • њим 31
  • Њима 2
  • њима 30
  • њиме 2
  • Њих 3
  • њих 55
  • њихов 2
  • њихова 3
  • њихове 7
  • њихови 4
  • њиховим 2
  • њихових 4
  • Њихово 1
  • њихову 5
  • њој 9
  • њојзи 11
  • њом 23
  • њоме 2
  • њу 21
  • њушке 1
  • О 8
  • о 84
  • Оба 4
  • оба 9
  • обагрило 1
  • обазирао 1
  • обазире 1
  • обазиру 1
  • обазре 8
  • обазрив 1
  • обазрите 1
  • обале 3
  • обали 1
  • обалом 1
  • обара 1
  • обасја 1
  • обасјава 2
  • обасјавају 2
  • обасјала 1
  • Обасјана 1
  • обгрли 1
  • Обгрливши 1
  • обгрлио 1
  • обдари 1
  • обе 16
  • Обе 2
  • обедио 1
  • обезоружа 1
  • обележи 1
  • обележио 1
  • обележја 1
  • обелоданило 1
  • обема 8
  • оберучке 1
  • обесе 1
  • обесити 1
  • Обесиће 1
  • обећа 1
  • обећавао 2
  • обећао 1
  • обешчастили 1
  • обзирући 1
  • Обиграо 1
  • обиграти 1
  • обиђе 2
  • обиђу 1
  • обилази 1
  • обилазити 2
  • обио 1
  • обисну 2
  • обичају 2
  • обична 1
  • обичне 2
  • обично 2
  • обишла 1
  • објаснити 1
  • облагао 1
  • облажу 1
  • облак 2
  • облаке 6
  • облаци 4
  • облацима 2
  • облачак 1
  • облачке 2
  • облетала 1
  • облеће 2
  • облећу 1
  • обливало 1
  • обливао 1
  • обливена 1
  • оближњем 1
  • облик 1
  • облику 1
  • облине 1
  • облио 1
  • облицима 1
  • обличје 1
  • обневидела 1
  • обнезнањена 1
  • Обновљена 1
  • ободе 3
  • обоје 2
  • Обоје 3
  • обојица 1
  • Обојица 3
  • обојицу 3
  • Обор 1
  • обор 3
  • оборе 1
  • Оборене 1
  • оборене 3
  • обореним 1
  • Оборених 2
  • оборених 6
  • обореном 1
  • обори 7
  • оборила 1
  • оборило 1
  • оборио 4
  • оборише 2
  • оборкнез 2
  • оборкнеза 1
  • оборкнезом 1
  • обрадова 2
  • обрадовао 1
  • образ 21
  • образа 4
  • образе 3
  • обранили 1
  • обрањена 2
  • обраћао 1
  • обрашчиће 1
  • обрве 1
  • обредио 1
  • обредише 1
  • обрете 1
  • обретоше 1
  • обрлатити 1
  • обрт 1
  • обртан 1
  • обртом 1
  • обрукаш 1
  • обуздава 1
  • обуздати 1
  • обузе 6
  • обузела 1
  • обузео 1
  • обузимало 1
  • обузимао 1
  • обујми 5
  • обукли 1
  • обухватала 1
  • обухвати 2
  • обухватило 1
  • обучем 1
  • ова 39
  • Ова 5
  • Овај 12
  • овај 65
  • овакав 1
  • оваква 1
  • оваквим 2
  • оваквих 2
  • оваквоме 1
  • овакву 1
  • оваке 1
  • оваки 1
  • овако 27
  • Овако 4
  • овакога 2
  • оваку 1
  • овамо 17
  • овда 1
  • овде 33
  • Овде 5
  • овдје 1
  • овђе 2
  • овђекара 1
  • овђен 2
  • Ове 1
  • ове 49
  • овесели 1
  • овеселише 1
  • Ови 1
  • ови 11
  • овијем 1
  • овијех 2
  • овим 25
  • овима 2
  • ових 16
  • овлада 2
  • овладале 1
  • овладао 1
  • овлаш 1
  • овнове 1
  • Ово 7
  • ово 71
  • овог 5
  • Овога 2
  • овога 64
  • овој 20
  • оволика 1
  • оволике 1
  • оволиком 1
  • овом 13
  • овоме 38
  • ову 25
  • овуда 2
  • овце 1
  • огарише 1
  • огласи 1
  • огледа 5
  • огледала 4
  • огледао 1
  • огледне 1
  • оглушила 1
  • оглушити 1
  • огњишта 14
  • огњиште 6
  • огњишту 9
  • Огорело 1
  • огорелу 1
  • огреју 1
  • огрешим 1
  • огромна 3
  • Огромне 1
  • огромне 3
  • огромним 1
  • Од 24
  • од 304
  • ода 9
  • одаваху 1
  • Одавде 1
  • одавде 3
  • одавле 1
  • одавна 3
  • одавно 1
  • одагнала 1
  • одазва 17
  • одазвао 1
  • одазвати 1
  • одазваше 1
  • одазива 1
  • одазове 1
  • одај 1
  • одаје 3
  • одајеш 1
  • одаји 3
  • одају 1
  • одакле 5
  • одала 1
  • одалами 1
  • одам 1
  • одао 5
  • одасвуд 1
  • одати 5
  • одатле 3
  • Одаће 1
  • одахне 5
  • одахну 1
  • одахнуо 1
  • одахнути 1
  • одаш 1
  • одби 4
  • Одбиј 1
  • одбијај 1
  • одбијао 2
  • одбијати 2
  • одбије 2
  • одбио 1
  • одбране 1
  • одбранио 1
  • одброја 3
  • одважити 1
  • одважност 1
  • одвајају 1
  • одвајала 1
  • одвали 2
  • одведе 5
  • одведем 1
  • одведен 1
  • одведеним 1
  • одведеном 1
  • одведите 1
  • одведоше 1
  • одведу 1
  • одвели 1
  • одвео 3
  • одвести 2
  • одвешће 1
  • одви 1
  • одвлачила 1
  • одводи 1
  • одвођење 1
  • одвођењу 1
  • одвојена 1
  • одвоји 1
  • одвојим 1
  • одвојише 1
  • одвратили 1
  • одвукао 1
  • одвукоше 1
  • одвући 1
  • одгајио 1
  • одговара 10
  • одговарале 2
  • одговарао 1
  • одговарати 1
  • одговараш 1
  • одговор 7
  • одговора 2
  • одговоре 1
  • одговори 137
  • одговорим 1
  • одговорио 2
  • одговорити 1
  • одговориш 1
  • одговорише 6
  • одговорност 1
  • одговорности 1
  • одгоненути 1
  • одгони 1
  • одгрејеш 1
  • Оде 1
  • оде 18
  • одевен 1
  • Одевен 1
  • одевени 1
  • одевених 1
  • одежде 2
  • одела 2
  • оделило 1
  • одело 5
  • оделу 2
  • одем 1
  • одерани 1
  • одећом 1
  • одеш 1
  • Оди 3
  • Одиђи 1
  • одјаха 1
  • одјахаше 1
  • Одједаред 1
  • одједаред 2
  • Одједном 2
  • одједном 8
  • одјекивале 1
  • одјекивати 1
  • одјекне 1
  • одјекну 6
  • одјекују 2
  • одјуженим 1
  • одлазак 1
  • одлази 1
  • одлазио 1
  • Одлазите 1
  • одлазником 1
  • одлете 1
  • одлетеше 3
  • одлећу 1
  • одлучан 1
  • одлучна 2
  • одлучни 1
  • одлучним 2
  • одлучно 4
  • одлучност 2
  • одлучује 1
  • одмакли 3
  • Одмакни 1
  • одмакоше 1
  • одмах 24
  • Одмах 3
  • одмахну 5
  • одмахнуо 1
  • одмаче 1
  • одмерено 4
  • одмерити 1
  • одметањем 1
  • одметао 1
  • одметати 2
  • одметаху 1
  • одметник 1
  • одметниковој 1
  • одметником 1
  • одметници 1
  • одметну 3
  • одметнуо 1
  • одметнути 6
  • одметнуће 1
  • одметоше 1
  • одмеће 2
  • одмећем 1
  • одмећете 1
  • одмицао 1
  • одмицаше 1
  • одмиче 2
  • однела 2
  • однели 1
  • однео 3
  • однесе 2
  • однесемо 1
  • однети 1
  • односе 1
  • одобрава 1
  • одобравао 1
  • одобравати 1
  • одовуда 1
  • одозго 2
  • одоздо 2
  • одоле 1
  • одостраг 1
  • одох 1
  • одоцне 1
  • одоше 4
  • одрасли 1
  • одрасло 1
  • одредити 1
  • одрећи 1
  • одреши 1
  • одрешито 1
  • одрешише 2
  • одржавају 1
  • одржали 1
  • одржати 1
  • одрже 1
  • одржите 1
  • одрони 1
  • одсада 4
  • одсечен 1
  • одсечна 1
  • одсечно 1
  • одсјајиваху 1
  • одсјести 1
  • одскакало 1
  • одстојања 1
  • оду 1
  • одужити 1
  • одујмила 1
  • одумину 1
  • одупирања 1
  • одупирање 1
  • одупирао 1
  • одупирати 2
  • одупире 1
  • одупиру 2
  • одупре 8
  • одупрети 1
  • одупрт 1
  • одушке 1
  • одфикари 1
  • ожени 1
  • оженити 1
  • оживело 1
  • оживљава 1
  • озаравала 1
  • озари 3
  • озбиљно 2
  • озбиљношћу 1
  • озго 5
  • Оздо 1
  • озелени 1
  • озидан 1
  • озледе 1
  • означаваху 1
  • Ој 1
  • ојађени 1
  • ојађеној 1
  • ока 4
  • окади 1
  • оке 1
  • окитити 1
  • оклевајући 2
  • оклеваше 1
  • оклијевати 1
  • оклопника 1
  • оклопу 1
  • окнежили 1
  • окно 1
  • око 113
  • Око 3
  • околина 1
  • околини 3
  • околином 2
  • околину 2
  • околишења 1
  • околним 1
  • околних 1
  • окомка 1
  • окрвављене 1
  • окрвављеним 1
  • окрене 1
  • окренем 1
  • Окренуо 1
  • окренуо 3
  • окренути 2
  • окрепи 1
  • окретали 1
  • окретало 1
  • окретати 2
  • Окрете 2
  • окрете 24
  • окретоше 2
  • окрећу 1
  • окрећући 1
  • окрзнута 1
  • окривиће 1
  • округао 1
  • округла 1
  • округласта 1
  • округлу 3
  • окужени 1
  • окупио 1
  • окупља 1
  • окупљати 1
  • окупу 1
  • окушај 1
  • олако 1
  • олакша 1
  • оличени 1
  • оловна 2
  • олсун 1
  • олтару 1
  • олуја 3
  • олује 2
  • олујина 2
  • олују 1
  • омален 1
  • омалена 1
  • омаче 2
  • омекшали 1
  • омекшао 1
  • омиљеном 1
  • омотали 1
  • омотан 1
  • омотана 1
  • омрази 1
  • омразу 1
  • омрзао 1
  • он 170
  • Он 65
  • Она 25
  • она 98
  • онај 36
  • Онај 4
  • онакав 1
  • онакаженој 1
  • онакази 1
  • онаки 1
  • Онако 1
  • онако 26
  • онамо 4
  • Онда 3
  • онда 91
  • ондакара 2
  • Онде 1
  • онде 7
  • Оне 1
  • оне 25
  • онемела 1
  • онесвесло 2
  • онесвеслој 1
  • онесвеслу 1
  • онесвешћена 1
  • они 45
  • Они 9
  • онизак 1
  • онијем 1
  • оним 11
  • онима 3
  • ониску 1
  • Оних 1
  • оних 9
  • оно 57
  • Оно 9
  • оног 12
  • Онога 1
  • онога 26
  • оној 11
  • онолико 2
  • онолику 1
  • оном 7
  • ономад 1
  • Ономад 1
  • ономе 14
  • ону 11
  • опа 2
  • опада 1
  • опажа 1
  • опажала 2
  • опажало 2
  • опажао 5
  • опази 9
  • опазила 1
  • опазиле 1
  • Опазиле 1
  • опазио 5
  • опазити 1
  • опазише 1
  • опаки 1
  • опали 2
  • опаљене 1
  • опанака 2
  • опанке 2
  • опао 1
  • опарен 2
  • опасало 1
  • опасаној 1
  • опасност 3
  • опело 1
  • оперу 1
  • Опет 1
  • опет 15
  • опи 1
  • опије 1
  • опипа 2
  • опирати 1
  • опиреш 2
  • опколе 1
  • опколише 3
  • опкопи 1
  • оплача 1
  • опљачка 1
  • опомену 1
  • опоменула 1
  • опоменуло 1
  • опоменуо 3
  • опоменуше 1
  • опомињали 1
  • опомињао 1
  • опомињаху 1
  • опомињу 1
  • опоравила 1
  • опоро 1
  • оправдања 1
  • оправи 1
  • оправљати 1
  • опраштањем 1
  • Опре 1
  • опрезан 1
  • опремише 1
  • оприличити 1
  • опрљену 1
  • опросте 2
  • Опрости 11
  • опрости 4
  • Опростио 1
  • опростите 1
  • опростити 3
  • опроштај 1
  • опружи 1
  • опружила 1
  • оптоку 1
  • опточен 2
  • оптужба 1
  • оптужи 1
  • опусти 1
  • опуче 1
  • опхрва 1
  • опхрвало 1
  • опхрван 1
  • општега 1
  • општи 1
  • општих 1
  • општој 1
  • орило 1
  • орла 1
  • орози 1
  • ороси 1
  • орошавају 1
  • оружан 4
  • оружана 4
  • оружане 1
  • оружаних 2
  • оружану 1
  • оружја 5
  • оружје 17
  • оружјем 1
  • осам 4
  • Осванула 1
  • освежен 1
  • освежи 1
  • освести 1
  • освестим 1
  • освестити 1
  • освета 3
  • освете 6
  • освети 4
  • осветио 2
  • осветити 1
  • осветлао 1
  • осветљава 3
  • осветљавала 2
  • осветљен 1
  • осветљено 1
  • осветничко 1
  • осветничкој 1
  • освету 3
  • освит 1
  • освртати 1
  • осврте 2
  • осврће 1
  • осврћући 1
  • оседлана 1
  • осем 1
  • осети 21
  • осетила 1
  • осетио 4
  • осетише 2
  • осећа 5
  • осећај 2
  • осећаја 2
  • осећајем 1
  • осећајући 1
  • осећала 8
  • осећали 2
  • осећало 1
  • осећања 2
  • осећање 19
  • осећањем 1
  • осећању 1
  • Осећао 1
  • осећао 23
  • осећати 6
  • осећаше 1
  • осече 4
  • осим 15
  • Осим 4
  • осипало 1
  • осипати 2
  • ослави 1
  • ослободе 1
  • ослободи 2
  • ослови 3
  • ослонити 1
  • ослуху 1
  • ослушкивао 2
  • ослушкивати 1
  • ослушну 3
  • ослушнух 1
  • осмехивало 1
  • осмехну 3
  • осмехом 1
  • оснажи 2
  • оснажили 1
  • оснеженим 1
  • особито 1
  • осоколи 1
  • осрамоти 1
  • осрамотим 1
  • осрамоћене 1
  • оста 10
  • Остави 1
  • остави 17
  • оставила 2
  • оставимо 2
  • Оставио 1
  • оставио 4
  • Оставите 1
  • оставити 3
  • оставише 1
  • оставља 1
  • остављај 1
  • остављају 1
  • остављала 1
  • остављало 1
  • остављао 1
  • остављена 1
  • остаде 4
  • остадоше 2
  • остајала 2
  • остајало 3
  • остајао 1
  • остајаше 1
  • остаје 1
  • Остала 2
  • остала 9
  • остале 17
  • остали 15
  • Остали 2
  • осталим 10
  • осталима 6
  • осталих 9
  • остало 5
  • остане 8
  • остао 5
  • остати 5
  • Остаће 1
  • осташе 1
  • осу 1
  • осуда 1
  • осуђеник 1
  • осуле 1
  • осули 1
  • отарасити 1
  • отаре 1
  • Отац 1
  • отац 4
  • отаца 1
  • отварали 1
  • отвора 1
  • отворена 1
  • отвореним 1
  • отворених 1
  • Отвори 2
  • отвори 7
  • отворили 1
  • отворише 6
  • отвором 1
  • оте 1
  • отезало 1
  • отела 1
  • отера 1
  • отерао 1
  • отераш 1
  • отето 1
  • отиди 1
  • Отиди 1
  • отидоше 1
  • отима 5
  • отимала 2
  • отимања 2
  • отимао 1
  • отимати 1
  • отирати 1
  • отирући 1
  • отисну 2
  • отиснуо 1
  • отићи 9
  • Отиш 1
  • отишао 5
  • отишла 7
  • отишли 2
  • откад 1
  • откада 1
  • откако 2
  • Откако 5
  • откасали 1
  • откасаше 3
  • откида 1
  • отклањао 1
  • отклони 1
  • открави 1
  • откуда 16
  • Откуда 4
  • откупима 1
  • отме 5
  • отмете 1
  • отмичара 1
  • отму 1
  • отолен 1
  • отопљени 1
  • отпадни 1
  • отпао 2
  • отпасти 1
  • отпоја 1
  • отпор 1
  • отпочину 1
  • отпочне 1
  • отпочнемо 1
  • отприлике 1
  • отпусти 2
  • отпустио 1
  • отр 1
  • отргне 2
  • отргнем 1
  • отргну 1
  • отресетије 1
  • отрже 1
  • отров 1
  • отрова 2
  • Отуд 1
  • отуда 14
  • Отуда 2
  • отупела 1
  • отура 1
  • Отури 1
  • отури 4
  • отуривши 1
  • отхукне 1
  • отхукну 1
  • отшкрину 2
  • оћутао 1
  • Официре 1
  • ох 2
  • Ох 4
  • охрабрена 1
  • охрабри 1
  • оца 5
  • оцрта 1
  • очајан 1
  • Очајан 2
  • очајања 3
  • очајање 1
  • очајне 1
  • очајник 1
  • очајнику 1
  • очајних 1
  • очајничка 1
  • очајнички 1
  • очајно 5
  • очара 1
  • оче 25
  • Оче 3
  • очевидно 1
  • Очевидно 3
  • очекивала 3
  • очекивали 2
  • очекивања 2
  • очекивао 2
  • очекивати 1
  • очекиваше 1
  • очекне 1
  • очекнемо 1
  • очекни 1
  • очекује 4
  • очекују 6
  • Очи 4
  • очи 81
  • очиглед 1
  • очију 43
  • очима 46
  • очинске 1
  • очинско 1
  • очинском 1
  • очинску 1
  • очита 3
  • очицама 1
  • очњи 1
  • очувају 1
  • очувано 1
  • очувао 1
  • оџак 1
  • оџака 3
  • оџаклије 2
  • оџаклији 5
  • оџаклију 4
  • оџаку 1
  • ошђелдум 1
  • Ошђелдум 1
  • ошинут 1
  • ошкрину 1
  • оштар 2
  • оштети 1
  • оштре 1
  • оштри 1
  • оштрим 2
  • Оштро 1
  • оштро 3
  • оштру 1
  • Пa 1
  • па 521
  • Па 89
  • Павла 4
  • Павле 22
  • Павлом 2
  • пад 3
  • пада 3
  • падају 2
  • падале 1
  • падало 3
  • падаху 1
  • падаше 2
  • Паде 1
  • паде 10
  • падина 1
  • падину 1
  • падишах 1
  • падне 1
  • Пажљиво 1
  • пажљиво 10
  • пажње 1
  • пажњом 1
  • пази 1
  • Пази 2
  • пазили 1
  • Пазио 1
  • пазите 1
  • пазиш 1
  • пајвани 1
  • Пак 1
  • пакла 2
  • пакленим 1
  • пакосно 1
  • пакост 1
  • пала 2
  • пале 1
  • палила 2
  • палио 1
  • палицу 3
  • палма 1
  • пало 2
  • палцем 1
  • Памет 2
  • памет 6
  • памети 4
  • паметнији 1
  • памјат 1
  • памтим 1
  • пањ 1
  • пањић 1
  • пао 2
  • паперастом 1
  • пар 1
  • пару 2
  • парчета 1
  • пас 3
  • паса 8
  • пасом 1
  • пастве 1
  • паству 1
  • пастира 1
  • пастиру 1
  • пати 2
  • патим 1
  • патња 1
  • патњама 1
  • патње 3
  • патњу 1
  • пахуљак 1
  • пахуљице 2
  • пачаш 1
  • пашалуку 2
  • паше 3
  • паши 1
  • паштили 1
  • пашћад 1
  • пашће 1
  • Пашу 1
  • пашу 3
  • Пе 1
  • пе 2
  • пева 1
  • певају 1
  • певајући 1
  • певање 1
  • певати 1
  • певач 2
  • певача 1
  • певачев 1
  • певачу 1
  • пего 1
  • педаљ 1
  • пеке 1
  • Пеки 1
  • пекло 3
  • пела 1
  • пеленгири 1
  • пеном 1
  • пентрала 1
  • пену 1
  • пенушило 1
  • пењања 2
  • пење 1
  • пењу 3
  • пепео 1
  • песама 1
  • Песма 1
  • песма 5
  • песмом 2
  • песму 3
  • песницама 3
  • песнице 1
  • песницом 5
  • песницу 1
  • Пет 1
  • пет 17
  • петама 1
  • пети 3
  • Петка 1
  • петка 2
  • петнаест 1
  • петорица 2
  • петорице 1
  • петорицом 1
  • петоро 1
  • Петра 1
  • Петрова 1
  • пећини 1
  • пећу 2
  • Пеци 1
  • пецкати 1
  • печат 1
  • печено 1
  • печење 2
  • печењем 1
  • пешке 1
  • пешкир 2
  • пешкирем 1
  • пешкиром 1
  • пи 2
  • пиј 1
  • пијан 3
  • пијане 1
  • пијаних 1
  • пијанке 1
  • пије 2
  • пијем 2
  • пију 1
  • пиле 1
  • пио 2
  • пипајући 1
  • пипати 2
  • пипкао 1
  • пирка 3
  • пиркао 1
  • пирну 2
  • писао 4
  • писма 5
  • писмена 1
  • писмо 7
  • пита 2
  • питај 1
  • Питај 1
  • питајући 2
  • питала 2
  • питам 4
  • питани 1
  • Питани 1
  • питање 4
  • питао 2
  • питаш 1
  • пити 1
  • питоме 1
  • питомији 1
  • пића 3
  • пише 2
  • пишти 2
  • пиштољ 3
  • пиштоља 7
  • пиштоље 1
  • пиштољи 1
  • пјевај 1
  • Пјевај 1
  • плаве 1
  • плавило 3
  • плавичаст 1
  • плаво 2
  • плакао 2
  • плакати 1
  • пламен 4
  • пламени 1
  • пламених 1
  • пламено 1
  • пламенове 1
  • пламеног 1
  • пламичке 2
  • пламичци 1
  • пламом 1
  • пламте 2
  • пламтела 2
  • пламтело 1
  • пламтео 3
  • пламтети 2
  • пламти 2
  • плане 1
  • планина 10
  • планинама 1
  • планине 13
  • планинске 2
  • планински 1
  • планинским 1
  • планинских 1
  • планинском 1
  • планину 3
  • плану 13
  • планула 2
  • плануло 1
  • плануо 1
  • плануше 2
  • пласт 1
  • пласта 1
  • платили 2
  • платисмо 1
  • платити 4
  • платно 1
  • плаћа 1
  • плаћали 2
  • плаћало 1
  • плаћамо 3
  • плаћате 1
  • плаћати 3
  • Плах 1
  • плахим 1
  • плахо 3
  • плаховите 1
  • Плаховити 1
  • плаховитије 1
  • плаховито 1
  • плаховиту 1
  • плахом 1
  • плахост 2
  • Плач 1
  • плач 5
  • плача 3
  • плаче 1
  • плачеш 1
  • плачна 1
  • плачу 1
  • плачући 1
  • плаше 2
  • плаши 1
  • плашили 1
  • Плашили 1
  • плашио 1
  • плашити 2
  • плашљивим 1
  • плен 1
  • пленом 1
  • плео 1
  • плесан 1
  • плетеницу 1
  • плетеш 2
  • плећа 9
  • плећати 1
  • плећатим 1
  • плећима 2
  • плови 1
  • пловио 1
  • плодном 1
  • плоча 3
  • плочу 2
  • пљесну 5
  • пљоску 1
  • пљоштама 1
  • пљувати 1
  • пљује 1
  • пљују 2
  • пљун 1
  • пљунула 1
  • пљунусте 1
  • пљунуше 1
  • пљусак 1
  • по 179
  • По 9
  • побауљке 1
  • побегао 3
  • побегне 3
  • победа 1
  • победо 1
  • побеже 3
  • побећи 1
  • поби 1
  • побије 1
  • побијеним 1
  • побију 2
  • побили 2
  • побити 1
  • Побићемо 1
  • побледело 1
  • Побожна 2
  • побожно 7
  • побратим 4
  • побратимом 1
  • побратиму 1
  • побројиш 1
  • пове 1
  • поведе 4
  • поведоше 1
  • поверава 1
  • поверила 1
  • поверити 1
  • поверовах 1
  • повероваше 1
  • поветарац 3
  • повечерали 1
  • повија 1
  • повијају 1
  • повијали 2
  • повијараца 2
  • повијати 1
  • повикаше 2
  • повила 2
  • повиша 1
  • повише 2
  • поводећи 1
  • поводио 1
  • поврате 1
  • поврати 4
  • повратка 1
  • повратку 1
  • повукао 1
  • повуче 4
  • погазили 1
  • погана 1
  • погачу 2
  • погибе 3
  • Погибија 1
  • погибију 3
  • погибоше 1
  • погинем 1
  • погинути 3
  • поглади 1
  • Погле 1
  • Поглед 2
  • поглед 51
  • погледа 68
  • погледај 2
  • Погледајте 1
  • погледајући 3
  • погледам 1
  • погледате 1
  • погледати 5
  • погледаше 4
  • погледе 1
  • погледима 1
  • погледом 16
  • погледу 2
  • погну 1
  • погнутим 1
  • погорело 1
  • погубише 1
  • под 51
  • Под 9
  • пода 5
  • подавимо 1
  • подаде 1
  • подалеко 2
  • подаље 4
  • подбочи 1
  • подбрадак 1
  • Подбулих 1
  • подвијених 1
  • подвикну 2
  • подгорја 1
  • подгризала 1
  • подгрлац 1
  • подебеле 1
  • поделимо 1
  • подерана 1
  • подеране 1
  • подерано 1
  • подземна 1
  • подземних 1
  • подигао 2
  • подигла 1
  • подигне 3
  • подигнем 2
  • подигоше 2
  • подиђе 1
  • подиђоше 1
  • Подиже 1
  • подиже 13
  • подилазила 1
  • подилазити 1
  • подједнако 2
  • подметне 1
  • подмуклица 1
  • подне 1
  • Подневну 1
  • поднети 2
  • подножја 2
  • подносе 2
  • подноси 1
  • подносила 1
  • подносили 2
  • подобних 1
  • подозревају 1
  • подржавали 1
  • подругљивим 1
  • подругљиво 1
  • подрум 2
  • подсекоше 2
  • подсећа 1
  • подсећају 1
  • подскакујући 1
  • подсмевање 1
  • подсмехну 3
  • подсмехом 2
  • Подсмешљиво 1
  • подстрешену 1
  • подуже 2
  • подужег 1
  • подужи 3
  • подужу 1
  • подузећа 1
  • подузима 1
  • подухватало 1
  • подухне 1
  • подушја 1
  • подушје 2
  • пође 18
  • пођем 1
  • пођете 1
  • пођи 1
  • пођипаше 1
  • пођоше 5
  • пођу 1
  • пожале 1
  • пожали 2
  • пожара 1
  • пожели 1
  • пожури 3
  • пожурити 1
  • пожуте 1
  • позавадиле 1
  • позва 2
  • позвао 1
  • позвати 1
  • поздрави 2
  • поздравио 2
  • Поздравите 2
  • позелене 1
  • позеленео 2
  • позив 3
  • позива 1
  • позивају 1
  • позивао 1
  • позиваше 1
  • позлати 2
  • позлаћене 1
  • позлаћивало 1
  • позна 2
  • познавао 2
  • познаде 3
  • познаје 1
  • познајем 1
  • познали 2
  • Познао 1
  • познао 5
  • познат 1
  • познати 3
  • познато 2
  • познаше 1
  • Позно 2
  • позове 6
  • позовем 2
  • позову 1
  • поиграва 1
  • поиграте 1
  • поиграти 1
  • поимања 1
  • појаве 4
  • појави 6
  • појавише 1
  • појас 3
  • појаса 4
  • појасом 1
  • појати 1
  • појахаше 4
  • појео 1
  • појми 2
  • појмише 1
  • појутарје 1
  • покавже 1
  • покаже 1
  • покажу 2
  • показа 1
  • показао 1
  • показивали 2
  • показују 1
  • покаткад 4
  • поклањаш 1
  • поклецивала 1
  • поклони 14
  • поклоник 1
  • поклонио 1
  • поклоницима 1
  • поклонише 2
  • поклоном 2
  • поклопац 1
  • поклопила 1
  • покој 4
  • покојна 1
  • покојник 1
  • покојника 3
  • покојникова 4
  • покојникове 2
  • покојникови 1
  • покојниковој 1
  • покојником 1
  • покојнику 2
  • Покојници 1
  • покојног 1
  • поколеба 1
  • покоравали 1
  • покоре 1
  • покори 3
  • покорити 1
  • покориш 1
  • покорне 1
  • покорно 2
  • покорном 1
  • покорности 1
  • покрај 7
  • покрену 1
  • покрет 4
  • покрета 1
  • покретала 1
  • покретом 3
  • покрету 1
  • покри 6
  • покрива 1
  • Покрива 1
  • покривају 1
  • покривао 1
  • Покривене 1
  • покрио 2
  • покупиш 1
  • покупује 1
  • покуша 9
  • покушавала 1
  • Покушавао 1
  • покушавао 2
  • покушај 3
  • покушала 1
  • покушао 4
  • покушати 1
  • пола 3
  • полагано 2
  • полазак 1
  • полази 1
  • полак 1
  • полако 7
  • поласку 2
  • полегла 5
  • полегли 1
  • полете 9
  • полетео 1
  • полетеше 1
  • поли 2
  • поливају 1
  • полише 1
  • половине 1
  • половини 1
  • половину 4
  • положај 1
  • положају 2
  • положи 6
  • положим 1
  • положио 1
  • положише 2
  • поломи 1
  • поломљених 1
  • полу 2
  • полуга 1
  • полугласне 1
  • полугласно 5
  • Полудетињег 1
  • полудећу 2
  • полузатворених 1
  • полунага 1
  • полунагих 1
  • полупијани 1
  • полупијаним 1
  • полупијаних 1
  • полутами 1
  • Пољанице 1
  • пољу 2
  • пољубац 1
  • пољуби 13
  • пољупцима 1
  • Помагајте 1
  • помагало 1
  • помагао 1
  • помагач 1
  • помаже 1
  • Помажи 2
  • помажу 1
  • помало 1
  • помаља 3
  • помаљала 1
  • помаљати 1
  • помам 2
  • помама 1
  • помаман 5
  • помамила 1
  • помамио 1
  • помамни 2
  • помамно 1
  • помахнитао 1
  • Помахнитао 1
  • помаче 1
  • помена 3
  • поменуо 1
  • поменути 1
  • пометена 1
  • помилова 2
  • помилуј 1
  • помисао 30
  • Помисао 4
  • помисли 19
  • помислим 1
  • помислио 1
  • помислити 2
  • помицао 1
  • помишљајући 1
  • помишљао 2
  • помишљати 1
  • помишљу 2
  • помогао 6
  • помогла 1
  • помогло 1
  • помогне 4
  • помогнеш 1
  • помогну 1
  • помогох 1
  • поможе 1
  • помози 3
  • Помози 5
  • помоли 1
  • помолити 2
  • помоћ 1
  • помоћи 9
  • помоћу 1
  • помрчина 3
  • помути 1
  • помутила 1
  • помутило 1
  • понављам 1
  • понајпре 1
  • понео 2
  • понесе 4
  • понешто 1
  • понизним 1
  • понизних 1
  • понизно 5
  • понизношћу 1
  • поникли 1
  • пониче 4
  • понови 3
  • поново 4
  • Понос 1
  • поносан 1
  • поноћ 1
  • Поноћ 1
  • понуда 2
  • понуди 1
  • понуду 1
  • поњавице 1
  • попали 1
  • попалио 1
  • попало 1
  • попе 4
  • попевке 1
  • попио 1
  • поплави 1
  • поплочан 1
  • попљачкали 1
  • попљује 1
  • поповања 1
  • Поповић 3
  • попово 1
  • попусти 1
  • попуцкује 1
  • поражен 1
  • порази 2
  • поразило 2
  • поразио 1
  • порасте 1
  • Поред 1
  • поред 17
  • порезу 2
  • пореметио 1
  • поробиће 1
  • Породица 1
  • породица 3
  • породице 1
  • породицу 2
  • породу 1
  • порубе 1
  • порубу 1
  • поруге 1
  • порука 1
  • поруку 1
  • порумене 1
  • поруменила 1
  • поручи 2
  • поручила 1
  • Поручио 1
  • поручио 5
  • поручити 1
  • поручиш 1
  • порушена 1
  • порушене 1
  • поруши 1
  • посаветује 1
  • посађивао 1
  • посао 9
  • посведочи 1
  • Посветиће 1
  • посвирај 1
  • поседали 1
  • поседеше 1
  • поседи 1
  • посекоше 1
  • поскака 1
  • поскакаше 1
  • поскакује 1
  • поскурице 1
  • посла 11
  • послао 6
  • послати 1
  • послаше 1
  • После 13
  • после 47
  • последња 3
  • последње 7
  • последњег 3
  • последњега 1
  • последњем 1
  • последњи 10
  • последњим 1
  • последњих 1
  • последњом 1
  • последњу 4
  • послије 1
  • послова 1
  • послом 2
  • послуша 2
  • послушала 1
  • послушаше 1
  • послушна 2
  • послушни 1
  • послушност 1
  • посматра 2
  • посматрају 1
  • посматрајући 1
  • посматрала 3
  • посматрао 2
  • посматрати 2
  • посматраше 4
  • посркаше 1
  • посртати 1
  • посрте 2
  • посрћући 2
  • поста 8
  • постављена 1
  • постаја 1
  • постајала 1
  • постајао 1
  • постајаху 1
  • постајаше 1
  • постају 1
  • постала 1
  • постали 1
  • постане 1
  • постао 2
  • постати 1
  • посташе 1
  • постеља 1
  • постеље 3
  • постељи 2
  • постељу 1
  • постепено 5
  • постигнем 1
  • постићи 1
  • постоја 1
  • пострада 3
  • пострадају 1
  • пострадам 2
  • пострадамо 1
  • пострадао 1
  • пострадати 1
  • посумња 6
  • посумњао 1
  • посумњати 1
  • посута 1
  • посуше 1
  • потаје 1
  • потајна 9
  • Потајни 1
  • потајни 2
  • потајно 3
  • потајноме 1
  • потамнео 1
  • потанкостима 1
  • потварање 1
  • потворио 1
  • потегао 2
  • потеглити 1
  • потеже 2
  • потежеш 1
  • потекне 1
  • потере 2
  • потеру 1
  • потиљак 2
  • потиљку 3
  • потисли 1
  • потиснут 1
  • потиче 1
  • потиштени 1
  • потказао 2
  • поткива 1
  • поткивао 1
  • поткивачнице 1
  • поткрада 1
  • поткратиле 1
  • поткупи 2
  • поткусуримо 1
  • потлијен 2
  • потљијен 1
  • потмула 1
  • потмуле 1
  • потмули 3
  • потмулим 2
  • потмулу 1
  • пото 2
  • поток 2
  • потоком 1
  • потоп 1
  • поточићима 1
  • потпуне 1
  • потпуно 13
  • потпуној 1
  • потражи 4
  • потражили 1
  • потражим 2
  • потражимо 1
  • потражићемо 1
  • потражиш 1
  • потражише 1
  • потраја 1
  • потрбушке 1
  • потргао 1
  • потргне 1
  • потргоше 1
  • потребно 1
  • потрес 2
  • потреса 1
  • потресало 1
  • потресе 2
  • потресен 1
  • потрли 1
  • потрча 6
  • потрчи 1
  • потужи 3
  • потукао 1
  • потуку 1
  • потуристе 2
  • потурче 1
  • потурчена 1
  • потурченица 1
  • потурчи 2
  • потурчити 4
  • потуца 1
  • потуцати 2
  • потхвати 1
  • поћи 1
  • поуздала 1
  • поуздан 1
  • поуздани 1
  • поуздано 1
  • поуздање 1
  • Поуми 1
  • поуми 3
  • поумио 1
  • поумиш 1
  • поучава 1
  • похајдучи 1
  • похвата 1
  • похватам 1
  • похватамо 1
  • похватао 1
  • похватати 1
  • похваташ 1
  • похита 4
  • похиташе 2
  • походи 1
  • поцрвене 2
  • поцупкивати 1
  • поцупкује 1
  • почађалој 1
  • почађалом 1
  • почасимо 1
  • почасити 1
  • поче 85
  • почека 1
  • почекај 1
  • Почекај 1
  • почела 5
  • почели 2
  • почем 1
  • почео 7
  • почети 1
  • почетка 1
  • почеше 28
  • почива 2
  • почивала 3
  • почивало 1
  • почини 1
  • почиње 1
  • Почињите 1
  • почне 3
  • пошаље 2
  • пошао 2
  • пошира 1
  • пошири 1
  • пошла 2
  • пошле 1
  • пошље 1
  • пошта 1
  • пошто 7
  • поштовала 1
  • поштовали 1
  • поштовање 1
  • Поштовање 1
  • поштовао 2
  • пошту 1
  • поштује 1
  • права 4
  • правда 1
  • правдање 2
  • праведник 1
  • праведника 1
  • прави 1
  • правио 1
  • право 5
  • правоверне 1
  • правога 2
  • правом 1
  • православноме 1
  • праву 1
  • правце 1
  • праг 6
  • прага 5
  • прагом 1
  • прагу 7
  • празан 1
  • празним 1
  • празницима 1
  • празном 1
  • празноруких 1
  • прам 4
  • прамичак 1
  • прасак 2
  • праском 1
  • прате 1
  • прати 2
  • пратила 1
  • пратилаца 2
  • пратилачких 1
  • Пратио 1
  • пратио 2
  • пратиоце 1
  • пратиоци 1
  • Пратиоци 1
  • пратити 1
  • праћака 1
  • праћну 1
  • прах 1
  • праху 1
  • прашак 1
  • Праштај 1
  • праштајте 1
  • праштали 1
  • прва 4
  • прве 4
  • првенство 1
  • први 12
  • Први 3
  • првина 1
  • првих 1
  • прво 3
  • првог 1
  • првога 1
  • првој 2
  • првоме 2
  • прву 2
  • Пре 3
  • пре 37
  • пребацио 1
  • пребере 1
  • превазилазило 1
  • превали 2
  • превалила 1
  • преварен 1
  • преварена 1
  • Преварена 1
  • превари 1
  • преварио 1
  • преврнућу 1
  • преврћу 1
  • превуче 3
  • прегази 1
  • прегибало 1
  • прегледа 1
  • прегнуо 1
  • преграда 1
  • прегрми 1
  • пред 100
  • Пред 13
  • преда 4
  • предаде 1
  • предадоше 1
  • предаје 1
  • предала 1
  • предан 1
  • преданост 1
  • предао 3
  • предмет 1
  • предмете 1
  • предосећање 1
  • предоче 1
  • предочи 1
  • представља 1
  • предусрете 1
  • пређашњега 1
  • пређе 6
  • пређоше 1
  • прежалити 1
  • презају 1
  • презам 1
  • Презам 1
  • презирање 1
  • презрењем 1
  • презриво 1
  • прекади 1
  • прекађујући 1
  • прекида 1
  • прекине 1
  • прекинути 1
  • преклињање 1
  • преклињаше 1
  • преклиње 1
  • преклињем 2
  • преклињу 1
  • преко 38
  • прекор 2
  • прекоран 1
  • прекорачи 2
  • прекорачио 1
  • прекоре 1
  • прекорева 1
  • прекрети 1
  • прекрилили 2
  • прекрсти 19
  • прекрстио 1
  • прекрстише 2
  • прекрштених 1
  • прексутра 1
  • прекужио 1
  • прела 1
  • прелетале 1
  • прелетао 1
  • прелетети 1
  • прели 1
  • прелива 1
  • преливала 1
  • прелије 1
  • прелиставаху 1
  • према 30
  • премеравати 1
  • премераваху 1
  • Премери 1
  • премери 3
  • премерио 1
  • премеће 1
  • премештала 1
  • премишља 1
  • премишљања 2
  • премишљао 2
  • пренаглити 1
  • пренеражено 2
  • пренеше 1
  • прену 6
  • преображавала 1
  • преображен 1
  • преображено 1
  • преобрази 1
  • препадоше 1
  • препао 1
  • препасти 1
  • препатила 1
  • препеченице 1
  • преплашен 2
  • преплашена 1
  • преплашени 1
  • преплашено 3
  • преплетали 1
  • преплећу 1
  • препрате 1
  • препрати 1
  • препрату 1
  • препреке 1
  • препуна 1
  • препуњена 1
  • препући 2
  • пресвиснути 1
  • пресеку 1
  • пресести 1
  • пресеца 1
  • пресече 1
  • Прескачи 1
  • престављено 1
  • престаје 1
  • престане 2
  • престаните 1
  • престоне 1
  • престрављене 1
  • престрављено 2
  • престрављену 1
  • пресудили 1
  • претвори 2
  • претворила 1
  • претворило 1
  • претерано 1
  • претећи 1
  • Претећи 1
  • Претече 1
  • прети 1
  • претио 2
  • претња 1
  • претње 5
  • претњом 1
  • претњу 1
  • претресан 1
  • претрну 1
  • претрнула 3
  • претрнулост 1
  • претрнуо 1
  • претрпела 1
  • претрпеле 1
  • претрпео 1
  • претрпи 2
  • Претурао 1
  • претурао 2
  • претурио 1
  • претуриће 1
  • претурише 1
  • претуру 1
  • прећи 1
  • преуда 1
  • прецеђено 1
  • пречио 1
  • прешао 1
  • прешла 1
  • прешо 1
  • прибере 4
  • Прибери 2
  • приби 1
  • прибила 1
  • прибило 1
  • прибира 2
  • прибирао 2
  • приближи 1
  • приближише 1
  • приближујући 1
  • прибра 4
  • прибрана 1
  • прибрати 1
  • прибројао 1
  • приведе 1
  • приведоше 1
  • привеза 1
  • привезао 1
  • привешеним 1
  • привуци 1
  • привуче 8
  • приготовљена 1
  • пригрли 1
  • пригрте 2
  • пригушеним 2
  • пригушено 1
  • придржавајући 1
  • придржавала 2
  • придружио 1
  • приђе 15
  • приђоше 1
  • приже 1
  • приземна 1
  • приземне 1
  • приземним 1
  • приземних 1
  • приземног 2
  • приземном 1
  • приземноме 1
  • признајем 1
  • пријатељ 8
  • пријатеља 6
  • пријатеље 1
  • Пријатељи 2
  • пријатељи 7
  • пријатељима 1
  • пријатељског 1
  • пријатељство 1
  • пријатељу 1
  • пријатељује 1
  • пријатно 1
  • пријема 1
  • приказ 1
  • приказе 1
  • приказивао 1
  • приказивач 3
  • приказиваше 1
  • приклања 1
  • приклопљене 1
  • приклопљени 1
  • приклопљених 1
  • прикова 3
  • приковала 4
  • приковао 4
  • приковаше 1
  • прикопча 1
  • прикопчава 1
  • прикрадају 1
  • прикрадао 1
  • прикрије 2
  • прикрио 1
  • прикупи 1
  • Прикупи 1
  • прилази 1
  • Прилика 1
  • прилика 16
  • прилике 10
  • Прилике 2
  • приликом 1
  • прилику 9
  • прилици 2
  • приличи 1
  • приличио 1
  • приљубила 1
  • прима 3
  • примајте 1
  • примају 1
  • примакле 1
  • примами 1
  • примаче 3
  • примети 1
  • приметило 1
  • приметио 1
  • Прими 1
  • прими 5
  • примим 1
  • примио 3
  • примирила 1
  • примирја 1
  • примите 1
  • примити 2
  • примићемо 1
  • примицали 1
  • примицао 1
  • примицаше 1
  • примиче 1
  • примичу 1
  • примише 1
  • приморани 1
  • принесе 5
  • принеси 1
  • приноси 1
  • принца 1
  • прионуло 1
  • прионуше 1
  • припадоше 1
  • припази 1
  • припали 1
  • припалише 1
  • припаса 1
  • припевање 1
  • припи 1
  • припија 1
  • припитам 1
  • ПРИПОВЕТКА 1
  • припремати 1
  • припремила 1
  • припремиле 1
  • припрети 1
  • припуштај 1
  • присебност 1
  • присебности 1
  • присети 1
  • прискочи 8
  • прискочише 1
  • прислони 1
  • прислоњена 1
  • прислужено 1
  • прислуживати 1
  • прислуживаше 1
  • присним 1
  • пристадоше 1
  • пристајала 1
  • пристанак 1
  • пристане 1
  • пристао 2
  • пристојну 1
  • приступа 1
  • приступају 1
  • приступи 8
  • приступим 1
  • приступити 3
  • приступише 2
  • присуством 1
  • притаја 1
  • притајаним 1
  • Притајени 1
  • притајено 1
  • притегне 1
  • притегнемо 1
  • Притегни 1
  • притегнуте 1
  • притегоше 1
  • притеже 2
  • притежу 1
  • притезаше 1
  • притисак 2
  • притискивао 1
  • притискивати 1
  • притискоше 1
  • притискује 2
  • притискујући 1
  • притисну 1
  • притиште 2
  • притрча 4
  • притрчаше 1
  • прихватати 1
  • прихваташ 1
  • прихваташе 1
  • прихвати 11
  • прихватио 1
  • прихватити 2
  • прихватише 3
  • прихрањујемо 1
  • прича 3
  • причају 1
  • причало 1
  • причао 2
  • причаш 1
  • причаше 1
  • причека 1
  • причести 2
  • причестили 1
  • причестим 2
  • причестићу 1
  • причешћа 1
  • причешће 8
  • причешћем 1
  • причешћивати 1
  • причинило 1
  • причува 1
  • прња 1
  • прње 1
  • пробављао 1
  • пробија 1
  • пробијају 2
  • пробијала 2
  • Пробуди 1
  • пробуди 5
  • пробудити 1
  • пробудише 1
  • пробуђена 1
  • провала 1
  • провале 1
  • провалија 1
  • проведе 2
  • провео 2
  • провириваху 1
  • провирују 2
  • провукла 1
  • провуче 1
  • прогледати 1
  • Проговара 1
  • проговори 6
  • проговорили 1
  • проговорити 1
  • прогрми 1
  • прогурао 1
  • прогутају 1
  • продамо 1
  • продера 1
  • продирала 1
  • продирао 1
  • продирати 1
  • продире 3
  • продужи 13
  • продужише 1
  • прође 8
  • прођи 1
  • прождере 1
  • прождеру 1
  • прождирао 1
  • прождираху 1
  • прождире 1
  • прожеже 1
  • прожизао 1
  • прожимала 1
  • прожимао 1
  • прозвао 2
  • прозирао 1
  • прозире 1
  • прозирући 1
  • прозор 3
  • прозора 1
  • прозори 2
  • прозорима 1
  • прозору 1
  • прозорче 1
  • прозорчету 2
  • прозорчић 5
  • прозорчића 1
  • прозорчићу 1
  • прозрачни 1
  • прозрео 1
  • пројеца 1
  • прокажем 1
  • прокажеш 1
  • проказао 1
  • проказати 1
  • проказује 1
  • проклет 1
  • Проклет 1
  • проклета 4
  • проклети 2
  • проклетији 1
  • проклетницима 1
  • проклетог 1
  • проклетство 1
  • проклињао 1
  • проклињемо 1
  • прокљуви 1
  • пролаз 1
  • пролазе 2
  • пролази 1
  • пролазила 1
  • пролазио 1
  • пролазу 2
  • пролете 4
  • пролетео 1
  • пролетеше 1
  • пролећа 5
  • пролеће 2
  • пролију 1
  • пролили 1
  • пролио 1
  • пролом 1
  • проломи 2
  • проломила 2
  • промаче 5
  • промаши 1
  • промену 2
  • промери 1
  • прометнуло 2
  • промиле 1
  • промисли 1
  • промичу 1
  • промрмља 1
  • промукли 1
  • промумла 1
  • промуца 1
  • пронађе 2
  • пронаћи 3
  • пронашао 1
  • пронашла 1
  • пронети 1
  • проноси 1
  • пропада 1
  • пропадао 1
  • пропадаш 1
  • пропадне 5
  • Пропали 1
  • пропао 2
  • пропасти 5
  • пропати 1
  • пропатиће 1
  • пропита 1
  • проповедао 1
  • Пропусте 1
  • пропусти 1
  • пропустим 1
  • пропустише 1
  • пропушта 1
  • пропуштају 1
  • проседом 1
  • просеку 1
  • просехире 1
  • просијава 1
  • просијавала 1
  • прослови 1
  • прословити 4
  • прословише 1
  • простења 5
  • Прости 1
  • просто 3
  • простор 1
  • простора 2
  • просторију 1
  • простору 1
  • пространа 3
  • простране 1
  • пространи 4
  • пространим 3
  • пространо 3
  • пространог 1
  • пространој 2
  • пространу 1
  • простре 1
  • прострели 1
  • прострелило 1
  • прострељену 1
  • проструја 1
  • протеглити 1
  • протепа 1
  • против 2
  • противних 1
  • противност 1
  • противу 5
  • проткану 1
  • протрча 1
  • протутњи 1
  • проћи 3
  • проучи 1
  • процеп 1
  • процепу 1
  • прочита 1
  • прочитао 1
  • прошао 4
  • прошапта 1
  • прошапута 18
  • прошла 1
  • прошли 1
  • Прошло 1
  • прса 9
  • прсију 2
  • прсима 3
  • прснућу 1
  • прста 1
  • прсте 1
  • прсти 2
  • прстију 2
  • прстима 1
  • прстићем 1
  • пртина 1
  • пртини 1
  • пртио 1
  • пртиш 1
  • пружа 1
  • пружају 2
  • пружаху 1
  • Пружи 1
  • пружи 5
  • пружила 2
  • пружим 1
  • пружио 1
  • пружити 1
  • пружише 1
  • прут 1
  • прутак 1
  • прућа 1
  • пса 4
  • псе 2
  • псето 1
  • Псето 1
  • пси 2
  • псину 1
  • Пст 2
  • птичица 2
  • пузавац 1
  • пузити 1
  • пуки 1
  • пукло 1
  • пун 1
  • пуна 5
  • Пуначка 1
  • пуначка 3
  • пуначке 1
  • пуначким 1
  • пуначких 1
  • пуне 3
  • пуни 1
  • пунио 1
  • пуните 1
  • пуних 1
  • пуној 1
  • пуном 1
  • пуну 3
  • пупи 1
  • пусатом 1
  • пуста 1
  • Пусти 4
  • пусти 6
  • Пустио 1
  • пустио 5
  • пустити 4
  • пустићу 1
  • Пустићу 1
  • пустиш 1
  • пустише 1
  • пустог 1
  • пустом 1
  • пут 28
  • пута 31
  • путањи 2
  • путањом 1
  • путевима 1
  • путем 3
  • путир 1
  • путирем 1
  • путиру 1
  • Путник 1
  • путника 5
  • путнику 1
  • Путници 2
  • путници 4
  • Путовање 1
  • путовао 1
  • путом 1
  • путу 7
  • путује 2
  • путују 1
  • пухор 1
  • пухора 2
  • Пуцањ 1
  • пуцањ 2
  • пуцао 1
  • пуцкара 1
  • пуцкарају 2
  • пуцкарање 1
  • пуцњави 1
  • пуче 1
  • пучини 2
  • пушака 1
  • пуше 1
  • пушио 3
  • пушкама 1
  • пушке 5
  • пушта 3
  • Пуштај 1
  • пуштајући 1
  • пуштао 2
  • пушчане 1
  • пушчаним 1
  • пшенична 1
  • равни 2
  • рад 1
  • раде 1
  • ради 32
  • радила 2
  • радили 2
  • радило 1
  • радим 1
  • радимо 2
  • радио 3
  • радити 4
  • радиш 3
  • радо 2
  • радовала 1
  • Радован 1
  • Радовановић 1
  • Радовао 1
  • радовао 2
  • радознало 2
  • радозналошћу 1
  • Радосна 1
  • радоснице 1
  • радост 5
  • радости 3
  • рађати 1
  • ражарену 1
  • ражњеве 1
  • ражњеви 1
  • разабере 1
  • разабереш 1
  • Разабери 2
  • разабирали 1
  • разабра 2
  • разабрао 1
  • разабрати 2
  • разазнавати 1
  • разазнаје 1
  • разапеше 1
  • разасрте 1
  • разастирала 1
  • разастире 1
  • разасутим 1
  • разбаца 1
  • разбашкарили 1
  • разбија 1
  • разбије 1
  • разбијене 1
  • разбира 3
  • разблаживао 1
  • разблажује 1
  • разблуда 1
  • разблудне 2
  • разблудним 1
  • разблудних 1
  • разбојничко 1
  • разболела 1
  • разбукта 1
  • разбуктале 1
  • развади 1
  • развалиле 1
  • развалина 1
  • разведравала 1
  • разведравање 1
  • разведравати 1
  • разведрену 1
  • разведри 1
  • развејаће 1
  • развеје 1
  • развесели 1
  • развијена 1
  • разврату 1
  • разгазе 1
  • разгали 2
  • разгалише 2
  • разгаљивала 1
  • разгледа 1
  • разгледати 1
  • разговара 1
  • разговарају 1
  • Разговарају 1
  • разговарали 2
  • разговарало 1
  • разговарати 4
  • Разговор 1
  • разговор 18
  • разговора 9
  • разговоре 2
  • Разговори 1
  • разговоримо 1
  • разговору 3
  • разголићеним 1
  • разголићену 1
  • разгони 1
  • разгоре 1
  • раздани 1
  • разданило 1
  • раздвајали 1
  • раздерана 1
  • раздерано 1
  • раздеру 1
  • раздире 1
  • раздиру 2
  • раздраган 1
  • раздрагани 1
  • раздражена 1
  • раздражено 1
  • раздрљеним 1
  • раздробио 1
  • разиђе 1
  • разиђоше 2
  • разилази 1
  • разилазили 1
  • разилазити 1
  • разилазиш 1
  • разишли 1
  • разјапи 1
  • разјапила 1
  • разјапљена 1
  • разјапљених 1
  • разјасни 1
  • разлактати 1
  • разлакћен 1
  • разлегала 2
  • разлегали 2
  • разлегало 2
  • разлегао 2
  • разлегати 1
  • разлеже 7
  • разлежу 1
  • разлете 1
  • разли 7
  • разлива 2
  • разливао 1
  • разлије 2
  • разликовали 2
  • разлога 2
  • размагљивати 1
  • размакну 1
  • размахнула 1
  • разметне 1
  • размирица 1
  • размирице 1
  • размичу 1
  • размишља 3
  • размишљавати 1
  • размишљајући 1
  • размишљања 1
  • размишљању 1
  • размишљао 1
  • размрсити 1
  • разна 1
  • разнобојне 1
  • разносио 1
  • разорава 1
  • разореном 1
  • разорену 1
  • разорити 1
  • разпознавало 1
  • разрачуна 1
  • разређивати 1
  • Разрогаченим 1
  • разрогаченим 2
  • разрогачених 2
  • разрогачено 1
  • разрогачи 1
  • разуђивао 1
  • разузданој 1
  • разуздану 1
  • разузурише 2
  • Разуме 1
  • разуме 3
  • Разумем 1
  • разумео 3
  • Разумеш 1
  • раја 16
  • Раја 2
  • раје 1
  • раји 1
  • рајине 1
  • Рајко 1
  • рајо 10
  • рајом 4
  • рају 12
  • раке 1
  • ракија 2
  • ракије 3
  • ракијом 1
  • ракију 4
  • Рама 26
  • раме 2
  • рамена 7
  • раменима 2
  • Рамо 28
  • Рамов 1
  • Рамова 4
  • Рамове 1
  • Рамово 1
  • Рамову 3
  • Рамом 1
  • рана 3
  • ранама 1
  • ране 1
  • ранице 1
  • раницу 1
  • Рано 2
  • рану 4
  • рањави 1
  • рањену 1
  • расани 1
  • расвести 1
  • расејано 4
  • расипа 1
  • расипала 1
  • расипљу 1
  • раскида 1
  • расклапају 1
  • расклапало 1
  • расклопи 2
  • расклопио 1
  • расклопити 1
  • расклопљена 1
  • расклопљене 2
  • расклопљених 1
  • раскљују 1
  • расконопчише 1
  • раскопавати 1
  • раскопаваху 1
  • раскопао 1
  • раскорачи 1
  • раскошном 1
  • раскошну 1
  • раскравила 1
  • расла 2
  • раслабљивала 1
  • расло 1
  • распалио 1
  • распаљен 1
  • распаљена 3
  • распаљеноме 1
  • распасати 1
  • распаше 1
  • Распетога 1
  • распеће 1
  • распећу 1
  • распињало 1
  • распиње 1
  • распиривала 1
  • распиривало 1
  • распирује 1
  • распитивати 1
  • распитује 1
  • Распитује 1
  • расплести 1
  • расплетена 1
  • расплетених 2
  • распознавати 1
  • распознаје 1
  • распознати 3
  • распојасио 1
  • расположен 1
  • расположење 4
  • расположењу 2
  • распра 1
  • распре 2
  • распростро 1
  • распрсне 1
  • распру 1
  • распутице 1
  • распутици 2
  • распутицу 1
  • распучених 1
  • расрди 1
  • расрдио 1
  • растави 2
  • раставио 1
  • раставити 1
  • раставља 1
  • растанку 1
  • растао 1
  • растераше 1
  • растеривања 1
  • растињену 1
  • растопљеним 1
  • расточио 1
  • растргну 1
  • растркане 1
  • растрканих 1
  • растркано 1
  • растровано 1
  • растршканоме 1
  • растужени 1
  • растура 1
  • растури 3
  • Растурио 1
  • Растурите 1
  • растурују 1
  • расу 3
  • расули 1
  • расуло 1
  • расута 1
  • ратовања 2
  • раци 1
  • рачуна 3
  • рачунали 1
  • рачунао 1
  • рачунати 1
  • рачуне 1
  • рашире 1
  • раширеним 1
  • Рашке 1
  • раштркано 1
  • рашчује 1
  • рашчуло 1
  • рашчупао 1
  • рђавих 1
  • ребра 1
  • ред 5
  • реда 1
  • редаре 1
  • редом 5
  • реду 4
  • редуше 1
  • ређале 1
  • ређања 1
  • ређаху 1
  • режи 1
  • резотине 1
  • Рек 1
  • рекао 3
  • рекне 1
  • Рекох 1
  • рекох 3
  • рекоше 1
  • ремети 1
  • реп 1
  • репове 1
  • реповима 1
  • ретко 2
  • рећи 20
  • реци 10
  • Реци 2
  • рецидер 1
  • реците 1
  • реч 17
  • рече 56
  • речено 1
  • речеш 4
  • речи 28
  • речима 3
  • речице 3
  • решена 1
  • решетке 1
  • Решетке 1
  • решио 1
  • решме 3
  • решметом 2
  • ридала 1
  • ридао 1
  • рикао 1
  • рила 1
  • Рипић 1
  • робе 1
  • робињу 1
  • ровашио 1
  • ровом 1
  • рогове 1
  • род 1
  • родбина 1
  • родбине 1
  • родбину 1
  • родиле 1
  • родио 2
  • родити 1
  • рођак 1
  • рођаци 3
  • рођацима 1
  • рођена 1
  • рођене 1
  • рођенијега 1
  • рођено 1
  • рођеној 2
  • рођену 3
  • ројиле 1
  • роморе 1
  • роне 1
  • рони 2
  • ронила 1
  • рониле 4
  • ронило 1
  • ропском 1
  • рубине 1
  • Рувим 2
  • Рувима 7
  • Рувимом 1
  • Рувиму 1
  • руди 1
  • Рудник 37
  • Рудника 23
  • Рудником 3
  • Руднику 14
  • рудничка 4
  • рудничке 4
  • Руднички 1
  • руднички 4
  • Рудничким 1
  • рудничким 4
  • рудничких 10
  • рудничко 2
  • рудничког 1
  • рудничкога 2
  • рудничком 1
  • рудничку 1
  • Рудничку 1
  • Рука 1
  • рука 14
  • рукава 1
  • рукавима 1
  • рукавом 1
  • Рукама 1
  • рукама 25
  • Руке 1
  • руке 37
  • руком 19
  • руку 39
  • руља 1
  • румен 1
  • румена 2
  • румене 2
  • руменео 1
  • руменила 2
  • руменило 6
  • руменилом 4
  • руменилу 1
  • румених 1
  • руменом 1
  • руне 1
  • Рунић 5
  • Рунића 2
  • Рунићу 1
  • рупи 2
  • рупио 1
  • Рупић 152
  • Рупића 24
  • Рупиће 1
  • Рупићев 4
  • Рупићева 2
  • Рупићеве 1
  • Рупићеву 2
  • Рупићем 2
  • Рупићи 1
  • Рупићу 32
  • рухо 2
  • руху 1
  • руци 15
  • руча 1
  • ручак 1
  • ручка 1
  • ручку 1
  • рушевина 1
  • руши 2
  • рушна 2
  • рушнија 1
  • рушнију 2
  • С 10
  • с 241
  • са 132
  • Са 5
  • Саба 3
  • сабајле 1
  • сабијају 1
  • сабијеш 1
  • сабили 1
  • сабласт 2
  • сабласти 1
  • сабља 1
  • сабљом 1
  • сабљу 2
  • сабора 2
  • сабору 1
  • сабрао 2
  • сав 18
  • савест 1
  • савести 1
  • савета 1
  • саветовао 3
  • саветујем 1
  • сави 7
  • савија 1
  • савијати 1
  • савијаше 1
  • савијутак 1
  • савијутку 2
  • савили 1
  • савило 1
  • савлада 1
  • савладаше 1
  • савлађивали 1
  • савлађиваше 1
  • савлађује 1
  • савршен 1
  • сагорева 1
  • сагорети 2
  • сагоше 1
  • сагрешили 1
  • Сад 26
  • сад 60
  • Сада 2
  • сада 66
  • садашњост 1
  • саже 6
  • сазна 6
  • сазнај 1
  • сазнала 1
  • сазнали 2
  • сазнало 3
  • сазнам 1
  • сазнање 1
  • Сазнање 1
  • Сазнао 1
  • сазнао 6
  • сазнати 2
  • сајмовима 1
  • сакри 4
  • сакрива 1
  • сакривен 2
  • сакривена 1
  • сакрије 6
  • сакрила 1
  • сакрили 2
  • сакрио 1
  • сакрити 3
  • сакрише 1
  • сактисала 1
  • Сали 42
  • саломљен 1
  • саломљена 2
  • Саломљене 1
  • саломљеност 1
  • Сам 1
  • сам 101
  • сама 16
  • саманта 1
  • саме 8
  • сами 12
  • самијем 1
  • самим 2
  • самих 3
  • само 166
  • Само 17
  • самога 12
  • самој 8
  • самољубље 1
  • самом 3
  • самоме 5
  • самоћа 1
  • самртне 1
  • самртник 1
  • самртника 3
  • самртником 1
  • самртну 4
  • саму 2
  • Сан 1
  • сан 12
  • сана 2
  • сандук 5
  • сандука 1
  • сановима 1
  • сањао 2
  • сањаше 1
  • саона 1
  • саонама 5
  • саплете 1
  • саревњива 1
  • саруцима 1
  • сасвим 23
  • саслушао 1
  • саспе 1
  • саспем 1
  • саспу 1
  • састави 1
  • саставим 1
  • саставио 1
  • састајала 1
  • састајеш 1
  • састају 1
  • састали 1
  • састало 1
  • састанак 5
  • састане 3
  • састанка 1
  • састанке 1
  • састану 1
  • састанцима 1
  • сасуда 1
  • сасушених 1
  • сатана 1
  • сатанине 1
  • сатанска 1
  • сатанским 1
  • Сатари 1
  • сатире 3
  • сатирете 1
  • сатиреш 1
  • сатиру 3
  • сатрвен 1
  • сатрвеној 1
  • сатрше 1
  • саћерамо 1
  • сахата 1
  • сахране 1
  • сахранише 1
  • сачека 2
  • сачекати 1
  • сачува 11
  • сачувај 1
  • сачувају 3
  • сачувала 2
  • сачувам 3
  • Сачувао 1
  • сачувао 4
  • сачувати 5
  • сачуваш 1
  • Св 2
  • сва 14
  • свак 1
  • свака 6
  • Свакако 1
  • сваке 4
  • Сваки 1
  • сваки 16
  • сваким 3
  • Свако 1
  • свако 3
  • сваког 2
  • свакога 6
  • свакој 1
  • свакоме 5
  • сваку 10
  • свалио 2
  • сванути 1
  • сватова 2
  • све 216
  • Све 9
  • свега 16
  • сведе 1
  • сведока 1
  • сведоше 1
  • свеж 2
  • Свеж 2
  • свежа 6
  • Свеже 1
  • свеже 5
  • свежи 1
  • Свежина 1
  • свежина 3
  • свежином 2
  • свежом 1
  • свежу 1
  • Свекрва 2
  • свекрва 4
  • свекрве 1
  • свекрвина 1
  • свекрвиних 1
  • свекрвиној 1
  • свекрвину 1
  • свекрву 3
  • свему 4
  • свео 1
  • свест 1
  • Свест 2
  • свестило 1
  • свет 1
  • Свет 1
  • света 4
  • светац 1
  • свете 2
  • Свети 1
  • свети 2
  • светим 2
  • светину 1
  • светиње 2
  • светињи 1
  • светињу 5
  • светитељ 1
  • светитеља 2
  • светитељем 1
  • светитељским 1
  • светитељско 1
  • светитељу 1
  • светити 3
  • светлаци 1
  • светле 1
  • светлео 1
  • светло 2
  • светлост 14
  • светлости 9
  • светлошћу 8
  • светлуца 1
  • светлуцају 2
  • свето 5
  • Светој 1
  • светом 2
  • Свету 2
  • свету 5
  • светује 1
  • свећа 1
  • свећицу 1
  • свећу 1
  • свештеника 2
  • Сви 13
  • сви 31
  • свију 3
  • свикла 1
  • свим 1
  • свима 10
  • свињо 1
  • свирај 1
  • Свирај 1
  • свиснути 1
  • свих 1
  • свихорила 1
  • свјатих 1
  • сво 1
  • свога 20
  • свод 1
  • свода 1
  • сводовима 1
  • свој 9
  • своја 1
  • своје 34
  • својевољно 1
  • својега 1
  • својем 1
  • својим 20
  • својима 3
  • својих 6
  • својој 7
  • својом 7
  • своју 27
  • свом 2
  • своме 17
  • сврати 1
  • Сврачковце 1
  • Сврачковцима 1
  • сврха 1
  • свршавали 1
  • сврше 1
  • свршена 2
  • свршене 1
  • свршено 1
  • свршеној 1
  • сврши 1
  • свршило 2
  • свршимо 1
  • свршио 2
  • свршити 4
  • сву 6
  • Свуд 1
  • свуда 5
  • се 1648
  • себе 33
  • Себи 1
  • себи 18
  • сева 2
  • севају 3
  • севале 2
  • севао 2
  • севаху 1
  • севаше 4
  • севдалије 1
  • севдалијску 1
  • севдалинком 1
  • севдалинскоме 1
  • северац 1
  • северни 1
  • севну 3
  • севнуше 2
  • сед 1
  • седајући 1
  • седала 4
  • седало 1
  • седам 1
  • седе 17
  • седела 7
  • седеле 1
  • седели 5
  • седело 1
  • седео 11
  • седети 2
  • седећиве 1
  • седи 8
  • седишта 6
  • седла 1
  • седлати 1
  • седне 3
  • седоше 1
  • сеђаху 1
  • сејао 1
  • сејо 1
  • секу 1
  • села 39
  • селам 1
  • селамлука 1
  • селамлуком 2
  • селима 7
  • село 23
  • селу 24
  • сељак 5
  • сељака 13
  • сељаке 5
  • сељаком 1
  • сељана 4
  • сељане 1
  • Сељани 1
  • сељани 4
  • сељанима 3
  • сељанка 1
  • сељанкама 1
  • сељаци 22
  • Сељаци 9
  • сељацима 9
  • сељачким 1
  • сем 1
  • сен 1
  • сена 1
  • сени 1
  • сенка 2
  • Сенка 2
  • сенке 3
  • сено 1
  • сеновите 1
  • сенци 1
  • сенчи 1
  • сенчили 1
  • сео 2
  • сеоских 2
  • сеоског 1
  • сеоском 5
  • сеоскоме 1
  • сеоцета 1
  • сестра 4
  • сестре 4
  • сестриних 1
  • сестрића 9
  • сестрићем 1
  • сестрићу 1
  • сестру 11
  • сета 1
  • Сета 1
  • сетан 1
  • Сети 1
  • сетили 1
  • сетна 1
  • сетним 2
  • Сетно 1
  • сетно 7
  • сетну 1
  • сећати 1
  • сехирили 1
  • сече 1
  • си 68
  • Сиђе 1
  • сиђе 2
  • сиђу 2
  • сија 2
  • сијала 1
  • сијало 1
  • Сила 1
  • сила 3
  • силава 1
  • силавом 4
  • силазак 2
  • силазе 1
  • силазећи 1
  • силази 2
  • силазили 1
  • силазити 2
  • силаје 4
  • силају 1
  • силан 2
  • Силан 2
  • силаска 1
  • силе 2
  • силеџија 1
  • силеџију 1
  • силеџилук 1
  • сили 1
  • силином 1
  • Силна 1
  • силна 12
  • силне 4
  • силније 4
  • Силним 1
  • силним 2
  • силно 12
  • Силно 2
  • силног 2
  • силнога 1
  • силној 2
  • силом 7
  • Симе 1
  • Симу 1
  • син 3
  • сина 18
  • Сине 2
  • сине 8
  • синко 2
  • синовље 1
  • синовљи 2
  • синовња 1
  • сином 2
  • синора 1
  • Синоћ 1
  • синоћ 6
  • синоћне 1
  • синоћног 1
  • сину 1
  • сињи 1
  • сињој 5
  • сипу 1
  • сирове 1
  • сиротан 1
  • сиротиња 2
  • сиротињи 1
  • сиротињу 1
  • сиротни 1
  • сирото 1
  • сиротог 1
  • сирћета 1
  • сисати 1
  • сису 1
  • сит 1
  • ситна 2
  • ситни 1
  • ситнијих 1
  • ситних 1
  • ситнице 1
  • Ситно 2
  • ситно 3
  • сићи 4
  • сићушним 1
  • сиш 1
  • сишао 3
  • сишле 1
  • сјајно 1
  • сјала 1
  • сјахавши 1
  • сјахао 1
  • Сједи 2
  • сјезерио 1
  • сјекиру 1
  • скакавице 1
  • скакало 1
  • скакао 1
  • скаменили 1
  • скаменило 2
  • скаменио 1
  • скамењен 4
  • Скамењена 1
  • скамењена 2
  • скамењене 1
  • скамењени 1
  • скапавали 1
  • скачу 1
  • скели 1
  • скида 3
  • Скидај 1
  • скидајући 1
  • скидати 1
  • скиде 3
  • скидоше 1
  • скине 1
  • скинем 1
  • скинула 1
  • скинуо 1
  • скинути 1
  • складним 1
  • склањали 1
  • склапао 1
  • склепташе 2
  • склизну 1
  • склоне 1
  • Склони 1
  • склони 3
  • склонила 1
  • склонили 1
  • склонио 6
  • склонитија 1
  • склониш 1
  • склоништа 1
  • склопе 1
  • склопи 3
  • склопио 3
  • склопише 1
  • склопљеним 2
  • Склопљених 1
  • склопу 1
  • скок 1
  • скокова 1
  • скорије 3
  • Скоро 1
  • скоро 2
  • скотрља 1
  • скочи 16
  • скочила 1
  • Скочили 1
  • скочити 1
  • скреса 1
  • скривају 1
  • скривала 1
  • скривати 1
  • скриваше 1
  • Скривена 1
  • скривенија 1
  • скривио 1
  • скровишта 1
  • скровиште 1
  • скровишту 1
  • скроз 1
  • скромно 1
  • скромном 2
  • скрунила 1
  • скрунише 1
  • скрушено 4
  • скрхају 1
  • скрштених 1
  • скупи 1
  • скупила 1
  • скупише 1
  • скупља 2
  • скупљају 1
  • скупо 2
  • скута 4
  • скуте 1
  • скутима 1
  • Слаба 2
  • слабачке 1
  • слаби 2
  • слабије 2
  • слабијег 1
  • слабити 1
  • слабости 1
  • слабу 2
  • слава 1
  • славама 1
  • славе 3
  • Слави 1
  • слави 2
  • славу 1
  • слагали 2
  • слагао 2
  • слази 4
  • слазиле 1
  • слазило 1
  • слазио 1
  • сламка 1
  • сламке 1
  • слао 1
  • слегао 2
  • слегла 1
  • слегли 1
  • слегнуо 1
  • следи 1
  • следила 1
  • слеже 1
  • слеп 2
  • слепац 1
  • Слепачка 1
  • слепи 3
  • слепим 1
  • слепљени 1
  • слепо 2
  • слепога 1
  • слепоочњацима 1
  • слепоочњача 1
  • слепцем 2
  • Слепчовођа 1
  • слепчовођа 4
  • слета 1
  • слетаће 1
  • слетаху 1
  • слете 1
  • слетела 1
  • Слика 1
  • слика 2
  • слике 1
  • слику 1
  • слило 1
  • сличан 1
  • слободан 2
  • слободе 2
  • слободнијег 1
  • слободно 2
  • слободом 1
  • слободу 1
  • сложан 1
  • сложи 1
  • сложим 1
  • сложна 1
  • сложни 1
  • сложно 1
  • слози 1
  • слоју 1
  • сломила 1
  • сломили 1
  • Сломљен 1
  • сломљена 1
  • сломљену 1
  • Слуга 1
  • слуга 5
  • слуге 1
  • слугу 1
  • служаше 1
  • служба 1
  • службе 3
  • служби 1
  • службу 1
  • служи 2
  • служићу 1
  • слутио 3
  • слутња 5
  • слутње 4
  • слутњу 1
  • слух 1
  • слуха 1
  • случај 2
  • случајно 2
  • случају 1
  • слуша 4
  • слушају 5
  • слушајући 4
  • слушала 3
  • слушалаца 1
  • слушале 2
  • слушали 3
  • слушам 1
  • слушао 8
  • слушаоци 1
  • слушати 1
  • смањило 1
  • смањио 1
  • смањују 1
  • сматрао 1
  • сматрати 1
  • смаћи 1
  • Сме 1
  • сме 6
  • смеде 6
  • смедоше 1
  • смеђа 1
  • смеђе 1
  • смејале 1
  • смејали 1
  • смејао 1
  • смела 7
  • смели 2
  • смелији 1
  • смело 3
  • Смем 1
  • смем 2
  • смемо 1
  • смео 6
  • смерно 4
  • смерношћу 1
  • смета 1
  • сметала 2
  • сметати 1
  • смете 1
  • смети 3
  • сметови 1
  • сметовима 1
  • смеће 1
  • смећи 2
  • смех 3
  • смеха 5
  • смехом 1
  • смешне 1
  • смијеха 1
  • смијеш 1
  • смију 1
  • Смилуј 1
  • смилује 1
  • Смиља 33
  • Смиље 4
  • Смиљи 2
  • Смиљин 1
  • Смиљино 1
  • Смиљину 3
  • Смиљка 1
  • Смиљкино 1
  • Смиљку 2
  • Смиљо 3
  • Смиљом 3
  • Смиљу 23
  • Смиљчица 1
  • смио 3
  • смираја 1
  • смири 3
  • смирили 1
  • смирило 1
  • смирим 1
  • смисла 1
  • смислу 1
  • смишљао 1
  • смишљати 1
  • смједе 1
  • смјети 1
  • смо 19
  • сможди 1
  • смождио 1
  • смоласта 1
  • смотрио 1
  • смрачи 1
  • смрачио 1
  • смрви 1
  • смрвљен 1
  • смрвљена 1
  • смрзне 1
  • смркло 1
  • смркне 1
  • смрт 6
  • смрти 6
  • смртно 1
  • смрћу 1
  • смрче 1
  • смушен 1
  • сна 2
  • снага 9
  • снаге 7
  • снагом 2
  • снагу 8
  • снађе 2
  • снажијим 1
  • снажна 1
  • снажни 2
  • снажнија 1
  • снажних 1
  • снажно 1
  • снажном 2
  • снази 2
  • Снаси 1
  • снаћи 4
  • снаха 13
  • Снаха 6
  • снахе 1
  • Снахо 1
  • снахо 14
  • снахом 2
  • Снаху 1
  • снаху 14
  • снашло 3
  • снеби 1
  • снебива 1
  • Снег 1
  • снег 11
  • снега 5
  • снеговима 1
  • снегом 2
  • снегу 4
  • снежна 6
  • снежне 3
  • снежни 1
  • снежним 6
  • снежних 1
  • снежно 1
  • снежној 4
  • снежном 1
  • снежну 2
  • снивамо 1
  • снизи 1
  • сними 2
  • снимили 1
  • сновима 1
  • сносили 2
  • Соба 1
  • соба 2
  • собе 4
  • соби 4
  • собом 22
  • собу 6
  • совуљаге 1
  • соја 1
  • соко 2
  • сокола 1
  • соколе 2
  • соли 2
  • сотона 1
  • сотоне 1
  • сотони 1
  • софру 2
  • спава 2
  • спавали 1
  • спавао 2
  • спавати 2
  • спадао 1
  • спаде 1
  • спази 5
  • спазити 1
  • спалили 1
  • спаљене 1
  • спаљену 1
  • спас 2
  • спаса 1
  • Спаса 1
  • спасава 1
  • спасавај 1
  • спасао 5
  • спасе 7
  • спасем 2
  • спасена 1
  • спасења 2
  • спасење 1
  • Спаси 1
  • спасла 1
  • спасли 1
  • спасти 3
  • спасу 1
  • сплео 2
  • сплета 1
  • сплетали 1
  • сплетен 1
  • сплетено 1
  • спокојан 2
  • спокојније 1
  • спокојно 1
  • спокојства 1
  • спокојство 1
  • споља 1
  • Споља 3
  • спољашност 1
  • спомене 1
  • спомену 4
  • спопадала 2
  • спопало 2
  • спотаче 1
  • спочетка 1
  • спрату 1
  • спрегнути 1
  • спрежу 1
  • спрема 1
  • спремају 1
  • Спреман 1
  • спреман 3
  • спремате 1
  • спремати 1
  • спреми 1
  • Спреми 1
  • спремили 1
  • спремна 2
  • спремне 2
  • спремни 1
  • спречио 2
  • спровод 1
  • спровода 1
  • спроводом 1
  • Спусти 1
  • спусти 10
  • спустила 1
  • спустити 1
  • спустише 2
  • спушта 2
  • спуштају 1
  • спуштала 1
  • спуштао 1
  • спуштати 1
  • Ср 1
  • срама 1
  • срамежљиву 1
  • срамно 2
  • срамној 1
  • Срамота 1
  • срамота 5
  • срамоте 12
  • срамоти 1
  • срамотити 1
  • срамотне 1
  • срамотом 2
  • срамоту 3
  • Србе 1
  • Срби 3
  • Србији 1
  • Србију 1
  • Србима 1
  • срдит 1
  • срдити 1
  • срдито 2
  • сребра 1
  • Сребрна 1
  • сребрна 3
  • сребрнасти 1
  • сребрнасто 1
  • сребрне 1
  • Сребрни 1
  • сребрним 2
  • сребрнкаста 1
  • сребрној 1
  • сребрном 2
  • сребрњак 1
  • сребрњака 1
  • сребрњаке 1
  • сребро 1
  • средини 1
  • средовечан 1
  • сретне 1
  • сретнемо 1
  • Срећа 1
  • срећан 3
  • среће 1
  • Среће 1
  • срећно 3
  • срећу 2
  • Сријему 1
  • сркале 2
  • сркали 1
  • сркао 3
  • сркати 1
  • сркну 1
  • срмали 4
  • срме 1
  • срми 1
  • срмом 1
  • срндаћ 1
  • сродници 1
  • Сродници 1
  • сроза 1
  • српска 1
  • СРПСКА 1
  • српске 2
  • српски 1
  • српској 1
  • сруши 10
  • срушила 1
  • срушио 1
  • срца 9
  • срце 19
  • Срце 5
  • срцем 1
  • срцу 4
  • стабла 1
  • стави 2
  • ставише 2
  • стада 1
  • Стаде 1
  • стаде 27
  • стадо 2
  • стадоше 6
  • стазици 1
  • стазом 1
  • стазу 1
  • стајала 5
  • стајали 2
  • стајало 3
  • Стајао 2
  • стајао 26
  • стајати 2
  • стајаће 2
  • стајаћива 1
  • стајаху 3
  • стајаше 1
  • стакло 1
  • стала 3
  • стало 3
  • сталожио 1
  • Стамбол 1
  • Стамбола 1
  • стамболску 2
  • стане 2
  • Стани 2
  • станишта 1
  • станиште 1
  • станишту 1
  • станка 1
  • Станко 1
  • Станковића 23
  • Станковиће 2
  • Станковићева 1
  • Станковићеву 1
  • Станковићем 1
  • Станковићи 8
  • Станковићима 1
  • Станку 1
  • Станоја 1
  • Станоје 1
  • Станојка 70
  • Станојки 1
  • Станојкин 1
  • Станојкина 1
  • Станојком 3
  • Станојку 11
  • Станојла 1
  • Станојло 1
  • Станоју 2
  • Станојци 4
  • стање 1
  • стању 9
  • стао 7
  • стапали 1
  • стара 7
  • Старац 1
  • старац 2
  • старачке 1
  • стари 3
  • старије 1
  • Старије 1
  • старијег 1
  • старијему 1
  • старији 1
  • Старији 1
  • старим 2
  • старих 2
  • старица 19
  • Старица 8
  • старице 1
  • старици 1
  • Старици 1
  • старицу 6
  • старичино 1
  • старог 1
  • старога 1
  • старој 2
  • староме 1
  • старост 2
  • Стару 1
  • стару 2
  • старца 1
  • старци 1
  • старче 1
  • старчић 2
  • стаса 1
  • стасита 1
  • стати 1
  • ствар 10
  • ствари 6
  • створа 1
  • створење 1
  • створи 2
  • створили 1
  • створио 1
  • сте 7
  • Стеван 1
  • стеже 8
  • стезало 1
  • стезао 1
  • стекоше 1
  • стена 2
  • стене 2
  • стени 1
  • стењаше 1
  • стење 1
  • стењући 1
  • степенасти 1
  • Степеница 1
  • степеница 4
  • степенице 6
  • степеницу 1
  • Степојев 1
  • Степојевића 1
  • стећи 1
  • стигао 2
  • стигла 1
  • стигли 1
  • стигоше 3
  • стид 1
  • Стид 1
  • стида 5
  • стидела 1
  • Стиже 1
  • стиже 2
  • стика 1
  • стинутим 1
  • стињена 1
  • стињене 1
  • стире 1
  • стисла 1
  • стисну 1
  • стиснутим 1
  • стићи 2
  • стих 1
  • стиша 1
  • стишавати 2
  • стишало 1
  • стиште 2
  • сто 1
  • стогодишње 1
  • Стој 2
  • Стојана 1
  • стојао 3
  • стоје 2
  • Стојећи 1
  • стојећи 2
  • стојећки 2
  • стоји 16
  • стојите 1
  • стојиш 2
  • стоке 1
  • Стокић 1
  • стола 1
  • столичицу 1
  • столом 1
  • стопа 2
  • стопе 1
  • стопили 1
  • стопу 1
  • стотина 1
  • стотинак 1
  • стотину 4
  • страва 7
  • страве 1
  • страда 1
  • страдај 1
  • страдамо 1
  • страдања 1
  • страдате 1
  • страдати 3
  • стражаре 1
  • стражаревих 1
  • страна 1
  • странама 1
  • стране 25
  • страни 9
  • страном 2
  • странпутицама 1
  • страну 28
  • страснија 1
  • страсно 1
  • Страст 1
  • страст 2
  • Страсти 1
  • Страх 4
  • страх 7
  • страха 19
  • страховито 1
  • Страхом 1
  • страхом 2
  • страшан 2
  • страши 1
  • страшила 1
  • страшио 1
  • страшљива 1
  • страшљиво 3
  • страшна 2
  • страшне 2
  • страшни 1
  • страшније 1
  • страшно 2
  • стрела 3
  • стреља 2
  • стрељао 1
  • стрепео 1
  • стрепи 1
  • стрепњом 3
  • стресала 1
  • стресе 8
  • стресу 1
  • стрехом 1
  • стреху 1
  • стрицу 1
  • стрме 1
  • стрменима 1
  • стрмих 1
  • стрмо 2
  • стрмоглавити 1
  • стрмоглавце 1
  • стрму 1
  • стровали 1
  • строфе 1
  • строфом 1
  • стрпљење 2
  • струја 2
  • струка 2
  • стрча 1
  • стубовима 1
  • студен 2
  • Студена 2
  • студени 2
  • студено 1
  • стужи 1
  • стукну 1
  • ступ 1
  • ступа 5
  • ступајући 1
  • ступати 1
  • ступи 5
  • стуштила 2
  • су 348
  • Субаша 12
  • субаша 34
  • субаше 5
  • субаши 14
  • субашији 1
  • субашина 2
  • Субашине 1
  • субашине 2
  • субашини 1
  • субашиних 2
  • субашино 1
  • субашиној 1
  • субашину 1
  • субашом 5
  • субашу 6
  • субашују 1
  • Субота 2
  • сувишан 1
  • сувише 9
  • сувишне 1
  • сувишну 2
  • суда 2
  • судба 1
  • судбина 3
  • судбине 1
  • судбини 3
  • судбином 1
  • судбину 4
  • судио 1
  • судити 2
  • судиће 1
  • суђено 1
  • сужник 1
  • суза 2
  • сузама 4
  • сузбијао 1
  • сузбије 1
  • сузе 26
  • Сузе 3
  • сузило 1
  • сузу 1
  • сукна 1
  • сукнена 1
  • сукнене 1
  • сукнену 1
  • сукну 2
  • сукњу 1
  • сукоба 1
  • сукобе 1
  • сукоби 5
  • сукобиле 1
  • сукобили 1
  • сукобише 2
  • суктале 1
  • суктали 1
  • сукћу 2
  • султану 1
  • Суља 19
  • Суље 2
  • Суљиним 1
  • Суљиних 1
  • Суљо 12
  • Суљом 2
  • Суљу 8
  • сумаглицу 1
  • сумеђи 2
  • сумња 6
  • сумњају 2
  • сумњале 2
  • сумњали 1
  • сумњало 1
  • сумњао 4
  • сумњаш 1
  • сумње 5
  • сумњиви 1
  • сумњивих 1
  • сумњиво 4
  • сумњом 1
  • сумњу 3
  • Суморан 1
  • суморан 5
  • суморна 1
  • суморне 4
  • суморни 3
  • суморније 1
  • суморнији 1
  • суморним 1
  • суморних 2
  • суморно 6
  • суморну 2
  • сумрак 2
  • сумрачак 5
  • сунашце 1
  • суну 1
  • сунути 1
  • сунца 2
  • Сунце 1
  • сунце 3
  • сунцу 2
  • сунчева 6
  • сунчеве 5
  • сунчеви 1
  • Сунчево 1
  • сунчевом 1
  • сунчеву 1
  • супротни 1
  • сурвају 1
  • сурвала 1
  • сурвале 1
  • сурвали 1
  • сурвао 1
  • сурмали 1
  • сурово 1
  • суседна 1
  • суседним 1
  • суседству 1
  • сусрет 2
  • сусрета 1
  • сусретао 1
  • сусрету 2
  • сустизали 1
  • Сутра 1
  • сутра 31
  • сутрашње 1
  • Сутрашње 1
  • сутрашњи 1
  • сутрашњице 1
  • суха 1
  • сухе 1
  • сухо 3
  • сухоме 1
  • сучељавају 1
  • суши 1
  • схватао 2
  • схватати 1
  • схватила 1
  • Та 16
  • та 20
  • табанима 1
  • таван 2
  • таванице 1
  • тад 1
  • Тада 1
  • тада 7
  • тадашњим 1
  • тај 24
  • Тај 7
  • Тајанствен 1
  • Тајанствена 1
  • тајанствене 1
  • Тајанствене 1
  • тајанствени 2
  • тајанственија 1
  • тајанствено 2
  • тајанственом 1
  • тајна 2
  • тајни 1
  • тајном 1
  • Тајну 1
  • тајну 2
  • такав 1
  • таква 1
  • Такве 2
  • таквим 1
  • таквих 3
  • такво 1
  • таквом 1
  • таквоме 1
  • такву 1
  • Такву 1
  • таки 1
  • такну 3
  • такнуо 1
  • такнута 1
  • тако 146
  • Тако 31
  • такођер 4
  • такоме 1
  • такту 1
  • талас 2
  • таласа 2
  • таласава 1
  • таласају 1
  • таласала 1
  • таласали 1
  • таласало 1
  • таласе 2
  • таласи 2
  • таласић 1
  • таластастом 1
  • тама 2
  • Таман 1
  • таман 4
  • таманио 1
  • таме 2
  • тами 1
  • Тамна 2
  • тамне 2
  • Тамник 1
  • тамник 3
  • тамника 1
  • тамнику 1
  • тамнина 1
  • тамнином 1
  • тамнину 1
  • тамних 1
  • тамница 1
  • тамницама 1
  • тамници 5
  • тамницима 1
  • тамницу 3
  • тамничке 1
  • тамничких 1
  • Тамно 1
  • тамно 4
  • тамној 4
  • тамном 1
  • тамну 1
  • тамњан 1
  • тамњаном 1
  • Тамо 13
  • тамо 60
  • тамокана 1
  • тамом 2
  • таму 3
  • танак 1
  • танке 1
  • танким 2
  • танког 1
  • Танкострука 1
  • тањирић 1
  • таче 1
  • твога 3
  • твој 5
  • Твоја 1
  • твоја 5
  • Твоје 1
  • твоје 6
  • твојим 2
  • твојих 3
  • твоју 1
  • твоме 1
  • тврд 1
  • Тврда 1
  • тврде 1
  • тврдили 1
  • Тврдо 2
  • тврдо 4
  • тврду 1
  • тврђава 1
  • тврђаве 6
  • тврђави 2
  • тврђавице 3
  • тврђавом 1
  • тврђаву 4
  • Те 2
  • те 214
  • тебе 16
  • Тебе 3
  • теби 17
  • тегобу 1
  • тежа 3
  • Тежак 2
  • тежак 3
  • теже 2
  • тежи 3
  • Тек 24
  • тек 40
  • текао 2
  • текнуло 1
  • тела 1
  • телесна 1
  • тело 6
  • телом 1
  • темељац 1
  • темена 3
  • темену 2
  • тен 1
  • тенахне 1
  • тепа 1
  • тепала 1
  • Тепање 1
  • тепелук 1
  • тепелуку 1
  • Тера 1
  • терам 1
  • терет 5
  • терета 1
  • теретом 2
  • тесан 1
  • тесаних 1
  • тесну 1
  • тестијом 2
  • тестију 4
  • тесто 1
  • тетурајући 1
  • теферичу 1
  • тефтер 1
  • тешећи 1
  • тешила 1
  • тешио 1
  • тешити 1
  • тешка 2
  • Тешка 3
  • тешке 4
  • Тешки 1
  • тешки 2
  • тешким 1
  • тешко 21
  • Тешко 8
  • тешкога 1
  • тешком 3
  • тешкоће 1
  • тешку 2
  • Тешто 1
  • Ти 13
  • ти 212
  • тик 3
  • тиквину 1
  • тим 25
  • тиме 3
  • тиска 1
  • тиснуше 1
  • титрање 1
  • тих 3
  • тиха 1
  • тихим 1
  • тихо 15
  • тицаше 1
  • тиче 1
  • Тише 1
  • тише 2
  • Тишина 1
  • тишина 12
  • тишини 3
  • тиштала 1
  • тиштало 2
  • Тјело 1
  • тканицама 1
  • тмасте 2
  • тмастима 1
  • то 205
  • То 33
  • тобом 1
  • товари 1
  • товариш 1
  • тог 1
  • Тога 2
  • тога 31
  • Тодорова 2
  • тој 2
  • ток 1
  • толика 1
  • толики 1
  • толико 86
  • толикогодишњега 1
  • толику 1
  • Том 1
  • том 3
  • томе 37
  • тоне 1
  • Топла 2
  • топлијег 1
  • топлином 2
  • топлину 2
  • топло 2
  • топова 1
  • топовска 1
  • топот 4
  • топузом 1
  • тора 1
  • торби 2
  • торбу 3
  • трава 1
  • траг 11
  • трага 3
  • трагова 1
  • трагове 1
  • трагу 1
  • траже 2
  • тражи 3
  • тражили 1
  • тражио 1
  • тражите 3
  • тражиш 1
  • трајало 1
  • трбух 1
  • трбуха 1
  • трговаца 1
  • трговину 1
  • тргоше 1
  • треба 4
  • требало 3
  • требаш 1
  • трем 2
  • трема 4
  • тренутак 6
  • тренутака 6
  • тренутан 1
  • тренути 1
  • тренутку 5
  • тренутна 1
  • трепавице 1
  • трепере 1
  • трепери 17
  • треперила 1
  • треперио 1
  • трепет 1
  • трептала 2
  • трептало 1
  • трептао 1
  • Трептао 1
  • трепти 2
  • трептијаху 1
  • трептијаше 4
  • тресак 2
  • тресе 1
  • тресла 2
  • тресле 1
  • тресну 3
  • треснуо 1
  • трести 1
  • тресу 1
  • трећи 5
  • трже 11
  • трза 1
  • трзала 2
  • трзао 1
  • три 21
  • тридесет 2
  • тридесету 1
  • триеспету 1
  • триклет 2
  • трку 2
  • трљати 2
  • трни 1
  • трнић 1
  • Трнова 1
  • трнула 2
  • трнуле 1
  • трњу 1
  • тровати 1
  • тројица 1
  • Тројица 1
  • тројице 3
  • тројицу 1
  • троножице 4
  • троножици 1
  • троножицу 4
  • Трострука 1
  • Троструки 1
  • трошити 1
  • трп 1
  • трпе 2
  • трпеза 1
  • трпезе 4
  • трпези 3
  • трпезом 1
  • трпезу 5
  • трпела 2
  • трпели 2
  • трпео 3
  • трпети 4
  • трпи 4
  • трпим 2
  • трпиш 1
  • трубе 1
  • трудио 1
  • трудити 1
  • трулежу 1
  • трули 1
  • трулога 1
  • труне 2
  • трчала 2
  • трче 1
  • ту 14
  • Ту 2
  • Туга 1
  • туга 6
  • тугаљиво 1
  • туге 6
  • тугом 1
  • тугу 2
  • туда 2
  • туђа 5
  • туђим 1
  • туђини 1
  • туђу 2
  • тужбу 2
  • тужиоца 2
  • тужити 2
  • тужиш 1
  • тужна 1
  • тужне 2
  • тужно 6
  • тужну 2
  • тузи 2
  • тукао 2
  • туку 1
  • тупи 1
  • Тупи 1
  • тупост 1
  • Турака 34
  • Турди 1
  • тури 3
  • Турке 4
  • Туркешање 1
  • Туркешању 1
  • турска 1
  • Турске 2
  • турске 4
  • турски 1
  • турских 3
  • турскога 1
  • Турци 55
  • Турцима 29
  • турчи 1
  • Турчин 19
  • Турчина 29
  • Турчине 1
  • Турчинове 1
  • Турчинових 1
  • Турчином 1
  • Турчину 7
  • тутњаву 2
  • тутњало 1
  • тући 1
  • тучно 1
  • ћалови 1
  • ћарлијао 1
  • ће 190
  • ћелија 2
  • ћелије 13
  • ћелији 11
  • ћелијска 1
  • ћелијско 2
  • ћелију 15
  • ћемо 16
  • ћери 1
  • ћеро 3
  • ћесареву 1
  • ћете 6
  • ћеш 30
  • ћоеће 2
  • ћу 28
  • ћува 1
  • ћуд 1
  • ћурак 3
  • Ћут 2
  • ћутала 3
  • ћутале 2
  • ћутали 4
  • ћутало 1
  • ћутања 1
  • ћутање 3
  • ћутању 1
  • ћутао 5
  • ћуте 2
  • ћутећи 3
  • ћутећки 1
  • Ћути 2
  • ћути 7
  • ћутиш 2
  • ћутке 2
  • у 1136
  • У 87
  • убезекну 2
  • уби 9
  • Убиј 4
  • Убија 1
  • убија 5
  • убијај 1
  • убијају 4
  • убијали 1
  • убијате 2
  • убије 8
  • Убијен 1
  • убијен 3
  • убијена 3
  • убијени 1
  • убијеним 2
  • убијенога 3
  • убијете 1
  • убијеш 2
  • убилаца 1
  • убили 10
  • убио 29
  • Убио 5
  • убистава 1
  • убиства 2
  • Убиство 1
  • убиство 6
  • убиством 2
  • убити 3
  • Убиће 1
  • убих 1
  • Убих 1
  • Убица 1
  • убица 2
  • убице 1
  • убици 1
  • Убицу 1
  • убицу 8
  • ублажи 1
  • убрану 1
  • убрзала 1
  • убрзана 1
  • убрусе 1
  • убрусима 1
  • убрусом 2
  • ували 2
  • увалио 1
  • уведе 2
  • уведоше 1
  • Увек 2
  • увек 8
  • увела 1
  • увелике 1
  • увелико 1
  • уверавала 1
  • уверавало 1
  • увере 1
  • уверење 3
  • уверењем 1
  • увери 5
  • уверио 3
  • уверити 1
  • увехне 1
  • увиђао 1
  • увијене 1
  • увио 1
  • увлачити 1
  • увреде 1
  • увреди 1
  • увредило 1
  • увредио 1
  • уврх 1
  • увукао 3
  • увукосте 1
  • угао 1
  • угарак 5
  • Угаси 1
  • углед 1
  • угледа 36
  • угледам 1
  • угледао 7
  • угледати 2
  • угледах 1
  • угледаше 8
  • угледнијом 1
  • угловима 1
  • углу 1
  • угљевљем 1
  • уграбе 1
  • уграби 1
  • угрижене 1
  • угуши 5
  • угушити 3
  • удавиле 1
  • удавише 2
  • удављеник 2
  • удаљен 1
  • удара 1
  • ударају 2
  • ударац 1
  • удари 12
  • ударила 1
  • ударише 3
  • ударца 1
  • ударце 1
  • ударци 1
  • Ударци 1
  • ударцима 1
  • удахну 1
  • удвараху 1
  • удвојавала 1
  • удвостручила 1
  • удеси 1
  • удесио 2
  • удесиш 1
  • удесише 1
  • удешавала 1
  • удешавати 1
  • удешена 1
  • удобније 2
  • удобри 1
  • удове 2
  • удови 1
  • удовица 3
  • удољицама 1
  • удољице 1
  • Удри 3
  • удуби 1
  • удубљивао 1
  • уђе 24
  • уђоше 5
  • уђу 1
  • ужасавала 1
  • Ужасна 1
  • ужасни 1
  • ужежено 1
  • ужелео 1
  • уживала 1
  • уживањем 1
  • уживао 1
  • Ужица 1
  • ужлебили 1
  • Ужлебљивао 1
  • ужурба 2
  • ужурбало 1
  • ужурбани 1
  • Уз 2
  • уз 27
  • уза 15
  • узабрати 1
  • узавреше 1
  • узајамне 1
  • узалуд 3
  • узалудна 1
  • узалудног 1
  • узаман 6
  • узан 1
  • узана 1
  • узане 1
  • узани 1
  • узаној 1
  • узану 3
  • Узбери 1
  • узбрати 1
  • узбудљив 1
  • узбуђен 1
  • узбуђено 4
  • узбуђења 9
  • узбуђење 1
  • узбуђењу 1
  • узбуне 1
  • узбуни 2
  • узбунити 1
  • узбуњеној 1
  • узбуњивала 1
  • узбуњујеш 1
  • узбурканом 1
  • узвикну 28
  • узвикнути 2
  • узвикнуше 1
  • узвикује 1
  • узвишене 1
  • узвишице 1
  • узврпољи 1
  • узглавља 3
  • узглавље 1
  • узгред 1
  • узда 1
  • уздама 1
  • узданица 1
  • уздање 2
  • уздао 2
  • уздаси 1
  • уздах 1
  • уздахне 1
  • уздахну 21
  • уздахнувши 1
  • уздахнуше 4
  • узде 1
  • уздивљале 1
  • уздивљали 1
  • уздивљалих 2
  • уздигнутим 1
  • уздиже 4
  • уздижу 7
  • уздизаше 1
  • уздисање 1
  • уздисању 1
  • уздисаху 1
  • уздише 1
  • уздолазим 1
  • уздржава 1
  • уздржавала 1
  • уздржати 1
  • уздржљивости 1
  • узе 7
  • узеле 2
  • узели 1
  • узео 2
  • узети 1
  • Узећу 1
  • узеше 1
  • узидан 1
  • узидана 1
  • узидано 1
  • узимала 1
  • узину 2
  • узицу 1
  • узјазбила 2
  • узјахаше 1
  • узјуначи 1
  • узмахује 1
  • узмахујући 1
  • узмемо 1
  • узми 1
  • Узми 2
  • узмолим 1
  • узму 2
  • узмути 2
  • узмучен 1
  • узнако 1
  • Узнемирена 1
  • узнемирена 2
  • узнемирене 2
  • узнемирено 1
  • узнемирену 1
  • узнемири 2
  • узнемиривала 1
  • узнемирио 1
  • узноси 1
  • узношење 1
  • узрока 1
  • узроку 1
  • узрујавало 1
  • узрујан 6
  • узрујана 1
  • Узрујана 4
  • узрујанији 1
  • узрујано 1
  • узрујаности 2
  • узрујану 1
  • уио 1
  • уја 1
  • Ујак 2
  • ујак 9
  • ујака 9
  • ујакова 1
  • ујакове 1
  • ујакову 1
  • ујаком 1
  • ујаче 10
  • Ујаче 4
  • уједати 1
  • ујо 1
  • ујутру 1
  • указа 3
  • указала 3
  • укаља 1
  • укаса 2
  • укасаше 1
  • укине 1
  • укинутих 1
  • уклањали 1
  • уклоне 1
  • Уклони 1
  • уклони 10
  • уклоним 1
  • уклонимо 2
  • уклонио 2
  • уклонити 1
  • уклопи 1
  • уконопчаше 1
  • укопа 1
  • укопан 2
  • укопча 1
  • укопчала 1
  • укоренила 1
  • укорењене 1
  • укочен 1
  • укочене 1
  • Укочени 1
  • укоченим 3
  • укочено 1
  • укоченом 1
  • укочиле 1
  • укочио 1
  • украј 5
  • украо 1
  • укрепи 2
  • укрепио 1
  • укрсни 1
  • укрштених 1
  • улазе 1
  • Улазећи 1
  • улазећи 4
  • улази 3
  • улазила 1
  • улазили 2
  • улазио 3
  • улазиш 1
  • улазу 1
  • улеже 1
  • улетела 1
  • улећу 1
  • уливала 2
  • улизивање 1
  • улизује 1
  • улицу 2
  • улучи 1
  • уље 1
  • ум 6
  • ума 2
  • умакао 1
  • умакне 3
  • умакнемо 1
  • умало 7
  • умаљене 1
  • умаче 1
  • уме 2
  • умеде 1
  • умела 3
  • умем 1
  • умео 3
  • умереним 1
  • умешају 1
  • умешан 2
  • умилостивити 1
  • умире 1
  • умири 1
  • умиривало 1
  • умирити 1
  • умлатио 1
  • умор 2
  • умора 1
  • уморне 1
  • уморној 1
  • умору 1
  • умота 1
  • умотавају 1
  • умотан 1
  • умотана 1
  • умотане 1
  • умотао 1
  • умотрио 1
  • Умре 2
  • умрла 2
  • умудриш 1
  • умукне 1
  • умуче 1
  • унакажена 1
  • унакрсних 1
  • унапред 1
  • унезвери 1
  • унесе 3
  • унесена 1
  • унеше 2
  • уништи 3
  • уносио 1
  • унутарњи 1
  • унутра 4
  • унутрашњости 1
  • уобичајеном 1
  • уоквирено 1
  • уопште 2
  • уочио 1
  • уочити 1
  • упад 1
  • упада 1
  • упаде 11
  • упадне 1
  • упео 2
  • упетљана 1
  • упиљи 3
  • упиње 1
  • упињем 1
  • упита 6
  • упитај 1
  • уплакана 1
  • уплаши 2
  • уплашили 1
  • Уплео 1
  • уплетен 1
  • уплетена 1
  • уплеће 1
  • упорна 1
  • упорном 1
  • управи 1
  • управо 2
  • управу 1
  • упрегнута 1
  • упрепастише 1
  • упрла 1
  • упропасте 1
  • упропасти 2
  • упропастила 2
  • упропастио 1
  • упропастити 2
  • упропашћена 1
  • упропнице 1
  • упртише 1
  • упути 1
  • Упутила 1
  • упутише 3
  • упушта 1
  • уради 2
  • урадили 2
  • урадио 8
  • урадити 2
  • урадих 1
  • урађено 1
  • урвина 1
  • урвину 1
  • уредише 1
  • урока 1
  • Усамљен 1
  • усамљен 3
  • усамљенији 1
  • усана 5
  • усахнуле 1
  • усеве 1
  • уска 1
  • уским 2
  • ускипе 2
  • усклике 2
  • ускомеша 1
  • ускомешала 1
  • ускомешали 1
  • ускомешало 1
  • ускомешаше 3
  • уснама 1
  • Усне 1
  • усне 3
  • усницама 1
  • уснице 4
  • Усо 2
  • успаљивала 1
  • успе 3
  • успео 3
  • успети 3
  • Успламтела 1
  • усплахирен 3
  • усплахирена 1
  • усплахиреним 1
  • усплахирено 2
  • усплахиреност 2
  • успоменама 1
  • успомене 1
  • успомени 1
  • усправише 1
  • усправно 1
  • успротиви 1
  • успужати 1
  • Успут 2
  • успут 5
  • усред 2
  • Уста 1
  • уста 26
  • устава 2
  • уставом 1
  • устаде 2
  • устајати 1
  • устају 1
  • усталасале 1
  • усталасалих 2
  • усталасало 1
  • усталасалу 2
  • усталасана 1
  • усталасано 1
  • устали 1
  • устанак 1
  • устане 1
  • устао 1
  • устати 1
  • устима 2
  • устраје 1
  • устрашено 2
  • устреба 1
  • устреми 1
  • устукне 1
  • устукну 5
  • устукнуше 1
  • устури 1
  • устурио 2
  • усугубило 1
  • усугубљена 1
  • усуди 3
  • усудио 2
  • усхтедне 1
  • усхтети 1
  • утамане 1
  • утаче 4
  • утврђивали 1
  • утехе 1
  • утече 1
  • утеши 2
  • утирати 1
  • утире 2
  • утисак 1
  • утиснут 1
  • утисци 1
  • утисцима 4
  • утицао 1
  • утиша 10
  • утишава 1
  • утишавала 1
  • утишао 1
  • утишати 1
  • утишаше 2
  • утоку 1
  • утоне 1
  • утону 2
  • утонуше 2
  • уточиште 2
  • утрвеним 1
  • утрнуле 1
  • утро 1
  • утрше 1
  • Утуви 1
  • утувите 1
  • Утувите 1
  • утули 2
  • утуче 2
  • утучен 3
  • ући 4
  • ућута 3
  • ућутали 1
  • ућутао 1
  • ућуткивати 1
  • Ух 1
  • уха 1
  • ухвате 3
  • ухвати 6
  • ухватила 2
  • ухватиле 1
  • ухватили 2
  • ухватио 3
  • ухватити 2
  • ухватиће 1
  • ухватише 3
  • ухваћена 1
  • ухо 3
  • уходио 1
  • уходљива 1
  • уцвелила 1
  • уцвелиш 1
  • ученика 1
  • учи 1
  • учине 3
  • учини 32
  • Учини 4
  • учинила 1
  • учинило 1
  • Учинило 3
  • учинио 10
  • учинити 9
  • учиниће 1
  • Учитељ 1
  • Ушао 1
  • ушао 8
  • уши 1
  • ушију 3
  • ушима 3
  • ушла 2
  • ушли 2
  • фали 1
  • фереџе 1
  • фес 8
  • фесове 2
  • физичка 1
  • филџана 2
  • Фочић 2
  • Фочићев 2
  • Фочићеви 1
  • Фочићем 2
  • Фочићу 2
  • Ха 1
  • ха 7
  • хабера 1
  • хаветиња 1
  • Хазурала 1
  • хаинин 1
  • хајд 1
  • Хајд 2
  • Хајде 12
  • хајде 3
  • Хајдук 2
  • хајдук 5
  • Хајдука 1
  • хајдука 12
  • хајдуке 12
  • хајдуковање 1
  • хајдукову 1
  • хајдуком 2
  • хајдуку 1
  • хајдукује 1
  • Хајдуци 1
  • хајдуци 2
  • хајдуцима 6
  • Хајдуче 2
  • хајдучке 2
  • хајдучки 3
  • хајдучким 1
  • хајдучких 1
  • хајдучко 1
  • хајдучког 1
  • хајдучкога 1
  • хајдучку 1
  • хајкама 2
  • хајку 1
  • хајтер 1
  • хаљине 1
  • хан 16
  • хана 13
  • хановима 1
  • ханом 6
  • хану 15
  • ханџија 1
  • Хаос 1
  • хап 1
  • хапа 1
  • Хапе 1
  • харам 1
  • харамбаши 1
  • харамзаде 1
  • харамије 1
  • Харамијо 1
  • хараче 1
  • харови 1
  • Хартија 1
  • хартије 1
  • хасиш 1
  • хата 1
  • хатару 1
  • хатлија 4
  • хатлијама 2
  • хатове 6
  • хатови 1
  • хату 1
  • ХАЏИ 1
  • Хаџи 152
  • хаџи 19
  • Хаџија 13
  • хаџија 5
  • Хаџије 1
  • хаџији 1
  • Хаџији 1
  • хаџијиној 1
  • хаџијину 1
  • Хаџијину 2
  • Хаџијом 1
  • Хаџију 4
  • хаџилука 1
  • Хаџо 1
  • Хаџп 3
  • Хвала 1
  • хвала 5
  • хвали 1
  • хвалио 1
  • хвалити 1
  • хвата 2
  • хватају 2
  • хватала 1
  • хватали 1
  • хватамо 1
  • хватао 3
  • хватате 1
  • хватати 1
  • хваташе 1
  • хе 1
  • Хе 1
  • хеј 3
  • Хеј 8
  • хиљадама 1
  • хиљаде 1
  • Хиљаду 1
  • хитао 1
  • хитац 1
  • хитро 1
  • хладан 2
  • хладна 2
  • хладне 1
  • хладно 1
  • Хладно 1
  • хладној 1
  • Хладноћа 1
  • хладноћа 2
  • хладноће 2
  • хлеба 1
  • хлебове 1
  • хлебу 1
  • хлепчић 1
  • ход 1
  • хода 2
  • ходање 1
  • ходањем 1
  • ходао 3
  • ходати 2
  • Ходи 1
  • ходио 2
  • ходник 1
  • ходника 2
  • ходнику 1
  • хој 1
  • холуј 1
  • хоће 12
  • Хоће 5
  • Хоћемо 1
  • Хоћете 2
  • хоћете 3
  • Хоћеш 4
  • хоћеш 6
  • хоћу 5
  • Хоћу 7
  • храбрење 1
  • Храбри 1
  • храбрило 1
  • храбрио 1
  • храброга 1
  • храброст 1
  • храм 2
  • храма 3
  • храстова 2
  • храстове 2
  • храстовим 1
  • храстових 2
  • храстову 1
  • хрже 1
  • хрзања 1
  • хрзуса 1
  • хрзуси 1
  • Христа 2
  • христијане 1
  • христијани 1
  • Христијани 1
  • Христов 1
  • Христовим 1
  • Христово 3
  • Христос 2
  • хришћанима 1
  • хришћанске 1
  • хркање 1
  • хрсуза 1
  • хте 3
  • Хтеде 1
  • хтеде 5
  • хтеднемо 1
  • хтедосте 1
  • Хтедох 1
  • хтедоше 1
  • Хтела 1
  • хтела 4
  • хтели 1
  • хтео 9
  • хукну 5
  • хуктао 1
  • хуку 1
  • хумкама 1
  • хумке 1
  • хучало 1
  • хуче 1
  • хучи 1
  • царевала 1
  • царевину 1
  • царска 1
  • царске 1
  • царским 1
  • Цвијет 1
  • цвијет 3
  • цвокотао 1
  • цвокоћу 1
  • цеви 1
  • Цела 1
  • целе 2
  • Целе 2
  • цели 1
  • целива 10
  • целивао 1
  • целивати 2
  • целиваше 2
  • целини 1
  • Цело 1
  • цело 9
  • целога 2
  • целој 1
  • целоме 1
  • целу 4
  • Целуј 2
  • целује 4
  • целују 1
  • цео 5
  • цепало 1
  • цепаху 1
  • Цепиграбић 1
  • цепти 3
  • цептила 1
  • Цептиш 1
  • Церу 1
  • цика 1
  • цикну 6
  • циља 1
  • цичи 1
  • црв 1
  • црвак 1
  • црвена 2
  • црвени 1
  • црвеним 1
  • црвених 1
  • црвеном 1
  • цреп 1
  • црква 1
  • Црква 3
  • цркве 8
  • црквена 1
  • црквени 1
  • црквеном 1
  • цркви 8
  • црквице 1
  • црквицом 1
  • црквицу 1
  • црквом 4
  • цркву 12
  • црн 1
  • црна 1
  • Црне 1
  • црне 4
  • Црни 1
  • црни 2
  • црним 1
  • Црној 1
  • црну 2
  • црње 2
  • црњи 1
  • цртама 1
  • цура 1
  • цурама 1
  • цуре 2
  • цурице 1
  • цуро 2
  • чађави 1
  • Чак 1
  • чак 18
  • чакшире 1
  • чалма 1
  • чалмом 1
  • чамио 1
  • чапкун 1
  • чарапе 1
  • чардак 1
  • чардака 1
  • чардаком 1
  • чардаку 1
  • чаробно 1
  • чаршији 1
  • час 52
  • часа 16
  • часак 9
  • часака 3
  • часити 1
  • часку 1
  • часне 1
  • часни 1
  • часнога 1
  • часној 3
  • часноме 1
  • часну 1
  • часове 1
  • часовима 2
  • часом 3
  • часу 62
  • чатиш 3
  • чаша 1
  • чашицом 1
  • чашицу 1
  • чашу 2
  • чвор 1
  • чворци 1
  • чврст 1
  • чврсте 1
  • Чврсто 1
  • чврсто 6
  • чврстоћу 1
  • чега 10
  • чедо 1
  • Чедо 1
  • чежња 2
  • чежњом 1
  • чезнуо 1
  • чека 9
  • чекај 1
  • чекају 2
  • чекали 1
  • чекало 1
  • чекам 1
  • Чекам 1
  • чекао 3
  • чекати 4
  • чекаш 1
  • чекића 1
  • чекићем 2
  • чела 8
  • челенке 1
  • челенку 2
  • челичан 3
  • челичну 1
  • чело 17
  • челом 1
  • челу 7
  • чељад 6
  • чељаде 3
  • чељади 3
  • чељуст 3
  • чељусти 1
  • чељустима 1
  • чемера 1
  • чему 5
  • Чеоне 1
  • честа 1
  • честар 2
  • честара 2
  • честарима 1
  • честару 1
  • честите 1
  • Честити 1
  • честити 24
  • честито 1
  • често 8
  • честом 1
  • честу 1
  • четворица 3
  • четворици 1
  • четворо 1
  • четворокут 1
  • четворокута 1
  • четвороношке 2
  • четвртасту 1
  • четвртом 1
  • четири 5
  • чешће 3
  • чибук 7
  • чибука 3
  • чибуци 1
  • чивит 1
  • чизама 1
  • Чија 1
  • чија 3
  • чије 5
  • чијег 3
  • чијега 1
  • чијем 4
  • чији 2
  • чијим 1
  • чијих 4
  • чијој 4
  • чију 1
  • чим 13
  • Чим 2
  • чиме 3
  • чине 1
  • чини 13
  • Чини 2
  • чинила 1
  • чинили 2
  • Чинило 4
  • чинило 9
  • чинио 4
  • чините 2
  • чинити 1
  • чинићу 1
  • чиниш 1
  • чињаше 2
  • чист 1
  • Чистим 1
  • чистини 1
  • чистину 2
  • Чисто 1
  • чисто 67
  • чистоту 1
  • чисту 2
  • чита 1
  • читаве 1
  • читаву 2
  • читао 3
  • чича 6
  • члан 1
  • Чобанин 2
  • чобанин 9
  • чобанина 1
  • чобанином 1
  • човек 15
  • човека 19
  • човеку 2
  • Човече 1
  • човече 3
  • човечјем 1
  • човечјих 1
  • човјек 1
  • чопор 2
  • чохе 1
  • Чу 2
  • чу 8
  • чува 4
  • чувај 1
  • чувају 2
  • чували 1
  • чувам 1
  • чувао 3
  • чувате 2
  • чувати 2
  • чуваше 1
  • чудан 3
  • чудим 1
  • чудна 1
  • Чудна 2
  • Чудно 1
  • чудно 12
  • чудновати 2
  • чудноватија 1
  • чудновато 3
  • чудновату 1
  • чудо 9
  • чуду 1
  • чуђењем 3
  • чуј 1
  • чује 15
  • чујем 2
  • Чујем 3
  • чујете 1
  • чујеш 3
  • чују 3
  • чула 7
  • чуло 4
  • чуо 15
  • чупа 2
  • чусмо 1
  • чусте 1
  • чути 6
  • чутура 1
  • чутуру 2
  • чућеш 1
  • чух 1
  • Чух 1
  • чучну 1
  • чуше 2
  • џамију 2
  • џарао 2
  • џараше 1
  • џаркаше 1
  • џбунић 1
  • џебане 1
  • џебахне 1
  • џевана 1
  • џезве 1
  • Џепић 1
  • џиброње 1
  • Џинић 64
  • Џинића 7
  • Џинићева 1
  • Џинићеву 1
  • Џинићем 5
  • Џинићу 21
  • џинови 1
  • џубе 3
  • ш 3
  • шабачким 1
  • шака 2
  • шакама 3
  • шаке 9
  • шаком 5
  • шаку 6
  • шале 3
  • шали 1
  • шалите 1
  • шалити 1
  • шалу 1
  • шаље 1
  • шану 1
  • шапат 2
  • шапну 1
  • шапутала 1
  • шапутале 1
  • Шапутали 1
  • шапутало 2
  • шапутао 2
  • шапутати 3
  • шапуташе 2
  • шапуће 6
  • Шапцу 1
  • шарама 1
  • шарене 2
  • шареним 1
  • шаренице 2
  • Шарић 1
  • шаркија 2
  • Шаркија 2
  • шаркије 1
  • шаркији 1
  • шаркију 1
  • шаторе 1
  • Шаћир 92
  • Шаћира 8
  • Шаћирева 3
  • Шаћиреве 1
  • Шаћиревих 1
  • Шаћирево 2
  • Шаћиреву 2
  • Шаћирем 1
  • Шаћиров 2
  • Шаћиру 8
  • шездесет 1
  • Шездесет 1
  • шејтан 1
  • шенлучи 1
  • шеснаест 1
  • шест 1
  • шибати 2
  • Шибачи 2
  • шибе 1
  • шибљак 1
  • шибље 1
  • шибљику 1
  • шибове 1
  • шибовима 1
  • шиљака 1
  • шипрага 1
  • шипражје 1
  • шири 1
  • ширили 1
  • ширини 1
  • ширину 1
  • ширио 1
  • широк 1
  • Широка 1
  • широка 2
  • широке 1
  • широки 2
  • широким 3
  • широких 1
  • широког 2
  • широком 1
  • широкоме 1
  • шићаром 1
  • шклоца 1
  • шкљоцнула 1
  • шкљоцнуше 1
  • шкргуташе 1
  • шкргутну 1
  • шкрипа 2
  • шкрипао 1
  • шкрипећи 1
  • шкрипи 2
  • шкрипну 5
  • шкрипнуше 1
  • шлемом 1
  • шт 1
  • шта 105
  • Шта 52
  • Штампано 1
  • Штампарији 1
  • штап 2
  • Штапови 1
  • штаповима 1
  • штапом 1
  • Штета 1
  • штету 1
  • штитио 1
  • штитом 1
  • Што 23
  • што 527
  • Штурцем 1
  • штуче 2
  • Шћућурила 1
  • Шум 1
  • шум 10
  • шума 2
  • шумадијски 1
  • шумадијских 1
  • шумама 1
  • шумарак 1
  • шумарака 1
  • шумарке 2
  • шумарку 2
  • шумарцима 1
  • шуме 1
  • шуми 4
  • шумио 1
  • шумицу 1
  • шумовитих 1
  • шумовито 1
  • шумовитој 2
  • шумом 2
  • шумором 1
  • шумскога 1
  • шуму 1
  • шупљина 1
  • шупљину 2
  • шуровао 1
  • шурује 2
  • шушкали 1
  • шушкати 1
  • шуштањем 1
52946 matches
оку избија јасна ведрина <pb n="49" />, а одмах за њом грану прва сунчева светлост над оснежени 
.{S} Најзад: „ово је луда женска глава, а она није крива за нашу заваду“.{S} Тако је помислио у 
ступише две мајке, Милојева и Гагићева, а међу њима Смиља.{S} Дубоко се загледаше једна другој  
и ме, ага, молим ти се! — одговори ова, а све се упиње, да му се извије.</p> <p>— А што, јање м 
p>— Зашто, него моја? — запита свекрва, а глас јој дрхти од страве.</p> <p>— Звао ме? — зајеца  
и цвијет сакривен је у трњу; гледаш га, а не смијеш га узабрати.{S} Цвијет мири и вели: „Узбери 
 кроз главу.</p> <p>— Па? — запита ага, а једнако га мери оним погледом.</p> <p>— Нигде није мо 
> <p>— Број, Суљо! — викну помамни ага, а очи му севају као у звера.</p> <p>Кад Суља одброја и  
о играло, седи Шаћир с неколицином ага, а неколико девојака, као и оне напољу, служи им кафу и  
у најмањој неприлици одао и рођенијега, а камо ли снаху, коју ништа више не веже за његову родб 
бе, као што си се и ти оглушила о њега, а двери небесне биће затворене за тебе.{S} Бићеш прокле 
све што је у њему окретало се око њега, а небројени светлаци сукћу му поред очију.{S} На слепоо 
аћир-ага, побратим Сали-аге рудничкога, а други, нешто старији, моравачки субаша, ага Џинић.</p 
га се год дохвати, то се откида и пада, а испод ногу му се рони и руши у недогледне дубине.</p> 
 сувишан потрес, што се на лицу огледа, а Милоје блене у ово двоје и као заливен ћути.</p> <p>Т 
оје је изишао, била је тик самога зида, а у близини једне приземне кућице с пространим храстови 
 ода кћери, па ако не пристане ни онда, а он да је пошаље на Рудник, самоме Шаћиру, који жудно  
еђу шумовитих гора, кривудало је овуда, а кроз њу је шумио планински Љиг.{S} Неколико јадика об 
 пође.</p> <p>—- Оде ли? — запита Анђа, а једнако га мери оним погледом.</p> <p>— Идем до кума  
ајо?</p> <p>— Шта, ћеро? — запита Анђа, а вилице јој по мало цвокоћу.</p> <p>— Зар није боље, д 
ка ти је само тек ’нако, мало обележја, а већ после ћу те окитити, да ће ти све цуре завидети.< 
ао низ стрму падину до самога подножја, а отуда се скотрља у поток, одакле се сав мокар једва и 
Разуме се, да сељаци нису имали оружја, а који га је имао, морао га је скривати испред турских  
јих сељана у своме селу.{S} Пре дахија, а за Мустафа-паше, београдскога везира, он се са својим 
p>Хиљаду варница разлете се око Милоја, а угарак, као муња, сукну кроз отворена врата у мрак, п 
м.{S} Пред ханом стоји неколико сељака, а тамо, уза сами хан, из поткивачнице допиру тупи удари 
ни да измири неколико завађених сељака, а камо ли да их на такво дело поведе.{S} Па још су чим  
око њих испреплетани кајиши од опанака, а на глави алев фес, омотан белим пешкиром, те тако чув 
 навлачи на село крвнину и гнев Турака, а овамо до јучерањега дана пламтео је жељом, да се суко 
у.{S} Држао је тако неколико тренутака, а није знао шта да ради: да ли да је остави овако немоћ 
ић је само бленуо разрогачено у нећака, а од силне навале једа треперио му је сваки делић одела 
ли.{S} Хаџи-Ђера је допао њихових шака, а оно што се о њему сазнало довољно је било, да га сасв 
се враћали певајући и мећући из пушака, а хајдучку главу, набијену на мотки, показивали су сели 
ића, а беше им доста већ и она запевка, а камо ли овако оштар говор Милојева ујака Рупића.</p>  
ти се баш и чудим.{S} Клониш се човека, а он нам је већи пријатељ, него ли по који крштени.</p> 
ик рудничкога града и села око Рудника, а он његов најбољи помагач.{S} Као и остали дахијски Ту 
/p> <p>— Како ти је? — запита Станојка, а престављено гледа у онај поглед.</p> <p>— Шта радиш т 
а.</p> <p>— Јесте! — одговори Станојка, а поглед сакрива у страну.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Субаша 
до кума, мало час, — одговори Станојка, а у грлу јој запиње свака реч.</p> <p>— А ти сама, ха?< 
и.</p> <p>— Кукавица! — плану Станојка, а па лицу јој се разли гнушање.</p> <p>Анђа не одговори 
 Заклониће ме, је ли? — викну Станојка, а лице јој се разведри, кад чу из уста свекрвиних онако 
ила за неколико човечјих бојева дубока, а тако узана, да се могао једва разлактати о њу.{S} Јед 
о, необичном ведрином, ветрић не пирка, а под ногама шкрипи и цичи снежна пртина, као да јауче, 
и овако јадали, из хана испаде Гагићка, а за њом двојица гаваза.{S} Гагићка је изгледала као са 
м слободом и проклињемо издајника Вука, а ми, ево, издајемо самога Христа.{S} Зовемо се браћа,  
би.{S} Једни што су се плашили хајдука, а други и хајдука и Турака по хановима.{S} Путовање у о 
етка захватала, постепено се утишавала, а место тога осети топлину, као да је поливају по снази 
је до костију <pb n="211" /> прожимала, а уска тамница имала је врло мало простора, да би могао 
ом нарицати.</p> <p>Станојка је ћутала, а кад јој и самој навреше сузе, ископча се полако из ње 
Стојећи над сином, само је тихо јецала, а сузе јој једна за другом капаху на снег.</p> <p>Још ј 
аних стена.{S} Соба је потпуно округла, а врло мала, да је једва у своме пресеку <pb n="210" /> 
ела ни помислити, једно што се стидела, а друго и зато, што је знала да јој он не може помоћи.{ 
мајчина лица, ороси лице Св. Арханђела, а њој дође, као да се светац благо насмеши.{S} Побожна  
ли је ћутала.{S} Снаху је много волела, а сад, кад је изгубила сина, гледала ју је место њега,  
 да је настала опасност и за сама села, а о друмовима и странпутицама да се и не <pb n="50" />  
ар за неко време отклони глобу од села, а осим тога и зато, што му се указала прилика, да још в 
рупне грашке зноја рониле су се с чела, а срамота, што је усред овога смеха осећаше, толико га  
д у позлати светлости која је заходила, а онај сумрачак запљусну, прели их својом тамнином, па  
лотвора.{S} Њему би се зацело поверила, а он би је, као и Смиљу Гагићеву, одбранио.{S} Али камо 
окле год је усугубљена снага подносила, а када је већ далеко оставила за собом село и дим, што  
дорију, која би га занавек упропастила, а то што Рупић не сме зар би могао Милоје?{S} Па ипак,  
о! — узвикну народ као из једнога грла, а мало затим некадањи непријатељи измешаше се међу собо 
у ушима само оно, што је мало час чула, а у мислима јој се испречио црни Рудник и срамота, што  
но што је наумила.{S} Тамо није отишла, а у манастир није смела доћи, све докле се не смркне.{S 
евојком, коју и није мислио да избавља, а коју не би ни избављао, само да је знао да је она?</p 
Међу хајдуцима је свуда имао пријатеља, а како је та иста судбина гонила и Карађорђа, Катића и  
 унесе округлу софру, примаче је агама, а одмах за њим искушеник поче доносити у сановима приго 
и израније опомињали хајдуке о хајкама, а ови су се онда склањали подаље и на склонитија места. 
ломи се кроз узину и одјекну по горама, а густ дим покри шипражје и њега.{S} Сад није више ништ 
е и живота стало.</p> <p>Али њега нема, а мисли, што су једна за другом муњевито суктале, трнул 
једини прозорчић, што га на вајату има, а кроз који једва просијава мутан зрачак зимског сунца, 
 сузе од бола, али само шкрипну зубима, а ни гласа не пусти.</p> <p>— Десет! — одброја Суља.</p 
 густо испреплетене гвозденим шибовима, а зидови, с којих је овде онде опао скамењени леп, били 
 ватрама, шапуташе нешто својим људима, а ови их забезекнуто и с чуђењем слушају.</p> <p>— Ама, 
{S} Он јој привуче лице својим грудима, а у исти мах погледа Станојку значајним погледом, који  
да се мора покорити, стезало у грудима, а пламено руменило час по час обливало је по лицу и сне 
<p>Шаћир је већ ушао у хан са осталима, а сељаци су, као заливени, остали доле још неко време.< 
 састанцима причало о хајдучким делима, а нарочито о Станку харамбаши у Видојевици и браћи Неди 
се дала прилика да користи Моравчанима, а да не оштети своје и турске интересе, ишао на руку Ру 
 лижу кољена и руке, док сам пред њима, а чим окренем леђа, зареже и хватају за нете, како да с 
инићем.{S} Ага је често одлазио к њима, а Рупић није никада прошао поред хана, а да не сврати а 
ан гуњац до појаса, са широким скутима, а испод њега на прсима копоран тамно плаве чохе, опточе 
 си осветлао образ старим Станковићима, а за оно друго лако ћемо већ.</p> <p>Хвала и узношење и 
мна поноћ полегла је с густим облацима, а студени ветрић пиркао је озго с планина.<pb n="40" /> 
Дићу и запалио кућу оним проклетницима, а они су га после дочекали и убили баш на нашој сумеђи. 
лицу, па заципљено гледају за јахачима, а када ови ишчезоше, и они се упутише пут села.</p> </d 
а.{S} Он је имао само једно пред очима, а то је, да му ваља брата светити и мрзети Гагиће горе  
е попевке разлегали се у његовим ушима, а разблудне прилике полунагих девојака и пијаних Турака 
 фес, око кога је омотана црвена чалма, а испод ове севају мрке очи с густим веђама.{S} Цело ли 
н прибира у памети догађаје овога дана, а осим тога мисли и на оно што се сутра може десити, ка 
еколико тренутака била је и она везана, а онда је један потхвати испод колена и око паса и поне 
и прича, како Гагићи нису убили Милана, а кад му ја не поверовах, он оде срдит.{S} А ево данас  
а мање него да товариш беду на игумана, а овамо си добро знао, ко је Рама убио.</p> <p>— Он му  
 а Рупић није никада прошао поред хана, а да не сврати аги.{S} Па онда Милан је у очи саме смрт 
ма ступа гомила гологлавих људи и жена, а међу њима омалена старица, која из гласа нариче за са 
ири, који им досежу једва испод колена, а ноге до колена умотане су дебелим крпама, које притеж 
{S} Овде онде провирују пуначка рамена, а из подерана рукава лепа бела рука.{S} Он се саже и но 
, куме?{S} Та још од пролећа ни помена, а хајдук не оставља јатака до зелена листа.</p> <p>Тежа 
 муж жив, била је и виђена и заклоњена, а сада?{S} Сада је, ето, сама; сада нема коме да се пот 
="119" /> је казао да је Смиља спасена, а она; као без душе, потрча овамо, да је види.</p> <p>— 
их је била нека необична мрачна дубина, а уз то испупчене јагодице, изражавале су одлучност и в 
на и онако је успаљивала овога Турчина, а сада, кад је угледа овакву и у потпуној власти, лице  
не беше из страха, што је убио Турчина, а још маље да гаје гризла помисао на крв.{S} Сазнање да 
 још није прешла ни половину одстојања, а стигоше је гониоци.{S} Кад се склепташе око ње, <pb n 
ала су се и спуштала са убрзана дисања, а лепа глава лежала је заваљена на његову колену.{S} Др 
па и ако му је живот био физичка патња, а он је бар тада био слободан, враћао је злотвору мило  
 се једва разазнаје.{S} Срце му залупа, а нека ватра букну у лице.{S} На челу и слепим очима на 
а затрепери мало, али се у часу прибра, а поглед, који до овог часа преклињаше, поста као челич 
што тако, болан?</p> <p>Ћути Хаџи-Ђера, а у очима му се види, како му се у души комеша: или да  
ла сама, те не могах сићи до манастира, а ваљало је да ти кажем.{S} Онај мој ојађени брат прича 
з икаква страха окупљати око манастира, а да не презају од узајамне освете.{S} Дани причешћа би 
ио? — запита Хаџи-Ђера, место одговора, а не скида погледа с њега.</p> <p>— Па.... тамо! — одго 
а је вријеме све докле не озелени гора, а већ послије, — беше!{S} Алекса, Бирчанин, на овај Хаџ 
{S} Од ветра и олује ни трага ни гласа, а снежне пахуљице, као бели лептирићи, веју над замрзли 
 и он ником пониче.{S} Душа му малакса, а снага га издаде.{S} Помисао, да ће за дан два отићи с 
аџија одговорио: „Сад нека бега Алекса, а ја нећу више.{S} Не зна, вели он, како је то потуцати 
м, понео човек оружје, да освети брата, а он убија Турчина!{S} И то кога ради?{S} Да спасе дево 
понуду.</p> <p>Не прође ни пола сахата, а на ћелијска врата неко закуца.{S} На прагу се појави  
 Хаџи-Ђера постао је чвор овога сплета, а мржња, што је мало час букнула на сестрића, налете ка 
 ту још и Рупић, који му највише смета, а он је и глава у селу, и од њега много што шта зависи; 
<p>— Ја лажем, хаџи-духовниче? — упита, а исколаченим очима мери игумана.</p> <p>— Лажеш, Рупић 
испод очију промери, он за часак заста, а преко широка лица пређе га бледило.</p> <p>Игуман се  
уше.</p> <p>На самом прагу Рупић заста, а преко лица му пређе непријатан израз досаде, кад уз о 
 <p>Очајан врисак разлеже се из пласта, а одмах за овим излете девојче и наже бежати.{S} Рамо и 
напуни очи сузама.{S} Брада му задрхта, а усне се почеше мицати, као да ће сад узвикнути: „Ето  
а око <pb n="191" /> пространа огњишта, а разговор је постајао све живљи, кад тек изненада зала 
анке, дотле су они седели крај огњишта, а уза њих кћи или снаха домаћинова, ако не имађаше врем 
а мати и ујак седели су покрај огњишта, а снаха је нешто око огњишта радила.{S} Кад га угледаше 
кулом погибоше четири брата Станковића, а пети, борећи се уза свога војводу, Јефту Витковића, к 
рођаци и пријатељи покојног Станковића, а беше им доста већ и она запевка, а камо ли овако ошта 
есудили ствар, али на штету Станковића, а то је Станковиће толико увредило, да се завадише с Га 
о, што унесе несрећу у кућу Станковића, а из ње у Моравце и осталих седам манастирских нурија.{ 
 Рама и спасао Смиљу, он правда Гагића, а оно убиство товари на леђа субаши. <pb n="90" /></p>  
 својим људима не упадне у кућу Гагића, а нарочито сада, кад се на Гагића још сумња, да је извр 
од њих био је Павле Поповић из Вранића, а други Ђура Милутиновић са Грахова.</p> <p>Обојица су  
н је у очи саме смрти био у аге Џинића, а овај га ипак убио!</p> <p>Свакако на какву личну омра 
, којом се убијате?{S} Ето тебе Рупића, а ето и Гагића.{S} Завадили сте се ради једне ситнице и 
е?</p> <p>— Овде је, — прошапута снаха, а дрхће од страха.</p> <p>Хаџи-Ђера прође мимо њу.{S} О 
т стотина кнезова, калуђера и трговаца, а већ оно друго то је раја.{S} Само нека се почне пре п 
ема, као што је у гробници око мртваца, а са зидова заудара мемла.{S} Пружи руке, да опипа око  
 се зачу потмула шкрипа и звека ланаца, а с приклопљене капије поче се лагано спуштати на ланци 
и.</p> <p>— Сине, избавитељу! — зајеца, а плач је толико загуши, да више није могла ни прослови 
.</p> <p>Милоје га испрати до вратница, а кад овај замаче подалеко, брзо се окрете, уђе у вајат 
д Бога, оче духовниче! — јекну старица, а отима се од жена, што је од мртваца одвојише. — Крвни 
ћу за навек, где би?{S} Није имала оца, а мати јој је умрла пре две године, баш кад су је довел 
свему ослонити на заштиту мужа или оца, а муж и отац, тако исто потиштени, били су толико слаби 
шта урадио: само га прозвао: дели-Боца, а после су га и сељани тако звали.</p> <p>Као у грозниц 
нас извија сетна мелодија туге и плача, а то су звуци мајчини.</p> <p>А баба Анђа била је у све 
а се опиреш толико? — прошапута субаша, а глас му трепери од узрујаности. — Море, зар не видиш  
 докле год човек гледа на синовљи гроб, а змија на одсечен реп, дотле им нема мира.</p> <p>— Не 
е ту јуче његов брат ходио жив и здрав, а сад га нема.{S} Па онда осећао је да би му самоћа так 
ћ, брат од <pb n="26" /> ујака Гагићев, а он је тек после овога убиства дошао кући с пута, где  
<p>— Е, ви’ш ти њега, зна ко није крив, а не зна ко је крив.{S} А што они човјек погибе, ен’ он 
кренути у збег.</p> <p>— Иди ти у збег, а ја нећу! — дрекну Рунић. — Нећу ја због једног хајдук 
 у страну, па се саплете и паде у снег, а у томе часу као вихор пролете Шаћир са осталим хатлиј 
ре него ли Гагићи уклоне из куће чељад, а нарочито Смиљу, своју сестру, девојче од петнаест до  
а манастирском чардаку и мотрио на ред, а овај га посла везана у Ваљево, кадији.</p> <p>Баш се  
морне трепавице, и он се спусти на под, а главу наслони па камену плочу.{S} Тврдо је спавао.</p 
е крвопије робе и сатиру сиротни народ, а с друге тај исти народ и сам се међу собом сатире.{S} 
боре.{S} Свако се село оделило за себе, а у суседству су она села, која се у заједничкој мржњи  
се враћа у гомилу, грли и љуби до себе, а свакоме за силавом трепери светло оружје, свакоме из  
емла.{S} Пружи руке, да опипа око себе, а прсти му утонуше у дебелу плесан, што се свуда нахват 
сак.{S} За овим затрешташе многе трубе, а у томе часу осети, како кроз кулу одјекују тешки кора 
роклет триклет! — узвикнуше седе главе, а народ прихвати тешку клетву, која зашуме преко њихови 
а, одобравао би ћутке и климањем главе, а то је већ било доста, те да се разговор у таквоме сми 
ну трпезу.{S} Руке склопио преко главе, а главу положио на трпезу, па тако шапуће своју молитву 
о руменило обагрило је тамничке зидове, а с вита минарета јасно се разлегала молитва:{S} Саба.{ 
ко којих се раја савија, одметнуће све, а већ онда нико им неће помоћи.</p> <p>И он поче насумц 
ке слазиле су лагано једна поред друге, а једна од њих придржавала се руком о раме друге.</p> < 
Руднику куће, у којој је женско чељаде, а да није бар неколико пута било на Руднику?{S} А где ј 
руком преко своје <pb n="158" /> браде, а поглед му поче нестално лутати час на снежне планине, 
 било једва довољно простора за зграде, а за овако пространу башту нимало.{S} Него, да ли се из 
пусти! — рече Дамљан. — Ти очекни овде, а ја ћу отпасти до манастира, да видим јесу ли у кући с 
е брини, куме, нико не зна да смо овде, а морадох ти доћи, да потражим ујака.</p> <p>Блед као к 
ао смрвљена, једва је дотетурала довде, а кад је већ стигла мети, снага је издаде, те се умало  
{S} На њему се светле позлаћене одежде, а над њим високо Божје сунашце расуло јутарње зраке, па 
н. — Ето вам оца законоше, он нека иде, а ја шта ћу вам?</p> <p>— Велим, лакнуће и оној старој  
имала од Рама, лице јој је дошло блеђе, а у оним ведрим очима, што су онако веселом радозналошћ 
, да истину кажеш!{S} Она је овђе неђе, а не речеш ли ђе је, листом ћете изгинути.</p> <p>Дели- 
о нечега ускомешали.{S} Кад дође ближе, а из гомиле се зачу силан врисак; одмах за овим угледа, 
међу собом <pb n="168" /> крве и гложе, а није био у стању да их као браћу измири: али ово што  
ња, како стоји на једноме месту и хрже, а мало подаље лежи изваљен Турчин, а поред њега она дев 
асти Јована, али сада и та нада ишчезе, а онај ужасни час, она Шаћирева претња, ево где се свак 
поред њега, слушала и тихо ронила сузе, а кад званице на последњи приказ одговорише: „Да Бог да 
ан пружи руку, дохвати грану и сави је, а за тим је и другом руком прихвати.{S} Још један напор 
умарке.{S} С камена на камен скакао је, а од силне задиханости и узрујаности с њега су капале к 
оје је учинио све, само да је задобије, а која је у часу, кад је мислио да је доспео до врхунца 
 који су догрдили народу, па их побије, а главе им однесе Мустафа-паши, који га обдари новцем и 
, мудрији си и паметнији од све нахије, а и лепо се живиш са свима, што се крсте, па можеш рећи 
се до пролећа трудити да измирим своје, а чим ослави пролеће, ето им и мене, па било с народом  
нковића оста само још најмлађи, Милоје, а од Гагића их изгибе четворо, и остала су још два брат 
е је синоћ доведоше.</p> <p>— А Милоје, а кнез Станоје?{S} Зар је не могоше спасти?</p> <p>— Ми 
 Где је хаџи-духовник? — запита Милоје, а поглед му сева плахо.</p> <p>Рупић га погледа мргодно 
 журно.</p> <p>— Ја! — одговори Милоје, а и не гледа ујака.</p> <p>— Тешто, соколе, тако и ваља 
се ни један није макао! — викну Милоје, а рука му паде на тепелук од пиштоља.</p> <p>Ова запове 
 мога живота.{S} То је све што је моје, а душа је Божја, њу ми ваља чисту вратити Богу.</p> <p> 
 па га, као наваљена стена, притискује, а грло му се сузило, па једва дише.{S} У неко време оба 
е игуман и даде јој руку, да је целује, а он њу пољуби у чело и благослови.</p> <p>— А куда ћем 
ли-ага не само што поче глобити сељаке, а виђеније људе затварати, него још заведе и „право прв 
 могао уочити, опази да су две прилике, а још доцније, кад се обе приближише толико, да се могл 
 потајно његова сестрића у своје замке, а овај је све то крио од њега.{S} И то га у помам довед 
 До јуче смо се клонили и његове сенке, а сад, ето, шта се учини!{S} Скочили смо на субашу као  
ву или би се морао одметнути у хајдуке, а тим одметањем упропастио би целу породицу; јер Сали-а 
ртником.{S} Две је жене воде под мишке, а она изнемогла, као сломљена, клеца за саонама.</p> <p 
оможе.{S} Дахије су сумњале те сумњале, а кад ухватише и писмо које је оборкнез ваљевски, Алекс 
ршити.{S} Она га испрати очима донекле, а онда сва претрнула уђе у вајат и бојажљиво погледа у  
есто испуњавала је шупљину високе куле, а само једна звездица, која се, са истока, кроз прозорч 
е.{S} Дан и ноћ патим од јада и невоље, а душа ми пишти као гуја у процепу, кад само погледам ш 
 ућута.{S} Шаркија умуче, граја занеме, а место свега поче се разлегати из гостинске собе и тре 
 сасвим је нестало за оно кратко време, а место тога дошао је израз већ зреле девојке.</p> <p>М 
гласно. — и кога још?{S} Алекса не сме, а ја?{S} Ја бих, ја хоћу да погинем за образ и цркву, н 
 доноси. — Закон је само за христијане, а нехристијанима нема!</p> <p>Као да га је гром поразио 
а.{S} Шаћир је слао људе на све стране, а Сали-ага је обећавао, да ће ономе ко му је донесе зла 
, па онда растераше рају на све стране, а они касом одлетеше.{S} На згаришту је остала само мај 
врсто га уконопчаше, да успут не падне, а онда појахаше хатове и као вихор откасаше Руднику.</p 
ди, да чисто зазвеча: лице му зацрвене, а на очи му подиђе крв, те је изгледао као помахнитао.< 
 што се од сунчева захода наново мрзне, а око слепоочњача пирка хладан поветарац, те разблажује 
ограда, па их све одазвао у оне зидине, а нас две су запрли у једну собу.{S} Кад су отишли, ми  
 Звуци гусала отварали су груди рајине, а песма његова доимала се душе слушалаца, који, слушају 
 нестално лутати час на снежне планине, а час на оно неколико старих грмова, што се раштркано у 
у и породицу, тај се одметао у планине, а остали остадоше, да са својима трпе што год их снађе. 
а рука, па гњечи, да му главу распрсне, а мрачно осећање, што га обузе још онда, кад га поведош 
 времена на време застао би, да одахне, а поглед на звездано небо, што тако чаробно трепти над  
ица поче га притискивати тешко очајање, а грло му се стеже, те у један мах не мога прословити н 
, који час подсећају на вучје завијање, а сад као да растура гомиле сасушених костију.{S} Студе 
е очи.{S} Жене ударише у гласно јецање, а људи окретоше лица у страну и почеше отирати рукама м 
лива.</p> <p>Споља се зачу тихо куцање, а одмах за тим отворише се и врата, на која се појави Р 
ло би му се да чује притајено корачање, а сад би опет чуо како нешто око врата клопара.{S} Међу 
ра.{S} Дан из дан губио је расположење, а што је више мислио о ономе сусрету, све га је већма в 
 невидовна сила прикова за оно знамење, а у исти мах као да је, са онога крста, озари чудан зра 
то између пријатељског савета и претње, а које оне оружане прилике, што стоје спремне, да оборе 
жно.{S} Други му изуше опанке и чарапе, а два се Турчина издвојише, према истуреним голим табан 
епа нема ни толико снаге да се прибере, а камо ли да не учини и оно најгоре, само да сачува го  
наке.</p> <p>Турци прионуше око вечере, а Хаџи-Ђера и калуђер изађоше у трем, па отуда на двори 
мне сеновите сабласти, часом се рашире, а часом нестају испред последњег руменила, које кроз бе 
мишје руне, на ни што роморе ни говоре, а ти, рајо, трни и издири!</p> <p>Горко осећање обузима 
p>— Сали-аги? — упита игуман дижући се, а замућен поглед, у коме се огледа необична клонулост,  
чим би се причестили, разилазили су се, а већ сутра дан клонили су се и зазирали један од друго 
ме реду.{S} Долазим ти од кнеза Алексе, а био сам и код муселима.{S} Тамо у касаби као да се не 
о залепрша, затрепта криоцима и одлете, а са занихане се гранчице стресе снежни терет на земљу. 
кле се не врати; онда изађе у двориште, а одатле пред <pb n="237" /> разорену цркву.{S} Сетно п 
е подигне горе није било никако могуће, а да остане овако висећи — за то му не би никаква снага 
 трпези и да вам пружим свето причешће, а руке вам се пуше од братске крви, уста су вам пуна по 
њега, казивао му је, да је близу ивице, а врхови оне дебеле гране нихали су се над његовом глав 
на Суљу, који још силније удари у жице, а аге, већ у велико загрејане, почеше и саме певати.</p 
не усуди и да погледа очима у оно лице, а камо ли да му што одговори.</p> <p>Тек у неке подиже  
е необичну тутњаву уз дрвене степенице, а мало затим отворише се врата зјапом и у оџаклију упад 
сваки кутак, не би ли пронашла бегунце, а где кога сељака нађу, гоне га пред хан.</p> <p>И докл 
 њиховим главама трепери јутарње сунце, а плаво небо, ведро и весело као детиње око, наднело се 
 упропнице поскакује, осећајући ударце, а Рамо га дизгинима притеже.</p> <p>— Нуто, цуро, нуто! 
ка, како улећу у кућу, везују мушкарце, а девојку бацају на коња и одлећу с њом у врх планине,  
ш живе.{S} Не могу!{S} Не могу! — рече, а натуштен му поглед севаше плахо. — Зар да слушам, как 
 причешће!{S} Времена су мутна, — рече, а, после, ово је једини дан, када ми се сав народ без з 
ти о ономе што им игуман мало час рече, а Хаџи-Ђера стао насред ћелије, прекрстио руке на прса, 
м рекох, чуо сам из уста самога субаше, а ето вам њега, па ће вам и сам казати.</p> <p>— Оно ис 
задруге, толико се додворио код субаше, а отуда и код рудничких Турака, да су га ови у селу окн 
гласом, који од силна узбуђења дрхташе, а разрогаченим очима чисто прождире заталасана недра ње 
?{S} Ама, женска главо, њега нема више, а ја сам му био пријатељ због тебе.{S} Пазио сам те, би 
астури се кумство!{S} Милана нема више, а она се није зародила.{S} Остала туђа кост.{S} Ето, да 
е приљубила уза сина, па чисто не дише, а Милоје укоченом пажњом гледа у лице игуманово, које м 
одаде, утону у њу, очи му се замаглише, а суморно лице обузе тиха сета.</p> <p>Али то беше само 
<p>Суља донесе шаркију, жице зазвонише, а певач забаци главу и, полузатворених очију, поче изви 
узноси даље, тихо се доима људске душе, а срце ни само не зна, како заплива у ове таласе, тоне, 
ам, честити ага, како је: два без душе, а трећи без главе; па као мислим, у свету је доста рђав 
уга.{S} Тешка храстова врата шкрипнуше, а дах свежа ваздуха проструја кроз кулу.</p> <p>— Јеси  
 у чело. — Иди, али чувај српски образ, а просто нека је оно хлеба и соли, што си под овим кров 
али су овој прилици неки поносан израз, а томе су још више одговарале кестењасте очи и дугуљаст 
ао и војвода Рајко:</p> <p>Шта ће себи, а шта ли Сријему,</p> <p>А шта ли ће у Ср’јему Турцима! 
чица.</p> <p>Ага Џинић је привуче себи, а она не покуша више ни једним покретом да се одупре.{S 
ваквим мислима, чисто се гризао у себи, а десницом, која му је једнако почивала на силају, стез 
оласку је још једном помилова и пољуби, а за тим изађе из куће и замало па се изгуби.</p> <p>Ст 
ђа посла?{S} Твоје је да чатиш у цркви, а ово је субашино, да држи ред.{S} Хе, мој ага Џинићу,  
вен је као што се носе босански бегови, а по златним и срмали везовима, који провириваху с прси 
оме часу зачуше се напољу неки гласови, а мало за тим Смиља врисну и полете вратима.</p> <p>На  
о се кнезови плаше, овде се народ крви, а Ђорђе тражи да кнезове наговори, а народ подигнем.{S} 
дговорности пао на Хаџи-Ђеру.{S} Многи, а нарочито Рупић, бацали су сву кривицу на њега, па су  
издишу, и слушао запевку њихове чељади, а то му је тако годило. „За твоју душу, бато!“ узвикну  
ле је Хаџи-Ђера говорио.{S} Гагић седи, а Рупић стоји и јетким погледом стреља то амо то тамо.{ 
ве клечао је калуђер према овој звезди, а усне су шапутале последњу<pb n="219" /> вечерњу молит 
у.{S} Од времена на време чисто загуди, а тај се шум тек прелије у тајанствене потмуле звуке, к 
и његова брата.{S} На срцу му се стужи, а жудња да што пре освети крв поче још већма пламтети.{ 
 онда ово стање, у коме се сада налази, а из кога се не избавља шале, све га то још више самант 
м корацима ходао је ага Џинић по одаји, а Рупић је још онако исто стојао уз врата и кришом прат 
нима баш на овоме месту, где сад стоји, а на коме је пре два дана лежало тело његова брата.</p> 
 сучељавају се атари моравачки и дићки, а ту се састају и два пута из оба села, па отуда као је 
запе.{S} Рамове очи севале су крвнички, а рука, што је почивала на јабуци од кубурњака, била је 
ка, честити ага, ми смо већ повечерали, а ваља нам наредити још конаке.</p> <p>Турци прионуше о 
бица и његови јатаци главом су плаћали, а село, на чијем је атару нађен леш, плаћало је тешке г 
; зар нису један другоме у крв дробили, а сада да се измире и ижљубе?</p> <p>— А они гробови, о 
ајао је збуњен у овој непрозирној тами, а у грудима му је живо куцало.{S} Где је сада?{S} Хоће  
 не види.{S} Оздо хучи и необично шуми, а за њим се дигла граја од потере.</p> <p>— Прескачи! — 
е жиле набрекоше као затегнути пајвани, а очи му се исколачише и закрвавише.{S} Са упорна игума 
 кнеже, као велиш да су урадили Дићани, а они, бива, то исто веле за вас, Моравћане.</p> <p>— Л 
убоко.</p> <p>Сељаци ћуте као заливени, а кум, као да није ни чуо, једнако гледа у мрак.</p> <p 
где је, он ће јој обесити сина на Азни, а Смиљу ће ипак пронаћи, па макар претурио све дрвље и  
стима, челу и срцу.{S} Шаркија зазвони, а јасан глас певачев изви:</p> <quote> <l>Истамболда, ј 
 сачувати.{S} Вели, Турци су господари, а ми смо раја, па неће под старост да пати ни за кога.{ 
енима и одговорио: „Турци су господари, а ми смо њихова раја, па морамо слушати“.{S} Видиш ли,  
p> <p>— Хоћете да вам Турци буду добри, а овамо пуните горе хајдуцима и купите се по манастирим 
оре, јаваш, старије је јутро од вечери, а ова ти неће ни сутра измаћи.{S} Па онда, куда бисмо с 
и журно?{S} Старије је јутро од вечери, а већ сутра неће је ништа сачувати од Рудника.<pb n="13 
рви, а Ђорђе тражи да кнезове наговори, а народ подигнем.{S} Лако је Ђорђу; он је хајдук, па, а 
као да је смишљао, како да му одговори, а да га не увреди.<pb n="6" /></p> <p>— Истина је, хаџи 
 <p>Народ се ускомеша и полете да гаси, а у исти час излете из манастирскога забрана гомила узд 
 подсмехну се Џинић. — Ама ако ниси ти, а оно је твој јолдаш, коме си јатаковао.</p> <p>— Ја ни 
 не умем рећи.{S} Што знадох, казах ти, а ти већ уради, како те Бог научи.{S} Велимо, мудрији с 
{S} Ту се више није могло размишљавати, а и снага је већ почела слабити.{S} Хаџи-Ђера спомену Б 
ране могао мирно са уха на ухо спавати, а да га ни глава не заболи.</p> <p>Па онда није ни чудо 
 души јој се поче потајно разведравати, а што је више гледала у оне резотине, које означаваху л 
— Не знам, вала!{S} Неки ме бес ухвати, а нисам знао да је ова.</p> <p>— Је ли жива?</p> <p>— Д 
 плавило, у које не може око погледати, а да не засени пред блеском сунчеве светлости, која се  
езу, и нико га не смеде мрко погледати, а камо ли запитати, како сме под оружјем доћи.</p> <p>— 
 дивном нежношћу и не мога се уздржати, а да га не пољуби у чело.</p> <p>— Тако, јуначе! — клик 
S} Павле ће ти већ све то лепше казати, а ја ти ево доносим <pb n="136" /> једну књигу.{S} Раза 
 те тако је могао реч по реч разабрати, а да и не приклања ухо вратима.</p> <p>Хаџи-Ђера се нам 
ори Милоје. — Ако не смемо овде остати, а ми ћемо још ноћас кренути у збег.</p> <p>— Иди ти у з 
на села и даље ће се међу собом крвити, а сотона ће ликовати и рађати пове Рупиће, чија ће мржњ 
ру, он је могао слободно на њој радити, а да га не заболи глава од стране субашине.{S} Дићани с 
мила сељака поче се покорно разилазити, а баш тада сиђе и Шаћир са осталим рудничким агама, пој 
 личну омразу није се могло ни мислити, а још маље на то, што су Станковићи немирна духа, те да 
иле као у онога коме ће памет искочити, а у грудима се нешто савило, па стеже срце, стеже, да ј 
 и у потпуној власти, лице му запламти, а у очима севну дивљачка ватра.{S} Оно сурово осветничк 
ао, као клин у процеп, да их упропасти, а он нема ни толико снаге, да се одупре томе.{S} Па онд 
ма колена.{S} Нешто од пада и несвести, а нешто од страха, што га је претрпела на згаришту куће 
би њега.</p> <p>Које због изнемоглости, а које и са речи игуманових, старица се мало утиша.{S}  
лавом руднички гаврани; он ће погинути, а његово стадо и по његовој смрти крвиће се и гложити д 
то у грлу гуши, па му не да пи дахнути, а у себи се кида од муке, зашто затаја, што није оног ч 
, што их је за ова два дана могао чути, а ти гласови мало по мало стапали су се у мелодично при 
пси!...</p> <p>Занос је бивао све већи, а из ње је јара чисто била. <pb n="93" /></p> <p>Снаха  
p> <p>— Помози вам Бог! — рече улазећи, а и не гледа у игумана.</p> <p>Игуман не одговара, већ  
м се измаче у крај и тако оста стојећи, а очију са земље не диже.</p> <p>Ага Џинић одби неколик 
ога ходника улазили су у други и трећи, а што су се више ближили излазу, и гласови оних песама  
и једину стазу, којом му је ваљало ићи, а мучење и смрт, што ће га сутра снаћи, биће само печат 
ог да те се не сазна, ласно му је доћи, а сазна ли се, зар је мало планина?{S} Или ти мислиш, д 
ано и из почетка тихо, готово јецајући, а за тим све гласније и гласније, поче нарицати, док се 
p> <p>— Хоћу, — шапну Станојка дршћући, а лице јој поче пламтети.</p> <p>— Е, виш, тако те хоћу 
саломљена, треперила је као у грозници, а срце јој живо куца и лепрша као у кавезу узнемирена п 
з грла и поче се трести као у грозници, а сузе као дажда линуше низ њено лице.</p> <p>Студена ј 
ајеца старица. — Једно труне у тамници, а друго да ми се потуца.</p> <p>Међутим, духовник је ве 
буктале ватре разбашкарили су се Турци, а покрај свакога по једна девојка или младица у чисту с 
лију.</p> <p>— Аман! — уздахнуше Турци, а неколико њих шкргутну зубима.</p> <p>На вратима закуц 
д помислим само, како нас раздиру вуци, а ми, место да се сложно бранимо, хватамо брат брата за 
њене постеље, не говорећи више ни речи, а после се окрете, изађе из вајата у кућу, седе према о 
Дубоко се загледаше једна другој у очи, а дуг загрљај и сузе радоснице као да их опомињаху на с 
је меркао згодну прилику да ово изврши, а да се не посумња на њега.{S} То му је требало једно з 
омим врат по гурбетлуку.{S} Ти страдај, а ја нећу.</p> <p>— Него ћеш аги Џинићу? — запита Милој 
ад њим и испод њега ширио се густ мрак, а одоздо је била влажна мемла, пуна трулога задаха.{S}  
 годинама, поче им припремати за ручак, а Гагић им прислуживаше ракију.</p> <p>— А ђе су ти чељ 
.{S} Њих види сваки, кад иду на Рудник, а мене неће видети нико“.</p> <p>Тако је у један мах по 
 јатаци, да их везане одведе па Рудник, а узгред да опљачка по коју виђенију кућу, па тек онда  
исио.{S} Брзо крочи у засвођени тамник, а у томе се часу степеница сруши с потмулим шумом.</p>  
оџаклије.</p> <p>Шаћир-ага отури чибук, а тако исто и остали, па сви изађоше напоље.</p> <p>Баш 
нако пипајући, познаде мртвачки сандук, а за њим одмах напипа зид.{S} Био је у старој гробници  
и јади стопили су се у један општи бол, а то, што је сада чула, била је само једна кап у неизме 
од оне самртне, Рупићев добар пријатељ, а Станковићи су као и остала раја били мирни и послушни 
>— Прости! — одговори ова. — Слаба сам, а и кућа би ми остала сама, те не могах сићи до манасти 
естим или да Моравчане од њега отргнем, а остало би ми већ било лакше.</p> <p>Тако је мислио пр 
е браћа, крстимо се Христовим знамењем, а газимо све оно, чиме нас је запојио и ради чега је на 
<p>Брига за Смиљу сломила га је сасвим, а утисци, што му у души остадоше гледајући Станојку и к 
бро зна, да оно писмо није писао Рувим, а зна и то, ко га је писао; па што је онда потворио Тур 
 не жури, и чешће се обазире за другим, а други изгледаше као да се на коњу бочи с неким, што с 
јд!{S} Хтедох вечерас само да те видим, а сутра ћемо већ разговарати мало друкчије.{S} Утуви, к 
прихвати рукама за степеницу над собом, а у томе се тренутку степеница испод његових колена ома 
?{S} Та у мраку не видиш ни пред собом, а камо ли за собом.</p> <p>— Та ти ваља, Џинићу, — одаз 
нуле су једна за <pb n="101" /> другом, а место њих остајала је само једна: или у хан или на Ру 
ја и кафе ређале су се једна за другом, а чибуци су се димили на све стране.{S} Мало за тим и м 
S} Игуман га посматраше мрким погледом, а у томе се погледу опажао унутарњи бол и горчина, што  
} Шаћир-агу је народ прозвао Кесеџијом, а Сали-агу Рудничким биком.</p> <p>Ове вечери он се вра 
исто, што и спрегнути се са одметником, а Турци нису олако праштали крв убијена Турчина.{S} Уби 
једна дрвена зделица с дрвеном кашиком, а покрај ње по један бео хлепчић, мало већи од <pb n="2 
 што се на растанку здраве с домаћином, а њему тек ако по који каже преко рамена лаку ноћ, али  
жати.{S} Рамо и Суља пустише се за њом, а остали Турци опколише снаху и мајку њезину, која иза  
поче игуман тихим, али одлучним гласом, а прекоран поглед не миче с његова лица.{S} Истину ми р 
> <p>— Не, не! — викну одлучним гласом, а у исти мах осети, како се у дубини душе проломи онај  
н’ онај бива, кућа ти је ту, под носом, а ми, борме, морамо прво у Дић, да потражимо тога злико 
 па путу, — одговори Шаћир с подсмехом, а испод очију стреља у сваки кутић куће.{S} Срце му је  
 лажи, Рупићу, казао си! — рече игуман, а очи му гневно севнуше.</p> <p>Рупића као да удари лет 
 у сав овај посао уплетен и сам игуман, а нарочито га то уверавало, што баш сада, кад је Милоје 
и“.{S} Видиш ли, Павле, — јекну игуман, а уснице и брада све му се више тресу од узбуђења, — то 
цркви?</p> <p>— Људи! — узвикну игуман, а глас му чудно дрхти. — Шта тражите ви од мене?{S} Да  
ишка.</p> <p>— Целуј! — узвикну игуман, а глас му зазвони као глас вапијућега с Витаваре.</p> < 
већ их проведе кроз манастирски забран, а онда се почеше пети уз густу гору, што се над манасти 
 кад сазна још и то, да је Рамо убијен, а девојка сакривена, претуриће дрво и камен, само да је 
рже, а мало подаље лежи изваљен Турчин, а поред њега она девојка.{S} Не мичу се ни Турчин ни де 
<p>Тако је приказивач редом приказивао, а када већ дође до последњих дарова, отворише се врата  
у на Хаџи-Рувима.{S} Себи пије помогао, а Рувима је довео у незгоду. <pb n="138" /> Тамо се кне 
ио планине за времена, тај се и спасао, а ко није измакао, тога су извукли из куће и убијали.{S 
а крунила.{S} Милоје је као дете јецао, а Рупић, мрк и сав позеленео, тек би по који пут махнуо 
сунце је давно легло, сумрак је прошао, а ноћ је већ увелике пала на земљу; сад би тек требало  
 <p>На истоку се расклапало ведро небо, а кроза њ поче беласкати прва зорина ведрина.{S} Мало п 
а Рама, ага? — протепа Рупић страшљиво, а чисто осећа, како му се душа скупила у један кутић, п 
ична ватра обузела је цело биће његово, а у глави је осећао хуку и брујање.{S} Овај сан и ова н 
у њега и сестрића испречило се убиство, а да сестрића заштити, сакрије, да се уопште за његов с 
ва, у очима му сија небесно блаженство, а грло звони и извија, као никада дотле: „Тјело Христов 
 он не помогне.</p> <p>Не потраја дуго, а вратаоца на вајату нагло се отворише и из њих испаде  
 је с Моравчанима и Рупићем лепо живео, а осим тога и зато, што је хтео и у будуће да међу Мора 
есло девојче, које је мало час избавио, а сад га напушта, да се смрзне, да га вуци прождеру.{S} 
пробуди се.</p> <p>Зној га свега облио, а снага му трепери као јасиков листак.</p> <p>— Хеј, не 
лас јој је тако мирно и одлучно звонио, а онај поглед, који је приковала у очи братовљеве, збун 
 урадили?{S} Али ако га је баш умотрио, а ти реци аги Џинићу, да не знаш ништа и да Милоја нема 
нда однео Смиљу у манастир, ту заноћио, а јутрос умакао негде.</p> <p>— Ама по Богу, кнеже и ку 
офе метати.{S} Пуцањ се разлеже далеко, а соба се напуни пушчаним димом, те изгледаше као да су 
 и лелече.{S} До мало час кућа као око, а сад ни куће ни кућишта, ни сина ни кћери.{S} Њена сна 
 разливао, грање се нихало и прегибало, а њему се учини, као да му шапуће: „Он је победа твоја, 
ишта, које је на средини трема стајало, а над којим је зјапила у крову пространа баџа.{S} Некол 
тиру Моравцима.</p> <p>Не постаја мало, а кроз снежну белину зацрне гомила људи и жена.{S} Голо 
 <p>Мутно око зорино бистри се по мало, а оштар поветарац с Рудника распирује сињи вео, који за 
 и вечерати.{S} До сада се само ћутало, а сад се већ по мало заче разговор, који се врзао око п 
ного, па да учине и најужасније недело, а већ ово што је склонио две женске главе, што је закли 
не присебности, грозничаво је пламтело, а поглед је плаховито стрељао оној коси, што раставља с 
то у цркви не гори ни свећа ни кандило, а нема ни игумана ни духовника да се појаве.</p> <p>— Х 
ао покојник, горука прислужено кандило, а украј њега стоји пуна чаша вина и шака пшенична зрна. 
чи све што се за ова два дана догодило, а због чега је он овамо доспео.{S} Она молитва на гори, 
ворење.{S} Лице јој се за чудо смањило, а из очију је избијала нека клонулост.{S} Ударци судбин 
 ову тугу.{S} Многима се у грлу купило, а неколико њих утрше сузу, што се из ока крунила.{S} Ми 
ј ударила у лице, па се све зајапарило, а у грудима јој је силно лупало.{S} Она није видела ниш 
дела на кревету, руке спустила у крило, а неми, замишљени поглед упрла у зид.</p> <p>— Шта ти к 
му рећи.{S} Иди му кажи, да дође овамо, а ти изађи мало напоље и не улази докле те не зовнем.</ 
муз! (Вуци се, свињо!) — осече се Рамо, а Суља, који је био већ сјахао, прихвати Шаћирева хата. 
места, коме је живот мио! — викну Рамо, а наперене пушке на гомилицу празноруких очекују само ј 
о.{S} Том ће је приликом бар наћи тамо, а после ће већ гледати, како да је домами.{S} Али Гагић 
само, како су лијепи и кршни момци оно, а не опаки ћалови, као твоје џиброње.{S} Махни се попов 
а и укрепи народ мој! — узвикну гласно, а онда се, онако под епитрахиљем, окрете Шаћиру, који с 
Суљу.{S} Десна му рука везана у платно, а левом обгрлио младицу, која је, као и остале, распуче 
аћирево изгледало му је врло загонетно, а особито она његова реч: „Ето, за Смиљу те ама ич не п 
ковали од овога, па ипак данашње јутро, а нарочито вечер, која му донесе једног од најбешњих ру 
у собу агама, да им назове добро јутро, а манастирски слуга поче прислуживати ракију и кафу.</p 
до мало час, био је он једини господар, а сад ево и овога калуђера, како се између њега и сестр 
аново. — Друго је, бива, Иса Иекајмбер, а друго ти.{S} Ето, за Смиљу те ама ич не питам.{S} Нег 
 <p>— Не губи душе, — одговори калуђер, а сав цепти од туге, гледајући несрећну мајку, како се  
 <p>— Лажеш, кућко једна! — виче Шаћир, а све га више подузима беснило. — Лажеш, него реци исти 
</p> <p>— Тебе, дервишу! — цикну Шаћир, а закрвављене очи чисто се ваљају од силна беснила.</p> 
угледао.{S} Наслони чело на сам прозор, а поглед устреми на онај избрежак.{S} У полу тамној мес 
у конђицу, па се отуда спушта низ врат, а одатле, с рамена на недра и под грло.{S} Она је у сам 
а.{S} На душу му се свалио тежак терет, а мисли, што преплећу, унеше читаву забуну.{S} До мало  
ужби Богу и народу провео је цео живот, а сада ево где му се даде прилика, да и мученичком смрћ 
билази пут што води Љигу, кад чу топот, а одмах за тим опази у снежној вејавици неког коњаника. 
ке молитве враћала би му се присебност, а дух се толико сталожио и укрепио, да је из храма изла 
својим рукама везла, привеза га о крст, а чело главе покојникове спусти јабуку: снаха је донела 
људи и жена, међу овима Милоје и Гагић, а уз њих обе мајке и Смиља.</p> <p>Тајанствена тишина и 
р, онако преварен, неће проћи кроз Дић, а да са својим људима не упадне у кућу Гагића, а нарочи 
 Џинића брзо узјахаше и одлетеше у Дић, а аге одоше са субашом у оџаклију.</p> <p>— Ко зна, мож 
 које њихов ујак Рупић, које ага Џинић, а овај једва беше дочекао да се виђене куће покавже, уч 
p>— Је ли на окупу раја? — упита Џинић, а крваво гледа у страну.</p> <p>— Јесте, честити ага!</ 
ри Станојка, стави леву руку под гуњић, а десном се маши агина скута.</p> <p>— Нека, снахо, нек 
 челу седи калуђер, њему с десна Рупић, а лево Милоје — оборене главе.{S} А даље, по реду, оста 
.</p> <p>— Хаџи-Ђера?! — заплете Рупић, а соба му се започе окретати на помисао, да је субаша м 
 ме звао, хаџи-духовниче? — рече Рупић, а глас му чисто дрхти с потајна узбуђења.</p> <p>— Јеса 
/p> <p>Сад сам пропао! — помисли Рупић, а у лицу пожуте као восак.</p> <p>— Ето, тај ће вас све 
 Идеш?</p> <p>— Идем! — одговори Рупић, а прети гласом. — Нека псето само одговара.</p> <p>— Е, 
ите, те их не хватате! —запенуши Рупић, а сав цепти од необуздана гнева.</p> <p>— Мир, кнеже! - 
p> <p>— Оно ти није син! —дрекну Рупић, а лице му дође некако страшно. — Нећу ја да због једног 
нинских повијараца пирну хладан ветрић, а по разведрену се небу почеше осипати крупне жеравице, 
 <p>— Оче, игумане! — проговори Мратић, а гњечи фес међу шакама, — молимо те, хоће ли бити дана 
>-— Духовниче! — проговори опет Мратић, а очи оборио земљи. — Ми се молимо теби, као своме стар 
 Остала му је, дакле, само још ова ноћ, а већ сутра све ће се свршити.{S} И све зашто?{S} Шта ј 
они.{S} Шаћир-ага уђе у гостинску собу, а с њим ага Џинић и још четири до пет лепо одевених Тур 
та ћутање...</p> <p>Рупић оборио главу, а на лицу, које је и сада усплахирено, трепери свака жи 
гуман, положи обе руке на њихову главу, а две крупне сузе скрунише се низ браду.</p> <p>Народ з 
и.{S} Усне јој почеше шапутати молитву, а онда, још плачна, али тек прибрана и охрабрена, прист 
 да шапуће светитељу игуманову молитву, а кроз ћелијско прозорче погледа сетно месечево лице, п 
 је?</p> <p>Рупић кришом погледа у агу, а језива хладноћа промиле му уз леђа, кад опази како му 
је размишљао, ступајући ногу пред ногу, а у глави му је хучало као потмули шум, кад се шумовито 
ве, знао је, да се сада налази у граду, а у то га <pb n="227" /> је уверавала и ова башта, јер  
о јој је било сво раздерано и у нереду, а од силног узбуђења јелече на недрима чисто је одскака 
и поче раширеним рукама пипати по зиду, а обе шаке напипаше шупљину.{S} Зид је био само преград 
 и они су подржавали притисак у народу, а кад су се довољно оснажили, Сали-ага не само што поче 
74" /> облаке, што се одозго надвијају, а с високих бедема зјапе топовска грла, као расклопљене 
ко дахијски Турци глобе и срамоте рају, а он јој није могао помоћи, па је видео, како се, баш о 
да те сачувам Рудника, камо све морају, а ти се, ето, узјазбила, па нећеш. <pb n="208" /></p> < 
 прса, која се бурно уздижу и спуштају, а главу суморно оборио, па и он ћути и размишља.{S} Бур 
е ћелији.</p> <p>Таман они пред ћелију, а из ћелије изађе Хаџи-Ђера.{S} Мратић сними фес и прис 
ште.{S} Замало па се врати пред ћелију, а за њим иђаше манастирски чобанин.{S} Игуман их уведе  
о.</p> <p>Момак оде у игуманову ћелију, а мало за тим изађе и позва их да уђу.</p> <p>Игуман је 
p> <p>Ага Џинић је погледа испод очију, а поглед му је чудновато светлео.{S} Он је већ сео на ј 
па, што више миче, све се више смањују, а кораци све краћи.{S} Они за њим скачу необичном брзин 
 оборених глава, слуша мајчину запевку, а када одјекну последњи стих нарицања, кад мајка јаукну 
х је угледао само једаред у своме веку, а то једаред било је доста, да му помути ум, занесе срц 
 спасе девојчуру, помаже своме крвнику, а сутра ће нам за то кров над главом букнути.</p> <p>—  
олан Рамо, ми на <pb n="43" /> Руднику, а ’наки цвијет пупи под самијем Рудником, па да га нико 
ака, лети и запомаже, да спасу девојку, а кад ни један не хте, он се сам залете у чопор, али се 
вчани.{S} Главно је да узмемо дјевојку, а потлијен је све лако.</p> <p>И Рамо са Суљом и морава 
 у кућу и каза Рупићу свекрвину поруку, а кад овај оде у вајат, она штуче напоље.{S} Срце јој ј 
осада се још није ништа сазнало у селу, а тешко ће се и сазнати пре силаска агина с Рудника.{S} 
 — одговори коњаник, принесе шаку челу, а за тим је спусти на груди, па, тако држећи је на прси 
ћ толико, да му само глава вири напољу, а под коленима лепо осећа степенице, низ које се спушта 
он трже и други пиштољ, испали на Суљу, а Турчин, на овај други пуцањ, ободе коња и у трку зама 
о!</p> <p>— Узећу од нашијех само Суљу, а остало нека ме прате Моравчани.{S} Главно је да узмем 
е био за читаву стопу отиснуо у страну, а на месту, где је дотле као узидан стајао, указала се  
тали сељаци с којима се сусретао, хану, а што се више ближио, све му је већма куцало у грудима. 
сле свршена подушја људи похиташе хану, а Рупић с Милојем,<pb n="51" /> Анђом, Станојком и неко 
/p> <p>— Срећа те нас не задржа у хану, а, бој се, тамо би те познали.</p> <p>— Не реци два пут 
после да га ухвате, али он склони жену, а сам се одметну у Недићеву дружину.</p> <p>Овај догађа 
 Суљу и Рама.{S} Коље су обукли у пену, а Рамо чврсто држи уза се женску прилику, која се праћа 
.{S} Тај пут водио је и у љишку долину, а отуда у Дић.</p> <p>— Море, рајо, што стојиш, што се  
ао подужи језик пресеца ову дубодолину, а одмах за њом назире се дрвени кров манастира, над кој 
дошло.{S} Кад нису смели ништа Турчину, а оно су гледали да покажу своју моћ на суседним селима 
па на капији, која још силније одјекну, а за њом и неколико грубих гласова, тргоше га из дубоке 
 као смушен.</p> <p>— Овде су! — викну, а очи му крвнички зверају.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Сви!{S 
о плану.</p> <p>— Оди овамо! — узвикну, а очи му севнуше муњевитим пламом. — Оди овамо!</p> <p> 
 па га баци у пламен.{S} Хартија букну, а модар пламен блесну, и за мало, па место писма оста ј 
ом застраше народ и сасвим га притисну, а за тим, да се што више науживају у своме разврату, би 
{S} Гледате у тога крмка као у светињу, а не знате, да ћете листом због њега страдати.</p> <p>К 
р Дамљан није исприповедао у манастиру, а Суља, који је пуцао у његов дим, зар га није могао ви 
уста су вам пуна поруге на своју браћу, а у срцу вам кипи отров, мржња, којом се кољете, сатире 
х прилика само навукао на себе несрећу, а народу не би помогао.</p> <p>Поноћ је већ одавна прев 
е, он.{S} Сазнао и потказао аги Џинићу, а овај послао људе, те је синоћ доведоше.</p> <p>— А Ми 
е сакрио сестру, он му је запалио кућу, а њега, као убицу, однео на Рудник.{S} Па сада, кад саз 
вет.{S} Милоје је остави, изиђе у кућу, а одатле напоље, и не обзирући се на жене и снаху, која 
стоји на земљи, већ да лебди у ваздуху, а у души му наста тако лако и драго, тако мило, да би у 
је од онога доба нешто потамнео у лицу, а по немирноме погледу могло се опазити, да му се у душ 
ило све се више осипало по његову лицу, а очи добише чудновату плахост.{S} Отури машице, којима 
е бацили као хајдучке јатаке у тамницу, а женскиње би обешчастили.</p> <p>Тако се догодило с не 
аким лепчићем по једну воштану свећицу, а калуђер узе цреп са жаром, на коме се пушио тамњан, п 
е побожно прекрстише, целиваше крстачу, а Смиља извади из недара нов пешкир, што га је својим р 
p> <p>Тежак терет мучио је Рупићу душу, а што су се ближе примицали хану, све га је више спопад 
сам имала кога, то бих ти јавила одмах, а овако морала сам до мало час чекати.</p> <p>Ђери се о 
га Станковића вреди за десет Гагићевих, а освета не пита за правога убицу.{S} Да га није убио ј 
дуго мировати.{S} Раја је пуста уз њих, а кад њих нема, она је добра и послушна.</p> <p>— Тако  
егов хајтер нећу да терам мак па конац, а ви добро знате шта све бива, кад се нађе убијен Турчи 
— Ето ти је, вала, па је носи куд знаш, а ја нећу! <pb n="61" /></p> <p>— Не могу сам, — одгово 
овуче неколико густих димова.</p> <p>—- А хоћеш ли примити кнеза? — запита момак, пошто се одма 
 Није могао да трпи никога, па ни њега: а уз то и помисао да би се овај и њојзи и њему осветио, 
збуњен и расејано слушао што му говоре: а они су готово сви у један глас говорили.</p> <p>— Душ 
ир-ага одвео Гагића као убицу Миланова; а што је одвукао девојку, то је била обична ствар, на к 
мила Турака јури за њим; он бега, бега; а ноге му се поткратиле, па, што више миче, све се више 
Ага није никоме учинио у Моравцима зла; а ако га је ко убио, онда ће пре бити, да је когод од о 
блаже. — Реци ти мени, где је Смиљчица; а ја ти, ево, задајем тврду веру, да те ни глава неће з 
аша Рупићеву снаху, да му буде иночица; а када се она Рупићу потужи, мислите да је плануо?{S} Б 
и на Руднику једва чекају да те добаве; а ти и сам знаш, даћу јој и без тебе ући у траг.{S} Или 
е и убрусе, те им полише да оперу руке; а одмах за овим, суморни и ћутећи, сви се разиђоше.{S}  
и очију, које у грозничавој ватри горе; а у глави је осећала необичну тупост, као да је тамо ут 
е, што се Гагићева кућа спасла срамоте; а што га је највише пекло, било је још и то, што је Шаћ 
а га није убио један, убио би га други; а убијеш ли ти само једнога, тебе ће убити други.{S} Ра 
ога, запиткивали, разабирали, нагађали; а што је који заселак био забаченији, то су и нагађања  
о једног изгледали су мрачни и суморни; а како је ко улазио преко прага, он је онима, што већ с 
а.{S} Мратић сними фес и приступи руци; а за њим остали.{S} Кад народ угледа игумана, згрте се  
ост, стајао је нем и блед пред субашом; а овај га је злурадим уживањем са свога седала посматра 
ишта нема.</p> <p>— Добро, добро, рајо; а ви идите, кад вам је тамо лек.</p> <p>Оба путника пок 
ро су се и сада сетили тамо у Биограду; а не сврше ли с тим послом још ове зиме, онда нек дођу  
о, да нађе пошто пото Смиљу и Станојку; а он, вели, то мора учинити села ради, да га спасе глоб 
нда“ скаменило је сваку помисао у њему; а што је дуже посматрао ово клонуло лице, све га је већ 
м бар нико не тицаше у образ и светињу; а откако завладаше одметници, погледај!{S} Сада нам пљу 
е убити, кућу му запалити,<pb n="74" /> а мајка ће свиснути од бола и чемера, кад угледа, како  
летао, кад нема користи, <pb n="106" /> а ноћас ће му, ваљада, доћи ма каква згоднија мисао, ко 
вце, заклаше их и уредише,<pb n="28" /> а мало за тим разбукта се на огњишту велика ватра, прем 
побију све обор-кнезове, <pb n="229" /> а за тебе, хаџи-духовниче, спремили су, да те сутра на  
овори Смиља.</p> <p>— Аха, Гагићева!{S} А што си поруменила тако?</p> <p>Девојка да утоне у зем 
не влашка молитва, помоћи ће мотика!{S} А кад већ њега није, добар си нам и ти.{S} Деде, Суљо,  
ну нестрпељиво.</p> <p>— Твоја воља!{S} А ти бар отпадни до кума-Мратића и Станојла Милетина, п 
 завађам, већ мирим.</p> <p>— Енеде!{S} А шта се ти пачаш у туђа посла?{S} Твоје је да чатиш у  
е руци.</p> <p>— Бог помогао, кнеже!{S} А откуда ти?</p> <p>— Ето, од аге Џинића. <pb n="171" / 
те пођу Сали-аги, и ти ћеш, дина ми!{S} А тамо ти нема бирања: ко те први уграби, томе ћеш изме 
на женско.</p> <p>— Бог благословио!{S} А ко си ти?</p> <p>— Станојка! — одазва се прилика, кој 
игуманову.</p> <p>— Бог благословио!{S} А откуда?</p> <p>—- Па, — одговори питани, — из Ваљева. 
о.</p> <p>— Не бој се, проћи ће већ!{S} А знаш ли ко те је избавио?</p> <p>Девојче се мало снеб 
облачке овде онде на западу пробија.{S} А лаки сумрачак, што се постепено разилази из ових доли 
азпознавало горостасно чело Рудника.{S} А кроз мрачан ваздух заталаса румена светлост, позлати  
оће, која је у каменој кули владала.{S} А за та два дана нико му не дође, да га позове пред мус 
 загледа у ову јаму, што је зјапила.{S} А кад се од тренутна изненађења расвести, саже се и зав 
на узглавља и пусти густ облак дима.{S} А знаш ли почем за рудничку кулу?</p> <p>— Чини ага, ка 
молитви, он би се виђао са сељацима.{S} А то га је тиштало и горко и љуто; то га је тако пекло, 
 познати, па онда проказати Турцима.{S} А да се опет уклони и сакрије у честар, било је већ доц 
товарена намета више нема ни помена.{S} А тај ненадни обрт учини, те сељаци потпуно повероваше  
вратити?</p> <p>— Остаће до пролећа.{S} А и шта ће овде?{S} Тамо су их се више зажелели.</p> <p 
а ко није крив, а не зна ко је крив.{S} А што они човјек погибе, ен’ онај бива, и што Рупић и о 
ола године, како вам се изгуби траг.{S} А откуда тако?</p> <p>Док је овако говорио, примаче игу 
а Мратић и испраћа једног по једног.{S} А кад и последњи оде, он се врати у кућу.</p> <p>За све 
упић, а лево Милоје — оборене главе.{S} А даље, по реду, остали пријатељи.{S} Сви су растужени  
шчезавале, да другима места направе.{S} А све те мисли вукле су га дубље и дубље ономе разговор 
 да учине тако, па зар су оне криве.{S} А мени је бар оставио да се спасем видовне срамоте.{S}  
внику, што сам пристао да те позове.{S} А то знај: за сваку главу Гагића пашће три ваше!</p> <p 
а и одвлачила дубље у своје вртлоге.{S} А нарочито га чисто уништи, кад поче мислити о ономе, ш 
 опипа висину свода, али га не нађе.{S} А кад подиже поглед у вис, задрхта сав и кликну од необ 
да са својима трпе што год их снађе.{S} А то што су трпели, превазилазило је све недаће и патње 
 и оних сељака, који носише челенке.{S} А челенку је могао носити само онај, који је бар једног 
та под руком и као да клизну подаље.{S} А у истоме часу свежа струја ваздуха, која га запахну м 
а вољу да им срамоти кћери и сестре.{S} А њен „ага“ Рупић био је један од тих, и он јој у овоме 
старијег слушали и покоравали му се.{S} А сад...</p> <p>Крв му удари у образе, он стиште песниц 
189" /> свију недаћа што их подносе.{S} А докле се тако говорило, кнез је ћутао као заливен, сл 
а нема права да тражи да је заштите.{S} А и ко би заштитио туђу жену, кад, ето, нису у стању да 
и-ага нису се паштили да их заштите.{S} А то је све још више распиривало ону крвну задевицу.{S} 
 ноћи чуо из Шаћиревих уста камо ће.{S} А кад је већ разабрао да ће у Дић, имао је целу ноћ на  
да је баш сад немоћан, да му нахуди.{S} А тако би му се радо за јучерашњицу осветио.</p> <p>Сељ 
 духовник како тако удесио да служи.{S} А Тодорова Субота била је један од оних дана, када је н 
 како их у лету ветар таласа и мрси.{S} А када ишчезоше, замишљено превуче руком преко своје <p 
ну и узрујану, скочи да је прихвати.{S} А већ је настао крајњи тренутак.{S} Под тешким утисцима 
узме ага, који ће му кад тад ваљати.{S} А осим тога и ова двојица, па и Гагићка, коју би у капи 
 га притискује, те му не да дахнути.{S} А то не беше из страха, што је убио Турчина, а још маље 
го све, чим уђе у траг Рамову убици.{S} А сад му је, ето, ушао.</p> <p>Ова добра вест, што је Р 
ћи ћеш ме како висим о овој гредици.{S} А већ после дођи с <pb n="89" /> твојим агом Џинићем, п 
рећног писма, што га ухватише Турци.{S} А неће да помисли, како га је Алекса вијао, само да се  
, да не идеш као и остале на Рудник.{S} А сада ти велим, бирај што ти је милије: или мени или н 
 је у своме манастиру као заточеник.{S} А тај заточенички живот био је још тежи ове зиме, кад н 
нима прекорева, омрзао га је сасвим.{S} А већ овога пута, кад овако одобрава убиство, што га је 
кубурњака и дугог јатагана за пасом.{S} А где год би чуо за гуслара да гуди у чијој кући, навра 
е ни једнога, на кога би што сумњао.{S} А и Гагиће је прибројао Ђери само зато, што је знао, да 
а му је он јатак и да га је склонио.{S} А ага Џинић неће тада ни брком мрднути, да се заузме за 
с мајкама и Смиљом, остаде још мало.{S} А када се народ разиђе, ови се упутише са игуманом на г 
подарем, па ма га то и живота стало.{S} А помисао, да она има мужа, те баш кад би га и послушал 
ли се сведе по који облачак на чело.{S} А када га добро проучи, сави га у гужву, приђе огњишту, 
тким погледом стреља то амо то тамо.{S} А када он заста, Рупић се окрете и пође вратима. <pb n= 
ронашао, да ли им је ма шта познато.{S} А кад је више инстинктивно осетио, да се још ништа не з 
ад му ја не поверовах, он оде срдит.{S} А ево данас где нас умало не ували у онолику невољу.{S} 
кам, знаш, до заранака доћи ћеш већ.{S} А сад, ето, одох.</p> <p>На поласку је још једном помил 
ридржавала <pb n="22" /> је свекрву.{S} А за њом изађоше још три жене из комшилука.{S} Докле је 
 могао наговорити кнезове да устају.{S} А сад, ето, где им се изјалови нада, да ће се преко Кол 
се склопе и да је занавек прогутају.{S} А што је најстрашније, она није имала куда више; морала 
 једнога.</p> <p>— Узми ону тестију.{S} А што је, море она цура тако страшљива, те побеже, кад  
труне, ни крив ни дужан, на Руднику.{S} А ти, ујаче, што осрамоти кућу Станковића, те измећариш 
нтересе, ишао на руку Рупићу и селу.{S} А и толико је сељанима било добро дошло.{S} Кад нису см 
је убио Рама и одвео Гагићеву Смиљу.{S} А ово последње изазва међу сељанима највећу буру.{S} Ни 
а одлучује овнове за своју трговину.{S} А то већ беше један знак више да посумња и за остале за 
ао кроз тамну ноћ у спаљену светињу.{S} А што је игуман више стајао и гледао у порушене стене,  
да је на сву меру мрзео и Хаџи-Ђеру.{S} А та је мржња расла све више, у колико је осећао да је  
седу, само да спасе Гагићеву сестру.{S} А већ то једно, што је овим убиством помогао Дићанима,  
бива, да наки цвијет увехне у блату.{S} А крмци к’о крмци, било их је и љућих, на ни један не с 
 који ће благословити измирену децу.{S} А док се он заносио маштом и сновима, Милоје је ишао за 
<p>— И ти велиш, да раја није крива?{S} А ја ти опет велим, да ни хајдуци нису, јер их, ево, не 
, да сачува тајну кћерина скровишта?{S} А баш ова последња помисао мучила га је највише.{S} Тре 
уком закле Гагићку, да не ода кћери?{S} А већ башка оно, што си Станојку хтео сакрити!</p> <p>Х 
после тога гледао мирно у овој кући?{S} А да остави кућу за навек, где би?{S} Није имала оца, а 
ога субаша мрзи.</p> <p>— Што трпим?{S} А да га одведем на Рудник, заграјала би раја као вране  
е бар неколико пута било на Руднику?{S} А где је та црква, у којој бар једна икона није изрешет 
ко си смио сакрити Смиљу и Станојку?{S} А потљијен и то да ми речеш, што си наговорио Милоја и  
"184" /></p> <p>— Велиш ли, дервишу?{S} А ко оно заноћи у тебе са оним слепцем?{S} Мислиш ли да 
у Гагићеву! — Или да сакрије од њих?{S} А зар се већ сутра дан неће сазнати?{S} Зар Дамљан није 
е де? — Засмеја се Шаћир на сав глас, — а што тако, болан?</p> <p>Ћути Хаџи-Ђера, а у очима му  
едати.</p> <p>— Е, е, одговори Џинић, — а шта му је оно у торби?</p> <p>— Слепачка посла, ага,  
т у главу, рајо! — довикну Шаћир-ага. — А ти, кнеже, да ми за три дана покупиш новце.{S} Не шал 
кну Рупић и превуче шаком преко грла. — А мислиш ти да нисам чуо, како си ону несрећницу заклињ 
и лако порумене, кад спомену ово име. — А кнеза су тога дана Фочићеви људи убили.</p> <p>— Стан 
у душа!</p> <p>— Ко? — одговори кнез. — А ко ће други, ако не они крвници.{S} Зар није Рамо био 
слушају.</p> <p>— Тројица! — помисли. — А тек колико ли их је у свакога субаше.{S} Ако се на те 
 руку, у којој му беше дугачак чибук. — А где је кнез?</p> <p>— Отиш’о до кума, мало час, — одг 
— Бог благословио! — одговори игуман. — А где је кнез?</p> <p>— Изволевај, оче игумане! — одгов 
 <p>— Не могу сам, — одговори младић. — А ваљада нећеш да оставимо крштену душу, да је вуци раз 
одведите коње у ахаре, — рече субаша; — а ти, момче, иди и јави игуману, да нам спреми вечеру.< 
еће за дуго, сејо, — одговори игуман; — а и ти се мораш још сада вратити у Дић, да те не нађу о 
тој Гори; па сада, ето белаја!</p> <p>— А муселим опет разбира о теби.</p> <p>— О мени? — запит 
илоје није учинио никаква зла!</p> <p>— А Рама?{S} Ко уби Рама? — јекну Рупић, ухвати се обема  
одвојише. — Крвници га сатрше!</p> <p>— А ти бар погледај на ово, што ти је живо, не коби њега. 
р. — Од јутрос си много карли!</p> <p>— А шта да велим!{S} Добро су се и сада сетили тамо у Био 
 ага гневно.</p> <p>— Не знам!</p> <p>— А, не знаш? — одговори овај, навали се удобније на узгл 
еш, да ћу их наћи на згаришту!</p> <p>— А ти; дела, узми нешто људи, па окушај.{S} Донесеш ли м 
еравати гомилу понизних глава.</p> <p>— А је ли, рајо, море, ко уби Рама?</p> <p>Да је гром из  
и).</p> <p>— Не лажем те, ага.</p> <p>— А ко, море, уби Станковића?</p> <p>— Не знам, ага; ја н 
 нешто боље одевен од слепога.</p> <p>— А што не долазите, море, кад зовем? — предусрете их ага 
и Дамљан и претећи га погледа.</p> <p>— А ти, ујаче, запамти, што ти велим!{S} Ујак си ми, па п 
 <p>Рупић га зачуђено погледа.</p> <p>— А ја сам хтео да је и овога пута сачувам, да не иде там 
и пажљиво погледа у духовника.</p> <p>— А по чему зна Дамљан? — запита у исти мах Хаџи-Ђера и з 
јици познаше Милоја и Дамљана.</p> <p>— А откуда ти, кумићу? — запита Мратић, гледајући с чуђењ 
и бојашљиво погледа у игумана.</p> <p>— А зар нема никакве помоћи?{S} Зар нам не можеш духовати 
ађох, да дозовем коју од жена.</p> <p>— А где ти је девер?</p> <p>Станојка се смете:</p> <p>— О 
ка мржња.</p> <p>Рупић заћута.</p> <p>— А ти ме још зовеш тамо!{S} Јадна децо,— продужи игуман  
аже главу, да прими благослов.</p> <p>— А што, синко: зар ти је додијало у нас?</p> <p>— Није!  
је стајао тако и гледао у под.</p> <p>— А што си се застидео к’о влашка невеста? — узвикну Рамо 
 села ради, да га спасе глобе.</p> <p>— А ти му ниси казала где је?</p> <p>— Не дао Бог, оче; а 
— Само нас курталиши ове беде.</p> <p>— А Станојка?! — запита ага ненадно и оштро погледа, да м 
ере.{S} Калуђер законоша дође.</p> <p>— А камо игумана?{S} Ђе се он забио?</p> <p>— У селу је,  
га, али не чусмо.{S} Ветар је.</p> <p>— А одакле идете, бива?</p> <p>— С Рашке, честити ага.</p 
адену оба кубурњака за силаје.</p> <p>— А ти се опрости с мајком и ујаком.</p> <p>— Опрости, на 
све се упиње, да му се извије.</p> <p>— А што, јање моје?</p> <p>— Пусти, видеће! . .</p> <p>—  
да целога века мамуран остане.</p> <p>— А кога има тамо у вајату?</p> <p>— Нема никога, честити 
р претурио све дрвље и камење.</p> <p>— А ти, јадна не била? — узвикну запрепашћено игуман. — Д 
ао људе, те је синоћ доведоше.</p> <p>— А Милоје, а кнез Станоје?{S} Зар је не могоше спасти?</ 
њу пољуби у чело и благослови.</p> <p>— А куда ћемо? — запита Дамљан.</p> <p>— У Зеоке, кнезу С 
и, спреман да до краја издржи.</p> <p>— А откуда ти, оче игумане?</p> <p>— Где си био? — запита 
ког писма, што су га ухватили.</p> <p>— А што он сам не поручи Хаџи-Рувиму?</p> <p>— Поручио му 
не улазе у кућу као пријатељи.</p> <p>— А ђе је онај други? — запита Шаћир, улазећи у кућу, и п 
онемела слушала шта се говори.</p> <p>— А ја сам мислио, да је друга нека, — проговори Милоје.  
ти, како сме под оружјем доћи.</p> <p>— А колико имаш таквих? — запита Хаџи-Ђера, који је пажљи 
 с миром пружити врат у јарам.</p> <p>— А што скорије то боље, — продужи Шаћир. — Сали-ага је о 
, да одем куму, да га позовем.</p> <p>— А ово оружје?</p> <p>Милоје погледа у страну.</p> <p>—  
едима прати сваки покрет агин.</p> <p>— А ти си мислила, да ће те онај дервиш сакрити од твога  
 глобу, е то баш не бих рекао.</p> <p>— А ко ти рече, да ћемо сада платити?{S} Није субаша таки 
, код других нећемо ни толико.</p> <p>— А ја сам као у воску веровао, да ћемо овде постићи.</p> 
ели, има нешто да разговоримо.</p> <p>— А шта ли то?</p> <p>— Бој се, биће због оног крвника.</ 
ногом врата и загледа у вајат.</p> <p>— А где су чељад?</p> <p>— Па, у Ваљеву, ага. <pb n="64"  
 познао, ипак се чинио невешт.</p> <p>— А синоћ је била и моја Станојка до тебе? — рече нешто н 
, моравачки субаша, ага Џинић.</p> <p>— А сад, момци, одведите коње у ахаре, — рече субаша; — а 
 Гагић им прислуживаше ракију.</p> <p>— А ђе су ти чељад? — запита Шаћир, коме већ поче бивати  
трашено приђе и пружи тестију.</p> <p>— А чија си, лијепа цурице? — запита Шаћир и враголасто н 
лонуле главе и оборених очију.</p> <p>— А ти као велиш, слеп је субаша, откуда ће он знати ко ј 
апта Смиља и пољуби га у руку.</p> <p>— А рана, боли ли?</p> <p>— Мало, али ми је отац духовник 
ише код распутице на избрешку.</p> <p>— А откуда ћу ја знати?{S} Ваљада каква заповест за кулук 
а у грлу јој запиње свака реч.</p> <p>— А ти сама, ха?</p> <p>— Ето, — одговори опа, — чувам бо 
све више гложе. <pb n="143" /></p> <p>— А Ђорђе се највише уздао у тебе, — одговори Павле. — Ве 
агићеву сестру! <pb n="193" /></p> <p>— А где је снаха, ујаче? — запита Милоје, кад Мратић ућут 
 разговора ради. <pb n="15" /></p> <p>— А није ти још што напоменуо?</p> <p>— Није, већ ако не  
 а сада да се измире и ижљубе?</p> <p>— А они гробови, оче?</p> <p>— Оставите на миру гробове!{ 
ан, да се Шаћир-ага само шали?</p> <p>— А ти се, болан, већ и расрдио! — насмеја се Шаћир и пог 
од, докле ово чудо не прегрми?</p> <p>— А куда бих од оних гробова? — прошапута Анђа и навуче г 
вео на Рудник?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— А ко ће то знати?{S} Веле да је метнуо оног хајдука Пав 
p>Станојки је, које од борбе да се отме а које од овог разговора, лупало у грудима, као да песн 
е ни у кога да погледа, које од срамоте а које од страха, што <pb n="196" /> се обелоданило њег 
</p> <p>— Е, мој куме, — уздахну Мратић а и не осврће главе на Рупића. — И ти не нађе <pb n="19 
о му Турци пале кућу, огњиште растурују а њега... <pb n="71" /></p> <p>Дубок уздах пробуди га и 
 не знајући шта чини, узимала час једну а час другу ствар, премештала је с места на место, па ј 
ви мах уплашили, кад угледаше непознату а оружану гомилицу, толико се сада изненадише, кад у ов 
иде,</l> <l>Крвници те ископаше!</l> <l>А зар им је мало било</l> <l>Два сокола, браће твоје? < 
 Господе, је ли и то воља твоја!</p> <p>А место одговора захукта с крова глас совуљаге.{S} То б 
 се узда душа моја, победо моја!</p> <p>А у томе часу лак ветрић зашуме, и зашушта снежно грање 
дриш, да у истини постигнем ово!</p> <p>А докле се овако молио, у ћелији је владала нема тишина 
p>Шта ће себи, а шта ли Сријему,</p> <p>А шта ли ће у Ср’јему Турцима!</p> <p>Али ако, оче духо 
ла онога, што под земљом почива.</p> <p>А грозница, што је непрестано тресла, све је више пламт 
 па се губили испод вита струка.</p> <p>А чим су они ушли, она је скочила с троножице, те их, п 
ија, али духовника нема те нема.</p> <p>А док су око ватара нестрпељиво изгледали духовника, не 
о у корист Рупићу и Моравчанима.</p> <p>А Рупић је зато био десна рука аги Џинићу.{S} Из његова 
саму старицу, чим им уђе у траг.</p> <p>А то, што је Шаћир на Руднику радио, чинио је и Рупић у 
баш ништа, ни род ни помози Бог.</p> <p>А ово правдање помагало му је, да разгони оно мучаљиво  
теглити укочене и замрзле удове.</p> <p>А у колико је студен мучила тело, у толико му је више п 
е лешину свога храброга војводе.</p> <p>А када је код старице одујмила прва навала јадања и туг 
зверао то у игумана то у остале.</p> <p>А у самој ствари и није било баш тако ласно веровати, д 
рони и руши у недогледне дубине.</p> <p>А што му је најтеже падало, то је било уверење, да он с 
 да своје дело другоме подметне.</p> <p>А сад?{S} Ето, сад више нема Милана, па ипак она се не  
есто једне дочекаће обе срамоте.</p> <p>А студени северац шуми час јаче час слабије, кроз сухо  
не дими уз очи, те да боље види.</p> <p>А прилика с брежуљка примиче се лагано.{S} Тек после не 
 и плача, а то су звуци мајчини.</p> <p>А баба Анђа била је у свему права мати из тога времена, 
, да га походи, утеши и охрабри.</p> <p>А она звезда, што је сијала над игумановом главом, докл 
због које су могли сви страдати.</p> <p>А докле је у селу Хаџи-Ђерин грех са сваке стране обрта 
јој се чинило е ће сада препући.</p> <p>А докле је Гагићка, под утисцима догађаја и страха, зап 
ан и залаже их светим причешћем.</p> <p>А духовник утире убрусом уста њихова, у очима му сија н 
 пред светим знамењем и Хаџијом.</p> <p>А у томе часу осети Гагићка, као да је невидовна сила п 
 се не рече е му се није казало.</p> <p>А кад осташе сами, Рупић узе палицу, постоја још мало,  
, откако је Сали-ага на Руднику.</p> <p>А догађај у Дићу овако је текао.</p> <p>Дамљан чобанин  
ући једним убрусом крваву сабљу.</p> <p>А тамо украј часне трпезе лежала је у епитрахиљу лешина 
 се не одметну у Недића дружину.</p> <p>А то је било после Петрова дне.{S} Његов рођак, Марко Р 
он им одговори колико и Мратићу.</p> <p>А докле су се сељаци забринуто дошаптавали и час по час 
спознати од засенка у коме беху.</p> <p>А у истоме часу, кад ова двојица бануше преко прага, уг 
 не море доказати.<pb n="232" /></p> <p>А то, што се овога јутра радило у Моравцима, чинили су  
зазора очи у очи. <pb n="242" /></p> <p>А баш у томе часу улазила је у манастирско двориште нов 
ма рукама за трбух.<pb n="39" /></p> <p>А коло Турака с калуђером скакало је као махнито.{S} До 
е мржња тровати братске груди.</p> <p>— Авај! — уздахну игуман боно и склопи руке као па молитв 
ај ватре, која се наново разгоре, узеше авдес, па онда припадоше па колена и, окренути лицем Ме 
езин позива правоверне, да узму јутарњи авдес.</p> <p>Ма да је зимско јутро било доста студено, 
амо високо над њим што би се о часовима авдеса разлегало „Алах ил Алах“.{S} То је руднички мује 
поче се помаљати месечево лице, те расу аветињску светлост по снежној белини.{S} Из даљине допи 
ануше преко прага, угледаше, за њима, у авлији, још тројицу наоружаних људи.</p> <p>— Ко сте ви 
овђен.{S} Од хајдука нећемо смјети ни у авлију.</p> <p>— Аман! — уздахнуше Турци, а неколико њи 
е оно у торби?</p> <p>— Слепачка посла, ага, — гусле.{S} Далек је пут, па се тако прихрањујемо  
рошао буљук војске.</p> <p>— Кога Рама, ага? — протепа Рупић страшљиво, а чисто осећа, како му  
>Кад угледа пред собом везана калуђера, ага Џинић се још удобније завали у узглавља на миндерлу 
лих осам села око манастира.{S} Субаша, ага Џинић, имао је одсада пуне руке посла.{S} За ових п 
други, нешто старији, моравачки субаша, ага Џинић.</p> <p>— А сад, момци, одведите коње у ахаре 
вам, да не иде тамо.</p> <p>— То би ме, ага, баш избавило бруке, — одговори Рупић, муцајући од  
је, она се унезвери.</p> <p>— Пусти ме, ага, посао ме чека.</p> <p>— Јами посао, јагње!{S} Зар  
о сам мерак на тебе?</p> <p>— Пусти ме, ага, молим ти се! — одговори ова, а све се упиње, да му 
нећеш. <pb n="208" /></p> <p>— Убиј ме, ага!</p> <p>— Алаха ми, луда си!{S} Ко је још видео да  
да калуђера како поиграва.</p> <p>— Не, ага, молим ти се!{S} Куд ћу после од срамоте? — одговор 
амо који је? — рече Рупић. — Смилуј се, ага, на сиротињу; шта ти је она згрешила?</p> <p>— Паме 
исти глава боли).</p> <p>— Не лажем те, ага.</p> <p>— А ко, море, уби Станковића?</p> <p>— Не з 
{S} Нареди конак људима!</p> <p>— Биће, ага, — одговори Хаџи-Ђера.</p> <p>— Па сутра, ако Бог д 
n="163" /></p> <p>— Откако сам ја кнез, ага, — усуди се Рупић, — у Моравцима нико не слуша Хаџи 
ђе си склонио чељад?</p> <p>— Среће ми, ага, у Ваљеву су! — простења везани.</p> <p>— Лажеш, не 
ј Јована на вешала пењу?</p> <p>— Чини, ага, како ти је воља, али ја ти немам шта рећи.</p> <p> 
ага по кратком ћутању.</p> <p>— Ако ти, ага, не знаш, ја ћу ти још мање знати.{S} Како је синоћ 
а се понизно поклони.</p> <p>— Опрости, ага, али не чусмо.{S} Ветар је.</p> <p>— А одакле идете 
ад је запитах за име?</p> <p>— Опрости, ага, — одговори Јован, коме поглед севаше мрко, — дете  
 као да песницом удара.</p> <p>— Пусти, ага, амана ти!</p> <p>— Батали то!{S} Кад ми одговориш, 
ану ага. — Ђе је Смиља?!</p> <p>— Убиј, ага, али не лажем! <pb n="65" /></p> <p>— Лажеш, кућко  
ља? — запита ага попово.</p> <p>— Убиј, ага, али не мучи! — јекну Гагић.</p> <p>— Број, Суљо! — 
, с дреновим штаповима.</p> <p>— Немој, ага, молим ти се; ја нисам крив! — преклиње Јован.</p>  
рај, де! — викну Шаћир.</p> <p>— Немој, ага, — молим ти се! —викну калуђер и стаде се одупирати 
 је Миланов убица главом твој пријатељ, ага Џинић.</p> <p>Милоје ђипи:</p> <p>— Оче игумане, жи 
ћу, пази шта говориш!</p> <p>— Не знам, ага, среће ми!</p> <p>— Да је није Милоје вратио?</p> < 
 ћу те одмах пустити.</p> <p>— Не знам, ага!</p> <p>— Шта велиш? — запита ага гневно.</p> <p>—  
море, уби Станковића?</p> <p>— Не знам, ага; ја нисам! — одговори Јован.</p> <p>— Знаћеш, бива, 
 и она вешала на Азни?</p> <p>— Знадем, ага!</p> <p>— У памет се, калуђеру!{S} У Турчина нема ш 
спред погледа за манастирским забраном, ага Џинић је стајао на прозору од чардака и расејано гл 
лено. — Ето, ви’ш, тако!</p> <p>— Аман, ага, дина ти, пусти ме!</p> <p>— Пустићу, ама да чујеш  
, бели, не помогох више.</p> <p>— Аман, ага!{S} Шта смо ти криви ми и манастир? — завапише сеља 
јете и да отмете робињу.</p> <p>— Аман, ага, није раја крива; та ти нас знаш у главу свакога.</ 
ти је, снахо, те плачеш?</p> <p>— Аман, ага, остави ме; грехота је!</p> <p>— Ех, да луде женске 
 али са Азне никада.</p> <p>— Па добро, ага, — одговори игуман одрешито, и смело погледа у очи. 
е на збијену гомилу.</p> <p>— Манастир, ага!{S} Гори манастир!</p> <p>— Дур бе, домузи!{S} Нека 
вца.</p> <p>— У твојим је рукама власт, ага, — одговори игуман; — али знам да је Гагић толико к 
 А где су чељад?</p> <p>— Па, у Ваљеву, ага. <pb n="64" /></p> <p>Шаћиру поче кипети.{S} Премер 
нажно су држале плен.</p> <p>— По Богу, ага, — зајеца она, — Милан ти је био пријатељ, он те је 
 веле за вас, Моравћане.</p> <p>— Лажу, ага, лажу! — повикаше сељаци, па се ускомешаше.</p> <p> 
пцем?<pb n="134" /></p> <p>— Манастиру, ага.{S} Ово ми је брат, па се догодило већ трећи пут, д 
лази и који њему долазе.</p> <p>— Хоћу, ага!</p> <p>— Па онда, да ми најдаље за десетину дана р 
 главу и смело погледа.</p> <p>— Можеш, ага, у власти ти је.{S} И сам је Господ претрпео чист и 
ћете плаћати.</p> <p>— Па што га трпиш, ага? — рече полугласно Рупић, тек да га увери, колико м 
е знати ко има рачуна да убије Рама.{S} Ага није никоме учинио у Моравцима зла; а ако га је ко  
вцима је све оживело и ври око хана.{S} Ага Џинић позвао домаћине и наређује хајку на вукове, к 
ји хајдук могао наћи склоништа овде.{S} Ага Џинић је с те стране могао мирно са уха на ухо спав 
нога.{S} Ко га уби и кад, не зна се.{S} Ага Џинић је затворио неколицину људи, на које сумња.{S 
о, до појаса, па онда полако пођоше.{S} Ага Џинић их испрати очима донекле, па уђе у хан.</p> < 
 су у непосредној осветничкој мржњи.{S} Ага Џинић је похватао неколицину виђенијих сељана, на к 
" /> лепо је живела са агом Џинићем.{S} Ага је често одлазио к њима, а Рупић није никада прошао 
</p> <p>— Није истина! —дрекну Рунић. — Ага Џинић је баш опоменуо Милана, да се чува...</p> <p> 
му је он јатак и да га је склонио.{S} А ага Џинић неће тада ни брком мрднути, да се заузме за њ 
бар човече, стићи ћеш! — заустављаше га ага Џинић.</p> <p>— Насиб олсун (нека се изврши судба!) 
о један између највернијих кнезова и да ага Џинић, који је већ одавно бацио око на ову лепотицу 
ве беде.</p> <p>— А Станојка?! — запита ага ненадно и оштро погледа, да му не умакне ни један и 
ише збуњивао.</p> <p>— Где је! — запита ага по кратком ћутању.</p> <p>— Ако ти, ага, не знаш, ј 
тадоше. </p> <p>— Ђе је Смиља? — запита ага попово.</p> <p>— Убиј, ага, али не мучи! — јекну Га 
сукну кроз главу.</p> <p>— Па? — запита ага, а једнако га мери оним погледом.</p> <p>— Нигде ни 
знам, ага!</p> <p>— Шта велиш? — запита ага гневно.</p> <p>— Не знам!</p> <p>— А, не знаш? — од 
5" /></p> <p>— Ама куда журиш? — запита ага Џинић; па како је баш у томе часу пролазила покрај  
д ми нећеш излетети одавле! — прошапута ага Џинић и поче је миловати по разголићену врату.</p>  
{S} На неколико дана пре сватова позове ага Џинић девојачког оца, па му нареди да девојку пошаљ 
 Ено га где спава у соби.{S} Убио га је ага Џинић.</p> <p>— Он? — учини хаџи-Ђера, па чисто зац 
ије било баш тако ласно веровати, да је ага Џинић могао учинити што противу Станковића.{S} У Мо 
адати.</p> <p>Крупним корацима ходао је ага Џинић по одаји, а Рупић је још онако исто стојао уз 
 и спокојство за сутрашњи дан, седео је ага Џинић у својој оџаклији, у моравачкоме хану.{S} Још 
те крв, али које њихов ујак Рупић, које ага Џинић, а овај једва беше дочекао да се виђене куће  
адити, ако не жели да се на њега изузме ага, који ће му кад тад ваљати.{S} А осим тога и ова дв 
 онда заклонио од турске освете, ако не ага Џинић, коме оволике жртве приноси.</p> <p>— Најпосл 
 Рупић је причао, како је јуче по подне ага Џинић звао Милана, те га опоменуо, да се причува, ј 
е смркне.{S} Бојала се, да је не сретне ага Џинић или ма ко од његових Турака.</p> <p>— Црква т 
 <p>Рупић је стајао мирио и чекао да се ага умири.<pb n="154" /></p> <p>— Захвалите се Богу, шт 
>— Хајде, хајде!{S} Не знам, хоће ли те ага Џинић наградити, али не смећи с ума, да ће ти се ма 
ре и од самих Турака.{S} Помисао, да ће ага Џинић на тужбу ујакову сам ухватити Гагића, бацити  
 /></p> <p>— Нека, хаџија, нека! — рече ага Џинић, испијајући чашицу. — Зар не видиш, болан, да 
одведу тамо, да ће одметнути село.{S} И ага му је учинио.{S} Али сад нема никога.{S} И Милоје,  
ко крив колико и ти.</p> <p>Шаћир-ага и ага Џинић погледаше се испод очију.</p> <p>— Па ко је,  
p>— Па, болан, ти сад удовица? — ослови ага Џинић.</p> <p>Станојка не одговори ништа.{S} Сад би 
 волео ни зато, што га <pb n="84" /> ни ага Џинић није марио, али од онда, кад је започео да ми 
и почем за рудничку кулу?</p> <p>— Чини ага, како ти је драго.{S} Зар сам ја једини, који невин 
о.</p> <p>— Број, Суљо! — викну помамни ага, а очи му севају као у звера.</p> <p>Кад Суља одбро 
 Ја или ти?</p> <p>— Ни ти ни ја, добри ага! — одговори Рупић. — И веруј ми, кад бих само дозна 
Е, виш, тако те хоћу, снахо! — одговори ага загушеним гласом, привуче јој главу, па јој притишт 
</p> <p>— Дина ми, тако је!, — одговори ага Џинић. — И данас сам чуо, како је саставио Рупића и 
ати, ти нећеш!{S} Тебе ће већ заклонити ага Џинић.</p> <p>Изненадни долазак Хаџи-Ђерин и овај р 
<pb n="68" /></p> <p>— Нема га, честити ага, — одговори старчић, брзајући преплашено језиком.</ 
у вајату?</p> <p>— Нема никога, честити ага, — одговори Јован.</p> <p>Шаћир гневно отисну ногом 
ћеш и ти с нама?</p> <p>— Нека, честити ага, ми смо већ повечерали, а ваља нам наредити још кон 
 Бог нека нас чува свакога зла, честити ага, али откуда ми знамо?{S} Моравчани <pb n="153" /> с 
а подуже чека.</p> <p>— Невоља, честити ага! — одговори Рупић понизно. — Дођох, да молим и прек 
гостима?</p> <p>— Увек добрима, честити ага! — одговори Хаџи-Ђера, па, метнувши руке на прса, н 
е он забио?</p> <p>— У селу је, честити ага; разболела се нека старица, па је отишао да чита мо 
 идете, бива?</p> <p>— С Рашке, честити ага.</p> <p>— Па куда у ово доба пртиш с тим слепцем?<p 
гледа у страну.</p> <p>— Јесте, честити ага!</p> <p>— Дишери! — грмну Шаћир. — па чекај тамо.</ 
— У Ваљеву, ха?</p> <p>— Јесте, честити ага.</p> <p>— Капе влаше, капе!{S} К’о велиш, пљун’о са 
и кресну:</p> <p>— Је си ли ти, честити ага, наредио, да моја вођевина дође најпре к теби, па т 
му се одреши.</p> <p>— Опрости, честити ага, — утаче се Рупић, — али ти ћеш најбоље знати ко им 
д насиља, ја!</p> <p>— Не знам, честити ага, ко ти је све то наговорио.{S} Ја нисам ни одметник 
у да се крви?</p> <p>— Не знам, честити ага, — одазва се игуман. — Залегло се у народу зло.</p> 
под очију.</p> <p>— Знаш и сам, честити ага, како је: два без душе, а трећи без главе; па као м 
таше око Јована.</p> <p>— Аман, честити ага, ја нисам крив! — викну Јован, и поче се иза све сн 
а сеоском атару.</p> <p>— Аман, честити ага, — завапи Мратић, — може ли село чувати атар од зли 
јаса.</p> <p>— Добро нам дошао, честити ага! — рече и притрча да прихвати коња.</p> <p>— Ђит бр 
о с Рудника.</p> <p>— У Ваљеву, честити ага! — одговори Гагић, — послао сам их с мајком стрицу. 
ена у Јована.</p> <p>— На путу, честити ага! — одазва се овај, држећи се једнако у оном покорно 
еш где је Смиља.</p> <p>— Хоћу, честити ага! — одговори Рупић понизно. — Само нас курталиши ове 
 спреми вечеру.</p> <p>— Одмах, честити ага, одмах! — рече искушеник и похита у ћелију.</p> <p> 
Чу ли, шта велим?</p> <p>— Чух, честити ага, — одговори овај. <pb n="162" /></p> <p>— Ех, бива, 
ма?</p> <p>— Ја ко је?</p> <p>— Честити ага, — одговори игуман, — да је теби стало, да потражиш 
во је субашино, да држи ред.{S} Хе, мој ага Џинићу, откад калуђери <pb n="29" /> насташе да мир 
Шаћир-ага уђе у гостинску собу, а с њим ага Џинић и још четири до пет лепо одевених Турака, чиј 
е коло играло, седи Шаћир с неколицином ага, а неколико девојака, као и оне напољу, служи им ка 
аг чисто устукну.{S} Пред њом је стајао ага Џинић.</p> <p>— Помози Бог, снахо!</p> <p>— Бог ти  
 Гагићи убили њезина сина: то је урадио ага Џинић, да не зазире ни од кога, кад му жену пожели. 
днога Мустај-пашу, — завршивао је Шаћир ага свој говор, па одби неколико густих димова и продуж 
 Шаћиру, који жудно изгледа, хоће ли му ага Џинић послати девојку или бар јавити, да је наишао  
</p> <p>— Лажеш, незевенк, бре! — плану ага. — Ђе је Смиља?!</p> <p>— Убиј, ага, али не лажем!  
а, како пролете кроз село с дванаестину ага и момака.</p> <p>— Да нису отишли у Ваљево? — запит 
ну Гагић.</p> <p>— Број, Суљо! — дрекну ага.</p> <p>Шибачи продужише. <pb n="66" /></p> <p>Гаги 
</p> <p>— Враћајте се амо, хеј! — викну ага Џинић још једаред.</p> <p>Путници окретоше главе на 
ри, бива, али ону стамболску! — узвикну ага Џинић.</p> <p>Суља донесе шаркију, жице зазвонише,  
е.</p> <p>— Њима, њима, рајо! — довикну ага Џинић.{S} И зар вам нисам говорио, да се чувате оно 
у агиних.</p> <p>— Доле оружје! — грмну ага, кад угледа у гомили наоружана старца.</p> <p>Закрв 
вога насиља.</p> <p>— Ех, лепо! — грмну ага. — Место једне имаћеш обе срамоте. — И крочи да је  
азите, море, кад зовем? — предусрете их ага Џинић опоро.</p> <p>Слепчовођа положи шаке на груди 
е певача надмашавао усклике полупијаних ага и њихових момака.</p> <p>Хаџи-Ђера се склонио у сво 
о играчка.{S} Тога ради је Фочић Мехмед-ага често правио састанке то у Београду то у Ваљеву, те 
— Машала, Шаћиру! — одазва се стари Али-ага и пређе шаком преко седе браде, што се до појаса пр 
/p> <p>— Тако је, валах! — одговори Али-ага. — Неколико кнезова, калуђера и свештеника, па ћемо 
оду, а кад су се довољно оснажили, Сали-ага не само што поче глобити сељаке, а виђеније људе за 
 себе, него што би тамо отишла.{S} Сали-ага и његов побратим, са осталим Турцима у тврђави, чин 
ђен, болан, међ’ овијем горама.{S} Сали-ага есапи да је вријеме све докле не озелени гора, а ве 
а, и узеле управу у своје руке.{S} Сали-ага је постао заповедник рудничкога града и села око Ру 
кле се сав мокар једва извукао.{S} Сали-ага од силна смеха <pb n="69" /></p> <p>није му ништа у 
ођевину и венча је у манастиру.{S} Сали-ага је наредио после да га ухвате, али он склони жену,  
корије то боље, — продужи Шаћир. — Сали-ага је отпао до Београда, да их пожури, те да се већ је 
тоје два оружана Турчина.</p> <p>— Сали-ага је још у Биограду, него Шаћиру.</p> <p>Хаџи-Ђера из 
аћир је слао људе на све стране, а Сали-ага је обећавао, да ће ономе ко му је донесе златом одм 
 је најтежи, у толико тежи, што га Сали-ага и његов побратим нису хтели заменити никаквим откуп 
и-Агу, дику нашу.</l> <l>Проговара Сали-Ага,</l> <l>Сали-Ага, дика наша:</l> <l>„Сад ми душа ба 
око Рудника већ навикло, откако је Сали-ага на Руднику.</p> <p>А догађај у Дићу овако је текао. 
га дана рупи изненада у Сврачковце Сали-ага, те чича-Боца немаде кад да сакрије кубурњак и јата 
ува! — плану Шаћир. — Ваљда ја или Сали-ага, ко ли?{S} Турчин је нађен на сумеђи моравачког и д 
ајде, прођи се, човече! — одговори Сали-ага. — Нисам.{S} И да ми је поклањаш, не бих је примио, 
.{S} Ни субаша ни руднички муселим Сали-ага нису се паштили да их заштите.{S} А то је све још в 
Али сад нема никога овде.{S} Дошао Сали-ага из Београда, па их све одазвао у оне зидине, а нас  
гом строфом, у којој се пева, како Сали-ага љуби Влахињице.</p> <p>У челу ватре спази Суљу.{S}  
м упропастио би целу породицу; јер Сали-ага, у такоме случају, није остављао ни камена на камен 
</l> <l>Проговара Сали-Ага,</l> <l>Сали-Ага, дика наша:</l> <l>„Сад ми душа барјам има,</l> <l> 
уке на прса, ниско се поклони.{S} Шаћир-ага уђе у гостинску собу, а с њим ага Џинић и још четир 
ео смех одазва се на ове речи.{S} Шаћир-ага само одмахнуо главом, поглади браду и мигну на Суљу 
.</p> <p>— Куда, хаџија? — запита Шаћир-ага. — Зар нећеш и ти с нама?</p> <p>— Нека, честити аг 
оно што се сутра може десити, кад Шаћир-ага дојури у село.{S} И што год дубље рони у ове мисли, 
да чује, откуда у ово доба потеже Шаћир-ага чак с Рудника овамо.</p> <p>— Чу ли, хаџија!{S} Ми  
ришта.{S} Сви су они знали, да је Шаћир-ага одвео Гагића као убицу Миланова; а што је одвукао д 
ва јахача.{S} Један од њих био је Шаћир-ага, побратим Сали-аге рудничкога, а други, нешто стари 
чин под белом чалмом. — Откако је Шаћир-ага изгубио сан, све га нешто мами у Дић.{S} Мора бити  
ицу. — Зар не видиш, болан, да се Шаћир-ага само шали?</p> <p>— А ти се, болан, већ и расрдио!  
аху око сва четири зида.{S} Као и Шаћир-ага, сви су били одевени у богато везену оделу.<pb n="1 
 власт, дотле је и његов побратим Шаћир-ага жарио и палио.</p> <p>— Ти, Смиљо, мораш још сада о 
, па коме је у име Сали-агино био Шаћир-ага, бавио се о тој ствари.</p> <p>По Шаћиреву располож 
ају, јер ће сутра зором доћи тамо Шаћир-ага с двадесет Турака.{S} Јеси ли разумео?</p> <p>— Јес 
сеље.</p> <p>— Суљо, бре! — викну Шаћир-ага и пљесну длановима.</p> <p>На вратима се појави мла 
>— Памет у главу, рајо! — довикну Шаћир-ага. — А ти, кнеже, да ми за три дана покупиш новце.{S} 
чер, хаџија! — поздрави Хаџи-Ђеру Шаћир-ага. — Јеси ли рад гостима?</p> <p>— Увек добрима, чест 
насатке изађе из оџаклије.</p> <p>Шаћир-ага отури чибук, а тако исто и остали, па сви изађоше н 
ћ толико крив колико и ти.</p> <p>Шаћир-ага и ага Џинић погледаше се испод очију.</p> <p>— Па к 
ане, почеше и саме певати.</p> <p>Шарић-ага био је још млад човек, — тек ако је прешао триеспет 
д којима се већ у велике почива.</p> <p>Ага Џинић нестрпељиво пушта густе димове, па од времена 
као у кавезу узнемирена птичица.</p> <p>Ага Џинић је привуче себи, а она не покуша више ни једн 
идржавала се руком о раме друге.</p> <p>Ага Џинић ускипе.{S} Овај тренутак преварена очекивања  
ојећи, а очију са земље не диже.</p> <p>Ага Џинић одби неколико густих димова, па онда упиљи у  
.{S} Бој се, и он је отпао тамо.</p> <p>Ага Џинић је погледа испод очију, а поглед му је чуднов 
га субаша ослови. <pb n="161" /></p> <p>Ага Џепић пушта густе димове и натуштено гледа у страну 
да им срамоти кћери и сестре.{S} А њен „ага“ Рупић био је један од тих, и он јој у овоме часу п 
и слуга унесе округлу софру, примаче је агама, а одмах за њим искушеник поче доносити у сановим 
 тада сиђе и Шаћир са осталим рудничким агама, појахаше спремне хатове, па као холуј одлетеше,  
S} Хаџи-Ђера је за то време ушао у собу агама, да им назове добро јутро, а манастирски слуга по 
аје, као и тамо.</p> <p>Шаћир седи међу агама врло расположен.{S} Турци уведоше Хаџи-Ђеру.</p>  
кле је певач извијао севдалијску песму, аге су слушале, сркале кафу, на тек по који пут што би  
 Суљу, који још силније удари у жице, а аге, већ у велико загрејане, почеше и саме певати.</p>  
инића брзо узјахаше и одлетеше у Дић, а аге одоше са субашом у оџаклију.</p> <p>— Ко зна, можда 
, да ће те онај дервиш сакрити од твога аге, ха?</p> <p>Станојка опет не одговори ни речи.</p>  
p> <p>После вечере и пића, које загреја аге, разговор поче бивати све живљи, докле се не претво 
кнеже!{S} А откуда ти?</p> <p>— Ето, од аге Џинића. <pb n="171" /></p> <p>— Па?</p> <p>— Дођох, 
ало је као махнито.{S} Док су се остале аге смејале, Шаћир је већ пао на узнако и, машући рукам 
паса и опали у таван.{S} Џинић и остале аге, тако исто раздрагани севдалинком, потргоше кубурња 
 како поцупкује толико развесели пијане аге, да се заценише од смеха.</p> <p>— Свирај, Суљо, св 
52" /></p> <p>— Помози вам Бог, честите аге! — прослови дрхтавим гласом.</p> <p>— Је ли на окуп 
време као укопан.{S} После, вели, момци аге Џинића брзо узјахаше и одлетеше у Дић, а аге одоше  
 је искушеник већ неколико пута обредио аге чашицом ракије.{S} Гости су седели на приземном мин 
 томе часу не беше никога од Турака око аге: сви су се били разишли по ливади око кола и девоја 
<head>13.</head> <p>Тога јутра био је у аге Џинића Шаћир.{S} У рану зору сишао с Рудника и поша 
Па онда Милан је у очи саме смрти био у аге Џинића, а овај га ипак убио!</p> <p>Свакако на какв 
а сви изађоше напоље.</p> <p>Баш кад су аге сишле пред хан, где очекују искупљени сељани, са уо 
 од њих био је Шаћир-ага, побратим Сали-аге рудничкога, а други, нешто старији, моравачки субаш 
уши.{S} Убицу предадоше кметови субаши, аги Џинићу, који је с неколико гаваза седео на манастир 
</p> <p>— Куда? <pb n="213" /></p> <p>— Аги.</p> <p>— Сали-аги? — упита игуман дижући се, а зам 
.</p> <p>А Рупић је зато био десна рука аги Џинићу.{S} Из његова се села није још нико одметнуо 
S} К’о велиш, пљун’о сам, бива, једаред аги у браду, па зашто не бих сада у брк?{S} Ама ниси зн 
ше, па се онда, ногу пред ногу, упутише аги Џинићу.</p> <p>И једном и другом путнику тешко да ј 
икада прошао поред хана, а да не сврати аги.{S} Па онда Милан је у очи саме смрти био у аге Џин 
S} Али ако га је баш умотрио, а ти реци аги Џинићу, да не знаш ништа и да Милоја нема у кући.{S 
а сада, па нека сам одговара...{S} Идем аги Џинићу! — дрекну Рупић. — Боље и он један да пропад 
p> <p>— Јесте, он.{S} Сазнао и потказао аги Џинићу, а овај послао људе, те је синоћ доведоше.</ 
онај проклети Рупић, што седи уз колено аги Џинићу, па овај верује, како му он долаже.</p> <p>— 
<p>— Што стојиш, влаше, те не прихваташ аги коња!? — узвикну један хатлија.</p> <p>Слуга и иску 
знам. — одговори Рупић.</p> <p>— Ти ћеш аги Џинићу?</p> <p>— Идем, да одам пса!</p> <p>— Не, по 
и страдај, а ја нећу.</p> <p>— Него ћеш аги Џинићу? — запита Милоје пригушеним гласом.</p> <p>— 
 n="213" /></p> <p>— Аги.</p> <p>— Сали-аги? — упита игуман дижући се, а замућен поглед, у коме 
ца, па му нареди да девојку пошаље Сали-аги на Рудник <pb n="56" />, али да се за живу главу не 
ремати, да за који дан одведе кћер Сали-аги.{S} Милоје, кога је Марко узео за девера, дозна још 
в викне да све цуре и невесте пођу Сали-аги, и ти ћеш, дина ми!{S} А тамо ти нема бирања: ко те 
 ниједаред поменуо своме побратиму Сали-аги, ма да му то не беше првина, да се занесе за иоле у 
 мицао никуда.</p> <p>У неко доба Шаћир-аги паде на ум, да потражи калуђере.{S} Калуђер законош 
ухватио газија па скели и предао га Мус-аги Фочићу у Шапцу.{S} Веле, да је у њему стајало, како 
и је саветовао шта да ради.{S} Да каже „аги“ (тако је још као невеста, кад су је довели, дала и 
или наоружана старца.</p> <p>Закрвављен агин поглед и громовит глас толико препадоше чича-Боцу, 
плахиреним погледима прати сваки покрет агин.</p> <p>— А ти си мислила, да ће те онај дервиш са 
лу, а тешко ће се и сазнати пре силаска агина с Рудника.{S} Зашто би, дакле, пре времена излета 
и леву руку под гуњић, а десном се маши агина скута.</p> <p>— Нека, снахо, нека! — одговори суб 
мислити, јер докле је год досезала Сали-агина власт, дотле је и његов побратим Шаћир-ага жарио  
ослушност није сачувала ни од оног Сали-агина „права прве ноћи“, али субаша је ипак, гдегод би  
аљда они што им чељад не избија из Сали-агина кола! — одговори Рупић с подсмехом. <pb n="180" / 
хтео, да сачува сестрића од гнева Шаћир-агина.{S} Одмах после првога запрепашћења и претње, кој 
, неће ли већ сутра зором налетети Сали-агини људи, да га ухвате.{S} За једног Турчина њега ће  
ширини било све осветљено.{S} Пред Сали-агиним конаком пламти огромна ватра, пламен лиже високо 
та друго десило, до оно што се под Сали-агиним дахилуком и са осталима дешава, он је ипак осећа 
сакрије кубурњак и јатаган испред очију агиних.</p> <p>— Доле оружје! — грмну ага, кад угледа у 
 И овај састанак, па коме је у име Сали-агино био Шаћир-ага, бавио се о тој ствари.</p> <p>По Ш 
ога пакла. <pb n="215" /></p> <p>У Сали-агиној оџаклији, која је имала изглед на ову чистину, г 
аци кроз таван сурвали.</p> <p>На пуцањ агинских пиштоља одазва се из трема прасак момачких куб 
нковића <pb n="47" /> лепо је живела са агом Џинићем.{S} Ага је често одлазио к њима, а Рупић н 
p>— Зашто, по Богу?{S} Та Рупић живи са агом Џинићем већ не може боље.</p> <p>— Е, то ти не уме 
оца остао, ипак није марио, што овај са агом Џинићем и осталим Турцима онолико пријатељује.{S}  
е уза степенице и замало се створи пред агом Џинићем, који је у томе часу пуштао густе димове и 
А већ после дођи с <pb n="89" /> твојим агом Џинићем, па се шири сам по овој проклетији.</p> <p 
ји је имао у муселимову конаку с Мехмед-агом Фочићем, београдским дахијом, и његовим братом, Му 
n="245" /> да се састане с Фочић-Мехмед-агом, те да му јави, како се са оне стране Рудника опаж 
то одело.{S} На Рудник је дошао са Сали-агом, својим побратимом, чим су дахије удавиле Хаџи-Мус 
е оно, о чему се сад у Београду са Сали-агом договарају.{S} Пропусте ли до пролећа, горе ће се  
градским дахијом, и његовим братом, Мус-агом Фочићем, шабачким заповедником.</p> <p>Те године б 
 поглед Марков, који као муња севаше на агу, ледну га у душу.</p> <p>— Хајде, прођи се, човече! 
S} Међутим, није могао да посумња ни на агу Џинића, јер је знао, да је овај још тога дана опоме 
ло.</p> <p>Марко бану онако оружан пред агу, па, не назвавши ни Бога, метну шаку на кубурњак и  
че из бисага гусле, колико тек да увери агу, како у бисазима више ништа нема.</p> <p>— Добро, д 
ка, коме поглед хајдучки севаше, уплаши агу.{S} Кметови, забезекнути оволиком дрскошћу једнога  
ге, не иде на Рудник.{S} Милан је молио агу, да је спасе срамоте, па је чак и претио, ако му же 
ем ко је?</p> <p>Рупић кришом погледа у агу, а језива хладноћа промиле му уз леђа, кад опази ка 
 <p>Игуман погледа кришом испод очију у агу, који мало заста, сркну кафу и пусти неколико густи 
-агу је народ прозвао Кесеџијом, а Сали-агу Рудничким биком.</p> <p>Ове вечери он се враћао из  
ер’ се, коло игра</l> <l>Да дочека Сали-агу,</l> <l>Сали-Агу, дику нашу.</l> <l>Проговара Сали- 
к, али под самим Рудником наиђе па Сали-агу, како се распојасио на теферичу и око њега неколико 
ко у томе успе, онда ће с њим пред Сали-агу.{S} Гагић није Турцима ништа скривио, па кад нема т 
рко крвнички погледа још једаред у Сали-агу, па онда замаче у гору. <pb n="57" /></p> <p>Још ис 
</l> <l>Да дочека Сали-агу,</l> <l>Сали-Агу, дику нашу.</l> <l>Проговара Сали-Ага,</l> <l>Сали- 
обивеним шићаром врати натраг.{S} Шаћир-агу је народ прозвао Кесеџијом, а Сали-агу Рудничким би 
д силнога заноса јекнуо.</p> <p>И Шаћир-агу запали ова песма.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, зар п 
азбину, што јој тако личаше на чељуст у аждаје.<pb n="113" /></p> <p>Ненадна немоћ као да јој п 
 нема шале.{S} Одавде можеш жив, али са Азне никада.</p> <p>— Па добро, ага, — одговори игуман  
ан, за Азну испод куле, и она вешала на Азни?</p> <p>— Знадем, ага!</p> <p>— У памет се, калуђе 
е ода где је, он ће јој обесити сина на Азни, а Смиљу ће ипак пронаћи, па макар претурио све др 
-духовниче, спремили су, да те сутра на Азни обесе.</p> <p>Хаџији се наводнише очи, кад зачу за 
 страда!</p> <p>— Па знаш ли, болан, за Азну испод куле, и она вешала на Азни?</p> <p>— Знадем, 
 тога калуђера плаћате глобе, па, бива, ако овако устраје, и главама ћете плаћати.</p> <p>— Па  
та, а уза њих кћи или снаха домаћинова, ако не имађаше времена, да се пре доласка Турака уклони 
 оћутао, зар неће одати све, па и њега, ако је Суља само познао Рамова убицу?{S} Одаће, нема су 
 него му је још ваљало хвалити Господа, ако га овај на миру остави.{S} Па баш и да га остави, з 
 јој предочи све шта може снаћи Јована, ако не ода кћери, па ако не пристане ни онда, а он да ј 
ну, — боље и субаши него на Рудник, па, ако се покориш, да нас још само ти можеш сачувати од пр 
ем.{S} Лако је Ђорђу; он је хајдук, па, ако не успе да народ подигне, он ће у гору, — гора му ј 
ошао, да Милоја уклонимо још данас, па, ако Бог да те се не сазна, ласно му је доћи, а сазна ли 
 што може, да га с Гагићима измири; па, ако у томе успе, онда ће с њим пред Сали-агу.{S} Гагић  
 одговори Хаџи-Ђера.</p> <p>— Па сутра, ако Бог да, да отпочнемо, ја!</p> <p>Игуман погледа кри 
!{S} Коме и приличи више светити брата, ако не брату, — одазва се Мратић, кум Станковића, ониза 
и кући, па како је знао шта га очекује, ако не послуша, покори се овој заповести, каже жени, и  
<p>— Нека ми се шејтан у браду попљује, ако она два крмка не би учинила неко зло, да смо се још 
еве убије Турчина.<pb n="159" /> Дакле, ако је из Мораваца ко умешан, то би могао бити само Хаџ 
о би га онда заклонио од турске освете, ако не ага Џинић, коме оволике жртве приноси.</p> <p>—  
ед очима на помисао, шта ће од срамоте, ако Рупић одбије понуду.</p> <p>Не прође ни пола сахата 
га часа савлађиваше гнев. — Тешко теби, ако си је одао!</p> <p>— Шта велиш?! — запита Рупић јач 
— Ко? — одговори кнез. — А ко ће други, ако не они крвници.{S} Зар није Рамо био јуче у Дићу и  
ишао да чита молитву.</p> <p>— Ех неки, ако јој не помогне влашка молитва, помоћи ће мотика!{S} 
љи се не обазиру један на другога, али, ако се случајно сукобе, не називају Бога и мрко окрећу  
 Јаох, нисам! — уздахну старица. — Али, ако не курталишем Јована, онда....</p> <p>Старица не из 
о, и срећан пут!</p> <p>— И опрости ми, ако сам те кадгод што увредио; ја се пећу враћати више, 
, и како га може много јефтиније стати, ако Хаџи-Ђерину намеру ода Турцима.</p> <p>— Може и так 
о, да се овако не може још дуго остати, ако дахије што скорије не изврше оно, о чему се сад у Б 
 жив разговор.</p> <p>— Тако мора бити, ако не хтеднемо да дочекамо још једнога Мустај-пашу, —  
у Милоја.</p> <p>— Као пса ћу те убити, ако поумиш ма шта.{S} Боље и твоја глава него свију нас 
ватао <pb n="172" /> да то мора радити, ако не жели да се на њега изузме ага, који ће му кад та 
сам је почео осећати, да ће пренаглити, ако пре времена ода.{S} Али у колико је то осећао, у то 
</p> <p>— Дина ми, скупо ће ми платити, ако је он прикрио.{S} Иди из ових стопа и сазнај. <pb n 
авио, да јој се учини, е ће се угушити, ако бар једаред не уздахне.</p> <p>— Јаох, до Бога, зар 
вио, да, му се чинило, е ће се угушити, ако још који тренутак остане у његовој близини.{S} До ј 
амота, што ће је већ сутра можда снаћи, ако се не одазове овоме Турчину.</p> <p>Тако је стајала 
<p>— Велим, лакнуће и оној старој души, ако и тебе види на даћи.</p> <p>— Е, мој Рупићу, — узда 
есницу.</p> <p>— Вала, не био који сам, ако се Гагићи још недељу дана наносе главе.</p> <p>Обој 
дала на помисао, шта ће све бити с њом, ако јој ни он не помогне.</p> <p>Не потраја дуго, а вра 
 кубурњак са земље. — Да се ниси макао, ако ти је живот мио! <pb n="79" /></p> <p>— Не, Милоје! 
а је спасе срамоте, па је чак и претио, ако му жену одведу тамо, да ће одметнути село.{S} И ага 
, да му сада нема више повратка у село, ако га је Суља само уочио, и да, хтео не хтео, мора ост 
а су рачунали, да ће и њима бити добро, ако се не одвајају од Рупића, те тако мало по мало он п 
ике, што стоје спремне, да оборе ватру, ако би ма ко што поумио, сељаци не мрднуше с места.</p> 
ратима.</p> <p>— Пуштај, оче, полудећу, ако га не избавим!</p> <p>— Зар да изгубиш и своју и ње 
нили су се и зазирали један од другога; ако су се и <pb n="234" /> потражили, то је било само д 
ло за Рамову крв.{S} У памет се, кнеже; ако ми за три дана не донесеш на Рудник двије хиљаде гр 
 зна, да ли је Суља и опазио Милоја.{S} Ако га није смотрио, лако ти је бацити сав кабајет (одг 
рстима закопао, такођер се занијала.{S} Ако се и она сруши над њим, онда је све свршено, камење 
покажу своју моћ на суседним селима.{S} Ако је ко имао <pb n="83" /> заватине на дићском атару, 
ући није се опажало ни знака живота.{S} Ако је кога и било, тај је без сумње тврдо спавао.</p>  
ек колико ли их је у свакога субаше.{S} Ако се на тефтер узму, биће их за цело четири до пет ст 
ти коме од својих јатака да припази.{S} Ако је, дакле, ко од Моравчана умешан, то је могао бити 
{S} Па зар Милоје није брат Миланов?{S} Ако је, дакле, когод спречио, то ће бити само он, и ник 
 се окрете кућа.{S} Шта сад да ради?{S} Ако је Рупић јавио субаши, овај је до сада већ послао љ 
ш нам и отац и мајка, — додаде други, — ако нас избавиш ове напасти.</p> <p>И сви листом узавре 
ћ.</p> <p>— Нисам, — одговори Милоје. — Ако не смемо овде остати, а ми ћемо још ноћас кренути у 
— Е, добро, народе! — узвикну игуман. — Ако се закунете пред светом црквом, да <pb n="241" /> ћ 
и нам брат! — утаче се други домаћин. — Ако нам не остави бар половину глобе, онда нам је боље  
ћ и самога поче захватати нестрпљење; — ако село пропати, ти нећеш!{S} Тебе ће већ заклонити аг 
ци два пута! — одазва се вођа.</p> <p>— Ако ме не би субашини момци познали, би за цело ханџија 
 запита ага по кратком ћутању.</p> <p>— Ако ти, ага, не знаш, ја ћу ти још мање знати.{S} Како  
рка, која му на рамена падаху.</p> <p>— Ако Бог да, Гагићу? — ослови га игуман, кад му се прибл 
а није никоме учинио у Моравцима зла; а ако га је ко убио, онда ће пре бити, да је когод од они 
 ниси убио? — подсмехну се Џинић. — Ама ако ниси ти, а оно је твој јолдаш, коме си јатаковао.</ 
м ожени.{S} Оставио јој је пет дана, па ако му дотле или не доведе Смиљу или не ода где је, он  
 тај се морао раставити од породице, па ако се прихватио планине, кућа му је постајала згариште 
може снаћи Јована, ако не ода кћери, па ако не пристане ни онда, а он да је пошаље на Рудник, с 
/p> <p>— Пусти, видеће! . .</p> <p>— Па ако и виде! — одговори Џинић и, отуривши чибук у страну 
Мораваца, на обали Љига, убијена, па, и ако нису знали ко га је убио, у Моравцима су сви као у  
казивали су плахост и поуздање, које, и ако не сенчи до израза насртљивости, ипак напомиње на д 
све то могло догодити.{S} Цела ствар, и ако је изгледала на први поглед ништавна, за њега је им 
ржао је игуман, да остане да руча.{S} И ако је тврдо веровао, да неће смети у наточ његовој кле 
сама; сада нема коме да се потужи, па и ако се потужи, она нема права да тражи да је заштите.{S 
.{S} Могао се осветити, одметнути, па и ако му је живот био физичка патња, а он је бар тада био 
в долазак узнемирио је игумана.{S} Па и ако није ни слутио, да је Рупић дошао амо по субашиној  
пријатеље, да се мало проведе.{S} Али и ако није био из овога села, он је и са ове стране Рудни 
а више смисла чекати и трпети.{S} Али и ако је, у овоме часу, прешо на очајан покушај, он је ип 
пространим храстовим доксатом.</p> <p>И ако је у овој шумовитој башти било врло тамно, он се ип 
сила лакнуло, што се овако извукао; али ако га је сада оставио страх, није ишчезао јед на сестр 
том, па ма како се она скривала.{S} Али ако не оде субаши данас, сутра ће на Рудник.{S} Та сама 
 ли их је, који су тако урадили?{S} Али ако га је баш умотрио, а ти реци аги Џинићу, да не знаш 
шта ли ће у Ср’јему Турцима!</p> <p>Али ако, оче духовниче, није најзгодније, да се започне са  
>Шарић-ага био је још млад човек, — тек ако је прешао триеспету.{S} Висока и вита стаса.{S} На  
растанку здраве с домаћином, а њему тек ако по који каже преко рамена лаку ноћ, али и то тако т 
духа, те да Турди од њих зазиру.{S} Мањ ако није ту мржња на глас куће, који је и сада стајао.< 
па, бој се, моћи ће и учинити што, само ако усхтедне.</p> <p>— Како те Бог учи, кнеже, уради!{S 
ебе и њега увалио у велику несрећу: јер ако се ма кад прокљуви, ко би га онда заклонио од турск 
атити у Дић, да те не нађу овде.{S} Јер ако субаша сазна, онда нам је свима ушао у траг и све ћ 
и још што напоменуо?</p> <p>— Није, већ ако не разбира зато, што се по касаби зуцка, као да обо 
, да га скине, трже га необични топот и алакање.</p> <p>— Турци! — помисли Хаџи-Ђера и хтеде да 
, турске ми вјере! — одазва се Шаћир. — Алах није намијенио, ен’ онај бива, да наки цвијет увех 
 од њих сачувам?<pb n="151" /></p> <p>— Алах! — уздахнуше дубоко остали слушаоци и брижно заних 
, дотиче челом земљу и шапуће: „Алах ил Алах!“.</p> <p>— Господе, помилуј нас! — прошапута игум 
се о часовима авдеса разлегало „Алах ил Алах“.{S} То је руднички мујезин позивао верне на молит 
на клања, дотиче челом земљу и шапуће: „Алах ил Алах!“.</p> <p>— Господе, помилуј нас! — прошап 
 што би се о часовима авдеса разлегало „Алах ил Алах“.{S} То је руднички мујезин позивао верне  
208" /></p> <p>— Убиј ме, ага!</p> <p>— Алаха ми, луда си!{S} Ко је још видео да Турчин убија с 
реплетани кајиши од опанака, а на глави алев фес, омотан белим пешкиром, те тако чува чело, изб 
тише и писмо које је оборкнез ваљевски, Алекса, писао Митерезу, похиташе, да се што пре ослобод 
е по туђини“.</p> <p>— Тако и јесте!{S} Алекса добро зна, да оно писмо није писао Рувим, а зна  
озелени гора, а већ послије, — беше!{S} Алекса, Бирчанин, на овај Хаџија, што се упео да измири 
раже џебане и Официре, да их потуку.{S} Алекса је за ово писмо бацио сумњу на Хаџи-Рувима.{S} С 
на, — рече полугласно. — и кога још?{S} Алекса не сме, а ја?{S} Ја бих, ја хоћу да погинем за о 
е и тако бити, — одговори Ђура сетно. — Алекса је на љутој невољи, као и војвода Рајко:</p> <p> 
 му је Хаџија одговорио: „Сад нека бега Алекса, а ја нећу више.{S} Не зна, вели он, како је то  
Турци.{S} А неће да помисли, како га је Алекса вијао, само да се колико толико удобри Турцима,  
 у касаби као да се нешто мути.{S} Кнез Алекса те је много поздравио и поручио, да склониш Хаџп 
ли, — продужи игуман тихо, — да ће кнез Алекса смети.{S} Вели, и за њега је боље, јер му је гла 
ра. — Знају Турци, да им ни Бирчанин ни Алекса не могу ништа, докле год се ви сами давите међу  
ве у своме реду.{S} Долазим ти од кнеза Алексе, а био сам и код муселима.{S} Тамо у касаби као  
био тешку рану баш од пиштоља оборкнеза Алексе.</p> <p>Црне мисли ројиле су се по главама ове т 
 ћу се родити наново, кад угледам главу Алексину и Бирчанинову.</p> <p>За време разговора субаш 
иче, није најзгодније, да се започне са Алексом, зар нема другијех кнезова?{S} Бирчанин је небо 
и главе.{S} Кога да позовем? — На кнеза Алексу сумњају због некаква писма, што га је писао ћеса 
игуман и чисто занеме.</p> <p>— И кнеза Алексу и Бирчанина! — упаде Станојка. — Синоћ су градил 
ошаље Сали-аги на Рудник <pb n="56" />, али да се за живу главу не усуди, да то не учини још пр 
и од оног Сали-агина „права прве ноћи“, али субаша је ипак, гдегод би му се дала прилика да кор 
ше није имала гласа да јаукне и запева, али је из очију као дажда ронило.{S} Троструки јади сто 
 Ђе ти је шаркија?</p> <p>— Удри, бива, али ону стамболску! — узвикну ага Џинић.</p> <p>Суља до 
 друг, Ђура Милутиновић, је са Грахова, али је са својим гуслама једнако крстарио по Црној Гори 
понизно поклони.</p> <p>— Опрости, ага, али не чусмо.{S} Ветар је.</p> <p>— А одакле идете, бив 
га. — Ђе је Смиља?!</p> <p>— Убиј, ага, али не лажем! <pb n="65" /></p> <p>— Лажеш, кућко једна 
 запита ага попово.</p> <p>— Убиј, ага, али не мучи! — јекну Гагић.</p> <p>— Број, Суљо! — дрек 
нека нас чува свакога зла, честити ага, али откуда ми знамо?{S} Моравчани <pb n="153" /> су мир 
ад угледаше кнеза, скупише се око њега, али он им одговори колико и Мратићу.</p> <p>А докле су  
што већ седе око огњишта, називао Бога, али тако тихо, као да је самртник у кући.{S} Мратић их  
ијатељи се не обазиру један на другога, али, ако се случајно сукобе, не називају Бога и мрко ок 
да истрчи напоље, те да позове ма кога, али најближи комшилук у растршканоме селу био је толико 
p>Хаџи-Ђера се намргоди, кад га угледа, али се у мах прибра, положи крст на своје место и питај 
ко.</p> <p>Све се прикрадао поред зида, али још никако да наиђе на врата или згодно место.{S} М 
 руке над собом, да опипа висину свода, али га не нађе.{S} А кад подиже поглед у вис, задрхта с 
шао је да се извије из њезина загрљаја, али не мога.{S} Старица укопчала своје руке око његова  
зити и шушкати око манастирских ћелија, али духовника нема те нема.</p> <p>А док су око ватара  
ом, за којим је главна, Београд-капија, али преко кога се није могло прећи, јер не беше моста.< 
стурио је своје гавазе у осам заселака, али ни у једноме не нађоше што су желели.{S} Није му, д 
шта ће сутра, кад сиђу Турци с Рудника, али се успут присети да му ваља да буде опрезан, па да  
 далеко, далеко од неприлична састанка, али један изненадан догађај прикова га за место.</p> <p 
ела да скочи у ватру што је догоревала, али је задржаше сељаци, који се после Рамова растеривањ 
гласа зајаука.</p> <p>Смиља се отимала, али узалуд.{S} Турци је везаше и натоварише на Рамова к 
.{S} Тај старац није био из овога села, али је овде био познат по имену чича-Боца.{S} Тек пре н 
 /></p> <p>Гагићу ударише сузе од бола, али само шкрипну зубима, а ни гласа не пусти.</p> <p>—  
ћу, и досада сам те знао као пријатеља, али од сада те, ево, признајем за рођена брата.“ Али ма 
у?</p> <p>— Чини, ага, како ти је воља, али ја ти немам шта рећи.</p> <p>Притајени гнев, што је 
ницима, и ено га већ пред оним јаслима, али и онде одједном зачу запевку мајке, што нариче за у 
го корео и да је држао страну Гагићима, али да нас чак у оваку беду ували, те да плаћамо толику 
, Смиља га је посматрала крупним очима, али њезин поглед је чисто замагљен, те се чини као да с 
ала да ће игуман ма како спасти Јована, али сада и та нада ишчезе, а онај ужасни час, она Шаћир 
уштине била је у лицу сва као испијена, али тек ватра је прошла, и сад јој је било много боље.< 
е шапутати молитву, а онда, још плачна, али тек прибрана и охрабрена, приступи игумановој руци, 
ова и џебахне, па од хајдука ни хабера, али како ће се овђен, болан, међ’ овијем горама.{S} Сал 
а три маха дође јој да запита за брата, али и она као да је почела овога пута осећати према њем 
повим крстом?{S} Раја је мирна и слуша, али оваки хрзуси, као тај твој дервиш Хаџо, па Станкови 
Турчина нема шале.{S} Одавде можеш жив, али са Азне никада.</p> <p>— Па добро, ага, — одговори  
аговарао је Станковиће, да опросте крв, али које њихов ујак Рупић, које ага Џинић, а овај једва 
Рувиму?</p> <p>— Поручио му је једаред, али му је Хаџија одговорио: „Сад нека бега Алекса, а ја 
о, затро би их, да им ни трага не буде, али је овако трпео и слушао, како калуђер на његове очи 
рага још није прекорачио.{S} Још свеже, али суморно и мрачно лице, уоквирено кратком брадом и с 
 пошла Џинићу, јер није смела друкчије, али на ономе избрешку, кад је хтела сићи, угледа крст к 
то и остале рудничке младице и девојке, али је бар хтео да се чини свему невешт, као и да не ви 
о изађе из храма.{S} Сузе су је гушиле, али стеже срце, да не заплаче.</p> <p>— Хајде, снахо, о 
?</p> <p>— Па, да ви’ш, и није најбоље, али, хвала Богу, кад није и горе.{S} Наредили су глобу. 
еј, домаћине!</p> <p>Она потрча напоље, али кад пређе праг чисто устукну.{S} Пред њом је стајао 
ељни освете и с једне и с друге стране, али ипак Станковићи и Гагићи стајали су у непосредној о 
е већ у велико покривао горе и планине, али је на овој ширини било све осветљено.{S} Пред Сали- 
е, пиј!</p> <p>Калуђер хтеде да умакне, али Рамо, поводећи се, дохвати га за главу и принесе му 
истао, да баш од њега потекне измирење, али замерити се игуману, па још хаџији, из чије руке пр 
унутарњи бол и горчина, што га распиње, али му и не да да одговори.{S} Он је добро осећао, да ј 
ушавао је да се отргне од кобне слутње, али то беше узаман.{S} Он је приличио човеку, који се о 
Она учини некакав покрет, да се одупре, али у томе покрету пре се огледала очајничка малаксалос 
је, хаџи-духовниче, грешно је клати се, али зар Гагићи нису први започели крв, и може ли бити б 
Сали-ага је наредио после да га ухвате, али он склони жену, а сам се одметну у Недићеву дружину 
} Сељаци су како тако подносили намете, али овај намет био је најтежи, у толико тежи, што га Са 
а тамно, те се не мога распознати лице, али по гласу игуман позна женско.</p> <p>— Бог благосло 
манов поглед прозирао је у њихове душе, али тамо не беше ни једнога топлијег местанцета.{S} Сет 
Као избезумљена трзала је и вукла себи, али руке беху и сувише слабачке, да ишчупају храстове ш 
ху лево и десно.{S} Он уђе у онај леви, али не учини ни три добра корака, кад се спотаче и паде 
иљку напипа рану и косу влажну од крви, али та рана није била велика; изгледа као да јој је на  
} Јок, вала!{S} Можете се измирити сви, али ја нећу.{S} Зар да осрамотим оне гробове?{S} Хеј, м 
га благослови, пољуби га у чело. — Иди, али чувај српски образ, а просто нека је оно хлеба и со 
Окренуо је главу на страну, да не види, али то му није помогло.{S} Пратиоци опазише како се сне 
Ђера мучио, да пронађе конац загонетки, али што год се више удубљивао, све се већма заплетао у  
 царска раја, плаћали смо и аргатовали, али нам бар нико не тицаше у образ и светињу; а откако  
о.</p> <p>Тако су још дуго разговарали, али и на крају разговора Павле и Ђура били су на оном и 
распре сељаци су га поштовали и волели, али откада се заметну крв, почеше га избегавати, ма да  
се окрете и пође, да се што пре уклони, али, после неколико корака, заста.{S} Учини му се срамо 
о стрела трчала је она право Хаџи-Ђери, али још није прешла ни половину одстојања, а стигоше је 
 се испне изнад провале над којом виси, али чега се год дохвати, то се откида и пада, а испод н 
о мало уздивљали поглед поче стишавати, али зато ипак његове очи севаху још претњом, која је ма 
амо зашкрипаше зубима и почеше гунђати, али је пропустише с миром.</p> <p>Кад је изашла па пут, 
утим мукама и горком уздисању савијати, али ће се срце Божје оглушити о тебе, као што си се и т 
 на колена и поче четвороношке бауљати, али и руке и ноге утрнуле, па једва миче.{S} Одједном п 
 <p>— Зар да му идеш? — хтеде запитати, али не изусти.{S} После онога узбуђења она је наново кл 
е знам, хоће ли те ага Џинић наградити, али не смећи с ума, да ће ти се ма ко одужити за твоје  
<p>Па ипак на нешто се морала одважити, али на шта, то ни сама није умела одгоненути.{S} Ма да  
 су глобу.</p> <p>— Сви ћемо потеглити, али смо бар две хришћанске главе спасли.</p> <p>За то в 
базре се око себе, побожно се прекрсти, али кад хтеде корачити преко прага, сруши се на колена, 
бјаснити, како је налетело и шта значи, али које је одједном, као ненадна провала, пукло пред њ 
рмати.</p> <p>Анђа отвори за часак очи, али их брзо склопи; она није осећала ово дрмање, само ј 
Турчин убија слабу жену!</p> <p>— Убиј, али ми не дирај образа, тако ти вере! — цикну Станојка  
.{S} Марко се наоружа, дигне на Рудник, али под самим Рудником наиђе па Сали-агу, како се распо 
е већи крвник од Гагића?</p> <p>— Знам, али њих је двоје.{S} Који је од њих?</p> <p>— Обоје!{S} 
у.</p> <p>— Па, оче духовниче, ја идем, али ето ме сутра до тебе, — одговори сплетено и, без зб 
енке.{S} Можда је грешно, што ти велим, али тако ми ове светиње, родио бих се наново, када би в 
?</p> <p>— Рупићу! — поче игуман тихим, али одлучним гласом, а прекоран поглед не миче с његова 
у.</p> <p>Гагић сумњиво одмахну главом, али не одговори ништа.{S} Хаџи-Ђера позва искушеника и  
лико толико, измири са својом судбином, али то је било само за један тренутак.{S} Узрујана душа 
ад поуми да се дигне, одупре се лактом, али малаксала са напора клону, удари главом о лесу и бо 
S} Тек пред зору као да га хваташе сан, али и тај сан беше само нејасно бунило између незнани и 
уману.{S} Хаџи-Ђера стоји као скамењен, али му на лицу трепери изненадна радост, која му напуни 
апорна пењања зној га је свега обливао, али жеља да се дохвати слободе, која онако дивно трепти 
изненада.{S} Духовник му се није надао, али кад га је угледао, обрадова се своме игуману толико 
зажмури, да одбије од себе ову помисао, али мисао беше овога пута много снажнија од његове воље 
шио, наднесе се, не би ли ма шта видео, али осим мрака и влаге, што је била одоздо, није видео  
твога! <pb n="179" /> Досада сам трпео, али да знаш е одсада више нећу!{S} Дошао си ми довде! — 
о себе, не би ли колико толико прозрео, али узаман!{S} Свуд око њега стуштила се непробојна там 
ву забуну.{S} До мало час био је весео, али сада, кад је остао сам, започе осећати, како је још 
</p> <p>— Не знам, бива, ко га је убио, али ни они нису боље прошли.{S} Нађите убицу, и ја ћу в 
 <pb n="84" /> ни ага Џинић није марио, али од онда, кад је започео да мири сељане, кад је узео 
би му, у овоме часу, најжешће пребацио, али овако само је ћутао и окренуо лице од овога човека, 
ахом очекивала.</p> <p>— Опрости, најо, али ја те морам оставити.</p> <p>Мати затрепта.{S} Овај 
то ће се десити с њим није га колебало, али га је мучила друга једна помисао.{S} Подсмешљиво др 
>Граја и весеље још је по мало трајало, али силна ракија, што су је испили, чинила је своје, и, 
p> <p>— А рана, боли ли?</p> <p>— Мало, али ми је отац духовник засуо нечим и привезао.</p> <p> 
/p> <p>На ове речи Анђа затрепери мало, али се у часу прибра, а поглед, који до овог часа прекл 
 — мумлао је полугласно. — Нећеш овамо, али ћеш, бели, на Рудник!</p> <p>Под ђоновима црвених ч 
и — пробуди се.{S} У кули је све тамно, али тамо, где је сањао витеза, учини му се, да још види 
 Павле, Бирчанин има срце, соко је оно, али ће зато и платити <pb n="142" /> крваво.{S} Него гд 
ић и још се дубље сави.</p> <p>— Добро, али и ти мораш нешто урадити.{S} Хоћу да пазиш и да ми  
ели-Боца се само сави и простења нешто, али му реч запе.{S} Рамове очи севале су крвнички, а ру 
.</p> <p>Рупић оде куту да остави штап, али онај поглед што га је прожизао кроз чело сад је осе 
 синора.{S} Кметови су пресудили ствар, али на штету Станковића, а то је Станковиће толико увре 
један не хте, он се сам залете у чопор, али се у томе часу испречи Рупић, отисну га у страну, п 
лепше девојке и младице, да чине измет, али још никад није својим очима гледао ово коло.{S} Окр 
ао узрока да сумња у Гагићеву исповест, али сад му се наметало друго питање: ко је убио Милана? 
ако по који каже преко рамена лаку ноћ, али и то тако тихо и немарно, тек да се не рече е му се 
а очајања удвостручила је њезину снагу, али коњаници бејаху још бржи.{S} Наскоро ишчезоше испре 
 Наскоро ишчезоше испред њезиних очију, али она на то и не гледаше.{S} Летела је као вихар, пен 
азе, он стиште песнице и полете Милоју, али одједном као скамењен заста.{S} Милоје устао, испре 
и трнић, угледао је јасно неку прилику, али она је још тако далеко од хана, да се једва разазна 
?{S} И једно и друго осећало је невољу, али је у неку руку жена била још већи мученик од човека 
S} Једна дебела грана повила се у јаму, али да је дочепа, ваљало му се за неколико својих висин 
{S} Неколико сељака појмише да га отму, али у истоме часу зацакаше орози на пушкама.</p> <p>— М 
ејасно кукурекање, те напомиње промену, али и оно ишчезава у немој тишини.</p> <p>Одједаред се  
крети.</p> <p>— Витез се благо осмехну, али онога погледа не скида с његова чела.</p> <p>Хаџи-Ђ 
као пастиру своме, одаваху сваку пошту, али га у овој прилици никад не послушаше.{S} То је Хаџи 
-Ђера и нехотице погледа у ову младицу, али се усплахирено трже.{S} Познао је Станојку.</p> <p> 
етио неку усплахиреност па њезину лицу, али није обраћао пажње.{S} Мислио је, да је то само туг 
, како се дан из дан губи образ и вера: али да поведе го народ на ове зидове, што се као камени 
собно убијају ради пустог парчета њиве: али да образ од Турчина одбране, на то и не мисле.</p>  
ије био у стању да их као браћу измири: али ово што сад мора гледати, то је надмашило све!{S} И 
рви мах није могао ни речи проговорити: али кад се мало прибра и осети како му руке наопако иск 
ну виђенијих сељана, на које је сумњао: али међу њима је и Никола Стокић, брат од <pb n="26" /> 
дигне, он ће у гору, — гора му је кућа; али куда ће раја, куда ми?</p> <p>— Па онда да оставимо 
о је теби, ти и не знаш шта су то деца; али нама, оној ојађеној мајци, ономе брату, што пишти к 
де?{S} Ено ти Џинића!{S} Иди, одај све; али знај: кад се вратиш амо, наћи ћеш ме како висим о о 
тва га је увек тешила, уливала му наде; али у овим зидинама, одакле још нико не изађе жив, моли 
сао!{S} Најбоље би било да одеш одавде; али куда би?{S} Зар те то исто не би и на другом месту  
 па је чешће покушавала, да се истргне; али чврсте Турчинове мишице снажно су држале плен.</p>  
га може заклонити испред турске освете; али то није све.{S} Између њих лежи још много крви, изм 
села.</p> <p>— Тако је, хаџи-духовниче; али, бој се, то ћеш тешко успети.{S} Рупић није од тога 
азала где је?</p> <p>— Не дао Бог, оче; али, бој се, он је сазнао од кума Мратића.</p> <p>— Отк 
ћа имала су такођер понешто ове нарави; али, ипак, дугом навиком, <pb n="55" /> да покажу што в 
го да се, као и остале, покори судбини; али то јој не смеде поменути.{S} Та реч није могла <pb  
S} Хајдука бар знам, могу га се чувати; али од овијех паса, што ми лижу кољена и руке, док сам  
прозор, неће ли угледати ма какав знак; али на оној страни не јавља се никаква прилика.{S} Лаки 
ше, сила лакнуло, што се овако извукао; али ако га је сада оставио страх, није ишчезао јед на с 
 дан из дан гледао и није га потресало; али сада, овога пута, на један мах га обузе нека туга,  
ајала неко време, па онда пође у вајат; али кад маши руку за узицу скакавице, трже је као опрље 
огинем за образ и цркву, на коју пљују; али кога да подигнем, где да нађем Србе?{S} Та овде је  
ти.{S} Срце јој се цепало<pb n="110" /> али је ћутала.{S} Снаху је много волела, а сад, кад је  
између јаве и сна.{S} Сан га опхрва.{S} Али то не беше онај сан, што оживљава тело и свежи дух. 
ницу очајних мисли, осим оне у Бога.{S} Али и та нада била је као у самртника, испод чијих се н 
неће под старост да пати ни за кога.{S} Али, ево, ја ти велим, не иди, па нека нас побију.</p>  
д се у њему сунчева светлост огледа.{S} Али ипак та помисао беше само тренутан осећај, који се  
 ће пренаглити, ако пре времена ода.{S} Али у колико је то осећао, у толико му сад више поче ис 
чешћа били су дани општега примирја.{S} Али чим би се причестили, разилазили су се, а већ сутра 
 хану спази још једну гомилу Турака.{S} Али ови као да су се око нечега ускомешали.{S} Кад дође 
рамотом, па ма како се она скривала.{S} Али ако не оде субаши данас, сутра ће на Рудник.{S} Та  
ише утицао да измири закрвљена села.{S} Али све узаман.{S} Страсти су биле јаче од разлога, и з 
 пролазе они што се одупиру Турцима.{S} Али и то се дешавало врло ретко, јер су рођаци и пријат 
разјапљених вилица бленуо у игумана.{S} Али док му је спољашност тако изгледала, дотле се у њег 
а ово није урађено без ичијег знања.{S} Али на кога да посумња?{S} Међу Моравчанима нема никога 
орио неколицину људи, на које сумња.{S} Али правога убицу још не нађоше.</p> <p>— Неће ми измаћ 
гаришта, срушила се у снег од умора.{S} Али материно срце не зна за умор.{S} Прикупи снагу, диж 
— викну игуман и покуша да их утиша.{S} Али Рупић већ није слушао ништа.{S} Силним покретом иза 
лушну, хоће ли чути ход или гласове.{S} Али у шумарку беше све мирно и немо.{S} Само што над гл 
амо у пријатеље, да се мало проведе.{S} Али и ако није био из овога села, он је и са ове стране 
 да се ма пред којим сељаком искаже.{S} Али зато се ипак трудио, да сузбије претерано незадовољ 
елину, што му из главе и очију бије.{S} Али ни ова студен није у стању да утиша ватру што га са 
припремила што је донела за подушје.{S} Али они су све ово на брзу руку свршавали, те да не одо 
уше према светлости, утишаше сељаке.{S} Али Мратић плану, гледајући у оне пушке и кнеза, који с 
очајнички грепсти и уједати за руке.{S} Али узаман.{S} За неколико тренутака била је и она веза 
ли, ни у оџаклији није опазио Смиље.{S} Али то га није ни мало умиривало.{S} Шаћир се зарекао,  
е му кроз све удове, и он се стресе.{S} Али то се догодило само једаред, у тренутку слабости, к 
амим носом затвори врата своје куће.{S} Али он није осећао више ни саме увреде.{S} Необична мрж 
ирно сносили јарам што их притезаше.{S} Али Милојеву нарав било је тешко обуздати.{S} Ма да је; 
лепи, —- и то бисмо ти лакше казали.{S} Али овога пута послаше нас, кастиле, теби.{S} Павле ће  
е ће већ гледати, како да је домами.{S} Али Гагићи су га слагали.{S} Девојка је била и тога дан 
и на томе месту покуша да их измири.{S} Али како?{S} Зар није све радио, што се могло радити, п 
акоме прилике, да што шта проговори.{S} Али, разуме се, то се шапутало само међу рођацима и при 
н приђе Рупићу и стаде га стишавати.{S} Али Рупић је на сав мах беснео.</p> <p>— Хајдук!{S} Хај 
срету са снахом очи у очи погледати.{S} Али, најзад, страх је био јачи од стида.{S} Он се чешће 
да нема више смисла чекати и трпети.{S} Али и ако је, у овоме часу, прешо на очајан покушај, он 
 би ваљало најпре умирити, измирити.{S} Али како?{S} Пет година се вијем као црвак под кором, с 
окојан није ни сумњао да ли ће доћи.{S} Али што се дубље у ноћ залазило, и његово стрпљење све  
ом поћи, него ли да ово чудо изврши.{S} Али ипак се тврдо решио, да прво с њим покуша.{S} Данас 
 те да у боловима ода где је игуман.{S} Али кад духовник сасвим изнеможе и клону под ударцима б 
ј.</p> <p>— Тако сам им и сам казао.{S} Али опет ваља нам узети добро на око овог хаџи-дервиша. 
е затискује уста, да не би заплакао.{S} Али кад мајка врисну: „Сине, буд’ мајку остави, што бра 
сећа степенице, низ које се спуштао.{S} Али на један мах, кад је и главу увукао у тамник, осети 
чила се да савлада бол што је ломио.{S} Али што се више уздржавала, бол је све више бујао, прит 
 је, као и Смиљу Гагићеву, одбранио.{S} Али камо га?{S} Сме ли се надати да ће га до сунчева см 
метнути село.{S} И ага му је учинио.{S} Али сад нема никога.{S} И Милоје, у кога би се можда по 
 је уз то често слабијег и заштитио.{S} Али жена!{S} Она је била оличени мученик; њезина страда 
се девојка склони на поуздано место.{S} Али где?{S} Да је склони у близини Рудника или у Ваљево 
ко, служићу службу и причестићу вас.{S} Али пазите!{S} Чистим срцем и братском љубављу примајте 
е златом одмерити Хаџи-Ђерину главу.{S} Али ко је могао обиграти све планине и збегове, где се  
је извуку из постеље и силом доведу.{S} Али ову намеру брзо напусти.{S} Нашто би журно?{S} Стар 
калуђера.{S} Они их помажу и чувају.{S} Али почекај још мало, док се тамо у Биограду све удеси. 
 плану, који дахије у Београду кују.{S} Али како било да било, он је слутио, па и веровао, да о 
ушањем и он се брзо окрете у страну.{S} Али гласови постајаху све јаснији.{S} Гласови су били с 
епта у души, и он спокојније одахну.{S} Али што више залази, свод је све нижи, док се толико не 
 приближујући се на домак манастиру.{S} Али како је врло добро познавао Рупићеву мржњу према Га 
ују јата гавранова, што туда облећу.{S} Али таквих је било врло мало.</p> <p>На овим хајкама де 
Моравцима, чинили су Турци и у Дићу.{S} Али ни тамо не нађоше ни бегунце, ни браћу Смиљину, па  
ер, подигла се мало и гледа у снаху.{S} Али то није био њезин поглед, него некако друкчији, неј 
/p> <p>— Много ми се хасиш, дервишу.{S} Али хајд!{S} Хтедох вечерас само да те видим, а сутра ћ 
 си ми, па пећу да те мичем на душу.{S} Али чујем ли, да одсада ма шта плетеш са субашом, моја  
, који би могао навући сумњу па њих.{S} Али то <pb n="35" /> им ништа пе поможе.{S} Дахије су с 
Мало ли их је, који су тако урадили?{S} Али ако га је баш умотрио, а ти реци аги Џинићу, да не  
е није когод <pb n="129" /> спречио?{S} Али ко?{S} Рупић?{S} Милоје?{S} Ниједан ни други!{S} Ру 
тво?</p> <p>— Знам, — одговори Гагић, — али он лаже!{S} Из моје куће није нико то учинио. <pb n 
рости, честити ага, — утаче се Рупић, — али ти ћеш најбоље знати ко има рачуна да убије Рама.{S 
У Шаћира и Суље, — одговори Станојка. — Али сад нема никога овде.{S} Дошао Сали-ага из Београда 
 <p>— Јаох, нисам! — уздахну старица. — Али, ако не курталишем Јована, онда....</p> <p>Старица  
а.</p> <p>— Брука! — одговори Мратић. — Али коме да се тужиш?{S} У Турчина суда нема.{S} Обор-к 
рукама власт, ага, — одговори игуман; — али знам да је Гагић толико крив колико и ти.</p> <p>Ша 
да те, ево, признајем за рођена брата.“ Али ма колико лупао главу, ма колико се мучио да у тако 
 <p>— Машала, Шаћиру! — одазва се стари Али-ага и пређе шаком преко седе браде, што се до појас 
на.</p> <p>— Тако је, валах! — одговори Али-ага. — Неколико кнезова, калуђера и свештеника, па  
p>А шта ли ће у Ср’јему Турцима!</p> <p>Али ако, оче духовниче, није најзгодније, да се започне 
то је могао бити само Хаџи-Ђера.</p> <p>Али ма колико се ова сумња гранала у његовим мислима, о 
 а суморно лице обузе тиха сета.</p> <p>Али то беше само машта, што је запали измучена душа, да 
око покојника и његових убилаца.</p> <p>Али док је год калуђер седео међу њима, разговор је тек 
вим мукама исцели окужени народ.</p> <p>Али, најзад, телесна малаксалост, од дводневног испашта 
и девојке и убијају невине људе.</p> <p>Али у колико се нагађало о узроку, у толико су сви били 
вцем и поклони му светло оружје.</p> <p>Али кад дахије удавише Мустафа-пашу и заузеше под своју 
таде висећи између неба и земље.</p> <p>Али успужати се чак горе било је и сувише тешко.{S} На  
рити субашу да се за њих заузме.</p> <p>Али и та нада личила је ономе бусену, што се испод шаке 
њи дисај, да се од смрти отргне.</p> <p>Али узаман!{S} Што је више прибирао мисли и покушавао д 
 у заносу наже се, да је пољуби.</p> <p>Али у томе часу Станојка напреже последње силе, изви се 
њихови не ишту крви него љубави.</p> <p>Али ни ове речи не заталасаше душу њихову.{S} Тврда, ле 
уднички Бик сваког петка изводи.</p> <p>Али, ето, сунце је давно легло, сумрак је прошао, а ноћ 
је у томе часу на комаде исекли.</p> <p>Али Станојка није изгледала тако.{S} Преварена у нади,  
игуман скрушено, па се прекрсти.</p> <p>Али ни крст ни молитва што је, на коленима, грозничаво  
 смири се и обећа да неће отићи.</p> <p>Али, ево, наста час, у коме га ни мајчин плач ни прекли 
его како ће га уклонити занавек.</p> <p>Али ма да га је страст за Станојком и сувише занела, ип 
, тај је без сумње тврдо спавао.</p> <p>Али кад се довуче близу куће, пажљиво застаде и поче гл 
ва, с колико је то досада могао.</p> <p>Али у колико му ова мисао не избијаше из главе, у толик 
о манастира већ у велико сабрао.</p> <p>Али када се сасвим разданило, ускомешаше се људи.{S} Би 
а у околини увек лепо првенство.</p> <p>Али се једнога дана догоди нешто, што унесе несрећу у к 
ебе, што је до мало час стрепео.</p> <p>Али докле је Милоја ово храбрило, дотле је Рупић седео  
 него што бих се с њима здравио.</p> <p>Али духовник ни после овога разговора још за дуго не до 
леџију, па ма је и живота стало.</p> <p>Али њега нема, а мисли, што су једна за другом муњевито 
 он је скрушено шапутао Јутарњу.</p> <p>Али јучерањи дан није прошао само на овоме.{S} Када су  
, па се баци грудвом на старицу.</p> <p>Али ова је из гласа нарицала и једнако пристајала за њи 
ешине жене и деце.<pb n="104" /></p> <p>Али у колико је жена, уопште, у своме мучеништву, стаја 
 је у храм улазио.<pb n="126" /></p> <p>Али овога пута, кад је стао пред двери и почео шапутати 
и хтеде да изађе. <pb n="246" /></p> <p>Али већ беше доцкан.{S} Гомила Турака улетела је у цркв 
/p> <p>На манастирским вратима закуцаше алком неколико пута, и мало за тим па су већ били под с 
 је највише трпела и осећала.{S} Ништа, ама ништа није имала, изузимајући срца, у које су се сл 
на белу врану.{S} Оно субаша је Турчин, ама не губимо душе, данас сутра ваља нам свима мрети.{S 
у децу чувате.</p> <p>— Лијепо, лијепо, ама реци ти нама ко уби Рама?{S} Он је убијен на сеоско 
а, дина ти, пусти ме!</p> <p>— Пустићу, ама да чујеш прво што ћу ти рећи.{S} Не мисли, да ћу си 
то!{S} Кад ми одговориш, пустићу те.{S} Ама не смећи са ума, како ти рекох: или мени или на Руд 
ом ишта усхтети: таква ми не требаш.{S} Ама ти знаш добро, ко те је сачувао, да не идеш као и о 
у браду, па зашто не бих сада у брк?{S} Ама ниси знао, да свака лаж на нос искочи.{S} Бок јемек 
век поштовао.</p> <p>— Ех, пријатељ?{S} Ама, женска главо, њега нема више, а ја сам му био приј 
 хе, ниси убио? — подсмехну се Џинић. — Ама ако ниси ти, а оно је твој јолдаш, коме си јатакова 
љаде, и ти мораш знати где је!</p> <p>— Ама, она је синоћ амо пошла, — одговори Рупић. — Видео  
/p> <p>Рупић зачуђено погледа.</p> <p>— Ама кога си, хеј? —</p> <p>— Рама, — одговори Милоје су 
вори Рупић, муцајући од стида.</p> <p>— Ама, она сама хоће па Рудник! <pb n="164" /></p> <p>Руп 
их димова из распаљена чибука.</p> <p>— Ама шта је у овом вилајету?{S} Ко то буни рају да се кр 
аноћио, а јутрос умакао негде.</p> <p>— Ама по Богу, кнеже и куме, — учини Мратић, — да ли је т 
се, да им се ни шапат не чује.</p> <p>— Ама, што ли то нема духовника, да се већ једном отпочне 
ивен у честару, пунио пиштоље.</p> <p>— Ама шта ли је с Рамом?{S} Ето, Суљу сам видео где замач 
и, знак потпуне немоћи њезине.</p> <p>— Ама, шта ти је, снахо, те плачеш?</p> <p>— Аман, ага, о 
га су на самоме делу ухватили.</p> <p>— Ама, чудан смо ти народ ми, куме! —- утаче се Рупић, ка 
ријеме је, бива, ваља нам ићи.</p> <p>— Ама поседи још, добар човече, стићи ћеш! — заустављаше  
Ђери стадоше очи па овај јаук.</p> <p>— Ама шта је?</p> <p>— Куку мени, сињој кукавици! —јецала 
банин се наднесе над убијеним.</p> <p>— Ама зар Рама?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па сада? — запита о 
 је био предан цркви и народу.</p> <p>— Ама, ћоеће, Божји, махни се ти Исе Иекајмбера, — подсме 
безекнуто и с чуђењем слушају.</p> <p>— Ама, чусте ли, шта се проноси? — запита један сељак, шт 
еце! — јекну један између њих.</p> <p>— Ама, ко га уби, проклета му душа!</p> <p>— Ко? — одгово 
е лице па страну.<pb n="42" /></p> <p>— Ама, чу ли, што питам? — понови Шаћир.</p> <p>— Гагићев 
ђе с њима напоље.<pb n="95" /></p> <p>— Ама куда журиш? — запита ага Џинић; па како је баш у то 
ајмбер, а друго ти.{S} Ето, за Смиљу те ама ич не питам.{S} Него дедер нам реци за оно!</p> <p> 
обито она његова реч: „Ето, за Смиљу те ама ич не питам“.{S} Да није ушао у траг девојци? <pb n 
 на колено. — Ето, ви’ш, тако!</p> <p>— Аман, ага, дина ти, пусти ме!</p> <p>— Пустићу, ама да  
Турци се склепташе око Јована.</p> <p>— Аман, честити ага, ја нисам крив! — викну Јован, и поче 
нам бар половину глобе олакша.</p> <p>— Аман, браћо! — уздахну Рупић. — Како да му излазим на о 
ја вам, бели, не помогох више.</p> <p>— Аман, ага!{S} Шта смо ти криви ми и манастир? — завапиш 
ука нећемо смјети ни у авлију.</p> <p>— Аман! — уздахнуше Турци, а неколико њих шкргутну зубима 
а нека ме нико не чека у селу.</p> <p>— Аман! — јаукнуше сељаци. — Што нас сатиреш, кад нисмо к 
ка убијете и да отмете робињу.</p> <p>— Аман, ага, није раја крива; та ти нас знаш у главу свак 
Он је убијен на сеоском атару.</p> <p>— Аман, честити ага, — завапи Мратић, — може ли село чува 
ш да вам скинем глобу с врата?</p> <p>— Аман! — узвикну Рипић и још се дубље сави.</p> <p>— Доб 
, шта ти је, снахо, те плачеш?</p> <p>— Аман, ага, остави ме; грехота је!</p> <p>— Ех, да луде  
да песницом удара.</p> <p>— Пусти, ага, амана ти!</p> <p>— Батали то!{S} Кад ми одговориш, пуст 
 смехом викао је:</p> <p>— Доста, Суљо, амана ти!{S} Доста, ћоеће, прснућу од смијеха!</p> <p>И 
а се опрости.</p> <p>— Збогом, снахо, и аманет ти ова стара душа.{S} Пази је као мајку.</p> <p> 
да се опусти доле, ко зна у какав би се амбиз сурвао. <pb n="222" /> Над њим и испод њега ширио 
ине, што међу горама зјапе, као страшни амбиси, постају још мрачније и суморније.{S} Тајанствен 
ја кћи не издале име Христово!</p> <p>— Амин! — одговорише Павле и Ђура, па се и они прекрстише 
прекрсти.</p> <p>У истом часу, кад рече амин и спусти руку, испаде петорица Турака иза црквена  
носу, кад је он отишао по Милоја, да га амо доведе.{S} Сад му је старица испричала све: и како  
ресе.</p> <p>— Јадно дете, ко те доведе амо? — промуца игуман. — Зар мати?</p> <p>— Рупић, прок 
ше, журише и даље.</p> <p>— Враћајте се амо, хеј! — викну ага Џинић још једаред.</p> <p>Путници 
 воде, што му дотурише, кад га доведоше амо.</p> <p>На темену је осећао такав притисак, као да  
у висину, повијали се и таласали тамо и амо.</p> <p>Међу сељацима се заталаса и зажубори.<pb n= 
 напоље.</p> <p>— Одбиј-де псе, па дођи амо.</p> <p>Домаћица, која је за време разговора седела 
 у каву, па докле те не зовем не долази амо, нити припуштај кога.</p> <p>Момак учини темена и о 
ла пре две године, баш кад су је довели амо.</p> <p>Није јој остајало друго осим онога: или или 
 — из Ваљева.</p> <p>— Добро те наврати амо.{S} Мишљах и сам да те потражим.{S} Хајд’мо.</p> <p 
и ако није ни слутио, да је Рупић дошао амо по субашиној жељи, те да пропита о Станојци, није х 
у маглене висине, па се заталасале тамо амо расклапају, размичу, те пропуштају између себе пито 
е лептирасте пахуљице, повијају се тамо амо и нечујно падају на земљу.{S} Малена зебица тек жми 
, рука, којом је непрестано пипкао тамо амо, напипа неколико дебелих жила, што избијаху из зида 
е грбине дими, колута, повија и ваља то амо то тамо, па се најзад уздиже и губи у високим облац 
Рупић стоји и јетким погледом стреља то амо то тамо.{S} А када он заста, Рупић се окрете и пође 
супротни таласи, што су запљускивали то амо то тамо.</p> <p>Тако узрујан стајао је Хаџи-Ђера пр 
ема рукама за главу и поче је нихати то амо то тамо.</p> <p>— Па шта онда? — запита игуман и ош 
, па га по такту мелодије стаде вући то амо то тамо.</p> <p>— Играј, де! — викну Шаћир.</p> <p> 
 Међутим, узнемирене мисли летеле су то амо то тамо.{S} Силно се плашио, да Турци не бану у Дић 
нати где је!</p> <p>— Ама, она је синоћ амо пошла, — одговори Рупић. — Видео сам је, кад је дош 
ако је Шаћир послао по њу, да је доведу амо.{S} Па је онда захтевао, да му ода где је Смиља; ка 
 и остали, да се свакога петка дотерују амо најлепше девојке и младице, да чине измет, али још  
 Иди, одај све; али знај: кад се вратиш амо, наћи ћеш ме како висим о овој гредици.{S} А већ по 
онако ситно, шумадијски!{S} Хеј, момци, амодете, да поиграте!{S} Баш сам се ужелео да видим, ка 
аса и ускипе.</p> <p>— Ћут, бре, крмку, ана сана! — дрекну помамио и пљесну длан о длан.</p> <p 
ај уме да шаље мазбате у Стамбол и Беч, ана сана!</p> <p>— Вала, не брини за то.{S} Драм моје п 
едајући је.</p> <p>Кад изађе из вајата, Анђа обори главу на прса, па тако оста неко време.{S} О 
уховник и рече, да му је Милојева мати, Анђа, поручила, да одмах дође њојзи.<pb n="176" /></p>  
е се Станојка удешавала у стајаће рухо, Анђа је седела на својој постељи, па, онако буновна и п 
а усплахирено, трепери свака жилица.{S} Анђа се наслонила уза зид, па, одлучна и мирна, прикова 
>Станојка стоји и као заливена ћути.{S} Анђа је по њезину лицу опазила, да се она ломи и мучи н 
еној молитви оде игуман у село.{S} Баба Анђа га је дочекала код огњишта у кући.{S} Од синоћне в 
а, а то су звуци мајчини.</p> <p>А баба Анђа била је у свему права мати из тога времена, над ко 
него и ту бруку да доживим?</p> <p>Баба Анђа је осећала да друкчије не може бити, него да се, к 
 и пође.</p> <p>— Куда ћеш? — запита га Анђа с неком стрепњом и стаде пред излаз.</p> <p>— Укло 
та ти каза, најо?</p> <p>Место одговара Анђа је загрли и стаде силно јецати.{S} Плач је гушио,  
диже и пође.</p> <p>—- Оде ли? — запита Анђа, а једнако га мери оним погледом.</p> <p>— Идем до 
 ли, најо?</p> <p>— Шта, ћеро? — запита Анђа, а вилице јој по мало цвокоћу.</p> <p>— Зар није б 
А куда бих од оних гробова? — прошапута Анђа и навуче губер на очи.</p> <p>— К’о велим, док се  
 да се нисмо никада ни родиле! — зајеца Анђа кроза сузе.</p> <p>— Тешко мени, кукавици сињој! — 
 је полако.</p> <p>— Ох... ох! — зајеча Анђа. — Ох... ухватиће га пси!...</p> <p>Занос је бивао 
b n="109" /></p> <p>— Он вели, — додаде Анђа, кад јој први гнев одумину, — боље и субаши него н 
крипа по пртини.</p> <p>— То је! — рече Анђа и погледа на врата, која лагано шкљоцнуше.</p> <p> 
те ме покри; нешто ме зима ломи, — рече Анђа, па се спусти на пространи кревет.</p> <p>Снаха је 
у само ћутале.</p> <p>— Па опет, — рече Анђа, — ваља му рећи.{S} Иди му кажи, да дође овамо, а  
<p>— Изволевај, оче игумане! — одговори Анђа и примаче му троножицу, да седне.</p> <p>— Па, ти  
га?</p> <p>— Нека пострадам! — одговори Анђа. — Нека ме растргну коњима на репове, само он да с 
p> <p>— Е, па пролази, бато! — одговори Анђа и уклони се с врата. — Мени је и ’нако додијало св 
> <p>— Ето, нека ватруштина, — одговори Анђа.</p> <p>Он за часак заста код њене постеље, не гов 
 харамије пострадам!</p> <p>На ове речи Анђа затрепери мало, али се у часу прибра, а поглед, ко 
а!</p> <p>— Не, по Богу брате! — јаукну Анђа. — Зар хоћеш да ми кућу мртвим коцем затвориш!</p> 
" /></p> <p>— Куку мени, бато! — јаукну Анђа. — Шта да радимо?</p> <p>— Шта, да радимо? — цикну 
мери сестру.</p> <p>— Па сад?...</p> <p>Анђа га само одлучно гледа и не одговара.</p> <p>— И ми 
ме не убијеш? — врисну Станојка.</p> <p>Анђа није чула овај врисак.{S} Ово ново сазнање врати ј 
у.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Субаша.</p> <p>Анђа прену и разрогаченим очима погледа У снаху.</p> <p 
ским гротлом манастирске долине.</p> <p>Анђа изашла на кућни праг, утире сузе што непрестано ро 
 а па лицу јој се разли гнушање.</p> <p>Анђа не одговори ништа.</p> <p>Станојка је као скамењен 
<p>— К’о велим, док се не смири.</p> <p>Анђа не одговори ништа.{S} Скривена под губером мучила  
јка преплашено и поче је дрмати.</p> <p>Анђа отвори за часак очи, али их брзо склопи; она није  
 човек најпосле све упропастити.</p> <p>Анђа не одговори ништа; она је само ћутала и забринуто  
а, она приступи свекрвиној руци.</p> <p>Анђа тужно погледа ову младицу, из чијег лица и целе по 
Милоје и приступи мајчиној руци.</p> <p>Анђа, која је дотле са стрепњом слушала игумана, прибра 
и се песницом по колену и скочи.</p> <p>Анђа га погледа бојажљиво.{S} Он прихвати палицу с пода 
лим, не иди, па нека нас побију.</p> <p>Анђа је, у овом часу, била решена на све.{S} Све што се 
поче силно јецати.<pb n="102" /></p> <p>Анђа јој прихвати главу, привуче је себи и стаде је љуб 
ће их најзад затрти све, и овога Божјег анђела, који би пропао, да не беше њега.{S} Па докле је 
 њеним очима као див, дође јој као неки анђео, који избавља невине и сатире злотвора.{S} Њему б 
 су јутрос на појутарје, па, после баба-Анђина и Станојкина оплача и запевке, одоше под манасти 
да такну руком старицу:</p> <p>— Немој, Анђо, немој!{S} Не ваља вређати Бога!</p> <p>— Није од  
је више не може избавити.</p> <p>— Зло, Анђо, зло! — рече замишљено игуман. — Тај ће нас човек  
е хану, а Рупић с Милојем,<pb n="51" /> Анђом, Станојком и неколико жена из најближе родбине вр 
ан снег и облагао је својом белином.{S} Анђу су узеле жене међу се, па су пошле напред, тешећи  
а.{S} Он само превали зачуђен поглед на Анђу, која је само дрхтала и као онемела слушала шта се 
окаткад шкрипао зубима, игуман је тешио Анђу и саветовао, да седи мирно и да не брине за сина.< 
а? — запита игуман и зачуђено погледа у Анђу.</p> <p>— Не знам; тек сам чула, кад су се баш овд 
клевајући, подиже главу.{S} Пред њим је апсанџија.</p> <p>— Хајде, дижи се!</p> <p>— Куда? <pb  
е се огледа необична клонулост, лута од апсанџије до врата, на којима стоје два оружана Турчина 
 <pb n="217" /> Шаћир и даде знак очима апсанџији, да га одведе.</p> <p>Суморан и замишљен, опе 
 Докле бесмо царска раја, плаћали смо и аргатовали, али нам бар нико не тицаше у образ и светињ 
ворених очију, поче извијати стамболску арију.{S} Докле је певач извијао севдалијску песму, аге 
лаж на нос искочи.{S} Бок јемек тен баш арр! (Од једене нечисти глава боли).</p> <p>— Не лажем  
скрунила с мајчина лица, ороси лице Св. Арханђела, а њој дође, као да се светац благо насмеши.{ 
мери, па онда приђе почађалој икони Св. Арханђела, која је висила у челу вајата, стаде пред њу, 
 — завапи Мратић, — може ли село чувати атар од злих људи?!</p> <p>— Ја ко да га ћува! — плану  
 је нађен на сумеђи моравачког и дићког атара.{S} Па што не погибе па другом коме мјесту него б 
 бујала.{S} На овом месту сучељавају се атари моравачки и дићки, а ту се састају и два пута из  
 главом су плаћали, а село, на чијем је атару нађен леш, плаћало је тешке глобе.</p> <p>Од такв 
ти, кад се убијени Турчин нађе на чијем атару.</p> <p>Тако је размишљао, ступајући ногу пред но 
па другом коме мјесту него баш на вашем атару, ха?</p> <p>Док је Шаћир говорио, Рупић је страшљ 
ко уби Рама?{S} Он је убијен на сеоском атару.</p> <p>— Аман, честити ага, — завапи Мратић, — м 
 овај глас.{S} Убијен Турчин на сеоском атару било је страшније, него да је кроз село прошао бу 
ва, кад се нађе убијен Турчин у сеоском атару.{S} За једнога Рама, море, све бих вас попалио и  
 имао <pb n="83" /> заватине на дићском атару, он је могао слободно на њој радити, а да га не з 
 замишљено и лупи длан о длан.</p> <p>— Атеш (ватру)! — рече момку, који у тај пар уђе.</p> <p> 
 машицама жеравицу, па кад нађе „мерџан атеш“ (као зрно ситна и округласта жеравица, да прожеже 
ања много сумњали, да одржавају везе са аустријским ђенералима.</p> <p>Кнезови су осећали ову с 
езове, на које су Турци после последњег аустријског ратовања много сумњали, да одржавају везе с 
и сили дахија, нити су се више надали у Аустрију, која их после Београдскога Мира остави Турцим 
а тебе запитају:</l> <l>Где је Миле?{S} Ах немила,</l> <l>Покрива га земља црна.</l> <l>Јаох, М 
>— Гагићева, — одговори Смиља.</p> <p>— Аха, Гагићева!{S} А што си поруменила тако?</p> <p>Дево 
ми већ толико година страдамо.</p> <p>— Аха, то ти, кнеже, као велиш да су урадили Дићани, а он 
ем хрзања коња и лупа копита, што је из ахара покаткад јекнула.</p> <milestone unit="subSection 
</p> <p>— А сад, момци, одведите коње у ахаре, — рече субаша; — а ти, момче, иди и јави игуману 
атише се јелом и посркаше кафу, одоше у ахаре, изведоше хатове, па их почеше седлати.{S} Хаџи-Ђ 
— О, хој! — одазва се изнутра.</p> <p>— Ач капи (Отвори капију)!</p> <p>Замало па се зачу потму 
амку око врата, па ће јој рећи: „Хајде, баба, говори, где је Смиљка?“ Ужасна слика, коју у машт 
лека и потрча за њима.</p> <p>— Шта је, баба, што се дереш толико?</p> <p>— Одмакни отолен! — п 
 свршеној молитви оде игуман у село.{S} Баба Анђа га је дочекала код огњишта у кући.{S} Од сино 
 плача, а то су звуци мајчини.</p> <p>А баба Анђа била је у свему права мати из тога времена, н 
зашли су јутрос на појутарје, па, после баба-Анђина и Станојкина оплача и запевке, одоше под ма 
ћна, него и ту бруку да доживим?</p> <p>Баба Анђа је осећала да друкчије не може бити, него да  
коме је у име Сали-агино био Шаћир-ага, бавио се о тој ствари.</p> <p>По Шаћиреву расположењу и 
инових лопила је крв и јасним руменилом багрила снег.{S} Чудно осећање <pb n="59" /></p> <p>обу 
 у Дић.{S} Мора бити да тамо има каквих бајалица што видају од урока.</p> <p>— Е, мој Рамо, — о 
а.{S} За појасом, из кожна силава, вири бакарна јабука од кубурњака.{S} На плећима му таман гуњ 
 икона није изрешетана куршумима каквог балије, који је дошао да у цркви шенлучи?{S} Па знате л 
љене душе и претрнула од страха седе на банак огњишта, па се заблену у даљину.{S} Памет јој се  
<p>И Рамо са Суљом и моравачким Турцима бану изненада на згариште.{S} Кад се појавише, застраше 
о тамо.{S} Силно се плашио, да Турци не бану у Дић, пре него ли Гагићи уклоне из куће чељад, а  
, што се по ливади извило.</p> <p>Марко бану онако оружан пред агу, па, не назвавши ни Бога, ме 
ак.</p> <p>Два до зуба наоружана човека бануше у кућу.</p> <p>— Помози вам Бог и добро вече!</p 
/p> <p>А у истоме часу, кад ова двојица бануше преко прага, угледаше, за њима, у авлији, још тр 
лико га у првоме ослуху повуче жеља да, бар издалека, чује људске гласове, толико га сад више п 
ма тужиоца, он ће га зацело пустити.{S} Бар тако су Турци увек радили, кад се раја међу собом к 
 па се мало по мало и навикао на њу.{S} Бар то је била једина сламка за коју се удављеник рукам 
и, навраћао би онако оружан до зуба, да бар чује што о староме јунаштву, кад „младина носи срце 
д ханом.{S} Радовао се што је успео, да бар за неко време отклони глобу од села, а осим тога и  
Хаџи-Ђера је покушавао <pb n="12" /> да бар за који часак заборави на ову садашњост, па се вину 
его ли и сваки хаинин, бива?{S} Хајдука бар знам, могу га се чувати; али од овијех паса, што ми 
ла је довољна да је сасвим утуче.{S} Па бар да има кога, коме би се могла <pb n="100" /> повери 
није могао отићи ни до Боговађе, где је бар наилазио на једно топло и искрено срце, старога Хаџ 
енку је могао носити само онај, који је бар једнога хајдука убио и главу му Турцима предао.{S}  
тале рудничке младице и девојке, али је бар хтео да се чини свему невешт, као и да не види.{S}  
тако, па зар су оне криве.{S} А мени је бар оставио да се спасем видовне срамоте.{S} Њих види с 
 му је живот био физичка патња, а он је бар тада био слободан, враћао је злотвору мило за драго 
ће, у којој је женско чељаде, а да није бар неколико пута било на Руднику?{S} А где је та црква 
...</p> <p>Хаџи-Ђера задрхта.{S} Сад ће бар дознати оно, што га је као тајна мучило.</p> <p>— Ч 
 окупио једно те једно, да се миримо, и бар да је с ким, него са оним крвницима.{S} Јок, вала!{ 
ка Павла у заседу, да дочека Рама.{S} И бар да је чега ради, него да избави Гагићеву сестру! <p 
е се други домаћин. — Ако нам не остави бар половину глобе, онда нам је боље да се сви подавимо 
оће ли му ага Џинић послати девојку или бар јавити, да је наишао на траг, где се сакрила.</p> < 
још једино уточиште, у коме су налазили бар неке више утехе, па, ето, где им се сад и ово уточи 
стрпељиво.</p> <p>— Твоја воља!{S} А ти бар отпадни до кума-Мратића и Станојла Милетина, па им  
ише. — Крвници га сатрше!</p> <p>— А ти бар погледај на ово, што ти је живо, не коби њега.</p>  
наћи крова, под којим би могао одахнути бар са онолико спокојства, с колико је то досада могао. 
 Руднику?{S} А где је та црква, у којој бар једна икона није изрешетана куршумима каквог балије 
стења Мратић. -— иди и богоради, да нам бар половину глобе олакша.</p> <p>— Аман, браћо! — узда 
раја, плаћали смо и аргатовали, али нам бар нико не тицаше у образ и светињу; а откако завладаш 
 га је обрадовао.{S} Том ће је приликом бар наћи тамо, а после ће већ гледати, како да је домам 
мала је врло мало простора, да би могао бар ходањем протеглити укочене и замрзле удове.</p> <p> 
, да јој се учини, е ће се угушити, ако бар једаред не уздахне.</p> <p>— Јаох, до Бога, зар да  
у.</p> <p>— Сви ћемо потеглити, али смо бар две хришћанске главе спасли.</p> <p>За то време Руп 
али-Ага, дика наша:</l> <l>„Сад ми душа барјам има,</l> <l>Кад ми млада коло води.“ </l> </quot 
ли чути ма какав гласак жива створа или бат стражаревих ногу, било је узалуд.{S} Гробна тишина  
/p> <p>— Пусти, ага, амана ти!</p> <p>— Батали то!{S} Кад ми одговориш, пустићу те.{S} Ама не с 
 само одговара.</p> <p>— Е, па пролази, бато! — одговори Анђа и уклони се с врата. — Мени је и  
миче. <pb n="77" /></p> <p>— Куку мени, бато! — јаукну Анђа. — Шта да радимо?</p> <p>— Шта, да  
а то му је тако годило. „За твоју душу, бато!“ узвикну и руком стисну јабуку на кубурњаку.</p>  
 се сруши на колена и поче четвороношке бауљати, али и руке и ноге утрнуле, па једва миче.{S} О 
лећу у кућу, везују мушкарце, а девојку бацају на коња и одлећу с њом у врх планине, у ону црну 
 Хаџи-Ђеру.{S} Многи, а нарочито Рупић, бацали су сву кривицу на њега, па су чак почели и одобр 
ледају у њега.{S} То што је сада сазнао бацало га је у неку нејасну забуну, која му је помутила 
ождирао суха храстова брвна и с праском бацао хиљадама варница на све стране.{S} Гагићева мати, 
, сави га у гужву, приђе огњишту, па га баци у пламен.{S} Хартија букну, а модар пламен блесну, 
недара кесу пуну златних рушнија, па је баци у крило своме омиљеном певачу.{S} Овај се насмеши, 
макни отолен! — продера се други, па се баци грудвом на старицу.</p> <p>Али ова је из гласа нар 
охвати је за рамена, бесно је заошија и баци насред собе, где се Станојка као онесвешћена сруши 
би му запалили, браћу и остале мушкарце бацили као хајдучке јатаке у тамницу, а женскиње би обе 
ајдуче!{S} Харамијо!{S} Убио си човека, бацио си угарак у кућу, па потежеш оружје и на ујака, к 
да их потуку.{S} Алекса је за ово писмо бацио сумњу на Хаџи-Рувима.{S} Себи пије помогао, а Рув 
зова и да ага Џинић, који је већ одавно бацио око на ову лепотицу, па само чекао згодну прилику 
ћ на тужбу ујакову сам ухватити Гагића, бацити га у тамницу, pа онда позвати њих; да му пију са 
оја.{S} Ако га није смотрио, лако ти је бацити сав кабајет (одговорност) на хајдуке.{S} Мало ли 
појахаше хатове и пођоше.{S} На поласку бацише угарак у кров, те кућа букну у пламен.</p> <p>Св 
 над којим је зјапила у крову пространа баџа.{S} Неколико њих извукоше из манастирскога тора дв 
да не иде тамо.</p> <p>— То би ме, ага, баш избавило бруке, — одговори Рупић, муцајући од стида 
о снаге, да се одупре томе.{S} Па онда, баш и кад би покушао ма шта, да поврати стари ред, како 
.{S} На шест година пре овога спровода, баш о манастирској слави, искупи се око цркве народ из  
невеста? — узвикну Рамо кроза смех — Е, баш су смешне те мантије!{S} Хајде, кале, ево ти ракије 
ца, а мати јој је умрла пре две године, баш кад су је довели амо.</p> <p>Није јој остајало друг 
ије могао помоћи, па је видео, како се, баш око његове цркве, села међу собом <pb n="168" /> кр 
И откуда да ти тај хајдук дође у госте, баш када ће Рамо погинути, ха?</p> <p>— Он није убио Ра 
, проћи поред оне гомилице и ући у хан, баш у она врата, што јој одавде изгледају као нека чељу 
је било уверење, да он сад не би могао, баш и кад би хтео, да сачува сестрића од гнева Шаћир-аг 
и народ?{S} Знате ли како трпи?{S} Ево, баш овога вечера звао је субаша Рупићеву снаху, да му б 
, да би било грешно да је није избавио, баш и кад би знао, да је то она, — сестра Гагићева.{S}  
раћао се тамо, па је по коњскоме трагу, баш на савијутку где је Суља бегао, нашао још један куб 
 дочух, како му вели: „Био је у Гукошу, баш кад је хаџи-духовник доведе“. <pb n="177" /></p> <p 
S} Хеј, момци, амодете, да поиграте!{S} Баш сам се ужелео да видим, како калуђери играју.<pb n= 
претрну.</p> <p>То је била Станојка.{S} Баш овога часа и њу су довукли из Гукоша, где ју је игу 
 кога неискрпљено с неколико закрпа.{S} Баш у томе часу, кад је Рупић дошао међу сељаке, водио  
и, па само очекују шта ће се десити.{S} Баш у томе часу не беше никога од Турака око аге: сви с 
тео сакрити!</p> <p>Хаџија је ћутао.{S} Баш и да није све овако било, не би му вредело правдање 
.{S} Хаџи-Ђера је довршивао молитву.{S} Баш када је ухватио руком за епитрахиљ, да га скине, тр 
одговори један између гостију.</p> <p>— Баш и да га субаша ухвати и да ме позову да му пијем са 
тију дувана, те набија у лулу.</p> <p>— Баш добро, бива, те те затекох тако.{S} Деде, принеси в 
ла сељака поче се покорно разилазити, а баш тада сиђе и Шаћир са осталим рудничким агама, појах 
да сачува тајну кћерина скровишта?{S} А баш ова последња помисао мучила га је највише.{S} Трепт 
зора очи у очи. <pb n="242" /></p> <p>А баш у томе часу улазила је у манастирско двориште нова  
 он би одлучно одбио, не би пристао, да баш од њега потекне измирење, али замерити се игуману,  
 да се нешто преуда, онда ми не би била баш ништа, ни род ни помози Бог.</p> <p>А ово правдање  
гића, да је одфикари и остави гавранима баш на овоме месту, где сад стоји, а на коме је пре два 
 Рупић и сви његови ваља да чују зарана баш из твојих уста, да ниси крив смрти Милановој.{S} Гр 
S} Та њега је још силније кидала љутина баш зато,<pb n="115" /> што се све тако морало десити,  
о збуни и обори очи земљи.</p> <p>— Она баш хоће да иде на Рудник као и остале.</p> <p>Рупић га 
 са које га Милоје у мало не уби.{S} Па баш и кад би оћутао, зар неће одати све, па и њега, ако 
пода, ако га овај на миру остави.{S} Па баш и да га остави, зар ће моћи што међу овим сељацима, 
де с њим Џинићу, и његов одлазак на Љиг баш онда, када ће Рамо пронети Гагићеву Смиљу.{S} Сви о 
64" /></p> <p>Рупић се убезекну.{S} Сад баш није разумео ништа од свега, те се тако све више зб 
иља.{S} Милојева брата Милана, кога сад баш сахранише, нашли су испод Мораваца, на обали Љига,  
ила занета једном истом мишљу, коју сад баш изусти Рупић, и да му је узалуд трошити речи.{S} Са 
м копљем у рукама.{S} И тај витез стаде баш уза сами зид према њему, наслони се на копље и стад 
 који су тако урадили?{S} Али ако га је баш умотрио, а ти реци аги Џинићу, да не знаш ништа и д 
ојим мучитељем.{S} Учинило му се, да је баш то оно што је недостајало, те да се изврши што је г 
асла све више, у колико је осећао да је баш сад немоћан, да му нахуди.{S} А тако би му се радо  
а журиш? — запита ага Џинић; па како је баш у томе часу пролазила покрај њега, обухвати је руко 
е истина! —дрекну Рунић. — Ага Џинић је баш опоменуо Милана, да се чува...</p> <p>— Од Гагића!  
, мучаљиви и нешто срдити.{S} Субаша се баш тада десио пред ханом, те, кад му Шаћир, сјахавши,  
ла, да се не сукоби с Дамљаном, који се баш тада враћао са Суљиним кубурњаком.{S} Он јој <pb n= 
љана.</p> <p>— Зар тако, куме?{S} Ти се баш нађе, да ме овако обрукаш!</p> <p>— Опрости, куме,  
ти; ја не марим тамо.</p> <p>— То ти се баш и чудим.{S} Клониш се човека, а он нам је већи приј 
> <p>— Не знам; тек сам чула, кад су се баш овде дошаптавали!{S} Ја сам била у вајату.{S} Шапут 
тало.{S} А помисао, да она има мужа, те баш кад би га и послушала, да би он ипак њезину лепоту  
 оклеваше.</p> <p>— Ваља да се измирите баш ви, Гагићи, Рупићи и Станковићи.{S} Ви сте и закрви 
у госте?! — одговори Мратић, коме не би баш најмилије, и срдито отури дрво, којим је за време р 
ирским вратима дочека их духовник, који баш тога часа беше свршио Вечерњу.</p> <p>— Како је дет 
Ђери и Гагићима! — подвикну Рупић, који баш тада дође, и око њега се искупише престрављене гоми 
има, а они су га после дочекали и убили баш на нашој сумеђи.</p> <p>— И ми сад да за њих плаћам 
брате!{S} Ено их у хану.{S} Мој Радован баш је поткивао вола доле у налбантина, кад они одјахаш 
ака лаж на нос искочи.{S} Бок јемек тен баш арр! (Од једене нечисти глава боли).</p> <p>— Не ла 
то не погибе па другом коме мјесту него баш на вашем атару, ха?</p> <p>Док је Шаћир говорио, Ру 
 могао стећи и уверење, да је то учинио баш Хаџи-Ђера.{S} Што је тако одмах посумњао на њега, д 
ле.</p> <p>А у самој ствари и није било баш тако ласно веровати, да је ага Џинић могао учинити  
планину.{S} Ни једно ни друго није било баш тако лако.{S} Од овога часа за њега се више неће на 
ували, те да плаћамо толику глобу, е то баш не бих рекао.</p> <p>— А ко ти рече, да ћемо сада п 
игуман, а нарочито га то уверавало, што баш сада, кад је Милоје убио Рама и спасао Смиљу, он пр 
 <p>— Наопако! — викну Мратић. — Па зар баш наиђосте на моју кућу?!</p> <p>— Не брини, куме, ни 
ојави Рупић.{S} Он је дошао пред ћелију баш онда, кад је игуман стао да заклиње Гагићку, те так 
а Милоје убије отмичара и спасе девојку баш из оне куће, с којом је у крвној омрази.{S} Радосна 
потајно шурује с кнезовима, нема у селу баш ни једног више, који би имао рачуна, да ради Гагиће 
знатно, те да га толико задужи, није му баш ништа падало на ум.{S} Онај несносни шум, што му је 
д потере, Карађорђе је добио тешку рану баш од пиштоља оборкнеза Алексе.</p> <p>Црне мисли роји 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Баш у то време, кад је Станојка ушла за игуманом у цркв 
и остали, па сви изађоше напоље.</p> <p>Баш кад су аге сишле пред хан, где очекују искупљени се 
а посла везана у Ваљево, кадији.</p> <p>Баш се у то доба био вратио и игуман Ђера с хаџилука.{S 
дан догађај прикова га за место.</p> <p>Баш у томе часу зачуше се напољу неки гласови, а мало з 
ме, још кад сам, уз Мустафа-Пашу, тукао баше и јаничаре.<pb n="135" /></p> <p>На манастирским в 
ридружио као помоћ Мустафи, те је тукао баше и јаничаре.{S} У својем селу набаса на пет јаничар 
ити беспослен Турчин.{S} Зар је једноме баши испребијао ребра топузом.{S} Па, ето, Турци и дан  
акле Гагићку, да не ода кћери?{S} А већ башка оно, што си Станојку хтео сакрити!</p> <p>Хаџија  
то га <pb n="227" /> је уверавала и ова башта, јер је у тврђави било једва довољно простора за  
 башту нимало.{S} Него, да ли се из ове баште излази на улицу или на чистину, с које би се мога 
ебе.{S} Налазио се у некаквој шумовитој башти, опасаној са свију страна високим зидом.{S} Јама, 
сатом.</p> <p>И ако је у овој шумовитој башти било врло тамно, он се ипак пажљиво вукао поред з 
ростора за зграде, а за овако пространу башту нимало.{S} Него, да ли се из ове баште излази на  
 узвикну калуђер и погледа у небо. — Ти бдиш и видиш, у тебе се узда душа моја, победо моја!</p 
ир, ага!{S} Гори манастир!</p> <p>— Дур бе, домузи!{S} Нека изгори хајдучко гнијездо! — осече с 
{S} Гомила Турака јури за њим; он бега, бега; а ноге му се поткратиле, па, што више миче, све с 
се час пре уклони са овога места, па да бега далеко, далеко од неприлична састанка, али један и 
, али му је Хаџија одговорио: „Сад нека бега Алекса, а ја нећу више.{S} Не зна, вели он, како ј 
ђавом.{S} Гомила Турака јури за њим; он бега, бега; а ноге му се поткратиле, па, што више миче, 
оме трагу, баш на савијутку где је Суља бегао, нашао још један кубурњак, и то празан.{S} Мора д 
рака, него и од рођене браће.{S} Кад је бегао испред потере, Карађорђе је добио тешку рану баш  
ику, протрча између оба коњаника и поче бегати.{S} Шаћир оста с пуном тестијом у рукама.</p> <p 
.{S} Одевен је као што се носе босански бегови, а по златним и срмали везовима, који провиривах 
атрепта над кулама рудничке тврђаве.{S} Бегунце је још за видела испратио и тако је сад сам у с 
 премеће сваки кутак, не би ли пронашла бегунце, а где кога сељака нађу, гоне га пред хан.</p>  
и и у Дићу.{S} Али ни тамо не нађоше ни бегунце, ни браћу Смиљину, па ни стару Гагићку.{S} Сви  
 обиграти све планине и збегове, где се бегунци скривају!</p> <p>Осванула Тодорова Субота.{S} С 
 ништа чуло ни о Хаџи-Ђери ни о осталим бегунцима.{S} Шаћир је слао људе на све стране, а Сали- 
авио од страха да га не снађе ма какова беда.{S} Тек доцније почеше се преплашени сељаци извлач 
Рупић понизно. — Само нас курталиши ове беде.</p> <p>— А Станојка?! — запита ага ненадно и оштр 
њој Слави, да јој заштите сина од сваке беде и напасти, да му помогну у пољу и гори.</p> <p>Кад 
слим, у свету је доста рђавих људи који беде невина, — одговори Хаџи-Ђера, па се и сам мало нас 
 дели градић од тврђавице, дуж чијих се бедема пружају дубоки опкопи.</p> <p>Рудничку тврђаву з 
е, што се одозго надвијају, а с високих бедема зјапе топовска грла, као расклопљене чељусти, шт 
оји кубурњак, па зар с тим противу оних бедема?</p> <p>Лака дрхтавица потресе га мало и он дубо 
копи.</p> <p>Рудничку тврђаву заклапају бедеми у четворокут, и на свакоме углу овога четворокут 
страну Гагићима, али да нас чак у оваку беду ували, те да плаћамо толику глобу, е то баш не бих 
b n="197" /> ништа мање него да товариш беду на игумана, а овамо си добро знао, ко је Рама убио 
, а одмах за овим излете девојче и наже бежати.{S} Рамо и Суља пустише се за њом, а остали Турц 
алете са својима на гомилу, која окрете бежати хану, да је помамни коњи не разгазе.</p> <p>— За 
ан лакат над земљом, те тако се задржа, без икакве озледе, на ногама.</p> <p>За неки часак стај 
, те је опоменуло, да је она сада сама, без помоћи, да мора онамо, камо и остале већ давно одош 
обом.{S} Први пут, после толико година, без зазора очи у очи. <pb n="242" /></p> <p>А баш у том 
е и овога пута своје.</p> <p>Хаџи-Ђера, без и једне речи, изађе из куће, па се лаганим корацима 
/p> <p>— Зашто, најо?{S} Зар као брата, без оружја?</p> <p>— Ух тешко мени, сињој кукавици! — х 
укама напипа двоје степенице.{S} Дакле, без сумње неки подрум или, ко зна, можда и каква стара  
е, кад игуман улази сам у цркву, да се, без сведока, с Богом разговара!</p> <p>Хаџи-Ђера се ипа 
 све јаче и јаче захватала.{S} Тамо ће, без сумње, затећи и Смиљу, коју је онако ненадно остави 
е сутра до тебе, — одговори сплетено и, без збогом, изиђе из ћелије.</p> <p>Изненадни Рупићев д 
— Знаш и сам, честити ага, како је: два без душе, а трећи без главе; па као мислим, у свету је  
не трпезе лежала је у епитрахиљу лешина без главе.</p> </div> </body> </text> </TEI> 
 од силна гнева, што ће се и овога пута без девојке вратити.</p> <p>Мало за тим и Гагић је лежа 
мо у те дане смела су се завађена браћа без икаква страха окупљати око манастира, а да не преза 
ово је једини дан, када ми се сав народ без зазора скупља око цркве.</p> <p>Кад је мало одахнуо 
а живота.{S} Ако је кога и било, тај је без сумње тврдо спавао.</p> <p>Али кад се довуче близу  
ра, где јој се ваља зауставити, него се без околишења упушта у најсмелија подузећа.{S} Он је им 
субаши и губиш душу, заслужио си, да те без икакве милости казним.{S} Дижи се! <pb n="195" /></ 
страну, да не гледа јадницу, која је, и без овога ударца, већ и сувише препатила.</p> <p>На дом 
е стајаху једно према другоме збуњени и без речи.</p> <p>Овај тренутак био је за Милоја толико  
 те добаве; а ти и сам знаш, даћу јој и без тебе ући у траг.{S} Или мислиш, да ће она стара одр 
 прошапута. — Како је наочита!</p> <p>И без икаквога размишљања клече, подиже јој главу и поче  
ити ага, како је: два без душе, а трећи без главе; па као мислим, у свету је доста рђавих људи  
сам потресен, па поведе Милоја.{S} Овај без икаква одупирања пође, пусти се да га воде како му  
зања поглед му поста грозничавији, и он без циља луташе с листа на лист, које ужурбани прсти не 
е казао да је Смиља спасена, а она; као без душе, потрча овамо, да је види.</p> <p>— Најо! — вр 
у оно исто што и Станојка. „Уз њега као без њега“, — помисли, па одмахну руком, као да отура по 
 чича-Боца није се нигде по селу јављао без кубурњака и дугог јатагана за пасом.{S} А где год б 
утио, па и веровао, да ово није урађено без ичијег знања.{S} Али на кога да посумња?{S} Међу Мо 
и, као своме старијему, не остављај нас без закона; овде има људи и старих и подобних мрети: па 
ети како стрмоглавце пада у неку дубину без краја и конца.<pb n="147" /></p> <p>— Стој! — викне 
 обор-кнеза или виђенијег сељака, па их без суда и пута секу и убијају.{S} Који се од виђенијих 
а, како јој сина пењу.</p> <p>И одмахну безбрижно руком, па густо задими.</p> <p>Међутим, друга 
остручила је њезину снагу, али коњаници бејаху још бржи.{S} Наскоро ишчезоше испред њезиних очи 
начка рамена, а из подерана рукава лепа бела рука.{S} Он се саже и ножићем исече узе, којима јо 
ош види, како се таласа нека ваздушаста бела прилика у човечјем облику.{S} Нетренимице гледа Ха 
ном оделу сељака, које је било махом од бела сукна и ретко у кога неискрпљено с неколико закрпа 
ја вековати у Светој Гори; па сада, ето белаја!</p> <p>— А муселим опет разбира о теби.</p> <p> 
сада стајао.</p> <p>Кроз ћелијско решме беласкала се мутна светлост зорина.{S} Тамна ноћ све се 
е расклапало ведро небо, а кроза њ поче беласкати прва зорина ведрина.{S} Мало по мало и у бели 
 са снежним крунама, те личе на огромне беле шаторе, што су се над високим зеленим стубовима на 
е сплео на овај одговор, те не умеде ни беле прословити.{S} Осећао је неприличност свога посла, 
димом, те изгледаше као да су се густи, бели облаци кроз таван сурвали.</p> <p>На пуцањ агински 
вам сада, па чините како знате; ја вам, бели, не помогох више.</p> <p>— Аман, ага!{S} Шта смо т 
 је полугласно. — Нећеш овамо, али ћеш, бели, на Рудник!</p> <p>Под ђоновима црвених чизама шкр 
испод чијег руменила провирују као снег бели и ситни зуби, што је врло лепо доликовало жаркасто 
 трага ни гласа, а снежне пахуљице, као бели лептирићи, веју над замрзлим поточићима, снежним у 
од опанака, а на глави алев фес, омотан белим пешкиром, те тако чува чело, избријани потиљак и  
ане Дића и Мораваца, јашу два Турчина у белим саруцима.{S} Један измакао мало унапред, обуздава 
има селамлука, па мало по мало и снежна белина, што је прам сунчеве светлости чисто блештала, т 
.{S} У колико је могао оприличити према белини снега, која се одвајала од таме, учини му се да  
, те расу аветињску светлост по снежној белини.{S} Из даљине допире потмули лавеж сеоских паса, 
ном као да се купају у необичној јасној белини сунчеве светлости и снежна сребра.</p> <p>И њој  
аци изађоше из гробља, па се изгубише у белини, што се стуштила и густо веје и закрива још свеж 
ејао је крупан снег и облагао је својом белином.{S} Анђу су узеле жене међу се, па су пошле нап 
нце што трепери озго и сија над снажном белином, ни плаво пространо небо, што се наслања на уст 
не, па ти се чини да и она с паперастом белином веје одозго.{S} Не чује се ни жива душа.{S} Лес 
.</p> <p>Не постаја мало, а кроз снежну белину зацрне гомила људи и жена.{S} Гологлави газе по  
 и те снежне гробове, што су, као стада белих јагањаца око пастира, полегли око ове црквице, св 
ледао је бесвесно у жеравице, што испод беличаста пухора светлуцају и жмиркају као очи лукава ч 
ју испред последњег руменила, које кроз беличасте облачке овде онде на западу пробија.{S} А лак 
рва зорина ведрина.{S} Мало по мало и у беличастоме се порубу све више издвајало из таме и разп 
ћу, — одазва се један крупан Турчин под белом чалмом. — Откако је Шаћир-ага изгубио сан, све га 
 па се потуцати од немила до недрага по беломе свету, или се одметнути у планину.{S} Ни једно н 
 учини!{S} Скочили смо на субашу као на белу врану.{S} Оно субаша је Турчин, ама не губимо душе 
с дрвеном кашиком, а покрај ње по један бео хлепчић, мало већи од <pb n="21" />поскурице, намењ 
и пространим ровом, за којим је главна, Београд-капија, али преко кога се није могло прећи, јер 
>НАПИСАО</p> <p>Драгутин Ј. Илић</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампано у Штампарији Д. Димитријевића</ 
 нема никога овде.{S} Дошао Сали-ага из Београда, па их све одазвао у оне зидине, а нас две су  
— продужи Шаћир. — Сали-ага је отпао до Београда, да их пожури, те да се већ једном започне.{S} 
шабачким заповедником.</p> <p>Те године београдске дахије силно су се забринуле, гледајући како 
уселимову конаку с Мехмед-агом Фочићем, београдским дахијом, и његовим братом, Мус-агом Фочићем 
селу.{S} Пре дахија, а за Мустафа-паше, београдскога везира, он се са својим сељацима придружио 
ом, чим су дахије удавиле Хаџи-Мустафу, београдскога везира, и узеле управу у своје руке.{S} Са 
е више надали у Аустрију, која их после Београдскога Мира остави Турцима па милост и немилост,  
ахова.</p> <p>Обојица су била познати у београдском пашалуку.{S} Павле је један између виђенији 
 скорије не изврше оно, о чему се сад у Београду са Сали-агом договарају.{S} Пропусте ли до про 
зговор о потајноме плану, који дахије у Београду кују.{S} Али како било да било, он је слутио,  
ћ Мехмед-ага често правио састанке то у Београду то у Ваљеву, те се са својим друговима договар 
} Откако дахије удавише Мустафа- пашу у Београду, тог јединог Турчина, који је чувао и штитио р 
х Дамљанових руку, које га као гвоздени беочузи приковаше за земљу.{S} Неколико сељака појмише  
з гласа певају:</p> <quote> <l>Куп’ се, бер’ се, коло игра</l> <l>Да дочека Сали-агу,</l> <l>Са 
ало.</p> <p>— Не знам, вала!{S} Неки ме бес ухвати, а нисам знао да је ова.</p> <p>— Је ли жива 
акрвављених очију од несанице гледао је бесвесно у жеравице, што испод беличаста пухора светлуц 
а се све чини са овим народом.{S} Докле бесмо царска раја, плаћали смо и аргатовали, али нам ба 
нио у своју ћелију, па, докле је весеље беснело, није се мицао никуда.</p> <p>У неко доба Шаћир 
било је све мирно, осим Шаћира, који је беснео од силне љутине за одведеном девојком.{S} Па не  
а стишавати.{S} Али Рупић је на сав мах беснео.</p> <p>— Хајдук!{S} Хајдук! — дерао се као пома 
па с њима побегао.</p> <p>Рупић помамно бесни.{S} Обиграо је с Турцима сваки кутак, где се нада 
акрвављене очи чисто се ваљају од силна беснила.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Псето 
а! — виче Шаћир, а све га више подузима беснило. — Лажеш, него реци истину, па ћу те одмах пуст 
је, како који дан, подухватало све јаче беснило, да је најзад почео смишљати најопасније муке,  
учила до помамила.{S} Мрзео је игумана, бесно је, што се Гагићева кућа спасла срамоте; а што га 
>Субаша прискочи, дохвати је за рамена, бесно је заошија и баци насред собе, где се Станојка ка 
ије смио у његову кнежину ни приступити беспослен Турчин.{S} Зар је једноме баши испребијао реб 
То га потпуно расани из мало пређашњега беута...{S} Дакле, све је било само сан, последњи сан п 
пашћења и претње, коју би можда у ономе беуту страха и извршио, да га сестра не задржа, у њему  
орио.</p> <p>Међутим, докле је Рупић, у беуту страха, обећавао Џинићу све, што је овај захтевао 
сити из вајата торбу по торбу, у којима беху разна јестива и пића, што су гости донели на даћу  
пчише Хаџи-Ђеру, одрешише му руке, које беху наопако везане, па га онда тиснуше унутра.</p> <p> 
умљена трзала је и вукла себи, али руке беху и сувише слабачке, да ишчупају храстове шибове, кр 
6" /> очајно полете прозорчићу, на коме беху дрвене решетке.{S} Као избезумљена трзала је и вук 
гаху одмах распознати од засенка у коме беху.</p> <p>А у истоме часу, кад ова двојица бануше пр 
ткупи око себе подеране хаљине, које не беху више у стању да заклоне срамежљиву жену испред туђ 
адом некрста, коме вера и образ народни беху само играчка.{S} Тога ради је Фочић Мехмед-ага чес 
се саже и ножићем исече узе, којима јој беху руке везане.{S} На потиљку напипа рану и косу влаж 
ну.</p> <p>Само једна гомилица, у којој беху Милоје и Гагић с мајкама и Смиљом, остаде још мало 
ну Рупића.</p> <p>Павле и Ђура очевидно беху клонули духом.{S} Они су се, као и Ђорђе и Катић н 
; и тај уме да шаље мазбате у Стамбол и Беч, ана сана!</p> <p>— Вала, не брини за то.{S} Драм м 
се прекине распра, ипак се узнемири.{S} Беше му непријатно, кад помисли да <pb n="17" /> ће се  
докле не озелени гора, а већ послије, — беше!{S} Алекса, Бирчанин, на овај Хаџија, што се упео  
ђаци и пријатељи покојног Станковића, а беше им доста већ и она запевка, а камо ли овако оштар  
јак Рупић, које ага Џинић, а овај једва беше дочекао да се виђене куће покавже, учини, те Хаџи- 
 дочека их духовник, који баш тога часа беше свршио Вечерњу.</p> <p>— Како је детету? — упита Х 
га Божјег анђела, који би пропао, да не беше њега.{S} Па докле је тако мислио, њему се чињаше к 
 је и она измицала из ове куће, која не беше у стању да је заштити.{S} Свеж поветарац пирка озг 
цу и разголићеним недрима, на којима не беше више никаква закривала.{S} Једра и кршна прилика њ 
 прозирао је у њихове душе, али тамо не беше ни једнога топлијег местанцета.{S} Сета пређе прек 
искује, те му не да дахнути.{S} А то не беше из страха, што је убио Турчина, а још маље да гаје 
е и сна.{S} Сан га опхрва.{S} Али то не беше онај сан, што оживљава тело и свежи дух.{S} Узнеми 
воме побратиму Сали-аги, ма да му то не беше првина, да се занесе за иоле угледнијом девојком и 
 преко кога се није могло прећи, јер не беше моста.</p> <p>— Караул! — викну један коњаник.</p> 
отпуно округлу одају, која у просеку не беше дужа од пет корака.{S} У тамници није било ничега  
шта ће се десити.{S} Баш у томе часу не беше никога од Турака око аге: сви су се били разишли п 
, који се прогурао кроз светину, што се беше слегла да их развади, да избави брата, удари Станк 
енуо у ово лепо лице, које и у несвести беше тако свеже и насмејано.{S} Та он је избавио сестру 
ру као да га хваташе сан, али и тај сан беше само нејасно бунило између незнани и јаве.{S} Узру 
а одбије од себе ову помисао, али мисао беше овога пута много снажнија од његове воље.{S} Као м 
светлост огледа.{S} Али ипак та помисао беше само тренутан осећај, који се ненадно јавно и нена 
ра захукта с крова глас совуљаге.{S} То беше први глас, што га у новом станишту зачу.</p> <p>Та 
је да се отргне од кобне слутње, али то беше узаман.{S} Он је приличио човеку, који се оберучке 
рно лице обузе тиха сета.</p> <p>Али то беше само машта, што је запали измучена душа, да се, ко 
р као чивит и много узрујанији него што беше, кад се вратио.{S} Очи су му лево и десно зверале, 
ре и планине пуне хајдуцима, којима већ беше догрдело живети под владом некрста, коме вера и об 
иљу; те, кад угледа Милоја, који се већ беше повукао у крај ћелије, па отуда зверао, како би се 
да изађе. <pb n="246" /></p> <p>Али већ беше доцкан.{S} Гомила Турака улетела је у цркву.</p> < 
е овнове за своју трговину.{S} А то већ беше један знак више да посумња и за остале затворенике 
 и у трку замаче пут Рудника.{S} Милоју беше као да је пијан, — тако му је бубњало и тутњало у  
 чути ход или гласове.{S} Али у шумарку беше све мирно и немо.{S} Само што над главом чује одме 
одговори субаша и трже руку, у којој му беше дугачак чибук. — А где је кнез?</p> <p>— Отиш’о до 
>— Ако ме не би субашини момци познали, би за цело ханџија.{S} Зна ме, још кад сам, уз Мустафа- 
асвим разданило, ускомешаше се људи.{S} Би им чудно, што у цркви не гори ни свећа ни кандило, а 
ке.</p> <p>Милоје збуњено обори очи.{S} Би му некако чудновато у близини ових расплетених коса, 
ко пута викнуше: „С пута!{S} С пута!“ — би је погазили бујни хатови, који у оштру касу летеше з 
борити.{S} Да је Хаџи-Ђера овде, служба би се још у први освит почела.</p> <p>Зора је већ у вел 
ати силне глобе за сваког Турчина, кога би хајдуци у сеоском хатару убили, или се одметати у ха 
ице, није било више ни једнога, на кога би што сумњао.{S} А и Гагиће је прибројао Ђери само зат 
у на вратаоца или згодно место, са кога би могао искочити напоље.{S} По ономе, што је она јама  
ли сад нема никога.{S} И Милоје, у кога би се можда поуздала, уклонио се, Бог зна куда, те тако 
стезао је јабуку од свога кубурњака, да би је сву у прах раздробио, само да је могао.</p> <p>На 
 мужа, те баш кад би га и послушала, да би он ипак њезину лепоту тек покрај њега уживао, толико 
 за њу толико <pb n="97" /> страшна, да би пре сактисала саму себе, него што би тамо отишла.{S} 
} Нетренимице гледа Хаџија тамо, па, да би се подигао с пода, одупре се обема рукама о коцкасти 
тамница имала је врло мало простора, да би могао бар ходањем протеглити укочене и замрзле удове 
дахом.{S} Њему се у томе часу учини, да би било грешно да је није избавио, баш и кад би знао, д 
тршканоме селу био је толико удаљен, да би морала добро викати, докле би довикала.{S} Међутим,  
верава томе човеку, за кога је знао, да би у најмањој неприлици одао и рођенијега, а камо ли сн 
ки покушај: он је врло добро осећао, да би код оваквих прилика само навукао на себе несрећу, а  
 наста тако лако и драго, тако мило, да би у овоме часу викнуо из гласа свима, што их је год у  
ко њезиних усана, јер јој се чинило, да би тиме уцвелила онога, што под земљом почива.</p> <p>А 
ни сама није умела одгоненути.{S} Ма да би Џинићева понуда била скривенија од оне на Руднику, њ 
 а сад га нема.{S} Па онда осећао је да би му самоћа тако годила.{S} Разговори о покојнику и ма 
пире потмули лавеж сеоских паса, као да би да одгони бледу сабласт, што се за горама тајанствен 
мирна, приковала поглед у брата, као да би хтела рећи: „Хајде учини!“ Станојка стоји насред кућ 
плака старица и пригрли девојче, као да би је хтела заклонити од оних што ће је одвести.</p> <p 
<p>Милоје збуњено погледа у очи, као да би у њима хтео да прочита да ли се већ сазнало.</p> <p> 
икога, па ни њега: а уз то и помисао да би се овај и њојзи и њему осветио, кад би дознао како м 
 ове светиње, родио бих се наново, када би већ једном нестало тога Рупића.{S} Да није њега и он 
усамљенији.{S} Само о празницима и када би који болан дошао, да потражи лека у молитви, он би с 
ајбоље би било да одеш одавде; али куда би?{S} Зар те то исто не би и на другом месту чекало?</ 
р, те неће учинити такву лудорију, која би га занавек упропастила, а то што Рупић не сме зар би 
да чује ма какав тресак или олују, која би се свихорила са оном буром што је у њему, па, ломећи 
ћ је чисто ликовао и на сваку реч, која би ишла противу игумана, одобравао би ћутке и климањем  
S} А да га одведем на Рудник, заграјала би раја као вране на орла.{S} Гледате у тога крмка као  
да зна где је сада, отишла би му, стала би уза њ, па би с њим заједно кидисала на силеџију, па  
м.{S} Скоро обневидела од суза, застала би по који пут, да отаре очи и отхукне: па да у срећан  
 И за чудо, после сваке молитве враћала би му се присебност, а дух се толико сталожио и укрепио 
?{S} Та само да зна где је сада, отишла би му, стала би уза њ, па би с њим заједно кидисала на  
48" /> облаке, била је Станојка.{S} Она би можда могла наговорити субашу да се за њих заузме.</ 
ломљена: само је испрекидано јецала, па би тек по који пут пригушеним гласом јаукнула. <pb n="1 
Сам он један стао би пред овај праг, па би сузбијао, млавио и таманио навалу, све докле не би м 
ли је на највидније место у чаршији, па би ту стајала све дотле, докле је до костију не раскљуј 
 сада, отишла би му, стала би уза њ, па би с њим заједно кидисала на силеџију, па ма је и живот 
клињање не би одвратили од крви.{S} Шта би дао, само да се докопа главе макар једнога Гагића, д 
њезина, погледаше такођер.</p> <p>— Шта би рекао, Рупићу, кад бих ти ја казао, да је Миланов уб 
! — одговори ова. — Слаба сам, а и кућа би ми остала сама, те не могах сићи до манастира, а ваљ 
утим, да се опусти доле, ко зна у какав би се амбиз сурвао. <pb n="222" /> Над њим и испод њега 
учила га је највише.{S} Трептао је, кад би му дошло на ум, да ће Шаћир ипак ући у траг Смиљи и  
оља.{S} Како би се он сада радовао, кад би нешто смео да поручи Ђорђу и осталима, да им каже: „ 
 до чега.{S} Сад би највећма волео, кад би се некако створио у субашину хану, па да му учини шт 
Гагићка, коју би у капи воде попио, кад би могао, збуњивали су га својим присуством.{S} Гледао  
 би се овај и њојзи и њему осветио, кад би дознао како му Станојка долази, узбуни га толико, да 
S} Мрзео је Турке, па му се чинило, кад би и најмање омекшао, да не би више смео ни приступити  
а се одупре томе.{S} Па онда, баш и кад би покушао ма шта, да поврати стари ред, како би се то  
ерење, да он сад не би могао, баш и кад би хтео, да сачува сестрића од гнева Шаћир-агина.{S} Од 
ло грешно да је није избавио, баш и кад би знао, да је то она, — сестра Гагићева.{S} Најзад: „о 
а Милоје у мало не уби.{S} Па баш и кад би оћутао, зар неће одати све, па и њега, ако је Суља с 
 А помисао, да она има мужа, те баш кад би га и послушала, да би он ипак њезину лепоту тек покр 
а ноћ је већ увелике пала на земљу; сад би тек требало да је овде.{S} Да је није когод <pb n="1 
ило ни до разговора, ни до чега.{S} Сад би највећма волео, кад би се некако створио у субашину  
> <p>Станојка не одговори ништа.{S} Сад би се радовала, да ма ко наиђе овамо, па макар то било  
му се да чује притајено корачање, а сад би опет чуо како нешто око врата клопара.{S} Међутим, у 
дело извели.{S} Дахијски Турци, кад год би им се указала згода да се умешају, хватали би обично 
насиља одметаху у планине, јер, кад год би се у кнежини јавио који, кнезови су били приморани д 
и дугог јатагана за пасом.{S} А где год би чуо за гуслара да гуди у чијој кући, навраћао би она 
 прве ноћи“, али субаша је ипак, гдегод би му се дала прилика да користи Моравчанима, а да не о 
ије њега и онога субаше, чини ми се све би се смирило.</p> <p>Нека потајна радост севну у очима 
рбе?{S} Та овде је све растровано, овде би ваљало најпре умирити, измирити.{S} Али како?{S} Пет 
кући?{S} А да остави кућу за навек, где би?{S} Није имала оца, а мати јој је умрла пре две годи 
сам са Суљом продужи пут на Рудник, где би и стигао, да га Милојева рука не заустави.</p> </div 
 што је осећала још, било је срце, које би од времена на време затрептало, те је опоменуло, да  
колико у његовој околини има људи, које би на дахијски миг ваљало смаћи.</p> <p>— Хаџи-Ђера...  
 излази на улицу или на чистину, с које би се могао дохватити шумскога густиша, то није могао р 
тила се право Руднику, и Бог зна, докле би тако ишла и у какву би се урвину сурвала, да се не с 
рт чедо однела.</p> <p>И Бог зна, докле би ридао на прагу спаљене богомоље, да се духовнику не  
даљен, да би морала добро викати, докле би довикала.{S} Међутим, није никако смела да остане са 
аветујем, и ко би те спасао!{S} Најбоље би било да одеш одавде; али куда би?{S} Зар те то исто  
па да му учини што велико, велико, чиме би га тако задужио, те да му и сам рече: „Е, Рупићу, и  
тражили ма каква оправдања, ма шта чиме би потисли игуманово уверење, они га не могаху наћи.{S} 
свим утуче.{S} Па бар да има кога, коме би се могла <pb n="100" /> поверити, који би је саветов 
и да је ово онај камен темељац, на коме би му ваљало дизати своју цркву.{S} Он не оклеваше.</p> 
Куда ће?{S} Зашто се клоне хана, у коме би нашли ноћишта?</p> <p>Он их викну.<pb n="133" /></p> 
о пратио сваки израз на лицу Турака, не би ли пронашао, да ли им је ма шта познато.{S} А кад је 
</p> <p>Да је муња пред њом планула, не би је толико поразило као ова једна реч.{S} Она се немо 
ше и она два оружана момка, Бог зна, не би ли је Моравчани као жртву дочепали, те да се колико  
, не би данас пропадао толики народ, не би данас падале главе твојих кнезова и твојих најбољих  
огаченим очима обазирао се око себе, не би ли колико толико прозрео, али узаман!{S} Свуд око ње 
 живите као што хришћанима доликује, не би данас пропадао толики народ, не би данас падале глав 
/p> <p>Кад је то свршио, наднесе се, не би ли ма шта видео, али осим мрака и влаге, што је била 
 да си јој једаред само угледао очи, не би ти, ен’ онај бива, та воденица клепетала више.{S} За 
гомила Турака и премеће сваки кутак, не би ли пронашла бегунце, а где кога сељака нађу, гоне га 
 овако покушао, он би одлучно одбио, не би пристао, да баш од њега потекне измирење, али замери 
ао.{S} Баш и да није све овако било, не би му вредело правдање пред Турчином, који одавна мерка 
гром из ведра неба треснуо међу њих, не би их толико запрепастио, као овај глас.{S} Убијен Турч 
и у најтежим часовима <pb n="128" /> не би приметило ништа, осим хладне присебности, грозничаво 
у клупче, па њиме затискује уста, да не би заплакао.{S} Али кад мајка врисну: „Сине, буд’ мајку 
чинило, кад би и најмање омекшао, да не би више смео ни приступити гуслама, ни чути једнога зву 
н у браду попљује, ако она два крмка не би учинила неко зло, да смо се још мало задржали.</p> < 
</p> <p>— Да вам децу испродајем, па не би ни то залегло за Рамову крв.{S} У памет се, кнеже; а 
 срамотом сачува своју главу.{S} Кад не би отишла субаши, зар би је он сачувао Рудника?{S} И за 
адало, то је било уверење, да он сад не би могао, баш и кад би хтео, да сачува сестрића од гнев 
е, заустави чак и дисање, само да је не би пореметио и расточио.{S} И она га толико опи, толико 
, поче нарицати.{S} Нема очију, које не би заплакале, слушајући оно сетно нарицање, што га српс 
, млавио и таманио навалу, све докле не би малаксао<pb n="121" /> и докле се, као прави јунак,  
а! — одазва се вођа.</p> <p>— Ако ме не би субашини момци познали, би за цело ханџија.{S} Зна м 
ђу у госте?! — одговори Мратић, коме не би баш најмилије, и срдито отури дрво, којим је за врем 
коме га ни мајчин плач ни преклињање не би одвратили од крви.{S} Шта би дао, само да се докопа  
рема овима није било ничега, чега се не би латио, само да њима нахуди.</p> <p>Ногу пред ногу иш 
 почео мислити као о нечему, чега се не би могао одрећи никада.{S} Смиља се научила на <pb n="4 
него да сад навали цео Рудник, он се не би препао.{S} Сам он један стао би пред овај праг, па б 
{S} Ето, да се нешто преуда, онда ми не би била баш ништа, ни род ни помози Бог.</p> <p>А ово п 
ак, опхрван ранама, пред овим прагом не би срушио, као и његов деда, кад брањаше лешину свога х 
да потражиш Рамова убицу, ти за цело не би хватао мене.</p> <p>Субаша се подругљиво осмехну.</p 
авде; али куда би?{S} Зар те то исто не би и на другом месту чекало?</p> <p>— Па зар је мало, ш 
 куће ради ове девојке, за чији спас не би ни прстићем мрднуо, само да је знао, е Рамо њу носи. 
мо навукао на себе несрећу, а народу не би помогао.</p> <p>Поноћ је већ одавна превалила над ма 
оју и није мислио да избавља, а коју не би ни избављао, само да је знао да је она?</p> <p>У њем 
 а да остане овако висећи — за то му не би никаква снага помогла.{S} Међутим, да се опусти доле 
</p> <p>— Неће дуго, бива.{S} Ни њих не би било, да није овијех кнезова и калуђера.{S} Они их п 
о хајдучке јатаке у тамницу, а женскиње би обешчастили.</p> <p>Тако се догодило с неколико поро 
остављао ни камена на камену.{S} Његови би момци попљачкали све до голе душе у одметниковој кућ 
?{S} Међу Моравчанима нема никога, који би се усудио да подигне руку на дахијског човека.{S} Ос 
затрти све, и овога Божјег анђела, који би пропао, да не беше њега.{S} Па докле је тако мислио, 
а, нема у селу баш ни једног више, који би имао рачуна, да ради Гагићеве убије Турчина.<pb n="1 
 се могла <pb n="100" /> поверити, који би је саветовао шта да ради.{S} Да каже „аги“ (тако је  
 избегаваху сваки додир с народом, који би могао навући сумњу па њих.{S} Али то <pb n="35" /> и 
сузе које капаху.{S} И никога нема који би био кадар да разметне оно разбојничко гнездо, да уби 
се указала згода да се умешају, хватали би обично виђеније људе, па их по неколико месеца држал 
покушао да се одупре овоме обичају, или би изгубио главу или би се морао одметнути у хајдуке, а 
овоме обичају, или би изгубио главу или би се морао одметнути у хајдуке, а тим одметањем упропа 
а сва дрхташе од зиме.</p> <p>Хаџи-Ђери би чудно откуда она сад овде.</p> <p>— Па, које добро,  
 која стајаше око њега.</p> <p>— Шта ти би, Рупићу, те га расрди?</p> <p>— Е, већ ми дође довде 
му Турцима предао.{S} Такву главу Турци би набили на високу мотку, иставили је на највидније ме 
ло ничега више, па ни постеље, на којој би се могао мало испружити, то је сужник могао само на  
ецао, а Рупић, мрк и сав позеленео, тек би по који пут махнуо шаком преко бркова.</p> <p>Кад је 
њега се више неће наћи крова, под којим би могао одахнути бар са онолико спокојства, с колико ј 
ли су дани општега примирја.{S} Али чим би се причестили, разилазили су се, а већ сутра дан кло 
да, доћи ма каква згоднија мисао, којом би и себе и село заклонио од крвнине, која се морала пл 
p>— У истини, — упаде Павле, — Бирчанин би могао много учинити.{S} Успут смо слушали од људи, к 
 своме крају спадао у најодабраније, он би понајпре могао наговорити кнезове да устају.{S} А са 
ан дошао, да потражи лека у молитви, он би се виђао са сељацима.{S} А то га је тиштало и горко  
S} Да Рупић није под његовим кровом, он би му, у овоме часу, најжешће пребацио, али овако само  
{S} Да је ма ко други овако покушао, он би одлучно одбио, не би пристао, да баш од њега потекне 
 могло прибрати.{S} Да је смео само, он би овога часа и Милоја и игумана смождио, затро би их,  
ра.{S} Њему би се зацело поверила, а он би је, као и Смиљу Гагићеву, одбранио.{S} Али камо га?{ 
а своју снаху сам предаје Турчину, и он би се, нема сумње, радовао, што се склонила, да нешто н 
која би ишла противу игумана, одобравао би ћутке и климањем главе, а то је већ било доста, те д 
тник, па ма који био, у то доба путовао би до заласка сунчева; где је стигао, онде је конаковао 
с прсију испод црвена јапунџета, познао би одмах <pb n="33" /> једног од оних гиздаваца турских 
да више не мога издржати.{S} Помахнитао би, да још који часак остане у кући.{S} Желео је да се  
н се не би препао.{S} Сам он један стао би пред овај праг, па би сузбијао, млавио и таманио нав 
о болели.{S} Од времена на време застао би, да одахне, а поглед на звездано небо, што тако чаро 
 гуслара да гуди у чијој кући, навраћао би онако оружан до зуба, да бар чује што о староме јуна 
уста oчекује опроштај на исповести, био би највећи грех.{S} Зато се није ни усудио да се утече  
а убицу.{S} Да га није убио један, убио би га други; а убијеш ли ти само једнога, тебе ће убити 
 та воденица клепетала више.{S} Занемио би, море, као невеста пред ђувегијом.</p> <p>Весео смех 
и у хајдуке, а тим одметањем упропастио би целу породицу; јер Сали-ага, у такоме случају, није  
несрећу: јер ако се ма кад прокљуви, ко би га онда заклонио од турске освете, ако не ага Џинић, 
хтели заменити никаквим откупима.{S} Ко би покушао да се одупре овоме обичају, или би изгубио г 
це моја, шта знам да ти саветујем, и ко би те спасао!{S} Најбоље би било да одеш одавде; али ку 
права да тражи да је заштите.{S} А и ко би заштитио туђу жену, кад, ето, нису у стању да заштит 
 што стоје спремне, да оборе ватру, ако би ма ко што поумио, сељаци не мрднуше с места.</p> <p> 
ушао ма шта, да поврати стари ред, како би се то свршило?{S} Између њега и сестрића испречило с 
истом узавреше и почеше се јадати, како би их оволика глоба упропастила: јадали су се толико, к 
ао у крај ћелије, па отуда зверао, како би се уклонио, она притрча, дохвати га за главу и стаде 
 је више тиштала домаћа невоља.{S} Како би се он сада радовао, кад би нешто смео да поручи Ђорђ 
оћу, Рупићу! — одговори Ђера. — Па како би?{S} Зар не пострада?</p> <p>— Па, да ви’ш, и није на 
отићи, — одговара се Рупић. — Него како би било да очекнемо, док он оде, па да узмолим субашу.{ 
аш сад немоћан, да му нахуди.{S} А тако би му се радо за јучерашњицу осветио.</p> <p>Сељаци су  
 да Моравчане од њега отргнем, а остало би ми већ било лакше.</p> <p>Тако је мислио приближујућ 
о више науживају у своме разврату, било би зацело чудно, како се Станојка и досада сачувала исп 
егову расположењу.{S} У овоме часу било би му милије, да чује ма какав тресак или олују, која б 
 врата чуо.{S} У два три маха причинило би му се да чује притајено корачање, а сад би опет чуо  
се уопште за његов спас заложи, значило би то исто, што и спрегнути се са одметником, а Турци н 
е нас не задржа у хану, а, бој се, тамо би те познали.</p> <p>— Не реци два пута! — одазва се в 
 часа и Милоја и игумана смождио, затро би их, да им ни трага не буде, али је овако трпео и слу 
Дакле, ако је из Мораваца ко умешан, то би могао бити само Хаџи-Ђера.{S} Па онда, Хаџи-Ђера је  
та сачувам, да не иде тамо.</p> <p>— То би ме, ага, баш избавило бруке, — одговори Рупић, муцај 
тешке мисли.{S} Да је могао само, чисто би јаукнуо од неког терета, што му се свалио па душу, п 
естално зверати на све стране.{S} Чисто би побегао, само да може.</p> <p>— Знаш ли? — понови иг 
} Зато је увек радо ослушкивао све, што би се на састанцима причало о хајдучким делима, а нароч 
зговарати.{S} Тај чудновати осећај, што би се у њему заталасао на ову помисао, схватао је да је 
е нестрпељиво ослушкивао сваки шум, што би се око врата чуо.{S} У два три маха причинило би му  
мртва тишина, и само високо над њим што би се о часовима авдеса разлегало „Алах ил Алах“.{S} То 
 ово доба пало је Џинићу у очи, као што би и другима у то време.{S} Ко су они?{S} Куда ће?{S} З 
да би пре сактисала саму себе, него што би тамо отишла.{S} Сали-ага и његов побратим, са остали 
ле, сркале кафу, на тек по који пут што би се неко од њих, занесен песмом, мало устурио на узгл 
и пре силаска агина с Рудника.{S} Зашто би, дакле, пре времена излетао, кад нема користи, <pb n 
} Али ову намеру брзо напусти.{S} Нашто би журно?{S} Старије је јутро од вечери, а већ сутра не 
 главу.{S} Кад не би отишла субаши, зар би је он сачувао Рудника?{S} И зар би је после тога гле 
 упропастила, а то што Рупић не сме зар би могао Милоје?{S} Па ипак, кад је почео о Милоју да р 
 зар би је он сачувао Рудника?{S} И зар би је после тога гледао мирно у овој кући?{S} А да оста 
ого их је! — одговори Џинић. — Шездесет би ми требало само да похватам два брата Недића, што с  
и Бог зна, докле би тако ишла и у какву би се урвину сурвала, да се не сукоби с Дамљаном, који  
 тога и ова двојица, па и Гагићка, коју би у капи воде попио, кад би могао, збуњивали су га сво 
осле првога запрепашћења и претње, коју би можда у ономе беуту страха и извршио, да га сестра н 
бавља невине и сатире злотвора.{S} Њему би се зацело поверила, а он би је, као и Смиљу Гагићеву 
 до голе душе у одметниковој кући, кућу би му запалили, браћу и остале мушкарце бацили као хајд 
} Због тога калуђера плаћате глобе, па, бива, ако овако устраје, и главама ћете плаћати.</p> <p 
одговори ништа.</p> <p>— Пак, ондакара, бива, да нам прокажеш све твоје јолдаше, с којима узбуњ 
е црвени ћурак.</p> <p>— Е, вријеме је, бива, ваља нам ићи.</p> <p>— Ама поседи још, добар чове 
преображено лице игуманово. — Друго је, бива, Иса Иекајмбер, а друго ти.{S} Ето, за Смиљу те ам 
даше се испод очију.</p> <p>— Па ко је, бива, крив?</p> <p>— То не знам.</p> <p>— Е, ви’ш ти ње 
 па се за њих и крви!</p> <p>— Тако је, бива, — одговори Џинић, — само што Станковићи и Гагићи  
нико од нас не опази!</p> <p>— Тако је, бива! — одговори Рамо. — .{S}Лијепо казује песма: најље 
ду зло.</p> <p>— Ја, зло!{S} Крвите се, бива, као и свака погана вјера.{S} Завађате рају и одме 
ио пријатељ због тебе.{S} Пазио сам те, бива, и онда као и данас.{S} Него, жив ми, немој више д 
.{S} Ветар је.</p> <p>— А одакле идете, бива?</p> <p>— С Рашке, честити ага.</p> <p>— Па куда у 
 као велиш да су урадили Дићани, а они, бива, то исто веле за вас, Моравћане.</p> <p>— Лажу, аг 
на?{S} Ђе ти је шаркија?</p> <p>— Удри, бива, али ону стамболску! — узвикну ага Џинић.</p> <p>С 
!{S} Они су га убили.</p> <p>— Не знам, бива, ко га је убио, али ни они нису боље прошли.{S} На 
, причаш о некаквим невољама и не знам, бива, још шта, како им се ваља измирити, те да се лакше 
 влаше, капе!{S} К’о велиш, пљун’о сам, бива, једаред аги у браду, па зашто не бих сада у брк?{ 
зар нијесу грђи него ли и сваки хаинин, бива?{S} Хајдука бар знам, могу га се чувати; али од ов 
ином крстаре овуда.</p> <p>— Неће дуго, бива.{S} Ни њих не би било, да није овијех кнезова и ка 
ерово. — Шта је?{S} Што си се застиђео, бива као влашка невјеста?</p> <p>Хаџи-Ђера с презрењем  
ћеш, крмку, рећи ћеш све, па чак и оно, бива, како си мајку за сису уио!{S} Дедер, Суљо! — грмн 
, те набија у лулу.</p> <p>— Баш добро, бива, те те затекох тако.{S} Деде, принеси ватре.</p> < 
— Заборавиће и на Хаџију и на заклетву, бива, чим угледа, како јој сина пењу.</p> <p>И одмахну  
сркао кафу.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, бива? — запита га Шаћир. — Од јутрос си много карли!</p 
притиште пољубац на вреле образе. — Ех, бива, сада сам лак, као да си ми скинула Бог зна какав  
овори овај. <pb n="162" /></p> <p>— Ех, бива, нико други него она подмуклица тамо.</p> <p>— Хаџ 
сам! — одговори Јован.</p> <p>— Знаћеш, бива, знаћеш, кад притегнемо.{S} Везујте га!</p> <p>Тур 
 мак па конац, а ви добро знате шта све бива, кад се нађе убијен Турчин у сеоском атару.{S} За  
в.{S} А што они човјек погибе, ен’ онај бива, и што Рупић и она старица запомажу тамо, како ће  
ба!), Џинићу!{S} Лако је теби, ен’ онај бива, кућа ти је ту, под носом, а ми, борме, морамо прв 
ед само угледао очи, не би ти, ен’ онај бива, та воденица клепетала више.{S} Занемио би, море,  
 Шаћир. — Алах није намијенио, ен’ онај бива, да наки цвијет увехне у блату.{S} А крмци к’о крм 
 Шаћир, — цурама је лијепо.{S} Ен’ онај бива, шта им фали?{S} Погле само, како су лијепи и кршн 
p>— Чу ли, хаџија!{S} Ми ћемо, еп’ онај бива, одсјести овдје до сутра дан.{S} Нареди конак људи 
ла је своје, и, мало по мало, весеље је бивало све тише и тише, докле се све не ућута.{S} Шарки 
они гдегод у шуму.{S} Па док је с рајом бивало овако, кнезови не <pb n="140" /> смедоше ни зуба 
и.</p> <p>Од дана до дан и Хаџи-Ђера је бивао све усамљенији.{S} Само о празницима и када би ко 
... ухватиће га пси!...</p> <p>Занос је бивао све већи, а из ње је јара чисто била. <pb n="93"  
м водом.{S} Мало по мало и врелина поче бивати тако несносна, да јој се чинило, е ће јој сва из 
ић истину казао, у толико му ствар поче бивати још чудноватија.{S} Откако се учини крвна завада 
и пића, које загреја аге, разговор поче бивати све живљи, докле се не претвори у право весеље.< 
ти чељад? — запита Шаћир, коме већ поче бивати незгодно око срца, што још не виде ону, ради кој 
положење наново га захвати, и њему поче бивати несносно, што нема Дамљана.{S} Ово неколико трен 
увишну врелину, што му из главе и очију бије.{S} Али ни ова студен није у стању да утиша ватру  
ти на „рудничко весеље“ што га Руднички Бик сваког петка изводи.</p> <p>Али, ето, сунце је давн 
прозвао Кесеџијом, а Сали-агу Рудничким биком.</p> <p>Ове вечери он се враћао из Ваљева, где је 
што је почивала на јабуци од кубурњака, била је готова на крв.</p> <p>— Она... — простења стара 
весеља, за која су и деца у селу знала, била су за њу толико <pb n="97" /> страшна, да би пре с 
едан општи бол, а то, што је сада чула, била је само једна кап у неизмерној пучини њезине несре 
 силеџија.{S} Докле јој је био муж жив, била је и виђена и заклоњена, а сада?{S} Сада је, ето,  
ачак звезде кроз <pb n="148" /> облаке, била је Станојка.{S} Она би можда могла наговорити суба 
>Слика, што залелуја у души игумановој, била је тако живахна и свежа, да он у један <pb n="145" 
оким зидом.{S} Јама, из које је изишао, била је тик самога зида, а у близини једне приземне кућ 
ло тело.{S} Висина, с које се отпустио, била је само за један лакат над земљом, те тако се задр 
а онда позвати њих; да му пију самртну, била му је непријатна.{S} Зашто да се други меша у њего 
ас побију.</p> <p>Анђа је, у овом часу, била решена на све.{S} Све што се од јуче догодило и шт 
очајничка малаксалост него ли отпор.{S} Била је потпуно саломљена, треперила је као у грозници, 
— рече нешто несталним гласом.</p> <p>— Била, кнеже, — одговори игуман.</p> <p>— Па, ето, дођох 
исли, осим оне у Бога.{S} Али и та нада била је као у самртника, испод чијих се ногу измиче зем 
одгоненути.{S} Ма да би Џинићева понуда била скривенија од оне на Руднику, њој је подједнако ру 
то су звуци мајчини.</p> <p>А баба Анђа била је у свему права мати из тога времена, над којом с 
S} Али узаман.{S} За неколико тренутака била је и она везана, а онда је један потхвати испод ко 
ћало је невољу, али је у неку руку жена била још већи мученик од човека, који је ипак могао наћ 
е била оличени мученик; њезина страдања била су несноснија и тежа, у колико се није могла као ч 
аселак био забаченији, то су и нагађања била заплетенија и тајанственија.{S} У Дићу се шапутало 
о удесио да служи.{S} А Тодорова Субота била је један од оних дана, када је народ долазио да пр 
на размирица између Станковића и Гагића била му је добро дошла, да своје дело другоме подметне. 
раном узидана у зид.{S} Та повиша плоча била је велика таман за једно седало, па како у кули ни 
љубави измиреној браћи.</p> <p>Црква је била препуна.{S} После свршене службе изађе Хаџи-Ђера п 
дакле још нико не изађе жив, молитва је била немоћна да га освежи.{S} На очи му једнако излази  
Али Гагићи су га слагали.{S} Девојка је била и тога дана и после у селу, у кући једнога пријате 
ходу ненадко падаше.</p> <p>Станојка је била унесена и закључана у последњу собу за селамлуком. 
 шаку. <pb n="98" /></p> <p>Станојка је била као убијена.{S} Нити се бранила више, нити је шта  
и на сву висину исправи.</p> <p>Јама је била за неколико човечјих бојева дубока, а тако узана,  
ијег и заштитио.{S} Али жена!{S} Она је била оличени мученик; њезина страдања била су несносниј 
 четворици брата и мајци.{S} Кућа им је била још из давнина виђена у овоме и околним селима, са 
од њега ширио се густ мрак, а одоздо је била влажна мемла, пуна трулога задаха.{S} Можда је ово 
ланова; а што је одвукао девојку, то је била обична ствар, на коју се око Рудника већ навикло,  
а игумановим.{S} После пет година то је била прва реч о измирењу, коју је чуо из уста своје пас 
о по мало и навикао на њу.{S} Бар то је била једина сламка за коју се удављеник рукама хвата.</ 
} Хаџи-Ђера чисто претрну.</p> <p>То је била Станојка.{S} Баш овога часа и њу су довукли из Гук 
јче с тестијом воде.{S} Свежина, што је била из целе ове појаве, занесе јахаче и они је заустав 
а видео, али осим мрака и влаге, што је била одоздо, није видео ништа друго.{S} Рукама напипа д 
ак се чинио невешт.</p> <p>— А синоћ је била и моја Станојка до тебе? — рече нешто несталним гл 
 кратком брадом и са очима, из којих је била нека необична мрачна дубина, а уз то испупчене јаг 
посматрати необичним очима, из којих је била светлост правце у његово чело и чисто палила.</p>  
 жеља, да изврши што јој је рекао, није била ништа мања од разблудних осећаја, који овога часа  
и косу влажну од крви, али та рана није била велика; изгледа као да јој је на једноме месту кож 
угуши.{S} Помисао на сутрашње муке није била у стању да поколеба његову снагу и веру у добро де 
— немој ми учинити зла.</p> <p>Још није била начисто, шта се све с њом догодило и откуда сама у 
дрвље и камење.</p> <p>— А ти, јадна не била? — узвикну запрепашћено игуман. — Да ниси одала?</ 
гњишта у кући.{S} Од синоћне ватруштине била је у лицу сва као испијена, али тек ватра је прошл 
 Ето, да се нешто преуда, онда ми не би била баш ништа, ни род ни помози Бог.</p> <p>А ово прав 
ра и под грло.{S} Она је у самој ствари била врло лепа, можда много лепша него што се то често  
д су се баш овде дошаптавали!{S} Ја сам била у вајату.{S} Шапутали су нешто дуго, па тек чух, к 
 сутра ће на Рудник.{S} Та сама помисао била је довољна да је сасвим утуче.{S} Па бар да има ко 
иновљи и образ кћерин.{S} Она је управо била онај највећи очајник овога доба, она је највише тр 
е бивао све већи, а из ње је јара чисто била. <pb n="93" /></p> <p>Снаха донесе сирћета, па јој 
лутиновић са Грахова.</p> <p>Обојица су била познати у београдском пашалуку.{S} Павле је један  
о, доведоше је ван себе.{S} У овом часу била је кадра на све.{S} Личила је на рањену вучицу, ко 
 Од Смиље није ништа сазнао, јер је још била у заносу, кад је он отишао по Милоја, да га амо до 
душа није имала више снаге, сузе су јој биле последње оружје или, боље рећи, знак потпуне немоћ 
 села.{S} Али све узаман.{S} Страсти су биле јаче од разлога, и завађени почеше још већма избег 
а, за које није марио.{S} Па ипак то су биле тек само мисли, што су једна за другом ницале, па  
 подуже размишља.{S} Субашине речи нису биле само обичне претње.{S} Он је зацело пре полак годи 
ао у полутами.{S} Решетке на прозорчету биле су густо испреплетене гвозденим шибовима, а зидови 
оца, а муж и отац, тако исто потиштени, били су толико слаби, те нити су могли ни смели да је з 
ји га је онако упетљана скроз прожимао, били су врло слаби, да га одрже стајаћива.{S} Он се пос 
 којих је овде онде опао скамењени леп, били су од дебелих тесаних стена.{S} Соба је потпуно ок 
атељ, а Станковићи су као и остала раја били мирни и послушни.{S} Осим тога Рупић, као најстари 
и поглед Шаћиров и она мрка лица Турака били су довољни да увере рају, како јој не треба очекив 
е ближили излазу, и гласови оних песама били су све живљи.</p> <p>Из последњега ходника испадош 
снага нагло издаје.{S} Лактови и колена били су одерани и рањави од овога посла, па су га силно 
, али и на крају разговора Павле и Ђура били су на оном истом месту, одакле су започели.{S} Хаџ 
ју од узајамне освете.{S} Дани причешћа били су дани општега примирја.{S} Али чим би се причест 
еше никога од Турака око аге: сви су се били разишли по ливади око кола и девојака.</p> <p>Плах 
о се нагађало о узроку, у толико су сви били сложни у једнакоме осећању. <pb n="188" /> Закрвље 
је ово изгледало као лаж, сви су у кући били изненађени.{S} Милоје је само зверао то у игумана  
а ипак тугаљиво.</p> <p>Црква и калуђер били су још једино уточиште, у коме су налазили бар нек 
 неколико пута, и мало за тим па су већ били под стрехом.</p> <p>— Добро вече! — рече слепчовођ 
 ни једне речи проговорили.{S} Обоје су били и сувише занети својим мислима.{S} Хаџи-Ђери је из 
 би се у кнежини јавио који, кнезови су били приморани да дижу потеру, да гоне хајдуке, убијају 
ви постајаху све јаснији.{S} Гласови су били само женски.</p> <p>Игуман се стресе, као у грозни 
четири зида.{S} Као и Шаћир-ага, сви су били одевени у богато везену оделу.<pb n="150" /> те се 
зови су осећали ову сумњу, па како нису били поуздани, да се могу одупрети сили дахија, нити су 
 због несвестице и крви што је истекла, било је тако ведро и свеже, да га је та свежина запљуск 
о зна шта све може Рупић урадити сутра, било због страха или због оне претње, са које га Милоје 
као што се носи по крајевима око Ужица, било је доста очувано.{S} На њима су гуњеви и кратки пе 
т увехне у блату.{S} А крмци к’о крмци, било их је и љућих, на ни један не смједе ни зуба помол 
Оно писмо; што га је мало час прочитао, било је од Карађорђа, Катића и борачкога кнеза Симе.{S} 
сла срамоте; а што га је највише пекло, било је још и то, што је Шаћир одмах пустио Гагића, чим 
А да се опет уклони и сакрије у честар, било је већ доцкан.{S} Он се хитро диже, трже кубурњак  
к жива створа или бат стражаревих ногу, било је узалуд.{S} Гробна тишина владала је споља као и 
чије руке примају нафору и Свету Тајну, било је усред ових општих зулума ипак тугаљиво.</p> <p> 
се што више науживају у своме разврату, било би зацело чудно, како се Станојка и досада сачувал 
иством помогао Дићанима, па још Гагићу, било је довољно, да се, поред умаљене туге за одведеним 
 мислити.{S} Једино што је осећала још, било је срце, које би од времена на време затрептало, т 
 Јасеници, да се и овде крене.</p> <p>— Било и битисало, мој Павле, када сам могао учинити што  
је у Београду кују.{S} Али како било да било, он је слутио, па и веровао, да ово није урађено б 
упићу и селу.{S} А и толико је сељанима било добро дошло.{S} Кад нису смели ништа Турчину, а он 
а, смири.</p> <p>Већ после два три дана било је све мирно, осим Шаћира, који је беснео од силне 
а чим ослави пролеће, ето им и мене, па било с народом или сама.</p> <p>— Евала ти, оче игумане 
посађивао око огњишта како је где места било.</p> <p>— Јазук, браћо, шта се ово све ради! — узд 
ско чељаде, а да није бар неколико пута било на Руднику?{S} А где је та црква, у којој бар једн 
доба између Станковића и Гагића из Дића било је неке распре због синора.{S} Кметови су пресудил 
што их притезаше.{S} Али Милојеву нарав било је тешко обуздати.{S} Ма да је; као и остала браћа 
само једаред у своме веку, а то једаред било је доста, да му помути ум, занесе срце, да га опиј 
p>И једном и другом путнику тешко да је било нешто више од по тридесет и пет година.{S} Њихово  
урцима.{S} И тако није се знало, шта је било горе: или остати у селу, па трпети свако насиље и  
-Ђери се сави око срца, кад зачу шта је било с Јованом.{S} Он је врло добро слутио, да Шаћир не 
ло пређашњега беута...{S} Дакле, све је било само сан, последњи сан пред дверима вечности, које 
отивност скромном оделу сељака, које је било махом од бела сукна и ретко у кога неискрпљено с н 
ва скута и целива.</p> <p>У препрати је било доста тамно, те се не мога распознати лице, али по 
, али тек ватра је прошла, и сад јој је било много боље.</p> <p>Кад игуман ступи на праг, она у 
лопређашње борбе и отимања одело јој је било сво раздерано и у нереду, а од силног узбуђења јел 
 као громом поразило.</p> <p>Па тако је било и у Моравцима.{S} Поред свега тога, што је успео д 
 а оно што се о њему сазнало довољно је било, да га сасвим уништи. <pb n="198" /></p> <p>Позно  
а и засуле замрзли Љиг.</p> <p>Јутро је било од оних мразних, лепих јутара, у којима небо трепе 
су се и <pb n="234" /> потражили, то је било само да један другога утамане.</p> <p>Још пре зоре 
p> <p>А што му је најтеже падало, то је било уверење, да он сад не би могао, баш и кад би хтео, 
 кога Турци на све стране вијају, то је било и сувише, да га сасвим упропасти.</p> <p>И шта сад 
дметну у Недића дружину.</p> <p>А то је било после Петрова дне.{S} Његов рођак, Марко Радованов 
еколико породица испод Рудника, и то је било довољно, да застраши остале, те да и ово зло подно 
о, измири са својом судбином, али то је било само за један тренутак.{S} Узрујана душа размахнул 
амници, умотан у своје џубе, које му је било једини заштитник, што га чуваше од необичне хладно 
нова, што туда облећу.{S} Али таквих је било врло мало.</p> <p>На овим хајкама дешавало се по к 
х осам заселака, осим ове тројице, није било више ни једнога, на кога би што сумњао.{S} А и Гаг 
еколико бојева високо над њим био, није било више ни једнога отвора.{S} Слаба светлост, што је  
сти.{S} У силној мржњи према овима није било ничега, чега се не би латио, само да њима нахуди.< 
и у ваздуху.{S} Да се подигне горе није било никако могуће, а да остане овако висећи — за то му 
 остале.</p> <p>А у самој ствари и није било баш тако ласно веровати, да је ага Џинић могао учи 
ан за једно седало, па како у кули није било ничега више, па ни постеље, на којој би се могао м 
е дужа од пет корака.{S} У тамници није било ничега од намештаја осим <pb n="200" /> једне трон 
ти у планину.{S} Ни једно ни друго није било баш тако лако.{S} Од овога часа за њега се више не 
 да загрли Милоја и Гагића.</p> <p>Није било ока, које у томе часу не замагли.{S} Топла молитва 
ла по снежној путањи.</p> <p>У то време било је више него чудновато видети некога, да по ноћи п 
шине.{S} Дићани су се могли жалити коме било, то им није користило.{S} Ни субаша ни руднички му 
о, па макар до места, камо путује, и не било Бог зна како далеко.{S} Тако су радили Турци, па и 
 земље.</p> <p>Али успужати се чак горе било је и сувише тешко.{S} На половини пењања поче осећ 
ажало ни знака живота.{S} Ако је кога и било, тај је без сумње тврдо спавао.</p> <p>Али кад се  
ом.{S} Њему се у томе часу учини, да би било грешно да је није избавио, баш и кад би знао, да ј 
тујем, и ко би те спасао!{S} Најбоље би било да одеш одавде; али куда би?{S} Зар те то исто не  
> <p>— Неће дуго, бива.{S} Ни њих не би било, да није овијех кнезова и калуђера.{S} Они их пома 
ћи, — одговара се Рупић. — Него како би било да очекнемо, док он оде, па да узмолим субашу.{S}  
уверавала и ова башта, јер је у тврђави било једва довољно простора за зграде, а за овако прост 
љиво посматрала у снаху.</p> <p>— Је ли било кога у кући? — запита она.</p> <p>— Јесте! — одгов 
о горе и планине, али је на овој ширини било све осветљено.{S} Пред Сали-агиним конаком пламти  
дати ове покоре. </p> <p>— Е, срећно ти било, синко! — рече игуман, па, пошто га благослови, по 
</p> <p>И ако је у овој шумовитој башти било врло тамно, он се ипак пажљиво вукао поред зида и  
носи и буни, па, ма да се отима, да чим било ублажи тако кобне и црне мисли, те да се, колико т 
ја је ћутао.{S} Баш и да није све овако било, не би му вредело правдање пред Турчином, који ода 
оји дахије у Београду кују.{S} Али како било да било, он је слутио, па и веровао, да ово није у 
ци те ископаше!</l> <l>А зар им је мало било</l> <l>Два сокола, браће твоје? </l> <l>Куку, сине 
 започне.{S} Њему, истина, није ни мало било пријатно, да своју снаху сам предаје Турчину, и он 
 и пролили сте крв, па вам је и то мало било.{S} Нисте се смирили, докле у вашу крвну распру не 
ђени брат причао ми је све, шта је тамо било.{S} Субаша му је наредио, да нађе пошто пото Смиљу 
рњи авдес.</p> <p>Ма да је зимско јутро било доста студено, Хаџи-Ђера га није осећао.{S} Необич 
вала, да ма ко наиђе овамо, па макар то било и најмање дете, само да није са субашом на само.</ 
 би ћутке и климањем главе, а то је већ било доста, те да се разговор у таквоме смислу продужи. 
ане од њега отргнем, а остало би ми већ било лакше.</p> <p>Тако је мислио приближујући се на до 
ао, па најзад и не оде куму.{S} Није му било ни до разговора, ни до чега.{S} Сад би највећма во 
глас.{S} Убијен Турчин на сеоском атару било је страшније, него да је кроз село прошао буљук во 
ара његову расположењу.{S} У овоме часу било би му милије, да чује ма какав тресак или олују, к 
има, по којима су се ухватиле леденице, био је слеп.{S} Други, што га води, нешто је нижи, широ 
 тмастима сводовима, кроз који су ишли, био је осветљен зубљом, око чијег су се пламеног млаза  
јих уста oчекује опроштај на исповести, био би највећи грех.{S} Зато се није ни усудио да се ут 
говој близини.{S} До јуче, до мало час, био је он једини господар, а сад ево и овога калуђера,  
{S} Једино, што му је зујало око ушију, био је неки глас, који као да долажаше из даљине, на му 
и сандук, а за њим одмах напипа зид.{S} Био је у старој гробници некадање властеле овога градић 
задубљен у оно, што га сада очекује.{S} Био је на чисто с тим, да му сада нема више повратка у  
ај отвори врата и стаде пред сестру.{S} Био је онако исто суморан и натуштен.</p> <p>— Шта је т 
 /></p> <p>— Зар сам могао друкчије?{S} Био је под кровом игумановим.</p> <p>Милоје зашкрипну з 
 реду.{S} Долазим ти од кнеза Алексе, а био сам и код муселима.{S} Тамо у касаби као да се нешт 
Ваљево, кадији.</p> <p>Баш се у то доба био вратио и игуман Ђера с хаџилука.{S} Кад је видео, к 
 почеше и саме певати.</p> <p>Шарић-ага био је још млад човек, — тек ако је прешао триеспету.{S 
вот био физичка патња, а он је бар тада био слободан, враћао је злотвору мило за драго, па је у 
а дочека Шаћира.{S} Старији брат Никола био је тих дана на путу.<pb n="63" /></p> <p>Рано ујутр 
40_C13"> <head>13.</head> <p>Тога јутра био је у аге Џинића Шаћир.{S} У рану зору сишао с Рудни 
њима лежи већ толика крв.{S} Овога пута био је вољан, шта више, он је потпуно и слепо веровао Х 
рац није био из овога села, али је овде био познат по имену чича-Боца.{S} Тек пре неколико дана 
се оправљати да путују.{S} Хаџи-Ђера је био толико обазрив, те им не даде да иду друмом крченик 
 а обе шаке напипаше шупљину.{S} Зид је био само преграда између два тамника, што се цепаху лев 
овога убиства дошао кући с пута, где је био да одлучује овнове за своју трговину.{S} А то већ б 
вињо!) — осече се Рамо, а Суља, који је био већ сјахао, прихвати Шаћирева хата.</p> <p>Овај одг 
 Богу, ага, — зајеца она, — Милан ти је био пријатељ, он те је увек поштовао.</p> <p>— Ех, приј 
народ од ових силеџија.{S} Докле јој је био муж жив, била је и виђена и заклоњена, а сада?{S} С 
Шаћиреве намере да потурчи Смиљу, он је био на чисто, да нема више смисла чекати и трпети.{S} А 
и мученичком смрћу посведочи, колико је био предан цркви и народу.</p> <p>— Ама, ћоеће, Божји,  
>Страх, да и сам не пострада, толико је био избезумио Рупића, да је све више долазио изван себе 
је претурао мучне мисли.{S} Очевидно је био још под утисцима онога изненађења, што му Гагићка д 
а, да се, колико толико, разгали; то је био сан, што се лелуја већ толико година у његовим очим 
, прискочи у неколико скокова.{S} То је био манастирски чобанин.</p> <p>— Шта је ово, Милоје?</ 
milestone unit="subSection" /> <p>То је био спровод Стојана Станковића из сеоцета Мораваца.{S}  
Ђера није изгледао смелији, него што је био у овоме часу, када му Шаћир припрети мукама.{S} Као 
очи погледати.{S} Али, најзад, страх је био јачи од стида.{S} Он се чешће враћао на ову помисао 
бом <pb n="168" /> крве и гложе, а није био у стању да их као браћу измири: али ово што сад мор 
 не могоше спасти?</p> <p>— Милоје није био у селу, па и не зна шта се догодило, — одговори дев 
, да се мало проведе.{S} Али и ако није био из овога села, он је и са ове стране Рудника, као и 
се мало и гледа у снаху.{S} Али то није био њезин поглед, него некако друкчији, нејасан и страш 
> рудничких Турака, да нешто Рупић није био један између највернијих кнезова и да ага Џинић, ко 
па је чисто трептао.{S} Тај старац није био из овога села, али је овде био познат по имену чича 
тито и стеже песницу.</p> <p>— Вала, не био који сам, ако се Гагићи још недељу дана наносе глав 
о поче разгледати.{S} И збиља, камен се био за читаву стопу отиснуо у страну, а на месту, где ј 
ра ваља нам свима мрети.{S} Игуман је и био чудан човек.{S} Уплео се у ову нашу несрећну кавгу, 
е које капаху.{S} И никога нема који би био кадар да разметне оно разбојничко гнездо, да убије  
а по ноћи путује.{S} Путник, па ма који био, у то доба путовао би до заласка сунчева; где је ст 
откуда ти, оче игумане?</p> <p>— Где си био? — запита Хаџи-Ђера, место одговора, а не скида пог 
и.{S} Па онда Милан је у очи саме смрти био у аге Џинића, а овај га ипак убио!</p> <p>Свакако н 
бирали, нагађали; а што је који заселак био забаченији, то су и нагађања била заплетенија и тај 
ога, који га се дотакне.{S} Један часак био је довољан, да га сасвим преобрази, да од нерешљива 
буњени и без речи.</p> <p>Овај тренутак био је за Милоја толико тежак, да се није умео наћи.{S} 
ји је за неколико бојева високо над њим био, није било више ни једнога отвора.{S} Слаба светлос 
њега, долазило је само отуда, што је он био једино лице у Моравцима, за које није марио.{S} Па  
и, ако не они крвници.{S} Зар није Рамо био јуче у Дићу и запалио кућу оним проклетницима, а он 
ј састанак, па коме је у име Сали-агино био Шаћир-ага, бавио се о тој ствари.</p> <p>По Шаћирев 
цем?{S} Мислиш ли да се не зна, е је то био главом Павле Поповић.{S} И откуда да ти тај хајдук  
у и Моравчанима.</p> <p>А Рупић је зато био десна рука аги Џинићу.{S} Из његова се села није јо 
вати Шаћирева хата.</p> <p>Овај одговор био му је довољан, да позна, е Турци не улазе у кућу ка 
оје ће му Станојка доћи.{S} До мало час био је спокојан није ни сумњао да ли ће доћи.{S} Али шт 
ћу, унеше читаву забуну.{S} До мало час био је весео, али сада, кад је остао сам, започе осећат 
о тако подносили намете, али овај намет био је најтежи, у толико тежи, што га Сали-ага и његов  
ветити, одметнути, па и ако му је живот био физичка патња, а он је бар тада био слободан, враћа 
о заточеник.{S} А тај заточенички живот био је још тежи ове зиме, кад насташе сметови и кад вуц 
ти кћери и сестре.{S} А њен „ага“ Рупић био је један од тих, и он јој у овоме часу поста најцрњ 
и најближи комшилук у растршканоме селу био је толико удаљен, да би морала добро викати, докле  
нска главо, њега нема више, а ја сам му био пријатељ због тебе.{S} Пазио сам те, бива, и онда к 
је. — Што га не згодих боље!{S} Сад бих био миран.<pb n="116" /></p> <p>— Пе брини, јуначе? — о 
х поскакаше два јахача.{S} Један од њих био је Шаћир-ага, побратим Сали-аге рудничкога, а други 
 су се ћутећки грејали.{S} Један од њих био је Павле Поповић из Вранића, а други Ђура Милутинов 
е ослушнух боље и дочух, како му вели: „Био је у Гукошу, баш кад је хаџи-духовник доведе“. <pb  
.{S} Лако је онима тамо оклијевати: пун Биоград Турака, топова и џебахне, па од хајдука ни хабе 
{S} Али почекај још мало, док се тамо у Биограду све удеси...</p> <p>— Па? ...</p> <p>Шаћир пре 
им!{S} Добро су се и сада сетили тамо у Биограду; а не сврше ли с тим послом још ове зиме, онда 
ана Турчина.</p> <p>— Сали-ага је још у Биограду, него Шаћиру.</p> <p>Хаџи-Ђера изађе.{S} Мрача 
и остале на Рудник.{S} А сада ти велим, бирај што ти је милије: или мени или на Рудник.{S} Први 
го, жив ми, немој више да се опиреш.{S} Бирај, што ти је гођ драго.{S} Не дођеш ли ми још данас 
и, и ти ћеш, дина ми!{S} А тамо ти нема бирања: ко те први уграби, томе ћеш измећарити.{S} Ха?  
ли мени или на Рудник.{S} Први дан, кад биров викне да све цуре и невесте пођу Сали-аги, и ти ћ 
захори се с једне узвишице глас сеоског бирова, који позиваше моравачке домаћине, да одмах сила 
гора, а већ послије, — беше!{S} Алекса, Бирчанин, на овај Хаџија, што се упео да измири рају и  
један... па онда?{S} Јакако, мој Павле, Бирчанин има срце, соко је оно, али ће зато и платити < 
 Алексом, зар нема другијех кнезова?{S} Бирчанин је небојша.{S} За Мустај-паше није смио у њего 
не.</p> <p>— У истини, — упаде Павле, — Бирчанин би могао много учинити.{S} Успут смо слушали о 
та Хаџи-Ђера, који је пажљиво слушао. — Бирчанин, један... па онда?{S} Јакако, мој Павле, Бирча 
ахну Хаџи-Ђера. — Знају Турци, да им ни Бирчанин ни Алекса не могу ништа, докле год се ви сами  
во.{S} Него где су остали?{S} На једног Бирчанина иде стотину Рупића.</p> <p>Павле и Ђура очеви 
чисто занеме.</p> <p>— И кнеза Алексу и Бирчанина! — упаде Станојка. — Синоћ су градили весеље, 
ни весело устати.</p> <p>— Да наговорим Бирчанина, — рече полугласно. — и кога још?{S} Алекса н 
ти наново, кад угледам главу Алексину и Бирчанинову.</p> <p>За време разговора субаша је седео  
-Рувимом и састајеш ли се са оборкнезом Бирчанином?</p> <p>Хаџи-Ђера замишљено пропушта између  
х људи, — рече слепчовођа, па извуче из бисага гусле, колико тек да увери агу, како у бисазима  
 гусле, колико тек да увери агу, како у бисазима више ништа нема.</p> <p>— Добро, добро, рајо;  
 неће ни сутра измаћи.{S} Па онда, куда бисмо сад по овим сметовима, где ти нема других трагова 
сма.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, зар пе бисмо могли још ноћас у Дић?<pb n="32" /></p> <p>— Зар  
уда не идемо, — одговори слепи, —- и то бисмо ти лакше казали.{S} Али овога пута послаше нас, к 
з којих је сјала ведрина као из свежа и бистра кладенца, кад се у њему сунчева светлост огледа. 
ђу отресетије вршњаке у своме крају.{S} Бистре зејтињасте очи и сав израз лица показивали су пл 
ислио у овоме тренутку, гледајући у ове бистре очи, из којих је сјала ведрина као из свежа и би 
4"> <head>4.</head> <p>Мутно око зорино бистри се по мало, а оштар поветарац с Рудника распируј 
Распетога, то се разведравање све већма бистрило!{S} Срце јој затрепта, као кад осети, да му до 
је овај влашки домуз слагао.{S} Не море бит’ друге, дјевојка је у селу.</p> <p>— Како ћеш им ух 
ића.</p> <p>— Па?...{S} Виђећеш, што ће бит’ с липовим крстом?{S} Раја је мирна и слуша, али ов 
је тамо у селу и да ли ће стара Гагићка бити у стању, да сачува тајну кћерина скровишта?{S} А б 
јатељство, па су рачунали, да ће и њима бити добро, ако се не одвајају од Рупића, те тако мало  
у хајдуке, борити се противу насиља, па бити гањан не само од Турака, него и од рођене браће.{S 
 је пита најпосле за оно што, ето, мора бити.{S} Срце јој се цепало<pb n="110" /> али је ћутала 
о сан, све га нешто мами у Дић.{S} Мора бити да тамо има каквих бајалица што видају од урока.</ 
 — Што је једном већ речено, онако мора бити.</p> <p>Гомила сељака поче се покорно разилазити,  
е горе жив разговор.</p> <p>— Тако мора бити, ако не хтеднемо да дочекамо још једнога Мустај-па 
и та помисао, да се утеши оним што мора бити. — »Ето, сила Бога не моли“, прошапута у себи. „И  
еза је спопадала на помисао, шта ће све бити с њом, ако јој ни он не помогне.</p> <p>Не потраја 
аба Анђа је осећала да друкчије не може бити, него да се, као и остале, покори судбини; али то  
м шум и нечије кораке.{S} Ко ли то може бити?{S} Од манастирске чељади зацело нико, јер су сви  
а зла; а ако га је ко убио, онда ће пре бити, да је когод од оних тамо, од којих и ми већ толик 
ом ближи.{S} Још само три дана и све ће бити доцкан.{S} Турци ће је одвући на Рудник, да гледа  
{S} Ако је, дакле, когод спречио, то ће бити само он, и нико други.</p> <p>Поглед му се омаче к 
уњено лице.</p> <p>— Бој се, куме, неће бити за кулук.{S} Некако ми се чини све ово чудно.{S} Ј 
томе часу шкрипну зубима.</p> <p>— Неће бити, куме!{S} Субаша вели, да је игуман наместио Павла 
агићи нису први започели крв, и може ли бити брату да не освети брата?{S} Лако је теби, ти и не 
и фес међу шакама, — молимо те, хоће ли бити данас у цркви службе и закона за људе?{S} Ево се с 
ле, ко од Моравчана умешан, то је могао бити само Хаџи-Ђера.</p> <p>Али ма колико се ова сумња  
о је из Мораваца ко умешан, то би могао бити само Хаџи-Ђера.{S} Па онда, Хаџи-Ђера је једини он 
амеру ода Турцима.</p> <p>— Може и тако бити, — одговори Ђура сетно. — Алекса је на љутој невољ 
 поче мислити о ономе, шта је све могло бити после неколико недеља, можда и после неколико дана 
летен у плетеницу.{S} Коњанику је могло бити на тридесет година.{S} Кад угледа игумана, скочи с 
кнезова, калуђера и свештеника, па ћемо бити мирни и од њих и од хајдука.{S} Турске ми вјере, к 
, па изађе напоље.</p> <p>— Ко ли ће то бити! — проговори Мратић и изађе за женом.</p> <p>Остал 
ци, да се и овде крене.</p> <p>— Било и битисало, мој Павле, када сам могао учинити што више од 
з које је пре сто година, само у једној битци, под кулом Витковића и у Ваљеву, пало петоро браћ 
</p> <p>— А шта ли то?</p> <p>— Бој се, биће због оног крвника.</p> <p>— Нека, ујаче, отиди ти; 
а мучење и смрт, што ће га сутра снаћи, биће само печат, жиг, по чему ће Учитељ, познати мучени 
акога субаше.{S} Ако се на тефтер узму, биће их за цело четири до пет стотина кнезова, калуђера 
p>— Добро те вас обојицу видим живе.{S} Биће, бој се, пола године, како вам се изгуби траг.{S}  
а дан.{S} Нареди конак људима!</p> <p>— Биће, ага, — одговори Хаџи-Ђера.</p> <p>— Па сутра, ако 
, па почеше као и срце куцати.</p> <p>— Биће опа, — помисли, па отури чибук, да не дими уз очи, 
е и ти оглушила о њега, а двери небесне биће затворене за тебе.{S} Бићеш проклета, трп пут прок 
ње, која у овоме часу обузе цело његово биће.</p> <p>— Е, чуј ме, оче игумане, — простења загуш 
ећао.{S} Необична ватра обузела је цело биће његово, а у глави је осећао хуку и брујање.{S} Ова 
ада сиротиња за туђу кривицу!</p> <p>—- Бићеш нам и отац и мајка, — додаде други, — ако нас изб 
вери небесне биће затворене за тебе.{S} Бићеш проклета, трп пут проклета!</p> <p>Необична страв 
ле ово чудо не прегрми?</p> <p>— А куда бих од оних гробова? — прошапута Анђа и навуче губер на 
кога још?{S} Алекса не сме, а ја?{S} Ја бих, ја хоћу да погинем за образ и цркву, на коју пљују 
их само дознао ко је убио Рама, ноктима бих га рашчупао!</p> <p>— Па хоћеш да ти ја кажем ко је 
га! — одговори Рупић. — И веруј ми, кад бих само дознао ко је убио Рама, ноктима бих га рашчупа 
ђер.</p> <p>— Шта би рекао, Рупићу, кад бих ти ја казао, да је Миланов убица главом твој пријат 
Милоје. — Што га не згодих боље!{S} Сад бих био миран.<pb n="116" /></p> <p>— Пе брини, јуначе? 
ом атару.{S} За једнога Рама, море, све бих вас попалио и као пашћад потукао.</p> <p>Сељаци су  
 и да ме позову да му пијем самртну, не бих му је пио, <pb n="24" /> не бих дао, да му туђа рук 
га. — Нисам.{S} И да ми је поклањаш, не бих је примио, како ти очи севају.</p> <p>Марко крвничк 
тну, не бих му је пио, <pb n="24" /> не бих дао, да му туђа рука главу укине.{S} Опростио бих м 
рати.</p> <p>— Нуто, нуто!{S} Сад те не бих пустио, па да ми падишах пола Стамбола поклони! — р 
 бива, једаред аги у браду, па зашто не бих сада у брк?{S} Ама ниси знао, да свака лаж на нос и 
те да плаћамо толику глобу, е то баш не бих рекао.</p> <p>— А ко ти рече, да ћемо сада платити? 
 упаде му у реч један Моравчанин, — пре бих се с Турцима збратио, него што бих се с њима здрави 
и велим, али тако ми ове светиње, родио бих се наново, када би већ једном нестало тога Рупића.{ 
 Шаћиру.</p> <p>— Турске ми вјере, смио бих се заклијети, е нас је овај влашки домуз слагао.{S} 
а му туђа рука главу укине.{S} Опростио бих му онде, да га на овом месту смирим, — зашкрипа Руп 
отидоше некуд.{S} Да сам имала кога, то бих ти јавила одмах, а овако морала сам до мало час чек 
 пре бих се с Турцима збратио, него што бих се с њима здравио.</p> <p>Али духовник ни после ово 
ик сасвим изнеможе и клону под ударцима бичева, одрешише га и гурнуше у један кут, где је и ост 
, још једном пољуби мајку у руку, па се благо изви из њена загрљаја и изађе на двориште.</p> <p 
 светитељем прекрети.</p> <p>— Витез се благо осмехну, али онога погледа не скида с његова чела 
упало.{S} Она није видела ништа: ни оно благо и топло сунце што трепери озго и сија над снажном 
тренутака, докле игуман не приђе, те их благо растави.</p> <p>Старица је већ од духовника сазна 
Арханђела, а њој дође, као да се светац благо насмеши.{S} Побожна <pb n="88" /> молитва даде јо 
 сами оџак, на коме трепери ватрица, те благом топлином загрева ћелију, седела је Смиља.{S} Ово 
риђе хаџијиној руди, целива је и замоли благослов, на га неста у мраку.</p> <p>— Чудна посла! — 
е, — рече Дамљан и саже главу, да прими благослов.</p> <p>— А што, синко: зар ти је додијало у  
тупише игумановој руци.</p> <p>— Да сте благословена, децо моја! — кликну игуман, положи обе ру 
мали-пиштоља.</p> <p>— Нека је срећно и благословено! — узвикну народ као из једнога грла, а ма 
.</p> <p>Хаџи-Ђера се побожно прекрсти, благослови калуђера законошу, који у томе часу дође и м 
га игуман, кад му се приближи.</p> <p>— Благослови, оче! — одговори коњаник, принесе шаку челу, 
прату ова му прилика приступи.</p> <p>— Благослови! — рече, па се дотаче његова скута и целива. 
лоје и Дамљан игумановој руци.</p> <p>— Благослови, оче!</p> <p>— Бог вас благословио, децо, и  
 се смерно и приступи му руци.</p> <p>— Благослови, оче!</p> <p>— Бог благословио! — одговори и 
икнути: „Ето јагањаца Божјих?“</p> <p>— Благослови, оче! — повикаше Милоје и Гагић у један мах  
ило, синко! — рече игуман, па, пошто га благослови, пољуби га у чело. — Иди, али чувај српски о 
ницама, отвори их и приђе руци, која је благослови.</p> <p>— Где је Милоје?</p> <p>— Овде је, — 
же да дахне.</p> <p>— Оче!{S} Опрости и благослови народ твој! — завапи Мратић, сузе га загушиш 
воме и покој души! — прошапута игуман и благослови узнемирене кости покојника, па изађе из гроб 
, да је целује, а он њу пољуби у чело и благослови.</p> <p>— А куда ћемо? — запита Дамљан.</p>  
дости, целиваше га у руку.</p> <p>Он их благослови и оста на овоме месту, све докле се ови, сил 
</p> <p>— Благослови, оче!</p> <p>— Бог благословио! — одговори игуман. — А где је кнез?</p> <p 
гласу игуман позна женско.</p> <p>— Бог благословио!{S} А ко си ти?</p> <p>— Станојка! — одазва 
е и целива руку игуманову.</p> <p>— Бог благословио!{S} А откуда?</p> <p>—- Па, — одговори пита 
 <p>— Благослови, оче!</p> <p>— Бог вас благословио, децо, и срећан пут!</p> <p>— И опрости ми, 
верењем, да ће ипак доћи дан, у који ће благословити измирену децу.{S} А док се он заносио машт 
ишчекивани; по њему се разли материнска благост и мекота, она се смерно прекрсти, дубоко поклон 
.</p> <p>— Тако, тако, болан! — продужи блаже. — Реци ти мени, где је Смиљчица; а ја ти, ево, з 
ом уста њихова, у очима му сија небесно блаженство, а грло звони и извија, као никада дотле: „Т 
ало заборави на све.{S} Побожна молитва блажила је по мало његову душу, крепила га, и најзад, к 
 ен’ онај бива, да наки цвијет увехне у блату.{S} А крмци к’о крмци, било их је и љућих, на ни  
p> <p>Дамљан га пусти.{S} Рупић се диже блед и смрвљен.{S} Само је тешко дисао од силна напреза 
 се огледала клонулост, стајао је нем и блед пред субашом; а овај га је злурадим уживањем са св 
адох ти доћи, да потражим ујака.</p> <p>Блед као крпа, Рупић је само бленуо разрогачено у нећак 
 се укоченим погледом загледа у под.{S} Бледа месечина једва је продирала кроз узидано решме и  
јем оптоку светлуцају тајанствени зраци бледа жишка.</p> <p>— Целуј! — узвикну игуман, а глас м 
ници, по којој лелуја таласава светлост бледа кандила. — Дај ми крепости!{S} Што ме не умудриш, 
ао дивљачки.{S} Рупић је само зеленео и бледео, гледајући у нећака, који се једним махом истрже 
 очију с рушевина, над којима је пловио бледи месец и замишљено гледао кроз тамну ноћ у спаљену 
сак заста, а преко широка лица пређе га бледило.</p> <p>Игуман се поздрави с њим и понуди га да 
удске гласове, толико га сад више пређе бледило.{S} На ове гласове плануше му очи необичном мрж 
уђе Хаџи-Ђера у своју ћелију.{S} Његово бледо лице с кратком проседом брадом и задубљеним погле 
лавеж сеоских паса, као да би да одгони бледу сабласт, што се за горама тајанствено помаља, диж 
у душу кад погледа, дошло је овога пута блеђе.{S} Колико су га год дирнуле Рупићеве речи, толик 
д се отимала од Рама, лице јој је дошло блеђе, а у оним ведрим очима, што су онако веселом радо 
потрес, што се на лицу огледа, а Милоје блене у ово двоје и као заливен ћути.</p> <p>Тако су ос 
се устурио мало у страну и као скамењен блене у Милоја.</p> <p>— Као пса ћу те убити, ако поуми 
онио се Мратић уз довратак и несмислено блене у мрак и оне крупне жеравице, што су се осуле по  
на.</p> <p>— Шта си се узјазбила ту, те бленеш! — дрекну на Станојку, која још једнако стоји на 
 <p>— Рекох...</p> <p>Рупић и мати само блену зачуђено.{S} Милоју поста несносно ово ћутање.</p 
ништа.</p> <p>Станојка је као скамењена бленула.{S} Тек сада, кад је чула ово, осетила је: како 
Милоје, који је стајао још украј гроба, бленуо је несвесно и немо у дрвену крстачу, на којој ви 
ло, тако је стајао и разјапљених вилица бленуо у игумана.{S} Али док му је спољашност тако изгл 
 главом.</p> <p>Док је он овако сатрвен бленуо, Станојка је седела у вајату покрај свекрве.{S}  
ка.</p> <p>Блед као крпа, Рупић је само бленуо разрогачено у нећака, а од силне навале једа тре 
га ухвате па делу, стајао је и несвесно бленуо у ово лепо лице, које и у несвести беше тако све 
може око погледати, а да не засени пред блеском сунчеве светлости, која се разлива свуда: по не 
исто га разгали.{S} Она небесна ведрина блесну и у његовим очима, и он, раздраган, похита за иг 
ламен.{S} Хартија букну, а модар пламен блесну, и за мало, па место писма оста још само нешто п 
а изнад друге уздижу.{S} Сребрни врхови блеснуше још једаред у позлати светлости која је заходи 
<p>Ова заповест и три пушчане цеви, што блеснуше према светлости, утишаше сељаке.{S} Али Мратић 
на, што је прам сунчеве светлости чисто блештала, трнула је и постепено се застирала тамом, кој 
љу.</p> <p>И сва ова усталасана околина блешти у сребрној светлости.{S} Над њом се стире лазурн 
у се око нечега ускомешали.{S} Кад дође ближе, а из гомиле се зачу силан врисак; одмах за овим  
терет мучио је Рупићу душу, а што су се ближе примицали хану, све га је више спопадала она иста 
 прилике како се као сенка прикрадају и ближе право њему.{S} Кад су се довољно примакле, спази  
пић и седе у постељу.</p> <p>Што се дан ближе примицао, то је и страх више растао.{S} Подбулих  
аћирева претња, ево где се сваким часом ближи.{S} Још само три дана и све ће бити доцкан.{S} Ту 
p> <p>У неко доба осети, као да се неко ближи вратима.{S} Она се још већма заби у угао и поткуп 
де је мало пре угледао оне две прилике, ближила су се два човека.{S} Кад су дошли у близину хан 
рилике га нису опазиле, па су се полако ближиле.{S} На један мах устукнуше и пажљиво се загледа 
ли су у други и трећи, а што су се више ближили излазу, и гласови оних песама били су све живљи 
ток, Руднику.</p> <p>Што се Милоје више ближио овоме путу, све му је јаче куцало у грудима.{S}  
којима се сусретао, хану, а што се више ближио, све му је већма куцало у грудима.</p> <p>— Што  
ико се помаљала и друга; па што се више ближио манастиру, та га је мисао све јаче и јаче захват 
еше зато, што је сејао мир и љубав међу ближњима; хоћете да ту капљицу саспем у нечиста уста ва 
 ако још који тренутак остане у његовој близини.{S} До јуче, до мало час, био је он једини госп 
 лаганим корацима окрете повратку.{S} У близини хана застаде.{S} Отуда, где је мало пре угледао 
је изишао, била је тик самога зида, а у близини једне приземне кућице с пространим храстовим до 
но место.{S} Али где?{S} Да је склони у близини Рудника или у Ваљево, о томе није смео ни помис 
 обори очи.{S} Би му некако чудновато у близини ових расплетених коса, што су као црни таласи с 
ила су се два човека.{S} Кад су дошли у близину хана, кретоше путањом, што слази манастирском з 
ћарлијао око њега, казивао му је, да је близу ивице, а врхови оне дебеле гране нихали су се над 
 тврдо спавао.</p> <p>Али кад се довуче близу куће, пажљиво застаде и поче гледати у једно мест 
 жмурило.{S} Пуначка недра, што су тако близу његових прсију, дизала су се и спуштала са убрзан 
трепери светло оружје, свакоме из очију блиста радост и милина.</p> <p>Слика, што залелуја у ду 
а, што напољу онако раскошном светлошћу блиста и трепери по сребрним рудничким планинама и њихо 
 је већ довео Дамљана, за чијим силавом блистаху, као млеко, срмали пиштољи, што му их је Милој 
да жртва наиђе, па да одједном загрме и бљуну ватрени потоп на дрске груди што им се примичу.{S 
 ништа.</p> <p>— Па што не почиње онда, Бог га видео!{S} Зар чека, да се сасвим раздани, те да  
њом не изађоше и она два оружана момка, Бог зна, не би ли је Моравчани као жртву дочепали, те д 
 кога би се можда поуздала, уклонио се, Бог зна куда, те тако њојзи није остало друго, него да  
последњим годинама доживљавао, нису се, Бог зна колико, разликовали од овога, па ипак данашње ј 
ава.{S} О, тешко, тешко теби народе!{S} Бог је послао велика искушења на тебе и ти их не видиш. 
оре, Рама! — издера се Шаћир. </p> <p>— Бог нека нас чува свакога зла, честити ага, али откуда  
уци.</p> <p>— Благослови, оче!</p> <p>— Бог благословио! — одговори игуман. — А где је кнез?</p 
уци.</p> <p>— Благослови, оче!</p> <p>— Бог вас благословио, децо, и срећан пут!</p> <p>— И опр 
ћ.</p> <p>— Помози Бог, снахо!</p> <p>— Бог ти помогао, честити субаша, — одговори Станојка, ст 
и, љуби и милује до миле воље.</p> <p>— Бог те чувао, сине! — јецала је она грлећи га.</p> <p>И 
лепчовођа, улазећи у двориште.</p> <p>— Бог добро дао! — одговори момак и заклопи капију.</p> < 
ко добар човек, па га изедоше.</p> <p>— Бог им судио! — одговори Станојка тихо.</p> <p>— И суди 
че! — рече Рупић и приђе руци.</p> <p>— Бог помогао, кнеже!{S} А откуда ти?</p> <p>— Ето, од аг 
 по гласу игуман позна женско.</p> <p>— Бог благословио!{S} А ко си ти?</p> <p>— Станојка! — од 
же се и целива руку игуманову.</p> <p>— Бог благословио!{S} А откуда?</p> <p>—- Па, — одговори  
и-духовниче, пођи и ти с нама?</p> <p>— Бог нека се смилује души покојниковој! — одговори игума 
у и чутуру вина, домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост!</p> <p>— Да Бог да! —  
и пљоску ракије, домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост.</p> <p>— Да Бог да! —  
а да му се врати на радост!</p> <p>— Да Бог да! — одговорише лагано сви, што седе око трпезе, о 
а да му се врати на радост.</p> <p>— Да Бог да! — одазваше се лагано сви.</p> <p>Тако је приказ 
нице на последњи приказ одговорише: „Да Бог да!“, подбочи се рукама о појас, главу изви мало на 
ива, сада сам лак, као да си ми скинула Бог зна какав терет с душе.{S} Ево па!{S} То нека ти је 
адох, казах ти, а ти већ уради, како те Бог научи.{S} Велимо, мудрији си и паметнији од све нах 
то, само ако усхтедне.</p> <p>— Како те Бог учи, кнеже, уради!{S} Само не дај да пропада сироти 
 напред.{S} Упутила се право Руднику, и Бог зна, докле би тако ишла и у какву би се урвину сурв 
, из које је смрт чедо однела.</p> <p>И Бог зна, докле би ридао на прагу спаљене богомоље, да с 
ајући погледа у Рунића.</p> <p>— Помози Бог, хаџи-духовниче! — рече Рупић и приђе руци.</p> <p> 
ом је стајао ага Џинић.</p> <p>— Помози Бог, снахо!</p> <p>— Бог ти помогао, честити субаша, —  
 не би била баш ништа, ни род ни помози Бог.</p> <p>А ово правдање помагало му је, да разгони о 
тару Гагићку.{S} Сви су се они склонили Бог зна где и у коју планину.</p> <p>Турци су као и олу 
боко поклони и целива.</p> <p>— Тако ти Бог помогао и овога и онога света, - како ни ти ни твој 
до савести продире.</p> <p>— Помози вам Бог! — рече улазећи, а и не гледа у игумана.</p> <p>Игу 
века бануше у кућу.</p> <p>— Помози вам Бог и добро вече!</p> <p>Неколицина поскака са својих с 
огну.<pb n="152" /></p> <p>— Помози вам Бог, честите аге! — прослови дрхтавим гласом.</p> <p>—  
Он је осећао тугу, што се поткрада, сам Бог зна чега ради, и дође му још мучније и теже.{S} Поу 
S} Хаџи-Ђери је изгледало као да је сам Бог удесио тако, да Милоје убије отмичара и спасе девој 
 му ниси казала где је?</p> <p>— Не дао Бог, оче; али, бој се, он је сазнао од кума Мратића.</p 
, да Милоја уклонимо још данас, па, ако Бог да те се не сазна, ласно му је доћи, а сазна ли се, 
овори Хаџи-Ђера.</p> <p>— Па сутра, ако Бог да, да отпочнемо, ја!</p> <p>Игуман погледа кришом  
 која му на рамена падаху.</p> <p>— Ако Бог да, Гагићу? — ослови га игуман, кад му се приближи. 
 макар до места, камо путује, и не било Бог зна како далеко.{S} Тако су радили Турци, па и сами 
 и празним шакама?{S} Та у овоме народу Бог зна да ли и десети има по који кубурњак, па зар с т 
- Зашто, Рупићу? — <pb n="85" /></p> <p>Бог зна, да ли је Суља и опазио Милоја.{S} Ако га није  
реп, дотле им нема мира.</p> <p>— Нема, Бога ми! — одговорише сељаци, махом рођаци и пријатељи  
 загрљаја.</p> <p>— Шта ти је, најо, за Бога?{S} Ја ћу само до кума.</p> <p>— Остави оружје.</p 
 утеши оним што мора бити. — »Ето, сила Бога не моли“, прошапута у себи. „И остале су морале да 
осто!{S} Опрости и ти мени!</p> <p>— Од Бога ти просто! — одговори Гагић и пољуби се с Милојем. 
— Еј, несрећни Рупићу, шта учини, да од Бога нађеш! — јекну игуман.</p> <p>— Мучи, дервишу! —из 
 Не ваља вређати Бога!</p> <p>— Није од Бога, оче духовниче! — јекну старица, а отима се од жен 
Ђорђа и Катића и реците, нека се, у име Бога, спремају.{S} Овако се више не може!{S} Ја ћу се д 
ну их за појас.</p> <p>— Хајд’мо, у име Бога, он ће нам помоћи.</p> </div> <div type="chapter"  
а.</p> <p>— Спреми се, Милоје, па у име Бога да се иде!</p> <p>— Спреман сам, оче, — одговори М 
једном с том крвљу!{S} Зар се не бојите Бога?{S} Зашто каљате образ и име?{S} Или можете још и  
, да их открави.{S} Кад путници назваше Бога, он се пажљиво загледа у обојицу.</p> <p>— Јеси ли 
n="219" /> вечерњу молитву, која мољаше Бога, да заштити невину душу од искушења и да његовим м 
ако оружан пред агу, па, не назвавши ни Бога, метну шаку на кубурњак и кресну:</p> <p>— Је си л 
е ђипи:</p> <p>— Оче игумане, живога ти Бога, је ли то истина?</p> <p>— Није истина! —дрекну Ру 
 Немој, Анђо, немој!{S} Не ваља вређати Бога!</p> <p>— Није од Бога, оче духовниче! — јекну ста 
 свету још добрих људи, који ће примити Бога.</p> <p>Станојци лакну на срцу, и она се брзо саже 
нима, што већ седе око огњишта, називао Бога, али тако тихо, као да је самртник у кући.{S} Мрат 
р једаред не уздахне.</p> <p>— Јаох, до Бога, зар да и њега изгубим? — врисну из грла и поче се 
 кроз тамницу очајних мисли, осим оне у Бога.{S} Али и та нада била је као у самртника, испод ч 
ли, ако се случајно сукобе, не називају Бога и мрко окрећу главе један од другога.</p> <p>На ис 
ећ почела слабити.{S} Хаџи-Ђера спомену Бога, зажмури и отпусти руке.</p> <p>Паде.</p> <p>Лак п 
жише онесвесло девојче.</p> <p>— Ех, да богата оружја у ове Туркешање! — узвикну чобанин, кад п 
 јунаштва много држи на сјајно оружје и богато одело.{S} На Рудник је дошао са Сали-агом, своји 
 Као и Шаћир-ага, сви су били одевени у богато везену оделу.<pb n="150" /> те се од злата и срм 
Хаџп-Рувима, те да се што пре уклопи из Боговађе, јер Турци много сумњају на њега због некаквог 
као овај Хаџи-Ђера и онај Хаџи-Рувим из Боговађе, причају којешта, што ће вам најпосле пресести 
путевима.{S} Сад није могао отићи ни до Боговађе, где је бар наилазио на једно топло и искрено  
у: и тај уме да пише књиге као и онај у Боговађи; и тај уме да шаље мазбате у Стамбол и Беч, ан 
 рече гласно Гагић.</p> <p>— Нека ти је Богом просто!{S} Опрости и ти мени!</p> <p>— Од Бога ти 
лази сам у цркву, да се, без сведока, с Богом разговара!</p> <p>Хаџи-Ђера се ипак удуби и замал 
ог зна, докле би ридао на прагу спаљене богомоље, да се духовнику не учини дуго чекати, те и он 
ајде, куме. — простења Мратић. -— иди и богоради, да нам бар половину глобе олакша.</p> <p>— Ам 
е, и хвала ти на хлебу и соли.</p> <p>— Богу хвала, браћо, и срећан вам пут! — одговори игуман  
Па, да ви’ш, и није најбоље, али, хвала Богу, кад није и горе.{S} Наредили су глобу.</p> <p>— С 
 упита Хаџи-Ђера.</p> <p>— Добро, хвала Богу? — одговори овај, — Сад се сасвим опоравила.</p> < 
оче тихо шапутати молитву.{S} Молила се Богу и кутњој Слави, да јој заштите сина од сваке беде  
ри.<pb n="154" /></p> <p>— Захвалите се Богу, што вам је ово кнез, па за његов хајтер нећу да т 
врши што је годинама желео.{S} У служби Богу и народу провео је цео живот, а сада ево где му се 
душа је Божја, њу ми ваља чисту вратити Богу.</p> <p>— Море, калуђеру, немој ми лудовати, него  
<p>— Идем, да одам пса!</p> <p>— Не, по Богу брате! — јаукну Анђа. — Зар хоћеш да ми кућу мртви 
, снахо?</p> <p>— Помажи, духовниче, по Богу да си отац!</p> <p>— Шта је? — запита Ђера, па је  
е колико је закрвавио!</p> <p>— Иди, по Богу да си нам брат! — утаче се други домаћин. — Ако на 
 крочи да је дочепа.</p> <p>— Одиђи, по Богу, или ћемо се зубима клати! — узвикну Станојка и по 
иг урадио онај Суља.</p> <p>— Зашто, по Богу?{S} Та Рупић живи са агом Џинићем већ не може боље 
} Да спасем невину девојку.</p> <p>- По Богу, куме, — викну Мратић. — Зар сестру онога убице?</ 
хтало као ухваћена птичица.</p> <p>— По Богу да си ми брат, — прошапута <pb n="73" /> девојче,  
шице снажно су држале плен.</p> <p>— По Богу, ага, — зајеца она, — Милан ти је био пријатељ, он 
а се она ломи и мучи нешто.</p> <p>— По Богу, снахо, што ћутиш?{S} Да није зло.</p> <p>Станојка 
 а јутрос умакао негде.</p> <p>— Ама по Богу, кнеже и куме, — учини Мратић, — да ли је то истин 
 да их још и сада гледа.</p> <p>— Боже, Боже! — узвикну гласно. — Опрости народу и спасавај!</p 
и и он скочи са седишта.</p> <p>— Боже, Боже, зашто нас остави?{S} Шта смо ти сагрешили, да нас 
Рупићу потужи, мислите да је плануо?{S} Боже сачувај!{S} Он је само слегнуо раменима и одговори 
а, као да их још и сада гледа.</p> <p>— Боже, Боже! — узвикну гласно. — Опрости народу и спасав 
 гушити и он скочи са седишта.</p> <p>— Боже, Боже, зашто нас остави?{S} Шта смо ти сагрешили,  
пеница сруши с потмулим шумом.</p> <p>— Боже, помози! — прекрсти се игуман, опружи руке и поче  
та.{S} То је све што је моје, а душа је Божја, њу ми ваља чисту вратити Богу.</p> <p>— Море, ка 
дне невоље?{S} Пa што се кољете, за име Божје, што?</p> <p>Обојица су ћутали, докле је Хаџи-Ђер 
лач молила да се утиша.</p> <p>— За име Божје, шта ти је? — викну игуман. — Милоје није учинио  
, те се умало не сруши.</p> <p>— За име Божје, откуда ти овде, снахо?</p> <p>— Помажи, духовнич 
клонио.</p> <p>— Е, хајде, Смиљо, у име Божје! — рече игуман и даде јој руку, да је целује, а о 
орком уздисању савијати, али ће се срце Божје оглушити о тебе, као што си се и ти оглушила о ње 
етле позлаћене одежде, а над њим високо Божје сунашце расуло јутарње зраке, па све трепери.{S}  
е, што ће их најзад затрти све, и овога Божјег анђела, који би пропао, да не беше њега.{S} Па д 
S} Овако храбрење, па још из уста слуге Божјега, чисто га понесе, уздиже нада све.{S} Она одлуч 
ан цркви и народу.</p> <p>— Ама, ћоеће, Божји, махни се ти Исе Иекајмбера, — подсмехну се Шаћир 
о је и тешко и стрмо, кад се пође путем Божјим, којим он ступа.{S} Већ сутра дан окривиће можда 
 као да ће сад узвикнути: „Ето јагањаца Божјих?“</p> <p>— Благослови, оче! — повикаше Милоје и  
 <p>— Срећа те нас не задржа у хану, а, бој се, тамо би те познали.</p> <p>— Не реци два пута!  
ве жене трче, кад их ма шта уплаши, па, бој се, и она је тамо отишла.</p> <p>— Дина ми, скупо ћ 
узмолим субашу.{S} Он је наш човек, па, бој се, моћи ће и учинити што, само ако усхтедне.</p> < 
ива?</p> <p>— Дише.</p> <p>— Па ово је, бој се, Смиља!</p> <p>Милоје не одговори, само је мрко  
бро те вас обојицу видим живе.{S} Биће, бој се, пола године, како вам се изгуби траг.{S} А отку 
</p> <p>— Тако је, хаџи-духовниче; али, бој се, то ћеш тешко успети.{S} Рупић није од тога соја 
 где је?</p> <p>— Не дао Бог, оче; али, бој се, он је сазнао од кума Мратића.</p> <p>— Откуда М 
е смете:</p> <p>— Овде... не знам...{S} Бој се, и он је отпао тамо.</p> <p>Ага Џинић је погледа 
ед и брзо окрете збуњено лице.</p> <p>— Бој се, куме, неће бити за кулук.{S} Некако ми се чини  
 ових хрзуса, да их не гледам.</p> <p>— Бој се, пријатељу, — упаде му у реч један Моравчанин, — 
аљеноме мангалу. <pb n="14" /></p> <p>— Бој се, оче игумане, као да није све у своме реду.{S} Д 
оворимо.</p> <p>— А шта ли то?</p> <p>— Бој се, биће због оног крвника.</p> <p>— Нека, ујаче, о 
ник засуо нечим и привезао.</p> <p>— Не бој се, проћи ће већ!{S} А знаш ли ко те је избавио?</p 
 луде главе пропатиће село.</p> <p>— Не бој се, Рупићу, — одговори игуман<pb n="81" /> оштро, ј 
 кад испрати очима и последњег Турчина, бојажљиво погледа на чардак, где су прозори субашине оџ 
 колену и скочи.</p> <p>Анђа га погледа бојажљиво.{S} Он прихвати палицу с пода и пође.</p> <p> 
бавио?</p> <p>Девојче се мало снеби, па бојажљиво погледа у Милоја.{S} Милоју удари крв у образ 
кле, а онда сва претрнула уђе у вајат и бојажљиво погледа у свекрву.<pb n="108" /></p> <p>Свекр 
 смела доћи, све докле се не смркне.{S} Бојала се, да је не сретне ага Џинић или ма ко од његов 
/p> <p>Тек у неке подиже главу Мратић и бојашљиво погледа у игумана.</p> <p>— А зар нема никакв 
ћу.{S} На њему су сукнене чакшире тамне боје, притегнуте око танког паса шареним тканицама.{S}  
м овога прозорчића, који је за неколико бојева високо над њим био, није било више ни једнога от 
p> <p>Јама је била за неколико човечјих бојева дубока, а тако узана, да се могао једва разлакта 
таните једном с том крвљу!{S} Зар се не бојите Бога?{S} Зашто каљате образ и име?{S} Или можете 
 и узбуђено лице, које час о час мењаше боју, чисто је порази.</p> <p>— Веселниче, шта си уради 
си знао, да свака лаж на нос искочи.{S} Бок јемек тен баш арр! (Од једене нечисти глава боли).< 
е ломио.{S} Али што се више уздржавала, бол је све више бујао, притискивао и давио, да јој се у 
ривена под губером мучила се да савлада бол што је ломио.{S} Али што се више уздржавала, бол је 
 с Медведника, и он сада није осећао ни бол, ни сузе, ни јаде, већ <pb n="54" /> једно једино:  
ом, а у томе се погледу опажао унутарњи бол и горчина, што га распиње, али му и не да да одгово 
струки јади стопили су се у један општи бол, а то, што је сада чула, била је само једна кап у н 
јникова, расплетених коса и порушена од бола; за њом, тако исто расплетена и сва уплакана, снах 
n="66" /></p> <p>Гагићу ударише сузе од бола, али само шкрипну зубима, а ни гласа не пусти.</p> 
ти,<pb n="74" /> а мајка ће свиснути од бола и чемера, кад угледа, како га некрсти туку и вуку  
 престане.{S} Јован се трзао и јечао од бола и срамоте што је дочека.{S} Кад га усправише, он с 
стида чисто мењала у лицу.</p> <p>— Па, болан, ти сад удовица? — ослови ага Џинић.</p> <p>Стано 
да луде женске главе!{S} Каква грехота, болан?{S} Зар ја хоћу да те сачувам Рудника, камо све м 
 Шаћир-ага само шали?</p> <p>— А ти се, болан, већ и расрдио! — насмеја се Шаћир и погледа испо 
оји невино страда!</p> <p>— Па знаш ли, болан, за Азну испод куле, и она вешала на Азни?</p> <p 
ајдука ни хабера, али како ће се овђен, болан, међ’ овијем горама.{S} Сали-ага есапи да је вриј 
ши као добар знак.</p> <p>— Тако, тако, болан! — продужи блаже. — Реци ти мени, где је Смиљчица 
еја се Шаћир на сав глас, — а што тако, болан?</p> <p>Ћути Хаџи-Ђера, а у очима му се види, как 
нић, испијајући чашицу. — Зар не видиш, болан, да се Шаћир-ага само шали?</p> <p>— А ти се, бол 
вест ми мрче, када је угледах ’наку.{S} Болан Рамо, ми на <pb n="43" /> Руднику, а ’наки цвијет 
ји.{S} Само о празницима и када би који болан дошао, да потражи лека у молитви, он би се виђао  
и рањави од овога посла, па су га силно болели.{S} Од времена на време застао би, да одахне, а  
 не смеде да прекорачи тамо, где јој је болесна свекрва лежала.{S} Чинило јој се, да ће јој се  
сно гледати у пару.{S} Из вајата зајеча болесница.{S} То је освести и она скочи, па, и не мисле 
епа ћеро, сине мој, шта је? — тепала је болесница Станојци.</p> <p>— Јаох, полудећу! — врисну С 
 је позове, да јој се нађе у помоћи око болеснице.</p> <p>Пред кућом зачу кораке.</p> <p>— Хеј, 
ој натрља чело.{S} Ово као да је годило болесници, јер се наскоро стиша и тврдо заспа.</p> <p>С 
им, није никако смела да остане сама уз болесницу.</p> <p>Докле се тако ломила шта да ради, све 
?</p> <p>— Ето, — одговори опа, — чувам болесну нају, те изађох, да дозовем коју од жена.</p> < 
? — запита она и уђе у вајат. — Да ниси болестан?</p> <p>— Нисам, најо! — одговори он и скиде м 
ља и пољуби га у руку.</p> <p>— А рана, боли ли?</p> <p>— Мало, али ми је отац духовник засуо н 
к тен баш арр! (Од једене нечисти глава боли).</p> <p>— Не лажем те, ага.</p> <p>— А ко, море,  
рода, што је изговараху уста игуманова, болно се доимала срца ове двојице.{S} Оборених глава сл 
ћи?</p> <p>Јован само зашкрипа зубима и болно јекну.</p> <p>— Море, што не одговараш, крмку?! — 
 са напора клону, удари главом о лесу и болно јаукну.</p> <p>На овај јаук Милоје прену, брзо јо 
он се сруши, јер није могао да стане од болова.{S} Чинило му се, као да је земља посута живим у 
 кут, где је и остао, стењући од рана и болова, што му их шибе зададоше.</p> <p>Страх и трепет  
е и храбрио, те је у часу заборављао на болове и муке. <pb n="226" /></p> <p>Када је прекужио п 
везаше за ступ и почеше шибати, те да у боловима ода где је игуман.{S} Али кад духовник сасвим  
песма раздерана срца, препуњена тугом и болом, што се као широки, невидовни талас разлива по зр 
оцем, то ништа?{S} Море, море, игумане, боље ти је да гледаш ово мало крова над главом, него ли 
, сузе су јој биле последње оружје или, боље рећи, знак потпуне немоћи њезине.</p> <p>— Ама, шт 
ан.</p> <p>— Шта чути?{S} Нека чују!{S} Боље он један да пропадне, него да цело село пострада!< 
 пса ћу те убити, ако поумиш ма шта.{S} Боље и твоја глава него свију нас!</p> <p>Рупић се чист 
даде Анђа, кад јој први гнев одумину, — боље и субаши него на Рудник, па, ако се покориш, да на 
.{S} Идем аги Џинићу! — дрекну Рупић. — Боље и он један да пропадне, него ли кућа, него цело се 
 нас сатиреш, кад нисмо криви!</p> <p>— Боље нас поби све! — завапи Мратић. — Та зар не видиш,  
оје; ти си јој избавио образ, па ћеш га боље и сачувати него ико, зато ћете је ти и Дамљан одве 
а отури чибук, да не дими уз очи, те да боље види.</p> <p>А прилика с брежуљка примиче се лаган 
ечицу, народ је изгубио свако надање на боље дане.{S} Који је могао прежалити кућу и породицу,  
 Рупић живи са агом Џинићем већ не може боље.</p> <p>— Е, то ти не умем рећи.{S} Што знадох, ка 
нез Алекса смети.{S} Вели, и за њега је боље, јер му је глава у торби са оног <pb n="141" /> не 
 остави бар половину глобе, онда нам је боље да се сви подавимо, него ли да га поново дочекамо. 
 јој по мало цвокоћу.</p> <p>— Зар није боље, да се и ми уклонимо кудгод, докле ово чудо не пре 
атра је прошла, и сад јој је било много боље.</p> <p>Кад игуман ступи на праг, она уста, поклон 
си довршио добро дело!{S} Зар није тако боље, ха?</p> <p>Милоје само погледа у свеже Смиљино ли 
врат у јарам.</p> <p>— А што скорије то боље, — продужи Шаћир. — Сали-ага је отпао до Београда, 
ижи, широких плећа, смеће масти и нешто боље одевен од слепога.</p> <p>— А што не долазите, мор 
м, бива, ко га је убио, али ни они нису боље прошли.{S} Нађите убицу, и ја ћу вам опростити гло 
? — Љутну се Милоје. — Што га не згодих боље!{S} Сад бих био миран.<pb n="116" /></p> <p>— Пе б 
ш.{S} Мене подиђоше мравци, те ослушнух боље и дочух, како му вели: „Био је у Гукошу, баш кад ј 
 погледа.{S} Субаша примети ово, па још боље упиљи поглед у њено лице.{S} Она се збуни пред ови 
 груди.</p> <p>— Авај! — уздахну игуман боно и склопи руке као па молитву. — Господе, је ли и т 
рочитао, било је од Карађорђа, Катића и борачкога кнеза Симе.{S} Јављали су му, да је настало в 
та судбина гонила и Карађорђа, Катића и борачкога кнеза Симу, то се њих четворица нису готово н 
аши.</p> <p>Девојка лежи у снегу.{S} Од борбе и отимања одело јој је подерано и у нереду.{S} Ов 
 на Рудник.</p> <p>Станојки је, које од борбе да се отме а које од овог разговора, лупало у гру 
 прутак дрхтати.</p> <p>Од малопређашње борбе и отимања одело јој је било сво раздерано и у нер 
 укрсни снагу народу моме, да истраје у борби! — кличе игуман, кад се осети у олтару сам, и кле 
гибоше четири брата Станковића, а пети, борећи се уза свога војводу, Јефту Витковића, који брањ 
 запишта старица, која се иза све снаге борила, да истргне пиштољ из руке синовље.</p> <p>— Дол 
а, па тако оста неко време.{S} Очевидно борила се само собом.</p> <p>— О, снахо!</p> <p>— Чујем 
ратовања принца Јевђенија.{S} Они су се борили против Турака на утоку Граца у Колубару.{S} Ту,  
атару убили, или се одметати у хајдуке, борити се противу насиља, па бити гањан не само од Тура 
ј бива, кућа ти је ту, под носом, а ми, борме, морамо прво у Дић, да потражимо тога зликовца, т 
сртљивост.{S} Одевен је као што се носе босански бегови, а по златним и срмали везовима, који п 
емена цео Рудник смејао.{S} Наиме, чича-Боца није се нигде по селу јављао без кубурњака и дугог 
</p> <p>Као у грозници цвокотао је чича-Боца, гледајући у наперене пушке.{S} Заустио је да каже 
изненада у Сврачковце Сали-ага, те чича-Боца немаде кад да сакрије кубурњак и јатаган испред оч 
<p>— Ђе?</p> <p>— Тамо, — одговори чича-Боца, да се једва чуло, и показа палцем преко рамена на 
а, али је овде био познат по имену чича-Боца.{S} Тек пре неколико дана дошао је овамо у пријате 
 му ништа урадио: само га прозвао: дели-Боца, а после су га и сељани тако звали.</p> <p>Као у г 
шао на глас, па је чак добио и име Дели-Боца, са једнога догађаја, коме се дуго времена цео Руд 
е је, листом ћете изгинути.</p> <p>Дели-Боца се само сави и простења нешто, али му реч запе.{S} 
д и громовит глас толико препадоше чича-Боцу, да не имаде кад ни распасати силаје ни побећи; но 
им, а други изгледаше као да се на коњу бочи с неким, што се из све снаге отима.{S} Милоје позн 
собу за селамлуком.{S} Чим је шкљоцнула брава за њом, она се обазре око себе и <pb n="206" /> о 
 и тешко уздахну.</p> <p>Споља зашкрипа брава, кључ се окрете и с врата спаде гвоздена полуга.{ 
а радост, која му напуни очи сузама.{S} Брада му задрхта, а усне се почеше мицати, као да ће са 
ш ли, Павле, — јекну игуман, а уснице и брада све му се више тресу од узбуђења, — то мене сатир 
ревуче руком преко своје <pb n="158" /> браде, а поглед му поче нестално лутати час на снежне п 
 стари Али-ага и пређе шаком преко седе браде, што се до појаса пружила. — Докле вочићу не саби 
S} Његово бледо лице с кратком проседом брадом и задубљеним погледом, који чисто продире у душу 
уморно и мрачно лице, уоквирено кратком брадом и са очима, из којих је била нека необична мрачн 
 с густим веђама.{S} Цело лице, с малом брадом и танким брковима, испод мало стињена носа, пока 
упкивати.{S} Прилика калуђера с големом брадом и дугом мантијом како поцупкује толико развесели 
лаву, а две крупне сузе скрунише се низ браду.</p> <p>Народ забленуто гледа у ону двојицу.{S} М 
Шаћир-ага само одмахнуо главом, поглади браду и мигну на Суљу, који још силније удари у жице, а 
 велиш, пљун’о сам, бива, једаред аги у браду, па зашто не бих сада у брк?{S} Ама ниси знао, да 
на), што убија мирне људе и пљује нам у браду, те да нам не умакне, па тек ондакара на Рудник.< 
ше подаље.</p> <p>— Нека ми се шејтан у браду попљује, ако она два крмка не би учинила неко зло 
 Уплео се у ову нашу несрећну кавгу, па брани где год може онога несрећника.{S} Ономад ме напао 
ом стоји, спремна да се на живот и смрт брани од овога насиља.</p> <p>— Ех, лепо! — грмну ага.  
д, па да и сам с крстом у руци стане на браник вере и слободе, сматрао је као праву и једину ст 
танојка је била као убијена.{S} Нити се бранила више, нити је шта говорила.</p> <p>— Дакле, још 
> <p>— Да се кољете наново?</p> <p>— Да бранимо своје главе. <pb n="20" /></p> <p>Игуман не одг 
 раздиру вуци, а ми, место да се сложно бранимо, хватамо брат брата за гушу, па се давимо и зуб 
ој себи, како под овим кровом нема више браниоца, од кога је с правом смела да захтева заштиту. 
— прошапута. — Сад ме више нико не може бранити.<pb n="109" /></p> <p>— Он вели, — додаде Анђа, 
, он се одупре, ослободи руке и поче се бранити.{S} Турци навалише и притискоше га к земљи.</p> 
д из Липња, Пољанице, Козења, Ивановца, Бранчића, Гукоша и Дића.{S} У то доба између Станковића 
гом не би срушио, као и његов деда, кад брањаше лешину свога храброга војводе.</p> <p>А када је 
за свога војводу, Јефту Витковића, који брањаше лешину свога брата Јована, погибе с војводом у  
мњао: али међу њима је и Никола Стокић, брат од <pb n="26" /> ујака Гагићев, а он је тек после  
омиње,<pb n="53" /> да је ту јуче његов брат ходио жив и здрав, а сад га нема.{S} Па онда осећа 
></p> <p>— Манастиру, ага.{S} Ово ми је брат, па се догодило већ трећи пут, да обоје снивамо ис 
 ће се одметнути.{S} Па зар Милоје није брат Миланов?{S} Ако је, дакле, когод спречио, то ће би 
 се вратио да дочека Шаћира.{S} Старији брат Никола био је тих дана на путу.<pb n="63" /></p> < 
 почеше се пецкати, докле се најстарији брат <pb n="8" /> Станковића, Младен, не залете, дохват 
оћи под њеном иконом.{S} Вели, да ће ми брат прогледати.</p> <p>— Е, е, одговори Џинић, — а шта 
ћена птичица.</p> <p>— По Богу да си ми брат, — прошапута <pb n="73" /> девојче, коме од страха 
ало је да ти кажем.{S} Онај мој ојађени брат причао ми је све, шта је тамо било.{S} Субаша му ј 
рвавио!</p> <p>— Иди, по Богу да си нам брат! — утаче се други домаћин. — Ако нам не остави бар 
ми, место да се сложно бранимо, хватамо брат брата за гушу, па се давимо и зубима кољемо.</p> < 
есет би ми требало само да похватам два брата Недића, што с дружином крстаре овуда.</p> <p>— Не 
 их изгибе четворо, и остала су још два брата и сестра Смиља.{S} Милојева брата Милана, кога са 
ш два брата и сестра Смиља.{S} Милојева брата Милана, кога сад баш сахранише, нашли су испод Мо 
ћи на место, где су сељаци нашли његова брата.{S} На срцу му се стужи, а жудња да што пре освет 
коме је пре два дана лежало тело његова брата.</p> <p>Из овога премишљања пробуди га коњски топ 
ту Витковића, који брањаше лешину свога брата Јована, погибе с војводом у Ваљеву, 1718.{S} Пошт 
S} У два три маха дође јој да запита за брата, али и она као да је почела овога пута осећати пр 
о једно пред очима, а то је, да му ваља брата светити и мрзети Гагиће горе и од самих Турака.{S 
ли од сада те, ево, признајем за рођена брата.“ Али ма колико лупао главу, ма колико се мучио д 
S} За тим се врати у вајат, прође поред брата икони, наслужи кандило, па се три пута прекрсти,  
т.{S} Презам од Турчина, од комшије, од брата; презам чак и од своје сенке.{S} Можда је грешно, 
се беше слегла да их развади, да избави брата, удари Станковића ножем, те се овај на месту сруш 
овића.{S} Под том кулом погибоше четири брата Станковића, а пети, борећи се уза свога војводу,  
Ја велим, понео човек оружје, да освети брата, а он убија Турчина!{S} И то кога ради?{S} Да спа 
 крв, и може ли бити брату да не освети брата?{S} Лако је теби, ти и не знаш шта су то деца; ал 
 зашто да он сам својом руком не освети брата.</p> <p>Милоје је долазио међу отресетије вршњаке 
И треба!{S} Коме и приличи више светити брата, ако не брату, — одазва се Мратић, кум Станковића 
ала је пре пет година само на четворици брата и мајци.{S} Кућа им је била још из давнина виђена 
ружје.</p> <p>— Зашто, најо?{S} Зар као брата, без оружја?</p> <p>— Ух тешко мени, сињој кукави 
а врисну: „Сине, буд’ мајку остави, што брата не пожали!“ њему <pb n="4" /> грунуше сузе, груну 
есто да се сложно бранимо, хватамо брат брата за гушу, па се давимо и зубима кољемо.</p> <p>Так 
па, одлучна и мирна, приковала поглед у брата, као да би хтела рећи: „Хајде учини!“ Станојка ст 
 Мати престрављено гледа то у сина то у брата и чисто цепти од пеке слутње. <pb n="76" /></p> < 
о је и Смиља заруменела, стојећи између брата и свога војна, коме за силавом дивно одсјајиваху  
 Први Милоје и Гагић.</p> <p>— Опрости, брате! — рече гласно Гагић.</p> <p>— Нека ти је Богом п 
ицу огледа.<pb n="149" /></p> <p>— Јок, брате!{S} Ено их у хану.{S} Мој Радован баш је поткивао 
Идем, да одам пса!</p> <p>— Не, по Богу брате! — јаукну Анђа. — Зар хоћеш да ми кућу мртвим коц 
догодило и што се догађа, па онда и ово братњево мекуштво, доведоше је ван себе.{S} У овом часу 
ла, да се на све стране разлије. „Јаох, брато!“ јаукну и паде на лешину братовљеву, зарони лице 
уђе у вајат, припаса силаје, узе свој и братовљев кубурњак, па их тури између листова, којима и 
 оде за Марком.{S} Ни ујакове претње ни братовљеве молбе нису га могле задржати.{S} Тек на сузе 
 а онај поглед, који је приковала у очи братовљеве, збуни Рупића.{S} Он устукну мало, дубоко ху 
 „Јаох, брато!“ јаукну и паде на лешину братовљеву, зарони лице на груди покојникове и силно за 
Фочићем, београдским дахијом, и његовим братом, Мус-агом Фочићем, шабачким заповедником.</p> <p 
м свето причешће, а руке вам се пуше од братске крви, уста су вам пуна поруге на своју браћу, а 
ђати пове Рупиће, чија ће мржња тровати братске груди.</p> <p>— Авај! — уздахну игуман боно и с 
м, па да опет после пођете старим путем братске мржње и убистава.{S} О, тешко, тешко теби народ 
примајте причешће, одржите клетву и мир братски, да вам се причешће не окрене на проклетство, п 
главу убијенога спремате освету другој, братској глави?</p> <p>Ма да ове речи нису ни мало годи 
рова; хоћете, да вам у руке, окрвављене братском крвљу, положим свету нафору, тело Христово!{S} 
у вас.{S} Али пазите!{S} Чистим срцем и братском љубављу примајте причешће, одржите клетву и ми 
зи оне свете ликове?{S} Ко угуши у вама братску љубав; ко вас завади на живот и смрт?{S} Турци? 
а; али нама, оној ојађеној мајци, ономе брату, што пишти као соко поломљених крила!</p> <p>Муње 
ме и приличи више светити брата, ако не брату, — одазва се Мратић, кум Станковића, онизак и сед 
 нису први започели крв, и може ли бити брату да не освети брата?{S} Лако је теби, ти и не знаш 
, искрве и сатиру.{S} Нисте ли ви Срби, браћа, христијани?{S} Не страдате ли сви од једне невољ 
неслога, ваша мржња.{S} Да сте ви права браћа, да сте у слози, да живите као што хришћанима дол 
шко обуздати.{S} Ма да је; као и остала браћа, поштовао свога ујака, који им је место оца остао 
{S} Само у те дане смела су се завађена браћа без икаква страха окупљати око манастира, а да не 
н; око моје цркве искупила су се сложна браћа и једва чекају, да своју крв за образ и веру прол 
ће се зауставити.</p> <p>Његова покојна браћа имала су такођер понешто ове нарави; али, ипак, д 
о, издајемо самога Христа.{S} Зовемо се браћа, крстимо се Христовим знамењем, а газимо све оно, 
 зар им је мало било</l> <l>Два сокола, браће твоје? </l> <l>Куку, сине, очи моје,</l> <l>Што о 
 сама, у рукама крвна непријатеља своје браће.{S} Страх и хладна језа, што је почеше подилазити 
Зар и то питаш?{S} Ено ти гробова твоје браће, па нека ти они одговоре.{S} Ко ти је већи крвник 
њан не само од Турака, него и од рођене браће.{S} Кад је бегао испред потере, Карађорђе је доби 
улум гоне у хајдуке!{S} Ето ти петорице браће Недића, па Цепиграбић, па Станко, — све је њих од 
кулом Витковића и у Ваљеву, пало петоро браће, о чијој јуначкој смрти и данас гуслају слепи гус 
очито о Станку харамбаши у Видојевици и браћи Недићима у Церу.{S} На неколико месеца пре овога  
љеву, 1718.{S} Поштовање према јуначкој браћи пренеше сељаци и на кућу Станковића, те је тако з 
моли Вишњега, да пошље љубави измиреној браћи.</p> <p>Црква је била препуна.{S} После свршене с 
и на хлебу и соли.</p> <p>— Богу хвала, браћо, и срећан вам пут! — одговори игуман и пољуби се  
убашом, моја ће ти рука судити Утувите, браћо, па</p> <p>сада збогом и праштајте!</p> <p>Хајдуц 
 један глас говорили.</p> <p>— Душе ми, браћо, ја му ни за живу главу не смем више отићи, — одг 
како је где места било.</p> <p>— Јазук, браћо, шта се ово све ради! — уздахну један. — Ово већ  
р половину глобе олакша.</p> <p>— Аман, браћо! — уздахну Рупић. — Како да му излазим на очи!{S} 
ала ти на разговору!</p> <p>— Лаку ноћ, браћо! — одговара Мратић и испраћа једног по једног.{S} 
а! <pb n="190" /></p> <p>— Вала, куме и браћо, како ја овде слагао, тако ме свако зло снашло.{S 
одметниковој кући, кућу би му запалили, браћу и остале мушкарце бацили као хајдучке јатаке у та 
S} Али ни тамо не нађоше ни бегунце, ни браћу Смиљину, па ни стару Гагићку.{S} Сви су се они ск 
е и гложе, а није био у стању да их као браћу измири: али ово што сад мора гледати, то је надма 
ладно у немилој постељи и како је нашао браћу?</p> <p>За све време званице су оборених глава и  
и ми се понео, сине?{S} Јеси ли загрлио браћу?{S} Јеси ли им казао, како мајка не суши очију?“  
 крви, уста су вам пуна поруге на своју браћу, а у срцу вам кипи отров, мржња, којом се кољете, 
која ће шибати и срамотити своју рођену браћу, свој народ.</p> <p>Игуман не мога издржати више. 
анцима широки мост од дебелих храстових брвана.{S} У засвођеној капији, што зену пред њима, пла 
 пожара, што је прождирао суха храстова брвна и с праском бацао хиљадама варница на све стране. 
етвори у мрак, и густа тамнина обухвати брда и долине.{S} Иза рудничких планина поче се помаљат 
 што се час о час разлеже по долинама и брдима, то је песма раздерана срца, препуњена тугом и б 
 почео хватати по разасутим шумарцима и брдима, кад се искупише тужне званице, рођаци и пријате 
; ноге му се подсекоше, он се сроза низ брдо, па се као колут котрљао низ стрму падину до самог 
стења везани.</p> <p>— Лажеш, незевенк, бре! — плану ага. — Ђе је Смиља?!</p> <p>— Убиј, ага, а 
вапише сељаци.</p> <p>— Крива си, рајо, бре, крива, што кријеш хајдука и не одајеш јатака! — уз 
претвори у право весеље.</p> <p>— Суљо, бре! — викну Шаћир-ага и пљесну длановима.</p> <p>На вр 
. — Нама забрањује закон.</p> <p>— Дур, бре, крмку, какав закон!{S} Оно што Шаћир нареди то ти  
ему се заталаса и ускипе.</p> <p>— Ћут, бре, крмку, ана сана! — дрекну помамио и пљесну длан о  
сељаци, па се ускомешаше.</p> <p>— Ћут, бре, рајо! — дрекну Шаћир и искрвави очима на гомилу, к 
млад Турчин.</p> <p>— Шта чиниш, чапкун бре, тамокана?{S} Ђе ти је шаркија?</p> <p>— Удри, бива 
 притрча да прихвати коња.</p> <p>— Ђит бре, домуз! (Вуци се, свињо!) — осече се Рамо, а Суља,  
тим ободе коња и у касу замаче за један брежуљак.</p> <p>— Шта велиш, Рамо, ха? — упита Шаћир,  
чи, те да боље види.</p> <p>А прилика с брежуљка примиче се лагано.{S} Тек после неколико часак 
изашла па пут, заста мало поред једнога бреста, што се уза сами друм изхерио, дубоко уздахну, п 
е њезину снагу, али коњаници бејаху још бржи.{S} Наскоро ишчезоше испред њезиних очију, али она 
ма га, честити ага, — одговори старчић, брзајући преплашено језиком.</p> <p>— Онда ћеш нам ти р 
аскопаваху још дубље свежу рану.</p> <p>Брзим корацима измицао је сеоском страном, докле не сти 
 преко рамена на пласт, где су сељаци у брзини сакрили девојку.</p> <p>— Растурите сено! — викн 
а, кида и руши, тако је и она необичном брзином стресала мисао за мислима.{S} Ма колико да јој  
ве краћи.{S} Они за њим скачу необичном брзином.{S} Он напреже последње силе, појми да потрчи и 
и прождере.</p> <p>Хаџи-Ђера се стресе, брзо навуче ћурак преко мантије и похита из ћелије.</p> 
о вратница, а кад овај замаче подалеко, брзо се окрете, уђе у вајат, припаса силаје, узе свој и 
укну.</p> <p>На овај јаук Милоје прену, брзо јој прискочи и мало је подиже.{S} Девојче је жмури 
, сад је јасно чуо шум нечијег хода.{S} Брзо утули свећу, па онда у мраку ошкрину врата и загле 
 се испод доксата нешто лагано миче.{S} Брзо чучну и приби се уза сами зид, па, не дишући, посм 
пуцкује степеница, о којој је висио.{S} Брзо крочи у засвођени тамник, а у томе се часу степени 
кнуло у грудима, кад зачу овај глас.{S} Брзо прихвати палицу и пожури хану.{S} У глави му је бр 
гледа два коњаника како касају њему.{S} Брзо замаче у честу, па отуда стаде посматрати.{S} Отуд 
вника!{S} Убио Турчина, и ради кога?{S} Брзо се окрете и пође, да се што пре уклони, али, после 
ве докле се не врати Рупић.{S} Станојка брзо уста са седишта, па тако стојећки сачека, кад овај 
ота ми је овде рећи, — одговори она, па брзо изађе из храма.{S} Сузе су је гушиле, али стеже ср 
копан.{S} После, вели, момци аге Џинића брзо узјахаше и одлетеше у Дић, а аге одоше са субашом  
/p> <p>Станојци лакну на срцу, и она се брзо саже, да целује десницу игуманову.</p> <milestone  
Турци, оче игумане!</p> <p>Хаџи-Ђера се брзо диже, метну камилавку на главу и похита вратима.</ 
очи необичном мржњом и гнушањем и он се брзо окрете у страну.{S} Али гласови постајаху све јасн 
евера, дозна још истога дана за ово, те брзо оде у Војковац, нађе Марка и исприча му све.{S} Ма 
а.{S} Рупић опази овај сумњиви поглед и брзо окрете збуњено лице.</p> <p>— Бој се, куме, неће б 
парен трже поглед у страну, обори очи и брзо измаче пут села.</p> <p>Станојку таче леденица.{S} 
ију, игуман шану нешто законоши, и овај брзо замаче у манастирско двориште.{S} Замало па се вра 
ља се никаква прилика.{S} Лаки сумрачак брзо се претвори у мрак, и густа тамнина обухвати брда  
један хатлија.</p> <p>Слуга и искушеник брзо притрчаше, те прихватише за вођице коње, с којих п 
ке, што нариче за убијеним сином.{S} Он брзо зажмури, да одбије од себе ову помисао, али мисао  
 куће сасвим отићи.</p> <p>И он се врло брзо уверио о истини ове слутње.</p> <p>Чим је Рупић от 
стеље и силом доведу.{S} Али ову намеру брзо напусти.{S} Нашто би журно?{S} Старије је јутро од 
/p> <p>Анђа отвори за часак очи, али их брзо склопи; она није осећала ово дрмање, само је тек п 
ла за подушје.{S} Али они су све ово на брзу руку свршавали, те да не одоцне на Џинићеву запове 
аховиту ћуд тако добро познавао!</p> <p>Брига за Смиљу сломила га је сасвим, а утисци, што му у 
 мало и он дубоко уздахну.{S} Усамљен и брижан стајао је уврх горе, као на мучној распутици.{S} 
Ђера је седео за столом у својој ћелији брижан и замишљен.{S} Мисли су му се врзле око данашњих 
че.{S} Пред ханом су већ чекали сељаци, брижни и мучаљиви.{S} Кад угледаше кнеза, скупише се ок 
Како ти је, ћери? — запита је Хаџи-Ђера брижно, па очинском нежношћу, која је чисто преображава 
ић.</p> <p>— Не знам, — одговори мати и брижно погледа у вајат.</p> <p>— Отиди до њега.</p> <p> 
х! — уздахнуше дубоко остали слушаоци и брижно занихаше главама.</p> <p>— Сатари њих, па ћеш за 
 старица.</p> <p>— Кога?</p> <p>Гагићка бризну у плач и заниха главом.</p> <p>— Јаох, Јоване, ј 
Анђу и саветовао, да седи мирно и да не брине за сина.</p> <p>— Спреми се, Милоје, па у име Бог 
мбол и Беч, ана сана!</p> <p>— Вала, не брини за то.{S} Драм моје памети тежи је од његове оке. 
Станојка тихо.</p> <p>— И судиће им, не брини.{S} Неће им остати ни камен на камену.{S} За једн 
е те спасти. — одговори Хаџи-Ђера. — Не брини, ти се нећеш више ни враћати ономе жалоснику.{S}  
баш наиђосте на моју кућу?!</p> <p>— Не брини, куме, нико не зна да смо овде, а морадох ти доћи 
="36" /> раја међу собом крви, дотле не брини за овај крај.</p> <p>— Тако сам им и сам казао.{S 
их био миран.<pb n="116" /></p> <p>— Пе брини, јуначе? — одговори игуман весело. — Данас си осв 
— Мучи, дервишу! —издера се један, који брисаше крв са угрижене руке, и удари га шаком преко ус 
ред аги у браду, па зашто не бих сада у брк?{S} Ама ниси знао, да свака лаж на нос искочи.{S} Б 
испод кога су се пружила два дуга смеђа брка, која му на рамена падаху.</p> <p>— Ако Бог да, Га 
, тек би по који пут махнуо шаком преко бркова.</p> <p>Кад је њезино јадиковање доспело до врху 
.{S} Цело лице, с малом брадом и танким брковима, испод мало стињена носа, показују мушку одваж 
је склонио.{S} А ага Џинић неће тада ни брком мрднути, да се заузме за њега.</p> <p>Такве су му 
ости.{S} Он промаче између њих, прегази бродове и зађе у мечју леску, која је у густим честарим 
>— Удри!{S} Десетину! — дрекну Шаћир. — Број, Суљо!</p> <p>Штапови звизнуше.{S} Гагић само зажм 
вараш, крмку?! — узвикну Рамо.</p> <p>— Број, Суљо! — викну помамни ага, а очи му севају као у  
а, али не мучи! — јекну Гагић.</p> <p>— Број, Суљо! — дрекну ага.</p> <p>Шибачи продужише. <pb  
ушта између прстију зрно по зрно својих бројаница.{S} Претурао је по памети, зашто ли то мусели 
 палицу и пожури хану.{S} У глави му је брујало, као после велике пијанке.{S} Целе ноћи претура 
биће његово, а у глави је осећао хуку и брујање.{S} Овај сан и ова ноћ толико су га измучили, д 
S} Онај несносни шум, што му је у глави брујао, као да му је сваку мисао сплео и замрсио, те му 
ан. — Ово већ одасвуд прелива.</p> <p>— Брука! — одговори Мратић. — Али коме да се тужиш?{S} У  
о.</p> <p>— То би ме, ага, баш избавило бруке, — одговори Рупић, муцајући од стида.</p> <p>— Ам 
лати! — узвикну трећи. — Е, гледај само бруке, што се почини с невиним људма!{S} Па сад нека ми 
мало, што сам инако несрећна, него и ту бруку да доживим?</p> <p>Баба Анђа је осећала да друкчи 
од њих, црне масти, дуга лица, с танким брцима и раздрљеним грудима, по којима су се ухватиле л 
лоју беше као да је пијан, — тако му је бубњало и тутњало у глави, па, докле се густ дим вукао  
плакао.{S} Али кад мајка врисну: „Сине, буд’ мајку остави, што брата не пожали!“ њему <pb n="4" 
ти туку и вуку на Рудник.</p> <p>— Хеј, будало, шта си урадио! — јекну очајно и удари се песниц 
Мора покушати још с десним отвором, па, буде ли и оно гробница, онда му нема друге, него да ост 
ика, али се успут присети да му ваља да буде опрезан, па да сачека да се од другога ствар рашчу 
мени!{S} Нити ће она дахнути, докле год буде гледала три синовња гроба, ни ја, гледајући деветн 
смождио, затро би их, да им ни трага не буде, али је овако трпео и слушао, како калуђер на њего 
ра звао је субаша Рупићеву снаху, да му буде иночица; а када се она Рупићу потужи, мислите да ј 
а, дубоко уздахну и прошапута:</p> <p>— Буди твоја воља!</p> <p>За тим се диже, метну камилавку 
 тешко падало.</p> <p>Нелагодно осећање будило се у њему, кад се раставио од ових људи.{S} Онај 
и, кад му што устреба.</p> <p>И тако су будни дочекали зору и народ, који се око манастира већ  
је га још више ломише него ли и мисао у будноћи.{S} У једном часу обрете се пред рудничком тврђ 
гова лица.</p> <p>— Хоћете да вам Турци буду добри, а овамо пуните горе хајдуцима и купите се п 
ео, а осим тога и зато, што је хтео и у будуће да међу Моравчанима остане као њихов заштитник.{ 
 само немоћно тужити, и хоће ли смети у будуће прихватити рукама за свету тајну, и то оним исти 
 леску, која је у густим честарима туда бујала.{S} На овом месту сучељавају се атари моравачки  
што се више уздржавала, бол је све више бујао, притискивао и давио, да јој се учини, е ће се уг 
 раслабљивала, све га је више захватала бујица очајања и одвлачила дубље у своје вртлоге.{S} А  
му се, као да га захвати и понесе силна бујица.{S} Она потајна туга, што га до мало час само до 
инске речице, што за снежна копњења као бујица лете с гора, па са шумом и пеном падају у ове до 
ва, што је сметала овој тузи, да се као бујица разлије, да га свега поплави, очи му се наводниш 
ало час букнула на сестрића, налете као бујица на игумана.</p> <p>— Шта си се узјазбила ту, те  
колико и скочити везаних руку у вртлоге бујице.</p> <p>— Господе, граде мој! — узвикну калуђер  
о покривају горе и подгорја Рудника.{S} Бујна се светлост разли по горским снеговима, који као  
 пониче.{S} И као кад подухне с планина бујна олујина, зашуми преко гора и долова и почне повиј 
орни покрет, и он искочи напоље.</p> <p>Бујна свежина, што је дубоко удахну, и необична малакса 
 прозору од чардака и расејано гледао у бујне гриве турских коња, како их у лету ветар таласа и 
: „С пута!{S} С пута!“ — би је погазили бујни хатови, који у оштру касу летеше за њом, носећи н 
ух страсно је пламтео силином младићске бујности, која не познаје граница и не разбира, где јој 
гњишту, па га баци у пламен.{S} Хартија букну, а модар пламен блесну, и за мало, па место писма 
азнаје.{S} Срце му залупа, а нека ватра букну у лице.{S} На челу и слепим очима напрегоше се жи 
а поласку бацише угарак у кров, те кућа букну у пламен.</p> <p>Све докле Турци не откасаше с пл 
евао да је заклони од рудничких весеља, букнула у њему помама разблуда, која га дан из дан све  
 овога сплета, а мржња, што је мало час букнула на сестрића, налете као бујица на игумана.</p>  
у, а сутра ће нам за то кров над главом букнути.</p> <p>— Ја нисам знао да је она? — одговори М 
, што зену пред њима, пламтела је једна буктиња заденута у зид.</p> <p>Кад коњаници укасаше, мо 
умотана у јашмак и фереџе, као и остале буле; улази у џамију, па, докле се с висока минарета ра 
 страшније, него да је кроз село прошао буљук војске.</p> <p>— Кога Рама, ага? — протепа Рупић  
 задаха.{S} Можда је ово какав зазидани бунар или још дубље рудничко окно.</p> <p>Докле је, так 
 од оваквих мисли, све га више заноси и буни, па, ма да се отима, да чим било ублажи тако кобне 
>— Ама шта је у овом вилајету?{S} Ко то буни рају да се крви?</p> <p>— Не знам, честити ага, —  
ежња и дивље самољубље подједнако су га бунили: жеља, да изврши што јој је рекао, није била ниш 
ше сан, али и тај сан беше само нејасно бунило између незнани и јаве.{S} Узрујана душа није га  
мало мрсити, докле не утонуше у нејасно бунило између јаве и сна.{S} Сан га опхрва.{S} Али то н 
едва разабра на те речи.</p> <p>— Ја не буним.</p> <p>— Буниш, дервишу, буниш.{S} Знамо ми овђе 
— Ја не буним.</p> <p>— Буниш, дервишу, буниш.{S} Знамо ми овђекара све, шта се по вилајету рад 
те речи.</p> <p>— Ја не буним.</p> <p>— Буниш, дервишу, буниш.{S} Знамо ми овђекара све, шта се 
 прислуживати ракију и кафу.</p> <p>Још бунован од ноћашњег пића, Шаћир је само ћутао, сркао ка 
 је седела на својој постељи, па, онако буновна и пометена, загледала се у приклопљени и једини 
рци много сумњају на њега због некаквог бунтовничког писма, што су га ухватили.</p> <p>— А што  
аде мутити и она се занесе у грозничаво бунцање.</p> <p>Снаха је лебдела над њом.</p> <p>— Снах 
о наговорио.{S} Ја нисам ни одметник ни бунџија, те да им тако говорим, — одговори Хаџи-Ђера не 
рно оборио, па и он ћути и размишља.{S} Бура мисли и осећаја што наваљују, као олуја на сирове  
{S} Хаџи-Ђера није могао ни тренути.{S} Бурно осећање, што га је спопало после овога писма, у к 
ћелије, прекрстио руке на прса, која се бурно уздижу и спуштају, а главу суморно оборио, па и о 
или олују, која би се свихорила са оном буром што је у њему, па, ломећи стење и љуљајући грмове 
до мало час узрујавало, прометнуло се у буру гнева.{S} Хтеде да нареди момцима: да иду у Моравц 
о последње изазва међу сељанима највећу буру.{S} Никоме није ишло у главу, како то да Милоје уб 
кога облеће Гагићева мати,<pb n="62" /> буса се у груди и лелече.{S} До мало час кућа као око,  
приличио човеку, који се оберучке хвата бусена и гранчица, да се испне изнад провале над којом  
е.</p> <p>Али и та нада личила је ономе бусену, што се испод шаке одмиче.{S} Јер ма колико осећ 
глобе.</p> <p>Од таквих мисли Рупићу је бучала глава.</p> <p>— Пропали смо! — хукну очајно посл 
ака, па, докле им је домаћин пред кућом вадао опанке, дотле су они седели крај огњишта, а уза њ 
 осети као да се онај мемљив и загушљив ваздух поче разређивати.{S} Зрачак му наде затрепта у д 
пучини чисто гибају и таласају.{S} Свеж ваздух и пространо небо, што је, као звездани поклопац, 
и ослободи лактове.{S} Шум грања и свеж ваздух, што је ћарлијао око њега, казивао му је, да је  
ростасно чело Рудника.{S} А кроз мрачан ваздух заталаса румена светлост, позлати врхове Рудника 
а храстова врата шкрипнуше, а дах свежа ваздуха проструја кроз кулу.</p> <p>— Јеси ли жив, калу 
подаље.{S} А у истоме часу свежа струја ваздуха, која га запахну мемљивим дахом, пирну испод ње 
мљи.</p> <p>Силна струја свежа и хладна ваздуха заталаса се и чисто га запљусну необичном свежи 
 и да не стоји на земљи, већ да лебди у ваздуху, а у души му наста тако лако и драго, тако мило 
ових колена омаче, и он остаде висећи у ваздуху.{S} Да се подигне горе није било никако могуће, 
му се, да још види, како се таласа нека ваздушаста бела прилика у човечјем облику.{S} Нетреними 
ља.</p> <p>Рупић се наслони уза зид.{S} Вајат и све што је у њему окретало се око њега, а небро 
р гневно отисну ногом врата и загледа у вајат.</p> <p>— А где су чељад?</p> <p>— Па, у Ваљеву,  
нам, — одговори мати и брижно погледа у вајат.</p> <p>— Отиди до њега.</p> <p>Старица отшкрину  
а, које сеђаху у кући око ватре, ушла у вајат и гледала шта чини.{S} Милоје се окрете вратима,  
пићу свекрвину поруку, а кад овај оде у вајат, она штуче напоље.{S} Срце јој је куцало од страх 
о је стајала неко време, па онда пође у вајат; али кад маши руку за узицу скакавице, трже је ка 
га, па, не погледајући ни у кога, уђе у вајат, дохвати кубурњаке, те их тресну у други крај вај 
 замаче подалеко, брзо се окрете, уђе у вајат, припаса силаје, узе свој и братовљев кубурњак, п 
има донекле, а онда сва претрнула уђе у вајат и бојажљиво погледа у свекрву.<pb n="108" /></p>  
о моја, шта ти је? — запита она и уђе у вајат. — Да ниси болестан?</p> <p>— Нисам, најо! — одго 
ећи шта чини, тури пару у недра и уђе у вајат.</p> <p>Свекрва је седела на кревету и пажљиво по 
ану.</p> <p>На последњу реч Рупић уђе у вајат.</p> <p>Милоју удари крв у лице и збуњено окрете  
х тешити и ућуткивати, па их одведоше у вајат.{S} Тек се сада, после овакога помена, почеше <pb 
 из њезиних очију.{S} За тим се врати у вајат, прође поред брата икони, наслужи кандило, па се  
устао, испречио се насред <pb n="78" /> вајата, сева очима и чека.{S} Оштро његово лице чисто ј 
ање, што се по који пут чује из суседна вајата.{S} Онде су мати и покојникова удовица, са остал 
 и стаде несвесно гледати у пару.{S} Из вајата зајеча болесница.{S} То је освести и она скочи,  
ше ни речи, а после се окрете, изађе из вајата у кућу, седе према огњишту, напуни лулу и поче з 
 не погледајући је.</p> <p>Кад изађе из вајата, Анђа обори главу на прса, па тако оста неко вре 
ечерају, једна од жена поче износити из вајата торбу по торбу, у којима беху разна јестива и пи 
ти кубурњаке, те их тресну у други крај вајата, па седе на пространи кревет и тешко се замисли. 
ни Св. Арханђела, која је висила у челу вајата, стаде пред њу, прекрсти се, дубоко се поклони,  
иклопљени и једини прозорчић, што га на вајату има, а кроз који једва просијава мутан зрачак зи 
.</p> <p>Не потраја дуго, а вратаоца на вајату нагло се отворише и из њих испаде Рупић, модар к 
 последњих дарова, отворише се врата па вајату и на њима се указа мајка покојникова, расплетени 
ко сатрвен бленуо, Станојка је седела у вајату покрај свекрве.{S} Обе су само ћутале.</p> <p>—  
 баш овде дошаптавали!{S} Ја сам била у вајату.{S} Шапутали су нешто дуго, па тек чух, како Мра 
уран остане.</p> <p>— А кога има тамо у вајату?</p> <p>— Нема никога, честити ага, — одговори Ј 
иже родбине вратише се у село.</p> <p>У вајату, где је лежао покојник, горука прислужено кандил 
етао му је преко лица, слушајући оваква вајкања, која му долетаху до слуха, као зла савест што  
или устукне, запљусну сада као набујали вал и обујми га свега.{S} Њему се учинило, да се у <pb  
 простења загушеним гласом, — доста је, вала, и твога! <pb n="179" /> Досада сам трпео, али да  
днесемо у манастир.</p> <p>— Ето ти је, вала, па је носи куд знаш, а ја нећу! <pb n="61" /></p> 
иш, Милоје, да поделимо?</p> <p>— Узми, вала, све!</p> <p>— Зар? — рече чобанин и извуче дивна  
несеш ли ми Смиљу на Рудник, чинићу ти, вала, сваки измет, какав гођ ти је драго!</p> <p>— Узећ 
 с ким, него са оним крвницима.{S} Јок, вала!{S} Можете се измирити сви, али ја нећу.{S} Зар да 
га гледати радознало.</p> <p>— Не знам, вала!{S} Неки ме бес ухвати, а нисам знао да је ова.</p 
ате у Стамбол и Беч, ана сана!</p> <p>— Вала, не брини за то.{S} Драм моје памети тежи је од ње 
уримо последњом главом Гагића.</p> <p>— Вала нећеш, Рупићу! — плану Гагић и пљесну руком по теп 
кума и сељаке у своју чистоту.</p> <p>— Вала, нећаче, за ово ћеш ми скупо платити! — рече, пошт 
зубима љутито и стеже песницу.</p> <p>— Вала, не био који сам, ако се Гагићи још недељу дана на 
и је то истина! <pb n="190" /></p> <p>— Вала, куме и браћо, како ја овде слагао, тако ме свако  
 је добра и послушна.</p> <p>— Тако је, валах! — одговори Али-ага. — Неколико кнезова, калуђера 
ни ћурак.</p> <p>— Е, вријеме је, бива, ваља нам ићи.</p> <p>— Ама поседи још, добар човече, ст 
ори Дамљан. — Идем у Недића дружину.{S} Ваља ми, оче, да заслужим ово оружје, што ми га Милоје  
утале.</p> <p>— Па опет, — рече Анђа, — ваља му рећи.{S} Иди му кажи, да дође овамо, а ти изађи 
воју цркву.{S} Он не оклеваше.</p> <p>— Ваља да се измирите баш ви, Гагићи, Рупићи и Станковићи 
 <p>Игуман га погледа сумњиво.</p> <p>— Ваља јој се вратити, — додаде Рупић, збуњен овим поглед 
, честити ага, ми смо већ повечерали, а ваља нам наредити још конаке.</p> <p>Турци прионуше око 
Турчин, ама не губимо душе, данас сутра ваља нам свима мрети.{S} Игуман је и био чудан човек.{S 
ицу:</p> <p>— Немој, Анђо, немој!{S} Не ваља вређати Бога!</p> <p>— Није од Бога, оче духовниче 
ознаје граница и не разбира, где јој се ваља зауставити, него се без околишења упушта у најсмел 
ма и не знам, бива, још шта, како им се ваља измирити, те да се лакше чувају од насиља, ја!</p> 
простране грбине дими, колута, повија и ваља то амо то тамо, па се најзад уздиже и губи у висок 
а ујака.</p> <p>— Тешто, соколе, тако и ваља! — викну Рупић весело. — Сад је остао још један па 
е може поднети.{S} И Рупић и сви његови ваља да чују зарана баш из твојих уста, да ниси крив см 
све што је моје, а душа је Божја, њу ми ваља чисту вратити Богу.</p> <p>— Море, калуђеру, немој 
бом, а камо ли за собом.</p> <p>— Та ти ваља, Џинићу, — одазва се један крупан Турчин под белом 
светлости и снежна сребра.</p> <p>И њој ваља сада сићи тамо, проћи поред оне гомилице и ући у х 
ачувао си образ невином детету.{S} Тако ваља!{S} То ти више вреди, него да си пет манастира под 
>— Тако сам им и сам казао.{S} Али опет ваља нам узети добро на око овог хаџи-дервиша.{S} Много 
м се примичу.{S} И ту непомичну тврђаву ваља му разорити, њему, слабу и немоћну калуђеру, који  
о само једно пред очима, а то је, да му ваља брата светити и мрзети Гагиће горе и од самих Тура 
гробница.</p> <p>Нејасно осећање, да му ваља сићи тамо, сад се претворило у наду.{S} Можда то н 
и с Рудника, али се успут присети да му ваља да буде опрезан, па да сачека да се од другога ств 
 користи, <pb n="106" /> а ноћас ће му, ваљада, доћи ма каква згоднија мисао, којом би и себе и 
ешку.</p> <p>— А откуда ћу ја знати?{S} Ваљада каква заповест за кулук!</p> <p>Мратић га испод  
p>— Не могу сам, — одговори младић. — А ваљада нећеш да оставимо крштену душу, да је вуци разди 
цикну Шаћир, а закрвављене очи чисто се ваљају од силна беснила.</p> <milestone unit="subSectio 
постајала згариште, на коме су се често ваљале лешине жене и деце.<pb n="104" /></p> <p>Али у к 
ана повила се у јаму, али да је дочепа, ваљало му се за неколико својих висина успети горе.{S}  
Зато се није смело почасити ни часа.{S} Ваљало је пожурити, да се девојка склони на поуздано ме 
 сама, те не могах сићи до манастира, а ваљало је да ти кажем.{S} Онај мој ојађени брат причао  
олини има људи, које би на дахијски миг ваљало смаћи.</p> <p>— Хаџи-Ђера... један!{S} Оба Гагић 
уђе у цркву.</p> <p>Увек, кад год му је ваљало да се прибере и оснажи, да укрепи срце и душу, Х 
е као праву и једину стазу, којом му је ваљало ићи, а мучење и смрт, што ће га сутра снаћи, бић 
?{S} Та овде је све растровано, овде би ваљало најпре умирити, измирити.{S} Али како?{S} Пет го 
е ово онај камен темељац, на коме би му ваљало дизати своју цркву.{S} Он не оклеваше.</p> <p>—  
ко освестити, обрлатити, него му је још ваљало хвалити Господа, ако га овај на миру остави.{S}  
 на њега изузме ага, који ће му кад тад ваљати.{S} А осим тога и ова двојица, па и Гагићка, кој 
<p>— Ја ко да га ћува! — плану Шаћир. — Ваљда ја или Сали-ага, ко ли?{S} Турчин је нађен на сум 
.</p> <p>— Свет ће те пљувати!</p> <p>— Ваљда они што им чељад не избија из Сали-агина кола! —  
?</p> <p>—- Па, — одговори питани, — из Ваљева.</p> <p>— Добро те наврати амо.{S} Мишљах и сам  
иком.</p> <p>Ове вечери он се враћао из Ваљева, где је ишао на договор, који је имао у муселимо 
 корак његов, те се и сам морао клонити Ваљева и кнезова, само да се не посумња е с њима шурује 
мотрио на ред, а овај га посла везана у Ваљево, кадији.</p> <p>Баш се у то доба био вратио и иг 
S} Да је склони у близини Рудника или у Ваљево, о томе није смео ни помислити, јер докле је год 
ага и момака.</p> <p>— Да нису отишли у Ваљево? — запита Рупић, колико да прикрије узбуђење, шт 
n="46" /></p> <p>— За путом сам, идем у Ваљево, — одговори онај, — па допадох теби, да ти кажем 
слушали од људи, како је ономад сиш’о у Ваљево с двадесет момака све под пусатом, да преда мусе 
} У рану зору сишао с Рудника и пошао у Ваљево, <pb n="245" /> да се састане с Фочић-Мехмед-аго 
алинскоме заносу могло се видети, да је ваљевски састанак учинио добар утисак.</p> <p>— Шта вел 
а кад ухватише и писмо које је оборкнез ваљевски, Алекса, писао Митерезу, похиташе, да се што п 
клонио чељад?</p> <p>— Среће ми, ага, у Ваљеву су! — простења везани.</p> <p>— Лажеш, незевенк, 
/p> <p>— А где су чељад?</p> <p>— Па, у Ваљеву, ага. <pb n="64" /></p> <p>Шаћиру поче кипети.{S 
и које је и сишао с Рудника.</p> <p>— У Ваљеву, честити ага! — одговори Гагић, — послао сам их  
 кипети.{S} Премери га мрко.</p> <p>— У Ваљеву, ха?</p> <p>— Јесте, честити ага.</p> <p>— Капе  
Јован.</p> <p>— Ђе је Смиља?</p> <p>— У Ваљеву је.</p> <p>— Удри!{S} Десетину! — дрекну Шаћир.  
у једној битци, под кулом Витковића и у Ваљеву, пало петоро браће, о чијој јуначкој смрти и дан 
свога брата Јована, погибе с војводом у Ваљеву, 1718.{S} Поштовање према јуначкој браћи пренеше 
есто правио састанке то у Београду то у Ваљеву, те се са својим друговима договарао, како да уг 
углу овога четворокута види се по једна ваљкаста кула, у чијем се врху налази само по један уза 
ражите ви од мене?{S} Да <pb n="239" /> вам дам закон, да приступим часној трпези и да вам пруж 
та ваша, у срца пуна отрова; хоћете, да вам у руке, окрвављене братском крвљу, положим свету на 
чешће, одржите клетву и мир братски, да вам се причешће не окрене на проклетство, па погибију в 
купиш новце.{S} Не шалите се главом, да вам још једаред уздолазим.</p> <p>Претећи поглед Шаћиро 
да чују како ће их казнити.</p> <p>— Да вам децу испродајем, па не би ни то залегло за Рамову к 
и израз његова лица.</p> <p>— Хоћете да вам Турци буду добри, а овамо пуните горе хајдуцима и к 
 закон, да приступим часној трпези и да вам пружим свето причешће, а руке вам се пуше од братск 
 добри људи!{S} Не дођох за то, него да вам кажем, ко је убио Рама, те да онај праведник не тру 
ас не одбијај од закона!</p> <p>— Ко да вам верује?{S} Зар вас не познајем?</p> <p>— Ево ти се  
ах стаде пред Рупића.</p> <p>— Хоћеш да вам скинем глобу с врата?</p> <p>— Аман! — узвикну Рипи 
 Ето вам сада, па чините како знате; ја вам, бели, не помогох више.</p> <p>— Аман, ага!{S} Шта  
ади једне ситнице и пролили сте крв, па вам је и то мало било.{S} Нисте се смирили, докле у ваш 
p>— Добро, добро, рајо; а ви идите, кад вам је тамо лек.</p> <p>Оба путника поклонише се ниско, 
јдуцима и купите се по манастирима, где вам онаки крмци, као овај Хаџи-Ђера и онај Хаџи-Рувим и 
 и да вам пружим свето причешће, а руке вам се пуше од братске крви, уста су вам пуна поруге на 
пећи зубима, запрети песницом.{S} Докле вам не саћерамо памет у тиквину, дотле вам се не море д 
 вам не саћерамо памет у тиквину, дотле вам се не море доказати.<pb n="232" /></p> <p>А то, што 
е?{S} Или можете још и помишљати, да ће вам помоћи онај крст, што га мећете на себе том руком,  
та самога субаше, а ето вам њега, па ће вам и сам казати.</p> <p>— Оно истина је, да нас је Хаџ 
им из Боговађе, причају којешта, што ће вам најпосле пресести. <pb n="163" /></p> <p>— Откако с 
сто до савести продире.</p> <p>— Помози вам Бог! — рече улазећи, а и не гледа у игумана.</p> <p 
а човека бануше у кућу.</p> <p>— Помози вам Бог и добро вече!</p> <p>Неколицина поскака са свој 
ше погну.<pb n="152" /></p> <p>— Помози вам Бог, честите аге! — прослови дрхтавим гласом.</p> < 
и.</p> <p>— Богу хвала, браћо, и срећан вам пут! — одговори игуман и пољуби се с њима. — Поздра 
иве.{S} Биће, бој се, пола године, како вам се изгуби траг.{S} А откуда тако?</p> <p>Док је ова 
хајдучкога јатака, хаџи-дервиша?{S} Ето вам сада, па чините како знате; ја вам, бели, не помого 
 покојниковој! — одговори игуман. — Ето вам оца законоше, он нека иде, а ја шта ћу вам?</p> <p> 
х, чуо сам из уста самога субаше, а ето вам њега, па ће вам и сам казати.</p> <p>— Оно истина ј 
за нашу ни за њихову погибију.{S} И ето вам велим, ко поуми да се свети Дићанима, неће више има 
154" /></p> <p>— Захвалите се Богу, што вам је ово кнез, па за његов хајтер нећу да терам мак п 
ао, тако ме свако зло снашло.{S} То што вам рекох, чуо сам из уста самога субаше, а ето вам њег 
ма, рајо! — довикну ага Џинић.{S} И зар вам нисам говорио, да се чувате онога хајдучкога јатака 
ке вам се пуше од братске крви, уста су вам пуна поруге на своју браћу, а у срцу вам кипи отров 
у боље прошли.{S} Нађите убицу, и ја ћу вам опростити глобу.</p> <p>— Како да га нађемо, кад га 
 оца законоше, он нека иде, а ја шта ћу вам?</p> <p>— Велим, лакнуће и оној старој души, ако и  
ам пуна поруге на своју браћу, а у срцу вам кипи отров, мржња, којом се кољете, сатирете, убија 
онакази оне свете ликове?{S} Ко угуши у вама братску љубав; ко вас завади на живот и смрт?{S} Т 
е не окрене на проклетство, па погибију вама и породу вашем!</p> <p>Тешко уздахнуше седе главе  
да и ово братњево мекуштво, доведоше је ван себе.{S} У овом часу била је кадра на све.{S} Личил 
она јама водила из куле на исток, дакле ван тврђаве, знао је, да се сада налази у граду, а у то 
<p>Кад су јој и кћер узели, она се, као ван себе, винула за Турцима, што су откасали, па је трч 
о уздахну, па готово тетурајући се, као ван себе, пође низ друм, пут манастирског забрана.{S} Т 
тужна песма не разлеже и одјекну далеко ван села:</p> <quote> <l>Јаох мени несретници,</l> <l>К 
пе.{S} Да и овај не води једноме од тих ван тврђаве?</p> <p>Пажљиво умота око себе џубе, побожн 
икну игуман, а глас му зазвони као глас вапијућега с Витаваре.</p> <p>Старица се не маче.{S} Ск 
астова брвна и с праском бацао хиљадама варница на све стране.{S} Гагићева мати, сестра и снаха 
жа, завитла га на нећака.</p> <p>Хиљаду варница разлете се око Милоја, а угарак, као муња, сукн 
 ваша неслога, ваша небратска мржња.{S} Вас ради ја не смем приступити часној трпези! <pb n="24 
о, да из његових уста чујеш; и зато, да вас кумим и преклињем: престаните једном с том крвљу!{S 
ожим свету нафору, тело Христово!{S} Да вас причестим светом тајном, па да опет после пођете ст 
онога који ће нам свима судити, хоћу да вас саставим, да се погледате очи у очи, да сазнам ко у 
н.</p> <p>— Нема службе, нема закона за вас! — викну игуман, што га глас доноси. — Закон је сам 
ли Дићани, а они, бива, то исто веле за вас, Моравћане.</p> <p>— Лажу, ага, лажу! — повикаше се 
</p> <p>— Благослови, оче!</p> <p>— Бог вас благословио, децо, и срећан пут!</p> <p>— И опрости 
овде, као слуга Христов, који ће за све вас тамо одговарати.</p> <p>— Па... посао ме чека...{S} 
и и пољуби се с њима.</p> <p>— Добро те вас обојицу видим живе.{S} Биће, бој се, пола године, к 
 пожуте као восак.</p> <p>— Ето, тај ће вас све упропастити.{S} Због тога калуђера плаћате глоб 
е?{S} Ко угуши у вама братску љубав; ко вас завади на живот и смрт?{S} Турци?{S} Нису Турци нег 
кона!</p> <p>— Ко да вам верује?{S} Зар вас не познајем?</p> <p>— Ево ти се листом молимо! — по 
уби се с Милојем.</p> <p>— Христос међу вас! — кличе игуман и залаже их светим причешћем.</p> < 
де наопако, служићу службу и причестићу вас.{S} Али пазите!{S} Чистим срцем и братском љубављу  
тару.{S} За једнога Рама, море, све бих вас попалио и као пашћад потукао.</p> <p>Сељаци су пони 
вника нема те нема.</p> <p>А док су око ватара нестрпељиво изгледали духовника, неколицина њих, 
азна, ко ју је спасао — или...</p> <p>— Ватра! — прошапута девојче — Изгорећу!</p> <p>Милоје зг 
ва разазнаје.{S} Срце му залупа, а нека ватра букну у лице.{S} На челу и слепим очима напрегоше 
ло за тим разбукта се на огњишту велика ватра, према којој се почеше окретати ражњеви с печењем 
е му запламти, а у очима севну дивљачка ватра.{S} Оно сурово осветничко расположење, што се до  
 <pb n="58" /></p> <p>Милоја поли чудна ватра.{S} Учини му се срамота, да, овако оружан, пропус 
Пред Сали-агиним конаком пламти огромна ватра, пламен лиже високо у небо, па руменом светлошћу  
, Хаџи-Ђера га није осећао.{S} Необична ватра обузела је цело биће његово, а у глави је осећао  
ј приземног широког огњишта, на коме је ватра горела.</p> <p>— Па шта мислиш сада? — запита Ђур 
ила је у лицу сва као испијена, али тек ватра је прошла, и сад јој је било много боље.</p> <p>К 
прислони на девојчине усне, које су као ватра гореле.{S} С ненадне хладноће девојче се мало стр 
шкали око ћелија, дотрчаше нагло својим ватрама, шапуташе нешто својим људима, а ови их забезек 
имо.<pb n="235" /></p> <p>Око Мратићеве ватре састало се много пријатеља, па разговарају о дога 
 село од глобе, Рупић се чувао као живе ватре, да се ма пред којим сељаком искаже.{S} Али зато  
и манастирско двориште, наложили велике ватре, па се око њих греју и жуборе.{S} Свако се село о 
љава целу просторију.{S} Око разбуктале ватре разбашкарили су се Турци, а покрај свакога по јед 
а, те те затекох тако.{S} Деде, принеси ватре.</p> <p>Станојка прихвати машицама жар, па га при 
едан Турчин.</p> <p>Сви пођипаше и крај ватре, која се наново разгоре, узеше авдес, па онда при 
н.</p> <p>Докле су се сељани мајали око ватре и Гагићеве чељади, Турци су далеко одмакли.{S} На 
гла између жена, које сеђаху у кући око ватре, ушла у вајат и гледала шта чини.{S} Милоје се ок 
 Сали-ага љуби Влахињице.</p> <p>У челу ватре спази Суљу.{S} Десна му рука везана у платно, а л 
ва наиђе, па да одједном загрме и бљуну ватрени потоп на дрске груди што им се примичу.{S} И ту 
када угледа како налете чопор вукова, с ватреним очима и окрвављеним зубима, да је раздеру.{S}  
а.{S} Оба путника пружише дланове према ватри, да их огреју.</p> <p>— Питај, откуда не идемо, — 
 врела чела и очију, које у грозничавој ватри горе; а у глави је осећала необичну тупост, као д 
више пламтела, те јој се, у овој силној ватри, чинило да ће сагорети.{S} У два три маха дође јо 
о, којим је за време разговора џарао по ватри.</p> <p>Те ноћи дошао је Хаџи-Ђера овамо изненада 
киде мајчину руку с чела, које је као у ватри горело.</p> <p>— Па што гориш тако?</p> <p>— Где  
оножици, уза сами оџак, на коме трепери ватрица, те благом топлином загрева ћелију, седела је С 
 је стајао крај оџака и пружио обе шаке ватрици, да их открави.{S} Кад путници назваше Бога, он 
ирену лицу и очима, које су грозничавом ватром севале.</p> <p>— И Ђорђе мисли, — продужи игуман 
едан сељак, што застаде пред Мратићевом ватром.<pb n="236" /></p> <p>— Шта? — запита Мратић.</p 
у чврстоћу, загревало се сада необичном ватром.{S} Успламтела чежња и пакосно задовољство сијал 
а или младица у чисту сеоскоме руху.{S} Ватру и седећиве опасало је велико коло девојака, које  
Али ни ова студен није у стању да утиша ватру што га сагорева.{S} Пред очима му и сада трепери  
не прилике, што стоје спремне, да оборе ватру, ако би ма ко што поумио, сељаци не мрднуше с мес 
плахост.{S} Отури машице, којима џараше ватру, скочи и узбуђено поче ходати по ћелији.</p> <p>— 
тарицу, да је једанпут хтела да скочи у ватру што је догоревала, али је задржаше сељаци, који с 
љено и лупи длан о длан.</p> <p>— Атеш (ватру)! — рече момку, који у тај пар уђе.</p> <p>Момак  
и? — запита је сухо.</p> <p>— Ето, нека ватруштина, — одговори Анђа.</p> <p>Он за часак заста к 
екала код огњишта у кући.{S} Од синоћне ватруштине била је у лицу сва као испијена, али тек ват 
сабља, што нас сече, него ваша неслога, ваша небратска мржња.{S} Вас ради ја не смем приступити 
Турци?{S} Нису Турци него ваша неслога, ваша мржња.{S} Да сте ви права браћа, да сте у слози, д 
ете да ту капљицу саспем у нечиста уста ваша, у срца пуна отрова; хоћете, да вам у руке, окрвав 
је оно турска сабља, што нас сече, него ваша неслога, ваша небратска мржња.{S} Вас ради ја не с 
от и смрт?{S} Турци?{S} Нису Турци него ваша неслога, ваша мржња.{S} Да сте ви права браћа, да  
/> су мирна и послушна раја, што се под ваше скуте прибила, да је као своју децу чувате.</p> <p 
о знај: за сваку главу Гагића пашће три ваше!</p> <p>— Гагићу, Рупићу! — викну игуман и покуша  
огибе па другом коме мјесту него баш на вашем атару, ха?</p> <p>Док је Шаћир говорио, Рупић је  
 проклетство, па погибију вама и породу вашем!</p> <p>Тешко уздахнуше седе главе и наново обори 
мало било.{S} Нисте се смирили, докле у вашу крвну распру не увукосте и осам села, да се заваде 
море, ко уби Рама?</p> <p>Да је гром из ведра неба треснуо међу њих, не би их толико запрепасти 
он, раздраган, похита за игуманом, који ведра чела и спокојно корачаше уским гротлом манастирск 
лазио освежен и спокојан и увек с много ведријим мислима, него ли што је у храм улазио.<pb n="1 
Рама, лице јој је дошло блеђе, а у оним ведрим очима, што су онако веселом радозналошћу гледале 
ући у ове бистре очи, из којих је сјала ведрина као из свежа и бистра кладенца, кад се у њему с 
о, а кроза њ поче беласкати прва зорина ведрина.{S} Мало по мало и у беличастоме се порубу све  
закрива небо.{S} На истоку избија јасна ведрина <pb n="49" />, а одмах за њом грану прва сунчев 
орама, чисто га разгали.{S} Она небесна ведрина блесну и у његовим очима, и он, раздраган, похи 
 се и кроз сузе осмехивало, као јутарња ведрина кроз разбијене облачке.{S} И стаде му чудно, ка 
има небо трепери, као стакло, необичном ведрином, ветрић не пирка, а под ногама шкрипи и цичи с 
ма трепери јутарње сунце, а плаво небо, ведро и весело као детиње око, наднело се над њима, обу 
га пута Милоје загледа мало дубље у ово ведро лице с двема јамицама и пуначким усницама, што чи 
ице и крви што је истекла, било је тако ведро и свеже, да га је та свежина запљускивала неком н 
другога.</p> <p>На истоку се расклапало ведро небо, а кроза њ поче беласкати прва зорина ведрин 
м главом, докле се молио, трепти и сада ведром светлошћу и помало осветљава таму око његова лег 
а, а испод ове севају мрке очи с густим веђама.{S} Цело лице, с малом брадом и танким брковима, 
га, а камо ли снаху, коју ништа више не веже за његову родбину и која ће, данас сутра, из куће  
ети како му руке наопако искрећу, да га вежу, он се одупре, ослободи руке и поче се бранити.{S} 
тиснуше унутра.</p> <p>Укочени удови од веза и мраза, који га је онако упетљана скроз прожимао, 
ти, ни светити, па чак ни одупирати.{S} Везана за кућу, морала се у свему ослонити на заштиту м 
челу ватре спази Суљу.{S} Десна му рука везана у платно, а левом обгрлио младицу, која је, као  
ардаку и мотрио на ред, а овај га посла везана у Ваљево, кадији.</p> <p>Баш се у то доба био вр 
{S} За неколико тренутака била је и она везана, а онда је један потхвати испод колена и око пас 
ку и с неком насладом посматраше у лице везана човека.</p> <p>— Стиже ли, хаџи-дервишу? — запит 
ред ханом, упрепастише се, кад угледаше везана игумана измећу гомиле Турака.{S} Његова висока п 
аност, све их је прострелило.{S} Видети везана калуђера, па још Хаџију, из чије руке примају на 
а филџана.</p> <p>Кад угледа пред собом везана калуђера, ага Џинић се још удобније завали у узг 
д угледа како њих петорица опколише већ везана игумана и изађоше из манастирског дворишта, зале 
н није прошао само на овоме.{S} Када су везана игумана одвели, калуђер духовник изађе са искуше 
 се сад и ово уточиште разорава.</p> <p>Везана игумана упртише па једнога коња, па му конопцима 
ножићем исече узе, којима јој беху руке везане.{S} На потиљку напипа рану и косу влажну од крви 
ру, одрешише му руке, које беху наопако везане, па га онда тиснуше унутра.</p> <p>Укочени удови 
се сумњало да су хајдучки јатаци, да их везане одведе па Рудник, а узгред да опљачка по коју ви 
 Среће ми, ага, у Ваљеву су! — простења везани.</p> <p>— Лажеш, незевенк, бре! — плану ага. — Ђ 
>Позно у ноћ, гомила коњаника, што се с везаним игуманом лагано пела планинском стазом, уз косм 
p>Мало за тим и Гагић је лежао на земљи везаних руку.</p> <p>— Е, сада се моремо на тенахне раз 
начило је толико исто, колико и скочити везаних руку у вртлоге бујице.</p> <p>— Господе, граде  
 — рече Шаћир и седе на троножицу према везаноме. — Дедер нам реци, ђе си склонио чељад?</p> <p 
је видео Хаџије.{S} Турци га дохватише, везаше за ступ и почеше шибати, те да у боловима ода гд 
пртише па једнога коња, па му конопцима везаше ноге коњу испод трбуха, чврсто га уконопчаше, да 
иља се отимала, али узалуд.{S} Турци је везаше и натоварише на Рамова коња, па онда растераше р 
ог ратовања много сумњали, да одржавају везе са аустријским ђенералима.</p> <p>Кнезови су осећа 
 једну троножицу крај огњишта, па је из везене <pb n="94" /> дуванкесе, што му је висила испод  
Шаћир-ага, сви су били одевени у богато везену оделу.<pb n="150" /> те се од злата и срме није  
дахија, а за Мустафа-паше, београдскога везира, он се са својим сељацима придружио као помоћ Му 
хије удавиле Хаџи-Мустафу, београдскога везира, и узеле управу у своје руке.{S} Сали-ага је пос 
ара нов пешкир, што га је својим рукама везла, привеза га о крст, а чело главе покојникове спус 
 босански бегови, а по златним и срмали везовима, који провириваху с прсију испод црвена јапунџ 
наћеш, бива, знаћеш, кад притегнемо.{S} Везујте га!</p> <p>Турци се склепташе око Јована.</p> < 
поче се иза све снаге отимати.</p> <p>— Везујте крмка! — дрекну Шаћир, коме се закрвавише искол 
у уздивљалих Турака, како улећу у кућу, везују мушкарце, а девојку бацају на коња и одлећу с њо 
ником, који се и не распознаје од густе вејавице.{S} Нека необична тишина полегла на све стране 
 собом и за мало па се изгуби у снежној вејавици.</p> <p>Као скамењен оста Хаџи-Ђера, немо глед 
у топот, а одмах за тим опази у снежној вејавици неког коњаника.{S} Коњаник је јахао на малену  
ромаче испод прозора и изгуби се у оној вејавици.{S} Густ се мрак навуче на очи игуманове.{S} О 
аук, што се оте, разлеже се кроз снежну вејавицу, па се изгуби под облаке.{S} Над свежом земљиц 
 укопа.{S} Гледајући кроз решме у густу вејавицу, Хаџи-Ђера је покушавао <pb n="12" /> да бар з 
мрачне ћелије и расејано гледао у густу вејавицу; која никако не престаје.{S} У ћелији и тамо н 
.{S} Над свежом земљицом узвишене хумке вејао је крупан снег и облагао је својом белином.{S} Ан 
"> <head>1.</head> <pb n="1" /> <p>Снег веје.{S} Од ветра и олује ни трага ни гласа, а снежне п 
и се чини да и она с паперастом белином веје одозго.{S} Не чује се ни жива душа.{S} Лескова чес 
убише у белини, што се стуштила и густо веје и закрива још свеже трагове пратилачких стопа.<pb  
 а снежне пахуљице, као бели лептирићи, веју над замрзлим поточићима, снежним удољицама и плећа 
 занесе срце, да га опије, те да целога века мамуран остане.</p> <p>— А кога има тамо у вајату? 
<l>Што остави љубу тужну, </l> <l>Да до века јадикује,</l> <l>К’о и сама, јадна што ћу... </l>  
а на Рувима.{S} Мислио је, да ће Хаџија вековати у Светој Гори; па сада, ето белаја!</p> <p>— А 
 што их је угледао само једаред у своме веку, а то једаред било је доста, да му помути ум, зане 
Ето, већ се и сељани клоне твога оџака; веле да и у цркви, место да чатиш, причаш о некаквим не 
 и предао га Мус-аги Фочићу у Шапцу.{S} Веле, да је у њему стајало, како су се дахије позавадил 
>— Зашто?</p> <p>— А ко ће то знати?{S} Веле да је метнуо оног хајдука Павла у заседу, да дочек 
су урадили Дићани, а они, бива, то исто веле за вас, Моравћане.</p> <p>— Лажу, ага, лажу! — пов 
бега Алекса, а ја нећу више.{S} Не зна, вели он, како је то потуцати се по туђини“.</p> <p>— Та 
и мало и велико, — продужи Павле, — па, вели, теби је и најзгодније, да удесиш све што је потре 
о оста неко време као укопан.{S} После, вели, момци аге Џинића брзо узјахаше и одлетеше у Дић,  
нађе пошто пото Смиљу и Станојку; а он, вели, то мора учинити села ради, да га спасе глобе.</p> 
што су дошли?</p> <p>— Није.{S} Сви су, вели, мучаљиви и нешто срдити.{S} Субаша се баш тада де 
а оборкнез неће више да купи хараче.{S} Вели, да је поручио Фочићу, како сиротиња не може више  
и свекрва. — Он те не може сачувати.{S} Вели, Турци су господари, а ми смо раја, па неће под ст 
ман тихо, — да ће кнез Алекса смети.{S} Вели, и за њега је боље, јер му је глава у торби са оно 
а.{S} Субаша ми је поручио да дођем.{S} Вели, има нешто да разговоримо.</p> <p>— А шта ли то?</ 
 заноћимо три ноћи под њеном иконом.{S} Вели, да ће ми брат прогледати.</p> <p>— Е, е, одговори 
јвише уздао у тебе, — одговори Павле. — Вели, њему ће се кнезови одазвати пре него икоме у Колу 
 одјахаше своје хатове.</p> <p>— Па шта вели?{S} Је ли дознао, што су дошли?</p> <p>— Није.{S}  
 да у цркви шенлучи?{S} Па знате ли шта вели народ?{S} Знате ли како трпи?{S} Ево, баш овога ве 
ма.</p> <p>— Неће бити, куме!{S} Субаша вели, да је игуман наместио Павла у заседу, да убије Ра 
не смијеш га узабрати.{S} Цвијет мири и вели: „Узбери ме“.</p> <p>— И ја ћу га узбрати, турске  
оје се збуњено насмеши.</p> <p>— Дамљан вели, да си и оног другог ровашио.</p> <p>— Зар Суљу? — 
може бранити.<pb n="109" /></p> <p>— Он вели, — додаде Анђа, кад јој први гнев одумину, — боље  
авци, те ослушнух боље и дочух, како му вели: „Био је у Гукошу, баш кад је хаџи-духовник доведе 
а, кад изађе иза капије, звизну.{S} Два велика, космата пса излетеше из дворишта, па; узмахујућ 
у влажну од крви, али та рана није била велика; изгледа као да јој је на једноме месту кожа окр 
идана у зид.{S} Та повиша плоча била је велика таман за једно седало, па како у кули није било  
ко, тешко теби народе!{S} Бог је послао велика искушења на тебе и ти их не видиш.{S} Са неслоге 
/> а мало за тим разбукта се на огњишту велика ватра, према којој се почеше окретати ражњеви с  
ну.{S} У глави му је брујало, као после велике пијанке.{S} Целе ноћи претурао се под губером с  
екрилили манастирско двориште, наложили велике ватре, па се око њих греју и жуборе.{S} Свако се 
 и сеоских кровова, под којима се већ у велике почива.</p> <p>Ага Џинић нестрпељиво пушта густе 
узбурканом гужвом снежних гора Рудник с великим и малим Штурцем, око чијих се глава још сабијај 
башину хану, па да му учини што велико, велико, чиме би га тако задужио, те да му и сам рече: „ 
ме руху.{S} Ватру и седећиве опасало је велико коло девојака, које из гласа певају:</p> <quote> 
p>— Тебе и Хаџи-Рувима поштује и мало и велико, — продужи Павле, — па, вели, теби је и најзгодн 
рио у субашину хану, па да му учини што велико, велико, чиме би га тако задужио, те да му и сам 
 још силније удари у жице, а аге, већ у велико загрејане, почеше и саме певати.</p> <p>Шарић-аг 
ру и народ, који се око манастира већ у велико сабрао.</p> <p>Али када се сасвим разданило, уск 
први освит почела.</p> <p>Зора је већ у велико трнула пред сунчевом светлошћу, која се иза рудн 
дну четвртасту ширину.{S} Мрак је већ у велико покривао горе и планине, али је на овој ширини б 
 гледаше у жеравице, по којима се већ у велико хватао магличасти пухор.</p> <milestone unit="su 
 врата спасења. <pb n="225" /></p> <p>— Великомучениче Димитрије, слава теби! — прошапута игума 
је оним убиством и себе и њега увалио у велику несрећу: јер ако се ма кад прокљуви, ко би га он 
 он нека иде, а ја шта ћу вам?</p> <p>— Велим, лакнуће и оној старој души, ако и тебе види на д 
утрос си много карли!</p> <p>— А шта да велим!{S} Добро су се и сада сетили тамо у Биограду; а  
то ти тога красника, упитај њега!{S} Ја велим, понео човек оружје, да освети брата, а он убија  
ед субашиних очију.</p> <p>— Чу ли, шта велим?</p> <p>— Чух, честити ага, — одговори овај. <pb  
еш као и остале на Рудник.{S} А сада ти велим, бирај што ти је милије: или мени или на Рудник.{ 
 да пати ни за кога.{S} Али, ево, ја ти велим, не иди, па нека нас побију.</p> <p>Анђа је, у ов 
а се отме.</p> <p>— Сједи мирно, кад ти велим! — викну мало снажијим гласом, и силом је привуче 
.</p> <p>— А ти, ујаче, запамти, што ти велим!{S} Ујак си ми, па пећу да те мичем на душу.{S} А 
своје сенке.{S} Можда је грешно, што ти велим, али тако ми ове светиње, родио бих се наново, ка 
ашу ни за њихову погибију.{S} И ето вам велим, ко поуми да се свети Дићанима, неће више имати п 
нђа и навуче губер на очи.</p> <p>— К’о велим, док се не смири.</p> <p>Анђа не одговори ништа.{ 
иш, да раја није крива?{S} А ја ти опет велим, да ни хајдуци нису, јер их, ево, нема.{S} Па ко  
, а ти већ уради, како те Бог научи.{S} Велимо, мудрији си и паметнији од све нахије, а и лепо  
ђај, који се од уста до уста разносио и величао међу сељацима, толико је распалио Милоја, да ум 
жну јеку проповедао о некадањој слави и величини српској и о срамној издаји на Косову.{S} Звуци 
и Гагићу.</p> <p>— Ни поручио.</p> <p>— Велиш ли?</p> <p>— Оне ми цркве, хаџи-духовниче, овако  
и игуман мирно. <pb n="184" /></p> <p>— Велиш ли, дервишу?{S} А ко оно заноћи у тебе са оним сл 
ну чобанин, кад положише девојку. — Шта велиш, Милоје, да поделимо?</p> <p>— Узми, вала, све!</ 
ти.</p> <p>— Не знам, ага!</p> <p>— Шта велиш? — запита ага гневно.</p> <p>— Не знам!</p> <p>—  
ешко теби, ако си је одао!</p> <p>— Шта велиш?! — запита Рупић јачим гласом, као да није чуо.</ 
 ће ти дати челенку за то!</p> <p>— Шта велиш, момче?</p> <p>— То што ти рекох! — одазва се Мил 
аћир-агу запали ова песма.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, зар пе бисмо могли још ноћас у Дић?<pb n 
 замаче за један брежуљак.</p> <p>— Шта велиш, Рамо, ха? — упита Шаћир, кад измакоше подаље.</p 
танак учинио добар утисак.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, — рече Шаћир, кад Суља заста да мало ода 
>Рупић запрашћено устукну.</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Рекох...</p> <p>Рупић и мати само блену 
густе димове и сркао кафу.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, бива? — запита га Шаћир. — Од јутрос си  
 теретом овакога пријема.</p> <p>— И ти велиш, да раја није крива?{S} А ја ти опет велим, да ни 
 ага.</p> <p>— Капе влаше, капе!{S} К’о велиш, пљун’о сам, бива, једаред аги у браду, па зашто  
радамо.</p> <p>— Аха, то ти, кнеже, као велиш да су урадили Дићани, а они, бива, то исто веле з 
аве и оборених очију.</p> <p>— А ти као велиш, слеп је субаша, откуда ће он знати ко је убио Ра 
дана упаде у Моравце, изведе вођевину и венча је у манастиру.{S} Сали-ага је наредио после да г 
штар поветарац с Рудника распирује сињи вео, који закрива небо.{S} На истоку избија јасна ведри 
на плећа натуштеног Рудника и магловити вео горостасног Медведника.{S} У овој злаћано-тамној св 
огрдело живети под владом некрста, коме вера и образ народни беху само играчка.{S} Тога ради је 
 гледа, како се дан из дан губи образ и вера: али да поведе го народ на ове зидове, што се као  
но Рупић, тек да га увери, колико му је веран и како ни сам не мари за онога кога субаша мрзи.< 
— Убиј, али ми не дирај образа, тако ти вере! — цикну Станојка и поче се опирати.</p> <p>— Нуто 
а и сам с крстом у руци стане на браник вере и слободе, сматрао је као праву и једину стазу, ко 
ространог огњишта, над којим је висио о веригама котао с водом.{S} Жена старијег Гагића, више у 
лах“.{S} То је руднички мујезин позивао верне на молитву.</p> <p>Иначе је изгледало, као да је  
о још ни један Турчин није имао од њега вернијега пријатеља међу рајом?</p> <p>Овај разговор са 
тала као удављеник сламке.{S} Досада је веровала да ће игуман ма како спасти Јована, али сада и 
поста јасно оно, у шта до мало час није веровала.{S} Хаџи-Ђера је, дакле, истину говорио.{S} Ни 
на није убио нико од Гагићевих; у то је веровао можда и зато, што је осећао, да је Хаџи-Ђера је 
и како било да било, он је слутио, па и веровао, да ово није урађено без ичијег знања.{S} Али н 
н, да остане да руча.{S} И ако је тврдо веровао, да неће смети у наточ његовој клетви учинити н 
 вољан, шта више, он је потпуно и слепо веровао Хаџи-Ђери, да Милана није убио нико од Гагићеви 
и толико.</p> <p>— А ја сам као у воску веровао, да ћемо овде постићи.</p> <p>За неки часак ути 
самој ствари и није било баш тако ласно веровати, да је ага Џинић могао учинити што противу Ста 
воју судбину, двори Турчина и заборавља веру отаца; умотана у јашмак и фереџе, као и остале бул 
и једва чекају, да своју крв за образ и веру пролију“.{S} И у овоме тренутку луталичка мисао за 
ите.{S} Искрвисте се, потуристе образ и веру, па ме опет зовете за софру, да једем и пијем самр 
била у стању да поколеба његову снагу и веру у добро дело, које је вршио мирећи завађене.{S} То 
е Смиљчица; а ја ти, ево, задајем тврду веру, да те ни глава неће заболети.</p> <p>Игуман не од 
ни ја, добри ага! — одговори Рупић. — И веруј ми, кад бих само дознао ко је убио Рама, ноктима  
 што седи уз колено аги Џинићу, па овај верује, како му он долаже.</p> <p>— Зубима ћемо се клат 
е одбијај од закона!</p> <p>— Ко да вам верује?{S} Зар вас не познајем?</p> <p>— Ево ти се лист 
авици сињој! — хукну Станојка.</p> <p>— Веселнице моја, шта знам да ти саветујем, и ко би те сп 
 мењаше боју, чисто је порази.</p> <p>— Веселниче, шта си урадио?</p> <p>Милоје збуњено погледа 
питао.{S} Станојка је схватила питање и весело заиска главом.</p> <p>Хаџија се обазре па све ст 
ри јутарње сунце, а плаво небо, ведро и весело као детиње око, наднело се над њима, обухватило  
p> <p>— Капе, Џинићу! — узвикну Шаћир и весело загрли субашу. — Пјевај, Суљо, пјевај, зумбуле м 
, то му није давало ни мирно заспати ни весело устати.</p> <p>— Да наговорим Бирчанина, — рече  
p>— Пе брини, јуначе? — одговори игуман весело. — Данас си осветлао образ старим Станковићима,  
ђелдум, Хаџија, ошђелдум! — викну Шаћир весело, кад угледа суморно лице калуђерово. — Шта је?{S 
што, соколе, тако и ваља! — викну Рупић весело. — Сад је остао још један пас!</p> <p>Милоје ћут 
зраз лица и очију имао је на себи нечег веселог, као да се овог часа зауставила од детињскога с 
ђе, а у оним ведрим очима, што су онако веселом радозналошћу гледале, сад се опажала страва.{S} 
и као и остале.{S} Па опет ова рудничка весеља, за која су и деца у селу знала, била су за њу т 
осталим Турцима у тврђави, чинили су та весеља јавно.{S} Докле је једно коло девојака и младих  
тевао, да му заклони жену од „рудничког весеља“, па је чак и претио, како ће се одметнути.{S} П 
лан захтевао да је заклони од рудничких весеља, букнула у њему помама разблуда, која га дан из  
пили, чинила је своје, и, мало по мало, весеље је бивало све тише и тише, докле се све не ућута 
се склонио у своју ћелију, па, докле је весеље беснело, није се мицао никуда.</p> <p>У неко доб 
ову шалу, побеже у мрак.</p> <p>Граја и весеље још је по мало трајало, али силна ракија, што су 
а! — упаде Станојка. — Синоћ су градили весеље, па сам из Суљиних уста чула, како су се дахије  
све живљи, докле се не претвори у право весеље.</p> <p>— Суљо, бре! — викну Шаћир-ага и пљесну  
утра, кад зна да ће морати на „рудничко весеље“ што га Руднички Бик сваког петка изводи.</p> <p 
ше читаву забуну.{S} До мало час био је весео, али сада, кад је остао сам, започе осећати, како 
оре, као невеста пред ђувегијом.</p> <p>Весео смех одазва се на ове речи.{S} Шаћир-ага само одм 
 сад му је, ето, ушао.</p> <p>Ова добра вест, што је Рупић тек напослетку изусти, мало их утиша 
/p> <p>— Опрости, ага, али не чусмо.{S} Ветар је.</p> <p>— А одакле идете, бива?</p> <p>— С Раш 
 зашуме дугим шумором.{S} То је северни ветар, што дере кроз густо грање горских грмова и навла 
ујне гриве турских коња, како их у лету ветар таласа и мрси.{S} А када ишчезоше, замишљено прев 
/head> <pb n="1" /> <p>Снег веје.{S} Од ветра и олује ни трага ни гласа, а снежне пахуљице, као 
репери, као стакло, необичном ведрином, ветрић не пирка, а под ногама шкрипи и цичи снежна прти 
полегла је с густим облацима, а студени ветрић пиркао је озго с планина.<pb n="40" /> Тишина ов 
, победо моја!</p> <p>А у томе часу лак ветрић зашуме, и зашушта снежно грање, као тајанствени  
S} С планинских повијараца пирну хладан ветрић, а по разведрену се небу почеше осипати крупне ж 
је озго трептијаху, као пламичци кад их ветрић заниха.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
која зашуме преко њихових глава као шум ветрова преко непокошене њиве.</p> <p>— Е, добро, народ 
 да је спасе, развејаће се као магла па ветру.{S} Узрујана машта све је више расла и истицала п 
а у игумана.</p> <p>Игуман не одговара, већ га само мери оним погледом.</p> <p>Рупић оде куту д 
а јадницу, која је, и без овога ударца, већ и сувише препатила.</p> <p>На домак хану спази још  
и би, Рупићу, те га расрди?</p> <p>— Е, већ ми дође довде!{S} Откако га памтим, окупио једно те 
, који још силније удари у жице, а аге, већ у велико загрејане, почеше и саме певати.</p> <p>Ша 
а није осећао ни бол, ни сузе, ни јаде, већ <pb n="54" /> једно једино: да се што пре сукоби са 
је ти још што напоменуо?</p> <p>— Није, већ ако не разбира зато, што се по касаби зуцка, као да 
 ови ударци, што се у два дана стекоше, већ су је толико сломили, да више и не личаше на живо с 
ића такну ово питање.{S} Он се, додуше, већ измирио с помишљу, да је и његова снаха то исто што 
у се чињаше као и да не стоји на земљи, већ да лебди у ваздуху, а у души му наста тако лако и д 
часу дође сасвим друкчији, не као увек, већ као човек са онога света.</p> <p>— Целуј Господа! — 
да не слуша.</p> <p>— Ја је не завађам, већ мирим.</p> <p>— Енеде!{S} А шта се ти пачаш у туђа  
 те им не даде да иду друмом крчеником, већ их проведе кроз манастирски забран, а онда се почеш 
ага само шали?</p> <p>— А ти се, болан, већ и расрдио! — насмеја се Шаћир и погледа испод очију 
и што се плетеш у туђа посла...{S} Ето, већ се и сељани клоне твога оџака; веле да и у цркви, м 
е пође путем Божјим, којим он ступа.{S} Већ сутра дан окривиће можда и њега, одвешће га на Рудн 
и остале засеоке као метак из пушке.{S} Већ тога вечера сељаци су се искупљали један код другог 
 дирала и помисао, да је све доцкан.{S} Већ је пуних пет година како све чини да измири завађен 
 ти је само тек ’нако, мало обележја, а већ после ћу те окитити, да ће ти све цуре завидети.</p 
је вријеме све докле не озелени гора, а већ послије, — беше!{S} Алекса, Бирчанин, на овај Хаџиј 
стотина кнезова, калуђера и трговаца, а већ оно друго то је раја.{S} Само нека се почне пре про 
 којих се раја савија, одметнуће све, а већ онда нико им неће помоћи.</p> <p>И он поче насумце  
м би се причестили, разилазили су се, а већ сутра дан клонили су се и зазирали један од другога 
журно?{S} Старије је јутро од вечери, а већ сутра неће је ништа сачувати од Рудника.<pb n="132" 
го, па да учине и најужасније недело, а већ ово што је склонио две женске главе, што је заклиња 
стала му је, дакле, само још ова ноћ, а већ сутра све ће се свршити.{S} И све зашто?{S} Шта је  
 и узрујану, скочи да је прихвати.{S} А већ је настао крајњи тренутак.{S} Под тешким утисцима,  
 ћеш ме како висим о овој гредици.{S} А већ после дођи с <pb n="89" /> твојим агом Џинићем, па  
ма прекорева, омрзао га је сасвим.{S} А већ овога пута, кад овако одобрава убиство, што га је М 
ду, само да спасе Гагићеву сестру.{S} А већ то једно, што је овим убиством помогао Дићанима, па 
ом закле Гагићку, да не ода кћери?{S} А већ башка оно, што си Станојку хтео сакрити!</p> <p>Хаџ 
 тако пекло, да је често зажелео, да га већ једном нестане из овога пакла, где с једне стране д 
упа он са осталим поклоницима, и ено га већ пред оним јаслима, али и онде одједном зачу запевку 
овори игуман<pb n="81" /> оштро, јер га већ и самога поче захватати нестрпљење; — ако село проп 
е Милоје и шкрипну зубима. — Наћи ћу га већ, па макар морао ноктима земљу раскопавати.</p> <p>— 
 је приказивач редом приказивао, а када већ дође до последњих дарова, отворише се врата па ваја 
 је Рупић јавио субаши, овај је до сада већ послао људе, да је доведу, и он је више не може изб 
ћу, нека не греши душе о другога.{S} Ја већ не могу!{S} Пријатељи смо с Гагићима, на ће рећи, д 
, разгали; то је био сан, што се лелуја већ толико година у његовим очима и што ишчезава као пр 
ла обична ствар, на коју се око Рудника већ навикло, откако је Сали-ага на Руднику.</p> <p>А до 
е горе и планине пуне хајдуцима, којима већ беше догрдело живети под владом некрста, коме вера  
а, испод чијих се ногу измиче земља, па већ осећа да је заронио у вечност.</p> <p>Хаџија се окр 
у књигу.{S} Разабери шта је у њојзи, па већ после можемо и разговарати.</p> <p>Докле је слепац  
али зору и народ, који се око манастира већ у велико сабрао.</p> <p>Али када се сасвим разданил 
 најцрње епитимије, што је траже.{S} Та већ толико година један другоме о глави раде; зар нису  
љи покојног Станковића, а беше им доста већ и она запевка, а камо ли овако оштар говор Милојева 
настирску стреху, где је свака породица већ припремила што је донела за подушје.{S} Али они су  
шка молитва, помоћи ће мотика!{S} А кад већ њега није, добар си нам и ти.{S} Деде, Суљо, посвир 
е није могло размишљавати, а и снага је већ почела слабити.{S} Хаџи-Ђера спомену Бога, зажмури  
- утаче се Рупић, кад му се учини да је већ и сувише слушао њихове разговоре. — До јуче смо се  
е усугубљена снага подносила, а када је већ далеко оставила за собом село и дим, што се пушио с 
 све га је више палила.{S} У мислима је већ гледао своје жртве, како у рођеној крви издишу, и с 
тура је заређала од руку до руку, па је већ по неколико пута обишла око <pb n="191" /> простран 
још у први освит почела.</p> <p>Зора је већ у велико трнула пред сунчевом светлошћу, која се из 
 те их благо растави.</p> <p>Старица је већ од духовника сазнала, ко јој је спасао Смиљу; те, к 
иколина, плаче с њом заједно.{S} Јад је већ толико избезумио старицу, да је једанпут хтела да с 
на, једва је дотетурала довде, а кад је већ стигла мети, снага је издаде, те се умало не сруши. 
 из Шаћиревих уста камо ће.{S} А кад је већ разабрао да ће у Дић, имао је целу ноћ на глави, па 
а јаче гуши влажан и трули задах, те је већ после неколико корачаја морао застати, да одахне.{S 
пречио црни Рудник и срамота, што ће је већ сутра можда снаћи, ако се не одазове овоме Турчину. 
ернијих кнезова и да ага Џинић, који је већ одавно бацио око на ову лепотицу, па само чекао зго 
 на једну четвртасту ширину.{S} Мрак је већ у велико покривао горе и планине, али је на овој ши 
/p> <p>Обојица уђоше у кућу.{S} Мрак је већ увелико покрио околину.{S} С планинских повијараца  
 се потуца.</p> <p>Међутим, духовник је већ довео Дамљана, за чијим силавом блистаху, као млеко 
оглед му је чудновато светлео.{S} Он је већ сео на једну троножицу крај огњишта, па је из везен 
рекрсти и пође се завлачити.{S} Ушао је већ толико, да му само глава вири напољу, а под коленим 
опет уклони и сакрије у честар, било је већ доцкан.{S} Он се хитро диже, трже кубурњак иза паса 
авао би ћутке и климањем главе, а то је већ било доста, те да се разговор у таквоме смислу прод 
 Док су се остале аге смејале, Шаћир је већ пао на узнако и, машући рукама на Суљу да престане, 
 милости.<pb n="155" /></p> <p>Шаћир је већ ушао у хан са осталима, а сељаци су, као заливени,  
давно легло, сумрак је прошао, а ноћ је већ увелике пала на земљу; сад би тек требало да је овд 
а народу не би помогао.</p> <p>Поноћ је већ одавна превалила над манастиром и горама, кад оба п 
ез помоћи, да мора онамо, камо и остале већ давно одоше, да образ изгубе. <pb n="112" /></p> <p 
 А ђе су ти чељад? — запита Шаћир, коме већ поче бивати незгодно око срца, што још не виде ону, 
09" /> па најзад и о Милоју, за кога се већ рашчуло, да је убио Рама и одвео Гагићеву Смиљу.{S} 
>— Ама, што ли то нема духовника, да се већ једном отпочне? — рече Мратић. — Једва чекам, да пр 
пао до Београда, да их пожури, те да се већ једном започне.{S} Лако је онима тамо оклијевати: п 
ланина и сеоских кровова, под којима се већ у велике почива.</p> <p>Ага Џинић нестрпељиво пушта 
весно, гледаше у жеравице, по којима се већ у велико хватао магличасти пухор.</p> <milestone un 
ти.{S} До сада се само ћутало, а сад се већ по мало заче разговор, који се врзао око покојника  
 n="40" /> Тишина овлада свуда и сад се већ није ништа више чуло, осем хрзања коња и лупа копит 
о Смиљу; те, кад угледа Милоја, који се већ беше повукао у крај ћелије, па отуда зверао, како б 
Џинић и мрко погледа на Рупића, који се већ појави на вратима с понизним поклоном.{S} Момак се  
о да би у њима хтео да прочита да ли се већ сазнало.</p> <p>— Ето, урадих!</p> <p>— Шта? — запи 
у! — Или да сакрије од њих?{S} А зар се већ сутра дан неће сазнати?{S} Зар Дамљан није исприпов 
а му он сада више ништа не сме, и да ће већ сутра страдати сви због његова дела, толико га је у 
 ако село пропати, ти нећеш!{S} Тебе ће већ заклонити ага Џинић.</p> <p>Изненадни долазак Хаџи- 
е је приликом бар наћи тамо, а после ће већ гледати, како да је домами.{S} Али Гагићи су га сла 
 привезао.</p> <p>— Не бој се, проћи ће већ!{S} А знаш ли ко те је избавио?</p> <p>Девојче се м 
, кад угледа како њих петорица опколише већ везана игумана и изађоше из манастирског дворишта,  
атко време, а место тога дошао је израз већ зреле девојке.</p> <p>Милоје збуњено обори очи.{S}  
е светиње, родио бих се наново, када би већ једном нестало тога Рупића.{S} Да није њега и онога 
астирске чељади зацело нико, јер су сви већ навикли на оваке прилике, кад игуман улази сам у цр 
атао је да је отуда, што међу њима лежи већ толика крв.{S} Овога пута био је вољан, шта више, о 
и тамо на Руднику!{S} И ко зна, неће ли већ сутра зором налетети Сали-агини људи, да га ухвате. 
еде да изађе. <pb n="246" /></p> <p>Али већ беше доцкан.{S} Гомила Турака улетела је у цркву.</ 
да је когод од оних тамо, од којих и ми већ толико година страдамо.</p> <p>— Аха, то ти, кнеже, 
равчане од њега отргнем, а остало би ми већ било лакше.</p> <p>Тако је мислио приближујући се н 
мем рећи.{S} Што знадох, казах ти, а ти већ уради, како те Бог научи.{S} Велимо, мудрији си и п 
решито, и смело погледа у очи. — Кад ти већ <pb n="186" /> нешто морам дати, онда ти ето мога ж 
лаше нас, кастиле, теби.{S} Павле ће ти већ све то лепше казати, а ја ти ево доносим <pb n="136 
 њим, па заједно уђоше у цркву, у којој већ трептијаше ужежено кандиоце пред царским дверима.</ 
ne unit="subSection" /> <p>Лак сумрачак већ се почео хватати по разасутим шумарцима и брдима, к 
ражњеве, у гостинској соби је искушеник већ неколико пута обредио аге чашицом ракије.{S} Гости  
а.</p> <p>Манастирски слуга и искушеник већ су отворили капије и са склопљеним рукама на <pb n= 
 Богу?{S} Та Рупић живи са агом Џинићем већ не може боље.</p> <p>— Е, то ти не умем рећи.{S} Шт 
кући! — викну им други. — Што је једном већ речено, онако мора бити.</p> <p>Гомила сељака поче  
се ово све ради! — уздахну један. — Ово већ одасвуд прелива.</p> <p>— Брука! — одговори Мратић. 
!) — осече се Рамо, а Суља, који је био већ сјахао, прихвати Шаћирева хата.</p> <p>Овај одговор 
 ага.{S} Ово ми је брат, па се догодило већ трећи пут, да обоје снивамо исти те исти сан.{S} Ја 
и што више од осталих.{S} Мени је дошло већ до грла, кад помислим само, како нас раздиру вуци,  
 вечерас само да те видим, а сутра ћемо већ разговарати мало друкчије.{S} Утуви, калуђеру, сутр 
 Станковићима, а за оно друго лако ћемо већ.</p> <p>Хвала и узношење игуманово разгалише суморн 
ама?</p> <p>— Нека, честити ага, ми смо већ повечерали, а ваља нам наредити још конаке.</p> <p> 
учује овнове за своју трговину.{S} А то већ беше један знак више да посумња и за остале затворе 
Хаџп-Ђера. — Знао је он, да ће Милан то већ казати у селу, <pb n="82" /> те тако, кад га нестан 
ко улазио преко прага, он је онима, што већ седе око огњишта, називао Бога, али тако тихо, као  
уман и покуша да их утиша.{S} Али Рупић већ није слушао ништа.{S} Силним покретом изађе из ћели 
лком неколико пута, и мало за тим па су већ били под стрехом.</p> <p>— Добро вече! — рече слепч 
амо не затисну уста јаглуком.{S} Кад су већ измакли и стигли на распутицу, Рамо <pb n="70" /> о 
 разликовали од осталих сељана, који су већ савили покорне вратове и мирно сносили јарам што их 
је, те обасјава трпезу и госте, који су већ поседали око трпезе.{S} У челу седи калуђер, њему с 
ста страва као и јуче.{S} Пред ханом су већ чекали сељаци, брижни и мучаљиви.{S} Кад угледаше к 
та. — Чекам, знаш, до заранака доћи ћеш већ.{S} А сад, ето, одох.</p> <p>На поласку је још једн 
мах да се одмећем.{S} За који дан чућеш већ, како Дамљан Кутишанац хајдукује.</p> <p>После овог 
 па се у један мах утиша, смири.</p> <p>Већ после два три дана било је све мирно, осим Шаћира,  
е посматрао ово клонуло лице, све га је већа страва подилазила, јер је јасно опажао, да ова жеп 
ће га пси!...</p> <p>Занос је бивао све већи, а из ње је јара чисто била. <pb n="93" /></p> <p> 
е, па нека ти они одговоре.{S} Ко ти је већи крвник од Гагића?</p> <p>— Знам, али њих је двоје. 
чудим.{S} Клониш се човека, а он нам је већи пријатељ, него ли по који крштени.</p> <p>— Тек Ту 
 а покрај ње по један бео хлепчић, мало већи од <pb n="21" />поскурице, намењен као подушје пок 
ношке, као мачка кад поуми да учини што већи скок, и праћну се.{S} Густа помрчина обујми га све 
евољу, али је у неку руку жена била још већи мученик од човека, који је ипак могао наћи и одушк 
 селу окнежили, те му тако створили још већи углед у Моравцима и околини.{S} Сродници и пријате 
а их не претрпи слуга његов!{S} Зар има већих мука од ових, што их овде гледам?</p> <p>Никада Х 
 се онај суморни и замрачени поглед све већма разблаживао уверењем, да ће ипак доћи дан, у који 
 лице Распетога, то се разведравање све већма бистрило!{S} Срце јој затрепта, као кад осети, да 
.{S} Са овога гроба угледа, како се све већма и већма помаља страшна сабласт с пакленим очима и 
 које слетаху једна за другом, поче све већма малаксавати.</p> <p>Мртва тишина, што се разастир 
помама разблуда, која га дан из дан све већма захватала, докле га није сасвим занела.{S} Зажеле 
 више мислио о ономе сусрету, све га је већма вукло, да се ма како састане са Смиљом.{S} И, за  
, хану, а што се више ближио, све му је већма куцало у грудима.</p> <p>— Што ли зове, куме? — з 
, али што год се више удубљивао, све се већма заплетао у замршаје, које није могао размрсити.{S 
овога гроба угледа, како се све већма и већма помаља страшна сабласт с пакленим очима и крвавим 
да се неко ближи вратима.{S} Она се још већма заби у угао и поткупи око себе подеране хаљине, к 
 а жудња да што пре освети крв поче још већма пламтети.{S} Поглед му је страшно севао, те овај  
 јаче од разлога, и завађени почеше још већма избегавати и клонити се свога игумана, само да не 
 на вису, па се и не врати.{S} Тек пред вече дотрчаше неке жене, лелечући, и јавише, како су њи 
су већ били под стрехом.</p> <p>— Добро вече! — рече слепчовођа, улазећи у двориште.</p> <p>— Б 
у кућу.</p> <p>— Помози вам Бог и добро вече!</p> <p>Неколицина поскака са својих седала, — тол 
ећање заталасало у селу.</p> <p>Позно у вече састали су се моравачки домаћини у Мратићевој кући 
ване госте у ходнику.</p> <p>— Добра ти вечер, хаџија! — поздрави Хаџи-Ђеру Шаћир-ага. — Јеси л 
вога, па ипак данашње јутро, а нарочито вечер, која му донесе једног од најбешњих рудничких Тур 
} Знате ли како трпи?{S} Ево, баш овога вечера звао је субаша Рупићеву снаху, да му буде иночиц 
засеоке као метак из пушке.{S} Већ тога вечера сељаци су се искупљали један код другога, запитк 
а часа плануше још силније него ли оног вечера, кад је силом загрли.</p> <p>Он пљесну у дланове 
оје место.{S} Пре него што ће почети да вечерају, једна од жена поче износити из вајата торбу п 
 хасиш, дервишу.{S} Али хајд!{S} Хтедох вечерас само да те видим, а сутра ћемо већ разговарати  
почеше <pb n="23" /> гости прихватати и вечерати.{S} До сада се само ћутало, а сад се већ по ма 
 с чобанином у густи мрак.</p> <p>После вечере и пића, које загреја аге, разговор поче бивати с 
и још конаке.</p> <p>Турци прионуше око вечере, а Хаџи-Ђера и калуђер изађоше у трем, па отуда  
Јаваш, море, јаваш, старије је јутро од вечери, а ова ти неће ни сутра измаћи.{S} Па онда, куда 
 Нашто би журно?{S} Старије је јутро од вечери, а већ сутра неће је ништа сачувати од Рудника.< 
ије изгледао толико нестрпељив, као ове вечери.{S} Његово изразито лице с мушком озбиљношћу па  
 а Сали-агу Рудничким биком.</p> <p>Ове вечери он се враћао из Ваљева, где је ишао на договор,  
усне су шапутале последњу<pb n="219" /> вечерњу молитву, која мољаше Бога, да заштити невину ду 
уховник, који баш тога часа беше свршио Вечерњу.</p> <p>— Како је детету? — упита Хаџи-Ђера.</p 
омче, иди и јави игуману, да нам спреми вечеру.</p> <p>— Одмах, честити ага, одмах! — рече иску 
хоће да загрли, обујми <pb n="243" /> у вечито плавило све, све, и оне планине и ову цркву с на 
ртника у виду крста вино и уље, отпоја „Вечнаја памјат“ и даде знак да се сандук заклопи и спус 
репи, да своју и кћерину душу сачува од вечне пропасти.{S} Усне јој почеше шапутати молитву, а  
} Ово неколико тренутака отезало се као вечност.{S} Он нестрпељиво ослушну, хоће ли чути ход ил 
иче земља, па већ осећа да је заронио у вечност.</p> <p>Хаџија се окрете прозорчету, кроз које  
ило само сан, последњи сан пред дверима вечности, које ће му се сутра расклопити.{S} Чудна лако 
 мотку, што виси с таванице, те се о њу вешају рубине, кад је напољу влажно.{S} Други му изуше  
заклетву, кад угледа како јој Јована на вешала пењу?</p> <p>— Чини, ага, како ти је воља, али ј 
аш ли, болан, за Азну испод куле, и она вешала на Азни?</p> <p>— Знадем, ага!</p> <p>— У памет  
> <p>— Јаох, до Вога, зар да га мајка с вешала скида! <pb n="204" /></p> <p>— Не губи душе, — о 
 крив?</p> <p>— То не знам.</p> <p>— Е, ви’ш ти њега, зна ко није крив, а не зна ко је крив.{S} 
силом је привуче себи на колено. — Ето, ви’ш, тако!</p> <p>— Аман, ага, дина ти, пусти ме!</p>  
баш ви, Гагићи, Рупићи и Станковићи.{S} Ви сте и закрвили села.</p> <p>— Тако је, хаџи-духовнич 
ов хајтер нећу да терам мак па конац, а ви добро знате шта све бива, кад се нађе убијен Турчин  
та нема.</p> <p>— Добро, добро, рајо; а ви идите, кад вам је тамо лек.</p> <p>Оба путника покло 
би?{S} Зар не пострада?</p> <p>— Па, да ви’ш, и није најбоље, али, хвала Богу, кад није и горе. 
н ни Алекса не могу ништа, докле год се ви сами давите међу собом.{S} Знају, мој Гагићу, само ш 
S} Знају, мој Гагићу, само што не знате ви, који потуристе образ, пљунусте на крст, па се кољет 
н, а глас му чудно дрхти. — Шта тражите ви од мене?{S} Да <pb n="239" /> вам дам закон, да прис 
его ваша неслога, ваша мржња.{S} Да сте ви права браћа, да сте у слози, да живите као што хришћ 
ројицу наоружаних људи.</p> <p>— Ко сте ви? — запита Рупић и упиљи поглед у ону двојицу.</p> <p 
ојом се кољете, сатирете, убијате.{S} И ви тражите свето причешће, капљицу крви Онога, кога раз 
и он тужно погледа по свима.</p> <p>— И ви хтедосте да се огрешим пред лицем Господа, да причес 
и чуо, једнако гледа у мрак.</p> <p>— И ви гледате хајдуке, па нико да ми помогне да их живе по 
аш!</p> <p>— Опрости, куме, опростите и ви, добри људи!{S} Не дођох за то, него да вам кажем, к 
 не ували у онолику невољу.{S} Знате ли ви, да ми умало не платисмо глобу због њега?</p> <p>Сељ 
се заваде, искрве и сатиру.{S} Нисте ли ви Срби, браћа, христијани?{S} Не страдате ли сви од је 
еваше.</p> <p>— Ваља да се измирите баш ви, Гагићи, Рупићи и Станковићи.{S} Ви сте и закрвили с 
осле неколико часака, кад је напрегнути вид могао уочити, опази да су две прилике, а још доцниј 
ра бити да тамо има каквих бајалица што видају од урока.</p> <p>— Е, мој Рамо, — одазва се Шаћи 
окорности пред Турцима, који не трпе да виде у раје слободнијег израза, најпосле су и нарав тол 
ић узе палицу, постоја још мало, па кад виде како кум седе уз огњиште, и не осврћући се на њега 
че бивати незгодно око срца, што још не виде ону, ради које је и сишао с Рудника.</p> <p>— У Ва 
>— Пусти, видеће! . .</p> <p>— Па ако и виде! — одговори Џинић и, отуривши чибук у страну, укоп 
иле, ране моје!</l> <l>Јаох, сине, очњи виде,</l> <l>Крвници те ископаше!</l> <l>А зар им је ма 
де руку, коју Гагић целива, мало за тим виде га, како на своме коњићу промаче испод прозора и и 
 рудничке тврђаве.{S} Бегунце је још за видела испратио и тако је сад сам у својој ћелији.</p>  
рудима јој је силно лупало.{S} Она није видела ништа: ни оно благо и топло сунце што трепери оз 
ица, која се, са истока, кроз прозорчић видела, трептала је несталном светлошћу.{S} Склопљених  
 снегом, те се ни прста пред очима није видело.{S} Улазећи у своју ћелију, игуман шану нешто за 
чини све ово чудно.{S} Јутрос, сабајле, видео сам Шаћира, како пролете кроз село с дванаестину  
та игуман.</p> <p>— Па, кући...{S} Ето, видео си...</p> <p>— Да се кољете наново?</p> <p>— Да б 
је синоћ амо пошла, — одговори Рупић. — Видео сам је, кад је дошла до онога избрешка, па....</p 
> <p>— Човече, откуда то знаш?</p> <p>— Видео сам.</p> <p>— Ко га уби?</p> <p>— Ено га где спав 
</p> <p>— Па што не почиње онда, Бог га видео!{S} Зар чека, да се сасвим раздани, те да му и Ту 
 то свршио, наднесе се, не би ли ма шта видео, али осим мрака и влаге, што је била одоздо, није 
шипражје и њега.{S} Сад није више ништа видео осим Суље, који у часку заустави коња и скреса ку 
S} Ма којој се страни окренуо, свуда је видео муке и немоћ.{S} Он, до душе, није ни помишљао да 
рају, а он јој није могао помоћи, па је видео, како се, баш око његове цркве, села међу собом < 
тио и игуман Ђера с хаџилука.{S} Кад је видео, како између две највиђеније куће паде крв, покуш 
мрака и влаге, што је била одоздо, није видео ништа друго.{S} Рукама напипа двоје степенице.{S} 
ка, који се клео, да од онога дана није видео Хаџије.{S} Турци га дохватише, везаше за ступ и п 
м нејасном чежњом.{S} Такве лепоте није видео скоро, па није пи чудо, што је од онога дана, кад 
д му је Рупић испричао све што је чуо и видео, сада се разли на сву меру.{S} Чеоне и вратне жил 
Ама шта ли је с Рамом?{S} Ето, Суљу сам видео где замаче! — помисли и извири из шипрага.</p> <p 
p> <p>— Алаха ми, луда си!{S} Ко је још видео да Турчин убија слабу жену!</p> <p>— Убиј, али ми 
ва преданост, све их је прострелило.{S} Видети везана калуђера, па још Хаџију, из чије руке при 
и се надати да ће га до сунчева смираја видети?{S} Та само да зна где је сада, отишла би му, ст 
оложењу и севдалинскоме заносу могло се видети, да је ваљевски састанак учинио добар утисак.</p 
и сваки, кад иду на Рудник, а мене неће видети нико“.</p> <p>Тако је у један мах покушала да се 
је пуцао у његов дим, зар га није могао видети и одати тамо на Руднику!{S} И ко зна, неће ли ве 
>У то време било је више него чудновато видети некога, да по ноћи путује.{S} Путник, па ма који 
{S} Чинило јој се, да ће јој се на лицу видети све: и шта је чула и како је до мало час седела  
 <p>— А што, јање моје?</p> <p>— Пусти, видеће! . .</p> <p>— Па ако и виде! — одговори Џинић и, 
оја се одвајала од таме, учини му се да види неког човека.</p> <p>— Ко је? — упита полугласно.< 
ају.{S} У самој ствари све ово што сада види, и ту ониску црквицу подстрешену широком дрвеном н 
ут, и на свакоме углу овога четворокута види се по једна ваљкаста кула, у чијем се врху налази  
 лакнуће и оној старој души, ако и тебе види на даћи.</p> <p>— Е, мој Рупићу, — уздахну игуман. 
 она; као без душе, потрча овамо, да је види.</p> <p>— Најо! — врисну Смиља и полете на недра м 
ри чибук, да не дими уз очи, те да боље види.</p> <p>А прилика с брежуљка примиче се лагано.{S} 
 овако немоћну, па да побегне, да га не види, да не сазна, ко ју је спасао — или...</p> <p>— Ва 
о.{S} Окренуо је главу на страну, да не види, али то му није помогло.{S} Пратиоци опазише како  
ео да се чини свему невешт, као и да не види.{S} Зато се чисто збуни и обори очи земљи.</p> <p> 
им дубока провалија, којој се ни дно не види.{S} Оздо хучи и необично шуми, а за њим се дигла г 
</p> <p>Ћути Хаџи-Ђера, а у очима му се види, како му се у души комеша: или да се стровали, или 
ио да се спасем видовне срамоте.{S} Њих види сваки, кад иду на Рудник, а мене неће видети нико“ 
де је сањао витеза, учини му се, да још види, како се таласа нека ваздушаста бела прилика у чов 
 овде, а ја ћу отпасти до манастира, да видим јесу ли у кући сами и да јавим.</p> <p>Чобанин шт 
е, да поиграте!{S} Баш сам се ужелео да видим, како калуђери играју.<pb n="38" /></p> <p>Калуђе 
 Али хајд!{S} Хтедох вечерас само да те видим, а сутра ћемо већ разговарати мало друкчије.{S} У 
е с њима.</p> <p>— Добро те вас обојицу видим живе.{S} Биће, бој се, пола године, како вам се и 
 — Како да му излазим на очи!{S} Зар не видите колико је закрвавио!</p> <p>— Иди, по Богу да си 
смо њихова раја, па морамо слушати“.{S} Видиш ли, Павле, — јекну игуман, а уснице и брада све м 
оге и данас пропадаш.{S} Немаш очију да видиш, немаш ушију да чујеш!{S} Погледајте, обазрите се 
 трепери од узрујаности. — Море, зар не видиш колико сам мерак на тебе?</p> <p>— Пусти ме, ага, 
 упаде субаша мало раздражено. — Зар не видиш, да сам ти пријатељ?{S} Они на Руднику једва чека 
 ага Џинић, испијајући чашицу. — Зар не видиш, болан, да се Шаћир-ага само шали?</p> <p>— А ти  
 поби све! — завапи Мратић. — Та зар не видиш, како смо голи, па још да плаћамо за оне крвнике! 
ем вучјих и хајдучких?{S} Та у мраку не видиш ни пред собом, а камо ли за собом.</p> <p>— Та ти 
слао велика искушења на тебе и ти их не видиш.{S} Са неслоге си изгубио своју царевину, па ево  
у калуђер и погледа у небо. — Ти бдиш и видиш, у тебе се узда душа моја, победо моја!</p> <p>А  
.{S} А мени је бар оставио да се спасем видовне срамоте.{S} Њих види сваки, кад иду на Рудник,  
делима, а нарочито о Станку харамбаши у Видојевици и браћи Недићима у Церу.{S} На неколико месе 
} За овим изли преко целога самртника у виду крста вино и уље, отпоја „Вечнаја памјат“ и даде з 
ао, да потражи лека у молитви, он би се виђао са сељацима.{S} А то га је тиштало и горко и љуто 
ајци.{S} Кућа им је била још из давнина виђена у овоме и околним селима, са успомене коју остав 
{S} Докле јој је био муж жив, била је и виђена и заклоњена, а сада?{S} Сада је, ето, сама; сада 
 Џинић, а овај једва беше дочекао да се виђене куће покавже, учини, те Хаџи-Ђерино мирење не ус 
-ага не само што поче глобити сељаке, а виђеније људе затварати, него још заведе и „право прве  
 згода да се умешају, хватали би обично виђеније људе, па их по неколико месеца држали по влажн 
хватају једног по једног обор-кнеза или виђенијег сељака, па их без суда и пута секу и убијају. 
да и пута секу и убијају.{S} Који се од виђенијих људи дохватио планине за времена, тај се и сп 
ском пашалуку.{S} Павле је један између виђенијих сељана у своме селу.{S} Пре дахија, а за Муст 
њи.{S} Ага Џинић је похватао неколицину виђенијих сељана, на које је сумњао: али међу њима је и 
 па Рудник, а узгред да опљачка по коју виђенију кућу, па тек онда да се с добивеним шићаром вр 
али очима на Џинића.</p> <p>— Па?...{S} Виђећеш, што ће бит’ с липовим крстом?{S} Раја је мирна 
римио хајдука, кога Турци на све стране вијају, то је било и сувише, да га сасвим упропасти.</p 
S} А неће да помисли, како га је Алекса вијао, само да се колико толико удобри Турцима, и како  
измирити.{S} Али како?{S} Пет година се вијем као црвак под кором, само да их сложим, па што го 
ама на Суљу да престане, загушен смехом викао је:</p> <p>— Доста, Суљо, амана ти!{S} Доста, ћое 
ио је толико удаљен, да би морала добро викати, докле би довикала.{S} Међутим, није никако смел 
и конца.<pb n="147" /></p> <p>— Стој! — викне неколико гласова, и многе руке, као гвоздене, док 
и или на Рудник.{S} Први дан, кад биров викне да све цуре и невесте пођу Сали-аги, и ти ћеш, ди 
чке завијати.{S} Из честара изби човек, викну на псе, па, кад угледа Милоја крај лешине, приско 
чи у пуну светлост.</p> <p>— Милоје?! — викну запрепашћено Рупић.</p> <p>— Јест, ја сам!</p> <p 
не макоше с места.</p> <p>— Станојка! — викну Хаџи-Ђера полугласно, кад им прискочи. — Јеси ли  
</p> <p>— Тешто, соколе, тако и ваља! — викну Рупић весело. — Сад је остао још један пас!</p> < 
, да јој лице угледа.</p> <p>— Смиља! — викну и намрштено стукну назад.</p> <p>Збуњен, као крив 
p>— Аман, честити ага, ја нисам крив! — викну Јован, и поче се иза све снаге отимати.</p> <p>—  
и то амо то тамо.</p> <p>— Играј, де! — викну Шаћир.</p> <p>— Немој, ага, — молим ти се! —викну 
Море, шта је гледаш, Усо?{S} Удри је! — викну трећи, па истеже кундаком и груну је у груди.</p> 
ити Ђорђу као синоћ?</p> <p>— Не, не! — викну одлучним гласом, а у исти мах осети, како се у ду 
и у право весеље.</p> <p>— Суљо, бре! — викну Шаћир-ага и пљесну длановима.</p> <p>На вратима с 
 Гагићка.</p> <p>— Водите кућку горе! — викну Шаћир, па се осврте и поче мрко премеравати гомил 
 од ових гаваза.</p> <p>— Хајде кући! — викну им други. — Што је једном већ речено, онако мора  
а граја од потере.</p> <p>— Прескачи! — викну некакав глас.</p> <p>Он се поткупи четвороношке,  
 даље.</p> <p>— Враћајте се амо, хеј! — викну ага Џинић још једаред.</p> <p>Путници окретоше гл 
, јер не беше моста.</p> <p>— Караул! — викну један коњаник.</p> <p>— О, хој! — одазва се изнут 
.</p> <p>— Сједи мирно, кад ти велим! — викну мало снажијим гласом, и силом је привуче себи на  
к земљи.</p> <p>— Шта хоћете са мном! — викну силним гласом.</p> <p>— Мучи, дервишу! — одговори 
</p> <p>— Ошђелдум, Хаџија, ошђелдум! — викну Шаћир весело, кад угледа суморно лице калуђерово. 
>— Мир!{S} Да се ни један није макао! — викну Милоје, а рука му паде на тепелук од пиштоља.</p> 
p>— Није истина!{S} Рама сам ја убио! — викну Милоје.</p> <p>— Ти?</p> <p>— Ја!{S} Ја!{S} Да сп 
 не макне с места, коме је живот мио! — викну Рамо, а наперене пушке на гомилицу празноруких оч 
 <p>— Јатићи, куме!</p> <p>— Наопако! — викну Мратић. — Па зар баш наиђосте на моју кућу?!</p>  
де“. <pb n="177" /></p> <p>— Наопако! — викну игуман и скочи пренеражено. — Па онда?</p> <p>— О 
 — узвикну Рамо.</p> <p>— Број, Суљо! — викну помамни ага, а очи му севају као у звера.</p> <p> 
или девојку.</p> <p>— Растурите сено! — викну Рамо.</p> <p>Очајан врисак разлеже се из пласта,  
 је зауставише.</p> <p>— Стани, цуро! — викну Шаћир. — Дајдер да се напијем.</p> <p>Смиља обори 
<p>— Нема службе, нема закона за вас! — викну игуман, што га глас доноси. — Закон је само за хр 
и чисто као смушен.</p> <p>— Овде су! — викну, а очи му крвнички зверају.</p> <p>— Ко?</p> <p>— 
ће три ваше!</p> <p>— Гагићу, Рупићу! — викну игуман и покуша да их утиша.{S} Али Рупић већ ниј 
год им гамиже!</p> <p>— И њих, и њих! — викну неколицина. — Где их сретнемо, тући ћемо их.</p>  
вину девојку.</p> <p>- По Богу, куме, — викну Мратић. — Зар сестру онога убице?</p> <p>— Лажу,  
и стаде се одупирати.</p> <p>— Ситно, — викну Шаћир, — или ћу ти сад! — И метну руку на пиштољ. 
ша.</p> <p>— За име Божје, шта ти је? — викну игуман. — Милоје није учинио никаква зла!</p> <p> 
а их растави.</p> <p>— Шта је, ујаче? — викну Милоје. — Мислиш ти, да ћеш ме заплашити?{S} Цепт 
му ићи.</p> <p>— Заклониће ме, је ли? — викну Станојка, а лице јој се разведри, кад чу из уста  
и људи убили.</p> <p>— Станоја убили? — викну игуман и чисто занеме.</p> <p>— И кнеза Алексу и  
 своју снаху...</p> <p>— Какву снаху? — викну Рупић презриво. — Умре кумче, растури се кумство! 
 n="80" /></p> <p>— Што га не пустиш? — викну Рупић, који се узјуначи, кад опази да је оружје о 
>— Натраг, рајо!{S} Гдје си наврела! -— викну Суља, исука сабљу и са осталим хатлијама насрте н 
 не знајући шта чини, потеже кубурњак и викну силно:</p> <p>— Стани, Турчине!</p> <p>Громовит п 
им вратима изиђоше оба Гагића.{S} Шаћир викну једнога.</p> <p>— Узми ону тестију.{S} А што је,  
, у коме би нашли ноћишта?</p> <p>Он их викну.<pb n="133" /></p> <p>Путници, као да не чуше, жу 
р.</p> <p>— Немој, ага, — молим ти се! —викну калуђер и стаде се одупирати.</p> <p>— Ситно, — в 
 и драго, тако мило, да би у овоме часу викнуо из гласа свима, што их је год у Моравцима и Дићу 
еколико гласова, који јој неколико пута викнуше: „С пута!{S} С пута!“ — би је погазили бујни ха 
љена чибука.</p> <p>— Ама шта је у овом вилајету?{S} Ко то буни рају да се крви?</p> <p>— Не зн 
иш.{S} Знамо ми овђекара све, шта се по вилајету ради.{S} Него рецидер на лијепо, док те нијеса 
скаменило, тако је стајао и разјапљених вилица бленуо у игумана.{S} Али док му је спољашност та 
 тако разрогачених очију и расклопљених вилица.{S} Није умео ништа рећи.{S} Једино, што му је з 
о?</p> <p>— Шта, ћеро? — запита Анђа, а вилице јој по мало цвокоћу.</p> <p>— Зар није боље, да  
звизнуше.{S} Гагић само зажмури и стеже вилице, да не ода јаука.</p> <p>— Десет! — одброја Суља 
о кандило, а украј њега стоји пуна чаша вина и шака пшенична зрна.{S} То ће стајати тамо три да 
 чутуру, — донео је ову погачу и чутуру вина, домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на р 
зли преко целога самртника у виду крста вино и уље, отпоја „Вечнаја памјат“ и даде знак да се с 
ом жестином на њезино срце, као град на винову лозу.<pb n="103" /></p> <p>Па ипак у тој сатрвен 
дохвати га за главу и принесе му устима винску чашу, пуну препеченице.</p> <p>— Зини, влаше!{S} 
 часак заборави на ову садашњост, па се вину мислима чак онамо, у Свету Земљу, где је пре пет г 
јој и кћер узели, она се, као ван себе, винула за Турцима, што су откасали, па је трчала за њим 
ва тело и свежи дух.{S} Узнемирена душа винула се из тамничких зидова, па докле је тело почивал 
ницама.{S} За појасом, из кожна силава, вири бакарна јабука од кубурњака.{S} На плећима му тама 
S} Ушао је већ толико, да му само глава вири напољу, а под коленима лепо осећа степенице, низ к 
ли га не нађе.{S} А кад подиже поглед у вис, задрхта сав и кликну од необичне радости.{S} Висок 
едаше Милоја и лешеве, подигоше њушке у вис и стадоше вучке завијати.{S} Из честара изби човек, 
и Џинић, — само што Станковићи и Гагићи висе о мени, јер докле год су они у завади и докле год  
н и коленима одупрт, толико пута остаде висећи између неба и земље.</p> <p>Али успужати се чак  
испод његових колена омаче, и он остаде висећи у ваздуху.{S} Да се подигне горе није било никак 
е било никако могуће, а да остане овако висећи — за то му не би никаква снага помогла.{S} Међут 
ље рудничко окно.</p> <p>Докле је, тако висећи, мислио шта да ради, осети још једну опасност.{S 
весно и немо у дрвену крстачу, на којој виси пешкир, последња милошта мајчина срца.<pb n="5" /> 
ца, да се испне изнад провале над којом виси, али чега се год дохвати, то се откида и пада, а и 
 их замаче конопцима о једну мотку, што виси с таванице, те се о њу вешају рубине, кад је напољ 
 почађалој икони Св. Арханђела, која је висила у челу вајата, стаде пред њу, прекрсти се, дубок 
зене <pb n="94" /> дуванкесе, што му је висила испод срмали-пиштоља, извадио између прстију дув 
ај: кад се вратиш амо, наћи ћеш ме како висим о овој гредици.{S} А већ после дођи с <pb n="89"  
 <p>Лак потрес прође кроз цело тело.{S} Висина, с које се отпустио, била је само за један лакат 
дочепа, ваљало му се за неколико својих висина успети горе.{S} Он се раскорачи, размакну лактов 
у небесно плавило, ишчезавају у маглене висине, па се заталасале тамо амо расклапају, размичу,  
пено разилази из ових долина, диже се у висине, па захвата подножја и плећа горска.{S} Сунчево  
ивене сребрном одећом, чисто се надмећу висине, која ће пре запливати у румене таласе планинске 
и међу кршним сељанкама рудничким, које висином и складним облицима тела опомињу на раскошну ле 
{S} Подиже обе руке над собом, да опипа висину свода, али га не нађе.{S} А кад подиже поглед у  
бо од пламених млазева, што су лизали у висину, повијали се и таласали тамо и амо.</p> <p>Међу  
 прошапута игуман, прекрсти се и на сву висину исправи.</p> <p>Јама је била за неколико човечји 
улеже и попуцкује степеница, о којој је висио.{S} Брзо крочи у засвођени тамник, а у томе се ча 
ше око пространог огњишта, над којим је висио о веригама котао с водом.{S} Жена старијег Гагића 
овек, — тек ако је прешао триеспету.{S} Висока и вита стаса.{S} На глави му фес, око кога је ом 
игумана измећу гомиле Турака.{S} Његова висока прилика и оно озбиљно, сетно лице, на <pb n="187 
 — уздахну игуман и промаче шаком преко висока чела и густе, још црне косе, у којој се тек гдег 
ле буле; улази у џамију, па, докле се с висока минарета разлеже преко рудничких литица мујезино 
та тама као тесто испуњавала је шупљину високе куле, а само једна звездица, која се, са истока, 
оришту, где се ни жива душа не чује.{S} Високи крстови, што су се за црквом расули на све стран 
 у овој пуцњави, и само што је покаткад високи глас севдалије певача надмашавао усклике полупиј 
{S} Поглед му је страшно севао, те овај високи деветнаестогодишњи младић, оштрим цртама лица и  
а, пред којима се са обе стране пружају високи зидови са уским мазгалама.{S} За неколико часака 
мовитој башти, опасаној са свију страна високим зидом.{S} Јама, из које је изишао, била је тик  
е на огромне беле шаторе, што су се над високим зеленим стубовима наднели.</p> <p>Нешто неодољи 
о то тамо, па се најзад уздиже и губи у високим облацима, што се над њим као растркано стадо ра 
/> облаке, што се одозго надвијају, а с високих бедема зјапе топовска грла, као расклопљене чељ 
денац, који нам донесе љубав.{S} Између високих палма ступа он са осталим поклоницима, и ено га 
та сав и кликну од необичне радости.{S} Високо над њим затрепта небо, густо засејано крупним зв 
 прозорчића, који је за неколико бојева високо над њим био, није било више ни једнога отвора.{S 
наком пламти огромна ватра, пламен лиже високо у небо, па руменом светлошћу осветљава целу прос 
у се светле позлаћене одежде, а над њим високо Божје сунашце расуло јутарње зраке, па све трепе 
источној страни угледа како се, пад њим високо, као нема хаветиња, уздиже мрачна и суморна рудн 
ко њега је владала мртва тишина, и само високо над њим што би се о часовима авдеса разлегало „А 
 које се, као једноока страшила, уздижу високо, те стражаре у ноћној тишини.</p> <p>Коњаници се 
едао.{S} Такву главу Турци би набили на високу мотку, иставили је на највидније место у чаршији 
е свуда нахватала.{S} Стајао је у доста високу тамнику, кроз који се могло ступати готово успра 
осле тога је отишао послом до ливаде на вису, па се и не врати.{S} Тек пред вече дотрчаше неке  
нчили жаркасто лице, па се губили испод вита струка.</p> <p>А чим су они ушли, она је скочила с 
ек ако је прешао триеспету.{S} Висока и вита стаса.{S} На глави му фес, око кога је омотана црв 
ко сукнена јелечића, што се припија око вита струка, па дубоко око недара исечен прикопчава под 
менило обагрило је тамничке зидове, а с вита минарета јасно се разлегала молитва:{S} Саба.{S} Т 
а глас му зазвони као глас вапијућега с Витаваре.</p> <p>Старица се не маче.{S} Скамењена и зап 
а се пред светитељем прекрети.</p> <p>— Витез се благо осмехну, али онога погледа не скида с ње 
ишици и дугим копљем у рукама.{S} И тај витез стаде баш уза сами зид према њему, наслони се на  
ешки кораци.{S} Хаџи-Ђера као да угледа витеза у челичну оклопу, са шлемом на глави, медним шти 
ла, дотле му је у машти лебдела прилика витеза оклопника, који дође, да му покаже врата спасења 
ли је све тамно, али тамо, где је сањао витеза, учини му се, да још види, како се таласа нека в 
ни градић с густим крововима и неколико витих минарета, што се међу крововима уздижу.{S} Обасја 
 Ту, на једном избрешку, дизала се кула Витковића.{S} Под том кулом погибоше четири брата Станк 
 година, само у једној битци, под кулом Витковића и у Ваљеву, пало петоро браће, о чијој јуначк 
ети, борећи се уза свога војводу, Јефту Витковића, који брањаше лешину свога брата Јована, поги 
чкога хана као у кошпици.{S} По селу се витла раздражена <pb n="230" /> гомила Турака и премеће 
о своје истраге.</p> <p>Хаос, што му се витла у глави од оваквих мисли, све га више заноси и бу 
што се у склопу усталасалих гора мичу и витлају, као огромне сеновите сабласти, часом се рашире 
на на то и не гледаше.{S} Летела је као вихар, пентрала се као дивокоза, докле год је усугубљен 
врђаве надносе, докле се не опуче и као вихар сурвају у долину.</p> <p>У Моравцима је све оживе 
 не падне, а онда појахаше хатове и као вихор откасаше Руднику.</p> <p>Збуњени сељаци не просло 
аплете и паде у снег, а у томе часу као вихор пролете Шаћир са осталим хатлијама.{S} Тек кад и  
="65" /></p> <p>— Лажеш, кућко једна! — виче Шаћир, а све га више подузима беснило. — Лажеш, не 
ук! — дерао се као помаман.</p> <p>— Не вичи, човече, могу те још чути! — утишава га игуман.</p 
, а лице јој поче пламтети.</p> <p>— Е, виш, тако те хоћу, снахо! — одговори ага загушеним глас 
ђена, прену, ступи одлучно зиду, о који вишаше њено стајаће рухо, и стаде га скидати.</p> <p>—  
котао с водом.{S} Жена старијег Гагића, више увела него ли у годинама, поче им припремати за ру 
део међу њима, разговор је текао овлаш, више о успоменама из покојникова живота.{S} Тек кад ова 
 витла у глави од оваквих мисли, све га више заноси и буни, па, ма да се отима, да чим било убл 
еш, кућко једна! — виче Шаћир, а све га више подузима беснило. — Лажеш, него реци истину, па ћу 
седало, па како у кули није било ничега више, па ни постеље, на којој би се могао мало испружит 
а стекоше, већ су је толико сломили, да више и не личаше на живо створење.{S} Лице јој се за чу 
! — зајеца, а плач је толико загуши, да више није могла ни прословити.{S} Држећи га у своме заг 
 кутићу чује, стаде му толико тешко, да више не мога издржати.{S} Помахнитао би, да још који ча 
ружје и на њега, па онда, да му он сада више ништа не сме, и да ће већ сутра страдати сви због  
 Досада сам трпео, али да знаш е одсада више нећу!{S} Дошао си ми довде! — узвикну Рупић и прев 
то је најстрашније, она није имала куда више; морала је својевољно ући у јазбину, што јој тако  
на, уопште, у своме мучеништву, стајала више човека, у толико се над женама својим мучеништвом  
јој грунуше.{S} Клонула душа није имала више снаге, сузе су јој биле последње оружје или, боље  
и, ен’ онај бива, та воденица клепетала више.{S} Занемио би, море, као невеста пред ђувегијом.< 
је била као убијена.{S} Нити се бранила више, нити је шта говорила.</p> <p>— Дакле, још данас?  
ијатељ?{S} Ама, женска главо, њега нема више, а ја сам му био пријатељ због тебе.{S} Пазио сам  
урчи Смиљу, он је био на чисто, да нема више смисла чекати и трпети.{S} Али и ако је, у овоме ч 
 Био је на чисто с тим, да му сада нема више повратка у село, ако га је Суља само уочио, и да,  
блаци сакрише.{S} У његовим селима нема више никога, који ће их мирити; закрвљена села и даље ћ 
мче, растури се кумство!{S} Милана нема више, а она се није зародила.{S} Остала туђа кост.{S} Е 
а самој себи, како под овим кровом нема више браниоца, од кога је с правом смела да захтева заш 
олико тек да увери агу, како у бисазима више ништа нема.</p> <p>— Добро, добро, рајо; а ви идит 
 одредити, ко је у данима овога времена више трпео и испаштао: човек или жена?{S} И једно и дру 
а Рудник, потресе јој сваку жилицу; она више није имала снаге ни да се отима ни да се одупире н 
нуло, кад чуше, да од натоварена намета више нема ни помена.{S} А тај ненадни обрт учини, те се 
ка крв.{S} Овога пута био је вољан, шта више, он је потпуно и слепо веровао Хаџи-Ђери, да Милан 
х, није ишчезао јед на сестрића.{S} Шта више тај се јед гомилао све више, кад само помисли да < 
м запао у руке калуђереве и да га ништа више неће истргнути из њих.{S} Крвничка мржња према Гаг 
т јој се следила и она није умела ништа више мислити.{S} Чак није ни осећала, како је ону златн 
на овлада свуда и сад се већ није ништа више чуло, осем хрзања коња и лупа копита, што је из ах 
рођенијега, а камо ли снаху, коју ништа више не веже за његову родбину и која ће, данас сутра,  
о лице које својом неменљивошћу подсећа више на мраморну чврстоћу, загревало се сада необичном  
 Џинић је привуче себи, а она не покуша више ни једним покретом да се одупре.{S} Место тога сил 
 с кнезовима, нема у селу баш ни једног више, који би имао рачуна, да ради Гагићеве убије Турчи 
оме подметне.</p> <p>А сад?{S} Ето, сад више нема Милана, па ипак она се не одазива његовим жељ 
њега.{S} И то га у помам доведе.{S} Сад више није ни мислио о Милоју.{S} Хаџи-Ђера постао је чв 
е места, да и овај ударац осети.{S} Сад више није имала гласа да јаукне и запева, али је из очи 
чи Смиљку.</p> <p>Старица клону.{S} Сад више ни сузе нису рониле, нити је кукала, само што су с 
ека, чује људске гласове, толико га сад више пређе бледило.{S} На ове гласове плануше му очи не 
 у колико је то осећао, у толико му сад више поче искрсавати слика игуманова, који му одведе се 
плетали у његовим мислима, па су га све више утврђивали, да је Хаџи-Ђера увукао потајно његова  
и Хаџи-Ђеру.{S} А та је мржња расла све више, у колико је осећао да је баш сад немоћан, да му н 
лико је био избезумио Рупића, да је све више долазио изван себе.{S} Милоја је мати ухватила за  
што је више мислио о томе, машта је све више радила, и он се као пијан поводио, лутао којекуда, 
 Али што се више уздржавала, бол је све више бујао, притискивао и давио, да јој се учини, е ће  
!</p> <p>Горко осећање обузимало је све више овај разговор, те се најзад разли у пљусак ређања  
, па што год се више упињем, они се све више гложе. <pb n="143" /></p> <p>— А Ђорђе се највише  
ића.{S} Шта више тај се јед гомилао све више, кад само помисли да <pb n="156" /> је Милоје сасв 
 разумео ништа од свега, те се тако све више збуњивао.</p> <p>— Где је! — запита ага по кратком 
о по мало и у беличастоме се порубу све више издвајало из таме и разпознавало горостасно чело Р 
е поручио Фочићу, како сиротиња не може више да плаћа.</p> <p>— Црни дани! — уздахну Хаџи-Ђера. 
во искупише.</p> <p>— Е, ово се не може више трпети! — уздахну Стеван Јевтић, ујак Гагићев. — М 
 која му је дух раслабљивала, све га је више захватала бујица очајања и одвлачила дубље у своје 
о су се ближе примицали хану, све га је више спопадала она иста страва као и јуче.{S} Пред хано 
ожди.</p> <p>И помисао на ово све га је више палила.{S} У мислима је већ гледао своје жртве, ка 
ресу дахијски силеџилук, у толико га је више тиштала домаћа невоља.{S} Како би се он сада радов 
 рајом?</p> <p>Овај разговор само га је више уверио, да је игуман све то измислио, тек зато да  
ета укоренила се и замрежила села да је више ништа не може ишчупати из срца овога народа: ни кн 
вај прозорчић пробијала, осветљавала је више горњи део куле, докле је доњи остајао у полутами.{ 
да ли им је ма шта познато.{S} А кад је више инстинктивно осетио, да се још ништа не зна, њему  
зница, што је непрестано тресла, све је више пламтела, те јој се, у овој силној ватри, чинило д 
агла па ветру.{S} Узрујана машта све је више расла и истицала пред очи Смиљину прилику.{S} Зами 
 ноћ залазило, и његово стрпљење све је више ишчезавало.{S} Па ипак поред свега тога надао се.{ 
да је знао и откуда потиче, двојином је више утицао да измири закрвљена села.{S} Али све узаман 
 већ послао људе, да је доведу, и он је више не може избавити.</p> <p>— Зло, Анђо, зло! — рече  
ежној путањи.</p> <p>У то време било је више него чудновато видети некога, да по ноћи путује.{S 
ти отргне.</p> <p>Али узаман!{S} Што је више прибирао мисли и покушавао да се утиша од сувишне  
н из дан губио је расположење, а што је више мислио о ономе сусрету, све га је већма вукло, да  
 се поче потајно разведравати, а што је више гледала у оне резотине, које означаваху лице Распе 
сли врзле по узбуњеној глави, па што је више мислио о томе, машта је све више радила, и он се к 
о је студен мучила тело, у толико му је више подгризала душу недоумица: како ће се најзад све о 
 свим овим што се око њега догађа, није више умео ни мислити ни владати собом.{S} Сад се предао 
 запречио све.{S} Страхом отупела, није више умела ни мислити.{S} Једино што је осећала још, би 
нојка долази, узбуни га толико, да није више помишљао ни на шта друго, него како ће га уклонити 
 дим покри шипражје и њега.{S} Сад није више ништа видео осим Суље, који у часку заустави коња  
на исток, Руднику.</p> <p>Што се Милоје више ближио овоме путу, све му је јаче куцало у грудима 
о уточиште, у коме су налазили бар неке више утехе, па, ето, где им се сад и ово уточиште разор 
ља.</p> <p>— Ето, — прошапута. — Сад ме више нико не може бранити.<pb n="109" /></p> <p>— Он ве 
 тако лако.{S} Од овога часа за њега се више неће наћи крова, под којим би могао одахнути бар с 
кором, само да их сложим, па што год се више упињем, они се све више гложе. <pb n="143" /></p>  
пронађе конац загонетки, али што год се више удубљивао, све се већма заплетао у замршаје, које  
режу с рајом, да је узбуне.{S} Народ се више ни у кога није уздао, па чак ни у хајдуке, који се 
е поткратиле, па, што више миче, све се више смањују, а кораци све краћи.{S} Они за њим скачу н 
пострадао.</p> <p>Тамно руменило све се више осипало по његову лицу, а очи добише чудновату пла 
на светлост зорина.{S} Тамна ноћ све се више клонила западу и мало по мало па се кроз растињену 
е зазидан у камену гробницу, из које се више никада неће избавити.{S} Око њега је владала мртва 
оја.</p> <p>— Мораће, мораће!{S} Ово се више не може поднети.{S} И Рупић и сви његови ваља да ч 
а се, у име Бога, спремају.{S} Овако се више не може!{S} Ја ћу се до пролећа трудити да измирим 
ци с којима се сусретао, хану, а што се више ближио, све му је већма куцало у грудима.</p> <p>— 
у толико се помаљала и друга; па што се више ближио манастиру, та га је мисао све јаче и јаче з 
савлада бол што је ломио.{S} Али што се више уздржавала, бол је све више бујао, притискивао и д 
екну игуман, а уснице и брада све му се више тресу од узбуђења, — то мене сатире, то ми чупа ду 
е могу одупрети сили дахија, нити су се више надали у Аустрију, која их после Београдскога Мира 
улазили су у други и трећи, а што су се више ближили излазу, и гласови оних песама били су све  
вршено, камење ће га затрпати.{S} Ту се више није могло размишљавати, а и снага је већ почела с 
а.{S} А и шта ће овде?{S} Тамо су их се више зажелели.</p> <p>Шаћира стеже у грудима; дође му д 
стим крвнике?{S} Одлазите и не долазите више овој светињи.{S} Идите, идите у џамију!{S} Христос 
им, ко поуми да се свети Дићанима, неће више имати посла с њима него са мном.</p> <p>Које поузд 
е по касаби зуцка, као да оборкнез неће више да купи хараче.{S} Вели, да је поручио Фочићу, как 
о која сребрнкаста влас, што напомињаше више тежак живот него ли старост, преко чијега прага јо 
разголићеним недрима, на којима не беше више никаква закривала.{S} Једра и кршна прилика њезина 
ило, кад би и најмање омекшао, да не би више смео ни приступити гуслама, ни чути једнога звука  
и.</p> <p>— Немој, оче игумане, не коби више! — зајеца духовник, загрли Хаџи-Ђеру, па му и само 
а врата.</p> <p>— Немој, мајко, не коби више! — рече, па је пољуби у руку.</p> <p>Игуман као да 
 невином детету.{S} Тако ваља!{S} То ти више вреди, него да си пет манастира подигао.</p> <p>—  
ојице, и он се не само није смео надати више, да ће га икако освестити, обрлатити, него му је ј 
пред њезиним очима, да не мога издржати више, него врисну и, окрећући главу у страну, поче одби 
е зло.</p> <p>Станојка не мога издржати више.{S} Мислила је да ће се угушити, да ће јој срце пр 
 Турчина!“</p> <p>Мати не мога издржати више, груну се у груди и поче плакати.{S} Наједаред при 
ј народ.</p> <p>Игуман не мога издржати више.{S} Уста са седала и поче, као у грозници, ходати  
 кадгод што увредио; ја се пећу враћати више, — рече Дамљан и саже главу, да прими благослов.</ 
сак заста код њене постеље, не говорећи више ни речи, а после се окрете, изађе из вајата у кућу 
ла једну по једну девојку.{S} Не дижући више главе, пожури да што пре изађе из овога пакла. <pb 
ти.</p> <p>— И треба!{S} Коме и приличи више светити брата, ако не брату, — одазва се Мратић, к 
и кућама.{S} Опре ли се когод томе, тај више није имао станка у кући, тај се морао раставити од 
нда као и данас.{S} Него, жив ми, немој више да се опиреш.{S} Бирај, што ти је гођ драго.{S} Не 
у трговину.{S} А то већ беше један знак више да посумња и за остале затворенике, е су и они ово 
а избијала пошира камена плоча за педаљ више од пода, лепо истесана и четвртом страном узидана  
, браћо, ја му ни за живу главу не смем више отићи, — одговара се Рупић. — Него како би било да 
 ћу овога стика погинути, нећу да трпим више!{S} Или ћу кнезовати како се кнезује, или нећу ник 
ћ у спаљену светињу.{S} А што је игуман више стајао и гледао у порушене стене, све је теже диса 
еш тамо!{S} Јадна децо,— продужи игуман више за се. — Ето, шта чините.{S} Искрвисте се, потурис 
врата своје куће.{S} Али он није осећао више ни саме увреде.{S} Необична мржња према игуману, Г 
жност, па га је и сама волела, у толико више што очинске милости није ни зазнала честито.</p> < 
се нове клице за крвну освету, у толико више што је субаша на сваку тужбу урадио онако, како је 
м заселака, осим ове тројице, није било више ни једнога, на кога би што сумњао.{S} А и Гагиће ј 
ко бојева високо над њим био, није било више ни једнога отвора.{S} Слаба светлост, што је кроз  
рептало.{S} Рупић га није познао.{S} То више није деран, што је до мало час збуњено зазирао од  
 бега; а ноге му се поткратиле, па, што више миче, све се више смањују, а кораци све краћи.{S}  
сасвим га притисну, а за тим, да се што више науживају у своме разврату, било би зацело чудно,  
уши, и он спокојније одахну.{S} Али што више залази, свод је све нижи, док се толико не снизи,  
, мој Павле, када сам могао учинити што више од осталих.{S} Мени је дошло већ до грла, кад поми 
ом навиком, <pb n="55" /> да покажу што више уздржљивости и покорности пред Турцима, који не тр 
и другом путнику тешко да је било нешто више од по тридесет и пет година.{S} Њихово одело, као  
е, на коленима, грозничаво шапуће, нису више у стању, да усталасалу душу умире.{S} Молитва га ј 
ворио: „Сад нека бега Алекса, а ја нећу више.{S} Не зна, вели он, како је то потуцати се по туђ 
 око себе подеране хаљине, које не беху више у стању да заклоне срамежљиву жену испред туђа пог 
то се дан ближе примицао, то је и страх више растао.{S} Подбулих и закрвављених очију од несани 
те како знате; ја вам, бели, не помогох више.</p> <p>— Аман, ага!{S} Шта смо ти криви ми и мана 
вори Хаџи-Ђера. — Не брини, ти се нећеш више ни враћати ономе жалоснику.{S} Има у свету још доб 
 се ређаху страшне прилике, које га још више ломише него ли и мисао у будноћи.{S} У једном часу 
зато, што му се указала прилика, да још више Гагићима напакости.{S} У силној мржњи према овима  
штили да их заштите.{S} А то је све још више распиривало ону крвну задевицу.{S} Дићани и њихови 
рудима му се следи, и он се збуњено још више погну.<pb n="152" /></p> <p>— Помози вам Бог, чест 
 кога се не избавља шале, све га то још више саманта и он ником пониче.{S} Душа му малакса, а с 
илици неки поносан израз, а томе су још више одговарале кестењасте очи и дугуљасто, чисто избри 
 готово усправно. <pb n="223" /></p> <p>Више не смеде часити.{S} Над главом осети како се улеже 
аспростро руке над њихова темена и моли Вишњега, да пошље љубави измиреној браћи.</p> <p>Црква  
у се чињаше да је осетио и примио завет Вишњега.</p> <p>— Само да ми је, да Рупића освестим или 
{S} Крвите се, бива, као и свака погана вјера.{S} Завађате рају и одмећете је да не слуша.</p>  
</p> <p>— И ја ћу га узбрати, турске ми вјере! — одазва се Шаћир. — Алах није намијенио, ен’ он 
рни и од њих и од хајдука.{S} Турске ми вјере, као да ћу се родити наново, кад угледам главу Ал 
оња и докаса Шаћиру.</p> <p>— Турске ми вјере, смио бих се заклијети, е нас је овај влашки дому 
чита молитву, па када спомену последње „Вјечнаја“, врати се у цркву.</p> <p>Милоје са својима о 
не би ли ма шта видео, али осим мрака и влаге, што је била одоздо, није видео ништа друго.{S} Р 
рошавају их свежином и натапају плодном влагом.</p> <p>Коњанички топот одјекну кроз тесну улицу 
ојче се мало стресе и поче жудно сисати влагу југовна снега.{S} После неколико тренутака раскло 
 не престаје.{S} У ћелији и тамо напољу влада необична тишина, која нимало не одговара његову р 
 ногу, било је узалуд.{S} Гробна тишина владала је споља као и унутра.</p> <p>Ледена зима, која 
p>Као и у градићу тако је и око тврђаве владала мртва тишина.{S} Сребрна месечина расипа <pb n= 
ше никада неће избавити.{S} Око њега је владала мртва тишина, и само високо над њим што би се о 
 <p>А докле се овако молио, у ћелији је владала нема тишина.{S} Жижак у кандиоцету тајанствено  
обичне хладноће, која је у каменој кули владала.{S} А за та два дана нико му не дође, да га поз 
га догађа, није више умео ни мислити ни владати собом.{S} Сад се предао потпуно вољи јачега.</p 
ма, којима већ беше догрдело живети под владом некрста, коме вера и образ народни беху само игр 
ед собом.{S} Што даље, све га јаче гуши влажан и трули задах, те је већ после неколико корачаја 
 се некаква шупљина, из које је избијао влажан и мемљив задах.{S} Хаџија разрогачених очију заг 
га ширио се густ мрак, а одоздо је била влажна мемла, пуна трулога задаха.{S} Можда је ово кака 
уде, па их по неколико месеца држали по влажним тамницама, где су ови често и скапавали.{S} Међ 
те се о њу вешају рубине, кад је напољу влажно.{S} Други му изуше опанке и чарапе, а два се Тур 
к.</p> <p>Неколико корачаја газио је по влажној и гнецавој земљи, кад осети као да се онај мемљ 
езане.{S} На потиљку напипа рану и косу влажну од крви, али та рана није била велика; изгледа к 
 тек гдегде опажала по која сребрнкаста влас, што напомињаше више тежак живот него ли старост,  
и зликовца.</p> <p>— У твојим је рукама власт, ага, — одговори игуман; — али знам да је Гагић т 
и, јер докле је год досезала Сали-агина власт, дотле је и његов побратим Шаћир-ага жарио и пали 
давише Мустафа-пашу и заузеше под своју власт Србију, потражише Павла, да му се освете, те он п 
д.{S} Био је у старој гробници некадање властеле овога градића.{S} Мора покушати још с десним о 
сада, кад је угледа овакву и у потпуној власти, лице му запламти, а у очима севну дивљачка ватр 
и смело погледа.</p> <p>— Можеш, ага, у власти ти је.{S} И сам је Господ претрпео чист и невин  
ом, у којој се пева, како Сали-ага љуби Влахињице.</p> <p>У челу ватре спази Суљу.{S} Десна му  
 чашу, пуну препеченице.</p> <p>— Зини, влаше!{S} Тако!{S} Све, све!</p> <p>Калуђер се стресе,  
ић као заливен заћута.</p> <p>— Говори, Влаше!</p> <p>Гагић ћути.</p> <p>— Е, рећи ћеш, крмку,  
 сада се моремо на тенахне разговарати, влаше, — рече Шаћир и седе на троножицу према везаноме. 
ространо двориште.</p> <p>— Што стојиш, влаше, те не прихваташ аги коња!? — узвикну један хатли 
 <p>— Јесте, честити ага.</p> <p>— Капе влаше, капе!{S} К’о велиш, пљун’о сам, бива, једаред аг 
у.</p> <p>— Ех неки, ако јој не помогне влашка молитва, помоћи ће мотика!{S} А кад већ њега ниј 
 под.</p> <p>— А што си се застидео к’о влашка невеста? — узвикну Рамо кроза смех — Е, баш су с 
Шта је?{S} Што си се застиђео, бива као влашка невјеста?</p> <p>Хаџи-Ђера с презрењем погледа у 
е, смио бих се заклијети, е нас је овај влашки домуз слагао.{S} Не море бит’ друге, дјевојка је 
p> <p>— Посветиће се!</p> <p>— Јаох, до Вога, зар да га мајка с вешала скида! <pb n="204" /></p 
з икаква одупирања пође, пусти се да га воде како му драго.</p> <p>Један средовечан сељак издво 
<pb n="200" /> једне троножице и крчага воде, што му дотурише, кад га доведоше амо.</p> <p>На т 
са нариче за самртником.{S} Две је жене воде под мишке, а она изнемогла, као сломљена, клеца за 
а двојица, па и Гагићка, коју би у капи воде попио, кад би могао, збуњивали су га својим присус 
 како прође мимо њих девојче с тестијом воде.{S} Свежина, што је била из целе ове појаве, занес 
бук и он сиђе низ дрвене степенице, што воде приземноме спрату, где су одаје његових момака и х 
гледао очи, не би ти, ен’ онај бива, та воденица клепетала више.{S} Занемио би, море, као невес 
што је погорело, како да <pb n="238" /> води кућу, и где ће га наћи, кад му што устреба.</p> <p 
леденице, био је слеп.{S} Други, што га води, нешто је нижи, широких плећа, смеће масти и нешто 
а многим местима зјапе.{S} Да и овај не води једноме од тих ван тврђаве?</p> <p>Пажљиво умота о 
ша барјам има,</l> <l>Кад ми млада коло води.“ </l> </quote> <pb n="214" /> <p>Хаџи-Ђера сетно  
један шумарак, око кога обилази пут што води Љигу, кад чу топот, а одмах за тим опази у снежној 
и гологлав младић, оборене главе, те их води.{S} За саонама ступа гомила гологлавих људи и жена 
ти напоље.{S} По ономе, што је она јама водила из куле на исток, дакле ван тврђаве, знао је, да 
е часу, кад је Рупић дошао међу сељаке, водио се горе жив разговор.</p> <p>— Тако мора бити, ак 
асењаваше.{S} Милоје, њезин син, што је водио вочиће, згужвао фес у клупче, па њиме затискује у 
бље ономе разговору, што се до мало час водио у оџаклији.{S} Он је најбоље осећао, да се овако  
м, пут манастирског забрана.{S} Тај пут водио је и у љишку долину, а отуда у Дић.</p> <p>— Море 
S} Пред њима је стара Гагићка.</p> <p>— Водите кућку горе! — викну Шаћир, па се осврте и поче м 
ину, као да је поливају по снази врелом водом.{S} Мало по мало и врелина поче бивати тако несно 
, над којим је висио о веригама котао с водом.{S} Жена старијег Гагића, више увела него ли у го 
</p> <p>— Не реци два пута! — одазва се вођа.</p> <p>— Ако ме не би субашини момци познали, би  
слепи.</p> <p>— Јесмо, Ђуро, — одговори вођа; — још мало, па ћемо и у манастир.</p> <p>— Срећа  
си ли ти, честити ага, наредио, да моја вођевина дође најпре к теби, па тек онда к мени?</p> <p 
Још истога дана упаде у Моравце, изведе вођевину и венча је у манастиру.{S} Сали-ага је наредио 
на, скочи с коња и, придржавајући га за вођице, пође му пешке у сусрет.{S} Широка плећа и врло  
ушеник брзо притрчаше, те прихватише за вођице коње, с којих поскакаше два јахача.{S} Један од  
тно. — Алекса је на љутој невољи, као и војвода Рајко:</p> <p>Шта ће себи, а шта ли Сријему,</p 
деда, кад брањаше лешину свога храброга војводе.</p> <p>А када је код старице одујмила прва нав 
аше лешину свога брата Јована, погибе с војводом у Ваљеву, 1718.{S} Поштовање према јуначкој бр 
Станковића, а пети, борећи се уза свога војводу, Јефту Витковића, који брањаше лешину свога бра 
а још истога дана за ово, те брзо оде у Војковац, нађе Марка и исприча му све.{S} Марко се наор 
е.{S} Његов рођак, Марко Радовановић из Војковаца, испросио девојку у Моравцима, обележио је и  
аруменела, стојећи између брата и свога војна, коме за силавом дивно одсјајиваху два срмали-пиш 
није, него да је кроз село прошао буљук војске.</p> <p>— Кога Рама, ага? — протепа Рупић страшљ 
ити хајдуцима толико, да им ни с добром војском неће дати џевана.{S} Ови кнезови и калуђери, ок 
 у хану.{S} Мој Радован баш је поткивао вола доле у налбантина, кад они одјахаше своје хатове.< 
 не слушају тешке прекоре, толико су га волела и поштовала, да их је све ово као громом поразил 
 n="41" /> ову нежност, па га је и сама волела, у толико више што очинске милости није ни зазна 
10" /> али је ћутала.{S} Снаху је много волела, а сад, кад је изгубила сина, гледала ју је мест 
ана ове распре сељаци су га поштовали и волели, али откада се заметну крв, почеше га избегавати 
зговора, ни до чега.{S} Сад би највећма волео, кад би се некако створио у субашину хану, па да  
ме часу похајдучи село.{S} Игумана није волео ни зато, што га <pb n="84" /> ни ага Џинић није м 
пић одмахну нестрпељиво.</p> <p>— Твоја воља!{S} А ти бар отпадни до кума-Мратића и Станојла Ми 
здахну и прошапута:</p> <p>— Буди твоја воља!</p> <p>За тим се диже, метну камилавку и уђе у цр 
ла пењу?</p> <p>— Чини, ага, како ти је воља, али ја ти немам шта рећи.</p> <p>Притајени гнев,  
е као па молитву. — Господе, је ли и то воља твоја!</p> <p>А место одговора захукта с крова гла 
жи већ толика крв.{S} Овога пута био је вољан, шта више, он је потпуно и слепо веровао Хаџи-Ђер 
еше овога пута много снажнија од његове воље.{S} Као муња суну она натраг и слете Станковићеву  
а да Моравчани учине ма шта мимо његове воље?{S} Па онда, ко зна шта све може Рупић урадити сут 
рицу, да га грли, љуби и милује до миле воље.</p> <p>— Бог те чувао, сине! — јецала је она грле 
владати собом.{S} Сад се предао потпуно вољи јачега.</p> <p>— Дедер, помози ми да начинимо лесу 
на црквени праг.{S} Пустио је сузама на вољу, плакао је над разореном црквом, као дете над мајч 
увају своје главе, остављају некрсту на вољу да им срамоти кћери и сестре.{S} А њен „ага“ Рупић 
ене јагодице, изражавале су одлучност и вољу, која нерадо застаје пред уставом.{S} До првих дан 
о! — помисли Рупић, а у лицу пожуте као восак.</p> <p>— Ето, тај ће вас све упропастити.{S} Збо 
ко га је убио, у Моравцима су сви као у воску тврдили да је убица из куће Гагићеве.<pb n="9" /> 
ћемо ни толико.</p> <p>— А ја сам као у воску веровао, да ћемо овде постићи.</p> <p>За неки час 
, у које су упрегнута два ситна, мршава вочића.{S} У саонама је мртвачки сандук, уз који је при 
рислоњена грубо истесана крстача.{S} Уз вочиће гази гологлав младић, оборене главе, те их води. 
аше.{S} Милоје, њезин син, што је водио вочиће, згужвао фес у клупче, па њиме затискује уста, д 
раде, што се до појаса пружила. — Докле вочићу не сабијеш рогове у главу, дотле се не надај, да 
га „Житија свјатих“.{S} Жута светлост с воштанице игрукала је по листовима књиге, па се расипал 
тије.{S} Хаџи-Ђера узе писмо, оде према воштаници, па га отвори.</p> <p>Докле је читао, путници 
седео је још у ћелији и према запаљеној воштаници читао из књига „Житија свјатих“.{S} Жута свет 
припалише пред сваким лепчићем по једну воштану свећицу, а калуђер узе цреп са жаром, на коме с 
ија си, лијепа цурице? — запита Шаћир и враголасто намигну.</p> <p>Девојка поцрвене до ушију, п 
дведем на Рудник, заграјала би раја као вране на орла.{S} Гледате у тога крмка као у светињу, а 
S} Један од њих био је Павле Поповић из Вранића, а други Ђура Милутиновић са Грахова.</p> <p>Об 
и!{S} Скочили смо на субашу као на белу врану.{S} Оно субаша је Турчин, ама не губимо душе, дан 
к!</p> <p>Један момак зграби игумана за врат, окрете га и гурну отвореним вратима, те овај поср 
округлу конђицу, па се отуда спушта низ врат, а одатле, с рамена на недра и под грло.{S} Она је 
 те тако чува чело, избријани потиљак и врат, низ који чак од темена слази подужи курјук косе с 
е се не надај, да ће ти с миром пружити врат у јарам.</p> <p>— А што скорије то боље, — продужи 
 — Нећу ја због једног хајдука да ломим врат по гурбетлуку.{S} Ти страдај, а ја нећу.</p> <p>—  
трже се из њене руке и обисну игуману о врат.</p> <p>Игуману се подсекоше ноге, па умало што не 
 Милоје! — врисну мајка и обисну сину о врат.</p> <p>Рупић, преплашен, испустио штап из руке, п 
а, тргоше га из дубоке замишљености.{S} Врата се нагло отворише, и калуђер, који се мало час с  
 Старица укопчала своје руке око његова врата, па јеца, дуго јеца.{S} И он у томе часу чудно за 
паде гвоздена полуга.{S} Тешка храстова врата шкрипнуше, а дах свежа ваздуха проструја кроз кул 
ише, и он јој лагано одви руку од свога врата.</p> <p>— Немој, мајко, не коби више! — рече, па  
>Не прође ни пола сахата, а на ћелијска врата неко закуца.{S} На прагу се појави Рупић.{S} Кад  
p> <p>— То је! — рече Анђа и погледа на врата, која лагано шкљоцнуше.</p> <p>На самом прагу Руп 
 поред зида, али још никако да наиђе на врата или згодно место.{S} Међутим, у оној кући није се 
те Шаћиру, који с голом сабљом ступи на врата.</p> <p>— Кога тражите, сотоне?</p> <p>— Тебе, де 
 страхом гледала у сумрак и замандаљена врата према себи.{S} По целоме изразу огледала се нека  
а угарак, као муња, сукну кроз отворена врата у мрак, па се зари у снег.</p> <p>У истом тренутк 
ред оне гомилице и ући у хан, баш у она врата, што јој одавде изгледају као нека чељуст, што се 
теза оклопника, који дође, да му покаже врата спасења. <pb n="225" /></p> <p>— Великомучениче Д 
обу.{S} Кад су отишли, ми смо развалиле врата, па изашле овамо, да гледамо како да умакнемо.</p 
ћ дође до последњих дарова, отворише се врата па вајату и на њима се указа мајка покојникова, р 
ене степенице, а мало затим отворише се врата зјапом и у оџаклију упаде Рупић, усплахирен и чис 
ји, а Рупић је још онако исто стојао уз врата и кришом пратио сваки израз његова лица.</p> <p>— 
хо куцање, а одмах за тим отворише се и врата, на која се појави Рупић.{S} Он је дошао пред ћел 
.{S} Мратић му пред самим носом затвори врата своје куће.{S} Али он није осећао више ни саме ув 
служивао из џезве кафу за кафом, отвори врата, и па прагу се појави Рупић.</p> <p>Субаша га мрк 
а тако стојећки сачека, кад овај отвори врата и стаде пред сестру.{S} Био је онако исто суморан 
Јован.</p> <p>Шаћир гневно отисну ногом врата и загледа у вајат.</p> <p>— А где су чељад?</p> < 
еобична клонулост, лута од апсанџије до врата, на којима стоје два оружана Турчина.</p> <p>— Са 
иво ослушкивао сваки шум, што би се око врата чуо.{S} У два три маха причинило би му се да чује 
ачање, а сад би опет чуо како нешто око врата клопара.{S} Међутим, узнемирене мисли летеле су т 
јој сина пењу, како му замичу замку око врата, па ће јој рећи: „Хајде, баба, говори, где је Сми 
зи, бато! — одговори Анђа и уклони се с врата. — Мени је и ’нако додијало све.{S} Када ми сва д 
поља зашкрипа брава, кључ се окрете и с врата спаде гвоздена полуга.{S} Тешка храстова врата шк 
и одобравати субаши, што им је скинуо с врата опасност, због које су могли сви страдати.</p> <p 
а.</p> <p>— Хоћеш да вам скинем глобу с врата?</p> <p>— Аман! — узвикну Рипић и још се дубље са 
зо утули свећу, па онда у мраку ошкрину врата и загледа напоље.</p> <p>Тамо је полегла густа по 
 Отиди до њега.</p> <p>Старица отшкрину врата и помоли главу:</p> <p>— Миле!</p> <p>Милоје ћути 
Силним покретом изађе из ћелије, тресну врата за собом и за мало па се изгуби у снежној вејавиц 
/p> <p>Рунић је стајао код приклопљених врата у оном истом положају, како је ушао, па је с ропс 
ежљиву жену испред туђа погледа.</p> <p>Врата се лагано отворише, и на њима се указа субаша.</p 
н не помогне.</p> <p>Не потраја дуго, а вратаоца на вајату нагло се отворише и из њих испаде Ру 
 и огледао, неће ли наићи где у зиду на вратаоца или згодно место, са кога би могао искочити на 
у, па када спомену последње „Вјечнаја“, врати се у цркву.</p> <p>Милоје са својима оде уз плани 
, да се смрзне, да га вуци прождеру.{S} Врати се и наже се над ово лепо лице, па га дуго и зами 
внику, да га почека у соби, докле се не врати; онда изађе у двориште, а одатле пред <pb n="237" 
тале једна поред друге, све докле се не врати Рупић.{S} Станојка брзо уста са седишта, па тако  
ао послом до ливаде на вису, па се и не врати.{S} Тек пред вече дотрчаше неке жене, лелечући, и 
ћер и сестру, те да их после осрамоћене врати кућама.{S} Опре ли се когод томе, тај више није и 
е чула овај врисак.{S} Ово ново сазнање врати је поново јучерањем гробу, који је до мало час за 
<p>— Чудна посла! — помисли Ђера, на се врати у ћелију.{S} У колико му је лакнуло у души, што с 
час седела на колену Турчину.{S} Она се врати огњишту, па је, ни сама не знајући шта чини, узим 
зу, прекади људе, хлебове и јела, па се врати па своје место.{S} Пре него што ће почети да вече 
у манастирско двориште.{S} Замало па се врати пред ћелију, а за њим иђаше манастирски чобанин.{ 
е изгуби из њезиних очију.{S} За тим се врати у вајат, прође поред брата икони, наслужи кандило 
 једног.{S} А кад и последњи оде, он се врати у кућу.</p> <p>За све то време Рупић је стојао мо 
 домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост!</p> <p>— Да Бог да! — одговорише лаган 
 домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост.</p> <p>— Да Бог да! — одазваше се лага 
то не учини још пре сватова.{S} Отац се врати кући, па како је знао шта га очекује, ако не посл 
, па тек онда да се с добивеним шићаром врати натраг.{S} Шаћир-агу је народ прозвао Кесеџијом,  
 Како је синоћ отишла теби, још се није вратила.</p> <p>Џинић га погледа сумњиво.</p> <p>— Море 
огледа на Рупића, који се већ појави на вратима с понизним поклоном.{S} Момак се уклони.</p> <p 
неколико њих шкргутну зубима.</p> <p>На вратима закуца неко и разговор се утиша.</p> <p>Момак,  
Шаћир-ага и пљесну длановима.</p> <p>На вратима се појави млад Турчин.</p> <p>— Шта чиниш, чапк 
диже, метну камилавку на главу и похита вратима.</p> <p>Манастирски слуга и искушеник већ су от 
— запита калуђер и силом је задржа пред вратима.</p> <p>— Пуштај, оче, полудећу, ако га не изба 
А када он заста, Рупић се окрете и пође вратима. <pb n="19" /></p> <p>— Куда, Рупићу? — запита  
ли лулу и одби неколико димова, он пође вратима.</p> <p>— Лаку ноћ, куме!</p> <p>— Лаку ноћ! —  
бима клати! — узвикну Станојка и полете вратима, да их отвори.</p> <p>Субаша прискочи, дохвати  
ну старица и као махнита скочи и полете вратима, само да побегне од маште, која јој не избијаше 
ви, а мало за тим Смиља врисну и полете вратима.</p> <p>На прагу ћелије стајала је њезина мајка 
и гледала шта чини.{S} Милоје се окрете вратима, да изађе.</p> <p>— Куда ћеш с тим, Миле?</p> < 
У неко доба осети, као да се неко ближи вратима.{S} Она се још већма заби у угао и поткупи око  
о му се, као да се неко докрада његовим вратима.{S} Он се притаја.{S} И збиља, сад је јасно чуо 
амо да је могао.</p> <p>На манастирским вратима дочека их духовник, који баш тога часа беше свр 
е.<pb n="135" /></p> <p>На манастирским вратима закуцаше алком неколико пута, и мало за тим па  
на за врат, окрете га и гурну отвореним вратима, те овај посрћући испаде из собе.</p> <p>Сељаци 
ном тестијом у рукама.</p> <p>На кућним вратима изиђоше оба Гагића.{S} Шаћир викну једнога.</p> 
о реч разабрати, а да и не приклања ухо вратима.</p> <p>Хаџи-Ђера се намргоди, кад га угледа, а 
а, среће ми!</p> <p>— Да је није Милоје вратио?</p> <p>— Милоја нема у селу од јуче.{S} Пратио  
, мајку и сестру код свога ујака, па се вратио да дочека Шаћира.{S} Старији брат Никола био је  
 много узрујанији него што беше, кад се вратио.{S} Очи су му лево и десно зверале, као да играј 
ише, и калуђер, који се мало час с даће вратио, упаде усплахирен у ћелију.</p> <p>— Ко лупа?</p 
во, кадији.</p> <p>Баш се у то доба био вратио и игуман Ђера с хаџилука.{S} Кад је видео, како  
вори игуман; — а и ти се мораш још сада вратити у Дић, да те не нађу овде.{S} Јер ако субаша са 
говори игуман одсечно. — Нити ће се она вратити, нити ћу ти рећи где је!</p> <p>— Зашто? — запи 
ева, што ће се и овога пута без девојке вратити.</p> <p>Мало за тим и Гагић је лежао на земљи в 
цу.<pb n="44" /></p> <p>— Па хоће ли се вратити?</p> <p>— Остаће до пролећа.{S} А и шта ће овде 
а погледа сумњиво.</p> <p>— Ваља јој се вратити, — додаде Рупић, збуњен овим погледом.</p> <p>— 
нао да се чобанин неће по овоме времену вратити до зоре, него ће заноћити ма у чијој појати, ип 
моје, а душа је Божја, њу ми ваља чисту вратити Богу.</p> <p>— Море, калуђеру, немој ми лудоват 
ића!{S} Иди, одај све; али знај: кад се вратиш амо, наћи ћеш ме како висим о овој гредици.{S} А 
ком и неколико жена из најближе родбине вратише се у село.</p> <p>У вајату, где је лежао покојн 
, сада се разли на сву меру.{S} Чеоне и вратне жиле набрекоше као затегнути пајвани, а очи му с 
бро, ујаче.</p> <p>Милоје га испрати до вратница, а кад овај замаче подалеко, брзо се окрете, у 
а стајао је Хаџи-Ђера.{S} Снаха притрча вратницама, отвори их и приђе руци, која је благослови. 
ноћ чу се необична лупа на манастирским вратницама.{S} Хаџи-Ђера седео је још у ћелији и према  
алих сељана, који су већ савили покорне вратове и мирно сносили јарам што их притезаше.{S} Али  
ивало је по лицу и снежном, лабудастоме врату, што је из гуњића извиривао.{S} Чинило јој се, да 
Џинић и поче је миловати по разголићену врату.</p> <p>Станојка се стресе, као да је напрасна зи 
упа часноме крсту, целује га и после се враћа у гомилу, грли и љуби до себе, а свакоме за силав 
као да не чуше, журише и даље.</p> <p>— Враћајте се амо, хеј! — викну ага Џинић још једаред.</p 
сове.{S} И за чудо, после сваке молитве враћала би му се присебност, а дух се толико сталожио и 
, уграбе ли хајдукову главу, онда су се враћали певајући и мећући из пушака, а хајдучку главу,  
када је пролазио кроз Дић.{S} Он и Рамо враћали су се једног дана на Рудник, па таман да мину п 
а патња, а он је бар тада био слободан, враћао је злотвору мило за драго, па је уз то често сла 
мах Хаџи-Ђера и заста да чује.</p> <p>— Враћао се тамо, па је по коњскоме трагу, баш на савијут 
 не сукоби с Дамљаном, који се баш тада враћао са Суљиним кубурњаком.{S} Он јој <pb n="119" />  
удничким биком.</p> <p>Ове вечери он се враћао из Ваљева, где је ишао на договор, који је имао  
ах је био јачи од стида.{S} Он се чешће враћао на ову помисао, па се мало по мало и навикао на  
и-Ђера. — Не брини, ти се нећеш више ни враћати ономе жалоснику.{S} Има у свету још добрих људи 
о сам те кадгод што увредио; ја се пећу враћати више, — рече Дамљан и саже главу, да прими благ 
 Баш и да није све овако било, не би му вредело правдање пред Турчином, који одавна мерка згодн 
<p>— Обоје!{S} Глава једнога Станковића вреди за десет Гагићевих, а освета не пита за правога у 
ном детету.{S} Тако ваља!{S} То ти више вреди, него да си пет манастира подигао.</p> <p>— Убија 
/p> <p>— Немој, Анђо, немој!{S} Не ваља вређати Бога!</p> <p>— Није од Бога, оче духовниче! — ј 
дника, па се дотиче запламтелих образа, врела чела и очију, које у грозничавој ватри горе; а у  
га још дубље.{S} Он превуче руком преко врела чела, дубоко уздахну и прошапута:</p> <p>— Буди т 
танојка не подиже очију с пода.{S} Само врела румен поли је по лицу и разголићеним недрима, на  
е јој главу, па јој притиште пољубац на вреле образе. — Ех, бива, сада сам лак, као да си ми ск 
о снази врелом водом.{S} Мало по мало и врелина поче бивати тако несносна, да јој се чинило, е  
хладан поветарац, те разблажује сувишну врелину, што му из главе и очију бије.{S} Али ни ова ст 
ти топлину, као да је поливају по снази врелом водом.{S} Мало по мало и врелина поче бивати так 
ова и продужи сркати из сребрна филџана врелу кафу.</p> <p>— Машала, Шаћиру! — одазва се стари  
у томе часу пуштао густе димове и сркао врелу каву из сребрна филџана.</p> <p>Кад угледа пред с 
а дођи амо.</p> <p>Домаћица, која је за време разговора седела у куту и прела, прискочи огњишту 
илије, и срдито отури дрво, којим је за време разговора џарао по ватри.</p> <p>Те ноћи дошао је 
главу Алексину и Бирчанинову.</p> <p>За време разговора субаша је седео поред Шаћира, мрачан и  
па су га силно болели.{S} Од времена на време застао би, да одахне, а поглед на звездано небо,  
ли усталасалу околину.{S} Од времена на време чисто загуди, а тај се шум тек прелије у тајанств 
во пушта густе димове, па од времена на време погледа оној страни, с које ће му Станојка доћи.{ 
ану гомилу Турака, што се од времена на време залетала у коло, те грабила једну по једну девојк 
ош, било је срце, које би од времена на време затрептало, те је опоменуло, да је она сада сама, 
 усахнуле очи јауком, што од времена на време прекида сетну мелодију, разлеже се по гори и дољи 
љи и како је нашао браћу?</p> <p>За све време званице су оборених глава и немо слушале ову тугу 
 кућу.</p> <p>Рупић, који је за све ово време седео и као заливен ћутао, одједном шкрипну зубим 
 ударају, и он се чисто поведе.{S} Неко време стајао је тако разрогачених очију и расклопљених  
Радовао се што је успео, да бар за неко време отклони глобу од села, а осим тога и зато, што му 
ме Турчину.</p> <p>Тако је стајала неко време, па онда пође у вајат; али кад маши руку за узицу 
 обори главу на прса, па тако оста неко време.{S} Очевидно борила се само собом.</p> <p>— О, сн 
и уста, исколачи очи, па тако оста неко време као укопан.{S} После, вели, момци аге Џинића брзо 
 покретала даље.{S} Тако је стајао неко време, па тек одједаред прену.{S} Учинило му се, као да 
 лица светитеља.{S} Стајао је тако неко време као укопан и, не скидајући очију с рушевина, над  
 му се сузило, па једва дише.{S} У неко време обазре се око себе, побожно се прекрсти, али кад  
 су, као заливени, остали доле још неко време.</p> <p>— Хеј, да грдне невоље! — уздише Мратић.< 
 израза сасвим је нестало за оно кратко време, а место тога дошао је израз већ зреле девојке.</ 
а Симе.{S} Јављали су му, да је настало време, да се листом дижу на дахије.{S} Напомињали су му 
и три ноћи, као понуда души, која за то време облеће око некадањег станишта.</p> <p>— О, Милоје 
х почеше седлати.{S} Хаџи-Ђера је за то време ушао у собу агама, да им назове добро јутро, а ма 
е хришћанске главе спасли.</p> <p>За то време Рупић је испод очију премерио оба путника, па, ма 
е, он се врати у кућу.</p> <p>За све то време Рупић је стојао модар и мрким погледом из потаје  
Џинићу у очи, као што би и другима у то време.{S} Ко су они?{S} Куда ће?{S} Зашто се клоне хана 
estone unit="subSection" /> <p>Баш у то време, кад је Станојка ушла за игуманом у цркву, где је 
о газила по снежној путањи.</p> <p>У то време било је више него чудновато видети некога, да по  
, хоћу ли дочекати и друго причешће!{S} Времена су мутна, — рече, а, после, ово је једини дан,  
тешко је одредити, ко је у данима овога времена више трпео и испаштао: човек или жена?{S} И јед 
е он побеже испред гонилаца.{S} Од тога времена није смео живети на једноме месту, него се крио 
Анђа била је у свему права мати из тога времена, над којом се потпуно проломила судбина српске  
е од виђенијих људи дохватио планине за времена, тај се и спасао, а ко није измакао, тога су из 
ога посла, па су га силно болели.{S} Од времена на време застао би, да одахне, а поглед на звез 
су прекрилили усталасалу околину.{S} Од времена на време чисто загуди, а тај се шум тек прелије 
ћ нестрпељиво пушта густе димове, па од времена на време погледа оној страни, с које ће му Стан 
да у разуздану гомилу Турака, што се од времена на време залетала у коло, те грабила једну по ј 
е осећала још, било је срце, које би од времена на време затрептало, те је опоменуло, да је она 
е пробудити усахнуле очи јауком, што од времена на време прекида сетну мелодију, разлеже се по  
гина с Рудника.{S} Зашто би, дакле, пре времена излетао, кад нема користи, <pb n="106" /> а ноћ 
очео осећати, да ће пренаглити, ако пре времена ода.{S} Али у колико је то осећао, у толико му  
ћи или снаха домаћинова, ако не имађаше времена, да се пре доласка Турака уклони гдегод у шуму. 
е пред Шаћира, те је тако имао и сувише времена, да прегледа своје ново станиште, у које га је  
ахвалимо се Милостивоме, што нам је дао времена.</p> <p>— Ох, мени несрећници!{S} Ко сме сачека 
Боца, са једнога догађаја, коме се дуго времена цео Рудник смејао.{S} Наиме, чича-Боца није се  
 да је знао да се чобанин неће по овоме времену вратити до зоре, него ће заноћити ма у чијој по 
о му кум причаше.</p> <p>— Зар по овоме времену, куме?{S} Та још од пролећа ни помена, а хајдук 
, ма колико се мучио да у тако краткоме времену изуме ма шта знатно, те да га толико задужи, ни 
д се већ по мало заче разговор, који се врзао око покојника и његових убилаца.</p> <p>Али док ј 
ји брижан и замишљен.{S} Мисли су му се врзле око данашњих доживљаја.{S} Ни остали дани, што их 
ме за њега.</p> <p>Такве су му се мисли врзле по узбуњеној глави, па што је више мислио о томе, 
ну.</p> <p>У Моравцима је све оживело и ври око хана.{S} Ага Џинић позвао домаћине и наређује х 
очи и пригрте црвени ћурак.</p> <p>— Е, вријеме је, бива, ваља нам ићи.</p> <p>— Ама поседи још 
 овијем горама.{S} Сали-ага есапи да је вријеме све докле не озелени гора, а већ послије, — беш 
040_C12"> <head>12.</head> <p>Сутра дан врило је око моравачкога хана као у кошпици.{S} По селу 
ну Станојка.</p> <p>Анђа није чула овај врисак.{S} Ово ново сазнање врати је поново јучерањем г 
урите сено! — викну Рамо.</p> <p>Очајан врисак разлеже се из пласта, а одмах за овим излете дев 
д дође ближе, а из гомиле се зачу силан врисак; одмах за овим угледа, како се истрже женска при 
 пала у несвест, и снаха њезина.</p> <p>Врисак Смиљин разлегао се неколико пута, докле јој Рамо 
о! <pb n="79" /></p> <p>— Не, Милоје! — врисну мајка и обисну сину о врат.</p> <p>Рупић, препла 
рча овамо, да је види.</p> <p>— Најо! — врисну Смиља и полете на недра мајчина.</p> <p>— Чедо м 
ца Станојци.</p> <p>— Јаох, полудећу! — врисну Станојка.</p> <p>— Зашто, него моја? — запита св 
рећници!{S} Ко сме сачекати пет дана? — врисну поново Гагићка.</p> <p>Игуман страховито плану.< 
Јаох, до Бога, зар да и њега изгубим? — врисну из грла и поче се трести као у грозници, а сузе  
најо, шта да радим, што ме не убијеш? — врисну Станојка.</p> <p>Анђа није чула овај врисак.{S}  
та, да не би заплакао.{S} Али кад мајка врисну: „Сине, буд’ мајку остави, што брата не пожали!“ 
апољу неки гласови, а мало за тим Смиља врисну и полете вратима.</p> <p>На прагу ћелије стајала 
м очима, да не мога издржати више, него врисну и, окрећући главу у страну, поче одбијати од себ 
кове и силно зајеца.{S} Старица такођер врисну, па обема рукама загрли жива и мртва сина.{S} Же 
длучна човека.</p> <p>Запрепашћена мати вриснула је и стала између њих, да их растави.</p> <p>— 
 нагло устаде.</p> <p>Прилике устрашено вриснуше, па, као скамењене, не макоше с места.</p> <p> 
их стена.{S} Соба је потпуно округла, а врло мала, да је једва у своме пресеку <pb n="210" /> и 
под грло.{S} Она је у самој ствари била врло лепа, можда много лепша него што се то често налаз 
ао и тамо.</p> <p>Шаћир седи међу агама врло расположен.{S} Турци уведоше Хаџи-Ђеру.</p> <p>— О 
 са овом јамом; на срећу, посао му пође врло <pb n="221" /> лако.{S} За неколико часака одвали  
о је неприличност свога посла, ма да је врло јасно схватао <pb n="172" /> да то мора радити, ак 
" /> прожимала, а уска тамница имала је врло мало простора, да би могао бар ходањем протеглити  
џи-Ђера је одбијао сваки покушај: он је врло добро осећао, да би код оваквих прилика само навук 
ад зачу шта је било с Јованом.{S} Он је врло добро слутио, да Шаћир неће оставити ствар па томе 
и се на домак манастиру.{S} Али како је врло добро познавао Рупићеву мржњу према Гагићима и њег 
рују као снег бели и ситни зуби, што је врло лепо доликовало жаркастоме њезину лицу.{S} Израз л 
мешљиво држање Шаћирево изгледало му је врло загонетно, а особито она његова реч: „Ето, за Смиљ 
њих господара ове тврђавице.{S} Њему је врло добро познато, да је цео Рудник изукрштан тамницим 
а, из куће сасвим отићи.</p> <p>И он се врло брзо уверио о истини ове слутње.</p> <p>Чим је Руп 
ђе му пешке у сусрет.{S} Широка плећа и врло танак пас давали су овој прилици неки поносан изра 
дупиру Турцима.{S} Али и то се дешавало врло ретко, јер су рођаци и пријатељи хајдучки израније 
 што туда облећу.{S} Али таквих је било врло мало.</p> <p>На овим хајкама дешавало се по који п 
<p>И ако је у овој шумовитој башти било врло тамно, он се ипак пажљиво вукао поред зида и оглед 
 онако упетљана скроз прожимао, били су врло слаби, да га одрже стајаћива.{S} Он се посрћући до 
еда мрко у игумана.</p> <p>— Ти то знаш врло добро, — одговори игуман, који је приковао прозиру 
 остао сам, започе осећати, како је још врло далеко од онога, о чему је толико сањао.{S} Зар ће 
ујица очајања и одвлачила дубље у своје вртлоге.{S} А нарочито га чисто уништи, кад поче мислит 
о исто, колико и скочити везаних руку у вртлоге бујице.</p> <p>— Господе, граде мој! — узвикну  
дахну, и необична малаксалост занеше га вртоглавицом.{S} Клецајући коракну два три ред, поче ка 
ском стазом, уз космати Рудник, стиже у врх горскога седла, на чијој се косој равни указа мален 
ва.</p> <p>Нема тишина разастирала се у врх горе, где је стајао усамљен калуђер и замишљено гле 
му Гагићка донесе.{S} Тек кад стигоше у врх горе, одакле ће се спустити у долину, стадоше оба п 
девојку бацају на коња и одлећу с њом у врх планине, у ону црну тврђаву, где ће девојка од срам 
ection" /> <p>Сунце је тихо залазило за врхове усталасалих гора, па је сетним руменилом надалек 
аздух заталаса румена светлост, позлати врхове Рудника и осталих планина.{S} Покривене сребрном 
га, казивао му је, да је близу ивице, а врхови оне дебеле гране нихали су се над његовом главом 
се једна изнад друге уздижу.{S} Сребрни врхови блеснуше још једаред у позлати светлости која је 
ану прва сунчева светлост над оснеженим врховима густих храстових шума, што покривају горе и по 
ош само затрепери, као златан талас, по врховима рудничких планина, што се једна изнад друге уз 
и се по једна ваљкаста кула, у чијем се врху налази само по један узани прозорчић, испреплетен  
едоше из субашина хана, сада се попе до врхунца.{S} У часу му искрсну пред очи све што се за ов 
е у часу, кад је мислио да је доспео до врхунца својих жеља, измакла, предала се калуђеру у заш 
 <p>Кад је њезино јадиковање доспело до врхунца, прихватише жене и њу и Станојку, почеше их теш 
гову снагу и веру у добро дело, које је вршио мирећи завађене.{S} То мирење, избављање невине д 
p> <p>Милоје је долазио међу отресетије вршњаке у своме крају.{S} Бистре зејтињасте очи и сав и 
убљеном слободом и проклињемо издајника Вука, а ми, ево, издајемо самога Христа.{S} Зовемо се б 
 тутњало у глави, па, докле се густ дим вукао по снегу, он је, сакривен у честару, пунио пиштољ 
шти било врло тамно, он се ипак пажљиво вукао поред зида и огледао, неће ли наићи где у зиду на 
решетке.{S} Као избезумљена трзала је и вукла себи, али руке беху и сувише слабачке, да ишчупај 
ругима места направе.{S} А све те мисли вукле су га дубље и дубље ономе разговору, што се до ма 
мислио о ономе сусрету, све га је већма вукло, да се ма како састане са Смиљом.{S} И, за дивно  
е трзала, када угледа како налете чопор вукова, с ватреним очима и окрвављеним зубима, да је ра 
нић позвао домаћине и наређује хајку на вукове, који су се ове зиме тако силно намножили, да је 
ера, кад угледа, како га некрсти туку и вуку на Рудник.</p> <p>— Хеј, будало, шта си урадио! —  
о и лево, па га по такту мелодије стаде вући то амо то тамо.</p> <p>— Играј, де! — викну Шаћир. 
најзад пружи потрбушке, и тако се стаде вући по земљи.</p> <p>Силна струја свежа и хладна вазду 
, а сад га напушта, да се смрзне, да га вуци прождеру.{S} Врати се и наже се над ово лепо лице, 
ежи ове зиме, кад насташе сметови и кад вуци почеше силазити с гора у долине и по завејаним пут 
а нећеш да оставимо крштену душу, да је вуци раздиру.</p> <p>— Па, учини како знаш! — одговори  
киваше.{S} Два огромна космата пса, као вуци, излетеше из леске, полетеше с лавежом напред, па, 
страну, па се зацерека, кад угледа како вуци зарише зубе у девојчина плећа.</p> <p>Очајан јаук  
ла, кад помислим само, како нас раздиру вуци, а ми, место да се сложно бранимо, хватамо брат бр 
рихвати коња.</p> <p>— Ђит бре, домуз! (Вуци се, свињо!) — осече се Рамо, а Суља, који је био в 
 оружаних момака упаде у собу.</p> <p>— Вуците га на Рудник!</p> <p>Један момак зграби игумана  
је кадра на све.{S} Личила је на рањену вучицу, којој су ловци на ложу набасали, те је сад спре 
не потмуле звуке, који час подсећају на вучје завијање, а сад као да растура гомиле сасушених к 
етовима, где ти нема других трагова сем вучјих и хајдучких?{S} Та у мраку не видиш ни пред собо 
 лешеве, подигоше њушке у вис и стадоше вучке завијати.{S} Из честара изби човек, викну на псе, 
чи, човече, могу те још чути! — утишава га игуман.</p> <p>— Шта чути?{S} Нека чују!{S} Боље он  
е је Миле?{S} Ах немила,</l> <l>Покрива га земља црна.</l> <l>Јаох, Миле, ране моје!</l> <l>Јао 
ка, али један изненадан догађај прикова га за место.</p> <p>Баш у томе часу зачуше се напољу не 
у, да усталасалу душу умире.{S} Молитва га је увек тешила, уливала му наде; али у овим зидинама 
ком пониче.{S} Душа му малакса, а снага га издаде.{S} Помисао, да ће за дан два отићи са овога  
 заносу, кад је он отишао по Милоја, да га амо доведе.{S} Сад му је старица испричала све: и ка 
његова дела, толико га је ужасавала, да га ништа није <pb n="86" /> могло прибрати.{S} Да је см 
адао се.{S} Она није толико махнита, да га превари, кад зна шта је очекује сутра, кад зна да ће 
лаву укине.{S} Опростио бих му онде, да га на овом месту смирим, — зашкрипа Рупић, отр нож, кој 
не учини дуго чекати, те и он изађе, да га потражи.</p> <p>— Немој, оче игумане, не коби више!  
S} А за та два дана нико му не дође, да га позове пред муселима.{S} У овој хладној кули изгледа 
истекла, било је тако ведро и свеже, да га је та свежина запљускивала неком необичном топлином, 
анас или сутра учиниће све што може, да га с Гагићима измири; па, ако у томе успе, онда ће с њи 
овој тузи, да се као бујица разлије, да га свега поплави, очи му се наводнише, и он јој лагано  
остави овако немоћну, па да побегне, да га не види, да не сазна, ко ју је спасао — или...</p> < 
вио, а сад га напушта, да се смрзне, да га вуци прождеру.{S} Врати се и наже се над ово лепо ли 
у страну, за тим му приђе и саже се, да га у руку целује.</p> <p>Милоје, као опарен, трже руку  
доста, да му помути ум, занесе срце, да га опије, те да целога века мамуран остане.</p> <p>— А  
 стране вијају, то је било и сувише, да га сасвим упропасти.</p> <p>И шта сад да ради?{S} Разго 
 скроз прожимао, били су врло слаби, да га одрже стајаћива.{S} Он се посрћући докотура до зида, 
он, вели, то мора учинити села ради, да га спасе глобе.</p> <p>— А ти му ниси казала где је?</p 
утра зором налетети Сали-агини људи, да га ухвате.{S} За једног Турчина њега ће убити, кућу му  
> Шаћир и даде знак очима апсанџији, да га одведе.</p> <p>Суморан и замишљен, опет стоји Хаџи-Ђ 
 саме смрти, силази у кулу светитељ, да га походи, утеши и охрабри.</p> <p>А она звезда, што је 
 када је ухватио руком за епитрахиљ, да га скине, трже га необични топот и алакање.</p> <p>— Ту 
акне.{S} Један часак био је довољан, да га сасвим преобрази, да од нерешљива дечака створи одлу 
е материнско срце, да их зарони у њ, да га ишчупа и прождере.</p> <p>Хаџи-Ђера се стресе, брзо  
 па је с ропском смерношћу очекивао, да га субаша ослови. <pb n="161" /></p> <p>Ага Џепић пушта 
дужи пут на Рудник, где би и стигао, да га Милојева рука не заустави.</p> </div> <div type="cha 
 чу се лавеж.{S} Њему севну помисао, да га може когод затећи на овоме месту и познати, па онда  
 је тако пекло, да је често зажелео, да га већ једном нестане из овога пакла, где с једне стран 
 За два пуна дана нико није долазио, да га изведе пред Шаћира, те је тако имао и сувише времена 
ожда у ономе беуту страха и извршио, да га сестра не задржа, у њему је наново плануло оно, тако 
о се о њему сазнало довољно је било, да га сасвим уништи. <pb n="198" /></p> <p>Позно у ноћ, го 
м, који одавна мерка згодну прилику, да га оптужи и дограби.{S} Рупић га је проказао, и сад му  
ало одахнуо од пута, рече духовнику, да га почека у соби, докле се не врати; онда изађе у двори 
се нађу.{S} Рек’о ујо, да одем куму, да га позовем.</p> <p>— А ово оружје?</p> <p>Милоје поглед 
 осети како му руке наопако искрећу, да га вежу, он се одупре, ослободи руке и поче се бранити. 
 позва искушеника и посла га Рупићу, да га одмах позове.{S} Мада је Гагић желео, да се прекине  
није отимао, него је пустио старицу, да га грли, љуби и милује до миле воље.</p> <p>— Бог те чу 
 освета не пита за правога убицу.{S} Да га није убио један, убио би га други; а убијеш ли ти са 
<p>— Зар ниси чуо, — упаде Мратић, — да га је субаша одвео на Рудник?</p> <p>— Зашто?</p> <p>—  
а је смишљао, како да му одговори, а да га не увреди.<pb n="6" /></p> <p>— Истина је, хаџи-духо 
могао мирно са уха на ухо спавати, а да га ни глава не заболи.</p> <p>Па онда није ни чудо што  
ом нежношћу и не мога се уздржати, а да га не пољуби у чело.</p> <p>— Тако, јуначе! — кликну. — 
н је могао слободно на њој радити, а да га не заболи глава од стране субашине.{S} Дићани су се  
убаша мрзи.</p> <p>— Што трпим?{S} А да га одведем на Рудник, заграјала би раја као вране на ор 
е га уклонити занавек.</p> <p>Али ма да га је страст за Станојком и сувише занела, ипак је мерк 
е изађе жив, молитва је била немоћна да га освежи.{S} На очи му једнако излази Смиља, потурчена 
цвијет пупи под самијем Рудником, па да га нико од нас не опази!</p> <p>— Тако је, бива! — одго 
ла се нико живи није јавио од страха да га не снађе ма какова беда.{S} Тек доцније почеше се пр 
астиру.{S} Сали-ага је наредио после да га ухвате, али он склони жену, а сам се одметну у Недић 
 без икаква одупирања пође, пусти се да га воде како му драго.</p> <p>Један средовечан сељак из 
коме времену изуме ма шта знатно, те да га толико задужи, није му баш ништа падало на ум.{S} Он 
за земљу.{S} Неколико сељака појмише да га отму, али у истоме часу зацакаше орози на пушкама.</ 
 им на сусрет, па, кад се они сагоше да га целују, он их обоје загрли и пољуби се с њима.</p> < 
оје сасвим запао у руке калуђереве и да га ништа више неће истргнути из њих.{S} Крвничка мржња  
да игуман не избива из њихове куће и да га они слепо слушају.</p> <p>— Тројица! — помисли. — А  
 јер ће сматрати да му је он јатак и да га је склонио.{S} А ага Џинић неће тада ни брком мрднут 
један између гостију.</p> <p>— Баш и да га субаша ухвати и да ме позову да му пијем самртну, не 
 га овај на миру остави.{S} Па баш и да га остави, зар ће моћи што међу овим сељацима, којима ј 
 је боље да се сви подавимо, него ли да га поново дочекамо.</p> <p>Рунићу је, додуше, сила лакн 
ш, ага? — рече полугласно Рупић, тек да га увери, колико му је веран и како ни сам не мари за о 
надне па кљунић, па затресе главицом да га уклони.{S} Само из далеких заселака допире нејасно к 
у чудно задрхта.{S} Учини му се, као да га захвати и понесе силна бујица.{S} Она потајна туга,  
темену је осећао такав притисак, као да га је поклопила нека тешка оловна рука, па гњечи, да му 
, што се с крстова сетно нихају, као да га немо и с чуђењем гледају.{S} У самој ствари све ово  
у до саме зоре.{S} Тек пред зору као да га хваташе сан, али и тај сан беше само нејасно бунило  
е, а нехристијанима нема!</p> <p>Као да га је гром поразио, тако устукну Мратић с људима.{S} На 
 започео да мири сељане, кад је узео да га јавно међу сељанима прекорева, омрзао га је сасвим.{ 
ати ухватила за руку, и он се пустио да га доведе до седала, па га онда обема рукама загрлила и 
и атар од злих људи?!</p> <p>— Ја ко да га ћува! — плану Шаћир. — Ваљда ја или Сали-ага, ко ли? 
у вам опростити глобу.</p> <p>— Како да га нађемо, кад га не знамо који је? — рече Рупић. — Сми 
 је игуман све то измислио, тек зато да га одвоји од субаше, па да у згодноме часу похајдучи се 
тиће се!</p> <p>— Јаох, до Вога, зар да га мајка с вешала скида! <pb n="204" /></p> <p>— Не губ 
де је уја?</p> <p>— У кући.{S} Хоћеш да га зовнем?</p> <p>— Жедан сам! — хукну Милоје, дохвати  
веде по који облачак на чело.{S} А када га добро проучи, сави га у гужву, приђе огњишту, па га  
молитви оде игуман у село.{S} Баба Анђа га је дочекала код огњишта у кући.{S} Од синоћне ватруш 
сестру.</p> <p>— Па сад?...</p> <p>Анђа га само одлучно гледа и не одговара.</p> <p>— И ми сви  
песницом по колену и скочи.</p> <p>Анђа га погледа бојажљиво.{S} Он прихвати палицу с пода и по 
 што га је својим рукама везла, привеза га о крст, а чело главе покојникове спусти јабуку: снах 
е он знати ко је убио Рама?</p> <p>— Ја га нисам убио.</p> <p>— Е, хе, ниси убио? — подсмехну с 
а, букнула у њему помама разблуда, која га дан из дан све већма захватала, докле га није сасвим 
 истоме часу свежа струја ваздуха, која га запахну мемљивим дахом, пирну испод његове главе.{S} 
тао чисто заципљен пред лепотицом, која га потпуно очара. <pb n="207" /></p> <p>— Па, снахо, ка 
 то слило у неку магловиту слутњу, која га је гонила да мало промисли, како се све то могло дог 
ло сваку другу помисао, осим једне која га ни сада није оставила.{S} Шта ће он управо овде са о 
а све ћу Гагиће побити.</p> <p>Станојка га кришом погледа.{S} Субаша примети ово, па још боље у 
ао да ће им на траг наићи.{S} Трострука га страст мучила до помамила.{S} Мрзео је игумана, бесн 
, много журнија и страснија, обухватала га је у овоме часу.{S} Тамо, <pb n="205" /> у оној одај 
на туга набрајала је тако редом; питала га: је ли му тешка земљица, је ли му хладно у немилој п 
ење и љуљајући грмове из корена, однела га заједно са овом црквицом далеко, далеко из котлине о 
познавао!</p> <p>Брига за Смиљу сломила га је сасвим, а утисци, што му у души остадоше гледајућ 
блажила је по мало његову душу, крепила га, и најзад, кад осети да је ишчезла сва малаксалост и 
а?{S} А баш ова последња помисао мучила га је највише.{S} Трептао је, кад би му дошло на ум, да 
ју и свима, који стајаху уз ове, гушила га је, те умало што једаред не подиже руку и на своју с 
.{S} Хаџи-Ђера позва искушеника и посла га Рупићу, да га одмах позове.{S} Мада је Гагић желео,  
к и, пре него ли га ико задржа, завитла га на нећака.</p> <p>Хиљаду варница разлете се око Мило 
} Докле је тако нерешљиво стајао, Смиља га је посматрала крупним очима, али њезин поглед је чис 
е, да постане њезиним господарем, па ма га то и живота стало.{S} А помисао, да она има мужа, те 
ен старчић. <pb n="68" /></p> <p>— Нема га, честити ага, — одговори старчић, брзајући преплашен 
 руди, целива је и замоли благослов, на га неста у мраку.</p> <p>— Чудна посла! — помисли Ђера, 
е да ће се све на добро свршити.{S} Она га испрати очима донекле, а онда сва претрнула уђе у ва 
је не би пореметио и расточио.{S} И она га толико опи, толико занесе, да у часу заборави на све 
/p> <p>Сељаци су се слегли око њега, па га куме и преклињу, да иде горе и још једаред покуша, н 
он се пустио да га доведе до седала, па га онда обема рукама загрлила и кроз плач молила да се  
зан.{S} Мора да му је рука обрањена, па га је испустио.</p> <p>— Их? — Љутну се Милоје. — Што г 
е му руке, које беху наопако везане, па га онда тиснуше унутра.</p> <p>Укочени удови од веза и  
рати се и наже се над ово лепо лице, па га дуго и замишљено посматраше.</p> <p>— Штета! — проша 
исао.{S} Тешка туга полегла на срце, па га, као наваљена стена, притискује, а грло му се сузило 
Ђера узе писмо, оде према воштаници, па га отвори.</p> <p>Докле је читао, путници су се ћутећки 
ман је приковао поглед у његове очи, па га не миче, те тако се Рупић мало збуни.{S} Није марно  
продужи субаша. — Онако добар човек, па га изедоше.</p> <p>— Бог им судио! — одговори Станојка  
јала је кроз џубе, у које се умотао, па га је до костију <pb n="211" /> прожимала, а уска тамни 
ака дохвати калуђера и десно и лево, па га по такту мелодије стаде вући то амо то тамо.</p> <p> 
> <p>Станојка прихвати машицама жар, па га принесе на чибук.{S} Затим се измаче у крај и тако о 
аучила на <pb n="41" /> ову нежност, па га је и сама волела, у толико више што очинске милости  
а приђе Милоју, дохвати га за главу, па га пољуби у чело.</p> <p>— Нека је срећно, соколе! — ре 
ша изненада рупио у Хаџијину ћелију, па га затекао, где растопљеним златом пише султану књигу и 
учи, сави га у гужву, приђе огњишту, па га баци у пламен.{S} Хартија букну, а модар пламен блес 
ог терета, што му се свалио па душу, па га притискује, те му не да дахнути.{S} А то не беше из  
ско јутро било доста студено, Хаџи-Ђера га није осећао.{S} Необична ватра обузела је цело биће  
е Рупић игуману у очи.</p> <p>Хаџи-Ђера га само мрко погледа, те Рупић нехотице устукну.{S} Ова 
га; па што се више ближио манастиру, та га је мисао све јаче и јаче захватала.{S} Тамо ће, без  
бом има још један да се ископа.{S} И та га помисао толико узнемири, да је почео зепсти од неизв 
 <p>— Шта велиш, Џинићу, бива? — запита га Шаћир. — Од јутрос си много карли!</p> <p>— А шта да 
ода и пође.</p> <p>— Куда ћеш? — запита га Анђа с неком стрепњом и стаде пред излаз.</p> <p>— У 
Отац се врати кући, па како је знао шта га очекује, ако не послуша, покори се овој заповести, к 
му се не поче размагљивати.{S} Хладноћа га опомену да устане и разгледа око себе.{S} Налазио се 
па прагу се појави Рупић.</p> <p>Субаша га мрко прострели.{S} Рупићу не умаче овај поглед, у гр 
та.</p> <p>— Па што не почиње онда, Бог га видео!{S} Зар чека, да се сасвим раздани, те да му и 
чно осећање, што га обузе још онда, кад га поведоше из субашина хана, сада се попе до врхунца.{ 
ице и крчага воде, што му дотурише, кад га доведоше амо.</p> <p>На темену је осећао такав прити 
тима.</p> <p>Хаџи-Ђера се намргоди, кад га угледа, али се у мах прибра, положи крст на своје ме 
зати у селу, <pb n="82" /> те тако, кад га нестане, да ће се на Гагића посумњати.</p> <p>Осим Р 
 глобу.</p> <p>— Како да га нађемо, кад га не знамо који је? — рече Рупић. — Смилуј се, ага, на 
од бола и срамоте што је дочека.{S} Кад га усправише, он се сруши, јер није могао да стане од б 
аха је нешто око огњишта радила.{S} Кад га угледаше онако узрујана, ујак и мати само се згледаш 
.{S} Духовник му се није надао, али кад га је угледао, обрадова се своме игуману толико, да је  
ну назад.</p> <p>Збуњен, као кривац кад га ухвате па делу, стајао је и несвесно бленуо у ово ле 
уче његов брат ходио жив и здрав, а сад га нема.{S} Па онда осећао је да би му самоћа тако годи 
евојче, које је мало час избавио, а сад га напушта, да се смрзне, да га вуци прождеру.{S} Врати 
авале, која му је дух раслабљивала, све га је више захватала бујица очајања и одвлачила дубље у 
лази, а из кога се не избавља шале, све га то још више саманта и он ником пониче.{S} Душа му ма 
иво пипати пред собом.{S} Што даље, све га јаче гуши влажан и трули задах, те је већ после неко 
је дуже посматрао ово клонуло лице, све га је већа страва подилазила, јер је јасно опажао, да о 
 се витла у глави од оваквих мисли, све га више заноси и буни, па, ма да се отима, да чим било  
 — Откако је Шаћир-ага изгубио сан, све га нешто мами у Дић.{S} Мора бити да тамо има каквих ба 
, а што су се ближе примицали хану, све га је више спопадала она иста страва као и јуче.{S} Пре 
што је више мислио о ономе сусрету, све га је већма вукло, да се ма како састане са Смиљом.{S}  
Лажеш, кућко једна! — виче Шаћир, а све га више подузима беснило. — Лажеш, него реци истину, па 
сту сможди.</p> <p>И помисао на ово све га је више палила.{S} У мислима је већ гледао своје жрт 
 који вишаше њено стајаће рухо, и стаде га скидати.</p> <p>— Шта радиш то?</p> <p>— Ништа! — од 
агу, да не заплаче, загрли сина и стаде га осипати пољупцима.</p> <p>У загрљају мајчину Милоје  
према њему, наслони се на копље и стаде га посматрати необичним очима, из којих је била светлос 
!</p> <p>— Па сада? — запита он и стаде га гледати радознало.</p> <p>— Не знам, вала!{S} Неки м 
на притрча, дохвати га за главу и стаде га љубити.</p> <p>— Сине, избавитељу! — зајеца, а плач  
му је ствар.{S} Он приђе Рупићу и стаде га стишавати.{S} Али Рупић је на сав мах беснео.</p> <p 
ку, коју Гагић целива, мало за тим виде га, како на своме коњићу промаче испод прозора и изгуби 
 часак заста, а преко широка лица пређе га бледило.</p> <p>Игуман се поздрави с њим и понуди га 
париса, опточен сребрним жицама, и диже га према њој.</p> <p>Забезекнута старица овим ненадним  
о руком за епитрахиљ, да га скине, трже га необични топот и алакање.</p> <p>— Турци! — помисли  
ично осећање, као потајна слутња, обузе га, када се нађе сам у овом пустом дворишту, где се ни  
слови народ твој! — завапи Мратић, сузе га загушише, и он полете, да загрли Милоја и Гагића.</p 
ва у ове таласе, тоне, губи се, нестаје га и грца у општој тузи.{S} Тепање мајчино, која, облив 
ло, кад је сазнао кога је избавио, није га никако остављало.{S} Он се спусти на изваљени пањ, о 
у незнани и јаве.{S} Узрујана душа није га остављала ни сада.{S} У њојзи се ређаху страшне прил 
ице, све је то дан из дан гледао и није га потресало; али сада, овога пута, на један мах га обу 
.</p> <p>То што ће се десити с њим није га колебало, али га је мучила друга једна помисао.{S} П 
У њојзи се ређаху страшне прилике, које га још више ломише него ли и мисао у будноћи.{S} У једн 
а отме из снажних Дамљанових руку, које га као гвоздени беочузи приковаше за земљу.{S} Неколико 
бог страха или због оне претње, са које га Милоје у мало не уби.{S} Па баш и кад би оћутао, зар 
да прегледа своје ново станиште, у које га је небратска Рупићева рука довела.</p> <p>Осим овога 
 — Ја нисам ујак хајдуку!</p> <p>Милоје га мрко премери, па онда приђе почађалој икони Св. Арха 
а.</p> <p>— Добро, ујаче.</p> <p>Милоје га испрати до вратница, а кад овај замаче подалеко, брз 
 /> у оној одаји за селамлуком, очекује га она, за којом је толико чезнуо.{S} Хладно и одмерено 
по један приступа часноме крсту, целује га и после се враћа у гомилу, грли и љуби до себе, а св 
е, спази да су обе женскиње.{S} Прилике га нису опазиле, па су се полако ближиле.{S} На један м 
а дан из дан све већма захватала, докле га није сасвим занела.{S} Зажелео је, да пошто <pb n="1 
га је спопало после овога писма, у коме га позивају, да прибере свој народ на устанак, није му  
ићи.</p> <p>Али, ево, наста час, у коме га ни мајчин плач ни преклињање не би одвратили од крви 
а бегунце, а где кога сељака нађу, гоне га пред хан.</p> <p>И докле једна руља пролеће кроз сел 
рена очекивања узмути му душу, стрпљење га изневери и он скочи са седишта.</p> <p>— Тешко њојзи 
што је утро сузе једној старици, занесе га свега.{S} Не једнога Рама, него да сад навали цео Ру 
х бедема?</p> <p>Лака дрхтавица потресе га мало и он дубоко уздахну.{S} Усамљен и брижан стајао 
це.{S} Тешко осећање навали на њега, те га поче гушити.{S} У овоме часу осећао се као никада до 
јуче по подне ага Џинић звао Милана, те га опоменуо, да се причува, јер је сазнао, да му се спр 
ко њега.</p> <p>— Шта ти би, Рупићу, те га расрди?</p> <p>— Е, већ ми дође довде!{S} Откако га  
у и прихвати коња из руку Гагићевих, те га одведе у коњушницу.</p> <p>— Па, Гагићу, које ми доб 
ан момак зграби игумана за врат, окрете га и гурну отвореним вратима, те овај посрћући испаде и 
— У Зеоке, кнезу Станоју.{S} Поздравите га од мене и кажите, да ћу му скоро навратити.</p> <p>П 
их момака упаде у собу.</p> <p>— Вуците га на Рудник!</p> <p>Један момак зграби игумана за врат 
ива, знаћеш, кад притегнемо.{S} Везујте га!</p> <p>Турци се склепташе око Јована.</p> <p>— Аман 
омешало и пенушило; чинило му се, да ће га загушити навала мржње, која у овоме часу обузе цело  
се не само није смео надати више, да ће га икако освестити, обрлатити, него му је још ваљало хв 
 доћи?</p> <p>— Зар се не страши, да ће га ко одати?</p> <p>Питани само слеже раменима и не одг 
S} Најзад осети да се не одмиче и да ће га ови стићи: он се сруши на колена и поче четвороношке 
 Али камо га?{S} Сме ли се надати да ће га до сунчева смираја видети?{S} Та само да зна где је  
о да <pb n="238" /> води кућу, и где ће га наћи, кад му што устреба.</p> <p>И тако су будни доч 
 он је ипак опажао све тешкоће, које ће га, од данас, на овоме путу пратити.{S} Замишљени погле 
над њим, онда је све свршено, камење ће га затрпати.{S} Ту се више није могло размишљавати, а и 
шта скривио, па кад нема тужиоца, он ће га зацело пустити.{S} Бар тако су Турци увек радили, ка 
 помишљао ни на шта друго, него како ће га уклонити занавек.</p> <p>Али ма да га је страст за С 
 је ваљало ићи, а мучење и смрт, што ће га сутра снаћи, биће само печат, жиг, по чему ће Учитељ 
и ни на што: запалиће му кућу, поробиће га, па кад не нађу Милоја, искалиће освету на њему, јер 
у и спусти на столичицу.</p> <p>— Убиће га! — јаукну старица.</p> <p>— Кога?</p> <p>Гагићка бри 
и своју и његову душу?</p> <p>— Обесиће га!</p> <p>— Посветиће се!</p> <p>— Јаох, до Вога, зар  
... ох! — зајеча Анђа. — Ох... ухватиће га пси!...</p> <p>Занос је бивао све већи, а из ње је ј 
утра дан окривиће можда и њега, одвешће га на Рудник, па за дан два слетаће над његовом главом  
 Милоје. — Сад ће и они.</p> <p>Девојче га погледа престрављено.</p> <p>С манастирске стране за 
ропасте.</p> <p>Као оловна крупица поче га притискивати тешко очајање, а грло му се стеже, те у 
а, и оно тихо пуцкарање у оџаку, повуче га још дубље.{S} Он превуче руком преко врела чела, дуб 
кидоше фесове и, пуни радости, целиваше га у руку.</p> <p>Он их благослови и оста на овоме мест 
 добар човече, стићи ћеш! — заустављаше га ага Џинић.</p> <p>— Насиб олсун (нека се изврши судб 
а, и многе руке, као гвоздене, докопаше га за плећа.{S} Рупић дрекну и пробуди се.</p> <p>Зној  
о удахну, и необична малаксалост занеше га вртоглавицом.{S} Клецајући коракну два три ред, поче 
живим угљевљем.{S} Њих четворица изнеше га из куће, метнуше на коња и чврсто притегоше, па онда 
лели, али откада се заметну крв, почеше га избегавати, ма да је оно поштовање остало као и пре  
орица Турака иза црквена зида, зграбише га одостраг и оборише.{S} Збуњен изненадним нападом, у  
 ухватише и старог Хаџи-Рувима, ставише га на муке, па онда посекоше.</p> <p>Неколико дана посл 
е и клону под ударцима бичева, одрешише га и гурнуше у један кут, где је и остао, стењући од ра 
а њом и неколико грубих гласова, тргоше га из дубоке замишљености.{S} Врата се нагло отворише,  
се снебива, па место да обиђу приведоше га тик самога кола.{S} Граја и смех Турака и цика девој 
бранити.{S} Турци навалише и притискоше га к земљи.</p> <p>— Шта хоћете са мном! — викну силним 
рашње муке, па зацело и смрт, опоменуше га на грозоте што их мора поднети.{S} Ледена језа проле 
д, попе! — узвикну неколицина и грунуше га песницама у леђа.</p> <p>Хаџи-Ђера погледа у небо, о 
дим.{S} Неколико ситних гранчица посуше га по глави; он трже и други пиштољ, испали на Суљу, а  
те неће учинити такву лудорију, која би га занавек упропастила, а то што Рупић не сме зар би мо 
помисао, да она има мужа, те баш кад би га и послушала, да би он ипак њезину лепоту тек покрај  
да му учини што велико, велико, чиме би га тако задужио, те да му и сам рече: „Е, Рупићу, и дос 
бицу.{S} Да га није убио један, убио би га други; а убијеш ли ти само једнога, тебе ће убити др 
рећу: јер ако се ма кад прокљуви, ко би га онда заклонио од турске освете, ако не ага Џинић, ко 
игуман, па, пошто га благослови, пољуби га у чело. — Иди, али чувај српски образ, а просто нека 
Сад је добро! — прошапта Смиља и пољуби га у руку.</p> <p>— А рана, боли ли?</p> <p>— Мало, али 
а чело.{S} А када га добро проучи, сави га у гужву, приђе огњишту, па га баци у пламен.{S} Харт 
.</p> <p>— Ако Бог да, Гагићу? — ослови га игуман, кад му се приближи.</p> <p>— Благослови, оче 
ата.</p> <p>Из овога премишљања пробуди га коњски топот.{S} Он се обазре и угледа два коњаника  
pb n="71" /></p> <p>Дубок уздах пробуди га из немилих мисли.{S} Он се окрете и збуњено погледа  
p> <p>Игуман се поздрави с њим и понуди га да седне.{S} Ма да је Рунића овај састанак немило та 
(„Лако је теби, ти немаш деце!“) порази га сасвим.{S} Потајни немир напомињао му је, да се још  
ве, па чак и на то да смрви онога, који га се дотакне.{S} Један часак био је довољан, да га сас 
 <p>Укочени удови од веза и мраза, који га је онако упетљана скроз прожимао, били су врло слаби 
ојави Рупић.{S} Кад угледа Гагића, који га у томе часу испод очију промери, он за часак заста,  
 ускомешала му је из дна душе јед, који га је толико давио, да, му се чинило, е ће се угушити,  
 <p>Притегни, Усо! — додаде други, који га са осталима држаше да се не отме.</p> <p>На овај гла 
је осећао, да је Хаџи-Ђера једини, који га може заклонити испред турске освете; али то није све 
е, а главе им однесе Мустафа-паши, који га обдари новцем и поклони му светло оружје.</p> <p>Али 
 је срећно, соколе! — рече Милоју, који га чисто забезекнуто гледаше. — Сачувао си образ невино 
се, да сељаци нису имали оружја, а који га је имао, морао га је скривати испред турских очију,  
у зграби распаљен угарак и, пре него ли га ико задржа, завитла га на нећака.</p> <p>Хиљаду варн 
е над собом, да опипа висину свода, али га не нађе.{S} А кад подиже поглед у вис, задрхта сав и 
е се десити с њим није га колебало, али га је мучила друга једна помисао.{S} Подсмешљиво држање 
пастиру своме, одаваху сваку пошту, али га у овој прилици никад не послушаше.{S} То је Хаџи-Ђер 
лакати.{S} Наједаред приђе сипу, загрли га и узе тихо нарицати.{S} Снаха, заплашена, стала уз о 
ми, оче, да заслужим ово оружје, што ми га Милоје поклони.<pb n="123" /></p> <p>— Зар у хајдуке 
, и праћну се.{S} Густа помрчина обујми га свега, и он осети како стрмоглавце пада у неку дубин 
запљусну сада као набујали вал и обујми га свега.{S} Њему се учинило, да се у <pb n="120" /> ча 
дно осећање <pb n="59" /></p> <p>обујми га свега, кад му дође помисао, да је он, својом руком,  
 чиме би потисли игуманово уверење, они га не могаху наћи.{S} Откако дахије удавише Мустафа- па 
 дознао како му Станојка долази, узбуни га толико, да није више помишљао ни на шта друго, него  
и брисаше крв са угрижене руке, и удари га шаком преко усана.</p> <p>— Напред, попе! — узвикну  
></p> <p>Шаћиру поче кипети.{S} Премери га мрко.</p> <p>— У Ваљеву, ха?</p> <p>— Јесте, честити 
тр нож, којим је разуђивао печење, тури га у ножнице и, пошто се прекрсти, диже се са осталима. 
> <p>— Ујаче! — плану Милоје. — И ти си га пустио с миром?!<pb n="25" /></p> <p>— Зар сам могао 
окрете главу у страну.</p> <p>— Убио си га? — запита ујак журно.</p> <p>— Ја! — одговори Милоје 
 криву Дрину, да убија Турке!{S} Ето ти га сада, па нека сам одговара...{S} Идем аги Џинићу! —  
ако би се уклонио, она притрча, дохвати га за главу и стаде га љубити.</p> <p>— Сине, избавитељ 
 умакне, али Рамо, поводећи се, дохвати га за главу и принесе му устима винску чашу, пуну препе 
</p> <p>Хаџи-Ђера приђе Милоју, дохвати га за главу, па га пољуби у чело.</p> <p>— Нека је срећ 
жбу ујакову сам ухватити Гагића, бацити га у тамницу, pа онда позвати њих; да му пију самртну,  
ише није могла ни прословити.{S} Држећи га у своме загрљају, тресла се и ридала над његовом гла 
 те чувао, сине! — јецала је она грлећи га.</p> <p>И снаха приђе деверовој руци, да се опрости. 
Мир, кнеже! - одговори Дамљан и претећи га погледа.</p> <p>— А ти, ујаче, запамти, што ти велим 
 игумана, скочи с коња и, придржавајући га за вођице, пође му пешке у сусрет.{S} Широка плећа и 
платисмо глобу због њега?</p> <p>Сељаци га чисто са сумњом погледаше.</p> <p>— Јест, јест због  
, што је од мртваца одвојише. — Крвници га сатрше!</p> <p>— А ти бар погледај на ово, што ти је 
 онога дана није видео Хаџије.{S} Турци га дохватише, везаше за ступ и почеше шибати, те да у б 
ј мајке! — јекну старица, па, загрливши га и држећи му главу на својим недрима, поче пригушено  
очи саме смрти био у аге Џинића, а овај га ипак убио!</p> <p>Свакако на какву личну омразу није 
тирском чардаку и мотрио на ред, а овај га посла везана у Ваљево, кадији.</p> <p>Баш се у то до 
ајао је нем и блед пред субашом; а овај га је злурадим уживањем са свога седала посматрао.</p>  
де из зидова.{S} Од напорна пењања зној га је свега обливао, али жеља да се дохвати слободе, ко 
 Рупић дрекну и пробуди се.</p> <p>Зној га свега облио, а снага му трепери као јасиков листак.< 
</p> <p>— Дај де ми ћурак!</p> <p>Момак га пригрте црвеном кабаницом, додаде му чибук и он сиђе 
није могао пронаћи дубљих разлога, ипак га је узнемиривала помисао, да муселим није то питао те 
лоја нема у селу од јуче.{S} Пратио сам га у Зворник, да покупује нешто стоке.</p> <p>Џинић одм 
спаштања и несанице у овој кули, сасвим га савладаше.{S} Тежак сан склапао је уморне трепавице, 
а ће је Шаћир насилно потурчити, сасвим га уништи.{S} Овај дубоки и снажни поглед, из кога је и 
ом грубом силом застраше народ и сасвим га притисну, а за тим, да се што више науживају у своме 
} Дижи се! <pb n="195" /></p> <p>Дамљан га пусти.{S} Рупић се диже блед и смрвљен.{S} Само је т 
есече му реч.{S} Рупић ућута.{S} Игуман га посматраше мрким погледом, а у томе се погледу опажа 
јете ли, јатак! — дрекну кнез. — Игуман га је целивао у чело, кад је чуо да је убио Турчина, па 
х, да те припитам где је?</p> <p>Игуман га погледа сумњиво.</p> <p>— Ваља јој се вратити, — дод 
ејасно бунило између јаве и сна.{S} Сан га опхрва.{S} Али то не беше онај сан, што оживљава тел 
 и округласта жеравица, да прожеже), он га принесе и спусти на чибук.</p> <p>— Пеци кахву! — ре 
о је, тако рећи, на његову колену, и он га је толико заволео, да му се нежност постепено претво 
 писмо ухватио газија па скели и предао га Мус-аги Фочићу у Шапцу.{S} Веле, да је у њему стајал 
а јавно међу сељанима прекорева, омрзао га је сасвим.{S} А већ овога пута, кад овако одобрава у 
 што тако чаробно трепти над њим, нукао га је и храбрио, те је у часу заборављао на болове и му 
 имали оружја, а који га је имао, морао га је скривати испред турских очију, изузимајући обор-к 
> <p>— Има ли тамо оружја?</p> <p>— Ево га! — одговорише обе, и свака пружи по један сребрњак.< 
чезнуо.{S} Оно тешко расположење наново га захвати, и њему поче бивати несносно, што нема Дамља 
 ни сутра дан ни прексутра утишао, него га је, како који дан, подухватало све јаче беснило, да  
> <p>— Ено га где спава у соби.{S} Убио га је ага Џинић.</p> <p>— Он? — учини хаџи-Ђера, па чис 
су га убили.</p> <p>— Не знам, бива, ко га је убио, али ни они нису боље прошли.{S} Нађите убиц 
екну један између њих.</p> <p>— Ама, ко га уби, проклета му душа!</p> <p>— Ко? — одговори кнез. 
 писмо није писао Рувим, а зна и то, ко га је писао; па што је онда потворио Турцима на Рувима. 
уди, носећи на саонама убијенога.{S} Ко га уби и кад, не зна се.{S} Ага Џинић је затворио некол 
о знаш?</p> <p>— Видео сам.</p> <p>— Ко га уби?</p> <p>— Ено га где спава у соби.{S} Убио га је 
 Љига, убијена, па, и ако нису знали ко га је убио, у Моравцима су сви као у воску тврдили да ј 
о му је још ваљало хвалити Господа, ако га овај на миру остави.{S} Па баш и да га остави, зар ћ 
 му сада нема више повратка у село, ако га је Суља само уочио, и да, хтео не хтео, мора оставит 
ма.</p> <p>— Пуштај, оче, полудећу, ако га не избавим!</p> <p>— Зар да изгубиш и своју и његову 
, да ли је Суља и опазио Милоја.{S} Ако га није смотрио, лако ти је бацити сав кабајет (одговор 
је никоме учинио у Моравцима зла; а ако га је ко убио, онда ће пре бити, да је когод од оних та 
 лакнуло, што се овако извукао; али ако га је сада оставио страх, није ишчезао јед на сестрића. 
их је, који су тако урадили?{S} Али ако га је баш умотрио, а ти реци аги Џинићу, да не знаш ниш 
нути од бола и чемера, кад угледа, како га некрсти туку и вуку на Рудник.</p> <p>— Хеј, будало, 
 у лицу, само ћути.{S} Лепо осећа, како га нешто у грлу гуши, па му не да пи дахнути, а у себи  
атише Турци.{S} А неће да помисли, како га је Алекса вијао, само да се колико толико удобри Тур 
се колико толико удобри Турцима, и како га може много јефтиније стати, ако Хаџи-Ђерину намеру о 
S} На половини пењања поче осећати како га снага нагло издаје.{S} Лактови и колена били су одер 
p> <p>— Е, већ ми дође довде!{S} Откако га памтим, окупио једно те једно, да се миримо, и бар д 
у.</p> <p>— Па? — запита ага, а једнако га мери оним погледом.</p> <p>— Нигде није могла отићи  
 <p>—- Оде ли? — запита Анђа, а једнако га мери оним погледом.</p> <p>— Идем до кума Мратића, — 
е му давало мира ни да седне.{S} Колико га је разгаљивала помисао, да има у народу људи, који с 
се у мелодично припевање.</p> <p>Колико га у првоме ослуху повуче жеља да, бар издалека, чује љ 
а страдати сви због његова дела, толико га је ужасавала, да га ништа није <pb n="86" /> могло п 
копао своје огњиште ради Гагића, толико га је пекло, да је сав кипео на самога себе.{S} Мало ли 
р издалека, чује људске гласове, толико га сад више пређе бледило.{S} На ове гласове плануше му 
то је усред овога смеха осећаше, толико га збунила, да се није ни помицао с места.{S} Само је с 
су га год дирнуле Рупићеве речи, толико га је дирала и помисао, да је све доцкан.{S} Већ је пун 
у лепоту тек покрај њега уживао, толико га је узбуњивала, да је чисто заслепео дивљом мржњом.{S 
 да стресу дахијски силеџилук, у толико га је више тиштала домаћа невоља.{S} Како би се он сада 
е заборављао на своју судбину, у толико га је гризла помисао, да су, као и Станојци, и овој ушл 
џаклију, предаде Турцима порезу, и нико га не смеде мрко погледати, а камо ли запитати, како см 
у њега.{S} То што је сада сазнао бацало га је у неку нејасну забуну, која му је помутила сваку  
и Смиљу Гагићеву, одбранио.{S} Али камо га?{S} Сме ли се надати да ће га до сунчева смираја вид 
ице поскакује, осећајући ударце, а Рамо га дизгинима притеже.</p> <p>— Нуто, цуро, нуто! — узви 
9" /></p> <p>није му ништа урадио: само га прозвао: дели-Боца, а после су га и сељани тако звал 
а међу рајом?</p> <p>Овај разговор само га је више уверио, да је игуман све то измислио, тек за 
ћемо седети скрштених руку; потражићемо га и сами, — одговори један између гостију.</p> <p>— Ба 
о сам.</p> <p>— Ко га уби?</p> <p>— Ено га где спава у соби.{S} Убио га је ага Џинић.</p> <p>—  
 ступа он са осталим поклоницима, и ено га већ пред оним јаслима, али и онде одједном зачу запе 
 срамоту осећао је Хаџи-Ђера дубоко, то га је тиштало и распињало, то му није давало ни мирно з 
} А то га је тиштало и горко и љуто; то га је тако пекло, да је често зажелео, да га већ једном 
 дахом, пирну испод његове главе.{S} То га потпуно расани из мало пређашњега беута...{S} Дакле, 
ви, он би се виђао са сељацима.{S} А то га је тиштало и горко и љуто; то га је тако пекло, да ј 
 а овај је све то крио од њега.{S} И то га у помам доведе.{S} Сад више није ни мислио о Милоју. 
у оџаклији није опазио Смиље.{S} Али то га није ни мало умиривало.{S} Шаћир се зарекао, да ће ј 
о је, да се сада налази у граду, а у то га <pb n="227" /> је уверавала и ова башта, јер је у тв 
 посао уплетен и сам игуман, а нарочито га то уверавало, што баш сада, кад је Милоје убио Рама  
ла дубље у своје вртлоге.{S} А нарочито га чисто уништи, кад поче мислити о ономе, шта је све м 
 и остала, што пристадоше уз ова, чисто га је озаравала, те се онај суморни и замрачени поглед  
ње, па још из уста слуге Божјега, чисто га понесе, уздиже нада све.{S} Она одлучност и снага, к 
вала по одјуженим снежним горама, чисто га разгали.{S} Она небесна ведрина блесну и у његовим о 
178" /></p> <p>Непријатно осећање чисто га је гушило, и он се одједном окрете калуђеру, па и са 
жа и хладна ваздуха заталаса се и чисто га запљусну необичном свежином.{S} Извуче се у пошири п 
</p> <p>Фочићев позив на састанак чисто га је обрадовао.{S} Том ће је приликом бар наћи тамо, а 
а везаше ноге коњу испод трбуха, чврсто га уконопчаше, да успут не падне, а онда појахаше хатов 
ао стрела сунути на жртву.{S} Туга, што га је до мало час морила, ишчезе пред новим осећајем ка 
 силна бујица.{S} Она потајна туга, што га до мало час само дотицаше као таласић, што се тек до 
 да се уклони од унакрсних погледа, што га премераваху.</p> <p>— Па, оче духовниче, ја идем, ал 
 Алексу сумњају због некаква писма, што га је писао ћесареву мајору Митезеру, у Земун.{S} То је 
ног <pb n="141" /> несрећног писма, што га ухватише Турци.{S} А неће да помисли, како га је Але 
леду опажао унутарњи бол и горчина, што га распиње, али му и не да да одговори.{S} Он је добро  
е та слутња дошла од оног узбуђења, што га је изазвао малопређашњи разговор о потајноме плану,  
пада и несвести, а нешто од страха, што га је претрпела на згаришту куће и кад се отимала од Ра 
ком часу њему искрсну пред очи све, што га је дан и ноћ гризло.{S} Досада је гледао, како дахиј 
могао ни тренути.{S} Бурно осећање, што га је спопало после овога писма, у коме га позивају, да 
, па онда и оно непријатно осећање, што га мучи још од синоћног узалудног очекивања, — све се т 
у главу распрсне, а мрачно осећање, што га обузе још онда, кад га поведоше из субашина хана, са 
је свестило.{S} Оно мрачно осећање, што га је спопало, кад је сазнао кога је избавио, није га н 
е.</p> <p>Непрестана туга и јецање, што га у свакоме кутићу чује, стаде му толико тешко, да виш 
кале, слушајући оно сетно нарицање, што га српска сељанка над телом умрла сина извија.{S} То ни 
а разгони оно мучаљиво расположење, што га је осећао, докле је Џинић о њојзи говорио.</p> <p>Ме 
 његовим жељама!</p> <p>Нестрпљење, што га до мало час узрујавало, прометнуло се у буру гнева.{ 
ле леденице, био је слеп.{S} Други, што га води, нешто је нижи, широких плећа, смеће масти и не 
амет био је најтежи, у толико тежи, што га Сали-ага и његов побратим нису хтели заменити никакв 
бини душе проломи онај тешки облак, што га је до мало час гушио. — Прибери се, снахо!{S} За пет 
, које му је било једини заштитник, што га чуваше од необичне хладноће, која је у каменој кули  
нема закона за вас! — викну игуман, што га глас доноси. — Закон је само за христијане, а нехрис 
душу, те у њој угледа необичан сан, што га тако дуго сањаше, да ће најзад успети да измири села 
а пута, кад овако одобрава убиство, што га је Милоје учинио, дође му црн као сатана. „Тај ради, 
задрхта.{S} Сад ће бар дознати оно, што га је као тајна мучило.</p> <p>— Човече, откуда то знаш 
 стазици, суморан и задубљен у оно, што га сада очекује.{S} Био је на чисто с тим, да му сада н 
ело.{S} Игумана није волео ни зато, што га <pb n="84" /> ни ага Џинић није марио, али од онда,  
 Смиља извади из недара нов пешкир, што га је својим рукама везла, привеза га о крст, а чело гл 
лас совуљаге.{S} То беше први глас, што га у новом станишту зачу.</p> <p>Тако саломљен и клонуо 
нам мајке и сестре злопате!“ Понос, што га уздизаше на помисао, да је сачувао образ невиној дев 
ишљати, да ће вам помоћи онај крст, што га мећете на себе том руком, којом се убијате?{S} Ето т 
е у приклопљени и једини прозорчић, што га на вајату има, а кроз који једва просијава мутан зра 
ано по својој ћелији.{S} Оно писмо; што га је мало час прочитао, било је од Карађорђа, Катића и 
.</p> <p>— Их? — Љутну се Милоје. — Што га не згодих боље!{S} Сад бих био миран.<pb n="116" />< 
ку кубурњак. <pb n="80" /></p> <p>— Што га не пустиш? — викну Рупић, који се узјуначи, кад опаз 
а да ће морати на „рудничко весеље“ што га Руднички Бик сваког петка изводи.</p> <p>Али, ето, с 
 се Гагићева кућа спасла срамоте; а што га је највише пекло, било је још и то, што је Шаћир одм 
и главама ћете плаћати.</p> <p>— Па што га трпиш, ага? — рече полугласно Рупић, тек да га увери 
уту да остави штап, али онај поглед што га је прожизао кроз чело сад је осећао, као да му се у  
 му не остајаше друге, него да трпи што га је снашло.</p> <p>— Него, чу ли? — продужи субаша. — 
чудно осећање, сасвим друкчије него што га је до овога часа имао, осећање, за које није могао с 
шчезе као сан, као јутарње руменило што га облаци сакрише.{S} У његовим селима нема више никога 
у долетаху до слуха, као зла савест што га надгриза, као осуда кривцу, кога су на самоме делу у 
 студен није у стању да утиша ватру што га сагорева.{S} Пред очима му и сада трепери кршна млад 
и било, синко! — рече игуман, па, пошто га благослови, пољуби га у чело. — Иди, али чувај српск 
та ћеш? — запита Рупића набусито, пошто га је оставио да подуже чека.</p> <p>— Невоља, честити  
 а Суља, који је пуцао у његов дим, зар га није могао видети и одати тамо на Руднику!{S} И ко з 
одговори игуман<pb n="81" /> оштро, јер га већ и самога поче захватати нестрпљење; — ако село п 
 Рупића није изненадио овај позив, опет га је текнуло у грудима, кад зачу овај глас.{S} Брзо пр 
дио, чинио је и Рупић у селу.{S} Страст га је толико занела, да су га се чак и његови најбољи п 
три ред, поче као пијан посртати, свест га наједанпут остави, и он се сруши па снег.</p> <p>Так 
игумана.</p> <p>Игуман не одговара, већ га само мери оним погледом.</p> <p>Рупић оде куту да ос 
теби, још се није вратила.</p> <p>Џинић га погледа сумњиво.</p> <p>— Море, Рупићу, пази шта гов 
илику, да га оптужи и дограби.{S} Рупић га је проказао, и сад му не остајаше друге, него да трп 
његово лице чисто је трептало.{S} Рупић га није познао.{S} То више није деран, што је до мало ч 
де на Рудник као и остале.</p> <p>Рупић га зачуђено погледа.</p> <p>— А ја сам хтео да је и ово 
е, а поглед му сева плахо.</p> <p>Рупић га погледа мргодно, окрете главу на страну и не одговор 
 каква заповест за кулук!</p> <p>Мратић га испод очију погледа.{S} Рупић опази овај сумњиви пог 
хаинин, бива?{S} Хајдука бар знам, могу га се чувати; али од овијех паса, што ми лижу кољена и  
.{S} Ова помисао узмути му душу, у грлу га поче гушити и он скочи са седишта.</p> <p>— Боже, Бо 
ков, који као муња севаше на агу, ледну га у душу.</p> <p>— Хајде, прођи се, човече! — одговори 
рискочи, дохвати кнеза за прса и тресну га о ледину, клече му на груди, па му чврсто притеже ру 
ли се у томе часу испречи Рупић, отисну га у страну, па се зацерека, кад угледа како вуци зариш 
о оставио.{S} Нека нејасна страва косну га, кад помисли да ће се њих двоје очи у очи погледати, 
, а отуда и код рудничких Турака, да су га ови у селу окнежили, те му тако створили још већи уг 
у.{S} Страст га је толико занела, да су га се чак и његови најбољи пријатељи почели клонити.{S} 
 одерани и рањави од овога посла, па су га силно болели.{S} Од времена на време застао би, да о 
е и преплетали у његовим мислима, па су га све више утврђивали, да је Хаџи-Ђера увукао потајно  
е Хаџи-Ђера чисто смањио.{S} Опазиле су га.</p> <p>— Пст! — учини Хаџија и нагло устаде.</p> <p 
ста направе.{S} А све те мисли вукле су га дубље и дубље ономе разговору, што се до мало час во 
 само га прозвао: дели-Боца, а после су га и сељани тако звали.</p> <p>Као у грозници цвокотао  
, да му се ико у кући успротиви; сви су га као најстаријег слушали и покоравали му се.{S} А сад 
 воде попио, кад би могао, збуњивали су га својим присуством.{S} Гледао је што пре да оде, само 
е двојице.{S} Оборених глава слушали су га и, ма да су у својим мислима тражили ма каква оправд 
ош да плаћамо за оне крвнике!{S} Они су га убили.</p> <p>— Не знам, бива, ко га је убио, али ни 
палио кућу оним проклетницима, а они су га после дочекали и убили баш на нашој сумеђи.</p> <p>— 
ти, како да је домами.{S} Али Гагићи су га слагали.{S} Девојка је била и тога дана и после у се 
.{S} До првих дана ове распре сељаци су га поштовали и волели, али откада се заметну крв, почеш 
а чежња и дивље самољубље подједнако су га бунили: жеља, да изврши што јој је рекао, није била  
дошло је овога пута блеђе.{S} Колико су га год дирнуле Рупићеве речи, толико га је дирала и пом 
 да не слушају тешке прекоре, толико су га волела и поштовала, да их је све ово као громом пора 
рујање.{S} Овај сан и ова ноћ толико су га измучили, да ни један зрачак наде није продирао кроз 
бог некаквог бунтовничког писма, што су га ухватили.</p> <p>— А што он сам не поручи Хаџи-Рувим 
ујакове претње ни братовљеве молбе нису га могле задржати.{S} Тек на сузе и запевку мајчину сми 
и и вели: „Узбери ме“.</p> <p>— И ја ћу га узбрати, турске ми вјере! — одазва се Шаћир. — Алах  
е се Милоје и шкрипну зубима. — Наћи ћу га већ, па макар морао ноктима земљу раскопавати.</p> < 
ало; али сада, овога пута, на један мах га обузе нека туга, неко предосећање, као да ће се овог 
амо дознао ко је убио Рама, ноктима бих га рашчупао!</p> <p>— Па хоћеш да ти ја кажем ко је?</p 
љепши цвијет сакривен је у трњу; гледаш га, а не смијеш га узабрати.{S} Цвијет мири и вели: „Уз 
ривен је у трњу; гледаш га, а не смијеш га узабрати.{S} Цвијет мири и вели: „Узбери ме“.</p> <p 
Милоје; ти си јој избавио образ, па ћеш га боље и сачувати него ико, зато ћете је ти и Дамљан о 
а шта да се ради?{S} Како ћеш и чим ћеш га узбунити?{S} Дан из дан кољу се између себе.{S} Храб 
з хана испаде Гагићка, а за њом двојица гаваза.{S} Гагићка је изгледала као саломљена: само је  
ном понизношћу, докаса из Дића неколико гаваза.{S} Пред њима је стара Гагићка.</p> <p>— Водите  
 субаши, аги Џинићу, који је с неколико гаваза седео на манастирском чардаку и мотрио на ред, а 
се не разилазиш? — запита један од ових гаваза.</p> <p>— Хајде кући! — викну им други. — Што је 
у ништа користило.{S} Растурио је своје гавазе у осам заселака, али ни у једноме не нађоше што  
два слетаће над његовом главом руднички гаврани; он ће погинути, а његово стадо и по његовој см 
једнога Гагића, да је одфикари и остави гавранима баш на овоме месту, где сад стоји, а на коме  
е, докле је до костију не раскљују јата гавранова, што туда облећу.{S} Али таквих је било врло  
пи с петорицом Турака у кућу Гагића.{S} Гагић изађе пред њих, прими их и уведе у кућу.{S} Они с 
Број, Суљо!</p> <p>Штапови звизнуше.{S} Гагић само зажмури и стеже вилице, да не ода јаука.</p> 
 ћутали, докле је Хаџи-Ђера говорио.{S} Гагић седи, а Рупић стоји и јетким погледом стреља то а 
е успе, онда ће с њим пред Сали-агу.{S} Гагић није Турцима ништа скривио, па кад нема тужиоца,  
одинама, поче им припремати за ручак, а Гагић им прислуживаше ракију.</p> <p>— А ђе су ти чељад 
омила хатлија у двориште, где их дочека Гагић са склопљеним рукама на прса и поклоном до појаса 
мо гледајући за одлазником, па, тек кад Гагић приступи и такну се његова скута, он се као иза с 
ло у души, што се и овако уверио, да је Гагић истину казао, у толико му ствар поче бивати још ч 
га, — одговори игуман; — али знам да је Гагић толико крив колико и ти.</p> <p>Шаћир-ага и ага Џ 
 Рупићу, да га одмах позове.{S} Мада је Гагић желео, да се прекине распра, ипак се узнемири.{S} 
милица људи и жена, међу овима Милоје и Гагић, а уз њих обе мајке и Смиља.</p> <p>Тајанствена т 
>— Благослови, оче! — повикаше Милоје и Гагић у један мах и приступише игумановој руци.</p> <p> 
ела приступају путиру.{S} Први Милоје и Гагић.</p> <p>— Опрости, брате! — рече гласно Гагић.</p 
о једна гомилица, у којој беху Милоје и Гагић с мајкама и Смиљом, остаде још мало.{S} А када се 
з девојке вратити.</p> <p>Мало за тим и Гагић је лежао на земљи везаних руку.</p> <p>— Е, сада  
гића за гушу и обори на земљу.{S} Млађи Гагић, који се прогурао кроз светину, што се беше слегл 
 <p>— У Ваљеву, честити ага! — одговори Гагић, — послао сам их с мајком стрицу.<pb n="44" /></p 
 Па смо и платили сви добро! — одговори Гагић, и сам узбуђен уста са свога седишта.</p> <p>— Не 
</p> <p>— Од Бога ти просто! — одговори Гагић и пољуби се с Милојем.</p> <p>— Христос међу вас! 
>— Ни ја, нити ико од мојих! — одговори Гагић. — Смем се заклети.</p> <p>Рупић плану и као пома 
 ово убиство?</p> <p>— Знам, — одговори Гагић, — али он лаже!{S} Из моје куће није нико то учин 
 како му је Хаџи-Тера наредно.{S} Јован Гагић је одмах склонио снаху, мајку и сестру код свога  
</p> <p>— Опрости, брате! — рече гласно Гагић.</p> <p>— Нека ти је Богом просто!{S} Опрости и т 
ао сатанска деца.</p> <p>На овај прекор Гагић обори очи и поче дланом трљати преко колена, као  
уман не одговори ништа, даде руку, коју Гагић целива, мало за тим виде га, како на своме коњићу 
а.</p> <p>— Вала нећеш, Рупићу! — плану Гагић и пљесну руком по тепелуку пиштоља. — Захвали се  
p> <p>— Убиј, ага, али не мучи! — јекну Гагић.</p> <p>— Број, Суљо! — дрекну ага.</p> <p>Шибачи 
 заћута.</p> <p>— Говори, Влаше!</p> <p>Гагић ћути.</p> <p>— Е, рећи ћеш, крмку, рећи ћеш све,  
 истину, па ћу те одмах пустити.</p> <p>Гагић као заливен заћута.</p> <p>— Говори, Влаше!</p> < 
рехота је чекати још коју жртву.</p> <p>Гагић сумњиво одмахну главом, али не одговори ништа.{S} 
ћи.</p> <p>— Хаџи-Ђера... један!{S} Оба Гагића... три! <pb n="160" /></p> <p>И онда заста.{S} У 
дно једино: да се што пре сукоби са оба Гагића, те да их обојицу на оном месту сможди.</p> <p>И 
а.</p> <p>На кућним вратима изиђоше оба Гагића.{S} Шаћир викну једнога.</p> <p>— Узми ону тести 
ну чашу, те тако Турци погубише млађега Гагића.</p> <p>И тиме се заврже крвна освета.{S} За мал 
, само да се докопа главе макар једнога Гагића, да је одфикари и остави гавранима баш на овоме  
оје убио Рама и спасао Смиљу, он правда Гагића, а оно убиство товари на леђа субаши. <pb n="90" 
На прагу се појави Рупић.{S} Кад угледа Гагића, који га у томе часу испод очију промери, он за  
кућу Гагића, а нарочито сада, кад се на Гагића још сумња, да је извршио оно убиство.</p> <p>И с 
/> те тако, кад га нестане, да ће се на Гагића посумњати.</p> <p>Осим Рупића, коме је ово изгле 
ршти.</p> <p>— Па затекох тамо и Јована Гагића.</p> <p>— Ујаче! — плану Милоје. — И ти си га пу 
овића, Младен, не залете, дохвати Петра Гагића за гушу и обори на земљу.{S} Млађи Гагић, који с 
еригама котао с водом.{S} Жена старијег Гагића, више увела него ли у годинама, поче им припрема 
 ово што их је, по њихову мишљењу, због Гагића снашло.{S} Овако само зашкрипаше зубима и почеше 
менуо Милана, да се чува...</p> <p>— Од Гагића! — упаде Хаџп-Ђера. — Знао је он, да ће Милан то 
ћа оста само још најмлађи, Милоје, а од Гагића их изгибе четворо, и остала су још два брата и с 
ни одговоре.{S} Ко ти је већи крвник од Гагића?</p> <p>— Знам, али њих је двоје.{S} Који је од  
гушише, и он полете, да загрли Милоја и Гагића.</p> <p>Није било ока, које у томе часу не замаг 
 Дића.{S} У то доба између Станковића и Гагића из Дића било је неке распре због синора.{S} Кмет 
{S} Крвна размирица између Станковића и Гагића била му је добро дошла, да своје дело другоме по 
анас сам чуо, како је саставио Рупића и Гагића, да их измири.{S} Хоће да заклони зликовца.</p>  
се убијате?{S} Ето тебе Рупића, а ето и Гагића.{S} Завадили сте се ради једне ситнице и пролили 
гића, да је раскопао своје огњиште ради Гагића, толико га је пекло, да је сав кипео на самога с 
ага Џинић на тужбу ујакову сам ухватити Гагића, бацити га у тамницу, pа онда позвати њих; да му 
 онда, кад поткусуримо последњом главом Гагића.</p> <p>— Вала нећеш, Рупићу! — плану Гагић и пљ 
— Још не, докле не свршимо овде.{S} Ево Гагића.{S} Он жели, да се измири.</p> <p>—Они су и запо 
31" /></p> <p>— Одмах да идеш у Дић, до Гагића!{S} Пробуди их, па им кажи, да сам их све поздра 
Сви су они знали, да је Шаћир-ага одвео Гагића као убицу Миланова; а што је одвукао девојку, то 
 је још и то, што је Шаћир одмах пустио Гагића, чим су му Смиљу довели.</p> <p>Међутим, докле ј 
 Сазнање да је прву крв пролио у корист Гагића, да је раскопао своје огњиште ради Гагића, толик 
те позове.{S} А то знај: за сваку главу Гагића пашће три ваше!</p> <p>— Гагићу, Рупићу! — викну 
ога дана рупи с петорицом Турака у кућу Гагића.{S} Гагић изађе пред њих, прими их и уведе у кућ 
 а да са својим људима не упадне у кућу Гагића, а нарочито сада, кад се на Гагића још сумња, да 
 најопасније муке, којима ће мучити све Гагиће, па и саму старицу, чим им уђе у траг.</p> <p>А  
 једнога, на кога би што сумњао.{S} А и Гагиће је прибројао Ђери само зато, што је знао, да игу 
о је, да му ваља брата светити и мрзети Гагиће горе и од самих Турака.{S} Помисао, да ће ага Џи 
 камену.{S} За једног Станковића све ћу Гагиће побити.</p> <p>Станојка га кришом погледа.{S} Су 
ола Стокић, брат од <pb n="26" /> ујака Гагићев, а он је тек после овога убиства дошао кући с п 
е трпети! — уздахну Стеван Јевтић, ујак Гагићев. — Моравчани ће нас ископати.</p> <p>— Нису нам 
гићева, — одговори Смиља.</p> <p>— Аха, Гагићева!{S} А што си поруменила тако?</p> <p>Девојка д 
ацао хиљадама варница на све стране.{S} Гагићева мати, сестра и снаха тек су на згаришту сазнал 
у, у Дићу се разлегао јаук и кукање.{S} Гагићева кућа постала је згариште, око кога облеће Гаги 
ли, што питам? — понови Шаћир.</p> <p>— Гагићева, — одговори Смиља.</p> <p>— Аха, Гагићева!{S}  
ш и кад би знао, да је то она, — сестра Гагићева.{S} Најзад: „ово је луда женска глава, а она н 
.{S} Мрзео је игумана, бесно је, што се Гагићева кућа спасла срамоте; а што га је највише пекло 
ћа постала је згариште, око кога облеће Гагићева мати,<pb n="62" /> буса се у груди и лелече.{S 
јпосле приступише две мајке, Милојева и Гагићева, а међу њима Смиља.{S} Дубоко се загледаше јед 
ири крв!</p> <p>Тако се разговарало око Гагићева згаришта.{S} Сви су они знали, да је Шаћир-ага 
 дана на Рудник, па таман да мину поред Гагићеве куће, кад угледаше како прође мимо њих девојче 
> <p>На овај знак прискочи Суља, подиже Гагићеве ноге, па их замаче конопцима о једну мотку, шт 
као у воску тврдили да је убица из куће Гагићеве.<pb n="9" /></p> <p>Тако је стајало до овога д 
азити поглед чисто зарони у дубину душе Гагићеве.</p> <p>— Распитује, шта радиш овде у манастир 
p>Докле су се сељани мајали око ватре и Гагићеве чељади, Турци су далеко одмакли.{S} На <pb n=" 
дног више, који би имао рачуна, да ради Гагићеве убије Турчина.<pb n="159" /> Дакле, ако је из  
ју.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Сви!{S} Ђера, Гагићеви, сви!</p> <p>Шаћир скочи као помаман и стаде п 
 Хаџи-Ђери, да Милана није убио нико од Гагићевих; у то је веровао можда и зато, што је осећао, 
Глава једнога Станковића вреди за десет Гагићевих, а освета не пита за правога убицу.{S} Да га  
 игумана у руку и прихвати коња из руку Гагићевих, те га одведе у коњушницу.</p> <p>— Па, Гагић 
е Хаџија наместио заседу, само да спасе Гагићеву сестру.{S} А већ то једно, што је овим убиство 
} И бар да је чега ради, него да избави Гагићеву сестру! <pb n="193" /></p> <p>— А где је снаха 
к на Љиг баш онда, када ће Рамо пронети Гагићеву Смиљу.{S} Сви ови догађаји сплетали су се и пр 
егао из куле, обио Шаћиреву кућу, украо Гагићеву и Станојку, па с њима побегао.</p> <p>Рупић по 
се већ рашчуло, да је убио Рама и одвео Гагићеву Смиљу.{S} А ово последње изазва међу сељанима  
нама.{S} Он није имао узрока да сумња у Гагићеву исповест, али сад му се наметало друго питање: 
чина, и то чега ради?{S} Да спасе Смиљу Гагићеву! — Или да сакрије од њих?{S} А зар се већ сутр 
ацело поверила, а он би је, као и Смиљу Гагићеву, одбранио.{S} Али камо га?{S} Сме ли се надати 
</p> <p>— Зар сам ја знао да носи Смиљу Гагићеву.{S} Ето ти!</p> <p>Ујак ипак није разумео ништ 
а дана пламтео је жељом, да се сукоби с Гагићем.{S} И, разуме се, да је у оваквоме размишљању н 
сле сахране Миланове, и онај састанак с Гагићем, па онда и оно Милојево одупирање да иде с њим  
е.</p> <p>— Ваља да се измирите баш ви, Гагићи, Рупићи и Станковићи.{S} Ви сте и закрвили села. 
реши душе, Рупићу, — одговори игуман. — Гагићи нису убили Милана.</p> <p>На ову реч Милоје прен 
тај твој дервиш Хаџо, па Станковићи, па Гагићи, око којих се раја купи, па се за њих и крви!</p 
</p> <p>— Вала, не био који сам, ако се Гагићи још недељу дана наносе главе.</p> <p>Обојица уђо 
и с друге стране, али ипак Станковићи и Гагићи стајали су у непосредној осветничкој мржњи.{S} А 
одговори Џинић, — само што Станковићи и Гагићи висе о мени, јер докле год су они у завади и док 
ио, да Турци не бану у Дић, пре него ли Гагићи уклоне из куће чељад, а нарочито Смиљу, своју се 
 већ гледати, како да је домами.{S} Али Гагићи су га слагали.{S} Девојка је била и тога дана и  
и она старица запомажу тамо, како ће им Гагићи затворити кућу мртвијем коцем, то ништа?{S} Море 
а.{S} Ономад ме напао да ми прича, како Гагићи нису убили Милана, а кад му ја не поверовах, он  
-духовниче, грешно је клати се, али зар Гагићи нису први започели крв, и може ли бити брату да  
Ђера је, дакле, истину говорио.{S} Нису Гагићи убили њезина сина: то је урадио ага Џинић, да не 
вреде.{S} Необична мржња према игуману, Гагићима, Милоју и свима, који стајаху уз ове, гушила г 
тргнути из њих.{S} Крвничка мржња према Гагићима толико је силна, да је на сву меру мрзео и Хаџ 
рло добро познавао Рупићеву мржњу према Гагићима и његово држање са субашом, то је и сам увиђао 
 што му се указала прилика, да још више Гагићима напакости.{S} У силној мржњи према овима није  
p> <p>— Захвалимо се за ово Хаџи-Ђери и Гагићима! — подвикну Рупић, који баш тада дође, и око њ 
S} Немојте чинити зијана ни Дићанима ни Гагићима.{S} Нису они убили Милана, нису они криви ни з 
или сутра учиниће све што може, да га с Гагићима измири; па, ако у томе успе, онда ће с њим пре 
овиће толико увредило, да се завадише с Гагићима.{S} На самоме сабору, кад се међу људима случа 
.{S} Ја већ не могу!{S} Пријатељи смо с Гагићима, на ће рећи, дошао кастиле да се мири.</p> <p> 
Хаџија много корео и да је држао страну Гагићима, али да нас чак у оваку беду ували, те да плаћ 
де Гагићка, а за њом двојица гаваза.{S} Гагићка је изгледала као саломљена: само је испрекидано 
или фесове и скрушено ником поникли.{S} Гагићка запањено гледа то у плаховите очи игуманове, то 
Џинићу све, што је овај захтевао, стара Гагићка је успут јецала и грабила но снегу једва утрвен 
 неколико гаваза.{S} Пред њима је стара Гагићка.</p> <p>— Водите кућку горе! — викну Шаћир, па  
ти, шта је тамо у селу и да ли ће стара Гагићка бити у стању, да сачува тајну кћерина скровишта 
 одлетеше, истим путем којим је и стара Гагићка отишла.</p> <p>Пред ханом остаде само Рупић, па 
 су се они овако јадали, из хана испаде Гагићка, а за њом двојица гаваза.{S} Гагићка је изгледа 
ло е ће сада препући.</p> <p>А докле је Гагићка, под утисцима догађаја и страха, запомагала у м 
тме.</p> <p>На овај глас испаде из куће Гагићка, па, кад угледа како њих петорица опколише већ  
ати.{S} А осим тога и ова двојица, па и Гагићка, коју би у капи воде попио, кад би могао, збуњи 
м и Хаџијом.</p> <p>А у томе часу осети Гагићка, као да је невидовна сила прикова за оно знамењ 
 сме сачекати пет дана? — врисну поново Гагићка.</p> <p>Игуман страховито плану.</p> <p>— Оди о 
ш под утисцима онога изненађења, што му Гагићка донесе.{S} Тек кад стигоше у врх горе, одакле ћ 
— јаукну старица.</p> <p>— Кога?</p> <p>Гагићка бризну у плач и заниха главом.</p> <p>— Јаох, Ј 
или да покуша још последњи пут са самом Гагићком, да јој предочи све шта може снаћи Јована, ако 
еоке, кнезу Станоју.{S} Кад Ђера угледа Гагићку онако сломљену и узрујану, скочи да је прихвати 
твори?{S} Па ко оно пред хајдуком закле Гагићку, да не ода кћери?{S} А већ башка оно, што си Ст 
баш онда, кад је игуман стао да заклиње Гагићку, те тако је могао реч по реч разабрати, а да и  
 дрхташе, те унеше у манастир онесвеслу Гагићку.{S} Кад је дошла к себи, па се почела сећати св 
 бегунце, ни браћу Смиљину, па ни стару Гагићку.{S} Сви су се они склонили Бог зна где и у коју 
две женске главе, што је заклињао стару Гагићку, да не ода кћери, и што је под свој кров примио 
и тужиоца, нема ни кривца.</p> <p>Стару Гагићку задржао је игуман, да остане да руча.{S} И ако  
 на рамена падаху.</p> <p>— Ако Бог да, Гагићу? — ослови га игуман, кад му се приближи.</p> <p> 
 те га одведе у коњушницу.</p> <p>— Па, Гагићу, које ми добро доносиш? запита Хаџи-Ђера, кад се 
ђен уста са свога седишта.</p> <p>— Не, Гагићу, нисмо сви платили.{S} Наплатићемо се тек онда,  
— Христијани, па се кољу! није ли тако, Гагићу?{S} Ено тамо деветнаестог гроба, још је свеж!{S} 
у главу Гагића пашће три ваше!</p> <p>— Гагићу, Рупићу! — викну игуман и покуша да их утиша.{S} 
танак немило такнуо, он ипак седе према Гагићу.{S} Као и овоме, тако је и њему за силавом проси 
да потргне кубуру и да је саспе у груди Гагићу.{S} После ручка диже се са осталим Турцима и одј 
? — запита игуман и оштро погледа у очи Гагићу.</p> <p>— Ни поручио.</p> <p>— Велиш ли?</p> <p> 
и сами давите међу собом.{S} Знају, мој Гагићу, само што не знате ви, који потуристе образ, пљу 
 овим убиством помогао Дићанима, па још Гагићу, било је довољно, да се, поред умаљене туге за о 
>Шибачи продужише. <pb n="66" /></p> <p>Гагићу ударише сузе од бола, али само шкрипну зубима, а 
и прам сунца, и њој се учини и срамно и гадно што је наумила.{S} Тамо није отишла, а у манастир 
зацрне гомила људи и жена.{S} Гологлави газе по завејаној путањи, за сељачким саонама, у које с 
ођоше за младићем, који понесе крстачу, газећи по дебеломе слоју снега, ка ископаној раци, што  
на грубо истесана крстача.{S} Уз вочиће гази гологлав младић, оборене главе, те их води.{S} За  
тезеру, у Земун.{S} То је писмо ухватио газија па скели и предао га Мус-аги Фочићу у Шапцу.{S}  
брану.{S} Оба су човека убрзала и журно газила по снежној путањи.</p> <p>У то време било је виш 
браћа, крстимо се Христовим знамењем, а газимо све оно, чиме нас је запојио и ради чега је на к 
ичи снежна пртина, као да јауче, што је газимо.<pb n="235" /></p> <p>Око Мратићеве ватре састал 
 други тамник.</p> <p>Неколико корачаја газио је по влажној и гнецавој земљи, кад осети као да  
аха, што је убио Турчина, а још маље да гаје гризла помисао на крв.{S} Сазнање да је прву крв п 
плаве чохе, опточен <pb n="13" /> црним гајтаном.{S} На ногама шаренице, око њих испреплетани к 
о?</p> <p>— Побићемо им све, што год им гамиже!</p> <p>— И њих, и њих! — викну неколицина. — Гд 
дуке, борити се противу насиља, па бити гањан не само од Турака, него и од рођене браће.{S} Кад 
у.</p> <p>Народ се ускомеша и полете да гаси, а у исти час излете из манастирскога забрана гоми 
жја и плећа горска.{S} Сунчево руменило гаси се полагано и још само затрепери, као златан талас 
а брава, кључ се окрете и с врата спаде гвоздена полуга.{S} Тешка храстова врата шкрипнуше, а д 
кне неколико гласова, и многе руке, као гвоздене, докопаше га за плећа.{S} Рупић дрекну и пробу 
из снажних Дамљанових руку, које га као гвоздени беочузи приковаше за земљу.{S} Неколико сељака 
а прозорчету биле су густо испреплетене гвозденим шибовима, а зидови, с којих је овде онде опао 
о по један узани прозорчић, испреплетен гвозденим решметом, те тако осветљава сувишну тамнину у 
> <p>Ове вечери он се враћао из Ваљева, где је ишао на договор, који је имао у муселимову конак 
у.{S} У близини хана застаде.{S} Отуда, где је мало пре угледао оне две прилике, ближила су се  
а га већ једном нестане из овога пакла, где с једне стране дахијске крвопије робе и сатиру сиро 
после у селу, у кући једнога пријатеља, где су је сакрили.</p> <p>О свему томе знао је и Хаџи-Ђ 
ико месеца држали по влажним тамницама, где су ови често и скапавали.{S} Међутим, није могао да 
онда, куда бисмо сад по овим сметовима, где ти нема других трагова сем вучјих и хајдучких?{S} Т 
е хајдуцима и купите се по манастирима, где вам онаки крмци, као овај Хаџи-Ђера и онај Хаџи-Рув 
, која не познаје граница и не разбира, где јој се ваља зауставити, него се без околишења упушт 
 око себе.</p> <p>— Ето је код кревета, где режи...{S} Ох ох!...</p> <p>— Шта ти је, најо?{S} Р 
мо!</p> <p>Па је готово довуче до кута, где трепери кандило над почађалом иконом.{S} Зграби са  
 после овога убиства дошао кући с пута, где је био да одлучује овнове за своју трговину.{S} А т 
ш овога часа и њу су довукли из Гукоша, где ју је игуман још синоћ склопио.</p> <p>Као стрела т 
у или бар јавити, да је наишао на траг, где се сакрила.</p> <p>— Мајка је оно! — промрмља кроз  
устукнуше и пажљиво се загледаше у зид, где се Хаџи-Ђера чисто смањио.{S} Опазиле су га.</p> <p 
а, бесно је заошија и баци насред собе, где се Станојка као онесвешћена сруши.</p> </div> <div  
е могао обиграти све планине и збегове, где се бегунци скривају!</p> <p>Осванула Тодорова Субот 
S} Сад није могао отићи ни до Боговађе, где је бар наилазио на једно топло и искрено срце, стар 
>Нема тишина разастирала се у врх горе, где је стајао усамљен калуђер и замишљено гледао пред с 
ујутру укаса гомила хатлија у двориште, где их дочека Гагић са склопљеним рукама на прса и покл 
болан! — продужи блаже. — Реци ти мени, где је Смиљчица; а ја ти, ево, задајем тврду веру, да т 
, па ће јој рећи: „Хајде, баба, говори, где је Смиљка?“ Ужасна слика, коју у машти замишљаше, т 
е моравачки домаћини у Мратићевој кући, где је и кнез дошао.{S} Сви до једног изгледали су мрач 
г Турчина, бојажљиво погледа на чардак, где су прозори субашине оџаклије и, као оклевајући, уђе 
и.{S} Обиграо је с Турцима сваки кутак, где се надао да ће им на траг наићи.{S} Трострука га ст 
вој кући?{S} А да остави кућу за навек, где би?{S} Није имала оца, а мати јој је умрла пре две  
уда сам са Суљом продужи пут на Рудник, где би и стигао, да га Милојева рука не заустави.</p> < 
у, на коју пљују; али кога да подигнем, где да нађем Србе?{S} Та овде је све растровано, овде б 
.</p> <p>Баш кад су аге сишле пред хан, где очекују искупљени сељани, са уобичајеном понизношћу 
рупио у Хаџијину ћелију, па га затекао, где растопљеним златом пише султану књигу и жали се на  
то одби Рупићев позив, те не оде онамо, где се сада у покој душе убијенога скупљају на даћу, па 
и се.{S} У кули је све тамно, али тамо, где је сањао витеза, учини му се, да још види, како се  
бе ухвати и не смеде да прекорачи тамо, где јој је болесна свекрва лежала.{S} Чинило јој се, да 
 налазили бар неке више утехе, па, ето, где им се сад и ово уточиште разорава.</p> <p>Везана иг 
орити кнезове да устају.{S} А сад, ето, где им се изјалови нада, да ће се преко Колубаре и Љига 
ацима упути у манастир.</p> <p>— И ето, где човек душу изгуби!{S} Заплете се, као нико његов, у 
тотинак корачаја, па ће наићи на место, где су сељаци нашли његова брата.{S} На срцу му се стуж 
 и показа палцем преко рамена на пласт, где су сељаци у брзини сакрили девојку.</p> <p>— Растур 
ева, одрешише га и гурнуше у један кут, где је и остао, стењући од рана и болова, што му их шиб 
 њом у врх планине, у ону црну тврђаву, где ће девојка од срамоте и стида пресвиснути.{S} Ова п 
д је Станојка ушла за игуманом у цркву, где је, усамљен, међу светитељским ликовима, прибирао с 
 вину мислима чак онамо, у Свету Земљу, где је пре пет година као поклоник ходио.{S} У успомени 
и, која је имала изглед на ову чистину, где је коло играло, седи Шаћир с неколицином ага, а нек 
ине вратише се у село.</p> <p>У вајату, где је лежао покојник, горука прислужено кандило, а укр 
 степенице, што воде приземноме спрату, где су одаје његових момака и харови.</p> <p>— Куја! —  
аву стопу отиснуо у страну, а на месту, где је дотле као узидан стајао, указала се некаква шупљ 
 и остави гавранима баш на овоме месту, где сад стоји, а на коме је пре два дана лежало тело ње 
ада се нађе сам у овом пустом дворишту, где се ни жива душа не чује.{S} Високи крстови, што су  
оше из игуманове ћелије и уђоше у кућу, где их је очекивала постеља, удешена крај приземног шир 
 запевке, одоше под манастирску стреху, где је свака породица већ припремила што је донела за п 
 то доба путовао би до заласка сунчева; где је стигао, онде је конаковао, па макар до места, ка 
ла наплаћивали су се на други начин.{S} Где год су се сукобили, тамо су се завадили, побили, је 
тами, а у грудима му је живо куцало.{S} Где је сада?{S} Хоће ли наћи спаса или ће му ова потајн 
да нам пљунуше и на образ и светињу.{S} Где је у Руднику куће, у којој је женско чељаде, а да н 
p>— И њих, и њих! — викну неколицина. — Где их сретнемо, тући ћемо их.</p> <p>— Исећи ћемо им и 
ала од страха, да ко не наиђе.</p> <p>— Где смо сад? — запита Хаџија.</p> <p>— У Шаћира и Суље, 
риђе руци, која је благослови.</p> <p>— Где је Милоје?</p> <p>— Овде је, — прошапута снаха, а д 
 те се тако све више збуњивао.</p> <p>— Где је! — запита ага по кратком ћутању.</p> <p>— Ако ти 
<p>— А откуда ти, оче игумане?</p> <p>— Где си био? — запита Хаџи-Ђера, место одговора, а не ск 
аче!</p> <p>— Шта ћеш од мене?</p> <p>— Где је хаџи-духовник? — запита Милоје, а поглед му сева 
о.</p> <p>— Па што гориш тако?</p> <p>— Где је уја?</p> <p>— У кући.{S} Хоћеш да га зовнем?</p> 
аки кутак, не би ли пронашла бегунце, а где кога сељака нађу, гоне га пред хан.</p> <p>И докле  
бурњака и дугог јатагана за пасом.{S} А где год би чуо за гуслара да гуди у чијој кући, навраћа 
бар неколико пута било на Руднику?{S} А где је та црква, у којој бар једна икона није изрешетан 
уку, у којој му беше дугачак чибук. — А где је кнез?</p> <p>— Отиш’о до кума, мало час, — одгов 
Бог благословио! — одговори игуман. — А где је кнез?</p> <p>— Изволевај, оче игумане! — одговор 
ох, да дозовем коју од жена.</p> <p>— А где ти је девер?</p> <p>Станојка се смете:</p> <p>— Овд 
гом врата и загледа у вајат.</p> <p>— А где су чељад?</p> <p>— Па, у Ваљеву, ага. <pb n="64" /> 
ићеву сестру! <pb n="193" /></p> <p>— А где је снаха, ујаче? — запита Милоје, кад Мратић ућута. 
ам.</p> <p>— Ко га уби?</p> <p>— Ено га где спава у соби.{S} Убио га је ага Џинић.</p> <p>— Он? 
п и почеше шибати, те да у боловима ода где је игуман.{S} Али кад духовник сасвим изнеможе и кл 
му дотле или не доведе Смиљу или не ода где је, он ће јој обесити сина на Азни, а Смиљу ће ипак 
 амо.{S} Па је онда захтевао, да му ода где је Смиља; казао јој, да му је мора одати, јер он хо 
асе глобе.</p> <p>— А ти му ниси казала где је?</p> <p>— Не дао Бог, оче; али, бој се, он је са 
сак остане у кући.{S} Желео је да се ма где уклони, далеко од села и свега што му напомиње,<pb  
нчева смираја видети?{S} Та само да зна где је сада, отишла би му, стала би уза њ, па би с њим  
ићку.{S} Сви су се они склонили Бог зна где и у коју планину.</p> <p>Турци су као и олуја.{S} У 
у.{S} Све што је досада чинио, да сазна где је, није му ништа користило.{S} Растурио је своје г 
сам их све поздравио, нека склоне чељад где знају, јер ће сутра зором доћи тамо Шаћир-ага с два 
 па их је посађивао око огњишта како је где места било.</p> <p>— Јазук, браћо, шта се ово све р 
љак журио је на заповест, па како су се где сустизали, тако су у гомилицама силазили хану.<pb n 
ло, како да <pb n="238" /> води кућу, и где ће га наћи, кад му што устреба.</p> <p>И тако су бу 
 калуђеру, немој ми лудовати, него кажи где је Смиља, — упаде субаша мало раздражено. — Зар не  
евојка склони на поуздано место.{S} Али где?{S} Да је склони у близини Рудника или у Ваљево, о  
 се у ову нашу несрећну кавгу, па брани где год може онога несрећника.{S} Ономад ме напао да ми 
нојка је твоје чељаде, и ти мораш знати где је!</p> <p>— Ама, она је синоћ амо пошла, — одговор 
Нити ће се она вратити, нити ћу ти рећи где је!</p> <p>— Зашто? — запита Рупић и погледа мрко у 
као поред зида и огледао, неће ли наићи где у зиду на вратаоца или згодно место, са кога би мог 
де, на да као стрела јурне, не питајући где ће се зауставити.</p> <p>Његова покојна браћа имала 
/p> <p>— Па, ето, дођох, да те припитам где је?</p> <p>Игуман га погледа сумњиво.</p> <p>— Ваља 
иланово убиство, па кад Јован није одао где је сакрио сестру, он му је запалио кућу, а њега, ка 
ај ужасни час, она Шаћирева претња, ево где се сваким часом ближи.{S} Још само три дана и све ћ 
 народу провео је цео живот, а сада ево где му се даде прилика, да и мученичком смрћу посведочи 
слоге си изгубио своју царевину, па ево где с косовске неслоге и данас пропадаш.{S} Немаш очију 
 платити <pb n="142" /> крваво.{S} Него где су остали?{S} На једног Бирчанина иде стотину Рупић 
а ли је с Рамом?{S} Ето, Суљу сам видео где замаче! — помисли и извири из шипрага.</p> <p>Тамо  
сачувати од Рудника.<pb n="132" /> Тамо где се окупља „моба“ рудничких девојака и младица, отић 
поверовах, он оде срдит.{S} А ево данас где нас умало не ували у онолику невољу.{S} Знате ли ви 
 је по коњскоме трагу, баш на савијутку где је Суља бегао, нашао још један кубурњак, и то праза 
а ми најдаље за десетину дана разабереш где је Смиља.</p> <p>— Хоћу, честити ага! — одговори Ру 
 ћу ти опростити, све, само да ми речеш где је Смиља?</p> <p>Игуман припи уснице.{S} Тешко осећ 
ћи,</l> <l>Кад за тебе запитају:</l> <l>Где је Миле?{S} Ах немила,</l> <l>Покрива га земља црна 
 и густе, још црне косе, у којој се тек гдегде опажала по која сребрнкаста влас, што напомињаше 
 „права прве ноћи“, али субаша је ипак, гдегод би му се дала прилика да користи Моравчанима, а  
ремена, да се пре доласка Турака уклони гдегод у шуму.{S} Па док је с рајом бивало овако, кнезо 
аклију.</p> <p>— Ко зна, можда се јавио гдегод хајдук. — одговори Рупић, који је напрегнуто слу 
 јахаше Суљо.</p> <p>— Натраг, рајо!{S} Гдје си наврела! -— викну Суља, исука сабљу и са остали 
о помаман и стаде пред Рупића.</p> <p>— Гдје су, кнеже!</p> <p>— У манастиру!{S} Све ћеш их жив 
зви:</p> <quote> <l>Истамболда, јаврум, гелди пошта, кузун, </l> <l>Наргелди,</l> <l>Инџебели,  
ма, које се по недогледној пучини чисто гибају и таласају.{S} Свеж ваздух и пространо небо, што 
се и запљускивало чудно осећање, што се гибало између <pb n="118" /> укорењене мржње, коју ништ 
о би одмах <pb n="33" /> једног од оних гиздаваца турских, који поред свога јунаштва много држи 
.{S} Који је од њих?</p> <p>— Обоје!{S} Глава једнога Станковића вреди за десет Гагићевих, а ос 
ити, ако поумиш ма шта.{S} Боље и твоја глава него свију нас!</p> <p>Рупић се чисто скаменио.{S 
агићева.{S} Најзад: „ово је луда женска глава, а она није крива за нашу заваду“.{S} Тако је пом 
 /> камен, на коме му мало час почивала глава.{S} Одједном осети, како камена коцка задрхта под 
/p> <p>Од таквих мисли Рупићу је бучала глава.</p> <p>— Пропали смо! — хукну очајно после подуж 
се и спуштала са убрзана дисања, а лепа глава лежала је заваљена на његову колену.{S} Држао је  
.{S} Вели, и за њега је боље, јер му је глава у торби са оног <pb n="141" /> несрећног писма, ш 
с великим и малим Штурцем, око чијих се глава још сабијају задимљени облаци, кроз које овда онд 
Рупић, који му највише смета, а он је и глава у селу, и од њега много што шта зависи; па да Мор 
ува свој живот. <pb n="125" /></p> <p>И глава игуманова клону на груди.{S} Из дубине душе поче  
ободно на њој радити, а да га не заболи глава од стране субашине.{S} Дићани су се могли жалити  
мирно са уха на ухо спавати, а да га ни глава не заболи.</p> <p>Па онда није ни чудо што је Рун 
а ти, ево, задајем тврду веру, да те ни глава неће заболети.</p> <p>Игуман не одговори ништа.{S 
к јемек тен баш арр! (Од једене нечисти глава боли).</p> <p>— Не лажем те, ага.</p> <p>— А ко,  
чити.{S} Ушао је већ толико, да му само глава вири напољу, а под коленима лепо осећа степенице, 
 ових пет година намирило се деветнаест глава; од Станковића оста само још најмлађи, Милоје, а  
тешку клетву, која зашуме преко њихових глава као шум ветрова преко непокошене њиве.</p> <p>— Е 
дољи.</p> <p>Гомила пратилаца, оборених глава, слуша мајчину запевку, а када одјекну последњи с 
гано сви, што седе око трпезе, оборених глава и ћутећи слушају приказе.</p> <p>— Наш пријатељ,  
сељацима, који стајаху смерно, оборених глава, они му не одговорише ни речи.{S} Једини Рупић ка 
е доимала срца ове двојице.{S} Оборених глава слушали су га и, ма да су у својим мислима тражил 
/p> <p>За све време званице су оборених глава и немо слушале ову тугу.{S} Многима се у грлу куп 
{S} Неми и запањени стајали су оборених глава и нико се не усуди и да погледа очима у оно лице, 
и поче мрко премеравати гомилу понизних глава.</p> <p>— А је ли, рајо, море, ко уби Рама?</p> < 
а, ни ја, гледајући деветнаест укинутих глава, што их скиде небратска мржња.</p> <p>Рупић заћут 
анака.{S} Као и остали сељаци, имају на главама фес с пешкирем, којим су омотали чело и уши, да 
 молитва игуманова, што је шапуташе над главама ове тројице, раскравила је ледену кору, отопљен 
убоко остали слушаоци и брижно занихаше главама.</p> <p>— Сатари њих, па ћеш за дуго мировати.{ 
е глобе, па, бива, ако овако устраје, и главама ћете плаћати.</p> <p>— Па што га трпиш, ага? —  
 се излива у сузама.</p> <p>Над њиховим главама трепери јутарње сунце, а плаво небо, ведро и ве 
b n="27" /> прсима и с понизно обореним главама одмакли мало у страну.{S} Двадесет оружаних Тур 
ељани ставише руке на прса и с погнутим главама очекују, шта ће их снаћи.</p> <p>— Је л’ овђе к 
ексе.</p> <p>Црне мисли ројиле су се по главама ове тројице.{S} Павле и Ђура замишљено преврћу  
оји су догрдили народу, па их побије, а главе им однесе Мустафа-паши, који га обдари новцем и п 
 крви.{S} Шта би дао, само да се докопа главе макар једнога Гагића, да је одфикари и остави гав 
ахну мемљивим дахом, пирну испод његове главе.{S} То га потпуно расани из мало пређашњега беута 
у, да гоне хајдуке, убијају их и њихове главе односе Турцима.{S} И тако није се знало, шта је б 
ити, па кад није могао код прве и друге главе прекинути <pb n="10" /> заваду, зар ће је утишати 
 <p>— Проклет триклет! — узвикнуше седе главе, а народ прихвати тешку клетву, која зашуме преко 
роду вашем!</p> <p>Тешко уздахнуше седе главе и наново оборише очи земљи.{S} Тешко уздахнуше, ј 
 ћемо сви пострадати!{S} Са његове луде главе пропатиће село.</p> <p>— Не бој се, Рупићу, — одг 
ољете наново?</p> <p>— Да бранимо своје главе. <pb n="20" /></p> <p>Игуман не одговори ништа, д 
и и мрски, који, само да сачувају своје главе, остављају некрсту на вољу да им срамоти кћери и  
о потеглити, али смо бар две хришћанске главе спасли.</p> <p>За то време Рупић је испод очију п 
ло, а већ ово што је склонио две женске главе, што је заклињао стару Гагићку, да не ода кћери,  
грехота је!</p> <p>— Ех, да луде женске главе!{S} Каква грехота, болан?{S} Зар ја хоћу да те са 
 до саме земље, тако се повише старачке главе и млада чела, повише се, јер осетише необичну тег 
опадао толики народ, не би данас падале главе твојих кнезова и твојих најбољих људи.{S} Не, не, 
 гласом.</p> <p>Хаџи-Ђера стоји клонуле главе и оборених очију.</p> <p>— А ти као велиш, слеп ј 
Уз вочиће гази гологлав младић, оборене главе, те их води.{S} За саонама ступа гомила гологлави 
дати <pb n="185" /> Турцима.{S} Оборене главе и лица, по коме се огледала клонулост, стајао је  
 с десна Рупић, а лево Милоје — оборене главе.{S} А даље, по реду, остали пријатељи.{S} Сви су  
S} Склопљених руку на молитву и оборене главе клечао је калуђер према овој звезди, а усне су ша 
таласало море шумадијских гора, чије се главе и плећа уздижу, надвијају једна над другом, проби 
м, ако се Гагићи још недељу дана наносе главе.</p> <p>Обојица уђоше у кућу.{S} Мрак је већ увел 
ој куме, — уздахну Мратић а и не осврће главе на Рупића. — И ти не нађе <pb n="197" /> ништа ма 
дну по једну девојку.{S} Не дижући више главе, пожури да што пре изађе из овога пакла. <pb n="2 
ић још једаред.</p> <p>Путници окретоше главе на тај глас, нерешљиво засташе, па се онда, ногу  
рпезе лежала је у епитрахиљу лешина без главе.</p> </div> </body> </text> </TEI> 
ага, како је: два без душе, а трећи без главе; па као мислим, у свету је доста рђавих људи који 
бегне од маште, која јој не избијаше из главе.</p> <p>— Камо ћеш, јадна? — запита калуђер и сил 
ли у колико му ова мисао не избијаше из главе, у толико се помаљала и друга; па што се више бли 
е разблажује сувишну врелину, што му из главе и очију бије.{S} Али ни ова студен није у стању д 
здахну Хаџи-Ђера. — Кнезови су изгубили главе.{S} Кога да позовем? — На кнеза Алексу сумњају зб 
Мало ли је, што су само из ове куће три главе легле у гроб, него сада да гледа још, како му Тур 
 игумана, одобравао би ћутке и климањем главе, а то је већ било доста, те да се разговор у такв 
ред часну трпезу.{S} Руке склопио преко главе, а главу положио на трпезу, па тако шапуће своју  
рукама везла, привеза га о крст, а чело главе покојникове спусти јабуку: снаха је донела деверу 
 сукобе, не називају Бога и мрко окрећу главе један од другога.</p> <p>На истоку се расклапало  
риеспету.{S} Висока и вита стаса.{S} На глави му фес, око кога је омотана црвена чалма, а испод 
их испреплетани кајиши од опанака, а на глави алев фес, омотан белим пешкиром, те тако чува чел 
а витеза у челичну оклопу, са шлемом на глави, медним штитом о мишици и дугим копљем у рукама.{ 
забрао да ће у Дић, имао је целу ноћ на глави, па зар није могао поручити коме од својих јатака 
јенога спремате освету другој, братској глави?</p> <p>Ма да ове речи нису ни мало годиле сељаци 
Такве су му се мисли врзле по узбуњеној глави, па што је више мислио о томе, машта је све више  
S} Та већ толико година један другоме о глави раде; зар нису један другоме у крв дробили, а сад 
} Неколико ситних гранчица посуше га по глави; он трже и други пиштољ, испали на Суљу, а Турчин 
рзо прихвати палицу и пожури хану.{S} У глави му је брујало, као после велике пијанке.{S} Целе  
 ватра обузела је цело биће његово, а у глави је осећао хуку и брујање.{S} Овај сан и ова ноћ т 
азмишљао, ступајући ногу пред ногу, а у глави му је хучало као потмули шум, кад се шумовито гра 
ију, које у грозничавој ватри горе; а у глави је осећала необичну тупост, као да је тамо утисну 
истраге.</p> <p>Хаос, што му се витла у глави од оваквих мисли, све га више заноси и буни, па,  
а ум.{S} Онај несносни шум, што му је у глави брујао, као да му је сваку мисао сплео и замрсио, 
пијан, — тако му је бубњало и тутњало у глави, па, докле се густ дим вукао по снегу, он је, сак 
оји пахуљак надне па кљунић, па затресе главицом да га уклони.{S} Само из далеких заселака допи 
 из даљине женска запевка.{S} Зеба изви главицу оној страни, узнемирено залепрша, затрепта крио 
широким и пространим ровом, за којим је главна, Београд-капија, али преко кога се није могло пр 
у, а остало нека ме прате Моравчани.{S} Главно је да узмемо дјевојку, а потлијен је све лако.</ 
.</p> <p>— Ех, пријатељ?{S} Ама, женска главо, њега нема више, а ја сам му био пријатељ због те 
ојка је схватила питање и весело заиска главом.</p> <p>Хаџија се обазре па све стране.</p> <p>— 
; она је само ћутала и забринуто нихала главом.</p> <p>Споља се зачу шкрипа по пртини.</p> <p>— 
?</p> <p>Гагићка бризну у плач и заниха главом.</p> <p>— Јаох, Јоване, јаох, кућо материна!</p> 
ад бих ти ја казао, да је Миланов убица главом твој пријатељ, ага Џинић.</p> <p>Милоје ђипи:</p 
 /></p> <p>Више не смеде часити.{S} Над главом осети како се улеже и попуцкује степеница, о кој 
боље ти је да гледаш ово мало крова над главом, него ли што се плетеш у туђа посла...{S} Ето, в 
 крвнику, а сутра ће нам за то кров над главом букнути.</p> <p>— Ја нисам знао да је она? — одг 
 беше све мирно и немо.{S} Само што над главом чује одмерено куцкање.{S} То пузавац разбија кљу 
три дана покупиш новце.{S} Не шалите се главом, да вам још једаред уздолазим.</p> <p>Претећи по 
м, али малаксала са напора клону, удари главом о лесу и болно јаукну.</p> <p>На овај јаук Милој 
ијена Турчина.{S} Убица и његови јатаци главом су плаћали, а село, на чијем је атару нађен леш, 
као расклопљена чељуст зија над његовом главом.</p> <p>Док је он овако сатрвен бленуо, Станојка 
агрљају, тресла се и ридала над његовом главом.</p> <p>Неколико пута покушао је да се извије из 
е дебеле гране нихали су се над његовом главом.{S} Игуман пружи руку, дохвати грану и сави је,  
дник, па за дан два слетаће над његовом главом руднички гаврани; он ће погинути, а његово стадо 
која онако дивно трептијаше над његовом главом, удвојавала му је снагу.{S} Помисао, да се мора  
на звезда, што је сијала над игумановом главом, докле се молио, трепти и сада ведром светлошћу  
ињој кукавици! — хукну мајка и обореном главом спусти се на пространи кревет.{S} Милоје је оста 
 се тек онда, кад поткусуримо последњом главом Гагића.</p> <p>— Вала нећеш, Рупићу! — плану Гаг 
{S} Мислиш ли да се не зна, е је то био главом Павле Поповић.{S} И откуда да ти тај хајдук дође 
на ове речи.{S} Шаћир-ага само одмахнуо главом, поглади браду и мигну на Суљу, који још силније 
оју жртву.</p> <p>Гагић сумњиво одмахну главом, али не одговори ништа.{S} Хаџи-Ђера позва искуш 
упује нешто стоке.</p> <p>Џинић одмахну главом и замисли се.</p> <p>— Е, кнеже, тако не може ос 
Да Бог да!“, подбочи се рукама о појас, главу изви мало на десно раме, па тако започе обилазити 
рне трепавице, и он се спусти на под, а главу наслони па камену плочу.{S} Тврдо је спавао.</p>  
 трпезу.{S} Руке склопио преко главе, а главу положио на трпезу, па тако шапуће своју молитву.< 
рса, која се бурно уздижу и спуштају, а главу суморно оборио, па и он ћути и размишља.{S} Бура  
 се уклонио, она притрча, дохвати га за главу и стаде га љубити.</p> <p>— Сине, избавитељу! — з 
е, али Рамо, поводећи се, дохвати га за главу и принесе му устима винску чашу, пуну препеченице 
p>Хаџи-Ђера приђе Милоју, дохвати га за главу, па га пољуби у чело.</p> <p>— Нека је срећно, со 
 јекну Рупић, ухвати се обема рукама за главу и поче је нихати то амо то тамо.</p> <p>— Па шта  
 севаше плахо. — Зар да слушам, како за главу убијенога спремате освету другој, братској глави? 
b n="24" /> не бих дао, да му туђа рука главу укине.{S} Опростио бих му онде, да га на овом мес 
и-Ђера се брзо диже, метну камилавку на главу и похита вратима.</p> <p>Манастирски слуга и иску 
иш сада? — запита Ђура, намештајући под главу пањић, који је покрио крајем шаренице, те му мест 
пећу враћати више, — рече Дамљан и саже главу, да прими благослов.</p> <p>— А што, синко: зар т 
векрву то у Рупића.{S} Најзад овај диже главу и мрачним погледом премери сестру.</p> <p>— Па са 
?</p> <p>Игуман, као оклевајући, подиже главу.{S} Пред њим је апсанџија.</p> <p>— Хајде, дижи с 
!</p> <p>На ову претњу Хаџи-Ђера подиже главу и смело погледа.</p> <p>— Можеш, ага, у власти ти 
 што одговори.</p> <p>Тек у неке подиже главу Мратић и бојашљиво погледа у игумана.</p> <p>— А  
а тако.{S} Преварена у нади, оборила је главу, па нешто премишља.</p> <p>— Ето, — прошапута. —  
им очима гледао ово коло.{S} Окренуо је главу на страну, да не види, али то му није помогло.{S} 
/p> <p>Рупић га погледа мргодно, окрете главу на страну и не одговори ништа.</p> <p>— Зар ниси  
рикова ноге за овај избрежак.{S} Окрете главу у десно и поглед јој се наново заустави на узану  
г.</p> <p>Игуман тешко уздахну и окрете главу на страну, да не гледа јадницу, која је, и без ов 
илоју удари крв у лице и збуњено окрете главу у страну.</p> <p>— Убио си га? — запита ујак журн 
пе пред неком мишљу, која му сукну кроз главу.</p> <p>— Па? — запита ага, а једнако га мери они 
 спуштао.{S} Али на један мах, кад је и главу увукао у тамник, осети како степеница испод колен 
нај, који је бар једнога хајдука убио и главу му Турцима предао.{S} Такву главу Турци би набили 
ако му капљу по лицу.{S} Он полако изви главу из њезина загрљаја.</p> <p>— Шта ти је, најо, за  
</p> <p>Старица отшкрину врата и помоли главу:</p> <p>— Миле!</p> <p>Милоје ћути.</p> <p>— Кућо 
о саломљен и клонуо седе на под, зарони главу у шаке и наслони је о колена.{S} Дубока тишина и  
 као у грозници, наново седе, па зарони главу у шаке и тешко уздахну.</p> <p>Споља зашкрипа бра 
</p> <p>Кад изађе из вајата, Анђа обори главу на прса, па тако оста неко време.{S} Очевидно бор 
<pb n="102" /></p> <p>Анђа јој прихвати главу, привуче је себи и стаде је љубити.</p> <p>— Моја 
нувши, седе на једну троножицу, налакти главу о колена, па укочено, готово несвесно, гледаше у  
 издржати више, него врисну и, окрећући главу у страну, поче одбијати од себе рукама.</p> <p>—  
шаркију, жице зазвонише, а певач забаци главу и, полузатворених очију, поче извијати стамболску 
з икаквога размишљања клече, подиже јој главу и поче снегом трљати раницу на потиљку.{S} Извади 
ево, ухвати је за подбрадак, подиже јој главу својим очима, те је помилова.</p> <p>— Сад је доб 
овори ага загушеним гласом, привуче јој главу, па јој притиште пољубац на вреле образе. — Ех, б 
 шта рече? — запита Џинић и привуче јој главу лицу.</p> <p>— Хоћу, — шапну Станојка дршћући, а  
као да ћу се родити наново, кад угледам главу Алексину и Бирчанинову.</p> <p>За време разговора 
м за рођена брата.“ Али ма колико лупао главу, ма колико се мучио да у тако краткоме времену из 
се одупре овоме обичају, или би изгубио главу или би се морао одметнути у хајдуке, а тим одмета 
 <p>Наста ћутање...</p> <p>Рупић оборио главу, а на лицу, које је и сада усплахирено, трепери с 
у.</p> <p>Игуман се смрачио, па окренуо главу у страну, да прикрије сувишан потрес, што се на л 
ила. — Докле вочићу не сабијеш рогове у главу, дотле се не надај, да ће ти с миром пружити врат 
о! — јекну очајно и удари се песницом у главу.</p> <p>Плах и узрујан корачи преко прага, па, не 
има највећу буру.{S} Никоме није ишло у главу, како то да Милоје убија Турчина ради крвникове с 
та ти је она згрешила?</p> <p>— Памет у главу, рајо! — довикну Шаћир-ага. — А ти, кнеже, да ми  
 ага, није раја крива; та ти нас знаш у главу свакога.</p> <p>— Машалах, кнеже, машалах! — одго 
Рудник <pb n="56" />, али да се за живу главу не усуди, да то не учини још пре сватова.{S} Отац 
> <p>— Душе ми, браћо, ја му ни за живу главу не смем више отићи, — одговара се Рупић. — Него к 
био и главу му Турцима предао.{S} Такву главу Турци би набили на високу мотку, иставили је на н 
учке зимовнике, па, уграбе ли хајдукову главу, онда су се враћали певајући и мећући из пушака,  
ликну игуман, положи обе руке на њихову главу, а две крупне сузе скрунише се низ браду.</p> <p> 
 ни смели да је заштите.{S} Да сачувају главу, трпели су да им се образ укаља; подносили су да  
дочекао, да њеном срамотом сачува своју главу.{S} Кад не би отишла субаши, зар би је он сачувао 
ао да те позове.{S} А то знај: за сваку главу Гагића пашће три ваше!</p> <p>— Гагићу, Рупићу! — 
певајући и мећући из пушака, а хајдучку главу, набијену на мотки, показивали су селима, кроз ко 
нека тешка оловна рука, па гњечи, да му главу распрсне, а мрачно осећање, што га обузе још онда 
у старица, па, загрливши га и држећи му главу на својим недрима, поче пригушено јецати.</p> <p> 
ном светлошћу обасјава суморну хаџијину главу, који се под иконом скрушено моли.</p> </div> <di 
у је донесе златом одмерити Хаџи-Ђерину главу.{S} Али ко је могао обиграти све планине и збегов 
не шарене пламичке, што су са укрштених гламња суктали, повијали се и као пламени језици лизали 
оме огњишту, на коме пуцкарају подебеле гламње, постављена је дугачка, приземна трпеза.{S} Неко 
— Зашто, него моја? — запита свекрва, а глас јој дрхти од страве.</p> <p>— Звао ме? — зајеца Ст 
се опиреш толико? — прошапута субаша, а глас му трепери од узрујаности. — Море, зар не видиш ко 
кви?</p> <p>— Људи! — узвикну игуман, а глас му чудно дрхти. — Шта тражите ви од мене?{S} Да <p 
ка.</p> <p>— Целуј! — узвикну игуман, а глас му зазвони као глас вапијућега с Витаваре.</p> <p> 
е звао, хаџи-духовниче? — рече Рупић, а глас му чисто дрхти с потајна узбуђења.</p> <p>— Јесам, 
/p> <p>А место одговора захукта с крова глас совуљаге.{S} То беше први глас, што га у новом ста 
а закона за вас! — викну игуман, што га глас доноси. — Закон је само за христијане, а нехристиј 
њих зазиру.{S} Мањ ако није ту мржња на глас куће, који је и сада стајао.</p> <p>Кроз ћелијско  
 као и у својим Сврачковцима, изашао на глас, па је чак добио и име Дели-Боца, са једнога догађ 
ере.</p> <p>— Прескачи! — викну некакав глас.</p> <p>Он се поткупи четвороношке, као мачка кад  
 <p>— Ене де? — Засмеја се Шаћир на сав глас, — а што тако, болан?</p> <p>Ћути Хаџи-Ђера, а у о 
аза, што нам је остало!</p> <p>Игуманов глас звонио је као глас Претече.{S} Мајка се приљубила  
>Рано у зору захори се с једне узвишице глас сеоског бирова, који позиваше моравачке домаћине,  
 с крова глас совуљаге.{S} То беше први глас, што га у новом станишту зачу.</p> <p>Тако саломље 
што му је зујало око ушију, био је неки глас, који као да долажаше из даљине, на му зуји: „Убио 
 пуцњави, и само што је покаткад високи глас севдалије певача надмашавао усклике полупијаних аг 
</p> <p>Мати затрепта.{S} Овај промукли глас и узбуђено лице, које час о час мењаше боју, чисто 
е шум подземних сени, што се на потајни глас пробудише.{S} Под рукама, једнако пипајући, познад 
ма држаше да се не отме.</p> <p>На овај глас испаде из куће Гагићка, па, кад угледа како њих пе 
, не би их толико запрепастио, као овај глас.{S} Убијен Турчин на сеоском атару било је страшни 
 га је текнуло у грудима, кад зачу овај глас.{S} Брзо прихвати палицу и пожури хану.{S} У глави 
д.</p> <p>Путници окретоше главе на тај глас, нерешљиво засташе, па се онда, ногу пред ногу, уп 
 му говоре: а они су готово сви у један глас говорили.</p> <p>— Душе ми, браћо, ја му ни за жив 
елу и срцу.{S} Шаркија зазвони, а јасан глас певачев изви:</p> <quote> <l>Истамболда, јаврум, г 
им гласом, који јој одјекну у ушима као глас ненадне олује. — Заклињем те знаменијем часнога кр 
ало!</p> <p>Игуманов глас звонио је као глас Претече.{S} Мајка се приљубила уза сина, па чисто  
— узвикну игуман, а глас му зазвони као глас вапијућега с Витаваре.</p> <p>Старица се не маче.{ 
p> <p>Закрвављен агин поглед и громовит глас толико препадоше чича-Боцу, да не имаде кад ни рас 
го са мном.</p> <p>Које поуздан и чврст глас Милојев, из кога се орило нешто између пријатељско 
 се шири сам по овој проклетији.</p> <p>Глас јој је тако мирно и одлучно звонио, а онај поглед, 
ше снаху и мајку њезину, која иза свега гласа зајаука.</p> <p>Смиља се отимала, али узалуд.{S}  
ај ударац осети.{S} Сад више није имала гласа да јаукне и запева, али је из очију као дажда рон 
а, а међу њима омалена старица, која из гласа нариче за самртником.{S} Две је жене воде под миш 
рудвом на старицу.</p> <p>Али ова је из гласа нарицала и једнако пристајала за њима.</p> <p>— М 
пасало је велико коло девојака, које из гласа певају:</p> <quote> <l>Куп’ се, бер’ се, коло игр 
тако мило, да би у овоме часу викнуо из гласа свима, што их је год у Моравцима и Дићу: „Доста,  
 од бола, али само шкрипну зубима, а ни гласа не пусти.</p> <p>— Десет! — одброја Суља.</p> <p> 
г веје.{S} Од ветра и олује ни трага ни гласа, а снежне пахуљице, као бели лептирићи, веју над  
је напрезао слух, неће ли чути ма какав гласак жива створа или бат стражаревих ногу, било је уз 
тка тихо, готово јецајући, а за тим све гласније и гласније, поче нарицати, док се тужна песма  
отово јецајући, а за тим све гласније и гласније, поче нарицати, док се тужна песма не разлеже  
 Гагић.</p> <p>— Опрости, брате! — рече гласно Гагић.</p> <p>— Нека ти је Богом просто!{S} Опро 
глише и најтврђе очи.{S} Жене ударише у гласно јецање, а људи окретоше лица у страну и почеше о 
а гледа.</p> <p>— Боже, Боже! — узвикну гласно. — Опрости народу и спасавај!</p> <p>Густа тама  
у својега и укрепи народ мој! — узвикну гласно, а онда се, онако под епитрахиљем, окрете Шаћиру 
147" /></p> <p>— Стој! — викне неколико гласова, и многе руке, као гвоздене, докопаше га за пле 
 не чу за <pb n="166" /> собом неколико гласова, који јој неколико пута викнуше: „С пута!{S} С  
ије одјекну, а за њом и неколико грубих гласова, тргоше га из дубоке замишљености.{S} Врата се  
ко га сад више пређе бледило.{S} На ове гласове плануше му очи необичном мржњом и гнушањем и он 
вуче жеља да, бар издалека, чује људске гласове, толико га сад више пређе бледило.{S} На ове гл 
стрпељиво ослушну, хоће ли чути ход или гласове.{S} Али у шумарку беше све мирно и немо.{S} Сам 
} Али гласови постајаху све јаснији.{S} Гласови су били само женски.</p> <p>Игуман се стресе, к 
.</p> <p>С манастирске стране зачуше се гласови.{S} Милоје пажљиво ослушну.</p> <p>— Они су! —  
ећи, а што су се више ближили излазу, и гласови оних песама били су све живљи.</p> <p>Из послед 
енутак заборави, није успео.{S} Граја и гласови срамотне попевке разлегали се у његовим ушима,  
p>Баш у томе часу зачуше се напољу неки гласови, а мало за тим Смиља врисну и полете вратима.</ 
Стаде ослушкивати.{S} То су први људски гласови, што их је за ова два дана могао чути, а ти гла 
ем и он се брзо окрете у страну.{S} Али гласови постајаху све јаснији.{S} Гласови су били само  
 их је за ова два дана могао чути, а ти гласови мало по мало стапали су се у мелодично припевањ 
p> <p>— Идем! — одговори Рупић, а прети гласом. — Нека псето само одговара.</p> <p>— Е, па прол 
м Бог, честите аге! — прослови дрхтавим гласом.</p> <p>— Је ли на окупу раја? — упита Џинић, а  
 ли, хаџи-дервишу? — запита подругљивим гласом.</p> <p>Хаџи-Ђера стоји клонуле главе и оборених 
но, кад ти велим! — викну мало снажијим гласом, и силом је привуче себи на колено. — Ето, ви’ш, 
какав тврд предмет, који јекну потмулим гласом.{S} Тајанствен звук се расу кроз таму, и мрак чи 
ко ћемо сад? — запита 'Џинић притајаним гласом, који од силна узбуђења дрхташе, а разрогаченим  
е хоћу, снахо! — одговори ага загушеним гласом, привуче јој главу, па јој притиште пољубац на в 
p>— Несрећни сине! — промумла загушеним гласом. — Шта тражиш са овим људима? <pb n="192" /></p> 
ј ме, оче игумане, — простења загушеним гласом, — доста је, вала, и твога! <pb n="179" /> Досад 
ујеш? <pb n="45" /> — узвикну загушеним гласом и поче утирати сузе које капаху.{S} И никога нем 
 аги Џинићу? — запита Милоје пригушеним гласом.</p> <p>— Јесте, њему!{S} Хоћу да прокажем хајду 
ецала, па би тек по који пут пригушеним гласом јаукнула. <pb n="157" /></p> <p>Да за њом не иза 
танојка до тебе? — рече нешто несталним гласом.</p> <p>— Била, кнеже, — одговори игуман.</p> <p 
<p>— Шта хоћете са мном! — викну силним гласом.</p> <p>— Мучи, дервишу! — одговори један и зама 
</p> <p>— Заклињем те! — узвикну силним гласом, који јој одјекну у ушима као глас ненадне олује 
кога клепала почеше одјекивати и сетним гласом напомињати православноме народу Јутрењу.</p> <p> 
пићу! — поче игуман тихим, али одлучним гласом, а прекоран поглед не миче с његова лица.{S} Ист 
иноћ?</p> <p>— Не, не! — викну одлучним гласом, а у исти мах осети, како се у дубини душе проло 
> <p>— Шта велиш?! — запита Рупић јачим гласом, као да није чуо.</p> <p>— Свет ће те пљувати!</ 
, те се не мога распознати лице, али по гласу игуман позна женско.</p> <p>— Бог благословио!{S} 
уком, убио овога.{S} То је први хитац и гле како не промаши.</p> <p>Девојка лежи у снегу.{S} Од 
уштао густе димове из распаљена чибука, гледа кроз прозор, неће ли угледати ма какав знак; али  
ан.{S} Турци ће је одвући на Рудник, да гледа како јој сина пењу, како му замичу замку око врат 
ани Шаћир, коме се допаде ова мисао, да гледа калуђера како поиграва.</p> <p>— Не, ага, молим т 
ће три главе легле у гроб, него сада да гледа још, како му Турци пале кућу, огњиште растурују а 
ред његовим очима, као да их још и сада гледа.</p> <p>— Боже, Боже! — узвикну гласно. — Опрости 
-Ђера у својој тамници и укоченим очима гледа у тврде зидове.{S} Остала му је, дакле, само још  
 и срамно трпети то што он свакога дана гледа на Руднику.{S} И у самој ствари тај грех и срамот 
уздахну и окрете главу на страну, да не гледа јадницу, која је, и без овога ударца, већ и сувиш 
</p> <p>— Ја! — одговори Милоје, а и не гледа ујака.</p> <p>— Тешто, соколе, тако и ваља! — вик 
 Помози вам Бог! — рече улазећи, а и не гледа у игумана.</p> <p>Игуман не одговара, већ га само 
илика у човечјем облику.{S} Нетренимице гледа Хаџија тамо, па, да би се подигао с пода, одупре  
рва је збацила губер, подигла се мало и гледа у снаху.{S} Али то није био њезин поглед, него не 
е страх и комешање.{S} Народ претрнуо и гледа, како дахијски Турци јуре по селима, хватају једн 
је слетела на гранчицу, извила кљунић и гледа како промичу крупне лептирасте пахуљице, повијају 
 гробове?{S} Хеј, море, докле год човек гледа на синовљи гроб, а змија на одсечен реп, дотле им 
чисто не дише, а Милоје укоченом пажњом гледа у лице игуманово, које му у овоме часу дође као с 
 на окупу раја? — упита Џинић, а крваво гледа у страну.</p> <p>— Јесте, честити ага!</p> <p>— Д 
ени, а кум, као да није ни чуо, једнако гледа у мрак.</p> <p>— И ви гледате хајдуке, па нико да 
.{S} Скамењена и запрепашћена, она само гледа у игумана, који јој у овоме часу дође сасвим друк 
p> <p>Опет ћутање.{S} Мати престрављено гледа то у сина то у брата и чисто цепти од пеке слутње 
ти је? — запита Станојка, а престављено гледа у онај поглед.</p> <p>— Шта радиш то?</p> <p>— Ни 
обе руке међу колена, па тако замишљено гледа кроз прозорчић у онај последњи зрачак, што још је 
шено ником поникли.{S} Гагићка запањено гледа то у плаховите очи игуманове, то у свето распеће, 
га Џепић пушта густе димове и натуштено гледа у страну.</p> <p>— Шта ћеш? — запита Рупића набус 
 ни помишљао да остави ствар и да мирно гледа, како се дан из дан губи образ и вера: али да пов 
на, увио чело у тмасте облаке и суморно гледа према себи у плећати Медведник.</p> <p>— Хазурала 
рала у сина, који само седи и непомично гледа у једну страну.</p> <p>На последњу реч Рупић уђе  
 Па сад?...</p> <p>Анђа га само одлучно гледа и не одговара.</p> <p>— И ми сви да пострадамо зб 
ше се низ браду.</p> <p>Народ забленуто гледа у ону двојицу.{S} Мратић осећа, како му се нешто  
Рупић се чисто скаменио.{S} Забезекнуто гледа у наперено оружје.</p> <p>— О, домаћине! — зачу с 
аџија, што се упео да измири рају и што гледа на Турчина као крмак на сјекиру, сви, сви, зар ни 
ма ћемо се клати! — узвикну трећи. — Е, гледај само бруке, што се почини с невиним људма!{S} Па 
што се одовуда црне, као дупље у стени, гледају у њу, те јој се чини као да је посматра стотину 
то су се осуле по небу, па као да отуда гледају у њега.{S} То што је сада сазнао бацало га је у 
еферичу и око њега неколико кметова, те гледају у коло, што се по ливади извило.</p> <p>Марко б 
етно нихају, као да га немо и с чуђењем гледају.{S} У самој ствари све ово што сада види, и ту  
м.</p> <p>Остали су ућутали и радознало гледају у мрак.</p> <p>Два до зуба наоружана човека бан 
го су се збили у гомилицу, па заципљено гледају за јахачима, а када ови ишчезоше, и они се упут 
 буде гледала три синовња гроба, ни ја, гледајући деветнаест укинутих глава, што их скиде небра 
— Хаџи-духовниче! — одазва се Станојка, гледајући узбуђено у лице игуманово. <pb n="228" /></p> 
и.{S} Докле је пио, мајка је претрнула, гледајући у његове закрвављене очи и узрујано лице. „Шт 
може да се поврати с непојамна осећања, гледајући свога нећака онако оружана и смела.</p> <p>—  
p>Као у грозници цвокотао је чича-Боца, гледајући у наперене пушке.{S} Заустио је да каже, како 
 одговори калуђер, а сав цепти од туге, гледајући несрећну мајку, како се ломи, — не губи душе, 
еоградске дахије силно су се забринуле, гледајући како се горе и планине пуне хајдуцима, којима 
, кад се ова згнушала и пљунула за њим, гледајући шта се све од њега начини. <pb n="233" /></p> 
чки.{S} Рупић је само зеленео и бледео, гледајући у нећака, који се једним махом истрже.</p> <p 
и Исе Иекајмбера, — подсмехну се Шаћир, гледајући у преображено лице игуманово. — Друго је, бив 
мо допадох, да чујем, — одговори Рупић, гледајући косо у страну. <pb n="18" /></p> <p>— И ово ј 
— А откуда ти, кумићу? — запита Мратић, гледајући с чуђењем у оружана момка. — Ко су ти они људ 
.{S} Тако је помислио у овоме тренутку, гледајући у ове бистре очи, из којих је сјала ведрина к 
и, утишаше сељаке.{S} Али Мратић плану, гледајући у оне пушке и кнеза, који само стењаше и шкрг 
ило данас, после Станковићева укопа.{S} Гледајући кроз решме у густу вејавицу, Хаџи-Ђера је пок 
асвим, а утисци, што му у души остадоше гледајући Станојку и коло девојака, чисто су се ужлебил 
p> <p>Као скамењен оста Хаџи-Ђера, немо гледајући за одлазником, па, тек кад Гагић приступи и т 
го волела, а сад, кад је изгубила сина, гледала ју је место њега, па се може замислити, шта је  
{S} Нити ће она дахнути, докле год буде гледала три синовња гроба, ни ја, гледајући деветнаест  
рица овим ненадним покретом, збуњено је гледала у лице игуманово, које у плахом узбуђењу дрхташ 
оче потајно разведравати, а што је више гледала у оне резотине, које означаваху лице Распетога, 
сеђаху у кући око ватре, ушла у вајат и гледала шта чини.{S} Милоје се окрете вратима, да изађе 
ла се у кут, па је дршћући и са страхом гледала у сумрак и замандаљена врата према себи.{S} По  
место, па је онда застајала и непомично гледала у оне разнобојне пламичке што сукћу и пуцкарају 
чима, што су онако веселом радозналошћу гледале, сад се опажала страва.{S} Полудетињег израза с 
 Кад нису смели ништа Турчину, а оно су гледали да покажу своју моћ на суседним селима.{S} Ако  
Зар има већих мука од ових, што их овде гледам?</p> <p>Никада Хаџи-Ђера није изгледао смелији,  
то пре уклоним од ових хрзуса, да их не гледам.</p> <p>— Бој се, пријатељу, — упаде му у реч је 
мо развалиле врата, па изашле овамо, да гледамо како да умакнемо.</p> <p>Хаџи-Ђера тужно поглед 
, збуњивали су га својим присуством.{S} Гледао је што пре да оде, само да се уклони од унакрсни 
увао Рудника?{S} И зар би је после тога гледао мирно у овој кући?{S} А да остави кућу за навек, 
 измет, али још никад није својим очима гледао ово коло.{S} Окренуо је главу на страну, да не в 
мењена прилика, па је исколаченим очима гледао у незнан.{S} Срамота, која се може догодити Смиљ 
то га је дан и ноћ гризло.{S} Досада је гледао, како дахијски Турци глобе и срамоте рају, а он  
У разговор се није плео никако, него је гледао пред собом, одбијао густе димове и сркао кафу.</ 
 се једна за другом испредале, чисто је гледао гомилу уздивљалих Турака, како улећу у кућу, вез 
дбулих и закрвављених очију од несанице гледао је бесвесно у жеравице, што испод беличаста пухо 
етињу.{S} А што је игуман више стајао и гледао у порушене стене, све је теже дисао.{S} Тешка ту 
мицао с места.{S} Само је стајао тако и гледао у под.</p> <p>— А што си се застидео к’о влашка  
и око ове црквице, све је то дан из дан гледао и није га потресало; али сада, овога пута, на је 
/p> <p>Милоје не одговори, само је мрко гледао у страну.</p> <p>— Ех, сирото девојче! — рече чо 
стајао на прозору од чардака и расејано гледао у бујне гриве турских коња, како их у лету ветар 
 пред решметом мрачне ћелије и расејано гледао у густу вејавицу; која никако не престаје.{S} У  
 <p>Као утучен седео је тако и расејано гледао у оне шарене пламичке, што су са укрштених гламњ 
 ошинут стајао је Хаџи-Ђера и заципљено гледао у прецеђено лице очајне мајке.{S} Оно „онда“ ска 
48" /> из распаљена чибука, и замишљено гледао преда се.{S} Кад Суља уђе и јави да су коњи спре 
е ћутао као заливен, слушао и замишљено гледао у широке пламенове, како један за другим лижу у  
е је стајао усамљен калуђер и замишљено гледао пред собом.{S} После Шаћиреве намере да потурчи  
ојима је пловио бледи месец и замишљено гледао кроз тамну ноћ у спаљену светињу.{S} А што је иг 
 га је више палила.{S} У мислима је већ гледао своје жртве, како у рођеној крви издишу, и слуша 
заграјала би раја као вране на орла.{S} Гледате у тога крмка као у светињу, а не знате, да ћете 
уо, једнако гледа у мрак.</p> <p>— И ви гледате хајдуке, па нико да ми помогне да их живе похва 
p> <p>— Па сада? — запита он и стаде га гледати радознало.</p> <p>— Не знам, вала!{S} Неки ме б 
 као браћу измири: али ово што сад мора гледати, то је надмашило све!{S} Из недара овога храма  
вуче близу куће, пажљиво застаде и поче гледати у једно место.{S} Учинило му се, као да је опаз 
 у хајдуке?</p> <p>— Ја!{S} Додијало ми гледати ове покоре. </p> <p>— Е, срећно ти било, синко! 
50" /> те се од злата и срме није могло гледати у њих, што је чинило необичну противност скромн 
} Најзад расклопи шаку и стаде несвесно гледати у пару.{S} Из вајата зајеча болесница.{S} То је 
 приликом бар наћи тамо, а после ће већ гледати, како да је домами.{S} Али Гагићи су га слагали 
ма: најљепши цвијет сакривен је у трњу; гледаш га, а не смијеш га узабрати.{S} Цвијет мири и ве 
?{S} Море, море, игумане, боље ти је да гледаш ово мало крова над главом, него ли што се плетеш 
истајала за њима.</p> <p>— Море, шта је гледаш, Усо?{S} Удри је! — викну трећи, па истеже кунда 
 о колена, па укочено, готово несвесно, гледаше у жеравице, по којима се већ у велико хватао ма 
спред њезиних очију, али она на то и не гледаше.{S} Летела је као вихар, пентрала се као дивоко 
 рече Милоју, који га чисто забезекнуто гледаше. — Сачувао си образ невином детету.{S} Тако ваљ 
 и почеше се јадати, како би их оволика глоба упропастила: јадали су се толико, као да и сам Ру 
 ћемо сада платити?{S} Није субаша таки глобаџија.{S} Он ми је сам казао, да ће нам скинути не  
га тога, што је успео да сачува село од глобе, Рупић се чувао као живе ватре, да се ма пред кој 
 <p>— И сад, Рупићу, да сачуваш село од глобе, ти си своју снаху...</p> <p>— Какву снаху? — вик 
ем је атару нађен леш, плаћало је тешке глобе.</p> <p>Од таквих мисли Рупићу је бучала глава.</ 
 па трпети свако насиље и плаћати силне глобе за сваког Турчина, кога би хајдуци у сеоском хата 
 то мора учинити села ради, да га спасе глобе.</p> <p>— А ти му ниси казала где је?</p> <p>— Не 
опастити.{S} Због тога калуђера плаћате глобе, па, бива, ако овако устраје, и главама ћете плаћ 
дња узданица, да их сачува од наметнуте глобе. <pb n="181" /></p> <p>— Е, мој Ђорђе, жалосно са 
} Досада је гледао, како дахијски Турци глобе и срамоте рају, а он јој није могао помоћи, па је 
султану књигу и жали се на дахије, како глобе рају, срамоте жене и девојке и убијају невине људ 
ије муселимова човека, навлачиш на село глобе и невоље, мириш ми нећака с највећим крвником, па 
маћин. — Ако нам не остави бар половину глобе, онда нам је боље да се сви подавимо, него ли да  
 -— иди и богоради, да нам бар половину глобе олакша.</p> <p>— Аман, браћо! — уздахну Рупић. —  
љно оснажили, Сали-ага не само што поче глобити сељаке, а виђеније људе затварати, него још зав 
 је успео, да бар за неко време отклони глобу од села, а осим тога и зато, што му се указала пр 
{S} Нађите убицу, и ја ћу вам опростити глобу.</p> <p>— Како да га нађемо, кад га не знамо који 
ед Рупића.</p> <p>— Хоћеш да вам скинем глобу с врата?</p> <p>— Аман! — узвикну Рипић и још се  
S} Знате ли ви, да ми умало не платисмо глобу због њега?</p> <p>Сељаци га чисто са сумњом погле 
 оваку беду ували, те да плаћамо толику глобу, е то баш не бих рекао.</p> <p>— А ко ти рече, да 
а Богу, кад није и горе.{S} Наредили су глобу.</p> <p>— Сви ћемо потеглити, али смо бар две хри 
што год се више упињем, они се све више гложе. <pb n="143" /></p> <p>— А Ђорђе се највише уздао 
, села међу собом <pb n="168" /> крве и гложе, а није био у стању да их као браћу измири: али о 
во стадо и по његовој смрти крвиће се и гложити до своје истраге.</p> <p>Хаос, што му се витла  
 непробојна тама и она подземна тишина, глуха и нема, као што је у гробници око мртваца, а са з 
џи-Ђера, који до овога часа савлађиваше гнев. — Тешко теби, ако си је одао!</p> <p>— Шта велиш? 
ве сестре, да навлачи на село крвнину и гнев Турака, а овамо до јучерањега дана пламтео је жељо 
>— Он вели, — додаде Анђа, кад јој први гнев одумину, — боље и субаши него на Рудник, па, ако с 
 ја ти немам шта рећи.</p> <p>Притајени гнев, што је обузео субашу још онога часа, кад му је Ру 
ом снагом, да овај посрте.</p> <p>Силан гнев плану из субашиних очију, кад се од првог изненађе 
пенуши Рупић, а сав цепти од необуздана гнева.</p> <p>— Мир, кнеже! - одговори Дамљан и претећи 
е се закрвавише исколачене очи од силна гнева, што ће се и овога пута без девојке вратити.</p>  
аш и кад би хтео, да сачува сестрића од гнева Шаћир-агина.{S} Одмах после првога запрепашћења и 
ло час узрујавало, прометнуло се у буру гнева.{S} Хтеде да нареди момцима: да иду у Моравце, да 
ено трже.{S} Познао је Станојку.</p> <p>Гневним погледом и необичним гнушањем погледа у разузда 
, ага!</p> <p>— Шта велиш? — запита ага гневно.</p> <p>— Не знам!</p> <p>— А, не знаш? — одгово 
 кнезује, или нећу никако!</p> <p>Он се гневно удари песницом у груди, да чисто зазвеча: лице м 
ити ага, — одговори Јован.</p> <p>Шаћир гневно отисну ногом врата и загледа у вајат.</p> <p>— А 
пићу, казао си! — рече игуман, а очи му гневно севнуше.</p> <p>Рупића као да удари летка на ове 
и био кадар да разметне оно разбојничко гнездо, да убије ова два рудничка крвника, који пљују н 
Неколико корачаја газио је по влажној и гнецавој земљи, кад осети као да се онај мемљив и загуш 
Дур бе, домузи!{S} Нека изгори хајдучко гнијездо! — осече се Суљо и налете са својима на гомилу 
и?{S} У овоме часу сви јој људи посташе гнусни и мрски, који, само да сачувају своје главе, ост 
 плану Станојка, а па лицу јој се разли гнушање.</p> <p>Анђа не одговори ништа.</p> <p>Станојка 
и ништа.{S} Само што у овоме часу осети гнушање, кад зачу, како Турчин тепа имену девојчета, ко 
асове плануше му очи необичном мржњом и гнушањем и он се брзо окрете у страну.{S} Али гласови п 
ку.</p> <p>Гневним погледом и необичним гнушањем погледа у разуздану гомилу Турака, што се од в 
p>— Оче, игумане! — проговори Мратић, а гњечи фес међу шакама, — молимо те, хоће ли бити данас  
је поклопила нека тешка оловна рука, па гњечи, да му главу распрсне, а мрачно осећање, што га о 
 не учини и оно најгоре, само да сачува го живот невина сина.</p> <p>У овом тешком часу њему ис 
из дан губи образ и вера: али да поведе го народ на ове зидове, што се као камени џинови у обла 
тај-пашу, — завршивао је Шаћир ага свој говор, па одби неколико густих димова и продужи сркати  
ећ и она запевка, а камо ли овако оштар говор Милојева ујака Рупића.</p> <p>Сељаци изађоше из г 
абили у мишје руне, на ни што роморе ни говоре, а ти, рајо, трни и издири!</p> <p>Горко осећање 
 стајао збуњен и расејано слушао што му говоре: а они су готово сви у један глас говорили.</p>  
>Он за часак заста код њене постеље, не говорећи више ни речи, а после се окрете, изађе из ваја 
ко врата, па ће јој рећи: „Хајде, баба, говори, где је Смиљка?“ Ужасна слика, коју у машти зами 
> <p>Гагић као заливен заћута.</p> <p>— Говори, Влаше!</p> <p>Гагић ћути.</p> <p>— Е, рећи ћеш, 
мо дрхтала и као онемела слушала шта се говори.</p> <p>— А ја сам мислио, да је друга нека, — п 
 игумана, само да не слушају оно што им говори.</p> <p>Од дана до дан и Хаџи-Ђера је бивао све  
а.{S} Нити се бранила више, нити је шта говорила.</p> <p>— Дакле, још данас? — прошапута субаша 
оворе: а они су готово сви у један глас говорили.</p> <p>— Душе ми, браћо, ја му ни за живу гла 
 У Моравцима и манастиру још се једнако говорило о одвођењу Хаџи-Ђерину, хајдуцима што заноћише 
даћа што их подносе.{S} А докле се тако говорило, кнез је ћутао као заливен, слушао и замишљено 
м ни одметник ни бунџија, те да им тако говорим, — одговори Хаџи-Ђера нешто плаховитије, него л 
p>Обојица су ћутали, докле је Хаџи-Ђера говорио.{S} Гагић седи, а Рупић стоји и јетким погледом 
то га је осећао, докле је Џинић о њојзи говорио.</p> <p>Међутим, докле је Рупић, у беуту страха 
— довикну ага Џинић.{S} И зар вам нисам говорио, да се чувате онога хајдучкога јатака, хаџи-дер 
а? <pb n="96" /></p> <p>Докле је Турчин говорио, Станојка је трептала као јасика, па је чешће п 
о си стао, шта чекаш?</p> <p>Док је ово говорио, поглед му је севао дивљачки.{S} Рупић је само  
разговарати.</p> <p>Докле је слепац ово говорио, извадио је дрвени клинчић из гусала, па је так 
.{S} А откуда тако?</p> <p>Док је овако говорио, примаче игуман још две троножице, те се насади 
 носи срце у петама“, као што је обично говорио о тадашњим Србима.</p> <p>Једнога дана рупи изн 
на вашем атару, ха?</p> <p>Док је Шаћир говорио, Рупић је страшљиво пратио сваки израз на лицу  
еровала.{S} Хаџи-Ђера је, дакле, истину говорио.{S} Нису Гагићи убили њезина сина: то је урадио 
не из комшилука.{S} Докле је приказивач говорио, старица је стајала поред њега, слушала и тихо  
умњиво.</p> <p>— Море, Рупићу, пази шта говориш!</p> <p>— Не знам, ага, среће ми!</p> <p>— Да ј 
ичао.</p> <p>— Што ћутиш, ујаче, што не говориш?</p> <p>Рупић отури у страну машице, којима је  
ло до овога догађаја, 4. новембра 1803. год.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19040_C2 
ло је овога пута блеђе.{S} Колико су га год дирнуле Рупићеве речи, толико га је дирала и помиса 
ово дело извели.{S} Дахијски Турци, кад год би им се указала згода да се умешају, хватали би об 
милавку и уђе у цркву.</p> <p>Увек, кад год му је ваљало да се прибере и оснажи, да укрепи срце 
 од насиља одметаху у планине, јер, кад год би се у кнежини јавио који, кнезови су били примора 
аплаћивали су се на други начин.{S} Где год су се сукобили, тамо су се завадили, побили, један  
ака и дугог јатагана за пасом.{S} А где год би чуо за гуслара да гуди у чијој кући, навраћао би 
у ову нашу несрећну кавгу, па брани где год може онога несрећника.{S} Ономад ме напао да ми при 
ме није смео ни помислити, јер докле је год досезала Сали-агина власт, дотле је и његов побрати 
ка и његових убилаца.</p> <p>Али док је год калуђер седео међу њима, разговор је текао овлаш, в 
е часу викнуо из гласа свима, што их је год у Моравцима и Дићу: „Доста, људи!{S} Што да нам мај 
 вихар, пентрала се као дивокоза, докле год је усугубљена снага подносила, а када је већ далеко 
Бирчанин ни Алекса не могу ништа, докле год се ви сами давите међу собом.{S} Знају, мој Гагићу, 
амотим оне гробове?{S} Хеј, море, докле год човек гледа на синовљи гроб, а змија на одсечен реп 
и и мени!{S} Нити ће она дахнути, докле год буде гледала три синовња гроба, ни ја, гледајући де 
, јер докле год су они у завади и докле год се <pb n="36" /> раја међу собом крви, дотле не бри 
нковићи и Гагићи висе о мени, јер докле год су они у завади и докле год се <pb n="36" /> раја м 
над провале над којом виси, али чега се год дохвати, то се откида и пада, а испод ногу му се ро 
 плаћамо?</p> <p>— Побићемо им све, што год им гамиже!</p> <p>— И њих, и њих! — викну неколицин 
лимо! — подвикну Мратић. — Реци ти, што год хоћеш, па проклет триклет ко не послуша.</p> <p>— П 
ак под кором, само да их сложим, па што год се више упињем, они се све више гложе. <pb n="143"  
остали остадоше, да са својима трпе што год их снађе.{S} А то што су трпели, превазилазило је с 
, кад Шаћир-ага дојури у село.{S} И што год дубље рони у ове мисли, све му се црње и црње пред  
ио, да пронађе конац загонетки, али што год се више удубљивао, све се већма заплетао у замршаје 
 Па онда осећао је да би му самоћа тако годила.{S} Разговори о покојнику и мајчино уздисање сам 
ави?</p> <p>Ма да ове речи нису ни мало годиле сељацима, који стајаху смерно, оборених глава, о 
а, па јој натрља чело.{S} Ово као да је годило болесници, јер се наскоро стиша и тврдо заспа.</ 
 запевку њихове чељади, а то му је тако годило. „За твоју душу, бато!“ узвикну и руком стисну ј 
е међу собом.{S} Први пут, после толико година, без зазора очи у очи. <pb n="242" /></p> <p>А б 
то је био сан, што се лелуја већ толико година у његовим очима и што ишчезава као прамичак магл 
итимије, што је траже.{S} Та већ толико година један другоме о глави раде; зар нису један друго 
 од оних тамо, од којих и ми већ толико година страдамо.</p> <p>— Аха, то ти, кнеже, као велиш  
 и срамоту, само да сачува још оно мало година злехуда живота, онда шта да се ради?{S} Како ћеш 
ује кући Станковића, из које је пре сто година, само у једној битци, под кулом Витковића и у Ва 
 умирити, измирити.{S} Али како?{S} Пет година се вијем као црвак под кором, само да их сложим, 
и крвава мржња, која се распиривала пет година, која је пет година гутала жртву за жртвом, па з 
 се распиривала пет година, која је пет година гутала жртву за жртвом, па зар само овај случај, 
 севну у очима игумановим.{S} После пет година то је била прва реч о измирењу, коју је чуо из у 
} Породица Станковића остала је пре пет година само на четворици брата и мајци.{S} Кућа им је б 
ак онамо, у Свету Земљу, где је пре пет година као поклоник ходио.{S} У успомени му изађе онај  
је било нешто више од по тридесет и пет година.{S} Њихово одело, као што се носи по крајевима о 
 одсада пуне руке посла.{S} За ових пет година намирило се деветнаест глава; од Станковића оста 
, да је све доцкан.{S} Већ је пуних пет година како све чини да измири завађену паству, па узам 
.{S} Коњанику је могло бити на тридесет година.{S} Кад угледа игумана, скочи с коња и, придржав 
сестру, девојче од петнаест до шеснаест година.{S} То девојче, које је он крстио, одрасло је, т 
х седам манастирских нурија.{S} На шест година пре овога спровода, баш о манастирској слави, ис 
анковића, те је тако за непуних стотину година сва кућа уживала у околини увек лепо првенство.< 
скошну лепоту ових планина.</p> <p>Оних година, кад су дахије овладале и када овим насилницима  
 је недостајало, те да се изврши што је годинама желео.{S} У служби Богу и народу провео је цео 
} Ни остали дани, што их је у последњим годинама доживљавао, нису се, Бог зна колико, разликова 
а старијег Гагића, више увела него ли у годинама, поче им припремати за ручак, а Гагић им присл 
ојицу видим живе.{S} Биће, бој се, пола године, како вам се изгуби траг.{S} А откуда тако?</p>  
 имала оца, а мати јој је умрла пре две године, баш кад су је довели амо.</p> <p>Није јој остај 
чићем, шабачким заповедником.</p> <p>Те године београдске дахије силно су се забринуле, гледају 
бичне претње.{S} Он је зацело пре полак године сачувао, да, као друге, не иде на Рудник.{S} Мил 
ик, чинићу ти, вала, сваки измет, какав гођ ти је драго!</p> <p>— Узећу од нашијех само Суљу, а 
 више да се опиреш.{S} Бирај, што ти је гођ драго.{S} Не дођеш ли ми још данас у хан, сутра ћеш 
у.{S} Његови би момци попљачкали све до голе душе у одметниковој кући, кућу би му запалили, бра 
поче поцупкивати.{S} Прилика калуђера с големом брадом и дугом мантијом како поцупкује толико р 
апи Мратић. — Та зар не видиш, како смо голи, па још да плаћамо за оне крвнике!{S} Они су га уб 
а се Турчина издвојише, према истуреним голим табанима, с дреновим штаповима.</p> <p>— Немој, а 
поведе.{S} Па још су чим и како?{S} Зар голим грудима и празним шакама?{S} Та у овоме народу Бо 
тиска црквеном прагу, на коме он стоји, гологлав, у епитрахиљу и с крстом у руци.{S} Један по ј 
убо истесана крстача.{S} Уз вочиће гази гологлав младић, оборене главе, те их води.{S} За саона 
ми све, кад угледаше ову гомилицу, како гологлава прилази игуману.{S} Хаџи-Ђера стоји као скаме 
ну белину зацрне гомила људи и жена.{S} Гологлави газе по завејаној путањи, за сељачким саонама 
 те их води.{S} За саонама ступа гомила гологлавих људи и жена, а међу њима омалена старица, ко 
 под епитрахиљем, окрете Шаћиру, који с голом сабљом ступи на врата.</p> <p>— Кога тражите, сот 
шти. <pb n="198" /></p> <p>Позно у ноћ, гомила коњаника, што се с везаним игуманом лагано пела  
селу се витла раздражена <pb n="230" /> гомила Турака и премеће сваки кутак, не би ли пронашла  
у обрете се пред рудничком тврђавом.{S} Гомила Турака јури за њим; он бега, бега; а ноге му се  
"246" /></p> <p>Али већ беше доцкан.{S} Гомила Турака улетела је у цркву.</p> <p>Хаџи-Ђера се о 
и.{S} Он је добро осећао, да је сва ова гомила занета једном истом мишљу, коју сад баш изусти Р 
сти час излете из манастирскога забрана гомила уздивљалих Турака, пред којима јахаше Суљо.</p>  
 главе, те их води.{S} За саонама ступа гомила гологлавих људи и жена, а међу њима омалена стар 
.<pb n="63" /></p> <p>Рано ујутру укаса гомила хатлија у двориште, где их дочека Гагић са склоп 
стаја мало, а кроз снежну белину зацрне гомила људи и жена.{S} Гологлави газе по завејаној пута 
дију, разлеже се по гори и дољи.</p> <p>Гомила пратилаца, оборених глава, слуша мајчину запевку 
ном већ речено, онако мора бити.</p> <p>Гомила сељака поче се покорно разилазити, а баш тада си 
или сена.{S} Једном речи, из дана у дан гомилале су се нове клице за крвну освету, у толико виш 
јед на сестрића.{S} Шта више тај се јед гомилао све више, кад само помисли да <pb n="156" /> је 
на вучје завијање, а сад као да растура гомиле сасушених костију.{S} Студена хладноћа поче прод 
а погледа у небо, онда, потиснут од ове гомиле, уђе у хан, попе се уза степенице и замало се ст 
ђе, и око њега се искупише престрављене гомиле.</p> <p>— Њима, њима, рајо! — довикну ага Џинић. 
ега ускомешали.{S} Кад дође ближе, а из гомиле се зачу силан врисак; одмах за овим угледа, како 
и речи.{S} Само дубоко уздахну и оде из гомиле, која стајаше око њега.</p> <p>— Шта ти би, Рупи 
<p>Један средовечан сељак издвоји се из гомиле, скиде фес и приђе игумановој руци:</p> <p>— Хаџ 
ћи.</p> <p>— Је л’ овђе кнез?</p> <p>Из гомиле се издвоји омален старчић. <pb n="68" /></p> <p> 
 се, кад угледаше везана игумана измећу гомиле Турака.{S} Његова висока прилика и оно озбиљно,  
олико се опомињао, ни у оној разузданој гомили, ни у оџаклији није опазио Смиље.{S} Али то га н 
 Доле оружје! — грмну ага, кад угледа у гомили наоружана старца.</p> <p>Закрвављен агин поглед  
 улазила је у манастирско двориште нова гомилица људи и жена, међу овима Милоје и Гагић, а уз њ 
свак на своју страну.</p> <p>Само једна гомилица, у којој беху Милоје и Гагић с мајкама и Смиљо 
 па како су се где сустизали, тако су у гомилицама силазили хану.<pb n="146" /></p> <p>Ма да Ру 
ој ваља сада сићи тамо, проћи поред оне гомилице и ући у хан, баш у она врата, што јој одавде и 
</p> <p>И тај хан с многим прозорима, с гомилицом сељака, налбантином што узмахује чекићем и та 
 мио! — викну Рамо, а наперене пушке на гомилицу празноруких очекују само један миг, па да се к 
прословише ни једне, него су се збили у гомилицу, па заципљено гледају за јахачима, а када ови  
но осећање обујми све, кад угледаше ову гомилицу, како гологлава прилази игуману.{S} Хаџи-Ђера  
ашили, кад угледаше непознату а оружану гомилицу, толико се сада изненадише, кад у овој двојици 
 — осече се Суљо и налете са својима на гомилу, која окрете бежати хану, да је помамни коњи не  
ајо! — дрекну Шаћир и искрвави очима на гомилу, која се одмах утиша.</p> <p>Рупић је стајао мир 
штру касу летеше за њом, носећи на себи гомилу рудничких Турака.{S} Она се трже на оштре усклик 
р, па се осврте и поче мрко премеравати гомилу понизних глава.</p> <p>— А је ли, рајо, море, ко 
на за другом испредале, чисто је гледао гомилу уздивљалих Турака, како улећу у кућу, везују муш 
оме крсту, целује га и после се враћа у гомилу, грли и љуби до себе, а свакоме за силавом трепе 
е је дизати.</p> <p>У томе часу ступи у гомилу игуман, који је из своје ћелије изашао, застаде  
 необичним гнушањем погледа у разуздану гомилу Турака, што се од времена на време залетала у ко 
а.</p> <p>На домак хану спази још једну гомилу Турака.{S} Али ови као да су се око нечега уском 
 са осталим хатлијама насрте на збијену гомилу.</p> <p>— Манастир, ага!{S} Гори манастир!</p> < 
 миг, па да се као гром саспу у збијену гомилу.{S} Сељани ставише руке на прса и с погнутим гла 
р! — пролете као муња кроз престрављену гомилу.</p> <p>Народ се ускомеша и полете да гаси, а у  
онашла бегунце, а где кога сељака нађу, гоне га пред хан.</p> <p>И докле једна руља пролеће кро 
ви су били приморани да дижу потеру, да гоне хајдуке, убијају их и њихове главе односе Турцима. 
</p> <p>Као срндаћ, кога ловачки керови гоне, тако је и Милоје јурио кроз шибље и густе шумарке 
 да је он једини, кога неправда и зулум гоне у хајдуке!{S} Ето ти петорице браће Недића, па Цеп 
ао пријатеља, а како је та иста судбина гонила и Карађорђа, Катића и борачкога кнеза Симу, то с 
ило у неку магловиту слутњу, која га је гонила да мало промисли, како се све то могло догодити. 
а, да му се освете, те он побеже испред гонилаца.{S} Од тога времена није смео живети на једном 
шла ни половину одстојања, а стигоше је гониоци.{S} Кад се склепташе око ње, <pb n="183" /> она 
 успе да народ подигне, он ће у гору, — гора му је кућа; али куда ће раја, куда ми?</p> <p>— Па 
сапи да је вријеме све докле не озелени гора, а већ послије, — беше!{S} Алекса, Бирчанин, на ов 
е с планина бујна олујина, зашуми преко гора и долова и почне повијати стогодишње грмове, као т 
е лавине, што су се преко ноћ сурвале с гора и засуле замрзли Љиг.</p> <p>Јутро је било од оних 
што за снежна копњења као бујица лете с гора, па са шумом и пеном падају у ове долине, орошавај 
ше сметови и кад вуци почеше силазити с гора у долине и по завејаним путевима.{S} Сад није мога 
ју немо оно усталасало море шумадијских гора, чије се главе и плећа уздижу, надвијају једна над 
 је тихо залазило за врхове усталасалих гора, па је сетним руменилом надалеко позлаћивало сребр 
вене сенке, што се у склопу усталасалих гора мичу и витлају, као огромне сеновите сабласти, час 
уздижу се над узбурканом гужвом снежних гора Рудник с великим и малим Штурцем, око чијих се гла 
леко из котлине ових мрачних и суморних гора, што се надвијају над манастиром.</p> <p>— Тешки д 
то мало равни, стињене између шумовитих гора, кривудало је овуда, а кроз њу је шумио планински  
а би да одгони бледу сабласт, што се за горама тајанствено помаља, диже и сетно плови изнад сум 
е већ одавна превалила над манастиром и горама, кад оба путника изађоше из игуманове ћелије и у 
ли како ће се овђен, болан, међ’ овијем горама.{S} Сали-ага есапи да је вријеме све докле не оз 
, што се преливала по одјуженим снежним горама, чисто га разгали.{S} Она небесна ведрина блесну 
сти, која се разлива свуда: по небу, по горама, снежним долинама и огромним лавинама, што се па 
асак проломи се кроз узину и одјекну по горама, а густ дим покри шипражје и њега.{S} Сад није в 
орне горе и мрачне дубодолине, што међу горама зјапе, као страшни амбиси, постају још мрачније  
 договарају.{S} Пропусте ли до пролећа, горе ће се напунити хајдуцима толико, да им ни с добром 
аптавали и час по час завиривали у хан, горе у пространој соби седело је око дваестак Турака, н 
омени му изађе онај пут, што кривуда од горе Мар—Илије Давидовој пећини и јаслима, у којима се  
око њега, па га куме и преклињу, да иде горе и још једаред покуша, неће ли умилостивити Турчина 
рано небо, што се наслања на усталасале горе и планине, ништа, ништа; њој је зујало у ушима сам 
таде висећи у ваздуху.{S} Да се подигне горе није било никако могуће, а да остане овако висећи  
У овој злаћано-тамној светлости суморне горе и мрачне дубодолине, што међу горама зјапе, као ст 
ад је Рупић дошао међу сељаке, водио се горе жив разговор.</p> <p>— Тако мора бити, ако не хтед 
илно су се забринуле, гледајући како се горе и планине пуне хајдуцима, којима већ беше догрдело 
да вам Турци буду добри, а овамо пуните горе хајдуцима и купите се по манастирима, где вам онак 
а му ваља брата светити и мрзети Гагиће горе и од самих Турака.{S} Помисао, да ће ага Џинић на  
је најбоље, али, хвала Богу, кад није и горе.{S} Наредили су глобу.</p> <p>— Сви ћемо потеглити 
 чела и очију, које у грозничавој ватри горе; а у глави је осећала необичну тупост, као да је т 
 му се за неколико својих висина успети горе.{S} Он се раскорачи, размакну лактовима и поче се  
еба и земље.</p> <p>Али успужати се чак горе било је и сувише тешко.{S} На половини пењања поче 
ирину.{S} Мрак је већ у велико покривао горе и планине, али је на овој ширини било све осветљен 
а.{S} И тако није се знало, шта је било горе: или остати у селу, па трпети свако насиље и плаћа 
лагано, ногу пред ногу, поче силазити с горе, на којој му се чињаше да је осетио и примио завет 
ма густих храстових шума, што покривају горе и подгорја Рудника.{S} Бујна се светлост разли по  
је стара Гагићка.</p> <p>— Водите кућку горе! — викну Шаћир, па се осврте и поче мрко премерава 
/p> <p>Нема тишина разастирала се у врх горе, где је стајао усамљен калуђер и замишљено гледао  
агићка донесе.{S} Тек кад стигоше у врх горе, одакле ће се спустити у долину, стадоше оба путни 
хну.{S} Усамљен и брижан стајао је уврх горе, као на мучној распутици.{S} Ма којој се страни ок 
емног широког огњишта, на коме је ватра горела.</p> <p>— Па шта мислиш сада? — запита Ђура, нам 
ни на девојчине усне, које су као ватра гореле.{S} С ненадне хладноће девојче се мало стресе и  
ајчину руку с чела, које је као у ватри горело.</p> <p>— Па што гориш тако?</p> <p>— Где је уја 
оне у земљу.{S} Под ногама јој је чисто горело.{S} Најзад, кад опази да Турчин само држи тестиј 
></p> <p>— Гори манастир!{S} Помагајте, гори манастир! — пролете као муња кроз престрављену гом 
јену гомилу.</p> <p>— Манастир, ага!{S} Гори манастир!</p> <p>— Дур бе, домузи!{S} Нека изгори  
ласа и зажубори.<pb n="231" /></p> <p>— Гори манастир!{S} Помагајте, гори манастир! — пролете к 
а је он овамо доспео.{S} Она молитва на гори, порука Ђорђу, непоуздано Смиљкино скровиште, неус 
и <pb n="201" /> пристанак и одговор на гори, па онда она ненадна нада, која му, у ономе часу,  
о?</p> <p>— Како ништа, кад ти сва коса гори!{S} Угаси то!</p> <p>— Лези, теби је зло! — одгово 
се људи.{S} Би им чудно, што у цркви не гори ни свећа ни кандило, а нема ни игумана ни духовник 
 беде и напасти, да му помогну у пољу и гори.</p> <p>Кад је довршила, прекрсти се, метаниса и ц 
војим гуслама једнако крстарио по Црној Гори и Србији.{S} Од сабора до сабора, од славе до слав 
слио је, да ће Хаџија вековати у Светој Гори; па сада, ето белаја!</p> <p>— А муселим опет разб 
е прекида сетну мелодију, разлеже се по гори и дољи.</p> <p>Гомила пратилаца, оборених глава, с 
 је као у ватри горело.</p> <p>— Па што гориш тако?</p> <p>— Где је уја?</p> <p>— У кући.{S} Хо 
ао прамичак маглице пред најмањим дахом горке јаве.</p> <p>Он дубоко уздахну.</p> <p>— Господе! 
гледао као помахнитао.</p> <p>Игуман се горко насмеши.</p> <p>— И сад, Рупићу, да сачуваш село  
ао са сељацима.{S} А то га је тиштало и горко и љуто; то га је тако пекло, да је често зажелео, 
воре, а ти, рајо, трни и издири!</p> <p>Горко осећање обузимало је све више овај разговор, те с 
це сотони, и ти ћеш се у љутим мукама и горком уздисању савијати, али ће се срце Божје оглушити 
аркаше по ражарену мангалу. — Жалимо на горку судбину, кукамо за изгубљеном слободом и проклиње 
розорчић пробијала, осветљавала је више горњи део куле, докле је доњи остајао у полутами.{S} Ре 
авају суморне куле рудничке тврђавице и горовити Медведник, који, на западној страни Рудника, м 
од ујакова погледа, него савршен човек, горостас, који је спреман на све, па чак и на то да смр 
 трепере прам сунчеве светлости.{S} Као горостаси уздижу се над узбурканом гужвом снежних гора  
е више издвајало из таме и разпознавало горостасно чело Рудника.{S} А кроз мрачан ваздух затала 
лећа натуштеног Рудника и магловити вео горостасног Медведника.{S} У овој злаћано-тамној светло 
е у висине, па захвата подножја и плећа горска.{S} Сунчево руменило гаси се полагано и још само 
ње око, наднело се над њима, обухватило горске порубе, па као да хоће да загрли, обујми <pb n=" 
 Рудника.{S} Бујна се светлост разли по горским снеговима, који као усталасано сребрнасто море  
еверни ветар, што дере кроз густо грање горских грмова и навлачи тамне облаке, да на планинским 
ко шумарака и узане удољице, што између горских повијараца слази манастиру Моравцима.</p> <p>Не 
 стазом, уз космати Рудник, стиже у врх горскога седла, на чијој се косој равни указа малени гр 
е меди, па скромном светлошћу трепери у горској сенци.{S} И тај малени крст, што тако светлуца, 
е месту, све докле се ови, силазећи низ гору, не изгубише између густих грмова.</p> <p>Нема тиш 
 очи хвали убицу и још поучава, да се у гору одмеће.</p> <p>Па докле је Рупић као укочен седео  
, ако не успе да народ подигне, он ће у гору, — гора му је кућа; али куда ће раја, куда ми?</p> 
ош једаред у Сали-агу, па онда замаче у гору. <pb n="57" /></p> <p>Још истога дана упаде у Мора 
 забран, а онда се почеше пети уз густу гору, што се над манастиром уздиже.{S} Успут су ова тро 
/p> <p>У вајату, где је лежао покојник, горука прислужено кандило, а украј њега стоји пуна чаша 
у томе се погледу опажао унутарњи бол и горчина, што га распиње, али му и не да да одговори.{S} 
 и сам се међу собом сатире.{S} И та му горчина постајаше све тежа и тежа, јер не имађаше никог 
Можеш, ага, у власти ти је.{S} И сам је Господ претрпео чист и невин муке на крсту, па зар да и 
брлатити, него му је још ваљало хвалити Господа, ако га овај на миру остави.{S} Па баш и да га  
ао човек са онога света.</p> <p>— Целуј Господа! — понови игуман.</p> <p>Старица задрхта...{S}  
 И ви хтедосте да се огрешим пред лицем Господа, да причестим крвнике?{S} Одлазите и не долазит 
 До јуче, до мало час, био је он једини господар, а сад ево и овога калуђера, како се између ње 
а, немирно копа земљу и чека само да му господар попусти узде, на да као стрела јурне, не питај 
о какав зазидан тајни излазак некадањих господара ове тврђавице.{S} Њему је врло добро познато, 
p>пото завлада њоме, да постане њезиним господарем, па ма га то и живота стало.{S} А помисао, д 
 те не може сачувати.{S} Вели, Турци су господари, а ми смо раја, па неће под старост да пати н 
слегнуо раменима и одговорио: „Турци су господари, а ми смо њихова раја, па морамо слушати“.{S} 
ојима оде уз планину.</p> <p>— Господе, господе, укрсни снагу народу моме, да истраје у борби!  
ан боно и склопи руке као па молитву. — Господе, је ли и то воља твоја!</p> <p>А место одговора 
мљу и шапуће: „Алах ил Алах!“.</p> <p>— Господе, помилуј нас! — прошапута игуман скрушено, па с 
везаних руку у вртлоге бујице.</p> <p>— Господе, граде мој! — узвикну калуђер и погледа у небо. 
е, целива и дубоко се поклони.</p> <p>— Господе!{S} Прими слугу својега и укрепи народ мој! — у 
оје са својима оде уз планину.</p> <p>— Господе, господе, укрсни снагу народу моме, да истраје  
аве.</p> <p>Он дубоко уздахну.</p> <p>— Господе! — јекну узбуђено и подиже очи тамној иконици,  
, што их један заробљен народ под туђим господством подноси.{S} Догађаји, као што су они са Сми 
> <l>Јаох мени несретници,</l> <l>Какве госте дочекујем?</l> <l>Како ће им мајка рећи,</l> <l>К 
<p>Хаџи-Ђера и калуђер дочекаше незване госте у ходнику.</p> <p>— Добра ти вечер, хаџија! — поз 
јаче, — рече Милоје кад испратише тужне госте, — сумњаш ли ти у кога?</p> <p>Рупић зачуђено пог 
о јаче то слабије, те обасјава трпезу и госте, који су већ поседали око трпезе.{S} У челу седи  
ић.{S} И откуда да ти тај хајдук дође у госте, баш када ће Рамо погинути, ха?</p> <p>— Он није  
сасвим раздани, те да му и Турци дођу у госте?! — одговори Мратић, коме не би баш најмилије, и  
ле овакога помена, почеше <pb n="23" /> гости прихватати и вечерати.{S} До сада се само ћутало, 
ико пута обредио аге чашицом ракије.{S} Гости су седели на приземном миндерлуку, мало заваљени  
ојима беху разна јестива и пића, што су гости донели на даћу за покој душе.{S} Један од сељака  
ћемо га и сами, — одговори један између гостију.</p> <p>— Баш и да га субаша ухвати и да ме поз 
рави Хаџи-Ђеру Шаћир-ага. — Јеси ли рад гостима?</p> <p>— Увек добрима, честити ага! — одговори 
аташе торбу, па, тако редом приказиваше гостима, шта је ко донео.</p> <p>— Наш кум, Илија Мрати 
еме, а место свега поче се разлегати из гостинске собе и трема одмерено хркање.</p> <p>Тамна по 
уз живахан разговор окретали ражњеве, у гостинској соби је искушеник већ неколико пута обредио  
Турци уђоше у пространи трем, што је уз гостинску собу, па се разузурише око широког приземног  
а, ниско се поклони.{S} Шаћир-ага уђе у гостинску собу, а с њим ага Џинић и још четири до пет л 
очивала на јабуци од кубурњака, била је готова на крв.</p> <p>— Она... — простења старац, — она 
цу, налакти главу о колена, па укочено, готово несвесно, гледаше у жеравице, по којима се већ у 
ко трпезе.{S} Лагано и из почетка тихо, готово јецајући, а за тим све гласније и гласније, поче 
</p> <p>— Доћи ћу, — прошапута Станојка готово нечујно.</p> <p>— Не дочух, шта рече? — запита Џ 
а сами друм изхерио, дубоко уздахну, па готово тетурајући се, као ван себе, пође низ друм, пут  
витим пламом. — Оди овамо!</p> <p>Па је готово довуче до кута, где трепери кандило над почађало 
а је, као и остале, распучених недара и готово полунага.</p> <p>Хаџи-Ђера и нехотице погледа у  
оку тамнику, кроз који се могло ступати готово усправно. <pb n="223" /></p> <p>Више не смеде ча 
расејано слушао што му говоре: а они су готово сви у један глас говорили.</p> <p>— Душе ми, бра 
га кнеза Симу, то се њих четворица нису готово ни раздвајали један од другога.<pb n="137" /></p 
околини.{S} Сродници и пријатељи, којих готово имађаше у свакој моравачкој кући, знали су за ов 
од времена на време залетала у коло, те грабила једну по једну девојку.{S} Не дижући више главе 
хтевао, стара Гагићка је успут јецала и грабила но снегу једва утрвеним крчеником.{S} Скоро обн 
 као да му шапуће: „Он је победа твоја, град твој!“ <pb n="175" /></p> <p>Игуман се побожно пре 
су се свом жестином на њезино срце, као град на винову лозу.<pb n="103" /></p> <p>Па ипак у тој 
али-ага је постао заповедник рудничкога града и села око Рудника, а он његов најбољи помагач.{S 
уку у вртлоге бујице.</p> <p>— Господе, граде мој! — узвикну калуђер и погледа у небо. — Ти бди 
Бирчанина! — упаде Станојка. — Синоћ су градили весеље, па сам из Суљиних уста чула, како су се 
и се обретоше па маленом пољу, што дели градић од тврђавице, дуж чијих се бедема пружају дубоки 
а, на чијој се косој равни указа малени градић с густим крововима и неколико витих минарета, шт 
старој гробници некадање властеле овога градића.{S} Мора покушати још с десним отвором, па, буд 
 сувишну тамнину унутра.</p> <p>Као и у градићу тако је и око тврђаве владала мртва тишина.{S}  
н тврђаве, знао је, да се сада налази у граду, а у то га <pb n="227" /> је уверавала и ова башт 
окле се све не ућута.{S} Шаркија умуче, граја занеме, а место свега поче се разлегати из гостин 
 обиђу приведоше га тик самога кола.{S} Граја и смех Турака и цика девојака, с којима заметаху  
да за тренутак заборави, није успео.{S} Граја и гласови срамотне попевке разлегали се у његовим 
хучи и необично шуми, а за њим се дигла граја од потере.</p> <p>— Прескачи! — викну некакав гла 
 се једаред, као да му од некуда долази граја.{S} Стаде ослушкивати.{S} То су први људски гласо 
и на Рамову шалу, побеже у мрак.</p> <p>Граја и весеље још је по мало трајало, али силна ракија 
 <p>— Хаџи-Ђера.</p> <p>— Хаџи-Ђера?! — гракнуше сви у чуду.</p> <p>— Откуда он овамо?</p> <p>— 
 једва разлактати о њу.{S} Једна дебела грана повила се у јаму, али да је дочепа, ваљало му се  
Ђера.</p> <p>Али ма колико се ова сумња гранала у његовим мислима, он ипак није могао стећи и у 
 да је близу ивице, а врхови оне дебеле гране нихали су се над његовом главом.{S} Игуман пружи  
ном младићске бујности, која не познаје граница и не разбира, где јој се ваља зауставити, него  
м главом.{S} Игуман пружи руку, дохвати грану и сави је, а за тим је и другом руком прихвати.{S 
а ведрина <pb n="49" />, а одмах за њом грану прва сунчева светлост над оснеженим врховима густ 
човеку, који се оберучке хвата бусена и гранчица, да се испне изнад провале над којом виси, али 
реса кубурњак у дим.{S} Неколико ситних гранчица посуше га по глави; он трже и други пиштољ, ис 
уша.{S} Лескова честа украј пута повила гранчице под снежним теретом, па се љуља с ненадна лепр 
пта криоцима и одлете, а са занихане се гранчице стресе снежни терет на земљу.<pb n="2" /></p>  
лепршања малене зебе, што је слетела на гранчицу, извила кљунић и гледа како промичу крупне леп 
а онда уђоше у леску, насекоше ножевима грања и прућа, удесише како се могло, па положише онесв 
хвати за њих и ослободи лактове.{S} Шум грања и свеж ваздух, што је ћарлијао око њега, казивао  
 и расу око њега, па докле се разливао, грање се нихало и прегибало, а њему се учини, као да му 
умене таласе планинске зоре.{S} Огорело грање и стабла око манастира, по којима је попало иње к 
асу лак ветрић зашуме, и зашушта снежно грање, као тајанствени шапат, и тај шум разли се и расу 
колико јадика оборило украј обале тужно грање, по коме се наслагао снег, па трепери као сребро  
хучало као потмули шум, кад се шумовито грање занија.{S} Колена су му поклецивала од страха на  
о је северни ветар, што дере кроз густо грање горских грмова и навлачи тамне облаке, да на план 
ац шуми час јаче час слабије, кроз сухо грање и густе шумарке, што су прекрилили усталасалу око 
лас разлива по зраку, трепери по сухоме грању, које се лагано ниха и суморним шуштањем уплеће у 
 <p>Његов друг, Ђура Милутиновић, је са Грахова, али је са својим гуслама једнако крстарио по Ц 
из Вранића, а други Ђура Милутиновић са Грахова.</p> <p>Обојица су била познати у београдском п 
 жива покрета, имала је смеђе курјуке и грахорасте очи, над којима су се извијале танке обрве.{ 
Они су се борили против Турака на утоку Граца у Колубару.{S} Ту, на једном избрешку, дизала се  
тајао је калуђер насред собе.{S} Крупне грашке зноја рониле су се с чела, а срамота, што је уср 
и и узрујаности с њега су капале крупне грашке зноја.{S} Није никако желео да се на овоме месту 
густој магли, што се с његове простране грбине дими, колута, повија и ваља то амо то тамо, па с 
и доле још неко време.</p> <p>— Хеј, да грдне невоље! — уздише Мратић.</p> <p>— Откуда сиротињи 
 крмак на сјекиру, сви, сви, зар нијесу грђи него ли и сваки хаинин, бива?{S} Хајдука бар знам, 
атиш амо, наћи ћеш ме како висим о овој гредици.{S} А већ после дођи с <pb n="89" /> твојим аго 
p>Докле је читао, путници су се ћутећки грејали.{S} Један од њих био је Павле Поповић из Вранић 
е, наложили велике ватре, па се око њих греју и жуборе.{S} Свако се село оделило за себе, а у с 
е, <pb n="183" /> она их поче очајнички грепсти и уједати за руке.{S} Али узаман.{S} За неколик 
е опроштај на исповести, био би највећи грех.{S} Зато се није ни усудио да се утече у његову ре 
еда на Руднику.{S} И у самој ствари тај грех и срамоту осећао је Хаџи-Ђера дубоко, то га је тиш 
ти.</p> <p>А докле је у селу Хаџи-Ђерин грех са сваке стране обртан и претресан, дотле је овај  
 плачеш?</p> <p>— Аман, ага, остави ме; грехота је!</p> <p>— Ех, да луде женске главе!{S} Каква 
 уста, да ниси крив смрти Милановој.{S} Грехота је чекати још коју жртву.</p> <p>Гагић сумњиво  
.</p> <p>— Него?<pb n="127" /></p> <p>— Грехота ми је овде рећи, — одговори она, па брзо изађе  
<p>— Ех, да луде женске главе!{S} Каква грехота, болан?{S} Зар ја хоћу да те сачувам Рудника, к 
ве помоћи?{S} Зар нам не можеш духовати греху?{S} Кажи какву хоћеш епитимију, примићемо је и ис 
у помогне! — застења Рупић.</p> <p>— Не греши душе, Рупићу, — одговори игуман. — Гагићи нису уб 
се крсте, па можеш рећи Рупићу, нека не греши душе о другога.{S} Ја већ не могу!{S} Пријатељи с 
 /></p> <p>— Истина је, хаџи-духовниче, грешно је клати се, али зар Гагићи нису први започели к 
резам чак и од своје сенке.{S} Можда је грешно, што ти велим, али тако ми ове светиње, родио би 
на дахије.{S} Напомињали су му, како је грешно и срамно трпети то што он свакога дана гледа на  
} Њему се у томе часу учини, да би било грешно да је није избавио, баш и кад би знао, да је то  
ру од чардака и расејано гледао у бујне гриве турских коња, како их у лету ветар таласа и мрси. 
</p> <p>Мучен оваквим мислима, чисто се гризао у себи, а десницом, која му је једнако почивала  
нешто сличан једва заузданом хату, који гризе жвале, трза уздама, немирно копа земљу и чека сам 
рављао на своју судбину, у толико га је гризла помисао, да су, као и Станојци, и овој ушли у тр 
што је убио Турчина, а још маље да гаје гризла помисао на крв.{S} Сазнање да је прву крв пролио 
крсну пред очи све, што га је дан и ноћ гризло.{S} Досада је гледао, како дахијски Турци глобе  
словено! — узвикну народ као из једнога грла, а мало затим некадањи непријатељи измешаше се међ 
јају, а с високих бедема зјапе топовска грла, као расклопљене чељусти, што само очекују да жртв 
 кршна младица, пуначких недара, снежна грла, румених као крв усана и тамних очију, које чисто  
 облине недара, Станојка прикопча испод грла убрану мараму, што јој на темену покрива малу и ка 
ога, зар да и њега изгубим? — врисну из грла и поче се трести као у грозници, а сузе као дажда  
ише од осталих.{S} Мени је дошло већ до грла, кад помислим само, како нас раздиру вуци, а ми, м 
! — узвикну Рупић и превуче шаком преко грла. — А мислиш ти да нисам чуо, како си ону несрећниц 
p>— Бог те чувао, сине! — јецала је она грлећи га.</p> <p>И снаха приђе деверовој руци, да се о 
у, целује га и после се враћа у гомилу, грли и љуби до себе, а свакоме за силавом трепери светл 
е отимао, него је пустио старицу, да га грли, љуби и милује до миле воље.</p> <p>— Бог те чувао 
а га, као наваљена стена, притискује, а грло му се сузило, па једва дише.{S} У неко време обазр 
а поче га притискивати тешко очајање, а грло му се стеже, те у један мах не мога прословити ни  
, у очима му сија небесно блаженство, а грло звони и извија, као никада дотле: „Тјело Христово  
врат, а одатле, с рамена на недра и под грло.{S} Она је у самој ствари била врло лепа, можда мн 
е наднесе старица, па, јаукнувши што је грло доноси, поче нарицати.{S} Нема очију, које не би з 
} Мратић осећа, како му се нешто пење у грло, па чисто не може да дахне.</p> <p>— Оче!{S} Опрос 
снути.{S} Ова помисао узмути му душу, у грлу га поче гушити и он скочи са седишта.</p> <p>— Бож 
ума, мало час, — одговори Станојка, а у грлу јој запиње свака реч.</p> <p>— А ти сама, ха?</p>  
 немо слушале ову тугу.{S} Многима се у грлу купило, а неколико њих утрше сузу, што се из ока к 
мо ћути.{S} Лепо осећа, како га нешто у грлу гуши, па му не да пи дахнути, а у себи се кида од  
уди.</p> <p>Старици намах застаде дах у грлу, пред очима јој се смрачи, и она обнезнањена паде  
ад је игуман ућутао, они су још осећали грмљавину његових речи, која звоњаше тако чудно, тако с 
з руке синовље.</p> <p>— Доле оружје! — грмну игуман, прискочи и снажном мишицом изви из Милоје 
д очију агиних.</p> <p>— Доле оружје! — грмну ага, кад угледа у гомили наоружана старца.</p> <p 
 Јесте, честити ага!</p> <p>— Дишери! — грмну Шаћир. — па чекај тамо.</p> <p>Рупић се поклони,  
си мајку за сису уио!{S} Дедер, Суљо! — грмну Шаћир и као помаман скочи са седишта.</p> <p>На о 
и од овога насиља.</p> <p>— Ех, лепо! — грмну ага. — Место једне имаћеш обе срамоте. — И крочи  
етар, што дере кроз густо грање горских грмова и навлачи тамне облаке, да на планинским плећима 
е планине, а час на оно неколико старих грмова, што се раштркано уздижу према хану, са снежним  
ећи низ гору, не изгубише између густих грмова.</p> <p>Нема тишина разастирала се у врх горе, г 
ра и долова и почне повијати стогодишње грмове, као тучно класје, до саме земље, тако се повише 
 је у њему, па, ломећи стење и љуљајући грмове из корена, однела га заједно са овом црквицом да 
д разиђе, ови се упутише са игуманом на гроб Миланов.{S} Сви се побожно прекрстише, целиваше кр 
ру дара од милоште.</p> <p>Игуман окади гроб, очита молитву, па када спомену последње „Вјечнаја 
 море, докле год човек гледа на синовљи гроб, а змија на одсечен реп, дотле им нема мира.</p> < 
ића, који су јуче испратили покојника у гроб, изашли су јутрос на појутарје, па, после баба-Анђ 
о су само из ове куће три главе легле у гроб, него сада да гледа још, како му Турци пале кућу,  
де знак да се сандук заклопи и спусти у гроб. <pb n="3" /></p> <p>Сад пратиоци начинише тесан к 
и слете Станковићеву гробу.{S} Са овога гроба угледа, како се све већма и већма помаља страшна  
ути, докле год буде гледала три синовња гроба, ни ја, гледајући деветнаест укинутих глава, што  
 тако, Гагићу?{S} Ено тамо деветнаестог гроба, још је свеж!{S} Знаш ли кога Рупић криви за ово  
ва.{S} Милоје, који је стајао још украј гроба, бленуо је несвесно и немо у дрвену крстачу, на к 
 ујака Рупића.</p> <p>Сељаци изађоше из гробља, па се изгубише у белини, што се стуштила и густ 
ат стражаревих ногу, било је узалуд.{S} Гробна тишина владала је споља као и унутра.</p> <p>Лед 
подрум или, ко зна, можда и каква стара гробница.</p> <p>Нејасно осећање, да му ваља сићи тамо, 
 претворило у наду.{S} Можда то није ни гробница ни подрум, него какав зазидан тајни излазак не 
паса или ће му ова потајна јама постати гробница?{S} Разрогаченим очима обазирао се око себе, н 
још с десним отвором, па, буде ли и оно гробница, онда му нема друге, него да остане у једној о 
узнемирене кости покојника, па изађе из гробнице и сави у други тамник.</p> <p>Неколико корачај 
им одмах напипа зид.{S} Био је у старој гробници некадање властеле овога градића.{S} Мора покуш 
емна тишина, глуха и нема, као што је у гробници око мртваца, а са зидова заудара мемла.{S} Пру 
едало му је, као да је зазидан у камену гробницу, из које се више никада неће избавити.{S} Око  
ака.</p> <p>— Зар и то питаш?{S} Ено ти гробова твоје браће, па нека ти они одговоре.{S} Ко ти  
не прегрми?</p> <p>— А куда бих од оних гробова? — прошапута Анђа и навуче губер на очи.</p> <p 
оком дрвеном надстрешницом, и те снежне гробове, што су, као стада белих јагањаца око пастира,  
и, али ја нећу.{S} Зар да осрамотим оне гробове?{S} Хеј, море, докле год човек гледа на синовљи 
гробови, оче?</p> <p>— Оставите на миру гробове!{S} Покојници њихови не ишту крви него љубави.< 
а да се измире и ижљубе?</p> <p>— А они гробови, оче?</p> <p>— Оставите на миру гробове!{S} Пок 
а се још није све свршило, и да за овим гробом има још један да се ископа.{S} И та га помисао т 
разореном црквом, као дете над мајчиним гробом, као мати над празном колевком, из које је смрт  
 ново сазнање врати је поново јучерањем гробу, који је до мало час заклањао Милојев догађај.{S} 
ња суну она натраг и слете Станковићеву гробу.{S} Са овога гроба угледа, како се све већма и ве 
 онога, што под земљом почива.</p> <p>А грозница, што је непрестано тресла, све је више пламтел 
 женски.</p> <p>Игуман се стресе, као у грозници, наново седе, па зарони главу у шаке и тешко у 
и више.{S} Уста са седала и поче, као у грозници, ходати по узану простору.{S} Желео је, да поб 
азити, толико је захватише, да је као у грозници дрхтала.{S} Откуда она овде и зашто је држи та 
е потпуно саломљена, треперила је као у грозници, а срце јој живо куца и лепрша као у кавезу уз 
— врисну из грла и поче се трести као у грозници, а сузе као дажда линуше низ њено лице.</p> <p 
су га и сељани тако звали.</p> <p>Као у грозници цвокотао је чича-Боца, гледајући у наперене пу 
} Са узалудна напрезања поглед му поста грозничавији, и он без циља луташе с листа на лист, кој 
ни крст ни молитва што је, на коленима, грозничаво шапуће, нису више у стању, да усталасалу душ 
иметило ништа, осим хладне присебности, грозничаво је пламтело, а поглед је плаховито стрељао о 
т јој се стаде мутити и она се занесе у грозничаво бунцање.</p> <p>Снаха је лебдела над њом.</p 
елих образа, врела чела и очију, које у грозничавој ватри горе; а у глави је осећала необичну т 
ала на узнемирену лицу и очима, које су грозничавом ватром севале.</p> <p>— И Ђорђе мисли, — пр 
муке, па зацело и смрт, опоменуше га на грозоте што их мора поднети.{S} Ледена језа пролете му  
ехристијанима нема!</p> <p>Као да га је гром поразио, тако устукну Мратић с људима.{S} Народ се 
, рајо, море, ко уби Рама?</p> <p>Да је гром из ведра неба треснуо међу њих, не би их толико за 
их очекују само један миг, па да се као гром саспу у збијену гомилу.{S} Сељани ставише руке на  
старца.</p> <p>Закрвављен агин поглед и громовит глас толико препадоше чича-Боцу, да не имаде к 
 силно:</p> <p>— Стани, Турчине!</p> <p>Громовит прасак проломи се кроз узину и одјекну по гора 
ино срце, слушајући клетву, што се, као громовити пролом, разлегала са игуманових усана.{S} Пав 
олела и поштовала, да их је све ово као громом поразило.</p> <p>Па тако је било и у Моравцима.{ 
ји ведра чела и спокојно корачаше уским гротлом манастирске долине.</p> <p>Анђа изашла на кућни 
 дана не донесеш на Рудник двије хиљаде гроша крвнине, онда нека ме нико не чека у селу.</p> <p 
ош силније одјекну, а за њом и неколико грубих гласова, тргоше га из дубоке замишљености.{S} Вр 
 мртвачки сандук, уз који је прислоњена грубо истесана крстача.{S} Уз вочиће гази гологлав млад 
силницима поста једина сврха, да својом грубом силом застраше народ и сасвим га притисну, а за  
 отолен! — продера се други, па се баци грудвом на старицу.</p> <p>Али ова је из гласа нарицала 
опоро.</p> <p>Слепчовођа положи шаке на груди, па се понизно поклони.</p> <p>— Опрости, ага, ал 
де на лешину братовљеву, зарони лице на груди покојникове и силно зајеца.{S} Старица такођер вр 
ринесе шаку челу, а за тим је спусти на груди, па, тако држећи је на прсима, саже се и целива р 
 прса и тресну га о ледину, клече му на груди, па му чврсто притеже руке земљи.</p> <p>Као обра 
5" /></p> <p>И глава игуманова клону на груди.{S} Из дубине душе поче осећати, како је и тешко  
Обгрливши игумана, сакри лице на његове груди, па се тако од плача и јецања само тресе.</p> <p> 
м загрме и бљуну ватрени потоп на дрске груди што им се примичу.{S} И ту непомичну тврђаву ваља 
е Рупиће, чија ће мржња тровати братске груди.</p> <p>— Авај! — уздахну игуман боно и склопи ру 
 да нема никога, притрча Турчину.{S} Из груди и из уста Турчинових лопила је крв и јасним румен 
 трећи, па истеже кундаком и груну је у груди.</p> <p>Старици намах застаде дах у грлу, пред оч 
ђе му да потргне кубуру и да је саспе у груди Гагићу.{S} После ручка диже се са осталим Турцима 
е Гагићева мати,<pb n="62" /> буса се у груди и лелече.{S} До мало час кућа као око, а сад ни к 
>Мати не мога издржати више, груну се у груди и поче плакати.{S} Наједаред приђе сипу, загрли г 
о!</p> <p>Он се гневно удари песницом у груди, да чисто зазвеча: лице му зацрвене, а на очи му  
љале очи Милојеве и кубурњак, наперен у груди Рупићу.</p> <p>— Помажи, оче духовниче! — запишта 
страну и обема песницама груну субашу у груди таквом снагом, да овај посрте.</p> <p>Силан гнев  
 на Косову.{S} Звуци гусала отварали су груди рајине, а песма његова доимала се душе слушалаца, 
p> <p>Очајан јаук изви се из игуманових груди, и он се пробуди.</p> <p>Свеже зорино руменило об 
 од њега.{S} Он јој привуче лице својим грудима, а у исти мах погледа Станојку значајним поглед 
.{S} Па још су чим и како?{S} Зар голим грудима и празним шакама?{S} Та у овоме народу Бог зна  
дуга лица, с танким брцима и раздрљеним грудима, по којима су се ухватиле леденице, био је слеп 
рели.{S} Рупићу не умаче овај поглед, у грудима му се следи, и он се збуњено још више погну.<pb 
 је збуњен у овој непрозирној тами, а у грудима му је живо куцало.{S} Где је сада?{S} Хоће ли н 
као у онога коме ће памет искочити, а у грудима се нешто савило, па стеже срце, стеже, да јој с 
арила у лице, па се све зајапарило, а у грудима јој је силно лупало.{S} Она није видела ништа:  
та обузе игуманову душу и њему заигра у грудима од необичне милине.{S} На последњем часу живота 
се више зажелели.</p> <p>Шаћира стеже у грудима; дође му да потргне кубуру и да је саспе у груд 
 на Рудник.</p> <p>Хаџи-Ђери се стеже у грудима, кад зачу овај одговор.{S} Турци појахаше хатов 
помисао, да се мора покорити, стезало у грудима, а пламено руменило час по час обливало је по л 
отме а које од овог разговора, лупало у грудима, као да песницом удара.</p> <p>— Пусти, ага, ам 
е више ближио, све му је већма куцало у грудима.</p> <p>— Што ли зове, куме? — запита Мратић, к 
жио овоме путу, све му је јаче куцало у грудима.{S} Још стотинак корачаја, па ће наићи на место 
енадио овај позив, опет га је текнуло у грудима, кад зачу овај глас.{S} Брзо прихвати палицу и  
на!“</p> <p>Мати не мога издржати више, груну се у груди и поче плакати.{S} Наједаред приђе сип 
иле, изви се у страну и обема песницама груну субашу у груди таквом снагом, да овај посрте.</p> 
је! — викну трећи, па истеже кундаком и груну је у груди.</p> <p>Старици намах застаде дах у гр 
ожали!“ њему <pb n="4" /> грунуше сузе, грунуше као набујали поток, коме је устава сметала, да  
што брата не пожали!“ њему <pb n="4" /> грунуше сузе, грунуше као набујали поток, коме је устав 
а <pb n="73" /> девојче, коме од страха грунуше сузе, — немој ми учинити зла.</p> <p>Још није б 
овник, загрли Хаџи-Ђеру, па му и самоме грунуше сузе.</p> <p>Тек тада се игуман разабра, приђе  
>— Напред, попе! — узвикну неколицина и грунуше га песницама у леђа.</p> <p>Хаџи-Ђера погледа у 
ти, да ће јој срце препући.{S} Сузе јој грунуше, она зарони лице у њено крило и поче силно јеца 
.{S} Место тога силно зајеца и сузе јој грунуше.{S} Клонула душа није имала више снаге, сузе су 
ове таласе, тоне, губи се, нестаје га и грца у општој тузи.{S} Тепање мајчино, која, обливена с 
нице! — јаукну старица и, загрливши је, грцаше у плачу.</p> <p>Игуман се смрачио, па окренуо гл 
 ломила шта да ради, свекрва је збацила губер, подигла се мало и гледа у снаху.{S} Али то није  
оних гробова? — прошапута Анђа и навуче губер на очи.</p> <p>— К’о велим, док се не смири.</p>  
/></p> <p>— Деде, ћеро, привуци ми овај губер, те ме покри; нешто ме зима ломи, — рече Анђа, па 
Анђа не одговори ништа.{S} Скривена под губером мучила се да савлада бол што је ломио.{S} Али ш 
е пијанке.{S} Целе ноћи претурао се под губером с кука на кук, па од силна премишљања није свео 
е зна, како заплива у ове таласе, тоне, губи се, нестаје га и грца у општој тузи.{S} Тепање мај 
овога и онога света, не одаји кћери, не губи душе!{S} Јер одаш ли њу, ти си издала -Христа Спас 
јући несрећну мајку, како се ломи, — не губи душе, не турчи Смиљку.</p> <p>Старица клону.{S} Са 
ешала скида! <pb n="204" /></p> <p>— Не губи душе, — одговори калуђер, а сав цепти од туге, гле 
а то амо то тамо, па се најзад уздиже и губи у високим облацима, што се над њим као растркано с 
ар и да мирно гледа, како се дан из дан губи образ и вера: али да поведе го народ на ове зидове 
мачких кубурњака.{S} Меки звуци шаркије губили су се у овој пуцњави, и само што је покаткад вис 
рни таласи сенчили жаркасто лице, па се губили испод вита струка.</p> <p>А чим су они ушли, она 
 врану.{S} Оно субаша је Турчин, ама не губимо душе, данас сутра ваља нам свима мрети.{S} Игума 
ета Шаћир није имао мира.{S} Дан из дан губио је расположење, а што је више мислио о ономе суср 
 кућу Станковића, те измећариш субаши и губиш душу, заслужио си, да те без икакве милости казни 
асом.{S} А где год би чуо за гуслара да гуди у чијој кући, навраћао би онако оружан до зуба, да 
многи гуслари, па је искупљеноме народу гудио и уз тужну јеку проповедао о некадањој слави и ве 
 Као горостаси уздижу се над узбурканом гужвом снежних гора Рудник с великим и малим Штурцем, о 
о.{S} А када га добро проучи, сави га у гужву, приђе огњишту, па га баци у пламен.{S} Хартија б 
м од јада и невоље, а душа ми пишти као гуја у процепу, кад само погледам шта се све чини са ов 
о дуго, па тек чух, како Мратић спомену Гукош.{S} Мене подиђоше мравци, те ослушнух боље и дочу 
, Пољанице, Козења, Ивановца, Бранчића, Гукоша и Дића.{S} У то доба између Станковића и Гагића  
а.{S} Баш овога часа и њу су довукли из Гукоша, где ју је игуман још синоћ склопио.</p> <p>Као  
х боље и дочух, како му вели: „Био је у Гукошу, баш кад је хаџи-духовник доведе“. <pb n="177" / 
} Овако само зашкрипаше зубима и почеше гунђати, али је пропустише с миром.</p> <p>Кад је изашл 
ка од кубурњака.{S} На плећима му таман гуњац до појаса, са широким скутима, а испод њега на пр 
а, било је доста очувано.{S} На њима су гуњеви и кратки пеленгири, који им досежу једва испод к 
 одговори Станојка, стави леву руку под гуњић, а десном се маши агина скута.</p> <p>— Нека, сна 
бодолинама.</p> <p>Кад навуче свој нови гуњић преко сукнена јелечића, што се припија око вита с 
и снежном, лабудастоме врату, што је из гуњића извиривао.{S} Чинило јој се, да ће од срама проп 
ади с Турцима, да нас отера у хајдуке и гурбетлук“, — помисли и премери игумана испод очију.{S} 
ја због једног хајдука да ломим врат по гурбетлуку.{S} Ти страдај, а ја нећу.</p> <p>— Него ћеш 
мак зграби игумана за врат, окрете га и гурну отвореним вратима, те овај посрћући испаде из соб 
лону под ударцима бичева, одрешише га и гурнуше у један кут, где је и остао, стењући од рана и  
о говорио, извадио је дрвени клинчић из гусала, па је тако расклопио дно и из њега извадио једа 
 и о срамној издаји на Косову.{S} Звуци гусала отварали су груди рајине, а песма његова доимала 
о браће, о чијој јуначкој смрти и данас гуслају слепи гуслари по манастирским славама и сајмови 
екшао, да не би више смео ни приступити гуслама, ни чути једнога звука о својим дедовима.{S} За 
иновић, је са Грахова, али је са својим гуслама једнако крстарио по Црној Гори и Србији.{S} Од  
тагана за пасом.{S} А где год би чуо за гуслара да гуди у чијој кући, навраћао би онако оружан  
 од славе до славе ишао је, као и многи гуслари, па је искупљеноме народу гудио и уз тужну јеку 
ој јуначкој смрти и данас гуслају слепи гуслари по манастирским славама и сајмовима.{S} Мрзео ј 
 торби?</p> <p>— Слепачка посла, ага, — гусле.{S} Далек је пут, па се тако прихрањујемо код доб 
 — рече слепчовођа, па извуче из бисага гусле, колико тек да увери агу, како у бисазима више ни 
прозора и изгуби се у оној вејавици.{S} Густ се мрак навуче на очи игуманове.{S} Он се обазре п 
ми се кроз узину и одјекну по горама, а густ дим покри шипражје и њега.{S} Сад није више ништа  
бубњало и тутњало у глави, па, докле се густ дим вукао по снегу, он је, сакривен у честару, пун 
="222" /> Над њим и испод њега ширио се густ мрак, а одоздо је била влажна мемла, пуна трулога  
 навали се удобније на узглавља и пусти густ облак дима.{S} А знаш ли почем за рудничку кулу?</ 
да учини што већи скок, и праћну се.{S} Густа помрчина обујми га свега, и он осети како стрмогл 
зађоше у трем, па отуда на двориште.{S} Густа помрчина полегла је пад околином и навејаним снег 
 загледа напоље.</p> <p>Тамо је полегла густа помрчина, па, тек кад му се очи навикоше, опази к 
 и одахне.{S} Десно, у страни, пружа се густа шума, која као подужи језик пресеца ову дубодолин 
аки сумрачак брзо се претвори у мрак, и густа тамнина обухвати брда и долине.{S} Иза рудничких  
но. — Опрости народу и спасавај!</p> <p>Густа тама као тесто испуњавала је шупљину високе куле, 
ива.</p> <p>Ага Џинић нестрпељиво пушта густе димове, па од времена на време погледа оној стран 
. <pb n="161" /></p> <p>Ага Џепић пушта густе димове и натуштено гледа у страну.</p> <p>— Шта ћ 
им Рудником, који се и не распознаје од густе вејавице.{S} Нека необична тишина полегла на све  
ман и промаче шаком преко висока чела и густе, још црне косе, у којој се тек гдегде опажала по  
не, тако је и Милоје јурио кроз шибље и густе шумарке.{S} С камена на камен скакао је, а од сил 
час јаче час слабије, кроз сухо грање и густе шумарке, што су прекрилили усталасалу околину.{S} 
, напуни лулу и поче замишљано одбијати густе димове.</p> <p>У први мах, кад је онако преплашен 
ир је само ћутао, сркао кафу, пуштајући густе димове <pb n="48" /> из распаљена чибука, и замиш 
ако, него је гледао пред собом, одбијао густе димове и сркао кафу.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу,  
 коме је седео подвијених ногу и пуштао густе димове из распаљена чибука, гледа кроз прозор, не 
гом Џинићем, који је у томе часу пуштао густе димове и сркао врелу каву из сребрна филџана.</p> 
шчаним димом, те изгледаше као да су се густи, бели облаци кроз таван сурвали.</p> <p>На пуцањ  
јући, изгубише се заједно с чобанином у густи мрак.</p> <p>После вечере и пића, које загреја аг 
хркање.</p> <p>Тамна поноћ полегла је с густим облацима, а студени ветрић пиркао је озго с план 
на чалма, а испод ове севају мрке очи с густим веђама.{S} Цело лице, с малом брадом и танким бр 
ој се косој равни указа малени градић с густим крововима и неколико витих минарета, што се међу 
бродове и зађе у мечју леску, која је у густим честарима туда бујала.{S} На овом месту сучељава 
сунчева светлост над оснеженим врховима густих храстових шума, што покривају горе и подгорја Ру 
>— Пеци кахву! — рече и повуче неколико густих димова.</p> <p>—- А хоћеш ли примити кнеза? — за 
 Шаћир ага свој говор, па одби неколико густих димова и продужи сркати из сребрна филџана врелу 
не диже.</p> <p>Ага Џинић одби неколико густих димова, па онда упиљи у Станојку.</p> <p>И не по 
мало заста, сркну кафу и пусти неколико густих димова из распаљена чибука.</p> <p>— Ама шта је  
, силазећи низ гору, не изгубише између густих грмова.</p> <p>Нема тишина разастирала се у врх  
ml:id="SRP19040_C6"> <head>6.</head> <p>Густиш, кроз који је Милоје с Дамљаном носио Смиљу, сла 
, с које би се могао дохватити шумскога густиша, то није могао разабрати никако.</p> <p>Све се  
ве с њом догодило и откуда сама у овоме густишу са Станковићем.</p> <p>— Ћути! — осече се Милој 
дости.{S} Високо над њим затрепта небо, густо засејано крупним звездама, које се по недогледној 
у.</p> <p>И одмахну безбрижно руком, па густо задими.</p> <p>Међутим, друга мисао, много журниј 
.{S} То је северни ветар, што дере кроз густо грање горских грмова и навлачи тамне облаке, да н 
се изгубише у белини, што се стуштила и густо веје и закрива још свеже трагове пратилачких стоп 
утами.{S} Решетке на прозорчету биле су густо испреплетене гвозденим шибовима, а зидови, с који 
 Рудника, мрачан и суморан, још дрема у густој магли, што се с његове простране грбине дими, ко 
е донекле обалом, па се онда изгубише у густој шуми, којом се могло све до манастира отићи.</p> 
тирски забран, а онда се почеше пети уз густу гору, што се над манастиром уздиже.{S} Успут су о 
вићева укопа.{S} Гледајући кроз решме у густу вејавицу, Хаџи-Ђера је покушавао <pb n="12" /> да 
метом мрачне ћелије и расејано гледао у густу вејавицу; која никако не престаје.{S} У ћелији и  
пиривала пет година, која је пет година гутала жртву за жртвом, па зар само овај случај, коме с 
ти пред собом.{S} Што даље, све га јаче гуши влажан и трули задах, те је већ после неколико кор 
ти.{S} Лепо осећа, како га нешто у грлу гуши, па му не да пи дахнути, а у себи се кида од муке, 
а, Милоју и свима, који стајаху уз ове, гушила га је, те умало што једаред не подиже руку и на  
, па брзо изађе из храма.{S} Сузе су је гушиле, али стеже срце, да не заплаче.</p> <p>— Хајде,  
></p> <p>Непријатно осећање чисто га је гушило, и он се одједном окрете калуђеру, па и сам упра 
загрли и стаде силно јецати.{S} Плач је гушио, те јој задуго не даде да проговори.</p> <p>— Не  
онај тешки облак, што га је до мало час гушио. — Прибери се, снахо!{S} За пет дана може се мног 
ешко осећање навали на њега, те га поче гушити.{S} У овоме часу осећао се као никада до сада, у 
 помисао узмути му душу, у грлу га поче гушити и он скочи са седишта.</p> <p>— Боже, Боже, зашт 
е сложно бранимо, хватамо брат брата за гушу, па се давимо и зубима кољемо.</p> <p>Тако су још  
ден, не залете, дохвати Петра Гагића за гушу и обори на земљу.{S} Млађи Гагић, који се прогурао 
<p>БЕОГРАД</p> <p>Штампано у Штампарији Д. Димитријевића</p> <p>1904.</p> </div> </front> <body 
кући, навраћао би онако оружан до зуба, да бар чује што о староме јунаштву, кад „младина носи с 
цају му колена, те се с муком уздржава, да се не сруши.{S} Он је знао као и остали, да се свако 
га света, па онда и она потајна страва, да ће субаша пронаћи Смиљку и да ће је Шаћир насилно по 
а његове очи хвали убицу и још поучава, да се у гору одмеће.</p> <p>Па докле је Рупић као укоче 
ри ништа.</p> <p>— Пак, ондакара, бива, да нам прокажеш све твоје јолдаше, с којима узбуњујеш р 
. — Алах није намијенио, ен’ онај бива, да наки цвијет увехне у блату.{S} А крмци к’о крмци, би 
 руке над њихова темена и моли Вишњега, да пошље љубави измиреној браћи.</p> <p>Црква је била п 
" /> вечерњу молитву, која мољаше Бога, да заштити невину душу од искушења и да његовим мукама  
о је више него чудновато видети некога, да по ноћи путује.{S} Путник, па ма који био, у то доба 
џи-Ђера.</p> <p>— Па сутра, ако Бог да, да отпочнемо, ја!</p> <p>Игуман погледа кришом испод оч 
S} А сад, ето, где им се изјалови нада, да ће се преко Колубаре и Љига моћи ма шта започети.</p 
Шаћир. — Сали-ага је отпао до Београда, да их пожури, те да се већ једном започне.{S} Лако је о 
! — запита ага ненадно и оштро погледа, да му не умакне ни један израз Рупићева лица.</p> <p>Ру 
а је потегао оружје и на њега, па онда, да му он сада више ништа не сме, и да ће већ сутра стра 
.</p> <p>— Хоћу, ага!</p> <p>— Па онда, да ми најдаље за десетину дана разабереш где је Смиља.< 
досте да се огрешим пред лицем Господа, да причестим крвнике?{S} Одлазите и не долазите више ов 
умановој, била је тако живахна и свежа, да он у један <pb n="145" /> мах стаде, заустави чак и  
ђу сељацима, толико је распалио Милоја, да умало и сам не оде за Марком.{S} Ни ујакове претње н 
а у заносу, кад је он отишао по Милоја, да га амо доведе.{S} Сад му је старица испричала све: и 
у, стезао је јабуку од свога кубурњака, да би је сву у прах раздробио, само да је могао.</p> <p 
д очију<pb n="111" /> рудничких Турака, да нешто Рупић није био један између највернијих кнезов 
субаше, а отуда и код рудничких Турака, да су га ови у селу окнежили, те му тако створили још в 
 далеко отерао, да опада невина човека, да њему, рођену куму, прича измишљотину и да своју рође 
почиње онда, Бог га видео!{S} Зар чека, да се сасвим раздани, те да му и Турци дођу у госте?! — 
тога и зато, што му се указала прилика, да још више Гагићима напакости.{S} У силној мржњи према 
вот, а сада ево где му се даде прилика, да и мученичком смрћу посведочи, колико је био предан ц 
/p> <p>— Ама, што ли то нема духовника, да се већ једном отпочне? — рече Мратић. — Једва чекам, 
спустити у долину, стадоше оба путника, да се са игуманом опросте. <pb n="173" /></p> <p>— Праш 
ико плоча, те јама оста довољно широка, да се кроз њу провуче.</p> <p>Кад је то свршио, наднесе 
ог његова дела, толико га је ужасавала, да га ништа није <pb n="86" /> могло прибрати.{S} Да је 
ала као јасика, па је чешће покушавала, да се истргне; али чврсте Турчинове мишице снажно су др 
ј њега уживао, толико га је узбуњивала, да је чисто заслепео дивљом мржњом.{S} У њему је планул 
 одговори ништа.{S} Сад би се радовала, да ма ко наиђе овамо, па макар то било и најмање дете,  
екоре, толико су га волела и поштовала, да их је све ово као громом поразило.</p> <p>Па тако је 
ко ишла и у какву би се урвину сурвала, да се не сукоби с Дамљаном, који се баш тада враћао са  
} Соба је потпуно округла, а врло мала, да је једва у своме пресеку <pb n="210" /> износила на  
набујали поток, коме је устава сметала, да се на све стране разлије. „Јаох, брато!“ јаукну и па 
има мужа, те баш кад би га и послушала, да би он ипак њезину лепоту тек покрај њега уживао, тол 
од своју власт Србију, потражише Павла, да му се освете, те он побеже испред гонилаца.{S} Од то 
 у селу.{S} Страст га је толико занела, да су га се чак и његови најбољи пријатељи почели клони 
ше, да ће најзад успети да измири села, да их прикупи око цркве, из које ће, с крстом у руци, у 
у крвну распру не увукосте и осам села, да се заваде, искрве и сатиру.{S} Нисте ли ви Срби, бра 
на раја, што се под ваше скуте прибила, да је као своју децу чувате.</p> <p>— Лијепо, лијепо, а 
 Јавила нам се Трнова Петка и наредила, да не почасимо, него да идемо моравачкој цркви, те да о 
ути.{S} Анђа је по њезину лицу опазила, да се она ломи и мучи нешто.</p> <p>— По Богу, снахо, ш 
 покрет агин.</p> <p>— А ти си мислила, да ће те онај дервиш сакрити од твога аге, ха?</p> <p>С 
, нема сумње, радовао, што се склонила, да нешто није Милоје оним убиством и себе и њега увалио 
овога смеха осећаше, толико га збунила, да се није ни помицао с места.{S} Само је стајао тако и 
 старица, која се иза све снаге борила, да истргне пиштољ из руке синовље.</p> <p>— Доле оружје 
да му је Милојева мати, Анђа, поручила, да одмах дође њојзи.<pb n="176" /></p> <p>По свршеној м 
ковића и Гагића била му је добро дошла, да своје дело другоме подметне.</p> <p>А сад?{S} Ето, с 
амољубље подједнако су га бунили: жеља, да изврши што јој је рекао, није била ништа мања од раз 
-Ђера је за то време ушао у собу агама, да им назове добро јутро, а манастирски слуга поче прис 
 с ватреним очима и окрвављеним зубима, да је раздеру.{S} Од села до села, од сељака до сељака, 
 нешто смео да поручи Ђорђу и осталима, да им каже: „Почињите, ја сам спреман; око моје цркве и 
чинио слепчовођа, па крстари по селима, да нас с Турцима закрви?{S} Намешташ ми дете у заседу,  
и! — узвикну Станојка и полете вратима, да их отвори.</p> <p>Субаша прискочи, дохвати је за рам 
 шта чини.{S} Милоје се окрете вратима, да изађе.</p> <p>— Куда ћеш с тим, Миле?</p> <p>— Па та 
више заноси и буни, па, ма да се отима, да чим било ублажи тако кобне и црне мисли, те да се, к 
на. „Тај ради, да нас завади с Турцима, да нас отера у хајдуке и гурбетлук“, — помисли и премер 
тако се јасно оцрта пред њезиним очима, да не мога издржати више, него врисну и, окрећући главу 
га Џинић наградити, али не смећи с ума, да ће ти се ма ко одужити за твоје улизивање.</p> <p>—  
ко недеља, можда и после неколико дана, да је остао слободан.{S} Онај одлучни <pb n="201" /> пр 
о човечјих бојева дубока, а тако узана, да се могао једва разлактати о њу.{S} Једна дебела гран 
ић. — Ага Џинић је баш опоменуо Милана, да се чува...</p> <p>— Од Гагића! — упаде Хаџп-Ђера. —  
то си наговорио Милоја и онога Дамљана, да се одметну?</p> <p>Хаџи-Ђера не одговори ништа.</p>  
ку, али она је још тако далеко од хана, да се једва разазнаје.{S} Срце му залупа, а нека ватра  
аха домаћинова, ако не имађаше времена, да се пре доласка Турака уклони гдегод у шуму.{S} Па до 
ћира, те је тако имао и сувише времена, да прегледа своје ново станиште, у које га је небратска 
Рупићу? — <pb n="85" /></p> <p>Бог зна, да ли је Суља и опазио Милоја.{S} Ако га није смотрио,  
<p>— Тако и јесте!{S} Алекса добро зна, да оно писмо није писао Рувим, а зна и то, ко га је пис 
у Сали-аги, ма да му то не беше првина, да се занесе за иоле угледнијом девојком или невестом.< 
едина мисао, да је Милоје убио Турчина, да је помагао крвном непријатељу, да је потегао оружје  
а мржња према Гагићима толико је силна, да је на сву меру мрзео и Хаџи-Ђеру.{S} А та је мржња р 
, изгледала му је тако дуга и несносна, да му се чинило, е неће никако ни сванути.{S} Ма да је  
ло и врелина поче бивати тако несносна, да јој се чинило, е ће јој сва изнутрица сагорети.{S} С 
аш ни једног више, који би имао рачуна, да ради Гагићеве убије Турчина.<pb n="159" /> Дакле, ак 
 су за њу толико <pb n="97" /> страшна, да би пре сактисала саму себе, него што би тамо отишла. 
очито сада, кад се на Гагића још сумња, да је извршио оно убиство.</p> <p>И све ово није му дав 
се почела увлачити нека нејасна слутња, да је у сав овај посао уплетен и сам игуман, а нарочито 
 је у крвној омрази.{S} Радосна слутња, да је настао час, када ће, помоћу ових двеју најглавниј 
.{S} Нетренимице гледа Хаџија тамо, па, да би се подигао с пода, одупре се обема рукама о коцка 
ко би?{S} Зар не пострада?</p> <p>— Па, да ви’ш, и није најбоље, али, хвала Богу, кад није и го 
удма!{S} Па сад нека ми дође Хаџи-Ђера, да мири крв!</p> <p>Тако се разговарало око Гагићева зг 
кни овде, а ја ћу отпасти до манастира, да видим јесу ли у кући сами и да јавим.</p> <p>Чобанин 
ка тамница имала је врло мало простора, да би могао бар ходањем протеглити укочене и замрзле уд 
а се обема рукама одупре о његова прса, да се отме.</p> <p>— Сједи мирно, кад ти велим! — викну 
о да се што пре уклоним од ових хрзуса, да их не гледам.</p> <p>— Бој се, пријатељу, — упаде му 
а надао се.{S} Она није толико махнита, да га превари, кад зна шта је очекује сутра, кад зна да 
ли чудна ватра.{S} Учини му се срамота, да, овако оружан, пропусти Турчина да однесе девојку, к 
 корака, заста.{S} Учини му се срамота, да остави у снегу онесвесло девојче, које је мало час и 
 у којој је субашина кула и хан, заста, да се пребере и одахне.{S} Десно, у страни, пружа се гу 
{S} Тек на домаку своје куће што заста, да одахне и да се мало прибере.{S} Ено, тамо му је мати 
 и од јада уморној души нашло се места, да и овај ударац осети.{S} Сад више није имала гласа да 
своме веку, а то једаред било је доста, да му помути ум, занесе срце, да га опије, те да целога 
о фес у клупче, па њиме затискује уста, да не би заплакао.{S} Али кад мајка врисну: „Сине, буд’ 
ваља да чују зарана баш из твојих уста, да ниси крив смрти Милановој.{S} Грехота је чекати још  
ну Анђа. — Шта да радимо?</p> <p>— Шта, да радимо? — цикну Рупић и позелене у лицу. — Ето ти то 
} Па онда, баш и кад би покушао ма шта, да поврати стари ред, како би се то свршило?{S} Између  
 је мало час избавио, а сад га напушта, да се смрзне, да га вуци прождеру.{S} Врати се и наже с 
, ваша мржња.{S} Да сте ви права браћа, да сте у слози, да живите као што хришћанима доликује,  
а се докопа главе макар једнога Гагића, да је одфикари и остави гавранима баш на овоме месту, г 
 чуо, како је саставио Рупића и Гагића, да их измири.{S} Хоће да заклони зликовца.</p> <p>— У т 
 да је прву крв пролио у корист Гагића, да је раскопао своје огњиште ради Гагића, толико га је  
страда, толико је био избезумио Рупића, да је све више долазио изван себе.{S} Милоја је мати ух 
ла је Смиља, која је дрхтала од страха, да ко не наиђе.</p> <p>— Где смо сад? — запита Хаџија.< 
да овим насилницима поста једина сврха, да својом грубом силом застраше народ и сасвим га прити 
 (као зрно ситна и округласта жеравица, да прожеже), он га принесе и спусти на чибук.</p> <p>—  
 све и сва, једина и последња узданица, да их сачува од наметнуте глобе. <pb n="181" /></p> <p> 
ји се оберучке хвата бусена и гранчица, да се испне изнад провале над којом виси, али чега се г 
е?</p> <p>— Тамо, — одговори чича-Боца, да се једва чуло, и показа палцем преко рамена на пласт 
— Лажу, куме!{S} Милана је убио субаша, да се дочепа снахе.</p> <p>— Хајдуче! — јекну Рупић оча 
амо машта, што је запали измучена душа, да се, колико толико, разгали; то је био сан, што се ле 
 на све стране, само да сакрије поглед, да се не сукоби с њезиним очима.</p> <p>Смиља се постеп 
азити ма коју од жена, те да је позове, да јој се нађе у помоћи око болеснице.</p> <p>Пред кућо 
 поцупкује толико развесели пијане аге, да се заценише од смеха.</p> <p>— Свирај, Суљо, свирај! 
х упропасти, а он нема ни толико снаге, да се одупре томе.{S} Па онда, баш и кад би покушао ма  
духовника да се појаве.</p> <p>— Хајде, да их зовемо! — рече Мратић неколицини и пође ћелији.</ 
а главу укине.{S} Опростио бих му онде, да га на овом месту смирим, — зашкрипа Рупић, отр нож,  
манастира подигао.</p> <p>— Убија људе, да крвнику помогне! — застења Рупић.</p> <p>— Не греши  
убаши, овај је до сада већ послао људе, да је доведу, и он је више не може избавити.</p> <p>— З 
ку не учини дуго чекати, те и он изађе, да га потражи.</p> <p>— Немој, оче игумане, не коби виш 
<p>— Зар тако, куме?{S} Ти се баш нађе, да ме овако обрукаш!</p> <p>— Опрости, куме, опростите  
а.{S} А за та два дана нико му не дође, да га позове пред муселима.{S} У овој хладној кули изгл 
ла прилика витеза оклопника, који дође, да му покаже врата спасења. <pb n="225" /></p> <p>— Вел 
 и ради кога?{S} Брзо се окрете и пође, да се што пре уклони, али, после неколико корака, заста 
, од сељака до сељака, лети и запомаже, да спасу девојку, а кад ни један не хте, он се сам зале 
ојци лакну на срцу, и она се брзо саже, да целује десницу игуманову.</p> <milestone unit="subSe 
је истекла, било је тако ведро и свеже, да га је та свежина запљускивала неком необичном топлин 
јо! — довикну Шаћир-ага. — А ти, кнеже, да ми за три дана покупиш новце.{S} Не шалите се главом 
замагљен, те се чини као да се напреже, да разабере предмете око себе.{S} Сад поуми да се дигне 
 се нешто савило, па стеже срце, стеже, да јој се чинило е ће сада препући.</p> <p>А докле је Г 
Чија ли је? — помисли и мало је подиже, да јој лице угледа.</p> <p>— Смиља! — викну и намрштено 
} Данас или сутра учиниће све што може, да га с Гагићима измири; па, ако у томе успе, онда ће с 
м и сам казати.</p> <p>— Оно истина је, да нас је Хаџија много корео и да је држао страну Гагић 
 завет Вишњега.</p> <p>— Само да ми је, да Рупића освестим или да Моравчане од њега отргнем, а  
е на исток, дакле ван тврђаве, знао је, да се сада налази у граду, а у то га <pb n="227" /> је  
 ходати по узану простору.{S} Желео је, да побегне од ове немиле слике, што се заронила у душу, 
е га није сасвим занела.{S} Зажелео је, да пошто <pb n="131" /></p> <p>пото завлада њоме, да по 
се могло распознати обличје, опазио је, да <pb n="130" /> од њих није ниједно женско.{S} Обе пр 
творио Турцима на Рувима.{S} Мислио је, да ће Хаџија вековати у Светој Гори; па сада, ето белај 
, али није обраћао пажње.{S} Мислио је, да је то само туга за изгубљеним мужем.</p> <p>На кућно 
је имао само једно пред очима, а то је, да му ваља брата светити и мрзети Гагиће горе и од сами 
ачај.{S} Нејасна слутња казивала му је, да је ту ипак уплетена нека тајна рука, што им свима ре 
то је ћарлијао око њега, казивао му је, да је близу ивице, а врхови оне дебеле гране нихали су  
свим.{S} Потајни немир напомињао му је, да се још није све свршило, и да за овим гробом има још 
.</p> <p>А ово правдање помагало му је, да разгони оно мучаљиво расположење, што га је осећао,  
 њега!{S} Ја велим, понео човек оружје, да освети брата, а он убија Турчина!{S} И то кога ради? 
ла овој тузи, да се као бујица разлије, да га свега поплави, очи му се наводнише, и он јој лага 
ењу.{S} У овоме часу било би му милије, да чује ма какав тресак или олују, која би се свихорила 
и ако, оче духовниче, није најзгодније, да се започне са Алексом, зар нема другијех кнезова?{S} 
вле, — па, вели, теби је и најзгодније, да удесиш све што је потребно, те, кад плане у Јасеници 
биство, а да сестрића заштити, сакрије, да се уопште за његов спас заложи, значило би то исто,  
 задену за појас. — Знаш ли ти, Милоје, да сам једнако меркао, како да дођем до оружја, па одма 
 положише девојку. — Шта велиш, Милоје, да поделимо?</p> <p>— Узми, вала, све!</p> <p>— Зар? —  
 горских грмова и навлачи тамне облаке, да на планинским плећима отпочину.</p> <p>Хаџи-Ђера сео 
о цео народ, давало је свакоме прилике, да што шта проговори.{S} Али, разуме се, то се шапутало 
са зидова заудара мемла.{S} Пружи руке, да опипа око себе, а прсти му утонуше у дебелу плесан,  
 себи, али руке беху и сувише слабачке, да ишчупају храстове шибове, кроз које је једва руку пр 
за другом ницале, па тако и ишчезавале, да другима места направе.{S} А све те мисли вукле су га 
дао га Мус-аги Фочићу у Шапцу.{S} Веле, да је у њему стајало, како су се дахије позавадиле, па  
ста чула, како су се дахије припремиле, да за неколико дана побију све обор-кнезове, <pb n="229 
ће.{S} Срце му је силно куцало од жеље, да што скорије угледа оне жаркасте обрашчиће, пуначка н 
колико дана дошао је овамо у пријатеље, да се мало проведе.{S} Али и ако није био из овога села 
о мало цвокоћу.</p> <p>— Зар није боље, да се и ми уклонимо кудгод, докле ово чудо не прегрми?< 
кле би ридао на прагу спаљене богомоље, да се духовнику не учини дуго чекати, те и он изађе, да 
{S} Јављали су му, да је настало време, да се листом дижу на дахије.{S} Напомињали су му, како  
="241" /> ћете опростити један другоме, да ћете се измирити, преврнућу одежде наопако, служићу  
оде, господе, укрсни снагу народу моме, да истраје у борби! — кличе игуман, кад се осети у олта 
pb n="131" /></p> <p>пото завлада њоме, да постане њезиним господарем, па ма га то и живота ста 
 <pb n="82" /> те тако, кад га нестане, да ће се на Гагића посумњати.</p> <p>Осим Рупића, коме  
је остави овако немоћну, па да побегне, да га не види, да не сазна, ко ју је спасао — или...</p 
збавио, а сад га напушта, да се смрзне, да га вуци прождеру.{S} Врати се и наже се над ово лепо 
рова, који позиваше моравачке домаћине, да одмах силазе у хан, субаши.{S} Један по један сељак  
к.{S} Шта ће им казати и како да рекне, да је он убио Турчина, и то чега ради?{S} Да спасе Смиљ 
/></p> <p>Она запевка час о час умукне, да мало после још јасније одјекне преко шумарака и узан 
оне оружане прилике, што стоје спремне, да оборе ватру, ако би ма ко што поумио, сељаци не мрдн 
 Саба.{S} То мујезин позива правоверне, да узму јутарњи авдес.</p> <p>Ма да је зимско јутро бил 
стара гробница.</p> <p>Нејасно осећање, да му ваља сићи тамо, сад се претворило у наду.{S} Можд 
ма, он ипак није могао стећи и уверење, да је то учинио баш Хаџи-Ђера.{S} Што је тако одмах пос 
 је најтеже падало, то је било уверење, да он сад не би могао, баш и кад би хтео, да сачува сес 
 ти се! — одговори ова, а све се упиње, да му се извије.</p> <p>— А што, јање моје?</p> <p>— Пу 
е, па сада Срби траже џебане и Официре, да их потуку.{S} Алекса је за ово писмо бацио сумњу на  
д глобе, Рупић се чувао као живе ватре, да се ма пред којим сељаком искаже.{S} Али зато се ипак 
је убија Турчина ради крвникове сестре, да навлачи на село крвнину и гнев Турака, а овамо до ју 
, све докле се не смркне.{S} Бојала се, да је не сретне ага Џинић или ма ко од његових Турака.< 
клони! — рече Џинић и у заносу наже се, да је пољуби.</p> <p>Али у томе часу Станојка напреже п 
ед у страну, за тим му приђе и саже се, да га у руку целује.</p> <p>Милоје, као опарен, трже ру 
а се сукоби с Гагићем.{S} И, разуме се, да је у оваквоме размишљању највећи део одговорности па 
не <pb n="50" /> спомене.{S} Разуме се, да сељаци нису имали оружја, а који га је имао, морао г 
лесна свекрва лежала.{S} Чинило јој се, да ће јој се на лицу видети све: и шта је чула и како ј 
 из гуњића извиривао.{S} Чинило јој се, да ће од срама пропасти у земљу, чим прекорачи праг ове 
ена звер, Рупић је рикао и напрезао се, да са отме из снажних Дамљанових руку, које га као гвоз 
тамо, где је сањао витеза, учини му се, да још види, како се таласа нека ваздушаста бела прилик 
ао.</p> <p>Тек у неко доба учини му се, да чује потмулу тутњаву, па онда необичан тресак.{S} За 
ти ускомешало и пенушило; чинило му се, да ће га загушити навала мржње, која у овоме часу обузе 
 да се није умео наћи.{S} Чинило му се, да ће сад пропасти у земљу од неког непојамнога осећања 
ред својим мучитељем.{S} Учинило му се, да је баш то оно што је недостајало, те да се изврши шт 
S} Људи из противних села чували су се, да им се ни шапат не чује.</p> <p>— Ама, што ли то нема 
{S} И она га толико опи, толико занесе, да у часу заборави на све, и сав се подаде, утону у њу, 
у тога крмка као у светињу, а не знате, да ћете листом због њега страдати.</p> <p>Крупним корац 
но, шумадијски!{S} Хеј, момци, амодете, да поиграте!{S} Баш сам се ужелео да видим, како калуђе 
 Мратић, сузе га загушише, и он полете, да загрли Милоја и Гагића.</p> <p>Није било ока, које у 
ва даде јој нову снагу и она се окрете, да изађе у кућу.</p> <p>Рупић, који је за све ово време 
 уста ваша, у срца пуна отрова; хоћете, да вам у руке, окрвављене братском крвљу, положим свету 
оју.{S} Поздравите га од мене и кажите, да ћу му скоро навратити.</p> <p>Пред сами полазак, кад 
и завађене.{S} Наговарао је Станковиће, да опросте крв, али које њихов ујак Рупић, које ага Џин 
де да нареди момцима: да иду у Моравце, да опколе кућу Станковића, па да је извуку из постеље и 
отерују амо најлепше девојке и младице, да чине измет, али још никад није својим очима гледао о 
.{S} Гагић само зажмури и стеже вилице, да не ода јаука.</p> <p>— Десет! — одброја Суља.</p> <p 
.{S} Сузе су је гушиле, али стеже срце, да не заплаче.</p> <p>— Хајде, снахо, овамо.{S} Ти сва  
је доста, да му помути ум, занесе срце, да га опије, те да целога века мамуран остане.</p> <p>— 
клоца и тражи још које материнско срце, да их зарони у њ, да га ишчупа и прождере.</p> <p>Хаџи- 
ита Подневну, приступи духовник и рече, да му је Милојева мати, Анђа, поручила, да одмах дође њ 
аш не бих рекао.</p> <p>— А ко ти рече, да ћемо сада платити?{S} Није субаша таки глобаџија.{S} 
о прсте и плакао.{S} Хаџи-Ђера му рече, да је дошао само да обиђе манастир и да сутра зором при 
Идем у Недића дружину.{S} Ваља ми, оче, да заслужим ово оружје, што ми га Милоје поклони.<pb n= 
е из овога села.</p> <p>— Пази, старче, да истину кажеш!{S} Она је овђе неђе, а не речеш ли ђе  
илом извуку једну жртву, да је потурче, да јој душу упропасте.</p> <p>Као оловна крупица поче г 
 необичан сан, што га тако дуго сањаше, да ће најзад успети да измири села, да их прикупи око ц 
вски, Алекса, писао Митерезу, похиташе, да се што пре ослободе сумњивих људи.{S} И овај састана 
оњу испод трбуха, чврсто га уконопчаше, да успут не падне, а онда појахаше хатове и као вихор о 
 и он се не само није смео надати више, да ће га икако освестити, обрлатити, него му је још ваљ 
све стране вијају, то је било и сувише, да га сасвим упропасти.</p> <p>И шта сад да ради?{S} Ра 
почеше подилазити, толико је захватише, да је као у грозници дрхтала.{S} Откуда она овде и зашт 
земљи.{S} Тешко уздахнуше, јер осетише, да им законик меће на душу терет црњи од најцрње епитим 
е одметао у планине, а остали остадоше, да са својима трпе што год их снађе.{S} А то што су трп 
а онамо, камо и остале већ давно одоше, да образ изгубе. <pb n="112" /></p> <p>На избрешку, с к 
одагнала неправда, сви се они одметоше, да очувају још ово мало образа, што нам је остало!</p>  
ик.{S} Њима је чисто лакнуло, кад чуше, да од натоварена намета више нема ни помена.{S} А тај н 
ише не мога издржати.{S} Помахнитао би, да још који часак остане у кући.{S} Желео је да се ма г 
лели.{S} Од времена на време застао би, да одахне, а поглед на звездано небо, што тако чаробно  
ана скроз прожимао, били су врло слаби, да га одрже стајаћива.{S} Он се посрћући докотура до зи 
во, — одговори онај, — па допадох теби, да ти кажем.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Ко је убио Милоја.. 
ували у онолику невољу.{S} Знате ли ви, да ми умало не платисмо глобу због њега?</p> <p>Сељаци  
итву.{S} Молила се Богу и кутњој Слави, да јој заштите сина од сваке беде и напасти, да му помо 
тину, што се беше слегла да их развади, да избави брата, удари Станковића ножем, те се овај на  
 а он, вели, то мора учинити села ради, да га спасе глобе.</p> <p>— А ти му ниси казала где је? 
нио, дође му црн као сатана. „Тај ради, да нас завади с Турцима, да нас отера у хајдуке и гурбе 
. — простења Мратић. -— иди и богоради, да нам бар половину глобе олакша.</p> <p>— Аман, браћо! 
 немоћну, па да побегне, да га не види, да не сазна, ко ју је спасао — или...</p> <p>— Ватра! — 
ћ сутра зором налетети Сали-агини људи, да га ухвате.{S} За једног Турчина њега ће убити, кућу  
<p>Он се гневно удари песницом у груди, да чисто зазвеча: лице му зацрвене, а на очи му подиђе  
" />, али да се за живу главу не усуди, да то не учини још пре сватова.{S} Отац се врати кући,  
, до Гагића!{S} Пробуди их, па им кажи, да сам их све поздравио, нека склоне чељад где знају, ј 
е Анђа, — ваља му рећи.{S} Иди му кажи, да дође овамо, а ти изађи мало напоље и не улази докле  
од му је ваљало да се прибере и оснажи, да укрепи срце и душу, Хаџи-Ђера је улазио у цркву, па  
био је довољан, да га сасвим преобрази, да од нерешљива дечака створи одлучна човека.</p> <p>За 
од је све нижи, док се толико не снизи, да најпосле мораде побауљке пузити, па се најзад пружи  
 Да сте ви права браћа, да сте у слози, да живите као што хришћанима доликује, не би данас проп 
 нека устава, што је сметала овој тузи, да се као бујица разлије, да га свега поплави, очи му с 
" /> Шаћир и даде знак очима апсанџији, да га одведе.</p> <p>Суморан и замишљен, опет стоји Хаџ 
причешће, одржите клетву и мир братски, да вам се причешће не окрене на проклетство, па погибиј 
у да те мичем на душу.{S} Али чујем ли, да одсада ма шта плетеш са субашом, моја ће ти рука суд 
 мислима, па су га све више утврђивали, да је Хаџи-Ђера увукао потајно његова сестрића у своје  
понизно ћутали и са стрепњом очекивали, да чују како ће их казнити.</p> <p>— Да вам децу испрод 
Гагићева згаришта.{S} Сви су они знали, да је Шаћир-ага одвео Гагића као убицу Миланова; а што  
су за ово пријатељство, па су рачунали, да ће и њима бити добро, ако се не одвајају од Рупића,  
њег аустријског ратовања много сумњали, да одржавају везе са аустријским ђенералима.</p> <p>Кне 
е не сруши.{S} Он је знао као и остали, да се свакога петка дотерују амо најлепше девојке и мла 
а, најпосле су и нарав толико омекшали, да се нису ни мало разликовали од осталих сељана, који  
кнез неће више да купи хараче.{S} Вели, да је поручио Фочићу, како сиротиња не може више да пла 
имо три ноћи под њеном иконом.{S} Вели, да ће ми брат прогледати.</p> <p>— Е, е, одговори Џинић 
> <p>— Неће бити, куме!{S} Субаша вели, да је игуман наместио Павла у заседу, да убије Рама.</p 
 збуњено насмеши.</p> <p>— Дамљан вели, да си и оног другог ровашио.</p> <p>— Зар Суљу? — прену 
вршимо овде.{S} Ево Гагића.{S} Он жели, да се измири.</p> <p>—Они су и започели.</p> <p>— Па см 
ји су се ове зиме тако силно намножили, да је настала опасност и за сама села, а о друмовима и  
дана стекоше, већ су је толико сломили, да више и не личаше на живо створење.{S} Лице јој се за 
ај сан и ова ноћ толико су га измучили, да ни један зрачак наде није продирао кроз тамницу очај 
то нас остави?{S} Шта смо ти сагрешили, да нас тако каштигујеш? <pb n="45" /> — узвикну загушен 
чујеш прво што ћу ти рећи.{S} Не мисли, да ћу силом ишта усхтети: таква ми не требаш.{S} Ама ти 
е ова јадница све осећала, кад помисли, да је њезину детету суђено, да и оно претрпи ону срамот 
 утучен и поражен, кад се само помисли, да се у селу могло наћи крштене душе, која ће свога све 
 ову сумњу, па како нису били поуздани, да се могу одупрети сили дахија, нити су се више надали 
p> <p>— Еј, несрећни Рупићу, шта учини, да од Бога нађеш! — јекну игуман.</p> <p>— Мучи, дервиш 
им дахом.{S} Њему се у томе часу учини, да би било грешно да је није избавио, баш и кад би знао 
ји је обасја надом на спасење и окрепи, да своју и кћерину душу сачува од вечне пропасти.{S} Ус 
н је потпуно и слепо веровао Хаџи-Ђери, да Милана није убио нико од Гагићевих; у то је веровао  
па.{S} И та га помисао толико узнемири, да је почео зепсти од неизвесне слутње.{S} Дође му тешк 
ба путника пружише дланове према ватри, да их огреју.</p> <p>— Питај, откуда не идемо, — одгово 
 за убијеним сином.{S} Он брзо зажмури, да одбије од себе ову помисао, али мисао беше овога пут 
ћариш субаши и губиш душу, заслужио си, да те без икакве милости казним.{S} Дижи се! <pb n="195 
је, ујаче? — викну Милоје. — Мислиш ти, да ћеш ме заплашити?{S} Цептиш од страха, што сам умлат 
ри и није било баш тако ласно веровати, да је ага Џинић могао учинити што противу Станковића.{S 
них мрети: па ко зна, хоће ли дочекати, да још који пут дођу цркви?</p> <p>— Људи! — узвикну иг 
з и име?{S} Или можете још и помишљати, да ће вам помоћи онај крст, што га мећете на себе том р 
ти, каже жени, и ова се почне спремати, да за који дан одведе кћер Сали-аги.{S} Милоје, кога је 
 после неколико корачаја морао застати, да одахне.{S} Тамник је узан и дуг.{S} Ишао је отприлик 
 сестриних речи и сам је почео осећати, да ће пренаглити, ако пре времена ода.{S} Али у колико  
и севдалинскоме заносу могло се видети, да је ваљевски састанак учинио добар утисак.</p> <p>— Ш 
о!{S} Срце јој затрепта, као кад осети, да му долази жељно <pb n="170" /> ишчекивани; по њему с 
 а ако га је ко убио, онда ће пре бити, да је когод од оних тамо, од којих и ми већ толико годи 
а Џинић послати девојку или бар јавити, да је наишао на траг, где се сакрила.</p> <p>— Мајка је 
 по немирноме погледу могло се опазити, да му се у души није стишало.{S} Разговарају тако, кад  
очасити ни часа.{S} Ваљало је пожурити, да се девојка склони на поуздано место.{S} Али где?{S}  
ло обележја, а већ после ћу те окитити, да ће ти све цуре завидети.</p> <p>Кад то рече, извади  
астира, те се тако нису морали плашити, да ће их ко угледати.{S} Тек кад доспеше до окомка шуме 
и више.{S} Мислила је да ће се угушити, да ће јој срце препући.{S} Сузе јој грунуше, она зарони 
ј заштите сина од сваке беде и напасти, да му помогну у пољу и гори.</p> <p>Кад је довршила, пр 
А ага Џинић неће тада ни брком мрднути, да се заузме за њега.</p> <p>Такве су му се мисли врзле 
е несвесно заблену у девојче, двоумећи, да ли да се уклони или да очекне.{S} Докле је тако нере 
 не зна да смо овде, а морадох ти доћи, да потражим ујака.</p> <p>Блед као крпа, Рупић је само  
енуло, да је она сада сама, без помоћи, да мора онамо, камо и остале већ давно одоше, да образ  
 које се сумњало да су хајдучки јатаци, да их везане одведе па Рудник, а узгред да опљачка по к 
 је потребно, те, кад плане у Јасеници, да се и овде крене.</p> <p>— Било и битисало, мој Павле 
о крај оџака и пружио обе шаке ватрици, да их открави.{S} Кад путници назваше Бога, он се пажљи 
ни! — уздахну Хаџи-Ђера. — Знају Турци, да им ни Бирчанин ни Алекса не могу ништа, докле год се 
а.</p> <p>И снаха приђе деверовој руци, да се опрости.</p> <p>— Збогом, снахо, и аманет ти ова  
опила нека тешка оловна рука, па гњечи, да му главу распрсне, а мрачно осећање, што га обузе јо 
ас саставим, да се погледате очи у очи, да сазнам ко уби Милана.</p> <p>— Зато ме ниси морао зв 
ч.{S} Шта је он могао натрунити субаши, да му сестрића убије, кад ето још ни један Турчин није  
се држи његових скута, као да се плаши, да је не отргну од њега.{S} Он јој привуче лице својим  
 смеде доћи?</p> <p>— Зар се не страши, да ће га ко одати?</p> <p>Питани само слеже раменима и  
 пешкирем, којим су омотали чело и уши, да им не зебу.{S} Један од њих, црне масти, дуга лица,  
ељу! — зајеца, а плач је толико загуши, да више није могла ни прословити.{S} Држећи га у своме  
ијеш рогове у главу, дотле се не надај, да ће ти с миром пружити врат у јарам.</p> <p>— А што с 
 звер, која прибира још последњи дисај, да се од смрти отргне.</p> <p>Али узаман!{S} Што је виш 
тали доле још неко време.</p> <p>— Хеј, да грдне невоље! — уздише Мратић.</p> <p>— Откуда сирот 
вао, да му ода где је Смиља; казао јој, да му је мора одати, јер он хоће да је потурчи и да се  
тренутак био је за Милоја толико тежак, да се није умео наћи.{S} Чинило му се, да ће сад пропас 
 заста да мало одахне, — јеси ли јунак, да, са шездесет добријех друга, похваташ све хајдуке, ш 
оцкан.{S} Турци ће је одвући на Рудник, да гледа како јој сина пењу, како му замичу замку око в 
лу од јуче.{S} Пратио сам га у Зворник, да покупује нешто стоке.</p> <p>Џинић одмахну главом и  
>— Биће опа, — помисли, па отури чибук, да не дими уз очи, те да боље види.</p> <p>А прилика с  
очи саме смрти, силази у кулу светитељ, да га походи, утеши и охрабри.</p> <p>А она звезда, што 
Баш када је ухватио руком за епитрахиљ, да га скине, трже га необични топот и алакање.</p> <p>— 
ја сам хтео да је и овога пута сачувам, да не иде тамо.</p> <p>— То би ме, ага, баш избавило бр 
 отпочне? — рече Мратић. — Једва чекам, да примим закон, само да се што пре уклоним од ових хрз 
го, чу ли? — продужи субаша. — Ја знам, да си и ти човек као и други људи, па није шт чудо, што 
 <p>— Ти ћеш аги Џинићу?</p> <p>— Идем, да одам пса!</p> <p>— Не, по Богу брате! — јаукну Анђа. 
 поглед све већма разблаживао уверењем, да ће ипак доћи дан, у који ће благословити измирену де 
нам свима судити, хоћу да вас саставим, да се погледате очи у очи, да сазнам ко уби Милана.</p> 
раја није крива?{S} А ја ти опет велим, да ни хајдуци нису, јер их, ево, нема.{S} Па ко је, онд 
<p>— Па?</p> <p>— Дођох, да те замолим, да оном моме несрећнику поручиш, да не долази још за ко 
е народ и сасвим га притисну, а за тим, да се што више науживају у своме разврату, било би заце 
сада очекује.{S} Био је на чисто с тим, да му сада нема више повратка у село, ако га је Суља са 
е би никаква снага помогла.{S} Међутим, да се опусти доле, ко зна у какав би се амбиз сурвао. < 
м озидан.{S} Подиже обе руке над собом, да опипа висину свода, али га не нађе.{S} А кад подиже  
 покупиш новце.{S} Не шалите се главом, да вам још једаред уздолазим.</p> <p>Претећи поглед Шаћ 
. — Ако се закунете пред светом црквом, да <pb n="241" /> ћете опростити један другоме, да ћете 
ама груну субашу у груди таквом снагом, да овај посрте.</p> <p>Силан гнев плану из субашиних оч 
амо да се не посумња, е спрежу с рајом, да је узбуне.{S} Народ се више ни у кога није уздао, па 
уша још последњи пут са самом Гагићком, да јој предочи све шта може снаћи Јована, ако не ода кћ 
познаде своје крсно име, и појми руком, да се пред светитељем прекрети.</p> <p>— Витез се благо 
мо до јучерањега дана пламтео је жељом, да се сукоби с Гагићем.{S} И, разуме се, да је у овакво 
љево с двадесет момака све под пусатом, да преда муселиму порезу.{S} Па кад је дошао пред Фочић 
p> <p>У неко доба Шаћир-аги паде на ум, да потражи калуђере.{S} Калуђер законоша дође.</p> <p>— 
.{S} Трептао је, кад би му дошло на ум, да ће Шаћир ипак ући у траг Смиљи и потурчити је.{S} Св 
пијајући чашицу. — Зар не видиш, болан, да се Шаћир-ага само шали?</p> <p>— А ти се, болан, већ 
дотакне.{S} Један часак био је довољан, да га сасвим преобрази, да од нерешљива дечака створи о 
</p> <p>Овај одговор био му је довољан, да позна, е Турци не улазе у кућу као пријатељи.</p> <p 
/p> <p>Стару Гагићку задржао је игуман, да остане да руча.{S} И ако је тврдо веровао, да неће с 
колико је осећао да је баш сад немоћан, да му нахуди.{S} А тако би му се радо за јучерашњицу ос 
растршканоме селу био је толико удаљен, да би морала добро викати, докле би довикала.{S} Међути 
агића! — упаде Хаџп-Ђера. — Знао је он, да ће Милан то већ казати у селу, <pb n="82" /> те тако 
све је журније ишао.</p> <p>Знао је он, да Турцима не треба много, па да учине и најужасније не 
не?{S} Да <pb n="239" /> вам дам закон, да приступим часној трпези и да вам пружим свето причеш 
које материнско срце, да их зарони у њ, да га ишчупа и прождере.</p> <p>Хаџи-Ђера се стресе, бр 
 на све стране, а Сали-ага је обећавао, да ће ономе ко му је донесе златом одмерити Хаџи-Ђерину 
 је доведу амо.{S} Па је онда захтевао, да му ода где је Смиља; казао јој, да му је мора одати, 
ин Милан.{S} Сети се, како је захтевао, да му заклони жену од „рудничког весеља“, па је чак и п 
ао, па је с ропском смерношћу очекивао, да га субаша ослови. <pb n="161" /></p> <p>Ага Џепић пу 
ло да било, он је слутио, па и веровао, да ово није урађено без ичијег знања.{S} Али на кога да 
ане да руча.{S} И ако је тврдо веровао, да неће смети у наточ његовој клетви учинити ништа непр 
</p> <p>— А ја сам као у воску веровао, да ћемо овде постићи.</p> <p>За неки часак утиша се раз 
бима, игуман је тешио Анђу и саветовао, да седи мирно и да не брине за сина.</p> <p>— Спреми се 
S} Ама ти знаш добро, ко те је сачувао, да не идеш као и остале на Рудник.{S} А сада ти велим,  
 Он је зацело пре полак године сачувао, да, као друге, не иде на Рудник.{S} Милан је молио агу, 
а за људе?{S} Ево се силан свет слегао, да прими закон.</p> <p>— Нема службе, нема закона за ва 
продужи пут на Рудник, где би и стигао, да га Милојева рука не заустави.</p> </div> <div type=" 
их му је пио, <pb n="24" /> не бих дао, да му туђа рука главу укине.{S} Опростио бих му онде, д 
чај, коме се ни он нити ико није надао, да је утули?{S} Та њега је још силније кидала љутина ба 
 држање са субашом, то је и сам увиђао, да ће му све лакше за руком поћи, него ли да ово чудо и 
страва подилазила, јер је јасно опажао, да ова жепа нема ни толико снаге да се прибере, а камо  
 би рекао, Рупићу, кад бих ти ја казао, да је Миланов убица главом твој пријатељ, ага Џинић.</p 
 таки глобаџија.{S} Он ми је сам казао, да ће нам скинути не половину намета, како сам молио, н 
ни мало умиривало.{S} Шаћир се зарекао, да ће је потурчити и да ће се оженити њом, те по томе њ 
 судбина?{S} Та он је то једва дочекао, да њеном срамотом сачува своју главу.{S} Кад не би отиш 
мојој субашији, па ето шта сам дочекао, да мутесарифова човека убијете и да отмете робињу.</p>  
послао чобанина у Дић, јер се домишљао, да Шаћир, онако преварен, неће проћи кроз Дић, а да са  
 поверава томе човеку, за кога је знао, да би у најмањој неприлици одао и рођенијега, а камо ли 
 прибројао Ђери само зато, што је знао, да игуман не избива из њихове куће и да га они слепо сл 
 посумња ни на агу Џинића, јер је знао, да је овај још тога дана опоменуо Милана да се чува зас 
 да је није избавио, баш и кад би знао, да је то она, — сестра Гагићева.{S} Најзад: „ово је луд 
то не бих сада у брк?{S} Ама ниси знао, да свака лаж на нос искочи.{S} Бок јемек тен баш арр! ( 
 па зар да пропустим?{S} Ја нисам знао, да је то Смиља.</p> <p>Рупић се наслони уза зид.{S} Вај 
т, јест због њега.{S} Субаша је сазнао, да је Рама убио Павле Поповић, по Хаџијину наговору, па 
опоменуо, да се причува, јер је сазнао, да му се спрема заседа.{S} И Милан је обећао; после тог 
 започне разговор.{S} Тврдо је рачунао, да ће у даљем разговору уверити и кума и сељаке у своју 
м чуо, како си ону несрећницу заклињао, да не одаје кћери?{S} Па мислиш да нисам познао оног ха 
Осим Хаџи-Ђере, на кога је увек сумњао, да ће тај једнога дана, кад му се учини згодно, одметну 
 и овога Божјег анђела, који би пропао, да не беше њега.{S} Па докле је тако мислио, њему се чи 
ога човека, који је тако далеко отерао, да опада невина човека, да њему, рођену куму, прича изм 
пијани Шаћир, коме се допаде ова мисао, да гледа калуђера како поиграва.</p> <p>— Не, ага, моли 
 нем и усплахирен.{S} Она једина мисао, да је Милоје убио Турчина, да је помагао крвном неприја 
иће горе и од самих Турака.{S} Помисао, да ће ага Џинић на тужбу ујакову сам ухватити Гагића, б 
малакса, а снага га издаде.{S} Помисао, да ће за дан два отићи са овога света, па онда и она по 
ом, удвојавала му је снагу.{S} Помисао, да се мора искобељати из дубоке јаме или занавек стрмог 
 ма га то и живота стало.{S} А помисао, да она има мужа, те баш кад би га и послушала, да би он 
е.{S} Колико га је разгаљивала помисао, да има у народу људи, који се носе помишљу, да стресу д 
злога, ипак га је узнемиривала помисао, да муселим није то питао тек онако, разговора ради. <pb 
судбину, у толико га је гризла помисао, да су, као и Станојци, и овој ушли у траг.{S} Иначе, ка 
те!“ Понос, што га уздизаше на помисао, да је сачувао образ невиној девојци, и што је утро сузе 
 соба му се започе окретати на помисао, да је субаша можда све дознао.</p> <p>— Тај пас! — одго 
> <p>У један мах јој дође и та помисао, да се утеши оним што мора бити. — »Ето, сила Бога не мо 
p>обујми га свега, кад му дође помисао, да је он, својом руком, убио овога.{S} То је први хитац 
ве речи, толико га је дирала и помисао, да је све доцкан.{S} Већ је пуних пет година како све ч 
ове напасти, њојзи се на сваку помисао, да се мора покорити, стезало у грудима, а пламено румен 
рку чу се лавеж.{S} Њему севну помисао, да га може когод затећи на овоме месту и познати, па он 
ао челичан дух, сад је толико малаксао, да је личио на смртно прострељену звер, која прибира јо 
ао, он би одлучно одбио, не би пристао, да баш од њега потекне измирење, али замерити се игуман 
је веровао можда и зато, што је осећао, да је Хаџи-Ђера једини, који га може заклонити испред т 
ио у оџаклији.{S} Он је најбоље осећао, да се овако не може још дуго остати, ако дахије што ско 
 да да одговори.{S} Он је добро осећао, да је сва ова гомила занета једном истом мишљу, коју са 
сваки покушај: он је врло добро осећао, да би код оваквих прилика само навукао на себе несрећу, 
зраз на лицу Турака, не би ли пронашао, да ли им је ма шта познато.{S} А кад је више инстинктив 
му се чинило, кад би и најмање омекшао, да не би више смео ни приступити гуслама, ни чути једно 
а нема у кући.{S} Ја сам, ево, и дошао, да Милоја уклонимо још данас, па, ако Бог да те се не с 
 празницима и када би који болан дошао, да потражи лека у молитви, он би се виђао са сељацима.{ 
 овако пространу башту нимало.{S} Него, да ли се из ове баште излази на улицу или на чистину, с 
дар да разметне оно разбојничко гнездо, да убије ова два рудничка крвника, који пљују на крст и 
а одмах позове.{S} Мада је Гагић желео, да се прекине распра, ипак се узнемири.{S} Беше му непр 
 га је тако пекло, да је често зажелео, да га већ једном нестане из овога пакла, где с једне ст 
е никога, осим духовника, који се клео, да од онога дана није видео Хаџије.{S} Турци га дохвати 
гову колену, и он га је толико заволео, да му се нежност постепено претворила у очинску љубав,  
пред ханом.{S} Радовао се што је успео, да бар за неко време отклони глобу од села, а осим тога 
 он сад не би могао, баш и кад би хтео, да сачува сестрића од гнева Шаћир-агина.{S} Одмах после 
је све више бујао, притискивао и давио, да јој се учини, е ће се угушити, ако бар једаред не уз 
 дна душе јед, који га је толико давио, да, му се чинило, е ће се угушити, ако још који тренута 
<p>— Је си ли ти, честити ага, наредио, да моја вођевина дође најпре к теби, па тек онда к мени 
 је тамо било.{S} Субаша му је наредио, да нађе пошто пото Смиљу и Станојку; а он, вели, то мор 
ком искаже.{S} Али зато се ипак трудио, да сузбије претерано незадовољство, што је, као изненад 
{S} За два пуна дана нико није долазио, да га изведе пред Шаћира, те је тако имао и сувише врем 
та се говори.</p> <p>— А ја сам мислио, да је друга нека, — проговори Милоје. — Ето, могао је т 
 скровишту.{S} Све што је досада чинио, да сазна где је, није му ништа користило.{S} Растурио ј 
ст, а дух се толико сталожио и укрепио, да је из храма излазио освежен и спокојан и увек с мног 
p>Овај разговор само га је више уверио, да је игуман све то измислио, тек зато да га одвоји од  
 лакнуло у души, што се и овако уверио, да је Гагић истину казао, у толико му ствар поче бивати 
 ага Џинић.{S} И зар вам нисам говорио, да се чувате онога хајдучкога јатака, хаџи-дервиша?{S}  
.{S} А кад је више инстинктивно осетио, да се још ништа не зна, њему лакну и језик му се одреши 
је игумана.{S} Па и ако није ни слутио, да је Рупић дошао амо по субашиној жељи, те да пропита  
 с Јованом.{S} Он је врло добро слутио, да Шаћир неће оставити ствар па томе.{S} Њему се Смиља  
овим рукама одрасли.{S} Он није научио, да му се ико у кући успротиви; сви су га као најстарије 
седе.</p> <p>И тако се Хаџи-Ђера мучио, да пронађе конац загонетки, али што год се више удубљив 
Алекса те је много поздравио и поручио, да склониш Хаџп-Рувима, те да се што пре уклопи из Бого 
 су то амо то тамо.{S} Силно се плашио, да Турци не бану у Дић, пре него ли Гагићи уклоне из ку 
удо изврши.{S} Али ипак се тврдо решио, да прво с њим покуша.{S} Данас или сутра учиниће све шт 
и можда у ономе беуту страха и извршио, да га сестра не задржа, у њему је наново плануло оно, т 
, најо, тек нека се нађу.{S} Рек’о ујо, да одем куму, да га позовем.</p> <p>— А ово оружје?</p> 
и између листова, којима их покри тако, да су једва јабуке извиривале.<pb n="52" /></p> <p>Докл 
згледало као да је сам Бог удесио тако, да Милоје убије отмичара и спасе девојку баш из оне кућ 
о му Станојка долази, узбуни га толико, да није више помишљао ни на шта друго, него како ће га  
, горе ће се напунити хајдуцима толико, да им ни с добром војском неће дати џевана.{S} Ови кнез 
, чисто су се ужлебили у зенице толико, да их се није могао никако отарасити.{S} Ма шта чинио,  
 доцније, кад се обе приближише толико, да се могло распознати обличје, опазио је, да <pb n="13 
ђе се завлачити.{S} Ушао је већ толико, да му само глава вири напољу, а под коленима лепо осећа 
едао, обрадова се своме игуману толико, да је од радости само кршио прсте и плакао.{S} Хаџи-Ђер 
оме кутићу чује, стаде му толико тешко, да више не мога издржати.{S} Помахнитао би, да још који 
S} У Моравцима је и најмање дете знало, да је субаша, још од оне самртне, Рупићев добар пријате 
 — одговори игуман, — да је теби стало, да потражиш Рамова убицу, ти за цело не би хватао мене. 
о она два крмка не би учинила неко зло, да смо се још мало задржали.</p> <p>— Море, не питам те 
 што се о њему сазнало довољно је било, да га сасвим уништи. <pb n="198" /></p> <p>Позно у ноћ, 
 Неће дуго, бива.{S} Ни њих не би било, да није овијех кнезова и калуђера.{S} Они их помажу и ч 
ћа, а то је Станковиће толико увредило, да се завадише с Гагићима.{S} На самоме сабору, кад се  
 му наста тако лако и драго, тако мило, да би у овоме часу викнуо из гласа свима, што их је год 
преко њезиних усана, јер јој се чинило, да би тиме уцвелила онога, што под земљом почива.</p> < 
 и обујми га свега.{S} Њему се учинило, да се у <pb n="120" /> часу проломила нека устава, што  
који дан, подухватало све јаче беснило, да је најзад почео смишљати најопасније муке, којима ће 
гњиште ради Гагића, толико га је пекло, да је сав кипео на самога себе.{S} Мало ли је, што су с 
ло и горко и љуто; то га је тако пекло, да је често зажелео, да га већ једном нестане из овога  
о ономе сусрету, све га је већма вукло, да се ма како састане са Смиљом.{S} И, за дивно чудо, о 
а на време затрептало, те је опоменуло, да је она сада сама, без помоћи, да мора онамо, камо и  
зад и о Милоју, за кога се већ рашчуло, да је убио Рама и одвео Гагићеву Смиљу.{S} А ово послед 
ена, а она; као без душе, потрча овамо, да је види.</p> <p>— Најо! — врисну Смиља и полете на н 
и смо развалиле врата, па изашле овамо, да гледамо како да умакнемо.</p> <p>Хаџи-Ђера тужно пог 
 чак и претио, ако му жену одведу тамо, да ће одметнути село.{S} И ага му је учинио.{S} Али сад 
ткако га памтим, окупио једно те једно, да се миримо, и бар да је с ким, него са оним крвницима 
ад помисли, да је њезину детету суђено, да и оно претрпи ону срамоту.</p> <p>Докле се Станојка  
је да чатиш у цркви, а ово је субашино, да држи ред.{S} Хе, мој ага Џинићу, откад калуђери <pb  
ћанима, па још Гагићу, било је довољно, да се, поред умаљене туге за одведеним игуманом, зачује 
ца испод Рудника, и то је било довољно, да застраши остале, те да и ово зло подносе, само да ра 
му, истина, није ни мало било пријатно, да своју снаху сам предаје Турчину, и он би се, нема су 
Рудник.{S} Па сада, кад сазна још и то, да је Рамо убијен, а девојка сакривена, претуриће дрво  
— Тај не мирује.{S} Хоће, по што по то, да нас мири.</p> <p>Милоје се намршти.</p> <p>— Па зате 
 ме звао?</p> <p>— Јесте, Рупићу, зато, да из његових уста чујеш; и зато, да вас кумим и прекли 
зато, да из његових уста чујеш; и зато, да вас кумим и преклињем: престаните једном с том крвљу 
рђавице.{S} Њему је врло добро познато, да је цео Рудник изукрштан тамницима, чији дубоки отвор 
 зародила.{S} Остала туђа кост.{S} Ето, да се нешто преуда, онда ми не би била баш ништа, ни ро 
е да потурчи Смиљу, он је био на чисто, да нема више смисла чекати и трпети.{S} Али и ако је, у 
 ага Џинић звао Милана, те га опоменуо, да се причува, јер је сазнао, да му се спрема заседа.{S 
.{S} Извади из уста јаглук и приже ухо, да чује дише ли. <pb n="60" /></p> <p>У оближњем шумарк 
а и сестрића увукао, као клин у процеп, да их упропасти, а он нема ни толико снаге, да се одупр 
леће кроз село, друга слета у манастир, да их тамо потражи.{S} У манастиру не нађоше никога, ос 
е неки узрујан израз.{S} Настао је час, да се разрачуна са упорном женом, ради које је учинио с 
има прође.{S} Она учини некакав покрет, да се одупре, али у томе покрету пре се огледала очајни 
видела од суза, застала би по који пут, да отаре очи и отхукне: па да у срећан час не чу за <pb 
 је брат, па се догодило већ трећи пут, да обоје снивамо исти те исти сан.{S} Јавила нам се Трн 
а и ти се мораш још сада вратити у Дић, да те не нађу овде.{S} Јер ако субаша сазна, онда нам ј 
 носом, а ми, борме, морамо прво у Дић, да потражимо тога зликовца, тога харамзаде (проклетог с 
ли њезина сина: то је урадио ага Џинић, да не зазире ни од кога, кад му жену пожели.</p> <p>— К 
аћати више, — рече Дамљан и саже главу, да прими благослов.</p> <p>— А што, синко: зар ти је до 
 прилике, кад игуман улази сам у цркву, да се, без сведока, с Богом разговара!</p> <p>Хаџи-Ђера 
моме ручку, кад је игуман ушао у цркву, да очита Подневну, приступи духовник и рече, да му је М 
храма хоће да силом извуку једну жртву, да је потурче, да јој душу упропасте.</p> <p>Као оловна 
е иде на Рудник.{S} Милан је молио агу, да је спасе срамоте, па је чак и претио, ако му жену од 
стрепњом слушала игумана, прибра снагу, да не заплаче, загрли сина и стаде га осипати пољупцима 
 је метнуо оног хајдука Павла у заседу, да дочека Рама.{S} И бар да је чега ради, него да избав 
, да је игуман наместио Павла у заседу, да убије Рама.</p> <p>— Није истина!{S} Рама сам ја уби 
а закрви?{S} Намешташ ми дете у заседу, да убије муселимова човека, навлачиш на село глобе и не 
ни, те сељаци потпуно повероваше кнезу, да је Хаџија наместио заседу, само да спасе Гагићеву се 
 после овога писма, у коме га позивају, да прибере свој народ на устанак, није му давало мира н 
пила су се сложна браћа и једва чекају, да своју крв за образ и веру пролију“.{S} И у овоме тре 
— Па онда, ко оно скупља око себе рају, да је светује и мири?{S} Ко јој прича како су јој Турци 
ином, који одавна мерка згодну прилику, да га оптужи и дограби.{S} Рупић га је проказао, и сад  
е мало одахнуо од пута, рече духовнику, да га почека у соби, докле се не врати; онда изађе у дв 
 Па ко оно пред хајдуком закле Гагићку, да не ода кћери?{S} А већ башка оно, што си Станојку хт 
е главе, што је заклињао стару Гагићку, да не ода кћери, и што је под свој кров примио хајдука, 
е Божје! — рече игуман и даде јој руку, да је целује, а он њу пољуби у чело и благослови.</p> < 
чина, да је помагао крвном непријатељу, да је потегао оружје и на њега, па онда, да му он сада  
ма у народу људи, који се носе помишљу, да стресу дахијски силеџилук, у толико га је више тишта 
} Он се, додуше, већ измирио с помишљу, да је и његова снаха то исто што и остале рудничке млад 
борачкога кнеза Симе.{S} Јављали су му, да је настало време, да се листом дижу на дахије.{S} На 
ка се нађу.{S} Рек’о ујо, да одем куму, да га позовем.</p> <p>— А ово оружје?</p> <p>Милоје пог 
аша; — а ти, момче, иди и јави игуману, да нам спреми вечеру.</p> <p>— Одмах, честити ага, одма 
во коло.{S} Окренуо је главу на страну, да не види, али то му није помогло.{S} Пратиоци опазише 
тешко уздахну и окрете главу на страну, да не гледа јадницу, која је, и без овога ударца, већ и 
 се смрачио, па окренуо главу у страну, да прикрије сувишан потрес, што се на лицу огледа, а Ми 
има на гомилу, која окрете бежати хану, да је помамни коњи не разгазе.</p> <p>— Захвалимо се за 
чин син, нашао да исправља криву Дрину, да убија Турке!{S} Ето ти га сада, па нека сам одговара 
е сад спремна да скочи ма и на стотину, да их зубима коље, ноктима раскида, па ма је у томе час 
, што се разјапила, па очекују само њу, да се склопе и да је занавек прогутају.{S} А што је нај 
кроза сузе, како је Шаћир послао по њу, да је доведу амо.{S} Па је онда захтевао, да му ода где 
, грозничаво шапуће, нису више у стању, да усталасалу душу умире.{S} Молитва га је увек тешила, 
 и да ли ће стара Гагићка бити у стању, да сачува тајну кћерина скровишта?{S} А баш ова последњ 
слегли око њега, па га куме и преклињу, да иде горе и још једаред покуша, неће ли умилостивити  
чица; а ја ти, ево, задајем тврду веру, да те ни глава неће заболети.</p> <p>Игуман не одговори 
езови су били приморани да дижу потеру, да гоне хајдуке, убијају их и њихове главе односе Турци 
растове што јој се свом снагом одупиру, да се не скрхају, јасно се огледала на узнемирену лицу  
 што се тако мрзе и једна другу сатиру, да се наново састану!{S} Да је ма ко други овако покуша 
раз и веру, па ме опет зовете за софру, да једем и пијем самртну онима што још живе.{S} Не могу 
вчанима.{S} У ономе претуру сазнали су, да је Хаџи-Ђера побегао из куле, обио Шаћиреву кућу, ук 
а за тебе, хаџи-духовниче, спремили су, да те сутра на Азни обесе.</p> <p>Хаџији се наводнише о 
а и осети како му руке наопако искрећу, да га вежу, он се одупре, ослободи руке и поче се брани 
а је баш умотрио, а ти реци аги Џинићу, да не знаш ништа и да Милоја нема у кући.{S} Ја сам, ев 
 горко насмеши.</p> <p>— И сад, Рупићу, да сачуваш село од глобе, ти си своју снаху...</p> <p>— 
ера позва искушеника и посла га Рупићу, да га одмах позове.{S} Мада је Гагић желео, да се преки 
 изашао из куће, пошао је куму Мратићу, да се посаветује, како ће и шта ће сутра, кад сиђу Турц 
и рукавом лице, па одмах измаче у кућу, да се сакрије. <pb n="87" /></p> <p>Милоје, у пролазу м 
а вечера звао је субаша Рупићеву снаху, да му буде иночица; а када се она Рупићу потужи, мислит 
— одговори Анђа и примаче му троножицу, да седне.</p> <p>— Па, ти си ме звала нешто? — рече Ђер 
S} Јад је већ толико избезумио старицу, да је једанпут хтела да скочи у ватру што је догоревала 
се није отимао, него је пустио старицу, да га грли, љуби и милује до миле воље.</p> <p>— Бог те 
омовит глас толико препадоше чича-Боцу, да не имаде кад ни распасати силаје ни побећи; ноге му  
 ваљада нећеш да оставимо крштену душу, да је вуци раздиру.</p> <p>— Па, учини како знаш! — одг 
оје нису могле да сачувају невину душу, да не пропадне?{S} Хоће ли и после тога одговорити Ђорђ 
ао па ово чисто је обезоружа.{S} Страх, да не иде на Рудник, потресе јој сваку жилицу; она више 
го да цело село пострада!</p> <p>Страх, да и сам не пострада, толико је био избезумио Рупића, д 
га, остави ме; грехота је!</p> <p>— Ех, да луде женске главе!{S} Каква грехота, болан?{S} Зар ј 
оложише онесвесло девојче.</p> <p>— Ех, да богата оружја у ове Туркешање! — узвикну чобанин, ка 
 Милоја и игумана смождио, затро би их, да им ни трага не буде, али је овако трпео и слушао, ка 
на мати вриснула је и стала између њих, да их растави.</p> <p>— Шта је, ујаче? — викну Милоје.  
. посао ме чека...{S} Тек само допадох, да чујем, — одговори Рупић, гледајући косо у страну. <p 
и опа, — чувам болесну нају, те изађох, да дозовем коју од жена.</p> <p>— А где ти је девер?</p 
говори игуман.</p> <p>— Па, ето, дођох, да те припитам где је?</p> <p>Игуман га погледа сумњиво 
ага! — одговори Рупић понизно. — Дођох, да молим и преклињем; да нам помогнеш.</p> <p>— Јами то 
n="171" /></p> <p>— Па?</p> <p>— Дођох, да те замолим, да оном моме несрећнику поручиш, да не д 
рмци даље од куће.{S} Ево, у што хоћеш, да ћу их наћи на згаришту!</p> <p>— А ти; дела, узми не 
субаша мало раздражено. — Зар не видиш, да сам ти пријатељ?{S} Они на Руднику једва чекају да т 
м овакога пријема.</p> <p>— И ти велиш, да раја није крива?{S} А ја ти опет велим, да ни хајдуц 
ј и без тебе ући у траг.{S} Или мислиш, да ће она стара одржати заклетву, кад угледа како јој Ј 
 зар је мало планина?{S} Или ти мислиш, да је он једини, кога неправда и зулум гоне у хајдуке!{ 
 Дај ми крепости!{S} Што ме не умудриш, да у истини постигнем ово!</p> <p>А докле се овако моли 
аши него на Рудник, па, ако се покориш, да нас још само ти можеш сачувати од пропасти.</p> <p>— 
молим, да оном моме несрећнику поручиш, да не долази још за који дан, док ова ствар, колико тол 
буру гнева.{S} Хтеде да нареди момцима: да иду у Моравце, да опколе кућу Станковића, па да је и 
ико тренутака, а није знао шта да ради: да ли да је остави овако немоћну, па да побегне, да га  
и јаде, већ <pb n="54" /> једно једино: да се што пре сукоби са оба Гагића, те да их обојицу на 
 Они су се, као и Ђорђе и Катић надали; да ће Хаџи-Ђера прихватити њихову мисао, па, како је у  
понизно. — Дођох, да молим и преклињем; да нам помогнеш.</p> <p>— Јами то! — одговори Џинић. —  
гачу и чутуру вина, домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост!</p> <p>— Да Бог да! 
ле и пљоску ракије, домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост.</p> <p>— Да Бог да! 
цити га у тамницу, pа онда позвати њих; да му пију самртну, била му је непријатна.{S} Зашто да  
у, Хаџи-Ђера је покушавао <pb n="12" /> да бар за који часак заборави на ову садашњост, па се в 
да је врло јасно схватао <pb n="172" /> да то мора радити, ако не жели да се на њега изузме ага 
а и свега што му напомиње,<pb n="53" /> да је ту јуче његов брат ходио жив и здрав, а сад га не 
удника и пошао у Ваљево, <pb n="245" /> да се састане с Фочић-Мехмед-агом, те да му јави, како  
али, ипак, дугом навиком, <pb n="55" /> да покажу што више уздржљивости и покорности пред Турци 
је.</p> <p>— Ти?</p> <p>— Ја!{S} Ја!{S} Да спасем невину девојку.</p> <p>- По Богу, куме, — вик 
таквим речима.{S} Е, нећу, славе ми!{S} Да знам да ћу овога стика погинути, нећу да трпим више! 
положим свету нафору, тело Христово!{S} Да вас причестим светом тајном, па да опет после пођете 
каше орози на пушкама.</p> <p>— Мир!{S} Да се ни један није макао! — викну Милоје, а рука му па 
 другу сатиру, да се наново састану!{S} Да је ма ко други овако покушао, он би одлучно одбио, н 
 „Ето, за Смиљу те ама ич не питам“.{S} Да није ушао у траг девојци? <pb n="218" /></p> <p>У ко 
Турци него ваша неслога, ваша мржња.{S} Да сте ви права браћа, да сте у слози, да живите као шт 
а би већ једном нестало тога Рупића.{S} Да није њега и онога субаше, чини ми се све би се смири 
а три ред ракијом, па отидоше некуд.{S} Да сам имала кога, то бих ти јавила одмах, а овако мора 
емљу; сад би тек требало да је овде.{S} Да је није когод <pb n="129" /> спречио?{S} Али ко?{S}  
боки отвори на многим местима зјапе.{S} Да и овај не води једноме од тих ван тврђаве?</p> <p>Па 
ити су могли ни смели да је заштите.{S} Да сачувају главу, трпели су да им се образ укаља; подн 
и, који би је саветовао шта да ради.{S} Да каже „аги“ (тако је још као невеста, кад су је довел 
слој девојци и зарони у тешке мисли.{S} Да је могао само, чисто би јаукнуо од неког терета, што 
а није <pb n="86" /> могло прибрати.{S} Да је смео само, он би овога часа и Милоја и игумана см 
е мало по мало нестрпељиво жуборити.{S} Да је Хаџи-Ђера овде, служба би се још у први освит поч 
као ненадна провала, пукло пред њим.{S} Да Рупић није под његовим кровом, он би му, у овоме час 
омаче, и он остаде висећи у ваздуху.{S} Да се подигне горе није било никако могуће, а да остане 
, а освета не пита за правога убицу.{S} Да га није убио један, убио би га други; а убијеш ли ти 
клони на поуздано место.{S} Али где?{S} Да је склони у близини Рудника или у Ваљево, о томе ниј 
</p> <p>— Зло, оче?</p> <p>— Шта је?{S} Да није што Рупић одао?</p> <p>— Није то...</p> <p>— Не 
дно дрхти. — Шта тражите ви од мене?{S} Да <pb n="239" /> вам дам закон, да приступим часној тр 
 је он убио Турчина, и то чега ради?{S} Да спасе Смиљу Гагићеву! — Или да сакрије од њих?{S} А  
он убија Турчина!{S} И то кога ради?{S} Да спасе девојчуру, помаже своме крвнику, а сутра ће на 
</p> <p>— По Богу, снахо, што ћутиш?{S} Да није зло.</p> <p>Станојка не мога издржати више.{S}  
 <p>— Честити ага, — одговори игуман, — да је теби стало, да потражиш Рамова убицу, ти за цело  
И Ђорђе мисли, — продужи игуман тихо, — да ће кнез Алекса смети.{S} Вели, и за њега је боље, је 
 <p>— Е, мој Рамо, — одазва се Шаћир, — да си јој једаред само угледао очи, не би ти, ен’ онај  
p> <p>— Зар ниси чуо, — упаде Мратић, — да га је субаша одвео на Рудник?</p> <p>— Зашто?</p> <p 
о Богу, кнеже и куме, — учини Мратић, — да ли је то истина! <pb n="190" /></p> <p>— Вала, куме  
ну Милоје и дочепа кубурњак са земље. — Да се ниси макао, ако ти је живот мио! <pb n="79" /></p 
 била? — узвикну запрепашћено игуман. — Да ниси одала?</p> <p>— Јаох, нисам! — уздахну старица. 
та ти је? — запита она и уђе у вајат. — Да ниси болестан?</p> <p>— Нисам, најо! — одговори он и 
> <p>— Не знам, ага, среће ми!</p> <p>— Да је није Милоје вратио?</p> <p>— Милоја нема у селу о 
г да да му се врати на радост!</p> <p>— Да Бог да! — одговорише лагано сви, што седе око трпезе 
а, кући...{S} Ето, видео си...</p> <p>— Да се кољете наново?</p> <p>— Да бранимо своје главе. < 
ло с дванаестину ага и момака.</p> <p>— Да нису отишли у Ваљево? — запита Рупић, колико да прик 
ирно заспати ни весело устати.</p> <p>— Да наговорим Бирчанина, — рече полугласно. — и кога још 
и, да чују како ће их казнити.</p> <p>— Да вам децу испродајем, па не би ни то залегло за Рамов 
 и приступише игумановој руци.</p> <p>— Да сте благословена, децо моја! — кликну игуман, положи 
г да да му се врати на радост.</p> <p>— Да Бог да! — одазваше се лагано сви.</p> <p>Тако је при 
гаченим очима погледа У снаху.</p> <p>— Да није дознао?</p> <p>— Није, — одговори ова.</p> <p>— 
</p> <p>— Да се кољете наново?</p> <p>— Да бранимо своје главе. <pb n="20" /></p> <p>Игуман не  
 дала прилика да користи Моравчанима, а да не оштети своје и турске интересе, ишао на руку Рупи 
 Рупић није никада прошао поред хана, а да не сврати аги.{S} Па онда Милан је у очи саме смрти  
икаква страха окупљати око манастира, а да не презају од узајамне освете.{S} Дани причешћа били 
днику куће, у којој је женско чељаде, а да није бар неколико пута било на Руднику?{S} А где је  
подигне горе није било никако могуће, а да остане овако висећи — за то му не би никаква снага п 
о да је смишљао, како да му одговори, а да га не увреди.<pb n="6" /></p> <p>— Истина је, хаџи-д 
не могао мирно са уха на ухо спавати, а да га ни глава не заболи.</p> <p>Па онда није ни чудо ш 
лавило, у које не може око погледати, а да не засени пред блеском сунчеве светлости, која се ра 
ивном нежношћу и не мога се уздржати, а да га не пољуби у чело.</p> <p>— Тако, јуначе! — кликну 
е тако је могао реч по реч разабрати, а да и не приклања ухо вратима.</p> <p>Хаџи-Ђера се намрг 
, он је могао слободно на њој радити, а да га не заболи глава од стране субашине.{S} Дићани су  
 меркао згодну прилику да ово изврши, а да се не посумња на њега.{S} То му је требало једно за  
њега и сестрића испречило се убиство, а да сестрића заштити, сакрије, да се уопште за његов спа 
 онако преварен, неће проћи кроз Дић, а да са својим људима не упадне у кућу Гагића, а нарочито 
ознати, па онда проказати Турцима.{S} А да се опет уклони и сакрије у честар, било је већ доцка 
сле тога гледао мирно у овој кући?{S} А да остави кућу за навек, где би?{S} Није имала оца, а м 
а субаша мрзи.</p> <p>— Што трпим?{S} А да га одведем на Рудник, заграјала би раја као вране на 
се између себе.{S} Храбри су, кад треба да се међусобно убијају ради пустог парчета њиве: али д 
ужи, па и ако се потужи, она нема права да тражи да је заштите.{S} А и ко би заштитио туђу жену 
<p>Игуман се поздрави с њим и понуди га да седне.{S} Ма да је Рунића овај састанак немило такну 
> <p>— Спреми се, Милоје, па у име Бога да се иде!</p> <p>— Спреман сам, оче, — одговори Милоје 
а. — Кнезови су изгубили главе.{S} Кога да позовем? — На кнеза Алексу сумњају због некаква писм 
рађено без ичијег знања.{S} Али на кога да посумња?{S} Међу Моравчанима нема никога, који би се 
 образ и цркву, на коју пљују; али кога да подигнем, где да нађем Србе?{S} Та овде је све растр 
} Очи оборио земљи, па не сме ни у кога да погледа, које од срамоте а које од страха, што <pb n 
 све тежа и тежа, јер не имађаше никога да му се пожали.{S} Турци су пазили на сваки корак њего 
уру вина, домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост!</p> <p>— Да Бог да! — одговор 
у ракије, домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост.</p> <p>— Да Бог да! — одазваш 
горчина, што га распиње, али му и не да да одговори.{S} Он је добро осећао, да је сва ова гомил 
ису један другоме у крв дробили, а сада да се измире и ижљубе?</p> <p>— А они гробови, оче?</p> 
 куће три главе легле у гроб, него сада да гледа још, како му Турци пале кућу, огњиште растуруј 
куда ће раја, куда ми?</p> <p>— Па онда да оставимо, нека пропадне? — упаде Павле.</p> <p>Хаџи- 
ачка по коју виђенију кућу, па тек онда да се с добивеним шићаром врати натраг.{S} Шаћир-агу је 
и Турци, кад год би им се указала згода да се умешају, хватали би обично виђеније људе, па их п 
о био главом Павле Поповић.{S} И откуда да ти тај хајдук дође у госте, баш када ће Рамо погинут 
 лице му дође некако страшно. — Нећу ја да због једног харамије пострадам!</p> <p>На ове речи А 
дуком Павлом, зашто си наговорио Милоја да убије Рама?{S} Како си смио сакрити Смиљу и Станојку 
је могао поручити коме од својих јатака да припази.{S} Ако је, дакле, ко од Моравчана умешан, т 
а му ваља да буде опрезан, па да сачека да се од другога ствар рашчује.{S} Досада се још није н 
а је ипак, гдегод би му се дала прилика да користи Моравчанима, а да не оштети своје и турске и 
кандило, а нема ни игумана ни духовника да се појаве.</p> <p>— Хајде, да их зовемо! — рече Мрат 
 што си поруменила тако?</p> <p>Девојка да утоне у земљу.{S} Под ногама јој је чисто горело.{S} 
ругима странама.{S} Он није имао узрока да сумња у Гагићеву исповест, али сад му се наметало др 
ну Рунић. — Нећу ја због једног хајдука да ломим врат по гурбетлуку.{S} Ти страдај, а ја нећу.< 
удављеник сламке.{S} Досада је веровала да ће игуман ма како спасти Јована, али сада и та нада  
е стидела, а друго и зато, што је знала да јој он не може помоћи.{S} Тек сада, кад је и на њу н 
да доживим?</p> <p>Баба Анђа је осећала да друкчије не може бити, него да се, као и остале, пок 
о“.</p> <p>Тако је у један мах покушала да се, колико толико, измири са својом судбином, али то 
огурао кроз светину, што се беше слегла да их развади, да избави брата, удари Станковића ножем, 
ише браниоца, од кога је с правом смела да захтева заштиту.{S} Шта се Рупића тиче њена судбина? 
довикала.{S} Међутим, није никако смела да остане сама уз болесницу.</p> <p>Докле се тако ломил 
на освета укоренила се и замрежила села да је више ништа не може ишчупати из срца овога народа: 
избезумио старицу, да је једанпут хтела да скочи у ватру што је догоревала, али је задржаше сељ 
бема рукама загрлила и кроз плач молила да се утиша.</p> <p>— За име Божје, шта ти је? — викну  
еку магловиту слутњу, која га је гонила да мало промисли, како се све то могло догодити.{S} Цел 
цркву.{S} Он не оклеваше.</p> <p>— Ваља да се измирите баш ви, Гагићи, Рупићи и Станковићи.{S}  
е поднети.{S} И Рупић и сви његови ваља да чују зарана баш из твојих уста, да ниси крив смрти М 
удника, али се успут присети да му ваља да буде опрезан, па да сачека да се од другога ствар ра 
p>Колико га у првоме ослуху повуче жеља да, бар издалека, чује људске гласове, толико га сад ви 
њања зној га је свега обливао, али жеља да се дохвати слободе, која онако дивно трептијаше над  
ћању. <pb n="188" /> Закрвљена села, ма да су избегавала Хаџију, само да не слушају тешке преко 
 Осећао је неприличност свога посла, ма да је врло јасно схватао <pb n="172" /> да то мора ради 
спод очију премерио оба путника, па, ма да их је познао, ипак се чинио невешт.</p> <p>— А синоћ 
исли, све га више заноси и буни, па, ма да се отима, да чим било ублажи тако кобне и црне мисли 
пажао <pb n="11" /> ову промену, па, ма да је знао и откуда потиче, двојином је више утицао да  
.{S} Оборених глава слушали су га и, ма да су у својим мислима тражили ма каква оправдања, ма ш 
ед поменуо своме побратиму Сали-аги, ма да му то не беше првина, да се занесе за иоле угледнијо 
е заметну крв, почеше га избегавати, ма да је оно поштовање остало као и пре у пуној целини.{S} 
 ни усудио да се утече у његову реч, ма да му се смркло пред очима на помисао, шта ће од срамот 
драви с њим и понуди га да седне.{S} Ма да је Рунића овај састанак немило такнуо, он ипак седе  
еву нарав било је тешко обуздати.{S} Ма да је; као и остала браћа, поштовао свога ујака, који и 
чинило, е неће никако ни сванути.{S} Ма да је знао да се чобанин неће по овоме времену вратити  
то ни сама није умела одгоненути.{S} Ма да би Џинићева понуда била скривенија од оне на Руднику 
 зашто ли то муселим распитује.{S} И ма да није могао пронаћи дубљих разлога, ипак га је узнеми 
о ће га уклонити занавек.</p> <p>Али ма да га је страст за Станојком и сувише занела, ипак је м 
верне, да узму јутарњи авдес.</p> <p>Ма да је зимско јутро било доста студено, Хаџи-Ђера га ниј 
 силазили хану.<pb n="146" /></p> <p>Ма да Рупића није изненадио овај позив, опет га је текнуло 
свету другој, братској глави?</p> <p>Ма да ове речи нису ни мало годиле сељацима, који стајаху  
ина ти, пусти ме!</p> <p>— Пустићу, ама да чујеш прво што ћу ти рећи.{S} Не мисли, да ћу силом  
ама села, а о друмовима и странпутицама да се и не <pb n="50" /> спомене.{S} Разуме се, да сеља 
ка само да му господар попусти узде, на да као стрела јурне, не питајући где ће се зауставити.< 
а је овај још тога дана опоменуо Милана да се чува заседе.</p> <p>И тако се Хаџи-Ђера мучио, да 
им шакама?{S} Та у овоме народу Бог зна да ли и десети има по који кубурњак, па зар с тим проти 
, кад зна шта је очекује сутра, кад зна да ће морати на „рудничко весеље“ што га Руднички Бик с 
?!</p> <p>— Не брини, куме, нико не зна да смо овде, а морадох ти доћи, да потражим ујака.</p>  
ота, да, овако оружан, пропусти Турчина да однесе девојку, која нема моћи да се отме.{S} Суља п 
ник.{S} Та сама помисао била је довољна да је сасвим утуче.{S} Па бар да има кога, коме би се м 
ницама и плахим погледом стоји, спремна да се на живот и смрт брани од овога насиља.</p> <p>— Е 
вци на ложу набасали, те је сад спремна да скочи ма и на стотину, да их зубима коље, ноктима ра 
о не изађе жив, молитва је била немоћна да га освежи.{S} На очи му једнако излази Смиља, потурч 
 али ти ћеш најбоље знати ко има рачуна да убије Рама.{S} Ага није никоме учинио у Моравцима зл 
 брата.{S} На срцу му се стужи, а жудња да што пре освети крв поче још већма пламтети.{S} Погле 
дан измакао мало унапред, обуздава коња да не жури, и чешће се обазире за другим, а други изгле 
ивали да руднички Турци оду из села, па да и они крену у Зеоке, кнезу Станоју.{S} Кад Ђера угле 
да се час пре уклони са овога места, па да бега далеко, далеко од неприлична састанка, али једа 
 Моравце, да опколе кућу Станковића, па да је извуку из постеље и силом доведу.{S} Али ову наме 
 празноруких очекују само један миг, па да се као гром саспу у збијену гомилу.{S} Сељани ставиш 
вор да преда хајдуцима сложан народ, па да и сам с крстом у руци стане на браник вере и слободе 
ако би било да очекнемо, док он оде, па да узмолим субашу.{S} Он је наш човек, па, бој се, моћи 
ти, што само очекују да жртва наиђе, па да одједном загрме и бљуну ватрени потоп на дрске груди 
ио, тек зато да га одвоји од субаше, па да у згодноме часу похајдучи село.{S} Игумана није воле 
ће се њих двоје очи у очи погледати, па да ће, можда, чак и разговарати.{S} Тај чудновати осећа 
ки цвијет пупи под самијем Рудником, па да га нико од нас не опази!</p> <p>— Тако је, бива! — о 
!{S} Да вас причестим светом тајном, па да опет после пођете старим путем братске мржње и убист 
 присети да му ваља да буде опрезан, па да сачека да се од другога ствар рашчује.{S} Досада се  
ао је он, да Турцима не треба много, па да учине и најужасније недело, а већ ово што је склонио 
Нуто, нуто!{S} Сад те не бих пустио, па да ми падишах пола Стамбола поклони! — рече Џинић и у з 
и се некако створио у субашину хану, па да му учини што велико, велико, чиме би га тако задужио 
и: да ли да је остави овако немоћну, па да побегне, да га не види, да не сазна, ко ју је спасао 
кој душе убијенога скупљају на даћу, па да и на томе месту покуша да их измири.{S} Али како?{S} 
уге, него да остане у једној од њих, па да се у оном трулежу и мемли угуши. <pb n="224" /></p>  
по који пут, да отаре очи и отхукне: па да у срећан час не чу за <pb n="166" /> собом неколико  
елу, и од њега много што шта зависи; па да Моравчани учине ма шта мимо његове воље?{S} Па онда, 
а пасом.{S} А где год би чуо за гуслара да гуди у чијој кући, навраћао би онако оружан до зуба, 
ош један кубурњак, и то празан.{S} Мора да му је рука обрањена, па га је испустио.</p> <p>— Их? 
рац осети.{S} Сад више није имала гласа да јаукне и запева, али је из очију као дажда ронило.{S 
у очи, као да би у њима хтео да прочита да ли се већ сазнало.</p> <p>— Ето, урадих!</p> <p>— Шт 
ш, Џинићу, — рече Шаћир, кад Суља заста да мало одахне, — јеси ли јунак, да, са шездесет добриј 
? — запита у исти мах Хаџи-Ђера и заста да чује.</p> <p>— Враћао се тамо, па је по коњскоме тра 
у пожели.</p> <p>— Куку мени, најо, шта да радим, што ме не убијеш? — врисну Станојка.</p> <p>А 
— Куку мени, бато! — јаукну Анђа. — Шта да радимо?</p> <p>— Шта, да радимо? — цикну Рупић и поз 
д јутрос си много карли!</p> <p>— А шта да велим!{S} Добро су се и сада сетили тамо у Биограду; 
но мало година злехуда живота, онда шта да се ради?{S} Како ћеш и чим ћеш га узбунити?{S} Дан и 
есницу.</p> <p>Докле се тако ломила шта да ради, свекрва је збацила губер, подигла се мало и гл 
" /> поверити, који би је саветовао шта да ради.{S} Да каже „аги“ (тако је још као невеста, кад 
ако неколико тренутака, а није знао шта да ради: да ли да је остави овако немоћну, па да побегн 
p> <p>Докле је, тако висећи, мислио шта да ради, осети још једну опасност.{S} Степеница с камен 
сузе и запевку мајчину смири се и обећа да неће отићи.</p> <p>Али, ево, наста час, у коме га ни 
ијих се ногу измиче земља, па већ осећа да је заронио у вечност.</p> <p>Хаџија се окрете прозор 
 села се нико живи није јавио од страха да га не снађе ма какова беда.{S} Тек доцније почеше се 
ам дошао, честити ага! — рече и притрча да прихвати коња.</p> <p>— Ђит бре, домуз! (Вуци се, св 
у две највиђеније куће паде крв, покуша да измири завађене.{S} Наговарао је Станковиће, да опро 
лећи да разјасни себи шта је то, покуша да одвали прву плочу, што ивичи са овом јамом; на срећу 
 с његова чела.</p> <p>Хаџи-Ђера покуша да се дигне с пода и — пробуди се.{S} У кули је све там 
Гагићу, Рупићу! — викну игуман и покуша да их утиша.{S} Али Рупић већ није слушао ништа.{S} Сил 
у на даћу, па да и на томе месту покуша да их измири.{S} Али како?{S} Зар није све радио, што с 
чутуру вина, домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост!</p> <p>— Да Бог да! — одго 
оску ракије, домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост.</p> <p>— Да Бог да! — одаз 
 му се врати на радост!</p> <p>— Да Бог да! — одговорише лагано сви, што седе око трпезе, оборе 
 му се врати на радост.</p> <p>— Да Бог да! — одазваше се лагано сви.</p> <p>Тако је приказивач 
 на последњи приказ одговорише: „Да Бог да!“, подбочи се рукама о појас, главу изви мало на дес 
 Милоја уклонимо још данас, па, ако Бог да те се не сазна, ласно му је доћи, а сазна ли се, зар 
и Хаџи-Ђера.</p> <p>— Па сутра, ако Бог да, да отпочнемо, ја!</p> <p>Игуман погледа кришом испо 
а му на рамена падаху.</p> <p>— Ако Бог да, Гагићу? — ослови га игуман, кад му се приближи.</p> 
ковце Сали-ага, те чича-Боца немаде кад да сакрије кубурњак и јатаган испред очију агиних.</p>  
</p> <p>Ђери се окрете кућа.{S} Шта сад да ради?{S} Ако је Рупић јавио субаши, овај је до сада  
е мога прословити ни речице.{S} Шта сад да ради?{S} Хоће ли, као и досле, само немоћно тужити,  
а га сасвим упропасти.</p> <p>И шта сад да ради?{S} Разговор с Рупићем показао је само, колико  
 баш на нашој сумеђи.</p> <p>— И ми сад да за њих плаћамо?</p> <p>— Побићемо им све, што год им 
да их везане одведе па Рудник, а узгред да опљачка по коју виђенију кућу, па тек онда да се с д 
дник.</p> <p>Станојки је, које од борбе да се отме а које од овог разговора, лупало у грудима,  
он би понајпре могао наговорити кнезове да устају.{S} А сад, ето, где им се изјалови нада, да ћ 
пажао, да ова жепа нема ни толико снаге да се прибере, а камо ли да не учини и оно најгоре, сам 
ра је био толико обазрив, те им не даде да иду друмом крчеником, већ их проведе кроз манастирск 
S} Плач је гушио, те јој задуго не даде да проговори.</p> <p>— Не иди! -— пројеца најзад, — Ма  
а коју пљују; али кога да подигнем, где да нађем Србе?{S} Та овде је све растровано, овде би ва 
иброње.{S} Махни се поповања, него деде да нам речеш: шта си оно шуровао са онијем хајдуком Пав 
 Стид је од саме себе ухвати и не смеде да прекорачи тамо, где јој је болесна свекрва лежала.{S 
о, прометнуло се у буру гнева.{S} Хтеде да нареди момцима: да иду у Моравце, да опколе кућу Ста 
<p>— Турци! — помисли Хаџи-Ђера и хтеде да изађе. <pb n="246" /></p> <p>Али већ беше доцкан.{S} 
во ти ракије, пиј!</p> <p>Калуђер хтеде да умакне, али Рамо, поводећи се, дохвати га за главу и 
сирото девојче! — рече чобанин. — Хајде да је однесемо у манастир.</p> <p>— Ето ти је, вала, па 
 снажна здравља.{S} У подгрлац јој дође да се угуши, очи јој се наводнише, и она загрли снаху,  
</p> <p>Рупић се сав укочио, на не може да се поврати с непојамна осећања, гледајући свога нећа 
 се нешто пење у грло, па чисто не може да дахне.</p> <p>— Оче!{S} Опрости и благослови народ т 
ако, па онда нечујно изађе.{S} Хтела је да огледне неће ли спазити ма коју од жена, те да је по 
ка не мога издржати више.{S} Мислила је да ће се угушити, да ће јој срце препући.{S} Сузе јој г 
а се ти пачаш у туђа посла?{S} Твоје је да чатиш у цркви, а ово је субашино, да држи ред.{S} Хе 
а вјера.{S} Завађате рају и одмећете је да не слуша.</p> <p>— Ја је не завађам, већ мирим.</p>  
шта?{S} Море, море, игумане, боље ти је да гледаш ово мало крова над главом, него ли што се пле 
 међу се, па су пошле напред, тешећи је да не запева.{S} Милоје, који је стајао још украј гроба 
 као очи лукава човека.{S} Покушавао је да се отргне од кобне слутње, али то беше узаман.{S} Он 
му заталасао на ову помисао, схватао је да је отуда, што међу њима лежи већ толика крв.{S} Овог 
ав, а сад га нема.{S} Па онда осећао је да би му самоћа тако годила.{S} Разговори о покојнику и 
главом.</p> <p>Неколико пута покушао је да се извије из њезина загрљаја, али не мога.{S} Стариц 
ш који часак остане у кући.{S} Желео је да се ма где уклони, далеко од села и свега што му напо 
едајући у наперене пушке.{S} Заустио је да каже, како он није из овога села.</p> <p>— Пази, ста 
не могах сићи до манастира, а ваљало је да ти кажем.{S} Онај мој ојађени брат причао ми је све, 
о нека ме прате Моравчани.{S} Главно је да узмемо дјевојку, а потлијен је све лако.</p> <p>И Ра 
, прошапута у себи. „И остале су морале да учине тако, па зар су оне криве.{S} А мени је бар ос 
и то оним истим рукама, које нису могле да сачувају невину душу, да не пропадне?{S} Хоће ли и п 
већ се и сељани клоне твога оџака; веле да и у цркви, место да чатиш, причаш о некаквим невољам 
што?</p> <p>— А ко ће то знати?{S} Веле да је метнуо оног хајдука Павла у заседу, да дочека Рам 
о с Гагићима, на ће рећи, дошао кастиле да се мири.</p> <p>После овога приђе хаџијиној руди, це 
манастиру.{S} Сали-ага је наредио после да га ухвате, али он склони жену, а сам се одметну у Не 
страха, што је убио Турчина, а још маље да гаје гризла помисао на крв.{S} Сазнање да је прву кр 
ви бар половину глобе, онда нам је боље да се сви подавимо, него ли да га поново дочекамо.</p>  
?{S} Сада је, ето, сама; сада нема коме да се потужи, па и ако се потужи, она нема права да тра 
>— Брука! — одговори Мратић. — Али коме да се тужиш?{S} У Турчина суда нема.{S} Обор-кнезови се 
 рају.{S} Отвори очи, Џинићу: и тај уме да пише књиге као и онај у Боговађи; и тај уме да шаље  
 књиге као и онај у Боговађи; и тај уме да шаље мазбате у Стамбол и Беч, ана сана!</p> <p>— Вал 
 и горчина, што га распиње, али му и не да да одговори.{S} Он је добро осећао, да је сва ова го 
ћа, како га нешто у грлу гуши, па му не да пи дахнути, а у себи се кида од муке, зашто затаја,  
лио па душу, па га притискује, те му не да дахнути.{S} А то не беше из страха, што је убио Турч 
 манастиру, размишљајући, с које стране да започне.{S} Њему, истина, није ни мало било пријатно 
ру Гагићку задржао је игуман, да остане да руча.{S} И ако је тврдо веровао, да неће смети у нат 
 гледате хајдуке, па нико да ми помогне да их живе похватамо!</p> <p>— Е, мој куме, — уздахну М 
на Рудник.{S} Први дан, кад биров викне да све цуре и невесте пођу Сали-аги, и ти ћеш, дина ми! 
 гаје гризла помисао на крв.{S} Сазнање да је прву крв пролио у корист Гагића, да је раскопао с 
гићем, па онда и оно Милојево одупирање да иде с њим Џинићу, и његов одлазак на Љиг баш онда, к 
и покорности пред Турцима, који не трпе да виде у раје слободнијег израза, најпосле су и нарав  
је Ђорђу; он је хајдук, па, ако не успе да народ подигне, он ће у гору, — гора му је кућа; али  
ао пред собом.{S} После Шаћиреве намере да потурчи Смиљу, он је био на чисто, да нема више смис 
својим присуством.{S} Гледао је што пре да оде, само да се уклони од унакрсних погледа, што га  
ишта.{S} Скривена под губером мучила се да савлада бол што је ломио.{S} Али што се више уздржав 
вај без икаква одупирања пође, пусти се да га воде како му драго.</p> <p>Један средовечан сељак 
о.{S} У два три маха причинило би му се да чује притајено корачање, а сад би опет чуо како нешт 
, која се одвајала од таме, учини му се да види неког човека.</p> <p>— Ко је? — упита полугласн 
ор, и он чисто затрепта.{S} Учини му се да ју је угледао.{S} Наслони чело на сам прозор, а погл 
{S} Ја нисам ни одметник ни бунџија, те да им тако говорим, — одговори Хаџи-Ђера нешто плаховит 
 него да вам кажем, ко је убио Рама, те да онај праведник не труне, ни крив ни дужан, на Рудник 
о и поручио, да склониш Хаџп-Рувима, те да се што пре уклопи из Боговађе, јер Турци много сумња 
дне неће ли спазити ма коју од жена, те да је позове, да јој се нађе у помоћи око болеснице.</p 
мањем главе, а то је већ било доста, те да се разговор у таквоме смислу продужи.</p> <p>Међутим 
 да се што пре сукоби са оба Гагића, те да их обојицу на оном месту сможди.</p> <p>И помисао на 
 то, што су Станковићи немирна духа, те да Турди од њих зазиру.{S} Мањ ако није ту мржња на гла 
зивали су селима, кроз која пролазе, те да тиме предоче раји, како пролазе они што се одупиру Т 
помути ум, занесе срце, да га опије, те да целога века мамуран остане.</p> <p>— А кога има тамо 
је било довољно, да застраши остале, те да и ово зло подносе, само да ради њих и остали не пост 
ашити.{S} Дође јој да истрчи напоље, те да позове ма кога, али најближи комшилук у растршканоме 
 /> се обелоданило његово потварање, те да не угледа презирање у очима својих сељана.</p> <p>Не 
имо, него да идемо моравачкој цркви, те да обојица заноћимо три ноћи под њеном иконом.{S} Вели, 
и су све ово на брзу руку свршавали, те да не одоцне на Џинићеву заповест.{S} После свршена под 
, али да нас чак у оваку беду ували, те да плаћамо толику глобу, е то баш не бих рекао.</p> <p> 
 ли је Моравчани као жртву дочепали, те да се колико толико освете за ово што их је, по њихову  
било ублажи тако кобне и црне мисли, те да се, колико толико, оснажи, ипак под утисцима ових ми 
е Рупић дошао амо по субашиној жељи, те да пропита о Станојци, није хтео да се поверава томе чо 
!{S} Зар чека, да се сасвим раздани, те да му и Турци дођу у госте?! — одговори Мратић, коме не 
 је отпао до Београда, да их пожури, те да се већ једном започне.{S} Лако је онима тамо оклијев 
ише, везаше за ступ и почеше шибати, те да у боловима ода где је игуман.{S} Али кад духовник са 
, још шта, како им се ваља измирити, те да се лакше чувају од насиља, ја!</p> <p>— Не знам, чес 
5" /> што се све тако морало десити, те да се одмеће од куће ради ове девојке, за чији спас не  
, па отури чибук, да не дими уз очи, те да боље види.</p> <p>А прилика с брежуљка примиче се ла 
> да се састане с Фочић-Мехмед-агом, те да му јави, како се са оне стране Рудника опажа у народ 
ко, велико, чиме би га тако задужио, те да му и сам рече: „Е, Рупићу, и досада сам те знао као  
да је баш то оно што је недостајало, те да се изврши што је годинама желео.{S} У служби Богу и  
раткоме времену изуме ма шта знатно, те да га толико задужи, није му баш ништа падало на ум.{S} 
бија мирне људе и пљује нам у браду, те да нам не умакне, па тек ондакара на Рудник.</p> <p>Хаџ 
зулумћар одводи жену, кћер и сестру, те да их после осрамоћене врати кућама.{S} Опре ли се кого 
милу.</p> <p>Народ се ускомеша и полете да гаси, а у исти час излете из манастирскога забрана г 
сејао мир и љубав међу ближњима; хоћете да ту капљицу саспем у нечиста уста ваша, у срца пуна о 
ваки израз његова лица.</p> <p>— Хоћете да вам Турци буду добри, а овамо пуните горе хајдуцима  
а; а када се она Рупићу потужи, мислите да је плануо?{S} Боже сачувај!{S} Он је само слегнуо ра 
огледа по свима.</p> <p>— И ви хтедосте да се огрешим пред лицем Господа, да причестим крвнике? 
кад је дошао пред Фочићев конак, не хте да распаше силаје, него онако оружан уђе у оџаклију, пр 
писма, што га ухватише Турци.{S} А неће да помисли, како га је Алекса вијао, само да се колико  
 Рупића и Гагића, да их измири.{S} Хоће да заклони зликовца.</p> <p>— У твојим је рукама власт, 
бухватило горске порубе, па као да хоће да загрли, обујми <pb n="243" /> у вечито плавило све,  
шило све!{S} Из недара овога храма хоће да силом извуку једну жртву, да је потурче, да јој душу 
о јој, да му је мора одати, јер он хоће да је потурчи и да се њом ожени.{S} Оставио јој је пет  
 обори очи земљи.</p> <p>— Она баш хоће да иде на Рудник као и остале.</p> <p>Рупић га зачуђено 
сим тога и зато, што је хтео и у будуће да међу Моравчанима остане као њихов заштитник.{S} Крвн 
авила је ледену кору, отопљени лед поче да се излива у сузама.</p> <p>Над њиховим главама трепе 
и онакав поглед ни мало јој не казиваше да ће се све на добро свршити.{S} Она га испрати очима  
одаде други, који га са осталима држаше да се не отме.</p> <p>На овај глас испаде из куће Гагић 
ви су растужени и ћуте, као да се плаше да се не изгуби оно тихо јецање, што се по који пут чуј 
 силазити с горе, на којој му се чињаше да је осетио и примио завет Вишњега.</p> <p>— Само да м 
у, откад калуђери <pb n="29" /> насташе да мире, не остаје ти друге, него да ти чатиш њихове мо 
учио Фочићу, како сиротиња не може више да плаћа.</p> <p>— Црни дани! — уздахну Хаџи-Ђера. — Зн 
касаби зуцка, као да оборкнез неће више да купи хараче.{S} Вели, да је поручио Фочићу, како сир 
ао и данас.{S} Него, жив ми, немој више да се опиреш.{S} Бирај, што ти је гођ драго.{S} Не дође 
овину.{S} А то већ беше један знак више да посумња и за остале затворенике, е су и они ово дело 
ше донеше ибрике и убрусе, те им полише да оперу руке; а одмах за овим, суморни и ћутећи, сви с 
ше за земљу.{S} Неколико сељака појмише да га отму, али у истоме часу зацакаше орози на пушкама 
ође им на сусрет, па, кад се они сагоше да га целују, он их обоје загрли и пољуби се с њима.</p 
{S} И стаде му чудно, како је имао душе да досада мрзи ову старицу, која, као и његова мајка, п 
нда, да му он сада више ништа не сме, и да ће већ сутра страдати сви због његова дела, толико г 
ка у село, ако га је Суља само уочио, и да, хтео не хтео, мора оставити мајку и све, па се поту 
ао му је, да се још није све свршило, и да за овим гробом има још један да се ископа.{S} И та г 
том мишљу, коју сад баш изусти Рупић, и да му је узалуд трошити речи.{S} Само дубоко уздахну и  
д му се учини згодно, одметнути рају, и да потајно шурује с кнезовима, нема у селу баш ни једно 
ече! — одговори Сали-ага. — Нисам.{S} И да ми је поклањаш, не бих је примио, како ти очи севају 
 био један између највернијих кнезова и да ага Џинић, који је већ одавно бацио око на ову лепот 
а, да заштити невину душу од искушења и да његовим мукама исцели окужени народ.</p> <p>Али, нај 
 ти реци аги Џинићу, да не знаш ништа и да Милоја нема у кући.{S} Ја сам, ево, и дошао, да Мило 
Милоје сасвим запао у руке калуђереве и да га ништа више неће истргнути из њих.{S} Крвничка мрж 
омаку своје куће што заста, да одахне и да се мало прибере.{S} Ено, тамо му је мати и снаха и,  
ила, па очекују само њу, да се склопе и да је занавек прогутају.{S} А што је најстрашније, она  
чекао, да мутесарифова човека убијете и да отмете робињу.</p> <p>— Аман, ага, није раја крива;  
о, да игуман не избива из њихове куће и да га они слепо слушају.</p> <p>— Тројица! — помисли. — 
гама.{S} Најзад осети да се не одмиче и да ће га ови стићи: он се сруши на колена и поче четвор 
 су оборених глава и нико се не усуди и да погледа очима у оно лице, а камо ли да му што одгово 
дам закон, да приступим часној трпези и да вам пружим свето причешће, а руке вам се пуше од бра 
настира, да видим јесу ли у кући сами и да јавим.</p> <p>Чобанин штуче у шибљак, и тако оста Ми 
е остајало ништа друго него да стрепи и да хуче.<pb n="107" /></p> <p>Као утучен седео је тако  
у.</p> <p>— Баш и да га субаша ухвати и да ме позову да му пијем самртну, не бих му је пио, <pb 
 Шаћир се зарекао, да ће је потурчити и да ће се оженити њом, те по томе њој и није места у кол 
мора одати, јер он хоће да је потурчи и да се њом ожени.{S} Оставио јој је пет дана, па ако му  
му, јер ће сматрати да му је он јатак и да га је склонио.{S} А ага Џинић неће тада ни брком мрд 
бар хтео да се чини свему невешт, као и да не види.{S} Зато се чисто збуни и обори очи земљи.</ 
ле је тако мислио, њему се чињаше као и да не стоји на земљи, већ да лебди у ваздуху, а у души  
тина је, да нас је Хаџија много корео и да је држао страну Гагићима, али да нас чак у оваку бед 
тешио Анђу и саветовао, да седи мирно и да не брине за сина.</p> <p>— Спреми се, Милоје, па у и 
уше, није ни помишљао да остави ствар и да мирно гледа, како се дан из дан губи образ и вера: а 
е, да је дошао само да обиђе манастир и да сутра зором причести народ, па ће онда опет у збег.< 
а страва, да ће субаша пронаћи Смиљку и да ће је Шаћир насилно потурчити, сасвим га уништи.{S}  
д све ово свршити, шта је тамо у селу и да ли ће стара Гагићка бити у стању, да сачува тајну кћ 
 њему, рођену куму, прича измишљотину и да своју рођену снаху сам Турчину проказује.</p> <p>Руп 
 у грудима; дође му да потргне кубуру и да је саспе у груди Гагићу.{S} После ручка диже се са о 
крити!</p> <p>Хаџија је ћутао.{S} Баш и да није све овако било, не би му вредело правдање пред  
ри један између гостију.</p> <p>— Баш и да га субаша ухвати и да ме позову да му пијем самртну, 
ако га овај на миру остави.{S} Па баш и да га остави, зар ће моћи што међу овим сељацима, којим 
мораш нешто урадити.{S} Хоћу да пазиш и да ми редом побројиш све оне, којима Ђера одлази и који 
е потмули лавеж сеоских паса, као да би да одгони бледу сабласт, што се за горама тајанствено п 
те се нећаку и плану.</p> <p>— Зар теби да одговорим?{S} Скидај ми се с очију!</p> <p>Милоју кр 
гледао преда се.{S} Кад Суља уђе и јави да су коњи спремни, нестрпељиво скочи и пригрте црвени  
 гледа и не одговара.</p> <p>— И ми сви да пострадамо због њега?</p> <p>— Нека пострадам! — одг 
 ага Џинић девојачког оца, па му нареди да девојку пошаље Сали-аги на Рудник <pb n="56" />, али 
вамо.{S} Ти сва дрхћеш од зиме.{S} Ходи да се одгрејеш.</p> <p>Мало после дознао је игуман све. 
 ако се потужи, она нема права да тражи да је заштите.{S} А и ко би заштитио туђу жену, кад, ет 
лаше, овде се народ крви, а Ђорђе тражи да кнезове наговори, а народ подигнем.{S} Лако је Ђорђу 
д је напрегнути вид могао уочити, опази да су две прилике, а још доцније, кад се обе приближише 
ј је чисто горело.{S} Најзад, кад опази да Турчин само држи тестију и не пије, она се унезвери. 
икну Рупић, који се узјуначи, кад опази да је оружје отето — Хајдуче!{S} Харамијо!{S} Убио си ч 
у.{S} Кад су се довољно примакле, спази да су обе женскиње.{S} Прилике га нису опазиле, па су с 
есно заблену у девојче, двоумећи, да ли да се уклони или да очекне.{S} Докле је тако нерешљиво  
енутака, а није знао шта да ради: да ли да је остави овако немоћну, па да побегне, да га не вид 
 ће му све лакше за руком поћи, него ли да ово чудо изврши.{S} Али ипак се тврдо решио, да прво 
нам је боље да се сви подавимо, него ли да га поново дочекамо.</p> <p>Рунићу је, додуше, сила л 
ри неколико завађених сељака, а камо ли да их на такво дело поведе.{S} Па још су чим и како?{S} 
и толико снаге да се прибере, а камо ли да не учини и оно најгоре, само да сачува го живот неви 
 да погледа очима у оно лице, а камо ли да му што одговори.</p> <p>Тек у неке подиже главу Мрат 
ћи у тебе са оним слепцем?{S} Мислиш ли да се не зна, е је то био главом Павле Поповић.{S} И от 
е Сали-аги на Рудник <pb n="56" />, али да се за живу главу не усуди, да то не учини још пре св 
орео и да је држао страну Гагићима, али да нас чак у оваку беду ували, те да плаћамо толику гло 
а! <pb n="179" /> Досада сам трпео, али да знаш е одсада више нећу!{S} Дошао си ми довде! — узв 
една дебела грана повила се у јаму, али да је дочепа, ваљало му се за неколико својих висина ус 
ко се дан из дан губи образ и вера: али да поведе го народ на ове зидове, што се као камени џин 
о убијају ради пустог парчета њиве: али да образ од Турчина одбране, на то и не мисле.</p> <p>Т 
 Павлом и Ђуром, који су само очекивали да руднички Турци оду из села, па да и они крену у Зеок 
у смели ништа Турчину, а оно су гледали да покажу своју моћ на суседним селима.{S} Ако је ко им 
"172" /> да то мора радити, ако не жели да се на њега изузме ага, који ће му кад тад ваљати.{S} 
толико слаби, те нити су могли ни смели да је заштите.{S} Да сачувају главу, трпели су да им се 
 у души комеша: или да се стровали, или да речима опали.</p> <p>— Нека, нека хаџија, — подсмехн 
друге, него да чека на пуки случај, или да покуша још последњи пут са самом Гагићком, да јој пр 
 се види, како му се у души комеша: или да се стровали, или да речима опали.</p> <p>— Нека, нек 
ради?{S} Да спасе Смиљу Гагићеву! — Или да сакрије од њих?{S} А зар се већ сутра дан неће сазна 
војче, двоумећи, да ли да се уклони или да очекне.{S} Докле је тако нерешљиво стајао, Смиља га  
— Само да ми је, да Рупића освестим или да Моравчане од њега отргнем, а остало би ми већ било л 
 у Моравцима су сви као у воску тврдили да је убица из куће Гагићеве.<pb n="9" /></p> <p>Тако ј 
днички муселим Сали-ага нису се паштили да их заштите.{S} А то је све још више распиривало ону  
е мајчино, која, обливена сузама, мисли да ће пробудити усахнуле очи јауком, што од времена на  
ка нејасна страва косну га, кад помисли да ће се њих двоје очи у очи погледати, па да ће, можда 
ири.{S} Беше му непријатно, кад помисли да <pb n="17" /> ће се после толикогодишњега избегавања 
против, они су се уклањали и од помисли да се пожале коме, само да се не посумња, е спрежу с ра 
 јед гомилао све више, кад само помисли да <pb n="156" /> је Милоје сасвим запао у руке калуђер 
 вољи јачега.</p> <p>— Дедер, помози ми да начинимо лесу! — рече чобанин.{S} Па онда уђоше у ле 
послом још ове зиме, онда нек дођу сами да субашују овђен.{S} Од хајдука нећемо смјети ни у авл 
ном.{S} Он напреже последње силе, појми да потрчи и забатрга ногама.{S} Најзад осети да се не о 
 и дође му још мучније и теже.{S} Поуми да се час пре уклони са овога места, па да бега далеко, 
ткупи четвороношке, као мачка кад поуми да учини што већи скок, и праћну се.{S} Густа помрчина  
азабере предмете око себе.{S} Сад поуми да се дигне, одупре се лактом, али малаксала са напора  
 погибију.{S} И ето вам велим, ко поуми да се свети Дићанима, неће више имати посла с њима него 
више није имала снаге ни да се отима ни да се одупире насилнику, што је држаше.</p> <p>Међутим, 
арод на устанак, није му давало мира ни да седне.{S} Колико га је разгаљивала помисао, да има у 
ку жилицу; она више није имала снаге ни да се отима ни да се одупире насилнику, што је држаше.< 
 немоћну калуђеру, који није у стању ни да измири неколико завађених сељака, а камо ли да их на 
и јавио који, кнезови су били приморани да дижу потеру, да гоне хајдуке, убијају их и њихове гл 
} Већ је пуних пет година како све чини да измири завађену паству, па узаман.{S} Крвна освета у 
на полегла на све стране, па ти се чини да и она с паперастом белином веје одозго.{S} Не чује с 
уме! —- утаче се Рупић, кад му се учини да је већ и сувише слушао њихове разговоре. — До јуче с 
о из уста своје пастве, и њему се учини да је ово онај камен темељац, на коме би му ваљало диза 
 и она мрка лица Турака били су довољни да увере рају, како јој не треба очекивати никакве мило 
, међ’ овијем горама.{S} Сали-ага есапи да је вријеме све докле не озелени гора, а већ послије, 
ак је не хте пустити, докле се не увери да се од оног потреса довољно примирила.</p> <p>О самом 
е обазре на све стране, па кад се увери да нема никога, притрча Турчину.{S} Из груди и из уста  
ичека још мало, ослушну, и кад се увери да спава, покри је полако, па онда нечујно изађе.{S} Хт 
евојку.{S} Не дижући више главе, пожури да што пре изађе из овога пакла. <pb n="215" /></p> <p> 
страну.</p> <p>— Јаох, Милоје, зар и ти да ме уцвелиш?!{S} Не чини зијана, не убијај мајке! — ј 
превуче шаком преко грла. — А мислиш ти да нисам чуо, како си ону несрећницу заклињао, да не од 
ио.{S} Али камо га?{S} Сме ли се надати да ће га до сунчева смираја видети?{S} Та само да зна г 
тишао, Павле и Ђура почеше се оправљати да путују.{S} Хаџи-Ђера је био толико обазрив, те им не 
скалиће освету на њему, јер ће сматрати да му је он јатак и да га је склонио.{S} А ага Џинић не 
ла.{S} Мало по мало и она поче схватати да се налази у шуми <pb n="72" /> сама, у рукама крвна  
препреке, које ће му тек одсада сметати да изврши оно, на што је у једноме часу очајања прегнуо 
а тако дуго сањаше, да ће најзад успети да измири села, да их прикупи око цркве, из које ће, с  
у Турци с Рудника, али се успут присети да му ваља да буде опрезан, па да сачека да се од друго 
и и почео шапутати своје молитве, осети да није сам.{S} Лепо је чуо за собом шум и нечије корак 
трчи и забатрга ногама.{S} Најзад осети да се не одмиче и да ће га ови стићи: он се сруши на ко 
у душу, крепила га, и најзад, кад осети да је ишчезла сва малаксалост и потајна страва од сутра 
S} Он се обазре по ћелији, па кад осети да је сам, дохвати се обема рукама за косе и, дубоко уз 
 своје место.{S} Пре него што ће почети да вечерају, једна од жена поче износити из вајата торб 
, све га нешто мами у Дић.{S} Мора бити да тамо има каквих бајалица што видају од урока.</p> <p 
не може!{S} Ја ћу се до пролећа трудити да измирим своје, а чим ослави пролеће, ето им и мене,  
као степенасти силазак.{S} И не мислећи да разјасни себи шта је то, покуша да одвали прву плочу 
рчина да однесе девојку, која нема моћи да се отме.{S} Суља промаче тик самога честара.{S} Још  
одгајио.{S} Између поимања своје немоћи да њега сачува и страха за самога себе налазио се као з 
агићку онако сломљену и узрујану, скочи да је прихвати.{S} А већ је настао крајњи тренутак.{S}  
сто једне имаћеш обе срамоте. — И крочи да је дочепа.</p> <p>— Одиђи, по Богу, или ћемо се зуби 
е Бог учи, кнеже, уради!{S} Само не дај да пропада сиротиња за туђу кривицу!</p> <p>—- Бићеш на 
но Смиљкино скровиште, неуспели покушај да измири завађена села, па онда ово стање, у коме се с 
p>Станојка се поче плашити.{S} Дође јој да истрчи напоље, те да позове ма кога, али најближи ко 
ће сагорети.{S} У два три маха дође јој да запита за брата, али и она као да је почела овога пу 
ље, отпоја „Вечнаја памјат“ и даде знак да се сандук заклопи и спусти у гроб. <pb n="3" /></p>  
ља одброја и тридесету, Шаћир даде знак да се престане.{S} Јован се трзао и јечао од бола и сра 
 ноћ, али и то тако тихо и немарно, тек да се не рече е му се није казало.</p> <p>А кад осташе  
рпиш, ага? — рече полугласно Рупић, тек да га увери, колико му је веран и како ни сам не мари з 
, па извуче из бисага гусле, колико тек да увери агу, како у бисазима више ништа нема.</p> <p>— 
кромно издиже малени крстић, колико тек да обележи светињу.{S} На левој страни од овога избрешк 
ечима.{S} Е, нећу, славе ми!{S} Да знам да ћу овога стика погинути, нећу да трпим више!{S} Или  
ојка.</p> <p>— Веселнице моја, шта знам да ти саветујем, и ко би те спасао!{S} Најбоље би било  
аст, ага, — одговори игуман; — али знам да је Гагић толико крив колико и ти.</p> <p>Шаћир-ага и 
— Добро те наврати амо.{S} Мишљах и сам да те потражим.{S} Хајд’мо.</p> <p>И Хаџи-Ђера се окрет 
оравачких Турака, што пођоше са Шаћирем да просехире, хтеде у свој хап.</p> <p>Рамо, који је ус 
а она не покуша више ни једним покретом да се одупре.{S} Место тога силно зајеца и сузе јој гру 
ак надне па кљунић, па затресе главицом да га уклони.{S} Само из далеких заселака допире нејасн 
та чути?{S} Нека чују!{S} Боље он један да пропадне, него да цело село пострада!</p> <p>Страх,  
нићу! — дрекну Рупић. — Боље и он један да пропадне, него ли кућа, него цело село.</p> <p>У Мил 
шило, и да за овим гробом има још један да се ископа.{S} И та га помисао толико узнемири, да је 
и су се једног дана на Рудник, па таман да мину поред Гагићеве куће, кад угледаше како прође ми 
сам управи поглед у његове очи, спреман да до краја издржи.</p> <p>— А откуда ти, оче игумане?< 
кћери, па ако не пристане ни онда, а он да је пошаље на Рудник, самоме Шаћиру, који жудно изгле 
а ме растргну коњима на репове, само он да се сачува.</p> <p>Рупић је чудно погледа.{S} После з 
<p>— Откуда сиротињи толико новаца, мањ да продамо и поњавице испод наше деце! — јекну један из 
 Што је више прибирао мисли и покушавао да се утиша од сувишне навале, која му је дух раслабљив 
је од онога дана, кад је Милан захтевао да је заклони од рудничких весеља, букнула у њему помам 
S} Хаџи-Ђера је с неком зебњом очекивао да чује, откуда у ово доба потеже Шаћир-ага чак с Рудни 
сто и скапавали.{S} Међутим, није могао да посумња ни на агу Џинића, јер је знао, да је овај јо 
а саревњива нетрпељивост.{S} Није могао да трпи никога, па ни њега: а уз то и помисао да би се  
 усправише, он се сруши, јер није могао да стане од болова.{S} Чинило му се, као да је земља по 
 је с Турцима сваки кутак, где се надао да ће им на траг наићи.{S} Трострука га страст мучила д 
аком.{S} Он јој <pb n="119" /> је казао да је Смиља спасена, а она; као без душе, потрча овамо, 
/p> <p>А у томе часу осети Гагићка, као да је невидовна сила прикова за оно знамење, а у исти м 
збира зато, што се по касаби зуцка, као да оборкнез неће више да купи хараче.{S} Вели, да је по 
д овог разговора, лупало у грудима, као да песницом удара.</p> <p>— Пусти, ага, амана ти!</p> < 
рака лебделе су пред његовим очима, као да их још и сада гледа.</p> <p>— Боже, Боже! — узвикну  
ногама шкрипи и цичи снежна пртина, као да јауче, што је газимо.<pb n="235" /></p> <p>Око Мрати 
 тако светлуца, као да је посматра, као да јој шапуће: „Зар и ти?“ Она се збуни; неко неочекива 
 допире потмули лавеж сеоских паса, као да би да одгони бледу сабласт, што се за горама тајанст 
 и мирна, приковала поглед у брата, као да би хтела рећи: „Хајде учини!“ Станојка стоји насред  
а њ и чврсто се држи његових скута, као да се плаши, да је не отргну од њега.{S} Он јој привуче 
тај малени крст, што тако светлуца, као да је посматра, као да јој шапуће: „Зар и ти?“ Она се з 
чију имао је на себи нечег веселог, као да се овог часа зауставила од детињскога смеха.</p> <p> 
војој тамници, учини му се једаред, као да му од некуда долази граја.{S} Стаде ослушкивати.{S}  
оси лице Св. Арханђела, а њој дође, као да се светац благо насмеши.{S} Побожна <pb n="88" /> мо 
 овој хладној кули изгледало му је, као да је зазидан у камену гробницу, из које се више никада 
{S} Очи су му лево и десно зверале, као да играју.{S} У дворишту се сукоби с њом, па кад је спа 
4" /></p> <p>— Бој се, оче игумане, као да није све у своме реду.{S} Долазим ти од кнеза Алексе 
 обузе нека туга, неко предосећање, као да ће се овога часа нешто неприлично десити.{S} Рука му 
х и од хајдука.{S} Турске ми вјере, као да ћу се родити наново, кад угледам главу Алексину и Би 
часу чудно задрхта.{S} Учини му се, као да га захвати и понесе силна бујица.{S} Она потајна туг 
а стане од болова.{S} Чинило му се, као да је земља посута живим угљевљем.{S} Њих четворица изн 
ти у једно место.{S} Учинило му се, као да је опазио, како се испод доксата нешто лагано миче.{ 
 одједаред прену.{S} Учинило му се, као да се неко докрада његовим вратима.{S} Он се притаја.{S 
у врату.</p> <p>Станојка се стресе, као да је напрасна зима прође.{S} Она учини некакав покрет, 
јатељи.{S} Сви су растужени и ћуте, као да се плаше да се не изгуби оно тихо јецање, што се по  
 заплака старица и пригрли девојче, као да би је хтела заклонити од оних што ће је одвести.</p> 
сто зашушта.{S} Хаџи-Ђери се учини, као да чује шум подземних сени, што се на потајни глас проб 
ихало и прегибало, а њему се учини, као да му шапуће: „Он је победа твоја, град твој!“ <pb n="1 
у задрхта, а усне се почеше мицати, као да ће сад узвикнути: „Ето јагањаца Божјих?“</p> <p>— Бл 
трнулост.</p> <p>У неко доба осети, као да се неко ближи вратима.{S} Она се још већма заби у уг 
икну.<pb n="133" /></p> <p>Путници, као да не чуше, журише и даље.</p> <p>— Враћајте се амо, хе 
p> <p>Милоје збуњено погледа у очи, као да би у њима хтео да прочита да ли се већ сазнало.</p>  
е образе. — Ех, бива, сада сам лак, као да си ми скинула Бог зна какав терет с душе.{S} Ево па! 
На темену је осећао такав притисак, као да га је поклопила нека тешка оловна рука, па гњечи, да 
њега“, — помисли, па одмахну руком, као да отура помисао од себе.</p> <p>Тако су обе ћутале јед 
жу.{S} Обасјана сребрном месечином, као да посматрају немо оно усталасало море шумадијских гора 
нствено пуцкара пред тамном иконом, као да шапуће светитељу игуманову молитву, а кроз ћелијско  
елиш?! — запита Рупић јачим гласом, као да није чуо.</p> <p>— Свет ће те пљувати!</p> <p>— Ваљд 
<p>Сељаци ћуте као заливени, а кум, као да није ни чуо, једнако гледа у мрак.</p> <p>— И ви гле 
осни шум, што му је у глави брујао, као да му је сваку мисао сплео и замрсио, те му тако није о 
е прожизао кроз чело сад је осећао, као да му се у потиљак приковао. <pb n="178" /></p> <p>Непр 
а упропастила: јадали су се толико, као да и сам Рупић није знао колико је народ сиротан.</p> < 
молитву.</p> <p>Иначе је изгледало, као да је ова кула потпуно одвојена од људи, јер ма колико  
На слепоочњацима тако му је лупало, као да чекићем ударају, и он се чисто поведе.{S} Неко време 
њишта, називао Бога, али тако тихо, као да је самртник у кући.{S} Мратић их је дочекивао тако и 
у глави је осећала необичну тупост, као да је тамо утиснут комад тешке стене, па је запречио св 
има, што се с крстова сетно нихају, као да га немо и с чуђењем гледају.{S} У самој ствари све о 
шавала, а место тога осети топлину, као да је поливају по снази врелом водом.{S} Мало по мало и 
које му је толико прионуло за душу, као да му је рођено.</p> <p>— Ето, — продужи субаша, — реци 
и та рана није била велика; изгледа као да јој је на једноме месту кожа окрзнута.</p> <p>— Чија 
ћа, него цело село.</p> <p>У Милоја као да уђе помам.</p> <p>— Иди, — одговори он. — Турци ће т 
е јој да запита за брата, али и она као да је почела овога пута осећати према њему оно исто што 
 њима, обухватило горске порубе, па као да хоће да загрли, обујми <pb n="243" /> у вечито плави 
равице, што су се осуле по небу, па као да отуда гледају у њега.{S} То што је сада сазнао бацал 
одјекују тешки кораци.{S} Хаџи-Ђера као да угледа витеза у челичну оклопу, са шлемом на глави,  
чи му гневно севнуше.</p> <p>Рупића као да удари летка на ове речи.</p> <p>— Ја лажем, хаџи-дух 
 подсећају на вучје завијање, а сад као да растура гомиле сасушених костију.{S} Студена хладноћ 
очи, а дуг загрљај и сузе радоснице као да их опомињаху на све, шта су до данас претрпеле.{S} И 
напуни пушчаним димом, те изгледаше као да су се густи, бели облаци кроз таван сурвали.</p> <p> 
базире за другим, а други изгледаше као да се на коњу бочи с неким, што се из све снаге отима.{ 
 замаче пут Рудника.{S} Милоју беше као да је пијан, — тако му је бубњало и тутњало у глави, па 
ко камена коцка задрхта под руком и као да клизну подаље.{S} А у истоме часу свежа струја вазду 
ам и код муселима.{S} Тамо у касаби као да се нешто мути.{S} Кнез Алекса те је много поздравио  
још једну гомилу Турака.{S} Али ови као да су се око нечега ускомешали.{S} Кад дође ближе, а из 
о око ушију, био је неки глас, који као да долажаше из даљине, на му зуји: „Убио Турчина, убио  
оглед је чисто замагљен, те се чини као да се напреже, да разабере предмете око себе.{S} Сад по 
стени, гледају у њу, те јој се чини као да је посматра стотину очију.{S} Из пространа димњака и 
влажној и гнецавој земљи, кад осети као да се онај мемљив и загушљив ваздух поче разређивати.{S 
хује чекићем и таластастом околином као да се купају у необичној јасној белини сунчеве светлост 
 па је пољуби у руку.</p> <p>Игуман као да се сав озари.{S} Очи му засјаше дивном нежношћу и не 
сирћета, па јој натрља чело.{S} Ово као да је годило болесници, јер се наскоро стиша и тврдо за 
 мислима.{S} Хаџи-Ђери је изгледало као да је сам Бог удесио тако, да Милоје убије отмичара и с 
одговорише ни речи.{S} Једини Рупић као да је смишљао, како да му одговори, а да га не увреди.< 
<pb n="113" /></p> <p>Ненадна немоћ као да јој прикова ноге за овај избрежак.{S} Окрете главу у 
чију до саме зоре.{S} Тек пред зору као да га хваташе сан, али и тај сан беше само нејасно буни 
рикова за оно знамење, а у исти мах као да је, са онога крста, озари чудан зрачак, који је обас 
јане, а нехристијанима нема!</p> <p>Као да га је гром поразио, тако устукну Мратић с људима.{S} 
ана.</p> <p>— Лажеш, Рупићу!</p> <p>Као да се све у њему на један мах скаменило, тако је стајао 
а.</p> <p>Рупић је стајао мирио и чекао да се ага умири.<pb n="154" /></p> <p>— Захвалите се Бо 
је ага Џинић, а овај једва беше дочекао да се виђене куће покавже, учини, те Хаџи-Ђерино мирење 
немоћ.{S} Он, до душе, није ни помишљао да остави ствар и да мирно гледа, како се дан из дан гу 
но ово ћутање.</p> <p>— Зар сам ја знао да носи Смиљу Гагићеву.{S} Ето ти!</p> <p>Ујак ипак ниј 
еће никако ни сванути.{S} Ма да је знао да се чобанин неће по овоме времену вратити до зоре, не 
коју не би ни избављао, само да је знао да је она?</p> <p>У њему је кипело, таласало се и запљу 
ла!{S} Неки ме бес ухвати, а нисам знао да је ова.</p> <p>— Је ли жива?</p> <p>— Дише.</p> <p>— 
 главом букнути.</p> <p>— Ја нисам знао да је она? — одговори Милоје, збуњен речима што их ујак 
мало час био је спокојан није ни сумњао да ли ће доћи.{S} Али што се дубље у ноћ залазило, и ње 
же онога несрећника.{S} Ономад ме напао да ми прича, како Гагићи нису убили Милана, а кад му ја 
 уста камо ће.{S} А кад је већ разабрао да ће у Дић, имао је целу ноћ на глави, па зар није мог 
и никога, па ни њега: а уз то и помисао да би се овај и њојзи и њему осветио, кад би дознао как 
ред ћелију баш онда, кад је игуман стао да заклиње Гагићку, те тако је могао реч по реч разабра 
е овоме хаџи-духовнику, што сам пристао да те позове.{S} А то знај: за сваку главу Гагића пашће 
ржња расла све више, у колико је осећао да је баш сад немоћан, да му нахуди.{S} А тако би му се 
од шаке одмиче.{S} Јер ма колико осећао да се с његовом снахом није ништа друго десило, до оно  
 откуда потиче, двојином је више утицао да измири закрвљена села.{S} Али све узаман.{S} Страсти 
су.</p> <p>— И он се, мајчин син, нашао да исправља криву Дрину, да убија Турке!{S} Ето ти га с 
разболела се нека старица, па је отишао да чита молитву.</p> <p>— Ех неки, ако јој не помогне в 
 куршумима каквог балије, који је дошао да у цркви шенлучи?{S} Па знате ли шта вели народ?{S} З 
ити никаквим откупима.{S} Ко би покушао да се одупре овоме обичају, или би изгубио главу или би 
несе га свега.{S} Не једнога Рама, него да сад навали цео Рудник, он се не би препао.{S} Сам он 
 оно гробница, онда му нема друге, него да остане у једној од њих, па да се у оном трулежу и ме 
казао, и сад му не остајаше друге, него да трпи што га је снашло.</p> <p>— Него, чу ли? — проду 
сташе да мире, не остаје ти друге, него да ти чатиш њихове молитве.</p> <p>— Дина ми, тако је!, 
S} Није му, дакле, остајало друге, него да чека на пуки случај, или да покуша још последњи пут  
а сеоском атару било је страшније, него да је кроз село прошао буљук војске.</p> <p>— Кога Рама 
ују!{S} Боље он један да пропадне, него да цело село пострада!</p> <p>Страх, да и сам не постра 
ка Рама.{S} И бар да је чега ради, него да избави Гагићеву сестру! <pb n="193" /></p> <p>— А гд 
S} Тако ваља!{S} То ти више вреди, него да си пет манастира подигао.</p> <p>— Убија људе, да кр 
 осећала да друкчије не може бити, него да се, као и остале, покори судбини; али то јој не смед 
, те тако њојзи није остало друго, него да се покори судбини као и остале.{S} Па опет ова рудни 
 Петка и наредила, да не почасимо, него да идемо моравачкој цркви, те да обојица заноћимо три н 
ви, добри људи!{S} Не дођох за то, него да вам кажем, ко је убио Рама, те да онај праведник не  
 не нађе <pb n="197" /> ништа мање него да товариш беду на игумана, а овамо си добро знао, ко ј 
 му тако није остајало ништа друго него да стрепи и да хуче.<pb n="107" /></p> <p>Као утучен се 
није слазио ради ситнијих послова, пего да похвата људе, на које се сумњало да су хајдучки јата 
сељацима, који се не могоше још за дуго да поврате од препасти са изненадна хајдучког упада.{S} 
арица. — Једно труне у тамници, а друго да ми се потуца.</p> <p>Међутим, духовник је већ довео  
— Алаха ми, луда си!{S} Ко је још видео да Турчин убија слабу жену!</p> <p>— Убиј, али ми не ди 
 је започео да мири сељане, кад је узео да га јавно међу сељанима прекорева, омрзао га је сасви 
упне грашке зноја.{S} Није никако желео да се на овоме месту састане с Хаџи-Ђером, кога, као и  
дете, да поиграте!{S} Баш сам се ужелео да видим, како калуђери играју.<pb n="38" /></p> <p>Кал 
и се он сада радовао, кад би нешто смео да поручи Ђорђу и осталима, да им каже: „Почињите, ја с 
цима.{S} Поред свега тога, што је успео да сачува село од глобе, Рупић се чувао као живе ватре, 
, Бирчанин, на овај Хаџија, што се упео да измири рају и што гледа на Турчина као крмак на сјек 
хаџи-дервиша.{S} Много ми се нешто упео да сложи рају.{S} Отвори очи, Џинићу: и тај уме да пише 
но погледа у очи, као да би у њима хтео да прочита да ли се већ сазнало.</p> <p>— Ето, урадих!< 
љи, те да пропита о Станојци, није хтео да се поверава томе човеку, за кога је знао, да би у на 
ачуђено погледа.</p> <p>— А ја сам хтео да је и овога пута сачувам, да не иде тамо.</p> <p>— То 
ичке младице и девојке, али је бар хтео да се чини свему невешт, као и да не види.{S} Зато се ч 
није марио, али од онда, кад је започео да мири сељане, кад је узео да га јавно међу сељанима п 
а убиства дошао кући с пута, где је био да одлучује овнове за своју трговину.{S} А то већ беше  
та Рупића набусито, пошто га је оставио да подуже чека.</p> <p>— Невоља, честити ага! — одговор 
 су оне криве.{S} А мени је бар оставио да се спасем видовне срамоте.{S} Њих види сваки, кад ид 
авчанима нема никога, који би се усудио да подигне руку на дахијског човека.{S} Осим Хаџи-Ђере, 
највећи грех.{S} Зато се није ни усудио да се утече у његову реч, ма да му се смркло пред очима 
дан од оних дана, када је народ долазио да прими свето причешће.{S} Само у те дане смела су се  
добије, а која је у часу, кад је мислио да је доспео до врхунца својих жеља, измакла, предала с 
де са овом девојком, коју и није мислио да избавља, а коју не би ни избављао, само да је знао д 
урчити је.{S} Све, што је досада учинио да је спасе, развејаће се као магла па ветру.{S} Узруја 
зидови, те је духовник како тако удесио да служи.{S} А Тодорова Субота била је један од оних да 
 и сестру код свога ујака, па се вратио да дочека Шаћира.{S} Старији брат Никола био је тих дан 
е мати ухватила за руку, и он се пустио да га доведе до седала, па га онда обема рукама загрлил 
 колико лупао главу, ма колико се мучио да у тако краткоме времену изуме ма шта знатно, те да г 
> <p>— До хана.{S} Субаша ми је поручио да дођем.{S} Вели, има нешто да разговоримо.</p> <p>— А 
о нас не одбијај од закона!</p> <p>— Ко да вам верује?{S} Зар вас не познајем?</p> <p>— Ево ти  
вати атар од злих људи?!</p> <p>— Ја ко да га ћува! — плану Шаћир. — Ваљда ја или Сали-ага, ко  
{S} Игуман је саветовао духовника, како да оправи што је погорело, како да <pb n="238" /> води  
ичан положај, па је тражио начина, како да започне разговор.{S} Тврдо је рачунао, да ће у даљем 
ем леђа, зареже и хватају за нете, како да се од њих сачувам?<pb n="151" /></p> <p>— Алах! — уз 
јци, и овој ушли у траг.{S} Иначе, како да разуме оно подсмевање и титрање Шаћирево, чију је пл 
наћи тамо, а после ће већ гледати, како да је домами.{S} Али Гагићи су га слагали.{S} Девојка ј 
ти, Милоје, да сам једнако меркао, како да дођем до оружја, па одмах да се одмећем.{S} За који  
S} Једини Рупић као да је смишљао, како да му одговори, а да га не увреди.<pb n="6" /></p> <p>— 
 се са својим друговима договарао, како да угуши хајдуковање и како да притегне народне кнезове 
а, како да оправи што је погорело, како да <pb n="238" /> води кућу, и где ће га наћи, кад му ш 
>— Аман, браћо! — уздахну Рупић. — Како да му излазим на очи!{S} Зар не видите колико је закрва 
а ћу вам опростити глобу.</p> <p>— Како да га нађемо, кад га не знамо који је? — рече Рупић. —  
варао, како да угуши хајдуковање и како да притегне народне кнезове, на које су Турци после пос 
можда, ујак.{S} Шта ће им казати и како да рекне, да је он убио Турчина, и то чега ради?{S} Да  
врата, па изашле овамо, да гледамо како да умакнемо.</p> <p>Хаџи-Ђера тужно погледа у девојче,  
се прикрадао поред зида, али још никако да наиђе на врата или згодно место.{S} Међутим, у оној  
отишли у Ваљево? — запита Рупић, колико да прикрије узбуђење, што му се на лицу огледа.<pb n="1 
стресала мисао за мислима.{S} Ма колико да јој је долазило на ум, како се ни једна невеста, ни  
потпуно одвојена од људи, јер ма колико да је напрезао слух, неће ли чути ма какав гласак жива  
џи-Ђера отшкрину још мало, таман толико да прође, на онда стаде уза зид.{S} Сенка, што је углед 
ускомешаше.</p> <p>— Мир, рајо!{S} Нико да се не макне с места, коме је живот мио! — викну Рамо 
</p> <p>— И ви гледате хајдуке, па нико да ми помогне да их живе похватамо!</p> <p>— Е, мој кум 
</p> <p>И једном и другом путнику тешко да је било нешто више од по тридесет и пет година.{S} Њ 
елике пала на земљу; сад би тек требало да је овде.{S} Да је није когод <pb n="129" /> спречио? 
 Рудник!</p> <p>Ово или или није давало да подуже размишља.{S} Субашине речи нису биле само оби 
биство.</p> <p>И све ово није му давало да склопи ока.{S} У мислима, што су се једна за другом  
лико пријатељује.{S} То му је изгледало да не доликује кући Станковића, из које је пре сто годи 
ркву.</p> <p>Увек, кад год му је ваљало да се прибере и оснажи, да укрепи срце и душу, Хаџи-Ђер 
его да похвата људе, на које се сумњало да су хајдучки јатаци, да их везане одведе па Рудник, а 
, и ко би те спасао!{S} Најбоље би било да одеш одавде; али куда би?{S} Зар те то исто не би и  
 одговара се Рупић. — Него како би било да очекнемо, док он оде, па да узмолим субашу.{S} Он је 
ахије у Београду кују.{S} Али како било да било, он је слутио, па и веровао, да ово није урађен 
 те јој се, у овој силној ватри, чинило да ће сагорети.{S} У два три маха дође јој да запита за 
г пријатеља који спасава.</p> <p>— Камо да се нисмо никада ни родиле! — зајеца Анђа кроза сузе. 
ам морао клонити Ваљева и кнезова, само да се не посумња е с њима шурује.{S} Једном речи, живео 
ао махнита скочи и полете вратима, само да побегне од маште, која јој не избијаше из главе.</p> 
гавати и клонити се свога игумана, само да не слушају оно што им говори.</p> <p>Од дана до дан  
 Па ето, све ћу ти опростити, све, само да ми речеш где је Смиља?</p> <p>Игуман припи уснице.{S 
ом женом, ради које је учинио све, само да је задобије, а која је у часу, кад је мислио да је д 
твом.{S} Гледао је што пре да оде, само да се уклони од унакрсних погледа, што га премераваху.< 
ли и од помисли да се пожале коме, само да се не посумња, е спрежу с рајом, да је узбуне.{S} На 
, који поче зверати на све стране, само да сакрије поглед, да се не сукоби с њезиним очима.</p> 
 мах стаде, заустави чак и дисање, само да је не би пореметио и расточио.{S} И она га толико оп 
амова убицу?{S} Одаће, нема сумње, само да сачува свој живот. <pb n="125" /></p> <p>И глава игу 
камо ли да не учини и оно најгоре, само да сачува го живот невина сина.</p> <p>У овом тешком ча 
и остале, те да и ово зло подносе, само да ради њих и остали не пострадају.</p> <p>Сваки Шаћиро 
, па макар то било и најмање дете, само да није са субашом на само.</p> <p>— Јазук! — продужи с 
људи посташе гнусни и мрски, који, само да сачувају своје главе, остављају некрсту на вољу да и 
дина се вијем као црвак под кором, само да их сложим, па што год се више упињем, они се све виш 
сакривена, претуриће дрво и камен, само да је пронађе.</p> <p>Зато се није смело почасити ни ча 
ћ. — Једва чекам, да примим закон, само да се што пре уклоним од ових хрзуса, да их не гледам.< 
а све стране.{S} Чисто би побегао, само да може.</p> <p>— Знаш ли? — понови игуман.</p> <p>Дево 
 одвратили од крви.{S} Шта би дао, само да се докопа главе макар једнога Гагића, да је одфикари 
 помисли, како га је Алекса вијао, само да се колико толико удобри Турцима, и како га може мног 
избавља, а коју не би ни избављао, само да је знао да је она?</p> <p>У њему је кипело, таласало 
ка, да би је сву у прах раздробио, само да је могао.</p> <p>На манастирским вратима дочека их д 
никако отарасити.{S} Ма шта чинио, само да за тренутак заборави, није успео.{S} Граја и гласови 
 било ничега, чега се не би латио, само да њима нахуди.</p> <p>Ногу пред ногу ишао је манастиру 
ији спас не би ни прстићем мрднуо, само да је знао, е Рамо њу носи.</p> <p>Мучен оваквим мислим 
езу, да је Хаџија наместио заседу, само да спасе Гагићеву сестру.{S} А већ то једно, што је ови 
 села, ма да су избегавала Хаџију, само да не слушају тешке прекоре, толико су га волела и пошт 
b n="139" /> свој образ и срамоту, само да сачува још оно мало година злехуда живота, онда шта  
о и примио завет Вишњега.</p> <p>— Само да ми је, да Рупића освестим или да Моравчане од њега о 
 уздама, немирно копа земљу и чека само да му господар попусти узде, на да као стрела јурне, не 
а до сунчева смираја видети?{S} Та само да зна где је сада, отишла би му, стала би уза њ, па би 
не за одведеном девојком.{S} Па не само да се није ни сутра дан ни прексутра утишао, него га је 
{S} Хаџи-Ђера му рече, да је дошао само да обиђе манастир и да сутра зором причести народ, па ћ 
ри Џинић. — Шездесет би ми требало само да похватам два брата Недића, што с дружином крстаре ов 
b n="234" /> потражили, то је било само да један другога утамане.</p> <p>Још пре зоре сабрао се 
шу.{S} Али хајд!{S} Хтедох вечерас само да те видим, а сутра ћемо већ разговарати мало друкчије 
p> <p>— Тако мора бити, ако не хтеднемо да дочекамо још једнога Мустај-пашу, — завршивао је Шаћ 
се у томе часу учини, да би било грешно да је није избавио, баш и кад би знао, да је то она, —  
 који је спреман на све, па чак и на то да смрви онога, који га се дотакне.{S} Један часак био  
ти Смиљу и Станојку?{S} А потљијен и то да ми речеш, што си наговорио Милоја и онога Дамљана, д 
у.{S} Никоме није ишло у главу, како то да Милоје убија Турчина ради крвникове сестре, да навла 
 да је игуман све то измислио, тек зато да га одвоји од субаше, па да у згодноме часу похајдучи 
е твога оџака; веле да и у цркви, место да чатиш, причаш о некаквим невољама и не знам, бива, ј 
амо, како нас раздиру вуци, а ми, место да се сложно бранимо, хватамо брат брата за гушу, па се 
тиоци опазише како се снебива, па место да обиђу приведоше га тик самога кола.{S} Граја и смех  
 Моравцима и Дићу: „Доста, људи!{S} Што да нам мајке и сестре злопате!“ Понос, што га уздизаше  
 узбуђења она је наново клонула.{S} Што да је пита најпосле за оно што, ето, мора бити.{S} Срце 
о да се други меша у његов посао, зашто да он сам својом руком не освети брата.</p> <p>Милоје ј 
амртну, била му је непријатна.{S} Зашто да се други меша у његов посао, зашто да он сам својом  
је поручио да дођем.{S} Вели, има нешто да разговоримо.</p> <p>— А шта ли то?</p> <p>— Бој се,  
Игуман га је целивао у чело, кад је чуо да је убио Турчина, па је и њега и ону девојчуру склони 
е довољна да је сасвим утуче.{S} Па бар да има кога, коме би се могла <pb n="100" /> поверити,  
пио једно те једно, да се миримо, и бар да је с ким, него са оним крвницима.{S} Јок, вала!{S} М 
авла у заседу, да дочека Рама.{S} И бар да је чега ради, него да избави Гагићеву сестру! <pb n= 
аху.{S} И никога нема који би био кадар да разметне оно разбојничко гнездо, да убије ова два ру 
не уздахне.</p> <p>— Јаох, до Бога, зар да и њега изгубим? — врисну из грла и поче се трести ка 
светиће се!</p> <p>— Јаох, до Вога, зар да га мајка с вешала скида! <pb n="204" /></p> <p>— Не  
те се измирити сви, али ја нећу.{S} Зар да осрамотим оне гробове?{S} Хеј, море, докле год човек 
 натуштен му поглед севаше плахо. — Зар да слушам, како за главу убијенога спремате освету друг 
лудећу, ако га не избавим!</p> <p>— Зар да изгубиш и своју и његову душу?</p> <p>— Обесиће га!< 
p> <p>— Хоћу да се обучем.</p> <p>— Зар да му идеш? — хтеде запитати, али не изусти.{S} После о 
љан одвести.<pb n="122" /></p> <p>— Зар да је одвојим од себе? — заплака старица и пригрли дево 
ао је тако и наше чељаде однети, па зар да пропустим?{S} Ја нисам знао, да је то Смиља.</p> <p> 
рпео чист и невин муке на крсту, па зар да их не претрпи слуга његов!{S} Зар има већих мука од  
вао прозирући поглед у Рупића, — па зар да ти понављам?</p> <p>Рупић се сплео на овај одговор,  
>— Стани, цуро! — викну Шаћир. — Дајдер да се напијем.</p> <p>Смиља обори очи земљи, па им устр 
коју хтедоше потурчити, и његов договор да преда хајдуцима сложан народ, па да и сам с крстом у 
ари, а ми смо раја, па неће под старост да пати ни за кога.{S} Али, ево, ја ти велим, не иди, п 
На овим хајкама дешавало се по који пут да Турци набасају и на хајдучке зимовнике, па, уграбе л 
 чињаше као и да не стоји на земљи, већ да лебди у ваздуху, а у души му наста тако лако и драго 
аш и да га субаша ухвати и да ме позову да му пијем самртну, не бих му је пио, <pb n="24" /> не 
хо?</p> <p>— Помажи, духовниче, по Богу да си отац!</p> <p>— Шта је? — запита Ђера, па је приве 
ико је закрвавио!</p> <p>— Иди, по Богу да си нам брат! — утаче се други домаћин. — Ако нам не  
 као ухваћена птичица.</p> <p>— По Богу да си ми брат, — прошапута <pb n="73" /> девојче, коме  
ријатељ?{S} Они на Руднику једва чекају да те добаве; а ти и сам знаш, даћу јој и без тебе ући  
 је у овом вилајету?{S} Ко то буни рају да се крви?</p> <p>— Не знам, честити ага, — одазва се  
еслоге и данас пропадаш.{S} Немаш очију да видиш, немаш ушију да чујеш!{S} Погледајте, обазрите 
ш.{S} Немаш очију да видиш, немаш ушију да чујеш!{S} Погледајте, обазрите се око себе.{S} Ко по 
лоје?{S} Па ипак, кад је почео о Милоју да размишља, дође му на ум и Станојкин Милан.{S} Сети с 
о расклопљене чељусти, што само очекују да жртва наиђе, па да одједном загрме и бљуну ватрени п 
 лепотицу, па само чекао згодну прилику да је примами, није отклањао Шаћира и остале од ове кућ 
е занела, ипак је меркао згодну прилику да ово изврши, а да се не посумња на њега.{S} То му је  
што сам инако несрећна, него и ту бруку да доживим?</p> <p>Баба Анђа је осећала да друкчије не  
 своје главе, остављају некрсту на вољу да им срамоти кћери и сестре.{S} А њен „ага“ Рупић био  
 пао на узнако и, машући рукама на Суљу да престане, загушен смехом викао је:</p> <p>— Доста, С 
</p> <p>Шаћира стеже у грудима; дође му да потргне кубуру и да је саспе у груди Гагићу.{S} Посл 
че размагљивати.{S} Хладноћа га опомену да устане и разгледа око себе.{S} Налазио се у некаквој 
исао на сутрашње муке није била у стању да поколеба његову снагу и веру у добро дело, које је в 
бије.{S} Али ни ова студен није у стању да утиша ватру што га сагорева.{S} Пред очима му и сада 
ицала из ове куће, која не беше у стању да је заштити.{S} Свеж поветарац пирка озго с Рудника,  
еране хаљине, које не беху више у стању да заклоне срамежљиву жену испред туђа погледа.</p> <p> 
68" /> крве и гложе, а није био у стању да их као браћу измири: али ово што сад мора гледати, т 
титио туђу жену, кад, ето, нису у стању да заштите своје сестре и кћери?{S} У овоме часу сви јо 
аштите.{S} Да сачувају главу, трпели су да им се образ укаља; подносили су да им зулумћар одвод 
и су да им се образ укаља; подносили су да им зулумћар одводи жену, кћер и сестру, те да их пос 
први започели крв, и може ли бити брату да не освети брата?{S} Лако је теби, ти и не знаш шта с 
ри оним погледом.</p> <p>Рупић оде куту да остави штап, али онај поглед што га је прожизао кроз 
а знам да ћу овога стика погинути, нећу да трпим више!{S} Или ћу кнезовати како се кнезује, или 
ра чисто плану.</p> <p>— Не!{S} Ја нећу да пропадне.{S} Дан и ноћ патим од јада и невоље, а душ 
ам је ово кнез, па за његов хајтер нећу да терам мак па конац, а ви добро знате шта све бива, к 
и, што ти велим!{S} Ујак си ми, па пећу да те мичем на душу.{S} Али чујем ли, да одсада ма шта  
ед онога који ће нам свима судити, хоћу да вас саставим, да се погледате очи у очи, да сазнам к 
м гласом.</p> <p>— Јесте, њему!{S} Хоћу да прокажем хајдука! — И пође —</p> <p>— Стој! — цикну  
, али и ти мораш нешто урадити.{S} Хоћу да пазиш и да ми редом побројиш све оне, којима Ђера од 
ао.</p> <p>— Како, ништа?</p> <p>— Хоћу да се обучем.</p> <p>— Зар да му идеш? — хтеде запитати 
Алекса не сме, а ја?{S} Ја бих, ја хоћу да погинем за образ и цркву, на коју пљују; али кога да 
S} Каква грехота, болан?{S} Зар ја хоћу да те сачувам Рудника, камо све морају, а ти се, ето, у 
S} Она би можда могла наговорити субашу да се за њих заузме.</p> <p>Али и та нада личила је оно 
е у ћелију.<pb n="31" /></p> <p>— Одмах да идеш у Дић, до Гагића!{S} Пробуди их, па им кажи, да 
ркао, како да дођем до оружја, па одмах да се одмећем.{S} За који дан чућеш већ, како Дамљан Ку 
 ћелију, а мало за тим изађе и позва их да уђу.</p> <p>Игуман је стајао крај оџака и пружио обе 
ам, — одговори младић. — А ваљада нећеш да оставимо крштену душу, да је вуци раздиру.</p> <p>—  
— Где је уја?</p> <p>— У кући.{S} Хоћеш да га зовнем?</p> <p>— Жедан сам! — хукну Милоје, дохва 
н мах стаде пред Рупића.</p> <p>— Хоћеш да вам скинем глобу с врата?</p> <p>— Аман! — узвикну Р 
тима бих га рашчупао!</p> <p>— Па хоћеш да ти ја кажем ко је?</p> <p>Рупић кришом погледа у агу 
 Богу брате! — јаукну Анђа. — Зар хоћеш да ми кућу мртвим коцем затвориш!</p> <p>— Оно ти није  
.</p> <p>— Аха, то ти, кнеже, као велиш да су урадили Дићани, а они, бива, то исто веле за вас, 
клињао, да не одаје кћери?{S} Па мислиш да нисам познао оног хајдука Павла, што се начинио слеп 
 Та зар не видиш, како смо голи, па још да плаћамо за оне крвнике!{S} Они су га убили.</p> <p>— 
анастиру, субаша је премишљао, како још да уђе у траг Смиљину скровишту.{S} Све што је досада ч 
,</l> <l>Што остави љубу тужну, </l> <l>Да до века јадикује,</l> <l>К’о и сама, јадна што ћу... 
> <l>Куп’ се, бер’ се, коло игра</l> <l>Да дочека Сали-агу,</l> <l>Сали-Агу, дику нашу.</l> <l> 
а.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Субаша!</p> <p>Да је муња пред њом планула, не би је толико поразило к 
 гласом јаукнула. <pb n="157" /></p> <p>Да за њом не изађоше и она два оружана момка, Бог зна,  
 је ли, рајо, море, ко уби Рама?</p> <p>Да је гром из ведра неба треснуо међу њих, не би их тол 
званице на последњи приказ одговорише: „Да Бог да!“, подбочи се рукама о појас, главу изви мало 
усрет.{S} Широка плећа и врло танак пас давали су овој прилици неки поносан израз, а томе су јо 
ова и страх, што је обузимао цео народ, давало је свакоме прилике, да што шта проговори.{S} Али 
 или на Рудник!</p> <p>Ово или или није давало да подуже размишља.{S} Субашине речи нису биле с 
о га је тиштало и распињало, то му није давало ни мирно заспати ни весело устати.</p> <p>— Да н 
 прибере свој народ на устанак, није му давало мира ни да седне.{S} Колико га је разгаљивала по 
о оно убиство.</p> <p>И све ово није му давало да склопи ока.{S} У мислима, што су се једна за  
онај пут, што кривуда од горе Мар—Илије Давидовој пећини и јаслима, у којима се родио младенац, 
нимо, хватамо брат брата за гушу, па се давимо и зубима кољемо.</p> <p>Тако су још дуго разгова 
а, бол је све више бујао, притискивао и давио, да јој се учини, е ће се угушити, ако бар једаре 
у је из дна душе јед, који га је толико давио, да, му се чинило, е ће се угушити, ако још који  
кса не могу ништа, докле год се ви сами давите међу собом.{S} Знају, мој Гагићу, само што не зн 
рата и мајци.{S} Кућа им је била још из давнина виђена у овоме и околним селима, са успомене ко 
петка изводи.</p> <p>Али, ето, сунце је давно легло, сумрак је прошао, а ноћ је већ увелике пал 
омоћи, да мора онамо, камо и остале већ давно одоше, да образ изгубе. <pb n="112" /></p> <p>На  
20" /></p> <p>Игуман не одговори ништа, даде руку, коју Гагић целива, мало за тим виде га, како 
смеши.{S} Побожна <pb n="88" /> молитва даде јој нову снагу и она се окрете, да изађе у кућу.</ 
џи-Ђера је био толико обазрив, те им не даде да иду друмом крчеником, већ их проведе кроз манас 
ати.{S} Плач је гушио, те јој задуго не даде да проговори.</p> <p>— Не иди! -— пројеца најзад,  
овео је цео живот, а сада ево где му се даде прилика, да и мученичком смрћу посведочи, колико ј 
а вино и уље, отпоја „Вечнаја памјат“ и даде знак да се сандук заклопи и спусти у гроб. <pb n=" 
де, Смиљо, у име Божје! — рече игуман и даде јој руку, да је целује, а он њу пољуби у чело и бл 
лити! — одговори <pb n="217" /> Шаћир и даде знак очима апсанџији, да га одведе.</p> <p>Суморан 
 <p>Кад Суља одброја и тридесету, Шаћир даде знак да се престане.{S} Јован се трзао и јечао од  
че се трести као у грозници, а сузе као дажда линуше низ њено лице.</p> <p>Студена језа, што је 
да јаукне и запева, али је из очију као дажда ронило.{S} Троструки јади стопили су се у један о 
луја таласава светлост бледа кандила. — Дај ми крепости!{S} Што ме не умудриш, да у истини пост 
.</p> <p>У оџаклију уђе момак.</p> <p>— Дај де ми ћурак!</p> <p>Момак га пригрте црвеном кабани 
ко те Бог учи, кнеже, уради!{S} Само не дај да пропада сиротиња за туђу кривицу!</p> <p>—- Биће 
</p> <p>— Стани, цуро! — викну Шаћир. — Дајдер да се напијем.</p> <p>Смиља обори очи земљи, па  
ало час није веровала.{S} Хаџи-Ђера је, дакле, истину говорио.{S} Нису Гагићи убили њезина сина 
од својих јатака да припази.{S} Ако је, дакле, ко од Моравчана умешан, то је могао бити само Ха 
ар Милоје није брат Миланов?{S} Ако је, дакле, когод спречио, то ће бити само он, и нико други. 
 гледа у тврде зидове.{S} Остала му је, дакле, само још ова ноћ, а већ сутра све ће се свршити. 
е силаска агина с Рудника.{S} Зашто би, дакле, пре времена излетао, кад нема користи, <pb n="10 
то је она јама водила из куле на исток, дакле ван тврђаве, знао је, да се сада налази у граду,  
 од детињскога смеха.</p> <p>Није чудо, дакле, што је ово девојче замакло за око момцима из око 
ме не нађоше што су желели.{S} Није му, дакле, остајало друге, него да чека на пуки случај, или 
и Гагићеве убије Турчина.<pb n="159" /> Дакле, ако је из Мораваца ко умешан, то би могао бити с 
о расани из мало пређашњега беута...{S} Дакле, све је било само сан, последњи сан пред дверима  
о.{S} Рукама напипа двоје степенице.{S} Дакле, без сумње неки подрум или, ко зна, можда и каква 
ла више, нити је шта говорила.</p> <p>— Дакле, још данас? — прошапута субаша и уста. — Чекам, з 
о је још као невеста, кад су је довели, дала име Рупићу), на то није смела ни помислити, једно  
и“, али субаша је ипак, гдегод би му се дала прилика да користи Моравчанима, а да не оштети сво 
> <p>— Слепачка посла, ага, — гусле.{S} Далек је пут, па се тако прихрањујемо код добрих људи,  
тресе главицом да га уклони.{S} Само из далеких заселака допире нејасно кукурекање, те напомиње 
 кући.{S} Желео је да се ма где уклони, далеко од села и свега што му напомиње,<pb n="53" /> да 
лони са овога места, па да бега далеко, далеко од неприлична састанка, али један изненадан дога 
ела га заједно са овом црквицом далеко, далеко из котлине ових мрачних и суморних гора, што се  
с пре уклони са овога места, па да бега далеко, далеко од неприлична састанка, али један изнена 
ваке строфе метати.{S} Пуцањ се разлеже далеко, а соба се напуни пушчаним димом, те изгледаше к 
ена, однела га заједно са овом црквицом далеко, далеко из котлине ових мрачних и суморних гора, 
та, камо путује, и не било Бог зна како далеко.{S} Тако су радили Турци, па и сами Срби.{S} Јед 
енуо лице од овога човека, који је тако далеко отерао, да опада невина човека, да њему, рођену  
јасно неку прилику, али она је још тако далеко од хана, да се једва разазнаје.{S} Срце му залуп 
о сам, започе осећати, како је још врло далеко од онога, о чему је толико сањао.{S} Зар ће овај 
угубљена снага подносила, а када је већ далеко оставила за собом село и дим, што се пушио са зг 
док се тужна песма не разлеже и одјекну далеко ван села:</p> <quote> <l>Јаох мени несретници,</ 
и око ватре и Гагићеве чељади, Турци су далеко одмакли.{S} На <pb n="67" /> првој распутици нек 
ић, а лево Милоје — оборене главе.{S} А даље, по реду, остали пријатељи.{S} Сви су растужени и  
 му мисао и памет, па их није покретала даље.{S} Тако је стајао неко време, па тек одједаред пр 
мке! — шапутао је Хаџи-Ђера, па, што је даље одмицао, све је журније ишао.</p> <p>Знао је он, д 
га, који ће их мирити; закрвљена села и даље ће се међу собом крвити, а сотона ће ликовати и ра 
p> <p>Путници, као да не чуше, журише и даље.</p> <p>— Враћајте се амо, хеј! — викну ага Џинић  
вку, па се отуда, као сетан шум, узноси даље, тихо се доима људске душе, а срце ни само не зна, 
Шаћир зловољно.</p> <p>— Не смију крмци даље од куће.{S} Ево, у што хоћеш, да ћу их наћи на зга 
 поче пажљиво пипати пред собом.{S} Што даље, све га јаче гуши влажан и трули задах, те је већ  
 разговор.{S} Тврдо је рачунао, да ће у даљем разговору уверити и кума и сељаке у своју чистоту 
стаде.{S} Набаса па зид, који је пречио даљи пролаз.</p> <p>— Нема излаза! — помисли и поче раш 
ињску светлост по снежној белини.{S} Из даљине допире потмули лавеж сеоских паса, као да би да  
о је неки глас, који као да долажаше из даљине, на му зуји: „Убио Турчина, убио Турчина!“</p> < 
мој тишини.</p> <p>Одједаред се зачу из даљине женска запевка.{S} Зеба изви главицу оној страни 
 седе на банак огњишта, па се заблену у даљину.{S} Памет јој се следила и она није умела ништа  
пита момак, пошто се одмаче у пристојну даљину.</p> <p>— Кога кнеза?</p> <p>— Рупића.{S} Он чек 
те ви од мене?{S} Да <pb n="239" /> вам дам закон, да приступим часној трпези и да вам пружим с 
 истом тренутку, кад је полетео угарак, Дамљан прискочи, дохвати кнеза за прса и тресну га о ле 
га одвукоше Турчина дубоко у честар.{S} Дамљан одалами штапом коња, те овај полете Руднику.{S}  
 <p>Милоје се збуњено насмеши.</p> <p>— Дамљан вели, да си и оног другог ровашио.</p> <p>— Зар  
еда у духовника.</p> <p>— А по чему зна Дамљан? — запита у исти мах Хаџи-Ђера и заста да чује.< 
гослови.</p> <p>— А куда ћемо? — запита Дамљан.</p> <p>— У Зеоке, кнезу Станоју.{S} Поздравите  
риште, стадоше.</p> <p>— Спусти! — рече Дамљан. — Ти очекни овде, а ја ћу отпасти до манастира, 
вредио; ја се пећу враћати више, — рече Дамљан и саже главу, да прими благослов.</p> <p>— А што 
и из мајчина загрљаја, приђоше Милоје и Дамљан игумановој руци.</p> <p>— Благослови, оче!</p> < 
 и сачувати него ико, зато ћете је ти и Дамљан одвести.<pb n="122" /></p> <p>— Зар да је одвоји 
 гнева.</p> <p>— Мир, кнеже! - одговори Дамљан и претећи га погледа.</p> <p>— А ти, ујаче, запа 
дијало у нас?</p> <p>— Није! — одговори Дамљан. — Идем у Недића дружину.{S} Ваља ми, оче, да за 
одмећем.{S} За који дан чућеш већ, како Дамљан Кутишанац хајдукује.</p> <p>После овога одвукоше 
р се већ сутра дан неће сазнати?{S} Зар Дамљан није исприповедао у манастиру, а Суља, који је п 
А догађај у Дићу овако је текао.</p> <p>Дамљан чобанин урадио је онако, како му је Хаџи-Тера на 
зним.{S} Дижи се! <pb n="195" /></p> <p>Дамљан га пусти.{S} Рупић се диже блед и смрвљен.{S} Са 
 речеш, што си наговорио Милоја и онога Дамљана, да се одметну?</p> <p>Хаџи-Ђера не одговори ни 
, и њему поче бивати несносно, што нема Дамљана.{S} Ово неколико тренутака отезало се као вечно 
који само стењаше и шкргуташе зубима на Дамљана.</p> <p>— Зар тако, куме?{S} Ти се баш нађе, да 
ше, кад у овој двојици познаше Милоја и Дамљана.</p> <p>— А откуда ти, кумићу? — запита Мратић, 
.</p> <p>Међутим, духовник је већ довео Дамљана, за чијим силавом блистаху, као млеко, срмали п 
ао и напрезао се, да са отме из снажних Дамљанових руку, које га као гвоздени беочузи приковаше 
/head> <p>Густиш, кроз који је Милоје с Дамљаном носио Смиљу, слази до самога манастира, те се  
би се урвину сурвала, да се не сукоби с Дамљаном, који се баш тада враћао са Суљиним кубурњаком 
д тога сусрета Шаћир није имао мира.{S} Дан из дан губио је расположење, а што је више мислио о 
/p> <p>— Не!{S} Ја нећу да пропадне.{S} Дан и ноћ патим од јада и невоље, а душа ми пишти као г 
?{S} Како ћеш и чим ћеш га узбунити?{S} Дан из дан кољу се између себе.{S} Храбри су, кад треба 
букнула у њему помама разблуда, која га дан из дан све већма захватала, докле га није сасвим за 
жда и њега, одвешће га на Рудник, па за дан два слетаће над његовом главом руднички гаврани; он 
а снага га издаде.{S} Помисао, да ће за дан два отићи са овога света, па онда и она потајна стр 
јком.{S} Па не само да се није ни сутра дан ни прексутра утишао, него га је, како који дан, под 
 еп’ онај бива, одсјести овдје до сутра дан.{S} Нареди конак људима!</p> <p>— Биће, ага, — одго 
ем Божјим, којим он ступа.{S} Већ сутра дан окривиће можда и њега, одвешће га на Рудник, па за  
ичестили, разилазили су се, а већ сутра дан клонили су се и зазирали један од другога; ако су с 
а сакрије од њих?{S} А зар се већ сутра дан неће сазнати?{S} Зар Дамљан није исприповедао у ман 
RP19040_C12"> <head>12.</head> <p>Сутра дан врило је око моравачкога хана као у кошпици.{S} По  
су њему искрсну пред очи све, што га је дан и ноћ гризло.{S} Досада је гледао, како дахијски Ту 
 остави ствар и да мирно гледа, како се дан из дан губи образ и вера: али да поведе го народ на 
у Рупић и седе у постељу.</p> <p>Што се дан ближе примицао, то је и страх више растао.{S} Подбу 
сусрета Шаћир није имао мира.{S} Дан из дан губио је расположење, а што је више мислио о ономе  
ко ћеш и чим ћеш га узбунити?{S} Дан из дан кољу се између себе.{S} Храбри су, кад треба да се  
 у њему помама разблуда, која га дан из дан све већма захватала, докле га није сасвим занела.{S 
 ствар и да мирно гледа, како се дан из дан губи образ и вера: али да поведе го народ на ове зи 
легли око ове црквице, све је то дан из дан гледао и није га потресало; али сада, овога пута, н 
ијао ребра топузом.{S} Па, ето, Турци и дан дањи зазиру од његове кнежине.</p> <p>— У истини, — 
милије: или мени или на Рудник.{S} Први дан, кад биров викне да све цуре и невесте пођу Сали-аг 
жја, па одмах да се одмећем.{S} За који дан чућеш већ, како Дамљан Кутишанац хајдукује.</p> <p> 
ни, и ова се почне спремати, да за који дан одведе кћер Сали-аги.{S} Милоје, кога је Марко узео 
ћнику поручиш, да не долази још за који дан, док ова ствар, колико толико, не легне.</p> <p>— Х 
прексутра утишао, него га је, како који дан, подухватало све јаче беснило, да је најзад почео с 
 мутна, — рече, а, после, ово је једини дан, када ми се сав народ без зазора скупља око цркве.< 
но шапутао Јутарњу.</p> <p>Али јучерањи дан није прошао само на овоме.{S} Када су везана игуман 
прибирао снагу и спокојство за сутрашњи дан, седео је ага Џинић у својој оџаклији, у моравачком 
а разблаживао уверењем, да ће ипак доћи дан, у који ће благословити измирену децу.{S} А док се  
ојку у Моравцима, обележио је и заказао дан, кад ће по невесту.{S} На неколико дана пре сватова 
ју оно што им говори.</p> <p>Од дана до дан и Хаџи-Ђера је бивао све усамљенији.{S} Само о праз 
ира, полегли око ове црквице, све је то дан из дан гледао и није га потресало; али сада, овога  
апалили сена.{S} Једном речи, из дана у дан гомилале су се нове клице за крвну освету, у толико 
ви људски гласови, што их је за ова два дана могао чути, а ти гласови мало по мало стапали су с 
 искрсну пред очи све што се за ова два дана догодило, а због чега је он овамо доспео.{S} Она м 
 у каменој кули владала.{S} А за та два дана нико му не дође, да га позове пред муселима.{S} У  
C11"> <head>11.</head> <p>Прошло је два дана.{S} У Моравцима и манастиру још се једнако говорил 
ту, где сад стоји, а на коме је пре два дана лежало тело његова брата.</p> <p>Из овога премишља 
огађај.{S} Сви ови ударци, што се у два дана стекоше, већ су је толико сломили, да више и не ли 
м камену и седети и спавати.</p> <p>Два дана и две пуне ноћи провео је игуман у овој тамници, у 
ну и гнев Турака, а овамо до јучерањега дана пламтео је жељом, да се сукоби с Гагићем.{S} И, ра 
усамљен прибира у памети догађаје овога дана, а осим тога мисли и на оно што се сутра може деси 
решно и срамно трпети то што он свакога дана гледа на Руднику.{S} И у самој ствари тај грех и с 
к лепо првенство.</p> <p>Али се једнога дана догоди нешто, што унесе несрећу у кућу Станковића, 
 кога је увек сумњао, да ће тај једнога дана, кад му се учини згодно, одметнути рају, и да пота 
ворио о тадашњим Србима.</p> <p>Једнога дана рупи изненада у Сврачковце Сали-ага, те чича-Боца  
м девојком или невестом.</p> <p>Једнога дана рупи с петорицом Турака у кућу Гагића.{S} Гагић из 
им духовника, који се клео, да од онога дана није видео Хаџије.{S} Турци га дохватише, везаше з 
скоро, па није пи чудо, што је од онога дана, кад је Милан захтевао да је заклони од рудничких  
у га слагали.{S} Девојка је била и тога дана и после у селу, у кући једнога пријатеља, где су ј 
 кад спомену ово име. — А кнеза су тога дана Фочићеви људи убили.</p> <p>— Станоја убили? — вик 
инића, јер је знао, да је овај још тога дана опоменуо Милана да се чува заседе.</p> <p>И тако с 
 Марко узео за девера, дозна још истога дана за ово, те брзо оде у Војковац, нађе Марка и испри 
у гору. <pb n="57" /></p> <p>Још истога дана упаде у Моравце, изведе вођевину и венча је у мана 
ј чамио у кули затворен.{S} За два пуна дана нико није долазио, да га изведе пред Шаћира, те је 
 Дић.{S} Он и Рамо враћали су се једног дана на Рудник, па таман да мину поред Гагићеве куће, к 
не слушају оно што им говори.</p> <p>Од дана до дан и Хаџи-Ђера је бивао све усамљенији.{S} Сам 
севе, запалили сена.{S} Једном речи, из дана у дан гомилале су се нове клице за крвну освету, у 
 утиша, смири.</p> <p>Већ после два три дана било је све мирно, осим Шаћира, који је беснео од  
 Шаћир-ага. — А ти, кнеже, да ми за три дана покупиш новце.{S} Не шалите се главом, да вам још  
рв.{S} У памет се, кнеже; ако ми за три дана не донесеш на Рудник двије хиљаде гроша крвнине, о 
 се сваким часом ближи.{S} Још само три дана и све ће бити доцкан.{S} Турци ће је одвући на Руд 
шенична зрна.{S} То ће стајати тамо три дана и три ноћи, као понуда души, која за то време обле 
су се дахије припремиле, да за неколико дана побију све обор-кнезове, <pb n="229" /> а за тебе, 
 дан, кад ће по невесту.{S} На неколико дана пре сватова позове ага Џинић девојачког оца, па му 
ирење не успе никако.{S} После неколико дана Станковићи испише пред кадијом самртну чашу, те та 
неколико недеља, можда и после неколико дана, да је остао слободан.{S} Онај одлучни <pb n="201" 
по имену чича-Боца.{S} Тек пре неколико дана дошао је овамо у пријатеље, да се мало проведе.{S} 
муке, па онда посекоше.</p> <p>Неколико дана после овога догађаја није се ништа чуло ни о Хаџи- 
с гушио. — Прибери се, снахо!{S} За пет дана може се много што шта окренути.{S} Захвалимо се Ми 
 да се њом ожени.{S} Оставио јој је пет дана, па ако му дотле или не доведе Смиљу или не ода гд 
мени несрећници!{S} Ко сме сачекати пет дана? — врисну поново Гагићка.</p> <p>Игуман страховито 
 био који сам, ако се Гагићи још недељу дана наносе главе.</p> <p>Обојица уђоше у кућу.{S} Мрак 
<p>— Па онда, да ми најдаље за десетину дана разабереш где је Смиља.</p> <p>— Хоћу, честити ага 
па разговарају о догађајима што их ових дана претурише.{S} Погибија кнезова и страх, што је обу 
ерадо застаје пред уставом.{S} До првих дана ове распре сељаци су га поштовали и волели, али от 
А Тодорова Субота била је један од оних дана, када је народ долазио да прими свето причешће.{S} 
ћира.{S} Старији брат Никола био је тих дана на путу.<pb n="63" /></p> <p>Рано ујутру укаса гом 
ше не веже за његову родбину и која ће, данас сутра, из куће сасвим отићи.</p> <p>И он се врло  
о субаша је Турчин, ама не губимо душе, данас сутра ваља нам свима мрети.{S} Игуман је и био чу 
е тврдо решио, да прво с њим покуша.{S} Данас или сутра учиниће све што може, да га с Гагићима  
ни, јуначе? — одговори игуман весело. — Данас си осветлао образ старим Станковићима, а за оно д 
ипак опажао све тешкоће, које ће га, од данас, на овоме путу пратити.{S} Замишљени поглед лутао 
ми, тако је!, — одговори ага Џинић. — И данас сам чуо, како је саставио Рупића и Гагића, да их  
ревину, па ево где с косовске неслоге и данас пропадаш.{S} Немаш очију да видиш, немаш ушију да 
 петоро браће, о чијој јуначкој смрти и данас гуслају слепи гуслари по манастирским славама и с 
бе.{S} Пазио сам те, бива, и онда као и данас.{S} Него, жив ми, немој више да се опиреш.{S} Бир 
е би данас пропадао толики народ, не би данас падале главе твојих кнезова и твојих најбољих људ 
вите као што хришћанима доликује, не би данас пропадао толики народ, не би данас падале главе т 
 међу шакама, — молимо те, хоће ли бити данас у цркви службе и закона за људе?{S} Ево се силан  
 она скривала.{S} Али ако не оде субаши данас, сутра ће на Рудник.{S} Та сама помисао била је д 
ја не поверовах, он оде срдит.{S} А ево данас где нас умало не ували у онолику невољу.{S} Знате 
е као да их опомињаху на све, шта су до данас претрпеле.{S} Игуман и њих и Смиљу причести. <pb  
вољу.</p> <p>И ово се осећање усугубило данас, после Станковићева укопа.{S} Гледајући кроз решм 
ти је шта говорила.</p> <p>— Дакле, још данас? — прошапута субаша и уста. — Чекам, знаш, до зар 
у.</p> <p>Ова потајна сумња, што се још данас залегла у њему, рила је по души као црв, па у кол 
 ти је гођ драго.{S} Не дођеш ли ми још данас у хан, сутра ћеш са осталима на Рудник.</p> <p>Ст 
м, ево, и дошао, да Милоја уклонимо још данас, па, ако Бог да те се не сазна, ласно му је доћи, 
а колико, разликовали од овога, па ипак данашње јутро, а нарочито вечер, која му донесе једног  
и замишљен.{S} Мисли су му се врзле око данашњих доживљаја.{S} Ни остали дани, што их је у посл 
, народ је изгубио свако надање на боље дане.{S} Који је могао прежалити кућу и породицу, тај с 
о да прими свето причешће.{S} Само у те дане смела су се завађена браћа без икаква страха окупљ 
 а да не презају од узајамне освете.{S} Дани причешћа били су дани општега примирја.{S} Али чим 
адвијају над манастиром.</p> <p>— Тешки дани! — уздахну игуман и промаче шаком преко висока чел 
ле око данашњих доживљаја.{S} Ни остали дани, што их је у последњим годинама доживљавао, нису с 
ња не може више да плаћа.</p> <p>— Црни дани! — уздахну Хаџи-Ђера. — Знају Турци, да им ни Бирч 
ајамне освете.{S} Дани причешћа били су дани општега примирја.{S} Али чим би се причестили, раз 
самој ствари тешко је одредити, ко је у данима овога времена више трпео и испаштао: човек или ж 
 ребра топузом.{S} Па, ето, Турци и дан дањи зазиру од његове кнежине.</p> <p>— У истини, — упа 
S} Захвалимо се Милостивоме, што нам је дао времена.</p> <p>— Ох, мени несрећници!{S} Ко сме са 
А ти му ниси казала где је?</p> <p>— Не дао Бог, оче; али, бој се, он је сазнао од кума Мратића 
њање не би одвратили од крви.{S} Шта би дао, само да се докопа главе макар једнога Гагића, да ј 
 улазећи у двориште.</p> <p>— Бог добро дао! — одговори момак и заклопи капију.</p> <p>— Је ли  
 не бих му је пио, <pb n="24" /> не бих дао, да му туђа рука главу укине.{S} Опростио бих му он 
е спусти јабуку: снаха је донела деверу дара од милоште.</p> <p>Игуман окади гроб, очита молитв 
, јаврум, сурмали колан, кузун, </l> <l>Даргелди!</l> </quote> <pb n="37" /> <p>— Хеј, хеј! — ј 
риказивао, а када већ дође до последњих дарова, отворише се врата па вајату и на њима се указа  
 толико, да им ни с добром војском неће дати џевана.{S} Ови кнезови и калуђери, око којих се ра 
 <p>— Иди, — одговори он. — Турци ће ти дати челенку за то!</p> <p>— Шта велиш, момче?</p> <p>— 
— Кад ти већ <pb n="186" /> нешто морам дати, онда ти ето мога живота.{S} То је све што је моје 
.</p> <p>— Мирно, ујаче!{S} Ти ми мораш дати рачуна, јер ти знаш све.{S} Ти си уходио игумана и 
, суморни и ћутећи, сви се разиђоше.{S} Даћа је свршена.</p> <p>— Ујаче, — рече Милоје кад испр 
отворише, и калуђер, који се мало час с даће вратио, упаде усплахирен у ћелију.</p> <p>— Ко луп 
 и оној старој души, ако и тебе види на даћи.</p> <p>— Е, мој Рупићу, — уздахну игуман. — тешко 
а чекају да те добаве; а ти и сам знаш, даћу јој и без тебе ући у траг.{S} Или мислиш, да ће он 
атељи покојникови у кућу Станковића, на даћу.</p> <p>У пространој кући, према нискоме огњишту,  
 јестива и пића, што су гости донели на даћу за покој душе.{S} Један од сељака прихваташе торбу 
сада у покој душе убијенога скупљају на даћу, па да и на томе месту покуша да их измири.{S} Али 
а.{S} Тешка храстова врата шкрипнуше, а дах свежа ваздуха проструја кроз кулу.</p> <p>— Јеси ли 
е у груди.</p> <p>Старици намах застаде дах у грлу, пред очима јој се смрачи, и она обнезнањена 
у виђенијих сељана у своме селу.{S} Пре дахија, а за Мустафа-паше, београдскога везира, он се с 
били поуздани, да се могу одупрети сили дахија, нити су се више надали у Аустрију, која их посл 
а па милост и немилост, они се удвараху дахијама и избегаваху сваки додир с народом, који би мо 
то <pb n="35" /> им ништа пе поможе.{S} Дахије су сумњале те сумњале, а кад ухватише и писмо ко 
 златом пише султану књигу и жали се на дахије, како глобе рају, срамоте жене и девојке и убија 
 је настало време, да се листом дижу на дахије.{S} Напомињали су му, како је грешно и срамно тр 
оклони му светло оружје.</p> <p>Али кад дахије удавише Мустафа-пашу и заузеше под своју власт С 
поведником.</p> <p>Те године београдске дахије силно су се забринуле, гледајући како се горе и  
па сам из Суљиних уста чула, како су се дахије припремиле, да за неколико дана побију све обор- 
 Веле, да је у њему стајало, како су се дахије позавадиле, па сада Срби траже џебане и Официре, 
еђашњи разговор о потајноме плану, који дахије у Београду кују.{S} Али како било да било, он је 
а се овако не може још дуго остати, ако дахије што скорије не изврше оно, о чему се сад у Беогр 
ерење, они га не могаху наћи.{S} Откако дахије удавише Мустафа- пашу у Београду, тог јединог Ту 
вих планина.</p> <p>Оних година, кад су дахије овладале и када овим насилницима поста једина св 
са Сали-агом, својим побратимом, чим су дахије удавиле Хаџи-Мустафу, београдскога везира, и узе 
наку с Мехмед-агом Фочићем, београдским дахијом, и његовим братом, Мус-агом Фочићем, шабачким з 
тане из овога пакла, где с једне стране дахијске крвопије робе и сатиру сиротни народ, а с друг 
оренике, е су и они ово дело извели.{S} Дахијски Турци, кад год би им се указала згода да се ум 
 у његовој околини има људи, које би на дахијски миг ваљало смаћи.</p> <p>— Хаџи-Ђера... један! 
 његов најбољи помагач.{S} Као и остали дахијски Турци, и они су подржавали притисак у народу,  
мешање.{S} Народ претрнуо и гледа, како дахијски Турци јуре по селима, хватају једног по једног 
и ноћ гризло.{S} Досада је гледао, како дахијски Турци глобе и срамоте рају, а он јој није мога 
у људи, који се носе помишљу, да стресу дахијски силеџилук, у толико га је више тиштала домаћа  
а, који би се усудио да подигне руку на дахијског човека.{S} Осим Хаџи-Ђере, на кога је увек су 
о десило, до оно што се под Сали-агиним дахилуком и са осталима дешава, он је ипак осећао потај 
 нешто пење у грло, па чисто не може да дахне.</p> <p>— Оче!{S} Опрости и благослови народ твој 
 па душу, па га притискује, те му не да дахнути.{S} А то не беше из страха, што је убио Турчина 
 — тешко и њојзи и мени!{S} Нити ће она дахнути, докле год буде гледала три синовња гроба, ни ј 
ко га нешто у грлу гуши, па му не да пи дахнути, а у себи се кида од муке, зашто затаја, што ни 
труја ваздуха, која га запахну мемљивим дахом, пирну испод његове главе.{S} То га потпуно расан 
ла неком необичном топлином, девојачким дахом.{S} Њему се у томе часу учини, да би било грешно  
зава као прамичак маглице пред најмањим дахом горке јаве.</p> <p>Он дубоко уздахну.</p> <p>— Го 
 <p>— Знаш и сам, честити ага, како је: два без душе, а трећи без главе; па као мислим, у свету 
 кубурњак иза паса и тако очекиваше.{S} Два огромна космата пса, као вуци, излетеше из леске, п 
асуло јутарње зраке, па све трепери.{S} Два и два из завађених села приступају путиру.{S} Први  
у, па, кад изађе иза капије, звизну.{S} Два велика, космата пса излетеше из дворишта, па; узмах 
о.{S} Други му изуше опанке и чарапе, а два се Турчина издвојише, према истуреним голим табаним 
у први људски гласови, што их је за ова два дана могао чути, а ти гласови мало по мало стапали  
у му искрсну пред очи све што се за ова два дана догодило, а због чега је он овамо доспео.{S} О 
не оно разбојничко гнездо, да убије ова два рудничка крвника, који пљују на крст и образ сирото 
 коњски топот.{S} Он се обазре и угледа два коњаника како касају њему.{S} Брзо замаче у честу,  
ле је овај чамио у кули затворен.{S} За два пуна дана нико није долазио, да га изведе пред Шаћи 
мереним носом, испод кога су се пружила два дуга смеђа брка, која му на рамена падаху.</p> <p>— 
<p>— Зар? — рече чобанин и извуче дивна два сребрњака и срмом извезен јатаган, па их задену за  
7" /></p> <p>Да за њом не изађоше и она два оружана момка, Бог зна, не би ли је Моравчани као ж 
а ми се шејтан у браду попљује, ако она два крмка не би учинила неко зло, да смо се још мало за 
а је у каменој кули владала.{S} А за та два дана нико му не дође, да га позове пред муселима.{S 
а сељачким саонама, у које су упрегнута два ситна, мршава вочића.{S} У саонама је мртвачки санд 
040_C11"> <head>11.</head> <p>Прошло је два дана.{S} У Моравцима и манастиру још се једнако гов 
 од апсанџије до врата, на којима стоје два оружана Турчина.</p> <p>— Сали-ага је још у Биоград 
едан мах утиша, смири.</p> <p>Већ после два три дана било је све мирно, осим Шаћира, који је бе 
 месту, где сад стоји, а на коме је пре два дана лежало тело његова брата.</p> <p>Из овога прем 
оме очајнику храброст.{S} Под ногама се два три реда одрони камен, на који је стао, и он, разла 
p>— Онда поседеше још мало, обредише се два три ред ракијом, па отидоше некуд.{S} Да сам имала  
 угледао оне две прилике, ближила су се два човека.{S} Кад су дошли у близину хана, кретоше пут 
атише за вођице коње, с којих поскакаше два јахача.{S} Један од њих био је Шаћир-ага, побратим  
јутарње зраке, па све трепери.{S} Два и два из завађених села приступају путиру.{S} Први Милоје 
ри моравачки и дићки, а ту се састају и два пута из оба села, па отуда као један ударају на ист 
е, тамо би те познали.</p> <p>— Не реци два пута! — одазва се вођа.</p> <p>— Ако ме не би субаш 
Шездесет би ми требало само да похватам два брата Недића, што с дружином крстаре овуда.</p> <p> 
и њега, одвешће га на Рудник, па за дан два слетаће над његовом главом руднички гаврани; он ће  
ага га издаде.{S} Помисао, да ће за дан два отићи са овога света, па онда и она потајна страва, 
лној ватри, чинило да ће сагорети.{S} У два три маха дође јој да запита за брата, али и она као 
ваки шум, што би се око врата чуо.{S} У два три маха причинило би му се да чује притајено корач 
ев догађај.{S} Сви ови ударци, што се у два дана стекоше, већ су је толико сломили, да више и н 
ину.{S} Зид је био само преграда између два тамника, што се цепаху лево и десно.{S} Он уђе у он 
 самога себе налазио се као зрно између два жрвња.{S} Једино уздање још што му кроз ову забуну  
е га вртоглавицом.{S} Клецајући коракну два три ред, поче као пијан посртати, свест га наједанп 
ојна, коме за силавом дивно одсјајиваху два срмали-пиштоља.</p> <p>— Нека је срећно и благослов 
} Отуд, са стране Дића и Мораваца, јашу два Турчина у белим саруцима.{S} Један измакао мало уна 
гића их изгибе четворо, и остала су још два брата и сестра Смиља.{S} Милојева брата Милана, ког 
ше!</l> <l>А зар им је мало било</l> <l>Два сокола, браће твоје? </l> <l>Куку, сине, очи моје,< 
 овом камену и седети и спавати.</p> <p>Два дана и две пуне ноћи провео је игуман у овој тамниц 
тали и радознало гледају у мрак.</p> <p>Два до зуба наоружана човека бануше у кућу.</p> <p>— По 
реним главама одмакли мало у страну.{S} Двадесет оружаних Турака хатлија укаса у пространо двор 
 степенице.</p> <p>Мало затим летело је двадесет хатлија у највећом трку манастирскоме забрану. 
 узан и дуг.{S} Ишао је отприлике преко двадесет корачаја, кад одједном застаде.{S} Набаса па з 
ер ће сутра зором доћи тамо Шаћир-ага с двадесет Турака.{S} Јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, оч 
д људи, како је ономад сиш’о у Ваљево с двадесет момака све под пусатом, да преда муселиму поре 
н, горе у пространој соби седело је око дваестак Турака, на приземним миндерлуцима, што се пруж 
ео сам Шаћира, како пролете кроз село с дванаестину ага и момака.</p> <p>— Да нису отишли у Ваљ 
годишњега избегавања опет погледати.{S} Две крвничке куће, што се тако мрзе и једна другу сатир 
 која из гласа нариче за самртником.{S} Две је жене воде под мишке, а она изнемогла, као сломље 
ман, положи обе руке на њихову главу, а две крупне сузе скрунише се низ браду.</p> <p>Народ заб 
лико њих извукоше из манастирскога тора две овце, заклаше их и уредише,<pb n="28" /> а мало за  
.{S} Отуда, где је мало пре угледао оне две прилике, ближила су се два човека.{S} Кад су дошли  
Није имала оца, а мати јој је умрла пре две године, баш кад су је довели амо.</p> <p>Није јој о 
је по двоје.</p> <p>Најпосле приступише две мајке, Милојева и Гагићева, а међу њима Смиља.{S} Д 
у и седети и спавати.</p> <p>Два дана и две пуне ноћи провео је игуман у овој тамници, умотан у 
 тамо.{S} Замало и он поче распознавати две прилике како се као сенка прикрадају и ближе право  
асније недело, а већ ово што је склонио две женске главе, што је заклињао стару Гагићку, да не  
p> <p>— Сви ћемо потеглити, али смо бар две хришћанске главе спасли.</p> <p>За то време Рупић ј 
, па их све одазвао у оне зидине, а нас две су запрли у једну собу.{S} Кад су отишли, ми смо ра 
 хаџилука.{S} Кад је видео, како између две највиђеније куће паде крв, покуша да измири завађен 
апрегнути вид могао уочити, опази да су две прилике, а још доцније, кад се обе приближише толик 
ок је овако говорио, примаче игуман још две троножице, те се насадише око огњишта.{S} Оба путни 
е прекрсти, диже се са осталима.</p> <p>Две три редуше донеше ибрике и убрусе, те им полише да  
 да је настао час, када ће, помоћу ових двеју најглавнијих породица, измирити оба села, па и ос 
е загледа мало дубље у ово ведро лице с двема јамицама и пуначким усницама, што чисто пламте ру 
, као што си се и ти оглушила о њега, а двери небесне биће затворене за тебе.{S} Бићеш проклета 
ичешће, остави игуман путир, изађе пред двери и огласи народу Милоја и Смиљу.{S} Као свежа јабу 
/p> <p>Али овога пута, кад је стао пред двери и почео шапутати своје молитве, осети да није сам 
шене службе изађе Хаџи-Ђера пред царске двери с путирем у руци.{S} На њему се светле позлаћене  
све је било само сан, последњи сан пред дверима вечности, које ће му се сутра расклопити.{S} Чу 
рептијаше ужежено кандиоце пред царским дверима.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1904 
ако ми за три дана не донесеш на Рудник двије хиљаде гроша крвнине, онда нека ме нико не чека у 
<p>Али, најзад, телесна малаксалост, од дводневног испаштања и несанице у овој кули, сасвим га  
ије видео ништа друго.{S} Рукама напипа двоје степенице.{S} Дакле, без сумње неки подрум или, к 
тово примите!“</p> <p>И тако редом, све двоје по двоје.</p> <p>Најпосле приступише две мајке, М 
ик од Гагића?</p> <p>— Знам, али њих је двоје.{S} Који је од њих?</p> <p>— Обоје!{S} Глава једн 
се на лицу огледа, а Милоје блене у ово двоје и као заливен ћути.</p> <p>Тако су остали неколик 
ите!“</p> <p>И тако редом, све двоје по двоје.</p> <p>Најпосле приступише две мајке, Милојева и 
рава косну га, кад помисли да ће се њих двоје очи у очи погледати, па да ће, можда, чак и разго 
а у народу сумњиво комешање.</p> <p>Њих двоје седели су у оџаклији, сркали кафу и доста забрину 
ену, па, ма да је знао и откуда потиче, двојином је више утицао да измири закрвљена села.{S} Ал 
е беху.</p> <p>А у истоме часу, кад ова двојица бануше преко прага, угледаше, за њима, у авлији 
му кад тад ваљати.{S} А осим тога и ова двојица, па и Гагићка, коју би у капи воде попио, кад б 
адали, из хана испаде Гагићка, а за њом двојица гаваза.{S} Гагићка је изгледала као саломљена:  
та игуманова, болно се доимала срца ове двојице.{S} Оборених глава слушали су га и, ма да су у  
је само, колико је широк јаз између њих двојице, и он се не само није смео надати више, да ће г 
, толико се сада изненадише, кад у овој двојици познаше Милоја и Дамљана.</p> <p>— А откуда ти, 
аду.</p> <p>Народ забленуто гледа у ону двојицу.{S} Мратић осећа, како му се нешто пење у грло, 
ви? — запита Рупић и упиљи поглед у ону двојицу.</p> <p>— Ја сам, ујаче! — одговори један и кро 
има, која је међу овим каменим зидовима двојно јача него ли напољу, пробијала је кроз џубе, у к 
 се полагано навикава на своју судбину, двори Турчина и заборавља веру отаца; умотана у јашмак  
езана игумана и изађоше из манастирског дворишта, залелека и потрча за њима.</p> <p>— Шта је, б 
{S} Два велика, космата пса излетеше из дворишта, па; узмахујући реповима и подскакујући, изгуб 
иште, истрча пред кућу.</p> <p>На улазу дворишта стајао је Хаџи-Ђера.{S} Снаха притрча вратница 
а и калуђер изађоше у трем, па отуда на двориште.{S} Густа помрчина полегла је пад околином и н 
 благо изви из њена загрљаја и изађе на двориште.</p> <p>Топла сунчева светлост, што се прелива 
, деца и старци, прекрилили манастирско двориште, наложили велике ватре, па се око њих греју и  
ечна падина, стрмо спушта у манастирско двориште, стадоше.</p> <p>— Спусти! — рече Дамљан. — Ти 
аш у томе часу улазила је у манастирско двориште нова гомилица људи и жена, међу овима Милоје и 
оноши, и овај брзо замаче у манастирско двориште.{S} Замало па се врати пред ћелију, а за њим и 
— уздахну игуман, улазећи у манастирско двориште.</p> <p>Неко необично осећање, као потајна слу 
ужаних Турака хатлија укаса у пространо двориште.</p> <p>— Што стојиш, влаше, те не прихваташ а 
> <p>Рано ујутру укаса гомила хатлија у двориште, где их дочека Гагић са склопљеним рукама на п 
у соби, докле се не врати; онда изађе у двориште, а одатле пред <pb n="237" /> разорену цркву.{ 
обро вече! — рече слепчовођа, улазећи у двориште.</p> <p>— Бог добро дао! — одговори момак и за 
> <p>И Хаџи-Ђера се окрете назад.{S} На дворишту изађе манастирски искушеник, целива игумана у  
живљи, кад тек изненада залајаше пси на дворишту.</p> <p>— Хеј, домаћине!</p> <p>— Ој! — одазва 
бузе га, када се нађе сам у овом пустом дворишту, где се ни жива душа не чује.{S} Високи крстов 
во и десно зверале, као да играју.{S} У дворишту се сукоби с њом, па кад је спази, као опарен т 
ани од овога избрешка дизао се у долини двоспратни хан, с пространим чардаком, који паше цело л 
} Милоје се несвесно заблену у девојче, двоумећи, да ли да се уклони или да очекне.{S} Докле је 
сам умлатио једног Туркешању...{S} Оди, де!{S} Што си стао, шта чекаш?</p> <p>Док је ово говори 
де вући то амо то тамо.</p> <p>— Играј, де! — викну Шаћир.</p> <p>— Немој, ага, — молим ти се!  
презрењем погледа у Турке.</p> <p>— Ене де? — Засмеја се Шаћир на сав глас, — а што тако, болан 
рану, укопча је и другом руком. — Сједи де овамо?</p> <p>Станојка испусти прње, па се обема рук 
> <p>У оџаклију уђе момак.</p> <p>— Дај де ми ћурак!</p> <p>Момак га пригрте црвеном кабаницом, 
 Мратић и извири напоље.</p> <p>— Одбиј-де псе, па дођи амо.</p> <p>Домаћица, која је за време  
е могао једва разлактати о њу.{S} Једна дебела грана повила се у јаму, али да је дочепа, ваљало 
 му је, да је близу ивице, а врхови оне дебеле гране нихали су се над његовом главом.{S} Игуман 
под колена, а ноге до колена умотане су дебелим крпама, које притежу кајиши од опанака.{S} Као  
гано спуштати на ланцима широки мост од дебелих храстових брвана.{S} У засвођеној капији, што з 
вде онде опао скамењени леп, били су од дебелих тесаних стена.{S} Соба је потпуно округла, а вр 
естано пипкао тамо амо, напипа неколико дебелих жила, што избијаху из зида.{S} Чврсто се ухвати 
ладићем, који понесе крстачу, газећи по дебеломе слоју снега, ка ископаној раци, што ниже цркве 
да опипа око себе, а прсти му утонуше у дебелу плесан, што се свуда нахватала.{S} Стајао је у д 
овем коју од жена.</p> <p>— А где ти је девер?</p> <p>Станојка се смете:</p> <p>— Овде... не зн 
и-аги.{S} Милоје, кога је Марко узео за девера, дозна још истога дана за ово, те брзо оде у Вој 
 је она грлећи га.</p> <p>И снаха приђе деверовој руци, да се опрости.</p> <p>— Збогом, снахо,  
ојникове спусти јабуку: снаха је донела деверу дара од милоште.</p> <p>Игуман окади гроб, очита 
осла.{S} За ових пет година намирило се деветнаест глава; од Станковића оста само још најмлађи, 
ала три синовња гроба, ни ја, гледајући деветнаест укинутих глава, што их скиде небратска мржња 
" /> заваду, зар ће је утишати сад, код деветнаесте?{S} Жеља и сумња сукобиле су се у његовој д 
кољу! није ли тако, Гагићу?{S} Ено тамо деветнаестог гроба, још је свеж!{S} Знаш ли кога Рупић  
лед му је страшно севао, те овај високи деветнаестогодишњи младић, оштрим цртама лица и стинути 
ога кола.{S} Граја и смех Турака и цика девојака, с којима заметаху разблудне шале, на очиглед  
су се били разишли по ливади око кола и девојака.</p> <p>Плаховити поглед Марков, који као муња 
еди Шаћир с неколицином ага, а неколико девојака, као и оне напољу, служи им кафу и ракију.{S}  
души остадоше гледајући Станојку и коло девојака, чисто су се ужлебили у зенице толико, да их с 
Ватру и седећиве опасало је велико коло девојака, које из гласа певају:</p> <quote> <l>Куп’ се, 
та весеља јавно.{S} Докле је једно коло девојака и младих жена с рудничким Турцима играло, дотл 
им ушима, а разблудне прилике полунагих девојака и пијаних Турака лебделе су пред његовим очима 
 /> Тамо где се окупља „моба“ рудничких девојака и младица, отићи ће и она: место једне дочекаћ 
 запљускивала неком необичном топлином, девојачким дахом.{S} Њему се у томе часу учини, да би б 
</p> <p>Милоје кришом погледа.{S} Дивно девојачко лице, мало побледело због несвестице и крви ш 
олико дана пре сватова позове ага Џинић девојачког оца, па му нареди да девојку пошаље Сали-аги 
домами.{S} Али Гагићи су га слагали.{S} Девојка је била и тога дана и после у селу, у кући једн 
ад сазна још и то, да је Рамо убијен, а девојка сакривена, претуриће дрво и камен, само да је п 
 ум, како се ни једна невеста, ни једна девојка, није могла сачувати ове напасти, њојзи се на с 
 су се Турци, а покрај свакога по једна девојка или младица у чисту сеоскоме руху.{S} Ватру и с 
е лежи изваљен Турчин, а поред њега она девојка.{S} Не мичу се ни Турчин ни девојка.</p> <p>Мил 
и ни часа.{S} Ваљало је пожурити, да се девојка склони на поуздано место.{S} Али где?{S} Да је  
врх планине, у ону црну тврђаву, где ће девојка од срамоте и стида пресвиснути.{S} Ова помисао  
она девојка.{S} Не мичу се ни Турчин ни девојка.</p> <p>Милоје се обазре на све стране, па кад  
а.</p> <p>— Хапе кьз, харам заде? (Камо девојка, проклети сине?) Хоћеш ли рећи?</p> <p>Јован са 
рви хитац и гле како не промаши.</p> <p>Девојка лежи у снегу.{S} Од борбе и отимања одело јој ј 
> <p>— Знаш ли? — понови игуман.</p> <p>Девојка нерешљиво погледа у Милоја, који сав збуњен скр 
пита Шаћир и враголасто намигну.</p> <p>Девојка поцрвене до ушију, па застиђено окрете лице па  
ва!{S} А што си поруменила тако?</p> <p>Девојка да утоне у земљу.{S} Под ногама јој је чисто го 
 играчица.</p> <p>С полупијаним Турцима девојке су сркале кафу и ракију и на песму кола одговар 
есити, те да се одмеће од куће ради ове девојке, за чији спас не би ни прстићем мрднуо, само да 
ати, и неке нејасне туге не наспрам ове девојке, ни према њезиној судбини, него сасвим онако.{S 
удничким Турцима играло, дотле су друге девојке седеле у крила осталим Турцима, који су сехирил 
, а место тога дошао је израз већ зреле девојке.</p> <p>Милоје збуњено обори очи.{S} Би му нека 
 се свакога петка дотерују амо најлепше девојке и младице, да чине измет, али још никад није св 
силна гнева, што ће се и овога пута без девојке вратити.</p> <p>Мало за тим и Гагић је лежао на 
дахије, како глобе рају, срамоте жене и девојке и убијају невине људе.</p> <p>Али у колико се н 
то исто што и остале рудничке младице и девојке, али је бар хтео да се чини свему невешт, као и 
авила.{S} Шта ће он управо овде са овом девојком, коју и није мислио да избавља, а коју не би н 
првина, да се занесе за иоле угледнијом девојком или невестом.</p> <p>Једнога дана рупи с петор 
 је беснео од силне љутине за одведеном девојком.{S} Па не само да се није ни сутра дан ни прек 
} Још неколико корачаји, па ће и Рамо с девојком.{S} Милоју се смрче пред очима, па, и не знају 
, како улећу у кућу, везују мушкарце, а девојку бацају на коња и одлећу с њом у врх планине, у  
а Џинић девојачког оца, па му нареди да девојку пошаље Сали-аги на Рудник <pb n="56" />, али да 
 тако, да Милоје убије отмичара и спасе девојку баш из оне куће, с којом је у крвној омрази.{S} 
вако оружан, пропусти Турчина да однесе девојку, која нема моћи да се отме.{S} Суља промаче тик 
кешање! — узвикну чобанин, кад положише девојку. — Шта велиш, Милоје, да поделимо?</p> <p>— Узм 
а пласт, где су сељаци у брзини сакрили девојку.</p> <p>— Растурите сено! — викну Рамо.</p> <p> 
о изгледа, хоће ли му ага Џинић послати девојку или бар јавити, да је наишао на траг, где се са 
цуро, нуто! — узвикну Рамо притискујући девојку. <pb n="58" /></p> <p>Милоја поли чудна ватра.{ 
ћа као убицу Миланова; а што је одвукао девојку, то је била обична ствар, на коју се око Рудник 
арко Радовановић из Војковаца, испросио девојку у Моравцима, обележио је и заказао дан, кад ће  
етала у коло, те грабила једну по једну девојку.{S} Не дижући више главе, пожури да што пре иза 
/p> <p>— Ја!{S} Ја!{S} Да спасем невину девојку.</p> <p>- По Богу, куме, — викну Мратић. — Зар  
ка до сељака, лети и запомаже, да спасу девојку, а кад ни један не хте, он се сам залете у чопо 
ма ич не питам“.{S} Да није ушао у траг девојци? <pb n="218" /></p> <p>У колико се опомињао, ни 
на изваљени пањ, окрете леђа онесвеслој девојци и зарони у тешке мисли.{S} Да је могао само, чи 
на помисао, да је сачувао образ невиној девојци, и што је утро сузе једној старици, занесе га с 
 чељад, а нарочито Смиљу, своју сестру, девојче од петнаест до шеснаест година.{S} То девојче,  
а си ми брат, — прошапута <pb n="73" /> девојче, коме од страха грунуше сузе, — немој ми учинит 
 брзо јој прискочи и мало је подиже.{S} Девојче је жмурило.{S} Пуначка недра, што су тако близу 
ао — или...</p> <p>— Ватра! — прошапута девојче — Изгорећу!</p> <p>Милоје зграби шаку снега, зг 
же се из пласта, а одмах за овим излете девојче и наже бежати.{S} Рамо и Суља пустише се за њом 
као ватра гореле.{S} С ненадне хладноће девојче се мало стресе и поче жудно сисати влагу југовн 
 <p>— Они су! — рече полугласне, положи девојче на лесу, на се у једном часу изгуби испред њези 
им од себе? — заплака старица и пригрли девојче, као да би је хтела заклонити од оних што ће је 
па и не зна шта се догодило, — одговори девојче и лако порумене, кад спомену ово име. — А кнеза 
ха.</p> <p>Није чудо, дакле, што је ово девојче замакло за око момцима из околних села, па и са 
ше како се могло, па положише онесвесло девојче.</p> <p>— Ех, да богата оружја у ове Туркешање! 
се срамота, да остави у снегу онесвесло девојче, које је мало час избавио, а сад га напушта, да 
 његове очи, прометнуло се сада у дивно девојче.{S} Танкострука и жива покрета, имала је смеђе  
е од петнаест до шеснаест година.{S} То девојче, које је он крстио, одрасло је, тако рећи, на њ 
ко гледао у страну.</p> <p>— Ех, сирото девојче! — рече чобанин. — Хајде да је однесемо у манас 
кнемо.</p> <p>Хаџи-Ђера тужно погледа у девојче, што се прибило уза њ и чврсто се држи његових  
 очију.{S} Милоје се несвесно заблену у девојче, двоумећи, да ли да се уклони или да очекне.{S} 
 куће, кад угледаше како прође мимо њих девојче с тестијом воде.{S} Свежина, што је била из цел 
е друге прилике.</p> <p>— Смиљо!</p> <p>Девојче само зајеца.{S} Обгрливши игумана, сакри лице н 
осече се Милоје. — Сад ће и они.</p> <p>Девојче га погледа престрављено.</p> <p>С манастирске с 
 храстову кору на једном дрвету.</p> <p>Девојче је дрхтало као ухваћена птичица.</p> <p>— По Бо 
!{S} А знаш ли ко те је избавио?</p> <p>Девојче се мало снеби, па бојажљиво погледа у Милоја.{S 
 јагње!{S} Зар није љевше овако?</p> <p>Девојче улучи згодну прилику, протрча између оба коњани 
ће, пуначка недра и насмејане очи лепог девојчета, што их је угледао само једаред у своме веку, 
пић, проклета му душа! — одговори место девојчета Станојка, јер Смиља од силна јецања и плача н 
ушање, кад зачу, како Турчин тепа имену девојчета, које му је толико прионуло за душу, као да м 
туче у шибљак, и тако оста Милоје сам с девојчетом, које се није свестило.{S} Оно мрачно осећањ 
са Смиљом.{S} И, за дивно чудо, о овоме девојчету није ниједаред поменуо своме побратиму Сали-а 
ека, кад угледа како вуци зарише зубе у девојчина плећа.</p> <p>Очајан јаук изви се из игуманов 
би шаку снега, згрудва је и прислони на девојчине усне, које су као ватра гореле.{S} С ненадне  
Турчина!{S} И то кога ради?{S} Да спасе девојчуру, помаже своме крвнику, а сутра ће нам за то к 
 да је убио Турчина, па је и њега и ону девојчуру склонио.</p> <p>Сељаци почеше ћутке устајати, 
д овим прагом не би срушио, као и његов деда, кад брањаше лешину свога храброга војводе.</p> <p 
ад већ њега није, добар си нам и ти.{S} Деде, Суљо, посвирај онако ситно, шумадијски!{S} Хеј, м 
Баш добро, бива, те те затекох тако.{S} Деде, принеси ватре.</p> <p>Станојка прихвати машицама  
зва се Станојка. <pb n="91" /></p> <p>— Деде, ћеро, привуци ми овај губер, те ме покри; нешто м 
оје џиброње.{S} Махни се поповања, него деде да нам речеш: шта си оно шуровао са онијем хајдуко 
но, бива, како си мајку за сису уио!{S} Дедер, Суљо! — грмну Шаћир и као помаман скочи са седиш 
р и седе на троножицу према везаноме. — Дедер нам реци, ђе си склонио чељад?</p> <p>— Среће ми, 
се предао потпуно вољи јачега.</p> <p>— Дедер, помози ми да начинимо лесу! — рече чобанин.{S} П 
о, за Смиљу те ама ич не питам.{S} Него дедер нам реци за оно!</p> <p>— Немам ти шта рећи! — од 
е душе слушалаца, који, слушајући славу дедова, тешко уздисаху, помишљајући на судбину, у којој 
гуслама, ни чути једнога звука о својим дедовима.{S} Зато је увек радо ослушкивао све, што би с 
 ћу их наћи на згаришту!</p> <p>— А ти; дела, узми нешто људи, па окушај.{S} Донесеш ли ми Смиљ 
а ће већ сутра страдати сви због његова дела, толико га је ужасавала, да га ништа није <pb n="8 
>није му ништа урадио: само га прозвао: дели-Боца, а после су га и сељани тако звали.</p> <p>Ка 
, изашао на глас, па је чак добио и име Дели-Боца, са једнога догађаја, коме се дуго времена це 
 и они се обретоше па маленом пољу, што дели градић од тврђавице, дуж чијих се бедема пружају д 
 ли ђе је, листом ћете изгинути.</p> <p>Дели-Боца се само сави и простења нешто, али му реч зап 
би се на састанцима причало о хајдучким делима, а нарочито о Станку харамбаши у Видојевици и бр 
 силне навале једа треперио му је сваки делић одела.</p> <p>— Ујаче!</p> <p>— Шта ћеш од мене?< 
Гагића била му је добро дошла, да своје дело другоме подметне.</p> <p>А сад?{S} Ето, сад више н 
ађених сељака, а камо ли да их на такво дело поведе.{S} Па још су чим и како?{S} Зар голим груд 
и за остале затворенике, е су и они ово дело извели.{S} Дахијски Турци, кад год би им се указал 
! — кликну. — Тек сада си довршио добро дело!{S} Зар није тако боље, ха?</p> <p>Милоје само пог 
да поколеба његову снагу и веру у добро дело, које је вршио мирећи завађене.{S} То мирење, изба 
 <p>Збуњен, као кривац кад га ухвате па делу, стајао је и несвесно бленуо у ово лепо лице, које 
за, као осуда кривцу, кога су на самоме делу ухватили.</p> <p>— Ама, чудан смо ти народ ми, кум 
ић пробијала, осветљавала је више горњи део куле, докле је доњи остајао у полутами.{S} Решетке  
се, да је у оваквоме размишљању највећи део одговорности пао на Хаџи-Ђеру.{S} Многи, а нарочито 
} Рупић га није познао.{S} То више није деран, што је до мало час збуњено зазирао од ујакова по 
х беснео.</p> <p>— Хајдук!{S} Хајдук! — дерао се као помаман.</p> <p>— Не вичи, човече, могу те 
/p> <p>— А ти си мислила, да ће те онај дервиш сакрити од твога аге, ха?</p> <p>Станојка опет н 
и слуша, али оваки хрзуси, као тај твој дервиш Хаџо, па Станковићи, па Гагићи, око којих се рај 
tone unit="subSection" /> <p>— Псето од дервиша! — зашкрипа зубима Шаћир, излазећи из цркве и о 
се чувате онога хајдучкога јатака, хаџи-дервиша?{S} Ето вам сада, па чините како знате; ја вам, 
т ваља нам узети добро на око овог хаџи-дервиша.{S} Много ми се нешто упео да сложи рају.{S} От 
>— Кога тражите, сотоне?</p> <p>— Тебе, дервишу! — цикну Шаћир, а закрвављене очи чисто се ваља 
ирно. <pb n="184" /></p> <p>— Велиш ли, дервишу?{S} А ко оно заноћи у тебе са оним слепцем?{S}  
! — викну силним гласом.</p> <p>— Мучи, дервишу! — одговори један и замаче му замку око лактова 
а нађеш! — јекну игуман.</p> <p>— Мучи, дервишу! —издера се један, који брисаше крв са угрижене 
.</p> <p>— Ја не буним.</p> <p>— Буниш, дервишу, буниш.{S} Знамо ми овђекара све, шта се по вил 
-Ђера мрко.</p> <p>— Много ми се хасиш, дервишу.{S} Али хајд!{S} Хтедох вечерас само да те види 
 везана човека.</p> <p>— Стиже ли, хаџи-дервишу? — запита подругљивим гласом.</p> <p>Хаџи-Ђера  
им шумором.{S} То је северни ветар, што дере кроз густо грање горских грмова и навлачи тамне об 
 за њима.</p> <p>— Шта је, баба, што се дереш толико?</p> <p>— Одмакни отолен! — продера се дру 
стеже вилице, да не ода јаука.</p> <p>— Десет! — одброја Суља.</p> <p>Шибачи стадоше. </p> <p>— 
у зубима, а ни гласа не пусти.</p> <p>— Десет! — одброја Суља.</p> <p>— Хапе кьз, харам заде? ( 
е!{S} Глава једнога Станковића вреди за десет Гагићевих, а освета не пита за правога убицу.{S}  
а?{S} Та у овоме народу Бог зна да ли и десети има по који кубурњак, па зар с тим противу оних  
/p> <p>— У Ваљеву је.</p> <p>— Удри!{S} Десетину! — дрекну Шаћир. — Број, Суљо!</p> <p>Штапови  
ага!</p> <p>— Па онда, да ми најдаље за десетину дана разабереш где је Смиља.</p> <p>— Хоћу, че 
 себи, па се почела сећати свега што се десило, чисто излуде.{S} Игуманово одвођење утуче јој и 
да се с његовом снахом није ништа друго десило, до оно што се под Сали-агиним дахилуком и са ос 
а ми!{S} Мора поиграти, па макар се што десило! — узвикну полупијани Шаћир, коме се допаде ова  
и и нешто срдити.{S} Субаша се баш тада десио пред ханом, те, кад му Шаћир, сјахавши, рече нешт 
 страха на помисао, шта ће се све сутра десити.{S} Турци се неће освртати ни на што: запалиће м 
м тога мисли и на оно што се сутра може десити, кад Шаћир-ага дојури у село.{S} И што год дубље 
се скаменили, па само очекују шта ће се десити.{S} Баш у томе часу не беше никога од Турака око 
душу свога ученика.</p> <p>То што ће се десити с њим није га колебало, али га је мучила друга ј 
о,<pb n="115" /> што се све тако морало десити, те да се одмеће од куће ради ове девојке, за чи 
ао да ће се овога часа нешто неприлично десити.{S} Рука му се и нехотично диже челу, и он се пр 
ице.</p> <p>У челу ватре спази Суљу.{S} Десна му рука везана у платно, а левом обгрлио младицу, 
Моравчанима.</p> <p>А Рупић је зато био десна рука аги Џинићу.{S} Из његова се села није још ни 
 трпезе.{S} У челу седи калуђер, њему с десна Рупић, а лево Милоје — оборене главе.{S} А даље,  
е овога градића.{S} Мора покушати још с десним отвором, па, буде ли и оно гробница, онда му нем 
квим мислима, чисто се гризао у себи, а десницом, која му је једнако почивала на силају, стезао 
 на срцу, и она се брзо саже, да целује десницу игуманову.</p> <milestone unit="subSection" />  
 хан, заста, да се пребере и одахне.{S} Десно, у страни, пружа се густа шума, која као подужи ј 
и се рукама о појас, главу изви мало на десно раме, па тако започе обилазити око трпезе.{S} Лаг 
.{S} Неколико Турака дохвати калуђера и десно и лево, па га по такту мелодије стаде вући то амо 
еше, кад се вратио.{S} Очи су му лево и десно зверале, као да играју.{S} У дворишту се сукоби с 
змеђу два тамника, што се цепаху лево и десно.{S} Он уђе у онај леви, али не учини ни три добра 
оге за овај избрежак.{S} Окрете главу у десно и поглед јој се наново заустави на узану дубодоли 
 Станојка, стави леву руку под гуњић, а десном се маши агина скута.</p> <p>— Нека, снахо, нека! 
овори Јован, коме поглед севаше мрко, — дете је још, па није свикла на разговоре.</p> <p>— Е, е 
Станковића.{S} У Моравцима је и најмање дете знало, да је субаша, још од оне самртне, Рупићев д 
наиђе овамо, па макар то било и најмање дете, само да није са субашом на само.</p> <p>— Јазук!  
да нас с Турцима закрви?{S} Намешташ ми дете у заседу, да убије муселимова човека, навлачиш на  
љу, плакао је над разореном црквом, као дете над мајчиним гробом, као мати над празном колевком 
што се из ока крунила.{S} Милоје је као дете јецао, а Рупић, мрк и сав позеленео, тек би по кој 
ача и јецања само тресе.</p> <p>— Јадно дете, ко те доведе амо? — промуца игуман. — Зар мати?</ 
ти није ни зазнала честито.</p> <p>И то дете, што је расло на његове очи, прометнуло се сада у  
а беше свршио Вечерњу.</p> <p>— Како је детету? — упита Хаџи-Ђера.</p> <p>— Добро, хвала Богу?  
уто гледаше. — Сачувао си образ невином детету.{S} Тако ваља!{S} То ти више вреди, него да си п 
 све осећала, кад помисли, да је њезину детету суђено, да и оно претрпи ону срамоту.</p> <p>Док 
сунце, а плаво небо, ведро и весело као детиње око, наднело се над њима, обухватило горске пору 
Милоје је овога часа осетио сву топлину детињске љубави.{S} Он се није отимао, него је пустио с 
елог, као да се овог часа зауставила од детињскога смеха.</p> <p>Није чудо, дакле, што је ово д 
оре сабрао се народ.{S} Мушко и женско, деца и старци, прекрилили манастирско двориште, наложил 
је и ’нако додијало све.{S} Када ми сва деца легну под земљу, шта ћу и ја овде?{S} Ено ти Џинић 
усте на крст, па се кољете као сатанска деца.</p> <p>На овај прекор Гагић обори очи и поче длан 
 опет ова рудничка весеља, за која су и деца у селу знала, била су за њу толико <pb n="97" /> с 
S} Лако је теби, ти и не знаш шта су то деца; али нама, оној ојађеној мајци, ономе брату, што п 
ста Спаса, издала си душу своју и своје деце сотони, и ти ћеш се у љутим мукама и горком уздиса 
а, мањ да продамо и поњавице испод наше деце! — јекну један између њих.</p> <p>— Ама, ко га уби 
а коме су се често ваљале лешине жене и деце.<pb n="104" /></p> <p>Али у колико је жена, уопште 
упићев одговор („Лако је теби, ти немаш деце!“) порази га сасвим.{S} Потајни немир напомињао му 
вој руци.</p> <p>— Да сте благословена, децо моја! — кликну игуман, положи обе руке на њихову г 
ови, оче!</p> <p>— Бог вас благословио, децо, и срећан пут!</p> <p>— И опрости ми, ако сам те к 
себе рукама.</p> <p>— Јаох, сине, јаох, децо моја! — јаукну старица и као махнита скочи и полет 
> <p>— А ти ме још зовеш тамо!{S} Јадна децо,— продужи игуман више за се. — Ето, шта чините.{S} 
ују како ће их казнити.</p> <p>— Да вам децу испродајем, па не би ни то залегло за Рамову крв.{ 
под ваше скуте прибила, да је као своју децу чувате.</p> <p>— Лијепо, лијепо, ама реци ти нама  
ћи дан, у који ће благословити измирену децу.{S} А док се он заносио маштом и сновима, Милоје ј 
 /></p> <p>потурченица изродиће Турчину децу српске крви, која ће шибати и срамотити своју рође 
да га сасвим преобрази, да од нерешљива дечака створи одлучна човека.</p> <p>Запрепашћена мати  
итио рају од турскога зулума, као мајка дечицу, народ је изгубио свако надање на боље дане.{S}  
под Сали-агиним дахилуком и са осталима дешава, он је ипак осећао потајни стид, кад помисли как 
 било врло мало.</p> <p>На овим хајкама дешавало се по који пут да Турци набасају и на хајдучке 
 што се одупиру Турцима.{S} Али и то се дешавало врло ретко, јер су рођаци и пријатељи хајдучки 
ну.</p> <p>Међутим, докле се ово у хану дешавало.{S} Хаџи-Ђера је довршивао молитву.{S} Баш кад 
нога убиства, порасте у њеним очима као див, дође јој као неки анђео, који избавља невине и сат 
асти, лице му запламти, а у очима севну дивљачка ватра.{S} Оно сурово осветничко расположење, ш 
>Док је ово говорио, поглед му је севао дивљачки.{S} Рупић је само зеленео и бледео, гледајући  
калуђеру у заштиту.{S} Узрујана чежња и дивље самољубље подједнако су га бунили: жеља, да изврш 
 га је узбуњивала, да је чисто заслепео дивљом мржњом.{S} У њему је планула саревњива нетрпељив 
!</p> <p>— Зар? — рече чобанин и извуче дивна два сребрњака и срмом извезен јатаган, па их заде 
окрет.</p> <p>Милоје кришом погледа.{S} Дивно девојачко лице, мало побледело због несвестице и  
 се ма како састане са Смиљом.{S} И, за дивно чудо, о овоме девојчету није ниједаред поменуо св 
ђу брата и свога војна, коме за силавом дивно одсјајиваху два срмали-пиштоља.</p> <p>— Нека је  
 жеља да се дохвати слободе, која онако дивно трептијаше над његовом главом, удвојавала му је с 
сло на његове очи, прометнуло се сада у дивно девојче.{S} Танкострука и жива покрета, имала је  
 као да се сав озари.{S} Очи му засјаше дивном нежношћу и не мога се уздржати, а да га не пољуб 
ме тренутку луталичка мисао заталаса му дивну слику.{S} Он угледа како се око његова манастира  
S} Летела је као вихар, пентрала се као дивокоза, докле год је усугубљена снага подносила, а ка 
 <p>Докле је ово радио, његова се мајка дигла између жена, које сеђаху у кући око ватре, ушла у 
 Оздо хучи и необично шуми, а за њим се дигла граја од потере.</p> <p>— Прескачи! — викну некак 
 и исприча му све.{S} Марко се наоружа, дигне на Рудник, али под самим Рудником наиђе па Сали-а 
ова чела.</p> <p>Хаџи-Ђера покуша да се дигне с пода и — пробуди се.{S} У кули је све тамно, ал 
е предмете око себе.{S} Сад поуми да се дигне, одупре се лактом, али малаксала са напора клону, 
љена јела и печење.{S} Игуман и калуђер дигоше се.</p> <p>— Куда, хаџија? — запита Шаћир-ага. — 
т, што се за горама тајанствено помаља, диже и сетно плови изнад суморних планина и сеоских кро 
о се постепено разилази из ових долина, диже се у висине, па захвата подножја и плећа горска.{S 
тури га у ножнице и, пошто се прекрсти, диже се са осталима.</p> <p>Две три редуше донеше ибрик 
 срце не зна за умор.{S} Прикупи снагу, диже се, па, плачући и наричући, загази напред.{S} Упут 
је саспе у груди Гагићу.{S} После ручка диже се са осталим Турцима и одјаха на Рудник, још сумо 
 тако оста стојећи, а очију са земље не диже.</p> <p>Ага Џинић одби неколико густих димова, па  
 <p>— Буди твоја воља!</p> <p>За тим се диже, метну камилавку и уђе у цркву.</p> <p>Увек, кад г 
 /></p> <p>Дамљан га пусти.{S} Рупић се диже блед и смрвљен.{S} Само је тешко дисао од силна на 
тамо поче нешто радити.</p> <p>Рупић се диже и пође.</p> <p>—- Оде ли? — запита Анђа, а једнако 
од кипариса, опточен сребрним жицама, и диже га према њој.</p> <p>Забезекнута старица овим нена 
о у свекрву то у Рупића.{S} Најзад овај диже главу и мрачним погледом премери сестру.</p> <p>—  
д и последњи замаче, старица се с муком диже из снега и сави манастиру.</p> <p>Тамо је затекла  
<p>Кад коњаници укасаше, мост се наново диже, и разјапљена уста тврђаве склопише се за њима.</p 
, оче игумане!</p> <p>Хаџи-Ђера се брзо диже, метну камилавку на главу и похита вратима.</p> <p 
лично десити.{S} Рука му се и нехотично диже челу, и он се прекрсти.</p> <p>У истом часу, кад р 
тар, било је већ доцкан.{S} Он се хитро диже, трже кубурњак иза паса и тако очекиваше.{S} Два о 
 Пред њим је апсанџија.</p> <p>— Хајде, дижи се!</p> <p>— Куда? <pb n="213" /></p> <p>— Аги.</p 
си, да те без икакве милости казним.{S} Дижи се! <pb n="195" /></p> <p>Дамљан га пусти.{S} Рупи 
авио који, кнезови су били приморани да дижу потеру, да гоне хајдуке, убијају их и њихове главе 
дове, што се као камени џинови у облаке дижу, значило је толико исто, колико и скочити везаних  
у му, да је настало време, да се листом дижу на дахије.{S} Напомињали су му, како је грешно и с 
p> <p>— Лаку ноћ! — одговори Мратић, не дижући се с места.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
е грабила једну по једну девојку.{S} Не дижући више главе, пожури да што пре изађе из овога пак 
 Аги.</p> <p>— Сали-аги? — упита игуман дижући се, а замућен поглед, у коме се огледа необична  
едра, што су тако близу његових прсију, дизала су се и спуштала са убрзана дисања, а лепа глава 
 у Колубару.{S} Ту, на једном избрешку, дизала се кула Витковића.{S} Под том кулом погибоше чет 
у.{S} На левој страни од овога избрешка дизао се у долини двоспратни хан, с пространим чардаком 
ва сина.{S} Жене прискочише и почеше је дизати.</p> <p>У томе часу ступи у гомилу игуман, који  
нај камен темељац, на коме би му ваљало дизати своју цркву.{S} Он не оклеваше.</p> <p>— Ваља да 
 поскакује, осећајући ударце, а Рамо га дизгинима притеже.</p> <p>— Нуто, цуро, нуто! — узвикну 
<l>Проговара Сали-Ага,</l> <l>Сали-Ага, дика наша:</l> <l>„Сад ми душа барјам има,</l> <l>Кад м 
<l>Да дочека Сали-агу,</l> <l>Сали-Агу, дику нашу.</l> <l>Проговара Сали-Ага,</l> <l>Сали-Ага,  
анастиру, а Суља, који је пуцао у његов дим, зар га није могао видети и одати тамо на Руднику!{ 
 је већ далеко оставила за собом село и дим, што се пушио са згаришта, срушила се у снег од умо 
удним осећањем, ишчезе у овоме часу као дим, и субаша је стао чисто заципљен пред лепотицом, ко 
з пространа димњака извија се плавичаст дим.{S} Пред ханом стоји неколико сељака, а тамо, уза с 
 кроз узину и одјекну по горама, а густ дим покри шипражје и њега.{S} Сад није више ништа видео 
ло и тутњало у глави, па, докле се густ дим вукао по снегу, он је, сакривен у честару, пунио пи 
часку заустави коња и скреса кубурњак у дим.{S} Неколико ситних гранчица посуше га по глави; он 
е пламеног млаза ширили облаци смоласта дима.{S} Из једнога ходника улазили су у други и трећи, 
удобније на узглавља и пусти густ облак дима.{S} А знаш ли почем за рудничку кулу?</p> <p>— Чин 
е опа, — помисли, па отури чибук, да не дими уз очи, те да боље види.</p> <p>А прилика с брежуљ 
магли, што се с његове простране грбине дими, колута, повија и ваља то амо то тамо, па се најза 
е су се једна за другом, а чибуци су се димили на све стране.{S} Мало за тим и манастирски слуг 
 <pb n="225" /></p> <p>— Великомучениче Димитрије, слава теби! — прошапута игуман, прекрсти се  
ово чело и чисто палила.</p> <p>— Свети Димитрије! — кликну игуман, кад познаде своје крсно име 
БЕОГРАД</p> <p>Штампано у Штампарији Д. Димитријевића</p> <p>1904.</p> </div> </front> <body> < 
ове, како један за другим лижу у чађави димњак и модрим руменилом обасјавају ова мрачна и забри 
ли се и као пламени језици лизали ниски димњак, што се изерио и као расклопљена чељуст зија над 
посматра стотину очију.{S} Из пространа димњака извија се плавичаст дим.{S} Пред ханом стоји не 
се на њега, запали лулу и одби неколико димова, он пође вратима.</p> <p>— Лаку ноћ, куме!</p> < 
 кахву! — рече и повуче неколико густих димова.</p> <p>—- А хоћеш ли примити кнеза? — запита мо 
ага свој говор, па одби неколико густих димова и продужи сркати из сребрна филџана врелу кафу.< 
.</p> <p>Ага Џинић одби неколико густих димова, па онда упиљи у Станојку.</p> <p>И не погледају 
ста, сркну кафу и пусти неколико густих димова из распаљена чибука.</p> <p>— Ама шта је у овом  
p> <p>Ага Џинић нестрпељиво пушта густе димове, па од времена на време погледа оној страни, с к 
n="161" /></p> <p>Ага Џепић пушта густе димове и натуштено гледа у страну.</p> <p>— Шта ћеш? —  
ни лулу и поче замишљано одбијати густе димове.</p> <p>У први мах, кад је онако преплашен и узр 
само ћутао, сркао кафу, пуштајући густе димове <pb n="48" /> из распаљена чибука, и замишљено г 
его је гледао пред собом, одбијао густе димове и сркао кафу.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, бива?  
је седео подвијених ногу и пуштао густе димове из распаљена чибука, гледа кроз прозор, неће ли  
нићем, који је у томе часу пуштао густе димове и сркао врелу каву из сребрна филџана.</p> <p>Ка 
злеже далеко, а соба се напуни пушчаним димом, те изгледаше као да су се густи, бели облаци кро 
 — Ето, ви’ш, тако!</p> <p>— Аман, ага, дина ти, пусти ме!</p> <p>— Пустићу, ама да чујеш прво  
амет! — засмеја се Џинић.</p> <p>— Јок, дина ми!{S} Мора поиграти, па макар се што десило! — уз 
цуре и невесте пођу Сали-аги, и ти ћеш, дина ми!{S} А тамо ти нема бирања: ко те први уграби, т 
 бој се, и она је тамо отишла.</p> <p>— Дина ми, скупо ће ми платити, ако је он прикрио.{S} Иди 
го да ти чатиш њихове молитве.</p> <p>— Дина ми, тако је!, — одговори ага Џинић. — И данас сам  
ја слабу жену!</p> <p>— Убиј, али ми не дирај образа, тако ти вере! — цикну Станојка и поче се  
год дирнуле Рупићеве речи, толико га је дирала и помисао, да је све доцкан.{S} Већ је пуних пет 
е овога пута блеђе.{S} Колико су га год дирнуле Рупићеве речи, толико га је дирала и помисао, д 
трељену звер, која прибира још последњи дисај, да се од смрти отргне.</p> <p>Али узаман!{S} Што 
ију, дизала су се и спуштала са убрзана дисања, а лепа глава лежала је заваљена на његову колен 
pb n="145" /> мах стаде, заустави чак и дисање, само да је не би пореметио и расточио.{S} И она 
 и гледао у порушене стене, све је теже дисао.{S} Тешка туга полегла на срце, па га, као наваље 
ко је лежао неколико тренутака и дубоко дисао, докле му се не поче размагљивати.{S} Хладноћа га 
е диже блед и смрвљен.{S} Само је тешко дисао од силна напрезања и душевна узбуђења.</p> <p>— П 
 Шаћир, онако преварен, неће проћи кроз Дић, а да са својим људима не упадне у кућу Гагића, а н 
 неколико недеља, када је пролазио кроз Дић.{S} Он и Рамо враћали су се једног дана на Рудник,  
ут водио је и у љишку долину, а отуда у Дић.</p> <p>— Море, рајо, што стојиш, што се не разилаз 
џи-Ђера, па је зато и послао чобанина у Дић, јер се домишљао, да Шаћир, онако преварен, неће пр 
мо ће.{S} А кад је већ разабрао да ће у Дић, имао је целу ноћ на глави, па зар није могао поруч 
и аге Џинића брзо узјахаше и одлетеше у Дић, а аге одоше са субашом у оџаклију.</p> <p>— Ко зна 
ир-ага изгубио сан, све га нешто мами у Дић.{S} Мора бити да тамо има каквих бајалица што видај 
н; — а и ти се мораш још сада вратити у Дић, да те не нађу овде.{S} Јер ако субаша сазна, онда  
, под носом, а ми, борме, морамо прво у Дић, да потражимо тога зликовца, тога харамзаде (прокле 
 Џинићу, зар пе бисмо могли још ноћас у Дић?<pb n="32" /></p> <p>— Зар ти је толико запело? — н 
{S} Силно се плашио, да Турци не бану у Дић, пре него ли Гагићи уклоне из куће чељад, а нарочит 
.<pb n="31" /></p> <p>— Одмах да идеш у Дић, до Гагића!{S} Пробуди их, па им кажи, да сам их св 
да стаде посматрати.{S} Отуд, са стране Дића и Мораваца, јашу два Турчина у белим саруцима.{S}  
и, са уобичајеном понизношћу, докаса из Дића неколико гаваза.{S} Пред њима је стара Гагићка.</p 
У то доба између Станковића и Гагића из Дића било је неке распре због синора.{S} Кметови су пре 
е, Козења, Ивановца, Бранчића, Гукоша и Дића.{S} У то доба између Станковића и Гагића из Дића б 
 не заболи глава од стране субашине.{S} Дићани су се могли жалити коме било, то им није користи 
више распиривало ону крвну задевицу.{S} Дићани и њихови сродници из осталих закрвљених села нап 
, то ти, кнеже, као велиш да су урадили Дићани, а они, бива, то исто веле за вас, Моравћане.</p 
вите добро!{S} Немојте чинити зијана ни Дићанима ни Гагићима.{S} Нису они убили Милана, нису он 
} И ето вам велим, ко поуми да се свети Дићанима, неће више имати посла с њима него са мном.</p 
 то једно, што је овим убиством помогао Дићанима, па још Гагићу, било је довољно, да се, поред  
м месту сучељавају се атари моравачки и дићки, а ту се састају и два пута из оба села, па отуда 
 Турчин је нађен на сумеђи моравачког и дићког атара.{S} Па што не погибе па другом коме мјесту 
ко је ко имао <pb n="83" /> заватине на дићском атару, он је могао слободно на њој радити, а да 
ласа свима, што их је год у Моравцима и Дићу: „Доста, људи!{S} Што да нам мајке и сестре злопат 
head> <p>Док се ово догађало на Љигу, у Дићу се разлегао јаук и кукање.{S} Гагићева кућа постал 
 била заплетенија и тајанственија.{S} У Дићу се шапутало, како је субаша изненада рупио у Хаџиј 
поче распитивати о свима потанкостима у Дићу.{S} Од Смиље није ништа сазнао, јер је још била у  
ни крвници.{S} Зар није Рамо био јуче у Дићу и запалио кућу оним проклетницима, а они су га пос 
радило у Моравцима, чинили су Турци и у Дићу.{S} Али ни тамо не нађоше ни бегунце, ни браћу Сми 
Сали-ага на Руднику.</p> <p>А догађај у Дићу овако је текао.</p> <p>Дамљан чобанин урадио је он 
иство Рамово, нестанак Смиље, за коју у Дићу, од оног часа кад је Рамо однео, нико није ништа з 
а је ова.</p> <p>— Је ли жива?</p> <p>— Дише.</p> <p>— Па ово је, бој се, Смиља!</p> <p>Милоје  
итискује, а грло му се сузило, па једва дише.{S} У неко време обазре се око себе, побожно се пр 
ади из уста јаглук и приже ухо, да чује дише ли. <pb n="60" /></p> <p>У оближњем шумарку чу се  
ајка се приљубила уза сина, па чисто не дише, а Милоје укоченом пажњом гледа у лице игуманово,  
.</p> <p>— Јесте, честити ага!</p> <p>— Дишери! — грмну Шаћир. — па чекај тамо.</p> <p>Рупић се 
о чучну и приби се уза сами зид, па, не дишући, посматраше тамо.{S} Замало и он поче распознава 
ки домуз слагао.{S} Не море бит’ друге, дјевојка је у селу.</p> <p>— Како ћеш им ухватити трага 
прате Моравчани.{S} Главно је да узмемо дјевојку, а потлијен је све лако.</p> <p>И Рамо са Суљо 
е пролећа! — прошапута замишљено и лупи длан о длан.</p> <p>— Атеш (ватру)! — рече момку, који  
ћа! — прошапута замишљено и лупи длан о длан.</p> <p>— Атеш (ватру)! — рече момку, који у тај п 
њојзи! — шкрипну зубима и пљесну длан о длан.</p> <p>У оџаклију уђе момак.</p> <p>— Дај де ми ћ 
 сана! — дрекну помамио и пљесну длан о длан.</p> <p>Неколико оружаних момака упаде у собу.</p> 
 Тешко њојзи! — шкрипну зубима и пљесну длан о длан.</p> <p>У оџаклију уђе момак.</p> <p>— Дај  
ку, ана сана! — дрекну помамио и пљесну длан о длан.</p> <p>Неколико оружаних момака упаде у со 
ише око огњишта.{S} Оба путника пружише дланове према ватри, да их огреју.</p> <p>— Питај, отку 
кад је силом загрли.</p> <p>Он пљесну у дланове.{S} Момак уђе.</p> <p>— Кога има тамо, напољу?< 
— Суљо, бре! — викну Шаћир-ага и пљесну длановима.</p> <p>На вратима се појави млад Турчин.</p> 
p>На овај прекор Гагић обори очи и поче дланом трљати преко колена, као човек, који се збунио н 
ако истрже из руку, ускомешала му је из дна душе јед, који га је толико давио, да, му се чинило 
жину.</p> <p>А то је било после Петрова дне.{S} Његов рођак, Марко Радовановић из Војковаца, ис 
 пред њим дубока провалија, којој се ни дно не види.{S} Оздо хучи и необично шуми, а за њим се  
клинчић из гусала, па је тако расклопио дно и из њега извадио један савијутак хартије.{S} Хаџи- 
чудновати, дубоки поглед, што прозире у дно душе и збуњује, учинио је и овога пута своје.</p> < 
ти стогодишње грмове, као тучно класје, до саме земље, тако се повише старачке главе и млада че 
сиков листак.</p> <p>— Хеј, несрећниче, до чега ме доведе! — уздахну Рупић и седе у постељу.</p 
к остане у његовој близини.{S} До јуче, до мало час, био је он једини господар, а сад ево и ово 
уо, свуда је видео муке и немоћ.{S} Он, до душе, није ни помишљао да остави ствар и да мирно гл 
</p> <p>Оба путника поклонише се ниско, до појаса, па онда полако пођоше.{S} Ага Џинић их испра 
његовом снахом није ништа друго десило, до оно што се под Сали-агиним дахилуком и са осталима д 
n="31" /></p> <p>— Одмах да идеш у Дић, до Гагића!{S} Пробуди их, па им кажи, да сам их све поз 
!</p> <p>— Посветиће се!</p> <p>— Јаох, до Вога, зар да га мајка с вешала скида! <pb n="204" /> 
 бар једаред не уздахне.</p> <p>— Јаох, до Бога, зар да и њега изгубим? — врисну из грла и поче 
прошапута субаша и уста. — Чекам, знаш, до заранака доћи ћеш већ.{S} А сад, ето, одох.</p> <p>Н 
то их заклањаше од уходљива погледа.{S} До самога манастира нису ни једне речи проговорили.{S}  
 n="62" /> буса се у груди и лелече.{S} До мало час кућа као око, а сад ни куће ни кућишта, ни  
и тренутак остане у његовој близини.{S} До јуче, до мало час, био је он једини господар, а сад  
"23" /> гости прихватати и вечерати.{S} До сада се само ћутало, а сад се већ по мало заче разго 
 страни, с које ће му Станојка доћи.{S} До мало час био је спокојан није ни сумњао да ли ће доћ 
у, која нерадо застаје пред уставом.{S} До првих дана ове распре сељаци су га поштовали и волел 
, што преплећу, унеше читаву забуну.{S} До мало час био је весео, али сада, кад је остао сам, з 
већ и сувише слушао њихове разговоре. — До јуче смо се клонили и његове сенке, а сад, ето, шта  
и и ти са мном?</p> <p>— Куда?</p> <p>— До хана.{S} Субаша ми је поручио да дођем.{S} Вели, има 
 и радознало гледају у мрак.</p> <p>Два до зуба наоружана човека бануше у кућу.</p> <p>— Помози 
и камо га?{S} Сме ли се надати да ће га до сунчева смираја видети?{S} Та само да зна где је сад 
лна бујица.{S} Она потајна туга, што га до мало час само дотицаше као таласић, што се тек дотак 
говим жељама!</p> <p>Нестрпљење, што га до мало час узрујавало, прометнуло се у буру гнева.{S}  
 управи поглед у његове очи, спреман да до краја издржи.</p> <p>— А откуда ти, оче игумане?</p> 
l> <l>Што остави љубу тужну, </l> <l>Да до века јадикује,</l> <l>К’о и сама, јадна што ћу... </ 
и.{S} У овоме часу осећао се као никада до сада, утучен и поражен, кад се само помисли, да се у 
 раздеру.{S} Од села до села, од сељака до сељака, лети и запомаже, да спасу девојку, а кад ни  
а ни помена, а хајдук не оставља јатака до зелена листа.</p> <p>Тежак терет мучио је Рупићу душ 
p> <p>— А синоћ је била и моја Станојка до тебе? — рече нешто несталним гласом.</p> <p>— Била,  
љеним зубима, да је раздеру.{S} Од села до села, од сељака до сељака, лети и запомаже, да спасу 
и мајку и све, па се потуцати од немила до недрага по беломе свету, или се одметнути у планину. 
аг наићи.{S} Трострука га страст мучила до помамила.{S} Мрзео је игумана, бесно је, што се Гаги 
ори Рупић. — Видео сам је, кад је дошла до онога избрешка, па....</p> <p>Овде запе пред неком м 
ушају оно што им говори.</p> <p>Од дана до дан и Хаџи-Ђера је бивао све усамљенији.{S} Само о п 
ио по Црној Гори и Србији.{S} Од сабора до сабора, од славе до славе ишао је, као и многи гусла 
че духовниче, ја идем, али ето ме сутра до тебе, — одговори сплетено и, без збогом, изиђе из ће 
е стајаћива.{S} Он се посрћући докотура до зида, наслони леђима на њ, па се укоченим погледом з 
у.</p> <p>Овај догађај, који се од уста до уста разносио и величао међу сељацима, толико је рас 
јој на један мах поста јасно оно, у шта до мало час није веровала.{S} Хаџи-Ђера је, дакле, исти 
рбији.{S} Од сабора до сабора, од славе до славе ишао је, као и многи гуслари, па је искупљеном 
мену.{S} Његови би момци попљачкали све до голе душе у одметниковој кући, кућу би му запалили,  
— пројеца најзад, — Ма нас и побили све до једнога, немој му ићи.</p> <p>— Заклониће ме, је ли? 
убише у густој шуми, којом се могло све до манастира отићи.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
ји им досежу једва испод колена, а ноге до колена умотане су дебелим крпама, које притежу кајиш 
ла за руку, и он се пустио да га доведе до седала, па га онда обема рукама загрлила и кроз плач 
зивач редом приказивао, а када већ дође до последњих дарова, отворише се врата па вајату и на њ 
ицао је сеоском страном, докле не стиже до обале Љигу.{S} Нешто мало равни, стињене између шумо 
е кроз џубе, у које се умотао, па га је до костију <pb n="211" /> прожимала, а уска тамница има 
ела сунути на жртву.{S} Туга, што га је до мало час морила, ишчезе пред новим осећајем као магл 
уше проломи онај тешки облак, што га је до мало час гушио. — Прибери се, снахо!{S} За пет дана  
осећање, сасвим друкчије него што га је до овога часа имао, осећање, за које није могао себи об 
>Рупић отури у страну машице, којима је до овога часа џарао, осврте се нећаку и плану.</p> <p>— 
и, па би ту стајала све дотле, докле је до костију не раскљују јата гавранова, што туда облећу. 
рати је поново јучерањем гробу, који је до мало час заклањао Милојев догађај.{S} Сви ови ударци 
?{S} Ако је Рупић јавио субаши, овај је до сада већ послао људе, да је доведу, и он је више не  
ицу видети све: и шта је чула и како је до мало час седела на колену Турчину.{S} Она се врати о 
њему поста криво на самога себе, што је до мало час стрепео.</p> <p>Али докле је Милоја ово хра 
е познао.{S} То више није деран, што је до мало час збуњено зазирао од ујакова погледа, него са 
-Ђера нешто плаховитије, него ли што је до мало час одговарао.<pb n="30" /></p> <p>— Нека, хаџи 
 Ми ћемо, еп’ онај бива, одсјести овдје до сутра дан.{S} Нареди конак људима!</p> <p>— Биће, аг 
а необична клонулост, лута од апсанџије до врата, на којима стоје два оружана Турчина.</p> <p>— 
стио старицу, да га грли, љуби и милује до миле воље.</p> <p>— Бог те чувао, сине! — јецала је  
тина, па им реци,' нека и они сиђу доле до хана.</p> <p>— Добро, ујаче.</p> <p>Милоје га испрат 
оласто намигну.</p> <p>Девојка поцрвене до ушију, па застиђено окрете лице па страну.<pb n="42" 
поведоше из субашина хана, сада се попе до врхунца.{S} У часу му искрсну пред очи све што се за 
 и пређе шаком преко седе браде, што се до појаса пружила. — Докле вочићу не сабијеш рогове у г 
о сурово осветничко расположење, што се до мало час мешало с разблудним осећањем, ишчезе у овом 
а дубље и дубље ономе разговору, што се до мало час водио у оџаклији.{S} Он је најбоље осећао,  
.{S} Овако се више не може!{S} Ја ћу се до пролећа трудити да измирим своје, а чим ослави проле 
 Па хоће ли се вратити?</p> <p>— Остаће до пролећа.{S} А и шта ће овде?{S} Тамо су их се више з 
— Оди овамо!</p> <p>Па је готово довуче до кута, где трепери кандило над почађалом иконом.{S} З 
 одела и подужи зубун, што јој допираше до самих колена, те тако покри њиме и сукнену сукњу, пр 
а ће их ко угледати.{S} Тек кад доспеше до окомка шуме, што се, као одсечна падина, стрмо спушт 
к, па ма који био, у то доба путовао би до заласка сунчева; где је стигао, онде је конаковао, п 
 и после се враћа у гомилу, грли и љуби до себе, а свакоме за силавом трепери светло оружје, св 
ћевој кући, где је и кнез дошао.{S} Сви до једног изгледали су мрачни и суморни; а како је ко у 
 брижно погледа у вајат.</p> <p>— Отиди до њега.</p> <p>Старица отшкрину врата и помоли главу:< 
је Милоје с Дамљаном носио Смиљу, слази до самога манастира, те се тако нису морали плашити, да 
p>— Несрећниче! — плану Хаџи-Ђера, који до овога часа савлађиваше гнев. — Тешко теби, ако си је 
о, али се у часу прибра, а поглед, који до овог часа преклињаше, поста као челичан.</p> <p>— Ид 
са Сали-агом договарају.{S} Пропусте ли до пролећа, горе ће се напунити хајдуцима толико, да им 
му.{S} Није му било ни до разговора, ни до чега.{S} Сад би највећма волео, кад би се некако ств 
им путевима.{S} Сад није могао отићи ни до Боговађе, где је бар наилазио на једно топло и искре 
ајзад и не оде куму.{S} Није му било ни до разговора, ни до чега.{S} Сад би највећма волео, кад 
p> <p>— Твоја воља!{S} А ти бар отпадни до кума-Мратића и Станојла Милетина, па им реци,' нека  
 на тефтер узму, биће их за цело четири до пет стотина кнезова, калуђера и трговаца, а већ оно  
ку собу, а с њим ага Џинић и још четири до пет лепо одевених Турака, чије одело и оружје трепти 
ију.{S} Студена хладноћа поче продирати до самих костију; он се лако стресе, замота у своју каб 
 Добро, ујаче.</p> <p>Милоје га испрати до вратница, а кад овај замаче подалеко, брзо се окрете 
 и по његовој смрти крвиће се и гложити до своје истраге.</p> <p>Хаос, што му се витла у глави  
е чобанин неће по овоме времену вратити до зоре, него ће заноћити ма у чијој појати, ипак је не 
мљан. — Ти очекни овде, а ја ћу отпасти до манастира, да видим јесу ли у кући сами и да јавим.< 
ућа би ми остала сама, те не могах сићи до манастира, а ваљало је да ти кажем.{S} Онај мој ојађ 
лахост и поуздање, које, и ако не сенчи до израза насртљивости, ипак напомиње на дух нешто слич 
 поста најцрњи.{S} Само Милоје, што јој до мало час изгледаше страшан са онога убиства, порасте 
бих ти јавила одмах, а овако морала сам до мало час чекати.</p> <p>Ђери се окрете кућа.{S} Шта  
ко га мери оним погледом.</p> <p>— Идем до кума Мратића, — одговори Рупић, не погледајући је.</ 
е, да сам једнако меркао, како да дођем до оружја, па одмах да се одмећем.{S} За који дан чућеш 
 је обећао; после тога је отишао послом до ливаде на вису, па се и не врати.{S} Тек пред вече д 
са склопљеним рукама на прса и поклоном до појаса.</p> <p>— Добро нам дошао, честити ага! — реч 
 у чијој кући, навраћао би онако оружан до зуба, да бар чује што о староме јунаштву, кад „млади 
чибук. — А где је кнез?</p> <p>— Отиш’о до кума, мало час, — одговори Станојка, а у грлу јој за 
е, — продужи Шаћир. — Сали-ага је отпао до Београда, да их пожури, те да се већ једном започне. 
а је у часу, кад је мислио да је доспео до врхунца својих жеља, измакла, предала се калуђеру у  
еве.<pb n="9" /></p> <p>Тако је стајало до овога догађаја, 4. новембра 1803. год.</p> </div> <d 
/p> <p>Кад је њезино јадиковање доспело до врхунца, прихватише жене и њу и Станојку, почеше их  
 на село крвнину и гнев Турака, а овамо до јучерањега дана пламтео је жељом, да се сукоби с Гаг 
Шта ти је, најо, за Бога?{S} Ја ћу само до кума.</p> <p>— Остави оружје.</p> <p>— Зашто, најо?{ 
марно овај задубљени поглед, који чисто до савести продире.</p> <p>— Помози вам Бог! — рече ула 
 је стигао, онде је конаковао, па макар до места, камо путује, и не било Бог зна како далеко.{S 
миљу, своју сестру, девојче од петнаест до шеснаест година.{S} То девојче, које је он крстио, о 
о више од осталих.{S} Мени је дошло већ до грла, кад помислим само, како нас раздиру вуци, а ми 
 па од силна премишљања није свео очију до саме зоре.{S} Тек пред зору као да га хваташе сан, а 
 <p>Међутим, чутура је заређала од руку до руку, па је већ по неколико пута обишла око <pb n="1 
а се као колут котрљао низ стрму падину до самога подножја, а отуда се скотрља у поток, одакле  
нице као да их опомињаху на све, шта су до данас претрпеле.{S} Игуман и њих и Смиљу причести. < 
шајући оваква вајкања, која му долетаху до слуха, као зла савест што га надгриза, као осуда кри 
кубурњака.{S} На плећима му таман гуњац до појаса, са широким скутима, а испод њега на прсима к 
 управо била онај највећи очајник овога доба, она је највише трпела и осећала.{S} Ништа, ама ни 
инуто разговарали.{S} Шаћир је од онога доба нешто потамнео у лицу, а по немирноме погледу могл 
ке, честити ага.</p> <p>— Па куда у ово доба пртиш с тим слепцем?<pb n="134" /></p> <p>— Манаст 
м зебњом очекивао да чује, откуда у ово доба потеже Шаћир-ага чак с Рудника овамо.</p> <p>— Чу  
и Турака по хановима.{S} Путовање у ово доба пало је Џинићу у очи, као што би и другима у то вр 
.{S} Тврдо је спавао.</p> <p>Тек у неко доба учини му се, да чује потмулу тутњаву, па онда необ 
ло, није се мицао никуда.</p> <p>У неко доба Шаћир-аги паде на ум, да потражи калуђере.{S} Калу 
аломљеност и претрнулост.</p> <p>У неко доба осети, као да се неко ближи вратима.{S} Она се још 
путује.{S} Путник, па ма који био, у то доба путовао би до заласка сунчева; где је стигао, онде 
новца, Бранчића, Гукоша и Дића.{S} У то доба између Станковића и Гагића из Дића било је неке ра 
на у Ваљево, кадији.</p> <p>Баш се у то доба био вратио и игуман Ђера с хаџилука.{S} Кад је вид 
љ?{S} Они на Руднику једва чекају да те добаве; а ти и сам знаш, даћу јој и без тебе ући у траг 
моћи ће мотика!{S} А кад већ њега није, добар си нам и ти.{S} Деде, Суљо, посвирај онако ситно, 
 ваља нам ићи.</p> <p>— Ама поседи још, добар човече, стићи ћеш! — заустављаше га ага Џинић.</p 
 је субаша, још од оне самртне, Рупићев добар пријатељ, а Станковићи су као и остала раја били  
моћ и клонулост изгледала је субаши као добар знак.</p> <p>— Тако, тако, болан! — продужи блаже 
 видети, да је ваљевски састанак учинио добар утисак.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, — рече Шаћир, 
> <p>— Јазук! — продужи субаша. — Онако добар човек, па га изедоше.</p> <p>— Бог им судио! — од 
 овесели, те, реч но реч, разговор поче добивати много питомији облик.{S} Њима је чисто лакнуло 
е из узнемирена погледа, те тако и лице добиваше неки узрујан израз.{S} Настао је час, да се ра 
коју виђенију кућу, па тек онда да се с добивеним шићаром врати натраг.{S} Шаћир-агу је народ п 
ад је бегао испред потере, Карађорђе је добио тешку рану баш од пиштоља оборкнеза Алексе.</p> < 
Сврачковцима, изашао на глас, па је чак добио и име Дели-Боца, са једнога догађаја, коме се дуг 
е се више осипало по његову лицу, а очи добише чудновату плахост.{S} Отури машице, којима џараш 
екаше незване госте у ходнику.</p> <p>— Добра ти вечер, хаџија! — поздрави Хаџи-Ђеру Шаћир-ага. 
.{S} А сад му је, ето, ушао.</p> <p>Ова добра вест, што је Рупић тек напослетку изусти, мало их 
је пуста уз њих, а кад њих нема, она је добра и послушна.</p> <p>— Тако је, валах! — одговори А 
Он уђе у онај леви, али не учини ни три добра корака, кад се спотаче и паде на некакав тврд пре 
ив?{S} Ја или ти?</p> <p>— Ни ти ни ја, добри ага! — одговори Рупић. — И веруј ми, кад бих само 
/p> <p>— Опрости, куме, опростите и ви, добри људи!{S} Не дођох за то, него да вам кажем, ко је 
лица.</p> <p>— Хоћете да вам Турци буду добри, а овамо пуните горе хајдуцима и купите се по ман 
дахне, — јеси ли јунак, да, са шездесет добријех друга, похваташ све хајдуке, што их је по паша 
, и оне планине и ову цркву с народом и добрим игуманом, што је наднео и распростро руке над њи 
а. — Јеси ли рад гостима?</p> <p>— Увек добрима, честити ага! — одговори Хаџи-Ђера, па, метнувш 
лек је пут, па се тако прихрањујемо код добрих људи, — рече слепчовођа, па извуче из бисага гус 
ати ономе жалоснику.{S} Има у свету још добрих људи, који ће примити Бога.</p> <p>Станојци лакн 
рова преко непокошене њиве.</p> <p>— Е, добро, народе! — узвикну игуман. — Ако се закунете пред 
сазима више ништа нема.</p> <p>— Добро, добро, рајо; а ви идите, кад вам је тамо лек.</p> <p>Об 
ного карли!</p> <p>— А шта да велим!{S} Добро су се и сада сетили тамо у Биограду; а не сврше л 
 одговори питани, — из Ваљева.</p> <p>— Добро те наврати амо.{S} Мишљах и сам да те потражим.{S 
ко у бисазима више ништа нема.</p> <p>— Добро, добро, рајо; а ви идите, кад вам је тамо лек.</p 
оје загрли и пољуби се с њима.</p> <p>— Добро те вас обојицу видим живе.{S} Биће, бој се, пола  
 нека и они сиђу доле до хана.</p> <p>— Добро, ујаче.</p> <p>Милоје га испрати до вратница, а к 
 је детету? — упита Хаџи-Ђера.</p> <p>— Добро, хвала Богу? — одговори овај, — Сад се сасвим опо 
 на прса и поклоном до појаса.</p> <p>— Добро нам дошао, честити ага! — рече и притрча да прихв 
кну Рипић и још се дубље сави.</p> <p>— Добро, али и ти мораш нешто урадити.{S} Хоћу да пазиш и 
им па су већ били под стрехом.</p> <p>— Добро вече! — рече слепчовођа, улазећи у двориште.</p>  
е по који облачак на чело.{S} А када га добро проучи, сави га у гужву, приђе огњишту, па га бац 
селу био је толико удаљен, да би морала добро викати, докле би довикала.{S} Међутим, није никак 
ни мало јој не казиваше да ће се све на добро свршити.{S} Она га испрати очима донекле, а онда  
еш жив, али са Азне никада.</p> <p>— Па добро, ага, — одговори игуман одрешито, и смело погледа 
ђини“.</p> <p>— Тако и јесте!{S} Алекса добро зна, да оно писмо није писао Рувим, а зна и то, к 
овођа, улазећи у двориште.</p> <p>— Бог добро дао! — одговори момак и заклопи капију.</p> <p>—  
о време ушао у собу агама, да им назове добро јутро, а манастирски слуга поче прислуживати раки 
 очима, те је помилова.</p> <p>— Сад је добро! — прошапта Смиља и пољуби га у руку.</p> <p>— А  
е, али му и не да да одговори.{S} Он је добро осећао, да је сва ова гомила занета једном истом  
а између Станковића и Гагића била му је добро дошла, да своје дело другоме подметне.</p> <p>А с 
 /></p> <p>— Хајде, Милоје, хајде; није добро стајати овде, — рече игуман, и сам потресен, па п 
 откуда она сад овде.</p> <p>— Па, које добро, снахо?</p> <p>— Зло, оче?</p> <p>— Шта је?{S} Да 
евна узбуђења.</p> <p>— Па онда утувите добро!{S} Немојте чинити зијана ни Дићанима ни Гагићима 
ануше у кућу.</p> <p>— Помози вам Бог и добро вече!</p> <p>Неколицина поскака са својих седала, 
хајтер нећу да терам мак па конац, а ви добро знате шта све бива, кад се нађе убијен Турчин у с 
започели.</p> <p>— Па смо и платили сви добро! — одговори Гагић, и сам узбуђен уста са свога се 
коњушницу.</p> <p>— Па, Гагићу, које ми добро доносиш? запита Хаџи-Ђера, кад седоше у ћелији пр 
 да товариш беду на игумана, а овамо си добро знао, ко је Рама убио.</p> <p>— Он му је јатак, ч 
и сам казао.{S} Али опет ваља нам узети добро на око овог хаџи-дервиша.{S} Много ми се нешто уп 
ство, па су рачунали, да ће и њима бити добро, ако се не одвајају од Рупића, те тако мало по ма 
јуначе! — кликну. — Тек сада си довршио добро дело!{S} Зар није тако боље, ха?</p> <p>Милоје са 
ње Шаћирево, чију је плаховиту ћуд тако добро познавао!</p> <p>Брига за Смиљу сломила га је сас 
 и селу.{S} А и толико је сељанима било добро дошло.{S} Кад нису смели ништа Турчину, а оно су  
ра је одбијао сваки покушај: он је врло добро осећао, да би код оваквих прилика само навукао на 
чу шта је било с Јованом.{S} Он је врло добро слутио, да Шаћир неће оставити ствар па томе.{S}  
на домак манастиру.{S} Али како је врло добро познавао Рупићеву мржњу према Гагићима и његово д 
осподара ове тврђавице.{S} Њему је врло добро познато, да је цео Рудник изукрштан тамницима, чи 
рко у игумана.</p> <p>— Ти то знаш врло добро, — одговори игуман, који је приковао прозирући по 
стању да поколеба његову снагу и веру у добро дело, које је вршио мирећи завађене.{S} То мирење 
 дувана, те набија у лулу.</p> <p>— Баш добро, бива, те те затекох тако.{S} Деде, принеси ватре 
ети: таква ми не требаш.{S} Ама ти знаш добро, ко те је сачувао, да не идеш као и остале на Руд 
е напунити хајдуцима толико, да им ни с добром војском неће дати џевана.{S} Ови кнезови и калуђ 
едала као смрвљена, једва је дотетурала довде, а кад је већ стигла мети, снага је издаде, те се 
, те га расрди?</p> <p>— Е, већ ми дође довде!{S} Откако га памтим, окупио једно те једно, да с 
знаш е одсада више нећу!{S} Дошао си ми довде! — узвикну Рупић и превуче шаком преко грла. — А  
 ухватила за руку, и он се пустио да га доведе до седала, па га онда обема рукама загрлила и кр 
к.</p> <p>— Хеј, несрећниче, до чега ме доведе! — уздахну Рупић и седе у постељу.</p> <p>Што се 
јој је пет дана, па ако му дотле или не доведе Смиљу или не ода где је, он ће јој обесити сина  
 само тресе.</p> <p>— Јадно дете, ко те доведе амо? — промуца игуман. — Зар мати?</p> <p>— Рупи 
о је у Гукошу, баш кад је хаџи-духовник доведе“. <pb n="177" /></p> <p>— Наопако! — викну игума 
све то крио од њега.{S} И то га у помам доведе.{S} Сад више није ни мислио о Милоју.{S} Хаџи-Ђе 
, кад је он отишао по Милоја, да га амо доведе.{S} Сад му је старица испричала све: и како су о 
огађа, па онда и ово братњево мекуштво, доведоше је ван себе.{S} У овом часу била је кадра на с 
 и крчага воде, што му дотурише, кад га доведоше амо.</p> <p>На темену је осећао такав притисак 
Џинићу, а овај послао људе, те је синоћ доведоше.</p> <p>— А Милоје, а кнез Станоје?{S} Зар је  
 овај је до сада већ послао људе, да је доведу, и он је више не може избавити.</p> <p>— Зло, Ан 
сузе, како је Шаћир послао по њу, да је доведу амо.{S} Па је онда захтевао, да му ода где је См 
ића, па да је извуку из постеље и силом доведу.{S} Али ову намеру брзо напусти.{S} Нашто би жур 
е, у које га је небратска Рупићева рука довела.</p> <p>Осим овога прозорчића, који је за неколи 
ги“ (тако је још као невеста, кад су је довели, дала име Рупићу), на то није смела ни помислити 
 је умрла пре две године, баш кад су је довели амо.</p> <p>Није јој остајало друго осим онога:  
ир одмах пустио Гагића, чим су му Смиљу довели.</p> <p>Међутим, докле је Рупић јурио с Турцима, 
вима.{S} Себи пије помогао, а Рувима је довео у незгоду. <pb n="138" /> Тамо се кнезови плаше,  
потуца.</p> <p>Међутим, духовник је већ довео Дамљана, за чијим силавом блистаху, као млеко, ср 
ен, да би морала добро викати, докле би довикала.{S} Међутим, није никако смела да остане сама  
не гомиле.</p> <p>— Њима, њима, рајо! — довикну ага Џинић.{S} И зар вам нисам говорио, да се чу 
решила?</p> <p>— Памет у главу, рајо! — довикну Шаћир-ага. — А ти, кнеже, да ми за три дана пок 
ји га се дотакне.{S} Један часак био је довољан, да га сасвим преобрази, да од нерешљива дечака 
ева хата.</p> <p>Овај одговор био му је довољан, да позна, е Турци не улазе у кућу као пријатељ 
е на Рудник.{S} Та сама помисао била је довољна да је сасвим утуче.{S} Па бар да има кога, коме 
 Шаћиров и она мрка лица Турака били су довољни да увере рају, како јој не треба очекивати ника 
 ова башта, јер је у тврђави било једва довољно простора за зграде, а за овако пространу башту  
докле се не увери да се од оног потреса довољно примирила.</p> <p>О самоме ручку, кад је игуман 
ака одвали неколико плоча, те јама оста довољно широка, да се кроз њу провуче.</p> <p>Кад је то 
омогао Дићанима, па још Гагићу, било је довољно, да се, поред умаљене туге за одведеним игумано 
радају и ближе право њему.{S} Кад су се довољно примакле, спази да су обе женскиње.{S} Прилике  
државали притисак у народу, а кад су се довољно оснажили, Сали-ага не само што поче глобити сељ 
хових шака, а оно што се о њему сазнало довољно је било, да га сасвим уништи. <pb n="198" /></p 
ко породица испод Рудника, и то је било довољно, да застраши остале, те да и ово зло подносе, с 
p>Нем и замишљен, наслонио се Мратић уз довратак и несмислено блене у мрак и оне крупне жеравиц 
ага, сруши се на колена, обгрли огорелу довратницу, притиште чело на њу и силно зајеца.{S} Сузе 
се ово у хану дешавало.{S} Хаџи-Ђера је довршивао молитву.{S} Баш када је ухватио руком за епит 
му помогну у пољу и гори.</p> <p>Кад је довршила, прекрсти се, метаниса и целива икону.{S} Једн 
— Тако, јуначе! — кликну. — Тек сада си довршио добро дело!{S} Зар није тако боље, ха?</p> <p>М 
ила Станојка.{S} Баш овога часа и њу су довукли из Гукоша, где ју је игуман још синоћ склопио.< 
з сумње тврдо спавао.</p> <p>Али кад се довуче близу куће, пажљиво застаде и поче гледати у јед 
ламом. — Оди овамо!</p> <p>Па је готово довуче до кута, где трепери кандило над почађалом иконо 
 који, збуњен свим овим што се око њега догађа, није више умео ни мислити ни владати собом.{S}  
S} Све што се од јуче догодило и што се догађа, па онда и ово братњево мекуштво, доведоше је ва 
откако је Сали-ага на Руднику.</p> <p>А догађај у Дићу овако је текао.</p> <p>Дамљан чобанин ур 
у, који је до мало час заклањао Милојев догађај.{S} Сви ови ударци, што се у два дана стекоше,  
 о чему је толико сањао.{S} Зар ће овај догађај измирити крваву заваду?{S} Зар осим Милоја није 
="SRP19040_C9"> <head>9.</head> <p>Овај догађај пролетео је кроз Моравце и остале засеоке као м 
одметну у Недићеву дружину.</p> <p>Овај догађај, који се од уста до уста разносио и величао међ 
еприлична састанка, али један изненадан догађај прикова га за место.</p> <p>Баш у томе часу зач 
екоше.</p> <p>Неколико дана после овога догађаја није се ништа чуло ни о Хаџи-Ђери ни о осталим 
у Церу.{S} На неколико месеца пре овога догађаја умало што се не одметну у Недића дружину.</p>  
="9" /></p> <p>Тако је стајало до овога догађаја, 4. новембра 1803. год.</p> </div> <div type=" 
е чак добио и име Дели-Боца, са једнога догађаја, коме се дуго времена цео Рудник смејао.{S} На 
/p> <p>А докле је Гагићка, под утисцима догађаја и страха, запомагала у манастиру, субаша је пр 
.</p> <p>Овако усамљен прибира у памети догађаје овога дана, а осим тога мисли и на оно што се  
народ под туђим господством подноси.{S} Догађаји, као што су они са Смиљом и Станојком, постали 
Рамо пронети Гагићеву Смиљу.{S} Сви ови догађаји сплетали су се и преплетали у његовим мислима, 
ло се много пријатеља, па разговарају о догађајима што их ових дана претурише.{S} Погибија кнез 
9040_C5"> <head>5.</head> <p>Док се ово догађало на Љигу, у Дићу се разлегао јаук и кукање.{S}  
, о чему се сад у Београду са Сали-агом договарају.{S} Пропусте ли до пролећа, горе ће се напун 
 то у Ваљеву, те се са својим друговима договарао, како да угуши хајдуковање и како да притегне 
 он се враћао из Ваљева, где је ишао на договор, који је имао у муселимову конаку с Мехмед-агом 
е душе, коју хтедоше потурчити, и његов договор да преда хајдуцима сложан народ, па да и сам с  
о првенство.</p> <p>Али се једнога дана догоди нешто, што унесе несрећу у кућу Станковића, а из 
040_C10"> <head>10.</head> <p>И тако се догоди што су Турци одавна меркали.{S} Хаџи-Ђера је доп 
сну пред очи све што се за ова два дана догодило, а због чега је он овамо доспео.{S} Она молитв 
анастиру, ага.{S} Ово ми је брат, па се догодило већ трећи пут, да обоје снивамо исти те исти с 
 снахо, па нам по реду испричај, шта се догодило.</p> <p>Кад одоле првој навали туге, исприча к 
оје није био у селу, па и не зна шта се догодило, — одговори девојче и лако порумене, кад споме 
женскиње би обешчастили.</p> <p>Тако се догодило с неколико породица испод Рудника, и то је бил 
све удове, и он се стресе.{S} Али то се догодило само једаред, у тренутку слабости, коју челича 
ла решена на све.{S} Све што се од јуче догодило и што се догађа, па онда и ово братњево мекушт 
Још није била начисто, шта се све с њом догодило и откуда сама у овоме густишу са Станковићем.< 
едао у незнан.{S} Срамота, која се може догодити Смиљи, приковала му мисао и памет, па их није  
 да мало промисли, како се све то могло догодити.{S} Цела ствар, и ако је изгледала на први пог 
 једанпут хтела да скочи у ватру што је догоревала, али је задржаше сељаци, који се после Рамов 
на мерка згодну прилику, да га оптужи и дограби.{S} Рупић га је проказао, и сад му не остајаше  
планине пуне хајдуцима, којима већ беше догрдело живети под владом некрста, коме вера и образ н 
ем селу набаса на пет јаничара, који су догрдили народу, па их побије, а главе им однесе Мустаф 
е само жива и здрава! — одговори Шаћир, додавши му тестију, па за тим ободе коња и у касу замач 
 <p>Момак га пригрте црвеном кабаницом, додаде му чибук и он сиђе низ дрвене степенице, што вод 
 <pb n="182" /></p> <p>Притегни, Усо! — додаде други, који га са осталима држаше да се не отме. 
!</p> <p>—- Бићеш нам и отац и мајка, — додаде други, — ако нас избавиш ове напасти.</p> <p>И с 
нити.<pb n="109" /></p> <p>— Он вели, — додаде Анђа, кад јој први гнев одумину, — боље и субаши 
умњиво.</p> <p>— Ваља јој се вратити, — додаде Рупић, збуњен овим погледом.</p> <p>— Махни се,  
 најстарији члан ове задруге, толико се додворио код субаше, а отуда и код рудничких Турака, да 
/p> <p>— Зар у хајдуке?</p> <p>— Ја!{S} Додијало ми гледати ове покоре. </p> <p>— Е, срећно ти  
ослов.</p> <p>— А што, синко: зар ти је додијало у нас?</p> <p>— Није! — одговори Дамљан. — Иде 
 и уклони се с врата. — Мени је и ’нако додијало све.{S} Када ми сва деца легну под земљу, шта  
ако је, како ја кажем.{S} Нама је свима додијао овакав живот.{S} Презам од Турчина, од комшије, 
се удвараху дахијама и избегаваху сваки додир с народом, који би могао навући сумњу па њих.{S}  
а га поново дочекамо.</p> <p>Рунићу је, додуше, сила лакнуло, што се овако извукао; али ако га  
> <p>Рупића такну ово питање.{S} Он се, додуше, већ измирио с помишљу, да је и његова снаха то  
 највиђеније лице.</p> <p>Моравчани су, додуше, и после тога сносили све намете као и остала се 
пак, кад је почео о Милоју да размишља, дође му на ум и Станојкин Милан.{S} Сети се, како је за 
убиства, порасте у њеним очима као див, дође јој као неки анђео, који избавља невине и сатире з 
брава убиство, што га је Милоје учинио, дође му црн као сатана. „Тај ради, да нас завади с Турц 
ажелели.</p> <p>Шаћира стеже у грудима; дође му да потргне кубуру и да је саспе у груди Гагићу. 
је почео зепсти од неизвесне слутње.{S} Дође му тешко, што одби Рупићев позив, те не оде онамо, 
су.</p> <p>Станојка се поче плашити.{S} Дође јој да истрчи напоље, те да позове ма кога, али на 
нђа, — ваља му рећи.{S} Иди му кажи, да дође овамо, а ти изађи мало напоље и не улази докле те  
гићима! — подвикну Рупић, који баш тада дође, и око њега се искупише престрављене гомиле.</p> < 
 честити ага, наредио, да моја вођевина дође најпре к теби, па тек онда к мени?</p> <p>Изненадн 
инило да ће сагорети.{S} У два три маха дође јој да запита за брата, али и она као да је почела 
а потражи калуђере.{S} Калуђер законоша дође.</p> <p>— А камо игумана?{S} Ђе се он забио?</p> < 
 да су се око нечега ускомешали.{S} Кад дође ближе, а из гомиле се зачу силан врисак; одмах за  
ни после овога разговора још за дуго не дође.{S} Народ поче мало по мало нестрпељиво жуборити.{ 
владала.{S} А за та два дана нико му не дође, да га позове пред муселима.{S} У овој хладној кул 
о се поткрада, сам Бог зна чега ради, и дође му још мучније и теже.{S} Поуми да се час пре укло 
 лебдела прилика витеза оклопника, који дође, да му покаже врата спасења. <pb n="225" /></p> <p 
чини с невиним људма!{S} Па сад нека ми дође Хаџи-Ђера, да мири крв!</p> <p>Тако се разговарало 
упићу, те га расрди?</p> <p>— Е, већ ми дође довде!{S} Откако га памтим, окупио једно те једно, 
у. <pb n="99" /></p> <p>У један мах јој дође и та помисао, да се утеши оним што мора бити. — »Е 
оте и снажна здравља.{S} У подгрлац јој дође да се угуши, очи јој се наводнише, и она загрли сн 
а лица, ороси лице Св. Арханђела, а њој дође, као да се светац благо насмеши.{S} Побожна <pb n= 
е Поповић.{S} И откуда да ти тај хајдук дође у госте, баш када ће Рамо погинути, ха?</p> <p>— О 
приказивач редом приказивао, а када већ дође до последњих дарова, отворише се врата па вајату и 
="59" /></p> <p>обујми га свега, кад му дође помисао, да је он, својом руком, убио овога.{S} То 
о ти није син! —дрекну Рупић, а лице му дође некако страшно. — Нећу ја да због једног харамије  
 гледа у игумана, који јој у овоме часу дође сасвим друкчији, не као увек, већ као човек са оно 
 у лице игуманово, које му у овоме часу дође као светитељско.{S} Овако храбрење, па још из уста 
ови калуђера законошу, који у томе часу дође и метаниса пред њим, па заједно уђоше у цркву, у к 
Милојева мати, Анђа, поручила, да одмах дође њојзи.<pb n="176" /></p> <p>По свршеној молитви од 
p>— До хана.{S} Субаша ми је поручио да дођем.{S} Вели, има нешто да разговоримо.</p> <p>— А шт 
 Милоје, да сам једнако меркао, како да дођем до оружја, па одмах да се одмећем.{S} За који дан 
ш.{S} Бирај, што ти је гођ драго.{S} Не дођеш ли ми још данас у хан, сутра ћеш са осталима на Р 
звири напоље.</p> <p>— Одбиј-де псе, па дођи амо.</p> <p>Домаћица, која је за време разговора с 
ко висим о овој гредици.{S} А већ после дођи с <pb n="89" /> твојим агом Џинићем, па се шири са 
е, — одговори игуман.</p> <p>— Па, ето, дођох, да те припитам где је?</p> <p>Игуман га погледа  
естити ага! — одговори Рупић понизно. — Дођох, да молим и преклињем; да нам помогнеш.</p> <p>—  
а. <pb n="171" /></p> <p>— Па?</p> <p>— Дођох, да те замолим, да оном моме несрећнику поручиш,  
куме, опростите и ви, добри људи!{S} Не дођох за то, него да вам кажем, ко је убио Рама, те да  
 да се сасвим раздани, те да му и Турци дођу у госте?! — одговори Мратић, коме не би баш најмил 
 ли с тим послом још ове зиме, онда нек дођу сами да субашују овђен.{S} Од хајдука нећемо смјет 
 зна, хоће ли дочекати, да још који пут дођу цркви?</p> <p>— Људи! — узвикну игуман, а глас му  
 сам инако несрећна, него и ту бруку да доживим?</p> <p>Баба Анђа је осећала да друкчије не мож 
ли дани, што их је у последњим годинама доживљавао, нису се, Бог зна колико, разликовали од ово 
н.{S} Мисли су му се врзле око данашњих доживљаја.{S} Ни остали дани, што их је у последњим год 
8" /></p> <p>— И ово је посао, зашта те дозвах под кров ове светиње.{S} Пре него ли пођем онамо 
} Милоје, кога је Марко узео за девера, дозна још истога дана за ово, те брзо оде у Војковац, н 
тати на помисао, да је субаша можда све дознао.</p> <p>— Тај пас! — одговори Џинић и срдито уст 
очима погледа У снаху.</p> <p>— Да није дознао?</p> <p>— Није, — одговори ова.</p> <p>— Па што  
 Ходи да се одгрејеш.</p> <p>Мало после дознао је игуман све.{S} Она је пошла Џинићу, јер није  
 се овај и њојзи и њему осветио, кад би дознао како му Станојка долази, узбуни га толико, да ни 
 хатове.</p> <p>— Па шта вели?{S} Је ли дознао, што су дошли?</p> <p>— Није.{S} Сви су, вели, м 
овори Рупић. — И веруј ми, кад бих само дознао ко је убио Рама, ноктима бих га рашчупао!</p> <p 
/p> <p>Хаџи-Ђера задрхта.{S} Сад ће бар дознати оно, што га је као тајна мучило.</p> <p>— Човеч 
па, — чувам болесну нају, те изађох, да дозовем коју од жена.</p> <p>— А где ти је девер?</p> < 
да, као сетан шум, узноси даље, тихо се доима људске душе, а срце ни само не зна, како заплива  
тварали су груди рајине, а песма његова доимала се душе слушалаца, који, слушајући славу дедова 
 је изговараху уста игуманова, болно се доимала срца ове двојице.{S} Оборених глава слушали су  
што се сутра може десити, кад Шаћир-ага дојури у село.{S} И што год дубље рони у ове мисли, све 
Све, све!</p> <p>Калуђер се стресе, па, док су се сви смејали на Рамову шалу, побеже у мрак.</p 
овијех паса, што ми лижу кољена и руке, док сам пред њима, а чим окренем леђа, зареже и хватају 
 Али што више залази, свод је све нижи, док се толико не снизи, да најпосле мораде побауљке пуз 
све гласније и гласније, поче нарицати, док се тужна песма не разлеже и одјекну далеко ван села 
авуче губер на очи.</p> <p>— К’о велим, док се не смири.</p> <p>Анђа не одговори ништа.{S} Скри 
 поручиш, да не долази још за који дан, док ова ствар, колико толико, не легне.</p> <p>— Хоћу,  
мажу и чувају.{S} Али почекај још мало, док се тамо у Биограду све удеси...</p> <p>— Па? ...</p 
Рупић. — Него како би било да очекнемо, док он оде, па да узмолим субашу.{S} Он је наш човек, п 
лајету ради.{S} Него рецидер на лијепо, док те нијесам на муке!</p> <p>На ову претњу Хаџи-Ђера  
 с калуђером скакало је као махнито.{S} Док су се остале аге смејале, Шаћир је већ пао на узнак 
оји ће благословити измирену децу.{S} А док се он заносио маштом и сновима, Милоје је ишао за њ 
а, али духовника нема те нема.</p> <p>А док су око ватара нестрпељиво изгледали духовника, неко 
аска Турака уклони гдегод у шуму.{S} Па док је с рајом бивало овако, кнезови не <pb n="140" />  
хан.</p> <p>Све докле су Турци касали и док не ишчезоше испред погледа за манастирским забраном 
апљених вилица бленуо у игумана.{S} Али док му је спољашност тако изгледала, дотле се у његовој 
покојника и његових убилаца.</p> <p>Али док је год калуђер седео међу њима, разговор је текао о 
ml:id="SRP19040_C5"> <head>5.</head> <p>Док се ово догађало на Љигу, у Дићу се разлегао јаук и  
 чељуст зија над његовом главом.</p> <p>Док је он овако сатрвен бленуо, Станојка је седела у ва 
сту него баш на вашем атару, ха?</p> <p>Док је Шаћир говорио, Рупић је страшљиво пратио сваки и 
е изгуби траг.{S} А откуда тако?</p> <p>Док је овако говорио, примаче игуман још две троножице, 
, де!{S} Што си стао, шта чекаш?</p> <p>Док је ово говорио, поглед му је севао дивљачки.{S} Руп 
о памет у тиквину, дотле вам се не море доказати.<pb n="232" /></p> <p>А то, што се овога јутра 
љени сељани, са уобичајеном понизношћу, докаса из Дића неколико гаваза.{S} Пред њима је стара Г 
 ћутећи и премишљао нешто, ободе коња и докаса Шаћиру.</p> <p>— Турске ми вјере, смио бих се за 
је као вихар, пентрала се као дивокоза, докле год је усугубљена снага подносила, а када је већ  
> <p>Тако су остали неколико тренутака, докле игуман не приђе, те их благо растави.</p> <p>Стар 
која га дан из дан све већма захватала, докле га није сасвим занела.{S} Зажелео је, да пошто <p 
S} Упутила се право Руднику, и Бог зна, докле би тако ишла и у какву би се урвину сурвала, да с 
 је смрт чедо однела.</p> <p>И Бог зна, докле би ридао на прагу спаљене богомоље, да се духовни 
 су улазили слободно у кућу сељака, па, докле им је домаћин пред кућом вадао опанке, дотле су о 
ко му је бубњало и тутњало у глави, па, докле се густ дим вукао по снегу, он је, сакривен у чес 
у се испунила молитвом захвалности, па, докле су му уста побожно шапутала, дотле му је у машти  
аџи-Ђера се склонио у своју ћелију, па, докле је весеље беснело, није се мицао никуда.</p> <p>У 
 као и остале буле; улази у џамију, па, докле се с висока минарета разлеже преко рудничких лити 
рисак Смиљин разлегао се неколико пута, докле јој Рамо не затисну уста јаглуком.{S} Кад су већ  
им ни Бирчанин ни Алекса не могу ништа, докле год се ви сами давите међу собом.{S} Знају, мој Г 
 није боље, да се и ми уклонимо кудгод, докле ово чудо не прегрми?</p> <p>— А куда бих од оних  
 у чаршији, па би ту стајала све дотле, докле је до костију не раскљују јата гавранова, што туд 
ла, осветљавала је више горњи део куле, докле је доњи остајао у полутами.{S} Решетке на прозорч 
 Кући, хаџи-духовниче.</p> <p>— Још не, докле не свршимо овде.{S} Ево Гагића.{S} Он жели, да се 
да осрамотим оне гробове?{S} Хеј, море, докле год човек гледа на синовљи гроб, а змија на одсеч 
д стрменима као ледене тврђаве надносе, докле се не опуче и као вихар сурвају у долину.</p> <p> 
мало, весеље је бивало све тише и тише, докле се све не ућута.{S} Шаркија умуче, граја занеме,  
а, рече духовнику, да га почека у соби, докле се не врати; онда изађе у двориште, а одатле пред 
е Божје, што?</p> <p>Обојица су ћутали, докле је Хаџи-Ђера говорио.{S} Гагић седи, а Рупић стој 
је и то мало било.{S} Нисте се смирили, докле у вашу крвну распру не увукосте и осам села, да с 
ја аге, разговор поче бивати све живљи, докле се не претвори у право весеље.</p> <p>— Суљо, бре 
лико удаљен, да би морала добро викати, докле би довикала.{S} Међутим, није никако смела да ост 
а случајно сукобише, почеше се пецкати, докле се најстарији брат <pb n="8" /> Станковића, Младе 
ве мисли почеше се мало по мало мрсити, докле не утонуше у нејасно бунило између јаве и сна.{S} 
а непромишљено, ипак је не хте пустити, докле се не увери да се од оног потреса довољно примири 
и њојзи и мени!{S} Нити ће она дахнути, докле год буде гледала три синовња гроба, ни ја, гледај 
наде лебдео је пред очима Хаџи-Ђериним, докле је пртио с Милојем кроз узану долину и манастирск 
канџама чупа и раздире.</p> <p>Међутим, докле је овако узмучен ходао по својој тамници, учини м 
чим су му Смиљу довели.</p> <p>Међутим, докле је Рупић јурио с Турцима, необична светлост засен 
 Џинић о њојзи говорио.</p> <p>Међутим, докле је Рупић, у беуту страха, обећавао Џинићу све, шт 
 манастирскоме забрану.</p> <p>Међутим, докле се ово у хану дешавало.{S} Хаџи-Ђера је довршивао 
а, што је сијала над игумановом главом, докле се молио, трепти и сада ведром светлошћу и помало 
им корацима измицао је сеоском страном, докле не стиже до обале Љигу.{S} Нешто мало равни, стињ 
ежао неколико тренутака и дубоко дисао, докле му се не поче размагљивати.{S} Хладноћа га опомен 
мучаљиво расположење, што га је осећао, докле је Џинић о њојзи говорио.</p> <p>Међутим, докле ј 
 што их трпи народ од ових силеџија.{S} Докле јој је био муж жив, била је и виђена и заклоњена, 
м изађоше још три жене из комшилука.{S} Докле је приказивач говорио, старица је стајала поред њ 
и, да ли да се уклони или да очекне.{S} Докле је тако нерешљиво стајао, Смиља га је посматрала  
хвати крчаг покрај себе и наже пити.{S} Докле је пио, мајка је претрнула, гледајући у његове за 
дам шта се све чини са овим народом.{S} Докле бесмо царска раја, плаћали смо и аргатовали, али  
, шкрипећи зубима, запрети песницом.{S} Докле вам не саћерамо памет у тиквину, дотле вам се не  
 тврђави, чинили су та весеља јавно.{S} Докле је једно коло девојака и младих жена с рудничким  
ију, поче извијати стамболску арију.{S} Докле је певач извијао севдалијску песму, аге су слушал 
седе браде, што се до појаса пружила. — Докле вочићу не сабијеш рогове у главу, дотле се не над 
9" /> свију недаћа што их подносе.{S} А докле се тако говорило, кнез је ћутао као заливен, слуш 
иш, да у истини постигнем ово!</p> <p>А докле се овако молио, у ћелији је владала нема тишина.{ 
ог које су могли сви страдати.</p> <p>А докле је у селу Хаџи-Ђерин грех са сваке стране обртан  
ј се чинило е ће сада препући.</p> <p>А докле је Гагићка, под утисцима догађаја и страха, запом 
 им одговори колико и Мратићу.</p> <p>А докле су се сељаци забринуто дошаптавали и час по час з 
 душа винула се из тамничких зидова, па докле је тело почивало, она се ломила и лутала преко не 
 и тај шум разли се и расу око њега, па докле се разливао, грање се нихало и прегибало, а њему  
менило, паде на колена, прекрсти се, па докле се озго разлегало мујезиново Саба, он је скрушено 
</p> <p>— Пеки!{S} Сиђе доле у каву, па докле те не зовем не долази амо, нити припуштај кога.</ 
 који би пропао, да не беше њега.{S} Па докле је тако мислио, њему се чињаше као и да не стоји  
поучава, да се у гору одмеће.</p> <p>Па докле је Рупић као укочен седео и само покаткад шкрипао 
непрестано роне и прати очима сина, све докле се овај не изгуби из њезиних очију.{S} За тим се  
ко су обе ћутале једна поред друге, све докле се не врати Рупић.{S} Станојка брзо уста са седиш 
ишла, а у манастир није смела доћи, све докле се не смркне.{S} Бојала се, да је не сретне ага Џ 
 сузбијао, млавио и таманио навалу, све докле не би малаксао<pb n="121" /> и докле се, као прав 
х благослови и оста на овоме месту, све докле се ови, силазећи низ гору, не изгубише између гус 
ма.{S} Сали-ага есапи да је вријеме све докле не озелени гора, а већ послије, — беше!{S} Алекса 
, као оклевајући, уђе у хан.</p> <p>Све докле су Турци касали и док не ишчезоше испред погледа  
ров, те кућа букну у пламен.</p> <p>Све докле Турци не откасаше с пленом, из села се нико живи  
ве докле не би малаксао<pb n="121" /> и докле се, као прави јунак, опхрван ранама, пред овим пр 
о мени, јер докле год су они у завади и докле год се <pb n="36" /> раја међу собом крви, дотле  
сељака нађу, гоне га пред хан.</p> <p>И докле једна руља пролеће кроз село, друга слета у манас 
вамо, а ти изађи мало напоље и не улази докле те не зовнем.</p> <p>Станојка изађе у кућу и каза 
 што је до мало час стрепео.</p> <p>Али докле је Милоја ово храбрило, дотле је Рупић седео нем  
а по кутовима манастирске ћелије.{S} Но докле су очи игуманове прелетале преко писмена, његова  
то Станковићи и Гагићи висе о мени, јер докле год су они у завади и докле год се <pb n="36" />  
ево, о томе није смео ни помислити, јер докле је год досезала Сали-агина власт, дотле је и њего 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Докле су Турци спавали, Хаџи-Ђера је седео за столом у  
е према воштаници, па га отвори.</p> <p>Докле је читао, путници су се ћутећки грејали.{S} Један 
 већ после можемо и разговарати.</p> <p>Докле је слепац ово говорио, извадио је дрвени клинчић  
чеше окретати ражњеви с печењем.</p> <p>Докле су момци уз живахан разговор окретали ражњеве, у  
је знао колико је народ сиротан.</p> <p>Докле су се они овако јадали, из хана испаде Гагићка, а 
 сазнали, како је Јован одведен.</p> <p>Докле су се сељани мајали око ватре и Гагићеве чељади,  
нар или још дубље рудничко окно.</p> <p>Докле је, тако висећи, мислио шта да ради, осети још је 
о, да и оно претрпи ону срамоту.</p> <p>Докле се Станојка удешавала у стајаће рухо, Анђа је сед 
ела да остане сама уз болесницу.</p> <p>Докле се тако ломила шта да ради, свекрва је збацила гу 
 јабуке извиривале.<pb n="52" /></p> <p>Докле је ово радио, његова се мајка дигла између жена,  
измећарити.{S} Ха? <pb n="96" /></p> <p>Докле је Турчин говорио, Станојка је трептала као јасик 
тили од крви.{S} Шта би дао, само да се докопа главе макар једнога Гагића, да је одфикари и ост 
огрми; што јој се на путу испречи и што докопа то поломи, поруши, на све стране разбаца и разве 
ко гласова, и многе руке, као гвоздене, докопаше га за плећа.{S} Рупић дрекну и пробуди се.</p> 
а га одрже стајаћива.{S} Он се посрћући докотура до зида, наслони леђима на њ, па се укоченим п 
прену.{S} Учинило му се, као да се неко докрада његовим вратима.{S} Он се притаја.{S} И збиља,  
 му се, као да је опазио, како се испод доксата нешто лагано миче.{S} Брзо чучну и приби се уза 
 приземне кућице с пространим храстовим доксатом.</p> <p>И ако је у овој шумовитој башти било в 
ко ушију, био је неки глас, који као да долажаше из даљине, на му зуји: „Убио Турчина, убио Тур 
 аги Џинићу, па овај верује, како му он долаже.</p> <p>— Зубима ћемо се клати! — узвикну трећи. 
иђе из ћелије.</p> <p>Изненадни Рупићев долазак узнемирио је игумана.{S} Па и ако није ни слути 
ојих седала, — толико их узбуни ненадни долазак наоружаних људи, чија лица не могаху одмах расп 
ћ заклонити ага Џинић.</p> <p>Изненадни долазак Хаџи-Ђерин и овај разговор утишаше Милоја, те с 
све оне, којима Ђера одлази и који њему долазе.</p> <p>— Хоћу, ага!</p> <p>— Па онда, да ми нај 
чини му се једаред, као да му од некуда долази граја.{S} Стаде ослушкивати.{S} То су први људск 
зарасти око његове ћелије, како му раја долази.</p> <p>— Капе, Џинићу! — узвикну Шаћир и весело 
осветио, кад би дознао како му Станојка долази, узбуни га толико, да није више помишљао ни на ш 
 да оном моме несрећнику поручиш, да не долази још за који дан, док ова ствар, колико толико, н 
ђе доле у каву, па докле те не зовем не долази амо, нити припуштај кога.</p> <p>Момак учини тем 
Срце јој затрепта, као кад осети, да му долази жељно <pb n="170" /> ишчекивани; по њему се разл 
којој се сада налазе.{S} И Павле и Ђура долазили су овога пута из Јасенице.</p> <p>Хаџи-Ђера је 
{S} Што је тако одмах посумњао на њега, долазило је само отуда, што је он био једино лице у Мор 
исао за мислима.{S} Ма колико да јој је долазило на ум, како се ни једна невеста, ни једна дево 
умане, као да није све у своме реду.{S} Долазим ти од кнеза Алексе, а био сам и код муселима.{S 
— одговори ова.</p> <p>— Па што је онда долазио?</p> <p>Станојка стоји и као заливена ћути.{S}  
ла је један од оних дана, када је народ долазио да прими свето причешће.{S} Само у те дане смел 
руком не освети брата.</p> <p>Милоје је долазио међу отресетије вршњаке у своме крају.{S} Бистр 
затворен.{S} За два пуна дана нико није долазио, да га изведе пред Шаћира, те је тако имао и су 
је био избезумио Рупића, да је све више долазио изван себе.{S} Милоја је мати ухватила за руку, 
 да причестим крвнике?{S} Одлазите и не долазите више овој светињи.{S} Идите, идите у џамију!{S 
ље одевен од слепога.</p> <p>— А што не долазите, море, кад зовем? — предусрете их ага Џинић оп 
неодољиво осећао је после овог Шаћирева доласка.{S} Убиство Рамово, нестанак Смиље, за коју у Д 
нова, ако не имађаше времена, да се пре доласка Турака уклони гдегод у шуму.{S} Па док је с рај 
стргне пиштољ из руке синовље.</p> <p>— Доле оружје! — грмну игуман, прискочи и снажном мишицом 
и јатаган испред очију агиних.</p> <p>— Доле оружје! — грмну ага, кад угледа у гомили наоружана 
ну.{S} Мој Радован баш је поткивао вола доле у налбантина, кад они одјахаше своје хатове.</p> < 
 одговори момак.</p> <p>— Пеки!{S} Сиђе доле у каву, па докле те не зовем не долази амо, нити п 
лима, а сељаци су, као заливени, остали доле још неко време.</p> <p>— Хеј, да грдне невоље! — у 
снага помогла.{S} Међутим, да се опусти доле, ко зна у какав би се амбиз сурвао. <pb n="222" /> 
 Милетина, па им реци,' нека и они сиђу доле до хана.</p> <p>— Добро, ујаче.</p> <p>Милоје га и 
лица, слушајући оваква вајкања, која му долетаху до слуха, као зла савест што га надгриза, као  
нег бели и ситни зуби, што је врло лепо доликовало жаркастоме њезину лицу.{S} Израз лица и очиј 
е у слози, да живите као што хришћанима доликује, не би данас пропадао толики народ, не би дана 
ријатељује.{S} То му је изгледало да не доликује кући Станковића, из које је пре сто година, са 
озрачни, као кристали, па тако и снежна долина и огромне лавине, што су се преко ноћ сурвале с  
ачак, што се постепено разилази из ових долина, диже се у висине, па захвата подножја и плећа г 
лива свуда: по небу, по горама, снежним долинама и огромним лавинама, што се пад стрменима као  
 само јаук, што се час о час разлеже по долинама и брдима, то је песма раздерана срца, препуњен 
ј коси, што раставља село од хана и ове долине.{S} С миндерлука, на коме је седео подвијених но 
 гора, па са шумом и пеном падају у ове долине, орошавају их свежином и натапају плодном влагом 
ојно корачаше уским гротлом манастирске долине.</p> <p>Анђа изашла на кућни праг, утире сузе шт 
змичу, те пропуштају између себе питоме долине и планинске речице, што за снежна копњења као бу 
у мрак, и густа тамнина обухвати брда и долине.{S} Иза рудничких планина поче се помаљати месеч 
ови и кад вуци почеше силазити с гора у долине и по завејаним путевима.{S} Сад није могао отићи 
вој страни од овога избрешка дизао се у долини двоспратни хан, с пространим чардаком, који паше 
оше у врх горе, одакле ће се спустити у долину, стадоше оба путника, да се са игуманом опросте. 
докле се не опуче и као вихар сурвају у долину.</p> <p>У Моравцима је све оживело и ври око хан 
 забрана.{S} Тај пут водио је и у љишку долину, а отуда у Дић.</p> <p>— Море, рајо, што стојиш, 
им, докле је пртио с Милојем кроз узану долину и манастирски забран, што их заклањаше од уходљи 
нина бујна олујина, зашуми преко гора и долова и почне повијати стогодишње грмове, као тучно кл 
да сетну мелодију, разлеже се по гори и дољи.</p> <p>Гомила пратилаца, оборених глава, слуша ма 
p> <p>Тако је мислио приближујући се на домак манастиру.{S} Али како је врло добро познавао Руп 
арца, већ и сувише препатила.</p> <p>На домак хану спази још једну гомилу Турака.{S} Али ови ка 
као и његов ујак, није марио.{S} Тек на домаку своје куће што заста, да одахне и да се мало при 
амо, а после ће већ гледати, како да је домами.{S} Али Гагићи су га слагали.{S} Девојка је била 
 силеџилук, у толико га је више тиштала домаћа невоља.{S} Како би се он сада радовао, кад би не 
слободно у кућу сељака, па, докле им је домаћин пред кућом вадао опанке, дотле су они седели кр 
о Богу да си нам брат! — утаче се други домаћин. — Ако нам не остави бар половину глобе, онда н 
p>Пред кућом зачу кораке.</p> <p>— Хеј, домаћине!</p> <p>Она потрча напоље, али кад пређе праг  
залајаше пси на дворишту.</p> <p>— Хеј, домаћине!</p> <p>— Ој! — одазва се Мратић и извири напо 
то гледа у наперено оружје.</p> <p>— О, домаћине! — зачу се пред кућом.</p> <p>Снаха, која је п 
дан, са свога места.</p> <p>— Лаку ноћ, домаћине, и хвала ти на разговору!</p> <p>— Лаку ноћ, б 
сеоског бирова, који позиваше моравачке домаћине, да одмах силазе у хан, субаши.{S} Један по је 
ело и ври око хана.{S} Ага Џинић позвао домаћине и наређује хајку на вукове, који су се ове зим 
<p>Позно у вече састали су се моравачки домаћини у Мратићевој кући, где је и кнез дошао.{S} Сви 
и крај огњишта, а уза њих кћи или снаха домаћинова, ако не имађаше времена, да се пре доласка Т 
е ове људе, што се на растанку здраве с домаћином, а њему тек ако по који каже преко рамена лак 
у, — донео је ову погачу и чутуру вина, домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост! 
, донео је печено пиле и пљоску ракије, домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост. 
 <p>— Одбиј-де псе, па дођи амо.</p> <p>Домаћица, која је за време разговора седела у куту и пр 
је зато и послао чобанина у Дић, јер се домишљао, да Шаћир, онако преварен, неће проћи кроз Дић 
рча да прихвати коња.</p> <p>— Ђит бре, домуз! (Вуци се, свињо!) — осече се Рамо, а Суља, који  
 бих се заклијети, е нас је овај влашки домуз слагао.{S} Не море бит’ друге, дјевојка је у селу 
ага!{S} Гори манастир!</p> <p>— Дур бе, домузи!{S} Нека изгори хајдучко гнијездо! — осече се Су 
 добро свршити.{S} Она га испрати очима донекле, а онда сва претрнула уђе у вајат и бојажљиво п 
о пођоше.{S} Ага Џинић их испрати очима донекле, па уђе у хан.</p> <p>Кад путници одмакоше пода 
уднику.{S} За тим подигоше лесу, пођоше донекле обалом, па се онда изгубише у густој шуми, којо 
аве покојникове спусти јабуку: снаха је донела деверу дара од милоште.</p> <p>Игуман окади гроб 
је свака породица већ припремила што је донела за подушје.{S} Али они су све ово на брзу руку с 
беху разна јестива и пића, што су гости донели на даћу за покој душе.{S} Један од сељака прихва 
p> <p>— Наш пријатељ, Станојло Милетин, донео је печено пиле и пљоску ракије, домаћину на жалос 
зивач и подиже једну погачу и чутуру, — донео је ову погачу и чутуру вина, домаћину на жалост;  
ко редом приказиваше гостима, шта је ко донео.</p> <p>— Наш кум, Илија Мратић, — рече приказива 
исцима онога изненађења, што му Гагићка донесе.{S} Тек кад стигоше у врх горе, одакле ће се спу 
олску! — узвикну ага Џинић.</p> <p>Суља донесе шаркију, жице зазвонише, а певач забаци главу и, 
 чисто била. <pb n="93" /></p> <p>Снаха донесе сирћета, па јој натрља чело.{S} Ово као да је го 
и-ага је обећавао, да ће ономе ко му је донесе златом одмерити Хаџи-Ђерину главу.{S} Али ко је  
а, у којима се родио младенац, који нам донесе љубав.{S} Између високих палма ступа он са остал 
анашње јутро, а нарочито вечер, која му донесе једног од најбешњих рудничких Турака, изгледала  
и; дела, узми нешто људи, па окушај.{S} Донесеш ли ми Смиљу на Рудник, чинићу ти, вала, сваки и 
 памет се, кнеже; ако ми за три дана не донесеш на Рудник двије хиљаде гроша крвнине, онда нека 
е се са осталима.</p> <p>Две три редуше донеше ибрике и убрусе, те им полише да оперу руке; а о 
несе старица, па, јаукнувши што је грло доноси, поче нарицати.{S} Нема очију, које не би заплак 
она за вас! — викну игуман, што га глас доноси. — Закон је само за христијане, а нехристијанима 
ти већ све то лепше казати, а ја ти ево доносим <pb n="136" /> једну књигу.{S} Разабери шта је  
је агама, а одмах за њим искушеник поче доносити у сановима приготовљена јела и печење.{S} Игум 
ицу.</p> <p>— Па, Гагићу, које ми добро доносиш? запита Хаџи-Ђера, кад седоше у ћелији према ра 
љавала је више горњи део куле, докле је доњи остајао у полутами.{S} Решетке на прозорчету биле  
ло! — узвикну полупијани Шаћир, коме се допаде ова мисао, да гледа калуђера како поиграва.</p>  
м, идем у Ваљево, — одговори онај, — па допадох теби, да ти кажем.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Ко је 
<p>— Па... посао ме чека...{S} Тек само допадох, да чујем, — одговори Рупић, гледајући косо у с 
ставити ствар па томе.{S} Њему се Смиља допала, због ње је и обедио Јована за Миланово убиство, 
у Турци одавна меркали.{S} Хаџи-Ђера је допао њихових шака, а оно што се о њему сазнало довољно 
еко свега одела и подужи зубун, што јој допираше до самих колена, те тако покри њиме и сукнену  
 га уклони.{S} Само из далеких заселака допире нејасно кукурекање, те напомиње промену, али и о 
ветлост по снежној белини.{S} Из даљине допире потмули лавеж сеоских паса, као да би да одгони  
, а тамо, уза сами хан, из поткивачнице допиру тупи удари чекића, којим снажни налбантин, са за 
доста је, вала, и твога! <pb n="179" /> Досада сам трпео, али да знаш е одсада више нећу!{S} До 
чека да се од другога ствар рашчује.{S} Досада се још није ништа сазнало у селу, а тешко ће се  
оје се хватала као удављеник сламке.{S} Досада је веровала да ће игуман ма како спасти Јована,  
очи све, што га је дан и ноћ гризло.{S} Досада је гледао, како дахијски Турци глобе и срамоте р 
 И стаде му чудно, како је имао душе да досада мрзи ову старицу, која, као и његова мајка, пати 
аг Смиљи и потурчити је.{S} Све, што је досада учинио да је спасе, развејаће се као магла па ве 
у траг Смиљину скровишту.{S} Све што је досада чинио, да сазна где је, није му ништа користило. 
жио, те да му и сам рече: „Е, Рупићу, и досада сам те знао као пријатеља, али од сада те, ево,  
ило би зацело чудно, како се Станојка и досада сачувала испред очију<pb n="111" /> рудничких Ту 
р са онолико спокојства, с колико је то досада могао.</p> <p>Али у колико му ова мисао не избиј 
 а преко лица му пређе непријатан израз досаде, кад уз огњиште угледа и Хаџи-Ђеру.{S} Игуман је 
а су гуњеви и кратки пеленгири, који им досежу једва испод колена, а ноге до колена умотане су  
ије смео ни помислити, јер докле је год досезала Сали-агина власт, дотле је и његов побратим Ша 
 Јами то! — одговори Џинић. — Ја сам се досле хвалио и тобом и рајом у мојој субашији, па ето ш 
.{S} Шта сад да ради?{S} Хоће ли, као и досле, само немоћно тужити, и хоће ли смети у будуће пр 
бркова.</p> <p>Кад је њезино јадиковање доспело до врхунца, прихватише жене и њу и Станојку, по 
, а која је у часу, кад је мислио да је доспео до врхунца својих жеља, измакла, предала се калу 
 дана догодило, а због чега је он овамо доспео.{S} Она молитва на гори, порука Ђорђу, непоуздан 
ашити, да ће их ко угледати.{S} Тек кад доспеше до окомка шуме, што се, као одсечна падина, стр 
 је:</p> <p>— Доста, Суљо, амана ти!{S} Доста, ћоеће, прснућу од смијеха!</p> <p>И Суљо застаде 
игумане, — простења загушеним гласом, — доста је, вала, и твога! <pb n="179" /> Досада сам трпе 
тане, загушен смехом викао је:</p> <p>— Доста, Суљо, амана ти!{S} Доста, ћоеће, прснућу од смиј 
се носи по крајевима око Ужица, било је доста очувано.{S} На њима су гуњеви и кратки пеленгири, 
аред у своме веку, а то једаред било је доста, да му помути ум, занесе срце, да га опије, те да 
ћи без главе; па као мислим, у свету је доста рђавих људи који беде невина, — одговори Хаџи-Ђер 
оје седели су у оџаклији, сркали кафу и доста забринуто разговарали.{S} Шаћир је од онога доба  
ријатељи покојног Станковића, а беше им доста већ и она запевка, а камо ли овако оштар говор Ми 
ута и целива.</p> <p>У препрати је било доста тамно, те се не мога распознати лице, али по глас 
вдес.</p> <p>Ма да је зимско јутро било доста студено, Хаџи-Ђера га није осећао.{S} Необична ва 
утке и климањем главе, а то је већ било доста, те да се разговор у таквоме смислу продужи.</p>  
 што се свуда нахватала.{S} Стајао је у доста високу тамнику, кроз који се могло ступати готово 
има, што их је год у Моравцима и Дићу: „Доста, људи!{S} Што да нам мајке и сестре злопате!“ Пон 
 чак и на то да смрви онога, који га се дотакне.{S} Један часак био је довољан, да га сасвим пр 
с само дотицаше као таласић, што се тек дотакне стрме обале, па се о њу разбије или устукне, за 
упи.</p> <p>— Благослови! — рече, па се дотаче његова скута и целива.</p> <p>У препрати је било 
 знао као и остали, да се свакога петка дотерују амо најлепше девојке и младице, да чине измет, 
јих је изгледала као смрвљена, једва је дотетурала довде, а кад је већ стигла мети, снага је из 
а потајна туга, што га до мало час само дотицаше као таласић, што се тек дотакне стрме обале, п 
х литица мујезинова молитва, она клања, дотиче челом земљу и шапуће: „Алах ил Алах!“.</p> <p>—  
ж поветарац пирка озго с Рудника, па се дотиче запламтелих образа, врела чела и очију, које у г 
ли док му је спољашност тако изгледала, дотле се у његовој унутрашњости ускомешало и пенушило;  
 па, докле су му уста побожно шапутала, дотле му је у машти лебдела прилика витеза оклопника, к 
 им је домаћин пред кућом вадао опанке, дотле су они седели крај огњишта, а уза њих кћи или сна 
 се <pb n="36" /> раја међу собом крви, дотле не брини за овај крај.</p> <p>— Тако сам им и сам 
рех са сваке стране обртан и претресан, дотле је овај чамио у кули затворен.{S} За два пуна дан 
младих жена с рудничким Турцима играло, дотле су друге девојке седеле у крила осталим Турцима,  
p> <p>Али докле је Милоја ово храбрило, дотле је Рупић седео нем и усплахирен.{S} Она једина ми 
а синовљи гроб, а змија на одсечен реп, дотле им нема мира.</p> <p>— Нема, Бога ми! — одговориш 
докле је год досезала Сали-агина власт, дотле је и његов побратим Шаћир-ага жарио и палио.</p>  
Докле вочићу не сабијеш рогове у главу, дотле се не надај, да ће ти с миром пружити врат у јара 
 Докле вам не саћерамо памет у тиквину, дотле вам се не море доказати.<pb n="232" /></p> <p>А т 
ство, а грло звони и извија, као никада дотле: „Тјело Христово примите!“</p> <p>И тако редом, с 
е место у чаршији, па би ту стајала све дотле, докле је до костију не раскљују јата гавранова,  
упи мајчиној руци.</p> <p>Анђа, која је дотле са стрепњом слушала игумана, прибра снагу, да не  
пу отиснуо у страну, а на месту, где је дотле као узидан стајао, указала се некаква шупљина, из 
.{S} Оставио јој је пет дана, па ако му дотле или не доведе Смиљу или не ода где је, он ће јој  
олицина њих, што су шушкали око ћелија, дотрчаше нагло својим ватрама, шапуташе нешто својим љу 
ису, па се и не врати.{S} Тек пред вече дотрчаше неке жене, лелечући, и јавише, како су њихови  
> једне троножице и крчага воде, што му дотурише, кад га доведоше амо.</p> <p>На темену је осећ 
, <pb n="106" /> а ноћас ће му, ваљада, доћи ма каква згоднија мисао, којом би и себе и село за 
<p>— Па, реци, шта си наумила?</p> <p>— Доћи ћу, — прошапута Станојка готово нечујно.</p> <p>—  
баша и уста. — Чекам, знаш, до заранака доћи ћеш већ.{S} А сад, ето, одох.</p> <p>На поласку је 
леда оној страни, с које ће му Станојка доћи.{S} До мало час био је спокојан није ни сумњао да  
мо није отишла, а у манастир није смела доћи, све докле се не смркне.{S} Бојала се, да је не ср 
>— Откуда он овамо?</p> <p>— Како смеде доћи?</p> <p>— Зар се не страши, да ће га ко одати?</p> 
 ако Бог да те се не сазна, ласно му је доћи, а сазна ли се, зар је мало планина?{S} Или ти мис 
био је спокојан није ни сумњао да ли ће доћи.{S} Али што се дубље у ноћ залазило, и његово стрп 
, нико не зна да смо овде, а морадох ти доћи, да потражим ујака.</p> <p>Блед као крпа, Рупић је 
 већма разблаживао уверењем, да ће ипак доћи дан, у који ће благословити измирену децу.{S} А до 
 камо ли запитати, како сме под оружјем доћи.</p> <p>— А колико имаш таквих? — запита Хаџи-Ђера 
оне чељад где знају, јер ће сутра зором доћи тамо Шаћир-ага с двадесет Турака.{S} Јеси ли разум 
верао, како би се уклонио, она притрча, дохвати га за главу и стаде га љубити.</p> <p>— Сине, и 
ем?</p> <p>— Жедан сам! — хукну Милоје, дохвати крчаг покрај себе и наже пити.{S} Докле је пио, 
хтеде да умакне, али Рамо, поводећи се, дохвати га за главу и принесе му устима винску чашу, пу 
n="8" /> Станковића, Младен, не залете, дохвати Петра Гагића за гушу и обори на земљу.{S} Млађи 
, да их отвори.</p> <p>Субаша прискочи, дохвати је за рамена, бесно је заошија и баци насред со 
кад је полетео угарак, Дамљан прискочи, дохвати кнеза за прса и тресну га о ледину, клече му на 
азре по ћелији, па кад осети да је сам, дохвати се обема рукама за косе и, дубоко уздахнувши, с 
p>— Коње!{S} Сви момци! — загрме Шаћир, дохвати оружје и стрча низа степенице.</p> <p>Мало зати 
 не погледајући ни у кога, уђе у вајат, дохвати кубурњаке, те их тресну у други крај вајата, па 
 Рупића.</p> <p>Хаџи-Ђера приђе Милоју, дохвати га за главу, па га пољуби у чело.</p> <p>— Нека 
д његовом главом.{S} Игуман пружи руку, дохвати грану и сави је, а за тим је и другом руком при 
 шаркији ситно коло.{S} Неколико Турака дохвати калуђера и десно и лево, па га по такту мелодиј 
провале над којом виси, али чега се год дохвати, то се откида и пада, а испод ногу му се рони и 
ној га је свега обливао, али жеља да се дохвати слободе, која онако дивно трептијаше над његово 
и убијају.{S} Који се од виђенијих људи дохватио планине за времена, тај се и спасао, а ко није 
лицу или на чистину, с које би се могао дохватити шумскога густиша, то није могао разабрати ник 
ога дана није видео Хаџије.{S} Турци га дохватише, везаше за ступ и почеше шибати, те да у боло 
олико га је дирала и помисао, да је све доцкан.{S} Већ је пуних пет година како све чини да изм 
ађе. <pb n="246" /></p> <p>Али већ беше доцкан.{S} Гомила Турака улетела је у цркву.</p> <p>Хаџ 
ижи.{S} Још само три дана и све ће бити доцкан.{S} Турци ће је одвући на Рудник, да гледа како  
 уклони и сакрије у честар, било је већ доцкан.{S} Он се хитро диже, трже кубурњак иза паса и т 
а да га не снађе ма какова беда.{S} Тек доцније почеше се преплашени сељаци извлачити један по  
 уочити, опази да су две прилике, а још доцније, кад се обе приближише толико, да се могло расп 
 метнуо оног хајдука Павла у заседу, да дочека Рама.{S} И бар да је чега ради, него да избави Г 
сестру код свога ујака, па се вратио да дочека Шаћира.{S} Старији брат Никола био је тих дана н 
l>Куп’ се, бер’ се, коло игра</l> <l>Да дочека Сали-агу,</l> <l>Сали-Агу, дику нашу.</l> <l>Про 
е могао.</p> <p>На манастирским вратима дочека их духовник, који баш тога часа беше свршио Вече 
 трзао и јечао од бола и срамоте што је дочека.{S} Кад га усправише, он се сруши, јер није мога 
укаса гомила хатлија у двориште, где их дочека Гагић са склопљеним рукама на прса и поклоном до 
скочила с троножице, те их, по обичају, дочекала стојећки и смерно.</p> <p>— Како ти је, ћери?  
и оде игуман у село.{S} Баба Анђа га је дочекала код огњишта у кући.{S} Од синоћне ватруштине б 
у оним проклетницима, а они су га после дочекали и убили баш на нашој сумеђи.</p> <p>— И ми сад 
 му што устреба.</p> <p>И тако су будни дочекали зору и народ, који се око манастира већ у вели 
<p>— Тако мора бити, ако не хтеднемо да дочекамо још једнога Мустај-пашу, — завршивао је Шаћир  
а се сви подавимо, него ли да га поново дочекамо.</p> <p>Рунићу је, додуше, сила лакнуло, што с 
тиче њена судбина?{S} Та он је то једва дочекао, да њеном срамотом сачува своју главу.{S} Кад н 
упић, које ага Џинић, а овај једва беше дочекао да се виђене куће покавже, учини, те Хаџи-Ђерин 
 рајом у мојој субашији, па ето шта сам дочекао, да мутесарифова човека убијете и да отмете роб 
их и подобних мрети: па ко зна, хоће ли дочекати, да још који пут дођу цркви?</p> <p>— Људи! —  
а опет у збег.</p> <p>— Ко зна, хоћу ли дочекати и друго причешће!{S} Времена су мутна, — рече, 
 и младица, отићи ће и она: место једне дочекаће обе срамоте.</p> <p>А студени северац шуми час 
та у ћелију.</p> <p>Хаџи-Ђера и калуђер дочекаше незване госте у ходнику.</p> <p>— Добра ти веч 
пуно проломила судбина српске мајке.{S} Дочекивала је несрећу за несрећом, трпела је, кидала се 
 да је самртник у кући.{S} Мратић их је дочекивао тако исто суморан и невесео, па их је посађив 
аох мени несретници,</l> <l>Какве госте дочекујем?</l> <l>Како ће им мајка рећи,</l> <l>Кад за  
ом, па онда ме још у мојој рођеној кући дочекујеш таквим речима.{S} Е, нећу, славе ми!{S} Да зн 
ебела грана повила се у јаму, али да је дочепа, ваљало му се за неколико својих висина успети г 
дне имаћеш обе срамоте. — И крочи да је дочепа.</p> <p>— Одиђи, по Богу, или ћемо се зубима кла 
, куме!{S} Милана је убио субаша, да се дочепа снахе.</p> <p>— Хајдуче! — јекну Рупић очајно, п 
 пође —</p> <p>— Стој! — цикну Милоје и дочепа кубурњак са земље. — Да се ниси макао, ако ти је 
ог зна, не би ли је Моравчани као жртву дочепали, те да се колико толико освете за ово што их ј 
та Станојка готово нечујно.</p> <p>— Не дочух, шта рече? — запита Џинић и привуче јој главу лиц 
ене подиђоше мравци, те ослушнух боље и дочух, како му вели: „Био је у Гукошу, баш кад је хаџи- 
} Пријатељи смо с Гагићима, на ће рећи, дошао кастиле да се мири.</p> <p>После овога приђе хаџи 
пео, али да знаш е одсада више нећу!{S} Дошао си ми довде! — узвикну Рупић и превуче шаком прек 
танојка. — Али сад нема никога овде.{S} Дошао Сали-ага из Београда, па их све одазвао у оне зид 
агићев, а он је тек после овога убиства дошао кући с пута, где је био да одлучује овнове за сво 
стало за оно кратко време, а место тога дошао је израз већ зреле девојке.</p> <p>Милоје збуњено 
ену чича-Боца.{S} Тек пре неколико дана дошао је овамо у пријатеље, да се мало проведе.{S} Али  
е и плакао.{S} Хаџи-Ђера му рече, да је дошао само да обиђе манастир и да сутра зором причести  
 да преда муселиму порезу.{S} Па кад је дошао пред Фочићев конак, не хте да распаше силаје, нег 
шетана куршумима каквог балије, који је дошао да у цркви шенлучи?{S} Па знате ли шта вели народ 
<p>— Је ли овде игуман?</p> <p>— Тек је дошао из села.{S} Хоћете њему?</p> <p>— Хоћемо.</p> <p> 
 оружје и богато одело.{S} На Рудник је дошао са Сали-агом, својим побратимом, чим су дахије уд 
рата, на која се појави Рупић.{S} Он је дошао пред ћелију баш онда, кад је игуман стао да закли 
маћини у Мратићевој кући, где је и кнез дошао.{S} Сви до једног изгледали су мрачни и суморни;  
а Милоја нема у кући.{S} Ја сам, ево, и дошао, да Милоја уклонимо још данас, па, ако Бог да те  
азговора џарао по ватри.</p> <p>Те ноћи дошао је Хаџи-Ђера овамо изненада.{S} Духовник му се ни 
 поклоном до појаса.</p> <p>— Добро нам дошао, честити ага! — рече и притрча да прихвати коња.< 
 Само о празницима и када би који болан дошао, да потражи лека у молитви, он би се виђао са сељ 
S} Па и ако није ни слутио, да је Рупић дошао амо по субашиној жељи, те да пропита о Станојци,  
акрпа.{S} Баш у томе часу, кад је Рупић дошао међу сељаке, водио се горе жив разговор.</p> <p>— 
 знам; тек сам чула, кад су се баш овде дошаптавали!{S} Ја сам била у вајату.{S} Шапутали су не 
.</p> <p>А докле су се сељаци забринуто дошаптавали и час по час завиривали у хан, горе у прост 
ремети рачуне.{S} Можда му је та слутња дошла од оног узбуђења, што га је изазвао малопређашњи  
 одговори Рупић. — Видео сам је, кад је дошла до онога избрешка, па....</p> <p>Овде запе пред н 
у манастир онесвеслу Гагићку.{S} Кад је дошла к себи, па се почела сећати свега што се десило,  
ђу Станковића и Гагића била му је добро дошла, да своје дело другоме подметне.</p> <p>А сад?{S} 
ке, ближила су се два човека.{S} Кад су дошли у близину хана, кретоше путањом, што слази манаст 
>— Па шта вели?{S} Је ли дознао, што су дошли?</p> <p>— Није.{S} Сви су, вели, мучаљиви и нешто 
 који чисто продире у душу кад погледа, дошло је овога пута блеђе.{S} Колико су га год дирнуле  
учинити што више од осталих.{S} Мени је дошло већ до грла, кад помислим само, како нас раздиру  
е и кад се отимала од Рама, лице јој је дошло блеђе, а у оним ведрим очима, што су онако весело 
у.{S} А и толико је сељанима било добро дошло.{S} Кад нису смели ништа Турчину, а оно су гледал 
га је највише.{S} Трептао је, кад би му дошло на ум, да ће Шаћир ипак ући у траг Смиљи и потурч 
ио слободан, враћао је злотвору мило за драго, па је уз то често слабијег и заштитио.{S} Али же 
е да се опиреш.{S} Бирај, што ти је гођ драго.{S} Не дођеш ли ми још данас у хан, сутра ћеш са  
 ти, вала, сваки измет, какав гођ ти је драго!</p> <p>— Узећу од нашијех само Суљу, а остало не 
чку кулу?</p> <p>— Чини ага, како ти је драго.{S} Зар сам ја једини, који невино страда!</p> <p 
 ваздуху, а у души му наста тако лако и драго, тако мило, да би у овоме часу викнуо из гласа св 
ирања пође, пусти се да га воде како му драго.</p> <p>Један средовечан сељак издвоји се из гоми 
/p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Драгутин Ј. Илић</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампано у Штамп 
сана!</p> <p>— Вала, не брини за то.{S} Драм моје памети тежи је од његове оке.{S} Још мало па  
Пред сваким, за трпезом, стоји по једна дрвена зделица с дрвеном кашиком, а покрај ње по један  
абаницом, додаде му чибук и он сиђе низ дрвене степенице, што воде приземноме спрату, где су од 
ек одједаред зачуше необичну тутњаву уз дрвене степенице, а мало затим отворише се врата зјапом 
 очајно полете прозорчићу, на коме беху дрвене решетке.{S} Као избезумљена трзала је и вукла се 
Докле је слепац ово говорио, извадио је дрвени клинчић из гусала, па је тако расклопио дно и из 
ву дубодолину, а одмах за њом назире се дрвени кров манастира, над којим се скромно издиже мале 
ена, клеца за саонама.</p> <p>Тупи јеци дрвенога клепала, које замењује звона, тужно одјекују н 
и ту ониску црквицу подстрешену широком дрвеном надстрешницом, и те снежне гробове, што су, као 
рпезом, стоји по једна дрвена зделица с дрвеном кашиком, а покрај ње по један бео хлепчић, мало 
крај гроба, бленуо је несвесно и немо у дрвену крстачу, на којој виси пешкир, последња милошта  
 разбија кљуном храстову кору на једном дрвету.</p> <p>Девојче је дрхтало као ухваћена птичица. 
 ће ипак пронаћи, па макар претурио све дрвље и камење.</p> <p>— А ти, јадна не била? — узвикну 
 убијен, а девојка сакривена, претуриће дрво и камен, само да је пронађе.</p> <p>Зато се није с 
оме не би баш најмилије, и срдито отури дрво, којим је за време разговора џарао по ватри.</p> < 
наге отимати.</p> <p>— Везујте крмка! — дрекну Шаћир, коме се закрвавише исколачене очи од силн 
.</p> <p>— Ћут, бре, крмку, ана сана! — дрекну помамио и пљесну длан о длан.</p> <p>Неколико ор 
p>— Он му је јатак, чујете ли, јатак! — дрекну кнез. — Игуман га је целивао у чело, кад је чуо  
 ускомешаше.</p> <p>— Ћут, бре, рајо! — дрекну Шаћир и искрвави очима на гомилу, која се одмах  
! — јекну Гагић.</p> <p>— Број, Суљо! — дрекну ага.</p> <p>Шибачи продужише. <pb n="66" /></p>  
аљеву је.</p> <p>— Удри!{S} Десетину! — дрекну Шаћир. — Број, Суљо!</p> <p>Штапови звизнуше.{S} 
г.</p> <p>— Иди ти у збег, а ја нећу! — дрекну Рунић. — Нећу ја због једног хајдука да ломим вр 
а сам одговара...{S} Идем аги Џинићу! — дрекну Рупић. — Боље и он један да пропадне, него ли ку 
>— Шта си се узјазбила ту, те бленеш! — дрекну на Станојку, која још једнако стоји насред куће. 
воздене, докопаше га за плећа.{S} Рупић дрекну и пробуди се.</p> <p>Зној га свега облио, а снаг 
је ли то истина?</p> <p>— Није истина! —дрекну Рунић. — Ага Џинић је баш опоменуо Милана, да се 
ем затвориш!</p> <p>— Оно ти није син! —дрекну Рупић, а лице му дође некако страшно. — Нећу ја  
ј страни Рудника, мрачан и суморан, још дрема у густој магли, што се с његове простране грбине  
јише, према истуреним голим табанима, с дреновим штаповима.</p> <p>— Немој, ага, молим ти се; ј 
; али чврсте Турчинове мишице снажно су држале плен.</p> <p>— По Богу, ага, — зајеца она, — Мил 
виђеније људе, па их по неколико месеца држали по влажним тамницама, где су ови често и скапава 
ше и закрвавише.{S} Са упорна игуманова држања у њему се заталаса и ускипе.</p> <p>— Ћут, бре,  
ила друга једна помисао.{S} Подсмешљиво држање Шаћирево изгледало му је врло загонетно, а особи 
 Рупићеву мржњу према Гагићима и његово држање са субашом, то је и сам увиђао, да ће му све лак 
лежала је заваљена на његову колену.{S} Држао је тако неколико тренутака, а није знао шта да ра 
е, да нас је Хаџија много корео и да је држао страну Гагићима, али да нас чак у оваку беду увал 
со! — додаде други, који га са осталима држаше да се не отме.</p> <p>На овај глас испаде из кућ 
тима ни да се одупире насилнику, што је држаше.</p> <p>Међутим, субаша је пламтео и жудно чекао 
у она села, која се у заједничкој мржњи држе против осталих.{S} Непријатељи се не обазиру један 
На путу, честити ага! — одазва се овај, држећи се једнако у оном покорном положају.</p> <p>— На 
и, да више није могла ни прословити.{S} Држећи га у своме загрљају, тресла се и ридала над њего 
ке! — јекну старица, па, загрливши га и држећи му главу на својим недрима, поче пригушено јецат 
, а за тим је спусти на груди, па, тако држећи је на прсима, саже се и целива руку игуманову.</ 
да чатиш у цркви, а ово је субашино, да држи ред.{S} Хе, мој ага Џинићу, откад калуђери <pb n=" 
 дрхтала.{S} Откуда она овде и зашто је држи тако?{S} Од силна страха не смеде изустити ни једн 
војче, што се прибило уза њ и чврсто се држи његових скута, као да се плаши, да је не отргну од 
урских, који поред свога јунаштва много држи на сјајно оружје и богато одело.{S} На Рудник је д 
ло.{S} Најзад, кад опази да Турчин само држи тестију и не пије, она се унезвери.</p> <p>— Пусти 
S} Коље су обукли у пену, а Рамо чврсто држи уза се женску прилику, која се праћака и отима.{S} 
се, мајчин син, нашао да исправља криву Дрину, да убија Турке!{S} Ето ти га сада, па нека сам о 
ли их брзо склопи; она није осећала ово дрмање, само је тек по који пут јечала у тешком заносу. 
прошапута Станојка преплашено и поче је дрмати.</p> <p>Анђа отвори за часак очи, али их брзо ск 
лави раде; зар нису један другоме у крв дробили, а сада да се измире и ижљубе?</p> <p>— А они г 
дједном загрме и бљуну ватрени потоп на дрске груди што им се примичу.{S} И ту непомичну тврђав 
— То што ти рекох! — одазва се Милоје и дрско погледа у ујака, који од љутине дрхташе.</p> <p>Р 
и агу.{S} Кметови, забезекнути оволиком дрскошћу једнога момка, чисто се скаменили, па само оче 
тињена носа, показују мушку одважност и дрску насртљивост.{S} Одевен је као што се носе босанск 
 од другога.<pb n="137" /></p> <p>Његов друг, Ђура Милутиновић, је са Грахова, али је са својим 
руком, па густо задими.</p> <p>Међутим, друга мисао, много журнија и страснија, обухватала га ј 
p>И докле једна руља пролеће кроз село, друга слета у манастир, да их тамо потражи.{S} У манаст 
раштајте!</p> <p>Хајдуци опколише свога друга, на се изгубише у мрак.</p> <p>Сломљен и застиђен 
 њим није га колебало, али га је мучила друга једна помисао.{S} Подсмешљиво држање Шаћирево изг 
гуманово. <pb n="228" /></p> <p>Кад она друга чу, како Станојка назва непознатога, цикну, отрже 
говори.</p> <p>— А ја сам мислио, да је друга нека, — проговори Милоје. — Ето, могао је тако и  
бијаше из главе, у толико се помаљала и друга; па што се више ближио манастиру, та га је мисао  
јеси ли јунак, да, са шездесет добријех друга, похваташ све хајдуке, што их је по пашалуку?</p> 
ај влашки домуз слагао.{S} Не море бит’ друге, дјевојка је у селу.</p> <p>— Како ћеш им ухватит 
а, буде ли и оно гробница, онда му нема друге, него да остане у једној од њих, па да се у оном  
а рудничких планина, што се једна изнад друге уздижу.{S} Сребрни врхови блеснуше још једаред у  
.</p> <p>Тако су обе ћутале једна поред друге, све докле се не врати Рупић.{S} Станојка брзо ус 
е прилике слазиле су лагано једна поред друге, а једна од њих придржавала се руком о раме друге 
една од њих придржавала се руком о раме друге.</p> <p>Ага Џинић ускипе.{S} Овај тренутак превар 
е посрте од изненађења, кад угледа лице друге прилике.</p> <p>— Смиљо!</p> <p>Девојче само заје 
ић га је проказао, и сад му не остајаше друге, него да трпи што га је снашло.</p> <p>— Него, чу 
ло радити, па кад није могао код прве и друге главе прекинути <pb n="10" /> заваду, зар ће је у 
n="29" /> насташе да мире, не остаје ти друге, него да ти чатиш њихове молитве.</p> <p>— Дина м 
ацело пре полак године сачувао, да, као друге, не иде на Рудник.{S} Милан је молио агу, да је с 
 су желели.{S} Није му, дакле, остајало друге, него да чека на пуки случај, или да покуша још п 
вопије робе и сатиру сиротни народ, а с друге тај исти народ и сам се међу собом сатире.{S} И т 
гих, који су жељни освете и с једне и с друге стране, али ипак Станковићи и Гагићи стајали су у 
на с рудничким Турцима играло, дотле су друге девојке седеле у крила осталим Турцима, који су с 
вешају рубине, кад је напољу влажно.{S} Други му изуше опанке и чарапе, а два се Турчина издвој 
у се ухватиле леденице, био је слеп.{S} Други, што га води, нешто је нижи, широких плећа, смеће 
ир-ага, побратим Сали-аге рудничкога, а други, нешто старији, моравачки субаша, ага Џинић.</p>  
.{S} Једни што су се плашили хајдука, а други и хајдука и Турака по хановима.{S} Путовање у ово 
 њих био је Павле Поповић из Вранића, а други Ђура Милутиновић са Грахова.</p> <p>Обојица су би 
е жури, и чешће се обазире за другим, а други изгледаше као да се на коњу бочи с неким, што се  
у.{S} Да га није убио један, убио би га други; а убијеш ли ти само једнога, тебе ће убити други 
их закрвљених села наплаћивали су се на други начин.{S} Где год су се сукобили, тамо су се зава 
"182" /></p> <p>Притегни, Усо! — додаде други, који га са осталима држаше да се не отме.</p> <p 
p>—- Бићеш нам и отац и мајка, — додаде други, — ако нас избавиш ове напасти.</p> <p>И сви лист 
, била му је непријатна.{S} Зашто да се други меша у његов посао, зашто да он сам својом руком  
?</p> <p>— Одмакни отолен! — продера се други, па се баци грудвом на старицу.</p> <p>Али ова је 
Иди, по Богу да си нам брат! — утаче се други домаћин. — Ако нам не остави бар половину глобе,  
/p> <p>— Ко? — одговори кнез. — А ко ће други, ако не они крвници.{S} Зар није Рамо био јуче у  
 гранчица посуше га по глави; он трже и други пиштољ, испали на Суљу, а Турчин, на овај други п 
баша. — Ја знам, да си и ти човек као и други људи, па није шт чудо, што си згрешио.{S} Па ето, 
 поглед ништавна, за њега је имала неки други значај.{S} Нејасна слутња казивала му је, да је т 
 ко?{S} Рупић?{S} Милоје?{S} Ниједан ни други!{S} Рупић је и сувише мудар, те неће учинити такв 
бијеш ли ти само једнога, тебе ће убити други.{S} Разумеш ли?</p> <p>— Разумем, — одговори Мило 
штољ, испали на Суљу, а Турчин, на овај други пуцањ, ободе коња и у трку замаче пут Рудника.{S} 
ћу као пријатељи.</p> <p>— А ђе је онај други? — запита Шаћир, улазећи у кућу, и погледа преко  
гаваза.</p> <p>— Хајде кући! — викну им други. — Што је једном већ речено, онако мора бити.</p> 
} Тек кад овај оде, разговор узе сасвим други ток.{S} Рупић је причао, како је јуче по подне аг 
у, да се наново састану!{S} Да је ма ко други овако покушао, он би одлучно одбио, не би пристао 
 <pb n="162" /></p> <p>— Ех, бива, нико други него она подмуклица тамо.</p> <p>— Хаџи-Ђера?! —  
 одговори Џинић и срдито устаде. — Нико други него он, јер он је једини знао, камо ће Шаћир и Р 
год спречио, то ће бити само он, и нико други.</p> <p>Поглед му се омаче кроз прозор, и он чист 
окојника, па изађе из гробнице и сави у други тамник.</p> <p>Неколико корачаја газио је по влаж 
ајат, дохвати кубурњаке, те их тресну у други крај вајата, па седе на пространи кревет и тешко  
има.{S} Из једнога ходника улазили су у други и трећи, а што су се више ближили излазу, и гласо 
ије, да се започне са Алексом, зар нема другијех кнезова?{S} Бирчанин је небојша.{S} За Мустај- 
 коња да не жури, и чешће се обазире за другим, а други изгледаше као да се на коњу бочи с неки 
ледао у широке пламенове, како један за другим лижу у чађави димњак и модрим руменилом обасјава 
о су се дубоки уздаси извијали једно за другим.{S} Очи јој се укочиле као у онога коме ће памет 
чини. <pb n="233" /></p> <p>Међутим, по другим селима овладао је страх и комешање.{S} Народ пре 
другом ницале, па тако и ишчезавале, да другима места направе.{S} А све те мисли вукле су га ду 
доба пало је Џинићу у очи, као што би и другима у то време.{S} Ко су они?{S} Куда ће?{S} Зашто  
смена, његова је мисао лутала сасвим по другима странама.{S} Он није имао узрока да сумња у Гаг 
исмо сад по овим сметовима, где ти нема других трагова сем вучјих и хајдучких?{S} Та у мраку не 
 — Кад с њим не испословасмо нешто, код других нећемо ни толико.</p> <p>— А ја сам као у воску  
едајући у преображено лице игуманово. — Друго је, бива, Иса Иекајмбер, а друго ти.{S} Ето, за С 
а ни помислити, једно што се стидела, а друго и зато, што је знала да јој он не може помоћи.{S} 
еца старица. — Једно труне у тамници, а друго да ми се потуца.</p> <p>Међутим, духовник је већ  
ово. — Друго је, бива, Иса Иекајмбер, а друго ти.{S} Ето, за Смиљу те ама ич не питам.{S} Него  
толико, да није више помишљао ни на шта друго, него како ће га уклонити занавек.</p> <p>Али ма  
сећао да се с његовом снахом није ништа друго десило, до оно што се под Сали-агиним дахилуком и 
е, што је била одоздо, није видео ништа друго.{S} Рукама напипа двоје степенице.{S} Дакле, без  
замрсио, те му тако није остајало ништа друго него да стрепи и да хуче.<pb n="107" /></p> <p>Ка 
ег.</p> <p>— Ко зна, хоћу ли дочекати и друго причешће!{S} Времена су мутна, — рече, а, после,  
 испаштао: човек или жена?{S} И једно и друго осећало је невољу, али је у неку руку жена била ј 
 се одметнути у планину.{S} Ни једно ни друго није било баш тако лако.{S} Од овога часа за њега 
је довели амо.</p> <p>Није јој остајало друго осим онога: или или.</p> <p>Мислила је тако један 
гићеву исповест, али сад му се наметало друго питање: ко је убио Милана?{S} Међу завађеним сеља 
Бог зна куда, те тако њојзи није остало друго, него да се покори судбини као и остале.{S} Па оп 
лао образ старим Станковићима, а за оно друго лако ћемо већ.</p> <p>Хвала и узношење игуманово  
кнезова, калуђера и трговаца, а већ оно друго то је раја.{S} Само нека се почне пре пролећа! —  
кршева, састајала се с Ђорђем и његовим друговима, чије оружје трептијаше неком <pb n="202" />  
у Београду то у Ваљеву, те се са својим друговима договарао, како да угуши хајдуковање и како д 
еши.</p> <p>— Дамљан вели, да си и оног другог ровашио.</p> <p>— Зар Суљу? — прену Милоје и паж 
.{S} Непријатељи се не обазиру један на другога, али, ако се случајно сукобе, не називају Бога  
 да буде опрезан, па да сачека да се од другога ствар рашчује.{S} Досада се још није ништа сазн 
ивају Бога и мрко окрећу главе један од другога.</p> <p>На истоку се расклапало ведро небо, а к 
рица нису готово ни раздвајали један од другога.<pb n="137" /></p> <p>Његов друг, Ђура Милутино 
а дан клонили су се и зазирали један од другога; ако су се и <pb n="234" /> потражили, то је би 
вечера сељаци су се искупљали један код другога, запиткивали, разабирали, нагађали; а што је ко 
или, тамо су се завадили, побили, један другога обранили, или један другоме убили марвинче, пот 
 /> потражили, то је било само да један другога утамане.</p> <p>Још пре зоре сабрао се народ.{S 
можеш рећи Рупићу, нека не греши душе о другога.{S} Ја већ не могу!{S} Пријатељи смо с Гагићима 
има Смиља.{S} Дубоко се загледаше једна другој у очи, а дуг загрљај и сузе радоснице као да их  
како за главу убијенога спремате освету другој, братској глави?</p> <p>Ма да ове речи нису ни м 
тале, трнуле су једна за <pb n="101" /> другом, а место њих остајала је само једна: или у хан и 
им, ракија и кафе ређале су се једна за другом, а чибуци су се димили на све стране.{S} Мало за 
и ока.{S} У мислима, што су се једна за другом испредале, чисто је гледао гомилу уздивљалих Тур 
амо је тихо јецала, а сузе јој једна за другом капаху на снег.</p> <p>Још један последњи јаук,  
Али њега нема, а мисли, што су једна за другом муњевито суктале, трнуле су једна за <pb n="101" 
су биле тек само мисли, што су једна за другом ницале, па тако и ишчезавале, да другима места н 
сцима ових мисли, које слетаху једна за другом, поче све већма малаксавати.</p> <p>Мртва тишина 
му кола одговарале су заједно с Турцима другом строфом, у којој се пева, како Сали-ага љуби Вла 
и куда би?{S} Зар те то исто не би и на другом месту чекало?</p> <p>— Па зар је мало, што сам и 
 и дићког атара.{S} Па што не погибе па другом коме мјесту него баш на вашем атару, ха?</p> <p> 
аве и плећа уздижу, надвијају једна над другом, пробијају небесно плавило, ишчезавају у маглене 
и, отуривши чибук у страну, укопча је и другом руком. — Сједи де овамо?</p> <p>Станојка испусти 
 дохвати грану и сави је, а за тим је и другом руком прихвати.{S} Још један напорни покрет, и о 
, упутише аги Џинићу.</p> <p>И једном и другом путнику тешко да је било нешто више од по тридес 
 поцрвене.{S} Обоје стајаху једно према другоме збуњени и без речи.</p> <p>Овај тренутак био је 
је траже.{S} Та већ толико година један другоме о глави раде; зар нису један другоме у крв дроб 
били, један другога обранили, или један другоме убили марвинче, потрли усеве, запалили сена.{S} 
 да <pb n="241" /> ћете опростити један другоме, да ћете се измирити, преврнућу одежде наопако, 
ан другоме о глави раде; зар нису један другоме у крв дробили, а сада да се измире и ижљубе?</p 
а била му је добро дошла, да своје дело другоме подметне.</p> <p>А сад?{S} Ето, сад више нема М 
крвничке куће, што се тако мрзе и једна другу сатиру, да се наново састану!{S} Да је ма ко друг 
ајући шта чини, узимала час једну а час другу ствар, премештала је с места на место, па је онда 
е опхрвало срце и душу и помутило сваку другу помисао, осим једне која га ни сада није оставила 
амо да похватам два брата Недића, што с дружином крстаре овуда.</p> <p>— Неће дуго, бива.{S} Ни 
ије! — одговори Дамљан. — Идем у Недића дружину.{S} Ваља ми, оче, да заслужим ово оружје, што м 
гађаја умало што се не одметну у Недића дружину.</p> <p>А то је било после Петрова дне.{S} Њего 
клони жену, а сам се одметну у Недићеву дружину.</p> <p>Овај догађај, који се од уста до уста р 
доживим?</p> <p>Баба Анђа је осећала да друкчије не може бити, него да се, као и остале, покори 
{S} Она је пошла Џинићу, јер није смела друкчије, али на ономе избрешку, кад је хтела сићи, угл 
 мисао и таласала чудно осећање, сасвим друкчије него што га је до овога часа имао, осећање, за 
м?!<pb n="25" /></p> <p>— Зар сам могао друкчије?{S} Био је под кровом игумановим.</p> <p>Милој 
идим, а сутра ћемо већ разговарати мало друкчије.{S} Утуви, калуђеру, сутра се нећемо шалити! — 
мана, који јој у овоме часу дође сасвим друкчији, не као увек, већ као човек са онога света.</p 
и то није био њезин поглед, него некако друкчији, нејасан и страшан.</p> <p>— Како ти је? — зап 
о тетурајући се, као ван себе, пође низ друм, пут манастирског забрана.{S} Тај пут водио је и у 
о поред једнога бреста, што се уза сами друм изхерио, дубоко уздахну, па готово тетурајући се,  
 изгуби за лесковом честом на савијутку друма, потмули звуци манастирскога клепала почеше одјек 
је настала опасност и за сама села, а о друмовима и странпутицама да се и не <pb n="50" /> спом 
ио толико обазрив, те им не даде да иду друмом крчеником, већ их проведе кроз манастирски забра 
Помози вам Бог, честите аге! — прослови дрхтавим гласом.</p> <p>— Је ли на окупу раја? — упита  
 с тим противу оних бедема?</p> <p>Лака дрхтавица потресе га мало и он дубоко уздахну.{S} Усамљ 
си нас, оче! — јецала је Смиља, која је дрхтала од страха, да ко не наиђе.</p> <p>— Где смо сад 
смеде изустити ни једне речице, него је дрхтала и укоченим погледом пратила сваки његов покрет. 
лико је захватише, да је као у грозници дрхтала.{S} Откуда она овде и зашто је држи тако?{S} Од 
ли зачуђен поглед на Анђу, која је само дрхтала и као онемела слушала шта се говори.</p> <p>— А 
ору на једном дрвету.</p> <p>Девојче је дрхтало као ухваћена птичица.</p> <p>— По Богу да си ми 
е скупи у један кут, па поче као прутак дрхтати.</p> <p>Од малопређашње борбе и отимања одело ј 
Станојка! — одазва се прилика, која сва дрхташе од зиме.</p> <p>Хаџи-Ђери би чудно откуда она с 
итајаним гласом, који од силна узбуђења дрхташе, а разрогаченим очима чисто прождире заталасана 
и момком, <pb n="203" /> који од страха дрхташе, те унеше у манастир онесвеслу Гагићку.{S} Кад  
и дрско погледа у ујака, који од љутине дрхташе.</p> <p>Рупић цикну као помаман.{S} Станковићи  
 лице игуманово, које у плахом узбуђењу дрхташе. <pb n="169" /></p> <p>— Заклињем те! — узвикну 
него моја? — запита свекрва, а глас јој дрхти од страве.</p> <p>— Звао ме? — зајеца Станојка и  
Људи! — узвикну игуман, а глас му чудно дрхти. — Шта тражите ви од мене?{S} Да <pb n="239" /> в 
уховниче? — рече Рупић, а глас му чисто дрхти с потајна узбуђења.</p> <p>— Јесам, Рупићу; звао  
</p> <p>— Овде је, — прошапута снаха, а дрхће од страха.</p> <p>Хаџи-Ђера прође мимо њу.{S} Он  
/p> <p>— Хајде, снахо, овамо.{S} Ти сва дрхћеш од зиме.{S} Ходи да се одгрејеш.</p> <p>Мало пос 
у лицу.</p> <p>— Хоћу, — шапну Станојка дршћући, а лице јој поче пламтети.</p> <p>— Е, виш, так 
одскакало.{S} Шћућурила се у кут, па је дршћући и са страхом гледала у сумрак и замандаљена вра 
, из којих је била нека необична мрачна дубина, а уз то испупчене јагодице, изражавале су одлуч 
под ногу му се рони и руши у недогледне дубине.</p> <p>А што му је најтеже падало, то је било у 
И глава игуманова клону на груди.{S} Из дубине душе поче осећати, како је и тешко и стрмо, кад  
м гласом, а у исти мах осети, како се у дубини душе проломи онај тешки облак, што га је до мало 
тоне иконе.{S} Тада се обазре и спази у дубини прве препрате неку прилику како се крсти.</p> <p 
 и његов изразити поглед чисто зарони у дубину душе Гагићеве.</p> <p>— Распитује, шта радиш овд 
и он осети како стрмоглавце пада у неку дубину без краја и конца.<pb n="147" /></p> <p>— Стој!  
 направе.{S} А све те мисли вукле су га дубље и дубље ономе разговору, што се до мало час водио 
ше захватала бујица очајања и одвлачила дубље у своје вртлоге.{S} А нарочито га чисто уништи, к 
д Шаћир-ага дојури у село.{S} И што год дубље рони у ове мисли, све му се црње и црње пред очим 
 ни сумњао да ли ће доћи.{S} Али што се дубље у ноћ залазило, и његово стрпљење све је више ишч 
/p> <p>— Аман! — узвикну Рипић и још се дубље сави.</p> <p>— Добро, али и ти мораш нешто урадит 
.{S} А све те мисли вукле су га дубље и дубље ономе разговору, што се до мало час водио у оџакл 
миља.{S} Овога пута Милоје загледа мало дубље у ово ведро лице с двема јамицама и пуначким усни 
о тихо пуцкарање у оџаку, повуче га још дубље.{S} Он превуче руком преко врела чела, дубоко узд 
жда је ово какав зазидани бунар или још дубље рудничко окно.</p> <p>Докле је, тако висећи, мисл 
ајчино уздисање само му раскопаваху још дубље свежу рану.</p> <p>Брзим корацима измицао је сеос 
аспитује.{S} И ма да није могао пронаћи дубљих разлога, ипак га је узнемиривала помисао, да мус 
 сребрним рудничким планинама и њиховим дубодолинама.</p> <p>Кад навуче свој нови гуњић преко с 
-тамној светлости суморне горе и мрачне дубодолине, што међу горама зјапе, као страшни амбиси,  
шума, која као подужи језик пресеца ову дубодолину, а одмах за њом назире се дрвени кров манаст 
 поглед јој се наново заустави на узану дубодолину и шумицу, иза које извирује онај малени крст 
астурују а њега... <pb n="71" /></p> <p>Дубок уздах пробуди га из немилих мисли.{S} Он се окрет 
 главу у шаке и наслони је о колена.{S} Дубока тишина и необичан умор савлађивали су узрујан ду 
ама је била за неколико човечјих бојева дубока, а тако узана, да се могао једва разлактати о њу 
а једва миче.{S} Одједном пуче пред њим дубока провалија, којој се ни дно не види.{S} Оздо хучи 
и неколико грубих гласова, тргоше га из дубоке замишљености.{S} Врата се нагло отворише, и калу 
у.{S} Помисао, да се мора искобељати из дубоке јаме или занавек стрмоглавити, уливала је клонул 
ић нехотице устукну.{S} Овај чудновати, дубоки поглед, што прозире у дно душе и збуњује, учинио 
 рониле, нити је кукала, само што су се дубоки уздаси извијали једно за другим.{S} Очи јој се у 
је цео Рудник изукрштан тамницима, чији дубоки отвори на многим местима зјапе.{S} Да и овај не  
но потурчити, сасвим га уништи.{S} Овај дубоки и снажни поглед, из кога је избијао челичан дух, 
 тврђавице, дуж чијих се бедема пружају дубоки опкопи.</p> <p>Рудничку тврђаву заклапају бедеми 
 ледена кора ухватила се око ње.</p> <p>Дубоки игуманов поглед прозирао је у њихове душе, али т 
.{S} Он превуче руком преко врела чела, дубоко уздахну и прошапута:</p> <p>— Буди твоја воља!</ 
елу вајата, стаде пред њу, прекрсти се, дубоко се поклони, па је целива.{S} Кад ово учини, још  
сам, дохвати се обема рукама за косе и, дубоко уздахнувши, седе на једну троножицу, налакти гла 
служи кандило, па се три пута прекрсти, дубоко поклони пред иконом светитеља, положи руке на пр 
а страва од сутрашњице, он се прекрсти, дубоко поклони и зареди целивати престоне иконе.{S} Тад 
агост и мекота, она се смерно прекрсти, дубоко поклони и целива.</p> <p>— Тако ти Бог помогао и 
а бреста, што се уза сами друм изхерио, дубоко уздахну, па готово тетурајући се, као ван себе,  
љеве, збуни Рупића.{S} Он устукну мало, дубоко хукну и седе на своје место.</p> <p>Наста ћутање 
ојева и Гагићева, а међу њима Смиља.{S} Дубоко се загледаше једна другој у очи, а дуг загрљај и 
је.</p> <p>После овога одвукоше Турчина дубоко у честар.{S} Дамљан одалами штапом коња, те овај 
ића, што се припија око вита струка, па дубоко око недара исечен прикопчава под саме облине нед 
 тај грех и срамоту осећао је Хаџи-Ђера дубоко, то га је тиштало и распињало, то му није давало 
чи напоље.</p> <p>Бујна свежина, што је дубоко удахну, и необична малаксалост занеше га вртогла 
b n="151" /></p> <p>— Алах! — уздахнуше дубоко остали слушаоци и брижно занихаше главама.</p> < 
ше очи, кад зачу за погибију кнежева, и дубоко се замисли.</p> <p>— Спаси нас, оче! — јецала је 
трпези и распећу, прекрсти се, целива и дубоко се поклони.</p> <p>— Господе!{S} Прими слугу сво 
> <p>Тако је лежао неколико тренутака и дубоко дисао, докле му се не поче размагљивати.{S} Хлад 
е прекрсти, састави обе шаке на недра и дубоко се поклони.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
 Павле и Ђура, па се и они прекрстише и дубоко поклонише пред светим знамењем и Хаџијом.</p> <p 
 <p>Лака дрхтавица потресе га мало и он дубоко уздахну.{S} Усамљен и брижан стајао је уврх горе 
ед најмањим дахом горке јаве.</p> <p>Он дубоко уздахну.</p> <p>— Господе! — јекну узбуђено и по 
и да му је узалуд трошити речи.{S} Само дубоко уздахну и оде из гомиле, која стајаше око њега.< 
ми скупо платити! — рече, пошто уздахну дубоко.</p> <p>Сељаци ћуте као заливени, а кум, као да  
 срмали-пиштоља, извадио између прстију дувана, те набија у лулу.</p> <p>— Баш добро, бива, те  
 огњишта, па је из везене <pb n="94" /> дуванкесе, што му је висила испод срмали-пиштоља, извад 
боко се загледаше једна другој у очи, а дуг загрљај и сузе радоснице као да их опомињаху на све 
застати, да одахне.{S} Тамник је узан и дуг.{S} Ишао је отприлике преко двадесет корачаја, кад  
м не зебу.{S} Један од њих, црне масти, дуга лица, с танким брцима и раздрљеним грудима, по кој 
ним носом, испод кога су се пружила два дуга смеђа брка, која му на рамена падаху.</p> <p>— Ако 
 рудничких Турака, изгледала му је тако дуга и несносна, да му се чинило, е неће никако ни сван 
ори субаша и трже руку, у којој му беше дугачак чибук. — А где је кнез?</p> <p>— Отиш’о до кума 
уцкарају подебеле гламње, постављена је дугачка, приземна трпеза.{S} Неколико се жена ужурбало  
чељустима, како је опружила сухе руке с дугачким кукастим ноктима, па хода кроза села, шклоца и 
, <pb n="124" /> тек по који пут зашуме дугим шумором.{S} То је северни ветар, што дере кроз гу 
емом на глави, медним штитом о мишици и дугим копљем у рукама.{S} И тај витез стаде баш уза сам 
а своје руке око његова врата, па јеца, дуго јеца.{S} И он у томе часу чудно задрхта.{S} Учини  
и се и наже се над ово лепо лице, па га дуго и замишљено посматраше.</p> <p>— Штета! — прошапут 
них што ће је одвести.</p> <p>— Неће за дуго, сејо, — одговори игуман; — а и ти се мораш још са 
главама.</p> <p>— Сатари њих, па ћеш за дуго мировати.{S} Раја је пуста уз њих, а кад њих нема, 
уховник ни после овога разговора још за дуго не дође.{S} Народ поче мало по мало нестрпељиво жу 
међу сељацима, који се не могоше још за дуго да поврате од препасти са изненадна хајдучког упад 
јој ни он не помогне.</p> <p>Не потраја дуго, а вратаоца на вајату нагло се отворише и из њих и 
Дели-Боца, са једнога догађаја, коме се дуго времена цео Рудник смејао.{S} Наиме, чича-Боца ниј 
с дружином крстаре овуда.</p> <p>— Неће дуго, бива.{S} Ни њих не би било, да није овијех кнезов 
љене богомоље, да се духовнику не учини дуго чекати, те и он изађе, да га потражи.</p> <p>— Нем 
 у њој угледа необичан сан, што га тако дуго сањаше, да ће најзад успети да измири села, да их  
сам била у вајату.{S} Шапутали су нешто дуго, па тек чух, како Мратић спомену Гукош.{S} Мене по 
најбоље осећао, да се овако не може још дуго остати, ако дахије што скорије не изврше оно, о че 
имо и зубима кољемо.</p> <p>Тако су још дуго разговарали, али и на крају разговора Павле и Ђура 
се нигде по селу јављао без кубурњака и дугог јатагана за пасом.{S} А где год би чуо за гуслара 
 такођер понешто ове нарави; али, ипак, дугом навиком, <pb n="55" /> да покажу што више уздржљи 
{S} Прилика калуђера с големом брадом и дугом мантијом како поцупкује толико развесели пијане а 
су још више одговарале кестењасте очи и дугуљасто, чисто избријано лице са умереним носом, испо 
ном пољу, што дели градић од тврђавице, дуж чијих се бедема пружају дубоки опкопи.</p> <p>Рудни 
о округлу одају, која у просеку не беше дужа од пет корака.{S} У тамници није било ничега од на 
 да онај праведник не труне, ни крив ни дужан, на Руднику.{S} А ти, ујаче, што осрамоти кућу Ст 
енило је сваку помисао у њему; а што је дуже посматрао ово клонуло лице, све га је већа страва  
озори на хану, што се одовуда црне, као дупље у стени, гледају у њу, те јој се чини као да је п 
настир, ага!{S} Гори манастир!</p> <p>— Дур бе, домузи!{S} Нека изгори хајдучко гнијездо! — осе 
клони. — Нама забрањује закон.</p> <p>— Дур, бре, крмку, какав закон!{S} Оно што Шаћир нареди т 
 молитве враћала би му се присебност, а дух се толико сталожио и укрепио, да је из храма излази 
о израза насртљивости, ипак напомиње на дух нешто сличан једва заузданом хату, који гризе жвале 
буку на кубурњаку.</p> <p>Лако узбудљив дух страсно је пламтео силином младићске бујности, која 
 се утиша од сувишне навале, која му је дух раслабљивала, све га је више захватала бујица очаја 
еше онај сан, што оживљава тело и свежи дух.{S} Узнемирена душа винула се из тамничких зидова,  
 и необичан умор савлађивали су узрујан дух, и његове мисли почеше се мало по мало мрсити, докл 
ажни поглед, из кога је избијао челичан дух, сад је толико малаксао, да је личио на смртно прос 
аред, у тренутку слабости, коју челичан дух у часу угуши.{S} Помисао на сутрашње муке није била 
ш маље на то, што су Станковићи немирна духа, те да Турди од њих зазиру.{S} Мањ ако није ту мрж 
довољство, што је, као изненадна олуја, духнуло изнад мирних кровова растрканих колебица и лубњ 
ема никакве помоћи?{S} Зар нам не можеш духовати греху?{S} Кажи какву хоћеш епитимију, примићем 
 друго да ми се потуца.</p> <p>Међутим, духовник је већ довео Дамљана, за чијим силавом блистах 
и дошао је Хаџи-Ђера овамо изненада.{S} Духовник му се није надао, али кад га је угледао, обрад 
ић.</p> <p>— Тише! — прошапута сељак. — Духовник нас неће причешћивати.</p> <p>— Ја ко? — одгов 
 и залаже их светим причешћем.</p> <p>А духовник утире убрусом уста њихова, у очима му сија неб 
ој, оче игумане, не коби више! — зајеца духовник, загрли Хаџи-Ђеру, па му и самоме грунуше сузе 
 боловима ода где је игуман.{S} Али кад духовник сасвим изнеможе и клону под ударцима бичева, о 
на срећу одржали још цели зидови, те је духовник како тако удесио да служи.{S} А Тодорова Субот 
о што бих се с њима здравио.</p> <p>Али духовник ни после овога разговора још за дуго не дође.{ 
целивати.</p> <p>Целе ноћи ни игуман ни духовник не сведоше ока на око.{S} Игуман је саветовао  
ао у цркву, да очита Подневну, приступи духовник и рече, да му је Милојева мати, Анђа, поручила 
 Када су везана игумана одвели, калуђер духовник изађе са искушеником и момком, <pb n="203" />  
p> <p>На манастирским вратима дочека их духовник, који баш тога часа беше свршио Вечерњу.</p> < 
 боли ли?</p> <p>— Мало, али ми је отац духовник засуо нечим и привезао.</p> <p>— Не бој се, пр 
вели: „Био је у Гукошу, баш кад је хаџи-духовник доведе“. <pb n="177" /></p> <p>— Наопако! — ви 
— Шта ћеш од мене?</p> <p>— Где је хаџи-духовник? — запита Милоје, а поглед му сева плахо.</p>  
мало.{S} Знаш ли, зашто ме је звао хаџи-духовник?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Тај не мирује.{S}  
овај, — Сад се сасвим опоравила.</p> <p>Духовник приђе Милоју са осмехом и пружи му руку.</p> < 
т не чује.</p> <p>— Ама, што ли то нема духовника, да се већ једном отпочне? — рече Мратић. — Ј 
благо растави.</p> <p>Старица је већ од духовника сазнала, ко јој је спасао Смиљу; те, кад угле 
 и шушкати око манастирских ћелија, али духовника нема те нема.</p> <p>А док су око ватара нест 
док су око ватара нестрпељиво изгледали духовника, неколицина њих, што су шушкали око ћелија, д 
 свећа ни кандило, а нема ни игумана ни духовника да се појаве.</p> <p>— Хајде, да их зовемо! — 
.{S} У манастиру не нађоше никога, осим духовника, који се клео, да од онога дана није видео Ха 
доше ока на око.{S} Игуман је саветовао духовника, како да оправи што је погорело, како да <pb  
уљу? — прену Милоје и пажљиво погледа у духовника.</p> <p>— А по чему зна Дамљан? — запита у ис 
 ридао на прагу спаљене богомоље, да се духовнику не учини дуго чекати, те и он изађе, да га по 
p> <p>Кад је мало одахнуо од пута, рече духовнику, да га почека у соби, докле се не врати; онда 
пелуку пиштоља. — Захвали се овоме хаџи-духовнику, што сам пристао да те позове.{S} А то знај:  
откуда ти овде, снахо?</p> <p>— Помажи, духовниче, по Богу да си отац!</p> <p>— Шта је? — запит 
људима.{S} Народ се заталаса.</p> <p>-— Духовниче! — проговори опет Мратић, а очи оборио земљи. 
ређати Бога!</p> <p>— Није од Бога, оче духовниче! — јекну старица, а отима се од жена, што је  
а, што га премераваху.</p> <p>— Па, оче духовниче, ја идем, али ето ме сутра до тебе, — одговор 
ен у груди Рупићу.</p> <p>— Помажи, оче духовниче! — запишта старица, која се иза све снаге бор 
е. <pb n="173" /></p> <p>— Праштај, оче духовниче, и хвала ти на хлебу и соли.</p> <p>— Богу хв 
 у Ср’јему Турцима!</p> <p>Али ако, оче духовниче, није најзгодније, да се започне са Алексом,  
еда у Рунића.</p> <p>— Помози Бог, хаџи-духовниче! — рече Рупић и приђе руци.</p> <p>— Бог помо 
кнезове, <pb n="229" /> а за тебе, хаџи-духовниче, спремили су, да те сутра на Азни обесе.</p>  
— Велиш ли?</p> <p>— Оне ми цркве, хаџи-духовниче, овако је, како ја кажем.{S} Нама је свима до 
и.<pb n="6" /></p> <p>— Истина је, хаџи-духовниче, грешно је клати се, али зар Гагићи нису први 
и закрвили села.</p> <p>— Тако је, хаџи-духовниче; али, бој се, то ћеш тешко успети.{S} Рупић н 
и стаде пред излаз.</p> <p>— Кући, хаџи-духовниче.</p> <p>— Још не, докле не свршимо овде.{S} Е 
— Пст! — одговори сенка. — Ја сам, хаџи-духовниче.</p> <p>— Ко си ти?</p> <p>— Лазар Степојев,  
еси ли ти, Павле?</p> <p>— Ја сам, хаџи-духовниче.</p> <p>Игуман се чисто обрадова, пође им на  
ка на ове речи.</p> <p>— Ја лажем, хаџи-духовниче? — упита, а исколаченим очима мери игумана.</ 
а Степојевића.</p> <p>— Јесте, он, хаџи-духовниче! — одговори овај. — И то је на његов миг урад 
су ћутали.</p> <p>— Ти си ме звао, хаџи-духовниче? — рече Рупић, а глас му чисто дрхти с потајн 
 и приђе игумановој руци:</p> <p>— Хаџи-духовниче, пођи и ти с нама?</p> <p>— Бог нека се смилу 
м прискочи. — Јеси ли ти?</p> <p>— Хаџи-духовниче! — одазва се Станојка, гледајући узбуђено у л 
> <p>Павле и Ђура очевидно беху клонули духом.{S} Они су се, као и Ђорђе и Катић надали; да ће  
 још више саманта и он ником пониче.{S} Душа му малакса, а снага га издаде.{S} Помисао, да ће з 
ога живота.{S} То је све што је моје, а душа је Божја, њу ми ваља чисту вратити Богу.</p> <p>—  
{S} Дан и ноћ патим од јада и невоље, а душа ми пишти као гуја у процепу, кад само погледам шта 
 у овом пустом дворишту, где се ни жива душа не чује.{S} Високи крстови, што су се за црквом ра 
ином веје одозго.{S} Не чује се ни жива душа.{S} Лескова честа украј пута повила гранчице под с 
небо. — Ти бдиш и видиш, у тебе се узда душа моја, победо моја!</p> <p>А у томе часу лак ветрић 
о зајеца и сузе јој грунуше.{S} Клонула душа није имала више снаге, сузе су јој биле последње о 
нило између незнани и јаве.{S} Узрујана душа није га остављала ни сада.{S} У њојзи се ређаху ст 
ило само за један тренутак.{S} Узрујана душа размахнула је у њојзи као олујина, па као што ова  
живљава тело и свежи дух.{S} Узнемирена душа винула се из тамничких зидова, па докле је тело по 
беше само машта, што је запали измучена душа, да се, колико толико, разгали; то је био сан, што 
ре се лицем по земљи.{S} У часу спасења душа му се испунила молитвом захвалности, па, докле су  
>— Збогом, снахо, и аманет ти ова стара душа.{S} Пази је као мајку.</p> <p>Снаси ударише сузе н 
ић страшљиво, а чисто осећа, како му се душа скупила у један кутић, па се начинила мања од мако 
 <l>Сали-Ага, дика наша:</l> <l>„Сад ми душа барјам има,</l> <l>Кад ми млада коло води.“ </l> < 
х.</p> <p>— Ама, ко га уби, проклета му душа!</p> <p>— Ко? — одговори кнез. — А ко ће други, ак 
— Зар мати?</p> <p>— Рупић, проклета му душа! — одговори место девојчета Станојка, јер Смиља од 
ово сви у један глас говорили.</p> <p>— Душе ми, браћо, ја му ни за живу главу не смем више оти 
истрже из руку, ускомешала му је из дна душе јед, који га је толико давио, да, му се чинило, е  
ки игуманов поглед прозирао је у њихове душе, али тамо не беше ни једнога топлијег местанцета.{ 
касали, па је трчала за њима, колико је душе имала.{S} Сила очајања удвостручила је њезину снаг 
 шум, узноси даље, тихо се доима људске душе, а срце ни само не зна, како заплива у ове таласе, 
 Његови би момци попљачкали све до голе душе у одметниковој кући, кућу би му запалили, браћу и  
и у хан или на Рудник.</p> <p>Саломљене душе и претрнула од страха седе на банак огњишта, па се 
омисли, да се у селу могло наћи крштене душе, која ће свога свештеника одати <pb n="185" /> Тур 
 игуманова клону на груди.{S} Из дубине душе поче осећати, како је и тешко и стрмо, кад се пође 
авађене.{S} То мирење, избављање невине душе, коју хтедоше потурчити, и његов договор да преда  
груди рајине, а песма његова доимала се душе слушалаца, који, слушајући славу дедова, тешко узд 
аш и сам, честити ага, како је: два без душе, а трећи без главе; па као мислим, у свету је дост 
зао да је Смиља спасена, а она; као без душе, потрча овамо, да је види.</p> <p>— Најо! — врисну 
 и онога света, не одаји кћери, не губи душе!{S} Јер одаш ли њу, ти си издала -Христа Спаса, из 
несрећну мајку, како се ломи, — не губи душе, не турчи Смиљку.</p> <p>Старица клону.{S} Сад виш 
 скида! <pb n="204" /></p> <p>— Не губи душе, — одговори калуђер, а сав цепти од туге, гледајућ 
м, а у исти мах осети, како се у дубини душе проломи онај тешки облак, што га је до мало час гу 
гне! — застења Рупић.</p> <p>— Не греши душе, Рупићу, — одговори игуман. — Гагићи нису убили Ми 
те, па можеш рећи Рупићу, нека не греши душе о другога.{S} Ја већ не могу!{S} Пријатељи смо с Г 
крсти се, очита кратку молитву за покој душе, обиђе целу трпезу, прекади људе, хлебове и јела,  
а, што су гости донели на даћу за покој душе.{S} Један од сељака прихваташе торбу, па, тако ред 
в, те не оде онамо, где се сада у покој душе убијенога скупљају на даћу, па да и на томе месту  
ачке.{S} И стаде му чудно, како је имао душе да досада мрзи ову старицу, која, као и његова мај 
 свуда је видео муке и немоћ.{S} Он, до душе, није ни помишљао да остави ствар и да мирно гледа 
{S} Оно субаша је Турчин, ама не губимо душе, данас сутра ваља нам свима мрети.{S} Игуман је и  
овати, дубоки поглед, што прозире у дно душе и збуњује, учинио је и овога пута своје.</p> <p>Ха 
 да си ми скинула Бог зна какав терет с душе.{S} Ево па!{S} То нека ти је само тек ’нако, мало  
в изразити поглед чисто зарони у дубину душе Гагићеве.</p> <p>— Распитује, шта радиш овде у ман 
амо је тешко дисао од силна напрезања и душевна узбуђења.</p> <p>— Па онда утувите добро!{S} Не 
ти тамо три дана и три ноћи, као понуда души, која за то време облеће око некадањег станишта.</ 
ти с нама?</p> <p>— Бог нека се смилује души покојниковој! — одговори игуман. — Ето вам оца зак 
} Жеља и сумња сукобиле су се у његовој души као супротни таласи, што су запљускивали то амо то 
24" /></p> <p>— Мир праху твоме и покој души! — прошапута игуман и благослови узнемирене кости  
 ипак у тој сатрвеној и од јада уморној души нашло се места, да и овај ударац осети.{S} Сад виш 
?</p> <p>— Велим, лакнуће и оној старој души, ако и тебе види на даћи.</p> <p>— Е, мој Рупићу,  
се још данас залегла у њему, рила је по души као црв, па у колико је заборављао на своју судбин 
 игуман.</p> <p>Старица задрхта...{S} У души јој се поче потајно разведравати, а што је више гл 
и на земљи, већ да лебди у ваздуху, а у души му наста тако лако и драго, тако мило, да би у ово 
 и милина.</p> <p>Слика, што залелуја у души игумановој, била је тако живахна и свежа, да он у  
зређивати.{S} Зрачак му наде затрепта у души, и он спокојније одахну.{S} Али што више залази, с 
ме погледу могло се опазити, да му се у души није стишало.{S} Разговарају тако, кад тек одједар 
ера, а у очима му се види, како му се у души комеша: или да се стровали, или да речима опали.</ 
сав јед и жестина, што су се комешали у души после оног сукоба са сестрићем, пређоше на игумана 
и у ћелију.{S} У колико му је лакнуло у души, што се и овако уверио, да је Гагић истину казао,  
ломила га је сасвим, а утисци, што му у души остадоше гледајући Станојку и коло девојака, чисто 
евојчета, које му је толико прионуло за душу, као да му је рођено.</p> <p>— Ето, — продужи суба 
ла тело, у толико му је више подгризала душу недоумица: како ће се најзад све ово свршити, шта  
рње и црње пред очима представља.{S} На душу му се свалио тежак терет, а мисли, што преплећу, у 
уше, јер осетише, да им законик меће на душу терет црњи од најцрње епитимије, што је траже.{S}  
!{S} Ујак си ми, па пећу да те мичем на душу.{S} Али чујем ли, да одсада ма шта плетеш са субаш 
уо од неког терета, што му се свалио па душу, па га притискује, те му не да дахнути.{S} А то не 
 узбуђења, — то мене сатире, то ми чупа душу.{S} Кад је њему милији живот и од образа, кад прим 
и.</p> <p>Али ни ове речи не заталасаше душу њихову.{S} Тврда, ледена кора ухватила се око ње.< 
а се прибере и оснажи, да укрепи срце и душу, Хаџи-Ђера је улазио у цркву, па је у тишини и мол 
нога осећања, што му је опхрвало срце и душу и помутило сваку другу помисао, осим једне која га 
адна нада, која му, у ономе часу, озари душу, те у њој угледа необичан сан, што га тако дуго са 
, ти си издала -Христа Спаса, издала си душу своју и своје деце сотони, и ти ћеш се у љутим мук 
вуку једну жртву, да је потурче, да јој душу упропасте.</p> <p>Као оловна крупица поче га прити 
и у манастир.</p> <p>— И ето, где човек душу изгуби!{S} Заплете се, као нико његов, у сатанине  
који као муња севаше на агу, ледну га у душу.</p> <p>— Хајде, прођи се, човече! — одговори Сали 
 од ове немиле слике, што се заронила у душу, па је сатанским канџама чупа и раздире.</p> <p>Ме 
дубљеним погледом, који чисто продире у душу кад погледа, дошло је овога пута блеђе.{S} Колико  
p> <p>— Зар да изгубиш и своју и његову душу?</p> <p>— Обесиће га!</p> <p>— Посветиће се!</p> < 
божна молитва блажила је по мало његову душу, крепила га, и најзад, кад осети да је ишчезла сва 
лопити.{S} Чудна лакота обузе игуманову душу и њему заигра у грудима од необичне милине.{S} На  
љади, а то му је тако годило. „За твоју душу, бато!“ узвикну и руком стисну јабуку на кубурњаку 
г, по чему ће Учитељ, познати мученичку душу свога ученика.</p> <p>То што ће се десити с њим ни 
апуће, нису више у стању, да усталасалу душу умире.{S} Молитва га је увек тешила, уливала му на 
 тренутак преварена очекивања узмути му душу, стрпљење га изневери и он скочи са седишта.</p> < 
а пресвиснути.{S} Ова помисао узмути му душу, у грлу га поче гушити и он скочи са седишта.</p>  
ћ. — А ваљада нећеш да оставимо крштену душу, да је вуци раздиру.</p> <p>— Па, учини како знаш! 
ву, која мољаше Бога, да заштити невину душу од искушења и да његовим мукама исцели окужени нар 
ама, које нису могле да сачувају невину душу, да не пропадне?{S} Хоће ли и после тога одговорит 
на спасење и окрепи, да своју и кћерину душу сачува од вечне пропасти.{S} Усне јој почеше шапут 
у, овеселише и разгалише његову суморну душу.{S} Он се прекрсти, паде на колена и простре се ли 
ста.</p> <p>Тежак терет мучио је Рупићу душу, а што су се ближе примицали хану, све га је више  
Станковића, те измећариш субаши и губиш душу, заслужио си, да те без икакве милости казним.{S}  
језиком.</p> <p>— Онда ћеш нам ти рећи, ђе је Смиља?</p> <p>Старац се узврпољи.{S} На лицу му с 
ожицу према везаноме. — Дедер нам реци, ђе си склонио чељад?</p> <p>— Среће ми, ага, у Ваљеву с 
p>— Шта чиниш, чапкун бре, тамокана?{S} Ђе ти је шаркија?</p> <p>— Удри, бива, али ону стамболс 
оноша дође.</p> <p>— А камо игумана?{S} Ђе се он забио?</p> <p>— У селу је, честити ага; разбол 
>— Лажеш, незевенк, бре! — плану ага. — Ђе је Смиља?!</p> <p>— Убиј, ага, али не лажем! <pb n=" 
 Суља.</p> <p>Шибачи стадоше. </p> <p>— Ђе је Смиља? — запита ага попово.</p> <p>— Убиј, ага, а 
— простења старац, — она је...</p> <p>— Ђе?</p> <p>— Тамо, — одговори чича-Боца, да се једва чу 
 нисам крив! — преклиње Јован.</p> <p>— Ђе је Смиља?</p> <p>— У Ваљеву је.</p> <p>— Удри!{S} Де 
 улазе у кућу као пријатељи.</p> <p>— А ђе је онај други? — запита Шаћир, улазећи у кућу, и пог 
агић им прислуживаше ракију.</p> <p>— А ђе су ти чељад? — запита Шаћир, коме већ поче бивати не 
жеш!{S} Она је овђе неђе, а не речеш ли ђе је, листом ћете изгинути.</p> <p>Дели-Боца се само с 
мњали, да одржавају везе са аустријским ђенералима.</p> <p>Кнезови су осећали ову сумњу, па как 
РПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 90</p> <p>ХАЏИ - ЂЕРА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Драгутин Ј 
 зверају.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Сви!{S} Ђера, Гагићеви, сви!</p> <p>Шаћир скочи као помаман и с 
 и да ми редом побројиш све оне, којима Ђера одлази и који њему долазе.</p> <p>— Хоћу, ага!</p> 
у да си отац!</p> <p>— Шта је? — запита Ђера, па је приведе огњишту и спусти на столичицу.</p>  
ни крену у Зеоке, кнезу Станоју.{S} Кад Ђера угледа Гагићку онако сломљену и узрујану, скочи да 
> <p>— Па, ти си ме звала нешто? — рече Ђера седајући.</p> <p>— Прости! — одговори ова. — Слаба 
 мраку.</p> <p>— Чудна посла! — помисли Ђера, на се врати у ћелију.{S} У колико му је лакнуло у 
егне.</p> <p>— Хоћу, Рупићу! — одговори Ђера. — Па како би?{S} Зар не пострада?</p> <p>— Па, да 
<p>Баш се у то доба био вратио и игуман Ђера с хаџилука.{S} Кад је видео, како између две најви 
о бити само Хаџи-Ђера.{S} Па онда, Хаџи-Ђера је једини оне ноћи чуо из Шаћиревих уста камо ће.{ 
ion" /> <p>Докле су Турци спавали, Хаџи-Ђера је седео за столом у својој ћелији брижан и замишљ 
е зимско јутро било доста студено, Хаџи-Ђера га није осећао.{S} Необична ватра обузела је цело  
ајући кроз решме у густу вејавицу, Хаџи-Ђера је покушавао <pb n="12" /> да бар за који часак за 
е и оснажи, да укрепи срце и душу, Хаџи-Ђера је улазио у цркву, па је у тишини и молитви пробав 
 шта до мало час није веровала.{S} Хаџи-Ђера је, дакле, истину говорио.{S} Нису Гагићи убили ње 
упа на манастирским вратницама.{S} Хаџи-Ђера седео је још у ћелији и према запаљеној воштаници  
 главом, али не одговори ништа.{S} Хаџи-Ђера позва искушеника и посла га Рупићу, да га одмах по 
звадио један савијутак хартије.{S} Хаџи-Ђера узе писмо, оде према воштаници, па га отвори.</p>  
ји што се чуло одмерено ходање.{S} Хаџи-Ђера није могао ни тренути.{S} Бурно осећање, што га је 
још се једном склизну и помаче.{S} Хаџи-Ђера се трже и зачуђено поче разгледати.{S} И збиља, ка 
ди што су Турци одавна меркали.{S} Хаџи-Ђера је допао њихових шака, а оно што се о њему сазнало 
S} Успут су ова тројица ћутали.{S} Хаџи-Ђера је претурао мучне мисли.{S} Очевидно је био још по 
стом месту, одакле су започели.{S} Хаџи-Ђера је одбијао сваки покушај: он је врло добро осећао, 
е хатове, па их почеше седлати.{S} Хаџи-Ђера је за то време ушао у собу агама, да им назове доб 
 и снага је већ почела слабити.{S} Хаџи-Ђера спомену Бога, зажмури и отпусти руке.</p> <p>Паде. 
роз кулу одјекују тешки кораци.{S} Хаџи-Ђера као да угледа витеза у челичну оклопу, са шлемом н 
 манастира промаче некаква сен.{S} Хаџи-Ђера отшкрину још мало, таман толико да прође, на онда  
ости само кршио прсте и плакао.{S} Хаџи-Ђера му рече, да је дошао само да обиђе манастир и да с 
, докле се ово у хану дешавало.{S} Хаџи-Ђера је довршивао молитву.{S} Баш када је ухватио руком 
су према њима прекрштених ногу.{S} Хаџи-Ђера је с неком зебњом очекивао да чује, откуда у ово д 
д више није ни мислио о Милоју.{S} Хаџи-Ђера постао је чвор овога сплета, а мржња, што је мало  
 почеше се оправљати да путују.{S} Хаџи-Ђера је био толико обазрив, те им не даде да иду друмом 
е женска прилика и потрча њему.{S} Хаџи-Ђера чисто претрну.</p> <p>То је била Станојка.{S} Баш  
како гологлава прилази игуману.{S} Хаџи-Ђера стоји као скамењен, али му на лицу трепери изненад 
атић.</p> <p>— Хаџи-Ђера.</p> <p>— Хаџи-Ђера?! — гракнуше сви у чуду.</p> <p>— Откуда он овамо? 
ахијски миг ваљало смаћи.</p> <p>— Хаџи-Ђера... један!{S} Оба Гагића... три! <pb n="160" /></p> 
него она подмуклица тамо.</p> <p>— Хаџи-Ђера?! — заплете Рупић, а соба му се започе окретати на 
Ја ко? — одговори Мратић.</p> <p>— Хаџи-Ђера.</p> <p>— Хаџи-Ђера?! — гракнуше сви у чуду.</p> < 
p> <p>Турци прионуше око вечере, а Хаџи-Ђера и калуђер изађоше у трем, па отуда на двориште.{S} 
оме што им игуман мало час рече, а Хаџи-Ђера стао насред ћелије, прекрстио руке на прса, која с 
 што их овде гледам?</p> <p>Никада Хаџи-Ђера није изгледао смелији, него што је био у овоме час 
ићу, које ми добро доносиш? запита Хаџи-Ђера, кад седоше у ћелији према распаљеноме мангалу. <p 
 о теби.</p> <p>— О мени? — запита Хаџи-Ђера, и његов изразити поглед чисто зарони у дубину душ 
ане?</p> <p>— Где си био? — запита Хаџи-Ђера, место одговора, а не скида погледа с њега.</p> <p 
/></p> <p>— Куда, Рупићу? — запита Хаџи-Ђера и стаде пред излаз.</p> <p>— Кући, хаџи-духовниче. 
p>— А колико имаш таквих? — запита Хаџи-Ђера, који је пажљиво слушао. — Бирчанин, један... па о 
.</p> <p>— Како је детету? — упита Хаџи-Ђера.</p> <p>— Добро, хвала Богу? — одговори овај, — Са 
вејавици.</p> <p>Као скамењен оста Хаџи-Ђера, немо гледајући за одлазником, па, тек кад Гагић п 
уна.{S} После свршене службе изађе Хаџи-Ђера пред царске двери с путирем у руци.{S} На њему се  
они пред ћелију, а из ћелије изађе Хаџи-Ђера.{S} Мратић сними фес и приступи руци; а за њим ост 
иним људма!{S} Па сад нека ми дође Хаџи-Ђера, да мири крв!</p> <p>Тако се разговарало око Гагић 
ad>2.</head> <p>Тешко замишљен уђе Хаџи-Ђера у своју ћелију.{S} Његово бледо лице с кратком про 
а су га све више утврђивали, да је Хаџи-Ђера увукао потајно његова сестрића у своје замке, а ов 
можда и зато, што је осећао, да је Хаџи-Ђера једини, који га може заклонити испред турске освет 
 У ономе претуру сазнали су, да је Хаџи-Ђера побегао из куле, обио Шаћиреву кућу, украо Гагићев 
ало нестрпељиво жуборити.{S} Да је Хаџи-Ђера овде, служба би се још у први освит почела.</p> <p 
<p>— Како ти је, ћери? — запита је Хаџи-Ђера брижно, па очинском нежношћу, која је чисто преобр 
/p> <p>Обојица су ћутали, докле је Хаџи-Ђера говорио.{S} Гагић седи, а Рупић стоји и јетким пог 
/p> <p>На улазу дворишта стајао је Хаџи-Ђера.{S} Снаха притрча вратницама, отвори их и приђе ру 
амо.</p> <p>Тако узрујан стајао је Хаџи-Ђера пред решметом мрачне ћелије и расејано гледао у гу 
</p> <p>Као муњом ошинут стајао је Хаџи-Ђера и заципљено гледао у прецеђено лице очајне мајке.{ 
ов, у сатанине замке! — шапутао је Хаџи-Ђера, па, што је даље одмицао, све је журније ишао.</p> 
твари тај грех и срамоту осећао је Хаџи-Ђера дубоко, то га је тиштало и распињало, то му није д 
 по ватри.</p> <p>Те ноћи дошао је Хаџи-Ђера овамо изненада.{S} Духовник му се није надао, али  
пажљиво се загледаше у зид, где се Хаџи-Ђера чисто смањио.{S} Опазиле су га.</p> <p>— Пст! — уч 
!</p> <p>Међутим, камен, о који се Хаџи-Ђера и сад одупирао, још се једном склизну и помаче.{S} 
а се чува заседе.</p> <p>И тако се Хаџи-Ђера мучио, да пронађе конац загонетки, али што год се  
 као и Ђорђе и Катић надали; да ће Хаџи-Ђера прихватити њихову мисао, па, како је у своме крају 
или.</p> <p>О свему томе знао је и Хаџи-Ђера, па је зато и послао чобанина у Дић, јер се домишљ 
им говори.</p> <p>Од дана до дан и Хаџи-Ђера је бивао све усамљенији.{S} Само о празницима и ка 
 те потражим.{S} Хајд’мо.</p> <p>И Хаџи-Ђера се окрете назад.{S} На дворишту изађе манастирски  
а оста још само нешто пухора, који Хаџи-Ђера машицама растури.</p> <p>— Мучан посао, Павле! — у 
 <p>Суморан и замишљен, опет стоји Хаџи-Ђера у својој тамници и укоченим очима гледа у тврде зи 
алакање.</p> <p>— Турци! — помисли Хаџи-Ђера и хтеде да изађе. <pb n="246" /></p> <p>Али већ бе 
је ага Џинић.</p> <p>— Он? — учини хаџи-Ђера, па чисто заципљен разрогачи очи на Степојевића.</ 
к добрима, честити ага! — одговори Хаџи-Ђера, па, метнувши руке на прса, ниско се поклони.{S} Ш 
<p>— Немам ти шта рећи! — одговори Хаџи-Ђера мрко.</p> <p>— Много ми се хасиш, дервишу.{S} Али  
ма!</p> <p>— Биће, ага, — одговори Хаџи-Ђера.</p> <p>— Па сутра, ако Бог да, да отпочнемо, ја!< 
 људи који беде невина, — одговори Хаџи-Ђера, па се и сам мало насмеши.</p> <p>Међутим, ракија  
 те да им тако говорим, — одговори Хаџи-Ђера нешто плаховитије, него ли што је до мало час одго 
хо, и она ће те спасти. — одговори Хаџи-Ђера. — Не брини, ти се нећеш више ни враћати ономе жал 
, — а што тако, болан?</p> <p>Ћути Хаџи-Ђера, а у очима му се види, како му се у души комеша: и 
има, где вам онаки крмци, као овај Хаџи-Ђера и онај Хаџи-Рувим из Боговађе, причају којешта, шт 
чана умешан, то је могао бити само Хаџи-Ђера.</p> <p>Али ма колико се ова сумња гранала у његов 
а ко умешан, то би могао бити само Хаџи-Ђера.{S} Па онда, Хаџи-Ђера је једини оне ноћи чуо из Ш 
ство!</p> <p>— Несрећниче! — плану Хаџи-Ђера, који до овога часа савлађиваше гнев. — Тешко теби 
 места.</p> <p>— Станојка! — викну Хаџи-Ђера полугласно, кад им прискочи. — Јеси ли ти?</p> <p> 
<p>— Мучан посао, Павле! — уздахну Хаџи-Ђера. — Кнезови су изгубили главе.{S} Кога да позовем?  
аћа.</p> <p>— Црни дани! — уздахну Хаџи-Ђера. — Знају Турци, да им ни Бирчанин ни Алекса не мог 
есам на муке!</p> <p>На ову претњу Хаџи-Ђера подиже главу и смело погледа.</p> <p>— Можеш, ага, 
му зна Дамљан? — запита у исти мах Хаџи-Ђера и заста да чује.</p> <p>— Враћао се тамо, па је по 
ећи и уверење, да је то учинио баш Хаџи-Ђера.{S} Што је тако одмах посумњао на њега, долазило ј 
.“ </l> </quote> <pb n="214" /> <p>Хаџи-Ђера сетно пониче.{S} Оборених очију ишао је напред.{S} 
сведока, с Богом разговара!</p> <p>Хаџи-Ђера се ипак удуби и замало заборави на све.{S} Побожна 
p> <p>— Турци, оче игумане!</p> <p>Хаџи-Ђера се брзо диже, метну камилавку на главу и похита вр 
> <p>— Ко је убио Милоја...</p> <p>Хаџи-Ђера задрхта.{S} Сад ће бар дознати оно, што га је као  
х недара и готово полунага.</p> <p>Хаџи-Ђера и нехотице погледа у ову младицу, али се усплахире 
рунуше га песницама у леђа.</p> <p>Хаџи-Ђера погледа у небо, онда, потиснут од ове гомиле, уђе  
јаних ага и њихових момака.</p> <p>Хаџи-Ђера се склонио у своју ћелију, па, докле је весеље бес 
еда не скида с његова чела.</p> <p>Хаџи-Ђера покуша да се дигне с пода и — пробуди се.{S} У кул 
 и не приклања ухо вратима.</p> <p>Хаџи-Ђера се намргоди, кад га угледа, али се у мах прибра, п 
оме месту приковала Рупића.</p> <p>Хаџи-Ђера приђе Милоју, дохвати га за главу, па га пољуби у  
а снаха, а дрхће од страха.</p> <p>Хаџи-Ђера прође мимо њу.{S} Он је приметио неку усплахиренос 
инио је и овога пута своје.</p> <p>Хаџи-Ђера, без и једне речи, изађе из куће, па се лаганим ко 
ка пропадне? — упаде Павле.</p> <p>Хаџи-Ђера чисто плану.</p> <p>— Не!{S} Ја нећу да пропадне.{ 
њ, да га ишчупа и прождере.</p> <p>Хаџи-Ђера се стресе, брзо навуче ћурак преко мантије и похит 
 су овога пута из Јасенице.</p> <p>Хаџи-Ђера је лагано читао писмо.{S} Тек покаткад задрхти му  
 Љига моћи ма шта започети.</p> <p>Хаџи-Ђера је замишљено ходао лагано по својој ћелији.{S} Оно 
есе се Рупић игуману у очи.</p> <p>Хаџи-Ђера га само мрко погледа, те Рупић нехотице устукну.{S 
ка пружи по један сребрњак.</p> <p>Хаџи-Ђера прими сребрњаке и задену их за појас.</p> <p>— Хај 
 запита подругљивим гласом.</p> <p>Хаџи-Ђера стоји клонуле главе и оборених очију.</p> <p>— А т 
те је од литре меса очувао.</p> <p>Хаџи-Ђера опази у чему је ствар.{S} Он приђе Рупићу и стаде  
а гледамо како да умакнемо.</p> <p>Хаџи-Ђера тужно погледа у девојче, што се прибило уза њ и чв 
 Турака улетела је у цркву.</p> <p>Хаџи-Ђера се окрете часној трпези и распећу, прекрсти се, це 
го икоме у Колубари и Љигу.</p> <p>Хаџи-Ђера се тужно осмехну.</p> <p>— Тебе и Хаџи-Рувима пошт 
скушеник и похита у ћелију.</p> <p>Хаџи-Ђера и калуђер дочекаше незване госте у ходнику.</p> <p 
ланинским плећима отпочину.</p> <p>Хаџи-Ђера сео крај оџака, склопио обе руке међу колена, па т 
авославноме народу Јутрењу.</p> <p>Хаџи-Ђера се побожно прекрсти, благослови калуђера законошу, 
ош у Биограду, него Шаћиру.</p> <p>Хаџи-Ђера изађе.{S} Мрачан ходник с лучастим тмастима сводов 
, бива као влашка невјеста?</p> <p>Хаџи-Ђера с презрењем погледа у Турке.</p> <p>— Ене де? — За 
е са оборкнезом Бирчанином?</p> <p>Хаџи-Ђера замишљено пропушта између прстију зрно по зрно сво 
ога Дамљана, да се одметну?</p> <p>Хаџи-Ђера не одговори ништа.</p> <p>— Пак, ондакара, бива, д 
ало заваљени на шарене јастуке.{S} Хаџп-Ђера и калуђер седели су према њима прекрштених ногу.{S 
ува...</p> <p>— Од Гагића! — упаде Хаџп-Ђера. — Знао је он, да ће Милан то већ казати у селу, < 
 руку на дахијског човека.{S} Осим Хаџи-Ђере, на кога је увек сумњао, да ће тај једнога дана, к 
 што сумњао.{S} А и Гагиће је прибројао Ђери само зато, што је знао, да игуман не избива из њих 
и сувише занети својим мислима.{S} Хаџи-Ђери је изгледало као да је сам Бог удесио тако, да Мил 
роз таму, и мрак чисто зашушта.{S} Хаџи-Ђери се учини, као да чује шум подземних сени, што се н 
гла отићи мањ у манастир.</p> <p>— Хаџи-Ђери?</p> <p>— Ја!{S} Њему све жене трче, кад их ма шта 
илици никад не послушаше.{S} То је Хаџи-Ђери тешко падало.</p> <p>Нелагодно осећање будило се у 
а догађаја није се ништа чуло ни о Хаџи-Ђери ни о осталим бегунцима.{S} Шаћир је слао људе на с 
ише, он је потпуно и слепо веровао Хаџи-Ђери, да Милана није убио нико од Гагићевих; у то је ве 
 <p>Као стрела трчала је она право Хаџи-Ђери, али још није прешла ни половину одстојања, а стиг 
газе.</p> <p>— Захвалимо се за ово Хаџи-Ђери и Гагићима! — подвикну Рупић, који баш тада дође,  
оване, јаох, кућо материна!</p> <p>Хаџи-Ђери стадоше очи па овај јаук.</p> <p>— Ама шта је?</p> 
, која сва дрхташе од зиме.</p> <p>Хаџи-Ђери би чудно откуда она сад овде.</p> <p>— Па, које до 
ана и како су кућу спалили.</p> <p>Хаџи-Ђери се сави око срца, кад зачу шта је било с Јованом.{ 
 па тек ондакара на Рудник.</p> <p>Хаџи-Ђери се стеже у грудима, кад зачу овај одговор.{S} Турц 
о морала сам до мало час чекати.</p> <p>Ђери се окрете кућа.{S} Шта сад да ради?{S} Ако је Рупи 
га Џинић.</p> <p>Изненадни долазак Хаџи-Ђерин и овај разговор утишаше Милоја, те се мало по мал 
страдати.</p> <p>А докле је у селу Хаџи-Ђерин грех са сваке стране обртан и претресан, дотле је 
н зрачак наде лебдео је пред очима Хаџи-Ђериним, докле је пртио с Милојем кроз узану долину и м 
 се виђене куће покавже, учини, те Хаџи-Ђерино мирење не успе никако.{S} После неколико дана Ст 
ме ко му је донесе златом одмерити Хаџи-Ђерину главу.{S} Али ко је могао обиграти све планине и 
га може много јефтиније стати, ако Хаџи-Ђерину намеру ода Турцима.</p> <p>— Може и тако бити, — 
још се једнако говорило о одвођењу Хаџи-Ђерину, хајдуцима што заноћише у манастиру,<pb n="209"  
лео да се на овоме месту састане с Хаџи-Ђером, кога, као и његов ујак, није марио.{S} Тек на до 
 манастиру.</p> <p>Тамо је затекла Хаџи-Ђеру с Павлом и Ђуром, који су само очекивали да руднич 
њу највећи део одговорности пао на Хаџи-Ђеру.{S} Многи, а нарочито Рупић, бацали су сву кривицу 
p>Пред источном кулом расконопчише Хаџи-Ђеру, одрешише му руке, које беху наопако везане, па га 
 врло расположен.{S} Турци уведоше Хаџи-Ђеру.</p> <p>— Ошђелдум, Хаџија, ошђелдум! — викну Шаћи 
аз досаде, кад уз огњиште угледа и Хаџи-Ђеру.{S} Игуман је приковао поглед у његове очи, па га  
е силна, да је на сву меру мрзео и Хаџи-Ђеру.{S} А та је мржња расла све више, у колико је осећ 
Добра ти вечер, хаџија! — поздрави Хаџи-Ђеру Шаћир-ага. — Јеси ли рад гостима?</p> <p>— Увек до 
би више! — зајеца духовник, загрли Хаџи-Ђеру, па му и самоме грунуше сузе.</p> <p>Тек тада се и 
твој пријатељ, ага Џинић.</p> <p>Милоје ђипи:</p> <p>— Оче игумане, живога ти Бога, је ли то ис 
че и притрча да прихвати коња.</p> <p>— Ђит бре, домуз! (Вуци се, свињо!) — осече се Рамо, а Су 
о, али ћеш, бели, на Рудник!</p> <p>Под ђоновима црвених чизама шкрипи снег, што се од сунчева  
ман и пољуби се с њима. — Поздравите ми Ђорђа и Катића и реците, нека се, у име Бога, спремају. 
се кнезови плаше, овде се народ крви, а Ђорђе тражи да кнезове наговори, а народ подигнем.{S} Л 
е више гложе. <pb n="143" /></p> <p>— А Ђорђе се највише уздао у тебе, — одговори Павле. — Вели 
у грозничавом ватром севале.</p> <p>— И Ђорђе мисли, — продужи игуман тихо, — да ће кнез Алекса 
беху клонули духом.{S} Они су се, као и Ђорђе и Катић надали; да ће Хаџи-Ђера прихватити њихову 
е глобе. <pb n="181" /></p> <p>— Е, мој Ђорђе, жалосно сам ти ја уздање у овом народу! — уздахн 
 урвина и стрмих кршева, састајала се с Ђорђем и његовим друговима, чије оружје трептијаше неко 
 доспео.{S} Она молитва на гори, порука Ђорђу, непоуздано Смиљкино скровиште, неуспели покушај  
 наговори, а народ подигнем.{S} Лако је Ђорђу; он је хајдук, па, ако не успе да народ подигне,  
дне?{S} Хоће ли и после тога одговорити Ђорђу као синоћ?</p> <p>— Не, не! — викну одлучним глас 
да радовао, кад би нешто смео да поручи Ђорђу и осталима, да им каже: „Почињите, ја сам спреман 
.{S} Занемио би, море, као невеста пред ђувегијом.</p> <p>Весео смех одазва се на ове речи.{S}  
угога.<pb n="137" /></p> <p>Његов друг, Ђура Милутиновић, је са Грахова, али је са својим гусла 
.</p> <p>— Па шта мислиш сада? — запита Ђура, намештајући под главу пањић, који је покрио краје 
ње.</p> <p>Чим је Рупић отишао, Павле и Ђура почеше се оправљати да путују.{S} Хаџи-Ђера је био 
злегала са игуманових усана.{S} Павле и Ђура устали, снимили фесове и скрушено ником поникли.{S 
у се по главама ове тројице.{S} Павле и Ђура замишљено преврћу по памети о ономе што им игуман  
арали, али и на крају разговора Павле и Ђура били су на оном истом месту, одакле су започели.{S 
во!</p> <p>— Амин! — одговорише Павле и Ђура, па се и они прекрстише и дубоко поклонише пред св 
у, у којој се сада налазе.{S} И Павле и Ђура долазили су овога пута из Јасенице.</p> <p>Хаџи-Ђе 
нина иде стотину Рупића.</p> <p>Павле и Ђура очевидно беху клонули духом.{S} Они су се, као и Ђ 
ио је Павле Поповић из Вранића, а други Ђура Милутиновић са Грахова.</p> <p>Обојица су била поз 
.</p> <p>— Може и тако бити, — одговори Ђура сетно. — Алекса је на љутој невољи, као и војвода  
колико? — запита слепи.</p> <p>— Јесмо, Ђуро, — одговори вођа; — још мало, па ћемо и у манастир 
<p>Тамо је затекла Хаџи-Ђеру с Павлом и Ђуром, који су само очекивали да руднички Турци оду из  
ним слепцем?{S} Мислиш ли да се не зна, е је то био главом Павле Поповић.{S} И откуда да ти тај 
ај одговор био му је довољан, да позна, е Турци не улазе у кућу као пријатељи.</p> <p>— А ђе је 
 се пожале коме, само да се не посумња, е спрежу с рајом, да је узбуне.{S} Народ се више ни у к 
а није свикла на разговоре.</p> <p>— Е, е, нека је само жива и здрава! — одговори Шаћир, додавш 
, да ће ми брат прогледати.</p> <p>— Е, е, одговори Џинић, — а шта му је оно у торби?</p> <p>—  
ише да посумња и за остале затворенике, е су и они ово дело извели.{S} Дахијски Турци, кад год  
, притискивао и давио, да јој се учини, е ће се угушити, ако бар једаред не уздахне.</p> <p>— Ј 
Турске ми вјере, смио бих се заклијети, е нас је овај влашки домуз слагао.{S} Не море бит’ друг 
би ни прстићем мрднуо, само да је знао, е Рамо њу носи.</p> <p>Мучен оваквим мислима, чисто се  
бивати тако несносна, да јој се чинило, е ће јој сва изнутрица сагорети.{S} Свест јој се стаде  
и га је толико давио, да, му се чинило, е ће се угушити, ако још који тренутак остане у његовој 
 тако дуга и несносна, да му се чинило, е неће никако ни сванути.{S} Ма да је знао да се чобани 
беду ували, те да плаћамо толику глобу, е то баш не бих рекао.</p> <p>— А ко ти рече, да ћемо с 
ођеној кући дочекујеш таквим речима.{S} Е, нећу, славе ми!{S} Да знам да ћу овога стика погинут 
убима ћемо се клати! — узвикну трећи. — Е, гледај само бруке, што се почини с невиним људма!{S} 
ка невеста? — узвикну Рамо кроза смех — Е, баш су смешне те мантије!{S} Хајде, кале, ево ти рак 
дијало ми гледати ове покоре. </p> <p>— Е, срећно ти било, синко! — рече игуман, па, пошто га б 
 помогне да их живе похватамо!</p> <p>— Е, мој куме, — уздахну Мратић а и не осврће главе на Ру 
 бајалица што видају од урока.</p> <p>— Е, мој Рамо, — одазва се Шаћир, — да си јој једаред сам 
м. — Нека псето само одговара.</p> <p>— Е, па пролази, бато! — одговори Анђа и уклони се с врат 
ветрова преко непокошене њиве.</p> <p>— Е, добро, народе! — узвикну игуман. — Ако се закунете п 
агом Џинићем већ не може боље.</p> <p>— Е, то ти не умем рећи.{S} Што знадох, казах ти, а ти ве 
, па није свикла на разговоре.</p> <p>— Е, е, нека је само жива и здрава! — одговори Шаћир, дод 
ћ одмахну главом и замисли се.</p> <p>— Е, кнеже, тако не може остати.{S} Станојка је твоје чељ 
е часу обузе цело његово биће.</p> <p>— Е, чуј ме, оче игумане, — простења загушеним гласом, —  
а растеривања наново искупише.</p> <p>— Е, ово се не може више трпети! — уздахну Стеван Јевтић, 
ели, да ће ми брат прогледати.</p> <p>— Е, е, одговори Џинић, — а шта му је оно у торби?</p> <p 
ући, а лице јој поче пламтети.</p> <p>— Е, виш, тако те хоћу, снахо! — одговори ага загушеним г 
ори, Влаше!</p> <p>Гагић ћути.</p> <p>— Е, рећи ћеш, крмку, рећи ћеш све, па чак и оно, бива, к 
души, ако и тебе види на даћи.</p> <p>— Е, мој Рупићу, — уздахну игуман. — тешко и њојзи и мени 
 скочи и пригрте црвени ћурак.</p> <p>— Е, вријеме је, бива, ваља нам ићи.</p> <p>— Ама поседи  
ва, крив?</p> <p>— То не знам.</p> <p>— Е, ви’ш ти њега, зна ко није крив, а не зна ко је крив. 
ма?</p> <p>— Ја га нисам убио.</p> <p>— Е, хе, ниси убио? — подсмехну се Џинић. — Ама ако ниси  
 што му их је Милоје поклонио.</p> <p>— Е, хајде, Смиљо, у име Божје! — рече игуман и даде јој  
е лежао на земљи везаних руку.</p> <p>— Е, сада се моремо на тенахне разговарати, влаше, — рече 
аметнуте глобе. <pb n="181" /></p> <p>— Е, мој Ђорђе, жалосно сам ти ја уздање у овом народу! — 
а ти би, Рупићу, те га расрди?</p> <p>— Е, већ ми дође довде!{S} Откако га памтим, окупио једно 
Ваљева и кнезова, само да се не посумња е с њима шурује.{S} Једном речи, живео је у своме манас 
 тако тихо и немарно, тек да се не рече е му се није казало.</p> <p>А кад осташе сами, Рупић уз 
 па стеже срце, стеже, да јој се чинило е ће сада препући.</p> <p>А докле је Гагићка, под утисц 
="179" /> Досада сам трпео, али да знаш е одсада више нећу!{S} Дошао си ми довде! — узвикну Руп 
 га тако задужио, те да му и сам рече: „Е, Рупићу, и досада сам те знао као пријатеља, али од с 
е, па било с народом или сама.</p> <p>— Евала ти, оче игумане! — кликнуше путници, скидоше фесо 
а онај ужасни час, она Шаћирева претња, ево где се сваким часом ближи.{S} Још само три дана и с 
ш су смешне те мантије!{S} Хајде, кале, ево ти ракије, пиј!</p> <p>Калуђер хтеде да умакне, али 
 те знао као пријатеља, али од сада те, ево, признајем за рођена брата.“ Али ма колико лупао гл 
под старост да пати ни за кога.{S} Али, ево, ја ти велим, не иди, па нека нас побију.</p> <p>Ан 
и се и обећа да неће отићи.</p> <p>Али, ево, наста час, у коме га ни мајчин плач ни преклињање  
одом и проклињемо издајника Вука, а ми, ево, издајемо самога Христа.{S} Зовемо се браћа, крстим 
Реци ти мени, где је Смиљчица; а ја ти, ево, задајем тврду веру, да те ни глава неће заболети.< 
шта и да Милоја нема у кући.{S} Ја сам, ево, и дошао, да Милоја уклонимо још данас, па, ако Бог 
опет велим, да ни хајдуци нису, јер их, ево, нема.{S} Па ко је, онда, крив?{S} Ја или ти?</p> < 
 <p>— Још не, докле не свршимо овде.{S} Ево Гагића.{S} Он жели, да се измири.</p> <p>—Они су и  
p> <p>— Не смију крмци даље од куће.{S} Ево, у што хоћеш, да ћу их наћи на згаришту!</p> <p>— А 
 скинула Бог зна какав терет с душе.{S} Ево па!{S} То нека ти је само тек ’нако, мало обележја, 
нас у цркви службе и закона за људе?{S} Ево се силан свет слегао, да прими закон.</p> <p>— Нема 
а вели народ?{S} Знате ли како трпи?{S} Ево, баш овога вечера звао је субаша Рупићеву снаху, да 
.</p> <p>— Има ли тамо оружја?</p> <p>— Ево га! — одговорише обе, и свака пружи по један сребрњ 
ерује?{S} Зар вас не познајем?</p> <p>— Ево ти се листом молимо! — подвикну Мратић. — Реци ти,  
 му ја не поверовах, он оде срдит.{S} А ево данас где нас умало не ували у онолику невољу.{S} З 
гу и народу провео је цео живот, а сада ево где му се даде прилика, да и мученичком смрћу посве 
а неслоге си изгубио своју царевину, па ево где с косовске неслоге и данас пропадаш.{S} Немаш о 
о час, био је он једини господар, а сад ево и овога калуђера, како се између њега и сестрића ув 
 ће ти већ све то лепше казати, а ја ти ево доносим <pb n="136" /> једну књигу.{S} Разабери шта 
лена и око паса и понесе хану.</p> <p>— Еј, несрећни Рупићу, шта учини, да од Бога нађеш! — јек 
ко је крив.{S} А што они човјек погибе, ен’ онај бива, и што Рупић и она старица запомажу тамо, 
зврши судба!), Џинићу!{S} Лако је теби, ен’ онај бива, кућа ти је ту, под носом, а ми, борме, м 
јој једаред само угледао очи, не би ти, ен’ онај бива, та воденица клепетала више.{S} Занемио б 
одазва се Шаћир. — Алах није намијенио, ен’ онај бива, да наки цвијет увехне у блату.{S} А крмц 
смехну се Шаћир, — цурама је лијепо.{S} Ен’ онај бива, шта им фали?{S} Погле само, како су лије 
а с презрењем погледа у Турке.</p> <p>— Ене де? — Засмеја се Шаћир на сав глас, — а што тако, б 
— Ја је не завађам, већ мирим.</p> <p>— Енеде!{S} А шта се ти пачаш у туђа посла?{S} Твоје је д 
.<pb n="149" /></p> <p>— Јок, брате!{S} Ено их у хану.{S} Мој Радован баш је поткивао вола доле 
ста, да одахне и да се мало прибере.{S} Ено, тамо му је мати и снаха и, можда, ујак.{S} Шта ће  
а легну под земљу, шта ћу и ја овде?{S} Ено ти Џинића!{S} Иди, одај све; али знај: кад се врати 
и, па се кољу! није ли тако, Гагићу?{S} Ено тамо деветнаестог гроба, још је свеж!{S} Знаш ли ко 
а у нећака.</p> <p>— Зар и то питаш?{S} Ено ти гробова твоје браће, па нека ти они одговоре.{S} 
Видео сам.</p> <p>— Ко га уби?</p> <p>— Ено га где спава у соби.{S} Убио га је ага Џинић.</p> < 
алма ступа он са осталим поклоницима, и ено га већ пред оним јаслима, али и онде одједном зачу  
мо.</p> <p>— Чу ли, хаџија!{S} Ми ћемо, еп’ онај бива, одсјести овдје до сутра дан.{S} Нареди к 
оник меће на душу терет црњи од најцрње епитимије, што је траже.{S} Та већ толико година један  
жеш духовати греху?{S} Кажи какву хоћеш епитимију, примићемо је и испаштаћемо, само нас не одби 
олитву.{S} Баш када је ухватио руком за епитрахиљ, да га скине, трже га необични топот и алакањ 
 — узвикну гласно, а онда се, онако под епитрахиљем, окрете Шаћиру, који с голом сабљом ступи н 
ом прагу, на коме он стоји, гологлав, у епитрахиљу и с крстом у руци.{S} Један по један приступ 
p>А тамо украј часне трпезе лежала је у епитрахиљу лешина без главе.</p> </div> </body> </text> 
е зјапи.{S} За крстачом ступа калуђер у епитрахиљу.{S} Носиоци спустише сандук крај раке и калу 
 болан, међ’ овијем горама.{S} Сали-ага есапи да је вријеме све докле не озелени гора, а већ по 
Хаџија вековати у Светој Гори; па сада, ето белаја!</p> <p>— А муселим опет разбира о теби.</p> 
ме су налазили бар неке више утехе, па, ето, где им се сад и ово уточиште разорава.</p> <p>Веза 
е баши испребијао ребра топузом.{S} Па, ето, Турци и дан дањи зазиру од његове кнежине.</p> <p> 
 кнеже, — одговори игуман.</p> <p>— Па, ето, дођох, да те припитам где је?</p> <p>Игуман га пог 
.{S} А и ко би заштитио туђу жену, кад, ето, нису у стању да заштите своје сестре и кћери?{S} У 
е смо се клонили и његове сенке, а сад, ето, шта се учини!{S} Скочили смо на субашу као на белу 
аш, до заранака доћи ћеш већ.{S} А сад, ето, одох.</p> <p>На поласку је још једном помилова и п 
наговорити кнезове да устају.{S} А сад, ето, где им се изјалови нада, да ће се преко Колубаре и 
виђена и заклоњена, а сада?{S} Сада је, ето, сама; сада нема коме да се потужи, па и ако се пот 
ђе у траг Рамову убици.{S} А сад му је, ето, ушао.</p> <p>Ова добра вест, што је Рупић тек напо 
увам Рудника, камо све морају, а ти се, ето, узјазбила, па нећеш. <pb n="208" /></p> <p>— Убиј  
да измирим своје, а чим ослави пролеће, ето им и мене, па било с народом или сама.</p> <p>— Ева 
ки Бик сваког петка изводи.</p> <p>Али, ето, сунце је давно легло, сумрак је прошао, а ноћ је в 
{S} Што да је пита најпосле за оно што, ето, мора бити.{S} Срце јој се цепало<pb n="110" /> али 
справља криву Дрину, да убија Турке!{S} Ето ти га сада, па нека сам одговара...{S} Идем аги Џин 
ога неправда и зулум гоне у хајдуке!{S} Ето ти петорице браће Недића, па Цепиграбић, па Станко, 
его ли што се плетеш у туђа посла...{S} Ето, већ се и сељани клоне твога оџака; веле да и у црк 
 запита игуман.</p> <p>— Па, кући...{S} Ето, видео си...</p> <p>— Да се кољете наново?</p> <p>— 
 Смиљо, мораш још сада отићи одавде.{S} Ето, Милоје; ти си јој избавио образ, па ћеш га боље и  
је, бива, Иса Иекајмбер, а друго ти.{S} Ето, за Смиљу те ама ич не питам.{S} Него дедер нам рец 
.</p> <p>— Зато ме ниси морао звати.{S} Ето ти тога, нека ти он каже.</p> <p>— Ни ја, нити ико  
 није зародила.{S} Остала туђа кост.{S} Ето, да се нешто преуда, онда ми не би била баш ништа,  
 сам ја знао да носи Смиљу Гагићеву.{S} Ето ти!</p> <p>Ујак ипак није разумео ништа.{S} Он само 
ога хајдучкога јатака, хаџи-дервиша?{S} Ето вам сада, па чините како знате; ја вам, бели, не по 
дело другоме подметне.</p> <p>А сад?{S} Ето, сад више нема Милана, па ипак она се не одазива ње 
на себе том руком, којом се убијате?{S} Ето тебе Рупића, а ето и Гагића.{S} Завадили сте се рад 
оље.</p> <p>— Ама шта ли је с Рамом?{S} Ето, Суљу сам видео где замаче! — помисли и извири из ш 
да је друга нека, — проговори Милоје. — Ето, могао је тако и наше чељаде однети, па зар да проп 
дна децо,— продужи игуман више за се. — Ето, шта чините.{S} Искрвисте се, потуристе образ и вер 
души покојниковој! — одговори игуман. — Ето вам оца законоше, он нека иде, а ја шта ћу вам?</p> 
м, и силом је привуче себи на колено. — Ето, ви’ш, тако!</p> <p>— Аман, ага, дина ти, пусти ме! 
имо? — цикну Рупић и позелене у лицу. — Ето ти тога красника, упитај њега!{S} Ја велим, понео ч 
а је главу, па нешто премишља.</p> <p>— Ето, — прошапута. — Сад ме више нико не може бранити.<p 
а Станојка и погледа око себе.</p> <p>— Ето је код кревета, где режи...{S} Ох ох!...</p> <p>— Ш 
ић, а у лицу пожуте као восак.</p> <p>— Ето, тај ће вас све упропастити.{S} Због тога калуђера  
 прочита да ли се већ сазнало.</p> <p>— Ето, урадих!</p> <p>— Шта? — запита мати преплашено.</p 
 за душу, као да му је рођено.</p> <p>— Ето, — продужи субаша, — реци, на ћу те одмах пустити.< 
Шта је теби? — запита је сухо.</p> <p>— Ето, нека ватруштина, — одговори Анђа.</p> <p>Он за час 
јде да је однесемо у манастир.</p> <p>— Ето ти је, вала, па је носи куд знаш, а ја нећу! <pb n= 
а реч.</p> <p>— А ти сама, ха?</p> <p>— Ето, — одговори опа, — чувам болесну нају, те изађох, д 
.</p> <p>— Шта је ово, Милоје?</p> <p>— Ето, убих!</p> <p>Чобанин се наднесе над убијеним.</p>  
омогао, кнеже!{S} А откуда ти?</p> <p>— Ето, од аге Џинића. <pb n="171" /></p> <p>— Па?</p> <p> 
којом се убијате?{S} Ето тебе Рупића, а ето и Гагића.{S} Завадили сте се ради једне ситнице и п 
рекох, чуо сам из уста самога субаше, а ето вам њега, па ће вам и сам казати.</p> <p>— Оно исти 
ио и тобом и рајом у мојој субашији, па ето шта сам дочекао, да мутесарифова човека убијете и д 
 па није шт чудо, што си згрешио.{S} Па ето, све ћу ти опростити, све, само да ми речеш где је  
унити субаши, да му сестрића убије, кад ето још ни један Турчин није имао од њега вернијега при 
 ни за нашу ни за њихову погибију.{S} И ето вам велим, ко поуми да се свети Дићанима, неће више 
м корацима упути у манастир.</p> <p>— И ето, где човек душу изгуби!{S} Заплете се, као нико њег 
p> <p>— Па, оче духовниче, ја идем, али ето ме сутра до тебе, — одговори сплетено и, без збогом 
pb n="186" /> нешто морам дати, онда ти ето мога живота.{S} То је све што је моје, а душа је Бо 
сао, да се утеши оним што мора бити. — »Ето, сила Бога не моли“, прошапута у себи. „И остале су 
очеше мицати, као да ће сад узвикнути: „Ето јагањаца Божјих?“</p> <p>— Благослови, оче! — повик 
о загонетно, а особито она његова реч: „Ето, за Смиљу те ама ич не питам“.{S} Да није ушао у тр 
јој притиште пољубац на вреле образе. — Ех, бива, сада сам лак, као да си ми скинула Бог зна ка 
н, ага, остави ме; грехота је!</p> <p>— Ех, да луде женске главе!{S} Каква грехота, болан?{S} З 
 и смрт брани од овога насиља.</p> <p>— Ех, лепо! — грмну ага. — Место једне имаћеш обе срамоте 
па положише онесвесло девојче.</p> <p>— Ех, да богата оружја у ове Туркешање! — узвикну чобанин 
јатељ, он те је увек поштовао.</p> <p>— Ех, пријатељ?{S} Ама, женска главо, њега нема више, а ј 
 па је отишао да чита молитву.</p> <p>— Ех неки, ако јој не помогне влашка молитва, помоћи ће м 
 само је мрко гледао у страну.</p> <p>— Ех, сирото девојче! — рече чобанин. — Хајде да је однес 
 одговори овај. <pb n="162" /></p> <p>— Ех, бива, нико други него она подмуклица тамо.</p> <p>— 
растопљеним златом пише султану књигу и жали се на дахије, како глобе рају, срамоте жене и дево 
амишљено џаркаше по ражарену мангалу. — Жалимо на горку судбину, кукамо за изгубљеном слободом  
 стране субашине.{S} Дићани су се могли жалити коме било, то им није користило.{S} Ни субаша ни 
рини, ти се нећеш више ни враћати ономе жалоснику.{S} Има у свету још добрих људи, који ће прим 
 своје ћелије изашао, застаде мало пред жалосним опраштањем, па онда такну руком старицу:</p> < 
. <pb n="181" /></p> <p>— Е, мој Ђорђе, жалосно сам ти ја уздање у овом народу! — уздахну игума 
е ову погачу и чутуру вина, домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост!</p> <p>— Да 
ечено пиле и пљоску ракије, домаћину на жалост; да Бог да да му се врати на радост.</p> <p>— Да 
а, са осталим женама, које се нађоше па жалост.{S} Пред сваким, за трпезом, стоји по једна дрве 
атре.</p> <p>Станојка прихвати машицама жар, па га принесе на чибук.{S} Затим се измаче у крај  
ст, дотле је и његов побратим Шаћир-ага жарио и палио.</p> <p>— Ти, Смиљо, мораш још сада отићи 
цало од жеље, да што скорије угледа оне жаркасте обрашчиће, пуначка недра и насмејане очи лепог 
их коса, што су као црни таласи сенчили жаркасто лице, па се губили испод вита струка.</p> <p>А 
ситни зуби, што је врло лепо доликовало жаркастоме њезину лицу.{S} Израз лица и очију имао је н 
 воштану свећицу, а калуђер узе цреп са жаром, на коме се пушио тамњан, прекрсти се, очита крат 
сличан једва заузданом хату, који гризе жвале, трза уздама, немирно копа земљу и чека само да м 
У кући.{S} Хоћеш да га зовнем?</p> <p>— Жедан сам! — хукну Милоје, дохвати крчаг покрај себе и  
чије одело и оружје трептијаше у срми и жежену злату.{S} Остали Турци уђоше у пространи трем, ш 
лака, али ни у једноме не нађоше што су желели.{S} Није му, дакле, остајало друге, него да чека 
би, да још који часак остане у кући.{S} Желео је да се ма где уклони, далеко од села и свега шт 
 грозници, ходати по узану простору.{S} Желео је, да побегне од ове немиле слике, што се зарони 
тајало, те да се изврши што је годинама желео.{S} У служби Богу и народу провео је цео живот, а 
але крупне грашке зноја.{S} Није никако желео да се на овоме месту састане с Хаџи-Ђером, кога,  
у, да га одмах позове.{S} Мада је Гагић желео, да се прекине распра, ипак се узнемири.{S} Беше  
pb n="172" /> да то мора радити, ако не жели да се на њега изузме ага, који ће му кад тад ваљат 
е не свршимо овде.{S} Ево Гагића.{S} Он жели, да се измири.</p> <p>—Они су и започели.</p> <p>— 
ивље самољубље подједнако су га бунили: жеља, да изврши што јој је рекао, није била ништа мања  
 ће је утишати сад, код деветнаесте?{S} Жеља и сумња сукобиле су се у његовој души као супротни 
/p> <p>Колико га у првоме ослуху повуче жеља да, бар издалека, чује људске гласове, толико га с 
на пењања зној га је свега обливао, али жеља да се дохвати слободе, која онако дивно трептијаше 
е мислио да је доспео до врхунца својих жеља, измакла, предала се калуђеру у заштиту.{S} Узруја 
лана, па ипак она се не одазива његовим жељама!</p> <p>Нестрпљење, што га до мало час узрујавал 
тић куће.{S} Срце му је силно куцало од жеље, да што скорије угледа оне жаркасте обрашчиће, пун 
тио, да је Рупић дошао амо по субашиној жељи, те да пропита о Станојци, није хтео да се поверав 
 завађеним сељацима има многих, који су жељни освете и с једне и с друге стране, али ипак Станк 
ј затрепта, као кад осети, да му долази жељно <pb n="170" /> ишчекивани; по њему се разли матер 
, а овамо до јучерањега дана пламтео је жељом, да се сукоби с Гагићем.{S} И, разуме се, да је у 
ћишта, ни сина ни кћери.{S} Њена снаха, жена Николина, плаче с њом заједно.{S} Јад је већ толик 
м је висио о веригама котао с водом.{S} Жена старијег Гагића, више увела него ли у годинама, по 
ојка, лепо развијена, стасита и пуначка жена, придржавала <pb n="22" /> је свекрву.{S} А за њом 
его што ће почети да вечерају, једна од жена поче износити из вајата торбу по торбу, у којима б 
ховниче! — јекну старица, а отима се од жена, што је од мртваца одвојише. — Крвници га сатрше!< 
е да огледне неће ли спазити ма коју од жена, те да је позове, да јој се нађе у помоћи око боле 
сну нају, те изађох, да дозовем коју од жена.</p> <p>— А где ти је девер?</p> <p>Станојка се см 
е.<pb n="104" /></p> <p>Али у колико је жена, уопште, у своме мучеништву, стајала више човека,  
угачка, приземна трпеза.{S} Неколико се жена ужурбало и ради око огњишта, с кога пламти румена  
кроз снежну белину зацрне гомила људи и жена.{S} Гологлави газе по завејаној путањи, за сељачки 
настирско двориште нова гомилица људи и жена, међу овима Милоје и Гагић, а уз њих обе мајке и С 
 саонама ступа гомила гологлавих људи и жена, а међу њима омалена старица, која из гласа нариче 
уз то често слабијег и заштитио.{S} Али жена!{S} Она је била оличени мученик; њезина страдања б 
ремена више трпео и испаштао: човек или жена?{S} И једно и друго осећало је невољу, али је у не 
b n="51" /> Анђом, Станојком и неколико жена из најближе родбине вратише се у село.</p> <p>У ва 
ово радио, његова се мајка дигла између жена, које сеђаху у кући око ватре, ушла у вајат и глед 
о осећало је невољу, али је у неку руку жена била још већи мученик од човека, који је ипак мога 
} Докле је једно коло девојака и младих жена с рудничким Турцима играло, дотле су друге девојке 
у, стајала више човека, у толико се над женама својим мучеништвом истицала мати, која је уз лич 
 мати и покојникова удовица, са осталим женама, које се нађоше па жалост.{S} Пред сваким, за тр 
ема рукама загрли жива и мртва сина.{S} Жене прискочише и почеше је дизати.</p> <p>У томе часу  
ши очију?“ замаглише и најтврђе очи.{S} Жене ударише у гласно јецање, а људи окретоше лица у ст 
у, а одатле напоље, и не обзирући се на жене и снаху, која седи рушна између ових и тихо нариче 
p>— Хаџи-Ђери?</p> <p>— Ја!{S} Њему све жене трче, кад их ма шта уплаши, па, бој се, и она је т 
з гласа нариче за самртником.{S} Две је жене воде под мишке, а она изнемогла, као сломљена, кле 
е врати.{S} Тек пред вече дотрчаше неке жене, лелечући, и јавише, како су њихови људи нашли у ј 
гао је својом белином.{S} Анђу су узеле жене међу се, па су пошле напред, тешећи је да не запев 
иште, на коме су се често ваљале лешине жене и деце.<pb n="104" /></p> <p>Али у колико је жена, 
 се на дахије, како глобе рају, срамоте жене и девојке и убијају невине људе.</p> <p>Али у коли 
диковање доспело до врхунца, прихватише жене и њу и Станојку, почеше их тешити и ућуткивати, па 
је свекрву.{S} А за њом изађоше још три жене из комшилука.{S} Докле је приказивач говорио, стар 
послуша, покори се овој заповести, каже жени, и ова се почне спремати, да за који дан одведе кћ 
 то бити! — проговори Мратић и изађе за женом.</p> <p>Остали су ућутали и радознало гледају у м 
стао је час, да се разрачуна са упорном женом, ради које је учинио све, само да је задобије, а  
оштовао.</p> <p>— Ех, пријатељ?{S} Ама, женска главо, њега нема више, а ја сам му био пријатељ  
естра Гагићева.{S} Најзад: „ово је луда женска глава, а она није крива за нашу заваду“.{S} Тако 
к; одмах за овим угледа, како се истрже женска прилика и потрча њему.{S} Хаџи-Ђера чисто претрн 
ини.</p> <p>Одједаред се зачу из даљине женска запевка.{S} Зеба изви главицу оној страни, узнем 
је недело, а већ ово што је склонио две женске главе, што је заклињао стару Гагићку, да не ода  
ви ме; грехота је!</p> <p>— Ех, да луде женске главе!{S} Каква грехота, болан?{S} Зар ја хоћу д 
ху све јаснији.{S} Гласови су били само женски.</p> <p>Игуман се стресе, као у грозници, наново 
бацили као хајдучке јатаке у тамницу, а женскиње би обешчастили.</p> <p>Тако се догодило с неко 
су се довољно примакле, спази да су обе женскиње.{S} Прилике га нису опазиле, па су се полако б 
познати лице, али по гласу игуман позна женско.</p> <p>— Бог благословио!{S} А ко си ти?</p> <p 
у.{S} Где је у Руднику куће, у којој је женско чељаде, а да није бар неколико пута било на Рудн 
ош пре зоре сабрао се народ.{S} Мушко и женско, деца и старци, прекрилили манастирско двориште, 
, да <pb n="130" /> од њих није ниједно женско.{S} Обе прилике слазиле су лагано једна поред др 
букли у пену, а Рамо чврсто држи уза се женску прилику, која се праћака и отима.{S} Рамов коњ ч 
аља; подносили су да им зулумћар одводи жену, кћер и сестру, те да их после осрамоћене врати ку 
ети се, како је захтевао, да му заклони жену од „рудничког весеља“, па је чак и претио, како ће 
редио после да га ухвате, али он склони жену, а сам се одметну у Недићеву дружину.</p> <p>Овај  
} Ко је још видео да Турчин убија слабу жену!</p> <p>— Убиј, али ми не дирај образа, тако ти ве 
беху више у стању да заклоне срамежљиву жену испред туђа погледа.</p> <p>Врата се лагано отвори 
 је заштите.{S} А и ко би заштитио туђу жену, кад, ето, нису у стању да заштите своје сестре и  
 Џинић, да не зазире ни од кога, кад му жену пожели.</p> <p>— Куку мени, најо, шта да радим, шт 
асе срамоте, па је чак и претио, ако му жену одведу тамо, да ће одметнути село.{S} И ага му је  
подилазила, јер је јасно опажао, да ова жепа нема ни толико снаге да се прибере, а камо ли да н 
рџан атеш“ (као зрно ситна и округласта жеравица, да прожеже), он га принесе и спусти на чибук. 
 и несмислено блене у мрак и оне крупне жеравице, што су се осуле по небу, па као да отуда глед 
азведрену се небу почеше осипати крупне жеравице, које озго трептијаху, као пламичци кад их вет 
 па укочено, готово несвесно, гледаше у жеравице, по којима се већ у велико хватао магличасти п 
 очију од несанице гледао је бесвесно у жеравице, што испод беличаста пухора светлуцају и жмирк 
и преплашено.</p> <p>— Убих!</p> <p>Као жеравицом такнута, мајка скочи са седишта.{S} Заципљена 
пар уђе.</p> <p>Момак разасрте машицама жеравицу, па кад нађе „мерџан атеш“ (као зрно ситна и о 
убаши. <pb n="90" /></p> <p>И сав јед и жестина, што су се комешали у души после оног сукоба са 
ост.{S} Ударци судбине осули су се свом жестином на њезино срце, као град на винову лозу.<pb n= 
 те, бива, и онда као и данас.{S} Него, жив ми, немој више да се опиреш.{S} Бирај, што ти је го 
овим зидинама, одакле још нико не изађе жив, молитва је била немоћна да га освежи.{S} На очи му 
 Рупић дошао међу сељаке, водио се горе жив разговор.</p> <p>— Тако мора бити, ако не хтеднемо  
 ових силеџија.{S} Докле јој је био муж жив, била је и виђена и заклоњена, а сада?{S} Сада је,  
а проструја кроз кулу.</p> <p>— Јеси ли жив, калуђеру?</p> <p>Игуман, као оклевајући, подиже гл 
="53" /> да је ту јуче његов брат ходио жив и здрав, а сад га нема.{S} Па онда осећао је да би  
S} У Турчина нема шале.{S} Одавде можеш жив, али са Азне никада.</p> <p>— Па добро, ага, — одго 
 сада у дивно девојче.{S} Танкострука и жива покрета, имала је смеђе курјуке и грахорасте очи,  
 а нисам знао да је ова.</p> <p>— Је ли жива?</p> <p>— Дише.</p> <p>— Па ово је, бој се, Смиља! 
 такођер врисну, па обема рукама загрли жива и мртва сина.{S} Жене прискочише и почеше је дизат 
е сам у овом пустом дворишту, где се ни жива душа не чује.{S} Високи крстови, што су се за цркв 
м белином веје одозго.{S} Не чује се ни жива душа.{S} Лескова честа украј пута повила гранчице  
езао слух, неће ли чути ма какав гласак жива створа или бат стражаревих ногу, било је узалуд.{S 
 разговоре.</p> <p>— Е, е, нека је само жива и здрава! — одговори Шаћир, додавши му тестију, па 
еви с печењем.</p> <p>Докле су момци уз живахан разговор окретали ражњеве, у гостинској соби је 
алелуја у души игумановој, била је тако живахна и свежа, да он у један <pb n="145" /> мах стаде 
ма.</p> <p>— Добро те вас обојицу видим живе.{S} Биће, бој се, пола године, како вам се изгуби  
ачува село од глобе, Рупић се чувао као живе ватре, да се ма пред којим сељаком искаже.{S} Али  
те хајдуке, па нико да ми помогне да их живе похватамо!</p> <p>— Е, мој куме, — уздахну Мратић  
же!</p> <p>— У манастиру!{S} Све ћеш их живе похватати.</p> <p>— Коње!{S} Сви момци! — загрме Ш 
 да једем и пијем самртну онима што још живе.{S} Не могу!{S} Не могу! — рече, а натуштен му пог 
, кућа Станковића <pb n="47" /> лепо је живела са агом Џинићем.{S} Ага је често одлазио к њима, 
осумња е с њима шурује.{S} Једном речи, живео је у своме манастиру као заточеник.{S} А тај зато 
то, што је с Моравчанима и Рупићем лепо живео, а осим тога и зато, што је хтео и у будуће да ме 
 гонилаца.{S} Од тога времена није смео живети на једноме месту, него се крио по луговима и шум 
уне хајдуцима, којима већ беше догрдело живети под владом некрста, коме вера и образ народни бе 
и не откасаше с пленом, из села се нико живи није јавио од страха да га не снађе ма какова беда 
а.</p> <p>— Зашто, по Богу?{S} Та Рупић живи са агом Џинићем већ не може боље.</p> <p>— Е, то т 
S} Чинило му се, као да је земља посута живим угљевљем.{S} Њих четворица изнеше га из куће, мет 
 сте ви права браћа, да сте у слози, да живите као што хришћанима доликује, не би данас пропада 
 и паметнији од све нахије, а и лепо се живиш са свима, што се крсте, па можеш рећи Рупићу, нек 
е загреја аге, разговор поче бивати све живљи, докле се не претвори у право весеље.</p> <p>— Су 
ана огњишта, а разговор је постајао све живљи, кад тек изненада залајаше пси на дворишту.</p> < 
лазу, и гласови оних песама били су све живљи.</p> <p>Из последњега ходника испадоше на једну ч 
 толико сломили, да више и не личаше на живо створење.{S} Лице јој се за чудо смањило, а из очи 
p>— А ти бар погледај на ово, што ти је живо, не коби њега.</p> <p>Које због изнемоглости, а ко 
вој непрозирној тами, а у грудима му је живо куцало.{S} Где је сада?{S} Хоће ли наћи спаса или  
треперила је као у грозници, а срце јој живо куца и лепрша као у кавезу узнемирена птичица.</p> 
> <p>Милоје ђипи:</p> <p>— Оче игумане, живога ти Бога, је ли то истина?</p> <p>— Није истина!  
, која је уз личну патњу зебла још и за живот синовљи и образ кћерин.{S} Она је управо била она 
плахим погледом стоји, спремна да се на живот и смрт брани од овога насиља.</p> <p>— Ех, лепо!  
 у вама братску љубав; ко вас завади на живот и смрт?{S} Турци?{S} Нису Турци него ваша неслога 
 кажем.{S} Нама је свима додијао овакав живот.{S} Презам од Турчина, од комшије, од брата; през 
S} Нико да се не макне с места, коме је живот мио! — викну Рамо, а наперене пушке на гомилицу п 
са земље. — Да се ниси макао, ако ти је живот мио! <pb n="79" /></p> <p>— Не, Милоје! — врисну  
 се осветити, одметнути, па и ако му је живот био физичка патња, а он је бар тада био слободан, 
 то ми чупа душу.{S} Кад је њему милији живот и од образа, кад прима на <pb n="139" /> свој обр 
иру као заточеник.{S} А тај заточенички живот био је још тежи ове зиме, кад насташе сметови и к 
 Одаће, нема сумње, само да сачува свој живот. <pb n="125" /></p> <p>И глава игуманова клону на 
рнкаста влас, што напомињаше више тежак живот него ли старост, преко чијега прага још није прек 
 учини и оно најгоре, само да сачува го живот невина сина.</p> <p>У овом тешком часу њему искрс 
S} У служби Богу и народу провео је цео живот, а сада ево где му се даде прилика, да и мученичк 
овлаш, више о успоменама из покојникова живота.{S} Тек кад овај оде, разговор узе сасвим други  
" /> нешто морам дати, онда ти ето мога живота.{S} То је све што је моје, а душа је Божја, њу м 
о да сачува још оно мало година злехуда живота, онда шта да се ради?{S} Како ћеш и чим ћеш га у 
м, у оној кући није се опажало ни знака живота.{S} Ако је кога и било, тај је без сумње тврдо с 
аједно кидисала на силеџију, па ма је и живота стало.</p> <p>Али њега нема, а мисли, што су јед 
стане њезиним господарем, па ма га то и живота стало.{S} А помисао, да она има мужа, те баш кад 
д необичне милине.{S} На последњем часу живота, у очи саме смрти, силази у кулу светитељ, да га 
и на Рудник <pb n="56" />, али да се за живу главу не усуди, да то не учини још пре сватова.{S} 
и.</p> <p>— Душе ми, браћо, ја му ни за живу главу не смем више отићи, — одговара се Рупић. — Н 
што ће га сутра снаћи, биће само печат, жиг, по чему ће Учитељ, познати мученичку душу свога уч 
ио, у ћелији је владала нема тишина.{S} Жижак у кандиоцету тајанствено пуцкара пред тамном икон 
ипкао тамо амо, напипа неколико дебелих жила, што избијаху из зида.{S} Чврсто се ухвати за њих  
се разли на сву меру.{S} Чеоне и вратне жиле набрекоше као затегнути пајвани, а очи му се искол 
је је и сада усплахирено, трепери свака жилица.{S} Анђа се наслонила уза зид, па, одлучна и мир 
{S} На челу и слепим очима напрегоше се жилице, па почеше као и срце куцати.</p> <p>— Биће опа, 
 да не иде на Рудник, потресе јој сваку жилицу; она више није имала снаге ни да се отима ни да  
ема запаљеној воштаници читао из књига „Житија свјатих“.{S} Жута светлост с воштанице игрукала  
ла крстић од кипариса, опточен сребрним жицама, и диже га према њој.</p> <p>Забезекнута старица 
 ага Џинић.</p> <p>Суља донесе шаркију, жице зазвонише, а певач забаци главу и, полузатворених  
мигну на Суљу, који још силније удари у жице, а аге, већ у велико загрејане, почеше и саме пева 
току светлуцају тајанствени зраци бледа жишка.</p> <p>— Целуј! — узвикну игуман, а глас му зазв 
што испод беличаста пухора светлуцају и жмиркају као очи лукава човека.{S} Покушавао је да се о 
о падају на земљу.{S} Малена зебица тек жмирне сићушним очицама, кад јој по који пахуљак надне  
рискочи и мало је подиже.{S} Девојче је жмурило.{S} Пуначка недра, што су тако близу његових пр 
ога себе налазио се као зрно између два жрвња.{S} Једино уздање још што му кроз ову забуну затр 
асклопљене чељусти, што само очекују да жртва наиђе, па да одједном загрме и бљуну ватрени пото 
алила.{S} У мислима је већ гледао своје жртве, како у рођеној крви издишу, и слушао запевку њих 
 освете, ако не ага Џинић, коме оволике жртве приноси.</p> <p>— Најпосле, — мислио је успут, —  
ина, која је пет година гутала жртву за жртвом, па зар само овај случај, коме се ни он нити ико 
а пет година, која је пет година гутала жртву за жртвом, па зар само овај случај, коме се ни он 
 јастреба, који ће као стрела сунути на жртву.{S} Туга, што га је до мало час морила, ишчезе пр 
мка, Бог зна, не би ли је Моравчани као жртву дочепали, те да се колико толико освете за ово шт 
илановој.{S} Грехота је чекати још коју жртву.</p> <p>Гагић сумњиво одмахну главом, али не одго 
 овога храма хоће да силом извуку једну жртву, да је потурче, да јој душу упропасте.</p> <p>Као 
или велике ватре, па се око њих греју и жуборе.{S} Свако се село оделило за себе, а у суседству 
{S} Народ поче мало по мало нестрпељиво жуборити.{S} Да је Хаџи-Ђера овде, служба би се још у п 
 хладноће девојче се мало стресе и поче жудно сисати влагу југовна снега.{S} После неколико тре 
ше.</p> <p>Међутим, субаша је пламтео и жудно чекао њезин одговор.</p> <p>— Па, реци, шта си на 
е пошаље на Рудник, самоме Шаћиру, који жудно изгледа, хоће ли му ага Џинић послати девојку или 
његова брата.{S} На срцу му се стужи, а жудња да што пре освети крв поче још већма пламтети.{S} 
трпела је, кидала се у самој себи, и са жудњом је очекивала смрт, јединог пријатеља који спасав 
макао мало унапред, обуздава коња да не жури, и чешће се обазире за другим, а други изгледаше к 
 у хан, субаши.{S} Један по један сељак журио је на заповест, па како су се где сустизали, тако 
 напоље.<pb n="95" /></p> <p>— Ама куда журиш? — запита ага Џинић; па како је баш у томе часу п 
133" /></p> <p>Путници, као да не чуше, журише и даље.</p> <p>— Враћајте се амо, хеј! — викну а 
ими.</p> <p>Међутим, друга мисао, много журнија и страснија, обухватала га је у овоме часу.{S}  
и-Ђера, па, што је даље одмицао, све је журније ишао.</p> <p>Знао је он, да Турцима не треба мн 
ком забрану.{S} Оба су човека убрзала и журно газила по снежној путањи.</p> <p>У то време било  
ли ову намеру брзо напусти.{S} Нашто би журно?{S} Старије је јутро од вечери, а већ сутра неће  
ану.</p> <p>— Убио си га? — запита ујак журно.</p> <p>— Ја! — одговори Милоје, а и не гледа уја 
ици читао из књига „Житија свјатих“.{S} Жута светлост с воштанице игрукала је по листовима књиг 
, иза које извирује онај малени крст од жуте меди, па скромном светлошћу трепери у горској сенц 
 Десет! — одброја Суља.</p> <p>— Хапе кьз, харам заде? (Камо девојка, проклети сине?) Хоћеш ли  
остале.{S} Па опет ова рудничка весеља, за која су и деца у селу знала, била су за њу толико <p 
 што је он био једино лице у Моравцима, за које није марио.{S} Па ипак то су биле тек само мисл 
Међутим, духовник је већ довео Дамљана, за чијим силавом блистаху, као млеко, срмали пиштољи, ш 
о је изгледала на први поглед ништавна, за њега је имала неки други значај.{S} Нејасна слутња к 
ој одаји за селамлуком, очекује га она, за којом је толико чезнуо.{S} Хладно и одмерено његово  
 да се одмеће од куће ради ове девојке, за чији спас не би ни прстићем мрднуо, само да је знао, 
ска.{S} Убиство Рамово, нестанак Смиље, за коју у Дићу, од оног часа кад је Рамо однео, нико ни 
 што га је до овога часа имао, осећање, за које није могао себи објаснити, како је налетело и ш 
и од једне невоље?{S} Пa што се кољете, за име Божје, што?</p> <p>Обојица су ћутали, докле је Х 
у своју чистоту.</p> <p>— Вала, нећаче, за ово ћеш ми скупо платити! — рече, пошто уздахну дубо 
а двојица бануше преко прага, угледаше, за њима, у авлији, још тројицу наоружаних људи.</p> <p> 
 да се ма како састане са Смиљом.{S} И, за дивно чудо, о овоме девојчету није ниједаред поменуо 
{S} Гологлави газе по завејаној путањи, за сељачким саонама, у које су упрегнута два ситна, мрш 
је се нађоше па жалост.{S} Пред сваким, за трпезом, стоји по једна дрвена зделица с дрвеном каш 
тавише пред широким и пространим ровом, за којим је главна, Београд-капија, али преко кога се н 
једну опасност.{S} Степеница с каменом, за који се прстима закопао, такођер се занијала.{S} Ако 
ино страда!</p> <p>— Па знаш ли, болан, за Азну испод куле, и она вешала на Азни?</p> <p>— Знад 
ина загрљаја.</p> <p>— Шта ти је, најо, за Бога?{S} Ја ћу само до кума.</p> <p>— Остави оружје. 
ива, Иса Иекајмбер, а друго ти.{S} Ето, за Смиљу те ама ич не питам.{S} Него дедер нам реци за  
онетно, а особито она његова реч: „Ето, за Смиљу те ама ич не питам“.{S} Да није ушао у траг де 
ру,<pb n="209" /> па најзад и о Милоју, за кога се већ рашчуло, да је убио Рама и одвео Гагићев 
, није хтео да се поверава томе човеку, за кога је знао, да би у најмањој неприлици одао и рође 
ји сав збуњен скриваше поглед у страну, за тим му приђе и саже се, да га у руку целује.</p> <p> 
сам пристао да те позове.{S} А то знај: за сваку главу Гагића пашће три ваше!</p> <p>— Гагићу,  
а, расплетених коса и порушена од бола; за њом, тако исто расплетена и сва уплакана, снаха њези 
мало час гушио. — Прибери се, снахо!{S} За пет дана може се много што шта окренути.{S} Захвалим 
ном, што се пушио из земљана сасуда.{S} За овим изли преко целога самртника у виду крста вино и 
нић, имао је одсада пуне руке посла.{S} За ових пет година намирило се деветнаест глава; од Ста 
ју високи зидови са уским мазгалама.{S} За неколико часака и они се обретоше па маленом пољу, ш 
е око танког паса шареним тканицама.{S} За појасом, из кожна силава, вири бакарна јабука од куб 
p> <p>И тиме се заврже крвна освета.{S} За мало па се њоме отрова и осталих осам села око манас 
јех кнезова?{S} Бирчанин је небојша.{S} За Мустај-паше није смио у његову кнежину ни приступити 
етети Сали-агини људи, да га ухвате.{S} За једног Турчина њега ће убити, кућу му запалити,<pb n 
в младић, оборене главе, те их води.{S} За саонама ступа гомила гологлавих људи и жена, а међу  
, тога су извукли из куће и убијали.{S} За побијеним кнезовима ухватише и старог Хаџи-Рувима, с 
скопаној раци, што ниже цркве зјапи.{S} За крстачом ступа калуђер у епитрахиљу.{S} Носиоци спус 
лу тутњаву, па онда необичан тресак.{S} За овим затрешташе многе трубе, а у томе часу осети, ка 
м до оружја, па одмах да се одмећем.{S} За који дан чућеш већ, како Дамљан Кутишанац хајдукује. 
ти и уједати за руке.{S} Али узаман.{S} За неколико тренутака била је и она везана, а онда је ј 
дотле је овај чамио у кули затворен.{S} За два пуна дана нико није долазио, да га изведе пред Ш 
ао му пође врло <pb n="221" /> лако.{S} За неколико часака одвали неколико плоча, те јама оста  
 се овај не изгуби из њезиних очију.{S} За тим се врати у вајат, прође поред брата икони, наслу 
штапом коња, те овај полете Руднику.{S} За тим подигоше лесу, пођоше донекле обалом, па се онда 
} Неће им остати ни камен на камену.{S} За једног Станковића све ћу Гагиће побити.</p> <p>Стано 
 нађе убијен Турчин у сеоском атару.{S} За једнога Рама, море, све бих вас попалио и као пашћад 
како могуће, а да остане овако висећи — за то му не би никаква снага помогла.{S} Међутим, да се 
 кроз плач молила да се утиша.</p> <p>— За име Божје, шта ти је? — викну игуман. — Милоје није  
 издаде, те се умало не сруши.</p> <p>— За име Божје, откуда ти овде, снахо?</p> <p>— Помажи, д 
а што не улазиш? <pb n="46" /></p> <p>— За путом сам, идем у Ваљево, — одговори онај, — па допа 
х сељана у своме селу.{S} Пре дахија, а за Мустафа-паше, београдскога везира, он се са својим с 
овако јадали, из хана испаде Гагићка, а за њом двојица гаваза.{S} Гагићка је изгледала као сало 
и осветлао образ старим Станковићима, а за оно друго лако ћемо већ.</p> <p>Хвала и узношење игу 
ило једва довољно простора за зграде, а за овако пространу башту нимало.{S} Него, да ли се из о 
 пружи руку, дохвати грану и сави је, а за тим је и другом руком прихвати.{S} Још један напорни 
аску је још једном помилова и пољуби, а за тим изађе из куће и замало па се изгуби.</p> <p>Стан 
е види.{S} Оздо хучи и необично шуми, а за њим се дигла граја од потере.</p> <p>— Прескачи! — в 
о и из почетка тихо, готово јецајући, а за тим све гласније и гласније, поче нарицати, док се т 
ко пипајући, познаде мртвачки сандук, а за њим одмах напипа зид.{S} Био је у старој гробници не 
е.{S} Замало па се врати пред ћелију, а за њим иђаше манастирски чобанин.{S} Игуман их уведе у  
 одговори коњаник, принесе шаку челу, а за тим је спусти на груди, па, тако држећи је на прсима 
 на капији, која још силније одјекну, а за њом и неколико грубих гласова, тргоше га из дубоке з 
 застраше народ и сасвим га притисну, а за тим, да се што више науживају у своме разврату, било 
{S} Мратић сними фес и приступи руци; а за њим остали.{S} Кад народ угледа игумана, згрте се пр 
бију све обор-кнезове, <pb n="229" /> а за тебе, хаџи-духовниче, спремили су, да те сутра на Аз 
е, која је у каменој кули владала.{S} А за та два дана нико му не дође, да га позове пред мусел 
државала <pb n="22" /> је свекрву.{S} А за њом изађоше још три жене из комшилука.{S} Докле је п 
а селамлуком.{S} Чим је шкљоцнула брава за њом, она се обазре око себе и <pb n="206" /> очајно  
 је луда женска глава, а она није крива за нашу заваду“.{S} Тако је помислио у овоме тренутку,  
гићка, као да је невидовна сила прикова за оно знамење, а у исти мах као да је, са онога крста, 
 али један изненадан догађај прикова га за место.</p> <p>Баш у томе часу зачуше се напољу неки  
и многе руке, као гвоздене, докопаше га за плећа.{S} Рупић дрекну и пробуди се.</p> <p>Зној га  
 би се уклонио, она притрча, дохвати га за главу и стаде га љубити.</p> <p>— Сине, избавитељу!  
акне, али Рамо, поводећи се, дохвати га за главу и принесе му устима винску чашу, пуну препечен 
> <p>Хаџи-Ђера приђе Милоју, дохвати га за главу, па га пољуби у чело.</p> <p>— Нека је срећно, 
умана, скочи с коња и, придржавајући га за вођице, пође му пешке у сусрет.{S} Широка плећа и вр 
у ћуд тако добро познавао!</p> <p>Брига за Смиљу сломила га је сасвим, а утисци, што му у души  
пажње.{S} Мислио је, да је то само туга за изгубљеним мужем.</p> <p>На кућном прагу заста прене 
 чула, како су се дахије припремиле, да за неколико дана побију све обор-кнезове, <pb n="229" / 
 каже жени, и ова се почне спремати, да за који дан одведе кћер Сали-аги.{S} Милоје, кога је Ма 
ш на нашој сумеђи.</p> <p>— И ми сад да за њих плаћамо?</p> <p>— Побићемо им све, што год им га 
му је, да се још није све свршило, и да за овим гробом има још један да се ископа.{S} И та га п 
ако отарасити.{S} Ма шта чинио, само да за тренутак заборави, није успео.{S} Граја и гласови ср 
асом јаукнула. <pb n="157" /></p> <p>Да за њом не изађоше и она два оружана момка, Бог зна, не  
касали и док не ишчезоше испред погледа за манастирским забраном, ага Џинић је стајао на прозор 
 угарак, Дамљан прискочи, дохвати кнеза за прса и тресну га о ледину, клече му на груди, па му  
 дана и три ноћи, као понуда души, која за то време облеће око некадањег станишта.</p> <p>— О,  
 одговори Милоје и задену оба кубурњака за силаје.</p> <p>— А ти се опрости с мајком и ујаком.< 
 на њу.{S} Бар то је била једина сламка за коју се удављеник рукама хвата.</p> <p>Занесен овакв 
 из гласа нарицала и једнако пристајала за њима.</p> <p>— Море, шта је гледаш, Усо?{S} Удри је! 
 Турцима, што су откасали, па је трчала за њима, колико је душе имала.{S} Сила очајања удвостру 
а породица већ припремила што је донела за подушје.{S} Али они су све ово на брзу руку свршавал 
сву висину исправи.</p> <p>Јама је била за неколико човечјих бојева дубока, а тако узана, да се 
односила, а када је већ далеко оставила за собом село и дим, што се пушио са згаришта, срушила  
 изван себе.{S} Милоја је мати ухватила за руку, и он се пустио да га доведе до седала, па га о 
ћер узели, она се, као ван себе, винула за Турцима, што су откасали, па је трчала за њима, коли 
Милојеву, кад се ова згнушала и пљунула за њим, гледајући шта се све од њега начини. <pb n="233 
<p>Баш у то време, кад је Станојка ушла за игуманом у цркву, где је, усамљен, међу светитељским 
сети да је сам, дохвати се обема рукама за косе и, дубоко уздахнувши, седе на једну троножицу,  
? — јекну Рупић, ухвати се обема рукама за главу и поче је нихати то амо то тамо.</p> <p>— Па ш 
 се од силна смеха ухватио обема рукама за трбух.<pb n="39" /></p> <p>А коло Турака с калуђером 
 клизи.{S} Он се чврсто прихвати рукама за степеницу над собом, а у томе се тренутку степеница  
оће ли смети у будуће прихватити рукама за свету тајну, и то оним истим рукама, које нису могле 
миља допала, због ње је и обедио Јована за Миланово убиство, па кад Јован није одао где је сакр 
у јављао без кубурњака и дугог јатагана за пасом.{S} А где год би чуо за гуслара да гуди у чијо 
о узео за девера, дозна још истога дана за ово, те брзо оде у Војковац, нађе Марка и исприча му 
светити, па чак ни одупирати.{S} Везана за кућу, морала се у свему ослонити на заштиту мужа или 
дник!</p> <p>Један момак зграби игумана за врат, окрете га и гурну отвореним вратима, те овај п 
ђутим, ракија и кафе ређале су се једна за другом, а чибуци су се димили на све стране.{S} Мало 
лопи ока.{S} У мислима, што су се једна за другом испредале, чисто је гледао гомилу уздивљалих  
, само је тихо јецала, а сузе јој једна за другом капаху на снег.</p> <p>Још један последњи јау 
ругом муњевито суктале, трнуле су једна за <pb n="101" /> другом, а место њих остајала је само  
<p>Али њега нема, а мисли, што су једна за другом муњевито суктале, трнуле су једна за <pb n="1 
то су биле тек само мисли, што су једна за другом ницале, па тако и ишчезавале, да другима мест 
утисцима ових мисли, које слетаху једна за другом, поче све већма малаксавати.</p> <p>Мртва тиш 
г од умора.{S} Али материно срце не зна за умор.{S} Прикупи снагу, диже се, па, плачући и нарич 
акон.</p> <p>— Нема службе, нема закона за вас! — викну игуман, што га глас доноси. — Закон је  
е ли бити данас у цркви службе и закона за људе?{S} Ево се силан свет слегао, да прими закон.</ 
ади!{S} Само не дај да пропада сиротиња за туђу кривицу!</p> <p>—- Бићеш нам и отац и мајка, —  
валите се Богу, што вам је ово кнез, па за његов хајтер нећу да терам мак па конац, а ви добро  
 можда и њега, одвешће га на Рудник, па за дан два слетаће над његовом главом руднички гаврани; 
 одговори Шаћир, додавши му тестију, па за тим ободе коња и у касу замаче за један брежуљак.</p 
е у тврђави било једва довољно простора за зграде, а за овако пространу башту нимало.{S} Него,  
је било баш тако лако.{S} Од овога часа за њега се више неће наћи крова, под којим би могао ода 
а се сложно бранимо, хватамо брат брата за гушу, па се давимо и зубима кољемо.</p> <p>Тако су ј 
 покретом изађе из ћелије, тресну врата за собом и за мало па се изгуби у снежној вејавици.</p> 
ди за десет Гагићевих, а освета не пита за правога убицу.{S} Да га није убио један, убио би га  
и.{S} У два три маха дође јој да запита за брата, али и она као да је почела овога пута осећати 
 његовим очима, и он, раздраган, похита за игуманом, који ведра чела и спокојно корачаше уским  
Младен, не залете, дохвати Петра Гагића за гушу и обори на земљу.{S} Млађи Гагић, који се прогу 
ња своје немоћи да њега сачува и страха за самога себе налазио се као зрно између два жрвња.{S} 
е, а она изнемогла, као сломљена, клеца за саонама.</p> <p>Тупи јеци дрвенога клепала, које зам 
очног зида избијала пошира камена плоча за педаљ више од пода, лепо истесана и четвртом страном 
анастирског дворишта, залелека и потрча за њима.</p> <p>— Шта је, баба, што се дереш толико?</p 
ожна браћа и једва чекају, да своју крв за образ и веру пролију“.{S} И у овоме тренутку луталич 
l> <l>Како ће им мајка рећи,</l> <l>Кад за тебе запитају:</l> <l>Где је Миле?{S} Ах немила,</l> 
пети свако насиље и плаћати силне глобе за сваког Турчина, кога би хајдуци у сеоском хатару уби 
и с пута, где је био да одлучује овнове за своју трговину.{S} А то већ беше један знак више да  
p>Ненадна немоћ као да јој прикова ноге за овај избрежак.{S} Окрете главу у десно и поглед јој  
о је довољно, да се, поред умаљене туге за одведеним игуманом, зачује и по који прекор.</p> <p> 
 распалио Милоја, да умало и сам не оде за Марком.{S} Ни ујакове претње ни братовљеве молбе нис 
 ће то бити! — проговори Мратић и изађе за женом.</p> <p>Остали су ућутали и радознало гледају  
алише суморне мисли младићеве, и он уђе за њим у ћелију. —</p> <p>На троножици, уза сами оџак,  
 камо ли снаху, коју ништа више не веже за његову родбину и која ће, данас сутра, из куће сасви 
, па дођи амо.</p> <p>Домаћица, која је за време разговора седела у куту и прела, прискочи огњи 
, па их почеше седлати.{S} Хаџи-Ђера је за то време ушао у собу агама, да им назове добро јутро 
е и Официре, да их потуку.{S} Алекса је за ово писмо бацио сумњу на Хаџи-Рувима.{S} Себи пије п 
.</p> <p>Осим овога прозорчића, који је за неколико бојева високо над њим био, није било више н 
 да изађе у кућу.</p> <p>Рупић, који је за све ово време седео и као заливен ћутао, одједном шк 
ори.</p> <p>Субаша прискочи, дохвати је за рамена, бесно је заошија и баци насред собе, где се  
b n="117" /> лице калуђерево, ухвати је за подбрадак, подиже јој главу својим очима, те је поми 
ајмилије, и срдито отури дрво, којим је за време разговора џарао по ватри.</p> <p>Те ноћи дошао 
и без речи.</p> <p>Овај тренутак био је за Милоја толико тежак, да се није умео наћи.{S} Чинило 
S} То су први људски гласови, што их је за ова два дана могао чути, а ти гласови мало по мало с 
адили Дићани, а они, бива, то исто веле за вас, Моравћане.</p> <p>— Лажу, ага, лажу! — повикаше 
ово клонула.{S} Што да је пита најпосле за оно што, ето, мора бити.{S} Срце јој се цепало<pb n= 
у, ага!</p> <p>— Па онда, да ми најдаље за десетину дана разабереш где је Смиља.</p> <p>— Хоћу, 
еће тада ни брком мрднути, да се заузме за њега.</p> <p>Такве су му се мисли врзле по узбуњеној 
тојећи између брата и свога војна, коме за силавом дивно одсјајиваху два срмали-пиштоља.</p> <p 
 гомилу, грли и љуби до себе, а свакоме за силавом трепери светло оружје, свакоме из очију блис 
 о њега, а двери небесне биће затворене за тебе.{S} Бићеш проклета, трп пут проклета!</p> <p>Не 
и се од виђенијих људи дохватио планине за времена, тај се и спасао, а ко није измакао, тога су 
 саветовао, да седи мирно и да не брине за сина.</p> <p>— Спреми се, Милоје, па у име Бога да с 
 Шаћира, који је беснео од силне љутине за одведеном девојком.{S} Па не само да се није ни сутр 
ава коња да не жури, и чешће се обазире за другим, а други изгледаше као да се на коњу бочи с н 
-аги на Рудник <pb n="56" />, али да се за живу главу не усуди, да то не учини још пре сватова. 
 би можда могла наговорити субашу да се за њих заузме.</p> <p>Али и та нада личила је ономе бус 
а Гагићи, око којих се раја купи, па се за њих и крви!</p> <p>— Тако је, бива, — одговори Џинић 
, и разјапљена уста тврђаве склопише се за њима.</p> <p>Пред источном кулом расконопчише Хаџи-Ђ 
 наже бежати.{S} Рамо и Суља пустише се за њом, а остали Турци опколише снаху и мајку њезину, к 
личаше на живо створење.{S} Лице јој се за чудо смањило, а из очију је избијала нека клонулост. 
 коњи не разгазе.</p> <p>— Захвалимо се за ово Хаџи-Ђери и Гагићима! — подвикну Рупић, који баш 
о да би да одгони бледу сабласт, што се за горама тајанствено помаља, диже и сетно плови изнад  
} У часу му искрсну пред очи све што се за ова два дана догодило, а због чега је он овамо доспе 
 у јаму, али да је дочепа, ваљало му се за неколико својих висина успети горе.{S} Он се раскора 
а не чује.{S} Високи крстови, што су се за црквом расули на све стране, са снежним хумкама и пр 
а да му то не беше првина, да се занесе за иоле угледнијом девојком или невестом.</p> <p>Једног 
ло задржали.</p> <p>— Море, не питам те за то.{S} Свест ми мрче, када је угледах ’наку.{S} Бола 
туристе образ и веру, па ме опет зовете за софру, да једем и пијем самртну онима што још живе.{ 
дочепали, те да се колико толико освете за ово што их је, по њихову мишљењу, због Гагића снашло 
сестрића заштити, сакрије, да се уопште за његов спас заложи, значило би то исто, што и спрегну 
а, а снага га издаде.{S} Помисао, да ће за дан два отићи са овога света, па онда и она потајна  
 овога овде, као слуга Христов, који ће за све вас тамо одговарати.</p> <p>— Па... посао ме чек 
д оних што ће је одвести.</p> <p>— Неће за дуго, сејо, — одговори игуман; — а и ти се мораш још 
из дана у дан гомилале су се нове клице за крвну освету, у толико више што је субаша на сваку т 
у, па за тим ободе коња и у касу замаче за један брежуљак.</p> <p>— Шта велиш, Рамо, ха? — упит 
а омалена старица, која из гласа нариче за самртником.{S} Две је жене воде под мишке, а она изн 
одједном зачу запевку мајке, што нариче за убијеним сином.{S} Он брзо зажмури, да одбије од себ 
 које га као гвоздени беочузи приковаше за земљу.{S} Неколико сељака појмише да га отму, али у  
о Хаџије.{S} Турци га дохватише, везаше за ступ и почеше шибати, те да у боловима ода где је иг 
 бујни хатови, који у оштру касу летеше за њом, носећи на себи гомилу рудничких Турака.{S} Она  
мо!{S} Јадна децо,— продужи игуман више за се. — Ето, шта чините.{S} Искрвисте се, потуристе об 
искушеник брзо притрчаше, те прихватише за вођице коње, с којих поскакаше два јахача.{S} Један  
 то је и сам увиђао, да ће му све лакше за руком поћи, него ли да ово чудо изврши.{S} Али ипак  
е из саона сандук с покојником и пођоше за младићем, који понесе крстачу, газећи по дебеломе сл 
, — да ће кнез Алекса смети.{S} Вели, и за њега је боље, јер му је глава у торби са оног <pb n= 
Хартија букну, а модар пламен блесну, и за мало, па место писма оста још само нешто пухора, кој 
олитви пробављао по читаве часове.{S} И за чудо, после сваке молитве враћала би му се присебнос 
о већ беше један знак више да посумња и за остале затворенике, е су и они ово дело извели.{S} Д 
зађе из ћелије, тресну врата за собом и за мало па се изгуби у снежној вејавици.</p> <p>Као ска 
лно намножили, да је настала опасност и за сама села, а о друмовима и странпутицама да се и не  
ати, која је уз личну патњу зебла још и за живот синовљи и образ кћерин.{S} Она је управо била  
Ако ме не би субашини момци познали, би за цело ханџија.{S} Зна ме, још кад сам, уз Мустафа-Паш 
 <p>Тек кад се и последњи Турчин изгуби за лесковом честом на савијутку друма, потмули звуци ма 
ош је свеж!{S} Знаш ли кога Рупић криви за ово убиство?</p> <p>— Знам, — одговори Гагић, — али  
боје!{S} Глава једнога Станковића вреди за десет Гагићевих, а освета не пита за правога убицу.{ 
у.{S} Тамо, <pb n="205" /> у оној одаји за селамлуком, очекује га она, за којом је толико чезну 
мраку не видиш ни пред собом, а камо ли за собом.</p> <p>— Та ти ваља, Џинићу, — одазва се једа 
довикну Шаћир-ага. — А ти, кнеже, да ми за три дана покупиш новце.{S} Не шалите се главом, да в 
амову крв.{S} У памет се, кнеже; ако ми за три дана не донесеш на Рудник двије хиљаде гроша крв 
ису они убили Милана, нису они криви ни за нашу ни за њихову погибију.{S} И ето вам велим, ко п 
мо раја, па неће под старост да пати ни за кога.{S} Али, ево, ја ти велим, не иди, па нека нас  
рили.</p> <p>— Душе ми, браћо, ја му ни за живу главу не смем више отићи, — одговара се Рупић.  
ли Милана, нису они криви ни за нашу ни за њихову погибију.{S} И ето вам велим, ко поуми да се  
 Беч, ана сана!</p> <p>— Вала, не брини за то.{S} Драм моје памети тежи је од његове оке.{S} Јо 
/> раја међу собом крви, дотле не брини за овај крај.</p> <p>— Тако сам им и сам казао.{S} Али  
ише смањују, а кораци све краћи.{S} Они за њим скачу необичном брзином.{S} Он напреже последње  
олико му је веран и како ни сам не мари за онога кога субаша мрзи.</p> <p>— Што трпим?{S} А да  
 са успомене коју оставише њихови стари за ратовања принца Јевђенија.{S} Они су се борили проти 
но и поче је дрмати.</p> <p>Анђа отвори за часак очи, али их брзо склопи; она није осећала ово  
дничком тврђавом.{S} Гомила Турака јури за њим; он бега, бега; а ноге му се поткратиле, па, што 
еби стало, да потражиш Рамова убицу, ти за цело не би хватао мене.</p> <p>Субаша се подругљиво  
о избијаху из зида.{S} Чврсто се ухвати за њих и ослободи лактове.{S} Шум грања и свеж ваздух,  
она их поче очајнички грепсти и уједати за руке.{S} Али узаман.{S} За неколико тренутака била ј 
 него ли у годинама, поче им припремати за ручак, а Гагић им прислуживаше ракију.</p> <p>— А ђе 
 лице.</p> <p>— Бој се, куме, неће бити за кулук.{S} Некако ми се чини све ово чудно.{S} Јутрос 
 смећи с ума, да ће ти се ма ко одужити за твоје улизивање.</p> <p>— Ко се улизује? — унесе се  
скамењен оста Хаџи-Ђера, немо гледајући за одлазником, па, тек кад Гагић приступи и такну се ње 
ама ич не питам.{S} Него дедер нам реци за оно!</p> <p>— Немам ти шта рећи! — одговори Хаџи-Ђер 
у, помаже своме крвнику, а сутра ће нам за то кров над главом букнути.</p> <p>— Ја нисам знао д 
ијатеља, али од сада те, ево, признајем за рођена брата.“ Али ма колико лупао главу, ма колико  
ме, а ја?{S} Ја бих, ја хоћу да погинем за образ и цркву, на коју пљују; али кога да подигнем,  
сти густ облак дима.{S} А знаш ли почем за рудничку кулу?</p> <p>— Чини ага, како ти је драго.{ 
о молитву.{S} Баш када је ухватио руком за епитрахиљ, да га скине, трже га необични топот и ала 
о гледао у широке пламенове, како један за другим лижу у чађави димњак и модрим руменилом обасј 
S} Та повиша плоча била је велика таман за једно седало, па како у кули није било ничега више,  
 га у томе часу испод очију промери, он за часак заста, а преко широка лица пређе га бледило.</ 
 ватруштина, — одговори Анђа.</p> <p>Он за часак заста код њене постеље, не говорећи више ни ре 
 и она необичном брзином стресала мисао за мислима.{S} Ма колико да јој је долазило на ум, како 
аносио маштом и сновима, Милоје је ишао за њим по <pb n="114" /> узаној стазици, суморан и заду 
м ликовима, прибирао снагу и спокојство за сутрашњи дан, седео је ага Џинић у својој оџаклији,  
, да му нахуди.{S} А тако би му се радо за јучерашњицу осветио.</p> <p>Сељаци су се слегли око  
ле су Турци спавали, Хаџи-Ђера је седео за столом у својој ћелији брижан и замишљен.{S} Мисли с 
Сали-аги.{S} Милоје, кога је Марко узео за девера, дозна још истога дана за ово, те брзо оде у  
че разгледати.{S} И збиља, камен се био за читаву стопу отиснуо у страну, а на месту, где је до 
хита из ћелије.</p> <p>Тек што је завио за један шумарак, око кога обилази пут што води Љигу, к 
лед севаше плахо. — Зар да слушам, како за главу убијенога спремате освету другој, братској гла 
сељаци и на кућу Станковића, те је тако за непуних стотину година сва кућа уживала у околини ув 
шта, даде руку, коју Гагић целива, мало за тим виде га, како на своме коњићу промаче испод проз 
уци су се димили на све стране.{S} Мало за тим и манастирски слуга унесе округлу софру, примаче 
у зачуше се напољу неки гласови, а мало за тим Смиља врисну и полете вратима.</p> <p>На прагу ћ 
<p>Момак оде у игуманову ћелију, а мало за тим изађе и позва их да уђу.</p> <p>Игуман је стајао 
клаше их и уредише,<pb n="28" /> а мало за тим разбукта се на огњишту велика ватра, према којој 
ма закуцаше алком неколико пута, и мало за тим па су већ били под стрехом.</p> <p>— Добро вече! 
а пута без девојке вратити.</p> <p>Мало за тим и Гагић је лежао на земљи везаних руку.</p> <p>— 
S} Полудетињег израза сасвим је нестало за оно кратко време, а место тога дошао је израз већ зр 
децу испродајем, па не би ни то залегло за Рамову крв.{S} У памет се, кнеже; ако ми за три дана 
ubSection" /> <p>Сунце је тихо залазило за врхове усталасалих гора, па је сетним руменилом нада 
реју и жуборе.{S} Свако се село оделило за себе, а у суседству су она села, која се у заједничк 
а био слободан, враћао је злотвору мило за драго, па је уз то често слабијег и заштитио.{S} Али 
чудо, дакле, што је ово девојче замакло за око момцима из околних села, па и самом Шаћиру, који 
у девојчета, које му је толико прионуло за душу, као да му је рођено.</p> <p>— Ето, — продужи с 
галу. — Жалимо на горку судбину, кукамо за изгубљеном слободом и проклињемо издајника Вука, а м 
исина, с које се отпустио, била је само за један лакат над земљом, те тако се задржа, без икакв 
ан, што га глас доноси. — Закон је само за христијане, а нехристијанима нема!</p> <p>Као да га  
са својом судбином, али то је било само за један тренутак.{S} Узрујана душа размахнула је у њој 
видиш, како смо голи, па још да плаћамо за оне крвнике!{S} Они су га убили.</p> <p>— Не знам, б 
 што су се дубоки уздаси извијали једно за другим.{S} Очи јој се укочиле као у онога коме ће па 
умња на њега.{S} То му је требало једно за то, што је с Моравчанима и Рупићем лепо живео, а оси 
е питоме долине и планинске речице, што за снежна копњења као бујица лете с гора, па са шумом и 
итве, осети да није сам.{S} Лепо је чуо за собом шум и нечије кораке.{S} Ко ли то може бити?{S} 
 јатагана за пасом.{S} А где год би чуо за гуслара да гуди у чијој кући, навраћао би онако оруж 
ном.{S} Радовао се што је успео, да бар за неко време отклони глобу од села, а осим тога и зато 
-Ђера је покушавао <pb n="12" /> да бар за који часак заборави на ову садашњост, па се вину мис 
 занавек.</p> <p>Али ма да га је страст за Станојком и сувише занела, ипак је меркао згодну при 
а ћу ја знати?{S} Ваљада каква заповест за кулук!</p> <p>Мратић га испод очију погледа.{S} Рупи 
ила унесена и закључана у последњу собу за селамлуком.{S} Чим је шкљоцнула брава за њом, она се 
мњан, прекрсти се, очита кратку молитву за покој душе, обиђе целу трпезу, прекади људе, хлебове 
година, која је пет година гутала жртву за жртвом, па зар само овај случај, коме се ни он нити  
 збили у гомилицу, па заципљено гледају за јахачима, а када ови ишчезоше, и они се упутише пут  
а, а чим окренем леђа, зареже и хватају за нете, како да се од њих сачувам?<pb n="151" /></p> < 
 све, па чак и оно, бива, како си мајку за сису уио!{S} Дедер, Суљо! — грмну Шаћир и као помама 
одговори он. — Турци ће ти дати челенку за то!</p> <p>— Шта велиш, момче?</p> <p>— То што ти ре 
с очију! — осече се Рунић и повуче руку за леђа. — Ја нисам ујак хајдуку!</p> <p>Милоје га мрко 
па онда пође у вајат; али кад маши руку за узицу скакавице, трже је као опрљену.{S} Стид је од  
 Гагићу.{S} Као и овоме, тако је и њему за силавом просијавала јабука од пиштоља. — Сви су ћута 
а и срмом извезен јатаган, па их задену за појас. — Знаш ли ти, Милоје, да сам једнако меркао,  
за која су и деца у селу знала, била су за њу толико <pb n="97" /> страшна, да би пре сактисала 
ђаше у свакој моравачкој кући, знали су за ово пријатељство, па су рачунали, да ће и њима бити  
ива и пића, што су гости донели на даћу за покој душе.{S} Један од сељака прихваташе торбу, па, 
 српске мајке.{S} Дочекивала је несрећу за несрећом, трпела је, кидала се у самој себи, и са жу 
 мирно у овој кући?{S} А да остави кућу за навек, где би?{S} Није имала оца, а мати јој је умрл 
>Момак, што је наслуживао из џезве кафу за кафом, отвори врата, и па прагу се појави Рупић.</p> 
очи и отхукне: па да у срећан час не чу за <pb n="166" /> собом неколико гласова, који јој неко 
p> <p>Хаџији се наводнише очи, кад зачу за погибију кнежева, и дубоко се замисли.</p> <p>— Спас 
а из гомиле се зачу силан врисак; одмах за овим угледа, како се истрже женска прилика и потрча  
ја јасна ведрина <pb n="49" />, а одмах за њом грану прва сунчева светлост над оснеженим врхови 
круглу софру, примаче је агама, а одмах за њим искушеник поче доносити у сановима приготовљена  
ан врисак разлеже се из пласта, а одмах за овим излете девојче и наже бежати.{S} Рамо и Суља пу 
> <p>Споља се зачу тихо куцање, а одмах за тим отворише се и врата, на која се појави Рупић.{S} 
ут што води Љигу, кад чу топот, а одмах за тим опази у снежној вејавици неког коњаника.{S} Коња 
и језик пресеца ову дубодолину, а одмах за њом назире се дрвени кров манастира, над којим се ск 
се, те им полише да оперу руке; а одмах за овим, суморни и ћутећи, сви се разиђоше.{S} Даћа је  
ко страшљива, те побеже, кад је запитах за име?</p> <p>— Опрости, ага, — одговори Јован, коме п 
баше.{S} Ако се на тефтер узму, биће их за цело четири до пет стотина кнезова, калуђера и тргов 
p>Хаџи-Ђера прими сребрњаке и задену их за појас.</p> <p>— Хајд’мо, у име Бога, он ће нам помоћ 
опростите и ви, добри људи!{S} Не дођох за то, него да вам кажем, ко је убио Рама, те да онај п 
ше главама.</p> <p>— Сатари њих, па ћеш за дуго мировати.{S} Раја је пуста уз њих, а кад њих не 
и духовник ни после овога разговора још за дуго не дође.{S} Народ поче мало по мало нестрпељиво 
ама рудничке тврђаве.{S} Бегунце је још за видела испратио и тако је сад сам у својој ћелији.</ 
ић међу сељацима, који се не могоше још за дуго да поврате од препасти са изненадна хајдучког у 
ме несрећнику поручиш, да не долази још за који дан, док ова ствар, колико толико, не легне.</p 
апута:</p> <p>— Буди твоја воља!</p> <p>За тим се диже, метну камилавку и уђе у цркву.</p> <p>У 
а, без икакве озледе, на ногама.</p> <p>За неки часак стајао је збуњен у овој непрозирној тами, 
бар две хришћанске главе спасли.</p> <p>За то време Рупић је испод очију премерио оба путника,  
у веровао, да ћемо овде постићи.</p> <p>За неки часак утиша се разговор и они заспаше.{S} У ман 
ам главу Алексину и Бирчанинову.</p> <p>За време разговора субаша је седео поред Шаћира, мрачан 
оследњи оде, он се врати у кућу.</p> <p>За све то време Рупић је стојао модар и мрким погледом  
ј постељи и како је нашао браћу?</p> <p>За све време званице су оборених глава и немо слушале о 
њихове чељади, а то му је тако годило. „За твоју душу, бато!“ узвикну и руком стисну јабуку на  
з које ће, с крстом у руци, узвикнути: „За крст часни и слободу златну, измирите се!“ — све то  
апреже последње силе, појми да потрчи и забатрга ногама.{S} Најзад осети да се не одмиче и да ћ 
донесе шаркију, жице зазвонише, а певач забаци главу и, полузатворених очију, поче извијати ста 
ли, нагађали; а што је који заселак био забаченији, то су и нагађања била заплетенија и тајанст 
ним жицама, и диже га према њој.</p> <p>Забезекнута старица овим ненадним покретом, збуњено је  
ајдучки севаше, уплаши агу.{S} Кметови, забезекнути оволиком дрскошћу једнога момка, чисто се с 
очи са седишта.{S} Заципљена овом речи, забезекнуто је посматрала у сина, који само седи и непо 
нас!</p> <p>Рупић се чисто скаменио.{S} Забезекнуто гледа у наперено оружје.</p> <p>— О, домаћи 
о, соколе! — рече Милоју, који га чисто забезекнуто гледаше. — Сачувао си образ невином детету. 
 шапуташе нешто својим људима, а ови их забезекнуто и с чуђењем слушају.</p> <p>— Ама, чусте ли 
неко ближи вратима.{S} Она се још већма заби у угао и поткупи око себе подеране хаљине, које не 
е.</p> <p>— А камо игумана?{S} Ђе се он забио?</p> <p>— У селу је, честити ага; разболела се не 
 од страха седе на банак огњишта, па се заблену у даљину.{S} Памет јој се следила и она није ум 
 отворених очију.{S} Милоје се несвесно заблену у девојче, двоумећи, да ли да се уклони или да  
узе скрунише се низ браду.</p> <p>Народ забленуто гледа у ону двојицу.{S} Мратић осећа, како му 
 неколико тренутака расклопи очи, па се забленуто загледа у Милоја, који поче зверати на све ст 
задајем тврду веру, да те ни глава неће заболети.</p> <p>Игуман не одговори ништа.{S} Само што  
уха на ухо спавати, а да га ни глава не заболи.</p> <p>Па онда није ни чудо што је Рунић онако  
огао слободно на њој радити, а да га не заболи глава од стране субашине.{S} Дићани су се могли  
авао <pb n="12" /> да бар за који часак заборави на ову садашњост, па се вину мислима чак онамо 
и.{S} Ма шта чинио, само да за тренутак заборави, није успео.{S} Граја и гласови срамотне попев 
/p> <p>Хаџи-Ђера се ипак удуби и замало заборави на све.{S} Побожна молитва блажила је по мало  
га толико опи, толико занесе, да у часу заборави на све, и сав се подаде, утону у њу, очи му се 
— Мајка је оно! — промрмља кроз зубе. — Заборавиће и на Хаџију и на заклетву, бива, чим угледа, 
икава на своју судбину, двори Турчина и заборавља веру отаца; умотана у јашмак и фереџе, као и  
рила је по души као црв, па у колико је заборављао на своју судбину, у толико га је гризла поми 
им, нукао га је и храбрио, те је у часу заборављао на болове и муке. <pb n="226" /></p> <p>Када 
еником, већ их проведе кроз манастирски забран, а онда се почеше пети уз густу гору, што се над 
Милојем кроз узану долину и манастирски забран, што их заклањаше од уходљива погледа.{S} До сам 
и, а у исти час излете из манастирскога забрана гомила уздивљалих Турака, пред којима јахаше Су 
н себе, пође низ друм, пут манастирског забрана.{S} Тај пут водио је и у љишку долину, а отуда  
ишчезоше испред погледа за манастирским забраном, ага Џинић је стајао на прозору од чардака и р 
т хатлија у највећом трку манастирскоме забрану.</p> <p>Међутим, докле се ово у хану дешавало.{ 
кретоше путањом, што слази манастирском забрану.{S} Оба су човека убрзала и журно газила по сне 
 на прса, па се покорно поклони. — Нама забрањује закон.</p> <p>— Дур, бре, крмку, какав закон! 
Те године београдске дахије силно су се забринуле, гледајући како се горе и планине пуне хајдуц 
одрим руменилом обасјавају ова мрачна и забринута лица.{S} Једак израз прелетао му је преко лиц 
дели су у оџаклији, сркали кафу и доста забринуто разговарали.{S} Шаћир је од онога доба нешто  
не одговори ништа; она је само ћутала и забринуто нихала главом.</p> <p>Споља се зачу шкрипа по 
 и Мратићу.</p> <p>А докле су се сељаци забринуто дошаптавали и час по час завиривали у хан, го 
/p> <p>Рупић је чудно погледа.{S} После забуне од сестриних речи и сам је почео осећати, да ће  
ет, а мисли, што преплећу, унеше читаву забуну.{S} До мало час био је весео, али сада, кад је о 
а.{S} Једино уздање још што му кроз ову забуну затрепери по који пут, као зрачак звезде кроз <p 
сада сазнао бацало га је у неку нејасну забуну, која му је помутила сваку мисао и таласала чудн 
ш чудноватија.{S} Откако се учини крвна завада, кућа Станковића <pb n="47" /> лепо је живела са 
у распру не увукосте и осам села, да се заваде, искрве и сатиру.{S} Нисте ли ви Срби, браћа, хр 
} Ко угуши у вама братску љубав; ко вас завади на живот и смрт?{S} Турци?{S} Нису Турци него ва 
ђе му црн као сатана. „Тај ради, да нас завади с Турцима, да нас отера у хајдуке и гурбетлук“,  
ићи висе о мени, јер докле год су они у завади и докле год се <pb n="36" /> раја међу собом крв 
{S} Ето тебе Рупића, а ето и Гагића.{S} Завадили сте се ради једне ситнице и пролили сте крв, п 
.{S} Где год су се сукобили, тамо су се завадили, побили, један другога обранили, или један дру 
то је Станковиће толико увредило, да се завадише с Гагићима.{S} На самоме сабору, кад се међу љ 
е и друге главе прекинути <pb n="10" /> заваду, зар ће је утишати сад, код деветнаесте?{S} Жеља 
{S} Зар ће овај догађај измирити крваву заваду?{S} Зар осим Милоја није ту још и Рупић, који му 
 женска глава, а она није крива за нашу заваду“.{S} Тако је помислио у овоме тренутку, гледајућ 
ећете је да не слуша.</p> <p>— Ја је не завађам, већ мирим.</p> <p>— Енеде!{S} А шта се ти пача 
 се, бива, као и свака погана вјера.{S} Завађате рају и одмећете је да не слуша.</p> <p>— Ја је 
причешће.{S} Само у те дане смела су се завађена браћа без икаква страха окупљати око манастира 
о скровиште, неуспели покушај да измири завађена села, па онда ово стање, у коме се сада налази 
иђеније куће паде крв, покуша да измири завађене.{S} Наговарао је Станковиће, да опросте крв, а 
веру у добро дело, које је вршио мирећи завађене.{S} То мирење, избављање невине душе, коју хте 
.{S} Страсти су биле јаче од разлога, и завађени почеше још већма избегавати и клонити се свога 
руго питање: ко је убио Милана?{S} Међу завађеним сељацима има многих, који су жељни освете и с 
 зраке, па све трепери.{S} Два и два из завађених села приступају путиру.{S} Први Милоје и Гаги 
нула Тодорова Субота.{S} Силан народ из завађених села слегао се око манастирских развалина, ок 
који није у стању ни да измири неколико завађених сељака, а камо ли да их на такво дело поведе. 
уних пет година како све чини да измири завађену паству, па узаман.{S} Крвна освета укоренила с 
ана калуђера, ага Џинић се још удобније завали у узглавља на миндерлуку и с неком насладом посм 
 убрзана дисања, а лепа глава лежала је заваљена на његову колену.{S} Држао је тако неколико тр 
су седели на приземном миндерлуку, мало заваљени на шарене јастуке.{S} Хаџп-Ђера и калуђер седе 
мо криви!</p> <p>— Боље нас поби све! — завапи Мратић. — Та зар не видиш, како смо голи, па још 
!{S} Опрости и благослови народ твој! — завапи Мратић, сузе га загушише, и он полете, да загрли 
ом атару.</p> <p>— Аман, честити ага, — завапи Мратић, — може ли село чувати атар од злих људи? 
а!{S} Шта смо ти криви ми и манастир? — завапише сељаци.</p> <p>— Крива си, рајо, бре, крива, ш 
селима.{S} Ако је ко имао <pb n="83" /> заватине на дићском атару, он је могао слободно на њој  
ке, а виђеније људе затварати, него још заведе и „право прве ноћи“.{S} Сељаци су како тако подн 
ци почеше силазити с гора у долине и по завејаним путевима.{S} Сад није могао отићи ни до Богов 
омила људи и жена.{S} Гологлави газе по завејаној путањи, за сељачким саонама, у које су упрегн 
ојој му се чињаше да је осетио и примио завет Вишњега.</p> <p>— Само да ми је, да Рупића освест 
 после ћу те окитити, да ће ти све цуре завидети.</p> <p>Кад то рече, извади иза паса златну ру 
муле звуке, који час подсећају на вучје завијање, а сад као да растура гомиле сасушених костију 
е, подигоше њушке у вис и стадоше вучке завијати.{S} Из честара изби човек, викну на псе, па, к 
е и похита из ћелије.</p> <p>Тек што је завио за један шумарак, око кога обилази пут што води Љ 
љаци забринуто дошаптавали и час по час завиривали у хан, горе у пространој соби седело је око  
и глава у селу, и од њега много што шта зависи; па да Моравчани учине ма шта мимо његове воље?{ 
ен угарак и, пре него ли га ико задржа, завитла га на нећака.</p> <p>Хиљаду варница разлете се  
је, да пошто <pb n="131" /></p> <p>пото завлада њоме, да постане њезиним господарем, па ма га т 
о не тицаше у образ и светињу; а откако завладаше одметници, погледај!{S} Сада нам пљунуше и на 
ебе џубе, побожно се прекрсти и пође се завлачити.{S} Ушао је већ толико, да му само глава вири 
ћи, на његову колену, и он га је толико заволео, да му се нежност постепено претворила у очинск 
губише млађега Гагића.</p> <p>И тиме се заврже крвна освета.{S} За мало па се њоме отрова и ост 
 да дочекамо још једнога Мустај-пашу, — завршивао је Шаћир ага свој говор, па одби неколико гус 
тренутна изненађења расвести, саже се и завуче руку унутра.{S} Под руком осети као степенасти с 
снагу, диже се, па, плачући и наричући, загази напред.{S} Упутила се право Руднику, и Бог зна,  
, седела је Смиља.{S} Овога пута Милоје загледа мало дубље у ово ведро лице с двема јамицама и  
<p>На ову реч Милоје прену и пажљиво се загледа у очи игуманове.{S} Мати, која не одмицаше од с 
p> <p>Шаћир гневно отисну ногом врата и загледа у вајат.</p> <p>— А где су чељад?</p> <p>— Па,  
 свећу, па онда у мраку ошкрину врата и загледа напоље.</p> <p>Тамо је полегла густа помрчина,  
ни леђима на њ, па се укоченим погледом загледа у под.{S} Бледа месечина једва је продирала кро 
онда? — запита игуман и оштрим погледом загледа се у Рупића.</p> <p>Рупић се убезекну на овако  
Кад путници назваше Бога, он се пажљиво загледа у обојицу.</p> <p>— Јеси ли ти, Павле?</p> <p>— 
азило као ова једна реч.{S} Она се немо загледа у снаху.{S} Сад јој на један мах поста јасно он 
тренутака расклопи очи, па се забленуто загледа у Милоја, који поче зверати на све стране, само 
љив задах.{S} Хаџија разрогачених очију загледа у ову јаму, што је зјапила.{S} А кад се од трен 
 постељи, па, онако буновна и пометена, загледала се у приклопљени и једини прозорчић, што га н 
{S} На један мах устукнуше и пажљиво се загледаше у зид, где се Хаџи-Ђера чисто смањио.{S} Опаз 
гићева, а међу њима Смиља.{S} Дубоко се загледаше једна другој у очи, а дуг загрљај и сузе радо 
ко се Хаџи-Ђера мучио, да пронађе конац загонетки, али што год се више удубљивао, све се већма  
во држање Шаћирево изгледало му је врло загонетно, а особито она његова реч: „Ето, за Смиљу те  
то трпим?{S} А да га одведем на Рудник, заграјала би раја као вране на орла.{S} Гледате у тога  
оме трепери ватрица, те благом топлином загрева ћелију, седела је Смиља.{S} Овога пута Милоје з 
ошћу подсећа више на мраморну чврстоћу, загревало се сада необичном ватром.{S} Успламтела чежња 
 мрак.</p> <p>После вечере и пића, које загреја аге, разговор поче бивати све живљи, докле се н 
лније удари у жице, а аге, већ у велико загрејане, почеше и саме певати.</p> <p>Шарић-ага био ј 
а игумана, прибра снагу, да не заплаче, загрли сина и стаде га осипати пољупцима.</p> <p>У загр 
умане, не коби више! — зајеца духовник, загрли Хаџи-Ђеру, па му и самоме грунуше сузе.</p> <p>Т 
 поче плакати.{S} Наједаред приђе сипу, загрли га и узе тихо нарицати.{S} Снаха, заплашена, ста 
атић, сузе га загушише, и он полете, да загрли Милоја и Гагића.</p> <p>Није било ока, које у то 
ватило горске порубе, па као да хоће да загрли, обујми <pb n="243" /> у вечито плавило све, све 
Старица такођер врисну, па обема рукама загрли жива и мртва сина.{S} Жене прискочише и почеше ј 
а се угуши, очи јој се наводнише, и она загрли снаху, привуче је на своја недра, па онда поче н 
за, најо?</p> <p>Место одговара Анђа је загрли и стаде силно јецати.{S} Плач је гушио, те јој з 
се они сагоше да га целују, он их обоје загрли и пољуби се с њима.</p> <p>— Добро те вас обојиц 
лније него ли оног вечера, кад је силом загрли.</p> <p>Он пљесну у дланове.{S} Момак уђе.</p> < 
 Капе, Џинићу! — узвикну Шаћир и весело загрли субашу. — Пјевај, Суљо, пјевај, зумбуле мој! — ј 
, не убијај мајке! — јекну старица, па, загрливши га и држећи му главу на својим недрима, поче  
} Мајкина мученице! — јаукну старица и, загрливши је, грцаше у плачу.</p> <p>Игуман се смрачио, 
веде до седала, па га онда обема рукама загрлила и кроз плач молила да се утиша.</p> <p>— За им 
: „Што си ми се понео, сине?{S} Јеси ли загрлио браћу?{S} Јеси ли им казао, како мајка не суши  
 се загледаше једна другој у очи, а дуг загрљај и сузе радоснице као да их опомињаху на све, шт 
 мајку у руку, па се благо изви из њена загрљаја и изађе на двориште.</p> <p>Топла сунчева свет 
 пута покушао је да се извије из њезина загрљаја, али не мога.{S} Старица укопчала своје руке о 
вреше сузе, ископча се полако из њезина загрљаја, па онда изађе клецајући напоље.{S} Лагано, ка 
лицу.{S} Он полако изви главу из њезина загрљаја.</p> <p>— Шта ти је, најо, за Бога?{S} Ја ћу с 
 кад се Смиља опрости и изви из мајчина загрљаја, приђоше Милоје и Дамљан игумановој руци.</p>  
гла ни прословити.{S} Држећи га у своме загрљају, тресла се и ридала над његовом главом.</p> <p 
 и стаде га осипати пољупцима.</p> <p>У загрљају мајчину Милоје је овога часа осетио сву топлин 
хватати.</p> <p>— Коње!{S} Сви момци! — загрме Шаћир, дохвати оружје и стрча низа степенице.</p 
 очекују да жртва наиђе, па да одједном загрме и бљуну ватрени потоп на дрске груди што им се п 
у околину.{S} Од времена на време чисто загуди, а тај се шум тек прелије у тајанствене потмуле  
о и, машући рукама на Суљу да престане, загушен смехом викао је:</p> <p>— Доста, Суљо, амана ти 
иш, тако те хоћу, снахо! — одговори ага загушеним гласом, привуче јој главу, па јој притиште по 
ела.</p> <p>— Несрећни сине! — промумла загушеним гласом. — Шта тражиш са овим људима? <pb n="1 
<p>— Е, чуј ме, оче игумане, — простења загушеним гласом, — доста је, вала, и твога! <pb n="179 
ако каштигујеш? <pb n="45" /> — узвикну загушеним гласом и поче утирати сузе које капаху.{S} И  
 избавитељу! — зајеца, а плач је толико загуши, да више није могла ни прословити.{S} Држећи га  
шало и пенушило; чинило му се, да ће га загушити навала мржње, која у овоме часу обузе цело њег 
ви народ твој! — завапи Мратић, сузе га загушише, и он полете, да загрли Милоја и Гагића.</p> < 
рица не изговори последње речи; сузе је загушише, те сакри лице шакама и нагло зајеца.</p> <p>К 
емљи, кад осети као да се онај мемљив и загушљив ваздух поче разређивати.{S} Зрачак му наде зат 
тењући од рана и болова, што му их шибе зададоше.</p> <p>Страх и трепет овлада међу Моравчанима 
ти мени, где је Смиљчица; а ја ти, ево, задајем тврду веру, да те ни глава неће заболети.</p> < 
ина, из које је избијао влажан и мемљив задах.{S} Хаџија разрогачених очију загледа у ову јаму, 
о даље, све га јаче гуши влажан и трули задах, те је већ после неколико корачаја морао застати, 
оздо је била влажна мемла, пуна трулога задаха.{S} Можда је ово какав зазидани бунар или још ду 
 одброја Суља.</p> <p>— Хапе кьз, харам заде? (Камо девојка, проклети сине?) Хоћеш ли рећи?</p> 
о је све још више распиривало ону крвну задевицу.{S} Дићани и њихови сродници из осталих закрвљ 
— Спреман сам, оче, — одговори Милоје и задену оба кубурњака за силаје.</p> <p>— А ти се опрост 
њак.</p> <p>Хаџи-Ђера прими сребрњаке и задену их за појас.</p> <p>— Хајд’мо, у име Бога, он ће 
ребрњака и срмом извезен јатаган, па их задену за појас. — Знаш ли ти, Милоје, да сам једнако м 
ну пред њима, пламтела је једна буктиња заденута у зид.</p> <p>Кад коњаници укасаше, мост се на 
 <p>И одмахну безбрижно руком, па густо задими.</p> <p>Међутим, друга мисао, много журнија и ст 
турцем, око чијих се глава још сабијају задимљени облаци, кроз које овда онда пробијају сунчеви 
С камена на камен скакао је, а од силне задиханости и узрујаности с њега су капале крупне грашк 
ом, ради које је учинио све, само да је задобије, а која је у часу, кад је мислио да је доспео  
астрканих колебица и лубњача.{S} Његово задовољство мутила је у овоме часу потајна пакост, кад  
м ватром.{S} Успламтела чежња и пакосно задовољство сијало је из узнемирена погледа, те тако и  
ћеш, јадна? — запита калуђер и силом је задржа пред вратима.</p> <p>— Пуштај, оче, полудећу, ак 
беуту страха и извршио, да га сестра не задржа, у њему је наново плануло оно, тако рећи очинско 
 и у манастир.</p> <p>— Срећа те нас не задржа у хану, а, бој се, тамо би те познали.</p> <p>—  
о за један лакат над земљом, те тако се задржа, без икакве озледе, на ногама.</p> <p>За неки ча 
и распаљен угарак и, пре него ли га ико задржа, завитла га на нећака.</p> <p>Хиљаду варница раз 
би учинила неко зло, да смо се још мало задржали.</p> <p>— Море, не питам те за то.{S} Свест ми 
а, нема ни кривца.</p> <p>Стару Гагићку задржао је игуман, да остане да руча.{S} И ако је тврдо 
ретње ни братовљеве молбе нису га могле задржати.{S} Тек на сузе и запевку мајчину смири се и о 
скочи у ватру што је догоревала, али је задржаше сељаци, који се после Рамова растеривања нанов 
type="titlepage"> <p>90 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 90</p> <p>ХАЏИ - ЂЕРА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p> 
сим тога Рупић, као најстарији члан ове задруге, толико се додворио код субаше, а отуда и код р 
 не нађе.{S} А кад подиже поглед у вис, задрхта сав и кликну од необичне радости.{S} Високо над 
ко паса и привуче себи.</p> <p>Станојка задрхта као прут.</p> <p>— Шта се опиреш толико? — прош 
а.{S} Одједном осети, како камена коцка задрхта под руком и као да клизну подаље.{S} А у истоме 
— Ко је убио Милоја...</p> <p>Хаџи-Ђера задрхта.{S} Сад ће бар дознати оно, што га је као тајна 
оспода! — понови игуман.</p> <p>Старица задрхта...{S} У души јој се поче потајно разведравати,  
а, дуго јеца.{S} И он у томе часу чудно задрхта.{S} Учини му се, као да га захвати и понесе сил 
 која му напуни очи сузама.{S} Брада му задрхта, а усне се почеше мицати, као да ће сад узвикну 
 је лагано читао писмо.{S} Тек покаткад задрхти му рука или се сведе по који облачак на чело.{S 
pb n="114" /> узаној стазици, суморан и задубљен у оно, што га сада очекује.{S} Био је на чисто 
се Рупић мало збуни.{S} Није марно овај задубљени поглед, који чисто до савести продире.</p> <p 
 бледо лице с кратком проседом брадом и задубљеним погледом, који чисто продире у душу кад погл 
 силно јецати.{S} Плач је гушио, те јој задуго не даде да проговори.</p> <p>— Не иди! -— пројец 
ну изуме ма шта знатно, те да га толико задужи, није му баш ништа падало на ум.{S} Онај несносн 
ини што велико, велико, чиме би га тако задужио, те да му и сам рече: „Е, Рупићу, и досада сам  
н промаче између њих, прегази бродове и зађе у мечју леску, која је у густим честарима туда буј 
 А и шта ће овде?{S} Тамо су их се више зажелели.</p> <p>Шаћира стеже у грудима; дође му да пот 
ватала, докле га није сасвим занела.{S} Зажелео је, да пошто <pb n="131" /></p> <p>пото завлада 
 љуто; то га је тако пекло, да је често зажелео, да га већ једном нестане из овога пакла, где с 
ела слабити.{S} Хаџи-Ђера спомену Бога, зажмури и отпусти руке.</p> <p>Паде.</p> <p>Лак потрес  
то нариче за убијеним сином.{S} Он брзо зажмури, да одбије од себе ову помисао, али мисао беше  
</p> <p>Штапови звизнуше.{S} Гагић само зажмури и стеже вилице, да не ода јаука.</p> <p>— Десет 
амо.</p> <p>Међу сељацима се заталаса и зажубори.<pb n="231" /></p> <p>— Гори манастир!{S} Пома 
гневно удари песницом у груди, да чисто зазвеча: лице му зацрвене, а на очи му подиђе крв, те ј 
се шаку устима, челу и срцу.{S} Шаркија зазвони, а јасан глас певачев изви:</p> <quote> <l>Иста 
<p>— Целуј! — узвикну игуман, а глас му зазвони као глас вапијућега с Витаваре.</p> <p>Старица  
Џинић.</p> <p>Суља донесе шаркију, жице зазвонише, а певач забаци главу и, полузатворених очију 
 није ни гробница ни подрум, него какав зазидан тајни излазак некадањих господара ове тврђавице 
хладној кули изгледало му је, као да је зазидан у камену гробницу, из које се више никада неће  
а трулога задаха.{S} Можда је ово какав зазидани бунар или још дубље рудничко окно.</p> <p>Докл 
 су се, а већ сутра дан клонили су се и зазирали један од другога; ако су се и <pb n="234" /> п 
 није деран, што је до мало час збуњено зазирао од ујакова погледа, него савршен човек, гороста 
ина сина: то је урадио ага Џинић, да не зазире ни од кога, кад му жену пожели.</p> <p>— Куку ме 
а топузом.{S} Па, ето, Турци и дан дањи зазиру од његове кнежине.</p> <p>— У истини, — упаде Па 
ковићи немирна духа, те да Турди од њих зазиру.{S} Мањ ако није ту мржња на глас куће, који је  
толико више што очинске милости није ни зазнала честито.</p> <p>И то дете, што је расло на њего 
.{S} Први пут, после толико година, без зазора очи у очи. <pb n="242" /></p> <p>А баш у томе ча 
је једини дан, када ми се сав народ без зазора скупља око цркве.</p> <p>Кад је мало одахнуо од  
удна лакота обузе игуманову душу и њему заигра у грудима од необичне милине.{S} На последњем ча 
S} Станојка је схватила питање и весело заиска главом.</p> <p>Хаџија се обазре па све стране.</ 
њена, крв јој ударила у лице, па се све зајапарило, а у грудима јој је силно лупало.{S} Она ниј 
ху и мајку њезину, која иза свега гласа зајаука.</p> <p>Смиља се отимала, али узалуд.{S} Турци  
е, а у суседству су она села, која се у заједничкој мржњи држе против осталих.{S} Непријатељи с 
 и љуљајући грмове из корена, однела га заједно са овом црквицом далеко, далеко из котлине ових 
 томе часу дође и метаниса пред њим, па заједно уђоше у цркву, у којој већ трептијаше ужежено к 
ћи реповима и подскакујући, изгубише се заједно с чобанином у густи мрак.</p> <p>После вечере и 
ишла би му, стала би уза њ, па би с њим заједно кидисала на силеџију, па ма је и живота стало.< 
 Њена снаха, жена Николина, плаче с њом заједно.{S} Јад је већ толико избезумио старицу, да је  
 и ракију и на песму кола одговарале су заједно с Турцима другом строфом, у којој се пева, како 
>— Камо да се нисмо никада ни родиле! — зајеца Анђа кроза сузе.</p> <p>— Тешко мени, кукавици с 
p>— Немој, оче игумане, не коби више! — зајеца духовник, загрли Хаџи-Ђеру, па му и самоме груну 
</p> <p>— Тешко мени, сињој кукавици! — зајеца старица. — Једно труне у тамници, а друго да ми  
га љубити.</p> <p>— Сине, избавитељу! — зајеца, а плач је толико загуши, да више није могла ни  
у држале плен.</p> <p>— По Богу, ага, — зајеца она, — Милан ти је био пријатељ, он те је увек п 
ој дрхти од страве.</p> <p>— Звао ме? — зајеца Станојка и поново сакри лице у свекрвина недра.< 
 загушише, те сакри лице шакама и нагло зајеца.</p> <p>Као муњом ошинут стајао је Хаџи-Ђера и з 
ке.</p> <p>— Смиљо!</p> <p>Девојче само зајеца.{S} Обгрливши игумана, сакри лице на његове груд 
ретом да се одупре.{S} Место тога силно зајеца и сузе јој грунуше.{S} Клонула душа није имала в 
арони лице на груди покојникове и силно зајеца.{S} Старица такођер врисну, па обема рукама загр 
довратницу, притиште чело на њу и силно зајеца.{S} Сузе су се потоком рониле и капале на црквен 
 положи је полако.</p> <p>— Ох... ох! — зајеча Анђа. — Ох... ухватиће га пси!...</p> <p>Занос ј 
е несвесно гледати у пару.{S} Из вајата зајеча болесница.{S} То је освести и она скочи, па, и н 
осио девојку у Моравцима, обележио је и заказао дан, кад ће по невесту.{S} На неколико дана пре 
во јучерањем гробу, који је до мало час заклањао Милојев догађај.{S} Сви ови ударци, што се у д 
ану долину и манастирски забран, што их заклањаше од уходљива погледа.{S} До самога манастира н 
 дубоки опкопи.</p> <p>Рудничку тврђаву заклапају бедеми у четворокут, и на свакоме углу овога  
но небо, што је, као звездани поклопац, заклапало ову јаму, овеселише и разгалише његову суморн 
звукоше из манастирскога тора две овце, заклаше их и уредише,<pb n="28" /> а мало за тим разбук 
ци злотвори?{S} Па ко оно пред хајдуком закле Гагићку, да не ода кћери?{S} А већ башка оно, што 
роз зубе. — Заборавиће и на Хаџију и на заклетву, бива, чим угледа, како јој сина пењу.</p> <p> 
{S} Или мислиш, да ће она стара одржати заклетву, кад угледа како јој Јована на вешала пењу?</p 
о од мојих! — одговори Гагић. — Смем се заклети.</p> <p>Рупић плану и као помаман скочи с троно 
.</p> <p>— Турске ми вјере, смио бих се заклијети, е нас је овај влашки домуз слагао.{S} Не мор 
што је склонио две женске главе, што је заклињао стару Гагићку, да не ода кћери, и што је под с 
ти да нисам чуо, како си ону несрећницу заклињао, да не одаје кћери?{S} Па мислиш да нисам позн 
 ћелију баш онда, кад је игуман стао да заклиње Гагићку, те тако је могао реч по реч разабрати, 
јекну у ушима као глас ненадне олује. — Заклињем те знаменијем часнога крста и овога и онога св 
буђењу дрхташе. <pb n="169" /></p> <p>— Заклињем те! — узвикну силним гласом, који јој одјекну  
не хаљине, које не беху више у стању да заклоне срамежљиву жену испред туђа погледа.</p> <p>Вра 
пића и Гагића, да их измири.{S} Хоће да заклони зликовца.</p> <p>— У твојим је рукама власт, аг 
онога дана, кад је Милан захтевао да је заклони од рудничких весеља, букнула у њему помама разб 
ан.{S} Сети се, како је захтевао, да му заклони жену од „рудничког весеља“, па је чак и претио, 
р ако се ма кад прокљуви, ко би га онда заклонио од турске освете, ако не ага Џинић, коме оволи 
 згоднија мисао, којом би и себе и село заклонио од крвнине, која се морала плаћати, кад се уби 
а и пригрли девојче, као да би је хтела заклонити од оних што ће је одвести.</p> <p>— Неће за д 
о, да је Хаџи-Ђера једини, који га може заклонити испред турске освете; али то није све.{S} Изм 
 село пропати, ти нећеш!{S} Тебе ће већ заклонити ага Џинић.</p> <p>Изненадни долазак Хаџи-Ђери 
 све до једнога, немој му ићи.</p> <p>— Заклониће ме, је ли? — викну Станојка, а лице јој се ра 
 јој је био муж жив, била је и виђена и заклоњена, а сада?{S} Сада је, ето, сама; сада нема ком 
 <p>— Бог добро дао! — одговори момак и заклопи капију.</p> <p>— Је ли овде игуман?</p> <p>— Те 
ечнаја памјат“ и даде знак да се сандук заклопи и спусти у гроб. <pb n="3" /></p> <p>Сад пратио 
даше.</p> <p>Станојка је била унесена и закључана у последњу собу за селамлуком.{S} Чим је шкљо 
! — викну игуман, што га глас доноси. — Закон је само за христијане, а нехристијанима нема!</p> 
 закон.</p> <p>— Дур, бре, крмку, какав закон!{S} Оно што Шаћир нареди то ти је закон, — узвикн 
закон!{S} Оно што Шаћир нареди то ти је закон, — узвикну Рамо.</p> <p>Суља стаде пред калуђера  
па се покорно поклони. — Нама забрањује закон.</p> <p>— Дур, бре, крмку, какав закон!{S} Оно шт 
?{S} Ево се силан свет слегао, да прими закон.</p> <p>— Нема службе, нема закона за вас! — викн 
и од мене?{S} Да <pb n="239" /> вам дам закон, да приступим часној трпези и да вам пружим свето 
— рече Мратић. — Једва чекам, да примим закон, само да се што пре уклоним од ових хрзуса, да их 
прими закон.</p> <p>— Нема службе, нема закона за вас! — викну игуман, што га глас доноси. — За 
е и испаштаћемо, само нас не одбијај од закона!</p> <p>— Ко да вам верује?{S} Зар вас не познај 
ао своме старијему, не остављај нас без закона; овде има људи и старих и подобних мрети: па ко  
те, хоће ли бити данас у цркви службе и закона за људе?{S} Ево се силан свет слегао, да прими з 
{S} Тешко уздахнуше, јер осетише, да им законик меће на душу терет црњи од најцрње епитимије, ш 
 на ум, да потражи калуђере.{S} Калуђер законоша дође.</p> <p>— А камо игумана?{S} Ђе се он заб 
ковој! — одговори игуман. — Ето вам оца законоше, он нека иде, а ја шта ћу вам?</p> <p>— Велим, 
азећи у своју ћелију, игуман шану нешто законоши, и овај брзо замаче у манастирско двориште.{S} 
е побожно прекрсти, благослови калуђера законошу, који у томе часу дође и метаниса пред њим, па 
Степеница с каменом, за који се прстима закопао, такођер се занијала.{S} Ако се и она сруши над 
азим на очи!{S} Зар не видите колико је закрвавио!</p> <p>— Иди, по Богу да си нам брат! — утач 
 Везујте крмка! — дрекну Шаћир, коме се закрвавише исколачене очи од силна гнева, што ће се и о 
гнути пајвани, а очи му се исколачише и закрвавише.{S} Са упорна игуманова држања у њему се зат 
гледа у гомили наоружана старца.</p> <p>Закрвављен агин поглед и громовит глас толико препадоше 
p> <p>— Тебе, дервишу! — цикну Шаћир, а закрвављене очи чисто се ваљају од силна беснила.</p> < 
 мајка је претрнула, гледајући у његове закрвављене очи и узрујано лице. „Шта ли му је?“ <pb n= 
о је и страх више растао.{S} Подбулих и закрвављених очију од несанице гледао је бесвесно у жер 
 па крстари по селима, да нас с Турцима закрви?{S} Намешташ ми дете у заседу, да убије муселимо 
агићи, Рупићи и Станковићи.{S} Ви сте и закрвили села.</p> <p>— Тако је, хаџи-духовниче; али, б 
ма нема више никога, који ће их мирити; закрвљена села и даље ће се међу собом крвити, а сотона 
жни у једнакоме осећању. <pb n="188" /> Закрвљена села, ма да су избегавала Хаџију, само да не  
тиче, двојином је више утицао да измири закрвљена села.{S} Али све узаман.{S} Страсти су биле ј 
{S} Дићани и њихови сродници из осталих закрвљених села наплаћивали су се на други начин.{S} Гд 
 белини, што се стуштила и густо веје и закрива још свеже трагове пратилачких стопа.<pb n="7" / 
арац с Рудника распирује сињи вео, који закрива небо.{S} На истоку избија јасна ведрина <pb n=" 
недрима, на којима не беше више никаква закривала.{S} Једра и кршна прилика њезина и онако је у 
а и ретко у кога неискрпљено с неколико закрпа.{S} Баш у томе часу, кад је Рупић дошао међу сељ 
бро, народе! — узвикну игуман. — Ако се закунете пред светом црквом, да <pb n="241" /> ћете опр 
 њих шкргутну зубима.</p> <p>На вратима закуца неко и разговор се утиша.</p> <p>Момак, што је н 
и пола сахата, а на ћелијска врата неко закуца.{S} На прагу се појави Рупић.{S} Кад угледа Гаги 
"135" /></p> <p>На манастирским вратима закуцаше алком неколико пута, и мало за тим па су већ б 
<p>— Христос међу вас! — кличе игуман и залаже их светим причешћем.</p> <p>А духовник утире убр 
и он спокојније одахну.{S} Али што више залази, свод је све нижи, док се толико не снизи, да на 
e unit="subSection" /> <p>Сунце је тихо залазило за врхове усталасалих гора, па је сетним румен 
а ли ће доћи.{S} Али што се дубље у ноћ залазило, и његово стрпљење све је више ишчезавало.{S}  
је постајао све живљи, кад тек изненада залајаше пси на дворишту.</p> <p>— Хеј, домаћине!</p> < 
па ма који био, у то доба путовао би до заласка сунчева; где је стигао, онде је конаковао, па м 
 <p>Ова потајна сумња, што се још данас залегла у њему, рила је по души као црв, па у колико је 
нам, честити ага, — одазва се игуман. — Залегло се у народу зло.</p> <p>— Ја, зло!{S} Крвите се 
 Да вам децу испродајем, па не би ни то залегло за Рамову крв.{S} У памет се, кнеже; ако ми за  
ана и изађоше из манастирског дворишта, залелека и потрча за њима.</p> <p>— Шта је, баба, што с 
иста радост и милина.</p> <p>Слика, што залелуја у души игумановој, била је тако живахна и свеж 
ба изви главицу оној страни, узнемирено залепрша, затрепта криоцима и одлете, а са занихане се  
милу Турака, што се од времена на време залетала у коло, те грабила једну по једну девојку.{S}  
рат <pb n="8" /> Станковића, Младен, не залете, дохвати Петра Гагића за гушу и обори на земљу.{ 
војку, а кад ни један не хте, он се сам залете у чопор, али се у томе часу испречи Рупић, отисн 
гледа, а Милоје блене у ово двоје и као заливен ћути.</p> <p>Тако су остали неколико тренутака, 
ћ, који је за све ово време седео и као заливен ћутао, одједном шкрипну зубима, удари се песниц 
кле се тако говорило, кнез је ћутао као заливен, слушао и замишљено гледао у широке пламенове,  
а ћу те одмах пустити.</p> <p>Гагић као заливен заћута.</p> <p>— Говори, Влаше!</p> <p>Гагић ћу 
да долазио?</p> <p>Станојка стоји и као заливена ћути.{S} Анђа је по њезину лицу опазила, да се 
шао у хан са осталима, а сељаци су, као заливени, остали доле још неко време.</p> <p>— Хеј, да  
 уздахну дубоко.</p> <p>Сељаци ћуте као заливени, а кум, као да није ни чуо, једнако гледа у мр 
ти, сакрије, да се уопште за његов спас заложи, значило би то исто, што и спрегнути се са одмет 
вим погледом.</p> <p>— Махни се, кнеже, залудна посла! — одговори игуман одсечно. — Нити ће се  
хана, да се једва разазнаје.{S} Срце му залупа, а нека ватра букну у лице.{S} На челу и слепим  
> <p>Није било ока, које у томе часу не замагли.{S} Топла молитва игуманова, што је шапуташе на 
ли им казао, како мајка не суши очију?“ замаглише и најтврђе очи.{S} Жене ударише у гласно јеца 
 и сав се подаде, утону у њу, очи му се замаглише, а суморно лице обузе тиха сета.</p> <p>Али т 
рупним очима, али њезин поглед је чисто замагљен, те се чини као да се напреже, да разабере пре 
<p>Није чудо, дакле, што је ово девојче замакло за око момцима из околних села, па и самом Шаћи 
 брзо замаче у манастирско двориште.{S} Замало па се врати пред ћелију, а за њим иђаше манастир 
зид, па, не дишући, посматраше тамо.{S} Замало и он поче распознавати две прилике како се као с 
лова и пољуби, а за тим изађе из куће и замало па се изгуби.</p> <p>Станојка је остала потпуно  
иле, уђе у хан, попе се уза степенице и замало се створи пред агом Џинићем, који је у томе часу 
овара!</p> <p>Хаџи-Ђера се ипак удуби и замало заборави на све.{S} Побожна молитва блажила је п 
p> <p>— Ач капи (Отвори капију)!</p> <p>Замало па се зачу потмула шкрипа и звека ланаца, а с пр 
дршћући и са страхом гледала у сумрак и замандаљена врата према себи.{S} По целоме изразу оглед 
погледа још једаред у Сали-агу, па онда замаче у гору. <pb n="57" /></p> <p>Још истога дана упа 
 је с Рамом?{S} Ето, Суљу сам видео где замаче! — помисли и извири из шипрага.</p> <p>Тамо у ст 
 <p>— Мучи, дервишу! — одговори један и замаче му замку око лактова. <pb n="182" /></p> <p>Прит 
сталим хатлијама.{S} Тек кад и последњи замаче, старица се с муком диже из снега и сави манасти 
лоје га испрати до вратница, а кад овај замаче подалеко, брзо се окрете, уђе у вајат, припаса с 
 два коњаника како касају њему.{S} Брзо замаче у честу, па отуда стаде посматрати.{S} Отуд, са  
игуман шану нешто законоши, и овај брзо замаче у манастирско двориште.{S} Замало па се врати пр 
а овај други пуцањ, ободе коња и у трку замаче пут Рудника.{S} Милоју беше као да је пијан, — т 
 тестију, па за тим ободе коња и у касу замаче за један брежуљак.</p> <p>— Шта велиш, Рамо, ха? 
скочи Суља, подиже Гагићеве ноге, па их замаче конопцима о једну мотку, што виси с таванице, те 
га Сали-ага и његов побратим нису хтели заменити никаквим откупима.{S} Ко би покушао да се одуп 
/p> <p>Тупи јеци дрвенога клепала, које замењује звона, тужно одјекују над спроводом, који побо 
о, да баш од њега потекне измирење, али замерити се игуману, па још хаџији, из чије руке прима  
и смех Турака и цика девојака, с којима заметаху разблудне шале, на очиглед осталих, разлегали  
су га поштовали и волели, али откада се заметну крв, почеше га избегавати, ма да је оно поштова 
д зачу за погибију кнежева, и дубоко се замисли.</p> <p>— Спаси нас, оче! — јецала је Смиља, ко 
 па седе на пространи кревет и тешко се замисли.</p> <p>Кад је Милоје ушао у кућу, његова мати  
то стоке.</p> <p>Џинић одмахну главом и замисли се.</p> <p>— Е, кнеже, тако не може остати.{S}  
а, гледала ју је место њега, па се може замислити, шта је ова јадница све осећала, кад помисли, 
к, да гледа како јој сина пењу, како му замичу замку око врата, па ће јој рећи: „Хајде, баба, г 
 седе према огњишту, напуни лулу и поче замишљано одбијати густе димове.</p> <p>У први мах, кад 
и истицала пред очи Смиљину прилику.{S} Замишљао је, како се полагано навикава на своју судбину 
 је Смиљка?“ Ужасна слика, коју у машти замишљаше, тако се јасно оцрта пред њезиним очима, да н 
?</p> <p>— Разумем, — одговори Милоје и замишљен пође у кућу.</p> <p>— Почекај мало.{S} Знаш ли 
ање у очима својих сељана.</p> <p>Нем и замишљен, наслонио се Мратић уз довратак и несмислено б 
едео за столом у својој ћелији брижан и замишљен.{S} Мисли су му се врзле око данашњих доживљај 
санџији, да га одведе.</p> <p>Суморан и замишљен, опет стоји Хаџи-Ђера у својој тамници и укоче 
"SRP19040_C2"> <head>2.</head> <p>Тешко замишљен уђе Хаџи-Ђера у своју ћелију.{S} Његово бледо  
кревету, руке спустила у крило, а неми, замишљени поглед упрла у зид.</p> <p>— Шта ти каза, нај 
га, од данас, на овоме путу пратити.{S} Замишљени поглед лутао је кроз неку сумаглицу нејасних  
етар таласа и мрси.{S} А када ишчезоше, замишљено превуче руком преко своје <pb n="158" /> брад 
оборкнезом Бирчанином?</p> <p>Хаџи-Ђера замишљено пропушта између прстију зрно по зрно својих б 
по главама ове тројице.{S} Павле и Ђура замишљено преврћу по памети о ономе што им игуман мало  
 нека се почне пре пролећа! — прошапута замишљено и лупи длан о длан.</p> <p>— Атеш (ватру)! —  
ћи ма шта започети.</p> <p>Хаџи-Ђера је замишљено ходао лагано по својој ћелији.{S} Оно писмо;  
бавити.</p> <p>— Зло, Анђо, зло! — рече замишљено игуман. — Тај ће нас човек најпосле све упроп 
ве <pb n="48" /> из распаљена чибука, и замишљено гледао преда се.{S} Кад Суља уђе и јави да су 
 <p>— Тако ти је то. — продужи игуман и замишљено џаркаше по ражарену мангалу. — Жалимо на горк 
ло, кнез је ћутао као заливен, слушао и замишљено гледао у широке пламенове, како један за друг 
наже се над ово лепо лице, па га дуго и замишљено посматраше.</p> <p>— Штета! — прошапута. — Ка 
х горе, где је стајао усамљен калуђер и замишљено гледао пред собом.{S} После Шаћиреве намере д 
ина, над којима је пловио бледи месец и замишљено гледао кроз тамну ноћ у спаљену светињу.{S} А 
, склопио обе руке међу колена, па тако замишљено гледа кроз прозорчић у онај последњи зрачак,  
ико грубих гласова, тргоше га из дубоке замишљености.{S} Врата се нагло отворише, и калуђер, ко 
 увукао потајно његова сестрића у своје замке, а овај је све то крио од њега.{S} И то га у пома 
 Заплете се, као нико његов, у сатанине замке! — шапутао је Хаџи-Ђера, па, што је даље одмицао, 
, дервишу! — одговори један и замаче му замку око лактова. <pb n="182" /></p> <p>Притегни, Усо! 
леда како јој сина пењу, како му замичу замку око врата, па ће јој рећи: „Хајде, баба, говори,  
овога приђе хаџијиној руди, целива је и замоли благослов, на га неста у мраку.</p> <p>— Чудна п 
" /></p> <p>— Па?</p> <p>— Дођох, да те замолим, да оном моме несрећнику поручиш, да не долази  
ти до самих костију; он се лако стресе, замота у своју кабаницу и лаганим корацима окрете повра 
о га је озаравала, те се онај суморни и замрачени поглед све већма разблаживао уверењем, да ће  
 узаман.{S} Крвна освета укоренила се и замрежила села да је више ништа не може ишчупати из срц 
 могао бар ходањем протеглити укочене и замрзле удове.</p> <p>А у колико је студен мучила тело, 
су се преко ноћ сурвале с гора и засуле замрзли Љиг.</p> <p>Јутро је било од оних мразних, лепи 
 пахуљице, као бели лептирићи, веју над замрзлим поточићима, снежним удољицама и плећатим Рудни 
рујао, као да му је сваку мисао сплео и замрсио, те му тако није остајало ништа друго него да с 
више удубљивао, све се већма заплетао у замршаје, које није могао размрсити.{S} Са узалудна нап 
— Сали-аги? — упита игуман дижући се, а замућен поглед, у коме се огледа необична клонулост, лу 
неће учинити такву лудорију, која би га занавек упропастила, а то што Рупић не сме зар би могао 
а очекују само њу, да се склопе и да је занавек прогутају.{S} А што је најстрашније, она није и 
а се мора искобељати из дубоке јаме или занавек стрмоглавити, уливала је клонуломе очајнику хра 
 на шта друго, него како ће га уклонити занавек.</p> <p>Али ма да га је страст за Станојком и с 
а да га је страст за Станојком и сувише занела, ипак је меркао згодну прилику да ово изврши, а  
е већма захватала, докле га није сасвим занела.{S} Зажелео је, да пошто <pb n="131" /></p> <p>п 
 и Рупић у селу.{S} Страст га је толико занела, да су га се чак и његови најбољи пријатељи поче 
е све не ућута.{S} Шаркија умуче, граја занеме, а место свега поче се разлегати из гостинске со 
— Станоја убили? — викну игуман и чисто занеме.</p> <p>— И кнеза Алексу и Бирчанина! — упаде Ст 
ај бива, та воденица клепетала више.{S} Занемио би, море, као невеста пред ђувегијом.</p> <p>Ве 
вежина, што је била из целе ове појаве, занесе јахаче и они је зауставише.</p> <p>— Стани, цуро 
јци, и што је утро сузе једној старици, занесе га свега.{S} Не једнога Рама, него да сад навали 
једаред било је доста, да му помути ум, занесе срце, да га опије, те да целога века мамуран ост 
-аги, ма да му то не беше првина, да се занесе за иоле угледнијом девојком или невестом.</p> <p 
.{S} Свест јој се стаде мутити и она се занесе у грозничаво бунцање.</p> <p>Снаха је лебдела на 
асточио.{S} И она га толико опи, толико занесе, да у часу заборави на све, и сав се подаде, уто 
 тек по који пут што би се неко од њих, занесен песмом, мало устурио на узглавље и од силнога з 
 коју се удављеник рукама хвата.</p> <p>Занесен оваквим мислима, хитао је, као и остали сељаци  
н је добро осећао, да је сва ова гомила занета једном истом мишљу, коју сад баш изусти Рупић, и 
 проговорили.{S} Обоје су били и сувише занети својим мислима.{S} Хаџи-Ђери је изгледало као да 
е дубоко удахну, и необична малаксалост занеше га вртоглавицом.{S} Клецајући коракну два три ре 
 као потмули шум, кад се шумовито грање занија.{S} Колена су му поклецивала од страха на помиса 
 за који се прстима закопао, такођер се занијала.{S} Ако се и она сруши над њим, онда је све св 
>— Кога?</p> <p>Гагићка бризну у плач и заниха главом.</p> <p>— Јаох, Јоване, јаох, кућо матери 
 трептијаху, као пламичци кад их ветрић заниха.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19040 
епрша, затрепта криоцима и одлете, а са занихане се гранчице стресе снежни терет на земљу.<pb n 
дахнуше дубоко остали слушаоци и брижно занихаше главама.</p> <p>— Сатари њих, па ћеш за дуго м 
нђа. — Ох... ухватиће га пси!...</p> <p>Занос је бивао све већи, а из ње је јара чисто била. <p 
, мало устурио на узглавље и од силнога заноса јекнуо.</p> <p>И Шаћир-агу запали ова песма.</p> 
а у глави од оваквих мисли, све га више заноси и буни, па, ма да се отима, да чим било ублажи т 
гословити измирену децу.{S} А док се он заносио маштом и сновима, Милоје је ишао за њим по <pb  
По Шаћиреву расположењу и севдалинскоме заносу могло се видети, да је ваљевски састанак учинио  
само је тек по који пут јечала у тешком заносу.</p> <p>Станојка се поче плашити.{S} Дође јој да 
ље није ништа сазнао, јер је још била у заносу, кад је он отишао по Милоја, да га амо доведе.{S 
пола Стамбола поклони! — рече Џинић и у заносу наже се, да је пољуби.</p> <p>Али у томе часу Ст 
/p> <p>— Велиш ли, дервишу?{S} А ко оно заноћи у тебе са оним слепцем?{S} Мислиш ли да се не зн 
а идемо моравачкој цркви, те да обојица заноћимо три ноћи под њеном иконом.{S} Вели, да ће ми б 
, па је онда однео Смиљу у манастир, ту заноћио, а јутрос умакао негде.</p> <p>— Ама по Богу, к 
 овоме времену вратити до зоре, него ће заноћити ма у чијој појати, ипак је нестрпељиво ослушки 
о о одвођењу Хаџи-Ђерину, хајдуцима што заноћише у манастиру,<pb n="209" /> па најзад и о Милој 
рискочи, дохвати је за рамена, бесно је заошија и баци насред собе, где се Станојка као онесвеш 
</p> <p>Турци су као и олуја.{S} У часу заошија, протутњи и прогрми; што јој се на путу испречи 
врђавице и горовити Медведник, који, на западној страни Рудника, мрачан и суморан, још дрема у  
орина.{S} Тамна ноћ све се више клонила западу и мало по мало па се кроз растињену таму почеше  
оје кроз беличасте облачке овде онде на западу пробија.{S} А лаки сумрачак, што се постепено ра 
е уз огњиште, и не осврћући се на њега, запали лулу и одби неколико димова, он пође вратима.</p 
.</p> <p>Али то беше само машта, што је запали измучена душа, да се, колико толико, разгали; то 
лнога заноса јекнуо.</p> <p>И Шаћир-агу запали ова песма.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, зар пе би 
н другоме убили марвинче, потрли усеве, запалили сена.{S} Једном речи, из дана у дан гомилале с 
ле душе у одметниковој кући, кућу би му запалили, браћу и остале мушкарце бацили као хајдучке ј 
ије одао где је сакрио сестру, он му је запалио кућу, а њега, као убицу, однео на Рудник.{S} Па 
ици.{S} Зар није Рамо био јуче у Дићу и запалио кућу оним проклетницима, а они су га после доче 
а једног Турчина њега ће убити, кућу му запалити,<pb n="74" /> а мајка ће свиснути од бола и че 
и.{S} Турци се неће освртати ни на што: запалиће му кућу, поробиће га, па кад не нађу Милоја, и 
Хаџи-Ђера седео је још у ћелији и према запаљеној воштаници читао из књига „Житија свјатих“.{S} 
етећи га погледа.</p> <p>— А ти, ујаче, запамти, што ти велим!{S} Ујак си ми, па пећу да те мич 
о клетва праведника на умору.{S} Неми и запањени стајали су оборених глава и нико се не усуди и 
ве и скрушено ником поникли.{S} Гагићка запањено гледа то у плаховите очи игуманове, то у свето 
исли да <pb n="156" /> је Милоје сасвим запао у руке калуђереве и да га ништа више неће истргну 
томе часу свежа струја ваздуха, која га запахну мемљивим дахом, пирну испод његове главе.{S} То 
а до онога избрешка, па....</p> <p>Овде запе пред неком мишљу, која му сукну кроз главу.</p> <p 
 само сави и простења нешто, али му реч запе.{S} Рамове очи севале су крвнички, а рука, што је  
се, па су пошле напред, тешећи је да не запева.{S} Милоје, који је стајао још украј гроба, блен 
} Сад више није имала гласа да јаукне и запева, али је из очију као дажда ронило.{S} Троструки  
з којих су рониле сузе, и усана, што су запевале.{S} Отуда и највеселију песму у нас извија сет 
> <p>Одједаред се зачу из даљине женска запевка.{S} Зеба изви главицу оној страни, узнемирено з 
г Станковића, а беше им доста већ и она запевка, а камо ли овако оштар говор Милојева ујака Руп 
 терет на земљу.<pb n="2" /></p> <p>Она запевка час о час умукне, да мало после још јасније одј 
после баба-Анђина и Станојкина оплача и запевке, одоше под манастирску стреху, где је свака пор 
ису га могле задржати.{S} Тек на сузе и запевку мајчину смири се и обећа да неће отићи.</p> <p> 
е, како у рођеној крви издишу, и слушао запевку њихове чељади, а то му је тако годило. „За твој 
агано ниха и суморним шуштањем уплеће у запевку, па се отуда, као сетан шум, узноси даље, тихо  
ратилаца, оборених глава, слуша мајчину запевку, а када одјекну последњи стих нарицања, кад мај 
 оним јаслима, али и онде одједном зачу запевку мајке, што нариче за убијеним сином.{S} Он брзо 
<pb n="32" /></p> <p>— Зар ти је толико запело? — насмеја се субаша. — Јаваш, море, јаваш, стар 
p> <p>— Што стојите, те их не хватате! —запенуши Рупић, а сав цепти од необуздана гнева.</p> <p 
 час, — одговори Станојка, а у грлу јој запиње свака реч.</p> <p>— А ти сама, ха?</p> <p>— Ето, 
<p>— Па, Гагићу, које ми добро доносиш? запита Хаџи-Ђера, кад седоше у ћелији према распаљеноме 
алиши ове беде.</p> <p>— А Станојка?! — запита ага ненадно и оштро погледа, да му не умакне ни  
 ако си је одао!</p> <p>— Шта велиш?! — запита Рупић јачим гласом, као да није чуо.</p> <p>— Св 
о све више збуњивао.</p> <p>— Где је! — запита ага по кратком ћутању.</p> <p>— Ако ти, ага, не  
ш ту црну псину?</p> <p>— Коју, најо! — запита Станојка и погледа око себе.</p> <p>— Ето је код 
фу.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, бива? — запита га Шаћир. — Од јутрос си много карли!</p> <p>— А 
 главу у страну.</p> <p>— Убио си га? — запита ујак журно.</p> <p>— Ја! — одговори Милоје, а и  
 Рама?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па сада? — запита он и стаде га гледати радознало.</p> <p>— Не зна 
 горела.</p> <p>— Па шта мислиш сада? — запита Ђура, намештајући под главу пањић, који је покри 
то амо то тамо.</p> <p>— Па шта онда? — запита игуман и оштрим погледом загледа се у Рупића.</p 
.</p> <p>—- А хоћеш ли примити кнеза? — запита момак, пошто се одмаче у пристојну даљину.</p> < 
ђер дигоше се.</p> <p>— Куда, хаџија? — запита Шаћир-ага. — Зар нећеш и ти с нама?</p> <p>— Нек 
 Станојка.</p> <p>— Зашто, него моја? — запита свекрва, а глас јој дрхти од страве.</p> <p>— Зв 
ибачи стадоше. </p> <p>— Ђе је Смиља? — запита ага попово.</p> <p>— Убиј, ага, али не мучи! — ј 
е из главе.</p> <p>— Камо ћеш, јадна? — запита калуђер и силом је задржа пред вратима.</p> <p>— 
 Мратића.</p> <p>— Откуда Мратић зна? — запита игуман и зачуђено погледа у Анђу.</p> <p>— Не зн 
оја му сукну кроз главу.</p> <p>— Па? — запита ага, а једнако га мери оним погледом.</p> <p>— Н 
.</p> <p>— Ето, урадих!</p> <p>— Шта? — запита мати преплашено.</p> <p>— Убих!</p> <p>Као жерав 
м ватром.<pb n="236" /></p> <p>— Шта? — запита Мратић.</p> <p>— Тише! — прошапута сељак. — Духо 
ше ракију.</p> <p>— А ђе су ти чељад? — запита Шаћир, коме већ поче бивати незгодно око срца, ш 
/></p> <p>— Па, снахо, како ћемо сад? — запита 'Џинић притајаним гласом, који од силна узбуђења 
да ко не наиђе.</p> <p>— Где смо сад? — запита Хаџија.</p> <p>— У Шаћира и Суље, — одговори Ста 
 по Богу да си отац!</p> <p>— Шта је? — запита Ђера, па је приведе огњишту и спусти на столичиц 
 ћути.</p> <p>— Кућо моја, шта ти је? — запита она и уђе у вајат. — Да ниси болестан?</p> <p>—  
јасан и страшан.</p> <p>— Како ти је? — запита Станојка, а престављено гледа у онај поглед.</p> 
о се згледаше.</p> <p>— Шта ли му је? — запита Рупић.</p> <p>— Не знам, — одговори мати и брижн 
 грудима.</p> <p>— Што ли зове, куме? — запита Мратић, кад се сукобише код распутице на избрешк 
у.</p> <p>— А чија си, лијепа цурице? — запита Шаћир и враголасто намигну.</p> <p>Девојка поцрв 
3" /></p> <p>— А где је снаха, ујаче? — запита Милоје, кад Мратић ућута.</p> <p>Рупић, сав позе 
нечујно.</p> <p>— Не дочух, шта рече? — запита Џинић и привуче јој главу лицу.</p> <p>— Хоћу, — 
ран и натуштен.</p> <p>— Шта је теби? — запита је сухо.</p> <p>— Ето, нека ватруштина, — одгово 
 наоружаних људи.</p> <p>— Ко сте ви? — запита Рупић и упиљи поглед у ону двојицу.</p> <p>— Ја  
ијатељи.</p> <p>— А ђе је онај други? — запита Шаћир, улазећи у кућу, и погледа преко рамена у  
пић се диже и пође.</p> <p>—- Оде ли? — запита Анђа, а једнако га мери оним погледом.</p> <p>—  
опет разбира о теби.</p> <p>— О мени? — запита Хаџи-Ђера, и његов изразити поглед чисто зарони  
 и смерно.</p> <p>— Како ти је, ћери? — запита је Хаџи-Ђера брижно, па очинском нежношћу, која  
> <p>— Ама, чусте ли, шта се проноси? — запита један сељак, што застаде пред Мратићевом ватром. 
аху.</p> <p>— Је ли било кога у кући? — запита она.</p> <p>— Јесте! — одговори Станојка, а погл 
 мене?</p> <p>— Где је хаџи-духовник? — запита Милоје, а поглед му сева плахо.</p> <p>Рупић га  
вника.</p> <p>— А по чему зна Дамљан? — запита у исти мах Хаџи-Ђера и заста да чује.</p> <p>— В 
ка.</p> <p>— Да нису отишли у Ваљево? — запита Рупић, колико да прикрије узбуђење, што му се на 
ти, оче игумане?</p> <p>— Где си био? — запита Хаџи-Ђера, место одговора, а не скида погледа с  
о. <pb n="16" /></p> <p>— Ни поручио? — запита игуман и оштро погледа у очи Гагићу.</p> <p>— Ни 
ђа.</p> <p>— Јесмо ли одмакли колико? — запита слепи.</p> <p>— Јесмо, Ђуро, — одговори вођа; —  
о и благослови.</p> <p>— А куда ћемо? — запита Дамљан.</p> <p>— У Зеоке, кнезу Станоју.{S} Позд 
<p>— Је ли, најо?</p> <p>— Шта, ћеро? — запита Анђа, а вилице јој по мало цвокоћу.</p> <p>— Зар 
ти ћу ти рећи где је!</p> <p>— Зашто? — запита Рупић и погледа мрко у игумана.</p> <p>— Ти то з 
амљана.</p> <p>— А откуда ти, кумићу? — запита Мратић, гледајући с чуђењем у оружана момка. — К 
а нећу.</p> <p>— Него ћеш аги Џинићу? — запита Милоје пригушеним гласом.</p> <p>— Јесте, њему!{ 
 <pb n="19" /></p> <p>— Куда, Рупићу? — запита Хаџи-Ђера и стаде пред излаз.</p> <p>— Кући, хаџ 
ека.</p> <p>— Стиже ли, хаџи-дервишу? — запита подругљивим гласом.</p> <p>Хаџи-Ђера стоји клону 
 доћи.</p> <p>— А колико имаш таквих? — запита Хаџи-Ђера, који је пажљиво слушао. — Бирчанин, ј 
ицу с пода и пође.</p> <p>— Куда ћеш? — запита га Анђа с неком стрепњом и стаде пред излаз.</p> 
ти, оче, и збогом.</p> <p>— Куда ћеш? — запита игуман.</p> <p>— Па, кући...{S} Ето, видео си... 
ено гледа у страну.</p> <p>— Шта ћеш? — запита Рупића набусито, пошто га је оставио да подуже ч 
ајо, што стојиш, што се не разилазиш? — запита један од ових гаваза.</p> <p>— Хајде кући! — вик 
p>— Не знам, ага!</p> <p>— Шта велиш? — запита ага гневно.</p> <p>— Не знам!</p> <p>— А, не зна 
pb n="95" /></p> <p>— Ама куда журиш? — запита ага Џинић; па како је баш у томе часу пролазила  
сагорети.{S} У два три маха дође јој да запита за брата, али и она као да је почела овога пута  
ко ће им мајка рећи,</l> <l>Кад за тебе запитају:</l> <l>Где је Миле?{S} Ах немила,</l> <l>Покр 
бучем.</p> <p>— Зар да му идеш? — хтеде запитати, али не изусти.{S} После онога узбуђења она је 
о га не смеде мрко погледати, а камо ли запитати, како сме под оружјем доћи.</p> <p>— А колико  
 цура тако страшљива, те побеже, кад је запитах за име?</p> <p>— Опрости, ага, — одговори Јован 
љаци су се искупљали један код другога, запиткивали, разабирали, нагађали; а што је који засела 
пићу.</p> <p>— Помажи, оче духовниче! — запишта старица, која се иза све снаге борила, да истрг 
></p> <p>— Зар да је одвојим од себе? — заплака старица и пригрли девојче, као да би је хтела з 
оче нарицати.{S} Нема очију, које не би заплакале, слушајући оно сетно нарицање, што га српска  
лупче, па њиме затискује уста, да не би заплакао.{S} Али кад мајка врисну: „Сине, буд’ мајку ос 
ред ким се могао сит изјадати, па чак и заплакати на ову невољу.</p> <p>И ово се осећање усугуб 
арац пирка озго с Рудника, па се дотиче запламтелих образа, врела чела и очију, које у грознича 
еда овакву и у потпуној власти, лице му запламти, а у очима севну дивљачка ватра.{S} Оно сурово 
узе су је гушиле, али стеже срце, да не заплаче.</p> <p>— Хајде, снахо, овамо.{S} Ти сва дрхћеш 
ом слушала игумана, прибра снагу, да не заплаче, загрли сина и стаде га осипати пољупцима.</p>  
агрли га и узе тихо нарицати.{S} Снаха, заплашена, стала уз огњиште, па се никуд не миче. <pb n 
 — викну Милоје. — Мислиш ти, да ћеш ме заплашити?{S} Цептиш од страха, што сам умлатио једног  
што год се више удубљивао, све се већма заплетао у замршаје, које није могао размрсити.{S} Са у 
> <p>— И ето, где човек душу изгуби!{S} Заплете се, као нико његов, у сатанине замке! — шапутао 
подмуклица тамо.</p> <p>— Хаџи-Ђера?! — заплете Рупић, а соба му се започе окретати на помисао, 
к био забаченији, то су и нагађања била заплетенија и тајанственија.{S} У Дићу се шапутало, как 
удске душе, а срце ни само не зна, како заплива у ове таласе, тоне, губи се, нестаје га и грца  
м, чисто се надмећу висине, која ће пре запливати у румене таласе планинске зоре.{S} Огорело гр 
тако ведро и свеже, да га је та свежина запљускивала неком необичном топлином, девојачким дахом 
еговој души као супротни таласи, што су запљускивали то амо то тамо.</p> <p>Тако узрујан стајао 
</p> <p>У њему је кипело, таласало се и запљускивало чудно осећање, што се гибало између <pb n= 
 обале, па се о њу разбије или устукне, запљусну сада као набујали вал и обујми га свега.{S} Ње 
и хладна ваздуха заталаса се и чисто га запљусну необичном свежином.{S} Извуче се у пошири прос 
лости која је заходила, а онај сумрачак запљусну, прели их својом тамнином, па одједном утону с 
аву у своје руке.{S} Сали-ага је постао заповедник рудничкога града и села око Рудника, а он ње 
овим братом, Мус-агом Фочићем, шабачким заповедником.</p> <p>Те године београдске дахије силно  
— А откуда ћу ја знати?{S} Ваљада каква заповест за кулук!</p> <p>Мратић га испод очију погледа 
 паде на тепелук од пиштоља.</p> <p>Ова заповест и три пушчане цеви, што блеснуше према светлос 
ши.{S} Један по један сељак журио је на заповест, па како су се где сустизали, тако су у гомили 
 свршавали, те да не одоцне на Џинићеву заповест.{S} После свршена подушја људи похиташе хану,  
очекује, ако не послуша, покори се овој заповести, каже жени, и ова се почне спремати, да за ко 
знамењем, а газимо све оно, чиме нас је запојио и ради чега је на крсту пострадао.</p> <p>Тамно 
агићка, под утисцима догађаја и страха, запомагала у манастиру, субаша је премишљао, како још д 
ла до села, од сељака до сељака, лети и запомаже, да спасу девојку, а кад ни један не хте, он с 
н’ онај бива, и што Рупић и она старица запомажу тамо, како ће им Гагићи затворити кућу мртвије 
о је весео, али сада, кад је остао сам, започе осећати, како је још врло далеко од онога, о чем 
џи-Ђера?! — заплете Рупић, а соба му се започе окретати на помисао, да је субаша можда све дозн 
 главу изви мало на десно раме, па тако започе обилазити око трпезе.{S} Лагано и из почетка тих 
оци спустише сандук крај раке и калуђер започе опело, прекађујући самртника и пратиоце тамњаном 
Он жели, да се измири.</p> <p>—Они су и започели.</p> <p>— Па смо и платили сви добро! — одгово 
о је клати се, али зар Гагићи нису први започели крв, и може ли бити брату да не освети брата?{ 
 били су на оном истом месту, одакле су започели.{S} Хаџи-Ђера је одбијао сваки покушај: он је  
а Џинић није марио, али од онда, кад је започео да мири сељане, кад је узео да га јавно међу се 
ће се преко Колубаре и Љига моћи ма шта започети.</p> <p>Хаџи-Ђера је замишљено ходао лагано по 
настиру, размишљајући, с које стране да започне.{S} Њему, истина, није ни мало било пријатно, д 
н положај, па је тражио начина, како да започне разговор.{S} Тврдо је рачунао, да ће у даљем ра 
 оче духовниче, није најзгодније, да се започне са Алексом, зар нема другијех кнезова?{S} Бирча 
рада, да их пожури, те да се већ једном започне.{S} Лако је онима тамо оклијевати: пун Биоград  
а, — одговори Милоје сухо.</p> <p>Рупић запрашћено устукну.</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Рекох. 
 неба треснуо међу њих, не би их толико запрепастио, као овај глас.{S} Убијен Турчин на сеоском 
> <p>Старица се не маче.{S} Скамењена и запрепашћена, она само гледа у игумана, који јој у овом 
ва дечака створи одлучна човека.</p> <p>Запрепашћена мати вриснула је и стала између њих, да их 
уну светлост.</p> <p>— Милоје?! — викну запрепашћено Рупић.</p> <p>— Јест, ја сам!</p> <p>Рупић 
/p> <p>— А ти, јадна не била? — узвикну запрепашћено игуман. — Да ниси одала?</p> <p>— Јаох, ни 
нева Шаћир-агина.{S} Одмах после првога запрепашћења и претње, коју би можда у ономе беуту стра 
ака! — узвикну Суља и, шкрипећи зубима, запрети песницом.{S} Докле вам не саћерамо памет у тикв 
е тамо утиснут комад тешке стене, па је запречио све.{S} Страхом отупела, није више умела ни ми 
 све одазвао у оне зидине, а нас две су запрли у једну собу.{S} Кад су отишли, ми смо развалиле 
ред не уздахне.</p> <p>— Јаох, до Бога, зар да и њега изгубим? — врисну из грла и поче се трест 
— Посветиће се!</p> <p>— Јаох, до Вога, зар да га мајка с вешала скида! <pb n="204" /></p> <p>— 
огледа у страну.</p> <p>— Јаох, Милоје, зар и ти да ме уцвелиш?!{S} Не чини зијана, не убијај м 
глас му трепери од узрујаности. — Море, зар не видиш колико сам мерак на тебе?</p> <p>— Пусти м 
сазна, ласно му је доћи, а сазна ли се, зар је мало планина?{S} Или ти мислиш, да је он једини, 
 миру остави.{S} Па баш и да га остави, зар ће моћи што међу овим сељацима, којима је Рупић све 
Турчина као крмак на сјекиру, сви, сви, зар нијесу грђи него ли и сваки хаинин, бива?{S} Хајдук 
воју главу.{S} Кад не би отишла субаши, зар би је он сачувао Рудника?{S} И зар би је после тога 
иру, а Суља, који је пуцао у његов дим, зар га није могао видети и одати тамо на Руднику!{S} И  
 најзгодније, да се започне са Алексом, зар нема другијех кнезова?{S} Бирчанин је небојша.{S} З 
мало не уби.{S} Па баш и кад би оћутао, зар неће одати све, па и њега, ако је Суља само познао  
е главе прекинути <pb n="10" /> заваду, зар ће је утишати сад, код деветнаесте?{S} Жеља и сумња 
 ова песма.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, зар пе бисмо могли још ноћас у Дић?<pb n="32" /></p> <p 
прими благослов.</p> <p>— А што, синко: зар ти је додијало у нас?</p> <p>— Није! — одговори Дам 
лико година један другоме о глави раде; зар нису један другоме у крв дробили, а сада да се изми 
па зар да их не претрпи слуга његов!{S} Зар има већих мука од ових, што их овде гледам?</p> <p> 
ме чека.</p> <p>— Јами посао, јагње!{S} Зар није љевше овако?</p> <p>Девојче улучи згодну прили 
 Рупић. — Како да му излазим на очи!{S} Зар не видите колико је закрвавио!</p> <p>— Иди, по Бог 
Па што не почиње онда, Бог га видео!{S} Зар чека, да се сасвим раздани, те да му и Турци дођу у 
у. — Тек сада си довршио добро дело!{S} Зар није тако боље, ха?</p> <p>Милоје само погледа у св 
ињем: престаните једном с том крвљу!{S} Зар се не бојите Бога?{S} Зашто каљате образ и име?{S}  
— А ко ће други, ако не они крвници.{S} Зар није Рамо био јуче у Дићу и запалио кућу оним прокл 
жину ни приступити беспослен Турчин.{S} Зар је једноме баши испребијао ребра топузом.{S} Па, ет 
ко од онога, о чему је толико сањао.{S} Зар ће овај догађај измирити крваву заваду?{S} Зар осим 
/p> <p>— Чини ага, како ти је драго.{S} Зар сам ја једини, који невино страда!</p> <p>— Па знаш 
Можете се измирити сви, али ја нећу.{S} Зар да осрамотим оне гробове?{S} Хеј, море, докле год ч 
.</p> <p>— А Милоје, а кнез Станоје?{S} Зар је не могоше спасти?</p> <p>— Милоје није био у сел 
д закона!</p> <p>— Ко да вам верује?{S} Зар вас не познајем?</p> <p>— Ево ти се листом молимо!  
би било да одеш одавде; али куда би?{S} Зар те то исто не би и на другом месту чекало?</p> <p>— 
пићу! — одговори Ђера. — Па како би?{S} Зар не пострада?</p> <p>— Па, да ви’ш, и није најбоље,  
А зар се већ сутра дан неће сазнати?{S} Зар Дамљан није исприповедао у манастиру, а Суља, који  
</p> <p>— А зар нема никакве помоћи?{S} Зар нам не можеш духовати греху?{S} Кажи какву хоћеш еп 
нске главе!{S} Каква грехота, болан?{S} Зар ја хоћу да те сачувам Рудника, камо све морају, а т 
Остави оружје.</p> <p>— Зашто, најо?{S} Зар као брата, без оружја?</p> <p>— Ух тешко мени, сињо 
ело поведе.{S} Па још су чим и како?{S} Зар голим грудима и празним шакама?{S} Та у овоме народ 
ту покуша да их измири.{S} Али како?{S} Зар није све радио, што се могло радити, па кад није мо 
овај догађај измирити крваву заваду?{S} Зар осим Милоја није ту још и Рупић, који му највише см 
p>— Куда, хаџија? — запита Шаћир-ага. — Зар нећеш и ти с нама?</p> <p>— Нека, честити ага, ми с 
p>— Не, по Богу брате! — јаукну Анђа. — Зар хоћеш да ми кућу мртвим коцем затвориш!</p> <p>— Он 
, ко те доведе амо? — промуца игуман. — Зар мати?</p> <p>— Рупић, проклета му душа! — одговори  
миља, — упаде субаша мало раздражено. — Зар не видиш, да сам ти пријатељ?{S} Они на Руднику јед 
е, а натуштен му поглед севаше плахо. — Зар да слушам, како за главу убијенога спремате освету  
> <p>- По Богу, куме, — викну Мратић. — Зар сестру онога убице?</p> <p>— Лажу, куме!{S} Милана  
 — рече ага Џинић, испијајући чашицу. — Зар не видиш, болан, да се Шаћир-ага само шали?</p> <p> 
имо?</p> <p>— Узми, вала, све!</p> <p>— Зар? — рече чобанин и извуче дивна два сребрњака и срмо 
, полудећу, ако га не избавим!</p> <p>— Зар да изгубиш и своју и његову душу?</p> <p>— Обесиће  
пић зачуђено погледа у нећака.</p> <p>— Зар и то питаш?{S} Ено ти гробова твоје браће, па нека  
и шкргуташе зубима на Дамљана.</p> <p>— Зар тако, куме?{S} Ти се баш нађе, да ме овако обрукаш! 
на страну и не одговори ништа.</p> <p>— Зар ниси чуо, — упаде Мратић, — да га је субаша одвео н 
оју поста несносно ово ћутање.</p> <p>— Зар сам ја знао да носи Смиљу Гагићеву.{S} Ето ти!</p>  
слушао све што му кум причаше.</p> <p>— Зар по овоме времену, куме?{S} Та још од пролећа ни пом 
а?</p> <p>— Хоћу да се обучем.</p> <p>— Зар да му идеш? — хтеде запитати, али не изусти.{S} Пос 
, да си и оног другог ровашио.</p> <p>— Зар Суљу? — прену Милоје и пажљиво погледа у духовника. 
рао, осврте се нећаку и плану.</p> <p>— Зар теби да одговорим?{S} Скидај ми се с очију!</p> <p> 
 а вилице јој по мало цвокоћу.</p> <p>— Зар није боље, да се и ми уклонимо кудгод, докле ово чу 
 Дамљан одвести.<pb n="122" /></p> <p>— Зар да је одвојим од себе? — заплака старица и пригрли  
 још ноћас у Дић?<pb n="32" /></p> <p>— Зар ти је толико запело? — насмеја се субаша. — Јаваш,  
 Милоје поклони.<pb n="123" /></p> <p>— Зар у хајдуке?</p> <p>— Ја!{S} Додијало ми гледати ове  
 пустио с миром?!<pb n="25" /></p> <p>— Зар сам могао друкчије?{S} Био је под кровом игумановим 
амо?</p> <p>— Како смеде доћи?</p> <p>— Зар се не страши, да ће га ко одати?</p> <p>Питани само 
Гагићеву! — Или да сакрије од њих?{S} А зар се већ сутра дан неће сазнати?{S} Зар Дамљан није и 
бојашљиво погледа у игумана.</p> <p>— А зар нема никакве помоћи?{S} Зар нам не можеш духовати г 
е,</l> <l>Крвници те ископаше!</l> <l>А зар им је мало било</l> <l>Два сокола, браће твоје? </l 
н се наднесе над убијеним.</p> <p>— Ама зар Рама?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Па сада? — запита он и  
ће у Дић, имао је целу ноћ на глави, па зар није могао поручити коме од својих јатака да припаз 
 могао је тако и наше чељаде однети, па зар да пропустим?{S} Ја нисам знао, да је то Смиља.</p> 
да ли и десети има по који кубурњак, па зар с тим противу оних бедема?</p> <p>Лака дрхтавица по 
е пет година гутала жртву за жртвом, па зар само овај случај, коме се ни он нити ико није надао 
. „И остале су морале да учине тако, па зар су оне криве.{S} А мени је бар оставио да се спасем 
претрпео чист и невин муке на крсту, па зар да их не претрпи слуга његов!{S} Зар има већих мука 
к и претио, како ће се одметнути.{S} Па зар Милоје није брат Миланов?{S} Ако је, дакле, когод с 
риковао прозирући поглед у Рупића, — па зар да ти понављам?</p> <p>Рупић се сплео на овај одгов 
</p> <p>— Наопако! — викну Мратић. — Па зар баш наиђосте на моју кућу?!</p> <p>— Не брини, куме 
и и на другом месту чекало?</p> <p>— Па зар је мало, што сам инако несрећна, него и ту бруку да 
оље нас поби све! — завапи Мратић. — Та зар не видиш, како смо голи, па још да плаћамо за оне к 
авек упропастила, а то што Рупић не сме зар би могао Милоје?{S} Па ипак, кад је почео о Милоју  
, њима, рајо! — довикну ага Џинић.{S} И зар вам нисам говорио, да се чувате онога хајдучкога ја 
аши, зар би је он сачувао Рудника?{S} И зар би је после тога гледао мирно у овој кући?{S} А да  
хаџи-духовниче, грешно је клати се, али зар Гагићи нису први започели крв, и може ли бити брату 
као да је посматра, као да јој шапуће: „Зар и ти?“ Она се збуни; неко неочекивано осећање разли 
и.{S} И Рупић и сви његови ваља да чују зарана баш из твојих уста, да ниси крив смрти Милановој 
шапута субаша и уста. — Чекам, знаш, до заранака доћи ћеш већ.{S} А сад, ето, одох.</p> <p>На п 
д његове оке.{S} Још мало па ће и трава зарасти око његове ћелије, како му раја долази.</p> <p> 
шњице, он се прекрсти, дубоко поклони и зареди целивати престоне иконе.{S} Тада се обазре и спа 
ислу продужи.</p> <p>Међутим, чутура је заређала од руку до руку, па је већ по неколико пута об 
 док сам пред њима, а чим окренем леђа, зареже и хватају за нете, како да се од њих сачувам?<pb 
 га није ни мало умиривало.{S} Шаћир се зарекао, да ће је потурчити и да ће се оженити њом, те  
сукну кроз отворена врата у мрак, па се зари у снег.</p> <p>У истом тренутку, кад је полетео уг 
у, па се зацерека, кад угледа како вуци зарише зубе у девојчина плећа.</p> <p>Очајан јаук изви  
ило је све недаће и патње, што их један заробљен народ под туђим господством подноси.{S} Догађа 
тво!{S} Милана нема више, а она се није зародила.{S} Остала туђа кост.{S} Ето, да се нешто преу 
 <p>Тако саломљен и клонуо седе на под, зарони главу у шаке и наслони је о колена.{S} Дубока ти 
о!“ јаукну и паде на лешину братовљеву, зарони лице на груди покојникове и силно зајеца.{S} Ста 
 срце препући.{S} Сузе јој грунуше, она зарони лице у њено крило и поче силно јецати.<pb n="102 
стресе, као у грозници, наново седе, па зарони главу у шаке и тешко уздахну.</p> <p>Споља зашкр 
и пањ, окрете леђа онесвеслој девојци и зарони у тешке мисли.{S} Да је могао само, чисто би јау 
аџи-Ђера, и његов изразити поглед чисто зарони у дубину душе Гагићеве.</p> <p>— Распитује, шта  
и тражи још које материнско срце, да их зарони у њ, да га ишчупа и прождере.</p> <p>Хаџи-Ђера с 
 да побегне од ове немиле слике, што се заронила у душу, па је сатанским канџама чупа и раздире 
е ногу измиче земља, па већ осећа да је заронио у вечност.</p> <p>Хаџија се окрете прозорчету,  
ацима око хана.{S} С манастирске стране зарумене небо од пламених млазева, што су лизали у виси 
када зарумени на сунцу, тако је и Смиља заруменела, стојећи између брата и свога војна, коме за 
илоја и Смиљу.{S} Као свежа јабука када зарумени на сунцу, тако је и Смиља заруменела, стојећи  
ница, о којој је висио.{S} Брзо крочи у засвођени тамник, а у томе се часу степеница сруши с по 
 мост од дебелих храстових брвана.{S} У засвођеној капији, што зену пред њима, пламтела је једн 
причува, јер је сазнао, да му се спрема заседа.{S} И Милан је обећао; после тога је отишао посл 
ош тога дана опоменуо Милана да се чува заседе.</p> <p>И тако се Хаџи-Ђера мучио, да пронађе ко 
повероваше кнезу, да је Хаџија наместио заседу, само да спасе Гагићеву сестру.{S} А већ то једн 
 Веле да је метнуо оног хајдука Павла у заседу, да дочека Рама.{S} И бар да је чега ради, него  
аша вели, да је игуман наместио Павла у заседу, да убије Рама.</p> <p>— Није истина!{S} Рама са 
с Турцима закрви?{S} Намешташ ми дете у заседу, да убије муселимова човека, навлачиш на село гл 
{S} Високо над њим затрепта небо, густо засејано крупним звездама, које се по недогледној пучин 
ли, разабирали, нагађали; а што је који заселак био забаченији, то су и нагађања била заплетени 
ило.{S} Растурио је своје гавазе у осам заселака, али ни у једноме не нађоше што су желели.{S}  
 /></p> <p>И онда заста.{S} У свих осам заселака, осим ове тројице, није било више ни једнога,  
авицом да га уклони.{S} Само из далеких заселака допире нејасно кукурекање, те напомиње промену 
, у које не може око погледати, а да не засени пред блеском сунчеве светлости, која се разлива  
упић јурио с Турцима, необична светлост засени очи сељацима око хана.{S} С манастирске стране з 
чија лица не могаху одмах распознати од засенка у коме беху.</p> <p>А у истоме часу, кад ова дв 
у и почеше отирати рукама маглу, што их засењаваше.{S} Милоје, њезин син, што је водио вочиће,  
гађај пролетео је кроз Моравце и остале засеоке као метак из пушке.{S} Већ тога вечера сељаци с 
p>Игуман као да се сав озари.{S} Очи му засјаше дивном нежношћу и не мога се уздржати, а да га  
о, толико га је узбуњивала, да је чисто заслепео дивљом мржњом.{S} У њему је планула саревњива  
м у Недића дружину.{S} Ваља ми, оче, да заслужим ово оружје, што ми га Милоје поклони.<pb n="12 
вића, те измећариш субаши и губиш душу, заслужио си, да те без икакве милости казним.{S} Дижи с 
ами, Шаћиру, куд ти то паде на памет! — засмеја се Џинић.</p> <p>— Јок, дина ми!{S} Мора поигра 
њем погледа у Турке.</p> <p>— Ене де? — Засмеја се Шаћир на сав глас, — а што тако, болан?</p>  
болесници, јер се наскоро стиша и тврдо заспа.</p> <p>Станојка причека још мало, ослушну, и кад 
и распињало, то му није давало ни мирно заспати ни весело устати.</p> <p>— Да наговорим Бирчани 
p>За неки часак утиша се разговор и они заспаше.{S} У манастиру је царевала мртва тишина.{S} Са 
/></p> <p>Милоје, у пролазу мимо ујака, заста, сними фес и ступи преда њ.</p> <p>— Ујаче!</p> < 
пре уклони, али, после неколико корака, заста.{S} Учини му се срамота, да остави у снегу онесве 
 узину, у којој је субашина кула и хан, заста, да се пребере и одахне.{S} Десно, у страни, пруж 
е с миром.</p> <p>Кад је изашла па пут, заста мало поред једнога бреста, што се уза сами друм и 
ћа... три! <pb n="160" /></p> <p>И онда заста.{S} У свих осам заселака, осим ове тројице, није  
а велиш, Џинићу, — рече Шаћир, кад Суља заста да мало одахне, — јеси ли јунак, да, са шездесет  
Дамљан? — запита у исти мах Хаџи-Ђера и заста да чује.</p> <p>— Враћао се тамо, па је по коњско 
е часу испод очију промери, он за часак заста, а преко широка лица пређе га бледило.</p> <p>Игу 
на, — одговори Анђа.</p> <p>Он за часак заста код њене постеље, не говорећи више ни речи, а пос 
олете Милоју, али одједном као скамењен заста.{S} Милоје устао, испречио се насред <pb n="78" / 
дом стреља то амо то тамо.{S} А када он заста, Рупић се окрете и пође вратима. <pb n="19" /></p 
еда кришом испод очију у агу, који мало заста, сркну кафу и пусти неколико густих димова из рас 
 марио.{S} Тек на домаку своје куће што заста, да одахне и да се мало прибере.{S} Ено, тамо му  
 шкљоцнуше.</p> <p>На самом прагу Рупић заста, а преко лица му пређе непријатан израз досаде, к 
згубљеним мужем.</p> <p>На кућном прагу заста пренеражено.{S} Тамо угледа уздивљале очи Милојев 
игуман, који је из своје ћелије изашао, застаде мало пред жалосним опраштањем, па онда такну ру 
цима окрете повратку.{S} У близини хана застаде.{S} Отуда, где је мало пре угледао оне две прил 
е преко двадесет корачаја, кад одједном застаде.{S} Набаса па зид, који је пречио даљи пролаз.< 
p>Али кад се довуче близу куће, пажљиво застаде и поче гледати у једно место.{S} Учинило му се, 
оеће, прснућу од смијеха!</p> <p>И Суљо застаде.{S} Као утучен стајао је калуђер насред собе.{S 
а се проноси? — запита један сељак, што застаде пред Мратићевом ватром.<pb n="236" /></p> <p>—  
 груну је у груди.</p> <p>Старици намах застаде дах у грлу, пред очима јој се смрачи, и она обн 
мештала је с места на место, па је онда застајала и непомично гледала у оне разнобојне пламичке 
жавале су одлучност и вољу, која нерадо застаје пред уставом.{S} До првих дана ове распре сељац 
крчеником.{S} Скоро обневидела од суза, застала би по који пут, да отаре очи и отхукне: па да у 
га силно болели.{S} Од времена на време застао би, да одахне, а поглед на звездано небо, што та 
те је већ после неколико корачаја морао застати, да одахне.{S} Тамник је узан и дуг.{S} Ишао је 
ко ступа напред.{S} Пред маленом црквом засташе мало, те четворица њих примише из саона сандук  
и окретоше главе на тај глас, нерешљиво засташе, па се онда, ногу пред ногу, упутише аги Џинићу 
 <p>— Убија људе, да крвнику помогне! — застења Рупић.</p> <p>— Не греши душе, Рупићу, — одгово 
хом истрже.</p> <p>— Све си нас убио! — застења Рупић.</p> <p>— Нисам, — одговори Милоје. — Ако 
ко и гледао у под.</p> <p>— А што си се застидео к’о влашка невеста? — узвикну Рамо кроза смех  
на се изгубише у мрак.</p> <p>Сломљен и застиђен, стојао је Рупић међу сељацима, који се не мог 
у.</p> <p>Девојка поцрвене до ушију, па застиђено окрете лице па страну.<pb n="42" /></p> <p>—  
лице калуђерово. — Шта је?{S} Што си се застиђео, бива као влашка невјеста?</p> <p>Хаџи-Ђера с  
исто блештала, трнула је и постепено се застирала тамом, која по сунчеву заходу ненадко падаше. 
та једина сврха, да својом грубом силом застраше народ и сасвим га притисну, а за тим, да се шт 
ненада на згариште.{S} Кад се појавише, застрашени се сељаци ускомешаше.</p> <p>— Мир, рајо!{S} 
испод Рудника, и то је било довољно, да застраши остале, те да и ово зло подносе, само да ради  
дари чекића, којим снажни налбантин, са засуканим рукавима, поткива коња неком јаничару.</p> <p 
е, што су се преко ноћ сурвале с гора и засуле замрзли Љиг.</p> <p>Јутро је било од оних мразни 
</p> <p>— Мало, али ми је отац духовник засуо нечим и привезао.</p> <p>— Не бој се, проћи ће ве 
ахнути, а у себи се кида од муке, зашто затаја, што није оног часа, кад је Милоје потегао кубур 
рп пут проклета!</p> <p>Необична страва заталаса старичино срце, слушајући клетву, што се, као  
 <p>Силна струја свежа и хладна ваздуха заталаса се и чисто га запљусну необичном свежином.{S}  
али тамо и амо.</p> <p>Међу сељацима се заталаса и зажубори.<pb n="231" /></p> <p>— Гори манаст 
ко устукну Мратић с људима.{S} Народ се заталаса.</p> <p>-— Духовниче! — проговори опет Мратић, 
S} Са упорна игуманова држања у њему се заталаса и ускипе.</p> <p>— Ћут, бре, крмку, ана сана!  
.{S} И у овоме тренутку луталичка мисао заталаса му дивну слику.{S} Он угледа како се око његов 
о чело Рудника.{S} А кроз мрачан ваздух заталаса румена светлост, позлати врхове Рудника и оста 
ило, ишчезавају у маглене висине, па се заталасале тамо амо расклапају, размичу, те пропуштају  
 пакост, кад је опазио какво се осећање заталасало у селу.</p> <p>Позно у вече састали су се мо 
ше, а разрогаченим очима чисто прождире заталасана недра њезина.</p> <p>Станојка не одговори ни 
 Тај чудновати осећај, што би се у њему заталасао на ову помисао, схватао је да је отуда, што м 
 него љубави.</p> <p>Али ни ове речи не заталасаше душу њихову.{S} Тврда, ледена кора ухватила  
то поче глобити сељаке, а виђеније људе затварати, него још заведе и „право прве ноћи“.{S} Сеља 
и претресан, дотле је овај чамио у кули затворен.{S} За два пуна дана нико није долазио, да га  
и оглушила о њега, а двери небесне биће затворене за тебе.{S} Бићеш проклета, трп пут проклета! 
 један знак више да посумња и за остале затворенике, е су и они ово дело извели.{S} Дахијски Ту 
 клонити.{S} Мратић му пред самим носом затвори врата своје куће.{S} Али он није осећао више ни 
а уби и кад, не зна се.{S} Ага Џинић је затворио неколицину људи, на које сумња.{S} Али правога 
тарица запомажу тамо, како ће им Гагићи затворити кућу мртвијем коцем, то ништа?{S} Море, море, 
ђа. — Зар хоћеш да ми кућу мртвим коцем затвориш!</p> <p>— Оно ти није син! —дрекну Рупић, а ли 
у.{S} Чеоне и вратне жиле набрекоше као затегнути пајвани, а очи му се исколачише и закрвавише. 
изненада рупио у Хаџијину ћелију, па га затекао, где растопљеним златом пише султану књигу и жа 
 снега и сави манастиру.</p> <p>Тамо је затекла Хаџи-Ђеру с Павлом и Ђуром, који су само очекив 
.</p> <p>Милоје се намршти.</p> <p>— Па затекох тамо и Јована Гагића.</p> <p>— Ујаче! — плану М 
у лулу.</p> <p>— Баш добро, бива, те те затекох тако.{S} Деде, принеси ватре.</p> <p>Станојка п 
 јаче захватала.{S} Тамо ће, без сумње, затећи и Смиљу, коју је онако ненадно оставио.{S} Нека  
S} Њему севну помисао, да га може когод затећи на овоме месту и познати, па онда проказати Турц 
ашицама жар, па га принесе на чибук.{S} Затим се измаче у крај и тако оста стојећи, а очију са  
викну народ као из једнога грла, а мало затим некадањи непријатељи измешаше се међу собом, ижљу 
чну тутњаву уз дрвене степенице, а мало затим отворише се врата зјапом и у оџаклију упаде Рупић 
жје и стрча низа степенице.</p> <p>Мало затим летело је двадесет хатлија у највећом трку манаст 
о вочиће, згужвао фес у клупче, па њиме затискује уста, да не би заплакао.{S} Али кад мајка ври 
гао се неколико пута, докле јој Рамо не затисну уста јаглуком.{S} Кад су већ измакли и стигли н 
аз, па ћеш га боље и сачувати него ико, зато ћете је ти и Дамљан одвести.<pb n="122" /></p> <p> 
ато си ме звао?</p> <p>— Јесте, Рупићу, зато, да из његових уста чујеш; и зато, да вас кумим и  
ути једнога звука о својим дедовима.{S} Зато је увек радо ослушкивао све, што би се на састанци 
чини свему невешт, као и да не види.{S} Зато се чисто збуни и обори очи земљи.</p> <p>— Она баш 
ј на исповести, био би највећи грех.{S} Зато се није ни усудио да се утече у његову реч, ма да  
 очи, да сазнам ко уби Милана.</p> <p>— Зато ме ниси морао звати.{S} Ето ти тога, нека ти он ка 
влађује.{S} Окрете се игуману:</p> <p>— Зато си ме звао?</p> <p>— Јесте, Рупићу, зато, да из ње 
енуо?</p> <p>— Није, већ ако не разбира зато, што се по касаби зуцка, као да оборкнез неће више 
О свему томе знао је и Хаџи-Ђера, па је зато и послао чобанина у Дић, јер се домишљао, да Шаћир 
Рупићу и Моравчанима.</p> <p>А Рупић је зато био десна рука аги Џинићу.{S} Из његова се села ни 
 Бирчанин има срце, соко је оно, али ће зато и платити <pb n="142" /> крваво.{S} Него где су ос 
ешће, капљицу крви Онога, кога разапеше зато, што је сејао мир и љубав међу ближњима; хоћете да 
пићу, зато, да из његових уста чујеш; и зато, да вас кумим и преклињем: престаните једном с том 
ме отклони глобу од села, а осим тога и зато, што му се указала прилика, да још више Гагићима н 
има и Рупићем лепо живео, а осим тога и зато, што је хтео и у будуће да међу Моравчанима остане 
о од Гагићевих; у то је веровао можда и зато, што је осећао, да је Хаџи-Ђера једини, који га мо 
ислити, једно што се стидела, а друго и зато, што је знала да јој он не може помоћи.{S} Тек сад 
ло уздивљали поглед поче стишавати, али зато ипак његове очи севаху још претњом, која је мало ч 
се ма пред којим сељаком искаже.{S} Али зато се ипак трудио, да сузбије претерано незадовољство 
охајдучи село.{S} Игумана није волео ни зато, што га <pb n="84" /> ни ага Џинић није марио, али 
ерио, да је игуман све то измислио, тек зато да га одвоји од субаше, па да у згодноме часу поха 
о.{S} А и Гагиће је прибројао Ђери само зато, што је знао, да игуман не избива из њихове куће и 
а њега је још силније кидала љутина баш зато,<pb n="115" /> што се све тако морало десити, те д 
рво и камен, само да је пронађе.</p> <p>Зато се није смело почасити ни часа.{S} Ваљало је пожур 
ом речи, живео је у своме манастиру као заточеник.{S} А тај заточенички живот био је још тежи о 
своме манастиру као заточеник.{S} А тај заточенички живот био је још тежи ове зиме, кад насташе 
мије пострадам!</p> <p>На ове речи Анђа затрепери мало, али се у часу прибра, а поглед, који до 
во руменило гаси се полагано и још само затрепери, као златан талас, по врховима рудничких план 
едино уздање још што му кроз ову забуну затрепери по који пут, као зрачак звезде кроз <pb n="14 
авицу оној страни, узнемирено залепрша, затрепта криоцима и одлете, а са занихане се гранчице с 
дух поче разређивати.{S} Зрачак му наде затрепта у души, и он спокојније одахну.{S} Али што виш 
, али ја те морам оставити.</p> <p>Мати затрепта.{S} Овај промукли глас и узбуђено лице, које ч 
дравање све већма бистрило!{S} Срце јој затрепта, као кад осети, да му долази жељно <pb n="170" 
 од необичне радости.{S} Високо над њим затрепта небо, густо засејано крупним звездама, које се 
 у онај последњи зрачак, што још једном затрепта над кулама рудничке тврђаве.{S} Бегунце је још 
лед му се омаче кроз прозор, и он чисто затрепта.{S} Учини му се да ју је угледао.{S} Наслони ч 
ло је срце, које би од времена на време затрептало, те је опоменуло, да је она сада сама, без п 
јој по који пахуљак надне па кљунић, па затресе главицом да га уклони.{S} Само из далеких засел 
ву, па онда необичан тресак.{S} За овим затрешташе многе трубе, а у томе часу осети, како кроз  
 овога часа и Милоја и игумана смождио, затро би их, да им ни трага не буде, али је овако трпео 
 њим, онда је све свршено, камење ће га затрпати.{S} Ту се више није могло размишљавати, а и сн 
због њихове размирице, што ће их најзад затрти све, и овога Божјег анђела, који би пропао, да н 
одмах пустити.</p> <p>Гагић као заливен заћута.</p> <p>— Говори, Влаше!</p> <p>Гагић ћути.</p>  
 их скиде небратска мржња.</p> <p>Рупић заћута.</p> <p>— А ти ме још зовеш тамо!{S} Јадна децо, 
 је у гробници око мртваца, а са зидова заудара мемла.{S} Пружи руке, да опипа око себе, а прст 
ипак напомиње на дух нешто сличан једва заузданом хату, који гризе жвале, трза уздама, немирно  
p>Али кад дахије удавише Мустафа-пашу и заузеше под своју власт Србију, потражише Павла, да му  
Џинић неће тада ни брком мрднути, да се заузме за њега.</p> <p>Такве су му се мисли врзле по уз 
да могла наговорити субашу да се за њих заузме.</p> <p>Али и та нада личила је ономе бусену, шт 
да он у један <pb n="145" /> мах стаде, заустави чак и дисање, само да је не би пореметио и рас 
где би и стигао, да га Милојева рука не заустави.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 
те главу у десно и поглед јој се наново заустави на узану дубодолину и шумицу, иза које извируј 
ише ништа видео осим Суље, који у часку заустави коња и скреса кубурњак у дим.{S} Неколико ситн 
себи нечег веселог, као да се овог часа зауставила од детињскога смеха.</p> <p>Није чудо, дакле 
е граница и не разбира, где јој се ваља зауставити, него се без околишења упушта у најсмелија п 
као стрела јурне, не питајући где ће се зауставити.</p> <p>Његова покојна браћа имала су такође 
целе ове појаве, занесе јахаче и они је зауставише.</p> <p>— Стани, цуро! — викну Шаћир. — Дајд 
аре у ноћној тишини.</p> <p>Коњаници се зауставише пред широким и пространим ровом, за којим је 
 поседи још, добар човече, стићи ћеш! — заустављаше га ага Џинић.</p> <p>— Насиб олсун (нека се 
ча-Боца, гледајући у наперене пушке.{S} Заустио је да каже, како он није из овога села.</p> <p> 
ћ и пљесну руком по тепелуку пиштоља. — Захвали се овоме хаџи-духовнику, што сам пристао да те  
дана може се много што шта окренути.{S} Захвалимо се Милостивоме, што нам је дао времена.</p> < 
да је помамни коњи не разгазе.</p> <p>— Захвалимо се за ово Хаџи-Ђери и Гагићима! — подвикну Ру 
да се ага умири.<pb n="154" /></p> <p>— Захвалите се Богу, што вам је ово кнез, па за његов хај 
су спасења душа му се испунила молитвом захвалности, па, докле су му уста побожно шапутала, дот 
зи из ових долина, диже се у висине, па захвата подножја и плећа горска.{S} Сунчево руменило га 
е.</p> <p>Студена језа, што је спочетка захватала, постепено се утишавала, а место тога осети т 
 разблуда, која га дан из дан све већма захватала, докле га није сасвим занела.{S} Зажелео је,  
настиру, та га је мисао све јаче и јаче захватала.{S} Тамо ће, без сумње, затећи и Смиљу, коју  
 му је дух раслабљивала, све га је више захватала бујица очајања и одвлачила дубље у своје вртл 
"81" /> оштро, јер га већ и самога поче захватати нестрпљење; — ако село пропати, ти нећеш!{S}  
удно задрхта.{S} Учини му се, као да га захвати и понесе силна бујица.{S} Она потајна туга, што 
нуо.{S} Оно тешко расположење наново га захвати, и њему поче бивати несносно, што нема Дамљана. 
за, што је почеше подилазити, толико је захватише, да је као у грозници дрхтала.{S} Откуда она  
х чизама шкрипи снег, што се од сунчева захода наново мрзне, а око слепоочњача пирка хладан пов 
још једаред у позлати светлости која је заходила, а онај сумрачак запљусну, прели их својом там 
ено се застирала тамом, која по сунчеву заходу ненадко падаше.</p> <p>Станојка је била унесена  
040_C8"> <head>8.</head> <p>Рано у зору захори се с једне узвишице глас сеоског бирова, који по 
 браниоца, од кога је с правом смела да захтева заштиту.{S} Шта се Рупића тиче њена судбина?{S} 
 по њу, да је доведу амо.{S} Па је онда захтевао, да му ода где је Смиља; казао јој, да му је м 
 и Станојкин Милан.{S} Сети се, како је захтевао, да му заклони жену од „рудничког весеља“, па  
траха, обећавао Џинићу све, што је овај захтевао, стара Гагићка је успут јецала и грабила но сн 
удо, што је од онога дана, кад је Милан захтевао да је заклони од рудничких весеља, букнула у њ 
 то воља твоја!</p> <p>А место одговора захукта с крова глас совуљаге.{S} То беше први глас, шт 
а појмише да га отму, али у истоме часу зацакаше орози на пушкама.</p> <p>— Мир!{S} Да се ни је 
 скривио, па кад нема тужиоца, он ће га зацело пустити.{S} Бар тако су Турци увек радили, кад с 
 му се тако свете?{S} Сутрашње муке, па зацело и смрт, опоменуше га на грозоте што их мора подн 
 нису биле само обичне претње.{S} Он је зацело пре полак године сачувао, да, као друге, не иде  
невине и сатире злотвора.{S} Њему би се зацело поверила, а он би је, као и Смиљу Гагићеву, одбр 
ише науживају у своме разврату, било би зацело чудно, како се Станојка и досада сачувала испред 
 то може бити?{S} Од манастирске чељади зацело нико, јер су сви већ навикли на оваке прилике, к 
кује толико развесели пијане аге, да се заценише од смеха.</p> <p>— Свирај, Суљо, свирај!</p> < 
спречи Рупић, отисну га у страну, па се зацерека, кад угледа како вуци зарише зубе у девојчина  
p> <p>— Он? — учини хаџи-Ђера, па чисто заципљен разрогачи очи на Степојевића.</p> <p>— Јесте,  
ме часу као дим, и субаша је стао чисто заципљен пред лепотицом, која га потпуно очара. <pb n=" 
цом такнута, мајка скочи са седишта.{S} Заципљена овом речи, забезекнуто је посматрала у сина,  
 једне, него су се збили у гомилицу, па заципљено гледају за јахачима, а када ови ишчезоше, и о 
>Као муњом ошинут стајао је Хаџи-Ђера и заципљено гледао у прецеђено лице очајне мајке.{S} Оно  
ицом у груди, да чисто зазвеча: лице му зацрвене, а на очи му подиђе крв, те је изгледао као по 
p>Не постаја мало, а кроз снежну белину зацрне гомила људи и жена.{S} Гологлави газе по завејан 
да се само ћутало, а сад се већ по мало заче разговор, који се врзао око покојника и његових уб 
аперено оружје.</p> <p>— О, домаћине! — зачу се пред кућом.</p> <p>Снаха, која је преплашена це 
p> <p>Хаџи-Ђери се стеже у грудима, кад зачу овај одговор.{S} Турци појахаше хатове, рекоше игу 
озив, опет га је текнуло у грудима, кад зачу овај глас.{S} Брзо прихвати палицу и пожури хану.{ 
</p> <p>Хаџи-Ђери се сави око срца, кад зачу шта је било с Јованом.{S} Он је врло добро слутио, 
амо што у овоме часу осети гнушање, кад зачу, како Турчин тепа имену девојчета, које му је толи 
се.</p> <p>Хаџији се наводнише очи, кад зачу за погибију кнежева, и дубоко се замисли.</p> <p>— 
вој руци, те је целива.</p> <p>Споља се зачу тихо куцање, а одмах за тим отворише се и врата, н 
абринуто нихала главом.</p> <p>Споља се зачу шкрипа по пртини.</p> <p>— То је! — рече Анђа и по 
пи (Отвори капију)!</p> <p>Замало па се зачу потмула шкрипа и звека ланаца, а с приклопљене кап 
ава у немој тишини.</p> <p>Одједаред се зачу из даљине женска запевка.{S} Зеба изви главицу оно 
шали.{S} Кад дође ближе, а из гомиле се зачу силан врисак; одмах за овим угледа, како се истрже 
 пред оним јаслима, али и онде одједном зачу запевку мајке, што нариче за убијеним сином.{S} Он 
помоћи око болеснице.</p> <p>Пред кућом зачу кораке.</p> <p>— Хеј, домаћине!</p> <p>Она потрча  
беше први глас, што га у новом станишту зачу.</p> <p>Тако саломљен и клонуо седе на под, зарони 
 није разумео ништа.{S} Он само превали зачуђен поглед на Анђу, која је само дрхтала и као онем 
на Рудник као и остале.</p> <p>Рупић га зачуђено погледа.</p> <p>— А ја сам хтео да је и овога  
клизну и помаче.{S} Хаџи-Ђера се трже и зачуђено поче разгледати.{S} И збиља, камен се био за ч 
>— Откуда Мратић зна? — запита игуман и зачуђено погледа у Анђу.</p> <p>— Не знам; тек сам чула 
пеке слутње. <pb n="76" /></p> <p>Рупић зачуђено погледа.</p> <p>— Ама кога си, хеј? —</p> <p>— 
те, — сумњаш ли ти у кога?</p> <p>Рупић зачуђено погледа у нећака.</p> <p>— Зар и то питаш?{S}  
Рекох...</p> <p>Рупић и мати само блену зачуђено.{S} Милоју поста несносно ово ћутање.</p> <p>— 
ред умаљене туге за одведеним игуманом, зачује и по који прекор.</p> <p>Рупић је чисто ликовао  
{S} Разговарају тако, кад тек одједаред зачуше необичну тутњаву уз дрвене степенице, а мало зат 
естрављено.</p> <p>С манастирске стране зачуше се гласови.{S} Милоје пажљиво ослушну.</p> <p>—  
ова га за место.</p> <p>Баш у томе часу зачуше се напољу неки гласови, а мало за тим Смиља врис 
subSection" /> <p>— Псето од дервиша! — зашкрипа зубима Шаћир, излазећи из цркве и отирући једн 
 му онде, да га на овом месту смирим, — зашкрипа Рупић, отр нож, којим је разуђивао печење, тур 
ву у шаке и тешко уздахну.</p> <p>Споља зашкрипа брава, кључ се окрете и с врата спаде гвоздена 
сине?) Хоћеш ли рећи?</p> <p>Јован само зашкрипа зубима и болно јекну.</p> <p>— Море, што не од 
љењу, због Гагића снашло.{S} Овако само зашкрипаше зубима и почеше гунђати, али је пропустише с 
је под кровом игумановим.</p> <p>Милоје зашкрипну зубима љутито и стеже песницу.</p> <p>— Вала, 
 <pb n="18" /></p> <p>— И ово је посао, зашта те дозвах под кров ове светиње.{S} Пре него ли по 
ио туђу жену, кад, ето, нису у стању да заштите своје сестре и кћери?{S} У овоме часу сви јој љ 
е потужи, она нема права да тражи да је заштите.{S} А и ко би заштитио туђу жену, кад, ето, нис 
 слаби, те нити су могли ни смели да је заштите.{S} Да сачувају главу, трпели су да им се образ 
} Молила се Богу и кутњој Слави, да јој заштите сина од сваке беде и напасти, да му помогну у п 
 муселим Сали-ага нису се паштили да их заштите.{S} А то је све још више распиривало ону крвну  
> вечерњу молитву, која мољаше Бога, да заштити невину душу од искушења и да његовим мукама исц 
ића испречило се убиство, а да сестрића заштити, сакрије, да се уопште за његов спас заложи, зн 
из ове куће, која не беше у стању да је заштити.{S} Свеж поветарац пирка озго с Рудника, па се  
 за драго, па је уз то често слабијег и заштитио.{S} Али жена!{S} Она је била оличени мученик;  
ва да тражи да је заштите.{S} А и ко би заштитио туђу жену, кад, ето, нису у стању да заштите с 
ће да међу Моравчанима остане као њихов заштитник.{S} Крвна размирица између Станковића и Гагић 
ан у своје џубе, које му је било једини заштитник, што га чуваше од необичне хладноће, која је  
а, од кога је с правом смела да захтева заштиту.{S} Шта се Рупића тиче њена судбина?{S} Та он ј 
 за кућу, морала се у свему ослонити на заштиту мужа или оца, а муж и отац, тако исто потиштени 
их жеља, измакла, предала се калуђеру у заштиту.{S} Узрујана чежња и дивље самољубље подједнако 
 скочи са седишта.</p> <p>— Боже, Боже, зашто нас остави?{S} Шта смо ти сагрешили, да нас тако  
а пи дахнути, а у себи се кида од муке, зашто затаја, што није оног часа, кад је Милоје потегао 
ућу.</p> <p>— Почекај мало.{S} Знаш ли, зашто ме је звао хаџи-духовник?</p> <p>— Не знам.</p> < 
их бројаница.{S} Претурао је по памети, зашто ли то муселим распитује.{S} И ма да није могао пр 
 оно шуровао са онијем хајдуком Павлом, зашто си наговорио Милоја да убије Рама?{S} Како си сми 
} Зашто да се други меша у његов посао, зашто да он сам својом руком не освети брата.</p> <p>Ми 
у очајно после подужег ћутања.</p> <p>- Зашто, Рупићу? — <pb n="85" /></p> <p>Бог зна, да ли је 
сазнати пре силаска агина с Рудника.{S} Зашто би, дакле, пре времена излетао, кад нема користи, 
пију самртну, била му је непријатна.{S} Зашто да се други меша у његов посао, зашто да он сам с 
том крвљу!{S} Зар се не бојите Бога?{S} Зашто каљате образ и име?{S} Или можете још и помишљати 
 то време.{S} Ко су они?{S} Куда ће?{S} Зашто се клоне хана, у коме би нашли ноћишта?</p> <p>Он 
атити, нити ћу ти рећи где је!</p> <p>— Зашто? — запита Рупић и погледа мрко у игумана.</p> <p> 
, полудећу! — врисну Станојка.</p> <p>— Зашто, него моја? — запита свекрва, а глас јој дрхти од 
на његов миг урадио онај Суља.</p> <p>— Зашто, по Богу?{S} Та Рупић живи са агом Џинићем већ не 
 кума.</p> <p>— Остави оружје.</p> <p>— Зашто, најо?{S} Зар као брата, без оружја?</p> <p>— Ух  
 га је субаша одвео на Рудник?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— А ко ће то знати?{S} Веле да је метнуо  
ун’о сам, бива, једаред аги у браду, па зашто не бих сада у брк?{S} Ама ниси знао, да свака лаж 
а већ сутра све ће се свршити.{S} И све зашто?{S} Шта је он урадио овим Турцима и ономе Рупићу, 
 грозници дрхтала.{S} Откуда она овде и зашто је држи тако?{S} Од силна страха не смеде изустит 
ве, а народ прихвати тешку клетву, која зашуме преко њихових глава као шум ветрова преко непоко 
 и неме, <pb n="124" /> тек по који пут зашуме дугим шумором.{S} То је северни ветар, што дере  
о моја!</p> <p>А у томе часу лак ветрић зашуме, и зашушта снежно грање, као тајанствени шапат,  
ао кад подухне с планина бујна олујина, зашуми преко гора и долова и почне повијати стогодишње  
> <p>А у томе часу лак ветрић зашуме, и зашушта снежно грање, као тајанствени шапат, и тај шум  
ен звук се расу кроз таму, и мрак чисто зашушта.{S} Хаџи-Ђери се учини, као да чује шум подземн 
 се тако ломила шта да ради, свекрва је збацила губер, подигла се мало и гледа у снаху.{S} Али  
ноћас кренути у збег.</p> <p>— Иди ти у збег, а ја нећу! — дрекну Рунић. — Нећу ја због једног  
е остати, а ми ћемо још ноћас кренути у збег.</p> <p>— Иди ти у збег, а ја нећу! — дрекну Рунић 
зором причести народ, па ће онда опет у збег.</p> <p>— Ко зна, хоћу ли дочекати и друго причешћ 
 Али ко је могао обиграти све планине и збегове, где се бегунци скривају!</p> <p>Осванула Тодор 
 сабљу и са осталим хатлијама насрте на збијену гомилу.</p> <p>— Манастир, ага!{S} Гори манасти 
мо један миг, па да се као гром саспу у збијену гомилу.{S} Сељани ставише руке на прса и с погн 
љаци не прословише ни једне, него су се збили у гомилицу, па заципљено гледају за јахачима, а к 
његовим вратима.{S} Он се притаја.{S} И збиља, сад је јасно чуо шум нечијег хода.{S} Брзо утули 
е трже и зачуђено поче разгледати.{S} И збиља, камен се био за читаву стопу отиснуо у страну, а 
ниских земуница и приземних кровињара и збирати се око пожара, што је прождирао суха храстова б 
ствар па томе.{S} Њему се Смиља допала, због ње је и обедио Јована за Миланово убиство, па кад  
е руменилом према тамној коси, коју је, због ранице на потиљку, морала расплести, те јој тако р 
аши, што им је скинуо с врата опасност, због које су могли сви страдати.</p> <p>А докле је у се 
те за ово што их је, по њихову мишљењу, због Гагића снашло.{S} Овако само зашкрипаше зубима и п 
p>— Ето, тај ће вас све упропастити.{S} Због тога калуђера плаћате глобе, па, бива, ако овако у 
 све што се за ова два дана догодило, а због чега је он овамо доспео.{S} Она молитва на гори, п 
говађе, јер Турци много сумњају на њега због некаквог бунтовничког писма, што су га ухватили.</ 
це му дође некако страшно. — Нећу ја да због једног харамије пострадам!</p> <p>На ове речи Анђа 
г, а ја нећу! — дрекну Рунић. — Нећу ја због једног хајдука да ломим врат по гурбетлуку.{S} Ти  
погледа у игумана.</p> <p>— Онда?{S} Та због њега ћемо сви пострадати!{S} Са његове луде главе  
о ти је живо, не коби њега.</p> <p>Које због изнемоглости, а које и са речи игуманових, старица 
ћа и Гагића из Дића било је неке распре због синора.{S} Кметови су пресудили ствар, али на штет 
<p>— А шта ли то?</p> <p>— Бој се, биће због оног крвника.</p> <p>— Нека, ујаче, отиди ти; ја н 
 не сме, и да ће већ сутра страдати сви због његова дела, толико га је ужасавала, да га ништа н 
пић урадити сутра, било због страха или због оне претње, са које га Милоје у мало не уби.{S} Па 
старицу, која, као и његова мајка, пати због њихове размирице, што ће их најзад затрти све, и о 
ега нема више, а ја сам му био пријатељ због тебе.{S} Пазио сам те, бива, и онда као и данас.{S 
о у светињу, а не знате, да ћете листом због њега страдати.</p> <p>Крупним корацима ходао је аг 
S} Дивно девојачко лице, мало побледело због несвестице и крви што је истекла, било је тако вед 
 шта све може Рупић урадити сутра, било због страха или због оне претње, са које га Милоје у ма 
говара.</p> <p>— И ми сви да пострадамо због њега?</p> <p>— Нека пострадам! — одговори Анђа. —  
а сумњом погледаше.</p> <p>— Јест, јест због њега.{S} Субаша је сазнао, да је Рама убио Павле П 
те ли ви, да ми умало не платисмо глобу због њега?</p> <p>Сељаци га чисто са сумњом погледаше.< 
а да позовем? — На кнеза Алексу сумњају због некаква писма, што га је писао ћесареву мајору Мит 
деверовој руци, да се опрости.</p> <p>— Збогом, снахо, и аманет ти ова стара душа.{S} Пази је к 
а судити Утувите, браћо, па</p> <p>сада збогом и праштајте!</p> <p>Хајдуци опколише свога друга 
тра до тебе, — одговори сплетено и, без збогом, изиђе из ћелије.</p> <p>Изненадни Рупићев долаз 
а сна покрену.</p> <p>— Опрости, оче, и збогом.</p> <p>— Куда ћеш? — запита игуман.</p> <p>— Па 
} Турци појахаше хатове, рекоше игуману збогом и откасаше пут села.</p> <p>Тек кад се и последњ 
едан Моравчанин, — пре бих се с Турцима збратио, него што бих се с њима здравио.</p> <p>Али дух 
 /> укорењене мржње, коју ништа не може збрисати, и неке нејасне туге не наспрам ове девојке, н 
ед, који је приковала у очи братовљеве, збуни Рупића.{S} Он устукну мало, дубоко хукну и седе н 
оље упиљи поглед у њено лице.{S} Она се збуни пред овим очима, које је чисто прождираху, ужурба 
, као да јој шапуће: „Зар и ти?“ Она се збуни; неко неочекивано осећање разли јој се по целој с 
 играју.<pb n="38" /></p> <p>Калуђер се збуни.</p> <p>— Јами, Шаћиру, куд ти то паде на памет!  
и, па га не миче, те тако се Рупић мало збуни.{S} Није марно овај задубљени поглед, који чисто  
ешт, као и да не види.{S} Зато се чисто збуни и обори очи земљи.</p> <p>— Она баш хоће да иде н 
је усред овога смеха осећаше, толико га збунила, да се није ни помицао с места.{S} Само је стај 
трљати преко колена, као човек, који се збунио ненадним обртом разговора.</p> <p>— Тако ти је т 
исам знао да је она? — одговори Милоје, збуњен речима што их ујак осу.</p> <p>— И он се, мајчин 
ини како знаш! — одговори Милоје, који, збуњен свим овим што се око њега догађа, није више умео 
>— Ваља јој се вратити, — додаде Рупић, збуњен овим погледом.</p> <p>— Махни се, кнеже, залудна 
ида, зграбише га одостраг и оборише.{S} Збуњен изненадним нападом, у први мах није могао ни реч 
ка нерешљиво погледа у Милоја, који сав збуњен скриваше поглед у страну, за тим му приђе и саже 
 ногама.</p> <p>За неки часак стајао је збуњен у овој непрозирној тами, а у грудима му је живо  
и умилостивити Турчина.{S} Он је стајао збуњен и расејано слушао што му говоре: а они су готово 
 викну и намрштено стукну назад.</p> <p>Збуњен, као кривац кад га ухвате па делу, стајао је и н 
губи.</p> <p>Станојка је остала потпуно збуњена, крв јој ударила у лице, па се све зајапарило,  
е.{S} Обоје стајаху једно према другоме збуњени и без речи.</p> <p>Овај тренутак био је за Мило 
ве и као вихор откасаше Руднику.</p> <p>Збуњени сељаци не прословише ни једне, него су се збили 
зекнута старица овим ненадним покретом, збуњено је гледала у лице игуманово, које у плахом узбу 
 израз већ зреле девојке.</p> <p>Милоје збуњено обори очи.{S} Би му некако чудновато у близини  
Веселниче, шта си урадио?</p> <p>Милоје збуњено погледа у очи, као да би у њима хтео да прочита 
јуначе!{S} Ти осоколи!</p> <p>Милоје се збуњено насмеши.</p> <p>— Дамљан вели, да си и оног дру 
 поглед, у грудима му се следи, и он се збуњено још више погну.<pb n="152" /></p> <p>— Помози в 
опази овај сумњиви поглед и брзо окрете збуњено лице.</p> <p>— Бој се, куме, неће бити за кулук 
 га из немилих мисли.{S} Он се окрете и збуњено погледа тамо.{S} На леси је лежала Смиља отворе 
вајат.</p> <p>Милоју удари крв у лице и збуњено окрете главу у страну.</p> <p>— Убио си га? — з 
егово плахо лице пред овим народом, што збуњено пониче.{S} И као кад подухне с планина бујна ол 
 То више није деран, што је до мало час збуњено зазирао од ујакова погледа, него савршен човек, 
оју би у капи воде попио, кад би могао, збуњивали су га својим присуством.{S} Гледао је што пре 
мео ништа од свега, те се тако све више збуњивао.</p> <p>— Где је! — запита ага по кратком ћута 
дубоки поглед, што прозире у дно душе и збуњује, учинио је и овога пута своје.</p> <p>Хаџи-Ђера 
ножицу, да седне.</p> <p>— Па, ти си ме звала нешто? — рече Ђера седајући.</p> <p>— Прости! — о 
 дели-Боца, а после су га и сељани тако звали.</p> <p>Као у грозници цвокотао је чича-Боца, гле 
њега, слушала и тихо ронила сузе, а кад званице на последњи приказ одговорише: „Да Бог да!“, по 
ако је нашао браћу?</p> <p>За све време званице су оборених глава и немо слушале ову тугу.{S} М 
марцима и брдима, кад се искупише тужне званице, рођаци и пријатељи покојникови у кућу Станкови 
тајна узбуђења.</p> <p>— Јесам, Рупићу; звао као и овога овде, као слуга Христов, који ће за св 
а, а глас јој дрхти од страве.</p> <p>— Звао ме? — зајеца Станојка и поново сакри лице у свекрв 
 ли како трпи?{S} Ево, баш овога вечера звао је субаша Рупићеву снаху, да му буде иночица; а ка 
— Почекај мало.{S} Знаш ли, зашто ме је звао хаџи-духовник?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Тај не м 
оља. — Сви су ћутали.</p> <p>— Ти си ме звао, хаџи-духовниче? — рече Рупић, а глас му чисто дрх 
 Окрете се игуману:</p> <p>— Зато си ме звао?</p> <p>— Јесте, Рупићу, зато, да из његових уста  
причао, како је јуче по подне ага Џинић звао Милана, те га опоменуо, да се причува, јер је сазн 
уби Милана.</p> <p>— Зато ме ниси морао звати.{S} Ето ти тога, нека ти он каже.</p> <p>— Ни ја, 
а походи, утеши и охрабри.</p> <p>А она звезда, што је сијала над игумановом главом, докле се м 
м затрепта небо, густо засејано крупним звездама, које се по недогледној пучини чисто гибају и  
еж ваздух и пространо небо, што је, као звездани поклопац, заклапало ову јаму, овеселише и разг 
време застао би, да одахне, а поглед на звездано небо, што тако чаробно трепти над њим, нукао г 
абуну затрепери по који пут, као зрачак звезде кроз <pb n="148" /> облаке, била је Станојка.{S} 
рене главе клечао је калуђер према овој звезди, а усне су шапутале последњу<pb n="219" /> вечер 
ла је шупљину високе куле, а само једна звездица, која се, са истока, кроз прозорчић видела, тр 
> <p>Замало па се зачу потмула шкрипа и звека ланаца, а с приклопљене капије поче се лагано спу 
притеже руке земљи.</p> <p>Као обрањена звер, Рупић је рикао и напрезао се, да са отме из снажн 
ксао, да је личио на смртно прострељену звер, која прибира још последњи дисај, да се од смрти о 
икну помамни ага, а очи му севају као у звера.</p> <p>Кад Суља одброја и тридесету, Шаћир даде  
p>— Овде су! — викну, а очи му крвнички зверају.</p> <p>— Ко?</p> <p>— Сви!{S} Ђера, Гагићеви,  
ад се вратио.{S} Очи су му лево и десно зверале, као да играју.{S} У дворишту се сукоби с њом,  
ећ беше повукао у крај ћелије, па отуда зверао, како би се уклонио, она притрча, дохвати га за  
кући били изненађени.{S} Милоје је само зверао то у игумана то у остале.</p> <p>А у самој ствар 
е забленуто загледа у Милоја, који поче зверати на све стране, само да сакрије поглед, да се не 
оју удари крв у образе, и поче нестално зверати на све стране.{S} Чисто би побегао, само да мож 
умана у руку, па, кад изађе иза капије, звизну.{S} Два велика, космата пса излетеше из дворишта 
кну Шаћир. — Број, Суљо!</p> <p>Штапови звизнуше.{S} Гагић само зажмури и стеже вилице, да не о 
пи јеци дрвенога клепала, које замењује звона, тужно одјекују над спроводом, који побожно и пол 
чима му сија небесно блаженство, а грло звони и извија, као никада дотле: „Тјело Христово прими 
/p> <p>Глас јој је тако мирно и одлучно звонио, а онај поглед, који је приковала у очи братовље 
што нам је остало!</p> <p>Игуманов глас звонио је као глас Претече.{S} Мајка се приљубила уза с 
ош осећали грмљавину његових речи, која звоњаше тако чудно, тако страшио, као клетва праведника 
нема у селу од јуче.{S} Пратио сам га у Зворник, да покупује нешто стоке.</p> <p>Џинић одмахну  
ји јекну потмулим гласом.{S} Тајанствен звук се расу кроз таму, и мрак чисто зашушта.{S} Хаџи-Ђ 
 ни приступити гуслама, ни чути једнога звука о својим дедовима.{S} Зато је увек радо ослушкива 
е шум тек прелије у тајанствене потмуле звуке, који час подсећају на вучје завијање, а сад као  
рпској и о срамној издаји на Косову.{S} Звуци гусала отварали су груди рајине, а песма његова д 
рема прасак момачких кубурњака.{S} Меки звуци шаркије губили су се у овој пуцњави, и само што ј 
овом честом на савијутку друма, потмули звуци манастирскога клепала почеше одјекивати и сетним  
ја сетна мелодија туге и плача, а то су звуци мајчини.</p> <p>А баба Анђа била је у свему права 
/p> <p>Тако се разговарало око Гагићева згаришта.{S} Сви су они знали, да је Шаћир-ага одвео Га 
ла за собом село и дим, што се пушио са згаришта, срушила се у снег од умора.{S} Али материно с 
прихватио планине, кућа му је постајала згариште, на коме су се често ваљале лешине жене и деце 
м и моравачким Турцима бану изненада на згариште.{S} Кад се појавише, застрашени се сељаци уско 
к и кукање.{S} Гагићева кућа постала је згариште, око кога облеће Гагићева мати,<pb n="62" /> б 
све стране, а они касом одлетеше.{S} На згаришту је остала само мајка, која је од јада пала у н 
нешто од страха, што га је претрпела на згаришту куће и кад се отимала од Рама, лице јој је дош 
.{S} Ево, у што хоћеш, да ћу их наћи на згаришту!</p> <p>— А ти; дела, узми нешто људи, па окуш 
Гагићева мати, сестра и снаха тек су на згаришту сазнали, како је Јован одведен.</p> <p>Докле с 
едње речи кроза срца народу.{S} Људи се згледаше међу собом.{S} Први пут, после толико година,  
аше онако узрујана, ујак и мати само се згледаше.</p> <p>— Шта ли му је? — запита Рупић.</p> <p 
воју сестру, мајку Милојеву, кад се ова згнушала и пљунула за њим, гледајући шта се све од њега 
ахијски Турци, кад год би им се указала згода да се умешају, хватали би обично виђеније људе, п 
<p>— Их? — Љутну се Милоје. — Што га не згодих боље!{S} Сад бих био миран.<pb n="116" /></p> <p 
/> а ноћас ће му, ваљада, доћи ма каква згоднија мисао, којом би и себе и село заклонио од крвн 
а, али још никако да наиђе на врата или згодно место.{S} Међутим, у оној кући није се опажало н 
еће ли наићи где у зиду на вратаоца или згодно место, са кога би могао искочити напоље.{S} По о 
да ће тај једнога дана, кад му се учини згодно, одметнути рају, и да потајно шурује с кнезовима 
ек зато да га одвоји од субаше, па да у згодноме часу похајдучи село.{S} Игумана није волео ни  
авдање пред Турчином, који одавна мерка згодну прилику, да га оптужи и дограби.{S} Рупић га је  
 није љевше овако?</p> <p>Девојче улучи згодну прилику, протрча између оба коњаника и поче бега 
ацио око на ову лепотицу, па само чекао згодну прилику да је примами, није отклањао Шаћира и ос 
анојком и сувише занела, ипак је меркао згодну прилику да ово изврши, а да се не посумња на њег 
репери кандило над почађалом иконом.{S} Зграби са стола крстић од кипариса, опточен сребрним жи 
апута девојче — Изгорећу!</p> <p>Милоје зграби шаку снега, згрудва је и прислони на девојчине у 
Вуците га на Рудник!</p> <p>Један момак зграби игумана за врат, окрете га и гурну отвореним вра 
 па у <pb n="194" /></p> <p>истоме часу зграби распаљен угарак и, пре него ли га ико задржа, за 
спаде петорица Турака иза црквена зида, зграбише га одостраг и оборише.{S} Збуњен изненадним на 
 тврђави било једва довољно простора за зграде, а за овако пространу башту нимало.{S} Него, да  
ространим чардаком, који паше цело лице зграде.{S} Многи прозори на хану, што се одовуда црне,  
луј се, ага, на сиротињу; шта ти је она згрешила?</p> <p>— Памет у главу, рајо! — довикну Шаћир 
о и други људи, па није шт чудо, што си згрешио.{S} Па ето, све ћу ти опростити, све, само да м 
им остали.{S} Кад народ угледа игумана, згрте се пред ћелију и око њега.</p> <p>— Оче, игумане! 
орећу!</p> <p>Милоје зграби шаку снега, згрудва је и прислони на девојчине усне, које су као ва 
Милоје, њезин син, што је водио вочиће, згужвао фес у клупче, па њиме затискује уста, да не би  
аким, за трпезом, стоји по једна дрвена зделица с дрвеном кашиком, а покрај ње по један бео хле 
/> да је ту јуче његов брат ходио жив и здрав, а сад га нема.{S} Па онда осећао је да би му сам 
оре.</p> <p>— Е, е, нека је само жива и здрава! — одговори Шаћир, додавши му тестију, па за тим 
е мерио је ове људе, што се на растанку здраве с домаћином, а њему тек ако по који каже преко р 
Турцима збратио, него што бих се с њима здравио.</p> <p>Али духовник ни после овога разговора ј 
чна свежина невестинске лепоте и снажна здравља.{S} У подгрлац јој дође да се угуши, очи јој се 
ју са осмехом и пружи му руку.</p> <p>— Здраво, јуначе!{S} Ти осоколи!</p> <p>Милоје се збуњено 
ед се зачу из даљине женска запевка.{S} Зеба изви главицу оној страни, узнемирено залепрша, зат 
м, па се љуља с ненадна лепршања малене зебе, што је слетела на гранчицу, извила кљунић и гледа 
мо и нечујно падају на земљу.{S} Малена зебица тек жмирне сићушним очицама, кад јој по који пах 
м истицала мати, која је уз личну патњу зебла још и за живот синовљи и образ кћерин.{S} Она је  
екрштених ногу.{S} Хаџи-Ђера је с неком зебњом очекивао да чује, откуда у ово доба потеже Шаћир 
, којим су омотали чело и уши, да им не зебу.{S} Један од њих, црне масти, дуга лица, с танким  
сетије вршњаке у своме крају.{S} Бистре зејтињасте очи и сав израз лица показивали су плахост и 
и помена, а хајдук не оставља јатака до зелена листа.</p> <p>Тежак терет мучио је Рупићу душу,  
 му је севао дивљачки.{S} Рупић је само зеленео и бледео, гледајући у нећака, који се једним ма 
омне беле шаторе, што су се над високим зеленим стубовима наднели.</p> <p>Нешто неодољиво осећа 
е Миле?{S} Ах немила,</l> <l>Покрива га земља црна.</l> <l>Јаох, Миле, ране моје!</l> <l>Јаох,  
е од болова.{S} Чинило му се, као да је земља посута живим угљевљем.{S} Њих четворица изнеше га 
у самртника, испод чијих се ногу измиче земља, па већ осећа да је заронио у вечност.</p> <p>Хаџ 
ка и пратиоце тамњаном, што се пушио из земљана сасуда.{S} За овим изли преко целога самртника  
ој! — цикну Милоје и дочепа кубурњак са земље. — Да се ниси макао, ако ти је живот мио! <pb n=" 
 у крај и тако оста стојећи, а очију са земље не диже.</p> <p>Ага Џинић одби неколико густих ди 
дишње грмове, као тучно класје, до саме земље, тако се повише старачке главе и млада чела, пови 
толико пута остаде висећи између неба и земље.</p> <p>Али успужати се чак горе било је и сувише 
ио, њему се чињаше као и да не стоји на земљи, већ да лебди у ваздуху, а у души му наста тако л 
</p> <p>Мало за тим и Гагић је лежао на земљи везаних руку.</p> <p>— Е, сада се моремо на тенах 
 му на груди, па му чврсто притеже руке земљи.</p> <p>Као обрањена звер, Рупић је рикао и напре 
дахнуше седе главе и наново оборише очи земљи.{S} Тешко уздахнуше, јер осетише, да им законик м 
р да се напијем.</p> <p>Смиља обори очи земљи, па им устрашено приђе и пружи тестију.</p> <p>—  
иди.{S} Зато се чисто збуни и обори очи земљи.</p> <p>— Она баш хоће да иде на Рудник као и ост 
корачаја газио је по влажној и гнецавој земљи, кад осети као да се онај мемљив и загушљив вазду 
ти.{S} Турци навалише и притискоше га к земљи.</p> <p>— Шта хоћете са мном! — викну силним глас 
зненадна хајдучког упада.{S} Очи оборио земљи, па не сме ни у кога да погледа, које од срамоте  
! — проговори опет Мратић, а очи оборио земљи. — Ми се молимо теби, као своме старијему, не ост 
ружи потрбушке, и тако се стаде вући по земљи.</p> <p>Силна струја свежа и хладна ваздуха затал 
и, паде на колена и простре се лицем по земљи.{S} У часу спасења душа му се испунила молитвом з 
е тако редом; питала га: је ли му тешка земљица, је ли му хладно у немилој постељи и како је на 
 па се изгуби под облаке.{S} Над свежом земљицом узвишене хумке вејао је крупан снег и облагао  
пустио, била је само за један лакат над земљом, те тако се задржа, без икакве озледе, на ногама 
ило, да би тиме уцвелила онога, што под земљом почива.</p> <p>А грозница, што је непрестано тре 
је га као гвоздени беочузи приковаше за земљу.{S} Неколико сељака појмише да га отму, али у ист 
 Наћи ћу га већ, па макар морао ноктима земљу раскопавати.</p> <p>— И треба!{S} Коме и приличи  
је прошао, а ноћ је већ увелике пала на земљу; сад би тек требало да је овде.{S} Да је није ког 
дохвати Петра Гагића за гушу и обори на земљу.{S} Млађи Гагић, који се прогурао кроз светину, ш 
хане се гранчице стресе снежни терет на земљу.<pb n="2" /></p> <p>Она запевка час о час умукне, 
овијају се тамо амо и нечујно падају на земљу.{S} Малена зебица тек жмирне сићушним очицама, ка 
 гризе жвале, трза уздама, немирно копа земљу и чека само да му господар попусти узде, на да ка 
јало све.{S} Када ми сва деца легну под земљу, шта ћу и ја овде?{S} Ено ти Џинића!{S} Иди, одај 
зинова молитва, она клања, дотиче челом земљу и шапуће: „Алах ил Алах!“.</p> <p>— Господе, поми 
уменила тако?</p> <p>Девојка да утоне у земљу.{S} Под ногама јој је чисто горело.{S} Најзад, ка 
инило јој се, да ће од срама пропасти у земљу, чим прекорачи праг ове куће и пође у хан.</p> <p 
.{S} Чинило му се, да ће сад пропасти у земљу од неког непојамнога осећања, што му је опхрвало  
, па се вину мислима чак онамо, у Свету Земљу, где је пре пет година као поклоник ходио.{S} У у 
га је писао ћесареву мајору Митезеру, у Земун.{S} То је писмо ухватио газија па скели и предао  
љаци извлачити један по један из ниских земуница и приземних кровињара и збирати се око пожара, 
и коло девојака, чисто су се ужлебили у зенице толико, да их се није могао никако отарасити.{S} 
вих брвана.{S} У засвођеној капији, што зену пред њима, пламтела је једна буктиња заденута у зи 
 куда ћемо? — запита Дамљан.</p> <p>— У Зеоке, кнезу Станоју.{S} Поздравите га од мене и кажите 
 Турци оду из села, па да и они крену у Зеоке, кнезу Станоју.{S} Кад Ђера угледа Гагићку онако  
га помисао толико узнемири, да је почео зепсти од неизвесне слутње.{S} Дође му тешко, што одби  
о зиду, а обе шаке напипаше шупљину.{S} Зид је био само преграда између два тамника, што се цеп 
 свака жилица.{S} Анђа се наслонила уза зид, па, одлучна и мирна, приковала поглед у брата, као 
аман толико да прође, на онда стаде уза зид.{S} Сенка, што је угледа мало час, појави се наново 
е то Смиља.</p> <p>Рупић се наслони уза зид.{S} Вајат и све што је у њему окретало се око њега, 
аја, кад одједном застаде.{S} Набаса па зид, који је пречио даљи пролаз.</p> <p>— Нема излаза!  
 мртвачки сандук, а за њим одмах напипа зид.{S} Био је у старој гробници некадање властеле овог 
миче.{S} Брзо чучну и приби се уза сами зид, па, не дишући, посматраше тамо.{S} Замало и он поч 
кама.{S} И тај витез стаде баш уза сами зид према њему, наслони се на копље и стаде га посматра 
крило, а неми, замишљени поглед упрла у зид.</p> <p>— Шта ти каза, најо?</p> <p>Место одговара  
о истесана и четвртом страном узидана у зид.{S} Та повиша плоча била је велика таман за једно с 
а, пламтела је једна буктиња заденута у зид.</p> <p>Кад коњаници укасаше, мост се наново диже,  
 мах устукнуше и пажљиво се загледаше у зид, где се Хаџи-Ђера чисто смањио.{S} Опазиле су га.</ 
, из које је изишао, била је тик самога зида, а у близини једне приземне кућице с пространим хр 
уку, испаде петорица Турака иза црквена зида, зграбише га одостраг и оборише.{S} Збуњен изненад 
еним пљоштама, из којих је код источног зида избијала пошира камена плоча за педаљ више од пода 
и никако.</p> <p>Све се прикрадао поред зида, али још никако да наиђе на врата или згодно место 
о тамно, он се ипак пажљиво вукао поред зида и огледао, неће ли наићи где у зиду на вратаоца ил 
 неколико дебелих жила, што избијаху из зида.{S} Чврсто се ухвати за њих и ослободи лактове.{S} 
ерлуцима, што се пружаху око сва четири зида.{S} Као и Шаћир-ага, сви су били одевени у богато  
тајаћива.{S} Он се посрћући докотура до зида, наслони леђима на њ, па се укоченим погледом загл 
век тешила, уливала му наде; али у овим зидинама, одакле још нико не изађе жив, молитва је била 
га из Београда, па их све одазвао у оне зидине, а нас две су запрли у једну собу.{S} Кад су оти 
као што је у гробници око мртваца, а са зидова заудара мемла.{S} Пружи руке, да опипа око себе, 
их шиљака, што су избијали овде онде из зидова.{S} Од напорна пењања зној га је свега обливао,  
 Узнемирена душа винула се из тамничких зидова, па докле је тело почивало, она се ломила и лута 
з и вера: али да поведе го народ на ове зидове, што се као камени џинови у облаке дижу, значило 
 тамници и укоченим очима гледа у тврде зидове.{S} Остала му је, дакле, само још ова ноћ, а већ 
же зорино руменило обагрило је тамничке зидове, а с вита минарета јасно се разлегала молитва:{S 
етно пониче калуђер, кад угледа опаљене зидове и унакажена лица светитеља.{S} Стајао је тако не 
усто испреплетене гвозденим шибовима, а зидови, с којих је овде онде опао скамењени леп, били с 
 којима се са обе стране пружају високи зидови са уским мазгалама.{S} За неколико часака и они  
о којих су се на срећу одржали још цели зидови, те је духовник како тако удесио да служи.{S} А  
>Ледена зима, која је међу овим каменим зидовима двојно јача него ли напољу, пробијала је кроз  
башти, опасаној са свију страна високим зидом.{S} Јама, из које је изишао, била је тик самога з 
да, као пробуђена, прену, ступи одлучно зиду, о који вишаше њено стајаће рухо, и стаде га скида 
мисли и поче раширеним рукама пипати по зиду, а обе шаке напипаше шупљину.{S} Зид је био само п 
ред зида и огледао, неће ли наићи где у зиду на вратаоца или згодно место, са кога би могао иск 
 што се изерио и као расклопљена чељуст зија над његовом главом.</p> <p>Док је он овако сатрвен 
је, зар и ти да ме уцвелиш?!{S} Не чини зијана, не убијај мајке! — јекну старица, па, загрливши 
а онда утувите добро!{S} Немојте чинити зијана ни Дићанима ни Гагићима.{S} Нису они убили Милан 
ла је споља као и унутра.</p> <p>Ледена зима, која је међу овим каменим зидовима двојно јача не 
>Станојка се стресе, као да је напрасна зима прође.{S} Она учини некакав покрет, да се одупре,  
ци ми овај губер, те ме покри; нешто ме зима ломи, — рече Анђа, па се спусти на пространи креве 
 одазва се прилика, која сва дрхташе од зиме.</p> <p>Хаџи-Ђери би чудно откуда она сад овде.</p 
ајде, снахо, овамо.{S} Ти сва дрхћеш од зиме.{S} Ходи да се одгрејеш.</p> <p>Мало после дознао  
аређује хајку на вукове, који су се ове зиме тако силно намножили, да је настала опасност и за  
ј заточенички живот био је још тежи ове зиме, кад насташе сметови и кад вуци почеше силазити с  
аду; а не сврше ли с тим послом још ове зиме, онда нек дођу сами да субашују овђен.{S} Од хајду 
оји пут да Турци набасају и на хајдучке зимовнике, па, уграбе ли хајдукову главу, онда су се вр 
 да узму јутарњи авдес.</p> <p>Ма да је зимско јутро било доста студено, Хаџи-Ђера га није осећ 
 кроз који једва просијава мутан зрачак зимског сунца, што напољу онако раскошном светлошћу бли 
винску чашу, пуну препеченице.</p> <p>— Зини, влаше!{S} Тако!{S} Све, све!</p> <p>Калуђер се ст 
ре и мрачне дубодолине, што међу горама зјапе, као страшни амбиси, постају још мрачније и сумор 
се одозго надвијају, а с високих бедема зјапе топовска грла, као расклопљене чељусти, што само  
а, чији дубоки отвори на многим местима зјапе.{S} Да и овај не води једноме од тих ван тврђаве? 
нега, ка ископаној раци, што ниже цркве зјапи.{S} За крстачом ступа калуђер у епитрахиљу.{S} Но 
а средини трема стајало, а над којим је зјапила у крову пространа баџа.{S} Неколико њих извукош 
ачених очију загледа у ову јаму, што је зјапила.{S} А кад се од тренутна изненађења расвести, с 
епенице, а мало затим отворише се врата зјапом и у оџаклију упаде Рупић, усплахирен и чисто као 
аше. <pb n="144" /></p> <p>— Мрка капа, зла прилика! — уздахну Павле, лежући. — Кад с њим не ис 
ну игуман. — Милоје није учинио никаква зла!</p> <p>— А Рама?{S} Ко уби Рама? — јекну Рупић, ух 
ир. </p> <p>— Бог нека нас чува свакога зла, честити ага, али откуда ми знамо?{S} Моравчани <pb 
.{S} Ага није никоме учинио у Моравцима зла; а ако га је ко убио, онда ће пре бити, да је когод 
страха грунуше сузе, — немој ми учинити зла.</p> <p>Још није била начисто, шта се све с њом дог 
вајкања, која му долетаху до слуха, као зла савест што га надгриза, као осуда кривцу, кога су н 
то везену оделу.<pb n="150" /> те се од злата и срме није могло гледати у њих, што је чинило не 
и се полагано и још само затрепери, као златан талас, по врховима рудничких планина, што се јед 
е као што се носе босански бегови, а по златним и срмали везовима, који провириваху с прсију ис 
ој! — јекну, извуче из недара кесу пуну златних рушнија, па је баци у крило своме омиљеном пева 
ти.</p> <p>Кад то рече, извади иза паса златну рушнију и стиште јој у шаку. <pb n="98" /></p> < 
ци, узвикнути: „За крст часни и слободу златну, измирите се!“ — све то ишчезе, ишчезе као сан,  
ти.{S} Чак није ни осећала, како је ону златну рушнију стисла у шаке, па не пушта.{S} Најзад ра 
е обећавао, да ће ономе ко му је донесе златом одмерити Хаџи-Ђерину главу.{S} Али ко је могао о 
 ћелију, па га затекао, где растопљеним златом пише султану књигу и жали се на дахије, како гло 
ело и оружје трептијаше у срми и жежену злату.{S} Остали Турци уђоше у пространи трем, што је у 
и вео горостасног Медведника.{S} У овој злаћано-тамној светлости суморне горе и мрачне дубодоли 
оту, само да сачува још оно мало година злехуда живота, онда шта да се ради?{S} Како ћеш и чим  
е, морамо прво у Дић, да потражимо тога зликовца, тога харамзаде (проклетог сина), што убија ми 
агића, да их измири.{S} Хоће да заклони зликовца.</p> <p>— У твојим је рукама власт, ага, — одг 
и Мратић, — може ли село чувати атар од злих људи?!</p> <p>— Ја ко да га ћува! — плану Шаћир. — 
— Залегло се у народу зло.</p> <p>— Ја, зло!{S} Крвите се, бива, као и свака погана вјера.{S} З 
е не може избавити.</p> <p>— Зло, Анђо, зло! — рече замишљено игуман. — Тај ће нас човек најпос 
и он је више не може избавити.</p> <p>— Зло, Анђо, зло! — рече замишљено игуман. — Тај ће нас ч 
p> <p>— Па, које добро, снахо?</p> <p>— Зло, оче?</p> <p>— Шта је?{S} Да није што Рупић одао?</ 
ри!{S} Угаси то!</p> <p>— Лези, теби је зло! — одговори ова и положи је полако.</p> <p>— Ох...  
— По Богу, снахо, што ћутиш?{S} Да није зло.</p> <p>Станојка не мога издржати више.{S} Мислила  
овољно, да застраши остале, те да и ово зло подносе, само да ради њих и остали не пострадају.</ 
аћо, како ја овде слагао, тако ме свако зло снашло.{S} То што вам рекох, чуо сам из уста самога 
е, ако она два крмка не би учинила неко зло, да смо се још мало задржали.</p> <p>— Море, не пит 
одазва се игуман. — Залегло се у народу зло.</p> <p>— Ја, зло!{S} Крвите се, бива, као и свака  
тлијен испаљене пушке? — одговори Шаћир зловољно.</p> <p>— Не смију крмци даље од куће.{S} Ево, 
ста, људи!{S} Што да нам мајке и сестре злопате!“ Понос, што га уздизаше на помисао, да је сачу 
еки анђео, који избавља невине и сатире злотвора.{S} Њему би се зацело поверила, а он би је, ка 
мири?{S} Ко јој прича како су јој Турци злотвори?{S} Па ко оно пред хајдуком закле Гагићку, да  
 он је бар тада био слободан, враћао је злотвору мило за драго, па је уз то често слабијег и за 
е нем и блед пред субашом; а овај га је злурадим уживањем са свога седала посматрао.</p> <p>Ова 
окле год човек гледа на синовљи гроб, а змија на одсечен реп, дотле им нема мира.</p> <p>— Нема 
— То не знам.</p> <p>— Е, ви’ш ти њега, зна ко није крив, а не зна ко је крив.{S} А што они чов 
и момци познали, би за цело ханџија.{S} Зна ме, још кад сам, уз Мустафа-Пашу, тукао баше и јани 
о зна, да оно писмо није писао Рувим, а зна и то, ко га је писао; па што је онда потворио Турци 
о сунчева смираја видети?{S} Та само да зна где је сада, отишла би му, стала би уза њ, па би с  
не изађоше и она два оружана момка, Бог зна, не би ли је Моравчани као жртву дочепали, те да се 
а би се можда поуздала, уклонио се, Бог зна куда, те тако њојзи није остало друго, него да се п 
едњим годинама доживљавао, нису се, Бог зна колико, разликовали од овога, па ипак данашње јутро 
 сада сам лак, као да си ми скинула Бог зна какав терет с душе.{S} Ево па!{S} То нека ти је сам 
ред.{S} Упутила се право Руднику, и Бог зна, докле би тако ишла и у какву би се урвину сурвала, 
 које је смрт чедо однела.</p> <p>И Бог зна, докле би ридао на прагу спаљене богомоље, да се ду 
 Гагићку.{S} Сви су се они склонили Бог зна где и у коју планину.</p> <p>Турци су као и олуја.{ 
е осећао тугу, што се поткрада, сам Бог зна чега ради, и дође му још мучније и теже.{S} Поуми д 
ар до места, камо путује, и не било Бог зна како далеко.{S} Тако су радили Турци, па и сами Срб 
разним шакама?{S} Та у овоме народу Бог зна да ли и десети има по који кубурњак, па зар с тим п 
што, Рупићу? — <pb n="85" /></p> <p>Бог зна, да ли је Суља и опазио Милоја.{S} Ако га није смот 
вари, кад зна шта је очекује сутра, кад зна да ће морати на „рудничко весеље“ што га Руднички Б 
није толико махнита, да га превари, кад зна шта је очекује сутра, кад зна да ће морати на „рудн 
онама убијенога.{S} Ко га уби и кад, не зна се.{S} Ага Џинић је затворио неколицину људи, на ко 
нека бега Алекса, а ја нећу више.{S} Не зна, вели он, како је то потуцати се по туђини“.</p> <p 
Е, ви’ш ти њега, зна ко није крив, а не зна ко је крив.{S} А што они човјек погибе, ен’ онај би 
инстинктивно осетио, да се још ништа не зна, њему лакну и језик му се одреши.</p> <p>— Опрости, 
 са оним слепцем?{S} Мислиш ли да се не зна, е је то био главом Павле Поповић.{S} И откуда да т 
 снег од умора.{S} Али материно срце не зна за умор.{S} Прикупи снагу, диже се, па, плачући и н 
p> <p>— Милоје није био у селу, па и не зна шта се догодило, — одговори девојче и лако порумене 
кућу?!</p> <p>— Не брини, куме, нико не зна да смо овде, а морадох ти доћи, да потражим ујака.< 
се доима људске душе, а срце ни само не зна, како заплива у ове таласе, тоне, губи се, нестаје  
ма шта мимо његове воље?{S} Па онда, ко зна шта све може Рупић урадити сутра, било због страха  
огла.{S} Међутим, да се опусти доле, ко зна у какав би се амбиз сурвао. <pb n="222" /> Над њим  
S} Дакле, без сумње неки подрум или, ко зна, можда и каква стара гробница.</p> <p>Нејасно осећа 
од, па ће онда опет у збег.</p> <p>— Ко зна, хоћу ли дочекати и друго причешће!{S} Времена су м 
доше са субашом у оџаклију.</p> <p>— Ко зна, можда се јавио гдегод хајдук. — одговори Рупић, ко 
а људи и старих и подобних мрети: па ко зна, хоће ли дочекати, да још који пут дођу цркви?</p>  
видети и одати тамо на Руднику!{S} И ко зна, неће ли већ сутра зором налетети Сали-агини људи,  
</p> <p>— Тако и јесте!{S} Алекса добро зна, да оно писмо није писао Рувим, а зна и то, ко га ј 
од кума Мратића.</p> <p>— Откуда Мратић зна? — запита игуман и зачуђено погледа у Анђу.</p> <p> 
погледа у духовника.</p> <p>— А по чему зна Дамљан? — запита у исти мах Хаџи-Ђера и заста да чу 
од куле, и она вешала на Азни?</p> <p>— Знадем, ага!</p> <p>— У памет се, калуђеру!{S} У Турчин 
</p> <p>— Е, то ти не умем рећи.{S} Што знадох, казах ти, а ти већ уради, како те Бог научи.{S} 
S} Ено ти Џинића!{S} Иди, одај све; али знај: кад се вратиш амо, наћи ћеш ме како висим о овој  
, што сам пристао да те позове.{S} А то знај: за сваку главу Гагића пашће три ваше!</p> <p>— Га 
ле год се ви сами давите међу собом.{S} Знају, мој Гагићу, само што не знате ви, који потуристе 
 <p>— Црни дани! — уздахну Хаџи-Ђера. — Знају Турци, да им ни Бирчанин ни Алекса не могу ништа, 
их све поздравио, нека склоне чељад где знају, јер ће сутра зором доћи тамо Шаћир-ага с двадесе 
Она се врати огњишту, па је, ни сама не знајући шта чини, узимала час једну а час другу ствар,  
S} Милоју се смрче пред очима, па, и не знајући шта чини, потеже кубурњак и викну силно:</p> <p 
ој биле последње оружје или, боље рећи, знак потпуне немоћи њезине.</p> <p>— Ама, шта ти је, сн 
 кроз прозор, неће ли угледати ма какав знак; али на оној страни не јавља се никаква прилика.{S 
о и уље, отпоја „Вечнаја памјат“ и даде знак да се сандук заклопи и спусти у гроб. <pb n="3" /> 
 — одговори <pb n="217" /> Шаћир и даде знак очима апсанџији, да га одведе.</p> <p>Суморан и за 
ад Суља одброја и тридесету, Шаћир даде знак да се престане.{S} Јован се трзао и јечао од бола  
омаман скочи са седишта.</p> <p>На овај знак прискочи Суља, подиже Гагићеве ноге, па их замаче  
 своју трговину.{S} А то већ беше један знак више да посумња и за остале затворенике, е су и он 
клонулост изгледала је субаши као добар знак.</p> <p>— Тако, тако, болан! — продужи блаже. — Ре 
Међутим, у оној кући није се опажало ни знака живота.{S} Ако је кога и било, тај је без сумње т 
 што се стидела, а друго и зато, што је знала да јој он не може помоћи.{S} Тек сада, кад је и н 
дничка весеља, за која су и деца у селу знала, била су за њу толико <pb n="97" /> страшна, да б 
отово имађаше у свакој моравачкој кући, знали су за ово пријатељство, па су рачунали, да ће и њ 
ло око Гагићева згаришта.{S} Сви су они знали, да је Шаћир-ага одвео Гагића као убицу Миланова; 
 на обали Љига, убијена, па, и ако нису знали ко га је убио, у Моравцима су сви као у воску твр 
главе односе Турцима.{S} И тако није се знало, шта је било горе: или остати у селу, па трпети с 
овића.{S} У Моравцима је и најмање дете знало, да је субаша, још од оне самртне, Рупићев добар  
о ти је већи крвник од Гагића?</p> <p>— Знам, али њих је двоје.{S} Који је од њих?</p> <p>— Обо 
га Рупић криви за ово убиство?</p> <p>— Знам, — одговори Гагић, — али он лаже!{S} Из моје куће  
вим речима.{S} Е, нећу, славе ми!{S} Да знам да ћу овога стика погинути, нећу да трпим више!{S} 
p>— Него, чу ли? — продужи субаша. — Ја знам, да си и ти човек као и други људи, па није шт чуд 
и се!</p> <p>— Куда ћеш?</p> <p>— То ја знам. — одговори Рупић.</p> <p>— Ти ћеш аги Џинићу?</p> 
 Станојка.</p> <p>— Веселнице моја, шта знам да ти саветујем, и ко би те спасао!{S} Најбоље би  
>Станојка се смете:</p> <p>— Овде... не знам...{S} Бој се, и он је отпао тамо.</p> <p>Ага Џинић 
n="180" /></p> <p>— Хајде, хајде!{S} Не знам, хоће ли те ага Џинић наградити, али не смећи с ум 
лакше чувају од насиља, ја!</p> <p>— Не знам, честити ага, ко ти је све то наговорио.{S} Ја нис 
, Рупићу, пази шта говориш!</p> <p>— Не знам, ага, среће ми!</p> <p>— Да је није Милоје вратио? 
рвнике!{S} Они су га убили.</p> <p>— Не знам, бива, ко га је убио, али ни они нису боље прошли. 
ци, на ћу те одмах пустити.</p> <p>— Не знам, ага!</p> <p>— Шта велиш? — запита ага гневно.</p> 
стаде га гледати радознало.</p> <p>— Не знам, вала!{S} Неки ме бес ухвати, а нисам знао да је о 
велиш? — запита ага гневно.</p> <p>— Не знам!</p> <p>— А, не знаш? — одговори овај, навали се у 
а ли му је? — запита Рупић.</p> <p>— Не знам, — одговори мати и брижно погледа у вајат.</p> <p> 
 и зачуђено погледа у Анђу.</p> <p>— Не знам; тек сам чула, кад су се баш овде дошаптавали!{S}  
А ко, море, уби Станковића?</p> <p>— Не знам, ага; ја нисам! — одговори Јован.</p> <p>— Знаћеш, 
Ко то буни рају да се крви?</p> <p>— Не знам, честити ага, — одазва се игуман. — Залегло се у н 
о ме је звао хаџи-духовник?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Тај не мирује.{S} Хоће, по што по то, да 
 чатиш, причаш о некаквим невољама и не знам, бива, још шта, како им се ваља измирити, те да се 
>— Па ко је, бива, крив?</p> <p>— То не знам.</p> <p>— Е, ви’ш ти њега, зна ко није крив, а не  
ма власт, ага, — одговори игуман; — али знам да је Гагић толико крив колико и ти.</p> <p>Шаћир- 
ли и сваки хаинин, бива?{S} Хајдука бар знам, могу га се чувати; али од овијех паса, што ми лиж 
а као глас ненадне олује. — Заклињем те знаменијем часнога крста и овога и онога света, не одај 
као да је невидовна сила прикова за оно знамење, а у исти мах као да је, са онога крста, озари  
} Зовемо се браћа, крстимо се Христовим знамењем, а газимо све оно, чиме нас је запојио и ради  
екрстише и дубоко поклонише пред светим знамењем и Хаџијом.</p> <p>А у томе часу осети Гагићка, 
ним.</p> <p>— Буниш, дервишу, буниш.{S} Знамо ми овђекара све, шта се по вилајету ради.{S} Него 
.</p> <p>— Како да га нађемо, кад га не знамо који је? — рече Рупић. — Смилуј се, ага, на сирот 
свакога зла, честити ага, али откуда ми знамо?{S} Моравчани <pb n="153" /> су мирна и послушна  
веровао, да ово није урађено без ичијег знања.{S} Али на кога да посумња?{S} Међу Моравчанима н 
ла из куле на исток, дакле ван тврђаве, знао је, да се сада налази у граду, а у то га <pb n="22 
p> <p>— Од Гагића! — упаде Хаџп-Ђера. — Знао је он, да ће Милан то већ казати у селу, <pb n="82 
есносно ово ћутање.</p> <p>— Зар сам ја знао да носи Смиљу Гагићеву.{S} Ето ти!</p> <p>Ујак ипа 
часа кад је Рамо однео, нико није ништа знао, па онда и оно непријатно осећање, што га мучи још 
 да се поверава томе човеку, за кога је знао, да би у најмањој неприлици одао и рођенијега, а к 
<pb n="11" /> ову промену, па, ма да је знао и откуда потиче, двојином је више утицао да измири 
, е неће никако ни сванути.{S} Ма да је знао да се чобанин неће по овоме времену вратити до зор 
а, а коју не би ни избављао, само да је знао да је она?</p> <p>У њему је кипело, таласало се и  
ас не би ни прстићем мрднуо, само да је знао, е Рамо њу носи.</p> <p>Мучен оваквим мислима, чис 
уком уздржава, да се не сруши.{S} Он је знао као и остали, да се свакога петка дотерују амо нај 
това.{S} Отац се врати кући, па како је знао шта га очекује, ако не послуша, покори се овој зап 
иће је прибројао Ђери само зато, што је знао, да игуман не избива из њихове куће и да га они сл 
гао да посумња ни на агу Џинића, јер је знао, да је овај још тога дана опоменуо Милана да се чу 
ржао је тако неколико тренутака, а није знао шта да ради: да ли да је остави овако немоћну, па  
и су се толико, као да и сам Рупић није знао колико је народ сиротан.</p> <p>Докле су се они ов 
 где су је сакрили.</p> <p>О свему томе знао је и Хаџи-Ђера, па је зато и послао чобанина у Дић 
и сам рече: „Е, Рупићу, и досада сам те знао као пријатеља, али од сада те, ево, признајем за р 
грешно да је није избавио, баш и кад би знао, да је то она, — сестра Гагићева.{S} Најзад: „ово  
 — Нико други него он, јер он је једини знао, камо ће Шаћир и Рамо, па је нашао хрсуза, који ће 
па зашто не бих сада у брк?{S} Ама ниси знао, да свака лаж на нос искочи.{S} Бок јемек тен баш  
м, вала!{S} Неки ме бес ухвати, а нисам знао да је ова.</p> <p>— Је ли жива?</p> <p>— Дише.</p> 
днети, па зар да пропустим?{S} Ја нисам знао, да је то Смиља.</p> <p>Рупић се наслони уза зид.{ 
в над главом букнути.</p> <p>— Ја нисам знао да је она? — одговори Милоје, збуњен речима што их 
вариш беду на игумана, а овамо си добро знао, ко је Рама убио.</p> <p>— Он му је јатак, чујете  
ље одмицао, све је журније ишао.</p> <p>Знао је он, да Турцима не треба много, па да учине и на 
нас умало не ували у онолику невољу.{S} Знате ли ви, да ми умало не платисмо глобу због њега?</ 
лучи?{S} Па знате ли шта вели народ?{S} Знате ли како трпи?{S} Ево, баш овога вечера звао је су 
који је дошао да у цркви шенлучи?{S} Па знате ли шта вели народ?{S} Знате ли како трпи?{S} Ево, 
ледате у тога крмка као у светињу, а не знате, да ћете листом због њега страдати.</p> <p>Крупни 
обом.{S} Знају, мој Гагићу, само што не знате ви, који потуристе образ, пљунусте на крст, па се 
ервиша?{S} Ето вам сада, па чините како знате; ја вам, бели, не помогох више.</p> <p>— Аман, аг 
 нећу да терам мак па конац, а ви добро знате шта све бива, кад се нађе убијен Турчин у сеоском 
це на избрешку.</p> <p>— А откуда ћу ја знати?{S} Ваљада каква заповест за кулук!</p> <p>Мратић 
 — утаче се Рупић, — али ти ћеш најбоље знати ко има рачуна да убије Рама.{S} Ага није никоме у 
Ако ти, ага, не знаш, ја ћу ти још мање знати.{S} Како је синоћ отишла теби, још се није вратил 
као велиш, слеп је субаша, откуда ће он знати ко је убио Рама?</p> <p>— Ја га нисам убио.</p> < 
ик?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— А ко ће то знати?{S} Веле да је метнуо оног хајдука Павла у заседу 
S} Станојка је твоје чељаде, и ти мораш знати где је!</p> <p>— Ама, она је синоћ амо пошла, — о 
да у тако краткоме времену изуме ма шта знатно, те да га толико задужи, није му баш ништа падал 
 одговори Јован.</p> <p>— Знаћеш, бива, знаћеш, кад притегнемо.{S} Везујте га!</p> <p>Турци се  
а; ја нисам! — одговори Јован.</p> <p>— Знаћеш, бива, знаћеш, кад притегнемо.{S} Везујте га!</p 
д ништавна, за њега је имала неки други значај.{S} Нејасна слутња казивала му је, да је ту ипак 
 грудима, а у исти мах погледа Станојку значајним погледом, који је много питао.{S} Станојка је 
 себи објаснити, како је налетело и шта значи, али које је одједном, као ненадна провала, пукло 
ије, да се уопште за његов спас заложи, значило би то исто, што и спрегнути се са одметником, а 
што се као камени џинови у облаке дижу, значило је толико исто, колико и скочити везаних руку у 
ас? — прошапута субаша и уста. — Чекам, знаш, до заранака доћи ћеш већ.{S} А сад, ето, одох.</p 
амо деветнаестог гроба, још је свеж!{S} Знаш ли кога Рупић криви за ово убиство?</p> <p>— Знам, 
 пође у кућу.</p> <p>— Почекај мало.{S} Знаш ли, зашто ме је звао хаџи-духовник?</p> <p>— Не зн 
везен јатаган, па их задену за појас. — Знаш ли ти, Милоје, да сам једнако меркао, како да дође 
исто би побегао, само да може.</p> <p>— Знаш ли? — понови игуман.</p> <p>Девојка нерешљиво погл 
е Шаћир и погледа испод очију.</p> <p>— Знаш и сам, честити ага, како је: два без душе, а трећи 
</p> <p>— Не бој се, проћи ће већ!{S} А знаш ли ко те је избавио?</p> <p>Девојче се мало снеби, 
 узглавља и пусти густ облак дима.{S} А знаш ли почем за рудничку кулу?</p> <p>— Чини ага, како 
<pb n="179" /> Досада сам трпео, али да знаш е одсада више нећу!{S} Дошао си ми довде! — узвикн 
једини, који невино страда!</p> <p>— Па знаш ли, болан, за Азну испод куле, и она вешала на Азн 
p> <p>— Ето ти је, вала, па је носи куд знаш, а ја нећу! <pb n="61" /></p> <p>— Не могу сам, —  
невно.</p> <p>— Не знам!</p> <p>— А, не знаш? — одговори овај, навали се удобније на узглавља и 
ратком ћутању.</p> <p>— Ако ти, ага, не знаш, ја ћу ти још мање знати.{S} Како је синоћ отишла  
аш умотрио, а ти реци аги Џинићу, да не знаш ништа и да Милоја нема у кући.{S} Ја сам, ево, и д 
 освети брата?{S} Лако је теби, ти и не знаш шта су то деца; али нама, оној ојађеној мајци, оно 
 усхтети: таква ми не требаш.{S} Ама ти знаш добро, ко те је сачувао, да не идеш као и остале н 
аче!{S} Ти ми мораш дати рачуна, јер ти знаш све.{S} Ти си уходио игумана и потказао субаши нев 
у једва чекају да те добаве; а ти и сам знаш, даћу јој и без тебе ући у траг.{S} Или мислиш, да 
е вуци раздиру.</p> <p>— Па, учини како знаш! — одговори Милоје, који, збуњен свим овим што се  
ајна мучило.</p> <p>— Човече, откуда то знаш?</p> <p>— Видео сам.</p> <p>— Ко га уби?</p> <p>—  
 погледа мрко у игумана.</p> <p>— Ти то знаш врло добро, — одговори игуман, који је приковао пр 
— Аман, ага, није раја крива; та ти нас знаш у главу свакога.</p> <p>— Машалах, кнеже, машалах! 
де онде из зидова.{S} Од напорна пењања зној га је свега обливао, али жеља да се дохвати слобод 
а.{S} Рупић дрекну и пробуди се.</p> <p>Зној га свега облио, а снага му трепери као јасиков лис 
е калуђер насред собе.{S} Крупне грашке зноја рониле су се с чела, а срамота, што је усред овог 
ујаности с њега су капале крупне грашке зноја.{S} Није никако желео да се на овоме месту састан 
већма куцало у грудима.</p> <p>— Што ли зове, куме? — запита Мратић, кад се сукобише код распут 
.</p> <p>— А што не долазите, море, кад зовем? — предусрете их ага Џинић опоро.</p> <p>Слепчово 
ки!{S} Сиђе доле у каву, па докле те не зовем не долази амо, нити припуштај кога.</p> <p>Момак  
, а ми, ево, издајемо самога Христа.{S} Зовемо се браћа, крстимо се Христовим знамењем, а газим 
ика да се појаве.</p> <p>— Хајде, да их зовемо! — рече Мратић неколицини и пође ћелији.</p> <p> 
 се, потуристе образ и веру, па ме опет зовете за софру, да једем и пијем самртну онима што још 
> <p>Рупић заћута.</p> <p>— А ти ме још зовеш тамо!{S} Јадна децо,— продужи игуман више за се.  
је уја?</p> <p>— У кући.{S} Хоћеш да га зовнем?</p> <p>— Жедан сам! — хукну Милоје, дохвати крч 
зађи мало напоље и не улази докле те не зовнем.</p> <p>Станојка изађе у кућу и каза Рупићу свек 
а би се још у први освит почела.</p> <p>Зора је већ у велико трнула пред сунчевом светлошћу, ко 
пре запливати у румене таласе планинске зоре.{S} Огорело грање и стабла око манастира, по којим 
илна премишљања није свео очију до саме зоре.{S} Тек пред зору као да га хваташе сан, али и тај 
а један другога утамане.</p> <p>Још пре зоре сабрао се народ.{S} Мушко и женско, деца и старци, 
обанин неће по овоме времену вратити до зоре, него ће заноћити ма у чијој појати, ипак је нестр 
дро небо, а кроза њ поче беласкати прва зорина ведрина.{S} Мало по мало и у беличастоме се пору 
ијско решме беласкала се мутна светлост зорина.{S} Тамна ноћ све се више клонила западу и мало  
их груди, и он се пробуди.</p> <p>Свеже зорино руменило обагрило је тамничке зидове, а с вита м 
се окрете прозорчету, кроз које продире зорино руменило, паде на колена, прекрсти се, па докле  
19040_C4"> <head>4.</head> <p>Мутно око зорино бистри се по мало, а оштар поветарац с Рудника р 
дошао само да обиђе манастир и да сутра зором причести народ, па ће онда опет у збег.</p> <p>—  
ка склоне чељад где знају, јер ће сутра зором доћи тамо Шаћир-ага с двадесет Турака.{S} Јеси ли 
Руднику!{S} И ко зна, неће ли већ сутра зором налетети Сали-агини људи, да га ухвате.{S} За јед 
је свео очију до саме зоре.{S} Тек пред зору као да га хваташе сан, али и тај сан беше само неј 
стреба.</p> <p>И тако су будни дочекали зору и народ, који се око манастира већ у велико сабрао 
SRP19040_C8"> <head>8.</head> <p>Рано у зору захори се с једне узвишице глас сеоског бирова, ко 
ра био је у аге Џинића Шаћир.{S} У рану зору сишао с Рудника и пошао у Ваљево, <pb n="245" /> д 
ина расипа <pb n="199" /> своје сребрне зраке на тврђаву и четири куле, које се, као једноока с 
њим високо Божје сунашце расуло јутарње зраке, па све трепери.{S} Два и два из завађених села п 
 као широки, невидовни талас разлива по зраку, трепери по сухоме грању, које се лагано ниха и с 
, кроз које овда онда пробијају сунчеви зраци, те обасјавају суморне куле рудничке тврђавице и  
 по чијем оптоку светлуцају тајанствени зраци бледа жишка.</p> <p>— Целуј! — узвикну игуман, а  
 и загушљив ваздух поче разређивати.{S} Зрачак му наде затрепта у души, и он спокојније одахну. 
но гледа кроз прозорчић у онај последњи зрачак, што још једном затрепта над кулама рудничке твр 
 ноћ толико су га измучили, да ни један зрачак наде није продирао кроз тамницу очајних мисли, о 
 као да је, са онога крста, озари чудан зрачак, који је обасја надом на спасење и окрепи, да св 
7"> <head>7.</head> <p>Као неки нејасан зрачак наде лебдео је пред очима Хаџи-Ђериним, докле је 
 има, а кроз који једва просијава мутан зрачак зимског сунца, што напољу онако раскошном светло 
з ову забуну затрепери по који пут, као зрачак звезде кроз <pb n="148" /> облаке, била је Стано 
 време, а место тога дошао је израз већ зреле девојке.</p> <p>Милоје збуњено обори очи.{S} Би м 
ан кутић, па се начинила мања од макова зрна.</p> <p>— Рама, море, Рама! — издера се Шаћир. </p 
га стоји пуна чаша вина и шака пшенична зрна.{S} То ће стајати тамо три дана и три ноћи, као по 
 и страха за самога себе налазио се као зрно између два жрвња.{S} Једино уздање још што му кроз 
еравицу, па кад нађе „мерџан атеш“ (као зрно ситна и округласта жеравица, да прожеже), он га пр 
мишљено пропушта између прстију зрно по зрно својих бројаница.{S} Претурао је по памети, зашто  
-Ђера замишљено пропушта између прстију зрно по зрно својих бројаница.{S} Претурао је по памети 
их је и љућих, на ни један не смједе ни зуба помолити.</p> <p>Од тога сусрета Шаћир није имао м 
о, кнезови не <pb n="140" /> смедоше ни зуба помолити.{S} Напротив, они су се уклањали и од пом 
радознало гледају у мрак.</p> <p>Два до зуба наоружана човека бануше у кућу.</p> <p>— Помози ва 
чијој кући, навраћао би онако оружан до зуба, да бар чује што о староме јунаштву, кад „младина  
е зацерека, кад угледа како вуци зарише зубе у девојчина плећа.</p> <p>Очајан јаук изви се из и 
</p> <p>— Мајка је оно! — промрмља кроз зубе. — Заборавиће и на Хаџију и на заклетву, бива, чим 
уменила провирују као снег бели и ситни зуби, што је врло лепо доликовало жаркастоме њезину лиц 
вај верује, како му он долаже.</p> <p>— Зубима ћемо се клати! — узвикну трећи. — Е, гледај само 
n" /> <p>— Псето од дервиша! — зашкрипа зубима Шаћир, излазећи из цркве и отирући једним убрусо 
ћеш ли рећи?</p> <p>Јован само зашкрипа зубима и болно јекну.</p> <p>— Море, што не одговараш,  
а.</p> <p>— Одиђи, по Богу, или ћемо се зубима клати! — узвикну Станојка и полете вратима, да и 
Гагића снашло.{S} Овако само зашкрипаше зубима и почеше гунђати, али је пропустише с миром.</p> 
 и кнеза, који само стењаше и шкргуташе зубима на Дамљана.</p> <p>— Зар тако, куме?{S} Ти се ба 
тамо брат брата за гушу, па се давимо и зубима кољемо.</p> <p>Тако су још дуго разговарали, али 
ајеш јатака! — узвикну Суља и, шкрипећи зубима, запрети песницом.{S} Докле вам не саћерамо паме 
 вукова, с ватреним очима и окрвављеним зубима, да је раздеру.{S} Од села до села, од сељака до 
ао укочен седео и само покаткад шкрипао зубима, игуман је тешио Анђу и саветовао, да седи мирно 
едишта.</p> <p>— Тешко њојзи! — шкрипну зубима и пљесну длан о длан.</p> <p>У оџаклију уђе мома 
 ми измаћи, — утаче се Милоје и шкрипну зубима. — Наћи ћу га већ, па макар морао ноктима земљу  
о и као заливен ћутао, одједном шкрипну зубима, удари се песницом по колену и скочи.</p> <p>Анђ 
 ударише сузе од бола, али само шкрипну зубима, а ни гласа не пусти.</p> <p>— Десет! — одброја  
едаше у кнеза, који у томе часу шкрипну зубима.</p> <p>— Неће бити, куме!{S} Субаша вели, да је 
вом игумановим.</p> <p>Милоје зашкрипну зубима љутито и стеже песницу.</p> <p>— Вала, не био ко 
здахнуше Турци, а неколико њих шкргутну зубима.</p> <p>На вратима закуца неко и разговор се ути 
спремна да скочи ма и на стотину, да их зубима коље, ноктима раскида, па ма је у томе часу на к 
има, кроз који су ишли, био је осветљен зубљом, око чијег су се пламеног млаза ширили облаци см 
а навуче још преко свега одела и подужи зубун, што јој допираше до самих колена, те тако покри  
ле горе и планине, ништа, ништа; њој је зујало у ушима само оно, што је мало час чула, а у мисл 
е умео ништа рећи.{S} Једино, што му је зујало око ушију, био је неки глас, који као да долажаш 
, који као да долажаше из даљине, на му зуји: „Убио Турчина, убио Турчина!“</p> <p>Мати не мога 
ислиш, да је он једини, кога неправда и зулум гоне у хајдуке!{S} Ето ти петорице браће Недића,  
који је чувао и штитио рају од турскога зулума, као мајка дечицу, народ је изгубио свако надање 
 Свету Тајну, било је усред ових општих зулума ипак тугаљиво.</p> <p>Црква и калуђер били су јо 
а им се образ укаља; подносили су да им зулумћар одводи жену, кћер и сестру, те да их после оср 
 загрли субашу. — Пјевај, Суљо, пјевај, зумбуле мој! — јекну, извуче из недара кесу пуну златни 
ћ ако не разбира зато, што се по касаби зуцка, као да оборкнез неће више да купи хараче.{S} Вел 
нише очи, кад зачу за погибију кнежева, и дубоко се замисли.</p> <p>— Спаси нас, оче! — јецала  
јатељ због тебе.{S} Пазио сам те, бива, и онда као и данас.{S} Него, жив ми, немој више да се о 
А што они човјек погибе, ен’ онај бива, и што Рупић и она старица запомажу тамо, како ће им Гаг 
нцета.{S} Сета пређе преко лица његова, и он тужно погледа по свима.</p> <p>— И ви хтедосте да  
p> <p>— Стој! — викне неколико гласова, и многе руке, као гвоздене, докопаше га за плећа.{S} Ру 
ила је по мало његову душу, крепила га, и најзад, кад осети да је ишчезла сва малаксалост и пот 
 се.{S} Густа помрчина обујми га свега, и он осети како стрмоглавце пада у неку дубину без крај 
ртва тишина, што се разастире око њега, и оно тихо пуцкарање у оџаку, повуче га још дубље.{S} О 
ан.{S} Страсти су биле јаче од разлога, и завађени почеше још већма избегавати и клонити се сво 
 новим осећајем као магла с Медведника, и он сада није осећао ни бол, ни сузе, ни јаде, већ <pb 
дило с неколико породица испод Рудника, и то је било довољно, да застраши остале, те да и ово з 
мове <pb n="48" /> из распаљена чибука, и замишљено гледао преда се.{S} Кад Суља уђе и јави да  
ења загушеним гласом, — доста је, вала, и твога! <pb n="179" /> Досада сам трпео, али да знаш е 
ислио о томе, машта је све више радила, и он се као пијан поводио, лутао којекуда, хуктао и про 
 као испијена, али тек ватра је прошла, и сад јој је било много боље.</p> <p>Кад игуман ступи н 
ћ од кипариса, опточен сребрним жицама, и диже га према њој.</p> <p>Забезекнута старица овим не 
 палма ступа он са осталим поклоницима, и ено га већ пред оним јаслима, али и онде одједном зач 
амо да се колико толико удобри Турцима, и како га може много јефтиније стати, ако Хаџи-Ђерину н 
бесна ведрина блесну и у његовим очима, и он, раздраган, похита за игуманом, који ведра чела и  
ове.{S} Мати, која не одмицаше од сина, и снаха њезина, погледаше такођер.</p> <p>— Шта би река 
 сестру свога крвника!{S} Убио Турчина, и ради кога?{S} Брзо се окрете и пође, да се што пре ук 
и како да рекне, да је он убио Турчина, и то чега ради?{S} Да спасе Смиљу Гагићеву! — Или да са 
и.{S} Око њега је владала мртва тишина, и само високо над њим што би се о часовима авдеса разле 
ком.{S} Милоју се смрче пред очима, па, и не знајући шта чини, потеже кубурњак и викну силно:</ 
д Мораваца, на обали Љига, убијена, па, и ако нису знали ко га је убио, у Моравцима су сви као  
ница.{S} То је освести и она скочи, па, и не мислећи шта чини, тури пару у недра и уђе у вајат. 
и.</p> <p>— О мени? — запита Хаџи-Ђера, и његов изразити поглед чисто зарони у дубину душе Гаги 
виле Хаџи-Мустафу, београдскога везира, и узеле управу у своје руке.{S} Сали-ага је постао запо 
о из џезве кафу за кафом, отвори врата, и па прагу се појави Рупић.</p> <p>Субаша га мрко прост 
м вратима закуцаше алком неколико пута, и мало за тим па су већ били под стрехом.</p> <p>— Добр 
и, угледа крст како трепери прам сунца, и њој се учини и срамно и гадно што је наумила.{S} Тамо 
 али зар Гагићи нису први започели крв, и може ли бити брату да не освети брата?{S} Лако је теб 
жја?</p> <p>— Ево га! — одговорише обе, и свака пружи по један сребрњак.</p> <p>Хаџи-Ђера прими 
ново разгалише суморне мисли младићеве, и он уђе за њим у ћелију. —</p> <p>На троножици, уза са 
 Ледена језа пролете му кроз све удове, и он се стресе.{S} Али то се догодило само једаред, у т 
и онај разговор после сахране Миланове, и онај састанак с Гагићем, па онда и оно Милојево одупи 
b n="243" /> у вечито плавило све, све, и оне планине и ову цркву с народом и добрим игуманом,  
лико занесе, да у часу заборави на све, и сав се подаде, утону у њу, очи му се замаглише, а сум 
размирице, што ће их најзад затрти све, и овога Божјег анђела, који би пропао, да не беше њега. 
рењу, коју је чуо из уста своје пастве, и њему се учини да је ово онај камен темељац, на коме б 
провукла.{S} Наскоро је и снага издаде, и она се скупи у један кут, па поче као прутак дрхтати. 
же остати.{S} Станојка је твоје чељаде, и ти мораш знати где је!</p> <p>— Ама, она је синоћ амо 
! — подвикну Рупић, који баш тада дође, и око њега се искупише престрављене гомиле.</p> <p>— Њи 
 коњаници укасаше, мост се наново диже, и разјапљена уста тврђаве склопише се за њима.</p> <p>П 
у Милоја.{S} Милоју удари крв у образе, и поче нестално зверати на све стране.{S} Чисто би побе 
 патње, очију, из којих су рониле сузе, и усана, што су запевале.{S} Отуда и највеселију песму  
а страну, да не гледа јадницу, која је, и без овога ударца, већ и сувише препатила.</p> <p>На д 
ате глобе, па, бива, ако овако устраје, и главама ћете плаћати.</p> <p>— Па што га трпиш, ага?  
овори Мратић, коме не би баш најмилије, и срдито отури дрво, којим је за време разговора џарао  
ија, што су је испили, чинила је своје, и, мало по мало, весеље је бивало све тише и тише, докл 
показивали су плахост и поуздање, које, и ако не сенчи до израза насртљивости, ипак напомиње на 
аковао, па макар до места, камо путује, и не било Бог зна како далеко.{S} Тако су радили Турци, 
дан, који брисаше крв са угрижене руке, и удари га шаком преко усана.</p> <p>— Напред, попе! —  
е пузити, па се најзад пружи потрбушке, и тако се стаде вући по земљи.</p> <p>Силна струја свеж 
 Па знаш ли, болан, за Азну испод куле, и она вешала на Азни?</p> <p>— Знадем, ага!</p> <p>— У  
 остави, изиђе у кућу, а одатле напоље, и не обзирући се на жене и снаху, која седи рушна измеђ 
ну игуман, кад познаде своје крсно име, и појми руком, да се пред светитељем прекрети.</p> <p>— 
 онда, да му он сада више ништа не сме, и да ће већ сутра страдати сви због његова дела, толико 
/p> <p>А у томе часу лак ветрић зашуме, и зашушта снежно грање, као тајанствени шапат, и тај шу 
ога места.</p> <p>— Лаку ноћ, домаћине, и хвала ти на разговору!</p> <p>— Лаку ноћ, браћо! — од 
трче, кад их ма шта уплаши, па, бој се, и она је тамо отишла.</p> <p>— Дина ми, скупо ће ми пла 
</p> <p>— Овде... не знам...{S} Бој се, и он је отпао тамо.</p> <p>Ага Џинић је погледа испод о 
, па кад виде како кум седе уз огњиште, и не осврћући се на њега, запали лулу и одби неколико д 
 Тежак сан склапао је уморне трепавице, и он се спусти на под, а главу наслони па камену плочу. 
колико је широк јаз између њих двојице, и он се не само није смео надати више, да ће га икако о 
у степеница испод његових колена омаче, и он остаде висећи у ваздуху.{S} Да се подигне горе ниј 
73" /></p> <p>— Праштај, оче духовниче, и хвала ти на хлебу и соли.</p> <p>— Богу хвала, браћо, 
иза сна покрену.</p> <p>— Опрости, оче, и збогом.</p> <p>— Куда ћеш? — запита игуман.</p> <p>—  
дође да се угуши, очи јој се наводнише, и она загрли снаху, привуче је на своја недра, па онда  
 га свега поплави, очи му се наводнише, и он јој лагано одви руку од свога врата.</p> <p>— Немо 
мишљености.{S} Врата се нагло отворише, и калуђер, који се мало час с даће вратио, упаде усплах 
гледа.</p> <p>Врата се лагано отворише, и на њима се указа субаша.</p> <p>Станојка не подиже оч 
вој! — завапи Мратић, сузе га загушише, и он полете, да загрли Милоја и Гагића.</p> <p>Није бил 
едају за јахачима, а када ови ишчезоше, и они се упутише пут села.</p> </div> <div type="chapte 
није лице.</p> <p>Моравчани су, додуше, и после тога сносили све намете као и остала села, па и 
ћом, трпела је, кидала се у самој себи, и са жудњом је очекивала смрт, јединог пријатеља који с 
ци шаркије губили су се у овој пуцњави, и само што је покаткад високи глас севдалије певача над 
н посртати, свест га наједанпут остави, и он се сруши па снег.</p> <p>Тако је лежао неколико тр 
не да све цуре и невесте пођу Сали-аги, и ти ћеш, дина ми!{S} А тамо ти нема бирања: ко те први 
што се поткрада, сам Бог зна чега ради, и дође му још мучније и теже.{S} Поуми да се час пре ук 
аче овај поглед, у грудима му се следи, и он се збуњено још више погну.<pb n="152" /></p> <p>—  
} У самој ствари све ово што сада види, и ту ониску црквицу подстрешену широком дрвеном надстре 
чајан јаук изви се из игуманових груди, и он се пробуди.</p> <p>Свеже зорино руменило обагрило  
напрезања поглед му поста грозничавији, и он без циља луташе с листа на лист, које ужурбани прс 
хо, — да ће кнез Алекса смети.{S} Вели, и за њега је боље, јер му је глава у торби са оног <pb  
а, покори се овој заповести, каже жени, и ова се почне спремати, да за који дан одведе кћер Сал 
дала си душу своју и своје деце сотони, и ти ћеш се у љутим мукама и горком уздисању савијати,  
аклињао стару Гагићку, да не ода кћери, и што је под свој кров примио хајдука, кога Турци на св 
мало унапред, обуздава коња да не жури, и чешће се обазире за другим, а други изгледаше као да  
но тешко расположење наново га захвати, и њему поче бивати несносно, што нема Дамљана.{S} Ово н 
ене мржње, коју ништа не може збрисати, и неке нејасне туге не наспрам ове девојке, ни према ње 
е ли, као и досле, само немоћно тужити, и хоће ли смети у будуће прихватити рукама за свету тај 
ње невине душе, коју хтедоше потурчити, и његов договор да преда хајдуцима сложан народ, па да  
пред вече дотрчаше неке жене, лелечући, и јавише, како су њихови људи нашли у једној лески код  
о, да је сачувао образ невиној девојци, и што је утро сузе једној старици, занесе га свега.{S}  
 гризла помисао, да су, као и Станојци, и овој ушли у траг.{S} Иначе, како да разуме оно подсме 
омагач.{S} Као и остали дахијски Турци, и они су подржавали притисак у народу, а кад су се дово 
е дах у грлу, пред очима јој се смрачи, и она обнезнањена паде у снег.</p> <p>Игуман тешко узда 
оју ћелију, игуман шану нешто законоши, и овај брзо замаче у манастирско двориште.{S} Замало па 
ати.{S} Зрачак му наде затрепта у души, и он спокојније одахну.{S} Али што више залази, свод је 
а јавим.</p> <p>Чобанин штуче у шибљак, и тако оста Милоје сам с девојчетом, које се није свест 
е Суља бегао, нашао још један кубурњак, и то празан.{S} Мора да му је рука обрањена, па га је и 
 Лаки сумрачак брзо се претвори у мрак, и густа тамнина обухвати брда и долине.{S} Иза руднички 
мачка кад поуми да учини што већи скок, и праћну се.{S} Густа помрчина обујми га свега, и он ос 
личе игуман, кад се осети у олтару сам, и клече пред часну трпезу.{S} Руке склопио преко главе, 
селнице моја, шта знам да ти саветујем, и ко би те спасао!{S} Најбоље би било да одеш одавде; а 
 осећањем, ишчезе у овоме часу као дим, и субаша је стао чисто заципљен пред лепотицом, која га 
хмед-агом Фочићем, београдским дахијом, и његовим братом, Мус-агом Фочићем, шабачким заповедник 
ти велим! — викну мало снажијим гласом, и силом је привуче себи на колено. — Ето, ви’ш, тако!</ 
стрешену широком дрвеном надстрешницом, и те снежне гробове, што су, као стада белих јагањаца о 
тити ага, ја нисам крив! — викну Јован, и поче се иза све снаге отимати.</p> <p>— Везујте крмка 
није добро стајати овде, — рече игуман, и сам потресен, па поведе Милоја.{S} Овај без икаква од 
кле, когод спречио, то ће бити само он, и нико други.</p> <p>Поглед му се омаче кроз прозор, и  
ужи и дограби.{S} Рупић га је проказао, и сад му не остајаше друге, него да трпи што га је снаш 
три реда одрони камен, на који је стао, и он, разлакћен и коленима одупрт, толико пута остаде в 
 да Милоја нема у кући.{S} Ја сам, ево, и дошао, да Милоја уклонимо још данас, па, ако Бог да т 
атка у село, ако га је Суља само уочио, и да, хтео не хтео, мора оставити мајку и све, па се по 
ајком и ујаком.</p> <p>— Опрости, најо, и немој тужити! — рече Милоје и приступи мајчиној руци. 
ћи.{S} Али што се дубље у ноћ залазило, и његово стрпљење све је више ишчезавало.{S} Па ипак по 
ињао му је, да се још није све свршило, и да за овим гробом има још један да се ископа.{S} И та 
>Непријатно осећање чисто га је гушило, и он се одједном окрете калуђеру, па и сам управи погле 
— одговори чича-Боца, да се једва чуло, и показа палцем преко рамена на пласт, где су сељаци у  
м, окупио једно те једно, да се миримо, и бар да је с ким, него са оним крвницима.{S} Јок, вала 
 Милоје, а од Гагића их изгибе четворо, и остала су још два брата и сестра Смиља.{S} Милојева б 
добро, ага, — одговори игуман одрешито, и смело погледа у очи. — Кад ти већ <pb n="186" /> нешт 
ебу и соли.</p> <p>— Богу хвала, браћо, и срећан вам пут! — одговори игуман и пољуби се с њима. 
</p> <p>— Црква те је опоменула, снахо, и она ће те спасти. — одговори Хаџи-Ђера. — Не брини, т 
 да се опрости.</p> <p>— Збогом, снахо, и аманет ти ова стара душа.{S} Пази је као мајку.</p> < 
 зиду, о који вишаше њено стајаће рухо, и стаде га скидати.</p> <p>— Шта радиш то?</p> <p>— Ниш 
че!</p> <p>— Бог вас благословио, децо, и срећан пут!</p> <p>— И опрости ми, ако сам те кадгод  
е све то могло догодити.{S} Цела ствар, и ако је изгледала на први поглед ништавна, за њега је  
</p> <p>Поглед му се омаче кроз прозор, и он чисто затрепта.{S} Учини му се да ју је угледао.{S 
та снежно грање, као тајанствени шапат, и тај шум разли се и расу око њега, па докле се разлива 
 прихвати.{S} Још један напорни покрет, и он искочи напоље.</p> <p>Бујна свежина, што је дубоко 
 мајка, која је од јада пала у несвест, и снаха њезина.</p> <p>Врисак Смиљин разлегао се неколи 
 тврђаву заклапају бедеми у четворокут, и на свакоме углу овога четворокута види се по једна ва 
 и платили сви добро! — одговори Гагић, и сам узбуђен уста са свога седишта.</p> <p>— Не, Гагић 
истом мишљу, коју сад баш изусти Рупић, и да му је узалуд трошити речи.{S} Само дубоко уздахну  
 до сада већ послао људе, да је доведу, и он је више не може избавити.</p> <p>— Зло, Анђо, зло! 
трећи, а што су се више ближили излазу, и гласови оних песама били су све живљи.</p> <p>Из посл 
уђе у оџаклију, предаде Турцима порезу, и нико га не смеде мрко погледати, а камо ли запитати,  
кад му се учини згодно, одметнути рају, и да потајно шурује с кнезовима, нема у селу баш ни јед 
о му је лупало, као да чекићем ударају, и он се чисто поведе.{S} Неко време стајао је тако разр 
зи напред.{S} Упутила се право Руднику, и Бог зна, докле би тако ишла и у какву би се урвину су 
бе.{S} Милоја је мати ухватила за руку, и он се пустио да га доведе до седала, па га онда обема 
 највише смета, а он је и глава у селу, и од њега много што шта зависи; па да Моравчани учине м 
и.{S} Рука му се и нехотично диже челу, и он се прекрсти.</p> <p>У истом часу, кад рече амин и  
.{S} Тајанствен звук се расу кроз таму, и мрак чисто зашушта.{S} Хаџи-Ђери се учини, као да чуј 
драсло је, тако рећи, на његову колену, и он га је толико заволео, да му се нежност постепено п 
но, да своју снаху сам предаје Турчину, и он би се, нема сумње, радовао, што се склонила, да не 
удуће прихватити рукама за свету тајну, и то оним истим рукама, које нису могле да сачувају нев 
} Хартија букну, а модар пламен блесну, и за мало, па место писма оста још само нешто пухора, к 
<p>Бујна свежина, што је дубоко удахну, и необична малаксалост занеше га вртоглавицом.{S} Клеца 
 <p>Станојка причека још мало, ослушну, и кад се увери да спава, покри је полако, па онда нечуј 
Милојево одупирање да иде с њим Џинићу, и његов одлазак на Љиг баш онда, када ће Рамо пронети Г 
дужио, те да му и сам рече: „Е, Рупићу, и досада сам те знао као пријатеља, али од сада те, ево 
рело, како да <pb n="238" /> води кућу, и где ће га наћи, кад му што устреба.</p> <p>И тако су  
 други? — запита Шаћир, улазећи у кућу, и погледа преко рамена у Јована.</p> <p>— На путу, чест 
 они нису боље прошли.{S} Нађите убицу, и ја ћу вам опростити глобу.</p> <p>— Како да га нађемо 
ти Бога.</p> <p>Станојци лакну на срцу, и она се брзо саже, да целује десницу игуманову.</p> <m 
воје жртве, како у рођеној крви издишу, и слушао запевку њихове чељади, а то му је тако годило. 
све, што год им гамиже!</p> <p>— И њих, и њих! — викну неколицина. — Где их сретнемо, тући ћемо 
 А њен „ага“ Рупић био је један од тих, и он јој у овоме часу поста најцрњи.{S} Само Милоје, шт 
обичан умор савлађивали су узрујан дух, и његове мисли почеше се мало по мало мрсити, докле не  
 Зар не пострада?</p> <p>— Па, да ви’ш, и није најбоље, али, хвала Богу, кад није и горе.{S} На 
, откуда не идемо, — одговори слепи, —- и то бисмо ти лакше казали.{S} Али овога пута послаше н 
де.{S} Сад му је старица испричала све: и како су однели Јована и како су кућу спалили.</p> <p> 
ој се, да ће јој се на лицу видети све: и шта је чула и како је до мало час седела на колену Ту 
 игумана.{S} Сад му се учини све јасно: и онај разговор после сахране Миланове, и онај састанак 
о да сложи рају.{S} Отвори очи, Џинићу: и тај уме да пише књиге као и онај у Боговађи; и тај ум 
ме да пише књиге као и онај у Боговађи; и тај уме да шаље мазбате у Стамбол и Беч, ана сана!</p 
Рупићу, зато, да из његових уста чујеш; и зато, да вас кумим и преклињем: престаните једном с т 
 све докле не би малаксао<pb n="121" /> и докле се, као прави јунак, опхрван ранама, пред овим  
да освети брата, а он убија Турчина!{S} И то кога ради?{S} Да спасе девојчуру, помаже своме крв 
огао видети и одати тамо на Руднику!{S} И ко зна, неће ли већ сутра зором налетети Сали-агини љ 
 своју крв за образ и веру пролију“.{S} И у овоме тренутку луталичка мисао заталаса му дивну сл 
амке, а овај је све то крио од њега.{S} И то га у помам доведе.{S} Сад више није ни мислио о Ми 
у је учинио.{S} Али сад нема никога.{S} И Милоје, у кога би се можда поуздала, уклонио се, Бог  
р је сазнао, да му се спрема заседа.{S} И Милан је обећао; после тога је отишао послом до ливад 
а његовим вратима.{S} Он се притаја.{S} И збиља, сад је јасно чуо шум нечијег хода.{S} Брзо уту 
ом о мишици и дугим копљем у рукама.{S} И тај витез стаде баш уза сами зид према њему, наслони  
дука Павла у заседу, да дочека Рама.{S} И бар да је чега ради, него да избави Гагићеву сестру!  
ју их и њихове главе односе Турцима.{S} И тако није се знало, шта је било горе: или остати у се 
лази Смиља, потурчена и упропашћена.{S} И та <pb n="212" /></p> <p>потурченица изродиће Турчину 
м гробом има још један да се ископа.{S} И та га помисао толико узнемири, да је почео зепсти од  
ко његова врата, па јеца, дуго јеца.{S} И он у томе часу чудно задрхта.{S} Учини му се, као да  
адржао је игуман, да остане да руча.{S} И ако је тврдо веровао, да неће смети у наточ његовој к 
 молитви пробављао по читаве часове.{S} И за чудо, после сваке молитве враћала би му се присебн 
 на судбину, у којој се сада налазе.{S} И Павле и Ђура долазили су овога пута из Јасенице.</p>  
/p> <p>— Можеш, ага, у власти ти је.{S} И сам је Господ претрпео чист и невин муке на крсту, па 
мети, зашто ли то муселим распитује.{S} И ма да није могао пронаћи дубљих разлога, ипак га је у 
арња ведрина кроз разбијене облачке.{S} И стаде му чудно, како је имао душе да досада мрзи ову  
ти народ и сам се међу собом сатире.{S} И та му горчина постајаше све тежа и тежа, јер не имађа 
 којом се кољете, сатирете, убијате.{S} И ви тражите свето причешће, капљицу крви Онога, кога р 
ед овим народом, што збуњено пониче.{S} И као кад подухне с планина бујна олујина, зашуми преко 
а се што пре ослободе сумњивих људи.{S} И овај састанак, па коме је у име Сали-агино био Шаћир- 
ву прилику, како са избрешка силази.{S} И није се преварио.{S} У јасној месечини, која је мало  
а осталим Турцима, који су сехирили.{S} И помисао па ово чисто је обезоружа.{S} Страх, да не ид 
 се трже и зачуђено поче разгледати.{S} И збиља, камен се био за читаву стопу отиснуо у страну, 
аће!{S} Ово се више не може поднети.{S} И Рупић и сви његови ваља да чују зарана баш из твојих  
 ноћ, а већ сутра све ће се свршити.{S} И све зашто?{S} Шта је он урадио овим Турцима и ономе Р 
м светлошћу трепери у горској сенци.{S} И тај малени крст, што тако светлуца, као да је посматр 
 руком осети као степенасти силазак.{S} И не мислећи да разјасни себи шта је то, покуша да одва 
овече! — одговори Сали-ага. — Нисам.{S} И да ми је поклањаш, не бих је примио, како ти очи сева 
ео је жељом, да се сукоби с Гагићем.{S} И, разуме се, да је у оваквоме размишљању највећи део о 
ло, да се ма како састане са Смиљом.{S} И, за дивно чудо, о овоме девојчету није ниједаред поме 
мо да је не би пореметио и расточио.{S} И она га толико опи, толико занесе, да у часу заборави  
у одведу тамо, да ће одметнути село.{S} И ага му је учинио.{S} Али сад нема никога.{S} И Милоје 
десити, кад Шаћир-ага дојури у село.{S} И што год дубље рони у ове мисли, све му се црње и црње 
а, е је то био главом Павле Поповић.{S} И откуда да ти тај хајдук дође у госте, баш када ће Рам 
ма, њима, рајо! — довикну ага Џинић.{S} И зар вам нисам говорио, да се чувате онога хајдучкога  
ви ни за нашу ни за њихову погибију.{S} И ето вам велим, ко поуми да се свети Дићанима, неће ви 
то он свакога дана гледа на Руднику.{S} И у самој ствари тај грех и срамоту осећао је Хаџи-Ђера 
сом и поче утирати сузе које капаху.{S} И никога нема који би био кадар да разметне оно разбојн 
оп на дрске груди што им се примичу.{S} И ту непомичну тврђаву ваља му разорити, њему, слабу и  
убаши, зар би је он сачувао Рудника?{S} И зар би је после тога гледао мирно у овој кући?{S} А д 
ше трпео и испаштао: човек или жена?{S} И једно и друго осећало је невољу, али је у неку руку ж 
е, њему!{S} Хоћу да прокажем хајдука! — И пође —</p> <p>— Стој! — цикну Милоје и дочепа кубурња 
итно, — викну Шаћир, — или ћу ти сад! — И метну руку на пиштољ.</p> <p>Калуђер немаде куд, него 
/p> <p>— Најпосле, — мислио је успут, — и шта је она мени сад?{S} Умре кумче, растури се кумств 
Мратић а и не осврће главе на Рупића. — И ти не нађе <pb n="197" /> ништа мање него да товариш  
гића.</p> <p>— Ујаче! — плану Милоје. — И ти си га пустио с миром?!<pb n="25" /></p> <p>— Зар с 
га. — Место једне имаћеш обе срамоте. — И крочи да је дочепа.</p> <p>— Одиђи, по Богу, или ћемо 
 он, хаџи-духовниче! — одговори овај. — И то је на његов миг урадио онај Суља.</p> <p>— Зашто,  
говорим Бирчанина, — рече полугласно. — и кога још?{S} Алекса не сме, а ја?{S} Ја бих, ја хоћу  
а ми, тако је!, — одговори ага Џинић. — И данас сам чуо, како је саставио Рупића и Гагића, да и 
и ни ја, добри ага! — одговори Рупић. — И веруј ми, кад бих само дознао ко је убио Рама, ноктим 
емо им све, што год им гамиже!</p> <p>— И њих, и њих! — викну неколицина. — Где их сретнемо, ту 
агословио, децо, и срећан пут!</p> <p>— И опрости ми, ако сам те кадгод што увредио; ја се пећу 
ијет мири и вели: „Узбери ме“.</p> <p>— И ја ћу га узбрати, турске ми вјере! — одазва се Шаћир. 
е под теретом овакога пријема.</p> <p>— И ти велиш, да раја није крива?{S} А ја ти опет велим,  
, и он тужно погледа по свима.</p> <p>— И ви хтедосте да се огрешим пред лицем Господа, да прич 
о одлучно гледа и не одговара.</p> <p>— И ми сви да пострадамо због њега?</p> <p>— Нека пострад 
 су грозничавом ватром севале.</p> <p>— И Ђорђе мисли, — продужи игуман тихо, — да ће кнез Алек 
— викну игуман и чисто занеме.</p> <p>— И кнеза Алексу и Бирчанина! — упаде Станојка. — Синоћ с 
и и убили баш на нашој сумеђи.</p> <p>— И ми сад да за њих плаћамо?</p> <p>— Побићемо им све, ш 
рао ноктима земљу раскопавати.</p> <p>— И треба!{S} Коме и приличи више светити брата, ако не б 
p> <p>Игуман се горко насмеши.</p> <p>— И сад, Рупићу, да сачуваш село од глобе, ти си своју сн 
 ни чуо, једнако гледа у мрак.</p> <p>— И ви гледате хајдуке, па нико да ми помогне да их живе  
луле истресати слепљени пепео.</p> <p>— И одао?</p> <p>— Кога?</p> <p>— Рупићу! — поче игуман т 
дио! — одговори Станојка тихо.</p> <p>— И судиће им, не брини.{S} Неће им остати ни камен на ка 
ним корацима упути у манастир.</p> <p>— И ето, где човек душу изгуби!{S} Заплете се, као нико њ 
збуњен речима што их ујак осу.</p> <p>— И он се, мајчин син, нашао да исправља криву Дрину, да  
и косо у страну. <pb n="18" /></p> <p>— И ово је посао, зашта те дозвах под кров ове светиње.{S 
ста вино и уље, отпоја „Вечнаја памјат“ и даде знак да се сандук заклопи и спусти у гроб. <pb n 
мудрији си и паметнији од све нахије, а и лепо се живиш са свима, што се крсте, па можеш рећи Р 
урно.</p> <p>— Ја! — одговори Милоје, а и не гледа ујака.</p> <p>— Тешто, соколе, тако и ваља!  
} Ту се више није могло размишљавати, а и снага је већ почела слабити.{S} Хаџи-Ђера спомену Бог 
 <p>— Помози вам Бог! — рече улазећи, а и не гледа у игумана.</p> <p>Игуман не одговара, већ га 
 Прости! — одговори ова. — Слаба сам, а и кућа би ми остала сама, те не могах сићи до манастира 
атити?</p> <p>— Остаће до пролећа.{S} А и шта ће овде?{S} Тамо су их се више зажелели.</p> <p>Ш 
нема права да тражи да је заштите.{S} А и ко би заштитио туђу жену, кад, ето, нису у стању да з 
ни једнога, на кога би што сумњао.{S} А и Гагиће је прибројао Ђери само зато, што је знао, да и 
ересе, ишао на руку Рупићу и селу.{S} А и толико је сељанима било добро дошло.{S} Кад нису смел 
е за дуго, сејо, — одговори игуман; — а и ти се мораш још сада вратити у Дић, да те не нађу овд 
p> <p>— Е, мој куме, — уздахну Мратић а и не осврће главе на Рупића. — И ти не нађе <pb n="197" 
рпски образ, а просто нека је оно хлеба и соли, што си под овим кровом појео.</p> <milestone un 
, толико пута остаде висећи између неба и земље.</p> <p>Али успужати се чак горе било је и суви 
 насред куће.</p> <p>Станојка се ужурба и потрча огњишту, те тамо поче нешто радити.</p> <p>Руп 
ви, што седе око трпезе, оборених глава и ћутећи слушају приказе.</p> <p>— Наш пријатељ, Станој 
>За све време званице су оборених глава и немо слушале ову тугу.{S} Многима се у грлу купило, а 
ми и запањени стајали су оборених глава и нико се не усуди и да погледа очима у оно лице, а кам 
о јутарње зраке, па све трепери.{S} Два и два из завађених села приступају путиру.{S} Први Мило 
Најпосле приступише две мајке, Милојева и Гагићева, а међу њима Смиља.{S} Дубоко се загледаше ј 
његов, те се и сам морао клонити Ваљева и кнезова, само да се не посумња е с њима шурује.{S} Је 
ђер врисну, па обема рукама загрли жива и мртва сина.{S} Жене прискочише и почеше је дизати.</p 
оворе.</p> <p>— Е, е, нека је само жива и здрава! — одговори Шаћир, додавши му тестију, па за т 
ј трпези и распећу, прекрсти се, целива и дубоко се поклони.</p> <p>— Господе!{S} Прими слугу с 
у по торбу, у којима беху разна јестива и пића, што су гости донели на даћу за покој душе.{S} Ј 
штих зулума ипак тугаљиво.</p> <p>Црква и калуђер били су још једино уточиште, у коме су налази 
 <p>— Лези, теби је зло! — одговори ова и положи је полако.</p> <p>— Ох... ох! — зајеча Анђа. — 
вих дана претурише.{S} Погибија кнезова и страх, што је обузимао цео народ, давало је свакоме п 
 њих не би било, да није овијех кнезова и калуђера.{S} Они их помажу и чувају.{S} Али почекај ј 
је био један између највернијих кнезова и да ага Џинић, који је већ одавно бацио око на ову леп 
не би данас падале главе твојих кнезова и твојих најбољих људи.{S} Не, не, није оно турска сабљ 
p> <p>На поласку је још једном помилова и пољуби, а за тим изађе из куће и замало па се изгуби. 
јна олујина, зашуми преко гора и долова и почне повијати стогодишње грмове, као тучно класје, д 
ј говор, па одби неколико густих димова и продужи сркати из сребрна филџана врелу кафу.</p> <p> 
то дере кроз густо грање горских грмова и навлачи тамне облаке, да на планинским плећима отпочи 
 оклијевати: пун Биоград Турака, топова и џебахне, па од хајдука ни хабера, али како ће се овђе 
на освета.{S} За мало па се њоме отрова и осталих осам села око манастира.{S} Субаша, ага Џинић 
еђу поимања своје немоћи да њега сачува и страха за самога себе налазио се као зрно између два  
у ове таласе, тоне, губи се, нестаје га и грца у општој тузи.{S} Тепање мајчино, која, обливена 
један приступа часноме крсту, целује га и после се враћа у гомилу, грли и љуби до себе, а свако 
момак зграби игумана за врат, окрете га и гурну отвореним вратима, те овај посрћући испаде из с 
 клону под ударцима бичева, одрешише га и гурнуше у један кут, где је и остао, стењући од рана  
исао, да она има мужа, те баш кад би га и послушала, да би он ипак њезину лепоту тек покрај њег 
ати.{S} Наједаред приђе сипу, загрли га и узе тихо нарицати.{S} Снаха, заплашена, стала уз огњи 
ајке! — јекну старица, па, загрливши га и држећи му главу на својим недрима, поче пригушено јец 
о седети скрштених руку; потражићемо га и сами, — одговори један између гостију.</p> <p>— Баш и 
мо га прозвао: дели-Боца, а после су га и сељани тако звали.</p> <p>Као у грозници цвокотао је  
војице.{S} Оборених глава слушали су га и, ма да су у својим мислима тражили ма каква оправдања 
ако пролете кроз село с дванаестину ага и момака.</p> <p>— Да нису отишли у Ваљево? — запита Ру 
вача надмашавао усклике полупијаних ага и њихових момака.</p> <p>Хаџи-Ђера се склонио у своју ћ 
шала, Шаћиру! — одазва се стари Али-ага и пређе шаком преко седе браде, што се до појаса пружил 
е, него што би тамо отишла.{S} Сали-ага и његов побратим, са осталим Турцима у тврђави, чинили  
најтежи, у толико тежи, што га Сали-ага и његов побратим нису хтели заменити никаквим откупима. 
.</p> <p>— Суљо, бре! — викну Шаћир-ага и пљесну длановима.</p> <p>На вратима се појави млад Ту 
лико крив колико и ти.</p> <p>Шаћир-ага и ага Џинић погледаше се испод очију.</p> <p>— Па ко је 
p> <p>— Господе!{S} Прими слугу својега и укрепи народ мој! — узвикну гласно, а онда се, онако  
амаче, старица се с муком диже из снега и сави манастиру.</p> <p>Тамо је затекла Хаџи-Ђеру с Па 
ом нестало тога Рупића.{S} Да није њега и онога субаше, чини ми се све би се смирило.</p> <p>Не 
је чуо да је убио Турчина, па је и њега и ону девојчуру склонио.</p> <p>Сељаци почеше ћутке уст 
, како би се то свршило?{S} Између њега и сестрића испречило се убиство, а да сестрића заштити, 
о и овога калуђера, како се између њега и сестрића увукао, као клин у процеп, да их упропасти,  
ко се случајно сукобе, не називају Бога и мрко окрећу главе један од другога.</p> <p>На истоку  
њем те знаменијем часнога крста и овога и онога света, не одаји кћери, не губи душе!{S} Јер ода 
а.</p> <p>— Тако ти Бог помогао и овога и онога света, - како ни ти ни твоја кћи не издале име  
опажало ни знака живота.{S} Ако је кога и било, тај је без сумње тврдо спавао.</p> <p>Али кад с 
реме отклони глобу од села, а осим тога и зато, што му се указала прилика, да још више Гагићима 
анима и Рупићем лепо живео, а осим тога и зато, што је хтео и у будуће да међу Моравчанима оста 
ји ће му кад тад ваљати.{S} А осим тога и ова двојица, па и Гагићка, коју би у капи воде попио, 
ичких Турака, изгледала му је тако дуга и несносна, да му се чинило, е неће никако ни сванути.{ 
охита вратима.</p> <p>Манастирски слуга и искушеник већ су отворили капије и са склопљеним рука 
? — узвикну један хатлија.</p> <p>Слуга и искушеник брзо притрчаше, те прихватише за вођице коњ 
х и тихо нариче.</p> <p>Непрестана туга и јецање, што га у свакоме кутићу чује, стаде му толико 
, а сада ево где му се даде прилика, да и мученичком смрћу посведочи, колико је био предан цркв 
од јада уморној души нашло се места, да и овај ударац осети.{S} Сад више није имала гласа да ја 
помисли, да је њезину детету суђено, да и оно претрпи ону срамоту.</p> <p>Докле се Станојка уде 
да цело село пострада!</p> <p>Страх, да и сам не пострада, толико је био избезумио Рупића, да ј 
и отвори на многим местима зјапе.{S} Да и овај не води једноме од тих ван тврђаве?</p> <p>Пажљи 
ако је могао реч по реч разабрати, а да и не приклања ухо вратима.</p> <p>Хаџи-Ђера се намргоди 
ли да руднички Турци оду из села, па да и они крену у Зеоке, кнезу Станоју.{S} Кад Ђера угледа  
 да преда хајдуцима сложан народ, па да и сам с крстом у руци стане на браник вере и слободе, с 
 душе убијенога скупљају на даћу, па да и на томе месту покуша да их измири.{S} Али како?{S} За 
 се и сељани клоне твога оџака; веле да и у цркви, место да чатиш, причаш о некаквим невољама и 
било довољно, да застраши остале, те да и ово зло подносе, само да ради њих и остали не пострад 
полегла на све стране, па ти се чини да и она с паперастом белином веје одозго.{S} Не чује се н 
пропастила: јадали су се толико, као да и сам Рупић није знао колико је народ сиротан.</p> <p>Д 
уздахне.</p> <p>— Јаох, до Бога, зар да и њега изгубим? — врисну из грла и поче се трести као у 
да пропадне.{S} Дан и ноћ патим од јада и невоље, а душа ми пишти као гуја у процепу, кад само  
адаше под сама колена.{S} Нешто од пада и несвести, а нешто од страха, што га је претрпела на з 
а је постао заповедник рудничкога града и села око Рудника, а он његов најбољи помагач.{S} Као  
 игуман ма како спасти Јована, али сада и та нада ишчезе, а онај ужасни час, она Шаћирева претњ 
 мислиш, да је он једини, кога неправда и зулум гоне у хајдуке!{S} Ето ти петорице браће Недића 
д?...</p> <p>Анђа га само одлучно гледа и не одговара.</p> <p>— И ми сви да пострадамо због њег 
тан израз досаде, кад уз огњиште угледа и Хаџи-Ђеру.{S} Игуман је приковао поглед у његове очи, 
могло бити после неколико недеља, можда и после неколико дана, да је остао слободан.{S} Онај од 
ез сумње неки подрум или, ко зна, можда и каква стара гробница.</p> <p>Нејасно осећање, да му в 
 ступа.{S} Већ сутра дан окривиће можда и њега, одвешће га на Рудник, па за дан два слетаће над 
ико од Гагићевих; у то је веровао можда и зато, што је осећао, да је Хаџи-Ђера једини, који га  
но, он се ипак пажљиво вукао поред зида и огледао, неће ли наићи где у зиду на вратаоца или зго 
јина, па као што ова ломи и обара, кида и руши, тако је и она необичном брзином стресала мисао  
, али чега се год дохвати, то се откида и пада, а испод ногу му се рони и руши у недогледне дуб 
 јуче догодило и што се догађа, па онда и ово братњево мекуштво, доведоше је ван себе.{S} У ово 
а дан два отићи са овога света, па онда и она потајна страва, да ће субаша пронаћи Смиљку и да  
ове, и онај састанак с Гагићем, па онда и оно Милојево одупирање да иде с њим Џинићу, и његов о 
мо однео, нико није ништа знао, па онда и оно непријатно осећање, што га мучи још од синоћног у 
 <p>Хаџи-Ђера покуша да се дигне с пода и — пробуди се.{S} У кули је све тамно, али тамо, где ј 
бојажљиво.{S} Он прихвати палицу с пода и пође.</p> <p>— Куда ћеш? — запита га Анђа с неком стр 
и у мрак, и густа тамнина обухвати брда и долине.{S} Иза рудничких планина поче се помаљати мес 
анина.<pb n="40" /> Тишина овлада свуда и сад се већ није ништа више чуло, осем хрзања коња и л 
за или виђенијег сељака, па их без суда и пута секу и убијају.{S} Који се од виђенијих људи дох 
узе, и усана, што су запевале.{S} Отуда и највеселију песму у нас извија сетна мелодија туге и  
 толико се додворио код субаше, а отуда и код рудничких Турака, да су га ови у селу окнежили, т 
а бих од оних гробова? — прошапута Анђа и навуче губер на очи.</p> <p>— К’о велим, док се не см 
 по пртини.</p> <p>— То је! — рече Анђа и погледа на врата, која лагано шкљоцнуше.</p> <p>На са 
Изволевај, оче игумане! — одговори Анђа и примаче му троножицу, да седне.</p> <p>— Па, ти си ме 
>— Е, па пролази, бато! — одговори Анђа и уклони се с врата. — Мени је и ’нако додијало све.{S} 
пољуби се с њима. — Поздравите ми Ђорђа и Катића и реците, нека се, у име Бога, спремају.{S} Ов 
ући по земљи.</p> <p>Силна струја свежа и хладна ваздуха заталаса се и чисто га запљусну необич 
 из којих је сјала ведрина као из свежа и бистра кладенца, кад се у њему сунчева светлост оглед 
.{S} И та му горчина постајаше све тежа и тежа, јер не имађаше никога да му се пожали.{S} Турци 
ше унутра.</p> <p>Укочени удови од веза и мраза, који га је онако упетљана скроз прожимао, били 
докле је Гагићка, под утисцима догађаја и страха, запомагала у манастиру, субаша је премишљао,  
руку, па се благо изви из њена загрљаја и изађе на двориште.</p> <p>Топла сунчева светлост, што 
 приведоше га тик самога кола.{S} Граја и смех Турака и цика девојака, с којима заметаху разблу 
тренутак заборави, није успео.{S} Граја и гласови срамотне попевке разлегали се у његовим ушима 
амову шалу, побеже у мрак.</p> <p>Граја и весеље још је по мало трајало, али силна ракија, што  
трмоглавце пада у неку дубину без краја и конца.<pb n="147" /></p> <p>— Стој! — викне неколико  
, диже се у висине, па захвата подножја и плећа горска.{S} Сунчево руменило гаси се полагано и  
е простране грбине дими, колута, повија и ваља то амо то тамо, па се најзад уздиже и губи у вис 
ам мало насмеши.</p> <p>Међутим, ракија и кафе ређале су се једна за другом, а чибуци су се дим 
нији, то су и нагађања била заплетенија и тајанственија.{S} У Дићу се шапутало, како је субаша  
 <p>Међутим, друга мисао, много журнија и страснија, обухватала га је у овоме часу.{S} Тамо, <p 
ник; њезина страдања била су несноснија и тежа, у колико се није могла као човек ни одметати, н 
иле су га.</p> <p>— Пст! — учини Хаџија и нагло устаде.</p> <p>Прилике устрашено вриснуше, па,  
 дохвати је за рамена, бесно је заошија и баци насред собе, где се Станојка као онесвешћена сру 
лавежом напред, па, кад угледаше Милоја и лешеве, подигоше њушке у вис и стадоше вучке завијати 
дише, кад у овој двојици познаше Милоја и Дамљана.</p> <p>— А откуда ти, кумићу? — запита Мрати 
је смео само, он би овога часа и Милоја и игумана смождио, затро би их, да им ни трага не буде, 
загушише, и он полете, да загрли Милоја и Гагића.</p> <p>Није било ока, које у томе часу не зам 
то да ми речеш, што си наговорио Милоја и онога Дамљана, да се одметну?</p> <p>Хаџи-Ђера не одг 
изађе пред двери и огласи народу Милоја и Смиљу.{S} Као свежа јабука када зарумени на сунцу, та 
ју као у звера.</p> <p>Кад Суља одброја и тридесету, Шаћир даде знак да се престане.{S} Јован с 
а Џинић је стајао на прозору од чардака и расејано гледао у бујне гриве турских коња, како их у 
 јавно.{S} Докле је једно коло девојака и младих жена с рудничким Турцима играло, дотле су друг 
 а разблудне прилике полунагих девојака и пијаних Турака лебделе су пред његовим очима, као да  
где се окупља „моба“ рудничких девојака и младица, отићи ће и она: место једне дочекаће обе сра 
оме спрату, где су одаје његових момака и харови.</p> <p>— Куја! — мумлао је полугласно. — Неће 
че чобанин и извуче дивна два сребрњака и срмом извезен јатаган, па их задену за појас. — Знаш  
е се нигде по селу јављао без кубурњака и дугог јатагана за пасом.{S} А где год би чуо за гусла 
осле још јасније одјекне преко шумарака и узане удољице, што између горских повијараца слази ма 
, не би ли ма шта видео, али осим мрака и влаге, што је била одоздо, није видео ништа друго.{S} 
раздражена <pb n="230" /> гомила Турака и премеће сваки кутак, не би ли пронашла бегунце, а где 
тик самога кола.{S} Граја и смех Турака и цика девојака, с којима заметаху разблудне шале, на о 
 уским мазгалама.{S} За неколико часака и они се обретоше па маленом пољу, што дели градић од т 
/p> <p>Тако је лежао неколико тренутака и дубоко дисао, докле му се не поче размагљивати.{S} Хл 
 уза се женску прилику, која се праћака и отима.{S} Рамов коњ често упропнице поскакује, осећај 
уђу.</p> <p>Игуман је стајао крај оџака и пружио обе шаке ватрици, да их открави.{S} Кад путниц 
ђоше из манастирског дворишта, залелека и потрча за њима.</p> <p>— Шта је, баба, што се дереш т 
 и Станојла Милетина, па им реци,' нека и они сиђу доле до хана.</p> <p>— Добро, ујаче.</p> <p> 
гомиле Турака.{S} Његова висока прилика и оно озбиљно, сетно лице, на <pb n="187" /> коме се, у 
м угледа, како се истрже женска прилика и потрча њему.{S} Хаџи-Ђера чисто претрну.</p> <p>То је 
ну прилику, протрча између оба коњаника и поче бегати.{S} Шаћир оста с пуном тестијом у рукама. 
ћивало сребрна плећа натуштеног Рудника и магловити вео горостасног Медведника.{S} У овој злаћа 
румена светлост, позлати врхове Рудника и осталих планина.{S} Покривене сребрном одећом, чисто  
а Шаћир.{S} У рану зору сишао с Рудника и пошао у Ваљево, <pb n="245" /> да се састане с Фочић- 
ри ништа.{S} Хаџи-Ђера позва искушеника и посла га Рупићу, да га одмах позове.{S} Мада је Гагић 
е разговор, који се врзао око покојника и његових убилаца.</p> <p>Али док је год калуђер седео  
ђер започе опело, прекађујући самртника и пратиоце тамњаном, што се пушио из земљана сасуда.{S} 
шко мени, сињој кукавици! — хукну мајка и обореном главом спусти се на пространи кревет.{S} Мил 
 /></p> <p>— Не, Милоје! — врисну мајка и обисну сину о врат.</p> <p>Рупић, преплашен, испустио 
</p> <p>— Коју, најо! — запита Станојка и погледа око себе.</p> <p>— Ето је код кревета, где ре 
ве.</p> <p>— Звао ме? — зајеца Станојка и поново сакри лице у свекрвина недра.</p> <p>— Ко?</p> 
 било би зацело чудно, како се Станојка и досада сачувала испред очију<pb n="111" /> рудничких  
емо се зубима клати! — узвикну Станојка и полете вратима, да их отвори.</p> <p>Субаша прискочи, 
 образа, тако ти вере! — цикну Станојка и поче се опирати.</p> <p>— Нуто, нуто!{S} Сад те не би 
 тек ако је прешао триеспету.{S} Висока и вита стаса.{S} На глави му фес, око кога је омотана ц 
ово, те брзо оде у Војковац, нађе Марка и исприча му све.{S} Марко се наоружа, дигне на Рудник, 
исти сан.{S} Јавила нам се Трнова Петка и наредила, да не почасимо, него да идемо моравачкој цр 
у се плашили хајдука, а други и хајдука и Турака по хановима.{S} Путовање у ово доба пало је Џи 
и, рајо, бре, крива, што кријеш хајдука и не одајеш јатака! — узвикну Суља и, шкрипећи зубима,  
се сада у дивно девојче.{S} Танкострука и жива покрета, имала је смеђе курјуке и грахорасте очи 
, а у то га <pb n="227" /> је уверавала и ова башта, јер је у тврђави било једва довољно просто 
а оно друго лако ћемо већ.</p> <p>Хвала и узношење игуманово разгалише суморне мисли младићеве, 
е мога издржати више.{S} Уста са седала и поче, као у грозници, ходати по узану простору.{S} Же 
рском забрану.{S} Оба су човека убрзала и журно газила по снежној путањи.</p> <p>У то време бил 
 с места на место, па је онда застајала и непомично гледала у оне разнобојне пламичке што сукћу 
избијаше из главе, у толико се помаљала и друга; па што се више ближио манастиру, та га је миса 
нуле Рупићеве речи, толико га је дирала и помисао, да је све доцкан.{S} Већ је пуних пет година 
а не одговори ништа; она је само ћутала и забринуто нихала главом.</p> <p>Споља се зачу шкрипа  
устити ни једне речице, него је дрхтала и укоченим погледом пратила сваки његов покрет.</p> <p> 
ен поглед на Анђу, која је само дрхтала и као онемела слушала шта се говори.</p> <p>— А ја сам  
захтевао, стара Гагићка је успут јецала и грабила но снегу једва утрвеним крчеником.{S} Скоро о 
цу.</p> <p>Али ова је из гласа нарицала и једнако пристајала за њима.</p> <p>— Море, шта је гле 
 старица је стајала поред њега, слушала и тихо ронила сузе, а кад званице на последњи приказ од 
ру, мајку Милојеву, кад се ова згнушала и пљунула за њим, гледајући шта се све од њега начини.  
д Станојка навуче још преко свега одела и подужи зубун, што јој допираше до самих колена, те та 
е доносити у сановима приготовљена јела и печење.{S} Игуман и калуђер дигоше се.</p> <p>— Куда, 
шају тешке прекоре, толико су га волела и поштовала, да их је све ово као громом поразило.</p>  
ајник овога доба, она је највише трпела и осећала.{S} Ништа, ама ништа није имала, изузимајући  
кога, који ће их мирити; закрвљена села и даље ће се међу собом крвити, а сотона ће ликовати и  
 је да се ма где уклони, далеко од села и свега што му напомиње,<pb n="53" /> да је ту јуче њег 
гуман и промаче шаком преко висока чела и густе, још црне косе, у којој се тек гдегде опажала п 
е дотиче запламтелих образа, врела чела и очију, које у грозничавој ватри горе; а у глави је ос 
ан, похита за игуманом, који ведра чела и спокојно корачаше уским гротлом манастирске долине.</ 
агићи су га слагали.{S} Девојка је била и тога дана и после у селу, у кући једнога пријатеља, г 
 чинио невешт.</p> <p>— А синоћ је била и моја Станојка до тебе? — рече нешто несталним гласом. 
блену у даљину.{S} Памет јој се следила и она није умела ништа више мислити.{S} Чак није ни осе 
едала, па га онда обема рукама загрлила и кроз плач молила да се утиша.</p> <p>— За име Божје,  
а докле је тело почивало, она се ломила и лутала преко некаквих урвина и стрмих кршева, састаја 
атеља, а како је та иста судбина гонила и Карађорђа, Катића и борачкога кнеза Симу, то се њих ч 
а се изгубише у белини, што се стуштила и густо веје и закрива још свеже трагове пратилачких ст 
b n="74" /> а мајка ће свиснути од бола и чемера, кад угледа, како га некрсти туку и вуку на Ру 
тане.{S} Јован се трзао и јечао од бола и срамоте што је дочека.{S} Кад га усправише, он се сру 
и су се били разишли по ливади око кола и девојака.</p> <p>Плаховити поглед Марков, који као му 
зар да и њега изгубим? — врисну из грла и поче се трести као у грозници, а сузе као дажда линуш 
ру.{S} Узрујана машта све је више расла и истицала пред очи Смиљину прилику.{S} Замишљао је, ка 
 подужу узину, у којој је субашина кула и хан, заста, да се пребере и одахне.{S} Десно, у стран 
ој се на лицу видети све: и шта је чула и како је до мало час седела на колену Турчину.{S} Она  
 Руднику, и Бог зна, докле би тако ишла и у какву би се урвину сурвала, да се не сукоби с Дамља 
ри овај, навали се удобније на узглавља и пусти густ облак дима.{S} А знаш ли почем за рудничку 
е утишати сад, код деветнаесте?{S} Жеља и сумња сукобиле су се у његовој души као супротни тала 
/p> <p>— Сад је добро! — прошапта Смиља и пољуби га у руку.</p> <p>— А рана, боли ли?</p> <p>—  
 је види.</p> <p>— Најо! — врисну Смиља и полете на недра мајчина.</p> <p>— Чедо моје!{S} Мајки 
n="85" /></p> <p>Бог зна, да ли је Суља и опазио Милоја.{S} Ако га није смотрио, лако ти је бац 
дука и не одајеш јатака! — узвикну Суља и, шкрипећи зубима, запрети песницом.{S} Докле вам не с 
набасали, те је сад спремна да скочи ма и на стотину, да их зубима коље, ноктима раскида, па ма 
окрене на проклетство, па погибију вама и породу вашем!</p> <p>Тешко уздахнуше седе главе и нан 
у слепи гуслари по манастирским славама и сајмовима.{S} Мрзео је Турке, па му се чинило, кад би 
ст и немилост, они се удвараху дахијама и избегаваху сваки додир с народом, који би могао навућ 
 сузе је загушише, те сакри лице шакама и нагло зајеца.</p> <p>Као муњом ошинут стајао је Хаџи- 
, у којој беху Милоје и Гагић с мајкама и Смиљом, остаде још мало.{S} А када се народ разиђе, о 
асули на све стране, са снежним хумкама и привешеним убрусима, што се с крстова сетно нихају, к 
деце сотони, и ти ћеш се у љутим мукама и горком уздисању савијати, али ће се срце Божје оглуши 
то да чатиш, причаш о некаквим невољама и не знам, бива, још шта, како им се ваља измирити, те  
а: по небу, по горама, снежним долинама и огромним лавинама, што се пад стрменима као ледене тв 
к, што се час о час разлеже по долинама и брдима, то је песма раздерана срца, препуњена тугом и 
трепери по сребрним рудничким планинама и њиховим дубодолинама.</p> <p>Кад навуче свој нови гуњ 
за кога се већ рашчуло, да је убио Рама и одвео Гагићеву Смиљу.{S} А ово последње изазва међу с 
, што баш сада, кад је Милоје убио Рама и спасао Смиљу, он правда Гагића, а оно убиство товари  
уд око њега стуштила се непробојна тама и она подземна тишина, глуха и нема, као што је у гробн 
 замрзлим поточићима, снежним удољицама и плећатим Рудником, који се и не распознаје од густе в 
дубље у ово ведро лице с двема јамицама и пуначким усницама, што чисто пламте руменилом према т 
у лепотицу, како са стиснутим песницама и плахим погледом стоји, спремна да се на живот и смрт  
рећи?</p> <p>Јован само зашкрипа зубима и болно јекну.</p> <p>— Море, што не одговараш, крмку?! 
снашло.{S} Овако само зашкрипаше зубима и почеше гунђати, али је пропустише с миром.</p> <p>Кад 
</p> <p>— Тешко њојзи! — шкрипну зубима и пљесну длан о длан.</p> <p>У оџаклију уђе момак.</p>  
 указа малени градић с густим крововима и неколико витих минарета, што се међу крововима уздижу 
једноме месту, него се крио по луговима и шумама.{S} Међу хајдуцима је свуда имао пријатеља, а  
 опасност и за сама села, а о друмовима и странпутицама да се и не <pb n="50" /> спомене.{S} Ра 
ше из дворишта, па; узмахујући реповима и подскакујући, изгубише се заједно с чобанином у густи 
{S} Он се раскорачи, размакну лактовима и поче се с тешком муком пети.{S} Ужлебљивао је стопе и 
још су чим и како?{S} Зар голим грудима и празним шакама?{S} Та у овоме народу Бог зна да ли и  
ебало једно за то, што је с Моравчанима и Рупићем лепо живео, а осим тога и зато, што је хтео и 
дати?</p> <p>Питани само слеже раменима и не одговара ништа.</p> <p>— Па што не почиње онда, Бо 
сачувај!{S} Он је само слегнуо раменима и одговорио: „Турци су господари, а ми смо њихова раја, 
лопљеним рукама на <pb n="27" /> прсима и с понизно обореним главама одмакли мало у страну.{S}  
 познавао Рупићеву мржњу према Гагићима и његово држање са субашом, то је и сам увиђао, да ће м 
е се, то се шапутало само међу рођацима и присним пријатељима.{S} Људи из противних села чували 
> <p>Прошло је два дана.{S} У Моравцима и манастиру још се једнако говорило о одвођењу Хаџи-Ђер 
ако створили још већи углед у Моравцима и околини.{S} Сродници и пријатељи, којих готово имађаш 
 гласа свима, што их је год у Моравцима и Дићу: „Доста, људи!{S} Што да нам мајке и сестре злоп 
ао све усамљенији.{S} Само о празницима и када би који болан дошао, да потражи лека у молитви,  
 узнемирено залепрша, затрепта криоцима и одлете, а са занихане се гранчице стресе снежни терет 
се почео хватати по разасутим шумарцима и брдима, кад се искупише тужне званице, рођаци и прија 
 црне масти, дуга лица, с танким брцима и раздрљеним грудима, по којима су се ухватиле леденице 
зашто?{S} Шта је он урадио овим Турцима и ономе Рупићу, који му се тако свете?{S} Сутрашње муке 
 После ручка диже се са осталим Турцима и одјаха на Рудник, још суморнији него ли што је отуда  
ду добри, а овамо пуните горе хајдуцима и купите се по манастирима, где вам онаки крмци, као ов 
насред <pb n="78" /> вајата, сева очима и чека.{S} Оштро његово лице чисто је трептало.{S} Рупи 
остаде само Рупић, па кад испрати очима и последњег Турчина, бојажљиво погледа на чардак, где с 
елуја већ толико година у његовим очима и што ишчезава као прамичак маглице пред најмањим дахом 
помаља страшна сабласт с пакленим очима и крвавим чељустима, како је опружила сухе руке с дугач 
о налете чопор вукова, с ватреним очима и окрвављеним зубима, да је раздеру.{S} Од села до села 
апољу, служи им кафу и ракију.{S} Песма и шаркија разлежу се и из ове одаје, као и тамо.</p> <p 
а овога гроба угледа, како се све већма и већма помаља страшна сабласт с пакленим очима и крвав 
 да ће у даљем разговору уверити и кума и сељаке у своју чистоту.</p> <p>— Вала, нећаче, за ово 
 испричала све: и како су однели Јована и како су кућу спалили.</p> <p>Хаџи-Ђери се сави око ср 
ену и седети и спавати.</p> <p>Два дана и две пуне ноћи провео је игуман у овој тамници, умотан 
слагали.{S} Девојка је била и тога дана и после у селу, у кући једнога пријатеља, где су је сак 
ваким часом ближи.{S} Још само три дана и све ће бити доцкан.{S} Турци ће је одвући на Рудник,  
на зрна.{S} То ће стајати тамо три дана и три ноћи, као понуда души, која за то време облеће ок 
а, гледајући свога нећака онако оружана и смела.</p> <p>— Несрећни сине! — промумла загушеним г 
их петорица опколише већ везана игумана и изађоше из манастирског дворишта, залелека и потрча з 
ер ти знаш све.{S} Ти си уходио игумана и потказао субаши невина човека.</p> <p>Сељаци погледаш 
ан кут, где је и остао, стењући од рана и болова, што му их шибе зададоше.</p> <p>Страх и трепе 
у, а онда, још плачна, али тек прибрана и охрабрена, приступи игумановој руци, те је целива.</p 
ча за педаљ више од пода, лепо истесана и четвртом страном узидана у зид.{S} Та повиша плоча би 
ара, снежна грла, румених као крв усана и тамних очију, које чисто пламте неком нејасном чежњом 
ао оној коси, што раставља село од хана и ове долине.{S} С миндерлука, на коме је седео подвије 
ла на својој постељи, па, онако буновна и пометена, загледала се у приклопљени и једини прозорч 
а, што је прождирао суха храстова брвна и с праском бацао хиљадама варница на све стране.{S} Га 
ле јој је био муж жив, била је и виђена и заклоњена, а сада?{S} Сада је, ето, сама; сада нема к 
душу.{S} Он се прекрсти, паде на колена и простре се лицем по земљи.{S} У часу спасења душа му  
 ће га ови стићи: он се сруши на колена и поче четвороношке бауљати, али и руке и ноге утрнуле, 
зеше авдес, па онда припадоше па колена и, окренути лицем Меки, стадоше клањати селам сунцу кој 
, а онда је један потхвати испод колена и око паса и понесе хану.</p> <p>— Еј, несрећни Рупићу, 
 али од овијех паса, што ми лижу кољена и руке, док сам пред њима, а чим окренем леђа, зареже и 
нео и распростро руке над њихова темена и моли Вишњега, да пошље љубави измиреној браћи.</p> <p 
ипуштај кога.</p> <p>Момак учини темена и оде.</p> <p>Лак сумрачак хватао се по угловима селамл 
/p> <p>Старица се не маче.{S} Скамењена и запрепашћена, она само гледа у игумана, који јој у ов 
је стајала је њезина мајка, усплахирена и рушна.</p> <p>Кад су јој и кћер узели, она се, као ва 
падаше.</p> <p>Станојка је била унесена и закључана у последњу собу за селамлуком.{S} Чим је шк 
о човеку, који се оберучке хвата бусена и гранчица, да се испне изнад провале над којом виси, а 
а од бола; за њом, тако исто расплетена и сва уплакана, снаха њезина, удовица покојникова, Стан 
 очи му једнако излази Смиља, потурчена и упропашћена.{S} И та <pb n="212" /></p> <p>потурчениц 
а, да оно писмо није писао Рувим, а зна и то, ко га је писао; па што је онда потворио Турцима н 
дило, а украј њега стоји пуна чаша вина и шака пшенична зрна.{S} То ће стајати тамо три дана и  
е ломила и лутала преко некаквих урвина и стрмих кршева, састајала се с Ђорђем и његовим другов 
цима, којима је Рупић све и сва, једина и последња узданица, да их сачува од наметнуте глобе. < 
рос на појутарје, па, после баба-Анђина и Станојкина оплача и запевке, одоше под манастирску ст 
ривала.{S} Једра и кршна прилика њезина и онако је успаљивала овога Турчина, а сада, кад је угл 
, као кристали, па тако и снежна долина и огромне лавине, што су се преко ноћ сурвале с гора и  
же и сетно плови изнад суморних планина и сеоских кровова, под којима се већ у велике почива.</ 
рибра снагу, да не заплаче, загрли сина и стаде га осипати пољупцима.</p> <p>У загрљају мајчину 
<p>— Напред, попе! — узвикну неколицина и грунуше га песницама у леђа.</p> <p>Хаџи-Ђера погледа 
авикава на своју судбину, двори Турчина и заборавља веру отаца; умотана у јашмак и фереџе, као  
и наслони је о колена.{S} Дубока тишина и необичан умор савлађивали су узрујан дух, и његове ми 
ајке и Смиља.</p> <p>Тајанствена тишина и необично осећање обујми све, кад угледаше ову гомилиц 
ељака, које је било махом од бела сукна и ретко у кога неискрпљено с неколико закрпа.{S} Баш у  
<p>— Кућо моја, шта ти је? — запита она и уђе у вајат. — Да ниси болестан?</p> <p>— Нисам, најо 
бит’ с липовим крстом?{S} Раја је мирна и слуша, али оваки хрзуси, као тај твој дервиш Хаџо, па 
о?{S} Моравчани <pb n="153" /> су мирна и послушна раја, што се под ваше скуте прибила, да је к 
 кад нађе „мерџан атеш“ (као зрно ситна и округласта жеравица, да прожеже), он га принесе и спу 
у души игумановој, била је тако живахна и свежа, да он у један <pb n="145" /> мах стаде, зауста 
 модрим руменилом обасјавају ова мрачна и забринута лица.{S} Једак израз прелетао му је преко л 
исоко, као нема хаветиња, уздиже мрачна и суморна рудничка тврђава.{S} Њезина каменита плећа ум 
 Анђа се наслонила уза зид, па, одлучна и мирна, приковала поглед у брата, као да би хтела рећи 
код старице одујмила прва навала јадања и туге, игуман је поче распитивати о свима потанкостима 
 Само је тешко дисао од силна напрезања и душевна узбуђења.</p> <p>— Па онда утувите добро!{S}  
све га је више захватала бујица очајања и одвлачила дубље у своје вртлоге.{S} А нарочито га чис 
 уђоше у леску, насекоше ножевима грања и прућа, удесише како се могло, па положише онесвесло д 
за њих и ослободи лактове.{S} Шум грања и свеж ваздух, што је ћарлијао око њега, казивао му је, 
на малаксалост, од дводневног испаштања и несанице у овој кули, сасвим га савладаше.{S} Тежак с 
ета Станојка, јер Смиља од силна јецања и плача није могла ни речи прословити.</p> <p>— Рупић?< 
 ишао је напред.{S} Од тешкога узбуђења и стида, што му изазва певање кола, клецају му колена,  
ина.{S} Одмах после првога запрепашћења и претње, коју би можда у ономе беуту страха и извршио, 
ога, да заштити невину душу од искушења и да његовим мукама исцели окужени народ.</p> <p>Али, н 
а необичном ватром.{S} Успламтела чежња и пакосно задовољство сијало је из узнемирена погледа,  
е калуђеру у заштиту.{S} Узрујана чежња и дивље самољубље подједнако су га бунили: жеља, да изв 
 то већ беше један знак више да посумња и за остале затворенике, е су и они ово дело извели.{S} 
рица изнеше га из куће, метнуше на коња и чврсто притегоше, па онда појахаше хатове и пођоше.{S 
зују мушкарце, а девојку бацају на коња и одлећу с њом у врх планине, у ону црну тврђаву, где ћ 
 није ништа више чуло, осем хрзања коња и лупа копита, што је из ахара покаткад јекнула.</p> <m 
Турчин, на овај други пуцањ, ободе коња и у трку замаче пут Рудника.{S} Милоју беше као да је п 
ао ћутећи и премишљао нешто, ободе коња и докаса Шаћиру.</p> <p>— Турске ми вјере, смио бих се  
одавши му тестију, па за тим ободе коња и у касу замаче за један брежуљак.</p> <p>— Шта велиш,  
о осим Суље, који у часку заустави коња и скреса кубурњак у дим.{S} Неколико ситних гранчица по 
на.{S} Кад угледа игумана, скочи с коња и, придржавајући га за вођице, пође му пешке у сусрет.{ 
авнијих породица, измирити оба села, па и остала, што пристадоше уз ова, чисто га је озаравала, 
акло за око момцима из околних села, па и самом Шаћиру, који је угледа први пут пре неколико не 
аљати.{S} А осим тога и ова двојица, па и Гагићка, коју би у капи воде попио, кад би могао, збу 
и кад би оћутао, зар неће одати све, па и њега, ако је Суља само познао Рамова убицу?{S} Одаће, 
е муке, којима ће мучити све Гагиће, па и саму старицу, чим им уђе у траг.</p> <p>А то, што је  
, сама; сада нема коме да се потужи, па и ако се потужи, она нема права да тражи да је заштите. 
ма.{S} Могао се осветити, одметнути, па и ако му је живот био физичка патња, а он је бар тада б 
ако далеко.{S} Тако су радили Турци, па и сами Срби.{S} Једни што су се плашили хајдука, а друг 
 и спуштају, а главу суморно оборио, па и он ћути и размишља.{S} Бура мисли и осећаја што наваљ 
Али како било да било, он је слутио, па и веровао, да ово није урађено без ичијег знања.{S} Али 
ти?</p> <p>— Милоје није био у селу, па и не зна шта се догодило, — одговори девојче и лако пор 
о, и он се одједном окрете калуђеру, па и сам управи поглед у његове очи, спреман да до краја и 
ћев долазак узнемирио је игумана.{S} Па и ако није ни слутио, да је Рупић дошао амо по субашино 
/p> <p>Замало па се зачу потмула шкрипа и звека ланаца, а с приклопљене капије поче се лагано с 
ако је он прикрио.{S} Иди из ових стопа и сазнај. <pb n="165" /></p> <p>Рупић чисто отхукну, ка 
ла у душу, па је сатанским канџама чупа и раздире.</p> <p>Међутим, докле је овако узмучен ходао 
ко срце, да их зарони у њ, да га ишчупа и прождере.</p> <p>Хаџи-Ђера се стресе, брзо навуче ћур 
оја је, као и остале, распучених недара и готово полунага.</p> <p>Хаџи-Ђера и нехотице погледа  
з ниских земуница и приземних кровињара и збирати се око пожара, што је прождирао суха храстова 
г удесио тако, да Милоје убије отмичара и спасе девојку баш из оне куће, с којом је у крвној ом 
ечи проговорити: али кад се мало прибра и осети како му руке наопако искрећу, да га вежу, он се 
та уз њих, а кад њих нема, она је добра и послушна.</p> <p>— Тако је, валах! — одговори Али-ага 
е беше више никаква закривала.{S} Једра и кршна прилика њезина и онако је успаљивала овога Турч 
а оне жаркасте обрашчиће, пуначка недра и насмејане очи лепог девојчета, што их је угледао само 
а низ врат, а одатле, с рамена на недра и под грло.{S} Она је у самој ствари била врло лепа, мо 
ице прекрсти, састави обе шаке на недра и дубоко се поклони.</p> </div> <div type="chapter" xml 
 не мислећи шта чини, тури пару у недра и уђе у вајат.</p> <p>Свекрва је седела на кревету и па 
ло живети под владом некрста, коме вера и образ народни беху само играчка.{S} Тога ради је Фочи 
>Турци прионуше око вечере, а Хаџи-Ђера и калуђер изађоше у трем, па отуда на двориште.{S} Густ 
> <p>— Куда, Рупићу? — запита Хаџи-Ђера и стаде пред излаз.</p> <p>— Кући, хаџи-духовниче.</p>  
<p>Као муњом ошинут стајао је Хаџи-Ђера и заципљено гледао у прецеђено лице очајне мајке.{S} Он 
 <p>Међутим, камен, о који се Хаџи-Ђера и сад одупирао, још се једном склизну и помаче.{S} Хаџи 
ње.</p> <p>— Турци! — помисли Хаџи-Ђера и хтеде да изађе. <pb n="246" /></p> <p>Али већ беше до 
где вам онаки крмци, као овај Хаџи-Ђера и онај Хаџи-Рувим из Боговађе, причају којешта, што ће  
а Дамљан? — запита у исти мах Хаџи-Ђера и заста да чује.</p> <p>— Враћао се тамо, па је по коњс 
ара и готово полунага.</p> <p>Хаџи-Ђера и нехотице погледа у ову младицу, али се усплахирено тр 
ник и похита у ћелију.</p> <p>Хаџи-Ђера и калуђер дочекаше незване госте у ходнику.</p> <p>— До 
аваљени на шарене јастуке.{S} Хаџп-Ђера и калуђер седели су према њима прекрштених ногу.{S} Хаџ 
четири до пет стотина кнезова, калуђера и трговаца, а већ оно друго то је раја.{S} Само нека се 
и Али-ага. — Неколико кнезова, калуђера и свештеника, па ћемо бити мирни и од њих и од хајдука. 
у Рамо.</p> <p>Суља стаде пред калуђера и поче удешавати на шаркији ситно коло.{S} Неколико Тур 
ло.{S} Неколико Турака дохвати калуђера и десно и лево, па га по такту мелодије стаде вући то а 
ику да је примами, није отклањао Шаћира и остале од ове куће.</p> <p>Кад Станојка навуче још пр 
сад? — запита Хаџија.</p> <p>— У Шаћира и Суље, — одговори Станојка. — Али сад нема никога овде 
ланина бујна олујина, зашуми преко гора и долова и почне повијати стогодишње грмове, као тучно  
ине, што су се преко ноћ сурвале с гора и засуле замрзли Љиг.</p> <p>Јутро је било од оних мраз 
о на своме коњићу промаче испод прозора и изгуби се у оној вејавици.{S} Густ се мрак навуче на  
 <pb n="1" /> <p>Снег веје.{S} Од ветра и олује ни трага ни гласа, а снежне пахуљице, као бели  
на све стране.{S} Гагићева мати, сестра и снаха тек су на згаришту сазнали, како је Јован одвед 
рских коња, како их у лету ветар таласа и мрси.{S} А када ишчезоше, замишљено превуче руком пре 
и амо.</p> <p>Међу сељацима се заталаса и зажубори.<pb n="231" /></p> <p>— Гори манастир!{S} По 
рна игуманова држања у њему се заталаса и ускипе.</p> <p>— Ћут, бре, крмку, ана сана! — дрекну  
н се хитро диже, трже кубурњак иза паса и тако очекиваше.{S} Два огромна космата пса, као вуци, 
еј! — јекну Шаћир, трже кубуру иза паса и опали у таван.{S} Џинић и остале аге, тако исто раздр 
 један потхвати испод колена и око паса и понесе хану.</p> <p>— Еј, несрећни Рупићу, шта учини, 
покрај њега, обухвати је руком око паса и привуче себи.</p> <p>Станојка задрхта као прут.</p> < 
и.{S} Да је смео само, он би овога часа и Милоја и игумана смождио, затро би их, да им ни трага 
>То је била Станојка.{S} Баш овога часа и њу су довукли из Гукоша, где ју је игуман још синоћ с 
>Кад је довршила, прекрсти се, метаниса и целива икону.{S} Једна суза, што се скрунила с мајчин 
аза мајка покојникова, расплетених коса и порушена од бола; за њом, тако исто расплетена и сва  
 Дамљан прискочи, дохвати кнеза за прса и тресну га о ледину, клече му на груди, па му чврсто п 
чека Гагић са склопљеним рукама на прса и поклоном до појаса.</p> <p>— Добро нам дошао, честити 
 гомилу.{S} Сељани ставише руке на прса и с погнутим главама очекују, шта ће их снаћи.</p> <p>— 
д иконом светитеља, положи руке на прса и поче тихо шапутати молитву.{S} Молила се Богу и кутњо 
ену оделу.<pb n="150" /> те се од злата и срме није могло гледати у њих, што је чинило необичну 
гибе четворо, и остала су још два брата и сестра Смиља.{S} Милојева брата Милана, кога сад баш  
 пре пет година само на четворици брата и мајци.{S} Кућа им је била још из давнина виђена у ово 
престрављено гледа то у сина то у брата и чисто цепти од пеке слутње. <pb n="76" /></p> <p>Рупи 
 Смиља заруменела, стојећи између брата и свога војна, коме за силавом дивно одсјајиваху два ср 
Рупић је још онако исто стојао уз врата и кришом пратио сваки израз његова лица.</p> <p>— Хоћет 
 стојећки сачека, кад овај отвори врата и стаде пред сестру.{S} Био је онако исто суморан и нат 
</p> <p>Шаћир гневно отисну ногом врата и загледа у вајат.</p> <p>— А где су чељад?</p> <p>— Па 
ли свећу, па онда у мраку ошкрину врата и загледа напоље.</p> <p>Тамо је полегла густа помрчина 
 до њега.</p> <p>Старица отшкрину врата и помоли главу:</p> <p>— Миле!</p> <p>Милоје ћути.</p>  
 орило нешто између пријатељског савета и претње, а које оне оружане прилике, што стоје спремне 
кова, Станојка, лепо развијена, стасита и пуначка жена, придржавала <pb n="22" /> је свекрву.{S 
збавља шале, све га то још више саманта и он ником пониче.{S} Душа му малакса, а снага га издад 
напољу онако раскошном светлошћу блиста и трепери по сребрним рудничким планинама и њиховим дуб 
 — Заклињем те знаменијем часнога крста и овога и онога света, не одаји кћери, не губи душе!{S} 
лови! — рече, па се дотаче његова скута и целива.</p> <p>У препрати је било доста тамно, те се  
 а ти реци аги Џинићу, да не знаш ништа и да Милоја нема у кући.{S} Ја сам, ево, и дошао, да Ми 
 моје цркве искупила су се сложна браћа и једва чекају, да своју крв за образ и веру пролију“.{ 
пође му пешке у сусрет.{S} Широка плећа и врло танак пас давали су овој прилици неки поносан из 
 и Дића.{S} У то доба између Станковића и Гагића из Дића било је неке распре због синора.{S} Км 
к.{S} Крвна размирица између Станковића и Гагића била му је добро дошла, да своје дело другоме  
амо у једној битци, под кулом Витковића и у Ваљеву, пало петоро браће, о чијој јуначкој смрти и 
аде посматрати.{S} Отуд, са стране Дића и Мораваца, јашу два Турчина у белим саруцима.{S} Један 
 данас сам чуо, како је саставио Рупића и Гагића, да их измири.{S} Хоће да заклони зликовца.</p 
 прочитао, било је од Карађорђа, Катића и борачкога кнеза Симе.{S} Јављали су му, да је настало 
иста судбина гонила и Карађорђа, Катића и борачкога кнеза Симу, то се њих четворица нису готово 
 с њима. — Поздравите ми Ђорђа и Катића и реците, нека се, у име Бога, спремају.{S} Овако се ви 
ља!{S} А ти бар отпадни до кума-Мратића и Станојла Милетина, па им реци,' нека и они сиђу доле  
рибере.{S} Ено, тамо му је мати и снаха и, можда, ујак.{S} Шта ће им казати и како да рекне, да 
напоље.{S} Срце јој је куцало од страха и неизвесности, како ће се најзад све то свршити.{S} Је 
тње, коју би можда у ономе беуту страха и извршио, да га сестра не задржа, у њему је наново пла 
ри по сухоме грању, које се лагано ниха и суморним шуштањем уплеће у запевку, па се отуда, као  
бојна тама и она подземна тишина, глуха и нема, као што је у гробници око мртваца, а са зидова  
о поломи, поруши, на све стране разбаца и развеје, па се у један мах утиша, смири.</p> <p>Већ п 
имајући обор-кнезова, њихових пратилаца и оних сељака, који носише челенке.{S} А челенку је мог 
абрао се народ.{S} Мушко и женско, деца и старци, прекрилили манастирско двориште, наложили вел 
а се одупре.{S} Место тога силно зајеца и сузе јој грунуше.{S} Клонула душа није имала више сна 
знад мирних кровова растрканих колебица и лубњача.{S} Његово задовољство мутила је у овоме часу 
 праштали крв убијена Турчина.{S} Убица и његови јатаци главом су плаћали, а село, на чијем је  
аестогодишњи младић, оштрим цртама лица и стинутим уснама, које још не огарише науснице, изглед 
ужно погледа ову младицу, из чијег лица и целе појаве избијаше необична свежина невестинске леп 
о жаркастоме њезину лицу.{S} Израз лица и очију имао је на себи нечег веселог, као да се овог ч 
ићске бујности, која не познаје граница и не разбира, где јој се ваља зауставити, него се без о 
ачити један по један из ниских земуница и приземних кровињара и збирати се око пожара, што је п 
а је одвојим од себе? — заплака старица и пригрли девојче, као да би је хтела заклонити од оних 
сине, јаох, децо моја! — јаукну старица и као махнита скочи и полете вратима, само да побегне о 
!{S} Мајкина мученице! — јаукну старица и, загрливши је, грцаше у плачу.</p> <p>Игуман се смрач 
тим ноктима, па хода кроза села, шклоца и тражи још које материнско срце, да их зарони у њ, да  
је као у грозници, а срце јој живо куца и лепрша као у кавезу узнемирена птичица.</p> <p>Ага Џи 
це на његове груди, па се тако од плача и јецања само тресе.</p> <p>— Јадно дете, ко те доведе  
, после баба-Анђина и Станојкина оплача и запевке, одоше под манастирску стреху, где је свака п 
>— Дакле, још данас? — прошапута субаша и уста. — Чекам, знаш, до заранака доћи ћеш већ.{S} А с 
>— Нека, снахо, нека! — одговори субаша и трже руку, у којој му беше дугачак чибук. — А где је  
ављену гомилу.</p> <p>Народ се ускомеша и полете да гаси, а у исти час излете из манастирскога  
 годило болесници, јер се наскоро стиша и тврдо заспа.</p> <p>Станојка причека још мало, ослушн 
ић тек напослетку изусти, мало их утиша и овесели, те, реч но реч, разговор поче добивати много 
ице, Козења, Ивановца, Бранчића, Гукоша и Дића.{S} У то доба између Станковића и Гагића из Дића 
 А кад подиже поглед у вис, задрхта сав и кликну од необичне радости.{S} Високо над њим затрепт 
" /> да је ту јуче његов брат ходио жив и здрав, а сад га нема.{S} Па онда осећао је да би му с 
 земљи, кад осети као да се онај мемљив и загушљив ваздух поче разређивати.{S} Зрачак му наде з 
здолазим.</p> <p>Претећи поглед Шаћиров и она мрка лица Турака били су довољни да увере рају, к 
руди и из уста Турчинових лопила је крв и јасним руменилом багрила снег.{S} Чудно осећање <pb n 
ша сазна, онда нам је свима ушао у траг и све ће пропасти.</p> <p>— Тешко мени, сињој кукавици! 
егове воље.{S} Као муња суну она натраг и слете Станковићеву гробу.{S} Са овога гроба угледа, к 
 иза црквена зида, зграбише га одостраг и оборише.{S} Збуњен изненадним нападом, у први мах ниј 
ло за драго, па је уз то често слабијег и заштитио.{S} Али жена!{S} Она је била оличени мученик 
цом узвишене хумке вејао је крупан снег и облагао је својом белином.{S} Анђу су узеле жене међу 
 бануше у кућу.</p> <p>— Помози вам Бог и добро вече!</p> <p>Неколицина поскака са својих седал 
S} Турчин је нађен на сумеђи моравачког и дићког атара.{S} Па што не погибе па другом коме мјес 
којекуда, хуктао и проклињао, па најзад и не оде куму.{S} Није му било ни до разговора, ни до ч 
ше у манастиру,<pb n="209" /> па најзад и о Милоју, за кога се већ рашчуло, да је убио Рама и о 
ић и испраћа једног по једног.{S} А кад и последњи оде, он се врати у кућу.</p> <p>За све то вр 
 Шаћир са осталим хатлијама.{S} Тек кад и последњи замаче, старица се с муком диже из снега и с 
неке више утехе, па, ето, где им се сад и ово уточиште разорава.</p> <p>Везана игумана упртише  
 субаши. <pb n="90" /></p> <p>И сав јед и жестина, што су се комешали у души после оног сукоба  
>Дамљан га пусти.{S} Рупић се диже блед и смрвљен.{S} Само је тешко дисао од силна напрезања и  
еда.{S} Рупић опази овај сумњиви поглед и брзо окрете збуњено лице.</p> <p>— Бој се, куме, неће 
а старца.</p> <p>Закрвављен агин поглед и громовит глас толико препадоше чича-Боцу, да не имаде 
, да својом грубом силом застраше народ и сасвим га притисну, а за тим, да се што више науживај 
сиротни народ, а с друге тај исти народ и сам се међу собом сатире.{S} И та му горчина постајаш 
а каква згоднија мисао, којом би и себе и село заклонио од крвнине, која се морала плаћати, кад 
 нешто није Милоје оним убиством и себе и њега увалио у велику несрећу: јер ако се ма кад прокљ 
хукну Милоје, дохвати крчаг покрај себе и наже пити.{S} Докле је пио, мајка је претрнула, гледа 
ла брава за њом, она се обазре око себе и <pb n="206" /> очајно полете прозорчићу, на коме беху 
џи-Ђера се тужно осмехну.</p> <p>— Тебе и Хаџи-Рувима поштује и мало и велико, — продужи Павле, 
} Бог је послао велика искушења на тебе и ти их не видиш.{S} Са неслоге си изгубио своју цареви 
о те, хоће ли бити данас у цркви службе и закона за људе?{S} Ево се силан свет слегао, да прими 
да је гледао, како дахијски Турци глобе и срамоте рају, а он јој није могао помоћи, па је видео 
селимова човека, навлачиш на село глобе и невоље, мириш ми нећака с највећим крвником, па онда  
е с једне стране дахијске крвопије робе и сатиру сиротни народ, а с друге тај исти народ и сам  
ега поче се разлегати из гостинске собе и трема одмерено хркање.</p> <p>Тамна поноћ полегла је  
p> <p>Девојка лежи у снегу.{S} Од борбе и отимања одело јој је подерано и у нереду.{S} Овде онд 
к дрхтати.</p> <p>Од малопређашње борбе и отимања одело јој је било сво раздерано и у нереду, а 
не утонуше у нејасно бунило између јаве и сна.{S} Сан га опхрва.{S} Али то не беше онај сан, шт 
ашем!</p> <p>Тешко уздахнуше седе главе и наново оборише очи земљи.{S} Тешко уздахнуше, јер осе 
ме земље, тако се повише старачке главе и млада чела, повише се, јер осетише необичну тегобу.</ 
м.</p> <p>Хаџи-Ђера стоји клонуле главе и оборених очију.</p> <p>— А ти као велиш, слеп је суба 
pb n="185" /> Турцима.{S} Оборене главе и лица, по коме се огледала клонулост, стајао је нем и  
ло море шумадијских гора, чије се главе и плећа уздижу, надвијају једна над другом, пробијају н 
лажује сувишну врелину, што му из главе и очију бије.{S} Али ни ова студен није у стању да утиш 
.{S} Тамо угледа уздивљале очи Милојеве и кубурњак, наперен у груди Рупићу.</p> <p>— Помажи, оч 
е Милоје сасвим запао у руке калуђереве и да га ништа више неће истргнути из њих.{S} Крвничка м 
ашкрипа зубима Шаћир, излазећи из цркве и отирући једним убрусом крваву сабљу.</p> <p>А тамо ук 
биђе целу трпезу, прекади људе, хлебове и јела, па се врати па своје место.{S} Пре него што ће  
ниче калуђер, кад угледа опаљене зидове и унакажена лица светитеља.{S} Стајао је тако неко врем 
 Он промаче између њих, прегази бродове и зађе у мечју леску, која је у густим честарима туда б 
вљеву, зарони лице на груди покојникове и силно зајеца.{S} Старица такођер врисну, па обема рук 
брио, те је у часу заборављао на болове и муке. <pb n="226" /></p> <p>Када је прекужио преко по 
 /></p> <p>Ага Џепић пушта густе димове и натуштено гледа у страну.</p> <p>— Шта ћеш? — запита  
гледао пред собом, одбијао густе димове и сркао кафу.</p> <p>— Шта велиш, Џинићу, бива? — запит 
који је у томе часу пуштао густе димове и сркао врелу каву из сребрна филџана.</p> <p>Кад углед 
ане! — кликнуше путници, скидоше фесове и, пуни радости, целиваше га у руку.</p> <p>Он их благо 
{S} Павле и Ђура устали, снимили фесове и скрушено ником поникли.{S} Гагићка запањено гледа то  
ана, који су већ савили покорне вратове и мирно сносили јарам што их притезаше.{S} Али Милојеву 
 успут не падне, а онда појахаше хатове и као вихор откасаше Руднику.</p> <p>Збуњени сељаци не  
рсто притегоше, па онда појахаше хатове и пођоше.{S} На поласку бацише угарак у кров, те кућа б 
ве, села међу собом <pb n="168" /> крве и гложе, а није био у стању да их као браћу измири: али 
косте и осам села, да се заваде, искрве и сатиру.{S} Нисте ли ви Срби, браћа, христијани?{S} Не 
огло радити, па кад није могао код прве и друге главе прекинути <pb n="10" /> заваду, зар ће је 
међу овим сељацима, којима је Рупић све и сва, једина и последња узданица, да их сачува од наме 
царевину, па ево где с косовске неслоге и данас пропадаш.{S} Немаш очију да видиш, немаш ушију  
 песму у нас извија сетна мелодија туге и плача, а то су звуци мајчини.</p> <p>А баба Анђа била 
д се довуче близу куће, пажљиво застаде и поче гледати у једно место.{S} Учинило му се, као да  
 у грозници дрхтала.{S} Откуда она овде и зашто је држи тако?{S} Од силна страха не смеде изуст 
.{S} Сви су се они склонили Бог зна где и у коју планину.</p> <p>Турци су као и олуја.{S} У час 
лави, да јој заштите сина од сваке беде и напасти, да му помогну у пољу и гори.</p> <p>Кад је д 
иђеније људе затварати, него још заведе и „право прве ноћи“.{S} Сељаци су како тако подносили н 
 (проклетог сина), што убија мирне људе и пљује нам у браду, те да нам не умакне, па тек ондака 
у игуманову ћелију, а мало за тим изађе и позва их да уђу.</p> <p>Игуман је стајао крај оџака и 
 обори очи земљи, па им устрашено приђе и пружи тестију.</p> <p>— А чија си, лијепа цурице? — з 
риваше поглед у страну, за тим му приђе и саже се, да га у руку целује.</p> <p>Милоје, као опар 
 се покорно разилазити, а баш тада сиђе и Шаћир са осталим рудничким агама, појахаше спремне ха 
b n="99" /></p> <p>У један мах јој дође и та помисао, да се утеши оним што мора бити. — »Ето, с 
алуђера законошу, који у томе часу дође и метаниса пред њим, па заједно уђоше у цркву, у којој  
лонули духом.{S} Они су се, као и Ђорђе и Катић надали; да ће Хаџи-Ђера прихватити њихову мисао 
ишљено гледао преда се.{S} Кад Суља уђе и јави да су коњи спремни, нестрпељиво скочи и пригрте  
на рукава лепа бела рука.{S} Он се саже и ножићем исече узе, којима јој беху руке везане.{S} На 
лице, које и у несвести беше тако свеже и насмејано.{S} Та он је избавио сестру свога крвника!{ 
нарицати, док се тужна песма не разлеже и одјекну далеко ван села:</p> <quote> <l>Јаох мени нес 
сити.{S} Над главом осети како се улеже и попуцкује степеница, о којој је висио.{S} Брзо крочи  
акао негде.</p> <p>— Ама по Богу, кнеже и куме, — учини Мратић, — да ли је то истина! <pb n="19 
м пред њима, а чим окренем леђа, зареже и хватају за нете, како да се од њих сачувам?<pb n="151 
о се за горама тајанствено помаља, диже и сетно плови изнад суморних планина и сеоских кровова, 
поче нешто радити.</p> <p>Рупић се диже и пође.</p> <p>—- Оде ли? — запита Анђа, а једнако га м 
аља то амо то тамо, па се најзад уздиже и губи у високим облацима, што се над њим као растркано 
ерину намеру ода Турцима.</p> <p>— Може и тако бити, — одговори Ђура сетно. — Алекса је на љуто 
ан.{S} Али кад духовник сасвим изнеможе и клону под ударцима бичева, одрешише га и гурнуше у је 
 склизну и помаче.{S} Хаџи-Ђера се трже и зачуђено поче разгледати.{S} И збиља, камен се био за 
их гранчица посуше га по глави; он трже и други пиштољ, испали на Суљу, а Турчин, на овај други 
{S} Две крвничке куће, што се тако мрзе и једна другу сатиру, да се наново састану!{S} Да је ма 
 нису га могле задржати.{S} Тек на сузе и запевку мајчину смири се и обећа да неће отићи.</p> < 
<p>Милоје зграби шаку снега, згрудва је и прислони на девојчине усне, које су као ватра гореле. 
е овога приђе хаџијиној руди, целива је и замоли благослов, на га неста у мраку.</p> <p>— Чудна 
 на <pb n="41" /> ову нежност, па га је и сама волела, у толико више што очинске милости није н 
ако чаробно трепти над њим, нукао га је и храбрио, те је у часу заборављао на болове и муке. <p 
е, додуше, већ измирио с помишљу, да је и његова снаха то исто што и остале рудничке младице и  
о погледа.</p> <p>— А ја сам хтео да је и овога пута сачувам, да не иде тамо.</p> <p>— То би ме 
е решетке.{S} Као избезумљена трзала је и вукла себи, али руке беху и сувише слабачке, да ишчуп 
а.{S} Докле јој је био муж жив, била је и виђена и заклоњена, а сада?{S} Сада је, ето, сама; са 
заман.{S} За неколико тренутака била је и она везана, а онда је један потхвати испод колена и о 
еве светлости чисто блештала, трнула је и постепено се застирала тамом, која по сунчеву заходу  
а.</p> <p>Запрепашћена мати вриснула је и стала између њих, да их растави.</p> <p>— Шта је, уја 
 заједно кидисала на силеџију, па ма је и живота стало.</p> <p>Али њега нема, а мисли, што су ј 
на, на које је сумњао: али међу њима је и Никола Стокић, брат од <pb n="26" /> ујака Гагићев, а 
о противу Станковића.{S} У Моравцима је и најмање дете знало, да је субаша, још од оне самртне, 
о, кад је чуо да је убио Турчина, па је и њега и ону девојчуру склонио.</p> <p>Сељаци почеше ћу 
ћ и, отуривши чибук у страну, укопча је и другом руком. — Сједи де овамо?</p> <p>Станојка испус 
 он не може помоћи.{S} Тек сада, кад је и на њу налетела ова невоља, она поче осећати, како су  
се спуштао.{S} Али на један мах, кад је и главу увукао у тамник, осети како степеница испод кол 
ачки домаћини у Мратићевој кући, где је и кнез дошао.{S} Сви до једног изгледали су мрачни и су 
решише га и гурнуше у један кут, где је и остао, стењући од рана и болова, што му их шибе задад 
>Рупић оборио главу, а на лицу, које је и сада усплахирено, трепери свака жилица.{S} Анђа се на 
срца, што још не виде ону, ради које је и сишао с Рудника.</p> <p>— У Ваљеву, честити ага! — од 
год досезала Сали-агина власт, дотле је и његов побратим Шаћир-ага жарио и палио.</p> <p>— Ти,  
ме.{S} Њему се Смиља допала, због ње је и обедио Јована за Миланово убиство, па кад Јован није  
о, — продужи Павле, — па, вели, теби је и најзгодније, да удесиш све што је потребно, те, кад п 
ако није ту мржња на глас куће, који је и сада стајао.</p> <p>Кроз ћелијско решме беласкала се  
ори Анђа и уклони се с врата. — Мени је и ’нако додијало све.{S} Када ми сва деца легну под зем 
не ситнице и пролили сте крв, па вам је и то мало било.{S} Нисте се смирили, докле у вашу крвну 
ао холуј одлетеше, истим путем којим је и стара Гагићка отишла.</p> <p>Пред ханом остаде само Р 
у, дохвати грану и сави је, а за тим је и другом руком прихвати.{S} Још један напорни покрет, и 
утра ваља нам свима мрети.{S} Игуман је и био чудан човек.{S} Уплео се у ову нашу несрећну кавг 
по који крштени.</p> <p>— Тек Турчин је и он, па...</p> <p>Рупић одмахну нестрпељиво.</p> <p>—  
Али и ако није био из овога села, он је и са ове стране Рудника, као и у својим Сврачковцима, и 
и Рупић, који му највише смета, а он је и глава у селу, и од њега много што шта зависи; па да М 
кривац кад га ухвате па делу, стајао је и несвесно бленуо у ово лепо лице, које и у несвести бе 
је сакрили.</p> <p>О свему томе знао је и Хаџи-Ђера, па је зато и послао чобанина у Дић, јер се 
настирског забрана.{S} Тај пут водио је и у љишку долину, а отуда у Дић.</p> <p>— Море, рајо, ш 
просио девојку у Моравцима, обележио је и заказао дан, кад ће по невесту.{S} На неколико дана п 
што је Шаћир на Руднику радио, чинио је и Рупић у селу.{S} Страст га је толико занела, да су га 
прозире у дно душе и збуњује, учинио је и овога пута своје.</p> <p>Хаџи-Ђера, без и једне речи, 
S} Из дубине душе поче осећати, како је и тешко и стрмо, кад се пође путем Божјим, којим он сту 
е према Гагићу.{S} Као и овоме, тако је и њему за силавом просијавала јабука од пиштоља. — Сви  
ндаћ, кога ловачки керови гоне, тако је и Милоје јурио кроз шибље и густе шумарке.{S} С камена  
 ова ломи и обара, кида и руши, тако је и она необичном брзином стресала мисао за мислима.{S} М 
ђеник кад полази кобноме месту, тако је и она измицала из ове куће, која не беше у стању да је  
 јабука када зарумени на сунцу, тако је и Смиља заруменела, стојећи између брата и свога војна, 
 унутра.</p> <p>Као и у градићу тако је и око тврђаве владала мртва тишина.{S} Сребрна месечина 
/p> <p>Али успужати се чак горе било је и сувише тешко.{S} На половини пењања поче осећати како 
ажи какву хоћеш епитимију, примићемо је и испаштаћемо, само нас не одбијај од закона!</p> <p>—  
е је једва руку провукла.{S} Наскоро је и снага издаде, и она се скупи у један кут, па поче као 
ићима и његово држање са субашом, то је и сам увиђао, да ће му све лакше за руком поћи, него ли 
/p> <p>Што се дан ближе примицао, то је и страх више растао.{S} Подбулих и закрвављених очију о 
илоје?{S} Ниједан ни други!{S} Рупић је и сувише мудар, те неће учинити такву лудорију, која би 
блату.{S} А крмци к’о крмци, било их је и љућих, на ни један не смједе ни зуба помолити.</p> <p 
 у белини, што се стуштила и густо веје и закрива још свеже трагове пратилачких стопа.<pb n="7" 
ну по горама, а густ дим покри шипражје и њега.{S} Сад није више ништа видео осим Суље, који у  
и момци! — загрме Шаћир, дохвати оружје и стрча низа степенице.</p> <p>Мало затим летело је два 
рвном непријатељу, да је потегао оружје и на њега, па онда, да му он сада више ништа не сме, и  
га јунаштва много држи на сјајно оружје и богато одело.{S} На Рудник је дошао са Сали-агом, сво 
цио си угарак у кућу, па потежеш оружје и на ујака, који те је од литре меса очувао.</p> <p>Хаџ 
оба путника изађоше из игуманове ћелије и уђоше у кућу, где их је очекивала постеља, удешена кр 
е Хаџи-Ђера пред решметом мрачне ћелије и расејано гледао у густу вејавицу; која никако не прес 
ардак, где су прозори субашине оџаклије и, као оклевајући, уђе у хан.</p> <p>Све докле су Турци 
није најбоље, али, хвала Богу, кад није и горе.{S} Наредили су глобу.</p> <p>— Сви ћемо потегли 
 готово јецајући, а за тим све гласније и гласније, поче нарицати, док се тужна песма не разлеж 
ао страшни амбиси, постају још мрачније и суморније.{S} Тајанствене сенке, што се у склопу уста 
ог зна чега ради, и дође му још мучније и теже.{S} Поуми да се час пре уклони са овога места, п 
луга и искушеник већ су отворили капије и са склопљеним рукама на <pb n="27" /> прсима и с пони 
стресе, брзо навуче ћурак преко мантије и похита из ћелије.</p> <p>Тек што је завио за један шу 
лицу огледа, а Милоје блене у ово двоје и као заливен ћути.</p> <p>Тако су остали неколико трен 
ристи Моравчанима, а да не оштети своје и турске интересе, ишао на руку Рупићу и селу.{S} А и т 
и несвесно бленуо у ово лепо лице, које и у несвести беше тако свеже и насмејано.{S} Та он је и 
.</p> <p>Које због изнемоглости, а које и са речи игуманових, старица се мало утиша.{S} Стојећи 
гомилица људи и жена, међу овима Милоје и Гагић, а уз њих обе мајке и Смиља.</p> <p>Тајанствена 
p>— То што ти рекох! — одазва се Милоје и дрско погледа у ујака, који од љутине дрхташе.</p> <p 
 <p>— Неће ми измаћи, — утаче се Милоје и шкрипну зубима. — Наћи ћу га већ, па макар морао нокт 
ти, најо, и немој тужити! — рече Милоје и приступи мајчиној руци.</p> <p>Анђа, која је дотле са 
<p>— Благослови, оче! — повикаше Милоје и Гагић у један мах и приступише игумановој руци.</p> < 
зви из мајчина загрљаја, приђоше Милоје и Дамљан игумановој руци.</p> <p>— Благослови, оче!</p> 
 села приступају путиру.{S} Први Милоје и Гагић.</p> <p>— Опрости, брате! — рече гласно Гагић.< 
p>— Спреман сам, оче, — одговори Милоје и задену оба кубурњака за силаје.</p> <p>— А ти се опро 
ли?</p> <p>— Разумем, — одговори Милоје и замишљен пође у кућу.</p> <p>— Почекај мало.{S} Знаш  
ашио.</p> <p>— Зар Суљу? — прену Милоје и пажљиво погледа у духовника.</p> <p>— А по чему зна Д 
 И пође —</p> <p>— Стој! — цикну Милоје и дочепа кубурњак са земље. — Да се ниси макао, ако ти  
амо једна гомилица, у којој беху Милоје и Гагић с мајкама и Смиљом, остаде још мало.{S} А када  
оно скупља око себе рају, да је светује и мири?{S} Ко јој прича како су јој Турци злотвори?{S}  
ну.</p> <p>— Тебе и Хаџи-Рувима поштује и мало и велико, — продужи Павле, — па, вели, теби је и 
љене туге за одведеним игуманом, зачује и по који прекор.</p> <p>Рупић је чисто ликовао и на св 
алих планина, увио чело у тмасте облаке и суморно гледа према себи у плећати Медведник.</p> <p> 
брњак.</p> <p>Хаџи-Ђера прими сребрњаке и задену их за појас.</p> <p>— Хајд’мо, у име Бога, он  
у.{S} Носиоци спустише сандук крај раке и калуђер започе опело, прекађујући самртника и пратиоц 
клонуо седе на под, зарони главу у шаке и наслони је о колена.{S} Дубока тишина и необичан умор 
ци, наново седе, па зарони главу у шаке и тешко уздахну.</p> <p>Споља зашкрипа брава, кључ се о 
Турака.{S} Она се трже на оштре усклике и потрча у страну, па се саплете и паде у снег, а у том 
ма.</p> <p>Две три редуше донеше ибрике и убрусе, те им полише да оперу руке; а одмах за овим,  
вима Милоје и Гагић, а уз њих обе мајке и Смиља.</p> <p>Тајанствена тишина и необично осећање о 
Дићу: „Доста, људи!{S} Што да нам мајке и сестре злопате!“ Понос, што га уздизаше на помисао, д 
ога петка дотерују амо најлепше девојке и младице, да чине измет, али још никад није својим очи 
како глобе рају, срамоте жене и девојке и убијају невине људе.</p> <p>Али у колико се нагађало  
напољу влажно.{S} Други му изуше опанке и чарапе, а два се Турчина издвојише, према истуреним г 
шла противу игумана, одобравао би ћутке и климањем главе, а то је већ било доста, те да се разг 
авади с Турцима, да нас отера у хајдуке и гурбетлук“, — помисли и премери игумана испод очију.{ 
 и жива покрета, имала је смеђе курјуке и грахорасте очи, над којима су се извијале танке обрве 
 се страни окренуо, свуда је видео муке и немоћ.{S} Он, до душе, није ни помишљао да остави ств 
познатога, цикну, отрже се из њене руке и обисну игуману о врат.</p> <p>Игуману се подсекоше но 
и поче четвороношке бауљати, али и руке и ноге утрнуле, па једва миче.{S} Одједном пуче пред њи 
да га вежу, он се одупре, ослободи руке и поче се бранити.{S} Турци навалише и притискоше га к  
мози! — прекрсти се игуман, опружи руке и поче пажљиво пипати пред собом.{S} Што даље, све га ј 
Али Мратић плану, гледајући у оне пушке и кнеза, који само стењаше и шкргуташе зубима на Дамљан 
 <p>Оних година, кад су дахије овладале и када овим насилницима поста једина сврха, да својом г 
утње.</p> <p>Чим је Рупић отишао, Павле и Ђура почеше се оправљати да путују.{S} Хаџи-Ђера је б 
разлегала са игуманових усана.{S} Павле и Ђура устали, снимили фесове и скрушено ником поникли. 
 су се по главама ове тројице.{S} Павле и Ђура замишљено преврћу по памети о ономе што им игума 
оварали, али и на крају разговора Павле и Ђура били су на оном истом месту, одакле су започели. 
тово!</p> <p>— Амин! — одговорише Павле и Ђура, па се и они прекрстише и дубоко поклонише пред  
ину, у којој се сада налазе.{S} И Павле и Ђура долазили су овога пута из Јасенице.</p> <p>Хаџи- 
чанина иде стотину Рупића.</p> <p>Павле и Ђура очевидно беху клонули духом.{S} Они су се, као и 
но зајеца.{S} Сузе су се потоком рониле и капале на црквени праг.{S} Пустио је сузама на вољу,  
 Станојло Милетин, донео је печено пиле и пљоску ракије, домаћину на жалост; да Бог да да му се 
јкама, а ови су се онда склањали подаље и на склонитија места.</p> <p>Пријатељи и родбина Станк 
гоне, тако је и Милоје јурио кроз шибље и густе шумарке.{S} С камена на камен скакао је, а од с 
ве.{S} А све те мисли вукле су га дубље и дубље ономе разговору, што се до мало час водио у оџа 
анесен песмом, мало устурио на узглавље и од силнога заноса јекнуо.</p> <p>И Шаћир-агу запали о 
ак пронаћи, па макар претурио све дрвље и камење.</p> <p>— А ти, јадна не била? — узвикну запре 
 Станковића, па да је извуку из постеље и силом доведу.{S} Али ову намеру брзо напусти.{S} Нашт 
бичном светлошћу; облетала је око Смиље и очајно се трзала, када угледа како налете чопор вуков 
и остати у селу, па трпети свако насиље и плаћати силне глобе за сваког Турчина, кога би хајдуц 
ћу те убити, ако поумиш ма шта.{S} Боље и твоја глава него свију нас!</p> <p>Рупић се чисто ска 
Анђа, кад јој први гнев одумину, — боље и субаши него на Рудник, па, ако се покориш, да нас још 
Идем аги Џинићу! — дрекну Рупић. — Боље и он један да пропадне, него ли кућа, него цело село.</ 
ти си јој избавио образ, па ћеш га боље и сачувати него ико, зато ћете је ти и Дамљан одвести.< 
 Мене подиђоше мравци, те ослушнух боље и дочух, како му вели: „Био је у Гукошу, баш кад је хаџ 
, да дође овамо, а ти изађи мало напоље и не улази докле те не зовнем.</p> <p>Станојка изађе у  
ами зид према њему, наслони се на копље и стаде га посматрати необичним очима, из којих је била 
ме се порубу све више издвајало из таме и разпознавало горостасно чело Рудника.{S} А кроз мрача 
аше до самих колена, те тако покри њиме и сукнену сукњу, проткану јасно црвеним шарама, како се 
м је била још из давнина виђена у овоме и околним селима, са успомене коју оставише њихови стар 
<pb n="224" /></p> <p>— Мир праху твоме и покој души! — прошапута игуман и благослови узнемирен 
 раскопавати.</p> <p>— И треба!{S} Коме и приличи више светити брата, ако не брату, — одазва се 
у да жртва наиђе, па да одједном загрме и бљуну ватрени потоп на дрске груди што им се примичу. 
ина! <pb n="190" /></p> <p>— Вала, куме и браћо, како ја овде слагао, тако ме свако зло снашло. 
ељаци су се слегли око њега, па га куме и преклињу, да иде горе и још једаред покуша, неће ли у 
а једва је продирала кроз узидано решме и осветљавала потпуно округлу одају, која у просеку не  
е позавадиле, па сада Срби траже џебане и Официре, да их потуку.{S} Алекса је за ово писмо баци 
ивати.{S} Хладноћа га опомену да устане и разгледа око себе.{S} Налазио се у некаквој шумовитој 
се отима, да чим било ублажи тако кобне и црне мисли, те да се, колико толико, оснажи, ипак под 
 многих, који су жељни освете и с једне и с друге стране, али ипак Станковићи и Гагићи стајали  
одатле напоље, и не обзирући се на жене и снаху, која седи рушна између ових и тихо нариче.</p> 
 на коме су се често ваљале лешине жене и деце.<pb n="104" /></p> <p>Али у колико је жена, уопш 
а дахије, како глобе рају, срамоте жене и девојке и убијају невине људе.</p> <p>Али у колико се 
ање доспело до врхунца, прихватише жене и њу и Станојку, почеше их тешити и ућуткивати, па их о 
кнезу Станоју.{S} Поздравите га од мене и кажите, да ћу му скоро навратити.</p> <p>Пред сами по 
би могао бар ходањем протеглити укочене и замрзле удове.</p> <p>А у колико је студен мучила тел 
јој као неки анђео, који избавља невине и сатире злотвора.{S} Њему би се зацело поверила, а он  
те пропуштају између себе питоме долине и планинске речице, што за снежна копњења као бујица ле 
ад вуци почеше силазити с гора у долине и по завејаним путевима.{S} Сад није могао отићи ни до  
S} Али ко је могао обиграти све планине и збегове, где се бегунци скривају!</p> <p>Осванула Тод 
 вечито плавило све, све, и оне планине и ову цркву с народом и добрим игуманом, што је наднео  
 око хана.{S} Ага Џинић позвао домаћине и наређује хајку на вукове, који су се ове зиме тако си 
 да Турцима не треба много, па да учине и најужасније недело, а већ ово што је склонио две женс 
{S} Сад више није имала гласа да јаукне и запева, али је из очију као дажда ронило.{S} Трострук 
ео, сада се разли на сву меру.{S} Чеоне и вратне жиле набрекоше као затегнути пајвани, а очи му 
ни праг, утире сузе што непрестано роне и прати очима сина, све докле се овај не изгуби из њези 
Огромне планине, увијене тамом, суморне и неме, <pb n="124" /> тек по који пут зашуме дугим шум 
 домаку своје куће што заста, да одахне и да се мало прибере.{S} Ено, тамо му је мати и снаха и 
S} Иначе, како да разуме оно подсмевање и титрање Шаћирево, чију је плаховиту ћуд тако добро по 
ма договарао, како да угуши хајдуковање и како да притегне народне кнезове, на које су Турци по 
таласе планинске зоре.{S} Огорело грање и стабла око манастира, по којима је попало иње као сре 
и час јаче час слабије, кроз сухо грање и густе шумарке, што су прекрилили усталасалу околину.{ 
о питао.{S} Станојка је схватила питање и весело заиска главом.</p> <p>Хаџија се обазре па све  
зрачак, који је обасја надом на спасење и окрепи, да своју и кћерину душу сачува од вечне пропа 
м буром што је у њему, па, ломећи стење и љуљајући грмове из корена, однела га заједно са овом  
стазу, којом му је ваљало ићи, а мучење и смрт, што ће га сутра снаћи, биће само печат, жиг, по 
после пођете старим путем братске мржње и убистава.{S} О, тешко, тешко теби народе!{S} Бог је п 
 дубље рони у ове мисли, све му се црње и црње пред очима представља.{S} На душу му се свалио т 
апила, па очекују само њу, да се склопе и да је занавек прогутају.{S} А што је најстрашније, он 
 изјалови нада, да ће се преко Колубаре и Љига моћи ма шта започети.</p> <p>Хаџи-Ђера је замишљ 
башина кула и хан, заста, да се пребере и одахне.{S} Десно, у страни, пружа се густа шума, која 
век, кад год му је ваљало да се прибере и оснажи, да укрепи срце и душу, Хаџи-Ђера је улазио у  
ам с крстом у руци стане на браник вере и слободе, сматрао је као праву и једину стазу, којом м 
нином у густи мрак.</p> <p>После вечере и пића, које загреја аге, разговор поче бивати све живљ 
ивати престоне иконе.{S} Тада се обазре и спази у дубини прве препрате неку прилику како се крс 
робуди га коњски топот.{S} Он се обазре и угледа два коњаника како касају њему.{S} Брзо замаче  
гоме у крв дробили, а сада да се измире и ижљубе?</p> <p>— А они гробови, оче?</p> <p>— Оставит 
ега, па га куме и преклињу, да иде горе и још једаред покуша, неће ли умилостивити Турчина.{S}  
небо, што се наслања на усталасале горе и планине, ништа, ништа; њој је зујало у ушима само оно 
ј злаћано-тамној светлости суморне горе и мрачне дубодолине, што међу горама зјапе, као страшни 
су се забринуле, гледајући како се горе и планине пуне хајдуцима, којима већ беше догрдело живе 
ваља брата светити и мрзети Гагиће горе и од самих Турака.{S} Помисао, да ће ага Џинић на тужбу 
.{S} Мрак је већ у велико покривао горе и планине, али је на овој ширини било све осветљено.{S} 
стих храстових шума, што покривају горе и подгорја Рудника.{S} Бујна се светлост разли по горск 
 <p>Докле су се сељани мајали око ватре и Гагићеве чељади, Турци су далеко одмакли.{S} На <pb n 
о, нису у стању да заштите своје сестре и кћери?{S} У овоме часу сви јој људи посташе гнусни и  
} Први дан, кад биров викне да све цуре и невесте пођу Сали-аги, и ти ћеш, дина ми!{S} А тамо т 
 цвокоћу.</p> <p>— Зар није боље, да се и ми уклонимо кудгод, докле ово чудо не прегрми?</p> <p 
требно, те, кад плане у Јасеници, да се и овде крене.</p> <p>— Било и битисало, мој Павле, када 
ла, а о друмовима и странпутицама да се и не <pb n="50" /> спомене.{S} Разуме се, да сељаци нис 
па узаман.{S} Крвна освета укоренила се и замрежила села да је више ништа не може ишчупати из с 
} Држећи га у своме загрљају, тресла се и ридала над његовом главом.</p> <p>Неколико пута покуш 
еде невина, — одговори Хаџи-Ђера, па се и сам мало насмеши.</p> <p>Међутим, ракија и кафе ређал 
 Амин! — одговорише Павле и Ђура, па се и они прекрстише и дубоко поклонише пред светим знамење 
ћање разли јој се по целој снази, па се и нехотице прекрсти, састави обе шаке на недра и дубоко 
 отишао послом до ливаде на вису, па се и не врати.{S} Тек пред вече дотрчаше неке жене, лелечу 
руја свежа и хладна ваздуха заталаса се и чисто га запљусну необичном свежином.{S} Извуче се у  
 и откасаше пут села.</p> <p>Тек кад се и последњи Турчин изгуби за лесковом честом на савијутк 
, па, тако држећи је на прсима, саже се и целива руку игуманову.</p> <p>— Бог благословио!{S} А 
д тренутна изненађења расвести, саже се и завуче руку унутра.{S} Под руком осети као степенасти 
и су пазили на сваки корак његов, те се и сам морао клонити Ваљева и кнезова, само да се не пос 
ије ништа сазнало у селу, а тешко ће се и сазнати пре силаска агина с Рудника.{S} Зашто би, дак 
сколачене очи од силна гнева, што ће се и овога пута без девојке вратити.</p> <p>Мало за тим и  
гово стадо и по његовој смрти крвиће се и гложити до своје истраге.</p> <p>Хаос, што му се витл 
ељи измешаше се међу собом, ижљубише се и разиђоше свак на своју страну.</p> <p>Само једна гоми 
тихо куцање, а одмах за тим отворише се и врата, на која се појави Рупић.{S} Он је дошао пред ћ 
 удољицама и плећатим Рудником, који се и не распознаје од густе вејавице.{S} Нека необична тиш 
а укрштених гламња суктали, повијали се и као пламени језици лизали ниски димњак, што се изерио 
ва, што су лизали у висину, повијали се и таласали тамо и амо.</p> <p>Међу сељацима се заталаса 
о тајанствени шапат, и тај шум разли се и расу око њега, па докле се разливао, грање се нихало  
 Тек на сузе и запевку мајчину смири се и обећа да неће отићи.</p> <p>Али, ево, наста час, у ко 
це Божје оглушити о тебе, као што си се и ти оглушила о њега, а двери небесне биће затворене за 
мрзне, да га вуци прождеру.{S} Врати се и наже се над ово лепо лице, па га дуго и замишљено пос 
а теби! — прошапута игуман, прекрсти се и на сву висину исправи.</p> <p>Јама је била за неколик 
уди дохватио планине за времена, тај се и спасао, а ко није измакао, тога су извукли из куће и  
закопао, такођер се занијала.{S} Ако се и она сруши над њим, онда је све свршено, камење ће га  
а?</p> <p>У њему је кипело, таласало се и запљускивало чудно осећање, што се гибало између <pb  
мо погледа у свеже Смиљино лице, што се и кроз сузе осмехивало, као јутарња ведрина кроз разбиј 
} У колико му је лакнуло у души, што се и овако уверио, да је Гагић истину казао, у толико му с 
е плетеш у туђа посла...{S} Ето, већ се и сељани клоне твога оџака; веле да и у цркви, место да 
и ракију.{S} Песма и шаркија разлежу се и из ове одаје, као и тамо.</p> <p>Шаћир седи међу агам 
 нешто неприлично десити.{S} Рука му се и нехотично диже челу, и он се прекрсти.</p> <p>У истом 
тако близу његових прсију, дизала су се и спуштала са убрзана дисања, а лепа глава лежала је за 
ле, на очиглед осталих, разлегали су се и надметали с песмом играчица.</p> <p>С полупијаним Тур 
иљу.{S} Сви ови догађаји сплетали су се и преплетали у његовим мислима, па су га све више утврђ 
ли су се, а већ сутра дан клонили су се и зазирали један од другога; ако су се и <pb n="234" /> 
 и зазирали један од другога; ако су се и <pb n="234" /> потражили, то је било само да један др 
/p> <p>— А шта да велим!{S} Добро су се и сада сетили тамо у Биограду; а не сврше ли с тим посл 
та жеравица, да прожеже), он га принесе и спусти на чибук.</p> <p>— Пеци кахву! — рече и повуче 
ненадне хладноће девојче се мало стресе и поче жудно сисати влагу југовна снега.{S} После некол 
је сам, дохвати се обема рукама за косе и, дубоко уздахнувши, седе на једну троножицу, налакти  
а се духовнику не учини дуго чекати, те и он изађе, да га потражи.</p> <p>— Немој, оче игумане, 
љацима има многих, који су жељни освете и с једне и с друге стране, али ипак Станковићи и Гагић 
дочекао, да мутесарифова човека убијете и да отмете робињу.</p> <p>— Аман, ага, није раја крива 
склике и потрча у страну, па се саплете и паде у снег, а у томе часу као вихор пролете Шаћир са 
ди га из немилих мисли.{S} Он се окрете и збуњено погледа тамо.{S} На леси је лежала Смиља отво 
Турчина, и ради кога?{S} Брзо се окрете и пође, да се што пре уклони, али, после неколико корак 
мо.{S} А када он заста, Рупић се окрете и пође вратима. <pb n="19" /></p> <p>— Куда, Рупићу? —  
<p>Споља зашкрипа брава, кључ се окрете и с врата спаде гвоздена полуга.{S} Тешка храстова врат 
пода, да причестим крвнике?{S} Одлазите и не долазите више овој светињи.{S} Идите, идите у џами 
укаш!</p> <p>— Опрости, куме, опростите и ви, добри људи!{S} Не дођох за то, него да вам кажем, 
црну тврђаву, где ће девојка од срамоте и стида пресвиснути.{S} Ова помисао узмути му душу, у г 
аше необична свежина невестинске лепоте и снажна здравља.{S} У подгрлац јој дође да се угуши, о 
кућку горе! — викну Шаћир, па се осврте и поче мрко премеравати гомилу понизних глава.</p> <p>— 
 Гагићи, Рупићи и Станковићи.{S} Ви сте и закрвили села.</p> <p>— Тако је, хаџи-духовниче; али, 
, докле у вашу крвну распру не увукосте и осам села, да се заваде, искрве и сатиру.{S} Нисте ли 
лико, да је од радости само кршио прсте и плакао.{S} Хаџи-Ђера му рече, да је дошао само да оби 
ово пријатељство, па су рачунали, да ће и њима бити добро, ако се не одвајају од Рупића, те так 
естара.{S} Још неколико корачаји, па ће и Рамо с девојком.{S} Милоју се смрче пред очима, па, и 
ежи је од његове оке.{S} Још мало па ће и трава зарасти око његове ћелије, како му раја долази. 
 <p>— Ћути! — осече се Милоје. — Сад ће и они.</p> <p>Девојче га погледа престрављено.</p> <p>С 
 рудничких девојака и младица, отићи ће и она: место једне дочекаће обе срамоте.</p> <p>А студе 
S} Он је наш човек, па, бој се, моћи ће и учинити што, само ако усхтедне.</p> <p>— Како те Бог  
куму Мратићу, да се посаветује, како ће и шта ће сутра, кад сиђу Турци с Рудника, али се успут  
 су трпели, превазилазило је све недаће и патње, што их један заробљен народ под туђим господст 
оно! — промрмља кроз зубе. — Заборавиће и на Хаџију и на заклетву, бива, чим угледа, како јој с 
ајде учини!“ Станојка стоји насред куће и страшљиво погледа то у свекрву то у Рупића.{S} Најзад 
ти у земљу, чим прекорачи праг ове куће и пође у хан.</p> <p>Па ипак на нешто се морала одважит 
нао, да игуман не избива из њихове куће и да га они слепо слушају.</p> <p>— Тројица! — помисли. 
милова и пољуби, а за тим изађе из куће и замало па се изгуби.</p> <p>Станојка је остала потпун 
о није измакао, тога су извукли из куће и убијали.{S} За побијеним кнезовима ухватише и старог  
а, што га је претрпела на згаришту куће и кад се отимала од Рама, лице јој је дошло блеђе, а у  
 ја шта ћу вам?</p> <p>— Велим, лакнуће и оној старој души, ако и тебе види на даћи.</p> <p>— Е 
p>Овај догађај пролетео је кроз Моравце и остале засеоке као метак из пушке.{S} Већ тога вечера 
ћу у кућу Станковића, а из ње у Моравце и осталих седам манастирских нурија.{S} На шест година  
сјавају суморне куле рудничке тврђавице и горовити Медведник, који, на западној страни Рудника, 
а то исто што и остале рудничке младице и девојке, али је бар хтео да се чини свему невешт, као 
аја осим <pb n="200" /> једне троножице и крчага воде, што му дотурише, кад га доведоше амо.</p 
у вајат.</p> <p>Милоју удари крв у лице и збуњено окрете главу у страну.</p> <p>— Убио си га? — 
ада сићи тамо, проћи поред оне гомилице и ући у хан, баш у она врата, што јој одавде изгледају  
е кости покојника, па изађе из гробнице и сави у други тамник.</p> <p>Неколико корачаја газио ј 
омиле, уђе у хан, попе се уза степенице и замало се створи пред агом Џинићем, који је у томе ча 
 је разуђивао печење, тури га у ножнице и, пошто се прекрсти, диже се са осталима.</p> <p>Две т 
рв му удари у образе, он стиште песнице и полете Милоју, али одједном као скамењен заста.{S} Ми 
диш ли, Павле, — јекну игуман, а уснице и брада све му се више тресу од узбуђења, — то мене сат 
.{S} Завадили сте се ради једне ситнице и пролили сте крв, па вам је и то мало било.{S} Нисте с 
ко лице, мало побледело због несвестице и крви што је истекла, било је тако ведро и свеже, да г 
 да се прибере и оснажи, да укрепи срце и душу, Хаџи-Ђера је улазио у цркву, па је у тишини и м 
амнога осећања, што му је опхрвало срце и душу и помутило сваку другу помисао, осим једне која  
ижио манастиру, та га је мисао све јаче и јаче захватала.{S} Тамо ће, без сумње, затећи и Смиљу 
ини ни три добра корака, кад се спотаче и паде на некакав тврд предмет, који јекну потмулим гла 
 била из целе ове појаве, занесе јахаче и они је зауставише.</p> <p>— Стани, цуро! — викну Шаћи 
>— Добро нам дошао, честити ага! — рече и притрча да прихвати коња.</p> <p>— Ђит бре, домуз! (В 
и на чибук.</p> <p>— Пеци кахву! — рече и повуче неколико густих димова.</p> <p>—- А хоћеш ли п 
ногама.{S} Најзад осети да се не одмиче и да ће га ови стићи: он се сру